J P“SRBIJAŠUME”, BEOGRAD
ŠG “Kragujevac” - Kragujevac
ŠU“Gornji Milanovac”
OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA
ZA
GJ"Suvobor"
(2014 - 2023)
Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu
Beograd, 2013.
Mihaila Pupina 113
Beograd
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
2
Mihaila Pupina 113
Beograd
0. UVOD
I Uvodne informacije i napomene
Gazdinska jedinica "Suvobor" registrovana je popisom šuma i šumskog zemljišta Zakonom o šumama (Sl. gl. Rs, br. 30/10) i u sastavu je Šumadijskog šumskog
područja kojim gazduje ŠG "Kragujevac" preko Šumske uprave "Gornji Milanovac", kao sastavni deo JP "Srbijašume" - Beograd.
Šume gazdinske jedinice "Suvobor" nalaze se u neposrednoj blizini naseljenih mesta Brajića , Družetića , Bogdanice , Koštunića , Gojne gore , Pranjana ,
Srezojevaca , Leušića , Teočina, Poloma, i predstavljaju nezamenljiv faktor životne sredine ovih naselja i njihove okoline, uticajem na režim voda, zaštitu
naselja, saobraćajnica i objekata, osnovni su prostorni okvir za rekreaciju i razvoj turizma.
Veći deo GJ"Suvobor" se nalazi u okviru ekološke mreže Republike Srbije, proglašene na osnovu Uredbe o ekološkoj mreži ("Službeni glasnik RS",br. 102/2010 od
30. 12. 2010.godine) pod rednim brojem 33 (Valjevske planine).
Takoñe, planina Suvobor se nalazi u sastavu Emerald ekološke mreže - broj RS0000036 (evropska ekološka mreža koju čine područja od posebnog interesa za
očuvanje evropske divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa, na osnovu Bernske konvencije) koju sačinjava 61 područje u Srbiji. Ova područja su
definisana kao potencijalni delovi evropske ekološke mreže.
Deo GJ "Suvobor" se nalazi u okviru "Meñunarodno značajnih područja za dnevne leptire" (PBA - Prime butterly area), odabranih na osnovu prisustva ciljnih vrsta
dnevnih leptira (u Srbiji ukupno 40 područja).
Planina Suvobor je na osnovu svojih prirodnih vrednosti svrstana u srednjoročni plan rada Zavoda, tj. rezervisana je za zaštitu u narednom periodu,(prema planu do
2016. godine).
Ovo je četvrta u kontinuitetu osnova za ovu gazdinsku jedinicu, a urañena je na osnovu taksacionih podataka prikupljenih u leto 2012 godine, od strane Biroa za
planiranje i projektovanje u šumarstvu - Beograd. Prvo ureñivanje šuma gazdinske jedinice urañeno je 1981 godine.
Ova osnova je urañena u skladu sa Zakonom o šumama Sl. gl. RS, br. 30/10 i Pravilnikom o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog
plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama (Sl. gl. R.S., br.122) od 12/2003 god.), a čine je:
•
•
•
Tekstualni deo
Tabelarni deo, i
Karte
Važnost Opšte osnove (Plan razvoja šumskog područja) gazdovanja šumama za Šumadijsko šumsko područje je 2002 - 2011 i njene odredbe nisu korišćene prilikom
izrade ove posebne osnove. U toku je postupak za izradu novog Plana razvoja za Šumadijsko šumsko područje.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
3
Mihaila Pupina 113
Beograd
1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE
1.1. Topografske prilike
1.1.1. Geografski položaj
Gazdinska jedinica "Suvobor" se nalazi u severozapadnom delu Srbije na istoimenoj planini i oko nje, silazeći u Gornjemilanovačku i u Čačansku kotlinu.
Po svom geografskom položaju gazdinska jedinica "Suvobor"se prostire izmeñu 17° 47´ i 18° 35´ istočne geografske dužine od Pariza i 43° 59´ i 44° 09´ severne
geografske širine.
Prema podeli na šumska područja ova gazdinska jedinica pripada Šumadijskom šumskom području, a po administrativno - političkoj podeli nalazi se na teritoriji
opštine Gornji Milanovac.
Katastarske opštine koje ulaze u sastav ove gazdinske jedinice su : Brajići , Družetići , Bogdanica , Koštunići , Gojna gora , Pranjani , Srezojevci , Leušići , Teočin i
Polom .
1.1.2. Granice
Granice gazdinske jedinice "Suvobor" utvrñene su prilikom ureñivanja 1981godine, kada je izvršena identifikacija spoljne granice na osnovu katastarskog stanja.
Gazdinska jedinica "Suvobor"nije kompaktna celina već je sastavljena od više većih i manjih odvojenih površina različite veličine koji se graniče sa privatnim
posedima, pa je spoljna granica nepravilna i izlomljena. Manjim svojim delom, sa severne strane, gazdinska jedinica se graniči sa državnim šumama ŠG
"Valjevo", a granica se proteže duž odelenja 55, 56;80; 81; 82; 113 i 114..
Unutrašnje granice (granice odelenja) prate prirodne elemente,grebene i vodotoke.Ukupna dužina unutrašnjih granica iznosi oko 100km.
Spoljna granica gazdinske jedinice manjim delom je prirodna a većim delom neprirodna, izlomljena i krivudava, pored privatnih poseda. Dosta razuñena i duga
124km, obeležena je na terenu kako prema privatnom posedu, tako i prema drugim gazdinskim jedinicama. Obeležavanje unutrašnjih granica (granica
odeljenja) i spoljnih granica uradili su stručnjaci ŠG "Kragujevac", prema standardu za obeležavanje granica.
Obeležene spoljne i unutrašnje granice moraju se obnavljati. Svaki šumar (čuvar šuma) u okviru svojih redovnih aktivnosti na svom reonu mora održavati unutrašnje i
spoljne granice gazdinske jedinice.
1.1.3. Površina
Ukupna površina državnih šuma i neobraslog zemljišta gazdinske jedinice "Suvobor" je 4.188,06 ha i nalazi se na teritoriji opštine Gornji Milanovac.
Stanje površina gazdinske jedinice prema obraslosti je sledeće:
1.
Šumom obrasle površine
2.
Šumske kulture
Ukupno obraslo:
3.
Šumsko zemljište
4.
Neplodno
5.
Za ostale svrhe
Ukupno neobraslo
Ukupno gazdinska jedinica
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
3272,46
61,96
3334,42
231,00
421,82
200,82
853,64
4188,06
98,1
1,9
79,6
27,1
49,4
23,5
20,4
100
4
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska jedinica je podeljena na 129 odeljenja, a prosečna veličina odeljenja iznosi 32,47ha. Odnos obrasle i neobrasle površine je: 80 %:20 %, dok taj odnos na
nivou šumskog područja iznosi 89 %:11 % u okviru državnog vlasništa.
Struktura obraslih površina je sledeća:
1.
Visoke šume
2.
Izdanačke šume
3.
V.P.S.
4.
Šikare
5.
Šibljaci
Svega obraslo
86,39
1190,06
2018,64
37,03
2,30
3334,42
2,6
35,7
60,5
1,1
0,1
100
Ukupno obraslu površinu gazdinske jedinice čine: visoke prirodne sastojine sa 2,6%, izdanače šume sa 35,7%, veštački podignute sastojine četinara 60,5%, šikare sa
1,1% i šibljaci sa 0,1% obrasle površine.
1.2. Imovinsko pravno stanje
1.2.1. Državni posed
Površina gazdinske jedinice "Suvobor" je 4.188,06 ha. Ovom površinom obuhvaćene su šume i neobraslo zemljište u državnoj svojini na delu opštine Gornji
Milanovac, koje su dodeljene na upravljanje i korišćenje JP "Srbijašume" - Beograd, deo ŠG "Kragujevac", šumska uprava "Gornji Milanovac".
Površina gazdinske jedinice utvrñena je na osnovu posedovnih listova koji se vode kod opštinske katastarske uprave u Gornjem Milanovcu, a nalazi se u deset
katastarskih opština: Brajići , Družetići , Bogdanica , Koštunići , Gojna gora , Pranjani , Srezojevci , Leušići , Teočin i Polom .
1.2.2. Privatni posed
U granicama gazdinske jedinice "Suvobor" registrovano je 104,08 ha privatnog (enklaviranog) poseda. Obzirom da se nije raspolagalo brojevima privatnih
katastarskih parcela i spiskom vlasnika, ove površine su dobijene planimetrisanjem.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
5
Mihaila Pupina 113
Beograd
1.2.3. Spisak katastarskih parcela
broj
parcele
K.O: Pranjani
broj
parcele
1
29
144
201/1
221
242
243
243
1053
1067
1360
1412
1942/5
2248
2274/1
2274/3
2572/1
2572/2
2572/3
2572/4
2572/6
2572/7
2576/1
2576/2
2576/3
2577/1
2577/2
2817/1
2817/2
2817/3
2817/4
2817/5
2817/6
3389/1
3389/2
3390
3392
3411/1
3411/2
lista nepokretnosti br. 584
površina
kultura
ha
ar
šuma
80
83
šuma
2
88
pašnjak
14
pašnjak
36
55
pašnjak
34
pašnjak
34
pašnjak
3
05
šuma
6
00
pašnjak
33
njiva
29
šuma
2
36
pašnjak
32
neplodno
47
pašnjak
15
šuma
17
07
njiva
5
šuma
29
03
šuma
4
šuma
4
šuma
5
šuma
6
52
šuma
2
šuma
12
29
šuma
1
00
šuma
1
62
šuma
8
81
šuma
7
šuma
105
95
njiva
5
šuma
10
šuma
4
šuma
89
šuma
4
57
šuma
3
36
šuma
20
njiva
46
šuma
1
87
šuma
3
02
njiva
62
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
broj
odeljenja
m2
01
61
48
18
95
50
08
00
17
98
24
78
82
69
80
60
00
59
60
40
55
98
51
01
10
29
00
06
07
35
97
20
93
26
79
78
51
53
88
29,30
30
15
15
15
15
15
15
15
15
15
15
25
28
28
28
26
26
26
26
26
26
27
26
27
25
27
23-25
23
23
23
23
23
16
16
16
16
16
16
3411/3
3411/4
3413/1
3413/2
3413/3
3413/4
3413/5
3415/1
3415/2
3415/3
3415/4
3415/5
3455/1
3455/2
3455/3
3490
3491/2
3832/2
3858
3893
3912
4214
4231/1
4231/2
4360
4361
4365
4366/1
4405
4406/1
4406/5
4416
4417
4481/2
4484
4485
4491
4492
4493
4735
Ukupno:
kultura
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
pašnjak
njiva
njiva
šuma
šuma
njiva
voćnjak
šuma
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
šuma
šuma
pašnjak
pašnjak
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
pašnjak
šuma
šuma
voćnjak
šuma
šuma
šuma
površina
ar
ha
1
1
1
4
76
1
3
7
39
1
14
1
1
7
1
3
507
34
52
30
9
53
53
20
51
31
71
3
10
53
6
3
4
23
56
20
4
52
17
92
11
99
13
97
97
53
22
20
11
43
88
18
43
33
5
17
broj
odeljenja
m2
95
68
97
41
00
67
02
57
38
38
41
90
95
30
60
45
40
06
28
86
41
94
58
43
05
20
17
82
95
64
34
38
38
59
35
47
39
54
48
99
59
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
17-19
17
17
17
17
19
20
20
20
24
22
22
22
22
21,22
20
20
20
20
20
20
21
21
20
20
20
20
20
6
Mihaila Pupina 113
Beograd
broj
parcele
K.O: Družetići
broj
parcele
1
19/2
29/1
29/3
35
36
351
352
359/2
490
492
511
527
592
750
lista nepokretnosti br. 282
površina
kultura
ha
ar
šuma
pašnjak
šuma
šuma
šuma
šuma
pašnjak
šuma
šuma
pašnjak
pašnjak
šuma
neplodno
šuma
pašnjak
460
141
22
1
4
1
1
broj
odeljenja
m2
02
40
99
33
04
53
93
36
62
30
06
43
26
24
4
86
28
31
32
45
49
56
44
40
74
10
57
12
05
86
31-50
33
3-6
9
3
3
8
9
11
14
14
32
32
31
14
broj
parcele
K.O: Teočin
broj
parcele
8/1
8/2
8/3
8/4
10/1
kultura
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
lista nepokretnosti br. 71
površina
ha
ar
32
2
2
6
broj
odeljenja
m2
39
19
63
78
67
39
51
22
06
92
122
122
122
122
122
2
8
kultura
lista nepokretnosti br. 66
površina
ha
ar
pašnjak
pašnjak
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
667
2544/2
2545/2
2547/1
2547/2
2548
2711
Ukupno:
broj
parcele
K.O: Leušići
broj
parcele
751/1
751/3
751/4
751/5
752
1021
1022
1108/1
1108/1
1133
1225/1
1226
1295
1558
1732
2827
Ukupno:
5
broj
odeljenja
m2
03
58
91
91
322
327/1
754
755
Ukupno:
kultura
površina
ar
ha
šuma
šuma
šuma
šuma
jaruga
pašnjak
pašnjak
z.pod.zg.
pašnjak.
pašnjak
šuma
šuma
šuma
pašnjak
šuma
pašnjak
16
1
1
1
48
16
9
732
kultura
šuma
pašnjak
šuma
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
kultura
šuma
šuma
šuma
šuma
81
58
36
38
01
7
1
7
17
4
22
3
100
29
2
1
2
34
11
36
26
09
88
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
12,13
13
11
12
1
37
broj
odeljenja
m2
20
89
62
01
16
13
47
19
površina
ar
ha
32
60
20
07
30
67
80
8
33
03
08
98
88
99
26
69
83
12
25
19
20
55
3
53
55
32
površina
ar
ha
broj
odeljenja
m2
46
10
89
75
49
37
65
81
122
91
91
91
91
91
91
broj
odeljenja
m2
07
36
11
81
96
92
92
92
92
7
Mihaila Pupina 113
Beograd
K.O: Koštunići
broj
parcele
1
2/1
3
15
48/1
57/1
68
91/3
91/3
91/3
93/1
125
127/1
127/2
191
310
338
339
340
342
343
344
345
346/1
346/6
346/7
401
506
506
746
lista nepokretnosti br: 241
površina
kultura
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
livada
šuma
njiva
šuma
šuma
pašnjak
šuma
livada
šuma
šuma
pašnjak
neplodno
pašnjak
pašnjak
pašnjak
šuma
šuma
šuma
šuma
njiva
livada
pašnjak
ha
ar
49
15
44
12
492
58
1
200
5
30
128
53
186
1
1
1
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
m2
51
81
74
74
75
14
86
20
04
18
20
9
53
56
32
18
88
17
32
1
11
3
21
39
33
57
55
30
09
82
76
78
73
65
82
70
34
00
53
00
27
92
60
20
50
73
72
89
02
49
18
24
06
47
80
00
81
00
52
18
broj
parcele
kultura
751
pašnjak
broj
odeljenja
752
pašnjak
753
njiva
56
55,56
56
57,58
79,80
69-82
83,84
57
57
57
72
78
755
1020
1024
1025
1026
1027
1028
1038
1069
1076
1151/3
1152
1176
1184
1306
1309
1310
1310
1574/1
1723
1863
1864
2070
2865
2866
3040
3391
3510
Ukupno:
šuma
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
šuma
pašnjak
šuma
šuma
šuma
šuma
pašnjak
pašnjak
livada
livada
pašnjak
pašnjak
njiva
njiva
njiva
njiva
pašnjak
pašnjak
livada
livada
jaruga
53,54,58-62
53
51,52
60
62-64
67,68
68
69
85
76
85
85-90
90
90
87
89
89
90
površina
ar
ha
6
87
12
1
1
11
3
1
2
2
1423
broj
odeljenja
m2
49
90
89
50
50
88
6
74
56
7
6
3
2
1
14
22
54
30
78
86
06
55
28
30
80
44
42
76
31
75
50
70
75
69
88
02
46
76
00
77
87
10
16
00
02
40
49
77
20
00
63
63
20
01
22
10
88
88
85
85
86
86
86
86
42-45
42
65
46
46
46
46
42
42
42
42
29
29
89
89
89
91
91
89
89
89
1
2
93
99
1
2
22
60
8
Mihaila Pupina 113
Beograd
K.O: Polom
broj
parcele
309
337
339/1
341
342
346
348
351/1
393
394/1
394/4
408
429/1
482
lista nepokretnosti br: 105
površina
kultura
ha
pašnjak
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
pašnjak
pašnjak
šuma
šuma
šuma
ar
m2
5
36
00
5
2
23
52
35
42
97
33
32
38
90
7
26
1
2
2
284
1
129
76
99
26
38
78
10
65
75
40
00
61
74
58
66
487
šuma
488
livada
489/1
šuma
129
129
129
129
129
129
129
129
117/128
125
125
129
128
113/121
492
493
575
578
610
613
762
763
764
805
914
1743
1762
Ukupno:
livada
livada
livada
pašnjak
livada
šuma
njiva
pašnjak
šuma
šuma
pašnjak
šuma
šuma
broj
parcele
807
814
1258
1322
lista nepokretnosti br: 218
površina
kultura
šuma
njiva
šuma
šuma
ha
ar
10
1
5
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
kultura
broj
odeljenja
K.O: Gojna Gora
broj
parcele
broj
parcele
m2
46
79
18
92
41
42
40
58
kultura
površina
ar
ha
broj
odeljenja
m2
71
97
124
1
59
45
124
1
17
59
1
3
39
86
24
02
97
77
28
08
15
34
13
15
65
59
38
42
121
123
123
126
126
123
121
126
126
126
128
129
122
122
1
7
3
480
30
6
37
48
79
19
99
80
78
površina
ar
ha
broj
odeljenja
m2
1341/1
šuma
1
59
92
1
broj
odeljenja
1985/5
šuma
7
89
28
1
2960
šuma
1
84
66
1
1
1
1
2961
3140
3141
Ukupno:
šuma
šuma
pašnjak
13
40
40
60
1
1
1
1
31
96
52
18
37
9
Mihaila Pupina 113
Beograd
K.O: Srezojevci
broj
parcele
1/1
1/2
1/3
1/4
1/5
1/6
1/7
1/9
1/10
1/12
1/14
1/15
1/16
2
603/1
603/2
603/3
603/4
603/14
603/17
603/18
603/20
603/21
603/25
603/28
603/29
603/30
603/31
603/32
603/34
603/35
603/36
603/37
603/41
603/42
603/43
604/2
605
606/1
lista nepokretnosti br: 179
površina
kultura
šuma
pašnjak
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
njiva
pašnjak
pašnjak
ha
ar
3
9
1
1
7
2
1
1
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
m2
61
9
82
88
45
08
51
47
24
16
29
4
3
98
41
46
17
36
56
9
52
54
32
13
10
37
12
54
34
27
54
32
20
26
58
98
84
69
61
53
58
71
60
09
25
59
05
18
04
40
56
94
64
03
02
07
81
78
32
93
91
08
12
70
57
87
24
24
74
03
98
60
05
50
67
47
86
37
broj
parcele
kultura
606/6
šuma
broj
odeljenja
606/10
606/11
93
93
93
93
93
93
93
93
93
93
93
93
93
93
95
95
97
97
97
95
95
95
97
95
95
95
95
95
95
95
95
95
95
95
95
95
95
97
97
606/12
606/13
606/14
606/16
608
734
766
767
768/1
769/2
769/4
791/1
792
793/1
793/2
793/3
802/1
802/6
802/7
802/9
802/10
802/11
809
811
812/1
812/2
813/1
813/2
823
824
825
835/1
835/2
835/3
836/1
836/2
837/2
838/3
848/1
površina
ar
ha
57
67
97
pašnjak
50
02
97
pašnjak
voćnjak
njiva
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
18
03
32
61
54
20
33
1
40
12
36
11
47
09
31
97
15
14
16
70
72
23
45
61
54
99
66
73
84
67
36
38
38
17
82
30
05
67
08
19
18
09
36
61
07
29
23
65
50
74
96
48
73
37
76
75
09
93
14
49
27
97
97
97
97
97
97
97
95
95
95
95
95
95
95
95
95
95
94
96
96
96
95
96
95
95
95
95
95
95
94
94
94
96
96
96
96
96
96
97
96
šuma
šuma
šuma
pašnjak
šuma
šuma
šuma
šuma
njiva
šuma
šuma
šuma
šuma
voćnjak
šuma
šuma
njiva
njiva
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
6
broj
odeljenja
m2
4
1
7
22
2
4
2
1
1
3
1
22
96
35
4
32
7
58
13
72
98
14
28
54
32
90
16
35
54
01
10
Mihaila Pupina 113
Beograd
K.O: Srezojevci
broj
parcele
848/2
848/3
848/5
848/7
848/9
848/20
848/27
848/32
848/35
848/38
848/39
909/1
909/17
909/18
928/1
928/11
928/14
928/15
928/16
928/17
928/18
928/19
928/20
928/23
928/24
952/1
952/2
952/3
952/4
952/29
952/41
952/53
952/54
lista nepokretnosti br: 179
površina
kultura
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
pašnjak
pašnjak
njiva
livada
pašnjak
pašnjak
pašnjak
njiva
voćnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
ha
ar
3
1
3
1
4
2
1
5
69
1
1
1
1
1
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
m2
62
04
14
62
56
17
04
52
10
1
66
75
15
37
23
36
4
44
35
83
43
00
22
97
34
41
14
17
33
36
1
6
8
54
20
03
82
87
85
55
82
60
79
86
74
13
64
41
38
77
65
85
38
84
64
70
88
52
02
56
98
68
48
92
81
12
broj
parcele
kultura
991/1
šuma
broj
odeljenja
991/13
pašnjak
991/24
98
96
98
98
98
98
96
97
96
96
98
99
99
99
99-101
99
100
100
100
100
100
99
99
100
100
97
97
97
97
98
97
97
97
991/25
991/29
991/31
991/32
991/59
993
1004
1005
1006
1035/2
1232
1232
1234
1237
1238/1
1238/2
1691/1
1691/5
1691/6
1691/8
1691/9
1691/17
1691/19
1691/23
1691/28
1691/29
1691/30
1691/31
1721
1891/1
1898
Ukupno:
pašnjak
njiva
površina
ar
ha
3
šuma
voćnjak
šuma
šuma
pašnjak
2
pašnjak
pašnjak
pašnjak
njiva
z.pod zg.
šuma
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
šuma
njiva
livada
njiva
voćnjak
neplodno
pašnjak
njiva
šuma
šuma
šuma
šuma
pašnjak
šuma
šuma
2
73
1
36
5
370
broj
odeljenja
m2
10
54
97
2
38
97
6
40
24
36
24
12
97
19
91
9
16
18
08
50
37
38
33
23
90
81
49
67
7
01
71
56
78
20
97
29
68
92
72
17
21
49
11
21
04
57
23
42
87
76
98
98
97
97
97
97
97
97
100
75
11
21
82
27
07
40
43
28
27
9
25
99
50
56
03
12
24
04
16
02
11
Mihaila Pupina 113
Beograd
K.O: Bogdanica
broj
parcele
40
43
45/2
46/1
113/1
113/2
116/2
116/4
128/2
128/4
129/2
131/4
133/2
133/3
178
178
kultura
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
njiva
pašnjak
pašnjak
livada
šuma
Broj pos.
lista
324
326
323
lista nepokretnosti br: 153
površina
Broj
parcele
80
82
76/1
Ukupno
ha
ar
1
2
1
3
2
1
1
3
6
12
Vrsta kulture
pašnjak
pašnjak
pašnjak
m2
68
22
88
10
81
70
12
71
12
14
16
7
67
38
18
71
64
79
53
38
82
65
01
71
43
43
04
22
61
00
00
26
broj
parcele
kultura
površina
ar
ha
broj
odeljenja
m2
316
pašnjak
1
91
64
3
broj
odeljenja
330
pašnjak
3
85
29
3
606
pašnjak
65
65
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
633
698
699
736
739
912
1028
1110/2
1175
1523
1524
1530
1685
1968
Ukupno:
šuma
pašnjak
pašnjak
šuma
šuma
pašnjak
šuma
neplodno
šuma
šuma
pašnjak
pašnjak
pašnjak
šuma
65
8
47
71
35
33
01
65
24
97
40
00
8
16
27
97
21
92
72
15
21
00
83
12
64
18
94
00
05
04
7
7-10
10
10
2
2
2
11
2
2
2
2
2
2
2
K.O. Bogdanica
Suvlasništvo JP"Srbijašume" sa drugim vlasnicima
Ukupna površina
Deo poseda
ha
ar
m2
2
39
24
8
72
70
36
62
11
48
56
116
3
29
30
1
229
ha
Površina dela poseda
ar
m2
1
19
4
36
18
5
74
Odeljenje
62
34
31
27
3
3
3
Ukupno: KO Bogdanica 235 ha 01 ar 31 m²
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
12
Mihaila Pupina 113
Beograd
K.O: Brajići
broj
parcele
2/1
2/2
2/3
2/4
lista nepokretnosti br:45
površina
kultura
šuma
pašnjak
njiva
šuma
Broj pos.
lista
159
159
159
159
159
159
159
159
Broj
parcele
145/1
145/2
145/3
146
147/1
147/2
147/3
147/4
Ukupno
ha
ar
187
3
m2
84
78
72
20
Vrsta kulture
22
02
80
96
ha
livada
livada
livada
pašnjak
šuma
šuma
šuma
šuma
broj
parcele
kultura
2/5
pašnjak
broj
odeljenja
4/1
šuma
4/3
82,107-110
131
133
Ukupno:
šuma
pašnjak
pašnjak
107
110
110
K.O. Brajići
Suvlasništvo JP"Srbijašume" sa drugim vlasnicima
Ukupna površina
Deo poseda
ar
m2
24
25
14
43
12
83
89
56
1
45
06
65
49
68
32
1
09
43
5
29
37
površina
ar
ha
broj
odeljenja
m2
3
98
68
82,117
72
48
57
105,106
105
122
122
1
58
50
270
15
12
90
77
78
30
Površina dela poseda
ha
ar
m2
8
4
4
29
48
21
22
36
1
76
Odeljenje
08
82
28
85
35
83
77
48
46
106
106
106
106
106
106
106
106
Ukupno: KO Brajići 272 ha 66 ar 76 m²
Rekapitulacija:
Redni
broj
Površina
ha
m2
ar
1.
Srezojevci
370
02
76
2.
Pranjani
507
17
59
3.
Družetići
732
32
83
4.
Koštunići
1423
60
10
5.
Polom
480
78
42
6.
Teočin
100
19
81
7.
Leušići
34
88
96
8.
Gojna Gora
31
37
60
9.
Bogdanica
235
01
31
10.
Brajići
272
66
76
4188
06
14
Ukupno:
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
K.O.
13
Mihaila Pupina 113
Beograd
2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA
2.1. Reljef i geomorfološke karakteristike
Kako gazdinska jedinica "Suvobor" nije u jednom kompleksu već je sastavljena iz većih i manjih teritorijalno odvojenih površina rasutih na dosta velikom prostoru to
je i izraženost u orografskom pogledu raznolika.Prema Cvijiću planine ovog ovog područja pripadaju Šumadijskim planinama, koje su deo Rodopskog
sistema. Rodopska masa po svom nastanku pripada arhajskom periodu, koji je najduži period u formiranju zemljišne kore. Rodopska masa, stare stene su se
rano formirale i izdigle, verovatno pre Permskog perioda te se zbog toga mogu smatrati da su varsiske starosti najstarije mase. Na Šumadijskim planinama
proces nabiranja bio je ranije završen nego u Dinarskom sistemu.
Gazdinska jedinica"Suvobor" prostire se u brdskoplaninskom području na planini Suvobor. Suvobor se nalazi u severo zapadnom delu Srbije kao jednom od
planinskih lanaca, koji sa južne strane zatvaraju ravan Posavine. Suvobor spada u srednje visoke planine (867mnv) i čini deo planinskog lanca koji počinje
Cerom, pa se preko Gučeva, Jagodnje, Povlena, Maljena i Suvobora vezuje za Rudnik. Suvoborska površ preko predgorja i pobrežja postepeno pada u
Milanovačku i Čačansku kotlinu. Ceo ovaj teren je orografski veoma izražen jer ga presecaju uzane i usečene doline Dičine, Čemernice i Kamenice sa
bezbroj većih i manjih potoka koji čine pritoke pomenutih reka.
Pravac pružanja glavne kose-grebena je jugoistok - severozapad. Karakteristike reljefa gazdinske jedinice su: strme strane i grebeni (kose) koji se na kraju sa
izraženim nagibom spuštaju u brdskoplaninske reke i potoke. Najniža nadmorska visina je oko 400m., a najviša 882mnv kod mesta zvanog Rior (3 odelenje).
2.2. Edafski uslovi
2.2.1. Geološka podloga
Geološku grañu gazdinske jedinice čine stene različitog petrografskog sastava i razne starosti. Ovde su najzastupljeniji su serpentini i andeziti koji pripadaju
magmatskim stenama.Na obodima gazdinske jedinice javljaju bazične stene,a najčešće dijabaz.Kredni fliš je predstavljen krečnjacima,rožnacima i
laporovitim glincima.Vulkanogena sedimentna formacija predstavljena rožnacima,glincima,dijabazima,konglomeratima i peščarima, a prisutna je u atarima
Pranjana i Gojne gore.Tvorevine gornjeg i srednjeg trijasa su neznatno zastupljene i predstavljene peščarima i krečnjacima.
Serpentin je najzastupljenija geološka podloga gazdinske jedinice, koji sa Maljena i Suvobora produžuje prema jugoistoku sve do Vujna. Serpentinizacija peridotita
nije završena do kraja,pa se uz serpentin javljaju i peridotiti Serpentin nastaje hemijskom transformacijom ultra bazičnih magmatskih stena, naročito
peridotita i to pod dejstvom vode i pritiska. To je stena otvoreno zelene do crne boje sa mnogim tehnički nepovoljnim osobinama. Nepostojan je na mrazu i
raspada se na sitnije komade.
Andeziti pripadaju vulkanskim ili površinskim stenama porfiritske strukture, i oni su neovulkanski ekvivalenti bezkvarcne dioritske magme. Meñu fenokristalima
ponekad preovlañuju plagioklasi, anekad bojeni sastojci. Boja zavisi od stepena raspadanja , u prvoj fazi su mrka ili crne boje, a u kasnoj fazi raspadanja
dobija crvenkastu ili ljubičastu boju. Javljaju se u obliku kupa, ploča i žica, vulkanskih breča, konglomerata i tufova.. Uglavnom su neutralne stene (SiO2 od
52 - 65%).
2.2.2. Tipovi zemljišta
U uslovima dosta ujednačene geološke podloge na kojoj se nalazi kompleks gazdinske jedinice "Suvobor" došlo je do obrazovanja dva osnovna tipa zemljišta:
•
•
•
eutrično smeñe zemljište ili gajnjača,
kiselo smeñe zemljište (distrični kambisol), i
sirozem na rastresitom supstratu
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
14
Mihaila Pupina 113
Beograd
Naziv eutrično smeñe zemljište znači smeñe zemljište koje obezbeñuje dobru ishranu. Za ta zemljišta se u Srbiji upotrebljava narodni naziv "gajnjača", zbog toga što
se na ovom zemljištu često nalaze fragmenti zaostalih listopadnih šuma (gajeva). Sreće se još i naziv "bazama zasićeno smeñe zemljište". Ovaj tip zemljišta
je najzastupljeniji u oblastima kontinentalne klime, gde je srednja godišnja količina padavina od 600-700 mm, sa izraženim sušnim letnjim periodom i
srednjom godišnjom temperaturom od 10-12 st.C. Ova zemljišta, ako se javljaju u vlažnim i hladnim regionima, javljaju se kao prelazni evolucioni oblici i
vezana su samo za geološku podlogu koja je bogata bazama. Osnovna karakteristika matičnog supstrata ima direktnog uticaja na pojavu ovog tipa zemljišta.
Za formiranje ovih zemljišta najbolje odgovaraju ilovasta normalno drenirana zemljišta koja su bogata potrebnim osnovnim mineralima kao što su les,
ilovasti, jezerski i rečni sedimenti, neutralne i bazične dubinske stene i slične geološke podloge, a ako se javljaju na ultrabazičnim stenama obrazuje se
varijitet ovog zemljišta. Na ekstremno peskovitoj i kiseloj podlozi i na jako glinovitim supstratima, ako su loše drenirana, ovaj se tip zemljišta ne obrazuje.
Gajnjača se javlja na visinama oko 600 m, na blago talasastim brdskim stranama, kao i na nadmorskim visinama do 1 000 m na severnim i strmim padinama.
Na ovom tipu zemljišta od šumskih zajednica su zastupljene: na suvim toplijim južnim i zapadnim ekspozicijama i srednje strmim padinama su zastupljene
šume hrasta, grabića, crnog graba, crnog jasena i drugih kserotermnih vrsta drveća; na vlažnim hladnim severnim i istočnim ekspozicijama i blagim padinama
mogu se javiti i bukove šume. Eutrično smeña zemljišta su rasprostranjena u suvljim oblastima Srbije (Šumadija, Pomoravlje i Mačva). Ovaj tip zemljišta je
zastupljen u gazdinskoj jedinici kao: jako plitko zemljište (dubina zemljišta ispod 15 cm, jako skeletno - preko 60% skeleta); plitko zemljište (dubina
zemljišta od 15 - 30 cm, jako skeletno - preko 60% skeleta i srednje skeletno - od 30 - 60% skeleta) i srednje duboko zemljište (duboko zemljište od 40 60%, jako skeletno - preko 60% skeleta i srednje skeletno - od 30-60% skeleta). Sa dubinom zemljišta povećava se i vlaga zemljišta (sveže zemljište do suvo
zemljište).
Hemijske osobine eutričnog kambisola su takoñe vrlo povoljne, jer su to slabo kisela do neutralna zemlišta (pH iznad 5,5; anajčešće oko 6,5), visokim stepenom
zasićenosti bazama (70 - 80%) i dosta visokim kapacitetom adsorpcije katjona (30 - 40 ekvivalenata milimola H/100g). Sadržaj humusa u šumskim
zemljištima iznosi obično 4 - 7%.
Sirozemi na rastresitom supstratu
Matični supstrati, na kojim se razvijaju ova zemljišta, moraju da imaju osnovnu karakteristiku da su podlo`ni lakom mehaničkom raspadanju. U toku mehaničkog
raspadanja formira se supstrat finog raspadnutog granulometrijskog sastava. Ovu karakteristiku imaju, kako dubinske stene zrnaste strukture (njihov rezultat
raspadanja je rastresita masa “grus“), tako i druge stene (sedimentne - peskovite) koje se takoñe mehanički raspadaju. Dubina zemljišta sirozema zavisi od
vrste stene od koje se formira. Granulometrijski sastav varira od glinovitog, preko ilovastog do peskovitog, a na “grusu“ eruptivnih stena dominira granulacija
krupnog peska i sitnog šljunka. Sadr`aj humusa na sirozemu je mali (obično ispod 1%), a izmeñu karbonatnih i beskarbonatnih formi postoji razlika u
karakteru akumuliranog humusa. U humusu je nizak i ukupan sadr`aj azota i aktivnog fosfora. U proizvodno-ekološkom smislu postoji znatna razlika izmeñu
pojedinih formi sirozema. Sirozemi su naročito pogodni za vinograde i voćnjake, a u šumarstvu ove površine ako se pošumljavaju, treba ih pošumljavati sa
crnim borom i hrastovima. Pošumljavanjem se obezbeñuje materijal za formiranje humusa (lišće - stelja i travnati pokrivač - trava), sa čime se povećava
plodnost ovog zemljišta (sirozem na raspadnutom supstratu) i njihov prelazak u razvijeni stadijum zemljišta.
Silikatni sirozemi mogu biti distrični i eutrični, a po teksturi dele se na: skeletne, peskovite, ilovaste i glinovite forme ovog zemljišta.
Kratka karakteristika im je sledeća: to su plitka do srednje duboka zemljišta, propustljiva za vodu, sa slabo kiselom do neutralnom reakcijom, srednje humusna.
Proizvodna vrednost ovog zemljišta nije velika što se objašnjava kiselošću, malim procentom asimilata i malom dubinom aktivnog sloja i celog zemljišnog profila.
Ova zemljišta su obrazovana pod šumom i samo ga dobro razvijena šuma štiti od odnošenja vodom niz veće nagibe. Neke varijante smeñe kiselog zemljišta su dosta
podložne eroziji, naročito praškasto-peskovite varijante na nepropusnim stenama. Da bi se sačuvala od spiranja i odnošenja ova zemljišta na jačim nagibima
trebalo bi da su stalno pod šumom
2.3. Hidrografske karakteristike
Na hidrološke i hidrografske prilike bitnu ulogu imaju geološka podloga i reljef. U brdskoplaninskom terenu podzemna voda je na većoj dubini, i vrlo često je tipa
razbijene izdani jer ne postoji njeno komuniciranje izmeñu pojedinih pukotina. Područje serpentina na Suvoboru je delom i ogoljeno.Zemljišni sloj je vrlo
plitak, ili je sa većih površina skoro i nestao pa vodu i ne upija, već se ona po površini sliva u susedne useke i doline. U rečnim dolinama prizemna voda je
relativno plitka, varira u jednom uskom dijapazonu od 1 - 5 metara.
Na prostoru gazdinske jedinice "Suvobor" najvažnije reke su: Dičina, Čemernica i Kamenica (sliv Zapadne Morave), kao i manji vodotoci Brujićka reka, Lovnica, i
druge. Dičinu obrazuje reka Mala Dičina koja izvire podno Rajca, i Velika Dičina čije je izvorište kod sela Polom. Dičina se uliva u Čemernicu,a ova
istočno od Čačka, u Zapadnu Moravu.Ove reke nisu bogate vodom,ali ne presušuju u toku letnjih meseci.
Izvori na serpentinu su vrlo retki. Neobrasle površine i vrlo plitko zemljište (suvo i skeletno) na ultrabazičnoj geološkoj podlozi koju čine uglavnom serpentini su
razlog nedostatka vode u pojedinim vodotocima gazdinske jedinice, po čemu je i dobila naziv "Suvobor".
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
15
Mihaila Pupina 113
Beograd
2.4. Klima
Gazdinska jedinica, u pogledu regionalne klime, pripada umereno kontinentalnom području, nešto izmenjenom tipu. Klimatski uslovi se meñusobno razlikuju u
zavisnosti od nadmorske visine i reljefa područja, a u užem smislu se razlikuju bliži i udaljeniji delovi od nižih krajeva, kao i oni koji leže skoro na istoj
nadmorskoj visini i na relativno neznatnoj udaljenosti, ali u sklopu drugačije konfiguracije terena.
2.4.1. Temperatura
Srednja mesečna i godišnja temperatura vazduha (0°C) na 2 m u zaklonu za klimatološku stanicu u podrejonu IIId
Meteorološka
stanica
Rudnik
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
Srednja godišnja
temp. vazduha
0,0
1,2
5,6
11,8
16,4
20,0
22,3
21,4
17,6
11,9
7,4
1,8
11,4
Srednja godišnja temperatura vazduha mikro klime šireg područja iznosi 11,4 °C. Apsolutni temperaturni minimum izmeren na ovom području kretao se u rasponu od
-23 °C do -32 °C.
Klimatski pokazatelji koji se odnose na temperaturne uslove veoma su povoljni za razvoj šumske vegetacije. Dovoljno dug vegetacioni period stvara povoljne uslove
za razvoj termofilnih i mezofilnih vrsta drveća.
Ekstremne temperature ne pričinjavaju veće štete šumskoj vegetaciji. Delovanje niskih temperatura na podmladak u znatnoj meri smanjuje snežni pokrivač. Rani
jesenji mrazevi ne predstavljaju opasnost za šumsku vegetaciju, jer se pojavljuju kada je vegetacioni period završen.
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
srednje trajanje perioda bez mraza je 180-215 dana,
period sunčevog sjaja je 2000-2100 časova, naročito je veliko u toku leta, kada je oblačnost veoma mala,
oblačnost se izražava u desetinama i procentima pokrivenosti neba. Oblačnost je značajan klimatski element. Velika oblačnost smanjuje osunčavanje i
smanjuje intezitet sunčeve insolacije s jedne strane, a sprečava radijaciju sunca s druge strane, što zajedno utiče na ublažavanje dnevnog kolebanja
temperature.
godišnja amplituda 22.3
apsolutna maksimalna temperatura 41.7
apsolutna minimalna temperatura -30.7
apsolutna godišnja amplituda temperature 72.4
srednji datum prvog (jesenjeg) mraza 30.X
srednji datum poslednjeg (prolećnog) mraza 12.IV
srednja dužina bezmraznog perioda u danima 201
srednji broj mraznih dana sa temperaturom T minimalnom manjom od 0 °C 79.6
srednji broj ledenih dana sa temperaturom T maximalnom manjom od 0 °C
23,0
srednji broj dana sa jakim mrazevima sa temperaturom T minimalnom do - 10 °C
13.6
srednji broj dana sa maksimalnom temperaturom preko 30 °C
38.8
srednje trajanje periode sa temperaturom 5 °C sa početkom trajanja 12.III
srednje trajanje periode sa temperaturom 5 °C sa završetkom trajanja 28.XI
srednje trajanje perioda sa temperaturom 5 °C (ukupnog trajanja u danima) 261
2.4.2. Relativna vlažnost i padavine
Srednje mesečne i godišnje sume padavina date su u sledećoj tabeli:
Srednja mesečna količine padavina u milimetrima
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
Srednja godišnja
količina padavina
51,0
49,2
57,7
70,0
82,7
99,5
85,0
75,3
61,9
70,3
63,6
53,6
819,8
Meteorološka
stanica
Rudnik
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
16
Mihaila Pupina 113
Beograd
U vegetacionom periodu padne blizu 50% padavina što povoljno deluje na biljke. Na osnovu ukupne sume padavina u toku vegetacionog perioda i relativne vlage
koja odgovara područjima na kojima je šuma u ekspanziji,može se zaključiti da su ovi uslovi veoma povoljni za razvoj šumske vegetacije. Znatan deo
padavina se javlja u obliku snega.
2.4.3. Vetar
U toku hladnog dela godine postoji velika učestalost duvanja hladnog i suvog vetra jugoistočnog i istočnog smera, poznatog po imenu "košava". "Košava" isušuje
zemljište. Duva u skoro celom podrejonu, postepeno slabeći prema severu i zapadu. U većem delu podrejona "košava" ima najveću učestalost, ili se javlja
približno često kao i vetrovi iz zapadnog kvadranta.
2.5. Opšte karakteristike šumskih ekosistema
Svi tipovi šuma Srbije u prvom stepenu sistematizacije ulaze u odreñene krupne jedinice - komplekse (pojaseve). U brdsko-planinskim krajevima oni su
izdiferencirani pod uticajem tri bitna faktora za život šumske vegetacije: nadmorske visine, toplote i vlage.
Za ovu gazdinsku jedinicu izdvojena su tri kompleksa (pojasa) i to:
2.
3.
4.
Kompleks kserotermofilnih sladunovo-cerovih i drugih tipova šuma
Kompleks kseromezofilnih kitnjakovih, cerovih i grabovih tipova šuma
Kompleks mezofilnih bukovih i bukovo - četinarskih tipova šuma
Kompleksi se dalje dele na cenološke grupe tipova šuma, na osnovu dosadašnjih saznanja o vegetaciji i zemljištu. Prema navedenim kriterijumima za ovu gazdinsku
jedinicu mogu se izdvojiti sledeće cenološke grupe tipova šuma:
2.1. Šume sladuna i cera (Quercion frainetto) na smeñim i lesiviranim zemljištima
3.1. Šuma kitnjaka i cera (Quercetum petraeae - cerris) na različitim smeñim zemljištima
4.1. Brdska šuma bukve (Fagenion moesiacae submontanum) na eutričnim i kiselim smeñim zemljištima
4.6. Šuma bukve i jele (Abieti - Fagenion moesiacae) na smeñim i lesiviranim zemljištima
Cenološke grupe tipova šuma dalje se dele na grupe ekoloških jedinica, koje predstavljaju pojedine biljne zajednice najčešće ranga asocijacije okarakterisane
zemljištima na kojima se javljaju. U ovoj gazdinskoj jedinici izdvojene su sledeće grupe ekoloških jedinica:
2.1.3.
3.1.1.
4.1.1.
4.6.3.
Šume sladuna i cera sa grabom (Quercetum frainetto-cerris carpinetosum betuli) na smeñim lesiviranim zemljištima
Šuma kitnjaka (Quercetum montanum) na smeñim zemljištima
Brdska šuma bukve (Fagetum moesiacae submontanum) na kiselim smeñim i drugim zemljištima
Šuma bukve i jele (Abieti - Fagetum serpentinikum) na peridotitima, serpentinisanim pridotitima i serpentima.
2.5.1. Biljne zajednice
Na razvitak i sadašnje stanje vegetacije na području gazdinske jedinice uticali su mnogi faktori,a pre svega raznovrsni oblici reljefa,dubina i razvijenost zemljišta,
klimatske i mikroklimatske karakteristike,a naročito čovek.
Prema lokalnim prilikama (naročito mikroklimatskim uslovljenim reljefom i nadmorskom visinom) izdiferencirale su se sledeće biljne zajednice zone šumske
vegetacije:
Šume kitnjaka (Quercetum montanum) - Ove šume se javljaju na nadmorskim visinama od 400-800m, gde je kitnjak jedini edifikator. To su manje-više plitka
zemljišta, skeletna i kiselo smeña i često su izložene eroziji. To su glavice, grebeni, tople ekspozicije jačih nagiba koje su podložne spiranju. Sastojine su
retkog sklopa sa oskudnom steljom koja dovodi do degradacije zemljišta.
Šuma sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerris typicum) na smeñim i lesiviranim zemljištima. Ova grupa ekoloških jedinica obuhvata tipične šume sladuna i cera,
koje predstavljaju klimazonalnu zajednicu najvećeg dela Srbije bez pokrajina. Zajednica je razvijene na manjim nagibima i nadmorskoj visini do oko 600m,
na različitim smeñim zemljištima. Pored glavnih predstavnika (sladuna i cera) javljaju se i predstavnici kserofilnih vrsta drveća (Sorbus sp, Fraxinus ornus,
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
17
Mihaila Pupina 113
Beograd
Tillia argentea, Prunus piraster, Cornus mas, Crategus monogina, Viburnum leutana, Rosa orvernsis i dr.) kao i šibljastih formacija. Šume sladuna-cera su u
prošlosti često krčene zbog proširenja poljoprivrednog zemljišta, ili su nekontrolisanom sečom degradirane u šikare cera i sladuna. Očuvanih zajednica šuma
sladuna-cera ima na malim površinama.
Šuma kitnjaka i cera (Quercetum petraeae - cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima
Ova grupa ekoloških jedinica obuhvata šume kitnjaka i cera koje čine prelaz izmeñu čistih šuma kitnjaka i klimazonalne vegetacije - najčešće zajednice sladuna cera u
Šumadiji. Ove zajednice zauzimaju dalje pojas kitnjakovih šuma do 600 m n.v. na širokom rasponu tipova zemljišta, najčešće smeña i lesivirana zemljišta na
različitim matičnim supstratima. Ove šume su nešto kserotermnije od monodominantnih šuma kitnjaka, a mezofilnije od šume čistog cera.
Glavni edifikatori su kitnjak i cer, pored njih javljaju se primešani crni jasen, klen, grab, ponekad čak i bukva. Zemljišta su dosta neujednačena od plitkih do dubokih,
skeletnih, do zemljišta koja ne sadrže skelet. Produktivnost ovih staništa je takoñe različita od slabo produktivnih do staništa čija ekološko - proizvodna
vrednost je srednja, što prvenstveno zavisi od fizičkih i hemijskih osobina zemljišta.
Brdska šuma bukve (Fagetum moesiacae submontanum) na različitim smeñim zemljištima
Brdska šuma bukve u ovoj gazdinskoj jedinici je klimazonalna fitocenoza, zauzima najviši region ove gazdinske jedinice,ali se u dubokim potocima i hladnijim
ekspozicijama, u zaklonjenim uvalama sa mikroklimatskim karakteristikama spušta i do 400 m.n.v. Ove šumske zajednice su nastale antropološkim uticajima
kao degradaciona faza planinske šume bukve. Odlikuje se apsolutnom dominacijom bukve, pored bukve u spratu drveća javlja se, ali pojedinačno gorski
javor, brest, trešnja. Sprat žbunja je slabo zastupljen i tu dominira bukva. U spratu prizemne vegetacije koji je takoñe slabo razvijen javljaju se: Asperula
odorata, Luzula luzuloides, Cardamine bulbifera, Glechoma hyrsuta, Festuca drimea i dr. Brdska šuma bukve u ovoj gazdinskoj jedinici javlja se na srednje
dubokim i dubokim zemljištima koja su dovoljno vlažna, povoljnih fizičkih i hemijskih osobina, te se odlikuju visoko potencijalnom produktivnošću staništa.
Sa degradacijom i pogoršavanjem edafskih uslova dolazi do brže razgradnje brdsko bukovih šuma od planinske šume bukve.
Šuma bukve, graba i javora (Aceri - Ostryo - Fagetum) na skeletnim smeñim zemljištima
Kseromezofilne šume bukve i graba sa javorima javljaju se mestimično (mozaično rasporeñene unutar bukovih šuma). Zauzimaju uglavnom veće nagibe. Floristički su
vrlo bogate, naročito drvenastim vrstama. Pored glavnih edifikatora bukve, graba i javora, javljaju se mleč, kitnjak, beli jasen, trešnja, itd. U spratu prizemne
vegetacije preovlañuju kserofiti: Rhamnus cathartica, Coronilla varia, Ceterarch officinarum, Sedum maximum, Arabidopsis thaliona i Saxifraga rotundifolia.
Šuma bukve i kitnjaka šuma bukve i kitnjaka na različitim smeñim i lesiviranim smeñim zemljištima. Obuhvata šume bukve i kitnjaka prelaznog karaktera, a nalazi
se u regionu planinske šume bukve. To su prelazna staništa i nalaze se izmeñu šuma brdske bukve (zauzele su severne ekspozicije i zaklonjene uvale) i
kitnjaka (koji je zauzeo površine grebena, glavice i južne- toplije ekspozicije). Ako se ove šume javljaju na većim nadmorskim visinama, to su istaknute
tople ekspozicije, odnosno površine koje je kitnjak osvojio u regionu planinske bukve.
Šume bukve i jele (Abieti - Fagetum moesiacae) - Sastojina se javlja na manjim nadmorskim visinama (620 - 750 metara), na hladnijim - najčešće severoistočnim
ekspozicijama i nagibima (10-20˚). Najčešće se nalazi u težim edafskim uslovima (pliće i skeletnije zemljište). U spratu prizemne flore nalazi se: Festuca
drymea, Carex digitata, Galium rotundifolium. Zemljišta u ovom tipu su pretstavljana humusno-silikatnim skeletnim smeñim zemljištima. Pogoršane osobine
zemljišta, posebno fizičke, utiču na smanjenje proizvodnog potencijala staništa u ovom tipu zemljišta.Ove prirodne sastojine bukve i jele registrovane su na
površini od 5,23ha (odelenja 111/c; 112/a).Ove sastojine se nalaze u uskoj rečnoj dolini ispod vrha Suvobora. Jela je ovde autohtona vrsta u zajednici sa
bukvom i gradi kvalitetne sastojine,i na manjim otvorima u sklopu javlja se podmladak jele.
Prirodne sastojine četinara (jele) u ovoj gazdinskoj jedinici registrovane su na površini od 5,23ha, dok su ostale površine nastale veštačkim putem, sadnjom.
Šikare i šibljaci se nalaze na strmim, plitkim,kamenitim stranama i toplim staništima.
2.6. Opšti faktori značajni za stanje šumskih ekosistema
Šuma kao jedan od najsloženijih biljnih zajednica, odraz je uticaja sredine, ali i ona menja tu sredinu koja se označava kao stanište. Na obrazovanje i stanje
ekosistema u celini utiču mnogi faktori koji se mogu svrstati u sledeće grupe faktora:
1.
2.
3.
4.
klimatski faktori,
orografski faktori,
edafski faktori,
biotički faktori.
Klimatski faktori deluju kompleksno i neposredno na biljni svet, a meñu najvažnijim za život i rasprostranjenje biljnih zajednica je svetlost. Ona utiče na proces
fotosinteze, karakter vegetacije, prosec obnavljanja i dr.Temperatura vazduha u sadejstvu sa ostalim ekološkim činiocima, a naročito sa vlagom utiče na
raspored biljnog pokrivača. ekstremne temperature, bile one minimalne ili maksimalne, štetne su naročito u vreme vegetacije. kasni prolećni i rani jesenji
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
18
Mihaila Pupina 113
Beograd
mrazevi mogu biti odlučujući u selekciji nekih vrsta drveća. Vlaga i voda uz temperaturu su odlučujući faktor za razvoj vegetacije. U celini uzeto umereno kontinentalna klima omogućuje dovoljno trajanje perioda vegetacije i stvara uslove za veliku produkciju šumske vegetacije.
Orografski uslovi (reljef, nadmorska visina, ekspozicija, nagib i dr.) ukazuju da se radi o tipičnim šumskim staništima.
Edafski faktori sa svojim fizičkim i hemijskim karakteristikama na većem delu jedinice ukazuju na značajnu potencijalnu proizvodnost staništa.
Biotički činioci postanka i opstanka šuma predstavljaju živi biljni i životinjski svet, uključuju i čoveka kao najvažnijeg faktora. Šuma, kao složena sredina utiče na
ostale biljne i životinjske činioce i istovremeno zavisi od mnogobrojnih živih članova u zemlji, na zemlji i u vazduhu.
Uticaj biljnog sveta ogleda se dvojako: neposredno, kao živi biljni pokrivač i posredno, kao paraziti, saprofiti i razne simbioze.
Uticaj prizemnog biljnog sveta nije dovoljno proučavan sa stanovišta njegovog uticaja na razvoj šume, ali je sigurno da ima većeg značaja posebno u mikrouslovima.
Najviše pažnje je poklonjeno njihovom uticaju na proces prirodnog podmlañivanja i ometanju njihovog razvoja (korov).
Šumadijsko šumsko područje u celini predstavlja stanište većeg broja divljači. Obilje različitih mikroklimatskih uslova i vegetacije, veoma različita entomofauna i
drugi momenti, omogućavaju opstanak velikog broja životinjskih vrsta.
Životinjski svet u odreñenim uslovima vrši jak uticaj na razvoj biljnih vrsta, pre svega svojom ishranom, nanoseći štete podmlatku i mladim biljkama. Praktično,
njihovo dejstvo se posmatra kroz šumsku štetu, mada su često i od koristi (glodari svojim hodnicima popravljaju strukturu zemljišta i dr.). Insekti, naročito
pri kalamitetu mogu naneti veliku štetu, ali u normalnim uslovima njihov uticaj se ne primećuje.
Čovek, kao odlučujući biotički faktor, stvarajući ili uništavajući šumu, menja prirodne uslove i čitavu živu i neživu prirodu. Podizanjem novih šumskih zasada sigurno
je da se uvećava i fauna i vrši se obogaćivanje šuma. Nepovoljnim delovanjem čoveka narušava se biološka ravnoteža usled prejakih seča, delimičnog
krčenja, izazivanjem požara, prekomernom ispašom i žirenjem, što neminovno dovodi do teških posledica koje se mogu ispraviti samo u dugom vremenskom
periodu i uz velika finansijska ulaganja.
Ako se uzmu o obzir svi navedeni faktori i njihovo pojedinačno i zajedničko delovanje može se konstatovati da na većem delu gazdinske jedinice postoje optimalni
uslovi za proizvodnju šumske vegetacije i kvalitetne drvne mase, dok se na jednom manjem delu može primetiti negativno delovanje pojedinih faktora.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
19
Mihaila Pupina 113
Beograd
3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE
3.1. Opšte privredne karakteristike područja, ekonomske i kulturne prilike
Gazdinska jedinica "Suvobor" nalazi se na teritoriji opštine Gornji Milanovac, i to u njenom severo-zapadnom delu.
Površina opštine Gornji Milanovac je 836 km2 sa ukupno 47.641 stanovnikom rasporeñenih u 63 naseljena mesta. Prirodni uslovi za privredni razvoj ovog područja su
dosta povoljni. Ukupna površina šuma na području ove opštine je 26.462 ha, što znači da je šumovitost 31,7 % i dosta je veća od proseka Republike Srbije
gde je šumovitost 27,3 %.
Područje ima povoljnu lokaciju u odnosu na potrošače tehničkog i prostornog drveta tako da je njihov plasman obezbeñen.
Administrativni, privredni i kulturni centar opštine je Gornji Milanovac, koji se nalazi u jugozapadnom delu Republike Srbije.
3.2. Organizacija i materijalna opremljenost
JP"Srbijašume" je formirano 1991. godine (Sl. gl. RS br. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93, 67/93, 48/94 i 54/96), a tada je i šumsko gazdinstvo "Kragujevac" iz Kragujevca
ušlo u sastav Javnog preduzeća "Srbijašume",kao njegov sastavni deo, s ttim što im je pripojena Radna organizacija za gazdovanje šumama "Takovski grm",
današnja šumska uprava "Gornji Milanovac".
ŠG "Kragujevac" je u sastavu JP "Srbijašume" - Beograd. Poslovanje ovog gazdinstva je organizovano preko šumskih uprava u Kragujevcu i Gornjem Milanovcu.
JP "Srbijašume" uvele su revirni sistem gazdovanja, i revir je najniža organizaciona jedinica. Gazdinska jedinica "Suvobor" pripada III reviru čija ukupna površina
iznosi 4.880,84 ha.
3.2.1. Kadrovska struktura
Kadrovska struktura prema stepenu stručnosti u ŠU "Gornji Milanovac" je sledeća:
VSS - diplomirani inženjer šumarstva
SSS
KV
NK
Ukupno:
4
14
7
3
28
3.2.2. Popis osnovnih sredstava
Šumska uprava Gornji Milanovac raspolaže sledećim sredstvima za rad u šumarstvu:
Lada NIVA
Zastava 101/55 SKALA
3
1
3.2.3. Popis drugih objekata
•
•
•
upravna zgrada
pomoćna zgrada na Rajcu
šumska kuća na Brñanima
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
20
Mihaila Pupina 113
Beograd
•
•
•
•
•
šumska kuća na Suvoboru
stambena zgrada - ŠU Gornji Milanovac
skladišna zgrada - ŠUGornji Milanovac
šumska kuća - motel na Rudniku
bungalovi na Rudniku
3.3. Otvorenost šumskog kompleksa saobraćajnicama
Otvorenost, odnosno, pristupačnost šumama predstavlja jedan od osnovnih preduslova za intenzivno gazdovanje šumama i kompleksno korišćenje drvne mase i drugih
šumskih proizvoda. Od pristupačnosti šuma zavisi i obim primene mehanizacije i opreme u gazdovanju šumama, manja ili veća intenziviranost gazdovanja i
ostvarivanje naturalnih i finansijskih sredstava.
Od stepena otvorenosti šuma zavisi pravilan prostorni i vremenski raspored seča i dobro organizovanje radova na gajenju šuma.
Da bi se sagledala i ocenila razvijenost mreže šumskim komunikacijama neophodno je analizirati dostupnost šumskom kompleksu, kako bi se sproveli planirani
ciljevi i mere gazdovanja, tj:
1.
2.
Spoljašnju otvorenost i vezu šumskog kompleksa sa proizvoñačkim i potrošačkim centrima i
Unutrašnju otvorenost mrežom šumskih puteva
Regionalni put Takovo-Savinac-Pranjani; Takovo - Teočin - Ravna gora - Valjevo prolaze područjem gazdinske jedinice
A.d.2.
Unutrašnju otvorenost gazdinske jedinice , izuzimajući puteve koji čine spoljašnju otvorenost, čine tvrdi i meki kamionski putevi, koji uglavnom povezuju
sela i zaseoke ovog područja, i povezuju se sa glavnim saobraćajnicama. Gazdinska jedinica “Suvobor” ispresecana je brojnim putevima, od kojih su mnogi
nekategorisani,a većina su tvrdi (kamionski) putevi. Inače,karakteristično je za ovu gazdinsku jedinicu rasparčanost i meñusobna udaljenost malih šumskih
kompleksa koji ne mogu da pokriju troškove gradnje izvoznih kamionskih puteva,zbog čega je transport do javnih saobraćajnica vršen traktorima.
Pregled putne mreže, po kategoriji i nazivom putnog pravca,je sledeći:
I Javni tvrdi putevi:
Čačak - Gojna gora - Požega
Čačak - Pranjani
Čačak - Rudnik - Brezak
Čačak - Ravna gora - Valjevo
Čačak - Srezojevci
Pranjani - Bogdanci - Družetići
svega:
0,98 km
2,15 km
1,84 km
4,15 km
0,78 km
5,25 km
15,15km
šumski tvrdi putevi
Mirkovići - Mujovac
Leušići - 92 - odelenje
Leušići - 91 - odelenje
Zeleni breg - Divčibare
Ravna gora - Mokra pećina
Mali Suvobor - Lovište
11,45km
0,63km
0,84km
1,11km
1,05km
1,10km
svega:
16,18km
Šumski meki
Kamenica - Rujevac
Stambol
Nikolići - Kamenica
Gajevi - Bukovača
Šiljkova kosa - Suvobor
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
0,65 km
0,83 km
0,75 km
1,21 km
0,85 km
21
Mihaila Pupina 113
Beograd
Lovačka kuća - Konjski tor
Konjski tor - Šiljkova kosa
Baščića reka - Dobro brdo
1,53 km
1,43 km
1,30 km
V.Dičina - Prosečenica
1,20 km
Babići - Gladni grob - M. Orlovača
6,17 km
Konjski tor-R.reka-Jelje
1,77km
Babići - Milojkovići
1,20 km
svega:
18,89km
ukupno:
50,22km
Ukupna dužina puteva koji utiču na otvorenost gazdinske jedinice iznosi 48,45km.Prosečna otvorenost u odnosu na ukupnu površinu gazdinske jedinice je 11,99m/ha.
Ako posmatramo samo obraslu površinu gazdinske jedinice (3334,42ha) onda otvorenost iznosi 15,06m/ha.
Posmatrano sa aspekta dužine i razvijenosti putne mreže, ova gazdinska jedinica ne ispunjava sve uslove za normalno gazdovanje, jer je po gustini putne mreže ispod
optimalne od 23,17m/ha. Ako se putna mreža posmatra sa kvalitativnog stanja, onda se dobija sasvim drugačija slika, pošto 65% puteva ove gazdinske
jedinice pripada I i II kategoriji, odnosno to su tvrdi kamionski putevi koji su prohodni tokom cele godine.
Meki šumski putevi su sezonski putevi koji se mogu koristiti samo u sušnim periodima ili kada su zamrznuti (golomrazica).Nepouzdani su u većem delu
godine,neupotrebljivi, pa se mogu smatrati kao planum budućeg tvrdog kamionskog puta.Oni se,nakon perioda sleganja,nasipaju i valjaju.
3.4. Dosadašnji zahtevi prema šumama u gazdinskoj jedinici i dosadašnji način
korišćenja šumskih resursa
Mnogobrojni faktori uslovljavaju privreñivanje u šumarstvu. U nešposrednoj prošlosti, najznačajniji uticaj je imalo stanje sastojina, stepen njihove očuvanosti i
kvalitet drvne mase. Pri tom je posebno značajno da se potrebe i zahtevi društva prema šumi bitno menjaju u smislu drugačijeg prioriteta pojedinih funkcia
šuma i šumskog prostora.
Za sagledavanje stanja, mogućih pravaca razvoja i uslova privreñivanja u šumarstvu, a u vezi sa planiranjem gazdovanja ovom gazdinskom jedinicom, ukazuje se na
neke dosadašnje i buduće zahteve:
-
Zahtevi grañana su usmereni ka ostalim funkcijama ovih šuma i potrebama njihovog što potpunijeg obezbeñenja,
Zaštita saobraćajne infrastrukture i drugih značajnih objekata, takoñe zahteva diferenciran način gazdovanja ovim šumama.
Iz svega proističe da su dosadašnji zahtevi prema šumama gazdinske jedinice dosta složeni i značajni.
Način korišćenja šuma u proteklom periodu je bio takav da se težilo da to bude u skladu sa potrebama, zahtevima i mogućnostima sastojina.
3.5. Mogućnost plasmana šumskih proizvoda
Razvoj situacije na tržištu drveta ukazuje da je sada iluzorno govoriti o bilo kakvom problemu plasmana drvnih sortimenata, jer je evidentno da je potrošnja drveta
prevazišla proizvodnju i da će takvo stanje ostati, bar za dogledno vreme.
Celokupan prinos ove gazdinske jedinice ima obezbeñen plasman na ovom području.
Imajući u vidu mnogobrojne i složene funkcije šuma gazdinske jedinice, ističe se, da potrebe bilo kog sektora potrošnje ne mogu imati bilo kakav uticaj na
odreñivanje prinosa.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
22
Mihaila Pupina 113
Beograd
4.0. FUNKCIJE ŠUMA
4.1. Osnovne postavke i kriterijumi pri prostorno-funkcionalnom reoniranju šuma i
šumskih staništa u gazdinskoj jedinici
Položaj šuma gazdinske jedinice u odnosu na grad Gornji Milanovac, ostale veće centre u Regionu, kao i u odnosu na najprometnije saobraćajnice, jedan je od bitnih
elemenata pri planiranju gazdovanja i usmeravanju budućih funkcija ovih šuma i u turističko-rekreativnom,obrazovnom i sličnim pravcima razvoja. U
uslovima nedovoljnog stepena šumovitosti kraja, ovi šumski prostori imaju poseban značaj, kako u pogledu svojih zaštitnih funkcija, tako i kao deo ukupne
turističke ponude, kao i prostora za zadovoljenje lokalnih potreba.
Skromni vodni potencijali Šumadije ugrožavaju dalji razvoj predstavljajući ograničavajući faktor velikom delu privrednih grana i delatnosti, dovodeći u pitanje i
snadbevanje stanovništva dovoljnim količinama vode za piće.Nalazeći se na najvišim položajima prostora, šume ove gazdinske jedinice imaju veliki značaj
za zaštitu nižih položaja,kako od velikih padavina i saniranja bujičnih tokova, tako i za smanjivanje površinske erozije i zaštitu zemljišta u šumi.
.Šume gazdinske jedinice prestavljaju nezamenljiv faktor kvaliteta životne sredine, života u samom gradu i njegovoj okolini, uticajem na režim voda, zaštitu naselja,
saobraćajnica i objekata, poljoprivrednih površina u dolinama reka, osnovni su preduslov za masovnu rekreaciju i razvoj turizma,ogroman su prostorni okvir
za proizvodnju hrane u brdsko-planinskim područjima itd.
Mnoge potrebe zahtevaju istovremeno višefunkcionalno korišćenje šuma i šumskog zemljišta. Sva ta mnogobrojna dejstva šume nazivamo funkcijama šuma i one
imaju trajan značaj za ljudsko društvo.
Uslovno, one se mogu sistematizovati kao:
1. Proizvodne funkcije šuma, predstavljene proizvodnjom drvne mase, divljači i ostalih proizvoda šuma
2. Zaštitne funkcije šuma
3. Opštekorisne funkcije šuma koje je Zakon o šumama trasirao, a iz kojih se diferenciraju i
4. Socijalne funkcije (turističko - rekreativne, nastavne, odbrambene i druge).
4.2. Funkcije šuma i namena površina
Kodni priručnik je identifikovao opredeljenje za odreñenu prioritetnu funkciju nekog prostora sa osnovnom namenom, što je u skladu sa potrebama i zahtevima
društva u odnosu na šumu. Time se nameće potreba da se osnovna namena prostorno precizira kao orjentacija za projektovanje gazdovanja, kako bi se
ostvarila prioritetna funkcija.
Mnoge potrebe zahtevaju istovremeno višefunkcionalno korišćenje šuma i šumskog zemljišta. Često je neke funkcije šuma teško uskladiti na istom prostoru pa je
neophodno utvrditi globalnu i osnovnu namenu pojedinih sastojina.
Globalna namena se odnosi na ceo kompleks šuma i u skladu je sa opštim ciljevima gazdovanja, dok osnovna namena predstavlja prioritetnu funkciju šuma.
Globalna namena šuma gazdinske jedinice "Suvobor" je:
•
•
"11" - šume i šumska staništa sa proizvodno-zaštitnom funkcijom
"12" - šume i šumska staništa sa prioritetno zaštitnom funkcijom
Polazeći od zatečenog stanja i utvrñenog potencijala šuma i šumskog zemljišta, prioritetna funkcija šuma je:
•
•
•
Namenska celina "10" - proizvodnja tehničkog drveta
Namenska celina "26" - zaštita zemljišta od erozije
Namenska celina "66" - stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana)
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
23
Mihaila Pupina 113
Beograd
4.3. Gazdinske klase
Gazdinsku klasu čine sve sastojine iste namene, istih ili sličnih stanišnih i sastojinskih prilika za koje se prikazuje stanje šumskog fonda i utvrñuju jedinstveni ciljevi i
mere gazdovanja šumama i odreñuje prinos.
Gazdinsku klasu čini osam brojeva, od kojih prva dva broja označavaju namensku celinu, sledeća tri broja po redu označavaju sastojinsku celinu, a zadnja tri broja
grupu ekoloških jedinica.
Na ovim principima u gazdinskoj jedinici "Suvobor" formirane su sledeće gazdinske klase
Visoke šume:
-
10.351.411 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na različitim smeñim zemljištima;
10.356.411 - Visoka šuma bukve sa javorima na različitim smeñim zemljištima;
10.393.463 - Visoka šuma bukve i jele na serpentinisanim periodotitima i serpentinitima
Izdanačke šume
-
10.176.213 - Izdanačka mešovita šuma graba na smeñim lesiviranim zemljištima;
10.195.213 - Izdanačka šuma cera na smeñim lesiviranim zemljištima;
10.196.213 - Izdanačka mešovita šuma cera smeñim lesiviranim zemljištima;
10.215.213 - Izdanačka mešovita šuma sladuna na smeñim lesiviranim zemljištima;
10.262.213 - Izdanačka šuma grabića, crnog graba, crnog jasena i OTL smeñim lesiviranim zemljištima
10.307.311 - Izdanačka mešovita šuma kitnjaka na smeñim zemljištima
10.325.213 - Izdanačka šuma bagrema na smeñim lesiviranim zemljištima;
10.360.411 - Izdanačka šuma bukve na različitim smeñim zemljištima;
10.361.411 - Izdanačka mešovita šuma bukve na različitim smeñim zemljištima
26.197.213- Devastirana šuma cera na smeñim lesiviranim zemljištima;
26.216.213 - Devastirana šuma sladuna smeñim lesiviranim zemljištima
26.308.311 - Devastirana šuma kitnjaka na smeñim zemljištima;
26.362.411 - Devastirana šuma bukve na smeñim zemljištima
Veštački podignute sastojine
-
10.470.213 - Veštački podignuta sastojina smrče na smeñim lesiviranim zemljištima;
10.475.213 - Veštački podignuta sastojina crnog bora na smeñim i lesivirano smeñim zemljištima;
10.476.213 - Veštački podignuta mešovita sastojina crnog bora smeñim lesiviranim zemljištima
10.477.213 - Veštački podignuta sastojina belog bora na smeñim i lesivirano smeñim zemljištima;
10.478.213 - Veštački podignuta mešovita sastojina belog bora smeñim lesiviranim zemljištima
10.479.213 - Veštački podignuta sastojina ostalih četinara smeñim lesiviranim zemljištima
-
26.266.213 - Šikare
-
66.267.213 - Šibljak
Šikare
Šibljaci
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
24
Mihaila Pupina 113
Beograd
5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA
Podaci o osnovnim pokazateljima stanja šumskog fonda gazdinske jedinice "Suvobor" prikupljeni su u leto i jesen 2012 godine.
U skladu sa Zakonom o šumama i Pravilnikom ..., prikazano je stanje šuma po nameni, gazdinskim klasama, poreklu i očuvanosti, smesi, vrstama drveća, debljinskoj i
dobnoj strukturi, zdravstvenom stanju i na kraju opšti osvrt na zatečeno stanje gazdinske jedinice. Podaci o stanju šuma GJ "Suvobor" dati su po gazdinskim
klasama, u okviru kojih je planirano gazdovanje, kalkulisan etat (prinos). Stoga su gazdinske klase nosioci uzgojnog i ureñajnog postupka i samo preko njih
je moguća analiza stanja šumskog fonda i njegovih proizvodnih potencijala.
5.1. Stanje šuma po nameni
5.1.1. Stanje šuma po globalnoj nameni
Globalna namena
11
12
Ukupno GJ
Površina
ha
%
92.5
3083.47
250.95
7.5
3334.42
100
Zapremina
m3
m3/ha
305216.3
99
5718.2
23
310934.5
93
%
98.2
1.8
100
Zapreminski prirast
m3
m3/ha
%
16794.8
5.4
99.4
100.5
0.4
0.6
16895.3
5.1
100
Zv/V%
5.5
1.8
5.4
Šume gazdinske jedinice "Suvobor" po globalnoj nameni svrstane su u (2) kategorije:
-
"11" - šume sa proizvodno-zaštitnom funkcijom po globalnoj nameni najzastupljenije su sa ukupnom površinom od 3083,47ha (92,5%), sa ukupnom
zapreminom od 305216,3m3 (98,2%).
"12" - šume sa prioritetno-zaštitnom funkcijom učestvuju sa 7,5% ukupno obrasle površine gazdinske jedinice, i ovde su svrstane devastirane sastojine,
šikare i šibljaci, odnosno namenske celine "26" i "66".
5.1.2. Stanje šuma po osnovnoj nameni
Namena
osnovna
10
26
66
Ukupno GJ
Površina
ha
%
3083.47
92.5
248.65
7.5
2.30
0.1
3334.42 100.0
Zapremina
m3
%
305216.3
98.2
5718.2
1.8
310934.5
100.0
m3/ha
99.0
23.0
93.2
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
16794.8
99.4
5.4
100.5
0.6
0.4
16895.3
100.0
5.1
Zv/V%
5.5
1.8
5.4
Šume gazdinske jedinice "Suvobor" prema osnovnoj (prioritetnoj) nameni svrstane su u tri (3) namenske celine:
Najzastupljenija je namenska celina "10" - proizvodnja tehničkog drveta sa 92,5% ukupno obrasle površine gazdinske jedinice. Ukupna zapremina ove namenske
celine je305216,3m3 ili 98,2% zapremine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina je 99m3/ha i veća je od prosečne zapremine gazdinske jedinice (93m3/ha)
iz razloga što su to većinom veštački podignute sastojine i izdanačke sastojine.
Procentualno po površini namenska celina "26" (zaštita zemljišta od erozije) zauzima7,5%, u koju su uvrštene devastirane sastojine i šikare.
Namenska celina "66"- stalna zaštita zaštitna šuma (izvan gazdinskog tretmana) nalazi se na površini od 2,30ha,i ovde su svrstani šibljaci kao posebna kategorija.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
25
Mihaila Pupina 113
Beograd
5.2. Stanje šuma po gazdinskim klasama
Gazdinska
klasa
10351411
10356411
10393463
Ukupno visoke
10176213
10195213
10196213
10215213
10262213
10307311
10325213
10360411
10361411
Ukupno izdanačke
10470213
10475213
10476213
10477213
10478213
10479213
Ukupno VPS
Ukupno NC 10
26197213
26216213
26308311
26362411
Ukupno izdanačke
26266213
Ukupno šikare
Ukupno NC 26
66267213
Ukupno šibljaci
Ukupno NC 66
Ukupno GJ
Rekapitulacija
Ukupno visoke
Ukupno izdanačke
Ukupno VPS
Ukupno šikare
Ukupno šibljaci
Ukupno GJ
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
Površina
ha
%
79.80
2.4
1.36
0.0
5.23
0.2
86.39
2.6
23.61
0.7
77.73
2.3
278.69
8.4
72.69
2.2
25.12
0.8
276.13
8.3
14.62
0.4
16.65
0.5
193.20
5.8
978.44
29.3
10.46
0.3
1589.42
47.7
276.11
8.3
45.96
1.4
94.23
2.8
2.46
0.1
2018.64
60.5
3083.47
92.5
32.02
1.0
4.91
0.1
162.31
4.9
12.38
0.4
211.62
6.3
37.03
1.1
37.03
1.1
248.65
7.5
2.30
0.1
0.1
2.30
2.30
0.1
3334.42 100.0
86.39
1190.06
2018.64
37.03
2.30
3334.42
2.6
35.7
60.5
1.1
0.1
100.0
Zapremina
m3
%
25208.1
8.1
390.2
0.1
1526.9
0.5
27125.3
8.7
1756.3
0.6
9827.4
3.2
34296.7
11.0
11510.8
3.7
3111.8
1.0
27694.9
8.9
53.7
0.0
2511.9
0.8
24617.6
7.9
115381.2
37.1
402.9
0.1
130391.9
41.9
19502.4
6.3
3429.5
1.1
8801.4
2.8
181.8
0.1
162709.8
52.3
305216.3
98.2
870.8
0.3
137.5
0.0
4276.7
1.4
433.3
0.1
5718.2
1.8
m3/ha
315.9
286.9
292.0
314.0
74.4
126.4
123.1
158.4
123.9
100.3
3.7
150.9
127.4
117.9
38.5
82.0
70.6
74.6
93.4
73.9
80.6
99.0
27.2
28.0
26.3
35.0
27.0
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
569.0
3.4
7.1
8.8
0.1
6.4
40.2
0.2
7.7
618.0
3.7
7.2
60.1
0.4
2.5
337.9
2.0
4.3
1172.6
6.9
4.2
396.5
2.3
5.5
103.1
0.6
4.1
1013.7
6.0
3.7
3.0
0.0
0.2
70.6
0.4
4.2
815.8
4.8
4.2
3973.3
23.5
4.1
26.8
0.2
2.6
9926.1
58.8
6.2
1441.7
8.5
5.2
230.3
1.4
5.0
572.5
3.4
6.1
6.2
0.0
2.5
12203.6
72.2
6.0
16794.8
99.4
5.4
16.0
0.1
0.5
2.7
0.0
0.5
74.4
0.4
0.5
7.4
0.0
0.6
100.5
0.6
0.5
Zv/V%
2.3
2.2
2.6
2.3
3.4
3.4
3.4
3.4
3.3
3.7
5.7
2.8
3.3
3.4
6.7
7.6
7.4
6.7
6.5
3.4
7.5
5.5
1.8
2.0
1.7
1.7
1.8
5718.2
1.8
23.0
100.5
0.6
0.4
1.8
310934.5
100.0
93.2
16895.3
100.0
5.1
5.4
27125.3
121099.4
162709.8
8.7
38.9
52.3
314.0
101.8
80.6
618.0
4073.8
12203.6
3.7
24.1
72.2
7.2
3.4
6.0
2.3
3.4
7.5
310934.5
100.0
93.2
16895.3
100.0
5.1
5.4
26
Mihaila Pupina 113
Beograd
Na prostoru gazdinske jedinice "Suvobor" formirane su 23 gazdinske klase, što je posledica florističke raznolikosti ovog područja, namene,očuvanosti, mešovitosti, i
porekla sastojina i staništa.
Namenska celina "10" - proizvodnja tehničkog drveta
Visoke mešovite šume četinara i lišćara
Gazdinska klasa 10.393.462- Visoka šuma jele i bukve prostire se na 5,23ha ili 0,2% obrasle površine gazdinske jedinice.Prosečna zapremina ove gazdinske klase
iznosi 292m3/ha,sa tekućim zapreminskim prirastom od 7,7m3/ha,dok je procenat tekućeg zapreminskog prirasta 2,6%. Očuvane sastojine u ovoj gazdinskoj
klasi zastupljene su na 1,56ha (29,8%),sa prosečnom zapreminom od 324m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 8,8m3/ha,dok je procenat
zapreminskog prirasta 2,7%.Razreñene sastojine su zastupljene na 3,67ha (70,2%),sa prosečnom zapreminom od 278m3/ha i tekućim zapreminskim
prirastom od 7,2m3/ha,dok je procenat zapreminskog prirasta 7,2%.Ovo su mešovite sastojine.
Debljinska struktura sastojina ove gazdinske klase , izražena u zapremini po Bioleju je 33% : 54% :13%, što govori da u ovoj gazdinskoj klasi učešće drveta prečnika
preko 50 cm iznosi 13%.
Prema prioritetnim uzgojnim potrebama u ovoj gazdinskoj klasi na 5,23ha vršiće se grupimično- prebirne seče.
Kao posebna prirodna retkost i vrednost ovde treba istaći prirodnu sastojinu jele koju bi trebalo sačuvati kao rezervat.Posebno je karakteristično to što se ova sastojina
nalazi na maloj nadmorskoj visini (630m.n.v.).
Problemi gazdovanja dugoročnog karaktera vezani su za:
•
•
Potrebu očuvanja i popravke prebirne strukture;
Uvećanje visine inventara kako bi se približio normalnoj, uravnoteženoj zapremini,
•
Očuvanje sadašnjeg razmera smese uz forsiranje retkih primešanih vrsta.
Visoke jednodobne sastojine
Gazdinska klasa 10.351.411 - visoka (jednodobna) šuma bukve na staništu brdske šume bukve zastupljena je na površini od 79,80 ha ili 2,4% ukupno obrasle
površine gazdinske jedinice,odnosno 92,4% ukupne površine visokih sastojina gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ove gazdinske klase je 316 m3/ha,
tekući zapreminski prirast je 7,1 m3/ha, a procenat prirasta je 2,3 %. Može se reći da su to u pravom smislu čiste bukove sastojine u kojima je bukva
dominantna vrsta sa malim učešćem pratećih vrsta.
Po dobnoj strukturi najveći deo sastojina se nalazi u IV dobnom razredu, tačnije 98% površine gazdinske klase je starosti oko 80 godina, a 2% površine gazdinske
klase nalazi se u VI dobnom razredu , što će imati za posledicu izvesne poteškoće oko obezbeñenja trajnosti prinosa. Uzgojne potrebe u najvećem delu ovih
sastojina sadržane su u prorednim sečama.
Debljinska struktura sastojina ove gazdinske klase , izražena u zapremini po Bioleju je 35% : 54% :11%, što govori da u ovoj gazdinskoj klasi ima prezrelog drveta
prečnika preko 50 cm.
Problemi gazdovanja dugoročnog karaktera (za napred navedene gazdinske klase) vezani su za:
•
•
•
utvrñivanje dužine trajanja proizvodnog procesa (ophodnje);
forsiranje pratećih vrsta u mešovitosti,
nega sastojina u skladu sa prioritetnim uzgojnim potrebama
Gazdinska klasa 10.356.411 - visoka šuma bukve sa javorima, izdvojena je na površini od 1,36ha. Prosečna zapremina ove gazdinske klase je 287 m3/ha, tekući
zapreminski prirast je 6,4 m3/ha, a procenat prirasta je 2,2 %. Može se reći da su to u pravom smislu mešovite sastojine, u kojima je bukva dominantnija
vrsta u odnosu na javor.
Izdanačke sastojine
Izdanačke sastojine se javljaju čitavim pojasom visinskog rasprostranjenja šuma gazdinske jedinice.Karakterišu se različitim stepenom obraslosti.Očuvane sastojine,
karakterišu se znatno manjim stepenom obraslosti od sastojina mezofilnih vrsta.
Ova kategorija šuma izdvojena je na površini od 978,44ha ili 47,9% obrasle površine gazdinske jedinice, odnosno 31,7% površine namenske celine "10".
Predstavljena je kako čistim, tako i mešovitim izdanačkim šumama bukve,kitnjaka , cera, sladuna i graba, Prosečna zapremina izdanačkih sastojina u ovoj
namanskoj celini je 118m3/ha, tekući zapreminski prirast je 4,1 m3/ha, dok je procenat prirasta 3,4 %. Očuvane sastojine ove kategorije šuma nalaze se na
površini od 958,15ha ili 98% ukupne površine ove kategorije šuma, dok su razreñene sastojine registrovane na površini od 20,29 ha ili 2%.
Dobna (starosna) struktura pokazuje da su ove sastojine starosti 20 -70 godina tj. većina sastojina izdanačkih šuma se nalazi u optimalnoj fazi razvoja.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
27
Mihaila Pupina 113
Beograd
Iz napred navedenih podataka jasno proizilaze i uzgojne potrebe koje se ogledaju prevenstveno u proredama, odnosno pripremi sastojina za konverziju u visoki
uzgojni oblik, a sve u skladu sa osnovnom namenom.
Problemi gazdovanja dugoročnog karaktera vezani su za:
•
•
konverziju izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik
nega sastojina u skladu sa prioritetnim uzgojnim potrebama
Izdanačke sastojine hrastova
Gazdinska klasa 10.196.213-izdanačka mešovita šuma cera zauzima površinu od 278,69ha,ili 8,4%obrasle površine gazdinske jedinice i ujedno je najzastupljenija
gazdinska klasa izdanačkih sastojina.Prosečna zapremina ovih sastojina je 123m3/ha,tekući zapreminski prirast iznosi 4,2m3/ha,a procenat zapreminskog
prirasta je 3,4%.Očuvane sastojine se nalaze na površini od 275,30ha ili 99% površine gazdinske klase, sa prosečnom zapreminom od 123m3/ha i tekućim
zapreminskim prirastom od 4,2m3/ha.Razreñene sastojine su zastupljene na površini od 3,39ha ili 1% površine gazdinske klase,sa prosečnom zapreminom od
129m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 4,0m3/ha,dok je procenat zapreminskog prirasta 3,1%.Po starosti dominiraju sastojine koje se nalaze u
drugoj polovini ophodnje. Ovo su mešovite sastojine sa dominantnim učešćem cera u odnosu na ukupnu zapreminu gazdinske klase.Po razvojnoj fazi ovo su
sastojine,pretežno u optimalnoj fazi razvoja .
Debljinska struktura sastojina , izražena u zapremini po stepenima Bioleja stoji u odnosu 99%:1% :0%.Uzgojne potrebe sadržane su u selektivnim proredama
umerenog inteziteta.
Gazdinska klasa 10.195.213-izdanačka šuma cera zauzima površinu od 77,73ha,ili 2,3%obrasle površine gazdinske jedinice.Ukupna zapremina ove gazdinske
klase je 9827,4m3,a zapreminski prirast 337,9m3.Prosečna zapremina ovih sastojina je 126m3/ha,tekući zapreminski prirast iznosi 4,3m3/ha,a procenat
zapreminskog prirasta je 3,4%.Ovo su očuvane, čiste sastojine na celoj površini gazdinske klase.Po starosti dominiraju sastojine koje se nalaze u drugoj
polovini ophodnje. Po razvojnoj fazi ovo su sastojine,pretežno u optimalnoj fazi razvoja .
Po debljinskoj strukturi tanak inventar (do 30cm) zastupljen je sa 100%, dok srednje jak i jak inventar potpuno izostaje u ovoj gazdinskoj klasi.
.Uzgojne potrebe sadržane su u selektivnim proredama .
Gazdinska klasa 10.307.311-izdanačka mešovita šuma kitnjaka, zauzima površinu od 276,13ha, što iznosi 8,3% obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna
zapremina ovih sastojina je 100m3/ha,tekući zapreminski prirast iznosi 3,7m3/ha,a procenat zapreminskog prirasta je 3,7%.Očuvane,mešovite sastojine
registrovane su na celoj površini ove gazdinske klase. Starost ovih sastojina je od 50 do 70godina.Kitnjak je dominantna vrsta drveća u ovim sastojinama,a
ima i drugih primešanih vrsta.
Debljinska struktura sastojina, izražena u zapremini po stepenima Bioleja stoji u odnosu 99%:1% :0%.Uzgojne potrebe sadržane su u selektivnim proredama
umerenog inteziteta.
Gazdinska klasa 10.215.213-izdanačka mešovita šuma sladuna zastupljena je na 72,69ha,ili 2,2%obrasle površine gazdinske jedinice.Ukupna zapremina ove
gazdinske klase je 11510,8m3,a zapreminski prirast iznosi 396,5m3. Prosečna zapremina ovih sastojina je 158m3/ha,tekući zapreminski prirast iznosi
5,5m3/ha,a procenat zapreminskog prirasta je 3,4%.Ovo su očuvane, mešovite sastojine .Po starosti dominiraju sastojine koje se nalaze u drugoj polovini
ophodnje.
Po debljinskoj strukturi zastupljen je samo tanak inventar. Uzgojne potrebe sadržane su u selektivnim proredama .
Gazdinska klasa 10.262.213-izdanačka mešovita šuma grabića,crnog graba,crnog jasena i OTL zastupljena je na 25,12ha,ili 0,8%obrasle površine gazdinske
jedinice.Ukupna zapremina ove gazdinske klase je 3111,8m3,a zapreminski prirast iznosi 123,9m3. Prosečna zapremina ovih sastojina je 124m3/ha,tekući
zapreminski prirast iznosi 4,1m3/ha,a procenat zapreminskog prirasta je 3,3%.Ovo su očuvane, mešovite sastojine .Po starosti dominiraju sastojine koje se
nalaze u drugoj polovini ophodnje.
Prema prioritetnim uzgojnim potrebama u ovoj gazdinskoj klasi trebalo bi izvršiti prorede kao mere nege.
Izdanačke sastojine bukve
Izdanačke sastojine bukve, bukve i kitnjaka, bukve i graba, u celini su dobrog stepena obraslosti, sa značajnim učešćem stabala nezadovoljavajućeg kvaliteta i
zdrastvenog stanja.Najvećim delom je došlo do nagomilavanja grubog humusa i izumiranja sprata žbunja i prizemne flore.
Gazdinska klasa 10.360.411 - izdanačka šuma bukve na različitim smeñim zemljištima. Ovu kategoriju šuma čine čiste izdanačke sastojine bukve. Ukupna površina
ovih sastojina je 16,65ha, sa ukupnom zapreminom od 2511,9m3, odnosno prosečna zapremina je 151m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 4,2m3/ha, a
procenat prirasta je 2,8%.
Ovo su sastojine u optimalnoj fazi razvoja. Očuvane sastojine su zastupljene na površini od 11,11ha, ili 67% površine gazdinske klase, dok se razreñene sastojine
nalaze na površini od 5,54ha ili 33%.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
28
Mihaila Pupina 113
Beograd
Dobna (starosna) struktura pokazuje da je ova kategorija šuma starosti 60-70 godina, odnosno67% površine ove kategorije šuma skoncentrisano je u VI i 33% u VII
dobnom razredu.
Debljinska struktura sastojina ove gazdinske klase, izražena u zapremini po Bioleju je 78% : 22% : 0%, pa se ovakvo stanje može smatrati nepovoljnim sa
nedovoljnim učešćem zrelog drveta prečnika preko 50 cm.
Iz napred navedenih podataka jasno proizilaze i uzgojne potrebe u ovoj kategoriji šuma koje se ogledaju prvenstveno u selektivnim proredama, odnosno pripremi
sastojina za konverziju u visoki uzgojni oblik.
Gazdinska klasa 10.361.411 - izdanačka mešovita šuma bukve na različitim smeñim zemljištima. Ovu gazdinsku klasu čine mešovite izdanačke sastojine bukve.
Ukupna površina ovih sastojina je 193,20ha, sa ukupnom zapreminom od 24617,6m3, odnosno prosečna zapremina je 1127m3/ha, tekući zapreminski prirast
iznosi 4,2m3/ha, a procenat prirasta je 3,3%.
Ovo su sastojine u optimalnoj fazi razvoja. Ovo su očuvane, mešovite sastojine.
Dobna (starosna) struktura pokazuje da je ova kategorija šuma starosti 60-70 godina, odnosno 29% površine ove kategorije šuma skoncentrisano je u VI, i 71% u VII
dobnom razredu.
Debljinska struktura sastojina ove gazdinske klase, izražena u zapremini po Bioleju je 93% : 7% : 0%, pa se ovakvo stanje može smatrati nepovoljnim sa potpunim
izostankom zrelog drveta prečnika preko 50 cm.
Prema prioritetnim uzgojnim potrebama u ovoj gazdinskoj klasi na 192,51ha treba izvršiti prorede kao mere nege, a na preostalih 0,69ha u ovom ureñajnom razdoblju
izvršiti čišćenje u mladim prirodnim sastojinama.
Problemi gazdovanja dugoročnog karaktera vezani su za:
•
•
•
•
Utvrñivanje dužine konverzionog razdoblja i načina konverzije,
utvrñivanje dužine trajanja ophodnje
Konverziju izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik,
nega sastojina u skladu sa prioritetnim uzgojnim potrebama
Izdanačke sastojine graba
Ova kategorija šuma prestavljena je gazdinskom klasom 10.176.213 , a čine je mešovite sastojine graba, bukve i kitnjaka.Izdanačke mešovite sastojine graba
zauzimaju samo manje fragmente i sasvim su slične izdanačkim šumama bukve, mada sa osetno većim brojem stabala po ha i dosta povoljnijom
humifikacijom.Ukupna površina izdanačkih mešovitih sastojina graba u namenskoj celini 10 je 23,61ha, ili 0,7% obrasle površine gazdinske jedinice.
Prosečna zapremina ovih sastojina je 74m3/ha,tekući zapreminski prirast iznosi 2,5m3/ha,a procenat zapreminskog prirasta je 3,4%.Očuvane,mešovite sastojine
registrovane su na celoj površini ove gazdinske klase. Starost ovih sastojina je od 50 do 60godina.Grab je dominantna vrsta drveća u ovim sastojinama,a ima
i drugih primešanih vrsta (bukva,cer,crni jasen i dr).
Izdanačke sastojine bagrema
Ove sastojine pokrivaju površinu od 14,62ha ( g.kl.10.325.213) obrasle površine gazdinske jedinice.Trenutni proizvodni efekti su jako niski, što pokazuje prosečna
zapremina od samo 4m3/ha,tekući zapreminski prirast je 0,2m3/ha,a procenat prirasta iznosi 5,7%.Očuvane sastojine bagrema se nalaze na površini od
3,26ha,ili 22% površine gazdinske klase.Starost ovih sastojina se kreće od 6-16 godina
Veštački podignute sastojine četinara
Sastojine četinara (crnog bora, belog bora, smrče,ariša,duglazije) su različitog stanja, podizane su sadnjom sadnica,negde su prevelike gustine, sa najčešće
neprovedenim merama nege, sa sporim naseljavanjem primarne vegetacije.Na značajnom delu ovih sastojina nije dovoljno suzbijana izbojna snaga lišćarskih
vrsta, te je usled konkurencije formiran materijal od koga su nezadovoljavajućeg kvaliteta i vitalnosti i četinarske vrste i lišćarske vrste.
U namenskoj celini "10" ova kategorija šuma je predstavljena sa šest gazdinskih klasa. To su pretežno mlade do srednjedobne sastojine, ukupne površine 2018,64 ha
ili 60,5 % obrasle površine gazdinske jedinice. Očuvane sastojine ove kategorije šuma nalaze se na površini od 1306,31 ha ili 64,7% dok su razreñene
sastojine zastupljene sa 712,33ha ili 35,3% površine ove kategorije šuma. Prosečna zapremina ove kategorije šuma je 81m3/ha, tekući zapreminski prirast je
6,0 m3/ha, a procenat prirasta je 7,5 %. Dobna struktura pokazuje da su ove sastojine starosti od 3 do 60 godina tj. radi se o mladim i srednje dobnim
sastojinama. Prema navedenim pokazateljima proističu i uzgojne potrebe koje su sadržane u proredama umerenog intenziteta, a sve u cilju približavanja
optimalnoj zapremini, kao jednog od elemenata za maksimalno korišćenje proizvodnih potencijala dotičnih staništa, kao i obezbeñenje stabilnosti navedenih
sastojina od svih štetnih uticaja (sneg, vetar i dr.), popunjavanju i čišćenju u mladim kulturama.
Gazdinska klasa 10.475.213-veštački podignuta sastojina crnog bora prostire se na površini od1589,42ha,ili 47,7%obrasle površine gazdinske jedinice i ujedno je
najzastupljenija gazdinska klasa.Prosečna zapremina ovih sastojina je 82m3/ha,tekući zapreminski prirast iznosi6,2m3/ha,a procenat zapreminskog prirasta je
7,6%.Očuvane sastojine se nalaze na površini od 1000,28ha ili 63% površine gazdinske klase, sa prosečnom zapreminom od 110m3/ha i tekućim
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
29
Mihaila Pupina 113
Beograd
zapreminskim prirastom od 8,2m3/ha,dok je procenat zapreminskog prirasta 7,5%.Razreñene sastojine su zastupljene na površini od 589,14ha ili 37%
površine gazdinske klase,sa prosečnom zapreminom od 35m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 2,9m3/ha,dok je procenat zapreminskog prirasta
8,2%.Po starosti dominiraju sastojine IV dobnog razreda (44%) i III dobnog razreda (32%),tj.sastojine koje se nalaze u prvoj polovini ophodnje. Ovo su čiste
sastojine sa dominantnim učešćem crnog bora u odnosu na ukupnu zapreminu gazdinske klase.Po razvojnoj fazi ovo su sastojine,pretežno mlade do
srednjedobne sastojine.
Debljinska struktura sastojina , izražena u zapremini po stepenima Bioleja stoji u odnosu 99%:1% :0%.Uzgojne potrebe sadržane su u selektivnim proredama
umerenog inteziteta.
Gazdinska klasa 10.476.213-veštački podignuta mešovita sastojina crnog bora prostire se na površini od 276,11ha,ili 8,3%obrasle površine gazdinske
jedinice.Prosečna zapremina ovih sastojina je 71m3/ha,tekući zapreminski prirast iznosi 5,2m3/ha,a procenat zapreminskog prirasta je 7,4%.Očuvane
sastojine se nalaze na površini od 167,83ha ili 61% površine gazdinske klase, sa prosečnom zapreminom od 98m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od
6,8m3/ha,dok je procenat zapreminskog prirasta 7,0%.Razreñene sastojine su zastupljene na površini od 108,28ha ili 39% površine gazdinske klase,sa
prosečnom zapreminom od 29m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 2,7m3/ha,dok je procenat zapreminskog prirasta 9,3%.Po starosti dominiraju
mlade do srednjedobne sastojine,tj.sastojine koje se nalaze u prvoj polovini ophodnje. Ovo su mešovite sastojine sa dominantnim učešćem crnog bora u
odnosu na ukupnu zapreminu gazdinske klase.Po razvojnoj fazi ovo su sastojine,pretežno mlade do srednjedobne sastojine.
Debljinska struktura sastojina , izražena u zapremini po stepenima Bioleja stoji u odnosu 99%:1% :0%.Uzgojne potrebe sadržane su proredama umerenog inteziteta.
Gazdinska klasa 10.477.213-veštački podignuta sastojina belog bora prostire se na površini od 45,96ha,ili 1,4%obrasle površine gazdinske jedinice.Prosečna
zapremina ovih sastojina je 75m3/ha,tekući zapreminski prirast iznosi 5,0m3/ha,a procenat zapreminskog prirasta je 6,7%. Očuvane sastojine se nalaze na
površini od 37,96ha ili 83% površine gazdinske klase, sa prosečnom zapreminom od 85m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 5,8m3/ha,dok je
procenat zapreminskog prirasta 6,8%.Razreñene sastojine su zastupljene na površini od 8,00ha ili 17% površine gazdinske klase,sa prosečnom zapreminom
od 24m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 1,4m3/ha,dok je procenat zapreminskog prirasta 5,9%.
Sastojine ove gazdinske klase pripadaju III i IV dobnom razredu.
Gazdinska klasa 10.478.213-veštački podignuta mešovita sastojina belog bora pokriva površinu od 94,23ha,očuvanih,mešovitih sastojina.Trenutni proizvodni
efekti su niski na šta ukazuju prosečne vrednosti osnovnih proizvodnih pokazatelja (V=93m3/ha,Iv=6,1m3/ha, i pi=6,5%).
Gazdinska klasa 10.470.213-veštački podignuta sastojina smrče pokriva površinu od 10,46ha,od čega razreñene sastojine učestvuju sa 66%.Ovu gazdinsku klasu
čine čiste sastojine.Trenutni proizvodni efekti su niski na šta ukazuju prosečne vrednosti osnovnih proizvodnih pokazatelja (V=39m3/ha,Iv=2,6m3/ha, i
pi=6,7%). Sastojine ove gazdinske klase pripadaju III i IV dobnom razredu.
Problemi gazdovanja dugoročnog karaktera za V.P.S.-e vezani su za:
•
•
•
•
utvrñivanje dužine trajanja proizvodnog procesa (ophodnje),
popunjavanje razreñenih sastojina u pojedinim gazdinskim klasama,
očuvanje mešovitosti kao bioekološki stabilnijeg uzgojnog oblika
nega sastojina u skladu sa prioritetnim uzgojnim potrebama
Namenska celina "26" - zaštita zemljišta od erozije
Izdanačke devastirane šume hrastova i bukve
Ova kategorija šuma predstavljena je gazdinskom klasom devastiranih sastojina kitnjaka,cera,bukve i sladuna ukupne površine 211,62ha., ili 6,3% obrasle površine
gazdinske jedinice.Prosečna zapremina ovih sastojina je 27m3/ha, a predstavljene su sa četiri sastojinske celine: 197 - izdanačka devastirana sastojina cera,
216- izdanačka devastirana sastojina sladuna, 308- izdanačka devastirana šuma kitnjaka 362 – izdanačka devastirana šuma bukve. Gazdinske klase ove
kategorije šuma karakterišu trenutno niski proizvodni efekti, što ukazuje i na nizak stepen biološke stabilnosti.
Šikare
Ova kategorija šuma zastupljena je na površini od 37,03 ha ili 1,1 % ukupno obrasle površine gazdinske jedinice. U ovoj kategoriji izdvojena je jedna sastojinska
celina: 26.266.213- šikara. U ovim sastojinama nije prikazana drvna masa, a loše stanje je najvećim delom posledica ekoloških uslova.
Namenska celina "66" - stalna zaštita šuma izvan gazdinskog tretmana
Šibljaci
U ovoj kategoriji zastupljena je jedna sastojinska celina: 66.267.213 - šibljak sa površinom od 2,30 ha ili 0,1 % ukupno obrasle površine gazdinske jedinice. Šibljaci
su u ovoj namenskoj celini edafski i orografski uslovljeni.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
30
Mihaila Pupina 113
Beograd
5.3. Stanje šuma po poreklu i očuvanosti
Poreklo kao kriterijum za ocenu stanja šuma može se koristiti sa više aspekata:
Prvi je, svakako, način nastanka i obnove sastojina, kao osnov za ocenu biološke stabilnosti, kvaliteta i vitalnosti pojedinih delova ili čitavog kompleksa gazdinske
jedinice.
Drugi aspekt je vezan je za poreklo kao elemenat koji ukazuje na dosadašnji odnos prema šumi i njenom korišćenju, i istovremeno poreklo, kao jedan od kriterijuma
za ocenu očuvanosti šuma šumskog kompleksa.
Ocene vezane za navedene aspekte direktno se koriste za utvrñivanje adekvatnog gazdinskog postupka u konkretnom šumskom kompleksu, a na ovom mestu u
šumama gazdinske jedinice "Suvobor".
Prema poreklu sastojine su razvrstane na :
-
Visoke sastojine - nastale generativnim putem (iz semena);
Izdanačke sastojine - nastale vegetativnim putem (iz izdanaka i izbojaka);
Veštački podignute sastojine - nastale sadnjom sadnica ili setvom semena;
Šikare - nastale prekomernim korišćenjem sa gubitkom vegetativne sposobnosti;
Šibljaci - edafski i orografski uslovljene šumske zajednice.
Sastojine prema očuvanosti su razvrstane na :
-
Očuvane sastojine - sastojine koje po stepenu očuvanosti, zdrastvenom stanju i kvalitetu mogu dočekati zrelost za seču;
Razreñene sastojine - imaju manji stepen obraslosti, dobrog su zdrastvenog stanja i kvaliteta i mogu dočekati zrelost za seču,
Devastirane sastojine - veoma razreñene sastojine, lošeg zdrastvenog stanja i kvaliteta, pa se pre zrelosti za seču uklanjaju.
Stanje šuma po poreklu i očuvanosti je prikazano na odgovarajući način u narednoj tabeli:
Poreklo i
očuvanost
10351411
10393463
Visoke-očuvane
10351411
10356411
10393463
Visoke-razreñene
Ukupno visoke
10176213
10195213
10196213
10215213
10262213
10307311
10325213
10360411
10361411
Izdanačke-očuvane
10196213
10325213
10360411
Izdanačke-razreñene
Ukupno izdanačke
10470213
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
Površina
ha
%
78.01
2.3
1.56
0.0
79.57
2.4
1.79
0.1
1.36
0.0
3.67
0.1
6.82
0.2
86.39
2.6
23.61
0.7
77.73
2.3
275.30
8.3
72.69
2.2
25.12
0.8
276.13
8.3
3.26
0.1
11.11
0.3
193.20
5.8
958.15
28.7
3.39
0.1
11.36
0.3
5.54
0.2
20.29
0.6
978.44
29.3
1.58
0.0
Zapremina
m3
%
24664.0
7.9
505.5
0.2
25169.5
8.1
544.1
0.2
390.2
0.1
1021.4
0.3
1955.8
0.6
27125.3
8.7
1756.3
0.6
9827.4
3.2
33861.0
10.9
11510.8
3.7
3111.8
1.0
27694.9
8.9
53.7
0.0
1735.4
0.6
24617.6
7.9
114169.1
36.7
435.6
0.1
776.5
1212.1
115381.2
143.0
0.2
0.4
37.1
0.0
m3/ha
316.2
324.0
316.3
304.0
286.9
278.3
286.8
314.0
74.4
126.4
123.0
158.4
123.9
100.3
16.5
156.2
127.4
119.2
128.5
140.2
59.7
117.9
90.5
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
559.3
3.3
7.2
13.7
0.1
8.8
573.1
3.4
7.2
9.7
0.1
5.4
8.8
0.1
6.4
26.4
0.2
7.2
44.9
0.3
6.6
618.0
3.7
7.2
60.1
0.4
2.5
337.9
2.0
4.3
1158.9
6.9
4.2
396.5
2.3
5.5
103.1
0.6
4.1
1013.7
6.0
3.7
3.0
0.0
0.9
50.5
0.3
4.5
815.8
4.8
4.2
3939.5
23.3
4.1
13.6
0.1
4.0
20.1
33.8
3973.3
9.0
0.1
0.2
23.5
0.1
3.6
1.7
4.1
5.7
Zv/V%
2.3
2.7
2.3
1.8
2.2
2.6
2.3
2.3
3.4
3.4
3.4
3.4
3.3
3.7
5.7
2.9
3.3
3.5
3.1
2.6
2.8
3.4
6.3
31
Mihaila Pupina 113
Beograd
Površina
Poreklo i
očuvanost
ha
%
10475213
980.50
29.4
10476213
163.79
4.9
10477213
37.96
1.1
10478213
94.23
2.8
10479213
2.46
0.1
VPS-očuvane
1280.52
38.4
10470213
8.88
0.3
10475213
608.92
18.3
10476213
112.32
3.4
10477213
8.00
0.2
VPS-razreñene
738.12
22.1
Ukupno VPS
2018.64
60.5
NC 10
3083.47
92.5
26197213
32.02
1.0
26216213
4.91
0.1
26308311
162.31
4.9
26362411
12.38
0.4
Izdanačke-devastirane
211.62
6.3
Ukupno izdanačke
211.62
6.3
26266213
37.03
1.1
Ukupno šikare
37.03
1.1
NC 26
248.65
7.5
66267213
2.30
0.1
Ukupno šibljaci
2.30
0.1
NC 66
2.30
0.1
Ukupno GJ
3334.42
100.0
Rekapitulacija po poreklu i očuvanosti
Visoke-očuvane
79.57
2.4
Visoke-razreñene
6.82
0.2
Ukupno visoke
86.39
2.6
Izdanačke-očuvane
958.15
28.7
Izdanačke-razreñene
20.29
0.6
Izdanačke-devastirane
211.62
6.3
Ukupno izdanačke
1190.06
35.7
VPS-očuvane
1280.52
38.4
VPS-razreñene
738.12
22.1
Ukupno VPS
2018.64
60.5
Ukupno šikare
37.03
1.1
Ukupno šibljaci
2.30
0.1
Ukupno GJ
3334.42
100.0
Rekapitulacija po očuvanosti
Ukupno očuvane
2318.24
69.5
Ukupno razreñene
765.23
22.9
Ukupno devastirane
211.62
6.3
Ukupno šikare
37.03
1.1
Ukupno šibljaci
2.30
0.1
Ukupno GJ
3334.42
100.0
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
Zapremina
m3
%
108564.2
34.9
16016.9
5.2
3240.4
1.0
8801.4
2.8
181.8
0.1
136947.7
44.0
259.9
0.1
21827.7
7.0
3485.5
1.1
189.1
0.1
25762.1
8.3
162709.8
52.3
305216.3
98.2
870.8
0.3
137.5
0.0
4276.7
1.4
433.3
0.1
5718.2
1.8
5718.2
1.8
m3/ha
110.7
97.8
85.4
93.4
73.9
106.9
29.3
35.8
31.0
23.6
34.9
80.6
99.0
27.2
28.0
26.3
35.0
27.0
27.0
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
8123.1
48.1
8.3
1122.0
6.6
6.9
219.2
1.3
5.8
572.5
3.4
6.1
6.2
0.0
2.5
10052.0
59.5
7.8
17.8
0.1
2.0
1803.0
10.7
3.0
319.6
1.9
2.8
11.1
0.1
1.4
2151.5
12.7
2.9
12203.6
72.2
6.0
16794.8
99.4
5.4
16.0
0.1
0.5
2.7
0.0
0.5
74.4
0.4
0.5
7.4
0.0
0.6
100.5
0.6
0.5
100.5
0.6
0.5
Zv/V%
7.5
7.0
6.8
6.5
3.4
7.3
6.9
8.3
9.2
5.9
8.4
7.5
5.5
1.8
2.0
1.7
1.7
1.8
1.8
5718.2
1.8
23.0
100.5
0.6
0.4
1.8
310934.5
100.0
93.2
16895.3
100.0
5.1
5.4
25169.5
1955.8
27125.3
114169.1
1212.1
5718.2
121099.4
136947.7
25762.1
162709.8
8.1
0.6
8.7
36.7
0.4
1.8
38.9
44.0
8.3
52.3
316.3
286.8
314.0
119.2
59.7
27.0
101.8
106.9
34.9
80.6
573.1
44.9
618.0
3939.5
33.8
100.5
4073.8
10052.0
2151.5
12203.6
3.4
0.3
3.7
23.3
0.2
0.6
24.1
59.5
12.7
72.2
7.2
6.6
7.2
4.1
1.7
0.5
3.4
7.8
2.9
6.0
2.3
2.3
2.3
3.5
2.8
1.8
3.4
7.3
8.4
7.5
310934.5
100.0
93.2
16895.3
100.0
5.1
5.4
276286.3
28930.0
5718.2
88.9
9.3
1.8
119.2
37.8
27.0
14564.6
2230.2
100.5
86.2
13.2
0.6
6.3
2.9
0.5
5.3
7.7
1.8
310934.5
100.0
93.2
16895.3
100.0
5.1
5.4
32
Mihaila Pupina 113
Beograd
Stanje šuma u državnom vlasništvu u granicama gazdinske jedinice "Suvobor" može se smatrati zadovoljavajućim. Pri tome je ovde neophodno istaći neke osnovne
činjenice:
Učešće šuma visokog porekla u gazdinskoj jedinici je 2,6 %, izdanačkih 35,7%, veštački podignutih sastojina 60,5%, šikara 1,1% i šibljaka 0,1% ukupno obrasle
površine gazdinske jedinice.
Učešće veštački podignutih sastojina (60,5 %), koji su pri tom najčešće zajedno sa autohtonim vrstama (kitnjak,cer,grab) može se takoñe oceniti pozitivnim.
Prosečna zapremina u visokim sastojinama iznosi 314m3/ha, a u izdanačkim sastojinama 102m3/ha, a kod veštački podignutih sastojina 81m3/ha. Prosečni
zapreminski prirast u visokim sastojinama je 7,2m3/ha, kod izdanačkih sastojina 3,4m3/ha, a kod veštački podignutih sastojina 6,0m3/ha.
Najpovoljnija situacija je po vrednosnom elementu očuvanosti u odnosu na poreklo. Očuvane sastojine pokrivaju 69,5%, razreñene 22,9%, devastirane 6,3 % , šikare
1,1 % i šibljaci 0,1% obrasle površine gazdinske jedinice.
Osnovna karakteristika razreñenih i degradiranih sastojina je nedovoljno korišćenje proizvodnog potencijala staništa, umanjena biološka stabilnost i ponekad
(posebno na boljim staništima) zakorovljenost kao ograničavajući faktor stanišnoj prirodnoj obnovi.
Osnovni problem u gazdovanju ovim šumama uslovljen je zatečenim stanjem koje karakteriše ugrožena bioekološka stabilnost sastojina,posebno veštački podignutih
sastojina.
Osnovni dugoročni zadaci gazdovanja, obzirom na prethodnu ocenu su:
•
•
svoñenje učešća razreñenih sastojina na minimalnu meru, stvaranjem sklopljenih sastojina,
konverzija izdanačkih šuma u visoki uzgojni oblik
Proizvodni efekti ocenjeni preko prosečnih vrednosti zapremine i zapreminskog prirasta su skromni. Šumski fond opterećuje veće učešće veštački podignutih sastojina
četinara (60,5) i izdanačkih šuma (35,7 %) čija je proizvodnost neznatna,i pri tom učešće razreñenih (22,2%), devastiranih sastojina (6,3%),šikara (1,1%) i
šibljaka (0,1%).
5.4. Stanje sastojina po smesi
U šumama gazdinske jedinice "Suvobor" dominiraju mešovite sastojine što se može oceniti povoljnim imajući u vidu da su takve sastojine biološki stabilnije i da
imaju veću estetsku vrednost.
Mešovitost
sastojina
10351411
Visoke-čiste
10356411
10393463
Visoke-mešovite
Ukupno visoke
10195213
10325213
10360411
Izdanačke-čiste
10176213
10196213
10215213
10262213
10307311
10361411
Izdanačke-mešovite
Ukupno izdanačke
10470213
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
Površina
ha
%
79.80
2.4
79.80
2.4
1.36
0.0
5.23
0.2
6.59
0.2
86.39
2.6
77.73
2.3
14.62
0.4
16.65
0.5
109.00
3.3
23.61
0.7
278.69
8.4
72.69
2.2
25.12
0.8
276.13
8.3
193.20
5.8
869.44
26.1
978.44
29.3
10.46
0.3
Zapremina
m3
%
25208.1
8.1
25208.1
8.1
390.2
0.1
1526.9
0.5
1917.2
0.6
27125.3
8.7
9827.4
3.2
53.7
0.0
2511.9
0.8
12393.1
4.0
1756.3
0.6
34296.7
11.0
11510.8
3.7
3111.8
1.0
27694.9
8.9
24617.6
7.9
102988.1
33.1
115381.2
37.1
402.9
0.1
m3/ha
315.9
315.9
286.9
292.0
290.9
314.0
126.4
3.7
150.9
113.7
74.4
123.1
158.4
123.9
100.3
127.4
118.5
117.9
38.5
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
569.0
3.4
7.1
569.0
3.4
7.1
8.8
0.1
6.4
40.2
0.2
7.7
48.9
0.3
7.4
618.0
3.7
7.2
337.9
2.0
4.3
3.0
0.0
0.2
70.6
0.4
4.2
411.6
2.4
3.8
60.1
0.4
2.5
1172.6
6.9
4.2
396.5
2.3
5.5
103.1
0.6
4.1
1013.7
6.0
3.7
815.8
4.8
4.2
3561.7
21.1
4.1
3973.3
23.5
4.1
26.8
0.2
2.6
Zv/V%
2.3
2.3
2.2
2.6
2.6
2.3
3.4
5.7
2.8
3.3
3.4
3.4
3.4
3.3
3.7
3.3
3.5
3.4
6.7
33
Mihaila Pupina 113
Beograd
Površina
Mešovitost
sastojina
ha
%
10475213
1589.42
47.7
10477213
45.96
1.4
VPS-čiste
1645.84
49.4
10476213
276.11
8.3
10478213
94.23
2.8
10479213
2.46
0.1
VPS-mešovite
372.80
11.2
Ukupno VPS
2018.64
60.5
NC 10
3083.47
92.5
26308311
4.49
0.1
Izdanačke-čiste
4.49
0.1
26197213
32.02
1.0
26216213
4.91
0.1
26308311
157.82
4.7
26362411
12.38
0.4
Izdanačke-mešovite
207.13
6.2
Ukupno izdanačke
211.62
6.3
26266213
37.03
1.1
Ukupno šikare
37.03
1.1
NC 26
248.65
7.5
66267213
2.30
0.1
Ukupno šibljaci
2.30
0.1
NC 66
2.30
0.1
Ukupno GJ
3334.42
100.0
Rekapitulacija po poreklu i mešovitosti
Visoke-čiste
79.80
2.4
Visoke-mešovite
6.59
0.2
Ukupno visoke
86.39
2.6
Izdanačke-čiste
113.49
3.4
Izdanačke-mešovite
1076.57
32.3
Ukupno izdanačke
1190.06
35.7
VPS-čiste
1645.84
49.4
VPS-mešovite
372.80
11.2
Ukupno VPS
2018.64
60.5
Ukupno šikare
37.03
1.1
Ukupno šibljaci
2.30
0.1
Ukupno GJ
3334.42
100.0
Rekapitulacija po mešovitosti
Ukupno čiste
1839.13
55.2
Ukupno mešovite
1455.96
43.7
Ukupno šikare
37.03
1.1
Ukupno šibljaci
2.30
0.1
Ukupno GJ
3334.42
100.0
Zapremina
m3
%
130391.9
41.9
3429.5
1.1
134224.2
43.2
19502.4
6.3
8801.4
2.8
181.8
0.1
28485.6
9.2
162709.8
52.3
305216.3
98.2
98.8
0.0
98.8
0.0
870.8
0.3
137.5
0.0
4177.9
1.3
433.3
0.1
5619.5
1.8
5718.2
1.8
m3/ha
82.0
74.6
81.6
70.6
93.4
73.9
76.4
80.6
99.0
22.0
22.0
27.2
28.0
26.5
35.0
27.1
27.0
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
9926.1
58.8
6.2
230.3
1.4
5.0
10183.2
60.3
6.2
1441.7
8.5
5.2
572.5
3.4
6.1
6.2
0.0
2.5
2020.4
12.0
5.4
12203.6
72.2
6.0
16794.8
99.4
5.4
1.8
0.0
0.4
1.8
0.0
0.4
16.0
0.1
0.5
2.7
0.0
0.5
72.7
0.4
0.5
7.4
0.0
0.6
98.8
0.6
0.5
100.5
0.6
0.5
Zv/V%
7.6
6.7
7.6
7.4
6.5
3.4
7.1
7.5
5.5
1.8
1.8
1.8
2.0
1.7
1.7
1.8
1.8
5718.2
1.8
23.0
100.5
0.6
0.4
1.8
310934.5
100.0
93.2
16895.3
100.0
5.1
5.4
25208.1
1917.2
27125.3
12491.8
108607.6
121099.4
134224.2
28485.6
162709.8
8.1
0.6
8.7
4.0
34.9
38.9
43.2
9.2
52.3
315.9
290.9
314.0
110.1
100.9
101.8
81.6
76.4
80.6
569.0
48.9
618.0
413.3
3660.5
4073.8
10183.2
2020.4
12203.6
3.4
0.3
3.7
2.4
21.7
24.1
60.3
12.0
72.2
7.1
7.4
7.2
3.6
3.4
3.4
6.2
5.4
6.0
2.3
2.6
2.3
3.3
3.4
3.4
7.6
7.1
7.5
310934.5
100.0
93.2
16895.3
100.0
5.1
5.4
171924.2
139010.3
55.3
44.7
93.5
95.5
11165.6
5729.8
66.1
33.9
6.1
3.9
6.5
4.1
310934.5
100.0
93.2
16895.3
100.0
5.1
5.4
U zavisnosti od vrste drveća i učešća u smesi, sve sastojine su razvrstane na čiste i mešovite.
Glavne autohtone vrste u ovoj gazdinskoj jedinici (bukva,jela, kitnjak, cer, sladun, grab) u odreñenom visinskom dijapazonu, na orografski izraženom terenu, grade
čiste i mešovite sastojine u različitim kombinacijama vrsta, ali najčešće izmeñu sebe.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
34
Mihaila Pupina 113
Beograd
Odnos čistih i mešovitih sastojina je 55 % : 45 % po površini i 55 % : 45 % po zapremini.
Očigledno je da u ovoj gazdinskoj jedinici površinski dominiraju čiste sastojine, što je nepovoljno sa aspekta biološke i ekološke stabilnosti celokupnog ekosistema.
Ako ovome dodamo da su mešovite sastojine otpornije na entomološka i fitopatološka oboljenja, onda je jasno da treba podržavati i proširivati mešovite
sastojine. Imajući u vidu i starosnu strukturu, pravilno usmereno gazdovanje i realizaciju prinosa, mešovite sastojine trebalo bi da obezbede stabilniju,
masovniju i kvalitetniju proizvodnju drvne mase.
5.5. Stanje šuma po vrstama drveća
Vrste drveća
Zapremina
m3
Namenska celina 10
Bk
Cer
Kit
Slad
Gr
CGrb
Cjas
Jav
Jas
Bag
Otl
CrJov
Ukupno lišćari
Cbor
Bbor
Smr
Dug
Jel
Ari
Ukupno četinari
Ukupno NC 10
Namenska celina 26
Kit
Cer
Slad
Bk
Cjas
Gr
Otl
Bag
Ukupno lišćari
Cbor
Ukupno četinari
Ukupno NC 26
Ukupno GJ
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
Zapreminski prirast
%
m3
%
Zv/V%
46487.1
41134.5
28948.4
14886.7
4093.3
2668.5
2348.1
1941.1
54.6
52.0
31.1
1.7
142647.0
145701.2
14325.7
983.0
599.5
878.2
81.7
162569.3
305216.3
15.0
13.2
9.3
4.8
1.3
0.9
0.8
0.6
0.0
0.0
0.0
0.0
45.9
46.9
4.6
0.3
0.2
0.3
0.0
52.3
98.2
1238.3
1381.5
1062.9
548.0
139.9
88.1
94.0
44.1
2.2
3.0
1.6
0.1
4603.8
11190.4
891.6
54.5
28.7
23.5
2.3
12191.0
16794.8
7.3
8.2
6.3
3.2
0.8
0.5
0.6
0.3
0.0
0.0
0.0
0.0
27.2
66.2
5.3
0.3
0.2
0.1
0.0
72.2
99.4
2.7
3.4
3.7
3.7
3.4
3.3
4.0
2.3
4.0
5.7
5.2
3.2
3.2
7.7
6.2
5.5
4.8
2.7
2.8
7.5
5.5
2847.8
1601.5
467.1
284.5
255.7
231.7
15.2
10.0
5713.5
4.8
4.8
5718.2
310934.5
0.9
0.5
0.2
0.1
0.1
0.1
0.0
0.0
1.8
0.0
0.0
1.8
100.0
50.8
27.8
8.5
5.1
4.1
3.6
0.3
0.2
100.4
0.1
0.1
100.5
16895.3
0.3
0.2
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.6
0.0
0.0
0.6
100.0
1.8
1.7
1.8
1.8
1.6
1.6
1.7
2.2
1.8
2.7
2.7
1.8
5.4
35
Mihaila Pupina 113
Beograd
Vrste drveća
Zapremina
m3
Rekapitulacija za gazdinsku jedinicu
Cer
42735.9
Bk
46771.7
Kit
31796.2
Slad
15353.8
Gr
4325.0
Cjas
2603.8
CGrb
2668.5
Jav
1941.1
Bag
62.0
Jas
54.6
Otl
46.2
CrJov
1.7
Ukupno lišćari
148360.5
Cbor
145706.0
Bbor
14325.7
Smr
983.0
Dug
599.5
Jel
878.2
Ari
81.7
Ukupno četinari
162574.1
Ukupno GJ
310934.6
Zapreminski prirast
%
m3
%
13.7
15.0
10.2
4.9
1.4
0.8
0.9
0.6
0.0
0.0
0.0
0.0
47.7
46.9
4.6
0.3
0.2
0.3
0.0
52.3
100.0
1409.3
1243.4
1113.7
556.6
143.6
98.1
88.1
44.1
3.2
2.2
1.9
0.1
4704.2
11190.5
891.6
54.5
28.7
23.5
2.3
12191.1
16895.3
8.3
7.4
6.6
3.3
0.8
0.6
0.5
0.3
0.0
0.0
0.0
0.0
27.8
66.2
5.3
0.3
0.2
0.1
0.0
72.2
100.0
Zv/V%
3.3
2.7
3.5
3.6
3.3
3.8
3.3
2.3
5.2
4.0
4.0
3.2
3.2
7.7
6.2
5.5
4.8
2.7
2.8
7.5
5.4
U šumama gazdinske jedinice "Suvobor" premerom u okviru izrade posebne osnove gazdovanja šumama evidentirane su 18 vrsta drveća.Većina
evidentiranih vrsta javljaju se kao edifikatori u okviru pojedinih tipova šuma, reñe kao prateće vrste, pojedinačno i retko primešane.
Ušumskom fondu gazdinske jedinice dominira crni bor 46,9%,a potom bukva 15,0%,cer 13,7%,kitnjak 10,2%, sladun 4,9%,beli bor 4,6%.Pojedinačno učešće ostalih
zastupljenih vrsta drveća je 4,7% po zapremini.
Vrednost šumskog fonda svojim prisustvom uvećavaju plemeniti lišćari: javor, planinski brest, beli jasen i prisutne voćkarice (od kojih su neke samo opisno
evidentirane).
Vrednost je svakako uvećana prisustvom različitih žbunastih zajednica na pojedinim delovima gazdinske jedinice.
Procenat prirasta pojedinih vrsta drveća kreće se od 2,3% (javor) do7,7% (crni bor) što jasno ukazuje na mogućnosti i sadašnju iskorišćenost proizvodnog potencijala
staništa.
Učešće lišćarskih vrsta drveća u ovoj gazdinskoj jedinici po zapremini je 47,7%, a četinarskih 52,3% ukupne zapremine gazdinske jedinice.
Od četinarskih vrsta drveća na prostoru gazdinske jedinice "Suvobor" zastupljene su: crni i beli bor,smrča,duglazija,ariš koji su nastali pošumljavanjem čistina,i jela
kao prirodna sastojina.
Crni bor - je najzastupljenija vrsta drveća u gazdinskoj jedinici sa 46,9% od ukupnog inventara. Sve prisutne četinarske vrste (izuzev jele) su pošumljavanjem
unešene (na tuña staništa) na ovom području.Na ovom mestu značajno je istaći veliko učešće veštački podignutih sastojina četinara (161696m3),time i
neznatnu izmenjenost i ugroženost autohtonih vrsta drveća.
Beli bor - je po zapremini zastupljen sa 14325,7m3 ili 4,6% ukupne zapremine gazdinske jedinice.Sastojine belog bora,kao i drugih četinara (izuzev jele) nastale su
veštačkim putem.
Jela - je po zapremini zastupljena sa 878,2m3 ili 0,3%ukupne zapremine gazdinske jedinic.Od četinarskih vrsta,najkarakterističnija je jela,koja se autohtono javlja u
111 i 112 odelenju,gde pravi mešovite sastojine sa bukvom.Dobrog je kvaliteta i na progalama se uspešno obnavlja. Jela je ovde je prirodnog porekla,gradi
mešovite sastojine sa bukvom.Ovde je prirodnog porekla,dok veštački podignute sastojine nisu registrovane.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
36
Mihaila Pupina 113
Beograd
Bukva - je po zapremini najzastupljenija lišćarska vrsta.Ovde je u svom optimumu, i prirodno se veoma uspešno obnavlja što dozvoljava jače zahvate kod seča
obnavljanja. Gradi kako čiste tako i mešovite sastojine sa grabom, javorom,kitnjakom i ostalim pratećim vrstama.
U nižim predelima bukva je orografski uslovljena i pretežno je izdanačkog porekla, dok je u višim delovima gazdinske jedinice (Ravna gora) visokog uzgojnog oblika
i nalazi se u svom optimumu gde gradi vredne i kvalitetne sastojine. Što se tiče proizvodnosti bukve, ona se može oceniti kao zadovoljavajuća, obzirom na
očuvanost, poreklo i dr. jer je procenat tekućeg zapreminskog prirasta 2,7 %.
Cer - gradi kako čiste tako i mešovite sastojine u kombinaciji sa kitnjakom, sladunom, grabom i bukvom. Cer nastanjuje nešto niža područja, toplije ekspozicije i
siromašnija staništa u odnosu na kitnjak. Zdravstveno stanje cera može se oceniti kao zadovoljavajuće, a u narednom periodu treba nastaviti praćenje
gradacije insekata (defolijatora) i preduzimati blagovremene mere zaštite šuma.
Kitnjak - u ukupnoj zapremini gazdinske jedinice učestvuje sa 10,2 % (31796m3), a ukupnom zapreminskom prirastu sa 6,6%, dok je procenat prirasta 3,5 %.
Kitnjak se javlja u izdanačkim čistim i mešovitim sastojinama sa bukvom, grabom, cerom, sladunom i ostalim tvrdim lišćarima. Zemljišta koja nastanjuje
kitnjak su dosta osiromašena usled spiranja, smanjene količine stelje i povećane količine skeletnog materijala na površini i u samom zemljištu.U dosadašnjem
periodu kod kitnjaka nisu zabeležene masovne pojave sušenja, ali se moraju pratiti pojave kalamiteta insekata (defolijacija) i u slučaju pojave istih
preduzimati adekvatne mere.
Sladun - se u ovoj gazdinskoj jedinici javlja u nižim delovima gazdinske jedinice. Pretežno gradi klimaregionalne mešovite zajednice sa cerom i kitnjakom, ali i čiste
sastojine na manjim površinama. Njegovo učešće u ukupnom fondu gazdinske jedinice po zapremini je 4,9%. Uglavnom je izdanačkog porekla, a
zdravstveno stanje je zadovoljavajuće. U poslednje vreme ugrožen je od defolijatora, te se gradacije inskekata moraju blagovremeno pratiti i preduzimati
adekvatne mere.
Ostale lišćarske vrste (javor, crni grab,grab,crni jasen, jasika, jova, OTL) , zastupljene su na relativno manjim površinama, i na nivou gazdinske jedinice nemaju veći
ekonomski značaj.Njihov značaj je u očuvanju genetskog fonda i jačanju biodiverziteta.
5.6. Stanje šuma po debljinskoj strukturi
Gazdinska klasa
10176213
10195213
10196213
10215213
10262213
10307311
10325213
10351411
10356411
10360411
10361411
10393463
10470213
10475213
10476213
10477213
10478213
10479213
NC 10
26197213
26216213
26266213
26308311
26362411
NC 26
Povrsina
Svega
ha
m3
23.61
77.73
278.69
72.69
25.12
276.13
14.62
79.80
1.36
16.65
193.20
5.23
10.46
1589.42
276.11
45.96
94.23
2.46
3083.47
32.02
4.91
37.03
162.31
12.38
248.65
do 10 cm
O
1756.3
9827.4
34296.7
11510.8
3111.8
27695.0
53.7
25208.1
390.2
2511.9
24617.6
1526.9
402.9
130391.9
19502.4
3429.5
8801.4
181.8
305216.3
870.8
137.5
166.3
339.2
1248.6
391.2
208.7
1677.1
3.8
4276.7
433.3
5718.2
4276.7
433.3
5718.2
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
18.5
1033.6
5087.1
870.8
137.5
11 do 20
I
1253.0
7417.9
23497.4
8139.6
1693.8
21065.6
49.9
1936.4
12.0
1015.4
15486.8
123.8
402.9
87595.9
15266.0
3106.1
6717.2
167.0
194946.7
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
21 do 30
31 do 40
41 do 50
51 do 60
61 do 70
71 do 80
II
III
IV
V
VI
VII
337.0
2070.3
9431.5
2949.5
659.2
4735.3
119.2
30.6
550.1
216.9
6865.7
64.7
928.1
6429.5
374.3
9654.3
191.2
367.6
1404.2
530.1
41644.9
4060.6
323.4
2070.6
14.8
82959.3
1151.1
175.7
3884.7
122.3
182.3
263.5
291.0
1993.0
297.9
144.9
62.9
4743.8
2137.9
360.8
576.1
13.6
14404.6
576.1
81 do 90
VIII
iznad 90
IX
Zapreminski
prirast
m3
60.1
337.9
1172.6
396.5
103.1
1013.7
3.0
569.0
8.8
70.6
815.8
40.2
26.8
9926.1
1441.7
230.3
572.5
6.2
16794.8
16.0
2.7
74.4
7.4
100.5
37
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska klasa
66267213
NC 66
Ukupno GJ
Povrsina
Svega
ha
m3
2.30
2.30
3334.42
do 10 cm
O
310934.6
10805.4
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
21 do 30
31 do 40
41 do 50
51 do 60
61 do 70
71 do 80
II
III
IV
V
VI
VII
11 do 20
I
194946.7
82959.3
14404.6
4743.8
2137.9
360.8
81 do 90
VIII
576.1
iznad 90
IX
Zapreminski
prirast
m3
16895.3
Ukupna zapremina gazdinske jedinice je 381397,3 m3. Većina drvne zapremine nalazi se u drugom (41 %), prvom (29 %), i trećem (18 %) debljinskom razredu.
Ovakva debljinska struktura zapremine sastojina je očekivana obzirom na starosnu strukturu ovih sastojina.
Debljinska struktura po stepenima Byoleja je sledeća:
•
•
•
•
288711,4m3
19148,4m3
3074,8m3
310934,6 m3
tanak materijal (do 30 cm)
srednje jak materijal (31 - 50cm)
jak materijal ( > 51 cm)
Ukupno:
93 %
6%
1%
100 %
Odnos tankog, srednje jakog i jakog materijala (93 % : 6 % : 1 %) jasno govori da je došlo do gomilanja zapremine u tankom materijalu, dok je učešće srednje jakog i
jakog materijala zanemarljivo. Ovo je posledica prvenstveno, porekla,starosti i faze razvoja, ali i negovanosti ovih sastojina.
Odnosi debljinske strukture na najupečatljiviji način pokazuju da je vrednost drvne mase gazdinske jedinice mala.
Debljinska struktura ukazuje na realne mogućnosti korišćenja u okviru prorednih seča.
5.7. Stanje sastojina po starosti
Stanje sastojina po starosti prikazano je tabelarno. Širina dobnog razreda utvrñena je Pravilnikom......,u odnosu na ophodnju (trajanje proizvodnog procesa), a u
konkretnom slučaju je sledeća:
•
•
•
•
za visoke (jednodobne) sastojine lišćara čija je ophodnja duža od 80 godina- širina dobnog razreda iznosi 20 godina
za visoke i izdanačke sastojine čija je ophodnja od 40 do 80 godina - širina dobnog razreda iznosi 10 godina
za izdanačke sastojine bagrema - 5 godina
za veštački podignute sastojine četinara na tuñem staništu - 10 godina.
DOBNI RAZREDI
gazdinska
klasa
p
v
zv
I
svega
II
slabo
obr.
III
IV
V
VI
VII
VIII
dobro
obr.
NAMENSKA CELINA 10
Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina
10351411
10356411
10393463
p
79.80
78.01
1.79
v
25208.1
24664.0
544.1
zv
569.0
559.3
9.7
p
1.36
1.36
v
390.2
390.2
zv
8.8
8.8
p
5.23
5.23
v
1526.9
1526.9
zv
40.2
40.2
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 5 godina
10325213
p
14.62
0.32
0.52
v
53.7
13.78
16.7
37.0
zv
3.0
0.9
2.2
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
38
Mihaila Pupina 113
Beograd
DOBNI RAZREDI
gazdinska
klasa
10176213
10195213
10196213
10215213
10262213
10307311
10360411
10361411
p
v
zv
I
svega
II
slabo
obr.
p
23.61
v
1756.3
III
IV
V
VI
VII
1.19
4.57
7.68
10.17
746.3
1009.9
zv
60.1
27.5
32.6
p
77.73
12.93
27.37
37.43
4863.3
v
9827.4
1280.2
3683.9
zv
337.9
49.5
125.1
163.3
p
278.69
11.76
112.02
131.22
23.69
v
34296.7
1577.7
14722.9
17996.0
zv
1172.6
56.4
522.3
593.9
p
72.69
67.08
5.61
v
11510.8
10499.6
1011.2
zv
396.5
365.0
31.5
p
25.12
25.12
v
3111.8
3111.8
zv
103.1
p
276.13
v
103.1
27.54
237.85
6.32
27694.9
2681.8
24543.2
469.9
zv
1013.7
96.1
900.1
17.5
p
16.65
11.11
5.54
v
2511.9
1735.4
776.5
zv
70.6
p
193.20
v
zv
VIII
dobro
obr.
3.17
1.25
50.5
20.1
55.97
136.54
24617.6
7691.8
16925.8
815.8
248.9
566.9
0.69
Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
10470213
10475213
10476213
10477213
10478213
10479213
p
10.46
v
402.9
zv
26.8
p
1589.42
v
130391.9
zv
9926.1
p
276.11
v
zv
2.16
29.51
3.01
5.29
65.8
337.0
4.6
22.2
514.93
691.73
225.47
127.78
11452.2
54132.8
39758.2
25048.6
1457.3
1130.5
4745.5
2592.9
168.41
60.74
30.22
6.77
19502.4
6463.7
5672.0
5870.6
1496.0
1441.7
565.7
453.6
335.4
86.9
5.89
0.60
5.81
3.48
p
45.96
16.52
23.63
v
3429.5
976.3
2453.2
zv
230.3
74.1
156.2
p
94.23
20.05
39.96
7.10
12.61
v
8801.4
14.51
1653.8
3764.4
1482.8
1900.4
zv
572.5
124.0
264.3
88.3
96.0
p
2.46
2.10
0.36
v
181.8
151.8
30.1
zv
6.2
4.4
1.8
Starosna struktura sastojina ove gazdinske jedinice je jednostavna: visoke sastojine bukve su srednjodobne, dok su izdanačke sastojine u celini starosti od 10-70
godina,i da još nije vreme podmlañivanja istih.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
39
Mihaila Pupina 113
Beograd
Sastojine svih gazdinskih klasa u celini se odlikuju velikim odstupanjem stvarnog razmera dobnih razreda od normalnog,te se ne može smatrati celishodnim
postavljanje cilja približavanja stvarnog razmera dobnih razreda normalnom – osim kao veoma dugoročni cilj.Sadašnji razmer dobnih razreda posledica
izvršenih pošumljavanja neobraslog zemljišta kao i izvršenih čistih seča (rekonstrukcija).
Postizanje trajnosti prinosa, odnosno, izjednačavanje stvarnog i normalnog dobnog razreda, rešava se Planom razvoja šumskog područja, kada se analizom stanja
sastojina ocenjuje mogućnost postizanja normalnog razmera dobnih razreda uz što manje privrednih i drugih žrtava.
5.8. Stanje veštački podignutih sastojina
Gazdinska
klasa
10470213
10475213
10476213
10477213
10478213
10479213
NC 10
Ukupno VPS preko 20 godina
10470213
10475213
10476213
10477213
10478213
NC 10
Ukupno VPS do 20 godina
Ukupno VPS
Površina
Zapremina
Zapreminski prirast
ha
%
m3
%
m3/ha
m3
%
m3/ha
Veštački podignute sastojine starosti preko 20 godina
8.30
0.4
402.9
0.2
48.5
26.8
0.2
3.2
1559.91
77.3
130391.9
80.1
83.6
9926.1
81.3
6.4
266.14
13.2
19502.4
12.0
73.3
1441.7
11.8
5.4
40.15
2.0
3429.5
2.1
85.4
230.3
1.9
5.7
79.72
3.9
8801.4
5.4
110.4
572.5
4.7
7.2
2.46
0.1
181.8
0.1
73.9
6.2
0.1
2.5
1956.68
96.9
162709.8 100.0
83.2
12203.6 100.0
6.2
1956.68
96.9
162709.8 100.0
83.2
12203.6 100.0
6.2
Veštački podignute sastojine starosti do 20 godina
2.16
0.1
29.51
1.5
9.97
0.5
5.81
0.3
14.51
0.7
3.1
61.96
3.1
61.96
2018.64
100.0
162709.8 100.0
80.6
12203.6 100.0
6.0
Zv/V%
6.7
7.6
7.4
6.7
6.5
3.4
7.5
7.5
7.5
Veštački podignute sastojine četinara u ukupno obrasloj površini gazdinske jedinice učestvuju sa 60,5% (2018,64ha). Kultura (veštački podignute sastojine starosti do
20 godina) ima 61,96 ha ili 3,0 % površine veštački podignutih satojina. To su veštački podignute sastojine smrče, crnog bora,belog bora.
Veštački podignute sastojine četinara starosti preko 20 godina učestvuju sa 97% u ukupnoj površini ove kategorije šuma. Ukupna zapremina ovi sastiojina je
162709,8m3 a tekući zapreminski prirast 12203,6m3.Prosečna zapremina ovih sastojina je 83m3/ha, tekući zapreminski prirast je 6,2m3/ha, a procenat
prirasta7,5%.
Stanje šumskih kultura i veštački podignutih sastojina četinara je veoma različito, od loših (razreñene,malih prečnika i visina),do kvalitetnih sastojina.Četinarske
sastojine su podizane na različitim staništima u okviru gazdinske jedinice.Čine ih kulture i sastojine veoma različite starosti – od nekoliko do oko 60
godina,mada najviše ima crnog bora,koji u ovoj gazdinskoj jedinici najzastupljenija vrsta sa 47%ukupne zapremine,odnosno 90%ukupnog fonda veštački
podignutih sastojina četinara.
5.9. Zdravstveno stanje sastojina
Šuma je u celini postala osetljiva na štetno delovanje brojnih faktora abiotičke i biotičke prirode. Od abiotičkih faktora na prvo mesto dolaze aerozagañenja, promena
klime, požari i slično. Od biotičkih faktora svakako najveći uticaj imaju patogene gljive i štetni insekti. Sve ove štetne faktore, koji se javljaju u šumama
gazdinske jedinice možemo grupisati u tri kategorije:
•
faktori koji se merama gazdovanja ne mogu kontrolisati (promena klime, aerozagañenja i slično)
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
40
Mihaila Pupina 113
Beograd
•
•
faktori koje se mogu kontrolisati neposrednim merama gazdovanja (ovde prevenstveno spadaju uzgojne mere koje obezbeñuju pravilnu izgrañenost
šumskih ekosistema) i
faktori koji se merama zaštite mogu kontrolisati (ovde pre svega spadaju parazitne gljive, štetni insekti, glodari i slično, tj. štetni biotički faktori, koji se
direktnim merama zaštite mogu držati pod kontrolom).
Abiotski faktori ,meñu kojima klimatski (vetrovi, sneg, ekstremne temperature i dr,) utiču na pojavu suše i variranje vodnog režima i uz to zagañenost vazduha ,
zemljišta i vode, uzrokuju fiziološko slabljenje stabala i sastojina.
Štetni insekti. Prilikom prikupljanja podataka na terenu za izradu osnove nisu registrovane ove vrste štetočina u većem broju koji bi ugrozio stabilnost šume.S
obzirom da su u ovoj gazdinskoj jedinici većinom četinarske šume postoji potencijalna opasnost od gradacije potkornjaka.
Glodari, divljač i stoka. Mišoliki glodari kao skupina biotskih faktora javljaju se promenom ekoloških uslova i mogu uticati na smanjivanje semena i oštećenje
mladih stabala. Divljač na ovome području ne pričinjava štete u šumskim sastojinama koje bi zahtevale posebne mere zaštite od ovih životinjskih
vrsta.Stočni fond je značajno smanjen ,te su štete od stoke minimalne.
Bolesti šumskog drveća koje prouzrokuju patogeni od kojih su najčešći: gljive, bakterije, virusi i parazitske biljke , nisu konstatovani pri inventuri šuma.
Šumski požari. Šumsku vegetaciju većinom čine četinarske šume,te postoji velika opasnost od požara pogotovo što se šume nalaze u blizini naselja.
Antropogeni negativni uticaji manifestuju se : u načinu gazdovanja (intenzitetu seča), izazivanju požara, odlaganju štetnog otpada, čiste seče, samovlasno
zauzimanje šuma i šumskog zemljišta i dr.
Prilikom prikupljanja taksacionih podataka registrovane su sledeće pojave koje štetno djeluju na stanje šuma:
•
•
•
sušenje pojedinačnih stabala četinara i lišćara.
neblagovremeno transportovanje neokoranih šumskih sortimenata iz šume što ima za posledicu gubitaka na kvalitetu i prenamnožavanje sipaca.
ne sprovoñenje planiranih mera nege u mladim i srednjedobnim sastojinama radi povećanja stabilnosti sastojina
5.9.1. Štetni abiotički faktori
Ovde ubrajamo sve one poremećaje i oštećenja koja nastaju kod biljaka pod uticajem nepovoljnih klimatskih i edafskih faktora.
Ove bolesti su uzrokovane suviše niskom ili suviše visokom temperaturom, nedostatkom ili prevelikom vlagom zemljišta, aerozagañenjima, nedostatkom pojedinih
hranljivih elemenata u zemljištu, prevelikom kiselosti ili bazičnosti zemljišta i prisustvom štetnih insekata, mehaničkim dejstvom snega i vetra u toku meseci.
Meñu ovim bolestima na području gazdinske jedinice dominantne su promena klime i štete od snega i vetra u toku zimskih meseci. Štetno dejstvo od snega na ovom
području ogleda se u sledećem: u manjem ili većem skraćivanju vegetacionog perioda biljaka, u oštećenju gornjih humusnih slojeva, u prekomernom
vlaženju zemljišta u proleće itd.. Meñutim najveće štete sneg pričinjava u šumi nenormalnim opterećenjem kruna šumskog drveća usled čega dolazi do
snegoloma, snegoizvala i savijanja stabala. Štete od vetra ispoljavaju se kroz vetroizvale i vetrolome. Na suvim terenima vetar deluje nepovoljno
povećavajući transpiraciju biljaka, a što se posebno odražava nepovoljno za stabla sa oštećenim i obolelim korenom (četinari). Vetar je takoñe od presudnog
značaja za širenje zaraznih bolesti jer prenosi spore većine parazitskih gljiva.
5.9.2. Stepen ugroženosti šuma i šumskog zemljišta od požara
U zavisnosti od stepena ugroženosti šuma od požara,šume i šumsko zemljište,prema dr. M.Vasiću razvrstane su u šest kategorija :
-
I stepen: sastojine i kulture borova i ariša,
II stepen: sastojine i kulture smrče,jele i drugih četinara,
III stepen: mešovite sastojine i kulture četinara i lišćara
IV stepen: sastojine hrasta i graba,
V stepen : sastojine bukve i drugih lišćara,
VI stepen : šikare,šibljaci i neobrasle površine
Prema sadašnjim ekološko - fitocenološkim saznanjima i iskustvu u zavisnosti od stepena ugroženosti od požara, šume i šumsko zemljište gazdinske jedinice svrstano
je u sledeće kategorije:
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
41
Mihaila Pupina 113
Beograd
STEPEN UGROŽENOSTI
Ukupno
I
ha
4188,06
2005,72
II
%
ha
47,9
12,92
III
%
0,3
ha
IV
%
5,23
0,1
ha
953,21
V
%
22,7
ha
236,85
VI
%
5,6
ha
%
974,13
23,4
Ugroženost šuma od požara u gazdinskoj jedinici "Suvobor" je velika. Naime I stepen ugroženosti po površini zauzima 47,9 %. Požar je najveća "šumska štetočina".
Nijedan drugi faktor nije u stanju da takvom brzinom nanese šumi štete tih razmera kao što je u stanju požar. Od vrednih šuma za vrlo kratko vreme stvara
zgarišta i gole površine, a šumskom gazdinstvu nanosi štete i poremećaje u poslovanju. Dok se većina opasnosti po šumu samo povremeno javlja, šumski
požari u odreñenim okolnostima predstavljaju stalnu i veliku opasnost za šume.
Zaštita šuma od požara sprovodi se u sklopu službe i redovnih aktivnosti vezanih za gajenje i zaštitu šima. Obuka protivpožarnih jedinica, aktivno dežurstvo, kao i
konkretno gašenje požara obavljaju protivpožarne ekipe šumske uprave.
5.10. Stanje neobraslih površina
Ukupna površina neobraslog zemljišta u ovoj gazdinskoj jedinici je 853,64 ha.
Struktura neobraslih površina je sledeće:
•
•
•
•
šumsko zemljište
neplodno zemljište
za ostale svrhe
Ukupno:
231,00ha
421,82ha
200,82ha
853,64ha
Ukupno gledano, stanje neobraslih površina, posebno u odnosu na površinu gazdinske jedinice, može se smatrati nepovoljnim, jer neobrasle površine čine20,4% od
ukupne površine gazdinske jedinice. Pri tom šumskog zemljišta ima 231,00 ha,ili 27,1% ukupno neobraslih površina,odnosno 5,5% površine gazdinske
jedinice.
Površine svrstane u kategoriju šumsko zemljište su staništa sa znatnim stepenom ograničenja,kako u pogledu izbora vrste drveća,tako i u pogledu primene tehnike
pošumljavanja.Plitka i skeletna zemljišta,zatim orografija terena,veći nagibi uslovljavaju kserotermni karakter ovih staništa,o čemu svedoče kserotermne
travne zajednice na ovim površinama.Pošumljavanje ovih površina skopčano je sa velikim stepenom rizika.Veći deo ove kategorije zemljišta se nalaze na
grebenima, razdvajaju komplekse veštački podignutih sastojina,te služe i kao protiv požarne pruge..Degradirani pedo-ekološki uslovi,izražena orografija
terena,nekontinuirana povezanost površina za pošumljavanje,teški uslovi za rad usled velike skeletnosti zemljišta i velike površinske kamenitosti terena za
pošumljavanje,doveli su do zaključka da postoje limitirajući faktori za razvoj mnogih vrsta drveća.
Neplodnog zemljišta ima 421,82 ha, u koje su svrstani putevi,kamenjari, kamenolomi, dalekovodi, i drugo.
Zamljišta za ostle svrhe ima 200,82 ha. U zemljište za ostale svrhe su ušle površine koje nisu za pošumljavanje i koje će u dogledno vreme biti predmet zamene.
5.11. Fond i stanje divljači
Lovom na području gazdinske jedinice "Suvobor" gazduje Lovački savez Srbije preko lovačkog udruženja "Vojvoda Milan Obrenović"iz Takova. Lovište
"Suvobor"ustanovljeno je rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 324-02-100/98/5-10, koji je objavljen u Službenom glasniku
R.S. broj 70/05. Lovište "Suvobor" se nalazi na teritoriji opštine Gornji Milanovac. Površina lovišta iznosi 7.740 ha,a čine ga šume i šumska zemljišta
4.490ha,livade i pašnjaci 2.878ha, njive i oranice 12ha, i ostalo zemljište 360ha.
U lovištu se nalaze sledeće zaštićene vrste divljači: divlja svinja, srna, fazan, zac, poljska jarebica. Od nezaštićenih vrsta javljaju se: lisica, jazavac, lasica i druge
vrste.
Lovnoproduktivna površina za srnu iznosi 4.500ha, a bonitet III, za zeca 5000ha i bonitet III,za fazana 16.000ha-II bonitet,i za poljsku jarebicu 12.000ha-II bonitet.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
42
Mihaila Pupina 113
Beograd
Brojno stanje divljači sa kojima se gazduje u lovištu je: srna 50, divlja svinja 10, zec 50,jarebica 30 komada.
Lovna osnova za ovo lovište je urañena i njena važnost je 2012-2022 godine.
5.12. Opšti osvrt na zatečeno stanje
Prema napred prikazanom delu sadržaja ove posebne osnove, sinteza ocene osnovnih karakteristika stanja šuma gazdinske jedinice "Suvobor"obuhvata sledeće.
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Ukupna površina državnih šuma i neobraslog zemljišta, obuhvaćenih osnovom gazdovanja šumama iznosi 4.188,06ha, od čega je obraslo šumom
3334,42ha, ( 80 %) što se sa ekološkog aspekta može smatrati obraslošću bliskom optimumu.
Ukupna zapremina gazdinske jedinice je 310934,5m3, a prosečna zapremina je 93m3/ha, ukupni zapreminski prirast iznosi 16895,3m3 ili 5,1m3/ha, dok
je procenat prirasta 5,4 %.
Sve šume gazdinske jedinice u zavisnosti od zakonskih opredeljenja i poznatih kriterijuma ekološkog karaktera za utvrñivanje prioritetne namene,
svrstane su u tri namenske celine:namenska celina: "10"- proizvodnja tehničkig drveta3083,47 ha ili 92,5 %, namenska celina "26" - zaštita zemljišta od
erozije 248,65 ha ili 7,5 % i namenska celina "66" - stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana), 2,30 ha ili 0,1 % obrasle površine.
U gazdinskoj jedinici nalazimo sastojine visokog porekla (2,6% po površini), izdanačkog porekla (35,7 %), veštački podignute sastojine (60,5 %), šikare
(1,1 %), i šibljaci (0,1%) što se ne može smatrati povoljnim.
U gazdinskoj jedinici dominiraju očuvane sastojine sa 70,3 % površine, a značajno je učešće razreñenih sastojina je 22,2 % i devastiranih 6,3 %, dok je
relativno nisko učešće šikara 1,1 % i šibljaka 0,1%.Imajući u vidu predhodne konstatacije stanje po očuvanosti se u celini može smatrati srednje
povoljnim.
Stanje sastojina po smesi u šumama GJ "Suvobor" može se oceniti kao nepovoljnim obzirom da dominiraju čiste sastojine sa 55,2 % učešća u ukupno
obrasloj površini.
Stanje šuma po vrstama drveća može se okarakterisati kao srednje povoljno jer u GJ."Suvobor" premerom su evidentirane 18 vrsta drveća. Dominantna
vrsta je crni bor sa 46,9% učešća u ukupnoj zapremini, potom bukva 15%,cer 13,7,kitnjak sa 10,2%, sladun sa 4,9 %, i beli bor sa 4,6%. Stanje se može
oceniti srednje povoljnim obzirom na znatnu izmenjenost prirodnog sastava.
U gazdinskoj jedinici izdvojene su 24 gazdinske klase u tri namenske celine. Pri tom po osnovnim pokazateljima, najzastupljenija je gazdinska klasa
(10.475.213) čija površina iznosi 1589,42 ha ili 47,7 % ukupno obrasle površine.
Stanje šuma po debljinskoj strukturi karakteriše učešće tankih stabala 93 %, srednje jakih sa 6 % i jakih 1 %. Zatečena struktura je pre svega uslovljena
poreklom i starosnom strukturom ovih šuma.
Stanje šuma po starosnoj strukturi po svim gazdinskim klasama karakteriše izražena nenormalnost,posebno u veštački podignutim sastojinama.
U granicama gazdinske jedinice neobraslo državno zemljište obuhvata ha. Kako je već konstatovana povoljna obraslost, osnovni odnos obrasle i
neobrasle površine ne treba bitnije menjati,odnosno, samo deo će se obuhvatiti planom pošumljavanja.
Zdravstveno stanje ovih šuma može se smatrati osrednjim.Proces sušenja trenutno je prisutan kod svih vrsta drveća, a naročito kod borova.Gazdinska
jedinica je veoma ugrožena od požara.
Unutrašnja otvorenost gazdinske jedinice,u odnosu na ukupnu površinu je 11,99m/ha, ispod je optimalne (23,17 m/ha O.O:G:Š-a),a u odnosu na obraslu
površinu,otvorenost iznosi 15,06m/ha.
Uticajem polutanata na šumske ekosisteme izražena su kolebanja u pojedinim godinama, što se tiče izraženosti oštećenja, a najugroženije su borovi, smrča,ariš i dr.
Proces sušenja je trenutno pojedinačno prisutan kod svih vrsta. U kompleksu su evidentirana i fitopatološka oboljenja. Šume gazdinske jedinice su ugrožene
od požara.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
43
Mihaila Pupina 113
Beograd
6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE
6.1. Uvodne napomene
Šumama i neobraslim zemljištem gazdinske jedinice "Suvobor" gazduje JP "Srbijašume" - Beograd, ŠG "Kragujevac" preko ŠU "Gornji Milanovac".
Ovo je četvrto po redu ureñivanje šuma ove gazdinske jedinice. U daljoj prošlosti seče nisu vršene sagledavanjem uzgojnih potreba sastojina, već se nastojalo
udovoljiti konkretnim potrebama onih koji su je koristili, a to je bilo stanovništvo okolnih sela, kojima su bile pristupačne.
Proglašavanjem ovih šuma najpre društvenom, a kasnije državnom imovinom u njima se počelo sa uzgojnim merama - čišćenjem, proredama itd. 1970 godine uvodi
se grupimično gazdovanje koje akcentira radove u oblasti gajenja šuma, a naročito na podizanju šumskih kultura.
Osnivanjem JP "Srbijašume" 1991 godine sa grupimičnog gazdovanja prelazi se na sastojinsko gazdovanje, tako da je ovo druga posebna osnova za GJ "Suvobor"
gde se primenjuje sastojinsko gazdovanje.
6.2. Promena stanja šumskog fonda
6.2.1. Promena šumskog fonda po površini
Promena šumskog fonda po površini prikazano je sledećom tabelom:
Godina
ureñivanja
Ukupna
površina
Šuma
Šumske
kulture
Šumsko
zemljište
Neplodno
Za ostale
svrhe
ha
ha
ha
ha
ha
ha
2004
4177,88
2470,00
709,74
445,21
354,08
198,85
2012
Razlika
4188,06
+10,18
3272,46
+802,46
61,96
-647,78
231,00
-214,21
421,82
+67,74
200,82
+1,97
U proteklom desetogodišnjem periodu je došlo do promena u ukupnoj površini GJ. "Suvobor". Prilikom ovog ,četvrtog ureñivanja, ukupna površina gazdinske
jedinice je uvećana za 10,18ha. Ova razlika je rezultat rešavanja imovinsko pravnih odnosa. tačnije,u K.O.Pranjani otuñene su dve parcele ukupne površine
0,18ha (4366/3, 4366/4); K.O.Bogdanica predhodnom osnovom nisu obuhvaćene suvlasničke parcele ukupne površine 5,74ha (76/1;80;82).U katastarskoj
opštini Brajići dodato je više parcela ukupne površine 3,35ha,dok je u K.O.Srezojevci pripojeno je više parcela ukupne površine 4,32ha,a otuñeno3,32ha.
U ostalim katastarskim opštinama razlika se pojavljuje zbog neslaganja površina parcela u predhodnoj osnovi sa listom nepokretnosti.
Pri tom je značajno napomenuti izvesne promene u osnovnoj strukturi površina, koju karakteriše uvećanje kategorije šuma za 802,46ha, manjim delom na račun
umanjenja površine neobraslog zemljišta gazdinske jedinice,a manjim većim na račun učešća šumskih kultura koje su prerasle starosnu granicu (20 godina).
Znatnije se smanjila površina šumskog zemljišta,a uvećala neplodnog, zemljišta zbog drugačije ocene, odnosno kategorizacije površina prilikom inventarizacije.
U redovnom gazdovanju ovakve promene struktura površina su sasvim normalne i one će se dešavati u manjoj ili većoj meri u zavisnosti od prirodnog ili veštačkog
obnavljanja sastojina, izrgradnje puteva, dalekovoda i drugih objekata kao i rešavanjem vlasništva pojedinih katastarskih parcela.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
44
Mihaila Pupina 113
Beograd
6.2.2. Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu
Promenu stanja šumskog fonda moguće je utvrditi na osnovu bilansa sadašnjeg stanja šuma i stanja šuma pre deset godina, uvažavajući pri tom desetogodišnji
zapreminski prirast i iskorišćenu zapreminu u tom periodu.
Vrsta drveća
Bukva
Cer
Kitnjak
Sladun
Grab
Javor
Brest
Crni jasen
Crni grab
Bagrem
Jasika
C.jova
Ostali lišćari
Lišćari
Jela
Crni bor
Beli bor
Smrča
Duglazija
Ariš
Četinari
Ukupno GJ
Ukupna
zapremina 2004
Ukupan
10-godišnji Zv
Ukupan ostvareni
prinos za10.god.
Očekivana
zapremina - 2012
m3
m3
m3
m3
44140
39979
14985
20711
2307
875
3169
989
11950
15410
5860
7620
740
230
1180
310
6044
3350
1600
1350
350
50046
52039
19245
26981
2697
1105
4349
1299
391
190
127546
627
84282
4200
43490
160
42330
2080
12694
9306
302
158342
787
117306
5978
89109
216655
44570
88060
9608
22302
124071
282413
581
Ukupna
zapremina
dobijena
premerom 2012
m3
46771,7
42735,9
31796,2
15353,8
4325,0
1941,1
2603,8
2668,5
62,0
54,6
1,7
46,2
148360,5
878,2
145706,0
14325,7
983,0
599,5
81,7
162574,1
310934,6
Razlika
zapremina
2012-2004
Ukupan
Zapreminski
prirast - 2012
m3
m3
-3274
-9303,1
+12551,2
-11627,2
+1628
+836,1
-4349
+1304,8
+2668,5
-520
+54,6
+1,7
+46,2
-9981,5
-91,2
+28400
+8347,7
+983,0
599,5
81,7
38503
+28521,6
1243,4
1409,3
1113,7
556,6
143,6
44,1
98,1
88,1
3,2
2,2
0,1
1,9
4704,2
23,5
11190,5
891,6
54,5
28,7
2,3
12191,1
16895,3
Na osnovu bilansa stanja u poslednjih deset godina može se konstatovati razlika izmeñu očekivane i premerom dobijene zapremine (+28521,6m3) ili 10%. Gledajući
u apsolutnim iznosima(razlika očekivane i premerom dobijene zapremine lišćara) najznačajnije je smanjenje kod cera, sladuna, bukve, a višak očekivane i
premerom dobijene zapremine najveći je kod kitnjaka. prvenstveno zbog različite determinacije sladuna i kitnjaka. Umesto crnog graba predhodnom
osnovom je evidentiran brest pa je došlo do do ove razlike uzapremini te dve vrste
Najveća razlika očekivane i premerom dobijene zapremine (2012.godine) je kod veštački podignutih sastojina četinara (+38412m3) ,što je 134% od ukupne razlike
očekivane i premeom dobijene zapremine.
Konstatovana razlika drvne mase za 10% (razlika očekivane i premerom dobijene zapremine) prevenstveno je posledica prikazivanja (premera) većeg dela veštački
podignutih sastojina.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
45
Mihaila Pupina 113
Beograd
6.3. Odnos planiranih i ostvarenih radova u dosadašnjem gazdovanju
6.3.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma
Uporedni prikaz plana gajenja i izvršenih radova ilustruje se prema dostavljenoj evidenciji ŠU "G. Milanovac" sledećim pregledom:
VRSTA RADA
Prorede
Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama
Čišćenje u kulturama
Okopavanje i prašenje
Seča izbojaka i uklanjanje korova
Popunjavanje
Resurekcija bagrema
A. Prosta reprodukcija
Rekonstrukcija
Pošumljavanje čistina
B. Proširena reprodukcija
Ukupno gazdinska jedinica
Planirano
ha
1401,12
43,98
1628,35
44,77
55,76
13,46
0,54
3187,98
21,08
46,23
67,31
3255,29
Izvršeno
ha
1119,20
659,77
32,40
27,96
2,00
0,54
1841,87
20,33
20,33
1862,20
Razlika
ha
-281,92
-968,58
-12,37
-27,80
-11,46
0,00
1346,11
25,90
46,98
-1393,09
Izvršenje
%
80
41
72
50
15
100
58
44
30
57
Iz navedenog uporednog prikaza planiranih i izvršenih radova na gajenju šuma konstatuje se da su radovi iz domena proste reprodukcije izvršeni sa 58 % u odnosu na
planirane radove. Prorede, kao mere nege šuma izvršene su sa 80 % ukupno planirane površine predviñene za proredne seče. Radovi iz domena proširene
reprodukcije ostvareni su sa 30 % planirane površine. Na nivou gazdinske jedinice ukupno planirani radovi izvršeni su sa 57 %.Glavni uzrok slabijih
rezultata na obnovi i gajenju šuma je zbog izuzetno nepovoljnih klimatskih uslova (sušnih godina),i nepovoljnih edafskih uslova.
6.3.2. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma
Vrsta drveća
Cer
Planirani prinos
Prethodni
Glavni
839
Ukupno
Ostvareni prinos
Prethodni
Glavni
4966
5825
Bukva
6216
Kitnjak
Ukupno
2510
3350
58
6216
6044
6044
97
1735
1735
1600
1600
92
1558
1735
1154
1350
78
Grab
476
476
350
350
74
Crni jasen
102
102
Brest
437
27
34
11631
12694
76
9306
9306
68
Sladun
Javor
Bagrem
Σ Lišćari
177
840
Izvršenje
%
196
-
127
127
27
52
79
27
1043
15669
16732
1063
66
66
13612
13612
Jela
Crni bor
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
46
Mihaila Pupina 113
Beograd
Vrsta drveća
Planirani prinos
Prethodni
Glavni
Beli bor
Σ Četinari
Σ GJ
1043
Ukupno
Ostvareni prinos
Prethodni
Glavni
Izvršenje
%
Ukupno
654
654
302
302
46
14332
14332
9608
9608
67
30001
31064
21239
22302
72
1063
Uporedni prikaz odnosa plana i realizacije kod korišćenja šuma ukazuje da je realizacija u proteklom desetogodišnjem periodu 72% planiranog prinosa. Pri tom je
različit odnos plan-realizacija kod osnovnih vrsta drveća. Niži procenat realizacije etata od prosečnog zapaža se kod svih lišćarskih i četinarskih vrsta.
Ukupno posečena drvna masa kod svih vidova korišćenja za period evidencije 2004 - 2012 godina bila je 22302m3, odnosno 2230m3 godišnje.
Većina korišćenja u ovoj gazdinskoj jedinici, u proteklom ureñajnom razdoblju, bila su iz proreda.Dobijena drvna masa imala je nepovoljnu sortimentnu strukturu i
skroman finansijski efekat.Kod lišćarskih vrsta planirani prinos je realizovan sa 76%, a kod četinarskih vrsta sa 67%.
Najveći procenat realizacije prinosa je kod bukve (97 %) i kitnjaka (92%), dok je kod ostalih vrsta procenat ostvarenog prinosa niži od planiranog.
6.3.3. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma
Zakonom o šumama propisano je da su korisnici šuma dužni da preduzmu mere radi zaštite šuma od požara i drugih elementarnih nepogoda, biljnih bolesti, štetočina i
drugih šteta.
Zaštita šuma se sprovodila kroz redovno gazdovanje u okviru realizacije planova gajenja i korišćenja šuma i svodili su se na sledeće:
•
•
•
•
•
•
•
sanitarne seče,
sanacija snegoizvala i vetroizvala na raznim lokalitetima gazdinske jedinice
čuvanje šuma od bezpravnih seča,
zabrana pašarenja na površinama za pošumljavanje,
postavljanje lovnih stabala
organizovanje preventivne zaštite od požara,
organizovanje preventivne zaštite od fitopatoloških i entomoloških oboljenja i dr.
U gazdinskoj jedinici "Suvobor" prisutna je provera zdravstvenog stanja sastojina u saradnji sa specijalistima zaštite šuma. Plan čuvanja i osmatranja u potpunosti je
ispunjen u skladu sa potrebama i planovima osnove gazdovanja šumama.
Kada je reč o zaštiti šuma od entomoloških oboljenja, treba se naglasiti da je u toku 2003,2004,2005godine na području ove gazdinske jedinice došlo do
prenamnožavanja gubara. Ukupno napadnuta površina u ovoj gazdinskoj jedinici iznosila je 830,00 ha. Mehaničko suzbijanje vršeno je angažovanjem
zaposlenih u ŠU Gornji Milanovac (2003 i 2004godine).Suzbijanje gubara vršeno je aviotretiranjem (upotrebljen je preparat "Forej") i mehaničkim
skidanjem i spaljivanjem legala 2005 godine.
6.3.4. Dosadašnji radovi na korišćenju ostalih šumskih proizvoda
Izuzev drveta, korišćenje drugih šumskih proizvoda bilo je u drugom planu, iako postoje uslovi za sakupljanje i otkup jestivih gljiva u godini uroda. Sakupljanje
šumskih plodova poslednjih godina dobija sve veći ekonomski značaj, pa se ovoj vrsti delatnosti na nivou JP"Srbijašume" poklanja sve veća pažnja u okviru
ukupne proizvodnje. Činjenica je da na ovim prostorima nisu iskorišćene sve mogućnosti koje pružaju "drugi" šumski proizvodi, iako postoje pripremljeni
objekti u okviru šumskog gazdinstva za sakupljanje, čuvanje kao i otkupni punktovi. Istina je da monopol u otkupu ovih proizvoda šuma drže privatna lica.
Prethodnom posebnom osnovom planirani su prihodi od drugih šumskih proizvoda (gljive, kupina, šipurak i dr.), i preporučeno je da se sagledaju ekonomski efekti i
mogućnosti realizacije ove vrste prihoda kod izrade godišnjih proizvodno - finansijskih planova.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
47
Mihaila Pupina 113
Beograd
6.3.5. Dosadašnji radovi na izgradnji i održavanju šumskih saobraćajnica
Prethodnom posebnom osnovom planirana je izgradnja mekog kamionskog puta u dužini od 3,00km šumskih puteva. U proteklom ureñajnom razdoblju plan
izgradnje i rekonstrukcije šumskih saobraćajnica realizovan je sa 59%,odnosno,urañeno je 1,77km puteva.
6.3.6. Opšti osvrt na dosadašnje gazdovanje
Prilikom analize i ocene dosadašnjeg gazdovanja ne bi bilo celishodno previše se baviti ciljevima gazdovanja, vrsti i obimu planiranih radova, kao ni merama za
postizanje ciljeva u prošlosti. Predhodnim ureñivanjima ovih šuma tražena su i nalažena rešenja u kontekstu tadašnjih društvenih odnosa i mogućnosti za
ostvarenje povećanih zahteva društva prema šumi i svim njenim funkcijama.Pri tome su presudan uticaj na rešenja imali stanje šuma, mogućnosti društva da
za ukupno unapreñivanje stanja postavi jasne zadatke i obezbedi sistem mera i materijalnih predpostavki za njihovo ostvarenje.
Za poslednjih tridesetak godina sazreli mnogobrojni uslovi za neposredniji angažman na unapreñenju potrebnih funkcija šuma, kao i nesporna uverenja i saznanja o
značaju i višestrukim funkcijama šuma kao nezamenljivog faktora unapreñenja kvaliteta života.
U celini gledano šumski fond i dosadašnje gazdovanje šumama (u proteklih deset godina) karakteriše:
•
•
•
•
•
•
•
Ukupna površina gazdinske jedinice, (šuma i neobraslog zemljišta) uvećana je za 10,18ha,
uvećanje ukupne zapremine za 28522m3 ili 10% (razlika očekivane i premerom dobijene zapremine),
različito, i u pojedinim slučajevima malo ispunjenje planiranih radova na gajenju šuma ne može se oceniti zadovoljavajućim,
plan korišćenja šuma ostvaren je sa 72 %, ali različito po vrstama drveća,
intezivirani su radovi na preventivnoj i represivnoj zaštiti šuma,
zanemareno je korišćenje ostalih šumskih proizvoda, odnosno proizvodni potencijal šuma (šumski plodovi, lekovito bilje, jestive gljive i dr.),
plan izgradnje i rekonstrukcije saobraćajnica nije u potpunosti realizovan
U celini gledano, dosadašnje gazdovanje šumama GJ "Suvobor", i pored odreñenih primedbi, dovelo je do poboljšanja ukupnog stanja šuma. Pri tom je nesporno da
sve mogućnosti unapreñenja stanja nisu iskorišćene.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
48
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.0. PLANIRANJE GAZDOVANJA ŠUMAMA
7.1. Ciljevi gazdovanja šumama
Opšti ciljevi gazdovanja šumama ustanovljeni su Zakonom o šumama i Pravilnikom o sadržini osnova i Programima gazdovanja šumama, Godišnjim izvoñačkim
planom i Privremenim godišnjim planom gazdovanja privatnim šumama (Sl. gl. R.S. br.122 od 12.12.2003. god.)
Prema Zakonu, šume su dobro od opšteg interesa koje se moraju održavati, obnavljati i koristiti tako da se očuva i povećava njihova vrednost i opštekorisne funkcije,
obezbedi trajnost i zaštita, kao i trajno povećanje prinosa i prirasta.
Imajući u vidu napred navedeno, kao i odredbe Pravilnika…opšti ciljevi gazdovanja šumama su:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Razvijanje i jačanje opštekorisnih funkcija šuma
Optimalno obezbeñivanje prioritetnih funkcija šuma
Zaštita i stabilnost šumskih ekosistema
Obezbeñenje optimalne obraslosti
Obezbeñenje funkcionalne trajnosti
Očuvanje trajnosti i povećanje prinosa
Povećanje ukupne vrednosti šuma
Sanacija opšteg stanja degradiranih šumskih ekosistema
Prevoñenje izdanačkih sastojina u visoke sastojine
Realizacijom ovih ciljeva gazdovanja najoptimalnije se zadovoljavaju potrebe društva za šumskim proizvodima, uz očuvanje i unapreñenje proizvodnog potencijala
staništa i sastojine, kao i svih opšte korisnih funkcija šumskih ekosistema.
7.1.2. Posebni ciljevi gazdovanja
Posebni ciljevi gazdovanja šumama proističu iz opštih ciljeva, a uvažavajući poznate kriterijume za ocenu ekoloških vrednosti karakteristika prostora, kao i sadašnjeg
zatečenog stanja šuma, definisani su posebni ciljevi gazdovanja za pojedine gazdinske klase.
Posebni ciljevi gazdovanja šumama u prvom redu vezani su za prioritetnu funkciju šuma (namena površina) i usklañivanje ostalog korišćenja sa prioritetnim
funkcionalnim principima.
Posebni ciljevi gazdovanja šumama po svojoj prirodi razvrstavaju se na:
•
•
•
•
Biološko uzgojne ciljeve - koji obezbeñuju trajno povećanje prirasta i prinosa po količini i kvalitetu, povećanje ukupne vrednosti šuma i opštekorisnih
funkcija šuma u skladu sa potencijalom staništa.
Proizvodni ciljevi - kojima se na bazi namene, stanja šuma i stanišnih uslova utvrñuju perspektivne mogućnosti proizvodnje šumskih proizvoda po
količini i kvalitetu,odnosno utvrñuju očekivani proizvodni efekti i rezultati gazdovanja šumama.
Tehnički ciljevi - koji obezbeñuju tehničke uslove za ostvarenje napred navedenih ciljeva.
Opšte korisni proističu iz zakonskih odredbi, zaštitino-regulativnih i socijalnih funkcija.
7.1.2.1. Biološko-uzgojni ciljevi
Namenska celina 10 - proizvodnja tehničkog drveta
a) Dugoročni ciljevi:
•
Postepeno dovoñenje sastojina u optimalno (normalno) stanje uz maksimalno korišćenje proizvodnog potencijala staništa za postizanje maksimalnog
prirasta i prinosa uz očuvanje i jačanje proizvodne snage zemljišta u skladu sa definisanom funkcijom (osnovnom namenom)
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
49
Mihaila Pupina 113
Beograd
•
•
•
•
•
Obnavljanje visokih jednodobnih sastojina oplodnim sečama kratkog podmladnog razdoblja ,a do započinjanja procesa obnavljanja vršiće se proredne
seče
Prevoñenje izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik konverzijom
Odgovarajućim merama veštački podignute sastojine prevesti u kvalitetne odrasle sastojine
Nega mladih,srednjodobnih i dozrevajućih sastojina,odgovarajućim merama nege
Postizanje optimalne šumovitosti
b) Kratkoročni ciljevi
•
•
•
•
Približavanje sastojina optimalnom (uravnoteženom) stanju primenom grupimično - prebirnih seča, kao vidom mera nege i obnove sastojina u visokim
mešovitim sastojinama četinara i lišćara (sastojinska celina 393)
Nega srednjodobnih visokih sastojina bukve sastojina (sastojinska celina 351; 365) proredama.
Nega mladih i srednjodobnihveštački podignutih sastojina četinara (sastojinska celina 470;475;476;477;478;479) odgovarajućim merama
nege,čišćenjem i proredama.
Konverzija izdanačkih sastojina (sastojinska celina 176,195; 196; 215; 262; 307; 356,360; 361)
Namenska celina 26-Zaštita zemljišta od erozije
a) Dugoročni ciljevi
•
Rekonstrukcija devastiranih sastojina (sastojinska celina 197;216; 308; 362)
b) Kratkoročni ciljevi
U ovom ureñajnom razdoblju deo površine ovih sastojina se planiraju za rekonstrukciju i pošumljavanje posle izvršenih čistih seča.
Šikare (g.kl.26.266.321)
a) Dugoročni ciljevi
•
Meliorativnim radovima, pripremom terena i pošumljavanjem prevoditi ove biljne zajednice u viši uzgojni oblik u nekom od narednih ureñajnih
razdoblja.
Namenska celina 66-Stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana)
Šibljaci (g.kl.66.267.321)
•
Sastojine ove namenske celine prepuštene su spontanom prirodnom razvoju i u njima se neće sprovoditi gazdinske mere .
Neobrasle površine
Kako je odnos obrasle i neobrasle površine u ovoj gazdinskoj jedinici 80% : 20% približan optimalnom,pošumljavanje kategorije šumskog zemljišta u ovom
ureñajnom razdoblju se ne planira,zbog povećanih radova na nezi već postojećih veštački podignutih sastojina.Svo ovo neobraslo zemljište služi kao zaštita
od požara postojećih kultura i sastojina četinara.
7.1.2.2. Proizvodni ciljevi
Proizvodni ciljevi definisani su namenom, odnosno izdvojenim režimima zaštite:
a) Dugoročni ciljеvi
•
•
•
Proizvоdnja tеhničkе oblovinе tehničkih dimenzija za neposrednu upotrebu kao pretežni proizvod prorednog etata.
Proizvоdnja prostornog i celuloznog drvеta koji neminovno prate prethodnu proizvodnju, a posebno pri prorednim sečama mladih i veštački podignutih
sastojina, kao i izdanačkih šuma
Korišćеnjе ostalih šumskih proizvoda
b) Kratkoročni ciljevi
•
•
Etapna realizacija dugoročnih ciljeva, uz nastojanje da iza svake seče sastojine budu vitalnije i stabilnije, kvalitetnije i proizvodno vrednije
Potpuno i racionalno korišćenje bruto posečene drvne mase, izradom što više najvrednih sotrimenata i redukovanje otpadaka na minimum;
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
50
Mihaila Pupina 113
Beograd
•
Korišćenje ostalih proizvoda šuma i šumskih staništa.
7.1.2.3. Теhnički ciljеvi
a) Dugoročni ciljеvi
•
•
•
Planska izgradnja, rekonstrukcija i održavanje šumskih puteva
Uvoñеnjе racionalnijih tеhnoloških postupaka i еfikasniјa organizaciјa rada
Stručno osposobljavanjе i usavršavanjе kadrova
b) Kratkoročni ciljevi
•
•
Etapna realizacija dugoročnih ciljeva
Održavanje postojećih komunikacija
7.1.2.4. Opštekorisni ciljevi
•
•
Očuvanje i unapreñenje svih funkcija šuma
Naučnoistraživačke, kulturne, vaspitno-obrazovane i druge aktivnosti
7.2. Mere za postizanje ciljeva gazdovanja
Mere za postizanje ciljeva gazdovanja šumama mogu biti uzgojne i ureñajne prirode, kao i ostale mere.
7.2.1. Uzgoјnе mеrе
Osnovne mere za ostvarivanje ciljeva gazdovanja šumama uzgojne prirode su:
•
•
•
•
•
•
Izbor sistema gazdovanja
Izbor uzgojnog i strukturnog oblika
Izbor vrste drveća
Izbor načina nege
izbor optimalnog razmera smeše
Izbor načina seče i korišćenja
7.2.1.1 Izbor sistema gazdovanja
Sistem gazdovnja šumama podrazumeva usklañen skup radnji na nezi šuma, korišćenju šuma, obnavljanja šuma, zaštiti šuma, i planiranju i organizaciji gazdovanja
šumama, a svoje ime (naziv) dobija po načinu seče obnavljanja stare sastojine. Na osnovu zatečenih sastojinskih prilika (obnavljanja sastojina) dosadašnjeg
gazdovanja, utvrñenih prioritetnih funkcija (funkcionalnih zahteva), a uvažavajući biološke osobine vrsta drveća, odreñeni su sledeći sistemi gazdovanja:
Grupimično-prebirno gazdovanje
-
Mešovitim sastojinama četinara i lišćara (sastojinska celina 393)
Sastojinsko gazdovanje-oplodne seče kratkog podmladnog razdoblja (do 20 godina), primenjivaće se:
-
u visokim jednodobnim sastojinama bukve (sastojinska celina 351;356),
izdanačkim čistim i mešovitim sastojinama bukve (sastojinska celina 360; 361)
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
51
Mihaila Pupina 113
Beograd
-
izdanačkim čistim i mešovitim sastojinama kitnjaka (sastojinska celina 307)
izdanačkim čistim i mešovitim sastojinama cera (sastojinska celina 195;196)
izdanačkim mešovitim sastojinama sladuna (sastojinska celina 215)
Sastojinsko gazdovanje -čiste seče
-
izdanačkim sastojinama bagrema (sastojinska celina 325)
izdanačkim sastojinama graba (sastojinska celina 176)
devastiranim sastojinama uz obavezno pošumljavanje nakon izvršenih rekonstrukcionih seča (sastojinske celine:197,216,308,362)
Sastojinsko gazdovanje
- veštački podignutim sastojinama borova (sastojinska celina 470;475;476;477;478;479)
7.2.1.2 Izbor uzgojnog i strukturnog oblika
Osnovni uzgojni oblik koji se propisuje i kome dugoročno treba tržiti (nezavisno od načina obnove - prirodnim ili veštačkim putem) je "visoki uzgojni oblik".
Izbor strukturnog oblika je rešen izborom sistema gazdovanja,a uslovljen je biološkim osobina vrsta drveća koje grade sastojine i zatečenog stanja sastojina.
-
Primenom grupimično - prebirnih seča izgrañivaće se grupimično prebirne sastojine.
Primenom sastojinskog gazdovanja - oplodnih seča kratkog podmladnog razdoblja (20 godina), kao i sastojinskog gazdovanja - čistim sečama,
izgrañivaće se normalne jednodobne sastojine.
7.2.1.3 Izbor vrsta drveća
Glavne autohtone vrste drveća (bukva,kitnjak,cer,sladun,jela i dr.) zadržavaju se i dalje kao osnovni nosilaci proizvodnje. Uzgojnim merama treba pomagati i
povećavati učešće plemenitih lišćara (trešnja, javor,mleč i dr.).
U zonama višestrukih namena daje se veća sloboda izboru vrsta drveća, sa ciljem unapreñenja izgleda predela.
Autohtone vrste će se koristiti prilikom pošumljavanja na površinama gde nije došlo do degradacije zemljišta. Na zemljištima gde je došlo do degradacije zemljišta
koristiti vrste drveća sa manjim ekološkim zahtevima (crni i beli bor, bagrem i dr).
7.2.1.4 Izbor načina seča obnavljanja i korišćenja
Glavne seče odreñene su sistemom gazdovanja šumama,a do zrelosti za seču primenjivaće se proredne seče.
Sve seče su strogo podreñene sprovoñenju potrebnih uzgojnih mera u različitim fazama i delovima sastojine. Od izabra načina obnavljanja zavisi struktura budućih
sastojina kao i celokupni gazdinski postupak, elementi za sva planska razmatranja i postupak za odreñivanje i obezbeñivanje prinosa.
Način obnavljanja pre svega zavisi od bioloških osobina vrsta drveća, koje grade sastojinu, osobina staništa i ekonomskih prilika.
U visokom jednodobnim sastojinama bukve, kao vrste seče propisuje se selektivne prorede (radi se o srednjodobnim sastojinama), dok sastojine ne doñu u vreme za
obnavljanje.
U izdanačkim sastojinama, bukve,hrastova i drugih lišćara takoñe se propisuje, kao vrsta seče, selektivna proreda.
U veštački podignutim sastojinama, kao vrsta seča, takoñe se planiraju prorede.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
52
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.2.1.5 Izbor načina nege
Prema zatečenom stanju sastojina i postavljenim ciljevima gazdovanja šumama utvrñuju se sledeće mere nege šuma:
Prema zatečenom stanju sastojina i postavljenim ciljevima gazdovanja utvrñuju se sledeće mere nege šuma:
•
•
•
•
•
Prorede i sanitarne seče kao mere nege šuma u razvojnim fazama od srednjeg mladika do za seču zrelih sastojina
Seča izbojaka i uklanjanje korova.
Popunjavanje veštački podignutih sastojina
Čišćenje u kulturama i mladim prirodnim sastojinama
Okopavanje i prašenje
7.2.1.6 Izbor optimalnog razmera smeše
U šumama gde smo se opredelili za prebirno gazdovanje želimo da regulišemo smesu zavisno od staništa,čemu treba pravilno regulisati učešće bukve u smesi sa
jelom,imajući u vidu ulogu u regulisanju procesa humifikacije i trajnom održavanju povoljne strukture semljišta,kao uslova za visoku prirasnu snagu ovih
sastojina.
Optimalni razmer smeše (udaljeni cilj) za sastojine četinara i lišćara (g.kl.10.393.463) je 70% : 30%.
7.2.2. Ureñajne mere
Mere ureñajne prirode u konkretnim sastojinskim prilikama obuhvataju:
•
•
•
•
•
•
•
Odreñivanje dužine trajanja podmladnog razdoblja
Odreñivanje ophodnje
Odreñivanje prečnika sečive zrelosti
Odreñivanje trajanja ophodnjice
Odreñivanje uravnotežene zapremine
Odreñivanje rekonstrukcionog i konverzionog razdoblja
Izbor optimalnog odnosa obrasle i neobrasle površine
7.2.2.1 Izbor ophodnje i dužine trajanja podmladnog razdoblja
•
•
•
•
•
Za visoke sastojine bukve ( sastojinska celina 351;356)odreñuje se ophodnja od 120 godina, a dižina podmladnog razdoblja je 20 godine.
Za veštački podignute sastojine borova na tuñem staništu (sastoijnske celine 475; 476; 477; 478;) odreñuje se ophodnja u trajanju od 80 godina.
Za veštački podignute sastojine smrče i ostalih četinara na tuñem staništu (sastoijnske celine 470; 479) odreñuje se ophodnja u trajanju od 80 godina.
Za izdanačke sastojine bukve (sastojinska celina 360; 361), kitnjaka, sladuna, cera (sastojinska celina 195; 196; 215; 262;307), odreñuje se ophodnja od
80 godina, a podmladno razdoblje je 20 godina.
Za izdanačke sastojine graba odreñuje se ophodnja od 50 godina (sastojinska celina 176).
7.2.2.2 Odreñivanje prečnika sečive zrelosti
Prečnik sečive zrelosti ,u konkretnom slučaju, odreñuje se za sastojine u kojima se primenjuju grupimično - prebirne seče.
Za mešovite sastojine četinara i lišćara (sastojinska celina 393),mešovite sastojine jele i bukve odreñuju se sledeći prečnici sečive zrelosti:
- jela
- bukva
dsz = 60 cm
dsz = 55 cmm
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
53
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.2.2.3 Odreñivanje uravnotežene zapremine
Uravnotežena (normalna) zapremina ovde se odreñuje za sastojine u kojima se kao sistem gazdovanja primenjuje grupimično - prebirno gazdovanje.Kod odreñivanja
uravnoteženog stanja prebirnih sastojina susrećemo se sa problemom nedovoljne izraženosti ove problematike u šumskom području, pa se mora osloniti na
dosadašnja istraživanja na drugim lokalitetima.
Za gazdinsku klasu 10.393.463-prebirne sastojine jele i bukve odreñena je uravnotežena zapremina od 456m3/ha.
7.2.2.4 Odreñivanje dužine ophodnjice
U sastojinama u kojima se primenjuje grupimično prebirno gazdovanje (sastojinska celina 393) odreñuje se ophodnjica u trajanju od 10 godina,koja je uzgojno i
ekonomski odmerena,a istovremeno je izjednačena sa ureñajnim razdobljem (10 godina).
7.2.2.5 Izbor konverzionog i rekonstrukcionog razdoblja
Za izdanačke sastojine koje ćemo konverzijom prevoditi u visoki uzgojni oblik, potrebno je odrediti vremenski period za koji će se to ostvariti - konverziono
razdoblje. Vreme za koje će se izvršiti konverzija i sama dinamika izvoñenja, pored ostalog, u prvom redu zavisi od starosne strukture i bioloških osobina
vrste drveća. Da bi se uspešno izvršila konverzija potrebno je ophodnju izdanačkih sastojina produžiti na 80 godina, nakon čega započeti sa prirodnim
obnavljanjem ovih sastojina oplodnim sečama podmladnog razdoblja do 20 godina.. Kako je najveći deo izdanačkih šuma starosti 20- 70 godina (razmer
dobnih razreda) i na osnovu svega napred rečenog, konverziono razdoblje u izdanačkim šumama odreñeno je u trajanju od 10 do 60 godina.
Za devastirane sastojine u kojima treba izvršiti rekonstrukciju, potrebno je odrediti vremenski period u kojem ćemo izvršiti rekonstrukciju svih devastiranih sastojina rekonstrukciono razdoblje. U ovom ureñajnom razdoblju planirane su rekonstrukcione seče na površini 6,98ha.Ukupna površina devastiranih sastojina je
211,62ha, pa se odreñuje rekonstrukciono razdoblje od 50 godina.
7.2.3 Ostale mere
Ostale mere koje treba preduzimati da bi se obezbedili ciljevi gazdovanja ,ogledali bi se u sledećem:
-
preventivna, a po potrebi i represivna zaštita šuma
primena mehanizacije i savremenih tehničkih postupaka u svim fazama nege sastojine i seče i izrade drvnih sortimenata (namenska celina10)
smanjenje mehanizacije pri gazdovanju šumama na najmanju moguću meru (namenska celina 26)
isključiti proizvodnju dugih sortimenata (namenska celina 26)
mehanizovani način izvlačenja sortimenata podrediti animalnim (namenska celina 26)
7.3. Planovi gazdovanja šumama
Na оsnоvu utvrñеnоg stanja, šuma utvrñenih dugoročnih i kratkоrоčnih ciljеva gazdovanja šumama i mоgućnоsti njihоvоg оbеzbеñеnja, izrañuјu sе planоvi budućеg
gazdоvanja. Оsnоvni zadatak planova gazdоvanja šumama је da u zavisnоsti оd zatеčеnоg stanja оmоgući pоdmirеnjе оdgоvaraјućih društvеnih pоtrеba i
unaprеñenje stanja šuma kaо dugоrоčnоg cilja.
7.3.1. Plan gaјеnja šuma
Snimanjеm i analizom zatеčеnog stanja sastoјina istovrеmеno su ocеnjеnе potrеbе i mogućnosti primеnе šumsko-uzgoјnih radova u narеdnom urеñaјnom razdoblju, a
u cilju popravkе zatеčеnog stanja sastoјina.Radovi na gajenju šuma prikazaće se posebno za prostu i proširenu reprodukciju po gazdinskim klasama.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
54
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.3.1.1. Plan obnavljanja i pоdizanja novih šuma
VRSTA
Gazdinska klasa
Obnavljanje prebirnim
sečama
10.393.463
Prosta reprodukcija
10.470.213
10.476.213
10.477.213
10.478.213
26.197.213
Proširena reprodukcija
Ukupno GJ
P
ha
5,23
5,23
5,23
R.P
ha
5,23
5,23
Obnavljanje
oplodnim
sečama
P
ha
RADA
Pošumljavanje
R.P
ha
P
ha
6,98
6,98
6,98
5,23
R.P
ha
6,98
6,98
6,98
Popunjavanje
veštački
podignutih
sastojina
P
R.P
ha
ha
2,16
6,49
5,03
12,94
6,98
33,60
33,60
Ukupno
P
ha
5,23
5,23
2,16
6,49
5,03
12,94
13,96
40,58
45,81
0,54
1,30
1,04
2,58
1,40
6,86
6,86
R.P
ha
5,23
5,23
0,54
1,30
1,04
2,59
8,38
13,84
19,07
Planom obnavljanja i podizanja novih šuma predviñeni su sledeći radovi:
-
Obnavljanje prebirnim sečama na površini od 5,234ha.
Plan obnavljanja i podizanja novih šuma iz domena proste reprodukcije iznosi 5,23ha.
-
Veštačko pošumljavanje sadnjom (317), odnosno pošumljavanje nakon izvršenih rekonstrukcionih seča (čistih), planira se na radnoj površini od 6,98
hektara.
Popunjavanje veštački podignutih sastojina planirano je na radnoj površini od 6,86ha.
Plan obnavljanja i podizanja novih šuma u proširenoj reprodukciji iznosi 13,84 ha radne površine.
Ukupan plan gajenja šuma (plan obnavljanja i podizanja šuma + plan nege šuma) iznosi 19,07ha radne površine.
7.3.1.2. Plan rasadničke proizvodnje
Planom rasadničke proizvodnje predviñeni su broj, vrsta i starost sadnica za pošumljavanje, popunjavanje veštački podignutih sastojina.
Vrsta sadnica
Crni bor
B.bor
Smrča
UKUPNO
Pošumljavanje
komada
17450
kom/ha
2500
17450
2500
Popunjavanje veštački podignutih
sastojina
Komada
kom/ha
6735
2500
9366
2500
1350
2500
17451
2500
Ukupno
Komada
24185
9366
1350
34901
kom/ha
2500
Za izvršenje plana obnavljanja i podizanja novih šuma iz domena proširene reprodukciji potrebno je obezbediti 34901 komada sadnica crnog bora, belog bora i
smrče.Starost sadnica za pošumljavanje je 2+0, a za popunjavanje 2+1 godina.
Planirane sadnice će se obezbediti iz rasadnika JP "Srbijašume".
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
55
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.3.1.3. Plan nege šuma
Planirani radovi na nezi šuma prikazani su sledećom tabelom:
Vrsta rada
Gazdinska klasa
Seča izbojaka
P
ha
R. P.
ha
Okopavanje i
prašenje
P
ha
R. P.
ha
Prosta reprodukcija
10.176.213
10.195.213
10.196.213
10.215.213
10.262.213
10.307.311
10.351.411
10.356.411
10.360.411
10.361.411
10.470.213
10.475.213
10.476.213
10.477.213
10.478.213
10.479.213
Ukupno prosta
Proširena reprodukcija
10.475.213
10.476.213
26.197.213
Ukupno proširirena
Ukupno GJ
6,98
6,98
6,98
6,98
6,98
6,98
6,98
6,98
6,98
13,96
13,96
13,96
Čišćenje u
prirodnim
sastojinama
P
R. P.
ha
ha
5,76
5,76
23,69
23,69
4,42
4,42
0,69
0,69
34,56
34,56
34,56
34,56
Čišćenje u
kulturama
P
ha
R. P.
ha
26,13
0,79
26,13
0,79
26,92
26,92
26,92
26,92
Prorede kao mere nege
P
ha
R. P.
ha
Ukupno
P
ha
R. P.
ha
17,85
77,73
255,00
72,69
25,12
271,71
78,01
1,36
16,65
192,51
1,58
720,68
118,65
21,36
77,32
0,36
1948,58
17,85
23,61
23,61
77,73
77,73
77,73
255,00 278,69 278,69
72,69
22,69
72,69
25,12
25,12
25,12
271,71 276,13 276,13
78,01
78,01
78,01
1,36
1,36
1,36
16,65
16,65
16,65
192,51 193,20 193,20
1,58
1,58
1,58
720,68 720,68 720,68
118,65 118,65 118,65
21,36
21,36
21,36
77,32
77,32
77,32
0,36
0,36
0,36
1948,58 1983,14 1983,14
1948,58
26,13
26,13
0,79
0,79
13,96
20,94
40,88
47,86
1948,58 2024,02 2031,00
Planirani radovi na nezi šuma, iz domena proste reprodukcije su:
•
•
Prorede kao mere nege planirane su na 1948,58ha radne površine (prosta reprodukcija)
Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama izvršiće se na površini od 34,56ha radne površine (prosta reprodukcija)
Proširena reprodukcija:
• Seča izbojaka i uklanjanje korova planirano je na radnoj površini od 6,98ha,(proširena reprodukcija)
• Okopavanje i prašenje kao mere nege šumskih kultura, planirani su na 13,96ha radne površine(proširena reprodukcija)
• Čišćenje u kultrama izvršiće se na površini od 26,92ha (proširena reprodukcija)
Ukupan plan nege šuma iznosi 2031,00ha radne površine
Ukupan plan gajenja šuma (plan obnavljanja i podizanja šuma + plan nege šuma) iznosi 2050,07ha radne površine.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
56
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.3.2. Plan zaštite šuma
Šuma, je u celini, postala osetljiva na štetno delovanje brojnih faktora abiotičke i biotičke prirode. Od abiotičkih faktora na prvo mesto dolaze aerozagañenja,
promena klime, požari i slično. Od biotičkih faktora svakako najveći uticaj imaju patogene gljive i štetni insekti. Sve ove štetne faktore, koji se javljaju u
šumama gazdinske jedinice možemo grupisati u tri kategorije:
•
•
•
faktori koji se merama gazdovanja ne mogu kontrolisati (promena klime, aerozagañenja i slično)
faktori koje se mogu kontrolisati neposrednim merama gazdovanja (ovde prevenstveno spadaju uzgojne mere koje obezbeñuju pravilnu izgrañenost
šumskih ekosistema) i
faktori koji se merama zaštite mogu kontrolisati (ovde pre svega spadaju parazitne gljive, štetni insekti, glodari i slično, tj. štetni biotički faktori, koji se
direktnim merama zaštite mogu držati pod kontrolom).
Plan utvrñuje vrstu i obim radova na preventivnoj i represivnoj zaštiti šuma od čoveka, divljači, stoke, biljnih bolesti, insekata i drugih štetočina, kao i elementarnih
nepogoda, požara, održavanja i obnavljanja šumskih oznaka.
Mere preventivne zaštite vršiti u toku izvoñenja planiranih radova nege šuma:
•
•
•
•
•
•
•
Pratiti eventualne pojave sušenja i kalamitetnih gradacija insekata.
Uspostavljanje šumskog reda na celom prostoru jedinice, posebno na površinama aktivnog delovanja.
Pratiti i štititi šume od požara, posebno u kritičnim periodima godine (dežurstva, propagande, znaci obaveštenja i zabrane loženja vatre) na celom
prostoru gazdinske jedinice.Zaštita šuma od požara je jedna od najznačajnih mera koje treba preduzimati u veštački podignutim sastojinama.One su
izuzetno ugrožene jer imaju visok sadržaj lako zapaljivih smola i eteričnih ulja.Na većim kontinuelnim površinama ovih sastojina,kao preventivne mere
zaštite od požara, treba projektovati protivpožarne.Ove treba da se pružaju glavnim grebenima i vezuju sa vodotocima.Za otkrivanje požara treba na
istaknutim,dominantnim tačkama,podići osmatračnice.
Uzgojno formiranje mešovitih sastojina i umereno intervenisanje, kako bi se sačuvala i unapredila biološka i ekološka stabilnost sastojina u planiranom
obliku.
Čuvanje šuma od bespravnih seča.
U slučaju nastanka štete preduzeti odgovarajuće mere na prognozi, dijagnozi, obaveštenju i dr.
Represivne mere, prema trenutnom stanju sastojina, se ne planiraju. Ako se za njima ukaže potreba uslediće odgovarajuće mere.
Da bi se zdravstveno stanje u sastojinama bukve na ovom području poboljšalo neophodno je preduzeti sledeće mere:
•
•
•
u sastojinama bukve,ukloniti sva stabla sa rak ranom kore ili mehaničkim ozledama, da bi se sprečilo naseljavanje epiksilnim gljivama (truležnicama),
u planiranim sastojinama eliminisati stabla zahvaćena bolestima kore bukve, zatim stabla sa upalom kore, sa karpoforama ili ozledama pogotovo u osnovi
stabla,
pri doznakama prvo birati stabla sa vunastom naslagom na kori (prvi simptomi bolesti kore kada se javlja samo štitasta vaš, a još nije došlo do infekcije
od Nectria coccinea). U ovoj fazi razvoj bolesti stabla još nisu izgubila na kvalitetnoj vrednosti, a ukoliko bi ostala u šumi ubrzo bi (obično posle 2-3
godine) bila zaražena sa Nectria coccinea (koja prouzrokuje nekrozu kore i sušenje) i truležnicama i tehnički potpuno izgubljena. Treba napomenuti da se
bolest kore bukve najčešće javlja na stablima već zrelim za seču.
Mere za poboljšanje zdravstvenog stanja šuma kitnjaka, sladuna i cera sastojale bi se u sledećem:
•
•
•
potrebno je suva stabla, suhovrha i stabla sa više od 70% suvih grana ukloniti iz sastojina,
dati prioritet prirodnoj obnovi i omogućiti sve da se u godinama obilnog uroda žira pripremi zemljište kako bi se omogućila obnova prirodnog
podmlatka,
fungicidima sprečiti pojavu pepelnice na prirodnom podmlatku u prvim godinama razvoja.
U ovoj gazdinskoj jedinici, potrebno je preduzeti sledeće mere zaštite šuma:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
blagovremeno transportovati neokorane šumske sortimente kako bi se spriječila gradacija sipaca i deklasiranje šumskih sortimenata
prelome i izvale blagovremeno obraditi i transportovati iz šuma
striktno poštovanje odredbi o uspostavljanju šumskog reda
sprovesti planirane prorede u mladim i srednjedobnim sastojinama radi povećanja stabilnosti sastojina
povećati kontrolu na posebno ugroženim lokalitetima bespravnim sečama
kontrola graničnih oznaka izmeñu državnih i privatnih šuma i njihovo obnavljanje u slučaju uništenja
kontrole dijagnostičko-prognozne službe, posebno u šumama borova i jele, koje se suše
prilikom transporta šumskih sortimenata od panja do stovarišta čuvati podmladak i stabla od oštećenja
traktorske vlake i šumske puteve graditi sa propisanim uzdužnim nagibom kako bi se smanjilo dejstvo erozije.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
57
Mihaila Pupina 113
Beograd
•
u sastojinama borova treba vršiti kontrolu brojnosti savijača i borovih zolja i u slučaju veće brojnosti ovih insekata preduzeti odgovarajuće mere borbe
Pored obaveza koje proističu iz Zakona o šumama, za sve površine ove gazdinske jedinice, predviñaju se i druge obavezne zaštite šuma:
•
•
•
Zaštite šuma od oštećenja od strane izletnika,
Zaštite šuma od zagañivanja,
Zaštita vodotoka od zagañivanja, itd.
7.4. Plan korišćеnja šuma i kalkulacija prinosa
Polazeći od opredeljenja koja se odnose na osnovni zadatak gazdovanja u ovoj gazdinskoj jedinici koji je usmeren na prevoñenje zatečenog stanja ka optimalnom
(funkcionalnom) stanju i održavanje takvog stanja, urañen je i plan korišćenja sastojina. Plan korišćenja vezan je za potrebu obnavljanja šuma (oplodne
seče,čiste seče bagrema ) i za prorede, kao osnovne mere nege, čiji je obim u skladu sa definisanim prioritetnim uzgojnim potrebama u fazi snimanja stanja
šuma pri izradi ove osnove.
Plan korišćenja u osnovi sadrži: plan seča obnavljanja i plan prorednih seča. Sve seče imaju za cilj, prevenstveno negu šuma, odnosno poboljšanje stanja i funkcija
šuma kao i povećanje vrednosti proizvodnje. To će se u ovoj gazdinskoj jedinici postići kako oplodnim sečama, tako i proredama u srednjedobnim
sastojinama.
Pravilnim provoñenjem ovih seča, uz tekuće prinose, postiže se i povećanje vrednosti prirasta. Ovo se temelji na prenošenju tekućeg zapreminskog prirasta na
tehnološki najkvalitetnija stabla i podsticanju ubrzanja njihovog prirašćivanja u debljini, a samim tim i izmena strukture u korist vrednijih sortimenata. Bilo
koji način da se primenjuje, intenzitet zahvata uvek diktiraju stvarne potrebe za sečom, radi sprovoñenja odgovarajućih mera u svakoj konkretnoj sastojini.
7.4.1. Plan seča obnavljanja (glavni prinos)
Stanje šuma
Gazdinska klasa
26.197.213
Proširena reprodukcija
10.393.463
Prosta reprodukcija
Ukupno
P
ha
6,98
6,98
5,23
5,23
12,21
V
m3
203,9
203,9
1526,9
1526,9
1730,8
m3/ha
29
29
292
292
142
Zv
m3
m3/ha
4,1
0,6
4,1
0,6
40,2
7,7
40,2
7,7
44,3
3,6
Intenzitet
seče po
V
Zv
%
%
111
554
111
554
12
45
12
45
24
92
Glavni
prinos
m3
227
227
182
182
409
U mešovitim šumama jele i bukve planirane su prebirne seče na površini od 5,23ha.Sečama se zahvata12% drvne zapremine,odnosno 45% od zapreminskog prirasta.
Prosečan prinos po ha iznosi 35m3. Sečama se više zahvataju zalihe jele,a manje zalihe bukve radi postepenog približavanja optimalnoj smesi.
Rekonstrukcija devastiranih sastojina planirana je na površini od 6,98ha i prinosom od 227m3 iz domena proširene reprodukcije.Ukupni prinos plana seča obnavljanja
iznosi 409m3.
Kod raznodobnih sastojina,mešovitih sastojina četinara i lišćara, gazdinska klasa 10.393.463glavni prinos je kalkulisan po Gočkoj varijanti kontrolnog metoda.
Način kalkulacije prinosa po sastojinama prikazan je u sledećoj tabeli: (Gočka varijanta kontrolnog metoda)
Odeljenje
odsek
111c
112a
Sadašnja zapremina
Lišćari Četinari
m3/ha
m3/ha
Svega
m3/ha
131,9
120,7
324,0
278,3
192,1
157,6
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
5 god Zv na početku
V u sredini perioda
perioda
Lišćari Četinari Svega Lišćari Četinari Svega
m3/ha
m3/ha m3/ha m3/ha
m3/ha m3/ha
Gazdinska klasa 10.393.463
18,0
26,0
44,0
149,9 218,1
368,0
15,0
21,0
36,0
135,7 178,6
314,3
predlaže se za seču
Intenzitet seče
Lišćari Četinari
m3/ha
m3/ha
Svega
m3/ha
Lišćari Četinari
%
%
Svega
%
16
16
39
33
11
12
11
11
23
17
11
10
58
Mihaila Pupina 113
Beograd
Zapremina posle seče
Odeljenje
111c
112a
5 god Zv zapremina posle
seče
Uravnotežena zapremina kod smese
Na početku perioda
Na kraju perioda
Zapremina na kraju
perioda
U budućnost
Lišćari
Četin.
Σ
Lišćari
Četin.
Σ
Lišćari
Četin.
Σ
Lišćari
Četin.
Σ
Lišćari
Četin.
Σ
Lišćari
Četin.
Σ
m3/ha
m3/ha
m3/ha
m3/ha
m3/ha
m3/ha
m3/ha
m3/ha
m3/ha
%
%
m3/ha
%
%
m3/ha
%
%
m3/ha
195,1
161,6
329,0
281,3
26,4
21,5
44,7
36,4
447,4
445,3
40,7
42,4
59,3
57,6
447,4
446,1
30,0
30,0
70,0
70,0
456,0
456,0
133,9
119,7
18,3
14,9
Gazdinska klasa 10.393.463
152,2 221,5 373,7
40,7
134,6 183,1 317,7
43,4
59,3
56,6
Kalkulacija prinosa po Gočkoj varijanti kontrolnog metoda prikazana je u prethodnoj tabeli i odnosi se na gazdinske klase: 10.393.463. Ova metoda se oslanja na: 1.
Odreñivanje uravnoteženih zapremina smese lišćara i četinara; 2. Postavljanje konačnih ciljeva i neposrednih zadataka u pogledu izmene sastava sastojine i u
vezi s tim postizanja uravnoteženih zapremina koje toj smesi odgovaraju; 3. Dovoljno tačno poznavanje tekućeg zapreminskog prirasta u doba ureñivanja
svake sastojine. Periodični prinos sastojine kalkuliše se po formuli: E = Vw + Zv - Vn, gde je E - periodični prinos sastojine (etat); Vw - stvarna zapremina
sastojine; Zv - periodični zapreminski prirast; Vn - zaprenmina koju možemo da postignemo na kraju ureñajnog razdoblja, na putu ka postizanju
uravnotežene zapremine željene smese. Sam postupak kalkulacije prinosa je sledeći: početnoj drvnoj masi sastojine po ha dodaje se petogodišnji zapreminski
prirast u doba ureñivanja i dobija se stanje pre seče. Posle izvršenja seče, na kraju pete godine, stvara se stanje posle seče (Vin): Vin = Vw + (Zv - n) / 2x El.
Za sledećih pet godina sastojina će imati manji zapreminski prirast s obzirom na smanjenje drvne mase. Pri tome se pretpostavlja da se neće u znatnoj meri
izmeniti intenzitet prirašćivanja preostale drvne mase iako će doći do jačeg osvetljavanja posle izvršene seče. Drvnoj masi sastojine posle seča dodaje se
umanjeni petogodišnji zapreminski prirast i tako ustanovi verovatna drvna masa koju će sastojina imati na kraju ureñajnog razdoblja.
Prema tome, Zv, desetogodišnji zapreminski prirast u toku ureñajnog razdoblja sastoji se iz dva dela: 1. Petogodišnjeg zapreminskog prirasta u doba ureñivanja; 2.
Petogodišnjeg zapreminskog prirasta stanja posle seče: Zv = (Zv1 + Zv2) / 2 x n.
Pošto ureñajno razdoblje traje 10 godina, ova formula prelazi u sledeći oblik: Zv = 5 (Zv1 + Zv2) gde je Zv2 godišnji zapreminski prirast stanja posle seče, a on se
odreñuje računski, množenjem zapremine posle seče (Vin) sa procentom tekućeg zapreminskog prirasta stanja u doba ureñivanja: Zv2 = Vin x 0,0p.
Planirani etat grupimično-prebirnim sečama treba izvršiti na površini od 5,23 hektara sa masom od 182m3. Grupimično prebirne seče u gazdinskoj jedinici imaće
karakter seča obnavljanja i karakter prorednih seča zbog ne tipične prebirne strukture.
7.4.2. Plan prorednih seča
Stanje šuma
Gazdinska klasa
P
ha
10.351.411
10.356.411
Ukupno visoke jednodobne
10.176.213
10.195.213
10.196.213
10.215.213
10.262.213
10.307.311
10.360.411
10.361.411
Ukupno izdanačke
10.470.213
10.475.213
10.476.213
10.477.213
10.478.213
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
78.01
1.36
79.37
17.85
77.73
255.00
72.69
25.12
271.71
16.65
192.51
929.26
1.58
720.68
118.65
21.36
77.32
V
m3
24664.4
390.2
25054.7
1756.3
9827.4
34297.5
11511.2
3111.9
27695.4
2512.0
24618.2
115329.8
143.0
99014.2
14432.6
2263.7
8612.7
Prethodni
prinos
Zv
m3/ha
316.2
286.9
315.7
98.4
126.4
134.5
158.4
123.9
101.9
150.9
127.9
124.1
90.5
137.4
121.6
106.0
111.4
m3
559.3
8.8
568.1
60.0
338.1
1173.0
396.2
103.2
1013.5
70.6
816.2
3970.8
9.0
6932.9
978.9
142.3
558.3
m3/ha
7.2
6.4
7.2
3.4
4.4
4.6
5.5
4.1
3.7
4.2
4.2
4.3
5.7
9.6
8.3
6.7
7.2
m3
3395
46
3441
239
1273
4577
1659
301
3343
309
2979
14680
16
13146
1747
221
1036
Intenzitet
seče po
V
Zv
%
14
12
14
14
13
13
14
10
12
12
12
13
11
13
12
10
12
%
61
53
61
40
38
39
42
29
33
44
36
37
18
19
18
16
19
59
Mihaila Pupina 113
Beograd
Stanje šuma
Gazdinska klasa
P
V
ha
10.479.213
Ukupno V.P.S
Ukupno GJ
m3
0.36
939.95
1948.58
30.1
124496.3
264880.7
Zv
m3/ha
m3
83.5
132.4
135.9
m3/ha
1.8
8623.1
13162.0
Intenzitet
seče po
V
Zv
Prethodni
prinos
m3
5.1
9.2
6.8
%
3
16170
34291
%
11
13
13
18
19
26
Ukupan planirani proredni prinos iznosi 34291m3. Intenzitet prorednih seča na nivou gazdinske jedinice po zapremini je 13 %, a po zapreminskom prirastu 26% što
se ocenjuje kao umeren zahvat prorednim sečama.
Pojedina odeljenja (odseci) gazdinske jedinice nisu obuhvaćena planom prorednih seča, već su prepuštena spontanom razvoju do sledećeg ureñajnog razdoblja jer se
radi o mladim veštački podignutim sastojinama,izdanačkim devastiranim sastojinama,sa malim brojem stabala i malom zapreminom, odnosno trenutno stanje
ovih sastojina je takvo da ne iziskuje nikakve radove na nezi šuma (čišćenje, prorede i dr.), pa su kao takve svrstane u tzv. "prelazno gazdovanje". Većina
gore navedenih sastojina nalazi se na strmim,nepristupačnim terenima,ili su devastirane izdanačke šume kitnjaka i cera, svrstane u namensku celinu "26" - u
kojima se neće vršiti rekonstrukcija, bar ne u ovom ureñajnom razdoblju.
7.4.3. Ukupan plan seča po gazdinskim klasama
Gazdinska klasa
Površina
ha
10351411
10.356.411
10.393.463
Ukupno visoke
10176213
10195213
10196213
10215213
10262213
10307311
10325213
10360411
10361411
Ukupno izdana.
10470213
10475213
10476213
10477213
10478213
10479213
Ukupno VPS
Ukupno NC 10
26197213
26216213
26308311
79.80
1.36
5.23
86,39
23.61
77.73
278.69
72.69
25.12
276.13
14.62
16.65
193.20
978,44
10.46
1589.42
276.11
45.96
94.23
2.46
2018,64
3083.47
32.02
4.91
162.31
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
Zapremina
m3
m3/ha
25208.1
390.2
1526.9
27125,3
1756.3
9827.4
34296.7
11510.8
3111.8
27694.9
53.7
2511.9
24617.6
115381,2
402.9
130391.9
19502.4
3429.5
8801.4
181.8
162709,8
305216.3
870.8
137.5
4276.7
315.9
286.9
292.0
314
74.4
126.4
123.1
158.4
123.9
100.3
3.7
150.9
127.4
118
38.5
82.0
70.6
74.6
93.4
73.9
80,6
99.0
27.2
28.0
26.3
Tekući zapreminski
prirast
m3
569.0
8.8
40.2
618,0
60.1
337.9
1172.6
396.5
103.1
1013.7
3.0
70.6
815.8
3973,3
26.8
9926.1
1441.7
230.3
572.5
6.2
12203,6
16794.8
16.0
2.7
74.4
m3/ha
7.1
6.4
7.7
7,2
2.5
4.3
4.2
5.5
4.1
3.7
0.2
4.2
4.2
4,1
2.6
6.2
5.2
5.0
6.1
2.5
6,0
5.4
0.5
0.5
0.5
Prinos
Intezitet seče
Glavni
Prethodni
Ukupno
V
Iv
m3
m3
m3
%
%
3395
46
182
182
182
227
3441
239
1273
4577
1659
301
3343
309
2979
14680
16
13146
1747
221
1036
3
16170
34291
3394
46
182
3623
239
1273
4577
1659
301
3343
14
12
12
13
14
13
13
14
10
12
60
53
45
59
40
38
39
42
29
33
309
2979
14680
16
13146
1747
221
1036
3
16170
34473
227
12
12
13
4
10
9
7
12
2
10
11
26
44
37
37
6
13
12
10
18
5
13
21
142
60
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska klasa
26362411
26362411
ukupno izdanačke
26266213
Šikare
Ukupno N.C. 26
66267213
NC 66
Ukupno GJ
Površina
Zapremina
m3/ha
Tekući zapreminski
prirast
m3
m3/ha
Prinos
Intezitet seče
Glavni
Prethodni
Ukupno
V
Iv
m3
m3
m3
%
%
ha
m3
12.38
12.38
211.62
37,03
433.3
433.3
5718.2
35.0
35.0
27.0
7.4
7.4
100.5
0.6
0.6
0.6
227
227
4
23
248,65
5718,2
23,0
100,5
0,6
227
227
4
23
2.30
2.30
3334.42
310934.5
93.2
16895.3
5.1
409
34700
11
21
37,03
34291
Ukupan plan seča u gazdinskoj jedinici "Suvoborj"je 34700m3 bruto drvne zapremine, što predstavlja intenzitet seča 11 % po zapremini i 21% po tekućem
zapreminskom prirastu i kao takav može se oceniti kao umeren, na što je pored ostalog uticalo zatečeno stanje šuma, uzgojne potrebe, a posebno velika
zastupljenost mladih veštački podignutih sastojina borova.
.Kod visokih sastojina jele i bukve planirane su prebirne seče, kao i rekonstrukcija dela devastiranih sastojina,i taj prinos svrstan je u glavni prinos.
Ukupno planirani glavni prinos je 409m3 ili 1%ukupnog prinosa gazdinske jedinice.
Proredni (prethodni) prinos je u funkciji potrebe daljeg negovanja sastojina u razvoju, a obračunat je u okviru ukupne analize mogućnosti korišćenje, polazeći od
zatečenog stanja sastojina, karakterisanim stepenom očuvanosti, zdravstvenim stanjem, a posebno analizirajući namenu i uzgojni tretman ovih šuma i njihov
uticaj na zatečeno stanje.
Intenzitet prorednih seča na nivou cele gazdinske jedinice iznosi 13 % po zapremini što se ocenjuje kao krajnje umeren zahvat u ukupni drvni fond gazdinskih klasa
koje su obuhvaćene planovima seča.
7.4.4. Ukupan plan seča po vrstama drveća
Vrste drveća
Zapremina
m3
Prosta reprodukcija
Bk
Cer
Kit
Slad
Gr
CGrb
Cjas
Jav
Jas
Bag
Otl
CrJov
Ukupno lišćari
Cbor
Bbor
46487.1
41134.5
28948.4
14886.7
4093.3
2668.5
2348.1
1941.1
54.6
52.0
31.1
1.7
142647.0
145701.2
14325.7
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
Zapreminski
prirat
m3
1238.3
1381.5
1062.9
548.0
139.9
88.1
94.0
44.1
2.2
3.0
1.6
0.1
4603.8
11190.4
891.6
PRINOS
Prethodni
m3
Glavni
m3
Ukupno
m3
INTEZITET SEČE
V
Zv
%
%
84
6054
5426
3430
2148
490
240
278
171
7
6138
5426
3430
2148
490
240
278
171
7
13
13
12
14
12
9
12
9
13
50
39
32
39
35
27
30
39
31
84
18243
14607
1350
18327
14607
1350
13
10
9
40
13
15
61
Mihaila Pupina 113
Beograd
Vrste drveća
Smr
Jel
Dug
Ari
Ukupno četinari
Ukupno prosta
Proširena reprodukcija
Kit
Cer
Slad
Bk
Cjas
Gr
Otl
Bag
Ukupno lišćari
Cbor
Ukupno četinari
Ukupno proširena
Ukupno GJ
m3
983.0
878.2
599.5
81.7
162569.3
305216.3
Zapreminski
prirat
m3
54.5
23.5
28.7
2.3
12191.0
16794.8
2847.8
1601.5
467.1
284.5
255.7
231.7
15.2
10.0
5713.5
4.8
4.8
5718.2
310934.6
50.8
27.8
8.5
5.1
4.1
3.6
0.3
0.2
100.4
0.1
0.1
100.5
16895.3
Zapremina
PRINOS
Prethodni
m3
30
Glavni
m3
Ukupno
m3
INTEZITET SEČE
V
Zv
%
%
3
6
11
42
10
21
60
30
98
60
16047
34291
16146
34473
10
11
13
21
141
69
141
69
9
15
51
81
17
17
7
47
227
227
4
23
227
34700
4
11
23
21
98
98
182
227
409
34291
U ukupnom prinosu najzastupljeniji jecrni bor sa 42 %, bukva sa 18%,cer sa 16%,kitnjak sa 10%, c.bor sa 9% i sladun sa 6%, b.bor sa 4%,dok sve ostale vrste
učestvuju sa 13 % u ukupnom prinosu gazdinske jedinice.
Obzirom na intenzitet zahvata u odnosu na zapreminu (11 %) i zapreminski prirast (21%) očigledno je da je obezbeñena trajnost prinosa. Detaljne vrednosti
planiranog prinosa (glavni + prethodni) prikazani su u tabelarnom delu osnove.
7.4.5. Posebne odredbe u vezi korišćenja prinosa
Realizacija glavnog prinosa u odnosu na sastojinu (odsek) je obavezan po površni, a po zapremini može da odstupi ± 10 %, osim u slučaju realizacije prinosa
završnim sekom oplodne seče, kao i čistom sečom.
Realizacija planiranog prethodnog prinosa u odseku po površini je obavezna, a po zapremini može da odstupi ± 10 %.
Glavni prinos mora da se realizuje u sastojinama u kojima je planiran, jer proističe iz odreñenih uzgojnih potreba. Prorede će se izvršiti u jednom navratu. Nakon
izvršenih planiranih radova obavezno je uspostavljanje šumskog reda.
7.4.6. Odnos izmeñu obima radova na gajenju i korišćenju šuma
Izvršeni radovi na gajenju šuma u pojedinim godinama, a u ureñajnom periodu, u celini moraju biti po vrsti i obimu ili po vrednosti, srazmerni obimu izvršenih seča.
Na odreñenom prostoru i za odreñeno vreme, usklañuje se obim ovih radova, što proizilazi iz Zakonske regulative, kako bi njihova meñuzavisnost
garantovala popravku stanja šuma kroz ostvarenje ciljeva gazdovanja na gajenju i korišćenju šuma.
Kao osnova planiranog odnosa izmeñu radova na gajenju šuma i obima seča služi 1.000 m3 bruto sečive drvne zapremine.
U ovoj gazdinskoj jedinici taj odnos je sledeći:
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
62
Mihaila Pupina 113
Beograd
Prosta reprodukcija
Proširena reprodukcija
Ukupno
Radna površina
Radna površina
Radna površina
Vrsta rada
ha
Pošumljavanje sadnjom
Popunjavanje kultura
Proširena reprodukcija
Obnavljanje prebirnim sečama
Prosta reprodukcija
A. Obnavljanje šuma
Seča izbojaka i uklanjanje korova
Okopavanje i prašenje
Čišćenje u kulturama
Proširena reprodukcija
Prorede kao mere nege
Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama
Prosta reprodukcija
B. Nega šuma
Ukupno GJ
ha/1.000 m3
5,23
5,23
5,23
28,73
28,73
28,73
1948,58
34,56
1983,14
1983,14
1988,37
56,82
1,01
57,83
57,83
57,98
ha
ha/1.000 m3
6,98
6,86
13,84
30,74
30,22
60,97
13,84
6,98
13,96
26,92
47,86
60,97
30,74
61,49
118,59
210,83
47,86
61,70
210,83
271,81
ha
ha/1.000 m3
6,98
6,86
13,84
5,23
5,23
19,07
6,98
13,96
26,92
47,86
1948,58
34,56
1983,14
2031,00
2050,07
0,20
0,20
0,40
0,15
0,15
0,55
0,20
0,40
0,78
1,38
56,15
0,99
57,15
58,53
59,08
Ukupno gledajući na svakih 1.000 m3 bruto posečene zapremine potrebno je izvršiti uzgojne radove na radnoj površini od 59,08ha. U prostoj reprodukciji na svakih
1.000 m3 bruto posečene drvne zapremine potrebno je izvršiti 57,98 ha radova na gajenju šuma, i ovo su obavezni radovi.Radoviiz domena proširene
reprodukcije će se realizovati ako se obezbede podsticajna sredstva, odnosno šumsko gazdinstvo je obavezno da izvrši obim radova u onom procentu u
kojem učestvuje u infrastrukturnim radovima. Takoñe obaveza šumskog gazdinstva je da blagovremeno konkuriše kod resornog Ministarstva za sredstva
infrastrukturnih radova.
7.4.7. Vreme seče šuma
U jednodobnim sastojinama,u kojima se obavljaju oplodne seče (oplodni,naknadni i završni sek) zabranjena je seča,izrada i izvoz drveta iz sečine za vreme trajanja
vegetacije,odnosno u periodu od 1.aprila do 30.septembra tekuće godine.
U jednodobnim sastojinama u kojima se obavlja seča predhodnog prinosa (proredna seča) zabranjeno je obaranje stabala u prva dva meseca od početka vegetacije.
U jednodobnim sastojinama, gde su predviñeni uzgojni radovi nege šuma (seča osvetljavanja i čišćenja),seča se obavlja po pravilu za vreme trajanja vegetacije.
U kulturama i plantažama,seča se može obavljati tokom cele godine.
Resurekcijska seča obavlja se samo za vreme mirovanja vegetacije, ( Pravilnik o šumskom redu, Službeni glasnik RS broj 106/08,34/08).
7.4.8. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda
Korišćenju ostalih šumskih proizvoda u narednom periodu trebalo bi posvetiti daledo više pažnje u smislu skupljanja i otkupa šumskih plodova i lekovitog bilja. S tim
u vezi trebalo bi u ovom ureñajnom periodu organizovati posebnu službu na nivou gazdinstva, koja bi se bavila sakupljanjem i otkupom, praćenjem i
evidentiranjem količina šumskih proizvoda sa pojedinih lokaliteta i evidencijom sakupljača u cilju sprečavanja istrebljenja ovih proizvoda.
Od jestivih gljiva koje se javljaju na području gazdinske jedinice treba izdvojiti vrganj i lisičarku. Mada se ne može pouzdano utvrditi plan korišćenja ostalih šumskih
proizvoda, ostaje obaveza da se sagledaju ekonomski efekti i mogućnost realizacije i ove vrste prihoda kod izrade godišnjih izvoñačkih planova.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
63
Mihaila Pupina 113
Beograd
Korišćenje i promet ostalih šumskih proizvoda vršiće se prema Uredbi o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl.gl.Republike Srbije
br.31/2005).
7.4.8.1. Paša
Pitanje paše je regulisano Zakonom o šumama. Po tom zakonu onaj ko gazduje šumama dužan je da odreñuje mesto i propisuje uslove za pašu, vrstu i broj grla kao i
nadoknadu za pašu vodeći računa o postavljenim ciljevima gazdovanja.
U uslovima ove gazdinske jedinice paša je zabranjena u šumama u kojima se vrše oplodne seče, u sastojinama gde je u toku prirodno obnavljanje, u postojećim
mladim kulturama, kao i u kulturama koje će biti podignute u ovom ureñajnom periodu na neobraslom zemljištu.
7.4.8.2. Lovstvo
U lovnom smislu, teritorija ove gazdinske jedinice, je u sastavu Lovišta "Takovo" gazduje Lovački Savez Srbije preko Lovačkog udruženja "Vojvoda Milan
Obrenović"iz Takova. Vrste i broj divljači koje se mogu gajiti u šumi odreñuje se Lovnom osnovom u skladu sa Zakonom o lovstvu.
Lovna osnova i posebna osnova gazdovanja šumama moraju se meñusobno uskladiti.
Lovstvo je ovde dosta aktuelno, a lovište je prilično bogato raznovrsnom divljači. Lovom se planski gazduje na osnovu godišnjih izvoñačkih planova, saglasno sa
donetom Lovnom osnovom, po postupku propisanim Zakonom o lovstu, ne narušavajući pritom interese šume i njenih zaštitnih funkcija.
Ekonomski kapacitet lovišta, odnosno broj odreñenih vrsta divljači na 100 ha lovnoproduktivne površine koji obezbeñuje normalan razvoj šumskih ekosistema (bez
nanošenja štete šumi), odnosno dozvoljen broj jedinki u navedenom lovištu je sledeći:
•
•
•
•
za srneću divljači 7 grla, II bonitet
za zeca 15 komada, II bonitet
fazan 49 komada,
II bonitet
jarebica poljska 69komada, II bonitet
Ovaj broj divljači daje ekonomsku korist uz minimalne štete šumarskoj i poljoprivrednoj proizvodnji. Od vrste divljači, pored gore navedenih, ovde se još sreću:
lisica, vuk, lasica kao i veći broj ptica.
Divljač u šumi nalazi mir, zaklon i prirodnu hranu. Prilikom planiranja radova u šumi, u interesu je lovstva da se prethodno izvrši analiza promena, koje će nastupati u
sastojinama nakon izvršenja planiranih radova, kao i koliko će ti radovi uzrokovati promenu životnih uslova pojedinih vrsta divljači.Napred su dati
ekonomski kapaciteti glavnih vrsta divljači, a sva ostala pitanja integralno su rešena Lovnom osnovom za ovo lovište.
7.4.9. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica
Izgradnjom šumskih saobraćajnica, trebalo bi, u prvom redu da se obezbedi ravnomeran teritorijalni raspored seča i izvršenje radova odreñenih planovima gazdovanja
šumama.
U prvom delu osnove (3.3. - otvorenost šumskog kompleksa) konstatovano je da je otvorenost šuma gazdinske jedinice 11,08m/ha, i da su isti neravnomerno
rasporeñeni,tj.pojedina odeljenja su još uvek neotvorena šumskim saobraćajnicama.
Nehomogenost površina gazdinske jedinice povećava troškove izvoñenja svih radova, a vrednost drvne mase ne može da pokrije troškove gradnje puteva.
U ovom ureñajnom periodu planira se izgradnja novih tvrdih kamionskih putnih pravaca u dužini od 3,5km. i rekonstrukcija oko oko 11km šumskih puteva.
Izgradnja novih puteva :
•
Ravna reka - Konjski tor - Dobra voda - 3,5km
Rekonstrukcija :
• Koštunići - Parmenovac - Popovac - Dičina -6,00km
• Koštunići Bukovača
-5,00km
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
64
Mihaila Pupina 113
Beograd
Pored izgradnje novih putnih pravaca i rekonstrukcije, planira se i održavanje postojećih putnih pravaca, a to podrazumeva sledeće radove:
•
•
•
•
čišćenje rigola
čišćenje propusta za odvoñenje vode sa trase puta
nasipanje kolovoza na mestima gde je voda odnela podlogu
nasipanje udarnih rupa i dr.
7.4.10. Plan ureñivanja šuma
Važnost OGŠ za gazdinsku jedinicu "Suvobor" je od 01.01.2014 do 31.12.2023.godine. Revizija će se izvršiti u poslednjoj godini važenja osnove, tj. u toku 2023
godine.
7.4.11. Očekivani efekti realizacije planova gazdovanja
Kao opšti zaključak u vezi sa očekivanim efektima izvršenja planova gazdovanja, odreñenih posebnom osnovom za gazdinsku jedinicu "Vujan-Rožanj", može se
zaključiti sledeće:
•
•
•
•
•
•
•
U toku ureñajnog razdoblja gazdovanjem šumama gazdinske jedinice trebalo bi da se postignu značajni rezultati na unapreñenju šumskog fonda,
racionalizacijom planova gazdovanja.
Ukupna drvna zapremina trebalo bi da se uveća po osnovu manje seče od prirasta, zatim stabilizacijom i uraštanjem veštački podignutih sastojina
četinara,koje u ovoj gazdinskoj jedinici učestvuju sa 60,5% obrasle površine i 80,6 ukupne zapremine.
Rekonstrukcijom dela devastiranih sastojina na površini od 6,98ha učešće ovih sastojina smanjujemo sa sadašnjih 6,3%(211,62ha) na 6,1% (204,64ha)
na kraju ureñajnog razdoblja.
Izvoñenjem prorednih seča na površini od 1948,58ha i grupimično prebirnih seča na površini od 5,23ha obezbeñujemo veću biološku stabilnost i
povećanje i povećanje kvalitativnog prirasta navedenih sastojina.
Realizacijom mera nege šuma:seča izbojaka,okopavanje i prašenje,čišćenje u kulturama i mladim prirodnim sastojinama obezbediće se pravilan razvoj i
biološka stabilnost mladih sastojina.
Izgradnjokm novih,rekonstrukcijom i održavanjem postojećih šumskih saobraćajnica omogući će se realizacija planova gazdovanja sa povoljnijim i
efikasnijim efektima.
Plansko korišćenje ostalih proizvoda šuma gazdinske jedinice, neće i nesme ugroziti ekološki potencijal po pojedinim vidovima korišćenja.
Rešenja utvrñena u ovoj posebnoj osnovi rezultat su shvtanja i nužnosti donošenja rešenja za tekući ureñajni period.Potrebe kompleksnog tretmana šuma gazdinske
jedinice zahtevaju naučna istraživanja,kojima će se obezbediti pouzdanije planiranje u narednom ureñajnom razdoblju.
Kao neophodna predpostavka daljeg unapreñenja svih funkcija šuma gazdinske jedinice,potrebno je urediti odnose sa ostalim korisnicima pojedinih vrednosti ovih
prostora.
Napred navedeno, argumentovano ukazuje da će realizacijom planova gazdovanja u narednih deset godina doći do značajnog poboljšanja stanja i povećanja
zapremine i zapreminskog prirasta gazdinske jedinice, kao i do poboljšanja produktivnosti proizvodnje i jačanja poslovne snage ŠG "Kragujevac"
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
65
Mihaila Pupina 113
Beograd
8.0. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PROPISANIH MERA I PLANOVA
GAZDOVANJA ŠUMAMA
Da bi se dobila što realnija podloga za realizaciju Planova gazdovanja, u ovom poglavlju daju se preporuke i uputstvo za što pravilnije sprovoñenje postavljenih
ciljeva gazdovanja i mera za njihovo postizanje.
8.1 Smernice za sprovoñenje šumsko – ugojnih radova
Veštačko pošumljavanje sadnjom
Osnovni kriterijumi kod odreñivanja lokaliteta za pošumljavanje su kompletiranje površina posle rekonstrukcionih seča, kompaktnost površine, blizina puteva i nešto
povoljniji stanišni uslovi.
Površine sa blažim nagibima i boljim staništem imaju prednost kod pošumljavanja. U gazdinskoj jedinici se planirana sadnja sadnicama borova mada treba izbegavati
stvaranje monokultura na velikim površinama. Potrebno je ubaciti neke dopunske vrste lišćara: bukva, javor i sl. u zasade četinara makar na malim
površinama.
Priprema zemljišta za pošumljavanje se svodi na kopanje jama 30 - 40 cm širine i dubine. Posebna priprema terena za pošumljavanje vršiće se samo po potrebi, u
slučajevima gde je potrebno ručno krčenje šikare.
Sadnja sadnica se vrši u periodu mirovanja vegetacije, što znači u rano proleće, ili jesen. Širina sadnje sadnica iznosi 2 x 2 (2.500 kom sadnica), a starost sadnica
iznosi 2+0.
Prolećna sadnja počinje kada se sneg otopi i zemlja otkravi, što za uslove ove jedinice znači pošetak meseca aprila i traje do pred samo otvaranje pupoljaka, tj.
početka vegetacije. Jesenja sadnja počinje od oktobra, pa do pojave prvih snegova i zamrzavanja zemljišta.
Za uspešno pošumljavanje, neophodne su kvalitetne sadnice sa bogato ožiljenim korenom, koji svojom masom prevazilazi masu nadzemnog dela biljke. Sadnice
moraju biti dovoljno vitalne da njihovo premeštanje iz rasadnika do objekta za pošumljavanje proñe što bezbolnije, jer od dobro izvedene manipulacije zavisi
i uspeh pošumljavanja.
Prilikom manipulacije sa sadnicama, treba voditi računa da, kod prevoza, koren sadnica bude u vlažnoj sredini. Ako se pošumljavanje ne vrši odmah sadnice treba
dobro utrapiti, staviti u zasenu i po potrebi prskati vodom. Kod raznošenja sadnica na terenu, treba koristiti kofe, korpe ili nešto slično od nepromočivog
platna u kojima se nalazi vlažna zemlja ili mahovina da bi korenje, koje se tu nalazi stalno bilo vlažno.Važno je istaći da sadnice kod izvoñenja radova, ni
jednog trenutka ne budu izložene suncu i vetru, da se korenov sistem ne isuši.
Nega mladih sastojina
Prašenje i okopavanje - izvodi se nakon osnivanja kultura, prvenstveno radi regulisanja vodnog režima zemljišta i otklanjanja konkurencije korovske vegetacije tj.
poboljšanju stanišnih uslova za rastenje i razvoj mlade šumske kulture. Neophodan broj okopavanja i prašenja iznosi prosečno 2-3 u prvoj godini, 1-2 u
drugoj i 1 u trećoj godini posle sadnje. Ako je godina sušna, broj okopavanja i prašenja se povećava za 1-2, i obrnuto ako je godina kišna. Primarna radnja
kod okopavanja je uklanjanje korova, a kod prašenja rahljenje površinskog sloja zemljišta, koje postaje rastresito i na taj način sprečeva isparavanje
postojeće vlage zemljišta. Najpogodnije vreme za prašenje je neposredno posle kiše. Jun i jul su meseci kada se prašenje ne sme izostaviti.
Popunjavanje (kompletiranje) mladih sastojina - se odnosi na popunjavanje mladih sastojina (prirodnih i veštačkih) nedovoljne obraslosti. Popunjavanje šumskih
kultura po pravilu počinje u drugoj godini života kulture i to samo onda kada je procenat propalih biljaka veći od 15 %. Ako se ispostavi da se broj
neprimljenih biljaka kreće od 10-20 % od ukupnog broja posañenih biljaka i da je taj gubitak ravnomerno rasporeñen po celoj pošumljenoj površini,
popunjavanje nije potrebno. Ali ako se pokaže da se posañene biljke nisu primile u većem broju na pojedinim mestima, tako da su čitave "krpe" ostale
prazne, kultura se mora popuniti čak i ako je, ukupno gledajući, propalo manje od 10 % zasañenih biljaka. Najpogodnije vreme za popunjavanje je proleće.
Sadni materijal kojim se popunjavanje vrši, po pravilu treba da je iste starosti i uzrasta kao i biljke u kulturi, tj. stariji od onoga kojim je pošumljavanje
započeto.
Seča čišćenja - je mera koja se u sastojinama (veštačkim i prirodnim) sprovodi u doba kasnog podmlatka i ranog mladika. Zadatak seča čišćenja kao mere nege da
prirodno odabiranje (selekciju) usmeri na pomaganje najvrednijih individua u sastojini, uklanjanjem manje vrednih jedinki u gornjem spratu sastojine, što
znači da se radi o "negativnoj selekciji". Cilj uklanjanja fenotipski negativnih jedinki iz višeg sloja sastojine je da se pored favorizovanja
najkvalitetnijih individua u višem spratu, omogući kvalitetnim jedinkama iz nižeg sprata da urastu u viši proizvodni sprat sastojine. Kod mešovitih sastojina
osim napred navedenog cilj seča čišćenja je i regulisanje razmera smese pojedinih vrsta drveća. Kod sastojina mešovitih po poreklu sečom čišćenja se
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
66
Mihaila Pupina 113
Beograd
uglavnom iz sastojine vade stabla vegetativnog porekla. U cilju praktičnog izvoñenja seča čišćenja, stabla u sastojini možemo svrstati u tri kategorije i to: u
prvu kategoriju su svrstana stabla sa najboljim fenotipskim osobinama, u drugu stabla i žbunje koja pomažu razvoju stabala prve kategorije, a u treću
kategoriju stabla koja ometaju pravilan razvoj stabala prve i druge kategorije. Sečama čišćenja iz sastojine se uklanjaju sva stabla treće kategorije, tj. stabla
koja ometaju normalan razvoj odabranih stabala i stabla koja iz higijensko-zdravstvenih razloga moraju biti uklonjena.
Uputstva za odabiranje stabala za seču kod proreda
Prorede kao mere nege šuma sprovode se u doba kasnog mladika, srednjedobnim i dozrevajućim sastojinama. U ovim sastojinama seča je strogo usmerena na
pomaganje kvalitetnih stabala, uklanjanjem njihovih lošijih suseda koji ih neposredno ugrožavaju tj. vrši se "pozitivna selekcija".
Glavni ciljevi prorednih seča ogledali bi se u sledećem:
-
negovanje krošnji i debala odabranih stabala tj. intenzivno negovanje onih stabala za koje se pretpostavlja da će u doba zrelosti za seču biti najvrednija:
uklanjanjem svih stabala koja ometaju pravilan razvoj odabranih stabala - stabala budućnosti
uklanjanje svih onih stabala koja bi usled slabe životne snage propala u sastojini
nega visinskog i debljinskog prirasta.
Proredne seče u očuvanim izdanačkim sastojinama koje konverzijom treba da prevedemo u visoki uzgojni oblik imaju sledeće zadatke:
-
da se ubrza debljinski prirast kvalitetnih stabala i time poveća udeo vrednijih sortimenata
da se ubrza postizanje zrelosti maksimalne proizvodnje drvne mase i zrelost plodonošenja
da se obezbedi dovoljan broj semenjaka za obilan urod semena kako bi se prirodnim putem obnovile sastojine
da se izvrši priprema zemljišta za pojavu ponika i uspešan razvoj prirodnog podmlatka.
Kod izvoñenja svih vrsta proreda najpre treba za seču doznačiti sva ona stabla koja iz higijensko-zdravstvenih razloga moraju biti uklonjena, a tek kasnije pristupiti
obeležavanju stabala po napred navedenim principima dok se ne namiri planirani proredni prinos.
U razreñenim sastojinama svih gazdinskih klasa u kojima je planirana sanitarna proreda iz sastojine se vade samo stabla koja su suva, stabla koja su u procesu sušenja
(bolesna) i oštećena stabla.
Prorede kao mere nege u šumskim kulturama
Prve prorede, šematske ili kombinovane
U gusto zasnovanim kulturama (sa preko 3.000 stabala po hektaru), visine do oko 10 metara, prva proreda je izrazito šematskog karaktera. Ona se ne bavi selekcijom,
već joj je glavni cilj razgušenje i stabilizovanje sastojine prostom redukcijom broja stabala.
Ako je sadnja obavljena u redove koji teku približno linijom glavnog pada terena, onda se proredom vadi svaki drugi red, pri visini sastojine do oko 8. metara i broju
stabala iznad 4.000/ha, odnosno svaki četvrti red pri većoj visini. Ovo važi samo ukoliko je razmak izmeñu redova manji od 2 m. Pri razmaku redova od 2 do
3 metra, već prva proreda je kombinovanog tipa. Vadi se svaki 6-8 red, a izmeñu proseka sprovodi se selektivna proreda doznakom za seču defektnih i
fiziološki slabih stabala. Ako je razmak redova 3 m. i više, šematska proreda se ne primenjuje, jer se izmeñu ovako širokih redova mogu kretati i zaprege i
traktori. Zato se odmah izvadi selektivna proreda sa masovnim odabiranjem (vañenjem loših stabala).
Ako radovi nisu dovoljno izraženi ili se svojim smerom ne poklapaju sa nagibom terena, prva šematska proreda se sastoji u prosecanju pruga (proseka) širine 2,5 - 3m.
koje teku približno upravo na izohipse. Razmak izmeñu proseka treba da je, po pravilu, 2-3 puta veći od širine pruge zavisno od visine sastojine. Na prostoru
izmeñu pruga, po pravilu se u prvoj proredi ne vrši seča, ili se vade izrazito defektna, fiziološki slaba stabla.
U slučaju da je visina glavnog sprata kulture izmeñu 10 i 15 metara, onda, zavisno od njene gustine, primenjuje se najčešće jedan od sledećih postupaka:
Ako je visina stabala 10-12 m. njihov broj po hektaru veći od oko 2.500, sprovodi se neka vrsta kombinovane prorede, to jest šematska proreda, vañenjem svakog
četvrtog reda, odnosno prosecanjem proseka širine oko 3 m. sa razmakom tri do šest puta većim od širine proseka, uz negativnu selekciju, vañenjem
defektnih stabala izmeñu proseka.
Ako je visina stabala iznad 12 m, onda se primenjuju takoñe kombinovana proreda, to jest, šematska + selektivna sa pozitivnim odabiranjem. Nakon otvorenih
proseka prema gore opisanom postupku, na preostalom delu sastojine sprovodi se selektivna proreda sa pozitivnim odabiranjem, na način koji će kasnije biti
prikazan.
Novija iskustva širom Evrope, pa i u nas, pokazala su da se prorede izvode utoliko racionalnije što je mreža proseka gušća i što su ove bolje usklañene sa nagibom
terena. Dokazano je da pri širini proseka od oko tri metra, a praktično nema gubitaka u proizvodnji. Sklop kruna nad prosekom se praktično ne prekida ili se
ubrzo uspostavlja, tako da je celokupna površina po krunama stabala i ukonponovana u proizvodnju. Uz to, dolazi do pojačanog debljinskog prirasta rubnih
stabala. I najzad, što su proseke gušće, manje su štete na dubećim stablima.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
67
Mihaila Pupina 113
Beograd
Pri sledećoj proredi, u kulturama visine oko 10-12 metara, u kojima je u prethodnoj proredi bio odstranjen svaki četvrti red, seče se srednji unutar preostala tri reda.
Ako je prethodna proreda izvršena šematski, primenom proseka, onda se sada izmeñu proseka sprovodi proreda sa masovnim negativnim odabiranjem i
vañenjem približno 1/4 do 1/3 stabala, uzimajući u obzir prvenstveno defektna (rakljasta, zakrivljena) i uopšte lošija stabla.
U kulturama visine preko 10 metara već pri drugoj proredi se po pravilu sprovodi individualna selekcija sa pozitivnim odabiranjem stabala.
Selektivna proreda sa pozitivnim odabiranjem
Selektivna proreda sa individualnim (pozitivnim) odabiranjem po pravilu, se primenjuje u kulturama visine iznad 12 metara, pošto je prethodnim proreñivanjem
(šematskom ili masovnom negativnom selekcijom), broj stabala po hektaru redukovan na približno 1.500- 2.000.
Ovakva proreda se može sprovesti i u starijim kulturama, ako je to propušteno da se uradi na vreme, sve dok je prečnik srednjeg sastojinskog stabla ispod 20 cm.
Kasnije se malo može uticati na formiranje izabranih stabala, te nema smisla da se ova obeležavaju.
Suština prorede sa individualnim pozitivnim odabiranjem sastoji se u tome da se u sastojinama (kulturama) odabere odreñen broj kvalitetnih stabala ravnomerno
rasporeñen po celoj površini. Ova stabla su nosioci stabilnosti sastojine i kvalitetne proizvodnje, sa susednim stablima čine prorednu ćeliju, čiji nukleus je
izabrano stablo. Izabrana stabla se nazivaju stabla budućnosti ili nosioci funkcija. Pozitivno usmeravanje formiranja i razvoja izabranih stabala postiže se
posrednim putem, zahvatanjem meñu stablima iz njegove najbliže okoline (unutar proredne ćelije).
Nakon odabiranja odmah se vrši izbor i obeležavanje za seču najžešćih konkurentnih stabala koja svojim krunama neposredno ugrožavaju ili ometaju razvoj
izabranika. Praktično, sa dva do tri prolaza proredom, stabla budućnosti su dovedena u sasvim povoljan položaj, u odnosu na svoju okolinu i mogu se
neometano dalje razvijati. Sve dok se ovo ne postigne, sa sečom se, po pravilu, ne zadire meñu stabla izvan proredne ćelije (koja ne vrše nikakav uticaj na
izabranike), izuzev neophodnih sanitarnih intervencija.
Kasnijim proredama se i na dalje pogoduje razvoju izabranika, ali se, po potrebi, sa sečom zalazi i meñu ostala (indiferentna) stabla, prvenstveno uklanjanjem lošijih u
korist boljih.
Stabla budućnosti, kao nosioci kvalitetne proizvodnje, treba očistiti od suvih i polusuvih grana, kako ove ne bi urastale u debla, praveći crne, natrule (ispadajuće)
čvorove koji drastično umanjuju kvalitet i vrednost rezane grañe. Čišćenje se obavlja obično u tri navrata. Najpre do visine oko 2-3 metra, koliko se sa
zemlje može dovatiti. Kasnije se, koristeći lake letvice, čišćenje povisi na 5-6 metara, i na kraju od oko 8 metara. Dokazano je da se sredstva uložena u ovu
meru vraćaju i u dvadesetostruko uvećanom iznosu. U prvoj trećini debla nalazi se 2/3 njegove zapremine, te je veoma važno da je ova očišćena od grana.
U pogledu broja stabala budućnosti po jednom hektaru, treba imati u vidu sledeće:
-
Izabrana stabla, po pravilu, ostaju do kraja ophodnje, a znamo da broj stabala u zreloj sastojini zavisi od boniteta staništa, i kreće se uglavnom od 200
do 400 po hektaru za crni i beli bor, odnosno 250 - 500 za smrču.
Treba računati sa tim da sečivo doba doživljavaju ne samo stabla budućnosti već i ne manji broj pratećih (ostalih korisnih) stabala, koja ispunjavaju
prostor izmeñu izabranika.
Da stabla prečnika oko 45 cm imaju zapreminu oko 1,6 m3, a sa prečnikom od 50 cm. oko 2,2 m3. Ako bismo imali oko 200 izabranih stabala po
jednom hektaru njihova zapremina iznosila bi približno 320-440 m3, što, uz zapreminu pratećih stabala, razumljivo manjih dimenzija, svakako
predstavlja glavni prinos visokog dometa.
Sa izloženog, jasno proizilazi da se optimalni broj stabala budućnosti po jednom hektaru kreće oko 200 za crni i beli bor, odnosno oko 250 za smrču.
Ako bi se uzeo veći broj, recimo 400-600 stabala po hektaru, onda sva ona ne bi mogla dočekati zrelost, jer bi se uzajamno konkurisala. Vañenjem pojedinih meñu
njima, nastale bi velike praznine koje se ne mogu nadoknaditi susednim stablima, što bi rezultiralo znatnim proizvodnim gubicima. U stvari, uvek je bolje ako
se uzme manji broj stabala budućnosti od optimalnog nego veći. Prostor izmeñu jače razmaknutih izabranika popunjavaju ostala korisna stabla koja u ovom
slučaju imaju šansu da daju značajne prinose. Gusti izabranici potiskuju ostala stabla, i kada se oni izvade, nastaju otvori koji predstavljaju "prazne hodove"
u proizvodnji.
U pogledu kvaliteta izabranih stabala, kriterijumi su različiti u svakom konkretnom slučaju, već prema kvalitetu sastojine (kulture) u celini, što najviše zavisi od
genetske vrednosti polaznog reprodukcionog materijala (kvaliteta semenskog izvora) i vremena startovanja sa proredom, te načinom izvoñenju prvih proreda.
Ukoliko je sastojina kvalitetnija, strožiji su kriterijumi i obrnuto, u kulturi mediokritotskog kvaliteta moramo se zadovoljiti i sa stablima osrednje vrednosti,
ali koja su, ipak, najbolja u svojoj sredini.
Najvažnije je da su stabla zdrava, što pravija i što punodrvnija, nadprosečnih dimenzija i dobro očuvane krune, sa što tanjim granama. Vitalnost krune je od posebnog
značaja jer samo stabla sa dubokom, gustom krunom mogu energično reagovati na proredne intervencije, da preuzimanjem na sebe prirasta odstranjenih
konkurenata, snažno povećavaju sopstveni debljinski prirast.
Takoñe je važno da su izabrana stabla što ravnomernije rasporeñena, na približno jednakom rastojanju, da se ne bi meñusobno konkurisala ili pak da se izmeñu njih ne
ostavljaju velike praznine. Nekad se, radi dobrog rasporeda, moraju učiniti ustupci na kvalitetu izabranika.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
68
Mihaila Pupina 113
Beograd
Odabiranje stabala kod grupimično - prebirnih seča
Jedno od najbitnijih načela kojim se rukovodimo pri voñenju prebirnog gazdovanja jeste dovoñenje svake sastojine u takvo stanje koje će omogućiti trajno postizanje
najvećeg prirasta najboljeg kvaliteta i sa što ekonomičnijim sredstvima.
Prebirno gazdovanje nastalo je kao rezultat potrebe da se i na malim površinama šuma omogući trajno korišćenje. Zato prebirna sastojina mora imati naročitu
unutrašnju izgrañenost koju karakteriše debljinska i visinska struktura. Za nju je karakteristično da su na maloj površini izmešani različiti uzrasni stepeni, od
ponika, pa do zrelih stabala.
Debljinska struktura prebirne sastojine okarakterisana je Liokurovim zakonom rasporeda stabala po debljinskim stepenima. Broj stabala postepeno i pravilno raste
idući od jačih ka slabijim debljinskim stepenima u obliku geometrijske progresije (N = a + ak + ak2 + ak3 + ... + ak n).
Visinska struktura prebirne sastojine, takoñe mora biti specifična, da bi bilo omogućeno stalno podmlañivanje i uraštanje u glavnu sastojinu. Ovome odgovara
stepenast ("nazubljen") sklop, odnosno sklop prekinut na manjim površinama da bi se omogućilo podmlañivanje i uraštanje u glavnu sastojinu.
Sastojine u ovoj gazdinskoj jedinici u kojima će se sprovoditi prebirna seča nemaju klasičnu prebirnu strukturu (one su raznodobne), jer su to sastojine sa punim
sklopom, sa nedovoljno podmlatka i nedovoljnim uraštanjem. Odreñene sastojine lišćara i četinara i čistih četinara imaju čak i izraženiju jednodobnost
(približna starost svih stabala), ali se zbog prirode, karakteristika vrsta koje je grade teži ka prebirnoj strukturi tih sastojina grupimično - prebirnim sečama.
Prioritet u ovakvim sastojinama je da prebirna seča ima karakter nege, da se proredama sastojine pripreme za stanja po prebirnoj strukturi.
Prebirna seča i prebirna struktura mogu biti stablimična i grupimična, u zavisnosti od vrste drveća, stanišnih uslova i potrebnog kvaliteta proizvedene drvne mase.
Vrstama drveća koje dobro podnose zasenu (moć vegetiranja), kao što je jela, a na dobrim su staništima, odgovara podjednako i stablimično i grupimično prebiranje,
dok kod vrsta sa nešto većom potrebom za svetlošću (bukva, smrča) i na lošijim su staništima, bolje odgovara grupimično prebiranje. Sa gledišta kvaliteta
proizvedene drvne mase, veliku prednost ima grupimično prebiranje, pa mu u prilikama ove gazdinske jedinice dajemo prednost nad stablimičnim
prebiranjem.
Odabiranje stabala za seču treba da je što više prilagoñeno prilikama staništa i sastojina. Osnovno je pri tome da posle svake seče treba da ostane sastojina povoljnih
strukturnih odnosa i veće proizvodne snage. Skoro sve sastojine, sem nekih koje već poseduju prebir, u kojima se sprovode grupimično - prebirne seče, a
odstupaju od tipično prebirne strukture, potrebno je postepeno prevoditi u stanje maksimalne proizvodnosti, a tek kasnije voditi računa o strukturnom obliku i
prebirnoj strukturi.
Odabiranje stabala za seču treba da je u dovoljnoj meri individualno i bez primene šablona za čitavu sastojinu.
Najvažniji momenti koje treba imati u vidu pri odabiranju stabala za seču u jednoj prebirnoj sastojini:
•
•
•
omogućiti dovoljno i trajno podmlañivanje;
obezbediti dovoljno i trajno uraštanje u glavnu sastojinu;
postići i održati prebirnu strukturu.
Redosled po hitnosti momenata koje treba imati u vidu pri odabiranju stabala za seču:
•
odabrati za seču stabla koja iz sanitarnih razloga moraju biti uklonjena iz sastojine (oštećena, prestarela, natrula, bolesna stabla), zatim loše formirana
stabla svih debljinskih kategorija;
• osloboditi već podmlañene grupe i grupe odraslog podmlatka od vertikalne zasene, kako bi se ubrzao proces uraštanja i skratilo vreme trajanja stadijuma
vegetiranja na minimum;
• ako po čitavoj površini nema dovoljno podmlañivanja, odabrati za seču zdrava stabla u manjim ili većim grupama, u delovima odseka gde je
podmlañivanje, nedovoljno.
• tek po sprovoñenju napred navedenih radnji, pristupa se odabiranju stabla zrelih za seču (prema prečniku sečive zrelosti).Ovde treba naglasiti da prečnik
sečive zrelosti ima orjentacioni karakter, tj. pojedina stabla i preko prečnika zrelosti i koja su vitalna, dobre forme i uzrasta, mogu se ostaviti da i dalje
prirašćuju, u koliko ne smetaju odraslom podmlatku, ili drugim tanjim stablima potrebnim za izgradnju pravilne prebirne strukture;
• nakon što obezbedimo optimalnu proizvodnost, dovoljno podmlañivanje i uraštanje u glavnu sastojinu, odabiraju se stabla raznih debljinskih kategorija
da bi se otklonili konstatovani nedostaci prebirne strukture.
Pri sprovoñenju (upustava) seče treba voditi računa da se ne pretera, a prebirna seča ne približi oplodnoj seči dugog perioda za obnavljanje (femelšlag) i time ugrozi
trajnost korišćenja na maloj površini.
Grupimično prebirne seče su planirane na površini od 5,23 hektara.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
69
Mihaila Pupina 113
Beograd
8.2.Uputstvo za voñenje radova na korišćenju šuma
Voñenje seče
Pre početka radova na seči i izradi drvnih sortimenata, potrebno je utvrditi radna polja. Radna polja su obeležena transportnom distancom i usmeravanje seče treba
vršiti tako da se kreće od transportne granice prema izvoznim putevima. Treba strogo voditi računa da se izbegne izvoz drvne mase kroz podmladak i
podmlañene površine. Pravilno voñenje seče šuma neophodno je da bi se štete kod obaranja, izrade i privlačenja svele na minimum.
Odreñivanje pravca obaranja stabala
Smer obaranja stabala odreñuje se za svaki odsek posebno, zbog racionalizacije posla i omogućavanja lakše manipulacije trupcima prilikom izvlačenja na najbližu
trasu ili put. Cilj da se što više skrati transportna distanca kod sabiranja i izvlačenja, da se šteta svede na najmanju moguću meru, kao i da se omogući lakše
kretanje radnika u sečištu.
Proizvodnja šumskih sortimenata
Proizvodnja šumskih sortimenata - treba da obezbedi maksimalno kvalitativno i kvantitativno, iskorišćenje drvne mase, uz poštovanje svih uslova
standarda.Neophodno je pre početka svih radova na seči i izradi odabrati adekvatan način rada, to jest da li se opredeliti za klasičan način seče, ili za brigadni
sistem rada. Rukovodilac seče mora kontrolisati način obaranja, to jest visinu panja, dubinu podseka, smer obaranja itd.
Privlačenje šumskih sortimenata
Privlačenje šumskih sortimenata - od panja do sabirnih mesta (rampi), ili do kamionskih puteva, predstavlja I fazu transporta. Za privlačenje trupaca, najpogodniji su
šumski traktori sa vitlom (npr. LKT 80 (81)). Ovi traktori imaju najveći učinak i u praksi su se pokazali kao najrentabilniji. Sa ovim traktorima se veoma
uspešno mogu izvlačiti i drva za ogrev. Osim LKT traktora, mogu se koristiti i modifikovani poljoprivredni traktori, a u nekim slučajevima, kada je
neophodno izbeći i najmanja oštećenja, mogu se koristiti i animali.
Važna stavka u ovoj fazi je gustina putne mreže, kojom će se mrežom šumskih vlaka omogućiti najoptimalnije korišćenje postojeće mehanizacije. Intenzivno
gazdovanje moguće je sprovoditi uz adekvatnu putnu mrežu, i otvaranje neotvorenih sastojina, kao i razmeštaj seča, i ostali radovi u sastojini moraju biti
meñusobno usklañeni.
Rekonstrukcija degradiranih šuma
Da bi se rekonstrukcija degradiranih šuma obavila na zadovoljavajući način, neophodno je izvršiti odreñene pripreme i ceo posao organizovati tako da u toku
izvršenja radova ne doñe do zastoja i nepotrebnog gubitka vremena i novca.
Osnovni uslov za otpočinjanje bilo kakvih radova na rekonstrukcijama, jeste izgradnja izvoznih puteva i vlaka.Ako je ispunjen prvi uslov, može se otpočeti sa
organizacijom seče i izvlačenja posečenog materijala. Odluku o načinu seče, to jest da li će se pristupiti kontinuiranoj seči na celoj površini odjednom, ili će
se seča obavljati na pruge, to jest postepeno (etapno), doneće se konkretnim uvidom na terenu i preciziraće se izvoñačkim planom. Elementi koji će pomoći
da se odluči o načinu izvoñenja čiste seče su: nagib terena, dubina i vrsta zemljišta, postojanje ili nepostojanje započetih erozionih procesa, vrsta drveća koja
se seče, kao i vrsta drveća koja se pošumljava, zatim celokupni ekološki uslovi koji vladaju na dotičnom lokalitetu itd.
Nakon prve dve faze, pristupa se izvršenju sledeće faze, a to je priprema terena za pošumljavanje i sadnja. Neophodno je nakon završetka seče organizovati
sakupljanje i iznošenje režijskog otpada sa sečine. Panjeve po potrebi skratiti, a ako je moguće, poželjno je izriperovati zemljište pre sadnje.
Sadnju vršiti unapred odreñenom vrstom i u zavisnosti od vrste drveća koja se sadi, odrediti i broj mladih biljaka za pošumljavanje.U ovoj gazdinskoj jedinici, za
pošumljavanje nakon rekonstrukcionih seča, koristiće se sadnice crnog bora starosti 2 + 0 i sa gustinom sadnje od 2.500 kom/ha.
Kod sadnje treba voditi računa da jame budu dovoljno velike (35 x 40 cm), jer treba koristiti kvalitetne sadnice sa bogatim žilištem. Što je zemljište bolje obrañeno,
sadnice bolje napreduju u prvim godinama života. To je veoma važno, jer tada sadnice izlaze iz zone konkurencije prizemne vegetacije.
8.3.Uputstva za izradu Godišnjeg izvoñačkog plana gazdovanja
Zakon o šumama (Sl. gl. RS 30/10) kao i Pravilnik o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana
gazdovanja privatnim šumama (Sl. gl. RS broj 122/203) obavezuje korisnike šuma da izrañuju izvoñački plan gazdovanja šumama i to za radove koji će se
obaviti u periodu od 01.03. do 31. 10. tekuće godine, najkasnije 30 dana pre početka radova, a za radove koji će se vršiti od 01.11. tekuće godine do 28.02.
naredne godine, do prvog oktobra tekuće godine.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
70
Mihaila Pupina 113
Beograd
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, korisnik nije dužan da donese godišnji izvoñački plan za radove koji se finansiraju uz učešće sretstava Budžeta
Republike".
- Godišnji izvoñački plan iz stava 1. ovog člana mora da bude u skladu sa opštom i posebnom osnovom.
- Odeljenje je osnovna jedinica za koju se izrañuje izvoñački plan, a u okviru odeljenja se evidentiraju otseci.
- Planovi gazdovanja u izvoñačkom planu su razreñeni sa metodom iz velikog u malo tj. iz opštih i posebnih osnova su prenešeni sa šumskog područja,
odnosno gazdinske jedinice na odeljenja i otseke uz usklañivanje tehnologije rada sa fazama gajenja i korišćenja šuma, kao i izvoñenja uzgojnih
jedinica u okviru odeljenja te gravitacionih radnih polja.
- Uzgojne jedinice su delovi odeljenja za koje se planiraju iste mere, a gravitaciona radna polja su takoñe delovi odeljenja koja imaju isti smer izvlačenja
drvnih sortimenata.
- Izvoñački plan sastoji se iz tekstualnog dela, tabelarnog dela i skice.
- Tekstualni deo sadrži i opis staništa i sastojine, opis kratkoročnih i dugoročnih ciljeva sa obrazloženjem i smernicama za primenu na konkretnom
odeljenju uz prikaz redosleda izvoñenja radova na gajenju šuma sa načinom izvoñenja, zatim prikaz radova na korišćenju sa načinom izvoñenja radova
na seči i izvlačenju,
- Tabelarni deo sadrži i dodatke o površini uzgojnih jedinica i zapreminu po hektaru. Takoñe su tu podaci o gajenju, korišćenju, o angažovanju potrebnih
sredstava, kalkulacija potrošnje goriva i rezervnih delova, izražena po metrima kubnim i uporeñena sa normativima.
Uz izvoñački plan prilaže se i skica odeljenja na kojoj se kartiraju sastojine i projektovane saobraćajnice, pravci gravitacioni polja i dr.
-
8.4.Uputstvo za voñenje evidencije gazdovanja šumama
Zakon o šumama (Sl. gl. RS 30/10) kao i Pravilnik o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana
gazdovanja privatnim šumama (Sl. gl. RS broj 122/203) kaže: "Korisnik šuma je dužan da u opštoj osnovi, posebnoj osnovi, godišnjem izvoñačkom planu i
programu, evidentira izvršene radove na zaštiti, gajenju i seči šuma".
Evidenciju izvršenih radova vode korisnici šuma.
Radovi izvršeni u toku godine evidentiraju se najkasnije do 31. marta naredne godine. Evidentiraju se provereni podaci o izvršenim šumsko-uzgojnim radovima,
sečama po vrsti drveća, izrañenim šumskim saobraćajnicama i ostalim objektima i iskorišćenim drugim šumskim proizvodima.
Radovi na gajenju šuma (pošumljeno neobraslo zemljište, rekonstruisane degradirane i devastirane šume, šikare i šibljaci, pošumljene neobrasle površine nastale
čistom sečom ili dejstvom elementarnih nepogoda, plantaže i sl.), izgrañene šumske saobraćajnice i drugi objekti koji imaju karakter investicionih ulaganja i
infrastrukturnih radova, evidentiraju se na osnovu dokumentacije o izvršenom prijemu tih radova (kolaudacija).
Evidentiranje izvršenih radova u OGŠ na seči i gajenju šuma vrši se na obrascima "Plan gajenja šuma - Evidencija izvršenih radova na gajenju šuma", "Plan seča
obnavljanja - Evidencije izvršenih seča"," Plan seča obnavljanja (raznodobne šume) - Evidencija izvršenih seča" i "Plan prorednih seča - Evidencija izvršenih
seča". Izvršeni radovi šematski se prikazuju na privrednim kartama sa naznakom površine, količine i godine izvršenja radova.
Evidentiranje radova u OGŠ izvršenih u toku godine vrši se po sastojinama, odelenjima i gazdinskim klasama.
Evidentiranje radova izvršenih u toku godine vrši se po gazdinskim klasama i gazdinskim jedinicama sa rekapitulacijom za svaku kalendarsku godinu. Bruto
zapremina doznačenog drveta u OGŠ unosi se nakon izvršene seče iz doznačnih knjiga, a neto zapremina šumskih sortimenata utvrñena na mestu seče, iz
dokumentacije korisnika. Drvna zapremina u doznačnim knjigama obračunava se po istim zapreminskim tablicama po kojima je bila obračunata drvna
zapremina sastojina u OGŠ.
Ostvareni prinos razvrstava se prema vrsti prinosa na glavni prinos (redovni, vanredni i slučajni) i prethodni prinos ( redovni i slučajni) i prema sortimetnoj strukturi
na oblo i prostorno.
Glavni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabla po planu seča obnavljanja jednodobnih , kao i drvnu zapreminu slučajnih prinosa iz ovih šuma. i posečenu
drvnu zapreminu slučajnih prinosa u sastojinama dva najstarija dobna razreda kod odabrane ophodnje.
Predhodni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviñena planom prorednih seča i slučajne prinose u sastojinama koje su planirane za
proredne seče.
Redovan prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviñena planom prorednih seča i planom seča obnavljanja (jednodobne i raznodobne šume).
Vanredni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala sa površina koje će se koristiti za druge svrhe osim za proizvodnju drvne zapremine.
Slučajni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja nije predviñena za seču planom seča obnavljanja (jednodobne i raznodobne šume) i planom
prorednih seča, a potreba za njihovom sečom je slučajnog karaktera i rezultat je elementarnih nepogoda ili drugih nepredvidivih okolnosti.
U "0" debljinski stepen svrstana je procenjena drvna zapremina, odnosno zapremina onih sastojina kod kojih nije vršen premer (devastirane). Kompjuterskom
obradom ova zapremina je svrstana u najtanji materijal (do 10 cm), i za ove sastojine primenjivati najniži visinski stepen.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
71
Mihaila Pupina 113
Beograd
Pored izvršenih radova evidentiraju se i drugi podaci i pojave od značaja za gazdovanje šumama „šumska hronika“ kao što su:
•
•
•
•
•
•
•
•
štete i pojave nastanka štete od fitopatoloških ili entomoloških uzročnika;
pojava ranih i kasnih mrazeva;
početak listanja;
početak cvetanja;
pojava plodonošenja i obilnosti plodonošenja uz ocenu kvaliteta semena;
veće štete od elementarnih nepogoda;
promene u posedovnim odnosima;
promene koje utiču na izvršenje radova i dr.
8.5. Smernice za sprovoñenje radova na zaštiti šuma
Osnovni zadatak zaštite šuma je da se u gazdovanju šumama eliminišu, u što većoj meri, štetni faktori. U tom smislu gazdovanje se mora obavljatii stručno uključujući
preduzimanje preventivnih mera zaštite.
Savremeni zahtevi preventivne zaštite šuma su:
•
•
•
•
•
Na staništu preventivno osigurati vrstu kojoj to stanište odgovara.
Isključiti podizanje monokultura (posebno četinara).
U svim prilikama gde to uslovi staništa omogućuju podizati gajiti raznodobne i mešovite sastojine.
Čiste sastojine svih vrsta drveća, ukoliko to prilike staništa omogućavaju, prevoditi u mešovite i raznodobne.
Blagovremeno uvoñenje i dosledno sprovoñenje svih mera nege, kojima se postiže mnogobrojni pozitivni efekti po:
•
•
zemljište (moguće poboljšanje humifikacije i nastanak zemljišta povoljnih fizičkih, hemiskih i bioloških osobina);
sastojinu (nastankom jačih kruna većeg asimilacionog i prirodnog potencijala, nastaju i stabla i sastojine veće vitalnosti, kao povoljnijeg odnosa
visine i debljine odnosno manjeg stepena vitalnosti, te prema tome i otpornosti na sve negativne uticaje iz spoljne sredine - vetra, leda, snega).
Strogo uspostaviti šumski red u užem i širem smislu:
•
•
•
•
pod šumskim redom u širem smislu podržava se održavanje povoljnijeg zdravstvenog stanja šuma, koje se postiže blagovremenim i radikalnim
izvoñenjem sanitarnih seča, odnosno uklanjanjem sušika, "umirućih stabala", izvala, vetroloma, kao i svih stabala za koje se može oceniti da su
umanjene vitalnosti;
u suštini sanitarne seče i mere nege su najefikasniji način preventivnog delovanja na zaštiti šuma.
najstrožijim sprovoñenjem (uvoñenjem i održavanjem) šumskog reda u užem smislu, pod kojom podrazumevati uvoñenje šumskog reda posle seče
(slaganje otpatka - granjevine i sl. na propisan način), prekraćivanjem visokih panjeva, korenja panjeva i debljih žila, obradom izvala cepanjem žila radi
sprečavanja obrazovanja karpofila, tretiranjem zdravih panjeva biopreparatima ili boraksom, itd.
preventivne mere mogu biti uspešne samo ukoliko se biljne bolesti ili štetni insekti na vreme otkriju, što je jednostavan stručni posao, ali koji zahteva
izveštajnu službu i osposobljenost stručnog kadra da utvrdi stanje (dijagnozu) i proceni dalji razvoj (prognozu), kao i sve eventualne mere suzbijanja.
U cilju zaštite od požara:
• postaviti table upozorenja o opasnostima od požara,
• dosledno sprovoditi zakonske propise od požara,
• osigurati nadzornu službu i kontrolu kretanja mogućih izazivača požara (čobani, turisti),
• osigurati stalnu protivpožarnu službu u sezoni najveće ugroženosti od požara,
• smanjiti na najmanju meru površine livade koje se ne kose,
• vaspitnim delovanjem preko sredstava informisanja delovati na javnost u celini u smislu povećanja svesti o velikoj opasnosti od šumskih požara.
U cilju smanjenja oštećenja od šumske paše i stoke:
•
•
•
obeležiti površine na kojima je paša dozvoljena odnosno zabranjena,
utvrditi progonske puteve do ispašišta i pojila,
osigurati kontrolu pašarenja.
Zaštita od snega, leda i jakih vetrova se najpotpunije obezbeñuje negovanjem "sastojina, a od jakih vetrova još i oblikovanjem raznodobnih sastojina prilagoñenih
pojedinačnih stabala ili grupe stabala za opstanak na slobodnom položaju, kao i oblikovanje" i zaštitom plasta (ivice) šume.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
72
Mihaila Pupina 113
Beograd
Mere neposredne zaštite
Suzbijanje potkornjaka izvoditi pomoću lovnih stabala.
Populaciju gubara pratiti i po potrebi, ako doñe do gradacije primeniti neki od savremenih insekticida, imajući u vidu potrebu obezbeñenja saglasnosti od Zavoda za
zaštitu prirode.
Sva oštećenja stabala (zasecanjem mezgrenjem, loženjem vatre u šupljinama i uz pridanke, i sl.) je teško suzbiti. Jedino je moguće na taj način oštećena stabla ukloniti
sečom.
Za gašenje požara neophodno je planom o zaštiti od požara imati pripremljeno, obučeno i spremno jezgro, odnosno grupe za gašenje sa posebno osposobljenim
voñstvom grupe (inžinjeri, tehničari, predradnici). Grupe za gašenje požara mora biti opremljena odgovarajućom opremom, koja je po količini i strukturi
utvrñena planom zaštite i suzbijanja požara.
8.6.Uputstvo za primenu tarifa
Pomenute tarife su dvoulazne i to sa ulazima tarifnim nizom i debljinskim stepenom koji su dati u santimetrima.
Podaci koji su prikupljeni na terenu, prikupljeni su za svako stablo, na po jedan santimetar, na osnovu čega je računata drvna masa svakog stabla, a zatim su mase
stabala razvrstane u debljinske stepene od po 5 cm kako je i prikazano u tabelarnom delu osnove.
Doznaka visokih šuma vrši se u santimetrima za svako stablo, a tarife se primenjuju tako da se iz tabelarnog dela opisa staništa i sastojina očita u rubrici visinski
stepen za svaku vrstu posebno, a zatim u tarifama za odreñenu vrstu na osnovu visinskog stepena, odnosno tarifnog niza i prečnika stabla, za svako stablo se
očita zapremina.
Kod izdanačkih šuma doznaka se vrši na osnovu debljinskih stepeni od po 5 cm. Na osnovu visinskog stepena iz tabelarnog dela ulazi se u tarife za odreñenu vrstu gde
se na osnovu tarifnog niza i interpolovane vrednosti srednjeg prečnika stepena očita zapremina.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
73
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.0. EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA
9.1. Obračun vrednosti šuma
Vrednost šuma gazdinske jedinice"Suvobor"obuhvata vrednost zapremine i vrednost mladih sastojina za koje se utvrñuje drvna zapremina. U prikazanim vrednostima
nije vrednovana opštekorisna funkcija šuma, kao i vrednost korišćenja ostalih šumskih resursa.
Vrednost šuma utvrñena je metodom sadašnje sečive vrednosti.
Kod ove metode utvrñuje se vrednost drvne zapremine na panju uz predpostavku da se ista koristi pod istim uslovima kao etat u obračunskoj godini (2012.).
Radi utvrñivanja procene vrednosti drvne zapremine po ovoj metodi urañeno je sledeće:
•
•
•
•
svedena je drvna zapremina na 31.12.2012 godinu;
izračunata neto drvna zapremina;
utvrñena je sortimentna struktura;
utvrñene su tržišne cene 1 m3 neto drvne zapremine po vrstama drveća i sortimentima ostvarene u 2012. godini.
9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine
SORTIMENTI
Vrsta
drveća
Bruto
m3
Bk
Cr
Kit
Slad
Gr
Cjas
Crni Gr
Jv
Bg
Js
CrJov
Otl
Ukupno lišćari
Cbor
Bbor
Smr
Jela
Dg
Ar
Ukupno četinari
Ukupno GJ
46772
42736
31796
15354
4325
2604
2669
1941
62
55
2
46
148361
145706
14326
983
878
599
82
162574
310935
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
Otpad
Neto
m3
m3
4677
4274
3180
1535
433
260
267
194
6
5
1
42095
38462
28616
13819
3892
2344
262
1747
52
50
1
5
41
14836
133525
14571
1433
98
88
60
8
131135
12893
885
790
539
74
16257
31094
146317
279841
F/L
I klasa
II klasa
III klasa
m3
m3
m3
m3
1579
1894
2524
716
2003
316
Ostala
tehnika
m3
Ukupno
tehnika
m3
6314
143
2862
140
559
Ukupno
prostorno
m3
35781
38462
25754
13819
3892
2344
262
1048
47
50
1
5
699
5
148
9880
123645
118022
11604
796
485
67
118022
11604
796
711
485
67
13113
1289
89
79
54
7
130974
131122
131685
141565
14632
138277
41
316
316
1719
3169
4527
213
249
249
213
1932
249
3418
249
4776
74
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.1.2. Vrednost drveta na panju
Vrsta
drveća
F/L
I klasa
m3
m3
Bk
Cr
Kit
Slad
Gr
Cjas
Crni Gr
Jv
Bg
Js
CrJov
Otl
316
Ukupno lišćari
316
1579
1894
2524
716
2003
143
Ukupno
tehnika
m3
Ukupno
prostorno
m3
6314
35781
38462
2862
25754
Jedinična vrednost sortimenta
Ostala
I klasa
II klasa
III klasa
tehnika
m3/din
m3/din
m3/din
m3/din
5560
4545
3765
3437
5482
3437
3232
3437
5482
3437
F/L
m3/din
10745
13819
140
559
5
699
5
3892
2344
262
1048
47
50
1
4586
316
3169
4527
213
249
249
213
1932
249
3418
249
4776
148
9880
123645
118022
11604
796
485
67
118022
11604
796
711
485
67
13113
1289
89
79
54
7
130974
131122
131685
141565
14632
138277
2835
Ukupno
prostorno
m3/din
2607
2607
2607
2607
2607
2431
2607
2431
2431
2431
1340
2431
2713
2713
1296
1296
2990
2713
2713
1296
1296
1296
3749
2835
4522
3105
41
1719
Cbor
Bbor
Smr
Jela
Dg
Ar
Ukupno četin.
Ukupno GJ
SORTIMENTI
III
Ostala
II klasa
klasa
tehnika
m3
m3
m3
8204
6876
5689
nastavak tabele 1.
Vrsta
drveća
F/L
I klasa
din
din
UKUPNA PRODAJNA VREDNOST
Ostala
II klasa
III klasa
tehnika
din
din
din
Bk
Cr
Kit
Slad
Gr
Cjas
Crni Gr
Jv
Bg
Js
CrJov
Otl
3395420
8779240
0
0
0
0
2314112
0
0
0
0
0
0
Ukupno lišćari
Cbor
Bbor
Smr
9502860
Ukupno
Ukupno
prostorno
din
din
0
30285750
93281067
123566817
0
0
100270434
100270434
6884311
491491
9689914
67140678
76830592
0
0
0
0
36026133
36026133
0
0
0
0
10146444
10146444
0
0
0
0
0
5698264
5698264
0
0
0
0
0
683034
683034
0
642040
2095691
0
0
2737731
2547688
5285419
0
0
0
0
14175
14175
114257
128432
0
0
0
0
0
0
121550
121550
0
0
0
0
0
0
1340
1340
0
0
0
0
0
0
99671
99671
3395420
9421280
13018033
16387171
505666
42727570
316130560
358858130
0
0
0
0
320193686
320193686
16994448
337188134
0
0
0
0
31481652
31481652
1670544
33152196
0
0
0
0
0
0
0
0
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
8608230
Ukupno
tehnika
din
75
Mihaila Pupina 113
Beograd
Vrsta
drveća
F/L
UKUPNA PRODAJNA VREDNOST
Ostala
II klasa
III klasa
tehnika
din
din
din
I klasa
din
din
Ukupno
tehnika
din
Ukupno
Ukupno
prostorno
din
din
Jela
Dg
Ar
0
1747452
1712124
1416561
0
4876137
102384
4978521
0
0
0
0
1315805
1315805
69984
1385789
0
0
0
0
181771
181771
9072
190843
Ukupno četinari
0
1747452
1712124
1416561
353172914
358049051
18846432
376895483
3395420
11168732
14730157
17803732
353678580
400776621
334976992
735753613
Ukupno GJ
SORTIMENTI
Vrsta
drveća
Bk
Cr
Kit
Slad
Gr
Cjas
Crni Gr
Jv
Bg
Js
CrJov
Otl
Ukupno lišćari
Cbor
Bbor
Smr
Jela
Dg
Ar
Ukupno četinari
Ukupno GJ
Ukupna proizvodna vrednost Ukupni troškovi proizvodnje Ukupna vrednost šuma
F/L
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ukupno
prostorno
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
1579
1894
2524
716
2003
316
143
m3/din
6314
35781
38462
2862
25754
13819
140
559
5
699
5
3892
2344
262
1048
47
50
1
41
316
316
1719
1719
3169
3169
4527
4527
Jedinični troškovi
proizvodnje
Ukupno
Ukupno
tehnika
prostorno
148
9880
123645
118022
11604
796
711
485
67
118022
11604
796
711
485
67
13113
1289
89
79
54
7
131685
131833
131685
141565
14632
138277
1360
1360
1360
1360
1360
m3/din
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
1360
Ukupni troškovi proizvodnje
Ukupno
Ukupno
tehnika
Ukupno
prostorno
din
din
din
48662160
52308320
35025440
18793840
5293120
3187840
356320
1425280
63920
68000
1360
55760
165241360
0
0
0
107440
73440
9520
190400
165431760
57249200
52308320
38917760
18793840
5293120
3187840
356320
2375920
70720
68000
1360
55760
178678160
160509920
15781440
1082560
1074400
733040
100640
179282000
357960160
8587040
0
3892320
0
0
0
0
950640
6800
0
0
0
13436800
160509920
15781440
1082560
966960
659600
91120
179091600
192528400
735753613
357960160
377793453
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
76
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine)
Starost
Poreklo sastojina
Mlade veštački podignute sastojine četinara i lišćara
Mlade visoke sastojine
Mlade izdanačke sastojine
godina
1 - 10
11 - 20
1 - 20
1 - 10
11 - 20
Površina
Troškovi podizanja
ha
28,97
32,99
13,78
4,36
80,10
Ukupno
Ukupna vrednost
šuma
dinara
4625151
6742528
Faktor
din/ha
124729
124729
Ukupno dinara
3613399
4114810
46933
46933
646737
204628
1,0 P n
1.28
1.6386
1.28
1.6386
827823
335303
12530805
9.1.4. Ukupna vrednost šuma
Ukupna vrednost šuma
Ukupna vrednost mladih sastojina
Ukupno:
377793453
12530805
390324258
9.2. Ekonomsko - finansijska analiza
Ekonomsko - finansijskom analizom se meñusobno usklañuju obim radova na gajenju i zaštiti šuma i obim seča šuma i utvrñuje iznos sredstava za izvršenje radova
predviñenih osnovom gazdovanja šumama.
9.2.1. Kvalifikaciona struktura sečive zapremine - prosečno godišnje
Vrsta drveća
Bruto
Otpad
SORTIMENTI
Neto
F/L
I
II
III
Obla graña
Tehničko
Prostorno
1184
109
2
4
1184
109
2
8
4
131
12
1
1
145
470
501
278
200
46
22
25
9
3
m
Cbor
Bbor
Smr
Jel
Dug
Ari
∑Četinara
Bk
Cer
Kit
Slad
Gr
CGrb
Cjas
Jav
1461
135
3
10
6
1615
614
557
343
222
51
24
28
17
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
146
14
1
1
1
1315
121
2
9
5
163
61
56
34
22
5
2
3
2
1452
553
501
309
200
46
22
25
15
4
2
3
3
2
21
3
25
3
33
1299
1307
83
8
11
12
31
2
3
1
6
77
Mihaila Pupina 113
Beograd
Vrsta drveća
Bruto
Otpad
SORTIMENTI
Neto
F/L
I
II
III
Obla graña
Tehničko
Prostorno
12
1311
120
1427
1550
1695
m3
Jas
Bag
Otl
CrJov
∑ Lišćari
∑ GJ
-
1855
3470
185
348
1670
3122
4
22
24
35
38
47
50
9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova - prosečno godišnje
Površina
Vrsta rada
ha
Prebirne seče
Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama
Prorede
∑ Prosta reprodukcija
Pošumljavanje posle rekonstrukcije
Popunjavanje kultura
Seča izbojaka
Okopavanje i prašenje
Čišćenje u kulturama
∑ Proširena reprodukcija
Ukupno:
0,52
3,46
194,86
198,84
0,70
0,68
0,70
1,39
2,69
6,17
205,01
9.2.3. Plan zaštite šuma (prosečno godišnje)
Preventivna zaštita na celoj površini gazdinske jedinice.
9.2.4. Plan ureñivanja šuma (prosečno godišnje)
•
•
•
•
•
•
Visoke šume
Izdanačke šume
V.P.S
Šikare-Šibljaci
Neobrasle površine
Ukupno:
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
8,64
119,01
201,86
3,93
85,36
418,80
78
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.2.5. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica
•
•
Izgradnja
Rekonstrukcija
0,35km
1,10km
9.3. Formiranje ukupnog prihoda - prosečno godišnje
9.3.1. Prihod od prodaje drveta - prosečno godišnje
Količina
Jedinična cena
Prihod
m3
din/m3
dinara
SORTIMENTI
F/L-trupci bukve
Trupci I klase - bukva
Trupci II klase - bukva
Trupci III klase-bukva
Trupci II klase – hrasta
Trupci III klase- hrasta
Obla graña - hrastova
Trupci I klase - Javora
Trupci II klase -Javora
Trupci III klase-Javora
Trupci I klase - Jele
Trupci II klase -Jele
Trupci III klase-Jele
Ostalo tehničko drvo-četinari
Prostorno - četinari
Prostorno - lišćari
Ukupno:
4
21
25
33
8
11
12
1
2
3
2
3
3
1299
145
1550
3122
10745
5560
4545
3765
5482
3232
4522
10745
5560
4545
6191
5323
3715
2713
1803
2607
42980
116760
113625
124245
43856
35552
54264
10745
11120
13635
12382
15969
11145
3524187
261435
4040850
8432750
Ukupan prihod od prodaje drveta je 12800531 dinara prosečno godišnje.
9.4. Troškovi proizvodnje - prosečno godišnje
9.4.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata
Količina
Jedinična cena
Ukupno
m3
din/ha
dinara
Sortimenti
Tehničko drvo
1427
1360
Prostorno drvo
1695
1360
Ukupno:
3122
1360
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
1940720
2305200
4245920
79
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.4.2. Troškovi na gajenju šuma - prosečno godišnje
Površina
Jedinična cena
Ukupno
ha
din/ha
dinara
Vrsta rada
Pošumljavanje posle rekonstrukcije
Popunjavanje kultura
Seča izbojaka
Okopavanje i prašenje
Čišćenje u kulturama
∑ Proširena reprodukcija
Čišćenje mladih prirodnih sastojina
∑ Prosta reprodukcija
Ukupno:
0,70
0,68
0,70
1,39
2,69
6,17
3,46
3,46
9,63
77646
106203
12921
10680
12354
1182 dinara
=
10212
993 dinara
=
118177
488 dinara
=
98508
488 dinara
=
1918
453 dinara
=
38668
18856
18856
54352
72218
9045
14845
33232
183692
65242
65242
248934
9.4.3. Troškovi zaštite šuma - prosečno godišnje
Prosečno godišnje 200.000 dinara.
9.4.4. Troškovi izgradnje šumskih saobraćajnica
Izgradnja 0,35km x 1.919.701=671895din
Rekonstrukcija 1,10 x 750.000=825000 din
9.4.5. Troškovi ureñivanja šuma - prosečno godišnje
•
Visoke šume
•
Izdanačke šume
119,01
•
V.P.S
201,86
•
Šikare-Šibljaci
•
Neobrasle površine
•
Ukupno:
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
8,64
3,93
85,36
418,80
x
x
x
x
x
267483
80
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.4.6. Sredstva za reprodukciju šuma - prosečno godišnje
15 % od prodajne vrednosti drvnih sortimenata
8432750
x
0,15
=
1264912dinara
9.4.7. Naknada za posečeno drvo - prosečno godišnje
3 % od prodajne vrednosti drveta
8432750
x
0,03
=
252982dinara
9.4.8. Ukupni troškovi proizvodnje - prosečno godišnje
Ukupni troškovi
Dinara
1.
Proizvodnja drvnih sortimenata
2.
Gajenje šuma
3.
Zaštita šuma
4.
Izgradnja i rekonstrukcija šumskih saobraćajnica
5.
Ureñivanje šuma
6.
Sredstva za reprodukciju šuma
7.
Naknada za posečeno drvo
Ukupno
4245920
248934
200.000
1496895
267483
1264912
252982
7977126
9.5. Raspodela ukupnog prihoda
Prihodi - troškovi
Ukupan prihod
Troškovi poslovanja
Dobit
Prosta
reprodukcija
Proširena
reprodukcija
Ukupno
dinara
dinara
dinara
8372789
4264776
+4108013
59961
3712350
-3652389
8432750
7977126
+455624
Finansijski efekat izvršenja planiranih radova izražen je dobitkom od 455624 dinara. Gubitak se ostvaruje u proširenoj reprodukciji u iznosu od 3652389 dinara
(pošumljavanja, popunjavanje kultura,čišćenja,seča izbojaka i izgradnja puteva).
Ekonomsko - finansijska analiza urañena je prema važećim elementima privreñivanja za 2012 godinu, koju je uzradila planska služba J. P. "Srbijašume". Ukoliko se
neki od ovih elemenata u toku važenja ove osnove promeni, promeniće se i cela ekonomsko - finansijska analiza.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
81
Mihaila Pupina 113
Beograd
10.0. NAČIN IZRADE OGŠ
Pri izradi ove osnove primenjen je sistem planiranja koji je uspostavljen kao metodologija rada pre dvadesetak godina. Postupak u osnovi polazi od višenamenskog
korišćenja površine gazdinske jedinice, što je logičan zahtev prostornog definisanja namenskih celina, kao novog termina u prostornoj podeli šumskog
kompleksa.
Gazdinske klase, koje predstavljaju sintezu tipa šuma i stvarnog stanja sastojine, formirane su u okviru namenskih celina. Navedeni postupak jasnije prikazuje
gazdinsku klasu kao jedinicu, u okviru koje se prikazuje stanje šuma i planira gazdovanje.
10.1. Prikupljanje terenskih podataka
Osnovu za način prikupljanja podataka predstavlja "Uputstvo za terensko prikupljanje podataka" čiji su autori prof. dr. Dušan Jović, prof. dr. Staniša Banković i prof.
dr. Milan Medarević.
Terenski radovi se odvijaju u dve faze:
Prva faza: Izdvajanje sastojina (odseka), njihovo kartiranje, prikupljanje podataka o stepenu homogenosti svake sastojine radi odreñivanja obima radova na
inventarisanju.
Druga faza: Prikupljanje taksacionih podataka gde je primenjen metod koji obezbeñuje da se na nivou odseka dobiju podaci o zapremini i zapreminskom prirastu.
10.2. Obrada podataka
Izvršena je kompjuterska obrada podataka po jedinstvenom programu za sve državne šume kojima gazduje JP"Srbijašume" Beograd, u Birou za planiranje i
projektovanje u šumarstvu.
•
•
•
Unos terenskih podataka - dipl. inž. Marina Kužeta
Unos planova gazdovanja - dipl inž. Miomir Ćalov
Obrada podataka i planova - dipl. inž. Aleksandra Katić
Na ovom mestu daju se sledeća objašnjenja vezana za kodove:
1.
Plan gajenja šuma - vrsta radova:
•
•
•
•
•
•
•
2.
313 - veštačko pošumljavanje goleti
317 - veštačko pošumljavanje sadnjom
804 - popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom
913 - seča izbojaka i uklanjanje korova ručno
915 - okopavanje i prašenje
922 - čišćenje u mladim prirodnim sastojinama
923 - čišćenje u šumskim kulturama
Plan prorednih seča - vrsta seče:
•
•
17 - selektivna proreda
10 - sanitarna proreda
3.
Plan seča obnavljanja - jednodobne šume - vrsta seče
4.
• 25 - čista seča - rekonstrukcija
Plan seča obnavljanja - raznodobne šume - vrsta seče
•
62 - grupimično prebirna seča
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
82
Mihaila Pupina 113
Beograd
10.3. Izrada karata
Karte koje su sastavni deo ove posebne osnove gazdovanja šumama urañene su u Birou za planiranje i projektovanje, a to su:
•
•
•
•
•
•
Osnovna karta
Karta sa vertikalnom predstavom
Sastojinska karta
Karta gazdinskih klasa
Karta namene površina
Pregledna (topografska) karta
R = 1 : 10.000
R = 1 : 10.000
R = 1 : 25.000
R = 1 : 25.000
R = 1 : 25.000
R = 1 : 50.000
Karte je uradila inž.geodezije Snežana Ivković.
10.4. Učesnici na prikupljanju taksacionih podataka
Prikupljanje taksacionih podataka izdvajanje, kartiranje i premer sastojina uradila je ekipa šumarskih inžinjera Biroa za planiranje i projektovanje u šumarstvu u leto
2012 godine, u sastavu:
•
•
Miomir Ćalov dipl.inž. šumarstva - viši projektrant
Nebojša Ivošević inž. šumarstva - projektant
10.5. Izrada tekstualnog dela osnove
Tekstualni deo osnove, stanje šuma, dosadašnje gazdovanje, ciljeve gazdovanja, planove i ekonomsko - finansijsku analizu uradio Miomir Ćalov dipl. inž. šumarstva.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
83
Mihaila Pupina 113
Beograd
11.0. ZAVRŠNE ODREDBE
Pri izradi OGŠ vodilo se računa o usaglašavanju ove osnove sa važećim zakonskim propisima, pre svega sa odredbama Zakona o šumama i Pravilnikom o sadržini
osnova i Programima gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i Privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama (Sl. gl. RS broj 122 od
12.12. 2003 godine). Pored toga uvažene su i odredbe koje se odnose na gazdovanje šumama u niže navedenim zakonima, i to:
Zakona o šumama (Sl. gl. RS br. 30/10)
Zakona o zaštiti životne sredine (Sl. gl. RS br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95, 53/95 i 135/04)
Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. gl. RS br. 44/95, 23/96, 16/97, 46/98 i 47/03)
Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl. gl. br. 135/04, 8/05)
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl. gl. br. 41/09)
Zakona o zaštiti od požara (Sl. gl. RS br. 37/88, 53/93, 67/93, 48/94 i 111/09)
Zakona o divljači i lovstvu (Sl. gl. RS br.18 od 23.03.2010)
Zakona o vodama (Sl. gl. RS br. 46/91, 53/93, 48/94, 54/96 i 30/10)
Zakona o iskorišćavanju i zaštiti izvorišta vodosnabdevanja (Sl. gl. RS br. 27/77, 24/85, 29/88, 49/89 i 46/91)
Zakona o ribarstvu (Sl. gl. RS br. 35/94, 38/94)
Zakona o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine (Sl. gl. RS br. 88/10)
Zakon o zaštiti prirode (Sl. gl. RS br. 36/09)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (Sl. gl. br. 88/10)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (Sl. gl. br. 133/10)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine (Sl. gl. RS br. 36/09)
Zakon o državnom premeru i katastru (Sl. gl. RS br. 72/09)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru (Sl. gl. RS br. 18/10)
Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 135/04)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 88/10)
Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 135/04)
Zakon o odbrani (Sl. gl. RS br. 116/07)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o odbrani (Sl. gl. RS br. 88/09)
Zakon o standardizaciji (Sl. gl. RS br. 36/09)
Vodoprivredna osnova Republike Srbije(Sl. gl. RS br. 11/2002)
Pravilnika o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama
(Sl. gl. RS br. 122/03)
Pravilnik o šumskom redu (Sl. gl. RS br. 20/08)
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o šumskom redu (Sl. gl. RS br. 17/09) i 8/10)
Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim,ugroženim, retkim i zaštićenim prioritetnim tipovima staništa i o
merama zaštite za njihovo očuvanje (Sl. gl. RS br. 35/10)
Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Sl. gl. RS br. 46/10)
Uredba o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. gl. RS br. 50/93, 93/93)
Ispravka Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. gl. RS br. 93/93 od 16.11.1993. god.)
Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. gl. RS br. 31/2005, 45/2005)
Uredba o izmenama Uredbe o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. gl. RS br. 22/2007)
Pravilnik o kategorizaciji zaštićenih prirodnih dobara (Sl. gl. RS br. 30/92)
Pravilnik o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara (Sl. gl. RS br. 30/92, 24/94).
Pri sprovoñenju ove OGŠ šumsko gazdinstvo je obavezno da se pridržava odredbi napred navedenih zakona. U tome će sarañivati sa organima (inspektorima) koji se
staraju o primeni odgovarajućih Zakona.
Projektant:
Direktor:
M.P.
Miomir Ćalov, dipl. inž. šum.
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
Joka Ljubomir, dipl. inž. šum
84
Mihaila Pupina 113
Beograd
Sadržaj:
0. UVOD...................................................................................................................................................................................................................................................... 3
I UVODNE INFORMACIJE I NAPOMENE ....................................................................................................................................................................................................... 3
1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE........................................................................................................................................................................................ 4
1.1. TOPOGRAFSKE PRILIKE ....................................................................................................................................................................................................................... 4
1.1.1. Geografski položaj ..................................................................................................................................................................................................................... 4
1.1.2. Granice....................................................................................................................................................................................................................................... 4
1.1.3. Površina ..................................................................................................................................................................................................................................... 4
1.2. IMOVINSKO PRAVNO STANJE .............................................................................................................................................................................................................. 5
1.2.1. Državni posed ............................................................................................................................................................................................................................ 5
1.2.2. Privatni posed............................................................................................................................................................................................................................. 5
1.2.3. Spisak katastarskih parcela......................................................................................................................................................................................................... 6
2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA ....................................................................................................................................................................................... 14
2.1. RELJEF I GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE ................................................................................................................................................................................... 14
2.2. EDAFSKI USLOVI............................................................................................................................................................................................................................... 14
2.2.1. Geološka podloga..................................................................................................................................................................................................................... 14
2.2.2. Tipovi zemljišta ....................................................................................................................................................................................................................... 14
2.3. HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE .................................................................................................................................................................................................... 15
2.4. KLIMA .............................................................................................................................................................................................................................................. 16
2.4.1. Temperatura ............................................................................................................................................................................................................................. 16
2.4.2. Relativna vlažnost i padavine................................................................................................................................................................................................... 16
2.4.3. Vetar......................................................................................................................................................................................................................................... 17
2.5. OPŠTE KARAKTERISTIKE ŠUMSKIH EKOSISTEMA ............................................................................................................................................................................... 17
2.5.1. Biljne zajednice........................................................................................................................................................................................................................ 17
2.6. OPŠTI FAKTORI ZNAČAJNI ZA STANJE ŠUMSKIH EKOSISTEMA ............................................................................................................................................................ 18
3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE ............................................................................................................................................................................................... 20
3.1. OPŠTE PRIVREDNE KARAKTERISTIKE PODRUČJA, EKONOMSKE I KULTURNE PRILIKE ......................................................................................................................... 20
3.2. ORGANIZACIJA I MATERIJALNA OPREMLJENOST................................................................................................................................................................................ 20
3.2.1. Kadrovska struktura ................................................................................................................................................................................................................. 20
3.2.2. Popis osnovnih sredstava ......................................................................................................................................................................................................... 20
3.2.3. Popis drugih objekata............................................................................................................................................................................................................... 20
3.3. OTVORENOST ŠUMSKOG KOMPLEKSA SAOBRAĆAJNICAMA............................................................................................................................................................... 21
3.4. DOSADAŠNJI ZAHTEVI PREMA ŠUMAMA U GAZDINSKOJ JEDINICI I DOSADAŠNJI NAČIN KORIŠĆENJA ŠUMSKIH RESURSA .................................................................... 22
3.5. MOGUĆNOST PLASMANA ŠUMSKIH PROIZVODA ................................................................................................................................................................................ 22
4.0. FUNKCIJE ŠUMA ........................................................................................................................................................................................................................... 23
4.1. OSNOVNE POSTAVKE I KRITERIJUMI PRI PROSTORNO-FUNKCIONALNOM REONIRANJU ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA U GAZDINSKOJ JEDINICI ....................................... 23
4.2. FUNKCIJE ŠUMA I NAMENA POVRŠINA .............................................................................................................................................................................................. 23
4.3. GAZDINSKE KLASE ........................................................................................................................................................................................................................... 24
5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA ..................................................................................................................................................................................... 25
5.1. STANJE ŠUMA PO NAMENI................................................................................................................................................................................................................. 25
5.1.1. Stanje šuma po globalnoj nameni............................................................................................................................................................................................. 25
5.1.2. Stanje šuma po osnovnoj nameni ............................................................................................................................................................................................. 25
5.2. STANJE ŠUMA PO GAZDINSKIM KLASAMA ......................................................................................................................................................................................... 26
5.3. STANJE ŠUMA PO POREKLU I OČUVANOSTI........................................................................................................................................................................................ 31
5.4. STANJE SASTOJINA PO SMESI ............................................................................................................................................................................................................ 33
5.5. STANJE ŠUMA PO VRSTAMA DRVEĆA ................................................................................................................................................................................................ 35
5.6. STANJE ŠUMA PO DEBLJINSKOJ STRUKTURI ...................................................................................................................................................................................... 37
5.7. STANJE SASTOJINA PO STAROSTI....................................................................................................................................................................................................... 38
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
85
Mihaila Pupina 113
Beograd
5.8. STANJE VEŠTAČKI PODIGNUTIH SASTOJINA....................................................................................................................................................................................... 40
5.9. ZDRAVSTVENO STANJE SASTOJINA ................................................................................................................................................................................................... 40
5.9.1. Štetni abiotički faktori ............................................................................................................................................................................................................. 41
5.9.2. Stepen ugroženosti šuma i šumskog zemljišta od požara......................................................................................................................................................... 41
5.10. STANJE NEOBRASLIH POVRŠINA ..................................................................................................................................................................................................... 42
5.11. FOND I STANJE DIVLJAČI ................................................................................................................................................................................................................ 42
5.12. OPŠTI OSVRT NA ZATEČENO STANJE ............................................................................................................................................................................................... 43
6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE ..................................................................................................................................................................................................... 44
6.1. UVODNE NAPOMENE ........................................................................................................................................................................................................................ 44
6.2. PROMENA STANJA ŠUMSKOG FONDA ................................................................................................................................................................................................ 44
6.2.1. Promena šumskog fonda po površini ....................................................................................................................................................................................... 44
6.2.2. Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu ............................................................................................................................................. 45
6.3. ODNOS PLANIRANIH I OSTVARENIH RADOVA U DOSADAŠNJEM GAZDOVANJU ................................................................................................................................... 46
6.3.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma............................................................................................................................................................................ 46
6.3.2. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma..................................................................................................................................................................................... 46
6.3.3. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma............................................................................................................................................................................................ 47
6.3.4. Dosadašnji radovi na korišćenju ostalih šumskih proizvoda.................................................................................................................................................... 47
6.3.5. Dosadašnji radovi na izgradnji i održavanju šumskih saobraćajnica ....................................................................................................................................... 48
6.3.6. Opšti osvrt na dosadašnje gazdovanje ..................................................................................................................................................................................... 48
7.0. PLANIRANJE GAZDOVANJA ŠUMAMA .................................................................................................................................................................................. 49
7.1. CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA ....................................................................................................................................................................................................... 49
7.1.2. Posebni ciljevi gazdovanja....................................................................................................................................................................................................... 49
7.2. MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA GAZDOVANJA ................................................................................................................................................................................... 51
7.2.1. Uzgoјnе mеrе........................................................................................................................................................................................................................... 51
7.2.1.1 Izbor sistema gazdovanja ............................................................................................................................................................................................................................. 51
7.2.1.2 Izbor uzgojnog i strukturnog oblika ............................................................................................................................................................................................................. 52
7.2.1.3 Izbor vrsta drveća ......................................................................................................................................................................................................................................... 52
7.2.1.4 Izbor načina seča obnavljanja i korišćenja ................................................................................................................................................................................................... 52
7.2.1.5 Izbor načina nege ....................................................................................................................................................................................................................................... 53
7.2.1.6 Izbor optimalnog razmera smeše .................................................................................................................................................................................................................. 53
7.2.2. Ureñajne mere.......................................................................................................................................................................................................................... 53
7.2.2.1 Izbor ophodnje i dužine trajanja podmladnog razdoblja .............................................................................................................................................................................. 53
7.2.2.2 Odreñivanje prečnika sečive zrelosti ........................................................................................................................................................................................................... 53
7.2.2.3 Odreñivanje uravnotežene zapremine........................................................................................................................................................................................................... 54
7.2.2.4 Odreñivanje dužine ophodnjice.................................................................................................................................................................................................................... 54
7.2.2.5 Izbor konverzionog i rekonstrukcionog razdoblja....................................................................................................................................................................................... 54
7.2.3 Ostale mere ............................................................................................................................................................................................................................... 54
7.3. PLANOVI GAZDOVANJA ŠUMAMA ..................................................................................................................................................................................................... 54
7.3.1. Plan gaјеnja šuma .................................................................................................................................................................................................................... 54
7.3.1.1. Plan obnavljanja i pоdizanja novih šuma .................................................................................................................................................................................................... 55
7.3.1.2. Plan rasadničke proizvodnje........................................................................................................................................................................................................................ 55
7.3.1.3. Plan nege šuma............................................................................................................................................................................................................................................ 56
7.3.2. Plan zaštite šuma...................................................................................................................................................................................................................... 57
7.4. PLAN KORIŠĆЕNJA ŠUMA I KALKULACIJA PRINOSA ........................................................................................................................................................................... 58
7.4.1. Plan seča obnavljanja (glavni prinos) ...................................................................................................................................................................................... 58
7.4.2. Plan prorednih seča.................................................................................................................................................................................................................. 59
7.4.3. Ukupan plan seča po gazdinskim klasama ............................................................................................................................................................................... 60
7.4.4. Ukupan plan seča po vrstama drveća ....................................................................................................................................................................................... 61
7.4.5. Posebne odredbe u vezi korišćenja prinosa ............................................................................................................................................................................. 62
7.4.6. Odnos izmeñu obima radova na gajenju i korišćenju šuma ..................................................................................................................................................... 62
7.4.7. Vreme seče šuma ..................................................................................................................................................................................................................... 63
7.4.8. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda .............................................................................................................................................................................. 63
7.4.8.1. Paša ............................................................................................................................................................................................................................................................. 64
7.4.8.2. Lovstvo........................................................................................................................................................................................................................................................ 64
7.4.9. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica...................................................................................................................................................................................... 64
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
86
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.4.10. Plan ureñivanja šuma ............................................................................................................................................................................................................. 65
7.4.11. Očekivani efekti realizacije planova gazdovanja .................................................................................................................................................................. 65
8.0. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PROPISANIH MERA I PLANOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA.................................................................................... 66
8.1 SMERNICE ZA SPROVOĐENJE ŠUMSKO – UGOJNIH RADOVA................................................................................................................................................................ 66
8.2.UPUTSTVO ZA VOĐENJE RADOVA NA KORIŠĆENJU ŠUMA................................................................................................................................................................... 70
8.3.UPUTSTVA ZA IZRADU GODIŠNJEG IZVOĐAČKOG PLANA GAZDOVANJA ............................................................................................................................................. 70
8.4.UPUTSTVO ZA VOĐENJE EVIDENCIJE GAZDOVANJA ŠUMAMA ............................................................................................................................................................ 71
8.5. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE RADOVA NA ZAŠTITI ŠUMA .................................................................................................................................................................. 72
8.6.UPUTSTVO ZA PRIMENU TARIFA ........................................................................................................................................................................................................ 73
9.0. EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA................................................................................................................................................................................. 74
9.1. OBRAČUN VREDNOSTI ŠUMA ............................................................................................................................................................................................................ 74
9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine................................................................................................................................................................... 74
9.1.2. Vrednost drveta na panju ......................................................................................................................................................................................................... 75
9.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine) ............................................................................................................................................................................. 77
9.1.4. Ukupna vrednost šuma ............................................................................................................................................................................................................. 77
9.2. EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA ............................................................................................................................................................................................... 77
9.2.1. Kvalifikaciona struktura sečive zapremine - prosečno godišnje............................................................................................................................................... 77
9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova - prosečno godišnje.................................................................................................................................................. 78
9.2.3. Plan zaštite šuma (prosečno godišnje)...................................................................................................................................................................................... 78
9.2.4. Plan ureñivanja šuma (prosečno godišnje) ............................................................................................................................................................................... 78
9.2.5. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica...................................................................................................................................................................................... 79
9.3. FORMIRANJE UKUPNOG PRIHODA - PROSEČNO GODIŠNJE .................................................................................................................................................................. 79
9.3.1. Prihod od prodaje drveta - prosečno godišnje.......................................................................................................................................................................... 79
9.4. TROŠKOVI PROIZVODNJE - PROSEČNO GODIŠNJE............................................................................................................................................................................... 79
9.4.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata ................................................................................................................................................................................ 79
9.4.2. Troškovi na gajenju šuma - prosečno godišnje ........................................................................................................................................................................ 80
9.4.3. Troškovi zaštite šuma - prosečno godišnje............................................................................................................................................................................... 80
9.4.4. Troškovi izgradnje šumskih saobraćajnica............................................................................................................................................................................... 80
9.4.5. Troškovi ureñivanja šuma - prosečno godišnje ........................................................................................................................................................................ 80
9.4.6. Sredstva za reprodukciju šuma - prosečno godišnje................................................................................................................................................................. 81
9.4.7. Naknada za posečeno drvo - prosečno godišnje....................................................................................................................................................................... 81
9.4.8. Ukupni troškovi proizvodnje - prosečno godišnje.................................................................................................................................................................... 81
9.5. RASPODELA UKUPNOG PRIHODA....................................................................................................................................................................................................... 81
10.0. NAČIN IZRADE OGŠ.................................................................................................................................................................................................................... 82
10.1. PRIKUPLJANJE TERENSKIH PODATAKA ............................................................................................................................................................................................ 82
10.2. OBRADA PODATAKA....................................................................................................................................................................................................................... 82
10.3. IZRADA KARATA............................................................................................................................................................................................................................. 83
10.4. UČESNICI NA PRIKUPLJANJU TAKSACIONIH PODATAKA ................................................................................................................................................................... 83
10.5. IZRADA TEKSTUALNOG DELA OSNOVE ............................................................................................................................................................................................ 83
11.0. ZAVRŠNE ODREDBE ................................................................................................................................................................................................................... 84
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
87
Mihaila Pupina 113
Beograd
Prilozi
TABELARNI DEO
Obr. br. I
Obr. br. II
Obr. br. III
Obr. br. IV
Obr. br. V
Obr. br. VI
Obr. br. VIa
Obr. br. VII
VIII
IX
Iskaz površina
Opis staništa i sastojina
Tabela o razmeru debljinskih razreda
Tabela o razmeru dobnih razreda
Plan gajenja šuma (evidencija izvršenih radova na gajenju šuma)
Plan seča obnavljanja (raznodobne šume) - evidencija izvršenih seča
Plan seča obnavljanja (jednodobne šume) - evidencija izvršenih seča
Plan prorednih seča - evidencija izvršenih seča
Ostale evidencije
Šumska hronika
KARTE
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Osnovna karta
Karta sa vertikalnom predstavom (topografska karta)
Karta gazdinskih klasa
Sastojinska karta
Karta namene površina
Pregledna karta
Osnova gazdovanja šumama “Suvobor”
R - 1:10.000
R - 1:10.000
R - 1:25.000
R - 1:25.000
R - 1:25.000
R - 1:50.000
88
Download

GJ Suvobor 2013