Mihaila Pupina 113
Beograd
JP “SRBIJAŠUME”, BEOGRAD
ŠG “Beograd” - Beograd
ŠU “Rit” - Crvenka
OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA
ZA
GJ "RIT"
(2013 - 2022)
Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu
Beograd, 2012.
Mihaila Pupina 113
Beograd
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
2
Mihaila Pupina 113
Beograd
0.0. UVOD
I Uvodne informacije i napomene
Gazdinska jedinica "Rit" prostire se izmeñu tri reke, Tamiša, Karaša i Dunava, u beogradskoj opštini Palilula. Osnovom je obuhvaćeno 2.713,38 ha. državnih šuma i
neobraslog zemljišta.
Državne šume gazdinske jedinice poverene su na gazdovanje ŠG “Beograd“ koje je u sastavu JP “Srbijašume“ - Beograd.
Šume i šumsko zemljište ove gazdinske jedinice pripadaju Posavsko-podunavskom šumskom području. Prvo ureñivanje šuma urañeno je 1966 god. Po toj osnovi
gazdovalo se do 1975god. Od sedamdeset pete godine gazdovalo se na osnovu godišnjih planova . Revizija osnove urañena je 1979god. Osnova je urañena
za sve šume i šumsko zemljište na području Pančevačkog rita kojima je gazdovao PKB-RO-Sibnica-OOUR-Šumarstvo. Ta osnova važila je do 1988 god. Od
tada pa do 1994 god. gazdovalo se na osnovu godišnjih planova, kada je konačno urañena posebna osnova gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu “Rit“.
Četvrto ureñivanje izvršeno je 2002 godine sa važnošću 2003-2012 godine.
Ova Osnova gazdovanja šumama za GJ “Rit” izrañuje se za period od 01.01.2013 do 31.12.2022 godine.
Prikupljanje terenskih podataka izvršeno je u toku leta 2011 godine od strane Odseka za ureñivanje i planiranje gazdovanja šumama u okviru ŠG „Beograd”, po
jedinstvenoj metodologiji za sve državne šume kojim gazduje J.P. "Srbijašume" - Beograd, koristeći Kodni priručnik za informacioni sistem o šumama
Srbije, i isti su mehanografski obrañeni.
Nadležni šumarski inspektor izvršio je kontrolu obeleženosti granica ( spoljnih i unutrašnjih ) i kontrolu terenskih radova (premer ).
Pri izradi ove OGŠ prvenstveno su poštovane odredbe Zakona o šumama Srbije (Sl.gl.RS.br. 30/10 i Pravilnika o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama,
godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama (Sl. gl. R.S, br. 122/03) , planskih dokumenata većeg ranga
važnosti, takoñe je voñeno računa o specifičnostima ove gazdinske jedinice, kao i drugih propisa koji se odnose na gazdovanje šumama:
Zakona o zaštiti životne sredine (Sl.gl.RS.br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95 i 53/95, 135/04),
Zakona o planiranju i izgradnji (Sl.gl.RS.br. 44/95, 23/96, 16/97, 46/98 i 47/03),
Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl.gl.RS.br. 135/04, 8/05),
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl.gl.RS.br. 41/09),
Zakona o zaštiti od požara (Sl.gl.RS.br. 37/88, 53/93, 67/93, 48/94 i 111/09),
Zakona o divljači i lovstvu (Sl.gl.RS.br. 18 od 23.03.2010),
Zakona o vodama (Sl.gl.RS.br. 46/91, 53/93, 48/94, 54/96 i 30/10),
Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine (Sl.gl.RS.br. 88/10),
Zakon o zaštiti prirode (Sl.gl.RS.br. 36/09),
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (Sl.gl.RS.br. 88/10),
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (Sl.gl.RS.br. 133/10),
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine (Sl.gl.RS.br. 36/09),
Zakon o standardizaciji (Sl.gl.RS.br. 36/09),
Pravilnik o šumskom redu (Sl.gl.RS.br. 20/08 i 38/11),
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o šumskom redu (Sl.gl.RS.br. 17/09 i 8/10),
Ova OGŠ ima sledeće delove:
- Tekstualni deo
- Tabelarni deo
- Karte
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
3
Mihaila Pupina 113
Beograd
1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE
1.1. Topografske prilike
1.1.1. Geografski položaj
Gazdinska jedinica "Rit" prostire se uz levu obalu reke Dunava u branjenom delu iza nasipa za odbranu od poplava i nasipa uz desnu obalu reke Karaš i reke Tamiš.
Po administrativno-političkoj podeli, gazdinska jedinica se nalazi na teritoriji opštine Palilula (Katastarske opštine: Ovča, Krnjača, Kovilovo, Komareva humka,
Lepušnica i Besni fok).
Prema šumarskoj prostornoj podeli na šumska područja ova gazdinska jedinica pripada Posavsko - Podunavskom šumskom području i uvedena je u Popis šuma i
šumskog zemljišta područja Zakonom o šumama (“Sl. Glasnik RS”, br. 30/10).
Po geografskom položaju gazdinska jedinica “Rit” prostire se izmeñu 20o 18’ 03’’ i 20o 36’ 47’’ istočne geografske dužine istočno od Grinviča, i izmeñu 44o 50’ 29’’ i
45o 05’ 40’’ severne geografske širine.
1.1.2. Granice
Gazdinska jedinica prostire se u branjenom delu Pančevačkog rita iza pojasa predviñenim Zakonom o vodama tako da je nasip sa jedne strane granica, a sa druge
strane poljoprivredno zemljište PKB-a.
Gazdinska jedinica “Rit" se graniči sa još dve gazdinske jedinice kojima gazduje šumska uprava "Rit". Gazdinska jedinica "Dunav" koja se proteže u forlandu leve
obale Dunava i gazdinska jedinica "Tamiš" u forlandu desne obale reke Tamiš.
Spoljna granica gazdinske jedinice na severo-zapadu se pruža od prvog do teidesetog odeljenja uz nasip leve obale Dunava, da bi skrećući na sever pratila u 30,31i 32
odeljenju nasip uz desnu obalu reke Karaš. Dalje granica se proteže od 32 do 60 odeljenja na severo-istoku uz nasip desne obale reke Tamiš do njenog ušća
u Dunav . Odeljenja od 60 pa do zadnjeg šezdeset četvrtog ponovo se protežu južno uz nasip desne obale Dunava. Deo odeljenja se nalazi rasuto unutar
površina poljoprivrednog zemljišta PKB-a kao i oko naselja Padinske skele , Kovilova , Jabučkog rita i Vrbovskog.
Spoljna granica gazdinske jedinice iznosi 76 km , a unutrašnje granice odeljenja 38 km.
Spoljne granice GJ ''Rit'' kao i unutrašnje granice (granice odeljenja) obeležene su saglasno Standardu.
Za sve pomenute granice ove gazdinske jedinice čuvar šuma je dužan: “da obnavlja i čuva granične oznake od uništavanja i bespravnog korišćenja”, kako je
predviñeno čl. 41. Stav 1. Tačka 5. Zakona o šumama (“Sl. Glasnik RS”, br. 30/10).
1.1.3. Površina
Gazdinska jedinica "Rit" nalazi se na teritoriji gradske opštine Palilula – Grad Beograd.
Stanje površina prema vrsti zemljišta (načinu njegovog osnovnog korišćenja) prikazano je sledećom tabelom:
Državni posed
Šume i šumsko zemljiste
Jedinica mere
Površina (ha)
Procentualno učešće (%)
Ukupna površina
2.713,38
100,0
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
Svega
2.157,46
79,5
šuma
285,13
10,5
Ostalo zemljiste
šumske kulture
šumsko zemljiste
1.767,47
65,1
104,86
3,9
Svega
555,92
20,5
neplodno
za ostale svrhe
109,66
4,0
446,26
16,4
Zauzece
Tudje zemljište
4
Mihaila Pupina 113
Beograd
Površina gazdinske jedinice iznosi 2.713,38 ha, šume i šumsko zemljište zauzimaju 2.157,46 ha (79,5 %), ostalo zemljište zauzima 555,92 ha (20,5 %) površine
gazdinske jedinice, dok zauzeća i privatno zemljište nije registrovano.
Ukupno obraslo zemljište zauzima 2.052,60 ha (75,6 %) površine, od toga šume zauzimaju 285,13 ha (13,9 %), a šumske kulture 1.767,47 ha (86,1 %). Na šumsko
zemljište otpada 104,86 ha (3,9 %), na neplodno 109,66 ha (4,0 %), a na zemljište za ostale svrhe 446,26 ha (16,4 %) od ukupne površine gazdinske jedinice.
1.2. Imovinsko pravno stanje
1.2.1. Državni posed
Prema političko - administrativnoj podeli nalazi se na teritoriji gradske političke opštine Palilula – Grad Beograd, a u ataru katastarskih opština: Besni Fok, Komareva
Humka, Kovilovo, Krnjača, Lepušnica i Ovča.
U površinu gazdinske jedinice ušle su sve katastarske parcele koje su državno vlasništvo, a nalaze se u napred navedenim granicama gazdinske jedinice (poglavlje
1.1.2.) ćiji je korisnik J.P. "Srbijašume" – Beograd. U katastru nepokretnosti za odreñen broj katastarskih parcela kao korisnik upisan je PKB iz razloga što
je deobni bilans izmeñu Srbijašuma i PKB u toku i meñusobnih ugovora o korišćenju zemljišta izmeñu ova dva privredna subjekta, JVP Beogradvode
(kanali) i GO Palilula (nekategorisani putevi).
Ukupna površina usklañena je sa katastarskim stanjem i data je u sledećoj tabeli:
Red.broj Katastarska opština
1.
Besni Fok
2.
Komareva Humka
3.
Kovilovo
4.
Krnjača
5.
Lepušnica
6.
Ovča
UKUPNO GJ „RIT“
Površina državnih šuma (ha)
372,7895
736,7276
1.174,3529
147,5776
180,7134
101,2170
2.713,3780
Ukupna površina državnog poseda ove gazdinske jedinice kojom gazduje ŠU "Rit" – Crvenka, iznosi 2.713,38 ha.
1.2.2. Privatni posed
Tuñeg zemljišta (privatni posed) u ovoj gazdinskoj jedinici nije registrovan.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
5
Mihaila Pupina 113
Beograd
1.2.3. Spisak katastarskih parcеla
Rb
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
KO
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
KP
DEO
DEO
DEO
DEO
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
2
7
12
13
53
57
61
62
62
62
340
340
495
496
497
498
959
960
973
976
1003
1003
1035
1135
1137
1138
1139
1203
1340
1341
1351
1352
1353
1397
1398
1399
1400
1401
1402
1403
1404
1405
1406
1407
1408
1409
1410
Kultura
1
2
3
2
3
1
1
3
ŠUMA 2.KLASE
ŠUMA 2.KLASE
ŠUMA 3.KLASE
NjIVA 5.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 2.KLASE
ŠUMA 2.KLASE
ŠUMA 2.KLASE
OBJEKAT VODOPRIVREDE
NjIVA 2.KLASE
ŠUMA 3.KLASE
NjIVA 2.KLASE
ŠUMA 3.KLASE
ŠUMA 3.KLASE
NjIVA 2.KLASE
NjIVA 3.KLASE
ŠUMA 2.KLASE
ŠUMA 2.KLASE
ŠUMA 2.KLASE
NjIVA.2.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 2.KLASE
ŠUMA 3.KLASE
NjIVA 4. I 5.KLASE
ŠUMA 3.KLASE
ŠUMA 3.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 3.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 3.KLASE
NjIVA.2.KLASE
PAŠNjAK 2.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
Državno
Državno
tuñe
22 63 17
17 54 89
8 32 49
19 83 30
31 39
18 68 69
5 61 89
27 18 91
1 32
51 58
4 04 79
45 43
29 81 63
7 57 59
24 78
2 96 49
12 44 73
10 60 45
23 26 89
1 21 23
89 91
1 22 98
99 36
14 68 78
8 53 63
17 98 75
7 40 60
10 79 42
27 30 17
10 21 50
1 79 05
1 28 14
2 58 09
1 01 69
1 10 72
3 33
36 34
30 73
1 11 65
1 41 92
1 39 53
86 50
97 57
86 88
61 14
33 52
71 60
List
nepokkretnosti
646
646
646
646
646
646
646
646
649
646
646
646
646
646
642
642
646
646
646
643
643
643
643
646
642
646
646
646
643
643
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JVP SRBIJAVODE
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
6
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rb
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
KO
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
KP
1411
1412
1413
1414
1415
1416
1417
1418
1419
1420
1421
1423
1424
1425
1426
1427
1428
1429
1430
1431
1432
1433
1434
1435
1436
1437
1438
1439
1440
1441
1442
1443
1444
1445
1446
1447
1448
1449
1450
1451
1452
1453
1454
1455
1456
1457
1458
1459
1460
Kultura
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
Državno
36 49
42 88
18 33
2 08 44
75 11
24 48
1 06 99
15 78
22 36
1 20 50
1 50 60
1 03 15
1 78 84
1 23 76
1 27 56
78 13
32 28
40 86
43 86
60 59
72 40
11 28
76 66
25 52
81 40
29 29
43 66
19 48
86 24
40 35
1 20 64
2 30
10 08
2 15 57
1 28 00
55 13
1 33 44
61 11
56 66
1 64 10
54 85
1 08 92
63 11
62 89
64 84
70 84
19 68
60 04
22 96
Državno
tuñe
List
nepokkretnosti
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
7
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rb
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
145
KO
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
BESNI FOK
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KP
DEO
DEO
DEO
DEO
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
1461
1462
1463
1464
1465
1466
1467
1468
1469
1470
1471
1472
1473
1474
1665
1674
4
5
6
8
9
10
12
12
13
19
21
29
30
31
33
35
41
44
47
65
66
67
72
76
80
85
86
87
90
95
99
101
104
Kultura
1
2
4
3
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
NEKATEGORISANI PUT
NEKATEGORISANI PUT
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1,2.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
ZEMLj. UZ OBJ.
ŠUMA 1.KLASE
ZEMLj. UZ OBJ.
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
Državno
Državno
tuñe
24 88
4 03
36 59
15 31
39 34
34 62
67 99
83 28
53 13
37 00
12 48
1 52 56
88 66
31 72
6 16
3 63
1 27 45
2 35 57
1 59 17
1 60 46
4 06 60
29 52
70 36
1 90 02
17 30 44
89 89 15
7 51 49
39 63 09
91 63 16
43 84 34
1 77 47
1 73 87
25 76
1 23 71
18 25 96
21 45
11 44 97
68 10
5 81 75
41 71
4 96 39
4 00 38
1 11 87
1 36 48
1 80 70
1 60 47
2 14 76
52 65
1 10 34
List
nepokkretnosti
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
646
768
768
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
52
100
52
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
GRAD BEOGRAD
GRAD BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
8
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rb
146
147
148
149
150
151
152
153
154
155
156
157
158
159
160
161
162
163
164
165
166
167
168
169
170
171
172
173
174
175
176
177
178
179
180
181
182
183
184
185
186
187
188
189
190
191
192
193
194
KO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KP
DEO
DEO
DEO
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
107
109
110
111
115
119
122
130
135
141
146
148
149
157
159
164
165
166
168
170
173
174
176
177
179
180
185
186
188
189
190
191
192
193
195
198
199
200
201
202
204
208
211
216
218
236
237
239
242
Kultura
2
1
VETROZAŠTITNA ŠUMA
NjIVA 2, KLASE
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 2.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
TRAFO STANICA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
NjIVA 3. i 5. KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
2 ZGR.,NjIVA 1.I 2. KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
NjIVA 4.KLASE
PUT
EKON.DV: I 8 ZGR.
RIBNjAK
PUT
KANAL
EKON.DV. I 38.ZGR.
ŠUMA 1.KLASE,TRAFO
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
Državno
Državno
tuñe
1 60 10
6 09 04
29 48 85
2 11 92
1 74 43
1 45 67
13 79 13
13 70 66
12 55 12
2 57 72
5 73 65
36 25
82 95
43 02
1 07 22
1 53 04
24
38 19
75 71
70 92
1 33 28
27 35
53 93 17
1 51 52
6 65 23
1 70 72
1 93 50
32 06
2 22 92
2 24 64
12 26 62
3 47 43
34 76
5 00 77
28 94
52 15
44 04
26 84 37
2 04 85
12 13
1 43 61
1 44 97
75 89
48 27
63 86
76 95
69 87
4 68 83
59 23
List
nepokkretnosti
100
426
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
20
100
100
111
20
100
100
100
100
100
100
426
100
20
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
EDB BEOGRAD
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
9
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rb
195
196
197
198
199
200
201
202
203
204
205
206
207
208
209
210
211
212
213
214
215
216
217
218
219
220
221
222
223
224
225
226
227
228
229
230
231
232
233
234
235
236
237
238
239
240
241
242
243
KO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KP
DEO
DEO
DEO
DEO
DEO
DEO
DEO
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
243
246
249
250
253
256
259
262
268
271
296
296
296
297
298
300
301
312
312
313
316
317
319
320
321
323
324
326
329
333
335
336
337
345
346
347
352
355
356
358
361
364
367
368
371
372
375
377
382
Kultura
1
2
3
1
2
1
2
1
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
NjIVA 3.KLASE
NjIVA 3.KLASE
NjIVA 3.KLASE
NjIVA 2.KLASE
ŠUMA 2.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 2.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 2.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 2.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
NjIVA 4.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
NjIVA 4. I 5. KLASE
NjIVA 5. KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
NjIVA 5. KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 2.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
NjIVA 5. KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
Državno
Državno
tuñe
58 42
2 14 33
55 41
66 21
47 91
65 24
4 31 40
1 51 23
1 61 43
1 44 84
5 47 66
4 44 01
2 30 98
2 03 80
48 57 16
45 48
18 36 39
28 65 78
1 65 72
2 48 46
56 30
18 07 05
36 15
71 92
1 73 60
13 45 82
11 18 07
1 83 09
60 26
8 30 88
2 01 44
1 58 36
14 10 81
15 83
7 38 38
82 63
8 74 74
66 36
1 74 78
94 11
1 16 45
92 05
1 02 09
13 83
11 09
37 93
3 38 78
10 05 76
31 49 48
List
nepokkretnosti
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
426
426
426
426
100
100
20
100
100
100
100
100
100
426
100
426
426
100
100
426
100
100
100
100
426
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
10
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rb
244
245
246
247
248
249
250
251
252
253
254
255
256
257
258
259
260
261
262
263
264
265
266
267
268
269
270
271
272
273
274
275
276
277
278
279
280
281
282
283
284
285
286
287
288
289
290
291
292
KO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
KP
384
386
387
388
389
391
402
404
409
414
418
419
421
423
432
433
436
443
477
478
480
480
484
486
486
489
493
493
498
500
500
503
504
519
520
537
537
542
546
547
547
550
550
551
552
554
554
558
582
Kultura
1
2
1
3
1
3
1
3
1
3
1
2
1
3
1
3
1
3
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
EKON.DV.,ZGR. U ŠUM.
EKON.DV: I 4 ZGR.
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
Državno
Državno
tuñe
2 65 21
78 01
31 36 76
4 61 32
22 30 06
5 88 56
1 73 26
65 21
1 02 18
1 00 63
69 94
2 07 01
33 73
1 82 36
8
95 76
39 59
80 99
52 73
58 39
23 99
11 53
26 97
48 00
25 06
21 45
1 00 05
17 86
62 45
11 96
5 48
1 98 77
29 75
91 46
13 99 89
24 68 03
8 12 02
37 81
1 87 16
52 25
1 18 32
45 88
44 44
16 09
10 04
2 35 10
1 02 26
51 16
51 15
List
nepokkretnosti
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
20
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
11
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rb
293
294
295
296
297
298
299
300
301
302
303
304
305
306
307
308
309
310
311
312
313
314
315
316
317
318
319
320
321
322
323
324
325
326
327
328
329
330
331
332
333
334
335
336
337
338
339
340
341
KO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KP
DEO
DEO
DEO
DEO
DEO
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
584
584
587
591
656
658
661
663
664
667
668
670
673
675
676
709
729
730
880
883
920
1092
1128
1129
1138
1139
1188
1189
1190
1215
1251
1251
1251
1251
1251
1251
1260
1260
1309
1315
1316
1328
1329
1261
1330
1338
1341
1344
1346
Kultura
1
3
2
1
2
3
4
5
6
1
2
1
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
PUT
ZGR. U POLj.
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
NjIVA 2.KLASE
NjIVA 2.KLASE
KANAL
KANAL
PUT
PUT
PUT
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
TRAFO STANICA
ZGRADA
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
2. ZGR. I ZEM.UZ OBJEKAT
NjIVA 3.KLASE
NjIVA 3.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
Državno
Državno
tuñe
1 10 60
10 02
2 22 22
51 23
51 41
1 08 42
2 02 50
60
4 00
53 11
37 51
71 10
67 05
70 74
9 61 18
8 62 66
39 86
1 81 34
10 82
45 84
7 50
73 15
55 66
41 00
80 77
89 60
9 89 54
23
96
1 31 14
11 30 79
3 68
31
1 84
3 64
3
1 29 53
20
27 84
2 11 59
2 53 76
21 95 90
14 59
67 30
1 17 38
62 45
77 85
1 17 92
1 14 09
List
nepokkretnosti
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
426
426
103
103
109
109
109
100
100
100
100
100
100
111
418
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
20
20
20
100
100
100
100
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
JVP SRBIJAVODE
JVP SRBIJAVODE
GO PALILULA
GO PALILULA
GO PALILULA
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
EDB BEOGRAD
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
12
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rb
342
343
344
345
346
347
348
349
350
351
352
353
354
355
356
357
358
359
360
361
362
363
364
365
366
367
368
369
370
371
372
373
374
375
376
377
378
379
380
381
382
KO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOVILOVO
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KP
1348
1354
1363
1377
1428
1437
1443
1444
1445
1454
1466
1468
1470
1472
1473
1476
1478
1487
1489
1530
1531
1532
1536
1546
1659
1661
1668
1676
1681
1682
1686
24
4 36 93
2 27 42
2 08 44
54 88
49 72
94 75
48 86
96 29
63 13
81 66
List
nepokkretnosti
100
100
100
100
100
100
100
100
111
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
103
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
EDB BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JVP SRBIJAVODE
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
PAŠNjAK 2. KLASE
55 27 72
1
PK BEOGRAD
Kultura
1
2
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
PARKING
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
TRAFO STANICA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
PUT
VETROZAŠTITNA ŠUMA
ŠUMA 1.KLASE
KANAL
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
Državno
Državno
tuñe
4 13 07
3 99 63
27 89
2 83 88
76 80
6 13 72
1 55 16
2 81 50
16
28 47
28 78
1 24 94
1 77 54
22 89 51
1 10 68
3 48 70
34 37
6 17
1 07 67
2 47 71
10 98
DEO
134
LIVADA 2. KLASE
5 60 97
1
PK BEOGRAD
DEO
141
2 40 30
1
PK BEOGRAD
DEO
142
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
8 37
32
GO PALILULA
DEO
143
NjIVA 3. KLASE
8 71 74
1
PK BEOGRAD
148
ŠUMA 1. KLASE
14 18
1
PK BEOGRAD
149
LIVADA 2. KLASE
2 37 00
1
PK BEOGRAD
166
LIVADA 3. KLASE
23 18 64
1
PK BEOGRAD
217
ŠUMA 1. KLASE
5 13 68
1
PK BEOGRAD
224
ŠUMA 1. KLASE
1 78 00
1
PK BEOGRAD
DEO
DEO
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
13
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rb
383
384
385
386
387
388
389
390
391
392
393
394
395
396
397
398
399
400
401
402
403
404
405
406
407
408
409
KO
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KP
DEO
239
DEO
242
DEO
271
DEO
272
DEO
Kultura
2
Državno
Državno
tuñe
List
nepokkretnosti
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
ŠUMA 1. KLASE
2 07 06
1
PK BEOGRAD
ŠUMA 1. KLASE
7 77 16
1
PK BEOGRAD
NjIVA 3. KLASE
3 16 31
1
PK BEOGRAD
2 66 34
1
PK BEOGRAD
273
ROV
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
21 32
32
GO PALILULA
274
ŠUMA 1. KLASE
6 46 81
1
PK BEOGRAD
1
DEO
277
1
ZEM. UZ ZGR. I DRUGIM OBJ.
2 39 95
1
PK BEOGRAD
DEO
281
1
ŠUMA 1. KLASE
4 12 02
1
PK BEOGRAD
DEO
284
ŠUMA 1. KLASE
3 21 91
1
PK BEOGRAD
286
ŠUMA 1. KLASE
3 74 12
1
PK BEOGRAD
ŠUMA 1. KLASE
1 52 42
1
PK BEOGRAD
DEO
288
DEO
296
NjIVA 3. KLASE
3 54 89
1
PK BEOGRAD
297
ŠUMA 1. KLASE
1 46 47
1
PK BEOGRAD
303
ŠUMA 2. KLASE
7 65 46
1
PK BEOGRAD
318
ŠUMA 1. KLASE
6 66 66
1
PK BEOGRAD
336
ŠUMA 1. KLASE
2 55 96
1
PK BEOGRAD
361
ŠUMA 1. KLASE
2 97 87
1
PK BEOGRAD
DEO
375
NjIVA 3. KLASE
3 26 82
1
PK BEOGRAD
DEO
406
NjIVA 3. KLASE
6 19 58
1
PK BEOGRAD
DEO
411
LIVADA 3. KLASE
27 50 49
1
PK BEOGRAD
412
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
96 11
1
PK BEOGRAD
21 72 98
1
PK BEOGRAD
DEO
1
414
2
NjIVA 4. KLASE
414
3
NjIVA 5. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
23 08
1
PK BEOGRAD
16 58
32
GO PALILULA
2 10 01
1
PK BEOGRAD
1 46
32
GO PALILULA
23 56 16
1
PK BEOGRAD
DEO
416
DEO
417
DEO
418
1
NjIVA 4. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
418
2
LIVADA 4. KLASE
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
14
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rb
410
411
412
413
414
415
416
417
418
419
420
421
422
423
424
425
426
427
428
429
430
431
432
433
434
435
436
KO
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
KP
Kultura
Državno
Državno
tuñe
List
nepokkretnosti
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
418
3
KANAL
18 79
1
PK BEOGRAD
418
4
KANAL
28 07
1
PK BEOGRAD
418
5
KANAL
18 64
1
PK BEOGRAD
15 71 35
1
PK BEOGRAD
11 35
32
GO PALILULA
419
LIVADA 4. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
420
422
1
PAŠNjAK 3. KLASE
4 12 16
1
PK BEOGRAD
422
2
PAŠNjAK 3. KLASE
4 18 39
1
PK BEOGRAD
422
3
PAŠNjAK 3. KLASE
2 99 90
1
PK BEOGRAD
422
4
PAŠNjAK 3. KLASE
54 82
1
PK BEOGRAD
423
1
LIVADA 3. KLASE
5 38 64
1
PK BEOGRAD
423
2
LIVADA 3. KLASE
2 90 91
1
PK BEOGRAD
423
3
LIVADA 3. KLASE
12 31 82
1
PK BEOGRAD
423
4
LIVADA 3. KLASE
7 21 78
1
PK BEOGRAD
423
5
LIVADA 3. KLASE
5 24 49
1
PK BEOGRAD
423
6
LIVADA 3. KLASE
4 44 74
1
PK BEOGRAD
423
7
LIVADA 3. KLASE
4 31 94
1
PK BEOGRAD
423
8
LIVADA 3. KLASE
6 36 34
1
PK BEOGRAD
423
9
KANAL
1 24 83
1
PK BEOGRAD
423
10
KANAL
14 65
1
PK BEOGRAD
423
11
KANAL
16 31
1
PK BEOGRAD
423
12
KANAL
22 29
1
PK BEOGRAD
423
13
KANAL
20 72
1
PK BEOGRAD
423
14
KANAL
20 44
1
PK BEOGRAD
423
15
KANAL
15 82
1
PK BEOGRAD
423
16
KANAL
13 33
1
PK BEOGRAD
424
1
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
11 04
1
PK BEOGRAD
424
2
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
58 18
1
PK BEOGRAD
15
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rb
437
438
439
440
441
442
443
444
445
446
447
448
449
450
451
452
453
454
455
456
457
458
459
460
461
462
463
KO
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KP
Kultura
Državno
Državno
tuñe
List
nepokkretnosti
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
424
3
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
37 39
1
PK BEOGRAD
424
4
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
83 36
1
PK BEOGRAD
LIVADA 4. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
49 30
1
PK BEOGRAD
14 20
32
GO PALILULA
425
426
430
1
LIVADA 3. KLASE
44 31
1
PK BEOGRAD
430
2
LIVADA 3. KLASE
47 32 01
1
PK BEOGRAD
430
3
KANAL
8 87
1
PK BEOGRAD
430
4
KANAL
22 54
1
PK BEOGRAD
3 99 24
1
PK BEOGRAD
10 82 55
1
PK BEOGRAD
58 53
1
PK BEOGRAD
5 67 75
1
PK BEOGRAD
431
DUBOKA BARA
432
LIVADA 3. KLASE
433
KANAL
DEO
437
LIVADA 3. KLASE
DEO
438
NjIVA 3. KLASE
28 86
1
PK BEOGRAD
440
1
NjIVA 5. KLASE
4 16 17
1
PK BEOGRAD
440
2
NjIVA 5. KLASE
3 83 33
1
PK BEOGRAD
440
3
NjIVA 5. KLASE
2 92 99
1
PK BEOGRAD
440
4
KANAL
18 12
1
PK BEOGRAD
440
5
KANAL
11 67
1
PK BEOGRAD
442
1
NjIVA 5. KLASE
9 93 57
1
PK BEOGRAD
442
2
NjIVA 5. KLASE
11 43 30
1
PK BEOGRAD
442
4
KANAL
18 22
1
PK BEOGRAD
DEO
442
5
KANAL
18 62
1
PK BEOGRAD
DEO
443
KANAL
61 76
1
PK BEOGRAD
450
ŠUMA 1. KLASE
8 61 28
1
PK BEOGRAD
ŠUMA 1. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
2 99 77
1
PK BEOGRAD
6 06 69
1
PK BEOGRAD
ŠUMA 1. KLASE
7 82 58
1
PK BEOGRAD
DEO
DEO
465
2
DEO
468
1
DEO
469
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
16
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rb
464
465
466
467
468
469
470
471
472
473
474
475
476
477
478
479
480
481
482
483
484
485
486
487
488
489
490
KO
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KP
Kultura
4 ZGR.,ZEM. UZ ZGR. I DRUGI
OBJć
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
List
nepokkretnosti
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
64 04
1
PK BEOGRAD
4 62
57
GRAD BEOGRAD
8 39
1
PK BEOGRAD
54 47
1
PK BEOGRAD
Državno
Državno
tuñe
DEO
470
DEO
471
DEO
472
DEO
473
5 ZGR.,ZEM. UZ ZGR. I DRUGI
8 ZGR.,ZEMLj. UZ ZGR. I
DRUGI OBJ.
DEO
474
VRT 2. KLASE
1 46 31
1
PK BEOGRAD
DEO
477
3 ZGRADE,LIVADA 3. KLASE
5 62 16
1
PK BEOGRAD
479
NjIVA 3. KLASE
2 20 56
1
PK BEOGRAD
480
ŠUMA 1. KLASE
7 41 68
1
PK BEOGRAD
481
ŠUMA 1. KLASE
5 29 66
1
PK BEOGRAD
484
ŠUMA 1. KLASE
3 00 23
1
PK BEOGRAD
485
ZEMLj. UZ ZGR. I DRUGI OBJ.
4 13 38
1
PK BEOGRAD
486
ŠUMA 1. KLASE
12 06 92
1
PK BEOGRAD
493
ŠUMA 1. KLASE
3 50 14
1
PK BEOGRAD
496
LIVADA 3. KLASE
4 64 18
1
PK BEOGRAD
537
ŠUMA 1. KLASE
6 09 35
1
PK BEOGRAD
DEO
DEO
540
4
STRELIŠTE
1 76 95
1
PK BEOGRAD
540
5
8 87 20
1
PK BEOGRAD
54 86
32
GO PALILULA
542
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
5 95
32
GO PALILULA
543
ŠUMA 1. KLASE
86 07
1
PK BEOGRAD
544
PAŠNjAK 2. KLASE
1 51 98
1
PK BEOGRAD
545
2 43 82
1
PK BEOGRAD
5 92
32
GO PALILULA
547
ŠUMA 1. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
DEO ZGRADE,ŠUMA 1.
KLASE
7 90 22
1
PK BEOGRAD
548
PAŠNjAK 2. KLASE
1 14 06
1
PK BEOGRAD
549
ŠUMA 1. KLASE
1 96 46
1
PK BEOGRAD
550
PAŠNjAK 2. KLASE
6 67 38
1
PK BEOGRAD
541
DEO
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
546
17
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rb
KO
491
Komareva humka
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
492
493
494
495
496
497
498
499
500
501
502
503
504
505
506
507
508
509
510
511
512
513
514
515
516
517
518
KP
DEO
Kultura
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
List
nepokkretnosti
1
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
PK BEOGRAD
ŠUMA 1. KLAS
552
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
1 88 70
1
PK BEOGRAD
24 40
32
GO PALILULA
6 99
32
GO PALILULA
ZGRADA.NjIVA 2. KLASE
6 13 98
1
PK BEOGRAD
ŠUMA 1. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
27 38
1
PK BEOGRAD
1 80
32
GO PALILULA
ŠUMA 1. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
40 46
1
PK BEOGRAD
3 34
32
GO PALILULA
ŠUMA 1. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
1 37 77
1
PK BEOGRAD
9 40
32
GO PALILULA
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
1 17 98
1
PK BEOGRAD
2 86
32
GO PALILULA
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
1 07 41
1
PK BEOGRAD
3 80
32
GO PALILULA
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
1 08 36
1
PK BEOGRAD
2 85
32
GO PALILULA
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
1 11 28
1
PK BEOGRAD
2 85
32
GO PALILULA
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
1 49 02
1
PK BEOGRAD
7 16
32
GO PALILULA
20 14
32
GO PALILULA
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
1 46 27
1
PK BEOGRAD
2 79
32
GO PALILULA
1 08 35
1
PK BEOGRAD
584
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
2 79
32
GO PALILULA
585
586
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
1 06 31
3 72
1
32
PK BEOGRAD
GO PALILULA
562
563
2
564
565
566
567
568
569
570
1
571
572
573
574
575
576
577
578
579
580
581
582
583
1
47 72
Državno
tuñe
551
561
DEO
Državno
18
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rb
519
520
521
522
523
524
525
526
527
528
529
530
531
532
533
534
535
536
537
538
539
540
541
542
543
544
545
KO
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
KP
Kultura
Državno
Državno
tuñe
List
nepokkretnosti
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
OBJ.
587
588
589
1
590
1
591
1
592
593
594
595
596
597
598
599
600
1
601
1
601
2
601
3
602
603
604
605
606
607
1
608
1
609
1
610
611
1
1
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
1 04 95
1
PK BEOGRAD
2 79
32
GO PALILULA
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
1 13 38
1
PK BEOGRAD
19 88
32
GO PALILULA
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
1 18 85
1
PK BEOGRAD
2 84
32
GO PALILULA
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
1 06 92
1
PK BEOGRAD
3 80
32
GO PALILULA
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
1 09 08
1
PK BEOGRAD
2 86
32
GO PALILULA
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
1 10 36
1
PK BEOGRAD
2 86
32
GO PALILULA
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
1 02 38
1
PK BEOGRAD
17 94
32
GO PALILULA
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
89 42
1
PK BEOGRAD
2 79
32
GO PALILULA
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
1 07 48
1
PK BEOGRAD
2 82
32
GO PALILULA
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
1 08 48
1
PK BEOGRAD
3 73
32
GO PALILULA
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
1 07 76
1
PK BEOGRAD
2 88
32
GO PALILULA
ZGRADA.NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
1 25 36
1
PK BEOGRAD
36 60
32
GO PALILULA
2 ZGRADE,NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ŠUMA 1. KLASE
4 16 48
1
PK BEOGRAD
13 49
11 77 59
32
1
GO PALILULA
PK BEOGRAD
19
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rb
546
547
548
549
550
551
552
553
554
555
556
557
558
559
560
561
562
563
564
565
566
567
568
569
570
571
572
KO
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
KP
612
DEO
Kultura
1
Državno
Državno
tuñe
List
nepokkretnosti
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
ŠUMA 1. KLASE
1 43 69
1
PK BEOGRAD
622
NjIVA 2. KLASE
8 35 46
1
PK BEOGRAD
631
LIVADA 4. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
4 71 35
1
PK BEOGRAD
13 09
32
GO PALILULA
11 38
32
GO PALILULA
632
DEO
633
DEO
634
NjIVA 4. KLASE
9 40 23
1
PK BEOGRAD
642
ŠUMA 1. KLASE
1 11 41
1
PK BEOGRAD
DEO
651
29 48 89
1
PK BEOGRAD
DEO
652
1
LIVADA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
8 98
32
GO PALILULA
DEO
652
2
LIVADA 3. KLASE
4 01
1
PK BEOGRAD
653
LIVADA 3. KLASE
50 37 67
1
PK BEOGRAD
656
LIVADA 3. KLASE
4 05 47
1
PK BEOGRAD
657
LIVADA 3. KLASE
7 98 11
1
PK BEOGRAD
DEO
736
KANAL
2 36 76
1
PK BEOGRAD
DEO
758
KANAL
1 63 42
1
PK BEOGRAD
DEO
759
KANAL
61 24
1
PK BEOGRAD
DEO
760
KANAL
3 22 09
1
PK BEOGRAD
761
KANAL
83 87
1
PK BEOGRAD
DEO
762
KANAL
68 94
1
PK BEOGRAD
DEO
770
KANAL
1 43 98
1
PK BEOGRAD
771
KANAL
1 24 25
1
PK BEOGRAD
DEO
772
KANAL
22 89
1
PK BEOGRAD
DEO
773
KANAL
46 35
1
PK BEOGRAD
DEO
777
KANAL
1 04 69
1
PK BEOGRAD
778
KANAL
52 92
1
PK BEOGRAD
KANAL
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
21 28
12 43
1
32
PK BEOGRAD
GO PALILULA
DEO
DEO
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
779
816
1
1
20
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rb
KO
KP
Kultura
List
nepokkretnosti
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
11 66
57
GRAD BEOGRAD
14 34
32
Državno
Državno
tuñe
DEO
821
574
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
KOMAREVA
HUMKA
DEO
823
1
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
575
KRNjAČA
DEO
1031
1
NjIVA 2. KLASE
4 26 98
2187
576
KRNjAČA
DEO
1032
4 OBJEKTA,NjIVA 3. KLASE
4 34 37
1824
577
578
579
580
581
582
583
584
585
586
587
588
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
2 91 79
10 02 47
53 27
34 73
20 82
7 53
2 36 76
20 24 74
4 48 84
6 80 77
78 29
9 35
2012
6312
2160
446
446
446
446
6312
1418
6312
1418
1418
589
573
1033
1034
1034
1034
1034
1034
1034
1035
1036
1037
1037
1037
5
7
8
9
10
11
1
28
1
12
13
ZGRADA,NjIVA 3. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
NjIVA 3. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
KRNjAČA
1038
1
NjIVA 3. KLASE
6 08 01
2188
590
KRNjAČA
1038
2
NjIVA 3. KLASE
25 88
2188
591
592
593
594
595
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
DEO
1039
1039
1039
1039
1055
1
12
13
14
1
39 40
65 71
1 51 67
13
1 93 11
2194
6312
6312
6312
6312
596
597
598
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
DEO
1055
1055
1055
2
6
7
4 56
1 67
22
2164
6312
6312
GO PALILULA
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
599
600
601
602
603
604
605
606
607
608
609
610
611
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
1055
1055
1055
1055
1056
1056
1056
1060
1060
1060
1061
1061
1061
11
12
13
14
1
2
3
1
2
3
2
3
4
PAŠNjAK 2. KLASE
PAŠNjAK 2. KLASE
PAŠNjAK 2. KLASE
PAŠNjAK 2. KLASE
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
NjIVA 3. KLASE
NjIVA 3. KLASE
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
NjIVA 3. KLASE
NjIVA 3. KLASE
NjIVA 3. KLASE
2 ZGRADE,NjIVA 3. KLASE
ZGRADA,NjIVA 3. KLASE
NjIVA 3. KLASE
NjIVA 4. KLASE
NjIVA 4. KLASE
NjIVA 4. KLASE
NjIVA 3. KLASE
NjIVA 3. KLASE
NjIVA 3. KLASE
GO PALILULA
KOM-PARK ISTOK I
ABS-PROP.
PK BEOGRAD I KIRKASURI I 2.PRIV.LICA
PK BEOGRAD I KIRKASURI
PK BEOGRAD
GO PALILULA
GO PALILULA
GO PALILULA
GO PALILULA
GO PALILULA
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD I ABSPROP.
PK BEOGRAD I ABSPROP.
PK BEOGRAD,AVSPROP.,KOM-PARK
ISTOK I M.BOŽOVIĆ
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
17
39
5 06
54
55 80
50 26
7
3 86 52
6 64 16
2 21 31
54 06
2 37 78
5 32
6312
6312
6312
6312
2160
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
GO PALILULA
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
DEO
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
21
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rb
KO
612
613
614
615
616
617
618
619
620
621
622
623
624
625
626
627
628
629
630
631
632
633
634
635
636
637
638
639
640
641
642
643
644
645
646
647
648
649
650
651
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
652
653
654
655
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
656
KRNjAČA
657
KRNjAČA
KP
DEO
DEO
DEO
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
Kultura
1061
1061
1061
1062
1062
1063
1063
1064
1065
1066
1067
1067
1068
1069
1069
1070
1070
1070
1071
1071
1071
1072
1073
1074
1074
1074
1075
1075
1075
1076
1077
1078
1085
1091
1094
1095
1095
1095
1096
1096
5
7
10
2
4
1
4
1
1
1
2
4
1097
1098
1100
1100
1
1101
1
1102
2
4
1
2
5
2
3
4
2
3
4
1
6
8
1
1
1
2
1
3
1
3
4
1
2
1
2
NjIVA 3. KLASE
NjIVA 3. KLASE
NjIVA 3. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
NjIVA 3. KLASE
NjIVA 3. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
NjIVA 3. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
PAŠNjAK 2. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
NjIVA 3. KLASE
NjIVA 3. KLASE
NjIVA 3. KLASE
PAŠNjAK 2. KLASE
PAŠNjAK 2. KLASE
PAŠNjAK 2. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
KANAL
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
TRSTIK-MOČVARA 1. KLASE
PAŠNjAK 2. KLASE
KANAL
KANAL
KANAL
KANAL
KANAL
KANAL
KANAL
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
KANAL
KANAL
KANAL
OST.VEŠ.STVORENO
NEPL.ZEMLj.
ZGR.,OST.VEŠT STVORENO
NPL.ZEM.
List
nepokkretnosti
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
2160
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
2160
1765
2160
2160
2160
2160
2160
1765
1765
6196
6196
6196
6196
6196
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
GO PALILULA
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
GO PALILULA
JVP SRBIJAVODE
GO PALILULA
GO PALILULA
GO PALILULA
GO PALILULA
GO PALILULA
JVP SRBIJAVODE
JVP SRBIJAVODE
JVP SRBIJAVODE
JVP SRBIJAVODE
JVP SRBIJAVODE
JVP SRBIJAVODE
JVP SRBIJAVODE
5 09
15 65
12 01
95
6312
1765
1765
1765
4 13
2192
8 63
2011
PK BEOGRAD
JVP SRBIJAVODE
JVP SRBIJAVODE
JVP SRBIJAVODE
KOM-PARK ISTOK I
ABS-PROP.
PK BEOGRAD I KIRKASURI
Državno
7 64 58
2 69
1 88
1 10 11
74
84 23
5 12
1 11 41
4 86 66
25 34
3 50 61
2 46
60 14
1 63 39
1 76
87 59
2 54 03
3 73
1 38 05
7 97
43
4 68
25 17
88 35
54 06
1 01
9 34 30
79 96
40 17
3 22 06
1 20 37
54 71
24 83
1 74 89
18 36
13 50
27 15
12
11 60
10 51
Državno
tuñe
22
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rb
KO
KP
658
KRNjAČA
1103
2
659
KRNjAČA
1106
1
660
KRNjAČA
1106
4
661
KRNjAČA
1106
5
662
KRNjAČA
1106
6
663
KRNjAČA
1107
1
664
KRNjAČA
1107
2
665
KRNjAČA
1107
4
666
KRNjAČA
1108
1
667
KRNjAČA
1108
2
668
KRNjAČA
DEO
1108
3
669
KRNjAČA
DEO
1110
4
670
KRNjAČA
1111
2
671
KRNjAČA
1111
4
672
KRNjAČA
1112
4
673
674
675
676
677
678
679
680
681
682
683
684
685
686
687
688
689
690
691
692
693
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
KRNjAČA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
1112
1113
1113
1113
1114
1114
1115
1115
1116
1117
1118
1119
1119
1119
1119
1119
122
123
124
135
763
5
1
2
3
1
2
1
2
DEO
DEO
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
Kultura
1
2
3
4
5
11
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
ZEM. POD ZGR. I DRUGIM
OBJ.
LIVADA 2. KLASE
LIVADA 2. KLASE
LIVADA 2. KLASE
NjIVA 3. KLASE
NjIVA 3. KLASE
NjIVA 3. KLASE
NjIVA 3. KLASE
PAŠNjAK 2. KLASE
NjIVA 3. KLASE
NjIVA 3. KLASE
NjIVA 2. KLASE
NjIVA 2. KLASE
NjIVA 2. KLASE
NjIVA 2. KLASE
NjIVA 2. KLASE
NjIVA 2.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
NjIVA 3.KLASE
NASIP
NjIVA 3.KLASE
Državno
tuñe
List
nepokkretnosti
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
28 98
6312
PK BEOGRAD
3 95
6312
PK BEOGRAD
6 48
639
GO PALILULA
6 38
639
GO PALILULA
30 25
6312
PK BEOGRAD
3 75
6312
PK BEOGRAD
11 19
6312
PK BEOGRAD
6
6312
PK BEOGRAD
1 09
6312
PK BEOGRAD
19 90
6312
PK BEOGRAD
90
6312
PK BEOGRAD
27
6312
PK BEOGRAD
17 01
6312
PK BEOGRAD
7
6312
PK BEOGRAD
5 96
2164
GO PALILULA
10 66
4 70 27
19 69
47
9 98
6 52
1 05
15 76
14 02
44 01
42 40
63 10
4 06 31
1 89 06
76 38
14 17
17 14
36 95 43
28 37
2164
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
6312
192
192
192
194
192
GO PALILULA
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JVP SRBIJAVODE
JP SRBIJAŠUME
Državno
3 20 09
2 59 92
23
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rb
694
695
696
697
698
699
700
701
702
703
704
705
706
707
708
709
710
711
712
713
714
715
716
717
718
719
720
721
722
723
724
725
726
727
728
729
730
731
732
733
734
735
736
737
738
739
740
741
742
KO
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
LEPUŠNICA
OVČA
OVČA
OVČA
OVČA
OVČA
OVČA
OVČA
OVČA
OVČA
KP
DEO
DEO
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
800
801
802
887
922
923
924
925
927
928
931
932
933
934
935
936
937
938
939
940
941
942
943
944
945
946
947
948
949
950
951
952
953
954
955
956
957
958
959
960
1431
1432
1435
1451
1460
1466
1467
1710
4408
Kultura
NjIVA 3.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
NASIP
ŠUMA 1.KLASE
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
VETROZAŠTITNA ŠUMA
NjIVA 4.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
NjIVA 3.KLASE
ŠUMA 2.KLASE
NjIVA 5.KLASE,ST.ZGRADA
NjIVA 4.KLASE
NjIVA 5.KLASE
ŠUMA 1.KLASE
Državno
Državno
tuñe
1 44 89
22 38 94
6 70 68
65 72 92
2 08 08
13 21
2 04 64
89 14
36 37
56 83
2 97 61
2 88 08
43 44
40 71
5 13
3 04 16
3 08 67
50 50
86 78
57 35
52 65
59 30
19 63
2 27 36
2 25 14
2 30 10
48 16
47 20
2 04 70
45 78
46 49
2 04 69
44 94
1 87 11
8 34
44 38
50 17
1 96 95
53 76
35 61
15 74 09
7 95 42
7 28 60
5 45 30
8 08 53
2 44 91
2 33 45
27 90 47
63 95
List
nepokkretnosti
192
192
194
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
192
879
879
879
879
879
879
879
82
879
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JVP SRBIJAVODE
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
JP SRBIJAŠUME
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
GO PALILULA
PK BEOGRAD
24
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rb
743
744
745
746
747
748
749
750
751
752
753
754
755
756
757
KO
OVČA
OVČA
OVČA
OVČA
OVČA
OVČA
OVČA
OVČA
OVČA
OVČA
OVČA
OVČA
OVČA
OVČA
OVČA
KP
DEO
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
4925
4926
4926
4926
4927
4927
4927
4928
4928
4928
4929
4930
4931
4931
4931
Kultura
1
2
3
1
2
3
1
2
3
1
2
3
VRT 2. KLASE
NEKATEGORISANI PUT
NEKATEGORISANI PUT
NEKATEGORISANI PUT
VRT 2. KLASE
VRT 2. KLASE
VRT 2. KLASE
KANAL
KANAL
KANAL
NASIP
NASIP
NjIVA 3.KLASE
VRT 4. KLASE
VRT 4. KLASE
Državno
3 06 18
11 67
1 45
34 75
3 84 62
32 75
4 90 75
7 52
2 68
36 08
29 23
14 94
7 71 20
37 51
1 75 68
Državno
tuñe
List
nepokkretnosti
879
1691
1691
1691
879
879
879
1692
1692
1692
1692
1692
879
879
879
Korisnik uknjižen u
katastru nepokretnosti
PK BEOGRAD
GO PALILULA
GO PALILULA
GO PALILULA
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
JVP SRBIJAVODE
JVP SRBIJAVODE
JVP SRBIJAVODE
JVP SRBIJAVODE
JVP SRBIJAVODE
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
PK BEOGRAD
25
Mihaila Pupina 113
Beograd
2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA
2.1. Reljef i geomorfološke karakteristike
U orografskom pogledu kompleks pretstavlja ravan sa blagim depresijama koje se valovito smenjuju. Izgled terena je delimično promenjen pod uticajem čoveka.
Nadmorska visina varira od 71m do 74 m.
2.2. Geološka podloga i tipovi zemljišta
Gazdinska jedinica se prostire na krajnjem jugu Panonske nizije. Na prostoru Panonske nizije u evoluciji zemljine kore nekada su postojale planine sastavljene od
starih kristalnih škriljaca, mermera i granita. Sleganjem duž velikih pukotina nastala je Panonska nizija koja je dug period bila pod morem. Krajem srednjeg
veka zemljine istorije more se povuklo , a kopno postoji sve do kenozoika. U kenozoiku dolazi do ponovnog spuštanja Panonske nizije i nastanka mora. U
kvartalu dolazi do postupnog oticanja Panonskog mora Dunavom. U deluvijumom dolazi do stvaranja lesa i postupnog isušivanja bara i močvara. Aluvijum u
središtu nizije biva pokriven glinom močvarnog porekla dok na periferiji eolskom erozijom nastaju peskovita ilovača i peščane dine. Aluvijalni i deluvijalni
nanosi se talože na tercijernu glinu i čine geološku podlogu.
Taloženjem aluvijalnih i deluvijalnih nanosa peska na tercijalne gline nastali su razni tipovi zemljišta: aluvijum i ritske crnice.
Najzastupljenija su aluvijalna zemljišta koja zahvataju središnji deo Pančevačkog rita i deo uz nasip pored Dunava (aluvijum bezkarbonatni ilovasti na ritskoj crnici,
aluvijum karbonatni glinoviti na ritskoj crnici, aluvijum karbonatni ilovasti, aluvujum karbonatni glinoviti zabaren i aluvijum karbonatni ilovasti dubok na
ritskoj crnici). Aluvijalna zemljišta su zemljišta dobrih hidromorfoloških osobina sastavljenih od materijala mineralnog i organskog porekla, pa spadaju u
zemljišta pogodna za uzgoj intenzivnih zasada. U nastanku i formiranju aluvijalnih zemljišta presudan uticaj imaju plavne vode reka. Karakteristika ovih
zemljišta je heterogena morfologija kao posledica uslova taloženja. U sebi ova zemljišta najviše sadrže čestica peska 50-93 %, učešće gline kreće se 20-50 %,
humusa sadrže 2-2,2 %, ph vrednost se kreće u granicama 7,5-8,5 , tako da je zemljište slabe bazne reakcije.
Prema dr Milivoju Širiću ritske crnice pripadaju A-C tipu. U zavisnosti od prisustva karbonata ova zemljišta se dele na dva jasna podtipa bezkarbonatne i karbonatne
ritske crnice. Karbonatna ritska crnica je znatno plodnija od bezkarbonatne. Visoki sadržaj krečnjaka ubrzava mineralizaciju organskih materija i stabilizuje
stvaranje humusa, čuvajući ga od ispiranja. Time je omogućena velika količina Ca jona koja je značajna u ishrani šumskog drveća. Posredno karbonat utiče
na stvaranje povoljne strukture ritskih crnica. Ritske crnice su nastale plavljenjem reka u rečnim dolinama. Proces plavljenja na području Pančevačkog rita je
zaustavljen izgradnjom odbrambenog nasipa . Prema dr. Širiću ova zemljišta su prirodna staništa lužnjakovih poplavnih šuma , a istovremeno to su
prvoklasna zemljišta za plantažno gajenje topola, jer daju ne samo velik prinos drvne mase , već i dobar kvalitet drveta. Vrednost ovih zemljišta ne zavisi
samo od njegovih hemijskih i fizičkih svojstava, već i od stanja i osobina podzemnih voda; na prvom mestu od njene snabdevenosti kiseonikom. U
Pančevakom ritu su iskopani mnogi kanali za odvodnjavanje koji utiču na nivo podzemnih voda, a intezivna poljoprivredna proizvodnja PKB-a na kvalitet
podzemnih voda. Karbonatne ritske crnice su slabo alkalne, dok su beskarbonatne neutralne. Sadržaj humusa, u peskovitim crnicama iznosi 3,5-5%, a u
glinovitim 5-8%. Humus sa dubinom opada postupno. Sadržaj azota je visok (0,20-0,30%), ali je on u dosta inertnom organskom obliku
2.3. Hidrografske karakteristike
Područje Pančevačkog rita je izuzetno bogato vodom jer se nalazi izmeñu tri reke, Dunav ,Tamiš i Karaš, izmeñu kojih su izgrañeni kanali za navodnjavanje, a to su:
Kanal Sibnica, Sebeš, Vizelj, Dunavac u Crvenki, Zatoka, Kišvara, Dunavac u Uzdinskom ritu i Karaš. Svi kanali su vezani preko crpnih stanica sa kubicima
(materijalnim rovovima) i iz njih crpe, ili u njih pumpaju vodu.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
26
Mihaila Pupina 113
Beograd
2.4. Klimatski uslovi
Ovo područje se odlikuje umereno-kontinentalnom klimom. Reon je pod uticajem Sredozemnog mora i Atlantskog okeana, a podreon je pod uticajem hladnog
kontinentalnog vazduha iz severnih i severoistočnih delova Evrope.
Klima je jedan od najznačajnijih faktora za formiranje biljnih zajednica.
Opšte osobine klime za Beograd su:
−
−
−
−
−
−
Srednja maksimalna temperatura u tri letnja meseca je veća od 20°C,
Srednje trajanje perioda bez mraza je 303 dana,
Trajanje sunčevog sjaja je 2025 časova, što ima veliki značaj,
Broj dana sa maksimalnom temperaturom preko 30°C je 25 dana, ponekad temperatura dostiže 40-42°C,
Srednja godišnja količina padavina iznosi 684 mm, godišnje doba sa najvećom količinom padavina je proleće i leto, dok je zima sa najmanje padavina,
Značajna karakteristika ovog reona je prodor hladnog, suvog i jakog vetra sa jugoistoka i istoka poznatog po nazivu košava.
Temperatura
Temperatura vazduha je jedan od važnijih klimatskih faktora od koje zavisi opstanak živog sveta u jednom kraju. Za opstanak šumskih vrsta potrebne su minimalne
količine toplote, bez kojih se prekidaju fiziološke funkcije biljaka. Za život biljaka u toku vegetacije veoma važnu ulogu ima pojava poznih prolećnih i ranih
jesenjih mrazeva.
Средња месечна и средња годишња temperatura
I
II
0,4
2,8
Srednja godišnja
temperatura
11,9
III
7,2
IV
12,4
V
17,2
Godišnja amplituda
21,4
Srednja godišnja
temperatura °C
11,9
Srednje mesečne temperature °C
VI
VII
VIII
20,1
21,8
21,4
Apsolutna temperatura
maksimum
minimum
40,2
-21,0
IX
17,7
21,4
XI
7,0
XII
2,3
Apsolutna godišnja amplituda
61,2
Apsolutna temperatura °C
maksimum
minimum
40,2
-21,0
Godišnja amplituda °C
X
12,7
Apsolutna godišnja amplituda °C
61,2
Apsolutna minimalna temperatura vazduha se javlja najčešće u januaru i dolazi do -21,0°C.
prvog u
jesen
13 XI
Srednji dat. Mraza
poslednjeg
u proleće
29 III
Srednja dužina
bezmraznog perioda
229
Srednji br. Dana
T max>30,0°C
34,3
Srednji broj dana
led. T mah
<0,0°C
22,0
mraz. T min
<0,0°C
70,7
sa jak. mraz.
<-10,0°C
7,9
Srednje trajanje perioda sa temperat. > 5,0°C
završetak
trejanje u danima
29 XI
266
početak
8 III
Srednje mesečne temperature pokazuju pravilnost u kretanju sa minimumom u januaru, a maksimumom u julu.
Godišnje kolebanje temperature je veliko i dostiže u ekstremnim slučajevima 61,2°C. Zime su po pravilu oštre i promenljive. Rani mrazevi se javljaju u novembru, a
kasni mrazevi krajem marta što ne bi trebalo da ima negativne posledice na vegetaciju.
Padavine
Srednje mesečne i godišnje sume padavina
I
49.3
II
44.4
III
49.5
IV
58.8
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
V
70.7
VI
90.4
VII
66.5
VIII
51.2
IX
51.4
X
40.3
XI
54.3
XII
57.5
Godišnja suma padavina
684.3
27
Mihaila Pupina 113
Beograd
Na osnovu meteoroloških podataka minimum padavina ima februar i oktobar, a maksimum u maju i junu, dok u toku vegetacionog perioda (mart-septembar) padne
438 mm što iznosi 60 % od godišnje količine padavina. Leti kiše najčešće padaju u popodnevnim časovima od 16-21 čas, a u proleće od 15-17 časova.
Padavine u vidu grada se najčešće javljaju u maju i junu, ali se mogu javiti u periodu april-septembar.
Snežni pokrivač je veoma promenljiv iz godine u godinu kako u pogledu debljine tako i dužine trajanja. Maksimalna debljina snega varira od 5-70cm, a dužina
trajanja od 2-66 dana.
Vetar
Za Beograd su karekteristična tri vetra, koja se po pravilu javljaju u različito doba godine.
Košava-jugoistočni vetar, preovlañuje zimi, u prolećnim i jesenjim mesecima. On je najčešće suv i hladan vetar, obično duva sa jakim udarima i dostiže brzinu od 1840 km/h. Na mahove duva olujnom brzinom sa udarima od 90-115 km/h. Naročito je nepogodan u vegetacionom periodu kada intezivno dovodi do isušivanja
zemljišta.
Zapadni i severnozapadni vetar pretežno se javlja leti, po jačini je znatno slabiji od košave, ali takoñe dovodi do isušivanja zemljišta.
2.5. Opšte karakteristike šumskih ekosistema
Svi tipovi šuma Srbije u prvom stepenu sistematizacije, ulaze u odreñene krupne jedinice - komplekse (pojaseve), koji su izdiferencirani pod uticaje tri osnovna
(bitna) faktora za život šumske vegetacije: temperatura, vlaga i nadmorska visina.
Kompleksi šuma se dalje, svaki pojedinačno, raščlanjuju na cenološke grupe. Ovaj drugi stepen sistematizacije ima kao bazu dosadašnja saznanja o vegetaciji i
zemljištu u svakoj od cenoloških grupa.
Treći stepen sistematizacije predstavlja pojedine biljne zajednice, najčešće ranga asocijacije, okarakterisane zemljištima na kojima se javljaju. Ove ekološke celine
predstavljaju grupu ekoloških jedinica koje su meñusobno, manje - više, identične po sastavu glavne ili glavnih vrsta drveća, a različite po zemljištu.
Za ovu gazdinsku jedinicu izdvojen je jedan kompleks (pojas) šumske vegetacije i to:
1.
Kompleks (1) aluvijalno-higrofilnih tipova šuma
Kompleksi (pojasevi) dalje se raščlanjuju na cenoekološke grupe tipova šuma, na osnovu saznanja o vegetaciji i zemljištu. Prema navedenom kriterijumu za ovu
gazdinsku jedinicu izdvojene su sledeće cenoekološke grupe tipova šuma:
1.1. (14) Šuma bele vrbe i topola (Salicion albae) na nerazvijenim semi-glejnim zemljištima,
1.2. (15) Tipovi šuma lužnjaka i jove (Alno- Quercion roboris) na semiglejnim i nekim automorfnim zemljištima
Cenoekološke grupe tipova šuma dalje se raščlanjuju na grupe ekoloških jedinica, koje predstavljaju pojedine biljne zajednice, najčešće ranga asocijacije
okarakterisane zemljištima na kojima se javljaju. U ovoj gazdinskoj jedinici izdvojene su sledeće grupe ekoloških jedinica:
1.1.1. (141) Šuma bele vrbe (Salicion albae) na vlažnim recentnim aluvijalnim nanosima i glejnim zemljištima,
1.1.2. (145) Šuma bele i crne topole (Populetum albo-nigrae) na mozaiku razlicitih aluvijalnih zemljišta,
1.2.1. (151) Šuma lužnjaka (Genisto elatae - Quercetum roboris) na semiglejnim zemljištima i na njihovim posmedjenim, lesiviranim, pseudooglejenim i
oglejenim varijantama
Stanišni uslovi i položaj uslovili su da u gazdinskoj jedinici najzastupljenije vrste budu euro-američke topole koje su zastupljene skoro 90% . Pored plantaža topola tu
su od mekih lišćara bela vrba , bela i crna topola i krupnolisna lipa . U spratu žbunja i prizemne flore takoñe se javlja veći broj vrsta, pretežno higrofilnih i
mezofilnih: Frangula alnus, Cornus sangvinea, Crataegus monogyna, Crataegus nigra, Viburnum opulus, Rubus caesius, Genista tinctoria, Aegopodium
podagraria, Circaea lutetiana, Carex divulsa i dr. U negovanim pantažama topola najzastupljenija je Amorpha fruticosa (bagremac).
Od tvrdih lišćara najzastupljeniji su hrast lužnjak, američki jasen, bagerem, javori, kao i ostali tvrdi lišćari koji se mogu sresti u lužnjakovim šumama. U spratu žbunja
pored navedenih vrsta pojavljuju se i nešto kserofitniji Euphorbia polustris,Valerijana oficinalis.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
28
Mihaila Pupina 113
Beograd
3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE
3.1. Opšte privredne karakteristike
Gazdinska jedinica "Rit" se nalazi na teritoriji opštine Palilula.
Pregled ukupne površine i broja stanovnika opštine, kao i uporedni prikaz poljoprivrednog zemljišta, ukupno obraslo šumom i ostalog zemljišta.
Opština
PALILULA
površina
km2
451
stanovništvo
br.
165539
Ukupno obraslo šumom
ha
3091
Poljoprivredno i drugo zemljište
ha
30217
Podaci uzeti iz statističkog godišnjaka za 2009 godine.
Iz statističkih podataka može se sagledati da je ukupno obraslo šumom u opštini ( %, što je daleko ispod proseka Srbije. U odnosu na broj stanovnika šumovitost
iznosi 0,019 ha po stanovniku.
Prikaz zaposlenih po delatnostima:
Opština
Ukupno
Poljoprivreda,
šumarstvi i
vodoprivreda
Ribarstvo
Vañenje ruda I
kamena
Prerañivačka
industrija
Proizvodnja
električne energije,
gasa i vode
Grañevinarstvo
Palilula
45192
2659
13
15
9291
460
3644
Opština
Ugostiteljstvo
Saobraćaj, skladišta i
veze
Finansijsko
posredovanje
Poslovi nekretnina i
iznajmljivanje
Državna uprava i
socijalno osiguranje
Obrazovanje
Zdravstvo i
socijalni rad
Palilula
465
6276
2080
2215
342
3836
2346
Opština
Društvene i lične delatnosti
Trgovina
Palilula
4284
7270
Podaci o strukturi zaposlenih ukazuje u kom pravcu se razvija opština Palilula.
Opština
Posečena drvna masa
Površina obrasla
šumom
Ukupno m3
Palilula
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
ha
lišćara
3091
51777
četinara
Tehničko drvo m3
lišćara
četinara
29
Mihaila Pupina 113
Beograd
Statistički podaci nam ukazuju na relativno skromni godišnji etat, koji ne može da zadovolji ni lokalne potrebe opštine.
Indikatori
Investicije u nova osnovna sredstva u hiljadama RSD
Investicije po stanovniku u hiljadama RSD
Palilula
4302653
26
Broj zaposlenih
45192
Nezaposlena lica
10495
Nove investicije u opštini sigurno da će povećati potrebu za različitim delatnostima i smanjiti relativno veliki broj nezaposlenih.
3.2. Organizacija i materijalna opremljenost šumskog gazdinstva
Gazdinskom jedinicom ″Rit″ prema organizacionoj podeljenosti JP "Srbijašume", gazduje ŠG Beograd, u sklopu Posavsko-Podunavskog šumskog područja. Deo
državnih šuma, šumskog područja, koje se prostire uz levu obalu reke Dunav , desne obale reke Tamiš i desne obale kanala Karaš, pokriva i gazduje šumska
uprava ″Rit″.
U sklopu ŠU ″Rit″ nalaze se tri gazdinske jedinice, a to su ″Dunav″, ″Rit″ i ″Tamiš″. Broj gazdinskih jedinica i položaj i veličina uslovili su formiranje tri revira i pet
reona. Pored šuma i šumskog zemljišta, ŠU gazduje i sa rasadnikom površine 25 ha za proizvodnju sadnica euroameričke topole. Prosečna proizvodnja
iznosi 150.000 komada sadnica, što zadovoljava potrebe gazdinstva.
ŠU ″Rit″ gazduje i sa lovištem ukupne površine 8263 ha sa fazanerijom kapaciteta 120.000 jaja i 60.000 pilića starosti šest nedelja.
Obim poslova na gajenju i korišćenju šuma, rasadnička proizvodnja, lovni и риболовни turizam , uslovili su potrebu za angažovanjem sedam inžinjera šumarske
struke, jednog zaposlenog инжињера poljoprivrede, тринест šumarskih tehničara, dva šumara, dva lovočuvara i pet ribočuvara, kao i dvadeset sedam
kvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika raznih struka.
Obim poslova takoñe je uslovio potrebu za mehanizacijom neophodnom da bi se minimum potrebnih poslova mogao da obavlja.
Od mehanizacije šumska uprava poseduje:
TG-120K- BULDOZER--------------------------------------------KOM 1
UTOVARIVAČ----------------------------------------------------- KOM 1
RDF- 81- FORVARDER-------------------------------------------KOM 1
TRAKTOR TORPEDO 760 G-------------------------------------KOM 2
TRAKTOR MTZ 82,1 ----------------------------------------------KOM 1
TRAKTOR MTZ 820 E---------------------------------------------KOM 8
TRAKTOR MTZ 1221----------------------------------------------KOM 1
TRAKTOR IMT 577------------------------------------------------ KOM 1
BELORUS MTZ820-------------------------------------------------KOM 5
TIFON ЗА NAVODNJAVANJE SA AGREGATOM-------- KOM 1
Treba napomenuti da je deo mehanizacije dosta star i da treba stalno vršiti njeno obnavljanje.
Od putničkih automobila ŠU poseduje četiri Lade NIVE, jedan UAZ i GAZ, jedna RIVA, jedan mini autobus GAZ i jedan MITSUBISHI.
Od objekata na području uprave, nalazi se upravna zgrada šumske uprave „Rit“ sa pratećim objektima za mehanizaciju u naselju Crvenka i fazanerija sa pratećim
objektima blizu naselja Padinska Skela.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
30
Mihaila Pupina 113
Beograd
3.3. Otvorenost šumskih kompleksa saobraćajnica (sploljašnja i unutrašnja)
Spoljna otvorenost gazdinske jedinice je izuzetno dobra jer kroz Pančevački rit prolaze regionalni putevi Beograd – Zrenjanini, Beograd-Vršac. Putevi kroz naselja i
ekonomiju PKB-a (Crvenka, Padinska skela, Kišvara, Kovilovo, Besni Fok, Udbina rampa, Glogoljski rit, Dunavac, Jabučki rit, Sibnica), povezane su sa
regionalnim putevima.
Spoljna otvorenost gazdinske jedinice iznosi 89 km.
Unutrašnja otvorenost iznosi 31 km.
Ukupna otvorenost gazdinske jedinice iznosi 120 km.
Otvorenost gazdinske jedinici na 1000ha iznosi 42km.
3.4. Dosadašnji zahtev prema šumama gazdinske jedinice i dosadašnji način
korišćenja šumskih resursa
Dosadašnji način korišćenja vršio se u skladu sa Zakonom o šumama, prema kojima šume imaju prvenstveno proizvodnu-zaštitnu ulogu pritom ne zanemarujući i
ostale funkcije šuma.
3.5. Mogućnost plasmana šumskih proizvoda
Sam položaj, blizina grada i procentualno mala šumovitost Beograda odredila je veliku potrebu za drvetom različitih sortimenata. Šumsko gazdinstvo ∀Beograd∀ već
godinama ima stalne kupce koji kupuju robu odnosno trupce iz gazdinske jedinice ∀Rit∀, a to su: “Osetija doo, “Nova Šumadija” doo, “Amalažerka” doo,
“Ni-Ba” doo, “Strugara Uroš”.
Takoñe nije problem plasmana ogrevnog drveta jer postoji stalna potražnja lokalnog stanovništva.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
31
Mihaila Pupina 113
Beograd
4.0. FUNKCIJE ŠUMA
4.1. Osnovne postavke i kriterijumi pri prostorno - fukcionalnom reoniranju šuma i
šumskih staništa
Zbog brojnih koristi za društvo u celini, šume i šumsko zemljište su po Zakonu o šumama "dobro od opšteg interesa", pa je prema tome gazdovanje šumama i
šumskim područjima složen i odgovoran društveni zadatak.
Sve funkcije šuma, uslovno se prema značaju (M. Medarević, 1991) mogu svrstati u tri grupe:
1.
2.
3.
Ekološke (zaštitne) funkcije
Proizvodne funkcije
Socijalne funkcije
Ekološke funkcije podrazumevaju zaštitne, hidrološke, klimatske, higijensko-zdravstvene i druge funkcije.
Proizvodne funkcije šuma predstavljene su proizvodnjom drveta (tehničkog i prostornog), divljači (krupne i sitne), šumskog semena i ostalih proizvoda šuma (lekovito
bilje, pečurke, šumski plodovi, smola i dr.), kao i proizvodnja kiseonika posebno specifične i vrlo značajne funkcije šuma.
U socijalne funkcije šuma ubrajamo: turističko-rekreativne, obrazovne, naučno-istraživačke, odbrambene i druge funkcije.
U svakoj šumi ili njenom delu istovremeno se ostvaruje više funkcija šuma koje se vremenski i prostorno prepliću i svaki od njih ima manji značaj za širu društvenu
zajednicu. Sve ove funkcije šuma potrebno je uvažiti i meñusobno uskladiti kako bi se ostvario maksimalan ekološki i ekonomski efekat za širu društvenu
zajednicu.
Postupak pri prostorno-funkcionalnom reoniranju šuma, pri čemu usvajamo princip polifunkcionalnosti, polazi od utvrñivanja prioritetne (najznačajnije) funkcije
šume. Utvrñivanje prioritetne funkcije (osnovne namene) u osnovi polazi od:
1.
Usvajanja unapred utvrñenih zakonskih rešenja, kojima je namena šuma ili pojedinačnih njenih delova već utvrñena, a u skladu s tim i prioritetna
funkcija i cilj gazdovanja njome uslovljen.
2. Da se na osnovu poznatih kriterijuma izvrši utvrñivanje prioritetne funkcije šuma, odnosno da se izvrši pojedinačno vrednovanje šuma ili njenih delova
vezanih za svaku konkretnu funkciju, a da se u fazi integralne analize polifunkcijalnog karaktera utvrdi prioritetna funkcija.
Nakon utvrñivanja prioritetne funkcije potrebno je ostale funkcije usaglasiti i razrešiti meñusobne konflikte. Ovo podrazumeva utvrñivanje meñusobnog odnosa
pojedinih funkcija prema prioritetnoj funkciji šuma, odnosno u kojoj meri se mogu ostvariti pored prioritetne funkcije, i druge funkcije šuma.
Odnos pojedinih funkcija prema prioritetnoj funkciji može biti sledeći:
1.
2.
3.
Da su pojedine funkcije šuma spojive sa prioritetnom funkcijom, odnosno da se sa istim funkcionalnim zahtevima u potpunosti ostvaruju i druge funkcije
šuma i tada možemo govoriti o prioritetnim funkcijama šuma.
Da se pojedine funkcije šuma nalaze u izvesnom konfliktu sa prioritetnom funkcijom ili da za svoje ostvarenje zahtevaju drugačije funkcionalne zahteve,
tako da se ne ostvaruju u potpunosti, ali ih je potrebno planirati u onoj meri u kojoj ne ugrožavaju prioritetnu funkciju i u tom smislu predstavljaju
dopunske funkcije šuma.
Da su pojedine funkcije šuma toliko suprotne prioritetnoj funkciji te se ne mogu ostvarivati, a u skladu s tim ne mogu se ni planirati, pa se kao takve
mogu nazvati isključive funkcije.
4.2. Funkcija šuma i namena površina
S obzirom na sve složenije funkcije šuma, zbog kojih je neophodno planirati različite ciljeve gazdovanja šumama u pojedinim delovima šumskog kompleksa, nameće
se potreba da se izvrši prostorna podela šumskog kompleksa u zavisnosti od prioritetne funkcije (namene) njegovih pojedinih delova.
Na osnovu do sada donetih Zakonskih rešenja i vrednovanja svih funkcija šuma u okviru ove gazdinske jedinice utvrñene su sledeće globalne i prioritetne funkcije
šuma:
Globalna namena
1. Šume sa proizvodnom funkcijom
2. Šume sa prioritetnom zaštitnom funkcijom
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
Osnovna namena
10. Proizvodnja tehničkog drveta
31. Klima – zaštitna šuma
32
Mihaila Pupina 113
Beograd
Za namensku celinu 10. prioritetna funkcija je maksimalna i trajna proizvodnja drveta najboljeg kvaliteta. Istovremeno sa ispunjavanjem proizvodne funkcije drveta,
maksimalno se ostvaruje i proizvodnja kiseonika posebno specifične, a sa ekološkog aspekta vrlo značajne. Pored ovih funkcija ostvaruju se i ostale funkcije
šuma samo sa manjim stepenom i predstavljaju dopunske funkcije. Isključivih (potpuno konfliktnih) funkcija skoro da nema.
Funkcionalni zahtevi sastojina za ostvarenje ove namenske celine sadržani su u:
-
izboru vrsta drveća na ekološkoj (tipološkoj ) osnovi)
forsiranju mešovitih sastojina radi obezbeñenja njihove biološke stabilnosti
forsiranju svih do sada poznatih uzgojno-strukturnih oblika u skladu sa osobinama vrsta drveća i staništa na kome se nalaze
forsiranju potpunog sklopa
forsiranju optimalne šumovitosti
melioraciji degradiranih šuma
primeni mehanizacije u svim fazama nege sastojina i seči i izradi drvnih sortimenata
optimalnoj otvorenosti šumskog kompleksa šumskim saobraćajnicama (putevi, vlake)
preventivna zaštita šuma od šumskih štetočina (ento i fito porekla), kao i od požara.
Prioritetna funkcija u namenskoj celini 31 je klimatska funkcija. Ovo su namenski podignuti vetrozaštitni pojasevi u cilju smanjenja snage vetra (košave).
4.3. Gazdinske klase
Prema Pravilniku o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama, ( Sl.
gl. SRS br. 122/2003 ) gazdinsku klasu ( čl.4 ) čine sve sastojine iste namene, istih ili sličnih stanišnih uslova ( po ekološkoj pripadnosti – grupa ekoloških
jedinica ) i sastojinskog stanja ( po sastojinskoj pripadnosti – sastojinska celina ), za koje se utvrñuju jedinstveni ciljevi i mere gazdovanja.
Usvajajući napred navedeno, gazdinske klase formirali smo na osnovu tri kriterijuma : namene površine, sastojinske pripadnosti (sastojinska celina) i pripadnosti grupi
ekoloških jedinica.
Gazdinsku klasu označava osam brojeva, od kojih prva dva broja označava namensku celinu, sledeća tri broja po redu označavaju sastojinsku pripadnost (sastojinska
celina), a zadnja tri broja označavaju grupu ekoloških jedinica.
U gazdinskoj jedinici "Rit" ukupno je formirano 17 gazdinskih klasa.
Gazdinska
Sastojinska celina
klasa
Namenska celina 10. – Proizvodnja tehničkog drveta
10114141
114 - Izdanačka šuma vrba
10115141
115 - Izdanačka mešovita šuma vrba
10116141
116 - Devastirana šuma vrba
10123145
123 - Izdanačka šuma topola
10270151
270 - Izdanačka šuma OTL
10271151
271 - Devasrirana šuma OTL
10325151
325 - Izdanačka šuma bagrema
10326151
326 - Izdanaka mešovita šuma bagrema
10329151
329 - Devastirana šuma bagrema
10340151
340 - Izdanačka šuma američkog jasena
10341151
341 - Devastirana šuma jasena
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
Grupa ekoloških jedinica
141 - Šuma bele vrbe (Salicion albae) na vlažnim recentnim aluvijalnim nanosima i
glejnim zemljištima
141 - Šuma bele vrbe (Salicion albae) na vlažnim recentnim aluvijalnim nanosima i
glejnim zemljištima
141 - Šuma bele vrbe (Salicion albae) na vlažnim recentnim aluvijalnim nanosima i
glejnim zemljištima
145 - Šuma bele i crne topole (Populetum albo-nigrae) na mozaiku različitih aluvijalnih
zemljišta
151 - Šuma lužnjaka (Genisto elatae - Quercetum roboris) na semiglejnim zemljištima i na
njihovim posmedjenim, lesiviranim, pseudooglejenim i oglejenim varijantama
151 - Šuma lužnjaka (Genisto elatae - Quercetum roboris) na semiglejnim zemljištima i na
njihovim posmedjenim, lesiviranim, pseudooglejenim i oglejenim varijantama
151 - Šuma lužnjaka (Genisto elatae - Quercetum roboris) na semiglejnim zemljištima i na
njihovim posmedjenim, lesiviranim, pseudooglejenim i oglejenim varijantama
151 - Šuma lužnjaka (Genisto elatae - Quercetum roboris) na semiglejnim zemljištima i na
njihovim posmedjenim, lesiviranim, pseudooglejenim i oglejenim varijantama
151 - Šuma lužnjaka (Genisto elatae - Quercetum roboris) na semiglejnim zemljištima i na
njihovim posmedjenim, lesiviranim, pseudooglejenim i oglejenim varijantama
151 - Šuma lužnjaka (Genisto elatae - Quercetum roboris) na semiglejnim zemljištima i na
njihovim posmedjenim, lesiviranim, pseudooglejenim i oglejenim varijantama
151 - Šuma lužnjaka (Genisto elatae - Quercetum roboris) na semiglejnim zemljištima i na
njihovim posmedjenim, lesiviranim, pseudooglejenim i oglejenim varijantama
33
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska
klasa
Sastojinska celina
10451141
451 - Veštački podignuta sastojina vrba
10453145
453 - Veštački podignuta sastojina topola
10457151
457 - Veštački podignuta sastojina lužnjaka
10469151
469 - Veštački podignuta sastojina ostalih lišćara
10480151 480 - Veštački podignuta devastirana sastojina lišćara
Namenska celina 31. Klima – zaštitna šuma
31453145
453 - Veštački podignuta sastojina topola
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
Grupa ekoloških jedinica
141 - Šuma bele vrbe (Salicion albae) na vlažnim recentnim aluvijalnim nanosima i
glejnim zemljištima
145 - Šuma bele i crne topole (Populetum albo-nigrae) na mozaiku različitih aluvijalnih
zemljišta
151 - Šuma lužnjaka (Genisto elatae - Quercetum roboris) na semiglejnim zemljištima i na
njihovim posmedjenim, lesiviranim, pseudooglejenim i oglejenim varijantama
151 - Šuma lužnjaka (Genisto elatae - Quercetum roboris) na semiglejnim zemljištima i na
njihovim posmedjenim, lesiviranim, pseudooglejenim i oglejenim varijantama
151 - Šuma lužnjaka (Genisto elatae - Quercetum roboris) na semiglejnim zemljištima i na
njihovim posmedjenim, lesiviranim, pseudooglejenim i oglejenim varijantama
145 - Šuma bele i crne topole (Populetum albo-nigrae) na mozaiku različitih aluvijalnih
zemljišta
34
Mihaila Pupina 113
Beograd
5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA
5.1. Stanje šuma po nameni
Šume ove gazdinske jedinice prema osnovnoj (prioritetnoj) nameni svrstane su u dve namenske celine. Stanje sastojina po namenskim celinama za gazdinsku jedinicu
"Rit" prikazano je sledećom tabelom.
Površina
Zapremina
Zapreminski prirast
Zv/V
Osnovna namena
10.Proizvodnja tehničkog drveta
31.Klima-zaštitna šuma
Ukupno GJ
ha
%
2.040,91
11,69
2.052,60
99,4
0,6
100,0
m3
m3/ha
%
181.268,1
3.170,8
184.438,9
98,3
1,7
100,0
m3
88,8
271,2
89,9
m3/ha
%
5.221,2
77,2
5.298,3
98,5
1,5
100,0
%
2,6
6,6
2,6
2,9
2,4
2,9
U gazdinskoj jedinici "Rit" površinski najzastupljenija je namenska celina 10 – Proizvodnja tehničkog drveta, koja je zastupljena sa 99,4 % (2.040,91 ha), po
zapremini sa 98,3 %, a po tekućem zapreminskom prirastu sa 98,5 %. Prosečna zapremina u ovoj namenskoj celini iznosi 88,8 m3/ha, tekući zapreminski
prirast je 2,6 m3/ha, dok je procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu 2,9 %.
Namenska celina 31 – Klima-zaštitna šuma, po površini zastupljena je sa 0,6 % (11,69 ha) , po zapremini sa 1,7 %, a po tekućem zapreminskom prirastu sa 1,5 %.
Prosečna zapremina u ovoj namenskoj celini iznosi 271,2 m3/ha, tekući zapreminski prirast je 6,6 m3/ha, dok je procenat tekućeg zapreminskog prirasta u
odnosu na zapreminu 2,4 %.
5.2. Stanje sastojina po gazdinskim klasama
Formiranje gazdinskih klasa izvršeno je na osnovu pripadnosti namenskoj celini, sastojinskoj pripadnosti i pripadnošću grupa ekoloških jedinica. Gazdinsku klasu
označava osam brojeva, od kojih prva dva broja označavaju namensku celinu, sledeća tri broja po redu označavaju sastojinsku pripadnost (sastojinska
celina), a zadnja tri broja označavaju grupu ekoloških jedinica.
Stanje sastojina po gazdinskim klasama u gazdinskoj jedinici "Rit"
Površina
Gazdinske klase
ha
3
%
m
Zapremina
%
3
m /ha
3
m
Zapreminski prirast
%
m3/ha
Zv/V
%
Plantaže topola i vrba
10451141
10453145
4,32
1.625,85
1.630,17
0,2
79,2
79,4
920,5
137.888,6
138.809,1
0,5
74,8
75,3
213,1
84,8
85,2
17,6
4.127,8
4.145,4
0,3
77,9
78,2
4,1
2,5
2,5
1,9
3,0
3,0
10457151
10469151
191,21
48,76
239,97
9,3
2,4
11,7
21.600,8
9.199,7
30.800,5
11,7
5,0
16,7
113,0
188,7
128,4
427,8
243,3
671,1
8,1
4,6
12,7
2,2
5,0
2,8
2,0
2,6
2,2
20,45
2,33
2,45
25,23
1,0
0,1
0,1
1,2
1.058,0
114,2
482,4
1.654,6
0,6
0,1
0,3
0,9
51,7
49,0
196,9
65,6
19,2
2,5
10,2
31,9
0,4
0,0
0,2
0,6
0,9
1,1
4,2
1,3
1,8
2,2
2,1
1,9
29,15
76,07
105,22
1,4
3,7
5,1
1.331,2
6.129,0
7.460,3
0,7
3,3
4,0
45,7
80,6
70,9
43,7
247,5
291,2
0,8
4,7
5,5
1,5
3,3
2,8
3,3
4,0
3,9
Svega
VPS lišćara
Svega
Izdanačke sastojine vrba i topola
10114141
10115141
10123145
Svega
Izdanačke sastojine ostalih lišćara
10270151
10340151
Svega
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
35
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinske klase
Izdanačke sastojine bagrema
10325151
10326151
Svega
Devastirane sastojine
10116141
10271151
10329151
10341151
10480151
Svega
NC 10.
Plantaže topola i vrba
31453145
Svega
NC 31.
Ukupno GJ
Površina
ha
m3
%
Zapremina
%
m3/ha
m3
Zapreminski prirast
%
m3/ha
Zv/V
%
3,14
16,94
20,08
0,2
0,8
1,0
1.129,7
1.129,7
0,6
0,6
66,7
56,3
46,9
46,9
0,9
0,9
2,8
2,3
4,2
4,2
1,95
5,98
4,07
6,23
2,01
20,24
2.040,91
0,1
0,3
0,2
0,3
0,1
1,0
99,4
63,8
587,3
219,5
447,1
96,1
1.413,9
181.268,1
0,0
0,3
0,1
0,2
0,1
0,8
98,3
32,7
98,2
53,9
71,8
47,8
69,9
88,8
2,6
10,9
6,3
12,8
2,0
34,6
5.221,2
0,0
0,2
0,1
0,2
0,0
0,7
98,5
1,3
1,8
1,5
2,1
1,0
1,7
2,6
4,0
1,9
2,9
2,9
2,1
2,4
2,9
11,69
11,69
11,69
2.052,60
0,6
0,6
0,6
100,0
3.170,8
3.170,8
3.170,8
184.438,9
1,7
1,7
1,7
100,0
271,2
271,2
271,2
89,9
77,2
77,2
77,2
5.298,3
1,5
1,5
1,5
100,0
6,6
6,6
6,6
2,6
2,4
2,4
2,4
2,9
Na prostoru GJ „Rit“ formirano je 17 gazdinskih klasa.
Najzastupljenija gazdinska klasa u ovoj gazdinskoj jedinici po površini je gazdinska klasa 10.453.145 – Veštački podignute sastojine topola sa 1.625,85 ha, odnosno
sa 79,2 % od ukupno obrasle površine gazdinske jedinice.
Druga po površinskoj zastupljenosti je gazdinska klasa 10.457.151 - Veštački podignute sastojine lužnjaka. Ova gazdinska klasa izdvojena je na površini od 191,21 ha
ili 9,3 % od obrasle površine gazdinske jedinice.
Sledeća po površinskoj zastupljenosti je gazdinska klasa 10.340.151 – Izdanačka šuma američkog jasena sa površinom od 76,07 ha ili 3,7 % obrasle površine
gazdinske jedinice, gazdinska klasa 10.469.151 – Veštački podignute sastojine ostalih lišćara sa površinom od 48,76 ha ili 2,4 %; gazdinska klasa 10.270.151
- Izdanačka šuma OTL sa površinom od 29,15 ili 1,4 % i gazdinska klasa 10.114.141 – Izdanačka šuma vrba sa površinom od 20,45 ha ili 1,0 % obrasle
površine gazdinske jedinice. Ostale gazdinske klase po površini zastupljene su na manje od 1,0 % obrasle površine gazdinske jedinice
Po zapremini najzastupljenije su gazdinske klase: 10.453.145 – Veštački podignute sastojine topola sa zapreminom od 137.888,6 m3 ili 74,8 % ukupne zapremine
gazdinske jedinice, zatim sledi gazdinska klasa 10.457.151 – Veštački podignuta sastojina lužnjaka sa zapreminom od 21.600,8 m3 ili 11,7 %, gazdinska
klasa 10.469.151 – Veštački podignute sastojine ostalih lišćara sa ukupnom zapreminom od 9.199,7 m3 ili 5,0 %, gazdinska klasa 10.340.151 – Izdanačka
šuma američkog jasena sa zapreminom od 6.129,0 m3 ili 3,3 %, gazdinska klasa 31.453.145 – Veštački podignute sastojine topola sa zapreminom od 3.170,8
m3 ili 1,7 % od ukupne zapremine ove gazdinske jedinice itd.
5.3. Stanje šuma po poreklu i očuvanosti
U ovoj gazdinskoj jedinici sastojine prema poreklu razvrstane su na:
-
Izdanačke sastojine - nastale vegetativnim putem (iz izdanaka i izbojaka)
Veštački podignute sastojine - nastale sadnjom sadnica i setvom semena
Sastojine prema očuvanosti razvrstane su na:
-
Očuvane sastojine - koje po stepenu obraslosti, zdravstvenom stanju i kvalitetu mogu dočekati zrelost za seču.
Razreñene sastojine - to su sastojine sa manjim stepenom obraslosti, dobrog zdravstvenog stanja i kvaliteta i mogu dočekati zrelost za seču.
Devastirane sastojine - to su previše razreñene sastojine, vidno lošeg zdravstvenog stanja, a i kvaliteta, te se pre zrelosti za seču uklanjaju
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
36
Mihaila Pupina 113
Beograd
Stanje sastojina za gazdinsku jedinicu po poreklu i očuvanosti:
Poreklo i oočuvanost
Očuvane sastojine
Razreñene sastojine
10114141
Razreñene sastojine
10115141
Devastirane sastojine
10116141
Razreñene sastojine
10123145
Očuvane sastojine
Razreñene sastojine
10270151
Devastirane sastojine
10271151
Očuvane sastojine
10325151
Očuvane sastojine
10326151
Devastirane sastojine
10329151
Očuvane sastojine
Razreñene sastojine
10340151
Devastirane sastojine
10341151
Očuvane sastojine
Razreñene sastojine
Devastirane sastojine
Izdanačke sastojine
Očuvane sastojine
Razreñene sastojine
10451141
Očuvane sastojine
Razreñene sastojine
10453145
Očuvane sastojine
Razreñene sastojine
10457151
Očuvane sastojine
Razreñene sastojine
10469151
Devastirane sastojine
10480151
Očuvane sastojine
Razreñene sastojine
31453145
Očuvane sastojine
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
Površina
ha
4,01
16,44
20,45
2,33
2,33
1,95
1,95
2,45
2,45
18,07
11,08
29,15
5,98
5,98
3,14
3,14
16,94
16,94
4,07
4,07
72,50
3,57
76,07
6,23
6,23
114,66
35,87
18,23
168,76
1,60
2,72
4,32
1.479,90
145,95
1.625,85
125,86
65,35
191,21
29,16
19,60
48,76
2,01
2,01
10,55
1,14
11,69
1.647,07
%
0,2
0,8
1,0
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,9
0,5
1,4
0,3
0,3
0,2
0,2
0,8
0,8
0,2
0,2
3,5
0,2
3,7
0,3
0,3
5,6
1,7
0,9
8,2
0,1
0,1
0,2
72,1
7,1
79,2
6,1
3,2
9,3
1,4
1,0
2,4
0,1
0,1
0,5
0,1
0,6
80,2
3
m
Zapremina
%
3
m /ha
Zapreminski prirast
m
%
m3/ha
3
Zv/V
%
1.058,0
1.058,0
114,2
114,2
63,8
63,8
482,4
482,4
888,7
442,5
1.331,2
587,3
587,3
0,6
0,6
0,1
0,1
0,0
0,0
0,3
0,3
0,5
0,2
0,7
0,3
0,3
64,4
51,7
49,0
49,0
32,7
32,7
196,9
196,9
49,2
39,9
45,7
98,2
98,2
19,2
19,2
2,5
2,5
2,6
2,6
10,2
10,2
32,2
11,5
43,7
10,9
10,9
0,4
0,4
0,0
0,0
0,0
0,0
0,2
0,2
0,6
0,2
0,8
0,2
0,2
1,2
0,9
1,1
1,1
1,3
1,3
4,2
4,2
1,8
1,0
1,5
1,8
1,8
1,8
1,8
2,2
2,2
4,0
4,0
2,1
2,1
3,6
2,6
3,3
1,9
1,9
1.129,7
1.129,7
219,5
219,5
5.699,1
429,9
6.129,0
447,1
447,1
7.717,6
2.527,1
1.317,8
11.562,4
397,0
523,5
920,5
110.626,6
27.261,9
137.888,6
3.040,9
18.560,0
21.600,8
4.932,8
4.266,9
9.199,7
96,1
96,1
2.823,5
347,2
3.170,8
121.820,8
0,6
0,6
0,1
0,1
3,1
0,2
3,3
0,2
0,2
4,2
1,4
0,7
6,3
0,2
0,3
0,5
60,0
14,8
74,8
1,6
10,1
11,7
2,7
2,3
5,0
0,1
0,1
1,5
0,2
1,7
66,0
66,7
66,7
53,9
53,9
78,6
120,4
80,6
71,8
71,8
67,3
70,5
72,3
68,5
248,2
192,5
213,1
74,8
186,8
84,8
24,2
284,0
113,0
169,2
217,7
188,7
47,8
47,8
267,6
304,6
271,2
74,0
46,9
46,9
6,3
6,3
237,9
9,7
247,5
12,8
12,8
317,0
53,1
32,6
402,6
7,7
9,9
17,6
3.367,8
760,0
4.127,8
55,0
372,8
427,8
141,4
102,0
243,3
2,0
2,0
70,9
6,3
77,2
3.642,8
0,9
0,9
0,1
0,1
4,5
0,2
4,7
0,2
0,2
6,0
1,0
0,6
7,6
0,1
0,2
0,3
63,6
14,3
77,9
1,0
7,0
8,1
2,7
1,9
4,6
0,0
0,0
1,3
0,1
1,5
68,8
2,8
2,8
1,5
1,5
3,3
2,7
3,3
2,1
2,1
2,8
1,5
1,8
2,4
4,8
3,6
4,1
2,3
5,2
2,5
0,4
5,7
2,2
4,8
5,2
5,0
1,0
1,0
6,7
5,5
6,6
2,2
4,2
4,2
2,9
2,9
4,2
2,2
4,0
2,9
2,9
4,1
2,1
2,5
3,5
1,9
1,9
1,9
3,0
2,8
3,0
1,8
2,0
2,0
2,9
2,4
2,6
2,1
2,1
2,5
1,8
2,4
3,0
37
Mihaila Pupina 113
Beograd
Poreklo i oočuvanost
Razreñene sastojine
Devastirane sastojine
VPS
Ukupno GJ
Rekapitulacija
Očuvane sastojine
Razreñene sastojine
Devastirane sastojine
Ukupno GJ
Površina
ha
%
234,76
11,4
2,01
`0,1
1.883,84
91,8
2.052,60
100,0
m3
50.959,5
96,1
172.876,4
184.438,9
Zapremina
%
27,6
0,1
93,7
100,0
m3/ha
217,1
47,8
91,8
89,9
1.761,73
270,63
20,24
2.052,60
129.538,4
53.486,6
1.413,9
184.438,9
70,2
29,0
0,8
100,0
73,5
197,6
69,9
89,9
85,8
13,2
1,0
100,0
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
1.250,9
23,6
5,3
2,0
0,0
1,0
4.895,7
92,4
2,6
5.298,3
100,0
2,6
3.959,7
1.304,0
34,6
5.298,3
74,7
24,6
0,7
100,0
2,2
4,8
1,7
2,6
Zv/V
%
2,5
2,1
2,8
2,9
3,1
2,4
2,4
2,9
U gazdinskoj jedinici “Rit” veštački podignute sastojine zastupljene su na 91,8 % (1.883,84 ha) obrasle površine sa prosečnom zapreminom od 91,8 m3/ha i tekućim
zapreminskim prirastom od 2,6 m3/ha. U okviru veštački podignutih sastojina očuvane sastojine zastupljene su na 87,4 % (1.647,07 ha), razreñene sastojine
na 12,5 % (234,76 ha), a devastirane sastojine na 0,1 % (2,01 ha) površine veštački podignutih sastojina.
Izdanačke sastojine zastupljene su na 8,2 % (168,76 ha) obrasle površine sa prosečnom zapreminom od 68,6 m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 2,4 m3/ha. U
okviru izdanačkih sastojina očuvane sastojine zastupljene su na 67,9 % (114,66 ha), razreñene sastojine na 21,3 % (35,87 ha), a devastirane sastojine na 10,8
% (18,23 ha) površine izdanačkih sastojina.
Stanje šuma po poreklu može se oceniti kao zadovoljavajuće, s obzirom da su veštački podignute sastojine su zastupljene na 91,8 % obrasle površine gazdinske
jedinice ili 1.883,84 ha, dok su izdanačke sastojine zastupljene na 8,2 % ili 168,76 ha. Ovakvo zatečeno stanje po poreklu daleko je povoljnije od proseka za
Posavsko-podunavsko šumsko područje i Republički prosek.
U gazdinskoj jedinici "Rit" očuvane sastojine čine 85,8 % (1.761,73 ha) obrasle površine, prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 73,5 m3/ha, a tekući zapreminski
prirast iznosi 2,2 m3/ha, dok je procenat zapreminskog prirasta 3,1 %.
Razreñene sastojine čine 13,2 % (270,63 ha) obrasle površine, prosečna zapremina razreñenih sastojina je 197,6 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 4,8 m3/ha,
dok je procenat zapreminskog prirasta 2,4 %.
Devastirane sastojine čine 1,0 % (20,24 ha) obrasle površine, prosečna zapremina devastiranih šuma je 69,9 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 1,7 m3/ha, dok je
procenat zapreminskog prirasta 2,4 %.
Stanje sastojina po očuvanosti može se oceniti kao zadovoljavajuće, s obzirom na malo učešće devastiranih sastojina i ono je daleko povoljnije u odnosu na republički
prosek i na stanje šuma po očuvanosti u okviru Posavsko-podunavskog šumskog područja.
5.4. Stanje sastojina po smesi
Stanje sastojina po smesi za gazdinsku jedinicu "Rit" dato je sledećom tabelom:
Mešovitost
Čiste sastojine
Mešovite sastojine
10114141
Mešovite sastojine
10115141
Čiste sastojine
10116141
Čiste sastojine
Mešovite sastojine
10123145
Čiste sastojine
Mešovite sastojine
10270151
Čiste sastojine
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
Površina
ha
%
9,27
11,18
20,45
2,33
2,33
1,95
1,95
1,07
1,38
2,45
8,28
20,87
29,15
2,25
0,5
0,5
1,0
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,4
1,0
1,4
0,1
Zapremina
m3
%
1.058,0
0,6
m3/ha
114,1
m3
Zapreminski prirast
%
m3/ha
19,2
0,4
2,1
Zv/V
%
1,8
1.058,0
114,2
114,2
63,8
63,8
115,3
367,1
482,4
0,6
0,1
0,1
0,0
0,0
0,1
0,2
0,3
51,7
49,0
49,0
32,7
32,7
107,7
266,0
196,9
19,2
2,5
2,5
2,6
2,6
3,7
6,5
10,2
0,4
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,1
0,2
0,9
1,1
1,1
1,3
1,3
3,5
4,7
4,2
1,8
2,2
2,2
4,0
4,0
3,3
1,8
2,1
1.331,2
1.331,2
491,9
0,7
0,7
0,3
63,8
45,7
218,6
43,7
43,7
9,5
0,8
0,8
0,2
2,1
1,5
4,2
3,3
3,3
1,9
38
Mihaila Pupina 113
Beograd
Mešovitost
Mešovite sastojine
10271151
Čiste sastojine
10325151
Mešovite sastojine
10326151
Mešovite sastojine
10329151
Čiste sastojine
Mešovite sastojine
10340151
Mešovite sastojine
10341151
Čiste sastojine
Mešovite sastojine
Izdanačke sastojine
Čiste sastojine
Mešovite sastojine
10457151
Čiste sastojine
Mešovite sastojine
10469151
Mešovite sastojine
10480151
Čiste sastojine
10451141
Čiste sastojine
Mešovite sastojine
10453145
Čiste sastojine
Mešovite sastojine
31453145
Čiste sastojine
Mešovite sastojine
VPS
Ukupno GJ
Rekapitulacija po mešovitosti
Čiste sastojine
Mešovite sastojine
Ukupno GJ
Površina
m3
Zapremina
%
95,4
0,1
587,3
0,3
m3/ha
25,6
98,2
m3
Zapreminski prirast
%
m3/ha
1,4
0,0
0,4
10,9
0,2
1,8
Zv/V
%
ha
%
3,73
5,98
3,14
3,14
16,94
16,94
4,07
4,07
26,23
49,84
76,07
6,23
6,23
52,19
116,57
168,76
159,75
31,46
191,21
13,42
35,34
48,76
2,01
2,01
4,32
4,32
1.608,12
17,73
1.625,85
4,03
7,66
11,69
1.789,64
94,20
1.883,84
2.052,60
0,2
0,3
0,2
0,2
0,8
0,8
0,2
0,2
1,3
2,4
3,7
0,3
0,3
2,5
5,7
8,2
7,8
1,5
9,3
0,7
1,7
2,4
0,1
0,1
0,2
0,2
78,3
0,9
79,2
0,2
0,4
0,6
87,2
4,6
91,8
100,0
1.129,7
1.129,7
219,5
219,5
1.536,8
4.592,2
6.129,0
447,1
447,1
3.265,8
8.296,6
11.562,4
14.499,4
7.101,4
21.600,8
2.645,2
6.554,5
9.199,7
96,1
96,1
920,5
920,5
136.583,6
1.304,9
137.888,6
1.132,2
2.038,6
3.170,8
155.780,8
17.095,6
172.876,4
184.438,9
0,6
0,6
0,1
0,1
0,8
2,5
3,3
0,2
0,2
1,8
4,5
6,3
7,9
3,9
11,7
1,4
3,6
5,0
0,1
0,1
0,5
0,5
74,1
0,7
74,8
0,6
1,1
1,7
84,5
9,3
93,7
100,0
66,7
66,7
53,9
53,9
58,6
92,1
80,6
71,8
71,8
62,6
71,2
68,5
90,8
225,7
113,0
197,1
185,5
188,7
47,8
47,8
213,1
213,1
84,9
73,6
84,8
280,9
266,1
271,2
87,0
181,5
91,8
89,9
46,9
46,9
6,3
6,3
73,2
174,3
247,5
12,8
12,8
108,2
294,4
402,6
285,3
142,5
427,8
69,4
174,0
243,3
2,0
2,0
17,6
17,6
4.083,8
44,0
4.127,8
26,8
50,3
77,2
4.482,9
412,8
4.895,7
5.298,3
0,9
0,9
0,1
0,1
1,4
3,3
4,7
0,2
0,2
2,0
5,6
7,6
5,4
2,7
8,1
1,3
3,3
4,6
0,0
0,0
0,3
0,3
77,1
0,8
77,9
0,5
0,9
1,5
84,6
7,8
92,4
100,0
2,8
2,8
1,5
1,5
2,8
3,5
3,3
2,1
2,1
2,1
2,5
2,4
1,8
4,5
2,2
5,2
4,9
5,0
1,0
1,0
4,1
4,1
2,5
2,5
2,5
6,7
6,6
6,6
2,5
4,4
2,6
2,6
4,2
4,2
2,9
2,9
4,8
3,8
4,0
2,9
2,9
3,3
3,5
3,5
2,0
2,0
2,0
2,6
2,7
2,6
2,1
2,1
1,9
1,9
3,0
3,4
3,0
2,4
2,5
2,4
2,9
2,4
2,8
2,9
1.841,83
210,77
2.052,60
89,7
10,3
100,0
159.046,7
25.392,2
184.438,9
86,2
13,8
100,0
86,4
120,5
89,9
4.591,1
707,2
5.298,3
86,7
13,3
100,0
2,5
3,4
2,6
2,9
2,8
2,9
1,5
1,9
U ovoj gazdinskoj jedinici čiste sastojine čine 89,7 % (1.841,83 ha) obrasle površine. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 86,7 m3/ha, tekući zapreminski prirast
iznosi 2,5 m3/ha, dok je procenat zapreminskog prirasta 2,9 %.
Mešovite sastojine čine 10,3 % (210,77 ha) površine obraslog zemljišta gazdinske jedinice. Prosečna zapremina mešovitih sastojina iznosi 120,5 m3/ha, tekući
zapreminski prirast je 3,4 m3/ha, dok je procenat zapreminskog prirasta 2,8 %.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
39
Mihaila Pupina 113
Beograd
5.5. Stanje sastojina po vrstama drveća
Zastupljenost vrsta drveća po zapremini i tekućem zapreminskom prirastu prikazano je sledećom tabelom:
Vrsta drveća
Topola I-214
Lužnjak
Topola M-1
Američki jasen
OTL
Jasenoliki javor
Bagrem
Bela vrba
Beli jasen
Sibirski brest
Bela topola
Javor
Robusta
Krupnolisna lipa
Poljski jasen
OML
Sofora
Koprivić
Poljski brest
Domaći orah
Crna topola
Gledičija
Mleć
Platan
Trešnja
Ukupno GJ
Zapremina
m3
122.254,2
19.377,1
15.944,9
7.336,2
3.679,4
2.670,2
2.622,8
2.465,0
1.440,1
1.174,3
1.148,2
1.103,2
706,4
562,7
359,8
349,7
318,8
235,9
213,3
132,1
130,0
100,8
90,1
22,2
1,5
184.438,9
%
66,3
10,5
8,6
4,0
2,0
1,4
1,4
1,3
0,8
0,6
0,6
0,6
0,4
0,3
0,2
0,2
0,2
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,0
0,0
0,0
100,0
Zapreminski prirast
m3
%
3.433,4
375,6
686,6
265,3
116,0
72,4
99,1
48,3
42,7
30,0
24,9
25,3
15,7
16,1
6,9
7,0
7,8
6,7
6,5
4,3
2,2
3,2
1,8
0,5
0,1
5.298,3
64,8
7,1
13,0
5,0
2,2
1,4
1,9
0,9
0,8
0,6
0,5
0,5
0,3
0,3
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,0
0,1
0,0
0,0
0,0
100,0
Zv/V
%
2,8
1,9
4,3
3,6
3,2
2,7
3,8
2,0
3,0
2,6
2,2
2,3
2,2
2,9
1,9
2,0
2,4
2,9
3,0
3,2
1,7
3,2
2,0
2,2
6,1
2,9
U gazdinskoj jedinici “Rit” zastupljene su samo lišćarske vrste. Inače područje ove gazdinske jedinice je podneblje šuma vrba, topola i hrasta lužnjaka i pratećih
lišćarski vrsta u njima (bela vrba, crna topola, bela topola, lužnjak, OTL, beli jasen, javor, krupnolisna lipa, OML, poljski jasen, koprivić, poljski brest,
domaći orah, mleč i trešnja), dok su ostale vrste: euroameričke topole (I-214, M-1, robusta), američki jasen, jasenoliki javor, bagrem, sibirski brest, sofora,
gledičija i platan, unete (introdukovane) vrste na područje ove gazdinske jedinice.
Od vrsta drveća u gazdinskoj jedinici najzastupljenija vrsta je Topola I-214, koja učestvuje sa 66,3 % (122.254,2 m3) u ukupnoj zapremini gazdinske jedinice, a u
tekućem zapreminskom prirastu gazdinske jedinice učestvuje sa 64,8 % (3.433,4 m3). Zastupljena je u čistim plantažama topola.
Sledeća vrsta drveća po zastupljenosti je lužnjak, koji učestvuje u zapremini sa 10,5 % (19.377,1 m3), a u tekućem zapreminskom prirastu gazdinske jedinice
učestvuje sa 7,1 % (375,6 m3). Zauzima suvlja staništa prethodne vrste drveća. Prvenstveno je zastupljen u čistim sastojinama, ali gradi i mešovite sastojine.
Topola M-1 u ukupnoj zapremini učestvuje sa 8,6 % (15.944,9 m3), a u tekućem zapreminskom prirastu sa 13,0 % (686,6 m3). Zastupljena je u čistim plantažama
topola.
Američki jasen u ukupnoj zapremini učestvuje sa 4,0 % (7.336,2 m3), a u tekućem zapreminskom prirastu sa 5,0 % (265,3 m3).
Ostale vrste zajedno u ukupnoj zapremini učestvuju sa 10,6 % (19.526,4 m3), a u tekućem zapreminskom prirastu gazdinske jedinice učestvuju sa 10,1 % (537,5 m3),
a pojedinačno u ukupnoj zapremini učestvuju sa manje od 2,0 %.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
40
Mihaila Pupina 113
Beograd
5.6. Stanje šuma po debljinskoj strukturi
Zapreminska struktura po debljinskim stepenim prikazana je sledećom tabelom:
Gazdinska klasa
Svega
do 10 cm
3
m
Plantaže topola i vrba
10451141
920,5
10453145
137.888,5
Svega
138.809,1
VPS lišćara
10457151
21.600,8
10469151
9.199,7
Svega
30.800,5
Izdanačke sastojine vrba i topola
10114141
1.058,0
10115141
114,2
10123145
482,4
Svega
1.654,6
Izdanačke sastojine ostalih lišćara
10270151
1.331,2
10340151
6.129,0
Svega
7.460,3
Izdanačke sastojine bagrema
10325151
10326151
1.129,7
Svega
1.129,7
Devastirane sastojine
10116141
63,8
10271151
587,3
10329151
219,5
10341151
447,1
10480151
96,1
Svega
1.413,9
NC 10
181.268,1
Plantaže topola i vrba
31453145
3.170,8
Svega
3.170,8
NC 31
3.170,8
Ukupno GJ
184.438,9
11 do 20
I
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
21 do 30
31 do 40
41 do 50
51 do 60
61 do 70
II
III
IV
V
VI
71 do 80
VII
81 do 90
VIII
17,2
9.633,0
9.650,2
43,6
22.810,3
22.853,9
404,8
37.664,1
38.068,9
436,2
44.140,4
44.576,7
18,7
19.746,6
19.765,3
3.704,6
3.704,6
81,0
81,0
411,8
1.619,0
2.030,9
2.998,4
2.651,0
5.649,4
7.055,6
2.765,7
9.821,2
7.302,4
1.147,4
8.449,8
2.725,1
773,3
3.498,4
817,8
89,8
907,6
289,8
3,9
56,4
261,4
365,4
165,5
113,3
92,0
114,2
49,4
53,3
73,5
129,9
83,4
344,9
117,8
483,3
90,6
256,2
44,8
158,1
22,8
114,8
113,9
661,0
774,9
386,4
3.053,1
3.439,5
164,7
1.441,7
1.606,4
490,7
675,9
1.166,6
120,5
163,7
284,2
55,0
32,2
87,2
46,6
46,6
54,8
54,8
68,0
68,0
297,2
297,2
509,9
509,9
254,6
254,6
95,5
3,8
6,3
41,4
1,7
14,8
24,2
22,4
92,7
21,7
113,8
181,0
167,4
137,6
35,9
522,0
54.315,9
58,3
12,9
71,2
23.678,3
4.816,8
540,4
262,0
945,8
945,8
945,8
55.261,7
808,8
808,8
808,8
24.487,1
366,5
366,5
366,5
5.183,3
107,6
107,6
107,6
648,0
113,2
113,2
113,2
375,2
289,8
108,5
108,5
153,4
153,4
114,2
105,5
1.062,6
82,1
15.553,2
250,5
31.000,1
158,1
11,9
165,3
47,3
382,7
50.038,9
1.062,6
56,7
56,7
56,7
15.610,0
208,3
208,3
208,3
31.208,4
563,8
563,8
563,8
50.602,7
Zapreminska struktura po stepenima Byoleja prikazana je sledećom tabelom:
STEPENI
Svega
Gazdinska klasa
3
m
BYOLEJA
31-50
m3
%
do 30 cm
3
m
%
preko 50
3
m
%
Plantaže topola i vrba
10451141
10453145
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
920,5
137.888,5
60,8
32.443,3
6,6
23,5
841,1
81.804,5
91,4
59,3
18,7
23.640,7
2,0
17,1
41
Mihaila Pupina 113
Beograd
3
m
Svega
VPS lišćara
BYOLEJA
31-50
m3
%
do 30 cm
3
m
%
preko 50
3
m
%
138.809,1
32.504,1
23,4
82.645,6
59,5
23.659,4
17,0
10457151
10469151
21.600,8
9.199,7
30.800,5
3.410,2
4.270,1
7.680,3
15,8
46,4
24,9
14.358,0
3.913,0
18.271,0
66,5
42,5
59,3
3.832,7
1.016,6
4.849,2
17,7
11,0
15,7
10114141
10115141
10123145
1.058,0
114,2
482,4
1.654,6
60,3
114,2
122,9
297,4
5,7
100,0
25,5
18,0
626,9
59,2
370,8
35,0
201,3
828,1
41,7
50,1
158,2
529,1
32,8
32,0
10270151
10340151
1.331,2
6.129,0
7.460,3
665,0
5.155,8
5.820,9
50,0
84,1
78,0
611,3
839,6
1.450,9
45,9
13,7
19,4
55,0
133,6
188,6
4,1
2,2
2,5
1.129,7
1.129,7
875,1
875,1
77,5
77,5
254,6
254,6
22,5
22,5
63,8
587,3
219,5
447,1
96,1
1.413,9
181.268,1
63,8
189,8
40,2
144,3
100,0
32,3
18,3
32,3
9,9
31,0
26,2
57,7
81,7
67,7
86,6
64,0
57,7
58,3
438,1
47.615,9
339,2
179,3
302,9
83,2
904,6
104.354,8
12,9
71,2
29.297,4
13,4
5,0
16,1
3.170,8
3.170,8
3.170,8
184.438,9
265,0
265,0
265,0
47.880,9
8,4
8,4
8,4
26,0
1.509,7
1.509,7
1.509,7
105.864,5
47,6
47,6
47,6
57,4
1.396,1
1.396,1
1.396,1
30.693,5
44,0
44,0
44,0
16,6
Svega
Izdanačke sastojine vrba i topola
Svega
Izdanačke sastojine ostalih lišćara
Svega
Izdanačke sastojine bagrema
10325151
10326151
Svega
Devastirane sastojine
10116141
10271151
10329151
10341151
10480151
Svega
NC 10
Plantaže topola i vrba
31453145
Svega
NC 31
Ukupno GJ
STEPENI
Svega
Gazdinska klasa
Na nivou gazdinske jedinice najzastupljeniji je srednje jak inventar ( 31-50 cm) sa 57,4 % (105.864,5 m3), zatim sledi tanak inventar (do 30 cm) sa 26,0 % (47.880,9
m3) i jak inventar ( > 50 cm) sa 16,6 % (30.693,5 m3). Ukupno gledajući ovakva debljinska struktura gazdinske jedinice je očekivana sobzirom na poreklo i
očuvanost sastojina ove gazdinske jedinice.
5.7. Stanje sastojina po starosti
Stanje sastojina po starosti prikazaćemo za sastojine kod kojih se zrelost za seču odreñuje na osnovu istih. Širina dobnih razreda utvrñena je Pravilnikom u odnosu na
visinu ophodnje (trajanja proizvodnog procesa) i ona iznosi:
- 20 godina - kod sastojina čija je ophodnja preko 80 godina
- 10 godina - kod sastojina čija je ophodnja 41-80 godina
5 godina - kod sastojina čija je ophodnja 15-40 godina
Devastiranim sastojinama nije odreñivana starost, jer kod njih starost nema uticaja na planiranje.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
42
Mihaila Pupina 113
Beograd
Starosna struktura gazdinske jedinice “Rit”
DOBNI RAZREDI
p
I
II
III
IV
V
v
zv
slabo obr.
dobro obr.
Plantaže topola i vrba (širina dobnog razreda 5 godina)
p
v
10451141
zv
p
442,85
538,39
256,30
101,98
174,13
v
5.744,9 22.282,7 22.588,9 49.586,8
10453145
zv
278,3
862,2
642,6
1.369,1
p
v
31453145
zv
VPS hrasta lužnjaka (širina dobnog razreda 20 godina)
p
125,61
42,19
23,41
v
11.348,4 10.252,5
10457151
zv
226,1
201,7
VPS ostalih lišćara (širina dobnog razreda 10 godina)
p
4,62
5,28
15,48
v
757,5
985,9
3.662,9
10469151
zv
25,1
27,0
105,5
Izdanačke sastojine vrba i topola (širina dobnog razreda 10 godina)
p
15,19
5,26
v
1.058,0
10114141
zv
19,2
p
2,33
v
114,2
10115141
zv
2,5
p
1,07
1,38
v
115,3
367,1
10123145
zv
3,7
6,5
Izdanačke sastojine ostalih lišćara (širina dobnog razreda 10 godina)
p
14,02
7,29
5,04
2,80
v
888,7
442,5
10270151
zv
32,2
11,5
p
0,64
41,94
10,81
14,76
7,92
v
2.802,5
666,6
1.809,9
850,0
10340151
zv
124,8
32,4
67,1
23,3
Izdanačke sastojine bagrema (širina dobnog razreda 5 godina)
p
3,14
v
10325151
zv
p
8,20
2,51
v
162,3
10326151
zv
7,7
Gazdinska klasa
VI
85,82
30.143,3
770,6
1,99
584,9
14,1
VII
VIII
19,82
5.472,7
149,7
4,32
920,5
17,6
6,56
2.069,2
55,4
9,70
2.585,8
63,0
IX
X
svega
4,32
920,5
17,6
1.625,85
137.888,5
4.127,8
11,69
3.170,8
77,2
191,21
21.600,8
427,8
23,38
3.793,5
85,8
48,76
9.199,7
243,3
20,45
1.058,0
19,2
2,33
114,2
2,5
2,45
482,4
10,2
29,15
1.331,2
43,7
76,07
6.129,0
247,5
3,14
6,23
967,5
39,3
16,94
1.129,7
46,9
Dobna struktura kod svih gazdinskih klasa odstupa od normalnog razmera dobnih razreda i samim tim je i ugrožena trajnost prinosa po površini.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
43
Mihaila Pupina 113
Beograd
5.8. Stanje šumskih kultura
Stanje šumskih kultura prikazano je sledećom tabelom:
Površina
Gazdinska klasa
10453145
10457151
Ispod taksacione granice
10451141
10453145
31453145
Iznad taksacione granice
Ukupno GJ
ha
868,42
125,61
994,03
4,32
757,43
11,69
773,44
1.767,47
3
%
49,1
7,1
56,2
0,2
42,9
0,7
43,8
100,0
m
Zapremina
%
920,5
137.888,6
3.170,8
141.979,8
141.979,8
0,6
97,1
2,2
100,0
100,0
3
m /ha
213,1
182,0
271,2
183,6
80,3
3
m
Zapreminski prirast
%
m3/ha
17,6
4.127,8
77,2
4.222,5
4.222,5
0,4
97,8
1,8
100,0
100,0
ZV/V
4,1
5,4
6,6
5,5
2,4
1,9
3,0
2,4
3,0
3,0
Ukupna površina šumskih kultura iznosi 1.767,47 ha, što čini 86,1 % obrasle površine gazdinske jedinice. Od toga su 994,03 ha (56,2 %) su sastojine ispod taksacione
granice, a 773,44 ha (43,8 %) su sastojine iznad taksacione granice, sa prosečnom zapreminom od 183,6 m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 5,5
m3/ha, dok je procenat tekućeg zapreminskog prirasta 3,0 %.
5.9. Zdravstveno stanje i ugroženost od štetnih uticaja
Ukupno gledajući zdravstveno stanje sastojina je zadovoljavajuće, pojedinačna stabla koja su bolesna, natrula, oštećena itd., treba ukloniti u toku redovnog
gazdovanja tj. prilikom odabiranja stabala za seču treba prvo ovakva stabla doznačiti.
U zavisnosti od stepena ugroženosti, šuma od požara šume i šumsko zemljište, prema dr. M. Vasiću razvrstani su u šest kategorija:
- prvi stepen:
- drugi stepen:
- treći stepen:
- četvrti stepen:
- peti stepen:
- šesti stepen:
sastojine i kulture borova i ariša
sastojine i kulture smrče, jele i drugih četinara
mešovite sastojine i kulture četinara i lišćara
sastojine hrasta i graba
sastojine bukve i drugih lišćara
šikare, šibljaci i neobrasle površine
Rukovodeći se napred iznetim kriterijumom formirana je sledeća tabela:
Površina
Zapremina
Zapreminski prirast
Stepen ugroženosti od požara
ZV/V
ha
I stepen
II stepen
III stepen
IV stepen
V stepen
VI stepen
Ukupno GJ
191,21
1.861,39
660,78
2.713,38
%
7,0
68,6
24,4
100,0
m3
m3/ha
%
m3
%
m3/ha
21.600,8
162.838,1
11,7
88,3
113,0
87,5
427,8
4.870,6
8,1
91,9
2,2
2,6
2,0
3,0
184.438,9
100,0
68,0
5.298,3
100,0
2,0
2,9
Najveći deo površine gazdinske jedinice je u V i VI stepenu ugroženosti od požara, odnosno područje ove gazdinske jedinice je slabo ugroženo od požara, što ne
isključuje stalnu budnost i opreznost u praćenju i blagovremenom reagovanju kod izbijanja požara. Ovo se naročito odnosi na prolećni period kada počinju
poljoprivredni radovi i veća aktivnost lokalnog stanovništva.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
44
Mihaila Pupina 113
Beograd
5.10. Stanje neobraslih površina
Prema iskazu površina stanje neobraslih površina je sledeće:
Šumsko zemljište
Neplodno zemljište
Zemljište za ostale svrhe
Ukupno GJ
104,86 ha
109,66 ha
446,26 ha
660,78 ha
U šumsko zemljište svrstane su površine pogodne za pošumljavanje gde je šuma kao kultura neophodna. U neplodno zemljište svrstani su putevi i kanali, a u zemljište
za ostale svrhe svrstane su površine oko objekata u šumi, neobrasle površine unutar šumskog kompleksa koje su male površine, a mogu poslužiti za ishranu
divljači i stvaranja raznovrsnog ambijenta u šumi ili ako se nalaze pored puteva mogu biti privremena šumska stovarišta ili radilišta kod brigadnog načina
seče i izrade šumskih sortimenata. Takoñe u zemljište za ostale svrhe svrstane su i enklave državnog poseda okružene privatnim posedom, a male su površine
te se njima nemože ekonomično organizovati šumska proizvodnja. Ove površine se mogu koristiti prilikom zamene površina prema ZOŠ - a i prilikom
vraćanja oduzetog zemljišta (restitucija).
5.11. Fond i stanje divljači
Zapadni deo Gazdinske jedinice “Rit” uz levu obalu Dunava pripada Lovištu „Rit”, a sa njim gazduje ŠG „Beograd”, na osnovu Lovne osnove (2008 – 2018).
Površina lovišta:
Korisnik
Sedište
Lovište
Šume i šumsko
zemljište
Površina
Livade i
pašnjaci
Njive i
oranice
Voćnjaci i
vinogradi
Vode, bare i
trstici
Ostalo
zemljište
ha
ŠG “Beograd”
Beograd
Rit
8263
1438
2099
5620
210
995
Brojno stanje divljači na dan brojanja 31. marta 2011 godine je sledeće: srna 220, divljih svinja 80, zeca 400, poljske jarebice 300 i fazana 440.
ŠG “Beograd” lovište je ustupljeno (dodeljeno) na gazdovanje Rešenjem Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede br. 021-02-29/1/2008-10, od
21.11.2008 godine.
Istočni deo Gazdinske jedinice “Rit” do desne obale Tamiša pripada Lovištu “Pančevački rit”, a sa njim gazduje Lovačko udruženje “Beograd”, na osnovu Lovne
osnove (2008 – 2018).
Površina lovišta:
Korisnik
Sedište
Lovište
Površina
Šume i šumsko
zemljište
Livade i
pašnjaci
Njive i
oranice
Voćnjaci i
vinogradi
Vode, bare i
trstici
Ostalo
zemljište
ha
LU “Beograd”
Beograd
Pančevački rit
39390
1.016
3.821
23.700
812
1.000
9.041
Brojno stanje divljači na dan brojanja 31. marta 2011 godine je sledeće: srna 266, divljih svinja 120, zeca 2.000, poljske jarebice 730 i fazana 1.970.
LU “Beograd” lovište je ustupljeno (dodeljeno) na gazdovanje Rešenjem Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede br. 324-02-00303/2-94-06,
objavljeno u Sl.gl. br. 45/97.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
45
Mihaila Pupina 113
Beograd
5.12. Stanje zaštićenih delova prirode
Na području gazdinske jedinice “Rit” nema zaštićenih delova prirode, ali su na području ove gazdinske jedinice konstatovane sledeće retke, ranjive i ugrožene vrste
flore i faune:
Biljke
Iris pseudaocorus - barska perunika
Trapa nutanus - vodeni orašak
Insekti
Calosoma inguizitor
Calosoma sycophanta
Carabus coriaceus
Carabus intricatus
Lucanus cervus- јеленак
Ptice
Haliaeetus albicilla – Orao belorepan – strogo zaštićena
Cygnus olor – Labud grbac - zaštićena
Ciconia nigra – Crna roda – strogo zaštićena
Egretta garzetta – Mala bela čaplja
Ardea cinerea – Siva čaplja – lovno zaštićena
Anas crecca – Krdža – lovno zaštićena
Emys orbicularis – Barska kornjača – strogo zaštićena
Phalacrocorax sp. – Vranci – strogo zaštićena
Natrix natrix – Belouška – strogo zašzićena
Eretta alba – Velika bela čaplja – strogo zaštićena
5.13.Semenski objekti
U gazdinskoj jedinici „Rit“ nema registrovanih semenskih objekata.
5.14. Opšti osvrt na zatečeno stanje
Površina gazdinske jedinice iznosi 2.713,38 ha, šume i šumsko zemljište zauzimaju 2.157,46 ha (79,5 %), ostalo zemljište zauzima 555,92 ha (20,5 %) površine
gazdinske jedinice, dok zauzeća i privatno zemljište nije registrovano.
Ukupno obraslo zemljište zauzima 2.052,60 ha (75,6 %) površine, od toga šume zauzimaju 285,13 ha (13,9 %), a šumske kulture 1.767,47 ha (86,1 %). Na šumsko
zemljište otpada 104,86 ha (3,9 %), na neplodno 109,66 ha (4,0 %), a na zemljište za ostale svrhe 446,26 ha (16,4 %) od ukupne površine gazdinske jedinice.
Ukupna zapremina gazdinske jedinice iznosi 184.438,0 m3 (89,9 m3/ha), tekući zapreminski prirast iznosi 5.298,3 m3 (2,6 m3/ha), dok je procenat zapreminskog
prirasta 2,9 %.
U gazdinskoj jedinici "Rit" površinski najzastupljenija je namenska celina 10 – Proizvodnja tehničkog drveta, koja je zastupljena sa 99,4 % (2.040,91 ha), po
zapremini sa 98,3 %, a po tekućem zapreminskom prirastu sa 98,5 %. Prosečna zapremina u ovoj namenskoj celini iznosi 88,8 m3/ha, tekući zapreminski
prirast je 2,6 m3/ha, dok je procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu 2,9 %. Namenska celina 31 – Klima-zaštitna šuma, po površini
zastupljena je sa 0,6 % (11,69 ha) , po zapremini sa 1,7 %, a po tekućem zapreminskom prirastu sa 1,5 %. Prosečna zapremina u ovoj namenskoj celini iznosi
271,2 m3/ha, tekući zapreminski prirast je 6,6 m3/ha, dok je procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu 2,4 %.
Na prostoru GJ „Rit“ formirano je 17 gazdinskih klasa. Najzastupljenija gazdinska klasa u ovoj gazdinskoj jedinici po površini je gazdinska klasa 10.453.145 –
Veštački podignute sastojine topola sa 1.625,85 ha, odnosno sa 79,2 % od ukupno obrasle površine gazdinske jedinice. Druga po površinskoj zastupljenosti
je gazdinska klasa 10.457.151 - Veštački podignute sastojine lužnjaka. Ova gazdinska klasa izdvojena je na površini od 191,21 ha ili 9,3 % od obrasle
površine gazdinske jedinice. Sledeća po površinskoj zastupljenosti je gazdinska klasa 10.340.151 – Izdanačka šuma američkog jasena sa površinom od 76,07
ha ili 3,7 % obrasle površine gazdinske jedinice, gazdinska klasa 10.469.151 – Veštački podignute sastojine ostalih lišćara sa površinom od 48,76 ha ili 2,4
%; gazdinska klasa 10.270.151 - Izdanačka šuma OTL sa površinom od 29,15 ili 1,4 % i gazdinska klasa 10.114.141 – Izdanačka šuma vrba sa površinom od
20,45 ha ili 1,0 % obrasle površine gazdinske jedinice. Ostale gazdinske klase po površini zastupljene su na manje od 1,0 % obrasle površine gazdinske
jedinice. Po zapremini najzastupljenije su gazdinske klase: 10.453.145 – Veštački podignute sastojine topola sa zapreminom od 137.888,6 m3 ili 74,8 %
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
46
Mihaila Pupina 113
Beograd
ukupne zapremine gazdinske jedinice, zatim sledi gazdinska klasa 10.457.151 – Veštački podignuta sastojina lužnjaka sa zapreminom od 21.600,8 m3 ili
11,7 %, gazdinska klasa 10.469.151 – Veštački podignute sastojine ostalih lišćara sa ukupnom zapreminom od 9.199,7 m3 ili 5,0 %, gazdinska klasa
10.340.151 – Izdanačka šuma američkog jasena sa zapreminom od 6.129,0 m3 ili 3,3 %, gazdinska klasa 31.453.145 – Veštački podignute sastojine topola sa
zapreminom od 3.170,8 m3 ili 1,7 % od ukupne zapremine ove gazdinske jedinice itd.
U gazdinskoj jedinici “Rit” veštački podignute sastojine zastupljene su na 91,8 % (1.883,84 ha) obrasle površine sa prosečnom zapreminom od 91,8 m3/ha i tekućim
zapreminskim prirastom od 2,6 m3/ha. U okviru veštački podignutih sastojina očuvane sastojine zastupljene su na 87,4 % (1.647,07 ha), razreñene sastojine
na 12,5 % (234,76 ha), a devastirane sastojine na 0,1 % (2,01 ha) površine veštački podignutih sastojina. Izdanačke sastojine zastupljene su na 8,2 % (168,76
ha) obrasle površine sa prosečnom zapreminom od 68,6 m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 2,4 m3/ha. U okviru izdanačkih sastojina očuvane
sastojine zastupljene su na 67,9 % (114,66 ha), razreñene sastojine na 21,3 % (35,87 ha), a devastirane sastojine na 10,8 % (18,23 ha) površine izdanačkih
sastojina. Stanje šuma po poreklu može se oceniti kao zadovoljavajuće, s obzirom da su veštački podignute sastojine su zastupljene na 91,8 % obrasle
površine gazdinske jedinice ili 1.883,84 ha, dok su izdanačke sastojine zastupljene na 8,2 % ili 168,76 ha. Ovakvo zatečeno stanje po poreklu daleko je
povoljnije od proseka za Posavsko-podunavsko šumsko područje i Republički prosek.
U gazdinskoj jedinici "Rit" očuvane sastojine čine 85,8 % (1.761,73 ha) obrasle površine, prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 73,5 m3/ha, a tekući zapreminski
prirast iznosi 2,2 m3/ha, dok je procenat zapreminskog prirasta 3,1 %. Razreñene sastojine čine 13,2 % (270,63 ha) obrasle površine, prosečna zapremina
razreñenih sastojina je 197,6 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 4,8 m3/ha, dok je procenat zapreminskog prirasta 2,4 %. Devastirane sastojine čine 1,0
% (20,24 ha) obrasle površine, prosečna zapremina devastiranih šuma je 69,9 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 1,7 m3/ha, dok je procenat
zapreminskog prirasta 2,4 %. Stanje sastojina po očuvanosti može se oceniti kao zadovoljavajuće, s obzirom na malo učešće devastiranih sastojina i ono je
daleko povoljnije u odnosu na republički prosek i na stanje šuma po očuvanosti u okviru Posavsko-podunavskog šumskog područja.
U ovoj gazdinskoj jedinici čiste sastojine čine 89,7 % (1.841,83 ha) obrasle površine. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 86,7 m3/ha, tekući zapreminski prirast
iznosi 2,5 m3/ha, dok je procenat zapreminskog prirasta 2,9 %. Mešovite sastojine čine 10,3 % (210,77 ha) površine obraslog zemljišta gazdinske jedinice.
Prosečna zapremina mešovitih sastojina iznosi 120,5 m3/ha, tekući zapreminski prirast je 3,4 m3/ha, dok je procenat zapreminskog prirasta 2,8 %.
Od vrsta drveća u gazdinskoj jedinici najzastupljenija vrsta je Topola I-214, koja učestvuje sa 66,3 % (122.254,2 m3) u ukupnoj zapremini gazdinske jedinice, a u
tekućem zapreminskom prirastu gazdinske jedinice učestvuje sa 64,8 % (3.433,4 m3). Zastupljena je u čistim plantažama topola. Sledeća vrsta drveća po
zastupljenosti je lužnjak, koji učestvuje u zapremini sa 10,5 % (19.377,1 m3), a u tekućem zapreminskom prirastu gazdinske jedinice učestvuje sa 7,1 %
(375,6 m3). Zauzima suvlja staništa prethodne vrste drveća. Prvenstveno je zastupljen u čistim sastojinama, ali gradi i mešovite sastojine. Topola M-1 u
ukupnoj zapremini učestvuje sa 8,6 % (15.944,9 m3), a u tekućem zapreminskom prirastu sa 13,0 % (686,6 m3). Zastupljena je u čistim plantažama topola.
Američki jasen u ukupnoj zapremini učestvuje sa 4,0 % (7.336,2 m3), a u tekućem zapreminskom prirastu sa 5,0 % (265,3 m3). Ostale vrste zajedno u
ukupnoj zapremini učestvuju sa 10,6 % (19.526,4 m3), a u tekućem zapreminskom prirastu gazdinske jedinice učestvuju sa 10,1 % (537,5 m3), a
pojedinačno u ukupnoj zapremini učestvuju sa manje od 2,0 %.
Na nivou gazdinske jedinice najzastupljeniji je srednje jak inventar ( 31-50 cm) sa 57,4 % (105.864,5 m3), zatim sledi tanak inventar (do 30 cm) sa 26,0 % (47.880,9
m3) i jak inventar ( > 50 cm) sa 16,6 % (30.693,5 m3). Ukupno gledajući ovakva debljinska struktura gazdinske jedinice je očekivana sobzirom na poreklo i
očuvanost sastojina ove gazdinske jedinice.
Dobna struktura kod svih gazdinskih klasa odstupa od normalnog razmera dobnih razreda i samim tim je i ugrožena trajnost prinosa po površini.
Ukupna površina šumskih kultura iznosi 1.767,47 ha, što čini 86,1 % obrasle površine gazdinske jedinice. Od toga su 994,03 ha (56,2 %) su sastojine ispod taksacione
granice, a 773,44 ha (43,8 %) su sastojine iznad taksacione granice, sa prosečnom zapreminom od 183,6 m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 5,5
m3/ha, dok je procenat tekućeg zapreminskog prirasta 3,0 %.
Ukupno gledajući zdravstveno stanje sastojina je zadovoljavajuće, pojedinačna stabla koja su bolesna, natrula, oštećena itd., treba ukloniti u toku redovnog
gazdovanja tj. prilikom odabiranja stabala za seču treba prvo ovakva stabla doznačiti. Najveći deo površine gazdinske jedinice je u V i VI stepenu
ugroženosti od požara, odnosno područje ove gazdinske jedinice je slabo ugroženo od požara, što ne isključuje stalnu budnost i opreznost u praćenju i
blagovremenom reagovanju kod izbijanja požara. Ovo se naročito odnosi na prolećni period kada počinju poljoprivredni radovi i veća aktivnost lokalnog
stanovništva.
Prema iskazu površina stanje neobraslih površina je sledeće:
Šumsko zemljište
Neplodno zemljište
Zemljište za ostale svrhe
Ukupno GJ
104,86 ha
109,66 ha
446,26 ha
660,76 ha
Na području gazdinske jedinice “Rit” nema zaštićenih delova prirode i registrovanih semenskih objekata.
Ukupna dužina puteva iznosi 120 km što čini otvorenost ove gazdinske jedinice od 42 m/ha, što je iznad optimalne otvorenosti otvorenosti za Posavsko-Podunavsko
šumsko područje (26,79 m/ha).
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
47
Mihaila Pupina 113
Beograd
6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE
6.1. Promena šumskog fonda
6.1.1. Promena šumskog fonda po površini
Promene šumskog fonda po površini prikazane su sledećom tabelom:
Vrsta zemljišta
Šume
2002
2012
Razlika
ha
ha
ha
395,12
285,13
-109,99
Šumske kulture
1.562,57
1.767,47
204,90
Obraslo zemljište
1.957,69
2.052,60
94,91
Šumsko zemljište
691,42
104,86
-586,56
88,34
446,26
357,92
103,97
109,66
5,69
Za ostale svrhe
Neplodno
Neobraslo zemljište
Ukupno (ha)
883,73
660,78
-222,95
2.841,42
2.713,38
-128,04
Površina gazdinske jedinice, u odnosu na prošlo ureñivanje šuma, smanjena je za 128,04 ha, kao posledica rešavanja posedovno-pravnih odnosa izmeñu PKB i JP
“Srbijašuma”. Smanjenje površina pod šumama, posledica je rekonstrukcije devastiranih šuma, a samim tim došlo je i do povećanja površine pod šumskim
kulturama, čije povećanje je i posledica pošumljavanja šumskog zemljišta. Smanjenje neobrasle površine posledica je pošumljavanja.
6.1.2. Promene šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu
Promene šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu prikazane su sledećim tabelama:
Godina ureñivanja
2002
2012
Razlika
Ukupna
zapremina 2002
god.
m3
Ukupna
zapremina 2012
god.
m3
358.740,0
184.438,9
Površina
obraslog
zemljišta
(ha)
Zapremina
m3
1957,69
2052,60
94,91
Zapreminski prirast
m3/ha
358.740,0
184.438,9
-174.301,1
183,2
89,9
-93,4
Tekući zapreminski
prirast 2002 god.
Tekući zapreminski
prirast 2012 god.
Ostvareni prinos
2002 - 2012 god.
m3
m3
m3
17.500,0
5.298,3
236.961,0
m3
m3/ha
17.500,0
5.298,3
-12.201,7
Očekivana
zapremina 2012
god.
m3
174.762,4
8,9
2,6
-6,4
Razlika zapremina
2012 god. i očekivane
zapremine
m3
Razlika tek.
zapr. prir. 20122002 god.
m3
9.676,5
-12.201,7
Ukupna zapremina dobijena premerom 2012.godine manja je za 174.301,1 m3 u odnosu na premer iz 2002 godine. Računski svedena (očekivana) zapremina na 2012
godinu odstupa za 9.676,5 m3 od zapremine dobijene premerom iz 2012 godine. Odstupanje iznosi 5,2 % po zapremini, što je sasvim zadovoljavajuće.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
48
Mihaila Pupina 113
Beograd
6.2. Odnos planiranih i ostvarenih radova u dosadašnjem periodu
6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma
Na osnovu plana gajenja šuma iz predhodne osnove i evidencije radova formirana je sledeća tabela:
Vrsta radova
Obnavljanje
Popunjavanje
Nega
Prorede
Prosta reprodukcija
Rekonstrukcija
Podizanje novih šuma
Popunjavanje
Proširena reprodukcija
Ukupno GJ
Planirana površina
ha
762,97
137,89
7854,75
251,77
9007,38
14,30
99,44
15,94
129,68
9137,06
Realizacija plana
%
762,97 100,0
137,89 100,0
17325,12 220,6
251,77 100,0
18477,75 205,1
14,30 100,0
162,07 163,0
71,56 448,9
247,93 191,2
18725,68 204,9
Realizacija plana gajenja šuma po vrsti radova izvršena je u potpunosti ili iznad plana. Ukupan plan gajenja šuma realizovan je sa 204,9 %.
6.2.2. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma
U prethodnom ureñajnom periodu u ovoj gazdinskoj jedinici nije bilo kalamiteta insekata (defolijatora i potkornjaka itd.) i bolesti šuma..
U cilju preventivne zaštite šuma od požara u kritičnom periodu (letnji meseci) organizuju se dežurstva u šumskoj upravi u cilju blagovremenih intervencija, a na
terenu se pojačava nadzor lugarskih reona.
6.2.3. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma i šumskih resursa
Na osnovu plana seča šuma za predhodni ureñajni period i evidencije izvršenih seča u predhodnom periodu formirana je sledeća tabela:
Ukupan prikaz planiranog i ostvarenog prinosa po vrstama drveća:
Vrsta drveća
Topola I-214
Robusta
Bagrem
Američki jasen
Bela vrba
Lužnjak
OTL
Sofora
Javor
Jasenoliki javor
Lipa
Beli jasen
Deltoidna topola
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
Planirani prinos
m3
282.530
16.620
5.521
4.061
2.163
795
526
393
214
80
78
67
53
Ostvareni prinos
m3
%
201.718
71,4
22.942 138,0
4.893
88,6
4.534 111,6
508
23,5
879 110,6
797 151,5
123
31,3
200
93,5
99 123,8
75
96,2
31
46,3
0,0
49
Mihaila Pupina 113
Beograd
Vrsta drveća
Bela topola
OML
Platan
Orah
Poljski jasen
Ukupno GJ
Planirani prinos
m3
40
14
9
2
313.166
Ostvareni prinos
m3
%
39
97,5
0,0
14 155,6
0,0
109
23.6961
75,7
Plan korišćenja šuma realizovan je sa 75,7 %.
6.2.4. Ocena dosadašnjeg gazdovanja
Površina gazdinske jedinice, u odnosu na prošlo ureñivanje šuma, smanjena je za 128,04 ha, kao posledica rešavanja posedovno-pravnih odnosa izmeñu PKB i JP
“Srbijašuma”. Smanjenje površina pod šumama, posledica je rekonstrukcije devastiranih šuma, a samim tim došlo je i do povećanja površine pod šumskim
kulturama, čije povećanje je i posledica pošumljavanja šumskog zemljišta. Smanjenje neobrasle površine posledica je pošumljavanja.
Ukupna zapremina dobijena premerom 2012.godine manja je za 174.301,1 m3 u odnosu na premer iz 2002 godine. Računski svedena (očekivana) zapremina na 2012
godinu odstupa za 9.676,5 m3 od zapremine dobijene premerom iz 2012 godine. Odstupanje iznosi 5,2 % po zapremini, što je sasvim zadovoljavajuće.
Realizacija plana gajenja šuma po vrsti radova izvršena je u potpunosti ili iznad plana. Ukupan plan gajenja šuma realizovan je sa 204,9 %.
U prethodnom ureñajnom periodu u ovoj gazdinskoj jedinici nije bilo kalamiteta insekata (defolijatora i potkornjaka itd.) i bolesti šuma..
Plan korišćenja šuma realizovan je sa 75,7 %.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
50
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.0.
PLANIRANJE UNAPREðIVANJA
KORIŠĆENJA ŠUMA
STANJA
I
OPTIMALNOG
7.1. Ciljevi gazdovanja šumama
7.1.1. Opšti ciljevi gazdovanja šumama
Opšti ciljevi gazdovanja šumama odreñeni su Zakonom o šumama Republike Srbije, koji eksplicitno zahteva da se šume moraju održavati, obnavljati i koristiti, tako
da se očuva i poveća njihova vrednost i opštekorisne funkcije, obezbedi trajnost i zaštita i stalno povećanje prirasta i prinosa.
Na osnovu prednjeg, a polazeći od prirodnih i ekonomskih uslova u kojima se nalaze šume za koje se radi ova osnova, od stanja šuma i ispoljenih tendencija njihovog
razvoja, a uvažavajući zahteve prema šumi kao opštem dobru od posebnog značaja, opšti ciljevi gazdovanja šumama imaju za cilj očuvanje i pravilno
gazdovanje šumama, i to:
•
•
•
•
•
•
zaštita i stabilnost šumskih ekosistema
održavanje, očuvanje i pravilno povećanje vrednosti biološkog diverziteta
sanacija opšteg stanja degradiranih šumskih ekosistema
obezbeñenje optimalne obraslosti
postizanje i očuvanje funkcionalne trajnosti
povećanje prinosa i ukupne vrednosti šuma i opštekorisnih funkcija šuma.
7.1.2. Posebni ciljevi gazdovanja šumama
Posebni ciljevi gazdovanja šumama proističu iz opštih ciljeva i uslovljeni su osobenostima gazdinske jedinice. Posebni ciljevi gazdovanja šumama po svojoj prirodi
razvrstavaju se na:
1.
2.
3.
Biološko - uzgojne ciljeve - koji obezbeñuju trajno povećanje prirasta i prinosa po količini i kvalitetu, povećanje ukupne vrednosti šuma i opštekorisnih
funkcija šuma u skladu sa potencijalom staništa.
Proizvodne ciljeve - koji utvrñuju perspektivnu mogućnost proizvodnje šumskih proizvoda po količini i kvalitetu.
Tehničke ciljeve - koji obezbeñuju tehničke uslove za ostvarenje napred navedenih ciljeva.
Posebni ciljevi gazdovanja šumama prema dužini vremena potrebnog za ostvarenje planiranih zadataka ili ciljeva mogu biti:
1.
2.
Kratkoročni ciljevi (za jedan ureñajni period)
Dugoročni ciljevi (za više ureñajnih perioda)
7.1.2.1. Biološko - uzgojni ciljevi
a) Dugoročni ciljevi
Namenska celina 10 - Proizvodnja tehničkog drveta
•
•
•
•
Postepeno dovoñenje sastojina u optimalno (normalno) stanje u skladu sa definisanom funkcijom (Proizvodnja tehničkog drveta)
Rekonstrukcija devastiranih sastojina
Nega mladih, srednjedobnih i dozrevajućih sastojina odgovarajućim merama nege
Postizanje optimalne šumovitosti.
Namenska celina 31. Klima – zaštitna šuma
•
•
Postepeno dovoñenje sastojina u optimalno (normalno) stanje u skladu sa definisanom funkcijom (Klima - zaštitna šuma)
Nega mladih, srednjedobnih i dozrevajućih sastojina odgovarajućim merama nege
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
51
Mihaila Pupina 113
Beograd
b) Kratkoročni ciljevi
•
•
•
•
•
•
•
Obnavljanje zrelih plantaža topola i vrba (Gazdinske klase: 10.451.141 i 10.453.145),
Obnavljanje zrelih mešovitih sastojina bagrema (Gazdinska klasa 10.326.151),
Obnavljanje zrelih veštački podignutih sastojina ostalih lišćara (Gazdinska klasa 10.469.151),
Nega mladih, srednjedobnih i dozrevajućih sastojina odgovarajućim merama nege,
Popunjavanje (kompletiranje) nedovoljno obraslih površina,
Rekonstrukcija devastiranih sastojina u skladu sa odreñenim rekonstrukcionim razdobljem (Gazdinske klase: 10.161.141, 10.271.151, 10.329.151,
10.341.151 i 10.480.151),
Pošumljavanje šumskog zemljišta
7.1.2.2. Proizvodni ciljevi
a) Dugoročni ciljevi
•
•
•
•
Proizvodnja kvalitetnih trupaca za mehaničku preradu.
Proizvodnja tehničke oblovine (stubovi za vodove, oblovine za grañevinske konstrukcije, rudničko drvo i dr.).
Proizvodnja ogrevnog i celuloznog drveta
Korišćenje ostalih proizvoda šuma i šumskih staništa.
b) Kratkoročni ciljevi
•
•
Potpuno i racionalno korišćenje posečene drvne zapremine izradom najvrednijih sortimenata.
Redukovanje otpada na minimum.
Da bi se ostvarili ovi ciljevi, sastojine posle svake seče treba da budu stabilnije, vitalnije, kvalitetnije i proizvodno vrednije.
7.1.2.3. Tehnički ciljevi
a) Dugoročni ciljevi
•
•
uvoñenje racionalnijih tehnoloških postupaka i efikasnije organizacije rada
stručno osposobljavanje i usavršavanje kadrova
b) Kratkoročni ciljevi
•
•
održavanje postojećih komunikacija
stručno osposobljavanje i usavršavanje kadrova
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
52
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.2. Mere za postizanje ciljeva gazdovanja šumama
7.2.1. Uzgojne mere
Izbor sistema gazdovanja
Sistem gazdovanja šumama podrazumeva usklañen skup radnji na nezi šuma, korišćenju šuma, obnavljanju šuma, zaštiti šuma i planiranju u organizaciji gazdovanja
šumama, a svoje ime (naziv) dobija po načinu seče obnavljanja stare sastojine.
Na osnovu konkretnih sastojinskih prilika u gazdinskoj jedinici i dosadašnjeg gazdovanja šumama, a uvažavajući biološke osobine vrsta drveća, usvojeni su sledeći
sistemi gazdovanja šumama:
Sastojinsko gazdovanje - oplodna seča kratkog podmladnog razdoblja (podmladno razdoblje od 20 godina), primenjivaće u veštački podignutim sastojinama lužnjaka
(gazdinska klasa 10.457.151).
Sastojinsko gazdovanje – čista seča, primenjivaće se u plantažama vrba i topola (gazdinske klase: 10.451.141, 10.453.145 i 31.453.145), u izdanačkim sastojinama
bagrema (gazdinske klase: 10.325.151 i 10.326.151), u izdanačkim sastojinama vrba i topola (gazdinske klase: 10.114.141, 10.115.141 i 10.123.145), u
izdanačkim sastojinama OTL (gazdinska klasa 10.270.151), u izdanačkim sastojinama američkog jasena (gazdinska klasa 10340.151), u veštački podignutim
sastojinama ostalih lišćara (gazdinska klasa 10.469.151) i u devastiranim sastojinama uz obavezno pošumljavanje nakon izvršenih rekostrukcionih seča
(gazdinske klase: 10.116.141, 10.271.151, 10.329.151, 10.341.151 i 10.480.151).
.Izbor uzgojnog oblika
Osnovni uzgojni oblik (ciljna šuma) kome dugoročno treba težiti je visoka šuma (nezavisno od načina obnove prirodnim-prioritetnim ili veštački iznuñenim putem),
osim izdanačkih sastojina bagrema, američkog jasena i OTL.
Izbor strukturnog oblika
Izbor strukturnog oblika već je rešen izborom sistema gazdovanja (poglavlje 7.2.1), a uslovljen je kao i sistem gazdovanja zatečenim sastojinskim stanjem, utvrñenim
prioretnim funkcijama to jest funkcionalnim zahtevima i biološkim osobinama glavnih vrsta drveća (edifikatora) koje grade sastojine.
-
Primenom sastojinskog gazdovanja-oplodnih seča kratkog podmladnog razdoblja (20 godina), kao i sastojinskog gazdovanja-čistim sečama izgrañivaće
se normalne jednodobne sastojine.
Izbor vrsta drveća
Glavne vrste drveća su autohtone vrste: bela vrba, bela i crna topola, lužnjak, poljski brest i jasen itd., kao i klonovi vrba i topola, sa kojima se planira i povećanje
obrasle površine.
Izbor načina seča obnavljanja i korišćenja
Od izabranog načina obnavljanja zavisi strukturni oblik budućih sastojina i celokupni gazdinski postupak, elementi za sva planska razmatranja i postupak za
odreñivanje prinosa i obezbeñenje trajnosti prinosa. Način obnavljanja pre svega zavisi od bioloških osobina vrsta drveća koje grade sastojinu (osobine
sastojine), osobine staništa i ekonomskih prilika.
Za šume ove gazdinske jedinice odreñuju se sledeći načini seče obnavljanja i korišćenja šuma:
-
Za plantaže topola i vrba, kao način obnavljanja planiraju se čiste seče uz ponovno pošumljavanje,
Za veštački podignute sastojine lužnjaka (očuvane i razreñene), kao način obnavljanja odreñuje se oplodna seča kratkog perioda obnavljanja. Do
zrelosti za seču (početaka obnavljanja) kao način korišćenja primenjivaće se proredne seče,
U izdanačkim sastojinama bagrema, vrba, topola, OTL i američkog jasena i veštački podignutim sastojinama ostalih lišćara, kao način obnavljanja
primenjivaće se čiste seče,
U devastiranim sastojinama kao način obnavljanja primenjivaće se čiste seče uz obavezno pošumljavanje nakon izvršenih čistih seča.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
53
Mihaila Pupina 113
Beograd
Izbor načina nege
Prema zatečenom stanju sastojina i postavljenim ciljevima gazdovanja šumama utvrñuju se sledeće mere nege šuma:
-
Osvetljavanje podmlatka,
Uklanaje korova (tarupiranje) u plantažama topola,
Okopavanje u plantažama topola,
Kresanje grana u plantažama topola,
Pinciranje u plantažama topola,
Čišćenje u šumskim kulturama,
Zaštita od biljnih bolesti u plantažama topola,
Zaštita od entomoloških oboljenja u plantažama topola,
Zaštita od divljači u plantažama topola,
Zaštita od glodara u novopodignutim sastojinama hrasta lužnjaka i
Prorede kao mera nege šuma u odraslim sastojinama (od faze kasnog mladika do za seču zrelih sastojina).
7.2.2. Ureñajne mere
Izbor ophodnje i dužine podmladnog razdoblja
-
Za plantaže topola i vrba (gazdinske klase: 10.451.141, 10453.145 i 31.453.145) odreñuje se ophodnja od 25 godina,
Za veštački podignute sastojine lužnjaka (gazdinska klasa: 10.457.151), odreñuje se ophodnja od 120 godina i podmladno razdoblje od 20 godina,
Za veštački podignute sastojine ostalih lišćara (gazdinska klasa: 10.469.151), odreñuje se ophodnja od 60 godina,
Za izdanačke sastojine vrba, topola, OTL i američkog jasena (gazdinske klase: 10.114.141, 10.115.141, 10.123.145, 10.270.151 i 10.340.151) odreñuje
se ophodnja od 60 godina i
Za izdanačke sastojine bagrema (gazdinske klase:10.325.151 i 10.326.151) odreñuje se ophodnja od 30 godina.
Izbor rekonstrukcionog razdoblja
Odreñuje se rekonstrukciono razdoblje od 10 godina.
Odreñivanje perioda dostizanja optimalne šumovitosti
Odeñuje se period dostizanja optimalne šumovitosti od 20 godina.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
54
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.3. Planovi gazdovanja
Na osnovu utvrñenog stanja šuma i propisanih kratkoročnih ciljeva gazdovanja šumama i mogućnosti njihovog obezbeñenja izrañuju se planovi budućeg gazdovanja
šumama. Osnovni zadatak izrañenih planova gazdovanja šumama je da u zavisnosti od zatečenog stanja, omoguće podmirenje odgovarajućih društvenih
potreba i unapreñivanje stanja šuma kao dugoročnog cilja.
7.3.1. Plan gajenja šuma
Planom gajenja šuma odreñuje se vrsta i obim radova na obnovi, uzgoju, rekonstrukciji, podizanju novih šuma i proizvodnji sadnog materijala.
7.3.1.1. Pan obnavljanja i podizanja novih šuma
Plan obnavljanja šuma i podizanja novih šuma po gazdinskim klasama prikazan je sledećom tabelom:
Prosta reprodukcija
Obnavljanje čistim sečama
Popunjavanje veštački podignutih
plantaža 415
Veštačko pošumljavanje vrbom 320
Veštačko pošumljavanje topolom
plitkom sadnjom 318
Kompletna priprema zemljišta za
pošumljavanje 222
Kompletna priprema terena za
pošumljavanje 127
Proširena reprodukcija
Popunjavanje veštački podignutih
plantaža 415
Popunjavanje veštački podignutih
kultura setvom 413
Veštačko pošumljavanje topolom
plitkom sadnjom 318
Veštačko pošumljavanje setvom
omaške 314
Kompletna priprema zemljišta za
pošumljavanje 222
Gazdinska klasa
Kompletna priprema terena za
pošumljavanje 127
Vrsta rada
Ukupno
GJ
Radna površina (ha)
10116141
10271151
10326151
10329151
10341151
10451141
10453145
10457151
10469151
10480151
Šumsko zemljište
NC 10
31453145
NC 31
Ukupno GJ
1,95
5,98
1,95
5,98
0,44
4,07
6,23
4,07
6,23
4,07
6,23
1,95
5,54
0,09
0,39
1,11
6,24
19,14
6,23
0,81
1,24
4,32
370,76
2,01
2,30
2,30
17,32
18,82
6,43
202,03
269,09
18,82
269,09
20,24
2,01
91,84
112,08
2,01
5,14
17,89
86,70
94,19
0,40
1,03
5,87
20,24
112,08
17,89
94,19
5,87
6,23
13,02
19,93
375,08
4,03
4,03
379,11
4,32
370,76
375,08
4,03
4,03
379,11
1,60
370,76
372,36
4,03
4,03
376,39
2,72
2,72
2,72
0,86
96,88
97,74
0,81
0,81
98,55
13,82
1.209,16
14,78
14,78
21,01
1.243,99
12,90
12,90
1.256,89
21,01
6,24
19,14
6,23
13,02
19,93
13,82
1.209,16
2,30
14,78
6,43
202,03
1.513,08
12,90
12,90
1.525,98
Ukupan plan obnavljanja i podizanja novih šuma iznosi 1.525,98 ha radne površine, od toga u prostoj reprodukciji 1.256,89 ha, a u proširenoj reprodukciji 269,09 ha
radne površine.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
55
Mihaila Pupina 113
Beograd
Planom obnavljanja i podizanja novih šuma u prostoj reprodukciji, planirani su sledeći radovi:
-
Kompletna priprema terena za pošumljavanje (127) na 379,11 ha radne površine,
Kompletna priprema zemljišta za pošumljavanje (222) na 379,11 ha radne površine,
Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom (318) na 376,39 ha radne površine,
Veštačko pošumljavanje vrbom (320) na 2,72 ha radne površine,
Popunjavanje veštački podignutih plantaža (415) na 98,55 ha radne površine i
Obnavljanje čistim sečama na 21,01 ha radne površine.
Planom obnavljanja i podizanja novih šuma u proširenoj reprodukciji, planirani su sledeći radovi:
-
Kompletna priprema terena za pošumljavanje (127) na 20,24 ha radne površine,
Kompletna priprema zemljišta za pošumljavanje (222) na 112,08 ha radne površine,
Veštačko pošumljavanje setvom omaške (314) na 17,89 ha radne površine,
Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom (318) na 94,19 ha radne površine,
Popunjavanje veštački podignutih kultura setvom (413) na 5,87 ha radne površine i
Popunjavanje veštački podignutih plantaža (415) na 18,82 ha radne površine.
7.3.1.2. Obezbeñenje sadnog materijala
Potreban broj sadnog materijala po vrsti rada i vrsti drveća prikazan je u sledećoj tabeli:
Vrsta rada
Veštačko pošumljavanje setvom semena
Veštačko pošumljavanje topolom plitka sadnja
Popunjavanje VPS setvom
Popunjavanje plantaža
Proširena reprodukcija
Veštačko pošumljavanje vrbom
Veštačko pošumljavanje topolom plitka sadnja
Popunjavanje plantaža
Prosta reprodukcija
Ukupno GJ
Žir Lužnjaka
Ukupno GJ
Kg
10735
10735
3526
3526
14261
Sadnice topole M1
Sadnice Vrbe
kom.
26187
26187
14261
5236
31423
14261
104637
27256
131893
163316
5236
31423
756
104637
27407
132800
164223
756
14261
Ukupno GJ
151
907
907
Ukupno je potrebno obezbediti 164.223 sadnice, od toga 31.423 sadnice u proširenoj reprodukciji i 132.800 sadnica u prostoj reprodukciji. Odnosno potrebno je
obezbediti 163.316 sadnica topole M1, od toga 31.423 sadnice u proširenoj reprodukciji i 131.893 sadnice u prostoj reprodukciji i 907 sadnica vrbe u prostoj
reprodukciji. Takoñe je potrebno obezbediti 14.261 kg žira hrasta lužnjaka.
ŠG Beograd u svojim rasadnicima proizvodi dovoljan broj sadnica euroameričkih topola i vrba za svoje potrebe tako da je problem obezbeñenja sadnog materijala
rešen. Seme hrasta lužnjaka najcelishodnije je nabaviti od JP „Vojvodinašume”, odnosno iz ŠG Sremska Mitrovica koje u Moroviću ima savremeni centar za
doradu i skladištenje šumskog semena.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
56
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.3.1.3. Plan nege šuma
Planirani radovi na nezi šuma po gazdinskim klasama prikazani su sledećim tabelama:
Prorede
Pinciranje 524
Kresanje grana 522
Okopavanje u
plantažama topola 519
1,95
Proširena
reprodukcija
Uklanjanje korova
mašinski 516
5,85
Cišćenje u mladim
kulturama 527
1,95
Pinciranje 524
Okopavanje u
plantažama topola 519
5,85
Kresanje grana 522
Uklanjanje korova
mašinski 516
Gazdinska
klasa
Osvetljavanje
podmladka ručno 511
Vrsta rada
Prosta
reprodukcija
Ukupno
GJ
Radna površina (ha)
10116141
10270151
10271151
10329151
10340151
10341151
10451141
10453145
10457151
10469151
10480151
Šumsko zemljište
NC 10
31453145
NC 31
Ukupno GJ
1,32
12,21
16,62
5,54
16,62
15,60
5,54
5,04
5,04
69,85
69,85
6,14
17,96
31,84
6.410,00
6,14
17,96
98,99
7,66
7,66
106,65
6.540,83
39,90
39,90
6.580,73
45,64
12,21
18,69
18,69
12,96
2.738,44
65,90
113,73
179,63
2,01
15,42
115,55
260,10
282,57
86,70
94,19
260,10
282,57
86,70
94,19
113,73
2,01
709,02
982,80
115,55
282,57
94,19
282,57
94,19
113,73
982,80
2.751,40
12,09
12,09
2.763,49
4,32
370,76
375,08
4,03
4,03
379,11
12,96
2.750,12
2.763,08
12,09
12,09
2.775,17
1,60
550,68
552,28
4,03
4,03
556,31
15,60
5,04
45,64
12,21
69,85
18,69
31,84
6.410,00
185,77
17,96
2,01
709,02
7.523,63
39,90
39,90
7.563,53
Planom gajenja šuma, u prostoj reprodukciji, planirani su sledeći radovi:
-
Uklanjanje korova mašinski (516) na 2.763,49 ha radne površine,
Okopavanje u plantažama topola (519) na 379,11 ha radne površine,
Kresanje grana (522) na 2.775,17 ha radne površine,
Pinciranje (524) na 556,31 ha radne površine i
Proredne seče planirane su na 106,65 ha radne površine.
Ukupan plan nege šuma u prostoj reprodukciji iznosi 6.580,73 ha radne površine
Planom gajenja šuma, u proširenoj reprodukciji, planirani su sledeći radovi:
-
Osvetljavanje podmladka ručno (511) na 115,55 ha radne površine,
Uklanjanje korova mašinski (516) na 282,57 ha radne površine,
Okopavanje u plantažama topola (519) na 94,19 ha radne površine,
Kresanje grana (522) na 282,57 ha radne površine,
Pinciranje (524) na 94,19 ha radne površine i
Cišćenje u mladim kulturama (527) na 113,73 ha radne površine.
Ukupan plan nege šuma u proširenoj reprodukciji iznosi 982,80 ha radne površine
Ukupan plan nege šuma iznosi 7.563,53 ha radne površine.
Ukupan plan gajenja šuma iznosi 9.089,51 ha radne površine, od toga plan gajenja šuma u prostoj reprodukciji iznosi 7.837,62 ha radne površine, a u proširenoj
reprodukciji 1.251,89 ha radne površine.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
57
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.3.2. Plan zaštite šuma
Zakonom o šumama propisano je da su korisnici šuma dužni da preduzimaju mere radi zaštite šuma od požara i drugih elementarnih nepogoda, biljnih bolesti,
štetočina i drugih šteta.
Shodno napred navedenom u ŠG "Beograd" - Beograd, organizovana je služba za privatne šume i zaštitu životne sredine, koja obavlja i poslove na zaštiti šuma i to:
opažanja, obaveštavanja, prognoziranja i preduzimanje potrebnih represivnih i preventivnih mera.
Ovim planom utvrñuje se obim mera i radova na preventivnoj i represivnoj zaštiti šuma od čoveka, stoke i divljači, biljnih bolesti, štetnih insekata i drugih štetočina,
elementarnih nepogoda, požara, održavanju i obnavljanju šumskih oznaka itd.
Kako u ovoj gazdinskoj jedinici nije konstatovano sušenje šuma, odnosno značajnija ugroženost šuma od biljnih bolesti i entomološka i druga oštećenja, te se ovim
planom i ne planiraju radovi i mere na represivnoj zaštiti šuma.
U cilju preventivne zaštite šuma planiraju se sledeće mere:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
čuvanje šuma od bespravnog korišćenja i zauzimanja;
zabrana pašarenja na površinama gde je proces obnavljanja u toku i u šumskim kulturama sve dok one ne prerastu kritičnu visinu kada im stoka ne može
oštećivati vrhove;
pratiti eventualne pojave sušenja šuma i kalamiteta insekata, i u slučaju pojave istih blagovremeno obavestiti specijalističku službu koja će postaviti
tačnu dijagnozu i propisati adekvatne mere suzbijanja;
uspostavljanje šumskog reda;
preventivna zaštita mladih plantaža topola od biljnih bolesti planirana je na 1.356,70 ha radne površine;
preventivna zaštita mladih plantaža topola od entomoloških oštećenja planirana je na 1.332,92 ha radne površine;
preventivna zaštita mladih plantaža topola od divljači na 473,30 ha radne površine;
preventivna zaštita novopodignutih šuma hrasta lužnjaka od glodara na 23,78 ha radne površine;
održavanje proseka na celoj dužini;
štititi i zaštititi šumu od požara, posebno u proleće i leto, u tom smislu postavljati znake obaveštavanja i zabrane loženja vatre, organizovanje dežurstva i
pojačani nadzor lugarskih reona u kritičnom periodu u cilju blagovremenog otkrivanja požara i blagovremenih intervencija i dr.;
u toku ureñajnog perioda održavati i obnavljati spoljne granice, kao i oznake unutrašnje podele gazdinske jedinice.
7.3.3. Plan korišćenja šuma i šumskih resursa
7.3.3.1. Plan seča šuma i kalkulacija prinosa
Plan seča šuma obuhvata plan seča obnavljanja šuma - glavni prinos i plan prorednih seča - prethodni prinos. Plan seča biće prikazan po gazdinskim klasama, vrsti
prinosa i vrsti drveća, razvrstano na prostu reprodukciju (sastojine za proizvodnju) i proširenu reprodukciju (sastojine za rekonstrukciju.)
Planirani prinos po gazdinskim klasama i vrsti prinosa:
Stanje šuma
Gazdinske klase
Površina
Zapremina
Planirani prinos
Zapreminski
prirast
3
m
m3/ha
Glavni
Prethodni
m3
m3
ha
m3
m3/ha
10451141
10453145
4,32
1.625,85
1.630,17
920,5
137.888,6
138.809,1
213,1
84,8
85,2
17,6
4.127,8
4.145,4
4,1
2,5
2,5
964,5
123.622,6
124.587,1
10457151
10469151
191,21
48,76
239,97
21.600,8
9.199,7
30.800,5
113,0
188,7
128,4
427,8
243,3
671,1
2,2
5,0
2,8
2.102,5
2.102,5
20,45
2,33
1.058,0
114,2
51,7
49,0
19,2
2,5
0,9
1,1
Intenzitet seče po
Ukupno
V
Zv
m3
m3/ha
%
%
964,5
123.622,6
124.587,1
223,3
76,0
76,4
104,8
89,7
89,8
548,4
299,5
300,5
309,2
2.556,8
2.866,0
1,6
52,4
11,9
1,4
27,8
9,3
7,2
105,1
42,7
Plantaže topola i vrba
Svega
VPS lišćara
Svega
Izdanačke sastojine vrba i topola
10114141
10115141
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
309,2
454,3
763,5
58
Mihaila Pupina 113
Beograd
Stanje šuma
Gazdinske klase
10123145
Površina
ha
2,45
25,23
Svega
Izdanačke sastojine ostalih lišćara
10270151
29,15
10340151
76,07
Svega
105,22
Izdanačke sastojine bagrema
10325151
3,14
10326151
16,94
Svega
20,08
NC 10
2.020,67
Plantaže topola i vrba
31453145
11,69
Svega
11,69
NC 31
11,69
Prosta reprodukcija
2.032,36
Devastirane sastojine
10116141
1,95
10271151
5,98
10329151
4,07
10341151
6,23
10480151
2,01
NC 10
20,24
Proširena reprodukcija
20,24
Ukupno GJ
2.052,60
Zapremina
Planirani prinos
Zapreminski
prirast
m3
m3/ha
10,2
4,2
31,9
1,3
m3
482,4
1.654,6
m3/ha
196,9
65,6
1.331,2
6.129,0
7.460,3
45,7
80,6
70,9
43,7
247,5
291,2
1,5
3,3
2,8
1.129,7
1.129,7
179.854,2
66,7
56,3
89,0
46,9
46,9
5.186,5
2,8
2,3
2,6
3.170,8
3.170,8
3.170,8
183.024,9
271,2
271,2
271,2
90,1
77,2
77,2
77,2
5.263,7
63,8
587,3
219,5
447,1
96,1
1.413,9
1.413,9
184.438,9
32,7
98,2
53,9
71,8
47,8
69,9
69,9
89,9
2,6
10,9
6,3
12,8
2,0
34,6
34,6
5.298,3
Glavni
Prethodni
m3
m3
Intenzitet seče po
Ukupno
m3
m3/ha
V
Zv
%
%
90,7
881,5
972,2
90,7
881,5
972,2
3,1
11,6
9,2
6,8
14,4
13,0
20,8
35,6
33,4
1.065,6
1.065,6
127.755,2
1.735,7
1.065,6
1.065,6
129.490,9
62,9
53,1
64,1
94,3
94,3
72,0
227,0
227,0
249,7
6,6
6,6
6,6
2,6
1.199,2
1.199,2
1.199,2
128.954,4
1.638,3
1.638,3
1.638,3
3.373,9
2.837,5
2.837,5
2.837,5
132.328,4
242,7
242,7
242,7
65,1
89,5
89,5
89,5
72,3
367,8
367,8
367,8
251,4
1,3
1,8
1,5
2,1
1,0
1,7
1,7
2,6
70,2
662,1
266,6
543,4
101,2
1.643,5
1.643,5
130.598,0
3.373,9
70,2
662,1
266,6
543,4
101,2
1.643,5
1.643,5
133.971,9
36,0
110,7
65,5
87,2
50,3
81,2
81,2
65,3
110,1
112,7
121,5
121,5
105,3
116,2
116,2
72,6
272,7
606,3
424,6
423,5
497,7
474,5
474,5
252,9
3
Ukupno planirani prinos iznosi 133.971,9 m , što predstavlja intenzitet seče od 72,6 % po zapremini i 252,9 % po zapreminskom prirastu i kao takav se može oceniti
kao vrlo jak intenzitet zahvata što je karakteristika za desetogodišnje planove seča za sastojine kratkih ophodnja (25 godina), kao što su plantaže topola koje
preovlañuju u ovoj gazdinskoj jedinici.
U prostoj reprodukciji (sastojine za redovno gazdovanje) planiran prinos iznosi 132.328,4 m3 (98,8 %) a u proširenoj reprodukciji (sastojine za rekonstrukciju)
planirani prinos iznosi 1.643,5 m3 ili 1,2 % od ukupno planiranog prinosa.
Od ukupno planiranog prinosa od 133.971,9 m3, glavni prinos je zastupljen sa 130.598,0 m3 (97,5 %), a prethodni prinos (proredne seče) zastupljen je sa 3.373,9 m3
ili 2,5 % od ukupno planiranog prinosa.
Planirani prinos po vrsti drveća prikazan je u sledećoj tabeli:
Stanje šuma
Vrsta drveća
Topola I-214
Lužnjak
Topola M-1
Američki jasen
OTL
Jasenoliki javor
Bagrem
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
Intenzitet seče po
Zapremina
Zapreminski prirast
m3
m3
122.254,2
19.377,1
15.944,9
7.336,2
3.679,4
2.670,2
2.622,8
Planirani prinos
m3
3.433,4
375,6
686,6
265,3
116,0
72,4
99,1
V
Zv
%
%
123.816,8
307,0
101,3
1,6
360,6
8,2
2.901,6
1.563,5
1.370,5
1.313,8
39,6
42,5
51,3
50,1
109,4
134,8
189,2
132,5
59
Mihaila Pupina 113
Beograd
Stanje šuma
Vrsta drveća
Bela vrba
Beli jasen
Sibirski brest
Bela topola
Javor
Robusta
Krupnolisna lipa
Poljski jasen
OML
Sofora
Koprivić
Poljski brest
Domaći orah
Crna topola
Gledičija
Mleć
Platan
Trešnja
Ukupno GJ
Intenzitet seče po
Zapremina
Zapreminski prirast
m3
m3
2.465,0
1.440,1
1.174,3
1.148,2
1.103,2
706,4
562,7
359,8
349,7
318,8
235,9
213,3
132,1
130,0
100,8
90,1
22,2
1,5
184.438,9
Planirani prinos
m3
48,3
42,7
30,0
24,9
25,3
15,7
16,1
6,9
7,0
7,8
6,7
6,5
4,3
2,2
3,2
1,8
0,5
0,1
5.298,3
V
Zv
%
%
1.191,2
284,6
48,3
19,8
246,4
66,6
397,1
8,0
275,2
59,9
36,5
84,6
249,3
34,6
0,7
39,0
10,6
10,1
24,2
78,2
159,7
3,2
174,7
37,2
52,6
121,0
320,6
13,6
98,7
6,4
74,7
21,0
230,2
133.971,9
72,6
252,9
Po vrsti drveća na ukupno planiranom prinosu najzastupljenija je Topola I-214 sa 92,4 % (123.816,8 m3), zatim sledi Američki jasen sa 2,2 % (2.901,6 m3), OTL sa
1,2 % (1.563,5 m3), Jasenoliki javor sa 1,0 % (1.370,5 m3), bagrem sa 1,0 % (1.313,8 m3), dok ostale vrste drveća zajedno učestvuju sa 2,2 % (3.005,8 m3),
odnosno pojedinačno učestvuju sa manje od 1,0% od ukupno planiranog prinosa.
Kalkulacija prinosa
Plantaže topola
U plantažama topola (GK 10.453.145) glavni prinos kalkulisan je po metodu dobnih razreda. Ukupna površina ove gazdinske klase iznosi 1.625,85 ha , idealna
površina dobnog razreda iznosi 325,17 ha, odnosno idealni desetogodišnji prinos po površini iznosi 650,34 ha. Prema stvarnom razmeru dobnih razreda u
ovoj gazdinskoj klasi preovlañuju mlade sastojine I i II dobnog razreda (981,24 ha), a nedostatak zrelih i dozrevajućih sastojina, tako da su za seču planirane
sastojine zrelosti preko 15 godina, odnosno za seču planirana je površina od 388,31 ha.
Izdanačke sastojine
U izdanačkim sastojinama prinos je odreñivan konkretno za svaku sastojinu na osnovu zatečenog stanja i zrelosti za seču svake sastojine.
Devastirane sastojine
U devastiranim sastojinama prinos po površini odreñen je na osnovu utvrñenog rekonstrukcionog razdoblja (10 godina), odnosno sve devastirane sastojine predviñene
su za seču.
7.3.3.2. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda
U ovom ureñajnom razdoblju nema ekonomskih interesa za otkup ostalih šumskih proizvoda. ŠU Rit nije konkurentna otkupnim cenama privatnom sektoru.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
60
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.3.3.3. Plan unapreñenja stanja lovne divljači
Ciljevi gazdovanjem lovištem su:
-
postizanje broja jedinki glavnih vrsta divljači do ekonomskog kapaciteta,
postizanje odgovarajuće polne i starosne strukture glavnih vrsta divljači,
postizanje kvaliteta trofeja divljači,
poboljšanje uslova staništa u lovištu,
zaštita divljači,
smanjenje broja predatora u lovištima
Pitanje lovne privrede regulisano je Lovnom osnovom za lovište "Rit" i lovište “Pančevački rit”.
Uzgojne mere u lovištima treba usmeriti tako da se u što kraćem mogućem roku postigne predviñeni ekonomski kapacitet koji je dat u sledećoj tabeli:
Površina
Vrsta divljači
Bonitet
ha
1.Srna
2.Divlja svinja
3.Zec
4.Poljska jarebica
5.Fazan
Lovište “Rit”
1.Srna
2.Divlja svinja
3.Zec
4.Poljska jarebica
5.Fazan
Lovište “Pančevački rit”
Ekonomski kapacitet
Kom.
III
III
III
III
III
286
80
720
450
968
II-III
II-III
II-III
II-III
II-III
300
160
1600
1600
2000
8263
39390
7.3.4. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica
Za svako nesmetano gazdovanje mora postojati minimalna (potrebna) gustina šumskih komunikacija, kako bi se planirani radovi mogli u potpunosti realizovati.
Sadašnja otvorenost kamionskim putevima ove gazdinske jedinice iznosi 42 m/ha, što predstavlja vrlo dobru otvorenost gazdinske jedinice. U ovom
ureñajnom razdoblju ne planira se izgradnja novih šumskih komunikacija.
U ovom ureñajnom periodu, planira se održavanje već postojećih šumskih komunkacija ove gazdinske jedinice.
7.3.5. Odnos izmeñu obima radova na gajenju šuma i obima seča šuma
Kao osnova planiranog odnosa izmeñu radova na gajenju šuma i obima seča šuma služi 1.000 m3 bruto sečive drvne zapremine stabla tj. obim uzgojnih radova u
prostoj i proširenoj reprodukciji i ukupan obim uzgojnih radova u odnosu na planirani prinos u prostoj reprodukciji i proširenoj reprodukciji i ukupan prinos.
Odnos izmeñu obima radova na gajenju šuma i obima seča prikazan je sledećom tabelom:
Vrsta rada
Kompletna priprema terena za pošumljavanje 127
Kompletna priprema zemljišta za pošumljavanje 222
Veštačko pošumljavanje setvom omaške 314
Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom 318
Veštačko pošumljavanje vrbom 320
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
Prosta
reprodukcija
379,11
379,11
376,39
2,72
Plan
Proširena
reprodukcija
20,24
112,08
17,89
94,19
Radna površina na 1,000m3 seče
Prosta
Proširena
Ukupno
Ukupno
reprodukcija
reprodukcija
Radna površina (ha)
399,35
2,86
12,32
2,98
491,19
2,86
68,20
3,67
17,89
10,89
0,13
470,58
2,84
57,31
3,51
2,72
0,02
0,02
61
Mihaila Pupina 113
Beograd
Vrsta rada
Popunjavanje veštački podignutih kultura setvom 413
Popunjavanje veštački podignutih plantaža 415
Obnavljanje čistim sečama
Osvetljavanje podmladka ručno 511
Uklanjanje korova mašinski 516
Okopavanje u plantažama topola 519
Kresanje grana 522
Pinciranje 524
Cišćenje u mladim kulturama 527
Prorede
Ukupno GJ
Prosta
reprodukcija
98,55
21,01
2.763,49
379,11
2.775,17
556,31
106,65
7.837,62
Plan
Proširena
reprodukcija
5,87
18,82
115,55
282,57
94,19
282,57
94,19
113,73
1.251,89
Radna površina na 1,000m3 seče
Prosta
Proširena
Ukupno
Ukupno
reprodukcija
reprodukcija
Radna površina (ha)
5,87
3,57
0,04
117,37
0,74
11,45
0,88
21,01
0,16
0,16
115,55
70,31
0,86
3.046,06
20,88
171,93
22,74
473,30
2,86
57,31
3,53
3.057,74
20,97
171,93
22,82
650,50
4,20
57,31
4,86
113,73
69,20
0,85
106,65
0,81
0,80
9.089,51
59,23
761,72
67,85
Iz navedene tabele vidi se da na 1.000 m3 bruto posečene drvne zapremine stabala u prostoj + proširenoj reprodukciji treba izvršiti ukupno uzgojne radove na radnoj
površini od 67,85 ha. Na svakih 1.000 m3 bruto posečene drvne zapremine stabala u prostoj reprodukciji treba izvršiti uzgojne radove na radnoj površini od
59,23 ha i to su obavezni radovi. U proširenoj reprodukciji na svakih 1.000 m3 bruto drvne zapremine stabla treba izvršiti uzgojne radove na 761,72 ha radne
površine.
7.3.6. Plan ureñivanja šuma
Važnost ove OGŠ za gazdinsku jedinicu "Rit" biće u periodu 01.01.2013 do 31.12.2022 godine. Prikupljanje terenskih podataka za izradu nove OGŠ i izrada iste
obaviće se u toku 2021 i 2022 godine.
7.4. Očekivani efekti realizacije planiranih radova
Planirani radovi izrañeni su s ciljem da se unapredi sadašnje stanje tj. postignu kratkoročni ciljevi gazdovanja koji su u funkciji postizanja dugoročnog opšteg cilja, a
to je postizanje optimalnog stanja šuma na datom staništu tj. obezbeñenje funkcionalne trajnosti.
Na bazi sadašnjeg stanja šuma i šumskog zemljišta, a pod predpostavkom da se planirani radovi realizuju na kraju ureñajnog perioda očekujemo sledeće stanje šuma:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Pošumljavanjem čistina na 91,84 ha povećava se obrasla površina sa sadašnjih 2.052,60 ha na 2.144,44 ha, odnosno stepen šumovitosti sa sadašnjih 75,6
% povećamo na 79,0 %.
Rekonstrukcijom devastiranih sastojina na površini od 20,24 ha, eliminišemo učešće devastiranih sastojina u ovoj gazdinskoj jedinici.
Realizacijom plana podizanja novih šuma u proširenoj reprodukciji na kraju ureñajnog perioda dobijamo 112,08 ha mladih šumskih kultura.
Izvoñenjem seča obnavljanja veštački podignutih sastojina na površini od 379,11 ha na kraju ureñajnog perioda dobijamo 379,11 ha mladih šumskih
kultura.
Izvoñenjem seča obnavljanja čistim sečama na površini od 21,01 ha na kraju ureñajnog perioda dobijamo 21,01 ha mladih izdanačkih sastojina.
Izvoñenjem prorednih seča i adekvatnih mera nege šuma obezbeñujemo pravilan razvoj i biološku stabilnost mladih sastojina.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
62
Mihaila Pupina 113
Beograd
8.0. SMERNICE ZA SPROVOðENJE PLANOVA GAZDOVANJA
8.1. Smernice za sprovoñenje šumsko – uzgojnih radova
Podizanje plantaža
U odgovarajućim poglavljima ove osnove obrañen je odreñen broj pitanja vezanih za pošumljavanje i to: izbor vrsta drveća (klonovi topola, vrba) gustina sadnje
(6x6), starost sadnica (1/1) u skladu sa varijabilnošću staništa, pre svega mikroreljefom i evalucijom zemljišta.
U ovoj gazdinskoj jedinici pošumljavanje topolama planirano je na mestu postojećih plantaža, na mestu devastiranih šuma i na neobraslom zemljištu. Na mestu
postojećih šuma potrebno je izvršiti pripremu terena koje podrazumeva uništavanje (tarupiranje) postojeće vegetacije, sakupljanje režijskog otpada, vañenje
ili iveranje panjeva i iznošenje ili spaljivanje režijskog otpada. Na neobraslim površinama priprema terena sastoji se u uništavanju (tarupiranju) postojeće
vegetacije i njeno iznošenje ili spaljivanje. Nakon pripreme terena potrebno je izvršiti pripremu zemljišta, odnosno razoravanje i tanjiranje. Posle ovoga
potrebno je izvršiti razmeravanje i obeležavanje mesta sadnje sadnica i pri ovome se preporučuje trougaona sadnja umesto pravougaone, zbog bolje
iskorišćenosti prostora za rašćenje budućih plantaža. Bušenje rupa izvodi se mašinski (svrdlima).
Najpogodnije vreme za sadnju sadnica je period mirovanja vegetacije, a najbolja je jesenja sadnja. Za područje ove gazdinske jedinice jesenja sadnja može početi
krajem meseca oktobra, a trajaće sve do pojave snežnog pokrivača i zamrzavanja zemljišta. Prolećna sadnja počinje kada se sneg otopi i zemlja otkravi, a
trajaće do pred otvaranje pupoljaka (početak vegetacije), a to je plovina meseca aprila.
Samo pošumljavanje mora se izvoditi sa kvalitetnim sadnim materijalom. Manipulacija sa sadnicama od rasadnika pa do same sadnje mora biti takva da sadnice
najbezbolnije pretrpe "šok" promene staništa (rasadnik - objekat pošumljavanja), od čega u najvećoj meri zavisi i uspeh pošumljavanja. Manipulacija sa
sadnicama u najvećoj meri odnosi se na sledeće:
-
prilikom prevoza koren sadnica mora biti u vlažnoj sredini
na objektu pošumljavanja sadnice se moraju staviti u zasenu i utrapiti (ako se ne koriste odmah)
sadnice prilikom samog izvoñenja sadnje, nijednog trenutka ne smeju biti direktno izložene suncu ili vetru, kako ne bi došlo do isušivanja korena
Popunjavanje plantaža
Popunjavanje plantaža mekih lišćara treba izvršiti posle prve vegetacije od podizanja plantaže, sa sadnim materijalom koji je za godinu dana stariji od sadnog
materijala sa kojim je izvršeno osnivanje plantaže. Kako je gustina sadnje 6x6 svaku neprimljenu sadnicu treba zameniti novom.
Nega plantaža
Meñuredna obrada - odnosno tarupiranje sprovodi se do 5 godine po potrebi i dva puta godišnje. Tarupiranjem se sprečava zašikarenje cele površine i naseljavanje
nepoželjnih vrsta , takoñe omogućiti pristup sadnicama radi okopavanja.
Okopavanje plantaža - izvodi se nakon osnivanja plantaže, prvenstveno radi regulisanja vodnog režima zemljišta i otklanjanja konkurencije korovske vegetacije tj.
poboljšanju stanišnih uslova za rastenje i razvoj mlade plantaže. Najpogodnije vreme za okopavanje je neposredno posle kiše.
Kresanje grana - Radi povećanja tehničke i finansijske vrednosti drvnih sortimenata u plantažama topola vrši se kresanje grana. Ono se vrši u prvih 5–6 godina do
visine od 6 m. Zahvaljujući primeni korekcionog, kombinovanog i definitivnog kresanja grana dobije se najvredniji deo debla na dužini od 6 m potpuno čist
od grana, a da se minimalno utiče na smanjenje prirasta u periodu kresanja grana. Kresanje se vrši motornim hidrauličnim kresačima što obezbeñuje
kvalitetno i efikasno izvodjenje ove mere nege.
Podizanje šumskih kultura setvom semena
U ovoj gazdinskoj jedinici podizanje šumskih kultura hrasta lužnjaka izvršiče se na neobraslim površinama i na mestu devastiranih šuma nakon izvršene čiste seče.
Posle izvršene seče i izvlačenja sortimenata na površini planiranoj za rekonstrukciju treba izvršiti podsecanje panjeva u nivou zemlje, a potom očistiti
površinu od granja i režijskog otpada i tako je pripremiti za plitko oranje. Izorano zemljište unakrsno istanjirati, a potom pristupiti setvi semena. Setvu
semena lužnjaka najbolje je obaviti u jesen, a sama setva semena može se obaviti setvom omaške ili setvom u brazde. Za samu setvu potrebno je 600 kg/ha.
Pored setve žira, a zbog manjeg zakorovljavanja površine preporučuje se i setva ječma ili ovsa, a ona može da se obavi setvom omaške ili sejačicom.
Popunjavanje (kompletiranje) mladih kultura
Popunjavanje šumskih kultura po pravilu počinje u drugoj godini života kulture i to samo onda kada je procenat neobnovljene površine nakon setve semena veći od 10
%. Na neobnovljenim površinama prvo treba ponovo izvršiti pripremu zemljšta, a nakon toga izvršiti setvu semena.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
63
Mihaila Pupina 113
Beograd
Osvetljavanje podmlatka
U hrastovim šumama (vrste svetlosti), prve seče nege - seče osvetljavanja podmlatka, smatraju se veoma važnim, kojima je osnovni cilj da se krunama obezbedi
dovoljno svetlosti. Izvode se u fazi ranog podmlatka; u starosti 4 - 10 godina, tj. u fazi kada se formira sklop i mlade biljke iz faze pojedinačnog života
prelaze u zajednički život.
U okviru nege hrastovog podmlatka neophodno je primeniti sledeće mere:
−
−
−
−
oslobañanje od korova i žbunja;
uklanjanje oštećenih jedinki;
regulisanje sastava i smeše;
razreñivanje pregustog podmlatka.
Oslobañanje od korova i žbunja je mera kojom se, kako je već rečeno, mora podmlatku hrasta obezbediti život sa "otkrivenom glavom" što je od odlučujuće važnosti
za budući razvoj sastojine. Na površinama gde je podmladak redak, veliku opasnost predstavlja bujni korov od raznih korova, paprati, kupine, paviti i dr. koji
može da uguši podmladak hrasta, pa se mora uklanjati. Istovremeno veliku smetnju predstavljaju i druge prateće vrste ili izbojci i izdanci, koji u početku brže
rastu i zasenjuju podmadak. Zato u ovoj fazi treba sasecati i eliminisati konkurente hrastu i prevesti ih u funkciju podsticanja pravilnog razvoja i bočnom
zasenom čišćenje od donjih grana, a zasenjivanjem zemljišta održavanje vlage.
Seča čišćenja u šumskim kulturama
Seča čišćenja je mera koja se u veštački podignutim sastojinama sprovodi u doba kasnog podmlatka i ranog mladika. Zadatak seča čišćenja kao mere nege da prirodno
odabiranje (selekciju) usmeri na pomaganje najvrednijih individua u sastojini, uklanjanjem manje vrednih jedinki u gornjem spratu sastojine, što znači da se
radi o "negativnoj selekciji". Cilj uklanjanja fenotipski negativnih jedinki iz višeg sloja sastojine je da se pored favorizovanja najkvalitetnijih individua u
višem spratu, omogući kvalitetnim jedinkama iz nižeg sprata da urastu u viši proizvodni sprat sastojine. Kod mešovitih sastojina osim napred navedenog cilj
seča čišćenja je i regulisanje razmera smese pojedinih vrsta drveća. Kod sastojina mešovitih po poreklu sečom čišćenja se uglavnom iz sastojine vade stabla
vegetativnog porekla. U cilju praktičnog izvoñenja seča čišćenja, stabla u sastojini možemo svrstati u tri kategorije i to: u prvu kategoriju su svrstana stabla sa
najboljim fenotipskim osobinama, u drugu stabla i žbunje koja pomažu razvoju stabala prve kategorije, a u treću kategoriju stabla koja ometaju pravilan
razvoj stabala prve i druge kategorije. Sečama čišćenja iz sastojine se uklanjaju sva stabla treće kategorije, tj. stabla koja ometaju normalan razvoj odabranih
stabala i stabla koja iz higijensko-zdravstvenih razloga moraju biti uklonjena.
Uputstva za odabiranje stabala za seču kod proreda
Prorede kao mere nege šuma sprovode se u doba kasnog mladika, srednjedobnim i dozrevajućim sastojinama. U ovim sastojinama seča je strogo usmerena na
pomaganje kvalitetnih stabala, uklanjanjem njihovih lošijih suseda koji ih neposredno ugrožavaju tj. vrši se "pozitivna selekcija".
Glavni ciljevi prorednih seča ogledali bi se u sledećem:
-
negovanje krošanji i debla stabala tj. intenzivno gazdovanje onih stabala za koje se pretpostavlja da će u doba zrelosti za seču biti najvrednija.
uklanjanjem svih stabala koja ometaju pravilan razvoj odabranih stabala - stabala budućnosti
uklanjanje svih onih stabala koja bi usled slabe životne snage propala u sastojini
nega visinskog i debljinskog prirasta
Pri izboru i obeležavanju stabala za seču kod selektivnih proreda, najpre treba indentifikovati najvrednija stabla - stabla budućnosti, koja su vitalna i mogu reagovati
na proredu. Dalji postupak pri obeležavanju stabala za seču ide u pravcu oslobañenja indentifikovanih stabala - stabala budućnosti od njihovih najžešćih
konkurenata. Prvenstveno se uklanjaju stabla iz gornjeg sprata sastojine sa nepravilno formiranim deblom, nepravilno formiranom i granatom krunom ili su
pak krndeljastog izgleda, a istovremeno ometaju normalan razvoj stabala budućnosti. Ovakva stabla se uklanjaju i kad ne ometaju razvoj stabala budućnosti,
a njihovim uklanjanjem neće se previše narušiti sklop sastojine. Takoñe iz sastojine se vade i sva ona stabla čiji opstanak u sastojini ničim nije opravdan
(indiferentna stabla), a usled slabe životne snage bi propala u sastojini. Pri svemu ovome mora se voditi računa da se sklop trajno ne prekine.
Kod izvoñenja svih vrsta proreda najpre treba za seču doznačiti sva ona stabla koja iz higijensko-zdravstvenih razloga moraju biti uklonjena, a tek kasnije pristupiti
obeležavanju stabala po napred navedenim principima dok se ne namiri planirani proredni prinos.
Obnavljanje čistim sečama
Bagrem i američki jasen se odlikuje neobično jakom izbojnom snagom i brzim rastom. Obnavljanje je moguće izvoñenjem čistih (resurekcionih seča), kada izdanci
izbijaju iz panja, žile srčanice i bočnih žila.
Takoñe obnavljanje kod bagrema je moguće izvršiti kada se umesto seče provodi krčenje, koje je poznato pod imenom "kotličenje", kada iz krajeva žila koji ostanu u
tlu naredne godine se javljaju mnogobrojni izdanci. Obnavljanje bagremovih sastojina na ovaj način je bolje, jer svaki izbojak razvija vlastiti korenov sistem
koji nije deformisan u rastu. Izbojci se ne "odvaljuju", dovoljno su gusti, ravni i jednako rasporeñeni, pa je u ovoj gazdinskoj jedinici bolje je izvršiti
kotličenje.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
64
Mihaila Pupina 113
Beograd
8.2. Uputstvo za izvoñenje radova na iskorišćavanju šuma
Radovi na iskorišćavanju šuma - izrada drvnih sortimenata grubo se mogu podeliti na sledeće faze:
-
fazu seče i obaranja stabala
fazu krojenja stabala - izrade šumskih sortimenata i
fazu sabiranja i privlačenja šumskih sortimenata do kamionskih puteva (unutrašnji transport drveta).
Kod seče i obaranja stabala najvažniji momenat je odreñivanje smera obaranja stabla. Pri odreñivanju smera obaranja stabla treba se po važnosti rukovoditi sledećim
principima:
-
smer obaranja stabla treba odrediti tako da se obezbedi potpuna bezbednost radnika sekača
da se oštećenje stabala pri padu svede na najmanju moguću meru
da štete na podmlatku i drugim stablima budu minimalne
da položaj oborenih stabala omogući lakše kretanje radnika na sečištu i
da se skrati transportna distanca sabiranja i privlačenja stabala.
Takoñe kod seče stabala posebna pažnja mora se posvetiti visini panja, visini i dubini podseka, pravcu kretanja motorne testere u odnosu na osu stabla, odnosno
otklanjanje grešaka usled kojih dolazi do zaporka na panju ili prskanju dela stabla do panja.
Krojenje stabla - izrada drvnih sortimenata mora se zasnivati na naučnim principima uz poznavanje JUS-a, koji omogućuju maksimalno kvalitativno i kvantitativno
iskorišćavanje posečene drvne zapremine stabala, odnosno da se obezbedi najveći finansijski efekat pri prodaji izrañenih drvnih sortimenata.
Sabiranje i privlačenje posečene drvne zapremine stabala (unutrašnji transport), vrši se mehanizovanim sredstvima, traktorima raznih tipova i različite jačine, što
zavisi od raspoloživosti transportnih sredstava, vrste drvnih sortimenata i troškova privlačenja
8.3. Uputstvo za izradu izvoñačkog projekta gazdovanja šumama
Izradu izvoñačkog projekta gazdovanja šumama uslovljava Zakon o šumama (Sl.gl. RS br. 30/10) članom 31. "Izvoñački projekat gazdovanja šumama izrañuje se za
šume za koje se donosi osnova. ...... Izvoñački projekat donosi korisnik, odnosno sopstvenik šuma, najkasnije do 31. oktobra tekuće godine za narednu
godinu".
Izvoñačkim projektom gazdovanja šumama detaljno se razrañuju planovi gazdovanja šumama utvrñeni Planom razvoja šumskog područja (opštom osnovom
gazdovanja šumama) i Osnovom gazdovanja šumama po principu iz velikog u malo i usklañuje tehnologija po fazama radova na gajenju i korišćenju šuma.
Osnovna jedinica za koju se izrañuje izvoñački projekat je odelenje u okviru koga se vodi računa o izdvojenim odsecima u okviru odelenja.
U okviru odelenja izdvajaju se uzgojne jedinice koje čine delovi odelenja u kojima se planiraju iste uzgojne mere. Takoñe odelenje se deli na gravitaciona polja pod
kojim podrazumevamo površinu dela odelenja koja ima zajednički pravac privlačenja sortimenata uslovljen konfiguracijom terena, stanjem sastojina i
planiranim uzgojnim merama.
Izvoñački projekat izrañuje se na osnovu odredbi opšte osnove gazdovanja šumama i osnove gazdovanja šumama, opisa staništa i sastojina, taksacionih podataka i
planiranih radova preuzetih iz OGŠ i podataka i zapažanja prikupljenih neposredno na terenu. Izvoñački plan gazdovanja šumama sastoji se iz tekstualnog
dela, tabelarnog dela i skice.
Tekstualni deo izvoñačkog projekta sadrži opis staništa i sastojine, obrazloženje opšteg i etapnog uzgojnog cilja, obrazloženje eventualnih bitnih razlika stanje
sastojine i planiranih radova prikazanih u OGŠ i u ovom planu, prikaz redosleda izvoñenja radova na gajenju šuma i načina izvoñenja tih radova i prikaz
tehnologije i organizacije rada na seči, izradi i privlačenju šumskih sortimenata.
Tabelarni deo izvoñačkog projekta sadrži podatke: o površini uzgojnih jedinica, vrsti i obimu radova na gajenju i korišćenju šuma, količini, vrsti i starosti sadnog
materijala, radnoj snazi, mehanizaciji i drugim sredstvima rada i materijalu za izvoñenje pripremnih i glavnih radova na gajenju i korišćenju šuma.
Izvoñačkom projektu prilaže se skica odelenja u razmeri 1:5.000 ili 1:10.000, sa vertikalnom predstavom terena, u kojoj se kartografski označavaju postojeće i
projektovane saobraćajnice (pristupne i unutrašnje), granice gravitacionih radnih polja, pravci privlačenja šumskih sortimenata, kao i granice uzgojnih
jedinica sa oznakama naznačenim u legendi skice.
Za svaku uzgojnu jedinicu, odnosno za svako gravitaciono radno polje, zavisno od uzgojnih potreba te jedinice odnosno radnog polja i uslova za korišćenje šuma,
utvrñuje se:
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
65
Mihaila Pupina 113
Beograd
-
vrste i obim radova na gajenju i zaštiti šuma, način, redosled, dinamika i rok izvršenja tih radova, potreba u sadnom materijalu i semenu po vrstama
drveća i starosti kao i drugom materijalu, broj radnika, mehanizacija i dr.
sečiva drvna zapremina po vrstama drveća, gazdinskim klasama, broj radnika za izvršenje seče i izrade i privlačenje šumskih sortimenata, mehanizacija
i dr.
Radovi na gajenju i korišćenju šuma po uzgojnim jedinicama rekapituliraju se i iskazuju po vrstama rada i ukupno za odeljenje.
Pri utvrñivanju vrste i obima radova na gajenju i korišćenju šuma u uzgojnoj jedinici, odnosno gravitacionom radnom polju, vrši se obavezno odabiranje i
obeležavanje stabala za seču (doznaka) u skladu sa odredbama opšte i posebne osnove. Doznačena drvna zapremina razvrstava se na sortimente po vrsti
drveća.
8.4. Uputstvo za voñenje evidencije gazdovanja šumama
Zakonom o šumama "Korisnik šuma" je dužan da u osnovama, programima i projektima , evidentira izvršene radove na zaštiti, gajenju i seči šuma.
Radovi izvršeni u toku godine evidentiraju se najkasnije do 31. marta naredne godine. Evidentiraju se provereni podaci o izvršenim šumsko-uzgojnim radovima,
sečama po vrsti drveća, izrañenim šumskim saobraćajnicama i ostalim objektima i iskorišćenim drugim šumskim proizvodima.
Radovi na gajenju šuma (pošumljeno neobraslo zemljište, rekonstruisane degradirane i devastirane šume, šikare i šibljaci, pošumljene neobrasle površine nastale
čistom sečom ili dejstvom elementarnih nepogoda, plantaže i sl.), izgrañene šumske saobraćajnice i drugi objekti koji imaju karakter investicionih ulaganja i
infrastrukturnih radova, evidentiraju se na osnovu dokumentacije o izvršenom prijemu tih radova (kolaudacija).
Pored izvršenih radova evidentiraju se i drugi podaci i pojave od značaja za gazdovanje šumama "Šumska hronika" kao što su: promene u posedovnim odnosima, veće
šumske štete od elementarnih nepogoda, štete od biljnih bolesti i štetočina, pojava ranih i kasnih mrazeva, početak vegetacionog perioda, početak listanja,
cvetanja, oprašivanja, plodonošenje, obilnost plodonošenja i dr.
Evidentiranje izvršenih radova u OGŠ na seči i gajenju šuma vrši se na obrascima "Plan gajenja šuma - Evidencija izvršenih radova na gajenju šuma", "Plan seča
obnavljanja (jednodobne šume) - Evidencije izvršenih seča"," Plan seča obnavljanja (raznodobne šume) - Evidencija izvršenih seča" i "Plan prorednih seča Evidencija izvršenih seča". Izvršeni radovi šematski se prikazuju na privrednim kartama sa naznakom površine, količine i godine izvršenja radova.
Evidentiranje izvršenih radova u OOGŠ na seči i gajenju šuma vrši se na obrascima koji su sastavljeni prema stvarnim prilikama i potrebama: Evidencija izvršenih
radova na gajenju šuma, Evidencija izvršenih prorednih seča, Evidencija izvršenih seča obnavljanja - jednodobne šume i Evidencija izvršenih seča
obnavljanja - raznodobne šume.
Evidentiranje radova u OGŠ izvršenih u toku godine vrši se po sastojinama, odelenjima i gazdinskim klasama.
Evidentiranje radova u OOGŠ izvršenih u toku godine vrši se po gazdinskim klasama i gazdinskim jedinicama sa rekapitulacijom za svaku kalendarsku godinu, a izvor
podataka su evidencije u OGŠ.
Bruto zapremina doznačenog drveta u OGŠ unosi se nakon izvršene seče iz doznačnih knjiga, a neto zapremina šumskih sortimenata utvrñena na mestu seče, iz
dokumentacije korisnika. Drvna zapremina u doznačnim knjigama obračunava se po istim zapreminskim tablicama po kojima je bila obračunata drvna
zapremina sastojina u OGŠ.
Ostvareni prinos razvrstava se prema vrsti prinosa na glavni prinos (redovni, vanredni i slučajni) i prethodni prinos ( redovni i slučajni) i prema sortimetnoj strukturi
na oblo i prostorno.
Glavni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabla po planu seča obnavljanja jednodobnih i raznodobnih šuma, kao i drvnu zapreminu slučajnih prinosa iz ovih
šuma. i posečenu drvnu zapreminu slučajnih prinosa u sastojinama dva najstarija dobna razreda kod odabrane ophodnje.
Predhodni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviñena planom prorednih seča i slučajne prinose u sastojinama koje su planirane za
proredne seče.
Redovan prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviñena planom prorednih seča i planom seča obnavljanja (jednodobne i raznodobne šume).
Vanredni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala sa površina koje će se koristiti za druge svrhe osim za proizvodnju drvne zapremine.
Slučajni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja nije predviñena za seču planom seča obnavljanja (jednodobne i raznodobne šume) i planom
prorednih seča, a potreba za njihovom sečom je slučajnog karaktera i rezultat je elementarnih nepogoda ili drugih nepredvidivih okolnosti.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
66
Mihaila Pupina 113
Beograd
8.5. Vreme seče šuma
Uvažavajući prirodne, ekonomske i druge uslove za područje gde se ova gazdinska jedinica nalazi, kao i stanje šuma ove gazdinske jedinice vreme seča šuma se
odreñuje i to:
-
U sastojinama gde se vrši rekonstrukcija (čista seča) seču stabala izvršiti u toku letnjih meseci (jun - avgust) kako bi se smanjila izdanačka snaga ovih
sastojina.
U ostalim sastojinama seča stabala može da se vrši tokom cele godine, s tim da se redukuje u prva dva meseca vegetacionog perioda (maj, jun).
8.6. Upustvo za primenu tarifa
Pri obračunavanju zapremine kod pojedinih vrsta drveća koristiti sledeće tablice (tarife):
-
Topola I-214 - Euramerička topola - Vojvodina (31)
Topola M-1 - Euramerička topola - Vojvodina (31)
Topola robusta - Euramerička topola - Vojvodina (31)
Američki jasen – Američki jasen (51)
Bela vrba - Vrba - Vojvodina (34)
Bela topola - Bela topola -Vojvodina (33)
Crna topola - Crna topola - Vojvodina (32)
Bagrem – Bagrem (veštački podignute šume) – Srem (28)
Lipa – Lipa (izdanačke šume) – Fruška gora
Lužnjak – Lužnjak (Visoke šume) – Ravni Srem
Poljski jasen – Poljski jasen (Visoke šume) – Ravni Srem
OTL - Grab (izdanačka) - Srbija (14)
Stabla koja se pojedinačno javljaju u odseku (sastojini) obračunavaju se po tarifama za glavnu vrstu drveća u odseku.
Kod sastojina čija je zapremina procenjene, koristiti poslednji tarifni niz (visinski stepen) u tablicama za odreñenu vrstu drveća.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
67
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.0. EKONOMSKO – FINANSIJSKA ANALIZA
9.1. Obračun vrednosti šuma
Vrednost šuma utvrñena je metodom sadašnje sečive vrednosti.
Kod ove metode utvrñuje se vrednost drvne zapremine na panju uz predpostavku da se ista koristi pod istim uslovima kao etat u obračunskoj godini (2012.).
Radi utvrñivanja procene vrednosti drvne zapremine po ovoj metodi urañeno je sledeće:
•
•
•
izračunata neto drvna zapremina;
utvrñena je sortimentna struktura;
utvrñene su tržišne cene 1 m3 neto drvne zapremine po vrstama drveća i sortimentima ostvarene u 2012 godini.
9.1.1. Vrednost drveta na panju
Ukupna prodajna vrednost Tabela 1.
Bruto zapremina
Vrsta drveća
Lužnjak
Tvrdi lišćari
Topola I-214
Topola M-1
Bela vrba
Bela topola
Robusta
Crna topola
OML
Ukupno GJ
Otpad
19.377,1
22.063,4
122.254,2
15.944,9
2.465,0
1.148,2
706,4
130,0
349,7
184.438,8
2.906,6
3.309,5
18.338,1
2.391,7
369,7
172,2
106,0
19,5
52,4
27.665,8
Neto zapremina
F
16.470,6
18.753,9
103.916,1
13.553,2
2.095,2
976,0
600,4
110,5
297,2
156.773,0
L
m3
I klasa
2.635,3
Sortimenti
II klasa
Ukupno tehničko
1.976,5
1.976,5
6.588,2
18.185,3
2.371,8
209,5
390,4
105,1
44,2
72.741,2
9.487,2
209,5
390,4
420,3
44,2
23.282,8
89.881,1
21.822,4
2.846,2
18.185,3
2.371,8
14.548,2
1.897,4
126,1
105,1
84,1
27.429,9
20.662,2
18.506,2
Ogrevno drvo
9.882,3
18.753,9
31.174,8
4.066,0
1.885,7
585,6
180,1
66,3
297,2
66.891,9
Ukupna prodajna vrednost – Nastavak Tabela 1.
Jedinična prodajna cena
Vrsta drveća
F
L
I klasa
II klasa
Ogrevno
drvo
F
L
3
din/m
Lužnjak
Tvrdi lišćari
Topola I-214
Topola M-1
Bela vrba
Bela topola
Robusta
Crna topola
OML
Ukupno GJ
41.450
13.817
9.948
2.970
2.970
2.427
2.427
2.970
2.427
6.481
6.481
5.076
5.076
3.781
3.781
6.481
5.076
3.781
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
4.167
4.167
2.160
2.160
2.160
2.160
2.160
2.160
2.160
109.232.814
Ukupna prodajna cena
Ukupno
I klasa
II klasa
tehničko
dinara
27.308.862
19.661.906
156.203.582
54.010.377
7.044.266
508.515
947.465
312.064
107.245
342.756.765
44.703.816
508.515
947.465
1.980.400
107.245
82.591.839
547.207.788
141.430.810
18.446.016
92.308.645
12.039.292
55.006.932
7.174.241
817.167
533.346
317.822
269.926.807
104.881.283
89.807.858
Ogrevno
drvo
Ukupno
41.179.717
78.147.484
67.337.613
8.782.462
4.073.149
1.264.848
389.067
143.169
641.972
201.959.482
197.383.299
78.147.484
410.094.379
53.486.277
4.581.665
2.212.313
2.369.467
250.414
641.972
749.167.270
68
Mihaila Pupina 113
Beograd
Ukupni troškovi proizvodnje Tabela 2.
Vrsta drveća
Bruto zapremina
Lužnjak
Tvrdi lišćari
Topola I-214
Topola M-1
Bela vrba
Bela topola
Robusta
Crna topola
OML
Ukupno GJ
Otpad
19.377,1
22.063,4
122.254,2
15.944,9
2.465,0
1.148,2
706,4
130,0
349,7
184.438,8
Neto zapremina
2.906,6
3.309,5
18.338,1
2.391,7
369,7
172,2
106,0
19,5
52,4
27.665,8
F
16.470,6
18.753,9
103.916,1
13.553,2
2.095,2
976,0
600,4
110,5
297,2
156.773,0
L
m3
2.635,3
I klasa
Sortimenti
II klasa
Ukupno tehničko
1.976,5
1.976,5
6.588,2
18.185,3
2.371,8
209,5
390,4
105,1
44,2
72.741,2
9.487,2
209,5
390,4
420,3
44,2
23.282,8
8.9881,1
21.822,4
2.846,2
18.185,3
2.371,8
14.548,2
1.897,4
126,1
105,1
84,1
27.429,9
20.662,2
18.506,2
Ogrevno drvo
9.882,3
18.753,9
31.174,8
4.066,0
1.885,7
585,6
180,1
66,3
297,2
66.891,9
Tabela 2. (nastavak)
Vrsta drveća
Lužnjak
Tvrdi lišćari
Topola I-214
Topola M-1
Bela vrba
Bela topola
Robusta
Crna topola
OML
Ukupno GJ
F
Jedinični troškovi proizvodnje
Ogrevno
L
I klasa
II klasa
drvo
din/m3
1.730
1.730
1.730
900
900
900
900
900
900
900
900
900
900
900
900
900
900
900
Ukupna proizvodna vrednost Ukupni troškovi proizvodnje Ukupna vrednost šuma
1.730
1730
900
900
900
900
900
900
900
F
Ukupna troškovi proizvodnje
Ukupno
I klasa
II klasa
tehničko
dinara
L
4.559.053
3.419.290
3419290
11.397.634
16.366.781
2.134.626
188.572
351.347
94.565
39.769
65.467.124
8.538.505
188.572
351.347
378.260
39.769
22.594.950
86.361.210
19.640.137
2.561.551
16.366.781
2.134.626
13.093.425
1.707.701
113.478
94.565
75.652
26.874.220
18.595.972
18.296.068
Ogrevno
drvo
Ukupno
17.096.451
32.444.240
28.057.339
3.659.359
1.697.146
527.020
162.111
59.654
267.488
83.970.808
28.494.084
32.444.240
93.524.463
12.197.864
1.885.717
878.367
540.371
99.423
267.488
170.332.018
749.167.270 dinara
170.332.018 dinara
578.835.252 dinara
9.1.2. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine)
Poreklo sastojina
Mlade veštački podignute sastojine
Mlade izdanačke sastojine
Ukupno
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
Starost
godina
1 do 10
11 do 20
1 do 10
11 do 20
Površina
ha
931,94
81,53
41,19
9,30
1.063,96
Troškovi podizanja
din./ha
Ukupno dinara
381.398
355.440.052
381.398
31.095.379
47.844
1.970.694
47.844
444.949
Faktor
n
1,0 P
1,2800
1,6386
1,2800
1,6386
Ukupna vrednost šuma
dinara
454.963.267
50.952.888
2.522.489
729.094
509.167.737
69
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.1.3. Ukupna vrednost šuma
Ukupna vrednost šuma
Ukupna vrednost mladih sastojina
Ukupno:
578.835.252 dinara
509.167.737 dinara
1.088.002.989 dinara
9.2. Vrsta i obim planiranih radova
Vrsta i obim planiranih radova detaljno su obazloženi u poglavlju 7.3. Planovi gazdovanja.
U ovom delu osnove planirani radovi će poslužiti samo kako bi se kao posledica realizacije tih planova mogli računati prihodi odnosno rashodi gazdovanja u
gazdinskoj jedinici, odnosno utvrditi bilansi sredstava za nesmetano gazdovanje
9.2.1. Kvalifikaciona struktura sečive zapremine – prosečno godišnje
Vrsta drveća
Bruto zapremina
Lužnjak
Tvrdi lišćari
Topola I-214
Bela vrba
Bela topola
Robusta
OML
Prosta reprodukcija
Tvrdi lišćari
OML
Proširena reprodukcija
Ukupno GJ
30,7
638,6
12.380,6
112,5
39,7
27,5
3,2
13.232,8
151,4
13,0
164,4
13.397,2
Otpad
4,6
95,8
1.857,1
16,9
6,0
4,1
0,5
1.984,9
22,7
1,9
24,7
2.009,6
Neto zapremina
26,1
542,8
10.523,5
95,6
33,8
23,4
2,8
11.247,9
128,7
11,0
139,7
11.387,6
F
L
m3
4,2
I klasa
Sortimenti
II klasa
Ukupno tehničko
3,1
3,1
10,4
5.546,5
9,6
13,5
137,5
390,0
1.841,6
1.473,3
126,1
4,1
3,3
1.841,6
9,6
13,5
4,1
520,2
1.845,7
1.479,7
1.871,9
5.717,5
520,2
1.845,7
1.479,7
1.871,9
5.717,5
Ogrevno drvo
15,7
542,8
3.157,0
86,0
20,3
7,0
2,8
3.831,6
128,7
11,0
139,7
3.971,3
9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova – prosečno godišnje
Prosta reprodukcija
Kompletna priprema terena za pošumljavanje 127
Kompletna priprema zemljišta za pošumljavanje 222
Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom 318
Veštačko pošumljavanje vrbom 320
Popunjavanje veštački podignutih plantaža 415
Obnavljanje čistim sečama
Uklanjanje korova mašinski 516
Okopavanje u plantažama topola 519
Kresanje grana 522
Pinciranje 524
Prorede
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
37,911 ha
37,911 ha
37,639 ha
0,272 ha
9,855 ha
2,101 ha
276,349 ha
37,911 ha
277,517 ha
55,631 ha
10,665 ha
70
Mihaila Pupina 113
Beograd
Proširena reprodukcija
Kompletna priprema terena za pošumljavanje 127
Kompletna priprema zemljišta za pošumljavanje 222
Veštačko pošumljavanje setvom omaške 314
Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom 318
Popunjavanje veštački podignutih kultura setvom 413
Popunjavanje veštački podignutih plantaža 415
Osvetljavanje podmladka ručno 511
Uklanjanje korova mašinski 516
Okopavanje u plantažama topola 519
Kresanje grana 522
Pinciranje 524
Cišćenje u mladim kulturama 527
2,024 ha
11,208 ha
1,789 ha
9,419 ha
0,587 ha
1,882 ha
11,555 ha
28,257 ha
9,419 ha
28,257 ha
9,419 ha
11,373 ha
9.2.3. Plan zaštite šuma –prosečno godišnje
Prosta reprodukcija
Preventivna zaštita šuma na celoj površini
Zaštita šuma od biljnih bolesti
Zaštita šuma entomoloških oštećenja
Zaštita šuma od divljači
Proširena reprodukcija
Zaštita šuma od biljnih bolesti
Zaštita šuma entomoloških oštećenja
Zaštita šuma od divljači
Zaštita šuma od glodara
123,873 ha
123,873 ha
37,911 ha
11,797 ha
9,419 ha
9,419 ha
2,378 ha
9.2.4. Plan izgradnje i održavanja šumskih saobraćajnica - prosečno godišnje
Održavanje postojećih šumskih puteva u gazdinskoj jedinici.
9.2.5. Plan ureñivanja šuma – prosečno godišnje
-
Veštački podignute sastojine - 188,384 ha
Izdanačke sastojine – 16,876 ha
Neobraslo zemljište – 66,078 ha
Ukupan plan ureñivanja šuma prosečno godišnje iznosi 271,338 hektara.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
71
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.3. Formiranje prihoda – prosečno godišnje
9.3.1. Prihod od prodaje drveta
Vrsta
drveća
Bruto
zapremina
Otpad
Sortimenti
Neto
zapremina
F
L
I klasa
II klasa
Jedinična prodajna cena
Ukupno
tehničko
Ogrevno
drvo
F
L
m3
Lužnjak
Tvrdi lišćari
Topola I-214
Bela vrba
Bela topola
Robusta
OML
Prosta
reprodukcija
Tvrdi lišćari
OML
Proširena
reprodukcija
Ukupno GJ
30,7
638,6
12.380,6
112,5
39,7
27,5
3,2
4,6
95,8
1.857,1
16,9
6,0
4,1
0,5
26,1
542,8
10.523,5
95,6
33,8
23,4
2,8
13.232,8
151,4
13,0
1.984,9
22,7
1,9
11.247,9
128,7
11,0
164,4
13.397,2
24,7
2.009,6
139,7
11.387,6
Ogrevno
drvo
II klasa
din/m3
4,2
3,1
3,1
10,4
5.546,5
9,6
13,5
137,5
5.717,5
390,0
1.841,6
1.473,3
126,1
4,1
3,3
1.841,6
9,6
13,5
4,1
520,2
1.845,7
1.479,7
1.871,9
520,2
I klasa
1.845,7
1.479,7
1.871,9
5.717,5
15,7
542,8
3.157,0
86,0
20,3
7,0
2,8
41.450
13.817
9.948
2.970
2.427
2.427
2.970
6.481
5.076
3.781
6.481
5.076
3.781
3.831,6
128,7
11,0
4.167
4.167
2.160
2.160
2.160
2.160
2.160
4.167
2.160
139,7
3.971,3
6.327
Nastavak tabele
Vrsta drveća
Lužnjak
Tvrdi lišćari
Topola I-214
Bela vrba
Bela topola
Robusta
OML
Prosta reprodukcija
Tvrdi lišćari
OML
Proširena reprodukcija
Ukupno GJ
F
L
173.039
I klasa
Ukupna prodajna cena
II klasa
Ukupno tehničko
dinara
43.261
31.147
247.448
22.915.572
23.203
32.770
862.487
2.527.508
9.347.998
5.570.493
817.167
20.779
12.382
5.469.573
23.203
32.770
12.158
3.517.715
9.368.777
5.626.136
5.568.850
24.081.478
3.517.715
9.368.777
5.626.136
5.568.850
24.081.478
Ogrevno drvo
65.234
2.262.049
6.819.208
185.850
43.747
15.158
5.943
9.397.189
536.095
23.864
559.960
9.957.149
Ukupno
312.682
2.262.049
29.734.780
209.053
76.516
877.645
5.943
33.478.668
536.095
23.864
559.960
34.038.627
9.3.2. Ukupan prihod
Prosta reprodukcija
Proširena reprodukcija
Ukupan prihod ( G.J.)
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
Prodaja drveta
33.478.668 din
559.960 din
34.038.628 din
Sredstva za reprodukcija šuma
5.021.800 din
83.994 din
5.105.794 din
Ukupno
38.500.468 din
643.954 din
39.144.422 din
72
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.4. Troškovi proizvodnje – prosečno godišnje
9.4.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata - prosečno godišnje
Vrsta
drveća
Bruto
zapremina
Otpad
Neto
zapremina
Sortimenti
F
L
I klasa
II klasa
Ukupno
tehničko
Ogrevno
drvo
3,1
3,1
10,4
7.366,4
9,6
13,5
12,0
15,7
542,8
3.157,0
86,0
20,3
7,0
2,8
7.412,0
F
m3
Lužnjak
Tvrdi lišćari
Topola I-214
Bela vrba
Bela topola
Robusta
OML
Prosta
reprodukcija
Tvrdi lišćari
OML
Proširena
reprodukcija
Ukupno GJ
30,7
638,6
12.380,6
112,5
39,7
27,5
3,2
4,6
95,8
1.857,1
16,9
6,0
4,1
0,5
26,1
542,8
10.523,5
95,6
33,8
23,4
2,8
13.232,8
151,4
13,0
1.984,9
22,7
1,9
11.247,9
128,7
11,0
164,4
13.397,2
24,7
2.009,6
139,7
11.387,6
4,2
2.209,9
1.841,6
1.473,3
0,6
4,1
3,3
1.841,6
9,6
13,5
4,1
2.214,7
1.845,7
1.479,7
1.871,9
2.214,7
1.845,7
1.479,7
1.871,9
7.412,0
Jedinični troškovi proizvodnje
Ogrevno
L
I klasa II klasa
drvo
3
din/m
1.730
1.730
1.730
900
900
900
900
900
900
900
900
900
900
3.831,6
128,7
11,0
1.730
1.730
900
900
900
900
900
1.730
900
139,7
3.971,3
2630
Nastavak tabele
Vrsta drveća
Lužnjak
Tvrdi lišćari
Topola I-214
Bela vrba
Bela topola
Robusta
OML
Prosta reprodukcija
Tvrdi lišćari
OML
Proširena reprodukcija
Ukupno GJ
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
F
L
I klasa
7.222
Ukupna troškovi proizvodnje
II klasa
Ukupno tehničko
dinara
5.417
5.417
18.055
6.629.786
8.604
12.152
10.836
1.988.936
1.657.446
1.325.957
520
3.684
2.947
1.657.446
8.604
12.152
3.684
1.996.678
1.661.131
1.334.321
1.687.303
6.679.433
1.996.678
1.661.131
1.334.321
1.687.303
6.679.433
Ogrevno drvo
27.083
939.127
2.841.337
77.438
18.228
6.316
2.476
3.912.005
222.569
9.943
232.512
4.144.517
Ukupno
45.138
939.127
9.471.122
86.042
30.380
17.152
2.476
10.591.438
222.569
9.943
232.512
10.823.950
73
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.4.2. Troškovi na gajenju šuma – prosečno godišnje
Vrsta rada
Količina
ha
Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom 318
Veštačko pošumljavanje vrbom 320
Popunjavanje veštački podignutih plantaža 415
Obnavljanje čistim sečama
Uklanjanje korova mašinski 516
Okopavanje u plantažama topola 519
Kresanje grana 522
Pinciranje 524
Prorede
Prosta reprodukcija
Veštačko pošumljavanje setvom omaške 314
Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom 318
Popunjavanje veštački podignutih kultura setvom 413
Popunjavanje veštački podignutih plantaža 415
Osvetljavanje podmladka ručno 511
Uklanjanje korova mašinski 516
Okopavanje u plantažama topola 519
Kresanje grana 522
Pinciranje 524
Cišćenje u mladim kulturama 527
Proširena reprodukcija
Ukupno GJ
37,639
0,272
9,855
2,101
276,349
37,911
277,517
55,631
10,665
707,940
1,789
9,419
0,587
1,882
11,555
28,257
9,419
28,257
9,419
11,373
111,957
819,897
Jedinična cena
din/ ha
152.000
152.000
95.000
3.349
13.000
5.500
13.000
13.000
3.349
55.000
152.000
40.000
95.000
13.500
13.000
5.500
13.000
13.000
15.500
Svega
din
5.721.128
41.344
936.225
7.036
3.592.537
208.511
3.607.721
723.203
35.717
14.873.422
98.395
1.431.688
23.480
178.790
155.993
367.341
51.805
367.341
122.447
176.282
2.973.561
17.846.982
9.4.3. Troškovi na zaštiti šuma – prosečno godišnje
Vrsta rada
Preventivna zaštita šuma (paušalno)
Zaštita šuma od biljnih bolesti
Zaštita šuma entomoloških oštećenja
Zaštita šuma od divljači
Prosta reprodukcija
Zaštita šuma od biljnih bolesti
Zaštita šuma entomoloških oštećenja
Zaštita šuma od divljači
Zaštita šuma od glodara
Proširena reprodukcija
Ukupno GJ
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
Količina
Jedinična cena
ha
din/ ha
Svega
123,873
123,873
37,911
2.750
3.850
6.970
11,797
9,419
9,419
2,378
2.750
3.850
6.970
3.850
din
200.000
340.651
476.911
264.240
1.281.801
32.442
36.263
65.650
9.155
143.511
1.425.312
74
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.4.4. Troškovi na izgradnji i održavanju šumskih saobracajnica – prosečno godišnje
Troškovi na odrzavanju - Paušalno
100.000 din
9.4.5. Troškovi ureñivanja šuma – prosečno godišnje
Prosta reprodukcija
Priprema radnih karata
Kompletna obrada podataka
Izrada planova i tekstualnog dela osnove
Izrada komleta karata
Veštački podignute sastojine
Izdanačke sastojine
Neobraslo zemljište
Ukupno GJ
271,338 ha
271,338 ha
271,338 ha
271,338 ha
188,384 ha
16,876 ha
66,078 ha
x
x
x
x
x
x
x
10,40 din./ha
56,16 din./ha
273,52 din./ha
41,60 din./ha
1.244,77 din./ha
1.244,77 din./ha
495,35 din./ha
=
=
=
=
=
=
=
2.822 dinara
15.238 dinara
74.216 dinara
11.288 dinara
234.495 dinara
21.007 dinara
32.732 dinara
391.798 dinara
9.4.6. Sredstva za reprodukciju šuma
Prosta reprodukcija
Proširena reprodukcija
Ukupno GJ
33.478.668 dinara
559.960 dinara
x
x
0.15
0.15
=
=
5.021.800 dinara
83.994 dinara
5.105.794 dinara
9.4.7. Naknada za posečeno drvo
Prosta reprodukcija
Proširena reprodukcija
Ukupno GJ
33.478.668 dinara
559.960 dinara
x
x
0.03
0.03
=
=
1.004.360 dinara
16.799 dinara
1.021.159 dinara
9.4.8. Ukupno troškovi proizvodnje – prosečno godišnje
Vrsta troška
Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata
Troškovi na gajenju šuma
Troškovi na zaštiti šuma
Troškovi na održavanju šumskih saobraćajnica
Troškovi na ureñivanju šuma
Sredstva za reprodukciju šuma
Naknada za posečeno drvo
Prosta reprodukcija
Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata
Troškovi na gajenju šuma
Troškovi na zaštiti šuma
Sredstva za reprodukciju šuma
Naknada za posečeno drvo
Proširena reprodukcija
Ukupno GJ
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
Ukupno
dinara
10.591.438
14.873.422
1.281.801
100.000
391.798
5.021.800
1.004.360
33.264.619
232.512
2.973.561
143.511
83.994
16.799
3.450.377
36.714.996
75
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.5. Raspodela ukupnog prihoda
Prihod – troškovi
(prosečno godišnje)
Ukupan prihod
Troškovi poslovanja
Dobit
Prosta reprodukcija
din.
Proširena reprodukcija
din.
38.500.468
33.264.619
643.954
3.450.377
5.235.849
-2.806.423
Svega
din.
39.144.422
36.714.996
2.429.426
Finansijski efekti izvršenja planiranih radova izraženi su sa dobiti u ukupnom iznosu od 2.429.426 dinara godišnje.
\
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
76
Mihaila Pupina 113
Beograd
10.0. NAČIN IZRADE OGŠ
10.1. Prikupljanje terenskih podataka
Pripremni radovi
Na staroj osnovnoj karti na osnovu posedovnih listova izvršene su izmene i dopune državnog poseda i dobjena je radna karta za novo ureñivanje šuma.
Radovi na terenu
Spoljna granica prema privatnom posedu i privatne enklave, na terenu su materijalizovane betonskim stubovima sa oznakom “DŠ” ili jednom horizontalnom crtom na
živim graničnim stablima. Spoljna granica prema drugim gazdinskim jedinicama obeležena je sa tri horizontalne crte. Unutrašnje granice (granice odeljenja)
u toku poslednjeg ureñivanja obnavljane su sa dve horizontalne crte.
Izdvajanje sastojina (odseka) - Izdvajanje sastojina izvršeno je na klasičan način na osnovu razlika u:
-
nameni
tipu gajenja
bonitetu staništa
načinu seče
vrsti drveća
razmeru smese
starosti i
obrastu.
Izdvajanje sastojina na osnovu razlika u navedenim elementima izvršeno je u svakom odelenju, a odseci su snimljeni i prenešeni na radnu kartu, takoñe snimljene su
sve čistine i putevi. Pri svemu ovom rukovodili smo se odredbama "Pravilnika ..." o minimalnoj veličini za izdvajanje.
Opis staništa - radi se za svaku izdvojenu inventurnu jedinicu (odsek, čistinu ...) tj. unose se podaci o:
-
vrsti zemljišta
nadmorskoj visini (u metrima "od-do")
nagibu terena (intenzitet, vrsta)
ekspoziciji
položaju odseka na elementu reljefa - obliku terena
reljefu terena
matičnom supstratu (vrsti stena, strukturi)
zemljištu (tipu zemljišta, dubini, vlažnosti, teksturi, skeletnosti, stepenu ugroženosti od erozije, stepenu erodibilnosti)
mrtvom pokrivaču
procesu humifikacije
prizemnoj vegetaciji (pokrovnost, vrsta)
korovu i zakorovljenosti
žbunja
ekološkoj pripadnosti (kompleks, cenoekološka grupa, grupa ekoloških jedinica).
Opis sastojine - radi se za svaki izdvojen odsek (sastojinu) i unose se podaci o:
-
vrsti drveća
starosti vrsta drveća (kod jednodobnih sastojina)
sastojinskoj pripadnosti
poreklu sastojine
strukturnom obliku
očuvanosti sastojine
mešovitosti
vrsti smeše
sklopu
razvojnoj fazi (kod jednodobnih šuma)
razmeru smeše kod mladih sastojina
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
77
Mihaila Pupina 113
Beograd
-
kvalitetu stabala
kvalitetu sečive zapremine
ugroženošću od štetnih uticaja (uzroku i stepenu)
negovanosti sastojine
podmlatku (vrsti drveća, starosti, brojnosti, kvalitetu, sastojinskim uslovima, oštećenjima, uzroku oštećenja).
Pored ovih podataka za svaku inventurnu jedinicu utvrñuje se i:
-
namena površina (globalna i osnovna)
pripadnost gazdinskoj grupi
sistem gazdovanja
potrebna vrsta seče
uzgojne potrebe
uzgojni radovi (količina sadnog materijala, ponavljanje uzgojnih radova u toku ureñajnog perioda, nužnost izvoñenja uzgojnih radova)
način premera (veličina uzorka).
Premer sastojina - Za odreñivanje veličine primernih površina tj. intenziteta premera koristili smo stepene homogenosti (raznolikosti) svakog odseka. Osnov za
ocenjivanje stepena homogenosti su debljinska i visinska struktura, sklop, raspored stabala po površini odseka, mešovitost vrsta i odnos pojedinih vrsta
drveća u odseku. Za sve šume Srbije izdvojeno je sedam osnovnih stepena homogenosti. Prvom stepenu homogenosti pripadaju mlade jednodobne sastojine,
dobro sklopljene sastojine (0,9-1,0) pravilne debljinske i visinske strukture (varijabilnost dimenzija stabala oko srednjeg sastojinskog stabla je vrlo mala).
Šestom stepenu homogenosti pripadaju sastojine za koje je karakteristično da se na malom prostoru (površini) nalaze stabla svih dimenzija tj. varijabilnost
dimenzija stabala oko srednjeg sastojinskog stabla je vrlo velika. Praktično ovaj stepen homogenosti predstavljaju mešovite sastojine tipične prebirne
strukture. Ostali stepeni homogenosti (2, 3, 4, 5) predstavljaju prelaze izmeñu prvog i šestog stepena homogenosti. U sedmi stepen homogenosti pripadaju
previše razreñene sastojine (sklopa 0,2 do 0,4) sa ili bez mlade sastojine u drugom spratu.
Metod delimičnog premera primenjuje se u sastojinama stepena homogenosti 1, 2, 3, 4 i 5, a potreban (minimalan) broj primernih površina (krugova) za svaki stepen
homogenosti iznosi:
-
za stepen homogenosti 1 - 9 krugova
za stepen homogenosti 2 - 15 krugova
za stepen homogenosti 3 - 25 krugova
za stepen homogenosti 4 - 38 krugova
za stepen homogenosti 5 - 54 kruga
Metod potpunog (totalnog) premera primenjuje se u stepenu homogenosti 6 i sastojinama stepena homogenosti 7 bez mlade sastojine ili sa mladim sastojinama u
drugom spratu koja ne prelazi taksacionu granicu.
Kombinovani premer primenjuje se u sastojinama stepena homogenosti 7, tako da se totalnim premerom obuhvati gornji sprat sastojine (stara sastojina), a delimičnim
premerom donji sprat sastojine (mlada sastojina) po odgovarajućem stepenu homogenosti.
Za odreñivanje boniteta staništa (visinskog stepena) i izračunavanje zapreminskog prirasta po metodu debljinskog prirasta uzet je dovoljan broj predstavnika.
Potreban broj predstavnika po stepenu homogenosti iznosi:
-
za 1. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 4 stabla
za 2. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 6 stabala
za 3. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 8 stabala
za 4. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 9 stabala
za 5. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 11 stabala
za 6. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 12 stabala
za 7. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu gornjeg sprata po 8 stabala, a u svakom debljinskom stepenu donjeg sprata po 4 stabla.
Primenjivane su različite površine krugova od 1, 2, 5 i 10 ari u zavisnosti od broja stabala po hektaru u odseku i to:
-
do 300 stabala po 1 hektaru 10 ari
od 300-700 stabala po 1 hektaru 5 ari
od 700-1500 stabala po 1 hektaru 2 ara
preko 1500 stabala po 1 hektaru 1 ar.
Taksaciona granica (prag inventarisanja) kod izdanačkih šuma iznosio je 5 cm, a kod visokih šuma 10 cm.
Obeležavanje ( obnavljanje) spoljnih i unutrašnjih granica gazdinske jedinice uradili su:
-
dip. ing. Nada Rodić – ŠG Beograd
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
78
Mihaila Pupina 113
Beograd
-
dip. ing. Branko Subotić – ŠG Beograd
dip. ing. Dragan Raković – ŠG Beograd
dip. ing. Miloš Luković – ŠG Beograd
Izdvajanje (kartiranje) sastojina uradio je:
-
dip. ing. Slavica Dražić – ŠG Beograd
dip. ing. Goran Dražić – ŠG Beograd
Premer sastojina izvršili su:
-
dip. ing. Nada Rodić – ŠG Beograd
dip. ing. Branko Subotić – ŠG Beograd
dip. ing. Dragan Raković – ŠG Beograd
dip. ing. Miloš Luković – ŠG Beograd
10.2. Obrada podataka
Izvršena je kompjuterska obrada podataka po jedinstvenom programu za sve državne šume kojima gazduje JP”Srbijašume” Beograd, u Birou za planiranje i
projektovanje u šumarstvu. Kompjuterska obrada podataka izvršena je u Odseku za informatiku Biroa.
-
Obrada podataka i planova - dipl.ing. Aleksandra Katić i mr. Brano Vamović
Priprema za štampu - dipl.ing. Aleksandra Katić
10.3. Izrada karata
Na osnovu radne karte na koju su nanete sve izdvojene sastojine (odseci), čistine, putevi i drugo i na osnovu utvrñenog stanja šuma urañene su sledeće karte:
•
•
•
•
•
•
•
Karta za opštu orijentaciju
Osnovna karta (sa i bez vertikalne predstave)
Karta namenskih celina
Karta gazdinskih klasa
Sastojinska karta
Privredna karta
Karta taksacije
R = 1:50.000
R = 1:10.000
R = 1:25.000
R = 1:25.000
R = 1:25.000
R = 1:25.000
R = 1:10.000
10.4. Izrada tekstualnog dela OGŠ
U tekstualnom delu ove OGŠ obrañen je odreñen broj poglavlja i to:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Uvod
Prostorne i posedovne prilike
Ekološke osnove gazdovanja
Privredne karakteristike
Funkcije šuma (namena površina)
Stanje šuma i šumskih staništa
Dosadašnje gazdovanje
Planiranje unapreñivanja stanja i optimalnog korišćenja šuma (ciljevi, mere i planovi gazdovanja šumama)
Smernice za sprovoñenje planova gazdovanja
Ekonomsko-finansijska analiza
Način izrade OGŠ
Završne odredbe.
Tekstualni deo OGŠ uradio je mr. Brano Vamović.
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
79
Mihaila Pupina 113
Beograd
11.0. ZAVRŠNE ODREDBE
Usaglašavanje ove Osnove gazdovanja šumama sa zakonskim propisima, vršeno je za sve vreme izrade osnove, a naročito se vodilo računa o usaglašavanju sa
odredbama Zakona o šumama i Pravilnika o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana
gazdovanja privatnim šumama.
Uzete su u obzir i odredbe koje se odnose na gazdovanje šumama u sledećim zakonima:
Zakona o zaštiti životne sredine (Sl.gl.RS.br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95 i 53/95, 135/04),
Zakona o planiranju i izgradnji (Sl.gl.RS.br. 44/95, 23/96, 16/97, 46/98 i 47/03),
Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl.gl.RS.br. 135/04, 8/05),
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl.gl.RS.br. 41/09),
Zakona o zaštiti od požara (Sl.gl.RS.br. 37/88, 53/93, 67/93, 48/94 i 111/09),
Zakona o divljači i lovstvu (Sl.gl.RS.br. 18 od 23.03.2010),
Zakona o vodama (Sl.gl.RS.br. 46/91, 53/93, 48/94, 54/96 i 30/10),
Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine (Sl.gl.RS.br. 88/10),
Zakon o zaštiti prirode (Sl.gl.RS.br. 36/09),
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (Sl.gl.RS.br. 88/10),
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (Sl.gl.RS.br. 133/10),
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine (Sl.gl.RS.br. 36/09),
Zakon o standardizaciji (Sl.gl.RS.br. 36/09),
Pravilnik o šumskom redu (Sl.gl.RS.br. 20/08 i 38/11),
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o šumskom redu (Sl.gl.RS.br. 17/09 i 8/10),
Šumsko gazdinstvo je u obavezi da konkuriše za sredstva iz Budžeta Republike za radove na gajenju, unapreñivanju, korišćenju, zaštiti i reprodukciji šuma, i da ista
koristi u skladu sa namenom.
Pri sprovoñenju ove OGŠ, korisnik šuma obavezan je da se pridržava odredbi ove OGŠ i odredbi napred navedenih zakona. U tome će sarañivati sa organima
(inspektorima), koji se staraju o izvršenju odgovarajućih zakona.
Eventualna neslaganja zbirova kod tabela prikaza stanja šuma i planova gazdovanja posledica su zaokruživanja kod mehanografske obrade podataka.
Važnost OGŠ za gazdinsku jedinicu "Rit” biće u vremenu od 01.01.2013. do 31.12.2022. godine, a njeno sprovoñenje počinje od dana davanja saglasnosti od strane
Ministarstva za poljoprivredu, trgovinu, šumarstvo i vodoprivredu.
Projektant:
mr. Brano Vamović
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
M.P.
Direktor:
Ljubomir Joka, dipl. ing.
80
Mihaila Pupina 113
Beograd
Sadržaj:
0.0. UVOD...................................................................................................................................................................................................................................................3
I UVODNE INFORMACIJE I NAPOMENE........................................................................................................................................................................................................3
1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE ........................................................................................................................................................................................4
1.1. TOPOGRAFSKE PRILIKE .......................................................................................................................................................................................................................4
1.1.1. Geografski položaj .....................................................................................................................................................................................................................4
1.1.2. Granice ......................................................................................................................................................................................................................................4
1.1.3. Površina .....................................................................................................................................................................................................................................4
1.2. IMOVINSKO PRAVNO STANJE ..............................................................................................................................................................................................................5
1.2.1. Državni posed ............................................................................................................................................................................................................................5
1.2.2. Privatni posed ............................................................................................................................................................................................................................5
1.2.3. Spisak katastarskih parcеla........................................................................................................................................................................................................6
2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA .......................................................................................................................................................................................26
2.1. RELJEF I GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE ...................................................................................................................................................................................26
2.2. GEOLOŠKA PODLOGA I TIPOVI ZEMLJIŠTA .........................................................................................................................................................................................26
2.3. HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE ....................................................................................................................................................................................................26
2.4. KLIMATSKI USLOVI ...........................................................................................................................................................................................................................27
2.5. OPŠTE KARAKTERISTIKE ŠUMSKIH EKOSISTEMA ...............................................................................................................................................................................28
3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE ..............................................................................................................................................................................................29
3.1. OPŠTE PRIVREDNE KARAKTERISTIKE ................................................................................................................................................................................................29
3.2. ORGANIZACIJA I MATERIJALNA OPREMLJENOST ŠUMSKOG GAZDINSTVA ..........................................................................................................................................30
3.3. OTVORENOST ŠUMSKIH KOMPLEKSA SAOBRAĆAJNICA (SPLOLJAŠNJA I UNUTRAŠNJA) ......................................................................................................................31
3.4. DOSADAŠNJI ZAHTEV PREMA ŠUMAMA GAZDINSKE JEDINICE I DOSADAŠNJI NAČIN KORIŠĆENJA ŠUMSKIH RESURSA.........................................................................31
3.5. MOGUĆNOST PLASMANA ŠUMSKIH PROIZVODA ................................................................................................................................................................................31
4.0. FUNKCIJE ŠUMA ...........................................................................................................................................................................................................................32
4.1. OSNOVNE POSTAVKE I KRITERIJUMI PRI PROSTORNO - FUKCIONALNOM REONIRANJU ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA ............................................................................32
4.2. FUNKCIJA ŠUMA I NAMENA POVRŠINA ..............................................................................................................................................................................................32
4.3. GAZDINSKE KLASE ...........................................................................................................................................................................................................................33
5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA......................................................................................................................................................................................35
5.1. STANJE ŠUMA PO NAMENI.................................................................................................................................................................................................................35
5.2. STANJE SASTOJINA PO GAZDINSKIM KLASAMA ..................................................................................................................................................................................35
5.3. STANJE ŠUMA PO POREKLU I OČUVANOSTI........................................................................................................................................................................................36
5.4. STANJE SASTOJINA PO SMESI ............................................................................................................................................................................................................38
5.5. STANJE SASTOJINA PO VRSTAMA DRVEĆA ........................................................................................................................................................................................40
5.6. STANJE ŠUMA PO DEBLJINSKOJ STRUKTURI.......................................................................................................................................................................................41
5.7. STANJE SASTOJINA PO STAROSTI.......................................................................................................................................................................................................42
5.8. STANJE ŠUMSKIH KULTURA ..............................................................................................................................................................................................................44
5.9. ZDRAVSTVENO STANJE I UGROŽENOST OD ŠTETNIH UTICAJA ............................................................................................................................................................44
5.10. STANJE NEOBRASLIH POVRŠINA......................................................................................................................................................................................................45
5.11. FOND I STANJE DIVLJAČI .................................................................................................................................................................................................................45
5.12. STANJE ZAŠTIĆENIH DELOVA PRIRODE............................................................................................................................................................................................46
5.13.SEMENSKI OBJEKTI..........................................................................................................................................................................................................................46
5.14. OPŠTI OSVRT NA ZATEČENO STANJE ...............................................................................................................................................................................................46
6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE .....................................................................................................................................................................................................48
6.1. PROMENA ŠUMSKOG FONDA .............................................................................................................................................................................................................48
6.1.1. Promena šumskog fonda po površini .......................................................................................................................................................................................48
6.1.2. Promene šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu.............................................................................................................................................48
6.2. ODNOS PLANIRANIH I OSTVARENIH RADOVA U DOSADAŠNJEM PERIODU ...........................................................................................................................................49
6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma...........................................................................................................................................................................49
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
81
Mihaila Pupina 113
Beograd
6.2.2. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma........................................................................................................................................................................................... 49
6.2.3. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma i šumskih resursa ....................................................................................................................................................... 49
6.2.4. Ocena dosadašnjeg gazdovanja .............................................................................................................................................................................................. 50
7.0. PLANIRANJE UNAPREðIVANJA STANJA I OPTIMALNOG KORIŠĆENJA ŠUMA........................................................................................................ 51
7.1. CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA ....................................................................................................................................................................................................... 51
7.1.1. Opšti ciljevi gazdovanja šumama ............................................................................................................................................................................................ 51
7.1.2. Posebni ciljevi gazdovanja šumama ........................................................................................................................................................................................ 51
7.1.2.1. Biološko - uzgojni ciljevi ............................................................................................................................................................................................................................ 51
7.1.2.2. Proizvodni ciljevi ........................................................................................................................................................................................................................................ 52
7.1.2.3. Tehnički ciljevi............................................................................................................................................................................................................................................ 52
7.2. MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA GAZDOVANJA ŠUMAMA .................................................................................................................................................................... 53
7.2.1. Uzgojne mere........................................................................................................................................................................................................................... 53
7.2.2. Ureñajne mere ......................................................................................................................................................................................................................... 54
7.3. PLANOVI GAZDOVANJA .................................................................................................................................................................................................................... 55
7.3.1. Plan gajenja šuma ................................................................................................................................................................................................................... 55
7.3.1.1. Pan obnavljanja i podizanja novih šuma .................................................................................................................................................................................................... 55
7.3.1.2. Obezbeñenje sadnog materijala................................................................................................................................................................................................................... 56
7.3.1.3. Plan nege šuma............................................................................................................................................................................................................................................ 57
7.3.2. Plan zaštite šuma ..................................................................................................................................................................................................................... 58
7.3.3. Plan korišćenja šuma i šumskih resursa.................................................................................................................................................................................. 58
7.3.3.1. Plan seča šuma i kalkulacija prinosa ........................................................................................................................................................................................................... 58
7.3.3.2. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda.................................................................................................................................................................................................. 60
7.3.3.3. Plan unapreñenja stanja lovne divljači ........................................................................................................................................................................................................ 61
7.3.4. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica .................................................................................................................................................................................... 61
7.3.5. Odnos izmeñu obima radova na gajenju šuma i obima seča šuma ......................................................................................................................................... 61
7.3.6. Plan ureñivanja šuma.............................................................................................................................................................................................................. 62
7.4. OČEKIVANI EFEKTI REALIZACIJE PLANIRANIH RADOVA .................................................................................................................................................................... 62
8.0. SMERNICE ZA SPROVOðENJE PLANOVA GAZDOVANJA ................................................................................................................................................ 63
8.1. SMERNICE ZA SPROVOðENJE ŠUMSKO – UZGOJNIH RADOVA ............................................................................................................................................................ 63
8.2. UPUTSTVO ZA IZVOðENJE RADOVA NA ISKORIŠĆAVANJU ŠUMA ....................................................................................................................................................... 65
8.3. UPUTSTVO ZA IZRADU IZVOðAČKOG PROJEKTA GAZDOVANJA ŠUMAMA .......................................................................................................................................... 65
8.4. UPUTSTVO ZA VOðENJE EVIDENCIJE GAZDOVANJA ŠUMAMA ........................................................................................................................................................... 66
8.5. VREME SEČE ŠUMA .......................................................................................................................................................................................................................... 67
8.6. UPUSTVO ZA PRIMENU TARIFA ......................................................................................................................................................................................................... 67
9.0. EKONOMSKO – FINANSIJSKA ANALIZA................................................................................................................................................................................ 68
9.1. OBRAČUN VREDNOSTI ŠUMA ........................................................................................................................................................................................................... 68
9.1.1. Vrednost drveta na panju ........................................................................................................................................................................................................ 68
9.1.2. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine)............................................................................................................................................................................. 69
9.1.3. Ukupna vrednost šuma ............................................................................................................................................................................................................ 70
9.2. VRSTA I OBIM PLANIRANIH RADOVA ................................................................................................................................................................................................ 70
9.2.1. Kvalifikaciona struktura sečive zapremine – prosečno godišnje............................................................................................................................................. 70
9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova – prosečno godišnje................................................................................................................................................ 70
9.2.3. Plan zaštite šuma –prosečno godišnje ..................................................................................................................................................................................... 71
9.2.4. Plan izgradnje i održavanja šumskih saobraćajnica - prosečno godišnje............................................................................................................................... 71
9.2.5. Plan ureñivanja šuma – prosečno godišnje............................................................................................................................................................................. 71
9.3. FORMIRANJE PRIHODA – PROSEČNO GODIŠNJE ................................................................................................................................................................................. 72
9.3.1. Prihod od prodaje drveta ........................................................................................................................................................................................................ 72
9.3.2. Ukupan prihod......................................................................................................................................................................................................................... 72
9.4. TROŠKOVI PROIZVODNJE – PROSEČNO GODIŠNJE.............................................................................................................................................................................. 73
9.4.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata - prosečno godišnje................................................................................................................................................ 73
9.4.2. Troškovi na gajenju šuma – prosečno godišnje....................................................................................................................................................................... 74
9.4.3. Troškovi na zaštiti šuma – prosečno godišnje ......................................................................................................................................................................... 74
9.4.4. Troškovi na izgradnji i održavanju šumskih saobracajnica – prosečno godišnje ................................................................................................................... 75
9.4.5. Troškovi ureñivanja šuma – prosečno godišnje ...................................................................................................................................................................... 75
9.4.6. Sredstva za reprodukciju šuma ................................................................................................................................................................................................ 75
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
82
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.4.7. Naknada za posečeno drvo ......................................................................................................................................................................................................75
9.4.8. Ukupno troškovi proizvodnje – prosečno godišnje ..................................................................................................................................................................75
9.5. RASPODELA UKUPNOG PRIHODA.......................................................................................................................................................................................................76
10.0. NAČIN IZRADE OGŠ...................................................................................................................................................................................................................77
10.1. PRIKUPLJANJE TERENSKIH PODATAKA ............................................................................................................................................................................................77
10.2. OBRADA PODATAKA .......................................................................................................................................................................................................................79
10.3. IZRADA KARATA.............................................................................................................................................................................................................................79
10.4. IZRADA TEKSTUALNOG DELA OGŠ.................................................................................................................................................................................................79
11.0. ZAVRŠNE ODREDBE ...................................................................................................................................................................................................................80
Prilozi
ТABЕLARNI DЕO
Obr. br. 1
Obr. br. 2
Obr. br. 3
Obr. br. 4
Obr. br. 5
Obr. br. 6
Obr. br. 7
Iskaz površina
Opis staništa i sastoјina
Тabela o razmeru debljinskih razreda
Тabela o razmeru dobnih razreda
Plan gaјеnja šuma (Еvidеnciјa izvršеnih radova na gaјеnju šuma)
Plan prorеdnih sеča - Еvidеnciјa izvršеnih sеča
Plan sеča obnavljanja (јеdnоdobnе šumе) - Еvidеnciјa izvršеnih sеča
Ostalе еvidеnciје
Šumska hronika
KARТЕ
1. Osnovna karta
2. Karta sa vеrtikalnom prеdstavom (topografska karta)
3. Karta gazdinskih klasa
4. Sastoјinska karta
5. Karta namеnе površina
6. Prеglеdna karta
Osnova gazdovanja šumama za GJ "RIT"
Р - 1:10.000
Р - 1:10.000
Р - 1:25.000
Р - 1:25.000
Р - 1:25.000
Р - 1:50.000
83
Download

OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA GJ "RIT"