Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
J.P. “SRBIJAŠUME”- BEOGRAD
Š.G. “TIMOČKE ŠUME”- BOLJEVAC
Š.U. “DONJI MILANOVAC”- DONJI MILANOVAC
OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA
ZA
G.J. " BOLJETIN - PECKA BARA "
2013 - 2022
Zaječar, 2013. godine
1
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
SADRŽAJ
0.0 UVOD............................................................................................................................................................................. 4
1.0.
OPŠTI OPIS I USLOVI ZA GAZDOVANJE.................................................................................................. 11
1.1.
TOPOGRAFSKE PRILIKE .................................................................................................................................... 11
1.1.1. Geografski položaj gazdinske jedinice ....................................................................................................... 11
1.1.2. Granice ............................................................................................................................................................ 11
1.1.3. Površina........................................................................................................................................................... 11
1.2. IMOVINSKO PRAVNO STANJE ......................................................................................................................... 12
1.2.1. Državni posed.................................................................................................................................................. 12
1.2.2. Privatni posed.................................................................................................................................................. 13
1.2.3. Spisak katastarskih parcela ............................................................................................................................. 13
2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA ................................................................................................................ 14
2.1. RELJEF I GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE ......................................................................................... 14
2.2. GEOLOŠKA PODLOGA I TIPOVI ZEMLJIŠTA ................................................................................................. 14
2.3. HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE............................................................................................................... 16
2.5. OPŠTE KARAKTERISTIKE ŠUMSKIH EKOSISTEMA .................................................................................... 18
2.6. OPŠTI FAKTORI ZNAČAJNI ZA STANJE ŠUMSKIH EKOSISTEMA ............................................................ 20
3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE ........................................................................................................................ 21
3.1. OPŠTE PRIVREDNE KARAKTERISTIKE PODRUČJA U KOM SE NALAZI GAZDINSKA JEDINICA ...... 21
3.2. EKONOMSKE I KULTURNE PRILIKE............................................................................................................... 21
3.3 ORGANIZACIJA I MATERIJALNA OPREMLJENOST ŠU ˮDONJI MILANOVAC” .................................... 22
3.4. DOSADAŠNJI ZAHTEVI PREMA ŠUMAMA G.J. ˮBOLJETIN - PECKA BARAˮ I DOSADAŠNJI NAČIN
KORIŠĆENJA ŠUMSKIH RESURSA.......................................................................................................................... 23
3.5. MOGUĆNOST PLASMANA ŠUMSKIH PROIZVODA ...................................................................................... 23
4.0. FUNKCIJE ŠUMA .................................................................................................................................................... 24
4.1. OSNOVNE POSTAVKE I KRITERIJUMI PRI PROSTORNO-FUNKCIONALNOM REONIRANJU ŠUMA I
ŠUMSKIH STANIŠTA.................................................................................................................................................. 24
4.2. FUNKCIJE ŠUMA I NAMENA POVRŠINA ........................................................................................................ 24
4.3. ŠUME VISOKIH ZAŠTITNIH VREDNOSTI ....................................................................................................... 25
4.4. GAZDINSKE KLASE ............................................................................................................................................ 27
5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA .............................................................................................................. 30
5.1. STANJE ŠUMA PO NAMENI ............................................................................................................................... 30
5.2. STANJE ŠUMA PO GAZDINSKIM KLASAMA ................................................................................................. 31
5.3. STANJE SASTOJINA PO POREKLU I OČUVANOSTI...................................................................................... 33
5.4. STANJE SASTOJINA PO SMESI ......................................................................................................................... 36
5.5. STANJE SASTOJINA PO VRSTAMA DRVEĆA ................................................................................................ 38
5.6. STANJE SASTOJINA PO DEBLJINSKOJ STRUKTURI .................................................................................... 40
5.7. STANJE SASTOJINA PO STAROSTI .................................................................................................................. 42
5.8. STANJE VEŠTAČKI PODIGNUTIH SASTOJINA .............................................................................................. 47
5.9. ZDRAVSTVENO STANJE SASTOJINA.............................................................................................................. 48
5.10. STANJE NEOBRASLIH POVRŠINA ................................................................................................................. 49
5.11. FOND I STANJE DIVLJAČI - USLOVI I MOGUĆNOST ZA RAZVOJ........................................................... 49
5.12. STANJE OSTALIH PROIZVODA ŠUMA .......................................................................................................... 50
5.13. STANJE ŠUMSKIH SAOBRAĆAJNICA............................................................................................................ 51
5.14. OPŠTI OSVRT NA ZATEČENO STANJE ŠUMA ............................................................................................. 51
6.0.
DOSADAŠNJE GAZDOVANJE ŠUMAMA.................................................................................................... 54
6.1.
PROMENA ŠUMSKOG FONDA ................................................................................................................... 54
6.1.1. Promena šumskog fonda po površini............................................................................................................... 54
6.1.2. Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu .................................................................... 55
6.2. ODNOS PLANIRANIH I OSTVARENIH RADOVA U DOSADAŠNJEM PERIODU ...................................... 56
6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma .................................................................................................. 56
2
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
6.2.2. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma................................................................................................................... 57
6.2.3. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma............................................................................................................ 57
6.2.5. Dosadašnji radovi na korišćenju ostalih šumskih proizvoda......................................................................... 58
6.2.6. Pregled izvršenih bespravnih seča u periodu 2003 – 2012. godine .............................................................. 58
6.2.7. Opšti osvrt na dosadašnje gazdovanje šumama - ocena uticaja za sadašnje stanje........................................ 58
7.0. PLANIRANJE UNAPREĐIVANJA STANJA I OPTIMALNOG KORIŠĆENJA ŠUMA................................ 59
7.1. MOGUĆI STEPEN I DINAMIKA UNAPREĐIVANJA STANJA I FUNKCIJA ŠUMA U TOKU UREĐAJNOG
PERIODA ( PROGNOZA ZA 2,3 PERIODA )............................................................................................................. 59
7.2. CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA ................................................................................................................... 60
7.2.1. Opšti ciljevi gazdovanja .................................................................................................................................. 61
7.2.2. Posebni ciljevi gazdovanja .............................................................................................................................. 61
7.3. MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA GAZDOVANJA ŠUMAMA ....................................................................... 63
7.3.1. Uzgojne mere................................................................................................................................................... 63
7.3.2. Ureñajne mere ................................................................................................................................................. 65
7.4. PLANOVI GAZDOVANJA ................................................................................................................................... 66
7.4.1. Plan gajenja šuma ........................................................................................................................................... 66
7.4.2. Plan zaštite šuma............................................................................................................................................. 70
7.4.3. Plan korišćenja šuma....................................................................................................................................... 70
7.4.4. Plan unapreñivanja stanja lovne divljači ........................................................................................................ 76
7.4.5. Plan izgradnje šumskim saobraćajnica i drugih objekata u šumi ................................................................... 77
7.4.6. Plan ureñivanja šuma...................................................................................................................................... 77
7.4.7. Očekivani efekti gazdovanja šumama............................................................................................................. 77
8.0. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PLANOVA GAZDOVANJA ......................................................................... 79
8.1. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE ŠUMSKO-UZGOJNIH RADOVA ................................................................. 79
8.2. UPUTSTVO ZA IZVOĐENJE RADOVA NA KORIŠĆENJU ŠUMA................................................................. 87
8.3. UPUTSTVO ZA IZRADU GODIŠNJEG IZVOĐAČKOG PROJEKTA GAZDOVANJA ŠUMAMA................ 88
8.4. UPUTSTVO ZA VOĐENJE EVIDENCIJE GAZDOVANJA ŠUMAMA ............................................................ 89
8.5. ŠUMSKA HRONIKA............................................................................................................................................. 90
8.6. VREME SEČE ŠUMA............................................................................................................................................ 90
8.7. SMERNICE ZA INDENTIFIKACIJU I UPRAVLJANJE ŠUMAMA VISOKE ZAŠTITNE VREDNOSTI ....... 91
9.0. EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA ........................................................................................................ 93
9.1. OBRAČUN VREDNOSTI ŠUMA ......................................................................................................................... 93
9.1.1. Sortimentna struktura ukupne drvne zapremine .............................................................................................. 93
9.1.2. Vrednost drveta na panju ................................................................................................................................ 95
9.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine)..................................................................................................... 95
9.1.4. Ukupna vrednost šuma .................................................................................................................................... 96
9.2. KVALIFIKACIONA STRUKTURA SEČIVE DRVNE ZAPREMINE ................................................................ 96
9.3.
UTVRĐIVANJE PROSEČNIH TROŠKOVA ................................................................................................ 99
9.4. UTVRÐIVANJE PROSEČNOG PRIHODA ..................................................................................................... 102
9.5. RASPODELA PRIHODA NA GODIŠNJEM NIVOU...................................................................................... 103
10.0. NAČIN IZRADE OSNOVE ................................................................................................................................. 104
10.1. PRIKUPLJANJE TERENSKIH PODATAKA ................................................................................................... 104
10.2. OBRADA PODATAKA ..................................................................................................................................... 104
10.3. IZRADA KARATA ............................................................................................................................................ 104
10.4. IZRADA TEKSTUALNOG DELA OSNOVE ................................................................................................... 105
11.0. ZAVRŠNE ODREDBE......................................................................................................................................... 106
3
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
0.0 UVOD
I Uvodne informacije i napomene
Gazdinska jedinica „Boljetin - Pecka bara” nalazi se u sastavu Timočkog šumskog područja i
rasprostire se na prostoru opštine Majdanpek, a u okviru Borskog okruga. Ovom gazdinskom
jedinicom gazduje Š.U. „Donji Milanovac”, koja je u sklopu Š.G. „Timočke šume” – Boljevac, koje
posluje kao deo preduzeća J.P. „Srbijašume”- Beograd.
Ova gazdinska jedinica prvi put je ureñena 1983. godine, a rok važnosti ove Osnove
gazdovanja šumama bio je od 1983.-1992. godine. Sledeća Osnova gazdovanja šumama rañena je za
period od 1993.-2002. godine, ali ovog puta samo za deo prvobitne gazdinske jedinice „Boljetin Pecka bara”, s obzirom da je na osnovu Zakona o nacionalnom parku (“Sl. glasnik br. 29 od 30. jula
1988. godine), veći deo ove gazdinske jedinice prenet na gazdovanje Nacionalnom parku „Đerdap”.
Тako je od 7878,16 ha bivše gazdinske jedinice „Boljetin-Pecka bara”, za gazdovanje J.P.
„Srbijašume” – Šumskom gazdinstvu „Timočke šume ” Boljevac tada preostalo 779,40 ha.
Treće ureñivanje po redu rañeno je 2002. Godine, a važnost Osnove gazdovanja šumama bila
je od 2003-2012. Godine. Površina gazdinske jedinice bila je nepromenjena.
Posledenje ureñivanje, kao i obrada prikupljenih terenskih podataka i pisanje tekstualnog dela
OGŠ, izvršila je Služba za izradu osnova i planova gazdovanja u Zaječaru. Izdvajanje sastojina i
dendrometrijski podaci prikupljeni su tokom 2012. godine i kompjuterski obrañeni prema
jedinstvenoj metodologiji za sve državne šume kojima gazduje J.P. „Srbijašume” Beograd.
Ova Osnova gazdovanja šumama je izrañena prema odredbama „Zakona o šumama”,
(Sl.gl.R.S.br. 30/10), i u skladu sa Pravilnikom o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama,
godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama
(Sl.gl.R.S.br. 122/2003), kao i drugim zakonskim i podzakonskim aktima.
Osnova gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu „Boljetin - Pecka bara” izrañuje se za
period od 01. 01. 2013. - 31. 12. 2022. godine.
Ova Osnova gazdovanja šumama sadrži:
1. Tekstualni deo,
2. Tabelarni deo,
3. Karte:
1. osnovna karta (sa pregledom putne mreže),
2. pregledna karta gazdinskih klasa,
3. pregledna sastojinska karta,
4. pregledna karta namene površina,
5. privredna karta,
6. karta premera,
7. pregledna karta.
II Odredbe Zakona o šumama (Sl. gl. br 30/10)
Član 20.
Planovi gazdovanja šumama su:
1) plan razvoja šumskog područja, odnosno plan razvoja šuma u nacionalnom parku;
2) osnova gazdovanja šumama;
3) program gazdovanja šumama;
4) godišnji plan gazdovanja šumama;
5) izvoñački projekat gazdovanja šumom;
4
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
6) projekat korišćenja ostalih šumskih proizvoda;
7) projekat korišćenja ostalih funkcija šuma.
Član 21.
Plan razvoja šumskog područja, odnosno plan razvoja šuma u nacionalnom parku (u daljem
tekstu: plan razvoja) je planski dokument kojim se utvrñuju pravci razvoja šuma i šumarstva s
planom za njegovo sprovoñenje za šumsko područje
Plan razvoja izrañuje se na osnovu podataka iz nacionalne inventure i sastojinske inventure
šuma i drugih izvora.
Plan razvoja donosi vlada, a finansira se iz Budžetskog fonda.
Član 22.
Osnova gazdovanja šumama (u daljem tekstu: osnova) jeste operativni planski dokument
gazdovanja šumama koji se donosi za gazdinsku jedinicu.
Osnova naročito sadrži: stanje šuma; razradu opštih smernica iz plana razvoja; evidenciju i
analizu sprovedenih mera gazdovanja; planove gazdovanja po vrsti i obimu poslova, vremenu, mestu
i načinu njihovog sprovoñenja; vrednosti šuma.
Osnova se izrañuje na osnovu utvrñenog stanja šuma na terenu (sastojinske inventure).
Osnova se donosi za period od 10 godina.
Član 23.
Program gazdovanja šumama (u daljem tekstu: program) jeste operativni planski dokument
gazdovanja šumama koji se donosi za gazdinske jedinice koje obuhvataju šume većeg broja
sopstvenika šuma čiji pojedinačni posed nije veći od 100 ha.
Program se donosi za teritoriju jedne ili više opština za period od 10 godina. Program se
utvrñuje na osnovu utvrñenog stanja šuma na terenu (sastojinske inventure).
Član 24.
Plan razvoja, osnove i programi moraju biti meñusobno usaglašeni.
Član 25.
Osnovu donosi sopstvenik šuma, odnosno korisnik šuma uz saglasnost Ministarstva, a na
teritoriji autonomne pokrajine uz saglasnost nadležnog organa autonomne pokrajine.
Član 27.
Nova osnova, odnosno program, počinje da važi pošto istekne rok važenja prethodne osnove,
odnosno programa.
Nova osnova, odnosno program, donose se najkasnije 6 meseci pre isteka roka važenja
prethodne osnove, odnosno programa.
Ako iz opravdanih razloga i objektivnih okolnosti osnova, odnosno program nije donet do
isteka roka važenja prethodne osnove, odnosno programa, Ministarstvo, na zahtev sopstvenika šume,
može rešenjem odobriti korišćenje šume samo u prvoj godini po isteku važenja prethodne osnove,
odnosno programa u obimu koji ne može biti veći od prosečnog godišnjeg obima korišćenja
planiranog osnovom, odnosno programom za koji je istekao rok važenja.
5
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
Član 28.
U postupku donošenja programa razvoja, planova, osnova i programa javnost se obaveštava
javnim oglašavanjem na veb-sajtu Ministarstva, i to u trajanju od najmanje 30 dana od dana javnog
oglašavanja.
Član 29.
Sprovoñenje osnova i programa obezbeñuje se:
1) godišnjim planom gazdovanja šumama;
2) izvoñačkim projektom gazdovanja šumama;
3) projektom korišćenja ostalih šumskih proizvoda;
4) projektom korišćenja ostalih funkcija šuma.
Član 30.
Godišnji plan gazdovanja šumama donosi se za gazdinske jedinice u kojima se u toj godini
obavljaju poslovi gazdovanja šumama.
Godišnji plan se donosi u skladu sa osnovom odnosno programom, najkasnije do 30.
novembra tekuće godine za narednu godinu.
Za gazdinske jedinice šuma u državnoj svojini, u toku važenja osnove, donose se najmanje 4
godišnja plana.
Član 31.
Izvoñački projekat gazdovanja šumama izrañuje se za šume za koje se donosi osnova.
Izvoñački projekat izrañuje se za odeljenje, a izuzetno za više odeljenja (sliv).
Izvoñački projekat donosi korisnik, odnosno sopstvenik šuma, najkasnije do 31. oktobra
tekuće godine za narednu godinu.
Član 32.
Projekat korišćenja ostalih šumskih proizvoda i projekat korišćenja ostalih funkcija šuma
izrañuju se za šume za koje se donose osnove i programi.
Projekati za korišćenje ostalih šumskih proizvoda donose se za period od 5 godina, a projekti
za korišćenje ostalih funkcija šuma za period važenja osnove, odnosno programa.
Član 34.
Evidencija o izrvšenim radovima sastavni je deo osnova, programa i projekata.
Sopstvenik šuma koji šumama gazduje u skladu sa osnovom, odnosno korisnik šuma, dužan
je da evidentira izvršene radove najkasnije do 28. februara tekuće godine za prethodnu godinu.
Član 35.
Sopstvenik odnosno korisnik šuma dužan je da vodi knjigu šumske hronike koja je sastavni
deo osnove odnosno programa.
Šumska hronika naročito sadrži podatke o fitocenološkim, biotičkim i abiotičkim pojavama u
šumi.
Član 37.
Planovi gazdovanja šumama čuvaju se trajno, u skladu s propisom kojim se ureñuje
arhivska graña.
6
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
III Odredbe Zakona o sistemu zaštite životne sredine
(“Službeni glasnik R.S. br. 135 / 2004 i 36/09”)
Korišćenje prirodnih bogastava, izgradnja objekata ili izvodjenje radova može se vršiti pod
uslovom da se ne izazovu trajna oštećenja ili značajne promene prirodnih oblika, zagadjivanje ili na
drugi način degradiranje životne sredine.
Ureñenje prostora, korišćenje prirodnih bogastva, biljnog i životinjskog sveta, odreñeno
prostornim i urbanističkim planovima i drugim planovima (planovi ureñenja i osnove korišćenja
poljoprivrednog zemljišta, šumske, lovne i ribolovne osnove i drugi planovi) zasnivaju se na
odredbe propisane ovim Zakonom.
Član 2.
Sistem zaštite životne sredine čine mere i uslovi kojima se obezbeñuje:
1) očuvanje celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta ekosistema, genofonda, prirodnih vrednosti i
zdravlja
ljudi;
2) održivo upravljanje i zaštita prirodnih vrednosti, očuvanje prirodne ravnoteže, sprečavanje
opasnosti i rizika po životnu sredinu;
3) remedijacija oštećenih i ugroženih područja;
4) očuvanje i unapreñivanje uslova za opstanak svih živih bića.
Član 3.
Integralno upravljanje prirodnim vrednostima i zaštitom životne sredine ostvaruje se:
1) donošenjem i sprovoñenjem odluka kojima se obezbeñuje uravnoteženost izmeñu zaštite
životne sredine i ekonomskog razvoja kroz integraciju zaštite životne sredine u sve sektorske
politike;
2) planiranjem i održivim korišćenjem prirodnih resursa, dobara i energije;
3) očuvanjem i podizanjem kvaliteta životne sredine;
4) praćenjem, sprečavanjem i ograničavanjem nepovoljnih uticaja na životnu sredinu i
zdravlje ljudi;
5) uvoñenjem energetski ekonomičnijih tehnologija i postepenim prelaskom na korišćenje
obnovljivih prirodnih resursa;
6) integracijom ekonomskih analiza i uslova zaštite životne sredine pri oceni isplativosti
projekata u cilju uračunavanja troškova za negativne uticaje na životnu sredinu;
7) podsticanjem proizvodnje i korišćenja proizvoda i primene tehnologija koje smanjuju
zagañivanje životne sredine i proizvodnju otpada;
8) obezbeñem i sprovoñenjem jedinstvenih ekonomskih instrumenata za finansiranje sistema
zaštite životne sredine;
9) zaštitom posebno vrednih, ugroženih ili oštećenih područja;
10) sanacijom štete nanete životnoj sredini;
11) smanjenjem, ponovnim korišćenjem i reciklažom otpada;
12) unapreñenjem obrazovanja, obukom kadrova i razvijanjem svesti o značaju zaštite
životne sredine;
13) učešćem javnosti u zaštiti životne sredine.
Član 7.
Prirodne vrednosti koriste se u skladu sa ekonomskom i razvojnom politikom, pod uslovima i
na način kojim se ne ugrožavaju njihova bitna svojstva i prirodna funkcija.
Upravljanje prirodnim vrednostima obuhvata održivo korišćenje i zaštitu:
1) prirodnih resursa (vazduha, voda, podzemnih voda, zemljišta, šuma, mineralnih sirovina,
7
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
prirodnih izvora energije i dr.);
2) prirodnih dobara:
- javnih prirodnih dobara (prostora, predela, javnih površina, vodnih dobara, podzemnih
dobara i dr.) i
- prirodnih dobara posebnih vrednosti (biodiverziteta i nasleña, geološke raznovrsnosti i
nasleña, prostora i predela od posebnih vrednosti, divlje flore i faune i dr.).
VI Odredbe Pravilnika o sadržini i načinu izrade osnova gazdovanja šumama, godišnjeg
izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama
(“Službeni glasnik R.S. br. 122 / 2003”)
Član 2.
Opšta osnova gazdovanja šumama donosi se za šume obuhvaćene šumskim područjem (u
daljem tekstu: šumsko područje), odnosno šume nacionalnog parka.
Šumsko područje je prirodna ekološka, po pravilu, prostorna (geografska) celina, u okviru
koje se vrši gazdovanje šumama i deli se na gazdinske jedinice.
Gazdinska jedinica, po pravilu, predstavlja teritorijalnu celinu šuma, šumskog i drugog
zemljišta.
Gazdinska jedinica obrazuje se od šuma na kojima postoji isti oblik svojine.
Član 28.
Osnova gazdovanja šumama donosi se za gazdinsku jedinicu.
Posebnom osnovom, na osnovu stanja šuma gazdinske jedinice i ciljeva i mera utvrñenih u
opštoj osnovi, utvrñuje se vrsta i obim radova.
Odredbe o izradi opšte osnove primenjuju se i pri izradi posebne osnove ako ovim
pravilnikom nije drugačije odereñeno.
Član 32.
Za sastojine se, ako to posebnim aktom ili opštom osnovom nije učinjeno, utvrñuje prioritetna
funkcija – namena.
Član 33.
Granica gazdinske jedinice identifikuje se na osnovu podataka premera i katastra.
Granice gazdinskih jedinica obeležavaju se pre početka terenskih radova na izradi posebne
osnove.
Član 46.
Realizacija glavnog prinosa u odnosu na sastojinu (odsek) je obavezna po površini, a po
zapremini može da odstupi +/- 10 %, osim u slučaju realizacije prinosa završnim sekom oplodne
seče, kao i čistom sečom.
Realizacija planiranog prinosa u prebirnim sastojinama može da odstupi +/- 10 %.
Realizacija planiranog prethodnog prinosa (u odseku – sastojini) po površini je obavezana, a
po zapremini može da odstupi +/- 10 %.
Osnova gazdovanja šumama se donosi za period od 10 godina.
8
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
VIII Odredbe Pravilnika o šumskom redu
(“Službeni glasnik R.S. br. 38/2011”)
Član 2.
Šumski red je stanje šume koje obezbeñuje uslove za njeno održavanje, obnavljanje i
unapreñivanje, a naročito za zaštitu od požara, biljnih bolesti i štetočina i za zaštitu zemljišta od
nastanka i razvijanja erozionih procesa.
Radi obezbeñivanja uslova iz stava 1. ovog člana sprovode se preventivne mere zaštite
podmlatka i dubećih stabala tokom seče, izrade, primicanja, privlačenja i uskladištenja šumskih
sortimenata, zaštite vodotoka i infrastrukture, mere zaštite zemljišta od nastanka erozionih procesa,
mere radi sprečavanja pojava požara, biljnih bolesti i štetočina, kao i drugih štetnih posledica koje
mogu nastati zbog elementarnih nepogoda.
Član 3.
Ako se šumski red poremeti na bilo koji način, korisnik, odnosno sopstvenik šume
uspostavlja šumski red najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je šumski red poremećen.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je poremećaj šumskog reda takav da stvara povećanu
mogućnost za nastanak šumskog požara ili za otežavanje blagovremenog otkrivanja pojave i
efikasnog gašenja šumskih požara, korisnik, odnosno sopstvenik šuma uspostavlja šumski red odmah
po nastanku poremećaja.
Član 5.
Vreme seče, izrade, izvoza, iznošenja i privlačenja drveta odreñuje se osnovom gazdovanja
šumama (u daljem teksu: osnova), odnosno programom gazdovanja šumama (u daljem tekstu:
program), a utvrñuje se na sledeći način:
1) u jednodobnim sastojinama, u kojima se obavljaju oplodne seče (oplodni, naknadni i
završni sek), zabranjena je seča drveća za vreme trajanja vegetacije;
2) u raznodobnim sastojinama, gde se obavlja seča obnavljanja (oplodni, završni sek na
podmladnim jezgrima), zabranjena je seča drveća za vreme trajanja vegetacije;
3) u sastojinama u kojima je planiran prethodni prinos seča se obavlja u toku cele godine;
4) u jednodobnim sastojinama, gde su predviñeni uzgojni radovi nege šuma (seča
osvetljavanja i čišćenja), seča se obavlja po pravilu za vreme trajanja vegetacije;
5) u prebirnim sastojinama, vreme seče zavisi od vrste drveta, nadmorske visine i klimatskih
uslova svake gazdinske jedinice;
6) u izdanačkim šumama, za koje se smernicama gazdovanja i dalje odreñuje gazdovanje kao
izdanačkim šumama, seča obnavljanja se obavlja isključivo za vreme mirovanja vegetacije;
7) resurekcijska seča obavlja se tokom cele godine;
8) u kulturama i plantažama, seča se može obavljati tokom cele godine.
Vreme seče, izrade, izvoza, iznošenja i privlačenja drveta iz stava 1. ovog člana, planira se i sprovodi
izvoñačkim projektom gazdovanja šumama (u daljem tekstu: izvoñački projekat) i godišnjim planom
gazdovanja šumama (u daljem tekstu: godišnji plan).
Član 7.
Seča stabala vrši se tako da visina panjeva ne bude veća od jedne četvrtine njegovog
prečnika, a na nagnutim terenima visina panjeva merena sa gornje strane od jedne trećine njegovog
prečnika. Posečeno stablo ne može se ostaviti naslonjeno na susedna dubeća stabla.
9
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
Član 13.
Radi blagovremenog otkrivanja pojave i gašenja šumskih požara, korisnik, odnosno
sopstvenik šuma vrši osmatranje i obaveštavanje, a u slučaju pojave požara preduzima mere i
aktivnosti za gašenje požara, u skladu sa planom zaštite šuma od požara.
Član 16.
Radi zaštite šuma od pojave i širenja biljnih bolesti i štetočina, korisnik, odnosno sopstvenik
šuma odmah po izvršenoj seči stabala četinara i bresta preduzima sledeće mere:
1) skida svu koru sa panjeva;
2) uklanja koru i grane četinara iz šume, ako postoji opasnost od širenja potkornjaka;
3) vrši okoranje ili tretiranje izrañenih drvnih sortimenata odgovarajućim zaštitnim
sredstvom, ako se u periodu od 1. aprila do 30. septembra ti sortimenti nalaze duže od 15 dana u
sečini, odnosno pomoćnom stovarištu. Tretiranje se vrši pre razvoja potkornjaka;
4) slaže u gomile okresane grane i skinutu koru.
Član 19.
Seča, izrada i izvoz drvnih sortimenata vrši se na način koji sprečava pojavu erozije. Ako se
kao privremeni izvozni put koristi zemljište sa većim nagibom, na njemu se obezbeñuje odvoñenje
vode u cilju sprečavanja nastanka ili razvijanja erozije. Potoci i drugi vodotokovi ne koriste se kao
šumski izvozni putevi, izuzev kad se transport drvnih sortimenata vrši splavarenjem.
10
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
1.0. OPŠTI OPIS I USLOVI ZA GAZDOVANJE
1.1.
Topografske prilike
1.1.1.
Geografski položaj gazdinske jedinice
Gazdinska jedinica „Boljetin - Pecka baraˮ se prostire izmeñu 44○20’ – 44○32’ severne
geografske širine i 22○04’ – 22○19’ istočne geografske dužine (od Griniča). Visinsko rasprostranjenje
ove gazdinske jedinice je od 80 m nadmorske visine, kao najniže tačke, do 650 m nadmorske visine
na potezu ˮBukova glavaˮ. Visinska razlika izmeñu najviše i najniže tačke iznosi 570 m.
Gazdinska jedinica „Boljetin - Pecka bara” nalazi se u sastavu Timočkog šumskog područja i
rasprostire se na prostoru političke opštine Majdanpek, a u okviru Borskog okruga. Ovom
gazdinskom jedinicom gazduje Š.U. „Donji Milanovac”, koja je u sklopu Š.G. „Timočke šume” –
Boljevac, koje posluje kao deo preduzeća J.P. „Srbijašume”-Beograd.
Prema administrativnoj podeli ova gazdinska jedinica prostire se na ukupno čeitri katastarske
opštine: Golubinje, Klokočevac, Miroč i Topolnica.
1.1.2. Granice
Najjužnija tačka nalazi se na području katastarske opštine Klokočevac, potez ˮKulme
Škiopuliˮ, dok je najseverniji deo gazdinske jedinice u blizini poteza ˮMali visˮ, katastarska
opština Golubinje. Na zapadu gazdinska jedinica ide do poteza zvanog Bukova glava, katastarska
opština Topolnica, a na istoku do poteza ˮBaltaristaˮ, katastarska opšina Miroč.
Sa istočne strane G.J.ˮBoljetin-Pecka baraˮ graniči se sa G.J.ˮCvetanovacˮ, kojom
gazduje Š.U.Kladovo. Jedan deo sverne granice 8. i istočne granice 9. odeljenja graniči se sa
prethodno pomenutom gazdinskom jedinicom. Dalje granica ove dve gazdinske jedinice ide ka
jugoistoku i jugu, granicom 1. i 2. odeljenja, a zatim nastavlja ka jugozapadu, granicom 3. i 5.
odeljenja. U blizini 13 odeljenja, odseci ˮdˮ, ˮeˮ i ˮfˮ, potez ˮBukova glavaˮ, prolazi granica
N.P.ˮĐerdapˮ, ali se izmeñu nalazi privatni posed. Sa svih ostalih strana, najvećim delom svoje
granice, gazdinska jedinica se graniči sa privatnim posedom.
Spoljne i unutrašnje granice gazdinske jedinice su obeležene na terenu.
1.1.3. Površina
Gazdinska jedinica „Boljetin - Pecka bara“ se nalazi na području političke opštine
Majdanpek. Ukupna površina gazdinske jedinice iznosi 786,95 ha.
Prilikom ureñivanja ove gazdinske jedinice 2012. godine izvršena je nova podela i
prenumeracija postojećih odeljenja, pošto je deo odeljenja bio veći od ˮPravilnikom...ˮ
predviñenih, tako da je sada ukupan broj odeljenja u gazdinskoj jedinici 27, čija prosečna veličina
iznosi 29,15 ha i u skladu je sa važećom zakonskom regulativom.
11
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
Stanje površina prema kategoriji šume i vrsti zemljišta (načinu njenog osnovnog korišćenja)
prikazano je sledećoj tabeli:
Tabela 1. Stanje površina prema kategoriji šume i vrsti zemljišta
Površina
Redni broj
Kategorija šuma/vrsta zemljišta
1.
Visoke prirodne šume
2.
Veštački pod. sastojine (od 21.god. naviše)
Ukupno visoke sastojine
3.
Izdanačke šume
4.
Šikare
5.
Šibljaci
Obraslo
6.
Šumsko zemljište
7.
Neplodno
8.
Za ostale svrhe
9.
Zauzeće
Neobraslo
UKUPNO GJ
10.
Tuñe zemljište
ha
%
27.09
10.78
37.87
583.88
50.55
71.14
743.44
19.79
2.43
17.94
3.35
43.51
786.95
42.56
3.4
1.4
4.8
74.2
6.4
9.0
94.5
2.5
0.3
2.3
0.4
5.5
100.0
-
Ukupna površina gazdinske jedinice ''Boljetin - Pecka bara'' iznosi 786,95 ha. Na nivou
gazdinske jedinice, visoke sastojine zauzimaju ukupno 4,8 % površine, od čega visokim prirodnim
sastojinama pripada 3,4%, a veštački podignutim svega 1,4 % od ukupne površine gazdinske
jedinice. Izdanačke šume zauzimaju dolazi čak 74,2 % ukupne površine.
Šikare zauzimaju 6,4 %, a šibljaci 9,0 % površine gazdinske jedinice.
Šumsko zemljište se prostire na 19,79 ha, što iznosi 2,5 % površine gazdinske jedinice.
Neplodno zemljište se nalazi na 2,43 ha (0,3 %), dok se zemljište za ostale svrhe nalazi na
17,94 ha (2,3 %).
Zauzeća su konstatovana na površini 3,35 ha (0,4 %).
Ukupna obrasla površina gazdinske jedinice po iskazu površina iznosi 743,44 ha (94,5 %),
dok neobrasle površine zauzimaju 43,51ha (5,5 %), što predstavlja zadovoljavajuću šumovitost na
prostoru ove gazdinske jedinice.
Tuñe zemljište prostire se na 42,56 ha površine.
1.2. IMOVINSKO PRAVNO STANJE
1.2.1. Državni posed
Šumama ove gazdinske jedinice gazduje Š.U. „Donji Milanovac” – Donji Milanovac u sastavu
Š.G. „Timočke šume” - Boljevac, koje posluje kao deo preduzeća J.P. „Srbijašume” - Beograd.
Ukupna površina zemljišta, po katastru nepokretnosti, u granicama ove gazdinske jedinice
iznosi 786,95 ha. Zauzeća su konstatovana na 3,35 ha. Takoñe, uvidom u spisak katastarskih parcela
evidentirano je prisustvo suvlasničkih parcela. Obaveza je Šumske Uprave da u što većoj meri reši
sporne površine (zauzeća i suvlasničke parcele) u ovom ureñajnom periodu. Spisak suvlasničkih
parcela dat je u sledećoj tabeli.
12
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
Tabela 2. Spisak suvlasničkih parcela po katastarskim opštinama
Katastarska opština
Broj parcele
Golubinje
Klokočevac
Klokočevac
Topolnica
Topolnica
2128
602/1
3348
4376/4
4605
Ukupna
površina (ha)
64 15 91
5 81 55
17 03 56
0 00 51
22 29 80
Površina koja
pripada J.P. (ha)
63 75 31
2 72 22
6 00 00
0 00 12
18 29 80
1.2.2. Privatni posed
Unutar gazdinske jedinice „Boljetin - Pecka bara” evidentirano je 42,56 ha privatnog poseda,
ali i državnog poseda kojim upravljaju druge organizacije. Površine privatnih enklava unutar
državnog kompleksa dobijene su digitalizacijom uz pomoć GIS tehnologije (sa karte R=1:10.000).
1.2.3. Spisak katastarskih parcela
Spisak katastarskih parcela dat je u prilogu ove osnove. U narednoj tabeli prikazana je
rekapitulacija po katastarskim opštinama.
Tabela 3. Površina po K.O. za G.J.ˮBoljetin-Pecka baraˮ
R.br.
Šifra K.O.
Naziv katastarske opštine
Površina
1.
2.
3.
4.
5025
5027
5030
5033
Golubinje
Klokočevac
Miroč
Topolnica
UKUPNO
190 49 80
198 21 36
100 70 78
297 52 80
786 94 74
13
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA
Ekološke karakteristike područja na kome se rasprostire gazdinska jedinica „Boljetin - Pecka
bara” detaljnije su opisane u okviru Opšte osnove gazdovanja šumama za Timočko šumsko područje
(2004-2013).
2.1. RELJEF I GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE
Gazdinska jedinica ˮBoljetin-Pecka baraˮ prostire se, u vidu razuñenog kompleksa manjih i
većih celina, u pravcu sever-jug. Jedan deo gazdinske jedinice pripada ravničarskom pojasu, dok se
veći deo prostire se na brovitom terenu. Ovakve karakteristike reljefa uslovljavaju postojanje vrlo
raznovrsnih šumskih fitocenoza.
U pogledu nagiba terena ovde nalazimo zaravnjene platoe, vrtače, grebene, blage, srednje
strme i jako strme padine.Idući od severa ka jugu nadmorska visina postepeno opada.
Tačka sa najmanjom nadmorskom visinom, 80 m.n.v. (10. odeljenje), nalazi se pored Porečke
reke, dok je tačka sa najvećom nadmorskom visinom (13. odeljenje) ujedno i najzapadnija tačka
gazdinske jedinice i iznosi 650 metara.
Ekspozicije terena su različite, a naročito su zastupljene severoistočne, jugozapadne, severne i
južne.
2.2. GEOLOŠKA PODLOGA I TIPOVI ZEMLJIŠTA
Geološka podloga:
Prema geološkoj karti 1:100.000 koji su izradili V.K. Petković, K.V. Petković, N. Protić i
S. Urošević (Beograd 1933), tereni gazdinske jedinice Boljetin - Pecka bara imaju sledeće podloge:
Najveće učešće imaju škriljci i organogeni jedri krečnjak, u nešto manjoj meri zastupljeni su peščari,
zatim gnajseva, a najmanje ima granita.
Dakle, osnovnu masu terena čine krečnjaci i škriljci. Krečnjaci su prekriveni peščarima i
konglomeratima. Krečnjaci se retko nalaze na grebenu, već na strmim otsecima u koritima reka i
potoka, gde su mase pečara i konglomerata odnesene fluvijalnom erozijom, tako da je krečnjak
izašao na površinu.
Geološka podloga vrlo često izbija na površinu u vidu sitnijeg i krupnijeg kamenja, a
mestimično se javljaju i veći kameni blokovi.
Prisutnost spomenutih geoloških podloga uz raznovrsnost reljefnih oblika uslovila je
formiranje odreñenih vrsta zemljišta, koje su različite od lokaliteta do lokaliteta i time utiču na
pojavu i razvoj odreñenog biljnog pokrivača.
14
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
Pedološki sastav zemljišta:
Na području ove gazdinske jedinice konstantovana su sledeća zemljišta:
• Kiselo
smeñe zemljište
Ovo je najzastupljeniji tip zemljišta u ovoj gazdinskoj jedinici. Kisela smeña zemljišta su
obrazovana na više matičnih supstrata te su im mnogo svojstva vezana za osobine geološke podloge.
Tako ova zemljišta na peščaru imaju veoma lak mehanički sastav (peskovita ilovača do
ilovača) u kome po pravilu dominira frakcija sitnog peska. Karakterističan je oblik profila A – (B) –
C u kome sadržaju gline raste sa dubinom, a profili su slabo diferencirani po boji.
Za sva kisela smeña zemljišta na ovom lokalitetu karakteristično je prilično bogatstvo u
organskoj materiji. Postoji velika zavisnost izemñu ekspozicije i količine organske komponente.
Severne ekspozicije pored veće količine humusa karakteriše, zbog pojačane vlažnosti i njegova
dublja infiltracija u prifil. S’ obzirom da su ovo duboka i srednje duboka zemljišta povoljnog
mehančkog sastava, drenirana i aerisana, sa aspekta šumske proizvodnje trebaju se smatrati vrlo
dobrim.
• Smeñe
kiselo zemljište – suvlja varijanta
Ovo zemljište karakterišu razvijeni, ali nešto plići profili, a pojavljuje se na istim supstratima
kao prethodna varijanata. Ono je zastupljenije pod kserotermnim šumskim zajednicama kao
Quercetum farnetto cerris i pod zajednicama Querco-carpinetum.
Ova zemljišta su redovno skeletna, propusna i aerisana, osrednjeg, pa i nedovoljnog poljskog
vodnog kapaciteta. Uglavnom se prostire na grebenima i strmim padinama gde dolazi do većeg
gubitka vlage zbog čega su suvlja od prethodne varijante.
• Humusno-karbonatno
zemljište (Rendzina)
Rendzina se obrazuje na supstratima koji sadrže više od 10% CaCO3 za koje je
karakteristično da se mehanički lako raspadaju. Pored mehaničkog raspadanja stena, glavni
pedogenetski proces je akumulacija zrelog humusa i obrazovaje zemljišne strukture, najčešće zrnaste.
Biohemijske osobine rendzina uslovljene su prisustvom aktivnih karbonata, koji prouzrokuju
neutralnu do slabo alkalnu reakciju (pH 7-8) i visok stepen zasićenosti bazama. Rendzina pod
prirodnom vegetacijom sadrži 5 – 10% humusa, a koncentracija hranljivih elemenata (N, P i K) je
srednja do visoka, ali njihova pristupačnost za biljku može biti ograničena zbog slabe mineralizacije
usled delovanja različitih faktora. Fizičke osobine ovog zemljišta uslovljene su, velikim delom,
klimatskim prilikama.
• Kamenjar (litosol)
Šume obrazovane na kamenjaru u ovoj gazdinskoj jedinice su uglavnom bez ekonomske
vrednosti. Kamenjar se kao tip zemljišta obrazuje na stenama koje u procesu mehaničkog raspadanja
daju kameni detritus.Takva svojstva imaju peridotitsko serpentinske stene i kvarciti.Čisti krečnjaci se
uglavnom neraspadaju mehanički, ali jako karitifikovani krečnjaci ili krečnjaci iz rasednih zona
15
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
mogu dati detritus koji uslovljava pojavu kamenjara. Vegetacija nema uticaja na obrazovanje ovih
zemljišta, dok klimatski faktori u kojima je moguće mrazno ili temperaturno mehaničko raspadanje
pogoduju obrazovanju ovih zemljišta. Dubina ovih zemljišta varira, na zaravnjenim terenima ona je
oko 10-20 cm. Litosoli su ekološki ekstremno suva staništa, siromašna hranljivim materijama,
nepovoljna su za razvoj korenovog sistema.
• Pseudoglej
Osnovni uzroci procesu pseudooglejavanja su postojanje na izvesnoj dubini nepropustljivog
ili teže propustljivog sloja na kojem se zadržava gornja voda. Bez obzira na poreklo nepropustljivog
sloja, tamo gde postoji mogućnost nakupljanja gornjih voda, dolazi do pseudoglejavanja i ovim
procesom mogu biti obuhvaćena različita zemljišta i supstrati, bez obzira na njihovu kiselost i razlike
u ostalim hemijskim osobinama. Obrazovanje pseudogleja usko je vezano sa reljefom. Pseudoglej
nalazimo na ravnim ili blago nagnutim terasama različitog porekla: deluvijalnog, jezerskog,
aluvijalnog.
U brdsko – planinskoj zoni to su: zaravnjene grede, platoi, konkave širih razmera, polja,
kotline i drugi reljefski oblici, koji omogućuju nakupljanje i zadržavanje vode. U šumama sa
razvijenom prostirkom znatan deo vode zadržava se na sloju organskih otpadaka, a manji deo upija
zemljište. U mikrodepresijama voda se nakuplja i zadržava u toku većeg dela godine, pa se u njima
obrazuje zabareni pseudoglej.
Po morfološkom izgledu pseudoglej ima opšti izgled profila A1 – A2g – Bg – C tipa.
Fizičke i hemijske osobine pseudogleja ne mogu se uopštavati, jer se u zavisnosti od geološke
podloge, klimatskih uslova javlja vrlo širok dijapazon ovih osobina. Procentualno učešće granula u
horizontima A1g – 2g i Bg utiče na sastav zemljišta. Uglavnom su to teška zemljišta, sa velikim
poljskim kapacitetom i slabo aerisana. Ove osobine direktno su zavisne od procentualnog učešća
gline, koja jako varira. Zemljišta su kisela (PH u vodi iznosi u proseku 6,2, a u KCl oko 5,2). Kiselost
pseudogleja nastaje usled destrukcije i ispiranja gline kao i usled kiselosti podloge.
Količina humusa najviša je u A1 horizontu (od 2,5 – 4 %) i sa dubinom rapidno opada.
2.3. HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE
Cela gazdinska jedinica obiluje manjim ili većim vodotocima. Količina vode nije stalna, već
varira u toku godine.
Ovu gazdinsku jedinicu karakteriše sliv sledećih reka:
•
I sliv Ravne reke (odeljenja 1 do 9),
•
II sliv reke Topolnice (odeljenja 10 do 18),
•
III sliv reke Istrebinje (odeljenja 19 i 20),
•
IV sliv reke Vujenj (odeljenje 21),
•
V sliv Klokočevačkog potoka (odeljenja 22 do 25).
Prvi sliv, sliv Ravne reke, gravitira ka Petrovom selu, prema G.J.ˮCvetanovacˮ, dok se
ostale navdene reke i lokalni potoci ulivaju u Porečku reku, i dalje kod mesta Mosna u Dunav.
S’ obzirom na ovakav mrežni sistem vodotoka javlja se izrazito kupiran teren, što dovodi do
raznolikosti mikrolokaliteta na kojima su zastupljene različite autohtone vegetacije.
16
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
2.4. KLIMATSKI USLOVI
Klima kao skup faktora često igra presudnu ulogu na javljanje makro jedinica vegetacije (npr.
lišćarske šume, četinarske šume, travnate vegetacijske forme i dr.), tako da uslovljava i pojavu
osnovnih vegetacijskih jedinica (fitocenoza), odnosno tipa šume.
Gazdinska jedinica „Boljetin - Pecka bara” nalazi se pod uticajem istočno kontinentalne
klime (Vlaško-Pontijske nizije), čije su karakteristike suva, kratka i žarka leta, a oštre i hladne zime,
sa različitim rasporedom atmosferskog taloga u toku godine.
Tabela 4. Srednje mesečne i srednje godišnje temperatura u periodu 2002.-2011. god (0 C)
Meseci
Godina
I
II
III
IV
V
VI
VII VIII IX
X
XI
XII
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
Prosečno
1.7
-0.1
-1.6
2.6
-2.3
7.1
-1.6
-0.3
-1.8
0.0
0.4
7.1
-2.6
3.7
-2.8
0.2
5.5
4.5
2.1
1.3
0.6
2.0
9.7
5.5
7.9
5.2
5.9
8.9
9.4
7.4
7.1
4.9
7.2
11.4
11.1
12.5
11.8
13.2
14.8
13.4
13.2
13.2
12.9
12.8
19.9
20.3
16.3
18.3
18.2
19.5
18.7
19.4
17.9
17.7
18.6
23.8
24.2
20.9
20.7
21.2
24.3
22.6
21.7
21.9
22.5
22.4
25.2
23.9
23.4
23.1
23.8
26.5
23.7
24.4
24.5
23.6
24.2
22.2
26.0
22.8
21.5
21.9
23.9
24.1
23.5
24.9
24.1
23.5
17.1
17.0
17.5
17.8
18.4
16.4
16.8
18.8
18.3
21.8
18.0
11.4
10.1
12.9
11.9
13.1
11.6
12.9
12.4
9.3
11.8
11.7
6.8
7.1
7.4
4.1
8.2
4.3
7.0
8.3
9.9
2.9
6.6
-1.9
1.5
2.6
2.8
4.1
-0.4
2.5
1.6
-0.5
3.8
1.6
Sred.
god.
vredn.
12.9
12.1
12.2
11.5
12.2
13.6
12.9
12.8
12.2
12.3
12.4
Meseci sa najnižom temperaturom u toku godine su januar i decembar, a meseci sa najvišom
su jul i avgust. Prosečna temperatura za posmatrani period je 12,4° C. Sredje mesečne temperature
vazduha ispod 00 C imaju januar, decembar i reñe februar. Najtopliji mesec je juli sa temperaturom
24,2 0 C. Analizom meteoroloških godišnjaka republičkog hidrometeorološkog zavoda Republike
Srbije evidentirana je temperatura od -4,9°C početkom aprila meseca 2003.godine što ukazuje na
pojavu prolećnih mrazeva. Takoñe, evidentirana je i temperatura od -1,4ºC polovinom oktobra
meseca 2009.godine. Ovi podaci ukazuju na pojavu prolećnih i jesenjih mrazeva što se štetno
odražava na razvoj podmlatka. Apsolutni maksimum temperature je zabeležen u julu mesecu 2007.
godine i iznosi čak 42,60 C, dok je apsolutni minimum zabeležen u decembru mesecu 2002. godine i
iznosi – 19,10 C.
Tabela 5. Srednje mesečne i godišnja suma padavina (mm/m2)
M
Stanica
D.Milanovac
I
58
II
57
III
47
IV
51
e
V
90
s
VI
59
e
VII
53
c
i
VIII
58
IX
45
X
64
XI
52
XII
72
Godišnja
U veget.
periodu
706
356
Suše su mnogo reñe u periodima oktobar-decembar i april-maj. Ukupna količina padavina u
vegetacionom periodu iznosi 356 mm, dok srednja godišnja suma padavina iznosi 706 mm/m2.
Najviše padavina imaju meseci maj i decembar, a zatim oktobar i juni. To znači da su padavine
skoncentrisane u početku vegetacionog perioda i u jesen, pa ovakav raspored padavina nije povoljan
za vegetaciju. Karakteristišno je da je druga polovina vegetacionog perioda (meseci juli, avgust i
septembar), u pogledu suše, veoma kritična.
17
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
Relativna vlaga vazduha je dosta visoka, što je posledica blizine reke Dunav i akumulacionog
jezera. Prosečan broj dana pod snežnim pokrivačem iznosi 41,4 dana. Zadržavanje snežnog
pokrivača znatno je ublaženo mestimično jakim inklinacijama na kojim se sneg malo zadržava.
Vazdušna strujanja su zabeležena u 47 % dana i to najčešće sa zapada. Dejstvo vetrova je
izraženo i uglavnom se javlja košava i gornjak. Košava na ovom području donosi kišu i sneg, što je
suprotno od delovanja na drugim područjima gde se javlja.
U celosti, klimu ovog područja karakteriše semiaridna klima sa odreñenim lokalnim
modifikacijama zbog blizine Dunava i brdsko-planinskih kompleksa.
2.5. OPŠTE KARAKTERISTIKE ŠUMSKIH EKOSISTEMA
Ekološki faktori koje smo napred izneli uslovili su složenost, raznovrsnost i specifičnost flore
i vegetacije ove gazdinske jedinice, kao i karakter visinskog i horizontalnog rasprostranjenja biljnih
vrsta i zajednica.
Raznovrsnost flore i prisustvo različitih elemenata flore posledica je, s’ jedne strane, složenog
istorijskog razvoja flore, a sa druge strane, specifičnog geografskog položaja i klimatskih uslova koji
vladaju na ovim prostorima.
Vegetacija ove gazdinske jedinice u celini se odlikuje priličnom raznovrsnošću šumskih i
žbunastih zajednica.
Brdska šuma bukve (podsveza: Fagenion moesiacae submontanum) na različitim
smeñim zemljištima – Brdsko bukove šume su još u bližoj prošlosti bile daleko šire rasprostranjene
i znatno očuvanije na prostoru ove gazdinske jedinice nego danas. Orografsko-edafski su uslovljene i
javljaju se u pojasu hrastovih šuma do 600 m.n.v, kao trajni stadijum vegetacije. Floristički su
bogatije od planinske šume bukve, uglavnom iz dva razloga: izmenjenih uslova staništa (toplije i
suvlje), kao i zbog manjih površina na kojima se rasprostiru. Po ekološkoj i proizvodnim osobinama
ove šume su slične sa planinskim bukovim šumama. Zemljišta su uglavnom distrična smeña i
lesivirana, srednje duboka do plitka, vrlo retko skeletna. Uglavnom se dobro obnavljaju i pored
znatne degradacije šuma i zemljišta. Bolja obnova je tamo gde je zemljište očuvanije (na dnu
padina). U brdsko bukovoj šumi na ovim prostorima se danas najčešće sreću u spratu drveća: Bukva
(Fagus moesiaca), Grab (Carpinus betulus), Divlja kruška (Pyrus pyraster), Leska (Corylus
avellana), Beli jasen (Fraxinus excelsior), Cer (Quercus cerris), Kitnjak (Quercus petraea) i dr. U
spratu žbunja, pored podmlatka vrsta dolaze najčešće: Glog (Crategus monogyna), Divlja ruža (Rosa
arvensis) i dr. U spratu zeljastih bilja nalazi se najčešće: Šumska livadarka (Poa nemoralis), Broćika
(Galium aparine), Salatika (Mycelis muralis), Čestoslavica (Veronica officinalis), Šumska jagoda
(Fragaria vesca), Kukurek (Helleborus odorus), Šumski vijuk (Festuca montana) i dr.
Bukove šume u ovoj gazdinskoj jedinici nisu ekološki stabilne, pa pod uticajem ljudskog
faktora lako podležu devastiranju, što se mora imati na umu kod odreñivanja intenziteta seče.
Prejakim intenzitetom seče mogu se dobiti površine veoma razreñene, a uopšte bez podmlatka.
Razlog tome je što kod većeg otvaranja sklopa dolazi do drastične promene stanišnih uslova čime se
otežava prirodna obnova.
Šume bukve i kitnjaka (Querco-Fagetum) na različitim smeñim zemljištima - Šume
bukve i kitnjaka su prelaznog karaktera i nalaze se u regionu brdske bukve. To su prelazna staništa.
Floristički sastav zajednice odražava njen prelazni karakter - uz vrste kitnajkovih šuma vrlo obilno
18
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
(čak i u većem broju) se javljaju i vrste mezofilnih bukovih šuma. Ovo je vrlo bogata zajednica u
kojoj se javljaju sledeće vrste: Bukva (Fagus moseaca), Kitnjak (Quercus petrea), Javor gorski (Acer
pseudoplatanus), Grab (Carpinus betulus), Klen (Acer campestre), Srebrnolisna lipa (Tilia argentea)
i dr.
Šuma kitnjaka (Quercetum montanum) na smeñim zemljištima - Šume kitnjaka ove
gazdinske jedinice javljaju se uglavnom na toplijim ekspozicija jačih nagiba. To su često grebeni, pa
su već po svom položaju izloženi spiranju zemljišta, što uz mali sklop svetoljubivog kitnjaka i
oskudnu stelju dovodi do degredacije. Najčešće se javlja na nadmorskoj visini od 300-600 m.
Šuma kitnjaka i graba (Querco – Carpinetum moesiacum) - Zajednica hrasta kitnjaka i
graba su ovde orografski uslovljene, nalaze se na južnim ekspozicijama i suvljim lokalitetima. Pored
kitnjaka i graba tu se sreću Cer (Quercus cerris), Divlja trešnja (Prunus avium), Klen (Acer
campestre), Brest (Ulmus minor) i Crni jasen (Fraxinus ornus), a pojedinačno i druge vrste. Sprat
žbunja grade Dren (Cornus mas), Glog (Crategus monogyna), Divlja ruža (Rosa arvensis), Leska
(Corilus avelana) i dr. Sprat zeljastih biljaka je sa vrstama tipičnim za hrastovo – grabove šume
Srbije.
Šuma cera (Quercetum cerris) na smeñim zemljištima - Šume cera u ovoj gazdinskoj
jedinici zauzimaju uglavnom tople ekspozicije na nagibima do 20°. Sprat drveća je uglavnom manjeg
sklopa (0,5-0,6), a uz edifikatore javljaju se još u primesi Klen (Acer campestre), Grab (Caprinus
betulus) ponekad i Bukva (Fagus moesiaca). Sprat prizemne flore u ovim šumama je bogat, a
najčešće se javljaju sledeće vrste: Žutilica (Genista ovata), Šumska livadarka (Poa nemoralis),
Šumska pasjača (Brachypodium silvaticum) i dr.
Šuma sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerris typicim) na smeñim zemljištima - Ova
sveza se javlja od oko 100 do 600 m nadmorske visine, na blago ustalasanim brežuljkastim terenima.
Ekspozicija je uglavnom južna i jugozapadna.
Ove šume su uglavnom izdanačkog porekla, pa su zbog toga manje ekonomske vrednosti, ali
velikog biološkog značaja. Obzirom na to konverzijom se može postići daleko povoljniji sastav vrsta
i njihova ekonomska vrednost.
Pored cera i granice tu i tamo javlja se i po koji kitnjak, a na višim položajima kao i u
uvalama potoka bukva. Stablimično se još javljaju bela lipa, grab, crni jasen, divlja kruška, brekinja,
grabić, klen i druge vrste.
Vrste koje čine ovu asocijaciju su: Sladun (Quercus farnetto), Cer (Quercus cerris), Medunac
(Quercus pubescens), Crni jasen (Fraxinus ornus), Srebrnasta lipa (Tilia argentea), Dren (Cornus
mas), Crni glog (Crategus nigra), i dr.
Šume graba (Carpinus betuli illirico – moesiacum) - Šume graba na smeñim i lesiviranim
zemljištima. Ovom cenološkom grupom tipova šuma obuhvaćene su mezofilne šume graba i
različitih hrastova prevenstveno kitnjaka – graba na smedjim i lesiviranim zemljištima što je slučaj i
u ovoj gazdinskoj jedinici.
Šuma grabića (Carpinetum orinetalis moesiacum) - Na suvim južnim i zapadnim
ekspozicijama, na kserotermnim staništima na malim nadmorskim visinama, javljaju se staništa
grabića i crnog jasena. Ove sastojine su izložene intezivnoj insolaciji sa plitkim skeletoidnim tlom na
19
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
krečnjačkoj geološkoj podlozi. To su redovno šumska zemljišta najlošijeg boniteta. Osim grabića i
crnog jasena javlja se i sitna i krupna granica, cer, maklen i mečija leska.
Zbog teških uslova vegetiranja ove vrste dostižu slabe dimenzije, sa maksimalnim prečnikom
do 20 cm. To su mahom šikare i šibljaci uslovljeni edafskim i drugim faktorima.
Veštački podignute sastojine (kulture) - Ove šumske zajednice nastale su delovanjem
čoveka, tj. veštačkim pošumljavanjem goleti, sadnjom sadnica. Na taj način su nastale veštački
podignute šume (kulture) ove gazdinske jedinice. U ovoj gazdinskoj jedinici evidentirane su veštački
podignute sastojine smrče i bagrema.
2.6. OPŠTI FAKTORI ZNAČAJNI ZA STANJE ŠUMSKIH EKOSISTEMA
Na osnovu prethodno iznetih faktora značajnih za razvoj šumske vegetacije:
1. klimatskih,
2.orografskih,
3. edafskih i
4. biotičkih faktora,
može se zaključiti da se G.J. „Boljetin - Pecka bara” nalazi u srednje povoljnim uslovima za razvoj
šumske vegetacije, naročito bukovih i hrastovih sastojina.
Šuma je jedna od najsloženijih biljnih zajednica. Ona je odraz uticaja sredine, ali i ona menja
sredinu koja se označava zajedničkim nazivom kao stanište.
Na obrazovanje i stanje ekosistema, najviše uticaja imaju klimatski faktori (svetlost, toplota,
voda i vlažnost vazduha). Ovi faktori deluju na biljni svet komleksno i neposredno.
Jedan od najvažnijih faktora, od kojih zavisi život i rasprostranjenje biljnih vrsta i zajednica je
svetlost. Ona nije vezana ne samo za osnovne životne funkcije (fotosintezu), već od intenziteta
svetlosti i njenog trajanja zavisi karakter vegetacije. Od svetlosti zavisi i obnavljanje biljnih vrsta, tj.
da li će se mlade biljke održati u životu i imati normalan tok razvoja, ili će dugo ostati u stadijumu
vegetiranja, dok se ne ostvare povoljni uslovi za opstanak, ili će u krajnjem slučaju izumreti.
Temperatura vazduha, zajedno sa vlagom, kao i ostalim ekološkim činiocima, utiče na
raspored biljnog pokrivača. Ekstremne temperature, pogotovu minimalne, štetne su naročito u vreme
vegetacije. Rani mrazevi mogu da budu odlučujući u planiranju uzgojnih zahvata u sastojinama ove
gazdinske jedinice.
Vlaga i voda, uz temperaturu, su odlučujući faktori za razvoj i stanje pojedinih vegetacijskih
tipova.
Orografski faktori (reljef, nadmorska visina, nagib, ekspozicija) utiču na razvoj i stanje
šumskih ekosistema, tako što menjaju osnovne klimatske faktore tj. deluju posredno.
Postojeći uslovi pružaju dobre uslove za razvoj autohtone vegetacije, koja i najbolje koristi
uslove staništa.
Napred izneti ekološki faktori uslovili su specifičnost vegetacije i karakter horizontalnog i
vertikalnog rasprostranjenja biljnih vrsta i zajednica. Geološka podloga, zemljišni pokrivač,
orografski uslovi i specifična klima, u velikoj meri utiču na kvalitet i prirast bukovih i hrastovih
sastojina koje se nalaze u ovoj gazdinskoj jedinici.
20
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE
Privredne karakteristike područja na kome se nalazi gazdinska jedinica "Boljetin - Pecka
bara" detaljnije su opisane u okviru Opšte osnove gazdovanja šumama za Timočko šumsko područje
(2004-2013).
3.1. OPŠTE PRIVREDNE KARAKTERISTIKE PODRUČJA U KOM SE NALAZI
GAZDINSKA JEDINICA
Najbitnije veće naselje u okruženju gazdinske jedinice „Boljetin - Pecka bara“ je Donji
Milanovac, koji pripada opštini Majdanpek, okrug Borski. U pogledu razvijenosti grad Donji
Milanovac je nešto ispod republičkog proseka. Najbliža naselja gazdinskoj jedinici „Boljetin - Pecka
bara“, čije stanovništvo u dobroj meri zavisi od šuma ove gazdinske jedinice su: Klokočevac,
Topolnica, Miroč i Golubinje. Ova gazdinska jedinica se nalazi u kraju gde je stanovništvo u ranijem
periodu delom bilo vezano za šumu, kako kroz korišćenje šumskih proizvoda tako i kroz pašarenje. U
sadašnjem periodu situacija je donekle izmenjena, jer je došlo do veće migracije stanovništva u
naseljenija područja ili u inostranstvo, meñutim još uvek postoji znatan broj seoskih domaćinstava
koja su egzistencijalno vezana za šumske proizvode. Stanovništvo ovog kraja se uglavnom bavi
poljoprivredom, stočarstvom, turizmom i šumarstvom, u tom pogledu, naročito pravljenjem ćumura.
Pored navedenih delatnosti u značajnoj meri razvijen je i privredni ribolov, s obzirom da kroz ovaj
kraj protiče Dunav. Od industrijskih postrojenja u Donjem Milanovcu i okruženju značajno mesto
zauzimaju „FEP“ Donji Milanovac, „Megaplast“ Mosna i Drvna industrija „Poreč“ Donji Milanovac,
koji su nosioci privrednog razvoja ovog područja. Značajno mesto privrednog razvoja ovog područja
zauzima turistička delatnost sa hotelom „Lepenski vir“ na čelu.
3.2. EKONOMSKE I KULTURNE PRILIKE
Privredni, administrativni i kulturni centar ovog područja je Donji Milanovac. Ukupan broj
stanovnika, prema poslednjem popisu, u Donjem Milanovcu je 3132 stanovnika, dok Opština
Majdanpek ima 23704 stanovnika, u ukupno 14 naselja. Putna mreža je prilično razvijena tako da je
Donji Milanovac povezan sa svim susednim opštinama asfaltnim putevima.
Tri osnovna pravca Donji Milanovac povezuju sa ostatkom Srbije:
- iz Beograda (186 km), preko Požarevca niz Dunav ñerdapskom magistralom;
- iz Paraćina (152 km), veza sa auto putem Beograd – Niš, preko planinskog prevoja
Čestobrodice, Zaječara , Negotina i Kladova (postoji varijanta ovog pravca koja ide od
Zaječara preko Rgotine, Donja Bela reke, Tande, Crnajke, Klokočevca do Donjeg
Milanovca);
- iz Niša, oko (176 km), preko planinskog prevoja Tresibaba, Knjaževca, Zaječara, Negotina i
Kladova.
Najbliža železnička stanica nalazi se u Majdanpeku (28 km).
U samom Donjem Milanovcu nalazi se brodsko pristanište na rečnom putu Dunavom kroz
našu zemlju, a u okviru njega i stovarište „Ciganijaˮ u vlasništvu JP „Srbija šume“ - Beograd.
Kod Kladova se nalaze najbliži granični prelazi prema susednoj Rumuniji.
Inače, područje opštine Donji Milanovac u ekonomskom pogledu spada u red srednje
razvijenih područja. Donji Milanovac i okolina poznati su po raznim kulturnim objektima i
dešavanjima.
21
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
Svakako najpoznatiji kulturni objekat ovog područja je praistorijsko naselje „Lepenski vir“, a
u samom Donjem Milanovcu crkva Svetog Nikole, Kapetan Mišin konak i Tenkina kuća.
Gazdovanje šumama i odnos prema šumi uslovljen je prirodnim, ali znatno više društvenoekonomskim prilikama koje vladaju u neposrednom okruženju samih šuma. Današnji je trend da se
sve veća pažnja poklanja šumi i očuvanju šumskih ekosistema.
Podaci o Opštini Majdanpek i Donjem Milanovcu preuzeti su sa sajta Turističke organizacije
Opštine Majdanpek.
3.3 ORGANIZACIJA I MATERIJALNA OPREMLJENOST ŠU
DONJI MILANOVAC”
Javno preduzeće ˮSrbijašumeˮ je u svoju organizacionu praksu, u sistemu upravljanja i
gazdovanja šumama, uvelo šumsku upravu kao osnovnu organizacionu jedinicu, odnosno revirni
sistem (revir kao najniža organizaciona jedinica). Osnovna karakteristika revirnog sistema je da su
upravni poslovi odvojeni od stručno - izvršnih poslova na terenu, na taj način što upravnu jedinicu
čini više gazdinskih jedinica - revira, koji su ujedinjeni u šumskoj upravi kao celini. Upravnu
jedinicu čini uprava - kojom rukovodi šef uprave, dok osnovnu gazdinsku jedinicu čini revir gde je
revirnom inženjeru povereno sprovoñenje svih radova na terenu.
Tako je Šumskoj upravi Donji Milanovac poverena na upravljanje gazdinska jedinica
ˮBoljetin - Pecka baraˮ, koja čini jedan revir sa gazdinskom jedinicom ˮCrni vrh IIˮ.
Za ovaj revir je zadužen jedan šumarski inženjer da unutar njega sprovodi sve predviñene
delatnosti.
Poslove projektovanja, obeležavanja stabla za seču (doznaka), organizovanje šumsko
uzgojnih radova, korišćenja šuma, izgradnju šumskih puteva i dr. obavlja revirni inženjer.
Poslove u privatnim šumama vrši referent za privatne šume i zaštitu životne sredine.
Struktura zaposlenih u Šumskoj upravi Donji Milanovac je sledeća:
Tabela 6. Struktura zaposlenih u Š.U.ˮDonji Milanovacˮ
Red.br.
Stručna sprema
Broj radnika
1.
Šumarskih inženjera
2
2.
Šumarskih tehničara
4
3.
Šumar, lovočuvar
5
4.
Administrativnih radnika
2
5.
Magacioner, domar
1
6.
Kurir, spremačica
1
UKUPNO RADNIKA
15
Popis objekata vezanih za poslovanje Šumske uprave:
Tabela 7. Popis objekata
Red.br.
Naziv
1.
Upravna zgrada
2.
Dvorišna zgrada
3.
Garaža
4.
Magacin
5.
Šumska kuća
22
kom
1
1
1
1
2
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
Od ukupnog broja popisanih objekata kojima raspolaže Š.U. Donji Milanovac na prostoru
G.J.ˮBoljetin - Pecka baraˮ se ne nalazi ni jedan objekat.
Popis opreme koju ima na raspolaganju Š.U. ˮDonji Milanovacˮ:
Tabela 8. Popis opreme
Red.br.
Oprema
1.
Terensko vozilo
4.
Putničko vozilo
5.
Kamion TAM 75
6.
PC računar
7.
Štampač
8.
Skener
9.
Telefon
10.
Motorne testere
kom
4
1
1
4
2
1
3
1
Popisana oprema, u zavisnosti od potreba, stavlja se na raspolaganje za gazdovanje
gazdinskom jedinicom ˮBoljetin - Pecka baraˮ.
3.4. DOSADAŠNJI ZAHTEVI PREMA ŠUMAMA G.J. BOLJETIN - PECKA BARA
DOSADAŠNJI NAČIN KORIŠĆENJA ŠUMSKIH RESURSA
I
Osnovna namena šuma ove gazdinske jedinice je proizvodnja tehničkog drveta najboljeg
kvaliteta. Mogući stepen korišćenja i obezbeñivanje osnovne namene u punoj meri zavisi od
zatečenog stanja šumskog kompleksa, odreñenog odnosa glavne vrste drveća u odnosu na sporedne,
nivoom očuvanosti, zdravstvenim stanjem, stvarnim razmerom dobrnih razreda, uspešnošću
obnavljanja i drugim uslovima.
Dosadašnje gazdovanje šumama ove gazdinske jedinice vršeno je na osnovu posebnih
ureñajnih elaborata - Osnova za gazdovanje šumama. Osnovama su utvrñivani dugoročni i
kratkoročni ciljevi unapreñivanja stanja šuma.
U prethodnom ureñajnom periodu nije bilo otkupa sporednih šumskih proizvoda.
3.5. MOGUĆNOST PLASMANA ŠUMSKIH PROIZVODA
U prethodnom ureñajnom periodu tehničko drvo je prodavano raznim preduzećima koja se
bave preradom drveta, dok je ogrevno drvo bilo plasirano firmama koje su vršile njegovu dalju
distribuciju, a manje količine su putem maloprodaje prodavane lokalnom stanovništvu, tako da su
najvažniji kupci bili: SZR ˮLožačˮ - Klokočevac i SZR ˮAnaˮ - Mosna.
Prikupljanje ostalih šumskih proizvoda može predstavljati značajne izvore prihoda, a povoljni
prirodni uslovi u ovoj gazdinskoj jedinici to omogućavaju. Gljive, lekovito bilje, puževi i dr. su
proizvodi koji će vrlo lako naći svoje mesto kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.
23
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
4.0. FUNKCIJE ŠUMA
Mnogobrojna dejstva šume koja imaju trajan značaj za ljudsko društvo nazivamo funkcijama
šume. Uslovno se sve funcije šume mogu svrstati u 3. grupe i to: proizvodne, zaštitne i socijalne
funkcije.
Položaj gazdinske jedinice, njena namena i značaj koji se pridaje šumi, nameću potrebu
odreñivanja i usklañivanja svih funkcija koje ova gazdinska jedinica mora da ostvari, odnosno
sveobuhvatni, polifunkcionalni pristup planiranju i gazdovanju šumama i sagledavanje i razrešenje
konflikta funkcija koji mogu da se jave.
4.1. OSNOVNE POSTAVKE I KRITERIJUMI PRI PROSTORNO-FUNKCIONALNOM
REONIRANJU ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA
Korišćenje prostora pretstavlja, pre svega, osiguranje racionalnog, ekonomski i ekološki
opravdanog korišćenja zemljišta za najrazličitije svrhe, u cilju racionalnog korišćenja prirodnih
potencijala.
Funkcionalno namenska podela šuma pretstavlja savremeni zadatak šumarskog planiranja i
šumarstva u celini, u skladu sa potrebama i zahtevima društva, u odnosu na šumu i sve njene
funkcije.
Povećanje potreba za šumskim sortimentima i šumama kao ekološkim prostorom, zahteva
istovremeno i višefunkcionalno korišćenje šuma i šumskog prostora.
Često se na istom prostoru susreće više namena, tako da se javlja potreba za razgraničenjem
odreñenih funkcija šuma.
Zbog toga je neophodno utvrditi globalnu i osnovnu namenu pojedinih sastojina.
Globalna namena se odnosi na ceo šumski kompleks i u skladu je sa opštim ciljevima
gazdovanja, a osnovna namena pretstavlja prioritetnu funkciju šuma.
Na osnovu definisanih funkcija, utvrñuju se namene pojedinih sastojina koje u okviru
odreñene namene predstavljaju odreñene namenske celine.
4.2. FUNKCIJE ŠUMA I NAMENA POVRŠINA
Koncepcija održivog razvoja šumarstva u Srbiji uključuje multifunkcionalno (integralno)
gazdovanje šumama. Održivo gazdovanje šumama podrazumeva maksimalno korišćenje proizvodnih
potencijala staništa i genetskog potencijala vrsta šumskog drveća uz održavanje produktivnosti,
stabilnosti i vitalnosti šuma, očuvanje šumskih ekosistema i prirodnog biodiverziteta, kao i postojećih
prirodnih retkosti, reliktnih i endemičnih vrsta i šumskih zajednica.
Šume su najkompleksniji i, u najvećem delu površine, najočuvaniji ekosistemi na zemlji, te
kao takve su od izuzetnog značaja za obezbeñivanje mnogobrojnih i stalno rastućih društvenih
potreba. Istaknute društvene potrebe zahtevaju istovremeno višefunkcionalno korišćenje šumskog
prostora, a s’ obzirom da je neke meñu njima teško meñusobno uskladiti na istom prostoru (konflikti
funkcija) neophodno je pri planiranju načina korišćenja šumskog prostora utvrditi prioritetnu namenu
(globalnu i osnovnu) pojedinih delova šume.
24
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
Iako je do danas definisan i utvrñen veliki broj funkcija, sve se one, u osnovi, mogu svrstati u
tri osnovne grupe:
1. Grupa (kompleks) zaštitnih funkcija,
2. Grupa (kompleks) proizvodnih funkcija,
3. Grupa (kompleks) socijalnih funkcija.
Za ovu gazdinsku jedinicu, u skladu sa opštim ciljevima gazdovanja šumama, ustanovljene
su sledeće globalne namene šuma:
• 10 - šume i šumska staništa sa proizvodnom funkcijom,
• 12 - šume sa prioritetnom zaštitom šuma.
Za svaku od namenskih celina u okviru šumskog područja planiraju se, zavisno od stanišnih
uslova i stanja sastojina, ciljevi i mere budućeg gazdovanja koji treba da obezbede prevoñenje
zatečenog stanja ka optimalnom (funkcionalnom) stanju šuma i šumskim staništa u pogledu sastava
vrsta drveća, unutrašnje izgrañenosti sastojina, dužine proizvodnog procesa, učešća i prostornog
rasporeda obraslih i neobraslih površina i drugo.
S’ obzirom na stanje i funkcije šuma Timočkog šumskog područja, kao koncepcije budućeg
razvoja Javnog Preduzeća za gazdovanje izdvojeno je više različitih namenskih celina.
U okviru ove gazdinske jedinice, imajući u vidu stanišne uslove, kao i okolnost da su ostale
funkcije šuma u skladu sa proizvodnim funkcijama, prostorno su definisane dve namenske celine i to:
• Namenska celina 10 - proizvodnja tehničkog drveta,
• Namenska celina 26 - zaštita zemljišta od erozije,
• Namenska celina 66 - stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana).
Prioritetna funkcija namenske celine 10 je trajna i maksimalna proizvodnja drveta najboljeg
kvaliteta, uz ostvarivanje i ostalih proizvodnih, opštekorisnih i socijalnih funkcija šuma. Maksimalna
i trajna proizvodnja drveta najboljeg kvaliteta, kao krajnji cilj, može se ostvariti samo ako je šuma u
normalnom stanju na datom staništu, a tada se, osim proizvodne, ostvaruju i sve ostale funkcije šume.
Namenska celina 26 se utvrñuje za sastojine kojima je prioritetna zaštitna funkcija, odnosno
šume koje su na zemljištima sa nagibom većim od 30°, degradirane i devastirane sastojine, kao i
šikare.
Stalna zaštita šuma, namenska celina 66, opisuje se za šumske površine stalnog zaštitnog
karaktera u kojima nema gazdinskih intrvencija (uglavnom se to odnosi na šume na na izuzetno
vrletnim nagibima, šume u klisurama, šibljake i sl.).
4.3. ŠUME VISOKIH ZAŠTITNIH VREDNOSTI
U okviru sprovoñenja procesa sertifikacije šuma u Javnom preduzeću ˮSrbijašume” jedna od
obaveza je i izrada Pregleda šuma visokih zaštitnih vrednosti.
Šume ove GJ svrstane su u jednu kategoriju od ukupno šest kategorija koje je definisao FSC
standard:
HCV – 4 - Područja koja pružaju osnovne prirodne koristi u kritičnim situacijama:
-
26
66
– zaštita zemljišta od erozije
– stalna zaštitna šuma
-
209.92
71.14
ha
ha
Način gazdovanja u šumama odreñenim kao HCV šuma ne menja se u odnosu na trenutni
način gazdovanja. Razlika je jedino u tome da se prate atributi karakteristični za te šume i da se
25
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
aktivnosti gazdovanja u HCV šumama moraju održavati ili poboljšavati karakteristike koje ih
definišu.
Tabela 9. Pregled HCV šuma
Odeljenje
1
1
1
2
2
2
2
2
2
3
3
3
3
3
4
4
4
4
4
5
5
5
8
8
9
9
9
9
10
10
11
11
12
12
13
14
14
16
16
16
17
19
20
20
21
odsek
A
B
C
A
B
C
D
E
F
A
B
C
D
E
A
B
C
D
E
A
B
C
A
C
C
D
E
G
A
D
B
E
C
D
C
E
F
A
B
C
B
B
A
E
C
Naziv
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
26
HCV
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
Povrsina (ha)
19.72
1.04
3.33
1.83
2.17
30.88
0.50
2.28
0.90
12.92
5.72
3.17
8.55
1.62
4.41
29.05
1.32
2.84
6.47
4.67
11.91
0.70
8.75
7.68
10.91
8.07
1.78
1.88
2.64
2.71
0.52
2.10
0.50
0.72
11.82
1.30
1.73
11.83
8.51
0.51
1.98
8.09
16.08
0.57
4.95
Služba za izradu osnova Zaječar
Odeljenje
21
22
25
25
27
odsek
E
B
B
C
D
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
Naziv
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Šumske površine koje imaju zaštitnu funkciju
Ukupno
HCV
4
4
4
4
4
Povrsina (ha)
0.90
0.61
1.99
0.74
5.19
281.06
4.4. GAZDINSKE KLASE
Osnova za formiranje gazdinskih klasa je namenska celina, poreklo, struktura i stanje
sastojina (sastojinska pripadnost) i stanišni uslovi (ekološka jedinica).
Gazdinsku klasu čini skup sastojina koje su istog porekla, sličnog sastava, sličnog zatečenog
stanja i ekoloških uslova, zatim iste namene, što omogućava (u njihovim okvirima) planiranje
jedinstvenih (istih) ciljeva i mera gazdovanja.
Gazdinska klasa je osnovna ureñajna jedinica, za koju se prikazuje stanje šumskog fonda,
planira gazdovanje i odreñuje prinos (skup prinosa sastojina koji pripadaju istoj gazdinskoj klasi).
Gazdinske klase se formiraju na sledećim principima:
• funkcionalnom vrednovanju sastojina (definisanu osnovnom namenom površina),
• sadašnjem stanju, poreklu i strukturnom obliku sastojina (definisanom sastojinskom
pripadnošću, odnosno sastojinskom celinom),
• stanišnim uslovima (definisanim ekološkom jedinicom).
Gazdinske klase su prikazane brojevima i to tako da prvi dvocifren broj označava namensku
celinu, sledeći trocifren broj sastojinsku celinu, dok poslednji trocifren broj predstavlja grupu
ekoloških jedinica.
Prilikom izrade ove Osnove gazdovanja šumama primenjen je Program za izradu opštih i
osnova gazdovanja šumama kojim se gazdinske klase formiraju na osnovu sastojinske celine.
Sastojinska celina predstavlja skup sastojinskih jedinica sličnih po vrstama drveća za koju se mogu
propisati isti ciljevi gazdovanja šumama. Sastojinska celina se odreñuje za svaki odsek, kao jedan od
elemenata za formiranje gazdinske klase. U slučaju da neka sastojinska jedinica može da pripadne
dvema sastojinskim celinama, tada se u zavisnosti od njene ekološke (tipološke) pripadnosti odreñuje
kojoj će sastojinskoj celini pripasti, na osnovu Kodnog priručnika za informacioni sistem o šumama
Republike Srbije iz 2009. godine.
U gazdinskoj jedinici ˮBoljetin - Pecka bara” izdvojene su sledeće gazdinske klase:
Namenska celina 10 – Proizvodnja tehničkog drveta
1. 10175321 – Izdanačka šuma graba na staništu šume kitnjaka i graba (Querco – carpinetum
moesiacum) na smeñim i lesivirano smeñim zemljištima
2. 10176323 – Izdanačka mešovita šuma graba na staništu šume kitnjaka, graba i cera (Carpino –
Quercetum petraeae - cerris) na zemljištima na lesu i kiselim silikatnim stenama,
3. 10176411 – Izdanačka mešovita šuma graba na staništu šume brdske bukve (Fagetum moesiacae
submontanum) na kiselim smeñim i drugim zemljištima,
4. 10195312 – Izdanačka šuma cera na staništu šume cera (Quercetum cerris) na seriji zemljišta AC do A1-A3-B1-C
27
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
5. 10196212 – Izdanačka mešovita šuma cera na staništu šume sladuna i cera (Quercetum frainettocerris typicum) na smeñim lesiviranim zemljištima,
6. 10196312 – Izdanačka mešovita šuma cera na staništu šume cera (Quercetum cerris) na seriji
zemljišta A-C do A1-A3-B1-C
7. 10196313 – Izdanačka mešovita šuma cera na staništu šume kitnjaka i cera (Quercetum petraeaecerris) na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima,
8. 10214212 – Izdanačka šuma sladuna na staništu šume sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerris
typicum) na smeñim lesiviranim zemljištima,
9. 10215212 – Izdanačka mešovita šuma sladuna na staništu šume sladuna i cera (Quercetum
frainetto-cerris typicum) na smeñim lesiviranim zemljištima,
10. 10215215 – Izdanačka mešovita šuma sladuna na staništu šume sladuna i cera sa grabićem
(Quercetum frainetto-cerris carpinetosum orientalis) na distričnim i eutričnim smeñim
zemljištima,
11. 10301311 – Visoka šuma kitnjaka na staništu šume kitnjaka (Quercetum montanum) na smeñim
zemljištima,
12. 10307311 – Izdanačka mešovita šuma kitnjaka na staništu šume kitnjaka (Quercetum montanum)
na smeñim zemljištima,
13. 10307313 – Izdanačka mešovita šuma kitnjaka na staništu šume kitnjaka i cera (Quercetum
petraeae-cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima,
14. 10307321 – Izdanačka mešovita šuma kitnjaka na staništu šume kitnjaka i graba (Querco –
carpinetum moesiacum) na smeñim i lesivirano smeñim zemljištima
15. 10326212 – Izdanačka mešovita šuma bagrema na staništu šume sladuna i cera (Quercetum
frainetto-cerris typicum) na smeñim lesiviranim zemljištima,
16. 10351411 – Visoka šuma bukve na staništu šume brdske bukve (Fagetum moesiacae
submontanum) na različitim smeñim zemljištima,
17. 10360411 – Izdanačka šuma bukve na staništu šume brdske bukve (Fagetum moesiacae
submontanum) na različitim smeñim zemljištima,
18. 10361411 – Izdanačka mešovita šuma bukve na staništu šume brdske bukve (Fagetum moesiacae
submontanum) na različitim smeñim zemljištima,
19. 10469313 – Veštački podignuta šuma ostalih lišćara na staništu šume kitnjaka i cera (Quercetum
petraeae-cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima,
20. 10471313 – Veštački podignuta mešovita šuma smrče na staništu šume kitnjaka i cera
(Quercetum petraeae-cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima.
Namenska celina 26 - zaštita zemljišta od erozije
1. 26175321 – Izdanačka šuma graba na staništu šume kitnjaka i graba (Querco – carpinetum
moesiacum) na smeñim i lesivirano smeñim zemljištima,
2. 26176321 – Izdanačka mešovita šuma graba na staništu šume kitnjaka i graba (Querco –
carpinetum moesiacum) na smeñim i lesivirano smeñim zemljištima,
3. 26196212 – Izdanačka mešovita šuma cera na staništu šume sladuna i cera (Quercetum frainettocerris typicum) na smeñim lesiviranim zemljištima,
4. 26197215 – Devastirana šuma cera na staništu šume sladuna i cera sa grabićem (Quercetum
frainetto-cerris carpinetosum orientalis) na distričnim i eutričnim smeñim zemljištima,
5. 26197312 – Devastirana šuma cera na staništu šume cera (Quercetum cerris) na seriji zemljišta
A-C do A1-A3-B1-C,
28
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
6. 26216215 – Devastirana šuma sladuna na staništu šume sladuna i cera sa grabićem (Quercetum
frainetto-cerris carpinetosum orientalis) na distričnim i eutričnim smeñim zemljištima,
7. 26262235 – Izdanačka šuma grabića, crnog graba, crnog jasena i OTL na staništu šume različitih
hrastova sa crnim jasenom (Orno-Polyquercetum) na raznim plićim zemljištima,
8. 26266242 – Šikara na staništu šume grabića sa hrastovima (Carpino orientalis-Polyquercetum) na
crnicama i različitim erodiranim zemljištima,
9. 26266323 – Šikara na staništu šume kitnjaka, graba i cera (Carpino – Quercetum petraeae - cerris)
na zemljištima na lesu i kiselim silikatnim stenama,
10. 26308311 – Devastirana šuma kitnjaka na staništu šume kitnjaka (Quercetum montnaum) na
smeñim zemljištima,
11. 26351411 – Visoka (jednodobna) šuma bukve na staništu šume brdske bukve (Fagetum
moesiacae submontanum) na kiselim smeñim i drugim zemljištima,
12. 26354411 – Visoka šuma bukve, graba i lipe na staništu šume brdske bukve (Fagetum moesiacae
submontanum) na kiselim smeñim i drugim zemljištima,
13. 26360411 – Izdanačka šuma bukve na staništu šuma bukve (Fagetum moesiacae submontanum)
na kiselim smeñim i drugim zemljištima,
14. 26362411 – Devastirana šuma bukve na stanišu šume brdske bukve (Fagetum moesiacae
submontanum) na kiselim smeñim i drugim zemljištima
15. 26469212 – Veštački podignuta sastojina ostalih lišćara na staništu šume sladuna i cera
(Quercetum frainetto-cerris typicum) na smeñim lesiviranim zemljištima,
Namenska celina 66 - stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana)
1. 66267212 – Šibljak na staništu šume sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerris typicum) na
smeñim lesiviranim zemljištima,
2. 66267235 – Šibljak na staništu šume različitih hrastova sa crnim jasenom (Orno-Polyquercetum)
na raznim plićim zemljištima,
3. 66267242 – Šibljak na staništu šume grabića (Carpionion orientalis moesiacum) na crnicama i
različitim erodiranim zemljištima,
4. 66267312 – Šibljak na staništu šume cera (Quercetum cerris) na seriji zemljišta A-C do A1-A3B1-C.
U gazdinskoj jedinici izdvojeno je ukupno 39 gazdinskih klasa. U okviru namenske celine 10
– proizvodnja tehničkog drveta, na osnovu porekla, strukture, stanja sastojina i stanišnih uslova
(ekoloških jedinica), izdvojeno je dvadeset (20) gazdinskih klasa, u okviru namenske celine – 26
izdvojeno je petnaest (15) i u okviru namenske celine – 66 četiri (4) gazdinske klase.
29
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA
U skladu sa Zakonom o šumama i odredbama Pravilnika biće prikazano stanje šuma po
nameni, gazdinskim klasama, poreklu i očuvanosti, smesi, vrstama drveća, debljinskoj strukturi,
starosti, zatim stanje veštački podignutih sastojina, fond i stanje divljači, zdravstveno stanje sastojina,
ostalih šumskih proizvoda, stanje neobraslih površina, i na kraju opšti osvrt na zatečeno stanje.
5.1. STANJE ŠUMA PO NAMENI
S’ obzirom na složene funkcije šuma, zbog kojih je neophodno planirati različite ciljeve
gazdovanja u pojedinim delovima šumskog kompleksa, nameće se potreba da se izvrši prostorna
podela kompleksa u zavisnosti od prioritetne namene njihovih pojedinih delova.
Tako celokupna obrasla površina ove gazdinske jedinice ima dve globalne namene, globalnu
namenu 10 - šume sa proizvodnom funkcijom i globalnu namenu 12 - šume sa prioritetnom
zaštitnom funkcijom.
Globalna namena 10- šume sa proizvodnom funkcijom se prostire na površini od 462,38 ha,
a globalna namena 12- Šume sa prioritetnom zaštitnom funkcijom na površini od 281,06 ha.
Tabela 10. Stanje šuma po globalnoj nameni
Namena globalna
Površina
Zapremina
Zapreminski prirast
Šifra
ha
%
m3
%
m3/ha
m3
%
m3/ha
%Iv
10
12
Ukupno
462.38
281.06
743.44
62.2
37.8
100.0
63924.8
19188.9
83113.7
76.9
23.1
100.0
138.3
68.3
111.8
1943.4
518.9
2462.3
78.9
21.1
100.0
4.2
1.8
3.3
3.0
2.7
3.0
Obrasla površina je dalje podeljena prema osnovnoj nameni na namenske celine, a sve unutar
već pomenutih globalnih namena.
Za ovaj šumski kompleks utvrñene su sledeće osnovne namene (namenske celine):
- 10-Proizvodnja tehničkog drveta,
- 26-Zaštita zemljišta od erozije,
- 66 - stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana).
Tabela 11. Stanje šuma po osnovnoj nameni
Osnovna
namena
Površina
Zapremina
Zapreminski prirast
Šifra
ha
%
m3
%
m3/ha
m3
%
m3/ha
%Iv
10
26
462.38
209.92
62.2
28.2
63924.8
19188.9
76.9
23.1
138.3
91.4
1943.4
518.9
78.9
21.1
4.2
2.5
3.0
2.7
66
Ukupno
71.14
743.44
9.6
100.0
83113.7
100.0
111.8
2462.3
100.0
3.3
3.0
30
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
Po površini najzastupljenija je namenska celina 10 - Proizvodnja tehničkog drveta sa
učešćem od 62,2 %, dok namenska celina 26 - Zaštita zemljišta od erozije učestvuje sa od 28,2 %, a
namenska celina 66 - stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana) učestvuje sa od 9,6 %.
Ovakva zastupljenost namenskih celina po površini jasno ukazuje na to da je ovo gazdinska
jedinica stanjem svojih sastojina i staništa prioritetno predodreñena proizvodnoj funkciji.
U okviru namenskih celina, po pitanju zapremine i zapreminskog prirasta, najzastupljenija je
namenska celina 10 – Proizvodnja tehničkog drveta sa učešćem u zapremini od 76,9 %, odnosno
138,3 m3/ha, a učešće u ukupnom zapreminskom prirastu je 78,9 %, odnosno 4,2 m3/ha, sa
procentom prirasta od 3,0 %. Učešće namenske celine 26 - Zaštita zemljišta od erozije u ukupnoj
zapremini u okviru gazdinske jedinice je 23,1 %, sa 91,4 m3/ha, dok je učešće u ukupnom
zapreminskom prirastu 21,1 %, odnosno 2,5 m3/ha sa procentom prirasta od 2,7 %.
Ovakva podela na namenske celine ovog šumskog kompleksa u skladu je sa trenutnim
stanišnim i sastojinskim stanjem, kao i sa potrebama društva koje su istaknute u odnosu na ovaj
šumski kompleks.
5.2. STANJE ŠUMA PO GAZDINSKIM KLASAMA
Gazdinsku klasu čini skup svih sastojina iste namene podjednakih ili sličnih stanišnih i
sastojinskih prilika za koje se planiraju jedinstveni ciljevi i mere budućeg gazdovanja. Gazdinska
klasa je osnovna ureñajna jedinica. Polaznu osnovu za formiranje gazdinske klase predstavlja tip
šume (stanište). U okviru svake šume, zavisno od vrste drveća, porekla satojine, mešovitosti i
zatečenog stanja formirane su gazdinske klase.
Prilikom izrade ove osnove primenjen je Program za izradu opštih i osnova gazdovanja
šumama kojim se gazdinske klase formiraju na osnovu sastojinske celine. Sastojinska celina
predstavlja skup sastojinskih jedinica sličnih po vrstama drveća, strukturnom i uzgojnom obliku za
koje se mogu propisati isti ciljevi gazdovanja šumama. Sastojinska celina se odreñuje za svaki odsek,
kao jedan od elemenata za formiranje gazdinske klase.
U slučaju da neka sastojinska jedinica može da pripadne dvema sastojinskim celinama, tada
se u zavisnosti od njene ekološke (tipološke) pripadnosti odreñuje kojoj će sastojinskoj celini
pripasti.
Tabela 12. Stanje šuma po gazdinskim klasama
Gazdinska
Površina
Zapremina
3
klasa
ha
%
m
%
10175321
10176323
10176411
10195312
10196212
10196312
10196313
10214212
10215212
10215215
10301311
10307311
10307313
10307321
1.52
4.14
6.18
45.92
39.55
10.63
8.38
0.91
47.38
74.53
0.34
5.66
3.52
2.43
0.2
0.6
0.8
6.2
5.3
1.4
1.1
0.1
6.4
10.0
0.0
0.8
0.5
0.3
3
m /ha
Zapreminski prirast
m
%
m3/ha %Iv
3
141.6
0.2
93.1
3.9
0.2
2.5
2.7
781.9
5953.5
5227.1
1927.1
718.0
205.1
6738.1
8586.4
37.4
880.9
352.4
240.4
0.9
7.2
6.3
2.3
0.9
0.2
8.1
10.3
0.0
1.1
0.4
0.3
126.5
129.7
132.2
181.3
85.7
225.4
142.2
115.2
110.0
155.6
100.1
98.9
22.9
192.3
176.9
60.7
27.1
6.7
204.8
273.6
0.7
26.1
10.7
6.7
0.9
7.8
7.2
2.5
1.1
0.3
8.3
11.1
0.0
1.1
0.4
0.3
3.7
4.2
4.5
5.7
3.2
7.3
4.3
3.7
1.9
4.6
3.1
2.8
2.9
3.2
3.4
3.1
3.8
3.2
3.0
3.2
1.8
3.0
3.0
2.8
31
Služba za izradu osnova Zaječar
Gazdinska
klasa
10326212
10351411
10360411
10361411
10469313
10471313
NC 10
26175321
26176321
26196212
26197215
26197312
26216215
26262235
26266242
26266323
26308311
26351411
26354411
26360411
26362411
26469212
NC 26
66267212
66267235
66267242
66267312
NC 66
UKUPNO GJ
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
Površina
ha
%
1.53
5.48
138.71
57.52
2.15
5.90
462.38
5.12
60.51
8.51
2.71
18.98
5.84
12.92
48.67
1.88
3.60
5.19
16.08
13.66
3.52
2.73
209.92
8.09
41.17
15.15
6.73
71.14
743.44
0.2
0.7
18.7
7.7
0.3
0.8
62.2
0.7
8.1
1.1
0.4
2.6
0.8
1.7
6.5
0.3
0.5
0.7
2.2
1.8
0.5
0.4
28.2
1.1
5.5
2.0
0.9
9.6
100.0
3
m
Zapremina
%
3
m /ha
Zapreminski prirast
m
%
m3/ha %Iv
3
1155.2
25331.2
3625.2
153.2
1870.0
63924.8
638.1
5092.5
1489.1
195.1
793.9
259.5
1767.6
1.4
30.5
4.4
0.2
2.2
76.9
0.8
6.1
1.8
0.2
1.0
0.3
2.1
210.8
182.6
63.0
71.3
317.0
138.3
124.6
84.2
175.0
72.0
41.8
44.4
136.8
25.9
675.0
141.4
8.0
80.1
1943.4
18.4
165.4
44.3
2.7
11.4
5.9
65.0
1.1
27.4
5.7
0.3
3.3
78.9
0.7
6.7
1.8
0.1
0.5
0.2
2.6
4.7
4.9
2.5
3.7
13.6
4.2
3.6
2.7
5.2
1.0
0.6
1.0
5.0
2.2
2.7
3.9
5.2
4.3
3.0
2.9
3.2
3.0
1.4
1.4
2.3
3.7
177.7
1546.4
2945.7
3957.7
194.3
131.3
19188.9
0.2
1.9
3.5
4.8
0.2
0.2
23.1
49.4
298.0
183.2
289.7
55.2
48.1
91.4
2.6
28.7
67.3
95.9
2.9
8.3
518.9
0.1
1.2
2.7
3.9
0.1
0.3
21.1
0.7
5.5
4.2
7.0
0.8
3.0
2.5
1.5
1.9
2.3
2.4
1.5
6.3
2.7
83113.7
100.0
111.8
2462.3
100.0
3.3
3.0
Ukupna obrasla površina gazdinske jedinice je 743,44 ha, zapremina 83113,7 m3, dok
prosečna zapremina iznosi 111,8 m3 /ha. Ukupan godišnji zapreminski prirast je 2462,3 m3 sa
prosekom prirasta od 3,3 m3/ha i procentom prirasta od 3,0 %. U gazdinskoj jedinici izdvojeno je
ukupno 39 gazdinskih klasa. U okviru namenske celine 10 – proizvodnja tehničkog drveta izdvojeno
je 20 gazdinskih klasa, u okviru namenske celine 26 – zaštita zemljišta od erozije izdvojeno je 15
gazdinskih klasa, a u okviru namenske celine 66 - stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana) 4
gazdinske klase. Najzastupljenija gazdinska klasa u gazdinskoj jedinici je 10360411 – izdanačka
(jednodobna) šuma bukve na staništu šume brdske bukve čije učešće u ukupno obrasloj površini
iznosi 18,7 %, zatim sledi gazdinska klasa 10215215 – izdanačka mešovita šuma sladuna na staništu
šume sladuna i cera sa grabićem koja učestvuje sa 10,0 % u ukupno obrasloj površini. U pogledu
procentualne površinske zastupljenosti sledi gazdinska klasa 26176321 koju čine izdanačke mešovite
šume graba na staništu šume kitnjaka i graba čije učešće u obrasloj površini iznosi 8,1 %, pa potom
gazdinska klasa 10361411 – izdanačka mešovita šuma bukve na staništu šume brdske bukve koja
zauzima 7,7 % ukupno obrasle površine. Slede gazdinske klase: 26266242, 10215212, 10195312,
66267235, 10196212, 26197312 ...
Po zapremini i zapreminskom prirastu najzastuljenija je gazdinska klasa 10360411 –
izdanačka (jednodobna) šuma bukve na staništu šume brdske bukve koja u ukupnoj zapremini
gazdinske jedinice učestvuje sa 30,5 %, dok je njeno učešće u zapreminskom prirastu 27,4 %. Druga
po zastupljenosti je gazdinska klasa 10215215 – izdanačka mešovita šuma sladuna na staništu šume
32
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
sladuna i cera sa grabićem koja u zapremini učestvuje sa 10,3 %, dok njeno učešće u zapreminskom
prirastu iznosi 11,1 %. Sledi gazdinska klasa 10215212 – izdanačka mešovita šuma sladuna na
staništu šume sladuna i cera koja u zapremini učestvuje sa 8,1 %, dok njeno učešće u zapreminskom
prirastu iznosi 1,3 %. Zatim dolazi gazdinska klasa 10195312 – izdanačka šuma cera na staništu
šume cera koja u zapremini učestvuje sa 7,2 %, dok njeno učešće u zapreminskom prirastu iznosi 7,8
% i gazdinska klasa 10196212 – izdanačka mešovita šuma cera na staništu šume sladuna i cera, koja
u zapremini učestvuje sa 6,3 %, dok njeno učešće u zapreminskom prirastu iznosi 7,2 %.
Iz svega napred iznetog zaključuje se da će okosnicu gazdovanja u ovoj gazdinskoj jedinici u
ovom i narednim ureñajnim periodima činiti izdanačke bukove sastojine, (gazdinska klasa 10360411)
i izdanačke sastojine sladuna i cera (gazdinske klase 10215215, 10215212, 10195312, 10196212),
ali sa posebno posvećenom pažnjom sastojinama sladuna i cera, koje tu pažnju iziskuju zbog svog
stanja.
5.3. STANJE SASTOJINA PO POREKLU I OČUVANOSTI
Sastojine po poreklu razvrstane su na:
•
•
•
visoke (nastale iz semena);
izdanačke (nastale iz izdanaka i izbojaka, poznate još kao panjače);
veštačke (podignute sadnjom).
Sastojine po očuvanosti razvrstane su u tri kategorije:
•
•
•
očuvane - koje po stepenu obraslosti, zdravstvenom stanju i kvalitetu mogu dočekati
zrelost za seču;
razreñene - sastojine sa manjim stepenom obraslosti, dobrog zdravstvenog stanja i
kvaliteta te mogu dočekati zrelost za seču;
devastirane - previše razreñene sastojine, ujedno lošeg zdravstvenog stanja i kvaliteta te
se pre zrelosti za seču uklanjaju, ili se ako imaju zaštitni karakter isključuju iz gazdinskih
intervencija.
Tabela 13. Stanje šuma po gazdinskim klasama, poreklu i očuvanosti za GJ ˮBoljetin - Pecka baraˮ
Gazdinska klasa
Površina
Zapremina
Zapreminski prirast
3
3
3
poreklo i očuvanost
ha
%
m
%
m /ha
m
%
m3/ha %Iv
10351411
26351411
Visoke očuvane
10301311
10351411
26354411
Visoke razreñene
VISOKE
10176323
10176411
10195312
10196212
10196312
10214212
4.84
5.19
10.03
0.34
0.64
16.08
17.06
27.09
4.14
6.18
0.65
6.05
5.72
0.91
0.7
0.7
1.3
0.0
0.1
2.2
2.3
3.6
0.6
0.8
0.1
0.8
0.8
0.1
1031.3
1546.4
2577.8
37.4
123.8
2945.7
3106.9
5684.7
1.2
1.9
3.1
0.0
0.1
3.5
3.7
6.8
213.1
298.0
257.0
110.0
193.5
183.2
182.1
209.8
23.6
28.7
52.4
0.7
2.3
67.3
70.3
122.6
1.0
1.2
2.1
0.0
0.1
2.7
2.9
5.0
4.9
5.5
5.2
1.9
3.5
4.2
4.1
4.5
2.3
1.9
2.0
1.8
1.8
2.3
2.3
2.2
781.9
125.8
971.5
1233.8
205.1
0.9
0.2
1.2
1.5
0.2
126.5
193.5
160.6
215.7
225.4
22.9
4.2
24.8
39.3
6.7
0.9
0.2
1.0
1.6
0.3
3.7
6.5
4.1
6.9
7.3
2.9
3.4
2.5
3.2
3.2
33
Služba za izradu osnova Zaječar
Gazdinska klasa
poreklo i očuvanost
10215212
10215215
10360411
10361411
26175321
26176321
26262235
26360411
Izdanačke očuvane
10175321
10195312
10196212
10196312
10196313
10215212
10215215
10307311
10307313
10307321
10326212
10360411
10361411
26176321
26196212
26360411
Izdanačke razreñene
26197215
26197312
26216215
26308311
26362411
Izdanačke devastirane
IZDANČKE
10469313
10471313
26469212
Veštačke razreñene
VEŠTAČKE
26266242
26266323
ŠIKARE
66267212
66267235
66267242
66267312
Š I BLJACI
Ukupno GJ
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
Površina
ha
%
12.34
1.93
107.35
44.84
5.12
28.10
12.92
11.83
248.08
1.52
45.27
33.50
4.91
8.38
35.04
72.60
5.66
3.52
2.43
1.53
31.36
12.68
32.41
8.51
1.83
301.15
2.71
18.98
5.84
3.60
3.52
34.65
583.88
2.15
5.90
2.73
10.78
10.78
48.67
1.88
50.55
8.09
41.17
15.15
6.73
71.14
743.44
1.7
0.3
14.4
6.0
0.7
3.8
1.7
1.6
33.4
0.2
6.1
4.5
0.7
1.1
4.7
9.8
0.8
0.5
0.3
0.2
4.2
1.7
4.4
1.1
0.2
40.5
0.4
2.6
0.8
0.5
0.5
4.7
78.5
0.3
0.8
0.4
1.5
1.5
6.5
0.3
6.8
1.1
5.5
2.0
0.9
9.6
100.0
Zapremina
m
%
m3/ha
3
Zapreminski prirast
m
%
m3/ha %Iv
3
2055.2
266.2
20891.4
3077.7
638.1
3561.6
1767.6
3801.6
39377.5
141.6
5827.8
4255.6
693.3
718.0
4682.9
8320.2
880.9
352.4
240.4
2.5
0.3
25.1
3.7
0.8
4.3
2.1
4.6
47.4
0.2
7.0
5.1
0.8
0.9
5.6
10.0
1.1
0.4
0.3
166.6
138.0
194.6
68.6
124.6
126.7
136.8
321.4
158.7
93.1
128.7
127.0
141.2
85.7
133.6
114.6
155.6
100.1
98.9
67.9
9.0
555.4
126.8
18.4
111.8
65.0
90.7
1142.7
3.9
188.1
152.1
21.3
27.1
136.9
264.6
26.1
10.7
6.7
2.8
0.4
22.6
5.1
0.7
4.5
2.6
3.7
46.4
0.2
7.6
6.2
0.9
1.1
5.6
10.7
1.1
0.4
0.3
5.5
4.7
5.2
2.8
3.6
4.0
5.0
7.7
4.6
2.5
4.2
4.5
4.3
3.2
3.9
3.6
4.6
3.1
2.8
3.3
3.4
2.7
4.1
2.9
3.1
3.7
2.4
2.9
2.7
3.2
3.6
3.1
3.8
2.9
3.2
3.0
3.0
2.8
4439.8
547.5
1530.9
1489.1
156.1
34276.5
195.1
793.9
259.5
177.7
194.3
1620.5
75274.5
153.2
1870.0
131.3
2154.5
2154.5
5.3
0.7
1.8
1.8
0.2
41.2
0.2
1.0
0.3
0.2
0.2
1.9
90.6
0.2
2.2
0.2
2.6
2.6
141.6
43.2
47.2
175.0
85.3
113.8
72.0
41.8
44.4
49.4
55.2
46.8
128.9
71.3
317.0
48.1
199.9
199.9
119.6
14.6
53.6
44.3
5.2
1075.0
2.7
11.4
5.9
2.6
2.9
25.5
2243.2
8.0
80.1
8.3
96.4
96.4
4.9
0.6
2.2
1.8
0.2
43.7
0.1
0.5
0.2
0.1
0.1
1.0
91.1
0.3
3.3
0.3
3.9
3.9
3.8
1.2
1.7
5.2
2.9
3.6
1.0
0.6
1.0
0.7
0.8
0.7
3.8
3.7
13.6
3.0
8.9
8.9
2.7
2.7
3.5
3.0
3.4
3.1
1.4
1.4
2.3
1.5
1.5
1.6
3.0
5.2
4.3
6.3
4.5
4.5
83113.7
100.0
111.8
2462.3
100.0
3.3
3.0
34
Služba za izradu osnova Zaječar
Gazdinska klasa
poreklo i očuvanost
NC 10 - očuvane
NC 10 - razreñene
Ukupno NC 10
NC 26 – očuvane
NC 26 - razreñene
NC 26 - devastirane
NC 26 - šikare
Ukupno NC 26
NC 66 -šibljak
Ukupno NC 66
Ukupno GJ
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
Površina
ha
%
194.95
267.43
462.38
63.16
61.56
34.65
50.55
209.92
71.14
71.14
743.44
Zapremina
m
%
m3/ha
3
Rekapitulacija po namenskim celinama
26.2
30640.0
36.9
157.2
36.0
33284.8
40.0
124.5
62.2
63924.8
76.9
138.3
8.5
11315.3
13.6
179.2
8.3
6253.1
7.5
101.6
4.7
1620.5
1.9
46.8
6.8
28.2
19188.9
23.1
91.4
9.6
9.6
100.0
83113.7
100.0
111.8
Zapreminski prirast
m
%
m3/ha %Iv
3
880.5
1062.9
1943.4
314.6
178.7
25.5
35.8
43.2
78.9
12.8
7.3
1.0
4.5
4.0
4.2
5.0
2.9
0.7
2.9
3.2
3.0
2.8
2.9
1.6
518.9
21.1
2.5
2.7
2462.3
100.0
3.3
3.0
Tabela 14. Stanje šuma po poreklu i očuvanosti za GJ ˮBoljetin - Pecka baraˮ
Površina
Zapremina
Zapreminski prirast
Poreklo
Očuvanost
m3/h
sastojine
sastojine
ha
%
m3
%
m3/ha
m3
%
%Iv
a
Visoke
Očuvane
Visoke
Razreñene
Visoke
Izdanačke
Očuvane
Izdanačke
Razreñene
Izdanačke
Devastirane
Izdanačke
Veštačke
Razreñene
Veštačke
Šikare
Šibljaci
Ukupno GJ
10.03
17.06
27.09
248.08
301.15
34.65
583.88
10.78
10.78
50.55
71.14
743.44
Očuvane
Razreñene
Devastirane
Šikare
Šibljaci
Ukupno G.J.
258.11
328.99
34.65
50.55
71.14
743.44
1.3
2577.8
3.1
2.3
3106.9
3.7
3.6
5684.7
6.8
33.4
39377.5
47.4
40.5
34276.5
41.2
4.7
1620.5
1.9
78.5
75274.5
90.6
1.5
2154.5
2.6
1.5
2154.5
2.6
6.8
9.6
100.0
83113.7
100.0
Rekapitulacija po očuvanosti
34.7
41955.3
50.5
44.3
39537.9
47.6
4.7
1620.5
1.9
6.8
9.6
100.0
83113.7
100.0
257.0
182.1
209.8
158.7
113.8
46.8
128.9
199.9
199.9
52.4
70.3
122.6
1142.7
1075.0
25.5
2243.2
96.4
96.4
2.1
2.9
5.0
46.4
43.7
1.0
91.1
3.9
3.9
5.2
4.1
4.5
4.6
3.6
0.7
3.8
8.9
8.9
2.0
2.3
2.2
2.9
3.1
1.6
3.0
4.5
4.5
111.8
2462.3
100.0
3.3
3.0
162.5
120.2
46.8
1195.1
1241.6
25.5
48.5
50.4
1.0
4.6
3.8
0.7
2.8
3.1
1.6
111.8
2462.3
100.0
3.3
3.0
Iz prethodnih tabela može se zaključiti sledeće:
Najveći deo površine gazdinske jedinice je pod razreñenim sastojinama (44,3 %), dok su
očuvanene sastojine prisutne na 34,7 % površine. Slede šibljaci sa 9,6 %, dok na šikare
otpada 6,8 %, a na devastirane 4,7 % obrasle površine. Zapremina i zapreminski prirast šuma
ove gazdinske jedinice nalazi se u gotovo podjednakoj meri u očuvanim i razreñenim
sastojinama. Naime, očuvanim sastojinama pripada 50,5% zapremine (41995,3 m3), dok se u
razreñenim nalazi 47,6% zapremine (39537,9 m3). Kada je reč o zapreminskom prirastu,
situacija je obrnuta. U razreñenim sastojinama ostvaruje se 1241,6 m3 (50,4 %) prirasta
35
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
godišnje, dok se u očuvanim ostvaruje 1195,1 m3 (48,5%) godišnjeg zapreminskog prirasta.
Devastirane sastojine imaju učešće u ukupnoj zapremini od 1,9 %. Ovakvo stanje po
očuvanosti objašnjava se znatanim prisustvom izdanačkih sastojina u optimalnoj fazi razvoja,
ali neadekvatnog broja stabala za tu razvojnu dob. Razreñenost srednjedobnih sastojina je
naročito karakteristično za hrastove sastojine, gde ta pojava predstavlja veliki problem, s’
obzirom da se u takvim situacijama površina zakorovljava, što otežava obnavljanje koje u tim
sastojinama predstoji.
Po poreklu najzastupljenije su izdanačke šume sa 78,5 % učešća po površini, 90,6 %
učešća u zapremini i 91,1 % učešća u zapreminskom prirastu. Slede, visoke sastojine koje
zauzimaju površinu od 3,6 %, sa učešćem u ukupnoj zapremini od 6,8 % i zapreminskom
prirastu od 5,0 %. Veštački podignute sastojine zauzimaju površinu od svega 1,5 %, sa
učešćem u ukupnoj zapremini od 2,6 % i zapreminskom prirastu od 3,9 %. Šikare zauzimaju
6,8 %, a šibljaci 9,6 % obrasle površine.
Iz svega napred navedenog uočljiva je dominantnost izdanačkih sastojina. Meñutim, pravu
sliku ovih šuma pokazuje stanje po očuvanosti, gde je uočljiva znatna površina (nezrelih) razreñenih
sastojina. Okosnicu gazdovanja u narednim ureñajnim periodima činiće izdanačke sastojine, gde će
cilj biti poboljšanje stanja samih sastojina, kao i korišćenje njihovog reproduktivnog potencijala u
cilju prevoñenja u visoki uzgojni oblik.
5.4. STANJE SASTOJINA PO SMESI
U zavisnosti od vrste drveća i učešća u smesi sastojine se razvrstavaju na čiste i mešovite.
Struktura sastojina po smesi u ovoj gazdinskoj jedinici prikazana je po gazdinskim klasama u
sledećoj tabeli:
Tabela 15. Stanje šuma po gazdinskim klasama i mešovitosti
Mešovitost
Površina
Zapremina
3
sastojina
ha
%
m
%
m3/ha
10175321
10195312
10214212
10301311
10351411
10360411
10469313
NC 10
26175321
26308311
26351411
26360411
26362411
26469212
NC 26
ČISTE
10176323
10176411
10196212
10196312
10196313
1.52
45.92
0.91
0.34
5.48
138.71
2.15
195.03
5.12
1.73
5.19
13.66
3.52
2.73
31.95
226.98
4.14
6.18
39.55
10.63
8.38
0.2
6.2
0.1
0.0
0.7
18.7
0.3
26.2
0.7
0.2
0.7
1.8
0.5
0.4
4.3
30.5
0.6
0.8
5.3
1.4
1.1
Zapreminski prirast
m
%
m3/ha
%Iv
3
141.6
5953.5
205.1
37.4
1155.2
25331.2
153.2
32977.2
638.1
100.3
1546.4
3957.7
194.3
131.3
6568.2
39545.4
0.2
7.2
0.2
0.0
1.4
30.5
0.2
39.7
0.8
0.1
1.9
4.8
0.2
0.2
7.9
47.6
93.1
129.7
225.4
110.0
210.8
182.6
71.3
169.1
124.6
58.0
298.0
289.7
55.2
48.1
205.6
174.2
3.9
192.3
6.7
0.7
25.9
675.0
8.0
912.4
18.4
1.5
28.7
95.9
2.9
8.3
155.7
1068.2
0.2
7.8
0.3
0.0
1.1
27.4
0.3
37.1
0.7
0.1
1.2
3.9
0.1
0.3
6.3
43.4
2.5
4.2
7.3
1.9
4.7
4.9
3.7
4.7
3.6
0.8
5.5
7.0
0.8
3.0
4.9
4.7
2.7
3.2
3.2
1.8
2.2
2.7
5.2
2.8
2.9
1.5
1.9
2.4
1.5
6.3
2.4
2.7
781.9
5227.1
1927.1
718.0
0.9
6.3
2.3
0.9
126.5
132.2
181.3
85.7
22.9
176.9
60.7
27.1
0.9
7.2
2.5
1.1
3.7
4.5
5.7
3.2
2.9
3.4
3.1
3.8
36
Služba za izradu osnova Zaječar
Mešovitost
sastojina
10215212
10215215
10307311
10307313
10307321
10326212
10361411
10471313
NC 10
26176321
26196212
26197215
26197312
26216215
26262235
26308311
26354411
NC 26
MEŠOVITE
26266242
26266323
NC 26
ŠIKARE
66267212
66267235
66267242
66267312
NC 66
ŠIBLJACI
UKUPNO GJ
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
Površina
ha
%
47.38
74.53
5.66
3.52
2.43
1.53
57.52
5.90
267.35
60.51
8.51
2.71
18.98
5.84
12.92
1.87
16.08
127.42
394.77
48.67
1.88
50.55
50.55
8.09
41.17
15.15
6.73
71.14
71.14
743.44
6.4
10.0
0.8
0.5
0.3
0.2
7.7
0.8
36.0
8.1
1.1
0.4
2.6
0.8
1.7
0.3
2.2
17.1
53.1
6.5
0.3
6.8
6.8
1.1
5.5
2.0
0.9
9.6
9.6
100.0
m3
Zapremina
%
m3/ha
m3
Zapreminski prirast
%
m3/ha
%Iv
6738.1
8586.4
880.9
352.4
240.4
8.1
10.3
1.1
0.4
0.3
142.2
115.2
155.6
100.1
98.9
204.8
273.6
26.1
10.7
6.7
8.3
11.1
1.1
0.4
0.3
4.3
3.7
4.6
3.1
2.8
3.0
3.2
3.0
3.0
2.8
3625.2
1870.0
30947.6
5092.5
1489.1
195.1
793.9
259.5
1767.6
77.4
2945.7
12620.7
43568.3
4.4
2.2
37.2
6.1
1.8
0.2
1.0
0.3
2.1
0.1
3.5
15.2
52.4
63.0
317.0
115.8
84.2
175.0
72.0
41.8
44.4
136.8
41.4
183.2
99.0
110.4
141.4
80.1
1031.0
165.4
44.3
2.7
11.4
5.9
65.0
1.1
67.3
363.2
1394.1
5.7
3.3
41.9
6.7
1.8
0.1
0.5
0.2
2.6
0.0
2.7
14.7
56.6
2.5
13.6
3.9
2.7
5.2
1.0
0.6
1.0
5.0
0.6
4.2
2.9
3.5
3.9
4.3
3.3
3.2
3.0
1.4
1.4
2.3
3.7
1.5
2.3
2.9
3.2
83113.7
100.0
111.8
2462.3
100.0
3.3
3.0
Analizom podataka iz prethodne tabele zaključuje se da na površini ove gazdinske jedinice
preovladavaju mešovite sastojine. Učešće mešovitih sastojina u pogledu površine iznosi 53,1 %, i to
u okviru namenske celine 10 – proizvodnja tehničkog drveta učestvuju sa 36,0 % od ukupne obrasle
površine gazdinske jedinice, dok u namenskoj celini 26 – zaštita zemljišta od erozije učestvuju sa
17,1 % od ukupne obrasle površine. U najvećoj meri mešovite sastojine čine sladun, cer i grab, a za
njima u najvećoj meri slede mešovite sastojine bukve.
Čiste sastojine u gazdinskoj jedinici zauzimaju 30,5 % površine. Učešće čistih sastojina u
okviru namenske celine 10 – proizvodnja tehničkog drveta je 26,2 % od ukupne obrasle površine
gazdinske jedinice, dok u namenskoj celini 26 – zaštita zemljišta od erozije čiste sastojine učestvuju
sa 4,3 % od ukupne obrasle površine.
U gazdinskoj jedinici nešto više drvne zapremine nalazi se u okviru mešovitih sastojina, i to
52,4 %, dok je u čistim sastojinama drvna zapremina zatupljena sa 47,6 %. Slična je situacija i kada
je reč o zapreminskom prirastu. U mešovitim sastojinama ostvaruje se 56,6 %, a u čistim 43,4 %
zapreminskog prirasta.
37
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
5.5. STANJE SASTOJINA PO VRSTAMA DRVEĆA
U dendrološkom smislu, ovo područje je dosta bogato. Zastupljenost pojedinih vrsta drveća u
ukupnoj zapremini i zapreminskom prirastu data je u sledećoj tabeli.
Tabela 16. Stanje sastojina po vrstama drveća
Vrsta drveća
Zapremina
%
Zapreminski
prirast
m3
%
Bukva
m3
36918.4
44.4
969.7
39.4
Cer
16306.5
19.6
475.2
19.3
Sladun
12301.6
14.8
390.4
15.9
Grab
7227.3
8.7
227.7
9.2
Kitnjak
2527.6
3.0
75.0
3.0
Crni jasen
1566.5
1.9
57.6
2.3
Grabić
1510.9
1.8
73.0
3.0
Otl
738.6
0.9
24.0
1.0
Bagrem
730.1
0.9
37.0
1.5
Klen
725.7
0.9
22.7
0.9
Mečja leska
256.9
0.3
8.0
0.3
Jasika
234.0
0.3
11.8
0.5
Mleč
136.1
0.2
4.6
0.2
Trešnja
58.6
0.1
0.0
0.0
Poljski jasen
42.4
0.1
1.4
0.1
Brekinja
9.3
0.0
0.0
0.0
Breza
3.3
0.0
0.1
0.0
Lišćari:
81294.0
97.8
2378.4
96.6
Smrča
1819.7
2.2
83.9
3.4
Četinari:
UKUPNO GJ
1819.7
83113.7
2.2
100.0
83.9
2462.3
3.4
100.0
Tabelom su prikazane samo vrste drveća koje su konstatovane dendrometrijskim premerom,
tako da treba imati u vidu da je broj drvenastih vrsta i veći od prikazanog. Prema priloženoj tabeli,
bukva ima apsolutno najveće učešće u drvnoj zapremini 44,4 %. Potom dolazi cer sa znatno manjim
učešćem od 19,6 %. U nešto manjoj meri od cera zastupljen je sladun sa 14,8 % od ukupne drvne
zapremine u gazdinskoj jedinici. U ukupnom zapreminskom prirastu bukva učestvuje sa 39,4 %, dok
je cer zastupljena sa 19,3 %, a sladun sa 15,9 %. Sve ostale vrste zastupljene su u znatno manjem
procentu, tako da slede grab zastupljen sa 8,7 % u ukupnoj zapremini i učešćem u ukupnom
zapreminskom prirastu od 9,2 % i kitnjak sa 3,0 % učešća u ukupnoj zapremini i učešćem u ukupnom
zapreminskom prirastu od 3,0 %. Lišćarske vrste učestvuju sa 97,8 % u ukupnoj zapremini i sa 96,6
% u ukupnom zapreminskom prirastu gazdinske jedinice, dok na četinare dolazi svega 2,2 %
zapremine i 3,4 % zapreminskog prirasta.
Na teritoriji ove gazdinske jedinice od strogo zaštićenih vrsta evidentirana je Mečja leska
(Corylus colurna), dok su od zaštićenih vrsta konstatovane Trešnja (Prunus avium), Poljski jasen
(Fraxinus angusifolia) i Brekinja (Sorbus torminalis).
38
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
Ovakva dominantna zastupljenost autohtonih vrsta, ne ulazeći u njihov odnos i stanje po
drugim parametarima, može se oceniti povoljno sa aspekta biološke stabilnosti ovih šuma. Meñutim,
s’ obzirom na ekološki potencijal, treba daljim gazdinskim merama forsirati zatečene plemenite
lišćare, čak planski ih unositi na terenima gde su nestali, kako bi se uvećala biološka stabilnost
sastojina i njihova sveukupna vrednost.
39
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gaydovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
5.6. STANJE SASTOJINA PO DEBLJINSKOJ STRUKTURI
Tabela 17. Stanje sastojina po debljinskoj strukturi
Zapremina po debljinskim razredima
Gazdinska
klasa
10301311
10351411
NC 10
26351411
26354411
NC 26
VISOKE
10175321
10176323
10176411
10195312
10196212
10196312
10196313
10214212
10215212
10215215
10307311
10307313
10307321
10326212
10360411
10361411
NC 10
26175321
26176321
26196212
26197215
Zaprem.
Površina
Svega
do 10 cm
11 do 20
21 do 30
31 do 40
41 do 50
51 do 60
61 do 70
prirast
ha
m3
O
I
II
III
IV
V
VI
m3
0.34
5.48
5.82
5.19
16.08
21.27
27.09
1.52
4.14
6.18
45.92
39.55
10.63
8.38
0.91
47.38
74.53
5.66
3.52
2.43
1.53
138.71
57.52
448.51
5.12
60.51
8.51
2.71
37.40
1155.15
1192.55
1546.43
2945.70
4492.13
5684.68
141.59
1.89
109.34
109.34
37.02
279.07
316.08
425.43
62.81
2.32
431.54
433.86
167.33
1009.82
1177.15
1611.01
70.30
11.78
470.70
482.48
470.11
1082.91
1553.02
2035.49
8.73
86.24
94.97
482.30
573.90
1056.19
1151.16
12.68
16.97
29.65
221.24
40.36
40.36
168.45
221.24
250.89
168.45
208.81
411.31
2588.37
2568.60
473.40
429.77
136.32
2508.06
4379.42
274.60
116.78
58.05
260.22
1974.11
1341.00
968.23
217.43
37.61
2954.20
3231.68
547.42
79.04
73.94
79.46
961.85
506.16
278.51
4734.67
1681.17
20423.34
368.20
2806.02
446.01
11105.95
636.88
23498.01
226.62
1357.50
780.26
7547.41
374.74
11588.39
1421.46
83.35
1703.70
257.05
181.69
2.70
1.89
1.89
8.47
781.91
5953.53
5227.09
1927.15
718.01
205.14
6738.10
8586.44
880.88
352.41
240.35
30.92
429.20
689.97
207.01
70.81
25331.21
3625.22
60709.03
638.10
5092.46
1489.11
195.12
371.53
823.46
3319.77
43.28
669.20
81.15
195.12
244.11
393.47
45.58
5.22
40
31.21
954.19
581.86
58.86
111.01
103.13
0.66
25.90
26.56
28.74
67.34
96.09
122.65
3.87
22.85
192.32
176.90
60.66
27.08
6.66
204.84
273.61
26.06
10.74
6.74
121.36
77.53
150.19
25.62
175.81
675.03
141.38
1828.74
18.38
165.39
44.27
2.68
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gaydovanja šumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D.Milanovac
Zapremina po debljinskim razredima
Gazdinska
klasa
26197312
26216215
26262235
26308311
26360411
26362411
NC 26
IZDANAČKE
10469313
10471313
NC 10
26469212
NC 26
VESTAČKE
26266242
26266323
NC 26
ŠIKARE
66267212
66267235
66267242
66267312
NC 66
ŠIBLJAK
UKUPNO GJ
Zaprem.
Površina
Svega
do 10 cm
11 do 20
21 do 30
31 do 40
41 do 50
51 do 60
61 do 70
prirast
ha
m3
O
I
II
III
IV
V
VI
m3
18.98
5.84
12.92
3.60
13.66
3.52
135.37
583.88
2.15
5.90
8.05
2.73
2.73
10.78
48.67
1.88
50.55
50.55
8.09
41.17
15.15
6.73
71.14
71.14
743.44
793.87
259.48
1767.56
177.74
3957.70
194.30
14565.45
75274.48
153.19
1870.01
2023.19
131.34
131.34
2154.53
793.87
151.14
411.39
177.74
31.27
194.30
2748.46
6068.23
3.17
62.12
1145.47
46.23
210.70
504.96
1256.48
1826.85
246.42
91.72
3877.79
27375.81
2265.58
13853.98
249.12
1952.83
91.72
267.54
3.17
24.45
24.45
27.62
5332.77
25756.11
150.02
1518.07
1668.09
62.64
62.64
1730.73
83113.69
6097.74
27912.26
29383.00
15889.47
3103.99
518.43
11.38
5.93
65.02
2.60
95.92
2.91
414.49
2243.22
8.01
80.09
88.10
8.32
8.32
96.42
351.94
351.94
44.24
44.24
396.18
41
208.81
2462.29
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Grafik 1.
U gazdinkoj jedinici ˮBoljetin-Pecka baraˮ zastupljeni su debljinski razredi od najtanjih
zaključno sa VI debljinskim razredom i karakteristično je da se sastojine na ovom području odlikuju
neujednačenim prisustvom tankog, srednje jakog i jakog materijala. Pojedinačno najzastupljeniji je II
debljinski razred (21-30 cm), sa učešćem u zapremini od 35,4 %. U gotovo podjednakoj meri
zastupljen je I debljinski razred (11-20 cm), sa učešćem od 33,6 % u ukupnoj zapremini. Zatim sledi III
debljinski razred (31-40 cm), koji učestvuje sa 19,1 %. U znatno manjoj meri zastupljeni su O, IV, V i
VI debljinski razred. Treba još napomenuti da je Program za izradu opštih i osnova gazdovanja
šumama, koji je korišćen prilikom izrade ove osnove, svu procenjenu zapreminu devastiranih sastojina
svrstao u O debljinski razred (do 10 cm).
Ovakva debljinska struktura pokazuje najveću zastupljenost tankog materijala, odnosno
dominaciju mladih i srednjedobnih sastojina, tako da je zastupljenost tankog materijala (debljine do 30
cm) čak 76,3 %, srednje jakog materijala (debljine od 31 do 50 cm) 22,9 % i jakog materijala (debljine
preko 50 cm) svega 0,9 %.
Na osnovu napred prikazanog može se uočiti da postoje realne mogućnosti korišćenja, a
sortimentni sastav ukazuje na to da će se sečivi etat u narednim ureñajnim periodima, u najvećoj meri,
ostvarivati kao prethodni prinos.
5.7. STANJE SASTOJINA PO STAROSTI
Stanje šuma po starosti sastojina prikazano je tako što su sastojine grupisane u zavisnosti od
širine dobnih razreda.
Širina dobnih razreda utvrñena je Pravilnikom u odnosu na visinu ophodnje (trajanje
proizvodnog procesa), a u konkretnom slučaju širina dobnih razreda iznosi:
• za visoke šume tvrdih lišćara 20 godina;
• za izdanačke šume tvrdih lišćara 10 godina;
• za sastojine bagrema 5 godina;
• za veštački podignute sastojine 10 godina.
42
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Tabela 18. Visoke šume tvrdih lišćara (širina dobnog razreda 20 godina)
Gazdinska
klasa
Podata
k
10301311
10351411
26351411
26354411
Visoke
sastojine
tvrdih lišćara
I
II
Dobni
razred
IV
V
4.84
1031.33
23.65
0.34
37.40
0.66
0.64
123.83
2.25
III
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
P
V
Zv
4.84
1031.33
23.65
16.08
2945.70
67.34
17.06
3106.92
70.26
VI
Svega
5.19
1546.43
28.74
0.34
37.40
0.66
5.48
1155.15
25.90
5.19
1546.43
28.74
16.08
2945.70
67.34
27.09
5684.68
122.65
5.19
1546.43
28.74
Visoke šume tvrdih lišćara (širina dobnih razreda 20 godina) pokazuju nenormalnost razmera
dobnih razreda, kao i najveće prisustvo dozrevajućih sastojina. Najzastupljeniji je V dobni razred
(70,26 ha), a potom slede VI i IV dobni razred. Ostali dobni rayredi nisu prisutni ni u najmanjoj meri.
Najzastupljenija gazdinska klasa, kada su u pitanju visoke sastojine tvrdih lišćara, je 26354411visoka (jednodobna) šuma bukve i graba na staništu šume brdske bukve i nalazi se na površini od 16,08
ha. Inače, ovu gazdinsku klasu čini jedan odsek u čitavoj gazdinskoj jedinici. Isti je slučaj i sa
gazdinskim klasama 10301311 – visoka sastojina kitnjaka na staništu šume kitnjaka, koja se nalazi na
površini od svega 0,34 ha i 26351411 – visoka sastojina bukve na staništu šume brdske bukve koja
zauzima površinu od 5,19 ha. Gazdinsku klasu 10351411 – visoka sastojina bukve na stanuštu šume
brdske bukve, koja zauzima površinu od 5,48 ha, čine tri odseka. S obzirom na ovakvu situaciju kod
visokih sastojina tvrdih lišćara nemoguće je govoriti o razmeru dobnih razreda.
Tabela 19. Izdanačke sastojine ophodnje 80 godina (širina dobnog razreda 10 godina)
Dobni
Gazdinska
klasa
10175321
10176323
10176411
Podatak
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
II
III
razred
IV
V
VII
VIII
Svega
1.52
141.59
3.87
1.52
141.59
3.87
4.14
5.15
781.91
22.85
6.18
781.91
22.85
4.14
1.03
VI
43
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Dobni
Gazdinska
klasa
10195312
10196212
10196312
10196313
10214212
10215212
10215215
10307311
10307313
10307321
10326212
10360411
10361411
26175321
26176321
Podatak
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
II
III
razred
IV
V
VI
VII
14.55
967.82
40.66
12.74
1460.11
60.36
24.42
3472.76
111.94
21.9
2982.06
98.1
1.94
214.76
7.69
3.14
528.54
13.97
3.81
984.41
25.75
4.51
410.64
15.22
1.62
152.36
5.36
24.41
3178.03
105.51
0.91
205.14
6.66
28.45
4453.46
143.51
26.91
4079.24
132.73
5.66
880.88
26.06
1.3
111.67
4.62
VIII
4.91
784.91
18.44
7.21
1493.66
46.43
3.87
307.37
11.86
1.48
218.73
6.54
0.66
36.15
0.91
23.21
1329.17
35.37
12.84
1670.4
44.87
0.63
53.54
1.64
1.59
187.2
4.48
2.43
240.35
6.74
84.35
34.54
5938.85
150.99
15.54
1187.84
31.84
3.81
425.73
10.19
1.53
21.44
2.02
228.16
11.26
1.62
44.63
1.8
7.43
791.42
25.73
17.24
2028.84
92.57
5.12
638.1
18.38
53.52
4494.11
147.45
11.89
2544.37
63.95
15961.02
0.7
41.93
1.36
4.67
511.79
14.78
44
432.2
1.28
180.38
5.71
0.5
95.55
2.15
Svega
45.92
5953.53
192.32
39.55
5227.09
176.9
10.63
1927.15
60.66
8.38
718.01
27.08
0.91
205.14
6.66
47.38
6738.1
204.84
74.53
8586.44
273.61
5.66
880.88
26.06
3.52
352.41
10.74
2.43
240.35
6.74
1.53
138.71
25331.21
675.03
57.52
3625.22
141.38
5.12
638.1
18.38
60.51
5092.46
165.39
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Dobni
Gazdinska
klasa
26196212
26197215
26197312
26216215
26262235
26308311
26360411
26362411
Izdanačke
sastojine
tvrdih lišć.
Podatak
II
III
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
P
V
Zv
razred
IV
V
VI
VII
VIII
8.51
1489.11
44.27
2.71
195.12
2.68
18.98
793.87
11.38
3.86
166.42
4.55
12.92
1767.56
65.02
1.98
93.06
1.38
0.57
22.8
0.32
26.61
5.17
272.79
13.05
0.51
31.47
1.09
3.52
194.3
2.91
161.95
16281.18
584.8
3.03
154.94
2.28
1.32
124.61
4.16
134.05
20127.45
628.9
11.83
3801.63
90.67
157.08
22707.41
618.86
77.97
10777.84
276.16
21.05
5107.82
121.45
Svega
8.51
1489.11
44.27
2.71
195.12
2.68
18.98
793.87
11.38
5.84
259.48
5.93
12.92
1767.56
65.02
3.6
177.74
2.6
13.66
3957.7
95.92
3.52
194.3
2.91
583.88
75274.48
2243.22
Izdanačke sastojine ophodnje 80 godina (širina dobnih razreda 10 godina), takoñe pokazuju
nenormalnost razmera dobnih razreda. Najzastupljeniji je IV dobni razred, a zatim slede VI, V, VII, II,
VIII, a na najmanjoj površini zastupljen je III dobni razred. Prvi dobni razred uopšte nije prisutan.
45
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Grafik 2.
P ha
Površina po dobnim razredima
za gazdinsku klasu 10360411
84.35
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
An=17.34 ha
34.54
7.43 11.89
I
II
III
IV
V
0.5
VI
VII
VIII
T god
Stanje šuma po dobnim razredima za gazdinsku klasu 10360411 – izdanačke sastojine bukve na
staništu šume brdske bukve, karakteriše nenormalni razmer dobnih razreda. Evidentan je višak površine
u VI i VII dobnom razredu. Peti i četvrti dobni razredi prisutni su na manjoj površini od normalne, dok
je VIII prisutan na svega 0,50 ha. Prvia tri dobna razreda nisu prisutna ni u najmanjoj meri.
Tabela 20. Veštački podignute sastojine (širina dobnog razreda 10 godina)
Gazdinska
klasa
10471313
Veštački
podignute
sast.četinara
Podatak
P
V
Zv
P
V
Zv
I
II
III
Dobni
razred
IV
V
5.9
1870.01
80.09
5.9
1870.01
80.09
VI
VII
VIII
Svega
5.9
1870.01
80.09
5.9
1870.01
80.09
Veštački podignute sastojine ophodnje 80 godina (širina dobnih razreda 10 godina) čini svega
jedan odsek veštački podignute sastojine smrče pa je, kao i kod visokih sastojna tvrdih lišćara,
nemoguće razmatrati razmer dobnih razreda.
46
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Tabela 21. Sastojine ophodnje 30 godina (širina dobnog razreda 5 godina)
Dobni razred
Svega
Gazdinska klasa
Podatak
I
II
III
IV
V
VI
2.15
153.19
8.01
0.74
20.89
1.05
2.89
174.08
9.06
10469313
26469212
Vešt.pod.sast.tvr.
lišćara
1.99
110.44
7.27
1.99
110.44
7.27
2.15
153.19
8.01
2.73
131.34
8.32
4.88
284.52
16.33
Sastojine bagrema kod kojih je ophodnja 30 godina (širina dobnih razreda 5 godina) zastupljene
su na maloj površini u svega dve gazdinske klase, pa kao i kod veštački podignutih sastojina četinara
nema mogućnosti za razmatranje razmera dobnih razreda.
Jedan od najvećih problema u gazdinskoj jedinici ˮBoljetin - Pecka baraˮ je, sa jedne strane,
velika površina srednjedobnih sastojina u najbitnijim gazdinskim klasama (10360411, 10215215,
10196212, 10195312...), i, sa druge strane, mala površina koja je ušla u obnavljanje i gotovo potpuno
odsustvo mladih sastojina. Drugi veliki problem u ovoj gazdinskoj jedinici je velika zakorovljenost
hrastovih sastojina, kako srednjedobnih, tako i dozrevajućih i zrelih. Inače, zakorovljenost hrastovih
sastojina posledica je velike razreñenosti ovih šuma. Kao glavne invazivne vrste u hrastovim
sastojinama javljaju se grabić i crni jasen.
Prevashodni zadatak u narednim ureñajnim periodima je da se površine na kojima je inicirano
obnavljanje obnove, a da se u dozrevajućim hrastovim sastojinama sprovedu sve neophodne mere kako
bi se omogućilo obnavljanje ovih površina sa ciljem dobijanja mladih sastojina i postizanja normalnijeg
razmera dobnih razreda.
5.8. STANJE VEŠTAČKI PODIGNUTIH SASTOJINA
Stanje ovih sastojina prikazano je sledećom tabelom.
Tabela 22. Stanje veštački podignutih sastojina
Površina
Zapremina
Gazdinska klasa
3
ha
%
m
%
m3/ha
10469313
10471313
26469212
Vešt. pod. ukupno
Ukupno GJ
2.15
5.90
2.73
10.78
743.44
0.3
0.8
0.4
1.5
100.0
153.2
1870.0
131.3
2154.5
83113.7
0.2
2.2
0.2
2.6
100.0
71.3
317.0
48.1
199.9
111.8
Zapreminski prirast
m
%
m3/ha
%Iv
3
8.0
80.1
8.3
96.4
2462.3
0.3
3.3
0.3
3.9
100.0
3.7
13.6
3.0
8.9
3.3
5.2
4.3
6.3
4.5
3.0
Veštački podignute sastojine u ovoj gazdinskoj jedinici nalaze se na površini od 10,78 ha, što
čini 1,5 % udela u ukupnoj obrasloj površini gazdinske jedinice.
47
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Veštački podignute sastojine ostvaruju prosečnu zapreminu po jedinici površine od 199,9 m3 i
zapreminski prirast od 8,9 m3/ha. Najzastupljenija gazdinska klasa u okviru veštački podignutih
sastojina je 10471313 – veštački podignuta sastojina smrče na staništu šume kitnjaka i cra, koja
zauzima 0,8 % od ukupne obrasle površine, dok su ostale dve gazdinske klase po prisutnosti gotovo
podjednake. Gazdinske klasa 26469212 – veštački podignuta sastojina ostalih lišćara na staništu šume
sladuna i cera zastupljena je na 0,4 % obrasle površine, a gazdinska klasa 10469313 – veštački
podignuta sastojina ostalih lišćara na staništu šume kitnjaka i cera zauzima 0,3 %. Radi se o
sastojinama bagrema.
Inače, veštački podignute sastojine ove gazdinske jedinice su razreñene, nepotpunog sklopa
(0.5-0.6), tako da je u njima predviñeno prelazno gazdovanje.
Sa podizanjem veštački podignutih sastojina treba nastaviti i u narednim ureñajnim periodima
naročito na mestima gde je to neophodno (rekonstrukcija degradiranih površina i dr.).
5.9. ZDRAVSTVENO STANJE SASTOJINA
Zdravstveno stanje sastojina na području G.J. ˮBoljetin-Pecka baraˮ u tesnoj je vezi sa
ugroženošću požarima ovog područja, a shodno karakteristikama sastojina i staništa. U prethodnom
ureñajnom periodu na području ove gazdinske jedinice nije bilo šumskih požara. Takoñe, nije bilo ni
kalamiteta štetnih šumskih insekata, kao ni fitopatoloških epifitocija. Prilikom prikupljanja terenskih
podataka za izradu ove Osnove evidentirana su legla gubara na nekoliko lokacija, što je blagovremeno
prijavljeno zaposlenima u Š.U.ˮDonji Milanovacˮ. Oštećenja abiotičke prirode (izvale, lomovi…)
nisu primećena.
Inače, cela površina gazdinske jedinice ˮBoljetin - Pecka baraˮ, 786,95 ha, prema stepenima
ugroženosti od požara, koje je dao dr M. Vasić, podeljena je na sledeći način:
- I stepen ugroženosti: Sastojine i kulture borova,
- II stepen ugroženosti: Sastojine i kulture smrče, jele i drugih četinara,
- III stepen ugroženosti: Mešovite sastojine i kulture četinara i lišćara,
- IV stepen ugroženosti: Sastojine hrasta i graba,
- V stepen ugroženosti: Sastojine bukve i drugih lišćara,
- VI stepen ugroženosti: Šikare, šibljaci i neobrasle površine.
Tabela 23. Tabela podele površine po stepenima ugroženosti od požara
STEPENI UGROŽENOSTI OD POŽARA
I
II
III
IV
V
ha
%
ha
%
ha
%
ha
%
ha
%
0.00
0.0
5.90 0.7 28.58 3.6
356.36 45.3 230.91 29.4
VI
ha
%
165.20 21.0
Prema napred navedenom može se zaključiti da su šume ove gazdinske jedinice srednje
ugrožene požarima, pa opreznost i preventiva ne smeju da izostanu, te su shodno tome i planirane
zaštitno-preventivne mere.
48
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
5.10. STANJE NEOBRASLIH POVRŠINA
Prema iskazu površina stanje neobraslih površina je sledeće:
Tabela 24. Stanje neobraslih površina
Vrsta zemljišta
Površina (ha)
19.79
Šumsko zemljište
2.43
Neplodno zemljište
17.94
Ostalo zemljište
3.35
Zauzeće
43.51
UKUPNO GJ:
%
% G .J.
45.5
2.5
5.6
41.2
7.7
100.0
0.3
2.3
0.4
5.5
Od ukupne površine gazdinske jedinice, prema iskazu površina, na neobrasle površine dolazi
ukupno 43,51 ha, odnosno 5,5 % učešća u ukupnoj površini gazdinske jedinice.
Najveći deo neobrasle površine čini šumsko zemljište, učestvujući sa 45,5 % u neobrasloj
površini odnosno sa 2,5 % u ukupnoj površini gazdinske jedinice.
Ostalo zemljište zauzima 41,2 % neobrasle površine, tj. 2,3 % u ukupnoj površini gazdinske
jedinice. Neplodno zemljište zauzima 5,6 % neobrasle površine, tj. 0,3 % u ukupnoj površini gazdinske
jedinice.
Zauzeća su konstatovana na površini od 3,35 ha i čine ih livade i njiva, odnosno 0.4 % površine
gazdinske jedinice.
Na osnovu gore prikazanih podataka i opisa šumskih zemljišta, u ovom periodu planirano je
pošumljavanje na površini od 3,76 ha, dok će ostatak ukupne površine šumskog zemljišta biti u funkciji
lovstva, s obzirom da se gazdinska jedinica ˮBoljetin-Pecka baraˮ nalazi u okviru otvorenog dela
lovišta gde se očekuje normalan razvoj i zastupljenost divljači.
5.11. FOND I STANJE DIVLJAČI - USLOVI I MOGUĆNOST ZA RAZVOJ
Gazdinska jedinica ˮBoljetin - Pecka baraˮ se celom svojom površinom nalazi u okviru lovišta
ˮTodorova rekaˮ, kojim gazduje lovačko udruženje ˮSrna-Majdanpekˮ
Lovište ˮTodorova rekaˮ je ustanovljeno 06.12.1994. godine rešenjem Ministarstva
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 324-02-00/94-06, a dato na gazdovanje 09.11.2005.
godine rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 324-02-100/66/05-10.
Lovište obuhvata ukupnu površinu od 47798 ha i nalazi se na području opštine Majdanpek, dok
gazdinska jedinica ˮBoljetin - Pecka baraˮ zauzima jedan manji deo.
Za ovo lovište urañena je lovna osnova sa važnošću 01.04.2011. do 31.03.2021. godine u kojoj
su obrañena sva pitanja iz ove oblasti, a ovde ćemo dati najosnovnije podatke.
49
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Brojno stanje glavnih vrsta divljači na površini lovišta ˮTodorova rekaˮ utvrñeno prolećnim
brojanjem na dan 31.03.2012. godine je sledeće:
Tabela 25. Glavne vrste i brojno stanje divljači na području lovišta ˮTodorova rekaˮ
Vrsta divljači
L.P.P.
(ha)
20 000
20 000
25 000
5 000
Srneća divljač – Capreolus capreolus L.
Divlja svinja – Sus scrofa L.
Zec - Lepus europeus Pall
Poljska jarebica - Perdix perdix L.
Bonitet
IV
II
III
III
Brojno stanje
(kom)
600
200
2500
550
Valja napomenuti da se na teritoriji G.J. ˮBoljetin - Pecka baraˮ, javlja samo deo populacije
spomenutih vrsta divljači, s' obzirom da površina gazdinske jedinice ˮBoljetin - Pecka baraˮ čini
samo manji deo lovišta.
Pored navedenih glavnih vrsta divljači u lovištu su zastupljene i druge vrste divljači: Jazavac
(Meles meles L.), lisica (Vulpes vulpes L.), vuk (Canis lupus L.), divlja mačka (Felix silvestris L.), tvor
(Putorius putorius L.), kune (Martes sp.), šakal (Canis aureus L.), grlica (Streptopelia turtur L.),
prepelica (Coturnix coturnix L.), šljuka šumska (Scolopax rusticola L.), golub grivnaš (Columba
palumbus L.)...
5.12. STANJE OSTALIH PROIZVODA ŠUMA
Šume i šumska staništa ove gazdinske jedinice pružaju izvesne mogućnosti u pogledu
produkcije ostalih proizvoda šuma, pre svega gljiva, lekovitog bilja i drugih šumskih plodova.
Sakupljanje ovih proizvoda poslednjih godina dobija sve više na ekonomskom značaju, jer se najveći
deo ovih proizvoda izvozi uz veoma povoljne cene.
U hrastovim, ali i u bukovim šumama veoma su povoljni uslovi za rast jestivih gljiva naročito
vrganja (Boletus sp.), bukovače (Pleurotus ostreatus), lisičare (Cantharellus cybarius) i sunčanice
(Macrolepiota procera). Procenjeni približni prinos jestivih gljiva (prema N. Bojadžiću), za površine
za koje se pretpostavlja da su prirodna staništa pomenutih vrsta gljiva gazdinske jedinice ˮBoljetin Pecka baraˮ, iznosi 22213,5 kg na godišnjem nivou (28,6 kg/ha x 776,68 ha =22213,5 kg).
Takoñe, je moguće sakupiti znatne količine plodova gloga, drena i šipurka, a interesovanje
vlada i za cvetom gloga, zove i lipa. Procenu količina ovih nedrvnih proizvoda nemoguće je dati, jer ne
postoji nikakav osnov za to, s’ obzirom da se otkup ovih proizvoda sa prostora gazdinske jedinice
ˮBoljetin - Pecka baraˮ nije vršio.
Naknada za pašu stoke u prethodnom ureñajnom periodu nije ubirana sa prostora ove gazdinske
jedinice, ali postoje površine na kojima bi se mogla napasati stoka, te se uz pojavu zainteresovanih
stranaka može računati i na ovaj vid prihoda.
50
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
5.13. STANJE ŠUMSKIH SAOBRAĆAJNICA
Opšte je poznato da šuma bez puteva pretstavlja mrtav kapital. Ako se želi da šuma postane
privredni objekat ona pored drvne mase mora imati odgovarajuću mrežu puteva. Putevi u šumi ne služe
samo za eksploataciju zrelih drvnih masa, već služe, prvenstveno, za sveobuhvatno gazdovanje
šumama. Stoga je vrednija ona šuma u kojoj je mreža puteva razvijena tako da je omogućeno
intenzivnije gazdovanje.
Ova gazdinska jedinica odlikuje se srednje povoljnom otvorenošću, što je prikazano u sledećoj
tabeli:
Tabela 26. Otvorenost G.J. ˮBoljetin - Pecka baraˮ:
Ukupna
Dužina
Red.br.
Vrsta puta
otvorenost
(km)
m/ ha
1.
asfaltni put
2.51
3.19
2.
meki kamionski put
10.97
13.93
UKUPNO
13.48
17.12
Javni putevi koji su od vitalnog značaja za gazdovanje ovom gazdinskom jedinicom su
magistralni put Zaječar – Crnajka – Donji Milanovac i put Donji Milanovac – Klokočevac – Negotin.
Pored ovih najbitnijih puteva, gazdinsku jedinicu otvaraju meki putevi povezani sa napred navedenim,
kao i šumske vlake.
Meki putevi su upotrebljivi u većem delu godine, naročito u sušnom i prelaznom periodu.
Jedino su neupotrebljivi u periodu intenzivnih padavina u jesenjem i prolećnom delu godine. Nakon
prestanka padavina oni se vrlo brzo prosušuju i ponovo postaju upotrebljivi za transport.
S’ obzirom na navedeno, ukupna dužina puteva je 13,48 km, a ukupna otvorenost gazdinske
jedinice ˮBoljetin - Pecka baraˮ je 17,12 m/ha, što uglavnom zadovoljava trenutne potrebe za
šumskim komunikacijama, ali se u narednom periodu treba više pažnje posvetiti poboljšanju kvaliteta
postojeće putne mreže. Takoñe, u narednom period treba izgraditi tvrdi kamonski put koji bi otvorio
odeljenja 14, 15 i 16 kako bi se stvorile mogućnosti za izvoñenje prorednih seča, kao i seče obnavljanja
izdanačke bukove šume (odeljenje 16, odsek ˮaˮ).
5.14. OPŠTI OSVRT NA ZATEČENO STANJE ŠUMA
Na osnovu prikazanog stanja u prethodnim poglavljima, stanje šuma ove gazdinske jedinice u
osnovi karakteriše sledeće:
1. Prema ekološkoj zastupljenosti dominiraju sastojine brdske bukove šume (Fagetum moesiacae
submontanum), sastojine sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerris typicum) i sastojine cera
(Quercetum cerris).
2. Šume ove gazdinske jedinice imaju višenamenske funkcije, s’ tim što je u pogledu površine
najzastupljenija namenska celina 10 - Proizvodnja tehničkog drveta sa učešćem od 62,2 %,
dok namenska celina 26 - Zaštita zemljišta od erozije učestvuje sa 28,2 %, a namenska celina
66 - stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana) učestvuje sa od 9,6 %. U pogledu
zapremine i zapreminskog prirasta najzastupljenija je namenska celina 10 – Proizvodnja
tehničkog drveta sa učešćem u zapremini od 76,9 %, odnosno 138,3 m3/ha, a učešće u
ukupnom zapreminskom prirastu je 78,9 %, odnosno 4,2 m3/ha, sa procentom prirasta od 3,0 %.
51
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
3. Najzastupljenija gazdinska klasa u gazdinskoj jedinici je 10360411 – izdanačka (jednodobna)
šuma bukve na staništu šume brdske bukve, čije učešće u ukupno obrasloj površini iznosi 18,7
%, zatim sledi gazdinska klasa 10215215 – izdanačka mešovita šuma sladuna na staništu šume
sladuna i cera sa grabićem, koja učestvuje sa 10,0 % u ukupno obrasloj površini. U pogledu
procentualne površinske zastupljenosti sledi gazdinska klasa 26176321 koju čine izdanačke
mešovite šume graba na staništu šume kitnjaka i graba, čije učešće u obrasloj površini iznosi 8,1
%, pa potom gazdinska klasa 10361411 – izdanačka mešovita šuma bukve na staništu šume
brdske bukve koja zauzima 7,7 % ukupne obrasle površine. Slede gazdinske klase: 26266242,
10215212, 10195312, 66267235, 10196212...
Po zapremini i zapreminskom prirastu najzastuljenija je gazdinska klasa 10360411 –
izdanačka (jednodobna) šuma bukve na staništu šume brdske bukve koja u ukupnoj zapremini
gazdinske jedinice učestvuje sa 30,5 %, dok je njeno učešće u zapreminskom prirastu 27,4 %.
Druga po zastupljenosti je gazdinska klasa 10215215 – izdanačka mešovita šuma sladuna na
staništu šume sladuna i cera sa grabićem, koja u zapremini učestvuje sa 10,3 %, dok njeno
učešće u zapreminskom prirastu iznosi 11,1 %. Sledi gazdinska klasa 10215212 – izdanačka
mešovita šuma sladuna na staništu šume sladuna i cera, koja u zapremini učestvuje sa 8,1 %,
dok njeno učešće u zapreminskom prirastu iznosi 8,3 %. Zatim dolazi gazdinska klasa
10195312 – izdanačka šuma cera na staništu šume cera, koja u zapremini učestvuje sa 7,2 %,
dok njeno učešće u zapreminskom prirastu iznosi 7,8 % i gazdinska klasa 10196212 - izdanačka
mešovita šuma cera na staništu šume sladuna i cera, koja u zapremini učestvuje sa 6,3 %, dok
njeno učešće u zapreminskom prirastu iznosi 7,2 %.
4. Što se tiče razvrstavanja sastojina po očuvanosti najzastupljenije su razreñene sastojine (44,3
%), dok su očuvanene sastojine prisutne na 34,7 % površine. Slede šibljaci sa 9,6 %, dok na
šikare otpada 6,8 %, a na devastirane sastojine 4,7 % obrasle površine.
5. Po poreklu najzastupljenije su izdanačke šume sa 78,5 % učešća po površini, 90,6 % učešća u
zapremini i 91,1 % učešća u zapreminskom prirastu. Slede visoke sastojine koje zauzimaju
površinu od 3,6 %, sa učešćem u ukupnoj zapremini od 6,8 % i zapreminskom prirastu od
5,0 %. Veštački podignute sastojine zauzimaju površinu od 1,5 %, sa učešćem u ukupnoj
zapremini od 2,6 % i zapreminskom prirastu od 3,9 %. Šibljaci zauzimaju 9,6 %, a šikare 6,8 %
obrasle površine.
6. U ovoj gazdinskoj jedinici učešće mešovitih sastojina po površini iznosi 53,1 %, čiste sastojine
zauzimaju 30,5 % obrasle površine, dok ostatak površine čine šikare i šibljaci.
7. Najzastupljenija vrsta u ovoj gazdinskoj jedinici je bukva sa 44,4 % učešća u zapremini i 39,4
% učešća u ukupnom zapreminskom prirastu, dok cer sledi sa 19,6 % učešća u zapremini i 19,3
% učešća u ukupnom zapreminskom prirastu.
8. Najveće učešće u ukupoj drvnoj zapremini ima tanak materijal (do 30 cm prečnika).
9. Starosnu strukturu karakteriše najveće prisustvo srednjedobnih sastojina.
10. U ovom ureñajnom periodu konstatovane su veštački podignute sastojine na površini od 10,78
ha, dok šumske kulture nisu evidentirane.
11. Od ukupne površine gazdinske jedinice na neobrasle površine otpada ukupno 43,51 ha, odnosno
5,5 % od ukupne površine gazdinske jedinice, od čega šumko zemljište čini 19,79 ha, tj. 2,5 %
ukupne površine.
12. Na površini ove gazdinske jedinice u prethodnom ureñajnom periodu nisu se dogodili šumski
požari. Zdravstveno stanje sastojina je zadovoljavajuće.
13. Glavne vrste divljači na području gazdinske jedinice ˮBoljetin-Pecka baraˮ su srneća divljač,
divlja svinja, zec i poljska jarebica.
52
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
14. Ukupna otvorenost gazdinske jedinice ˮBoljetin-Pecka baraˮ je 17,12 m/ha, što je iznad
proseka za J.P. ˮSrbijašumeˮ (10,96 m/ha).
Ovakvo stanje šuma
odreñene probleme :
na području gazdinske jedinice ˮBoljetin-Pecka baraˮ
pokazuje i
- velika površina srednjedobnih bukovih i sastojina sladuna i cera, a manjak dozrevajućih i
zrelih i gotovo potpuno odsustvo mladih sastojina,
- po očuvanosti najveće je prisustvo razreñenih sastojina (pre svega hrastovih, gde se kao
posledica razbijenosti sklopa javlja zakorovljenost, što otežava kasnije obnavljanje tih
sastojina),
- nenormalnost razmera dobnih razreda,
Napred navedene činjenice jasno ukazuju na stanje šuma ove gazdinske jedinice i mogućnost
daljeg unapreñivanja stanja ovih sastojina. Shodno navedenom biće planirani odgovarajući uzgojni i
zaštitni radovi, odnosno radovi na korišćenju šuma.
53
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE ŠUMAMA
6.1.
PROMENA ŠUMSKOG FONDA
6.1.1. Promena šumskog fonda po površini
Tabela 27. Promena šumskog fonda po površini
GODINA
ŠUME
ŠUMSKE
KULTURE
ŠUMSKO
ZEMLJ.
2003
2012
724.69
743.44
18.75
45.98
-45.98
2.63
19.79
17.16
RAZLIKA
OSTALO ZEMLJIŠTE
NEPLODNO
OSTALO
4.27
2.43
-1.84
1.83
17.94
16.11
ZAUZEĆE
UKUPNA
POVRŠINA
TUĐE
3.35
3.35
779.40
786.95
7.55
53.59
42.56
-11.03
Iz tabele se vidi da se ukupna površina ove gazdinske jedinice povećala za 7,55 ha. Do ovakvog
povećanja površine gazdinske jedinice je došlo zbog nekoliko razloga.
Prvo, u okviru K.O. Klokočevac ispravljena je površina katastarske parcele br. 2382/1 koja je u
staroj osnovi iznosila 21 87 81 m2. Uvidom u liste nepokretnosti za K.O.Klokočevac površina ove
parcele iznosi 21 62 83 m2. Isti je slučaj i sa parcelom 2382/8, čija je površina u prethodnoj osnovi 0 02
30 m2, a po listi nepokretnosti 0 04 07 m2. Ovakve razlike u površini verovatno su posledica
štamparskih grešaka. Drugi razlog razlike u površini u prethodnoj i sadašnjoj Osnovi gazdovanja
šumama je taj što je u prethodnom spisku katastarskih parcela, za suvlasničke parcele, navedena
površina koja pripada J.P.ˮSrbijašumeˮ, za razliku od nove Osnove gde u spisku katastarskih parcela
stoji ukupna površina parcele, sa naznakom u posebnoj tabeli da postoje suvlasničke parcele i koji je
udeo u površini koji pripada J.P.ˮSrbijašumeˮ (Tabela 2, poglavlje 1.2.1.), i da ovaj problem treba
rešiti do početka narednog ureñajnog perioda. Tako je u K.O.Klokočevac za katastarsku parcelu broj
602/1 u prethodnoj Osnovi navedena površina od 2 72 22 m², koliko je u stvari deo koji pripada
J.P.ˮSrbjašumeˮ. U novoj Osnovi gazdovanja šumama u spisak katastarskih parcela navedena je
ukupna površina parcele koja iznosi 5 81 55 m². Isti je slučaj i sa parcelom 3348 čija je površina 17 03
56 m², dok je u staroj osnovi navedena površina od 6 00 00 m², koliko je u stvari vlasništvo
J.P.ˮSrbijašumeˮ u ukupnoj površini. Parcela 2382/11 (0 20 21 m²) uvidom u liste nepokretnosti
uvrštena je u spisak katastarskih parcela, dok je u prethodnoj osnovi nije bilo.
Kada su u pitanju promene površine u okviru K.O.Golubinje, iz spiska katastarskih parcela
izuzete su parcele 2059 (3 62 60 m²), 2060 (0 30 86 m²) i 2285 (6 45 50 m²), jer ih nema u lisama
nepokretnosti. Parcela broj 2128, površine 64 15 91 m², u prethodnoj osnovi imala je površinu 63 75 31
m², koliko je u stvari u vlasništvu J.P.ˮSrbijašumeˮ, s obzirom da je parcela suvlasnička.
Parcela broj 491(0 13 00 m²), K.O.Miroč, zbog svog položaja u prostoru, prebačena je u
G.J.ˮCvetanovacˮ.
Što se tiče promene stanja u okviru K.O.Topolnica, u spisak katastarskih parcela dodate su
parcele 3287/14 (0 01 27 m²), 3433/17 (0 03 50 m²) i 4376/4 (0 00 51 m²). Parcela 4376/4 je
suvlasnička, i od ukupne površine u vlasništvu J.P. ˮSrbijašumeˮ je 12 m². Iz spiska katastarskih
parcela izuzete su parcele 3433/10 (0 02 03 m²) i 3433/11 (0 01 56 m²), s obzirom da ih nema u listi
nepokretnosti. Parcela 4605 je suvlasnička. Ukupna površina ove parcele je 22 29 80 m², od čega je u
vlasništvu ˮSrbijašumaˮ 18 29 80, koliko je i stajalo u spisku katastarskih parcela u staroj osnovi.
Površina pod šumom se u odnosu na prethodni ureñajni period povećala za 18,75 ha, jer je
jedan deo šumskih kultura prešao u kategoriju šume.
54
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Šumske kulture u ovom ureñajnom period nisu evidentirane, dok su pri prethodnom ureñivanju
izdvojene na površini od 45,98 ha.
Površina šumskog zemljišta povećala se za 17,16 ha, što je verovatno posledica preciznijeg
utvrñivanja na terenu.
Neplodne površine su se smanjile za 1,84 ha, dok se kategorija ostalog zemljišta povećala za
16,11 ha. Objašnjenje za razlike u ove dve kategorije treba tražiti u drugačijem definisanju neplodnih
površina u novoj verziji Programa za izradu osnova, gde su putevi, dalekovodi, zgrade i drugi objekti
prebačeni iz ove kategorije u kategoriju ostalo zemljište. Treba napomenuti da su i same površine ovih
kategorija preciznije utvrñene.
Površina pod zauzećem se povećala za 3,35 ha evidentiranjem spornih delova gazdinske
jedinice, dok se površina tuñeg zemljišta u okviru državnog poseda smanjila za 11,03 ha preciznijim
odreñivanjem tih površina, kao i zbog isključivanja pojedinih potoka i puteva iz površine gazdinske
jedinice (objašnjeno u prethodnom pasusu).
6.1.2. Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu
Tabela 28. Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu
2003 .god.
2012. god.
Vrste
Drveća
Bukva
Cer
Sladun
Grab
Kitnjak
Crni jasen
Grabić
Otl
Bagrem
Klen
M.leska
Jasika
Mleč
Trešnja
P.jasen
Brekinja
Breza
Lišćari
Ukupna
zapremi.
Ukupan
10.god.
zapremin.
prirast
Realizovani
prinos za
10. god.
m3
14176.0
4977.0
m3
2483.0
741.0
m3
218.1
1120.0
4916.0
55.0
830.0
1175.0
5746.0
35.0
6.0
41.0
25224.0
4115.0
218.1
55
Očekiv.
zapremin.
2012. god.
Uk.zapr.
dobijena
premerom
Razlika
ukupne i
očekivane
m3
16440.9
5718.0
m3
36918.4
16306.5
12301.6
7227.3
2527.6
1566.5
1510.9
738.6
730.1
725.7
256.9
234
136.1
58.6
42.4
9.3
3.3
m3
20477.5
10588.5
12301.6
6052.3
-3218.4
1566.5
1510.9
738.6
689.1
725.7
256.9
234
136.1
58.6
42.4
9.3
3.3
81294.0
52173.1
29120.9
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
2003 .god.
2012. god.
Ukupna
zapremi.
Ukupan
10.god.
zapremin.
prirast
Realizovani
prinos za
10. god.
m3
m3
m3
Očekiv.
zapremin.
2012. god.
Uk.zapr.
dobijena
premerom
Razlika
ukupne i
očekivane
m3
Smrča
m3
83.9
m3
83.9
Četinari
Ukupno
83.9
83113.7
83.9
53992.8
Vrste
Drveća
25224.0
4115.0
218.1
29120.9
Na osnovu podataka o ukupnoj visini drvnog fonda prema posebnoj osnovi iz 2001. godine
(25224,0 m3), desetogodišnjeg zapreminskog prirasta (4115,0 m3) i ukupnog obima izvršenih seča
koji je u proteklom ureñajnom periodu iznosio 218,5 m3, očekivana zapremina prilikom ureñivanja
2012. godine trebala bi biti 29120,9 m3. Premerom dobijena (ostvarena) zapremina iznosi 83113,7 m3.
Razlika izmeñu premerom dobijene i očekivane zapremine iznosi 53992,8 m3. Ukupna razlika
izmeñu premerom dobijene i očekivane zapremine je 285,4 %, a u najvećoj meri je posledica novog
stanja sastojina i ostalih površina dobijenih poslednjom sastojinskom inventurom. Takoñe, je na
dobijenu veću dubeću zapreminu od očekivane u ovom ureñajnom periodu uticalo i evidentiranje većeg
broja vrsta u odnosu na prethodno ureñivanje, kao i to što je jedan deo šumskih kultura prešao u
kategotiju šume. U odnosu na prethodno ureñivanje, sada je povećana površina pod izdanačkim
šumama, za 185,51 ha, dok je površina pod šikarama i šibljacima manja za 143,16 ha, što je, takoñe,
uticalo na povećanje drvnog fonda u gazdinskoj jedinici.
6.2. ODNOS PLANIRANIH I OSTVARENIH RADOVA U DOSADAŠNJEM PERIODU
6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma
Tabela 29. Prikaz dosadašnjih radova na obnovi i gajenju šuma
Planirano
Vrsta rada
ha
Čišćenje u mladim kulturama
44.28
Prorede u izdanačkim šumama
179.02
Prorede u visokim šumama
63.47
Ukupno:
286.77
Ostvareno
ha
5.7
27.88
33.58
Izvršenje
%
3.2
43.9
11.7
Uporednom analizom Plana gajenja šuma i evidencijom izvršenih radova po navedenom planu,
dostavljenom od strane zaposlenih u Š.U.ˮDonji Milanovacˮ, zapaža se odstupanje realizovanog od
planiranog u svim planiranim radovima.
Od ukupno planirane površine od 286,77 ha, radovi na gajenju ostvareni su na 33,58 ha,
odnosno sa 11,7 %.
Čišćenje u mladim kulturama nije izvršeno ni u najmanjoj meri.
Plan prorednih seča u izdanačkim sastojinama je ispunjen sa svega 3,2 %, a u visokim
sastojinama plan je ispunjen sa 43,9 %.
Van planiranih drugi radovi u ovoj gazdinskoj jedinici nisu izvoñeni.
56
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
6.2.2. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma
Zakonom o šumama korisnici šuma dužni su da preduzmu mere radi zaštite šuma od požara i
drugih elementarnih nepogoda, biljnih bolesti, štetočina i drugih šteta.
Plan zaštite šuma od požara je urañen za celo gazdinstvo, tako da je u njega uključena i ova
gazdinska jedinica. U planu su detaljno razrañeni protivpožarni putevi i prepreke, kao i organizacija
službe gašenja požara.
Poslove opažanja i obaveštavanja vršilo je tehničko osoblje i to prvenstveno čuvari šuma,
naročito u toku proleća i leta, u mesecima kada su šumski požari najčešći i kada postoji mogućnost
pojave kalamiteta pojedinih štetnih insekata.
Na području gazdinske jedinice u toku prethodnog ureñajnog perioda šumski požari,
fitopatološke pojave u većem obimu i kalamiteti štetnih šumskih insekata nisu registrovani, tako da nije
bilo štete od ovih uzročnika, pa ni potrebe za posebnim merama zaštite šuma.
6.2.3. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma
Tabela 30. Prikaz dosadašnjih radova na korišćenju šuma
Planirani prinos
Vrsta drveća
Redovne seče
Glavni
Bukva
Grab
Kitnjak
Cer
Ukupno:
Ukupno
Proredni
Slučajni
prinos
Procenat
ostvarenja
plana
m3
%
205.0
13.1
218.1
205.0
13.1
218.1
14.1
0.0
0.0
0.0
11.3
Ostvareni prinos
Ukupno
Proredni
m3
1546.9
257.3
96.4
32.2
1932.8
1546.9
257.3
96.4
32.2
1932.8
Redovne seče
Glavni
Ukupna planirana seča za prethodno ureñajno razdoblje ostvarena je sa 11,3 % po zapremini.
Seče obnove nisu planirane, dok su prorede izvršene sa svega 11,3 % od ukupno planirane zapremine
za seču. Slučajni prinos je ostvaren sa 13.1 m³, koji u potpunosti čine bespravne seče. Razlog
neispunjenja plana korišćenja je posledica nepovoljnog stanja šumskih saobraćajnica, prvenstveno u
kvaliteta putnih pravaca. Kvalitet drvne mase je nezadovoljavajući, uglavnom se radi o prorednom
etatu.
I pored svih otežavajućih okolnosti, u pogledu korišćenja drvne mase u ovoj gazdinskoj
jedinici, neopravdan je nizak procenat korišćenja iste u odnosu na potencijale ovih šuma. U narednom
periodu potrebno je posvetiti više pažnje i koristiti potencijale šuma u sastavu ove gazdinske jedinice u
skladu sa aktuelnim stanjem.
6.2.4. Dosadašnji radovi na izgradnji šumskih saobraćajnica
Tokom prethodnog ureñajnog perioda prostoru gazdinske jedinice ˮBoljetin-Pecka baraˮ nisu
vršeni radovi na izgradnji novih i rekonstrukciji postojećih putnih pravaca.
57
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
6.2.5. Dosadašnji radovi na korišćenju ostalih šumskih proizvoda
U prethodnom ureñajnom periodu na području gazdinske jedinice ˮBoljetin - Pecka baraˮ nije
organizovan otkup, niti bilo kakvo korišćenje ostalih šumskih proizvoda. U narednom ureñajnom
periodu trebalo bi više pažnje posvetiti korišćenju potencijala koje pružaju šume ovog područja, a
vezano za korišćenje ostalih proizvoda šuma.
6.2.6. Pregled izvršenih bespravnih seča u periodu 2003 – 2012. godine
Na području gazdinske jedinice ˮBoljetin - Pecka baraˮ bespravne seče su izvršene u sledećim
odeljenjima:
Tabela 31. Pregled izvršenih bespravnih seča u periodu 2003-2012. godine
Vrsta sortiment
Odeljenje
Tehničko
Prostorno
Otpad (m3)
Ukupno
3
3
drvo (m )
drvo (m )
(m3)
14 a
2.62
9.77
0.70
13.09
Ukupno
2.62
9.77
0.70
13.09
Ukupno je bespravnim sečama posečeno 13,09 m3 drvnih sortimenata. Prijave za počinjene
bespravne seče su procesuirane preko Policijske uprave u Donjem Milanovcu i počinioci su platili
odštetni iznos na žiro račun Š.G.ˮTimočke šumeˮ Boljevac.
6.2.7. Opšti osvrt na dosadašnje gazdovanje šumama - ocena uticaja za sadašnje stanje
Procenjujući izvršene radove u proteklom ureñajnom razdoblju u odnosu na one koji su
planirani osnovnom za gazdovanje, može se konstatovati da oni nisu izvršeni u predviñenoj meri.
Procenjujući sadašnje stanje i uzgojne potrebe sastojina na delu površina ove gazdinske jedinice
može se konstatovati da gazdovanje nije u potpunosti bilo u skladu sa uzgojnim potrebama sastojina.
Ostvarenje planova na gajenju šuma je 11,7 %, dok su planovi na korišćenju ostvareni sa 11,3
%.
U ovom ureñajnom periodu, kad su u pitanju sastojine gazdinske jedinice ˮBoljetin-Pecka
baraˮ, glavni akcenat bi trebalo staviti na obnavljanje zrelih visokih i izdanačkih sastojina
(konverziju), proredu srednjedobnih sastojina i dalje poboljšanje sveukupnog stanja sastojina.
58
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
7.0. PLANIRANJE UNAPREĐIVANJA STANJA I OPTIMALNOG
KORIŠĆENJA ŠUMA
Poglavlje planiranja unapreñivanja stanja i optimalnog korišćenja šuma biće bliže obrazloženo
u stavkama:
- mogući stepen i dinamika unapreñivanja stanja i funkcija šuma;
- ciljevi gazdovanja šumama;
- mere za postizanje ciljeva gazdovanja šumama;
- planovi gazdovanja.
Savremena shvatanja planiranja gazdovanja šumama polaze od načela Ustava Republike Srbije
da je šuma dobro od opšteg društvenog interesa i odredaba Zakona o šumama. Šume se moraju
održavati, obnavljati i iskorišćavati tako da se očuva njihova vrednost, obezbedi trajnost i stalno
povećanje prirasta i prinosa i njihove opštekorisne funkcije.
Planiranje gazdovanja, odnosno vrsta, obim, rok i način izvoñenja radova na gazdovanju
šumama zavise od niza činioca. Pored čisto bioloških činioca značajan uticaj imaju i funkcije šuma,
koje su posebno obrañene, ali i organizacioni i ekonomski činioci. Osnovno je da planirani radovi budu
ostvarivi, odnosno realni.
Dinamika i rok izvoñenja radova se odreñuju tokom realizacije osnove, ali poštujući prioritete
koji su odreñeni osnovom. Sigurno je da se prioritet u gazdovanju, s obzirom na stanje sastojina, neće
dati novim pošumljavanjima, već radovima sanacije požarišta, na obnovi i nezi postojećih sastojina,
potsticanju podmlañivanja u sastojinama koje su ušle u proces obnavljanja, čišćenju i oslobañanju
podmladka.
Izvršenje planova gazdovanja šumama je obavezno, meñutim, radovi u okviru samog odseka
nisu detaljno razrañeni, te se kod realizacije planova kao nužnost javlja izrada izvoñačkog projekta
gazdovanja (što je i zakonska obaveza) u kome će svi planovi biti detaljno razrañeni na manje površine,
radna polja u okviru odseka.
Dalja detaljna razrada planova, na nivou odseka, je zadatak revirnog inženjera, koji će raditi na
realizaciji ove osnove. Kod uzgojnih radova, naročito pošumljavanja, su preporučene vrste drveća za
pošumljavanje, broj sadnica i sl.
Osnovni zadatak je da se na osnovu postavljanih ciljeva gazdovanja, odredi neophodan i realan
obim izvršenih radova kojima bi se postavljeni ciljevi i ostvarili.
7.1. MOGUĆI STEPEN I DINAMIKA UNAPREĐIVANJA STANJA I FUNKCIJA ŠUMA U
TOKU UREĐAJNOG PERIODA ( PROGNOZA ZA 2,3 PERIODA )
Analizirajući sadašnje i buduće potrebe i zahteve u odnosu na ove šume, i u tom kontekstu,
karakteristike i potencijale ovih šuma, treba planirati osnovne pravce razvoja ovog šumskog područja,
koji podjednako zadovoljavaju potrebe i interese društvene zajednice i preduzeća koje gazduje ovim
šumama.
Utvrñivanju mogućeg stepena i dinamike unapreñivanja stanja prethodi, logično utvrñivanje
stanja šuma, njihove osnovne namene, a time i ciljeva gazdovanja šuma.
59
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Glavni problemi koji se javljaju su sledeći:
- velika površina sastojina neadekvatnog uzgojnog oblika, tj. izdanačkih sastojina nasuprot
visokim ;
- prisutnost razreñenih srednjedobnih i dozrevajućih sastojina, posebno hrastovih, gde se kao
posledica razbijenosti sklopa javlja zakorovljenost, što otežava obnavljanje tih sastojina;
- nenormalnost razmera dobnih razreda, naročito izražen manjak mladih sastojina;
- nedovoljan kvalitet šumskih puteva (nepostojanje tvrdih kamionskih puteva).
Prioritetni zadaci su:
- obnavljanje zrelih sastojina i zamena mladim i vitalnim;
- konverzija izdanačkih sastojina;
- nega mladih i srednjedobnih šuma;
- sve zadatke planirati sa krajnjim ciljem normalizacije razmera dobnih razreda ;
- poboljšanje kvaliteta putne mreže, prevoñenjem jednog dela mekih puteva u tvrde.
Glavno opredeljenje i orijentacija za sledeća dva, tri ureñajna razdoblja može biti sadržano u
pretpostavci unapreñivanja i kvalitetnog korišćenja ukupnih potencijala šumskog prostora gazdinske
jedinice, u skladu sa svim društvenim potrebama. Ovakvom orijentacijom se obezbeñuje najširi
društveni interes preduzeća koje upravlja šumama, kao i interes ostalih preduzeća čija se delatnost
zasniva na korišćenju pojedinih proizvoda ili funkcija šuma ove gazdinske jedinice. Polazeći od ove
orijentacije, potencijala šuma i šumskog zemljišta, i potrebe da se aktivira i unapredi sadašnji stepen
korišćenja potencijala šumskog prostora, mogu se planirati sledeći pravci razvoja:
•
•
•
•
povećanje biološke stabilnosti ekosistema sprovoñenjem svih planiranih uzgojnih mera,
unapreñenje specifičnih društveno potrebnih funkcija šuma (zaštita zemljišta, vodozaštita, itd.),
unapreñenje proizvodnje i korišćenje drvne mase sa ciljem da se ostvari optimalno korišćenje
proizvodnih potencijala zemljišta u skladu sa osnovnom namenom i ostalim funkcijama šuma,
obezbeñivanje trajnosti prinosa i prihoda ujednačavanjem razmera dobnih razreda.
Mera i obim radova su procenjeni, pored ostalog, i na osnovu stanja sastojina, materijalnih i
organizacionih mogućnosti, a imajući u vidu očuvanje biološke stabilnosti kompleksa.
Izvršenje planiranih radova je neophodno kako bi se sastojine dovele u takvo stanje koje će
omogućiti maksimalno korišćenje prirodnih potencijala i istovremeno ispunile osnovnu funkciju šume.
7.2. CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA
Ciljevi gazdovanja šumama predstavljaju osnovno opredeljenje i polazni element u planiranju.
Polazeći od položaja ove gazdinske jedinice, kao i od mnogobrojnih potreba, sadašnjih i budućih,
utvrñuju se sledeći opšti i posebni ciljevi gazdovanja šumama.
60
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
7.2.1. Opšti ciljevi gazdovanja
Opšti ciljevi gazdovanja šumama propisani su Zakonom o šumama, prema kome se “Šume, kao
dobro od opšteg interesa moraju održavati, obnavljati i koristiti tako da se očuva i poveća njihova
vrednost i opštekorisne funkcije, tj. obezbedi trajnost i zaštita i stalno povećavanje prirasta i prinosa”.
Uslovljeni su, kao i njihovo ostvarenje:
- osnovnom namenom kompleksa;
- sadašnjim stanjem šuma;
- prirodnim uslovima za razvoj šuma;
- ekonomskim uslovima (otvorenost i potreba za drvetom).
Obzirom na prirodno stanje i mogućnost obnavljanja šuma u ovoj gazdinskoj jedinici propisuju
se sledeći opšti ciljevi gazdovanja.
Organizovati trajnu i maksimalnu šumsku proizvodnju, zasnovanu na stalnom povećanju i
poboljšanju prirasta i prinosa, uz stalno održavanje šume na svim površinama na kojima ova treba da
postoji i uz istovremeno očuvanje i popravljanje proizvodne snage zemljišta pod šumom, a sve u cilju
omogućavanja trajnog snabdevanja industrije za preradu drveta i ostalih potrošača, kao i poboljšanja
opštekorisnih funkcija šuma.
Tako, u smislu dugoročnog cilja gazdovanja, treba težiti postepenom povećavanju zapremine
drvne mase po površini, kao i povećanju produkcionog potencijala staništa kao odlučujućeg faktora za
proizvodnju najkvalitetnije drvne mase.
7.2.2. Posebni ciljevi gazdovanja
Posebni ciljevi gazdovanja šumama su: produkcija drveta, divljači i drugih šumskih proizvoda u
skladu sa potencijalom staništa, zaštita zemljišta od erozije, zaštita i unapreñivanje režima voda, zaštita
poljoprivrednih kultura, zaštita klime, zaštita od štetnih imisionih dejstava, održavanje saobraćajnica i
objekata koji služe gazdovanju šumama.
Posebni ciljevi gazdovanja proizilaze iz opštih ciljeva gazdovanja šumama. Na definisanje
posebnih ciljeva utiču specifičnosti pojedinih gazdinskih jedinica. Odreñivanju posebnih ciljeva
gazdovanja šumama prethodi analiza stanja šuma i osnovnih funkcija šume, a koje značajno utiču na
odreñivanje posebnih ciljeva.
Najznačajniji zahtev koji se postavlja pred buduće gazdovanje ovom gazdinskom jedinicom je
prevoñenje ka stanju koje će, uz odgovarajući tip gajenja, da omogući maksimalni proizvodni efekat i
biološku stabilnost uz istovremeno obezbeñenje zaštitne i drugih funkcija. Opšte unapreñenje stanja je
osnovni zadatak u narednom periodu (ureñajnom razdoblju), te su u skladu s’ tim utvrñeni posebni
ciljevi gazdovanja.
Posebni ciljevi gazdovanja objedinjeni su u četiri osnovne grupe: biološko-uzgojni, proizvodni,
tehnički i opštekorisni.
Posebni ciljevi gazdovanja šumama u zavisnosti od vremenskog perioda potrebnog za njihovo
ostvarivanje, mogu biti dugoročni i kratkoročni:
a) dugoročni ciljevi, (njihovo ostvarenje se proteže na više ureñajnih razdoblja);
b) kratkoročni ciljevi, (ostvaruju se u toku jednog ureñajnog perioda).
61
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Biološko-uzgojni ciljevi:
Namenska celina 10 – Proizvodnja tehničkog drveta
•
•
•
•
•
•
•
a) Dugoročni ciljevi:
Postepeno dovoñenje sastojina u optimalno (normalno) stanje,
Prevoñenje izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik konverzijom,
Odgovarajućim uzgojnim merama veštački podignute sastojine prevesti u kvalitetne odrasle
sastojine,
Nega mladih, srednjedobnih i dozrevajućih sastojina odgovarajućim merama nege,
Postizanje optimalne šumovitosti.
b) Kratkoročni ciljevi:
Prevoñenje izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik (10196212, 10215212, 10360411,
10361411),
Nega mladih, srednjedobnih i dozrevajućih sastojina (10176411, 10196212, 10195312,
10196312, 10214212, 10215212, 10351411, 10360411, 10361411),
Namenska celina 26 – Zaštita zemljišta od erozije I stepen
•
•
•
•
•
•
a) Dugoročni ciljevi:
Postepeno dovoñenje sastojina u optimalno (normalno) stanje u skladu sa definisanom
funkcijom (osnovnom namenom),
Prevoñenje izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik konverzijom,
Rekonstrukcija devastiranih sastojina,
Nega mladih, srednjedobnih i dozrevajućih sastojina odgovarajućim merama nege,
Postizanje optimalne šumovitosti,
Prevoñenje šikara i kvalitetnije uzgojne oblike,
Održavanje i poboljšanje zaštitnih funkcija ovih šuma.
•
•
•
•
•
b) Kratkoročni ciljevi:
Prevoñenje izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik (26360411),
Obnavljanje zrelih visokih jednodobnih sastojina oplodnim sečama (26351411),
Nega mladih, srednjedobnih i dozrevajućih sastojina odgovarajućim merama nege (26360411),
Rekonstrukcija devastirane sastojine (26197215),
Pošumljavanje šumskog zemljišta.
•
Proizvodni ciljevi:
Proizvodnja tehničkog drveta najboljeg kvaliteta;
•
Proizvodnja prostornog drveta za celulozu i industrijsku preradu;
•
Gajenje, zaštita i lov divljači;
•
62
Služba za izradu osnova Zaječar
•
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Proizvodnja sitnog tehničkog i ogrevnog drveta za zadovoljavanje osnovnih potreba lokalnog
stanovništva;
•
Proizvodnja ostalih proizvoda šuma.
•
Tehnički ciljevi:
Rekonstrukcija i održavanje puteva i ostalih infrastrukturnih objekata od značaja za gazdovanje;
•
Opremanje tehničkim sredstvima koja optimalno odgovaraju orografskim uslovima i načinu
rada;
•
Sekundarno otvaranje izgradnjom vlaka,
•
Sertifikacija šuma i sprovoñenje iste.
Opštekorisni ciljevi:
•
Pod opštekorisnim funkcijama, u smislu ZOŠ, podrazumevaju se pozitivni uticaji šuma na
životnu sredinu, a naročito: zaštitne, hidrološke, klimatske, higijensko-zdravstvene, turističkorekreativne, naučno-istraživačke i odbrambene funkcije. Sprovoñenjem biološko-uzgojnih i
proizvodnih ciljeva istovremeno doprinosimo ispunjavanju opštekorisnih funkcija šuma.
7.3. MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA GAZDOVANJA ŠUMAMA
Stanje i potencijali kao i sadašnji stepen korišćenja nameću obavezu preduzeću koje gazduje
ovim šumama da svoju orjentaciju i pravce razvoja usmeri na unapreñenje postojećih i aktiviranje
novih delatnosti u cilju optimalnog korišćenja potencijala područja u skladu sa mogućnostima i
društvenim potrebama.
Imajući u vidu osnovnu namenu ovog šumskog kompleksa, i s tim u vezi zacrtane ciljeve
gazdovanja šumama, planirane su i neophodne mere za ostvarenje tih ciljeva.
Mere za ostvarenje opštih i posebnih ciljeva gazdovanja šumama dele se na one uzgojne
prirode, ureñajne prirode i ostale mere.
7.3.1. Uzgojne mere
Mere uzgojne prirode su: izbor sistema gazdovanja, izbor uzgojnog i strukturnog oblika, izbor
vrsta drveća i razmera njihove smese, izbor načina seče, obnavljanja i korišćenja i izbor načina nege
sastojina.
Izbor sistema gazdovanja
Sistem gazdovanja šumama definisan je odabranim načinom seče i obnavljanja stare sastojine.
Na osnovu sastojinskih prilika u gazdinskoj jedinici i dosadašnjeg gazdovanja, a uvažavajući biološke
osobine vrste drveća, usvojen je sledeći sistem gazdovanja:
Sastojinsko gazdovanje - oplodna seča kratkog podmladnog razdoblja (do 20 godina) –
primenjivaće se u visokim i izdanačkim sastojinama ove gazdinske jedinice (gazdinske klase:
10175321, 10176323, 10176411, 10195312, 10196212, 10196312, 10196313, 10214212, 10215212,
63
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
10215215, 10301311, 10307311, 10307321, 10351411, 10360411, 10361411, 26175321, 26176321,
26196212, 26351411, 26354411 i 26360411).
Sastojinsko gazdovanje - oplodna seča kratkog podmladnog razdoblja (do 20 godina) –
primenjivaće se u veštački podignutoj mešovitoj sastojini smrče (gazdinska klasa 10471313).
Sastojinsko gazdovanje – čista seča – primenjivaće se u devastiranim šumama uz obavezno
pošumljavanje nakon izvršenih rekonstrukcionih seča, u izdanačkim i veštački podignutim sastojinama
bagrema (gazdinske klase: 10326212, 10469313, 26197215, 26197312, 26216215, 26308311 i
26469212).
Izbor uzgojnog oblika
Visoki uzgojni oblik gajenja, i pored male površine visokih sastojina, ostaje kao glavna
odrednica u daljem gazdovanju, a kada je ova gazdinska jedinica u pitanju, kao težnja za konstantnim
povećanjem površine u ovom uzgojnom obliku, prevoñenjem izdanačkih sastojina u viši uzgojni oblik.
Kod izdanački nastalih sastojina bagrema se zadržava isti uzgojni oblik do trenutka dok takve
sastojine pokazuju zadovoljavajuću prirasnu moć.
Na mestima gde je zemljište kvalitetno, a postojeće izdanačke sastojine dobro koriste taj
potencijal, do kraja ophodnje treba ih zadržati u istom uzgojnom obliku, a na kraju ophodnje, putem
konverzije, prevesti ih u visoki uzgojni oblik.
Izbor vrste drveća
Izbor vrste drveća na području G.J. ˮBoljetin-Pecka baraˮ treba da se oslanja na ekološku
(tipološku) pripadnost pojedinog lokaliteta. Ekološka pripadnost je pretstavljena sa zadnja tri broja u
oznaci gazdinske klase. Uzgojnim merama treba pomagati povećanje učešća svih autohtonih, biološki i
privredno, vrednih lišćara kao što su: mečja leska, mleč, divlja trešnja, breza, brekinja i dr.
Kod izbora vrste drveća i razmera smese u cilju što potpunijeg korišćenja proizvodnih
potencijala zemljišta, ali i što potpunijeg osiguranja svih ostalih funkcija šuma treba se pridržavati
pravila " s v a k a v r s t a n a s v o j e s t a n i š t e", ali ne i u situacijama kada bi se bolji rezultat i
ispunjenje zadatih ciljeva postigao korišćenjem vrsta koje ne rastu od prirode na konkretnom lokalitetu.
Izbor načina seče (obnavljanja, korišćenja i nege)
Proredne seče, koristiti kao osnovni način kojima se vrši nega srednjodobnih i dozrevajućih
sastojina.
Sanitarne seče izvoditi u sastojinama ukoliko doñe do pojave sušenja, ili nekog drugog
ugrožavajućeg faktora.
Osnovni način obnavljanja šuma ove gazdinske jedinice je putem oplodnih seča kratkog perioda
za obnavljanje (do 20 godina), primenom pripremnog, oplodnog, naknadnog i završnog seka sa
prirodnim podmlañivanjem (eventulano sa veštačkim potpomaganjem – kompletiranjem podmlatka).
Pri tome se kombinuje više vrsta uzgojnih intervencija u zavisnosti od uzgojnog oblika i konkretnog
stanja sastojine.
Za devastirane sastojine primenjivaće se čista seča uz obavezno pošumljavanje.
64
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Izbor načina nege
Nega sastojina sastoji se iz sledećih radova:
-
popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom,
seča izbojaka i uklanjanje korova,
prašenje i okopavanje u šumskim kulturama,
čišćenje u mladim prirodnim sastojinama,
prorede u izdanačkim šumama,
prorede u visokim šumama,
sanitarne prorede.
7.3.2. Ureñajne mere
Mere ureñajne prirode u konkretnim sastojinskim prilikama su: izbor ophodnje i dužine
podmladnog razdoblja kod visokih jednodobnih šuma, ophodnje, konverzionog, rekonstrukcijonog i
podmladnog razdoblja kod izdanačkih šuma i izbor perioda za postizanje optimalne obraslosti (odnosa
obrasle i neobrasle površine).
a) Odreñivanje ophodnje i dužine podmladnog razdoblja
•
•
•
•
Za visoke jednodobne sastojine bukve (sastojinska celina 351 i 354), visoke sastojine kitnjaka
(sastojinska celina 301) odreñuje se ophodnja od 120 godina, a dužina podmladnog razdoblja u
trajanju od 20 godina;
Za veštački podignutu sastojinu smrče (sastojinska celina 471) odreñuje se ophodnja od 80
godina;
Za izdanačke sastojine bukve i drugih sciofita (sastojinska celina: 360 i 361) i izdanačke
sastojine hrastova (sastojinska celina: 195, 196, 214, 215, i 307) i izdanačke šume graba
(sastojinska celina: 175 i 176), odreñuje se ophodnja od 80 godina, a dužina podmladnog
razdoblja od 20 godina;
Za izdanačke sastojine bagrema (sastojinska celina: 326) i veštački podignute sastojine bagrema
(sastojinska celina: 469) odreñuje se ophodnja od 30 godina.
b) Izbor rekonstrukcionog razdoblja
Za devastirane sastojine na prostoru G.J. ˮBoljetin-Pecka baraˮ odreñen je vremenski period u
kojem će se izvršiti rekonstrukciju svih devastiranih sastojina – rekonstrukciono razdoblje od 60
godina.
c) Izbor konverzionog razdoblja
Za prevoñenje izdanačkih sastojina u viši uzgojni oblik putem konverzije, imajući u vidu
stanišne i sastojinske karakteristike šuma ove gazdinske jedinice, kao i površinsku zastupljenost
izdanačkih šuma odreñeno je konverziono razdoblje od 80 godina.
65
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
d) Odreñivanje optimalne šumovitosti
Po iskazu površina, šumsko zemljište nalazi se na 19,79 ha. Imajući u vidu da površina
šumskog zemljišta nije velika, i s obzirom na to da se ova gazdinska jedinica nalazi u okviru otvorenog
lovišta, gde se očekuje normalan razvoj i zastupljenost divljači, neobrasle površine je potrebno zadržati
u odreñenom obimu, pa je preporuka da se ova neobrasla površina jednim delom privede
odgovarajućem vidu vegetacije, a jednim delom zadrži kao takva u ovom ureñajnom periodu. U ovom
ureñajnom periodu predviñena je površina šumskog zemljišta od 3,76 ha za pošumljavanje čime bi se
ukupna obraslost povećala na 94,9 % ukupne površine gazdinske jedinice.
7.4. PLANOVI GAZDOVANJA
7.4.1. Plan gajenja šuma
Snimanjem i analizom zatečenog stanja sastojina istovremeno su ocenjene potrebe i mogućnosti
primene šumsko - uzgojnih radova u narednom ureñajnom razdoblju, a u cilju popravke zatečenog
stanja sastojina.
Planom gajenja šuma će se obuhvatiti u celini:
Plan obnavljanja i podizanja novih šuma,
Plan rasadničke proizvodnje (proizvodnja šumskog semena i sadnog materijala),
Plan nege šuma.
Radovi na gajenju šuma planirani su u prostoj i proširenoj reprodukciji.
7.4.1.1. Plan obnavljanja i podizanja novih šuma
Na osnovu prikazanog stanja šuma i neobraslih površina zaključuje se da u ovoj gazdinskoj
jedinici postoje odreñene površine koje treba da se privedu poželjnom vidu vegetacije (deo šumskog
zemljišta), da postojeće izdanačke sastojine treba prevesti u visoki uzgojni oblik, kao i da devastirane
sastojine treba rekonstrukcijama prevesti u kvalitetniji oblik. Opredeljenje je da se u ovom ureñajnom
periodu, pored obnavljanja visokih i konverzije izdanačkih sastojina, izvrše pošumljavanja na površini
od 3,76 ha, a da se, s obzirom na stanje devastiranih sastojina, rekonstrukcija istih izvede na površini
od 2,71 ha.
66
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Tako je na osnovu stanja šuma, ciljeva gazdovanja šumama i utvrñenih mera za ostvarenje tih ciljeva,
ovim planom planirano sledeće:
Prosta reprodukcija
Tabela 32. Plan obnavljanja i podizanja novih šuma u okviru proste reprodukcije
Veštačko
pošumljavanje
sadnjom
GK
P
ha
10196212
10215212
10360411
10361411
26197215
26351411
26360411
Ukupno
2.71
2.71
Radna
P
ha
Obnavljanje
oplodnim sečama
ha
Radna
P
ha
4.91
3.81
0.50
5.42
4.91
3.81
0.50
5.42
5.19
11.83
31.66
5.19
11.83
31.66
P
2.71
2.71
Popunjavanje
vešt.podig. kultura
sadnjom
ha
Radna
P
ha
2.71
0.54
2.71
0.54
P
Ukupno
ha
4.91
3.81
0.50
5.42
5.42
5.19
11.83
Radna
P
ha
4.91
3.81
0.50
5.42
3.25
5.19
11.83
37.08
34.91
P
Analizom prethodne tabele zaključuje se da se u prostoj reprodukciji šuma planira sledeće:
•
•
•
Veštačko pošumljavanje sadnjom u prostoj reprodukciji planirano je na ukupnoj površini od
2,71 ha,
Obnavljanje oplodnim sečama planirano je na površini od 31,66 ha,
Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom planirano je na ukupnoj površini od 2,71
ha, sa intenzitetom 20 % što daje radnu površinu od 0,54 ha.
Veštačko pošumljavanje sadnjom planirano je na ukupnoj površini od 2,71 haNa toj površini
nalazi se devastirana sastojina cera (odeljenje 10, odsek d). S` obzirom da je na toj površini i sada
prisutna jaružasta erozija, predviñeno je da se najpre izvrši čista seča devastitane sastojine cera, ukloni
nepoželjna vegetacija, a zatim izvrši pošumljavanje iste površine sadnicama bagrema. Broj sadnica po
hektaru je 2500. Veštačko pošumljavanje sadnjom na ovoj površini planirano je kao prosta
reprodukcija, s’ obzirom da je površina koja se pošumljava i sada pod šumom, ali je
nezadovoljavajućeg stanja i uzgojnog oblika.
Obnavljanje sastojina u okviru proste reprodukcije treba započeti i sprovesti na ukupnoj
površini od 31,66 ha, u zavisnosti koji je sek oplodne seče planiran.
Popunjavanje veštačkih podignutih sastojina nije obavezan vid rada i obaviće se samo u slučaju
da se novoformirana veštački podignuta sastojina u nedovoljnoj meri primi. Trenutnim planom
popunjavanja predviñeno je 20 % površine za popunjavanje u okviru veštački podignutih sastojina.
Popunjavanje sadnjom kod prirodnih sastojina nije planirano, s obzirom da nije planirano izvoñenje
završnog seka u sastojinama koje su ušle u plan onavljanja u narednom ureñajnom periodu.
67
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Proširena reprodukcija
Tabela 33. Plan podizanja novih šuma
GK
Veštačko
pošumljavanje goleti i
obešumljenih površina
242
Ukupno
P
Radna P
ha
3.76
3.76
ha
3.76
3.76
Popunjavanje veštački
podignutih kultura
sadnjom
P
ha
Radna P
ha
3.76
3.76
0.75
0.75
UKUPNO
P
Radna P
ha
7.52
7.52
ha
4.51
4.51
Proširena reprodukcija u ovom ureñajnom periodu planirana je na 3,76 ha i to pošumljavanjem
šumskog zemljišta (odeljenje 1, čistina 1) sadnicama kitnjaka.
7.4.1.2. Plan rasadničke proizvodnje
Sadnice za ispunjenje plana pošumljavanja i popunjavanja obezbediće se iz rasadnika
ˮSelišteˮ, ŠU ˮBorˮ - Bor, ali i iz alternativnih rasadnika ukoliko u rasadniku ˮSelišteˮ ne postoji
odgovarajući sadni materijal. Za ispunjenje plana pošumljavanja i popunjavanja neophodno je
proizvesti 11280 komada sadnica kitnjaka i 8130 sadnica bagrema.
Planom rasadničke proizvodnje predviñeni su broj, vrsta i starost sadnica za pošumljavanje, kao
i za kompletiranje veštački podignutih sastojina.
Tabela 34. Sadnice predviñene za pošumljavanje i popunjavanje u prostoj i proširenojreprodukciji
Vrsta
drveća
Kitnjak
Bagrem
Ukupno
Vešt. pošumljav.
sadnjom (prosta
reprod.)
Vešt.
pošumlj.sadnjom
(proširena reprod.)
Popunj. veštački
pod. kult.
sadnjom (prosta
reprodukcija)
komada
komada
komada
9400
6775
6775
Popunj.
veštački pod.
kult. sadnjom
(proširena
reprodukcija)
komada
1880
1355
1355
9400
Ukupno
1880
11280
8130
19410
Ukupan broj potrebnih sadnica u ovoj gazdinskoj jedinici iznosi 19410 komada, od toga u
okviru proste reprodukcije 8130, a u okviru proširene reprodukcije 11280 sadnica. U ovu količinu
sadnica uračunat je i broj sadnica za eventualna popunjavanja koja će se raditi samo ako za to bude bilo
potrebe. Treba imati u vidu da konačni broj sadnica potrebnih za ovaj ureñajni period zavisi od samog
stanja i razvoja obnovljenih površina, tako da može doći do njegovog smanjenja, ili povećanja.
Starost sadnica za pošumljavanje i kompletiranje treba da bude 1+0, 2+0, eventualno 1+1.
Starost sadnica za popunjavanje, ako je to moguće, treba da bude približna starosti sastojine
koja se popunjava.
68
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Ukoliko u trenutku pošumljavanja ne postoji odgovarajuća količina, ili vrsta sadnica na lageru
moguće je planiranu vrstu za pošumljavanje zameniti drugom pogodnom vrstom.
7.4.1.3. Plan nege šuma
Ovaj plan obuhvata sve radove na nezi šuma od momenta podizanja nove sastojine pa do
zrelosti za seču.
Tabela 35. Plan nege šuma
Seča izbojaka i
uklanjanje
korova ručno
Gazdin.
klasa
Površ.
ha
10176323
10176411
10195312
10196212
10196312
10214212
10215212
10351411
10360411
10361411
26197215
242
Ukupno
Radna
ha
4.91
4.91
3.81
3.81
2.71
3.76
15.19
2.71
3.76
15.19
Okopavanje i
prašenje u
kulturama
Površ.
ha
2.71
3.76
6.47
Radna
ha
Čišćenje u prir.
sastojinama
Površ.
ha
Radna
ha
4.14
1.03
4.14
1.03
18.88
24.05
5.42
7.52
12.94
Prorede u
visokim i izdanač.
sastoj. i sanitarne
seče
Površ.
Radna
ha
ha
18.88
5.15
0.65
1.14
5.72
0.91
12.34
4.84
107.35
18.19
5.15
0.65
1.14
5.72
0.91
12.34
4.84
107.35
18.19
24.05
156.29
156.29
Ukupno
Površ.
ha
Radna
ha
4.14
6.18
0.65
6.05
5.72
0.91
16.15
4.84
107.35
37.07
5.42
7.52
202.00
4.14
6.18
0.65
6.05
5.72
0.91
16.15
4.84
107.35
37.07
8.13
11.28
208.47
Radovi na nezi šuma su planirani u prostoj i proširenoj reprodukciji. Planom nege šuma u
gazdinskoj jedinici ˮBoljetin-Pecka baraˮ planirani su sledeći radovi:
•
•
•
•
Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno (513) potrebno je izvršiti na radnoj površini od
15,19 ha;
Okopavanje i prašenje u kulturama (518) potrebno je izvršiti na radnoj površini od
12,94 ha;
Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama (526) treba sprovesti na površini od 24,05 ha;
Prorede kao mere nege šuma planiraju se na površini od 156,29 ha.
Mera nege, seča izbojaka i uklanjanje korova ručno (513) je planirana, pored svog redovnog
načina primene na mestima podizanja šumskih kultura, i kao pomoćna mera pri prirodnoj obnovi
sastojina (u odsecima 17c i 27c). Naime, usled nepostojanja adekvatnije šifre u okviru kodnog
priručnika, ova šifra je iskorišćena za radove koji podrazumevaju pripremanje zemljišta za urod semena
uklanjanjem ometajuće prizemne vegetacije koja nije na spisku zaštićenih vrsta, uklanjanje mrtvog
pokrivača (šušnja) i eventualno rahljanje zemljišta na mestima gde je moguće to izvesti, a sve u
69
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
godinama kada se očekuje značajnije plodonošenje (Ova mera je detalnjije objašnjena u 8. glavi,
Smernice za sprovoñenje planova gazdovanja).
Ukupan plan nege šuma u gazdinskoj jedinici "Boljetin - Pecka bara" iznosi 202,00 ha, odnosno
208,47 ha radne površine.
Svi radovi se moraju detaljno planirati u izvoñačkim planovima.
7.4.2. Plan zaštite šuma
Zakonom o šumama ("Sl. glasnik RS", br. 30/10) propisano je da su korisnici šuma dužni da
preduzmu mere radi zaštite od požara i drugih elementarnih nepogoda, insekatskih kalamiteta, biljnih
bolesti, štetočina i drugih šteta. Za ovaj ureñajni period, u cilju preventivne zaštite planiraju se sledeće
mere:
•
•
•
•
•
Praćenje i zaštita šuma od požara, posebno u kritičnim mesecima (u toku leta), postavljanje
znakova zabrane loženja vatre i organizovanje u cilju blagovremenog intervenisanja;
Čuvanje šuma od bespravnog korišćenja i zloupotrebe;
Zabrana pašarenja gde je započeto prirodno obnavljanje;
Praćenje eventualne pojave sušenja šuma i gradacije štetnih insekata, te u skladu pojave istih
blagovremeno obaveštavanje specijalističkih službi radi postavljanja tačnih dijagnoza i
odreñivanja mera za njihovo suzbijanje;
Uspostavljanje šumskog reda nakon izvršenih seča.
S’ obzirom da na površini gazdinske jedinice nema zaštićenih prirodnih dobara i da u
prethodnom ureñajnom periodu nije bilo šumskih požara, pojave kalamiteta štetnih šumskih insekata i
epifitocija biljnih bolesti, posebne mere praćenja zdravstvenog stanja i zaštite šuma, pored gore
navedenih, nisu planirane.
7.4.3. Plan korišćenja šuma
Plan korišćenja za ovu gazdinsku jedinicu rañen je uz poštovanje principa "iz malog u veliko",
gde su sagledane potrebe svake sastojine pojedinačno, kao i uz poštovanje principa trajnosti prinosa i
prihoda, pa su svi radovi na najvišem planskom nivou projektovani sa krajnjim ciljem poštovanja ovog
principa.
Tabela 36. Plan korišćenja šuma
Gazdinska
klasa
10176411
10195312
10196212
10196312
10214212
10215212
10351411
10360411
P
ha
6.18
45.92
39.55
10.63
0.91
47.38
5.48
138.71
Stanje šuma
V
m3
m3/ha
781.9
126.5
5953.5
129.7
5227.1
132.2
1927.1
181.3
205.1
225.4
6738.1
142.2
1155.2
210.8
25331.2
182.6
Iv
m3
22.9
192.3
176.9
60.7
6.7
204.8
25.9
675.0
m3/ha
3.7
4.2
4.5
5.7
7.3
4.3
4.7
4.9
70
Glavni
prinos
m3
261.5
99.2
38.8
Pretho
prinos
m3
133.9
13.6
19.4
200.2
22.8
271.5
130.4
3071.3
Ukupan
prinos
m3
133.9
13.6
280.9
200.2
22.8
370.7
130.4
3110.1
Intezitet seče
V
Iv
%
%
17.1
58.6
0.2
0.7
5.4
15.9
10.4
33.0
11.1
34.2
5.5
18.1
11.3
50.4
12.3
46.1
Služba za izradu osnova Zaječar
Gazdinska
klasa
10361411
NC 10
26197215
26351411
26360411
NC 26
UKUPNO
UKUPNO GJ
P
ha
57.52
352.28
2.71
5.19
13.66
21.56
373.84
743.44
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Stanje šuma
V
Iv
m3
m3/ha
m3
m3/ha
3625.2
63.0
141.4
2.5
50944.50 144.61 1506.53
4.3
195.1
72.0
2.7
1.0
1546.4
298.0
28.7
5.5
3957.7
289.7
95.9
7.0
5699.3
264.3
127.3
5.9
151.5
1633.9
56643.8
4.37
83113.7
111.8
2462.3
3.3
Glavni
prinos
m3
229.3
628.8
215.2
538.3
1050.0
1803.5
2432.3
2432.3
Pretho
prinos
m3
399.2
4262.3
4262.3
4262.3
Ukupan
prinos
m3
628.6
4891.1
215.2
538.3
1050.0
1803.5
6694.6
6694.6
Intezitet seče
V
Iv
%
%
17.3
44.5
9.6
32.5
0.4
803.7
275.9
187.3
67.9
109.5
31.6
141.6
11.8
41.0
8.1
2.7
Ukupan prinos u G.J. ˮBoljetin-Pecka bara” iznosi 6694,6 m3. Od toga prinos od glavnih seča
(seče obnavljanja) iznosi 2432,3m3 (36,3 %), a prethodni prinos (proredne seče) 4262,3 m3 (63,7 %).
U okviru namenske celine 10 – proizvodnja tehničkog drveta planirane su seče obnavljanja i proredne
seče, dok su u namenskoj celini 26 – zaštita zemljišta od erozije planirane seče obnavljanja (kojima je
obuhvaćena i jedna sastojina za rekonstrukciju). Obnavljanje zrelih, visokih, jednodobnih sastojina
bukve u ovoj gazdinskoj jedinici vršiće se oplodnim sečama kratkog perioda za obnavljanje.
Kod zrelih jednodobnih sastojina, u zavisnosti od zatečenog stanja, stepena očuvanosti i uslova
za podmlañivanje, oplodni sek je kalkulisan sa 30-40 % od zatečene zapremine, a pripremni sek
kalkulisan je sa 10-30 %, dok završnih i naknadnih sekova nema. Slabiji intenzitet kod pripremnog
seka (10 % od zatečene zapremine) propisan je kod obnavljanja izdanačke mešovite šume sladuna i
cera (odsek 27c) kako bi se izbeglo jako zakorovljavanje pomenute sastojine, što je gotovo redovan
slučaj kada su u pitanju sastojine hrasta u ovoj gazdinskoj jedinici.
Intenzitet prorednih seča zavisio je od osnovne namene, dosadašnjeg gazdovanja, stanišnih i
sastojinskih prilika i iznosi od 10 % kod proreda sanitarnog karaktera, do 20 % kod selektivnih, s’ tim
što se ukupan intenzitet prorede u odnosu na prirast kretao do 66 % od ukupnog desetogodišnjeg
zapreminskog prirasta.
Realizacija prinosa u odnosu na sastojinu (odsek) je obavezna po površini, a po zapremini može
da odstupi +/-10 %, osim u slučaju ralizacije prinosa završnim sekom oplodne seče, kao i čistom sečom
(Pravilnik.... član 46).
Ukupan intenzitet seče po zapremini od 8,1 % i 2,7 % po zapreminskom prirastu bi trebalo da
osigura dalje napredovanje procesa obnavljanja i poboljšanje zatečenog stanja u srednjedobnim i
dozrevajućim sastojinama.
71
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
7.4.3.1. Plan seča obnavljanja jednodobnih šuma
Planom seča obnavljanja jednodobnih šuma obuhvaćene su zrele visoke i izdanačke sastojine.
Tabela 37. Plan obnavljanja jednodobnih sastojina
Povrsina
radova
(ha)
Prinos
(m3)
26197215
2.71
2.71
215.2
215.2
b
a
c
10361411
26360411
10215212
c
d
d
10196212
10360411
26351411
Ukupno oplodni sek
5.42
11.83
3.81
21.06
4.91
0.50
5.19
10.60
229.4
1050.0
99.2
1378.6
261.5
38.8
538.3
838.6
Ukupno oplodna seča kratkog perioda za obnavljanje
31.66
2217.2
UKUPNO SEČE OBNAVLJANJA JEDNODOBNE
34.37
2432.4
Vrsta seče
Odeljenje
Odsek
Gazdinska
klasa
10
d
12
16
27
17
17
27
Čista seča (rekonstrukcione seče)
Ukupno čista seča
Oplodna seča (pripremni sek) kratkog perioda za
obnavljanje
Ukupno pripremni sek
Oplodna seča (oplodni sek) kratkog perioda za obnavljanje
Planom seča obnavljanja, u ovom ureñajnom periodu, obuhvaćene su površine od 34,37 ha sa
ukupnim prinosom od 2432,4 m3.
Čista seča u cilju rekonstrukcije devastirane sastojine planirana je na površini od 2.71 ha, dok
su oplodne seče u izdanačkim i visokim sastojinama planirane na površini od 31,66 ha, i to:
- pripremni sek na 21,06 ha i
- oplodni sek na 10,60 ha.
U hrastovim sastojinama koje su ušle u plan obnavljanja, zbog stanja ovih sastojina, pored seča
obnove, planirane su i mere uklanjanja korova i suvišne prizemen vegetacije, a u cilju uspešnije obnove
pomenutih sastojina (detaljno objašnjeno u 8. glavi).
7.4.3.2. Plan prorednih seča šuma
Proredni prinos je u funkciji potreba daljeg negovanja sastojina u razvoju, a obračunat je u
okviru ukupne analize mogućnosti korišćenja (namene površina), polazeći od zatečenog stanja
sastojina, stepena očuvanosti, strukturnih osobina, zdravstvenog stanja i starosti i posebno analizirajući
dosadašnji uzgojni tretman ovih šuma i njegov uticaj na zatečeno stanje.
Proredni prinos je kalkulisan za svaku sastojinu posebno. Kalkulacija je vršena tako što je
prinos odreñen intenzitetom zahvata u odnosu na obrast i zapreminu sastojine, pri čemu se vodilo
računa da etat ne preñe 2/3 vrednosti desetogodišnjeg zapreminskog prirasta date sastojine. Prema tome
etat sastojine je odreñen na osnovu stanja konkretne sastojine, njene zapremine, obrasta i zapreminskog
prirasta, a ukupan etat gazdinske klase dobijen je zbirom etata pojedinih sastojina koje pripadaju datoj
gazdinskoj klasi.
U delu srednjedobnih sastojina je u ovom ureñajnom periodu predviñeno prelazno gazdovanje,
a s’ obzirom na razreñenost tih sastojina, odnosno zbog bitno prekinutog sklopa, manjeg broja stabala
72
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
po hektaru od normalnog za odreñeno razvojno doba, što sa sobom povlači manji obrast od normalnog.
Takvo stanje tih sastojina u većini slučajeva uslovilo je zakorovljavanje zemljišta i preranu pojavu
podmlatka, te bi svaka i najmanja proreda u takvim sastojinama samo produbila zatečeni problem.
Većina takvih sastojina bi uz prelazno gazdovanje za jedan ili više ureñajnih perioda popravila stanje
po pomenutim taksacionim elementima, te bi se takve sastojine mogle privesti kraju ophodnje i
obnoviti sa najmanje ulaganja i na način očekivan od dobro negovanih sastojina.
Tabela 38. Plan proreda
Gazdinska Površina Zapremina
klasa
ha
m3/ha
10176411
10195312
10196212
10196312
10214212
10215212
10351411
10360411
10361411
NC 10
UKUPNO
5.15
0.65
1.14
5.72
0.91
12.34
4.84
107.35
18.19
156.29
156.29
Prirast
m3/ha
151.8
193.5
163.6
215.7
225.4
166.6
213.1
194.6
119.0
183.5
183.5
4.4
6.5
5.5
6.9
7.3
5.5
4.9
5.2
5.5
5.3
5.3
Seča ( m3)
/ ha Ukupno
26.0
21.0
17.0
35.0
25.0
22.0
26.9
28.6
22.0
27.3
27.3
Intezitet
prorede
133.9
13.7
19.4
200.2
22.8
271.5
130.4
3071.3
399.2
4262.3
4262.3
17
11
10
16
11
13
13
15
18
15
15
Kao što se može videti iz navedene tabele planom prorednih seča u ovom ureñajnom periodu
planirano je 4262,3 m3, što pretstavlja ukupno 63,7 % ukupnog planiranog etata. Odabrani intenzitet
seča u punoj meri zavisi od svake konkretne sastojine tako da je prosečni intenzitet prorede za celu
gazdinsku jedinicu 15 %. Planom prorednih seča planirane su selektivne prorede i uzgojno-sanitarne
seče.
Imajući u vidu zahteve kojima treba da udovolji ova šuma, neophodno je u šumi forsirati one
vrste drveća koje uvećavaju proizvodno-estetska i zaštitna svojstva ovih šuma. Osnovni cilj prorednih
seča je da se prirodnom selekcijom i šumsko-uzgojnim odabiranjem u sastojinama reguliše sastav
šume, utiče na formiranje krošnji, oblika debla, poveća otpornost i poboljša zdravstveno stanje
sastojina.
7.4.3.3. Ukupan prinos od seča šuma
Tabela 39. Ukupan prinos od seča šuma
Vrsta prinosa
Prethodni
Glavni
UKUPNO GJ
Plan prorednih
seča
Plan seča
obnavljanja
jednodobnih
m3
4262.3
/
4262.3
m3
/
2432.4
2432.4
Ukupno
m3
4262.3
2432.3
6694.6
Ukupan prinos koji će se ostvariti od seča šuma za 10 godina iznosi 6694,6 m3.
73
%
63.7
36.3
100.0
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
7.4.3.4. Odnos plana seča šuma u opštoj i posebnim osnovama gazdovanja šumama
Odnos plana seča šuma za G.J. “Boljetin - Pecka bara” predviñen u opštoj osnovi gazdovanja
šumama i ovoj posebnoj osnovi gazdovanja šumama prikazan je u sledećoj tabeli:
Tabela 40. Odnos OOGŠ i OGŠ
PLANIRANO
Glavni
m3
OOGŠ
Prethod.
m3
-
1932.0
Ukupno
m3
Glavni
m3
POGŠ
Prethod.
m3
Ukupno
m3
RAZLIKA
OOGŠ – POGŠ
Glavni Prethod. Ukupno
m3
m3
m3
4262.3
6694.6
-2432.4
1932.0 2432.4
-2330.4
-4762.8
Analizom prethodne tabele zaključuje se da je planirani prinos u ovom ureñajnom periodu veći
od planiranog prinosa OOGŠ za 4762,8 m3. Glavni prinos je veći za 2432,4 m3, dok je prethodni prinos
veći za 2330,4 m3.
Ovakav planirani prinos, odnosno nepodudarnost sa planom iz OOGŠ, posledica je novog
stanja sastojina i ostalih površina dobijenih sastojinskom inventurom, kao i nepotpune realizacije
planova korišćenja šuma u prethodnom ureñajnom periodu.
7.4.3.5. Odnos obima radova na gajenju šuma i obima seča šuma
Prema Zakonu o šumama izvršeni obim radova na gajenju šuma u tekućoj godini mora biti po
vrsti i obimu ili po vrednosti, srazmeran obimu izvršenih seča šuma u prethodnoj godini i taj se odnos
mora utvrditi posebnom osnovom gazdovanja šumama.
Za ocenu odnosa izmeñu radova na gajenju šuma i obima seča služi odnos izmeñu površine na
kojoj su planirani radovi na gajenju i 1000 m3 bruto sečive drvne zapremine, tj. obim radova na gajenju
šuma u prostoj i proširenoj reprodukciji i ukupan obim radova na gajenju šuma u odnosu na planirani
prinos u prostoj i proširenoj reprodukciji kao i ukupni prinos.
Tabela 41. Odnos obima radova na gajenju šuma i obima seča šuma
Red.br.
Vrsta rada
Šifra
Radna
površina
ha
Obim radova na 1000m3
P / E (ha/1000m3)
0.56
0.11
0.67
PROŠIRENA
REPRODUKCIJE ŠUMA
1.
2.
Veštačko pošumljavanje goleti
Popunj. veš. podig. kul. sadnjom
313
414
Svega
RADOVI PROSTE
REPRODUKCIJE ŠUMA
/
3.76
0.75
4.51
311
31.66
4.73
317
414
513
2.71
0.54
15.19
0.40
0.08
2.27
4.
Obnavljanje prirodnim putem
oplodnim sečama
Vešt. pošumljavanje sadnjom
5.
6.
Popunj. veš. podig. kul. sadnjom
Seča izbojaka i uklan. korova ručno
3.
74
Služba za izradu osnova Zaječar
7.
8.
9.
10.
11.
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
518
526
Okopavanje i prašenje u kulturama
Čiš.u mladim prir. sastojinama
Prorede u izdanačkim šumama
Prorede u visokim šumama
Uzgojno-sanitarne seče
Svega
UKUPNO G. J.
533
534
535
/
/
12.94
24.05
151.45
2.16
2.68
243.38
247.89
1.93
3.59
22.62
0.32
0.40
36.35
37.02
Iz tabele se vidi da na 1.000 m3 bruto posečene drvne mase treba izvršiti ukupno uzgojne
radove na radnoj površini od 37,02 ha. Ovaj odnos nam pokazuje da su planirani radovi na gajenju
šuma srazmerni obimu planiranih seča, pa je tako realno očekivati da u tekućem ureñajnom razdoblju
budu izvršeni.
7.4.3.6. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda
Korišćenju nedrvnih šumskih proizvoda (šumski plodovi, lekovito bilje, pečurke i dr.) u
narednom periodu mora se posvetiti daleko više pažnje u smislu sakupljanja i otkupa istih. Polazeći od
toga da se biodiverzitet i biološki resursi štite i koriste na način koji omogućava njihov opstanak,
raznovrsnost, obnavljnje i unapreñivanje, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o stavljanju pod
kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. Gl. RS. Br. 31/2005). Sakupljanje, korišćenje i
promet zaštićenih vrsta stavlja se pod kontrolu radi obezbeñivanja njihovog održivog korišćenja
sprečavanjem sakupljanja tih vrsta iz prirodnih staništa u količinama i na način kojim bi se ugrozio
njihov opstanak u budućnosti, struktura i stabilnost životnih zajednica. S’ tim u vezi potrebno je, u
ovom ureñajnom periodu, organizovati posebnu službu na nivou gazdinstva koja će se baviti
sakupljanjem, otkupom i praćenjem i evidentiranjem količine šumskih proizvoda sa pojedinih lokaliteta
i evidencijom sakupljača u cilju sprečavanja prekomernog korišćenja ovih šumskih proizvoda.
Od jestivih gljiva koje se javljaju u uslovima ove gazdinske jedinice treba izdvojiti: vrganj
(Boletus edulis), lisičarku (Cantharellus cibarius), bukovaču (Pleurotus ostreatus), brestovaču
(Pleurotus cornucopiae) i sunčanicu (Macrolepiota procera). Procenjeni približni prinos jestivih gljiva
(prema N. Bojadžiću) za površine za koje se pretpostavlja da su prirodna staništa pomenutih vrsta
gljiva gazdinske jedinice ˮBoljetin-Pecka baraˮ, iznosi 22213,5 kg na godišnjem nivou (28,6 kg/ha x
776,68 ha =22213,5 kg). Shodno procenjenoj količini jestivih vrsta gljiva na području gazdinske
jedinice ˮBoljetin-Pecka baraˮ, pretpostavka je da se uz poštovanje svih zakonskih obaveza i normi,
sa ove površine može iskoristiti trećina ukupnog procenjenog prinosa (22213,5 kg/god x 1/3 = 7404,5
kg/god), što za deset godina iznosi 74045 kg (7404,5 kg/god x 10 god = 74045 kg).
Od lekovitog bilja koje raste na ovom području izdvaja se hajdučka trava (Achillea millefolium),
majčina dušica (Thymus serpyllum), kamilica (Matricaria chamomilla), kantarion (Hypericum
perforatum) i dr. Takoñe, moguće je sakupiti znatne količine plodova gloga, drena i šipurka, a
interesovanje vlada i za cvetom gloga, zove i lipa.Procenu količina ovih nedrvnih proizvoda nemoguće
je dati, jer ne postoji nikakav osnov za to, s’ obzirom da se otkup ovih proizvoda sa prostora gazdinske
jedinice ˮBoljetin-Pecka baraˮ nije vršio.
Ovde se predlaže da se planirane količine iskažu u godišnjim planovima.
Ostali proizvodi šume (šumski plodovi, lekovito bilje), kao i ostali proizvodni potencijali šuma
(pašnjaci), deo su koncepta kompleksnog korišćenja šuma, a njihovo korišćenje i unapreñenje
predstavlja logičku komponentu kompleksnog gazdovanja potencijalima šuma, a naročito kao deo
75
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
koncepta proizvodnje hrane u brdsko - planinskom području, zaustavljanje depopulacije ovih područja,
sa svim povoljnim posledicama koje bi se time postigle.
Paša
Pitanje paše je regulisano Zakonom o šumama. Po tom zakonu onaj ko gazduje šumama dužan
je da odreñuje mesto i propisuje uslove za pašu, vrstu i broj grla kao i nadoknadu za pašu vodeći računa
o postavljenim ciljevima gazdovanja.
U uslovima ove gazdinske jedinice paša je zabranjena u šumama u kojima je u toku prirodno
obnavljanje.
U prethodnom periodu nije ostvaren prihod od pašarenja, niti je vršena evidencija broja i vrste
stoke na području g.j. ˮBoljetin-Pecka baraˮ, tako da se Osnovom gazdovanja šumama, bez
navedenih parametara, ne može odrediti prihod od naplate takse za ispašu stoke za ovaj ureñajni period.
7.4.4. Plan unapreñivanja stanja lovne divljači
S’ obzirom da se gazdinska jedinica ˮBoljetin-Pecka baraˮ celom svojom površinom nalazi u
okviru lovišta, ˮTodorova rekaˮ , kojim gazduje lovačko udruženje ˮSrnaˮ Majdanpek tako je i plan
unapreñivanja stanja lovne divljači vezan za ovo lovište. Imajući u vidu prirodne uslove, vrste divljači
koje se nalaze na ovom prostoru, kao i mogućnosti organizovanja lovnog turizma posebni ciljevi
gazdovanja u ovom lovištu su :
•
•
•
postizanje broja jedinki glavnih vrsta divljači do ekonomskog kapaciteta;
postizanje odgovarajuće polne i starosne strukture glavnih vrsta divljači;
postizanje visoke trofejne vrednosti gajenih vrsta divljači;
Shodno zacrtanim ciljevima gazdovanja u ovom lovištu predviñene su i adekvatne mere za
sprovoñenje ciljeva u delo:
• prihrana divljači;
• poboljšanje uslova staništa u lovištu;
• stalna kontrola i održavanje broja predatora u lovištu;
• odstrel.
Prema lovno – produktivnim površinama i bonitetima za gajene vrste divljači utvrñuje se
ekonomski kapacitet za svako lovište. U sledećoj tabeli su dati boniteti za lovište ˮTodorova rekaˮ,
kao i lovno produktivne površine:
Tabela 42. Kapacitet lovišta
Red.
br.
Vrsta divljači
Lovno-produkt.
površina (ha)
Bonitet lovišta
1.
2.
3.
4.
Srna – Capreolus capreolus L.
Divlja svinja – Sus scrofa L.
Zec - Lepus europaeus Pall.
Poljska jarebica - Perdix perdix L.
20 000
20 000
25 000
5 000
IV
II
III
III
76
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Divljač u šumi nalazi mir, zaklon i prirodnu hranu. Prilikom planiranja radova u šumi u interesu
je lovstva da se predhodno izvrši analiza promena koje će u sastojini nastati nakon izvršenja tih radova,
naročito seča, kao i to koliko će ti radovi prouzrokovati promenu životnih uslova bitnih za život i dalju
reprodukciju pojedinih vrsta divljači.
Detaljni plan lovnog gazdovanja je razrañen u lovnim osnovama, a za svaku lovnu godinu je
obavezna izrada godišnjih planova.
7.4.5. Plan izgradnje šumskim saobraćajnica i drugih objekata u šumi
U ovom ureñajnom periodu, s’ obzirom na postojeću otvorenost ove gazdinke jedinice, planira
se izgradnja tvrdog kamionskog puta, u dužini od 2 km, kao i rekonstrukcija postojećih putnih pravaca
u dužini od 3 km i održavanje postojećih putnih pravaca u dužini od 10 km.
Održavanje postojećih putnih pravaca podrazumeva sledeće radove:
čišćenje rigola;
čišćenje objekata za odvod vode sa trase puta;
nasipanje udarnih rupa na kolovozu i
nasipanje kolovoza na mestima gde je voda odnela kolovoz.
Za izvršenje svih radova na održavanju saobraćajnica planiraju se radnici u režiji.
7.4.6. Plan ureñivanja šuma
Ova Osnova za gazdovanje šumama važi od 01.01.2013. do 31.12.2022. godine, a primenjivaće
se od trenutka njenog usvajanja od strane nadležnog ministarsva. Za izradu nove osnove treba početi sa
prikupljanjem terenskih podataka 2021. godine, kako bi se njenom izradom 2022. godine obezbedio
kontinuitet planiranja.
7.4.7. Očekivani efekti gazdovanja šumama
Svi planovi gazdovanja urañeni su sa ciljem da se unapredi sadašnje stanje, tj. postignu
kratkoročni ciljevi gazdovanja koji su u funkciji postizanja dugoročnog opšteg cilja, a to je optimalno
stanje šuma na datom staništu, odnosno obezbeñenje funkcionalne trajnosti.
Na bazi sadašnjeg stanja šuma i šumskog zemljišta, a pod pretpostavkom da se planirani radovi
realizuju do kraja ureñajnog perioda, očekujemo sledeće stanje šuma:
1.
Izvoñenjem oplodnih seča u jednodobnim šumama na kraju ureñajnog perioda dobijamo 31,66
ha površina u procesu prirodnog obnavljanja (od toga 26,47 ha u procesu konverzije);
2.
Rekonstrukcijom devastirane sastojine na površini od 2,71 ha i pošumljavanjem 3,76 ha
šumskog zemljišta dobiće se 6,47 ha šumskih kultura i povećaće se šumovitost na 747,20 ha, odnosno
sa sadašnjih 94,5 % na 94,9 % ukupne površine gazdinske jedinice (ukoliko ne doñe do pojave
neželjenih faktora koji izazivaju obešumljavanje površine);
77
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
3.
Izvoñenjem prorednih seča (u visokim i izdanačkim sastojinama) na površini od 156,29 ha
obezbeñujemo veću biološku stabilnost i povećanje kvalitativnog prirasta navedenih sastojina;
4.
Izvoñenjem mera nege šuma: seče izbojaka i uklanjanje korova ručno (5,19 ha), okopavanje i
prašenje u kulturama (12,94 ha) i čišćenje u mladim prirodnim sastojinama (24,05 ha) obezbeñujemo
pravilan razvoj i biološku stabilnost mladih sastojina;
5.
Realizacijom planiranih seča (glavnih i prorednih) od 6694,6 m3, na kraju ureñajnog perioda
očekujemo dubeću zapreminu od 101042,1 m3, odnosno povećanje zapremine za 11233,8 m3 ili za 13,5
% u odnosu na sadašnju zapreminu.
6.
Izgradnjom tvrdog kamionskog puta u dužini od 2 km, rekonstrukcijom 3 km i održavanjem 10
km postojećih putnih pravaca, šume ove gazdinske jedinice biće dostupnije za buduće gazdovanje;
7.
Racionalnim gazdovanjem lovnom divljači očekuje se postizanje optimalne brojnosti divljači na
ovom području;
8.
Korišćenjem ostalih šumskih proizvoda sa prostora ove gazdinske jedinice povećaće se ukupni
prihodi;
9.
Sprovoñenjem redovnih (preventivnih) i represivnih (u slučaju pojave štetnih uticaja) mera
zaštite šuma na području gazdinske jedinice ˮBoljetin-Pecka baraˮ očekuje se očuvanje zdravstvenog
stanja sastojina.
78
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
8.0. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PLANOVA GAZDOVANJA
8.1. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE ŠUMSKO-UZGOJNIH RADOVA
Planovi gazdovanja šumama, utvrñeni Osnovom gazdovanja šumama, detaljno se razrañuju
izvoñačkim planom gazdovanja šumama po principu iz velikog u malo, i tom prilikom se usklañuje i
tehnologija po fazama radova na gajenju i korišćenju šuma.
Pošumljavanje sadnjom
a. Pripremanje terena za pošumljavanje
Potrebno je izvršiti uklanjanje nepoželjne vegetacije (trava, žbunje, korov) koja svojim
prisustvom otežava izvoñenje radova, a kasnije smeta razvoju kulture. Uklanjanje se vrši kosirima ili
drugim alatkama.
b. Manipulacija sadnicama
U transportu sadnice treba zaštititi od isušivanja i promrzavanja. Transportno vozilo obavezno
treba da ima ciradu, a poželjno je da kanate budu obložene vlažnom mahovinom. U slučaju
zamrzavanja sadnica, treba ih smestiti na neko ne suviše toplo mesto kako bi se postepeno otkravile i
tek onda ih raspakovati.
Sadnice se odmah po istovaru utrapljuju u blizini površine koja se pošumljava, na mestu
zaklonjenom od vetra i sunca, u uvali, u šumi, po mogućstvu u blizini vode. Iskopa se rov dubine
kolika je dužina korena, a zatim se sadnice rasporede uz zid jarka tako da ne prekrivaju jedna drugu.
Potom se koren sadnica zatrpava zemljom koja se dobija kopanjem sledećeg jarka na 20 - 30 cm iznad
prvog, i tako dok se sve sadnice ne utrape. Na kraju se trap dobro zalije vodom. U slučaju da nema
druge zaštite od sunca, trap se prekrije nadstrešnicom od granja. Pre sadnje sadnice se prebiraju,
odstranjuju se oštećene i defektne, a zatim se makazama ili nožem odrezuju oštećene žile i u
svežnjevima od 50 ili 100 komada stavljaju se u posude u kojima se raznose po radilištu.
Izdate sadnice se posebno evidentiraju.
Sadnice se drže za vreme sadnje u posudama, kofama, sa korenom i vlažnoj mahovini ili u
vlažnoj humusnoj zemlji.
c. Sadnja u jame
Kopanje rupa vrši se ašovom ili krampom. Rupe su dimenzija 35 x 35 x 35 cm, ili veće u
zavisnosti od veličine sadnica. Ako je zemljište zatravljeno, najpre se odseca travni busen i odlaže na
stranu. Zatim se otkopava i posebno odlaže gornji humusni sloj zemljišta, a posebno zemljište iz donjeg
dela. Kamenje se takoñe posebno odlaže.
Kada se rupa iskopa pristupa se sadnji. U iskopanu rupu najpre se vrati malo iskopane zemlje.
Sadnica se postavi uspravno na sredinu jame, razmesti se korenov sistem, a zatim se u rupu vraća prvo
sitnija, humozna zemlja, pa potom ona iz donjeg dela jame, sve vreme lagano pritiskajući prstima oko
žila. Zatim se sadnica malo povuče na gore kako bi se korenov sistem ispravio a okolo se zemlja blago
zagazi nogama. Na kraju, na površinu se stavlja prevrnut travni busen i nagazi. Sadnica mora biti
posañena tako da korenov vrat (prelaz korena u stabaoce) bude u nivou terena, a ne ispod ili iznad.
79
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Na nagnutim terenima sadnju vršiti sa izradom kontra nagiba uz dodavanje zemlje iz otkopa sa
strane.
Priprema zemljišta za prirodno obnavljanje - Ukoliko su otežani uslovi za prirodno
obnavljanje šuma usled raznih faktora, potrebno je prilikom obnove istih izvoditi pripremu zemljišta da
bi se omogućilo podmlañivanje. U ovoj gazdinskoj jedinici se to pre svega odnosi na sladunove i
sastojine cera u obnovi, koje su se preranim otvaranjem sklopa zakorovile, tako da je potrebno u
izvesnoj meri ukloniti predrast nepoželjnih vrsta, žbunje i prizemu vegetaciju koji ometaju
podmlañivanje hrasta. Tako je u sastojinama sa tim potrebama planom predviñeno da se kroz neki vid
oplodne seče prioritetno izvade vrste čije je prisustvo i podmladak u ovoj fazi štetno (grab, crni jasen,
klen i dr.), a potom da se kroz vid rada 513 - seča izbojaka i uklanjanje korova ručno, u projekciji
plodonosećih stabala hrasta ukloni sav neželjeni podmladak pratećih vrsta, kao i svo žbunje i prizemna
vegetacija. Potrebno je napomenuti, da se seča pratećih neželjenih vrsta može vršiti i pre ostalih radova,
dok se radovi uklanjanja korova i prizemne vegetacije, po mogućstvu treba poklopiti sa godinom
obilnog uroda semena, kako bi efekat ovih radova bio maksimalan. Iz tog razloga je bitno pratiti
fenofaze sastojina u kojima su predviñene ovakve pomoćne mere prilikom obnove, naročito fenofazu
cvetanja i plodonošenja. Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno planirana je u godini obilnog
plodonošenja. Praksom se kao dobro rešenje pokazalo, kada su u pitanju seče stabala neželjenih vrsta
koje još uvek imaju jaku izdanačku snagu, prevršavanje i sečenje na visini od 0,5 m od zemlje. Takoñe,
treba imati u vidu da u ovim sastojinama, na delu površine, već postoji podmladak hrasta koji je
kvalitativno prihvatljiv, te u takvim situacijama predložene mere treba prilagoditi konkretnoj situaciji,
pomagati postojeći podmladak, kao i sprovoditi mere za dobijanje novog na delu površine gde ga
nema.
Pretpostavka i opravdanje za ovakve mere je da se hrastove sastojine sa nepovoljnim
sastojinskim i stanišnim prilikama, jedino mogu obnoviti uz intenzivniju ljudsku pomoć, a svakako da
ove sastojine pomoć i zaslužuju u svojoj borbi za opstanak.
Popunjavanje šumskih kultura - Sa popunjavanjem šumskih kultura počinje se u drugoj
godini života sastojine i to po pravilu samo onda kada je procenat propalih biljaka veći od 20 %. Ako
se ispostavi da broj propalih biljaka iznosi od 10 - 20 % od ukupnog broja posañenih i da je gubitak
ravnomerno rasporeñen po celoj površini, popunjavanje nije obavezno. Ako se pokaže da se biljke nisu
primile u većem broju na pojedinim mestima tako da su čitave ˮkrpeˮ ostale prazne, kultura se mora
popuniti, čak i ako je ukupno propalo manje od 10 % zasañenih biljaka. Ako se pri pošumljavanju
upotrebi manje od 2000 sadnica po hektaru, tada se svaka uginula biljka mora zameniti novom.
Najpogodnije vreme za pošumljavanje je proleće. Sadnja prilikom popunjavanja se vrši u jame na
prethodno opisan način, dok se popunjavanje setvom pod motiku vrši na parcelice dimenzija 30x30cm,
prethodno pripremljenim sa setvu, tako da jedna parcela dolazi na 3 m2 (4x0,75m). U svaku parcelicu,
prethodno obrañenu na 20-30 cm, treba pod motiku posejati 5 komada semena.
Seča izbojaka izbojaka i uklanjanje korova ručno - Seča izbojaka se izvodi u šumskim
kulturama koje su zasnovane na površinama posle izvršenih rekonstrukcionih seča, ili posle
pošumljavanja požarišta, kao i u prirodno obnovljenim sastojinama gde je podmladak željene vrste
ugrožen od konkurentske vegetacije. Izbojci se dosta uspešno suzbijaju prevršavanjem (kosirom, srpom
ili kosom).Visina prevršavanja zavisi od visine i blizine sadnica koje se štite. Bitno je da štićene
sadnice imaju otvoren prostor za rast u visinu, da ih konkurentna vegetacija ne natkriljuje, niti im
suviše stešnjava krune. Obično se izbojci skraćuju u prvim godinama na 40 - 80 cm od zemlje, a
80
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
kasnije na visini donje trećine do polovine krune štićenih sadnica. Seča izbojaka ili izdanaka ˮna čepˮ
(do dna izbojka) pogoduje bujnom rastu novih šiba, te se ne preporučuje.
Uklanjanje korova se primenjuje u sastojinama u prirodnoj obnovi, kao i u novoformiranim
kulturama, a svuda gde je podmladak ugrožen konkurentskom vegetacijom, ili je nicanje očekivanog
podmlatka ugroženo velikom zastupljenošću žbunja i prizemne vegetacije. Ovaj vid rada, naročito je
korišćen kao pomoć u obnovi hrastovih sastojina, a o čemu je već bilo reči. Potpunim uklanjanjem
ometajuće vegetacije u projekciji krošnje plodonosećih stabala treba da se stvore uslovi za nicanje
hrastovog semena.
Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno (513), kao vid rada izvorno ne podrazumeva uklanjanje
mrtvog pokrivača i rahljanje zemljišta, ali kako ne postoji adekvatan vid rada u Kodnom priručniku,
onda se ovde uz vid rada sa šifrom 513, podrazumeva i uklanjanje mrtvog pokrivača i rahljanje
zemljišta u cilju poboljšanja uslova za nicanje semena plodonosećih stabala poželjnih vrsta. Uklanjanje
mrtvog pokrivača i rahljanje zemljišta se može sprovoditi raznim grabuljama, kao i priručnim
mašinama za te svrhe.
Bitno je napomenuti da se ova mera nege iskoristi i za pomaganje stablima visokog porekla,
sputavajući stabla izdanačkog porekla, koja su se pojavila iz panjeva i žila uklonjenih stabala.
Okopavanje i prašenje u kulturama - Prašenje i okopavanje se izvodi nakon osnivanja
šumskih kultura, prvenstveno radi regulisanja vodnog režima zemljišta i uklanjanja konkurencije
korovske vegetacije tj. radi poboljšanja stanišnih uslova za rastenje i razvoj mladih šumskih kultura.
Neophodan broj okopavanja i prašenja iznosi prosečno 3-4 puta u drugoj i 1-2 puta u trećoj godini
posle sadnje (osnovom predviñeno 2 puta). Ako je godina sunčana, broj okopavanja i prašenja se
povećava za 1-2 puta i obrnuto ako je godina kišna. Neophodno je da se navedeni broj kultivacija u
pojasu hrastova poveća zbog nepovoljnih stanišnih uslova, ali se zato može smanjivati u pojasu bukve,
gde prilično povoljni uslovi vlažnosti obezbeñuju dobro preživljavanje i porast sadnica. Primarna
radnja kod okopavanja je uklanjanje korova, a kod prašenja rahljenje površinskog sloja zemljišta, koje
postaje rastresito i na taj način sprečava isparavanje postojeće vlage. Najpovoljnije vreme za prašenje
je neposredno posle kiše. Jun i jul su meseci kada se prašenje ne sme izostaviti.
Seče čišćenja - vrše se kada je sastojina u periodu starijeg podmlatka ili mlañeg mladika.
Čišćenje se izvodi kada se sečama osvetljavanja postignu željeni ciljevi i kada se krune stabala ponovo
sklope, odnosno kada u sastojini doñe do jedva primetnog izdvajanja biljaka po visini i debljini. Cilj je
da se prirodno odabiranje usmeri na pomaganje najvrednijih individua u sastojini, u prvom redu u
gornjem spratu sastojine. Čišćenje je mera nege koja se u sastojinama primenjuje po principu negativne
selekcije. Osnovna uloga čišćenja, kao šumsko-uzgojnog zahvata je, da se uklone iz sastojine sva stabla
loših fenotipskih osobina, neodgovarajućeg porekla, sva bolesna i oštećena stabla, a istovremeno da se
obezbedi najpovoljniji razmer smese, odnosno reguliše sastav sastojine. Sečama čišćenja se po pravilu
ne vadi prevelik broj stabala, da ne bi došlo do prekidanja sklopa. Kod mešovitih sastojina, osim
napred navedenog cilja, seča je regulacija razmera smeše sastojine. Dve do četri godine posle izvedene
seče, sastojinu treba ponovo pregledati da bi se ustanovilo da li odabrana stabla nisu pritešnjena
okolnim stablima, i ukoliko jesu seču izvesti ponovo.
U cilju praktičnog izvoñenja seča čišćenja, stabla u sastojini možemo podeliti u tri kategorije:
- Najbolja fenotipska stabla,
- Stabla i žbunja koja potpomažu razvoj najboljih stabala,
- Stabla koja ometaju razvoj stabala prve i druge kategorije, zatim bolesna i suhovrha stabla.
Sečom čišćenja iz sastojine se uklanjaju sva stabla treće kategorije, tj. stabla koja ometaju
normalan razvoj odabranih stabala, kao i stabla koja iz zdravstvenih razloga moraju biti uklonjena.
81
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Bitno je napomenuti da se ova mera nege iskoristi za pomaganje stablima visokog
porekla, sputavajući stabla izdanačkog porekla, izdanke i izbojke koji se pojavljuju posle seča.
Način izvoñenja proreda - prorede kod intenzivnog gazdovanja su osnovni vid nege šuma i
najduže se primenjuju u sastojinama, s’ obzirom na dužinu trajanja proizvodnog procesa. Koji vid
proreda primeniti, način izvoñenja, intenzitet i učestalost, najčešće zavisi od zatečenog stanja sastojina
(ocenjenog kroz strukturne osobine sastojina - sklopljenost i očuvanost, zdravstveno stanje)
dosadašnjeg načina nege i uticaja na zatečeno stanje, kao i stanišnih uslova u kojima se nega izvodi.
Osnovna osobina prorede je da se njenom primenom uvećava vrednost prirasta, prirast se
usmerava na najbolja, unapred odabrana stabla u sastojini, a istovremeno se osigurava biološka
stabilnost sastojine i održava maksimalna proizvodnja i koristi proizvodni potencijal zemljišta.
Prorede u ovom šumskom kompleksu će se izvoditi na principima selektivnog odabiranja,
prilagoñeno stanju šuma i osnovnoj nameni svake konkretne sastojine.
U sastojinama u kojima prorede u dosadašnjem periodu nisu izvoñene, treba primenjivati načela
negativne selekcije, a u svim drugim slučajevima biće primenjivana selektivna proreda na principima
pozitivne selekcije.
U koliko su sastojine lošeg zdravstvenog stanja, prvo se moraju izvršiti sanitarne prorede,
kojima se uklanjaju sva suva i oštećena stabla.
Takoñe, je bitno prvo iz sastojine izlučiti stabla vegetativnog porekla i na taj način sastojine
mešovite po poreklu prevoditi u visoki uzgojni oblik.
Prorede se počinju primenjivati u sastojinama oko 20. godine starosti.
Selektivne prorede se vrše tek pošto su prethodnim niskim proredama iz sastojine uklonjena
bolesna i loša stabla, a sastojina je ponovo formirala sklop. Postupak za izvoñenje selektivne prorede je
sledeći:
U sastojinama se odabira dovoljan broj stabala budućnosti. U ovoj G.J. dovoljno je izdvojiti
300-500 stabala po jednom hektaru. Ova stabla moraju da imaju odreñene kvalitetne osobine kao što
su: Visoko poreklo, normalna razvijenost krošnji, dobro zdravstveno stanje i vitalnost i da su bez
mehaničkih oštećenja.
Stabla budućnosti se obeležavaju farbom (sa tri tačke bele boje). Pošto se identifikuje stablo
budućnoti, vrši se doznaka stabala za seču koja ometaju razvoj stabala budućnosti. Ova stabla se
iznalaze na taj način sto se obilaskom oko stabala budućnosti pronalaze stabla koja svojim položajem
ugrožavaju razvoj odabranih stabala, ne vodeći pri tome računa kojoj klasi i spratu pripadaju po svom
biološkom položaju. Po pravilu su to jedno do dva stabla koja direktno ugrožavaju razvoj stabala
budućnosti, dok se ostala ˮindiferentnaˮ stabla doznačuju samo ako su na neki način toliko oštećena
da ne mogu sačekati sledeću proredu.
Interval proreda zavisi od negovanosti sastojina. Ukoliko sastojine do sada nisu negovane
prorede su planirane u dva intervala, s’tim što se druga proreda izvodi 3-5 godina nakon prve, odnosno
kada se oceni da je postignut željeni efekat.
Sanitarna seča - Sanitarne seče podrazumevaju uklanjanje oštećenih stabala iz sastojine, koja
se mogu javiti iz raznih razloga. Tako se sanitarni zahvat planira u zavisnosti od stepena oštećenja, a
kreće se od minimalnog 8-10 % zahvata u masi, kod sastojina sa neznatnim oštećenjima, a gde zbog
samog stanja sastojina nije moguće sprovoditi redovne vidove seča (razreñene sastojine, prekinut sklop,
nedovoljan obrast za odreñenu razvojnu dob i sl.), pa do 50 % zahvata u masi gde zahvati imaju
karakter prorednih seča, ili čak karakter seča obnavljanja. Sastojine koje imaju veća oštećenja od 50 %
i koja bi uklanjanjem tako velike drvne mase izgubila sposobnost prirodne obnove, ne saniraju se
sanitarnim sečama, već se saniraju čistom sečom i potom zamenjuju pošumljavanjem novom
82
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
sastojinom. Programom za izradu osnova je nazivu ˮsanitarna sečaˮ dodat prefiks ˮuzgojnoˮ, na taj
način naglašavajući da, iako već dolazi do potrebe za ovakvim vidom seča, treba težiti da se one izvode
na takav način da sastojina ima od njih korist i u uzgojnom smislu.
Konverzija izdanačkih sastojina - Osnovni princip ovog metoda prevoñenja izdanačkih
sastojina u visoke je da se iskoristi postojeća izdanačka sastojina da se prirodnim putem obnovi,
odnosno osemeni površinu na kojoj se do tad nalazila. Naime, postojeća izdanačka šuma se neguje,
odgovarajućim merama nege, zavisno od razvojnog stadijuma u kome se nalazi, sve dok stabla ne
počnu obilno da plodonose, kada se pristupa njenom prirodnom obnavljanju, jednim od načina
prirodnog obnavljanja koji odgovara konkretnoj sastojini. Na ovaj način se iz semena stabala
vegetativnog porekla stvara nova sastojina semenog porekla.
Obnavljanje hrastovih sastojina - Na prostoru gazdinske jedinice ˮBoljetin-Pecka bara”
prisutne su sastojine sladuna i cera koje su u procesu obnove, ali sa takvim stanjem (zakorovljenost
površine, pojava predrasta i podmlatka nepoželjnih vrsta, netipičan obrast za ove razvojne faze) koje
podrazumeva pomoćne mere prirodnom obnavljanju i poseban pristup pri sprovoñenju planiranih mera,
kako bi se loše stanje hrastovih sastojina u obnovi, unekoliko popravilo u smislu dobijanja očekivanih
rezultata obnavljanja.
Tako je u sastojinama sa tim potrebama planom predviñeno da se kroz neki vid oplodne seče
prioritetno izvade vrste čije je prisustvo i podmladak u ovoj fazi štetno (grab, crni jasen, klen i dr.), a
potom da se kroz vid rada 513 - seča izbojaka i uklanjanje korova ručno, u projekciji plodonosećih
stabala hrasta ukloni sav neželjeni podmladak pratećih vrsta, kao i svo žbunje i prizemna vegetacija.
Potrebno je napomenuti da se seča pratećih neželjenih vrsta može vršiti i pre ostalih radova, dok radovi
uklanjanja korova i prizemne vegetacije, po mogućstvu treba poklopiti sa godinom obilnog uroda
semena, kako bi efekat ovih radova bio maksimalan. Iz tog razloga je bitno pratiti fenofaze sastojina u
kojima su predviñene ovakve pomoćne mere prilikom obnove, naročito fenofazu cvetanja i
plodonošenja. Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno planirana je u godini obilnog plodonošenja.
Ukoliko se za to ukaže potreba, ovaj vid rada treba ponoviti još jednom, posle klijanja semena i pojave
podmlatka, kako isti ne bi bio ugušen od strane nepoželjnih vrsta i prizemne vegetacije. Praksom se
kao dobro rešenje pokazalo, kada su u pitanju seče stabala neželjenih vrsta koje još uvek imaju jaku
izdanačku snagu, prevršavanje i sečenje na visini od 0,5 m od zemlje. Takoñe, treba imati u vidu
sastojine u kojima, na delu površine, već postoji podmladak hrasta koji je kvalitativno prihvatljiv, te u
takvim situacijama predložene mere treba prilagoditi konkretnoj situaciji, pomagati postojeći
podmladak, kao i sprovoditi mere za dobijanje novog na delu površine gde ga nema.
Oplodna seča - Tehnika izvoñenja oplodne seče sastoji se u tome da se stabla stare sastojine
pri obnavljanju ne uklanjaju odjednom, već postepeno, u nekoliko zahvata, u vremenu do 20 godina.
Klasična oplodna seča sastoji se iz sledeća tri osnovna seka: pripremnog, oplodnog, i završnog.
Pripremni sek oplodne seče
Ovim sekom se počinje stvaranje pogodnih uslova za prirodno obnavljanje, odnosno započinje
proces prirodnog obnovljanja sastojine. Sa pripremnim sekom treba početi nekoliko godina pre nego
što se očekuje godina obilnog plodonošenja sastojine. Cilj pripremnog seka oplodne seče je da se u
sastojini stvore optimalni uslovi za osemenjavanje i nicanje semena. U tom smislu za ovo treba
pripremiti sastojinu i zemljište.
83
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Količina drvne zapremine koja se pripremnim sekom vadi zavisi od biloško-ekoloških
karakteristika vrsta drveća, zatim stanja sastojine i uslova sredine u kojima se konkretna sastojina
nalazi, i iznosi do 30 % od ukupne drvne zapremine sastojine.
U ovoj gazdinskoj jedinici, u hrastovoj sastojini koja je planom odreñena za obnavljanje,
pripremni sek neće biti klasičnog karaktera, već prilagoñeni intenzitetom i načinom izvoñenja
pogoršanoj sastojinskoj situaciji ovih šuma. Sa znatno manjim intenzitetom, pre svega skoncentrisanim
u primešanim vrstama koje ometaju obnavljanje sladuna i cera, sa malim učešćem seče hrastovih
stabala, uz primenu pomoćnih mera obnavljanja, pokušaće se pomoći ovim hrastovim sastojionama u
procesu obnavljanja.
Oplodni sek oplodne seče
U prvoj godini kada sva stabla u sastojini obilno plodonose posle izvoñenja pripremnog seka,
odnosno kada su u sastojini osvareni svi ciljevi pripremnog seka, u istoj sastojini se pristupa izvoñenju
oplodnog seka, koji predstavlja narednu fazu izvoñenja oplodne seče.
Osnovni cilj izvoñenja oplodnog seka je da se još većim smanjenjem broja stabala u sastojini
semenu obezbede najbolji uslovi za klijanje, kao i razvoj podmlatka, u vremenu izmeñu oplodnog i
zaršnog seka. Ovim sekom se po pravilu vadi oko polovine od broja stabala koja u sastojini ostanu
posle izvoñenja pripremnog seka.
Oplodnim sekom se iz sastojine uklanjanju uglavnom kategorije stabala sa jako razvijenim
krošnjama, da nebi preterano zasenjivala podmladak, tako da u sastojini posle izvoñenja ovog seka
ostanu samo stabla sa pravilno razvijenim krošnjama, koje mogu u isto vreme uspešno odolevati snazi
vetra. Stabla koja ostaju u sastojini posle oplodnog seka su praktično najkvalitetnija stabala sastojine,
pa se njihovim zadržavanjem na panju, do završnog seka, do maksimuma intenzivira i koristi debljinski
prirast.
U ovoj gazdinskoj jedinici, u cerovoj sastojini koja je planom predviñena za obnavljanje,
oplodni sek će biti prilagoñen intenzitetom i načinom izvoñenja pogoršanoj sastojinskoj situaciji. Sa
manjim intenzitetom seče hrastovih stabala i, sa druge strane, jakim intenzitetom seče nepoželjnih
vrsta, uz primenu pomoćnih mera obnavljanja, pokušaće se pomoći ovoj sastojini u procesu
obnavljanja.
Rekonstrukcija devastiranih šuma - po pravilu rekonstrukcija šuma u jednom kompleksu odvija
se etapno u tri faze:
I - izgradnja izvoznih puteva,
II - seča i izvlačenje drveta,
III - prprema terena za pošumljavanje i sadnja.
Prilikom odlučivanja da li će se kod rekonstrukcije primeniti metod čistih seča na pruge i
odluke o širini posečenih pruga ili metod čistih seča na kontinualnim - većim površinama, treba uzeti u
obzir kompleksne ekološke uslove konkretne sastojine.
Ako se radi o zaravnima ili blažim padinama zapadnijih ekspozicija i zaštićenijim površinama
od suvih vetrova može se ići na kontinuirane sečine većih površina, s tim što preporučujemo da se ne
stvaraju ogromne površine monokultura četinara, nego treba zadržavati kvalitetnije sastojine autohtonih
šuma kako bi u krajnjem cilju dobili mozaičan odnos četinara i kvalitetnijih sastojina lišćara čije stanje
intenziviranjem nega treba dalje popraviti.
Ukoliko se radi o objektima na strmim padinama, zemljištu podložnom eroziji, prisojnim
ekspozicijama, površinama izloženim suvim vetrovima i ujednačeno izrazito lošim sastojinama,
preporučujemo primenu koridornog metoda, odnosno metoda čistih seča na pruge. U ovoj gazdinskoj
84
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
jedinici kao vid rekonstrukcije primeniće se čista seča sa zamenom vrste (supstitucija) kako bi sadnice
bagrema zaštitile zemljište od daljeg razvoja erozionih procesa.
Pri rekonstrukciji šuma uvek se računa da autohtone vrste neće biti istrebljene i da će one u
većoj ili manjoj meri osiguravati svoje prisustvo bilo iz korena ili panja, a često i podmlatkom iz
semena koji se tu zateklo. One često popune praznine izmeñu unetih sadnica, a nije redak slučaj da
izbojci i izdanci autohtonih vrsta nadvladaju zasad, ako se ovom ne pritekne u pomoć.
Sastojina ove gazdinske jedinice koja je predviñena za pošumljavanje nalazi se na zemljištu na
kome su u izvesnoj meri već prisutni erozioni procesi. Iz tog razloga planirana je sadnja bagrema
umesto hrasta koji se tu od prirode nalazi, kako bi se zaustavio dalji razvoj erozionih procesa. Nakon
izvršene čiste seče istu površinu treba u što kraćem roku pošumiti sadnicama bagrema kako bi se šteta
od erozije sprečila ili svela na najmanju moguću meru. S obzirom da je u samoj sastojini bagrem već
prisutan, nakon čiste seče čitave sastojine iz panjeva barema pojaviće se izdanci što će svakako biti od
pomoći prilikom razvoja vegetacije i zaustavljanja štetnih erozionih procesa.
Smernice za sprovoñenje radova na zaštiti šuma
Osnovni zadatak zaštite šuma je da se u gazdovanju šumama eliminišu, u što većoj meri, štetni
faktori. U tom smislu, radovi na zaštiti šuma se moraju obaviti stručno uključujući preduzimanje
preventivnih mera zaštite šuma.
Savremeni zahtevi preventivne zaštite šuma su:
• Na staništu preventivno osigurati vrstu kojoj to stanište odgovara,
• Isključiti podizanje monokultura (posebno četinara),
• U svim prilikama gde to uslovi staništa omogućuju podizati mešovite sastojine,
• Čiste sastojine svih vrsta drveća, ukoliko to prilike staništa omogućavaju, prevoditi u
mešovite,
• Blagovremeno uvoñenje i dosledno sprovoñenje svih mera nege, kojima se postižu
mnogobrojni pozitivni efekti po:
1. Zemljište (moguće poboljšanje humifikacije i nastanak zemljišta povoljnih fizičkih, hemijskih i
bioloških osobina),
2. Sastojinu (nastankom jačih kruna većeg asimilacionog i prirodnog potencijala, nastaju i stabla i
sastojine veće vitalnosti, te prema tome i otpornosti na sve negativne uticaje iz spoljne sredine vetra, leda, snega),
• Strogo uspostaviti šumski red u užem i širem smislu.
Pod šumskim redom u širem smislu podržava se održavanje povoljnijeg zdravstvenog stanja
šuma, koje se postiže blagovremenim i radikalnim izvoñenjem sanitarnih seča, odnosno uklanjanjem
sušika, ˮumirućih stabalaˮ, izvala, vetroloma, kao i svih stabala za koje se može oceniti da su
umanjene vitalnosti.
U suštini sanitarne seče i mere nege su najefikasniji način preventivnog delovanja na zaštiti
šuma.
Sprovoñenjem šumskog reda u užem smislu podrazumevamo uvoñenje šumskog reda posle
seče (slaganja otpatka - granjevine i sl. na propisan način), prekraćivanjem visokih panjeva, koranja
panjeva i debljih žila, obradom izvala cepanjem žila radi sprečavanja obrazovanja karpofila, tretiranjem
zdravih panjeva biopreparatima ili boraksom, itd.
Preventivne mere mogu biti uspešne samo ukoliko se biljne bolesti ili štetni insekti na vreme
otkriju, što je jednostavan stručni posao, ali koji zahteva izveštajnu službu i osposobljenost stručnog
kadra da utvrdi stanje (dijagnozu) i proceni dalji razvoj (prognozu), kao i sve eventualne mere
suzbijanja.
85
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
U cilju zaštite od požara:
•
•
•
•
•
•
postaviti table upozorenja o opasnostima od požara,
dosledno sprovoditi zakonske propise zaštite od požara,
osigurati nadzornu službu i kontrolu kretanja mogućih izazivača požara (čobani, turisti),
osigurati stalnu protivpožarnu službu u sezoni najveće ugroženosti od požara,
smanjiti na najmanju meru površine livada koje se ne kose,
delovanjem preko sredstava informisanja uticati na javnost u celini u smislu povećanja
svesti o velikoj opasnosti od šumskih požara.
Da bi se odbrana od požara učinila lakšom i efikasnijom, pri osnivanju kultura postavlja se
mreža protivpožarnih pruga (koridora, pojaseva). Najpre se ovim prugama ograniči (uokviri) kultura
spolja, a zatim se trasiraju i obeleže unutrašnje vatrobrane pruge, kojima se ceo kompleks izdeli na
manje delove (parcele).
Koriste se najčešće dve vrste protivpožarnih pruga:
- Pruge sa neobraslim zemljištem - širine najčešće 12 - 20 m, koje ostaju nezasañene. Po
njihovoj osovini uspostavlja se uža traka širine 6-8 m sa koje se trava uklanja. To se postiže oranjem,
frezovanjem (roto-frezama), tretiranjem herbicidima, a u krajnjem slučaju čestim košenjem. Ovim
prugama se kultura razdeljuje na odvojene parcele 30 ha, zavisno od ugroženosti od požara. Pruge se
koriste i kao putevi za intervenciju protiv požara, ali i za iznošenje prorednog mateijala. I obratno,
postojeći ili novoizgrañeni putevi koriste se kao protivpožarne pruge. Ovo važi i za vodotoke, a
posebno za grebene, kojima se obavezno pružaju nepošumljeni koridori.
- Pošumljene pruge razdvajaju veće pošumljene površine (100-200 ha). Široke su najmanje 20
m i često se oslanjaju na puteve, vodotoke ili trake sa skinutom travom. Sadnja se obavlja dosta gusto,
da bi se eliminisala prizemna vegetaciija (oko 4-500 sadn./ha).
U cilju smanjenja oštećenja od šumske paše i stoke:
•
•
•
obeležiti površine na kojima je paša dozvoljena odnosno zabranjena,
utvrditi progonske puteve do ispaše i pojila,
osigurati kontrolu pašarenja.
Zaštita od snega, leda i jakih vetrova se najpotpunije obezbeñuje negovanjem sastojina, a od
jakih vetrova još i oblikovanjem raznodobnih sastojina prilagoñenih pojedinačnih stabala ili grupe
stabala za opstanak na slobodnom položaju, kao i oblikovanjem i zaštitom plašta (ivice) šume.
U cilju smanjenja šteta od divljači
U cilju smanjenja šteta od divljači potrebni je preduzeti sledeće mere:
održavanje brojnog stanja divljači u granicama kapaciteta lovišta,
obezbediti hranu i vodu za sve vrste divljači koje žive u lovištu,
vršiti podizanje ˮpolja za divljač” setvom i sadnjom biljnih vrsta koje privlače divljač u
delovima lovišta udaljenim od površina na kojima divljač pričinjava štete,
pružanje pomoći vlasnicima zemljišta, useva, zasada pri nabavci sredstava za odbijanje divljači
(repelenata),
održavanje zdravstvenog stanja divljači i preduzimanje higijensko-tehničkih mera koje
sprečavaju pojavu i širenje drugih zaraznih bolesti,
86
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
u vreme pojave većih šteta u odreñenim zonama lovišta, korisnik lovišta povećava broj čuvara u
cilju sprečavanja i smanjivanja štete.
U cilju smanjenja šteta na divljači
U cilju smanjenja šteta na divljači posebnu pažnju treba obratiti na:
nekontrolisano kretanje pasa u lovištu a naročito u reprodukcionom periodu,
bespravan lov,
u delovima lovišta u kojima je najveća gustina populacije gajenih vrsta divljači ne vršiti radove
na korišćenju šuma u vreme reprodukcije divljači,
izdvojiti rezervat na 20 % površine lovišta i isti menjati na 3 godine,
obezbediti stalno prisustvo lovočuvara u lovištu.
Mere neposredne zaštite:
- Suzbijanje potkornjaka izvoditi pomoću lovnih stabala. Populaciju gubara pratiti i po potrebi,
ako doñe do gradacije, primeniti neki od savremenih insekticida, imajući u vidu potrebu obezbeñenja
saglasnosti od Zavoda za zaštitu prirode.
- Sva oštećenja stabala (zasecanjem mezgrenjem, loženjem vatre u šupljinama i uz pridanke i
sl.) teško je sanirati, jedino je moguće, na taj način oštećena stabla, ukloniti sečom.
- Za gašenje požara neophodno je planom o zaštiti od požara imati pripremljeno, obučeno i
spremno jezgro, odnosno grupe za gašenje sa posebno osposobljenim voñstvom (inženjeri, tehničari,
predradnici). Grupa za gašenje požara mora biti opremljena odgovarajućom opremom, koja je po
količini i strukturi utvrñena planom zaštite i suzbijanja požara.
8.2. UPUTSTVO ZA IZVOĐENJE RADOVA NA KORIŠĆENJU ŠUMA
Radovi na korišćenju šuma - izrada drvnih sortimenata, grubo se mogu podeliti na sledeće faze:
- fazu seče i obaranja stabala,
- fazu krojenja stabala - izrade šumskih sortimenata,
- fazu sabiranja i privlačenja šumskih sortimenata do kamionskih puteva (unutrašnji transport
drveta).
Pre početka radova na seči i izradi drvnih sortimenata, potrbno je utvrditi radna polja. Radna
polja su obeležena transortnom distancom i usmeravane seče treba vršiti tako da se kreće od
transportne granice prema izvoznim putevima. Treba strogo voditi računa da se izbegne izvoz drvne
mase kroz podmladak i podmlañene površine.
Kod seče i obaranja stabala najvažniji momenat je odreñivanje smera obaranja stabla. Pri
odreñivanju smera obaranja stabla treba se po važnosti rukovoditi sledećim principima:
• smer obaranja stabala odrediti tako da se obezbedi potpuna bezbednost radnika sekača,
• da se oštećenje stabala pri radu svede na najmanju mogućnost,
• da štete na podmlatku i drugom stablima budu minimalne,
• da položaj oborenih stabala omogući lakše kretanje radnika na sečištu,
• da se skrati transportna distanca sabiranja i privlačenja sortimenata.
Zbog racionalizacije posla, smer obaranja stabala odreñuje se za svaki odsek posebno. Kod seče
stabala posebna pažnja mora se posvetiti visini panja, visini i dubini podseka, pravcu kretanja motorne
87
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
testere u odnosu na osu stabla, odnosno otklanjanje grešaka usled kojih dolazi do zaperka na panju ili
prskanja dela stabla do panja.
Proizvodnja drvnih sortimenata treba da obezbedi maksimalno, kvalitativno i kvantitativno,
iskorišćavanje drvne mase, iz poštovanje svih uslova standarda, kako bi se obezbedili najveći finansiski
efekti pri prodaji izrañenih drvnih sortimenata. Privlačenje šumskih sortimenata - od panja do sabirnih
mesta (rampi), ili do kamionskih puteva, pretstavlja I fazu transporta. Za privlačenje su najpogodniji
šumski transport (raznih tipova), različite jačine, modifikovani poljoprivredni traktori, privlačenje se
može se vršiti i animalnom vučom. Koji će od navedenih transportnih sretstava biti primenjen zavisi od
raspoloživosti transportnih sretstava, vrste drvnih sortimenata i troškova privlačenja.
Pre početka svih radova na seči i izradi neophodno je dobiti adekvatan način radova, tj. da li se
opredeliti za: klasičan način seča - izrada šumskih sortimenata u šumi kod panja i privlačenje tako
izrañenih šumskih sortimenata, savremeni način - brigadni sistem, kojeg karakteristiše podela rada
unutar brigade, veći stepen specijalizacije radnika za odreñene operacije procesa rada, veća upotreba
mehanizacije i priručnih sredstava, veća produktivnost rada, manji troškovi proizvodnje itd.
8.3. UPUTSTVO ZA IZRADU GODIŠNJEG IZVOĐAČKOG PROJEKTA GAZDOVANJA
ŠUMAMA
Osnova gazdovanja šumama ne daje za svaku sastojinu detaljnu razradu svih planova na nivou
odseka, već daje obim radova koje je neophodno izvršiti, tako da se kao neminovnost nameće izrada
izvoñačkog projekta gazdovanja šumama, koji ima za zadatak da detaljno razradi sve radove koji se u
jednom odseku moraju obaviti. Izvoñačkim projektom se detaljno izdvajaju sve raznolikosti u odseku i
propisuju uzgojni zahvati za svaki njegov deo.
Zakon o šumama članom 31. obavezuje korisnike šuma da izrañuju izvoñački projekat
gazdovanja šumama najkasnije do 31. oktobra tekuće godine za narednu.
Izvoñač radova nije slobodan da menja uzgojne ciljeve za pojedine uzgojne grupe, ali način
izvoñenja radova može, delom, da se prilagoñava kompleksu bioekoloških i ekonomskih faktora, kao i
specifičnostima situacije. U izvoñačkom projektu se vrši detaljna razrada tehnologije izvoñenja radova,
vreme, mesto i rok izvoñenja radova, odreñuje raspored budućih sastojina i grupa stabala po vrsti
drveća. Redosled izvoñenja radova se odreñuje prema uzgojnim prioritetima sastojina.
Izvoñač radova odreñuje prioritete izvoñenja radova u vremenu i prostoru, jer se samo
pravilnim i pravovremenim izvoñenjem svih planiranih radova mogu ostvariti postavljeni ciljevi.
Osnovna jedinica za koju se izrañuje godišnji izvoñački projekat je odeljenje, u okviru koga se
obavezno vodi računa o eventualnoj podeli na sastojine (odsek). U okviru osnovne jedinice plana,
izdvajaju se uzgojne jedinice koje čine delovi odeljenja u kojima se planiraju iste uzgojne mere.
Pod gravitacionim poljem, podrazumeva se površina odeljenja koja ima zajednički pravac
privlačenja šumskih sortimenata, uslovljen konfiguracijom terena ili stanjem sastojina i planiranim
uzgojnim merama.
Pod transportnom granicom podrazumeva se linija uslovljena reljefom terena i stanjem sastojina
sa koje se razilaze pravci transporta šumskih sortimenata sa površine na kojoj se izvode radovi na
gajenju šuma.
Izvoñačkim projektom se po odeljenjima (odsecima) za svaku uzgojnu jedinicu, zavisno od
uzgojnih potreba te jednice (sastojine), naročito utvrñuje: mesto, vrsta, obim, način, rok, redosled i
dinamika izvoñenja radova na gajenju i korišćenju šuma, potreba u sadnicama, semenu i drugom
materijalu, radnoj snazi, mehanizaciji i drugim sredstvima rada, saobraćajnoj mreži, finansijskim
sredstvima i dr.
88
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Izvoñački projekat izrañuje se na osnovu odredbi plana razvoja šumskog područja i osnove
gazdovanja šumama, podataka i zapažanja neposredno prikupljenih na terenu u vremenu najviše 12
meseci pre njegovog donošenja, analize uslova staništa, stanja sastojina i privrednih prilika i kritičke
ocene uspeha dosadašnjeg gazdovanja šumama.
Izvoñački projekat se sastoji iz tekstualnog dela, tabelarnog dela i skica.
Tekstualni deo izvoñačkog projekta sadrži opis staništa i sastojine, obrazloženje opšteg i
etapnog uzgojnog cilja, obrazloženje eventualnih bitnih razlika stanja sastojine i planiranih radova
prikazanih u OGŠ I, u ovom planu, prikaz redosleda izvoñenja radova na gajenju šuma i načina
izvoñenja tih radova i prikaz tehnologije i organizacije rada na seči, izradi i privlačenju šumskih
sortimenata.
Tabelarni deo izvoñačkog projekta naročito sadrži podatke: o površini uzgojnih jedinica, vrsti i
obimu radova na gajenju i korišćenju šuma, količini, vrsti i starosti sadnog materijala, drugim
sredstvima rada i materijalu za izvoñenje pripremnih i glavnih radova na gajenju i korišćenju šuma.
Izvoñački projekat prati skica odeljenja u razmeri 1:5.000 ili 1:10.000, sa obaveznom
vertikalnom predstavom terena, u kojoj se kartografski označavaju osobenosti staništa i sastojina
postojeće i projektovane saobraćajnice (pristupne i unutrašnje), gravitaciona radna polja, transportne
granice, pravci privlačenja šumskih sortimenata i njihova povezanost sa postojećim saobraćajnicama,
kao i granice uzgojnih jedinica sa oznakama naznačenim u legendi skice.
Identifikovanje osobenosti sastojina na terenu u zavisnosti od sastava, sklopljenosti,
podmlañenosti, uzrasta, zdravstvenog stanja, kvaliteta drvne mase i dr. krokiraju se na skici i
obeležavaju kao posebne uzgojne jedinice u okviru izvoñačkog projekta.
Radovi na gajenju šuma i korišćenju šuma iskazuju se po odeljenjima i vrstama rada.
Pri utvrñivanju vrste i obima radova na gajenju i korišćenju šuma u uzgojnoj jedinici, odnosno
u gravitacionom radnom polju, vrši se obavezno odabiranje i obeležavanje stabala za seču u skladu sa
odredbama Opšte i Osnove gazdovanja šumama.
Doznačena drvna masa razvrstava se na sortimente po vrstama drveća. Po završetku planiranih
radova neophodno je izvršiti kontrolu svih radova, a kod radova na sadnji kontrolu prijema sadnica
vršiti više godina i po protrebi planirati dodatna popunjavanja. Svi radovi se po završetku evidentiraju u
izvoñačkom projektu i Osnovi.
Iz svega navedenog izvoñacki projekat se nameće kao neophodan produžetak ove, kao i svake
druge, Osnove gazdovanja šumama.
Sadržaj i način izrade izvoñackog projekta je detaljnije razrañen u "Pravilniku o sadržini i
načinu izrade osnova gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog projekta i godišnjeg plana gazdovanja
privatnim šumama ".
8.4. UPUTSTVO ZA VOĐENJE EVIDENCIJE GAZDOVANJA ŠUMAMA
Svi radovi koji se obavljaju u gazdinskoj jedinici i planirani su, moraju da se evidentiraju. Na to
obavezuje Zakon o šumama u članu 31, koji jasno kaže da je korisnik šuma je dužan da u opštoj i
posebnoj osnovi, kao i u godišnjem izvoñačkom planu i programu, evidentira izvršene radove na
zaštiti, gajenju i seči šuma.
Radovi izvršeni u toku godine evidentiraju se najkasnije do 31. marta naredne godine.
Evidentiraju se provereni podaci o izvršenim šumsko-uzgojnim radovima, sečama po vrsti drveća,
izrañenim šumskim saobraćajnicama i ostalim objektima i iskorišćenim drugim šumskim proizvodima.
Evidentiranje izvršenih radova na seči i gajenju šuma vrši se na obrascima "Plan gajenja šuma Evidencija izvršenih radova na gajenju šuma", "Plan seča obnavljanja (jednodobne šume) - Evidencije
89
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
izvršenih seča" i "Plan prorednih seča - Evidencija izvršenih seča". Izvršeni radovi šematski se
prikazuju na privrednim kartama sa naznakom površine, količine i godine izvršenja radova.
Evidentiranje radova izvršenih u toku godine vrši se po sastojinama, odeljenjima i gazdinskim
klasama. Iz doznačnih knjiga se unosi količina posečenog drveta i obračunava se po istim
zapreminskim tablicama po kojima se obračunava ukupna drvna zapremina u OGŠ. Ostvareni prinos
razvrstava se prema vrsti prinosa na glavni prinos (redovni, vanredni i slučajni) i prethodni prinos
(redovni i slučajni) i prema sortimetnoj strukturi na tehničko, jamsko, celulozno i ogrevno drvo.
Glavni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabla po planu seča obnavljanja šuma,
drvnu zapreminu slučajnih prinosa - stabala posečenih u sastojinama dva najstarija dobna razreda kod
odabrane ophodnje, drvnu zapreminu stabala posečenu u svim prirodnim oblicima raznodobnih šuma,
kao i slučajne prinose iz ovih šuma, drvnu zapreminu stabala posečenih čistom sečom u izdanačkim
šumama u cilju obnove.
Prethodni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviñena planom
prorednih seča i slučajne prinose u sastojinama koje su planirane za proredne seče.
Redovan prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviñena planom seča.
Slučajni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja nije predviñena za seču
planom seča obnavljanja i planom prorednih seča, a potreba za njihovom sečom je slučajnog karaktera i
rezultat je elementarnih nepogoda ili drugih nepredvidivih okolnosti.
Vanredni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala sa površina koje će se koristiti za
druge svrhe osim za proizvodnju drvne zapremine.
8.5. ŠUMSKA HRONIKA
Šumska hronika sastavni je deo Osnove gazdovanja šumama. Sve važnije promene i dogañaji
koji su imali uticaja (ili mogu imati) na gazdovanje šumama, unose se u rubliku šumska hronika.
Šumska hronika pre svega sadrži:
- podatke koji su bitno uticali na izvršenje šumskih radova,
- promene u posedovnim prilikama,
- veće šumske štete od elementarnih nepogoda,
- štete od insekata i gljivičnih oboljenja,
- pojavu šumskih požara,
- pojave od ranih i kasnih mrazeva,
- početak vegetacionog perioda,
- period cvetanja,
- plodonošenje sastojine i sl.
Pored navedenih podataka u šumsku hroniku se mogu unositi i drugi podaci kao što su:
- održavanje seminara,
- posete i ekskurzije raznih delegacija i sl.
8.6. VREME SEČE ŠUMA
U članu 59. Zakona o šumama, naglašeno je da se seča šuma, koje se prirodnim putem
obnavljaju, vrši u periodu mirovanja vegetacije i to pred pun urod semena i da se vreme seče odreñuje
Osnovom gazdovanja šumama.
90
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Vreme seče kod rekonstrukcionih seča, treba vršiti u periodu jun - avgust, da bi se što više
smanjila izdanačka snaga preostalih panjeva.
Vreme seče šuma u gazdinskoj jedinici ˮBoljetin-Pecka baraˮ je potrebno usaglasiti sa
Pravilnikom o šumskom redu ( “Službeni glasnik R.S. br. 106 / 2008”) član 5.
8.7. SMERNICE ZA INDENTIFIKACIJU I UPRAVLJANJE ŠUMAMA VISOKE ZAŠTITNE
VREDNOSTI
Šume visoke zaštitne vrednosti prvo su definisane od strane Saveta za upravljanje šumama u
cilju sertifikacije šuma, ali se praktična upotreba ovog koncepta sve više koristi za zaštitu, planiranje i
upravljanje prirodnim resursima.
Šume sadrže ekonomske, ekološke i socijalne vrednosti koje mogu biti značajne na globalnom,
regionalnom ili lokalnom nivou, ali kada se neka od tih vrdnosti smatra izuzetno važnom, šuma se
može definisati kao šuma visoke zaštitne vrednosti.
Šuma visoke zaštitne vrednosti (High Conservation Value Forests – HCVF ili HCV šume)
tretira se kao kategorija šume sa posebnom namenom i uslovima gazdovanja, kao i posebnim
vrednostima koje poseduju na odreñenim lokalitetima. Aktivnost gazdovanja u HCV šumama moraju
održavati ili poboljšavati karakteristike koje ih definišu.
Forest Stewardsship Council (FSC) je definisao sledećih šest kategorija visoke vrednosti:
HCV – 1
Područja koja na globalnom, regionalnom ili državnom nivou sadrže važne
koncentracije biodiverziteta
HCV – 2
Velike šumske površine nivoa pejsaža značajne na globalnom, regionalnom i
državnom nivou
HCV – 3
HCV – 4
HCV – 5
HCV - 6
Područja koja sadrže ekosisteme koji su retki, u opasnosti ili ugroženi
Područja koja pružaju osnovne prirodne koristi u kritičnim situacijama
Područja neophodna za zadovoljavanje osnovnih potrebnih lokalnih zajednica
Područja značajna za tradicionalni kulturni identitet lokalnih zajednica
HCV šuma može da bude mali deo velikog šumskog područja (npr: izvor vode za selo,
tresetište, manja površina nekog drugog retkog ekosistema i sl.) ili može da bude veliko šumsko
područje (npr: šume koje sadrže nekoliko ugroženih vrsta koje se rasprostiru na velikoj površini). Bilo
koji tip šume može da bude potencijalno HCV šuma. Izbor šume za HCV šumu zasniva se na prisustvu
jedne ili više izabranih vrednosti.
Šumsko gazdinstvo koje gazduje odreñenim područjem, treba da identifikuje svaku visoku
zaštitnu vrednost koja se nalazi unutar njihovog područja i da gazduje njima u cilju očuvanja ili
unapreñenja tih vrednosti uz konsultovanje zainteresovanih strana i kontrolu uspešnosti ovog načina
gazdovanja.
91
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
U početku ne treba izdvojiti svaku šumu koja sadrži visoko zaštitnu vrdnost. Neka specifična
zaštitna vrednost šume može da se izostavi ukoliko je ona značajno prisutna u okolnim područjima.
Ipak, i u ovim slučajevima se preporučuje da se sve specifične vrednosti nekog područja obeleže i
unesu u planove gazdovanja sa uputstvima o njihovoj zaštiti.
Procena kojom se utvrñuje postojanje atributa karakterističnih za HCV šume u zavisnosti od
nivoa i od intenziteta aktivnosti gazdovanja zasniva se na sledećim vrednostima, odnosno prioritetnim
funkcijama šuma:
Šumski ekosistemi u zaštićenim prirodnim dobrima.
Za šume sa posebnom namenom, kao šume sa prioritetnom funkcijom, mogu da budu odreñene:
•
šume odnosno delovi šuma izdvojeni za proizvodnju šumskog semena;
•
šume koje su pogodne za izletišta i rekreaciju;
•
šume koje su pogodne za naučna istraživanja i nastavu;
•
šume koje su od značaja za kulturno – istorijske spomenike;
•
šume koje su od posebnog interesa za narodnu odbranu.
Za HCV šume, kao šume sa prioritetnom funkcijom, mogu da budu odreñene:
•
šume koje štite zemljište od erozije;
•
šume koje neposredno koriste izvorišta vodosnabdevanja, vrela, termomineralna i
mineralna izvorišta;
•
šume koje štite objekte (vodne akumulacije, železničke pruge, puteve) i naselja;
•
šume koje čine poljozaštitne pojaseve.
Za odreñivanje HCV šuma koristi osnovnu namenu šuma (prioritetne funkcije) iz Osnova
gazdovanja šumama u skladu sa integralnim gazdovanjem funkcijama šuma.
Sve kategorije šuma treba da budu date pregledno po odeljenjima i odsecima i ucrtane u sastojinske
karte gazdinskih jedinica.
Važno je još jednom pomenuti, da se način gazdovanja u šumama odreñenim kao HCV šume ne
menja u odnosu na trenutni način gazdovanja. Razlika je jedino u tome da se prate atributi
karakteristični za te šume i da aktivnosti gazdovanja u HCV šumama moraju održavati ili poboljšavati
karakteristike koje ih definišu.
92
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
9.0. EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA
9.1. OBRAČUN VREDNOSTI ŠUMA
Vrednost šuma gazdinske jedinice ˮBoljetin-Pecka baraˮ predstavlja vrednost dubeće zapremine i vrednost mladih sastojina. U
iskazanim vrednostima nije vrednovana opštekorisna funkcija šuma, kao i vrednost korišćenja ostalih šumskih resursa.
Vrednost šuma utvrñena je metodom sadašnje sečive vrednosti. Kod ove metode utvrñuje se vrednost drvne zapremine na panju uz
pretpostavku da se ista koristi pod istim uslovima kao etat, uz dodatak vrednosti mladih sastojina.
Radi utvrñivanja procene vrednosti šume po ovoj metodi urañeno je sledeće:
- izračunata neto drvna zapremina;
- utvrnena je sortimentna struktura;
- utvrnene su tržišne cene m³ neto drvne zapremine po vrstama drveća i sortimentima;
- izračunata vrednost mladih sastojina.
9.1.1. Sortimentna struktura ukupne drvne zapremine
Tabela 43. Sortimentna struktura ukupne drvne zapremine
Vrsta drveća
Bruto
Otpad
Neto
F
3
m
Bukva
Cer
Sladun
Grab
Kitnjak
Crni jasen
Grabić
OTL
Bagrem
Klen
Mečja leska
Jasika
36918.4
16306.5
12301.6
7227.3
2527.6
1566.5
1510.9
738.6
730.1
725.7
256.9
234.0
5537.8
2446.0
1845.2
1084.1
379.1
235.0
226.6
110.8
109.5
108.9
38.5
35.1
31380.6
13860.5
10456.4
6143.2
2148.5
1331.5
1284.3
627.8
620.6
616.8
218.4
198.9
L
3
m
313.8
93
K
3
m
627.6
I
II
3
m
941.4
3
m
941.4
III
3
m
1255.2
Ostalo
tehničko
m3
Ukupno
tehničko
m3
4079.5
18.6
18.6
Prostorno
m3
27301.2
13860.5
10456.4
6143.2
2148.5
1331.5
1284.3
627.8
602.0
616.8
218.4
198.9
Služba za izradu osnova Zaječar
Vrsta drveća
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Bruto
Otpad
Neto
F
3
m
Mleč
Divlja trešnja
Poljski jasen
Brekinja
Breza
Ukupno lišćari:
Smrča
Ukupno četinari:
Ukupno GJ:
136.1
58.6
42.4
9.3
3.3
81294.0
1819.7
1819.7
83113.7
20.4
8.8
6.4
1.4
0.5
12194.1
273.0
273.0
12467.1
115.7
49.8
36.0
7.9
2.8
69099.9
1546.7
1546.7
70646.6
L
m
3
K
3
I
II
3
3
III
3
m
m
m
313.8
627.6
941.4
941.4
1255.2
313.8
627.6
941.4
941.4
1255.2
94
m
Ostalo
tehničko
m3
Ukupno
tehničko
m3
18.6
154.7
154.7
173.3
4098.1
154.7
154.7
4252.8
Prostorno
m3
115.7
49.8
36.0
7.9
2.8
65001.6
1392.1
1392.1
66393.7
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
9.1.2. Vrednost drveta na panju
Tabela 44. Vrednost šuma (bez mladih sastojina, kojima nije utvrñivana zapremina)
Red.br.
Sortiment
Klasa
Količina
m3
Cena sortime.
din / m3
Ukupni
prihod
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Bukovi trupci
Bukovi trupci
Bukovi trupci
Bukovi trupci
Bukovi trupci
Kolje za vinograde
Ostalo teh. četinara
L
K
I
II
III
/
/
/
313.8
627.6
941.4
941.4
1255.2
18.6
154.7
4252.8
8266.0
6823.0
5560.0
4545.0
3765.0
3754.0
8079.0
/
2593870.8
4282114.8
5234184.0
4278663.0
4725828.0
69824.4
1249821.3
22434306.3
/
64799.9
3778.0
244814022.2
/
1593.8
2528.5
4029923.3
/
66393.7
/
248843945.5
/
12158.5
2284.0
27770014.0
/
308.6
1354.5
417998.7
/
/
12467.1
83113.6
/
/
28188012.7
299466264.5
SVEGA OBLO TEHNIČKO
Prostorno tvrdih
lišćara
Prostorno mekih
lišćara i četinara
8.
9.
SVEGA PROSTORNO
Šumski ostatak
tvrdih lišćara
Šumski ostatak
mekih lišćara i
četinara
10.
11.
SVEGA ŠUMSKI OSTATAK
UKUPNO:
9.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine)
Tabela 45. Vrednost mladih sastojina (bez utvrñene zapremine)
Poreklo
sastojine
Mlade
izdanačke
sastojine
Ukupno
Površ.
Starost
godina
Ophodnja
11-20
80
/
/
Troškovi podizanja
Ukupno
din/ha
dinara
Faktor
28.14
47900
1347906
1.6386
2208678.8
28.14
47900
1347906
/
2208678.8
ha
Vrednost mladih sastojina bez zapremine utvrñena je po formuli:
Vn = C x 1,0 pn ,
gde je:
Vn - vrednost mladih sastojina
C - troškovi osnivanja mladih sastojina
p - stopa rasta, troškovi osnivanja kulture
95
1,0P
n
Ukupna vrednost šuma
(Troškovi podizanja x
1,0Pn)
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
n - broj godina starosti šumske kulture
Vrednost mladih sastojina iznosi 2208678,8 dinara.
9.1.4. Ukupna vrednost šuma
Ukupna vrednost šuma 299466264,5 dinara,
Ukupna vrednost mladih sastojina 2208678,8 dinara,
Ukupno: 301674943,3 dinara.
9.2. KVALIFIKACIONA STRUKTURA SEČIVE DRVNE ZAPREMINE
A. Sečiva drvna zapremina m3 - prosečno za 1 godinu:
Tabela 46. Struktura sečive drvne zapremine po vrstama drveća– prosečno za 1 godinu
Seče obnove
Svega
Red.br.
Vrsta drveta
Prorede(m3)
3
jednod. (m )
(m3)
1.
Bukva
329.6
152.6
482.2
2.
Grab
51.4
35.8
87.2
3.
Cer
14.8
30.6
45.4
4.
Sladun
20.1
14.0
34.1
5.
Grabić
0.1
6.4
6.5
6.
Smrča
3.9
3.9
7.
Crni jasen
3.2
0.4
3.6
8.
Bagrem
2.4
2.4
9.
Klen
1.0
1.1
2.1
10.
Jasika
1.8
1.8
11.
Kitnjak
0.3
0.3
UKUPNO:
426.2
243.3
669.5
Od bruto godišnje sečive drvne zapremine:
Otpad (15 %)
Neto zapremina
96
100,4 m3
- 569,1 m3
Služba za izradu osnova Zaječar
B.
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Izrada drvnih sortimenata prosečno godišnje
Tabela 47. Izrada drvnih sortimenata prosečno godišnje
Količina m3
Red.br.
Sortiment
Klasa
Ukupno
1.
Bukovi trupci
L
4.1
2.
Bukovi trupci
K
8.2
3.
Bukovi trupci
I
12.3
4.
Bukovi trupci
II
12.3
5.
Bukovi trupci
III
16.4
6.
Kolje za vinograde
0.06
/
7.
Ostalo teh. četinara
0.3
/
SVEGA OBLO TEHNIČKO
/
53.66
15.
Prostorno tvrdih
510.9
/
lišćara
16.
Prostorno mekih
4.5
/
lišćara i četinara
SVEGA PROSTORNO
/
515.4
UKUPNO:
/
569.06
Izrada drvnih sortimenata obaviće se delom u sopstvenoj režiji, delom prodajom drveta na
panju, a delom ugovorom sa drugim preduzećima.
C.
Šumsko-uzgojni radovi prosečno godišnje
Tabela 48. Šumsko uzgojni radovi prosečno godišnje
Red.br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Vrsta rada
Šifra
Radna
površina
ha
RADOVI PROŠIRENE
REPRODUKCIJE ŠUMA
/
/
Veštačko pošumljavanje goleti
Popunj. veš. podig. kul. sadnjom
313
414
Svega
RADOVI PROSTE
REPRODUKCIJE ŠUMA
Obnavljanje prir. putem oplod. seč.
Veštačko pošumljavanje sadnjom
/
0.38
0.08
0.46
311
317
414
3.17
0.27
0.05
513
1.52
518
1.29
526
533
534
2.41
15.15
0.22
Popunj. veš. podig. kul. sadnjom
Seča izbojaka i uklanjanje
korova ručno
Okopavanje i prašenje u
kulturama
Čiš.u mladim prir. sastojinama
Prorede u izdanačkim šumama
Prorede u visokim šumama
97
Služba za izradu osnova Zaječar
D.
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Red.br.
Vrsta rada
Šifra
11.
Uzgojno-sanitarne seče
535
Svega
UKUPNO G. J.
/
/
Radna
površina
ha
0.27
24.35
24.81
Ostali radovi prosečno godišnje
Tabela 49. Ostali radovi prosečno godišnje
Red.br.
Vid rada
1.
Izgradnja tvrdog kam.puta
2.
Rekonstrukcija puta
3.
Održavanje puteva
Jed.mere
km
km
km
Količina (km)
Jed.mere
kom
kom
kom
kom
kom
Količina
3
2
1
1
1
0.2
0.3
1.0
E . Radovi na zaštiti šuma
Tabela 50. Radovi na zaštiti šuma
Red.br.
Vid rada
1.
Postavljanje protivpož. tabli
2.
Postavljanje tabli za ispašu
3.
Praćenje pojave sušenja šuma
4.
Troškovi preventive zaštite
5.
Ostali radovi
F. Ureñivanja šuma
Tabela 51. Ureñivanje šuma
Red.br.
Vid rada
1.
Visoke šume
2.
Izdanačke šume
3.
Veš. podignute sastojine
4.
Šikare i šibljaci
5.
Neobraslo
Jed.mere
ha
ha
ha
ha
ha
Količina
27.09
583.88
10.78
121.69
43.51
G. Ostali proizvodi šuma prosečno godišnje
Tabela 52. Ostali proizvodi šuma prosečno godišnje
Red.br.
Vid rada
Jed.mere Količina
1.
Jestive gljive
kg
7404.5
98
Služba za izradu osnova Zaječar
9.3.
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
UTVRĐIVANJE PROSEČNIH TROŠKOVA
A .Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata prosečno godišnje
I Direktni troškovi
Tabela 53. Direktni troškovi
Red.
br.
1.
2.
3.
4.
Vrsta rada
Svega
Sečiva zapremina
Jedin. cena
m3
din/m3
din
515.4
905
466437.0
515.4
53.66
1000
415
515400.0
22268.9
53.66
750
40245.0
/
/
1044350.9
Seča i izrada prostornog
drveta
Iznošenje prostornog drveta
Seča i izrada oblog drveta
Izvlačenje oblog drveta
traktorom
UKUPNO:
II Režijski troškovi (42% od direktnih)
Ukupno = 438 627,4 dinara
III Troškovi transporta
Svi šumski sortimenti će se uglavnom prodati F-co kamionski put, tako da troškovi transporta
praktično ne postoje.
UKUPNO DIREKTNI TROŠKOVI: I+II+III = 1 482 978,3 dinara
B.
Amortizacija šuma prosečno godišnje 296 595,7 dinara
C.
Šumsko-uzgojni radovi prosečno godišnje
Tabela 54. Troškovi izvoñenja šumsko-uzgojnih radova prosečno godišnje
Red.br.
1.
2.
Radna
površina
ha
RADOVI PROŠIRENE REPRODUKCIJE ŠUMA
Vrsta rada
Cena
Ukupno
din/jed
din
184481.84
137100.90
/
70103.1
10968.1
81071.2
3861.62
172936.63
12241.3
46692.9
Šifra
Veštačko pošumljavanje goleti
Popunj. veš. podig. kul. sadnjom
Svega
313
414
/
0.38
0.08
0.46
RADOVI PROSTE REPRODUKCIJE ŠUMA
3.
4.
Obnavljanje prir. putem oplod. seč.
Veštačko pošumljavanje sadnjom
311
317
99
3.17
0.27
Služba za izradu osnova Zaječar
Red.br.
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Vrsta rada
Šifra
Popunj. veš. podig. kul. sadnjom
Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno
Okopavanje i prašenje u kulturama
Čiš.u mladim prir. sastojinama
Prorede u izdanačkim šumama
Prorede u visokim šumama
Uzgojno-sanitarne seče
Svega
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
UKUPNO:
414
513
518
526
533
534
535
/
/
Radna
površina
ha
0.05
1.52
1.29
2.41
15.15
0.22
0.27
24.35
24.81
Cena
Ukupno
din/jed
din
137100.90
23350.49
21071.54
25371.69
3855.79
4252.33
4882.13
6855.0
35492.7
27182.3
61145.8
58415.2
935.5
1318.2
250279.0
331350.2
/
/
D. Ostali troškovi prosečno godišnje
Tabela 55. Ostali radovi prosečno godišnje
Red.br.
Cena
din / jed
Ukupno
dinara
0.2
2500000.0
500000.0
km
0.3
Prosta reprodukcija
Održavanje puteva
km
1.0
UKUPNO:
/
/
400000.0
12000.0
300000.0
/
300000.0
920000.0
Vid rada
Jed.mere
Količina
Proširena reprodukcija
1.
2.
3.
Izgradnja tvrdog
kam.puta
Rekonstrukcija puta
km
E . Troškovi zaštite šuma prosečno godišnje
Tabela 56. Troškovi zaštite šuma prosečno godišnje
Red.br.
Vid rada
Jed.mer.
Količina
Cena
din/jed
Ukupno
din
Pros.god.
1.
2.
3.
4.
5.
Postavlja protivpož. tabli
Postavljanje tabli za ispašu
Praćenje pojava suše šuma
Troškovi prev. zašt. šuma
Ostali radovi
UKUPNO:
kom
kom
kom
kom
kom
/
3
2
1
1
1
/
5953.6
5953.6
2362.5
34743.3
29531.8
/
17860.8
11907.2
2362.5
34743.3
29531.8
/
1786.1
1190.7
236.3
3474.3
2953.2
9640.6
100
din
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
F. Troškovi ureñivanja šuma prosečno godišnje
Tabela 57. Troškovi ureñivanja šuma prosečno godišnje
Red.br.
1.
2.
3.
4.
5.
Vid rada
Visoke šume
Izdanačke šume
Veštački podig. šume
Šikare i šibljaci
Neobrasle površine
UKUPNO:
Jed.mere
Količina
Cena
din/jed
Ukupno
din
Pros.god.
din
ha
ha
ha
ha
ha
/
27.09
583.88
10.78
121.69
43.51
786.95
1387.8
1142.2
1142.2
590.2
551.9
/
37595.5
666907.7
12312.9
71821.4
24013.2
812650.8
3759.6
66690.8
1231.3
7182.1
2401.3
81265.1
G. Troškovi otkupa i sakupljanja ostalih proizvoda šuma prosečno godišnje
Tabela 58. Troškovi otkupa i sakupljanja ostalih proizvoda šuma prosečno godišnje
Red.br.
1.
Vid rada
Jestive gljive
Jed.mere
Količina
Otkupna
cena
din/jed
kg
7404.5
305.0
Ukupno
din
2258372.5
H. Naknada za posečeno drvo
Naknada za posečeno drvo iznosi 3 % u odnosu na prodajnu vrednost drvnih sortimenata:
Tabela 59. Naknada za posečeno drvo
Cena drvnih sortimenata
Taksa 3 %
2220084.1
0.03
Naknada za posečeno drvo
66602.5
SVEUKUPNI TROŠKOVI (od A do H): 5 446 804,9 dinara
101
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
9.4. UTVRÐIVANJE PROSEČNOG PRIHODA
A. Prihodi od drvnih proizvoda šuma prosečno godišnje
Tabela 60. Prihodi od drvnih proizvoda prosečno godišnje
Količina
Red.br.
Sortiment
Klasa
m3
1.
Bukovi trupci
L
4.1
2.
Bukovi trupci
K
8.2
3.
Bukovi trupci
I
12.3
4.
Bukovi trupci
II
12.3
5.
Bukovi trupci
III
16.4
0.06
6.
Kolje za vinograde
/
7.
Ostalo tehn. četin.
0.3
/
SVEGA OBLO
TEHNIČKO
15.
16.
Prostorno tvrdih
lišćara
Prostorno mekih
lišćara i četinara
SVEGA PROSTORNO
UKUPNO:
Cena sortimenta
din / m3
8266.0
6823.0
5560.0
4545.0
3765.0
3754.0
8079.0
Ukupni prihod
din
33890.6
55948.6
68388
55903.5
61746
225.24
2423.7
/
53.66
/
278525.64
/
510.9
3778.0
1930180.2
/
4.5
2528.5
11378.3
515.4
569.06
/
/
1941558.5
2220084.1
102
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
B. Prihodi od ostalih proizvoda šuma prosečno godišnje
Tabela 61. Prihodi od ostalih proizvoda šuma prosečno godišnje
Red.br.
1.
Vid rada
Jed.mere
Jestive gljive
UKUPNO:
kg
Količina
Prodajna
cena
din/jed
7404.5
/
325.5
/
Ukupno
din
2410164.8
2410164.8
SVEUKUPNI PRIHODI (od A do B) 4630248,9 dinara
9.5. RASPODELA PRIHODA NA GODIŠNJEM NIVOU
Tabela 62. Raspodela prihoda na godišnjem nivou
Prihodi - Troškovi
Ukupan prihod
Ukupni troškovi
Bilans:
Prosta
reprodukcija
Proširena
reprodukcija
Svega
dinara
dinara
dinara
4630248.9
4745733.7
-115484.8
/
701071.2
-701071.2
4630248.9
5446804.9
-816556.0
Izvršenjem svih planiranih radova u ovoj gazdinskoj jedinici, finansijski saldo bi bio negativan,
odnosno razlika izmeñu prosečnog godišnjeg prihoda i prosečnog godišnjeg troška bi bila -816 556,0
dinara godišnje.
S’ obzirom da je Šumsko gazdinstvo ˮTimočke šume”- Boljevac u obavezi da konkuriše za
sredstva iz budžeta Republike Srbije, za radove na gajenju, unapreñivanju, korišćenju, zaštiti i
reprodukciji šuma, i da ista koristi u skladu sa namenom, finansijski bilans vezan za ovu gazdinsku
jedinicu bi mogao biti i povoljniji. Imajući u vidu da su prilikom računanja troškova uzete u obračun
varijante koje maksimalno opterećuju proizvodnju, treba računati da se dobrim, proračunatim
gazdovanjem, dati troškovi mogu znatno smanjiti. Pored sredstava obezbeñenih iz budžeta Republike
Srbije deo negativnog bilansa biće pokriven iz Gazdinskih jedinica ˮCrni Vrh II” i ˮMiroč” kojima
gazduje Š.U. ˮDonji Milanovac”, što je predviñeno planom razvoja šumskog područja.
103
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
10.0. NAČIN IZRADE OSNOVE
10.1. PRIKUPLJANJE TERENSKIH PODATAKA
Prikupljanje karakteristišnih podataka o svakoj ureñajnoj jedinici - odseku vrši se u pripremnoj
fazi radova na ureñivanju šuma. Pre početka radova na prikupljanju osnovnih taksacionih podataka
prikupljaju se karakteristični podaci za svaku ureñajnu jedinicu - izdvajanje odseka. Na osnovu
prikupljenih podataka u prethodnoj fazi, vrši se prikupljanje osnovnih taksacionih podataka.
Rad na prikupljanju svih potrebnih taksacionih podataka sastoji se iz dva dela:
- premer prečnika i
- premer visina i debljinskog prirasta.
Prikupljanje terenskih podataka izvršila je ekipa Službe za izradu osnova i planova gazdovanja
iz Zaječara, i to:
• Đorñević Ivan, dipl. inž. šum,
• Milenković Vlastimir, dipl. inž. šum,
• Milojević Predrag, dipl. inž. šum,
• Stojić Bojan, šum.teh,
• Petrović Saša, šum. teh,
• Božić Marko, šum. teh. i
• Vukić Zoran, šum. teh.
10.2. OBRADA PODATAKA
Kompletna kompjuterska obrada podataka izvršena je u računskom centru Š.G. ˮTimočke
šumeˮ u Zaječaru.
Obradu podataka izvršio je Milojević Predrag, dipl.inž. šumarstva.
10.3. IZRADA KARATA
U prilogu ove O.G.Š. date su sledeće karte:
1. Osnovna karta ( sa pregledom putne mreže)
2. Karta gazdinskih klasa
3. Sastojinska karta
4. Karta namene površina
5. Privredna karta
6. Pregledna karta
7. Karta premera
8. Karta šuma visoke zaštitne vrednosti HCV
Izradu karata izvršo je Stojić Bojan, šum. teh.
104
R = 1: 10 000,
R = 1: 10 000,
R = 1: 10 000,
R = 1: 10 000,
R = 1: 20 000,
R = 1: 25 000,
R = 1: 10 000,
R = 1: 10 000.
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
10.4. IZRADA TEKSTUALNOG DELA OSNOVE
Ova osnova gazdovanja šumama je rañena u skladu sa "Zakonom o šumama (30/10)" i
"Pravilnikom ..." (Sl. gl. RS. br. 122 od 12. 12. 2003. godine).
Tekstualni deo Osnove gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu ˮBoljetin - Pecka baraˮ
izradio je Milojević Predrag, dipl. inž. šumarstva.
105
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
11.0. ZAVRŠNE ODREDBE
Važnost ove osnove za gazdovanje šumama je od 01.01.2013. do 31.12.2022.godine. Revizija
će se izvršiti po isteku važnosti ove osnove za gazdovanje šumama.
Prikupljanje terenskih podataka potrebno je obaviti tokom 2021. godine, kako bi se obezbedio
kontinuitet ureñivanja ove gazdinske jedinice.
Usaglašavanje ove Osnove gazdovanja šumama sa zakonskim propisima, vršeno je za sve
vreme izrade osnove, a naročito se vodilo računa o usaglašavanju sa odredbama Zakona o šumama i
Pravilnikom o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i
privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama, kao i Opštom osnovom za ˮTimočko
šumsko područje”.
Uzete su u obzir i odredbe koje se odnose na gazdovanje šumama u sledećim zakonima:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Zakon o šumama ( Sl. gl.RS.br 30/10),
Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. god (Sl.gl.RS.br. 88/10),
Zakon o sistemu zaštite životne sredine (Sl.gl.RS.br 135/04),
Zakona o zaštiti prirode ( “Sl. gl. R.S. br. 36 / 2009 i 88/2010”),
Zakon o planiranju i izgradnji (Sl.gl.RS.br. 47/03),
Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl.gl.RS.br. 135/04),
Zakon o zaštiti od požara (Sl.gl.RS.br. 111/09),
Zakon o divljači i lovstvu (Sl gl.RS. br. 18/10),
Zakon o vodama (Sl.gl.RS.br. 30/10),
Zakon o državnom premeru i katastru (Sl. gl. RS. br. 36/09, 18/10),
Zakon o energetici (Sl.gl.RS.br.84/2004),
Zakon o putevima (Sl.gl RS. br.101 /05, 123/07),
Zakon o železnici (Sl.gl.RS.br. 18/05),
Zakon o odbrani (Sl.gl.RS.br. 116/07 i 88/09),
Zakon o poljoprivrednom zemljištu (Sl.gl.RS.br. 23/06),
Pravilnik o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog
plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama (Sl.gl.RS.br.122 od
12.12.2003 god.),
Pravilnik o šumskom redu (Sl.gl.R.S. br. 106/2008 i 34/2009. god.).
106
Služba za izradu osnova Zaječar
Osnova gazdovanja sumama za GJ „Boljetin-Pecka bara”, ŠU D. Milanovac
Osnovu izradio :
Đorñević Ivan, dipl.inž.šum.
_____________________
Rukovodilac
planiranja gazdovanja šumama
Š.G. "Timočke šume" Boljevac
DIREKTOR
Stanković Daniela, dipl.inž.šum.
Veličković Zoran, dipl.inž.šum
_______________________
____________________________
M .P.
107
Download

Boljetin-Pecka bara