JP “SRBIJAŠUME”, BEOGRAD
ŠG “Golija” - Ivanjica
ŠU “Ivanjica”- Ivanjica
ŠU “Golijska Reka”- Golijska Reka
OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA
ZA
GJ "Kovilje - Rabrovica"
(2013 - 2022)
Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu
Beograd, 2013.
Mihaila Pupina 113
Beograd
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
2
Mihaila Pupina 113
Beograd
0.0. UVOD
I Uvodne informacije i napomene
Prema Zakonu o šumama (Sl. gl. R.S, br. 30/2010), gazdinska jedinica "Kovilje - Rabrovica" je u sastavu Golijskog šumskog područja. Ovom gazdinskom jedinicom
gazduje ŠU "Ivanjica" koja je u sastavu ŠG "Golija" - Ivanjica.
Deo gazdinske jedinice kojim gazduje ŠU"Ivanjica" obuhvata 1-23 odeljenja, 31-48 odeljenje i 58 - 65 odeljenje. ŠU "Golijska Reka" gazduje 24-30 odeljenjem, 4957 odeljenjem i 66-86 odeljenjem.
Područje planina Golije i Radočela stavljeno je pod zaštitu kao Park prirode pod imenom "Golija" (površine 75.183 ha) i svrstano je u I kategoriju zaštite kao
prirodno dobro od izuzetnog značaja Uredbom Vlade Republike Srbije ( "Službeni glasnik RS", broj 45/2001. godine).
Park prirode sa svojim prirodnim i stvorenim vrednostima zadovoljio je u potpunosti kriterijume za nominovanje Parka prirode "Golija" za Rezervat biosfere po
programu MAB-a (Program "Čovek i biosfera "), tako da je deo Parka prirode "Golija" odlukom Komisije UNESCO-a, oktobra 2001. godine proglašen za
Rezervat biosfere "Golija-Studenica" (površine 53.804 ha).
Vlada Republike Srbije za staraoca Parka prirode odredila je Javno preduzeće za gazdovanje šumama "Srbijašume" iz Beograda.
JP "Srbijašume" , kao staralac, u obavljanju poslova zaštite i razvoja Parka prirode obezbeñuje: sprovoñenje Programa zaštite i razvoja; sprovoñenje propisanih
režima zaštite i očuvanja prirodnog dobra; unutrašnji red i čuvarsku službu; naučno-istraživačke, kulturne, vaspitno-obrazovne, informativno-propagandne i
druge aktivnosti. Poslove neposrednog starateljstva na terenu sprovode tri Šumska gazdinstva : ŠG "Golija" Ivanjica, ŠG Raška i ŠG Kraljevo.
GJ "Kovilje - Rabrovica" jednim svojim delom nalazi se u zaštićenom prirodnom dobru Park prirode "Golija", sa režimom zaštite III stepena.
Za ovu gazdinsku jedinicu ovo je po redu sedmo ureñivanje. Prvo ureñivanje je bilo 1953.godine, drugo 1966.godine, treće 1973.godine, četvrto 1983.godine, peto
1994.godine, šesto 2002 godine i sedmo 2012 godine.
Po zahtevu za vraćanje oduzete imovine koji je podneo Srpski pravoslavni manastir Kovilje iz Kovilja, Opština Ivanjica, Eparhija Žička, Srpska pravoslavna crkva.
Direkcija za restituciju, Republika Srbija primenom člana 7,9,22 i 29 Zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama (" Sl. Glasnik
RS" br. 46 /2006), donela je rešenje ( br.146 – 03 -46 – 00 – 01688/08 datum 06.10.2010.) o vraćanju imovine manastiru Kovilje. Ovim rešenjem manastiru
Kovije vraćeno je 326,4082 ha šuma i šumskog zemljišta (odeljenja 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66 i manji deo odeljenja 56) koje je bilo u sastavu GJ "Kovilje Rabrovica".
Naknadnim rešenjem (br.146-03-46-00-01688/08) od 10.07.2012. godine manastiru Kovilje vraćeno je još 33,5557 ha (odeljenje 67 ). Takoñe privatnim licima
vraćeno je 84,36 ha u odeljenima 68,69 i 52. koja su bila pod sporom.
Ukupna površina koja je ispala (vraćena) izmeñu dva ureñajna razdoblja iznosi 444,32 ha.
Pre početka ueñivanja 2012 godine izvršena je nova podela odeljenja u GJ "Kovilje - Rabrovica" i formirana su nova odeljenja 51, 52, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62,
63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70 i 71. Ostala odeljenja ostala su u istim granicama kao i ranije.
Prikupljanje podataka za izradu ove OGŠ izvršeno je u toku 2012. godine, po jedinstvenoj metodologiji za sve državne šume kojim gazduje JP "Srbijašume" Beograd, koristeći Kodni priručnik za informacioni sistem o šumama Srbije, i isti su mehanografski obrañeni.
Nadležni šumarski inspektor izvršio je kontrolu obeleženosti granica ( spoljnih i unutrašnjih ) i kontrolu terenskih radova (premer ).
Pri izradi ove OGŠ poštovane su odredbe Zakona o šumama Srbije (Sl. gl. R.S, br. 30/2010) i Pravilnika o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg
izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama (Sl. gl. R.S, br. 122/03) , ostalih Zakona koji se odnose na gazdovanje
šumama, planskih dokumenata većeg ranga važnosti tj. usklañenost sa opštom osnovom (period vaznosti od 01.01.2010. do 31.12.2019.godine) za Golijsko
šumsko područje, takoñe je voñeno računa o specifičnostima ove gazdinske jedinice.
Ova OGŠ ima sledeće delove:
- Tekstualni deo
- Tabelarni deo
- Karte
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
3
Mihaila Pupina 113
Beograd
1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE
1.1. Topografske prilike
1.1.1. Geografski položaj
Gazdinska jedinica "Kovilje - Rabrovica" nalazi se u srednjem i južnom delu Golijskog šumskog područja, u slivu Nošnice, Moravice i Golijske Reke.
Po geografskom položaju prostire se izmedju 43º 25' i 43º 32' severne geografske širine od Griniča i izmeñu 20º 9' i 20º 14' istočne geografske dužine.
Prema političko-administrativnoj podeli nalazi se na teritoriji političke opštine Ivanjica u ataru katastarskih opština: Rokci, Kosovica, Bratljevo, Komadine,
Kumanica, Gleñica, Rovine, Vučak, Erčege, Medovine, Smiljevac, Vasiljevići i Mana.
1.1.2. Granice
Gazdinska jedinica "Kovilje - Rabrovica" se proteže pravcem sever-jug obuhvatajući najvećim delom greben izmeñu reke Nošnice i reke Moravice, počevši od mesta
Meñurečja na severu preko Bratljeva i Kovilja do izvorišta reke Moravice i Nošnice na jugu.
Ova gazdinska jedinica je sastavljena iz više odvojenih delova. Najveći kompleks zahvata srednji deo glavnog grebena izmeñu Nošnice i Moravice, dok je u južnom i
istočnom delu rascepkana u manje izolovane površine, a u severnom delu (Rabrovica) u kompleks od prvog do šestog odeljenja. Skoro cela gazdinska
jedinica se graniči sa privatnim imanjima koja se većim delom kao enklave i poluenklave, uvlače u gazdinsku jedinicu. Jednim delom rekom Nošnicom
gazdinska jedinica se graniči sa GJ "Javor - Koravčina", a spoljnom granicom 25 odeljenja graniči se sa GJ "Dajićke planine". Na terenu su obeležene
granice Parka prirode Golija tj. Rezervata Biosfere ( III zona). U delu GJ "Kovilje - Rabrovica" granice Parka prirode Golija poklapaju se granicama
Rezervata Biosfere.
1.1.3. Površina
Gazdinska jedinica "Kovilje - Rabrovica" nalazi se na teritoriji opštine Ivanjica.
Stanje površina prema vrsti zemljišta (načinu njegovog osnovnog korišćenja) prikazano je sledećom tabelom:
GJ
ŠU Golijska Reka
ŠU Ivanjica
Ukupno GJ
%
Šume
943.47
1586.63
2530.1
90.2
Šume i šumsko zemljište (ha)
Šumske
Šumsko
kulture
zemljište
11.30
43.54
133.93
145.23
5.2
9.38
52.92
1.9
Svega
998.31
1729.94
2728.25
97.3
Ostalo zemljište (ha)
Za ostale
Neplodno
Svega
svrhe
14.31
27.45
41.76
2.39
16.7
0.60
31.17
58.62
2.10
33.56
75.32
2.70
Površina GJ
(ha)
1040.07
1763.50
2803.57
100%
Površina gazdinske jedinice iznosi 2803,57 ha, šume i šumsko zemljište zauzimaju 2728,25 ha (97,3 %), ostalo zemljište zauzima 75,32 ha (2,7 %) površine
gazdinske jedinice.
Ukupno obraslo zemljište zauzima 2675,33 ha (95,4 %) površine, od toga šume zauzimaju 2530,1 ha (90,2 %), a šumske kulture 145,23 ha (5,2 %). Na šumsko
zemljište otpada 52,92 ha (1,9 %), na neplodno 16,7 ha (0,60 %), a na zemljište za ostale svrhe 58,62 ha (2,10 %) od ukupne površine.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
4
Mihaila Pupina 113
Beograd
1.2. Imovinsko pravno stanje
1.2.1. Državni posed
U površinu gazdinske jedinice ušle su sve katastarske parcele koje su državno vlasništvo (korisnik JP ”Srbijašume”- Beograd) po katastru nepokretnosti SO Ivanjica, a
nalaze se u napred navedenim granicama gazdinske jedinice (poglavlje 1.1.2.).
U GJ "Kovilje - Rabrovica" u delu u kome gazduje ŠU "Golijska Reka" ima veliki broj osporenih odeljenja ( 49 – 57, 66 -86), koje osporavaju meštani sela Erčege,
Vasiljevići i ostala okolna sela. U odeljenjima 49 – 57 privatna lica su fizički pokušala da zabrane premer ( prikupljanje taksacionih podataka ), morala je da
se zatraži intervencija policije da bi se uradio premer u tim odeljenjima. ŠU"Golijska Reka" faktički gazduje smo odeljenjima 24 – 30, ostala odeljenja
reonski lugar čuva da nebi došlo do bespravne seče. Pošto je površina osporenih odeljenja i dalje u državnom vlasništvu, (korisnik J.P. "Srbijašume" Beograd), projektant na izradi ove OG ta odeljenja nije izdvajao od ostalih ,već su i ona ušla u planove gazdovanja za GJ "Jelica". Izdvajanje osporenih
odeljenja ili njihovo posebno prikazivanje, u planovima gazdovanja, bio bi dodatni argumentat za lica koji osporavaju državno vlasništvo nad šumama da su
u pravu.
Na nadležnim službama u ŠG "Golija"- Ivanjica, je da svojim delovanjem kod nadležnih državnih organa omoguće nesmetano gazdovanje ovom gazdinskom
jedinicom.
Sve katastarske čestice nalaze se na teritoriji opštine Ivanjica a u atarima katastarskih opština: Rokci, Kosovica, Bratljevo, Komadine, Kumanica Gleñica, Rovine,
Vučak, Erčege, Medovine, Smiljevac, Vasiljevići i Mana.
Ukupna površina državnog poseda ove gazdinske jedinice kojom gazduje ŠU"Ivanjica" i ŠU"Golijska Reka" iznosi 2803,57 ha.
1.2.2. Privatni posed
Površina tuñeg zemljišta (enklava) unutar gazdinske jedinice iznosi 70,19 ha. Ove površine (enklave) koriste se kao livade, pašnjaci i šume. Sam način njihovog
korišćenja nema bitnijeg uticaja na gazdovanje šumama ove gazdinske jedinice.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
5
Mihaila Pupina 113
Beograd
1.2.3. Spisak katastarskih parcela
Spisak katastarskih parcela koje se nalaze u okviru gazdinske jedinice "Kovilje-Rabrovica":
Posedovni list br. 107
Broj
Parcele
K.O: Brateljevo
Broj
Parcele
Vrsta
kulture
180/1
pašnjak
180/1
šuma
193
Površina
Ha
m2
Ar
Vrsta
kulture
1681
pašnjak
Broj
Odeljenja
1731/1
šuma
1731/4
Površina
Ha
Ar
M
Broj
Odeljenja
2
4
00
36
20
33
36
šuma
3
42
36
16
71
36
11
39
36
2
79
44
7-11
1732
šuma
49
28
7-11
1733/1
šuma
pašnjak
55
80
8
1733/2
šuma
9
00
36
194
šuma
13
00
8
1733/3
šuma
55
20
36
481/1
šuma
28
35
8
1733/4
pašnjak
20
80
36
554
pašnjak
7
21
10
1733/5
šuma
6
20
36
1364
pašnjak
4
20
39
1772
šuma
3
97
06
36
1458
pašnjak
17
08
39
1773
šuma
1
68
65
36
1496
šuma
20
40
39
1912
šuma
24
79
89
37
1498
šuma
99
43
40
1934/1
šuma
1
40
20
37
1499
pašnjak
42
45
39
1941
šuma
9
36
53
37
1502
pašnjak
9
24
39
1976
njiva
9
73
37
1567
šuma
10
95
15
1994/1
šuma
41
78
41
1571/1
šuma
12
44
38
1994/2
šuma
55
41
41
1583/1
pašnjak
26
47
15
1994/5
neplodno
2
90
41
1583/2
njiva
9
60
15
1994/9
šuma
5
56
41
1583/3
njiva
14
44
15
1994/11
šuma
6
63
41
1583/4
pašnjak
24
86
15
1994/12
šuma
6
58
41
1583/5
pašnjak
6
80
15
1994/13
šuma
2
75
41
1583/7
pašnjak
37
47
16
2009/1
šuma
53
60
41
1594
šuma
53
44
38
2010
šuma
15
62
41
1595
pašnjak
20
08
38
2011/4
pašnjak
18
97
41
1658
šuma
1
42
80
16
Ukupno:
14
13
1680
šuma
1
39
99
36
173
4
56
88
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
2
1
20
400
6
Mihaila Pupina 113
Beograd
Posedovni list br. 96
Broj
Parcele
K.O: Kosovica
Broj
Parcele
Vrsta
kulture
242
šuma
247
šuma
260
šuma
473
šuma
474
Površina
Ha
m2
Ar
Vrsta
kulture
2056/2
šuma
Broj
Odeljenja
2256/3
Površina
Ha
Ar
2
M
Broj
Odeljenja
2
44
34
14
šuma
46
38
11
2056/28
šuma
13
74
11
28
87
11
75
85
4
2056/30
pašnjak
42
01
4
2068
šuma
33
67
84
12
17
50
4
2073
šuma
32
10
96
13
19
55
53
3
2516
šuma
40
06
12
šuma
58
63
50
4
3062
šuma
4
52
80
17
475
šuma
6
07
66
2; 3;
3066/1
šuma
3
87
99
17
476/1
šuma
43
25
04
5
3186
njiva
31
15
16
477/1
šuma
80
00
5
3198/5
livada
5
40
16
1257
šuma
2
56
54
5
3198/6
livada
4
00
16
1267
šuma
25
24
15
6
3216/1
šuma
58
35
08
14-16
1454
šuma
6
05
60
4
3216/15
šuma
1
64
00
14
2055
šuma
39
03
61
11
Ukupno:
344
89
60
4
Posedovni list br. 54
Broj
Parcele
K.O: Mana
Broj
Parcele
Vrsta
kulture
Površina
Ha
m2
Ar
Vrsta
kulture
970/11
livada
Broj
Odeljenja
970/12
pašnjak
970/13
livada
Površina
Ha
Ar
M
Broj
Odeljenja
2
6
96
1
13
42
1
7
96
1
14
68
1
970/1
šuma
44
00
1
970/14
pašnjak
970/2
šuma
57
17
1
970/15
livada
6
46
1
970/3
njiva
5
52
1
970/16
livada
5
97
1
970/4
pašnjak
6
96
1
970/17
pašnjak
36
91
1
970/5
šuma
16
91
1
970/18
pašnjak
10
94
1
970/6
šuma
13
43
1
970/19
pašnjak
1
70
1
970/7
pašnjak
6
96
1
970/20
pašnjak
3
07
1
970/8
livada
8
95
1
970/21
buj.nanos
13
93
1
970/9
pašnjak
44
75
1
Ukupno:
43
56
970/10
pašnjak
16
91
1
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
3
7
Mihaila Pupina 113
Beograd
Posedovni list br. 170
Broj
Parcele
K.O: Gleñica
Broj
Parcele
Vrsta
kulture
Površina
Ha
m2
Ar
Vrsta
kulture
Površina
Ha
Ar
M
Broj
Odeljenja
2
1363/1
šuma
31
84
50
45; 46
Broj
Odeljenja
1363/3
šuma
1
09
60
45
1364
šuma
50
92
45
14
90
42
1
šuma
23
94
40
23;26;37
1366
šuma
1
šuma
45
91
05
23;26;37
1369
šuma
19
07
46
2
šuma
47
51
37
1429
šuma
46
97
35
3
šuma
45
91
3
1462
šuma
7
75
70
46
4
šuma
45
81
23
1463
šuma
5
31
67
46
5
šuma
4
52
07
23
1464
šuma
10
30
23
57
279/1
šuma
7
15
25
31
1464
šuma
13
37
10
57
282
šuma
9
24
31
1465
šuma
1
06
07
57
283
šuma
21
95
31
1575/1
njiva
15
90
35
291
šuma
1
51
82
31
1575/2
njiva
8
34
35
292/1
šuma
24
63
61
31
1890
pašnjak
26
57
33
293
šuma
30
78
31
1891
šuma
5
19
34
348
krš
12
02
23
1892
šuma
18
38
34
492
šuma
63
55
24
1895
šuma
41
96
40
33; 34
501
šuma
1
81
32
24
1895
šuma
18
40
14
33; 34
529
pašnjak
2
14
47
24
1973
šuma
9
69
22
32
530
šuma
1
56
40
24
2069
šuma
4
60
30
566
šuma
3
95
39
24
2079
šuma
24
70
30
597
šuma
5
18
33
24
2110
šuma
16
21
29
603/1
šuma
11
06
25
24
2121/1
šuma
34
21
38
29
604
šuma
27
56
24
2122
šuma
15
62
53
29
619/1
šuma
91
86
30
2124
livada
20
34
29
812/2
njiva
40
20
23
2232/1
zgrada
12
27
816/1
šuma
03
40
23
2232/1
šuma
98
73
27
820
njiva
42
22
23
2232/2
šuma
27
40
27
924
šuma
2
20
13
37
2233
šuma
1
10
60
27
926
šuma
2
28
55
37
2322/1
šuma
5
22
02
27
1256
krš
63
07
35
2323
pašnjak
18
21
27
1305
njiva
24
44
35
2490/1
šuma
56
83
44
25; 26
1328
šuma
57
97
22
35
2490/2
livada
2
36
20
25
1363/1
šuma
37
62
91
45; 46
2490/3
njiva
32
80
25
14
1
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
2
20
8
Mihaila Pupina 113
Beograd
Posedovni list br. 170
Broj
Parcele
K.O: Gleñica
Broj
Parcele
Vrsta
kulture
Površina
Ha
m2
Ar
Vrsta
kulture
Površina
Ha
Ar
M
Broj
Odeljenja
2
3320/1
šuma
14
17
02
28
Broj
Odeljenja
3381/1
šuma
13
15
43
47
3381/9
livada
76
39
47
2490/4
livada
1
20
40
25
3381/11
šuma
20
18
24
47
2499
šuma
4
51
54
26
3507
šuma
6
05
02
56
2512/1
šuma
10
09
55
24
3508
šuma
13
83
56
47
2562
šuma
1
20
70
25
3510
šuma
40
09
78
56
2563
šuma
1
85
80
25
Ukupno:
665
05
17
2564
šuma
1
06
90
25
Posedovni list br. 311
Broj
Parcele
K.O: Vučak
Broj
Parcele
Vrsta
kulture
Površina
Ha
m2
Ar
Vrsta
kulture
939
pašnjak
Broj
Odeljenja
940
šuma
941
šuma
1
šuma
15
13
50
48
942
pašnjak
5
šuma
33
95
91
48
943
pašnjak
7
pašnjak
3
84
53
48
953/1
šuma
16
pašnjak
1
89
60
48
954
pašnjak
136
zgrada
18
47
1505
pašnjak
136
pašnjak
6
82
47
Ukupno:
938
šuma
64
10
49
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
Površina
Ha
Ar
M
Broj
Odeljenja
2
62
50
49
8
04
48
49
23
06
80
50
2
18
94
51
32
04
51
77
96
91
49
1
26
15
49
44
88
52
47
34
169
9
Mihaila Pupina 113
Beograd
Posedovni list br. 296
Broj
Parcele
K.O: Medovine
Broj
Parcele
Vrsta
kulture
Površina
Ha
m2
Ar
Vrsta
kulture
Površina
Ha
Ar
M
Broj
Odeljenja
2
713
krš
2
40
00
85
Broj
Odeljenja
714
pašnjak
5
06
00
85
715
pašnjak
3
12
74
84
5
97
03
83
36
95
83
44
98
98
82
1
šuma
2
16
65
86
732
šuma
2
krš
1
03
90
86
756
pašnjak
7/1
šuma
6
32
44
86
774/1
šuma
25
pašnjak
3
38
12
86
775
pašnjak
1
20
00
83
94
šuma
1
08
18
86
775
pašnjak
10
14
52
83
275
pašnjak
1
95
95
86
941
pašnjak
1
35
52
82
284
pašnjak
77
75
86
988
zgrada
22
80
323
pašnjak
47
27
86
988
pašnjak
38
88
80
332
pašnjak
87
20
84
1192
šuma
15
39
45
76
334
šuma
12
20
23
84
1204
pašnjak
1
31
16
76
356
šuma
8
20
61
76
1205
šuma
80
20
76
357
pašnjak
48
40
76
1241/2
pašnjak
37
26
76
425
šuma
82
76
76
1373
pašnjak
95
17
78
493
pašnjak
5
84
76
1374
šuma
54
32
77
532/3
zgrada
16
76
1375
pašnjak
53
12
77
532/3
pašnjak
3
05
76
1377/1
šuma
53
10
80; 81
659
pašnjak
24
68
84
1377/2
njiva
58
40
80
660
pašnjak
23
48
85
1378
šuma
41
80
29
78
664
pašnjak
18
06
85
1379
krš
3
29
05
78
671
pašnjak
79
26
86
1419
pašnjak
7
29
85
77
672
šuma
57
79
86
1420
šuma
44
24
77
673
pašnjak
81
09
86
1456
šuma
71
36
77
674
krš
37
10
86
1527
pašnjak
51
30
76
709
pašnjak
15
42
85
3621
šuma
13
59
92
79
710
šuma
39
60
85
3622
livada
2
20
69
79
711
pašnjak
7
13
46
85
3623
šuma
17
52
79
712
šuma
58
78
22
85
Ukupno:
63
91
11
3
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
83
7
379
10
Mihaila Pupina 113
Beograd
Posedovni list br. 105
Broj
Parcele
K.O: Rovine
Broj
Parcele
Vrsta
kulture
Površina
Ha
m2
Ar
Vrsta
kulture
Površina
Ha
Ar
M
Broj
Odeljenja
2
292/2
njiva
3
01
42
Broj
Odeljenja
293/1
šuma
4
51
42
293/2
šuma
5
01
42
31
47
43
248/1
šuma
10
32
90
42
294/1
šuma
250
šuma
2
29
72
41
295
šuma
24
08
44
256/3
šuma
15
06
26
42
296
šuma
19
28
44
264
šuma
61
06
42
340/2
njiva
6
53
43
266
šuma
92
70
46
340/3
njiva
3
51
43
267
šuma
50
94
46
996/2
livada
26
86
43
268
šuma
73
90
46
1125
šuma
1
00
23
44
270
šuma
97
31
42
1126
šuma
6
43
60
44
288/2
pašnjak
15
83
42
1128
pašnjak
37
61
44
290
njiva
15
26
42
1152
šuma
5
21
49
57
291/2
pašnjak
24
47
42
1223
šuma
126
31
56
57-59
292/1
njiva
25
80
42
Ukupno:
264
84
90
10
8
Posedovni list br. 102
Broj
Parcele
K.O: Kumanica
Broj
Parcele
Vrsta
kulture
Površina
Ha
m2
Ar
Vrsta
kulture
1168
šuma
Broj
Odeljenja
1207/1
šuma
1207/1
74
Površina
Ha
Ar
M
Broj
Odeljenja
2
10
05
22
3
90
00
22
šuma
35
12
56
22
629/1
šuma
28
61
20
15
1208
šuma
1
12
55
21
629/1
šuma
23
71
58
15
1209
šuma
1
76
91
22
629/2
njiva
1
00
00
16
1210
pašnjak
52
26
22
630
šuma
29
93
18
1211
šuma
66
52
22
682/1
šuma
14
26
43
13
1701
šuma
3
11
40
21
682/2
šuma
1
46
40
19
1716/1
šuma
11
84
55
21
967
šuma
6
34
52
19
Ukupno:
135
04
12
976
šuma
1
17
26
18
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
11
Mihaila Pupina 113
Beograd
Posedovni list br. 155
Broj
Parcele
K.O: Rokci
Broj
Parcele
Vrsta
kulture
Površina
Ha
Ar
M
Broj
Odeljenja
2
4221
zgrada
2
88
1
Broj
Odeljenja
4221
zgrada
3
23
1
4221
zgrada
3
42
1
66
1
4221
zgrada
3
33
1
12
53
1
4221
neplodno
90
39
1
47
00
1
Površina
Ha
Vrsta
kulture
m2
Ar
3236
neplodno
3341
pašnjak
3713
šuma
2
50
1
4254/1
neplodno
4032
neplodno
1
40
1
4362
šuma
9
78
1
4033
šuma
10
20
1
4363
šuma
3
79
1
4221
zgrada
1
29
1
4410
šuma
48
46
1
4221
zgrada
4
51
1
4411
šuma
38
69
1-3
4221
zgrada
2
53
1
4412
šuma
11
88
1
4221
zgrada
3
43
1
4416
šuma
54
1
4221
zgrada
3
70
1
Ukupno:
4221
zgrada
4
03
1
88
91
10
17
4
Posedovni list br. 51
K.O: Vasiljevići
Broj
Parcele
Vrsta
kulture
Površina
Ha
Broj
Odeljenja
m2
Ar
5
šuma
26
75
57
7
pašnjak
15
14
57
8/1
šuma
13
29
54
57
13
71
43
Ukupno:
Posedovni list br. 151
K.O: Komadine
Broj
Parcele
Vrsta
kulture
1097/2
šuma
1097/3
šuma
Ukupno:
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
Površina
Ha
Broj
Odeljenja
m2
Ar
1
30
20
25
29
49
20
25
30
79
12
Mihaila Pupina 113
Beograd
Posedovni list br. 277
Broj
Parcele
K.O: Erčege
Broj
Parcele
Vrsta
kulture
Površina
Ha
m2
Ar
Vrsta
kulture
Površina
Ha
Ar
M
Broj
Odeljenja
2
2257
pašnjak
1
23
38
71
Broj
Odeljenja
2466
šuma
3
96
80
71
2467
šuma
1
97
90
71
1
šuma
20
85
20
54
2468
šuma
10
38
14
71
1
šuma
37
39
38
55
2888
šuma
28
42
74
75
2
pašnjak
26
64
55
2953
njiva
1
43
67
74
3
pašnjak
25
45
55
2955
šuma
18
64
87
74
4
pašnjak
49
49
55
2982
šuma
5
00
36
72
6
pašnjak
36
93
55
2999
šuma
14
93
30
72
7
pašnjak
30
34
55
3069
njiva
48
20
72
8
pašnjak
17
98
54
3089
šuma
9
66
33
72
9
pašnjak
26
35
54
3090
pašnjak
1
34
43
72
10
pašnjak
72
67
54
3100
njiva
79
90
72
19
šuma
14
49
49
54
3189
pašnjak
28
50
73
20
pašnjak
1
77
20
54
1236
pašnjak
17
40
71
47
šuma
3
44
66
53
1237/1
šuma
44
63
71
55
šuma
2
70
17
53
1237/2
šuma
41
20
71
308
pašnjak
2
00
53
1927
šuma
12
96
71
324
pašnjak
17
64
53
1928
pašnjak
27
86
71
325
šuma
7
26
00
53
1952
šuma
25
17
71
1795/1
šuma
37
60
51
71
1953
pašnjak
25
36
71
1990/1
šuma
63
72
71
1954
šuma
1
38
40
71
2006
šuma
2
20
71
Ukupno:
310
91
90
2256
šuma
06
38
71
1
1
1
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
53
11
13
13
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rekapitulacija površina za GJ "Kovilje-Rabrovica"
Redni
broj
Površina
K.O.
Ha
m2
Ar
1.
K.O. Brateljevo
400
14
13
2.
K.O. Kosovica
344
89
60
3.
K.O. Mana
3
43
56
4.
K.O. Gleñica
665
05
17
5.
K.O. Vučak
169
47
34
6.
K.O. Medovine
379
63
91
7.
K.O. Rovine
264
84
90
8.
K.O. Kumanica
135
04
12
9.
K.O. Rokci
91
10
17
10.
K.O. Vasiljevići
13
71
43
11.
K.O. Komadine
25
30
79
12.
K.O. Erčege
310
91
90
2803
57
02
Ukupno GJ "Kovilje-Rabrovica"
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
14
Mihaila Pupina 113
Beograd
2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA
2.1. Reljef i geomorfološke karakteristike
GJ "Kovilje - Rabrovica" nalazi se u sklopu planine Golija i prostire se na krajnjem zapadu ovog planinskog masiva. Šume ove gazdinske jedinice nalaze se u
visinskom pojasu izmeñu 550 m (ušće Nošnice na severu jedinice) i 1389 m (Karañorñev šanac) nadmorske visine.
Šume se javljaju skoro na svim ekspozicijama, ali ih najviše ima na ekspozicijama prema zapadu i istoku, nešto manje prema severu i najmanje prema jugu. Razlog
ovome je što se ove šume nalaze uglavnom na grebenu izmeñu reke Nošnice i Moravice, čiji su tokovi uglavnom usmereni od juga prema severu.
Teren je izrazito planinski, reljefan, koji se karakteriše brojnim kosama i potocima.
Nagibi terena su uglavnom dosta veliki, naročito prema tokovima reke Nošnice, Moravice i Golijske reke.
2.2. Geološka podloga i tipovi zemljišta
Geološki sastav gazdinskih jedinica u Golijskom šumskom području detaljno je opisan u opštoj osnovi gazdovanja.
Kristalasti škriljci predstavljeni su gnajsom, mikašistom, filitima i dr. U Golijskom šumskom području škriljci se javljaju zajedno sa peščarima.
Peščar
U Golijskom šumskom području peščari se javljaju zajedno sa škriljcima. Ako se na sličan način kao kod konglomerata, slepe ili cementuju kakvim lepkom zrna
peska, postaje stena peščar, koji prema veličini zrna može bita grubi krupnozrni peščar, srednjeg zrna i sitnozrni. Kao lepak služi glinoviti mulj (glinoviti
peščar), silicijum (kvarcni peščar), krečnjačka ili neka druga karbonatna materija (vapnoviti peščar), hidroksidi gvožña (gvožñeviti ili crveni peščar),
vapnovito-glinoviti (laporoviti peščar). Pojedini varijeteti peščara nose nazive i prema mineralnim sastojcima koji u njima preovlañuju, napr.: kvarcni peščar,
liskunoviti peščar, glineni peščar, bituminozni peščar, glaukonitski peščar .
Peščari su obično čvrste i tvrde stene. Tvrdoća im veoma varira; ona se donekle može odrediti prema zvuku koji odaju peščari pri udaru. Jasan, zvonak zvuk odaju
čvrsti, vrlo tvrdi peščari; polutup zvuk odaju srednje tvrdine, a prigušen meki i trošni peščari.
Peščari mogu da postanu od peskova i bez ikakvog učešća cementa, putem mehaničkog vezivanja pod uticajem pritiska gornjih sedimenata i vodenih masa. Ovakvi
peščari, kao i oni cementovani sa malo cementa sa zrnima približno iste veličine, veoma su propustljivi za vodu.
Peščari su naslagani obično u vrlo jasne slojeve, mahom velike debljine. To su najčešće cementovani morski talozi stvarani blizu obale, što se lako vidi po ostacima
mnogih morskih životinja u njima (školjaka, puževa itd.), a isto tako su česti jezerski i rečni, manje eolski. Osim slojevitosti, koja je naročito izražena ako su
umetnute manje partije gline i laporca, većina peščara je ispresecana raznim prslinama pravilno ili nepravilno rasporeñenim.
Gnajs
Škriljasta stena, sastavljena od feldspata, kvarca i liskuna koji se javljaju kao bitni sastojci. Liskun može da bude zamenjen amfibolom, piroksenom itd. Kao sporedni
sastojci javljaju se: amfibol, granat, grafit, i dr. Po sastavu se dakle, gnajs potpuno podudara sa granitom, ali se od njega razlikuje škriljastom strukturom.
Meñutim, ni u strukturi nema uvek odreñene granice izmeñu njih. Ima gnajseva čija se struktura vrlo mnogo približuje zrnastoj i gnajs tada po strukturi
veoma liči na granit (granitni gnajs). Prema veličini sastojaka, po liskunima i po sporednim sastojcima, razlikuju se, kao i kod granita, mnoge vrste gnajseva:
krupnozrni, sitnozrni, biotitski, muskovitski, amfibolski, turmalinski, granatski i dr.
Mikašist
Jako škriljava stena sastavljena od liskunskih najčešće muskovitskih listića i kvarca. Odsustvom feldspata i jačom škriljavošću razlikuje se od gnajsa. Kvarc gradi
debele sočivaste grudve ili pločice. Zbog mnogo granata, turmalina, staurolita itd. koji se u njemu nalaze, površina mu često izgleda grbičasta. Nekada u
mikašistu nema liskuna i tada se ovakva vrsta izdvaja kao kvarcni škriljac ili kvarcit. Mikašisti su najčešće udruženi sa gnajsevima. Često pak prelaze sasvim
postupno u filit. Razlikuju se od filita što su kod mikašista skoro svi mineralni sastojci vidljivi golim okom. Kao grañevinski materijal znatno su lošiji od
gnajsa. U rasprostranjenju kod nas prate gnajseve ali su manje zastupljeni od njih.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
15
Mihaila Pupina 113
Beograd
Filit
Veoma škriljava stena, zelenkaste, ljubičaste ili crne boje, čiji se sastojci kvarc i liskun, ne mogu se dobro razlikovati golim okom, jedino sigurno putem mikroskopa.
Ljuspice liskuna i sericita su nagomilane na razne načine jedne preko drugih, zbog čega se stena svilasto preliva po čemu se razlikuje od argilošista. Postaje
preobražajem iz glinovitih stena. Kod nas su filiti vrlo rasprostranjeni u starim paleozojskim tvorevinama i uz kristalaste škriljce manjeg su kristaliniteta.
2.2.1. Zemljište
Kiselo smeñe zemljište (distrični kambisol)
Naziv "distrično smeñe zemljište" odnosi se na smeñe zemljište koje pruža loše uslove za ishranu biljaka (loše plodnosti). U upotrebi su još i sledeći nazivi: "kiselo
smeñe zemljište", "smeñe zemljište nezasićeno bazama", "smeñe šumsko zemljište" i dr.
Uslovi obrazovanja i geneza. Distrična smeña zemljišta se obrazuju na kvarcno-silikatnim supstratima s malom količinom bazičnih katjona (peščari, glinci, kristalasti
škriljci, kisele eruptivne stene). S obzirom na izvorno siromaštvo bazama nekih supstrata, ova zemljišta mogu da se nañu i u suvljim oblastima, jer i bez
ispiranja imaju nizak stepen zasićenosti bazama kakav je karakterističan za distrični kambisol. Meñutim, ona su većinom rasprostranjena u humidnim
oblastima (godišnje padavine iznad 700 mm), u kojima se bazični katjoni lakše ispiraju. Distrični kambisol je zemljište brdsko-planinskih regiona, gde
pretežno zauzima severne (strmije) padine. Prirodnu vegetaciju ovih zemljišta čine raznovrsne lišćarske, četinarske i mešovite šume, pa ih stoga mnogi
nazivaju smeñim šumskim zemljištima. Degradiranjem šuma mogu nastati različiti oblici sekundarne vegetacije, uključujući travne zajednice.
Proces posmeñivanja (koji obuhvata raspadanje primarnih minerala, argilosintezu i akumulaciju gvožñevih oksida) ima ovde posebna obeležja. Manja količina
potencijalnih minerala u supstratima na kojima se obrazuje distrični kambisol ne omogućuje intenzivniju argilosintezu, pa je stepen obogaćivanja glinom (B)
horizonta često neznatan. Nedostatak primarnih minerala gvožña uzrok je slaboj akumulaciji slobodnih oksida gvožña (nekoliko puta manje nego u eutričnih
kambisola), zbog čega je boja (B) horizonta ovde svetlosmeña do oker žuta. Nizak sadržaj baza u supstratu i intenzivna ispiranja u humidnoj klimi dovode do
osetne acidifikacije koja omogućuje mobilizaciju aluminijuma. Mobilni Al3+ u ovom tipu zemljišta već pokazuje znakove eluvijalno-iluvijalne migracije, a
ugrañujući se u interlamelarni prostor bubrećih minerala gline, prouzrokuje stvaranje sekundarnog hlorit-Al čime se smanjuje negativni naboj i kapacitet
adsorpcije po gramu gline.
Transformacija organskih materija teče u ovoj distričnoj sredini u pravcu stvaranja običnog humusnog horizonta, u kojem fulvokiseline već imaju znatan udeo. Čak se
javlja i najrastvorljivija frakcija fulvokiselina koja omogućuje migraciju Al3+ jona. U kiselijim peskovitim varijantama javlja se već otežano razlaganje
organskih ostataka i tendencije stvaranja polusirovog humusa.
Dalji razvoj distričnog kambisola zavisi od vrste supstrata i bioklimatskih uslova i može ići u pravcu ilimerizacije (na glinovitijim supstratima) ili u pravcu
opodzoljavanja (na izrazito peskovitim supstratima).
Distrični kambisol je dublji od 30 cm, najčešće 60-80 cm (reñe više od 100 cm), i zavisno od tvrdoće stene može imati litični i regolitični kontakt (tip profila A-(B)-CE, ili A-(B)-R). Humusni horizont ne prelazi 15 cm (najčešće 5-10 cm), i javlja se u formi ohričnog zrelog humusa ili prelaznog (moder) humusa. Može se
sresti i umbrični horizont. Debljina kambičnog (B) horizonta varira od 20-60 cm, a njegova boja je obično žutosmeña. Na gvožñevitim peščarima i glincima
ova zemljišta imaju crvenkastu boju nasleñenu od supstrata. Struktura je slabo izražena u oba horizonta, a može biti zrnasta, graškasta ili poliedrična.
Granulometrijski sastav distričnog kambisola varira zavisno od prirode supstrata, ali najčešće se nalazi u području peskovito-ilovastom, uz često prisustvo veće ili
manje količine skeleta. Teksturno diferenciranje profila je neznatno, a nekada uopšte ne postoji. S obzirom na takvu teksturu, ova zemljišta su uglavnom
propusna za vodu i dobro aerisana, a poljski vodni kapacitet je osrednji do nizak (na ilovastim supstratima 30-40% vol., a na glinovitim 40-50% vol.).
Sadržaj humusa u distričnom kambisolu jako varira, a najviše zavisi od nadmorske visine, sadržaja gline i nagiba terena. U bukovom pojasu sadržaj humusa u A
horizontu najčešće se kreće oko 5-10%, dok je u hrastovoj zoni negde oko donje granice ovog intervala. U pojasu mešovitih šuma bukve, jele i smrče sadržaj
humusa kreće se oko 10-20%, prelazeći i ovu gornju granicu kada se javlja u obliku razvijenog moder humusa. U (B)v horizontu sadržaj humusa može još
iznositi nekoliko procenata (2-5%). Sadržaj azota varira paralelno sa sadržajem humusa i to u intervalu 0,2-1%, a odnos C:N iznosi oko 15 i više. Reakcija
zemljista je kisela i kreće se najčešće oko 4,5-5,5, a stepen zasićenosti bazama varira najčešće od 30-50%. Jedna od karakteristika adsorptivnog kompleksa je
nizak kapacitet adsorpcije (10-20 ekvivalenata milimola H/100 g) i znatno učešće Al3+ jona u adsorptivnom kompleksu. Aktivni fosfor se gotovo uvek nalazi
u minimalnim količinama (manje od 1 mg/100 g), dok pristupačnog kalijuma uglavnom ima dovoljno (10-30 mg/100 g).
Pregled svojstava distričnih kambisola pokazuje dosta širok raspon variranja granulometrijskog sastava, a u vezi s tim i vodnih svojstava. Te razlike se još više ističu
zbog široke rasprostranjenosti ovih zemljišta od semiaridnih do humidnih regiona i u visinskim pojasevima od nekoliko stotina do više od 1000m n.v. Zato na
ovim zemljištima nalazimo i mezofitne i kserofitne šumske zajednice.
Sadržaj pristupačnih hranljivih materija uglavnom je nizak (osim sadržaja K20), jer fosfor s aluminijumom gradi nerastvorna jedinjenja, a azot se zbog obrazovanja
moder humusa isključuje iz biološkog ciklusa i inaktivira. Podtipovi sa znacima opodzoljavanja mogu se smatrati izrazito oligotrofnim zemljištima. Nizak
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
16
Mihaila Pupina 113
Beograd
stepen zasićenosti baza i nizak nivo trofičnosti su glavni ograničavajući faktori produktivnosti distričnih kambisola, dok njihova dubina i ostala fizička
svojstva najčešće nisu nepovoljni, pa se ova zemljišta u proseku mogu smatrati srednje produktivnim šumskim zemljištima.
Budući da su fizičke osobine ovih zemljišta uglavnom povoljne, kao i uslovi za razvoj korenovog sistema, korekcijom hemijskih svojstava putem fertilizacije (N, P)
može se na ovim zemljištima očekivati značajan meliorativni efekt. Zato je distrični kambisol jedno od najznačajnijih šumskih zemljlšta čija se efektivna
plodnost može znatno uvećati u odnosu na prirodnu.
Iskrčene površine s ovim zemljištem najčešće se koriste kao pašnjaci i livade, a reñe za gajenje krompira, ovsa, ječma i raži, uz obaveznu fertilizaciju. Neke varijante
distričnih kambisola su dosta podložne eroziji, naročito praškasto-peskovite varijante na nepropusnim stenama, kao što su npr. kristalasti škriljci i glinci
Humusno-silikatno zemljište (Ranker)
Naziv "humusno-silikatno zemljiste" preuzet je iz švajcarske klasifikacije i označava zemljište obrazovano na silikatnom supstratu kod koga se ističe samo humusni
horizont. Pošto se ovo zemljište nalazi najčešće na strmim nagibima, nazvano je u Austriji "ranker" (rank - strmi nagib) i taj naziv je postao internacionalni,
pošto je usvojen u mnogim zemljama.
Ranker se obrazuje na različitim silikatnim supstratima, ali se, ipak, najčešće javlja na eruptivnim i nekim metamorfnim stenama (gnajs, amfibolit, serpentin, kvarcit).
Pojava rankera pretežno je vezana za kompaktne stene, pa su to plitka zemljišta litičnim kontaktom (A-R profil). Reñe su obrazovana na rastrošenom
supstratu sa A-C-R profilom. Rankeri se pretežno nalaze na strmim stenama i glavama planinskih vrhova, pa se smatraju izrazito planinskim zemljištima, s
glavnom zonom rasprostranjenja iznad 800m. Planinska klima s oštrim kolebanjima hidrotermičkih uslova i dugim hladnim periodima, uz pedoklimatsku
suvoću uslovljenu plitkoćom profila i pretežnom vezanošću za prisojne padine, pogoduje održavanju ovih zemljišta. Obzirom na veliku raznovrsnost
supstrata i veliki visinski interval rasprostranjenja, na rankerima nalazimo različite šumske zajednice, od kserotermnih hrastovih i borovih do bukovo-jelovih
šuma. Ipak, na ovom zemljištu dominira travna vegetacija koja takoñe varira od kserotermnih neutrofilnih do mezofitnih acidofilnih zajednica. I mnoge šume
su dosta proreñenog sklopa s velikim udelom travne vegetacije.
Nepovoljni klimatski uslovi, potencirani uticajem strmog reljefa usporavaju mineralizaciju humusa i intenzitet ostalih procesa transformacije i migracije, tako da je
nakupljanje humusa, uz značajno učešće pedofaune, dominantni pedogenetički proces. Tip vegetacije odreñuje u znatnoj meri formu humusa. Travne
zajednice pogoduju obrazovanju zrelog humusa, dok u borovim, smrčevim šumama uz učešće borovnice, vreska, crnjaša i dr., može doći do obrazovanja
sirovog humusa.
Ranker se može naći u različitim stadijumima razvoja, počev od inicijalnih faza na kompaktnim stenama, pod lišajevima i mahovinama, pa do stadijuma u kojem se
začinje obrazovanje (B) horizonta, dok na kvarcnim stenama možemo naći neposredni prelaz u zemljište sa A-E-B-C profilom (opodzoljavanje).
Rankeri su uglavnom plitka zemljišta. Dubina litičnih varijanata kreće se od nekoliko pa do 20-30 cm, a čitav solum i njih čini samo humusni horizont. Regolitični
rankeri mogu biti duboki 40-50 cm, a pored humusnog, mogu imati i AC i C horizont. Visok sadržaj skeleta, najčešće 20-40%, je zajedničko svojstvo gotovo
svih rankera. Fizičke, a posebno hemijske karakteristike rankera su varijabilne, zavisno od supstrata na kojem se javljaju. Pri tome se naročito ističe razlika
izmeñu dvije grupe stena: a) bazičnih i ultra-bazičnih stena i b) silikatnih stena sa kvarcom.
Rankeri na bazičnim stenama su glinovito-ilovastog sastava, a ako u supstratu nalazimo argilitsku koru raspadanja, oni mogu biti i glinuše. Na ovim supstratima
bogatim bazama obrazuje se molični humusni horizont najčešće zrnaste strukture, a na glinovitim varijantama može imati i poliedričnu strukturu.
Zahvaljujući dobroj strukturi, zemljište je porozno (najčešće 60-70%) i dobro aerisano (vazdušni kapacitet 10-20%). Iako rankeri imaju dosta visok
retencioni kapacitet (do 60% volumnih), oni kao plitka zemljišta zadržavaju malu ukupnu površinu vode i lako se isušuju. Sadržaj humusa u rankeru jako
varira, zavisno od razvojnog stadijuma, nadmorske visine, a najčešće se kreće od 12-25%. Uz tako velike količine humusa vezan je i visok sadržaj ukupnog
azota, ali je mobilizacija azota usporena zbog slabe mineralizacije u uslovima pedoklimatske suvoće. Rankeri na bazičnim stenama su neutralni do slabo
kiseli, s visokim stepenom zasićenosti bazama (60-80%), a sa povećanjem nadmorske visine mogu biti i jače zakiseljeni. Rankeri iz ove grupe su obezbeñeni
hranljivim materijama (eutrični), iako na serpentinu i peridotitu može da se javi deficit u Ca i K i višak Mg, Ni i Cr.
Rankeri na silikatnim stenama sa više kvarca su ilovastopeskovitog sastava, rahli i dobro aerisani. To su kisela zemljišta sa niskim stepenom zasićenosti bazama (V ≤
30%). I za njih je karakteristično da im kiselost raste sa nadmorskom visinom. Ta grupa rankera ima umbrični ili organični humusni horizont sa prelaznim
tipom humusa, a na izrazito kvarcnim stenama javlja se i sirovi humus koji obično leži neposredno na kompaktnoj stijeni. Sadržaj humusa u njih varira u
istom intervalu kao i u eutričnih rankera (12-25%), a u varijantama sa sirovim humusom prevazilazi gornju granicu ovog intervala. Rankeri imaju široku
ekološku amplitudu, to su šumska zemljišta relativno male produktivnosti. Samo duboki eutrični rankeri, i to u povoljnijim klimatskim uslovima (viši
pojasevi i severne ekspozicije), predstavljaju bolja šumska staništa.
Dubina rankera je glavni limitirajući faktor produktivnosti, pa se oni ne mogu znatnije poboljšati melioracionim merama, osim manje korekcije stanja hranljivih
materija fertilizacijom. Krčenje šuma povećava kserotermizaciju rankera, čime se otežava obnova šuma i pospešuje erozija. Velike površine rankera su pod
travnjacima, i to u nižim pojasevima kserofitnog karaktera (Poa alpina, Festuca Vallesiaca, Festuca pseudoovina, Festuca sulcata, Carex humilis,
Chrysopogon grylli), dok se u višim regionima nalaze mezofilnije zajednice sa vrstama; Poa violacea, Nardus stricta, Agrostis vulgaris, Sesleria filifolia. Neki
bolji rankeri koriste se i za proizvodnju krompira.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
17
Mihaila Pupina 113
Beograd
2.3. Hidrografske karakteristike
U gazdinskoj jedinici "Kovilje - Rabrovica" izdiferencirana su tri osnovna sliva: Moravički sliv i slivovi njenih pritoka Nošnice i Golijska reke.
•
•
•
I sliv Moravičke reke, odeljenja: 5, 6, 11-37, 45-52, 73
II sliv reke Nošnice, odeljenja: 1-4, 7-10, 38-44, 53-72, 74-86
III sliv Golijske reke, odeljenja: 24-30
Moravički sliv pripada slivu Zapadne Morave.
2.4. Klimatski uslovi
Prema klimatskoj reonizaciji, područje kome pripada gazdinska jedinica " Kovilje - Rabrovica " ima sva obeležja kontinentalne klime tj. klime visija. Zime su duge,
oštre i surove, sa hladnim vetrovima, velikim snežnim nametima i vejavicama.Proleća su vrlo kratka, leta takoñe kratkotrajna sa hladnim i svežim noćima.
Za analizu klimatskih i meteoroloških pokazatelja korišćeni su podaci pluviometrijskih, klimatoloških i meteoroloških stanica: Ivanjica( 462 metara nadmorske
visine) , Kumanica (598 metara nadmorske visine), Bele Vode (1500 metara nadmorske visine).
Temperatura
Srednje mesečne i godišnje temperature vazduha prikazane su u sledećoj tabeli:
Stanica
Meseci
I
II
III
Ivanjica
-0,8
-1,1
4,9
Kumanica
-2,4
-3,5
Bele Vode
-4,1
-0,5
IV
VII
VIII
IX
Godišnje
Amplituda
3,0
9,3
19,8
-0,7
-0,7
7,6
18,2
1,7
-3,1
-3,1
5,6
18,5
IX
X
XI
XII
V
VI
X
XI
9,7
14,9
18,7
16,9
17,2
9,1
4,9
3,0
3,5
7,6
9,9
15,1
15,8
15,0
8,1
4,1
1,4
3,8
6,6
14,4
14,2
14,4
7,3
VIII
XII
Apsolutne maksimalne temperature vazduha
Stanica
Meseci
VII
Godišnje
I
II
III
IV
V
VI
Ivanjica
16,7
19,5
26,3
27,0
32,6
33,0
35,5
36,6
32,5
30,4
23,7
19,0
36,6
Kumanica
10,8
18,7
25,4
25,0
28,4
33,5
33,5
35,5
26,2
25,0
21,5
20,8
35,5
Bele vode
10,3
10,8
19,5
18,5
18,7
27,5
27,2
30,3
19,5
19,6
16,0
13,1
30,3
IX
X
XI
Apsolutne minimalne temperature vazduha
Stanica
Meseci
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
XII
Godišnje
Ivanjica
-19,6
-15,1
-14,5
-2,0
0,5
5,0
6,0
6,5
0,1
-2,5
-8,4
-13,5
-19,6
Kumanica
-20,8
-14,7
-8,0
-1,0
-2,5
7,0
9,0
5,4
-0,3
-11,0
-19,5
-20,8
-20,8
Bele vode
-15,5
-9,2
-14,2
-6,1
-5,4
2,6
6,0
2,0
1,1
2,0
-18,0
-18,5
-18,5
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
18
Mihaila Pupina 113
Beograd
Količine padavina su prikazane sledećim tabelama.
Stanica
Meseci
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
Godišnje (
mm)
Ivanjica
52
45
65
70
146
113
100
77
51
60
72
64
915
Kumanica
41
48
23
69
173
72
113
90
71
76
28
58
862
Bele vode
78
60
69
74
152
122
122
103
80
49
102
81
1092
Stanica
Ivanjica
Bele vode
Zima
Proleće
161
219
Leto
281
235
Jesen
290
347
183
231
Vegetacioni
period (
mm)
557
653
Broj dana sa padavinama većim od 10 mm prosečno godišnje iznosi u Ivanjici 30 dana, Kumanici 19 dana, Belim vodama 48 dana.
Broj dana sa padavinama u obliku snega prosečno godišnje iznosi u Ivanjici 29 dana, Kumanici 24 dana, na Belim vodama 52 dana.
Indeks suše obračunat po formuli E. de Martonne-a iznosi u Ivanjici 47, Kumanici 49 i na Belim vodama 70.
Prosečno godišnje trajanje sunčevog sjaja u rejonu Belih voda iznosi 1903 časa,. Najsunčaniji mesec u rejonu Belih voda je mesec jul (257 časova), a najmanje
osunčavanje je u novembru (83 časa).
2.5. Opšte karakteristike šumskih ekosistema
Gazdinska jedinica "Kovilje - Rabrovica" (550 - 1389 m.n.v.) prema vertikalnom članjanju šumske vegetacije pripada planinskom pojasu.
Za ovu gazdinsku jedinicu izdvojena su tri kompleksa (pojasa) šumske vegetacije i to:
1.
2.
3.
Kompleks (1) (pojas) aluvijalno-higrofilnih tipova šuma
Kompleks (3) (pojas) kseromezofilnih kitnjakovih i grabovih tipova šuma
Kompleks(4) (pojas) mezofilnih bukovih i bukovo četinarskih tipova šuma
Kompleksi (pojasevi) dalje se raščlanjuju na cenoekološke grupe tipova šuma, na osnovu saznanja o vegetaciji i zemljištu. Prema navedenom kriterijumu za ovu
gazdinsku jedinicu izdvojene su sledeće cenoekološke grupe tipova šuma:
12 - Šume sive jove (Alnion incanae) na recentnim aluvijalnim nanosima
31 - Šuma kitnjaka i cera (Quercion petraeae-cerris) na razlicitim smedjim zemljištima
32 - Šuma graba (Carpinion beluli illyrico-moesiacum) na smedjim i lesiviranim zemljištima
42 - Planinska šuma bukve (Fagenion moesiacae montanum ) na razlicitim smedjim zemljištima
46 - Šuma bukve i jele (Abieti-Fagenion moesiacae) na smeñim zemljištima i lesiviranim varijantama nekih smeñih zemljišta
Cenoekološke grupe tipova šuma dalje se raščlanjuju na grupe ekoloških jedinica, koje predstavljaju pojedine biljne zajednice, najčešće ranga asocijacije
okarakterisane zemljištima na kojima se javljaju. U ovoj gazdinskoj jedinici izdvojene su sledeće grupe ekoloških jedinica:
121 - Šuma sive jove (Alnetum incanae) na recentnim šljunkovito-peskovitim aluvijalnim nanosima
313 - Šuma kitnjaka i cera (Quercetum petraeae-cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krecnjacima
323 - Šuma kitnjaka, graba i cera (Carpino - Quercetum petraeae - cerris) na zemljištima na lesu i kiselim silikatnim stenama
421 - Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim zemljištima
422 - Šuma bukve,graba i plemenitih liščara (Aceri-Carpini-Fagetum moesiace montanum) na humusno-silikatnim i manje-više skeletnim smeñim zemljištima
462 - Šuma bukve i jele (Abieti-Fagetum moesiacae) na sjajnim škriljcima, kontaktno metamorfnim stenama, kvarcitima i mermerisanim krečnjacima
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
19
Mihaila Pupina 113
Beograd
121-Šuma sive jove (Alnetum incanae) na recentnim šljunkovito-peskovitim aluvijalnim nanosima
Šume sive jove se nalaze na većim nadmorskim visinama, u brdskom i planinskom regionu, na recentnim aluvijalnim nanosima stalno vlaženim tekućom vodom, u
gornjim i srednjim tokovima tokovima reka. U Golijskom šumskom području javljaju se pored planinskih potoka.
313 - Šume kitnjaka i cera (Quercetum petraeae-cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima
Šume kitnjaka i cera, čine prelaz izmeñu čistih šuma kitnjaka i šuma sladuna i cera. Ove šume zauzimaju donji pojas kitnjakovih šuma, do oko 600 metara nadmorske
visine, na širokom rasponu različitih tipova zemljišta i toplim ekspozicijama. To su nešto kserotermnije šume od monodominantnih šuma kitnjaka , a
mezofilnije od šuma čistog cera.
323 - Šume kitnjaka, graba i cera (Carpino-Quercetum petraeae-cerris) na zemljištima na lesu i kiselim silikatnim stenama
Ove šume prostiru se na plitkim nerazvijrnim zemljištima na lesu i silikatnim stenama. Zemljišta su nerazvijena u odnosu na ostala na istom matičnom suptratu
(silikatno-karbonatnom, odnosno karbonatno-silikatnom) i po svojim ekološko-proizvodnim karakteristikama ne odgovaraju vegetaciji koja se na njima
nalazi. U spratu drveća sem kitnjaka, graba i cera zastupljene su sledeće vrste: lipa, jasen, klen, brekinja, divlja trešnja i dr. U spratu žbunja je dren, svib,
kalina, leska, glog, klokočika idr. Sprat prizemne flore je dobre pokrivenosti.
421 - Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima
Odlikuje se gustim sklopom, dominacijom bukve u spratu drveća i oskudnim spratom žbunja. Zbog jake zasene prizemna flora je slabo razvijena, osim u prolećnom
aspektu - pre olistavanja bukve - kada je zastupljen veći broj geofita. Bukva je u ovom području osvojila staništa koja joj odgovaraju, potisnula druge vrste
drveća, što nije posledica samo uticaja čoveka i stanišnih faktora, već i promena ne samo u fitoklimi i pedoklimi i zemljištu u celini već u celokupnoj
vegetaciji planinskih masiva ovog područja. Bukva se javlja na različitim ekspozicijama i nagibima do 25º.
U jako sklopljenom spratu drveća apsolutno dominira bukva (Fagus moesiaca), a primešan se javlja veći broj mezofilnih vrsta drveća, uglavnom srednjeevropskog
areal-tipa, a to su: Acer pseudoplatanus, Acer platanoides, Acer campestre, Quercus petraea, Carpinus betulus, Prunus avium, Ulmus montana, Tilia
platyphyllos, Tilia cordata, Fraxinus excelsior, Pyrus pyraster, Malus sylvestris i dr. U vrlo oskudnom spratu žbunja najčešće se sreću sledeće vrste:
Sambucus nigra, Daphne mezereum, Daphne laureola, Lonicera xylosteum, Euonymus latifolius, Coryllus avellana i dr. U spratu prizemne flore koji je
oskudan u toku vegetacionog perioda, a bujan u rano proleće najčešće vrste su: Dryopteris filix- mas, Athyrium felix-femina, Polystichum aculeatum,
Epilobium montanum, Cardamine bulbifera, Cardamine enneaphyllos, Mycelis muralis, Mercurialis perennis, Arum maculatum, Sanicula europaea, Anemone
ranunculoides, Polygonatum multiflorum, Allium ursinum, Rubus hirtus, Asperula odorata, Salvia glutinosa i dr.
Zbog maritimne i humidne mikroklime kao i jakog sklopa sprata drveća, u planinskim bukovim šumama, mikroklimatski uslovi su vrlo povoljni - pod krošnjama
stabala relativna vlažnost vazduha je velika, a insolacija i jača vazdušna strujanja su svedena na minimum. Povoljni mikroklimatski uslovi kao i stelja bukve i
primešanih vrsta omogućavaju stvaranje mul-humusa i obrazovanje dubokih, vlažnih i plodnih eutričnih i distričnih smeñih zemljišta. Tako ova zajednica
predstavlja osnovu za stabilan ekosistem koji nije podložan brzim degradacijama, a čini i znatan procenat drvne mase u ekonomskim šumama Srbije. U
okviru ove zajednice opisano je više subasocijacija.
422 - Šuma bukve, graba i plemenitih liščara (Aceri-Carpini-Fagetum moesiace montanum) na humusno-silikatnim i manje-više skeletnim smeñim
zemljištima
Ove šume su nastale antropološkim uticajem kao degradaciona faza planinske šume bukve. U skoro svim ovim šumama, a naročito na boljim zemljištima, osloboñeni
zasene bukve, uspešno se naseljavaju plemeniti liščari: javor (Acer pseudoplatanus), mleč (Acer platanoides), beli jasen (Fraxinus excelsior), divlja trešnja
(Prunus avium), divlja kruška (Pyrus pyraster), krupnolisna lipa (Tilia platyphyllos) i druge vrste. Poželjno bi bilo, prilikom melioracija, ove vrste forsirati.
462 - Šuma bukve i jele (Abieti-Fagetum moesiacae) na sjajnim škriljcima, kontaktno metamorfnim stenama, kvarcitima i mermerisanim krečnjacima
Ova asocijacija se odlikuje jakim sklopom sprata drveća u kome dominiraju edifikatori Fagus moesiaca i Abies alba. Primešano mogu da se jave Ulmus montana,
Acer pseudoplatanus, Sorbus aucuparia i dr. U spratu žbunja, koji je malog sklopa, javlja se podmladak jele (u većim grupama oko fertilnih stabala) i bukve,
kao i neke žbunaste vrste kao Sambucus racemosa, Sambucus nigra, Daphne mezereum, Euonymous latifolius, Lonicera nigra, i dr. Prizemno su obilno
zastupljene mezofilne vrste karakterističnog skupa: Oxalis acetosella, Athyrium filix-femina, Dryopteris filix-mas, Rubus hirtus, Rubus idaeus,
Cardaminebulbifera, Cardamine enneaphyllos, Cardamine trifolia, Prenanthes purpurea, Actaca spicata, Senacio nemorosis, Galium rotundifolium, Impatiens
noli-tangere i dr. U okviru ove asocijacije izdvojeno je više subasocijacija.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
20
Mihaila Pupina 113
Beograd
2.6. Opšti faktori značajni za stanje šumskih ekosistema
Prilikom proučavanja šumskih ekosotema posebno mesto zauzima proučavanje staništa. Karakteristike staništa manifestuju se kroz osnovne ekološke faktore, i to:
1.
2.
3.
4.
5.
Klimatski faktori, u koje spadaju: temperatura, atmosferski talog i vlaga vazduha, svetlost, vetar i dr.;
Orografski faktori, koje čine: reljef, nadmorska visina, ekspozicija terena, nagib terena, mikroreljef i dr.;
Geološka podloga (matični supstrat), značajno je za obrazovanje različitih tipova zemljišta;
Edafski faktori ili zemljišni faktori, deluju preko fizičkih i hemijskih osobina zemljišta i kao sredina za razvoj korenovog sistema biljaka;
Biološki činioci meñu kojima su najvažniji biljni i životinjski svet i čovek kao poseban antropogeni faktor.
Svi gore navedeni ekološki faktori u prirodi deluju zajedno, tj. kao celina, odnosno kao kompleks faktora. Oni su meñusobno povezani delujući jedan na drugoga i na
sredinu, meñusobno se dopunjiju i zamenjuju.
Mikroklima šumskih staništa
Prilikom analize šumskih staništa na jednom širem području (regionu) nije samo dovoljno da se upoznaju karakteristike regionalne klime (makroklime), već treba da
se znaju i klimatske karakteristike na užem prostoru – mikroklima svakog staništa. Ustanovljavanje razlike u mikroklimi susednih staništa, služi nam u oceni
ekoloških karakteristika pojedinih šumskih – ekoloških jedinica. Pri analizi šumskih staništa mikroklimatska istraživanja su veoma dragocena za ocenu
sličnosti i razlika šumskih ekosistema, kao i veze koje postoje izmeñu njih.
Izloženost terena (ekspozicija)
Ekspozicija terena u velikoj meri utiče na izgled i sastav šuma i staništa u celini. Ekspozicija ima bitan uticaj na klimatske i edafske (zemljišne) uslove odreñenog
staništa. Najviše se meñusobno razlikuju severne i južne ekspozicije. Razlike su u stepenu osunčavanja terena, temperaturi i vlažnosti vazduha, zemljišta i dr.
Ove razlike izmeñu severnih i južnih ekspozicija mogu biti vrlo izražene i ekstremne, i utišu na formiranje odreñenih tipova šuma.
Nagib terena i šuma
Nagib terena (kao i ekpozicija) ima višestruke uticaje na promene klimatskih i edafskih uslova. Nagib terena ima vidnog uticaja na stepen zagrevanja staništa, dubinu
zemljišta, vlažnost zemljišta, zadržavanje snežnog pokrivača i dr. Sa povećanjem ugla nagiba terena na južnim i zapadnim ekspozicijama povećava se
količina toplote i intenzitet osunčavanja, a na severnim stranama je obrnuto, smanjuje se. Prema tome, nagib terena zajedno sa ekspozicijom bitno menja
mikroklimatske uslove staništa.
Nadmorska visina i šuma
Promene nadmorske visine utiču na promene osnovnih karakteristika klime (temperatura vazduha, vlažnost vazduha, količina i raspodela atmosferskog taloga, režim
svetlosti i dr.). Sniženjem temperature, manjom ukupnom količinom toplote i skraćenjem vegetacionog perioda, sa porastom nadmorske visine menjaju se i
vrste drveća koje grade odgovarajuće zajednice. Zbog pooštrenih klimatskih i drugih uslova na većim nadmorskim visinama u sastojinama ima manji broj
stabala po hektaru i ona su manjih visina i ukupna produkcija drvne zapremine je manja.
Uslovi zemljišta
Za nastanak odreñenih tipova zemljišta značajni su sledeći faktori: geološka podloga, reljef, klima, vegetacija i čovek. Svi ovi faktori imaju veću ili manji ulogu,
deluju zajedno i kompleksno, a rezultat njihovog delovanja su različita zemljišta.Za uspešan rast drveća prvenstveno je potrebna dovoljna fiziološka dubina i
povoljne fizičke (dovoljno vode, vazduha) i hemijske (ph, sastav zemljišnog rastvora i dr.) osobine zemljišta. Zaključuje se da različiti faktori utiču na
formiranje različitih tipova zemljišta, a na njima i odgovarajući tipovi vegetacije, kako livadsko – pašnjačke, tako i šumske.
Biotički činioci – biljni i životinjski svet i čovek
Osnovne vrste drveća – edifikatori i subedifikatori, tj. dominantne vrste u spratu drveća, najvažnija su karika šumske biocenoze. Pored toga što su najbrojnije
zastupljene, one u najvećoj meri utiču na formiranje biotopa (staništa) i na život svih ostalih organizama u biocenozi.
Pored toga oni su glavni nosioci produkcije, tj. razvoja proizvodnih karakteristika svakog pojedinog tipa šume. Meñutim u lancu interakcije živih i neživih delova
šumskog ekosistema, pored drveća, značajni su i svi drugi biljni organizmi. Oni deluju posredno ili neposredno, na stanište, jedni na druge, na životinjski svet
itd.
Životinjski i biljni svet u šumskoj biogeocenozi su vrlo tesno povezani. Dok većini životinja biljke služe direktno za ishranu, vrlo mali broj vrsta u šumi se hrani
životinjama. Životinje u velikoj meri utiču na biljke neposredno (oprašivanje, raznošenje semena i dr.) i posredno (svojom aktivnošću menjaju stanište –
mehaničko usitnjavanje, mešanje i ubrzavanje razlaganja organskih materija, ñubrenje i dr.).
Kao poremećaj prirodne ravnoteže u šumi zoogeni i fitogeni faktori su uvek tesno povezani, a najčešći primarni uzročnik je čovek. Pojava kalamiteta insekata (gubar,
mrazovac i dr.) najčešće su posledica čovekovog nerazumnog odnosa prema šumi. Posledice ovih kombinovanih zooantropogernih uticaja su degradirane
šume.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
21
Mihaila Pupina 113
Beograd
3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE
3.1. Opšte privredne karakteristike
Ukupna površina opštine Ivanjica po katastru nepokretnosti (2007 godina) je 109.000 ha, od toga na šume otpada 55.195 ha (50,6 %). Obradivih površina ima 47,1%
i ostalog zemljišta 2,3 %.
Na teritoriji opštine živi 34279 stanovnika (2007. godina) . Prosečan broj stanovnika po 1 km2 iznosi 31,4 stanovnika.
3.2. Ekonomske i kulturne prilike
Podaci za ekonomske i kulturne prilike opštine Ivanjica preuzeti su iz Statističkog godišnjaka 2007 god.
Ivanjica
Ukupno
Ivanjica
Zaposleni
Ukupno
8903
Goveda
12.705
Broj stoke i živine (2007 god.)
Svinje
Ovce
17.558
23037
Živina
55.965
Privreda, obrazovanje i zdravstvo (2007 godina)
Učenici osnovnih
Učenici srednjih
Broj lekara
škola
škola
3.215
1.002
43
Buñetski prihodi ( u
hilj.din.)
259.512
3.3. Organizacija i materijalna opremljenost šumskog gazdinstva
Golijskim šumskim područjem gazduje šumsko gazdinstvo "Golija" u sastavu JP "Srbijašume" - Beograd. Šumsko gazdinstvo svoju delatnost obavlja preko direkcije
šumskog gazdinstva, šumskih uprava i radnih jedinica.
U okviru direkcije šumskog gazdinstva formirane su sledeće službe:
-
služba za planiranje gazdovanja šumama
služba za privatne šume i zaštitu životne sredine
služba za iskorišćavanje šuma
služba za ekonomsko - komercijalne poslove
služba za opšte i pravne poslove
Niže organizacione jedinice su:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
ŠU "Ivanjica - Kušići" - Ivanjica
ŠU "Devići" - Devići
ŠU "Golijska reka" - Golijska reka
ŠU "Sjenica" - Sjenica
ŠU "Čačak" - Čačak
Radna jedinica mehanizacija
Radna jedinica ostali resursi
Sa gazdinskom jedinicom " Kovilje - Rabrovica ", gazduje ŠU "Ivanjica".
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
22
Mihaila Pupina 113
Beograd
Kadrovska strukrura zaposlenih radnika šumskog gazdinstva "Golija" - Ivanjica na dan 31.12.2013. godine prikazana je u sledećoj tabeli:
ŠU - R.J.
Zajednička služba
Šumska uprava Ivanjica
Šumska uprava Devići
Šumska uprava Golijska reka
Šumska uprava Sjenica
Šumska uprava Čačak
Radna jedinica Mehanizacija
Radna jedinica Ostali resursi
Ukupno ŠG
VSS
VŠS
11
6
4
5
4
6
1
1
38
SSS
1
1
2
1
5
KV
14
33
19
20
18
21
12
3
140
PKV
2
5
1
3
14
25
NKV
2
3
3
2
2
4
16
1
6
1
3
1
1
13
Ukupno
31
52
28
33
27
27
31
5
237
U novembru 2003 godine većina sekača i šumskih radnika sporazumno je raskinula radni odnos uz novčanu nadoknadu za svaku godinu radnog staža, u postupku
restrukturiranja JP "Srbijašume". Većina ovih sekača angažovana je preko privatnih firmi u poslovima dobijenim na tenderima i licitacijama raspisanim u JP
"Srbijašume".
U septembru 2005 godine je i veči broj radnika mehanizacije, takoñe u postupku restrukturiranja javnog preduzeća, preuzeo mašine ( vozila ) na lizing i osnovao
privatne firme i preduzeća koja se bave uslugama u šumarstvu.
Radna jedinica "Mehanizacija" raspolaže sa radionicom za popravku i servisiranje mehanizacije i sredstava rada. Radna jedinica "Mehanizacija" - Ivanjica vrši
raspored mehanizacije i sredstava rada po šumskim upravama, shodno potrebama istih u datom momentu proizvodnje.
Popis osnovnih sredstava
Osnovno sredstvo
Motorna testera
Motokultivator sa frezom
Motorna prskalica
Sadilica za pikiranje
Vadilica
Cisterna za gorivo-stabilna
Traktor točkaš
Lada niva
Jugo koral
Traktorska prikolica
Zglobni traktor
Utovarivač
Buldožer
Kamion
Kamion sa dizalicom
Uaz
Kamion cisterna
Kombinirka
Mini-bus
Putnički Audi
Jugo poli
Kompresor
Gaz vatrogasni
Prikolica-niskonoseća
Prikolica-kamionska
Kombi
ŠU
Ivanjica
ŠU
Golijska reka
3
1
1
1
1
2
2
3
2
ŠU
Čačak
ŠU
Sjenica
1
R.J.
Mehanizacija
2
Zajedničke
službe
1
1
4
2
1
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
ŠU
Devići
1
2
2
3
1
3
1
1
1
1
1
2
1
5
4
2
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
3
1
Ukupno
9
2
1
1
1
9
4
17
2
2
2
1
5
4
2
2
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
23
Mihaila Pupina 113
Beograd
Osnovna sredstva za rad u delu seče šuma, izvlačenja i transporta sortimenata dobrim delom su amortizovana i moraju se obnavljati, a nedostatak ovih sredstava se
nadoknañuje saradnjom sa privatnicima i njihovim sredstvima za rad u šumi.
3.4. Otvorenost šumskih kompleksa saobraćajnica (sploljašnja i unutrašnja)
Glavni putni pravaci, koji čine spoljnu otvorenost gazdiske jedinice , su asfaltni put Ivanjica– Meñurečje - Bratljevo i asfaltni put Ivanjca – Meñurečje - Gleñica
Unutrašnja otvorenost
Struktura puteva po kategorijama:
1. Asfaltni put
2. Tvrdi kamionski
3. Meki kamionski
Ukupno:
7,5 km
17,3 km
40,2 km
65,0 km
Ukupna dužina puteva u gj. je 65,0 km i sa šumskim vlakama čini dobru otvorenost gazdinske jedinice.
Prosečna gustina mreže puteva u ovoj gazdinskoj jedinici iznosi 65,0 km : 2,80357 ha = 23,2 km/1.000 ha. Ovakva otvorenost gazdinske jedinice garantuje nesmetano
realizovanje planova gazdovanja šumama. Unutrašnja otvorenost gazdinske jedinice iznosi 23,2 m/ha.
3.5. Dosadašnji zahtev prema šumama gazdinske jedinice i dosadašnji način
korišćenja šumskih resursa
Dosadašnje potrebe i zahtevi prema šumama bili su uslovljeni opštim i posebnim ciljevima gazdovanja. Opšti ciljevi su utvrñeni Zakonom o šumama, posebni ciljevi
su utvrñeni za svaku namensku celinu.
Dosadašnje potrebe i zahtevi su: proizvodnja trupaca, proizvodnja oblog tehničkog drveta, proizvodnja sitnog tehničkog drveta, proizvodnja ogrevnog drveta, uzgoj i
zaštita šuma, proizvodnja sporednih šumskih proizvoda i izgradnja šumskih saobraćajnica i drugih objekata.
•
•
Proizvodnja drvne mase izvodila se raspoloživim sredstvima šumskog gazdinstva, a prodaja je vršena na putu - stovarištu, i franko kupac.
Radovi na uzgoju i zaštiti vršeni su na osnovu donetih planova u proteklom ureñajnom razdoblju.
3.6. Mogućnost plasmana šumskih proizvoda
Sama Ivanjička opština odlikuje se velikim preradnim kapacitetima drveta. U samoj Ivanjici nalazi se drvnoindustrijski kombinat "ŠPIK" koji je savremeno
opremljen pogonima za preradu drveta.
U Ivanjičkoj opštini postoji i veći broj malih privatnih pilana za primarnu preradu drveta.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
24
Mihaila Pupina 113
Beograd
4.0. FUNKCIJE ŠUMA
4.1. Osnovne postavke i kriterijumi pri prostorno - fukcionalnom reoniranju šuma i
šumskih staništa
Zbog brojnih koristi za društvo u celini, šume i šumsko zemljište su po Zakonu o šumama "dobro od opšteg interesa", pa je prema tome gazdovanje šumama i
šumskim područjima složen i odgovoran društveni zadatak.
Sve funkcije šuma, uslovno se prema značaju (M. Medarevića, 1991) mogu svrstati u tri grupe:
•
•
•
Ekološke (zaštitne) funkcije
Proizvodne funkcije
Socijalne funkcije
Ekološke funkcije podrazumevaju zaštitne, hidrološke, klimatske, higijensko-zdravstvene i druge funkcije.
Proizvodne funkcije šuma predstavljene su proizvodnjom drveta (tehničkog i prostornog), divljači (krupne i sitne), šumskog semena i ostalih proizvoda šuma (lekovito
bilje, pečurke, šumski plodovi, smola i dr.), kao i proizvodnja kiseonika posebno specifične i vrlo značajne funkcije šuma.
U socijalne funkcije šuma ubrajamo: turističko-rekreativne, obrazovne, naučno-istraživačke, odbrambene i druge funkcije.
U svakoj šumi ili njenom delu istovremeno se ostvaruje više funkcija šuma koje se vremenski i prostorno prepliću i svaki od njih ima manji značaj za širu društvenu
zajednicu. Sve ove funkcije šuma potrebno je uvažiti i meñusobno uskladiti kako bi se ostvario maksimalan ekološki i ekonomski efekat za širu društvenu
zajednicu.
Postupak pri prostorno-funkcionalnom reoniranju šuma, pri čemu usvajamo princip polifunkcionalnosti, polazi od utvrñivanja prioritetne (najznačajnije) funkcije
šume. Utvrñivanje prioritetne funkcije (osnovne namene) u osnovi polazi od:
1.
2.
Usvajanja unapred utvrñenih zakonskih rešenja, kojima je namena šuma ili pojedinačnih njenih delova već utvrñena, a u skladu s tim i prioritetna
funkcija i cilj gazdovanja njome uslovljen.
Da se na osnovu poznatih kriterijuma izvrši utvrñivanje prioritetne funkcije šuma, odnosno da se izvrši pojedinačno vrednovanje šuma ili njenih delova
vezanih za svaku konkretnu funkciju, a da se u fazi integralne analize polifunkcijalnog karaktera utvrdi prioritetna funkcija.
Nakon utvrñivanja prioritetne funkcije potrebno je ostale funkcije usaglasiti i razrešiti meñusobne konflikte. Ovo podrazumeva utvrñivanje meñusobnog odnosa
pojedinih funkcija prema prioritetnoj funkciji šuma, odnosno u kojoj meri se mogu ostvariti pored prioritetne funkcije i druge funkcije šuma.
Odnos pojedinih funkcija prema prioritetnoj funkciji može biti sledeći:
1.
2.
3.
Da su pojedine funkcije šuma spojive sa prioritetnom funkcijom, odnosno da se sa istim funkcionalnim zahtevima u potpunosti ostvaruju i druge funkcije
šuma i tada možemo govoriti o prioritetnim funkcijama šuma.
Da se pojedine funkcije šuma nalaze u izvesnom konfliktu sa prioritetnom funkcijom ili da za svoje ostvarenje zahtevaju drugačije funkcionalne zahteve,
tako da se ne ostvaruju u potpunosti, ali ih je potrebno planirati u onoj meri u kojoj ne ugrožavaju prioritetnu funkciju i u tom smislu predstavljaju
dopunske funkcije šuma.
Da su pojedine funkcije šuma toliko suprotne prioritetnoj funkciji te se ne mogu ostvarivati, a u skladu s tim ne mogu se ni planirati, pa se kao takve
mogu nazvati isključive funkcije.
4.2. Funkcija šuma i namena površina
S obzirom na sve složenije funkcije šuma zbog kojih je neophodno planirati različite ciljeve gazdovanja u pojedinim delovima šumskog kompleksa, nameće se potreba
da se izvrši prostorna podela šumskog kompleksa, u zavisnosti od prioritetne namene (funkcije) njihovih pojedinih delova.
Na osnovu zatečenog stanja i utvrñenog potencijala šuma i šumskog zemljišta i Zakonske i podzakonske regulative koja se odnosi na gazdovanje šumama u
gazdinskoj jedinici " Kovilje - Rabrovica " utvrñene su sledeće globalne i prioritetne funkcije šuma:
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
25
Mihaila Pupina 113
Beograd
Namena globalna
1. Šume i šumska staništa sa proizvodnom funkcijom (10)
2. Šume sa prioritetnom zaštitnom funkcijom (12)
3. Park prirode (16)
Namena osnovna
Namenska celina 10. - Proizvodnja tehničkog drveta
Namenska celina 17. - Semenska sastojina
Namenska celina 26. - Zaštita zemljišta od erozije
Namenska celina 66. - Stalna zaštitna šuma (izvan gazdinskog tretmana)
Namenska celina 53. - Park prirode - III stepen zaštite
Namenska celina "10" - Proizvodnja tehničkog drveta
Za ovu namensku celinu prioritetna funkcija je maksimalna i trajna proizvodnja drveta najboljeg kvaliteta. Istovremeno sa ispunjavanjem proizvodne funkcije,
maksimalno se ostvaruje i proizvodnja kiseonika posebno specifične, a sa ekološkog aspekta vrlo značajne. Pored ovih funkcija ostvaruju se i ostale funkcije
šuma samo sa manjim stepenom i predstavljaju dopunske funkcije. Isključivih (potpuno konfliktnih) funkcija skoro da nema.
Funkcionalni zahtevi sastojina za ostvarenje ove namenske celine sadržani su u:
•
•
•
•
•
•
•
•
izboru vrsta drveća na tipološkoj osnovi
forsiranju mešovitih sastojina radi obezbeñenja njihove biološke stabilnosti
forsiranju svih do sada poznatih uzgojno-strukturnih oblika u skladu sa osobinama vrsta drveća i staništa na kome se nalaze
forsiranju potpunog sklopa
forsiranju optimalne šumovitosti
melioraciji degradiranih šuma
primeni mehanizacije u svim fazama nege sastojina i seči i izradi drvnih sortimenata
optimalnoj otvorenosti šumskog kompleksa šumskim saobraćajnicama (putevi, vlake).
Namenska celina "17" - Semenske sastojine
Za ovu namensku celinu prioritetna funkcija je proizvodnja odabranog šumskog semena. Ova prioritetna funkcija izdvojena je samim postojanjem objekata
(semenskih sastojina) koji su registrovani od strane nadležnog Ministarstva.
Namenska celina "26" - Zaštita zemljišta od erozije
Prioritetna funkcija u ovoj namenskoj celini je zaštita zemljišta od vodne erozije. Kriterijumi za izdvajanje ove namenske celine obuhvataju:
•
•
•
•
•
erozione brazde na površini zemljišta
strme do vrlo strme strane nagiba preko 30°
suva i plitka skeletna zemljišta
strane sa nagibom preko 20° na ilovastoj podlozi
dvoslojna zemljišta i na manjim nagibima
Funkcionalni zahtevi sastojina za protiverozionu zaštitu zemljišta su:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
izboru vrsta na tipološkoj osnovi
potpuna obraslost
prebirna struktura sastojina, u uslovima gde to ne odgovara biološkim osobinama vrsta drveća, formirati dvospratne i višespratne sastojine
forsiranje izdanačkih sastojina na dvoslojnim zemljištima
isključiti proizvodnju dugačkih sortimenata
granjevinu ostavljati u sastojini uz potpunu uspostavu šumskog reda
mehanizovani način izvlačenja podrediti animalnom
seču i izvlačenje sortimenata ograničiti na zimski period
zabraniti spuštanje i izvlačenje stabala po liniji najvećeg pada terena
gustinu šumskih komunikacija svesti na minimum
preventivna zaštita šuma od šumskih štetočina (ento i fito porekla), kao i od požara.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
26
Mihaila Pupina 113
Beograd
Namenska celina "53" – Park prirode – III stepen zaštite
Na osnovu donete uredbe o zaštiti Parka prirode "Golija" (Sl.gl. RS br.45 od 20.06.2001 godine) utvrñene su tri namenske celine:
1.
2.
3.
Namenska celina 51. Park prirode - I stepen zaštite
Namenska celina 52. Park prirode - II stepen zaštite
Namenska celina 53. Park prirode - III stepen zaštite
Park prirode "Golija" prema navedenoj uredbi svrstava se u prvu kategoriju zemljišta kao prirodno dobro od izuzetnog značaja.
Na području Parka prirode "Golija" obezbeñuje se:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
Zaštita i praćenje stanja biljnih i životinjskih vrsta, njihovih populacija i staništa
Primena mera u gazdovanju šumama kojima se osigurava poboljšanje stanja i povećanje površina šumskih ekosistema, očuvanje reprezentativnih
šumskih sastojina i florističke i faunističke raznovrsnosti
Reintrodukcija i rekonolizacija autohtonih vrsta i druge aktivnosti na očuvanju i unapreñivanju stanja populacije ugroženih vrsta flore i faune
Košenje livada i poboljšanje pašnjačkih površina
Kontrolisano sakupljanje biljnih i životinjskih vrsta
Kontrolisana ispaša na pašnjačkim površinama i ureñenje pojila za stoku
Korišćenje poljoprivrednog zemljišta i stočarstva na ustaljen, tradicionalan način
Ureñenje i korišćenje prostora u skladu sa propisanim režimom zemljišta na način kojim se omogućava očuvanje prirodnih vrednosti i spomenika kulture
Ureñenje, izgradnja i infrastrukturna opremanja prostora za potrebe turizma i rekreacije
Obnavljanje i održavanje poljskih, šumskih i drugih puteva i objekata narodnog graditeljstva
Ureñenje sela i seoskih središta
Uspostavljanje monitoringa
Naučno istraživački i obrazovani rad i prezentacija prirodnih i kulturnih vrednosti Parka prirode
Na području režima zaštite III stepena zabranjuje se:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Izgradnja industrijskih, infrastrukturnih, hidrotehničkih i drugih objekata čiji rad i postojanje mogu izazvati nepovoljne promene kvaliteta zemljišta,
vode, vazduha, živog sveta, lepote predela, kulturnih dobara i njihove okoline
Izgradnja stambenih ekonomskih i pomoćnih objekata poljoprivrednih domaćinstava i vikend objekata izvan grañevinskih područja utvrñenih posebnim
planskim i urbanističkim dokumentima, odnosno gradnja objekata poljoprivrednih domaćinstava izvan postojećih grañevinskih parcela do donošenja tih
dokumenata.
Eksploatacija mineralnih sirovina, izuzev korišćenja privremenih majdana kamena i pozajmišta zemlje i rečnog materijala
Razgradnja i drugi vidovi uništavanja objekata koji arhitektonsko-grañevinskim odlikama u vremenu nastanka i nameni predstavljaju spomenike naučnog
grañevinarstva
Uništavanje vrsta biljaka i životinja zaštićene kao prirodne retkosti
Preoravanje zemljišta, krčenje šuma i obavljanje drugih radnji na mestima i na način koji može izazvati procese jake i eksecivne vodne erozije i
nepovoljne promene predela
Skladištenje, odlaganje i bacanje smeća i otpadnih materijala izvan mesta odreñenih za tu namenu, kao i neregulisanje odlaganja stajskog ñubriva
Rukovanje otrovnim hemijskim materijama i naftnim derivatima na način koji može prouzrokovati zagañivanje zemljišta i voda
Namenska celina "66" - Stalna zaštitna šuma (izvan gazdinskog tretmana)
Sastojine ove namenske celine nalaze se na vrletnom, nepristupačnom terenu (nagiba preko 40°). Sami orografski uslovi bili su odlučujući faktor da se ove sastojine
prepuste prirodnim procesima razvoja i da se stave van gazdinskog tretmana .
4.3. Gazdinske klase
Prema Pravilniku o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama, ( Sl.
gl. SRS br. 122/2003 ) gazdinsku klasu ( čl.4 ) čine sve sastojine iste namene,istih ili sličnih stanišnih uslova ( po ekološkoj pripadnosti ili tipu šume ) i
sastojinskog stanja ( po sastojinskoj pripadnosti ), za koje se utvrñuju jedinstveni ciljevi i mere gazdovanja.
Usvajajući napred navedeno, gazdinske klase formirali smo na osnovu tri kriterijuma : namene površine, sastojinske pripadnosti i pripadnosti grupi ekoloških jedinica.
Gazdinsku klasu označava osam brojeva, od kojih prva dva broja označava namensku celinu, sledeća tri broja po redu označavaju sastojinsku celinu ,a zadnja tri
broja označavaju grupu ekoloških jedinica.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
27
Mihaila Pupina 113
Beograd
U gazdinskoj jedinici " Kovilje - Rabrovica " ukupno je izdvojeno 45 gazdinskih klasa:
Namenska celina "10" - Proizvodnja tehničkog drveta
10102121
102.Izdanačka šuma jova
10196313
196.Izdanačka mešovita šuma cera
10330421
330. Izdanacka šuma breze
10351421
351.Visoka (jednodobna) šuma bukve
10352421
352.Visoka (raznodobna) šuma bukve
10357462
357. Visoka šuma bukve i jele
10360421
360.Izdanačka šuma bukve
10361421
361.Izdanačka mešovita šuma bukve
10362421
362.Devastirana šuma bukve
10469421
469.Veštački podignuta sastojina ostalih lišćara
10470313
470.Veštački podignuta sastojina smrče
10470421
470.Veštački podignuta sastojina smrče
10471421
471.Veštački podignuta mešovita sastojina smrče
10473421
473. Veštacki podignuta mešovita sastojina jele
10475421
475.Veštački podignuta sastojina crnog bora
10476421
476.Veštački podignuta mešovita sastojina crnog bora
10479421
479.Veštački podignuta sastojina ostalih četinara
121.Šuma sive jove (Alnetum incanae) na recentnim šljunkovito-peskovitim aluvijalnim
nanosima
313. Šuma kitnjaka i cera (Quercetum petraeae-cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim
stenama i krecnjacima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
462. Šuma bukve i jele (Abieti-Fagetum moesiacae) na sjajnim škriljcima, kontaktno
metamorfnim stenama,kvarcitima i mermerisanim krecnjacima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
313.Šuma kitnjaka i cera (Quercetum petraeae-cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim
stenama i krecnjacima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
Namenska celina "17" - - Semenske sastojine
17469421
469.Veštacki podignuta sastojina ostalih lišcara
17479421
479.Veštački podignuta sastojina ostalih četinara
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
Namenska celina "26" - Zaštita zemljišta od erozije
26177323
177. Devastirana šuma graba
26360421
360.Izdanačka šuma bukve
26362421
362.Devastirana šuma bukve
323 - Šuma kitnjaka, graba i cera (Carpino - Quercetum petraeae - cerris) na zemljištima na
lesu i kiselim silikatnim stenama
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
Namenska celina "53" – Park prirode – III stepen zaštite
53102121
102.Izdanačka šuma jova
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
121.Šuma sive jove (Alnetum incanae) na recentnim šljunkovito-peskovitim aluvijalnim
nanosima
28
Mihaila Pupina 113
Beograd
53177323
177. Devastirana šuma graba
53195313
196.Izdanačka šuma cera
53196313
196.Izdanačka mešovita šuma cera
53266421
266 .Šikara
53319421
319. Izdanacka šuma jasike
53351421
351.Visoka (jednodobna) šuma bukve
53352421
352.Visoka (raznodobna) šuma bukve
53360421
360.Izdanačka šuma bukve
53361421
361.Izdanačka mešovita šuma bukve
53361422
361.Izdanačka mešovita šuma bukve
53362421
362.Devastirana šuma bukve
53362422
362.Devastirana šuma bukve
53470313
470.Veštački podignuta sastojina smrče
53470421
470.Veštački podignuta sastojina smrče
53471421
471.Veštački podignuta mešovita sastojina smrče
53475421
475.Veštački podignuta sastojina crnog bora
53476313
476.Veštački podignuta mešovita sastojina crnog bora
53476421
476.Veštački podignuta mešovita sastojina crnog bora
53477421
477.Veštački podignuta sastojina belog bora
53479313
479.Veštački podignuta sastojina ostalih četinara
53479421
479.Veštački podignuta sastojina ostalih četinara
323 - Šuma kitnjaka, graba i cera (Carpino - Quercetum petraeae - cerris) na zemljištima na
lesu i kiselim silikatnim stenama
313. Šuma kitnjaka i cera (Quercetum petraeae-cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim
stenama i krecnjacima
313. Šuma kitnjaka i cera (Quercetum petraeae-cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim
stenama i krecnjacima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
422 - Šuma bukve, graba i plemenitih lišcara (Aceri - Carpini - Fagetum moesiace
montanum) na humusno - silikatnim i manje - više skeletnim smedjim zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
422 - Šuma bukve, graba i plemenitih lišcara (Aceri - Carpini - Fagetum moesiace
montanum) na humusno - silikatnim i manje - više skeletnim smedjim zemljištima
313. Šuma kitnjaka i cera (Quercetum petraeae-cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim
stenama i krecnjacima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
313. Šuma kitnjaka i cera (Quercetum petraeae-cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim
stenama i krecnjacima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
313. Šuma kitnjaka i cera (Quercetum petraeae-cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim
stenama i krecnjacima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
Namenska celina 66. - Stalna zaštitna šuma (izvan gazdinskog tretmana)
66360421
360.Izdanačka šuma bukve
66362421
362.Devastirana šuma bukve
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razlicitim smedjim
zemljištima
29
Mihaila Pupina 113
Beograd
5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA
5.1. Stanje šuma po nameni
Šume ove gazdinske jedinice prema osnovnoj (prioritetnoj) nameni svrstane su u tri namenske celine. Stanje sastojina po namenskim celinama za šumske uprave
Golijsu reku i Ivanjicu kao i za gazdinsku jedinicu " Kovilje - Rabrovica " prikazano je sledećim tabelama.
Namena
osnovna
10
26
53
66
ŠU Golijska reka
Namena
osnovna
10
17
26
53
66
ŠU Ivanjica
Namena
osnovna
10
17
26
53
66
Ukupno GJ
Površina
ha
%
417.82
43.8
63.41
6.6
387.03
40.5
86.51
9.1
954.77
100.0
Površina
ha
%
1017.55
59.1
0.63
0.0
3.57
0.2
696.50
40.5
2.31
0.1
1720.56 100.0
Površina
ha
%
1435.37
53.7
0.63
0.0
66.98
2.5
1083.53
40.5
88.82
3.3
2675.33 100.0
Zapremina
m3
%
58521.0
41.9
4621.1
3.3
76392.6
54.7
139534.7
m3/ha
140.1
72.9
197.4
100.0
146.1
Zapremina
m3
%
238661.3
65.2
237.1
0.1
160.6
0.0
127110.2
34.7
m3/ha
234.5
376.3
45.0
182.5
366169.2
100.0
212.8
Zapremina
m3
%
297182.3
58.8
237.1
0.0
4781.8
0.9
203502.8
40.2
m3/ha
207.0
376.3
71.4
187.8
505703.9
100.0
189.0
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
1381.4
36.5
3.3
82.2
2.2
1.3
2319.9
61.3
6.0
3783.5
100.0
4.0
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
7553.0
65.1
7.4
11.8
0.1
18.8
2.5
0.0
0.7
4037.5
34.8
5.8
11604.8
100.0
6.7
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
8934.3
58.1
6.2
11.8
0.1
18.8
84.7
0.6
1.3
6357.4
41.3
5.9
15388.3
100.0
5.8
Zv/V%
2.4
1.8
3.0
2.7
Zv/V%
3.2
5.0
1.6
3.2
3.2
Zv/V%
3.0
5.0
1.8
3.1
3.0
U gazdinskoj jedinici " Kovilje - Rabrovica " površinski najzastupljenija je namenska celina "10" - Proizvodnja tehničkog drveta, koja je zastupljena sa 53,7 %
(1435,3 ha) po površini , po zapremini sa 58,8%, a po tekućem zapreminskom prirastu sa 58,1%.
Namenska celina "53" – Park prirode – III stepen zaštite, po površini zastupljena je sa 40,5% (1361,11 ha) , po zapremini sa 40,2 %, a po tekućem zapreminskom
prirastu sa 41,3 %.
Namenska celina "66" - Stalna zaštitna šuma (izvan gazdinskog tretmana), zastupljena je po površini sa 3,3 % (88,82 ha).
Namenska celina "26" - Zaštita zemljišta od erozije, zastupljena je po površini sa 2,5% (66,98 ha), po zapremini sa 2,5%, a po tekućem zapreminskom prirastu sa
0,6%.
Namenska celina "17" - Semenske sastojine, zastupljena je na 0,63 ha.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
30
Mihaila Pupina 113
Beograd
5.2. Stanje sastojina po gazdinskim klasama
Formiranje gazdinskih klasa izvršeno je na osnovu pripadnosti namenskoj celini, sastojinskoj pripadnosti i pripadnošću grupa ekoloških jedinica. Gazdinsku klasu
označava osam brojeva, od kojih prva dva broja označava namensku celinu, sledeća tri broja po redu označavaju sastojinsku celinu, a zadnja tri broja
označavaju grupu ekoloških jedinica.
Stanje sastojina po gazdinskim klasama za šumske uprave Golijsku reku i Ivanjicu kao i za gazdinsku jedinicui " Kovilje - Rabrovica" dato je sledećim tabelama:
Gazdinska
klasa
10351421
10352421
Ukupno visoke
10360421
10361421
10362421
Ukupno izdanačke
10470421
Ukupno VPS
NC 10
26360421
26362421
Ukupno izdanačke
NC 26
53351421
53352421
Ukupno visoke
53196313
53360421
53361422
53362421
53362422
Ukupno izdanačke
53470421
53471421
53475421
53476313
53476421
53477421
53479313
Ukupno VPS
NC 53
66362421
Ukupno visoke
66362421
Ukupno izdanačke
NC 66
ŠU Golijska reka
Rekapitulacija
Ukupno visoke
Površina
ha
%
75.13
7.9
13.91
1.5
89.04
9.3
160.92
16.9
17.74
1.9
149.92
15.7
328.58
34.4
0.20
0.0
0.20
0.0
417.82
43.8
9.17
1.0
54.24
5.7
63.41
6.6
63.41
6.6
140.29
14.7
45.63
4.8
185.92
19.5
4.68
0.5
55.62
5.8
3.81
0.4
9.83
1.0
0.83
0.1
74.77
7.8
105.90
11.1
0.76
0.1
5.70
0.6
8.74
0.9
1.53
0.2
2.09
0.2
1.62
0.2
126.34
13.2
387.03
40.5
49.73
5.2
49.73
5.2
36.78
3.9
36.78
3.9
86.51
9.1
954.77
100.0
324.69
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
34.0
Zapremina
m3
%
19898.9
14.3
3809.8
2.7
23708.7
17.0
23278.5
16.7
2529.3
1.8
8980.8
6.4
34788.6
24.9
23.7
0.0
23.7
0.0
58521.0
41.9
1307.6
0.9
3313.5
2.4
4621.1
3.3
4621.1
3.3
32444.1
23.3
9668.8
6.9
42112.9
30.2
479.3
0.3
10900.8
7.8
387.8
0.3
731.9
0.5
42.9
0.0
12542.7
9.0
17614.9
12.6
31.1
0.0
1783.5
1.3
1042.0
0.7
333.3
0.2
746.6
0.5
185.6
0.1
21737.0
15.6
76392.61
54.7
m3/ha
264.9
273.9
266.3
144.7
142.6
59.9
105.9
118.3
118.3
140.1
142.6
61.1
72.9
72.9
231.3
211.9
226.5
102.4
196.0
101.8
74.5
51.7
167.8
166.3
40.9
312.9
119.2
217.8
357.2
114.5
172.1
197.4
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
452.0
11.9
6.0
87.5
2.3
6.3
539.5
14.3
6.1
621.3
16.4
3.9
83.6
2.2
4.7
135.8
3.6
0.9
840.6
22.2
2.6
1.3
0.0
6.4
1.3
0.0
6.4
1381.4
36.5
3.3
32.5
0.9
3.5
49.7
1.3
0.9
82.2
2.2
1.3
82.2
2.2
1.3
715.7
18.9
5.1
228.7
6.0
5.0
944.4
25.0
5.1
18.3
0.5
3.9
319.3
8.4
5.7
12.2
0.3
3.2
18.6
0.5
1.9
0.6
0.0
0.8
369.0
9.8
4.9
805.6
21.3
7.6
1.6
0.0
2.1
84.4
2.2
14.8
54.8
1.4
6.3
16.8
0.4
11.0
31.2
0.8
14.9
12.1
0.3
7.5
1006.6
26.6
8.0
2319.93
61.3
6.0
Zv/V%
2.3
2.3
2.3
2.7
3.3
1.5
2.4
5.4
5.4
2.4
2.5
1.5
1.8
1.8
2.2
2.4
2.2
3.8
2.9
3.1
2.5
1.5
2.9
4.6
5.2
4.7
5.3
5.0
4.2
6.5
4.6
3.0
139534.7
100.0
146.1
3783.5
100.0
4.0
2.7
65821.6
47.2
202.7
1483.8
39.2
4.6
2.3
31
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska
klasa
Ukupno izdanačke
Ukupno VPS
ŠU Golijska reka
Površina
ha
%
503.54
52.7
126.54
13.3
954.77
100.0
Zapremina
m3
%
51952.4
37.2
21760.7
15.6
139534.7 100.0
m3/ha
103.2
172.0
146.1
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
1291.9
34.1
2.6
1007.8
26.6
8.0
3783.5 100.0
4.0
Gazdinska
klasa
10351421
10352421
10357462
Ukupno visoke
10102121
10196313
10330421
10360421
10361421
Ukupno izdanačke
10470421
10471421
10473421
10475421
10476421
10479421
Ukupno VPS
NC 10
17469421
17479421
Ukupno VPS
NC 17
26177323
Ukupno izdanačke
NC 26
53351421
53352421
Ukupno visoke
53102121
53177323
53195313
53319421
53360421
53361421
53361422
53362421
53362422
Ukupno izdanačke
53470313
53470421
53471421
Površina
ha
%
208.08
12.1
220.15
12.8
3.57
0.2
431.80
25.1
2.56
0.1
2.11
0.1
0.37
0.0
96.34
5.6
42.15
2.4
143.53
8.3
183.46
10.7
159.09
9.2
1.43
0.1
44.95
2.6
26.09
1.5
27.20
1.6
442.22
25.7
1017.55
59.1
0.20
0.0
0.43
0.0
0.63
0.0
0.63
0.0
3.57
0.2
3.57
0.2
3.57
0.2
86.00
5.0
129.45
7.5
215.45
12.5
1.96
0.1
3.81
0.2
0.53
0.0
0.66
0.0
117.13
6.8
2.03
0.1
16.56
1.0
14.40
0.8
10.90
0.6
167.98
9.8
2.00
0.1
146.99
8.5
97.94
5.7
Zapremina
m3
%
46544.7
12.7
64502.0
17.6
933.3
0.3
111980.0
30.6
140.2
0.0
387.4
0.1
m3/ha
223.7
293.0
261.4
259.3
54.8
183.6
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
1129.8
9.7
5.4
1402.4
12.1
6.4
25.0
0.2
7.0
2557.1
22.0
5.9
3.7
0.0
1.5
12.4
0.1
5.9
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
Zv/V%
2.5
4.6
2.7
Zv/V%
2.4
2.2
2.7
2.3
2.7
3.2
16679.0
5932.3
23138.8
39371.7
35337.3
464.9
14066.6
5739.8
8562.2
103542.5
238661.3
65.9
171.2
237.1
237.1
160.6
160.6
160.6
21788.4
28722.1
50510.5
96.0
152.4
90.6
4.6
1.6
6.3
10.8
9.7
0.1
3.8
1.6
2.3
28.3
65.2
0.0
0.0
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
6.0
7.8
13.8
0.0
0.0
0.0
173.1
140.7
161.2
214.6
222.1
325.1
312.9
220.0
314.8
234.1
234.5
329.3
398.2
376.3
376.3
45.0
45.0
45.0
253.4
221.9
234.4
49.0
40.0
170.9
487.8
215.6
719.6
1594.0
1370.7
16.6
607.8
271.2
415.9
4276.2
7553.0
2.2
9.6
11.8
11.8
2.5
2.5
2.5
513.5
660.4
1173.9
2.5
2.3
2.4
4.2
1.9
6.2
13.7
11.8
0.1
5.2
2.3
3.6
36.8
65.1
0.0
0.1
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
4.4
5.7
10.1
0.0
0.0
0.0
5.1
5.1
5.0
8.7
8.6
11.6
13.5
10.4
15.3
9.7
7.4
10.9
22.4
18.8
18.8
0.7
0.7
0.7
6.0
5.1
5.4
1.3
0.6
4.5
2.9
3.6
3.1
4.0
3.9
3.6
4.3
4.7
4.9
4.1
3.2
3.3
5.6
5.0
5.0
1.6
1.6
1.6
2.4
2.3
2.3
2.6
1.5
2.7
16870.6
170.2
1691.7
823.7
770.2
20665.3
4.6
0.0
0.5
0.2
0.2
5.6
144.0
83.8
102.2
57.2
70.7
123.0
516.7
7.4
52.2
16.4
26.3
626.2
4.5
0.1
0.4
0.1
0.2
5.4
4.4
3.6
3.2
1.1
2.4
3.7
3.1
4.3
3.1
2.0
3.4
3.0
17962.0
22774.2
4.9
6.2
122.2
232.5
684.9
857.9
5.9
7.4
4.7
8.8
3.8
3.8
32
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska
klasa
53475421
53476313
53476421
53477421
53479421
Ukupno VPS
53266421
Ukupno šikare
NC 53
66360421
Ukupno izdanačke
NC 66
ŠU Ivanjica
Rekapitulacija
Ukupno visoke
Ukupno izdanačke
Ukupno VPS
Ukupno šikare
ŠU Ivanjica
Površina
ha
%
42.08
2.4
4.79
0.3
13.58
0.8
2.45
0.1
0.68
0.0
310.51
18.0
2.56
0.1
2.56
0.1
696.50
40.5
2.31
0.1
2.31
0.1
2.31
0.1
1720.56 100.0
Gazdinska
klasa
10351421
10352421
10357462
Ukupno visoke
10102121
10196313
10330421
10360421
10361421
10362421
Ukupno izdanačke
10470421
10471421
10473421
10475421
10476421
10479421
Ukupno VPS
NC 10
17469421
17479421
Ukupno VPS
NC 17
26177323
26360421
Površina
ha
%
283.21
10.6
234.06
8.7
3.57
0.1
520.84
19.5
2.56
0.1
2.11
0.1
0.37
0.0
257.26
9.6
59.89
2.2
149.92
5.6
472.11
17.6
183.66
6.9
159.09
5.9
1.43
0.1
44.95
1.7
26.09
1.0
27.20
1.0
442.42
16.5
1435.37
53.7
0.20
0.0
0.43
0.0
0.63
0.0
0.63
0.0
3.57
0.1
9.17
0.3
647.25
317.39
753.36
2.56
1720.56
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
37.6
18.4
43.8
0.1
100.0
Zapremina
m3
%
9966.9
2.7
592.0
0.2
4141.5
1.1
318.0
0.1
179.8
0.0
55934.4
15.3
m3/ha
236.9
123.6
305.0
129.8
264.4
180.1
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
470.3
4.1
11.2
25.8
0.2
5.4
174.7
1.5
12.9
16.2
0.1
6.6
7.7
0.1
11.3
2237.4
19.3
7.2
Zv/V%
4.7
4.4
4.2
5.1
4.3
4.0
127110.2
34.7
182.5
4037.5
34.8
5.8
3.2
366169.2
100.0
212.8
11604.8
100.0
6.7
3.2
162490.5
43964.8
159713.9
44.4
12.0
43.6
251.0
138.5
212.0
3731.0
1348.3
6525.4
32.2
11.6
56.2
5.8
4.2
8.7
2.3
3.1
4.1
366169.2
100.0
212.8
11604.8
100.0
6.7
3.2
Zapremina
m3
%
66443.6
13.1
68311.8
13.5
933.3
0.2
135688.7
26.8
140.2
0.0
387.4
0.1
39957.5
8461.5
8980.8
57927.5
39395.4
35337.3
464.9
14066.6
5739.8
8562.2
103566.1
297182.3
65.9
171.2
237.1
237.1
160.6
1307.6
7.9
1.7
1.8
11.5
7.8
7.0
0.1
2.8
1.1
1.7
20.5
58.8
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.3
m3/ha
234.6
291.9
261.4
260.5
54.8
183.6
155.3
141.3
59.9
122.7
214.5
222.1
325.1
312.9
220.0
314.8
234.1
207.0
329.3
398.2
376.3
376.3
45.0
142.6
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
1581.7
10.3
5.6
1489.9
9.7
6.4
25.0
0.2
7.0
3096.6
20.1
5.9
3.7
0.0
1.5
12.4
0.1
5.9
1109.1
299.2
135.8
1560.3
1595.3
1370.7
16.6
607.8
271.2
415.9
4277.5
8934.3
2.2
9.6
11.8
11.8
2.5
32.5
7.2
1.9
0.9
10.1
10.4
8.9
0.1
3.9
1.8
2.7
27.8
58.1
0.0
0.1
0.1
0.1
0.0
0.2
4.3
5.0
0.9
3.3
8.7
8.6
11.6
13.5
10.4
15.3
9.7
6.2
10.9
22.4
18.8
18.8
0.7
3.5
Zv/V%
2.4
2.2
2.7
2.3
2.7
3.2
2.8
3.5
1.5
2.7
4.0
3.9
3.6
4.3
4.7
4.9
4.1
3.0
3.3
5.6
5.0
5.0
1.6
2.5
33
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska
klasa
26362421
Ukupno izdanačke
NC 26
53351421
53352421
Ukupno visoke
53102121
53177323
53195313
53196313
53319421
53360421
53361421
53361422
53362421
53362422
Ukupno izdanačke
53470313
53470421
53471421
53475421
53476313
53476421
53477421
53479313
53479421
Ukupno VPS
53266421
Ukupno šikare
NC 53
66362421
Ukupno visoke
66360421
66362421
Ukupno izdanačke
NC 66
Ukupno GJ
Rekapitulacija
Ukupno visoke
Ukupno izdanačke
Ukupno VPS
Ukupno šikare
Ukupno GJ
Površina
ha
%
54.24
2.0
66.98
2.5
66.98
2.5
226.29
8.5
175.08
6.5
401.37
15.0
1.96
0.1
3.81
0.1
0.53
0.0
4.68
0.2
0.66
0.0
172.75
6.5
2.03
0.1
20.37
0.8
24.23
0.9
11.73
0.4
242.75
9.1
2.00
0.1
252.89
9.5
98.70
3.7
47.78
1.8
13.53
0.5
15.11
0.6
4.54
0.2
1.62
0.1
0.68
0.0
436.85
16.3
2.56
0.1
2.56
0.1
1083.53
40.5
49.73
1.9
49.73
1.9
2.31
0.1
36.78
1.4
39.09
1.5
88.82
3.3
2675.33 100.0
971.94
820.93
879.90
2.56
2675.33
36.3
30.7
32.9
0.1
100.0
Zapremina
m3
%
3313.5
0.7
4781.8
0.9
4781.8
0.9
54232.6
10.7
38390.9
7.6
92623.4
18.3
96.0
0.0
152.4
0.0
90.6
0.0
479.3
0.1
m3/ha
61.1
71.4
71.4
239.7
219.3
230.8
49.0
40.0
170.9
102.4
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
49.7
0.3
0.9
84.7
0.6
1.3
84.7
0.6
1.3
1229.2
8.0
5.4
889.0
5.8
5.1
2118.3
13.8
5.3
2.5
0.0
1.3
2.3
0.0
0.6
2.4
0.0
4.5
18.3
0.1
3.9
Zv/V%
1.5
1.8
1.8
2.3
2.3
2.3
2.6
1.5
2.7
3.8
27771.4
170.2
2079.4
1555.5
813.1
33208.0
5.5
0.0
0.4
0.3
0.2
6.6
160.8
83.8
102.1
64.2
69.3
136.8
836.0
7.4
64.4
35.0
26.9
995.2
5.4
0.0
0.4
0.2
0.2
6.5
4.8
3.6
3.2
1.4
2.3
4.1
3.0
4.3
3.1
2.3
3.3
3.0
35576.9
22805.3
11750.4
1634.0
4474.8
1064.6
185.6
179.8
77671.4
7.0
4.5
2.3
0.3
0.9
0.2
0.0
0.0
15.4
140.7
231.1
245.9
120.8
296.2
234.5
114.5
264.4
177.8
1490.5
859.5
554.7
80.6
191.5
47.4
12.1
7.7
3244.0
9.7
5.6
3.6
0.5
1.2
0.3
0.1
0.1
21.1
5.9
8.7
11.6
6.0
12.7
10.4
7.5
11.3
7.4
4.2
3.8
4.7
4.9
4.3
4.5
6.5
4.3
4.2
203502.8
40.2
187.8
6357.4
41.3
5.9
3.1
505703.9
100.0
189.0
15388.3
100.0
5.8
3.0
228312.1
95917.2
181474.6
45.1
19.0
35.9
234.9
116.8
206.2
5214.9
2640.2
7533.3
33.9
17.2
49.0
5.4
3.2
8.6
2.3
2.8
4.2
505703.9
100.0
189.0
15388.3
100.0
5.8
3.0
U gazdinskoj jedinici " Kovilje - Rabrovica " najzastupljenija je gazdinska klasa 10351421, ona je zastupljena po površini na 10,6 % obrasle površine gazdinske
jedinice sa prosečnom zapreminom od 234,6 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 5,6 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na
zapreminu iznosi 2,4 %. Druga po zastupljenosti je gazdinska klasa 10360421, ona je zastupljena po površini na 9,6 % obrasle površine gazdinske jedinice sa
prosečnom zapreminom od 155,3 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 4,3 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
34
Mihaila Pupina 113
Beograd
2,8 %. Treća po zastupljenosti je gazdinska klasa 53470421, ona je zastupljena po površini na 9,5 % obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom
zapreminom od 140,7 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 5,9 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 4,2 %.
Četvrta po zastupljenosti je gazdinska klasa 10352421, ona je zastupljena po površini na 8,7 % obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom
zapreminom od 291,9 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 6,4 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,2 %.
Peta po zastupljenosti je gazdinska klasa 53351421, ona je zastupljena po površini na 8,5 % obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom
od 239,7 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 5,4 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,3 %. Šesta po
zastupljenosti je gazdinska klasa 10470421, ona je zastupljena po površini na 6,9 % obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom od 214,5
m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 8,7 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 4,0 %. Sedma po zastupljenosti
je gazdinska klasa 53360421, ona je zastupljena po površini na 6,5 % obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom od 160,8 m3/ha, tekući
zapreminski prirast iznosi 4,8 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 3,0 %. Osma po zastupljenosti je gazdinska
klasa 53352421, ona je zastupljena po površini na 6,5 % obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom od 219,3 m3/ha, tekući zapreminski
prirast iznosi 5,1 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,3 %. Deveta po zastupljenosti je gazdinska klasa
10471421, ona je zastupljena po površini na 5,9 % obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom od 222,1 m3/ha, tekući zapreminski prirast
iznosi 8,6 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 3,9 %. Deseta po zastupljenosti je gazdinska klasa 10362421, ona
je zastupljena po površini na 5,6 % obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom od 59,9 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 0,9
m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 1,5 %.
Ukupno visoke sastojine zastupljene su na 36,3 % (971,94 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 234,9 m3/ha, tekući
zapreminski prirast iznosi 5,4 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,3 %.
Izdanačke sastojine čine 30,7 % (820,93 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 116,8 m3/ha, tekući zapreminski prirast
3,2 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u zapremini iznosi 2,8 %.
Veštački podignute sastojine čine 32,9 % (879,90 ha) obrasle površine, prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 206,20 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 8,6
m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u zapremini 4,2 %.
Šikare čine 0,1 % (2,56 ha) obrasle površine.
5.3. Stanje šuma po poreklu i očuvanosti
U ovoj gazdinskoj jedinici sastojine prema poreklu razvrstane su na:
•
•
•
Visoke sastojine - nastale generativnim putem (iz semena)
Izdanačke sastojine - nastale vegetativnim putem (iz izdanaka i izbojaka)
Veštački podignute sastojine - nastale sadnjom sadnica
Sastojine prema očuvanosti razvrstane su na:
•
•
•
Očuvane sastojine - koje po stepenu obraslosti, zdravstvenom stanju i kvalitetu mogu dočekati zrelost za seču.
Razreñene sastojine - to su sastojine sa manjim stepenom obraslosti, dobrog zdravstvenog stanja i kvaliteta i mogu dočekati zrelost za seču.
Devastirane sastojine - to su previše razreñene sastojine, vidno lošeg zdravstvenog stanja, a i kvaliteta, te se pre zrelosti za seču uklanjaju
Stanje sastojina po poreklu i očuvanosti za šumske uprave Golijsku reku i Ivanjicu kao i za gazdinsku jedinicu "Kovilje-Rabrovica" dato je sledećim tabelama:
Poreklo i
očuvanost
10351421
10352421
Visoke-očuvane
Ukupno visoke
10360421
10361421
Izdanačke-očuvane
10360421
Izdanačke-razreñene
10362421
Površina
ha
%
75.13
7.9
13.91
1.5
89.04
9.3
89.04
9.3
149.60
15.7
17.74
1.9
167.34
17.5
11.32
1.2
11.32
1.2
149.92
15.7
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
Zapremina
m3
%
19898.9
14.3
3809.8
2.7
23708.7
17.0
23708.7
17.0
22724.5
16.3
2529.3
1.8
25253.7
18.1
554.1
0.4
554.1
0.4
8980.8
6.4
m3/ha
264.9
273.9
266.3
266.3
151.9
142.6
150.9
48.9
48.9
59.9
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
452.0
11.9
6.0
87.5
2.3
6.3
539.5
14.3
6.1
539.5
14.3
6.1
599.9
15.9
4.0
83.6
2.2
4.7
683.5
18.1
4.1
21.3
0.6
1.9
21.3
0.6
1.9
135.8
3.6
0.9
Zv/V%
2.3
2.3
2.3
2.3
2.6
3.3
2.7
3.9
3.9
1.5
35
Mihaila Pupina 113
Beograd
Poreklo i
očuvanost
Izdanačke-devastirane
Ukupno izdanačke
10470421
VPS-očuvane
Ukupno VPS
NC 10
26360421
Izdanačke-očuvane
26362421
Izdanačke-devastirane
Ukupno izdanačke
NC 26
53351421
53352421
Visoke-očuvane
53351421
53352421
Visoke-razreñene
Ukupno visoke
53196313
53360421
53361422
Izdanačke-očuvane
53360421
Izdanačke-razreñene
53362421
53362422
Izdanačke-devastirane
Ukupno izdanačke
53470421
53475421
53476313
53476421
53477421
53479313
VPS-očuvane
53470421
53471421
53475421
53476313
VPS-razreñene
Ukupno VPS
NC 53
66362421
Visoke-devastirane
Ukupno visoke
66362421
Površina
ha
%
149.92
15.7
328.58
34.4
0.20
0.0
0.20
0.0
0.20
0.0
417.82
43.8
9.17
1.0
9.17
1.0
54.24
5.7
54.24
5.7
63.41
6.6
63.41
6.6
135.71
14.2
38.74
4.1
174.45
18.3
4.58
0.5
6.89
0.7
11.47
1.2
185.92
19.5
4.68
0.5
47.52
5.0
3.81
0.4
56.01
5.9
8.10
0.8
8.10
0.8
9.83
1.0
0.83
0.1
10.66
1.1
74.77
7.8
102.08
10.7
5.02
0.5
4.88
0.5
1.53
0.2
2.09
0.2
1.62
0.2
117.22
12.3
3.82
0.4
0.76
0.1
0.68
0.1
3.86
0.4
9.12
1.0
126.34
13.2
387.03
40.5
49.73
5.2
49.73
5.2
49.73
5.2
36.78
3.9
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
Zapremina
m3
%
8980.8
6.4
34788.6
24.9
23.7
0.0
23.7
0.0
23.7
0.0
58521.0
41.9
1307.6
0.9
1307.6
0.9
3313.5
2.4
3313.5
2.4
4621.1
3.3
4621.1
3.3
31538.4
22.6
8493.3
6.1
40031.7
28.7
905.8
0.6
1175.4
0.8
2081.2
1.5
42112.9
30.2
479.3
0.3
10173.3
7.3
387.8
0.3
11040.4
7.9
727.5
0.5
727.5
0.5
731.9
0.5
42.9
0.0
774.8
0.6
12542.7
9.0
17314.9
12.4
1711.6
1.2
837.1
0.6
333.3
0.2
746.6
0.5
185.6
0.1
21129.1
15.1
299.9
0.2
31.1
0.0
71.9
0.1
204.9
0.1
607.9
0.4
21737.0
15.6
76392.6
54.7
m3/ha
59.9
105.9
118.3
118.3
118.3
140.1
142.6
142.6
61.1
61.1
72.9
72.9
232.4
219.2
229.5
197.8
170.6
181.4
226.5
102.4
214.1
101.8
197.1
89.8
89.8
74.5
51.7
72.7
167.8
169.6
341.0
171.5
217.8
357.2
114.5
180.3
78.5
40.9
105.8
53.1
66.7
172.1
197.4
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
135.8
3.6
0.9
840.6
22.2
2.6
1.3
0.0
6.4
1.3
0.0
6.4
1.3
0.0
6.4
1381.4
36.5
3.3
32.5
0.9
3.5
32.5
0.9
3.5
49.7
1.3
0.9
49.7
1.3
0.9
82.2
2.2
1.3
82.2
2.2
1.3
695.2
18.4
5.1
200.4
5.3
5.2
895.6
23.7
5.1
20.5
0.5
4.5
28.3
0.7
4.1
48.8
1.3
4.3
944.4
25.0
5.1
18.3
0.5
3.9
298.3
7.9
6.3
12.2
0.3
3.2
328.7
8.7
5.9
21.0
0.6
2.6
21.0
0.6
2.6
18.6
0.5
1.9
0.6
0.0
0.8
19.2
0.5
1.8
369.0
9.8
4.9
791.0
20.9
7.7
79.9
2.1
15.9
42.8
1.1
8.8
16.8
0.4
11.0
31.2
0.8
14.9
12.1
0.3
7.5
973.9
25.7
8.3
14.6
0.4
3.8
1.6
0.0
2.1
4.5
0.1
6.6
12.0
0.3
3.1
32.7
0.9
3.6
1006.6
26.6
8.0
2319.9
61.3
6.0
Zv/V%
1.5
2.4
5.4
5.4
5.4
2.4
2.5
2.5
1.5
1.5
1.8
1.8
2.2
2.4
2.2
2.3
2.4
2.3
2.2
3.8
2.9
3.1
3.0
2.9
2.9
2.5
1.5
2.5
2.9
4.6
4.7
5.1
5.0
4.2
6.5
4.6
4.9
5.2
6.3
5.9
5.4
4.6
3.0
36
Mihaila Pupina 113
Beograd
Površina
Poreklo i
očuvanost
ha
%
Izdanačke-devastirane
36.78
3.9
Ukupno izdanačke
36.78
3.9
NC 66
86.51
9.1
ŠU Golijska reka
954.77
100.0
Rekapitulacija po poreklu i očuvanosti
Visoke-očuvane
263.49
27.6
Visoke-razreñene
11.47
Visoke-devastirane
49.73
Ukupno visoke
324.69
34.0
Izdanačke-očuvane
232.52
24.4
Izdanačke-razreñene
19.42
2.0
Izdanačke-devastirane
251.60
26.4
Ukupno izdanačke
503.54
52.7
VPS-očuvane
117.42
12.3
VPS-razreñene
9.12
1.0
Ukupno VPS
126.54
13.3
ŠU Golijska reka
954.77
100.0
Rekapitulacija po očuvanosti
Ukupno očuvane
613.43
64.2
Ukupno razreñene
40.01
4.2
Ukupno devastirane
301.33
31.6
ŠU Golijska reka
954.77
100.0
Poreklo i
očuvanost
10351421
10352421
10357462
Visoke-očuvane
10351421
10352421
Visoke-razreñene
Ukupno visoke
10102121
10196313
10360421
10361421
Izdanačke-očuvane
10330421
10360421
Izdanačke-razreñene
Ukupno izdanačke
10470421
10471421
10473421
10475421
10476421
Površina
ha
186.93
193.77
3.57
384.27
21.15
26.38
47.53
431.80
2.56
2.11
75.93
42.15
122.75
0.37
20.41
20.78
143.53
171.88
159.09
1.43
43.08
26.09
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
%
10.9
11.3
0.2
22.3
1.2
1.5
2.8
25.1
0.1
0.1
4.4
2.4
7.1
0.0
1.2
1.2
8.3
10.0
9.2
0.1
2.5
1.5
m3
Zapremina
%
m3/ha
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
Zv/V%
139534.7
100.0
146.1
3783.5
100.0
4.0
2.7
63740.4
2081.2
45.7
241.9
1435.1
48.8
37.9
5.4
2.3
2.3
65821.6
37601.8
1281.5
13069.1
51952.4
21152.8
607.9
21760.7
139534.7
47.2
26.9
0.9
9.4
37.2
15.2
0.4
15.6
100.0
202.7
161.7
66.0
51.9
103.2
180.1
66.7
172.0
146.1
1483.8
1044.8
42.4
204.7
1291.9
975.1
32.7
1007.8
3783.5
39.2
27.6
1.1
5.4
34.1
25.8
0.9
26.6
100.0
4.6
4.5
2.2
0.8
2.6
8.3
3.6
8.0
4.0
2.3
2.8
3.3
1.6
2.5
4.6
5.4
4.6
2.7
122494.9
3970.6
13069.1
139534.7
87.8
2.8
9.4
100.0
199.7
99.2
43.4
146.1
3455.0
123.9
204.7
3783.5
91.3
3.3
5.4
100.0
5.6
3.1
0.7
4.0
2.8
3.1
1.6
2.7
Zapremina
m3
%
44024.2
12.0
60543.6
16.5
933.3
0.3
105501.0
28.8
2520.5
0.7
3958.5
1.1
6478.9
1.8
111980.0
30.6
140.2
0.0
387.4
0.1
14984.8
4.1
5932.3
1.6
21444.6
5.9
1694.2
1694.2
23138.8
38506.2
35337.3
464.9
13670.8
5739.8
0.5
0.5
6.3
10.5
9.7
0.1
3.7
1.6
m3/ha
235.5
312.5
261.4
274.5
119.2
150.1
136.3
259.3
54.8
183.6
197.3
140.7
174.7
83.0
81.5
161.2
224.0
222.1
325.1
317.3
220.0
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
1064.0
9.2
5.7
1302.5
11.2
6.7
25.0
0.2
7.0
2391.5
20.6
6.2
65.8
0.6
3.1
99.8
0.9
3.8
165.6
1.4
3.5
2557.1
22.0
5.9
3.7
0.0
1.5
12.4
0.1
5.9
434.8
3.7
5.7
215.6
1.9
5.1
666.6
5.7
5.4
53.1
53.1
719.6
1555.9
1370.7
16.6
591.3
271.2
0.5
0.5
6.2
13.4
11.8
0.1
5.1
2.3
2.6
2.6
5.0
9.1
8.6
11.6
13.7
10.4
Zv/V%
2.4
2.2
2.7
2.3
2.6
2.5
2.6
2.3
2.7
3.2
2.9
3.6
3.1
3.1
3.1
3.1
4.0
3.9
3.6
4.3
4.7
37
Mihaila Pupina 113
Beograd
Poreklo i
očuvanost
10479421
VPS-očuvane
10470421
10475421
VPS-razreñene
Ukupno VPS
NC 10
17469421
17479421
VPS-očuvane
Ukupno VPS
NC 17
26177323
Izdanačke-devastirane
Ukupno izdanačke
NC 26
53351421
53352421
Visoke-očuvane
53351421
53352421
Visoke-razreñene
Ukupno visoke
53102121
53195313
53319421
53360421
53361421
53361422
Izdanačke-očuvane
53102121
53360421
Izdanačke-razreñene
53177323
53362421
53362422
Izdanačke-devastirane
Ukupno izdanačke
53470313
53470421
53471421
53475421
53476313
53476421
53477421
53479421
VPS-očuvane
Površina
ha
27.20
428.77
11.58
1.87
13.45
442.22
1017.55
0.20
0.43
0.63
0.63
0.63
3.57
3.57
3.57
3.57
85.14
73.91
159.05
0.86
55.54
56.40
215.45
1.11
0.53
0.66
95.19
2.03
16.56
116.08
0.85
21.94
22.79
3.81
14.40
10.90
29.11
167.98
2.00
142.30
95.06
42.08
4.79
13.58
2.45
0.68
302.94
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
%
1.6
24.9
0.7
0.1
0.8
25.7
59.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.2
0.2
0.2
0.2
4.9
4.3
9.2
0.0
3.2
3.3
12.5
0.1
0.0
0.0
5.5
0.1
1.0
6.7
0.0
1.3
1.3
0.2
0.8
0.6
1.7
9.8
0.1
8.3
5.5
2.4
0.3
0.8
0.1
0.0
17.6
Zapremina
m3
%
8562.2
2.3
102281.2
27.9
865.5
0.2
395.8
0.1
1261.3
0.3
103542.5
28.3
238661.3
65.2
65.9
0.0
171.2
0.0
237.1
0.1
237.1
0.1
237.1
0.1
160.6
0.0
160.6
0.0
160.6
0.0
160.6
0.0
21634.4
5.9
16450.4
4.5
38084.8
10.4
154.0
0.0
12271.7
3.4
12425.7
3.4
50510.5
13.8
74.7
0.0
90.6
0.0
m3/ha
314.8
238.5
74.7
211.6
93.8
234.1
234.5
329.3
398.2
376.3
376.3
376.3
45.0
45.0
45.0
45.0
254.1
222.6
239.5
179.1
221.0
220.3
234.4
67.3
170.9
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
415.9
3.6
15.3
4221.5
36.4
9.8
38.2
0.3
3.3
16.5
0.1
8.8
54.7
0.5
4.1
4276.2
36.8
9.7
7553.0
65.1
7.4
2.2
0.0
10.9
9.6
0.1
22.4
11.8
0.1
18.8
11.8
0.1
18.8
11.8
0.1
18.8
2.5
0.0
0.7
2.5
0.0
0.7
2.5
0.0
0.7
2.5
0.0
0.7
510.3
4.4
6.0
390.2
3.4
5.3
900.5
7.8
5.7
3.2
0.0
3.7
270.2
2.3
4.9
273.4
2.4
4.8
1173.9
10.1
5.4
2.1
0.0
1.9
2.4
0.0
4.5
Zv/V%
4.9
4.1
4.4
4.2
4.3
4.1
3.2
3.3
5.6
5.0
5.0
5.0
1.6
1.6
1.6
1.6
2.4
2.4
2.4
2.1
2.2
2.2
2.3
2.8
2.7
15072.3
170.2
1691.7
17099.4
21.3
1798.3
1819.6
152.4
823.7
770.2
1746.3
20665.3
4.1
0.0
0.5
4.7
0.0
0.5
0.5
0.0
0.2
0.2
0.5
5.6
158.3
83.8
102.2
147.3
25.0
82.0
79.8
40.0
57.2
70.7
60.0
123.0
463.1
7.4
52.2
527.1
0.4
53.7
54.1
2.3
16.4
26.3
45.0
626.2
4.0
0.1
0.4
4.5
0.0
0.5
0.5
0.0
0.1
0.2
0.4
5.4
4.9
3.6
3.2
4.5
0.5
2.4
2.4
0.6
1.1
2.4
1.5
3.7
3.1
4.3
3.1
3.1
2.0
3.0
3.0
1.5
2.0
3.4
2.6
3.0
17786.8
22774.2
9966.9
592.0
4141.5
318.0
179.8
55759.1
4.9
6.2
2.7
0.2
1.1
0.1
0.0
15.2
125.0
239.6
236.9
123.6
305.0
129.8
264.4
184.1
678.6
857.9
470.3
25.8
174.7
16.2
7.7
2231.1
5.8
7.4
4.1
0.2
1.5
0.1
0.1
19.2
4.8
9.0
11.2
5.4
12.9
6.6
11.3
7.4
3.8
3.8
4.7
4.4
4.2
5.1
4.3
4.0
38
Mihaila Pupina 113
Beograd
Površina
Poreklo i
očuvanost
ha
%
53470421
4.69
0.3
53471421
2.88
0.2
VPS-razreñene
7.57
0.4
Ukupno VPS
310.51
18.0
53266421
2.56
0.1
Ukupno šikare
2.56
0.1
NC 53
696.50
40.5
66360421
2.31
0.1
Izdanačke-očuvane
2.31
0.1
Ukupno izdanačke
2.31
0.1
NC 66
2.31
0.1
ŠU Ivanjica
1720.56 100.0
Rekapitulacija po poreklu i očuvanosti
Visoke-očuvane
543.32
31.6
Visoke-razreñene
103.93
6.0
Ukupno visoke
647.25
37.6
Izdanačke-očuvane
241.14
14.0
Izdanačke-razreñene
43.57
2.5
Izdanačke-devastirane
32.68
1.9
Ukupno izdanačke
317.39
18.4
VPS-očuvane
732.34
42.6
VPS-razreñene
21.02
1.2
Ukupno VPS
753.36
43.8
Ukupno šikare
2.56
0.1
ŠU Ivanjica
1720.56 100.0
Rekapitulacija po očuvanosti
Ukupno očuvane
1516.80
88.2
Ukupno razreñene
168.52
9.8
Ukupno devastirane
32.68
1.9
Ukupno šikare
2.56
0.1
ŠU Ivanjica
1720.56 100.0
Poreklo i
očuvanost
10351421
10352421
10357462
Visoke-očuvane
10351421
10352421
Visoke-razreñene
Ukupno visoke
10102121
10196313
10360421
10361421
Izdanačke-očuvane
Površina
ha
262.06
207.68
3.57
473.31
21.15
26.38
47.53
520.84
2.56
2.11
225.53
59.89
290.09
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
%
9.8
7.8
0.1
17.7
0.8
1.0
1.8
19.5
0.1
0.1
8.4
2.2
10.8
Zapremina
m3
%
175.2
0.0
m3/ha
37.4
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
6.3
0.1
1.3
Zv/V%
3.6
175.2
55934.4
0.0
15.3
23.1
180.1
6.3
2237.4
0.1
19.3
0.8
7.2
3.6
4.0
127110.2
34.7
182.5
4037.5
34.8
5.8
3.2
366169.2
100.0
212.8
11604.8
100.0
6.7
3.2
143585.8
18904.7
162490.5
38544.1
3513.8
1906.9
43964.8
158277.4
1436.5
159713.9
39.2
5.2
44.4
10.5
1.0
0.5
12.0
43.2
0.4
43.6
264.3
181.9
251.0
159.8
80.6
58.4
138.5
216.1
68.3
212.0
3292.0
439.0
3731.0
1193.6
107.1
47.5
1348.3
6464.4
61.0
6525.4
28.4
3.8
32.2
10.3
0.9
0.4
11.6
55.7
0.5
56.2
6.1
4.2
5.8
5.0
2.5
1.5
4.2
8.8
2.9
8.7
2.3
2.3
2.3
3.1
3.0
2.5
3.1
4.1
4.2
4.1
366169.2
100.0
212.8
11604.8
100.0
6.7
3.2
340407.3
23855.0
1906.9
93.0
6.5
0.5
224.4
141.6
58.4
10950.1
607.1
47.5
94.4
5.2
0.4
7.2
3.6
1.5
3.2
2.5
2.5
366169.2
100.0
212.8
11604.8
100.0
6.7
3.2
Zapremina
m3
%
63923.1
12.6
64353.4
12.7
933.3
0.2
129209.7
25.6
2520.5
0.5
3958.5
0.8
6478.9
1.3
135688.7
26.8
140.2
0.0
387.4
0.1
37709.2
7.5
8461.5
1.7
46698.3
9.2
m3/ha
243.9
309.9
261.4
273.0
119.2
150.1
136.3
260.5
54.8
183.6
167.2
141.3
161.0
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
1515.9
9.9
5.8
1390.0
9.0
6.7
25.0
0.2
7.0
2931.0
19.0
6.2
65.8
0.4
3.1
99.8
0.6
3.8
165.6
1.1
3.5
3096.6
20.1
5.9
3.7
0.0
1.5
12.4
0.1
5.9
1034.7
6.7
4.6
299.2
1.9
5.0
1350.1
8.8
4.7
Zv/V%
2.4
2.2
2.7
2.3
2.6
2.5
2.6
2.3
2.7
3.2
2.7
3.5
2.9
39
Mihaila Pupina 113
Beograd
Poreklo i
očuvanost
10330421
10360421
Izdanačke-razreñene
10362421
Izdanačke-devastirane
Ukupno izdanačke
10470421
10471421
10473421
10475421
10476421
10479421
VPS-očuvane
10470421
10475421
VPS-razreñene
Ukupno VPS
NC 10
17469421
17479421
VPS-očuvane
Ukupno VPS
NC 17
26360421
Izdanačke-očuvane
26177323
26362421
Izdanačke-devastirane
Ukupno izdanačke
NC 26
53351421
53352421
Visoke-očuvane
53351421
53352421
Visoke-razreñene
Ukupno visoke
53102121
53195313
53196313
53319421
53360421
53361421
53361422
Izdanačke-očuvane
53102121
53360421
Površina
ha
0.37
31.73
32.10
149.92
149.92
472.11
172.08
159.09
1.43
43.08
26.09
27.20
428.97
11.58
1.87
13.45
442.42
1435.37
0.20
0.43
0.63
0.63
0.63
9.17
9.17
3.57
54.24
57.81
66.98
66.98
220.85
112.65
333.50
5.44
62.43
67.87
401.37
1.11
0.53
4.68
0.66
142.71
2.03
20.37
172.09
0.85
30.04
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
%
0.0
1.2
1.2
5.6
5.6
17.6
6.4
5.9
0.1
1.6
1.0
1.0
16.0
0.4
0.1
0.5
16.5
53.7
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.3
0.3
0.1
2.0
2.2
2.5
2.5
8.3
4.2
12.5
0.2
2.3
2.5
15.0
0.0
0.0
0.2
0.0
5.3
0.1
0.8
6.4
0.0
1.1
m3
Zapremina
%
m3/ha
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
Zv/V%
2248.3
2248.3
8980.8
8980.8
57927.5
38529.8
35337.3
464.9
13670.8
5739.8
8562.2
102304.9
865.5
395.8
1261.3
103566.1
297182.3
65.9
171.2
237.1
237.1
237.1
1307.6
1307.6
160.6
3313.5
3474.1
4781.8
4781.8
53172.8
24943.8
78116.5
1059.8
13447.1
14506.9
92623.4
74.7
90.6
479.3
0.4
0.4
1.8
1.8
11.5
7.6
7.0
0.1
2.7
1.1
1.7
20.2
0.2
0.1
0.2
20.5
58.8
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.3
0.3
0.0
0.7
0.7
0.9
0.9
10.5
4.9
15.4
0.2
2.7
2.9
18.3
0.0
0.0
0.1
70.9
70.0
59.9
59.9
122.7
223.9
222.1
325.1
317.3
220.0
314.8
238.5
74.7
211.6
93.8
234.1
207.0
329.3
398.2
376.3
376.3
376.3
142.6
142.6
45.0
61.1
60.1
71.4
71.4
240.8
221.4
234.2
194.8
215.4
213.7
230.8
67.3
170.9
102.4
74.4
74.4
135.8
135.8
1560.3
1557.1
1370.7
16.6
591.3
271.2
415.9
4222.8
38.2
16.5
54.7
4277.5
8934.3
2.2
9.6
11.8
11.8
11.8
32.5
32.5
2.5
49.7
52.2
84.7
84.7
1205.5
590.6
1796.1
23.7
298.4
322.2
2118.3
2.1
2.4
18.3
0.5
0.5
0.9
0.9
10.1
10.1
8.9
0.1
3.8
1.8
2.7
27.4
0.2
0.1
0.4
27.8
58.1
0.0
0.1
0.1
0.1
0.1
0.2
0.2
0.0
0.3
0.3
0.6
0.6
7.8
3.8
11.7
0.2
1.9
2.1
13.8
0.0
0.0
0.1
2.3
2.3
0.9
0.9
3.3
9.0
8.6
11.6
13.7
10.4
15.3
9.8
3.3
8.8
4.1
9.7
6.2
10.9
22.4
18.8
18.8
18.8
3.5
3.5
0.7
0.9
0.9
1.3
1.3
5.5
5.2
5.4
4.4
4.8
4.7
5.3
1.9
4.5
3.9
3.3
3.3
1.5
1.5
2.7
4.0
3.9
3.6
4.3
4.7
4.9
4.1
4.4
4.2
4.3
4.1
3.0
3.3
5.6
5.0
5.0
5.0
2.5
2.5
1.6
1.5
1.5
1.8
1.8
2.3
2.4
2.3
2.2
2.2
2.2
2.3
2.8
2.7
3.8
25245.6
170.2
2079.4
28139.9
21.3
2525.8
5.0
0.0
0.4
5.6
0.0
0.5
176.9
83.8
102.1
163.5
25.0
84.1
761.3
7.4
64.4
855.8
0.4
74.7
4.9
0.0
0.4
5.6
0.0
0.5
5.3
3.6
3.2
5.0
0.5
2.5
3.0
4.3
3.1
3.0
2.0
3.0
40
Mihaila Pupina 113
Beograd
Površina
Poreklo i
očuvanost
ha
%
Izdanačke-razreñene
30.89
1.2
53177323
3.81
0.1
53362421
24.23
0.9
53362422
11.73
0.4
Izdanačke-devastirane
39.77
1.5
Ukupno izdanačke
242.75
9.1
53470313
2.00
0.1
53470421
244.38
9.1
53471421
95.06
3.6
53475421
47.10
1.8
53476313
9.67
0.4
53476421
15.11
0.6
53477421
4.54
0.2
53479313
1.62
0.1
53479421
0.68
0.0
VPS-očuvane
420.16
15.7
53470421
8.51
0.3
53471421
3.64
0.1
53475421
0.68
0.0
53476313
3.86
0.1
VPS-razreñene
16.69
0.6
Ukupno VPS
436.85
16.3
53266421
2.56
0.1
Ukupno šikare
2.56
0.1
NC 53
1083.53
40.5
66362421
49.73
1.9
Visoke-devastirane
49.73
1.9
Ukupno visoke
49.73
1.9
66360421
2.31
0.1
Izdanačke-očuvane
2.31
0.1
66362421
36.78
1.4
Izdanačke-devastirane
36.78
1.4
Ukupno izdanačke
39.09
1.5
NC 66
88.82
3.3
Ukupno GJ
2675.33 100.0
Rekapitulacija po poreklu i očuvanosti
Visoke-očuvane
806.81
30.2
Visoke-razreñene
115.40
Visoke-devastirane
49.73
Ukupno visoke
971.94
36.3
Izdanačke-očuvane
473.66
17.7
Izdanačke-razreñene
62.99
2.4
Izdanačke-devastirane
284.28
10.6
Ukupno izdanačke
820.93
30.7
VPS-očuvane
849.76
31.8
VPS-razreñene
30.14
1.1
Ukupno VPS
879.90
32.9
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
Zapremina
m3
%
2547.1
0.5
152.4
0.0
1555.5
0.3
813.1
0.2
2521.0
0.5
33208.0
6.6
m3/ha
82.5
40.0
64.2
69.3
63.4
136.8
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
75.1
0.5
2.4
2.3
0.0
0.6
35.0
0.2
1.4
26.9
0.2
2.3
64.3
0.4
1.6
995.2
6.5
4.1
Zv/V%
2.9
1.5
2.3
3.3
2.5
3.0
35101.7
22774.2
11678.5
1429.0
4474.8
1064.6
185.6
179.8
76888.2
475.2
31.1
71.9
204.9
783.2
77671.4
6.9
4.5
2.3
0.3
0.9
0.2
0.0
0.0
15.2
0.1
0.0
0.0
0.0
0.2
15.4
143.6
239.6
248.0
147.8
296.2
234.5
114.5
264.4
183.0
55.8
8.5
105.8
53.1
46.9
177.8
1469.6
857.9
550.2
68.6
191.5
47.4
12.1
7.7
3205.0
20.9
1.6
4.5
12.0
39.0
3244.0
9.6
5.6
3.6
0.4
1.2
0.3
0.1
0.1
20.8
0.1
0.0
0.0
0.1
0.3
21.1
6.0
9.0
11.7
7.1
12.7
10.4
7.5
11.3
7.6
2.5
0.4
6.6
3.1
2.3
7.4
4.2
3.8
4.7
4.8
4.3
4.5
6.5
4.3
4.2
4.4
5.2
6.3
5.9
5.0
4.2
203502.8
40.2
187.8
6357.4
41.3
5.9
3.1
505703.9
100.0
189.0
15388.3
100.0
5.8
3.0
207326.2
20985.9
41.0
257.0
4727.0
487.8
30.7
5.9
2.3
2.3
228312.1
76145.8
4795.3
14976.0
95917.2
179430.2
2044.4
181474.6
45.1
15.1
0.9
3.0
19.0
35.5
0.4
35.9
234.9
160.8
76.1
52.7
116.8
211.2
67.8
206.2
5214.9
2238.4
149.5
252.2
2640.2
7439.6
93.7
7533.3
33.9
14.5
1.0
1.6
17.2
48.3
0.6
49.0
5.4
4.7
2.4
0.9
3.2
8.8
3.1
8.6
2.3
2.9
3.1
1.7
2.8
4.1
4.6
4.2
41
Mihaila Pupina 113
Beograd
Površina
Poreklo i
očuvanost
ha
%
Ukupno šikare
2.56
0.1
Ukupno GJ
2675.33 100.0
Rekapitulacija po očuvanosti
Ukupno očuvane
2130.23
79.6
Ukupno razreñene
208.53
7.8
Ukupno devastirane
334.01
12.5
Ukupno šikare
2.56
0.1
Ukupno GJ
2675.33 100.0
m3
Zapremina
%
m3/ha
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
Zv/V%
505703.9
100.0
189.0
15388.3
100.0
5.8
3.0
462902.2
27825.6
14976.0
91.5
5.5
3.0
217.3
133.4
44.8
14405.0
731.0
252.2
93.6
4.8
1.6
6.8
3.5
0.8
3.1
2.6
1.7
505703.9
100.0
189.0
15388.3
100.0
5.8
3.0
U gazdinskoj jedinici " Kovilje - Rabrovica " očuvane šume čine 79,6 % (2130,23 ha) obrasle površine, prosečna zapremina ovih šuma iznosi 217,3 m3/ha, tekući
zapreminski prirast iznosi 6,8 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 3,1 %.
Razreñene sastojine čine 7,8 % (208,53 ha) obrasle površine, prosečna zapremina razreñenih šuma je 133,4 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 3,5 m3/ha, a
procenat prirasta u zapremini iznosi 2,6 %.
Devastirane sastojine čine 12,5 % (334,01 ha) obrasle površine, prosečna zapremina devastiranih šuma je 44,8 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 0,8 m3/ha, a
procenat prirasta u zapremini iznosi 1,7 %.
Šikare čine 0,1 % (2,56 ha) obrasle površine.
5.4. Stanje sastojina po smesi
Stanje sastojina po smesi za šumske uprave Golijsku reku i Ivanjicu kao i za gazdinsku jedinicu" Kovilje - Rabrovica " dato je sledećim tabelama:
Mešovitost
sastojine
10351421
10352421
Visoke-čiste
Ukupno VPS
10360421
10362421
Izdanačke-čiste
10361421
Izdanačke-mešovite
Ukuppno izdanačke
10470421
VPS-čiste
Ukupno VPS
NC 10
26360421
26362421
Izdanačke-čiste
Ukupno izdanačke
NC 26
53351421
53352421
Visoke-čiste
53352421
Visoke-mešovite
Površina
ha
%
75.13
7.9
13.91
1.5
89.04
9.3
89.04
9.3
160.92
16.9
149.92
15.7
310.84
32.6
17.74
1.9
17.74
1.9
328.58
34.4
0.20
0.0
0.20
0.0
0.20
0.0
417.82
43.8
9.17
1.0
54.24
5.7
63.41
6.6
63.41
6.6
63.41
6.6
140.29
14.7
38.74
4.1
179.03
18.8
6.89
0.7
6.89
0.7
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
Zapremina
m3
%
19898.9
14.3
3809.8
2.7
23708.7
17.0
23708.7
17.0
23278.5
16.7
8980.8
6.4
32259.4
23.1
2529.3
1.8
2529.3
1.8
34788.6
24.9
23.7
0.0
23.7
0.0
23.7
0.0
58521.0
41.9
1307.6
0.9
3313.5
2.4
4621.1
3.3
4621.1
3.3
4621.1
3.3
32444.1
23.3
8493.3
6.1
40937.5
29.3
1175.4
0.8
1175.4
0.8
m3/ha
264.9
273.9
266.3
266.3
144.7
59.9
103.8
142.6
142.6
105.9
118.3
118.3
118.3
140.1
142.6
61.1
72.9
72.9
72.9
231.3
219.2
228.7
170.6
170.6
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
452.0
11.9
6.0
87.5
2.3
6.3
539.5
14.3
6.1
539.5
14.3
6.1
621.3
16.4
3.9
135.8
3.6
0.9
757.1
20.0
2.4
83.6
2.2
4.7
83.6
2.2
4.7
840.6
22.2
2.6
1.3
0.0
6.4
1.3
0.0
6.4
1.3
0.0
6.4
1381.4
36.5
3.3
32.5
0.9
3.5
49.7
1.3
0.9
82.2
2.2
1.3
82.2
2.2
1.3
82.2
2.2
1.3
715.7
18.9
5.1
200.4
5.3
5.2
916.1
24.2
5.1
28.3
0.7
4.1
28.3
0.7
4.1
Zv/V%
2.3
2.3
2.3
2.3
2.7
1.5
2.3
3.3
3.3
2.4
5.4
5.4
5.4
2.4
2.5
1.5
1.8
1.8
1.8
2.2
2.4
2.2
2.4
2.4
42
Mihaila Pupina 113
Beograd
Površina
Mešovitost
sastojine
ha
%
Ukupno visoke
185.92
19.5
53360421
55.62
5.8
53362421
5.69
0.6
Izdanačke-čiste
61.31
6.4
53196313
4.68
0.5
53361422
3.81
0.4
53362421
4.14
0.4
53362422
0.83
0.1
Izdanačke-mešovite
13.46
1.4
Ukupno izdanačke
74.77
7.8
53470421
105.90
11.1
53475421
5.70
0.6
53477421
2.09
0.2
VPS-čiste
113.69
11.9
53471421
0.76
0.1
53476313
8.74
0.9
53476421
1.53
0.2
53479313
1.62
0.2
VPS-mešovite
12.65
1.3
Ukupno VPS
126.34
13.2
NC 53
387.03
40.5
66362421
49.73
5.2
Visoke-čiste
49.73
5.2
Ukupno visoke
49.73
5.2
66362421
36.78
3.9
Izdanačke-čiste
36.78
3.9
Ukupno izdanačke
36.78
3.9
NC 66
86.51
9.1
ŠU Golijska reka
954.77
100.0
Rekapitulacija po poreklu i mešovitosti
Visoke-čiste
317.80
33.3
Visoke-mešovite
6.89
0.7
Ukupno visoke
324.69
34.0
Izdanačke-čiste
472.34
49.5
Izdanačke-mešovite
31.20
3.3
Ukupno izdanačke
503.54
52.7
VPS-čiste
113.89
11.9
VPS-mešovite
12.65
1.3
Ukupno VPS
126.54
13.3
ŠU Golijska reka
954.77
100.0
Rekapitulacija po mešovitosti
Ukupno čiste
904.03
94.7
Ukupno mešovite
50.74
5.3
ŠU Golijska reka
954.77
100.0
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
Zapremina
m3
%
42112.9
30.2
10900.8
7.8
434.9
0.3
11335.7
8.1
479.3
0.3
387.8
0.3
297.0
0.2
42.9
0.0
1207.0
0.9
12542.7
9.0
17614.9
12.6
1783.5
1.3
746.6
0.5
20145.0
14.4
31.1
0.0
1042.0
0.7
333.3
0.2
185.6
0.1
1592.0
1.1
21737.0
15.6
76392.6
54.7
m3/ha
226.5
196.0
76.4
184.9
102.4
101.8
71.7
51.7
89.7
167.8
166.3
312.9
357.2
177.2
40.9
119.2
217.8
114.5
125.8
172.1
197.4
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
944.4
25.0
5.1
319.3
8.4
5.7
9.3
0.2
1.6
328.6
8.7
5.4
18.3
0.5
3.9
12.2
0.3
3.2
9.3
0.2
2.2
0.6
0.0
0.8
40.4
1.1
3.0
369.0
9.8
4.9
805.6
21.3
7.6
84.4
2.2
14.8
31.2
0.8
14.9
921.2
24.3
8.1
1.6
0.0
2.1
54.8
1.4
6.3
16.8
0.4
11.0
12.1
0.3
7.5
85.3
2.3
6.7
1006.6
26.6
8.0
2319.9
61.3
6.0
Zv/V%
2.2
2.9
2.1
2.9
3.8
3.1
3.1
1.5
3.3
2.9
4.6
4.7
4.2
4.6
5.2
5.3
5.0
6.5
5.4
4.6
3.0
139534.7
100.0
146.1
3783.5
100.0
4.0
2.7
64646.2
1175.4
65821.6
48216.1
3736.3
51952.4
20168.7
1592.0
21760.7
139534.7
46.3
0.8
47.2
34.6
2.7
37.2
14.5
1.1
15.6
100.0
203.4
170.6
202.7
102.1
119.8
103.2
177.1
125.8
172.0
146.1
1455.6
28.3
1483.8
1167.9
124.0
1291.9
922.5
85.3
1007.8
3783.5
38.5
0.7
39.2
30.9
3.3
34.1
24.4
2.3
26.6
100.0
4.6
4.1
4.6
2.5
4.0
2.6
8.1
6.7
8.0
4.0
2.3
2.4
2.3
2.4
3.3
2.5
4.6
5.4
4.6
2.7
133031.0
6503.7
139534.7
95.3
4.7
100.0
147.2
128.2
146.1
3546.0
237.6
3783.5
93.7
6.3
100.0
3.9
4.7
4.0
2.7
3.7
2.7
43
Mihaila Pupina 113
Beograd
Mešovitost
sastojine
10351421
10352421
Visoke-čiste
10357462
Visoke-mešovite
Ukupno VPS
10102121
10360421
Izdanačke-čiste
10102121
10196313
10330421
10361421
Izdanačke-mešovite
Ukuppno izdanačke
10470421
10475421
10479421
VPS-čiste
10471421
10473421
10476421
10479421
VPS-mešovite
Ukupno VPS
NC 10
17469421
17479421
VPS-čiste
Ukupno VPS
NC 17
26177323
Izdanačke-mešovite
Ukupno izdanačke
NC 26
53351421
53352421
Visoke-čiste
Ukupno visoke
53102121
53195313
53319421
53360421
53362421
Izdanačke-čiste
53177323
Površina
ha
208.08
220.15
428.23
3.57
3.57
431.80
0.44
96.34
96.78
2.12
2.11
0.37
42.15
46.75
143.53
183.46
44.95
1.94
230.35
159.09
1.43
26.09
25.26
211.87
442.22
1017.55
0.20
0.43
0.63
0.63
0.63
3.57
3.57
3.57
3.57
86.00
129.45
215.45
215.45
1.96
0.53
0.66
117.13
14.40
134.68
3.81
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
%
12.1
12.8
24.9
0.2
0.2
25.1
0.0
5.6
5.6
0.1
0.1
0.0
2.4
2.7
8.3
10.7
2.6
0.1
13.4
9.2
0.1
1.5
1.5
12.3
25.7
59.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.2
0.2
0.2
0.2
5.0
7.5
12.5
12.5
0.1
0.0
0.0
6.8
0.8
7.8
0.2
Zapremina
m3
%
46544.7
12.7
64502.0
17.6
111046.7
30.3
933.3
0.3
933.3
0.3
111980.0
30.6
13.7
0.0
16679.0
4.6
16692.7
4.6
126.5
0.0
387.4
0.1
m3/ha
223.7
293.0
259.3
261.4
261.4
259.3
31.2
173.1
172.5
59.7
183.6
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
1129.8
9.7
5.4
1402.4
12.1
6.4
2532.2
21.8
5.9
25.0
0.2
7.0
25.0
0.2
7.0
2557.1
22.0
5.9
0.4
0.0
0.9
487.8
4.2
5.1
488.2
4.2
5.0
3.3
0.0
1.6
12.4
0.1
5.9
Zv/V%
2.4
2.2
2.3
2.7
2.7
2.3
2.9
2.9
2.9
2.6
3.2
5932.3
6446.2
23138.8
39371.7
14066.6
784.6
54222.9
35337.3
464.9
5739.8
7777.5
49319.6
103542.5
238661.3
65.9
171.2
237.1
237.1
237.1
160.6
160.65
160.65
160.6
21788.4
28722.1
50510.53
50510.53
96.0
90.6
1.6
1.8
6.3
10.8
3.8
0.2
14.8
9.7
0.1
1.6
2.1
13.5
28.3
65.2
0.0
0.0
0.1
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
6.0
7.8
13.8
13.8
0.0
0.0
140.7
137.9
161.2
214.6
312.9
404.5
235.4
222.1
325.1
220.0
307.9
232.8
234.1
234.5
329.3
398.2
376.3
376.3
376.3
45.0
45.0
45.0
45.0
253.4
221.9
234.4
234.4
49.0
170.9
215.6
231.4
719.6
1594.0
607.8
51.8
2253.7
1370.7
16.6
271.2
364.1
2022.5
4276.2
7553.0
2.2
9.6
11.8
11.8
11.8
2.5
2.50
2.50
2.5
513.5
660.4
1173.88
1173.88
2.5
2.4
1.9
2.0
6.2
13.7
5.2
0.4
19.4
11.8
0.1
2.3
3.1
17.4
36.8
65.1
0.0
0.1
0.1
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
4.4
5.7
10.1
10.1
0.0
0.0
5.1
5.0
5.0
8.7
13.5
26.7
9.8
8.6
11.6
10.4
14.4
9.5
9.7
7.4
10.9
22.4
18.8
18.8
18.8
0.7
0.7
0.7
0.7
6.0
5.1
5.4
5.4
1.3
4.5
3.6
3.6
3.1
4.0
4.3
6.6
4.2
3.9
3.6
4.7
4.7
4.1
4.1
3.2
3.3
5.6
5.0
5.0
5.0
1.6
1.6
1.6
1.6
2.4
2.3
2.3
2.3
2.6
2.7
16870.6
823.7
17880.8
152.4
4.6
0.2
4.9
0.0
144.0
57.2
132.8
40.0
516.7
16.4
538.1
2.3
4.5
0.1
4.6
0.0
4.4
1.1
4.0
0.6
3.1
2.0
3.0
1.5
44
Mihaila Pupina 113
Beograd
Površina
Mešovitost
sastojine
ha
%
53361421
2.03
0.1
53361422
16.56
1.0
53362422
10.90
0.6
Izdanačke-mešovite
33.30
1.9
Ukupno izdanačke
167.98
9.8
53470313
2.00
0.1
53470421
146.99
8.5
53475421
42.08
2.4
53477421
2.45
0.1
53479421
0.68
0.0
VPS-čiste
194.20
11.3
53471421
97.94
5.7
53476313
4.79
0.3
53476421
13.58
0.8
VPS-mešovite
116.31
6.8
Ukupno VPS
310.51
18.0
53266421
2.56
0.1
Ukupno šikare
2.56
0.1
NC 53
696.50
40.5
66360421
2.31
0.1
Izdanačke-čiste
2.31
0.1
Ukupno izdanačke
2.31
0.1
NC 66
2.31
0.1
ŠU Ivanjica
1720.56 100.0
Rekapitulacija po poreklu i mešovitosti
Visoke-čiste
643.68
37.4
Visoke-mešovite
3.57
0.2
Ukupno visoke
647.25
37.6
Izdanačke-čiste
233.77
13.6
Izdanačke-mešovite
83.62
4.9
Ukupno izdanačke
317.39
18.4
VPS-čiste
425.18
24.7
VPS-mešovite
328.18
19.1
Ukupno VPS
753.36
43.8
Ukupno šikare
2.56
0.1
ŠU Ivanjica
1720.56 100.0
Rekapitulacija po mešovitosti
Ukupno čiste
1302.63
75.7
Ukupno mešovite
415.37
24.1
Ukupno šikare
2.56
0.1
ŠU Ivanjica
1720.56 100.0
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
Zapremina
m3
%
170.2
0.0
1691.7
0.5
770.2
0.2
2784.4
0.8
20665.3
5.6
m3/ha
83.8
102.2
70.7
83.6
123.0
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
7.4
0.1
3.6
52.2
0.4
3.2
26.3
0.2
2.4
88.1
0.8
2.6
626.2
5.4
3.7
Zv/V%
4.3
3.1
3.4
3.2
3.0
17962.0
9966.9
318.0
179.8
28426.7
22774.2
592.0
4141.5
27507.7
55934.4
4.9
2.7
0.1
0.0
7.8
6.2
0.2
1.1
7.5
15.3
122.2
236.9
129.8
264.4
146.4
232.5
123.6
305.0
236.5
180.1
684.9
470.3
16.2
7.7
1179.1
857.9
25.8
174.7
1058.3
2237.4
5.9
4.1
0.1
0.1
10.2
7.4
0.2
1.5
9.1
19.3
4.7
11.2
6.6
11.3
6.1
8.8
5.4
12.9
9.1
7.2
3.8
4.7
5.1
4.3
4.1
3.8
4.4
4.2
3.8
4.0
127110.2
34.7
182.5
4037.5
34.8
5.8
3.2
366169.19
100.0
212.8
11604.76
100.0
6.7
3.2
161557.24
933.27
162490.51
34573.51
9391.26
43964.76
82886.68
76827.23
159713.91
44.1
0.3
44.4
9.4
2.6
12.0
22.6
21.0
43.6
251.0
261.4
251.0
147.9
112.3
138.5
194.9
234.1
212.0
3706.03
24.98
3731.01
1026.27
322.05
1348.32
3444.57
3080.86
6525.43
31.9
0.2
32.2
8.8
2.8
11.6
29.7
26.5
56.2
5.8
7.0
5.8
4.4
3.9
4.2
8.1
9.4
8.7
2.3
2.7
2.3
3.0
3.4
3.1
4.2
4.0
4.1
366169.19
100.0
212.8
11604.76
100.0
6.7
3.2
279017.4
87151.8
76.2
23.8
214.2
209.8
8176.9
3427.9
70.5
29.5
6.3
8.3
2.9
3.9
366169.2
100.0
212.8
11604.8
100.0
6.7
3.2
45
Mihaila Pupina 113
Beograd
Mešovitost
sastojine
10351421
10352421
Visoke-čiste
10357462
Visoke-mešovite
Ukupno VPS
10102121
10360421
10362421
Izdanačke-čiste
10102121
10196313
10330421
10361421
Izdanačke-mešovite
Ukuppno izdanačke
10470421
10475421
10479421
VPS-čiste
10471421
10473421
10476421
10479421
VPS-mešovite
Ukupno VPS
NC 10
17469421
17479421
VPS-čiste
Ukupno VPS
NC 17
26360421
26362421
Izdanačke-čiste
26177323
Izdanačke-mešovite
Ukupno izdanačke
NC 26
53351421
53352421
Visoke-čiste
53352421
Visoke-mešovite
Ukupno visoke
53102121
Površina
ha
283.21
234.06
517.27
3.57
3.57
520.84
0.44
257.26
149.92
407.62
2.12
2.11
0.37
59.89
64.49
472.11
183.66
44.95
1.94
230.55
159.09
1.43
26.09
25.26
211.87
442.42
1435.37
0.20
0.43
0.63
0.63
0.63
9.17
54.24
63.41
3.57
3.57
66.98
66.98
226.29
168.19
394.48
6.89
6.89
401.37
1.96
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
%
10.6
8.7
19.3
0.1
0.1
19.5
0.0
9.6
5.6
15.2
0.1
0.1
0.0
2.2
2.4
17.6
6.9
1.7
0.1
8.6
5.9
0.1
1.0
0.9
7.9
16.5
53.7
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.3
2.0
2.4
0.1
0.1
2.5
2.5
8.5
6.3
14.7
0.3
0.3
15.0
0.1
Zapremina
m3
%
66443.6
13.1
68311.8
13.5
134755.4
26.6
933.3
0.2
933.3
0.2
135688.7
26.8
13.7
0.0
39957.5
7.9
8980.8
1.8
48952.0
9.7
126.5
0.0
387.4
0.1
8461.5
8975.4
57927.5
39395.4
14066.6
784.6
54246.6
35337.3
464.9
5739.8
7777.5
49319.6
103566.1
297182.3
65.9
171.2
237.1
237.1
237.1
1307.6
3313.5
4621.1
160.6
160.6
4781.8
4781.8
54232.6
37215.5
91448.0
1175.4
1175.4
92623.4
96.0
1.7
1.8
11.5
7.8
2.8
0.2
10.7
7.0
0.1
1.1
1.5
9.8
20.5
58.8
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.3
0.7
0.9
0.0
0.0
0.9
0.9
10.7
7.4
18.1
0.2
0.2
18.3
0.0
m3/ha
234.6
291.9
260.5
261.4
261.4
260.5
31.2
155.3
59.9
120.1
59.7
183.6
141.3
139.2
122.7
214.5
312.9
404.5
235.3
222.1
325.1
220.0
307.9
232.8
234.1
207.0
329.3
398.2
376.3
376.3
376.3
142.6
61.1
72.9
45.0
45.0
71.4
71.4
239.7
221.3
231.8
170.6
170.6
230.8
49.0
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
1581.7
10.3
5.6
1489.9
9.7
6.4
3071.6
20.0
5.9
25.0
0.2
7.0
25.0
0.2
7.0
3096.6
20.1
5.9
0.4
0.0
0.9
1109.1
7.2
4.3
135.8
0.9
0.9
1245.3
8.1
3.1
3.3
0.0
1.6
12.4
0.1
5.9
299.2
315.0
1560.3
1595.3
607.8
51.8
2254.9
1370.7
16.6
271.2
364.1
2022.5
4277.5
8934.3
2.2
9.6
11.8
11.8
11.8
32.5
49.7
82.2
2.5
2.5
84.7
84.7
1229.2
860.8
2090.0
28.3
28.3
2118.3
2.5
1.9
2.0
10.1
10.4
3.9
0.3
14.7
8.9
0.1
1.8
2.4
13.1
27.8
58.1
0.0
0.1
0.1
0.1
0.1
0.2
0.3
0.5
0.0
0.0
0.6
0.6
8.0
5.6
13.6
0.2
0.2
13.8
0.0
5.0
4.9
3.3
8.7
13.5
26.7
9.8
8.6
11.6
10.4
14.4
9.5
9.7
6.2
10.9
22.4
18.8
18.8
18.8
3.5
0.9
1.3
0.7
0.7
1.3
1.3
5.4
5.1
5.3
4.1
4.1
5.3
1.3
Zv/V%
2.4
2.2
2.3
2.7
2.7
2.3
2.9
2.8
1.5
2.5
2.6
3.2
3.5
3.5
2.7
4.0
4.3
6.6
4.2
3.9
3.6
4.7
4.7
4.1
4.1
3.0
3.3
5.6
5.0
5.0
5.0
2.5
1.5
1.8
1.6
1.6
1.8
1.8
2.3
2.3
2.3
2.4
2.4
2.3
2.6
46
Mihaila Pupina 113
Beograd
Površina
Mešovitost
sastojine
ha
%
53195313
0.53
0.0
53319421
0.66
0.0
53360421
172.75
6.5
53362421
20.09
0.8
Izdanačke-čiste
195.99
7.3
53177323
3.81
0.1
53196313
4.68
0.2
53361421
2.03
0.1
53361422
20.37
0.8
53362421
4.14
0.2
53362422
11.73
0.4
Izdanačke-mešovite
46.76
1.7
Ukupno izdanačke
242.75
9.1
53470313
2.00
0.1
53470421
252.89
9.5
53475421
47.78
1.8
53477421
4.54
0.2
53479421
0.68
0.0
VPS-čiste
307.89
11.5
53471421
98.70
3.7
53476313
13.53
0.5
53476421
15.11
0.6
53479313
1.62
0.1
VPS-mešovite
128.96
4.8
Ukupno VPS
436.85
16.3
53266421
2.56
0.1
Ukupno šikare
2.56
0.1
NC 53
1083.53
40.5
66362421
49.73
1.9
Visoke-čiste
49.73
1.9
Ukupno visoke
49.73
1.9
66360421
2.31
0.1
66362421
36.78
1.4
Izdanačke-čiste
39.09
1.5
Ukupno izdanačke
39.09
1.5
NC 66
88.82
3.3
Ukupno GJ
2675.33 100.0
Rekapitulacija po poreklu i mešovitosti
Visoke-čiste
961.48
35.9
Visoke-mešovite
10.46
0.4
Ukupno visoke
971.94
36.3
Izdanačke-čiste
706.11
26.4
Izdanačke-mešovite
114.82
4.3
Ukupno izdanačke
820.93
30.7
VPS-čiste
539.07
20.1
VPS-mešovite
340.83
12.7
Ukupno VPS
879.90
32.9
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
m3
Zapremina
%
90.6
0.0
m3/ha
170.9
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
2.4
0.0
4.5
Zv/V%
2.7
27771.4
1258.5
29216.5
152.4
479.3
170.2
2079.4
297.0
813.1
3991.5
33208.0
5.5
0.2
5.8
0.0
0.1
0.0
0.4
0.1
0.2
0.8
6.6
160.8
62.6
149.1
40.0
102.4
83.8
102.1
71.7
69.3
85.4
136.8
836.0
25.8
866.7
2.3
18.3
7.4
64.4
9.3
26.9
128.5
995.2
5.4
0.2
5.6
0.0
0.1
0.0
0.4
0.1
0.2
0.8
6.5
4.8
1.3
4.4
0.6
3.9
3.6
3.2
2.2
2.3
2.7
4.1
3.0
2.0
3.0
1.5
3.8
4.3
3.1
3.1
3.3
3.2
3.0
35576.9
11750.4
1064.6
179.8
48571.7
22805.3
1634.0
4474.8
185.6
29099.7
77671.4
7.0
2.3
0.2
0.0
9.6
4.5
0.3
0.9
0.0
5.8
15.4
140.7
245.9
234.5
264.4
157.8
231.1
120.8
296.2
114.5
225.6
177.8
1490.5
554.7
47.4
7.7
2100.3
859.5
80.6
191.5
12.1
1143.7
3244.0
9.7
3.6
0.3
0.1
13.6
5.6
0.5
1.2
0.1
7.4
21.1
5.9
11.6
10.4
11.3
6.8
8.7
6.0
12.7
7.5
8.9
7.4
4.2
4.7
4.5
4.3
4.3
3.8
4.9
4.3
6.5
3.9
4.2
203502.8
40.2
187.8
6357.4
41.3
5.9
3.1
505703.9
100.0
189.0
15388.3
100.0
5.8
3.0
226203.4
2108.7
228312.1
82789.7
13127.5
95917.2
103055.4
78419.2
181474.6
44.7
0.4
45.1
16.4
2.6
19.0
20.4
15.5
35.9
235.3
201.6
234.9
117.2
114.3
116.8
191.2
230.1
206.2
5161.6
53.2
5214.9
2194.2
446.0
2640.2
4367.1
3166.2
7533.3
33.5
0.3
33.9
14.3
2.9
17.2
28.4
20.6
49.0
5.4
5.1
5.4
3.1
3.9
3.2
8.1
9.3
8.6
2.3
2.5
2.3
2.7
3.4
2.8
4.2
4.0
4.2
47
Mihaila Pupina 113
Beograd
Površina
Mešovitost
sastojine
ha
%
Ukupno šikare
2.56
0.1
Ukupno GJ
2675.33 100.0
Rekapitulacija po mešovitosti
Ukupno čiste
2206.66
82.5
Ukupno mešovite
466.11
17.4
Ukupno šikare
2.56
0.1
Ukupno GJ
2675.33 100.0
m3
Zapremina
%
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
m3/ha
Zv/V%
505703.9
100.0
189.0
15388.3
100.0
5.8
3.0
412048.4
93655.4
81.5
18.5
186.7
200.9
11722.8
3665.4
76.2
23.8
5.3
7.9
2.8
3.9
505703.9
100.0
189.0
15388.3
100.0
5.8
3.0
U ovoj gazdinskoj jedinici čiste sastojine čine 82,5 % (2206,66 ha) obrasle površine. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 186,7 m3/ha, tekući zapreminski prirast
iznosi 5,3 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini je 2,8 %.
Mešovite sastojine čine 17,4 % (466,11 ha) površine obraslog zemljišta gazdinske jedinice. Prosečna zapremina mešovitih sastojina iznosi 200,9 m3/ha, tekući
zapreminski prirast je 7,9 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 3,9 %.
Šikare čine 0,1 % (2,56 ha) obrasle površine.
5.5. Stanje sastojina po vrstama drveća
Zastupljenost vrsta drveća po zapremini i tekućem zapreminskom prirastu za šumske uprave Golijska reka i Ivanjica kao i za gazdinsku jedinicu "Kovilje - Rabrovica"
prikazano je sledećim tabelama:
Vrste drveća
Zapremina
m3
Namenska celina 10
Bk
Brz
Otl
Ukupno lišćari
Smr
Ukupno četinari
Ukupno NC 10
Namenska celina 26
Bk
Cer
BlJov
Ukupno lišćari
Ukupno NC 26
Namenska celina 53
Bk
Cer
Gr
Brz
Otl
Tres
BlJov
Ukupno lišćari
Smr
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
Zapreminski prirast
%
m3
Zv/V%
%
57528.8
955.4
13.1
58497.3
23.7
23.7
58521.0
41.2
0.7
0.0
41.9
0.0
0.0
41.9
1346.5
33.0
0.6
1380.1
1.3
1.3
1381.4
35.6
0.9
0.0
36.5
0.0
0.0
36.5
2.3
3.5
4.6
2.4
5.4
5.4
2.4
4593.0
20.4
7.7
4621.1
4621.1
3.3
0.0
0.0
3.3
3.3
81.3
0.8
0.2
82.2
82.2
2.1
0.0
0.0
2.2
2.2
1.8
3.7
2.5
1.8
1.8
53888.2
711.7
327.5
17.1
7.7
6.6
0.8
54959.6
17568.6
38.6
0.5
0.2
0.0
0.0
0.0
0.0
39.4
12.6
1287.9
25.3
9.2
0.9
0.4
0.2
0.0
1323.9
804.2
34.0
0.7
0.2
0.0
0.0
0.0
0.0
35.0
21.3
2.4
3.6
2.8
5.1
5.2
3.4
3.3
2.4
4.6
48
Mihaila Pupina 113
Beograd
Vrste drveća
Zapremina
m3
Cbor
2858.6
Bbor
844.9
Brv
161.0
Ukupno četinari
21433.0
Ukupno NC 53
76392.6
Ukupno ŠU Golijska reka
139534.7
Rekapitulacija za ŠU Golijska reka
Bk
116010.0
Brz
972.5
Cer
732.1
Gr
327.5
Otl
20.9
BlJov
8.6
Tres
6.6
Ukupno lišćari
118078.1
Smr
17592.3
Cbor
2858.6
Bbor
844.9
Brv
161.0
Ukupno četinari
21456.6
Ukupno ŠU Golijska reka
139534.7
Vrste drveća
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
%
135467.8
2847.6
678.5
529.7
488.0
196.1
168.2
117.7
48.6
35.3
140577.6
62627.6
19445.5
9267.4
2772.6
2117.4
1499.2
230.6
123.5
98083.7
Zv/V%
2.0
0.6
0.1
15.4
54.7
100.0
m3
145.1
35.7
11.1
996.0
2319.9
3783.5
%
3.8
0.9
0.3
26.3
61.3
100.0
5.1
4.2
6.9
4.6
3.0
2.7
83.1
0.7
0.5
0.2
0.0
0.0
0.0
84.6
12.6
2.0
0.6
0.1
15.4
100.0
2715.7
33.8
26.1
9.2
1.0
0.2
0.2
2786.2
805.4
145.1
35.7
11.1
997.3
3783.5
71.8
0.9
0.7
0.2
0.0
0.0
0.0
73.6
21.3
3.8
0.9
0.3
26.4
100.0
2.3
3.5
3.6
2.8
4.8
2.6
3.4
2.4
4.6
5.1
4.2
6.9
4.6
2.7
Zapremina
m3
Namenska celina 10
Bk
Brz
Gr
Otl
Cer
Jav
Tres
BlJov
Jas
CrJov
Ukupno lišćari
Smr
Cbor
Dug
Ari
Jel
Brv
Bbor
Gjel
Ukupno četinari
Zapreminski prirast
Zapreminski prirast
%
37.0
0.8
0.2
0.1
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
38.4
17.1
5.3
2.5
0.8
0.6
0.4
0.1
0.0
26.8
m3
3268.1
106.5
22.2
19.6
17.6
4.9
5.0
3.2
1.1
1.0
3449.0
2523.1
897.9
370.8
144.0
59.7
95.9
7.0
5.6
4103.9
Zv/V%
%
28.2
0.9
0.2
0.2
0.2
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
29.7
21.7
7.7
3.2
1.2
0.5
0.8
0.1
0.0
35.4
2.4
3.7
3.3
3.7
3.6
2.5
3.0
2.7
2.3
2.9
2.5
4.0
4.6
4.0
5.2
2.8
6.4
3.0
4.5
4.2
49
Mihaila Pupina 113
Beograd
Vrste drveća
Ukupno NC 10
Namenska celina 17
Bjas
Ukupno lišćari
Dug
Ukupno četinari
Ukupno NC 17
Namenska celina 26
Gr
Cer
Ukupno lišćari
Cbor
Ukupno četinari
Ukupno NC 26
Namenska celina 53
Bk
Gr
Brz
Cer
Tres
BlJov
CrJov
Jav
Bag
Ukupno lišćari
Smr
Cbor
Bbor
Dug
Ari
Ukupno četinari
Ukupno NC 53
Ukupno ŠU Ivanjica
Rekapitulacija za ŠU Ivanjica
Bk
Brz
Gr
Cer
Tres
Otl
BlJov
Jav
CrJov
Bjas
Jas
Bag
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
Zapremina
Zapreminski prirast
Zv/V%
m3
238661.3
%
65.2
m3
7553.0
%
65.1
3.2
65.9
65.9
171.2
171.2
237.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.1
2.2
2.2
9.6
9.6
11.8
0.0
0.0
0.1
0.1
0.1
3.3
3.3
5.6
5.6
5.0
71.4
71.4
142.8
17.9
17.9
160.7
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
1.1
1.1
2.1
0.4
0.4
2.5
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
1.5
1.5
1.5
2.0
2.0
1.6
71405.0
1015.5
860.5
567.2
371.6
287.5
42.8
28.4
0.1
74578.5
35971.7
13645.9
1146.4
1371.0
396.8
52531.7
127110.2
366169.2
19.5
0.3
0.2
0.2
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
20.4
9.8
3.7
0.3
0.4
0.1
14.3
34.7
100.0
1806.8
29.6
34.6
19.4
9.4
7.1
1.3
0.7
0.0
1908.9
1372.6
651.3
43.1
45.2
16.4
2128.6
4037.5
11604.8
15.6
0.3
0.3
0.2
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
16.4
11.8
5.6
0.4
0.4
0.1
18.3
34.8
100.0
2.5
2.9
4.0
3.4
2.5
2.5
3.0
2.5
5.1
2.6
3.8
4.8
3.8
3.3
4.1
4.1
3.2
3.2
206872.7
3708.1
1765.4
1126.6
539.9
529.7
405.1
224.6
78.1
65.9
48.6
0.1
56.5
1.0
0.5
0.3
0.1
0.1
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
5074.9
141.0
52.8
38.1
14.5
19.6
10.2
5.6
2.3
2.2
1.1
0.0
43.7
1.2
0.5
0.3
0.1
0.2
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
2.5
3.8
3.0
3.4
2.7
3.7
2.5
2.5
2.9
3.3
2.3
5.1
50
Mihaila Pupina 113
Beograd
Vrste drveća
Ukupno lišćari
Smr
Cbor
Dug
Ari
Jel
Brv
Bbor
Gjel
Ukupno četinari
Ukupno ŠU Ivanjica
Vrste drveća
Zapremina
m3
215364.7
98599.2
33109.3
10809.6
3169.4
2117.4
1499.2
1377.0
123.5
150804.5
366169.2
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
%
58.8
26.9
9.0
3.0
0.9
0.6
0.4
0.4
0.0
41.2
100.0
Zapremina
m3
Namenska celina 10
Bk
Brz
Gr
Otl
Cer
Jav
Tres
BlJov
Jas
CrJov
Ukupno lišćari
Smr
Cbor
Dug
Ari
Jel
Brv
Bbor
Gjel
Ukupno četinari
Ukupno NC 10
Namenska celina 17
Bjas
Ukupno lišćari
Dug
Ukupno četinari
Ukupno NC 17
Namenska celina 26
Bk
Cer
Zapreminski prirast
m3
5362.2
3895.6
1549.5
425.7
160.4
59.7
95.9
50.1
5.6
6242.5
11604.8
%
46.2
33.6
13.4
3.7
1.4
0.5
0.8
0.4
0.0
53.8
100.0
Zapreminski prirast
%
m3
Zv/V%
2.5
4.0
4.7
3.9
5.1
2.8
6.4
3.6
4.5
4.1
3.2
Zv/V%
%
192996.6
3803.0
678.5
542.8
488.0
196.1
168.2
117.7
48.6
35.3
199074.9
62651.2
19445.5
9267.4
2772.6
2117.4
1499.2
230.6
123.5
98107.4
297182.3
38.2
0.8
0.1
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
39.4
12.4
3.8
1.8
0.5
0.4
0.3
0.0
0.0
19.4
58.8
4614.6
139.4
22.2
20.2
17.6
4.9
5.0
3.2
1.1
1.0
4829.1
2524.3
897.9
370.8
144.0
59.7
95.9
7.0
5.6
4105.2
8934.3
30.0
0.9
0.1
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
31.4
16.4
5.8
2.4
0.9
0.4
0.6
0.0
0.0
26.7
58.1
2.4
3.7
3.3
3.7
3.6
2.5
3.0
2.7
2.3
2.9
2.4
4.0
4.6
4.0
5.2
2.8
6.4
3.0
4.5
4.2
3.0
65.9
65.9
171.2
171.2
237.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
2.2
2.2
9.6
9.6
11.8
0.0
0.0
0.1
0.1
0.1
3.3
3.3
5.6
5.6
5.0
4593.0
91.8
0.9
0.0
81.3
1.8
0.5
0.0
1.8
2.0
51
Mihaila Pupina 113
Beograd
Vrste drveća
Zapremina
m3
71.4
7.7
4763.9
17.9
17.9
4781.8
Gr
BlJov
Ukupno lišćari
Cbor
Ukupno četinari
Ukupno NC 26
Namenska celina 53
Bk
125293.2
Gr
1343.0
Cer
1278.9
Brz
877.6
Tres
378.2
BlJov
288.3
CrJov
42.8
Jav
28.4
Otl
7.6
Bag
0.1
Ukupno lišćari
129538.0
Smr
53540.3
Cbor
16504.5
Bbor
1991.3
Dug
1371.0
Brv
161.0
Ari
396.8
Ukupno četinari
73964.7
Ukupno NC 53
203502.7
Ukupno GJ
505703.9
Rekapitulacija za gazdinsku jedinicu
Bk
322882.7
Brz
4680.6
Gr
2092.9
Cer
1858.6
Otl
550.5
Tres
546.5
BlJov
413.7
Jav
224.6
CrJov
78.1
Bjas
65.9
Jas
48.7
Bag
0.1
Ukupno lišćari
333442.8
Smr
116191.4
Cbor
35967.9
Dug
10809.6
Ari
3169.4
Bbor
2221.9
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
Zapreminski prirast
%
m3
Zv/V%
0.0
0.0
0.9
0.0
0.0
0.9
1.1
0.2
84.4
0.4
0.4
84.7
%
0.0
0.0
0.5
0.0
0.0
0.6
24.8
0.3
0.3
0.2
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
25.6
10.6
3.3
0.4
0.3
0.0
0.1
14.6
40.2
100.0
3094.7
38.7
44.7
35.4
9.6
7.1
1.3
0.7
0.4
0.0
3232.8
2176.7
796.4
78.8
45.2
11.1
16.4
3124.6
6357.4
15388.3
20.1
0.3
0.3
0.2
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
21.0
14.1
5.2
0.5
0.3
0.1
0.1
20.3
41.3
100.0
2.5
2.9
3.5
4.0
2.5
2.5
3.0
2.5
5.3
5.1
2.5
4.1
4.8
4.0
3.3
6.9
4.1
4.2
3.1
3.0
63.8
0.9
0.4
0.4
0.1
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
65.9
23.0
7.1
2.1
0.6
0.4
7790.6
174.9
62.0
64.1
20.6
14.7
10.5
5.6
2.3
2.2
1.1
0.0
8148.5
4701.0
1694.6
425.7
160.4
85.8
50.6
1.1
0.4
0.4
0.1
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
53.0
30.5
11.0
2.8
1.0
0.6
2.4
3.7
3.0
3.5
3.7
2.7
2.5
2.5
2.9
3.3
2.3
5.1
2.4
4.0
4.7
3.9
5.1
3.9
1.5
2.5
1.8
2.0
2.0
1.8
52
Mihaila Pupina 113
Beograd
Zapremina
Vrste drveća
m3
2117.4
1660.1
123.5
172261.1
505703.9
Jel
Brv
Gjel
Ukupno četinari
Ukupno GJ
Zapreminski prirast
%
m3
0.4
0.3
0.0
34.1
100.0
59.7
107.1
5.6
7239.8
15388.3
%
0.4
0.7
0.0
47.0
100.0
Zv/V%
2.8
6.4
4.5
4.2
3.0
U gazdinskoj jedinici lišćari učestvuju sa 65,9 % u ukupnoj zapremini, a četinari sa 34,1 %. Učešće lišćara u tekućem zapreminskom prirastu gazdinske jedinice iznosi
53,0 %, a četinara 47,0 %.
Od vrsta drveća u gazdinskoj jedinici najzastupljenija vrsta je bukva, koja učestvuje sa 63,8 % (322882,7 m3) u zapremini gazdinske jedinice, u tekućem
zapreminskom prirastu gazdinske jedinice učestvuje sa 50,6 % (7790,6 m3), sledi smrča koja učestvuje u zapremini sa 23,0 % (116191,4 m3 ) u tekućem
zapreminskom prirastu gazdinske jedinice učestvuje sa 30,5 % (4701,0 m3), zatim sledi c.bor koji učestvuje u zapremini sa 7,1 % (35967,9 m3) u tekućem
zapreminskom prirastu gazdinske jedinice učestvuje sa 11,0 %( 1694,6 m3), duglazija učestvuje u zapremini sa 2,1 %(10809,6 m3) u tekućem zapreminskom
prirastu gazdinske jedinice učestvuje sa 2,8 %( 425,7 m3). Ostale vrste u ukupnoj zapremini učestvuju sa 4,0 %, i u tekućem zapreminskom prirastu
gazdinske jedinice učestvuju sa 5,1 %.
5.6. Stanje šuma po debljinskoj strukturi
Stanje po debljinskoj strukturi prikazaćemo posebno za svaku gazdinsku klasu za šumske uprave Golijsku reku i Ivanjicu kao i za gazdinsku jedinicu "Kovilje Rabrovica":
Gazdinska klasa
Povrsina
ha
10351421
Svega
m3
75.13
13.91
3809.8
10360421
160.92
23278.5
10361421
17.74
10362421
149.92
10470421
O
I
21 do 30
II
1735.5
5963.7
31 do 40
III
5563.7
41 do 50
IV
4071.2
51 do 60
61 do 70
71 do 80
81 do 90
iznad 90
Zapreminski
prirast
V
VI
VII
VIII
IX
m3
1138.1
903.3
523.3
241.3
452.0
227.0
332.2
838.3
885.6
800.1
253.0
360.8
3105.1
8018.5
7427.6
3487.2
689.7
189.5
2529.3
71.3
414.9
722.2
760.8
161.5
239.4
159.1
83.6
8980.8
8883.0
5.3
30.8
32.8
12.3
16.7
135.8
9315.1
5511.5
15067.5
14623.2
8617.9
2867.4
163.2
228.4
420.8
295.9
172.8
0.20
23.7
417.82
58521.0
232.2
9.17
1307.6
26.6
26362421
54.24
3313.5
3313.5
1.3
1521.7
764.6
232.2
1381.4
32.5
49.7
63.41
4621.1
3340.1
163.2
228.4
420.8
53196313
4.68
479.3
69.6
221.6
92.1
96.1
53351421
140.29
32444.1
1897.3
5464.8
7484.5
53352421
45.63
9668.8
53360421
55.62
10900.8
53361422
3.81
53362421
9.83
295.9
172.8
7478.4
7399.1
82.2
18.3
1810.2
909.8
60.2
833.1
1743.6
2438.2
2368.4
1793.1
432.2
270.3
1877.2
2774.4
2780.6
1866.1
773.4
558.8
387.8
24.4
129.3
101.5
132.6
731.9
175.8
82.6
99.5
225.4
92.6
56.0
42.9
12619.5
4853.8
141.5
896.7
532.4
53362422
0.83
42.9
53470421
105.90
17614.9
53471421
0.76
31.1
31.1
53475421
5.70
1783.5
253.2
53476313
8.74
1042.0
438.9
463.1
140.1
53476421
1.53
333.3
97.9
203.7
31.8
53477421
2.09
746.6
201.9
395.8
123.7
53479313
1.62
185.6
111.4
74.2
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
87.5
621.3
23.7
26360421
NC 26
11 do 20
19898.9
10352421
NC 10
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
do 10 cm
715.7
228.7
319.3
12.2
18.6
0.6
805.6
1.6
101.2
84.4
54.8
16.8
25.3
31.2
12.1
53
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska klasa
Povrsina
ha
NC 53
387.03
66362421
NC 66
Svega
m3
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
do 10 cm
11 do 20
O
I
21 do 30
II
31 do 40
41 do 50
51 do 60
61 do 70
71 do 80
81 do 90
iznad 90
Zapreminski
prirast
VI
VII
VIII
IX
m3
III
IV
V
76392.6
582.9
18795.0
17163.0
14126.9
11932.0
10021.5
2801.2
970.0
139534.7
13238.2
24469.6
32458.9
29170.9
20845.8
13061.7
4322.8
1734.6
2319.9
86.51
86.51
ŠU Golijska reka
Gazdinska klasa
954.77
Povrsina
Svega
ha
m3
232.2
3783.5
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
do 10 cm
11 do 20
21 do 30
31 do 40
41 do 50
51 do 60
61 do 70
71 do 80
81 do 90
iznad 90
Zapreminski
prirast
O
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
m3
10102121
2.56
140.2
1.3
99.3
39.6
10196313
2.11
387.4
12.1
189.8
149.2
3.7
36.3
12.4
10330421
0.37
10351421
208.08
46544.7
4833.5
12167.4
15024.1
8956.6
3998.4
1172.9
391.8
10352421
220.15
64502.0
3710.6
7424.2
12786.3
14683.0
15140.4
7211.0
2916.4
10357462
3.57
933.3
10360421
96.34
16679.0
564.3
410.0
1129.8
630.0
1402.4
154.2
248.8
383.4
62.1
58.4
26.4
25.0
2755.7
4347.3
4579.4
3231.0
976.9
224.4
487.8
10361421
42.15
5932.3
1649.8
1787.1
1173.9
643.1
268.4
215.6
10470421
183.46
39371.7
18929.5
18168.5
1963.2
299.5
11.0
1594.0
10471421
159.09
35337.3
13678.7
14505.5
6399.6
753.5
1370.7
10473421
1.43
464.9
67.2
255.0
142.8
10475421
44.95
14066.6
1525.8
6104.7
5557.0
879.1
607.8
10476421
26.09
5739.8
1446.7
2944.0
1259.3
28.4
10479421
27.20
8562.2
2739.1
4176.7
1262.9
383.4
50568.1
29919.7
NC 10
61.4
271.2
415.9
1017.55
238661.3
51780.0
72317.8
17469421
0.20
65.9
39.7
26.2
17479421
0.43
171.2
38.1
123.1
10.0
9.6
0.63
237.1
77.8
149.3
10.0
11.8
3.57
160.7
160.7
2.5
3.57
160.7
160.7
2.5
NC 17
26177323
NC 26
987.8
16.6
53102121
1.96
96.0
23.0
53177323
3.81
152.4
152.4
53195313
0.53
90.6
2.5
53266421
2.56
63.4
20514.9
8634.8
3308.2
630.0
7553.0
2.2
9.5
2.5
2.3
10.8
22.7
33.1
21.5
2.4
53319421
0.66
53351421
86.00
21788.4
2057.3
4700.2
5867.3
5299.0
2881.1
983.5
53352421
129.45
28722.1
2022.5
5121.6
8222.2
6659.3
4528.0
1798.8
369.8
660.4
53360421
117.13
16870.6
598.9
3144.9
5033.3
4713.3
2350.0
669.0
278.6
82.5
516.7
53361421
2.03
170.2
4.3
75.2
78.4
12.3
53361422
16.56
1691.7
49.1
385.2
607.0
507.4
53362421
14.40
823.7
627.8
56.7
67.1
53.2
53362422
10.90
770.2
144.7
270.9
220.7
100.3
513.5
7.4
142.9
52.2
19.0
33.7
16.4
26.3
53470313
2.00
53470421
146.99
17962.0
5863.2
9689.6
2398.0
11.3
53471421
97.94
22774.2
8302.4
8705.1
4284.3
1192.6
53475421
42.08
9966.9
1715.7
5309.9
2520.1
421.3
470.3
53476313
4.79
592.0
411.3
180.7
53476421
13.58
4141.5
487.6
2029.8
1099.7
524.5
174.7
53477421
2.45
318.0
125.2
178.0
14.8
16.2
53479421
0.68
179.8
4.0
89.5
86.3
7.7
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
684.9
289.7
857.9
25.8
54
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska klasa
Povrsina
ha
NC 53
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
do 10 cm
11 do 20
O
I
21 do 30
II
31 do 40
III
41 do 50
IV
51 do 60
V
61 do 70
71 do 80
81 do 90
iznad 90
Zapreminski
prirast
VI
VII
VIII
IX
m3
127110.2
1602.7
24996.1
42043.0
29912.3
16634.6
8408.2
3060.9
452.3
4037.5
366169.2
2751.1
76853.8
114510.1
80490.5
46554.4
28923.1
11695.7
3760.5
do 10 cm
11 do 20
21 do 30
31 do 40
41 do 50
51 do 60
61 do 70
71 do 80
81 do 90
iznad 90
Zapreminski
prirast
O
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
m3
2.31
NC 66
2.31
ŠU Ivanjica
1720.56
Gazdinska klasa
Povrsina
Svega
ha
m3
630.0
11604.8
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
10102121
2.56
140.2
1.3
99.3
39.6
10196313
2.11
387.4
12.1
189.8
149.2
3.7
36.3
12.4
10330421
0.37
10351421
208.08
46544.7
4833.5
12167.4
15024.1
8956.6
3998.4
1172.9
391.8
10352421
220.15
64502.0
3710.6
7424.2
12786.3
14683.0
15140.4
7211.0
2916.4
10357462
3.57
933.3
10360421
96.34
16679.0
564.3
410.0
1129.8
630.0
1402.4
154.2
248.8
383.4
62.1
58.4
26.4
25.0
2755.7
4347.3
4579.4
3231.0
976.9
224.4
487.8
10361421
42.15
5932.3
1649.8
1787.1
1173.9
643.1
268.4
215.6
10470421
183.46
39371.7
18929.5
18168.5
1963.2
299.5
11.0
1594.0
10471421
159.09
35337.3
13678.7
14505.5
6399.6
753.5
1370.7
10473421
1.43
464.9
67.2
255.0
142.8
10475421
44.95
14066.6
1525.8
6104.7
5557.0
879.1
607.8
10476421
26.09
5739.8
1446.7
2944.0
1259.3
28.4
10479421
27.20
8562.2
2739.1
4176.7
1262.9
383.4
50568.1
29919.7
NC 10
61.4
271.2
415.9
1017.55
238661.3
51780.0
72317.8
0.20
65.9
39.7
26.2
17479421
0.43
171.2
38.1
123.1
10.0
9.6
0.63
237.1
77.8
149.3
10.0
11.8
3.57
160.7
160.7
2.5
3.57
160.7
160.7
2.5
26177323
NC 26
987.8
16.6
17469421
NC 17
53102121
1.96
96.0
23.0
53177323
3.81
152.4
152.4
53195313
0.53
90.6
2.5
53266421
2.56
63.4
20514.9
8634.8
3308.2
630.0
7553.0
2.2
9.5
2.5
2.3
10.8
22.7
33.1
21.5
2.4
53319421
0.66
53351421
86.00
21788.4
2057.3
4700.2
5867.3
5299.0
2881.1
983.5
53352421
129.45
28722.1
2022.5
5121.6
8222.2
6659.3
4528.0
1798.8
369.8
660.4
53360421
117.13
16870.6
598.9
3144.9
5033.3
4713.3
2350.0
669.0
278.6
82.5
516.7
53361421
2.03
170.2
4.3
75.2
78.4
12.3
53361422
16.56
1691.7
49.1
385.2
607.0
507.4
53362421
14.40
823.7
627.8
56.7
67.1
53.2
53362422
10.90
770.2
144.7
270.9
220.7
100.3
513.5
7.4
142.9
52.2
19.0
16.4
33.7
26.3
53470313
2.00
53470421
146.99
17962.0
5863.2
9689.6
2398.0
11.3
53471421
97.94
22774.2
8302.4
8705.1
4284.3
1192.6
53475421
42.08
9966.9
1715.7
5309.9
2520.1
421.3
470.3
53476313
4.79
592.0
411.3
180.7
53476421
13.58
4141.5
487.6
2029.8
1099.7
524.5
174.7
53477421
2.45
318.0
125.2
178.0
14.8
53479421
NC 53
m3
696.50
66360421
Svega
0.68
179.8
696.50
127110.2
1602.7
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
684.9
289.7
857.9
25.8
4.0
89.5
86.3
24996.1
42043.0
29912.3
16.2
7.7
16634.6
8408.2
3060.9
452.3
4037.5
55
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska klasa
Povrsina
Svega
ha
m3
66360421
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
do 10 cm
11 do 20
21 do 30
31 do 40
41 do 50
51 do 60
61 do 70
71 do 80
81 do 90
iznad 90
Zapreminski
prirast
O
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
m3
2.31
NC 66
2.31
ŠU Ivanjica
1720.56
Gazdinska klasa
366169.2
Povrsina
Svega
ha
m3
2751.1
76853.8
114510.1
80490.5
46554.4
28923.1
11695.7
3760.5
630.0
11604.8
do 10 cm
11 do 20
21 do 30
31 do 40
41 do 50
51 do 60
61 do 70
71 do 80
81 do 90
iznad 90
Zapreminski
prirast
O
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
m3
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
10102121
2.56
140.2
1.3
99.3
39.6
10196313
2.11
387.4
12.1
189.8
149.2
3.7
36.3
12.4
10330421
0.37
10351421
283.21
66443.6
6569.0
18131.2
20587.9
13027.8
5136.4
2076.2
915.1
10352421
234.06
68311.8
3937.7
7756.5
13624.6
15568.6
15940.5
7464.1
3157.7
10357462
3.57
933.3
154.2
248.8
383.4
62.1
58.4
26.4
25.0
10360421
257.26
39957.5
925.1
5860.8
12365.8
12007.0
6718.2
1666.6
413.9
1109.1
10361421
59.89
8461.5
481.4
2064.7
2509.3
1934.8
804.6
507.8
159.1
299.2
10362421
149.92
8980.9
8883.0
5.3
30.8
32.8
12.3
16.7
135.8
10470421
183.66
39395.4
18953.2
18168.5
1963.2
299.5
10471421
159.09
35337.3
13678.7
14505.5
6399.6
753.5
1370.7
879.1
607.8
10473421
1.43
464.9
67.2
255.0
142.8
10475421
44.95
14066.6
1525.8
6104.7
5557.0
10476421
26.09
5739.8
1446.7
2944.0
1259.3
28.4
10479421
27.20
8562.2
2739.1
4176.7
1262.9
383.4
65191.3
38537.6
NC 10
232.2
11.0
1489.9
1595.3
16.6
61.4
271.2
415.9
1435.37
297182.3
57291.4
87385.3
17469421.00
0.20
65.9
39.7
26.2
17479421.00
0.43
171.2
38.1
123.1
10.0
9.6
77.8
149.3
10.0
11.8
163.2
228.4
420.8
295.9
172.8
420.8
295.9
172.8
NC 17
10302.9
1581.7
630.0
0.63
237.1
26177323.00
3.57
160.7
160.7
26360421.00
9.17
1307.6
26.6
26362421.00
54.24
3313.5
3313.5
66.98
4781.8
3500.8
163.2
228.4
63.4
9.5
NC 26
23382.2
10156.4
4072.8
630.0
232.2
8934.3
2.2
2.5
32.5
49.7
53102121
1.96
96.0
23.0
53177323
3.81
152.4
152.4
53195313
0.53
90.6
2.5
10.8
22.7
33.1
53196313
4.68
479.3
69.6
221.6
92.1
96.1
53266421
2.56
84.7
2.5
2.3
21.5
2.4
18.3
53319421
0.66
53351421
226.29
54232.6
3954.5
10165.1
13351.8
12777.3
10280.3
2793.7
909.8
1229.2
53352421
175.08
38390.9
2855.6
6865.2
10660.4
9027.7
6321.1
2231.0
430.0
889.0
53360421
172.75
27771.4
869.2
5022.2
7807.7
7493.9
4216.1
1442.4
837.4
82.5
836.0
53361421
2.03
170.2
4.3
75.2
78.4
12.3
53361422
20.37
2079.4
73.5
514.5
708.4
640.1
53362421
24.23
1555.5
803.5
139.3
166.5
278.6
92.6
53362422
11.73
813.1
187.6
270.9
220.7
100.3
33.7
53470313
2.00
53470421
252.89
35576.9
18482.7
14543.4
2539.5
11.3
53471421
98.70
22805.3
8333.6
8705.1
4284.3
1192.6
53475421
47.78
11750.4
1968.9
6206.6
3052.4
522.5
554.7
53476313
13.53
1634.0
850.1
643.8
140.1
53476421
15.11
4474.8
585.4
2233.4
1131.5
524.5
191.5
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
7.4
142.9
64.4
74.9
35.0
26.9
1490.5
289.7
859.5
80.6
56
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska klasa
Povrsina
ha
Svega
11 do 20
21 do 30
31 do 40
41 do 50
51 do 60
61 do 70
71 do 80
81 do 90
iznad 90
Zapreminski
prirast
IV
V
VI
VII
VIII
IX
m3
I
II
III
53477421
4.54
1064.6
327.0
573.8
138.5
53479313
1.62
185.6
111.4
74.2
53479421
NC 53
m3
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
do 10 cm
25.3
47.4
12.1
0.68
179.8
4.0
89.5
86.3
1083.53
203502.8
2185.6
43791.1
59206.0
44039.2
28566.7
18429.8
5862.1
1422.3
505703.9
15989.3
101323.4
146969.0
109661.4
67400.2
41984.7
16018.5
5495.1
66360421.00
2.31
66362421.00
86.51
NC 66
O
7.7
6357.4
88.82
Ukupno GJ
2675.33
630.0
232.2
15388.3
Ovakva zapreminska struktura, po debljinskim razredima, posledica je velikog učešća veštački podignutih sastojina (734,67 ha starosti preko 20 godina), koje se
nalaze izmeñu 20-50 godina starosti, kao i velikog učešća izdanačkih sastojina ( 820,03 ha).
5.7. Stanje sastojina po starosti
Prikazaćemo tabelarno stanje sastojina po starosti kod kojih se zrelost za seču odreñuje na osnovu istih. Širina dobnih razreda utvrñena je Pravilnikom u odnosu na
visinu ophodnje (trajanja proizvodnog procesa), a u konkretnom slučaju širina dobnih razreda iznosi:
-
20 godina - kod visokih sastojina čija je ophodnja 120 godina
10 godina - kod izdanačkih sastojina i kod veštački podignutih sastojina .
5 godina – kod sastojina jova .
Devastiranim sastojinama nije odreñivana starost, jer kod njih starost nema uticaja na odreñivanja zrelosti za seču tj. visinu ophodnje.
Starosna struktura za šumske uprave Golijska reka i Ivanjica kao i za gazdinsku jedinicu "Kovilje - Rabrovica" biće prikazana sledećim tabelama:
ŠU Golijska reka
gazdinska
klasa
p
v
zv
DOBNI RAZREDI
I
svega
slabo
obr.
dobro
obr.
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
NAMENSKA CELINA 10
Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina
p
75.13
v
19898.9
10351421
zv
452.0
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
p
160.92
v
23278.5
10360421
zv
621.3
p
17.74
v
2529.3
10361421
zv
83.6
Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
p
0.20
v
23.7
10470421
zv
1.3
NAMENSKA CELINA 26
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
p
9.17
v
1307.6
26360421
zv
32.5
NAMENSKA CELINA 53
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
2.61
233.0
6.6
56.90
15109.3
352.7
5.44
1653.3
37.5
10.18
2903.2
55.1
11.32
554.1
21.3
15.55
1694.7
52.5
30.46
4060.6
128.1
6.35
432.5
14.1
103.59
16969.2
419.4
11.39
2096.7
69.5
0.20
23.7
1.3
1.77
140.1
5.8
7.40
1167.5
26.7
57
Mihaila Pupina 113
Beograd
gazdinska
klasa
p
v
zv
DOBNI RAZREDI
I
svega
slabo
dobro
obr.
obr.
Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina
II
p
140.29
v
32444.1
53351421
zv
715.7
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
p
4.68
v
479.3
53196313
zv
18.3
p
55.62
v
10900.8
53360421
zv
319.3
p
3.81
v
387.8
53361422
zv
12.2
Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
p
105.90
11.30
v
17614.9
53470421
zv
805.6
p
0.76
v
31.1
53471421
zv
1.6
p
5.70
v
1783.5
53475421
zv
84.4
p
8.74
v
1042.0
53476313
zv
54.8
p
1.53
v
333.3
53476421
zv
16.8
p
2.09
v
746.6
53477421
zv
31.2
p
1.62
v
185.6
53479313
zv
12.1
III
IV
50.57
9259.2
222.8
V
85.14
22279.2
472.4
1.40
80.5
3.9
3.03
136.1
6.1
1.96
70.9
2.9
26.38
3209.8
172.0
3.28
398.8
14.4
7.09
1705.8
51.4
68.22
14405.0
633.5
0.76
31.1
1.6
4.19
1408.6
63.7
3.86
204.9
12.0
0.18
36.8
1.9
VI
VII
VIII
4.58
905.8
20.5
31.90
6885.8
201.0
1.85
316.9
9.3
13.60
2173.2
60.9
1.33
338.1
18.9
4.88
837.1
42.8
1.53
333.3
16.8
0.60
147.8
5.6
1.49
598.8
25.6
V
VI
1.62
185.6
12.1
ŠU Ivanjica
gazdinska
klasa
p
v
zv
DOBNI RAZREDI
I
svega
slabo
obr.
dobro
obr.
II
III
IV
VII
VIII
NAMENSKA CELINA 10
Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina
p
208.08
v
46544.7
10351421
zv
1129.8
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 5 godina
p
2.56
v
140.2
10102121
zv
3.7
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
p
2.11
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
12.93
2017.3
56.5
61.02
15635.7
386.0
96.29
21243.9
511.4
1.23
13.7
0.4
1.33
126.5
3.3
37.84
7647.8
175.8
2.11
58
Mihaila Pupina 113
Beograd
gazdinska
klasa
p
v
zv
DOBNI RAZREDI
I
svega
slabo
obr.
dobro
obr.
v
387.4
zv
12.4
p
0.37
v
10330421
zv
p
96.34
v
16679.0
10360421
zv
487.8
p
42.15
v
5932.3
10361421
zv
215.6
Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
p
183.46
4.18
6.83
v
39371.7
10470421
zv
1594.0
p
159.09
v
35337.3
10471421
zv
1370.7
p
1.43
v
464.9
10473421
zv
16.6
p
44.95
v
14066.6
10475421
zv
607.8
p
26.09
v
5739.8
10476421
zv
271.2
p
27.20
v
8562.2
10479421
zv
415.9
NAMENSKA CELINA 17
II
III
IV
VII
VIII
0.37
21.33
18.44
Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
p
0.20
v
65.9
17469421
zv
2.2
p
0.43
v
171.2
17479421
zv
9.6
NAMENSKA CELINA 53
Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
VI
387.4
12.4
10196313
p
86.00
v
21788.4
53351421
zv
513.5
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 5 godina
p
1.96
v
96.0
53102121
zv
2.5
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
p
0.53
v
90.6
53195313
zv
2.4
p
0.66
V
0.27
30.0
1.2
2.49
328.5
10.2
6.81
970.7
32.2
12.11
2074.6
69.8
9.02
1042.7
46.6
4.35
487.8
15.7
19.52
2476.2
86.2
25.21
4886.4
218.9
23.33
3135.3
144.8
117.76
31587.3
1271.1
103.59
28491.2
1077.6
5.60
1978.3
76.2
13.56
3644.2
145.7
1.17
448.8
30.0
0.50
222.4
8.6
1.71
288.2
15.1
22.24
6567.7
303.5
3.88
795.8
41.1
1.63
473.1
19.5
3.79
1545.7
82.4
2.55
919.7
27.9
0.17
66.6
2.5
1.43
464.9
16.6
40.57
13048.3
558.1
22.75
4978.5
236.6
66.91
10981.9
317.9
6.80
1442.7
50.6
10.21
2776.2
73.1
0.20
65.9
2.2
0.43
171.2
9.6
30.81
6438.9
165.3
54.33
15195.5
345.0
0.85
21.3
0.4
1.11
74.7
2.1
0.86
154.0
3.2
0.53
90.6
2.4
0.66
59
Mihaila Pupina 113
Beograd
p
v
zv
gazdinska
klasa
DOBNI RAZREDI
I
svega
slabo
obr.
dobro
obr.
v
zv
p
117.13
v
16870.6
53360421
zv
516.7
p
2.03
v
170.2
53361421
zv
7.4
p
16.56
v
1691.7
53361422
zv
52.2
Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
p
2.00
2.00
v
53470313
zv
p
146.99
2.51
40.01
v
17962.0
53470421
zv
684.9
p
97.94
2.88
v
22774.2
53471421
zv
857.9
p
42.08
v
9966.9
53475421
zv
470.3
p
4.79
v
592.0
53476313
zv
25.8
p
13.58
v
4141.5
53476421
zv
174.7
p
2.45
v
318.0
53477421
zv
16.2
p
0.68
v
179.8
53479421
zv
7.7
NAMENSKA CELINA 66
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
53319421
3.83
171.4
6.1
32.26
3.49
9.45
847.6
41.1
31.50
3880.1
182.3
50.99
14089.8
529.1
25.88
7408.2
284.8
2.11
859.5
31.4
13.68
979.8
32.5
2.03
170.2
7.4
5.56
1702.0
61.3
34.19
11485.9
390.8
5.13
1259.8
66.9
0.24
67.2
3.0
2.45
318.0
16.2
51.52
9057.7
284.6
44.10
6057.5
179.7
8.98
992.3
30.8
7.58
699.4
21.4
4.00
604.1
13.8
6.21
1322.7
53.3
36.95
8707.0
403.4
4.79
592.0
25.8
11.23
3214.9
140.3
0.68
179.8
7.7
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
p
2.31
v
66360421
zv
2.31
GJ"Kovilje - Rabrovica":
gazdinska klasa
p
v
zv
DOBNI RAZREDI
svega
I
slabo obr.
NAMENSKA CELINA 10
Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina
p
283.21
v
66443.6
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
dobro obr.
II
III
IV
15.54
2250.4
117.92
30745.0
V
101.73
22897.2
VI
VII
VIII
48.02
10551.0
60
Mihaila Pupina 113
Beograd
gazdinska klasa
10351421
p
v
zv
zv
DOBNI RAZREDI
svega
I
slabo obr.
dobro obr.
II
III
1581.7
IV
63.1
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 5 godina
p
2.56
v
140.2
10102121
zv
3.7
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
p
2.11
v
387.4
10196313
zv
12.4
p
0.37
v
10330421
zv
p
257.26
v
39957.5
10360421
zv
1109.1
p
59.89
v
8461.5
10361421
zv
299.2
Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
p
183.66
4.18
6.83
v
39395.4
10470421
zv
1595.3
p
159.09
v
35337.3
10471421
zv
1370.7
p
1.43
v
464.9
10473421
zv
16.6
p
44.95
v
14066.6
10475421
zv
607.8
p
26.09
v
5739.8
10476421
zv
271.2
p
27.20
v
8562.2
10479421
zv
415.9
738.7
549.0
1.23
13.7
0.4
1.33
126.5
3.3
VI
VII
VIII
230.9
2.11
387.4
12.4
0.37
21.33
18.44
0.27
30.0
1.2
13.81
882.6
31.5
6.81
970.7
32.2
27.66
3769.3
122.3
9.02
1042.7
46.6
34.81
4548.3
143.8
25.87
2908.7
100.4
25.21
4886.4
218.9
23.33
3135.3
144.8
117.96
31610.9
1272.3
103.59
28491.2
1077.6
5.60
1978.3
76.2
13.56
3644.2
145.7
1.17
448.8
30.0
0.50
222.4
8.6
1.71
288.2
15.1
22.24
6567.7
303.5
3.88
795.8
41.1
1.63
473.1
19.5
3.79
1545.7
82.4
2.55
919.7
27.9
0.17
66.6
2.5
1.43
464.9
16.6
40.57
13048.3
558.1
22.75
4978.5
236.6
NAMENSKA CELINA 17
Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
p
0.20
v
65.9
17469421
zv
2.2
p
0.43
v
171.2
17479421
zv
9.6
NAMENSKA CELINA 26
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
p
9.17
v
1307.6
26360421
zv
32.5
V
170.50
27951.1
737.3
18.19
3539.4
120.1
10.21
2776.2
73.1
0.20
65.9
2.2
0.43
171.2
9.6
1.77
140.1
5.8
7.40
1167.5
26.7
NAMENSKA CELINA 53
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
61
Mihaila Pupina 113
Beograd
gazdinska klasa
p
v
zv
DOBNI RAZREDI
svega
slabo obr.
Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina
p
226.29
v
54232.6
53351421
zv
1229.2
I
dobro obr.
II
III
IV
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 5 godina
p
1.96
v
96.0
53102121
zv
2.5
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
p
0.53
v
90.6
53195313
zv
2.4
p
4.68
v
479.3
53196313
zv
18.3
p
0.66
v
53319421
zv
p
172.75
v
27771.4
53360421
zv
836.0
p
2.03
v
170.2
53361421
zv
7.4
p
20.37
v
2079.4
53361422
zv
64.4
Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
p
2.00
2.00
v
53470313
zv
p
252.89
2.51
51.31
v
35576.9
53470421
zv
1490.5
p
98.70
2.88
v
22805.3
53471421
zv
859.5
p
47.78
v
11750.4
53475421
zv
554.7
p
13.53
v
1634.0
53476313
zv
80.6
p
15.11
v
4474.8
53476421
zv
191.5
p
4.54
v
1064.6
53477421
zv
47.4
p
1.62
v
185.6
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
V
VI
81.38
15698.1
388.1
139.47
37474.6
817.4
0.85
21.3
0.4
1.11
74.7
2.1
VII
VIII
5.44
1059.8
23.7
0.53
90.6
2.4
1.40
80.5
3.9
3.28
398.8
14.4
0.66
3.03
136.1
6.1
3.83
171.4
6.1
20.77
2685.6
83.9
2.03
170.2
7.4
1.96
70.9
2.9
32.26
3.49
35.83
4057.4
213.2
31.50
3880.1
182.3
119.21
28494.8
1162.6
26.64
7439.3
286.4
4.19
1408.6
63.7
3.86
204.9
12.0
2.11
859.5
31.4
5.56
1702.0
61.3
34.19
11485.9
390.8
5.31
1296.6
68.7
1.77
400.5
19.8
3.05
465.8
21.8
83.42
15943.5
485.5
57.70
8230.7
240.6
10.83
1309.2
40.0
7.58
699.4
21.4
4.00
604.1
13.8
6.21
1322.7
53.3
38.28
9045.2
422.2
9.67
1429.0
68.6
11.23
3214.9
140.3
1.49
598.8
25.6
1.62
185.6
62
Mihaila Pupina 113
Beograd
gazdinska klasa
53479313
53479421
p
v
zv
zv
p
v
zv
DOBNI RAZREDI
svega
I
slabo obr.
dobro obr.
II
12.1
0.68
179.8
7.7
III
IV
V
VI
VII
VIII
12.1
0.68
179.8
7.7
NAMENSKA CELINA 66
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
p
2.31
v
66360421
zv
2.31
Dobna struktura svih gazdinskih klasa odstupa od normalnog razmera dobnih razreda i samim tim je i ugrožena trajnost prinosa po površini.
5.8. Stanje veštački podignutih sastojina
Stanje veštački podignutih sastojina za šumske uprave Golijska reka i Ivanjica kao i za gazdinsku jedinicu "Kovilje - Rabrovica"prikazano je sledećim tabelama:
Gazdinska
klasa
10470421
NC 10
53470421
53471421
53475421
53476313
53476421
53477421
53479313
NC 53
Ukupno VPS preko 20 godina
53470421
NC 53
Ukupno VPS do 20 godina
Ukupno VPS-ŠU Golijska reka
Gazdinska
klasa
10470421
10471421
10473421
10475421
10476421
10479421
NC 10
17469421
Površina
Zapremina
Zapreminski prirast
ha
%
m3
%
m3/ha
m3
%
m3/ha
Veštački podignute sastojine starosti preko 20 godina
0.20
0.2
23.7
0.1
118.3
1.3
0.1
6.4
0.20
0.2
23.7
0.1
118.3
1.3
0.1
6.4
94.60
74.8
17614.9
80.9
186.2
805.6
79.9
8.5
0.76
0.6
31.1
0.1
40.9
1.6
0.2
2.1
5.70
4.5
1783.5
8.2
312.9
84.4
8.4
14.8
8.74
6.9
1042.0
4.8
119.2
54.8
5.4
6.3
1.53
1.2
333.3
1.5
217.8
16.8
1.7
11.0
2.09
1.7
746.6
3.4
357.2
31.2
3.1
14.9
1.62
1.3
185.6
0.9
114.5
12.1
1.2
7.5
115.04
90.9
21737.0
99.9
189.0
1006.6
99.9
8.7
115.24
91.1
21760.7 100.0
188.8
1007.8
100.0
8.7
Veštački podignute sastojine starosti do 20 godina
11.30
8.9
11.30
8.9
11.30
8.9
126.54
100.0
21760.7 100.0
172.0
1007.8
100.0
8.0
Površina
Zapremina
Zapreminski prirast
ha
%
m3
%
m3/ha
m3
%
m3/ha
Veštački podignute sastojine starosti preko 20 godina
151.12
20.1
39371.7
24.7
260.5
1594.0
19.9
10.5
140.65
18.7
35337.3
22.1
251.2
1370.7
17.1
9.7
1.43
0.2
464.9
0.3
325.1
16.6
0.2
11.6
44.95
6.0
14066.6
8.8
312.9
607.8
7.6
13.5
26.09
3.5
5739.8
3.6
220.0
271.2
3.4
10.4
27.20
3.6
8562.2
5.4
314.8
415.9
5.2
15.3
391.44
52.0
103542.5
64.8
264.5
4276.2
53.4
10.9
0.20
0.0
65.9
0.0
329.3
2.2
0.0
10.9
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
Zv/V%
5.4
5.4
4.6
5.2
4.7
5.3
5.0
4.2
6.5
4.6
4.6
4.6
Zv/V%
4.0
3.9
3.6
4.3
4.7
4.9
4.1
3.3
63
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska
klasa
17479421
NC 17
53470421
53471421
53475421
53476313
53476421
53477421
53479421
NC 53
Ukupno VPS preko 20 godina
10470421
10471421
NC 10
53470313
53470421
53471421
NC 53
Ukupno VPS do 20 godina
Ukupno VPS-ŠU Ivanjica
Gazdinska
klasa
10470421
10471421
10473421
10475421
10476421
10479421
NC 10
17469421
17479421
NC 17
53470421
53471421
53475421
53476313
53476421
53477421
53479313
53479421
NC 53
Ukupno VPS preko 20 godina
10470421
Površina
Zapremina
ha
%
m3
%
m3/ha
0.43
0.1
171.2
0.1
398.2
0.63
0.1
237.1
0.1
376.3
72.21
9.6
17962.0
11.2
248.7
91.57
12.2
22774.2
14.3
248.7
42.08
5.6
9966.9
6.2
236.9
4.79
0.6
592.0
0.4
123.6
13.58
1.8
4141.5
2.6
305.0
2.45
0.3
318.0
0.2
129.8
0.68
0.1
179.8
0.1
264.4
227.36
30.2
55934.4
35.0
246.0
619.43
82.2
159713.9 100.0
257.8
Veštački podignute sastojine starosti do 20 godina
32.34
4.3
18.44
2.4
6.7
50.78
2.00
0.3
74.78
9.9
6.37
0.8
11.0
83.15
133.93
17.8
753.36
100.0
159713.9 100.0
212.0
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
9.6
0.1
22.4
1490.5
18.6
2365.8
684.9
8.6
9.5
857.9
10.7
9.4
470.3
5.9
11.2
25.8
0.3
5.4
174.7
2.2
12.9
16.2
0.2
6.6
7.7
0.1
11.3
2237.4
28.0
9.8
8004.1
100.0
12.9
8004.1
100.0
10.6
Površina
Zapremina
Zapreminski prirast
ha
%
m3
%
m3/ha
m3
%
m3/ha
Veštački podignute sastojine starosti preko 20 godina
151.32
17.2
39395.4
21.7
260.3
1595.3
21.2
10.5
140.65
16.0
35337.3
19.5
251.2
1370.7
18.2
9.7
1.43
0.2
464.9
0.3
325.1
16.6
0.2
11.6
44.95
5.1
14066.6
7.8
312.9
607.8
8.1
13.5
26.09
3.0
5739.8
3.2
220.0
271.2
3.6
10.4
27.20
3.1
8562.2
4.7
314.8
415.9
5.5
15.3
391.64
44.5
103566.1
57.1
264.4
4277.5
56.8
10.9
0.20
0.0
65.9
0.0
329.3
2.2
0.0
10.9
0.43
0.0
171.2
0.1
398.2
9.6
0.1
22.4
0.63
0.1
237.1
0.1
376.3
11.8
0.2
18.8
166.81
19.0
35576.9
19.6
213.3
1490.5
19.8
8.9
92.33
10.5
22805.3
12.6
247.0
859.5
11.4
9.3
47.78
5.4
11750.4
6.5
245.9
554.7
7.4
11.6
13.53
1.5
1634.0
0.9
120.8
80.6
1.1
6.0
15.11
1.7
4474.8
2.5
296.2
191.5
2.5
12.7
4.54
0.5
1064.6
0.6
234.5
47.4
0.6
10.4
1.62
0.2
185.6
0.1
114.5
12.1
0.2
7.5
0.68
0.1
179.8
0.1
264.4
7.7
0.1
11.3
342.40
38.9
77671.4
42.8
226.8
3244.0
43.1
9.5
734.67
83.5
181474.6 100.0
247.0
7533.3
100.0
10.3
Veštački podignute sastojine starosti do 20 godina
32.34
3.7
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
Zv/V%
5.6
628.7
3.8
3.8
4.7
4.4
4.2
5.1
4.3
4.0
5.0
5.0
Zv/V%
4.0
3.9
3.6
4.3
4.7
4.9
4.1
3.3
5.6
5.0
4.2
3.8
4.7
4.9
4.3
4.5
6.5
4.3
4.2
4.2
64
Mihaila Pupina 113
Beograd
Površina
ha
18.44
50.78
2.00
86.08
6.37
94.45
145.23
879.90
Gazdinska
klasa
10471421
NC 10
53470313
53470421
53471421
NC 53
Ukupno VPS do 20 godina
Ukupno VPS
%
2.1
5.8
0.2
9.8
0.7
10.7
16.5
100.0
m3
Zapremina
%
181474.6
100.0
m3/ha
206.2
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
7533.3
100.0
8.6
Zv/V%
4.2
Ukupna površina veštački podignutih sastojina iznosi 879,90 ha, što čini 32,9 % obrasle površine gazdinske jedinice. Od toga su 145,23 ha sastojine starosti do 20
godina (šumske kulture), i to su sastojine koje su ispod taksacione granice.
Sastojina preko 20 godina starosti (šuma) ima 734,67 ha, sa prosečnom zapreminom od 247,0 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 10,3 m3/ha, a procenat prirasta
u zapremini iznosi 4,2 %.
Veštački podignute sastojine, u gazdinskoj jedinici "Kovilje - Rabrovica", uglavnom su dobrog zdrastvenog stanja i u narednom periodu treba ih stabilizovati i
prevesti u odrasle kvalitetne sastojine.
5.9. Zdravstveno stanje i ugroženost od štetnih uticaja
Ukupno gledajući zdravstveno stanje sastojina je zadovoljavajuće, pojedinačna stabla koja su bolesna, natrula, oštećena itd., treba ukloniti u toku redovnog
gazdovanja tj. prilikom odabiranja stabala za seču treba prvo ovakva stabla doznačiti.
Od biljnih bolesti koje se javljaju ili se mogu javiti u širim razmerama i kao takve imati veliki ekonomski značaj su sledeće:
•
•
Crvenilo i osipanje četina (Lophodermium pinastri)
Krivljenje izbojaka bora (Melapsora pinitorqua)
Od štetočina (insekata) koje se javljaju ili se mogu javiti u kalamitetima (prenamnoženju) i kao takve imati veliki ekonomski značaj su sledeće:
•
•
•
•
•
Hermesi (Chermes sp.)
Borove zolje (Diprion pini i Neodoprion servtifer)
Borov savijač (Evetria buoliana)
Potkornjaci na četinarima (Scolytidae, Ipsidea)
Bukova lisna vaš (Phyllaphis fagi) i dr.
U zavisnosti od stepena ugroženosti, šuma od požara šume i šumsko zemljište, prema dr. M. Vasiću razvrstani su u šest kategorija.
prvi stepen:
drugi stepen:
treći stepen:
četvrti stepen:
peti stepen:
šesti stepen:
sastojine i kulture borova i ariša
sastojine i kulture smrče, jele i drugih četinara
mešovite sastojine i kulture četinara i lišćara
sastojine hrasta i graba
sastojine bukve i drugih lišćara
šikare, šibljaci i neobrasle površine
Rukovodeći se napred iznetim kriterijumom formirana je sledeća tabela:
Stepen ugroženosti
I
II
III
IV
V
VI
Ukupno:
Površina
ha
152,0
727,27
3,57
14,7
1775,23
130,8
2803,57
%
5,4
25,9
0,1
0,5
63,4
4,7
100,0
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
65
Mihaila Pupina 113
Beograd
Najveći deo obrasle površine gazdinske jedinice je u petom stepenu ugroženosti od požara .
5.10. Stanje neobraslih površina
Prema iskazu površina stanje neobraslih površina je sledeće:
Šumsko zemljište
Neplodno zemljište
Zemljište za ostale svrhe
Ukupno GJ
52,92 ha
16,7 ha
58,62 ha
128,24 ha
U šumsko zemljište svrstane su površine pogodne za pošumljavanje gde je šuma kao kultura neophodna. U neplodno zemljište svrstani su kamenjari. U zemljište za
ostale svrhe svrstani su putevi, površine oko objekata u šumi, površine (proplanci) unutar šumskog kompleksa koje su male površine, a mogu poslužiti za
ishranu divljači i stvaranja raznovrsnog ambijenta u šumi ili ako se nalaze pored puteva mogu biti privremena šumska stovarišta ili radilišta kod prigodnog
načina seče i izrade šumskih sortimenata. Takoñe u zemljište za ostale svrhe svrstane su i enklave državnog poseda okružene privatnim posedom, a male su
površine te se njima nemože rentabilno organizovati šumska proizvodnja. Ove površine se mogu koristiti prilikom zamene površina prema ZOŠ - a (član 98) i
prilikom vraćanja oduzetog zemljišta.
5.11. Fond i stanje divljači
Gazdinska jedinica “ Kovilje - Rabrovica “ ulazi u sastav lovišta "Čemernica"
Naziv lovišta
Čemernica
Površina
ha
76.447,00
Opština
Ivanjica
Rešenje o ustanovljenju lovišta
Broj rešenja
Sl.glasnik broj
324-02-00281/3-95-06
25/95
Korisnik
Lovački savez Srbije
Struktura površina lovišta prikazana je sledećom tabelom:
Naziv lovišta
Ukupna
površina
Šume i šumsko
zemljište
ha
76.447,00
Čemernica
ha
32.427,00
Livade i
pašnjaci
Njive i
oranice
ha
25.704,00
ha
12.256,00
Voćnjaci i
vinogradi
ha
3.895,00
Vode,
bare, trstici
i sl.
ha
30,00
Ostalo
zemljište
ha
2.135,00
Brojno stanje glavnih lovnih vrsta divljači prikazano je sledećom tabelom:
Naziv lovišta
Čemernica
Srna
Komada
418
Divlja
svinja
Komada
146
Zec
Komada
2.820
Fazan
Komada
312
Jarebica
poljska
Komada
260
Jarebica
kamenjarka
Komada
-
Lovište "Čemernica"
Lovištem "Čemernica" gazduje Lovački savez Srbije preko Lovačkog udruženja "Čemernica" sa sedištem u Ivanjici. Nalazi se u zapadnom i severnom delu opštine
Ivanjica, okrug Moravički, a prostire se na državnom (27% površine) i privatnom zemljištu (73%površine). U teritorijalno-političkom pogledu, granice
lovišta "Čemernica" su : granica sa opštinama Kraljevo, Lučani, Arilje, Nova Varoš i Sjenica. Po prostorno - šumarskoj podeli obuhvata sledeće gazdinske
jedinice: Javor - Koravčina, Mučanj, Jadarevo - Crvena gora, Oštri vrh - Lučka reka, Kovilje - Rabrovica, kao i delove gazdinskih jedinica: Golija i
Klekovica. Ukupna površina ovog lovišta iznosi 76.447 hektara, od toga lovna površina iznosi 74.282 hektara (97,2%), a nelovna površina 2.135 hektara
(2,8%). Najveći deo lovišta "Čemernica" pripada planinskom tipu lovišta i karakteriše se veoma izraženim reljefom, dok jedan manji deo lovišta pripada
brdskom tipu sa slabije izraženim reljefom, sa različitim ekspozicijama i mikro-klimatskim uslovima. Najniža nadmorska visina u lovištu je 396 metara
(Prilike), a najviša je 1.833 metara (Jankov kamen). Šumsku vegetaciju, koja zahvata gotovo jednu polovinu ukupne površine lovišta, uglavnom čine
mešovite lišćarske šume (bukva, hrast kitnjak i cer, smrča, veštačke kulture belog i crnog bora), od čega je 60% visokih i 40% izdanačkih šuma. Uz vodene
tokove prisutne su zajednice mekih lišćara (jasen, vrba, topola i dr.).
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
66
Mihaila Pupina 113
Beograd
Uvažavajući navedene stanišne karakteristike, lovište "Čemernica" je prikladno za gajenje divljači (srna, divlja svinja, zec, fazan, poljska jarebica). U lovištu se nalaze
tri tipa lovišta: ravničarski tip lovišta na 3.880 ha (tipično ravničarsko lovište je 1.000 ha i brežuljkasto lovište je 2.880 ha), brdski tip lovišta na 14.3000 ha i
planinski tip lovišta na 58.267 ha (planinsko lovište 35.200 ha i visoko-planinsko lovište 23.067 ha).
Utvrñene su sledeće lovno-produktivne površine za gajene vrste divljači: srna P= 35.000 hektara, divlja svinja P= 30.000 hektara, zec P= 50.000 hektara, fazan P=
5.000 hektara i poljska jarebica P= 10.000 hektara. Lovište za srnu pripada IV bonitetnom razredu, divlja svinja II bonitetnom razredu (planinskom), zec III
bonitetnom razredu, a takoñe III bonitetnom razredu lovište za fazana, dok lovište poljske jarebice pripada IV bonitetnom razredu.
Prolećno brojno stanje na 100 ha LPP za srnu je 2 grla, optimalna brojnost divljači je 700 grla, a ekonomski kapacitet je 888 grla. Prolećno brojno stanje na 100 ha
LPP za divlju svinju je 0,8 jedinki, optimalna brojnost divljači je 240 jedinki, a ekonomski kapacitet je 368 jedinki. Prolećno brojno stanje na 100 ha LPP za
zeca je 6 jedinki, optimalna brojnost divljači je 3.000 jedinki, a ekonomski kapacitet je 4.800 jedinki. Prolećno brojno stanje na 100 ha LPP za fazana je 10
komada, optimalna brojnost divljači je 500 komada, a ekonomski kapacitet je 1.230 komada. Prolećno brojno stanje na 100 ha LPP za poljsku jarebicu je 7
komada, optimalna brojnost divljači je 700 komada, a ekonomski kapacitet je 1.120 komada.
Lovištem se gazduje na osnovu lovne osnove koja ima važnost od 01.04.2009.god. do 31.03.2019.god.
Stanje divljači ( matični fond ) u lovištu „ Čemernica „ na dan 31.03.2012. godine :
jelen (kom)
brojno
odstrel
stanje
-
srna (kom)
brojno
odstrel
stanje
418
0
srna (jedinki)
LPP(ha)
35.000
bonitet
IV
divlja svinja (kom)
brojno
odstrel
stanje
146
12
zec (kom)
brojno
odstrel
stanje
2.820
211
zec (jedinki)
matični
fond
700
LPP(ha)
bonitet
50.000
III
fazan (kom)
brojno
odstrel
stanje
312
170
fazan (jedinki)
matični
fond
3.000
LPP(ha)
5.000
bonitet
III
matični
fond
500
poljska jarebica (kom)
brojno
odstrel
stanje
260
0
poljska jarebica (jedinki)
matični
LPP(ha)
bonitet
fond
10.000
IV
700
U lovištu "Čemernica" zastupljene su sledeće vrste divljači:
-
Trajno zaštićene vrste: lasica, ris, vidra, veverica, šareni tvor, hermelin, sove, sokolovi, orlovi, gavran, jastrebovi (osim kokošara), crna i bela roda, eje,
vivak, čaplje (osim sive), detlići, ptice pevačice (osim sive vrane), svrake, kreje i dr.
Lovostajem zaštićene vrste divljači: srna, divlja svinja, zec, jazavac, sivi puh, kuna belica, kuna zlatica, divlja mačka, fazan, poljska jarebica, golub
grivnjaš, grlica, gugutka, prepelica, siva čaplja, kreja, jastreb kokošar, gačac i dr.
Divljač van režima zaštite: vuk, šakal, lisica, mrki tvor, siva vrana, svraka i dr.
Na području lovišta, na dan 01.04.2012.god., postoje sledeći lovni i lovno-tehnički objekti: stabilne čeke-24 kom., čeke na drvetu-30 kom., hranilišta za srne-22 kom.,
hranilišta za divlje svinje-11 kom., solišta-68 kom., hranilišta za sitnu divljač-26 kom., prihvatilište za fazanske piliće-1 kom., lovački dom-1 objekat i jedno
prihvatilište za srneću divljač.
5.12.Stanje zaštićenih delova prirode
Područje planine Golija i Radočela stavljeno je pod zaštitu kao Park prirode pod imenom “Golija” (površine 75.183 ha) i svrstano je u I kategoriju zaštite kao
prirodno dobro od izuzetnog značaja Uredbom Vlade Republike Srbije ( “Službeni glasnik RS”, broj 45/2001. godine).
Park prirode sa svojim prirodnim i stvorenim vrednostima zadovoljio je u potpunosti kriterijume za nominovanje Parka prirode “Golija” za Rezervat biosfere po
programu MAB-a (Program “Čovek i biosfera “), tako da je deo Parka prirode “Golija” odlukom Komisije UNESCO-a, oktobra 2001. godine proglašen za
Rezervat biosfere “Golija-Studenica” (površine 53.804 ha).
Vlada Republike Srbije za staraoca Parka prirode odredila je Javno preduzeće za gazdovanje šumama “Srbijašume” iz Beograda.
JP “Srbijašume” , kao staralac, u obavljanju poslova zaštite i razvoja Parka prirode obezbeñuje: sprovoñenje Programa zaštite i razvoja; sprovoñenje propisanih
režima zaštite i očuvanja prirodnog dobra; unutrašnji red i čuvarsku službu; naučno-istraživačke, kulturne, vaspitno-obrazovne, informativno-propagandne i
druge aktivnosti. Poslove neposrednog starateljstva na terenu sprovode tri Šumska gazdinstva : ŠG “Golija” Ivanjica, ŠG Raška i ŠG Kraljevo.
GJ “Kovilje - Rabrovica” se jednim svojim delom nalazi u zaštićenom prirodnom dobru Park prirode “Golija”, sa režimom zaštite III stepena.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
67
Mihaila Pupina 113
Beograd
Odredbom člana 9. i člana 102. Zakona o zaštiti prirode (“Službeni glasnik RS”, broj 36/2009), kao i člana 33. i 34. Zakona o zaštiti životne sredine («Službeni
glasnik RS», broj 135/04), odreñeno je da organizacija za zaštitu prirode, tj. Zavod za zaštitu prirode Srbije utvrñuje uslove zaštite i daje podatke o
zaštićenim prirodnim dobrima u postupku izrade prostornih i drugih planova, onosno osnova (šumskih, vodoprivrednih, lovnih, ribolovnih i dr.) i druge
investiciono – tehničke dokumentacije.
U skladu sa navedenom zakonskom odrebom , JP «Srbijašume» Beograd, podnelo je zahtev za izdavanje Uslova zaštite prirode za posebnu osnovu gazdovanja
šumama za GJ «Kovilje - Rabrovica».
Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio je dopis JP «Srbijašume» (( 03 br.019 -661/2 datum 03.08.2012.), u kome su naznačeni lokaliteti sa režimom zaštite III
stepena u gj. «Kovilje - Rabrovica».
Lokaliteti koji se nalaze pod režimom zaštite III stepena obuhvaćeni su NC 53.
Namenska celina 53- Specijalni prirodni rezervat III stepen, zastupljena je na 40,5 % obrasle površine gazdinske jedinice (1083,53 ha), prosečna zapremina iznosi
187,8 m3/ha a tekući zapreminski prirast 5,9 m3/ha.
5.13.Semenski objekti
Registarski
broj
Broj
uverenja
Vrsta semenskog
objekta
C 01.05.01.03
C 02.04.01.02
323/25/96
323/19/96
semenska sastojina
semenska sastojina
Vrsta drveća
duglazija
beli jasen
Naziv semenskog objekta
(prema registru)
GJ "Kovilje Rabrovica" 44j
GJ "Kovilje Rabrovica" 16d
Površina
ha
0,20
Prema OGŠ
Površina
Lokalitet
(ha)
44j
0,43
16i
0,20
Namenska celina 17- Semenska sastojina, zastupljena je na 0,02 % obrasle površine gazdinske jedinice (0,63 ha), prosečna zapremina iznosi 376,3 m3/ha a tekući
zapreminski prirast 18,8 m3/ha.
Ukupno stanje semenskih objekata može se oceniti kao izuzetno zadovoljavajuće, jer su ovi objekti, izmeñu ostalog, kao takvi i izdvojeni za semenske objekte. Za
bilo kakve radove u cilju obezbeñenja funkcionalnog optimuma u ovim objektima (sastojinama) mora se raditi poseban program radova i dobijanja
neposredne saglasnosti od resornog Ministarstva, što je odredba važećih propisa.
5.14. Opšti osvrt na zatečeno stanje
Površina gazdinske jedinice iznosi 2803,57 ha, šume i šumsko zemljište zauzimaju 2728,25 ha (97,3 %), ostalo zemljište zauzima 75,32 ha (2,7 %) površine
gazdinske jedinice.
Ukupno obraslo zemljište zauzima 2675,33 ha (95,4 %) površine, od toga šume zauzimaju 2530,1 ha (90,2 %), a šumske kulture 145,23 ha (5,2 %). Na šumsko
zemljište otpada 52,92 ha (1,9 %), na neplodno 16,7 ha (0,60 %), a na zemljište za ostale svrhe 58,62 ha (2,10 %) od ukupne površine.
Ukupna zapremina gazdinske jedinice iznosi 505703,9 m3 (180,4 m3/ha),tekući zapreminski prirast iznosi 15388,3 m3 (5,5 m3/ha), a procenat prirasta u zapremini je
3,0 %.
Ukupna obrasla površina u gazdinskoj jedinici „Kovilje - Rabrovica” iznosi 2675,33 ha, što iznosi 95,4 % od ukupne površine državnog poseda (2803,57 ha).
Prosečna zapremina na obrasloj površini iznosi 189,0 m3/ha, tekući zapreminski prirast 5,8 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u zapremini
iznosi 3,0 %.
U gazdinskoj jedinici " Kovilje - Rabrovica " površinski najzastupljenija je namenska celina "10" - Proizvodnja tehničkog drveta, koja je zastupljena sa 53,7 %
(1435,3 ha) po površini , po zapremini sa 58,8%, a po tekućem zapreminskom prirastu sa 58,1%.
Namenska celina "53" – Park prirode – III stepen zaštite, po površini zastupljena je sa 40,5% (1361,11 ha) , po zapremini sa 40,2 %, a po tekućem zapreminskom
prirastu sa 41,3 %.
Namenska celina "66" - Stalna zaštitna šuma (izvan gazdinskog tretmana), zastupljena je po površini sa 3,3 % (88,82 ha).
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
68
Mihaila Pupina 113
Beograd
Namenska celina "26" - Zaštita zemljišta od erozije, zastupljena je po površini sa 2,5 % (66,98 ha), po zapremini sa 2,5 %, a po tekućem zapreminskom prirastu sa 0,6
%.
Namenska celina "17" - Semenske sastojine, zastupljena je na 0,63 ha.
U gazdinskoj jedinici "Kovilje - Rabrovica" ukupno je izdvojeno 45 gazdinskih klasa
U gazdinskoj jedinici " Kovilje - Rabrovica " najzastupljenija je gazdinska klasa 10351421, ona je zastupljena po površini na 10,6 % obrasle površine gazdinske
jedinice sa prosečnom zapreminom od 234,6 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 5,6 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na
zapreminu iznosi 2,4 %. Druga po zastupljenosti je gazdinska klasa 10360421, ona je zastupljena po površini na 9,6 % obrasle površine gazdinske jedinice sa
prosečnom zapreminom od 155,3 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 4,3 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi
2,8 %. Treća po zastupljenosti je gazdinska klasa 53470421, ona je zastupljena po površini na 9,5 % obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom
zapreminom od 140,7 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 5,9 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 4,2 %.
Četvrta po zastupljenosti je gazdinska klasa 10352421, ona je zastupljena po površini na 8,7 % obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom
zapreminom od 291,9 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 6,4 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,2 %.
Peta po zastupljenosti je gazdinska klasa 53351421, ona je zastupljena po površini na 8,5 % obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom
od 239,7 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 5,4 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,3 %. Šesta po
zastupljenosti je gazdinska klasa 10470421, ona je zastupljena po površini na 6,9 % obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom od 214,5
m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 8,7 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 4,0 %. Sedma po zastupljenosti
je gazdinska klasa 53360421, ona je zastupljena po površini na 6,5 % obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom od 160,8 m3/ha, tekući
zapreminski prirast iznosi 4,8 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 3,0 %. Osma po zastupljenosti je gazdinska
klasa 53352421, ona je zastupljena po površini na 6,5 % obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom od 219,3 m3/ha, tekući zapreminski
prirast iznosi 5,1 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,3 %. Deveta po zastupljenosti je gazdinska klasa
10471421, ona je zastupljena po površini na 5,9 % obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom od 222,1 m3/ha, tekući zapreminski prirast
iznosi 8,6 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 3,9 %. Deseta po zastupljenosti je gazdinska klasa 10362421, ona
je zastupljena po površini na 5,6 % obrasle površine gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom od 59,9 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 0,9
m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 1,5 %.
Ukupno visoke sastojine zastupljene su na 36,3 % (971,94 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 234,9 m3/ha, tekući
zapreminski prirast iznosi 5,4 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,3 %.
Izdanačke sastojine čine 30,7 % (820,93 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 116,8 m3/ha, tekući zapreminski prirast
3,2 m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u zapremini iznosi 2,8 %.
Veštački podignute sastojine čine 32,9 % (879,90 ha) obrasle površine, prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 206,20 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 8,6
m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u zapremini 4,2 %.
Šikare čine 0,1 % (2,56 ha) obrasle površine.
U gazdinskoj jedinici " Kovilje - Rabrovica " očuvane šume čine 79,6 % (2130,23 ha) obrasle površine, prosečna zapremina ovih šuma iznosi 217,3 m3/ha, tekući
zapreminski prirast iznosi 6,8 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 3,1 %.
Razreñene sastojine čine 7,8 % (208,53 ha) obrasle površine, prosečna zapremina razreñenih šuma je 133,4 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 3,5 m3/ha, a
procenat prirasta u zapremini iznosi 2,6 %.
Devastirane sastojine čine 12,5 % (334,01 ha) obrasle površine, prosečna zapremina devastiranih šuma je 44,8 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 0,8 m3/ha, a
procenat prirasta u zapremini iznosi 1,7 %.
Šikare čine 0,1 % (2,56 ha) obrasle površine.
U ovoj gazdinskoj jedinici čiste sastojine čine 82,5 % (2206,66 ha) obrasle površine. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 186,7 m3/ha, tekući zapreminski prirast
iznosi 5,3 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini je 2,8 %.
Mešovite sastojine čine 17,4 % (466,11 ha) površine obraslog zemljišta gazdinske jedinice. Prosečna zapremina mešovitih sastojina iznosi 200,9 m3/ha, tekući
zapreminski prirast je 7,9 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 3,9 %.
Šikare čine 0,1 % (2,56 ha) obrasle površine.
U gazdinskoj jedinici lišćari učestvuju sa 65,9 % u ukupnoj zapremini, a četinari sa 34,1 %. Učešće lišćara u tekućem zapreminskom prirastu gazdinske jedinice iznosi
53,0 %, a četinara 47,0 %.
Od vrsta drveća u gazdinskoj jedinici najzastupljenija vrsta je bukva, koja učestvuje sa 63,8 % (322882,7 m3) u zapremini gazdinske jedinice, u tekućem
zapreminskom prirastu gazdinske jedinice učestvuje sa 50,6 % (7790,6 m3), sledi smrča koja učestvuje u zapremini sa 23,0 % (116191,4 m3 ) u tekućem
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
69
Mihaila Pupina 113
Beograd
zapreminskom prirastu gazdinske jedinice učestvuje sa 30,5 % (4701,0 m3), zatim sledi c.bor koji učestvuje u zapremini sa 7,1 % (35967,9 m3) u tekućem
zapreminskom prirastu gazdinske jedinice učestvuje sa 11,0 %( 1694,6 m3), duglazija učestvuje u zapremini sa 2,1 %(10809,6 m3) u tekućem zapreminskom
prirastu gazdinske jedinice učestvuje sa 2,8 %( 425,7 m3). Ostale vrste u ukupnoj zapremini učestvuju sa 4,0 %, i u tekućem zapreminskom prirastu
gazdinske jedinice učestvuju sa 5,1 %.
Trenutna debljinska struktura, posledica je velikog učešća veštački podignutih sastojina (734,67 ha starosti preko 20 godina), koje se nalaze izmeñu 20-50 godina
starosti, kao i velikog učešća izdanačkih sastojina ( 820,03 ha). Preovlañuje tanak i srednje jak inventar.
Dobna struktura svih gazdinskih klasa odstupa od normalnog razmera dobnih razreda i samim tim je i ugrožena trajnost prinosa po površini u gazdinskim klasama kod
kojih je odreñivana starost.
Ukupna površina veštački podignutih sastojina iznosi 879,90 ha, što čini 32,9 % obrasle površine gazdinske jedinice. Od toga su 145,23 ha sastojine starosti do 20
godina (šumske kulture), i to su sastojine koje su ispod taksacione granice.
Sastojina preko 20 godina starosti (šuma) ima 734,67 ha, sa prosečnom zapreminom od 247,0 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 10,3 m3/ha, a procenat prirasta
u zapremini iznosi 4,2 %.
Veštački podignute sastojine, u gazdinskoj jedinici " Kovilje - Rabrovica ",
prevesti u odrasle kvalitetne sastojine.
uglavnom su dobrog zdrastvenog stanja i u narednom periodu treba ih stabilizovati i
Stanje zaštićenih delova prirode
Lokaliteti koji se nalaze pod režimom zaštite III stepena obuhvaćeni su NC 53.
Namenska celina 53- Specijalni prirodni rezervat III stepen, zastupljena je na 40,5 % obrasle površine gazdinske jedinice (1083,53 ha), prosečna zapremina iznosi
187,8 m3/ha a tekući zapreminski prirast 5,9 m3/ha.
Prema iskazu površina stanje neobraslih površina je sledeće:
Šumsko zemljište
Neplodno zemljište
Zemljište za ostale svrhe
Ukupno GJ
52,92 ha
16,7 ha
58,62 ha
128,24 ha
Zdrastveno stanje sastojina
Ukupno gledajući zdravstveno stanje sastojina je zadovoljavajuće, pojedinačna stabla koja su bolesna, natrula, oštećena itd., treba ukloniti u toku redovnog
gazdovanja tj. Prilikom odabiranja stabala za seču treba prvo ovakva stabla doznačiti.
Najveći deo obrasle površine gazdinske jedinice je u petom stepenu ugroženosti od požara .
Otvorenost šumskim komunikacijama
Ukupna dužina puteva u gj. je 65,0 km i sa šumskim vlakama čini dobru otvorenost gazdinske jedinice.
Prosečna gustina mreže puteva u ovoj gazdinskoj jedinici iznosi 65,0 km : 2,80357 ha = 23,2 km/1.000 ha. Ovakva otvorenost gazdinske jedinice garantuje nesmetano
realizovanje planova gazdovanja šumama. Unutrašnja otvorenost gazdinske jedinice iznosi 23,2 m/ha.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
70
Mihaila Pupina 113
Beograd
6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE
6.1. Promena šumskog fonda
6.1.1. Promena šumskog fonda po površini
Gazdinska jedinica ”Kovilje - Rabrovica” pripada Golijskom šumskom području. Za ovu gazdinsku jedinicu ovo je po redu sedmo ureñivanje.
Promene šumskog fonda po površini prikazane su sledećom tabelom:
2002
ha
2797.29
241.23
3038.52
97.04
50.96
61.37
209.37
3247.89
Vrsta zemljišta
Šume
Šumske kulture
Obraslo zemljište
Šumsko zemljište
Za ostale svrhe
Neplodno
Neobraslo zemljište
Ukupno (ha)
2012
ha
2530.1
145.23
2675.33
52.92
58.62
16.7
128.24
2803.57
Razlika
ha
-267.19
-96
-363.19
-44.12
7.66
-44.67
-81.13
-444.32
Površina gazdinske jedinice, u odnosu na prošlo ureñivanje šuma, smanjena je za 444,32 ha. Srpskom pravoslavnom manastiru Kovilje iz Kovilja,Opština Ivanjica,
Eparhija Žička vračeno je 359,96 ha šuma i šumskog zemljišta primenom Zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama. Takoñe
privatnim licima vraćeno je 84,36 ha u odeljenima 68,69 i 52. koja su bila pod sporom. Od 444,32 ha koja su vraćena, 411,72 ha je obraslog a 32,6 ha je
neobraslog zemljišta. Zapremina ispalih odeljenja sa tekućim zapreminskim prirastom po premeru iz 2002 godine iznosi 120351 m3 ( 292,3 m3/ha). Inače
šume koje su vraćene manastiru Kovilje, bile su sa najvećom prosećnom zapreminom u GJ ”Kovilje - Rabrovica”.
Smanjenje površina pod šumskim kulturama, posledica je prerastanja šumskih kultura (iznad 20 godina) u šume.
Smanjenje površine neobraslog zemljišta posledica je delom rešavanja imovinsko pravnih odnosa, a delom i činjenicom da se deo šumskog zemljišta prirodno
pošumio, takoñe razlike u površinama neplodnog zemlišta nastale su zbog različite klasifikacije zemljišta u poslednjem ureñivanju (2012).
6.1.2. Promene šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu
Promene šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu prikazane su sledećim tabelama:
Godina
ureñivanja
Površina obraslog
zemljišta (ha)
2002
2012
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
3038.52
2675.33
Zapremina
m3
594662.8
505703.9
m3/ha
195,7
189,0
Zapreminski prirast
m3
17.207,1
15388.3
m3/ha
5,7
5,8
71
Mihaila Pupina 113
Beograd
Ukupna
zapremina 2002
god.
m3
594662.8
Ukupna zapremina
2012 god.
Tekući
zapreminski
prirast 2002 god.
Tekući zapreminski
prirast 2012 god.
m3
m3
m3
505703.9
17.207,1
15388.3
Ostvareni prinos
2003 – 2012
Zapremina ispalih
odeljenja sa
tekućim
zaprem.prirastom
Računski svedena zap. na
2012 god.
m3
m3
m3
120351
594662,8
+(10*15388.3) –
(120351+64056) =
564138.8
64056
Razlika računski
svedene
zapremine i
zapremine
dobijene
premerom
m3
58434.9
Kod računanja računski svedene zapremine uzet je tekući zapreminski prirast iz 2012 godine, razlog su odeljenja koja su ispala u odnosu na 2002 godinu a imala su
najveću zapreminu u GJ ”Kovilje - Rabrovica”.
Računski svedena zapremina na 2012 god. odstupa za 58.434.9 m3 od zapremine dobijene premerom iz 2012 godine. Odstupanje iznosi 10 % po zapremini.
6.2. Odnos planiranih i ostvarenih radova u dosadašnjem periodu
6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma
U evidenciju izvršenih radova na obnovi i gajenju šuma ušli su i evidentirani radovi u odeljenjima koja su vraćena manastiru Kovilje a koja su do 2011 godine bila u
državnom vlasništvu.U odeljenjima koja su vraćena privatnim licima ( 68,69,52), nije bilo nikakvih radova jer su duži period bila predmet sporenja.
Na osnovu plana obnavljanja i podizanja novih šuma iz predhodne osnove i evidencije radova formirana je sledeća tabela:
Plan
Vrsta rada
Realizacija
ha
142.59
86.22
69.98
298.79
55.4
149.17
49.32
253.89
552.68
Oplodni sek oplodne seče kratkog periioda obnavljanja
Femelšlag
Rahljanje zemljišta
Prosta reprodukcija
Popunjavanje veštački podignutih sastojina
Rekonstrukcija
Pošumljavanje čistina
Proširena reprodukcija
Prosta + proširena reprodukcija
ha
%
58
48.09
/
106.09
63.65
86.26
7.1
157.01
263.1
40.7
55.8
/
35.5
114.9
57.8
14.4
61.8
47.6
Plan obnavljanja i podizanja novih šuma realizovan je sa 47,6 %.
Na osnovu plana nege šuma iz predhodne osnove i evidencije radova formirana je sledeća tabela:
Vrsta rada
Proredne seče
Prosta reprodukcija
Okopavanje i prašenje
Seča izdanaka i izbojaka
Čišćenje u kulturama
Proširena reprodukcija
Prosta + proširena reprodukcija
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
Plan
ha
2087.33
2087.33
504.25
470.04
187.97
1162.26
3249.59
Realizacija
ha
1307.01
1307.01
144.72
313.95
158.96
617.63
1924.64
%
62.6
62.6
28.7
66.8
84.6
53.1
59.2
72
Mihaila Pupina 113
Beograd
Plan nege šuma realizovan je sa 59,2 %.
Plan
Obnova i nega šuma
Izvršenje plana
ha
2386.12
1416.15
3802.27
Prosta reprodukcija
Proširena reprodukcija
Ukupno GJ
ha
1413.1
774.64
2187.74
%
59.2
54.7
57.5
Ukupno plan obnove i nege šuma realizovan je sa 57,5 %, tj. Prosta reprodukcija sa 59,2 % a proširena reprodukcija sa 54,7 %. Planirana rekonstrukcija devastiranih
sastojina izvršena je na 57,8% površine kao i pošumljavanje čistina na 14,4 % , što je povuklo smanjenu realizaciju pratećih planova ( seča izdanaka i
izbojaka i okopavanje i prašenje) iz proširene reprodukcije. Na smanjenu realizaciju planova u prostoj i proširenoj reprodukciji uticalo je i postojanje velikog
broja odeljenja ( 49 -57 , 66 – 86 ) koja su predmet sporenja i u kojima nije bilo nikakvih radova na obnovi i negi šuma.
6.2.2. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma
U periodu od 01.I 2003 god. do 31.XII 2012 god.ukupno je bespravno posečeno 122 m3 bruto drvne zapremine, od toga: 94 m3 bukve, smrče 14 m3, 3 m3 O.M.L , 9
m3 graba i 2 m3 c.bor.
Lugari na reonu i služba za privatne šume i zaštitu životne sredine u ŠG “Golija” u saradnji sa Republičkom inspekcijom i radnicima Ministarstva unutrašnjih poslova
uključeni su u stalni nadzor nad šumama ove gazdinske jedinice.
U cilju preventivne zaštite šuma od štetnih insekata redovno se postavljaju lovna stabla, a u cilju preventivne zaštite šuma od požara u kritičnom periodu (letnji
meseci) organizuju se dežurstva u šumskoj upravi u cilju blagovremenih intervencija, a na terenu se pojačava nadzor lugarskih reona.
6.2.3. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma i šumskih resursa
Na osnovu plana seča šuma za predhodni ureñajni period i evidencije izvršenih seča u predhodnom periodu formirana je sledeća tabela:
Ukupan prikaz planiranog i ostvarenog prinosa po vrstama drveća:
Vrsta drveća
Bela jova
Grab
Cer
Breza
Bukva
Javor
Jasika
O.m.l
Svega: Lišćari
Jela
Smrča
Crni bor
Beli bor
Duglazija
Borovac
Ariš
Svega: Četinari
Ukupno:
Plan
m3
7
1022.3
1657.5
1277.5
71116.6
4.8
75085.7
8.4
7741
5503.6
92.1
188.3
381.5
444.4
14359.3
89445
Ostvareni prinos
m3
39
648
1163
1976
49212
86
13
53137
6296
3860
3
335
106
319
10919
64056
Razlika
m3
-32
374.3
494.5
-698.5
21904.6
4.8
-86
-13
21948.7
8.4
1445
1643.6
89.1
-146.7
275.5
125.4
3440.3
25389
Realizacija
%
557.1
63.4
70.2
154.7
69.2
0.0
70.8
0.0
81.3
70.1
3.3
177.9
27.8
71.8
76.0
71.6
Realizacija ostvarenog prinosa u odnosu na planirani prinos iznosi 71,6 %.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
73
Mihaila Pupina 113
Beograd
6.2.4. Dosadašnji radovi na izgradnji šumskih komunikacija
Na osnovu plana izgradnje šumskih komunikacija sastavljena je sledeća tabela:
Vrsta rada
Izgradnja tvrdog kamionskog puta
Ukupno:
Plan
km
5,0
5,0
Izvršenje plana
km
%
3,0
60
3,0
60
Ukupna realizacija u odnosu na plan izgradnje šumskih komunikacija iznosi 60 %
6.2.5. Ocena dosadašnjeg gazdovanja
Površina gazdinske jedinice, u odnosu na prošlo ureñivanje šuma, smanjena je za 444,32 ha. Srpskom pravoslavnom manastiru Kovilje iz Kovilja,Opština Ivanjica,
Eparhija Žička vračeno je 359,96 ha šuma i šumskog zemljišta primenom Zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama. Takoñe
privatnim licima vraćeno je 84,36 ha u odeljenima 68,69 i 52. koja su bila pod sporom. Od 444,32 ha koja su vraćena, 411,72 ha je obraslog a 32,6 ha je
neobraslog zemljišta. Zapremina ispalih odeljenja sa tekućim zapreminskim prirastom po premeru iz 2002 godine iznosi 120351 m3 ( 292,3 m3/ha). Inače
šume koje su vraćene manastiru Kovilje, bile su sa najvećom prosećnom zapreminom u GJ ”Kovilje - Rabrovica”.
Smanjenje površina pod šumskim kulturama, posledica je prerastanja šumskih kultura (iznad 20 godina) u šume.
Smanjenje površine neobraslog zemljišta posledica je delom rešavanja imovinsko pravnih odnosa, a delom i činjenicom da se deo šumskog zemljišta prirodno
pošumio, takoñe razlike u površinama neplodnog zemlišta nastale su zbog različite klasifikacije zemljišta u poslednjem ureñivanju (2012).
Računski svedena zapremina na 2012 god. odstupa za 58.434,9 m3 od zapremine dobijene premerom iz 2012 godine. Odstupanje iznosi 10 % po zapremini.
Ukupno plan obnove i nege šuma realizovan je sa 57,5 %, tj. Prosta reprodukcija sa 59,2 % a proširena reprodukcija sa 54,7 %. Planirana rekonstrukcija devastiranih
sastojina izvršena je na 57,8% površine kao i pošumljavanje čistina na 14,4 % , što je povuklo smanjenu realizaciju pratećih planova ( seča izdanaka i
izbojaka i okopavanje i prašenje) iz proširene reprodukcije. Na smanjenu realizaciju planova u prostoj i proširenoj reprodukciji uticalo je i postojanje velikog
broja odeljenja ( 49 -57 , 66 – 86 ) koja su predmet sporenja i u kojima nije bilo nikakvih radova na obnovi i negi šuma.
U periodu od 01.I 2003 god. do 31.XII 2012 god.ukupno je bespravno posečeno 122 m3 bruto drvne zapremine, od toga: 94 m3 bukve, smrče 14 m3, 3 m3 O.M.L , 9
m3 graba i 2 m3 c.bor.
Realizacija ostvarenog prinosa u odnosu na planirani prinos iznosi 71,6 %.
Ukupna realizacija u odnosu na plan izgradnje šumskih komunikacija iznosi 60 %
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
74
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.0.
PLANIRANJE UNAPREĐIVANJA
KORIŠĆENJA ŠUMA
STANJA
I
OPTIMALNOG
7.1. Ciljevi gazdovanja šumama
7.1.1. Opšti ciljevi gazdovanja šumama
Opšti ciljevi gazdovanja šumama odreñeni su Zakonom o šumama Republike Srbije, koji eksplicitno zahteva da se šume moraju održavati, obnavljati i koristiti, tako
da se očuva i poveća njihova vrednost i opštekorisne funkcije, obezbedi trajnost i zaštita i stalno povećanje prirasta i prinosa.
Na osnovu prednjeg, a polazeći od prirodnih i ekonomskih uslova u kojima se nalaze šume za koje se radi ova osnova, od stanja šuma i ispoljenih tendencija njihovog
razvoja, a uvažavajući zahteve prema šumi kao opštem dobru od posebnog značaja, opšti ciljevi gazdovanja šumama imaju za cilj očuvanje i pravilno
gazdovanje šumama, i to:
•
•
•
•
•
•
zaštita i stabilnost šumskih ekosistema
održavanje, očuvanje i pravilno povećanje vrednosti biološkog diverziteta
sanacija opšteg stanja degradiranih šumskih ekosistema
obezbeñenje optimalne obraslosti
postizanje i očuvanje funkcionalne trajnosti
povećanje prinosa i ukupne vrednosti šuma i opštekorisnih funkcija šuma.
7.1.2. Posebni ciljevi gazdovanja šumama
Posebni ciljevi gazdovanja šumama proističu iz opštih ciljeva i uslovljeni su osobenostima gazdinske jedinice. Posebni ciljevi gazdovanja šumama po svojoj prirodi
razvrstavaju se na:
1.
2.
3.
Biološko – uzgojne ciljeve – koji obezbeñuju trajno povećanje prirasta i prinosa po količini i kvalitetu, povećanje ukupne vrednosti šuma i opštekorisnih
funkcija šuma u skladu sa potencijalom staništa.
Proizvodne ciljeve – koji utvrñuju perspektivnu mogućnost proizvodnje šumskih proizvoda po količini i kvalitetu.
Tehničke ciljeve – koji obezbeñuju tehničke uslove za ostvarenje napred navedenih ciljeva.
Posebni ciljevi gazdovanja šumama prema dužini vremena potrebnog za ostvarenje planiranih zadataka ili ciljeva mogu biti:
1.
2.
Kratkoročni ciljevi (za jedan ureñajni period)
Dugoročni ciljevi (za više ureñajnih perioda)
7.1.2.1. Biološko – uzgojni ciljevi
a) Dugoročni ciljevi - Dugoročni ciljevi su definisani opštom osnovom gazdovanja i oni glase:
Namenska celina 10 - Proizvodnja tehničkog drveta
•
•
•
•
•
Postepeno dovoñenje sastojina u optimalno (normalno) stanje u skladu sa definisanom funkcijom (osnovnom namenom)
Primenom oplodnih seča kratkog perioda obnavljanja i grupimično oplodnim sečama, započeti obnavljanje bukovih sastojina
Prevoñenje izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik konverzijom
Rekonstrukcija devastiranih sastojina
Odgovarajućim uzgojnim merama vešački podignute sastojine prevesti u kvalitetne odrasle sastojine
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
75
Mihaila Pupina 113
Beograd
•
•
Nega mladih, srednjedobnih i dozrevajućih sastojina odgovarajućim merama nege
Postizanje optimalne šumovitosti.
Namenska celina 17 - Semenske sastojine
•
Postepeno dovoñenje sastojina u optimalno (normalno) stanje u skladu sa definisanom funkcijom (osnovnom namenom).
Namenska celina 26 - Zaštita zemljišta od erozije
•
•
•
•
•
Postepeno dovoñenje sastojina u optimalno (normalno) stanje u skladu sa definisanom funkcijom (osnovnom namenom)
Prevoñenje izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik konverzijom
Rekonstrukcija devastiranih sastojina
Nega mladih, srednjedobnih i dozrevajućih sastojina odgovarajućim merama nege
Postizanje optimalne šumovitosti.
Namenska celina 53 – Park prirode – III stepen zaštite
•
•
•
•
•
•
•
Postepeno dovoñenje sastojina u optimalno (normalno) stanje u skladu sa definisanom funkcijom (osnovnom namenom)
Primenom oplodnih seča kratkog perioda obnavljanja i grupimično oplodnim sečama, započeti obnavljanje bukovih sastojina
Prevoñenje izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik konverzijom
Rekonstrukcija devastiranih sastojina
Odgovarajućim uzgojnim merama vešački podignute sastojine prevesti u kvalitetne odrasle sastojine
Nega mladih, srednjedobnih i dozrevajućih sastojina odgovarajućim merama nege
Postizanje optimalne šumovitosti.
Namenska celina 66 - Stalna zaštitna šuma (izvan gazdinskog tretmana)
•
Sastojine ove namenske celine prepuštene su spontanom prirodnom razvoju i u njima se neće sprovoditi gazdinske mere.
b) Kratkoročni ciljevi
Namenska celina 10 - Proizvodnja tehničkog drveta
•
•
•
•
•
•
Grupimično oplodna seča, kao način prirodnog obnavljanja planirana je na 211,57 ha (gazdinska klasa 10352421).
Grupimično prebirne seče planirane su na 3,57 ha radne površine ,gk. 10357462.
Očuvane i razreñene sastojine stabilizovati prorednim sečama na 984,20 ha radne površine (gazdinske klase: 10196313, 10351421, 10352421,
10360421, 10361421, 10470421, 10471421, 10473421, 10475421, 10476421, 10479421)
Kompletiranje (popunjavanje) veštački podignutih sastojina planirano je na 2,91 ha radne površine ,gk. 10470421.
Seča izdanaka i izbojaka kao i okopavanje i prašenje, planirano je na 13,66 ha i 16,48 ha radne površine,gk 10470421.
Čišćenje u mladim kulturama planirano je na 47,52 ha radne površine (gazdinska klasa 10470421,10471421).
Namenska celina 26 - Zaštita zemljišta od erozije
•
Sastojine u u NC 26 stavljene su u režim prelaznog gazdovanja.
Namenska celina 53 – Park prirode – III stepen zaštite
•
•
•
•
•
•
•
•
Oplodnim sečama (oplodni sek) kratkog perioda za obnavljanje nastaviti proces obnavljanja na 5,74 ha radne površine (gazdinska klasa
53351421,53360421).
Rahljanje zemljišta kao pomoćna mera kod obnavljanja planirana je na 4,58 ha radne površine ( gazdinska klasa 53351421)
Grupimično oplodna seča, kao način prirodnog obnavljanja planirana je na 160,50 ha (gazdinska klasa 53352421).
Rekonstrukcija (melioracija) jednog dela devastiranih sastojina, koje mora pratiti obavezno pošumljavanje posle izvršene rekonstrukcije i ostala
adekvatna nega (seča izbojaka,okopavanje i prašenje, čišćenje u mladim kulturama). Rekonstrukcija je planirana na 8,41 ha radne površine (gazdinska
klasa 53362421, 53362422 ).
Očuvane i razreñene sastojine stabilizovati prorednim sečama na 745,97 ha radne površine (gazdinske klase 53195313, 53196313, 53351421, 53352421,
53360421, 53361421, 53361422, 53362422, 53470421, 53471421, 53475421, 53476313, 53476421, 53477421, 53479313, 53479421 ).
Kompletiranje (popunjavanje) veštački podignutih sastojina planirano je na 5,28 ha radne površine, gk. 53362421, 53362422, 53470421, 53470313,
53471421.
Seča izdanaka i izbojaka kao i okopavanje i prašenje, planirano je na 125,14 ha i 125,14 ha radne površine,gk 53362421, 53362422, 53470421,
53470313, 53471421.
Čišćenje u mladim kulturama planirano je na 84,79 ha radne površine (gazdinska klasa 53470421,53471421).
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
76
Mihaila Pupina 113
Beograd
Neobrasle površine
•
Pošumljavanje čistina planirano je na 1,88 ha radne površine, uz prateće radove pri pošumljavanju čistina (kompletna priprema zemljišta, popunjavanje,
seča izdanaka i izbojaka, okopavanje i prašenje).
7.1.2.2. Proizvodni ciljevi
a) Dugoročni ciljevi
•
•
•
•
Proizvodnja kvalitetnih trupaca za mehaničku preradu.
Proizvodnja tehničke oblovine (stubovi za vodove, oblovine za grañevinske konstrukcije, rudničko drvo i dr.).
Proizvodnja ogrevnog i celuloznog drveta
Korišćenje ostalih proizvoda šuma i šumskih staništa.
b) Kratkoročni ciljevi
•
•
Potpuno i racionalno korišćenje posečene drvne zapremine izradom najvrednijih sortimenata.
Redukovanje otpada na minimum.
Da bi se ostvarili ovi ciljevi, sastojine posle svake seče treba da budu stabilnije, vitalnije, kvalitetnije i proizvodno vrednije.
7.1.2.3. Tehnički ciljevi
a) Dugoročni ciljevi
•
•
•
dostizanje optimalne otvorenosti šuma šumskim putevima,
uvoñenje racionalnijih tehnoloških postupaka i efikasnije organizacije rada
stručno osposobljavanje i usavršavanje kadrova
b) Kratkoročni ciljevi
•
•
prisustvo zaposlenih, u gazdinstvu, stručnim seminarima
održavanje šumskih kamionskih puteva
7.1.2.4. Opštekorisni ciljevi
Pod opštekorisnim funkcijama šuma u smislu ZOŠ, se podrazumevaju pozitivni uticaji šuma na životnu sredinu, a naročito zaštitne, hidrološke, klimatske, higijenskozdravstvene, turističko-rekreativne, privredne, nastavne, naučnoistraživačke i odbrambene funkcije .
Biološki stabilna i odnegovana, kao i proizvodno usmerena i kvalitetna šuma, dobro ispunjava i sve ostale tzv. Opštekorisne funkcije šuma. Prema tome nastojeći na
sprovoñenju biološko-uzgojnih i proizvodnih ciljeva istovremeno doprinosima i ispunjavanju zaštitno-socijalnih ciljeva šuma. Jer, negom, obnovom i
proširivanjem šuma i jačanjem njihove proizvodne snage, istovremeno povećavamo efikasnost svih opštekorisnih funkcija.
Prilikom planiranja i izvoñenja radova uklanjanja zaostalih semenjaka i prezrelih stabala posebno u bukovim sastojinama, potrebno je ostaviti pojedina stabla (ako je
potrebno redukovati krošnju) kako bi se očuvalo stanište ornito i entomofaune.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
77
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.2. Mere za postizanje ciljeva gazdovanja šumama
7.2.1. Uzgojne mere
Izbor sistema gazdovanja
Sistem gazdovanja šumama podrazumeva usklañen skup radnji na nezi šuma, korišćenju šuma, obnavljanju šuma, zaštiti šuma i planiranju u organizaciji gazdovanja
šumama, a svoje ime (naziv) dobija po načinu seče obnavljanja stare sastojine.
Na osnovu konkretnih sastojinskih prilika u gazdinskoj jedinici i dosadašnjeg gazdovanja šumama, a uvažavajući biološke osobine vrsta drveća, usvojeni su sledeći
sistemi gazdovanja šumama:
Namenska celina 10 - Proizvodnja tehničkog drveta
Sastojinsko gazdovanje primenom oplodnih seča dugog perioda obnavljanja - grupimično oplodne seče
•
visokim raznodobnim sastojinama bukve (sastojinska celina 352 )
Grupimično – prebirno gazdovanje
•
mešovitim sastojinama četinara i lišćara (sastojinska celina: 357 )
Sastojinsko gazdovanje - oplodna seča kratkog podmladnog razdoblja (podmladno razdoblje od 20 godina)
•
•
•
visokim jednodobnim bukovim sastojinama (sastojinska celina: 351)
izdanačkim čistim i mešovitim sastojinama bukve (sastojinska celina: 360 i 361)
izdanačkim mešovitim sastojinama cera (sastojinska celina: 196)
Sastojinsko gazdovanje - čista seča
•
•
•
izdanačkim sastojinama breze (sastojinska celina: 330)
izdanačkim sastojinama jova (sastojinska celina: 102)
devastiranim sastojinama uz obavezno pošumljavanje nakon izvršenih rekonstrukcionih seča (sastojinska celina: 362).
Sastojinsko gazdovanje
•
•
•
•
veštački podignutim sastojinama smrče - (sastojinska celina: 470 , 471 )
veštački podignutim sastojinama borova (sastojinska celina: 475, 476)
veštački podignutim sastojinam jele (sastojinska celina: 473 )
veštački podignutim sastojinama ostalih četinara (sastojinska celina: 479)
Namenska celina 26 – Zaštita zemljišta od vodne erozije
Malopovršinsko gazdovanje - odnosno stvaranje jednodobnih sastojina maksimalnih površina do tri hektara primenom oplodnih i čistih seča
•
•
izdanačkim sastojinama bukve (sastojinska celina: 360)
devastiranim sastojinama uz obavezno pošumljavanje nakon izvršenih rekonstrukcionih seča (sastojinska celina: 177,362).
Namenska celina 53 – Park prirode – III stepen zaštite
Sastojinsko gazdovanje primenom oplodnih seča dugog perioda obnavljanja – grupimično oplodne seče
•
visokim raznodobnim sastojinama bukve (sastojinska celina 352 )
Sastojinsko gazdovanje – oplodna seča kratkog podmladnog razdoblja (podmladno razdoblje od 20 godina)
•
•
•
visokim jednodobnim bukovim sastojinama (sastojinska celina: 351)
izdanačkim sastojinama bukve (sastojinska celina: 360,361)
izdanačkim čistim i mešovitim sastojinama cera (sastojinska celina:195, 196)
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
78
Mihaila Pupina 113
Beograd
Sastojinsko gazdovanje – čista seča
•
•
•
izdanačkim sastojinama jasike (sastojinska celina: 319)
izdanačkim sastojinama jova (sastojinska celina: 102)
devastiranim sastojinama uz obavezno pošumljavanje nakon izvršenih rekonstrukcionih seča (sastojinska celina: 177,362).
Sastojinsko gazdovanje
•
•
•
veštački podignutim sastojinama smrče – (sastojinska celina: 470 i 471)
veštački podignutim sastojinama borova (sastojinska celina: 475, 476, 477 )
veštački podignutim sastojinama ostalih četinara (sastojinska celina: 479)
Izbor uzgojnog oblika
Osnovni uzgojni oblik (ciljna šuma) kome dugoročno treba težiti na ukupnom prostoru šumskog područja je visoka šuma (nezavisno od načina obnove prirodnim –
prioritetnim ili veštačkim iznuñenim putem). Niski uzgojni oblik zadržati samo u sastojinama graba,bagrema i sastojinama mekih lišćara (crna i siva jova).
Izbor strukturnog oblika
Izbor strukturnog oblika već je rešen izborom sistema gazdovanja (poglavlje 7.2.1), a uslovljen je kao i sistem gazdovanja zatečenim sastojinskim stanjem, utvrñenim
prioretnim funkcijama to jest funkcionalnim zahtevima i biološkim osobinama glavnih vrsta drveća (edifikatora) koje grade sastojine.
•
•
•
Primenom grupomično-prebirnog gazdovanja težiće se izrañivanju prebirnih sastojina.
Primenom postupnih oplodnih seča dugog podmladnog razdoblja izgrañivaće se raznodobne sastojine.
Primenom sastojinskog gazdovanja-oplodnih seča kratkog podmladnog razdoblja (20 godina), kao i sastojinskog gazdovanja-čistim sečama izgrañivaće
se normalne jednodobne sastojine.
Izbor vrsta drveća
Izbor vrste drveća u Golijskom šumskom području treba da se oslanja na ekološku (tipološku) pripadnost pojedinog lokaliteta. Ekološka pripadnost odreñena je sa
zadnja tri broja u oznaci gazdinske klase, a koje su dešifrovane u poglavlju 4.3.
Osnovne (autohtone) vrste drveća, prema tome su: bukva, smrča, jela, planinski brest, trešnja, i druge autohtone vrste lišćara, koje su konstatovane kao edifikatori ili
kao prateće vrste u pojedinim tipovima šuma.
Kod pošumljavanja neobraslih površina i nakon izvršenih rekonstrukcionih-čistih seča, prvenstveno treba koristiti autohtone vrste u skladu sa definisanom ekološkom
pripadnošću za svaki pojedinačan lokalitet. Od ovoga se može odstupiti samo na površinama gde je konstatovana degradiranost zemljišta i pri tome je nužno
koristiti pionirske vrste drveća (crni i beli bor), ali se na tim površinama moraju iskoristiti mikrolokaliteti i na njima koristiti autohtone vrste drveća.
Izbor načina seča obnavljanja i korišćenja
Od izabranog načina obnavljanja zavisi strukturni oblik budućih sastojina i celokupni gazdinski postupak, elementi za sva planska razmatranja i postupak za
odreñivanje prinosa i obezbeñenje trajnosti prinosa. Način obnavljanja pre svega zavisi od bioloških osobina vrsta drveća koje grade sastojinu (osobine
sastojine), osobine staništa i ekonomskih prilika.
Glavne seče ( seče obnavljanja ) odreñene su utvrñenim sistemom gazdovanja šumama (poglavlje 7.2.1.), a do zrelosti za seču primenjivaće se proredne seče.
Izbor načina nege
Izbor načina nege je u najvećoj meri uslovljen zatečenim stanjem sastojina: starošću i razvojnom fazom, strukturom, vrstom drveća, očuvanošću i dosadašnjim
uzgojnom postupkom.
Polazeći od prethodnih odrednica osnovni način nege sastojina su :
•
•
•
•
seča izbojaka i uklanjanje korova
prašenje i okopavanje u šumskim kulturama
čišćenje u šumskim kulturama
prorede kao mere nege šuma u razvojnim fazama od starijeg mladika do za seču zrelih sastojina
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
79
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.2.2. Ureñajne mere
Izbor ophodnje i dužine podmladnog razdoblja
Namenska celina 10 - Proizvodnja tehničkog drveta
•
•
•
•
•
•
•
•
Za visoke raznodobne sastojine bukve (sastojinska celina: 352 ) odreñuje se orjentaciona ophodnja od 120 godina, a dužina podmladnog razdoblja u
trajanju od 40 godina.
Za visoke sastojine bukve (sastojinska celina: 351), odreñuje se ophodnja od 120 godina, a dužina podmladnog razdoblja u trajanju od 20 godina.
Za veštački podignute sastojine smrče,jele i borova na tuñem staništu (GK:470421,10471421,10473421,10475421,10476421)
odreñuje se ophodnja od 80 godina.
Za veštački podignute sastojine ostalih četinara (sastojinska celina: 479), odreñuje se ophodnja od 60 godina.
Za izdanačke sastojine bukve (sastojinska celina: 360 i 361), izdanačke sastojine cera (sastojinska celina: 196) odreñuje se ophodnja od 80 godina, a
dužina podmladnog razdoblja od 20 godina.
Za izdanačke sastojine breza (sastojinska celina: 330) odreñuje se ophodnja od 60 godina.
Za izdanačke sastojine jova (sastojinska celina: 102) odreñuje se ophodnja od 40 godina.
Namenska celina 26. - Zaštita zemljišta od erozije
•
Za izdanačke sastojine bukve (sastojinska celina: 360) odreñuje se ophodnja od 80 godina, a dužina podmladnog razdoblja od 20 godina.
Namenska celina 53. - Park prirode - III stepen zaštite
•
•
•
•
•
•
•
Za visoke raznodobne sastojine bukve (sastojinska celina: 352 ) odreñuje se orjentaciona ophodnja od 120 godina, a dužina podmladnog razdoblja u
trajanju od 40 godina.
Za visoke jednodobne čiste i mešovite sastojine bukve (sastojinska celina: 351), odreñuje se ophodnja od 120 godina, a dužina podmladnog razdoblja u
trajanju od 20 godina.
Za veštački podignute sastojine smrče i borova na tuñem staništu (GK: 53470421,534714215,3475421,53476313,5347642,53477421), odreñuje se
ophodnja od 80 godina.
Za veštački podignute sastojine ostalih četinara (sastojinska celina: 479), odreñuje se ophodnja od 60 godina.
Za izdanačke sastojine bukve (sastojinska celina: 360 i 361), izdanačke sastojine cera (sastojinska celina:195, 196) odreñuje se ophodnja od 80 godina, a
dužina podmladnog razdoblja od 20 godina.
Za izdanačke sastojine jasike (sastojinska celina: 319) odreñuje se ophodnja od 60 godina.
Za izdanačke sastojine jova (sastojinska celina: 102) odreñuje se ophodnja od 40 godina.
Odreñivanje prečnika sečive zrelosti
Prečnik sečive zrelosti odreñuje se za sastojine u kojima se primenjuje grupomično-prebirno gazdovanje i sastojinsko gazdovanje primenom oplodnih seča dugoga
perioda obnavljanja, i po pincipima kontrolnog metoda prečnik sečive zrelosti ima orjentacioni karakter.
Namenska celina 10 -Pproizvodnja tehničkog drveta
Za visoke raznodobne sastojine bukve (sastojinska celina: 352,357 ) odreñuje se prečnik sečive zrelosti:
bukva
jela
dsz
dsz
=
=
55 cm
60 cm
Namenska celina 53. – Park prirode – III stepen zaštite
Za visoke raznodobne sastojine bukve (sastojinska celina: 352 ) odreñuje se prečnik sečive zrelosti:
bukva
dsz
=
60 cm
Odreñivanje dužine ophodnjice
U sastojinama gde se primenjuje grupimično prebirno kao sistem gazdovanja, odreñuje se ophodnjica u trajanju od 10 godina, koja je uzgojno i ekonomski odmerena,
a istovremeno je izjednačena sa ureñajnim razdobljem (10 godina).
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
80
Mihaila Pupina 113
Beograd
Odreñivanje uravnoteñene zapremine
Uravnotežena (normalna) zapremina odreñuje se za sastojine u kojima se kao sistem gazdovanja primenjuje grupimično – prebirno gazdovanje i sastojinsko
gazdovanje – postupne oplodne seče dugog perioda za obnavljanje (grupimično – oplodne seče) .
Kod odreñivanja uravnoteženog stanja prebirnih sastojina susrećemo se sa problemom nedovoljne istraženosti ove problematike u šumskom području, pa se mora
osloniti na dosadašnja istraživanja na drugim lokalitetima.
Odreñivanje prosečne uravnotežene zapremine kod raznodobnih čistih i mešovitih sastojina bukve skopčano je sa vrlo slabom istraženosti ovog problema uopšte, pa
ćemo se više osloniti na iskustvene norme i prenošena zakonomernosti iz prebirnih šuma.
U sledećoj tabeli je prikazana uravnotežena (optimalna) zapremina po gazdinskim klasama:
Gazdinska klasa
Uravnotežena zapremina
Visoke raznodobne šume bukve
10352421
10357462
53352421
m3/ha
400
400
400
Izbor rekonstrukcionog razdoblja
U gazdinskoj jedinici “Kovilje - Rabrovica” devastiranih sastojina u namenskim celinama NC10,NC26,NC53 ima 247,50 ha (9,3 % obrasle površine). U ovom
ureñajnom razdoblju planirana je rekonstrukcija na 8,41 ha. Ostale sastojine su na nepristupačnim terenima ili su u odeljenjima koja su pod sporom ( odelj.
67,69,70,71,73,74,77,78,82-86).
OOGŠ ( 2010 – 2019 ) odreñeno je opšte rekonstrukciono razdoblje od 80 godina.
Izbor konverzionog razdoblja
Za izdanačke sastojine koje ćemo konverzijom prevoditi u visoki uzgojni oblik, potrebno je odrediti vremenski period za koji će se to ostvariti – konverziono
razdoblje. Ukupna površina sastojina za konverziju iznosi 528,77 ha (g.k 10196313, 10360421, 10361421, 26360421,53195313,53196313, 53360421,
53361421,53361422), starosti od 11 do 80 godina . Konverziono razdoblje ovih sastojina iznosi od 20 do 69 + 20godina.
Odreñivanje perioda dostizanja optimalne šumovitosti
Ukupna površina gazdinske jedinice iznosi 2.803,57 ha, od toga šume i sumsko zemljište zauzimaju 2.728,25 ha. Prema iskazu površina registrovano je 52,92 ha
šumskog zemljišta što čini 1,9 % šuma i šumskog zemlišta u gazdinskoj jedinici. OOGŠ ( 2010 – 2019 ) optimalna šumovitost bi iznosila 96 % a trenutna
šumovitost u gj. iznosi 98,1 %, i možemo konstatovati da je postignuta optimalna šumovitost u gazdinskoj jedinici.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
81
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.3. Planovi gazdovanja
Na osnovu utvrñenog stanja šuma i propisanih kratkoročnih ciljeva gazdovanja šumama i mogućnosti njihovog obezbeñenja izrañuju se planovi budućeg gazdovanja
šumama. Osnovni zadatak izrañenih planova gazdovanja šumama je da u zavisnosti od zatečenog stanja, omoguće podmirenje odgovarajućih društvenih
potreba i unapreñivanje stanja šuma kao dugoročnog cilja.
7.3.1. Plan gajenja šuma
Planom gajenja šuma odreñuje se vrsta i obim radova na obnovi, uzgoju, rekonstrukciji, podizanju novih šuma i proizvodnji sadnog materijala.
7.3.1.1. Pan obnavljanja i podizanja novih šuma
Plan obnavljanja šuma
Gazdinska klasa
53351421
10352421
53352421
Prosta reprodukcija
ŠU Goliska Reka
10352421
10357362
53360421
53352421
Prosta reprodukcija
ŠU Ivanjica
10352421
10357362
53360421
53351421
53352421
Prosta reprodukcija
Ukupno GJ
Gripimično prebirna
seča
P
RP
3.57
13.91
45.63
59.54
59.54
197.66
13.91
45.63
59.54
59.54
197.66
114.87
312.53
312.53
211.57
114.87
312.53
312.53
211.57
P
4.58
P
4.58
Rahljanje
zemljišta
P
RP
4.58
4.58
4.58
4.58
4.58
4.58
4.58
4.58
4.58
4.58
1.16
1.16
1.16
1.16
1.16
1.16
1.16
4.58
1.16
4.58
4.58
4.58
5.74
5.74
5.74
5.74
4.58
4.58
4.58
4.58
Oplodni sek
3.57
3.57
3.57
3.57
3.57
3.57
3.57
3.57
3.57
Gripimično oplodna
seča
P
RP
3.57
3.57
160.5
372.07
372.07
160.5
372.07
372.07
Ukupno
P
9.16
13.91
45.63
68.70
68.70
197.66
3.57
1.16
114.87
317.26
317.26
211.57
3.57
1.16
9.16
160.5
385.96
385.96
RP
9.16
13.91
45.63
68.70
68.70
197.66
3.57
1.16
114.87
317.26
317.26
211.57
3.57
1.16
9.16
160.5
385.96
385.96
Ukupan plan obnavljanja šuma u prostoj reprodukciji iznosi 385,96 ha. Grupomično prebirne seče planirane su na 3,57 ha. Grupimično oplodna seča planirana je na
372,07 ha radne površine.Oplodni sek oplodne seče kratkog perioda obnavljanja planiran je na 5,74 ha radne površine. Rahljanje zemljišta kao pomoćna
mera pri prirodnoj obnovi planirana je na 4,58 ha radne površine.
Plan podizanja novih šuma
Gazdinska klasa
Pošumljavanje
čistina
P
RP
53362421
53362422
Proširena reprodukcija
ŠU Golijska Reka
53362421
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
Popunjavanje
(kompletiranje )
P
RP
7.08
1.42
0.6
0.12
7.68
1.54
7.68
1.54
0.41
0.08
Rekonstrukcija
P
7.08
0.6
7.68
7.68
0.41
RP
7.08
0.6
7.68
7.68
0.41
Ukupno
Ukupno
P
14.16
1.2
15.36
15.36
0.82
RP
8.5
0.72
9.22
9.22
0.49
82
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska klasa
53362422
10470421
53470313
53470421
53471421
Čistine
Proširena reprodukcija
ŠU Ivanjica
53362421
53362422
10470421
53470313
53470421
53471421
Čistine
Proširena reprodukcija
Ukupno GJ
Pošumljavanje
čistina
P
RP
1.88
1.88
1.88
1.88
1.88
1.88
1.88
1.88
1.88
1.88
1.88
1.88
Popunjavanje
(kompletiranje )
P
RP
0.32
0.06
8.24
2.91
2
0.4
7.58
1.76
2.88
1.44
1.88
0.38
23.31
7.03
23.31
7.03
7.49
1.5
0.92
0.18
8.24
2.91
2
0.4
7.58
1.76
2.88
1.44
1.88
0.38
30.99
8.57
30.99
8.57
Rekonstrukcija
P
0.32
RP
0.32
0.73
0.73
7.49
0.92
0.73
0.73
7.49
0.92
8.41
8.41
8.41
8.41
Ukupno
Ukupno
P
0.64
8.24
2
7.58
2.88
3.76
25.92
25.92
14.98
1.84
8.24
2
7.58
2.88
3.76
41.28
41.28
RP
0.38
2.91
0.4
1.76
1.44
2.26
9.64
9.64
8.99
1.1
2.91
0.4
1.76
1.44
2.26
18.86
18.86
U proširenoj reprodukciji planirano je pošumljavanje čistina na 1,88 ha radne površine. Planirano je popunjavanje ( kompletiranje ) novo podignutih šumskih kultura
na radnoj površini od 8,57 ha. Rekonstrukcija (melioracija) planirana je na 8,41 ha radne površine. Ukupan plan podizanja novih šuma u proširenoj
reprodukciji iznosi 18,86 ha radne površine.
7.3.1.2. Obezbeñenje sadnog materijala
Prema planu podizanja novih šuma sadni materijal je potrebno obezbediti u proširenoj reprodukciji . Potrebna količina sadnog materijala iznosi:
ŠU GolijskaReka
ŠU Ivanjica
Ukupno gazdinska jedinica
23040 sadnica smrče
24103 sadnica smrče
47143 sadnica smrče
Ukupno je potrebno obezbediti 47143 sadnica smrče. Kod pošumljavanja sadnicama smrče koristiti sadnice starosti (2+0) a kod popunjavanja sadnice (2+2) starosti.
7.3.1.3. Plan nege šuma
Planirani radovi na nezi šuma u prostoj i proširenoj reprodukciji po gazdinskim klasama prikazani su sledećim tabelama:
Gazdinska klasa
53362421
53362422
53470421
ŠU Golijska Reka
10470421
10471421
53362421
53362422
Seča izbojaka i
uklanjanje korova
P
RP
7.08
14.16
0.6
1.2
11.3
22.6
18.98
37.96
6.83
13.66
0.41
0.32
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
0.82
0.64
Okopavanje i prašenje
u kulturama
P
RP
7.08
14.16
0.6
1.2
11.3
22.6
18.98
37.96
8.24
16.48
0.41
0.32
0.82
0.64
Čisćenje u mladim
kulturama
P
RP
11.3
11.3
24.93
22.59
11.3
11.3
24.93
29.34
Ukupno
P
14.16
1.2
33.9
49.26
40
22.59
0.82
0.64
RP
28.32
2.4
56.5
87.22
55.07
29.34
1.64
1.28
83
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska klasa
53470313
53470421
53471421
Čistine
ŠU Ivanjica
10470421
10471421
53362421
53362422
53470313
53470421
53471421
Čistine
Proširena reprodukcija
Ukupno GJ
Seča izbojaka i
uklanjanje korova
P
RP
2
4
37.98
75.96
2.88
5.76
1.88
3.76
52.3
104.6
6.83
13.66
7.49
0.92
2
49.28
2.88
1.88
71.28
71.28
14.98
1.84
4
98.56
5.76
3.76
142.56
142.56
Okopavanje i prašenje
u kulturama
P
RP
2
4
37.98
75.96
2.88
5.76
1.88
3.76
53.71
107.42
8.24
16.48
7.49
0.92
2
49.28
2.88
1.88
72.69
72.69
14.98
1.84
4
98.56
5.76
3.76
145.38
145.38
Gazdinska klasa
Proredne seče
10351421
10360421
10361421
10470421
53196313
53351421
53360421
53361422
53470421
53475421
53476313
53476421
53477421
53479313
Ukupno prosta repodukcija
Ukupno ŠU Golijska Reka
Gazdinska klasa
Čisćenje u mladim
kulturama
P
RP
70.73
1.38
70.73
2.76
119.63
24.93
22.59
127.76
24.93
29.34
82.03
1.38
82.03
2.76
130.93
130.93
139.06
139.06
Ukupno
P
4
146.69
7.14
3.76
225.64
40
22.59
14.98
1.84
4
180.59
7.14
3.76
274.9
274.9
RP
8
222.65
14.28
7.52
339.78
55.07
29.34
29.96
3.68
8
279.15
14.28
7.52
427
427
Radna površina
( ha)
75.13
149.60
17.74
0.20
3.28
135.71
44.99
1.85
94.60
5.70
4.88
1.53
2.09
1.62
538.92
538.92
Radna površina
( ha)
Proredne seče
10196313
10351421
10352421
10360421
10361421
10470421
10471421
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
2.11
196.14
22.49
94.22
42.15
148.25
136.50
84
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska klasa
10473421
10475421
10476421
10479421
53195313
53351421
53352421
53360421
53361421
53361422
53470421
53471421
53475421
53476313
53476421
53477421
53479421
Ukupno prosta repodukcija
Ukupno ŠU Ivanjica
Gazdinska klasa
Radna površina
( ha)
1.43
44.95
26.09
27.20
0.53
85.14
14.58
108.87
2.03
16.56
68.68
86.46
42.08
4.79
13.58
2.45
0.68
1187.96
1187.96
Radna površina
( ha)
Proredne seče
10196313
10351421
10352421
10360421
10361421
10470421
10471421
10473421
10475421
10476421
10479421
53195313
53196313
53351421
53352421
53360421
53361421
53361422
53470421
53471421
53475421
53476313
53476421
53477421
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
2.11
271.27
22.49
243.82
59.89
148.45
136.50
1.43
44.95
26.09
27.20
0.53
3.28
220.85
14.58
153.86
2.03
18.41
163.28
86.46
47.78
9.67
15.11
4.54
85
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska klasa
53479313
53479421
Ukupno prosta repodukcija
Ukupno GJ
Radna površina
( ha)
1.62
0.68
1726.88
1726.88
Planom gajenja šuma, u proširenoj reprodukciji, planirani su sledeći radovi:
•
•
•
•
Okopavanje i prašenje planirano je na 145,38 ha radne površine
Seča izdanaka i izbojaka planirana je na 142,56 ha radne površine.
Čisćenje u veš. pod.sastojinama planirano je na 139,06 ha radne površine
Plan podizanja novih šuma iznosi 18,86 ha radne površine
Ukupan plan gajenja u proširenoj reprodukciji iznosi 445,86 ha radne površine.
Planom gajenja šuma, u prostoj reprodukciji, planirani su sledeći radovi:
•
•
Proredne seče planirane su u prostoj reprodukciji na 1726,88 ha radne površine
Plan obnavljanja šuma iznosi 385,96 ha radne površine.
Ukupan plan gajenja u prostoj reprodukciji iznosi 2112,84 ha radne površine.
Ukupan plan gajenja (obnove i nege) iznosi 2558,7 ha radne površine.
7.3.2. Plan zaštite šuma
Zakonom o šumama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010) propisano je da su korisnici šuma dužni da preduzimaju mere radi zaštite šuma od požara i drugih elementarnih
nepogoda, biljnih bolesti, štetočina i drugih šteta.
Shodno napred navedenom u ŠG"Golija" - Ivanjica, organizovana je služba za privatne šume i zaštitu životne sredine, koja obavlja i poslove na zaštiti šuma i to:
opažanja, obaveštavanja, prognoziranja i preduzimanje potrebnih represivnih i preventivnih mera.
Ovim planom utvrñuje se obim mera i radova na preventivnoj i represivnoj zaštiti šuma od čoveka, stoke i divljači, biljnih bolesti, štetnih insekata i drugih štetočina,
elementarnih nepogoda, požara, održavanju i obnavljanju šumskih oznaka itd.
U cilju preventivne zaštite šuma treba planirati sledeće mere:
•
•
•
•
•
•
•
čuvanje šuma od bespravnog korišćenja i zauzimanja;
zabrana pašarenja na površinama gde je proces obnavljanja u toku i u šumskim kulturama sve dok one ne prerastu kritičnu visinu kada im stoka ne može
oštećivati vrhove;
pratiti eventualne pojave sušenja šuma i kalamiteta insekata, i u slučaju pojave istih blagovremeno obavestiti specijalističku službu koja će postaviti
tačnu dijagnozu i propisati adekvatne mere suzbijanja;
uspostavljanje šumskog reda;
postavljanje lovnih stabala;
štititi i zaštititi šumu od požara, posebno u proleće i leto, u tom smislu postavljati znake obaveštavanja i zabrane loženja vatre, organizovanje dežurstva i
pojačani nadzor lugarskih reona u kritičnom periodu u cilju blagovremenog otkrivanja požara i blagovremenih intervencija i dr.;
u toku ureñajnog perioda održavati i obnavljati spoljne granice, kao i oznake unutrašnje podele gazdinske jedinice.
Služba za privatne šume i zaštitu životne sredine u ŠG “Golija“ (koja obavlja i poslove na zaštiti šuma), pravi godišnji plan zaštite za svako odeljenje i svaki odsek u
GJ.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
86
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.3.3. Plan korišćenja šuma i šumskih resursa
7.3.3.1. Plan seča šuma i kalkulacija prinosa
Plan seča šuma obuhvata plan seča obnavljanja šuma - glavni prinos i plan prorednih seča - prethodni prinos. Plan seča biće prikazan po gazdinskim klasama i vrsti
prinosa, vrsti seča i vrsti drveća, razvrstano na prostu reprodukciju (sastojine za proizvodnju).
Gazdinska klasa
Vrsta seče
53351421
Oplodna seča kratkog perioda za obnavljanje
10352421
53352421
Grupimična oplodna seča
Glavni prinos
Pha
V m3
V/Ha
4.58
4.58
13.91
45.63
59.54
64.12
905.8
905.8
3809.8
9668.8
13478.6
14384.37
10351421
10360421
10361421
10470421
53196313
53351421
53360421
53361422
53470421
53475421
53476313
53476421
53477421
53479313
Proredna seča
Predhodni prinos
Prosta reprodukcija
75.13
149.6
17.74
0.2
3.28
135.71
44.99
1.85
94.6
5.7
4.88
1.53
2.09
1.62
538.92
538.92
603.04
19898.9
23110.1
2529.3
23.7
398.8
31538.4
10091.8
316.9
17614.9
1783.5
837.1
333.3
746.6
185.6
109408.8
109408.8
123793.1
53362421
53362422
Rekonstrukcija
Glavni prinos
Proširena reprodukcija
Ukupnp ŠU Golijska Reka
7.08
0.6
7.68
7.68
7.68
610.72
566.9
36
602.9
602.9
602.9
124396
Gazdinska klasa
Vrsta seče
53360421
Oplodna seča kratkog perioda za obnavljanje
10357462
Pha
1.16
1.16
3.57
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
V m3
Zv m3
Glavni prinos
197.8
197.8
273.9
211.9
226.4
224.3
Predhodni prinos
264.9
154.5
142.6
118.3
121.6
232.4
224.3
171.3
186.2
312.9
171.5
217.8
357.2
114.6
203
202.3
202.3
Glavni prinos
80.1
60
78.5
78.5
78.5
203.7
V/Ha
Glavni prinos
207.0
178.5
207.0
178.5
933.3
261.4
Seča ukupno
m3
Zv/Ha
secUkup/Ha
Intezitet seče
po V %
Intezitet seče
po Zv %
20.5
20.5
87.5
228.7
316.2
336.7
4.5
4.5
6.3
5
5.3
5.3
430.7
430.7
723.3
1875.1
2598.4
3029.1
94
94
52
41.1
43.6
47.2
47.6
47.6
19
19.4
19.3
21.0
209.8
209.8
82.7
82
82.2
89.1
452
610
83.6
1.3
14.4
695.2
293.7
9.3
805.6
84.4
42.8
16.8
31.2
12.1
3152.3
3152.3
3488.9
6
4.1
4.7
6.4
4.4
5.1
6.5
5
8.5
14.8
8.8
11
14.9
7.5
5.8
5.8
5.8
2382.7
3067.4
392.5
3
49.2
3564.3
1336
43.5
2228.7
209.1
83
38.3
85.5
19.4
13502.6
13502.6
16531.7
31.7
20.5
22.1
15
15
26.3
29.7
23.5
23.6
36.7
17
25
40.9
12
25.1
25.1
27.4
12
13.3
15.5
12.7
12.3
11.3
13.2
13.7
12.7
11.7
9.9
11.5
11.5
10.5
12.3
12.3
13.3
52.7
50.3
47
23.6
34.2
51.3
45.5
46.9
27.7
24.8
19.4
22.8
27.4
16.1
42.8
42.8
47.2
16.1
0.5
16.7
16.7
16.7
3505.6
2.3
0.9
2.2
2.2
2.2
5.7
607.1
37.3
644.5
644.5
644.5
17176.2
85.8
62.3
83.9
83.9
83.9
28.1
107.1
103.7
106.9
106.9
106.9
13.8
376.8
691.7
387
387
387
49
Zv m3
Zv/Ha
4.2
4.2
25.0
3.7
3.7
7.0
Seča ukupno
m3
104.6
104.6
135.7
secUkup/Ha
Intezitet
seče po
V%
90.2
90.2
38.0
50.5
50.5
14.5
Intezitet
seče po
Zv %
246.5
246.5
54.3
87
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska klasa
Vrsta seče
Grupimično prebirna seča
10352421
53352421
Grupimična oplodna seča
Glavni prinos
Pha
3.57
197.66
114.87
312.53
317.26
10196313
10351421
10352421
10360421
10361421
10470421
10471421
10473421
10475421
10476421
10479421
53195313
53351421
53352421
53360421
53361421
53361422
53470421
53471421
53475421
53476313
53476421
53477421
53479421
Proredna seča
Predhodni prinos
Prosta reprodukcija
2.11
196.14
22.49
94.22
42.15
148.25
136.50
1.43
44.95
26.09
27.20
0.53
85.14
14.58
108.87
2.03
16.56
68.68
86.46
42.08
4.79
13.58
2.45
0.68
1187.96
1187.96
1505.22
53362421
53362422
Rekonstrukcija
Glavni prinos
Proširena reprodukcija
Ukupnp ŠU Ivanjica
0.41
0.32
0.73
0.73
0.73
1505.95
Gazdinska klasa
Vrsta seče
53351421
53360421
Oplodna seča kratkog perioda za obnavljanje
Pha
4.58
1.16
5.74
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
V m3
V/Ha
Zv m3
933.3
261.4
25.0
57753.9
292.2
1232.7
23503.6
204.6
544.7
81257.5
260.0
1777.4
82397.8
259.7
1806.7
Predhodni prinos
387.4
183.6
12.4
45562.3
232.3
1102.3
6748.1
300.1
169.7
16549.0
175.6
485.1
5932.3
140.7
215.6
39356.0
265.5
1592.9
35337.3
258.9
1370.7
464.9
325.1
16.6
14066.6
312.9
607.8
5739.8
220.0
271.2
8562.2
314.8
415.9
90.6
170.9
2.4
21178.9
248.8
498.9
5218.5
357.9
115.6
16052.1
147.4
495.5
170.2
83.8
7.4
1691.7
102.2
52.2
17962.0
261.5
684.9
22774.2
263.4
857.9
9966.9
236.9
470.3
592.0
123.6
25.8
4141.5
305.0
174.7
318.0
129.8
16.2
179.8
264.4
7.7
279042.1
235.3
9669.7
279042.1
235.3
9669.7
361439.9
240.1
11476.4
Glavni prinos
20.5
50.0
0.3
16.0
50.0
0.2
36.5
50.0
0.5
36.5
50.0
0.5
36.5
50.0
0.5
361476.4
240.0
11476.9
V m3
V/Ha
Glavni prinos
905.8
197.8
207.0
178.5
1112.8
193.9
Zv m3
20.5
4.2
24.8
Zv/Ha
Seča ukupno
m3
secUkup/Ha
Intezitet
seče po
V%
Intezitet
seče po
Zv %
7.0
6.2
4.7
5.7
5.7
135.7
10261.3
4698.3
14959.6
15199.8
38.0
51.9
40.9
47.9
47.9
14.5
17.8
20.0
18.4
18.4
54.3
83.2
86.2
84.2
84.0
5.9
5.6
7.5
5.1
5.1
10.7
10.0
11.6
13.5
10.4
15.3
4.5
5.9
7.9
4.6
3.6
3.2
10.0
9.9
11.2
5.4
12.9
6.6
11.3
8.2
8.2
7.6
53.8
5554.3
867.7
2130.0
779.7
4809.2
4093.7
52.9
1610.1
643.1
1026.4
10.6
2530.5
626.9
2081.8
16.2
201.5
2037.9
2670.9
1141.2
52.7
498.4
36.8
17.0
33543.4
33543.4
48743.2
25.5
28.3
38.6
22.6
18.5
32.4
30.0
37.0
35.8
24.6
37.7
20.0
29.7
43.0
19.1
8.0
12.2
29.7
30.9
27.1
11.0
36.7
15.0
25.0
28.2
28.2
32.4
13.9
12.2
12.9
12.9
13.1
12.2
11.6
11.4
11.4
11.2
12.0
11.7
11.9
12.0
13.0
9.5
11.9
11.3
11.7
11.4
8.9
12.0
11.6
9.5
12.0
12.0
13.5
43.3
50.4
51.1
43.9
36.2
30.2
29.9
31.8
26.5
23.7
24.7
44.0
50.7
54.2
42.0
22.1
38.6
29.8
31.1
24.3
20.5
28.5
22.7
22.0
34.7
34.7
42.6
0.8
0.8
0.8
0.8
0.8
7.6
22.8
17.8
40.6
40.6
40.6
48783.8
55.6
55.6
55.6
55.6
55.6
32.4
111.3
111.3
111.3
111.3
111.3
13.5
741.7
741.7
741.7
741.7
741.7
42.5
secUkup/Ha
Intezitet
seče po
V%
94.0
90.2
93.3
47.6
50.5
48.1
Zv/Ha
4.5
3.7
4.3
Seča ukupno
m3
430.7
104.6
535.3
Intezitet
seče po
Zv %
209.8
246.5
216.1
88
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska klasa
Vrsta seče
10357462
Grupimično prebirna seča
10352 4 2 1
53352 4 2 1
Grupimična oplodna seča
Glavni prinos
Pha
3.57
3.57
211.57
160.50
372.07
381.38
10196313
10351421
10352421
10360421
10361421
10470421
10471421
10473421
10475421
10476421
10479421
53195313
53196313
53351421
53352421
53360421
53361421
53361422
53470421
53471421
53475421
53476313
53476421
53477421
53479313
53479421
Proredna seča
Predhodni prinos
Prosta reprodukcija
2.11
271.27
22.49
243.82
59.89
148.45
136.50
1.43
44.95
26.09
27.20
0.53
3.28
220.85
14.58
153.86
2.03
18.41
163.28
86.46
47.78
9.67
15.11
4.54
1.62
0.68
1726.88
1726.88
2108.26
53362421
53362422
Rekonstrukcija
Glavni prinos
Proširena reprodukcija
Ukupnp GJ
7.49
0.92
8.41
8.41
8.41
2116.67
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
V m3
V/Ha
933.3
261.4
933.3
261.4
61563.7
291.0
33172.4
206.7
94736.1
254.6
96782.2
253.8
Predhodni prinos
387.4
183.6
65461.1
241.3
6748.1
300.1
39659.1
162.7
8461.5
141.3
39379.6
265.3
35337.3
258.9
464.9
325.1
14066.6
312.9
5739.8
220.0
8562.2
314.8
90.6
170.9
398.8
121.6
52717.3
238.7
5218.5
357.9
26144.0
169.9
170.2
83.8
2008.6
109.1
35576.9
217.9
22774.2
263.4
11750.4
245.9
1429.0
147.8
4474.8
296.2
1064.6
234.5
185.6
114.6
179.8
264.4
388450.9
225.0
388450.9
225.0
485233.1
230.2
Glavni prinos
587.4
78.4
52.0
56.5
639.4
76.0
639.4
76.0
639.4
76.0
485872.4
229.5
Zv m3
Zv/Ha
Seča ukupno
m3
secUkup/Ha
Intezitet
seče po
V%
Intezitet
seče po
Zv %
25.0
25.0
1320.2
773.4
2093.6
2143.3
7.0
7.0
6.2
4.8
5.6
5.6
135.7
135.7
10984.6
6573.4
17558.0
18229.0
38.0
38.0
51.9
41.0
47.2
47.8
14.5
14.5
17.8
19.8
18.5
18.8
54.3
54.3
83.2
85.0
83.9
85.4
12.4
1554.3
169.7
1095.1
299.2
1594.2
1370.7
16.6
607.8
271.2
415.9
2.4
14.4
1194.1
115.6
789.2
7.4
61.4
1490.5
857.9
554.7
68.6
191.5
47.4
12.1
7.7
12822.0
12822.0
14965.3
5.9
5.7
7.5
4.5
5.0
10.7
10.0
11.6
13.5
10.4
15.3
4.5
4.4
5.4
7.9
5.1
3.6
3.3
9.1
9.9
11.6
7.1
12.7
10.4
7.5
11.3
7.4
7.4
7.1
53.8
7937.0
867.7
5197.4
1172.2
4812.2
4093.7
52.9
1610.1
643.1
1026.4
10.6
49.2
6094.8
626.9
3417.8
16.2
245.0
4266.7
2670.9
1350.3
135.6
536.7
122.2
19.4
17.0
47046.0
47046.0
65275.0
25.5
29.3
38.6
21.3
19.6
32.4
30.0
37.0
35.8
24.6
37.7
20.0
15.0
27.6
43.0
22.2
8.0
13.3
26.1
30.9
28.3
14.0
35.5
26.9
12.0
25.0
27.2
27.2
31.0
13.9
12.1
12.9
13.1
13.9
12.2
11.6
11.4
11.4
11.2
12.0
11.7
12.3
11.6
12.0
13.1
9.5
12.2
12.0
11.7
11.5
9.5
12.0
11.5
10.5
9.5
12.1
12.1
13.5
43.3
51.1
51.1
47.5
39.2
30.2
29.9
31.8
26.5
23.7
24.7
44.0
34.2
51.0
54.2
43.3
22.1
39.9
28.6
31.1
24.3
19.8
28.0
25.8
16.1
22.0
36.7
36.7
43.7
16.4
0.8
17.2
17.2
17.2
14982.5
2.2
0.8
2.0
2.0
2.0
7.1
629.9
55.2
685.1
685.1
685.1
65960.1
84.1
59.9
81.5
81.5
81.5
31.2
107.3
106.1
107.2
107.2
107.2
13.6
383.6
707.1
398.3
398.3
398.3
44.0
89
Mihaila Pupina 113
Beograd
Predhodni prinos
Glavni prinos
Prosta reprodukcija
Glavni prinos
Proširena reprodukcija
Ukupno GJ
Pha
V m3
V/Ha
1726.88
381.38
2108.26
8.41
8.41
2116.67
388450.9
96782.2
485233.1
639.4
639.4
485872.4
225.0
253.8
230.2
76.0
76.0
229.5
Zv m3
12822.0
2143.3
14965.3
17.2
17.2
14982.5
Zv/Ha
Seča ukupno
m3
7.4
5.6
7.1
2.0
2.0
7.1
secUkup/Ha
47046.0
18229.0
65275.0
685.1
685.1
65960.1
27.2
47.8
31.0
81.5
81.5
31.2
Intezitet
seče po V
%
Intezitet
seče po Zv
%
12.1
18.8
13.5
107.2
107.2
13.6
36.7
85.4
43.7
398.3
398.3
44.0
Planirani prinos od seče po vrsti drveća:
Stanje
Vrsta drveća
CrJov
BlJov
Gr
Cer
Tres
Otl
Jas
Brz
Bk
Bjas
Jav
Bag
Lišćari
Jel
Smr
Cbor
Bbor
Dug
Brv
Gjel
Ari
Četinari
Ukupno GJ
Seča
V
Zv
Ukupno
m3
m3
m3
78.1
413.7
2092.9
1858.6
546.5
550.5
48.6
4680.6
322882.7
65.9
224.6
0.1
333442.8
2117.4
116191.4
35967.9
2221.9
10809.6
1660.1
123.5
3169.4
172261.1
505703.9
2.3
10.5
62
64.1
14.7
20.6
1.1
174.9
7790.6
2.2
5.6
0
8148.5
59.7
4701.1
1694.6
85.8
425.7
107.1
5.6
160.4
7239.8
15388.3
7.5
9.6
190
226
/
41.7
/
595.3
44503.4
/
19
/
45592.5
217.9
14007.6
4081.7
258.1
1230.6
169.7
14.7
387.3
20367.6
65960.1
Intezitet seče
(V)%
9.6
2.3
9.1
12.2
/
7.6
/
12.7
13.8
/
8.5
/
13.7
10.3
12.1
11.3
11.6
11.4
10.2
11.9
12.2
11.8
13.0
(Zv)%
32.6
9.1
30.6
35.3
/
20.2
/
34.0
57.1
/
33.9
/
56.0
36.5
29.8
24.1
30.1
28.9
15.8
26.3
24.1
28.1
42.9
Ukupno planirani prinos iznosi 65.960,1 m3.
Od toga glavni prinos iznosi 18229 m3 u prostoj i 685,1 m3 u proširenoj reprodukciji. Predhodni ( proredni) planirani prinos iznosi 47046,0 m3.
U ukupno planiranom prinosu bukva učestvuje sa 44503.4 m3 (67,5 %), smrča sa 14007.6 m3 ( 21,2 %), crni bor sa 4081.7 m3 ( 6,2 %), a ostale vrste učestvuju sa
5,1 % u ukupnom planiranom prinosu.
Intezitet seče po zapremini ( u sastojinama koje su planirane za seču ) iznosi 13,6 %, a po desetogodisnjem zapreminskom prirastu 44,0 %.
Kalkulacija prinosa
Prethodni prinos (proredne seče) kalkulisan je konkretno za svaku sastojinu, na osnovu zatečenog stanja i neophodnih uzgojnih potreba (proreda) u svakoj od njih.
Glavni prinos ( grupimicno prebirne seče , grupimično oplodne seče , oplodne seče i čiste seče) planiran je u gazdinskim klasama: (10352421, 10357362, 53352421,
53360421, 53351421, 53362421, 53362422).
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
90
Mihaila Pupina 113
Beograd
53351421 - Visoka ( jednodobna ) šuma bukve i 53360421 –Izdanačka šuma bukve
Glavni prinos ovih gazdinskih klasa kalkulisan je po metodu umerenog sastojinskog gazdovanja. Ovaj metod nastao je kao reakcija na metod dobnih razreda koji je
bio krut, i u obzir je uzimao samo normalan razmer dobnih razreda, tj. starost bez obzira na stanje sastojina. Metod umerenog sastojinskog gazdovanja radi se
u dve faze. U prvoj fazi još prilikom prikupljanja terenskih podataka, sastojine se prema zrelosti za seču grupišu u tri grupe. U prvu grupu dolaze sastojine
koje su odlučno zrele za seču (obnovljene sastojine sa zaostalim semenjacima, površine u procesu obnavljanja i sastojine koje su dostigle ophodnju ili pak
nisu, a koje prema svom zdravstvenom stanju i kvalitetu treba hitno ukloniti – obnoviti). U drugu grupu dolaze sastojine koje su zrele za seču (sastojine koje
su dostigle zrelost za seču prema odabranoj ophodnji, a dobrog su zdravstvenog stanja vitalnosti i obraslosti). U treću grupu dolaze sastojine koje se nalaze
na granici sečive zrelosti (sastojine poslednjeg i pretposlednjeg dobnog razreda).
Ovako grupisane sastojine sa svojom površinom, zapreminom i prirastom predstavljaju privremeni plan seča šuma. U drugoj fazi kalkulacije prinosa privremeni plan
seča šuma se uporeñuje sa normalnim razmerom dobnih razreda, tj. sa idealnom površinom obnavljanja u narednih 20 godina. Na osnovu ova dva pokazatelja
vrši se balansiranje izmeñu uzgojnih potreba (obnavljanja) i postizanja normalnog razmera dobnih razreda (normalnog stanja jednodobnih šuma) tj.
obezbeñuje umerenije ili strožije trajnosti prinosa sa pravljenjem što manje privrednih žrtava i istovremeno obezbeñenje ostalih funkcija šuma.
Regulator trajnosti prinosa kod metoda umerenog sastojinskog gazdovanja je površina tj. idealna (normalna) površina dobnog razreda. Kao što se vidi metod
umerenog sastojinskog gazdovanja daje veliku slobodu pri kalkulaciji prinosa, odnosno bolje prilagoñavanje stanja sastojina i uzgojnim potrebama tj.
sastojine koje i nisu dostigle zrelost za seču, ali su slabe vitalnosti, zdravstvenog stanja, kvaliteta i obrasta, mogu se predvideti za seču obnavljanja, ali se isto
tako sastojine koje su dostigle zrelost za seču, ali slabe viatlnosti, zdravstvenog stanja, kvaliteta i obrasta, mogu se predvideti za seču obnavljanja, ali se isto
tako sastojine koje su dostigle zrelost za seču, ali su dobre vitalnosti, zdravstvenog stanja, kvaliteta i obrasta mogu i dalje ostati da prirašćuju (produžava im
se ophodnja). Ako to ne ugrožava trajnost prinosa.
Privremeni plan seča šuma:
Gazdinska
klasa
53351421
53360421
Ukupno
Odlučno zrele za seču obanavljanja
P (ha)
4,58
1,16
5,74
V/ha (m3)
197,8
178,5
Zv/ha (m3)
4,5
3,7
Normalan razmer
dobnih razreda (ha)
37,72
21,6
Kod gazdinske klase 53351421 normalan razmer dobnih razreda kod odabrane ophodnje od 120 godina (širina dobnog razreda 20 godina) iznosi An = 37,72 ha.
Kao što vidimo s jedne strane imamo, ako se držimo stroge trajnosti prinosa mogućnost da u narednih 20 godina izvršimo seče obnavljanja na 37,72 ha površine. S
druge strane prema uzgojnim potrebama (hitnost obnavljanja) odnosno prema privremenom planu seča imamo peioritet da seču obnavljanja izvršimo u
sastojinama koje su odlučno zrele za seču na površini od 4,58 ha.Kod gazdinske klase 53360421 normalan razmer dobnih razreda kod odabrane ophodnje od
80 godina (širina dobnog razreda 10 godina) iznosi An = 21,6 ha.
Opredeljujući se izmeñu postizanja stroge trajnosti prinosa (postizanja normalnog razmera dobnih razreda) i uzgojnih potreba (hitnost obnavljanja). Mišljenja smo da
prednost treba dati uzgojnim potrebama sastojinama. Prema tome u narednih 20 godina obnavljanje treba izvršiti u sastojinama koje su odlučno zrele za seču
(prema privremenom planu seča) na površini od 5,74 ha. U sastojinama koje su sada zrele prema odabranoj ophodnji i sastojinama koje su na granici sečive
zrelosti u narednih 10 godina vršiti mere nege (prorede).
Visoke sastojine dugog perioda obnavljanja
U visokim raznodobnim sastojinama u kojima je kao sistem gazdovanja ( obnavljanja ) odreñeno sastojinsko gazdovanje dugog perioda obnavljanja, prinos je
odreñivan konkretno za svaku sastojinu u zavisnosti od sastojinskih prilika a kao kontrola korišćen je dopunjeni Melerdov metod ( Francuski metod ili metod
plavog odeljka ) kao glavnom metodu i Metodu zahvata seča u pojedine debljinske kategorije kao pomoćnom metodu.
53362421,53362422 – Devastirana šuma bukve - rekonstrukcija (melioracija) devastiranih sastojina planirana je na 8,41 ha radne površine.
7.3.3.2.Plan izgradnje šumskih saobraćajnica
Za svako nesmetano gazdovanje mora postojati minimalna (potrebna) gustina šumskih komunikacija, kako bi se planirani radovi mogli u potpunosti realizovati.
Optimalna gustina šumskih saobraćajnica za ovo šumsko područje iznosi 26,79 m/ha ( Opšta osnova za Golijsko šumsko područje 2010 - 2019 ). Pod
optimalnom gustinom šumskih komunikacija podrazumevamo onu otvorenost šumskog kompleksa gde se realizacijom planiranih radova ostvaruje
maksimalni finansijski efekat.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
91
Mihaila Pupina 113
Beograd
Sadašnja otvorenost kamionskim putevima ove gazdinske jedinice iznosi 23,2 m/ha. U ovom ureñajnom razdoblju ne planira se izgradnja kamionskih puteva, već
samo održavanje postojećih šumskih komunikacija.
7.3.3.3. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda
U ovom ureñajnom razdoblju nema ekonomskih interesa za otkup ostalih šumskih proizvoda. ŠG. "Golija" zbog finansijske situacije, nije konkurentno otkupnim
cenama koje nudi privatni sektor.
7.3.3.4. Plan unapreñenja stanja lovne divljači
Ciljevi gazdovanja lovištima su:
•
•
•
•
•
•
postizanje broja jedinki glavnih vrsta divljači do ekonomskog kapaciteta,
postizanje odgovarajuće polne i starosne strukture glavnih vrsta divljači,
postizanje kvaliteta trofeja divljači,
poboljšanje uslova staništa u lovištu,
zaštita divljači,
smanjenje broja predatora u lovištima
Poseban plan unapreñenja stanja lovne divljači za gazdinsku jedinicu "Kovilje - Rabrovica" nije predviñen. Pitanje lovne privrede regulisano je Lovnom osnovom za
lovište "Čemernica" .
Kapacitet lovišta, odnosno broj odreñenih vrsta divljači na 100 hektara lovnoproduktivne površine koji obezbeñuje normalan razvoj šumskih ekosistema (bez
nanošenja štete šumi) prikazan je sledećom tabelom:
Bonitetni razred (bonitet lovišta)
I
II
III
IV
2-3
1,5-2
1-1,5
0,5-1
do 8
do 6
do 4
do 2
20-40
12-19
5-11
2-4
30-60
20-29
10-19
4-9
40-80
25-39
10-24
4-9
Vrsta divljači
1. Divlja svinja
2. Srna
3. Zec
4. Fazan
5. Poljska jarebica
Uzgojne mere u lovištu "Golija" treba usmeriti tako da se u što kraćem mogućem roku postigne predviñeni ekonomski kapacitet koji je dat u sledećoj tabeli (opšta
osnova 2010-2019):
Vrsta divljači
Lovište "Čemernica"
1. Srna
2. Divlja svinja
3. Zec
4. Fazan
5. Poljska jarebica
Ukupno lovište "Čemernica"
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
Bonitet lovišta
Lovno produktivna
površina
hektara
IV
II
III
III
IV
76.447,00 ha
35.000,00
30.000,00
50.000,00
5.000,00
10.000,00
Broj divljači na 100
Matični-optimalni
ha LPP
fond
komada
2,00
0,80
6,00
10,00
7,00
700
240
3.000
500
700
92
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.3.4.Odnos planiranih radova na obnovi, gajenju i korišćenju šuma u opštoj i osnovi gazdovanja šumama
Opšta osnova gazdovanja, za Golijsko šumsko područje, ima period vaznosti od 01.01.2010. do 31.12.2019.godine. Planovi iz opšte osnove za gazdinsku jedinicu
"Kovilje - Rabrovica" pravljeni su na osnovu podataka iz ureñivanja 2000.godine, a balansirano na dan 31.12. 2009.godine.
Plan obnavljanja i podizanja novih šuma
Plan (OOGŠ)
Plan (OGŠ)
Razlika
Vrsta rada
Pošumljavanje goleti (čistina)
Rekonstrukcija
Kompletiranje(popunjavan.) veštac.pod.sast.
Proširena reprodukcija
Oplodni sek
Grupimično prebirna seča
Grupimično oplodna seča
Prosta reprodukcija
Prosta+proširena
Radna površina
ha
42.2
95.24
48.2
185.64
111.09
2.8
45.52
159.41
345.05
Radna površina
ha
1.88
8.41
8.57
18.86
5.74
3.57
372.07
381.38
400.24
Radna površina ha
-40.3
-86.8
-39.6
-166.8
-105.4
0.8
326.6
222.0
55.2
Plan nege šuma po predviñenim radovima u opštoj (Golijsko šumsko područje 2010-2019) i posebnoj osnovi gazdovanja:
Vrsta rada
Rahljanje zemljišta
Seča izdanaka i izbojaka
Okopavanje i prašenje
Čisćenje u veštački podignutim sastoj.
Proširena reprodukcija
Prorede (pozitivna selekcija)
Čisćenje u mladim prirodnim sastoj.
Osvetljavanje podmlatka ručno
Prosta reprodukcija
UKUPNO
Plan (OOGŠ)
Plan (OGŠ)
Razlika
Radna površina ha
38.4
325.3
354.3
222.6
940.6
1746.86
2.6
1.7
1751.16
2691.76
Radna površina ha
4.58
142.56
145.38
139.06
431.58
1726.88
0
0
1726.88
2158.46
Radna površina ha
-33.82
-182.74
-208.92
-83.54
-509.02
-19.98
-2.6
-1.7
-24.28
-533.3
Plan (OOGŠ)
Plan (OGŠ)
Razlika
m3
m3
m3
Planirani prinos, od seče šuma,u opštoj i posebnoj osnovi gazdovanja:
Vrsta prinosa
Predhodni
Glavni
Ukupno
Po ukupnoj zapremini GJ u OOGŠ i OGŠ (v ):
Po zaprem.prirastu ( Iv ):
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
48313.9
24183.5
72497.4
47046
18914.1
65960.1
12.9 %
40.5 %
13.0 %
42.9%
-1267.9
-5269.4
-6537.3
93
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.3.5. Plan ureñivanja šuma
Važnost ove OGŠ za gazdinsku jedinicu "Kovilje - Rabrovica" biće u periodu 01.01.2013 do 31.12.2022 godine. Prikupljanje terenskih podataka za izradu nove OGŠ
i izrada iste obaviće se u toku 2021 godine.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
94
Mihaila Pupina 113
Beograd
8.0. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PLANOVA GAZDOVANJA
8.1. Smernice za sprovoñenje šumsko – ugojnih radova
Veštačko pošumljavanje sadnjom
U odgovarajućim poglavljima ove osnove obrañen je odreñen broj pitanja vezanih za pošumljavanje i to: izbor vrsta drveća, gustina sadnje, starost sadnica u skladu sa
varijabilnošću staništa, pre svega mikroreljefom i evalucijom zemljišta.
Posebna priprema zemljišta u ovoj gazdinskoj jedinici nije potrebna. Ona se svodi na kopanje jama prečnika 30 - 40 cm i isto toliko duboke merene na nižoj strani.
Najpogodnije vreme za sadnju sadnica je period mirovanja vegetacije. Za područje ove gazdinske jedinice jesenja sadnja može početi polovinom meseca oktobra, a
trajaće sve do pojave snežnog pokrivača i zamrzavanja zemljišta. Prolećna sadnja počinje kada se sneg otopi i zemlja otkravi, a u ovoj gazdinskoj jedinici to
je polovina meseca aprila, a trajaće do pred otvaranje pupoljaka ( početak vegetacije), a to je početak meseca maja.
Samo pošumljavanje mora se izvoditi sa kvalitetnim sadnim materijalom. Klasično proizvedene sadnice treba da su zdepaste jake i sa bogato ožiljenim korenom koji
svojom masom prevazilaze masu nadzemnog dela sadnice. Manipulacija sa sadnicama od rasadnika pa do same sadnje mora biti takva da sadnice
najbezbolnije pretrpe "šok" promene staništa (rasadnik - objekat pošumljavanja), od čega u najvećoj meri zavisi i uspeh pošumljavanja. Manipulacija sa
sadnicama u najvećoj meri odnosi se na sledeće:
•
•
•
•
prilikom prevoza koren sadnica mora biti u vlažnoj sredini
na objektu pošumljavanja sadnice se moraju staviti u zasenu i utrapiti (ako se ne koriste odmah) i povremeno se prskaju vodom
sadnice prilikom samog izvoñenja sadnje, nijednog trenutka ne smeju biti direktno izložene suncu ili vetru, kako ne bi došlo do isušivanja korena
za raznošenje sadnica po terenu koristiti kofe, korpe, torbe od nepromočivig platna u kojima se nalazi vlažna mahovina ili vlažna zemlja kako bi koren
sadnica u njima bilo stalno vlažan.
Popunjavanje prirodnih sastojina
Popunjavanje prirodnih sastojina planirano je u nedovoljno obraslim sastojinama koje su istovremeno najčešće i zakorovljene. Najzgodnije vreme za popunjavanje je
proleće. Sadni materijal kojim se popunjavanje vrši po pravilu treba da je nešto stariji zbog visokog stepena zakorovljenosti ovih sastojina. Ovo će biti
potrebno najčešće u uvalama, u dolinama (uz potoke), na terasama i sličnim reljefskim oblicima gde nagomilani sirovi humus i debeo sloj nerazloženog
listinca ometaju klijanje semena glavnih vrsta i drugog šumskog drveća, a pogoduju vegetativno širenje kupine, paprati i sličnih vrsta. Za sadnju treba
koristiti krupne dobro ožiljene (školovane) sadnice sposobne da se izbore u konkurenciji sa korovom. Kompletiranje se posebno preporučuje kada treba
spojiti grupe prirodnog podmlatka u veće celine ili popuniti praznine unutar već podmlañenih površina. Pre sadnje površinu treba pripremiti i oblikovati
(arondisati) sečom najgranatijih preostalih stabala stare sastojine, granatog predrasta, drvenastog žbunja i otstranjivanjem korova na mestu sadnje. Manje
praznine treba spojiti u veću, a usamljene male pregale treba propustiti prirodnoj obnovi (uz eventualnu pripremu tla). Iako je plan predvideo popunjavanje
sadnjom ono se može vršiti i podsejavanjem semena na delimično obrañenom zemljištu.
Popunjavanje šumskih kultura
Uobičajena je praksa da se pojedinačno uginule (posušene) sadnice ne zamenjuju novim, ako njihovo učešće ne prelazi 15 % od ukupnog broja zasañenih sadnica.
Meñutim, ako je pošumljavanje izvršeno retkom sadnjom (sa manje od 2.000 sadnica po 1. ha) onda se popunjavanje izvodi bez obzira na procenat posušenih
zasañenica. Ovo isto važi i za slučaj da je uginuće sadnica grupimično izraženo.
Pri melioraciji šuma popunjavanje se vrši ako je preživelo više od 90 % zasañenih biljaka. Ukoliko prirodni podmladak vrednijih vrsta obezbeñuje zamenu posušenih
zasañenica, onda se popunjavanje ne izvodi sve dok broj preživelih zasañenih biljaka ne spadne ispod 80 %.
Popunjavanje se izvodi najdalje 2 godine iza osnivanja zasada, jer kasnije zasañene biljke su u neravnopravnom položaju u odnosu na starije susede te obično potonu
u konkurentskoj utakmici. U popunjavanju se koriste dobro razvijene i bogato ožiljene presañenice, odnosno biljke iz krupnijih kontejnera, po uzrastu bliske
preživelim zasañenicama.
Dobro je da se popunjavanje iskoristi za unošenje i drugih vrsta u monokulturu, pogotovu lišćara u četinare. Ako stanišni uslovi dozvoljavaju (zakorovljena duboka i
sveža zemljišta) treba koristiti vreste bržeg rasta (na primer ariš ili duglaziju u kulturi smrče):
Ne treba gubiti iz vida da do uginuća zasañenih biljaka može doći i nekoliko godina posle sadnje, pa i posle popunjavanja izvršenog u prve dve vegetacione periode.
To se najčešće dešava na jako zakorovljenim površinama (paprat, kupina, izbojci i sl.), ako je izostala briga oko održavanja (oslobañanja) kultura. Takoñe se
to dešava i u kulturama na ekstremno nepovoljnim staništima pri dugotrajnim letnjim sušama. U oba slučaja sušenje je grupimičnog karaktera; bilo da je
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
95
Mihaila Pupina 113
Beograd
uslovljeno lokalitetima sa jačim zakorovljavanjem, ili sa plićim, kamenitim zemljištem. Popunjavanje je ovde neophodno, ali zahteva posebnu pažnju kod
izbora uzrasta i kvaliteta sadnica i tehnike sadnje, kako bi se što uspešnije pariralo nepovoljnim činiocima koji su i doprineli sušenju kulture.
Nega mladih sastojina
Prašenje i okopavanje u kulturama
Šumske kulture osnovane na prisojnim goletima na plitkom, skeletnom, kao i na dubljem nestrukturnom, glinovitom i takoñe suvom zemljištu, posebno su izložene
riziku sušenja, naročito u vreme dužih suša. Ako je pre sadnje izvršena dobra priprema zemljišta podrivanjem ("riperovanjem"), preoravanjem na trake, ili na
drugi odgovarajući način (izrada diskontinuiranih infiltracionih rovova, prekopavanje zemljišta na terasice (parcelice) i sl., onda su biljke obezbeñene
neophodnom vlagom za duži sušni period. Obrada zemljišta omogućuje da voda, koja pri plahim kišama površinski otiče, infiltrira se u zemljište i akumulira
na dubini pristupačnoj korenu sadnica. Popravljena struktura obrañenog zemljišta smanjuje intenzitet gubljenja vode iz zemljišta kapilarnim tokovima i
isparavanjem. Gubitak vode evapotranspiracijom je osetno smanjen i eliminisanjem travnog pokrivača, obradom zemljšta.
Meñutim, ako je sadnja obavljena u relativno male i plitke jame ili na još nepovoljniji način, sadnice ostaju bez neophodne vlage često već tokom kraćeg sušnog
perioda, pogotovu u ekstremno nepovoljnim edafskim uslovima (plitko kamenito ili zbijeno glinovito zemljište, na jako insoliranim i vetru izloženim
položajima). U ovakvim slučajevima, prašenje (okopavanje) kultura se nameće kao neizbežna mera pomaganja zasada u kritičnoj fazi razvoja.
Prašenje ima za cilj da prekidanjem kapilarnosti umanji isparavanje zemljišne vlage iz dubljih slojeva i da ascedentne tokove vode zaustavi u zoni zakorenjavanja
sadnica. Razbijanjem pokorice oko sadnica povećava se infiltracija vode i pri slabijim, a pogotovu pri plahim kišama. Osim toga, prašenjem se otstranjuje
konkurentska vegetacija koja crpi vodu iz istog horizonta zemljišta odakle se i sadnice ovom snabdevaju.
Prašenje se obavlja uglavnom u prve dve, a u nepovoljnim stanišnim uslovima i tri, godine nakon sadnje i to najbolje pri kraju ili odmah posle izrazitog kišnog
perioda, tj. u drugoj polovini juna pa do polovine jula. Posao se najuspešnije obavlja lakšom motikom ("duvanskom") ili onom pravougaonog oblika).
Zahvata se plitko (4-7 cm. dubine), koliko da se polomi (razbije) pokorica i ukloni (pokreše) trava oko sadnice, obično na radiusu 20-30 cm. Treba obratiti
pažnju da se pri ovome ne odgrne zemlja od sadnica, čime se izlaže isušivanju dublji sloj zemljišta u zoni zakoronjavanja biljke. Zato je bolje da se prašenje
izvodi blagim prigrtanjem zemljišta i posečene trave ka sadnici.
Zemlju ne treba suviše sitniti, jer se u tom slučaju brže povezuje u pokoricu posle kiše a i brzina infiltracije vode slabi sa stepenom usitnjenosti zemljišta. Na jače
zakorovljenim površinama treba motikom okresati korov (paprat, aptovinu, kupinu i sl.) okolo sadnica, da ih ne bi do jeseni prekrio i pod teretom snega
polomio.
Na kamenitim, insoliranim goletima treba koristiti staro, dobro provereno iskustvo, da se polaganjem komadića kamena (pločica) okolo sadnice umanji isparavanje
vode, kao i da se uspravljanjem ovećeg komada kamena sa južne strane obezbedi zasena tek zasañenoj sadnici.
U novije vreme za konzervaciju vlage oko sadnica koriste se komadi tamno obojenih polietilenskih (PVC) folija, (poput vreća za otpatke), koji se rasprostru i pritisnu
kamenjem ili zemljom, odmah po završnoj sadnji. Time se istovremeno eliminiše i travna konkurencija, pa je prašenje praktično nepotrebno. Dovoljno je
samo da se krajem proleća pregleda kultura i obnove mestimično oštećene folije, ili popravi zastor stavljanjem kamena.
Treba napustiti nepotrebnu revnost u kampanjskom okopavanju kultura i kada za to nema objektivne potrebe. To su praktično sva pošumljavanja izvršena na svežim
zemljištima većih nadmorskih visina, zatim na osojnim stranama i na rahlim, humoznim dubokim i svežim tlima u nizinama, kao i većina zasada pri
rekonstrukciji šuma, izuzev na ekstremno kserotermnim staništima.
Ovde ne dolazi do izražaja nedostatak vlage u zemljištu, jer je ovo sa njom dobro opskrbljeno. Zato se i ne postavlja potreba za konzervisanjem vlage okopavanjem.
Kritičan faktor na ovako bogatim i svežim zemljištima je konkurentska vegetacija (korov i izbojci) koja guši zasañene biljke, te se protiv ovih treba i boriti.
Po pravilu, okopavanje nije neophodno ni na površinama gde je izvršena prethodna priprema zemljišta podrivanjem, a pogotovu ako je pri tome izvršeno i skidanje
(ljuštenje) travnog busena na trakama.
Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno
Intenzitet zakorovljavanja direktno je povezan sa ekološkim i proizvodnim karakterisikama zemljišta. Ukoliko je proizvodna snaga zemljišta jača, utoliko je veći i
rizik od štetnog delovanja kako zeljaste, tako i drvenaste vegetacije, te ako se zanemari održavanje dolazi do ometanja razvoja pa i ugušivanja kultura. Za
intenzitet razvoja izbojaka, pored plodnosti zemljišta, presudna je i izbojna snaga panjeva koja, opet, zavisi od vrste drveća, starosti posečene šume i panjeva,
od vremena i načina izvoñenja seče i načina pripreme zemljišta za sadnju, klimatskih i drugih faktora.
Kad se radi o vrstama koje teraju bujne izbojke kao što su grab, bagrem, kesten, lipe, hrastovi i slične, ne treba za rekonstrukciju uzimati mlade panjače koje su u
optimumu izbojne snage. Rekonstrukciju sastojina gde preovlañuju ove vrste treba odložiti dok im starenjem ne oslabi izbojna snaga.
Treba nastojati da se seča obavi u vreme kada je glavnina rezervi u hrani iz žilišta iscrpljena za stvaranje najmlañih grančica i lišća, a još nije izvršeno deponovanje
novih rezervi u korenu za naredni vegetacioni period. Za većinu naših šumskih staništa to je period od početka juna do sredine avgusta, zavisno od
nadmorske visine objekta. Dovoljno je da se u ovo vreme izvrši seča šume, a izrada i iznošenje drveta može se obavljati i kasnije, sve do početka sadnje.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
96
Mihaila Pupina 113
Beograd
Štetnom delovanju korova i izbojaka može se dosta uspešno parirati ako se koriste snažne, dobro ožiljene sadnice, vrste koje brzo startuju i porastu (ariš, duglazija,
borovac, smrča, beli jasen, crni orah, gorski javor, trešnja i sl.). Preporučljiva je rana jesenja sadnja, nakon prve jače kiše, kako bi sadnice koristeći jesenji
porast korena obezbedile jači porast u prvoj godini.
Obrada zemljišta riperom omogućuje brzo prodiranje korena sadnica u dublje slojeve i čini ih manje zavisnim od suše i vitalnijim u borbi sa konkurentskom
vegetacijom. Ljuštenjem travnog busena na zatravljenim goletima pomoću pluga (sa dvema simetrično postavljenim daskama, montiranog pozadi ripera)
praktično se eliminiše svaka potreba za odbranom kulture od trave i korova.
Ako se dovoljno vodilo računa o svemu što je napred rečeno, borba protiv korova se najčešće može uspešno i ekonomično sprovesti mehaničkim putem. Koriste se
kosiri ili još bolje kratke i ojačane (putarske) kose kojima se saseca konkurentska vegetacija okolo sadnica , u prečniku 0,70-1,00 m. Na ostalom (većem)
delu prostora izmeñu sadnica korov i izbojci se ne diraju. Ovo prvenstveno u cilju redukcije radne površine, a zatim što ovaj vegetacioni omotač štiti sadnice
od suviše toplih kao i ledenih vetrova, mraza i pripeke, a smanjuje i štete od zečeva i srneće divljači.
Oslobañanje se, prema potrebi, obavlja u drugoj i trećoj vegetaciji nakon sadnje, a samo izuzetno i u prvoj odnosno i u četvrtoj godini. U prvom vegetacionom
periodu sadnicama pogoduje zasena koja utiče na smanjenje transpiracije i povećava procenat prijema i preživljavanja sadnica. Izuzetno, visoka paprat može
prekriti sadnice i pod teretom snega ih oboriti na tlo ili polomiti.
Zato u septembru ,oktobru treba osloboditi prekrivene sadnice, pre nego što doñe do snegoloma. Već u drugom vegetacionom periodu sadnice su se zakorenile i teže
bržem porastu, u čemu ih konkurentska vegetacija ometa ili ih potpuno potiskuje i guši. Zato ih tada treba energično osloboditi, omogućujući im da
maksimalno rastu u visinu, kako bi što pre prerasle kritičnu zonu.
Uostalom, unapred se sa dosta sigurnosti može proceniti gde će invazija konkurentske vegetacije, posebno izbojaka iz panjeva, biti kritična za opstanak kulture. To su
pre svega mlañe i vitalnije izdanačke šume na staništima kitnjaka i graba, niziske i brdske bukove šume, kao i na boljim bonitetima staništa sladuna i cera, te
u jače obraslim šumama na staništima belog graba i crnog jasena.
Starije, kao i jače proreñene, kržljave i uopšte slabo vitalne šume, pogotovu one na degradiranim, erodiranim, plitkim i suvim zemljištima, retko kada teraju bujne
izbojke. To važi i za izdanačke šume više puta obnovljene na prestarelim, deformisanim i natrulim panjevima. U ovakvim šumama izbojci se dosta uspešno
suzbijaju prevršivanjem (kosirom, srpom ili putarskom kosom).
Visina prevršivanja zavisi od visine i blizine zasañenica koje štitimo. Bitno je da štićena stabalca imaju otvoren prostor za rast u visinu, da ih konkurentska vegetacija
ne natkriljuje, niti im suviše stešnjava krune. Obično se izbojci prekraćuju u prvim godinama na 40-80 cm. od zemlje, a kasnije na visini donje trećine do
polovine krune štićenih stabala, seča izbojaka ili izdanaka "na čep" (do dna pridanka) pogoduje bujnom teranju novih šiba, te se ne preporučuje.
Seča čišćenja - je mera koja se u sastojinama (veštačkim i prirodnim) sprovodi u doba kasnog podmlatka i ranog mladika. Zadatak seča čišćenja kao mere nege da
prirodno odabiranje (selekciju) usmeri na pomaganje najvrednijih individua u sastojini, uklanjanjem manje vrednih jedinki u gornjem spratu sastojine, što
znači da se radi o "negativnoj selekciji". Cilj uklanjanja fenotipski negativnih jedinki iz višeg sloja sastojine je da se pored favorizovanja najkvalitetnijih
individua u višem spratu, omogući kvalitetnim jedinkama iz nižeg sprata da urastu u viši proizvodni sprat sastojine. Kod mešovitih sastojina osim napred
navedenog cilj seča čišćenja je i regulisanje razmera smese pojedinih vrsta drveća. Kod sastojina mešovitih po poreklu sečom čišćenja se uglavnom iz
sastojine vade stabla vegetativnog porekla. U cilju praktičnog izvoñenja seča čišćenja, stabla u sastojini možemo svrstati u tri kategorije i to: u prvu
kategoriju su svrstana stabla sa najboljim fenotipskim osobinama, u drugu stabla i žbunje koja pomažu razvoju stabala prve kategorije, a u treću kategoriju
stabla koja ometaju pravilan razvoj stabala prve i druge kategorije. Sečama čišćenja iz sastojine se uklanjaju sva stabla treće kategorije, tj. stabla koja
ometaju normalan razvoj odabranih stabala i stabla koja iz higijensko-zdravstvenih razloga moraju biti uklonjena.
Seča čišćenja u šumskim kulturama
Seča čišćenja je mera koja se u veštački podignutim sastojinama sprovodi u doba kasnog podmlatka i ranog mladika. Zadatak seča čišćenja kao mere nege da prirodno
odabiranje (selekciju) usmeri na pomaganje najvrednijih individua u sastojini, uklanjanjem manje vrednih jedinki u gornjem spratu sastojine, što znači da se
radi o "negativnoj selekciji". Cilj uklanjanja fenotipski negativnih jedinki iz višeg sloja sastojine je da se pored favorizovanja najkvalitetnijih individua u
višem spratu, omogući kvalitetnim jedinkama iz nižeg sprata da urastu u viši proizvodni sprat sastojine. Kod mešovitih sastojina osim napred navedenog cilj
seča čišćenja je i regulisanje razmera smese pojedinih vrsta drveća. Kod sastojina mešovitih po poreklu sečom čišćenja se uglavnom iz sastojine vade stabla
vegetativnog porekla. U cilju praktičnog izvoñenja seča čišćenja, stabla u sastojini možemo svrstati u tri kategorije i to: u prvu kategoriju su svrstana stabla sa
najboljim fenotipskim osobinama, u drugu stabla i žbunje koja pomažu razvoju stabala prve kategorije, a u treću kategoriju stabla koja ometaju pravilan
razvoj stabala prve i druge kategorije. Sečama čišćenja iz sastojine se uklanjaju sva stabla treće kategorije, tj. stabla koja ometaju normalan razvoj odabranih
stabala i stabla koja iz higijensko-zdravstvenih razloga moraju biti uklonjena.
Prorede kao mere nege u veštački podignutim sastojinama
Prve prorede, šematske ili kombinovane
U gusto zasnovanim kulturama (sa preko 3.000 stabala po hektaru), visine do oko 10 metara, prva proreda je izrazito šematskog karaktera. Ona se ne bavi selekcijom,
već joj je glavni cilj razgušenje i stabilizovanje sastojine prostom redukcijom broja stabala.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
97
Mihaila Pupina 113
Beograd
Ako je sadnja obavljena u redove koji teku približno linijom glavnog pada terena, onda se proredom vadi svaki drugi red, pri visini sastojine do oko 8. metara i broju
stabala iznad 4.000/ha, odnosno svaki četvrti red pri većoj visini. Ovo važi samo ukoliko je razmak izmeñu redova manji od 2 m. Pri razmaku redova od 2 do
3 metra, već prva proreda je kombinovanog tipa. Vadi se svaki 6-8 red, a izmeñu proseka sprovodi se selektivna proreda doznakom za seču defektnih i
fiziološki slabih stabala. Ako je razmak redova 3 m. i više, šematska proreda se ne primenjuje, jer se izmeñu ovako širokih redova mogu kretati i zaprege i
traktori. Zato se odmah izvadi selektivna proreda sa masovnim odabiranjem (vañenjem loših stabala).
Ako radovi nisu dovoljno izraženi ili se svojim smerom ne poklapaju sa nagibom terena, prva šematska proreda se sastoji u prosecanju pruga (proseka) širine 2,5 - 3m.
koje teku približno upravo na izohipse. Razmak izmeñu proseka treba da je, po pravilu, 2-3 puta veći od širine pruge zavisno od visine sastojine. Na prostoru
izmeñu pruga, po pravilu se u prvoj proredi ne vrši seča, ili se vade izrazito defektna, fiziološki slaba stabla.
U slučaju da je visina glavnog sprata kulture izmeñu 10 i 15 metara, onda, zavisno od njene gustine, primenjuje se najčešće jedan od sledećih postupaka:
Ako je visina stabala 10-12 m. njihov broj po hektaru veći od oko 2.500, sprovodi se neka vrsta kombinovane prorede, to jest šematska proreda, vañenjem svakog
četvrtog reda, odnosno prosecanjem proseka širine oko 3 m. sa razmakom tri do šest puta većim od širine proseka, uz negativnu selekciju, vañenjem
defektnih stabala izmeñu proseka.
Ako je visina stabala iznad 12 m, onda se primenjuju takoñe kombinovana proreda, to jest, šematska + selektivna sa pozitivnim odabiranjem. Nakon otvorenih
proseka prema gore opisanom postupku, na preostalom delu sastojine sprovodi se selektivna proreda sa pozitivnim odabiranjem, na način koji će kasnije biti
prikazan.
Novija iskustva širom Evrope, pa i u nas, pokazala su da se prorede izvode utoliko racionalnije što je mreža proseka gušća i što su ove bolje usklañene sa nagibom
terena. Dokazano je da pri širini proseka od oko tri metra, a praktično nema gubitaka u proizvodnji. Sklop kruna nad prosekom se praktično ne prekida ili se
ubrzo uspostavlja, tako da je celokupna površina po krunama stabala i ukonponovana u proizvodnju. Uz to, dolazi do pojačanog debljinskog prirasta rubnih
stabala. I najzad, što su proseke gušće, manje su štete na dubećim stablima.
Pri sledećoj proredi, u kulturama visine oko 10-12 metara, u kojima je u prethodnoj proredi bio odstranjen svaki četvrti red, seče se srednji unutar preostala tri reda.
Ako je prethodna proreda izvršena šematski, primenom proseka, onda se sada izmeñu proseka sprovodi proreda sa masovnim negativnim odabiranjem i
vañenjem približno 1/4 do 1/3 stabala, uzimajući u obzir prvenstveno defektna (rakljasta, zakrivljena) i uopšte lošija stabla.
U kulturama visine preko 10 metara već pri drugoj proredi se po pravilu sprovodi individualna selekcija sa pozitivnim odabiranjem stabala.
Selektivna proreda sa pozitivnim odabiranjem
Selektivna proreda sa individualnim (pozitivnim) odabiranjem po pravilu, se primenjuje u kulturama visine iznad 12 metara, pošto je prethodnim proreñivanjem
(šematskom ili masovnom negativnom selekcijom), broj stabala po hektaru redukovan na približno 1.500- 2.000.
Ovakva proreda se može sprovesti i u starijim kulturama, ako je to propušteno da se uradi na vreme, sve dok je prečnik srednjeg sastojinskog stabla ispod 20 cm.
Kasnije se malo može uticati na formiranje izabranih stabala, te nema smisla da se ova obeležavaju.
Suština prorede sa individualnim pozitivnim odabiranjem sastoji se u tome da se u sastojinama (kulturama) odabere odreñen broj kvalitetnih stabala ravnomerno
rasporeñen po celoj površini. Ova stabla su nosioci stabilnosti sastojine i kvalitetne proizvodnje, sa susednim stablima čine prorednu ćeliju, čiji nukleus je
izabrano stablo. Izabrana stabla se nazivaju stabla budućnosti ili nosioci funkcija. Pozitivno usmeravanje formiranja i razvoja izabranih stabala postiže se
posrednim putem, zahvatanjem meñu stablima iz njegove najbliže okoline (unutar proredne ćelije).
Nakon odabiranja odmah se vrši izbor i obeležavanje za seču najžešćih konkurentnih stabala koja svojim krunama neposredno ugrožavaju ili ometaju razvoj
izabranika. Praktično, sa dva do tri prolaza proredom, stabla budućnosti su dovedena u sasvim povoljan položaj, u odnosu na svoju okolinu i mogu se
neometano dalje razvijati. Sve dok se ovo ne postigne, sa sečom se, po pravilu, ne zadire meñu stabla izvan proredne ćelije (koja ne vrše nikakav uticaj na
izabranike), izuzev neophodnih sanitarnih intervencija.
Kasnijim proredama se i na dalje pogoduje razvoju izabranika, ali se, po potrebi, sa sečom zalazi i meñu ostala (indiferentna) stabla, prvenstveno uklanjanjem lošijih u
korist boljih.
Stabla budućnosti, kao nosioci kvalitetne proizvodnje, treba očistiti od suvih i polusuvih grana, kako ove ne bi urastale u debla, praveći crne, natrule (ispadajuće)
čvorove koji drastično umanjuju kvalitet i vrednost rezane grañe. Čišćenje se obavlja obično u tri navrata. Najpre do visine oko 2-3 metra, koliko se sa
zemlje može dovatiti. Kasnije se, koristeći lake letvice, čišćenje povisi na 5-6 metara, i na kraju od oko 8 metara. Dokazano je da se sredstva uložena u ovu
meru vraćaju i u dvadesetostruko uvećanom iznosu. U prvoj trećini debla nalazi se 2/3 njegove zapremine, te je veoma važno da je ova očišćena od grana.
U pogledu broja stabala budućnosti po jednom hektaru, treba imati u vidu sledeće:
•
•
Izabrana stabla, po pravilu, ostaju do kraja ophodnje, a znamo da broj stabala u zreloj sastojini zavisi od boniteta staništa, i kreće se uglavnom od 200 do
400 po hektaru za crni i beli bor, odnosno 250 - 500 za smrču.
Treba računati sa tim da sečivo doba doživljavaju ne samo stabla budućnosti već i ne manji broj pratećih (ostalih korisnih) stabala, koja ispunjavaju
prostor izmeñu izabranika.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
98
Mihaila Pupina 113
Beograd
•
Da stabla prečnika oko 45 cm imaju zapreminu oko 1,6 m3, a sa prečnikom od 50 cm. oko 2,2 m3. Ako bismo imali oko 200 izabranih stabala po
jednom hektaru njihova zapremina iznosila bi približno 320-440 m3, što, uz zapreminu pratećih stabala, razumljivo manjih dimenzija, svakako
predstavlja glavni prinos visokog dometa.
Sa izloženog, jasno proizilazi da se optimalni broj stabala budućnosti po jednom hektaru kreće oko 200 za crni i beli bor, odnosno oko 250 za smrču.
Ako bi se uzeo veći broj, recimo 400-600 stabala po hektaru, onda sva ona ne bi mogla dočekati zrelost, jer bi se uzajamno konkurisala. Vañenjem pojedinih meñu
njima, nastale bi velike praznine koje se ne mogu nadoknaditi susednim stablima, što bi rezultiralo znatnim proizvodnim gubicima. U stvari, uvek je bolje ako
se uzme manji broj stabala budućnosti od optimalnog nego veći. Prostor izmeñu jače razmaknutih izabranika popunjavaju ostala korisna stabla koja u ovom
slučaju imaju šansu da daju značajne prinose. Gusti izabranici potiskuju ostala stabla, i kada se oni izvade, nastaju otvori koji predstavljaju "prazne hodove"
u proizvodnji.
U pogledu kvaliteta izabranih stabala, kriterijumi su različiti u svakom konkretnom slučaju, već prema kvalitetu sastojine (kulture) u celini, što najviše zavisi od
genetske vrednosti polaznog reprodukcionog materijala (kvaliteta semenskog izvora) i vremena startovanja sa proredom, te načinom izvoñenju prvih proreda.
Ukoliko je sastojina kvalitetnija, strožiji su kriterijumi i obrnuto, u kulturi mediokritotskog kvaliteta moramo se zadovoljiti i sa stablima osrednje vrednosti,
ali koja su, ipak, najbolja u svojoj sredini.
Najvažnije je da su stabla zdrava, što pravija i što punodrvnija, nadprosečnih dimenzija i dobro očuvane krune, sa što tanjim granama. Vitalnost krune je od posebnog
značaja jer samo stabla sa dubokom, gustom krunom mogu energično reagovati na proredne intervencije, da preuzimanjem na sebe prirasta odstranjenih
konkurenata, snažno povećavaju sopstveni debljinski prirast.
Takoñe je važno da su izabrana stabla što ravnomernije rasporeñena, na približno jednakom rastojanju, da se ne bi meñusobno konkurisala ili pak da se izmeñu njih ne
ostavljaju velike praznine. Nekad se, radi dobrog rasporeda, moraju učiniti ustupci na kvalitetu izabranika.
Seče kao mere nege u izdanačkim sastojinama
Najčešće se ovakve sastojine praktično malo razlikuju od sastojina semenog porekla. Stabla su pretežnim delom izdanci iz žila, ili su izbojci iz zdravih relativno
mladih panjeva. Dobrim delom su pravih debala, visoko očišćenih od grana, sa umereno razvijenim krunama. Visinom i habitusom stabla glavnog sprata su
veoma slična stablima semenog porekla.
Zato se nega u ovakvim već negovanim i vrednim sastojinama izvodi na analogan način kao i u visokim šumama istog uzrasta. Primenjuje se selektivna proreda sa
pozitivnim individualnim odabiranjem stabala (nosilaca proizvodnje).
Odaberu se i trajno obeleže najkvalitetnija stabla, nadprosečnih dimenzija sa dobro očuvanom, vitalnom krunom, sposobna da reaguju na proredne zahvate,
preuzimajući na sebe prirast odstranjenih konkurenata. Broj izabranih stabala zavisi od uzrasta sastojine i najčešće se kreće izmeñu 250 i 400 po jednom
hektaru. On je osetno veći nego u visokim šumama jer je ophodnja u izdanačkim šumama znatno kraća.
Dalji postupak je jednostavan. Sve je podreñeno razvoju izabranih stabala. I pri svakoj proredi uklanjaju se stabla koja svojim krunama neposredno ugrožavaju ili
ometaju izabranike, bez zahvatanja proredom meñu ostala stabla koja su na drugi način korisna ili indiferentna, a koja ne utiču na razvoj izabranih stabala.
Izuzetak su jače oštećena, gljivama napadnuta ili na drugi način propadanju izložena stabla. Od seče treba uvek poštedeti stabla divlje trešnje, gorskog
javora, belog jasena, brekinje i drugih ekonomskih vrednih vrsta, koja treba da posluže kao semenjaci pri podmlañivanju.
Ako su ranijim merama nege izdanačke sastojine dovedene u dosta stabilno stanje, moguće je sprovoñenje prvih selektivnih proreda jačeg inteziteta (30-40 %),
zavisno od stepena vitkosti stabala, odnosno od visine i gustine glavnog sprata.
Pri ovome treba imati u vidu da bukva brzo i energično reaguje na razmicanje kruna, popunjavajući nastale praznine, dok su reakcije hrastova dosta usporene, te pri
prejakim zahvatima proredom može doći do izbijanja takozvanih vodenih izbojaka (iz uspavanih pupoljaka duž debla), kao i do zakorovljavanja tla
drvenastom i zeljastom vegetacijom, što kasnije otežava podmlañivanje. Ako su pak sastojine usled slabih zahvata suviše guste, sa jako izduženim i vitkim
stablima, prorede moraju biti slabijeg intenziteta (15-20 %), s tim da se ponavljaju često, u razmaku 5-6 godina.
Prorede pregustih nenegovanih sastojina
Glavne karakteristike nenegovanih, jako zgusnutih izdanačkih sastojina jesu:
•
•
•
•
•
•
izrazita izduženost stabala sa koeficijentom vitkosti preko 100, a često i znatno više;
rigorozna redukovanost kruna, koja se u većine stabala završavaju bičasto ili u vidu metlice, meñusobno jako stešnjenih;
prigušen debljinski prirast stabala, pa time i ukupan tekući zapreminski prirast usled redukcije asimilacione površine kruna;
zastupljenost bokora sa više izbojaka iz panja;
prisutnost krndelja i drugih deformisanih vidova ostataka stare sastojine;
opšta labilnost sastojine, posebno osetljivost na pritisak vlažnog snega, leda, inja, kao i na jake udare vetra, koja je jače izražena što je visina stabala
veća.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
99
Mihaila Pupina 113
Beograd
Glavni i prioritetni cilj prorede u ovakvim sastojinama je njihova postepena stabilizacija. To se postiže postepenim oslobañanjem stabala jačih prečnika sa vitalnijom
krunom, koja preuzimaju ulogu nosilaca proizvodnje i stabilizatora (armature) sastojine. Svako stablo nadprosečnog kvaliteta sa makar i skromnom, ali još
uvek vitalnom krunom, oslobaña se (u 2-3 navrata) od suseda koji svojom krunom stešnjavaju njegov razvoj. Štićena stabla se ne obeležavaju, već se kao
takva identifikuju (kao zamišljena jedra prorednih ćelija) pri svakoj proredi, sve dok im se ne obezbedi uzgojna prednost, da se sama mogu uspešno
suprostavljati svakoj novoj konkurenciji. Pri prvoj proredi izvrši se prosecanje proseke za privlačenje drveta širine najčešće 9-15 metara. Ujedno se izvrši i
seča krndelja i drugih zaostalih stabala iz stare sastojine. Ako bi pri tom nastale veće praznine (usled grupne zastupljenosti krndelja), onda se stara stabla
seku samo ukoliko ometaju razvoj perspektivnim stablima.
Smatra se da je sastojina dovedena u stabilno stanje, kad se broj stabala po hektaru pri visini glavnog sprata izmeñu 15-20 metara, višekratnim proreñivanjem svede
na 800-1.200. Dalja nega se sprovodi već prema kvalitetu sastojina, ali se prorede izvode uvek u korist kvalitetnijih individua.
Ako se iz bilo kojih razloga ne uspe sa stabilizacijom sastojine, te ako nastanu prelomi ili izvale većih razmera, treba se opredeliti na neposrednu konverziju, čistom
sečom i sadnjom (rekonstrukcijom).
Postupak sa jače proreñenim sastojinama
Jako razreñene sastojine prepoznaju se najčešće po sledećim pojavama:
•
•
•
•
•
manje ili više isprekidan sklop sastojine;
u prizemnom spratu došlo je do invazije korova (drvenaste, poludrvenaste i zeljaste vegetacije);
u hrastovim panjačama masovno je izražena pojava sekundarne krune (vodenih izbojaka duž debla);
pojavljuju se novi izbojci na panjevima i u pridancima stabala;
krune mnogih stabala su jako uvaćene, sa debelim granama.
Prvo što treba učiniti u ovakvom slučaju jeste obustava prorede dok se ne uspostavi približno normalan sklop sastojine, što će u bukovim panjačama biti znatno lakše i
brže, nego u hrastovim.
Ujedno treba veće proglae uobličiti sečom rubnih jako granatih stabala i na njima zasaditi vrste kojima odgovaraju konkretni stanišni uslovi, a koje mogu podneti
izvesnu lateralnu zasenu.
Ako, naročito u hrastovim šumama, nema izgleda da će se sklop uspostaviti prirodnim putem u doglednom vremenu, treba pristupiti rekonstrukciji takvih delova
šuma, pre nego što bi došlo do još jače biološke degradacije staništa (zakorovljavanjem).
Na delovima sastojina gde je se sklop normalizovao, treba započeti sa postepenim proredama u korist kvalitetnijih i perspektivnijih stabala.
Uputstva za odabiranje stabala za seču kod grupimično-prebirnih seča
Stručna uputstva za odabiranje stabala za seču u prebirnoj šumi (prema Milojković, D. 1958. g.)
Da bi se moglo pristupiti odabiranju stabala za seču u prebirnoj sastojini potrebno je da su prethodno (u ureñajnom elaboratu ili na drugom mestu) rešena sledeća
pitanja:
1.
2.
3.
4.
5.
odabrani ciljevi gazdovanja u pogledu izbora vrste drveća i smeše,
odabrani prečnik sečive zrelosti,
odreñena uravnotežena zapremina i odabrana dinamika približavanja stvarne zapremine ovoj u svim elementima strukture,
odreñena dužina trajanja ophodnjice i
odreñen (kalkulisan) obim seča u vezi s tim.
Jedno od najbitnijih načela kojim se rukovodimo pri voñenju prebirnog gazdovanja, jeste dovoñenje svake sastojine u takvo stanje, koje će omogućiti trajno
postizanje najvećeg prirasta najboljeg kvaliteta i sa što ekonomičnijim sredstvima.
Prebirno gazdovanje nastalo je kao rezultat potrebe da se i na manjim površinama šuma omogući trajno korišćenje. Stoga, prebirna sastojina mora imati naročitu
unutrašnju izgrañenost, koja karakterišu debljinska (horizontalna) i visinska (vertikalna) struktura. Za nju je karakteristično da su na maloj površini izmešani
različiti uzrasni stupnjevi, od ponika - podmladka do zrelih za seču stabala.
Debljinska struktura prebirne sastojine karakterisana je poznatim Liokurovim zakonom rasporeda stabala po debljinskim stepenima. Broj stabala postepeno i pravilno
raste idući od jačih ka slabijim debljinskim stepenima i ta pravilnost je izražena u vidu geometrijske progresije:
N = a + ak + ak2 +...+ akn
a = broj stabala prečnika sečive zrelosti
k = koeficijent za jelu 1.20 - 1.50
N = ukupan broj stabala po 1 ha.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
100
Mihaila Pupina 113
Beograd
Iz grafičkog prikaza prebirne sastojine vidi se da sva stabla tankih debljinskih stepena nisu potrebna u sledećim jačim, te je potrebno da se razlika (višak) iskoristi za
trajanje vremena prelaza tanjeg debljinskog stepena. Pri korišćenju ovog viška vrši se postepeno pozitivna selekcija. Istovremeno, na istoj površini vrši se
korišćenje zrelih za seču stabala, koja su postigla prečnik sečive zrelosti.
Prebirna seča, stoga, ima karakter i seče nege i glavne seče, odnosno, predstavlja njihovo jedinstvo. Ove dve seče ni prostorno ni vremenski nisu odvojene, već se
istovremeno obavljaju na istoj površini.
Visinska struktura prebirne sastojine takoñe mora biti specifična, da bi bilo moguće stalno podmlañivanje i uraštanje u glavnu sastojinu. Ovim zahvatima najbolje
odgovara nazubljeni sklop, odnosno, sklop prekinut na manjim površinama da bi bilo omogućeno podmlañivanje, a zatim uraštanje u sastojinu.
Iz svega proizilazi da je prebirna struktura kao veštačka tvorevina, rezultat naše želje da i na manjoj površini šume obezbedimo trajno korišćenje.
U prirodi se prebirna struktura retko spontano obrazuje, i to samo kao prelazna faza. Nejednoličnu strukturu prebirne sastojine možemo trajno održati samo pažljivo
voñenim neprekidnim prebirnim sečama. U protivnom, brzo se gubi prebirna struktura usled prirodne tendencije širenja kruna najačih stabala i formirana
spratova u sastojini. Kasnije dolazi do odumiranja jako zasenjenih stabala, što dovodi do postepenog prelaženja sastojine u oblik blizak jednodobnoj
sastojinskoj strukturi.
Stalnim sečama jačih stabala dovodi se u prebirnu sastojinu više svetlosti u donje slojeve sastojine i do zemljišta, koje treba da se stalno nalazi u stanju sposobnom za
prijem i klijanje semena. Na taj način obezbeñuje se u prebirnoj sastojini neprekidno podmlañivanje. Sečama, radi oslobañanja zasene već formiranog
podmladka, omogućuje se brzo uraštanje u glavnu sastojinu i time obezbeñuje produkcija i prinosna trajnost gazdovanja.
Prebirno gazdovanje je vezano za vrste drveća koje dobro podnose zasenu i za dobra staništa. U našim prilikama je jela osnovna i glavna vrsta drveća prebirne šume.
Ona daje osnovna obeležja sastojinskim odnosima i načinu gazdovanja. Pored nje, na odgovarajućim staništima u čistim i mešovitim sastojinama, može se
prebirno gazdovati i smrčom i bukvom.
Ako se jela, smrča i bukva nalaze u višim nadmorskim visinama ili na lošijim staništima, pojačava se njihova potreba za svetlošću i njima sve manje odgovara prebirni
način gazdovanja. Stoga ovde treba preći sa stablimičnog na grupimično prebiranje, tako da su ove grupe sve veće što su lošiji stanišni uslovi za navedene
vrste drveća.
Prebirna seča i prebirna struktura mogu biti stablimični i grupimični, u zavisnosti od vrste drveća, stanišnih uslova i našeg stava prema kvalitetu proizvodnje drvne
mase. Vrstama drveća koje dobro podnose zasenu i dobrim staništima odgovara stablimično prebiranje (naročito jela), dok vrstama sa nešto većom potrebom
za svetlošću (bukva) i lošijim staništima bolje odgovara grupimično prebiranje.
Ovo naročito treba imati u vidu pri odabiranju stabala za seču u mešovitim sastojinama bukve - jele, gde se odabiranjem odgovarajućeg načina prebiranja može
najbolje regulisati željena smeša.
Sa gledišta kvaliteta proizvodne drvne zapremine veliku prednost ima grupimično prebiranje, stoga mu u onim prilikama, gde je to moguće, treba dati prednost pred
stablimičnim prebiranjem.
Odabiranje stabala za prebirnu seču
Načelne odredbe
Odabiranje stabala za seču treba da je što više prilagoñeno prilikama staništa i sastojine.
U prebirnoj šumi zemljište treba da je uvek obraslo sastojinom najpovoljnije strukture, koje će čuvati zemljište od dejstva atmosferalija i zakorovljenosti. Zato treba
naročito pažljivo odabrati stabla za seču na suvim, mršavim i strmim zemljištima (naročito serpentinu), zatim na stranama izloženim vetru ili drugim
elementarnim nepogodama.
Svaka prebirna sastojina ima neku specifičnost u svojoj unutrašnjoj izgrañenosti i stanišnim prilikama, i ove osebenosti moraju biti uzete u obzir pri odabiranju stabala
za seču. Osnovno je pri tome da posle svake seče treba da ostane sastojina najpovoljnijih strukturnih odnosa i veće proizvodne snage. Korišćenje i mere nege
nerazdruživo su povezane u jednu celinu.
Sve sastojine treba postepeno prevoditi u stanje najpovoljnije strukture i maksimalne produktivnosti.
Ne treba ići za tim da se tipične prebirne strukture izgrade u kratkim rokovima i na malim površinama. U toku naredne decenije može se smatrati kao uspeh ako se
postojeći strukturni nedostaci svedu na manju meru u granicama čitave sastojine, a ostaviti za naredne navrate seče da se to postigne i na manjim površinama.
U okviru jedne iste prebirne šume, mogu s toga, postojati svi prelazi od tipične prebirne strukture do strukture nejednoličnih visokih sastojina, sve u zavisnosti od
prilika staništa i stanje sastojine.
Treba imati u vidu da se na mršavim staništima teže obrazuje tipična prebirna struktura (debljinska i visinska), pa se ovde mora zadovoljiti i sa manje tipičnom
strukturom. Glavno je takve sastojine dovesti do maksimalne proizvodnosti, a tek kasnije voditi računa o sastojinskom obliku i prebirnoj strukturi.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
101
Mihaila Pupina 113
Beograd
Prečnik sečive zrelosti u prebirnoj sastojini ima orjentacioni karakter. Pojedina vitalna stabla dobre forme i uzrasta mogu se ostaviti da i dalje prirašćuju, ukoliko ne
smetaju odrasli podmladak ili druga tanja stabla potrebna za izgradnju pravilne prebirne strukture.
Odabiranje stabala za seču treba da je u dovoljnoj meri individualno, bez primene šablona za čitavu sastojinu. U okviru istog odeljenja - sastojine, prema prilikama
staništa i sastojine, mogu se primenjivati svi prelazi od stablimičnog do grupimičnog prebiranja.
Najvažniji momenti koje treba imati u vidu pri odabiranju stabala za seču u jednoj prebirnoj sastojini jesu sledeći:
1.
2.
3.
omogućiti dovoljno podmlañivanje,
obezbediti dovoljno uraštanje u sastojinu i
postići i održati prebirnu strukturu.
Posebne odredbe
A) Čiste sastojine približne prebirne strukture
Ako u prebirnoj sastojini ima defektnog, bolesnog ili loše formiranog materijala, tada je njegovom postepenom uklanjanju potrebno posvetiti punu pažnju i dati mu
prednost nad ostalim momentima.
Redosled po hitnosti momenata koje treba imati u vidu pri odabiranju stabala za seču jeste sledeći:
1.
2.
3.
4.
5.
odabrati za seču stabla koja iz sanitarnih razloga moraju biti uklonjena iz sastojine, zatim loše formirana stabla svih debljinskih kategorija,
osloboditi već podmlañene grupe, da bi se ubrzalo uraštanje u sastojinu,
u manjim ili većim grupama prekidati sklop da bi se omogućilo dovoljno podmlañivanje po čitavoj površini prebirne sastojine, a već razreñene površine
doznakom oblikovati u podmladna jezgra koja će se veštački obnoviti - sadnjom,
odabrati stabla zrela za seču (prešla prečnik sečive zrelosti) i
odabrati stabla raznih debljinskih stepena da bi se otklonili konstatovani nedostaci prebirne strukture.
ad 1. Da bi se omogućilo povećavanje produktivnosti (prirasta) sastojine i poravnjanje kvaliteta proizvedene drvne zapremine, nužno je odabiranjem obuhvatiti u
prvom redu sledeće kategorije stabala:
a.
b.
c.
prestareo deo inventara snažnih dimenzija, slabog kvaliteta, oslabele životne snage, sklona propadanju (fizička zrelost odumiranja),
oštećena, bolesna, natrula stabla svih debljinskih kategorija,
stabla veoma loše forme debla i krune, čiji dalji opstanak u sastojini je nepoželjan sa gledišta kvaliteta, a koja smetaju razvitku boljih od sebe stabala.
Naročitu pažnju treba posvetiti:
Kod bukve: hitnom uklanjaju svih stabala sa sporogenim organizmima raznih fitopatoloških oboljenja.
Kod jele: hitnom uklanjanju svih jako napadnutih stabala od imele, veštičije metle, raka i dr.
ad 2. Već podmlañene grupe i grupe obraslog podmladka oslobañati vertikalne zasene, kako bi se ubrzao proces uraštanja i skratilo vreme trajanja stadijuma
vegetiranja na minimum.
ad 3. Ako po čitavoj površini nema dovoljno podmlañivanja odabrati za seču zdrava stabla pojedinačno, u manjim ili većim grupama (zavisno od stanišnih prilika i
potrebe za svetlošću vrste drveća na tom staništu) u delovima odeljenja gde je podmlañivanje nedovoljno. Voditi računa da se sa ovim ne pretera, jer će se u
protivnom prebirna seča jače približiti oplodnoj seči duge periode podmlañivanja i ugroziti trajnost korišćenja na manjoj površini.
ad 4. Zahvat prebirne seče treba da je najjači u najvišim debljinskim stepenima (razredima) sa postepenim slabljenjem prema tanjim stepenima. Ponovo se ukazuje na
orjentacioni karakter prečnika sečive zrelosti. Pojedina stabla vitalna, pravilnog uzrasta mogu se ostaviti da i dalje prirašćuju, ukoliko ne smetaju odrasli
podmladak ili druga tanja stabla potrebna za izgradnju pravilne prebirne strukture.
ad 5. Tek kad se prebiranjem obuhvaćena stabla 1 - 3, uporedo sa stablima pod 4 (zrela za seču) treba odabirati za seču stabla onih debljinskih kategorija, kojih ima
suviše i u kojima dolazi do jačeg odstupanja od tipične prebirne strukture.
Pri ovome baciti težište na selekciju stabala, zatim umereno proreñivati suviše čestih grupa stabala srednjih debljinskih stepena (po potrebi uklanjati stabla iz sredine).
Ako je količina sečive mase predviñena planom seča ispunjena prebiranjem kategorija 1 - 3. tada odabiranje stabala radi popravke sastojinske strukture odložiti za
narednu ophodnjicu.
B) Mešovite sastojine približno prebirne strukture (jele - bukve, jele - smrče - bukve)
Redosled hitnosti pri odabiranju stabala za seču čistih prebirnih sastojina odnosi se i na mešovite.
Meñutim, u mešovitim sastojinama je mnogo složeniji problem podmlañivanja i njegovog usmeravanja ka postizanju željene smeše, te u vezi sa ovim treba istaći neke
specifične momente kod mešovitih prebirnih sastojina.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
102
Mihaila Pupina 113
Beograd
Željena smeša trajno se ne može postići ako se vodi računa samo o regulisanju odnosa zapremine datih vrsta drveća. Pored toga, pri odabiranju stabala za seču u
mešovitim prebirnim sastojinama treba voditi računa i o stvaranju povoljnih uslova za proširenje učešća u smeši željene vrste drveća (podmlañivanjem i
uraštanjem).
Da li je moguće ovaj cilj postići stablimičnim ili grupimičnim prebiranjem zavisi od potrebe pojedinih vrsta drveća za svetlošću na raznim staništima. Veličina prekida
sklopa koja najbolje odgovara podmlañivanju posmatrane vrste drveća, zavisi od njenih bioloških osobina, pri čemu treba imati u vidu činjenicu da potrebe
za svetlošću neke vrste drveća rastu sa nadmorskom visinom i lošijim bonitetom staništa. Ova pojava zahteva jače prekide sklopa za mešovite prebirne
sastojine na ovakvim staništima.
Do zaključka o najpovoljnijoj veličini grupa (pri prekidu sklopa) treba doći na bazi posmatranja uslova podmlañivanja u svakom odeljenju. Osnovno je da otvori ne
budu preveliki ako postoji opasnost od zakorovljavanja (na boljim staništima), ali da budu dovoljno veliki da bi se uspešno obavilo podmlañivanje željene
vrste drveća.
Tako, na primer, ako se želi da se proširi učešće jele u bukovim sastojinama naših srednjih i boljih staništa, treba primenjivati stablimično prebiranje ili seču na manje
grupe. Jela bolje podnosi zasenu i ima lakše seme od bukve, te ovi uslovi osvetljavanja pogoduju podmlañivanju jele, a ne bukve.
Obnavljanje jele se može ostvariti pod zasenom stare sastojine pri reñem sklopu, a i na manjim otvorima prečnika cca 1/2 maksimalne visine stabla.
Pri primeni grupimične prebirne seče koja se preporučuje, veličina grupe čiste jele treba, da iznosi 3-5, izuzetno i do 10 ari, a obnavljanje na ovim grupama vrši se na
način oplodne seče u dve etape. U prvoj etapi oplodne seče, pri punom obrastu grupe treba poseći 50-60 % postojeće drvne zapremine, a ostala stabla ostaviti
radi delimične zasene ponika i podmlatka. Druga etapa oplodne seče na grupi - završni sek (provodi se kada podmladak dostigne visinu 1-2 m.
Ova etapa se može odložiti sve dok vrhovi podmlatka ne dostignu početak kruna preostalih stabala čime se može iskoristiti povećanje prirasta usled jačeg
osvetljavanja preostalih stabala.
U sastojinama gde je opstanak bukve ugrožen usled nedovoljnog podmlañivanja i u kojim jela nadire u podmladku i mladiku treba uvesti prebiranje na grupe takve
veličine, da pogoduju podmlañivanju bukve (više osvetljavanja).
Stablimično prebiranje ne omogućuje podmlañivanje bukve, već se stvoreni otvori brzo zatvaraju. Da bi seča u bukovim šumama bila prebirnog karaktera, uslove za
obnavljanje treba stvarati u grupama veličine 10-30 ari ravnomerno rasporeñenim po čitavoj sastojini. Ove grupe treba da su izdužene u pravcu sever - jug, s
tim da su veće na blaže nagnutim no na strmim terenima, veće na hladnim nego na toplim ekspozicijama. Obnavljanje grupe se vrši na način oplodne seče,
koja se takoñe prevodi u dve , izuzetno u tri etape.
Ako postoji puni obrast na grupi, u prvoj etapi se seče 60 - 70 % drvne mase, s tim da se ovaj intenzitet jače umanjuje sa slabijim obrastom.
Oslobañanje stvorenog podmlatka na grupi, odnosno završnu fazu oplodne seče treba izvršiti na vreme, jer bukov podmladak ima manju sposobnost podnošenja
zasena. Istraživanja pokazuju da je najbolje bukov podmladak oslobañati, kada dostigne 70 - 100 cm visine.
Kada je reč o smrčevim sastojinama viših regiona, ili o njenom učešću u smeši mešovitih prebirnih sastojina, treba imati u vidu da samo jače progale omogućuju
podmlañivamnje smrče i dalji normalan razvitak njenog podmlatka, vrlo često će se u ovakvim slučajevima morati pribeći veštačkom obnavljanju smrče
sadnicama, uz obavezno dalje pomaganje podmlañenih grupa u toku njihovog razvitka.
Najčešći slučaj na koji se u praksi nailazi jeste odabiranje stabala za seču u svrhu konverzije prašumskih i neurednih prebirnih tipova u prebirne tipove šuma.
Stanje u kome se nalaze ove šume može biti veoma različito, a u zavisnosti od početnog stanja različit je postupak pri njihovoj konverziji u prebirne tipove.
Osnovni nedostaci ovih prebirnih šuma u odnosu na tipične prebirne šume jesu:
a) loše zdravstveno stanje,
b) slabo podmlañivanje,
c) umanjen zapreminski prirast.
Otklanjanje prva dva nedostatka jeste prvi i osnovni zadatak odabiranja stabala za seču u ovim šumama, a kao posledica toga doći će i do povećanja zapreminskog
prirasta. Tek kada se otklone ovi nedostaci može se prići odabiranju stabala za seču radi otklanjanja strukturnih nedostataka prebirne sastojine.
Prema tome, redosled hitnosti momenata o kojima treba voditi računa pri odabiranju stabala za seču u ovakvim sastojinskim tipovima jeste:
1.
2.
3.
sanitarni momenti, koji nalažu hitno uklanjanje iz sastojine prestarelog dela inventara, slabog kvaliteta i sklonog propadanju. Zatim, oštećena, bolesna,
natrula stabla, kao i stabla veoma loše forme;
uzgojni momenti, koji nalažu da se pri odabiranju stabala omogući podmlañivanje i uraštanje, a zatim i selekcija u kategoriji stabala tanjih dimenzija;
ureñajni momenti, koji nalažu da se pri odabiranju stabala za seču vodi računa o postepenom otklanjanju nedostatka prebirne strukture.
Postupak pri odabiranju stabala može biti dvojak:
a.
da se istovremeno vodi računa o svim ovim momentima pri odabiranju stabala za seču - da se ovo odabiranje vrši u jednoj etapi i
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
103
Mihaila Pupina 113
Beograd
b.
da se odabiranje stabala za seču vrši u dve etape, tako da se u prvoj etapi vodi računa o sanitrnim momentima, a neposredno zatim, u drugoj etapi, i o
drugim momentima u onoj meri ukoliko to dozvoljava predviñeni obim seča i zdravstveno stanje sastojine.
ad a: Neposredno pre odabiranja stabala za seču u svakom odeljenju (sastojini) treba proći kroz čitavo odeljenje radi dobijanja opšte predstave o zdravstvenom stanju
sastojine, rasporedu smeše i zapremini po površini odeljenja. Kriterijum za ocenu zdravstvenog stanja pojedinih stabala biće strožiji - ako je zdravstveno
stanje sastojine vrlo dobro, a znatno blaži - ako je zdravstveno stanje sastojine loše, gde ima mnogo bolesnih, natrulih i preživelih stabala.
Vodeći računa o nejednoličnosti sastojinskih prilika po čitavoj površini odeljenja (sastojine) saobražavajući intenzitet odabiranja stabala za seču, tako da približno
bude ostvaren planiran obim seče u okviru celog odeljenja (sastojine).
ad b: Istovremeno voñenje računa o sanitarnim, uzgojnim i ureñajnim momentima, ako se odabiranje stabala za seču obavlja u jednoj etapi, nosi sobom mnoge
nedostatke, koji često onemogućuju da se odabiranje stabala za seču na čitavoj površini odeljenja obavi po istom kriterijumu. Vrlo često se u praksi dešava
da se predviñeni obim seče realizuje samo u jednom delu odeljenja, dok u drugom delu ne može da se izvrši odabiranje za seču ni onih stabala, koja se iz
sanitarnih razloga moraju hitno ukloniti.
Mada je ovaj način rada nešto brži, sa stručne tačke gledišta ispravnije je da se odabiranje stabala za seču izvrši u dve etape, koje idu neposredno jedna za drugom.
U prvoj etapi voditi računa o sanitarnim momentima, te pri odabiranju primeniti blaži ili strožiji kriterijum, u zavisnosti od zdravstvenog stanja sastojine. U ovoj fazi
odabiranja preći čitavo odeljenje i obuhvatiti sav materijal koji se iz sanitarnih razloga mora ukloniti, pa makar to sobom povlačilo i potrebu veštačke
intervencije za popunjavanje nastalih većih praznina.
Tako, na primer, ako se radi o uklanjanju žarišta napada imele i veštičine metle (od koje kasnije dolazi do raka) na jeli, tada treba energično zahvatiti sva stabla
zaražena imelom i sva stabla jače napadnuta veštičinom metlom i rakom (Melampsorella caryphitacearum). Ukoliko bi se ovim stvorile veće progale
preduzeti odmah mere veštačke intervencije radi popunjavanja ovih praznina.
Izvršiti obračun zapremine stabala odabranih za seču u prvoj etapi i tako doći do iznosa zapremine koja se ima obuhvatiti odabiranjem stabala u drugoj etapi (iz
uzgojnih i ureñajnih razloga) - to je dopuna do sečive mase predviñene planom seča za posmatranu sastojinu.
U drugoj etapi odabiranja stabala za seču glavnu pažnju treba posvetiti obezbeñenju podmlañivanja i uraštanja, pa tek kada se to omogući u znatnoj meri, posvetiti
pažnju odabiranju stabala za seču radi otklanjanja strukturnih nedostataka.
Najčešće se u našim prašumskim i neurednim prebirnim tipovima u prvoj ophodnjici mora zanemariti pitanje strukture i postizanje prebirne strukture ostaviti za dalje
ophodnjice.
Pri odabiranju stabala za seču - u prvoj etapi - postupak je zavisan od količine zapremine koja je preostala za ovu etapu doznake, zatim od vrste drveća i njene potrebe
za svetlošću na odreñenom staništu.
Ako je odabiranje stabala za seču - u drugoj etapi - preostala mala sečiva masa, treba je tako raspodeliti da se makar i na manjim površinama omogući podmlañivanje i
uraštanje. Znači, da odabiranje ne treba protegnuti na čitavu površinu odeljenja, jer tako slabi zahvat seče neće dovesti do prekida sklopa koji omogućuje
podmlañivanje, naročito ako je reč o bukvi i smrči, ili ako se radi o nešto lošijim staništima za jelu. Odabiranje treba koncentrisati na onoliko mesta odeljenja
koliko dozvoljava sečiva masa, s tim da se stvaraju otvori u sklopu koji će na odreñenom staništu omogućiti podmlañivanje glavnih vrsta drveća.
Pri tome, voditi računa da se stvaraju povoljni uslovi za podmlañivanje one vrste drveća, čije proširenje u smeši je postavljeno kao jedan od ciljeva gazdovanja.
Ako je za odabiranje stabala u drugoj etapi preostala veća sečiva masa, tada se odabiranje može protegnuti na veću površinu odeljenja. Osnovno je, pri tome, da se pri
odabiranju stabala za seču primenjuje stablimično ili grupimično prebiranje (u manjim ili većim grupama), imajući u vidu potrebu za svetlošću posmatranih
vrsta drveća na konkretnom staništu i postavljene ciljeve u vezi sa izmenom smeše. Od veličine sečive mase preostale za drugu etapu odabiranja, zavisi da li
će se odabiranjem zahvatiti manji ili veći deo površine odeljenja (sastojine).
Napominje se da obe etape odabiranja čine celinu i idu neposredno jedna za drugom.
U toku prvog ureñajnog razdoblja, osnovni zadatak odabiranja stabala za seču je saniranje lošeg zdravstvenog stanja, a tek zatim dolazi u obzir pomaganje
podmlañivanju i uraštanju.
Zadatak odabiranja stabala za seču u drugom i daljim razdobljima treba da bude pomaganje stvaranje nove generacije šume koja će na sebe preuzeti produkciju po
količini i kvalitetu, odnosno, ubrzanje procesa prevoñenja prvih tipova šume u tipične prebirne tipove.
U tu svrhu, prednost treba dati uzgojnim merama koje omogućuju da se pri odabiranju stabala za seču postigne uraštanje i podmlañivanje, a zatim selekcija u
kategoriji stabala tanjih dimenzija. Praktična primena ovog principa zahteva izmenu redosleda dosadašnjeg načina doznake.
Dok je pri ranijem načinu odabiranja stabala za seču u prvoj fazi vršeno odabiranje iz sanitarnih razloga, po ovom postupku - koji se sada uvodi odabiranje stabala za
seču treba vršiti u dve faze:
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
104
Mihaila Pupina 113
Beograd
I) faza:
a) oslobañanje dobro podmlañenih grupa,
b) stvaranje uslova za novo podmlañivanje,
c) nega mladih sastojina, odnosno delova ovih.
U ovoj fazi odabiranja stabala za seču realizuje se obično cca 50 % etata. Pri tome, ako po površini sastojine ima dosta podmlañenih grupa, tada se u ovoj ophodnjici
zadovoljavamo njihovim oslobañanjem, a nepristupa se stvaranju otvora za podmlañivanje. Ako ima nedovoljno podmlañenih grupa, tada se najpre oslobaña
grupe podmlatka, a zatim stvaraju otvori za novo podmlañivanje, do ispunjenja 50 % etata. Usput se sprovode neophodne mere nege, koje imaju za cilj
popravljanje kvaliteta sastojina, uzgojnim pomaganjem najboljih individua.
II faza:
a) odabiranje iz sanitarnih razloga, izuzev hitnih slučajeva (pojava karpofora, sušenje i naglo propadanje), koji spadaju u prethodnu fazu,
b) odabiranje iz ureñajnih razloga.
U ovoj fazi, s obzirom na poreklo i zdravstveno stanje stabala - težište odabiranja je na uklanjanju iz sastojine prestarelog dela inventara, slabog kvaliteta i sklonog
propadanju: zatim oštećenih, bolesnih i loše forme stabala. Uporedo sa ovim treba vršiti i selekciju tanjih stabala. Tek,ako to zdravstveno stanje dozvoljava,
tj. ako preostane deo etata za doznaku u zdravom materijalu, treba imati u vidu i ureñajne momente, tj. otklanjati nedostatke prebirne strukture.
Napominje se da obe faze odabiranja čine celinu i idu neposredno jedna za drugom. Ostaje i dalje na snazi iskustveno pravilo da se pri odabiranju stabala za seču
realizuje samo 80 - 90 % predviñene sečive zapremine, s tim da se posle izvršene seče naknadno odabere razlika do punog iznosa. Od stručnosti radne snage,
dimenzija stabala i strmine terena (od vrste i količine očekivanih oštećenja pri odabiranju stabala) zavisi da li će se u ovu svrhu kao rezerva ostaviti 10 ili 20
%.
Kod svih tipova naročito je osetljivo pitanje kvaliteta odabiranja stabala, pa se stoga mora voditi računa o redosledu hitnosti pri odabiranju stabala za seču. Prethvat na
kvalitet može ovde da dovede do teških posledica po budući razvitak i produktivnost prebirne sastojine, te se nikada ne sme vršiti.
Grupimično oplodna seča
Na osnovu proučenih uslova sredine, sastojinskog stanja i bioloških karakteristika bukve i bukve sa smrčom, kao i željenog cilja gazdovanja za šume ove gazdinske
jedinice, dolazi se do zaključka da je raznodobne šume bukve i bukovo smrčeve šume u ovoj gazdinskoj jedinici potrebno obnavljati prirodnim putem,
primenom grupomično oplodne seče.
Seča obnavljanja počinje stvaranjem podmladnih jezgara, koja se zatim proširuju putem oplodne seče , sve dok se čitava sastojina ne obnovi.Veličina inicijalnih
jezgara kreće se od 15 do 30 ari i na njima se sprovodi oplodna seča u dve faze, slično kako je to opisano i za grupomično prebirnu seču u bukovim
šumama.Prva faza stvaranja podmladnih jezgara je ista kod grupomično prebirne i oplodne seče dugog podmladnog razdoblja, kakva je ovde
odabrana.Razlike nastaju kasnije , te se pri grupomično prebirnoj seči podmladna jezgra ne proširuju već uvek stvaraju nova , dok se pri odabranoj
grupomično oplodnoj seči inicijalna jezgra proširuju i tako podmladi čitava sastojina.
Ovde treba razlikovati opšte i posebno podmladno razdoblje. Posebno podmladno razdoblje se odnosi na grupu – pomladno jezgro i ono najčešće za bukvu na ovim
staništima iznosi 20 godina. Bitno je da se posle pripreme seče intenziteta 60 – 70 % pri punom obrastu i stvorenog podmladka , on oslobodi zasene
zaostalih semenjaka kada podmladak dostigne visinu 0,7 – 1,0 m. Dužina posebnog podmladnog razdoblja zavisi od biološko – ekoloških osobina bukve, u
prvom redu od učestalosti njenog plodonošenja i ritma njenog visinskog rasta u periodu podmladka.
Opšte podmladno razdoblje odnosi se na vreme potrebno da se započne i dovrši obnavljanje čitave sastojine, imajući u vidu društvene potrebe i značaj ostalih funkcija
šuma.
Ukupna površina inicijalnih podmladnih jezgara u dobro obraslim zrelim sastojinama, zahvata oko 1/5 ukupne površine ( opšte podmladno od 50 godina ) a
odgovarajuća površina se svakih 10 godina uključuje u obnavljanje proširenjem inicijalnih podmladnih jezgara.Na površinama ukljućenim u obnavljanje
provodi se odgovarajuća faza oplodne seče, a na ostalim površinama najnužnija intervencija uglavnom sanitarnog karaktera.
Najbolje je inicijalna jezgra postavljati na grebenima i kosama , jer je ovde najlakše regulisati osvetljavanje i obezbediti brzo obnavljanje.
U sastojinama gde je već ranije započet proces obnavljanja,treba ovaj proces pratiti i dalje nastaviti, najpre osloboñanjem svih dobro podmlañenih delova bez obzira
na njihovu veličinu a zatim daljim proširivanjem ovih podmlañenih delova dok se ne obnovi čitava sastojina.Pošto je ovde već prošao jedan deo opšteg
podmladnog razdoblja , treba u kraćem roku dovršiti proces obnavljanja ovakvih sastojina (srazmerno odnosu podmlañenog i nepodmlañenog dela).
Doznaku (odabiranje stabla za seču) treba vršiti po principu klasične oplodne seče , gde se pripremnim sekom iz sastojina koje nisu negovane vade najpre stabla
manje vrednih vrsta, zatim bukova stabla lošijih fenotipskih karakteristika, jako granata, prezrela i defektna stabla.Ako su bukove sastojine bile pravilno
negovane, u njima se ne provodi pripremni sek, već se odmah prelazi na izvoñenje oplodnog seka. Završni sek se izvodi kada je uspelo podmlañivanje i
podmladak dovoljno obrastao (70 – 100 cm).
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
105
Mihaila Pupina 113
Beograd
Seče kao mere nege i obnove bukovih šuma (visoke šume)
a) Seče osvetljavanja podmlatka - nega ranog podmlatka
Sa negom bukovog podmlatka počinje se neposredno posle završetka obnavljanja, a nekada i u toku samog obnovnog procesa. U toj fazi razvoja podmladak je veoma
gust (10 - 15/m2) i obično se mogu razlikovati tri grupe biljaka (stabala):
1.
2.
3.
normalno - pravilno razvijene (tipične);
potisnute - a) vitalne, b) u fazi izumiranja;
nadrasle - najrazvijenije i najgranatije, više od ostalih do 0,8 m.
U to vreme (do oko 6-8 godina starosti podmlatka) već dolazi do formiranja prvog sklopa, pri visini od 1-1,5 m.
Kao i kod ostalih vrsta drveća, u bukovim šumama sečama nege u ovoj fazi razvoja, primenom negativne selekcije, teži se ostvarivanju sledećih ciljeva:
•
•
•
regulisanju sastava sastojine - uklanjanju nepoželjnih i manje vrednih vrsta drveća;
uklanjanju oštećenih, bolesnih i nekvalitetnih - fenotipski loših jedinki i predrasta;
regulisanju gustine i prostornog razmeštaja stabala.
Primenom intenzivne nege, još u ovoj fazi razvoja podmlañena površina se može podeliti na pojaseve širine 3-5 m, linijama širokim najviše 1,5 m. Na njima se
identifikuju najkvalitetnije jedinke, na meñusobnom razmaku do 1 m, odnosno 7.000-10.000 po hektaru.
Intenzitet seče je takav da se sklop ne svede ispod 0,8 -0,9, a zahvat se ponavlja posle 3-5 godina. Seča se vrši makazama, kosirom ili lakim sekiricama, a vrše je
dobro obučeni šumski radnici sa dugogodišnjom praksom.
b) Seče čišćenja - nega odraslog podmlatka i ranog mladika
S obzirom na dužinu trajanja procesa prirodnog obnavljanja bukovih šuma, veliku sposobnost podmlatka da podnosi zasenu i drugih faktora, seče čišćenja su obično
prve uzgojne seče u bukovim šumama. Izvode se posle obrazovanja sklopa, pri visini podmlatka 1-2 m, odnosno oko 10 godina starosti, a ako su vršene seče
osvetljavanja, oko 15 godine. Osnovni cilj seča čišćenja, pogotovu ako do tada nisu vršene uzgojne seče, isti je kao i kod seča osvetljavanja podmlatka.
Primenom negativne, selekcije na celoj površini (masovne), vrši se regulisanje sastava i gustine sastojine, zdravstvenog stanja i kvaliteta podmlatka. U
kasnijoj fazi njima se, takoñe, stvaraju uslovi za pravilan razvoj buduće mlade sastojine i povećanje vitalnosti stabala i stabilnosti sastojine.
Osnovna karakteristika ove razvojne faze je ubrazano i izraženo prirodno izumiranje i diferenciranje stabala po visini. Broj stabala se u 10-15. god. starosti smanjuje
na 40-100 hiljada po hektaru. Podmladak visine ispod 1 m je tako gust da po hektaru može biti i više od pola miliona biljaka. U takvom podmlatku do starosti
25-30 godina preživi 0,02-0,04 %. U periodu od srednje visine podmlatka 2 m do srednje visine od 6 m opstane svega 0,13 % stabala. Proces
samoproreñivanja bukovih sastojina je najintenzivniji izmeñu 15. i 25. godine starosti, kada izumire više od 60 % ukupnog broja stabala.
Prvi zahvati - u toku razvojne faze podmlatka vrše se u dominantnom spratu, radi ostvarivanja predrasta ili predominantnih stabala (viših od visine čoveka) iz gornjeg
sprata, a u donjem spratu oštećenih i bolesnih jedinki. U sastojinama zaštitnog karaktera osnovni kriterijum je zdravstveno stanje stabala. Primenjuje se
selektivni - individualni način izvoñenja seče. Zahvati moraju biti takvi da se stvore povoljni uslovi za razvoj stabala u cilju smanjenja vitkosti stabala, a da
se ne poremeti sastojinska struktura. Od početka razvojne faze mladika zahvati bi trebalo da se izvode u spratu vladajućih stabala. Jačina zahvata mora biti
takva da se sklop sastojine ne svede ispod 0,9; odnosno jačina zahvata je oko 10-15 % po broju stabala.
Uzgojni interval, odnosno ponovno vršenje seče čišćenja na istoj površini, zavisi od negovanosti, gustine i kvaliteta sastojine. Po pravilu je zahvat slabiji a interval
kraći ako je sastojina lošijeg kvaliteta, u nepovoljnim stanišnim uslovima, ako je postavljen posebni uzgojni cilj. Prve seče čišćenja se obično vrše u
trogodišnjem intervalu, a kasnije u petogodišnjem. U nekvalitetnim sastojinama u lošim uslovima staništa interval je 10 godina.
Kod kvalitetnih sastojina na dobrim staništima predviña se početak seča čišćenja oko 10-15 godina starosti, pri gornjoj visini oko 3,5 m a na lošim staništima oko 1520 godine. Očekuje se značajna redukcija broja stabala na površini, tako da se pri kraju ovog perioda razvoja sastojina (oko 20-25 godina) broj stabala svodi
na oko 6.000 po hektaru.
c)
Prorede - nega kasnog mladika i srednjedobnih sastojina
S obzirom na činjenicu da bukva, kao sciofilna vrsta, gradi guste mlade sastojine, sa velikim brojem stabala po ha, izraženom diferenciranošću stabala po visini,
samoproreñivanje u značajnoj meri utiče na smanjivanje broja stabala. Zbog toga je to odlučujući period razvoja sastojine, kada se uzgojnim zahvatima u
podjednakoj meri utiče na osnovne ciljeve gazdovanja bukovim sastojinama - na kvalitet stabala, stabilnost, strukturu sastojine, stvaranje dobre genetske
osnove za prirodno obnavljanje sastojine. Ostvarenje navedenih ciljeva obezbeñuje se prorednim sečama, kojima se reguliše izgrañenost i razvijenost krune.
Proredni zahvati treba da budu takvi da sastojina bude stabilna, sa pravilno razvijenom i vitalnim stablima, odgovarajućih dimenzija. Stepen vitkosti u
srednjedobnoj sastojini mora biti nešto iznad 100, a kasnije, u fazi zrelosti sastojine, ispod 100, da kruna zahvata oko polovine visine stabala a da je njena
dužina oko 2 puta veća od širine i da je udeo krune svetlosti oko 40 % njene dužine.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
106
Mihaila Pupina 113
Beograd
Cilj prorednih seča je da se do kraja ophodnje odgaji 200-300 kvalitetnih stabala po hektaru, čistih od donjih grana do visine 12-15 m, odnosno 50 po ha veoma
kvalitetnih i ravnomerno rasporeñenih po površini.
U bukovim sastojinama se ne preporučuju šematske prorede. Meñutim, u savremenoj tehnologiji izvoñenja prorednih seča, radi olakšane primene mehanizovanog
tehničko - tehnološkog postupka izvlačenja posečenog prorednog materijala, sastojina se može linijama za izvlačenje, širine 3-3,5 m, podeliti na radna polja
širine 60-80 m. U okviru radnih polja, od linija za izvlačenje projektuju se linije za privlačenje širine 1,5-2 m. One se postavljaju u vidu riblje kosti, pod
uglom od 45°, na meñusobnom rastojanju 10-15 m.
Početak izvoñenja prorednih seča u bukovim sastojinama, zavisi od stanišnih uslova i sastojinskog stanja u periodu starijeg mladika, obično u trećoj deceniji života
sastojine. Pošto u ovim sastojinama najčešće nisu izvoñene seče osvetljavanja podmlatka, a često ni seče čišćenja, sa proredom treba početi što ranije. Na
najboljim staništima prvu prorednu seču treba izvesti oko 15-20. godine starosti, a na najlošijim oko 25-30. godine. Ako sečama čišćenja nije regulisano
pitanje sastava i zdravstvenog stanja sastojine i dr., prvom prorednom sečom se i ti ciljevi ostvaruju. Prelaskom sa negativne na pozitivnu - individualnu
selekciju, u sastojini se identifikuju najkvalitetnija stabla - kandidati za stabla budućnosti i seče se vrše u njihovu korist, u cilju obezbeñivanja njihovog
pravilnog razvoja. Njihov broj je 600-900 po ha, odnosno 2-3 puta veći od potrebnog broja stabala budućnosti.
Oko 40. godine starosti, u sastojini se od kandidata biraju stabla budućnosti. Njihov broj po ha iznosi 200-300. Stabla budućnosti izdvajaju iz dominantnog sprata i
preporučuje se da imaju 25-50 % veći prečnik od srednjeg sastojinskog stabla.
Jačina (intenzitet) prorednog zahvata je 15-20 % po zapremini, odnosno sklop sastojine posle seče ne treba da bude ispod 0,7 -0,8. U ovim sastojinama najpovoljnija
je visoka selektivna proreda umerene jačine zahvata - 15-25 % po broju stabala i zapremini.
Vreme izvoñenja naredne prorede na istoj površini odreñuje se na osnovu toga da li je izvršenim zahvatom postignut željeni cilj u tom periodu na većem delu
površine. U zavisnosti od gustine sastojine (broja stabala po ha), starosti sastojine i staništa, proredni interval iznosi u mladim i srednjedobnim sastojinama 56 godina, a posle 50 godine 8-10 godina.
d) Obnavljanje bukovih sastojina
Vrlo često, usled nepravilnog, neblagovremenog pa i nestručnog izvoñenja seča prirodne obnove dolazi do zakorovljavanja zemljišta i izostanka pojave podmlatka.
Velika površina u visokim bukovim šumama je neobnovljena, čija je neposredna posledica delimično korišćenje proizvodnog potencijala staništa, usled čega
se gubi značajan deo proizvodnje drvne mase, kao i sve druge opšte korisne funkcije šuma.
Uspeh obnavljanja u velikoj meri uslovljen je dobrim poznavanjem sastojinskog stanja, uslova sredine, bioloških karakteristika bukve u konkretnim stanišnim
prilikama. Izrada izvoñačkog plana mora biti stručna i blagovremena, kako bi se u godišnje planove gajenja i korišćenja šuma ušlo sa konkretnim podacima,
a ne samo sa podacima iz šumske osnove.Tek na osnovu prethodno stečenih saznanja može se sa sigurnošću odlučivati koji će se način prirodne obnove
izvesti, kada će koja intervencija ili sek biti izvršen, a sa kojim intenzitetom zahvata. Često se u praksi seče obnove izvode neusklañeno sa vremenom uroda
semena, već isključivo u skladu sa opštim planom seča iz osnove, a bez neophodnih parametara za uspešnu obnovu šuma.
Svakoj prirodnoj obnovi prethodi izrada "izvoñačkog plana" - projekta, odnosno potrebno je da se primenom biološkog inženjeringa prethodno isplaniraju sve faze
rada u vremenu i prostoru, kao neophodnom preduslovu uspešne obnove šume. Bez svega navedenog i dalje će spontano obnavljanje visokih bukovih šuma,
pre svega, blagodareći pogodnim prirodnim uslovima ovog podneblja, predstavljati dominanntan način obnove. U mnogim slučajevima, ako izostane
spontana prirodna obnova, doći će do zakorovljavanja zemljišta ili u najboljem slučaju do pojave novih šuma manje vrednih vrsta drveća, koje se prirodnim
putem lakše obnavljaju.
Sve ovo znači da sastojine koje su predviñene za prirodnu obnovu, u okviru perioda od 10 godina, u skladu sa periodom važenja šumske osnove, treba obnoviti,
odnosno izvoditi odgovarajuće seče obnove u godinama koje su najpovoljnije za prirodno obnavljanje konkretne sastojine.
Poboljšanje stanja naših šuma neposredno je uslovljeno daljim unapreñenjem sistema planiranja u šumarstvu, naročito u oblasti gajenja šuma.
U podmlañenim sastojinama sa zaostalim starim stablima - semenjacima, mlada sastojina često može biti i u fazi ranog mladika, osnovna i neodložna uzgojna potreba
i mera je oslobañanje mlade sastojine uklanjanjem "semenjaka" a seča ima karaktere završnog seka oplodne seče. Ove seče su najvećeg stepena hitnosti, jer
svako odlaganje seče samo pogoršava situaciju i otežava uklanjanje starih stabala jer se u mladoj sastojini prave velike štete. Prilikom seče ova stabla treba
obarati i sortimente izvlačiti na onu stranu gde će se neizbežne štete na podmlatku svesti na najmanju moguću meru. Ako su semenjaci veoma granati, pa bi
prilikom njihovog obaranja podmladak bio veoma oštećen, opravdanije je izvršiti delimično kresanje grana, jer će povećani troškovi oko kresanja biti manji
od gubitka oštećivanjem mladih sastojina. Ako su semenjaci veoma loši granata stabla lošeg kvaliteta i ugroženog zdravstvenog stanja celishodnije je, a i
ekonomski svakako opravdanije takva stabla uopšte ne seći, već ih samo "osušiti" podbeljivanjem i ostaviti ih da istrule. Na taj način će biti eliminisano ili
svedeno na minimum njihovo negativno dejstvo na podmladak zasemenjivanjem, a izvršiće se neophodne uzgojne mere u odnosu na mladu sastojinu.
Meñutim, veliki nedostatak ovoga što bi ta stabla bila leglo razvoja štetnih insekata ili gljiva i predstavlja opasnost od širenja zaraze. Seču semenjaka treba
vršiti u godini njihovog obilnog uroda radi osemenjavanja površine ispod stabala. Ako podmlañivanja na ovaj način ne uspe otvore treba popunjavati
podsañivanjem, ako se radi o većoj površini.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
107
Mihaila Pupina 113
Beograd
Na osnovu biološko - ekoloških osobina bukve, poznavanja sastojinskog stanja i uslova sredine u odreñenim tipovima bukovih šuma, omogućava se prirodno
podmlañivanje ove vrste, na osnovu izbora optimalnog načina seča.
Prema tome odreñuje se i način obnavljanja za čiste bukove šume i to:
•
•
gazdovanje jednodobnim sastojinama - oplodne seče;
gazdovanje sastojinama prelaznog oblika izmeñu jednodobnih i prebirnih, odnosno raznodobne šume – grupimično-oplodne seče ili oplodne seče dugog
podmladnog razdoblja (preko 20 godina);
a) Oplodna seča
Zbog bioekoloških osobina bukve, oplodna seča je najpovoljniji i najvažniji metod prirodnog obnavljanja, koja je kao metod obnavljanja i razreñena u bukovim
šumama. Prilikom obnavljanja čistih ili mešovitih bukovih šuma, mogu se, u zavisnosti od stanišnih uslova i sastojinskog stanja, uspešno primenjivati svi
oblici oplodne seče ili u kombinaciji sa ostalim metodima obnavljanja. Izvodi se u jednodobnim srednje i visokoproduktivnim sastojinama.
Podmladno razdoblje (period podmlañivanja) bukovih šuma, u povoljnim uslovima sredine traje 10 (12) -15 (20) godina.
U sastojinama sklopa 0,5 -0,6 oplodna seča se izvodi u dve faze. Oplodnim sekom se uklanja 30-40 % zapremine (sklop se svodi na 0,3-0,4). Završni sek se vrši posle
3-5 godina pri visini podmlatka 0,6-1,0 m.
U normalnim uslovima, u sastojinama sklopa iznad 0,7; oplodna seča se izvodi u tri (četiri) seka - pripremni, oplodni i završni. Često se, ako je sastojina nenegovana
ili pregusta, izmeñu oplodnog i završnog seka ubacuje naknadni sek.
Pr i p r e m n i s e k, izvodi se nekoliko godina pre obilnog uroda semena. U negovanim šumama ili ako je šumska prostirka na površini humificirana, on se može i
izostaviti. U nenegovanim šumama pripremni sek se izvodi čak u dva slabija zahvata svake 3-4 godine.
O p l o d n i s e k, izvodi se u prvoj godini obilnog uroda posle pripremnog seka, ravnomerno po čitavoj površini, a ako je sastojina pravilno negovana, to je prvi
obnovni zahvat. Uklanja se toliko stabala da se krune preostalih stabala ne dodiruju, sa ciljem da se površina ravnomerno osemeni, da do zemljišta i
podmlatka dopre dovoljno svetlosti, toplote i vlage, ali da se spreči zakorovljavanje obnovne površine do pojave podmlatka. Obično se oplodnim sekom
uklanja oko 50 % zapremine preostale posle pripremnog seka, odnosno sklop sastojine se svodi na 0,6. Uklanjaju se prvenstveno najkrupnija i najgranatija
stabla, koja bi najviše zasenjivala podmladak. U sastojinama gde se nalazi više generacije stabala, sa velikim učešćem prestarelih stabala (iznad 150 god.),
njihovo uklanjanje se vrši postepeno da se previše ne razredi sklop. U slučaju potrebe vrše se i neophodne pomoćne mere prirodnom obnavljanju (rahljenje
zemljišta). Ova mera se sastoji iz grube obrade tla na nepodmlañenim progalama da bi seme doprlo do zemljišta i klijalo nakon prezimljavanja. Obrada se
obavlja lakim budakom ili metalnim grabuljicama, pri čemu se kida filc od listinca, meša nagomilani sloj humusa sa zemljištem, a mestimično se razrahljuje
zbijeni sloj zemljišta. Obrada je parcijalna, na parcelice obično oko 1 m. dužine i 50-70 cm. širine, meñusobno udaljenosti 2-2,5 m.Prethodno se poseče
prizemna grmolika drvenasta vegetacija, odnosno odstrani korov na mestu gde se vrši obrada zemljišta.Pripremu tla treba vršiti samo u godinama obilnog
uroda semena, najbolje odmah po opadanju semena.
Z a v r š n i s e k, izvodi se kada je podmladak dovoljno odrastao da mu više nije potrebna zaštita matične sastojine, čije bi dalje zadržavanje predstavljalo smetnju
njegovom pravilnom razvoju. Kriterijumi za odreñivanje vremena izvoñenja završnog seka su izgled (stanje) i visina podmlatka. Zaostajanje u rastu,
zakrivljenost u pravcu dopiranja svetlosti, kišobranast izgled podmlatka, mozaičan - horizontalan raspored listova i bledo - zelenkasta boja lišća su pouzdan
znak da treba podmladak osloboditi zasene. U povoljnim uslovima se završni sek obično izvodi 6-8 godina posle oplodnog seka, kada podmladak dostigne
visinu 1,0 m. U delovima šume gde postoji opasnost od ekstremnih temperatura vazduha, može se u cilju osvetljavanja podmlatka izvršiti naknadni sek
oplodne seče. Izvodi se 4-6 godina posle oplodnog seka, pri visini podmlatka 0,5-0,6 m, čime se sklop svodi na 0,3-0,4, jer podmladak treba osloboditi
prevelike zasene (uklanja se 40-50 % drvne zapremine), a u isto vreme pružiti dalju zaštitu podmatku.
Rekonstrukcija devastiranih šuma
Kod izbora površina za rekonstrukciju prioritet treba dati većim kontinuiranim površinama devastiranih šuma. U projekte za rekonstrukciju treba, po mogućstvu,
uvrstiti čitave slivove ili gravitacije, bez obzira što se cela površina neće tretirati u istoj godini. Iz programa melioracije koji je rañen za ceo sliv (gravitaciju)
uzimaju se odgovarajuće "tranše" i unose u godišnje programe za start na konkursu za korišćenje sredstava za infrastrukturne radove u šumarstvu. Projektom
za rekonstrukciju obuhvata se čitav kompleks šume u slivu (gravitaciji), pa i enklavirane kvalitetne sastojine koje neće biti predmet seče i transformacije.
Njihova površina se obeležava na karti projekta i ne unosi u plan rekonstrukcije, ali se i ona uklapa u ukupnu površinu kompleksa, s tim što se umesto
rekonstrukcije, ovde planira proreda ili druga neophodna uzgojna mera.
Po pravilu, rekonstrukcija šuma na jednom kompleksu odvija se etapno u tri sukcesivne faze:
1.
2.
3.
izgradnja puteva (u prvoj godini),
seča i iznošenje drveta (u drugoj godini),
priprema za sadnju i sadnja (u trećoj godini).
Za ovakav arondisan kompleks projektuje se pristupni put (obično letnji kamionski) kao i privozni putevi (jednosmerni meki kamionski ili traktorski) koji se od
pristupnog puta granaju, opslužujući celokupan kompleks uvršten za rekonstrukciju.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
108
Mihaila Pupina 113
Beograd
Nakon izvršene seče i iznošenje drveta pristupa se pripremi terena za pošumljavanje. Priprema terena za pošumljavanje svodi se na uspostavljanje šumskog reda na
površinama gde su izvršene rekonstrukcione (čiste) seče. Nakon izvršenih rekonstrukcionih (čistih) seča, grane i režijski otpad je potrebno isti složiti u
gomilice (redove), izmeñu kojih će se vršiti sadnja sadnica, tako da ne budu smetnja prilikom kopanja jama i sadnje sadnica, kao i izvoñenja uzgojnih mera
(prašenje i okopavanje). Razlaganjem granja i režijskog otpada obogaćuje se zemljište, a istovremeno u prvoj godini ono služi kao smetnja razvoju korova,
smanjuje isušivanje zemljišta, a takoñe služi i kao zasena posañenim sadnicama. Sve ovo treba uraditi ovako oko površine gde se vrše rekonstrukcione seče
nisu ugrožene od požara, u suprotnom grane i režijski otpad treba sakupiti i spaliti, što se prepušta izvoñaču da o ovome odluči.
Posebna priprema zemljišta nije potrebna. Ona se svodi na kopanje jama prečnika 30 - 40 cm i isto toliko duboke merene na nižoj strani.
Najpogodnije vreme za sadnju sadnica je period mirovanja vegetacije. Za područje ovog šumskog područja, jesenja sadnja može početi polovinom meseca oktobra, a
trajaće sve do pojave snežnog pokrivača i zamrzavanja zemljišta. Prolećna sadnja počinje kada se sneg otopi i zemlja otkravi, a to je polovina meseca aprila,
a trajaće do pred otvaranje pupoljaka ( početak vegetacije), a to je početak meseca maja.
Samo pošumljavanje mora se izvoditi sa kvalitetnim sadnim materijalom. Klasično proizvedene sadnice treba da su zdepaste, jake i sa bogato ožiljenim korenom koji
svojom masom prevazilaze masu nadzemnog dela sadnice. Manipulacija sa sadnicama od rasadnika pa do same sadnje mora biti takva da sadnice
najbezbolnije pretrpe "šok" promene staništa (rasadnik - objekat pošumljavanja), od čega u najvećoj meri zavisi i uspeh pošumljavanja. Manipulacija sa
sadnicama u najvećoj meri odnosi se na sledeće:
•
•
•
•
prilikom prevoza koren sadnica mora biti u vlažnoj sredini
na objektu pošumljavanja sadnice se moraju staviti u zasenu i utrapiti (ako se ne koriste odmah) i povremeno se prskaju vodom
sadnice prilikom samog izvoñenja sadnje, nijednog trenutka ne smeju biti direktno izložene suncu ili vetru, kako ne bi došlo do isušivanja korena
za raznošenje sadnica po terenu koristiti kofe, korpe, torbe od nepromočivig platna u kojima se nalazi vlažna mahovina ili vlažna zemlja kako bi koren
sadnica u njima bilo stalno vlažan.
8.2. Smernice za sprovoñenje radova na zaštiti šuma
Osnovni zadatak zaštite šuma je da se u gazdovanju šumama eliminiše u što većoj meri štetni faktori. U tom smislu gazdovanje se mora obaviti stručno uključujući
preduzimanje preventivnih mera zaštite.
Savremeni zahtevi preventivne zaštite šuma su:
1.
2.
3.
4.
5.
Na staništu preventivno osigurati vrstu kojoj to stanište odgovara.
Isključiti podizanje monokultura (posebno četinara).
U svim prilikama gde to uslovi staništa omogućuju podizati gajiti raznodobne i mešovite sastojine.
Čiste sastojine svih vrsta drveća, ukoliko to prilike staništa omogućavaju, prevoditi u mešovite i raznodobne.
Blagovremeno uvoñenje i dosledno sprovoñenje svih mera nege, kojima se postiže mnogobrojni pozitivni efekti po:
-
6.
zemljište (moguće poboljšanje humifikacije i nastanak zemljišta povoljnih fizičkih, hemiskih i bioloških osobina);
sastojinu (nastankom jačih kruna većeg asimilacionog i prirodnog potencijala, nastaju i stabla i sastojine veće vitalnosti, kao povoljnijeg odnosa
visine i debljine odnosno manjeg stepena vitalnosti, te prema tome i otpornosti na sve negativne uticaje iz spoljne sredine - vetra, leda, snega).
Strogo uspostaviti šumski red u užem i širem smislu:
-
-
pod šumskim redom u širem smislu podržava se održavanje povoljnijeg zdravstvenog stanja šuma, koje se postiže blagovremenim i radikalnim
izvoñenjem sanitarnih seča, odnosno uklanjanjem sušika, "umirućih stabala", izvala, vetroloma, kao i svih stabala za koje se može oceniti da su
umanjene vitalnosti;
u suštini sanitarne seče i mere nege su najefikasniji način preventivnog delovanja na zaštiti šuma.
7.
Najstrožijim sprovoñenjem (uvoñenjem i održavanjem) šumskog reda u užem smislu, pod kojom podrazumevati uvoñenje šumskog reda posle seče (slaganje
otpatka - granjevine i sl. na propisan način), prekraćivanjem visokih panjeva, korenja panjeva i debljih žila, obradom izvala cepanjem žila radi sprečavanja
obrazovanja karpofila, tretiranjem zdravih panjeva biopreparatima ili boraksom, itd.
Preventivne mere mogu biti uspešne samo ukoliko se biljne bolesti ili štetni insekti na vreme otkriju, što je jednostavan stručni posao, ali koji zahteva
izveštajnu službu i osposobljenost stručnog kadra da utvrdi stanje (dijagnozu) i proceni dalji razvoj (prognozu), kao i sve eventualne mere suzbijanja.
8.
U cilju zaštite od požara:
-
postaviti table upozorenja o opasnostima od požara,
dosledno sprovoditi zakonske propise od požara,
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
109
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.
osigurati nadzornu službu i kontrolu kretanja mogućih izazivača požara (čobani, turisti),
osigurati stalnu protivpožarnu službu u sezoni najveće ugroženosti od požara,
smanjiti na najmanju meru površine livade koje se ne kose,
vaspitnim delovanjem preko sredstava informisanja delovati na javnost u celini u smislu povećanja svesti o velikoj opasnosti od šumskih požara.
U cilju smanjenja oštećenja od šumske paše i stoke:
-
obeležiti površine na kojima je paša dozvoljena odnosno zabranjena,
utvrditi progonske puteve do ispašišta i pojila,
osigurati kontrolu pašarenja.
10. Zaštita od snega, leda i jakih vetrova se najpotpunije obezbeñuje negovanjem "sastojina, a od jakih vetrova još i oblikovanjem raznodobnih sastojina
prilagoñenih pojedinačnih stabala ili grupe stabala za opstanak na slobodnom položaju, kao i oblikovanje" i zaštitom plašta (ivice) šume.
Mere neposredne zaštite
Suzbijanje potkornjaka izvoditi pomoću lovnih stabala.
Populaciju gubara pratiti i po potrebi, ako doñe do gradacije primeniti neki od savremenih insekticida, imajući u vidu potrebu obezbeñenja saglasnosti od Zavoda za
zaštitu prirode.
Sva oštećenja stabala (zasecanjem mezgrenjem, loženjem vatre u šupljinama i uz pridanke, i sl.) je teško suzbiti. Jedino je moguće na taj način oštećena stabla ukloniti
sečom.
Za gašenje požara neophodno je planom o zaštiti od požara imati pripremljeno, obučeno i spremno jezgro, odnosno grupe za gašenje sa posebno osposobljenim
voñstvom grupe (inženjeri, tehničari, predradnici). Grupe za gašenje požara mora biti opremljena odgovarajućom opremom, koja je po količini i strukturi
utvrñena planom zaštite i suzbijanja požara.
Zaštita šumskih kultura od stoke i divljači
Zabrana paše i brsta je obavezna u svim šumskim kulturama, sve dok one ne prerastu kritičnu visinu, kada im ovce i goveda ne mogu oštećivati vrhove i gornje delove
kruna. Kasnije, paša može biti i korisna, naročito na jako zatravljenim površinama, jer se time sprečava gomilanje suve trave koja predstavlja veliku opasnost
za nastanak i brzo širenje požara. Posebno u proreñenim, jače zatravljenim kulturama pored puteva i u blizini naselja, treba dozvoliti pašu čim pre, za ovce
već 4-6 godina posle sadnje, a za goveda 6-10 godina, zavisno od uzrasta zasada.
Kozama treba trajno zabraniti pristup u šumu, pa i u šumske kulture. Zečevi i srne mogu pričiniti ozbiljne štete presecanjem terminalnih izbojaka, a pogotovu
gulenjem kore na stabalcima. Posebno su ugroženi zasadi duglazije, jele, borovca, zatim lišćara i gotovo svih vrsta koje se prvi put unose u jedan predeo, te
privlače pažnju divljači dok se na njih ne navikne.
Uobičajeni načini borbe - ograñivanje kultura žičanom ogradom, stavljanje mrežastih tuljaka (manžeta) okolo stabala, premazivanje vrhova zasañenica raznim
repulzivnim preparatima su skupi i teško izvodljivi kad se radi o masovnim pošumljavanjima na velikim površinama. Zato ostaju praktično samo dva
racionalna i dosta efikasna načina za suzbijanje šteta od divljači.
Prvi je da se brojno stanje divljači svede na snošljivu meru, tako da ova ima dovoljno raznolike hrane i ne oseća potrebu da poseže za kultivisanim drvećem. Drugi je
da se organizovano poboljša ishrana divljači ostavljanjem livada i travnatih proplanaka nezasañenih. Preporučljivo je da se izvesne površine u šumi, odnosno
u kulturama, zaseju veštačkim travama kao i da se mestimično pre pošumljavanja unesu žbunaste vrste koje zečevi i srne rado brste, kao što je zečnjak
(Sarothamnus skoparius), amorfa, razni citizusi, zanovet i dr. Zimi, naročito za vreme obilnijih i dugotrajnijih snegova, treba organizovati prihranjivanje
srneće divljači ostavljanjem sena na hranilištima. Poznato je da divljač najveće štete šumskim kulturama pričinjava u zimskoj oskudici hrane, te se
prihranjivanjem ove štete mogu znatno smanjiti. Štete od puhova, voluharica i miševa, koji gule koru i prstenuju stabalca, naročito četinarska, teško je
preduprediti smanjenjem travnog tepiha pašom ili košenjem, odvraćaju se miševi od kultura, te su i štete manje.
Zaštita šumskih kultura od biljnih bolesti i štetnih insekata
Predohrana protiv ovih štetnih agenasa sastoji se u pravilnom izboru vrsta, dobrom izvoñenju radova i uopšte u osnivanju vitalnih kultura, otpornih na napade bolesti i
insekata. Izbegavanje osnivanja monokultura na velikim površinama i korišćenje zdravog sadnog materijala čine elementarne mere predohrane. Takoñe treba
obratiti pažnju da se izbegava sadnja borovca, duglazije, ariša, pa i smrče, na teškim glinovitim i slabo propustljivim zemljištima u uvalama i na zaravnima,
gde dolazi do pojave stagnirajuće vode iznad nepropustljivog sloja (pseudogleja). Ovde postoji rizik napada gljiva truležnica korena kao što su mednjača
(Armilla - riella mellea) i mrkocrvena trulež srčike (Fomes annosus). Borovac ne treba saditi u krajevima gde se uzgaja ribizla. Posebnu pažnju treba obratiti
da se ne koriste sadnice dvoigličastih borova zaražene crvenilom i osipanjem četina (Lophodermium pinastri).
Veliki je broj insekata koji napadaju šumske kulture, počev od onih koje oštećuju, presecaju i žderu koren, pa preko onih koji oštećuju stabla, do štetočina koje
napadaju pupoljke ili žderu četine (lišće). Ako se budno ne prati pojava i dinamika razvoja štetnih insekata, može doći do njihovog prenamnožavanja
kalamitetskih razmera i do pravog pustošenja kultura. Zato treba stalno pratiti vitalnost i zdravstveno stanje zasada, te u slučaju da se primete znaci obolenja
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
110
Mihaila Pupina 113
Beograd
ili napada insekata, treba se hitno obratiti kvalifikovanom stručnjaku radi postavljanja dijagnoze i odreñivanja mera odbrane. Od posebne je važnosti da se
obolenje ili napad otkriju u samom začetku, dok su štete manje i dok postoje mogućnosti za lakše i efikasnije suzbijanje uzročnika.
Zaštita šumskih kultura od požara
Požarom su posebno ugrožene kulture crnog bora a zatim i ostalih četinara. Ovo zato jer se podižu na najsuvljim staništima gde se trava rano suši za vreme letnje suše
i veći deo godine ostaje u tako zapaljivom stanju, kao i zato što su borovi bogati smolom, odnosno jako zapaljivim terpentinom. Osim toga, borove kulture se
podižu na isturenim položajima izloženim pripekama i vetrovima, što sve pogoduje brzom širenju požara. Zato se posebna pažnja mora obratiti upravo zaštiti
od požara borovih kultura, pogotovu kada se radi o većim pošumljenim kompleksima.
Treba izbegavati osnivanje borovih monokultura na velikim kontinuiranim površinama. Lokalitete sa dubljim i svežijim zemljištem treba iskoristiti za prekidanje
borika lišćarima ili četinarima manje zapaljivim, kao što su hameciparis, džinovska tuja, duglazija, kavkaska jela. U svakom slučaju treba zadržati i ostatke
autohtone lišćarske šume, kompletirajući ih po potrebi gore navedenim vrstama. Da bi se smanjila masa zapaljive (suve) trave, poželjno je da se u borovim
kulturama rano dozvoli paša ovaca (čim su borovi dostigli visinu od oko 1 m.), a zatim i goveda, nekoliko godina kasnije. Pa i u slučaju da doñe do manjih
oštećenja borova, usled paše, to je mala žrtva u odnosu na korist koja se postiže suzbijanjem moćnog tepiha trave.
Da bi se odbrana od požara učinila lakšom i efikasnijom, pri osnivanju kultura postavlja se mreža protivpožarnih pruga (koridora, pojaseva). Najpre se ovim prugama
ograniči (uokviri) kultura spolja, a zatim se trasiraju i obeleže unutrašnje vatrobrane pruge, kojima se ceo kompleks izdeli na manje delove (parcele).
Koriste se najčešće tri vrste protivpožarnih pruga:
-
-
-
Pruge sa neobraslim zemljištem - širine najčešće 12 - 20 m, koje ostaju nezasañene. Po njihovoj osovini uspostavlja se uža traka širine 6-8 m sa koje se
trava uklanja. To se postiže oranjem, frezovanjem (roto- kultivatorom), tretiranjem herbicidima, a u krajnjem slučaju čestim košenjem. Ovim prugama se
kultura razdeljuje na odvojene parcele 30 ha, zavisno od ugroženosti od požara. Pruge se koriste i kao putevi za intervenciju protiv požara a i za
evakuaciju prorednog mateijala. I obratno, postojeći ili novoizgrañeni putevi koriste se kao protivpožarne pruge. Ovo važi i za vodotoke, a posebno za
grebene, kojima se obavezno pružaju nepošumljeni koridori.
Pošumljene pruge razdvajaju veće pošumljene površine (100-200 ha). Široke su najmanje 20 m i često se oslanjaju na puteve, vodotoke ili trake sa
skinutom travom. Sadnja se obavlja dosta gusto, da bi se eliminisala prizemna vegetaciija (oko 4-5.000 sadn./ha). Od lišćarskih vrsta koriste se, već
prema stanišnim uslovima, crveni (američki) hrast, bukva, brekinja, lipe, javor, bela i zelena jova, grab, pojasen i sl. Od četinara dolaze u obzir kavkaska
jela, domaća jela, lavzonov hameciparis, džinovska tuja, duglazija i sl. manje zapaljive vrste. U ove pruge treba inkorporisati postojeće autohtone lišćare.
Uopšte, poželjno je da se za razbijanje većih pošumljenih površina što više koriste samonikle šume. Za to se koriste ne samo pruge, već i parcele
različitog oblika koje se meñusobno povezuju prugama.
Koridori sa poljoprivrednom vegetacijom su u stvari poljoprivredne kulture koje razdvajaju velike komplekse četinarskih kultura. Ako postoje
odgovarajući uslovi najfunkcionalnije je gajenje okopavina, a u manje povoljnim uslovima dobro doñu i livade, pa i pašnjaci. Ove površine ne moraju
imati oblik pruga. Koriste se lokacije sa boljim zemljištem u dolinama, uvalama i na zaravnima, te je njihov oblik najčešće uslovljen konkretnom
reljefskom plastikom.
8.3. Smernice korišćenja šuma
8.3.1. Priprema proizvodnje
Priprema proizvodnje u uslovima gazdovanja u ekonomskim šumama, kao i u šumama sa posebnom namenom, dobija veći i složeniji značaj. Poznato je da je dobra
priprema proizvodnje garant uspešnog toka proizvodnog procesa, kao i ostvarenja rezultata koji su projektovani.
Pripremu proizvodnje u iskorišćavanju šuma čine: projektovanje i izgradnja sekundarne mreže šumskih komunikacija, definisanje gravitacionih i radnih polja i
transpotnih granica, izbor tehnološke i transportne šeme i sl. Završni dokument koji je rezultat pripreme je izvoñački plan. Ovaj dokument ima karakter
projekta, kojim se stvaraju uslovi za realizaciju gazdinskih mera utvrñenih Osnovom gazdovanja šumama. Njime se, pored rečenog, utvrñuje sečiva drvna
zapremina i njena struktura, normativi za sve faze rada, transportne distance, veličina finansijskih sredstava koja se ulaže u infrastrukturne objekte i dr.
Osnova za projektovanje tehnologije iskorišćavanja šuma je doznaka stabala za seču. Na osnovu podataka doznake, ustanovljava se količina drvne zapremine, njena
struktura, utvrñuju osnovni elementi za norme seče i izrade, a dobijaju se i drugi značajni podaci, pod uslovom da se prikupljanje podataka u toku doznake
radi tako da je u potpunosti u funkciji planiranja.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
111
Mihaila Pupina 113
Beograd
Na osnovu rečenog, proizilazi da se pripremom proizvodnje, uz odgovarajuća projektovanja, stvaraju uslovi za stručno i profesionalno realizovanje svih zadataka i
gazdinskih mera predviñenih starijim planskim dokumentima. Iz tih razloga je nužno da se ovakvi planski dokumenti rade timski, od strane specijalista za
pojedine oblasti. Ovo se naročito odnosi na izvoñačke planove koji se rade za objekte čija funkcija nije prevashodno ekonomska.
Osnovni cilj koji se želi dostići, a kojim se rukovodi pri izboru ili projektovanju tehnoloških metoda iskorišćavanja šuma i izboru tehnike rada za izvoñenje uzgojnih
ili zaštitnih mera sečom naročito u parkovima prirode je minimum šteta na preostalim stablima u sastojini, zemljištu i dr.
Pri ovako strogo postavljenim uslovima, može se postaviti pitanje: Jesu li oni dostižni ?. Odgovor je svakako potvrdan. Pri današnjem stepenu usavršenosti tehničkih
sredstava i opreme, kao i dostignutom nivou tehnologije, moguće je zaštititi od eventualnih oštećenja svako stablo, svaku podmlañenu grupu, svaku prirodnu
retkost.
Na osnovu rečenog, čini se da problem ne postoji. Potrebno je samo, u zavisnosti od specifičnosti objekta na kome se seče izvode, primeniti odgovarajuća tehničko tehnološka rešenja i uzgojne ili zaštitne mere će biti efikasno izvršene.
Meñutim, prilikom izvoñenja svih vidova seča u objektima sa posebnom namenom, a to znači i u parkovima prirode dolazi do pojava različitih šteta. Očigledno je da
se ovde radi o svojevrsnom anahronizmu. U šumama parkova prirode u kojima bi trebalo da je predominantna ekološka funkcija šuma, uz primerene
aktivnosti na zaštiti prirodnih retkosti, pri izvoñenju gazdinskih mera dolazi do nastanka šteta različitog vida. Oblik, veličina i intenzitet ovih šteta nije ništa
manji od onih koje se susreću u ekonomskim šumama.
Ovakvo stanje je rezultat činjenice, da se za seču i izradu, kao i za prvu fazu transporta u šumama parkova prirode primenjuju identična ili u manjoj meri
modifikovana tehničko tehnološka rešenja koja se primenjuju u ekonomskim šumama..
Do ovakvog stanja dovodi okolnost da su tehničko tehnološka rešenja kojima se stvaraju uslovi za visok stepen zaštite, po pravilu srazmerno skupa, odnosno rezultuju
srazmerno visoke troškove po jedinici zapremine.
U vremenu koje dolazi, nužno će se nametnuti potreba za uvoñenjem tehnoloških rešenja u oblast seče i izrade kao i u prvu fazu transporta, koja će u svojoj suštini
imati potrebni nivo karakteristika koje imaju puno ekološko opravdanje, bez obzira na povećane troškove koje takva rešenja rezultuju. Takve, može se reći
ekološke tehnologije, ukoliko želimo punu zaštitu šuma kao resursa prvog reda u nacionalnoj ekonomiji, postaće nužne ne samo u šumama zaštićenih
objekata prirode, već i u šumama sa pretežno ekonomskom funkcijom.
8.3.2. Metode seče u sastojinama
Za realizaciju projektovanih uzgojnih mera sečom, primenjuju se različite metode. Njihov izbor uslovljava veliki broj faktora. Meñu njima karakter i funkcije šuma
igraju prvorazrednu ulogu. Ne obrazlažući zasebno svaki od tehnoloških metoda seče, ukazaće se na osnovne karakteristike metoda čija se primena na
području Golijskog šumskog područja preporučuje.
Takoñe će se istaći glavni razlozi koji su opredelili izbor ovih metoda. Obzirom na istaknute karakteristike i namenu šuma Golijskog šumskog područja, kao i visok
nivo zahteva za zaštitom preostalih stabala u sastojini u toku seče i prve faze transporta, kao i potrebe za zaštitom podmladka i zemljišta, izbor tehnoloških
metoda se značajno sužava.
Za uslove gazdovanja šumama Golijskog šumskog područja se predlaže primena klasičnog sortimentnog metoda i metoda delova debala. Svakako, svaki od ovih
metoda treba primeniti u adekvatnim terenskim i sastojinskim situacijama, kao i u zavisnosti od uzgojnog zahvata koji se izvodi.
Svaki od predloženih metoda ima prednosti, ali i nedostataka u odnosu na druge tehnološke metode. Predloženi su zbog što će u uslovima ovog područja njihova
primena, ukupno uzev, dati najpovoljnije efekte.
Metod delova debala treba primenjivati u toku izvoñenja prorednih seča, kako u prirodnim šumama, tako i u veštački podignutim zasadima. Takoñe, ovaj metod treba
primeniti pri realizaciji svih seča u fazi obnove, izuzev završnog seka. Prilikom izvoñenja završnog seka, treba primeniti sortimentni metod, u njegovom
izvornom ili u izvesnoj meri modifikovanom obliku. Ovaj metod treba primeniti i u svim sastojinskim situacijama u kojima je znatnije izražena potreba za
zaštitom u bilo kom obliku.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
112
Mihaila Pupina 113
Beograd
8.3.2.1. Metod delova debala
Primena metoda delova debala se predlaže iz razloga svoñenja jediničnih troškova proizvodnje na najmanju moguću meru. Ovo se postiže maksimalnim
racionalisanjem troškova u prvoj fazi transporta. Naime, privlačenjem delova debala iz šume do privremenog stovarišta, unifikuje se prva faza transporta.
Istim transportnim sredstvom se privlače sve kategorije drveta, izuzev drveta od grana (oko 10 % od ukupne količine), koje će se izrañivati i transportovati na
klasičan način.
Metod delova debala, kao metod koji treba pretežno primenjivati pri sečama ovom području, kako u zaštitnim tako i u šumama koje su izvan režima zaštite, treba u
potrebnoj meri prilagoditi u uslovima povećanih zahteva za zaštitom. Iz tih razloga, pored usmerene seče, kojom se sva stabla usmeravaju tako da se na
najlakši način mogu prići sredstvom u prvoj fazi transporta, prilikom izrade delova debala, odnosno prilikom prethodnog krojenja, delovi debala nesmeju
prelaziti dužine veće od 8 metara. Na taj način će se pričiniti samo neizbežne štete na preostalim stablima, podmlatku i zemljištu.
Ovo ograničenje će kao rezultat imati unekoliko više troškove po jedinici proizvoda u odnosu na uobičajeno prethodno krojenje, ali će istovremeno broj i stepen
oštećenja biti značajno smanjen. No i pored relativno malih dužina delova debala, što bi se moglo okarakterisati kao izvestan nedostatak u odnosu na
uobičajeni način rada, zadržaće se sve prednosti koje ovaj metod ima u odnosu na druge. Ovo se najpre odnosi na već rečenu unifikaciju sredstava u prvoj
fazi transporta.
Prilikom izrade izvoñačkih planova, pri podeli sečišta na transportna i radna polja, obavezno je utvrñivanje opšteg smera pada stabala. Prilikom realizacije
izvoñačkog plana, svako odstupanje od opšteg smera pada stabala, mora biti verifikovano od odgovornog rukovodioca sečišta. Ovo je samo jedan od
elemenata tehnološke discipline, čije je poštovanje nužan preduslov za uspešnu primenu projektovane tehnologije.
Prilikom izrade delova debala, nužno se moraju obrubiti njihova čela na onoj strani za koju će se u prvoj fazi transporta kačiti užetom traktorskog vitla. Ovo
podrazumeva i razdvajanje čela delova radi njihovog lakšeg mimoilaženja u toku privlačenja od mesta izrade, do mesta na kome će biti formiran traktorski
tovar. Neobrubljeni obli sortimenti oštećuju žilje preostalih stabala, kao i stabala u pridanku, zatim podmladak i zemljište. Pored toga i režim vuče je
nepovoljniji, jer su povećani utroškom vremena na obrubljivanje u toku radne operacije obrada oblog drveta.
U realizaciji prorednih seča u prirodnim šumama, kao i u veštački podignutim zasadima, predlaže se takoñe primena metoda delova debala.
Sva stabla se seku i obaraju strogo po unapred odreñenom opštem smeru obaranja stabala. Mogu biti obarana tanjim ili debljim krajem prema sabirnoj liniji, što zavisi
od dimenzija stabala, sastojinskih uslova i nagiba terena. Prilikom seče stabala na sabirnim linijama, nužno je sve panjeve odseći tako nisko, da ne budu
smetnja prilikom privlačenja.
Pri primeni ovog metoda u proreñivanju, pojavljuje se nova radna operacija. To je radna operacija ručno prikupljanje debala. Tom radnom operacijom, sekač i njegov
pomoćnik prikupe, vučom po zemlji ili nošenjem, sve delove debala na trasu sabirne linije. Pri tome koriste specijalna klešta ili kuke za ovu namenu. Da li će
se delovi debala privlačiti ili iznositi zavisi od dimenzija i mase komada. Sve delove debala treba složiti u snopove na rubove sabirnih linija u simetričnom
rasporedu. Snopove treba slagati tako da se prilikom privlačenja po sistemu sabirnog užeta, svi oni kreću po rezultujućoj putanji koja ide sredinom sabirne
linije.
Prilikom slaganja snopova, delove debala u jednom snopu treba slagati ili tanjim ili debljim krajem napred. U protivnom će se prilikom privlačenja pojedinačni
komadi izvlačiti, što može praviti dodatne probleme. Takoñe delove debala treba slagati na kraću oblicu podmetnutu pod prednji kraj snopa, na udaljenosti
od oko pola metra od njegovog čela. Na taj način će se značajno olakšati vezivanje tovara prilikom privlačenja, a i pokretanje tovara će to biti znatno
olakšano. Ovo zbog toga što će se umesto otpora trenja klizanja tovara o podlogu, u početku vuče pojaviti trenje kotrljanja. U toku slaganja snopova, njihove
zadnje krajeve treba okretati od sabirne linije, pa čak ostaviti jednim delom izvan nje, da bi se izbeglo zapinjanje tovara jednog o drugi u toku privlačenja.
8.3.2.2. Sortimentni metod
Ovaj tehnološki metod, kako je već rečeno, treba primenjivati u svim sastojinskim situacijama u kojima postoji potreba za naglašenijim nivom zaštite po bilo kom
osnovu. Ovo se pre svega odnosi na tzv. završene seče pri sečama obnavljanja.
Pri primeni ovog metoda, takoñe se u potpunosti mora vršiti usmerena seča. Svi sortimenti iz kategorije tehničkog oblog drveta se moraju obrubiti na onoj strani za
koju će u prvoj fazi transporta biti kačeni. Njihova se čela takoñe moraju razdvojiti radi lakšeg mimoilaženja u toku privlačenja.
Naravno, ne treba naglašavati da je pri apliciranju i u toku izvoñenja oba tehnološka metoda seče i izrade, potrebno preduzeti sve mere da se izbegne nastojanje onih
šteta, koje spadaju u kategoriju izbeživih. Ovo će biti moguće samo ako se dosledno izvršavaju svi tehnološki zahvati, uz punu primenu tehnološke i radne
discipline.
Obzirom da će radove na korišćenju šuma izvoditi treća lica kao usluge, nužno je izvršiti adekvatnu organizaciju u okviru ŠG "Golija" da se kroz permanentnu i
kompletnu kontrolu osigura potrebna zaštita preostalih stabala, podmlatka i zemljišta u toku izvoñenja radova.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
113
Mihaila Pupina 113
Beograd
8.3.3. Predlog važnijih mera za unapreñenje tehnologije iskorišćavanja šuma
Obzirom na okolnost da će se radovi na iskorišćavanju šuma ŠG "Golija" izvoditi kao usluge, prilikom njihovog ugovaranja treba naročito voditi računa o
okolnostima koje će se naznačiti, a sa ciljem obezbeñenja odgovarajuće zaštite šumskih ekosistema u kojima će se ti radovi izvoditi.
Najveći značaj za efikasnu primenu tehnoloških metoda seče i izrade i prve faze transporta otvaranje šuma primarnom i sekundarnom mrežom šumskih komunikacija.
Obzirom da je sredstvo izbora u prvoj fazi transporta u uslovima koji pretežno vladaju na području ŠG "Golija" traktor sa vitlom, mrežu šumskih komunikacija treba
saobraziti i po strukturi i po gustini ovom transportnom sredstvu.
Bez obzira na to ko će vršiti radove na seči i prvoj fazi transporta, puna odgovornost za dosledno poštovanje uslova i obaveza predviñenih planskim dokumentima leži
na odgovarajućim službama Šumskog gazdinstva. One su dužne da obezbede adekvatne mehanizme kontrole i spreče nastajanje šteta bilo kog vida koje je
moguće izbeći. Ovo se odnosi kako na kontrolu u toku izvoñenja radova, tako i u toku izbora izvršioca radova.
Naročito je značajno u postupku izbora izvršioca radova, proveriti njegov bonitet sa aspekta tehničke opremljenosti a i sa aspekta stručne osposobljenosti.
8.3.4. Privlačenje i transport drveta
Kod oba predložena tehnološka metoda seče i izrade, ključna faza rada je prva faza transporta. To je i razlog što seča i obaranje stabala moraju biti u punoj meri u
funkciji privlačenja. Sva stabla treba obarati usmereno, tako da se posle njihovog kresanja i potrebnog prerezivanja, delovi debala što je moguće lakše,
uglavnom ručno i uz odgovarajuća oruña, privuku do tzv. sabirnih linija. Po sabirnim linijama će se užetom vitla, a po sistemu sabirnog užeta, tovari privući
do traktora, a zatim traktorom do privremenog stovarišta.
Za sabirne linije treba koristiti postojeće, adekvatno orjentisane "svetlosne koridore". Sa ovih, budućih sabirnih linija treba, prema potrebi, ukloniti poneko stablo koje
predstavlja smetnju privlačenju. Tamo gde se nemogu uočiti ovakve, od prirode formirane trase, treba ih obeležiti (trasirati) u potrebnom broju i na
potrebnom rastojanju, i sa njih ukloniti sva stabla. Naravno, ovaj postupak ne treba provoditi šematizovano, već slobodnije. Ukoliko se na planiranoj trasi
sabirne linije nañe neka vrednija grupa stabala ili neko stablo budućnosti, celishodno je trasu sabirne linije pomeriti metar ili dva u jednu ili drugu stranu, i
na taj način sačuvati ova stabla. Ovim postupkom se ne uvodi šematizacija u proreñivanje, već se stvaraju uslovi za primenu mehanizovanih sredstava u prvoj
fazi transporta.
Obzirom da se prosecanjem sabirnih linija samo stvaraju predpostavke za mehanizovano privlačenje, a da su širine sabirnih linija svega oko 2 metra, one će se veoma
brzo zatvoriti. Tako se pri primeni ovakvog tehnološkog metoda može govoriti o potpunom uvažavanju svih biološko ekoloških zahteva uz efikasno i
ekonomski profitabilno proreñivanje.
Sabirne linije se pod odgovarajućim uglom ulivaju u traktorske vlake. Ugao ulivanja sabirnih linija u traktorsku vlaku, uslovljen je sastojinskim uslovima i nagibom
terena. Veoma je značajno da on bude odgovarajući, jer će se na taj način izbeći zapinjanja i ukleštenja prilikom izvlačenja tovara sa sabirne linije na vlaku.
Mrežu transportnih vlaka treba razvijati, tako da se omogući potpuna primena mehanizacije u prvoj fazi transporta. Ona, kako je već rečeno, zavisi od mogućnosti
privlačenja traktorskim vitlom na vlaku. Bez obzira na gustinu, vlake moraju imati odgovarajuće tehničke elemente, koji će biti u funkciji zaštite šumskih
ekosistema sa jedne strane, i u funkciji efikasnog korišćenja šuma sa druge .
Najznačajniji tehnički element o kome se mora prilikom trasiranja vlaka voditi računa je uzdužni nagib. On je značajan sa aspekta vuče, ali je naročito važan sa
aspekta erozije. Na području ŠG "Golija", uzdužni nagib vlaka ne sme prelaziti 10 %. Izuzetno, na kraćim deonicama, kojima se vlakom odvaja od
kamionskog puta, ovaj nagib može biti maksimum 15 %. Na ovaj način bi se obezbedila zaštita od erozije, a istovremeno obezbedili povoljni uslovi vuče.
Optimalna gustina primarne mreže šumskih komunikacija uslovljena je, pored ostalog, i troškovima privlačenja drvnog materijala po vlakama. Iz tih razloga bi u
programima otvaranja svih gazdinskih jedinica trebalo težiti da srednja distanca privlačenja po vlakama ne bude veća od 700 metara. Ovo odgovara gustini
vlaka od oko 15m/ha.
Što se tiče gustine mreže traktorskih vlaka ona bi u uslovima obostranog privlačenja traktorskim vitlom, uz uslov da maksimalni dohvat užeta traktorskog vitla bude
50 m, trebalo da iznosi optimalnih 100m/ha, a u uslovima jednostranog privlačenja 200 m/ha.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
114
Mihaila Pupina 113
Beograd
8.4. Uputstvo za voñenje evidencije gazdovanja šumama
Zakonom o šumama "Korisnik šuma" je dužan da u osnovama, programima i projektima , evidentira izvršene radove na zaštiti, gajenju i seči šuma.
Radovi izvršeni u toku godine evidentiraju se najkasnije do 31. marta naredne godine. Evidentiraju se provereni podaci o izvršenim šumsko-uzgojnim radovima,
sečama po vrsti drveća, izrañenim šumskim saobraćajnicama i ostalim objektima i iskorišćenim drugim šumskim proizvodima.
Radovi na gajenju šuma (pošumljeno neobraslo zemljište, rekonstruisane degradirane i devastirane šume, šikare i šibljaci, pošumljene neobrasle površine nastale
čistom sečom ili dejstvom elementarnih nepogoda, plantaže i sl.), izgrañene šumske saobraćajnice i drugi objekti koji imaju karakter investicionih ulaganja i
infrastrukturnih radova, evidentiraju se na osnovu dokumentacije o izvršenom prijemu tih radova (kolaudacija).
Pored izvršenih radova evidentiraju se i drugi podaci i pojave od značaja za gazdovanje šumama "Šumska hronika" kao što su: promene u posedovnim odnosima, veće
šumske štete od elementarnih nepogoda, štete od biljnih bolesti i štetočina, pojava ranih i kasnih mrazeva, početak vegetacionog perioda, početak listanja,
cvetanja, oprašivanja, plodonošenje, obilnost plodonošenja i dr.
Evidentiranje izvršenih radova u OGŠ na seči i gajenju šuma vrši se na obrascima "Plan gajenja šuma - Evidencija izvršenih radova na gajenju šuma", "Plan seča
obnavljanja (jednodobne šume) - Evidencije izvršenih seča"," Plan seča obnavljanja (raznodobne šume) - Evidencija izvršenih seča" i "Plan prorednih seča Evidencija izvršenih seča". Izvršeni radovi šematski se prikazuju na privrednim kartama sa naznakom površine, količine i godine izvršenja radova.
Evidentiranje izvršenih radova u OOGŠ na seči i gajenju šuma vrši se na obrascima koji su sastavljeni prema stvarnim prilikama i potrebama: Evidencija izvršenih
radova na gajenju šuma, Evidencija izvršenih prorednih seča, Evidencija izvršenih seča obnavljanja - jednodobne šume i Evidencija izvršenih seča
obnavljanja - raznodobne šume.
Evidentiranje radova u OGŠ izvršenih u toku godine vrši se po sastojinama, odelenjima i gazdinskim klasama.
Evidentiranje radova u OOGŠ izvršenih u toku godine vrši se po gazdinskim klasama i gazdinskim jedinicama sa rekapitulacijom za svaku kalendarsku godinu, a izvor
podataka su evidencije u OGŠ.
Bruto zapremina doznačenog drveta u OGŠ unosi se nakon izvršene seče iz doznačnih knjiga, a neto zapremina šumskih sortimenata utvrñena na mestu seče, iz
dokumentacije korisnika. Drvna zapremina u doznačnim knjigama obračunava se po istim zapreminskim tablicama po kojima je bila obračunata drvna
zapremina sastojina u OGŠ.
Ostvareni prinos razvrstava se prema vrsti prinosa na glavni prinos (redovni, vanredni i slučajni) i prethodni prinos ( redovni i slučajni) i prema sortimetnoj strukturi
na oblo i prostorno.
Glavni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabla po planu seča obnavljanja jednodobnih i raznodobnih šuma, kao i drvnu zapreminu slučajnih prinosa iz ovih
šuma. i posečenu drvnu zapreminu slučajnih prinosa u sastojinama dva najstarija dobna razreda kod odabrane ophodnje.
Predhodni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviñena planom prorednih seča i slučajne prinose u sastojinama koje su planirane za
proredne seče.
Redovan prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviñena planom prorednih seča i planom seča obnavljanja (jednodobne i raznodobne šume).
Vanredni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala sa površina koje će se koristiti za druge svrhe osim za proizvodnju drvne zapremine.
Slučajni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja nije predviñena za seču planom seča obnavljanja (jednodobne i raznodobne šume) i planom
prorednih seča, a potreba za njihovom sečom je slučajnog karaktera i rezultat je elementarnih nepogoda ili drugih nepredvidivih okolnosti.
8.5. Vreme seče šuma
U skladu sa napred iznetim, a uvažavajući prirodne, ekonomske i druge uslove za područje gde se ova gazdinska jedinica nalazi, kao i stanje šuma ove gazdinske
jedinice vreme seča šuma se odreñuje i to:
-
Za sastojine u kojima se vrše oplodne seče (seče obnavljanja) seča stabala vršiće se u doba mirovanja vegetacije.
U sastojinama gde se vrši rekonstrukcija (čista seča) seču stabala izvršiti u toku letnjih meseci (jun - avgust) kako bi se smanjila izdanačka snaga ovih
sastojina.
U ostalim sastojinama seča stabala može da se vrši tokom cele godine, s tim da se redukuje u prva dva meseca vegetacionog perioda (maj, jun).
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
115
Mihaila Pupina 113
Beograd
8.6. Upustvo za primenu tarifa
Pri obračunavanju zapremine kod pojedinih vrsta drveća koristiti sledeće tablice (tarife)
-
smrča - smrča,Tara
jela - jela,Tara
bukva (izdanačka) -bukva (izdanačka) – Srbija
bukva (visoka) - bukva (visoke šume) – Srbija
cer - cer – sladun ( Izdanačka Srbija)
kitnjak –kitnjak ( Izdanačka Srbija )
jasika – bela topola - Vojvodina
breza - Breza
grab –grab(izdanačka) – Srbija
jova – Vrba - Vojvodina
crni bor - crni bor, Srbija
beli bor - beli bor, Srbija
duglazija,borovac,ariš - crni bor, Srbija
ostali plemeniti liščari, javor - bukva (visoke šume) - Srbija
Pri obračunavanju zapremine kod veštački podignutih sastojina i obračunavanju zapremine kod izdanačkih sastojina, pored tarifa mogu se koristiti i izvodi iz tarifa.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
116
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.0. EKONOMSKO – FINANSIJSKA ANALIZA
9.1. Obračun vrednosti šuma
Vrednost šuma gazdinske jedinice "Kovilje - Rabrovica", vrednost zapremine i vrednost mladih sastojina za koje se utvrñuje drvna zapremina. U iskazanim
vrednostima nije vrednovana opštekorisna funkcija šuma, kao i vrednost korišćenja ostalih šumskih resursa.
Vrednost drvne mase na panju utvrñena je metodom sadašnje sečive vrednosti.
Kod ove metode utvrñuje se vrednost drvne zapremine na panju uz pretpostavku da se ista koristi pod istim uslovima kao etat.
Radi utvrñivanja procene vrednosti drvne zapremine po ovoj metodi urañeno je sledeće:
•
•
•
izračunata neto drvna zapremina;
utvrñena je sortimentna struktura;
utvrñene su tržišne cene 1 m3 neto drvne zapremine po vrstama drveća i sortimentima ostvarene u 2012 godini.
9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine
SORTIMENTI
Vrsta
drveća
Bruto
Otpad
Neto
m3
m3
m3
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
6586.8
32934
32934
Bk
322882.7
48432.4
274450.3
164670.2
164670.2
Cer
1858.6
278.8
1579.8
1097.8
2195.6
34031.8
109780.1
1579.8
1579.8
Gr
2092.9
313.9
1779
1779
1779
190.9
Jav
224.6
33.7
190.9
Brz
4680.6
702.1
3978.5
Bjas
65.9
9.9
56
BlJov
413.7
62.1
351.6
Tres
546.5
82
464.5
Jas
48.6
7.3
41.3
Otl
550.5
82.6
467.9
467.9
0
Bag
0
0
11.7
66.4
Ukupno lišćari
333442.7
50016.4
283426.3
1097.8
2195.6
Smr
116191.4
17428.7
98762.7
691.3
1382.7
Cbor
35967.9
5395.2
30572.7
Bbor
2221.9
333.3
1888.6
Dug
10809.6
1621.4
Ari
3169.4
475.4
Gjel
123.5
18.5
104.9
1660.1
249
1411.1
Jel
10.9
16.8
39.2
46.4
185.8
232.2
232.2
232.2
168959.3
41.3
467.9
0
66.4
66.4
4437.8
173397.1
33130.7
34031.9
6913.4
6913.4
8296.1
44937
69133.9
29628.8
29628.8
2140.1
4280.2
4280.1
10700.4
21400.9
9171.8
9171.8
132.2
264.4
264.4
661
1322
566.6
566.6
9188.2
643.2
1286.3
1286.4
3215.9
6431.7
2756.5
2756.5
2694
188.6
377.2
377.1
942.9
1885.8
808.2
808.2
8.7
8.7
17.4
49.6
87.1
17.8
17.8
84.7
84.7
169.3
508
846.7
564.4
564.4
1.7
110029.2
351.6
32986.4
0.9
6586.8
3978.5
39.2
41.3
0.1
Brv
5.9
351.6
78.1
CrJov
190.9
3978.5
2117.4
317.6
1799.8
12.6
25.2
126
126
151.2
818.9
1259.8
539.9
539.9
Ukupno četinari
172261.1
25839.2
146421.9
704.8
1409.6
10236.8
13340.8
14842
61833.8
102367.9
44054
44054
Ukupno GJ
505703.8
75855.6
429848.2
1802.6
3605.2
43223.2
46471.5
48873.9
61833.8
212397.1
48491.8
217451.1
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
6586.8
168959.3
117
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.1.2. Vrednost drveta na panju
SORTIMENTI
Vrsta
drveća
F
L
m3
Bk
1097.8
m3
2195.6
K
I klasa
II klasa
m3
m3
m3
6586.8
32934
32934
III klasa
Ostala
tehnika
m3
m3
Ukupno
tehnika
m3
34031.8
109780.1
Cer
Ogrevno
drvo
Celuloza
m3
m3
Ukupno
prostorno
m3
164670.2
164670.2
1579.8
1579.8
Gr
1779
1779
Jav
190.9
190.9
Brz
Bjas
5.9
10.9
16.8
BlJov
Tres
46.4
185.8
232.2
3978.5
3978.5
351.6
351.6
39.2
39.2
232.2
Jas
232.2
41.3
Otl
Bag
467.9
0
0
CrJov
Ukupno lišćari
1097.8
2195.6
691.3
1382.7
66.4
66.4
4437.8
173397.1
69133.9
29628.8
29628.8
10700.4
21400.9
9171.8
9171.8
661
1322
566.6
566.6
1286.4
3215.9
6431.7
2756.5
2756.5
377.2
377.1
942.9
1885.8
808.2
808.2
8.7
17.4
49.6
87.1
17.8
17.8
84.7
84.7
169.3
508
846.7
564.4
564.4
126
126
151.2
818.9
1259.8
539.9
539.9
32986.4
33130.7
34031.9
6913.4
6913.4
8296.1
44937
Cbor
2140.1
4280.2
4280.1
Bbor
132.2
264.4
264.4
Dug
643.2
1286.3
188.6
8.7
Smr
6586.8
Ari
Gjel
0.9
1.7
Brv
Jel
12.6
25.2
704.8
1409.6
1802.6
3605.2
Ukupno četinari
Ukupno GJ
6586.8
41.3
467.9
110029.2
10236.8
13340.8
14842
61833.8
102367.9
43223.2
46471.5
48873.9
61833.8
212397.1
168959.3
168959.3
44054
44054
48491.8
217451.1
JEDINIČNA VREDNOST SORTIMENATA
Vrsta
drveća
Bk
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
11021
8266
6823
5560
4545
3765
3778.0
Cer
3778.0
Gr
3778.0
Jav
3778.0
Brz
Bjas
2528.50
11075
6645
3778.0
9635
7419
3778.0
BlJov
Tres
2528.50
Jasika
Otl
CrJov
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
2528.50
3778.0
2528.50
118
Mihaila Pupina 113
Beograd
JEDINIČNA VREDNOST SORTIMENATA
Vrsta
drveća
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
Ukupno lišćari
Smr
8204
6876
5689
2713
2528.50
Cbor
12312
10072
6191
5323
3715
2713
2528.50
Bbor
8204
6876
5689
2713
2528.50
Dug
6191
5323
3715
2713
2528.50
Ari
6191
5323
3715
2713
2528.50
8204
6876
5689
2713
2528.50
6191
5323
3715
2713
2528.50
8204
6876
5689
2713
2528.50
Gjel
12312
10072
Brv
Jel
12312
10072
Ukupno četinari
Ukupno GJ
UKUPNA PROIZVODNA VREDNOST
Vrsta
drveća
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
Ukupno
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
622124015.6
622124015.6
1158241232.4
Cer
5968484.4
5968484.4
5968484.4
Gr
6721062.0
6721062.0
6721062.0
Jav
721220.2
Bk
12098853.8
18148829.6
44941736.4
183113040.0
149685030.0
128129727.0
536117216.8
10061626.5
Brz
65342.5
Bjas
72430.5
137773.0
148097.6
889196.4
BlJov
447064.0
Tres
1378450.2
1825514.2
877251.6
104447.7
Jasika
1767726.2
Otl
8511285.6
13926554.4
285870.6
889196.4
889196.4
877251.6
2702765.8
104447.7
104447.7
1767726.2
1767726.2
167925.6
167925.6
649551053.8
1187631557.8
295802505.9
74931235.2
74931235.2
370733741.1
29030185.2
80963620.4
23195482.2
23195482.2
104159102.6
1793293.0
6200047.8
1432931.4
1432931.4
7632979.2
4778976.0
8724736.7
24332738.8
6971188.5
6971188.5
31303927.3
1400926.5
2558087.7
7134472.4
2043937.8
2043937.8
9178410.2
151135910.7
128129727.0
56717533.6
47536538.4
47196512.9
121914081.0
Cbor
13249359.1
22783504.6
15900571.5
Bbor
1084568.8
1818014.4
1504171.6
Dug
3982051.2
6846974.9
Ari
1167622.6
2007835.6
Smr
44941736.4
148097.6
167925.6
183625446.5
Ukupno lišćari
18148829.6
721220.2
10061626.5
11223196.2
CrJov
12098853.8
721220.2
10061626.5
538080504.0
638327857.6
Gjel
Brv
Jel
Ukupno četinari
Ukupno GJ
155131.2
253814.4
8666416.8
14180368.8
20765270.6
32329198.4
44941736.4
524377.7
450858.1
628949.5
1378204.0
2982389.3
1427367.6
1427367.6
4409756.9
1033704.0
866376.0
860176.8
2221675.7
5390878.1
1365407.1
1365407.1
6756285.2
77759217.0
82310102.0
72270284.8
167620263.3
422806652.7
261384663.5
233446012.7
200400011.8
167620263.3
960887156.7
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
638327857.6
111367549.8
111367549.8
534174202.5
122590746.0
760918603.6
1721805760.3
119
Mihaila Pupina 113
Beograd
Troškovi proizvodnje
Ukupni troškovi proizvodnje 429848.2 m3 x 1399,2 din = 601443601,44 din
Ukupna proizvodna vrednost
Ukupni troškovi proizvodnje 429848.2 m3 x 1399,2 din
Vrednost šuma sa zapreminom
1.721.805.760,3din
601.443.601,44 din
1.120.362.158,86din
9.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine)
Starost
godina
1- 10
11-20
1 - 20
Poreklo sastojina
Mlade veštački podignute sastojine
Mlade izdanačke sastojine
Ukupno
Površina
ha
69.71
75.52
5.42
150.65
Troškovi podizanja
din/ha
Ukupno din
47844.3
3335226.2
47844.3
3613201.5
127150.8
689157.3
7637585.0
Faktor
n
1,0 P
Ukupna vrednost
n
din x 1,0 P
4269089.5
5368856.2
1129253.2
10.767.198,8 din
1.28
1.4859
1.6386
9.1.4. Ukupna vrednost šuma
Ukupna vrednost šuma sa zapreminom
Ukupna vrednost mladih sastojina
Ukupno:
1.120.362.158,86 din
10.767.198,8 din
1.131.129.357,66 din
9.2. Vrsta i obim planiranih radova
Vrsta i obim planiranih radova detaljno su obazloženi u poglavlju 7.3. Planovi gazdovanja.
U ovom delu osnove planirani radovi će poslužiti samo kako bi se kao posledica realizacije tih planova mogli računati prihodi odnosno rashodi gazdovanja u
gazdinskoj jedinici, odnosno utvrditi bilansi sredstava za nesmetano gazdovanje
9.2.1. Kvalifikaciona struktura sečive zapremine – prosečno godišnje
SORTIMENTI
Vrsta
drveća
Bruto
Otpad
Neto
m3
m3
m3
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
29.8
89.5
447.7
462.7
1492.4
2238.6
2238.6
Bk
4389.5
658.4
3731.1
Cer
17.5
2.6
14.9
14.9
14.9
Gr
16.4
2.5
13.9
13.9
13.9
Jav
1.9
0.3
1.6
1.6
1.6
Brz
59.5
8.9
50.6
50.6
50.6
0.9
0.9
BlJov
1
0.2
0.9
Otl
4.2
0.6
3.6
CrJov
0.8
0.1
0.7
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
14.9
447.7
3.6
3.6
0.7
0.7
120
Mihaila Pupina 113
Beograd
SORTIMENTI
Vrsta
drveća
Bruto
Otpad
Neto
m3
m3
m3
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
89.5
447.7
447.7
462.7
1492.4
2272.6
Lišćari
4490.6
673.5
3817.2
14.9
29.8
Smr
1400.8
210.1
1190.7
8.3
16.7
100.1
166.7
250
291.7
833.5
357.2
357.2
Cbor
408.2
61.2
347
24.3
48.6
48.6
121.4
242.9
104.1
104.1
Brv
52.1
2324.8
17
2.6
14.5
1
2
2
5.1
10.1
4.3
4.3
Bbor
25.8
3.9
21.9
1.5
3.1
3.1
7.7
15.4
6.6
6.6
Dug
123.1
18.5
104.6
7.3
14.6
14.6
36.6
73.2
31.4
31.4
Ari
38.7
5.8
32.9
2.3
4.6
4.6
11.5
23
9.9
9.9
Gjel
1.5
0.2
1.3
0.1
0.2
0.3
0.3
0.9
0.4
0.4
Jel
0
0
21.8
3.3
18.5
0.1
0.3
1.9
2.6
3.9
4.5
13
5.6
5.6
Četinari
2036.9
305.5
1731.4
8.5
16.9
138.5
242.4
327.1
478.6
1212
519.4
519.4
Ukupno prosta
23.4
46.8
586.2
690.1
789.8
478.6
2704.4
571.5
2844.2
6527.5
979
5548.6
Bk
60.8
9.1
51.7
51.7
51.7
Cer
5.1
0.8
4.3
4.3
4.3
Gr
2.6
0.4
2.2
2.2
2.2
Ukupno proširena
68.5
10.3
58.2
58.2
58.2
GJ
6596
989.3
5606.8
23.4
46.8
89.5
89.5
586.2
690.1
789.8
478.6
2704.4
2272.6
2330.8
571.5
2902.4
9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova – prosečno godišnje
Prosta reprodukcija
1.
Rahljanje zemljišta. –0.458 ha
Porširena reprodukcija
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Pošumljavanje čistina -0.188 ha
Popunjavanje šumskih kultura - 0.857 ha
Seča izdanaka i izbojaka – 14.256 ha.
Okopavanje i prašenje - 14.538 ha
Čišćenje u veštački podignutih sastojina -13.906 ha
Rekonstrukcija – 0.841 ha
9.2.3. Plan zaštite šuma
Preventivna zaštita šuma izvršiće se na celoj površini gazdinske jedinice.
9.2.4. Plan izgradnje i održavanja šumskih saobraćajnica - prosečno godišnje
Planirano je održavanje svih šumskih puteva na celoj povrsini.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
121
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.2.5. Plan ureñivanja šuma – prosečno godišnje
-
Visoke šume –97.194 ha
Veštački podignute sastojine - 87.990 ha
Izdanačke sastojine –82.093 ha
Šikare – 0.256 ha
Neobraslo zemljište – 12.824 ha
Ukupan plan ureñivanja šuma prosečno godišnje 280.357 ha iznosi hektara.
9.3. Formiranje prihoda – prosečno godišnje
9.3.1. Prihod od prodaje drveta - prosečno godišnje
JEDINIČNA VREDNOST SORTIMENATA
Vrsta
drveća
Bk
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
11021
8266
6823
5560
4545
3778.0
3765
Cer
3778.0
Gr
3778.0
Jav
3778.0
Brz
2528.50
BlJov
2528.50
3778.0
Otl
CrJov
2528.50
Ukupno lišćari
Smr
12312
10072
8204
6876
5689
2713
2528.50
Cbor
6191
5323
3715
2713
2528.50
Brv
6191
5323
3715
2713
2528.50
Bbor
8204
6876
5689
2713
2528.50
Dug
6191
5323
3715
2713
2528.50
Ari
6191
5323
3715
2713
2528.50
Gjel
12312
10072
8204
6876
5689
2713
2528.50
Jel
12312
10072
8204
6876
5689
2713
2528.50
Ukupno četinari
Ukupno GJ
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
122
Mihaila Pupina 113
Beograd
UKUPAN SORTIMENTNA VREDNOST
Vrsta
drveća
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
Ukupno
din
8457430.8
8457430.8
15744703.
0
Cer
56292.2
56292.2
56292.2
Gr
52514.2
52514.2
52514.2
Jav
6044.8
6044.8
6044.8
127942.1
127942.1
164212.9
Bk
246326.8
610658.5
2489212.0
2034796.5
1742065.5
7287272.2
127942.1
Brz
2275.7
BlJov
2275.7
2275.7
13600.8
13600.8
1770.0
1770.0
13600.8
Otl
2489212.0
2034796.5
1742065.5
131987.7
8717870.5
1770.0
16005142.
7
821220.4
1146229.2
1422250.0
791382.1
4451473.7
903180.2
903180.2
5354653.9
1182263.2
Cr.Jov
Ukupno
lišćari
Smr
164212.9
246326.8
102189.6
168202.4
610658.5
7287272.2
8585882.8
150441.3
258697.8
180549.0
329358.2
919046.3
263216.9
263216.9
Brv
6191.0
10646.0
7430.0
13836.3
38103.3
10872.6
10872.6
48975.9
Bbor
12306.0
21315.6
17635.9
20890.1
72147.6
16688.1
16688.1
88835.7
Dug
45194.3
77715.8
54239.0
99295.8
276444.9
79394.9
79394.9
355839.8
Ari
14239.3
24485.8
17089.0
31199.5
87013.6
25032.2
25032.2
112045.8
Gjel
820.4
1375.2
1706.7
813.9
4716.2
1011.4
1011.4
5727.6
Cbor
Jel
Ukupno
četinari
1231.2
3021.6
15587.6
17877.6
22187.1
12208.5
72113.6
14159.6
14159.6
86273.2
103420.8
171224.0
1066000.3
1558343.0
1723086.7
1298984.4
5921059.2
1313555.8
1313555.8
Ukupno
prosta
267633.7
417550.8
3555212.3
3593139.5
3465152.2
1298984.4
13208331.4
1445543.5
10031426.3
7234615.0
23239757.
7
Bk
195322.6
195322.6
195322.6
Cer
16245.4
16245.4
16245.4
8311.6
8311.6
8311.6
219879.6
219879.6
219879.6
610658.5
Gr
Ukupno
lišćari
Ukupno
proširena
8585882.8
219879.6
Ukupno GJ
267633.7
417550.8
610658.5
3555212.3
3593139.5
3465152.2
1298984.4
13208331.4
8805762.4
1445543.5
219879.6
219879.6
10251306
23459637
9.3.2. Ukupan prihod –prosečno godišnje
Prodaja drveta
Prosta reprodukcija
Prodaja drveta
Proširena reprodukcija
Ukupan prihod ( GJ)
23.239.757,7 din
23.239.757,7 din
219.879,6 din
219.879,6 din
23.459.637,3 din
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
123
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.4. Troškovi proizvodnje – prosečno godišnje
9.4.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata - prosečno godišnje
Sortimenti
Količina
m3
tehničko drvo
prostorno drvo
Prosta reprodukcija
prostorno drvo
Proširena reprodukcija
GJ
2704.4
2844.2
5548.6
58.2
58.2
5606.8
Jedinični trošak
din
1399.2
1399.2
1399.2
Svega
din
3783996.48
3979604.64
7.763.601,12
81433.44
81433.44
7.845.034,60
9.4.2. Troškovi na gajenju šuma – prosečno godišnje
Vrsta rada
Rahljanje zemljišta
Prosta reprodukcija
Pošumljavanje čistina
Popunjavanje šumskih kultura
Seča izdanaka i izbojaka
Okopavanje i prašenje
Čišćenje u veštački podignutih sastojina
Rekonstrukcija
Proširena reprodukcija
GJ
Količina
ha
0.458
0.458
0.188
0.857
14.256
14.538
13.906
0.841
44.586
45.044
Jedinična cena
din/ ha
20300
124773
120500
12110
14650
14000
120500
Svega
din
9297.4
9297.4
23457.324
103268.5
172640.16
212981.7
194684
101340.5
808372.18
817.669,58
9.4.3. Troškovi na zaštiti šuma – prosečno godišnje
Paušalno za GJ "Kovilje - Rabrovica”
800.000,00 din
9.4.4. Troškovi na održavanju šumskih saobracajnica – prosečno godišnje
Troškovi na odrzavanju - Paušalno
Ukupno prosta reprodukcija
Ukupno GJ
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
1.000.000,00 din
1.000.000,0 din
1.000.000,0din
124
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.4.5. Troškovi ureñivanja šuma – prosečno godišnje
Prosta reprodukcija
Priprema radnih karata
Kompletna obrada podataka
Izrada planova i tekstualnog dela osnove
Izrada komleta karata
Visoke sastojine
Veštački podignute sastojine
Izdanačke sastojine
Neobraslo
Ukupno
280.357 ha
280.357 ha
280.357 ha
280.357 ha
97.194 ha
87.990 ha
82.093 ha
12.824 ha
x
x
x
x
x
x
x
x
10.4 din
56.16 din
273.52 din
41.6 din
1556.26 din
1244.77 din
1244.77 din
495.35 din
=
=
=
=
=
=
=
=
2915.7din
15744.8din
76683.2din
11662.9din
151259.1din
109527.3din
102186.9din
6352.4din
476.332,4 din
9.4.6. Sredstva za reprodukciju šuma
Prosta reprodukcija
Ukupno
Proširena reprodukcija
Ukupno
23239757.7 din
x
0.15
=
3485963.66din
219879.6 din
x
0.15
=
32981.94din
3.518.945,6 din
23239758 din
x
0.03
=
697192.73din
219879.6 din
x
0.03
=
6596.39din
703.789,1 din
9.4.7. Naknada za posečeno drvo
Prosta reprodukcija
Ukupno
Proširena reprodukcija
Ukupno
9.4.8. Ukupno troškovi proizvodnje – prosečno godišnje
Troškovi
Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata
Troškovi na zaštiti šuma
Troškovi na održavanju šumskih saobraćajnica
Troškovi na ureñivanju šuma
Troškovi na gajenju šuma
Sredstva za reprodukciju šuma
Naknada za posečeno drvo
Prosta reprodukcija
Sredstva za reprodukciju šuma
Naknada za posečeno drvo
Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata
Troškovi na gajenju šuma
Proširena reprodukcija
G.J
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
DIN
7763601.12
800000
1000000
476332.4
9297.4
3485963.66
697192.73
14232387.3
32981.94
6596.4
81433.44
808372.18
929383.96
15.161.771,3 din
125
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.5. Raspodela ukupnog prihoda (prosečno godišnje)
A.Prihod od prodaje
drveta (din)
Prosta reprodukcija
Proširena reprodukcija
Ukupno GJ
23239757.7
219879.6
23459637.3
B.Sredstva za
reprodukciju šuma
(din)
3485963.7
32981.94
3518945.6
C.Ukupan prihod
(A+B)
26725721
252861.54
26978583
D.Troškovi
poslovanja (din)
14232387.3
929383.96
15161771.26
Dobit poslovanja
(C–D)
12493334.06
-676522.42
11.816.811,64 din
Finansijski efekti izvršenja planiranih radova izraženi su sa dobitkom u ukupnom iznosu od 11.816.811,64 dinara godišnje.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
126
Mihaila Pupina 113
Beograd
10.0. NAČIN IZRADE OGŠ
10.1. Prikupljanje terenskih podataka
Pripremni radovi
Na staroj osnovnoj karti na osnovu posedovnih listova izvršene su izmene i dopune državnog poseda i dobjena je radna karta za novo ureñivanje šuma. Zadržana je
stara prostorna podela na odeljenja jer je u skladu sa važećim Pravilnikom o načinu i sadržaju opštih i posebnih osnova gazdovanja šumama.
Radovi na terenu
Obeležavanje spoljnih i unutrašnjih granica –Izmene koje su nastale u zadnjih 10 godina, po dobijanju sudskih izvršnih rešenja blagovremeno su izvršena i na terenu.
Spoljna granica prema privatnom posedu i privatne enklave, na terenu su materijalizovane betonskim stubovima sa oznakom “DŠ” ili jednom horizontalnom
crtom na živim graničnim stablima. Spoljna granica prema drugim gazdinskim jedinicama obeležena je sa tri horizontalne crte. Unutrašnje granice (granice
odeljenja) u toku poslednjeg ureñivanja obnavljane su sa dve horizontalne crte.
Izdvajanje sastojina (odseka) - Izdvajanje sastojina izvršeno je na klasičan način na osnovu razlika u:
-
nameni
tipu gajenja
bonitetu staništa
načinu seče
vrsti drveća
razmeru smese
starosti i
obrastu.
Izdvajanje sastojina na osnovu razlika u navedenim elementima izvršeno je u svakom odelenju, a odseci su snimljeni busolnim vlakom ili ortogonalnom metodom i
prenešeni na radnu kartu, takoñe snimljene su sve čistine i putevi. Pri svemu ovom rukovodili smo se odredbama "Pravilnika ..." o minimalnoj veličini za
izdvajanje.
Opis staništa - radi se za svaku izdvojenu inventurnu jedinicu (odsek, čistinu ...) tj. unose se podaci o:
-
vrsti zemljišta
nadmorskoj visini (u metrima "od-do")
nagibu terena (intenzitet, vrsta)
ekspoziciji
položaju odseka na elementu reljefa - obliku terena
reljefu terena
matičnom supstratu (vrsti stena, strukturi)
zemljištu (tipu zemljišta, dubini, vlažnosti, teksturi, skeletnosti, stepenu ugroženosti od erozije, stepenu erodibilnosti)
mrtvom pokrivaču
procesu humifikacije
prizemnoj vegetaciji (pokrovnost, vrsta)
korovu i zakorovljenosti
žbunja
ekološkoj pripadnosti (kompleks, cenoekološka grupa, grupa ekoloških jedinica).
Opis sastojine - radi se za svaki izdvojen odsek (sastojinu) i unose se podaci o:
-
vrsti drveća
starosti vrsta drveća (kod jednodobnih sastojina)
sastojinskoj pripadnosti
poreklu sastojine
strukturnom obliku
očuvanosti sastojine
mešovitosti
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
127
Mihaila Pupina 113
Beograd
-
vrsti smeše
sklopu
razvojnoj fazi (kod jednodobnih šuma)
razmeru smeše kod mladih sastojina
kvalitetu stabala
kvalitetu sečive zapremine
ugroženošću od štetnih uticaja (uzroku i stepenu)
negovanosti sastojine
podmlatku (vrsti drveća, starosti, brojnosti, kvalitetu, sastojinskim uslovima, oštećenjima, uzroku oštećenja).
Pored ovih podataka za svaku inventurnu jedinicu utvrñuje se i:
-
namena površina (globalna i osnovna)
pripadnost gazdinskoj grupi
sistem gazdovanja
potrebna vrsta seče
uzgojne potrebe
uzgojni radovi (količina sadnog materijala, ponavljanje uzgojnih radova u toku ureñajnog perioda, nužnost izvoñenja uzgojnih radova)
način premera (veličina uzorka).
Premer sastojina - Za odreñivanje veličine primernih površina tj. intenziteta premera koristili smo stepene homogenosti (raznolikosti) svakog odseka. Osnov za
ocenjivanje stepena homogenosti su debljinska i visinska struktura, sklop, raspored stabala po površini odseka, mešovitost vrsta i odnos pojedinih vrsta
drveća u odseku. Za sve šume Srbije izdvojeno je sedam osnovnih stepena homogenosti. Prvom stepenu homogenosti pripadaju mlade jednodobne sastojine,
dobro sklopljene sastojine (0,9-1,0) pravilne debljinske i visinske strukture (varijabilnost dimenzija stabala oko srednjeg sastojinskog stabla je vrlo mala).
Šestom stepenu homogenosti pripadaju sastojine za koje je karakteristično da se na malom prostoru (površini) nalaze stabla svih dimenzija tj. varijabilnost
dimenzija stabala oko srednjeg sastojinskog stabla je vrlo velika. Praktično ovaj stepen homogenosti predstavljaju mešovite sastojine tipične prebirne
strukture. Ostali stepeni homogenosti (2, 3, 4, 5) predstavljaju prelaze izmeñu prvog i šestog stepena homogenosti. U sedmi stepen homogenosti pripadaju
previše razreñene sastojine (sklopa 0,2 do 0,4) sa ili bez mlade sastojine u drugom spratu.
Metod delimičnog premera primenjuje se u sastojinama stepena homogenosti 1, 2, 3, 4 i 5, a potreban (minimalan) broj primernih površina (krugova) za svaki stepen
homogenosti iznosi:
-
za stepen homogenosti 1 - 9 krugova
za stepen homogenosti 2 - 15 krugova
za stepen homogenosti 3 - 25 krugova
za stepen homogenosti 4 - 38 krugova
za stepen homogenosti 5 - 54 kruga
Metod potpunog (totalnog) premera primenjuje se u stepenu homogenosti 6 i sastojinama stepena homogenosti 7 bez mlade sastojine ili sa mladim sastojinama u
drugom spratu koja ne prelazi taksacionu granicu.
Kombinovani premer primenjuje se u sastojinama stepena homogenosti 7, tako da se totalnim premerom obuhvati gornji sprat sastojine (stara sastojina), a delimičnim
premerom donji sprat sastojine (mlada sastojina) po odgovarajućem stepenu homogenosti.
Za odreñivanje boniteta staništa (visinskog stepena) i izračunavanje zapreminskog prirasta po metodu debljinskog prirasta uzet je dovoljan broj predstavnika.
Potreban broj predstavnika po stepenu homogenosti iznosi:
-
za 1. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 4 stabla
za 2. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 6 stabala
za 3. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 8 stabala
za 4. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 9 stabala
za 5. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 11 stabala
za 6. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 12 stabala
za 7. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu gornjeg sprata po 8 stabala, a u svakom debljinskom stepenu donjeg sprata po 4 stabla.
Primenjivane su različite površine krugova od 1, 2, 5 i 10 ari u zavisnosti od broja stabala po hektaru u odseku i to:
-
do 300 stabala po 1 hektaru 10 ari
od 300-700 stabala po 1 hektaru 5 ari
od 700-1500 stabala po 1 hektaru 2 ara
preko 1500 stabala po 1 hektaru 1 ar.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
128
Mihaila Pupina 113
Beograd
Taksaciona granica (prag inventarisanja) kod izdanačkih šuma iznosio je 5 cm, a kod visokih šuma 10 cm.
Obeležavanje ( obnavljanje) spoljnih i unutrašnjih granica gazdinske jedinice uradili su reonski lugari.
Izdvajanje (kartiranje) sastojina uradili su:
-
dip.ing.Zoran Petrović – Biro za planiranje i projektovanje – Beograd
dip.ing.Nebojša Ivošević – Biro za planiranje i projektovanje – Beograd
Premer sastojina izvršili su:
-
šum.teh. Milan Bradić- ŠG "Golija" - Ivanjica
šum.teh. Nenad Simončević- ŠG – Ivanjica
10.2. Obrada podataka
Izvršena je kompjuterska obrada podataka po jedinstvenom programu za sve državne šume kojima gazduje JP”Srbijašume” Beograd, u Birou za planiranje i
projektovanje u šumarstvu. Kompjuterska obrada podataka izvršena je u Odseku za informatiku Biroa.
-
Unos terenskih podataka - Mira Medarević
Obrada podataka i planova – dipl.inž Aleksandra Katić
Izrada planova i tekstualnog dela osnove – dip.ing.Zoran Petrović
Priprema za štampu - dipl.inž Aleksandra Katić
10.3. Izrada karata
Na osnovu radne karte na koju su nanete sve izdvojene sastojine (odseci), čistine, putevi i drugo i na osnovu utvrñenog stanja šuma urañene su sledeće karte:
-
Karta za opštu orijentaciju
Osnovna karta (sa i bez vertikalne predstave)
Karta namenskih celina
Karta gazdinskih klasa
Sastojinska karta
Privredna karta
Karta taksacije
R = 1:50.000
R = 1:10.000
R = 1:25.000
R = 1:25.000
R = 1:25.000
R = 1:25.000
R = 1:10.000
10.4. Izrada tekstualnog dela OGŠ
U tekstualnom delu ove OGŠ obrañen je odreñen broj poglavlja u skladu sa Pravilnikom o sadržaju i načinu izrade opštih i posebnih osnova gazdovanja šumama i to:
Uvod
Prostorne i posedovne prilike
Ekološke osnove gazdovanja
Privredne karakteristike
Funkcije šuma (namena površina)
Stanje šuma i šumskih staništa
Dosadašnje gazdovanje
Planiranje unapreñivanja stanja i optimalnog korišćenja šuma (ciljevi, mere i planovi gazdovanja šumama)
Smernice za sprovoñenje planova gazdovanja
Ekonomsko-finansijska analiza
Način izrade OGŠ
Završne odredbe.
Tekstualni deo OGŠ uradio je dipl.inž. Zoran Petrović
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
129
Mihaila Pupina 113
Beograd
11.0. ZAVRŠNE ODREDBE
Osnova je urañena u skladu sa odredbama:
Zakona o šumama (Sl. gl. RS br. 30/10)
Zakona o zaštiti životne sredine (Sl. gl. RS br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95, 53/95 i 135/04)
Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. gl. RS br. 44/95, 23/96, 16/97, 46/98 i 47/03)
Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl. gl. br. 135/04, 8/05)
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl. gl. br. 41/09)
Zakona o zaštiti od požara (Sl. gl. RS br. 37/88, 53/93, 67/93, 48/94 i 111/09)
Zakona o divljači i lovstvu (Sl. gl. RS br.18 od 23.03.2010)
Zakona o vodama (Sl. gl. RS br. 46/91, 53/93, 48/94, 54/96 i 30/10)
Zakona o iskorišćavanju i zaštiti izvorišta vodosnabdevanja (Sl. gl. RS br. 27/77, 24/85, 29/88, 49/89 i 46/91)
Zakona o ribarstvu (Sl. gl. RS br. 35/94, 38/94)
Zakona o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine (Sl. gl. RS br. 88/10)
Zakon o zaštiti prirode (Sl. gl. RS br. 36/09)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (Sl. gl. br. 88/10)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (Sl. gl. br. 133/10)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine (Sl. gl. RS br. 36/09)
Zakon o državnom premeru i katastru (Sl. gl. RS br. 72/09)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru (Sl. gl. RS br. 18/10)
Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 135/04)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 88/10)
Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 135/04)
Zakon o odbrani (Sl. gl. RS br. 116/07)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o odbrani (Sl. gl. RS br. 88/09)
Zakon o standardizaciji (Sl. gl. RS br. 36/09)
Vodoprivredna osnova Republike Srbije(Sl. gl. RS br. 11/2002)
Pravilnika o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama
(Sl. gl. RS br. 122/03)
Pravilnik o šumskom redu (Sl. gl. RS br. 20/08)
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o šumskom redu (Sl. gl. RS br. 17/09) i 8/10)
Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim,ugroženim, retkim i zaštićenim prioritetnim tipovima staništa i o
merama zaštite za njihovo očuvanje (Sl. gl. RS br. 35/10)
Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Sl. gl. RS br. 46/10)
Uredba o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. gl. RS br. 50/93, 93/93)
Ispravka Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. gl. RS br. 93/93 od 16.11.1993. god.)
Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. gl. RS br. 31/2005, 45/2005)
Uredba o izmenama Uredbe o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. gl. RS br. 22/2007)
Pravilnik o kategorizaciji zaštićenih prirodnih dobara (Sl. gl. RS br. 30/92)
Pravilnik o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara (Sl. gl. RS br. 30/92, 24/94).
Uredba o zaštiti Parka prirode "Golija" (Sl.gl. RS br.45 od 20.06.2001 godine)
Važnost OGŠ za gazdinsku jedinicu "Kovilje - Rabrovica” biće u vremenu od 01.01.2013. do 31.12.2022. godine, a njeno sprovoñenje počinje od dana davanja
saglasnosti od strane Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
Projektant:
Petrović Zoran, dipl. ing
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
M.P.
Direktor:
Ljubomir Joka, dipl. ing.
130
Mihaila Pupina 113
Beograd
Sadržaj:
0.0. UVOD................................................................................................................................................................................................................................................... 3
I UVODNE INFORMACIJE I NAPOMENE ....................................................................................................................................................................................................... 3
1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE ............................................................................................................................................................................................ 4
1.1. TOPOGRAFSKE PRILIKE ....................................................................................................................................................................................................................... 4
1.1.1. Geografski položaj ..................................................................................................................................................................................................................... 4
1.1.2. Granice....................................................................................................................................................................................................................................... 4
1.2. IMOVINSKO PRAVNO STANJE .............................................................................................................................................................................................................. 5
1.2.1. Državni posed ............................................................................................................................................................................................................................ 5
1.2.2. Privatni posed............................................................................................................................................................................................................................. 5
1.2.3. Spisak katastarskih parcela......................................................................................................................................................................................................... 6
2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA........................................................................................................................................................................................... 15
2.1. RELJEF I GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE ................................................................................................................................................................................... 15
2.2. GEOLOŠKA PODLOGA I TIPOVI ZEMLJIŠTA ......................................................................................................................................................................................... 15
2.2.1. Zemljište .................................................................................................................................................................................................................................. 16
2.3. HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE .................................................................................................................................................................................................... 18
2.4. KLIMATSKI USLOVI........................................................................................................................................................................................................................... 18
2.5. OPŠTE KARAKTERISTIKE ŠUMSKIH EKOSISTEMA ............................................................................................................................................................................... 19
2.6. OPŠTI FAKTORI ZNAČAJNI ZA STANJE ŠUMSKIH EKOSISTEMA ............................................................................................................................................................ 21
3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE .................................................................................................................................................................................................. 22
3.1. OPŠTE PRIVREDNE KARAKTERISTIKE ................................................................................................................................................................................................ 22
3.2. EKONOMSKE I KULTURNE PRILIKE .................................................................................................................................................................................................... 22
3.3. ORGANIZACIJA I MATERIJALNA OPREMLJENOST ŠUMSKOG GAZDINSTVA .......................................................................................................................................... 22
3.4. OTVORENOST ŠUMSKIH KOMPLEKSA SAOBRAĆAJNICA (SPLOLJAŠNJA I UNUTRAŠNJA)...................................................................................................................... 24
3.5. DOSADAŠNJI ZAHTEV PREMA ŠUMAMA GAZDINSKE JEDINICE I DOSADAŠNJI NAČIN KORIŠĆENJA ŠUMSKIH RESURSA ........................................................................ 24
3.6. MOGUĆNOST PLASMANA ŠUMSKIH PROIZVODA ................................................................................................................................................................................ 24
4.0. FUNKCIJE ŠUMA ............................................................................................................................................................................................................................. 25
4.1. OSNOVNE POSTAVKE I KRITERIJUMI PRI PROSTORNO - FUKCIONALNOM REONIRANJU ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA ............................................................................ 25
4.2. FUNKCIJA ŠUMA I NAMENA POVRŠINA .............................................................................................................................................................................................. 25
4.3. GAZDINSKE KLASE ........................................................................................................................................................................................................................... 27
5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA ........................................................................................................................................................................................ 30
5.1. STANJE ŠUMA PO NAMENI................................................................................................................................................................................................................. 30
5.2. STANJE SASTOJINA PO GAZDINSKIM KLASAMA.................................................................................................................................................................................. 31
5.3. STANJE ŠUMA PO POREKLU I OČUVANOSTI........................................................................................................................................................................................ 35
5.4. STANJE SASTOJINA PO SMESI ............................................................................................................................................................................................................ 42
5.5. STANJE SASTOJINA PO VRSTAMA DRVEĆA ........................................................................................................................................................................................ 48
5.6. STANJE ŠUMA PO DEBLJINSKOJ STRUKTURI ...................................................................................................................................................................................... 53
5.7. STANJE SASTOJINA PO STAROSTI....................................................................................................................................................................................................... 57
5.8. STANJE VEŠTAČKI PODIGNUTIH SASTOJINA ....................................................................................................................................................................................... 63
5.9. ZDRAVSTVENO STANJE I UGROŽENOST OD ŠTETNIH UTICAJA ............................................................................................................................................................ 65
5.10. STANJE NEOBRASLIH POVRŠINA ..................................................................................................................................................................................................... 66
5.11. FOND I STANJE DIVLJAČI ................................................................................................................................................................................................................. 66
5.12.STANJE ZAŠTIĆENIH DELOVA PRIRODE ............................................................................................................................................................................................ 67
5.13.SEMENSKI OBJEKTI.......................................................................................................................................................................................................................... 68
5.14. OPŠTI OSVRT NA ZATEČENO STANJE ............................................................................................................................................................................................... 68
6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE........................................................................................................................................................................................................ 71
6.1. PROMENA ŠUMSKOG FONDA............................................................................................................................................................................................................. 71
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
131
Mihaila Pupina 113
Beograd
6.1.1. Promena šumskog fonda po površini ....................................................................................................................................................................................... 71
6.1.2. Promene šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu ............................................................................................................................................. 71
6.2. ODNOS PLANIRANIH I OSTVARENIH RADOVA U DOSADAŠNJEM PERIODU .......................................................................................................................................... 72
6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma............................................................................................................................................................................ 72
6.2.2. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma............................................................................................................................................................................................ 73
6.2.3. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma i šumskih resursa......................................................................................................................................................... 73
6.2.4. Dosadašnji radovi na izgradnji šumskih komunikacija ............................................................................................................................................................ 74
6.2.5. Ocena dosadašnjeg gazdovanja................................................................................................................................................................................................ 74
7.0. PLANIRANJE UNAPREĐIVANJA STANJA I OPTIMALNOG KORIŠĆENJA ŠUMA ............................................................................................................... 75
7.1. CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA ....................................................................................................................................................................................................... 75
7.1.1. Opšti ciljevi gazdovanja šumama............................................................................................................................................................................................. 75
7.1.2. Posebni ciljevi gazdovanja šumama......................................................................................................................................................................................... 75
7.1.2.1. Biološko – uzgojni ciljevi ........................................................................................................................................................................................................................... 75
7.1.2.2. Proizvodni ciljevi ........................................................................................................................................................................................................................................ 77
7.1.2.3. Tehnički ciljevi............................................................................................................................................................................................................................................ 77
7.1.2.4. Opštekorisni ciljevi ..................................................................................................................................................................................................................................... 77
7.2. MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA GAZDOVANJA ŠUMAMA .................................................................................................................................................................... 78
7.2.1. Uzgojne mere........................................................................................................................................................................................................................... 78
7.2.2. Ureñajne mere.......................................................................................................................................................................................................................... 80
7.3. PLANOVI GAZDOVANJA .................................................................................................................................................................................................................... 82
7.3.1. Plan gajenja šuma .................................................................................................................................................................................................................... 82
7.3.1.1. Pan obnavljanja i podizanja novih šuma .................................................................................................................................................................................................... 82
7.3.1.2. Obezbeñenje sadnog materijala ................................................................................................................................................................................................................... 83
7.3.1.3. Plan nege šuma............................................................................................................................................................................................................................................ 83
7.3.2. Plan zaštite šuma...................................................................................................................................................................................................................... 86
7.3.3. Plan korišćenja šuma i šumskih resursa ................................................................................................................................................................................... 87
7.3.3.1. Plan seča šuma i kalkulacija prinosa ........................................................................................................................................................................................................... 87
7.3.3.2.Plan izgradnje šumskih saobraćajnica .......................................................................................................................................................................................................... 91
7.3.3.3. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda.................................................................................................................................................................................................. 92
7.3.3.4. Plan unapreñenja stanja lovne divljači ........................................................................................................................................................................................................ 92
7.3.4.Odnos planiranih radova na obnovi, gajenju i korišćenju šuma u opštoj i osnovi gazdovanja šumama ................................................................................... 93
7.3.5. Plan ureñivanja šuma ............................................................................................................................................................................................................... 94
8.0. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PLANOVA GAZDOVANJA...................................................................................................................................................... 95
8.1. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE ŠUMSKO – UGOJNIH RADOVA .............................................................................................................................................................. 95
8.2. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE RADOVA NA ZAŠTITI ŠUMA ................................................................................................................................................................ 109
8.3. SMERNICE KORIŠĆENJA ŠUMA ........................................................................................................................................................................................................ 111
8.3.1. Priprema proizvodnje............................................................................................................................................................................................................. 111
8.3.2. Metode seče u sastojinama..................................................................................................................................................................................................... 112
8.3.2.1. Metod delova debala ................................................................................................................................................................................................................................. 113
8.3.2.2. Sortimentni metod ..................................................................................................................................................................................................................................... 113
8.3.3. Predlog važnijih mera za unapreñenje tehnologije iskorišćavanja šuma................................................................................................................................ 114
8.3.4. Privlačenje i transport drveta ................................................................................................................................................................................................. 114
8.4. UPUTSTVO ZA VOĐENJE EVIDENCIJE GAZDOVANJA ŠUMAMA ......................................................................................................................................................... 115
8.5. VREME SEČE ŠUMA ........................................................................................................................................................................................................................ 115
8.6. UPUSTVO ZA PRIMENU TARIFA ....................................................................................................................................................................................................... 116
9.0. EKONOMSKO – FINANSIJSKA ANALIZA ................................................................................................................................................................................. 117
9.1. OBRAČUN VREDNOSTI ŠUMA.......................................................................................................................................................................................................... 117
9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine................................................................................................................................................................. 117
9.1.2. Vrednost drveta na panju ....................................................................................................................................................................................................... 118
9.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine) ........................................................................................................................................................................... 120
9.1.4. Ukupna vrednost šuma........................................................................................................................................................................................................... 120
9.2. VRSTA I OBIM PLANIRANIH RADOVA .............................................................................................................................................................................................. 120
9.2.1. Kvalifikaciona struktura sečive zapremine – prosečno godišnje............................................................................................................................................ 120
9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova – prosečno godišnje............................................................................................................................................... 121
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
132
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.2.3. Plan zaštite šuma .................................................................................................................................................................................................................... 121
9.2.4. Plan izgradnje i održavanja šumskih saobraćajnica - prosečno godišnje ............................................................................................................................... 121
9.2.5. Plan ureñivanja šuma – prosečno godišnje............................................................................................................................................................................. 122
9.3. FORMIRANJE PRIHODA – PROSEČNO GODIŠNJE ............................................................................................................................................................................... 122
9.3.1. Prihod od prodaje drveta - prosečno godišnje........................................................................................................................................................................ 122
9.3.2. Ukupan prihod –prosečno godišnje........................................................................................................................................................................................ 123
9.4. TROŠKOVI PROIZVODNJE – PROSEČNO GODIŠNJE ............................................................................................................................................................................ 124
9.4.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata - prosečno godišnje .............................................................................................................................................. 124
9.4.2. Troškovi na gajenju šuma – prosečno godišnje...................................................................................................................................................................... 124
9.4.3. Troškovi na zaštiti šuma – prosečno godišnje........................................................................................................................................................................ 124
9.4.4. Troškovi na održavanju šumskih saobracajnica – prosečno godišnje .................................................................................................................................... 124
9.4.5. Troškovi ureñivanja šuma – prosečno godišnje ..................................................................................................................................................................... 125
9.4.6. Sredstva za reprodukciju šuma............................................................................................................................................................................................... 125
9.4.7. Naknada za posečeno drvo..................................................................................................................................................................................................... 125
9.4.8. Ukupno troškovi proizvodnje – prosečno godišnje................................................................................................................................................................ 125
9.5. RASPODELA UKUPNOG PRIHODA (PROSEČNO GODIŠNJE)................................................................................................................................................................. 126
10.0. NAČIN IZRADE OGŠ .................................................................................................................................................................................................................. 127
10.1. PRIKUPLJANJE TERENSKIH PODATAKA .......................................................................................................................................................................................... 127
10.2. OBRADA PODATAKA..................................................................................................................................................................................................................... 129
10.3. IZRADA KARATA........................................................................................................................................................................................................................... 129
10.4. IZRADA TEKSTUALNOG DELA OGŠ............................................................................................................................................................................................... 129
11.0. ZAVRŠNE ODREDBE .................................................................................................................................................................................................................. 130
Prilozi
ТABЕLARNI DЕO
Obr. br. I
Obr. br. II
Obr. br. III
Obr. br. IV
Obr. br. V
Obr. br. VIa
Оbr. br. VIb
Obr. br. VII
VIII
IX
Iskaz površina
Opis staništa i sastoјina
Тabela o razmeru debljinskih razreda
Тabela o razmeru dobnih razreda
Plan gaјеnja šuma (Еvidеnciјa izvršеnih radova na gaјеnju šuma)
Plan sеča obnavljanja (јеdnоdobnе šumе) - Еvidеnciјa izvršеnih sеča
Plan sеča obnavljanja (raznоdоbnе šumе) - Еvidеnciјa izvršеnih sеča
Plan prorеdnih sеča - Еvidеnciјa izvršеnih sеča
Ostalе еvidеnciје
Šumska hronika
KARТЕ
1. Osnovna karta
2. Karta sa vеrtikalnom prеdstavom (topografska karta)
3. Karta gazdinskih klasa
4. Sastoјinska karta
5. Karta namеnе površina
6. Prеglеdna karta
Osnova gazdovanja šumama za GJ "Kovilje - Rabrovica”
Р - 1:10.000
Р - 1:10.000
Р - 1:25.000
Р - 1:25.000
Р - 1:25.000
Р - 1:50.000
133
Download

GJ Kovilje Rabrovica 2013