J P NACIONALNI PARK “ĐERDAP”
DONJI MILANOVAC
OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA
ZA
GJ“CRNI VRH”
(2012 - 2021)
Beograd, 2012.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
2
0. UVOD
I Uvodne informacije i napomene
Nacionalni park „Đerdap” proglašen je za Nacionalni park 1974. Godine.
Gazidnska jedinica „Crni Vrh”, u prostornom smislu pripada Nacionalnom parku „Đerdap”
Nacionalni parkovi predstavlju područja posebnih prirodnih vrednosti i odlika od ekološkog, naučnog, kulturnog, obrazovnog i zdravstvenog-rekreativnog značaja, dobro su opšteg intersa i
sami tim se stavljaju pod zaštitu države. Kao imperativ savremenog planiranja je višefunkcionalno (polifunkcionalno) planiranje, a imajući u vidu da se ova gazdinska jedinica
nalazi u okviru nacionalnog parka, to će ovaj princip planiranja biti još više izražen u planiranju korišćenja prirodnih potencijala i funkcija šuma ove gazdinske jedinice.
Na području Nacionalnog parka “Đerdap“ terenskim istraživanjima utvrđeno je prisustvo oko 900 vrsta, podvrsta ili varijeteta vaskularnih biljaka.
Veliko florističko bogatstvo kojim se odlikuju Đerdap i njegova neposredna okolina mogu se objasniti različitim ekološkim uslovima koji postoje u ovom području, a pre svega
raznovrsnošću staništa i refugijalnim karakterom čitavog područja. Đerdap je sa jedne strane otvoren prema panonskoj i vlaškoj niziji, a sa druge strane preko krečnjačkih planina sa
centralnim i istočnim delovima balkanskog poluostrva.
Ovakav geografski položaj omogućio je florističke uticaje sa srednjoevropskom, pontskom i balkanskom, ali i mediteranskom florom. Upravo zbog toga se flora Nacionalnog parka
“Đerdap” odlikuje vrstama različitog biljnogeografskog porekla, rasprostranjenja i ekologije. Na sastav flore uticale su i geološke, geomorfološke, pedološke i istorijske karakteristike, kao i
zooantropogeni uticaji koji su u pojedinim delovima istraživanog područja uslovili postojanje različitih vrsta i kategorija staništa.
Bitna odlika đerdapske klisure je i činjenica da se ona pruža u pravcu istok-zapad, što je uzrokovalo krupne razlike između osojnih i prisojnih strana, a samim tim uticalo na
diferencijaciju i raznolikost flore i vegetacije. U poređenju sa đerdapskom, klisure usečene u pravcu sever-jug odlikuju se manjim brojem vrsta. Primer je klisura reke Gradac (zapadna Srbija)
u kojoj je kontatovano 430 vaskularnih biljnih vrsta (Đorđević, 1998).
Neke od zkonskih odredaba o ovom Nacionalnom parku kažu: Prema Zakonu o nacionalnim parkovima (Sl.gl.SRS br. 29/1988. godine), „...prirodno područje uz klisuru, kao prostorna
celina , stavljeno je pod zaštitu kao Nacionalni park pod nazivom Nacionalni park „Đerdap”.
Prema Zakonu o nacionalnim parkovima (Sl.gl.RS br. 39/1993. godine), čaln 22, stav osniva se Nacionalni Park „Đerdap”, u navednom zakonu je dat detaljan opis područja Nacionalnog
parka „Đerdap”, u čijem sastavu je i gazdinska jedinica „Crni Vrh”.
Prema Zakonu o nacionalnim parkovima (Sl.gl.RS br. 39/1993. godine), čaln 23, za upravljanje Nacionalnim parkom „Đerdap, osniva se Javno preduzeće „Nacionalni park Đerdap”, sa
potpunom odgovrnošću, sa sedištem u Donjem Milanovcu, opšitna Majdanpek, koja gazduje i gazinskom jedinicom „Crni Vrh”.
Napred izneto nas obavezuje na sveobuhvatnije i realnije planiranje, koje će proisteći iz što je moguće realnijeg i „preciznije” utvrđivanje stanja, a to će omogućiti racionalnije korišćenje
ukupnih potencijala šuma ove gazdinske jedinice.
Utvrđena zatečena stanja šuma odlikuju se različitim stepenom ugroženosti šuma – posebno sušenjem hrastovih šuma, velikom raznolikošću šumskih zajednica, čestom smenom vrsta drveća
kao i edifikatora u pojedinim tipovima šuma, antropogeno uslovljeno zamenom vrsta i pojavom različitih degradacionih formi od visokih sastojina, nedovoljno obraslih do
specifičnih sastojinskih oblika lisnika, šikra i šibljaka.
Dosadašnji primenjivani sistemi gazdovanja šumama u ovoj gazdinskoj jdeinici su različiti i po obliku i po intezitetu u konkretnim sastojinskim prilikama.
Ova gazdinska jedinica je prvi put uređivana 1970. godine, a do tada se u njoj gazdovalo na osnovu godišnjih planova gazdovanja šumama. Prilikom prvog uređivanja ovaj prostor je
uređivan u skluopu mnogo većeg kompleksa gazdinske jedinice „Miroč“. Osnivanjem Naicionalnog parka „Đerdap“, došlo je do izdvajanja površina ove gazdinske jedince i
pripajanja njemu, a ujedno i do menjanja spoljašnje granica iste.
Drugo uređivanje ove gazdinske jedinice bilo je 1981. godine.
Osnivanjem Nacionalnog parka „Đerdap“, dolazi do podele gazdinske jedinice „Crni Vrh“ na dve jedinice, pri čemu Nacionalnom parku pripada 1835.03ha (ili zbir odeljenja od 1 do 64).
Do 1991. Godine njom se gazdovalo na osnovu važeće OGŠ-a, a iste godine izvršeno je prikupljanje podataka za izradu nove OGŠ-a, za onoustanovljenu gazdinsku jdeinicu „Crni
vhr“, to je ujedno bilo treće uređivanje prostora ove gazdinske jedinice.
Četvorto uređivanje ove gazdinske jedinice bilo je 2001. godine.
Ovo je peto uređivanje šuma ove gazdinske jedinice. Sadašnja osnova urađena je po odrdbama Zakona o šumama, Pravilnika o sadržini i načinu izrade opštih i posebnih osnova i ostalih
zakonskih odredaba.
Trenutna površina gazdinske jedinice iznosi 1861.11ha i prostire se na teritoriji opštine Majdanpek.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
3
Terenski podaci za izradu osnove gazdovanja šuma za gazdinsku jedinicu “Crni Vrhi”, su prikupljani u toku 2011 godine, a mehanografski su obrađeni u zimu iste godine. Detaljnije
postavke metodologije prikupljanja podataka biće prikazano u posebnom poglavlju.
Prikupljanje podataka na terenu je izvršeno prema jedinstvenoj metodologiji za sve državne šume.
Posebna osnova gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu “Crni Vrhi”, sastoji se iz: tekstualnog dela, tabelarnog dela i karata.
Važnost OGŠ-a za gazdinsku jedinicu “Crni Vrhi”, je od 1. 1. 2012. do 31. 12. 2021. godine, i prilikom izrade se vodilo računa o novom Zakonu o šumama "Sl. glasnik Republike Srbije",
broj 30/10 od 7.5.2010, odnosno o članu 22, koji glasi:
„Osnova gazdovanja šumama (u daljem tekstu: osnova) jeste operativni planski dokument gazdovanja šumama koji se donosi za gazdinsku jedinicu”.
Osnova sadrži naročito: stanje šuma; razradu opštih smernica iz plana razvoja; evidenciju i analizu sprovedenih mera gazdovanja; planove gazdovanja po vrsti i obimu poslova, vremenu,
mestu i načinu njihovog sprovođenja; vrednost šuma.
Osnova se izrađuje na osnovu utvrđenog stanja šuma na terenu (sastojinske inventure).
Osnova se donosi za period od deset godina.
II Odredbe zakona o šumama
Ovim Zakonom su utvrđeni uslovi i način ostvarivanja zaštite, unapređivanja, korišćenja i upravljanja šumama i šumskim zemljištem i drugim potencijalima šuma.
Osnova gazdovanja šumama jeste operativni planski dokument gazdovanja šumama koji se donosi za gazdinsku jedinicu. Osnova se izrađuje na osnovu utvrđenog stanja šuma na terenu
(sastojinske inventure). Osnova se donosi za period od deset godina (član 22.).
III Odredbe pravilnika o sadržini i načinu izrade opštih i posebnih osnova gazdovanja šumama
Pravilnikom o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvođačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama ("Službeni glasnik RS", br.
122/2003) utvrđene su pojedinosti za izradu osnova gazdovanja šumama.
IVOdredbe zakona o zaštiti prirode
Zakonom o zaštiti prirode
životne sredine.
("Službeni glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 91/2010-ispravka) uređuje se zaštita i očuvanje prirode, biološke, geološke i predeone raznovrsnosti kao dela
Nacionalni park je definisan kao područje sa većim brojem raznovrsnih prirodnih ekosistema od nacionalnog značaja, istaknutih predeonih odlika i kulturnog nasleđa u kome čovek
živi usklađeno sa prirodom, namenjeno očuvanju postojećih prirodnih vrednosti i resursa, ukupne predeone, geološke i biološke raznovrsnosti, kao i zadovoljenju naučnih,
obrazovnih, duhovnih, estetskih, kulturnih, turističkih, zdravstveno-rekreativnih potrebai ostalih aktivnosti u skladu sa načelima zaštite prirode i održivog razvoja.
U nacionalnom parku dozvoljene su radnje i delatnosti kojima se ne ugrožava izvornost prirode, kao i obavljanje delatnosti koje su u funkciji obrazovanja, zdravstveno-rekreativnih i
turističkih potreba, nastavka tradicionalnog načina života lokalnih zajednica, a na način na koji se ne ugrožava opstanak vrsta, prirodnih ekosistema i predela.
Nacionalni park proglašava Narodna skupština zakonom.
Šumama u nacionalnom parku gazduje pravno lice koje upravlja nacionalnim parkom. Šume u nacionalnom parku nisu obuhvaćene šumskim područjem. Upravljač je dužan da čuva,
unapređuje i promoviše zaštićeno područje, kao i da sprovodi propisanae režime zaštite. Radi zaštite i unapređenja šumskih ekosistema, gazdovanje šumama mora se zasnivati na
načelima održivog razvoja i očuvanja
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
4
biološke raznovrsnosti, očuvanja prirodnog sasatava, strukture i funkcije šumskih ekosistema, saglasno uslovima zaštite prirode koji su sastavni deo šumskih onova (čl. 18. Zakonom o zaštiti
prirode).
1. Zaštićena područja:
ü
strogi rezervat prirode,
ü
specijalni rezervat prirode,
ü
nacionalni park,
ü
spomenik prirode,
ü
zaštićeno stanište,
ü
predeo izuzetnih odlika, park prirode;
2. Zaštićene vrste
ü
strogo zaštićena divlja vrsta,
ü
zaštićena divlja vrsta;
3. Pokretna zaštićena prirodna dokumenta.
Na zaštićenim prirodnim dobrima mogu se izdvojiti zone u kojima se sprovode režimi zaštite I, II ili III stepena.
U režimu zaštite I stepena zabranjuje se korišćenje prirodnih resursa i izgradnja objekata, a ograničavaju se radovi i aktivnosti na naučna istraživanja i praćenje prirodnih procesa,
kontrolisanu posetu u obrazovne, rekreativne i opštekulturne svrhe, kao i sprovođenje zaštitnih, sanacionih i drugih neophodnih mera u slučaju požara, elementarnih nepogoda i
udesa, pojava biljnih i životinjskih bolesti i prenamnožavanja štetočina, uz saglasnost Ministarstva.
U II stepenu zaštite stepenu zaštite mogu se vršiti upravljačke intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i ukupnog unapređenja zaštićenog područja, bez posledica po primarne
vrednosti njihovih prirodnih staništa, populacija, ekosistema, obeležja predela i objekata geonasleđa, obavljati tradicionalne delatnosti i ograničeno koristiti prirodni resursi na
održiv i strogo kontrolisan način.
U III stepenu zaštite mogu se vršiti upravljačke intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i ukupnog unapređenja zaštićenog područja, razvoj sela i unapređenje seoskih domaćinstava,
uređenje objekata kulturno-istorijskog nasleđa i tradicionalnog graditeljstva, očuvanje tradicionalnih delatnosti lokalnog stanovništva, selektivno i ograničeno korišćenje prirodnih
resursa i prostora uz potrebnu infrastrukturnu i drugu izgradnju.
Režime zaštite predlaže zavod u studiji o zaštiti zaštićenog područja.
V Rešenja o prostornom planu Nacionalnog parka Đerdap
Prostornim planom područja Nacionalnog parka utvrđene su granice područja, kriterijumi organizacije, uređenja i orišćenja područja nacionalnog parka (ciljevi i zadaci zaštite i
razvoja prirode, prirodne vrednosti i nepokretna kulturna dobra, namene površina, osnove i smernice za organizaciju, uređenje i korišćenje prostora, mere i uslovi očuvanja,
zaštite, unapređenja i korišćenja područja Nacionalnog parka, mere za ostvarivanje prostornog plana).
a) Kriterijumi organizacije, uređenja i korišćenja Nacionalnog parka "Đerdap"
Polazeći od definisanog režima korišćenja šuma Nacionalnog parka, Prostornim planom definisani su ciljevi i zadaci zaštite i razvoja područja parka, a oni obuhvataju:
1. zaštitu i unapređivanje posebnih prirodnih vrednosti područja, uz njihovo namensko korišćenje u skladu sa ekološkim potencijalom i obezbeđenje stabilnosti ekosistema poboljšavanjem
njihovog sastava, strukture i kvaliteta kroz primenu prostorno - planskih mera,
2. zaštita prirodnih potencijala - flore,
faune,
zemljišta,
vode, vazduha, uz obezbeđenje uslova za svrsishodno korišćenje, racionalno gazdovanje i uravnoteženi rezvoj,
3. zaštita pejzažnih i ambijentalnih vrednosti i očuvanje estetskog izraza područja,
4. razvoj naučnih istraživanja prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti nacionalnog parka.
5. usmeravanje aktivnosti na ukupnom prostoru Parka na osnovama potencijala
šumarstva, lovstva i dr.,
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
i tradicije
područja,
a
pod uslovima prioritetnog razvoja delatnosti turizma, sporta, rekreacije,
5
6. prezentacija i popularizacija vrednosti parka,
7. stvaranje uslova za unapređivanje rada i kvaliteta života stanovništva,
8. zaštita od interesa za ONO i zaštita od elementarnih i drugih većih nepogoda.
b) Priroda, prirodne vrednosti i nepokretna kulturna dobra
U Nacionalnom parku - Prostornim planom - se određuju zone sa tri stepena zaštite, a zavisno od namene i funkcija pojedinih delova područja, utvrđuju se režimi zaštite i korišćenja u
tim zonama:
Prema Planu namene površina GJ "Crni Vrh" nalazi se u režimu zaštite I i III stepena.
U I stepenu zaštite obuhvaćeni su:
1. sve retke, proređene i ugrožene biljne i životinjske vrste,
2. strogi rezervati prirode,
3. vidikovci kao prirodne vrednosti,
4. nepokretna kulturna dobra od izuzetnog značaja
U
III stepen zaštite obuhvaćene su zaštitne šume zemljišta, izvori i vodotoci i druga izvorišta vodosnabdevanja. Zaštitnom šumom smatraju se šume i šumske zajednice koje
pokrivaju zemljišta sa nagibom većim od 25 %, površine ugrožene procesima erozije i šume u priobalju i prikupištu izvorišta voda i vodenih tokova.
c) Razvoj privrednih i društvenih delatnosti
Razvojni prioriteti određuju se u odnosu na:
- očuvanje i unapređivanje prirodnih vrednosti i
kulturnih
dobara Nacionalnog parka,
njegovih rekreativnih, turističkih, obrazovnih, naučnih i drugih funkcija;
- racionalno korišćenje prirodnih (šuma, divljači, zemljišta, vode, sirovina) i radom stvorenih komparativnih prednosti područja.
Od privrednih aktivnosti u Nacionalnom parku će se stimulisati, pre svega, delatnosti: turizam i ugostiteljstvo, šumarstvo sa lovom.
1. Šumarstvo i lovstvo
Gazdovanje šumama prilagođava se funkcijama parka, vođenjem aktivnosti na očuvanju i zaštiti prirodnih vrednosti i retkosti,održavanju i unapređivanju klimatsko - zdravstvenih,
hidroloških, protiverozionih, naučno - obrazovnih i drugih opštekorisnih funkcija šuma, uz adekvatno staranje o proizvodnji drveta što boljeg kvaliteta i prinosa.
Gajenje šuma će se zasnivati na autohtonim šumskim zajednicama (autohtonim vrstama drveća) uz primenu sistema “mera”koje doprinose zaustavljanju procesa regresivne sukcesije i
procesa degradacije šumskih ekosistema.
VI Odredbe opšte osnove
Za nacionalne parkove u svetu izdvojena su područja posebnih prirodnih vrednosti karakteristična za određenu geografsku regiju, područje ili zemlju u celini. Te prirodne
vrednosti su iznad prosečnih i zato su od šireg interesa, odnosno imaju nacionalnu vrednost.
Pojedinačne vrednosti koje bliže karakterišu i ističu značaj ovog područja jesu:
1. Đerdapska klisura koja predstavlja rečnu probojnicu, a preseca karpatsku planinsku zonu;
2. Različiti geomorfološki fenomeni među kojima se ističe veći broj nedovoljno istraženih pećina, jama i potkopina;
3. Strogi prirodni rezervati;
4. Vidikovci kao prirodni spomenici obuhvataju 66 najznačajnijih uzvišenja pri čemu istaknutijih vrhova oko 500 m.n.v. ima 11; 5.
5. Prirodne retkosti i vrednosti
U faunističkom i florističkom pogledu područje Đerdapa se odlikuje većim brojem trajno zaštićenih vrsta, retkih ili ugroženih vrsta, relikata ili endema.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
6
1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE
1.1. Topografske prilike
1.1.1. Geografski položaj gazdinske jedinice
Šume GJ”Crni Vrh” pripadaju brdsko –planinskom reonu i prostiru se zapadno od Velikog Grebena, obuhvatajući deo Miročke površine ( po Cvijiću 1921. God.)
Geografski položaj ovog šumskog kompleksa je sledeći:
Zauzima proctor od 22 11’ do22 15’ istočne geografske dužine i između 44 21’ do 44 29’ severne geografske širine.
O snovni pravac pružanja ove gazdinsk e jedinice je sever-jug, a slivovi koji je čine nagnuti su od istoka ka zapadu (Dunavu – porečkom zalivu).
Gazdinska jedinica u bližem okruženju se naslanja na seoska naselja Miroč, Golubinje i Mosnu.
1.1.2. Granice
Granice gazdinske jedinice ”Crni Vrh “delom čine granicu Nacionalnog parka”Đerdap”, od doline Porečke reke, koju preseca i ide dalje na istok, izlazi na put broj 5105 i nastavlja
putem ka istoku, a preko mesta Kraka Vujenje do trigonometra 277m/n.v.. Granica dalje nastavlja prem a jugoistoku ispod meta zvanog Cigansko goblje i sve do zajedničkog puta i međe sa
K. O. Vratna, nastavlja na sever zajedničkim putem i garnicom K. O. Topolnice i K.O. Vratna preko kote 482, trigonometra 498 m/n.v., preko Kulmea Mare sve putem do kote 475 m/n.v., i
dalje putem na sever do tromeđeK.O. Udovica , Mosna i K.O. Topolnica, nastavlja zajedničkim putem prema severu i granicom K.O. Mosna i K. O. Udovica, nastavlja zajednićkim putem na
sever preko trigonometra 498 kote 500 i trigonometra484, nastavlja prema severu zajedničkim putem im granicom K.O. Mosna i K.O. Miroč preko trigonometra462 i preko mesta zvanog
Šupljajka, gde skreće na istok preko kote do sela Miroč, zatim skreće na sever do trigonometra 508 i nastavlja granicom K.O. Miroč i K.O. Golubinje do mesta zvanog Filipovo brdo do
trigonometra 520, i u potpunosti je obeležena prema prethodnom opisu.
Istočnu granicu celm dužinom čini GJ”Miroč”.
Dalje granica ide na sever, polazi od Dunava nešto iza ušća V. Gradešnice u Dunav, krivuda stranom ispod Kule; pod Caretnom silazi u potok M. Gradešnica, okružuje sliv ovog
potoka skoro sredinom strane ispod Strana, da bi krivudavao, padinom sa južne strane Strnjana penjala na istok sve do pećine Gradešnice.
Od pećine granica zavija na sever ispod 13. odeljenja.
Odeljenja 1 - 4 su odvojena Celina ispod ( zapadno od ) sela Miroč. Okružuju ih Filipovo brdo, GJ” Miroč” i bočni potok Golubinjske reke.
Zapadnu granicu ove gazdinske jedinice globalno čini Porečki zaliv i ona je ispresecana enklaviranim privatnim posedom, koji se širokim grebenom uvlači visoko na istok ka
glavnom grebenu.
Južna granica je takođe , izlomljena i polazi od Mosne osnovnim grebenom Čoka NJalta, skoro do kote 455m. Ispod ove kote vraća se obavijajući odeljenja 53 i 54 u slivu potoka
Nedeljković. Iza kota 455 granica se penje grebenom ispod Čoka Modža ( 507) ide preko Čoka Ferga do gtanice Nacionalnog parka.
Posebni celinu čini sliv potoka Količana, odeljenja 55 – 64. Granice ovog sliva na severu je sam potok sa bočnom pritokom.
Južnu granicu čini greben Kraku Vujen (delom i istovremeno) GJ “Crni Vrh II”.
Granice odseka i odelenja, kao i spoljna garnica gazdinske jedinice, obeležene su na terenu prema važećem pravilniku.
1.1.3. Površina
Ukupna površina gazdinske jedinice iznosi 1817.6ha.
Struktura površina prema iskazu površina prikazana je u sledećoj tabeli:
Vrsta zemljišta
1. Šume
2. Šumske kulture
3. Šumsko zemljište
Šume i šumsko zemljište
4. Neplodno
Površina
ha
1819.91
0
19.54
Zastupljenost
%
98.9
0.0
1.1
1839.45
0
98.8
0.0
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
7
Vrsta zemljišta
5. Za ostale svrhe
Ostalo zemlji[te
6. Zauzeće
Površina gazdinske jedinice
7. Tuđe zemljište
Svega:
Površina
ha
21.66
Zastupljenost
%
100.0
21.66
0
1861.11
61.18
1922.29
1.2
0.0
96.8
3.2
100.0
Struktura površina prema kategoriji šuma i vrsti zemljišta:
Kategorija šuma i vrsta zemljišta
1. Visoke šume
2. Izdanačke šume
3. Šumske kulture (>20 god.)
4. Šikare
5. Šibljaci
Svega obraslo
6. Šumsko zemljište i livade
7. Neplodno
8. Za ostale svrhe
Svega neobraslo
Ukupno GJ
9. Tuđe zemljište
Ukupna površina:
Površina
ha
1494.86
255.19
3.39
62.66
3.81
1819.91
19.54
Zastupljenost
%
82.1
14.0
0.2
3.4
0.2
97.8
1.0
21.66
41.2
1861.11
61.18
1922.29
1.2
2.2
96.8
3.2
100
1.2. Imovinsko - pravne prilike
1.2.1. Državni posed
Gazdinska jedinica “Crni Vrhi”, nakon proglašenja Nacionalnog parka “Đerdap”, je u gazdinskom smislu poverena na gazdovanje i upravljanje Preduzeću acionalni park “Đerdap”, sa
sedištem u Donjem Milanovcu.
Šume i šumska zemljišta ove gazdinske jedinice, nalaze se u sastavu sledećih katastarskih opština, kao što je prikzano u sledećoj tabeli:
Naziv Katastrske Opštine
Površina (ha)
KO Miroč
107.54
KO Golubinje
252.40
KO Mosna
1171.22
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
8
Naziv Katastrske Opštine
Površina (ha)
KO Topolnica
329.95
Ukupno:GJ
1861.11
1.2.2. Privatni posed
U gazdinskoj jedinici “Crni Vrhi” postoje 39 enklave sa ukupnom površinom od 61.18ha. Pregled privatnih površina unutar poseda koji je u vlasništvu Nacionalnog parka “Đerdap” prikazan
je u sledećoj tabeli i to po odeljenjima, rednim brojevima enklava u odeljenjima, kulturama, vrstama zemljišta i površinama.
Pregled tuđeg enklaviranog zemljišta u gazdinskoj jedinici “Crni Vrhi”:
Odeljenje
Broj
enklave
Vrsta zemljišta
Površina
ha
4
1
Pašnjak
2.29
4
6
Livada
0.48
7
1
Šuma
0.02
7
2
Šuma
0.01
7
3
Šuma
0.30
9
1
Šuma
0.08
9
2
Šuma
0.19
10
1
Šuma
0. 07
11
1
Šuma
2.91
11
4
Šuma
0.85
12
1
Njiva
11.60
13
1
Njiva
1.14
15
1
Livada
3.59
16
1
Livada
1.37
24
5
Livada
0.34
24
6
Zgrade i dr.obj.sa ok.
0.31
25
1
Pašnjak
1.84
26
4
Šuma
0.09
29
1
Njiva
0.59
29
2
Livada
0.35
29
3
Livada
0.9
30
1
Livada
3.58
31
1
Pašnjak
2.94
36
1
Šuma
0.21
36
2
Šuma
0.25
37
2
Šuma
0.13
40
2
Šuma
0.87
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
9
Odeljenje
Broj
enklave
Vrsta zemljišta
Površina
ha
3
Šuma
0.01
40
4
Šuma
0.01
41
1
Šuma
0.13
43
3
Njiva
1.67
44
1
Njiva
1.23
44
2
Livada
0.44
44
5
Šuma
1.82
45
1
Livada
2.35
46
1
Livada
3.77
48
1
Livada
2.60
50
1
Livada
4.12
52
2
Šuma
1.27
52
3
Šuma
0.44
52
4
Šumsko zemljište
0.05
52
5
Šuma
0.40
60
2
Livada
2.50
60
3
Livada
1.15
40
Ukupno:
61.18
1.2.3. Spisak katastarskih parcela
Spisak katastarskih parcela koje čine površinu gazdinske jedinice “Crni Vrh”, a kojom gazduje Nacionalni park “Đerdap”,po Katastarskim Opštinama, po brojevima katastarskih parcela,
mesenim (lokalnim) nazivima, vrstama zemljišta (kulturama), i površini, dat je u sledećim tabelama:
Katastarska opština Golubinje
Parcele
Vlasništvo
KO
5289
NP
golubinje
197663
5153
NP
golubinje
2271
5152
NP
golubinje
48746
5156
NP
golubinje
151945
5622
NP
golubinje
539
5234
NP
golubinje
476470
5628
NP
golubinje
4783
5375/2
NP
golubinje
940252
5374/3
NP
golubinje
17465
5375/1
NP
golubinje
389432
5541
NP
golubinje
294398
Ukupno KO Golubinje
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
Površina(m2)
2523964
10
Katastarska opština Miroč
Parcele
Vlasništvo
KO
Površina(m2)
932/1
NP
miroc
1028272
869/1
NP
miroc
42870
933/1
NP
miroc
4309
Ukupno KO Miroč
1075451
Katastarska opština Topolnica
Parcele
Vlasništvo
KO
Površina(m2)
1100/2
NP
topolnica
20156
1300/2
NP
topolnica
41666
1313
NP
topolnica
213508
5090
NP
topolnica
4096
1100/3
NP
topolnica
2620
1101
NP
topolnica
2797962
783/1
NP
topolnica
189680
934
NP
topolnica
29828
Ukupno KO Topolnica
3299516
Katastarska opština Mosna
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
Parcele
Vlasništvo
KO
Površina(m2)
3040/1
NP
mosna
3303
2016
NP
mosna
11686
2972
NP
mosna
13442
2970
NP
mosna
525
2969
NP
mosna
395719
1607
NP
mosna
779650
1620
NP
mosna
348
3012
NP
mosna
6914
1611
NP
mosna
355
1608
NP
mosna
453
1665
NP
mosna
84494
1617
NP
mosna
1568
1618
NP
mosna
814
1613
NP
mosna
128
3008
NP
mosna
3838
1447/2
NP
mosna
651002
1432
NP
mosna
4000
1447/1
NP
mosna
5063
1431
NP
mosna
2097542
2990/2
NP
mosna
4401
2989
NP
mosna
8023
11
Parcele
Vlasništvo
KO
1440/2
NP
mosna
1820
1437/2
NP
mosna
2460
1441
NP
mosna
987
1446
NP
mosna
651
1425/2
NP
mosna
1680
1425/3
NP
mosna
363
1422/3
NP
mosna
2650
1424/2
NP
mosna
700
1421
NP
mosna
2900
1422/2
NP
mosna
5720
3087
NP
mosna
441
1570
NP
mosna
233538
1236
NP
mosna
326
1234
NP
mosna
2148
1407
NP
mosna
435
1239
NP
mosna
3060
3010
NP
mosna
10213
1247/1
NP
mosna
154423
1402
NP
mosna
684498
1242/1
NP
mosna
1217509
1230
NP
mosna
975
1492
NP
mosna
428
1427
NP
mosna
9116
1419
NP
mosna
1440
1417/1
NP
mosna
2525995
23/2
NP
mosna
1500
25/2
NP
mosna
1242
25/1
NP
mosna
1102
26
NP
mosna
12428
27
NP
mosna
1555514
1
NP
mosna
1202678
Ukupno KO Mosna
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
Površina(m2)
11712208
12
2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA
2.1. Reljef i geomorfološke karakteristike
Reljef i geomorfološke prilike ovog predela su složene sa različitim geomorfološkim oblicima: široki platoi i grebeni, uski hrptovi, strme ili blage padine, plitke i duboke uvale.
Posebno je važna, sa ekološke tačke gledišta, konfiguracija terena, koja obuhvata kompleks geomorfoloških elemenata.Tako će grebeni, oko kojih su rasprostranjeniu i okružuju ih viši
grebeni, ekološki drugačije delovati,od onih koji nisu zaklonjeni drugim višim grebenima. Znatne ekološke razlike su između širokih i uskih grebena , kao između strmih i blagih
padina, ili plitkih i dubokih uvala.Međutim , najvažniji geomorfološki činilac, koji je imao najveću ulpgu u određivanju razvitka određenih tipova šuma i njihovih međuodnosa u
vertikalnom i horizontalnom rasprostranjenju karakter ukupnog reljefa celog područja je : mali masivi ispod 1000 m nadmorsk visine dominiraju područjem, povezani niskim
grebenima i među ovima , manje ili veće dubine.
Pre svega je značajan sa ekološkog aspekta, ekološko- termički takon masa: „Ukoliko je masiv niži i odvojen od drugih masiva uvalama i ravnicama, utoliko će
Biti hladniji i vlažniji u odnosu na veliku planinsku masu“ (Mišić, V. 1976.). Velika masa se sporo zagreva ( najviši njeni donji delovi) i sporo hladi, dok se mala masa brzo zagreva i brzo
hladi. Ovaj „termički zakon masa“ objašnjava činjenicu da je na velikim masivima vegetacija pomerena znatno naviše, ka hladnijim delovima, dok su niže, jer je mikroklima
svežija, uslovljeno da se mozaično smenjuju bukove i hrastove šume, u zavisnosti od ekoloških osobina staništa, a granica planinske bukve je znatno spuštena, negde i do 500 m
(550) nadmorske visine, kakav je slučaj sa masivima Miroč i Crni Vrh. Osim toga specifična konfiguracja terena, sa brojnim potocima uslovljava znatno povećanu relativnu vlažnost
vazduha, česte magle , a veliki broj osojnih, zaklonjenih strana, doprinosi većoj mezofilnosti ovih staništa. Ovome doprinosi i veliki broj potoka, koji su stalno i leti bogati vodom.
Uticaj Dunava na prostor ove gazdinske je značajan, on omogućava povećanu vlažnost vazduha, i uticaj magle, koje dolinom reke mogu lako dopreti do predela Crnog Vrha, koji je povezan
potocima i njihovim dolinama, sa glavnim rekama – pritokama Dunava.
Analizirajući uticaj ekoloških faktora na prostoru ove gazdinske jedinice možemo zaključiti sledeće:
1.
2.
Osnoni faktori koji su uslovili dominaciju mezofilnih vrsta na malim nadmosrskim visinama u predlu sa dugim, toplim i suvim letom (Severoistočna Srbija) su:
•
termički zakon masa
•
veliki broj uvala sa povećanom relativnom vlagom vazduha
•
veliki broj osojnih padina sa vlažnijom mikroklimom
•
složen sistem potoka i rečica
•
silikatna podloga
•
blizina Dunava
Dominacija šume kitnjaka i graba na širokim platoima grebenova iznad 350 m/n.v. do 550 m/n.v., iz razloga:
•
promene klime sa visinom
•
plakornog terena na platoima grebena
Uopšteno govoreći u Srbiji je izražena pojava (Dinić 1978. Godine) klimaregionalnost šuma kitnjaka i graba (LJuerco – Carpinetum serbicum) na malim masivima. To znači, da se
sa visinom smenjuju tip šume sladuna i cera (LJuerco – frainetto serris) na malim masivima, sa šumom kitnjaka i graba (LJuerco Carpinetum typicum).
2.1.1 Orografski uslovi
Kompleks ove gaydinske jedinice se naslanja na Dunav.Prema orografskim uslovima, na prostoru koji zauzima GJ “Crni Vrh”, jasno se diferenciraju dva orografska dela: male
zaravni i kanjonski deo oko reke Dunav.
Zaravnjeni delovi su bogato obrasli visokim šumama bukve i hratsova sa mnoštvom drugih vrsta, vrednim i očuvanim koje imaju zaštitno – proizvodni karakter.
Posebno su značajni kanjonski delovi. Oni predstavljaju jedinstven refugijum ,gde su se do danas očuvale životne zajednice reliktnog karaktera sa izvornim i iskonskim karakteristikama.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
13
2.1.2. Konfiguracija terena
U makromorfološkom smislu, ova gazdinska jedinica predstavljaa karstnu visoravan, koja se visoko izdiže nad vodotokom Dunava. Teren je većim delom strm, do vrlo strm, izlomljen, sa
uvalama, vrtačama, često nepristupačan.
To je turistički izuzetno atraktivan prostor, a uz raznovrsnost flore i faune je jedinstven čak i u širim razmerama.
2.1.3. Nadmorska visina
Najniža kota GJ “Crni Vrh” iznosi 95m nadmorske visine, a najviša Miroč 508m n.v. Ukupna visinska razlika iznosi 413m n.v., što ukazuje na značajne razlike uslova za uspevanjee
pojedinih vrstadrveća i ukupne ekološke razlike. Najznačajnije visinske razlike su na stranama okrenutim prema Dunavu.
Značajni vrhovi u ovoj gazdinsko jedinici su i Čoka Modža 507m. n.v.,Vratna kote 482, trigonometra 498 m/n.v., Kulmea Mare kote 475 m/n.v., i i trigonometr Miroč 484m n.v., zatim
trigonometar 508m.n.v., Čoka NJalta, kote 455m odeljenja 53 i 54 Kraka Vujenje do trigonometra 277m/n.v., i dr.
Uopšte za čitavu GJ visinske razlike su relativno male, ali su one ipak dovoljne da u ukupnom visinskom dijapazonu izdvoje visinske zone, koje su među sobom, osetnije razlikuju po
kompleksu ekoloških uslova, te zbog toga pružaju različite mogućnosti za nastanak, razvoj i gajenje različitih tipova šuma po sastavu, strukturi i dr. osobinama.
2.1.4. Nagib
Imajući u vidu uslove reljefa i konfiguraciju terena, kao i znatne visinske razlike, velikim delom gazdinske jedinice preovlađuju veoma strmi nagibi, na pojedinim delovima i vrletni, sa
pojavom litica, vertikalnih strana i uopšte nepristupačnih terena.
Umereno strmi nagibi preovlađuju u delovima (pojasu) blagih zaravni terasa, na vrhovima grebena.
Ovakvi uslovi nagiba odražavaju se na šumske zajednice ovog područja, njihov sastav i druge karakteristike.
2.1.5. Ekspozicija
Usled raznovrsne, razvijene i “bogate” konfiguracije terena zastupljene su skoro sve ekspozicije, pa je teško govoriti o nekoj opštoj eksponiranosti. Ipak, površinski je najzastupljenija
jugoistočna i jugozapadna ekspozicija. Ovde je zastupljena i zapadna ekspozicija.
U pojedinim delovima gazdinske jedinice promene ekspozicije su često vrlo nagle i one se odražavaju i na ostale uslove sredine: insolaciju, toplotu tla, karakter i fizičke i hemijske osobine
zemljišta, što direktno utiče i na sastav i stanje vegetacije i pojavu određenih šumskih
zajednica. Sve ovo utiče na opšte bogatstvo vrsta i zajednica, naročito šumskih.
2.2. Geološka podloga i tipovi zemljišta
Iz oblasti istorijske geologije, za ovo područje je interesantno ugačije mezozojsko (srednje) doba, odnosno period krede, kojim se završava mezozojsko doba. U tom periodu su se pored
ostalog na mnogo većim površinama stvorili razni peščari, krečnjaci, laporci i druge taložne stene. Naročito je značajna Donja kreda, koja je zastupljena sa flišnim peščarima,
glinenim škriljcima, laporcima i krečnjacima.
Geološka podloga i zemlišne tvorevine
Osnova za poznavanje ukupnih edafskih krakteristika na području gazdinske jedinice „Crni Vrh“ su proučavana zemljišta i kartografski radovi (Topalović, M. 1973) izvršeni u
okviru biološke osnove, izrađene u cilju stvaranja fundamenta racionalnijem kreiranju šumskog gazdovanja.
Na osnovu provedenih istraživanja navedenog autora, zemljišta su razvrstana na dve skupine supstrata:
A. zemljišta na kiselim silikatnim supstratima, i
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
14
B. zemljišta na karbonatnim supstratima
A) Zemljišta na kiselim silikatnim supstratima
Humusno silikatna zemljišta (ranker)
Proučen je na više lokaliteta u gazdinskoj jedinici „Crni Vrh“; odeljenja
14, 18, i 22. Preovlađuju profil u acidofilnoj bukvi sa mahovinom (Musco – Fagetum u 18, i 22 odeljenju, au jednom slučajuzatečena je šuma kitnjaka i graba.
Radi se o distričnom tipu rankera sa mogućim prelazima ka eutričnom podtipu na supstratima iz krednih i jurskih sedimetnih serija bogatijih bazama.
Preovlađuju regolitički varijeteti sa prelaznim AC horizontom. Solum, u užem smislu, iznosi najčešće 25-30 cm, mada fiziološka dubina može biti i znatno veća.
Morofologija humusnog horizonta varuira u zavisnosti od lokalnih uslova. U slučaju Crnog Vrha karakteristično je za donje padine grebena i bolje sklopljene sastojine da se
zemljište permanentno obnavlja (pod uticajem delivijalnih procesa) i sekundarno obogaćuje organskim komponentama.
Forme ovih zemljišta su zavisne od matičnog supstrata. Peskovito ilovasto,skeletne forme su češće kod proterozojskih gnajseva i kvarcita (odeljenje 22). Na seriji peščari-glinci
javljaju se najčešće ilovaste forme (odeljenje 14).
Količina skeleta za obe forme je neujednačena, visoka i ne pada ispod 40% u A – horziontu,a u prelazima Ac-horizontu dostiže 60 – 80% (odeljenje 14 i 18).
Analizirani uzorci pokazuju jako kiselu reakciju, ispod 5,5 H20 (pa i ispod 5,0) i niske vrednosti zasićenosti bazama.Količina humusa znatno varira, 8 – 16% u prelaznom AC –
horizontu obično pada na 1/2 gornje vrednosti. Odnos C/N održava dosta nepovoljne uslove za transformaciju organske materije.
Proizvodna vrednost rankera je niska, naročito za vrste većih zahteva i mezofilne vrste, kao što je bukva.Mala dubina, velika količina skeleta i strmi nagibi uslovljavaju suv
podklimat ovih zemljišta u kojima se stvaraju ili lako gube stvorene rezervne vlage.
Kiselo smeđe zemljište (distrični kambiosol)
Distrično smeđe zemljište, karakteriše kisela reakcija, nizak stepen zasićenosti bazičnim katjonima. Uglavnom su to zemljišta slabije obezbeđena pristupačnim kalijumom, a fosfor je
najčešće izrazito deficitaran.
To je rezultat slabe zastupljenosti baza u geološkoj podlozi. Sadržaj humusa u humusno akumulativnom horizontu je visok, a samim tim i sadržaj ukupnog azota. Uslovi za mineralizaciju
azota zavise od karakteristika fitocenoze, odnosno od hemijske prirode organske materije. Na nižim nadmorskim visinama, u hrastovom i bukovom pojasu, pod lišćarskim vrstama,
gde su i mikroklimatski uslovi povoljniji intenzivnije je oslobađanje hranljivih materija iz humusa i organske materije. Fizičke osobine ovih zemljišta uglavnom karakteriše lakši
teksturni sastav, što se odražava na njihovu dobru popustljivost za vodu i dobru aerisanost.
To je zemljište koje pruža loše uslove za ishranu biljaka. Distrična smeđa zemljišta se obrazuju na kvarcno - silikatnim supstratima s malom količinom bazičnih katjona (peščari, glinci,
kristalasti škriljci, kisele eruptivne stene). Ova su zemljišta većinom rasprostranjena u humidnim oblastima (godišnje padavine iznad 700 mm), a to je zemljište brdsko - planinskih
regiona i pretežno zauzima severne (strmije) padine. Prirodnu vegetaciju ovih zemljišta čine raznovrsne lišćarske, četinarske i mešovite šume. Manja količina potencijalnih minerala
u supstratima na kojima se obrazuje distrični kambisol, ne omogućuje intenzivniju agrilosintezu, pa je stepen obogaćivanja glinom (B) horizonta često neznatan. Nedostatak
primarnih gvođevitih minerala uzrok je slaboj akumulaciji slobodnih oksida gvožđa, zbog čega je boja (B) horizonta ovde svetlosmeđa do oker - žuta.
Transformacija organskih materija teče u ovoj distričnoj sredini u pravcu stvaranja običnog humusnog horizonta. Dalji razvoj distričnog kambisola zavisi od vrste supstrata i bioklimatskih
uslova i može ići u pravcu ilimerizacije (na glinovitijim supstratima), ili u pravcu opodzoljavanja (na izrazito peskovitim supstratima).
Distrični kambisol predstavlja jedno od najrasprostranjenijih zemljišta u brdsko - planinskim regionima, a naročito u humidnim oblastima sa najvećom frekvencijom pojavljivanja između
400 - 1.000 m.n.v.
Distrični kambisol je dublji od 30 cm, najčešće 60 - 80 cm i zavisno od tvrdoće stene može imati litični i regolitični kontakt (A - (B) - C - R; ili A - (B) - R). Humusni horizont ne prelazi 15
cm, debljina kambičnog (B) horizonta varira od 20 - 60 cm, a njegova boja je obično žutosmeđa.
Granulometrijski sastav distričnog kambisola varira zavisno od prirode supstrata, ali najčešće se nalazi u području peskovito - ilovastom, uz manje ili veće prisustvo skeleta.
Sadržaj humusa jako varira, a najviše zavisi od nadmorske visine, sadržaja gline i nagiba terena, tako da u pojasu bukve iznosi 5 - 10 %; u pojasu bukve - jele - smrče kreće se oko 10 - 20 %.
Sadržaj pristupačnih hranljivih materija uglavnom je nizak (osim sadržaja K2O), jer fosfor sa aluminijumom gradi nerastvorna jedinjenja, a azot se zbog obrazovanja moder humusa
isključuje iz biološkog ciklusa i inaktivira. Nizak stepen zasićenosti baza i nizak nivo trofičnosti su glavni ograničavajući faktori produktivnosti distričnih kambisola, dok njihova
dubina i ostala fizička svojstva najčešće nisu nepovoljni, pa se ova zemljišta mogu smatrati srednje produktivnim šumskim zemljištima.
Proučeno je više lokalititeta, većim delom jurskim i krednim sedimentima i po jedan profil na zelenim škriljcima tekijskog kristala i proterozojskim gnajsevima i kvarcitima.
Na ovim zemljištima javljaju se sledeće šumske zajednice: (LJuercetum montanum (odeljenje 7; 65), LJuercetum – Carpinetum moesiacum (odeljene 11 i 53),Fagetum
montanum juglandetosum (odeljenje 23), Luzulo Fagetum montanum (odeljenje 2, 13, 17, 27, 28, 31, 47, 15, 6, 21, 64)
U okviru pojedinih varijeteta podeljenim prema matičnim supstratima, istraženi profil distričnog kambiosola imaju sledeće osnovne morfološke karakteristike:
1.Na seriji krednih i jurskih konglomerata, peščara i glinaca:
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
15
-skeletno (50%), duboko (100cm) zemljište na peščarima, vidljiv prelazni A/B horizont (10-22 cm). Smeđi (B) horizont je 22 – 100 cm, smeđe boje sa sivom nijansom, jako skeletan,
celom dubinom ilovast, agregati se lako mrve pod prstima (odeljenje 2);
-malo skeletno (10 – 15%) duboko, litzički kontakt 75 cm, struktura (A1 horizont) vrlo nestabilna orašasta (odeljenje 13);
-matični supstrat je sitnozrni peščar, sadržaj skeleta nizak, duboko 65 cm, humusni sloj skoro izostaje zbog deluvijalnog procesa na strmom nagibu, mezofilna je varijanta distričnog
kambisola (odeljenje 17);
-podloga sitnozrni peščar, duboka forma (80 cm), prelaz iz A u (B) difuzan, skelet raste sa dubinom, prosečno ga ima 25 – 30%, suv pedoklimat (odeljenje 11);
-tipičan profil na peščarima, dubine 50 cm, skelet krupan, rastresit, tamno – smeđ, (B) je rude boje, znatno vlažniji od A1 (odeljenje 27);
-slabo skeletno, duboko, sa intenzivnom aktivnošću humifikatora (odeljenje 28);
-teži po sastavu od gnajseva i jurskih konglomerata, dubok (65 cm) skeletan u (B) horizontu do 30%, humusni sloj slabo izražen, struktura izražena i stabilna (odeljenje 31);
-podloga kvarcni i peščar i konglomerat, otporni i tvrdi, prisutni u profilu u vidu skeleta do 5%, humusni sloj 16 cm, litički kontakt 67 cm, peskovito ilovast po tektsturi, suv pedoklimat
(odeljenje 47);
-podloga meki, sivkasti peščari, skelet vrlo visok 60 – 70%, peskovita ilovača, slaba struktura, dobra biološka aktivnost (odeljenje 53);
-podloga serija peščara – konglomerata, vrlo moćan A1 (0 – 22 cm) sa zrelim tipom humusa, struktura slabo izražena i nestabilna (odeljenje15).
2.Na zelenim škriljcima tekijskog kristala:
-dubina 85 cm, slabo razvijen humusni horizont koji oštro odskače od smeđeg horizonta. Diferencijalnost po teksturi slaba, svuda peskovita ilovača, sadržaj skeleta do 20%, struktura
slabo izražena, agregrati nestabilni (odeljenje 58);
-vrlo dubok litički kontakt (100 cm) povoljne vodne osobine (odeljenje 68).
3.Na gnajsevima i kvarcitima:
-matični supstrat je okcasti gnajs sa krupnim zrnima feldspata. Humusni horizont slabo izražen, sivo smeđ, po mehaničkom sastavu ujednačen po dubini, peskovito ilovast (odeljenje 6);
-izraženija struktura nego kod proseka za naredne peščare i nešto teži po granulometrijskom sastavu, ali slabije stabilne strukture (odeljenje 7);
-plitak profil na pegmatitskom gnajsu (42 cm), fiziološka dubina znatno veća jer koren prodire u trošnu podlogu, peskovito ilovast celom dubinom, sadržaj skeleta 40%, povoljna
transformacija prostirke (odeljenje 21);
-litički kontakt (65 cm) na strmom nagibu. Humusni horizont jako izražen, mehanički sastav celom dubinom peskovita ilovača, skelet do 20%, struktura nestabilna, transformacija
humusa povoljna (odeljenje 64).
4.Na starijim paleozojskim granodioritima:
-humusni horizont izražen (12 cm), struktura nestabilna i slabo izražena, ujednačen peskovito ilovast sastav, sadržaj sitnog skeleta do 20%, raspadanje organske materije povoljno
(odeljenje 64).
Podtipovi kiselog smeđeg zemljišta (tipični i limerizovani) variraju zakonomerno od tipa supstrata. Na seriji kredno - jurskih sedimanata ilimerizovani podtip se sreće kod
glinovitih, ali još uvek dobro areisanih supstrata. Kvarcni peščari i konglomerati iz ovih serija nemaju dovoljno potecijalne snage za takvu evoluciju mineralne komponente koje idu u
pravcu formiranja luviosolsa.
Neogeni, salabo dijagnozirani peščari daju skeleta, plitka i pedoklimatski , uglavnom, ekstremna , suva zemljišta. Slične, mada ne toliko povoljne, osobine pokazuju i gnajsevi i
kvarciti. U tom pogledu najpovoljnije stoje zeleni škriljci tekijskog pristalina na kojima distrični kambiosol imaju ujednačen, povoljan ilovan sastav, ili početak procesa ilimerizacije, i jako
povoljne vodne osobine, a slično se ponašaju i stariji paleozojski granodioriti.
Vrednost reakcije je 5,5 pH jedinica u H20 ili niže, a u degradacionim bukovim i hrastovim šumama (Musco – Fagetum i Musco – LJuercetum) reakcija je veoma kisela i pada
ispod 4,8. Baze su skoro potpuno odsutne u jednom broju profila.
Kambiosoli pod bukvom imaju veće proizvode potencijale, a kao problem se mestimično javlja ubrzavanje kruženja materije intezivnijim razlaganjem humusa.
Proizvodna vrednost distričnih kambisola nije ujednačena i zavisi od više faktora: dubine, teksture, biološke aktivnosti i dr.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
16
Ilimerizovano zemljište (Luvisol)
Ilimerizovano zemljište (Luvisol) su duboka zemljišta, uglavnom su težeg teksturnog sastava, što ih čini slabije propustljivim za vodu. Formirani su na seriji jurskih i krednih
sedimenata i zelenih škriljaca tekijskog porekla, a znatno ređe na starijim palezojskim granodioritima. Na ovom zemljištu se, najčešće javlja zajednica Luzulo – Fagetum montanum.
Osnovne morofološke karakteristike ovog zemljišta su:
• jako dubok luvisol na sitnozrnom peščaru, Bt boje tamno smeđe sa crvenkastom nijansom, počinje na 80 cm, vrlo je zbijen i sa ogromnim flekama (odeljenje 49)
• odsustvo skeleta, čak i retka zrnca kvarca, dubina veća od 100 cm, eluvijalni 5 do 28 cm, sive boje, i intezivno marmorira (odeljenje 62)
• humus izražen (15cm) što je uobičajeno za luvisole, iluvijalni zbijen, teško se kopa,strukturan, agregati orašasti (4 do 6 cm) marmoriranje slabo izrženo (odeljenje 44)
Profil na kome je vršena analiza pokazuje znatne sličnosti u pogledu teksture. Humusni horizonti su po pravilu karaktera ilovače, eluvijalnog sastava, a pojavljuje se i iluvijalna
glinovita ilovača – glina.
Glavna zona eluvacije po pravilu ima najviše vrednosti reakcije i prisustva baza u adsorptivnom kompleksu, sa vrednostima sličnim kao kod distričnih kambiosola.
Luvisoli zbog velike dubine i povoljnog vodnog režima kao najvažnijh regulatora bioloških procesa u zemljištu imaju ujednačeno visoke biološke vrednosti (režim azotne ishrane,
sinteze hu8musa, oslobađanje mineralnih materija), što delom doprinosi da se luvisoli smatraju najproizvodnijim zemljištima ovog kompleksa.
B) Zemljišta na karbonatnim supstratima
Krečnjačka crnica
Ovaj tip zemljišta je zastupljen na manjoj površini ove gazdinske jedinice, i to u manjim mozaičnim (mitosekvencama) sa smeđim krečnjačkim zemljištem kao drugim članom, na
jurskim kontaktnim krečnjacima.
Evidentirana su u okviru zajednice Carpinetum orijentalis syringosum + Syringetum vulgaris.
Istraživanja na pedološkim profilima su pokazala da se radi o crnicama mul – tipa, plitkog soluma (oko 20 cm). Prisutna su dva pod tipa organominerala, sa stabilnom , izraženom
strukturom i formiranim organomineralnim kompleksom, i posmeđena sa inicijalnim kambičnim horizontom manje moćnosti od humusnog horizonta.
Ovaj tip zemljišta u već navedenim zajednicama šiblja, dao je podatke o njihovom sastavu, zaključno sa klasom ilovače i najviše 54% gline. Količina humusa odgovra crnicama
višeg pojasa nego što je prostor koji zauzima ova gazdinska jedinica (12.3 do 15. 4%), uz vrlo povoljan odnos C/N (12- 14).
Proizvodna vrednost ovog zemljišta je jako niska. Ona su jako plitka, i imaju malu mogućnost zadržavanja vode.
Smeđe krečnjačko zemljište
Ovaj tip zemljišta je zastupljen u kombinaciji sa crnicom. Sastav ovih zemljišta je malo složeniji zbog različitog karaktera jurskih krečnjaka. U njima se smenjuju jedri krečnjaci
jako niskog sadržaja nerstvorenog ostatka sa krečnjacima sa više laprovite ili silikatne komponente. Prisustvo rožnaca u krečnjacima povećava heterogenost ovih supstrata zbog čega se oni
moraju svrstati u silikatno karbonatnu seriju jderih krečnjaka sa manje – više siliktnim sedimentima (laporci, laporoviti krečnjaci, rožnaci).
Karbonatni članovi ovih serija obično daju smeđa krečnjačka zemljišta različitih svojstava. Prisutsvo laporaca u ovim serijama daje eutrična smeđa zemljišta (eutrične kambiosole)
koji po hemijskim osobinama stoje između kmbisola i smeđih zemljišta.
Proizvodna vrednost ovih zemljišta varira zavisno do karaktera podloge. Tipični (klkokambisol) se u ovom pogledu ne razlikuje od crnica, a prisustvo silikatne komponente
povećava njihovu dubinu, poboljšava vodne osobine, a time pozitivno utiče na proizvodnu vrednost zemljišta.
Opšti osvrt: Obzirom na mehanički sastv zemljišta i nagib terena šumska zemljišta su uvek izložena eroziji. Ova gazdinska jedinica koja ima veliku površinu u kategoriji strmih i vrlo
strmih terena, i sami tim je jako izložena potencijalnom spiranju i vodnoj eroziji. U tom smislu a posebno uvažavajući funkcije šuma u ovoj gazdinskoj jedinici, se mora voditi
računa prilikom planiranja korišćenja šumskih resursa ove gazdinske jedinice, sa akcentom na što je moguće veću odmerenost u izntezitetu zhvata, prilikom ekspolatacije šuma.
Generalno proizvodnost zemljišta ove gazdinske jedinice je na relativno niskom nivou. Poterbno je racionalnim gazdovanjem, i adekvatnim uzgojnim merama sprečiti proširivanje započetih
erozionih procesa na manjim delovima u ovoj gazdinskoj jedinici.
Zbog složenijih geološko - pedoloških uslova u ovoj gazdinskoj jedinici i potrebe utvrđivanja razlika u nijansama i procesima, neophodno je nastviti sa još detaljnijim ispitivanjima
pedoloških uslova. Ispitivanje pedoloških uslova trebalo bi izvesti pre svega u određivanju tipova zemljišta, u onim delovima gazdinske jedinice, gde ta ispitivanja nisu sprovedena u
adekvatnom obimu. Uutvrđivanja biekoloških i proizvodnih karakteristika zemljišta, ima za cilj, adekvatan odabir odgovarajućih vrsta drveća, i propisivanje što optimalnih rešenja u
tehnologiji uzgoja šuma.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
17
2.3. Hidrografske karakteristike
Hidrografske karakteristike ove gazdinske jedinice tesno su povezane sa Dunavom.
Površina ove gazdinske jedinice ispresecana je mnogobrojnim vodotocima, koji su uglvnom vodosnadbeveni tokom cele godine, sa manjmim promenama količine vode tokom godine.
Glavni vodotoci u gazdinskoj jedinici „Crni Vrh“ su: Mala Gradašnica, Velika Gradašnica, Korešinski potok, Potok Mosna, Nedeljkovac potok, sa svojim sekundarnim vodotocima, koji se
ulivaju koji se ulivaju u napred nabrojane, i na taj način činećei vodom bogat teren.
Slivna područja u ovoj gazdinskoj jedinici dta su u sledećoj tabeli:
Naziv sliva
Odeljenja
Sliv Golubinjske reke
1 do 4
Sliv Garadašničke reke
5 do 23
Sliv reke Mosne
24 do 29
Sliv potoka Korešin
40 do 54
Sliv potoka Količan
55 do 64
Ovako bogat mrežni sistem vodotoka je jedan od osnovnih karakteristika izraženosti reljefa, a samim tim jako dosta utiče na vrednosti mikroklime, što sve skupa uslovljava pojavu različitih
šumskih vrta i zajednica.
2.4. Klima
Klimu jednog kraja ili područja čini skup vremenskih pojava i procesa u atmosferi, koja za prostor gazdinske jedinice ima obeležje kontinentalnosti, sa izvesnim specifičnostima
subhumidne klime. Klimat za područje gazdinske jedinice u osnovi određuju prodor hladnih vazdušnih masa preko Đerdapa iz Vlaške nizije i prodor uticaja jadransko atlanske klime sa više
padavina i vlage.
Prelaz iz hladnog (zimskog) u topli (letnji) period relativno je kraći i oštriji, za razliku od prelaza iz toplijeg (letnjeg) u zimski (hladniji) koji je duži i postepeniji.
Klima deluje veoma snažno na biljni svet. Ona uslovljava uglavnom raspored u građu biljnog pokrivača. Klima deluje skupno, ali se često dešava da i njeni pojedini elementi deluju posebno.
Klima je važan činilac u pedogenezi zemljišta i limitirajući faktor u razvoju određenih biljnih vrsta, preko temperaturnih odnosa, veličine i rasporeda vodenih tokova idr.
Klima spada u uslove sredine od kojih u izvesnim granicama zavisi pojava i opstanak šume kao biljne formacije.
Od naročitog značaja je da klimatski činioci utiču ma kvalitet drvne mase šumskog drveća. Dalje, klimatski činioci pojavljuju se u životu šume i kao posredni činioci. Oni aktivno utiču u
pedogenetskim procesima i na taj način utiču na stvaranje posebnih tipova šumskih zemljišta.
Klima i šuma se nalaze u najtešnjem međusobnom uticaju, jer se i šuma kao celina pojavljuje kao snažan posredan biološki činilac.
Prema klimatskoj rejonizaciji Jugoslavije, gazdinska jedinica “Crni vrh”, spada u - klimatski reon III i u njoj vlada kontinetalna klima.
Svi klimatološki podaci su preuzeti iz baze podataka Republičkog Hidro meteorološkog zavoda Srbije, sa merne stanice Negotin, kao je i dato u sledćim tabelarnim prikazima. Svetska
meteorološka organizacija preporučila je dugogodišnja osmatranja, za ocenu i analizu klimatskih istraživanja jednog područja.
U skladu sa tim preporukama u ovoj osnovi gazdovanja šumama, korišćeni su podaci osmatranja za period od trideset godina, sa Meteorološke stanice Negotin φ 44°14N λ 22°33Е n.
v. 42 m, srednje mesečne, godišnje i ekstremne vrednosti za period 1961 – 1990.
Temperatura vazduha
Temperaturni parametri koji važe za područje ove gazdinske jedinice su dati u sledećoj tabeli:
TEMPERATURA °C
Srednja maksimalna
Srednja minimalna
jan.
feb.
mar.
apr.
maj.
jun.
jul.
avg.
sep.
okt.
nov.
dec.
god.
2,3
-4,5
4,9
-2,4
10,6
1,0
17,6
6,1
22,8
10,9
26,2
14,1
28,5
15,5
28,2
14,7
24,5
11,2
17,6
5,8
9,9
1,9
4,5
-1,9
16,5
6,0
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
18
Normalna vrednost
Apsolutni maksimum
Apsolutni minimum
Sr. broj mraznih dana
Sr. broj tropskih dana
-1,1
18,1
-28,5
24,9
0,0
1,1
22,4
-25,6
18,5
0,0
5,5
26,8
-19,0
11,9
0,0
11,8
30,6
-4,2
1,0
0,0
16,9
25,6
1,0
0,0
0,8
20,2
25,6
4,5
0,0
5,9
22,1
41,2
8,4
0,0
10,9
21,2
37,4
5,6
0,0
10,9
17,3
37,7
-3,6
0,1
2,6
11,0
31,2
-7,6
3,2
0,1
5,7
25,6
-13,7
9,3
0,0
1,3
20,6
-22,0
20,4
0,0
11,1
41,2
-28,5
89,3
31,2
Analizirajući predhodnu tabelu vidimo da na ovom području vlada tipičan kontinentalni tip temperaturnog režima (pod temperaturnim režimom podrazumevamo prosečan hod
srednjih temperatura vazduha u toku prosečne godine). Najtopliji mesec je juli sa prosečnom temperaturom od 22,1°C, a najhladniji mesec je januar sa prosečnom temperaturom od -1,1°C.
Broj mraznih dana je 89, a broj dana sa tropskim temperaturama je 31.
Hidrički režim
Hidrički režim podrazumeva prosečan tok relativne vlage vazduha u prosečnoj godini. Relativna valaga vazduha je odnos između stvarnog pritiska vodene pare u atmosferi i
maksimalnog pritiska vodene pare pri sitoj temperaturi.
jan.
feb.
RELATIVNA VLAGA (%)
Prosek
81,1
80,1
mar.
apr.
maj.
jun.
jul.
avg.
sep.
okt.
nov.
dec.
god.
74,4
68,3
68,5
66,9
63,5
65,4
69,2
75,7
80,8
82,1
73,0
Posmatrajući predhodnu tabelu vidimo da je najsuvlji period godine leto, a najvlažniji zima. Jesen je na svim visinama vlažnija od proleća, ta razlika se smanjuje sa porastom
nadmorske visine.
Relativno velika vlažnost vazduha u letnjem period je mnogo važna, za rast irazvoj vegetacije, čak i u nasuvljem period ona ne pada ispod 63%.
Trajanje sunčevog sjaja
Vremenska dimenzija globalnog Sunčevog zračenja meri se pomoću heliografa I izražava se u dnevnim. Mesečnim, sezonski i godišnjem broju časova sijaanja Sunca.
jan.
TRAJANJE SIJANJA SUNCA
Prosek
71,4
Broj vedrih dana
3,7
Broj oblačnih dana
15,1
feb.
mar.
apr.
maj.
jun.
jul.
avg.
sep.
okt.
nov.
dec.
god.
78,1
3,5
14,1
128,8
4,6
12,7
176,3
4,6
9,2
229,6
4,6
7,2
261,9
5,6
5,1
301,2
11,0
2,9
275,5
12,9
3,0
210,5
10,9
4,4
151,8
8,0
7,8
83,7
3,6
13,1
67,1
4,0
15,4
2035,9
77,0
110,0
Najsunčaniji mesec u toku gidne je jul, dok najmanje sunca u toku godine ima u decembru. Vedrih dana u toku godine je 77, dok je oblačnih dana 110.
Proleće je sunčanije od jeseni.
Pluviometrijski režim
Pluviometrijski režim predstavlja prosečnu raspodelu padavina u toku meseca i sezona u prosečnoj godini. U uslovima Srbije važi kontinentalni pluviometrijski režim.
PADAVINE (mm)
Sr. mesečna suma
Max. dnevna suma
Sr. broj dana >= 0.1 mm
Sr. broj dana >= 10.0 mm
jan.
feb.
mar.
apr.
maj.
jun.
jul.
avg.
sep.
okt.
nov.
dec.
god.
41,0
26,3
11,8
0,9
51,8
61,8
12,6
1,1
56,8
54,8
11,6
2,0
62,6
112,8
11,5
1,6
68,1
38,4
13,0
2,4
67,1
74,2
11,5
2,0
48,8
67,0
8,2
1,4
40,7
116,3
7,3
1,3
40,8
56,5
7,2
1,3
47,8
51,8
8,0
1,7
64,7
56,0
12,1
2,1
55,8
58,2
12,1
1,6
646,0
116,3
126,9
19,4
Maksimalna količina padavina je u maju sa vrednostima srednjih mesečnih padavina veći od 68 mm, i sa srednjim brojem dana sa više od 10 mm padavina. Najsuvlji mesec je
avgust sa manj od 41mm padavina. Jesen je suvlja od proleća. Možemo reći da na pdručju ove gazdinske jedinice vlda “čisti” kontinentalni tip pluviometrijskog režima (juni – oktobar i
februar – septembar), međutim primarni sekundarni maksimum i minimum se pomeraju unatrag, sa pomeranjem nadmorskih visina.
Pojave
Meteorološke pojave su padavine u vidu snega, grada, dani sa maglom i snežni dani.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
19
POJAVE (broj dana sa....)
snegom
snežnim pokrivačem
maglom
gradom
jan.
feb.
mar.
apr.
maj.
jun.
jul.
avg.
sep.
okt.
nov.
dec.
god.
9,5
17,5
6,4
0,0
7,0
12,1
4,2
0,0
4,7
7,3
2,4
0,0
0,1
0,1
0,3
0,1
0,0
0,0
0,2
0,2
0,0
0,0
0,1
0,2
0,0
0,0
0,1
0,0
0,0
0,0
0,1
0,0
0,0
0,0
0,6
0,0
0,3
0,1
4,4
0,0
1,7
2,5
4,7
0,0
6,7
11,5
6,1
0,0
30,0
51,1
29,6
0,5
Gradnih dana ima u aprilu i maju što je negativno imjući u vidu da se u to dešava vegetacioni period. Godišnje snežnih dnaa ima 30, dok se snežni pokrivač prosečno zadržava oko 51 dan.
Maglovitih dana u godini je oko 29, dok je gradnih dana 0,5.
Evapotranspiracija
Postoji veliki broj metoda za proračun referentne evapotranspiracije (ETo), koja nalazi široku primenu u mnogim oblastima privrede i nauke. U okviru Organizacije Ujedinjenih
nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), posle brojnih testiranja poznatih metoda, model Penman-Monteith-a (Allen et al.,1998) je prihvaćen kao standard za određivanje ETo i označen je kao
FAO56-PM. Međutim, za korišćenje ovog modela potreban je veći broj ulaznih parametara, pa je iz ovog razloga u RHMZ Srbije za operativne potrebe odabrana jednostavnija metoda za
proračun referentne evapotranspiracije. To je jednačina Hargreaves-a, (Hargreaves and Allen, 2003.,…), kod koje se izračunavanje bazira na maksimalnim, minimalnim i srednjim dnevnim
temperaturama vazduha, kao i na ekstraterestričkom Sunčevom zračenju i dužini obdanice tokom godine za dati lokalitet. Analiza dnevnih vrednosti evapotranspiracije po metodi
Hargreaves-a pokazala je njihovo dobro slaganje s rezultatima dobijenim standardnom metodom FAO56-PM za podatke sa teritorije Republike Srbije, tj. tačnost dovoljnu za praktičnu
primenu ovih rezultata.
U Odeljenju za agrometeorologiju RHMZS, uz određivanje aktuelnih dnevnih vrednosti referentne evapotranspiracije na osnovu operativnih podataka sa Glavnih meteoroloških
stanica, pripremaju se i prognoze ETo za desetodnevni period za iste lokacije. Prognoza se zasniva na determinističkim prognozama maksimalnih i minimalnih dnevnih temperatura
vazduha (Evropski centar za srednjoročnu prognozu - ECMNJF i RHMZS). Operativno izračunavanje i ažuriranje rezultata proračuna na Internet prezentaciji Zavoda obavljaju se
svakodnevno, u jutarnjim časovima. Za odabrane GMS se u obliku tabele daju vrednosti ETo po danima i to: za prethodnih pet dana (aktuelne vrednosti), za tekući dan i narednih devet dana
(prognozirane vrednosti).
U narednoj tabeli date su: PROSEČNE SUME POTENCIJALNE EVAPOTRANSPIRACIJE (mm) U SRBIJI PO METODI Penman Montheith-a,
PERIOD 1971-2000
Stanica
Dimitrovgrad
Negotin
Vel. Gradište
Jan.
20.5
16.6
17.2
Feb.
27.7
22.9
25.5
Mar.
54.3
46.9
54.8
Apr.
79.5
78.3
79.1
Maj
108.1
110.2
109.4
Jun
126.4
135.3
122.9
Jul
143.7
151.7
135.0
Avg.
130.3
130.9
122.9
Sep.
91.2
87.5
86.1
Okt.
59.0
48.5
56.2
Nov.
31.0
24.5
28.8
Dec.
20.4
16.4
16.8
God.
892.1
869.8
854.6
Veg.
679.3
693.9
655.4
Vetar
Za opštu karakteristiku klime od značaja je brzina, pravac i čestina javljanja vetra. Sve se ovo odražava na vegetaciju, kao i na zemljište. Na vegetaciju u smislu uvećavanja transpiracije
biljaka, uvećanja dimenzija kruna i na izgled stabala, a na zemljište isušivanjem.
U ovom regionu u toku hladnog dela godine najčešći su vetrovi jugoistočnog i istočnog smera - Košava.
Košava je slapovit i dosta jak vetar u severoistočnom delu Srbije. Ona duva dolinom Dunava – od Golupca pa sve do Vukovara.
Opšti osvrt: Klimatski uslovi odgovaraju za uspešan razvoj biljnog sveta, i šumske i travno-zeljaste vegetacije. Oni su u znatnoj meri povoljni i za opstanak i razvoj po sastavu dosta bogate i
brojne faune u okviru koje i znatnog broja lovne divljači.
Režim padavina i relativne vlažnosti vazduha uz uslove reljefa od kojih zavise i hidrografske prilike područja, obezbeđuju dovoljne količine vode (za divljač) u toku čitave godine.
Zastupljenost čvrstih padavina, posebno snega, povoljna je mada povremeno dolazi do većih snegova, s obzirom na to da dobar sklop šume uglavnom u znatnoj meri reguliše i ujednačava
snežni pokrivač i ne dozvoljava na većim površinama formiranje velikih nameta.
Sa meteorološko - klimatološkog gledišta područje Đerdapaje vrlo interesantno zbog njengovog geografskog položaja.
Klima je, svakako, modificirana pod uticajem velikih vodenih površina nastalih pregrađivanjem reka i stvaranjem veštačkih hidroakumulacija na samoj planini i u podnožju. Zbog svega
navedenog, neprocenjiva je šteta što na ovom području nema klimatološke stanice, jer sa izgradnjom brana na rekama, stvorili su se dodatni uslovi radi kojih je trebalo upotpuniti
njihovu mrežu, radi dobijanja meteoroloških podataka, na osnovu kojih bi se mogla raditi analiza uticaja izgradnje brane i formiranja akumulacionog jezera na klimatološke
parametre.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
20
Aktuelne ubrzane promene klime, kojih smo svedoci, vezane su najvećim delom za uticaj čoveka na životnu sredinu. Svakako da klimatske promene značajno utiču i na šumske ekosisteme i
to na različite načine, a takođe i oni sami su bitan faktor u regulisanju klimatskih promena. Na nivou Ujedinjenih nacija doneta je okvirna konvencija o promeni klime, kao i njen
protokol iz Kjota, gde je strateški definisana neophodnost racionalnog korišćenja šumskih resursa.
Sam proces planiranje kao i svi učesnici u njemu u budućnosti integrisanim planiranjem treba da pristupimo podrobnijim i stručnijim analizama klimatskih prilika u kreiranju novih planova
gazdovanja šumskim ekosistemima.
2.5. Biotički uslovi
Kada se kaže biotički uslovi tu se pre svega misli na uticaj čoveka, zoogeni i fitobiotički na šumske ekosisteme. U narednim poglavljima dat je kratak osvrt zatečenih prilika na ove faktore
na prostorima ove gazdinske jedinice a i šire.
2.5.1. Antropogeni uticaji
Uticaji čoveka na šume Đerdapa intenzivirani su od kraja XIX i nastavili su se kroz čitav XX vek, a posebno u periodu posle Drugog svetskog rata. Otvaranjem kompleksa šuma ove
gazdinske jedinice izgradnjom saobraćajnica, a time u manjoj ili većoj meri pojedini delovi su postali predmet intenzivne eksploatacije tehničkog i ogrevnog drveta.
Površina pod šumom je trpela redukciju u korist površina za ispašu stoke i ekstenzivno ratarstvo, pa delom i preko ekološki dopustivog nivoa.
Opšta konstatacija je da u poslednje vreme a posebno od proglašenja Đerdapa zaštićenim područjem, delovanje čoveka a prevashodno na šume je
planski organizovano i kontrolisano te samim tim i održivo.
2.5.2. Fitobiotički uticaji
Od fitopatogenih pojava na području gazdinske jedinice “Crni vrh” najčešća su različita gljivična oboljenja. Tu na prvom mestu dolaze truležnice koje izazivaju gljive: Fomes fomentarius,
Fomes applanatus NJ., Polyporus sljuamosus Fr., i dr., a koje dovode do većih oštećenja na bukvama izazivajući pegavu belu, odnosno sivo – belu trulež.
Ukupna oštećenja od ovih gljiva ipak nisu velika, tako da ne predstavljaju opasnost za šume ovog područja.
Od drugih biljnih vrsta koje potencijalno ugrožavaju pojedine vrste drveća u šumama gazdinske jedinice “Crni Vrh”, mogu se napomenuti lišajevi ( Evernia furfuracea Fr., Lobaria
pulmonaria L. i dr.) kojih je moguće na borovima i bukvi, ali njihova pojava u ovom području nije ni česta ni masovna.
Smetnju prirodnom obnavljanju predstavlja mestimično zakorovljavanje kupinom (Rubus hirtus), koprivom (Urtica dioica) i šumskim vijukom (Festuca drymea).
2.5.3. Zoogeni uticaji - Uticaji divlje faune
Ova gazdinska jedinica predstavlja stanište većeg broja vrsta divljači, a u dobrom delu to je refugijalno stanište, tako da se sva fauna ove gazdinske jedinice može smatrati autohtonom. Obilje
različitih mikrostanišnih uslova, vrstama bogata i obilna vegetacija, veoma različita entomofauna i dr. omogućavaju opstanak velikog broja životinjskih vrsta.
Od najkrupnijih vrsta sisara u g.j. „Crni vrh”je srna (Capreolus capreolus L), divlja svinja (Sus scrofa L.), zatim veliki broj veverica (Sciurus vulgaris L.), pa zec (Lepus europaeus Pall.),
lisica (Vulpes vulpes L.), kuna belica (Martes foina Erhl.), kuna zlatica (Martes martes L.), jazavac (Meles meles L.), puh (Myoxsus glis L.), zatim veliki broj sitnih mišolikih
glodara kao: šumski miš (Apodemus silvaticus L.), voluharica (Microtus arvalis Pall.), krtica (Talpa europaea), slepo kuče (Spalax typhlus Pall.) i dr.
Od ptica, prema rezultatima istraživanja Matvejeva, u šumskim zajednicama su najčešće ptice puzavac (Sitta europaea L.), kreja (Garrulus glandarius L.), jelova senica (Parus ater L.),
zimovka (Pyrrhula pyrrhula L.), zeba (Fringilla coelebs L.), šumski zvižduk (Phylloscopus sibilatrix B.), golub grivaš (Columba palumbus L.), crvendać (Erithacus rubecula L.),
lešnikara (Nucifraga caryocatastes L.), crna žunja (Dryocopus martius L.), kos (Turdus merula L.), jastreb mišar (Buteo buteo L.), siva senica (Parus palustris L.), kratkokljuni puzić
(Certhia familiaris L.), običnasenica (Parus major L.), carić (Troglodites troglodites L.), leštarka (Tetraostes bonasia L.), običan kraljić (Regulus regulus L.), običan zviždak
(Phylloscopus collybita Vieill), jastreb kokošar (Accipiter gentilis L.), golub dupljaš (Columba cenas L.),
Od vodozemaca i gmizavaca u fauni šumskih zajednica ovr g.j. učestvuju: žaba travnjača (Rana temperaria L.), zmija belouška (Natrix natrix L.), planinski šargan (Vipera ursini bonap),
šarka (Vipera berus L.), poskok (Vipera ammodytes L.), slepić (Arguis fragilis L.), sivi gušter (Lacerta agilis L.), zelembać ii(Lacerta viridis laur.) i dr.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
21
, u stelji i suvom lišću: više vrsta gujinih češljeva (Jullus spp.), stonoga (Lithobius forficatus), puževi golaći, naročito na gljivama veliki golać (Arion emiricicorum) i mali golać (Arion spp.),
kao i obični puž (Helix pomatia L.);
U panjevima, kladama i truloj leževini: veliki šumski mrav (Camponotus herculeanus), stonoga (Lithovibius forticatas) i veliki surlaš (Hylobius abietis L.); U kruni drveća i žbunja, na lišću i
grančicama: hermes-vaši (Hermes abietis L.), surlaš (Orchestes fagi L.), , bukova galica (Mikiola fagi Htg.) i dr. Uticaj navedenih elemenata zoocenoze je mnogostran. Neki od njih
javljaju se kao značajni činioci u razaranju panjeva i leževine i njihovom lakšem daljem raspadanju i humifikaciji. Tu spadaju: veliki šumski mrav, karabuka, surlaši, larva
komaraca i dr.
Od sisara, srna (oštećenje podmlatka lišćarskih vrsta brstom, a četinarskim skidanjem basta - češanjem rogovlja), veverica (uništenje semena glavnih vrsta edifikatora, odgrizanje terminalnih
pupoljaka podmlatka, ali i potpomaže razmnožavanje mnogih vrsta kojima se hrani, zakopavajući ih u zemlju), puhovi (šteta na semenju, podmlatku i prstenovanje čitavih partija
mladih stabala), mišoliki glodari (oštećenjesemena, podmlatka i ponika), zec (oštećenje pupoljaka), lisica (redukcija prenamnoženih glodara) itd.
Od ptica unekoliko doprinose oštećenju stabala i uništavanju semena: lešnjikara, crna žunja i šareni detlić. Međutim, njihov pozitivan uticaj, kao i ostalih ptica, daleko premašuju vrednosti
oštećenja.
Neke od ptica, kao i sisara pojavljuju se kao konzumenti različitih vrsta semena šumskih edifikatora istovremeno doprinoseći i njihovom rasejavanju i širenju vrsta.
2.5.4. Zoogeni uticaji - Uticaji stoke
Stočarstvo kao forma planinske poljoprivrede, je na širem kompleksu Đerdapa, bilo razvijeno i predstavljalo problem šumskom gazdovanju pre tridesetak godina i ranije. Međutim, danas u
malom obimu, i to pre svega leti, na ovom području se kreće i zadržava mali broj stoke, ovaca i goveda.
Samim tim, uticaj stoke se ovde ispoljava u jako maloj meri, ali je ipak prisutan. On se pre svega ogleda u oštećivanju podmlatka i ponika, u sabijanju površinskog
sloja zemljišta i uopšte u otežavanju pravilne obnove šume.
Svi navedeni uticaji stoke na šume gazdinske jedinice „Crnog Vrha” su u zadnje vreme neznatni i bez posledica. Bez obzira na navedeno i dalje se ovde zabranjuje
pašarenje i sprovodi odgovarajući nadzor.
2.6. Ekološko – biloško – proizvodne karakteristike
Delovanjem kompleksa orografskih, edafsko - hidrografskih, klimatskih, istorijskih i biotičkih uslova na području Nacionalnog parka Đerdap razvile su se složene, mešovite šumske
zajednice. One su nastale osiromašenjemem još složenijih, ishodnih zajednica.
Ekološko – biološke – proizvodne karakteristike biće navedene i prikazane kroz detaljan opis ekoloških celina,i jedinica u okviru, njih u ovom šumskom kompleksu
(prema B. Jovanoviću i N. Joviću 1989. godine i V. Mišiću, 1992. godine).
Navedeni autori izdvoljili su u okviru ovog šumskog kompleksa nekoliko vegetacijiskihtipova i ekološko – proizvodnih celina, čiji će se opis prikazati u daljem tektstu.
Izdvojene su i kartirane sledeće šumske (ekološko – proizvodne) celine i njihove varijante:
I
Šume sladuna i cera (Querecetum fraineto – cerris serbicum);
II
Šume hrasta kitnjaka (Querecetum monatum);
III
Šuma kitnjaka i graba (Querco – Carpinetum serbicum);
IV
Brdske bukove šume (Fagetum sumbontanum serbicum);
V
Šuma brdske bukve i mahovine (Musco – Fagetum);
VI
Brdska bukova šuma sa orahom (Juglando - Fagetum );
VII
Niske šume i šišarke grabića i jorgovana (Syringo carpinetum orientalis);
VIII Šibljaci jorgovna i ruja (Cotino – Syringetum);
IX
Šibljaci jorgovana i oštirce (Carixi brevicolis syringetum);
X
Šibljaci jorgovana (Syringetum vulgaris)
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
22
I
Šume sladuna i cera
1.
Šume sladuna i cera sa primesom kitnjaka (Quercetum fraineto – cserris – varijanta sa Carpinus orientalis i Q.petraea) na plitkom do srednje dubokom kiselom smeđem
zemljištu na gnajsu
Nalazi se na strmijim stranama na plitkom do srednje dubokom kiselom smeđem zemljištu na gnajsu, na južnim i jugozapadnim ekspozicijama.
Kserotermni uslovi omogućili su razvoj termofilnih i termo – kserofilnih vrsta (sladun, cer, crni jasen, kitnjak, klen, beli grab, i druge), a slična situacija je i kod prizemene flore.
U građi ove zajednice učestvuju:
Sprat drveća: Quercus conferta, Quercus cerris, Quercus petraea.
Sprat žbunja: Quercus conferta, Quercus cerris, Quercus petraea, Fraxinus ornus, Acer campestre, Carpinus orientalis.
Sprat prizemne flore: Quercus conferta, Fraxinus ornus, Festuca heterophyla, Poa nemoralis, Dactylis polygama, Veronica hamaedris, Melica uniflora, Euphorbia amygdaloides, Galium
vernum, Rosa arvensis, Barchipodium silvaticum i Lathyrus niger.
Sastojine sa napred navedenim karakteristikama nalaze se na manjim fragmentima na nižim nadmorskim visinama do 500 m. Pod antropogenim uticajima pretvorene su u izdanačke i dalje
su u fazi regresivne sukcesije. U pogledu proizvodnosti, nalaze se u nezadovoljavajućem stanju.
2.
Kserofilna mešovita šuma hratsova sa grabićem (Musco – Quercetum confertae fraineto – cerris varijanta sakitnjakom i grabićem) na vrlo erodiranim i vrlo plitkom smeđem
zemljištu na anfibolitu
Obuhvata strme strane, južne , jugo-zapadne i jugo-istočne ekspozicije.
Sprat drveća: Quercus conferta, Quercus cerris, Quercus petraea, Quercus vigiliana, Carpinus orientalis.
Sprat žbunja: Fraxinus ornus, Quercus petraea, Carpinus orientalis.
Sprat prizemne flore: Musci, Galium vernum, Thymus montanus, Heracium pilosella, Veronica officinalis, Poa nemoralis.
3.
Šume hratsa sladuna i cera sa belim grabom (Quercetum fraineto cerris Rud.subass. carpinetosum orientalis Jov.)
Nalazi se na južnoj ekspoziciji u slivovima Gradašnice i reke Mosne.Izrazito kserotermni uslovi omogućili su razvoj termofilnih i termo – kserofilnih vrsta (sladun, cer, crni jasen, kitnjak,
klen, beli grab, i druge), a slična situacija je i kod prizemene flore.
U građi ove zajednice učestvuju:
Sprat drveća: Quercus conferta, Quercus cerris, Fraxinus ornus, Carpinus orientalis.
Sprat žbunja: Quercus frainetto, Quercus cerris, Carpinus orientalis, Crategugus monogyna
Sprat prizemne flore: Quercus frainetto, Quercus cerris, Carpinus orientalis, Brachypodium silvaticum, Festuca ovina coli, Galium Schultesii, Calamintha officinalis, Lathyrus niger, Thymus
sp.div., Hypericium perforatum, Galium mollugo, Veronica chamaedrys, Fragaria vesca, Hedera heilx i Potentilia recta.
Sastojine sa napred navedenim karakteristikama nalaze se na maloj površini u ovoj gazdinskoj jedinici, ali imaju izvestan značaj jer se nalaze u blizini naselja. Pod antropogenim uticajima
pretvorene su u izdanačke i dalje vode ka regresivnoj sukcesiji i pretvaraju se u šikare belog graba. Nalaze se u nezadovoljavajućem stanju u pogledu produktivnosti i kvaliteta drvne
mase, pa su i u njima neophodni meliorativni radovi za popravku stanja.
II
Brdska šuma hrasta kitnjaka (Querecetum monatum Černj.ett Jov.)
Brdska šuma hrasta kitnjaka je malo rasprostranjena u gazdinskoj jedinici „Crni Vrh“, uglavnom se nalazi na strmijim terenima. Naseljava trene eksponirane prema severoistoku, severu i
severozapadu na silikatima.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
23
Javlja se u dve osnovne varijante:
•
Tipična šuma hrasta kitnjaka (subass. typiccum)
•
Šume hrasta kitnjaka sa primesom slduna, cera i običnog graba
Tipična šuma hrasta kitnjaka javlja se na nadmorskoj visini između 300 i 500m, u kojoj se pored kitnjaka javljaju cer i crni jasen u manjim grupama, zatim Delašampijev hrast, klen i dr.
U sloju prizemne flore za ovaj tip karakteristične su sledeće vrste: Quercus petraea, Genista trinctoria, Fragaria vesca, Potentila recta, Brachypodium silvaticum, Fraxinus ornus, Hieracium
Bauchinii, Cytisus hirsutum, Poa nemoralis, Galium aparine, Veronica chamaedrys, Lathyrus niger, Calamintha officinalis, Achillea milefolium, Hieracuim sabaudum, Stelaria
holostea, Hypericium perforatum, Lychnis coronaria, Lapsana communis, Calamintha clinopodium, Galium Schultesii, Rosa arvensis i Digitalis laevigata.
U spratu prizemne flore zapaža se veliko prisustvo termofilnih vrsta koje inače karakterišu bezšumne površine, kao i biljke koje su indikatori znatne kiselosti zemljišta.
U šumi hrasta kitnjaka sa belim grabom, pored kitnjaka koji su najzastupljeniji, veliki stepen stabilnosti ima i beli grab, a takođe su zastupljeni i cer i klen.
U spratu žbunja najčešći je beli grab, koji obrazuje neophodne čestare, zatim kitnjak, crni jase, cer i klen.
U prizemnom sloju javljaju se sledeće biljke: Brachypodium silvaticum, Lathyrus niger, Thymus sp., Hypericium perforatum, Festuca ovina coll., Galium Schultesii, Calamintha officinalis,
Galium molugo, Veronica chamaedrys, Fragaria vesca, Hedera helix, Potentila recta i dr.
Šume hrasta kitnjaka (subass. Typicum) nešto su kvlitetnije, ali se one ne odlikuju visokom produkciom kvalitetnog drveta, uglavnom se iz njih dobijaju manje vredni drvni sortimenti i
prostorno drvo. Zdravstveno stanje ovih sastojina se može oceniti kao nezadovoljavajuće.
Za šume hratsa kitnjaka i belog graba se može reći da su još lošije od predhodno opisanih šuma. Imaju još ređi sklop, stabla su manjih dimenzija i lošijeg kvaliteta, produktivost ovih šuma je
manja, a drvo iz ovih šuma se uglavnom koristi kao ogrevno.
Možemo zaključiti da obe varijante hrastovih šuma su malo produktivne šume. Prostorno one nezauimaju veliku površinu, manje od 10% u odnosu na ukupnu površinu ove gazdinske
jedinice, njihova melioracija se nameće kao neminovost. Međutim važnost ovih šuma u kategoriji zaštitnih je nemerljiva. U slučaju izvođenja meliorativnih radova u ovim šumama
mora se biti krajnje obazriv.
U okviru ovih variajnti šuma hrasta kitnjaka na prostoru ove gazdinske jedinice izdvojeni su sledeći tipovi šuma:
1.
Brdska šum kitnjaka (Quercetum montanum) na distričnim rankerima i mlađim stadijumima kiselih smeđih zemljišta na krednim i jurskim peščarima, konglomeratima i
glincima.
Ovaj tip šume evidentiran je u sledćim odeljenjima: 5, 33 i 56. On nije detaljnije ekološki proučavan.
2.
Brdska šum kitnjaka (Quercetum montanum) na distričnim rankerima i mlađim stadijumima kiselih smeđih zemljišta i protorezojskim gnajsevima i kvarcitima.
Ovaj tip šume evidentiran je u sledćim odeljenjima: 6, 8 i 52.
Ova ekološka jedinica obuhvata najlošija staništa kitnjakovih šuma, zapravo sastojine varijante Carpinetosum orientalis. Valorizujući osnovne tipove kitnjakovih šuma u gazdinskoj jeinici
„Crni Vrh” pomoću boniteta sastojina, kao merila proizvodnosti, a polazeći od stanja šuma iz 1973. Godine (Pantić, 1975.) svrstava sve ove sastojine na dno valorizujuće skale u
okviru 5 osnovnih tipova kitnjakovih šuma, nalazeći da u njima više od 52% površine pripada sastojinama najlošijeg boniteta.
3.
Brdska šum kitnjaka (Quercetum montanum) na kiselim smeđim zemljištima na seriji jurskih i krednih peščara - konglomerata i glinaca.
Ovaj tip šume evidentiran je u sledćim odeljenjima: 38, 50, 12, 19, 33, 24, 54, 55, 56, 60, 61, 62.
Ova ekološka jedinica obuhvata na toplijim i južnijim ekspozicijam u celom pojasu kitnjakovih šuma. Zemljišni uslovi dosta variraju zavisno do nagiba, ali se u celini smatraju povoljnijim
od predhodne ekloške jedinice. Pored kitnjaka i cera javljaju se crni jasen, brekinja, bukva i grab.
Zemljišne prilike su relativno povoljne. Jedan profil je na sriji peščara – glinaca, koji daju znatno teža zemljišta od kvarcnih peščara i konglomerata. Otuda i znatna
granulometrijska razlika u sastavu ova dva profila. Količina skeleta nije izuzetno visoka (30 najviše do 40%), pa su ovo propusna i jako aerisana zemljišta. Vidljivo je jako
istiskivanje baza i jaka acidifikacija zemljišta, ali je količina humusa, odnos C/N i snadbevenost asmilitivima, naročito kalijumom, sasvim zadovoljavajuća. Litični odnos
kod ovih zemljišta je srednje dubok i kreće se od 55 do 60 cm, što uz bolji mehanički sastavobezbeđuje zemljištu bolje vodne osobine u odnosu na slabo vezane neogene
peščare.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
24
Proizvodni potencijal ovih zemljišta je visok, što je vidljivo i po mestimičnom prisustvu bukve, vrste koja ima veće zemljišne zahteve u odnosu na hrast kitnjak.
4.
Brdska šum kitnjaka (Quercetum montanum) na kiselih smeđim zemljištima i protorezojskim gnajsevima i kvarcitima.
Ovaj tip šume evidentiran je u sledćim odeljenjima: 20, 21, 51, 53, 52. On nije detaljnije ekološki proučavan.
Otvoren je samo jedan pedološki profil u 7 odeljenju, koji ukazuje na čak izraženiju, ali manje stabilnu strukturu u odnosu na kredne peščare, uz približno isti ili nešto teži,
peskovito – ilovast ili ilovast sastav.
U celini posmatrano prozvodna vrednost ovog zemljišta je ista, ili za nijansu slabija u odnosu na predhodnu. Gnajsevi ne pripadaju otpornim stenama i u pedogenezu
obično ulaze kao dublji supstrat (zbog oblija detritusa), ali zbog nešto lakšeg mehaničkog sastava zemljišta na njima su nešto suvlja, naročito u odnosu na partije sa glincima u
predhodnoj ekloškoj jedinici.
5.
Brdska šum kitnjaka (Quercetum montanum) na kiselih smeđim zemljištima na zelenim škriljcima Tekijskog kristalina.
Ovaj tip šume evidentiran je u sledćim odeljenjima: 2 i 63. On nije detaljnije ekološki proučavan.
III
Šuma kitnjaka i graba (Querco – Carpinetum R u d);
Ova zajednica često se javlja na istoj visini kao šume brdske bukve, ali na toplijim ekspozicijama. Na nižoj nadmorskoj visini obično se nalazi na sevrnoj i severoistočnoj
ekspoziciji. Kao i ostale zajednice i ova šuma ima đerdapsko obeležje i razlikuje se od sličnih zajednica u ostalim krajevima Srbije.
U građi zajednice učestvuju sledeće vrste:
Sprat drveća: Quercus petrae, Quercus Deleschampii, Carpinus betulus, Acer campestre, Sorbus torminalis.
Sprat žbunja: LJuercus petraea, Carpinus betulus, Acer campestre, Crataegus monogyna, Cornus mas.
Sprat prizemne flore: Geum urbanum, Heleborus odorus, Luzula nemoroza, Glechoma hirzuta, Sorbus torminalis, Scrophularia nodoza, Fragaria veska, Rosa canina, Luchnus
coronaria, Astragalus glysyphyllos, Achillea milefolium.
U zajednici dominira kitnjak , dok se mezofilniji grab javlja u vidu pojedinačnih stabala ili manjim grupama. Posebno je grab redak u starijim šumama gde se javljaju veće
progale i vrlo snažan sloj prizemne flore gde su najbrojnije vrste čistina, najčešće kupina i biljke iz porodice Graminea. Ove zajednice su dosta nestabilne i njima se mora oprezno
gazdovati. Često su neophodne i veštačke intervencije ( popunjavanje i pošumljavanje).
1. Šume kitnjaka i garaba (Querco – carpinetum moesiacum) na kiselim smeđim zemljištima na seriji jurskih i krednih peščara – konglomerata – glinaca.
Evidentira u odeljenjima: 1 , 9, 11 , 13 , 14, 15, 17, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 42, 43, 45, 47, 53 i 55.
Analiziran je i profil u 11. i 53. Odeljenju.
Zauzima obično male površine na toplijim ekspozicijama u vidu pojasa do 100 m širine duž grebena, na nadmorskim visinama od 400 – 600 m. Nagibi su obavezno blagi, ili su to čak
zaravni orijentisane jugu, a staništa nisu toliko zasenčena i hladna da bi odgovarala bukvi, a ni toliko suva i topla da bi bila prepuštena sladunu – ceru.
Hrast se ovde javlja kao dominantna vrsta, uglavnom u dva vida: ređe u vidu prestarelih sastojina prekinutog sklopa, sa slabim podmlađivanjem i češće u vidu obnovljenih površina u
raznim fazama starosti, od dobrog guštika do , takođe perspektivnog letvenjaka sa mogućim zaostalim „ semenjacima” stare generacije. Mestimično se na progaljenim mestima
javlja i gust ponik sa kojim treba računati.
Pored kitnjaka i graba u ovoj ekološkoj jedinici se u spratu drveća najčešće sreću : Acer campestre, Tilia argentea, Acer tataricum, Q. Cerris, a u spratu žbunja: Sorbus torminalis,
Corylus avellana, Crataegus monogyna, Viburnum lantana, Cornus mas, Cornus sanguinea i dr.
Kisela smeđa zemljišta u ovoj ekološkoj jedinic su dubine do 80 cm ( 11. Odeljenje). U različitom su stepenu skeletna, obično su oko 40 % krupnih odlomaka skeleta, ali i
znatno više, do 60 – 70 % ( u 50. Odeljenju). Mehanički sastav je uglavnom povoljan, peskovito - ilovast ili ilovast, zavisno od dominirajućeg člana sedimentnih serija. Peskovitiji
članovi, krupnozrni peščari i konglomerati se u teksturno m smislu slabo razlikuju od neogenih peščara.
U celini pedološke prilike u ovoj ekološkoj jedinici treba smatrati povoljnijim nego u prethodnoj. Ovome u prilog ide po pravilu veća dubina, povoljniji mehanički sastav i vodne osobone
zemljišta.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
25
Treba nastojati da se na ovim staništima zadrže obe vrste , i hrast i grab, grab u podstojnoj etaži, što neće biti lako iako se ove dve vrste razlikuju po svom odnosu u pogledu svetlosti.
2. Šume kitnjaka i garaba (Querco – carpinetum moesiacum) na kiselim smeđim zemljištima na gnajsevima i kvarcitima
Evidentira u odeljenjima: 30 i 40.
Ovaj tip šume nije detaljnije ekološki proučavan.
3. Šume kitnjaka i garaba (Querco – carpinetum moesiacum) na kiselim smeđim zemljištima na zelenim škriljcima Tekiskog krisatalina
Evidentira u 58 odeljenju.
Sastojine ove ekološke jedinice javlja se u sličnim reljefskim uslovima kao i kod (III 1.). Pored kitnjaka i graba vrlo su česti: klen, bela lipa, brekinja koje treba sačuvati kao biološku dopunu.
Stara hrastova stabla su uglavnom preživela, često izrazito lošeg zdravstvenog stanja i kvaliteta. Takva mesta su obično i lošije podmlađena.
Zemljište se u nekoliko i razlikuje od ekološke celine (III1.). Na površini oglednog polja nije homogeno već se javlja u obliku zemljišne kombinacije gde se distrični kambisol i luvoisol
smenjuju pod uticajem nagiba ( polje nije sasvim ujednačenog nagiba) u odnosu 50 : 50. Zemljište je duboko, ilovastog sastava, sa osrednjom količinom skeleta (oko 30%) relativno
povoljnih vodnih osobina.
Proizvodni potencijal zemljišta je visok.
4. Submontanska šuma bukve i oraha (Fagetum Submontanum Jov, subass. Jugladentosum Jov.)
Nalazi se u obalsti kitnjakovih šuma u depresijama sa dosta toplote i vazdušne vlage. Na ovom području orah se očuvao zahvaljujući nepristupačnosti terena, dok se u okolini Priboja, na
primer orahove šume sačuvale uglavnom zahvaljujući tome što pripadaju privatnim vlasnicima. Orah, je kao i druge autohtone vrste, doživeo je sudbinu naših četinara, koji su sa
mnogih planina nestali zahvaljujući antropogenom uticajima. Na ograničenu rasprostranjenost oraha verovatno su uticale i klimatske nepogodnosti. Naime ne retko i danas se
događa da orah često strada, a naročito od kasnih prolećnih mrazeva.
U građi zajednice učestvuju veliki broj vrsta među kojima su mezofilne (gorski javor, bukva, beli jasen), termofilne (kitnjak) i kserofilne (crni jasen). Utvrđeno je prisustvo sledćih vrsta:
Sprat drveća: Fagus moesiaca, Juglans regia, Tilia argentea, Acer pseudoplatanus, Fraxinus excelsior i Fraxinus ornus.
Sprat žbunja: Fagus moesica, Juglans regia, Corylus, avellana, Acer campestre, Acer pseudoplatanus i Tilia argentea.
Sprat prizemne flore: Rubus hirtus, Brachypodium silvaticum, Polystichum lobatum, Viola silvestris, Euphorbia amygdaloides, Campanula trachelium, Nephodium filix mas, Melica
uniflora, Teucrum chamaedrys, Galium aristatum, Calamintha officinalis, Asoerula taurina, Poa nemoralis, Geranium robertianum, Aegopodium podagraria, Parietaria erecta, Silvia
glutinosa, Hieracium boreale.
Orahove šume značajne su kao reliktne zajednice, ali i zbog kvalitetnog drveta i plodova. Neophodno je da se bolje zaštite i detaljnije prouče, radi selekcije za dobijajne sorti sa kvalitetnim
drvnim sortimentima i otpornih na kasne prolećne mrazeve.
Submontanska šuma bukve i oraha ( Fagetum submontanum juglandetosum) na kiselim smeđim zemljištima na gnajsevima i kvarcitima
Evidentirana u odeljenjima: 21, 22, 23, 25, 52 i 7.
Analiziran profil odeljenju 23.
Ova ekološka jedinica je definisana samo sa jednom analiziranom sastojinom. Submontane bukove šume zauzimaju položaje pored vodotoka ( mala i Velika Gradašnica, potok Korešin), u
depresijam au pojasu hrastova, na staništima gde je obezbeđena zemljišn ai vazdušna vlaga. U spratu drveća dominira bukva, a prisustvujr pored oraha još i bela lipa, beli i crni jasen, ređe
kitnjak. U prizemnoj flori javljaju se Viola silvestris, Campanula trachelium N. F. Mas, Salvia glutinosa, Hedera helix, Lathyrus vernus i dr.
Iz vrlo niskih boniteta svih evidentiranih sastojina ove jedinice vidljivo je da se bukva ovde nalazi na najnižem delu svog areala, i da su biotički faktori pored ekoloških uticali na nisku
produktivnost.
Karakteristike zemljišta uglavnom stoje u skladu sa navedenim sastojinskim uslovima. Zemljište je plitko (45 cm), skeletno i lakog mehaničkog sastava sa 38 – 43 % fizičke gline. Zbog
prekinutog sklopa ima manji – najniži procenat humusa u okviru kiselih smeđih zemljišta ovog područja. Relativno strm nagib i nepovoljne vodne osobine uticali su da rad zemljišne
mikroflore bude limitiran. Visok sadržj gljiva i aktinomiceta upućuje na dosta aktivan proces dehumifikacije i smanjenje potencijalne rezerve mineralija.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
26
Proizvodne karakteristike zemljišta ove ekološke jedinice nisu u skladu sa zahtevima bukve.
Šumske zajednice brdske bukove šume (Fagetum submontanum serbicum)
Ove šume sa zastupljenošću od 69% dominiraju na istraživanom području. Odlikuju se velikim učešćem vrsta i znatni mprisustvom hrasta i graba, što govori da je hrast ranije bio više
zastupljena vrsta. Nestao je zahvaljujući antropogenim uticajima i većoj biološkoj snazi bukve i graba, koji su zauzeli njegova staništa.
U pogledu zastupljenost vrsta vlada izvesno šarenilo, jer se pored mezofilnih vrsta (gorski javor, bukva , beli jasen i dr.) javljaju i termofilne vrste ( kitnjak ) pa čak i kserotermne ( crni
jasen).
Sprat drveća: Fagus moesiaca, Carpinus betulus, Quercus petraea;
Sprat žbunja: Fagus moesica, Carpinus betulus, Quercus petraea, Acer platanoides, Acer campestre, Sorbus torminalis;
Sprat zeljastih biljaka: Lathyrus vernus, Rubus hirtus, Glechoma hirsuta, Euphorbia amygdaloides, Lactuca muralis, Ruscus hypoglosum, Lathyrus vernus, Melica uniflora, Circiaea
lutetiana, Polygonatum officinalis, Calamintha officinalis, Viola silvestris, Asarum europeum, Epilobium montanum.
1.
Šume planinske bukve ( Fagetum montanum ) na zemljišnoj kombinaciji crnice i smeđeg krečnjačkog zemljišta na jurskim ili krednim krečnjacima.
Evidentiran aje u odeljenju 53.
Sastojine ove ekološke jedinice ne zauzimaju istaknute reljefske položaje, pogotovo na grebenske položaje, već uglavnom doline vodotoka, gde su fluvijalnom erozijom krečnjaci izbili
na površinu. U prvom spratu sastojina dominira bukva, retko se sreću pojedinačno grab, javor i lipa, a sasvim retko divlja trešnja. Interesantna je pojava podmlatka mleča u dovoljno količini
koga abi uzgojnim merama trebalo pomagati. Sklop i obrast su skoro potpuni, zdravstveno stanje dobro. Sastojine su uglavnom raznodobne sa preovlađivanjem stabala srednjih dimenzija,
dosta su nenegovane, o čemu svedoči i prisustvo prilično reduciranih kruna.
Zemljišta su predstavljena kombinacijo tipa mozaika ( litisekvence) sa crnicom i smeđim zemljištima na krečnjaku kao članovima. Osobine smeđih zemljišta na krečnjacima kao
dominantnog člana kombinacije je da daju relativno plitka zemljišta koja se u proizvodnom smislu ne razlikuju bitnije od crnice. Međutim ovim krečnjacima su primešani i laporoviti
krečnjaci, a na površini mestimično prisustvuju i tanki postojci rožnaca, što sve utiče da se može govoriti o osrednjem proizvodnom potencijalu za bukvu, ali nižem nego kod većine kiselih
smeđih zemljišta.
Planinska šuma bukve( Luzulo – Fagetum montanum lusuletosum) na kiselim smeđim zemljištima na seriji jurskih i kredskih konglomerata – peščara glinaca
Evidentiran au odeljenjima: 1-5, 9-19, 26, 28-36, 41-43, 45-48, 50-57, 59-61, 64.
Morfološki proučavani profili su u : 2, 13, 17, 11, 28, 31, 47, 15, 43 odeljenjima.
Privremena ogledna površina postavljena je u 43. odeljenju.
Najzastupljenija ekoliška jedinica na proučavanom području u najvećem broju proučavanih slučajeva javlja seu celom pojasu bukovih šuma na severnim ekspozicijama, ili na ekspozicijama
gde prisustvuje i sever.
Sastojina se ističe nehomogenošću i mozaičkim prelaznim fazama, čak i na manjem prostoru. Sve se ističe velikim obrastom i manje – više potpunim sklopom.
Pored bukve sprat drveća najčešće izgrađuju u stablimičnoj primesi još i kitnjak, grab i klen, a znatno ređe gorski javor i mleč. Uspratu žbunja najčešće se sreću ( pored navedenih vrsta)
Crataegus monogyna, Evonymus europea i Cornus mas, a uspratu prizemne flore javljaju se Lactuca muralis, Glechoma hirsuta, Euphorbia amygdaloides, Geum urbanum, Latirus vernus,
Melica uniflora i dr.
Bukova šuma u ovoj ekološkoj jedinici u pogledu zemljišta ima mnogo povoljnije uslove za razvoj nego u prethodnoj. Dubina zemljišta nije svuda ujednačena i povoljna, ali za ovu ekološku
jedinicu plića zemljišta, koja po pravilu pripadaju srednje dubokoj formi, imaju znatno povoljniji ilovast sastav nego u prethodnoj sa 45-70 % fizičke gline. Dublje forme distričnog
kambiosola ( profil u 18. i 45. ) su sa znakovima ilimerizacije i takođe povoljnog mehaničkog sastava ( zaključno sa teksturnom klasom glinovita ilovača i 50-63% gline) koja obezbeđuje
vrlo dobre vodne osobine i sasvim povoljnu biološku vrednost zemljišta.
Ekološko proizvodna vrednost zemljišta u ovoj jedinici je vrlo visoka. Prema iskustvima Panića (1975.), masa od 370 m3/ha u ovoj ekološkoj jedinici bi bila najracionalnija u pogledu
prirašćivanja, sve od 430- 450 m3/ha, odnosno zalihe preko 530 m37ha bi bile sa jako umanjenom produktivnošću.
4. Šume planinske bukve (Luzulo-Fagetum montanum) na kiselim smeđim zemljištima na zelenim škriljcima Tekijskog kristalina
Evidentirana je u 58 odeljenju.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
27
Ekspozicije u kojima se javljaju sastojine ove ekološke jedinice su pretežno severne, često severozapadne. Floristički sastav po spratovima se ne razlikuje od prethodn eekološke jedinice (
bukva, hrast, grab ). Obrast varira od 0,5-0,8. Sklop je potpun do prekinut. Kvalitet stabala je u svim sastojinama bez izuzetka loš kao posledica „ prethvata na akvalitet“. Zdravstveno stanje
takođe ne zadovoljava.
Zemljišta pripadaju dubokim formama distričnog kambisola, malo skeletna , povoljnog mehaničkog sastava, vodnog režima i biološke aktivnosti, često sa početnim procesima ilimerizacije.
Proizvodni potencijal zemljišta ove ekološke jedinice ne treba dabude niži od 5. ekološke jedinice.
5. Planinska šuma bukve ( Luzulo - fagetum montanum) na ilimerizovanim zemljištima na seriji jurskih i krednih peščara - glinaca
Evidentirana je u odeljenjima : 44, 49, 62 i 63.
Analizirani profil u 49. odeljenju, a morfološki proučavani profil u 44. i 62. odeljenju.
Sastojine ove ekološke jedinice zauzimaju iste ekspozicije kao i prethodne, ali bliže reljefske položaje, koji pogoduju formiranju luvisola. U florističom satavu nema bitnijih razlika u odnosu
na jedinicu 1. (Panić 1975) navodi za ovu jedinicu prosečne visine od 9- 25 m, sa izuzetnim visinama kod bukve od 32 m i graba od 27 m, i orijentacione podatke o proizvodnosti ( na osnovu
nekoliko probnih krugova) koja iznosi 300-350 m3/ha, sa prosečno 350-450 stabala. Iskazana zapremin ase uglavnom odnosi na stabla iznad 30 cm prsnog prečnika.
Većinu sastojina karakterišu nepovoljne posledice antropogenog uticaja( seča najboljih stabala jakim intezitetom) . Prirodno podmlađivanje nije problem i obnovljene površine se javljaju od
ponika do letvenjaka sa svim međuprelazima.
Osobine zemljišta su vrlo povoljne. Luvisoli su vrlo duboki, sa širokim frontom ilimerizacije i Bt horizontom koji počinje u jednom sličaju na 65 cm , au drugom na 80 cm. Ilimerizacija se
nalazi u završnoj fazi, humusni horizont praktično odsustvuje, a Bt horizont je marmoriran i zbijen tako da ovi luvisoli stoje na granici prema pseudoglejevima. Propusnost za vodu je još
uvek dobra, a kako se slabije propusni Bt horizont nalazi na velikoj dubini, to je glavni rizosferni sloj iznad moguće zone perodične stagnacije vode – analiziranih luvisola ( u A3 – 73% u Bt
– 78%) nije velika po frakciji ukupne gline. Učešće frakcije gline pokazuje mnogo veću razliku između pojedinačnih horizonata, naročito ako se posmatra odnos između A1 i Bt horizonta i
taj odnos iznosi najmanje 1:3.
Ovakvi pedološki uslovi su praćeni i visokim biološkom vrednošću zemljišta pa se može pretpostaviti da je ekološko – proizvodni potencijal staništa vrlo visok, najviše u okviru ekoloških
jedinica bukovih šuma.
Acidofilna šuma bukve sa mahovinama ( Musko- Fagetum Jov.)
Javlja se na kamenjarima i plitko m zemljištu na severnoj , zapadnoj i severoistočnoj ekspoziciji. Ne zauzima veliku površinu, ali se nalazi na svim delovima šumskog kompleksa.
Spada siromašnija bukova staništa.
Zajednica je siromašna drvenastim vrstama, dok je vrlo razvijen sloj mahovine. U građi zajednica učestvuju sledeće vrste:
Sprat drveća: Fagus moesica, Betuls verrucosa, Quercus petraea;
Sprat žbunja: : Fagus moesica, Betuls verrucosa, Quercus petraea, Juniperus communis;
Sprat prizemne flore: Poa nemoralis, Fagus moesica, Veronica officinalus, Luzula nemorosa, Hieracium pilosella, Luzula silvatica, Luzula pilosa, Pteridium aquilinum, Rubus hirtus,
Lastuca muralis, Juniperus comunis, Quercus petraea, Hieracium bauchini, Viola silvestris, Hypericum perforatum.
Acidofilne šume bukve su najlošije bukove šume i lako se raspoznaju po niskim , zakržljalim i granatim stablima od kojih se dobija uglavnom ogevno drvo. Zanimljive su za
meliorativne radove.
Unutar bukovih šuma utvrđeno je i prisustvo planinske šume bukve sa Luzulom ( L uzulo – Fagetum montanum). Međutim nije istraženo da li se nalazi na većim površinama, samo
grupomično, a nije bilo mogućnosti da se floristički, detaljnije istraži, pa ostaje da se ovaj zadatak obavi u predstojećem peridu istraživanja.
Acidofilna šuma bukve sa mahovinama ( Musco-fagetum ) na distričnim rankerima i plitkim (jako) kiselim smeđim zemljištima na seriji jurskih i krednih konglomerata –
peščara – glinaca.
Evdentirana je u odeljenjima: 5, 9-13, 16-19, 33, 35, 54, 60 i 61.
Morfološki proučavani profil u odeljenjima 18 i 54.
Javlja se „flekama“, malim površinama od nekoliko ari do nekoliko ( najviše 2-3) hektara, utisnutim u celom pojasu bukovih šuma. Ekspozicije su po pravilu severne, ili
severozapadne, ređe severoistočne ili zapadne. Nagibi su po pravilu strmi ( 20 i više stepeni na prigrebenim padinama, ili grebenskim delovima izloženim vetru. Staništa su prelazna od
hrasta kitnjaka ka bukvi, a računa se da su u hladnijim padinama ovo ranije bila staništa belog bora (Jovanović).
U florističkom sastavu sastojine su uglavnom karakteristične i međusobno slične, kao i fiziološki. U spratu drveća dominira bukva, prilično je, mada u manjoj meri zastupljen i
kitnjak, a znatno ređe se javlja breza. Sprat žbunja po pravilu izostaje, a u spratu prizemne flore Poa nemoralis, Luzula nemoroza, Luzula silvatica, Luzula pilosa, Pteridium aquilinum,
Hieracium pilossela, Lastuca muralis i dr.
Visine stabala su male, bonitete loš, obrast do 0,8, sklop naizmeničan, ali preovlađuje potpun.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
28
Brdska šuma bukve (Dentario – Fagetum submontanum na srednje dubokom do dubokom kiselom smeđem zemljištu na filitu
Obuhvata severne strane, strme, od 400-700 m nadmorske visine.
Sprat drveća čine: Fagus moesiaca, retko i pojedinačno Carpinus betulus.
Sprat žbunja čini: Fagus moesiaca.
Sprat zeljastih biljaka: Fastuca drymea, Carex pilosa, Rubus hyrtus, Carex digitata, Polistichum lobatum, Galeobdolum luteum, Aspidium filix mas.
Ovaj tip šume je jakog sklopa i često je gotovo bez prizemne flore.
Brdska šuma bukve (Fagetum submontanum nudum) na duboko smeđem zemljištu na metagabru
Ove sastojine su često sa zaostalim stablima predrasta; fragmentarno su u vidu izduženih jezika prisutne u ovom kompleksu.
Sprat drveća čine: Fagus moesiaca i pojedinačno Carpinus betulus.
Sprat žbunja: Fagus moesiaca, Corylus avellana i Carpinus betulus
Sprat prizemne flore : Polystachun lobatum, Rubus hirtus, Viola silvestris, Hedera helix, Lathurnus vernus.
Ovo je u proizvodnom smislu, proizvodniji tip šume od prethona dva, registrovana u ovoj gazdinskoj jedinici.
Brdska šuma bukve ( Luzulo-Fagetum submontanum) na plitkim kiselim smeđimm zemljištima na gnajsevima
Ovaj tip šume obuhvata plitke, strme terene.
Osim bukve u njemu pojedinačno se javljaju kitnjak, klen i javor.
Šume javora i jasena(Aceri – Fraxinetum) na plitkim smeđim zemljištima na andenzitu
Ova zajednica se javlja u manjim krpama u donjim položajima gazdinske jedinice na velikim nagibima pri potocima, na kojima često skelet izbija na površinu.
Kako je neznatno prisutna i nije posebno izdvajana u sastojine nema većeg značaja u gazdinskom smislu, sem kao prirodna retkost i indikator pri izboru vrste drveća u budućnosti u
ovim šumama.
Šibljaci jorgovana i ruja (Cotyno-Syringetum) na plitkoj degradiranoj rendzini
Vegetacija šibljaka jorgovan u predelu Sokolovca izmeštena sa stenovitim grebenima, na okomitim stenama u jako skeletnim terenima.
Šibljaci jorgovana se mogu smatrati trajnim stadijumom jer ekstremni klimatski i edafski faktori i davno izmenjena vegetacija ne dozvoljavaju povratak šume na ova staništa.
Karakteriše ih veliki broj vrsta – indikatora toplih staništa : Ahillea milefolium, Carex brevicolis, Calamintha acinos, Galium moleugo, Bromus japonicus, Senecio jacobea, Rumex
lychnis, Rumex acetosela, Veronica tentktrium, Verbascum flomoides, Ferulago galbamiera, Genista ovata, Digitalis ambiqua i druge.
Šibljaci jorgovana su specifičnost vegetacije istočne Srbije, pa ih treba zaštititi kao prio
Rodnu retkost. Nesumnjivo ova vrsta ima naučni i turistički značaj i njene zajednice treba sačuvati, tim pre što na strmim i skeletnim terenima ima zaštitnu ulogu.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
29
2.7. Osvrt na opšte faktore značajne za stanje šumskih ekosistema
Šuma - kao biogeoceonoza je veoma složena prirodno - istorijska zajednica nastala u toku dugotrajnog procesa zajedničkog delovanja i razvoja biljnog i životinjskog sveta u određenim
uslovima sredine. S obzirom na brojne i značajne koristi koje pruža šuma - u smislu neposrednih koristi proizvodnje drveta kao sirovine i koristi u smislu zaštitne funkcije, šuma je i
objekat trajnog korišćenja.
Savremene metode gazdovanja šumama neodložno zahtevaju da se šuma kao celina što bolje prouči i upozna. Ovo je važan preduslov sigurnom unapređenju gazdovanja. Dobro poznavanje
delova šume i šume kao celine, predstavlja osnov za postavljanje realne procene mogućeg uspeha i očekivanih rezultata u procesu savremenog planiranja i gazdovanja šumama.
Prilikom proučavanja šumskih ekosotema posebno mesto zauzima proučavanje staništa. Karakteristike staništa manifestuju se kroz osnovne ekološke faktore, i to:
1.
2.
3.
4.
5.
Klimatski faktori, u koje spadaju: temperatura, atmosferski talog i vlaga vazduha, svetlost, vetar i dr.;
Orografski faktori, koje čine: reljef, nadmorska visina, ekspozicija terena, nagib terena, mikroreljef i dr.;
Geološka podloga (matični supstrat), značajno je za obrazovanje različitih tipova zemljišta;
Edafski faktori ili zemljišni faktori, deluju preko fizičkih i hemijskih osobina zemljišta i kao sredina za razvoj korenovog sistema biljaka;
Biološki činioci među kojima su najvažniji biljni i životinjski svet i čovek kao poseban antropogeni faktor.
Svi gore navedeni ekološki faktori u prirodi deluju zajedno, tj. kao celina, odnosno kao kompleks faktora. Oni su međusobno povezani delujući jedan na drugoga i na sredinu, međusobno se
dopunjiju i zamenjuju.
Mikroklima šumskih staništa
Prilikom analize šumskih staništa na jednom širem području (regionu) nije samo dovoljno da se upoznaju karakteristike regionalne klime (makroklime), već treba da se znaju i klimatske
karakteristike na užem prostoru – mikroklima svakog staništa. Ustanovljavanje razlike u mikroklimi susednih staništa, služi nam u oceni ekoloških karakteristika pojedinih šumskih
– ekoloških jedinica.
Pri analizi šumskih staništa mikroklimatska istraživanja su veoma dragocena za ocenu sličnosti i razlika šumskih ekosistema, kao i veze koje postoje između njih.
Izloženost terena (ekspozicija)
Ekspozicija terena u velikoj meri utiče na izgled i sastav šuma i staništa u celini. Ekspozicija ima bitan uticaj na klimatske i edafske (zemljišne) uslove određenog staništa. Najviše se
međusobno razlikuju severne i južne ekspozicije. Razlike su u stepenu osunčavanja terena, temperaturi i vlažnosti vazduha, zemljišta i dr.
Ove razlike između severnih i južnih ekspozicija mogu biti vrlo izražene i ekstremne, i utiču na formiranje određenih tipova šuma.
Nagib terena i šuma
Nagib terena (kao i ekpozicija) ima višestruke uticaje na promene klimatskih i edafskih uslova. Nagib terena ima vidnog uticaja na stepen zagrevanja staništa, dubinu zemljišta, vlažnost
zemljišta, zadržavanje snežnog pokrivača i dr. Sa povećanjem ugla nagiba terena na južnim i zapadnim ekspozicijama povećava se količina toplote i intenzitet osunčavanja, a na
severnim stranama je obrnuto, smanjuje se.
Prema tome, nagib terena zajedno sa ekspozicijom bitno menja mikroklimatske uslove staništa.
Nadmorska visina i šuma
Promene nadmorske visine utiču na promene osnovnih karakteristika klime (temperatura vazduha, vlažnost vazduha, količina i raspodela atmosferskog taloga, režim svetlosti i dr.).
Sniženjem temperature, manjom ukupnom količinom toplote i skraćenjem vegetacionog perioda, sa porastom nadmorske visine menjaju se i vrste drveća koje grade odgovarajuće
zajednice. Zbog pooštrenih klimatskih i drugih uslova na većim nadmorskim visinama u sastojinama ima manji broj stabala po hektaru i ona su manjih visina i ukupna produkcija
drvne zapremine je manja.
Imajući u vidu relativno veliki visinski dijafazon u ovoj gazdinskoj jeidnici, to će i uticaj nadmorske visine na ekološko članjanje vegetacijie biti ogroman.
Uslovi zemljišta
Za nastanak određenih tipova zemljišta značajni su sledeći faktori: geološka podloga, reljef, klima, vegetacija i čovek. Svi ovi faktori imaju veću ili manji ulogu, deluju zajedno i kompleksno,
a rezultat njihovog delovanja su različita zemljišta.Za uspešan rast drveća prvenstveno je potrebna dovoljna fiziološka dubina i povoljne fizičke (dovoljno vode, vazduha) i hemijske
(ph, sastav zemljišnog rastvora i dr.) osobine zemljišta. Zaključuje se da različiti faktori utiču na formiranje različitih tipova zemljišta, a na njima i odgovarajući tipovi vegetacije,
kako livadsko – pašnjačke, tako i šumske.
Biotički činioci – biljni i životinjski svet i čovek
– biljni svet
Osnovne vrste drveća – edifikatori i subedifikatori, tj. dominantne vrste u spratu drveća, najvažnija su karika šumske biocenoze. Pored toga što su najbrojnije zastupljene, one u najvećoj meri
utiču na formiranje biotopa (staništa) i na život svih ostalih organizama u biocenozi.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
30
Pored toga oni su glavni nosioci produkcije, tj. razvoja proizvodnih karakteristika svakog pojedinog tipa šume. Međutim u lancu interakcije živih i neživih delova šumskog ekosistema, pored
drveća, značajni su i svi drugi biljni organizmi. Oni deluju posredno ili neposredno, na stanište, jedni na druge, na životinjski svet itd.
Životinjski svet
Životinjski i biljni svet u šumskoj biogeocenozi su vrlo tesno povezani. Dok većini životinja biljke služe direktno za ishranu, vrlo mali broj vrsta u šumi se hrani životinjama. Životinje u
velikoj meri utiču na biljke neposredno (oprašivanje, raznošenje semena i dr.) i posredno (svojom aktivnošću menjaju stanište – mehaničko usitnjavanje, mešanje i ubrzavanje
razlaganja organskih materija, đubrenje i dr.).
Čovek
Kao poremećaj prirodne ravnoteže u šumi zoogeni i fitogeni faktori su uvek tesno povezani, a najčešći primarni uzročnik je čovek. Pojava kalamiteta insekata (gubar, mrazovac i dr.)
najčešće su posledica čovekovog nerazumnog odnosa prema šumi. Posledice ovih kombinovanih zooantropogernih uticaja su degradirane šume.
Poznato je da ekološki činioci u prirodi deluju zajedno tj. kao celina, odnosno kao kompleks faktora. Svi se oni međusobno dopunjuju i zamenjuju. Otuda se i javljaju velike teškoće pri
pokušajima da se vegetacija jednog kraja objasni kao rezultat delovanja samo jednog faktora.
To je slučaj, kada se, na primer vegetacija vezuje samo za karakteristike regionalne klime. Razdvajanje navedenih ekoloških celina i pojedinačno razmatranje treba shvatiti kao samo
metodološki postipak čiji je cilj bolja analiza, tumačenje, shvatanje, uočavanje i dalje povezivanje u zajedničkom delovanju.
Može se zaključiti da se gazdinska jedinica “Crni Vrh” nalazi u na granici zadovoljavajućih uslova za razvoj šumske vegetacije i da se dotičan prostor najbolje može iskoristiti prevashodno
za zaštitnu funkciju i unapređenje zatečenog stanja, pa tek nakon toga za šumsku proizvodnju.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
31
3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE
3.1. Opšte demografske i privredne karakteristike područja na kome se nalazi gazdinska
jedinica
Gazdinska јеdinica”Crni Vrh” nalazi sе na tеritoriјi opštine Majdanpek koja se nalaze u sastavu Borskog okruga. Osnovna karakteristika ovog područja je u dosadašnjem periodu razvoj
energetike. Takođe ovaj kraj je poznat i po razvoju rudarstva i zaostajanju u razvoju poljoprivrede.
U ranijim vremenima šumarstvo i prerada drveta su bili u funkciji eksploatacije i prerade rude. Danas ono kao poljoprivreda i turizam, predstavljaju veliku razvojnu šansu ovog područja.
U kulturno istorijskom smislu čitavo područje predstavlja neprocenljiv potencijal u globalnim (svetskim) okvirima, koji je do sada, a i trenutno nedovljno korišćen u naučne, kulturne,
turističke svrhe.
Specifičan istorijski razvoj, vrlo povoljna đerdapska klima, složena mreža klisura,kanjona i dubokih uvala, ovaj prostor izdvajaju kao jedinstven evropski rezervat tercijarne flore, vegetacije
i faune.
Vrlo povoljni uslovi za život bili su razlog stalnog prisustva čoveka na prostorima ove gazdinske jedinice a i šire, o čemu svedoče mnogi arheološki nalazi i kulturno-istorijski spomenici, kao
što su naselje Lepenski Vir, arheološki lokaliteti poput Dijane, Golubački grad, ostaci Trajanovog mosta, Trajanove table, rimskog limesa, raznovrsni kasteli, do očuvanih primera
narodne srpske arhitekture.
Izgradnja Hidroelektrane Đerdap je uticla na uslove i režim gazdovanja šumama ove gazdinske jedinice. Hidroelektrana Đerdap je sistem od jedne branske i jedne rečneprotočnehidroelektrane, „Đerdap I“ i „Đerdap II“, koje su izgrađene na reci Dunav na izlasku iz Đerdapske klisure, na srpsko-rumunskoj granici, tako da pripada Srbiji i Rumuniji.U ukupnoj
proizvodnji električne enrgije u Srbiji elektrane Đerdap učestvuju sa oko 20%.
Njenom izgradnjom formirano je akumulaciono jezero ukupne površine 253km2, na nadmorskoj visini 69.5m, sa najvećom dubinom od 92m, I količinom vode oko 5000 miliona
m3.
Ukupna površina, površina poljoprivrednog zemljišta, broj naselja, broj stanovnika, broj zaposlenih u okrugu kome pripada ova gazdinska jedinica, prema podacima preizetim iz Statističkog
godišnjka Srbije iz 2009. godine je kao u sledećoj tabeli:
Uk. Pov. 2008.( km2)
Poljoprivredna Pov.2008, (ha)
Naselja, 2008
Stanovništvo, 30.06.2008.
Borski upravni okrug
3506
169107
90
134375
30119
Bor
856
49751
14
51340
13185
Kladovo
629
28806
23
22055
4102
Majdanpek
932
20089
14
20839
5911
1 089
70461
39
40141
6921
Negotin
Zaposleni 2008.
Privredna kretanja u opštini Majdanpek su tokom proteklog period opadala, što je uticalo da nekadašnji industrijski gigant za 10 godina postane jedna od opština koja je stekla status
devastiranog područja u Srbiji. Razvoj privatnog sektora je nedovoljan, što je karakteristika I okolnih opština.
Lokalnu ekonomiju čini 108 preduzeća i 788 preduzetničkih radnji (podaci iz 2010. Godine). Privredni subjekti koji pripadaju oblasti usluga predstavljaju najdominantniji vid
poslovanja a njen najaktivniji deo su trgovine na veliko I malo. Ipak ličnu kartu opštine predstavljaju preduzećaiz sektora vađenja rude I prerađivačke industrije.
Drvna industrija ima evidentno velike potencijale za razvoj a oni se ogledaju u izuzetno bogatoj sirovinskoj bazi (šume zauzimaju 72% od ukupne površine teritorije opštine), kao i
izgrađenim manjim drvnoprerađivačkim kapacitetima.
Veoma važan segmet privrednih karakteristika opštine Majdanpek je turizam zahvaljujući mnogim kulturnim i istorijskim spomenicima al ii prirodnoj lepoti se može ponuditi
turistima.
Od privrednih subjekata koji sun a teritoriji opštine Majdanpek izdvajamo:
§
RBM d.o.o.
§
FBC a.d.
§
IPM d.о.о. u restrukturiranju (fabrike Zlatara Мајdanpek i Megaplast Donji Milanovac)
§
FEP Donji Milanovac
§
Intra lighting Donji Milanovac
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
32
§
Termal inženjering d.о.о.
§
Central H d.о.о.
§
Beomark industrija d.о.о.
§
Hotel "Golden Inn"
§
Hotel "Lepenski Vir" а.d.
§
Hazplast d.o.o.
Napomena: podaci o industriskim kretanjima u opštini Majdanpek su preuzeti zvaničnog sajta opštine.
3.2. Ekonomske i kulturne prilike
Opština Majdanpek na čijoj se teritoriji nalaze šume i šumska zemljišta ove gazdinske jedinice pripadaju krugu nerazvijenih ili nedovoljno razvijenih opština, kao i čitav istok Srbije.
Majdanpek je administrativni centar opštine, naselje na 350 mnv, smešteno u dolini reke Mali Pek, okruženo planinskim masivima, na magistralnom putu M 24 (Požarevac-Negotin).
Majdanpek je savremeno uređeno naselje sa uređenim gradskim parkom i trgom. U užem centru naselja nalazi se hotel „Golden Inn“, autobuska stanica, pošta, banke, restorani, galerija,
muzej, prodavnice i kafe barovi.
Gzdinska jedinica je okružena malim brojem naselja, uglavnom su to naselja u dolini reke Dunav. Sve su to manja ili veća sela sa kućama grupisanim ili razbacanim u manje grupe ,ređe
ušorane duž puteva.
Od većih mesta u severoistočnom delu jedinice nalazi se grad Majdanpek koji je najbliži administrativni ,kulturni, potrošački i industrijski centar.
Najbliža železnička stanica ove gazdinske jedinice je u Majdanpek
Glavno zanimanje stanovništva je rudarstvo, ali postoje svi uslovi za razvoj turizma, prerade drveta, stočarstva i vinogradarstva u znatno većoj meri nego što je sada.Velika smetnja razvoju
ovih grana je između ostalog i izražena migracija stanovništva sa selau gradove, kao i migracija stanovništva iz Majdanpeka u veće urbane centre.
Pored navedenih zanimanja stanovništvo nalazi zaposlenjeu građevinarstvu, trgovini, zanatsvu, kao i u kulturnim , socijalnim i društvenim delatnostima.
Postoji razvijena školska mreža i drugih institucija za prosvećivanje i kulturno uzdizanje, veći broj zdravstvenih i socijalnih ustanova kao i industrijskih postrojenja u Majdanpeku.
Udeo poljoprivrednog stanovništva u ovoj opštini iznosi oko 55 %. Nezaposlenost je izuzetno visoka. Prirodne mogućnosti, iako velike, ili su nedovoljno ili neodgovarajuće korišćene. Neke
su čak i potpuno degradirane. U dužem nizu godina investicije po jednom stanovniku nisu uspele da pređu ni trećinu od prosečnih ulaganja na užem području Srbije.
Imajući u vidu da se ova gazdinska jedinica nalazi na teritoriji opštione Majdanpek, to će u narednoj tabeli ova osnova prikazati delatnost stanovništva prema strukturi zanimanja. Ova tabela
će na najbolji način odslikati ekonomske i kulturne prilike ove opštine (podaci preuzeti sa sajta http://sr.njikipedia.org/sr)
Stanovništvo prema delatnosti koju obavlja
Pol
Ukupno
Poljoprivreda, lov
i šumarstvo
Ribarstvo
Vađenje rude i
kamena
Prerađivačka
industrija
Proizvodnja i
snabdevanje...
Građevinarstvo
Trgovina
Hoteli i
restorani
Saobraćaj,
skladištenje i
veze
Muški
2227
17
-
1189
435
70
52
60
26
32
Ženski
1971
11
-
393
569
42
26
188
113
18
Oba
4198
28
-
1582
1004
112
78
248
139
50
Pol
Finansijsko
posredovanje
Državna
uprava i
odbrana
Nekretnine
Obrazovanje
Zdravstveni i
socijalni rad
Ostale uslužne
aktivnosti
Privatna
domaćinstva
Eksteritorijalne
organizacije i tela
Nepoznato
Muški
16
23
97
40
54
50
-
-
66
Ženski
44
15
107
100
226
63
-
-
56
Oba
60
38
204
140
280
113
-
-
122
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
33
U samom centru Majdanpeka nalazi se crkva Svetih apostola Petra i Pavla. Majdanpek ima uređene sportske terene, sportski centar sa halom i bazenom i ski centar „Rajkovo“.U
neposrednoj blizini Majdanpeka, oko 3 km od centra grada, nalazi se jezero Veliki zaton i Rajkova.
3.3. Organizacija i materijalna opremljenost šumske uprave koja gazduje šumama gazdinske
jedinice
Šumama koje obuhvata gazdinska jedinica «Boljetinka» gazduje Reon Donji Milanovac koji posluje u sastavu Javnog preduzeća «Nacionalni park Đerdap» sa sedištem u Donjem
Milanovcu.
Struktura zaposlenih radnika po stručnoj spremi i broju radnika data je u sledećoj tabeli:
Nacionalnom parku «Đerdap» je sledeća:
Struktura zaposlenih u Reonu Donji Milanovac je
red. br. stručna sprema broj radnika
red. br. zanimanje/stručna sprema broj radnika
1. visoka stručna sprema
%
23
31,9
1. Visoka stručna prema
1
1,4
2. Viša stručna sprema
3. srednja stručna sprema 37
51,4
3. Srednja stručna sprema
4. kvalifikovani radnici
1
1,4
4. Kvalifikovani radnici 1
5. Nekvalifikovani radnici 10
13,9
2. viša stručna sprema
Ukupno:
72
100,0
17
1
25
5. Nekvalifikovani radnici 8
Ukupno: 52
Za sezonske poslove uzgojnog karaktera i dr., sezonska radna snaga obezbeđuje se u lokalu – angažovanjem meštana okolnih sela.
Sredstva rada
Najveći deo posla u ovoj gazdinskoj jedinici je mehanizovan. Seču, izvlačenje i izvoženje vrše privatne firme. U primeni je sortimentna metoda, debla se kroje i prerezuju kod panja.Reon
Donji Milanovac raspolaže sa 6 lada niva.
U Reonu Donji Milanovac nalazi se upravna zgrada, lovačka kuća na Kusretu i objekti u Oreškovci.
3.4. Otvorenost šumskog kompleksa saobraćajnicama
Uspešno gazdovanje šumama, odnosno sprovođenje svih uzgojnih i uređajnih mera, obezbeđuje se samo adekvatnom mrežom puteva kojima je potrebno "otvoriti" šumski kompleks i na taj
način omogućiti normalno gazdovanje i zadovoljavanje svih funkcija šuma.
Kada su upitanju putni pravci koji prolaze kroz Majdanpek značajni su:
ü
Magistralni (М-24, М-25 и М-25/1) / 123 km
ü
Regionalni (Р-104, Р- 104а, Р- 106) / 92 km
ü
Lokalni u dužini od 201 km.
Kada je Železnica u pitanju kroz Majdanpek prolazi železnički pravac: Beograd – Požarevac – Majdanpek – Zaječar – Niš. Železnica je uz sam Industrijski centar u Majdanpeju.
Imajući u vidu da ova gazdinska jedinica gravitira na Dunav, traport roba je moguć i rekom. Na samoj obali Dunava je Donji Milanovac.
Gazdinska jedinica “Crni Vrhi” ispresecena je brojnim putevima, javnim i šumskim; kategorisanim i nekategorisanim. Uglavnom su zastupljeni meki kamionski putevi, bilo da su javni ili
šumski. Postoji nekoliko prilaznih tvrdih kamionskih puteva koji povezuju naselja u okolini gazdinske jedinice, a i samu gazdinsku jedinicu sa Majdanpekm.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
34
Katgorija puta
asfalt
tvrdi sumski
meki sumski
km/1000h
NP
169.3
93.2
306.3
14.88
Crni Vrh
22.2
9.9
13.5
24.73
Ovim uređivanjem su izvršena snimanja PDA-a uređajima i svih vlaka koje su zastupljene u ovoj gazdinskoj jedinici.
Kao mera otvorenosti šumskog kompleksa služi pojam gustina. Pod gustinom mreže šumskih puteva (g) podrazumevamo odnos između ukupne dužine šumskih komunikacija (l), koje se
nalaze u granicama šume ili je tangiraju, i šumske površine (s). Ovaj odnos (g = l/s) predstavljaju dužinu unutrašnjih komunikacija, po jedinici površine. Jedinica mere gustine
šumskih komunikacija je (m/ha) ili (km/1000ha). Smatramo da je ovu prvu jedinicu mere tj. (m/ha) ispravnije upotrebiti s obzirom da je u šumarstvu uobičajeno izražavanje
površine u hektarima. Pojavljuju se dva pojma i to potrebna gustina (minimalna gustina koju treba da ima neka šuma) i optimalna gustina ( ili normalna gustina) za neku šumu u
kojoj mogu biti iskorišćeni svi potencijali staništa, a sastojina daje maksimalnu proizvodnju biomase (prema prof. dr. Svetozaru Butuliji).
Prosečna otvorenost za gazdinsku jedinicu iznosi 24.73k m/ha, što je neznatno ispod ispod optimalne otvorenosti.
Sa redovnim održavanjem svih putnih pravaca, kao i sa rekonstrukcijom jednog njihovog dela i izgradnjom novih puteva, sa apekta putne mreže mogu se zadovoljiti sve potrebe šuma ove
gazdinske jedinice za normalnim gazdovanjem.
3.5. Dosadašnji zahtevi prema šumama u gazdinskoj jedinici i dosadašnji način korišćenja
šumskih resursa
3.5.1. Opšte društvene potrebe
Opšte društvene potrebe sagledavaju se kroz svrsishodno korišćenje prirodnih resursa: flore, faune, zemljišta, vode i vazduha. Sve ovo istovremeno podrazumeva i očuvanje, zaštitu,
unapređivanje i održivo namensko korišćenje prirodnih vrednosti, kroz mere obezbeđenja stabilnosti ekosistema, poboljšanja njihovog stanja u pogledu sastava, strukture i kvaliteta,
a u skladu sa ekološkim potencijalom područja.
Zakon o šumama takođe naglašava kao društvenu potrebu da se “pod opštekorisnim funkcijama šuma podrazumevaju pozitivni uticaji šuma na životni
sredinu, a naročito: zaštitne, hidrološke, klimatske, higijensko - zdravstvene, turističko - rekreativne, privredne, nastavne, naučno - istraživačke i odbrambene funkcije”.
Opšte društvene potrebe i zahtevi utvrđeni su Odlukama o proglašavanju i osnivanju Nacionalnog parka „Đerdap“ i osnivanju Preduzeća za zaštitu i razvoj parka, čija je osnovna funkcija i
delatnost zaštita i unapređivanje prirodnih i drugih znamenitosti na području Nacionalnog parka.
Uvažavajući Prostorni plan Nacionalnog parka i ukupne potencijale parka utvrđeni su globalni ciljebi razvoja i zaštite a obezbediće se aktivnostima od:
Ø Opšteg društvenog interesa koji obuhvataju zaštitu i unapređivanje ukupnih prirodnih i radom stvorenih vrednosti, kao i naučna istraživanja, kulturno vaspitni rad, prezentacija
parka na svim nivoima i dr.
Ø Republičkog i regionalnog značaja, u okviru koga aktivnosti na razvoju turizma, sporta i rekreacije, poljoprivrede, šumarstva u skladu sa prirodnim potencijalom, merama i
uslovima zaštite područja.
Napred izneta naima sve opti cilj na zaštiti i unapređivanju ukupnih prirodnih potencijala Nacionalnog parka, odnosno zaštiti životne sredine u celini, kao i osiguranju i očuvanju potpune
biloške stabilnosti šumskih ekosistema.
3.5.2.
Lokalne potrebe
Potrebe lokalnog stanovništva vezane su uglavnom za korišćenje ogrevnog drveta, a delimično i tehničke oblovine. Jedan deo stanovništva poseduje sopstvenu šumu, ali i kod njih postoje
izvesne potrebe za drvetom iz ove gazdinske jedinice.
Lokalni prerađivački kapaciteti imaju velike potrebe za šumskim sortimentima iz gazdinske jedinice Crni Vrh, što je daleko preko raspoloživih resursa.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
35
Na ovom području se poslednjih godina značajno smanjio stočni fond, tako da su potrebe za pašarenjem svedene na znatno manju meru nego što je to bilo proteklih decenija.
Pored napred navedenih potreba lokalnog karaktera, postoje svakako i potrebe lokalnog stanovništva za sporednim šumskim proizvodima (lekovito biljee, gljive šumski plodovi i dr), kao i
potrebe za: lovom, posetama park šumama, istorijskim spomenicima, izletištima i vidikovcima koji se nalaze u ovoj gazdinskoj jedinici.
Narastajuća atraktivnost područja Đerdapa, u turističkom smislu, poslednjih godina izbacuje u prvi plan potrebu posednika zemljišta za izgradnjom turističkih objekata (vikend kuća,
apartmana i dr. objekata) za smeštaj sve većeg broja turista koji posećuju ovo poručje.
Opšta ocena da je u predhodnim uređajnim periodima gazdovanje šumama ove gazdinske jedinice bilo u skladu sa potrebama, zahtevima i mogućnostima sastojina.
3.6. Mogućnost plasmana šumskih proizvoda
Mogućnost plasmana šumskih proizvoda u ovoj gazdinskoj jedinici ne opterećuje normalno gazdovanje.
Plasman šumskih proizvoda se ogleda u podmirenju lokalnog stanovništva ogrevnim drvetom, na širem i užem području.
Znatne količine drvnih sortimenata se isporučuju lokalnim pilanama u Kučevu, Majdanpeku i okolini, za izradu primarnih proizvoda od drveta.
U novije vreme dobar deo drvne mase ide na tendersku prodaju. Na taj način se lokalne pilane i pilane u okruženju snabdevaju sirovinom za proizvodnju. Poznatije firme koje se bave
poslovima vezanim za šumarsku branšu i gde se može vršiti plasman šumskih proizvoda i uusluga su: D.O..Moca Jablanica, Holding kompanija, „Simpo“ Vranje, Kronošpan
Lapovo i druge.
Posmatrano sa nivoa ove gazdinske jedinice možemo konstatovati da su su kapaciteti drvne industrije ( sa tehničko – tehnološkog aspekta ), kao i potrebe lokalnog stanovništva u manjoj
meri usklađeni sa prinosnim mogućnostima šuma tako da postoji ograničavajući faktor u pogledu realizacije i plasmana proizvodnje. Možemo konstatovati da je plasman šumskih
proizvoda rešen.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
36
4.0. FUNKCIJE ŠUMA
4.1. Osnovne postavke i kriterijumi pri prostorno-funkcionalnom reoniranju šuma i šumskih
staništa u gazdinskoj jedinici
Kao najsloženiji ekosistemi na Zemlji šume imaju brojne i veoma različite funkcije koje su od izuzetnog značaja za obezbeđenje trajnih i aktuelnih društvenih potreba.
Šume najčešće istovremeno vrše (ili treba da vrše) veći broj različitih funkcija. Neke od njih je teško, a nekada i nemoguće međusobno uskladiti tako da u isto vreme na istom prostoru imaju
i isti značaj.
To nameće potrebu da se pri planiranju gazdovanja utvrde prioritetne funkcije pojedinih delova šumskog područja, odnosno šuma i šumskih zemljišta, kao i da se u skladu sa
prioritetnim i ostalim mogućim funkcijama planiraju odgovarajući ciljevi i mere budućeg gazdovanja. Drugim rečima, pored ekološko-proizvodnog (tipološkog) potrebno je izvršiti i
prostorno funkcionalno reoniranje, odnosno reoniranje površina po nameni.
Zbog brojnih koristi za društvo u celini, šume i šumsko zemljište su po Zakonu o šumama "dobro od opšteg interesa", pa je prema tome gazdovanje šumama i šumskim područjima složen i
odgovoran društveni zadatak.
Sve funkcije šuma, uslovno se prema značaju (M. Medarevića, 1991.) mogu svrstati u tri grupe:
•
•
•
Ekološke (zaštitne) funkcije
Proizvodne funkcije
Socijalne funkcije
Ekološke funkcije podrazumevaju zaštitne, hidrološke, klimatske, higijensko-zdravstvene i druge funkcije.
Proizvodne funkcije šuma predstavljene su proizvodnjom drveta (tehničkog i prostornog), divljači (krupne i sitne), šumskog semena i ostalih proizvoda šuma (lekovito bilje, pečurke, šumski
plodovi, smola i dr.), kao i proizvodnja kiseonika posebno specifične i vrlo značajne funkcije šuma.
U socijalne funkcije šuma ubrajamo: turističko-rekreativne, obrazovne, naučno-istraživačke, odbrambene i druge funkcije.
U svakoj šumi ili njenom delu istovremeno se ostvaruje više funkcija šuma koje se vremenski i prostorno prepliću i svaki od njih ima manji značaj za širu društvenu zajednicu. Sve ove
funkcije šuma potrebno je uvažiti i međusobno uskladiti kako bi se ostvario maksimalan ekološki i ekonomski efekat za širu društvenu zajednicu.
Postupak pri prostorno-funkcionalnom reoniranju šuma, pri čemu usvajamo princip polifunkcionalnosti, polazi od utvrđivanja prioritetne (najznačajnije) funkcije šume. Utvrđivanje
prioritetne funkcije (osnovne namene) u osnovi polazi od:
•
•
Usvajanja unapred utvrđenih zakonskih rešenja, kojima je namena šuma ili pojedinačnih njenih delova već utvrđena, a u skladu s tim i prioritetna funkcija i cilj gazdovanja
njome uslovljen.
Da se na osnovu poznatih kriterijuma izvrši utvrđivanje prioritetne funkcije šuma, odnosno da se izvrši pojedinačno vrednovanje šuma ili njenih delova vezanih za svaku
konkretnu funkciju, a da se u fazi integralne analize polifunkcijalnog karaktera utvrdi prioritetna funkcija.
Nakon utvrđivanja prioritetne funkcije potrebno je ostale funkcije usaglasiti i razrešiti međusobne konflikte. Ovo podrazumeva utvrđivanje međusobnog odnosa pojedinih funkcija prema
prioritetnoj funkciji šuma, odnosno u kojoj meri se mogu ostvariti pored prioritetne funkcije, i druge funkcije šuma.
Odnos pojedinih funkcija prema prioritetnoj funkciji može biti sledeći:
•
•
•
Da su pojedine funkcije šuma spojive sa prioritetnom funkcijom, odnosno da se sa istim funkcionalnim zahtevima u potpunosti ostvaruju i druge funkcije šuma i tada možemo
govoriti o prioritetnim funkcijama šuma.
Da se pojedine funkcije šuma nalaze u izvesnom konfliktu sa prioritetnom funkcijom ili da za svoje ostvarenje zahtevaju drugačije funkcionalne zahvate, tako da se ne ostvaruju
u potpunosti, ali ih je potrebno planirati u onoj meri u kojoj ne ugrožavaju prioritetnu funkciju i u tom smislu predstavljaju dopunske funkcije šuma.
Da su pojedine funkcije šuma toliko suprotne prioritetnoj funkciji te se ne mogu ostvarivati, a u skladu s tim ne mogu se ni planirati, pa se kao takve mogu nazvati isključive
funkcije.
Stalno povećanje potreba za šumskim sortimentima i šumama kao ekološkim prostorom, zahteva istovremeno i višefunkcionalno korišćenje šuma i šumskog prostora.
4.2. Funkcije šuma i namena površina u gazdinskoj jedinici
Prema morfološkom i prostornim karakteristikama na području Nacionalnog parka se izdvaja uži pojas duž Dunava i brdskoplaninsko zaleđe u užu zonu zaštite.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
37
Uži pojas uz Dunav čine njegovo priobalje, prirodni i istorijski muzeji i aktivan privredni prostor (Golubac, D.Milanovac, Kladovo), sa istovremeno najvećom koncetracijom motiva i pojava
prirodnih i kulturno – istorijskih vrednosti, čime je uslovljena namena i aktivnost na tom prostoru.
Brdsko planinsko područje Nacionalnog parka sa svojim šumsko – pašnjačkim površinama (kojima pripada i ova gazdinska jedinica) bez naselja, pogodna je za razvoj šumarstva,
poljoprivrede, male privrede, turizma,i rekreacije a sve u skladu sa uspostavljenim režimom zaštite.
Zasnivajući se na osnovnim i brojnim karakteristikama šumskih ekosistema do danas se razvila specifična oblast planiranja gazdovanja šumama sa sledećim osnovnim karakteristikama:
•
•
•
•
•
Sistem planiranja obuhvata prirodne celine u čijim okvirima traži optimalna rešenja u prostornom i funkcionalnom smislu.
Ekosistemski pristup planiranju omogućava najadekvatnije usklađivanje ekoloških i ekonomskih kriterijuma i interesa. Uvažavajući ekološke karakteristike (na makro i mikro
površini) analizira se realnost i ostvarivost različitih društvenih interesa u konkretnom šumskom prostoru, i nezavisno i u skladu sa planiranim merama za njihovo što potpunije
ostvarivanje.
Multifunkcionalan (kompleksan, integralan) karakter planiranja, na svim nivoima i u svim fazama, polazi od pretpostavke da brojke i veoma različite karakteristike šume imaju
trajan, uvek aktuelan značaj za ljudsko društvo.
Prostorno funkcionalna i vremenska komponenta kao bitna karakteristika u svim fazama planiranja gazdovanja šumama uslovljena je jednovremenim vrednovanjem i
utvrđivanjem niza funkcija šuma u konkretnom prostoru, čija uzajamnost, konflikti i uslovljenost korišćenja zahtevaju prostorno i vremensko definisanje.
Dugoročno sagledavanje i prognoza rezultata planiranih ciljeva i mera gazdovanja šumskih ekosistema gazdovanja šumskim ekosistemima polazi od pretpostake i usaglašenosti
pozitivnih "ekoloških efekata" i "ekoloških troškova" izazvanih merama planiranim i usmerenim na ostvarivanje definisanih ciljeva gazdovanja šumama (Jović D., Medarević
M., 1986).
Savremeni pristup planiranju isključuje podelu šuma na šume sa posebnom namenom, zaštitne, proizvodne i slično. Generalni pristup u rešavanju ovog veoma značajnog stručnog zadatka
zahteva prethodnu razradu kriterijuma, rejoniranje šumskih površina i njihovu klasifikaciju prema značaju i prioritetu pojedinih funkcija.
Na osnovu Zakona i podzakonske regulative koja se odnosi na gazdovanje šumama, planskih dokumenata većeg ranga važnosti, zatečenog stanja, utvrđenog potencijala šuma, šumskog
zemljišta i dosadašnjeg gazdovanja šumama utvrđene su sledeće funkcije šuma, u gazdinskoj jedinici “Crni Vrhi”, utvrđene su sledeće prioritetne funkcije šuma.
1.
2.
Namenska celina 58 - nacionalni park - I zona zaštite, obuhvata sledeća odeljenja: 7, 8, 9, 10, 11, 17, 18, 19, 20, 21, 22 i 23.
Namenska celina 60 - nacionalni park - III zona zaštite, obuvata sva preostala odeljenja u ovoj gazdinskoj jedinici.
Namenska celina 58 - nacionalni park - I zona zaštite, prioritetna funkcija je trajna i maksimalna zaštita. Za površine obuhvaćene granicama sa režimom I stepena zaštite, ne planirati, niti
na njima izvoditi ikakve radove koji bi mogli da naruše spontani razvoj zajednica. U ovoj namenskoj celini su prirodni spomenici, vidikovci, zaštićene prirodne retkosti, retke i
vredne pojedine vrste flore i faune.
Namenska celina 60 - nacionalni park - III zona zaštite - prioritetna funkcija u ovoj namenskoj celini je takođe zaštita. Primarni cilj je pre svegazaštitta zemljišta od erozije. Sa ovom
prioritetnom funkcijom, spojiva funkcija je zaštita voda (vodosnabdevanje), potom funkcija očuvanja bioraznovrsnoszi, očuvanja autohtonosti i dr. Ekstremne vrednosti nagiba na
skoro čitavoj površini ove gazdinske jedinice iznad 20 stepeni, a na oko ½ površine i iznad 30 stepeni. Imajući u vidu da su zemljišta u ovoj gazdinskoj jedinici jako plitka i
skeletoidna, kamenita, podložna eroziji, to sve potkrepljuje činjenicu da se u ovoj nameni prvi prioriteti zaštita zemljišta.
U ovoj nameni gde su grebeni širi, gde postoje zarvni, blage strane na dubokom zemljištu koji se predhodno oslanjaju na predhodno opisana staništa i sastojine, (čineći harmoničnu prirodnu
celinu) imaju povoljnije uslove za gazdovanje, prioritetna im je funkcija proizvodno – zaštitna. Imjući u vidu Rešenje Zavoda Za zaštitu prirode Srbije o uslovima zaštitte ove
površine su pripojene III zoni zaštite.
Funkcionalni zahtevi sastojina u ovoj namenskoj celini sadržani su u:
-
izboru vrsta drveća na tipološkoj osnovi
u uslovima gde je to moguće forsirati, polazeći od bioloških osobina vrsta drveća, visoki uzgojni oblik
u uslovima gde nije moguće obezbediti jednodobnu strukturu, ciljevi su dvospratne i višespratne sastojine
isključivanju velikopovršinskog gazdovanja
potpuna obraslost
isključiti proizvodnju dugačkih sortimenata
seču i izvlačenje sortimenata ograničiti na zimski period
zabraniti spuštanje i izvlačenje stabala po liniji najvećeg pada terena
zabrana upotrebe hemijskih sredstava u radovima na zaštiti i nezi šuma
-
deo površine izdvojen u naučno – istraživačke objekte stalnog karaktera u cilju bližeg definisanja tipova šuma.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
38
4.3. Gazdinske klase
Polaznu osnovu za formiranje gazdinskih klasa u ovoj gazdinskoj jedinici predstavljao je tip šume. U okviru svakog tipa šume, zavisno od porekla i stanja sastojina, kao i njihove
osnovne namene formirana je jedna ili više gazdinskih klasa. Iz prethodnog proizilazi i sledeća definicija gazdinske klase:
“Gazdinsku klasu čini skup sastojina u okviru istog tipa šume, koje su istog porekla i sličnog sastava, sličnog zatečenog stanja i osnovne namene, što omogućava (u njihovim
okvirima) planiranje jedinstvenih ciljeva i mera gazdovanja (prof. Dr.Milan J. Medarević „Planiranje gazdovanja šumama“).
S obzirom na vrlo različite ekološke uslove, a samim tim i veliki broj tipova šuma, kao i različite sastojinske prilike, bilo je neophodno da se u okviru šumskog kompleksa Crni vrhilo
formira znatan broj gazdinskih klasa.
S obzirom na stanje šuma ove gazdinske jedinice, tipološko definisanje je ograničeno na definisanje ekoloških jedinica, a delimična razvojno – proizvodna istraživanja, izvršena u u ovoj
gazdinskoj jedinici mogu se samo orijentaciono prihvatiti.
U ovoj gazdinskoj jedinici, u zavisnosti od osnovne namene, sastojinske celine i tipa šume formirane su sledeće gazdinske klase:
Namenska celina 58 – nacionalni park - I zona zaštite
58266483 – Šikara na kiselim (ponekad eutricnim) smedjim zemljištima.
58301483 - Visoka šuma kitnjaka na kiselim (ponekad eutricnim) smedjim zemljištima.
58302462 - Visoka šuma kitnjaka, cera i graba na lesiviranim kiselim smedjim zemljištima.
58304483 - Visoka šuma kitnjaka, bukve, graba i lipe na kiselim (ponekad eutricnim) smedjim zemljištima.
58306483 - Izdanacka šuma kitnjaka na kiselim (ponekad eutricnim) smedjim zemljištima.
58307602 - Izdanacka mešovita šuma kitnjaka na kiselom smedjem i lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
58308602 - Devastirana šuma kitnjaka na kiselom smedjem i lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
58351631 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
58351661 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na kiselim smedjim zemljištima.
58352631 - Visoka (raznodobna) šuma bukve na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
58353602 - Visoka šuma bukve, kitnjaka, cera i graba na kiselom smedjem i lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
58354631 - Visoka šuma bukve, graba i lipe na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu
58360631 - Izdanacka šuma bukve na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu
58361602 - Izdanacka mešovita šuma bukve na kiselom smedjem i lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
58362662 - Devastirana šuma bukve na jako kiselim smedjim zemljištima.
Namenska celina 60 – nacionalni park - II zona zaštite
60175631 - Izdanacka šuma graba na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
60215462 - Izdanacka mešovita šuma sladuna na lesiviranim kiselim smedjim zemljištima.
60266631- Šikara na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
60267421 – Šibljak na skeletnim zemljištima na krecnjaku.
60301483 - Visoka šuma kitnjaka na kiselim (ponekad eutricnim) smedjim zemljištima.
60302462 - Visoka šuma kitnjaka, cera i graba na lesiviranim kiselim smedjim zemljištima.
60303483 - Visoka šuma kitnjaka, graba i lipe na kiselim (ponekad eutricnim) smedjim zemljištima.
60304483 - Visoka šuma kitnjaka, bukve, graba i lipe na kiselim (ponekad eutricnim) smedjim zemljištima.
60306462 - Izdanacka šuma kitnjaka na lesiviranim kiselim smedjim zemljištima.
60307462 - Izdanacka mešovita šuma kitnjaka na lesiviranim kiselim smedjim zemljištima.
60308602 - Devastirana šuma kitnjaka na kiselom smedjem i lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
60329462 - Devastirana šuma bagrema na lesiviranim kiselim smedjim zemljištima.
60351631 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
39
60352631 - Visoka (raznodobna) šuma bukve na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
60353602 - Visoka šuma bukve, kitnjaka, cera i graba na kiselom smedjem i lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
60360631 - Izdanacka šuma bukve na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
60361638 - Izdanacka mešovita šuma bukve na rankerima (humusno-silikatnim zemljištima).
60362631 - Devastirana šuma bukve na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
60469631 - Veštacki podignuta sastojina ostalih lišcara na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
60470631 - Veštacki podignuta sastojina smrce na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
60475483 - Veštacki podignuta sastojina crnog bora na kiselim (ponekad eutricnim) smedjim zemljištima.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
40
5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA
5.1. Stanje sastojina po nameni
Sve sastojine ove gazdinske jedinice dele se po nameni na dva dela:
1.
2.
Globalna namena,
Osnovna namena.
Globalna namena - sve šume ove gazdinske jedinice svrstane su u globalnu namensku celinu 17 - Nacionalni park. U ovim šumama je prioritetna zaštitna funkcija.
Osnovna namena ovih šuma je: Nacionalni park-I stepena zaštitite i Nacionalni park-III stepena zaštitite.
Namena
osnovna
58
60
Ukupno GJ
Površina
ha
%
341.88
18.8
1478.03
81.2
1819.91
100.0
Zapremina
m3
%
103530.0
22.0
367052.2
78.0
470582.2
100.0
m3/ha
302.8
248.3
258.6
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
2232.5
20.6
6.5
8596.5
79.4
5.8
10829.0
100.0
6.0
Zv/V
(%)
2.2
2.3
2.3
Iz prethodne tabele vidimo da su površine koje su svrstane u namensku celinu - Nacionalni park-I stepen zaštite (kod 58) zastupljene sa 18.8% u ukupnoj obrasloj površini, sa 22.0% u
ukupnoj zapremini i 20.6 % u ukupnom zapreminskom prirastu.
Namenska celina - Nacionalni park-III stepen zaštite (kod 60) dominira u ovoj gazdinskoj jedinici sa 81.2% u ukupno obrasloj površini, 70.8% u ukupnoj zapremini i 79.4% u ukupnom
zapreminskom prirastu ove gazdinske jedinice.
5.2. Stanje sastojina po tipovima šuma
Na osnovu sveobuhvatnih ekoloških (pedoloških i fitocenoloških) i razvojno-proizvodnih istraživanja sprovedenih u šumama Nacionalnog Parka Đerdap izdvojen je veliki broj
tipova šuma.
U gazdinskoj jedinici „Crni vrh“ zastupljeno je 7 tipova šuma, a stanje šuma na njima, iskazano kroz osnovne pokazatelje (površinu, zapreminu i tekući zapreminski prirast),
prikazano je u narednom tabelarnom pregledu:
Namena
Zv/V
osnovna
Površina
Zapremina
Zapreminski prirast
(%)
Tip šume
ha
%
m3
%
m3/ha
m3
%
m3/ha
462
29.01
1.6
8818.6
1.9
304.0
192.9
1.8
6.6
2.2
483
106.95
5.9
19886.5
4.2
185.9
497.4
4.6
4.7
2.5
602
17.79
1.0
5516.6
1.2
310.1
124.3
1.1
7.0
2.3
631
160.11
8.8
56894.7
12.1
355.3
1179.6
10.9
7.4
2.1
661
24.57
1.4
11939.8
2.5
485.9
228.2
2.1
9.3
1.9
662
3.45
0.2
473.9
0.1
137.4
10.1
0.1
2.9
2.1
NC 58
341.88
18.8
103530.0
22.0
302.8
2232.5
20.6
6.5
2.2
421
3.81
0.2
462
125.82
6.9
20216.8
4.3
160.7
598.5
5.5
4.8
3.0
483
217.53
12.0
45097.1
9.6
207.3
1065.9
9.8
4.9
2.4
602
88.64
4.9
21390.2
4.5
241.3
487.9
4.5
5.5
2.3
631
1016.37
55.8
275878.8
58.6
271.4
6302.8
58.2
6.2
2.3
638
25.86
1.4
4469.3
0.9
172.8
141.3
1.3
5.5
3.2
NC 60
1478.03
81.2
367052.2
78.0
248.3
8596.5
79.4
5.8
2.3
Ukupno GJ
1819.91
100.0
470582.2
100.0
258.6
10829.0
100.0
6.0
2.3
Posmatrajući predhodni tabelarni prikaz uočavamo da su nazastupljeniji tipovi šume u kojima je bukva edifikator. Brojnost bukovih tipova šuma je u izvesnoj meri uslovljena
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
41
pogoršanjem stanišnih prilika različitim intezitetom, te zbog toga i diferenciranje tipova po bonitetu od Fagetum submmontanum typicum do Musco Fagetum-a. Brojnost ovih tipova je
uslovljena i visinskom zonalnošću od submontanuma do montanuma, a i čestom promenom geološke podloge.
Odmah iza bukovih tipova šuma dolaze tipovi kitnjakovih šuma.
Tip šume 631 - Tip brdske šume bukve (Fagetum moesiacae submontanum typicum) na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu najzastupljeniji je u šumskom
fondu ove gazdinske jedinice. Njegovo učešće po površini iznosi 58 %, po zapremini 58.6 %, a po zapreminskom prirastu 58.8 %.
Iako manje u odnosu na prethodni, značajno je učešće i tipa 483 - Tip šume kitnjaka (LJuercetum montanum typicum) na kiselim (ponekad eutricnim) smedjim zemljištima po
površini 12.0 %, po zapremini 9.6 %, po zapreminskom prirastu 9.8 %.
Sasrojinska hterogenost u okviru pojednih tipova uslovljena je dosadašnjim gazdovanjem šumama (sistem gazdovanja) i odnosi prema šumi u drugim odsecima vremena.
5.3. Stanje sastojina po gazdinskim klasama
Gazdinska klasa je na nivou šumskog područja osnovna uređajna za koju se planiraju jedinstveni ciljevi i mere budućeg gazdovanja. To zahteva da sve šume u okviru jedne gazdinske
klase imaju podjednake uslove, slično zatečeno stanje sastojina i stu osnovnu namenu.
Gazdinske klase su formirane na osnovu prioritetne namene, sastojinskih celina i tipoloških pripadnosti sastojina (ekološke i razvojno-proizvodne karakteristike).
Gazdinske klase su date u šiframa, a njihovi puni nazivi su dati u poglavlju 4.3.
Imajući u vidu različite ekološke uslove (samim tim i veći broj tipova šuma), različite sastojinske prilike i različite osnovne namene bilo je neophodno formirati i veći broj gazdinskih
klasa.
Stanje sastojina po gazdinskim kalsama dato je u sledećoj tabeli:
Površina
Zapremina
Zapreminski prirast
Gazdinska
klasa
ha
%
m3
%
m3/ha
m3
%
m3/ha
Zv/V%
58301483
28.44
1.6
8337.3
1.8
293.2
202.1
1.9
7.1
2.4
58302462
29.01
1.6
8818.6
1.9
304.0
192.9
1.8
6.6
2.2
58304483
4.16
0.2
777.6
0.2
186.9
18.6
0.2
4.5
2.4
58308602
1.45
0.1
199.7
0.0
137.7
4.3
0.0
3.0
2.1
58351631
100.55
5.5
37004.9
7.9
368.0
758.8
7.0
7.5
2.1
58351661
24.57
1.4
11939.8
2.5
485.9
228.2
2.1
9.3
1.9
58352631
42.65
2.3
14830.8
3.2
347.7
294.9
2.7
6.9
2.0
58353602
1.28
0.1
380.8
0.1
297.5
9.2
0.1
7.2
2.4
58354631
4.41
0.2
415.3
0.1
94.2
13.3
0.1
3.0
3.2
58362662
3.45
0.2
473.9
0.1
137.4
10.1
0.1
2.9
2.1
Ukupno visoke
239.97
13.2
83178.7
17.7
346.6
1732.4
16.0
7.2
2.1
58306483
31.36
1.7
10771.6
2.3
343.5
276.7
2.6
8.8
2.6
58307602
3.64
0.2
1472.8
0.3
404.6
33.6
0.3
9.2
2.3
58360631
12.50
0.7
4643.7
1.0
371.5
112.6
1.0
9.0
2.4
58361602
11.42
0.6
3463.3
0.7
303.3
77.2
0.7
6.8
2.2
Ukupno
izdanačke
58.92
3.2
20351.3
4.3
345.4
500.1
4.6
8.5
2.5
58266483
42.99
2.4
Ukupno šikare
42.99
2.4
Ukupno NC 58
341.88
18.8
103530.0
22.0
302.8
2232.5
20.6
6.5
2.2
60301483
116.93
6.4
23661.8
5.0
202.4
555.6
5.1
4.8
2.3
60302462
32.53
1.8
5902.5
1.3
181.4
143.5
1.3
4.4
2.4
60303483
8.47
0.5
1897.2
0.4
224.0
43.6
0.4
5.1
2.3
60304483
89.82
4.9
18699.3
4.0
208.2
437.4
4.0
4.9
2.3
60308602
18.22
1.0
1924.8
0.4
105.6
43.0
0.4
2.4
2.2
60351631
784.32
43.1
231837.0
49.3
295.6
5276.6
48.7
6.7
2.3
60352631
66.26
3.6
22213.9
4.7
335.3
444.6
4.1
6.7
2.0
60353602
70.42
3.9
19465.5
4.1
276.4
444.8
4.1
6.3
2.3
60362631
67.92
3.7
4696.3
1.0
69.1
127.9
1.2
1.9
2.7
Ukupno visoke
1254.89
69.0
330298.2
70.2
263.2
7517.0
69.4
6.0
2.3
60175631
0.59
0.0
112.0
0.0
189.8
2.3
0.0
4.0
2.1
60215462
61.36
3.4
9044.0
1.9
147.4
290.0
2.7
4.7
3.2
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
42
Gazdinska
klasa
60306462
60307462
60329462
60360631
60361638
Ukupno
izdanačke
60469631
60470631
60475483
Ukupno VPS
60266631
Ukupno šikare
60267421
Ukupno šibljaci
Ukupno NC 60
Ukupno GJ
Rekapitulacija
Ukupno visoke
Ukupno
izdanačke
Ukupno VPS
Ukupno šikare
Ukupno šibljaci
Ukupno GJ
Površina
ha
%
15.42
0.8
15.22
0.8
1.29
0.1
76.53
4.2
25.86
1.4
Zapremina
m3
%
2897.8
0.6
2320.8
0.5
51.6
0.0
16615.3
3.5
4469.3
0.9
m3/ha
187.9
152.5
40.0
217.1
172.8
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
83.7
0.8
5.4
80.2
0.7
5.3
1.1
0.0
0.8
440.5
4.1
5.8
141.3
1.3
5.5
Zv/V%
2.9
3.5
2.1
2.7
3.2
196.27
0.62
0.46
2.31
3.39
19.67
19.67
3.81
3.81
1478.03
1819.91
10.8
0.0
0.0
0.1
0.2
1.1
1.1
0.2
0.2
81.2
100.0
35510.8
114.2
290.2
838.9
1243.2
7.5
0.0
0.1
0.2
0.3
180.9
184.1
630.8
363.2
366.7
1039.1
3.7
7.3
29.4
40.4
9.6
0.0
0.1
0.3
0.4
5.3
6.0
15.9
12.7
11.9
2.9
3.2
2.5
3.5
3.2
367052.2
470582.3
78.0
100.0
248.3
258.6
8596.5
10829.1
79.4
100.0
5.8
6.0
2.3
2.3
1494.86
82.1
413476.9
87.9
276.6
9249.4
85.4
6.2
2.2
255.19
3.39
62.66
3.81
1819.91
14.0
0.2
3.4
0.2
100.0
55862.2
1243.2
11.9
0.3
218.9
366.7
1539.2
40.4
14.2
0.4
6.0
11.9
2.8
3.2
470582.3
100.0
258.6
10829.1
100.0
6.0
2.3
Stanje sastojina po gazdinskim klasama prikazano je tabelarno po površini, zapremini i zapreminskom prirastu, kao i po namenskim celinama i poreklu.
Na osnovu prikazane tabele konstatujemo da je u okviru gazdinske jedinice “Crni Vrhi” izdvojeno 37 gazdinskih klasa.
Na osnovu podataka u tabeli može se zaključiti da su najzastupljenije gazdinske klase koje gradi bukva.
U nameskoj celini 58 – Nacionalni park-I stepen zaštite (kod 58)
gazdinske klase.
izdvojeno je 15 gazdinskih klasa, u namenskoj celini - Nacionalni park-III stepen zaštite (kod 60) izdvojeno je 22
Iz prethodnih tabela možemo zaključiti da je u ovoj gazdinskoj jedinici najzastupljenija gazdinska klasa 60.351.631 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na kiselom smedjem do lesiviranom
kiselom smedjem zemljištu, koja u ukupno obrasloj površini ove gazdinske jedinice učestvuje sa čak 42.9%. U ukupnoj zapremini ove gazdinske jedinice ova gazdinska klasa
zauzima sa 49.1%, sa prosečnom zapreminom po hektaru 295.5m3/ha. U ukupnom zapreminskom prirastu ova gazdinska klasa zauzima 48.5% sa prosečnim prirastom po hektaru
od 6.7m3/ha. Procenat tekućeg zapreminskog prirasta za ovu gazdinsku klasu je 2.3%.
Druga po zastupljenosti je gazdinska klasa 60.301.483 - Visoka šuma kitnjaka na kiselim (ponekad eutricnim) smedjim zemljištima.), koja u ukupnoj obrasloj površini ove gazdinske
jedinice učestvuje sa 6.4%. U ukupnoj zapremini gazdinske jedinice “Crni vrh” ova gazdinska klasa zauzima 5.0% sa prosečnom zapreminom po hektaru 202.4m3/ha. U ukupnom
zapreminskom prirastu ova gazdinska klasa zauzima 5.1% sa prosečnim prirastom po hektaru od 4.8m3/ha. Procenat tekućeg zapreminskog prirasta za ovu gazdinsku klasu je 2.3%.
Treća po zastupljenosti je gazdinska klasa, 58.351.631 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljišt, koja u ukupnoj površini ove
gazdinske jedinice učestvuje sa 5.5%. U ukupnoj zapremini ove gazdinske jedinice ova gazdinska klasa zauzima 7.9% sa prosečnom zapreminom po hektaru od 368m3/ha. U
ukupnom zapreminskom prirastu ova gazdinska klasa zauzima 7.0% sa prosečnim prirastom po hektaru od 7.5m3/ha. Procenat tekućeg zapreminskog prirasta za ovu gazdinsku
klasu je 2.1%.
Četvrta po zastupljenosti je gazdinska klasa 60.304.483 - Visoka šuma kitnjaka, bukve, graba i lipe na kiselim (ponekad eutricnim) smedjim zemljištima, koja u ukupno obrasloj površini
ove gazdinske jedinice zauzima 4.9%. U ukupnoj zapremini ove gazdinske jedinice ova gazdinska klasa učestvuje sa svega 4.0%, sa prosečnom zapreminom po hektaru 208.2m3/ha.
U ukupnom zapreminskom prirastu ova gazdinska klasa učestvuje sa 4.0%, sa prosečnim zapreminskim prirastom po hektaru od 4.9m3/ha. Procenat tekućeg zapreminskog prirasta
za ovu gazdinsku klasu je 2.3%.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
43
Zatim sledi gazdinska klasa 60.360.631 - Izdanacka šuma bukve na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu, ona učestvuje u ukupnoj površini obrasle površine sa
4.2%. Prosečna zapremina po hektaru ove gazdinskee klase je 217.1m3/ha, a učešće zapreminskog prirasta je 4.1%, sa prosečnim zapreminskim prirastom od 5.8m3/ha. Procenat
tekućeg zapreminskog prirasta ove gazdinske klase je 2.7%.
Naredne po zastupljenosti su gazdinske klase, koje u ukupnoj površini ove gazdinske jedinice učestvuje sa manje 4.0%, a u ukupnoj zapremini ove gazdinske jedinice ove gazdinske klase
zautimaju 5.0, a u ukupnom zapreminskom prirastu ove gazdinske klase zauzimaju manje od 4.5%, tako da neće biti dalje komentarisnae.
Rekapitulacija pokazuje da visoke sastojine dominiraju, ne toliko po površini koliko po zapremini i zapreminskom prirastu i glavni su nosioci proizvodnje drvne zapremine i stabilnosti
celokupnog ekosistema u ovoj gazdinskoj jedinici, uz naravno aktivno učešće i ostalih sastojina prema poreklu.
Ukupno posmatrano se može reći da šume ove gazdinske jedinice imaju veliku proizvodnost koja se ogleda u podatku da je prosečna zapremina po hektaru 258.6 m3/ha, a prosečni prirast 6.0
m3 što je veoma dobro ako se uzme u obzir starost sastojina i potencijal zemljišta.
5.4. Stanje sastojina po poreklu i očuvanosti
U ovoj gazdinskoj jedinici sastojine prema poreklu razvrstane su na:
• visoke sastojine - nastale generativnim putem (iz semena)
• izdanačke sastojine nastale vegetativnim putem (iz izdanaka i izbojaka)
• šikare i šibljaci
Sastojine prema očuvanosti su razvrstane na:
•
•
•
očuvane sastojine - koje po stepenu obraslosti, zdravstvenom stanju i kvalitetu mogu dočekati zrelost za seču;
razređene sastojine - to su sastojine sa manjim stepenom obraslosti, dobrog zdravstvenog stanja i kvaliteta i mogu dočekati zrelost za seču;
devastirane sastojine - to su previše razređene sastojine, ujedno lošeg zdravstvenog stanja i kvaliteta, te se pri zrelosti za seču uklanjaju.
Stanje sastojina po poreklu i očuvanosti za gazdinsku jedinicu “Crni Vrh”prikazano je sledećom tabelom:
Poreklo i
očuvanost
58301483
58302462
58304483
58351631
58351661
58352631
58353602
58354631
Visoke-očuvane
58302462
58351631
58352631
Visoke-razređene
58308602
58362662
Visoke-devastirane
Ukupno visoke
58306483
58307602
58360631
58361602
Izdanačke-očuvane
Ukupno izdanačke
58266483
Ukupno šikare
Ukupno NC 58
Površina
ha
28.44
27.73
4.16
83.12
24.57
39.80
1.28
4.41
213.51
1.28
17.43
2.85
21.56
1.45
3.45
4.90
239.97
31.36
3.64
12.50
11.42
58.92
58.92
42.99
42.99
341.88
%
1.6
1.5
0.2
4.6
1.4
2.2
0.1
0.2
11.7
0.1
1.0
0.2
1.2
0.1
0.2
0.3
13.2
1.7
0.2
0.7
0.6
3.2
3.2
2.4
2.4
18.8
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
Zapremina
m3
%
8337.3
1.8
8481.9
1.8
777.6
0.2
31214.8
6.6
11939.8
2.5
14830.8
3.2
380.8
0.1
415.3
0.1
76378.3
16.2
336.7
0.1
5790.1
1.2
m3/ha
293.2
305.9
186.9
375.5
485.9
372.6
297.5
94.2
357.7
263.0
332.2
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
202.1
1.9
7.1
185.6
1.7
6.7
18.6
0.2
4.5
647.7
6.0
7.8
228.2
2.1
9.3
294.9
2.7
7.4
9.2
0.1
7.2
13.3
0.1
3.0
1599.6
14.8
7.5
7.3
0.1
5.7
111.1
1.0
6.4
Zv/V%
2.4
2.2
2.4
2.1
1.9
2.0
2.4
3.2
2.1
2.2
1.9
6126.7
199.7
473.9
673.6
83178.7
10771.6
1472.8
4643.7
3463.3
20351.3
20351.3
1.3
0.0
0.1
0.1
17.7
2.3
0.3
1.0
0.7
4.3
4.3
284.2
137.7
137.4
137.5
346.6
343.5
404.6
371.5
303.3
345.4
345.4
118.3
4.3
10.1
14.4
1732.4
276.7
33.6
112.6
77.2
500.1
500.1
1.1
0.0
0.1
0.1
16.0
2.6
0.3
1.0
0.7
4.6
4.6
5.5
3.0
2.9
2.9
7.2
8.8
9.2
9.0
6.8
8.5
8.5
1.9
2.1
2.1
2.1
2.1
2.6
2.3
2.4
2.2
2.5
2.5
103530.0
22.0
302.8
2232.5
20.6
6.5
2.2
44
Površina
Poreklo i
očuvanost
ha
60301483
101.08
60302462
11.08
60303483
8.47
60304483
69.00
60351631
647.36
60352631
39.01
60353602
65.39
Visoke-očuvane
941.39
60301483
15.85
60302462
21.45
60304483
20.82
60351631
136.96
60352631
17.27
60353602
5.03
Visoke-razređene
217.38
60308602
18.22
60352631
9.98
60362631
67.92
Visoke-devastirane
96.12
Ukupno visoke
1254.89
60175631
0.59
60215462
61.36
60306462
15.42
60307462
15.22
60360631
76.53
60361638
25.86
Izdanačke-očuvane
194.98
60329462
1.29
Izdanačke-devastirane
1.29
Ukupno izdanačke
196.27
60469631
0.62
60475483
0.95
VPS-očuvane
1.57
60470631
0.46
60475483
1.36
VPS-razređene
1.82
Ukupno VPS
3.39
60266631
19.67
Ukupno šikare
19.67
60267421
3.81
Ukupno šibljaci
3.81
Ukupno NC 60
1478.03
Ukupno GJ
1819.91
Rekapitulacija po poreklu i
očuvanosti
Visoke-očuvane
1154.90
Visoke-razređene
238.94
Visoke-devastirane
101.02
Ukupno visoke
1494.86
Izdanačke-očuvane
253.90
%
5.6
0.6
0.5
3.8
35.6
2.1
3.6
51.7
0.9
1.2
1.1
7.5
0.9
0.3
11.9
1.0
0.5
3.7
5.3
69.0
0.0
3.4
0.8
0.8
4.2
1.4
10.7
0.1
0.1
10.8
0.0
0.1
0.1
0.0
0.1
0.1
0.2
1.1
1.1
0.2
0.2
81.2
100.0
63.5
13.1
5.6
82.1
14.0
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
Zapremina
m3
%
21819.3
4.6
2269.3
0.5
1897.2
0.4
14666.2
3.1
195822.2
41.6
15879.7
3.4
17584.6
3.7
269938.4
57.4
1842.5
0.4
3633.2
0.8
4033.1
0.9
36014.8
7.7
5535.9
1.2
1880.9
0.4
52940.4
11.2
1924.8
0.4
798.4
0.2
4696.3
1.0
7419.4
1.6
330298.2
70.2
112.0
0.0
9044.0
1.9
2897.8
0.6
2320.8
0.5
16615.3
3.5
4469.3
0.9
35459.2
7.5
51.6
0.0
51.6
0.0
35510.8
7.5
114.2
0.0
189.4
0.0
303.5
0.1
290.2
0.1
649.5
0.1
939.7
0.2
1243.2
0.3
m3/ha
215.9
204.8
224.0
212.6
302.5
407.1
268.9
286.7
116.2
169.4
193.7
263.0
320.5
373.9
243.5
105.6
80.0
69.1
77.2
263.2
189.8
147.4
187.9
152.5
217.1
172.8
181.9
40.0
40.0
180.9
184.1
199.3
193.3
630.8
477.6
516.3
366.7
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
513.4
4.7
5.1
56.8
0.5
5.1
43.6
0.4
5.1
351.3
3.2
5.1
4483.1
41.4
6.9
307.8
2.8
7.9
411.1
3.8
6.3
6167.0
56.9
6.6
42.3
0.4
2.7
86.7
0.8
4.0
86.1
0.8
4.1
793.4
7.3
5.8
113.6
1.0
6.6
33.8
0.3
6.7
1156.0
10.7
5.3
43.0
0.4
2.4
23.2
0.2
2.3
127.9
1.2
1.9
194.1
1.8
2.0
7517.0
69.4
6.0
2.3
0.0
4.0
290.0
2.7
4.7
83.7
0.8
5.4
80.2
0.7
5.3
440.5
4.1
5.8
141.3
1.3
5.5
1038.0
9.6
5.3
1.1
0.0
0.8
1.1
0.0
0.8
1039.1
9.6
5.3
3.7
0.0
6.0
6.7
0.1
7.1
10.4
0.1
6.6
7.3
0.1
15.9
22.7
0.2
16.7
30.0
0.3
16.5
40.4
0.4
11.9
Zv/V%
2.4
2.5
2.3
2.4
2.3
1.9
2.3
2.3
2.3
2.4
2.1
2.2
2.1
1.8
2.2
2.2
2.9
2.7
2.6
2.3
2.1
3.2
2.9
3.5
2.7
3.2
2.9
2.1
2.1
2.9
3.2
3.6
3.4
2.5
3.5
3.2
3.2
367052.2
470582.2
78.0
100.0
248.3
258.6
8596.5
10829.0
79.4
100.0
5.8
6.0
2.3
2.3
346316.7
59067.1
8093.1
413476.9
55810.6
73.6
12.6
1.7
87.9
11.9
299.9
247.2
80.1
276.6
219.8
7766.6
1274.3
208.5
9249.4
1538.2
71.7
11.8
1.9
85.4
14.2
6.7
5.3
2.1
6.2
6.1
2.2
2.2
2.6
2.2
2.8
45
Površina
Poreklo i
očuvanost
ha
Izdanačke-devastirane
1.29
Ukupno izdanačke
255.19
VPS-očuvane
1.57
VPS-razređene
1.82
Ukupno VPS
3.39
Ukupno šikare
62.66
Ukupno šibljaci
3.81
Ukupno GJ
1819.91
Rekapitulacija po očuvanosti
Ukupno očuvane
1410.37
Ukupno razređene
240.76
Ukupno devastirane
102.31
Ukupno šikare
62.66
Ukupno šibljaci
3.81
Ukupno GJ
1819.91
%
0.1
14.0
0.1
0.1
0.2
3.4
0.2
100.0
77.5
13.2
5.6
3.4
0.2
100.0
Zapremina
m3
%
51.6
0.0
55862.2
11.9
303.5
0.1
939.7
0.2
1243.2
0.3
m3/ha
40.0
218.9
193.3
516.3
366.7
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
1.1
0.0
0.8
1539.2
14.2
6.0
10.4
0.1
6.6
30.0
0.3
16.5
40.4
0.4
11.9
Zv/V%
2.1
2.8
3.4
3.2
3.2
470582.2
100.0
258.6
10829.0
100.0
6.0
2.3
402430.8
60006.8
8144.7
85.5
12.8
1.7
285.3
249.2
79.6
9315.2
1304.3
209.6
86.0
12.0
1.9
6.6
5.4
2.0
2.3
2.2
2.6
470582.2
100.0
258.6
10829.0
100.0
6.0
2.3
Stanje sastojina prema poreklu i očuvanosti prikazano je po gazdinskim klasama, namenskim celinama, površini, zapremini i zapreminskom prirastu, te ukupno po očuvanosti, kako za
namenske celine, tako i za gazdinsku jedinicu u celini.
Posmatrano u celini, stanje sastojina po poreklu, u ovoj gazdinskoj jedinici, je dobro, jer visokih šuma na nivou ove gazdinske jedinice čak 82.1%.
Što se tiče stanja po poreklu, visoke sastojine su zastupljene na 82.1% površine, izdanačke na 14.0% površine, veštački podignute sastojine na 0.2%, šikare na 3.4% površine i šibljaci na
0.2% površine.
Kada su visoke sastojine u pitanju u ukupno obrasloj površini gazdinske jedinice očuvane sastojine su zastupljene sa 63.5%, razređene 13.1%, a devastirane visoke šume zauzimaju 5.6%.
Kada su veštaki podignute sastojine u pitanju u ukupno obrasloj površini gazdinske jedinice očuvane sastojine su zastupljene sa 0.1%, a razređene sa 0.1%.
Kada su izdanačke sastojine u pitanju u ukupno obrasloj površini gazdinske jedinice očuvane sastojine zauzimaju 14.1%, a izdanačke devatirane sastojine zauzimaju 0.1%.
Zaključujemo da sa aspekta stanja sastojina po poreklu u budućnosti možemo očekivati povećanje učešća visokog uzgojnog oblika imajući u vidu da dosta izdanačkih sastojina je mešovitog
porekla (sastojine izdanačkog i visokog uzgojnog oblika u istom spratu), pa sa merama nege koje su propisane i adekvatnom selekcijom stabala, takve sastojine će preći u visoki
uzgojni oblik.
Stanje sastojina po očuvanosti u ovoj gazdinskoj jedinici je sledeće:
Očuvane sastojine nalaze se na površini od 1410.37ha ili 77.5%, u ukupnoj zapremini one učestvuju sa 85.5%, sa prosečnom zapreminom po hektaru od 285.3m3/ha, a u ukupnom
zapreminskom prirastu očuvane sastojine zauimaju 86% i imaju zapreminski prirast po hektaru od 6.6m3/ha i procenat zapreminskog prirasta od 2.3%.
Razređene sastojine zastupljene su u ukupnoj površini obraslog sa 240.76ha ili sa samo 13.2%, sa učešćem u ukupnoj zapremini od 12.8% i prosečnom zapreminom po hektaru od
249.2m3/ha, i učešćem tekućeg zapreminskog prirasta od 12.0%, sa prosečnim prirastom po hektaru od 5.4m3/ha i procentom zapreminskog prirasta od 2.2%.
Devastirane sastojine su zastupljene na 102.31ha ili 5.6% u ukupnoj površini obraslog, u ukupnoj zapremini imaju učešće od 1.7%, sa prosečnom zapreminom od 79.6m3/ha, i tekućim
zapreminskim prirastom od 2.0m3/ha ili 1.9%, sa prosečnim prirastom od 2.0m3/ha i procentom zapreminskog prirasta od 2.6%.
Šikare zauzimaju 3.4% obrasle površine, a šibljaci 0.2% obrasle površine.
Ocenjujući stanje šuma po poreklu i očuvanosti u okviru gazdinske jedinice sa stanovišta ukupnih potencijala i definisanih funkcija šuma može se konstatovati da je ono povoljno, sa velikim
učešćem očuvanih sastojina od čak 85.5% u ukupnoj zapremini, i sa 88% učeća visokih šuma u ukupnoj zapremini. Sobzirom da je visoki uzgojni oblik sastojina onaj kome se teži
jasno je i da će uzgojne potrbe za naredni uređajni period biti usmerene ka tom cilju.
5.5. Stanje sastojina po smesi
U zavisnosti od vrste drveća i učešća u smesi, sve sastojine su razvrstane na čiste i mešovite. Kriterijumu za razdvajanje čistih i mešovitih sastojina su učešće drugih vrsta drveća do i preko
10%.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
46
Struktura sastojina po smesi u ovoj gazdinskoj jedinici prikazana je po gazdinskim klasama i namenskim celinama u sledećem tabelarnom pregledu:
Mešovitost
sastojine
58301483
58351631
58351661
58352631
58362662
Visoke-čiste
58302462
58304483
58308602
58353602
58354631
Visoke-mešovite
Ukupno visoke
58306483
58360631
Izdanačke-čiste
58306483
58307602
58361602
Izdanačke-mešovite
Ukupno izdanačke
58266483
Ukupno šikare
Ukupno NC 58
60301483
60304483
60308602
60351631
60352631
60362631
Visoke-čiste
60301483
60302462
60303483
60304483
60308602
60351631
60352631
60353602
60362631
Visoke-mešovite
Ukupno visoke
60175631
60306462
60329462
60360631
Izdanačke-čiste
60215462
60306462
Površina
ha
28.44
100.55
24.57
42.65
3.45
199.66
29.01
4.16
1.45
1.28
4.41
40.31
239.97
29.61
12.50
42.11
1.75
3.64
11.42
16.81
58.92
42.99
42.99
341.88
108.45
2.80
6.96
762.05
59.61
52.29
992.16
8.48
32.53
8.47
87.02
11.26
22.27
6.65
70.42
15.63
262.73
1254.89
0.59
14.59
1.29
64.69
81.16
61.36
0.83
%
1.6
5.5
1.4
2.3
0.2
11.0
1.6
0.2
0.1
0.1
0.2
2.2
13.2
1.6
0.7
2.3
0.1
0.2
0.6
0.9
3.2
2.4
2.4
18.8
6.0
0.2
0.4
41.9
3.3
2.9
54.5
0.5
1.8
0.5
4.8
0.6
1.2
0.4
3.9
0.9
14.4
69.0
0.0
0.8
0.1
3.6
4.5
3.4
0.0
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
Zapremina
m3
%
8337.3
1.8
37004.9
7.9
11939.8
2.5
14830.8
3.2
473.9
0.1
72586.7
15.4
8818.6
1.9
777.6
0.2
199.7
0.0
380.8
0.1
415.3
0.1
10592.0
2.3
83178.7
17.7
10456.2
2.2
4643.7
1.0
15099.9
3.2
315.4
0.1
1472.8
0.3
3463.3
0.7
5251.5
1.1
20351.3
4.3
103530.0
23065.7
498.0
426.3
227590.3
20096.0
3997.5
275673.8
596.1
5902.5
1897.2
18201.3
1498.5
4246.7
2118.0
19465.5
698.8
54624.4
330298.2
112.0
2743.6
51.6
13998.7
16905.9
9044.0
154.2
22.0
4.9
0.1
0.1
48.4
4.3
0.8
58.6
0.1
1.3
0.4
3.9
0.3
0.9
0.5
4.1
0.1
11.6
70.2
0.0
0.6
0.0
3.0
3.6
1.9
0.0
m3/ha
293.2
368.0
485.9
347.7
137.4
363.6
304.0
186.9
137.7
297.5
94.2
262.8
346.6
353.1
371.5
358.6
180.2
404.6
303.3
312.4
345.4
302.8
212.7
177.9
61.2
298.7
337.1
76.4
277.9
70.3
181.4
224.0
209.2
133.1
190.7
318.5
276.4
44.7
207.9
263.2
189.8
188.0
40.0
216.4
208.3
147.4
185.8
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
202.1
1.9
7.1
758.8
7.0
7.5
228.2
2.1
9.3
294.9
2.7
6.9
10.1
0.1
2.9
1494.1
13.8
7.5
192.9
1.8
6.6
18.6
0.2
4.5
4.3
0.0
3.0
9.2
0.1
7.2
13.3
0.1
3.0
238.3
2.2
5.9
1732.4
16.0
7.2
266.8
2.5
9.0
112.6
1.0
9.0
379.5
3.5
9.0
9.8
0.1
5.6
33.6
0.3
9.2
77.2
0.7
6.8
120.7
1.1
7.2
500.1
4.6
8.5
2232.5
539.1
10.1
11.8
5166.4
396.6
110.7
6234.6
16.6
143.5
43.6
427.3
31.2
110.1
48.0
444.8
17.2
1282.3
7517.0
2.3
80.0
1.1
363.9
447.3
290.0
3.7
20.6
5.0
0.1
0.1
47.7
3.7
1.0
57.6
0.2
1.3
0.4
3.9
0.3
1.0
0.4
4.1
0.2
11.8
69.4
0.0
0.7
0.0
3.4
4.1
2.7
0.0
6.5
5.0
3.6
1.7
6.8
6.7
2.1
6.3
2.0
4.4
5.1
4.9
2.8
4.9
7.2
6.3
1.1
4.9
6.0
4.0
5.5
0.8
5.6
5.5
4.7
4.5
Zv/V%
2.4
2.1
1.9
2.0
2.1
2.1
2.2
2.4
2.1
2.4
3.2
2.3
2.1
2.6
2.4
2.5
3.1
2.3
2.2
2.3
2.5
2.2
2.3
2.0
2.8
2.3
2.0
2.8
2.3
2.8
2.4
2.3
2.3
2.1
2.6
2.3
2.3
2.5
2.3
2.3
2.1
2.9
2.1
2.6
2.6
3.2
2.4
47
Površina
Mešovitost
sastojine
ha
%
60307462
15.22
0.8
60360631
11.84
0.7
60361638
25.86
1.4
Izdanačke-mešovite
115.11
6.3
Ukupno izdanačke
196.27
10.8
60469631
0.62
0.0
60470631
0.46
0.0
60475483
1.10
0.1
VPS-čiste
2.18
0.1
60475483
1.21
0.1
VPS-mešovite
1.21
0.1
Ukupno VPS
3.39
0.2
60266631
19.67
1.1
Ukupno šikare
19.67
1.1
60267421
3.81
0.2
Ukupno šibljaci
3.81
0.2
Ukupno NC 60
1478.03
81.2
Ukupno GJ
1819.91
100.0
Rekapitulacija po poreklu i mešovitosti
Visoke-čiste
1191.82
65.5
Visoke-mešovite
303.04
16.7
Ukupno visoke
1494.86
82.1
Izdanačke-čiste
123.27
6.8
Izdanačke-mešovite
131.92
7.2
Ukupno izdanačke
255.19
14.0
VPS-čiste
2.18
0.1
VPS-mešovite
1.21
0.1
Ukupno VPS
3.39
0.2
Ukupno šikare
62.66
3.4
Ukupno šibljaci
3.81
0.2
Ukupno GJ
1819.91
100.0
Rekapitulacija po mešovitosti
Ukupno čiste
1317.27
72.4
Ukupno mešovite
436.17
24.0
Ukupno šikare
62.66
3.4
Ukupno šibljaci
3.81
0.2
Ukupno GJ
1819.91
100.0
Zapremina
m3
%
2320.8
0.5
2616.5
0.6
4469.3
0.9
18604.9
4.0
35510.8
7.5
114.2
0.0
290.2
0.1
227.8
0.0
632.1
0.1
611.1
0.1
611.1
0.1
1243.2
0.3
m3/ha
152.5
221.0
172.8
161.6
180.9
184.1
630.8
207.1
290.0
505.0
505.0
366.7
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
80.2
0.7
5.3
76.6
0.7
6.5
141.3
1.3
5.5
591.8
5.5
5.1
1039.1
9.6
5.3
3.7
0.0
6.0
7.3
0.1
15.9
7.5
0.1
6.8
18.5
0.2
8.5
21.9
0.2
18.1
21.9
0.2
18.1
40.4
0.4
11.9
Zv/V%
3.5
2.9
3.2
3.2
2.9
3.2
2.5
3.3
2.9
3.6
3.6
3.2
367052.2
470582.2
78.0
100.0
248.3
258.6
8596.5
10829.0
79.4
100.0
5.8
6.0
2.3
2.3
348260.4
65216.4
413476.9
32005.8
23856.4
55862.2
632.1
611.1
1243.2
74.0
13.9
87.9
6.8
5.1
11.9
0.1
0.1
0.3
292.2
215.2
276.6
259.6
180.8
218.9
290.0
505.0
366.7
7728.7
1520.7
9249.4
826.8
712.5
1539.2
18.5
21.9
40.4
71.4
14.0
85.4
7.6
6.6
14.2
0.2
0.2
0.4
6.5
5.0
6.2
6.7
5.4
6.0
8.5
18.1
11.9
2.2
2.3
2.2
2.6
3.0
2.8
2.9
3.6
3.2
470582.2
100.0
258.6
10829.0
100.0
6.0
2.3
380898.3
89683.9
80.9
19.1
289.2
205.6
8574.0
2255.0
79.2
20.8
6.5
5.2
2.3
2.5
470582.2
100.0
258.6
10829.0
100.0
6.0
2.3
Kako se vidi iz tabelarnog pregleda u gazdinskoj jedinici po površini čiste sastojine su zastupljene na 1317.27ha ili 72.4%, dok su mešovite sastojine zastupljene na 436.17ha ili
24.0%. Prema učešću drvne zapremine i tekućeg zapreminskog prirasta ukupno znatno je veće učešće čistih sastojina u odnosu na mešovite sa 380898.4m3 drvne zapremine ili 80.9%,
odnosno 8574.0 m3 prirasta ili 79.2%.
Ako se upoređuju sastojine po poreklu i smesi, uočava se da visoke čiste sastojine sa 65.5% preovlađuju u odnosu na visoke mešovite koje su zastupljene sa 16.7%.
Kod izdanačkih sastojina stanje je uravnoteženo i tu su mešovite zdanačke sastojine zastupljenije sa 7.2%, dok su idanačke čiste sastojine su zastupljene sa 6.8%, a njihova uravnoteženost
je izražena i po zapremini i zapreminskom prirastu.
Mešovitost kod veštački podignutih sastojina je takođe uravnotežena.
Uvažavajući namenu (globalnu i osnovnu) šuma ove gazdinske jedinice, sa aspekta mešovitosti, mešovite sastojine su poželjnije sa biološkog aspekta, i kroz uzgojne zahvate treba težiti
mešovitosti. Ukupno gledajući može se zaključiti da su čiste sastojine u ovoj gazdinskoj jedinici sa većim vrednostima zapremine i zapreminskog prirasta po hektaru, a sa manjim
procentom tekućeg zapreminskog prirasta. Mešovite sastojine u gazdinskoj jedinici su biološki stabilnije i otpornije na fitopatološka oboljenja i entomološka oštećenja.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
48
Znači mešovite sastojine se moraju podržavati i povećavati njihovo učešće u ukupnom šumskom fondu u skladu sa ekološkim optimumom. Tako u bukovim šumama ove gazdinske jedinice
treba nastojati da se uzgojnim merama poveća učešće plemenitih lišćara (javora, jasena, trešnje ...) i stvoriti uslove koji ne odgovaraju pojavi graba.
Odnos čistih mešovitih sastojina u ovoj gazdinskoj jedinici je 72% : 24%.
Ovakvo zatečeno stanje, zahteva obazriviji postupak pri nezi šuma u cilju zaštite i forsiranja retkih pratioca u čistim bukovim i kitnjakovim sastojinama, posebno gorskoh javora, divlje
trešnje, brekinje, klena i drugih vrsta, čime bi se u doglednom vremenu popravio prirodni sastav ovih šuma, a time i njihova biološka stabilnost.
Stvaranje monodominantnih sastojina na velikim površinma nije povoljno za funkcije šuma koje proizilaze u zatečenim namenskim celinama. U narednom uređajnom periodu kroz
adekvatne planove više pažnje će biti posvećeno na stvaranju mešovitih sastojina, čime se poboljšava bioekološka stabilnost i biološka raznovsnost.
Opšta ocena sastojina gde je bukva dominantna vrsta, da su najzastupljenije primese grab, kitnjak, jasen i javor. Većina bukovih sastojina u ovoj gazdinskoj jedinici ima prrimešanih vrsta ali
su one po obimu ipod 10% učešća, pa se one treiraju kao čiste. Čest slučaj je da se u ovim sastojinama po pravilu prilikom izvođenja mera nege eksploatišu primešane vrste.
U šumskim zajednicama sa dominacijom hrastova, najviše su zastupljene sastojine kitnjaka sa bukvom, javorom, grabom i jasenom kao primešanim vrstama. Poznato je da kitnjak najbolje
ekonomske rezultate daje u kobinaciji sa bukvom (ima najveće vrednosti prirasta). Zato je potrebno planski „insistirati“ na mešovitosti kitnjakovih šuma sa bukvom, grabom,
klenom, javorom jasenom, gde god to sastojinske prilike dozvoljavaju.
Naglašena pojava u ovoj gazdinskoj jedinici u svim sastojinama, gde se god smanjila konkurencija,da je došlo do zagospodarenja staništa glavnom vrstom (to se posebno odnosi na bukove
sastojine, gde se bukva nije prilagodila na ovako vlažne uslove, sa jako kupiranim terenom,). Delovanjem čoveka u uslovima smanjene kokurencije bukva je dodatno raširila krošnje,
jakim korenovim sistemom, debelom šumskom steljom, potpuno zavladala staništem, možemo slobodno reći čitavim ovim predelima.
Mešovitost sastojina u gazdinskoj jedinici nema karakterističan tipičan oblik prema stanju sastojina i strukturnim osobinama, kao i definisanju ciljeva i planova gazdovanja. Naime
primešane vrste većim delom nalaze se u podstojnom spratu, koji nema značajnijeg uticaja na izabrane glavne gazdinske vrste. Širenje podstojnih vrsta rezultat je njihovih biološko-ekoloških
osobina, zatim delom i usled izostanka pojedinih mera nege, u mlađim i srednjedobnim sastojinama i dr.
Šibljaci sa grabićem i jorgovanom, koji se nalaze na desetine mesta u gazdinskoj jedinici „Crni Vrh” su osiromašenog sastava, zbog šumske ispaše i krčenja drveta, što u usovima toplih,
suvih izloženih stenovitih terena, vodi ka velikoj degradaciji zajednice. Potencijalni tip ove zajednice je sa vrstama: grabić, jorgovan, grab, orah, divlja kruška, crni jasen, rašeljka,
maklen, dren, leska, klen, medunac, cer i dr.
5.6. Stanje sastojina po vrstama drveća
U okviru šumskog područja, ka i na području Nacionalnog Parka „Đerdap“ registrovan je veći broj vrsta drveća, što govori o raznovrsnosti šumskih zajednica i oblika u kojima se
javljaju, bilo kao edifikatori u pojedinim tipovima šuma ili kao prateće vrste, pojedinačno i retko primešane sa prethodnim. U skladu sa prirodnim stanišnim uslovima dominiraju bukva, i
hrastovi (kitnjak, cer, sladun) i grab, dok je učešće ostalih vrsta znatno manje, pojedinih i simbolično.
I pored dominacije autohtonih vrsta, što je povoljna okolnost sa aspekta biološke stabilnosti ovih šuma, nužno je istaći iako simbolično, učešće unetih vrsta drveća, naročito borova i
smrča, čije sastojine osnivane na staništima autohtonih vrsta drveća i koje se zbog toga odlikuju relativno lošim zdravstvenim stanjem i niskom proizvodnošću. Rešenje iznetog problema
treba tražiti, pre svega, u podržavanju procesa spontanog naseljavanja autohtonih vrsta drveća na istim površinama, ali i u veštačkom osnivanju sastojina u skladu sa stanišnim
karakteristikama, što je u skladu i sa definisanim osnovnim namanenama šuma ove gazdinske jedinice kao i funkcijama koje proizilaze iz njih.
Zastupljenost pojedinih vrsta drveća u ukupnoj zapremini i zapreminskom prirastu prikazana je u sledećim tabelama:
Vrste drveća
Bk
Kit
Cer
Slad
Otl
Gr
Jav
Cjas
Jas
Bjas
Gric
Pbrs
Zapremina
Zapreminski prirast
%
m3
m3
Namenska celina 58
69684.6
14.8
1418.7
26994.6
5.7
653.9
3166.4
0.7
72.2
1092.6
0.2
26.5
1053.2
0.2
29.0
878.3
0.2
15.6
210.0
0.0
4.2
150.3
0.0
3.9
133.5
0.0
4.1
99.3
0.0
1.9
44.9
0.0
1.8
22.2
0.0
0.8
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
Zv/V
(%)
%
13.1
6.0
0.7
0.2
0.3
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
2.0
2.4
2.3
2.4
2.7
1.8
2.0
2.6
3.1
1.9
3.9
3.6
49
Vrste drveća
Zapremina
Zapreminski prirast
%
m3
m3
103530.0
22.0
2232.5
103530.0
22.0
2232.5
Namenska celina 60
Bk
284282.5
60.4
6507.6
Kit
58784.5
12.5
1394.8
Gr
6507.5
1.4
167.9
Cer
5944.1
1.3
155.6
Slad
4585.0
1.0
148.8
Otl
2011.4
0.4
76.4
Kln
908.0
0.2
24.0
Mle
830.6
0.2
26.7
Jav
804.6
0.2
17.7
Tres
302.6
0.1
8.9
OML
248.5
0.1
6.0
Gric
243.5
0.1
9.9
Bjas
224.0
0.0
7.0
Brz
142.0
0.0
4.7
Bag
110.2
0.0
3.3
KrLip
91.7
0.0
2.5
Cjas
66.8
0.0
2.4
Brek
9.3
0.0
0.3
SrLip
4.1
0.0
0.2
Pbrs
2.5
0.0
0.1
Ukupno lišćari
366103.4
77.8
8564.9
Cbor
645.1
0.1
23.9
Smr
303.8
0.1
7.7
Ukupno četinari
948.8
0.2
Ukupno NC 60
367052.2
78.0
8564.9
Ukupno GJ
470582.3 100.0
10797.4
Rekapitulacija za gazdinsku jedinicu
Bukva
353967.1
75.2
7926.3
Kitnjak
85779.1
18.2
2048.7
Cer
9110.5
1.9
227.8
Grab
7385.7
1.6
183.4
Sladun
1.2
175.3
5677.6
Otl
3064.6
0.7
105.4
Javor
0.2
21.9
1014.6
Klen
0.2
24.0
908.0
Mleč*
830.6
0.2
26.7
Beli jasen*
323.3
0.1
9.0
Trešnja***
302.6
0.1
8.9
Grabić
0.1
11.7
288.5
OML
248.5
0.1
6.0
Crni jasen
217.1
0.0
6.2
Breza*
142.0
0.0
4.7
Jasika***
133.5
0.0
4.1
Bagrem
110.2
0.0
3.3
Krupnolisna Lipa
91.7
0.0
2.5
Planinski brest*
24.7
0.0
0.9
Ukupno lišćari
Ukupno NC 10
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
Zv/V
(%)
%
20.6
20.6
2.2
2.2
60.1
12.9
1.6
1.4
1.4
0.7
0.2
0.2
0.2
0.1
0.1
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
79.1
0.2
0.1
2.3
2.4
2.6
2.6
3.2
3.8
2.6
3.2
2.2
3.0
2.4
4.1
3.1
3.3
3.0
2.7
3.5
3.0
5.6
4.0
2.3
3.7
2.5
79.1
99.7
2.3
2.3
73.2
18.9
2.1
1.7
1.6
1.0
0.2
0.2
0.2
0.1
0.1
0.1
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
2.2
2.4
2.5
2.5
3.1
3.4
2.2
2.6
3.2
2.8
3.0
4.0
2.4
2.9
3.3
3.1
3.0
2.7
3.7
50
Vrste drveća
Zapremina
m3
Brekinja***
Srebrena Lipa
Ukupno lišćari
Crni bor
Smrča
Ukupno četinari
Ukupno GJ
9.3
4.1
469633.4
645.1
303.8
948.8
470582.2
%
0.0
0.0
99.8
0.1
0.1
0.2
100.0
Zapreminski prirast
m3
0.3
0.2
10797.4
23.9
7.7
31.6
10829.0
%
0.0
0.0
99.7
0.2
0.1
0.3
100.0
Zv/V
(%)
3.0
5.6
2.3
3.7
2.5
3.3
2.3
Stanje sastojina po vrstama drveća prikazano je u tabelama po vrsti drveća, zapremini i zapreminskom prirastu.
U šumama ove gazdinske jedinice evidentirane su 23 vrste drveća, i to 22 lišćarske vrste i 2 četinarske.
Sve vrste drveća su autohtone za područje Nacionalnog Praka izuzev bagrema, crnog bora i smrče.
Autohtone vrste su samimi tim nosioci zapremine i zapreminskog prirasta.
Vrste drveća koje su dominantne u ovoj gazdinskoj jedinici su: bukva, harastovi (cer, kitnjak, sladun), i grab kod lišćara, a crni bor, te smrča kod četinara.
Ove vrste drveća su i najznačajnije, te će se i u narednim poglavljima njima pridavati najveći značaj.
U ovoj gazdinskoj jedinici lišćari su zastupljeni po zapremini sa čak 99.8%, a po zapreminskom prirastu sa 99.7%. Učešće četinarskih vrsta je jako skromno.
Po vrstama drveća u ovoj gazdinskoj jedinici najzastupljenija je bukva, koja u ukupnoj zapremini učestvuje sa 75.2%, zatim kitnjak sa 18.2% , pa cer sa 1.9% , zatim sledi grab sa 1.6%, pa
sladun sa 1.2%, dok su sve ostale vrste pojedinačno zastupljene sa manje od 0.3% od ukupne zapremine.
Bukva: je najzastupljenija vrsta drveća u gazdinskoj jedinici “Crni vrh”, a zastupljena je po zapremini sa 75.2% od ukupno utvrđenog inventurom, a po tekućem zapreminskom prirastu sa
73.2%, dok je procenat tekućeg zapreminskog prirasta 2.2%. Bukva je autohtona vrsta i javlja se u velikom visinskom dijapazonu. U nižim delovima ona je orografski uslovljena i
uglavnom je izdanačkog porekla. Najvećim delom ona se u ovoj gazdinskoj jedinici nalazi u optimumu gde gradi vredne i kvalitetne sastojine. Većinom se javlja u čistim
sastojinama, ali i u mešovitim sastojinama u smesi sa kitnjakom, grabom, cerom i otl. Po poreklu u nižim delovima uglavnom gradi izdanačke sastojine, a u višim delovima (u svom
optimumu) bukva je visokog uzgojnog oblika.
U odnosu na normalnu distribuciju zapremine po debljinskim razredima može se konstatovati povećano učešće srednje jakog inventara. Što se tiče proizvodnosti bukve, ona se može oceniti
kao zadovoljavajuća, s obzirom na očuvanost, poreklo i dr., jer je procenat zapreminskog prirasta 2,2%.
Zdravstveno stanje bukve ukupno gledano može se oceniti kao srednje zadovoljavajuće, jer do sada nisu zabeleženi kalamiteti (gradacija) insekata kao i fitopatoloških oboljenja, većih
razmera. U pojedinim delovima pojedinačno se javljaju legla gubara. Zdravstveno stanje jakog inventara (preko 50 cm) može se oceniti kao nezadovoljavajuće, jer je veliki procenat
tog inventara oštećen usled izvlačenja stabala i zaražen je raznim trulržnicama.
Hrast: kada kažemo hrast mislimo na sve hrastove (cer, kitnjak, i sladun) sastojine u ovoj gazdinskoj jedinici koji su po zastupljenosti odmah iza bukve. Hrastove sastojine se protežu na
južnim stranama i grabenima, na toplijim i suvljim staništima hrast ide i višlje, dok na severnim ekspozicijama hladnim i vlažnim staništima ustupa mesto bikvi. Hrast u ovoj
gazdinskoj jedinici gradi čiste i mešovite sastojine. Mešovite sastojine hrastova su sa bukvom i grabom. Od ukupne zapremine hrastovi u ovoj gazdinsskoj jedinici zauzimaju 22.9%,
a u ukupnom zapreminskom prirastu imaju procentualno učešće od čak 22.6%. Sastojine su sa stablima dosta dobrih visina i srednje pravosti, nalaze se na II, II/III i III bonitetu. Za
hrastove sastojine važi:
1
TBFRA-izveštaj o stanju šuma i načinu korišćenja UN-ECE-FAO: Forest resourses of Europe, cis, Nort America, Australia, Japan and Nenj Zeland
* retke ugrožene vrste,
**tercijarni relikt,
***pod rizikom.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
51
• Veliki broj stabala po hektaru
• Reducirane krune
• Smanjen debljinski prirast
• Mere nege nisu pratile uzgojne potrebe, a neke su potpuno izostale
• Primetno je pojedinačno sušenje
• Primetna pojedinačna pojava insekata (defolijatora)
Zdravstveno stanje hrastova se može oceniti kao zadovoljavajuće, a u narednom periodu treba nastaviti praćanje pojave gradacije (defolijatora) i preduzimati blagovremene mere zaštite
šuma.
Autohtone vrste drveća (bukva i hrastovi) čine više od 98% ukupnog invenatra, dalje nećemo detaljnije opisivati kvalitativne i kvantitativne osobine drugih vrsta drveća.
Dominantna zastupljenost autohtonih vrsta može se oceniti povoljnom sa gledišta biološke stabilnosti ovih šuma. Ali i na ovom mestu treba ponoviti konstataciju iznetu u okviru ocene smese
a s obzirom ekološki potencijal, treba daljim gazdinskim merama forsirati zatečene plemenite lišćare, posebno u bukovim sastojinama, čime bi se uvećala njihova biološka stabilnost,
a i prirodna vrednost. Ppredviđenim merama obnove (tabelarni deo plan obnavljanja prebirnih šuma) treba povećavati njeneo učešće.
5.7. Stanje sastojina po debljinskoj strukturi
Stanje šuma po debljinskoj strukturi u prvom redu zavisi od bioloških osobina vrsta drveća, starosti stabala i sastojinama i konkretnih stanišnih uslova.
Elemente strukture razvrstavamo po debljinskim stepenima. Njihov je zadatak da pruže stalan i čvrst okvir za inventarisanje stabala u sastojini da bi na toj osnovi obuhvatili, okarakterisali i
analizirali osnovne karakteristike, strukture sastojina na koje se to odnosi. Osnovni elementi strukture sastojina su broj stabala, temeljnica, zapremina i zapreminski prirast.
Na toj osnovi utvrdimo tekući zapreminski prirast najčešće po metodu debljinskog prirasta za pojedine debljinske razrede u konkretnim sastojinama.
Debljinski razredi dalje treba da omoguće i olakšaju praćenje pokreta inventara, da omoguće praćenje promena vezanih za izvršenje planiranih radova i njihove efekte na stanje šuma i to: po
izvršenoj doznaci, po izvršenoj seči, po završetku planskog perioda, o protoku u više uređajnih perioda itd. Da studijom iskorišćene zapremine razvrstane po debljinskim razredima
ustanovimo s jedne strane trenutne efekte izvršenih seča u kvantitativnom i kvalitativnom smislu i efekte tih seča na duži rok, na preostalu zapreminu u sastojini.
Distribucija ukupne zapremine, po debljinskim razredima, prikazana je po namenskim celinama i gazdinskim klasama u sledećim tabelama:
Gazdinska
klasa
58266483
58301483
58302462
58304483
58306483
58307602
58308602
58351631
58351661
58352631
58353602
58354631
58360631
58361602
58362662
NC 58
60175631
60215462
60266631
60267421
60301483
60302462
60303483
Površina
svega
ha
m3
42.99
28.44
29.01
4.16
31.36
3.64
1.45
100.55
24.57
42.65
1.28
4.41
12.50
11.42
3.45
341.88
0.59
61.36
19.67
3.81
116.93
32.53
8.47
8337.3
8818.6
777.6
10771.6
1472.8
199.7
37004.9
11939.8
14830.8
380.8
415.3
4643.7
3463.3
473.9
103530.0
112.0
9044.0
23661.8
5902.5
1897.2
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
do 10
11 do 20
21 do 30
31 do 40
41 do 50
51 do 60
cm
O
I
II
III
IV
V
7.7
19.3
14.3
41.2
0.5
195.0
1241.9
702.0
93.6
2066.9
187.5
13.9
2827.8
639.7
838.9
59.5
199.1
543.2
459.0
41.2
9914.3
27.4
4067.4
3435.7
2412.1
311.0
3790.6
425.6
38.6
7247.4
2857.1
2739.6
177.1
155.3
1493.1
849.1
61.3
25993.6
62.0
2783.6
2489.8
3164.7
227.7
3169.3
649.9
51.9
10942.4
2914.3
4618.7
121.3
41.7
1584.8
1229.1
122.3
31327.9
22.1
1138.2
2768.9
842.3
243.6
6620.8
2050.7
398.9
7867.0
1705.5
531.6
1020.7
2023.3
145.2
1206.8
159.8
47.9
10318.1
3262.2
3763.1
22.9
61 do
70
VI
145.7
506.7
3.5
9.8
530.3
50.0
36.1
4771.0
2266.5
2275.7
11.3
898.2
71 do
80
VII
449.8
144.8
144.8
679.8
591.8
142.8
23384.5
328.5
334.3
86.4
11331.3
19.8
1392.4
606.4
139.3
114.1
4142.5
982.4
394.5
1549.6
246.4
316.1
614.3
75.2
7.0
81 do
90
VIII
iznad 90
IX
Zapreminsk
i
prirast
m3
202.1
192.9
18.6
276.7
33.6
4.3
758.8
228.2
294.9
9.2
13.3
112.6
77.2
10.1
2232.5
2.3
290.0
98.7
555.6
143.5
43.6
5.4
52
Gazdinska
klasa
Površina
ha
60304483
60306462
60307462
60308602
60329462
60351631
60352631
60353602
60360631
60361638
60362631
60469631
60470631
60475483
NC 60
Ukupno GJ
89.82
15.42
15.22
18.22
1.29
784.32
66.26
70.42
76.53
25.86
67.92
0.62
0.46
2.31
1478.03
1819.91
svega
m3
18699.3
2897.8
2320.8
1924.8
51.6
231837.0
22213.9
19465.5
16615.3
4469.3
4696.3
114.2
290.2
838.9
367052.2
470582.3
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
do 10
11 do 20
21 do 30
31 do 40
41 do 50
51 do 60
cm
O
I
II
III
IV
V
2113.4
4142.5
5931.3
3621.0
2054.3
28.6
588.2
942.9
797.4
516.7
24.1
135.8
1201.1
582.8
234.4
95.6
71.2
439.3
63.3
225.1
613.6
262.9
190.0
51.6
0.4
21645.1
53098.0
62836.6
48712.7
28042.3
798.4
782.9
2179.9
4740.3
4368.8
4218.7
98.0
1553.2
3728.2
5757.1
4614.9
2721.8
345.9
2993.0
5734.6
4274.7
2088.5
650.7
230.8
1342.3
1432.7
1238.5
155.7
44.9
2620.6
457.3
488.4
783.9
346.1
71.9
33.2
9.0
16.0
60.2
142.2
57.9
13.9
109.2
216.6
433.1
77.4
2.6
4944.8
40886.3
84781.1
99056.5
71044.0
40285.9
4986.0
50800.6
110774.7
130384.4
94428.5
51617.2
61 do
70
VI
628.2
71 do
80
VII
208.5
81 do
90
VIII
11386.3
2719.1
698.6
445.5
3989.9
1731.5
293.8
82.4
24.4
1768.2
596.7
357.4
77.7
16818.9
18211.3
6434.5
6579.4
2365.0
2365.0
435.2
435.2
iznad 90
IX
130.5
Zapreminsk
i
prirast
m3
437.4
83.7
80.2
43.0
1.1
5276.5
444.6
444.8
440.5
141.3
127.9
3.7
7.3
29.4
8596.5
10829.0
Analizirajući debljinsku strukturu najdominantniji debljinski razred je III, zatim sledi II debljinski razred, potom IV, pa V, sledi I debljinski razred, pa VI, Potom VII, potom debljiski razred
do 10 cm, sledi 81-90cm, a najmanje je zastupljen debljinski razred preko 90cm debljine.
Ovakva struktura zapremine sastojina kod obe glavne vrste drveća bukve i kitnjaka može da zavra i uputi nas na pogrešan zaključak da se bar u jednodobnim sastojinama ili približno
jednodobnim sastojinama radi o srednjdobnim ili dozrevajućim sastojinama.
Međutim kako je područje ove gazdinske jedinice u celini u ranijem periodu bilo izloženo erozionim procesima, na većem delu površine je znatno umanjen proizvodni potencijal stvaranjem
plitkih ponekad suvih skeletnih smeđih zemljišta, a time su i mogućnosti za dostizanje veći dimenzija znatno umanjene.
Imajući u vidu predhodnu tabelu i napred iznete konstatacije zaključujemo sledeće:
•
•
•
Da je debljinska struktura ukupno gledajući pomerena ka debljim kategorijama.
Da je kod gazdinskih klasa gde je bukva glavna vrsta drveća inventar pomeren ka jačim kategorijama, čime će biti ugrožen kvalitet prinosa u bliskoj budućnosti. Pri tome treba
istaći da je drvna masa iznad 50 cm prsnog prečnika kod bukovih sastojina zrela i prezrela, sa velikim brojem oštećenih stabala, lošeg zdravstvenog stanja, skromne tehničke
vrednosti. Ta krupna stabla imaju jake granate krune, koje zasenjuju mladik i ometaju ga u razvoju. Njihovo zadržavanje u šumi dovodi do još bržeg propadanja drvne mase.
Kod izdanačkih šuma inventar je pomeren ka tanjim kategorijama, što je logično s obzirom na poreklo i starost ovih sastojina.
Struktura zapremine po stepenu Bioleja za ovu gazdinsku jedinicu je sledeća:
•
•
•
Tanak materijal do 30 cm je najdominantniji i da zauzima 35.4% u ukupnoj zapremini.
Srednje jak materijal (31 do 50cm) u odnosu na ukupnu zapreminu zauzima 47.8%.
Jak materijal debljine preko 51cm zauzima 16.8%.
Zapremina razvrstana po stepenima Bioleja nam ukazuje da u ovoj gazdinskoj jedinici dominiraju zapremine srednje jakih stabala.
Distribucija stabala po debljini jasno ukazuje da se radi o šumama poodmaklim u razvoju te se za njih može reći da su one u stabilnom bioekološkom stadijumu.
Zaključujemo da će prinos u narednom uređajnom periodu biti više izražen kroz prethodni (proredni) pirnos, ali uz znatno učešće glavnog prinosa.
5.8. Stanje sastojina po starosti
Pod dobnim razredima podrazumevamo skupnost površina sastojina gazdinske jedinice koje se nalaze u određenim granicama starosti.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
53
Dobni razredi treba da prikažu stvarno stanje šuma u pogledu zastupljenosti, površina sastojina u pojedinim klasama starosti da omoguće poređenje stvarnog - razmera dobnih razreda i
normalnog razmera dobnih razreda i da na tim osnovama omogući realnu procenu mogućnosti korišćenja od principa trajnosti u jednom ili više planskih perioda.
Stanje šuma, u zavisonsti od starosti sastojina, prikazano je tako što su sastojine grupisane u zavisnosti od širine dobnih razreda. Širina dobnih razreda utvrđena u odnosu na visinu ophodnje
(trajanje proizvodnog procesa), a u konkretnom slučaju širina dobnih razreda iznosi:
Ø
Ø
Ø
Ø
za visoke šume tvrdih lišćara - 20 godina,
za izdanačke šume tvrdih lišćara - 10 godina,
za veštački podignute sastojine - 10 godina,
za izdanačke šume mekih lišćara i bagrema - 5 godina,
Stanje sastojina po starosti, prikazano je po dobnim razredima i gazdinskim klasama, a sastojine su u zavisnosti od dužine trajanja proizvodnog procesa svrstane u tri grupe:
ü I grupu čine sastojine sa ophodnjom od 120 godina; širinom dobnog razreda od 20 godina.
ü II grupu čine sastojine ophodnje od 80 godina i širinom dobnog razreda od 10 godina.
ü III grupu čine sastojine ophodnje od 30 godina i širinom dobnog razreda 5 godina.
Stanje sastojina po starosti prikazano je u sledećoj tabeli:
DOBNI RAZREDI
Gazdinska
klasa
p
Svega
I
v
zv
slabo
obaslo
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
24.00
8384.
213.8
3.64
1472.
33.6
12.50
4643.
5.61
2071.8
53.1
dobro
obraslo
NAMENSKA CELINA 58
Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina
28.44
p
8337.3
v
58301483
202.1
zv
29.01
p
8818.6
v
58302462
192.9
zv
4.16
p
777.6
v
58304483
18.6
zv
100.55
p
37004.9
v
58351631
758.8
zv
24.57
p
11939.8
v
58351661
228.2
zv
1.28
p
380.8
v
58353602
9.2
zv
4.41
p
415.3
v
58354631
13.3
zv
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
31.36
p
10771.6
v
58306483
276.7
zv
3.64
p
1472.8
v
58307602
33.6
zv
12.50
p
4643.7
v
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
17.60
4776.3
115.1
0.65
151.1
4.0
10.84
3561.1
87.0
5.20
1567.4
34.7
90.52
34023.8
697.5
1.50
1.49
144.0
4.3
28.36
8667.5
188.9
2.66
777.6
18.6
3.34
1269.7
22.3
24.57
11939.
228.2
1.28
380.8
9.2
4.41
415.3
13.3
1.75
315.4
9.8
54
DOBNI RAZREDI
Gazdinska
klasa
58360631
58361602
p
Svega
I
v
112.6
11.42
3463.3
77.2
zv
zv
p
v
zv
slabo
obaslo
II
III
IV
VI
VII
VIII
IX
X
dobro
obraslo
NAMENSKA CELINA 60
Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina
116.93
p
1.40
16.33
23661.8
v
461.5
2608.4
60301483
555.6
zv
9.3
62.3
32.53
p
5902.5
v
60302462
143.5
zv
8.47
p
1897.2
v
60303483
43.6
zv
89.82
p
3.22
0.94
18699.3
v
663.7
266.0
60304483
437.4
zv
14.3
7.4
784.32
p
6.45
8.94
16.33
263.42
231837.
0
v
5055.6
74408.4
60351631
5276.5
zv
120.1
1792.2
70.42
p
10.43
19465.5
v
3652.1
60353602
444.8
zv
84.2
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
0.59
p
112.0
v
60175631
2.3
zv
61.36
p
9044.0
v
60215462
290.0
zv
15.42
p
2897.8
v
60306462
83.7
zv
15.22
p
1.35
2320.8
v
193.5
60307462
80.2
zv
6.6
76.53
p
2.18
16615.3
v
196.2
60360631
440.5
zv
7.0
25.86
p
1.65
3.11
4469.3
v
907.0
60361638
141.3
zv
24.2
Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
0.62
p
0.62
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
V
112.6
0.85
88.27
17988.3
433.1
21.56
4381.8
109.5
8.21
1821.2
42.3
62.23
12246.2
283.4
417.52
130969.
8
2936.7
38.29
9855.5
236.0
8.18
1886.4
36.9
10.97
1520.7
34.0
19.04
4347.7
108.4
68.92
20202.
0
406.7
19.77
5209.2
111.6
0.80
189.0
3.6
0.26
75.9
1.3
2.97
683.6
13.9
2.74
10.57
3463.3
77.2
1.95
528.2
10.4
1.42
492.1
9.9
1201.1
21.0
1.93
748.6
13.1
0.59
112.0
2.3
1.12
232.1
5.9
10.26
1457.9
53.9
5.38
789.2
21.3
17.40
3236.8
108.3
61.36
9044.0
290.0
15.42
2897.8
83.7
3.61
669.4
19.8
65.25
14843.
390.9
3.70
325.5
8.9
2.60
554.0
15.3
55
DOBNI RAZREDI
Gazdinska
klasa
60469631
60470631
60475483
p
Svega
I
v
114.2
3.7
0.46
290.2
7.3
2.31
838.9
29.4
zv
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
slabo
obaslo
II
III
IV
V
VI
0.46
290.2
7.3
1.21
611.1
21.9
1.10
227.8
7.5
VII
VIII
IX
X
dobro
obraslo
114.2
3.7
Stvarni razmer dobnih razreda u gazdinskim klasama sa najčešćom starošću od 80 do 120 godina, ukazuje na potpunu nenormalnost, to su uglvnom prirodno nastale sastojine bukve i
kitnjaka, zrele gde su hitno potrebne seče obnavljanja što će biti i predmet plana obnove šuma. U ostalim sastojinama sa apekta starosti treba planirati uzgojne zhvate.
Dobna struktura visokih šuma u ovoj gazdinskoj jedinici odstupa od normalnog razmera dobnih razreda i da je samim tim ugrožena trajnost prinosa po površini. Kod visokih šuma primetno
je da su one najviše zastupljene u petom , četvortom , trećem i šetom dobnom razredu. Dok su sastojine u prvom i drugom dobnom razredu neznatno zastupljene. Kada su visoke
devasturane sastojine u pitanju (isto važi za izanačke devastirane) se obnavljaju rekonstrukcijom i ophodnja nema praktičnog značaja, već rekonstrukciono razodblje određuje vreme
(period) obnavljanja ovih sastojina.
Kada su izdanačke sastojine u pitanju, prisutniji je normalniji razmer dobnih razreda, većina ovih sastojina se nalazi u u, IV, VI, V i VII, dobnom razredu, dok su sastojine u II, VIII i III
dobnom razredu minimalno prisutne. Kako su i u ovoj kategoriji šuma odstupanja drastična tako će u budućnosti i kod njih biti ugrožena trajnost prinosa po površini.
Generalni zaključak za dobnu (starosnu) strukturu svih gazdinskih klasa je taj da stvarni razmer dobnih razreda ne odstupa mnogo, od normalnog razmera dobnih razreda i da nije u
mnogome ugrožena trajnost prinosa po površini.
Takođe konstatujemo jako malo učešće mladih šuma, što sa apekta stabilonosti se može oceniti kao povoljno.
Nisu formirani histogrami stanja za svaku gazdinsku klasu zato što analiaziaranje dobne strukture na ovaj način na nivo gazdinske jedinice nema značaja, već je to urađeno planskim
dokumentom više planske ravni zbirno za šumsko područje, u konkretnom slučaju Nacionalni park.
Histogrami i normalni razmer dobnih razreda nemaju funkciju kalkulacije prinosa, već samo prikaza stanja.
Zatečena starosna struktura, imajući u vidu orjentaciono utvrđenu ophodnju ukazuje na sledeće:
§
proredni zhvat na većem delu ove gazdinske jedinice mora biti umerenog iteziteta
§
proredni zahavat na manjem delu površine ove gazdinske jedinice imaće krakter pripremnog seka oplodne seče
§
na znatnoj površini ove gazdinske jedinice će se započeti sa procesima obnavljanja uz antropogenu pomoć prirodnoj obnovi.
5.9. Stanje veštački podignutih sastojina
Stanje veštački podignutih sastojina prikazano je sledećom tabelom:
Gazdinska
klasa
60469631
60470631
60475483
NC 60
Ukupno VPS preko 20
Površina
Zapremina
Zapreminski prirast
ha
%
m3
%
m3/ha
m3
%
m3/ha
Veštački podignute sastojine starosti preko 20 godina
0.62
18.3
114.2
9.2
184.1
3.7
9.2
6.0
0.46
13.6
290.2
23.3
630.8
7.3
18.1
15.9
2.31
68.1
838.9
67.5
363.2
29.4
72.7
12.7
3.39
100.0
1243.2
100.0
366.7
40.4
100.0
11.9
3.39
100.0
1243.2
100.0
366.7
40.4
100.0
11.9
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
Zv/V
%
3.2
2.5
3.5
3.2
3.2
56
Gazdinska
klasa
godina
Ukupno VPS
Površina
ha
%
3.39
100.0
m3
Zapremina
%
m3/ha
1243.2
100.0
366.7
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
40.4
100.0
11.9
Zv/V
%
3.2
Veštački podignute sastojine u ovoj gazdinskoj jedinici nalaze se na minaimalnoj površini od 3.39ha, sa zapreminom od 1243m3 i zapreminskim prirastom od 40m3. Prosečna zapremina
iznosi 336 m3/ha, a prosečni zapreminski prirast 11.9m3/ha.
U ovoj gazdinskoj jedinici nisu zastupljene kulture, koje su u tabelarnom delu ove osnove (iskaz površina) predstavljene kolonom šumske kulture, to su one veštački podignute sastojine
starosti do 20 godina, a ostale površine starosti preko 20 godina vode se kao šume.
Sadašnje stanje veštački podignutih sastojina u ovom kompleksu šuma može se oceniti dobrim mada su u pojedinim delovima ovih površina izostale blagovremene uzgojne mere nakon
podizanja kultura.
Minimalna površina ovih sastojina ne predstavlja poseban problem u gazdinskom smislu (imajući u vidu zakonske intencije koje upućuju na forsiranje autohtonih vrsta drveća). Ove sastojine
dugoročno posmatrano nakon ispunjenja svoje pionirske uloge biti zamenjene odgovarajućim vrstama.
5.10. Zdravstveno stanje šuma
Kompleksnija analiza zdrvstvenog stanja šuma ove gazdinske jedinice i Nacionalnog parka „Đerdap” ocenjeno je na osnovu ekspertskog nalaza „Fitopatološki i entomološki problemi u
sastojinama hratsa kitnjaka i bukve” (Karađić, D., Glavendakić, M., 1993.) i (Karađić, D., Mihailović, LJ., 2002.).
Epidemijsko sušenje šumа koje je skrenulo pаžnju stručne i nаučne jаvnosti 1982/83. godine nаjjаče se mаnifestovаlo u šumаmа hrаstа kitnjаkа u istočnoj Srbiji. Među uzročnicimа
slаbljenjа i propаdаnjа šumskih ekosistemа nа pomenutom području su i promene klimаtskih fаktorа, uticаj polutаnаtа, nepovoljnа izgrаđenost sаstojinа zbog neаdekvаtnog
gаzdovаnjа, učestаle grаdаcije štetnih šumskih insekаtа i epifitocije pаtogenih gljivа.
Sušenje rаzličitog intenzitetа zаpаženo je skoro u svim sаstojinаmа hrаstа kitnjаkа. U celini posmаtrаno proces sušenjа ugrožаvа oko 10% šumom obrаsle površine. Pored hrаstа kitnjаkа
suše se slаdun, а u mаnjoj meri i cer.
Fitopаtološki i entomološki problemi u sаstojinаmа bukve
Imajući u vidu da bukvа kаo vrstа drvećа je neotpornа i predstаvljа odličnu podlogu zа rаzvoj mnogih pаrаzitskih i sаprofitskih orgаnizаmа, а među kojimа nа prvo mesto dolаze gljive
(pаrаziti lišćа, kore, drvetа, korenа, truležnice i sl.). Među štetnim fаktorimа koji ogrаničаvаju upotrebu bukovog drvetа je i pojаvа u određenom dobu stаrosti i tzv.
lаžnog ili crvenog srcа bukve. Lаžno srce se veomа teško impregniše pа je ovаkvo drvo bukve prаktično isključeno iz proizvodnje posebno, železničkih prаgovа.
Bukvа spаdа u grupu bаkuljаvih vrstа drvećа, odnosno vrstа koje nemаju srčevinu. Međutim, u stаblimа veće stаrosti jаvljа se lаžno (crveno) srce. Zbog ove pojаve vrednost bukovog
drvetа je znаtno umаnjeno. Ovo se ispoljаvа ne sаmo pri proizvodnji železničkih prаgovа, već i pri korišćenju bukovog drvetа u industriji furnirа, nаmeštаjа, šper pločа i
uopšte tаmo gde drvo posle obrаde trebа dа ostаne svetlo.
Konstаtovаne gljive mogu se grupisаti nа pаrаzite lišćа, kore (prouzrokovаči nekroze kore i rаk rаnа), korenа, trаheomikoze i truležnice (epilsilne gljive).
Nа lišću nаjčešćа gljiva je Apiognomonia erabunda. Međutim ovа gljivа, kаo i drugi pаrаziti lišćа, ne pričinjаvа veće štete. Među gljivаmа koje se jаvljаju nа grаnаmа i stаblimа
dominаntne su Nectria vrste (prouzrokovаči nekroze kore i rаk rаnа). U izdаnаčkim sаstojinаmа bukve nаjčešće su Nectria ditissima i Nectria galigena. Ove vrste
prouzrokuju višegodišnje rаk rаne. Procenаt zаrаženih stаbаlа u nekim odelenjimа ove gаzdinske jedinice je veomа visok. Svаkаko ovаkvа stаblа trebа što pre doznаčiti i ukloniti
iz sаstojinа. U prirodnim sаstojinаmа bukve (semenog poreklа) nаjčešćа je gljivа Nectria coccinea. Onа zаjedno sа štitаstom vаši Cryptococcus fagisuga prouzrokuje
tzv."bolest kore bukve". Posledice ove bolesti, prilikom premerа sаstojinа, uočene su u odeljenjimа gde je bukva izrazito dominantna. Ogromne štete od ove pojаve su
zаbeležene u SAD, Velikoj Britаniji, Nemаčkoj i Frаncuskoj.
Prvi put u Srbiji ovа bolest u sаstojinаmа bukve zаbeleženа je 1983. godine i to nа Mаjdаnpečkoj domeni. Iz Mаjdаnpečke domene je prenešenа nа područje Nаcionаlnog pаrkа i poslednjih
godinа već pričinjаvа uočljive štete. Međutim morаmo konstаtovаti dа su štete ipаk dаleko mаnje nego u pomenutim zemljаmа, а što se može objаsniti i time što je nаšа bukvа
(Fagus moesiaca) znаtno otpornija.
otpornijа od evropske bukve (Fagus sylvatica). U sаstojinаmа bukve nа području ove gаzdinske jedinice konstаtovаni su brojni predаtori koji se rаzvijаju nа kolonijаmа
Cryptococcus fagisuga (lаrve Diptera, Neuroptera, nekih Coleoptera) i jedаn super pаrаzit
Nematogenium ferrugineum koji pаrаzitirа strome Nectria coccinea, а što sve utiče nа smаnjenje intenzitetа zаrаze.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
57
Nа ovom području, pogotovo nа stаrim stаblimа i leževinаmа, zаbeležen je veliki broj gljivа prouzrokovаčа truleži drvetа. Neke od ovih gljivа, kаo nаprimer Fomes fomentarius i
Ustulina deusta nаseljаvаju i živа stаblа, ostvаrujući zаrаze preko ozledа, urаslih grаnа, oštećenog korenjа i sl. Ove gljive u početku prouzrokuju prozuklost, а kаsnije prаvu belu
trulež. Od drugih gljivа koje se jаvljаju nа dubećim stаblimа veomа često su Melanopus sljuamosus, Polyporus sulphureus i Pholiota adiposa.
U izdаnаčkim sаstojinаmа bukve, već posle 45 godine stаrosti počinje dа se jаvljа lаžno srce, dok kod stаblа semenog poreklа obrаzovаnje počinje posle 75 godine stаrosti. Veličinа
lаžnog srcа je mnogo većа kod stаbаlа sа ozledаmа, urаslim grаnаmа, upаlom kore, "bolesti kore bukve" i sl. Od svih ozledа nаjveći je znаčаj onih u osnovi stаblаlа. Ove
ozlede utiču nа veličinu lаžnog srcа do 10. metrа visine. Istrаživаnjа nа ovom području su pokаzаlа dа sа stаrošću stаbаlа rаste procenаt učešćа lаžne srčevine u zаpremini
stаbаlа, čime se znаtno smаnjuje kvаlitet drvetа. Nа nekoliko posečenih stаbаlа konstаtovаno je dа postoji više vrstа lаžnog srcа i dа ih možemo grupisаti nа sledeći nаčin:
jednolično lаžno srce (neki аutori gа još nаzivаju mrаzno srce), dvostruko lаžno srce, mozаično (ili mrаmorаsto) lаžno srce, zrаkаsto lаžno srce i neprаvilni oblici lаžnog srcа
koji se ne mogu svrstаti u neku od ovih grupа. Iz mozаičnog i zrаkаstog lаžnog srcа se veomа često izoluju gljive Pholiota adiposa i Ustulina deusta, pа se ovа dvа tipа srcа
mogu smаtrаti kаo dа su gljivičnog poreklа. Svаkаko dа sve površinske ozlede nа stаblu su ulаznа mestа zа ove gljive, koje u početku izаzivаju lаžno srce а kаsnije prаvu trulež.
Fаunа štetnih insekаtа bukve je znаtno siromаšnijа nego fаunа štetočinа hrаstа. Neki insekti, međutim, predstаvljаju ekonomski znаčаjne štetočine koje trebа prаtiti dа bi se nа vreme
mogle prognozirаti eventuаlne mаsovne pojаve:
- Phyllaphis fagi L. (Homoptera, Aphidadae) - bukvinа lisnа vаš - stvаrа kolonije nа nаličju listа. Usled sisаnjа sokovа lišće se uvijа а nа licu se stvаrа sloj medene rose nа kome se
rаzvijаju gljive čаđаvice. Mаsovni nаpаdi ove vаši dovodi do fiziološkog slаbljenjа stаbаlа bukve.
- Cryptococcus fagisuga Lindg. (Homoptera, Cryptococcidae) - bukvinа vunаstа vаš - smаtrа se glаvnim uzročnikom sušenjа bukve u mnogim zemljаmа Evrope. U istočnoj
Srbiji je prvi put zаbeleženа 1970. godine. Nа području ove gаzdinske jedinice nije zаbeleženа u grаdаciji. Zа sаdа su njene populаcije stаbilne zаhvаljujući pre
svegа ulozi prirodnih regulаtorа i reducenаtа, аli je neophodno prаtiti njenu populаcionu dinаmiku dа bi se nа vreme uočio eventuаlni porаst populаcije.
- Orchestes fagi L. (Coleoptera, Curculionidae) - bukvin surlаš miner - smаnjuje аsimilаcionu površinu listа. Lаrvа se hrаni u listu između Dvа slojа epidermisа. Zаbeležene su
mаsovne pojаve, pа i ovu vrstu trebа prаtiti u okviru izveštаjne i dijаgnozno prognozne službe.
- Operophtera fagata Sch. (Lepidoptera, Geometridae)
- Operophtera brumata L. (Lepidoptera, Geometridae)
- Erannis defoliaria Cl. (Lepidoptera, Geometridae)
- Orthosia stabilis Schiff. (lepidoptera, Noctuidae)
Sve četri nаvedene vrste defolijаtorа se povremeno jаvljаju i češće su nа hrаstа, osim O.fagata kojа je trofički vezаnа zа bukvu. Defolijаtori su od mаnjeg znаčаjа zа bukvu nego zа
hrаst, аli zbog togа što su insekti široke polifаge, prilikom mаsovne pojаve defolijаtorа hrаstа, može dа dođe i do štetа nа bukvi.
Fitopаtološki i entomološki problemi u sаstojinаmа hrаstа kitnjаkа
Sušenjа hrаstа kitnjаkа već duže vreme zаokupljа nаučnu jаvnost. Mаdа to nije skorаšnjа pojаvа, jer prve zаpise o sušenju hrаstа nаlаzimo već početkom ovog vekа. U Jugoslаviji o sušenju
hrаstа pisаli su Š k o r i ć (1926.), Đ o r đ e v i ć (1927., 1930.), J o s i f o v i ć (1926.) i mnogi drugi. Škorić uzrok sušenjа povezuje sа uticаjem tri štetnа biotičkа fаktorа. Prvo
lišće strаdа od golobrstа gubаrа, drugo lišće uništаvа pepelnicа, usled čegа stаblа fiziološki slаbe i postаju podložnа nаpаdu mednjаče kojа prouzrokuje trulež korenа i sušenje
stаbаlа. Skoro svаki od ovih fаktorа sаm po sebi ne bi mogаo dа prouzrokuje sušenje stаbаlа, аli kаdа deluju zаjedno u lаncu dolаzi do propаdаnjа hrаstа. Đ o r đ e v i ć
međutim smаtrа dа je mnogo veći znаčаj trаheomikoze i dа su one primаrni uzrok sušenjа.
On je opisаo dve nove vrste koje se rаzvijаju u sprovodnim sudovimа (Ceratostomela uercus i C. merolinensis). Interesаntno je dа Đ o r đ e v i ć (1930.) smаtrа dа je pogrešno mišljenje
šumаrskih stručnjаkа dа suvа hrаstovа stаblа trebа uklаnjаti iz sаstojinа dа ne bi gubilа nа tehničkoj vrednosti.
Po ovom аutoru ostаvljаnje ovih stаbаlа u sаstojinаmа usporilo bi širenje sušenjа stаbаlа. Sklop sаstojinа se ne
bi
suviše rаzredio,
а sаmim tim se ne bi pojаčаlа
trаnspirаcijа ostаlih stаbаlа. Usled togа se ne bi jаvio vаzduh (nа rаčun izgubljene vode iz sudovа) u sudovimа te se gljive u njimа ne bi mogle rаzvijаti. Ove mere su izvodljive sаmo pod
pretpostаvkom dа je sklop kitnjаkovih sаstojinа još dovoljno gust i dа nije već toliko suvih stаbаlа uklonjeno,dа preostаlа stаblа više ne mogu dаti potrebnu zаštitu već
zаrаženim stаblimа.
Primаrnu ulogu trаheomikozа u sušenju hrаstа kitnjаkа nаvode frаncuski, rumunski, ruski i neki britаnski аutori. Kаo glаvne vektore trаheomikozа pominju se hrаstov potkornjаk
(Skolytus intricatus) i Argilus sp. U sаstojinаmа kitnjаkа nа ovom području konstаtovаnа su dvа tipа sušenjа (hronični i аkutni tip). Akutni tip sušenjа jаvljа se nа mlаđim
stаblimа i od momentа pojаve prvih simptomа sušenjа do potpunog sušenjа protekne svegа 4-6 nedeljа. Krаjem mаjа počinje prvа promenа boje lišćа, а već početkom julа svo
lišće je nekrotirаno i bronzаno crvene boje i dugo se zаdržаvа nа stаblu. Nа uzdužnom preseku grаnа mogu se videti crne trаke, što ustvаri predstаvljа sprovodne sudove
ispunjene tilаmа ili micelijom vаskulаrnih gljivа. Hronični tip sušenjа je kаrаkterističаn zа stаrijа stаblа i proces sušenjа trаje 2-3 godine. Obično prvo počinje dа se suše
grаne u gornjem delu krune, а zаtim se sušenje prenosi nа celo stаblo. Ovаj tip sušenjа se češće jаvljа.
S ciljem dа se utvrdi uzrok sušenjа iz obolelih stаbаlа uzimаni su
tkz. аkutnog tipа sušenjа.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
uzorci dа bi se dobilа čiste kulture pаrаzitnih orgаnizаmа. Zаpаženo je dа se čiste kulture mnogo češće dobijаju kod
58
U toku trogodišnjeg istrаživаnjа iz suvih stаbаlа ili iz stаbаlа sа znаcimа sušenjа izolovаno je preko 50 vrstа gljivа i neke bаkterije.
Sve konstаtovаne pаrаzitne gljive mogu se grupisаti u pet kаtegorijа: pаrаziti lišćа, trаheomikoze, pаrаziti kore, truležnice i gljive prouzrokovаči truleži korenа.
Od svih konstаtovаnih gljivа nаjveći znаčаj imаju gljive vаskulаrnog tkivа. Tаkođe je zаpаženo dа stаblа morаju dа fiziološki oslаbe dа bi došlo do zаrаze. Glаvni vektori ovih gljivа su
insekti drvenаri, međutim zаpаženo je (otkopаvаnjem korenа nа suvim stаblimа) dа se gljivа širi i kontаktom žilа.
Nа hrаstovimа u nаšem klimаtu živi veomа veliki broj štetnih insekаtа. Neki od njih su veomа znаčаjne štetočine koje mogu dа ugroze hrаst od semenа do odrаslih stаbаlа. Veći
ekonomski znаčаj imаju insekti defolijаtori, koji povremeno stupаju u prenаmnoženjа i izаzivаju defolijаcije nа mаnjim ili često vrlo velikim površinаmа.
Ove defolijаcije mogu dа trаju nekoliko godinа uzаstopno - kаdа dolаzi do smene jedne vrste defolijаtorа drugom (gubаr, sаvijаči, zemljomerke mrаzovci), što je posebno
opаsno zа hrаstovа stаblа kojа fiziološki sve više slаbe usled formirаnjа novog lišćа posle golobrstа. Nije isključeno dа je jedаn od dominаntnih fаktorа, koji izаzivаju epimedijsko sušenje
šumа u ovom području sukcesijа grаdаcijа insekаtа defolijаtorа.
Među defolijаtorimа hrаstа posebаn znаčаj imаju sledeće vrste:
- Lymantria dispar L. (Lepidoptera, Limantridae) - gubаr - poslednjih godinа je u lаtenci аli zbog svog ekonomskog znаčаjа i
izrаžene grаdogenosti trebа permаnentno prаtiti njegovu populаcionu gustinu.
- Tortrix viridana L. (Lepidoptera, Torticidae) - zeleni hrаstov sаvijаč
- izrаzito grаdogenа vrstа čije su grаdаcije zаbeležene
širom zemlje. Usled međuvrsne konkurencije i kompeticije često ulаzi u grаdаcije posle mаsovne pojаve zemljomerki mrаzovcа.
Grаdаcijа zemljomerki je uprаvo 1993/94. godine zаvršenа, tаko dа je zbog predostrožnosti vаžno prаtiti populаcionu dinаmiku
zelenog hrаstovog sаvijаčа, kаo i drugih srodnih vrstа iz fаmilije sаvijаčа.
- Alsophila aesculatia Den. et Schiff. (Lepidoptera, Geometridae)
- Alsophila ljuadripunctata Den. et Schiff. (Lepidoptera, Geometridae)
- Agripsis spp. (Lepidoptera, Geometridae)
- Erannis defoliaria Cl. (Lepidoptera, Geomtridae)
Zemljomerke mrаzovci su početkom devedesetih godinа (1991/92) bile u fаzi kаlаmitetа. Dominirаle su u kompleksu rаnih defolijаtorа hrаstа. Krаh grаdаcije je zаbeležen 1994.
godine. Zbog grаdogenih svojstаvа trebа prаtiti njihovu populаcionu dinаmiku.
- Cerambix cerdo L. i Cerambix scopoli L. (Coleoptera, Cerambycidae) - velikа i mаlа hrаstovа strižibubа - tehničke štetočine koje nаseljаvаju deblo. Od velike hrаstove
strižibube su posebno ugroženа ivičnа i stаblа nа osаmi, pа se to morа imаti u vidu prilikom otvаrаnjа sаstojinа. Coreabus bifasciatus Ol. (Coleoptera, Buprestidae) - hrаstov
prsteničаr - tehničkа štetočinа, živi u grаnаmа i izаzivа prosvetljаvаnje krunа hrаstovih stаbаlа.
Scolytus intricatus (Coleoptera, Scolytidae) - hrаstov sipаc potkornjаk - neosporno je dokаzаnа ulogа ove vrste u prenošenju pаtogenih gljivа koje izаzivаju trаheomikozu
(Ophiostoma spp.). Nа području Nаcionаlnog pаrkа je zаbeležen u povećаnoj brojnosti pа je potrebno permаnentno sprovoditi mere kontrole brojnosti rаdi
suzbijаnjа eventuаlnih žаrištа.
Štetočine žirа dobijаju sve veći znаčаj u uslovimа devitаlizаcije i propаdаnjа šumskih sistemа u nаs. Zdrаvo seme hrаstа je preduslov zа uspešno prirodno obnаvljаnje. Nа području
Nаcionаlnog pаrkа su zаbeležene sledeće vrste semenojedа:
- Curculio glandium Marsch. (Coleoptera, Circolionidae)
- Cydia splendana Hbn. (Lepidoptera, Tortricidae)
- Cydia amplana Hbn. (Lepidoptera, Tortricidae)
Nаpаdnuti žir pre vremenа otpаdа i nemа klijаvosti. Insekti semenojedi prosečno mogu dа oštete do jedne trećine urodа, а u godinаmа mаsovne pojаve mogu ceo urod žirа dа unište.
Od pаrаzitnih gljivа nа grаbu je veomа često konstаtovаnа gljivа Taphrina carpini Rostrup. kojа izаzivа veštičine metle. Tаkođe su vrlo često nаlаžene kаrpofore gljivа
prouzrokovаčа trulež i uglаvnom su konstаtovаne vrste koje se jаvljаju i nа bukvi i koje prouzrokuju belu trulež. Nа grаbu se veomа često jаvljаju: Trametes versicolor (L. ex Fr.)
LJuél, Trametes multicolor (Schaeff.) Jül., Trametes gibbosa (Pers.ex Fr.) Fr., Trametes hirsuta (NJulf. ex Fr.) Pil., Hypoxylon fragiforme (Pers. ex Fr.) Kickx, Hypholoma
fasciculare (Huds. Ex Fr.) Kummer, Stereum subtomentosum Pouzar., Stereum hirsutum (NJilld.: Fr.) s.f. Gray, Trichaptum fusco-violaceum (Ehrenb.; Fr.) Ryv. i jednа gljivа iz
rodа Phlebia.
Nа lipi su konstаtovаne sledeće vrste pаrаzitskih i sаprofitskih gljivа: Armillariella mellea (V. ex Fr.) Kаrst (prouzrokuje trulež korenа i pridаnkа stаblа); Asuricularia mesenterica (Dicks)
Fr. (prouzrokovаč belа trulež beljike); Auricularia auricula-judae (B.S.A.) NJettst. (sаprofit nа suvim grаnаmа); Capnodium tiliae Mont. (prouzrokovаč čаđаvice nа lišću),
Laetiporus sulphureus (Bull. ex Fr.) Murril. (prouzrokovаč mrke prizmаtične truleži srčike); Mycosphaerella microsora Syd. (prouzrokovаč ospičаvosti lišćа);
Trametes hirsuta (NJulf. ex Fr.) Pil. (prouzrokovаč bele truleži) i Trametes versicolor (l. ex Fr.) LJuél. Bez obzirа nа ove konstаtovаne gljive lipа se veomа dobro obnаvljа i dobrog je
zdrаvstvenog stаnjа, tаke dа neke mere zаštite nisu potrebne.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
59
Ugroženost od požаrа
U zavisnosti os stepena ugroženosti šuma od požara šume i šumsko zemljište u ovoj gazdinskoj jedinici, prema dr. M. Vasiću, razvrstani su u šest kategorija:
Stepen ugroženosti
I stepen: sastojine i kulture borova i ariša
II stepen: sastojine i kulture smrče, jele i drugih četinara
III stepen: mešovite sastojine i kulture četinara i lišćara
IV stepen: sastojine hrasta i graba
V stepen: sastojine bukve i drugih lišćara
VI stepen: šikare i šibljaci i neobrasle površine
Ukupno:
Površina
ha
2.31
0.46
0.62
457.91
1292.14
107.67
1861.11
%
0.12
0.02
0.03
24.60
69.43
5.79
100
Iz priložene tabele može se zaključiti da je na nivou gazdinske jedinice “Crni vrh” ugroženost od požara relativno mala.
Nаjveći deo ove gаzdinske jedinice pripаdа V stepenu ugroženosti od požаrа (69%), а 25% pripаdа IV stepenu, dok 6% pripаdа VI stepenu.
Prema zakonu o šumama korisnici i sopstvenici šuma dužni su da preduzimaju mere radi zaštite šuma od požara, drugih elementarnih nepogoda, biljnih bolesti, štetočina i drugih šteta, kao
i mere nege šumskih zasada. Korisnik je dužan da donese plan zaštite šuma od požara u kome se utvrđuju preventivne i druge mere za zaštitu šuma od požara.
5.11. Stanje neobraslih površina
Ukupna neobrasla površina u ovoj gazdinskoj jedinici iznosi 233.32 ha, ili 4.4 % od ukupne površine gazdinske jedinice.
Struktura neobraslih površina u ovoj gazdinskoj jedinici je sledeća:
Kategorija zemljišta
Šumsko zemljište
Neplodno zemljište
Za ostale svrhe
Ukupno neobraslo
ha
19.54
0.0
21.66
41.2
%
47.4
0.0.
52.6
100
Analizirajući tabelu konstatujem da šumsko zemljište zauzima 47% površine od ukupne površine neobraslog zemljišta, dok u kategoriju zemljište za ostale svrhe odlazi 52.6% od ukupne
površine neobraslih površina.
Posmatrajući to na nivou gazdinske jedinice, šumsko zemljište zauzima 1.0% od ukupne površine gazdinske jedinice, dok u kategoriju zemljište za ostale svrhe odlazi 1.2% od ukupne
površine gazdinske jedinice.
Odnos obraslih i neobraslih površina je 97.8% : 2.2%.
Imajući u vidu minimalnu površinu neobraslih površina u ovoj gazdinskoj i relativno dobar odnos obraslih i neobraslih površina, čistine ne bi trebalo pošumljavati zato što mogu poslužiti za
ispašu divljači i stvaranje raznovrsnijeg ambijenta u šumi.
Takođe se pretpostavlja da će male čistine (ispod 20 ari) obrasti drvećem osemenovanim sa okolnih stabala.
Neplodne površine se ne mogu menjati u smislu smanjivanja tih površina.
5.12. Fond i stanje divljači
Cela gazdinska jedinica “Crni Vrhi” nalazi se u sastavu lovišta "Đerdap", a prema "Lovnoj osnovi lovišta "Đerdap" (01.04. 2003 – 31.03. 2013. godine, rešenje Ministarstva
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede br. 324-02-151/2003-06.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
60
U kvalitativnom smislu (sa gledišta prehrambenog i boravišnog potencijala) za divljač gazdinska jedinica "Crni Vrh" predstavlja vredan proctor koji je intgrisan u lovište
Đerdap.
Bukove šume - koje predstavljaju stalno stanište za srneću divljač i divlje svinje.
Hrastove šume - koje u lovištu "Đerdap" predstavljaju, zbog povremeno obilnog uroda žira, bogatstva i raznovrsnosti sprata žbunja i prizemne vegetacije i
zauzimanja toplih ekspozicija u nižim delovima lovišta najkvalitetnija staništa za krupnu divljač.
Neobrasle površine – Livade i pašnjaci predstavljaju važan izvor hrane za prisutne preživare u svim šumama. Veći deo ovih površina su privatne površine u šumskom
kompleksu.
Prema "Lovnoj osnovi lovišta "Đerdap") na području lovišta Đerdap" ima veliki broj vrsta divljači od kojih su najznačajnije u prostoru ove gazdinske jedinice:
-
jelenska divljač,
-
srna,
-
divlja svinja
-
i zec.
Na osnovu brojanja divljači u ovoj gazdinskoj jedinici (brojanje obavljeno 26. marta 2008. godine za sitnu divljač i 10. i 11. aprila 2008. godine za krupnu divljač) je
utvrđeno je sledeće brojno stanje:
1. Jelenska divljač:
mužjaci -24 komada;
ženke - 30komada;
Ø Srneća divljač:
mužjaci - 50 komada;
ženke - 34 komada;
Ø Divlja svinja:
mužjaci - 10 komad;
ženke - 18 komada;
Ø Zec
oba pola 80 komada
Ø Jarebica - 32 komada
Ptice močvarice su u reproduktivnom periodu, duž obale Dunava, prisutne samo u manjem broju, ali zimi veliki broj vrsta zimuje na ovoj reci.
Krivolov i u ovim šumama je još uvek ugrožavajući factor brojnom stanju divljači, a time i u smislu zaštite faune u celini.
Prema rešenju u Lovnoj osnovi (01.04. 2003. – 31.03. 2013.) ova gazdinska jedinica pripada lovnom reviru Donji Milanovac i na prostoru ove gazdinske jedinice nalaze
se 10 otvorenih visokih čeke i 5 zatvorenih visokih čeka.
5.13. Stanje zaštićenih delova prirode
U skladu sa a povodom izrade OGŠ za ovu gazdinsku jedinicu i navedenom zakonskom odrebom , Nacionalni park "Đerdap", Donji Milanovac, podnelo je zahtev za izdavanje Uslova
zaštite prirode za posebnu osnovu gazdovanja šumama za GJ "Crni Vrh".
Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio je dopis Nacionalnom parku "Đerdap", Donji Milanovac ( br.213 - datum 31.01.2011.) u kome je dao uslove zaštite prirode za izradu osnove
gazdovanja šumama za GJ " Crni Vrh”.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
61
Za ovu gazdinsku jedinicu su određeni režimi prvog (I) i trećeg (III) stepena i to:
Ø režim prvog (I) stepena zaštite, odeljenja: 7, 8, 9, 10, 11, 17, 18, 19, 20, 21, 22 i 23.
Ø režim trećeg (III) stepena zaštite, odeljenja: sva preostala odelejnja
Sasatavni deo ovog rešenja su:
•
Opti uslovi zaštite (sa stavkama od 1 do 17)
•
Posebni uslovi zaštite
•
Obrazloženje
Uslovi Zavoda za zaštitu prirode Srbije za GJ " Crni Vrh” dolaze u orginalu kao prilog osnove gazdovanja šumama za GJ „Crni Vrh“, i satavni su deo osnove gazdovanja šumama.
U dodirnoj zoni ovog kompleksa su oviru I stepena zaštite, a u okviru ove gazdinske jedinice Prostornim planom Nacionalnog parka su izdvojeni i posebno zaštićeni:
ü Strogi prirodni rezervat, vidikovci, kao prirodni spomenici i to: Rastin - (434 m.n.v), iznad 36 odeljenja, Čoka Pojel - (404 m.n.v) iznad 22 odelejnja, Kule - (293 m.n.v) iznad 7
odelejnja, Kosište - (497 m.n.v) iznad 5 odelejnja, Filipovo brdo - (520 m.n.v) iznad 1 odelejnja,
ü Prirodni spomenik – pećina Gradašnica na prostoru od oko 14 ha iznad čvora 11/12 odeljenja,
ü Strogi rezervati prirode:„Gradašnica“ na ukupnoj površini od 341.88,
ü Naučno istraživačke površine na ukupnoj površini od 2.98ha,
ü Prirodne retkosti – zakonom zaštićene flore i faune. Imajući u vidu da korz prostorni planon Nacionalnog parka „Đerdap“ su nabrojane retke vrste flore i faune, koje su kao prirodne
retkosti,obuhvaćene I stepenom zaštite u nemogućnosti da ih prostorno prikažemo, prilaže se njihov spisak prema navedenom planu.
Fauna
Na području Nacionalnog parka karakter prirodnih retkosti (na osnovu Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti, "Službeni glasnik RS" br. 50/93) imaju sledeće vrste faune:
lasica (Mustela nivalis), kuna belica (Martes foina), kuna zlatica (Martes martes), vidra (Lutra lutra), puh (Glis glis), rovčica (Sorex spp.), veliki slepi miš (Myotis myotis), rojasti slepi
miš (Myotis capaccini), veliki noćnik (Epitrasicus serotinus), mali potkovičar (Rhinolophus hypposiedros), orao kliktaš (Aljuila pomarina), suri orao (Aljuila chrisaetos), poljska
jarebica (Perdix perdix) jarebica kamenjarka (Alectoris greaeca), prepelica (Cotrurnux), buljina (Bubo bubo), šumska sova (Stryx aluco), mala ušara (Asio otus), ćuk (Otus scops),
obična vetruška (Falco tinnunculus), kukumavka (Athene noctua), bela roda (Ciculus canorus), carić (Troglodytes troglodytes), mala bela čaplja (Egretta garzett), bela senica (Remiz
peodulinus), planinski šareni detlić (Driobates minor), puzavac (Sitta europaea), kukavica (Cuculus canorus), siva žunja (Oicus canus), plava senica (Parus cerulens), siva muhrica
(Muscicapa striata), belovrata muharica (Muscicapa albicollis), golub dupljaš (Columba oenas), golub grivaš (Columba palumbus),
dugokljuni puzić (Certhia brach
ydactula), zlatna vuga (Oriolus oriolus), zlatovrana (Coracias garrulus), pupavac (Upupa epops), grlica (Streptopella turtur), crna žunja (Dryocopus marttus), drozd
kamenjar (Monticola saxatilis), planinska pliska (Motcilla cinerea), šumska ševa (Luttula arborea), ćubasta ševa (Galerida cristata), grmuša (Sylvia communis).
Na području zone zaštite I stepena mogu se formirati lovno - naučni rezervati.
Flora
Od biljnijih vrsta (na osnovu Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti, "Službeni glasnik RS" br. 50/93) karakter prirodnih retkosti imaju sledeće vrste: koprivić (Celtis australis), orah
(Juglans regia), mečja leska (Corylus colurna), jorgovan (Syringa vulgaris), maklen (Acer monspessulanum), crni jasen (Fraxinus ornus), grabić (Carpinus orientalis), srebrna lipa
(Tilia argentea), rašeljka (Prunus mahaleb), kavkaska lipa (Tilia cavcasica), Pančićev maklen (Acer intermedium), medunac (LJuercus pubescens), krupnolisni medunac
(LJuercus virgiliana), delašampijev hrast (LJuercus deleschampii), sivi stepski lužnjak (LJuercus peduneuliflora), maljavi jasen (Fraxinus palisae), ruj (Cotinus coggygria), tisa
(Taxus baccata),
čibukovina (Viburnum lantana), šimšir (Berberis vulgaris),
zelenika (Ilex aljuifolium), bljušt (Tamus comumunis), orlovi nokti
(Lonicera
caprifolium), kostrika (Ruscus aculeatus), veprina
(Ruscushypoglossum), lincura (Gentiana lutea), crni glog (Crataegus nigra), jasenak (Dictamnus albus),
oštri šaš (Carex brevicolis), divlja loza (Vitis silvestris), pucalina (Colutea arborescens), blagajev jeremičak (Daphne blagayana), veliki žuti jeremičak (Daphne laureola),
pasdren (Rhamnus cathartica), zlatna paprat (Ceterach officinarum), kruščica (Frangula alnus), sremza (Prunus padus) i druge vrste.
Prema relevantnoj dokumentaciji, drugih prirodnih retkosti u ovoj gazdinskoj jedinici nema.
5.14. Semenski objekti
Na području gazdinske jedinice "Crni vrh" trenutno nije registrovan nijedan semenski objekat. U budućnosti bi bilo optimalnije sa apekata uravnoteženog gazdovanja autohtonim vrstama
drveća sigurne provinijencije, ipitati mogućnosti da se na teritoriji ove gazdinske jedinice izdvoje sasojine koje bi imale funkciju semenskih objekata.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
62
5.15. Rasadnička proizvodnja
Na teritoriji gazdinske jedinice "Crni vrh"" ne postoji ni jedan rasadnik. Imajući u vidu stanje sastojina, iz kojih proizilaze adekvatni planovi usklađeni sa stanjem, nameće se potrebau za
obnavljanje (pomoć prirodnoj obnovi) sastojina i devitalizaciju sastojina lošeg zdravstvenog satnja. Za takav plan neophodna je znatna količina sadnog materijala. Sa apekata
savremenog gazdovanja autohtonim vrstama drveća sigurne provinijencije, u budućnosti bi bilo celishodno ipitati mogućnosti da se na teritoriji ove gazdinske jedinice naparvi
rasadnik. To bi bila logično, posebno ako se ima u vidu kada bi se stvorili uslovi i osnovali se semenski objekti u ovoj gazdinskoj jedinici.
5.16. Opšti osvrt na zetečeno stanje
Na osnovu istaknutih karakteristika stanja šuma gazdinske jedinice „Crni Vrh“, koje ukazuju na relativno dobro stanje šumskog fonda koje karakteriše sledeće:
1. U ovoj gazdinskoj jeidnici su dominantne tipične šume bukve (brdske i planinske) na dubokim do vrlo plitkim kiselim smeđim zemljištima. U zavisnosti od načina nastanka,
strukturnog oblika, izmenjenosti gustine sklopa i vrste dvveća javljaju se u čitavom nizu gazdinskih klasa: od visokih jednodobnih do raznodobnih šuma bukve, izdanačkih šuma bukve,
devastiranih šuma bukve (visokih i izdanačkih), pa sve do veštački podignutih sastojina smrče. U gazdinskoj jedinici „Crni vrh“ zastupljeno je 7 tipova šuma. Sasrojinska hterogenost u
okviru pojednih tipova uslovljena je dosadašnjim gazdovanjem šumama (sistem gazdovanja) i odnosi prema šumi u drugim odsecima vremena.
2.
Sve sastojine ove gazdinske jedinice, svrstane su u dve namenske celine:
•
namensku celinu - Nacionalni park-I stepen zaštite (kod 58) zastupljene sa 18.8% u ukupnoj obrasloj površini, sa 22.0% u ukupnoj zapremini i 20.6 % u ukupnom
zapreminskom prirastu.
•
namenska celina - Nacionalni park - III stepen zaštite (kod 60) dominira u ovoj gazdinskoj jedinici sa 81.2% u ukupno obrasloj površini, 70.8% u ukupnoj zapremini i
79.4% u ukupnom zapreminskom prirastu ove gazdinske jedinice.
Ukupno obrasla površina gazdinske jedinice iznosi 1819.91ha; ili 97.8 % od ukupne površine ove gazdinske jedinice. Prosečna zapremina iznosi 258.6m3/ha, a tekući zapreminski
prirast iznosi 6.0 m3/ha, dok je procenat prirasta 2.3 %.
3.
U okviru gazdinske jedinice “Crni Vrhi” izdvojeno 37 gazdinskih klasa. Najzastupljenije su gazdinske klase koje gradi bukva. U nameskoj celini 58 – Nacionalni park-I stepen
zaštite izdvojeno je 15 gazdinskih klasa, a u namenskoj celini - Nacionalni park-III stepen zaštite (kod 60) izdvojeno je 22 gazdinske klase.
•
U ovoj gazdinskoj jedinici najzastupljenija gazdinska klasa je 60.351.631 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem
zemljištu, koja u ukupno obrasloj površini ove gazdinske jedinice učestvuje sa čak 42.9%, u ukupnoj zapremini zauzima sa 49.1%, sa prosečnom zapreminom po hektaru
295.5m3/ha, u ukupnom zapreminskom zauzima 48.5% sa prosečnim prirastom po hektaru od 6.7m3/ha. Procenat tekućeg zapreminskog prirasta za ovu gazdinsku klasu
je 2.3%.
•
Druga po zastupljenosti je gazdinska klasa 60.301.483 - Visoka šuma kitnjaka na kiselim (ponekad eutricnim) smedjim zemljištima.), koja u ukupnoj obrasloj površini
ove gazdinske jedinice učestvuje sa 6.4%, u ukupnoj zapremini zauzima 5.0% sa prosečnom zapreminom po hektaru 202.4m3/ha, u ukupnom zapreminskom zauzima
5.1% sa prosečnim prirastom po hektaru od 4.8m3/ha. Procenat tekućeg zapreminskog prirasta za ovu gazdinsku klasu je 2.3%.
4.
Zastupljenost visokih šuma je dominantna, (po površini 82%, po zapremni 88%, po zapreminskom prirastu 85%) u odnosu na izdanačke sastojine.
5.
Očuvane sastojine u potpunosti dominiraju u ovoj gazdinskoj jedinici sa 77 % po površini, 85% po zapremini i 86 % po zapreminskom prirastu.
6.
Na većem delu obrasle površine 72%, su konstatovane čiste sastojine. Naglašena pojava u ovoj gazdinskoj jedinici u svim sastojinama, gde se god smanjila konkurencija, da je došlo
do zagospodarenja staništa glavnom vrstom (to se posebno odnosi na bukove sastojine, gde se bukva nije prilagodila na ovako vlažne uslove, sa jako kupiranim terenom,).
Delovanjem čoveka u uslovima smanjene kokurencije bukva je dodatno raširila krošnje, jakim korenovim sistemom, debelom šumskom steljom, potpuno zavladala staništem.
7.
U šumama ove gazdinske jedinice evidentirane su 23 vrste drveća, i to 22 lišćarske vrste i 2 četinarske. Sve vrste drveća su autohtone izuzev bagrema, crnog bora i smrče. Vrste
drveća koje su dominantne u ovoj gazdinskoj jedinici su: bukva, harastovi (cer, kitnjak, sladun). Llišćari su zastupljeni po zapremini sa čak 99.8, učešće četinarskih vrsta je jako
skromno. Bukva u ukupnoj zapremini učestvuje sa 75.2%, kitnjak sa 18.2% , cer sa 1.9% , zatim sledi grab sa 1.6%, pa sladun sa 1.2%, dok su sve ostale vrste pojedinačno
zastupljene sa manje od 0.3% od ukupne zapremine.
8.
Stanje po debljinskoj strukturi pokazuje da je najzastupljeniji srednje jak materijal (48%). Pprema stepenima Bioleja odnos: tanki : srednje jak : jak materijal = 35 : 48 :17
9.
Stanje po starosti pokazuje odstupanje stvarnog od normalnog razmera dobnih razreda, čime se ugrožava trajnost prinosa po površini.
10. Veštački podignute sastojine zauzimaju skromnu površinu, zahtevaju intenzivniju negu u narednom razdoblju i potrebu što skorije stabilizacije.
11. Zdravstveno stanje sastojina je ne zadovoljavajuće.
12. U području zaštićenih prirodnih dobara gazdovati u skladu sa rešenjem Zavoda za zaštitu prirode.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
63
13. Osnovni zaključak koji se nameće nakon analize stanja ukazuje da se ovom gazdinskom jedinicom gazduje intenzivno i da se u najvećoj meri poštuju osnovne biološke, ekološke i
druge potrebe šuma, a istovremeno se zadovoljavaju i potrebe čoveka.
14. Otvorenost gazdinske jedinice nije dovoljna za optmalno gazdovanje šumama ove gazdinske jedinice.
15. Krupan problem u gazdovanju ovim šumama predstavlja pojava sušenja kitnjaka.
16. Ovu gazdinsku jedinicu karakteriše povoljan odnos obrasle i neobrasle površine.
17. Najveći deo ove gazdinske jedinice pripada V stepenu ugroženosti od požara.
18. Najzastupljenije vrste divljači na prostoru ove gazdinske jedinice su: jelen, srna, divlja svinja, zec i jarebica.
19. Napred navedene činjenice upućuju na prethodni zaključak o stanju šuma ove gazdinske jedinice (poglavlje 5.0), a istovremeno ističu sve probleme koji su evidentirani u
gazdovanju ovim šumama u budućnosti.
20. Mogućnost daljeg unapređivanja stanja ovih šuma je ograničena i zahteva veće odseke vremena od jednog planskog perioda.
21. U narednom uređajnom periodu prioriteti (čiji spisak nije konačan) u gazdovanju šumama ove gazdinske jedinice bi bili:
v očuvanje i zaštitu strogih rezervata prirode, vidikovaca i zaštićenih retkih vrsta flore i faune;
v obnovu dela zrelih sastojina, sanacija lošeg zdravstvenog stanja (razređene sastojine, zakorovljene);
v pomoćne mere prirodnom obnavljanju, imajući u vidu potencijal staništa, njegovo stanje (velika zakorovljenost), osrednjim kvalitet semena;
v nastavak mera nege svih sastojina ove gazdinske jedinice, prvenstveno prorednim zahvatima umerenog intenziteta s obzirom na zatečeno stanje šuma, i namenu
pojedinih delova kompleksa;
v zaštitu izvora čiste vode i vodotoka od zagađivanja;
v preventivnu zaštitu šuma od svih eventualnih negativnih uticaja – posebno protivpožarnu zaštitu;
v zaštitu divljači i ostale flore;
v održavanje postojeće putne mreže, i delimičnu rekonstrukciju;
v čvrst odnos na principima plan : realizacija : kontrola;
v ulaganja u kadrovsku i tehničku opremljenost na adekavatan način;
ZAKLJUĆAK:
Sadašnje stanje šuma i šumskih staništa sa svim svojim pozitivnim i negativnim osobinama i karakteristikama daje dobar osnov za buduće plansko, odgovorno i
sveubuhvatno planiranje gazdovanja vrednostima i potencijalima gazdinske jedinice.
Sve napred istaknute mere i radovi u većoj meri će zaustaviti procese dalje degradacije ovih šuma, uvećaće se njihovu biološku i ekološku stabilnost, što ujedno predstavlja
i osnovni zadatak, a i globalni cilj gazdovanja svim šumama Nacionalnog parka „Đerdap”.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
64
6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE
Ovo poglavlje je veoma važno sa stanovišta utvrđivanja do kakvih je promena došlo po osnovnim pokazateljima (površina, drvna zapremina i dr.), koliko je dosadašnje gazdovanje
uticalo na sadašnje stanje sastojina, kakve je rezultate dalo, i u kojoj meri se dosadašnja iskustva mogu koristiti za dalje planiranje gazdovanja.
Skromne su mogućnosti praćenja i analize dosadašnjeg gazdovanja šumama ove gazdinske jedinice u proteklom periodu. Razlog leži u činjenici da je ova gazdinska jedinica prvi put
uređivana 1970. godine. U posleratnom periodu pa sve 19070. godine njom se gazdovalo na osnovu godišnjih izvođačkih planova gazdovanja šumama.
Dodatno otežavajuću okolnost predstavlja činjenica da je ovaj prostor prvi put uređivan u okviru površinski mnogo većeg kompleksa gazdinske jedince „Miroč“, tako da globalno
menjanje granica otežava jasnije praćenje promena u prostoru i vremenu.
Analiza dosadašnjeg gazdovanja rađena je na osnovu podataka koje su dostavile stručne slušbe Nacionalnog parka „Đerdap“, za period od zadnjih deset godina. Uvažavajući
raspoložive podatke, bilo je moguće analiziranje i praćenje promena i konstatacije u obimu, kako je to prikazano pod sledećim poglavljima.
6.1. Promena šumskog fonda
Gazdinska jedinica “Crni Vrh” , prvi put je uređivana 1970. godine, preko Privremenog privrednog plana i to u sklopu Gazdinske jedinice "Crni Vrh- Miroč". Sadašnja gazdinska jedinica
“Crni Vrh” do 1980. godine pripadala je privrednoj jedinici „Miroč” , a bila je zastupljena odeljenjima od 35 do 46, sa ukupnom površinom od 931.33ha, ne računajući deo koji je
ostao u vlasništvu Javnog preduzeća Srbijašume. Prosečna veličina tih odeljenja bila od 60ha do 10e0 ha.
Uređivanjem iz 1971. godine na novim osnovama je izvršena privredna podela prostora. Dotadašnja privredna jedinica „Crni Vrh - Miroč”, prostorno se vododelnicom razdvaja na dve
gazdinske jedinice: „Crni Vrh” i „ Miroč” .
Gazdinskoj jedinici “Crni Vrh” se tom podelom ubacuju odeljenja 1 do 4, locirana levo od od i ispod samog sela Miroč (sliv Golubinjske reke) i donji deo slivova reka: Gradašnice, Mosne,
Korešine, potoka Količina, potoka Vujenj, potoka Zminje.
Tako formirana gazdinska jedinica imala je površinu od 3407.70ha, a ona je pipadala Dunavsko Šumskom području. Površina ranije pomenutih odeljenja od 35 do 46 iz privredne jedinice
„Miroč”, je novom podelom odeljenja bila predstavljena kroz odeljenja 12 – 27; 27 – 35; 43 -46; 48 – 50; 6 odeljenje; 55 – 63 odeljenja, sa ukupnom površinom od 866.9ha.
Prosečna veličina ovih odeljenja bila je oko 30ha. Do znatnog smanjenja površine sa oko 1015ha (površina iz planova 1960. godine) na 867ha (uređivanje iz 1971.godine),
verovatno je došlo usled ponovnog detaljnijeg razgraničenja poseda i utvrđivanja spoljnih granica na terenu.
Godine 1988. dolazi do izvajanja dela površine Dunavskog Šumskog područja u Nacionalni park „Đerdap”, dolazi do podele gazdinske jedinice „Crni Vrh” na dve gazdinske jedinice.
Nacionalnom parku „Đerdap” pripala je površina od 1835.03ha, predstavljena kroz zbir odeljenja od 1 do 64.
Uređivanjem iz 1991. godine, i proverom katastra, ukupna površina ove gazdinske jedinice uvećana je na 1844.05ha, zbog logičnog pripajanja odeljenja 113, koje je pripadalo gazdinskoj
jedinici „Štrbačko korito, sada je to 4 odelejnje. Takođe tada je pripojena KP broj 934 sa P=2.98ha , 48 odeljenju, a detaljno je razgraničeno i 64 odeljenje.
6.1.1. Promena šumskog fonda po površini
Promena šumskog fonda po površini data je sledećom tabelom:
Ukupna
površina
Šuma
Šumske
kulture
Šumsko
zemljište
Neplodno
Za ostale
svrhe
ha
ha
ha
ha
ha
ha
2002
1844.05
1818.56
2011
1861.11
1819.91
17.06
1.35
Godina
Razlika (2011-2002)
0.98
10.84
9.97
19.54
-0.98
8.70
3.70
21.66
-9.97
17.96
Promene u površini gazdinske jedinice nastale su usled promena u posedovnom odnosu, kao i zbog usklađivanja sa susednim gazdinskim jedinicama i opštinama, što je dovelo do uvećanja
ukupne površine gazdinske jedinice za 17.06ha.
Ta razgraničenja su vidljiva iz uverenje broj 952-3/11-212, koje je izdao RGZ-Služba za ktastar nepokretnosti Majdanpek u kome se vidi promena po pitanju vlasništva i razgraničenja sa
drugim vlasnicima nastala u zadnjih deset godina.
Površina pod šumom novim uređivanjem veća je za 1.35ha, a kao rezultat preciznijeg razgraničenja obraslih i neobraslih površina.
Kategorija šumskih kultura je manja za skromnih 0.98ha, a kao rezultat prelaska šumskih kultura (prešle starost od 20 godina) u kategoriju šuma.
Ssumarno neobrasla površina u ovoj gazdinskoj jedinici je uvećana za 16.69ha. Jedan od razloga uvećanja neobrasle površine je detaljno snimanje svih neobraslih površina modernijim
elektronskim instrumentima koji su dali preciznije podatke u odnosu na ortogonalni način snimanja površine inventurnih jedinica.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
65
6.1.2. Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu
U sledćoj tabeli dat je kartak pregled kretanja inventara (po površini i po zapremini), kao kratka digresija kroz predhodne uređajne periode, :
P
V
(ha)
(m3)
1948
931.33
100432
1960
1015.44
142765
1971
866.9
155710
1981
866.9
222444
1991
1835.03
460426
2002
1844.05
501959
2011
1861.11
470582
Godina uređivanja
Uporedni prikaz očekivanog i stvarnog šumskog fonda po vrsti drveća za period od 10 godina (od 2002 - 2011. god.) prikazan je sledećom tabelom:
2002 godina
Vrsta drveća
∑V
m
Ostvaren
prinos
Očekivana
zapremina
Ostvarena
zapremina
premerom
2011. god.
Razlika
ostvarene i
očekivane
zapremine
Ukupan
zapreminski
prirast 2011. god.
m3
m3
m3
m3
m3
∑ Zv
3
m3
Bk
364263.6
5799.5
32380.3
389878.3
353967.1
-35911.2
7926.3
Kit
107921.3
1677.5
2618.5
122077.8
85779.1
-36298.7
2048.7
Cer
7338.8
111.0
8448.8
9110.5
661.7
227.8
Gr
6322.8
97.4
32
7264.3
7385.7
121.4
183.4
Slad
9092.2
178.4
52.5
10824.1
5677.6
-5146.5
175.3
Otl
2788.2
44.8
796.4
2439.8
3064.6
624.8
105.4
Jav
415.9
7.1
0.7
486.2
1014.6
528.4
21.9
Kln
164.3
3.7
201.3
908.0
706.7
24.0
Mle
705.6
13.7
842.6
830.6
-12.0
26.7
Bjas
633.6
13.7
756.7
323.3
-433.4
9.0
Tres
179.4
3.5
214.4
302.6
88.2
8.9
Gric
43.4
0.9
52.1
288.5
236.4
11.7
0.0
248.5
248.5
6.0
-182.3
6.2
13.9
OML
Cjas
346.4
5.3
399.4
217.1
Brz
96.3
1.3
109.3
142.0
32.7
4.7
Jas
148.9
2.4
172.9
133.5
-39.4
4.1
Bag
145.0
4.5
190.0
110.2
-79.8
3.3
0.0
91.7
91.7
2.5
97.9
24.7
-73.2
0.9
0.0
9.3
9.3
0.3
75.6
4.1
-71.5
0.2
KrLip
Pbrs
79.9
1.8
Brek
SrLip
66.3
0.9
500751.9
7967.4
35894.3
544531.5
469633.4
-74898.1
10797.4
Cbor
969.0
26.1
415.1
814.9
645.1
-169.8
23.9
Smr
238.9
5.9
61.5
236.4
303.8
67.4
7.7
1207.9
32.0
476.6
1051.3
948.8
-102.5
31.6
Ukupno lišćari
Ukupno četinari
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
66
2002 godina
Vrsta drveća
∑V
m
Ukupno GJ
Ostvaren
prinos
Očekivana
zapremina
Ostvarena
zapremina
premerom
2011. god.
Razlika
ostvarene i
očekivane
zapremine
Ukupan
zapreminski
prirast 2011. god.
m3
m3
m3
m3
m3
∑ Zv
3
501959.8
m3
7999.4
36370.9
545582.8
470582.2
-75000.6
10829.0
Napred navedena tabela formirana je na osnovu podataka stanja šuma iz prethodne osnove i evidencije izvršenih seča u prethodnoj osnovi.
Analizirajući dobijenu zapreminu 2011. i očekivanu zapreminu uočljiv je manjak od 75001m3. Dobijeni zapreminski prirast inventurom iz 2011 godine je veći za 2830m3. a kao rezultat
različite metodike obračuna prirasta.
Razlika dobijene zapremine premerom iz 2011. godine i očekivane zapremine se nemože egzaktno objasniti, ali je većim delom sadržana u sledećem:
•
Nemogućnosti da se sprovede koncept vezanog uzorka = premanentna inventura (polaganje primernih površina sa istim prostornim rasporedom (istim brojem, veičinom), istim
intezitetom premera kao u predhodnom uređivanju);
•
Načina vođenja evidencije izvršenih seča (različiti načini vođenja evidencije izvršenih seča kroz uređajne periode – razduženja osnova);
•
Različiti metodi birani za premer satojina u predhodnim uređajnim periodima;
•
Korišćenje različitih istrumenata za premer sastojina. Potrebno je napomenuti da su prilikom ove inventure šuma korišćene savremene tehnologije koje su obezbedile pouzdanije
informacije i time tačnije određivanje osnovnih taksacionih elemenata (broj stabala, zapremina, zapreminski prirasta i dr.) u odnosu na prethodnu inventuru.
•
Metodike obračuna masa (način obračuna zapremeine i zapreminskog prirasta različiti u zadnja dva uređajna razdoblja);
Podatci dobijeni premerom 2011. godine su dostupni za proveru nadležnim organima i stručnoj šumrskoj javnosti.
6.2. Odnos planiranih i ostvarenih radova u dosadašnjem periodu
6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma
Period 2002 - 2011. godine
Plan
Vrsta rada
Izvršenje
ha
ha
Prosta reprodukcija
Popunjavanje prirodnih sastojina
37.55
17.24
45.9
Okopavanje i prašenje
37.55
91.84
244.6
8.84
26.58
300.7
Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama
Prorede
%
1302.52
935.18
71.8
Osvetljavanje podmladka ručno
145.9
3.83
2.6
Obnavljanje oplodnim sečama
45.01
2.82
6.3
Konverzija
25.90
Pošumljavanje požara
43.07
Priprema za pošumljavanje
5.40
Pošumljavanje
∑ Prosta reprodukcija
6.34
1577.37
1158.20
73.4
∑ Plan gajenja šuma za GJ
1577.37
1158.20
73.4
Svi planirani radovi su u prostoj reprodukciji.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
67
Osnovni problem, u oceni ostvarenja ovog plana, leži u nedovoljnom izvršenju Planova.
Posmatrajući tabelu, vidimo da je odnos planiranih i ivršenih radova na obovi i gajenju izvršen sa 73.4%.
Pojedini radovi na obnovi i gajenju šuma su planirani ali uopšte nisu izvršavani. Ovakav odnos planiranih i izvršenih radova dovodi do toga da se gubi kontinuitet u planiranju, a samim tim
i neželjeni efekti su veći u smislu destbilizacije sastojina u kojima su planirane mere bile neophodne.
Razlog zbog koga proredne seče i seče obnavljanja nisu u potpunosti izvršene leži prvenstveno u činjenici, da nisu postojali finansijski i tehnički uslovi za dodatno otvaranje vlakama, a s
obzirom na teške terene u kojima se veliki deo sastojina nalazi.
Dobra strana plana gajenja je njegovo izvršenje u impozantnom obimu u radovima na nezi sastojina i to kroz vrstu rada: okopavanje i prašenje i čišćenje u mladim prirodnim sastojinama
Evidencija radova na obnovi i gajenju vođena je za period važenja osnove (10 godina).
6.2.2. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma
Tabelarno je prikazan odnos planiranog i ostvarenog prinosa po vrstama drveća i ukupnoj površini:
Vrsta
drveća
Planirano
Ostvareno
Ukupno ostvareno
Glavni
prinos
Prethodni
prinos
Ukupno
Kitnjak
3273.0
26272.0
29545.0
298.1
2320.4
2618.5
8.9
Bukva
1341.0
5714.0
7055.0
1272.3
31108.0
32380.3
459.0
Grab
155.0
1199.0
1354.0
7.0
25.0
32.0
2.4
Cer
49.0
926.0
975.0
0.0
Klen
18.0
22.0
40.0
0.0
OTL
17.0
255.0
272.0
Mleč
8.0
Sladun
Glavni
258.2
Prethodni
538.2
m3
%
796.4
8.0
292.8
0.0
1144.0
1144.0
Sitn.lipa
52.5
52.5
4.6
21.0
21.0
0.0
Cn. jasen
32.0
32.0
0.0
Be. jasen
58.0
58.0
13.9
13.9
24.0
Javor
4.0
4.0
0.7
0.7
17.5
Trešnja
4.0
4.0
0.0
Breza
19.0
19.0
0.0
Bagrem
15.0
15.0
0.0
Lišćari
4861.0
35685.0
40546.0
1835.6
34058.6
35894.2
88.5
Crni bor
509.0
76.0
585.0
313.2
101.9
415.1
71.0
52.0
52.0
61.5
61.5
118.3
Smrča
Četinari
509.0
128.0
637.0
313.2
163.4
476.6
74.8
Ukupno:
5370.0
35813.0
41183.0
2148.8
34222.0
36370.8
88.3
Tabelarno je prikazan odnos planiranog i ostvarenog prinosa po vrstama drveća i ukupnoj površini.
Ostvarenje planiranog prinosa iznosi 88.3%.
Glavni prinos je realizovan sa 40%, a prethodni sa 95%.
U ostvarenom prinosu bukva učestvuje sa 89%, kitnjak 7.2%. Sve ostale vrste učestvuju u preostalih 3.8% ostvarenog prinosa.
Bespravne seče nisu evidentirane.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
68
Plan glavnih seča nije realizovan kako po površini tako i po zapremini. Razlog zbog čega ove seče nisu izvršene objašnjen je u poglavlju 6.2.1. Takođe potpuna realizacija glavnog prinosa
bila je uslovljena (posebno kod oplodnih i završnih seča), dovoljnim urodom semena.
Izvršenje prethodnog prinosa nije potpuno, no procenat njegovog izvršenja je čak 95. Ipak možemo reći da ovo minimalno neizvršenje od 5% proizvodi stanje uzgojne zapuštenosti na delu
površine gde mere nege nisu sprovedene. Mere nege su u osnovi prolongirane, i nihovo izvršenje će biti u narednom uređajnom periodu, pri tom, promenjenog po obimu u skladu sa
nastalim promenama u zatečenom stanju šuma.
6.2.3. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma
Zakonom o šumama propisano je da su korisnici šuma dužni da preduzmu mere radi zaštite šuma od požara i drugih elementarnih nepogoda, biljnih bolesti, štetočina i drugih šteta.
Zaštita šuma vršena je u okviru redovnih mera gazdovanja, poštujući stav da dobro negovane šume postižu potrebnu stabilnost, vitalnost, kao i fiziološku otpornost na štetne uticaje.
Poslove opažanja i obaveštavanja vrši tehničko osoblje i to prvenstveno reonski lugari, naročito u toku proleća i leta u mesecima kada su šumski požari najčešći i kada postoji mogućnost
pojave kalamiteta pojedinih štetnih insekata.
Entomoloških i fitopatoloških oboljenja nije bilo u većem obimu u sastojinama ove gazdinske jedinice.
Obeleženi su, požarišta, požari i njihove štete, ali ni njih nije bilo u većem obimu.
Što se mrazeva (ranih i kasnih) tiče nisu zabeležena veća oštećenja, kao ni oštećenja od snegoloma niti od vetroloma.
Bespravne seče
Imajući u vidu napore reonskih lugara da istoimenu jedinicu zaštite od bespravnih seča kao i broj podnetih prijava, konstatujemo da je bespravnih seča u ovoj gazdinskoj jedinici bilo u
proteklom uređajnom periodu, ali ne u nekom većem obimu. Nije evidentirana masa bespravnih seča. Pojedinačna stabla su uglavnom bespravno sečena na rubovima šuma, gde se
ova gazdinska jedinica graniči sa selima.
I na ovom mestu kostatujemo problem redovne i ažurno vođene evidencije koja je osnov za kompletno sagledavanje dosadašnjeg gazdovanja.
6.2.4. Ostali radovi
Što se tiče korišćenja ostalih šumskih proizvoda (šumski plodovi, lekovito bilje, pečurke) u prethodnom periodu nisu registrovani.
U prethodnom periodu u GJ”Crni Vrhi” za ostale radove (izgradnja puteva, radovi na lovnom gazdovanju, prikupljanju semena i sl.) nema evidentiranih podataka.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
69
6.3. Opšti osvrt na dosadašnje gazdovanje šumama
Dosadašnjim gazdovanjem se analizira planirano i ostvareno gazdovanje u proteklom periodu.
Ukupna površina inveturom iz 2011 godine se promenila 17.06ha.
Šumski fond po zapremini pokazuje razliku (očekivana zapremina u poređenju sa premerenom zapreminom razlikuje) za 13.7%.
Planirani radovi na obnovi i gajenju su izvršeni sa 73.4% .
Planirani radovi na korišćenju šuma od ukupno planiranog prinosa iz redovnog gazdovanja od 41183.0m3 su ostvareni sa 36370.89m3 ili 88% . Prethodni prinos realizovan je sa 95% , dok
je glavni prinos realizovan sa svega 40na % .
Korišćenje ostalih šumskih resursa u prethodnom uređajnom periodu bila je neznatno, međutim imajući u vidu potencijal istih u budućnosti se od njih mogu ostvariti veći ekonomski efekti.
Rezultat ovakvog gazdovanja u dosadašnjem periodu je delimično uzgojna zapuštenost dela kompleksa ove gazdinske jedinice, koju karakteriše pojedinačno prisustvo prestarelih stabala,
prirodna selekcija i odumiranje u pojedinim fazama razvoja sastojina i prisustvo razređenih sastojina.
U prirodnim sastojinama vršene su prorede, međutim planirane mere nege nisu svuda sprovedene, ili nisu u potpunosti odgovarale u uzgojnim potrebama sastojina.
Ovo naročito važi za hrastove sastojine gde je registrovan veliki broj stabala po hektaru, stabala sa malim, reduciranim krunama.
Generalni zaključak bi bio da su u zadnjih 10 godina mere na obnovi sastojina gotovo iyostale i nisu sprovođene u skladu sa uzgojnim potrebama sastojina kao i da nisu izvođene na ukupnoj
površini iz čega se nameće zaključak da u narednom periodu treba mnogo više raditi na obnovi zrelih i prezrelih sastojina prevashodno hratsa kitnjaka i bukve.
Iz napred iznetog se zaklučuje da je u narednom periodu neophodno pridržavanje planova predviđenih osnovom, odnosno potrebno je intenziviranje svih radova kojima će se obezbediti dalja
biološka stabilnost sastojina, nastaviti započete procese obnavljanja, početi nove procese obnavljanja, kako bi se obezbedila veća biološka stabilnost kompleksa i obezbedila trajnost
prinosa kao konačni cilj.
Sve to ukazuju na potrebu aktivnijeg odnosa prema šumama ove gazdinske jedinice u budućem periodu, odnosno potrebu intenziviranja svih radova, kojima će se unaprediti stanje, te time
obezbediti i uvećati biološka stabilnost čitavog kompleksa.
Analiza dosadašnjeg gazdovanja šumama u prethodnom periodu urađena je na osnovu podataka (evidencije gazdovanja) iz Nacionalnog parka ”Đerdap”, koji su obrađeni i kao takvi
ugrađeni u OGŠ za gazdinsku jedinicu “Crni Vrh”.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
70
7.0. PLANIRANJE UNAPREÐENJA STANJA I OPTIMALNOG KORIŠĆENJA ŠUMA
7.1. Ciljevi gazdovanja šumama
Svaremeno urađen plan treba da bude realan, precizan i lako razumljiv.
On treba da uspostаvi sistem održivog uprаvljаnjа šumаmа u sklаdu sа potencijаlom. Skup analiza utiče na odabir ciljeva koji treba da se primene na šumu. Uravnoteživanje bogatsatva i
potencijala prirodne životne sredine uz ograničenja, i socioekonomskih potreba, vodi ka definisanju ciljeva.
Obzirom na značaj šumskih ekosistema, kao osnovnih elemenata na kojima je i formiran Nacionalni park „Đerdap“, i da su osnov iz koga proističu svi ostali fukcionalni sadržaji, proističe
da maksimalno treba posvetiti pažnju detaljnom i kvalitetnom planiranju gazdovanja kako bi se obezbedilo očuvanje, zaštita i unapređenje stanja šumskih ekosistema i svih funkcija
šuma.
7.1.1. Namena površina po prostornom planu NACIONALNOG PARKA "ĐERDAP"
Opšti ciljevi gazdovanja šumama određeni su Zakonom o šumama Republike Srbije koji eksplicitno zahteva da se šume moraju održavati, obnavljati i koristiti, tako da se očuva i poveća
njihova vrednost i opštekorisne funkcije, obezbedi trajnost i zaštitu i stalno povećanje prirasta i prinosa.
Prostornim planom utvrđen su opšti ciljevi gazdovanja ukupnim prostorom i sadašnjim potencijalom Nacionalnog parka "Đerdap" a oni su:
1. Trajno očuvanje, zaštita i unapređivanje područja Nacionalnog parka i,
2. Trajno i racionalno višenamensko korišćenje prostora parka, shodno definisanim prioritetnim osnovnim namenama pojedinih integralnih delova i potencijala područja Đerdapa.
Ovim su utvrđeni opšti ciljevi gazdovanja šumama i ove gazdinske jedinice kao integralnog dela Nacionalnog parka "Đerdap".
Proglašavanjem za Nacionalni park prostora Đerdapa i izradom Prostornog plana utvrđena je, u skladu sa napred navedenim ciljevima prevashodna obaveza zaštite prirodnih (a time
i šumskih) ekosistema u celini, od bilo kakvih ugrožavajućih uticaja.
Pri tome, korišćenje ukupnih potencijala šuma ove gazdinske jedinice je trajno višenamensko, a time i racioalno čime je u mogućoj meri obezbeđena zaštita i očuvanje životne sredine u
celini.
Polazeći od osnovnih kriterijuma i karakteristika osnovnih zona zaštite (I, II i III u Prostornom planu) kao i kriterijuma (elemenata) vrednovanja pojedinih funkcija šuma na ekološkoj
osnovi, sastojinama ove gazdinske jedinice utvrđena je osnovna namena, a time i bliže pojedinačno definisan cilj gazdovanja šumama.
Po navedenim karakteristikama i kriterijumima značajni vrhovi su zaštićeni kao prirodni spomenici, deo gazdinske jedinice koristi se u naučno- istraživačke svrhe, a čitav kompleks
pri tome ima protiverozionu funkciju - stepena značaja I.
Deo površine u okviru zona zaštite je izdvojen kao maučno istraživačka površina, što je definisano u konkretnom opisu sastojina.
Opšta zaštitna uloga šuma ove gazdinske jedinice u pojasu iznad izvorišta voda i pojasu uz glavne vodotoke proširuje se i na vodozaštitnu funkciju - stepena I. Sve retke vrste flore i faune
obuhvaćene su I stepenom zaštite.
Zbog ostvarenja ovih ciljeva potrebno je intezivno gazdovati i maksimalno radditi na očuvanju i povećanju svih opštekorisnih funkcija šuma.
Neposredni interes u gazdovanju šumama jeste obezbeđenje međuzavisnih dejstava uzgojnih i ekonomskih komponenti i to tako da se uzgojnim merama utiče na povećanje proizvodnje drvne
mase, poboljšanje kvaliteta i strukture sortimenata, a investicijama u tehničko opremanje obezbedi poboljšanje uslova privređivanja i akumulacije sredstava.
Sprovođenjem takvog gazdovanja obezbediće se jačanje proizvodne snage zemljišta i najpovoljnije delovanje šume na stanište, kao i poboljšanje zaštitno-regulatornih i kulturnih funkcija
šuma.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
71
7.1.2. Ciljevi gazdovanja šumama
7.1.2.1. Opšti ciljevi gazdovanja
Opšti ciljevi gazdovanja šumama za ovu gazdinsku jedinicu zasnivaju se na relevantnim zakonskim aktima. Definisani su osnovni elementi ciljeva:
- zaštita, očuvanje i unapređenje
- zaštita i stabilnost šumskih ekosistema.
U osnovi ovih ciljeva je zahtev za brzim promenama shvatanja o zadacima i ciljevima šumarstva u budućnosti uopšte, radi stvaranja uslova za ispunjenje globalnih funkcija šuma kao
značajanog elementa biosfere.
Međunarodna konferencija “šumski ekosistemi Nacionalnih parkova”, održana na Tari 1996. godine definisala je deklaracije i rezolucije savremenih tumačenja značaja šumskih
ekosistema, uzimajući u obzir i sledeće: “...da su šumski ekosistemi suštinska komponenta prirodnih sistema, kao i da njihove ekološke funkcije u velikoj meri doprinose očuvanju
velikog dela biološke i predeone raznovrsnosti planete, od ogromnog značaja za budući opstanak i razvoj”.
Opšti ciljevi gazdovanja šumama propisani su Pravilnikom o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvođačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja
privatnim šumama koji se razrađuju Razvojnim planom za sve šume kojima gazduje JP "Nacionalni park Đerdap" , i oni su:
1.
zaštita i očuvanje strogog prirodnog rezervata,
2.
zaštita i očuvanje zaštićenih retkih vrsta flore i faune,
3.
zaštita i očuvanje naučno istraživačkih površina,
4.
obezbeđivanje neophodne obraslosti,
5.
sanacija opšteg stanja degradiranih šumskih ekosistema,
6.
protiveroziona zaštita zemljišta,
7.
očuvanje i povećanje vrednosti šuma,
8.
trajnost i trajno povećanje prinosa i proizvodnje,
9.
maksimalna proizvodnja drvne mase, u cilju polifunkcionalne optimalizacije stanja ( bez ugrožavanja ostalih ciljeva),
10. racionalnost, ekonomičnost i rentabilnost,
11. razvijanje i jačanje opštekorisnih funkcija šuma.
Opšti ciljevi gazdovanja (kao međusobno jednako važni) moraju se prilagođavati održavanju i unapređenju svih funkcija šuma, očuvanju izvornosti prirodnih potencijala i stabilnosti
ekosistema, jačanju hidroloških, antierozivnih, klima-zaštitnih, zdravstvenih, lovnih i drugih funkcija šuma uz obezbeđenje maksimalno moguće proizvodnje drveta najboljeg
kvaliteta.
Ovi ciljevi su dugoročni.
Zadatak gazdovanja šumama je dakle, da se ostvari direktna korelacija globalnih - biosfernih (opštekorisnih) i proizvodnih funkcija šuma.
Ovakav pristup gazdovanju šumama u skladu je sa članom 2. Zakona o šumama, kao i sa savremenim intencijama dinamičnog shvatanja teorije održivog upravljanja prirodnim
resursima.
Iz svega napred izloženog može se zaključiti da se svi osnovni zadaci šumskog gazdovanja mogu uspešno ostvarivati pod uslovom da se pri planiranju i sprovođenju gazdovanja ima u vidu
sledeće:
Ø sve planirane mere gazdovanja treba oprezno sprovoditi, ne narušavajući koheziju predela, dajući prednost svemu onome što doprinosi poboljšanju stanja šumskih ekosistema i
povećanju njihove stabilnosti i prinosne snage;
Ø u svakoj sastojini treba težiti optimalizaciji stanja u pogledu strukture, smeše i obraslosti, kako bi se obezbedila optimalnost svih funkcija šuma, a time i globalne namene
nacionalnog parka;
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
72
Ø proizvodnost staništa treba održati i uvećati, uz stalno davanje prednosti zaštitnoj ulozi ovih šuma posebno na plitkom karstnom zemljištu, na kome samo postojeći povoljni
mikroklimatski uslovi omogućuju opstanak, obnavljanje i visoku produktivnost ovih mešovitih sastojina;
Ø korišćenje šuma mora se sprovoditi tako da bude u zavisnosti od potreba trajnog održavanja optimalnog stanja šumskog kompleksa;
Ø drvo (šumski sortimenti) nastaju kao uzgredan proizvod prilikom sprovođenja mera zaštite, očuvanja i unapređenja stanja i funkcija šuma;
Ø šume i čitav prostor GJ ”Crni vrh” su istovremeno i predmet interesa više delatnosti (zaštita prirode, šumarstvo, turizam itd.) te se ovom Osnovom mora voditi računa o
usklađivanju potreba i mogućnosti svih Osnova gazdovanja šumama za GJ ”Crni vrh”
7.1.2.2. Posebni ciljevi gazdovanja
Posebni ciljevi gazdovanja šumama određuju se prema Pravilniku i detaljno se razrađuju za nivo gazdinskih jedinica, za svaku gazdinsku klasu. Direktno su uslovljeni opštim ciljevima,
predodređenom namenom, režimom zaštite, stanjem šumskih ekosistema i drugim faktorima.
Polazeći od navedenih opštih ciljeva, a shodno kriterijumima za ocenu ekoloških vrednosti i osobina prostora, i utvrđenog zatečenog stanja i utvrđene namene definisani su posebni ciljevi za
GJ "Crni vrh":
1.
zaštita delova prirode i vrsta posebno reliktnih, endemskih i ugroženih;
2.
zaštita biodiverziteta;
3.
zaštita genofonda;
4.
zaštita zemljišta od erozije;
5.
zaštita i unapređivanje režima voda;
6.
zaštita od klimatskih ekstrema;
7.
zaštita od štetnih imisionih dejstava;
8.
zaštita saobraćajnica i drugih objekata od opšteg interesa;
9.
uzgoj divljači i proizvodnja drugih šumskih proizvoda;
10. proizvodnja drveta.
Posebni ciljevi su klasifikovani kao:
1. zaštitni; mere gazdovanja treba oprezno sprovoditi, ne narušavajući koheziju predela, dajući prednost svemu onome što doprinosi poboljšanju stanja šumskih ekosistema i povećanju
njihove stabilnosti i prinosne snage;
2. biološko-uzgojni; koji obezbeđuju stalno i trajno povećanje prinosa i prirasta šuma, tj. omogućuju najveću proizvodnju drvne mase najboljeg kvaliteta i vrednosti;
3. proizvodni; koji utvrđuju mogućnost proizvodnje šumskih proizvoda po sortimentima i količinama za potrebe tržišta prerade drveta i ostalih potrošača
4. tehnički; koji obezbeđuju uslove za ostvarenje biološko-uzgojnih i proizvodnih ciljeva gazdovanja;
5. opštekorisni; koji proističu iz zakonskih odredbi, zaštitno-regulativnih i socijalnih uloga šume.
Prema trajanju vremenskog perioda potrebnog za ostvarenje posebnih ciljeva gazdovanja, delimo ih na:
a)
dugoročne ,
b) i kratkoročne.
Posebni ciljevi gazdovanja su posledica namenskih opredeljenja koja važe za celu šumu ili za pojedine delove. Mada su ovi ciljevi po pravilu specifični za svaku gazdinsku klasu, mogu da
imaju zajedničko obeležje za više gazdinskih klasa.
Definisane posebne ciljeve gazdovanja prikazaćemo po definisanom primarnom cilju gaydovanja i gazdinskim klasama:
1. zaštitni:
v zaštita biodiverziteta u prostoru gazdinske jedinice (ceo prostor gazdinske jedinice odnosno, namenska celine «58» i «60»);
v zaštita i unapređivanje prirodnih spomenika – vidikovaca (ceo prostor gazdinske jedinice odnosno, namenska celine «58» i «60»);
v zaštita i očuvanje zakonom zaštićenih retkih vrsta flore i faune (ceo prostor gazdinske jedinice odnosno, n.c.»58» i «60»);
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
73
v protiveroziona zaštita (ceo prostor gazdinske jedinice odnosno, namenska celine «58» i «60»);
v zaštita izvorišta voda i vodotoka (ceo prostor gazdinske jedinice odnosno, namenska celine «58» i «60»);
v zaštita od klimatskih ekstrema (ceo prostor gazdinske jedinice odnosno, namenska celine «58» i «60»);
v zaštita od štetnih imisionih dejstava, (ceo prostor gazdinske jedinice odnosno, namenska celine «58» i «60»);
v zaštita saobraćajnica i drugih objekata od opšteg interesa, (ceo prostor gazdinske jedinice odnosno, namenska celine «58» i «60»);
2. biološko – uzgojni:
ü
prirodno obnavljanje u visokim raznodobnim sastojina bukve - GK: 60.352.631;
ü
prirodno obnavljanje u visokim jednodobnih sastojina kitnjaka - GK: 60.301.483;
ü
prirodno obnavljanje u visokim jednodobnih mešovitim sastojina kitnjaka - GK: 60.303.483; i GK: 60.304.483;
ü
prirodno obnavljanje u visokim jednodobnih sastojina bukve - GK: 60.351.631;
ü
prirodno obnavljanje u visokim jednodobnih mešovitim sastojina bukve - GK: 60.353.602;
ü
stvaranje što stabilnijih i kvalitetnijih sastojina i maksimalna koncentracija visinskog i debljinskog prirasta na najkvalitetnijim stablima (stablima budućnosti) odnosno, nega
srednjedobnih i dozrevajućih sastojina - GK: 60.175.631; 60.215.462; 60.301.483; 60.302.462; 60.303.483; 60.304.483; 60.306.462; 60.307.462; 60.351.631; 60.353.602;
60.360.631; 60.361.638; 60.469.631; 60.475.483; – proreda u srednjedobnim sastojinama.
ü
stvaranje najpovoljnijih stanišnih i sastojinskih uslova u mladim sastojinama nastalim nakon oplodnih seča (nega mladih sastojina):
1.
GK: 60.351.631; 60.352.631; 60.304.483; 60.301.483; 60.303.483; 60.353.602; - popunjavanje prirodno obnovljenih sastojina sadnjom;
2.
GK: 60.351.631; 60.352.631; 60.304.483; 60.301.483; 60.303.483; 60.353.602; - osvetljavanje modmlatka;
ü čišćenje u mladim prirodnim sastojinama kao redovna mera nege i to: GK: 60.351.631; 60.361.638;
3. proizvodni:
p
r
o
i
z
v
o
d
nj
adr
v
e
t
ana
j
b
o
l
j
e
gkv
a
l
i
t
e
t
aus
kl
a
d
uss
t
a
šnim
ni uslovima i zatečenim stanjem šuma (sve gazdinske klase namenske celine «60»);
p
r
o
i
z
v
o
d
nj
ao
s
t
a
l
i
šumskih
h
proizvoda (sve gazdinske klase namenske celine «60»);
l
o
v
nap
r
o
i
z
v
o
dnj
a(
s
v
ega
z
di
ns
kekl
a
s
ena
me
ns
k
ec
e
l
i
n
«60»).
e
4. tehnički
i
z
r
a
d
ad
r
v
ni
hs
o
r
t
i
me
na
t
apopr
i
nc
i
puma
ks
i
ma
l
nok
v
l
i
t
a
t
i
v
no
gik
v
a
nt
i
t
a
t
i
v
no
gi
s
k
o
šćenja
r
i uz primenu postojećih propisa, standarada i normi,
i
z
g
r
a
d
nj
aio
žavanje
dr
objekata (osmtračnica, čeke, hranilišta, solišta, klupe i stolovi, table obaveštenja i dr.);
i
z
g
r
a
d
nj
ano
v
i
hput
e
v
aio
žavanje
dr
postojećih komunikacija,
s
t
čno
r
u usavršavanje kadrova (seminari, specijalizacija i sl.).
5. opštekorisni; ceo prostor gazdinske jedinice odnosno, namenska celine «58» i «60», koji proističu iz zakonskih odredbi, zaštitno-regulativnih i socijalnih uloga šume.
NAPOMENA: U namenskoj celini 58 – nacionalni park I zona zaštite:
- zabranjeno je sprovođenje bilo kakvih oblika korišćenja prostora i aktivnosti osim naučnih istraživanja i kontrolisane edukacije,
- kroz naučno istraživački rad neophodno je sprovesti i posebne ciljeve gazdovanja, a koji se odnose na rezervate prirode (I zona):
•
praćenje spontanog razvoja vegetacije,
•
valorizacija svih činilaca ekosistema,
•
njihovo prikazivanje i kartiranje,
•
praćenje uticaja svih spoljašnjih činilaca,
•
kontrolisana edukacija i sl.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
74
7.2. Mere za postizanje ciljeva gazdovanja
Prema stanju šuma i ekonomskim mogućnostima gazdinstva, a uzimajući u obzir stabilnost i procenu mogućnosti celokupnog ekosistema, sve mere se dele na:
1.
2.
Uzgojne i
Uređajne.
7.2.1. Uzgojne mere
Uzgojne mere su definisane načinom obnavljanja i negovanja sastojina. U odnosu na dosadašnje gazdovanje šumama i sastojinske prilike u gazdinskoj jedinici, a prema biološkim osobinama
određenih vrsta, usvojeni su sledeći sistemi gazdovanja koji su definisani odabranim načinom seče i obnavljanja stare sastojine:
7.2.1.1. Izbr načina obnove (sitema gazdovanja)
Sastojinsko (oplodna seča kratkog perioda za obnavljanje - do 20 godina), primenjivaće se u visokim i izdanačkim očuvanim sastojinama, kao i u veštački podignutim sastojinama, sledećih
gazdinskih klasa:
•
•
•
visoke sastojine: G.K. 60.301.483; 60.302.462; 60.303.483. 60.304.483; 60.351.631; 60.353.602; 58.354.631
izdanačke sastojine: 60.175.631; 60.215.462; 60.306.462; 60.307.462; 60.360.631; 60.361.638;
veštački podignute sastojine: 60.470.631; 60.475.483;
Sastojinsko (čista seča) sa veštačkim pošumljavanjem nakon izvršenih čistih seča, primenjivaće se u sastojinama topole, kao i u devastiranim sastojinama, lisničkim sastojinama i šikarama,
sledećih gazdinskih klasa: 58.266.483; 58.308.602; 58.362.662; 60.308.602; 60.362.662; 60.266.631;
Sastojinsko (oplodna seča dugog perioda za obnavljanje - do 20 godina), primenjivaće se u visokim raznodobnim očuvanim sastojinama bukve, sledećih gazdinskih klasa: G.K.
58.352.631; 60.352.631;
Sastojinsko (čista seča) kao redovan vid obnavljanja resurekcijom, primenjivaće se u sastojinama bagrema, kako prirodnim, tako i veštačkim sastojinama, sledećih gazdinskih klasa: G.K.
60.329.462; 60.469.631;
7.2.1.2. Izbor uzgojnog i strukturnog oblika
Za sve sastojine ove gazdinske jedinice određen je visoki uzgojni oblik, koji se zbog svojih bioloških osobina i stabilnosti, kao i zbog mogućnosti dugoročnog planiranja gazdovanja, smatra
za najkorisniji sastojinski oblik.
S obzirom na opredeljenja u okviru izbora tipa gajenja i potrebu forsiranja autohtonih vrsta, koje najčešće čine kitnjak, javor, beli jasen, mleč, mečja leska, preporučuje se:
•
•
za sastojine bukve (visoke i izdanačke): struktura jednodobnih šuma (GK: 60.351.631; 60.352.631; 60.353.602; 60.360.631; 60.361.638;)
za bukvu (visoke šume), kao strukturno raznodobne sastojine -grupimično raznodobne (GK: 60.352.631;)
•
za sastojine kitnjaka (visoke i izdanačke): struktura jednodobnih šuma (GK60.301.483; 60.302.46; 60.303.483; 60.304.483; 60.306.462; 60.307.462;)
•
za sastojine ostalih lišćara (graba, sladuna, cer, grabić, lipa - visoke i izdanačke): struktura jednodobnih šuma (G.K.60.175.631; 60.215.462;)
•
za veštački podignute sastojine četinara: struktura jednodobnih šuma (GK: 60.475.483; 60.470.631;)
•
za izdanačke i veštački podignute sastojine bagrema: struktura jednodobnih šuma (GK: 60.329.462; 60.469.631;).
7.2.1.3. Izbor vrsta drveća
Prilikom izbora vrsta drveća rukovodimo se biološkim osobinama vrste, ekološko-proizvodnim osobinama staništa, a takođe i funkcijama koje šume imaju na konkretnom prostoru, kao i
ekonomskim ciljevima za postizanje najveće proizvodnje najboljeg kvaliteta.
Rukovoditi se principom autohtonosti, znači forsirati vrste prisutne od prirode, ali ne po svaku cenu. Treba uzeti u obzir i stanje staništa, te eventualne promene zemljišta (vlažnost, dubina,
hemijski sastav itd.) koje su mogle nastati u međuvremenu.
Glavne autohtone vrste drveća bukva, cer, kitnjak i druge, zadržavaju se i dalje kao osnovni nosioci proizvodnje.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
75
U ovoj gazdinskoj jedinici izbor vrste drveća u je u izvesnoj meri ograničen prethodnim rešenjem u Prostornom planu, da je, jedna od opštih mera zaštite - zabrana unošenja vrsta
drveća, stranih oroklimatskim šumama ovog područja, a naročito egzota.
Izbor vrsta drveća u ovoj gazdinskoj jedinici, ili sastojinama u njoj, oslanja se na tipološku pripadnost pojedinih lokaliteta ili Kartu potencijalne vegetacije ( Mišić V., 1992).
Osnovne vrste drveća, pri tome, su: bukva, kitnjak, cer, grab, sladun, crni jasen, grabić, orah i druge autohtone vrste lišćara, koje se i sada nalaze u čistim ili mešovitim sastojinama u ovom
šumskom kompleksu. U prilog ovakvom opredeljenju je i komparativna analiza sadašnjeg stanja realne i potencijalne vegetacije na području Nacionalnog parka "Đerdap" (V.
Mišić, 1992.). "Čitav kompleks povoljnih faktora, koji smo ranije analizirali, ukazuje na tačnost tvrdnje da su potencijal ovog područja, kao i većeg dela Đerdapa, mešovite
šume, da sve vrste drveća mogu da imaju veći prinos organske mase i tehnički bolje drvo i da se obnova šuma može brže i bolje razvijati kad bi se uklonile posledice dugog i
kontinuiranog neracionalnog iskorišćavanja šuma na području Đerdapa".
Postoje svi prelazi od polidominantnih preko oligodominantnih do monodominantnih šuma, što ukazuje da poreklo i istorijski proces osiromašivanja pređašnjih šuma, ali isto tako i na proces
degradacije šumskih ekosistema u celini. Ovaj proces sada, kada su poboljšani mezoklimatskih uslova vlagom sa Dunava i kada je snažnija zaštita ekosistema, treba da se odvija u
obrnutom smeru, tj. Od monodominantnih ka oligodominantnim, sa više vrsta drveća i od ovih ka polidominantnim sa velikim brojem edifikatora u sastojini. Čovek je doveo do
osiromašenja mešovitih šuma, on je dužan da ih ponovo obogati, što treba da bude cilj šumarstva, a posebno u nacionalnom parku.
7.2.1.4. Izbor načina nege
Stanje sastojina i postavljeni ciljevi gazdovanja određuju izbor načina nege. Za sastojine ove gazdinske jedinice utvrđuju se sledeći načini nege, koji su bliže određeni u tabelarnom delu
osnove, kroz plan gajenja i plan prorednih seča
:
1.
2.
3.
4.
Osvetljavanje podmlatka ručno; (GK: 60.351.631; 60.352.631; 60.304.483; 60.301.483; 60.303.483; 60.353.602)
Popunjavanje prirodno obnovljenih sastojina sadnjom; (GK: 60.351.631; 60.352.631; 60.304.483; 60.301.483; 60.303.483; 60.353.602;)
Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama (u fazi kasnog podmlatka i ranog mladika); (GK: 60.351.631; 60.361.638;)
Selektivne prorede u odraslim sastojinama (od faze kasnog mladika do zrelosti za seču); (GK: 60.175.631; 60.215.462; 60.301.483; 60.302.462; 60.303.483; 60.304.483;
60.306.462; 60.307.462; 60.351.631; 60.353.602; 60.360.631; 60.361.638; 60.469.631; 60.475.483;)
7.2.1.5. Izbor načina seče i korišćenja
Od izabranih načina obnavljanja zavisi i struktura budućih sastojina i celokupni gazdinski postupak, elementi za sva planska razmatranja i postupak za određivanje prinosa i obezbeđenje
trajnosti prinosa, odnosno funkcionalne trajnosti. Način obnavljanja, pre svega, zavisi od bioloških osobina vrsta drveća koje grade sastojine (osobina sastojina), osobina staništa i
ekonomskih prilika. Za šume gazdinske jedinice „Crni Vrh“ u ovom uređajnom periodu određuje se sledeći način seča obnavljanja i korišćenja:
Ø za visoke sastojine kitnjaka i bukve (čiste i mešovite) oplodnie seče na delu površine;
Ø za visoke raznodobne bukve femelšlag na delu površine;
Ø srednjedobnim i dozrevajućim jednodobnim izdanačkim i visokim sastojinama cera,kitnjaka i bukve, kao bukve i u veštački podignutim sastojinama četinara proredne seče.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
76
7.2.1.6. Razmer smese
U gazdinskoj jedinici „Crni Vrh” dominiraju monodominantne bukove šume i kitnjakove i cerove šume. U odnosu namešovitost bukovih šuma neophodno je forsiranje
drugih vrsta drveća (plemenitih lišćara). Na ovom mestu nije neophodn oopredeljivati razmer smese. U kitnjakovim sastojinama koje su u odnosu na tipološku pripadnost nužno
mešovite sa prisustvom crnog jasena na suvljim staništima i lipe i graba na vlažnijim staništima optimalan razmer smese je 70:30 u korist kitnjaka.
Uređajne mere
Pod uređajnim merama podrazumevaju se uređajne jedinice za koje se određuje prinos, mere kojima se prinos iskazuje i ostali pokazatelji kojima se pobliže utvrđuje
stanje sastojina.
Osnovna jedinica trajnosti prinosa je gazdinska klasa na nivou šumskog područja, mera prinosa je zapremina, a regulator trajnosti prinosa je zapreminski prirast.
7.2.2.1. Izbor orijentacione ophodnje i dužine trajanja podmladnog razdoblja
Za visoke sastojine tvrdih lišćara određuje se ophodnja od 120 godina i dužina podmladnog razdoblja u trajanju od 20 god. Za izdanačke sastojine širine dobnog razreda od 10 godina,
određuje se ophodnja od 80 god. i dužina podmladnog razdoblja od najviše 20 godina.
Za izdanačke sastojine širine dobnog razreda od 5 godina, ophodnja je 30 godina.
Za veštačke sastojine širine dobnog razreda od 10 godina, ophodnja iznosi 80 godina, a podmladno razdoblje najviše 20 godina.
Za veštačke sastojine širine dobnog razreda od 5 god. ophodnja je 30 godina.
Polazeći od stanja šuma u Nacionalnom parku Đerdap i iskustava istraživanja (Milin Ž., 1965) orjentaciona uravnotežena zapremina za raznodobne šume bukve je 350 m3
/ha, a orjentacioni prečnik sečive zrelosti s obzirom na režim korišćenja je 50 cm (GK: 60.352.630). Za raznodobne šume bukve opšte podmladno razdoblje je 50 godina.
Posebno podmladno razdoblje, koje je, takođe orijentacionog karaktera, određuje se posebno za pojedine delove sastojine, a zavisi od stepena podmlađenosti i hitnosti intervencije na
oslobađanju podmlatka u konkretnom delu sastojine. Ne bi trebalo da posebno podmladno razdoblje bude duže od 20 godina.
7.2.2.2. Izbor rekonstrukcionog razdoblja
Devastiranim sastojinama i šikarama u kojima je potrebno izvršiti rekonstrukciju, treba odrediti vremenski period za koji će se rekonstrukcija izvršiti (rekonstrukciono razdoblje).
Degradirane sastojine prevodiće se u visoki uzgojni oblik direktnom rekonstrukcijom vodeći računa o zatečenom stanju staništa i sastojina, nameni ovog komleksa
materijalnim i drugim mogućnostima organizacije koja upravlja ovim šumama, određuje se rekonstrukciono razdoblje u trajanju od 40 godina.
kao i realnim
7.2.2.3. Izbor konverzionog razdoblja
Očuvane izdanačke sastojine koje su po svim parametrima (obrast, kvalitet, prirast, zdravstveno stanje, stanje staništa, itd.) u mogućnosti da dočekaju zrelost plodonošenja, kao i zrelost za
seču, konverzijom (indirektna konverzija) će se prevoditi u visoki uzgojni oblik, te je za određene sastojine i vrste drveća potrebno odrediti vremenski period za koji će se te sastojine
prevesti u visoki uzgojni oblik (konverziono razdoblje).
Konverziono razdoblje će prema tome za određene gazdinske klase iznositi:
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
77
•
•
•
•
•
•
gazdinska klasa 60.175.631 - od 20 - 30 godina
gazdinska klasa 60.215.462 - od 30 - 40 godina
gazdinska klasa 60.306.462 - od 20 - 30 godina
gazdinska klasa 60.307.462 - od 20 - 40 godina
gazdinska klasa 60.360.631 - od 30 - 60 godina
gazdinska klasa 60.361.638 - od 20 -60 godina
7.2.2.4. Izbor optimalnog odnosa obraslih i neobraslih površina
Osnovni funkcionalni zahtev, vezan za optimalno stanje u protiverozionoj i vodozaštitnoj funkciji, je potpun obrast ukupne produktivne površine gazdinske jedinice. Pri tome se
mora voditi računa o zatečenom stanju, kvalitetu sastojina obraslih površina u smislu gustine, starosti i zdravstvenog stanja.
U ovoj gazdinskoj jedinici odnos obrasle i neobrasle površineje 97.8 : 2.8%.
U ovom uređajnom periodu zbog minimalne površine koje zauzimaju neobralse površine će se zadržati neobraslim.
7.2.2.5. Posebne mere u cilju očuvanja, zaštite i unapređivanja područja Nacionalnog parka „Đerdap“ i GJ „Crni Vrh“ kao sastavnog dela Parka
O p š t e m e r e i uslovi korišćenja parka utvrđeni su Prostornim planom.
U Odnosu na šume Nacionalnog parka ne može se vršiti:
- uništavanje biljnih i životinjskih vrsta zaštićenih zakonom ili Prostornim planom,
- unošenje vrsta drveća stranih prirodnim oro-klimatskim uslovima područja, a naročito ne egzota, čista seča šuma, kao i drugi vidovi korišćenja, koji dovode u pitanje stabilnost šumske
zajednice i staništa parka i njihovu zaštitnu ulogu,
- unošenje stranih vrsta faune koje slobodno žive.
Na području Nacionalnog parka treba obezbediti:
- upotrebu autohtonih vrsta drveća za pošumljavanje,
- očuvanje manjih livadskih i pašnjačkih površina unutar šumskih kompleksa,
- I klasu voda vodotoka, zaštitu od bujica po pravilu kroz biološke mere zaštite i obnavljanja autohtone vegetacije,
- saniranje svih oštećenja nastalih tokom izgradnje, odnosno vraćanje terena u prvobitni položaj,
- unošenje drvenastih, žbunastih prizemnih biljaka, za koje je utvrđeno da su, antropogeno uslovljeno, potisnute i isčezle,
- privođenje neobraslih površina, podložnih eroziji, šumskim kulturama.
P o s e b n e m e r e zaštite objekata prirode obuhvataju:
1. U prirodnim rezervatima ne mogu se vršiti sledeće radnje:
- ekspolatacija i drugi oblici korišćenja prirodnih resursa
- izvođenje građevinskih i drugih radova,
- uništavanje i oštećivanje biljnog pokrivača,
- nekontrolisana poseta i obilazak,
- hvatanje, ubijanje i rasterivanje životinja.
2. Na prirodnim spomenicima i u njihovoj neposrednoj okolini ne može se vršiti:
- podizanje trajnih ili privremenih građevinskih objekata, izvođenje zemljanih radova i narušavanje morfologije terena i pedološkog pokrivača;
- seča i lomljenje drveća i žbunja, kao i kidanje, čupanje i drugi oblici degradacije;
- intervencije i radovi kod izvora i vrela koji mogu izazvati promenu režima i smanjenje izdašnosti voda.
3. Za zaštitu prirodnih retkosti, preduzimaju se sledeće mere:
- zaštićene drvenaste vrste ne smeju se seći, lomiti i uništavati,
- zaštićene vrste faune se ne smeju loviti i hvatati.
4. Mere i uslovi za obavljanje šumarske delatnosti, saglasno merama zaštite Nacionalnog parka obuhvataju:
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
78
- prelazak na planiranje gazdovanje šumama na tipološkoj osnovi,
- registraciju retkih vrsta,
- prelazak na prirodne sastojine u svim kulturama koje su veštački formirane, suprotno prirodnoj potencijalnoj vegetaciji Đerdapske klisure,
- sprovođenje sanitarne, proredne seče oštećenih, prestarelih i obolelih stabala,
- usaglašavanje gazdovanja šumama sa ciljevima zaštite, unapređivanja i uređivanja Nacionalnog parka,
- formiranje oglednih polja radi kompletnog obuhvata raznolikosti stanišnih i sastojnskih svojstva šuma,
- kvalitetni selekcionisani semenski materijal autohtonih vrsta lišćara za radove u Nacionalnom parku,
- korišćenje sporednih šumskih proizvoda uz uslov očuvanja ekološke ravnoteže, optimalne brojnosti vrsta,
- šumske puteve sa savremenim kolovozom,
- formiranje lovnih rezervata za uzgoj karakteristične autohtone faune
5. Za zaštitu od šumskih požara mere će se utvrditi u planu protivpožarne zaštite Nacionalnog parka.
7.3. Planovi gazdovanja
Prema stanju šuma, a na osnovu ciljeva gazdovanja, te mera za postizanje tih ciljeva, izrađuju se planovi gazdovanja.
Na osnovu utvrđenog stanja šuma i ocene dosadašnjeg gazdovanja, kao i potrebama i mogućnostima za njihovo obezbeđivanje, izrađuju se planovi gazdovanja šumama koji imaju za zadatak
da omoguće podmirenje odgovarajućih društvenih potreba i unapređivanje stanja šuma.
7.3.1. Plan gajenja šuma
Plan gajenja šuma određuje vrstu i obim radova na obnovi, uzgoju, rekonstrukciji, podizanju novih šuma i proizvodnji šumskog semena i sadnog materijala.
Osnovne koncepcije plana gajenja šuma temelje se na sledećim odrednicama:
•
•
•
stanju šuma i potrebnim uzgojnim merama hitnog karaktera,
postavljenim ciljevima gazdovanja,
realnim mogućnostima Nacionalnog parka “Đerdap”
•
postojećim proizvodnim potencijalima šumskog staništa,
Planom gajenja šuma treba omogućiti:
•
•
•
•
•
pravilan razvoj mladih sastojina,
nastaviti proces obnavljanja u visokim zrelim i razređenim sastojinama,
negu šume u svim fazama razvoja,
zamenu degradiranih šuma,
prevođenje izdanačkih šuma u visoke.
7.3.1.1. Plan obnove i podizanja novih šuma
Ovim planom obuhvaćene su sve zrele bukove sastojine lošeg kvaliteta i zdravstvenog stanja, razređene sastojine, deo zrelih satojina kitnjaka lošeg kvaliteta i zdravstvenog stanja, u kojima je
već započet process prirodne obnove autohtonih vrta drveća.
Imajući u vidu stanje stanišnih prilika, kvalitet potencijalnog semena plan je predvideo popunjavanje površina u procesu obnavljanja, u smislu kompletiranja. Za popunjavanje su birane
autohtone vrste koje su pogodne u bioekološkom simislu za proctor ove gazdinske jedinice.
Uloga pounjavanja pored brojnih dobrih strana, će osigurati dva vrlo važna cilja:
1.
potpuno obnaljanje površina na kojima je započet process obnavljanja,
2.
povećanje bioraznovrsnosti, posebno onih vrsta drvće koje po TBFRA-izveštaj o stanju šuma i načinu korišćenja UN-ECE-FAO: Forest resourses of Europe, cis, Nort America,
Australia, Japan and Nenj Zeland spadaju u ktegorije: retke ugrožene vrste, tercijarni relikt, pod rizikom.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
79
Plan podizanja novih šuma za gazdinsku jedinicu “Crni vrh” po gazdinskim klasama,vrstama rada (prikaz vrste rada dat je u šiframa ,tumačenje svih šifra dato je u tabelarnom delu osnove),
vrtama reprodukcije i ukupno dat je u sledećoj tabeli:
Gazdinska klasa
311
RP
ha
60301483
60303483
60304483
60351631
60352631
60353602
Ukupno GJ
312
RP
ha
4.49
0.26
14.71
110.49
54.39
12.34
142.29
54.39
412
RP
ha
1.57
0.16
4.46
35.71
16.33
3.70
61.93
Ukupno
RP
ha
6.06
0.42
19.17
146.20
70.72
16.04
258.61
Planirani radovi na podizanju šuma su:
a)
Prosta reprodukcija
• 311 - Obnavljanje prirodnim putem oplodnim sečama, na radnoj površini od 142.29 ha,
• 312 - Obnavljanje prirodnim putem kombinovanim metodama – femelšlag, na radnoj površini od 54.39ha,
• 412 - Popunjavanje prirodno obnovljenih povrsina sadnjom, na radnoj površini od 61.39ha,
Ukupan plan podizanja šuma u ovoj gazdinskoj jedinici za nareni uređajni period je 258.61 ha radne površine.
7.3.1.2. Plan rasadničke proizvodnje
Šumsko gazdinstvo “Crni Vrhi” neraspolaže sopstvenim rasadnikom, tako da će potrebe za sadnim materijalom uglavnom podmiriti iz drugih izvora.
Plan rasadničke proizvodnje, neophodno je sačiniti u šumskom području kao celini. Na ovom mestu ćemo ponoviti konstataciju iz Opšte osnove o potrebi osnivanja rasadnika u
Nacionalnom paarku "Đerdap", u kome bi se za lokalne potrebe proizvodile sadnice autohtonih lišćarskih vrsta, najšireg spektra. Za potrebe popunjavanja i pošumljavanja u ovoj
gazdinskoj jedinici neophodno je obezbediti 244003 sadnica lišđarskih vrsta.
Prema planovima obnavljanja, pošumljavanja neobraslog zemljišta, pošumljavanja posle rekonstrukcionih seča, popunjavanja veštački podignutih sastojina, planiran je i broj sadnica po
gazdinskim klasama, vrsti drveća i vrsti radova.
Prosta reprodukcija
Gazdinska
klasa
Vrsta
drveća
Starost
412
kom
60301483
60303483
60304483
Bukva
Jarebika
Kitnjak
Mleč
Brekinja
Sladun
Trešnja
444
174
4707
444
80
341
87
Kitnjak
Sladun
Brekinja
Bukva
Kitnjak
Mleč
Trešnja
Bukva
Jarebika
234
234
156
3641
12198
106
1915
95950
1677
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
RP
1.57
0.16
4.46
Ukupno
kom
444
174
4707
444
80
341
87
234
234
156
3641
12198
106
1915
95950
1677
RP
1.57
0.16
4.46
80
Prosta reprodukcija
Gazdinska
klasa
60351631
60352631
60353602
Ukupno:
Vrsta
drveća
Javor
Mleč
SrLipa
Beli jasen
Brekinja
Mečja
leska
Trešnja
Bukva
Javor
Mleč
Beli jasen
Mečja
leska
Trešnja
Bukva
Kitnjak
Beli jasen
Brekinja
Trešnja
Starost
412
kom
15327
4025
4560
8215
4448
4800
3878
37800
11152
2529
1913
3468
4692
1737
9659
1561
1561
290
244003
RP
35.71
16.33
3.70
61.93
Ukupno
kom
15327
4025
4560
8215
4448
4800
3878
37800
11152
2529
1913
3468
4692
1737
9659
1561
1561
290
244003
RP
35.71
16.33
3.70
61.93
Posmatrajući prethodnu tabelu predviđen broj sadnica u narednom uređajnom periodu za obnovu i podizanje šuma samo u prostoj reprodukciji je 244003komada, koje će biti zasađena na
površini od 61.93ha.
Dalje ako posmatramo predhodnu tabelu po vrstama rada, vidimo da je kompletan sadni materijal namenjen za popunjavanje prirodno obnovljenih površina.
Prilikom izbora vrste drveća opredelili smo se uglavnom za alohtone vreste čije predispozicije odgovaraju stanišnoj i klimatskim uslovima.
Starost sadnica za obnovu i podizanje šuma preporučuje se (2+1) ili (2+2).
Potreban broj sadnica za potpuno ostvarenje plana podizanja novih šuma po vrstama drveća je:
Vrsta drveća
Broj sadnica (komada)
Srebrena Lipa
4561.0
Sladun
575.0
Trešnja
10862.0
Kitnjak
26798.0
Mečja leska
Bukva
8268.0
139574.0
Beli jasen
11689.0
Mleč
7104.0
Javor
26479.0
Jarebika
1851.0
Brekinja
6245.0
Ukupno
244003.0
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
81
7.3.1.3. Plan nege šuma
Planirani radovi na nezi šuma u prostoj i proširenoj reprodukciji za gazdinsku jedinicu po namenskim celinama, gazdinskim klasama,vrstama radova,vrstama reprodukcije prikazano je
sledećom tabelom:
Gazdinska
klasa
Prorede
511
526
Ukupno
RP
RP
RP
RP
ha
ha
ha
0.59
61.36
110.28
32.53
8.99
119.24
15.42
14.94
972.77
32.65
92.42
74.79
25.86
0.62
1.21
1563.67
ha
0.59
61.36
98.40
32.53
8.21
75.11
15.42
14.94
656.41
60175631
60215462
60301483
60302462
60303483
60304483
60306462
60307462
60351631
60352631
60353602
60360631
60361638
60469631
60475483
Ukupno GJ
55.40
74.79
24.21
0.62
1.21
1119.20
11.88
0.78
44.13
311.32
32.65
37.02
5.04
1.65
437.78
6.69
Planom nege šuma planirani su sledeći radovi:
a) Prosta reprodukcija
•
•
•
Prorede kao mere nege planirane su na radnoj površini od 1119.2ha od toga selektivne prorede su planirane na 1115.44ha, a uzgojno sanitarna seča kao mera nege
planirana je na 3.76ha;
511 - Osvetljavanje podmladka ručno planirano je na površini od 189.44ha, i na radnoj površini od 302.7ha;
526 - Čišcenje u mladim prirodnim sastojinama planirano je na površini od 6.7ha, i na radnoj površini od 6.7ha
Ukupan plan nege šuma predviđen je u ovoj gazdinskoj jedinici na radnoj površini 1563.67 ha.
7.3.2. Plan zaštite šuma
Zakonom o šumama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010) propisano je da su korisnici šuma dužni da preduzimaju mere radi zaštite šuma od: protivpravnog prisvajanja, korišćenja, uništavanja i
drugih nezakonitih radnji (odlaganja otpadnih i drugih štetnih materija, zagađivanje šuma, uništavanje graničmih znakova i oznaka i drugo), da prati zdravstveno stanje šuma, da
prati uticaj biotičkih i abiotičkih činilaca na zdravstveno stanje šuma i da blagovremenp preduzima mere zaštite šuma i šumskog zemljišta, požara i drugih elementarnih nepogoda,
biljnih bolesti, štetočina i drugih šteta.
Ovim planom utvrđuje se obim mera i radova na preventivnoj i represivnoj zaštiti šuma od čoveka, stoke i divljači, biljnih bolesti, štetnih insekata i drugih štetočina, elementarnih nepogoda,
požara, održavanju i obnavljanju šumskih oznaka, itd.
U cilju preventivne zaštite šuma planiraju se sledeće mere:
•
•
•
•
čuvanje šuma od bespravnog korišćenja i zauzimanja;
zabrana pašarenja na površinama gde je proces obnavljanja u toku i u šumskim kulturama (prema planu gajenja šuma), sve dok one ne prerastu kritičnu visinu kada im stoka ne
može oštećivati vrhove;
pratiti eventualne pojave sušenja šuma i kalamiteta insekata, i u slučaju pojave istih blagovremeno angažovati specijalističku službu koja će postaviti tačnu dijagnozu i propisati
adekvatne mere suzbijanja;
uspostavljanje šumskog reda;
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
82
•
•
štititi i zaštiti šumu od požara, posebno u proleće i leto, u tom smislu postavljati znake obaveštenja i zabrane loženja vatre, organizovanje dežurstva i pojačani nadzor lugarskih
reona u kritičnom periodu u cilju blagovremenog otklanjanja požara i blagovremenih intervencija i dr.;
toku uređajnog perioda održavati i obnavljati spoljne granice, kao i oznake unutrašnje podele gazdinske jedinice.
U konkretnim uslovima ove gazdinske jedinice, treba utvrditi potrebne radove na preventivnoj i represivnoj zaštiti; počevši od čoveka, stoke, elementarnih nepogoda, entomoloških i
fitopatoloških uzročnika, a naročito od požara. U Nacionalnom parku “Đerdap” organizovana je posebna služba zaštite, a to je radna i moralna “obaveza” svakog zaposlenog u
gazdinstvu, da svaku eventualnu promenu normalnog stanja zabeleži i prijavi na merodavnom mestu. To praktično znači da je svaki zaposleni radnik u službi zaštite šuma.
Zaštita šuma Nacionalnog parka "Đerdap" trajan je i osnovni zadatak u okviru obavljanja redovne delatnostiunapređivanja stanja, nege i zaštite i uređenja parka. Time su utvrđeni radovi i
obaveze na zaštiti i u ovoj gazdinskoj jedinici. Svi negativni činioci koji deluju na ovaj kompleks moraju se pratiti, kontrolisati, i u slučaju jačeg negativnog dejstva, odmah
stručnim delovanjem eliminisati. Rezultat kompletnog delovanja ovih negativnih činilaca na šumske ekosisteme u ovoj gazdinskoj jedinici je sušenje šuma slabijeg intenziteta. Svi
oblici zaštite, zbog ugroženosti kompleksa, predstavljaju plansku i jedinstvenu celinu, uz uvažavanje specifičnosti planiranih mera u pojedinim delovima kompleksa na koji se
odnose:
Mere zaštite izvodiće se u sledećem obimu, vrstama i količinama:
1. Snimanje, praćenje pojave sušenja po stepenu intenzitetu i pravcu širenje na površini od 1819.91ha;
2. Protivpožarna zaštita, merama propagande, na površini 1861.11ha;
3. Monitoring štetočina entomološkog i fitopatološkog porekla, da bise utvrdila prognoza napada i pravovremeno planirale i organizovale odgovarajuće mere zaštite u uslovima gradacije na
površini 1819.91 ha;
Da bi se zdravstveno stanje u sastojinama bukve na ovom području poboljšalo neophodno je preduzeti sledeće mere:
uv
i
s
o
k
i
m ii
z
d
a
čkim
na šumama bukve sva stabla sa rak ranama ili karpoforama (plodonosna tela truležnica) treba ukloniti;
ukl
o
ni
t
is
t
a
b
l
as
ap
o
šinskim
v
r
ozledama sa upalom kore ili sa mehaničkim ozledama, da bi se sprečilo naseljavanje epiksilnim gljivama (truležnicama);
upr
i
r
o
d
ni
ms
a
s
t
o
j
i
na
mae
l
i
mi
ni
s
a
t
is
t
a
b
l
az
a
h
ćena
v
a bolestima kore bukve, zatim stabla sa upalom kore, sa karpoforama ili velikim ozledama pogotovo, u osnovi stabla;
pr
ido
z
na
c
ip
r
v
ob
i
r
a
t
is
t
a
b
l
as
ab
e
l
o
mv
una
s
t
o
m na
s
l
a
g
o
m nak
o
r
i(
p
r
v
is
i
mp
t
o
mib
o
l
e
s
t
ik
o
r
eb
u
k
v
ek
a
d
as
ej
a
v
l
j
as
a
m
štitasta
o
vaš, a još nije došlo do infekcije od Nectria coccinea). U
ovoj fazi razvoja bolesti, stabla još nisu izgubila na kvalitativnoj vrednosti, a u koliko bi ostala u šumi ubrzo bi (obično posle 2-3 godine) bila zaražena sa Nectria coccinea (koja
prouzrokuje nekrozu kore i sušenje) i truležnicama i tehnički potpuno izgubljena. Treba napomenuti da se bolest kore bukve najčešće javlja na starim stablima, već zrelim za seču.
Tokom zaštite kitnjakovih šuma posebna pažnja trebala bi se posvetiti podmlatku i srednjedobnim sastojinama. Podmladak kitnjaka trebalo bi štititi od napada pepelnice Microsphaera
alphitoides Griffon & Maubl. Ukoliko se primeti intenzivan napad pepelnice, počev od druge godine, ponik treba štititi sistemičnim fungicidima, koji su dozvoljeni za upotrebu u
šumama (Anvil, Bayleton NJP25, Rubigan (EC), napomena: ovi fungicidi ispunjavaju uslove FSC sertifikacije). Sa tretmanom treba početi odmah po otvaranju listova i ponoviti ga
2-3 puta tokom vegetacije, prema potrebi. U sastojinama u kojima je prisutno sušenje stabala, najčešće usled prisustva traheomikoza izazvanim Ophiostoma vrstama (npr.
Ophiostoma piceae, O. roboris, O. merolinensis i dr.), neophodno je sprovoditi sanitarne seče i uklanjati stabla koja se nalaze u odmaklim fazama propadanja. Iz sastojina bi bilo
poželjno uklanjati stabla koja su suhovrha, ali i stabla koja imaju veći broj suvih grana u krošnji. Istovremeno, sva stabla koja imaju hlorotičan izgled i kod kojih je defolijacija veća
od 50% krošnje dobro bi bilo ukloniti, pre nego dođe do napada tercijarnih insekata i uništavanja tehnički vrednih delova debla.
Mere za unapređenje zaštite šuma sastojalo bi se u sledećem:
pr
o
gno
z
ap
o
j
a
v
štetnih
e
insekata (u tu svrhu potrebno je da se vodi evidencija o pojavama štetnih šumskih insekata u šumskim sastojinama - ova hronologija je važna za predviđanja
eventualnih gradacija u budućnosti);
r
a
z
v
i
j
a
nj
eiu
na
p
đivanje
r
e
izveštajne i dijagnozno-prognozne službe;
s
t
čno
r
u osposobljavanje lugara i tehničara za prepoznavanje ekonomski štetnih insekata;
b
r
z
ar
e
a
l
i
z
a
c
i
j
a(
i
z
v
o
zi
šume)
z
izrađenih sortimenata, posebno dobijenih iz sanitarnih seča;
ume
r
e
noio
p
r
e
z
noi
nt
e
r
v
e
ni
s
a
nj
es
ac
i
l
j
e
m das
ečuva
s
a biološka i ekološka stabilnost sastojina;
uz
go
j
nof
o
r
s
i
r
a
nj
em
šovitih
e sastojina;
us
po
s
t
a
v
šumskog
a
reda u sastojinama u kojima se izvode radovi u skladu sa odredbama Pravilnika o šumskom redu (“Sl. gl. RS “ br. 38/11);
pr
čavanje
o
u
genetski otpornih jedinki na pojavu sušenja šuma;
pr
o
pa
g
a
nd
ni
m me
r
a
ma(
o
z
na
ka
mao
b
a
štenja,
v
e upozorenja i zabrane), upućivati na zabranu loženja vatre, sem na unapred
utvrđenim mestima.
U cilju sprečavanja pojave požara treba na pogodnim mestima postaviti table upozrenja – zabrana loženja vatre. Svakako, potrebna je i oprema za gašenje požara koja bi bila
stalno na raspolaganju (npr. sekire, gvozdene grabulje, ašove i krampove, mlatilice, motorne pumpe za vodu, leđne prskalice od 10 litara i plastične rezervoare).
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
83
Plan zaštite šuma od čoveka
Plan zaštite šuma od štetnog delovanja čoveka veoma je bitan segment zaštite gazdinske jedinice. Čovek svojim nesavesnim i neodgovornim odnosom prema šumi i šumskim
staništima nanosi značajne štete raznih oblika /bespravne seče, razni oblici urbanizacije i dr./, čije saniranje ponekad traje kroz više uređajnih razdoblja, a nekada su i teško nadoknadive.
Plan zaštite šuma i šumskih staništa gazdinske jedinice od štetnog dejstva čoveka sastoji se u sledećem:
-
Postavljanje čuvarske službe i službe zaštite na viši nivo, po pitanju organizacije, međusobne koordinacije i rukovođenja.
Opremanje čuvarske službe potrebnim materijalno tehničkim sredstvima /uniforme, oznake, prevozna sredstva, mobilna telefonija i dr./.
Uključivanje u jedinstveno delovanje i koordinaciju rada na užim i širim prostorima gazdinske jedinice čuvara šuma, lovočuvara, nadzornika i dr.
Saradnja sa pripadnicima SUP-a, sudskim organima, okolnim stanovništvom u registrovanju i hvatanju prekršioca, utuživanja i izvođenja drugih radnji na zaštiti.
Sprečiti i preduzimati Zakonom ovlašćene mere protiv svih samovoljnih postupaka i urbanizacija, uzurpacija po raznim osnovama i dr.
Plan zaštite šuma od divljači
Štete od divljači prisutne su u gazdinskoj jedinici, i potencijalna su opasnost pogotovo za procese obnove sastojina i relativno mlađe sastojine. Štete se sastoje od guljenja kore,
gaženja sadnica, izvaljivanja sadnica i dr.
Zaštita šuma od divljači mora se kompleksno sprovoditi na širim prostorima u saradnji sa Lovačkim udruženjima, i drugim korisnicima i subjektima na ovim prostorima.
Plan zaštite šuma od štetnog dejstva divljači sastoji se u sledećem:
-
Svođenje brojnog stanja gazdinskih vrsta divljači u lovištima na optimalan broj, u skladu sa bonitetnim mogućnostima staništa.
Obezbeđivanje raznovrsnog i potrebnog prehrambenog potencijala za divljač.
Usklađivanje i međusobna koordinacija prostorno planskih dokumenata /Lovne osnove, Osnove gazdovanja šumama, Programa zaštite i razvoja i dr./ iz oblasti lovstva, po
principu nadležnosti, i preuzimanja svojih obaveza iz svojih nadležnosti.
Postavljanje individualnih a po potrebi kolektivnih ograda na posebno ugroženim mestima kod obnove sastojina, i relativno mlađih sastojina. Koristiti i druga poznata sredstva
zaštite kao što su odbojno premazna i dr.
Plan zaštite šuma od stoke
Plan zaštite šuma od stoke sastoji se u zabrani držanja i kretanja stoke u granicama zaštićenih prirodnih dobara /Specijalnog rezervata prirode. Moguće je pod određenim uslovima
saglasno odredbama Zakona o šumama /Sl.gl.RS br. 46/91 ... 101/05/ člana 50. van granica zaštićenih prirodnih dobara u šumskim sastojinama, gde po uzrasnom stanju stoka ne može
pričiniti štete. Ako stoka pričini štete na šumskim sastojinama i staništima bez odgovarajuće kontrole i uslova korisnika, utvrditi visinu štete i preduzeti mere zasnovane na zakonskim
odredbama /utuživanje i dr./.
7.3.3. Plan seča šuma
Uvod
Prema stanju šuma i staništa, te ciljevima gazdovanja, sastojine ove gazdinske jedinice svrstane su u šume za redovno gazdovanje kojima je osnovna namena proizvodnja tehničkog drveta;
sastojine za rekonstrukciju, koje nisu u mogućnosti da maksimalno iskoriste postojeće stanište, kao i sastojine za zaštitu zemljišta, koje se nalaze na veoma strmim i nepovoljnim
staništima, zatim sastojine za prelazno gazdovanje u kojima se u ovom uređajnom periodu neće preduzimati nikakve aktivnosti u gazdovanju; zatim sastojine bez gazdinskih
tretmana, u kojima se uopšte ne sprovodi gazdovanje, bilo zbog zakonskih ograničenja, ili prirodno - bioloških uslova.
Planom seče šuma obuhvaćeno je korišćenje proizvodnog potencijala staništa, u okviru nekoliko osnovnih proizvoda u šumskim ekosistemima: proizvodnje drveta, korišćenja ostalih
proizvoda iz šume, lovne proizvodnje u okviru uzgoja lovne faune, sakupljanja šumskih plodova, semena, lekovitog bilja.
Plan korišćenja drveta kao osnovnog šumskog proizvoda (pri klasičnom shvatanju), odnosno prinos u drvetu, utvrđen je po metodu umerenog sastojinskog gazdovanja, modifikovanog i
prilagođenog stavrnim sastojinskim prilikama.
Prema IUCN - kategorizaciji vrste su kritično ugrožene ako postoji izuzetno visok rizik njihovog nestajanja u divljini u skoroj budućnosti. U tom smislu a poštujući važeća zakonska
ograničenja u narednom uređajnom periodu u planu korišćenja nisu predviđene vrste: Planinski brest, Mleč, Crni jasen, Srebrena lipa.
Pri izradi ovog plana posebno se vodilo računa o sledećim momentima:
1. Globalnoj i osnovnoj nameni kompleksa i pojedinih sastojina kao elementu koji opredeljuje i diktira režim korišćenja.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
84
2 .Stanju sastojina u vreme uređivanja s aspekta očuvanosti, zrelosti za seču u jednodobnim šumama (razmer dobnih razreda), obnovljenosti i stanja podmlatka.
3. Zdravstvenom stanju sastojina.
Polazeći od analize prethodnih karakteristika šuma, ove gazdinske jedinice u celini, utvrđen je obim korišćenja u funkciji dalje popravke zatečenog stanja sastojina u celini, a s ciljem što
potpunijeg obezbeđivanja prioritetnih funkcija šumskog kompleksa.
U delu kompleksa strogih prirodnih rezervata korišćenje je u prethodnom smislu je zabranjeno.
7.3.4. Plan seča šuma i kalkulacija prinosa
Plan seča šuma obuhvata plan seča obnavljanja šuma - glavni prinos i plan prorednih seča - prethodni prinos.
Na ovom mestu plan seča šuma biće prikazan po gazdinskim klasama, vrsti prinosa, vrsti seča i vrsti drveća, razvrstano na prostu reprodukciju i proširenu reprodukciju, kao i po sortimentnoj
strukturi.
Planirani prinos od seče šuma po gazdinskim klasama:
Gazdinska klasa
Površina
58266483
58301483
58302462
58304483
58306483
58307602
58308602
58351631
58351661
58352631
58353602
58354631
58360631
58361602
58362662
NC 58
60175631
60215462
60266631
60267421
60301483
60302462
60303483
60304483
60306462
60307462
60308602
60329462
60351631
60352631
60353602
ha
42.99
28.44
29.01
4.16
31.36
3.64
1.45
100.55
24.57
42.65
1.28
4.41
12.50
11.42
3.45
341.88
0.59
61.36
19.67
3.81
116.93
32.53
8.47
89.82
15.42
15.22
18.22
1.29
784.32
66.26
70.42
Zapremin
a
m3
m3/ha
m3
Glavni
m3/ha
8337.3
8818.6
777.6
10771.6
1472.8
199.7
37004.9
11939.8
14830.8
380.8
415.3
4643.7
3463.3
473.9
103530.0
112.0
9044.0
293.2
304.0
186.9
343.5
404.6
137.7
368.0
485.9
347.7
297.5
94.2
371.5
303.3
137.4
302.8
189.8
147.4
202.1
192.9
18.6
276.7
33.6
4.3
758.8
228.2
294.9
9.2
13.3
112.6
77.2
10.1
2232.5
2.3
290.0
7.1
6.6
4.5
8.8
9.2
3.0
7.5
9.3
6.9
7.2
3.0
9.0
6.8
2.9
6.5
4.0
4.7
23661.8
5902.5
1897.2
18699.3
2897.8
2320.8
1924.8
51.6
231837.0
22213.9
19465.5
202.4
181.4
224.0
208.2
187.9
152.5
105.6
40.0
295.6
335.3
276.4
555.6
143.5
43.6
437.4
83.7
80.2
43.0
1.1
5276.6
444.6
444.8
4.8
4.4
5.1
4.9
5.4
5.3
2.4
0.8
6.7
6.7
6.3
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
Intezitet seče
PRINOS
STANJE
Tekući zapreminski
prirast
m3
376.2
38.1
1167.0
9795.5
4024.5
1040.0
V
Iv
%
%
Prethodni
Ukupno
m3
m3
13.6
1120.6
13.6
1120.6
12.1
12.4
58.1
38.6
2321.4
601.6
188.8
1697.9
287.9
237.6
2697.6
601.6
227.0
2864.9
287.9
237.6
11.4
10.2
12.0
15.3
9.9
10.2
48.5
41.9
52.1
65.5
34.4
29.6
20872.5
30668.0
4024.5
2794.9
13.2
18.1
14.4
58.1
90.5
62.8
1754.9
85
60360631
60361638
60362631
60469631
60470631
60475483
NC 60
Ukupno GJ
STANJE
Tekući zapreminski
prirast
Površina
Zapremin
a
ha
76.53
25.86
67.92
0.62
0.46
2.31
1478.03
1819.91
m3
16615.3
4469.3
4696.3
114.2
290.2
838.9
367052.2
470582.2
Gazdinska klasa
m3/ha
217.1
172.8
69.1
184.1
630.8
363.2
248.3
258.6
Intezitet seče
PRINOS
Glavni
m3
440.5
141.3
127.9
3.7
7.3
29.4
8596.5
10829.0
m3/ha
5.8
5.5
1.9
6.0
15.9
12.7
5.8
6.0
Prethodni
m3
16441.4
16441.4
V
Iv
Ukupno
m3
1763.6
473.3
m3
1763.6
473.3
%
10.6
10.6
%
40.0
33.5
14.3
14.3
12.5
38.5
26.9
31374.6
31374.6
26.9
47816.0
47816.0
3.2
13.0
10.2
9.1
55.6
44.2
U sledećoj tabeli dat je prikaz prinosa po vrstama drveća:
Vrsta
drveca
Stanje šuma
Zapremin
Zapreminski
a
prirast
Bk
Kit
Cer
Slad
Otl
Gr
Jav
Cjas
Jas
Bjas
Gric
Pbrs
Ukupno lišćari
Ukupno NC 58
69684.6
26994.6
3166.4
1092.6
1053.2
878.3
210.0
150.3
133.5
99.3
44.9
22.2
103530.0
103530.0
Bk
Kit
Gr
Cer
Slad
Otl
Kln
Mle
Jav
Tres
OML
Gric
Bjas
Brz
Bag
KrLip
284282.5
58784.5
6507.5
5944.1
4585.0
2011.4
908.0
830.6
804.6
302.6
248.5
243.5
224.0
142.0
110.2
91.7
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
Planirani prinos
Glavni
Prethodni
m3
Namenska celina 58
1418.7
653.9
72.2
26.5
29.0
15.6
4.2
3.9
4.1
1.9
1.8
0.8
2232.5
2232.5
Namenska celina 60
6507.6 13944.6
23455.8
1394.8
1751.0
5164.3
167.9
230.5
1110.3
155.6
230.2
634.1
148.8
429.5
76.4
122.7
100.9
24.0
52.6
101.7
26.7
17.7
62.7
34.2
8.9
5.2
6.0
10.2
137.9
9.9
1.4
86.3
7.0
21.4
14.3
4.7
73.3
3.3
2.5
14.0
6.0
ž
Ukupno
V
Zv
%
37400.4
6915.3
1340.8
864.3
429.5
223.6
154.3
13.2
11.8
20.6
14.5
9.4
11.1
17.0
57.5
49.6
79.9
55.6
28.9
29.3
64.3
96.9
5.2
148.1
87.7
35.7
73.3
12.0
1.7
59.6
36.0
15.9
51.6
54.8
5.8
245.1
88.6
50.7
154.4
20.0
21.8
80.8
86
Vrsta
drveca
Stanje šuma
Zapremin
Zapreminski
a
prirast
Planirani prinos
Glavni
Prethodni
ž
Ukupno
V
Zv
m3
Cjas
Brek
SrLip
Pbrs
Ukupno lišćari
Cbor
Smr
Ukupno četinari
Ukupno NC 60
Ukupno GJ
66.8
9.3
4.1
2.5
366103.4
645.1
303.8
948.8
367052.2
470582.3
Bk
Kit
Cer
Gr
Slad
Otl
Jav
Kln
Mle
Bjas
Tres
Gric
OML
Cjas
Brz
Jas
Bag
KrLip
Pbrs
Brek
SrLip
Ukupno lišćari
Cbor
Smr
Ukupno četinari
Ukupno GJ
353967.1
85779.1
9110.5
7385.7
5677.6
3064.6
1014.6
908.0
830.6
323.3
302.6
288.5
248.5
217.1
142.0
133.5
110.2
91.7
24.7
9.3
4.1
469633.4
645.1
303.8
948.8
470582.2
2.4
0.3
0.2
0.1
8564.9 16441.4
23.9
7.7
31.6
8596.5 16441.4
10829.0 16441.4
Rekapitulacija za GJ
7926.3 13944.6
2048.7
1751.0
227.8
230.5
183.4
230.2
175.3
105.4
122.7
21.9
52.6
24.0
26.7
62.7
9.0
8.9
10.2
11.7
1.4
6.0
21.4
6.2
4.7
4.1
14.0
3.3
2.5
0.9
0.3
0.2
10797.4 16441.4
23.9
7.7
31.6
10829.0 16441.4
%
31353.8
20.8
47795.2
20.8
13.1
3.2
55.8
8.7
20.8
31374.6
31374.6
20.8
47816.0
47816.0
2.2
13.0
10.2
6.6
55.6
44.2
23455.8
5164.3
634.1
1110.3
429.5
100.9
34.2
101.7
37400.4
6915.3
864.6
1340.5
429.5
223.6
86.8
101.7
62.7
14.3
15.4
87.7
159.3
10.6
8.1
9.5
18.2
7.6
7.3
8.6
11.2
7.5
4.4
5.1
30.4
64.1
47.2
33.8
38.0
73.1
24.5
21.2
39.6
42.4
23.5
15.9
17.2
75.2
263.6
73.4
73.4
14.0
51.7
10.5
154.6
33.8
6.0
6.0
6.5
24.2
31353.8
20.8
47795.2
20.8
10.2
3.2
44.3
8.7
20.8
31374.6
20.8
47816.0
2.2
10.2
6.6
44.2
14.3
5.2
86.3
137.9
Gledajući po gazdinskim klasama u planiranom prinosu najzastupljenija je gazdinska klasa 60.351.631. sa 30668.0 m3 (64%), zatim sledi gazdinska klasa 60.352.631. sa 4024.5m3 (8.4%),
pa gazdinska klasa 60.353.602 sa 2794.9 m3 (5.8%) , pa gazdinska klasa 60.301.483. sa 2698m3 (5.6%) , pa gazdinska klasa 60.360.631. sa 1764m3 (3.7 %), dok sve ostale
gazdinske klase pojedinačno u ukupnom prinosu učestvuju sa manje od 3.5%.
Evidentno je da okosnicu prinosa čine gazdinske klase koje gradi bukva, odmah iza njih su gazdinske klase u čijoj osnovi dominira kitnjak.
Od ukupno planiranog prinosa sav je svrstana u prostu reprodukciji (redovne seče).
Ukupno planirani prinos na nivou gazdinske jedinice iznosi 47816.0m3. Glavni prinos je planiran sa 16441.4m3 ili sa 34%, a prethodni prinos je planiran sa 31375m3, ili sa 66%.
Planom korišćenja planirane su lišćarske vrste sa 47795m3, ili sa 100%, a na četinarske vrste odlazi 21m3.
Posmatrajući planirani prinos po vrstama drveća konstatujemo da bukva u ukupnom prinosu na nivou gazdinske jedinice učestvuje sa 78.2%, kitnjak sa 14.5%, grab sa 2.8%, cer 1.8%,
sladun sa 0.9%, dok sve ostale vrste u ukupnom prinosu pojedinačno učestvujju sa manje od 0.5%.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
87
Intenzitet seče po zapremini u iznosi 10.2 %, a po desetogodišnjem zapreminskom prirastu je 44.2 %, jer je to zahtevalo utvrđeno stanje sastojina ove gazdinske jedinice.
Utvrđeni prinos po gazdinskim klasama u ovoj gazdinskoj jedinici je u funkciji opštih i posebnih ciljeva gazdovanja utvrđenih za konkretne namenske celine.
Ovakav plan je usmeren na pomirenje zahteva definisanih kroz ciljeve gazdovanja šumama sa zatečenim stanjem šuma, odnosno u prvoj fazi usmeren na popravku zatečenog stanja šuma u
cilju postepenog približavanja funkcionalnom optimumu.
Glavni prinos
Prosta reprodukcija
a) Jednodobne šume
Visoke šume - oplodne seče kratkog perioda podmlađivanja
Glavni prinos za visoke jednodonbne šume kalkuliše se po metodu sastojinskog gazdovanja. Ovaj metod je nastao kao reakcija na metod dobnih razreda koji je bio krut i uzimao je u obzir
samo normalan razmer dobnih razreda, tj. starost bez obzira na stanje sastojina. Metod umerenog sastojinskog gazdovanja radi se u dve faze:
U prvoj fazi, još prilikom prikupljanja terenskih podataka, sastojine se prema zrelosti za seču grupišu u tri grupe:
1. Odlučno zrele za seču
•
•
Prezrele i prestarele sastojine iz čijeg stanja proizilazi potreba što skorijeg iskorišćenja.
Sastojine u kojima je u proteklom uređajnom periodu započeto podmlađivanje koje treba nastaviti
2. Zrele za seču
•
•
•
Sastojine koje su dostigle zrelost za seču prema odabranoj ophodnji (dobrog zdravstvenog stanja i dobro obrasle)
Sastojine koje ne odgovaraju staništu, pa ih treba zameniti
Sastojine lošeg uzrasta, slabog obrasta i nedovoljnog prirasta, bez obzira na starost i vrstu drveća
3. Sastojine na granici sečive zrelosti
•
•
Sastojine koje u toku sledećeg uređajnog perioda mogu postići zrelost za seču (sastojine predposlednjeg dobnog razreda)
Sastojine koje se iz nekog razloga ostavljaju za obnavljanje u sledećem uređajnom razdoblju
Na osnovu ovako grupisanih sastojina radi se privremeni plan seča po površini. U drugoj fazi kalkulacije prinosa privremeni plan seča upoređuje se sa normalnim razmerom dobnih razreda,
tj. sa idealnom površinom obnavljanja u ovom uređajnom periodu. Na osnovu ova dva pokazatelja vrši se kalkulisanje uzgojnih potreba (obnavljanja) i postizanje normalnog
razmera dobnih razreda, tj. obezbeđivanje umerenije ili strožije trajnosti prinosa, sa što manje privrednih žrtava, uz istovremeno obezbeđenje ostalih funkcija šuma. Regulator
trajnosti prinosa kod umerenog sastojinskog gazdovanja je površina, tj. idealna (normalna) površina dobnog razreda. Kao što se vidi metod umerenog sastojinskog gazdovanja daje
veliku slobodu pri kalkulaciji prinosa, odnosno bolje prilagođavanje stanju sastojina i uzgojnim potrebama, tj. sastojine koje i nisu dostigle zrelost za seču (ali su slabog kvaliteta i
obrasta) mogu se predvideti za seču obnavljanja ali zato sastojine koje su dostigle zrelost za seču (ali su dobrog zdravstvenog stanja i obrasta) mogu i dalje ostati da prirašćuju
(produžava im se ophodnja), ako to ne ugrožava trajnost prinosa.
Oplodne seče u jednodobnim sastojinama su planirane na relativno maloj površini svega 142.29ha ili na svega 7.8% od ukupne površine obraslog zemljišta, tako da neće biti prikazan
privremeni plan seča, a to su sastojine u kojima je planiran oplodni sek čijim će se sprovođenjem nastaviti proces obnavljanja.
Etat u visokim gazdinskim klasama koje gradi bukva, nukva i javorovi računat je po obrascima:
E = ( 0,35 ÷ 0,47) V+ (iv x 2,5) za I polurazdoblje, odnosno
E = ( 0,35 ÷ 0,47) V+ (iv x 7,5) za II polurazdoblje, odnosno
Etat u ostalim gazdinskim klasama računat je po obrascu E = V+ (iv x 2,5) za I polurazdoblje i E = V+ (iv x 7,5) za II polurazdoblje.
Realizacija glavnog prinosa u odnosu na sastojinu (odsek) je obavezna po površini, a po zapremini može da odstupi + -10%, osim u slučaju realizacije prinosa, čistom sečom.
Detaljne vrednosti planiranog prinosa po sastojinama prikazane su u tabelarnom delu osnove "Plan seča obnavljanja - jednodobne šume". Vrednost prinosa po sastojinama određuje se kada
se na početnu zapreminu doda progresivno smanjeni prirast i dobije zapremina sastojina pre seče koja se množi sa potrebnim intenzitetom seča prema stanju svake sastojine i
uzgojnoj potrebi.
Planirani glavni prinos u jednodobnim šumama je odmeren imajući u vidu na kojoj površini su zastupljene visoke zrele jednodobne šume u ovoj gazdinskoj jedinici , a uvažavajući njihove
sastojinske i stanišne prilike.
b)Raznodobne šume
U raznodobnim šumama prinos je utvrđen na osnovu sastojinskog stanja i poštujući princip umerenosti zahvata po zapremini i zapreminskom prirastu, odabirajući femelšlag kao sistem
obnove, a time i gazdovanja. Pri tome površina podmlađenih jezgara ni u jednom slučaju ne sme prelaziti 20 % od ukupne površine sastojina. Planom seča obnavljanja obuhvaćene
je gazdinska klasa: 60.352.631 na ukupnoj površini od 54.39ha sa ukupnim prinosom od 4024 m3.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
88
Odabrana je orjentaciona ophodnja 120 godina, opšte podmladno razdoblje od 50 godina, a prečnik sečive zrelosti za bukvu 50 cm.
Uvažavajući sve principe obnove koje donosi ova vrsta seče (videti smernice) a imajući u vidu napred izneto sa sigurnošću možemo reći da će ove sastojine redovnim vidom obnove ući u
normalan tok prirodne obnove što uzrokuje nastojanje biološki stabilnih sastojina i ekonomski takav vid obnove je najrentabilniji.
c)Prethodni prinos - proredne seče
Prethodni prinos je u funkciji potreba deljeg negovanja sastojina u razvoju, a obračunat je, u okviru ukupne analize mogućnosti korišćrnja, polazeći od definisane osnovne namene pojedinih
sastojina, njihovog zatečenog stanja, karakterisanim stepenom očuvanosti, strukturnim osbinama, zdravstvenim stanjem i starošću i posebno analizairajući dosadašnji uzgojni
tretman ovih šuma i njegov uticaj na zatečeno stanje.
Plan prorednih seča je detaljno prikazan u odgovarajućoj tabeli po odsecima i gazdinskim klasama.
Planirani proredni prinos u svim gazdinskim klasama je obavezan po površini, a po zapremini može da varira + - 10%.
Analizirajući tabelarni deo osnove "Plan prorednih seča" vidimo da se on na površini od 1119.2ha sa etatom od 31375m3. Posmatrajući plan prorednih seča, po vrstama seča, zaključujemo
da je sanitarna seča u ukupnom prorednom prinosu planirana na površini od 3.76ha, sa učešćem u ukupnom predhodnom prinosu od 74m3 ili 0.001%, a selektivne prorede kao
mera nege su planirane na površini od 1115.44ha i sa planiranim etatom od 31301 ili sa 100%.
Ukupan prethodni prinos planiran je intenzitetom od 7% po zapremini i 30.5% po desetogodišnjem zapreminskom prirastu što osigurava trajnost prinosa, stabilizuje stanje postojećih
sastojina, a samim tim i kvalitativno poboljšava date sastojine.
Opšti osvrt na plan korišćenja šuma
Analizirajući prethodne tabele konstatujemo da je planiran prinos od 47816m3 za gazdinsku jedinicu “Crni vrh”” odmeren i usklađen sa ekološko - proizvodnim i drugim funkcijama šuma.
Glavni prinos zastupljen je u ukupnom prinosu sa 34% dok na prethodni prinos odlazi 66%.
Intenzitet seče na nivou gazdinske jedinice iznosi 10.2% u odnosu na zapreminu i 44.2% u odnosu na desetogodišnji zapreminski prirast, koji omogućuje trajnost prinosa na nivou ove
gazdinske jedinice.
Gledano po vrstama drveća konstatujemo da bukva u ukupnom prinosu na nivou gazdinske jedinice učestvuje sa više od dve trećine ukupnog prinosa.
Takođe važno je istaći da je kompletan prinos u namenskimj celini 60, da je odmeren i usklađen sa prioritetnom zaštitnom funkcijom sastojina koje one imaju u datoj nameni.
Napred predstavljen plan je usmeren na pomirenje zahteva definisanih kroz ciljeve gazdovanja šumama sa zatečenim stanjem šuma, odnosno u prvoj fazi usmeren na popravku zatečenog
stanja šuma u cilju postepenog približavanja funkcionalnom optimumu.
7.3.5. Odnos između obima radova na gajenju šuma i obima seča šuma
Prema Zakonu o šumama izvršeni obim radova na gajenju šuma u tekućoj godini mora biti po vrsti i obimu ili po vrednosti srazmeran obimu izvršenih seča šuma u prethodnoj godini, i taj se
odnos mora utvrditi šumskom osnovom gazdovanja šumama.
Kao osnova planiranog odnosa između radova na gajenju šuma i obima seča šuma služi 1.000 m3 bruto sečive drvne zapremine stabala tj. obim uzgojnih radova u prostoj i proširenoj
reprodukciji i ukupan obim uzgojnih radova u odnosu na planirani prinos u prostoj reprodukciji i proširenoj reprodukciji i ukupan prinos.
Odnos između obima radova na gajenju šuma i obima seča šuma prikazan je sledećom tabelom:
Prosta reprodukcija
Vrsta rada
ha
Popunjavanje prirodno obnov. površ. sadnjom (412)
Osvetljavanje podmladka ručno (511)
Čišćenje u mladim p.sastojinama (526)
Prorede kao mere nege
Ukupno gazdinska jedinica
61.9
437.78
6.7
1119.2
1625.58
ha/1000
m3
1.29
19.15
0.14
23.40
34.00
Proširena reprodukcija
ha
ha/1000m3
Ukupno
ha
ha/1000m3
61.9
437.78
6.7
1119.2
1625.58
1.29
19.15
0.14
23.40
34.00
Iz navedene tabele vidi se da na 1.000 m3 bruto posečene drvne zapremine stabala treba izvršiti ukupno uzgojne radove na radnoj površini od 34.00ha.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
89
7.3.6. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda
Ostale šumske proizvode čine:
1.
2.
3.
4.
Sporedni proizvodi šuma : seme, plodovi, pupoljci, šišarice, šušanj itd.
Proizvodi šumskog zemljišta: plodovi, lekovito bilje.
Proizvodi od neposrednog korišćenja zemljišta: zemlja, treset, humus, kamen itd.
Poljoprivredna proizvodnja (popaša, seno i sl.)
U ovoj gazdinskoj jedinici moguće je iskorišćavati sve šumske proizvode, osim poljoprivredne proizvodnje u smislu ratarstva.
Do sada nije bilo organizovanog otkupa ostalih šumskih proizvoda od strane Nacionalnog Parka “Đerdap”, pošto nema evidencije otkupa, tako da nije bilo moguće tačno planirati eventualni
otkup u narednom periodu, pošto nema materijalnih pokazatelja.
Korišćenje sporednih šumskih proizvoda, uprava Nacionalnog Parka “Đerdap” će vršiti na čitavoj površini gazdinske jedinice, u skladu sa ZOŠ; uz obavezu da u OGŠ na mestu “Ostale
evidencije”, tačno naznači mesto, datum, način, količinu i vrstu otkupljenog, sakupljenog, ili na neki drugi način iskorišćenog šumskog proizvoda uz pečat i potpis odgovornog lica.
Mogućnost otkupa i organizovanog sakupljanja ostalih (sporednih) šumskih proizvoda postoje, i to naročito:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Fragaria vesca
Mentha sp.
Boletus edulis
Cantharelus cibarius
Macrolepiota procera
Pleurotus ostreatus
Achillea mylefolium
Hypericum perforatum
Rubus hirtus
šumska jagoda
nana
vrganj
lisičarka
sunčanica
bukovača
hajdučka trava
kantarion
kupina
Nadležna ustanova za način i uslove prikupljanja i kvote (količine) je Zavod za zaštitu prirode.
Kako nema pouzdanih podataka o brojnosti pojedinih vrsta i potencijalu staništa, nije moguće planirati. Postoji potreba organizovanja kontrolisanog korišćenjnja ostalih šumskih proizvoda.
Nadležne službe JP "Nacionalni park Đerdap” dužne su obezbediti uputstva o načinu prikupljanja, vrstama, dozvoljenim količinama šumskih plodova, lekovitog bilja i pečuraka,
kao i zakonskim normativima koji regulišu ovu oblast.
Kako sakupljanje ne bi ugrozilo ekološki potencijal i biofond datog staništa. Najčešće se sakupljaju: jagode, borovnice, kupine, maline, lešnici, drenjine, divlja ruža, trešnje, kruške,jabuke,
zova, kupina, šipurak, kleka, koren čička, koprive, list breze i sl.
Stanovništvo sakuplja i jestive pečurke, najčešće: lisičarke, vrganje, rujnice, sunčanice, bukovače i dr.,koje obilno rađaju skoro svake godine.
Sakupljanje lekovitog bilja do sada nije vršeno organizovano iako i ovde postoje veoma dobre mogućnosti. Pošto su savremena stremljenja našeg društva vraćanje prirodoj ishrani i zdravlju,
treba iskoristiti blagodeti lekovitog bilja koje se javlja u GJ"Crni Vrh",kao i na čitavom području Nacionalnog parka . Naročito cenjena biljka izuzetnih lekovitih svojstava, kojom
obiluje ova GJ, jeste medveđi luk (Allium ursinum), kao i mnoge druge..
Korišćenje i promet šumskih plodova, lekovitog bilja i pečuraka vršiti u skladu sa Uredbom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. gl. 31/05, 22/07, 38/08,
9/10).
7.3.7. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica
Imajući u vidu stanje u vezi sa otvorenošću gazdinske jedinice Zvezda i saobraćajnim uslovima u njoj, etat odnosno dobit u okviru gazdinske jedinice, i stvarne ekonomske parametre i
mogućnosti preduzeća, za naredni uređajni period planiraju se sledeći radovi:
1. Izgradnja tvrdih kamionskih puteva ................................................................................................................ 1.0km
2. Rekonstrukcija kamionskih puteva .................................................................................................................. 2.0km
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
90
3. Održavanje šumskih saobraćajnica na celoj dužini
Osim napred navedenih kriterijuma, Plan izgradnje i održavanja šumskih saobraćajnica za naredni desetogodišnji period urađen je i na osnovu analize rasporeda sečive zapremine po
odeljenjima, a imajući u vidu postojeću mrežu puteva. Vođeno je računa, dakle i o ekonomskim parametrima, uslovima terena, kao i mogućnosti primene mehanizacije na što većoj
površini.
Planirana izgradnja 1.0km tvrdih kamionskih puteva podrazumeva izgradnju puta koji će, povećati sadašnju otvorenost. Ovom prilikom se vodilo računa o povezivanju glavnih šumskih
puteva u gazdinskoj jedinici „Crni Vrh” u jednu celinu tako da će oni postati kružni, odnosno zatvoreni u prsten.
Širina planuma puta koji će se graditi biće 6m sa nasutim valjanim gornjim slojem 4m i proširenjima u krivinama, sa najmanjim poluprečnikom krivine od 20m i sa nagibom podužne ose
puta do 8%.
Pored izgradnje novih puteva neophodno je i stalno održavanje postojećih. Pored redovnog tekućeg održavanja (čišćenje kanala i propusta, zatrpavanje udarnih rupa i sl.) na pojedinim
deonicama (koje čine ukupnu dužinu 2.0km) potrebno je izvršiti rekonstrukciju nasipanjem i valjanjem habajućeg sloja.
Na kraju ovog uređajnog razdoblja ukupna dužina šumskih kamionskih makadamskih puteva u gazdinskoj jedinici „Crni Vrh” će biti duža za 1km. Samim tim će se otvorenost gazdinske
jedinice povećati sa 24.73km/1000ha na 25.2km/1000ha.
S obzirom na sve veće i raznovrsnije potrebe i zahteve društva prema šumi kao i planirane dugoročne razvojne ciljeve Nacionalnog parka đerdap u raznim oblastima, u budućnosti se može
očekivati da će se u određenim delovima izvršiti “prekvalifikacija” šumskih kamionskih puteva u puteve javnog saobraćaja jer većina postojećih, a i planiranih tvrdih šumskih
kamionskih puteva je sa takvim tehnikim elementima konstrukcije koji pružaju te mogućnosti.
7.3.8. Plan uređivanja šuma
Uređivanje šuma gazdinske jedinice za novo uređajno razdoblje 2022 – 2031. god. planira se u 2021. god. /početak uređivanja – pripremni radovi, terenski i dr./. Potpuno okončanje
uređivanja sa dobijanjem odgovarajuće saglasnosti planira se za drugu polovinu 2021. god.
Poštovanje planirane dinamike izrade osnove doprinosi sprovođenju daljeg kontinuiteta, planskom i organizovanom planiranju gazdovanja, usmerenom i dozvoljenom korišćenju
potencijala gazdinske jedinice u skladu sa odredbama zasnovanim na zakonima /Zakon o šumama, Zakon o zaštiti životne sredine i dr./ i pratećim podzakonskim aktima /pravilnici, uredbe i
dr./.
Posebna osnova gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu “Crni Vrhi” ima rok važenja od 01.01.2011. - 31.12.2020. godine.
7.3.9. Plan uzgoja divljači
Glavne gajene vrste divljači za gazdinsku jedinicu “Crni Vrhi” su:
•
•
•
•
jelen obični
srna
divlja svinja
zec
U okviru nаvedenog poglаvljа prikаzаno je i stаnje divljаči po vаžećoj Lovnoj osnovi. Nа ovom mestu može se konstаtovаti dа je kаpаcitet stаništа vezаn zа bonitet ove gаzdinske
jedinice:
II bonitet zа jelenа 2 grlа/100 hа u odnosu polovа 1:1,
I bonitet zа srnu 5 grlа/100 hа u odnosu polovа 1:1,
I bonitet zа divlju svinju 1 grlo/100 hа u odnosu polovа 1:1.
Uz odgovorаjuće obezbeđenje merа i čuvаnje divljаč u ovom šumskom kompleksu imаju optimаlne uslove zа rаzvoj.
U toku nаrednog uređаjnog rаzdobljа u plаnu je izgrаdnjа:
•
5 visokih otvorenih čeke;
•
5 visokih zаtvorenih čekа
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
91
•
2 hrаnilištа zа srneću divljаč;
•
2 hrаnilištа zа svinje;
•
1 mrcinište
•
20 solištа;
•
Čišćenje i održаvаnje lovаčkih i pešаčkih stаzа.
Sаv odstrel divljаči biće u funkciji zаštite i očuvаnjа svih vrstа koje žive u ovom području. Svа ostаlа pitаnjа integrаlno su rešenа u Lovnoj osnovi lovištа "Đerdаp" (01.04. 2003 – 31.03.
2013) i nećemo ih ponаvljаti u ovoj posebnoj osnovi.
7.3.10. Plan korišćenja drugih šumskih potencijala
Korišćenje drugih šumskih potencijala /pašarenje, senokos, pčelarstvo, lekovito bilje i dr./ neće imati neki veći značaj i efekte.
Moguća su određena korišćenja vezano za okolno stanovništvo kao što je sakupljenja drvnog otpada u fazi pripreme za pošumljavanja, senokosi u funkciji održavanja vodoprivrednih
objekata, i dr. Navedena eventualna i druga moguća korišćenja više su u funkciji održavanja i određenih pripremnih i drugih radova, koja nemaju neke značajnije finansijske efekte.
7.3.11. Plan održavanja i razvoja zaštićenih prirodnih dobara i (objekata)
U okviru gazdinske jedinice »Crni Vrh« u I stepenu zaštite nalaze se strogi prirodni rezervati, vidikovci i retke zaštićene vrste flore i faune, kao i naučno istraživačka površina.
Osnovna obeležja i karakteristike navedenih zaštićenih prirodnih dobara obrađena po tematici i materiji u ovo osnovi u dosadašnjim pripadajućim poglavljima /0.0.Uvod, Dosadašnji
zahtevi ...., Opšte karakteristike šumskih ekosistema,.Osnovne postavke pri ..., Funkcije šuma i namena površina, Gazdinske klase i njihovo formiranje, 5.0. Stanje šuma i šumskih staništa
po svim osnovama, sa ocenom stanja, 7.0. Utvrđivanje ciljeva gazdovanja i ...., i 7.0. Planovi gazdovanja/.
Takođe su međusobno usaglašene odredbe i zahtevi vezani za odredbe zasnovane na zakonima /Zakon o šumama, Zakon o zaštiti životne sredine i dr./ i podzakonskim aktima
/pravilnici, uredbe, odluke i dr./, prostorno planska dokumenta /osnova gazdovanja šumama, Lovna osnova, Program zaštite i razvoja, idr./, i Prethodnih uslova za izradu Posebne osnove
Zavoda za zaštitu prirode Srbije, po principu preuzimanja obaveze, nadležnosti, i detaljne razrade svako iz svog dela interesovanja i potrebne obradivosti. Radi ukupne jasnoće uređajnog
zapisnika i nepotrebnih ponavljanja neće se dalje dati osnovna obeležja, stanje po svim osnovama, i drugi pokazatelji koji su detaljno obrađeni u navedenim poglavljima, već će se dati
sledeće osnovne postavke, planske odrednice i drugi elementi vezano za zaštićena prirodna dobra:
-
-
Posebne prirodne vrednosti prostorno su jasno definisane preko opisa staništa i sastojina /odeljenje – odsek/, svrstavanja u odgovarajuće pripadajuće funkcionalno namenske
celine, sa jasnim usmerenjem preko gazdinskih klasa i ciljeva gazdovanja.
Zaštita posebnih prirodnih vrednosti, biološke raznovrsnosti, očuvanja i unapređenja uopšte podignuta je na daleko veći i potreban nivo /usmereno, dozvoljeno i plansko
korišćenje, zaštita od štetnog delovanja abiotičkih i biotičkih činioca, reorganizacija čuvarske službe, odgovarajuća materijalno tehnička opremljenost, međusobna
koordiniranost i obaveštenost svih subjekata koji rade na zaštiti, i dr./.
Sve odredbe zasnovane na zakonima, pratećim podzakonskim aktima, prostorno planskim dokumentima vezanim za zaštićena prirodna dobra, drugi uži i širi prostor gazdinske
jedinice međusobno su usaglešene, i obrađene po principu obaveznosti, prioriteta, i dozvoljenih postupaka i mera na rešavanju svih konflikata.
Izabran sistem gazdovanja /umereno sastojinsko/ postavio je kao osnovnu gazdinsku jedinicu po svim osnovama sastojinu sa svojim stanjem, budućim ciljevima i projekcijom
optimalnog stanja za sve funkcionalno namenske celine, a time i zaštićena prirodna dobra.
Stanje sastojina zaštićenih delova prirode dato je po svim osnovama sa tačnom konstatacijom degradiranih i razređenih stanja sastojina, prisutnosti neautohtonih pogotovo
invazivnih vrsta /američki jasen, i dr./, zastupljenosti autohtonih vrsta drveća po vrsti, površini, drvnoj zapremini i drugim pokazateljima.
Ciljevima gazdovanja i merama za ostvarivanje ciljeva gazdovanja vezano za zaštićena prirodna dobra generalna i detaljna opredeljenja su sledeća:
1.
2.
3.
4.
5.
Saniranje devastiranih stanja i uzgojno pomaganje autohtonim vrstama drveća.
Smanjenje učešća neautohtonih vrsta drveća kao što je, bagrema, smrča raznim merama /obnova sa autohtonim vrstama drveća, uzgojnim sečama – proredama uklanjati
neautohtone vrste i dr./.
Tipični predstavnici ambijentalnih vrednosti /potoci, kamenjari, vidikovci, pašnjaci, jaruge./ nadalje će se zadržati kao takvi.
Reintegracija narušenih stanja zaštićenih prirodnih dobara u ambijentalnu vrednost i celinu autohtonosti pejsaža.
Mere zaštite i nege izvoditi u celosti po datoj tehnologiji i smernicama za izvođenje radova.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
92
Navedene osnovne postavke, opredeljenja i planovi rada vezano za zaštićena prirodna dobra doprineće pre svega stabilizaciji ukupnog stanja, ukazivanja na negativna kretanja i
tendencije, i unapređenja u mogućem i planiranom stepenu. Svi potrebni detalji vezano za planove rada po odeljenjima i odsecima, dati su u tabelarnim delovima Osnove gazdovanja
šumama.
Bitno je istaći da je ova osnova veoma ambiciozno pristupila u sagledavanju stanja zaštićenih prirodnih dobara po svim osnovama, registrovanju prisutnih problema i negativnih
tendencija, sa osnovnim jasno definisanim pravcima delovanja preko ciljeva i planova gazdovanja. Postavljeni ciljevi gazdovanja, mera za ostvarivanje istih, planova gazdovanja su u osnovi
kratkoročnog i dugoročnog karaktera, sa zahtevom neodložnog i stalnog delovanja.
7.3.12. Plan uređenja i prezentacije posebnih prirodnih retkosti
Svi poslovi i zаdаci nа očuvаnju i zаštiti delovа prirode utvrđeni su režimom korišćenjа u Prostornom plаnu zа Nаcionаlni pаrk, u okviru konkretnog stepenа zаštite.
Polаzeći od rešenjа u Prostornom plаnu Nаcionаlnog pаrkа ustаnovljeno je dа u ovoj gаzdinskoj jedinici postoje strogi prirodni rezervаti, dа su nа širem prostoru ove gаzinske jedinice
locirаni znаčаjni vidikovci kаo prirodni spomenici, dа slivovi brojnih rekа sа svojim izvorimа i vodotocimа predstаvljаju u lokаlnim uslovimа znаčаjаn vodni potencijаl u cilju
očuvаnjа i obezbedjivаnjа čiste i pitke vode, dа se i nа prostoru ove gаzinske jedinice (kаo integrаlnom delu pаrkа) nаlаzi znаčаjаn broj retkih vrstа flore i fаune i dа je pri tom stаnište nа
kome se rаsprostiru šume ove gаzdinske jedinice i potencijаlno i fаktički vrlo ugroženo erozijom.
S obzirom nа osnovnu nаmenu, ovim plаnom je utvrđen nаčin zаštite prirodnog prostorа ove gаzdinske jedinice i objekаtа u njoj obuhvаtа:
•
Postаvljаnje novih informаtivnih tаbli i oznаkа upozorenjа (sа nаzivom rezervаtа, osnovnim kаrаkteristikаmа i znаčаjem, posebnim zаbrаnаmа i ogrаničenjimа) – 5 komаdа.
•
Pаrterno uređenje stаjаlištа, vidikovаcа i mestа odаkle se posmаtrа;
•
Obeležаvаnje vidikovcа kаo prirodnih spomenikа sа isticаnjem nаzivа objekаtа i njegovih osnovnih kаrаkteristikа, postаvljаnjem tаbli nа ivici objektа - 3 komаdа;
•
Oko vidikovаcа u gаzdinskoj jedinici izdvojiti i zаštititi 1 do 2 ha od bilo kаkvih rаdnji koje bi trаjno menjаle аutentičnost i prirodu vrednost objektа postаvljаnjem vidnih znаkovа
zаbrаne (5 komаdа);
•
Postаvljаnjem tаbli i znаkovа zаbrаne zаštićenih retkih vrstа flore i fаune;
•
Štаmpаnje propаgаndnih mаterijаlа sа fotogrаfijаmа prirodnih spomenikа, motivа iz prirodne predeone celine, zаštićenih vrstа i snimаnje filmskih mаterijаlа o njimа kаko bi se i
lokаlno stаnovništvo а i posetioci upoznаli sа ovim retkim i zаštićenim vrednostimа pаrkа;
•
Edukаciju lokаlnog stаnovništvа, školskog uzrаstа u redovnoj nаstаvi kаko bi se u nаjširem smislu i u što krаćem vremenu utvrdio znаčаj i potrebа zаštite retkih vrstа flore i
fаune, i zаštite prirode u celini.
•
Kаko delom postoje grebenski putevi i stаze do vidikovаcа neophodno je njihovo dаlje održаvаnje i obeležаvаnje.
•
Istrаživаnje stаnjа biološke stаbilnosti i zdrаvstvenog stаnjа nаbrojаnih zаštićenih vrstа koje se jаvljаju u Nаcionаlnom obezbediti će se jedinstvenim multidisciplinаrnim nаučnim
projektimа dugoročnog kаrаkterа.
•
Tаblаmа upozorenjа i zаbrаne će se zаbrаniti kаptirаnje izvorа kаko bi se održаlа stаlnost i njihove količinskа izdаšnost.
7.3.13. Plan naučno-istraživačkog rada
Pošto gazdinska jedinica u funkcionalno namenskom zahtevu ima poseban značaj, te je neophodna i odgovarajuća naučno istraživačka aktivnost. Plan naučno istraživačkog rada
odnosi se na sledeće oblasti i teme:
Naučno istraživački rad izvoditi u saradnji sa naučno stručnim institucijama / Šumarski Fakultet Beograd, Instituti, Zavod za zaštitu prirode, i dr./, staraocima zaštićenih prirodnih
dobara, i drugim subjektima.
Osim monitoringа širenjа pojаve sušenjа šumа u okviru sveobuhvаtnog prаćenjа zdrаvstvenog stаnjа sаstojinа i istrаživаnjа bioekoloških kаrаkteristikа rezervаtа i posebno retkih i
vrednih zаštićenih vrstа flore i fаune plаn nаučno-istrаživаčkog rаdа nа prostoru ove gаzdinske jedinice će obuhvаtаti i:
1. Istrаživаnje rаzvojno proizvodnih kаrаkteristikа u rаzličitim tipovimа bukovih i kitnjаkovih šumа;
2. Istrаživаnje nаjpovoljnijeg nаčinа prirodne obnove u pojedinim tipovimа;
3. Istrаživаnje nаjpovoljnijeg nаčinа sаnаcije degrаdirаnih šumskih ekosistemа u uslovimа izrаženih procesа površinske vodne erozije;
4. Istrаživаnje uticаjа divljаči nа proces prirodne obnove sаstojinа;
5. Nаstаviti sа studioznim i multidisciplinаrnim proučаvаnjimа uzrokа sušenjа kitnjаkа i ostаlih vrstа lišćаrа;
6. Utvrditi rаsprostrаnjenje i fаktore koji utiču nа širenje «bolesti kore bukve»;
7. Istrаžiti predаtore koji se jаvljаju nа kolonijаmа Criptococcus fagisuga i ispitаti mogućnost njihovog korišćenjа protiv ove štitаste vаši;
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
93
8. Ispitаti biologiju i mogućnost korišćenjа superpаrаzitа Nematogenium ferrugineum protiv pаrаzitne gljive N. Coccinea;
9. Ispitаti druge biotičke činioce koji se mogu iskoristiti u biokontroli protiv pаtogenih gljivа i štetnih insekаtа u sаstojinаmа bukve;
10. Ispitаti mogućnost korišćenjа nekih fungicidа zа zаštitu bukovog drvetа posle seče stаbаlа nа šumskim stovаrištimа, sа ciljem dа se spreči prozuklost i trulež drvetа;
11. Nаstаviti sа rаdovimа nа identifikаciji celokupne mikoflore i štetne entomofаune u sаstojinаmа mečje leske;
12. Nаstаviti sаrаdnju sа nаučnim ustаnovаmа u cilju unаpređenjа zаštite šumа u Nаcionаlnom pаrku i to rаdi prаćenjа novih štetočinа koje bi se mogle pojаviti u štetnom obimu, prognoze i
dijаgnoze štetа, proučаvаnjа postojećeg stаnjа flore i fаune.
13. Posebnu pаžnju trebа posvetiti prirodnim reducentimа i regulаtorimа populаcijа štetnih šumskih insekаtа.
7.3.14. Plan uređivanja površina za odmor i rekreaciju
Prostor ove gаzdinske jedinice je pogodаn zа "pаsivаn" odmor i sа sаdаšnjim stepenom prirodne i infrаstrukturne opremljenosti.U okviru gаzdinske jedinice već postoje znаčаjni
predeli posebnih prirodnih odlikа i lepotа zа odvijаnje specifičnih turističko-rekreаtivnih аktivnosti nаročito edukаtivnog kаrаkterа.
Rekreаcijа u prostoru ove gаzdinske jedinice može se odvijаti u okvirimа sledećih аktivnosti: nаučno-obrаzovne, obilаskа vidikovаcа, šetnje u šumskom kompleksu, posmаtrаnjа
divljаči i uopšte prisutne flore i fаune, u okviru rekreаtivno-kulturnog sаdržаjа, prikupljаnjа šumskih plodovаi slično.
U tom smislu neophodno je izvršiti:
1. obeležаvаnje prаvаcа kretаnjа kroz šumski kompleks orijentišući se nа postojeće šumske puteve i stаze,
2. uređivаnje livаdа, unutаr šumskog kompleksа,
3. održаvаnje postojećih objekаtа.
Izgrаdnjа infrаstrukture u okviru rekreаtivnog korišćenjа u šumi podrаzumevа izgrаdnju šetnih stаzа, nаdstrešnicа,stolovа i dr.
Polаzeći od konkretnih potrebа, u ovoj gаzdinskoj jedinici neophodno je izgrаditi:
klupe zа odmor sа stolovimа 5 komаdа;
korpe zа otpаtke nа istim lokаlitetimа 5 komаdа;
tаble obаveštenjа, koje upućuju nа ovа mestа 5 komаdа.
urđivаnje i zаštitа postojećih izvorа 5 komаdа.
Uređenje i zаštitа postojećih izvorа, obаviće se njihovim čišćenjem, zidаnjem i ogrаđivаnjem.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
94
7.4. Očekivani efekti realizacije planiranih radova
Planirani radovi urađeni su s ciljem da se unapredi sadašnje stanje tj. postignu kratkoročni ciljevi gazdovanja koji su u funkciji postizanja dugoročnog opšteg cilja, a to je postizanje
optimalnog stanja šuma na datom staništu tj. obezbeđenje funkcionalne trajnosti.
Na bazi sadašnjeg stanja šuma i šumskog zemljišta, a pod predpostavkom da se planirani radovi realizuju na kraju uređajnog perioda očekujemo sledeće stanje šuma:
v Realizacija planiranih radova po pojedinačnim planovima u ovoj osnovi usmerena je na: obezbeđivanje održivog gazdovanja u ovoj gazdinskoj jedinici kao delu
v
v
v
v
v
v
v
v
v
v
v
v
v
v
v
Nacionalnog parka i pri tom ostvarivanje primarnog cilja gazdovanja u ovim objektima koji se odnosi na zaštitu biodiverziteta. U isto vreme inteziviraće se radovi na
naučnoistraživačkoj i edukativnoj delatnosti u navedenim objektima.
Inteziviranjem radova na nezi šuma, pre svega, će se popraviti njihovo zdravstveno stanje i bioekološka stabilnost.
Poštovanjem plana zaštite šuma saniraće se u nekim delovima kompleksa nepovoljno zatečeno stanje, a inteziviranjem radova na preventivnoj zaštiti i razvojem dijagnoznoprognozne službe zaštita i očuvanje ovog dela kompleksa će se dići na viši (odgovarajući) nivo.
Zaštita šuma i šumskih staništa svih funkcionalno namenskih celina u fizičkom smislu podići će se na daleko veći nivo. Veći i organizovaniji stepen zaštite obezbediće se
preko reorganizacije čuvarske službe, uspostavljenje bolje saradnje sa ostalim subjektima zaštite na užim i širim prostorima gazdinske jedinice /nadzorna služba,
lovočuvarska služba, pripadnici MUP – a, i dr./, kao i boljom meterijalno tehničkom opremljenošću.
Zaštita šuma od štetnog dejstva abiotičkih i biotičkih činioca detaljno je planirana preventivnim i represivnim merama po svim stavkama. Posebno su značajne odredbe i
obaveze vezane za praćenje stanja, dijagnozno prognozne aktivnosti, međusobna saradnja i koordinacija sa svim subjektima i nadležnim institucijama iz oblasti zaštite
šuma i prirodnih dobara.
Zaštita od štetnog delovanja čoveka po više osnova /razni oblici urbanizacije, bespravna seča, izazivanje požara, i dr./ biće daleko organizovanija i efikasnija u pravcu
sprovođenja zakonitog rada, hvatanja i registrovanja prekršioca, podnošenja odgovarajućih tužbi i dr.
Zaštita od štetnog delovanja divljači takođe će biti na potrebnom nivou i daleko efikasnija pogotovo kod mlađih sastojina individualnim, a po potrebi i kolektivnim
ograđivanjem, korišćenjem premaznih odbojnih sredstava i drugim merama.
Zrela i prezrela stanja sastojina biće sanirana glavnim prinosom – Obnavljanje prirodnim putem oplodnim sečama, na radnoj površini od 142.29 ha, i Obnavljanje
prirodnim putem kombinovanim metodama – femelšlag, na radnoj površini od 54.39ha, sa sečivim etatom od 16441m3, čime će se započeti sa prirodnim procesom
obnavljanja ovih sastojina.
Uzgojnim sečama /proredama/ na površini od 1119.2ha, i sečivim etatom od 31375m3, unaprediće se ukupno stanje sastojina primenom pozitivne i negativne selekcije.
Popunjavanjem prirodnih sastojina, kao pomoćna mera prirodnoj obnovi na površini od 61.93ha /prema potrebi/ postiže se odgovarajuća obraslost i unutrašnja strukturna
stabilnost mladih sastojina.
Kod funkcinalno namenskih celina zaštićenih delova forsiraće se autohtone sastojine, kod obnavljanja, popunjavanja, i izvođenja mera nege. Karakteristični oblici biljnog
zajedništva i izgleda /potoci, bare, i dr./ nadalje se zadržavaju u zastupljenim količinama, kao reprezenti autohtonosti i karakterističnog pejsaža.
Osvetljavanjem podmladka ručno, na površini od 437.78ha na kraju uređajnog perioda ćemo imati 437.78ha pravilno obnovljenih prirodnih sastojina.
Merama nege na ukupnim radnim površinama koje se moraju izvesti u planiranim količinama, po datoj tehnologiji i smernicama, za izvođenje radova značajno će doprineti
boljem stanju sastojina, otpornosti na brojne negativne uticaje, i unapređenju ukupnog stanja u mogućem, i planiranom stepenu.
Infrastrukturnim opremanjem po predloženom planu ceo kompleks gazdinske jedinice će se i sa tog aspekta približavati funkcionalnom optimumu, odnosno pojedini delovi
kompleksa postaće dostupniji a samim tim će se poboljšati uslovi za lakše izvršenje zadatih planova.
Rešavanjem nerešenih imovinsko pravnih pitanja unaprediće se stanje katastarsko gruntovnog operata ukupnog poseda.
Po ostvarivanju plana glavnog i prethodnog prinosa akumuliraće se cca 60474m3 drvne zapremine u toku ovog uređajnog perioda.
Očekivani rezltati gazdovanja na kraju uređajnog razdoblja moguću su samo ako se sprovedu sve odredabe Osnove gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu „Crni Vrh“ na način i
postupak kako je to dato tehnologijom radova, i smernicama za izvođenje istih.
Očekivani rezultati u gazdovanju šumama u ovom uređajnom razdoblju dosta su intezivni i sveobuhvatni, sa značajnim doprinosom u sprečavanju daljih negativnih kretanja i
tendencija, i ukupnog unapređenja, u mogućem i planiranom stepenu. Pozitivni rezultati se pre svega očekuju kod uspostavljanja planiranih optimalnih stanja, u kratkoročnom i dugoročnom
periodu, saglasno definisanim funkcionalno namenskim zahtevima.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
95
8.0. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PLANOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA
8.1. Smernice za sprovođenje šumsko - uzgojnih radova
Popunjavanje prirodno obnovljenih površina sadnjom
U delovima visokih šuma, na površinama gde nije došlo do prirodnog podmlađivanjai nema mogućnosti za prirodnu obnovu, potrebno je pristupiti veštačkom podizanju šum =
popunjavanju.
Podizanje šuma putem popunjavanja u konkretnom slučaju sprovesti sadnjom sadnica.
Broj sanica, vrsta sadnica je dat u planu gajenja, sa svaku sastojinu pojedninačno. Sadnice mogu biti sa slobodnim i sa obloženim korenom (busenom). Sadnju vršiti ručno, u jame
dimenzija 35x35cm, a na zakorovljenim površinama i pri nepovoljnim uslovima sredine 50x50cm. Sadnj se može izvesti i mehanizovano, ako to dozvoljavaju uslovi terena (nagib manji od
15%).
Gustina sadnje je 4000 sanica po hektaru. Koristiti školovane sadnice starosti 2-3 godine 2+1 ili 2+0.
Uspeh popunjavanja zavisi se ocenjuje 3-4 godine posle osnivanja kultura. Ako je ukupan broj izumrlih biljaka do 10% i ukoliko su prostorno ravnomerno raspoređeni po površini,
da razmak između sadnica nije veći od 2m, ne treba vršiti novo popunjavanje. Sadnice iz prirodnog podmladka iz gustog sklopa, ne smeju se koristiti za popunjavanje, zbog teškoća oko
prilagođavanja novim uslovima.
Osvetljavanje podmlatka ručno
Planom osvetljavanja obuhvaćene su tek podignute sastojine hrasta kitnjaka i bukve, sa ciljem da se glavne vrste drveća zaštite od negativnih, konkurentskih uticaja, korovskih biljaka i
žbunja. U prvoj fazi će se, mehanički, uklanjati sve korovske vrste (najčešće biološki jače i otpornije), koje su u konkurenciji sa odabranim vrstama drveća i fenotipski loše jedinke.
U drugoj fazi, koja se izvodi u vreme kada je došlo do diferenciranja jedinki po visini, osvetljavanje će se vršiti sa ciljem da se uklanjaju fenotipski loše jedinke, lošeg zdravstvenog stanja,
kako bi se obezbedio povoljniji položaj i više hranljivih materija, u prostoru odabranim jedinkama.
Ove mere se izvode kasno u proleće ili rano leto kad su mlade biljke svojim izgledom, lako uočljive i prepoznatljive u odnosu na korov i ostale nepoželjne vrste.
Broj navrata u planu dat je orijentaciono, a biće ocenjen na osnovu stvarnih potreba u toku uređajnog perioda.
Seča čišćenjem (prirodne sastojine, šumske kulture)
Seča čišćenjem je mera koja se u sastojinama sprovodi u doba kasnog podmlatka i ranog mladika. Nega podmladka u fazi mladika ima za cilj da se u masi mladih jedinki podstakne što veći
broj najvitalnijih i najkvalitetnijih među njima, koje će reagujući na preduzete mere, usloviti nasledne osobine i granice uzgojne plastičnosti. Na ovaj način se nastoji da u bazi
letvenaka postigne što više dobrih kandidata, među kojima će se lako selektivnm proredom dobiti optimalan broj najvećih za dalje individualno gajenje.
Kod mešovitih sastojina osim napred navedenog šuma seča čišćenja je i regulisane razmera smeše sastojine. Kod ovih sastojina se uglavnom iz sastojine vade stabla vegetativnog porekla.
Čišćenjem (oslobađanjem) se mehaničkim uklanja svo rastinje koje ometa pravilan razvoj ili neposredno ugrožava opstanak kvalitetnih jedinki u mladiku. Sve nadraslo treba iseći i
prevršiti.
U cilju praktičnog izvođenja seča čišćenja stabala u sastojini možemo podeliti u tri kategorije i to:
• najbolja fenetomska stabla,
• stabla i žbunje koje potpomažu razvoj najboljih stabala,
• stabla koja ometaju razvoj stabala prve i druge kategorije, zatim bolesna i suhovrha stabla treće kategorije, tj. stabla koja ometaju normalan razvoj odraslih,
• stabala i stabla koja iz higijensko - zdravstvenih razloga moraju biti uklonjena.
•
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
96
Uputstva za odabiranje stabala za seču kod proreda
Prema Perenu "... prorede su osnova gajenja.... One imaju za cilj da održavaju povoljan broj najboljih stabala u optimalnim uslovima rašćenja za proizvodnju vrednog tehničkog drveta, a
zatim i za prirodnu obnovu šuma". Sa gledanja savremene tehnike gajenja šuma, ukratko rečeno, prorede imaju za cilj:
•
•
•
•
•
jačanje otpornosti sastojine na sve štetne uticaje,
selekcionisanje perspektivno najboljih stabala, nosilaca visokokvalitetne proizvodnje,
stvaranje optimalnih uslova za rast odabranih stabala,
održavanje zemljišta u optimalnoj kondiciji za razvoj i podmlađivanje sastojine,
korišćenje prethodnih prinosa kao značajnog izvora finansiskih sretstava u intenzivnom gazdovanju.
Da bi na jednostavan način potkrepili napred rečeno, podsetićemo najpre na dva bitna Zakona iz razvoja šumskih sastojina.
Prvi Zakon odnosi se na visoki prirast i glasi: "Drveće u normalno sklopljenoj šumskoj sastojini prirašćuje u visinu brzinom koja je nezavisna od broja stabala po hektaru, već je usključivo
funkcija vrsta drveta, starost sastojine i plodnost staništa".
Drugi Zakon odnosi se na zapreminski prirast i glasi: "Produkcija drvne mase u sastojini je isključivo funkcija vrste drveta, starosti stabala i plodnosti staništa, i potpuno je nezavesna od
broja stabala po hektaru, naravno pod uslovom da sklop sastojine nije isprekidan".
Uputstva za odabiranje stabala za seču kod proreda
Prema Perenu ",,, prorede su osnova gajenja,,,, One imaju za cilj da održavaju povoljan broj najboljih stabala u optimalnim uslovima rašćenja za proizvodnju vrednog tehničkog drveta, a
zatim i za prirodnu obnovu šuma". Sa gledanja savremene tehnike gajenja šuma, ukratko rečeno, prorede imaju za cilj:
•
•
•
•
•
jačanje otpornosti sastojine na sve štetne uticaje,
selekcionisanje perspektivno najboljih stabala, nosilaca visokokvalitetne proizvodnje,
stvaranje optimalnih uslova za rast odabranih stabala,
održavanje zemljišta u optimalnoj kondiciji za razvoj i podmlađivanje sastojine,
korišćenje prethodnih prinosa kao značajnog izvora finansiskih sretstava u intenzivnom gazdovanju.
Da bi na jednostavan način potkrepili napred rečeno, podsetićemo najpre na dva bitna Zakona iz razvoja šumskih sastojina.
Prvi Zakon odnosi se na visoki prirast i glasi: "Drveće u normalno sklopljenoj šumskoj sastojini prirašćuje u visinu brzinom koja je nezavisna od broja stabala po hektaru, već je usključivo
funkcija vrsta drveta, starost sastojine i plodnost staništa".
Drugi Zakon odnosi se na zapreminski prirast i glasi: "Produkcija drvne mase u sastojini je isključivo funkcija vrste drveta, starosti stabala i plodnosti staništa, i potpuno je nezavesna od
broja stabala po hektaru, naravno pod uslovom da sklop sastojine nije isprekidan".
Prorede
Prorede kao mera nege šuma sprovode se u doba kasnog mladika, srednjedobnim i dozrevajućim sastojinama, U ovim sastojinama seča je strogo usmerena na pomaganje kvalitetnih stabala
uklanjanjem njihovih kasnijih suseda koji ih neposredno ugrožavaju tj, vrši se "pozitivna selekcija".
Glavni ciljevi prorednih seča ogledali bi se u sledećem:
•
•
•
•
negovanje krošnji i debala odabranih stabala tj, intenzivno negovanje onih stabala za koje se pretpostavlja da če u doba zrelosti za seču biti najvrednija,
uklananje svih stabala koja ometaju pravilan razvoj odabranih stabala - stabala budućnosti,
uklanjanjem svih onih stabala koja bi usled slabe životne snage propali u sastojini,
nega visinskog i debljinskog prirasta.
Proredne seče u očuvanim izdanačkim sastojinama koje konverzijom treba da prevedemo u visoki uzgojni oblik imaju sledeće zadatke:
•
•
•
•
da se ubrza debljinski prirast kvalitetnih stabala i time poveća udeo vrednijih sortimenata
da se ubrza postizanje zrelosti maksimalne proizvodnje drvne mase i zrelost plodonošenja
da se obezbedi dovoljan broj semenjaka za obilan urod semena kako bi se prirodnim putem obnovile sastojine
da se izvrši priprema zemljišta za pojavu ponika i uspešan razvoj prirodnog podmlatka.
Prirodno obnavljanje bukovih sastojina
Vrlo često, usled nepravilnog, neblagovremenog pa i nestručnog izvođenja seča prirodne obnove dolazi do zakorovljavanja zemljišta i izostanka pojave podmlatka.Ako je velika površina u
visokim bukovim šumama neobnovljena, posledica je delimično korišćenje proizvodnog potencijala staništa, usled čega se gubi značajan deo proizvodnje drvne mase, kao i sve druge
opšte korisne funkcije šuma.
Prilikom izvođenja seča prirodne obnove, u svakoj konkretnoj sastojini, mora se u znatnoj meri pristupiti izmeni metoda planiranja i realizacije počevši od izbora načina obnove do vremena i
jačine zahvata kod svake uzgojne intervencije. Uspeh obnavljanja u velikoj meri uslovljan je dobrim poznavanjem sastojinskog stanja, uslova sredine, bioloških karakteristika bukve
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
97
u konkretnim stanišnim prilikama. Izrada izvođačkog plana mora biti stručna i blagovremena, kako bi se u godišnje planove gajenja i korišćenje šuma ušlo sa konkretnim podacima,
a ne samo sa podacima iz šumske osnove. Tek na osnovu prethodno stečenih saznanja može se sa sigurnošću odlučivati koji će se način prirodne obnove izvesti, kada će koja
intervencija ili sek biti izvšen, a sa kojim intenzitetom zahvata. Često se u praksi seče obnove izvode neusklađeno sa vremenom uroda semena, već isključivo u skladu sa opštim
planom seča iz osnove, a bez neophodnih parametara za uspešnu obnovu šuma.
Svakoj prirodnoj obnovi prethodi izrada "izvođačkog plana" - projekta, odnosno potrebno je da se primenom biološkog inženjeringa prethodno isplaniraju sve faze rada u vremenu i prostoru,
kao neophodnom preduslovu uspešne obnove šume. Bez svega navedenog i dalje će spontano obnavljanje visokih bukovih šuma, pre svega, blagodareći pogodnim prirodnim
uslovima ovog podneblja, predstavljati dominantan način obnove. U mnogim slučajevima, ako izostane spontana prirodna obnova, doći će do zakorovljavanja zemljišta ili u
najboljem slučaju do pojave novih šuma manje vrednih vrsta drveća, koje se prirodnim putem lakše obnavljaju.
Sve ovo znači da sastojine koje su predviđene za prirodnu obnovu, u okviru perioda od 10 godina, u skladu sa periodom važenja šumske osnove, treba obnoviti, odnosno izvoditi odgovarajuće
seče obnove u godinama koje su najpovoljnije za prirodno obnavljanje konkretne sastojine.
Poboljšanje stanja naših šuma neposredno je uslovljeno daljim unapređenjem sistema planiranja u šumarstvu, naročito u oblasti gajenja šuma.
U podmlađenim sastojinama sa zaostalim starim stablima - semenjacima, mlada sastojina često može biti i u fazi ranog mladika, osnovna i neodložena uzgojna potreba i mera je oslobađanje
mlade sastojine uklanjanjem "semenjaka", a seča ima karakter završnog seka oplodne seče. Ove seče su najvećeg stepena hitnosti, jer svako odlaganje seče samo pogoršava situaciju i
otežava uklanjanje starih stabala jer se u mladoj sastojini prave velike štete, Prilikom seče ova stabla treba obarati i sortimente izvlačiti na onu stranu gde će se neizbežne štete na
podmlatku svesti na najmanju moguću meru. Ako su semenjaci veoma granati, pa bi prilikom njihovog obaranja podmladak bio veoma oštećen, opravdanije je izvršiti delimično
kresanje grana, jer će povećani troškovi oko kresanja biti manji od gubitka oštećivanjem mladih sastojina. Ako su semenjaci veoma loši granata stabla lošeg kvaliteta i ugroženog
zdravstvenog stanja celishodnije je, a i ekonomski svakako opravdanije takva stabla uopšte ne seći, već ih samo "osušiti" podebljavanjem i ostaviti ih da istrule. Na taj način će biti
eliminisano ili svedeno na minimum njihovo negativno dejstvo na podmladak zasemenjavanjem, a izvršiće se neophodne uzgojne mere u odnosu na mladu sastojinu. Međutim,
veliki nedostatak ovoga što bi ta stabla bila leglo razvoja štetnih insekata ili gljiva i predstavlja opasnost od širenja zaraze. Seču semenjaka treba vršiti u godini nihovog obilnog
uroda radi osemenjavanja površine ispod stabala. Ako podmlađivanja na ovaj način ne uspe otvore treba popunjavati podsađivanjem, ako se radi o većoj površini.
Na osnovu biološko-ekoloških osobina bukve, poznavanja sastojinskog stanja i uslova sredine u određenim tipovima bukovih šuma, omogućava se prirodno podmlađivanje ove vrste, na
osnovu izbora optimalnog načina seča.
Selektivna proreda sa pozitivnim odabiranjem
Selektivna proreda sa individualnim (pozitivnim) odabiranjem po pravilu, se primenjuje u kulturama visine iznad 12 metara, pošto je prethodnim proređivanjem (šematskom ili masovnom
negativnom selekcijom), broj stabala po hektaru redukovan na približno 1.500- 2.000.
Ovakva proreda se može sprovesti i u starijim kulturama, ako je to propušteno da se uradi na vreme, sve dok je prečnik srednjeg sastojinskog stabla ispod 20 cm. Kasnije se malo može uticati
na formiranje izabranih stabala, te nema smisla da se ova obeležavaju.
Suština prorede sa individualnim pozitivnim odabiranjem sastoji se u tome da se u sastojinama (kulturama) odabere određen broj kvalitetnih stabala ravnomerno raspoređen po celoj površini.
Ova stabla su nosioci stabilnosti sastojine i kvalitetne proizvodnje, sa susednim stablima čine prorednu ćeliju, čiji nukleus je izabrano stablo. Izabrana stabla se nazivaju stabla
budućnosti ili nosioci funkcija. Pozitivno usmeravanje formiranja i razvoja izabranih stabala postiže se posrednim putem, zahvatanjem među stablima iz njegove najbliže okoline
(unutar proredne ćelije).
Nakon odabiranja odmah se vrši izbor i obeležavanje za seču najžešćih konkurentnih stabala koja svojim krunama neposredno ugrožavaju ili ometaju razvoj izabranika. Praktično, sa dva do
tri prolaza proredom, stabla budućnosti su dovedena u sasvim povoljan položaj, u odnosu na svoju okolinu i mogu se neometano dalje razvijati. Sve dok se ovo ne postigne, sa sečom
se, po pravilu, ne zadire među stabla izvan proredne ćelije (koja ne vrše nikakav uticaj na izabranike), izuzev neophodnih sanitarnih intervencija.
Kasnijim proredama se i na dalje pogoduje razvoju izabranika, ali se, po potrebi, sa sečom zalazi i među ostala (indiferentna) stabla, prvenstveno uklanjanjem lošijih u korist boljih.
Stabla budućnosti, kao nosioci kvalitetne proizvodnje, treba očistiti od suvih i polusuvih grana, kako ove ne bi urastale u debla, praveći crne, natrule (ispadajuće) čvorove koji drastično
umanjuju kvalitet i vrednost rezane građe. Čišćenje se obavlja obično u tri navrata. Najpre do visine oko 2-3 metra, koliko se sa zemlje može dovatiti. Kasnije se, koristeći lake
letvice, čišćenje povisi na 5-6 metara, i na kraju od oko 8 metara. Dokazano je da se sredstva uložena u ovu meru vraćaju i u dvadesetostruko uvećanom iznosu. U prvoj trećini debla
nalazi se 2/3 njegove zapremine, te je veoma važno da je ova očišćena od grana.
U pogledu broja stabala budućnosti po jednom hektaru, treba imati u vidu sledeće:
-
Izabrana stabla, po pravilu, ostaju do kraja ophodnje, a znamo da broj stabala u zreloj sastojini zavisi od boniteta staništa, i kreće se uglavnom od 200 do 400 po hektaru za crni
i beli bor, odnosno 250 - 500 za smrču.
Treba računati sa tim da sečivo doba doživljavaju ne samo stabla budućnosti već i ne manji broj pratećih (ostalih korisnih) stabala, koja ispunjavaju prostor između izabranika.
Da stabla prečnika oko 45 cm imaju zapreminu oko 1,6 m3, a sa prečnikom od 50 cm. oko 2,2 m3. Ako bismo imali oko 200 izabranih stabala po jednom hektaru njihova
zapremina iznosila bi približno 320-440 m3, što, uz zapreminu pratećih stabala, razumljivo manjih dimenzija, svakako predstavlja glavni prinos visokog dometa.
Sa izloženog, jasno proizilazi da se optimalni broj stabala budućnosti po jednom hektaru kreće oko 200 za crni i beli bor, odnosno oko 250 za smrču.
Ako bi se uzeo veći broj, recimo 400-600 stabala po hektaru, onda sva ona ne bi mogla dočekati zrelost, jer bi se uzajamno konkurisala. Vađenjem pojedinih među njima, nastale bi velike
praznine koje se ne mogu nadoknaditi susednim stablima, što bi rezultiralo znatnim proizvodnim gubicima. U stvari, uvek je bolje ako se uzme manji broj stabala budućnosti od
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
98
optimalnog nego veći. Prostor između jače razmaknutih izabranika popunjavaju ostala korisna stabla koja u ovom slučaju imaju šansu da daju značajne prinose. Gusti izabranici
potiskuju ostala stabla, i kada se oni izvade, nastaju otvori koji predstavljaju "prazne hodove" u proizvodnji.
U pogledu kvaliteta izabranih stabala, kriterijumi su različiti u svakom konkretnom slučaju, već prema kvalitetu sastojine (kulture) u celini, što najviše zavisi od genetske vrednosti polaznog
reprodukcionog materijala (kvaliteta semenskog izvora) i vremena startovanja sa proredom, te načinom izvođenju prvih proreda. Ukoliko je sastojina kvalitetnija, strožiji su
kriterijumi i obrnuto, u kulturi mediokritotskog kvaliteta moramo se zadovoljiti i sa stablima osrednje vrednosti, ali koja su, ipak, najbolja u svojoj sredini.
Najvažnije je da su stabla zdrava, što pravija i što punodrvnija, nadprosečnih dimenzija i dobro očuvane krune, sa što tanjim granama. Vitalnost krune je od posebnog značaja jer samo stabla
sa dubokom, gustom krunom mogu energično reagovati na proredne intervencije, da preuzimanjem na sebe prirasta odstranjenih konkurenata, snažno povećavaju sopstveni
debljinski prirast.
Takođe je važno da su izabrana stabla što ravnomernije raspoređena, na približno jednakom rastojanju, da se ne bi međusobno konkurisala ili pak da se između njih ne ostavljaju velike
praznine. Nekad se, radi dobrog rasporeda, moraju učiniti ustupci na kvalitetu izabranika.
Seče kao mere nege u izdanačkim sastojinama
Najčešće se ovakve sastojine praktično malo razlikuju od sastojina semenog porekla. Stabla su pretežnim delom izdanci iz žila, ili su izbojci iz zdravih relativno mladih panjeva. Dobrim
delom su pravih debala, visoko očišćenih od grana, sa umereno razvijenim krunama. Visinom i habitusom stabla glavnog sprata su veoma slična stablima semenog porekla.
Zato se nega u ovakvim već negovanim i vrednim sastojinama izvodi na analogan način kao i u visokim šumama istog uzrasta. Primenjuje se selektivna proreda sa pozitivnim individualnim
odabiranjem stabala (nosilaca proizvodnje).
Odaberu se i trajno obeleže najkvalitetnija stabla, nadprosečnih dimenzija sa dobro očuvanom, vitalnom krunom, sposobna da reaguju na proredne zahvate, preuzimajući na sebe prirast
odstranjenih konkurenata. Broj izabranih stabala zavisi od uzrasta sastojine i najčešće se kreće između 250 i 400 po jednom hektaru. On je osetno veći nego u visokim šumama jer je
ophodnja u izdanačkim šumama znatno kraća.
Dalji postupak je jednostavan. Sve je podređeno razvoju izabranih stabala. I pri svakoj proredi uklanjaju se stabla koja svojim krunama neposredno ugrožavaju ili ometaju izabranike, bez
zahvatanja proredom među ostala stabla koja su na drugi način korisna ili indiferentna, a koja ne utiču na razvoj izabranih stabala. Izuzetak su jače oštećena, gljivama napadnuta ili
na drugi način propadanju izložena stabla. Od seče treba uvek poštedeti stabla divlje trešnje, gorskog javora, belog jasena, brekinje i drugih ekonomskih vrednih vrsta, koja treba da
posluže kao semenjaci pri podmlađivanju.
Ako su ranijim merama nege izdanačke sastojine dovedene u dosta stabilno stanje, moguće je sprovođenje prvih selektivnih proreda jačeg inteziteta (30-40 %), zavisno od stepena vitkosti
stabala, odnosno od visine i gustine glavnog sprata.
Pri ovome treba imati u vidu da bukva brzo i energično reaguje na razmicanje kruna, popunjavajući nastale praznine, dok su reakcije hrastova dosta usporene, te pri prejakim zahvatima
proredom može doći do izbijanja takozvanih vodenih izbojaka (iz uspavanih pupoljaka duž debla), kao i do zakorovljavanja tla drvenastom i zeljastom vegetacijom, što kasnije
otežava podmlađivanje. Ako su pak sastojine usled slabih zahvata suviše guste, sa jako izduženim i vitkim stablima, prorede moraju biti slabijeg intenziteta (15-20 %), s tim da se
ponavljaju često, u razmaku 5-6 godina.
Prorede pregustih nenegovanih sastojina
Glavne karakteristike nenegovanih, jako zgusnutih izdanačkih sastojina jesu:
- izrazita izduženost stabala sa koeficijentom vitkosti preko 100, a često i znatno više;
- rigorozna redukovanost kruna, koja se u većine stabala završavaju bičasto ili u vidu metlice, međusobno jako stešnjenih;
- prigušen debljinski prirast stabala, pa time i ukupan tekući zapreminski prirast usled redukcije asimilacione površine kruna;
- zastupljenost bokora sa više izbojaka iz panja;
- prisutnost krndelja i drugih deformisanih vidova ostataka stare sastojine;
- opšta labilnost sastojine, posebno osetljivost na pritisak vlažnog snega, leda, inja, kao i na jake udare vetra, koja je jače izražena što je visina stabala veća.
Glavni i prioritetni cilj prorede u ovakvim sastojinama je njihova postepena stabilizacija. To se postiže postepenim oslobađanjem stabala jačih prečnika sa vitalnijom krunom, koja
preuzimaju ulogu nosilaca proizvodnje i stabilizatora (armature) sastojine. Svako stablo nadprosečnog kvaliteta sa makar i skromnom, ali još uvek vitalnom krunom, oslobađa se (u
2-3 navrata) od suseda koji svojom krunom stešnjavaju njegov razvoj. Štićena stabla se ne obeležavaju, već se kao takva identifikuju (kao zamišljena jedra prorednih ćelija) pri
svakoj proredi, sve dok im se ne obezbedi uzgojna prednost, da se sama mogu uspešno suprostavljati svakoj novoj konkurenciji. Pri prvoj proredi izvrši se prosecanje proseke za
privlačenje drveta širine najčešće 9-15 metara. Ujedno se izvrši i seča krndelja i drugih zaostalih stabala iz stare sastojine. Ako bi pri tom nastale veće praznine (usled grupne
zastupljenosti krndelja), onda se stara stabla seku samo ukoliko ometaju razvoj perspektivnim stablima.
Smatra se da je sastojina dovedena u stabilno stanje, kad se broj stabala po hektaru pri visini glavnog sprata između 15-20 metara, višekratnim proređivanjem svede na 800-1.200. Dalja
nega se sprovodi već prema kvalitetu sastojina, ali se prorede izvode uvek u korist kvalitetnijih individua.
Ako se iz bilo kojih razloga ne uspe sa stabilizacijom sastojine, te ako nastanu prelomi ili izvale većih razmera, treba se opredeliti na neposrednu konverziju, čistom sečom i sadnjom
(rekonstrukcijom).
Postupak sa jače proređenim sastojinama
Jako razređene sastojine prepoznaju se najčešće po sledećim pojavama:
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
99
-
manje ili više isprekidan sklop sastojine;
u prizemnom spratu došlo je do invazije korova (drvenaste, poludrvenaste i zeljaste vegetacije);
u hrastovim panjačama masovno je izražena pojava sekundarne krune (vodenih izbojaka duž debla);
pojavljuju se novi izbojci na panjevima i u pridancima stabala;
krune mnogih stabala su jako uvaćene, sa debelim granama.
Prvo što treba učiniti u ovakvom slučaju jeste obustava prorede dok se ne uspostavi približno normalan sklop sastojine, što će u bukovim panjačama biti znatno lakše i brže, nego u hrastovim.
Ujedno treba veće proglae uobličiti sečom rubnih jako granatih stabala i na njima zasaditi vrste kojima odgovaraju konkretni stanišni uslovi, a koje mogu podneti izvesnu lateralnu zasenu.
Ako, naročito u hrastovim šumama, nema izgleda da će se sklop uspostaviti prirodnim putem u doglednom vremenu, treba pristupiti rekonstrukciji takvih delova šuma, pre nego što bi došlo
do još jače biološke degradacije staništa (zakorovljavanjem).
Na delovima sastojina gde je se sklop normalizovao, treba započeti sa postepenim proredama u korist kvalitetnijih i perspektivnijih stabala.
Uputstva za odabiranje stabala za seču kod oplodnih seča
Tehnika izvođenja oplodne seče sastoji se u tome da se stabla stare sastojine postepeno uklanjaju u nekoliko sekova (pripremni, oplodni, završni, a po potrebi i naknadni sek) u vremenskom
periodu do 20 godina.
Vrlo često, usled nepravilnog, neblagovremenog pa i nestručnog izvođenja seča prirodne obnove dolazi do zakorovljavanja zemljišta i izostanka pojave podmlatka. Velika površina u visokim
bukovim šumama je neobnovljena, čija je neposredna posledica delimično korišćenje proizvodnog potencijala staništa, usled čega se gubi značajan deo proizvodnje drvne mase, kao i
sve druge opšte korisne funkcije šuma.
Prilikom izvođenja seča prirodne obnove, u svakoj konkretnoj sastojini, mora se u znatnoj meri pristupiti izmeni metoda planiranja i realizacije počevši od izbora načina obnove do vremena i
jačine zahvata kod svake uzgojne intervencije. Uspeh obnavljanja u velikoj meri uslovljan je dobrim poznavanjem sastojinskog stanja, uslova sredine, bioloških karakteristika bukve
u konkretnim stanišnim prilikama. Izrada izvođačkog plana mora biti stručna i blagovremena, kako bi se u godišnje planove gajenja i korišćenje šuma ušlo sa konkretnim podacima,
a ne samo sa podacima iz šumske osnove. Tek na osnovu prethodno stečenih saznanja može se sa sigurnošću odlučivati koji će se način prirodne obnove izvesti, kada će koja
intervencija ili sek biti izvršen, a sa kojim intenzitetom zahvata. Često se u praksi seče obnove izvode neusklađeno sa vremenom uroda semena, već isključivo u skladu sa opštim
planom seča iz osnove, a bez neophodnih parametara za uspešnu obnovu šuma.
Svakoj prirodnoj obnovi prethodi izrada "izvođačkog plana" - projekta, odnosno potrebno je da se primenom biološkog inženjeringa prethodno isplaniraju sve faze rada u vremenu i prostoru,
kao neophodnom preduslovu uspešne obnove šume. Bez svega navedenog i dalje će spontano obnavljanje visokih bukovih šuma, pre svega, blagodareći pogodnim prirodnim
uslovima ovog podneblja, predstavljati dominantan način obnove. U mnogim slučajevima, ako izostane spontana prirodna obnova, doći će do zakorovljavanja zemljišta ili u
najboljem slučaju do pojave novih šuma manje vrednih vrsta drveća, koje se prirodnim putem lakše obnavljaju.
Sve ovo znači da sastojine koje su predviđene za prirodnu obnovu, u okviru perioda od 10 godina, u skladu sa periodom važenja šumske osnove, treba obnoviti, odnosno izvoditi odgovarajuće
seče obnove u godinama koje su najpovoljnije za prirodno obnavljanje konkretne sastojine.
Poboljšanje stanja naših šuma neposredno je uslovljeno daljim unapređenjem sistema planiranja u šumarstvu, naročito u oblasti gajenja šuma.
U podmlađenim sastojinama sa zaostalim starim stablima - semenjacima, mlada sastojina često može biti i u fazi ranog mladika, osnovna i neodložena uzgojna potreba i mera je oslobađanje
mlade sastojine uklanjanjem "semenjaka", a seča ima karakter završnog seka oplodne seče. Ove seče su najvećeg stepena hitnosti, jer svako odlaganje seče samo pogoršava situaciju i
otežava uklanjanje starih stabala jer se u mladoj sastojini prave velike štete. Prilikom seče ova stabla treba obarati i sortimente izvlačiti na onu stranu gde će se neizbežne štete na
podmlatku svesti na najmanju moguću meru. Ako su semenjaci veoma granati, pa bi prilikom njihovog obaranja podmladak bio veoma oštećen, opravdanije je izvršiti delimično
kresanje grana, jer će povećani troškovi oko kresanja biti manji od gubitka oštećivanjem mladih sastojina. Ako su semenjaci veoma loši granata stabla lošeg kvaliteta i ugroženog
zdravstvenog stanja celishodnije je, a i ekonomski svakako opravdanije takva stabla uopšte ne seći, već ih samo "osušiti" podebljavanjem i ostaviti ih da istrule. Na taj način će biti
eliminisano ili svedeno na minimum njihovo negativno dejstvo na podmladak zasemenjavanjem, a izvršiće se neophodne uzgojne mere u odnosu na mladu sastojinu. Međutim,
veliki nedostatak ovoga što bi ta stabla bila leglo razvoja štetnih insekata ili gljiva i predstavlja opasnost od širenja zaraze. Seču semenjaka treba vršiti u godini nihovog obilnog
uroda radi osemenjavanja površine ispod stabala.. Ako podmlađivanja na ovaj način ne uspe otvore treba popunjavati podsađivanjem, ako se radi o većoj površini.
Na osnovu biološko-ekoloških osobina bukve, poznavanja sastojinskog stanja i uslova sredine u određenim tipovima bukovih šuma, omogućava se prirodno podmlađivanje ove vrste, na
osnovu izbora optimalnog načina seča.
Oplodni sek oplodne seče
U uslovima ove gazdinske jedinice oplodni sek - oplodne seče ima karakter naknadnog seka između oplodnog i završnog seka, jer se na pojedinim mestima već pojavio obilan podmladak, a
na pojedinim mestima obnavljanje izostalo.
Cilj ovog seka ogleda se u sledećem:
-
da se postojeći podmladak oslobodi zasene postojećih stabala
da se postojeći podmladakzaštiti od mraza i prevelike insolacije
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
100
-
da se izvrši dopunsko osemenjavanje sečine na mestima gde podmlatka nema ili je nedovoljne brojnosti
da se iskoristi prirast na svetlost tj. prirast kvaliteta.
Na delovima sastojine gde je podmladak obilno zastupljen, a nije ugrožen od mraza i insolacije, sva stabla stare sastojine treba doznačiti za seču, a na delovima sastojine gde je podmladak
obilno zastupljen, a ugrožen je od mraza i insolacije (prve godine svog razvoja), na sečini je potrebno ostaviti određen broj stabala stare sastojine koja će do podmlatka propuštati
dovoljno svetlosti, a istovremeno i štiti mladi podmladak od izmrzavanja i prevelike insolacije. Najbolji indikator za ocenu kada stabla stare sastojine više ne treba zadržavati u
sastojini je to kada krošnje pojedinačnih mladih stabalaca u sastojini počinju dobijati kišobranast izgled, što je znak da stabla stare sastojine previše zasenjuju podmladak, a on je
istovremeno u razvojnoj fazi kada je već otporan na mraz i direktnu sunčevu svetlost.
Pri seči, obaranju i privlačenju stabala mora se voditi računa o tome da se podmlatku načini što manja šteta. U pojedinim slučajevima, ako se proceni daće seča, obaranje i privlačenje stabala
načiniti veliku štetu podmlatku i da se on ne može oporaviti, stabla stare sastojine moraju se podbeliti, kako bi se sasušila i sama od sebe raspala i omogućila mladoj sastojini
normalan i pravilan razvoj.
Na delovima sastojine gde se podmladak nije pojavio ili je on nedovoljan za formiranje nove sastojine, treba izvršiti oplodni sek oplodne seče čime se sklop stare sastojine praktično prekida,
čime se omogućuje dovoljno propuštanje količine svetlosti do zemljišta za nesmetan razvoj mladih biljaka. Ovim sekom se praktično vadi polovina zapremine na tom delu sastojine
u trenutku izvođenja. Iz sastojine se prvenstveno vade stabla sa jako razvijenijim krunama da ne bi zasjenjivao budući podmladak. Takođe se vade stabla podrasta ako ona nisu
uklonjena u pripremnom seku. Posle seče u sastojini ostaju stabla sa pravilno razvijenom krunom koja istovremeno mogu odolevati negativnom delovanju vetra, po pravilu to su
najkvalitetnija stabla stare sastojine, pa se na njima do maksimuma intenzivira debljinski prirast - prirast kvaliteta.
Na razređenim delovima sastojine bez podmlatka gde je sklop praktično prekinut intenzitet zahvata je manji i iznosi do 30 % zapremine na tom delu sastojine u trenutku izvođenja, praktično
vade se stabla koja se iz sanitarno-higijenskih razloga moraju ukloniti iz sastojine i stabla sa nepravilno formiranim deblom i krunom čiji fenotipski izgled pokazuje da će se od tih
stabala dobiti slično potomstvo. Na ovim delovima sastojine potrebno je izvršiti veštačku pripremu zemljišta, kako bi seme moglo doći do mineralnog sloja zemljišta. Ova priprema
može se izgredno obaviti privlačenjem posečenih stabala kroz delove sastojine čime se humusni sloj zemljišta meša sa mineralnim slojem zemljišta.
Izbor stabala za seču (doznaku) treba vršiti po napred navedenim principima i to u godini punog uroda semena, pri čemu treba težiti da u sastojini ostanu stabla koja nisu plodonosila, a koja
će svakako plodonositi u narednim godinama i po potrebi izvršiti dopunsko osemenjavanje sečine, ali pri tome mora se voditi računa da na doznačavanje stabala koja nisu plodnosila
ne remeti napred navedene principe.
Najvažniji momenat za uspeh prirodnog obnavljanja je taj da se seča doznačenih stabala na delovima sastojine bez podmlatka ili sa nedovoljno podmlatka po brojnosti izvrši u godini posle
punog uroda semena, znači onda kada je zrelo seme palo na zemlju. Seča stabala na delovima sastojine gde podmladak po brojnosti i kvalitetu zadovoljava ne zavisi od punog uroda
semena, i nju treba izvršiti prema uzgojnim zahtevima sastojine.
Grupimično - postupni sistem gazdovanja (FEMELCHLAGBETREIB)
Skupinasto - postupno gazdovanje
Na osnovu proučenih uslova sredine, sastojinskog stanja i bioloških karakteristika bukve, kao i željenog cilja gazdovanja za šume Nacionalnog Parka, dolazi se do zaključka da je bukove
šume (352) ovog područja potrebno obnavljati prirodnim putem, primenom grupimično - postupnog sistema gazdovanja ("FEMELCHLAGBETREIB").
Ovaj sistem obnavljanja je nastao kao težnja za pretvaranja jednodobnih šuma (351) u raznodobne ili raznodobne šume (352) kao takve održavati. Započeti sa grupimično - postupnim
gazdovanjem može se u bilo kom periodu života sastojine. Nov kvalitativan momenat u ovom sistemu gazdovanja što su u njemu urađeni i savremeni principi nege šuma. Leibungut
je ovaj sistem gazdovanja uzgojno oplemenio i podigao na još viši nivo. On negu vidi i u zrelom dobu sastojine, pri negovanju prirasta pojedinačnih stabala, ili grupe stabala pri
stvaranju pogodne sredine za izabrana, a ne slučajna podmlađivanja, stvaranja povoljnih uslova sredine za uspešan razvoj podmlatka, mladika i srednjeg doba sastojine. Sve se ovo u
grupimično - postupnom gazdovanju na malim površinama, bez oštrih prelaza jedno za drugim lepo odvija i usklađuje.
Kod ovog načina obnavljanja vrsta i oblik seča se slobodno biraju. Stabla se uklanjaju pojedinačno ili u grupama, a cilj uklanjanja stabala je obnavljanje bukove šume. Podmladna jezgra se
postepeno šire i spajaju prelazeći iz mladih u starije razvojne faze, čime se postiže željena raznodobnost. Tako će na kraju obnavljanja bukove šume na primarnom podmladnom
jezgru biti najstariji delovi sastojine, a oko njih što se ide dalje sve mlađi. Razvojne faze sastojine (zrelo doba, doba dozrevanja, srednje doba, doba mladika i podmlatka) se ređaju
jedno za drugim. U ovom sistemu gazdovanja, uzgajivač mora do maksimuma da koristi, kako mikrostanišne uslove u sastojini, tako i prirast svakog pojedinačnog stabla stare
sastojine. Obnavljanje bukove šume se usmerava u pravcu uklanjanja stare sastojine i širenju nove u željenom pravcu bez međusobne smetnje. Sve mere nege na pojedinim delovima
bukove šume se ređaju jedna za drugom u određenom vremenu i prostoru, a prate razvoj životnih faza pojedinih delova šume.
Podmladak se neguje još pomoću stabala stare sastojine bukve, kao i kasnije odgovarajućim sečama kao merama nege. Mere nege su ovde neposredno vezane za vreme i prostor. Kada se radi
o nezi (proredama) ovde nema poteškoća, koje se javljaju na primer kod prebirnog gazdovanja gde uzgajivač mora sa jednim zahvatom da objedini i seču obnavljanja i seču nege.
Druga karakteristika grupimično - postepenog sistema obnavljanja je, da se podmladno razdoblje kod njega za pojedine delove bukovih sastojina određuje slobodno prema potrebi.
Grupimično - postupni sistem gazdovanja ne priznaje ophodnju. Ovde vlada princip individualnosti i maksimalne stabilnosti bukovih šuma. Ophodnja ovde služi samo kao gruba
orijentaciona veličina, koja se slobodno prilagođava pojedinim delovima bukove šume (sastojini). Tako, ako je za ove bukove šume orijentaciono određena ophodnja od 120 godina,
to ne znači da se za najbolja stabla ili sastojinu ona neće produžiti i na 140 godina, ili ako je deo sastojine loš, da se ona neće poseći već u 70-oj ili 90-oj godini starosti.
Grupimično - postupno gazdovanje je kombinacija prebirnog i površinskog gazdovanja. Ono je od prebirnog gazdovanja usvojilo stablimično prebiranje, a od površinskog sistema gazdovanja
određen prostorni raspored.
Treća važna karakteristika ovog metoda je da ukupna površina pod šumama u fazi podmlatka i mladika ne sme da bude veća od 20 % ukupne površine sastojine. Ovo proizilazi iz logičnih
koncepcija ovog sistema i ukazuje na njegovu ekonomičnost, jer se vredno drvo može akumulirati samo u starijem periodu života sastojine.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
101
Četvrta odlika ovog sistema je što transportna granica, linija koja spaja podmladna jezgra u sastojini, radi izvlačenja drveta bez štete po obnovljeni deo sastojine, ima preventivno uzgojni. a
ne transportno tehnički karakter, kako je to slučaj kod nekih drugih metoda obnavljanja.
Na osnovu svega napred iznetog vidi se, da je za uspešno izvođenje grupimično-postepenog sistema obnavljanja bukovih šuma, neophodno detaljno poznavati prirodne uslove konkretnog
tipa šume, kao i najpogodnije metode nege konkretne sastojine, zasnovane na savremenim radikalnim principima nege kao i uvid u tržišne prilike, radi planiranja proizvodnog
ciklusa ali i svih drugih opštekorisnih funkcija šuma.
Kako je do skora u većem delu ovih šuma primenjivan metod slobodne tehnike gajenja, to grupimično-postupni sistem je po svojoj koncepciji njemu vrlo blizak. Nega šuma kao osnovni
princip i ovde ostaje dominantna komponenta. Sve ovo upućuje na činjenicu da se uređivanje šuma kod ovog sistema gazdovanja vrši po načelima prebirnih šuma.
Nega šuma, međutim kod primene grupimično - postupnog sistema gazdovanja, kao što se iz ranije iznetog vidi, izvodi se po principu jednodobnih visokih šuma.
8.2. Uputstvo za izvođenje radova na iskorišćavanju šuma
Priprema proizvodnje
Priprema proizvodnje u uslovima gazdovanja u ekonomskim šumama, kao i u šumama sa posebnom namenom, dobija veći i složeniji značaj. Poznato je da je dobra priprema proizvodnje
garant uspešnog toka proizvodnog procesa, kao i ostvarenja rezultata koji su projektovani.
Pripremu proizvodnje u iskorišćavanju šuma čine: projektovanje i izgradnja sekundarne mreže šumskih komunikacija, definisanje gravitacionih i radnih polja i transpotnih granica, izbor
tehnološke i transportne šeme i sl. Završni dokument koji je rezultat pripreme je izvođački plan. Ovaj dokument ima karakter projekta, kojim se stvaraju uslovi za realizaciju
gazdinskih mera utvrđenih Osnovom gazdovanja šumama. Njime se, pored rečenog, utvrđuje sečiva drvna zapremina i njena struktura, normativi za sve faze rada, transportne
distance, veličina finansijskih sredstava koja se ulaže u infrastrukturne objekte i dr.
Osnova za projektovanje tehnologije iskorišćavanja šuma je doznaka stabala za seču. Na osnovu podataka doznake, ustanovljava se količina drvne zapremine, njena struktura, utvrđuju
osnovni elementi za norme seče i izrade, a dobijaju se i drugi značajni podaci, pod uslovom da se prikupljanje podataka u toku doznake radi tako da je u potpunosti u funkciji
planiranja.
Na osnovu rečenog, proizilazi da se pripremom proizvodnje, uz odgovarajuća projektovanja, stvaraju uslovi za stručno i profesionalno realizovanje svih zadataka i gazdinskih mera
predviđenih starijim planskim dokumentima. Iz tih razloga je nužno da se ovakvi planski dokumenti rade timski, od strane specijalista za pojedine oblasti. Ovo se naročito odnosi na
izvođačke planove koji se rade za objekte čija funkcija nije prevashodno ekonomska.
Osnovni cilj koji se želi dostići, a kojim se rukovodi pri izboru ili projektovanju tehnoloških metoda iskorišćavanja šuma i izboru tehnike rada za izvođenje uzgojnih ili zaštitnih mera sečom
naročito u parkovima prirode je minimum šteta na preostalim stablima u sastojini, zemljištu i dr.
Pri ovako strogo postavljenim uslovima, može se postaviti pitanje: Jesu li oni dostižni ?. Odgovor je svakako potvrdan. Pri današnjem stepenu usavršenosti tehničkih sredstava i opreme, kao i
dostignutom nivou tehnologije, moguće je zaštititi od eventualnih oštećenja svako stablo, svaku podmlađenu grupu, svaku prirodnu retkost.
Na osnovu rečenog, čini se da problem ne postoji. Potrebno je samo, u zavisnosti od specifičnosti objekta na kome se seče izvode, primeniti odgovarajuća tehničko - tehnološka rešenja i
uzgojne ili zaštitne mere će biti efikasno izvršene.
Međutim, prilikom izvođenja svih vidova seča u objektima sa posebnom namenom, a to znači i u parkovima prirode dolazi do pojava različitih šteta. Očigledno je da se ovde radi o
svojevrsnom anahronizmu. U šumama parkova prirode u kojima bi trebalo da je predominantna ekološka funkcija šuma, uz primerene aktivnosti na zaštiti prirodnih retkosti, pri
izvođenju gazdinskih mera dolazi do nastanka šteta različitog vida. Oblik, veličina i intenzitet ovih šteta nije ništa manji od onih koje se susreću u ekonomskim šumama.
Ovakvo stanje je rezultat činjenice, da se za seču i izradu, kao i za prvu fazu transporta u šumama parkova prirode primenjuju identična ili u manjoj meri modifikovana tehničko tehnološka
rešenja koja se primenjuju u ekonomskim šumama..
Do ovakvog stanja dovodi okolnost da su tehničko tehnološka rešenja kojima se stvaraju uslovi za visok stepen zaštite, po pravilu srazmerno skupa, odnosno rezultuju srazmerno visoke
troškove po jedinici zapremine.
U vremenu koje dolazi, nužno će se nametnuti potreba za uvođenjem tehnoloških rešenja u oblast seče i izrade kao i u prvu fazu transporta, koja će u svojoj suštini imati potrebni nivo
karakteristika koje imaju puno ekološko opravdanje, bez obzira na povećane troškove koje takva rešenja rezultuju. Takve, može se reći ekološke tehnologije, ukoliko želimo punu
zaštitu šuma kao resursa prvog reda u nacionalnoj ekonomiji, postaće nužne ne samo u šumama zaštićenih objekata prirode, već i u šumama sa pretežno ekonomskom funkcijom.
Metode seče u sastojinama
Za realizaciju projektovanih uzgojnih mera sečom, primenjuju se različite metode. Njihov izbor uslovljava veliki broj faktora. Među njima karakter i funkcije šuma igraju prvorazrednu
ulogu. Ne obrazlažući zasebno svaki od tehnoloških metoda seče, ukazaće se na osnovne karakteristike metoda čija se primena na području Nacionalnog paraka Đerdap.
Takođe će se istaći glavni razlozi koji su opredelili izbor ovih metoda. Obzirom na istaknute karakteristike i namenu šuma Nacionalnog parka Đerdap šumskog područja, kao i visok nivo
zahteva za zaštitom preostalih stabala u sastojini u toku seče i prve faze transporta, kao i potrebe za zaštitom podmladka i zemljišta, izbor tehnoloških metoda se značajno sužava.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
102
Za uslove gazdovanja šumama Nacionalnog parka Đerdap se predlaže primena klasičnog sortimentnog metoda i metoda delova debala. Svakako, svaki od ovih metoda treba primeniti u
adekvatnim terenskim i sastojinskim situacijama, kao i u zavisnosti od uzgojnog zahvata koji se izvodi.
Svaki od predloženih metoda ima prednosti, ali i nedostataka u odnosu na druge tehnološke metode. Predloženi su zbog što će u uslovima ovog područja njihova primena, ukupno uzev, dati
najpovoljnije efekte.
Metod delova debala treba primenjivati u toku izvođenja prorednih seča, kako u prirodnim šumama, tako i u veštački podignutim zasadima. Takođe, ovaj metod treba primeniti pri realizaciji
svih seča u fazi obnove, izuzev završnog seka. Prilikom izvođenja završnog seka, treba primeniti sortimentni metod, u njegovom izvornom ili u izvesnoj meri modifikovanom
obliku. Ovaj metod treba primeniti i u svim sastojinskim situacijama u kojima je znatnije izražena potreba za zaštitom u bilo kom obliku.
Metod delova debala
Primena metoda delova debala se predlaže iz razloga svođenja jediničnih troškova proizvodnje na najmanju moguću meru. Ovo se postiže maksimalnim racionalisanjem troškova u prvoj fazi
transporta. Naime, privlačenjem delova debala iz šume do privremenog stovarišta, unifikuje se prva faza transporta. Istim transportnim sredstvom se privlače sve kategorije drveta,
izuzev drveta od grana (oko 10 % od ukupne količine), koje će se izrađivati i transportovati na klasičan način.
Metod delova debala, kao metod koji treba pretežno primenjivati pri sečama ovom području, kako u zaštitnim tako i u šumama koje su izvan režima zaštite, treba u potrebnoj meri prilagoditi
u uslovima povećanih zahteva za zaštitom. Iz tih razloga, pored usmerene seče, kojom se sva stabla usmeravaju tako da se na najlakši način mogu prići sredstvom u prvoj fazi
transporta, prilikom izrade delova debala, odnosno prilikom prethodnog krojenja, delovi debala nesmeju prelaziti dužine veće od 8 metara. Na taj način će se pričiniti samo
neizbežne štete na preostalim stablima, podmlatku i zemljištu.
Ovo ograničenje će kao rezultat imati unekoliko više troškove po jedinici proizvoda u odnosu na uobičajeno prethodno krojenje, ali će istovremeno broj i stepen oštećenja biti značajno
smanjen. No i pored relativno malih dužina delova debala, što bi se moglo okarakterisati kao izvestan nedostatak u odnosu na uobičajeni način rada, zadržaće se sve prednosti koje
ovaj metod ima u odnosu na druge. Ovo se najpre odnosi na već rečenu unifikaciju sredstava u prvoj fazi transporta.
Prilikom izrade izvođačkih planova, pri podeli sečišta na transportna i radna polja, obavezno je utvrđivanje opšteg smera pada stabala. Prilikom realizacije izvođačkog plana, svako
odstupanje od opšteg smera pada stabala, mora biti verifikovano od odgovornog rukovodioca sečišta. Ovo je samo jedan od elemenata tehnološke discipline, čije je poštovanje nužan
preduslov za uspešnu primenu projektovane tehnologije.
Prilikom izrade delova debala, nužno se moraju obrubiti njihova čela na onoj strani za koju će se u prvoj fazi transporta kačiti užetom traktorskog vitla. Ovo podrazumeva i razdvajanje čela
delova radi njihovog lakšeg mimoilaženja u toku privlačenja od mesta izrade, do mesta na kome će biti formiran traktorski tovar. Neobrubljeni obli sortimenti oštećuju žilje
preostalih stabala, kao i stabala u pridanku, zatim podmladak i zemljište. Pored toga i režim vuče je nepovoljniji, jer su povećani utroškom vremena na obrubljivanje u toku radne
operacije obrada oblog drveta.
U realizaciji prorednih seča u prirodnim šumama, kao i u veštački podignutim zasadima, predlaže se takođe primena metoda delova debala.
Sva stabla se seku i obaraju strogo po unapred određenom opštem smeru obaranja stabala. Mogu biti obarana tanjim ili debljim krajem prema sabirnoj liniji, što zavisi od dimenzija stabala,
sastojinskih uslova i nagiba terena. Prilikom seče stabala na sabirnim linijama, nužno je sve panjeve odseći tako nisko, da ne budu smetnja prilikom privlačenja.
Pri primeni ovog metoda u proređivanju, pojavljuje se nova radna operacija. To je radna operacija ručno prikupljanje debala. Tom radnom operacijom, sekač i njegov pomoćnik prikupe,
vučom po zemlji ili nošenjem, sve delove debala na trasu sabirne linije. Pri tome koriste specijalna klešta ili kuke za ovu namenu. Da li će se delovi debala privlačiti ili iznositi
zavisi od dimenzija i mase komada. Sve delove debala treba složiti u snopove na rubove sabirnih linija u simetričnom rasporedu. Snopove treba slagati tako da se prilikom
privlačenja po sistemu sabirnog užeta, svi oni kreću po rezultujućoj putanji koja ide sredinom sabirne linije.
Prilikom slaganja snopova, delove debala u jednom snopu treba slagati ili tanjim ili debljim krajem napred. U protivnom će se prilikom privlačenja pojedinačni komadi izvlačiti, što može
praviti dodatne probleme. Takođe delove debala treba slagati na kraću oblicu podmetnutu pod prednji kraj snopa, na udaljenosti od oko pola metra od njegovog čela. Na taj način će
se značajno olakšati vezivanje tovara prilikom privlačenja, a i pokretanje tovara će to biti znatno olakšano. Ovo zbog toga što će se umesto otpora trenja klizanja tovara o podlogu, u
početku vuče pojaviti trenje kotrljanja. U toku slaganja snopova, njihove zadnje krajeve treba okretati od sabirne linije, pa čak ostaviti jednim delom izvan nje, da bi se izbeglo
zapinjanje tovara jednog o drugi u toku privlačenja.
Sortimentni metod
Ovaj tehnološki metod, kako je već rečeno, treba primenjivati u svim sastojinskim situacijama u kojima postoji potreba za naglašenijim nivom zaštite po bilo kom osnovu. Ovo se pre svega
odnosi na tzv. završene seče pri sečama obnavljanja.
Pri primeni ovog metoda, takođe se u potpunosti mora vršiti usmerena seča. Svi sortimenti iz kategorije tehničkog oblog drveta se moraju obrubiti na onoj strani za koju će u prvoj fazi
transporta biti kačeni. Njihova se čela takođe moraju razdvojiti radi lakšeg mimoilaženja u toku privlačenja.
Naravno, ne treba naglašavati da je pri apliciranju i u toku izvođenja oba tehnološka metoda seče i izrade, potrebno preduzeti sve mere da se izbegne nastojanje onih šteta, koje spadaju u
kategoriju izbeživih. Ovo će biti moguće samo ako se dosledno izvršavaju svi tehnološki zahvati, uz punu primenu tehnološke i radne discipline.
Obzirom da će radove na korišćenju šuma izvoditi treća lica kao usluge, nužno je izvršiti adekvatnu organizaciju u okviru Nacionalnog parka Đerdapda se kroz permanentnu i kompletnu
kontrolu osigura potrebna zaštita preostalih stabala, podmlatka i zemljišta u toku izvođenja radova.
Predlog važnijih mera za unapređenje tehnologije iskorišćavanja šuma
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
103
Obzirom na okolnost da će se radovi na iskorišćavanju šuma Nacionalnog parka Đerdapizvoditi kao usluge, prilikom njihovog ugovaranja treba naročito voditi računa o okolnostima koje će
se naznačiti, a sa ciljem obezbeđenja odgovarajuće zaštite šumskih ekosistema u kojima će se ti radovi izvoditi.
Najveći značaj za efikasnu primenu tehnoloških metoda seče i izrade i prve faze transporta otvaranje šuma primarnom i sekundarnom mrežom šumskih komunikacija.
Obzirom da je sredstvo izbora u prvoj fazi transporta u uslovima koji pretežno vladaju na području Nacionalnog parka Đerdaptraktor sa vitlom, mrežu šumskih komunikacija treba saobraziti
i po strukturi i po gustini ovom transportnom sredstvu.
Bez obzira na to ko će vršiti radove na seči i prvoj fazi transporta, puna odgovornost za dosledno poštovanje uslova i obaveza predviđenih planskim dokumentima leži na odgovarajućim
službama Šumskog gazdinstva. One su dužne da obezbede adekvatne mehanizme kontrole i spreče nastajanje šteta bilo kog vida koje je moguće izbeći. Ovo se odnosi kako na
kontrolu u toku izvođenja radova, tako i u toku izbora izvršioca radova.
Naročito je značajno u postupku izbora izvršioca radova, proveriti njegov bonitet sa aspekta tehničke opremljenosti a i sa aspekta stručne osposobljenosti.
Privlačenje i transport drveta
Kod oba predložena tehnološka metoda seče i izrade, ključna faza rada je prva faza transporta. To je i razlog što seča i obaranje stabala moraju biti u punoj meri u funkciji privlačenja. Sva
stabla treba obarati usmereno, tako da se posle njihovog kresanja i potrebnog prerezivanja, delovi debala što je moguće lakše, uglavnom ručno i uz odgovarajuća oruđa, privuku do
tzv. sabirnih linija. Po sabirnim linijama će se užetom vitla, a po sistemu sabirnog užeta, tovari privući do traktora, a zatim traktorom do privremenog stovarišta.
Za sabirne linije treba koristiti postojeće, adekvatno orjentisane "svetlosne koridore". Sa ovih, budućih sabirnih linija treba, prema potrebi, ukloniti poneko stablo koje predstavlja smetnju
privlačenju. Tamo gde se nemogu uočiti ovakve, od prirode formirane trase, treba ih obeležiti (trasirati) u potrebnom broju i na potrebnom rastojanju, i sa njih ukloniti sva stabla.
Naravno, ovaj postupak ne treba provoditi šematizovano, već slobodnije. Ukoliko se na planiranoj trasi sabirne linije nađe neka vrednija grupa stabala ili neko stablo budućnosti,
celishodno je trasu sabirne linije pomeriti metar ili dva u jednu ili drugu stranu, i na taj način sačuvati ova stabla. Ovim postupkom se ne uvodi šematizacija u proređivanje, već se
stvaraju uslovi za primenu mehanizovanih sredstava u prvoj fazi transporta.
Obzirom da se prosecanjem sabirnih linija samo stvaraju predpostavke za mehanizovano privlačenje, a da su širine sabirnih linija svega oko 2 metra, one će se veoma brzo zatvoriti. Tako se
pri primeni ovakvog tehnološkog metoda može govoriti o potpunom uvažavanju svih biološko ekoloških zahteva uz efikasno i ekonomski profitabilno proređivanje.
Sabirne linije se pod odgovarajućim uglom ulivaju u traktorske vlake. Ugao ulivanja sabirnih linija u traktorsku vlaku, uslovljen je sastojinskim uslovima i nagibom terena. Veoma je
značajno da on bude odgovarajući, jer će se na taj način izbeći zapinjanja i ukleštenja prilikom izvlačenja tovara sa sabirne linije na vlaku.
Mrežu transportnih vlaka treba razvijati, tako da se omogući potpuna primena mehanizacije u prvoj fazi transporta. Ona, kako je već rečeno, zavisi od mogućnosti privlačenja traktorskim
vitlom na vlaku. Bez obzira na gustinu, vlake moraju imati odgovarajuće tehničke elemente, koji će biti u funkciji zaštite šumskih ekosistema sa jedne strane, i u funkciji efikasnog
korišćenja šuma sa druge .
Najznačajniji tehnički element o kome se mora prilikom trasiranja vlaka voditi računa je uzdužni nagib. On je značajan sa aspekta vuče, ali je naročito važan sa aspekta erozije. Na području
Nacionalnog parka Đerdap, uzdužni nagib vlaka ne sme prelaziti 10 %. Izuzetno, na kraćim deonicama, kojima se vlakom odvaja od kamionskog puta, ovaj nagib može biti
maksimum 15 %. Na ovaj način bi se obezbedila zaštita od erozije, a istovremeno obezbedili povoljni uslovi vuče.
Optimalna gustina primarne mreže šumskih komunikacija uslovljena je, pored ostalog, i troškovima privlačenja drvnog materijala po vlakama. Iz tih razloga bi u programima otvaranja svih
gazdinskih jedinica trebalo težiti da srednja distanca privlačenja po vlakama ne bude veća od 700 metara. Ovo odgovara gustini vlaka od oko 15m/ha.
Što se tiče gustine mreže traktorskih vlaka ona bi u uslovima obostranog privlačenja traktorskim vitlom, uz uslov da maksimalni dohvat užeta traktorskog vitla bude 50 m, trebalo da iznosi
optimalnih 100m/ha, a u uslovima jednostranog privlačenja 200 m/ha.
8.3. Uputstvo za vođenje evidencije gazdovanja šumama
Zakonom o šumama "Korisnik šuma" je dužan da u osnovama, programima i projektima , evidentira izvršene radove na zaštiti, gajenju i seči šuma.
Radovi izvršeni u toku godine evidentiraju se najkasnije do 31. marta naredne godine. Evidentiraju se provereni podaci o izvršenim šumsko-uzgojnim radovima, sečama po vrsti drveća,
izrađenim šumskim saobraćajnicama i ostalim objektima i iskorišćenim drugim šumskim proizvodima.
Radovi na gajenju šuma (pošumljeno neobraslo zemljište, rekonstruisane degradirane i devastirane šume, šikare i šibljaci, pošumljene neobrasle površine nastale čistom sečom ili dejstvom
elementarnih nepogoda, plantaže i sl.), izgrađene šumske saobraćajnice i drugi objekti koji imaju karakter investicionih ulaganja i infrastrukturnih radova, evidentiraju se na osnovu
dokumentacije o izvršenom prijemu tih radova (kolaudacija).
Evidentiranje izvršenih radova u OGŠ na seči i gajenju šuma vrši se na obrascima "Plan gajenja šuma - Evidencija izvršenih radova na gajenju šuma", "Plan seča obnavljanja (jednodobne
šume) - Evidencije izvršenih seča"," Plan seča obnavljanja (raznodobne šume) - Evidencija izvršenih seča" i "Plan prorednih seča - Evidencija izvršenih seča". Izvršeni radovi
šematski se prikazuju na privrednim kartama sa naznakom površine, količine i godine izvršenja radova.
Evidentiranje radova u OGŠ izvršenih u toku godine vrši se po sastojinama, odelenjima i gazdinskim klasama.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
104
Evidentiranje radova u OGŠ izvršenih u toku godine vrši se po gazdinskim klasama i gazdinskim jedinicama sa rekapitulacijom za svaku kalendarsku godinu, a izvor podataka su evidencije
u OGŠ.
Bruto zapremina doznačenog drveta u OGŠ unosi se nakon izvršene seče iz doznačnih knjiga, a neto zapremina šumskih sortimenata utvrđena na mestu seče, iz dokumentacije korisnika.
Drvna zapremina u doznačnim knjigama obračunava se po istim zapreminskim tablicama po kojima je bila obračunata drvna zapremina sastojina u OGŠ.
Ostvareni prinos razvrstava se prema vrsti prinosa na glavni prinos (redovni, vanredni i slučajni) i prethodni prinos ( redovni i slučajni) i prema sortimetnoj strukturi na oblo i prostorno.
Glavni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabla po planu seča obnavljanja jednodobnih i raznodobnih šuma, kao i drvnu zapreminu slučajnih prinosa iz ovih šuma. i posečenu
drvnu zapreminu slučajnih prinosa u sastojinama dva najstarija dobna razreda kod odabrane ophodnje.
Predhodni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviđena planom prorednih seča i slučajne prinose u sastojinama koje su planirane za proredne seče.
Redovan prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviđena planom prorednih seča i planom seča obnavljanja (jednodobne i raznodobne šume).
Vanredni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala sa površina koje će se koristiti za druge svrhe osim za proizvodnju drvne zapremine.
Slučajni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja nije predviđena za seču planom seča obnavljanja (jednodobne i raznodobne šume) i planom prorednih seča, a potreba za
njihovom sečom je slučajnog karaktera i rezultat je elementarnih nepogoda ili drugih nepredvidivih okolnosti.
8.4. Smernice za sprovođenje radova na zaštiti šuma
Osnovni zadatak zaštite šuma je da se u gazdovanju šumama eliminiše u što većoj meri štetni faktori. U tom smislu gazdovanje se mora obaviti stručno uključujući preduzimanje preventivnih
mera zaštite.
Savremeni zahtevi preventivne zaštite šuma su:
1.
2.
3.
4.
5.
Na staništu preventivno osigurati vrstu kojoj to stanište odgovara.
Isključiti podizanje monokultura (posebno četinara).
U svim prilikama gde to uslovi staništa omogućuju podizati gajiti raznodobne i mešovite sastojine.
Čiste sastojine svih vrsta drveća, ukoliko to prilike staništa omogućavaju, prevoditi u mešovite i raznodobne.
Blagovremeno uvođenje i dosledno sprovođenje svih mera nege, kojima se postiže mnogobrojni pozitivni efekti po:
- zemljište (moguće poboljšanje humifikacije i nastanak zemljišta povoljnih fizičkih, hemiskih i bioloških osobina);
- sastojinu (nastankom jačih kruna većeg asimilacionog i prirodnog potencijala, nastaju i stabla i sastojine veće vitalnosti, kao povoljnijeg odnosa visine i debljine odnosno
manjeg stepena vitalnosti, te prema tome i otpornosti na sve negativne uticaje iz spoljne sredine - vetra, leda, snega).
6.
Strogo uspostaviti šumski red u užem i širem smislu:
- pod šumskim redom u širem smislu podržava se održavanje povoljnijeg zdravstvenog stanja šuma, koje se postiže blagovremenim i radikalnim izvođenjem sanitarnih seča,
odnosno uklanjanjem sušika, "umirućih stabala", izvala, vetroloma, kao i svih stabala za koje se može oceniti da su umanjene vitalnosti;
- u suštini sanitarne seče i mere nege su najefikasniji način preventivnog delovanja na zaštiti šuma.
7.
Najstrožijim sprovođenjem (uvođenjem i održavanjem) šumskog reda u užem smislu, pod kojom podrazumevati uvođenje šumskog reda posle seče (slaganje otpatka - granjevine i sl.
na propisan način), prekraćivanjem visokih panjeva, korenja panjeva i debljih žila, obradom izvala cepanjem žila radi sprečavanja obrazovanja karpofila, tretiranjem zdravih
panjeva biopreparatima ili boraksom, itd.
Preventivne mere mogu biti uspešne samo ukoliko se biljne bolesti ili štetni insekti na vreme otkriju, što je jednostavan stručni posao, ali koji zahteva izveštajnu službu i
osposobljenost stručnog kadra da utvrdi stanje (dijagnozu) i proceni dalji razvoj (prognozu), kao i sve eventualne mere suzbijanja.
8. U cilju zaštite od požara:
1. postaviti table upozorenja o opasnostima od požara,
2. dosledno sprovoditi zakonske propise od požara,
3. osigurati nadzornu službu i kontrolu kretanja mogućih izazivača požara (čobani, turisti),
4. osigurati stalnu protivpožarnu službu u sezoni najveće ugroženosti od požara,
5. smanjiti na najmanju meru površine livade koje se ne kose,
6. vaspitnim delovanjem preko sredstava informisanja delovati na javnost u celini u smislu povećanja svesti o velikoj opasnosti od šumskih požara.
9.
U cilju smanjenja oštećenja od šumske paše i stoke:
-
obeležiti površine na kojima je paša dozvoljena odnosno zabranjena,
utvrditi progonske puteve do ispašišta i pojila,
osigurati kontrolu pašarenja.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
105
10. Zaštita od snega, leda i jakih vetrova se najpotpunije obezbeđuje negovanjem "sastojina, a od jakih vetrova još i oblikovanjem raznodobnih sastojina prilagođenih pojedinačnih
stabala ili grupe stabala za opstanak na slobodnom položaju, kao i oblikovanje" i zaštitom plašta (ivice) šume.
Mere neposredne zaštite
Suzbijanje potkornjaka izvoditi pomoću lovnih stabala.
Populaciju gubara pratiti i po potrebi, ako dođe do gradacije primeniti neki od savremenih insekticida, imajući u vidu potrebu obezbeđenja saglasnosti od Zavoda za zaštitu prirode.
Sva oštećenja stabala (zasecanjem mezgrenjem, loženjem vatre u šupljinama i uz pridanke, i sl.) je teško suzbiti. Jedino je moguće na taj način oštećena stabla ukloniti sečom.
Za gašenje požara neophodno je planom o zaštiti od požara imati pripremljeno, obučeno i spremno jezgro, odnosno grupe za gašenje sa posebno osposobljenim vođstvom grupe (inženjeri,
tehničari, predradnici). Grupe za gašenje požara mora biti opremljena odgovarajućom opremom, koja je po količini i strukturi utvrđena planom zaštite i suzbijanja požara.
8.5. Uputstvo za izradu izvođačkog projekta gazdovanja šumama
Zakon o šumama obavezuje sve korisnike šuma da izrađuje izvođački projekat gazdovanja šumama i to najkasnije do 31.10 tekuće godine. Godišnji izvođački projekat azdovanja šumama iz
stava 1, ovog člana, mora da bude u skladu sa važećem osnovom.
Osnovna jedinica za koju se izrađuje projekat je odelenje (izuzetno za više odeljenja(sliv)), u okviru koga se obavezno vodi računa o eventualnoj podeli na sastojine (odsek). U okviru osnovne
jedinice plana, izdvajaju se uzgojne jedinice koje čine delovi odelenja u kojima se planiraju iste uzgojne mere.
Pod gravitacionim poljem, podrazumeva se površina odelenja koja ima zajednički pravac privlačenja šumskih sortimenata, uslovljen konfiguracijom terena ili stanjem sastojina i planiranim
uzgojnim merama.
Pod transportnom granicom, podrazumeva se linija uslovljena reljefom terena i stanjem sastojina sa koje se razilaze pravci transporta šumskih sortimenata sa površine na kojoj se izvode
radovi na gajenju šuma.
Izvođačkim planom se po odeljenjima (odsecima) za svaku uzgojnu jedinicu zavisno od uzgojnih potreba te jednice (sastojine) naročito utvrđuje: mesto, vrsta, obim, način, rok, redosled i
dinamika izvođenja radova na gajenju i korišćenju šuma, potreba u sadnicama, semenu i drugom materijalu, radnoj snazi, mehanizaciji i drugim sredstvima rada, saobraćajnoj
mreži, finansijskim sredstvima i dr.
Izvođački plan izrađuje se na osnovu odredbi plana razvoja šumskog područja, osnova, i programa gazdovanja, podataka i zapažanja neposredno prikupljenih na terenu u vremenu najviše 12
meseci pre njegovog donošenja, analize uslova staništa, stanja sastojina i privrednih prilika i kritičke ocene uspeha dosadašnjeg gazdovanja šumama.
Izvođački plan se sastoji iz tekstualnog dela, tabelarnog dela i skica.
Tekstualni deo izvođačkog plana sadrži opis staništa i sastojine, obrazloženje opšteg i etapnog uzgojnog cilja, obrazloženje eventualnih bitnih razlika stanja sastojine i planiranih radova
prikazanih u OGŠ i u ovom planu, prikaz redosleda izvođenja radova na gajenju šuma i načina izvođenja tih radova i prikaz tehnologije i organizacije rada na seči, izradi i
privlačenju šumskih sortimenata.
Tabelarni deo izvođačkog plana naročito sadrži podatke: o površini uzgojnih jedinica, vrsti i obimu radova na gajenju i korišćenju šuma, količini, vrsti i starosti sadnog materijala, drugim
sretstvima rada i materijalu za izvođenje pripremnih i glavnih radova na gajenju i korišćenju šuma.
Izvođačkom planu se prilaže skica odelenja u razmeri 1:5000 ili 1:10000, sa obaveznom vertikalnom predstavom terena, u kojoj se kartografski označavaju osobenosti staništa i sastojina
postojeće i projektovane saobraćajnice (pristupne i unutrašnje), gravitaciona radna polja, transportne granice, pravci privlačenja šumskih sortimenata i njihova povezanost sa
postojećim saobraćajnicama, kao i granice uzgojnih jedinica sa oznakama naznačenim u legendi skice.
Identifikovanje osobenosti sastojina na terenu u zavisnosti od sastava, sklopljenosti, podmlađenosti, uzrasta, zdravstvenog stanja, kvaliteta drvne mase i dr, krokiraju se na skici i obeležavaju
kao posebne uzgojne jedinice u okviru izvođačkog plana.
Radovi na gajenju šuma i korišćenju šuma iskazuje se po odeljenjima i vrstama rada.
Pri utvrđivanju vrste i obima radova na gajenju i korišćenju šuma u uzgojnoj jedinici, odnosno u gravitacionom radnom polju vrši se obavezno odabiranje i obeležavanje stabala za seču u
skladu sa odredbama opšte i posebne osnove.
Doznačena drvna masa razvrstava se na sortimente po vrstama drveta.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
106
8.6. Vreme seče šuma
Zakon o šumama (Sl.gl. RS br.30/2010) član 59. glasi:"U šumama koja se prirodno obnavljaju seča šuma vrši se po pravilu u doba mirovanja vegetacije". “Vreme,način i vrsta seče šuma
određuje se osnovom odnosno programom".
U skladu sa napred iznetim, a uvažavajući prirodne, ekonomske i druge uslove za područje gde se ova gazdinska jedinica nalazi, kao i stanje šuma ove gazdinske jedinice vreme seča šuma se
određuje i to:
-
Za sastojine u kojima se vrše oplodne seče (seče obnavljanja) seča stabala vršiće se u doba mirovanja vegetacije.
U sastojinama gde se vrši rekonstrukcija (čista seča) seču stabala izvršiti u toku letnjih meseci (jun - avgust) kako bi se smanjila izdanačka snaga ovih sastojina.
U ostalim sastojinama seča stabala može da se vrši tokom cele godine, s tim da se redukuje u prva dva meseca vegetacionog perioda (maj, jun).
8.7. Uputstvo za primenu sertifikacije šuma
Proces sertifikacije je dobrovoljan. Kandidat podnosi prijavu sertifikacionom telu. Posle prijavljivanja kandidata, predstavnik sertifikacionog tela vrši predocenjivanje. Predocenjivanje znači
da predstavnik sertifikacionog tela upoznaje organizaciju gazdovanja - kandidata. U procesu predocene analiziraju se neslaganja između trenutnog gazdovanja kandidata i
gazdovanja koje zahteva standard. Predlažu se mere za njihovo otklanjanje.
U periodu između predocene i glavne ocene, ispravljaju se uočena neslaganja između gazdovanja "na terenu" i gazdovanja koje zahteva standard. Zatim se poziva predstavnik sertifikacionog
tela na glavnu ocenu. Glavna ocena uključuje pripremu i prikupljanje informacija, pregled dokumentacije, konsultaciju zainteresovanih strana, terenski pregled, analizu prikupljenih
informacija i upoređivanje sa FSC standardom.
Za neusaglašenost između načina gazdovanja koje primenjuje kandidat za sertifikat i gazdovanja koje zahteva standard, sertifikaciono telo predviđa tri vrste primedbi: preporuka (u pitanju je
manja neusaglašenost, nema vremenskog roka za ispunjenje), uslov (veća neusaglašenost, postoji zadati vremenski rok), a neispunjenje uslova prelazi u preduslov (strogi uslov sa
kratkim vremenskim rokom, ako se ne ispuni nastupa suspenzija sertifikata do njegovog ispunjenja). Krajnja mera je oduzimanje sertifikata.
Ako kandidat otkloni sve veće neusaglašenosti i kada je recenzija izveštaja pozitivna, sertifikaciono telo dodeljuje sertifikat na rok od pet godina. Monitoring posete (redovne godišnje i
eventualno vanredne kontrole) ispituju usaglašenost gazdovanja nosioca sertifikata sa FSC standardom. Posle 5 godina, ponavlja se proces sertifikacije.
8.8. Uputstvo za primenu tarifa
Pri obračunavanju zapremine kod pojedinih vrsta drveća koristiti sledeće tablice (tarife):
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Grab- grab (izdanačka)-Srbija
Cer-cer- sladun (izdanačka)-Srbija
Sladun-cer- sladun (izdanačka)-Srbija
Cer (visoke šume) – Ravni Srem
Kitnjak- kitnjak (visoke šume)-Srbija
Kitnjak- kitnjak (izdanačka)-Srbija
Bukva- bukva (visoke šume)-Srbija
Bukva- bukva (izdanačka)-Srbija
Bagrem-bagrem (veštački podignute šume)
Crni Bor - crni bor - Srbija
Smrča –Tara
Beli Bor-Srbija
Lipa ( izdanačke šume ) – Fruška Gora
Vrba – Vojvodina
Bela topola – Vojvodina
Jela - Tara
Stabla koja se pojedinačno javljaju u odseku (sastojini) obračunavaju se po tarifama za glavnu vrstu drveća u odseku.
Kod sastojina čija je zapremina procenjene, koristiti poslednji tarifni niz (visinski stepen) u tablicama za određenu vrstu drveća.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
107
8.9. Uputstvo za vođenje šumarske hronike
U knjigu šumske hronike koja je sastavni deo ove osnove, unose se, po odeljenjima i odsecima (sastojinama važniji podaci i događaji od značaja za život šume i razvitak sastojina. Pri tome se
ne zadovoljava samnjihovim registrovanjem, već se analiziraju uzroci koji su do njih doveli i posledice po šume i šumsko gazdoU ovu knjigu unose se i fenološka zapažanja - po
godinama uroda semena, o trajanju vegetacione periode, listanja, opadanja lista, cvetanje i sl. po vrstama drveća i delovima gazdinske jedinice. Od bitnog značajauticaj nadmorske
visine, ekspozicije i drugi uslovi staništa, što je takođe neophodno evidentirati.
Veoznačajno obezbediti podatke najbližih meteoroloških stanica.
Šumsku hroniku za gazdinsku jedinicu vodi zaduženi radnik revirni inženjer (dipl. inž. šumarodnosno reonski čuvar šuma raspoređeni na poslovima rukovođenja i čuvanja u predmetnoj
gazdinskoj jedinici.
Kod vođenja šumske hronike, kako je već napomenuto, ne sme zadovoljiti samo registrovanje događaja, stamera, već treba analizirati uzroke koji su do njih doveli i posledice koje iz njih
proizilaze i mogu se desiti.
Posebno registrovati:
- sve promene graničnih tačaka, linija, međa i površina,
- sva otuđenja ili pribavljanja novih poseda,
- stanje enklava, poluenklava, prigraničnih privatnih poseda i njihov uticaj na gazdovanje,
- stanje saobraćajnica (novoizgrađene, razna oštećenja i sl.),
- stanje postrojenja i sredstava rada,
- stanje kadrova i personalne promene,
- vremenske prilike i njihov uticaj na ekosisteme,
- poplave,
- suše,
- kasne i rane mrazeve,
- vetroizvale, vetrolome, snegolome i sl.,
- napade insekata i biljnih bolesti i štetočina (intenzitet, prognoze, mere borbe),
- požare (stanje preventivnih mera, sredstava protivpožarne opremljenosti),
- prilike lova i ribolova,
- fenološka opažanja kod glavnih vrsta drveća (početak listanja, razvijanje lista, uvenuće i opadanje),
- trajanje vegetacione periode (uticaj nadmorske visine, ekspozicije i dr.),
- cvetanje i prognoza uroda - predlozi,
- svih pojava i vidova zagađivanja životne sredine, preduzete mere sprečavanja, saniranja i sl.,
- ostalo.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
108
9.0. EKONOMSKO – FINANSIJSKA ANALIZA
Vrednost šuma gazdinske jedinice “Crni Vrh”, određuje vrednost dubeće zapremine i vrednost mladih sastojina.U iskazanim vrednostima nije vrednovana opštekorisna funkcija šuma, kao i
vrednost korišćenja ostalih šumskih resursa.
Vrednost šuma utvrđena je metodom sadašnje sečive vrednosti.Kod ove metode utvrđuje se vrednost drvne zapremine na panju uz pretpostavku da se ista koristi pod istim uslovima kao
etat,uz dodatak vrednosti mladih sastojina
Radi utvrđivanja procene vrednosti šume po ovoj metodi urađeno je sledeće:
•
•
•
•
izračunata neto drvna zapremina;
utvrđena je sortimentna struktura;
utvrđene su tržišne cene m³ neto drvne zapremine po vrstama drveća i sortimentima ostvarene u 2010. godini
izračunata vrednost mladih sastojina
9.1. Obračun vrednosti šuma
9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine
Na osnovu zatečenog stanja šuma utvrđena je kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine, i prikazana je sledćom tabelom:
SORTIMENTI
Vrsta
drveća
Bruto
Otpad
Neto
m3
m3
m3
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
Bk
353967.1
53095.1
300872.0
1203.5
8424.4
2407.0
24069.8
36104.6
36104.6
12034.9
120348.8
180523.2
180523.2
Kit
85779.1
12866.9
72912.2
291.6
2041.5
583.3
5833.0
8749.5
8749.5
2916.5
29164.9
43747.3
43747.3
Cer
9110.5
1366.6
7743.9
774.4
6969.5
6969.5
Gr
7385.7
1107.9
6277.9
6277.9
6277.9
Slad
5677.6
851.6
4826.0
2895.6
2895.6
Otl
3064.6
459.7
2604.9
2604.9
2604.9
Jav
1014.6
152.2
862.4
517.5
517.5
Kln
908.0
136.2
771.8
771.8
771.8
Mle
830.6
124.6
706.0
2.8
19.8
5.6
56.5
84.7
84.7
28.2
282.4
423.6
423.6
Bjas
323.3
48.5
274.8
1.1
7.7
2.2
22.0
33.0
33.0
11.0
109.9
164.9
164.9
Tres
302.6
45.4
257.2
15.4
51.4
Gric
288.5
43.3
245.2
248.5
37.3
211.2
Cjas
217.1
32.6
184.5
Brz
142.0
21.3
120.7
120.7
120.7
Jas
133.5
20.0
113.5
113.5
113.5
Bag
110.2
16.5
93.7
OML
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
774.4
386.1
3.4
24.1
6.9
69.0
579.1
103.5
36.0
965.2
103.5
1930.4
34.5
345.0
205.7
245.2
245.2
211.2
184.5
7.5
11.2
18.7
37.5
56.2
109
205.7
211.2
184.5
56.2
SORTIMENTI
Vrsta
drveća
Bruto
Otpad
Neto
m3
m3
m3
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
KrLip
91.7
13.8
78.0
Pbrs
24.7
3.7
21.0
21.0
21.0
Brek
9.3
1.4
7.9
7.9
7.9
SrLip
4.1
0.6
3.5
3.5
3.5
469633.4
70445.0
399188.4
Cbor
645.1
96.8
Smr
303.8
Ukupno lišćari
1502.5
10517.6
7.0
23.4
46490.1
46040.5
15066.3
153068.1
548.3
87.7
175.5
131.6
43.9
45.6
258.2
41.3
82.6
62.0
948.8
142.3
806.5
129.0
258.1
470582.2
70587.3
399994.9
30575.2
46748.2
1502.5
3005.0
14.0
30446.1
Ukupno četinari
Ukupno GJ
2.3
10517.6
3005.0
54.6
245414.6
705.7
246120.3
438.6
109.7
109.7
20.7
206.6
51.6
51.6
193.6
64.5
645.2
161.3
161.3
46234.1
15130.8
153713.3
867.0
246281.6
245414.6
9.1.2. Vrednost drveta na panju
Ukupna neto kvalifikaciona struktura drvne zapremine prikazana je sledećom tabelom:
SORTIMENTI
Vrsta
drveća
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Celuloza
m3
m3
Ukupno
prostorno
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
1203.5
8424.4
2407.0
24069.8
36104.6
36104.6
12034.9
120348.8
180523.2
180523.2
Kit
291.6
2041.5
583.3
5833.0
8749.5
8749.5
2916.5
29164.9
43747.3
43747.3
774.4
6969.5
6969.5
6277.9
6277.9
2895.6
2895.6
2604.9
2604.9
517.5
517.5
771.8
771.8
774.4
m3
Ogrevno
drvo
Bk
Cer
Gr
Slad
386.1
579.1
965.2
1930.4
Otl
Jav
3.4
24.1
6.9
69.0
103.5
103.5
34.5
345.0
Kln
Mle
Bjas
m3
2.8
19.8
5.6
56.5
84.7
84.7
28.2
282.4
423.6
423.6
1.1
7.7
2.2
22.0
33.0
33.0
11.0
109.9
164.9
164.9
15.4
51.4
Tres
36.0
Gric
205.7
245.2
OML
205.7
245.2
211.2
Cjas
184.5
211.2
184.5
Brz
120.7
120.7
Jas
113.5
113.5
Bag
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
7.5
11.2
18.7
54.6
37.5
56.2
56.2
110
SORTIMENTI
Vrsta
drveća
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
KrLip
2.3
14.0
7.0
23.4
54.6
54.6
Pbrs
21.0
21.0
Brek
7.9
7.9
SrLip
3.5
3.5
Ukupno lišćari
1502.5
10517.6
3005.0
30446.1
46490.1
46040.5
15066.3
153068.1
Cbor
87.7
175.5
131.6
43.9
Smr
41.3
82.6
62.0
129.0
258.1
30575.2
46748.2
Ukupno četinari
Ukupno GJ
1502.5
10517.6
3005.0
245414.6
705.7
246120.3
438.6
109.7
109.7
20.7
206.6
51.6
51.6
193.6
64.5
645.2
161.3
161.3
46234.1
15130.8
153713.3
867.0
246281.6
245414.6
Utvrđebe cene prizvoda za po vrstama drveća i sortimentima date su u sledećoj tabeli:
JEDINIČNA VREDNOST
Vrsta
drveća
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
Bk
10000.0
7500.0
6191.0
5045.0
4124.0
3416.0
3818.0
3598.0
Kit
19896.0
12712.0
12712.0
11054.0
7959.0
4974.0
3818.0
3598.0
Cer
3015.0
3598.0
Gr
3598.0
Slad
11054.0
7959.0
4974.0
3818.0
Otl
Jav
3598.0
15475.0
11359.0
10049.0
9244.0
7235.0
3416.0
3818.0
Kln
Mle
Bjas
3598.0
3598.0
3598.0
15475.0
11535.0
10049.0
9244.0
7235.0
3416.0
3818.0
3598.0
17585.0
12561.0
12561.0
10049.0
6029.0
3416.0
3818.0
3598.0
Tres
6732.0
4888.0
Gric
2408.0
3598.0
OML
2408.0
Cjas
3598.0
Brz
2408.0
Jas
2408.0
Bag
6530.0
5025.0
4888.0
KrLip
5372.0
4220.0
2731.0
Pbrs
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
2731.0
2408.0
3598.0
111
JEDINIČNA VREDNOST
Vrsta
drveća
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
Brek
3598.0
SrLip
3598.0
Cbor
5618.0
4830.0
3371.0
5820.0
2408.0
Smr
7444.0
6239.0
5162.0
5669.0
2408.0
Ukupna proizvodna vrednost šuma data je u sledećoj tabeli:
UKUPNA PROIZVODNA VREDNOST
Vrsta
drveća
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
Ukupno
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
Bk
12034881.4
63183127.4
14901590.1
121431953.3
148895552.7
123333464.6
45949177.2
529729746.7
649522549.2
649522549.2
1179252295.8
Kit
5802645.3
25952080.2
7414880.1
64477725.1
69636993.0
43519839.6
11135152.6
227939315.9
157402877.9
157402877.9
385342193.8
2334792.6
25076369.7
25076369.7
27411162.3
22587805.6
22587805.6
22587805.6
10418365.0
10418365.0
24096209.3
9372512.1
9372512.1
9372512.1
1861809.2
1861809.2
4130601.6
2776967.3
2776967.3
2776967.3
Cer
2334792.6
Gr
Slad
4267726.8
4609214.4
4800903.1
13677844.2
Otl
Jav
53384.3
274296.9
69332.3
637782.6
748759.9
353526.4
131710.0
2268792.4
Kln
Mle
Bjas
43701.7
228025.6
56757.2
522105.0
612953.7
289405.7
107821.1
1860770.0
1524124.1
1524124.1
3384894.1
19327.5
96639.8
27611.4
220895.3
198792.6
112634.8
41963.3
717864.6
593179.3
593179.3
1311043.9
75423.8
317804.7
495418.9
813223.6
882299.1
882299.1
508580.1
508580.1
663992.4
663992.4
Tres
242380.8
Gric
495418.9
882299.1
OML
508580.1
Cjas
663992.4
Brz
290698.4
290698.4
290698.4
Jas
273284.6
273284.6
273284.6
153520.0
350549.5
131447.2
222417.6
Bag
48943.5
56494.9
91591.1
197029.5
KrLip
12567.7
59235.5
19167.3
90970.4
153520.0
131447.2
Pbrs
75666.3
75666.3
75666.3
Brek
28384.4
28384.4
28384.4
SrLip
12426.1
12426.1
12426.1
1699429.3
884652276.9
1663787207.9
191619699.3
227395170.1
172409774.2
57552006.4
779134931.0
Cbor
492849.9
847442.2
443591.3
255285.4
2039168.8
264058.1
264058.1
2303226.8
Smr
307543.2
515519.1
319896.2
117105.2
1260063.8
124355.9
124355.9
1384419.6
Ukupno lišćari
17953940.2
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
89734169.8
22470171.0
882952847.6
112
UKUPNA PROIZVODNA VREDNOST
Vrsta
drveća
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
Ukupno
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
388413.9
388413.9
3687646.5
2087843.2
885040690.8
1667474854.4
Ukupno četinari
17953940.2
Ukupno GJ
89734169.8
22470171.0
800393.2
1362961.3
763487.4
372390.6
3299232.5
192420092.4
228758131.5
173173261.6
57924397.0
782434163.5
882952847.6
9.1.3. Troškovi proizvodnje drveta
Ukupna količina sortimenata data je u sledećoj tabeli:
SORTIMENTI
Vrsta
drveća
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
Bk
1203.5
8424.4
2407.0
24069.8
36104.6
36104.6
12034.9
120348.8
180523.2
180523.2
Kit
291.6
2041.5
583.3
5833.0
8749.5
8749.5
2916.5
29164.9
43747.3
43747.3
774.4
6969.5
6969.5
6277.9
6277.9
2895.6
2895.6
2604.9
2604.9
517.5
517.5
771.8
771.8
Cer
774.4
Gr
Slad
386.1
579.1
965.2
1930.4
Otl
Jav
3.4
24.1
6.9
69.0
103.5
103.5
34.5
345.0
Kln
Mle
Bjas
2.8
19.8
5.6
56.5
84.7
84.7
28.2
282.4
423.6
423.6
1.1
7.7
2.2
22.0
33.0
33.0
11.0
109.9
164.9
164.9
15.4
51.4
Tres
36.0
Gric
205.7
245.2
OML
245.2
211.2
Cjas
205.7
184.5
211.2
184.5
Brz
120.7
120.7
Jas
113.5
113.5
Bag
7.5
11.2
18.7
37.5
KrLip
2.3
14.0
7.0
23.4
56.2
56.2
54.6
54.6
Pbrs
21.0
21.0
Brek
7.9
7.9
SrLip
3.5
3.5
Ukupno lišćari
1502.5
30446.1
46490.1
46040.5
15066.3
153068.1
Cbor
87.7
175.5
131.6
43.9
Smr
41.3
82.6
62.0
20.7
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
10517.6
3005.0
245414.6
705.7
246120.3
438.6
109.7
109.7
206.6
51.6
51.6
113
SORTIMENTI
Vrsta
drveća
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
Ukupno četinari
Ukupno GJ
1502.5
10517.6
3005.0
129.0
258.1
193.6
64.5
645.2
30575.2
46748.2
46234.1
15130.8
153713.3
161.3
161.3
245414.6
867.0
246281.6
Jedinična cena koštanja po projektovanoj sortimentnoj strukturi po sortimentima data je u sledećoj tabeli:
JEDINIČNA VREDNOST
Vrsta
drveća
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
Bk
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
Kit
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
Cer
1399.0
1399.0
Gr
1399.0
Slad
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
Otl
Jav
3598.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
Kln
Mle
Bjas
1399.0
1399.0
3598.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
Tres
1399.0
1399.0
Gric
1399.0
1399.0
OML
1399.0
Cjas
1399.0
Brz
1399.0
Jas
1399.0
Bag
1399.0
1399.0
1399.0
KrLip
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
Pbrs
1399.0
Brek
1399.0
SrLip
1399.0
Cbor
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
Smr
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
1399.0
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
114
Ukupni troškovi proizvodnje po sortimentnoj strukturi dati su u lsedećoj tabeli:
UKUPNI TROŠKOVI PROIZVODNJE
Vrsta
drveća
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
Ukupno
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
Bk
1683679.9
11785759.4
3367359.8
33673598.2
50510397.2
50510397.2
16836799.1
168367990.8
252551986.2
252551986.2
420919977.0
Kit
5802645.3
2856117.1
816033.4
8160334.5
12240501.7
12240501.7
4080167.2
46196301.0
61202508.7
61202508.7
107398809.6
1083374.8
9750372.8
9750372.8
10833747.5
8782751.5
8782751.5
8782751.5
4050942.9
4050942.9
6751571.6
9372512.1
9372512.1
9372512.1
723921.9
723921.9
1206536.6
2776967.3
2776967.3
2776967.3
Cer
1083374.8
Gr
Slad
540125.7
810188.6
1350314.3
2700628.6
Otl
Jav
4826.1
33783.0
9652.3
96522.9
144784.4
144784.4
48261.5
482614.6
Kln
Mle
Bjas
3950.8
27655.6
7901.6
79016.1
118524.2
118524.2
39508.1
395080.5
592620.8
592620.8
987701.3
1537.6
10763.4
3075.3
30752.6
46128.8
46128.8
15376.3
153762.8
230644.2
230644.2
384407.0
21587.1
71957.1
287828.5
359785.7
343061.8
343061.8
295474.9
295474.9
258178.3
258178.3
Tres
50370.0
Gric
287828.5
343061.8
OML
295474.9
Cjas
258178.3
Brz
168890.0
168890.0
168890.0
Jas
158772.9
158772.9
158772.9
78643.2
131071.9
76368.2
109097.4
Bag
10485.8
15728.6
26214.4
52428.8
KrLip
3272.9
19637.5
9818.8
32729.2
78643.2
76368.2
Pbrs
29421.1
29421.1
29421.1
Brek
11036.6
11036.6
11036.6
4831.6
4831.6
4831.6
987334.5
351747735.4
571284603.7
SrLip
Ukupno lišćari
7496639.8
14714078.5
4204022.4
42594108.6
65039635.9
64410650.7
21077732.4
219536868.2
Cbor
122730.0
245460.0
184095.0
61365.0
613649.9
153412.5
153412.5
767062.4
Smr
57798.6
115597.3
86697.9
28899.3
288993.1
72248.3
72248.3
361241.4
180528.6
361057.2
270792.9
90264.3
902643.0
225660.8
225660.8
1128303.8
42774637.2
65400693.1
64681443.6
21167996.7
220439511.3
1212995.3
351973396.2
572412907.5
Ukupno četinari
Ukupno GJ
7496639.8
14714078.5
4204022.4
350760400.9
350760400.9
Ukupna vrednost šuma ove gazdinske jedinice je:
Ukupna proizvodna vrednost Ukupni troškovi proizvodnje Ukupna vrednost šuma
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
1667474854.4din
572412907.5din
1095061946.9din
115
9.1.4. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine)
Vrednost mladih sastojina (bez zapremine) prikazana je u sledećoj tabeli:
Starost
Površina
godina
ha
Troškovi podizanja
Ukupna
vrednost
šuma
Faktor
Poreklo sastojina
Mlade izdanačke sastojine
Mlade visoke sastojine
Ukupno
dinara
din/ha
1,0 P
n
dinara
11-20
1.65
47844.3
78943.1
1.6386
129356.2
1-20
6.45
47844.3
308595.7
1.4859
458542.4
Ukupno
8.10
387538.8
587898.6
9.1.5. Ukupna vrednost šuma
Ukupna vrednost šuma ove gazdinske jedinice je:
Ukupna vrednost šuma
Ukupna vrednost mladih sastojina
Ukupno:
1095061946.9din
587898.6din
1095649845.4din
9.2. Vrste i obim planiranih radova
9.2.1. Vrsta i obim planiranih radova na korišćenju šuma za ovaj uređajni period
Kvalifikaciona struktura sečive zapremine za ovaj uređajni period po vrtsma drveća prikazan je sledećom atabelom:
SORTIMENTI
Vrsta
drveća
Bk
Kit
Cer
Gr
Slad
Otl
Jav
Kln
Mle
Bjas
Tres
Gric
OML
Brz
Bruto
Otpad
Neto
m3
m3
m3
3740.0
691.5
86.5
134.1
43.0
22.4
8.7
10.2
6.3
1.4
1.5
8.8
15.9
7.3
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
561.0
3179.0
12.7
89.0
25.4
254.3
381.5
381.5
127.2
1271.6
1907.4
1907.4
103.7
587.8
2.4
16.5
4.7
47.0
70.5
70.5
23.5
235.1
352.7
352.7
13.0
73.5
20.1
113.9
7.3
6.4
36.5
3.4
19.0
1.3
7.4
4.4
4.4
1.5
8.6
8.6
8.6
0.9
5.3
5.3
5.3
0.2
1.2
0.2
1.3
1.3
7.5
2.4
13.5
13.5
13.5
1.1
6.2
6.2
6.2
2.9
0.0
0.0
0.2
0.0
0.1
0.0
0.6
0.1
4.4
0.9
0.1
0.2
7.3
7.3
0.9
0.1
14.6
0.3
3.0
0.0
0.5
0.1
0.3
66.1
66.1
113.9
113.9
21.9
21.9
19.0
19.0
0.7
0.7
1.0
7.5
1.0
7.5
116
SORTIMENTI
Vrsta
drveća
Jas
KrLip
Ukupno lišćari
Cbor
Ukupno četinari
Ukupno GJ
Bruto
Otpad
Neto
m3
m3
m3
1.4
0.6
4779.5
2.1
2.1
4781.6
0.2
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
1.2
1.2
0.1
0.5
716.9
4062.6
0.3
1.8
0.3
1.8
717.2
4064.4
15.1
105.7
15.1
105.7
30.2
30.2
0.0
0.1
0.1
0.2
305.0
465.1
460.4
151.2
1532.6
0.3
0.6
0.4
0.1
1.4
0.3
305.3
0.6
465.7
0.4
460.8
0.1
151.3
1.4
1534.0
2507.7
2507.7
0.3
0.3
22.3
2530.0
0.4
0.4
0.4
22.7
0.4
2530.4
Jedinična vrednost sortimenata po vrstama drveća data je u sledećoj tabeli:
Vrsta
drveća
Bk
Kit
Cer
Gr
Slad
Otl
Jav
Kln
Mle
Bjas
Tres
Gric
OML
Brz
Jas
KrLip
Ukupno lišćari
Cbor
F
L
K
din
din
din
JEDINIČNA VREDNOST SORTIMENTA
Ostala
I klasa
II klasa
III klasa
tehnika
din
din
din
din
10000.0
7500.0
6191.0
5045.0
4124.0
3416.0
3818.0
19896.0
12712.0
12712.0
11054.0
7959.0
4974.0
3818.0
3015.0
Ogrevno
drvo
din
Celuloza
din
3598.0
3598.0
3598.0
3598.0
11054.0
7959.0
4974.0
3818.0
3598.0
3598.0
15475.0
11359.0
10049.0
9244.0
7235.0
3416.0
3818.0
3598.0
3598.0
15475.0
11535.0
10049.0
9244.0
17585.0
12561.0
12561.0
10049.0
7235.0
3416.0
6029.0
3416.0
6732.0
3818.0
3598.0
3818.0
3598.0
4888.0
2408.0
3598.0
2408.0
2408.0
2408.0
5372.0
4220.0
5618.0
4830.0
3371.0
2731.0
2408.0
5820.0
2408
9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova - prosečno godišnje
Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova - prosečno godišnje izgleda ovako:
A: Prosta reprodukcija
Vrsta rada
Popunjavanje prirodno obnovljenih površina sadnjom - 412
Seča izojaka i uklanjanje korova ručno - 511
Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama-526
Prorede doznaka
Obnova jednodone šume doznaka
Obnova raznodone šume doznaka
P (ha)
6.19
43.78
0.67
111.92
14.23
5.44
A: Ukupno:
182.23
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
1.2
117
9.2.3. Plan zaštite šuma-ukupno i prosečno godišnje
Preventivna zaštita šuma izvršiće se na celoj površini gazdinske jedinice.
9.2.4. Plan izgradnje i rekonstrukcije puteva –ukupno i prosečno godišnje
U ovom uređajnom razdoblju planirana je izgradnja novih putnih komunikacija: tvrdi putevi u iznosu 1.0km, odnosno godišnje 100m.
Takođe je planirana rekonstrukcija kamionskih puteva u dužini od 2.0km, odnosno godišnje 200m.
9.2.5. Plan uređivanja šuma –ukupno i prosečno godišnje
Kategorija šuma
P(ha)
- Visoke šume
- Izdanačke šume
- Veštački podignute sastojine
- Šikare
- Šibljaci
- Neobrasle površine
Ukupno
149.18
25.82
0.34
6.26
0.38
4.2
186.18
9.2.6. Plan izgradnje lovnih objekata –ukupno i prosečno godišnje
•
5 visokih otvorenih čeke; godišnje 0.5,
•
5 visokih zаtvorenih čekа godišnje 0.5,
•
2 hrаnilištа zа srneću divljаč; godišnje 0.2,
•
2 hrаnilištа zа svinje; godišnje 0.2,
•
1 mrcinište; godišnje 0.1 ,
•
20 solištа; godišnje 2,
•
Čišćenje i održаvаnje lovаčkih i pešаčkih stаzа, tokom čitave godine.
9.2.7. Plan održavanja i razvoja zaštićenih prirodnih dobara i (objekata)
Plan održavanja i razvoja zaštićenih prirodnih dobara i (objekata), svake godine u obimu i količini predviđeno po zakonu.
9.2.8. Plan uređenja i prezentacije posebnih prirodnih retkosti
Plan uređenja i prezentacije posebnih prirodnih retkosti predviđa:
•
Postаvljаnje novih informаtivnih tаbli i oznаkа upozorenjа (sа nаzivom rezervаtа, osnovnim kаrаkteristikаmа i znаčаjem, posebnim zаbrаnаmа i ogrаničenjimа) – 5 komаdа.
•
Pаrterno uređenje stаjаlištа, vidikovаcа i mestа odаkle se posmаtrа;
•
Obeležаvаnje vidikovcа kаo prirodnih spomenikа sа isticаnjem nаzivа objekаtа i njegovih osnovnih kаrаkteristikа, postаvljаnjem tаbli nа ivici objektа - 3 komаdа;
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
118
•
Oko vidikovаcа u gаzdinskoj jedinici izdvojiti i zаštititi 1 do 2 ha od bilo kаkvih rаdnji koje bi trаjno menjаle аutentičnost i prirodu vrednost objektа postаvljаnjem vidnih znаkovа
zаbrаne (5 komаdа);
•
Postаvljаnjem tаbli i znаkovа zаbrаne zаštićenih retkih vrstа flore i fаune;
•
Štаmpаnje propаgаndnih mаterijаlа sа fotogrаfijаmа prirodnih spomenikа, motivа iz prirodne predeone celine, zаštićenih vrstа i snimаnje filmskih mаterijаlа o njimа kаko bi se i
lokаlno stаnovništvo а i posetioci upoznаli sа ovim retkim i zаštićenim vrednostimа pаrkа;
•
Edukаciju lokаlnog stаnovništvа, školskog uzrаstа u redovnoj nаstаvi kаko bi se u nаjširem smislu i u što krаćem vremenu utvrdio znаčаj i potrebа zаštite retkih vrstа flore i
fаune, i zаštite prirode u celini.
•
Kаko delom postoje grebenski putevi i stаze do vidikovаcа neophodno je njihovo dаlje održаvаnje i obeležаvаnje.
•
Istrаživаnje stаnjа biološke stаbilnosti i zdrаvstvenog stаnjа nаbrojаnih zаštićenih vrstа koje se jаvljаju u Nаcionаlnom obezbediti će se jedinstvenim multidisciplinаrnim nаučnim
projektimа dugoročnog kаrаkterа.
•
Tаblаmа upozorenjа i zаbrаne će se zаbrаniti kаptirаnje izvorа kаko bi se održаlа stаlnost i njihove količinskа izdаšnost.
9.2.9. Plan naučno-istraživačkog rada
Pošto gazdinska jedinica u funkcionalno namenskom zahtevu ima poseban značaj, te je neophodna i odgovarajuća naučno istraživačka aktivnost i to:
1. Istrаživаnje rаzvojno proizvodnih kаrаkteristikа u rаzličitim tipovimа bukovih i kitnjаkovih šumа;
2. Istrаživаnje nаjpovoljnijeg nаčinа prirodne obnove u pojedinim tipovimа;
3. Istrаživаnje nаjpovoljnijeg nаčinа sаnаcije degrаdirаnih šumskih ekosistemа u uslovimа izrаženih procesа površinske vodne erozije;
4. Istrаživаnje uticаjа divljаči nа proces prirodne obnove sаstojinа;
5. Nаstаviti sа studioznim i multidisciplinаrnim proučаvаnjimа uzrokа sušenjа kitnjаkа i ostаlih vrstа lišćаrа;
6. Utvrditi rаsprostrаnjenje i fаktore koji utiču nа širenje «bolesti kore bukve»;
7. Istrаžiti predаtore koji se jаvljаju nа kolonijаmа Criptococcus fagisuga i ispitаti mogućnost njihovog korišćenjа protiv ove štitаste vаši;
8. Ispitаti biologiju i mogućnost korišćenjа superpаrаzitа Nematogenium ferrugineum protiv pаrаzitne gljive N. Coccinea;
9. Ispitаti druge biotičke činioce koji se mogu iskoristiti u biokontroli protiv pаtogenih gljivа i štetnih insekаtа u sаstojinаmа bukve;
10. Ispitаti mogućnost korišćenjа nekih fungicidа zа zаštitu bukovog drvetа posle seče stаbаlа nа šumskim stovаrištimа, sа ciljem dа se spreči prozuklost i trulež drvetа;
11. Nаstаviti sа rаdovimа nа identifikаciji celokupne mikoflore i štetne entomofаune u sаstojinаmа mečje leske;
12. Nаstаviti sаrаdnju sа nаučnim ustаnovаmа u cilju unаpređenjа zаštite šumа u Nаcionаlnom pаrku i to rаdi prаćenjа novih štetočinа koje bi se mogle pojаviti u štetnom obimu, prognoze i
dijаgnoze štetа, proučаvаnjа postojećeg stаnjа flore i fаune.
13. Posebnu pаžnju trebа posvetiti prirodnim reducentimа i regulаtorimа populаcijа štetnih šumskih insekаtа.
9.2.10. Plan uređivanja površina za odmor i rekreaciju
Polаzeći od konkretnih potrebа, u ovoj gаzdinskoj jedinici neophodno je izgrаditi:
- klupe zа odmor sа stolovimа 5 komаdа;
- korpe zа otpаtke nа istim lokаlitetimа 5 komаdа;
- tаble obаveštenjа, koje upućuju nа ovа mestа 5 komаdа.
Uređenje i zаštitа postojećih izvorа, obаviće se njihovim čišćenjem, zidаnjem i ogrаđivаnjem.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
119
9.3. Formiranje ukupnog prihoda
9.3.1. Prihod od prodaje drveta za ovaj uređajni period – prosečno godišnje
UKUPNI PRIHOD OD PRODAJE DRVETA
Vrsta
drveća
Bk
Kit
Cer
Gr
Slad
Otl
Jav
Kln
Mle
Bjas
Tres
Gric
OML
Brz
Jas
KrLip
Ukupno lišćari
Cbor
Ukupno četinari
Ukupno GJ
F
din
127161.4
46779.4
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloz
a
din
1573240.8
561395.7
22157.5
din
1303150.0
350845.9
din
485502.2
89768.8
din
5597161.4
1837588.7
22157.5
din
32284.3
34867.6
36317.7
din
6862900.4
1268941.9
237978.6
409974.3
78812.4
68383.6
15927.6
31102.9
19175.5
2624.0
L
K
I klasa
II klasa
din
667597.3
209219.1
din
157451.2
59776.9
din
1283058.5
519803.0
103469.6
456.7
2346.6
593.1
5456.2
6405.6
3024.4
1126.8
19409.3
85.5
427.5
122.1
977.2
879.4
1233.7
498.3
185.6
383.9
3175.6
1617.6
174483.0
174483.0
879590.5
879590.5
217943.4
217943.4
516.5
2200696.8
2732.6
1693836.1
1430.4
167.1
577134.4
823.2
1589.2
2732.6
1430.4
823.2
1843277.9
2203429.4
1695266.5
577957.6
793.3
7585372.9
32605.5
15023.5
2865.5
736.8
53753.1
851.5
din
12460061.8
3106530.6
260136.1
409974.3
182281.9
68383.6
35337.0
31102.9
19175.5
5799.6
4139.3
26821.3
32605.5
15023.5
2865.5
1530.1
16661768.5
851.5
851.5
851.5
851.5
54604.5
9077247.1
16662620.0
2521.7
7585372.9
9022642.5
9022642.5
Ukupan godišnji prihod od prodaje šumskih sortimenata iznosi 16662620.0dinara.
9.4. Troškovi proizvodnje
9.4.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata-ukupna i prosečno godišnje
V
Cena
Ukupno
(m3)
dinara
dinara
Sortimenti
Tehničko
Prostorno/celulozno
Ukupno:
1534.0
2530.4
4064.4
1685.0
1790.0
2584790
4529416
7114206
Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata prikazanih kroz sortimentnu strukturu celokupne šume na panju iznose 7114206dinara godišnje.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
Ukupno
din
6862900.4
1268941.9
237978.6
409974.3
78812.4
68383.6
15927.6
31102.9
19175.5
2624.0
2521.7
26821.3
32605.5
15023.5
2865.5
736.8
9076395.6
851.5
26821.3
109.6
1841688.7
1589.2
Ukupno
prostorno
120
9.4.2. Troškovi ostalog korišćenja - prosečno godišnje
Troškovi ostalog korišćenja paušalno 10.000,0 dinara, prosečno godišnje.
9.4.3. Troškovi na gajenju šuma - prosečno godišnje
Vrsta rada
Popunjavanje prirodno obnovljenih površina sadnjom - 412
Seča izojaka i uklanjanje korova ručno - 511
Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama-526
Prorede doznaka
Obnova jednodone šume doznaka
Obnova raznodone šume doznaka
P (ha)
6.19
43.78
0.67
111.92
14.23
5.44
C (din)
58513
10348
20976.8
1286
2177
2177
T (din)
362195.5
453035.4
14054.46
143929.1
30978.71
11842.88
182.23
A: Ukupno:
1016036.1
Ukupni troškovi na gajenju šuma za 182.23ha iznose 1016036.1dinara.
9.4.4. Troškovi na zaštiti šuma - prosečno godišnje
Troškovi vezani na zaštiti šuma se obračunavaju paušalno, godišnje po 50.000,00 dinara godišnje
9.4.5. Troškovi izgradnje i održavanje šumskih saobraćajnica - prosečno godišnje
Kategorija puta
Izgradnja tvrdih kamionskih puteva
Rekonstrukcija kamionskih puteva
Ukupno troškovi izgradnje i rekonstrukcije
L(km)
0,1km
0.2km
C(din)
2625000
1312500
T(din)
262500
262500
525000
Troškovi izgradnje i održavanje šumskih saobraćajnica - prosečno godišnje iznose 525000 dinara.
9.4.6. Troškovi na uređivanju šuma - prosečno godišnje
Kategorija šuma
Visoke šume
Izdanačke šume
Veštački podignute sastojine
Šikare
Šibljaci
Neobrasle površine
Ukupno
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
P(ha)
149.18
25.82
0.34
6.26
0.38
4.2
186.18
C (din)
1182
993
488
488
488
453
T (din)
176330.8
25639.26
165.92
3054.88
185.44
1902.6
207278.9
121
Troškovi na uređivanju šuma iznose 207278.9 dinara- prosečno godišnje
9.4.7. Sredstva za reprodukciju šuma-ukupno i prosečno godišnje
-15% od prodajne cene drveta
Ukupno(dinara)
16662620
2499393
Ukupna sredstva za reprodukciju šuma iznose 2499393dinara godišnje
9.4.8. Naknada za posečeno drvo-ukupno i prosečno godišnje
-3% od prodajne cene drveta
16662620
Ukupno(dinara)
499879
Ukupna naknada za posečeno drvo iznose 499879dinara godišnje
9.4.9. Troškovi izgradnje lovne infrastrukture ukupno i prosečno godišnje
Vrsta objekta (kom)
Otvorenih čeka = 5
Zatvorenih čeka = 5
Hranilište za srneću divljač = 2
Hranilište za divlju svinju = 2
Mrcinište = 1
Solište = 20
Čišćenje i održаvаnje lovаčkih i pešаčkih stаzа, paušalno
Ukupno
C (din)
25000
35000
15000
15000
1500
2000
T (din)
125000
175000
30000
30000
1500
40000
10000
411500
Troškovi izgradnje lovne infrastrukture iznose ukupno 411500dinara, i prosečno godišnje 41150dinara.
9.4.10. Troškovi održavanja i razvoja zaštićenih prirodnih dobara i (objekata)
Troškovi održavanja i razvoja zaštićenih prirodnih dobara i (objekata), paušalno iznose 20.000,00 dinara godišnje
9.4.11. Troškovi uređenja i przentacije posebnih prirodnih retkosti
•
Postаvljаnje novih informаtivnih tаbli – 5komаdа x 15.000,00dinara = 75.000,00dinara.
•
Pаrterno uređenje stаjаlištа, vidikovаcа i mestа odаkle se posmаtrа, paušalno = 50.000,00dinara
•
Obeležаvаnje vidikovcа kаo prirodnih spomenikа sа isticаnjem tаbli nа ivici objektа - 3 komаdа x 10.000,00 = 30.000,00dinara
•
Oko vidikovаcа u gаzdinskoj jedinici postаvljаnje vidnih znаkovа zаbrаne 5 komаdа x 2000,00dinara = 10.000,00dinara
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
122
•
Postаvljаnjem tаbli i znаkovа zаbrаne zаštićenih retkih vrstа flore i fаune, paušalno = 10.000,00dinara
•
Štаmpаnje propаgаndnih mаterijаlа sа fotogrаfijаmа prirodnih spomenikа, paušalno 50.000,00dinara
•
Edukаciju lokаlnog stаnovništvа, o znаčаju i potrebа zаštite retkih vrstа flore i fаune, i zаštite prirode u celini, paušalno 50.000,00dinara.
Troškovi uređenja i przentacije posebnih prirodnih retkosti, iznose 245.000,00 dinara ili 24.500,00dinara godišnje
9.4.12. Troškovi naučno-istraživačkog rada
Troškovi naučno-istraživačkog rada paušalno iznose 30.000,00 dinara godišnje
9.2.13. Troškovi uređivanja površina za odmor i rekreaciju
•
•
•
•
klupe zа odmor sа stolovimа 5 komаdа x 6.330,5dinara = 31.652,5 dinara,
korpe zа otpаtke nа istim lokаlitetimа 5 komаdа x 2.187.9 = 10.939,5dinara,
tаble obаveštenjа, koje upućuju nа ovа mestа 5 komаdа x 5000.0 = 25.000,00dinara,
uređenje i zаštitа postojećih izvorа, obаviće se njihovim čišćenjem, zidаnjem i ogrаđivаnjem, paušalno = 30.000,00dinara.
Troškovi uređivanja površina za odmor i rekreaciju, iznose 97592.0dinara, ili 9759.0dinara godišnje.
9.4.14. Ukupni troškovi proizvodnje - prosečno godišnje
Vrsta rada
Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata
Troškovi ostalog korišćenja paušalno
Troškovi na gajenju šuma
Troškovi na zaštiti šuma
Troškovi izgradnje i održavanja puteva
Troškovi na uređivanju šuma
Sredstva za reprodukciju šuma
Naknada za posečeno drvo
Trošlovi na lovu
Troškovi oodržavanja ZPD
Troškovi prezentacije
Troškovi naučno-istraživačkog rada
Troškovi uređenja površina za odmor
Ukupno troškovi
Dinara
7114206
10000.0
1016036.1
50000.0
52500.0
207278.9
2499393
499879
41150
20000.0
24500.0
30000.0
9759.0
11574702
Ukupni troškovi iznose 11.574.702,00 dinara godišnje.
9.5. Bilansiranje potrebnih i raspoloživih sredstava - prosečno godišnje
Prihod - Rashod
Ukupan prihod
Ukupan rashod
Razlika
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
Ukupno
dinara
16662620.0
11574702
5087918.0
123
Finansijski efekat između izvršenih planiranih radova i prihoda kroz sortimentnu strukturu, iznosi 5.087.91.00dinara prosečno godišnje, u korist prihoda. Iz prikazanog bilansa zaključuje
se da postoji dovoljno sredstava za izvršenje planiranih radova. Svi planirani radovi su u prostoj reprodukciji, pa je i ekonomsko-finansijska konsrukcija posledica takvog plana.
Vredost 1eura na dan 21.03.2012.godine, kada je rađena ekonomsko-finansijaka analiza je iznsila 1E=110.5dinara.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
124
10.0. NAČIN IZRADE OSNOVE
Pri izradi ove posebne osnove primenjen je sistem planiranja gazdovanja koji je uspostavljen kao metodologija rada pre desetak godina. Postupak u osnovi polazi od višenamenskog
korišćenja površine gazdinske jedinice, što je logičan zahtev prostornog definisanja namenskih celina, kao novog termina u prostornoj podeli šumskog kompleksa.
Gazdinske klase, koje predstavljaju sintezu tipa šuma i stvarnog stanja sastojine, formirane su u okviru namenskih celina. Navedeni postupak jasnije prikazuje gazdinsku klasu kao jedinicu,
u okviru koje se prikazuje stanje i planira gazdovanje.
10.1. Prikupljanje terenskih podataka
Osnovu za način prikupljanja podataka predstavljaju "Uputstvo za terensko prikupljanje podataka" čiji su autori dr. D. Jović, dr. S. Banković i dr. M. Medarević.
Radovi na terenu
Obeležavanje spoljnih i unutrašnjih granica - Kako je ovo po redu četvrto uređivanje, spoljne granice su ranije ustanovljene i materijalizovane su na terenu. Izmene koje su nastale u zadnjih
10 godina, po dobijanju sudskih izvršnih rešenja blagovremeno su izvršena i na terenu. Unutrašnje granice (granice odeljenja) obeležene su sa dve horizontalne crte.
Izdvajanje sastojina (odseka) - Izdvajanje sastojina izvršeno je na klasičan način na osnovu razlika u:
•
•
•
•
•
•
•
•
nameni
tipu gajenja
bonitetu staništa
načinu seče
vrsti drveća
razmeru smese
starosti i
obrastu.
Izdvajanje sastojina na osnovu razlika u navedenim elementima izvršeno je u svakom odelenju, a odseci su snimljeni busolnim vlakom ili ortogonalnom metodom i prenešeni na radnu kartu,
takođe snimljene su sve čistine i putevi. Pri svemu ovom rukovodili smo se odredbama "Pravilnika ..." o minimalnoj veličini za izdvajanje i principom ekonomočnosti i
celishodnosti.
Opis staništa - radi se za svaku izdvojenu inventurnu jedinicu (odsek, čistinu ...) tj. unose se podaci o:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
vrsti zemljišta
nadmorskoj visini (u metrima "od-do")
nagibu terena (intenzitet, vrsta)
ekspoziciji
položaju odseka na elementu reljefa - obliku terena
reljefu terena
matičnom supstratu (vrsti stena, strukturi)
zemljištu (tipu zemljišta, dubini, vlažnosti, teksturi, skeletnosti, stepenu ugroženosti od erozije, stepenu erodibilnosti)
mrtvom pokrivaču
procesu humifikacije
prizemnoj vegetaciji (pokrovnost, vrsta)
korovu i zakorovljenosti
žbunju
ekološkoj pripadnosti (kompleks, cenoekološka grupa, grupa ekoloških jedinica).
Opis sastojine - radi se za svaki izdvojen odsek (sastojinu) i unose se podaci o:
•
•
•
•
•
•
vrsti drveća
starosti vrsta drveća (kod jednodobnih sastojina)
sastojinskoj pripadnosti
poreklu sastojine
strukturnom obliku
očuvanosti sastojine
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
125
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
mešovitosti
vrsti smeše
sklopu
razvojnoj fazi
razmeru smeše kod mladih sastojina
kvalitetu stabala
kvalitetu sečive zapremine
ugroženošću od štetnih uticaja (uzroku i stepenu)
negovanosti sastojine
podmlatku (vrsti drveća, starosti, brojnosti, kvalitetu, sastojinskim uslovima, oštećenjima, uzroku oštećenja).
Pored ovih podataka za svaku inventurnu jedinicu utvrđuje se i:
•
•
•
•
•
•
•
namena površina (globalna i osnovna)
pripadnost gazdinskoj grupi
sistem gazdovanja
potrebna vrsta seče
uzgojne potrebe
uzgojni radovi (količina sadnog materijala, ponavljanje uzgojnih radova u toku uređajnog perioda, nužnost izvođenja uzgojnih radova)
način premera (veličina uzorka).
Premer sastojina - Za određivanje veličine primernih površina tj. intenziteta premera koristili smo stepene homogenosti (raznolikosti) svakog odseka. Osnov za ocenjivanje stepena
homogenosti su debljinska i visinska struktura, sklop, raspored stabala po površini odseka, mešovitost vrsta i odnos pojedinih vrsta drveća u odseku. Za sve šume Srbije izdvojeno je
sedam osnovnih stepena homogenosti. Prvom stepenu homogenosti pripadaju mlade jednodobne sastojine, dobro sklopljene sastojine (sklopa 0,9-1,0) pravilne debljinske i visinske
strukture (varijabilnost dimenzija stabala oko srednjeg sastojinskog stabla je vrlo mala). Šestom stepenu homogenosti pripadaju sastojine za koje je karakteristično da se na malom
prostoru (površini) nalaze stabla svih dimenzija tj. varijabilnost dimenzija stabala oko srednjeg sastojinskog stabla je vrlo velika. Praktično ovaj stepen homogenosti predstavljaju
mešovite sastojine tipične prebirne strukture. Ostali stepeni homogenosti (2, 3, 4, 5) predstavljaju prelaze između prvog i šestog stepena homogenosti. U sedmi stepen homogenosti
pripadaju previše razređene sastojine (sklopa 0,2 do 0,4) sa ili bez mlade sastojine u drugom spratu.
Metod delimičnog premera primenjuje se u sastojinama stepena homogenosti 1, 2, 3, 4 i 5, a potreban (minimalan) broj primernih površina (krugova) za svaki stepen homogenosti iznosi:
•
•
•
•
•
za stepen homogenosti
za stepen homogenosti
za stepen homogenosti
za stepen homogenosti
za stepen homogenosti
1
2
3
4
5
-
9 krugova
15 krugova
25 krugova
38 krugova
54 kruga
Metod potpunog (totalnog) premera primenjuje se u stepenu homogenosti 6 i sastojinama stepena homogenosti 7 bez mlade sastojine ili sa mladim sastojinama u drugom spratu koja ne
prelazi taksacionu granicu.
Kombinovani premer primenjuje se u sastojinama stepena homogenosti 7, tako da se totalnim premerom obuhvati gornji sprat sastojine (stara sastojina), a delimičnim premerom donji sprat
sastojine (mlada sastojina) po odgovarajućem stepenu homogenosti.
Za određivanje boniteta staništa (visinskog stepena) uzet je dovoljan broj predstavnika. Potreban broj predstavnika po stepenu homogenosti iznosi:
•
•
•
•
•
•
•
za 1. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 4 stabla
za 2. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 6 stabala
za 3. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 8 stabala
za 4. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 9 stabala
za 5. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 11 stabala
za 6. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 12 stabala
za 7. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu gornjeg sprata po 8 stabala, a u svakom debljinskom stepenu donjeg sprata po 4 stabla.
Primenjivane su različite površine krugova od 1, 2, 5 i 10 ari u zavisnosti od broja stabala po hektaru u odseku i to:
•
•
•
•
do 300 stabala po 1 hektaru 10 ari
od 300 - 700 stabala po 1 hektaru 5 ari
od 700 - 1500 stabala po 1 hektaru 2 ara
preko 1500 stabala po 1 hektaru 1 ar.
Taksaciona granica (prag inventarisanja) kod izdanačkih šuma iznosio je 5 cm, a kod visokih šuma 10 cm.
Obeležavanje (obnavljanje) unutrašnjih granica gazdinske jedinice uradili su :
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
126
10.2. Obrada podataka
Izvršena je kompjuterska obrada podataka po jedinstvenom programu za sve državne šume kojima gazduje JP"Srbijašume" Beograd, u Birou za planiranje i projektovanje u šumarstvu.
Na ovom mestu daju se sledeća objašnjavanja:
1. Plan gajenja šuma - vrsta radova
•
•
•
•
•
•
•
311 - Obnavljanje prirodnim putem oplodnim secama
312 - Obnavljanje prirodnim putem kombinovanim metodama - femelslag
412 - Popunjavanje prirodno obnovljenih povrsina sadnjom
511 - Osvetljavanje podmladka rucno
526 - Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama
530-Međuredna obrada hemijskim sredstvima
527 -Čišćenje u mladim kulturama
2. Plan prorednih seča - vrsta seče
•
•
10 – Uzgojna sanitarna seča
25 - selektivna proreda
3. Plan seča obnavljanja - jednodobne šume - vrste seče
•
•
37 - oplodna seča (oplodni sek) kretkog perioda za obnavljanje
55 - femelšlag
10.3. Izrada karata
Karte koje su sastavni deo ove posebne osnove gazdovanja šumama urađene su u Birou za planiranje i projektovanje u šumarstvu, a to su:
•
•
•
•
•
•
•
•
Osnovna karta
Karta sa vertikalnom predstavom
Sastojinska karta
Karta gazdinskih klasa
Karta namena površina
Privredna karta
Pregledna (topografska) karta
Karta taksacije
R = 1 : 10.000
R = 1 : 10.000
R = 1 : 10.000
R = 1 : 10.000
R = 1 : 10.000
R = 1 : 10.000
R = 1 : 50.000
R = 1 : 10.000
10.4.Učesnici izrade osnove
Izdvajanje i kartiranje sastojina uradila je stručna ekipa FORNETA – Beograd.
Premera sastojina je uradila stručna ekipa FORNETA Iz Beograda"
Obnavljanje i novo obeležavanje granica delimično su uradili reonski čuvari,a ostatak granica je obeležila stručna ekipa iz šumskog gazdinstva.
10.4. Izrada tekstualnog dela OGŠ
U tekstualnom delu ove OGŠ obrađen je određen broj poglavlja u skladu sa Pravilnikom o sadržaju i načinu izrade opštih i posebnih osnova gazdovanja šumama i to:
•
Uvod
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
127
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Prostorne i posedovne prilike
Ekološke osnove gazdovanja
Privredne karakteristike
Funkcije šuma (namena površina)
Stanje šuma i šumskih staništa
Dosadašnje gazdovanje
Planiranje unapređivanja stanja i optimalnog korišćenja šuma (ciljevi, mere i planovi gazdovanja šumama)
Smernice za sprovođenje planova gazdovanja
Ekonomsko-finansijska analiza
Način izrade OGŠ
Završne odredbe.
Obradu podataka uradila je stručna ekipa FORNETA iz Beograda.
Tekstualni deo OGŠ uradio je Nemanja Vamović samostalni projektant.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
128
11.0. ZAVRŠNE ODREDBE
Osnova je urađena u skladu sa odredbama:
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
§
Zakona o šumama (Sl. gl. RS br. 30/10)
Zakona o zaštiti životne sredine (Sl. gl. RS br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95, 53/95 i 135/04)
Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. gl. RS br. 44/95, 23/96, 16/97, 46/98 i 47/03)
Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl. gl. br. 135/04, 8/05)
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl. gl. br. 41/09)
Zakona o zaštiti od požara (Sl. gl. RS br. 37/88, 53/93, 67/93, 48/94 i 111/09)
Zakona o divljači i lovstvu (Sl. gl. RS br.18 od 23.03.2010)
Zakona o vodama (Sl. gl. RS br. 46/91, 53/93, 48/94, 54/96 i 30/10)
Zakona o iskorišćavanju i zaštiti izvorišta vodosnabdevanja (Sl. gl. RS br. 27/77, 24/85, 29/88, 49/89 i 46/91)
Zakona o ribarstvu (Sl. gl. RS br. 35/94, 38/94)
Zakona o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine (Sl. gl. RS br. 88/10)
Zakon o zaštiti prirode (Sl. gl. RS br. 36/09)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (Sl. gl. br. 88/10)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (Sl. gl. br. 133/10)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine (Sl. gl. RS br. 36/09)
Zakon o državnom premeru i katastru (Sl. gl. RS br. 72/09)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru (Sl. gl. RS br. 18/10)
Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 135/04)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 88/10)
Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 135/04)
Zakon o odbrani (Sl. gl. RS br. 116/07)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o odbrani (Sl. gl. RS br. 88/09)
Zakon o standardizaciji (Sl. gl. RS br. 36/09)
Vodoprivredna osnova Republike Srbije(Sl. gl. RS br. 11/2002)
Pravilnika o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvođačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama (Sl. gl. RS br. 122/03)
Pravilnik o šumskom redu (Sl. gl. RS br. 20/08)
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o šumskom redu (Sl. gl. RS br. 17/09) i 8/10)
Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim,ugroženim, retkim i zaštićenim prioritetnim tipovima staništa i o merama zaštite za
njihovo očuvanje (Sl. gl. RS br. 35/10)
Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Sl. gl. RS br. 46/10)
Uredba o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. gl. RS br. 50/93, 93/93)
Ispravka Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. gl. RS br. 93/93 od 16.11.1993. god.)
Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. gl. RS br. 31/2005, 45/2005)
Uredba o izmenama Uredbe o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. gl. RS br. 22/2007)
Pravilnik o kategorizaciji zaštićenih prirodnih dobara (Sl. gl. RS br. 30/92)
Pravilnik o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara (Sl. gl. RS br. 30/92, 24/94).
Projektant
Direktor
M.P.
Vamovic Nemanja, dipl.inž.šum.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
Ćosić Branko, dipl. inž. šum.
129
Sadržaj:
0. UVOD .................................................................................................................................................................................................................................................................................. 3
I UVODNE INFORMACIJE I NAPOMENE ....................................................................................................................................................................................................................................... 3
II ODREDBE ZAKONA O ŠUMAMA ............................................................................................................................................................................................................................................. 4
III ODREDBE PRAVILNIKA O SADRŽINI I NAČINU IZRADE OPŠTIH I POSEBNIH OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA ................................................................................................................................ 4
IVODREDBE ZAKONA O ZAŠTITI PRIRODE ................................................................................................................................................................................................................................. 4
V REŠENJA O PROSTORNOM PLANU NACIONALNOG PARKA ĐERDAP ........................................................................................................................................................................................... 5
VI ODREDBE OPŠTE OSNOVE ................................................................................................................................................................................................................................................... 6
1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE....................................................................................................................................................................................................................... 7
1.1. TOPOGRAFSKE PRILIKE ..................................................................................................................................................................................................................................................... 7
1.1.1. Geografski položaj gazdinske jedinice ..................................................................................................................................................................................................................... 7
1.1.2. Granice ................................................................................................................................................................................................................................................................... 7
1.1.3. Površina .................................................................................................................................................................................................................................................................. 7
1.2. IMOVINSKO - PRAVNE PRILIKE ........................................................................................................................................................................................................................................... 8
1.2.1. Državni posed.......................................................................................................................................................................................................................................................... 8
1.2.2. Privatni posed ......................................................................................................................................................................................................................................................... 9
1.2.3. Spisak katastarskih parcela ................................................................................................................................................................................................................................... 10
2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA...................................................................................................................................................................................................................... 13
2.1. RELJEF I GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE ................................................................................................................................................................................................................... 13
2.2. GEOLOŠKA PODLOGA I TIPOVI ZEMLJIŠTA ........................................................................................................................................................................................................................ 14
2.3. HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE ................................................................................................................................................................................................................................... 18
2.4. KLIMA .......................................................................................................................................................................................................................................................................... 18
2.5. BIOTIČKI USLOVI............................................................................................................................................................................................................................................................ 21
2.6. EKOLOŠKO – BILOŠKO – PROIZVODNE KARAKTERISTIKE ................................................................................................................................................................................................... 22
2.7. OSVRT NA OPŠTE FAKTORE ZNAČAJNE ZA STANJE ŠUMSKIH EKOSISTEMA ........................................................................................................................................................................... 30
3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE .............................................................................................................................................................................................................................. 32
3.1. OPŠTE DEMOGRAFSKE I PRIVREDNE KARAKTERISTIKE PODRUČJA NA KOME SE NALAZI GAZDINSKA JEDINICA ........................................................................................................................ 32
3.2. EKONOMSKE I KULTURNE PRILIKE ................................................................................................................................................................................................................................... 33
3.3. ORGANIZACIJA I MATERIJALNA OPREMLJENOST ŠUMSKE UPRAVE KOJA GAZDUJE ŠUMAMA GAZDINSKE JEDINICE .................................................................................................................. 34
3.4. OTVORENOST ŠUMSKOG KOMPLEKSA SAOBRAĆAJNICAMA ................................................................................................................................................................................................ 34
3.5. DOSADAŠNJI ZAHTEVI PREMA ŠUMAMA U GAZDINSKOJ JEDINICI I DOSADAŠNJI NAČIN KORIŠĆENJA ŠUMSKIH RESURSA .......................................................................................................... 35
3.6. MOGUĆNOST PLASMANA ŠUMSKIH PROIZVODA ................................................................................................................................................................................................................ 36
4.0. FUNKCIJE ŠUMA ......................................................................................................................................................................................................................................................... 37
4.1. OSNOVNE POSTAVKE I KRITERIJUMI PRI PROSTORNO-FUNKCIONALNOM REONIRANJU ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA U GAZDINSKOJ JEDINICI .............................................................................. 37
4.2. FUNKCIJE ŠUMA I NAMENA POVRŠINA U GAZDINSKOJ JEDINICI ........................................................................................................................................................................................... 37
4.3. GAZDINSKE KLASE ......................................................................................................................................................................................................................................................... 39
5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA .................................................................................................................................................................................................................... 41
5.1. STANJE SASTOJINA PO NAMENI........................................................................................................................................................................................................................................ 41
5.2. STANJE SASTOJINA PO TIPOVIMA ŠUMA ............................................................................................................................................................................................................................ 41
5.3. STANJE SASTOJINA PO GAZDINSKIM KLASAMA.................................................................................................................................................................................................................. 42
5.4. STANJE SASTOJINA PO POREKLU I OČUVANOSTI ................................................................................................................................................................................................................ 44
5.5. STANJE SASTOJINA PO SMESI ........................................................................................................................................................................................................................................... 46
5.6. STANJE SASTOJINA PO VRSTAMA DRVEĆA ........................................................................................................................................................................................................................ 49
5.7. STANJE SASTOJINA PO DEBLJINSKOJ STRUKTURI ............................................................................................................................................................................................................... 52
5.8. STANJE SASTOJINA PO STAROSTI ..................................................................................................................................................................................................................................... 53
5.9. STANJE VEŠTAČKI PODIGNUTIH SASTOJINA ...................................................................................................................................................................................................................... 56
5.10. ZDRAVSTVENO STANJE ŠUMA........................................................................................................................................................................................................................................ 57
5.11. STANJE NEOBRASLIH POVRŠINA .................................................................................................................................................................................................................................... 60
5.12. FOND I STANJE DIVLJAČI ............................................................................................................................................................................................................................................... 60
5.13. STANJE ZAŠTIĆENIH DELOVA PRIRODE ........................................................................................................................................................................................................................... 61
5.14. SEMENSKI OBJEKTI....................................................................................................................................................................................................................................................... 62
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
130
5.15. RASADNIČKA PROIZVODNJA .......................................................................................................................................................................................................................................... 63
5.16. OPŠTI OSVRT NA ZETEČENO STANJE............................................................................................................................................................................................................................... 63
6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE ................................................................................................................................................................................................................................... 65
6.1. PROMENA ŠUMSKOG FONDA............................................................................................................................................................................................................................................ 65
6.1.1. Promena šumskog fonda po površini ...................................................................................................................................................................................................................... 65
6.1.2. Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu ............................................................................................................................................................................. 66
6.2. ODNOS PLANIRANIH I OSTVARENIH RADOVA U DOSADAŠNJEM PERIODU ............................................................................................................................................................................. 67
6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma.......................................................................................................................................................................................................... 67
6.2.2. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma ................................................................................................................................................................................................................... 68
6.2.3. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma.......................................................................................................................................................................................................................... 69
6.2.4. Ostali radovi.......................................................................................................................................................................................................................................................... 69
6.3. OPŠTI OSVRT NA DOSADAŠNJE GAZDOVANJE ŠUMAMA ...................................................................................................................................................................................................... 70
7.0. PLANIRANJE UNAPREÐENJA STANJA I OPTIMALNOG KORIŠĆENJA ŠUMA .............................................................................................................................................. 71
7.1. CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA....................................................................................................................................................................................................................................... 71
7.1.1. Namena površina po prostornom planu NACIONALNOG PARKA "ĐERDAP" ..................................................................................................................................................... 71
7.1.2. Ciljevi gazdovanja šumama ................................................................................................................................................................................................................................... 72
7.2. MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA GAZDOVANJA ................................................................................................................................................................................................................... 75
7.2.1. Uzgojne mere......................................................................................................................................................................................................................................................... 75
7.2.1.2. Izbor uzgojnog i strukturnog oblika .............................................................................................................................................................................................................................................. 75
7.2.1.3. Izbor vrsta drveća ........................................................................................................................................................................................................................................................................ 75
7.2.1.4. Izbor načina nege ......................................................................................................................................................................................................................................................................... 76
7.2.1.5. Izbor načina seče i korišćenja ....................................................................................................................................................................................................................................................... 76
7.2.1.6. Razmer smese.............................................................................................................................................................................................................................................................................. 77
U gazdinskoj jedinici „Crni Vrh” dominiraju monodominantne bukove šume i kitnjakove i cerove šume. U odnosu namešovitost bukovih šuma neophodno je forsiranje drugih vrsta drveća (plemenitih
lišćara). Na ovom mestu nije neophodn oopredeljivati razmer smese. U kitnjakovim sastojinama koje su u odnosu na tipološku pripadnost nužno mešovite sa prisustvom crnog jasena na suvljim
staništima i lipe i graba na vlažnijim staništima optimalan razmer smese je 70:30 u korist kitnjaka. ......................................................................................................................................................... 77
Uređajne mere.......................................................................................................................................................................................................................................................................................... 77
Pod uređajnim merama podrazumevaju se uređajne jedinice za koje se određuje prinos, mere kojima se prinos iskazuje i ostali pokazatelji kojima se pobliže utvrđuje stanje sastojina. ........................... 77
7.2.2.1. Izbor orijentacione ophodnje i dužine trajanja podmladnog razdoblja ........................................................................................................................................................................................... 77
7.2.2.2. Izbor rekonstrukcionog razdoblja ................................................................................................................................................................................................................................................. 77
7.2.2.3. Izbor konverzionog razdoblja ....................................................................................................................................................................................................................................................... 77
7.3. PLANOVI GAZDOVANJA................................................................................................................................................................................................................................................... 79
7.3.1. Plan gajenja šuma ................................................................................................................................................................................................................................................. 79
7.3.1.1. Plan obnove i podizanja novih šuma............................................................................................................................................................................................................................................. 79
7.3.1.2. Plan rasadničke proizvodnje......................................................................................................................................................................................................................................................... 80
7.3.1.3. Plan nege šuma............................................................................................................................................................................................................................................................................ 82
7.3.2. Plan zaštite šuma ................................................................................................................................................................................................................................................... 82
7.3.3. Plan seča šuma ...................................................................................................................................................................................................................................................... 84
7.3.4. Plan seča šuma i kalkulacija prinosa ..................................................................................................................................................................................................................... 85
7.3.5. Odnos između obima radova na gajenju šuma i obima seča šuma .......................................................................................................................................................................... 89
7.3.6. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda ............................................................................................................................................................................................................. 90
Ostale šumske proizvode čine: ......................................................................................................................................................................................................................................... 90
7.3.7. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica ................................................................................................................................................................................................................... 90
7.3.8. Plan uređivanja šuma ............................................................................................................................................................................................................................................ 91
7.3.9. Plan uzgoja divljači ............................................................................................................................................................................................................................................... 91
7.4. OČEKIVANI EFEKTI REALIZACIJE PLANIRANIH RADOVA ..................................................................................................................................................................................................... 95
8.0. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PLANOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA .............................................................................................................................................................. 96
8.1. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE ŠUMSKO - UZGOJNIH RADOVA ............................................................................................................................................................................................... 96
8.2. UPUTSTVO ZA IZVOĐENJE RADOVA NA ISKORIŠĆAVANJU ŠUMA........................................................................................................................................................................................ 102
8.3. UPUTSTVO ZA VOĐENJE EVIDENCIJE GAZDOVANJA ŠUMAMA ........................................................................................................................................................................................... 104
8.4. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE RADOVA NA ZAŠTITI ŠUMA ................................................................................................................................................................................................. 105
8.5. UPUTSTVO ZA IZRADU IZVOĐAČKOG PROJEKTA GAZDOVANJA ŠUMAMA........................................................................................................................................................................... 106
8.6. VREME SEČE ŠUMA....................................................................................................................................................................................................................................................... 107
8.7. UPUTSTVO ZA PRIMENU SERTIFIKACIJE ŠUMA ................................................................................................................................................................................................................. 107
8.8. UPUTSTVO ZA PRIMENU TARIFA..................................................................................................................................................................................................................................... 107
8.9. UPUTSTVO ZA VOĐENJE ŠUMARSKE HRONIKE ................................................................................................................................................................................................................. 108
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
131
9.0. EKONOMSKO – FINANSIJSKA ANALIZA ............................................................................................................................................................................................................. 109
9.1. OBRAČUN VREDNOSTI ŠUMA......................................................................................................................................................................................................................................... 109
9.1.1. KVALIFIKACIONA STRUKTURA UKUPNE DRVNE ZAPREMINE .......................................................................................................................................................................................... 109
9.1.2. Vrednost drveta na panju ..................................................................................................................................................................................................................................... 110
9.1.3. Troškovi proizvodnje drveta................................................................................................................................................................................................................................. 113
9.1.4. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine) .......................................................................................................................................................................................................... 116
9.1.5. Ukupna vrednost šuma......................................................................................................................................................................................................................................... 116
9.2. VRSTE I OBIM PLANIRANIH RADOVA .............................................................................................................................................................................................................................. 116
9.2.1. Vrsta i obim planiranih radova na korišćenju šuma za ovaj uređajni period ........................................................................................................................................................ 116
9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova - prosečno godišnje .............................................................................................................................................................................. 117
9.2.3. Plan zaštite šuma-ukupno i prosečno godišnje ..................................................................................................................................................................................................... 118
9.2.4. Plan izgradnje i rekonstrukcije puteva –ukupno i prosečno godišnje.................................................................................................................................................................... 118
9.2.5. Plan uređivanja šuma –ukupno i prosečno godišnje ............................................................................................................................................................................................. 118
9.2.6. Plan izgradnje lovnih objekata –ukupno i prosečno godišnje ............................................................................................................................................................................... 118
9.2.7. Plan održavanja i razvoja zaštićenih prirodnih dobara i (objekata) ..................................................................................................................................................................... 118
9.3. FORMIRANJE UKUPNOG PRIHODA .................................................................................................................................................................................................................................. 120
9.3.1. Prihod od prodaje drveta za ovaj uređajni period – prosečno godišnje ................................................................................................................................................................ 120
9.4. TROŠKOVI PROIZVODNJE .............................................................................................................................................................................................................................................. 120
9.4.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata-ukupna i prosečno godišnje ................................................................................................................................................................. 120
9.4.2. Troškovi ostalog korišćenja - prosečno godišnje .................................................................................................................................................................................................. 121
9.4.3. Troškovi na gajenju šuma - prosečno godišnje ..................................................................................................................................................................................................... 121
9.4.4. Troškovi na zaštiti šuma - prosečno godišnje ....................................................................................................................................................................................................... 121
9.4.5. Troškovi izgradnje i održavanje šumskih saobraćajnica - prosečno godišnje ....................................................................................................................................................... 121
Troškovi izgradnje i održavanje šumskih saobraćajnica - prosečno godišnje iznose 525000 dinara. .............................................................................................................................. 121
9.4.6. Troškovi na uređivanju šuma - prosečno godišnje ................................................................................................................................................................................................ 121
Troškovi na uređivanju šuma iznose 207278.9 dinara- prosečno godišnje ..................................................................................................................................................................... 122
9.4.7. Sredstva za reprodukciju šuma-ukupno i prosečno godišnje ................................................................................................................................................................................. 122
9.4.8. Naknada za posečeno drvo-ukupno i prosečno godišnje ....................................................................................................................................................................................... 122
9.4.9. Troškovi izgradnje lovne infrastrukture ukupno i prosečno godišnje .................................................................................................................................................................... 122
9.4.10. Troškovi održavanja i razvoja zaštićenih prirodnih dobara i (objekata) ............................................................................................................................................................. 122
9.4.11. Troškovi uređenja i przentacije posebnih prirodnih retkosti ............................................................................................................................................................................... 122
9.4.14. Ukupni troškovi proizvodnje - prosečno godišnje ............................................................................................................................................................................................... 123
9.5. BILANSIRANJE POTREBNIH I RASPOLOŽIVIH SREDSTAVA - PROSEČNO GODIŠNJE ................................................................................................................................................................ 123
10.0. NAČIN IZRADE OSNOVE ....................................................................................................................................................................................................................................... 125
10.1. PRIKUPLJANJE TERENSKIH PODATAKA ......................................................................................................................................................................................................................... 125
10.2. OBRADA PODATAKA................................................................................................................................................................................................................................................... 127
10.3. IZRADA KARATA ........................................................................................................................................................................................................................................................ 127
10.4.
UČESNICI IZRADE OSNOVE ................................................................................................................................................................................................................................... 127
10.4. IZRADA TEKSTUALNOG DELA OGŠ .............................................................................................................................................................................................................................. 127
11.0. ZAVRŠNE ODREDBE .............................................................................................................................................................................................................................................. 129
Prilozi
TABELARNI DEO
Obr. br. I
Obr. br. II
Obr. br. III
Obr. br. IV
Obr. br. V
Obr. br. VIa
Obr. br. VII
VIII
IX
Iskaz površina
Opis staništa i sastojina
Tabela o razmeru debljinskih razreda
Tabela o razmeru dobnih razreda
Plan gajenja šuma (evidencija izvršenih radova na gajenju šuma)
Plan seča obnavljanja (jednodobne šume) - evidencija izvršenih seča
Plan prorednih seča - evidencija izvršenih seča
Ostale evidencije
Šumska hronika
KARTE
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
132
1. Osnovna karta
2. Karta sa vertikalnom predstavom (topografska karta)
3. Karta gazdinskih klasa
4. Sastojinska karta
5. Karta namene površina
6. Pregledna karta
Po potrebi ostale karte.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Crni vrh ”
R - 1:10.000
R - 1:10.000
R - 1:25.000
R - 1:25.000
R - 1:25.000
R - 1:50.000
133
Download

OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA GJ“CRNI VRH”