JP"SRBIJAŠUME", BEOGRAD
ŠG"Šumarstvo" - Raška
ŠU"Tutin" - Tutin
OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA
ZA
GJ"RIBARIĆKO - JABLANIČKE ŠUME"
(2013 - 2022)
Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu
Beograd, 2013.
Mihaila Pupina 113
Beograd
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
2
Mihaila Pupina 113
Beograd
0.0. UVOD
I Uvodne informacije i napomene
Gazdinska jedinica "Ribarićko - Jablaničke šume" nalazi se u sastavu Gornjeibarskog šumskog područja, kojim gazduje ŠG"Šumarstvo" - Raška, odnosno ŠU Tutin,
kao sastavni deo JP "Srbijašume" - Beograd.
Prvo ureñivanje ove gazdinske jedinice urañeno je 1985. godine, drugo 1995. godine,treće 2003.godine,a četvrto 2012 godine.
Period važenja osnove iz 1995 je skraćen za dve godine na osnovu ćlana 89. st. 2. Zakona o šumama (rešeno u Ministarstvu poljoprivrede, šumarastva i vodoprivrede
Republike Srbije broj: 322 - 02 - 00456 - 11/98 - 06 od 30.12.1998. godine).
Prikupljanje podataka za izradu OGŠ izvršeno je po jedinstvenoj metodologiji za sve državne šume kojim gazduje JP "Srbijašume" - Beograd, koristeći kodni
priručnik za informacioni sistem o šumama Srbije, i isti su mehanografski obrañeni. Inventura vezana za ovo ureñivanje vršena je u leto 2012, godine.
Gazdinska jedinica je podeljena na 65 odeljenja sa prosečnom površinom 36,36 ha.
Rok važnosti osnove je od 01. 01. 2013. do 31. 12. 2022. godine.
Planovi gazdovanja sačinjeni su na bazi utvrñenog stanja dobijenog novim premerom. Pri planiranju ciljeva i mera gazdovanja vodilo se računa o trajnosti prinosa i
prirasta i o opštekorisnim funkcijama šuma. Dendrometrijski podaci urañeni su mehanografski u okviru gazdinske klase.
Pri izradi Osnove gazdovanja šumama vodilo se računa o njenom usaglašavanju sa važećim zakonskim propisima, pre svega odredbama Zakona o šumama i
Pravilnika o sadržini i načinu izrade OGS .
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
3
Mihaila Pupina 113
Beograd
1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE
1.1. Topografske prilike
1.1.1. Geografski položaj gazdinske jedinice
Ova gazdinska jedinica se prostire u gornjem toku reke Ibar, oko naselja Ribariće,kao i sa leve i desne strane ribarićkog jezera. Meñutim delom svoje površine ova
gazdinska jedinica gravitira ka selu Jablanica,pa je gazdinska jedinica po tome i dobila svoj naziv.
Po političkoj podeli ova gazdinska jedinica se prostire na teritoriji opštine Tutin. Gazdinska jedinica pripada Gornjeibarskom šumskom području. Prema geografskom
položaju ova gazdinska jedinica se prostire od 18º0'25" do 18º0'30" istočne dužine od Pariza i 42º50'34" severne širine.
1.1.2. Granice
Sa severa i severoistoka ova gazdinska jedinica se graniči sa površinama KO Žunići i KO Dragačevo opštine Novi Pazar (odeljenja:18 - 23), sa istočne strane
opštinom Kosovska Mitrovica (odeljenja: 40 - 44 ), sa južne strane sa gazdinskim jedinicama "Mojstir" i "Draga" (odeljenja 59 i 60) i sa zapadnog dela
gazdinskom jedinicom "Crni Vrh Kamine".
Sve unutrašnje granice obeležene su vidnim znacima. Spoljne granice ove gazdinske jedinice su dosta izlomljene,odnosno prirodno izraženih granica (potoci, reke i
grebeni) iznosi vrlo malo.Najvećom dužinom granica nije prirodno izražena, već veštački provedena granicama poseda državnih šuma šumske uprave sa
drugim privatnim vlasnicima. Ukupna dužina spoljne granice prema drugim gazdinskim jedinicama iznosi 98,7 km i ona je obeležena na terenu vidnim
znacima, dok granice prema privatnom posedu iznose 41,6 km. Šumska uprava je dužna da u roku od godinu dana obnovi sve unutrašnje granice izmeñu
odeljenja, a spoljne granice koje se graniče sa privatnim licima potrebno je da obnove u saradnji sa geodetskom službom.
U ovoj gazdinskoj jedinici sporne granice koje su postojale u predhodnom ureñajnom periodu sada nepostoje ,postupak je zavšen pa je deo šuma i šumskog zemljišta
koji je ulazio u sastav gaz.jedinice pripao Manastiru Crna reka.
1.1.3. Površina
Gazdinska jedinica se nalazi na ukupnoj površini od 2363. ha i 66 ara na teritoriji sledećih katastarskih opština:
R.
Katastarska
br.
opština
Površina
ha
ar
m2
1. Ribariće
470
18
07
2. Jezgroviće
483
89
21
3. Starčeviće
246
99
73
4. Veseniće
422
11
29
5. Orlje
121
40
97
6. Istočni Mojstir
573
93
04
45
13
58
2.363
65
89
7. Paljevo
Ukupno:
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
4
Mihaila Pupina 113
Beograd
Sve katastarske opštine nalaze se na teritoriji opštine Tutin. Struktura površina prema vrsti kulture i zemljišta:
Vrsta zemljišta
1. Visoke šume
2. Izdanačke šume
3. Veštački podignute sastojine
4. Šikare i šibljaci
Ukupno obraslo
5. Šumsko zemljište
6. Neplodno
7. Za ostale svrhe
Ukupno neobraslo
Ukupno GJ
Tuñe zemljište
Površina
357.48
1190.13
75.43
302.28
1925.32
341.08
80.90
16.36
438.34
2363.66
56.28
Zastupljenost %
15.1
50.4
3.2
12.8
81.5
14.4
3.4
0.7
18.5
100
-
Od ukupne površine gazdinske jedinice obraslo zemljište se nalazi na 1925.32ha ili 81.5 % površine, a neobraslo na 438.34ha ili 18.5 %. Površina tuñeg zemljišta
(enklava) unutar gazdinske jedinice iznosi 56.28 ha. U odnosu na ukupnu obraslost ove gazdinske jedinice najviše su zastupljene izdanačke sastojine 50.4 %,
visoke 15.1 %, veštački podignute sastojine 3.2 % , šikare i šibljaci sa 12.8%. Šumsko zemljište je zastupljeno na 341.08ha ili 14,4 %, neplodno na 80.90ha
ili3,4 % i zemljište za ostale svrhe na16.32ha ili 0,7 %.
1.2. Imovinsko pravne prilike
1.2.1. Državni posed
Gazdinska jedinica "Ribarićko - Jablaničke šume" prema katastru nepokretnosti opštine Tutin sastavljena je od katastarskih parcela u okviru sledećih katastarskih
opština: Orlje, Starčeviće, Jezgroviće, Istočni Mojstir, Veseniće, Paljevo i Ribariće.
Ukupna površina gazdinske jedinice je smanjena u odnosu na predhodni ureñajni period za 142 ha 96ari i 66m2. Do razlike u površini je došlo zato što su neke
parcele kao delovi parcela pripale Manastiru Crna reka .Direkcija za restituciju Republike Srbije,rešavajući po zahtevu Eparhije raškoprizrenske i
kosovskometohijske-Srpske pravoslavne crkve za vraćanje oduzete imovine Srpskom pravoslavnom Manastiru Crna reka,na osnovu člana 7,9,13,22,29
i30.Zakona o vraćanju(restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama(„Sl.glasnik RS br.42/2006) i čl.192.Zakona o opštem upravnom postupku(Sl.list
SRJbr.33/97 i 31/2001),nakon sprovedenog postupka donela je rešenje po kojem se vraća imovina i utvrñuje pravo svojine Srpskog pravoslavnog Manastira
Crna reka u ukupnoj površini od 138ha 79ari i 75m2 i to na sledećim katastarskim parcelama:katastarska parcela br.1664 na površini od 52ara i 34m2
,kp.1854 na površini od 3ha 80ari i 61m2,kp.1857 na površini od 20ha 43ara i 82m2,kp1858 na površini od 21ar i 50m2,kp.2015 na površini od 7ha 29ari i
25m2,kp.2016 na površini od 17ari i 52m2,kp.2017 sa površinom od 49ara i 09m2,kp.2018 na površini od 87ari i 68m2,deo parcele 2013/1 na površini od
18ha,deo parcele 1667 na površini od 86ha 97ari i 94m2.Pored pomenutih parcela treba napomenuti i katastarske parcele kojima smo mi ureñivali a koje su
bile u vlasništvu mesne zajednice i koje sada nisu u vlasništvu Srbijašuma.To su sledeće katastarske parcele :kp.1856 sa površinom od 1ha 67ari
i82m2,kp1665 sa površinom od 20ari i 18m2 i kp.1666 sa površinom od 23ara i 77m2.U KO jezgroviće dodata je parcela 871/3 sa površinom od 15ari i
30m2,KOIstočni Mojstir dodata parcela br.587/5 sa površinom od 87ari i 25m2,KOVeseniće dodate parcelebr. 1793 sa površinom od 5ari i 80m2 i kp.1794
sa površinom od 13ari i 90m2.Ukupna razlika u površini u odnosu na predhodno ureñivanje je 142ha 96ari i 66m2.Treba napomenuti da ova gazdinska
jedinica tj. njene spoljne granice uglavnom graniče sa privatnim posedima što ukazuje na hitno obnavljanje spoljnih granica prema privatnim posedima.
Spisak parcela biće prikazan u poglavlju 1.2.3. Spisak katastarskih parcela po KO.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
5
Mihaila Pupina 113
Beograd
1.2.2. Privatni posed
Ukupna površina privatnog poseda (šumskih enklava) u gazdinskoj jedinici iznosi 56,28 ha. Uglavnom su to livade, pašnjaci, njive i šume. Sam način njihovog
korišćenja nema bitnijeg uticaja na gazdovanje šumama ove gazdinske jedinice.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
6
Mihaila Pupina 113
Beograd
1.2.3. Spisak katastarskih parcela
broj
parcele
K.O: Ribariće
broj
parcele
96
97
168/2
169/2
170/2
170/4
170/5
171/2
174/1
174/2
177
178
271/1
272/2
272
273
274
275
276
277
278
279
310
383/2
383/3
384/1
384/2
384/3
385/1
385/2
386/1
386/2
387/1
387/2
388/1
388/2
389/1
389/2
kultura
šuma
šuma
pašnjak
pašnjak
krš
krš
krš
pašnjak
krš
krš
krš
šuma
šuma
šuma
pašnjak
pašnjak
šuma
šuma
pašnjak
pašnjak
pašnjak
šuma
šuma
pašnjak
pašnjak
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
pašnjak
pašnjak
šuma
šuma
lista nepokretnosti br. 66
površina
ha
ar
8
2
6
1
2
1
2
4
3
4
2
19
27
30
12
38
1
31
76
26
27
12
9
01
22
89
3
1
68
39
6
9
6
2
6
1
9
17
3
8
broj
odeljenja
m2
03
00
56
99
72
51
91
79
72
40
89
46
72
88
55
63
29
16
07
00
60
57
62
52
70
22
20
40
00
02
67
94
51
75
81
63
39
63
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
10
10
10
10
10
10
10
10
11
11
11
11
30
30
30
30
30
30
30
30
30
31
36
36
36
36
36
36
36
36
36
36
36
36
36
36
36
36
390/2
403
450
491
598/1
598/2
598/3
605
7321/1
732/2
732/3
1379/1
1379/2
1380/1
1380/2
1381/1
1381/2
1382
1383
1384
1385
1386
1387
1388
1390
1391
1393
1394
1395
1397
1398
1398
1399
1400
1401
1402
1403
1404
1405
1409
1410
kultura
pašnjak
pašnjak
pašnjak
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
krš
krš
šuma
šuma
krš
šuma
krš
šuma
krš
šuma
krš
krš
krš
krš
krš
krš
pašnjak
pašnjak
pašnjak
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
pašnjak
krš
šuma
površina
ar
ha
1
3
12
76
10
23
2
10
5
4
37
24
16
1
10
1
8
2
74
51
32
78
14
30
21
19
15
12
33
38
7
24
22
4
58
12
19
13
50
19
12
43
8
22
broj
odeljenja
m2
45
00
99
69
11
67
56
45
54
12
8
07
64
33
13
12
37
53
92
56
68
02
66
22
06
18
03
01
67
32
00
35
41
17
81
53
72
31
53
01
57
36
36
36
36
36
36
36
36
10
10
10
48
48
48
48
49
48
49
49
49
49
49
49-50
50
50
50
50
50
50
50
48-50
48-50
49
49
49
49
49
49
49
48
48
7
Mihaila Pupina 113
Beograd
broj
parcele
K.O: Ribariće
broj
parcele
1411
1412
1414
1415
1416
1423
1423
1424
1425
1426
1428
1431
1432
1433
1434
1435
1616
1616
1617
1630
1632
1632
1643
1644
1645
1646
1647
1648
1649
1650
1651
1652
1653
kultura
šuma
šuma
šuma
pašnjak
šuma
z.pod.zg
pašnjak
šuma
pašnjak
šuma
šuma
krš
šuma
pašnjak
pašnjak
šuma
z.pod.zg
pašnjak
pašnjak
pašnjak
z.pod.zg
krš
krš
krš
krš
krš
krš
krš
krš
krš
krš
krš
krš
lista nepokretnosti br. 66
površina
ha
ar
6
69
36
66
67
90
30
47
93
16
97
26
8
7
9
14
09
4
48
47
24
41
26
43
4
2
4
3
6
27
14
10
broj
odeljenja
m2
94
06
26
48
23
54
81
98
48
15
33
91
20
81
62
92
74
06
03
84
20
62
63
21
14
21
21
01
05
85
11
22
81
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
48
48
48
47,48
48
47
47
47
47
47
47
47
47
46
47
45-48
44
44
44
44
44
44
44
43
43
43
43
43
42
42
42
42
42
1654
1655
1656
1657
1658
1659
1660
1661
1662
1667
1674
1676
1717
1719
1960
1961
1962
1997
1999
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013/1
2014
2030
Ukupno:
kultura
krš
krš
krš
krš
krš
krš
krš
krš
krš
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
šuma
pašnjak
šuma
površina
ar
ha
1
156
1
5
1
74
444
7
9
90
4
3
7
7
3
16
95
17
28
1
9
80
53
08
2
32
26
94
15
11
9
12
20
33
11
33
13
94
12
60
34
3
46
broj
odeljenja
m2
31
56
99
91
11
99
19
80
38
55
69
45
75
20
82
08
55
40
80
90
15
70
70
70
00
40
30
00
10
10
83
20
85
02
10
29
42
42
42
42
42
34
34
34
34
36
36
36
36
36
35
35
35
31
31
31
31
31
31
31
31
31
31
32
32
32
35
35
31,32,34,35
34
34
8
Mihaila Pupina 113
Beograd
broj
parcele
K.O: Ribariće
broj
parcele
168/1
169/1
170/1
170/3
171/1
173/1
173/2
174/3
176
179
309
337
382
383/1
172/1
172/2
390/1
392
393
397
399
400
413
418
425
597
608
717
mesna zajednica
površina
kultura
pašnjak
pašnjak
kamenjar
kamenjar
pašnjak
pašnjak
pašnjak
kamenjar
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
ha
ar
m2
1
2
36
1
13
9
10
9
40
47
67
19
52
51
18
3
5
2
9
23
7
31
3
32
84
16
12
2
92
20
28
50
38
58
38
47
22
26
10
60
88
62
87
74
36
47
54
03
01
35
00
55
22
00
53
49
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
kultura
površina
ar
ha
broj
odeljenja
m2
731
pašnjak
7
16
10
broj
odeljenja
395
pašnjak
15
52
36
1413
pašnjak
48
95
10
10
10
10
10
11
11
11
10,11
11
36
36
36
36
11
11
36
36
36
36
36
36
36
36
36
36
36
41
1389
1392
1396
1406
1408
1417
1427
1429
1430
1615
1629
1631
1633
1634
1635
1636
1637
1638
1639
1640
1641
1642
1663
1675
1718
1783
1785
Ukupno:
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
40
39
18
14
21
8
55
48
22
9
36
6
30
20
9
29
61
35
30
37
16
53
25
53
7
6
45
71
54
59
52
91
71
81
96
36
63
66
02
05
32
41
11
88
38
52
72
23
91
70
07
18
74
66
01
78
48
50
50
50
49
48
47
47
47
47
48
44
44
44
44
44
44
44,45
45
45
46
45
45
34
36
36
44
44
1
5
1
2
1
25
9
Mihaila Pupina 113
Beograd
broj
parcele
K.O: Paljevo
broj
parcele
87
lista nepokretnosti br. 57
površina
kultura
ha
šuma
ar
6
Ukupno:
m2
11
83
kultura
20
mesna zajednica
površina
ha
pašnjak
ar
23
42
5
7
8
328
331
ha
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
ar
m2
15
59
07
26
8
4
25
4
11
06
59
18
60
6
9
10
11
12
324
329
330
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
ha
ar
13
1
4
2
kultura
88
pašnjak
m2
15
46
11
00
18
33
68
52
35
30
42
69
01
66
40
99
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
površina
ar
ha
Ukupno:
broj
odeljenja
m2
15
81
96
39
02
38
3
kultura
površina
ar
ha
broj
odeljenja
m2
332
šuma
22
30
6
530
šuma
13
01
2
537/1
šuma
24
55
66
2
1
1
7
6
537/2
550
1145/1
Ukupno:
šuma
pašnjak
šuma
19
70
3
36
17
34
00
99
84
2
2
3
4
broj
parcele
mesna zajednica
površina
kultura
20
broj
odeljenja
K.O: Orlje
broj
parcele
broj
parcele
broj
parcele
lista nepokretnosti br: 23
površina
kultura
11
3
K.O: Orlje
broj
parcele
6
broj
odeljenja
m2
3
broj
odeljenja
m2
20
površina
ar
ha
broj
odeljenja
K.O: Paljevo
broj
parcele
kultura
kultura
7
86
površina
ar
ha
broj
odeljenja
m2
531
pašnjak
1
96
45
2
broj
odeljenja
532
pašnjak
1
12
14
2
533
pašnjak
1
66
01
1
1
1
1
1
6,7
7
6
534
535
536
696
1145/2
1146
1246
Ukupno
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
1
46
59
03
04
13
55
17
23
59
45
91
92
54
65
65
13
2
2
2
2
2
4
4
4
1
3
1
35
10
Mihaila Pupina 113
Beograd
broj
parcele
K.O: Jezgroviće
broj
parcele
98
214
215
260
261
262
263
264
266
267
268
270
271
273
274
275
281
282
283
291
316
424
575
582
lista nepokretnosti br:14
površina
kultura
ha
šuma
pašnjak
šuma
pašnjak
pašnjak
pašnjak
livada
pašnjak
pašnjak
šuma
krš
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
šuma
pašnjak
šuma
pašnjak
šuma
šuma
šuma
ar
14
m2
54
61
21
15
36
27
6
8
26
62
55
68
16
12
93
27
8
10
26
65
4
6
91
78
4
2
1
288
3
3
4
51
12
63
05
97
68
99
69
27
64
17
84
65
47
98
05
30
50
01
82
40
99
24
00
588
šuma
broj
odeljenja
749/2
šuma
781
15,17
18
18
18
18
19
19
19
20
18-25, 27
22
23,27
24,25
24
24
24
27
27
27
27
24
17
12
12
782
783
784
785
786
787
788
789
871/1
871/3
872/1
872/2
873
883
884
1108
1123/1
1123/2
1391/1
1391/3
1393/1
1412/1
1413/1
Ukupno:
šuma
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
broj
parcele
K.O: Jezgroviće
broj
parcele
95
199
269
mesna zajednica
površina
kultura
pašnjak
pašnjak
pašnjak
ha
ar
11
9
m2
54
16
00
88
07
79
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
kultura
površina
ar
ha
4
27
krš
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
15
3
5
pašnjak
pašnjak
šuma
pašnjak
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
1
68
krš
krš
458
kultura
1124
šuma
broj
odeljenja
1125
1392/1
14,17
18
27
1411/1
1411/3
Ukupno:
28
78
12
74
12
28
50
17
20
18
53
16
69
19
07
68
15
88
40
10
53
11
15
31
61
60
4
41
2
2
76
40
27
76
34
49
54
91
12
44
30
48
43
14
20
02
83
87
84
48
22
69
84
62
22
11,12
12
12
11
11
11
11
11
11
16
16
16
16
16
16
16
27
26,27
26
16
16
16
16
16
površina
ar
ha
3
broj
odeljenja
m2
broj
odeljenja
m2
69
90
26
pašnjak
10
51
26
kamenjar
šuma
šuma
16
29
36
8
12
39
16
99
16
16
16
25
11
Mihaila Pupina 113
Beograd
broj
parcele
K.O: Veseniće
broj
parcele
27
31
35
40
49
51
55/2
57
60
86
87
88
89
90
91
92
199
200
201
202
222
223
397
508/1
509
711
732
781
810
813
1002
1010
1062
lista nepokretnosti br: 48
površina
kultura
šuma
livada
šuma
šuma
šuma
šuma
njiva
šuma
šuma
šuma
livada
livada
šuma
pašnjak
šuma
pašnjak
pašnjak
šuma
šuma
livada
pašnjak
šuma
livada
pašnjak
pašnjak
voćnjak
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
pašnjak
šuma
ha
ar
16
2
52
39
1
2
15
2
1
3
1
1
1
1
m2
20
9
87
27
12
17
31
30
45
37
60
27
56
24
99
7
23
82
26
30
49
78
00
82
28
10
29
21
44
18
25
1
67
23
46
90
02
81
74
80
02
20
45
90
00
00
60
27
60
22
68
92
02
83
08
14
99
46
90
34
82
51
98
55
25
39
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
kultura
1064/1
šuma
broj
odeljenja
1066
šuma
1098
pašnjak
5
5
6
6
6
6
6
6,7
14,15
15
15
15
15
15
14,15
14
15
15
15
15
12
12,13
6
6
6
13
13
8
5
5
5
5
5
1099
1100/2
1102
1572
1748
1787
1790
1791
1792
1793
1794
1796
1797
1798
1799
1800
1801
1802
1803
1804
1805
1806
1807
1808
1827
1869
1869
1870/1
1870/2
1870/3
1870/5
1870/6
Ukupno
šuma
šuma
njiva
površina
ar
ha
8
4
šuma
šuma
šuma
pašnjak
pašnjak
13
šuma
njiva
41
10
3
šuma
njiva
njiva
njiva
njiva
njiva
pašnjak
pašnjak
pašnjak
šuma
pašnjak
pašnjak
pašnjak
šuma
šuma
22
45
z. pod.zg.
pašnjak
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
303
broj
odeljenja
m2
04
97
5
23
61
5
54
05
30
4
9
53
35
29
54
8
55
5
13
1
1
1
1
5
23
19
29
10
58
27
46
77
79
03
87
21
14
30
97
78
14
83
80
90
30
70
44
92
49
86
47
95
58
49
89
63
90
33
40
76
45
00
01
05
05
35
8
8
9
9
9
10
10,11
13,12
13
12,13
13
13
10
10
10
10
10
10
10
11
10,11
10
10
10
10,11
10
10
10
10
10
10
10
10
11
54
5
5
5
5
73
12
Mihaila Pupina 113
Beograd
broj
parcele
K.O: Veseniće
broj
parcele
28
29
30
32
44
48
52
53
54
55/1
56
58
59
61
62
63
64/1
65
66
67
68
69
70
85
224
396
398/1
479
660
691
710
kultura
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
mesna zajednica
površina
ha
pašnjak
1
17
6
8
8
1
1
1
8
19
19
3
26
8
5
22
75
76
05
89
00
23
52
71
6
8
19
25
20
13
25
5
37
8
10
9
92
7
26
broj
odeljenja
m2
62
98
05
38
25
84
33
69
33
17
05
41
44
18
46
60
51
01
77
53
63
27
15
00
58
98
11
80
17
70
85
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
5
5
5
5
6
6
6
6
6
6
6
7,14
14
14
14
14
14
14
14,15
15
15
15
15
15
13
6
6
6
13
6
13
712
731
733
782
811
814
815
878
885
955
957
994
996
997
998
999
1000
1004
1100/1
1101
1103
1104
1183
1278
1408
1573
1747
1784
1785
1786
1788
1789
1795
Ukupno:
kultura
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
šuma
pašnjak
pašnjak
šuma
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
površina
ar
ha
2
5
3
9
11
1
11
1
1
1
11
118
2
49
86
46
12
11
3
8
94
74
68
2
9
14
6
59
30
63
10
83
83
04
14
10
28
7
13
21
5
67
77
39
49
broj
odeljenja
m2
90
00
14
32
49
99
20
10
77
81
24
57
78
10
01
59
88
67
07
51
08
79
13
80
05
92
98
39
58
20
93
51
60
25
13
13
13
8
5
5
6
6
6
5
5
5
5
5
5
5
5
5
8,9
8
8
8
8
10
9
9
10
10
10
11
11,12
13
13
13
Mihaila Pupina 113
Beograd
broj
parcele
K.O: Starčeviće
broj
parcele
54/1
299/1
299/2
319/1
319/3
322/2
327/1
328
333
487
487
488
489
490
491
492
493
494
495
496
497
498
683
lista nepokretnosti br: 6
površina
kultura
ha
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
livada
šuma
šuma
šuma
šuma
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
šuma
pašnjak
šuma
ar
m2
1
67
4
15
76
47
37
27
34
32
37
97
01
36
12
86
24
54
19
64
18
29
18
34
17
11
95
58
28
94
55
31
34
86
20
7
34
32
7
11
12
21
17
74
30
03
7
31
5
2
1
broj
parcele
320
321
485/1
486
682
684
727
778
803
kultura
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
ha
3
m2
76
71
12
8
30
25
6
13
10
68
00
12
91
20
41
41
50
01
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
broj
odeljenja
m2
800
pašnjak
59
64
32
801
pašnjak
31
79
32
802
pašnjak
31
50
28
28
28
28
28
28
28
28
28
29,80,31
29,80,30
29,30
29
29,30
29
29
29
29
29
29
29
29
32
804
805
806
808
809
810
811
811
878
880
955
956
963
966
966
992
993
994
995
997
998
Ukupno
šuma
pašnjak
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
livada
šuma
šuma
53
10
82
17
24
13
33
21
14
67
61
66
18
91
85
28
13
13
72
61
14
50
26
54
68
22
92
97
13
09
16
36
52
41
82
18
53
52
16
39
02
77
10
25
32
32,33
33
33
33
33
33
33
33
33
33
40
40
40
37-41
37-41
37
37
37
37
37
37
broj
parcele
ar
površina
ar
ha
broj
odeljenja
K.O: Starčeviće
mesna zajednica
površina
kultura
51
20
46
27
2
214
kultura
površina
ar
ha
broj
odeljenja
m2
807
pašnjak
12
50
56
33
broj
odeljenja
879
pašnjak
1
82
07
33
954
pašnjak
5
34
24
28
28
30
30
32
32
32
32
33
957/1
957/2
962
964
965
967
996
Ukupno:
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
2
30
8
21
62
55
34
16
49
90
40
18
06
26
23
34
48
40
40
40
40
39,40
39
37
37
3
32
14
Mihaila Pupina 113
Beograd
broj
parcele
K.O: Istočni Mojstir
broj
parcele
lista nepokretnosti: 52
površina
kultura
6/1
20
21
22/1
22/1
22/1
šuma
pašnjak
šuma
šuma
šuma
šuma
22/8
šuma
22/12
šuma
22/13
22/14
22/15
35
37
85/1
šuma
šuma
šuma
šuma
pašnjak
šuma
ha
ar
18
m2
85/3
šuma
140/1
šuma
140/1
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
šuma
521
pašnjak
522
524
549
584
607/3
5
17/1
23/1
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
ar
2
broj
odeljenja
m2
44
50
57
22
42
55,56
52
84
41
2
1
16
44
1
92
35
48
88
45
57
01
98
12
65
13
95
55,56
64
65
65
64,65
61,62,64
64
25
68
23
40
64
19
74
45
02
00
80
60
54
52
52
51-55
51-55
51-55
513
517
519
523
525
585
86
07
55
587/1
šuma
56
71
45
1
25
75
587/1
šuma
101
75
43
2
3
1
60
12
41
19
5
70
00
75
50
01
60
02
53
53
53
53
55
55
57,58
587/5
607/1
607/4
1207
1208
Ukupno:
šuma
šuma
šuma
šuma
pašnjak
13
1
1
18
503
87
81
94
47
47
87
25
74
96
93
29
53
8
133
2
12
broj
parcele
mesna zajednica
površina
kultura
ha
broj
odeljenja
K.O: Istočni Mojstir
broj
parcele
površina
kultura
ha
ar
6
15
3
1
1
m2
77
61
12
87
37
59
97
31
55
76
49
04
84
78
25
42
23
53
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
kultura
27/2
pašnjak
broj
odeljenja
31/2
65
64,65
63,64
57,58
64
60
54
53
52,53
površina
ar
ha
1
57-59,6164
57-59,6164
64
60
59
64,65
65
broj
odeljenja
m2
20
56
55
pašnjak
20
64
55
84
pašnjak
12
20
59
390
pašnjak
11
13
31
512
514
515
516
518
520
Ukupno:
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
pašnjak
3
3
84
16
77
66
42
16
05
06
45
41
92
43
34
51
65
62,63
1
11
5
70
64
64,65
65
65
65
15
Mihaila Pupina 113
Beograd
Rekapitulacija:
Redni
broj
K.O.
Površina
ha
m2
ar
1.
Ribariće
470
18
07
2.
Jezgroviće
483
89
21
3.
Starčeviće
246
99
73
4.
Veseniće
422
11
29
5.
Orlje
121
40
97
6.
Istočni Mojstir
573
93
04
7.
Paljevo
45
13
58
2.363
65
89
Ukupno:
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
16
Mihaila Pupina 113
Beograd
2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA
2.1. Reljef i gemorfološke karakteristike
Gazdinsku jedinicu "Ribarićko - Jablaničke šume" čine dva veća kompleksa koja razdvaja reka Ibar. Na levoj obali Ibra prostiru se Jablaničke šume, a na desnoj
prostiru se Ribarićke šume.
Reljef jablaničkih šuma karakteriše slabo izražena vertikalna uzdignutost planinskih visova i slabo izražena horizontalna ispresecanost. Orografija terena za ovaj deo
ima Brdsko - planinski karakter koga karakteriše blage i umerene strme kose, slabo izraženi visovi i umereno horizontalna ispresecanost. Najizraženiji
planinski vrhovi u ovom delu su Petrova glava (1.206 m.n.v.), Radićka kita (1.120 m.n.v.) i Završ (1.204 m.n.v.).
Drugi deo koga čine Ribarićke šume - (desna obala Ibra) čine jedan deo podnožja visoke vododelnice planinskog masiva Hama - Pogled - Mokra planina, koji se
proteže na severozapad. Donji delovi reljefa ovog dela delimično su predstavljeni pravom klisurom reke Ibar, a gornji delovi čine pašnjaci -Veprnja.
Najizraženiji vrhovi ovog dela su Staračko brdo (1.393 m.n.v.) i Orlujak (1.328 m.n.v.). Tačka sa najnižom nadmorskom visinom koja iznosi 690 m. nalazi se u 16
odeljenju, a najviša tačka Staračko brdo 1.393 m.n.v. u 42 odeljenju. Visinska razlika u ovoj gazdinskoj jedinici iznosi 703m.
Područje ovog dela gazdinske jedinice je predstavljeno vrlo strmim stranama i liticama, a izvjesne površine su gotovo potpuno nepristupačne.
2.2. Geološka podloga i tipovi zemljišta
2.2.1.Geološka podloga
Geološku podlogu ove gazdinske jedinice obrazuju termokarbonske i trijarske formacije. Od matičnih supsprata zastupljeni su: peščari, silikatne cevi bogate kvarcom
i karbonantne stene. Matične stene često izbijaju na površinu i javljaju se u obliku manjeg i većeg stabilnog i pokretnog kamenja.
Obala reke Ibra, klisura Suhovare i Crne reke predstavljaju krečnjačke litice visine do 300m.
Na području ove gazdinske jedinice zastupljeni su sledeći tipovi zemljišta:
Rendzine
Rendzine se javljaju na jedrim krečnjacima. Profil ovog zemljišta je A - C - tipa. Dubina humsnog horizonta kreće se od svega nekoliko sanitimetara do maksimalno
25 - 30 cm. Rendzina se obrazuje na supspratima koji sadrže više od 10 % CaCO3 i koji mehaničkim raspadanjem daju karbonatni regolit. Takvi supsprati su
laporci, laporoviti su krečnjaci, sedra i karbonatni peščar.
Akumulacije relativno stabilnog humusa i lagano ispiranje baza, naročito kalicijuma su najvažniji pedogenetični procesi u ovom tipu zemljišta. Po mehaničkom
sastavu to su obično ilovače ili čak teže ilovače, ali zbog bogatstva u humusu zemljište ima karakterističnu praškastu strukturu. Ova zemljišta su na prvom
mestu ekstremno propustljiva za vodu. Poljski vodni kapacitet im je takoñe mali, a naročito fiziološki aktivna voda, zbog čega ova zemljišta predstavljaju u
klimatskom pogledu kserotermna zemljišta.
Kiselo smeñe zemljište
Kisela smeña zemljišta obrazuju se na svim silikatnim stenama, i mogu imati različitu boju, što na prvom mestu zavisi od vrste stene. Ispod tamno sivog ili smeñeg
humusnog horizonta čija debljina pod šumom ne prelazi nekoliko cm, dolazi horizont čija boja može da varira od oker žute preko smeñe do crvenkaste.
Humusni horizont u šumskom zemljištu obično iznosi 5 - 10 cm, a može se pojaviti u formi zrelog ili polusirovog humusa, što zavisi od vegetacije i mehaničkog
sastava supsprata.
Struktura u humusnom horizontu je zrnasta, a stepen njene izraženosti i stabilnosti zavisi od sadržaja humusa i gline zbog čega ona na primer u peskovitim varijantama
vrlo slabo izražena. Lakši mehanički sastav i prisustvo skeleta, a ponekad i dobra struktura, čine da su ova zemljišta uglavnom propustljiva za vodu. Na
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
17
Mihaila Pupina 113
Beograd
peskovitim supspratima koji imaju mali poljski kapacitet može čak doći do pojave neujednačenog vlaženja i neredovnog snabdevanja biljaka vodom, dok su
ilovasti varijateti srednje vlažni sa uravnoteženom dinamikom vode.
Ova zemljišta se najčešće nalaze pod šumom ili pod pašnjacima. Najrasprostranjenija šumska vegetacija ovih zemljišta čine bukove šume, dok na južnim padinama i
nižih nadmorskih visina rasprostranjene su kserotermne hrastove šume. U regionima iznad 1.000 m na njima nalazimo i bukovo - jelove šume, dok na
siromašnim peskovitim varijantama u ovoj zoni se udeo četinara znatno uvećava.
U ovoj gazdinskoj jedinici geološka podloga jedri krečnjak, zemljište rendzina prisutna su u odeljenjima od 37 do 65 odeljenja, a glinoviti peščari sa kvarcom
(geološka podloga), zemljište distrično smeñe ili kiselo smeñe zemljište u sledećim odeljenjima od 1 do 36 odeljenja.
Kamenjar zastupljen je u klisurama Ibra i pritoka Suhovare i Crne reke obrazujući litice visine do 300 m. Na ovim prostorima krečnjak je najzastupljenija geološka
podloga.
2.3. Hidrografske karakteristike
Sve reke koje protiču kroz ovu gazdinsku jedinicu pripadaju slivu reke Ibra koji prolazi kroz samu gazdinsku jedinicu. Najveći i najvažniji vodeni tokovi koji prolaze
kroz ovu gazdinsku jedinicu su Paljevska reka, Jablanička reka, Dragačevska reka, Vrapčevska reka, Crna reka i Mojstirska suhovara.
Paljevska reka protiče zapadnom granicom ove gazdinske jedinice i čini granicu sa gazdinskom jedinicom "Crni Vrh kamine". Ova reka izvire ispod mesta zvanog
"Raskrsnice" i teče u pravcu sever - jugoistok. Tokom cele godine ova reka ima vode. Vrapčevska reka izvire ispod vrha zvanog Završ. U gornjem toku ima
više pritoka koje čine ovu reku i ima vode u toku cele godine.
Jablanička reka izvire ispod Dragačevskog brda sa pravcem toka jug. Crna reka je najznačajnija pritoka reke Ibar ove gazdinske jedinice sa njegove desne strane.
Izvire ispod vrha Mali kamlik i teče u pravcu severa. U toku cele godine ima dovoljno vode.
Mojstirska suhovara predstavlja tipičnu krašku pojavu. Ova reka ima manji broj pritoka koje su u većem delu godine bez vode.
2.4. Klima
Gazdinska jedinica "Ribaričko - Jablaničke šume", se prema klimatskoj reonizaciji Jugoslavije nalazi u II klimatskom reonu, podreonu IIc.
Ovaj klimatski reon obuhvata uglavnom oblast visokih i srednjih planina, a ima klimu koja je rezultat zajedničkog uticaja, kako Jadranskog i Sredozemnog mora, tako
i nadmorske visine i topografije.
Može se konstatovati da u ovom reonu vlada tip subalpske i alpske klime, a konstatovanjem uslova ove gazdinske jedinice, zastupljen je prvi tip klime.
Opšte zajedničke karakteristike klime ovog reona su sveža i kratka leta, a hladne i duge zime. Sa povećavanjem nadmorske visine, mnogo brže raste svežina leta, nego
hladnoća zime. Jesen je toplija od proleće, a to je jedna od karakteristika planinske klime.
Sa aspekta oblačnosti, može se konstatovati da je ovaj reon najoblačniji u Jugoslaviji, a samim tim i padavine su vrlo obilne, a količina i čestina raste sa povećanjem
nadmorske visine.
Prema navedenim uslovima, prikaz klimatskih prilika biće dat tabelarno prema podacima iz najbližih meteoroloških stanica.
1. Srednje mesečne i godišnje temperature vazduha
Meteorološka stanica
Novi Pazar
Sjenica
Zlatibor
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
-0,1
-4,6
-3,6
-0,2
-3,3
-2,3
3,7
0,8
1,8
10,4
6,5
7,0
14,9
11,3
11,7
18,1
14,5
15,2
20,4
16,3
17,7
19,5
15,9
17,4
15,8
12,5
14,2
10,7
8,0
8,5
7,2
3,4
3,9
2,6
-3,2
-1,7
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
Godišnja
Amplituda
10,3
6,5
7,5
20,3
20,9
21,3
18
Mihaila Pupina 113
Beograd
2. Opšte temperaturne karakteristike
Apsolutni
Meteorološka stanica
minimum
Sjenica
Novi Pazar
Zlatibor
Datum mraza
maksimum
35,6
38,5
33,6
-38,0
-26,2
-23,1
prvi
poslednji
11.09.
-
Period bez mraza
15.05
-
254
-
3. Mesečne padavine
Meteorološka stanica
I
Tutin
Sjenica
Novi Pazar
Melaje
Zlatibor
53
40
35
43
47
II
49
42
35
44
56
III
60
49
30
40
57
IV
54
47
48
50
63
V
98
70
68
80
93
VI
81
77
71
83
110
VII
VIII
73
56
53
66
80
51
60
50
42
90
IX
60
42
44
42
61
X
74
71
67
73
91
XI
89
62
66
86
79
XII
61
57
46
56
65
Ukupno
803
673
613
705
892
Klimatski parametri su uzeti sa meteoroloških stanica Novi Pazar, Sjenica i Zlatibor.
Dobijeni podaci bi trebalo da daju približno najvernije podatke i za ovu gazdinsku jedinicu, pošto u neposrednoj blizini gazdinske jedinice nema meteorološke
stanice.
Podaci za mesečne sume padavina su dobijeni osim iz prethodnih meteoroloških stanica i iz kišomernih stanica Tutin i Melaje koje se nalaze u neposrednoj blizini
gazdinske jedinice. Odnos izmeñu godišnje sume padavina i srednje godišnje temperature (Langeov kišni faktor) pokazuje visoke vrednosti i potvrñuje da u
ovom delu vlada humidna klima koja pogoduje razvoju šumske vegetacije.
Prema Majerovoj klimatskoj klasifikaciji, ovde je zastupljena zona fagetuma i delimično kvarcetuma.
Osim pomenutih parametara, veliki uticaj na klimu imaju relativna vlažnost vazduha, broj snežnih dana i vazdušna strujanja.
Prosečna relativna vlažnost vazduha iznosi oko 78 %, prosečan broj dana sa snegom u toku godine iznosi oko 95, a vazdušna strujanja (vetrovi) su uglavnom iz
jugozapadnog i južnog pravca.
Svi pomenuti klimatski parametri samo potvrñuju napred iznešenu formulaciju da ovde preovlañuje humidna klima koja veoma pogoduje šumskoj vegetaciji, te da je
ovo zona fagetuma.
2.5. Opšte karakteristike šumskih ekosistema
Na razvitak i današnje stanje vegetacije uticali su mnogobrojni činioci, a naročito reljef, nagib, ekspozicija, nadmorska visina i klimatski faktori kao što su padavine i
temperatura.
U gazdinskoj jedinici "Ribarićko - Jablaničke šume" izdvojeni su sledeći tipovi šumskih ekosistema.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Fagetum moesiacae montanum
Quercetum petracae - cerris
Quercetum montanum
Quercetum cerris
Šume graba (Carpinion betuli illyrico - moesiacum)
Abieti - fagetum moesiacae
1. Fagetum moesiacae montanum - planinska šuma bukve na različitim smeñim zemljištima. Ova zajednica zauzima položaje i viših i nižih regiona. Pojavljuje se
kao klimaregionalna zajednica i nastanjuje osojne ekspozicije i nagibe u ovoj gazdinskoj jedinici.
Ove šume se odlikuju apsolutnom dominacijom bukve, jakom senkom, vrlo povoljnim mikroklimatskim uslovima i velikom stabilnošću. Zemljišta su humusno
silikatna i smeña, ovde uglavnom plitka do srednje duboka, sveža i dosta dobre plodnosti. Osim bukve u spratu drveća javlja se pojedinačno javor i grab. U
spratu prizemne flore najzastupljenije vrste su Asperula odorata i Pteridium aquilinum.
2. Quercetum petracae - cerris - šuma kitnjaka i cera na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima. U ovoj gazdinskoj jedinici se pretežno javlja na
toplim južnim, jugoistočnim i jugozapadnim ekspozicijama na različitim nadmorskim visinama. Sastojine ove grupe ekoloških jedinica podjednako se
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
19
Mihaila Pupina 113
Beograd
javljaju na plitkim do srednje dubokim, suvim distrično smeñim i kiselo smeñim zemljištima na krečnjaku. U spratu drveća osim dominantnih vrsta kitnjaka i
cera, javljaju se pojedinačno grab, bukva, klen, crni grab i grabić.
3. Quercetum montanum - šuma kitnjaka na smeñim zemljištima
Javljaju se na nadmorskoj visini od 400 - 800 m, gde je kitnjak jedini edifikator. Ovde se najčešće radi o silikatnim zemljištima koja su često izložena eroziji. To su
često strane i grebeni ili tople ekspozicije jakih nagiba. U drugom spratu često se javlja brekinja, crni jasen i dr.
U spratu prizemne vegetacije najčešće se javlja Festuca montana.
4. Quercetum cerris
U okviru ove ekološke jedinice u spratu drveća dominira cer. U spratovima drveća žbunja javlja se još čitav niz vrsta: Fraxinus ornus, Ruscus aculeatus, Rosa
arvensis, Cornus mas i Acer canpestre.
Zajedničke osobine mozaika zemljišta u ovoj ekološkoj jedinici su lako uočljive: to su plića, slabija razvijena, znatno toplija zemljišta, osrednje proizvodne vrednosti
za cer.
5. Šume graba (Carpinion betuli illyrico - moesiacum) - Ovom cenoekološkom grupom tipova šuma obuhvaćene su mezofilne šume graba i različitih hrastova,
najčešće kitnjak - grab na smeñim i lesiviranim smeñim zemljištima. Docnije su proučene i zajednice graba sa drugim hrastovima npr. Carpino - Quercetum
petraeae - cerris. Šume graba predstavljaju ekstrazonalnu vegetaciju na granici brdskog i planinskog pojasa (Querco - Carpinetum moesiacum) ili u rečnim
dolinama na manjim nadmorskim visinama (500 - 600m). Nagibi su oko 15 º, a ekspozicija zapadna i jugozapadna. U spratovima drveća i žbunja nalazi,
pored edifikatora, još i veći broj drvenastih vrsta: Acer campestre, Fraxinus ornus, Fagus moesiaca i dr.
U prizemnoj flori javljaju se vrste Poa nemoralis Brachypodium silvatikum i dr.
6. Šuma bukve, graba i plemenitih lišćara na humusno - silikatnim i manje više skeletnim smeñim zemljištima.
Šume bukve, graba i plemenitih lišćara nastale su antropogenim uticajima kao degradaciona faza planinske šume bukve. U spratu drveća dominira pored bukve (Fagus
moesiaca) i grab (Carpinus betulus), pojedinačno se mogu javiti mleč (Acer platanoides), javor (Acer pseudoplatanus), divlja trešnja (Prunus avium) itd.
Proizvodni potencijal staništa ove grupe ekoloških jedinica zaostaje za prethodno opisanom ekološkom jedinicom (planinska šuma bukve).
7. Šume bukve i jele (Abieti - Fagetum moesiacae) na sjajnim škriljcima (filiti, kalkšisti, sericitsko - hloritski škriljci, albitsko - hloritski i dr.), kontaktno
metamorfnim stenama (korniti, amfiboliti i dr.), kvarcitima i mermerisanim krečnjacima.
Sastojine se javljaju na toplim najčešće jugoistočnim ekspozicijama i nagibima ( 10 - 30º). Najčešće se nalaze na grebenima, u težim edafskim uslovima (pliće i
skeletnije zemljište).
U spratu drveća dominantni edifikator je bukva (Fagus moesiacae), a florističko siromaštvo je u svim spratovima jako izraženo. U spratu prizemne flore prisutne su:
Carex digitata, Asperula odorata, Glechoma hirsuta, Galium rotundifolium i Rubus hirtus.
Zemljišta u ovom tipu mogu biti predstavljena humusno - silikatnim - skeletnim i plitkim do srednje dubokim kiselim smeñim zemljištima. Uslovi za rast biljaka su
pogoršani zbog slabije razvijenosti ; manje dubine zemljišta i često pojačane skeletnosti, toplijih ekspozicija i povećanih nagiba što uslovljava suvlju
pedoklimu.
2.6.Opšti faktori značajni za stanje šumskih ekosistema
Ukupne ekološke faktore značajne za stanje šumskih ekosistema u ovom području karakterišu pogodna umerena kontinentalna klima koja na većim nadmorskim
visinama prelazi u planinsku klimu sa velikom količinom vlage koja omogućuje dovoljno trajanje vegetacionog perioda.
Geomorfološke i orografske karakteristike imaju veliki uticaj na formiranje različitih staništa, odnosno zemljišta.
Orografski faktori (reljef, nadmorska visina, ekspozicija, inklinacija, konfiguracija i dr.) ukazuju na to da su ova staništa tipično šumska staništa.
Edafski faktori (tip zemljišta, dubina, skeletnost, pedološka podloga, sastav i dr.) potvrñuju kakva su staništa.
Hidrografski faktori vezani za vrstu i zastupljenost vodotoka i slivova su u direktnoj korelaciji sa šumskom vegetacijom. Klimatski faktori pokazuju karakteristike
kontinentalne i umereno kontinentalne klime sa toplim letima, dugim i oštrim zimama, sa povoljnom količinom padavina.
Biološki faktori (uticaj antropogenih činilaca i zastupljenost pojedinih tipova šuma) povoljno utiču na stanište, vodni režim, klimu i ostale činioce koji su u
meñusobno zavisnim odnosima.Može se zaključiti da se gazdinska jedinica "Ribarićko - Jablaničke šume" nalazi u optimalnim uslovima za razvoj šumske
vegetacije.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
20
Mihaila Pupina 113
Beograd
3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE
3.1. Opšte privredne karakteristike
Gazdinska jedinica "Ribarićko - Jablaničke šume" nalazi se na teritoriji opštine Tutin, a pripada šumskoj oblasti Zapadna Srbija. Područje opštine Tutin spada u red
nerazvijenih opština u Srbiji, odnosno ispod proseka Republike po procentu zaposlenosti i dohodku.
Stanovništvo se bavi ekstezivnim stočarstvom i poljoprivredom, i to uglavnom seoska domaćinstva u planinskom području. Sela sačinjavaju stočarska domaćinstva što
se negativno odražava na fizičku radnu snagu, naročito u šumarstvu. Ceo kraj gravitira prema Novom Pazaru kao administrativnom, industriskom,
trgovinskom i kulturnom centru.
Nosioci privrede ovog područja su drvni kombinat "Dalas" i JP "Srbijašume" (ŠU Tutin), poljoprivredni kombinat "Tutin", kao i trgovinska organizacija "Tvin".
Površina opštine Tutin iznosi 741 km2.
Područje opštine Tutin raspolaže sa značajnim prirodnim i privrednim resursima, ali razvoj opštine u mnogome je usporen u poslednjih desetak godina.
3.2. Ekonomske i kulturne prilike
Privredni, administrativni i kulturni centar opštine je Tutin. Sva okolna naselja gravitiraju ka opštinskom centru - Tutinu. Opština Tutin je nerazvijena opština u kojoj
se većina stanovništva bavi ekstezivnim stočarstvom i ekstezivnom poljoprivredom.
Industrija je nerazvijena, a pošto ima viška radne snage, mnogo radno sposobni stanovnici zaposlena su u bližoj ili daljoj okolini. Migracija stanovništva je veoma
izražena, kako povremena (dnevna), tako i stalna (promena mesta prebivališta), pošto je životni standard dosta nizak, mada se i tu dešavaju promene.
U Tutinu se nalazi Osnovna i Srednja škola, Dom kulture, Zdravstveni centar itd.
Putna mreža na nivou opštine je takoñe prilično nerazvijena, 30 km magistralskih puteva (Jadranska magistrala) koja je sa Tutinom povezana asfaltnim putem - 8 km;
97 km regionalnih puteva, a samo je 30 % asfaltirano. Kroz opštinu prolazi magistralni put Novi Pazar -Rožaje.
Najbliža željeznička stanica je Raška (55 km). Seoska naselja su povezana sa mekim putevima.
Opština Tutin spada u šumovitije predele. Pod šumom je 42,5 % površine (površina opštine 74.100 ha, pod šumom je 31.533 ha).
Šumarstvo je ranije bilo u sastavu Šumsko - industrijskog kombinata "Jelak". Sada je šumarstvo odvojeno od "Jelaka". Šumarstvo - Šumska uprava u Tutinu je u
sastavu Šumskog gazdinstva "Šumarstvo" Raška.
Godišnji etat drveta iz gazdinskih jedinica kojima gazduje Šumska uprava u Tutinu može se plasirati pilani za preradu drveta "Jelak", čiji godišnji kapaciteti iznose
24.000 m3 drvnih sortimenata i to 18.000 m3 četinara i 6.000 m3 lišćara.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
21
Mihaila Pupina 113
Beograd
3.3. Organizaciona i materijalna opremljenost šumske uprave koja gazduje
šumama gazdinske jedinice
Šumama ove gazdinske jedinice ŠU Tutin, koja se nalazi u sastavu šumskog gazdinstva Raška i u sistemu Javnog preduzeća "Srbijašume" - Beograd.
Kadrovska struktura zaposlenih po stručnoj spremi u ŠU Tutin:
VSS
VS
SSS-šumari
SSS-šumarski tehničari
KV
NKV
Ukupan br. zaposlenih
6
1
9
8
23
5
52
Materijalno - tehnička opremljenost ŠU "Tutin"
Motorne testere
Ulta 150
Kamion FAP 14-14
Kamion kiper FAP 14-14
Kamioni sa dizalicom FAP
Lada -Niva
Putničko vozilo 110
LKT
2
1
3
1
1
7
1
1
Upravna zgrada
Magacin za gorivo
Radionica
Šumska kuća
1
1
1
1
Objekti:
3.4. Otvorenost šumskog kompleksa saobraćajnicama
Kao mera otvorenosti šumskog kompleksa služi gustina putne mreže. Pod gustinom mreže šumskih puteva podrazumeva se odnos izmeñu ukupne dužine šumskih
komunikacija, koja se nalazi u granicama šume ili je tangiraju i šumske površine. Jedinica mere gustine šumskih komunikacija je (m/ha ili km/1.000 ha).
Tabelom su prikazani putevi u sastavu gazdinske jedinice (putevi koji je otvaraju: po kategoriji puta, nazivu puta, odeljenjima koja otvara, dužina puta i prosečnom
otvorenošću.
Uspešno gazdovanje šumama, odnosno sprovoñenje svih uzgojnih i ureñajnih mera, obezbeñuje se samo objektivnom mrežom puteva kojima je potrebno "otvoriti"
šumski kompleks i na taj način omogućiti normalno gazdovanje i zadovoljavanje svih funkcija šume.
Gazdinska jedinica "Ribaričko - Jablaničke šume"ispresecana je brojnim putevima, javnim i šumskim, kategorisanim i nekategorisanim. Uglavnom su zastupljeni meki
kamionski putevi, bilo da su javni ili šumski. Postoji nekoliko prilaznih tvrdih kamionskih puteva koji povezuju naselja u okolini gazdinske jedinice, a i samu
gazdinsku jedinicu sa Tutinom - asfaltnim putem. Svi putevi su svrstani po kategorijama, kartirani i označeni bojama na sledeći način:
-
I Javni asfaltni put - braon boja
II Javni meki put - crvena boja
III Tvrdi šumski put - zelena boja
IV Meki šumski put - žuta boja
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
22
Mihaila Pupina 113
Beograd
Otvorenost šuma gazdinske jedinice GJ "Ribarićko - Jablaničke šume " saobračajnicama po vrsti puteva i dužini prikazana je sledećom tabelom:
Putna mreža GJ "Ribarićko - Jablaničke šume "
Kategorija puta i ukupna dužina
Naziv puta
Odeljenja
Ibarska magistrala - Jablanička reka
Jablanička reka - Grč. grob.
Preslo - Dubrava
Radička kita - Cr. reka
Mojstirska reka - čulije
Vrapčev.reka - Dobrelj
Kleče - Crna reka
Paljevska reka Donje Paljevo
Gluvi potok-Mojstirska reka
Čulije-Ladnjak
Dudlice.Brdo-Hajrat
Vrtače-Mačkin do-Repetitor
Ukupno:
10, 11, 16
18 - 25
31, 32
39, 40
57 - 59
14, 15,17
37
4.5
60
54.53
1.2.3
61-65
Površina
ha
135.23
299,63
64.55
61.05
79.12
114.48
31.67
68.52
16.76
75.22
148.52
249.09
1343.84
I
II
III
IV
Javni tvrdi (asfaltni)
Javni meki
Šumski tvrdi
Šumski meki
km
km
km
km
2,90
4,97
1,80
2,80
1,60
3,10
0,95
2.80
0.65
0.85
2,90
2.10
2.50
8.05
16.07
Svega
Prosečna otvotenost
km
m/ha
2,90
4,97
1,80
2,80
1,60
3,10
0,95
2.80
0.65
0.85
2.10
2.5
27.02
21.4
16.6
27.9
45.9
20.2
27.1
30.0
40.9
38.8
11.3
14.1
10.0
20.1
Iz tabelarnog prikaza otvorenosti, može se zaključiti da prosečna otvorenost za gazdinsku jedinicu "Ribaričko - Jablaničke šume" šumskim saobraćajnicama od 20.1
m/ha predstavlja veću otvorenost od prosečne otvorenost na nivou gazdinske jedinice.
U ovoj gazdinskoj jedinici registrovani su samo putevi od značaja za gazdovanje, iako je putna mreža razgranata, većina puteva je u lošem stanju i nisu za upotrebu.
Asfaltni put koji skoro da tangira gazdinsku jedinicu jeste put Ribariće - Tutin. Asfaltni put koji otvara odeljenja (10.11.16) jeste put Ibarska magistrala - Dragačevska
reka u dužini od 2,9 km.
Iz tabelarnog prikaza se vidi da ukupna dužina saobraćajnica iznosi 27.02 km, a od toga 2,9 km asfaltnog puta , 8.05 km tvrdih kamionskih puteva i 16.07 km mekih
kamionskih puteva koji su u jako lošem stanju i mogu se koristiti samo u ljetnim mesecima te će isti biti planirani za rekonstrukciju u ovom ureñajnom
periodu.
Gazdinska jedinica je dosta neravnomerno otvorena (ima delova gazdinske jedinice gde odeljenja nisu uopšte otvarana). Prosečna otvorenost ove gazdinske jedinice
iznosi 20.1 m/ha, a ako uzmemo samo obraslu površinu (1925.32 ha) tada je otvorenost 14.0 m/ha.Ukupna otvorenost cele gazdinske jedinice(2363.66ha)
iznosi 11.4 m/ha.
Iz svega navedenog zajednički zaključak jeste da je ova gazdinska jedinica nedovoljno i neravnomerno otvorena, tj. gazdinska jedinica nije dostigla minimalnu
potrebnu otvorenost koja iznosi 15,22 km/1.000 ha.
Iz svega navedenog u narednim ureñajnim periodima mora se posvetiti daleko veća pažnja ovom problemu. Potrebno je rekonstruisati sve loše puteve koji su bili van
upotrebe, održavati postojeće puteve, a gradnjom novih puteva povećavati otvorenost do optimalne potrebne kao dugoročni cilj,što zavisi prevashodno od
ekonomsko finansijske situacije šumske uprave,kao i prioriteta izgradnje puteva po gazdinskim jedinicama.
3.5. Dosadašnji zahtevi prema šumama u gazdinskoj jedinici i dosadašnji način
korišćenja šumskih resursa
Dosadašnji zahtevi prema šumama ove gazdinske jedinice prvenstveno su se bazirali na proizvodnji kvalitetne drvne mase za primarnu preradu i potrebe za ogrevnim
drvetom, mada se u delu jedinice nalaze i površine koje imaju isključivo zaštitni karakter.
Posebni ciljevi gazdovanja trebali su da obezbede biološke, proizvodne i tehničke ciljeve za proizvodnju kvalitetnih sortimenata, pravilno i racionalno korišćenje
drvne mase. U šumama ove gazdinske jedinice pored zaštitne funkcije koje su šume imale u odreñenim delovima gazdinske jedinice, bilo je izraženo
korišćenje proizvodne funkcije šuma, dok se ostali potencijali i mogućnosti nisu u potpuno iskoristili. Gazdovanje šuma bilo je u skladu sa potrebama,
zahtevima i mogućnostima sastojina.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
23
Mihaila Pupina 113
Beograd
3.6. Mogućnost plasmana šumskih proizvoda
Plasman šumskih sortimenata i prostornog drveta ne bi trebalo da predstavlja problem ove gazdinske jedinice. Prostorno drvo se uglavnom plasira lokalnom
stanovništvu jer je prostorno drvo deficitaran proizvod u ovom području.
U zavisnosti od vrste proizvoda (obla graña, rudničko drvo, trupci svih klasa) moguće je realizovati u desetak privatnih pilana koja se nalaze na teritoriji opštine
Tutin. Jedina pilana koja je bila u državnoj svojini "Šik" Jelak ne radi zbog nedostatka finansijkih sredstava, a njen kapacitet iznosio je oko 30.000 m3.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
24
Mihaila Pupina 113
Beograd
4.0. FUNKCIJE ŠUMA
4.1. Osnovne postavke i kriterijumi pri prostorno - funkcionalnom reoniranju šuma
i šumskih staništa u gazdinskoj jedinici
Zbog stalnog povećanja potreba za šumama kao ekološkim prostorom, pa i potrebama za šumskim proizvodima zahteva se višefunkcionalno korišćenje šuma i
šumskog prostora.
Na istom prostoru susreću se više namena šuma, tako da se javlja potreba za razgraničenjem odreñenih funkcija šuma. Zbog toga neophodno je utvrditi globalnu i
osnovnu namenu pojedinih sastojina.
Globalna namena se odnosi na ceo kompleks šume kao celine u skladu sa opštim ciljevima gazdovanja, a osnovna namena predstavlja prioritetnu funkciju šume.
Mnogobrojna dejstva šuma nazivamo funkcijama šuma i imaju trajan značaj za ljudsko društvo, a moguće ih je svrstati u 4 grupe.
1.
2.
3.
4.
Proizvodne funkcije
Opštekorisne funkcije
Socijalne funkcije
Zaštitne funkcije
Proizvodne funkcije šuma predstavljene su proizvodnjom drveta (tehničkog i prostornog), divljači (krupne i sitne), šumskog semena i ostalih proizvoda šuma (lekovito
bilje, pečurke, šumske plodove i dr.)
Opštekorisne funkcije šuma podrazumevaju zaštitne,klimatske , hidrološke, higijensko zdravstvene i druge funkcije.
U socijalne funkcije šuma ubrajamo turističko - rekreativne, obrazovne, naučno- istraživačke, odbrambene i druge funkcije.
Od realnih potreba društva u odnosu na šuma ,potrebno je za svaki deo šume odrediti najznačajniju (prioritetnu) funkciju šume,tj.osnovnu namenu.Pored prioritetne
funkcije šuma ostvariju se donekle i ostale funkcije šuma,ali njihovo korišćenje može biti u onoj meri koje neće biti na štetu obezbeñenja najpotpunijeg
ostvarenja prioritetne funkcije šuma,moraju se ispoštovati Zakoni i planska dokumenta većeg ranga važnosti kojima je obuhvaćena ova materija prostornog
planiranja.
Šume ove gazdinske jedinice prema prirodnim, prostornim i funkcionalno - namenskim potrebama svrstane su u proizvodno - zaštitne, a služe za proizvodnju drveta i
drugih šumskih proizvoda.
4.2. Funkcije šuma i namena površina
S obzirom na sve složenije funkcije zbog kojih je neophodno planirati različite ciljeve gazdovanja u pojedinim delovima šumskog kompleksa, nameće se potreba da se
izvrši prostorna podela šumskog kompleksa, u zavisnosti od prioritetne (funkcije) njegovih pojedinih delova.
Na osnovu zatečenog stanja i utvrñenog potencijala šuma i šumskog zemljišta u gazdinskoj jedinici utvrñene su sledeće prioritetne funkcije šuma:
1.
2.
3.
Namenska celina 10. Proizvodnja tehničkog drveta
Namenska celina 26. Zaštita zemljišta od erozije
Namenska celina 66. Stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana).
Za namensku celinu 10 - Proizvodnja tehničkog drveta, prioritetna funkcija je maksimalna proizvodnja drveta najboljeg kvaliteta, ali se pri tome ne zanemaruju i
ostale proizvodne, opštekorisne i socijalne funkcije šuma.
Namenska celina 26 - Zaštita zemljišta od vodne erozije, prioritetna funkcija je zaštita i stabilnost pedološkog profila od štetnih dejstava vode. Šume ove namenske
celine nalaze se na vrlo strmim terenima, a zemljište je podložno vodnoj eroziji, pa je biljni pokrivač na ovim terenima neophodan. Korišćenje drveta iz ove
namenske celine je ograničeno i ne sme biti na štetu prioritetne funkcije.U ovoj gazdinskoj jedinici zbog specifičnosti terena (plitka i vrlo plitka
zemljišta,veliki nagibi terena i drugi faktori koji dovode do eroziji tla)mora se posebno voditi računa o trajnom održavanju šumske vegetacije.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
25
Mihaila Pupina 113
Beograd
Namenska celina 66 - Stalna zaštita šume (izvan gazdinskog tretmana). Šume ove namene se nalaze na vrlnim terenima. Ovako nepristupačan teren uslovljava da je
čovek nemoćan da preduzme bilo kakve mere da bi unapredio postojeće stanje. To su vrlo isprana i vrlo plitka zemljišta. Ove se šume prepuštaju spontanim
prirodnim procesima razvoja.
4.3. Gazdinske klase
Gazdinska klasa je osnovna ureñajna jedinica za koju se propisuje jedinstven uzgojni i ureñajni tretman.
Gazdinsku klasu čine sve sastojine koje pripadaju istoj namenskoj celini, imaju podjednake stanišne uslove i slično stanje sastojina.
Osnov za formiranje gazdinskih klasa predstavljaju sastojine sa odreñenim jednakim ekološkim i razvojno proizvodnim karakteristikama.
U okviru svake šume, zavisno od vrste drveća, porekla sastojine, mešovitosti i zatečenog stanja, formirane su gazdinske klase.
Gazdinsku klasu čine sastojine koje su istog porekla, sličnog sastava i zatečenog stanja i istih osnovnih namena, što omogućava planiranje jedinstvenih ciljeva i mera
gazdovanja. Gazdinsku klasu formiraju sastojine iste osnovne namene, sastojinske pripadnosti i iste grupe ekoloških jedinica.
U ovoj gazdinskoj jedinici, u zavisnosti od osnovne namene, formirane su sledeće gazdinske klase:
Osnovna namena - Proizvodnja tehničkog drveta (10)
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
10.176.421 - Izdanačka mešovita šuma graba na različitim smeñim zemljištima
10.195.313 - Izdanačka šuma cera na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima.
10.196.313 - Izdanačka mešovita šuma cera (Quercetum petracae cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima.
10.307.313 - Izdanačka mešovita šuma kitnjaka na lesu ,silikatnim stenama i krečnjacima
10.323.421 - Visoka šuma jasike različitim smeñim zemljištima.
10.328.421 - Devastirana šuma jasike na različitim smeñim zemljištima.
10.351 421 - Visoka jednodobna šuma bukve na različitim smeñim zemljištima.
10.353.421 - Visoka šuma bukve ,kitnjaka,cera i graba na različitim smeñim zemljištima
10.357.421 - Visoka šuma bukve i jele na različitim smeñim zemljištima.
10.360.421 - Izdanačka šuma bukve na različitim smeñim zemljištima.
10.361.421 - Izdanačka mešovita šuma bukve na različitim smeñim zemljištima.
10.391.421- Visoka šuma jele na različitim smeñim zemljištima
10.393.421- Visoka šuma jele i bukve na različitim smeñim zemljištima
10.470.313- Veštački podignuta sastojina smrče na različitim smeñim zemljištima
10.470.421- Veštački podignuta sastojina smrče na lesu,silikatnim stenama i krečnjacima
10.471.421- Veštački podignuta mešovita sastojina smrče na različitim smeñim zemljištima
10.475.421- Veštački podignuta sastojina crnog bora na različitim smeñim zemljištima
Namenska celina 26 - Zaštita zemljišta od erozije
•
•
•
•
•
26.266.313 - Šikara cera na zemljištima na lesu silikatnim stenama i krečnjacima
26.266.313 - Šikara bukve na različitim smeñim zemljištima
26.306.311 - Izdanačka šuma kitnjaka na smeñim zemljištima.
26.197.313 - Devastirana šuma cera na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima.
26.362.421 - Devastirana šuma bukve na različitim smeñim zemljištima
Namenska celina 66 - Stalna zaštita šuma
•
•
66.266.421 - Šikara
66.267.421 - Šibljak
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
26
Mihaila Pupina 113
Beograd
5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA
5.1. Stanje šuma po nameni
Stanje sastojina po namenskim celinama prikazano je sledećom tabelom:
Namena
osnovna
10
26
66
Ukupno GJ
Površina
ha
%
1309.76
68.0
490.03
25.5
125.53
6.5
1925.32 100.0
Zapremina
m3
%
171538.4
94.0
11034.3
6.0
182572.7
m3/ha
131.0
22.5
100.0
94.8
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
4850.7
95.9
3.7
209.4
4.1
0.4
5060.1
100.0
Zv/V%
2.6
2.8
1.9
2.8
Sve sastojine ove gazdinske jedinice po nameni se dele na globalne i osnovne namene šuma. Po globalnoj nameni sve šume ove gazdinske jedinice svrstane su u šume
i šumska staništa sa proizvodno - zaštitnom funkcijom i šume sa prioritetnom zaštitnom funkcijom. Po osnovnoj nameni šume su podeljene u sledeće
namenske celine.
•
•
•
Namenska celina 10 - Proizvodnja tehničkog drveta. Šume sa ovom namenom nalaze se na 68.0 % obrasle površine.
Namenska celina 26 - Zaštita zemljišta od erozije. Ove šume se nalaze na 25.5 % obrasle površine.
Namenska celina 66 - Stalna zaštita šuma. Šume ove namenske celine nalaze se na 6.5 % obrasle površine.
Po zapremini i zapreminskom prirastu namenska celina 10.proizvodnja tehničkog drveta učestvuje sa 171538.4m3 ili 94%od ukupne drvne zapremine gazdinske
jedinice,po prirastu sa 4850.7m3 ili 95.9%od ukupnog prirasta ove gj.Prosečna zapremina iznosi 131.0m3/ha, prosečan zapreminski prirast 3.7m/ha,a
procenat tekućeg zapreminskog prirasta 2.8%.Namenska celina 26.zaštita zemljišta od erozije učestvuje sa drvnom zapreminom od 11034.3m3 ili 6%od
ukupne zapremine gji zapreminskim prirastom od 209.4m3 ili 4.1%od ukupnog zapreminskog prirasta ovegj.Namenska celina 66(stalna zaštita šuma)ne
učestvuju po zapremini.
5.2. Stanje sastojina po gazdinskim klasama
Formiranje gazdinskih klasa izvršeno je na osnovu pripadnosti sastojina namenskoj celini, sastojinskoj pripadnosti i pripadnošću grupi ekoloških jedinica.Gazdinsku
klasu označava osam brojeva, od kojih prva dva broja označavaju namensku celinu, sledeća tri broja označavaju sastojinsku pripadnost, dok poslednja tri
broja označavaju grupu ekoloških jedinica.
U ovoj gazdinskoj jedinici izdvojeno je 20 gazdinskih klasa. Stanje sastojina po gazdinskim klasama prikazaćemo sledećom tabelom:
Gazdinska
klasa
10323421
10328421
10351421
10353421
10357421
10391421
10393421
Ukupno visoke
10176421
10195313
10196313
10307313
Površina
ha
%
70.77
3.7
0.66
0.0
216.40
11.2
27.90
1.4
27.85
1.4
8.56
0.4
5.34
0.3
357.48
18.6
32.02
1.7
46.11
2.4
212.28
11.0
3.46
0.2
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
Zapremina
m3
%
31.2
0.0
37.2
0.0
49582.9
27.2
6603.1
3.6
6090.0
3.3
1269.4
0.7
793.0
0.4
64406.9
35.3
3513.6
1.9
3919.8
2.1
21161.4
11.6
245.9
0.1
m3/ha
0.4
56.4
229.1
236.7
218.7
148.3
148.5
180.2
109.7
85.0
99.7
71.1
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
0.8
0.0
0.0
1.0
0.0
1.6
1247.4
24.7
5.8
176.8
3.5
6.3
147.1
2.9
5.3
50.8
1.0
5.9
26.1
0.5
4.9
1649.9
32.6
4.6
118.9
2.3
3.7
116.4
2.3
2.5
627.7
12.4
3.0
7.9
0.2
2.3
Zv/V%
2.5
2.8
2.5
2.7
2.4
4.0
3.3
2.6
3.4
3.0
3.0
3.2
27
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska
klasa
10360421
10361421
Ukupno izdanačke
10470313
10470421
10471313
10475313
Ukupno VPS
Ukupno NC 10
26197313
26306311
26362421
Ukupno izdanačke
26266313
26266421
Ukupno šikare
Ukupno NC 26
66266421
Ukupno šikare
66267421
Ukupno šibljaci
Ukupno NC 66
Ukupno GJ
Rekapitulacija
Ukupno visoke
Ukupno izdanačke
Ukupno VPS
Ukupno šikare
Ukupno šibljaci
Ukupno GJ
Površina
ha
%
444.48
23.1
138.50
7.2
876.85
45.5
16.96
0.9
40.45
2.1
2.97
0.2
15.05
0.8
75.43
3.9
1309.76
68.0
62.67
3.3
31.73
1.6
218.88
11.4
313.28
16.3
51.74
2.7
125.01
6.5
176.75
9.2
490.03
25.5
72.46
3.8
72.46
3.8
53.07
2.8
53.07
2.8
125.53
6.5
1925.32 100.0
357.48
1190.13
75.43
249.21
53.07
1925.32
18.6
61.8
3.9
12.9
2.8
100.0
Zapremina
m3
%
60848.2
33.3
17245.8
9.4
106934.7
58.6
m3/ha
136.9
124.5
122.0
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
1807.6
35.7
4.1
513.2
10.1
3.7
3191.7
63.1
3.6
Zv/V%
3.0
3.0
3.0
196.8
0.1
66.3
9.1
0.2
3.1
4.6
196.8
171538.4
1420.0
983.6
8630.7
11034.3
0.1
94.0
0.8
0.5
4.7
6.0
2.6
131.0
22.7
31.0
39.4
35.2
9.1
4850.7
26.0
18.9
164.6
209.4
0.2
95.9
0.5
0.4
3.3
4.1
0.1
3.7
0.4
0.6
0.8
0.7
4.6
2.8
1.8
1.9
1.9
1.9
11034.3
6.0
22.5
209.4
4.1
0.4
1.9
182572.7
100.0
94.8
5060.1
100.0
2.6
2.8
64406.9
117969.1
196.8
35.3
64.6
0.1
180.2
99.1
2.6
1649.9
3401.1
9.1
32.6
67.2
0.2
4.6
2.9
0.1
2.6
2.9
4.6
182572.7
100.0
94.8
5060.1
100.0
2.6
2.8
Namenska celina 10
U namenskoj celini 10 - Proizvodnja tehničkog drveta najviše je zastupljena po površini gazdinska klasa 10.360.421 - Izdanačka šuma bukve sa ukupnom površinom
od 444.48 ha odnosno 33.9% površine namenske celine 10, ili 23.1% ukupne obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi
136.9 m3/ha, prosečni zapreminski prirast 4.1 m3/ha, a procenat prirasta 3.0 %.Druga po površini je zastupupljena gazdinska klasa 10.351.421-Visoka
jednodobna šuma bukve na površini od 216.40ha ili 16.5% ukupne površine namenske celine 10, odnosno 11.2% ukupne obrasle površine gazdinske
jedinice.Treća gazdinska klasa po površini je 10.196.313 - Izdanačka mešovita cera sa površinom od 212.28ha ili 16.2% odnosno 11.05% ukupne obrasle
površine.Četvrta po zastupljenosti je gazdinska klasa 10.361.421-Izdanačka mešovita šuma bukve,koja u namenskoj celini 10 učestvuje sa 138.50ha ili
10.6%,odnosno 7.2% ukupne obrasle površine. Zatim sledi gazdinska klasa 10.195.313-Izdanačka šuma cera sa površinom od 46.11ha ili 3.5%,odnosno
2.4% ukupne obrasle površine.Učešće ostalih gazdinskih klasa po površini ove gazdinske jedinice je minimalno i iznosi 13.1%(gaz.klase;10.323.421;
10.328.421; 10.353.421; 10.357.421; 10.391.421; 10.393.421; 10.176.421; 10.307.313; 10.470.421; 10.470.421; 10.471.313; 10.475.313).
Namenska celina 26
U namenskoj celini 26 - Zaštita zemljišta od erozije po površini najviše je zastupljena gazdinska klasa 26.362.421 - Devastirana šuma bukve koja učestvuje sa
218.88ha ili 11.4% ukupne obrasle površine,zatim gazdinska klasa 26.266.421 - Šikare sa 6.5%, gazdinska klasa 26.197.313-Izdanačka devastirana šuma
cera sa 3.3%.Pored ovih gaz.klasa prisutne su i gazdinske klase 26.306.311 i 26.266.313 koje ukupno po površini učestvuju sa 4.3% od ukupne obrasle
površine.U ovoj namenskoj celini devastirane šume su zastupljene sa ukupnom površinom od 313.28ha ili 16.3%ukupne obrasle površine,a šikare sa
površinom od 176.75haili 9.25ukupne obrasle površine.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
28
Mihaila Pupina 113
Beograd
Po zapremini i zapreminskom prirastu situacija je drugačija i ona izgleda ovako:
Po zapremini i zapreminskom prirastu na prvom mestu je gazdinska klasa 10.360.421-izdanačka šuma bukve sa ukupnom drvnom zapreminom od 60848.2m3 ili
35.5%od ukupne zapremine namenske celine 10.odnosno 33.3% ukupne zapremine gaz.jedinice.Prosečna zapremina iznosi 136.9m3/ha,prosečan
zapreminski prirast 4.1m3/ha,a procenat tekućeg zapreminskog prirasta 3.0%.
Druga po zapremini u namenskoj celini 10 jeste gazdinska klasa 10.351.421 - Visoka jednodobna šuma bukve sa ukupnom zapreminom od 49582.9m3 ili28.9 od
zapremine namenske celine 10.ili 27.2% od ukupne zapremine gazdinske jedinice.Prosečna zapremina iznosi 229.1m3/ha,prosečan zapreminski prirast
5.8m3/ha,a procenat tekućeg zapreminskog prirasta 2.5%.Na trećem mestu je gaz.klasa10.196.313-izdanačka mešovita šuma cera sa ukupnom zapreminom
od 21161.4m3ili 12.3%zapremine namenske celine,odnosno 11.6% od ukupne zapremine gaz.jedinice. Prosečna zapremina ove klase izosi
99.7m3/ha,prosečan zapreminski prirast 3.0m3/ha,a procenat tekućeg zapreminskog prirasta 3.0%.Na četvrtom mestu je gaz.klasa 10.353.421 koja u ukupnoj
zapremini učestvuje sa 6603.1m3 ili 3.6%.Prosečna zapremina ove klase iznosi 236.7m3/ha,prosečan zapreminski prirast 6.3m3/ha ,a procenat tekućeg
zapreminskog prirasta 2.7%.
Učešće ostalih gazdinskih klasa(10.323.421;10.328.421;10.353.421;10.357.421;10.391.421;10.393.421;10.176.421;10.195.313;10.307.303;10.470.421;10.470.421;
10.471.313 i 10475.313)po zapremini iznosi svega 8.6% od ukupne zapremine gazdinske jedinice.
Po zapremini u namenskoj celini 26.zaštita zemljišta od erozije najviše je zastupljena gazdinska klasa 26.362.421 izdanačka devastirana šuma bukve sa 8630.7 m3,
odnosno 4.7 %od ukupne zapremine gaz.jedinice, 78.2 % ukupne zapremine namenske celine 26.
Od ostalih gazdinskih klasa u n.c. 26 zastupljene su 26.197.313-izdanačka devastirana šuma cera koja učestvuje sa 1420.0m3ili 0.8%i gaz.klasa26.306.313 sa
983.6m3 ili 0.5%ukupne zapremine gj.. Šikare su u ovoj namenskoj celini evidentirane samo po površini , zauzimaju od 176.75ha ili 9.2%zapremina nije
registrovana.
5.3. Stanje sastojina po poreklu i očuvanosti
Sastojine prema poreklu razvrstane su na:
1.
2.
3.
Visoke sastojine - nastale generativnim putem (iz semena)
Izdanačke sastojine - nastale vegetativnim putem ( iz izdanaka i izbojaka)
Veštački podignute sastojine - nastale sadnjom sadnica ili setvom semena
Sastojine prema očuvanosti razvrstane su na:
1.
2.
3.
Očuvane sastojine - koje po stepenu obrasloslosti, zdravstvenom stanju i kvalitetu mogu dočekati zrelost za seču.
Razreñene sastojine - sastojine sa manjim stepenom obraslosti, dobrog zdravstvenog stanja i kvaliteta i mogu dočekati zrelost za seču.
Devastirane sastojine - previše razreñene sastojine, ujedno lošeg zdravstvenog stanja i kvaliteta, te se pre zrelosti za seču uklanjaju.
Stanje sastojina po poreklu i očuvanosti prikazano je sledećom tabelom:
Poreklo i
očuvanost
10323421
10351421
10353421
10357421
10391421
10393421
Visoke-očuvane
10323421
10351421
Visoke-razreñene
10328421
Visoke-devastirane
Ukupno visoke
Površina
ha
0.48
208.47
27.90
27.85
8.56
5.34
278.60
70.29
7.93
78.22
0.66
0.66
357.48
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
%
0.0
10.8
1.4
1.4
0.4
0.3
14.5
3.7
0.4
4.1
0.0
0.0
18.6
Zapremina
m3
%
31.2
0.0
48945.9
26.8
6603.1
3.6
6090.0
3.3
1269.4
0.7
793.0
0.4
63732.7
34.9
637.0
637.0
37.2
37.2
64406.9
0.3
0.3
0.0
0.0
35.3
m3/ha
65.0
234.8
236.7
218.7
148.3
148.5
228.8
80.3
8.1
56.4
56.4
180.2
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
0.8
0.0
1.6
1229.0
24.3
5.9
176.8
3.5
6.3
147.1
2.9
5.3
50.8
1.0
5.9
26.1
0.5
4.9
1630.4
32.2
5.9
18.5
18.5
1.0
1.0
1650.0
0.4
0.4
0.0
0.0
32.6
2.3
0.2
1.6
1.6
4.6
Zv/V%
2.5
2.5
2.7
2.4
4.0
3.3
2.6
2.9
2.9
2.8
2.8
2.6
29
Mihaila Pupina 113
Beograd
Površina
Poreklo i
očuvanost
ha
%
10176421
16.35
0.8
10195313
29.19
1.5
10196313
212.28
11.0
10360421
444.48
23.1
10361421
132.12
6.9
Izdanačke-očuvane
834.42
43.3
10176421
15.67
0.8
10195313
16.92
0.9
10307313
3.46
0.2
10361421
6.38
0.3
Izdanačke-razreñene
42.43
2.2
Ukupno izdanačke
876.85
45.5
10470421
33.52
1.7
10471313
2.97
0.2
10475313
4.08
0.2
VPS-očuvane
40.57
2.1
10470313
16.96
0.9
10470421
6.93
0.4
10475313
10.97
0.6
VPS-razreñene
34.86
1.8
Ukupno VPS
75.43
3.9
Ukupno NC 10
1309.76
68.0
26306311
31.73
1.6
Izdanačke-razreñene
31.73
1.6
26197313
62.67
3.3
26362421
218.88
11.4
Izdanačke-devastirane
281.55
14.6
Ukupno izdanačke
313.28
16.3
26266313
51.74
2.7
26266421
125.01
6.5
Ukupno šikare
176.75
9.2
Ukupno NC 26
490.03
25.5
66266421
72.46
3.8
Ukupno šikare
72.46
3.8
66267421
53.07
2.8
Ukupno šibljaci
53.07
2.8
Ukupno NC 66
125.53
6.5
Ukupno GJ
1925.32 100.0
Rekapitulacija po poreklu i očuvanosti
Visoke-očuvane
278.60
14.5
Visoke-razreñene
78.22
4.1
Visoke-devastirane
0.66
0.0
Ukupno visoke
357.48
18.6
Izdanačke-očuvane
866.15
45.0
Izdanačke-razreñene
42.43
2.2
Izdanačke-devastirane
281.55
14.6
Ukupno izdanačke
1190.13
61.8
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
Zapremina
m3
%
2171.3
1.2
2723.8
1.5
21161.4
11.6
60848.2
33.3
16915.4
9.3
103820.0
56.9
1342.3
0.7
1196.0
0.7
245.9
0.1
330.4
0.2
3114.7
1.7
106934.7
58.6
m3/ha
132.8
93.3
99.7
136.9
128.0
124.4
85.7
70.7
71.1
51.8
73.4
122.0
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
79.9
1.6
4.9
84.8
1.7
2.9
627.7
12.4
3.0
1807.6
35.7
4.1
501.1
9.9
3.8
3101.1
61.3
3.7
39.0
0.8
2.5
31.6
0.6
1.9
7.9
0.2
2.3
12.1
0.2
1.9
90.6
1.8
2.1
3191.7
63.1
3.6
Zv/V%
3.7
3.1
3.0
3.0
3.0
3.0
2.9
2.6
3.2
3.7
2.9
3.0
196.8
0.1
66.3
9.0
0.2
3.0
4.6
196.8
0.1
4.9
9.0
0.2
0.2
4.6
196.8
171538.4
983.6
983.6
1420.0
8630.7
10050.7
11034.3
0.1
94.0
0.5
0.5
0.8
4.7
5.5
6.0
2.6
131.0
31.0
31.0
22.7
39.4
35.7
35.2
9.0
4850.7
18.9
18.9
26.0
164.6
190.6
209.4
0.2
95.9
0.4
0.4
0.5
3.3
3.8
4.1
0.1
3.7
0.6
0.6
0.4
0.8
0.7
0.7
4.6
2.8
1.9
1.9
1.8
1.9
1.9
1.9
11034.3
6.0
22.5
209.4
4.1
0.4
1.9
182572.7
100.0
94.8
5060.1
100.0
2.6
2.8
63732.7
637.0
37.2
64406.9
104803.7
3114.7
10050.7
117969.0
34.9
0.3
0.0
35.3
57.4
1.7
5.5
64.6
228.8
8.1
56.4
180.2
121.0
73.4
35.7
99.1
1630.4
18.5
1.0
1650.0
3120.0
90.6
190.6
3401.1
32.2
0.4
0.0
32.6
61.7
1.8
3.8
67.2
5.9
0.2
1.6
4.6
3.6
2.1
0.7
2.9
2.6
2.9
2.8
2.6
3.0
1.9
2.9
30
Mihaila Pupina 113
Beograd
Površina
Poreklo i
očuvanost
ha
%
VPS-očuvane
40.57
2.1
VPS-razreñene
34.86
1.8
Ukupno VPS
75.43
3.9
Ukupno šikare
249.21
12.9
Ukupno šibljaci
53.07
2.8
Ukupno GJ
1925.32 100.0
Rekapitulacija po očuvanosti
Ukupno očuvane
1185.32
61.6
Ukupno razreñene
155.51
8.1
Ukupno devastirane
282.21
14.7
Ukupno šikare
249.21
12.9
Ukupno šibljaci
53.07
2.8
Ukupno GJ
1925.32 100.0
Zapremina
m3
%
196.8
0.1
m3/ha
4.9
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
9.0
0.2
0.2
Zv/V%
196.8
0.1
2.6
9.0
0.2
0.1
4.6
#DIV/0!
4.6
182572.7
100.0
94.8
5060.1
100.0
2.6
2.8
168733.1
3751.7
10087.9
92.4
2.1
5.5
142.4
24.1
35.7
4759.4
109.1
191.6
94.1
2.2
3.8
4.0
0.7
0.7
2.8
2.9
1.9
182572.7
100.0
94.8
5060.1
100.0
2.6
2.8
Na osnovu iznetog tabelarnog prikaza može se zaključiti da su u namenskoj celini 10 visoke šume zastupljene sa 18.6 % površine, 35.3 % zapremine i 32.6 %
zapreminskog prirasta. Od visokih prirodnih sastojina zastupljene su gazdinske klase 10.323.421; 10.328.421; 10.351.421; 10.353.421; 10.357.421;
10.391.421 i 10.393.421. Najzastupljenija gazdinska klasa kod visokih šuma namenske celine 10 jeste gazdinska klasa 10.351.421. Visoka jednodobna šuma
bukve sa površinom od 216.40 ha odnosno 60.5 % od ukupne površine visokih šuma namenske celine 10.ili 11.2%ukupne obrasle površine. Po zapremini
ova klasa zastupljena je sa 76.9 % i zapreminskim prirastom 76.0 %od ukupne zapremine i zapreminskog prirasta visokih šuma.. Prosečna zapremina iznosi
229.1 m3/ha, a prosečni zapreminski prirast po hektaru 5,8 m3/ha i procentom prirasta 2,5 %.
Izdanačke sastojine u namenskoj celini 10 su zastupljene na 876,85 ha površine ili 66.9 %, 62.3 % zapremine i 65.8 % zapreminskog prirasta namenske celine 10. Što
se tiče zastupljenosti gazdinskih klasa najzastupljenija je gazdinska klasa 10.360.421. Izdanačka šuma bukve koja je zastupljena po površini sa 444.48 ha
(33.9 %), n.c. 10, po zapremini sa 60848.2 m3 (35.5 %) i sa zapreminskim prirastom 1807.6 m3 odnosno 37.2 % od ukupnog zapreminskog prirasta n.c. 10.
Prosečna zapremina izdanačke šume bukve je 136.9 m3/ha, a prosečni zapreminski prirast 4,1 m3/ha i procentom prirasta 3.0 %.
Zatim sledi gazdinska klasa 10.196..313 koja je u NC 10 zastupljena po površini 212.28 ha, 16.2% po zapremini sa 12.3 % i zapreminskim prirastom 12.9% .Prosečna
zapremina iznosi 99.7m3/ha,prosečan zapreminski prirast 3.0m3/ha,a procenat tekućeg zapreminskog prirasta 3.0%.
Veštački podignute sastojine zauzimaju 75.43 ha ili 5.8% površine namenske celine 10. Od gazdinskih klasa zastupljene su četiri gazdinske klase 10.470.313 Veštački podignute sastojine smrče ,10.470.421 - Veštački podignute sastojine smrče,10.475.313-veštački podignuta sastojina crnog bora Treba napomenuti
da su to mlade sastojine starosti do 20 godina u obe gazdinske klase, bez zapremine i zapreminskog prirasta. U gazdinskoj klasi 10.471.421-veštački
podignuta mešovita sastojina smrče na površini od 2.97ha sa ukupnom zapreminom od 196.8m3 i ukupnim zapreminskim prirastom 9.1m3.
U NC 26 - Visoke devastirane sastojine nisu registrovane. Izdanačke devastirane sastojine gaz.klase(26.197.313 i 26.362.421)učestvuju u ovoj n.c. sa 281.55 ha
57.5%od ukupne površine namenske celine 26.dnosno 14.6 %ukupne obrasle površine. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 35.7 m3/ha, a procenat
zapreminskog prirasta 1,9 %. Najviše je zastupljena izdanačka devastirana šuma bukve sa 218.88 ha. Prosečna zapremina iznosi 39.4 i procenat prirasta 1.9
%.
U namenskoj celini 26 - Zaštita zemljišta od erozije izdvojene su šikare na površini od 176.75 ha ili 36.1% namenske celine 26.odnosno 9.2 %.obrasle površine. U
namenskoj celini 66 zastupljene su šikare na površini od 72.46 ha, tj. 3.8 % ukupne obrasle površine gazdinske jedinice,a šibljaci sa 53.07ha ili 2.8%.
Po poreklu u odnosu na ukupnu obraslu površinu mogu se dati sledeći zaključci:
Visoke sastojine (jednodobne i raznodobne) n.c. 10 u ovoj gazdinskoj jedinici zastupljene su 27,3% (357,48 ha) namenske celine 10., odnosno 18,6% ukupne obrasle
površine.Po zapremini 37,5 % (64406,9m3) namenske celine 10,odnosno 35,3% zapremine gazdinske jediniceProsečna zapremina iznosi 180,2m3/ha,a
prosečan zapreminski prirast 4,6m3/ha,a procenat tekućeg zapreminskog prirasta2,6%.
Izdanačke sastojine su zastupljene na 876,85 ha ili 66,9% namenske celine 10.odnosno obrasle površine 45,5 %. Po zapremini izdanačke sastojine zastupljene su sa
62,3 % (106934,7 m3)n.c.10., odnosno 58,6% zapremine gazdinske jedinicePo zapreminskom prirastu 65,6 % (3191,7 m3) namenske celine 10.ili
63,1%ukupnog prirasta gaz.jedinice i procentom prirasta 3,0 %. Prosečna zapremina izdanačkih sastojina u namenskoj celini 10.iznosi 122,0 m3/ha, a
prosečni zapreminski prirast 3,6 m3/ha.
Veštački podignute sastojine su zastupljene sa 75,43 ha ukupne obrasle površine odnosno 3.9 %. Treba napomenuti da su sve veštački podignute sastojine mlade
sastojine starosti do 20 godina pa zapremina i zapreminski prirast nisu registrovani.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
31
Mihaila Pupina 113
Beograd
Visoke očuvane sastojine (jednodobne i raznodobne) u NC 10. zastupljene su na površini od 316,40 ha odnosno 88,6 % od ukupne površine visokih šuma ove n.c.
Izdanačke očuvane sastojine u NC 10 zastupljene su na površini od 522,56 ha odnosno 50,8 %. Prosečna zapremina izdanačkih očuvanih sastojina iznosi 128,8 m3/ha,
a prosečni zapreminski prirast 3,6 m3/ha i procentom prirasta od 2,8 %. Od izdanačkih očuvanih sastojina najveći deo ima gazdinska klasa 10.665.421 Izdanačka šuma bukve sa ukupnom površinom od 350,43 ha odnosno 67,1 % od ukupne površine izdanačkih šuma. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi
126,7 m3/ha prosečni zapreminski prirast 3,5 m3/ha i procentom prirasta 2,8 %.
Izdanačke razreñene sastojine zastupljene su na površini od 42,43 ha odnosno 3,6 % od ukupne površine izdanačkih šuma. Prosečna zapremina razreñenih izdanačkih
sastojina iznosi 73,4 m3/ha, prosečan prirast 2,1 m3/ha i procenat prirasta 2,9 %.
Kod izdanačkih razreñenih sastojina najzastupljenija je gazdinska klasa 10.195.313 sa površinom od 16,92 ha, prosečnom zapreminom 70,7 m3/ha i prosečnim
zapreminskim prirastom 1,9 m3/ha i procentom tekućeg zapreminskog prirasta 2,9%.
Kod veštačkih podignutih sastojina očuvane sastojine su zastupljene sa 40,57 ha odnosno 53,8 % od ukupno formiranih veštački podignutih sastojina ili 2,1%ukupne
obrasle površine. Veštački razreñene sastojine zauzimaju površinu od 34,86 ha odnosno 46,2 % od ukupne površine veštački podignutih sastojina.Uodnosu
na ukupnu obraslu površinu zastupljene su sa 1,8%.
Devastirane visoke sastojine u NC 26 zauzimaju površinu od 82,03 ha odnosno 10,2 % ukupne površine n.c. 26. Prosečna zapremina visokih devastiranih sastojina
iznosi 28 m3/ha, a procenat zapreminskog prirasta 1,8 %.
Izdanačke devastirane sastojine zauzimaju površinu od 282,15 ha odnosno 35,4 % ukupne površine n.c. 26. Prosečna zapremina izdanačkih devastiranih sastojina
iznosi 37,47 m3/ha, a procenat zapreminskog prirasta 1,9 %.
U gazdinskoj jedinici šikare su zastupljene na površini od 249,21 ha odnosno 12,9 %,a šibljaci na površini od 53,07ha ili 2,8% ukupne obraslepovršine..
Po očuvanosti u odnosu na ukupnu obraslu površinu mogu se dati sledeći zaključci:
Po očuvanosti ukupno očuvane sastojine učestvuju po površini sa 61,6 % (1185,32 ha), po zapremini 92,4 % (168733,1 m3) i zapreminskom prirastu 94,1 % (4759,4
m3) i procentom prirasta 2,8 %.
Prosečna zapremina očuvanih sastojina iznosi 142,4 m3/ha, a prosečan zapreminski prirast 4,0 m3/ha.
Ukupno razreñene sastojine zauzimaju površinu od 8,1 % (155,51 ha), po zapremini 2,1 % (3751,7 m3), zapreminskim prirastom 2,2 % (109,1 m3) i procentom
prirasta 2,9 %. Prosečna zapremina razreñenih sastojina iznosi 24,1 m3/ha, a prosečan zapreminski prirast 2,9 %.To su uglavnom mlade sastojine starosti do
30 godina.
Devastirane sastojine su zastupljene sa 14,7 % (282,21 ha) površine, po zapremini 5,5 % (10087,9 m3), zapreminskim prirastom 3,8 % (191,6 m3) i procentom
prirasta 1,9 %.
Prosečna zapremina devastiranih sastojina iznosi 35.7 m3/ha, a procenat prirasta 1,9 %. Šikare zauzimaju površinu od 249,21 ha, odnosno 12.9 % ukupne obrasle
površine gazdinske jedinice.Šibljaci su na površini od 53,07ha ili 2.8%.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
32
Mihaila Pupina 113
Beograd
5.4. Stanje sastojina po smesi
U zavisnosti od vrste drveća i učešća u smesi, sve sastojine su razvrstane na čiste i mešovite. Struktura sastojina po smesi u ovoj gazdinskoj jedinici prikazana je po
gazdinskim klasama i namenskim celinama u sledećem tabelarnom pregledu:
Mešovitost
sastojine
10323421
10328421
10351421
10391421
Visoke-čiste
10323421
10351421
10353421
10357421
10393421
Visoke-mešovite
Ukupno visoke
10195313
10360421
Izdanačke-čiste
10176421
10196313
10307313
10361421
Izdanačke-mešovite
Ukupno izdanačke
10470313
10470421
10475313
VPS-čiste
10471313
VPS-mešovite
Ukupno VPS
Ukupno NC 10
26197313
26306311
26362421
Izdanačke-čiste
26197313
26362421
Izdanačke-mešovite
Ukupno izdanačke
26266313
26266421
Ukupno šikare
Ukupno NC 26
66266421
Površina
ha
%
33.84
1.8
0.66
0.0
202.65
10.5
8.56
0.4
245.71
12.8
36.93
1.9
13.75
0.7
27.90
1.4
27.85
1.4
5.34
0.3
111.77
5.8
357.48
18.6
46.11
2.4
444.48
23.1
490.59
25.5
32.02
1.7
212.28
11.0
3.46
0.2
138.50
7.2
386.26
20.1
876.85
45.5
16.96
0.9
40.45
2.1
15.05
0.8
72.46
3.8
2.97
0.2
2.97
0.2
75.43
3.9
1309.76
68.0
17.11
0.9
31.73
1.6
173.16
9.0
222.00
11.5
45.56
2.4
45.72
2.4
91.28
4.7
313.28
16.3
51.74
2.7
125.01
6.5
176.75
9.2
490.03
25.5
72.46
3.8
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
Zapremina
m3
%
31.2
0.0
37.2
0.0
45938.2
25.2
1269.4
0.7
47276.1
25.9
m3/ha
0.9
56.4
226.7
148.3
192.4
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
0.8
0.0
0.0
1.0
0.0
1.6
1147.2
22.7
5.7
50.8
1.0
5.9
1199.8
23.7
4.9
Zv/V%
2.5
2.8
2.5
4.0
2.5
3644.7
6603.1
6090.0
793.0
17130.8
64406.9
3919.8
60848.2
64768.0
3513.6
21161.4
245.9
17245.8
42166.8
106934.8
2.0
3.6
3.3
0.4
9.4
35.3
2.1
33.3
35.5
1.9
11.6
0.1
9.4
23.1
58.6
265.1
236.7
218.7
148.5
153.3
180.2
85.0
136.9
132.0
109.7
99.7
71.1
124.5
109.2
122.0
100.2
176.8
147.1
26.1
450.1
1649.9
116.4
1807.6
1924.0
118.9
627.7
7.9
513.2
1267.7
3191.7
2.0
3.5
2.9
0.5
8.9
32.6
2.3
35.7
38.0
2.3
12.4
0.2
10.1
25.1
63.1
7.3
6.3
5.3
4.9
4.0
4.6
2.5
4.1
3.9
3.7
3.0
2.3
3.7
3.3
3.6
2.7
2.7
2.4
3.3
2.6
2.6
3.0
3.0
3.0
3.4
3.0
3.2
3.0
3.0
3.0
196.7
196.7
196.7
171538.4
502.8
983.6
7073.8
8560.2
917.2
1556.9
2474.2
11034.3
0.1
0.1
0.1
94.0
0.3
0.5
3.9
4.7
0.5
0.9
1.4
6.0
66.2
66.2
2.6
131.0
29.4
31.0
40.9
38.6
20.1
34.1
27.1
35.2
9.1
9.1
9.1
4850.7
9.2
18.9
133.3
161.4
16.8
31.3
48.1
209.4
0.2
0.2
0.2
95.9
0.2
0.4
2.6
3.2
0.3
0.6
0.9
4.1
3.1
3.1
0.1
3.7
0.5
0.6
0.8
0.7
0.4
0.7
0.5
0.7
4.6
4.6
4.6
2.8
1.8
1.9
1.9
1.9
1.8
2.0
1.9
1.9
11034.3
6.0
22.5
209.4
4.1
0.4
1.9
33
Mihaila Pupina 113
Beograd
Površina
Mešovitost
sastojine
ha
%
Ukupno šikare
72.46
3.8
66267421
53.07
2.8
Ukupno šibljaci
53.07
2.8
Ukupno NC 66
125.53
6.5
Ukupno GJ
1925.32 100.0
Rekapitulacija po poreklu i očuvanosti
Visoke-čiste
245.71
12.8
Visoke-mešovite
111.77
5.8
Ukupno visoke
357.48
18.6
Izdanačke-čiste
712.59
37.0
Izdanačke-mešovite
477.54
24.8
Ukupno izdanačke
1190.13
61.8
VPS-čiste
72.46
3.8
VPS-mešovite
2.97
0.2
Ukupno VPS
75.43
3.9
Ukupno šikare
249.21
12.9
Ukupno šibljaci
53.07
2.8
Ukupno GJ
1925.32 100.0
Rekapitulacija po očuvanosti
Ukupno čiste
1030.76
53.5
Ukupno mešovite
592.28
30.8
Ukupno šikare
249.21
12.9
Ukupno šibljaci
53.07
2.8
Ukupno GJ
1925.32 100.0
m3
Zapremina
%
m3/ha
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
Zv/V%
182572.7
100.0
94.8
5060.1
100.0
2.6
2.8
47276.1
17130.8
64406.9
73328.2
44640.9
117969.1
25.9
9.4
35.3
40.2
24.5
64.6
192.4
153.3
180.2
102.9
93.5
99.1
1199.8
450.1
1649.9
2085.4
1315.7
3401.2
23.7
8.9
32.6
41.2
26.0
67.2
4.9
4.0
4.6
2.9
2.8
2.9
2.5
2.6
2.6
2.8
2.9
2.9
196.7
196.7
0.1
0.1
66.2
2.6
9.1
9.1
0.2
0.2
3.1
0.1
4.6
4.6
182572.7
100.0
94.8
5060.1
100.0
2.6
2.8
120604.3
61968.4
66.1
33.9
117.0
104.6
3285.2
1774.9
64.9
35.1
3.2
3.0
2.7
2.9
182572.7
100.0
94.8
5060.1
100.0
2.6
2.8
U namenskoj celini 10 - Čiste sastojine izdvojene su na površini 808,76 ha (61,7 %) sa ukupnom zapreminom 112.044,1m3 (65,3 %) i ukupnim zapreminskim
prirastom 3.123,8 m3 (64,4 %). Mešovite sastojine u ovoj namenskoj celini zauzimaju površinu od 501,00 ha (38,3 %) površine sa ukupnom zapreminom od
59.494,3 m3 (34,7 %) i zapreminskim prirastom od 1726,9 m3 (35260,7 %) od ukupne namenske celine 10.
Kod visokih čistih sastojina u namenskoj celini 10 zastupljene su gazdinske klase: 10.323.421, 10.328.421, 10.351.421, 10.391.421. One se prostiru na površini od
245,71 ha, odnosno 18,8 % od ukupne površine visokih šuma n.c. 10. Prosečna zapremina iznosi 192,4m3/ha, a prosečan zapreminski prirast 4,9 m3/ha.
Visoke mešovite sastojine nalaze se na površini od 111,77 ha odnosno 8,5 % od ukupne površine ove n.c. Prosečna zapremina ovih sastojina je 153,3 m3/ha. Prosečan
zapreminski prirast mešovitih sastojina bukve i jele je 4,0 m3/ha.
Od izdanačkih čistih sastojina u namenskoj celini 10 najzastupljenija je gazdinska klasa 10.360.421 sa površinom od 444,48 ha odnosno (33.9 %), zapreminom od
60.848,2 m3 (35,5 %) i zapreminskim prirastom od 1.807,6 m3 (37,3 %) od ukupnog zapreminskog prirasta n.c. 10.
Kod izdanačkih mešovitih sastojina najzastupljenija po površini je gazdinska klasa 10.196.313 koja zauzima površinu od 212,28 ha (16,2 %) zapreminu 21.161,4 m3
(12,3 %) i zapreminskim prirastom od 627,7 m3 (12,9 %) od n.c. 10.
Izdanačke čiste se prostiru na 490,59 ha ili 37,5 %, a mešovite na 386,26 ha ili 29,5 % od ukupne površine izdanačkih sastojina n.c. 10.
Od veštački podignutih sastojina u ovoj n.c. čiste zastupljene su samo po površini, a mešovite i po površini i po zapremini. Čiste su zastupljene na 72,46 ha (96,1 %),
a mešovite 2,97 ha odnosno 3,9 % od ukupne površine veštački podignutih sastojina.
U namenskoj celini 26 izdvojene su sastojine koje se nalaze u devastiranom stanju, u kojima čiste učestvuju sa 222,00 ha površine, a mešovite na 91,28 ha površine.
Kod izdanačkih devastiranih čistih sastojina najzastupljenija je gazdinska klasa 26.362.421 na 173,16 ha, a prosečna zapremina iznosi 40,9 m3/ha.
Kod izdanačkih mešovitih sastojina prosečna zapremina iznosi 27,1 m3/ha i prosečnim zapreminskim prirastom 0,5 m3/ha.
Sagledavajući priloženu tabelu po mešovitosti može se zaključiti da čiste sastojine dominiraju.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
34
Mihaila Pupina 113
Beograd
Visoke čiste sastojine zauzimaju površinu od 245,71ha ili 12,8%,sa ukupnom zapreminom 47276,1m3 ili 25.9%i zapreminskim prirastom od 1199.8m3 ili
23.7%.Prosečna zapremina visokih čistih sastojina iznosi 192,4m3/ha,prosečan zapreminski prirast 4.9m3/ha i procenat tekućeg zapreminskog prirasta od
2,5%.Visoke mešovite sastojine nalaze se na površini od 111,77ha ili 5,8%,sa zapreminom od 17130.8m3 ili 9.4%i zapreminskim prirastom od 450,1m3 ili
4,0%.Prosečna zapremina mešovitih sastojina iznosi 153,3m3/ha,prosečan zapreminski prirast 4,0m3/ha,a procenat tekućeg zapreminskog prirasta 2.6%.
Izdanačke čiste sastojine učestvuju sa 712,59ha ili 37,0%,po zapremini sa 73328,2m3 ili 40,2% i zapreminskim prirastom 2085,4m3.Procenat tekućeg zapreminskog
prirasta kod ovih sastojina iznosi 2,8%.Prosečna zapremina iznosi 102,9m3/ha,a prosečan zapreminski prirast 2,9m3/ha.
Izdanačke mešovite sastojine nalaze se na površini od 477,54ha ili 24,8%,sa zapreminom od 44640.9m3 ili 24,5%i zapreminskim prirastom 1315,7m3ili
26,0%.Prosečna zapremina iznosi 93,5m3/ha,prosečan zapreminski prirast 2,8m3/ha i procentom tekućeg zapreminskog prirasta 2,9%.
Veštački čiste podignute sastojine nalaze se na površini od 72,46ha ili 3,8%,to su uglavnom mlade sastojine starosti do dvadeset godina i kod njih nije registrovana
drvna zapremina.Veštački mešovite podignute sastojine zauzimaju površinu od 2,97ha ili 0,2%,po zapremini svega 0,1%.
Sve čiste sastojine se nalaze na površini od 1030,76 ha ili 53,5 % obrasle površine, a obuhvataju 66,1 % zapremine i 64,9 % zapreminskog prirasta.
Sve mešovite sastojine se nalaze na površini od 592,28 ha ili 30,8 % obrasle površine, a obuhvataju 33,9 % ukupne zapremine i 35,1 % ukupnog zapreminskog
prirasta.
Šikare zauzimaju površinu od 249,21 ha ili 12,9 % ukupne obrasle površine. Šikarama nije odreñena mešovitost.Šibljaci zauzimaju površinu od 53,07haili 2,8%.
Mešovite sastojine su povoljnije sa aspekta biološke i ekološke stabilnosti ekosistema, znači otpornije su na entomološka i fitopatološka oboljenja. Zbog toga
mešovite sastojine moramo negovati i povećavati njihovo učešće u skladu sa ekološkim prilikama gazdinske jedinice.
5.5. Stanje sastojina po vrstama drveća
Zastupljenost pojednih vrsta drveća u ukupnoj zapremini i zapreminskom prirastu prikazana je u sledećim tabelama:
Vrste drveća
Zapremina
m3
Namenska celina 10
Bk
Cer
Kit
Gr
Otl
Brz
Jas
Jav
Cjas
Ukupno lišćari
Jel
Smr
Ukupno četinari
Ukupno NC 10
Namenska celina 26
Bk
Cer
Kit
Gr
CGrb
Otl
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
Zapreminski prirast
%
m3
Zv/V%
%
131855.7
19695.2
9665.8
3632.5
2232.5
222.7
142.0
107.6
17.7
167571.7
3293.6
673.1
3966.7
171538.4
72.2
10.8
5.3
2.0
1.2
0.1
0.1
0.1
0.0
91.8
1.8
0.4
2.2
94.0
3605.5
602.6
294.7
105.1
78.2
6.1
4.8
2.6
0.7
4700.3
118.9
31.6
150.4
4850.7
71.3
11.9
5.8
2.1
1.5
0.1
0.1
0.1
0.0
92.9
2.3
0.6
3.0
95.9
2.7
3.1
3.0
2.9
3.5
2.7
3.4
2.4
2.1
2.8
3.6
4.7
3.8
2.8
8147.1
1255.1
1174.1
331.0
56.0
29.7
4.5
0.7
0.6
0.2
0.0
0.0
154.8
23.7
21.9
6.6
1.0
0.7
3.1
0.5
0.4
0.1
0.0
0.0
1.9
1.9
1.9
2.0
1.7
2.3
35
Mihaila Pupina 113
Beograd
Vrste drveća
Zapremina
m3
Cjas
24.2
Jas
14.9
Gric
2.3
Ukupno lišćari
11034.3
Ukupno NC 26
11034.3
Ukupno GJ
182572.8
Rekapitulacija za gazdinsku jedinicu
Bk
140002.8
Cer
20950.4
Kit
10839.8
Gr
3963.5
Otl
2262.1
Brz
222.7
Jas
156.9
Jav
107.6
CGrb
56.0
Cjas
41.9
Gric
2.3
Ukupno lišćari
178605.9
Jel
3293.6
Smr
673.1
Ukupno četinari
3966.7
Ukupno GJ
182572.7
Zapreminski prirast
%
m3
0.0
0.0
0.0
6.0
6.0
100.0
0.4
0.3
0.0
209.4
209.4
5060.1
%
0.0
0.0
0.0
4.1
4.1
100.0
76.7
11.5
5.9
2.2
1.2
0.1
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
97.8
1.8
0.4
2.2
100.0
3760.3
626.3
316.7
111.7
78.9
6.1
5.1
2.6
1.0
1.0
0.0
4909.7
118.9
31.6
150.4
5060.1
74.3
12.4
6.3
2.2
1.6
0.1
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
97.0
2.3
0.6
3.0
100.0
Zv/V%
1.5
2.2
1.5
1.9
1.9
2.8
2.7
3.0
2.9
2.8
3.5
2.7
3.3
2.4
1.7
2.5
1.5
2.7
3.6
4.7
3.8
2.8
U namenskoj celini 10 - Najzastupljenija vrsta drveća je bukva koja učestvuje sa 131855,7m3ili76,9% ,a u ukupnom zapreminskom prirastu sa 3605,5m3ili.74,3%.
Druga vrsta po zastupljenosti je cer koji po zapremini učestvuje sa 19695,2m3 ili 11,5%i zapreminskim prirastom od 602.6m3 ili 12,4%.Treća vrsta po
zastupljenosti je kitnjak sa ukupnom zapreminom u ovoj namenskoj celini sa 9665,8m3ili5,6% i zapreminskim prirastom od 294,7m3ili6,1 .Sve ostale
lišćarske vrste u namenskoj celini 10.(grab,otl,breza,jasika,javor,c.jasen)učestvuju sa svega m3 drvne zapremine6355.0m3 ili3,7%.Od četinarskih vrsta
evidentirane su smrča sa 673,1m3ili0,4 %i jela sa 3293,6m3 ili 1,9%drvne zapremine namenske celine 10.
U namenskoj celini 26 - Najviše je zastupljena bukva sa 8147,1m3ili73,8 %,zatim cer sa 11,4% i kitnjak sa10,6%.Ostale prisutne vrste (grab, crni grab, otl,crni jasen,
jasika i grabić )je minimalno i iznosi svega 4,2% ukupne zapremine ove namenske celine.
Ukupno sagledavajući stanje po vrstama drveća ove gazdinske jedinice može se konstatovati sledeće:
U gazdinskoj jedinici autohtono se javljaju lišćari i četinari u zavisnosti od postojećih stanišnih uslova.
Zastupljenost lišćarskih vrsta je mnogo veće i oni su nosioci proizvodnje u ovoj gazdinskoj jedinici. Najzastupljenija vrsta u ovoj gazdinskoj jedinici je bukva sa
zastupljenošću od 76,7 % zapremine i 74,3 % zapreminskog prirasta. Zatim dalje sledi cer sa 11,5 % od ukupne zapremine i 12,4 % ukupnog zapreminskog
prirasta.
Treća vrsta po zastupljenosti je kitnjak koji je po zapremini zastupljen sa 5,9 % i zapreminskim prirastom 6,3 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice.
Sve ostale lišćarske vrste u ovoj gazdinskoj jedinici (grab,otl,breza,jasika,javor,crni grab,crni jasen,grabić) zastupljene su svega 3,7 %. Od četinarskih (prirodnih)
vrsta zastupljena je jela sa 3293,6 m3 odnosno 1,8 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice i 2,3 % od zapreminskog prirasta. Smrča je zastupljena sa
673,1m3 ili 0,4% (veštački podignuta sastojina). U gazdinskoj jedinici su evidentirani crni bor i smrča, ali ovo su mlañe sastojine nastale veštačkim putem
bez mase u ovom ureñajnom periodu.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
36
Mihaila Pupina 113
Beograd
5.6. Stanje šuma po debljinskoj strukturi
Distribucija ukupne zapremine, po debljinskim razredima, prikazana je po namenskim celinama i gazdinskim klasama u sledećem tabelarnom prikazu:
Gazdinska klasa
10176421
10195313
10196313
10307313
10323421
10328421
10351421
10353421
10357421
10360421
10361421
10391421
10393421
10470313
10470421
10471313
10475313
Povrsina
Svega
ha
m3
NC 66
32.02
46.11
212.28
3.46
70.77
0.66
216.40
27.90
27.85
444.48
138.50
8.56
5.34
16.96
40.45
2.97
15.05
1309.76
62.67
51.74
125.01
31.73
218.88
490.03
72.46
53.07
125.53
Ukupno GJ
1925.32
NC 10
26197313
26266313
26266421
26306311
26362421
NC 26
66266421
66267421
3513.6
3919.8
21161.4
245.9
31.2
37.2
49582.9
6603.1
6090.0
60848.2
17245.8
1269.4
793.0
do 10 cm
O
11 do 20
I
273.9
83.5
2931.0
1.0
31.2
2876.8
514.1
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
21 do 30
31 do 40
41 do 50
51 do 60
61 do 70
71 do 80
II
III
IV
V
VI
VII
2110.6
1615.3
7149.9
85.7
1019.0
1707.2
8778.7
132.3
110.1
277.9
2190.7
26.9
0.5
9668.4
1241.6
768.3
20674.1
5191.8
1004.5
221.7
4.4
16947.7
2977.2
1408.2
23302.1
7124.3
12.3
12542.5
1308.9
1858.4
10693.8
3540.8
264.9
188.7
177.0
19.7
49909.6
63803.3
33015.9
11815.0
196.7
382.5
163.8
111.1
10.5
6428.9
641.4
1163.6
2694.3
601.4
81 do 90
VIII
Zapreminski
prirast
m3
118.9
116.4
627.7
7.9
0.8
1.0
1247.4
176.8
147.1
1807.6
513.2
50.8
26.1
72.1
3016.9
433.9
891.5
410.4
95.9
iznad 90
IX
9.6
978.6
196.8
177.5
9.1
171538.4
1420.0
6711.5
1420.0
983.6
8630.7
11034.3
983.6
7914.7
10318.3
108.2
108.2
220.2
220.2
302.3
302.3
85.3
85.3
182572.7
17029.8
50017.8
64023.5
33318.2
11900.3
4920.6
1185.0
177.5
4850.7
26.0
18.9
164.6
209.4
4920.6
1185.0
177.5
5060.1
Struktura zapremine vezana za debljinu po stepenu Bioleja
Namenska
celina
Ukupno NC 10
Ukupno NC 26
Ukupno NC66
Ukupno GJ
Površina
ha
1309.76
490.03
125.53
1925.32
Ukupna
zapremina
m3
171538.4
11034.3
182572.7
Zapremina do 30cm
m3
120424.4
10646.8
%
70.2
96.5
131071.2
71.8
Zapremina od 31cm50cm
m3
%
44830.9
26.1
387.6
3.5
45218.4
24.8
Zapremina preko
50cm
m3
%
6283.1 3.7
6283.1
3.4
Stanje po debljinskoj strukturi prikazano je po debljinskim razredima i po stepenima Bioleja po namenskim celinama za gazdinsku jedinicu.
U NC 10 struktura zapremine po stepenu Bioleja ukazuje da najviše ima zapremine do 30cm - tanak materijal (70.2%), zatim sledi od 31-50cm - srednje jak materijal
(26.1%) i jak materijal preko 50cm debljine (3.7%).
U NC 26 struktura zapremine po stepenu Bioleja ukazuje da najviše ima zapremine do 30cm - tanak materijal (96750.2%), zatim sledi od 31-50cm - srednje jak
materijal (3.5%), a jak materijal nije zastupljen
Najzastupljeniji debljinski razred po zapremini je debljinski razred od 21 do 30 cm, gde je koncentrisano 35,1 % mase,zatim debljinski razred od 11 do 20cm gde je
skoncentrisano 27,4%drvne mase. Od ukupne zapremine, tanak materijal (do 30 cm debljine) je najviše zastupljen sa 71,8 %, u srednje jakom materijalu (30
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
37
Mihaila Pupina 113
Beograd
- 50 cm debljine) nalazi se 24,8 % zapremine, dok se u jakom materijalu (preko 50 cm debljine) nalazi 3,4 % zapremine. Ovakva debljinska struktura ukazuje
i na realne mogućnosti korišćenja (vezano za sortimentni sastav)u okviru prorednih seča koje će dominirati u ovoj gazdinskoj jedinici u narednom ureñajnom
periodu.
Iz tabele se može još zaključiti da je zajednička masa srednje jakog i jakog materijala manje od mase tankog materijala. Ovakva debljinska struktura zahteva
sprovoñenje prorednih seča kao mera nege, a prebirne seče će imati karakter i mera nege i seča obnavljanja.Ovakvo stanje sastojina po debljinskoj strukturi u
ovoj gaz.jedinici ne može se oceniti povoljnom zbog nedostatka zrelije šume i stabala jačih dimenzija koja uz jednake ostale uslove znače i izraženiju
biološku ,a time i ekološku stabilnost staništa i sastojina.
5.7. Stanje sastojina po starosti
Stanje sastojina po starosti za sve jednodobne očuvane i razreñene sastojine prikazaćemo je tabelarno .Prikaz dobne strukture kod devastiranih sastojina nećemo
prikazivati jer ona nije elemenat za ocenu stanja ovih sastojina.
Za devastirane sastojine bez obzira na starost i mere za ostvarivanje postavljenih ciljeva utvrñujemo rekonstrukciono razdoblje. Širina dobnih razreda utvrñena je
Pravilnikom o načinu i sadržini osnova gazdovanja šumama u odnosu na visinu ophodnje - trajanja proizvodnog procesa.
Širina dobnih razreda iznosi za:
•
•
•
•
Visoke jednodobne šume tvrdih lišćara i četinara širina dobnog razreda 20 godina.
Izdanačke šume tvrdih lišćara širina dobnih razreda 10 godina
Visoke šume jasike širina dobnog razreda 10 godina
Veštačke podignute sastojine četinara širina dobnog razreda 10 godina.
Gazdinska
klasa
p
v
zv
DOBNI RAZREDI
I
svega
slabo
obr.
dobro
obr.
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
NAMENSKA CELINA 10
Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina
10323421
10351421
10353421
p
70.77
v
31.2
70.29
0.48
31.2
zv
0.8
0.8
p
216.40
7.71
22.83
114.75
37.71
33.40
v
49582.9
1201.5
5077.4
26625.8
8986.4
7691.8
zv
1247.4
36.3
134.9
685.2
200.1
190.9
p
27.90
27.90
v
6603.1
6603.1
zv
176.8
176.8
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
10176421
10195313
10196313
p
32.02
15.67
16.35
v
3513.6
1342.3
2171.3
zv
118.9
39.0
79.9
p
46.11
1.01
16.62
3.40
13.52
v
3919.8
11.56
123.1
2600.7
471.9
724.2
zv
116.4
3.7
81.1
12.4
p
212.28
98.04
1.72
75.96
36.56
19.2
v
21161.4
2490.1
209.7
12686.5
5775.0
zv
627.7
45.7
5.6
400.9
175.4
p
3.46
3.46
v
245.9
245.9
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
38
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska
klasa
10307313
10360421
10361421
p
v
zv
zv
DOBNI RAZREDI
I
svega
slabo
obr.
dobro
obr.
II
III
IV
V
VI
VII
7.9
p
444.48
v
60848.2
zv
1807.6
p
138.50
v
zv
VIII
IX
7.9
9.99
34.79
36.01
16.67
58.21
76.09
135.41
77.31
1118.9
2273.8
1211.9
6146.8
9210.0
24933.8
15953.0
22.9
81.9
285.3
43.9
205.5
728.0
440.0
25.57
6.50
70.74
17.48
17245.8
1948.4
1226.2
12561.4
1509.8
513.2
72.6
34.4
357.8
48.4
18.21
Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
p
16.96
16.96
40.45
6.93
v
10470313
zv
p
32.11
1.41
v
10470421
10471313
zv
p
2.97
2.97
191.9
v
191.9
zv
8.9
p
15.05
8.9
10.97
4.08
v
10475313
zv
NAMENSKA CELINA 26
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
26306311
p
31.73
31.73
v
983.6
983.6
zv
18.9
18.9
Iz tabelarnog prikaza stanja sastojina po starosti kod visokih šuma može se uočiti da stvarni razmer dobnih razreda odstupa od normalnog.U visokim jednodobnim
sastojinama evidentiran je suvišak srednjedobnih sastojina,a nedostatak mladih i zrelih sastojina.
Zajednički imenitelj za sve izdanačke očuvane šume (ophodnje 80 godina) ove gazdinske jedinice je da stvarni razmer dobnih razreda odstupa od normalnog. Ovakva
starosna struktura iziskuje prorede kao mere nege ovih sastojina, osigurava se rani prihod, sastojine se proredama pripremaju za podmlañivanje.
Kod veštačkih podignutih sastojina ustanovljeno je da su to mlade sastojine koje su podizane u zavisnosti od pristizanja sredstava i obezbeñenja sopstvenih sredstava,
pa se nije vodilo računa o postizanju ravnomernog razmera dobnih razreda. Prednost je data povećanju obraslosti i melioraciji devastiranih šuma.
Za devastirane sastojine nije prikazana dobna struktura, jer ona nije element za ocenu stanja ovih sastojina, tj. dobnu strukturu ne uporeñujemo sa normalnim
razmerom dobnih razreda, odnosno za devastirane sastojine, bez obzira na starost u merama za ostvarivanje postavljenih ciljeva utvrñujemo rekonstrukciono
razdoblje.
5.8. Stanje šumskih kultura
Veštački podignute sastojine zauzimaju površinu od 75,43 ha. Od veštačkih podignutih kultura zastupljeno
10.470.313; 10.470.421; 10.475.421)
je pet gazdinske klase(10.470.421; 10.471.313;
Veštački podignute sastojine starosti do 20 godina vode se kao šumske kulture, a starosti preko 20 godina vodimo ih kao šume. U ovoj gazdinskoj jedinici veštački
podignutih sastojina starosti do 20 godina evidentirane su na površini od 71,05ha ili 94,2% od ukupne površine veštački podignutih
sastojina(gaz.klase;10.470.313;10.470.421;10.475.313).U ovom ureñajnom periodu drvna zapremina nije evidentirana.Kulture koje su slabo obrasle
predviñeno je popunjavanje u ovom ureñajnom periodu.Veštački podignute sastojine starosti preko 20 godina evidentirane su na površini od 4,38ha
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
39
Mihaila Pupina 113
Beograd
(gaz.klase:10.470.421 i 10.471.313) koje po površini učestvuje 5,8%, sa ukupnom zapreminom od 196,7m3. Prosečna zapremina iznosi 44,9m3/ha, a
procenat tekućeg zapreminskog prirasta 4,5%. U ovom ureñajnom periodu u ovim sastojinama izvršiće se prorede umerenog intenziteta jer su ove sastojine
ugrožene od snegoloma i vetroloma. U mlañim veštačkim podignutim sastojinama starosti do 20 godina izvršiće se čišćenje ,kao i popunjavanje
(kompletiranje) kultura. Zdravstveno stanje veštački podignutih sastojina je zadovoljavajuće(nisu evidentirana fitopatološka i entomološka oboljenja).
Ako posmatramo ukupnu obraslu površinu gazdinske jedinice može se zaključiti da veštački podignute sastojine zauzimaju 3,9 % ukupne obrasle površine ove
gazdinske jedinice.
5.9. Zdravstveno stanje sastojina i ugroženost od štetnih uticaja
Prilikom prikupljanja terenskih podataka za izradu ove OGŠ konstatovano je da su sastojine visokog i izdanačkog porekla, kao i veštački podignute sastojine
zadovoljavajućeg zdravstvenog stanja, što znači da nisu zabeležene štete od entomoloških i fitopatoloških uzročnika.
Zdravstveno stanje je važan podatak u sprovoñenju svih mera zaštite šuma, a meñu najvažnijim merama zaštite šuma spada i zaštita šuma od požara.
U zavisnosti od stepena ugroženosti od požara šume i šumsko zemljište, prema dr. M. Vasiću, razvrstani su u šest kategorija:
- Prvi stepen :
- Drugi stepen:
- Treći stepen:
- Četvrti stepen:
- Peti stepen:
- Šesti stepen:
Sastojine i kulture borova i ariša
Sastojine i kulture smrče, jele i drugih četinara
Mešovite sastojine i kulture četinara i lišćara
Sastojine hrasta i graba
Sastojine bukve i drugih lišćara
Šikare, šibljaci i neobrasle površine
0,00
114,21 ha
2,97 ha
388,27 ha
1117,59 ha
740,62 ha
0,0 %
4,8%
0,1%
16,5%
47,3%
31,3%
Ukupna površina ove gazdinske jedinice iznosi 2363,66 ha. Veći deo gazdinske jedinice nalazi se u petom i šestom stepenu ugroženosti od požara.
5.10. Stanje neobraslih površina
U sklopu gazdinske jedinice neobrasle površine se nalaze na površini od 438,34 ha ili 19,3 % ukupne površine. Struktura neobraslih površina u ovoj gazdinskoj
jedinici je sledeća:
šumsko zemljište
neplodno zemljište
Za ostale svrhe
Ukupno:
341,08 ha
80,90 ha
16,36 ha
438,34 ha
77,8 %
18,5 %
3,7 %
100,0%
U neobrasle površine spadaju: šumsko zemljište, pašnjaci, livade, goleti, kamenjari, zgrade i drugi objekti i putevi. U šumsko zemljište su svrstane površine pogodne
za pošumljavanje i površine srednje pogodne za pošumlavanje (goleti i pašnjaci) i one učestvuju sa 341,08ha ili 14,4% ukupne površine gaz.jedinice.U
kategoriju neplodno zemljište spadaju kamenjari, dalekovodi (učestvuju sa3,4%),a u kategoriju zemljište za ostale svrhe spadaju zgrade sa okućnicom i
putevi (učestvuju sa 0,7%) ukupne površine ove gazdinske jedinice.
5.11. Fond i stanje divljači
Svi detalji vezani za divljač i uslovi za njihov razvoj propisani su Lovnom osnovom.
Lovnom osnovom treba detaljno odrediti sledeće:
•
•
•
•
bonitet lovišta
odrediti stvarno stanje divljači
odrediti normalan broj divljači
kapacitet, kao i prirast samog lovišta
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
40
Mihaila Pupina 113
Beograd
•
mogućnost planiranja odstrela i sl.
Prema ukupnoj površini ove gazdinske jedinice (obrasle i neobrasle površine) odreñuje se bonitet lovišta i lovno produktivna površina, te se prema tome odreñuje i
optimalno brojno stanje glavnih vrsta divljači i uslovi za njihov razvoj. Ova gazdinska jedinica pripada trećem bonitetu.
U lovnom smislu teritorija gazdinske jedinice (Ribarički deo) ulazi u sastav lovišta, Mojstirsko - Draške planine (11.694,00 ha) kojim gazduje JP "Srbijašume" Beograd, dok drugi deo GJ (Jablanički deo) ulazi u lovište "Vidrenjak" kojim gazduje LU "Jelen" iz Tutina (53.540 ha).
Vrste kojima se gazduje u lovištu su: srneća divljač, divlja svinja i zec.
Bonitet lovišta "Mojstirsko - Draške planine" utvrñen je po opšteprihvaćenoj metodologiji bonitiranja lovišta kod nas (B. Tomašević i B. Radosavljević), prema kojoj
su utvrñeni sledeći bonitetni razredi za glavne vrste divljači:
•
•
•
divlja svinja - III bonitet
srneća divljač - III bonitet
zec - III bonitet
Od ostalih vrsta prisutne su: vuk, kuna zlatica, puh, lisica, medved, kao i više vrsta ptica. Pošto se lovište nalazi svojom najvećom površinom u III bonitetu optimalan
broj divljači iznosi:
•
•
•
za divlju svinju 10 - 15 komada na hiljadu hektara
za zeca 5 - 11 kom. na 100 hektara
za srneću divljač 4 - 6 komada na 100 hektara.
Obzirom na lovno - produktivnu površinu datih vrsta divljači optimalni matični fond za odreñene vrste iznosi:
•
•
•
za divlju svinju 15 - 22 komada na hiljadu hektara
za zeca 75 - 165 kom. na 100 hektara
za srneću divljač 12 - 18 komada na 100 hektara.
Brojno stanje u lovištu je utvrñeno osmatranjem populacije od strane lovočuvarske službe i ono je iznosilo 5divljih svinja,medveda 2, 12 zečeva, 6 srna. Ovoliki broj
prebrojane divljači ne odgovara ekonomskom kapacitetu ovog lovišta, koji je za svaku pojedinačnu gajenu vrstu veći.
Jedan od osnovnih zadataka u cilju dostizanja potrebnog broja kvalitetne divljači do punog ekonomskog kapaciteta lovišta je stvaranje što optimalnijih uslova za
razmnožavanje i opstanak divljači. U tom cilju treba preduzeti sledeće mere: obezbeñivanje i poboljšanje ishrane divljači, obezbeñivanje zaklona za divljač,
prihranjivanje divljači, formiranje i održavanje pojilišta i kaljužišta, zaštita divljači od predatora i bolesti, probirni (selektivni) odstrel i dr.
U lovištu "Vidrenjak" prisutne su sledeće vrste divljači kojim se gazduje:
-
divlja svinja
zec
Brojno stanje u lovištu utvrñeno je osmatranjem populacije od strane lovačke službe i ono je konstatovalo sledeće:u ovom delu gazdinske jedinice evidentirani su
jarebice kamenjarke 5komada,poljske jarebice 10 komada,4 divlje svinjei 15 komada zečeva.
Za ovo lovište postoji Lovne osnova(važnost je od 31.03 2007 do 1.04 2016 godine).
5.12. Zaštićeni delovi prirode
U ovoj gazdinskoj jedinici nalazi se manastir Crna Reka - Svetog Petra, kao kulturno istoriski spomenik. Manastir Crna Reka nalazi se u slivu Crne reke u južnom
delu ove gazdinske jedinice preko puta 42 odeljenju. Manastir je podignut u pećini u XIV veku, docnije postaje značajan kulturni centar ovog kraja (Starog
kolašina) sa jako razvijenom prepisivačkom delatnošću.
Zavod za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture SR Srbije, u smislu člana , 1, 2, i 27 Zakona o zaštiti spomenika kulture i prirodnih retkosti doneo je Rešenje
br. 2294/48 od 25.12.1948 godine kojim se ovaj manastir stavlja pod zaštitu države.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
41
Mihaila Pupina 113
Beograd
5.13. Opšti osvrt na zatečeno stanje
Sve šume ove gazdinske jedinice prema nameni svrstane su u nekoliko namenskih celina: 10 - Proizvodnja tehničkog drveta; 26 - Zaštita zemljišta od erozije, 66 Stalna zaštita šuma.
Ukupna površina gazdinske jedinice iznosi 2266,40 ha, dok obraslo zemljište zauzima 1925,32 ha ili 85,0 % površine, ukupna zapremina je 182572,2 m3 i
zapreminski prirast od 5060,1 m3.
Namenska celina 10 je nosilac zapremine, ujedno i proizvodnje, a nalazi se na površini od 1309,76ha (68,0 %) i obuhvata 94,0 % zapremine i 95,9 % zapreminskog
prirasta.
Namenska celina 26 - nalazi se na 490,03 ha površine (25,5 %) i obuhvata 6,0 % zapremine i 4,1 % zapreminskog prirasta.Namenska celina 66 nalazi se na 125,53ha
ili 6,5%ukupne obrasle površine.
U gazdinskoj jedinici formirano je 24 gazdinska klasa, a meñu njima su najznačajnije: kod visokih šuma su: 10.351.421. -Visoka jednodobna šuma bukve i
10.357.421Visoka šuma bukve i jele ,zatim 10.391421 - Visoka šuma jele. Kod izdanačkih šuma najzastupljenija gazdinska klasa je 10.360.421 - Izdanačka
šuma bukve sa prosečnom zapreminom od 136,9 m3/ha i prosečnim zapreminskim prirastom od4,1 m3/ha.
Na nivou gazdinske jedinice prosečna zapremina iznosi: 94,8 m3/ha, zapreminski prirast po hektaru 2,6 m3/ha, a procenat prirasta je 2,8 %.
Prema poreklu najzastupljenije su izdanačke sastojine sa površinom od 1190,13 ha odnosno 61,8 %, zatim visoke sastojine sa 357,48ha ili 18,6 ,veštački podignute
sastojine na površini od 75,43 ha odnosno 3,9 ukupne obrasle površine gazdinske jedinice.
Šikare zauzimaju površinu od 249,21ha odnosno 12,9%,a šibljaci se nalaze na 53,07ha ili 2,8% obrasle površine.
Što se očuvanosti tiče, očuvanih sastojina ima 61,6 % obrasle površine i 92,4 % zapremine. Procenat razreñenih sastojina iznosi 8,1 % i 2,1 % zapremine, a procenat
devastiranih sastojina je 14,7 površine i 5,5 % zapremine.
Čiste sastojine nalaze se na površini od 1030,76 ha odnosno 53,5 % i sa zapreminom od 120604,3 m3 odnosno 66,1 %. Prosečna zapremina čistih sastojina iznosi 117
m3/ha, dok su mešovite na površini 592,28 ha odnosno 30,8 % i sa zapreminom od 61968,4 m3 odnosno 33,9 % zapremine gazdinske jedinice. Prosečna
zapremina mešovitih sastojina iznosi 104,6 m3/ha.
Od vrsta drveća lišćarske vrste dominiraju, a odnos četinara i lišćara je: 2,2 % : 97,8 %.
Najzastupljenija vrsta je bukva čija zapremina obuhvata 76,7 % ukupne zapremine, zatim sledi cer sa 11,5 % i kitnjak 5,9 %, a sve ostale lišćarske vrste 3,7 %. Od
četinarskih vrsta zastupljena po zapremini je jela sa 1,8 % i smrča sa 0,4%od ukupne zapremine gazdinske jedinice.
Po debljinskoj strukturi ukupne zapremine gazdinske jedinice najzastupljeniji je tanak materijal sa učešćem 71,8 %, zatim sledi srednje jak materijal sa 24,7 % i jak
materijal sa 3,5 %.
Kod jednodobnih sastojina prisutan je nenormalan razmer dobnih razreda.
Veštački podignute sastojine 75,43 ha ili 3,9 % obrasle površine i zadovoljavajućeg su zdravstvenog stanja.
Zdravstveno stanje svih sastojina ove gazdinske jedinice je zadovoljavajuće, nema fitopatoloških i entomoloških oboljenja u većem obimu.
Gazdinskom jedinicom dominiraju izdanačke sastojine po površini, a po zapremini visoke sastojine.
Neobrasle površine zauzimaju površinu od 438,34 ha ili 19,3 % od ukupne površine gazdinske jedinice.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
42
Mihaila Pupina 113
Beograd
6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE
6.1. Uvodne napomene
U narednim poglavljima prikazaće se sve eventualne promene kao i način i posledice dosadašnjeg načina gazdovanja.
6.1.1. Promena šumskog fonda po površini
Promena šumskog fonda po površini data je sledećom tabelom:
Godina
Ukupna površina
Šuma
Šumske kulture
Šumsko zemljište
Neplodno
Za ostale svrhe
Tuñe zemljište
ha
ha
ha
ha
ha
ha
ha
1995
2002
2013
Razlika
2.506,63
2.506,63
2363,66
-142,97
2.047,64
1.946,63
1.854,27
-92,36
11,89
73,48
71,05
-2,43
355,28
387,23
341,08
-46,15
84,59
94,37
80,90
-13,47
7,23
4,92
16,36
+11,44
44,26
44,58
56,28
+11,70
Razlika u ukupnoj površini koja je evidentirana prilikom ureñivanja ove gazdinske jedinice,nastale su zbog promena u posedovnim odnosima izmeñu državnog i
privatnog poseda.
U odnosu na prethodni ureñajni period ukupna površina ove gazdinske jedinice je smanjena za142ha i 97ari. Deo gazdinske jedinice oko manastira Crna reka je sada
pripao samom Manastiru u vlasništvo.Razliku u površini detaljno je obrazložena u poglavlju Imovinsko pravne prilike (državni posed). Prilikom ureñivanja
sastojina ove gazdinske jedinice konstatovano je da su neke čistine obrasle u mlade prirodne sastojine jasike,kao i prilikom rekonstrukcija i pošumljavanja
došlo je do promena površina pod šumom. Površina po šumom je smanjna za -2.36ha.Šumske kulture u odnosu na prethodni ureñajni period smanjene za
2,43 ha (kulture starosti do 20 godina). Šumsko zemljište pogodno za pošumljavanje je smanjeno za 46,15ha ha, neplodno zemljište smanjeno za 13,47 ha ,a
zemljište za ostale svrhe povećano u odnosu na prethodni ureñajni period 11,44 ha.
6.1.2. Promene šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu
Tabelom će biti prikazana merena i očekivana zapremina
Vrsta drveća
grab
cer
bukva
kitnjak
O.T.L.
klen
jasika
breza
pl. javor
pl. brest
∑ zapremina
∑ ZV (10 god.)
Ostvareni prinos
Očekivana
zapremina
Zapr.dobijena
premerom 2013 g
Razlika u
zapremini
Zapreminski
prirast
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
641,4
18882,3
144741,9
9985,7
179,1
18,5
517,6
95,2
73,6
167,0
5070,0
33955,0
2488,0
41,0
5,0
161,0
21,0
16,0
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
1774,2
14882,8
661,8
10,0
-
808,4
22178,1
163814,1
11811,9
220,1
23,5
668,6
116,2
89,6
3963,5
20950,4
140002,.8
10839,8
2262,1
156,9
222,7
+3155,1
-1227,7
-23811,3
-972,1
+2042,0
-23,5
-511,7
+222,7
-8,6
-89,6
111,7
626,3
3760,3
316,7
78,9
5,1
6,1
2,6
1,6
43
Mihaila Pupina 113
Beograd
Vrsta drveća
crni jasen
Crni grab
grabić
jela
smrča
∑
∑ zapremina
∑ ZV (10 god.)
Ostvareni prinos
Očekivana
zapremina
Zapr.dobijena
premerom 2013 g
Razlika u
zapremini
Zapreminski
prirast
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
55,9
2361,1
177552,2
8,0
701,0
42633,0
4,4
17333,2
63,9
3057,7
202852,0
41,9
56,0
2,3
3293,6
673,1
182572.2
-63,9
+56,0
+2,3
+235,9
+673,1
20279,8
1,0
1,0
0,0
118,9
31,6
5060,1
Na osnovu tabelarnog prikaza o ukupnoj visini drvnog fonda prema osnovi gazdovanja šumamaiz 2003 godine (177552,2 m3) i desetogodišnjem zapreminskim
prirastom od 42633 m3 i ukupnim obimom seča iz prethodnog perioda od 17333,2 m3, ukupna očekivana drvna masa trebalo je da iznosi 202852,0 m3.
Meñutim, drvna masa utvrñena premerom iz 2013 godine iznosi 182572,2 m3. Razlika izmeñu očekivane i merene zapremine iznosi 20279,8 ili 11,1 %.
Najveća razlika po masi je kod lišćarskih vrsta , kod bukve se najviše razlikuje očekivana od dobijene zapremine zato što su sastojine pod bukvom pripale Manastiru
Crna reka zatim sledi kitnjak i cer kod kojih je razlika neznatna kao i kod ostalih sporednih lišćarskih vrsta . Kod četinara razlika je neznatna(jela),a smrča je
evidentirana u veštačkim podignutim mešovitim sastojinama smrče sa bukvom.
Na osnovu svega pomenutog razlika u masi može se smatrati korektnom.
6.2. Odnos planiranih i ostvarenih radova u dosadašnjem periodu
6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma
Tabelom će biti prikazani planirani i ostvareni radovi u prethodnom periodu
Vrsta rada
Rekonstrukcija (pošumljavanje sadnjom)
Pošumljavanje goleti
Popunjavanje kultura sadnjom
Obnavljanje šuma - femelšlag
Prebirno stablimične seče
Prorede
Seča izbojaka i uklanjanje korova
Okopavanje i prašenje
Čišćenje u mladim kulturama
Čišćenje u prirodnim sastojinama
Ukupno:
Planirano
ha
Ostvareno
kom
93,54
0,00
22,16
249,97
28,40
648,50
96,87
187,08
9,90
27,80
1394,40
ha
55,60
5,60
11,10
241,67
22,80
527,29
31,30
15,00
3,20
10,00
923,56
Razlika
kom
(+ -) ha
-37,94
+5,60
-11,06
-8,30
-5,60
-121,21
-65,57
-172,08
-6,70
-17,80
-470,84
%
59,4
100.0
50,1
96,7
80,3
81,3
32,3
8,0
32,3
36,0
66,2
Prethodnom osnovom , planom gajenja šuma planirani su radovi na površini od 1394,40 ha.
Prema evidenciji izvršenih radova dobijenih iz šumske uprave Tutin, radovi na gajenju izvršeni su na površini od 923,56 ha ili 66,2%.
Od svih planiranih radova rekonstrukcije su izvršene na površini od 55,60 ha, odnosno 59,4 % od planiranih rekonstrukcionih seča. Popunjavanje je izvršeno na
površini od 11,10 ha (50,1 %), seča izbojaka i uklanjanje korova na 31,30 ha (32,3%), okopavanje i prašenje na 15,0 ha i čišćenje u mladim kulturama na
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
44
Mihaila Pupina 113
Beograd
površini od 3,20 ha(32,3%),čišćenje u prirodnim sastojinama na površini od 10,0ha ili 36,0%, pošumljavanje goleti ostvareno na površini 5,60ha. Prorede su
Izvršenjem plana na gajenju od 66,2% može se smatrati nedovoljnim. Neizvršenje plana možemo obrazložiti u više razloga:
•
•
•
•
Teških ekonomskih prilika u prethodnom periodu
Plan rekonstrukcionih seča zbog nedostatka sredstava nije mogao biti realizovan,nisu izgrañeni putevi u tim odsecima,a samim tim povlači neizvršenje
svih ostalih pratećih radova posle rekonstrukcionih seča
Nedovoljna otvorenost gazdinske jedinice,neravnomerna otvorenost
Planirani putevi za izgradnju nisu ostvareni, kao i rekonstrukcija postojećih puteva nije bila adekvatna i na vreme ostvarena.
6.2.2. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma
Čovek svojim destruktivnim delovanjem može prouzrokovati znatne štete, zbog toga kao mera zaštite neophodno je delovati prvenstveno preventivno, tj. vršiti stalnu
kontrolu terena.
Radovi na zaštiti šuma svode se uglavnom na organizovanje dežurstva zbog zaštite od požara u kritičnim periodima godine.
Sanitarne seče treba da budu prioritetne mere zaštite zbog potencijalne ugroženosti od snegoloma i vetroloma naročito u planinskom delu gazdinske jedinice.
Svi ovi vidovi zaštite šuma su u proteklom periodu bili sprovoñeni, ali ne kontinuirano nego prema potrebi.
6.2.3. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma
Tabelom su prikazani planirani i ostvareni prinosi po vrstama i količini iskorišćene mase.
Planirani prinos
Vrsta drveća
bukva
kitnjak
grab
cer
pl. javor
crni jasen
otl
jasika
jela
Ukupno
Glavni
12027,4
784,0
276,6
617,0
62,0
13,0
224,5
134,0
14138,5
Prethodni
7247,8
762,5
1767,0
18,5
9795,9
Ostvareni prinos
Ukupno
19275,2
1546,5
276,6
2384,0
62,0
13,0
243,0
134,0
23934,4
Glavni
Prethodni
8466,1
36,1
109,0
6234,0
586,7
1595,0
-
-
8611,2
10,0
8425,7
Razlika
Bespravne
seče
Ukupno
182,7
39,0
14882,8
661,8
70,2
4,4
296,3
Glavni
Prethodni
%
1774,2
-3561,3
-747,9
-276,6
-508,0
-1013,8
-175,8
-172,0
77,2
42,8
0,0
74,4
10,0
4,4
17333,2
-62,0
-13,0
-224,5
-134,0
-5527,3
-8,5
-1370,2
0,0
0,0
4,1
3,3
72,4
Tabela pokazuje odnos planiranog i ostvarenog prinosa u proteklom periodu.Planirani prinos prikazan je po vrstama drveća i vrsti prinosa.
U proteklih deset godina gazdovanja ovom gazdinskom jedinicom evidentirani ukupni prinos od seče šuma iznosi 17333,2 m3. Ukupan prinos čine glavni prinos (seče
obnavljanja u jednodobnim i raznodobnim šumama), prethodni prinos (proredne seče). Pri evidenciji prinosa registrovane su i bespravne seče te su i one
registrovane u ukupan ostvaren prinos Glavni prinos ostvaren je sa 8611,2 m3, prethodni sa 8425,7 m3, i bespravne seče sa 296,3 m3, što ukupno iznosi
17333,2 m3.
Prethodnim planom korišćenja planirano je 9795,9 m3, a ostvareno je 8425,7 m3, tako da je predhodni prinos ostvaren sa 86,0 %. Glavni prinos ostvaren je sa
8611,2m3, odnosno 60,9 %. Ukupan plan korišćenja iznosio je 23934,4 m3, a ostvaren je sa 17333,2 m3 ili 72,4 %.Uovom ureñajnom periodu daleko više
treba posvetiti pažnje na zaštiti ovih šuma od bespravnog korišćenja-bespravnih seča te iste svesti na minimum.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
45
Mihaila Pupina 113
Beograd
6.2.4. Ostali radovi
Od ostalih radova treba napomenuti da se na nivou šumskog gazdinstva nije još formirala služba za korišćenje i otkup pojedinih šumskih proizvoda(pečutke,borovnice
i dr.)
Vezano za lov, gazdinska jedinica(jedan njen deo) se nalazi u okviru lovišta kojim gazduje JP "Srbijašume" pa je gajenje i odstrel divljači organizovan.U proteklom
periodu naknade za pašarenje nije bilo.
6.2.5. Opšti osvrt na dosadašnje gazdovanje šumama
Dosadašnje gazdovanje služi da bi se analiziralo planirano i ostvareno gazdovanje u proteklom periodu.
Površina gazdinske jedinice je smanjena u odnosu na predhodni ureñajni period (142,97ha)pa je promena šumskog fonda po površini i zapremini neophodna.Od vrsta
zemljišta šume su smanjene površinom od 21,31ha,šumske kulture2,43ha,šumsko zemljište 46,15ha,neplodno 13,47ha.Zemljište za ostale svrhe je povećano
za 11,44ha.
Po zapremini masa se razlikuje za 20279,4 m3 (10,0 %), Do razlike u zapremini je došlo zato što su površine pod šumom manje ,a iz bog toga što sastojine koje sada
pripadaju Manastiru Crna reka bile dosta vredne sastojine(stara odeljenja-deo odeljenja 34 a zapremina po ha iznosila 349,5m3/ha,34c zapremina po ha
iznosila 167,5m3/ha,37a zapremina iznosila 300m3/ha).Dosadašnji radovi na gajenju šuma prema evidenciji o izvršenim radovima ostvareni su sa 66,2 % od
planiranog.
Od radova na zaštiti vršene su kontrole i čuvanje šuma od bespravnog korišćenja i požara, kao i kontrole brojnih entomoloških oboljenja.
Evidencijom izvršenih seča u proteklom periodu, etat je ostvaren sa 72,4 % od planiranog. Po vrstama prinosa, glavni prinos je ostvaren sa 60,9 %, a prethodni prinos
sa 86,0% od planiranog etata.
Na osnovu evidencije radova, tj. ostvarenjem planova na gajenju i korišćenju, zaključuje se da planovi nisu izvršeni u potpunosti.
Svi izvršeni radovi su pozitivno uticali na stanje sastojina.
Stablimično prebirne seče imale su karakter prorede u datim sastojinama, ali su sve evidentirane kao glavni prinos.
Da bi stanje sastojina u budućnosti bilo još bolje, u ovom ureñajnom razdoblju bi trebalo obratiti pažnju na radove na negi šuma, čišćenja u veštačkim podignutim
sastojinama i prorede u sastojinama, a stablimično prebirnim sečama (umerenog intenziteta) i oplodnim sečama(oplodni i naknadni sek) u jednodobnim
sastojinama obnoviti i time ostvariti još veću stabilnost sastojinaove gazdinske jedinice
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
46
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.0. PLANIRANJE UNAPREĐIVANJA
KORIŠĆENJA ŠUMA
STANJA
I
OPTIMALNOG
Poglavlje planiranja unapreñivanja stanja i optimalnog korišćenja šuma biće bliže obrazloženo u stavkama:
•
•
•
•
mogući stepen i dinamika unapreñivanja stanja i funkcija šuma;
ciljevi gazdovanja šumama;
mere za postizanje ciljeva gazdovanja šumama;
planovi gazdovanja
7.1. Mogući stepen i dinamika unapreñivanja stanja i funkcija šuma u toku
ureñajnog perioda (prognoza za 2,3 perioda)
Stepen i dinamika unapreñivanja stanja šuma u osnovi zavisi od zatečenog stanja šuma i ocenjenog u odnosu na funkcionalni optimum.
Funkcionalni optimum se po pravilu vezuje za stanje šuma šumskog kompleksa kojim se u najvećoj mogućoj meri obezbeñuje funkcionalna trajnost konkretnih ciljeva
gazdovanja šumama.
U GJ"Ribarićko - Jablaničke šume", problemi su istaknuti u prikazu i oceni stanja šuma koje se može oceniti osrednjim, a čiji je uzrok znatno učešće kategorije
izdanačkih šuma 1.190,13ha (61,8%).
Kako je osnovno opredeljenje visoki uzgojni oblik, realno opterećenje izraženo prethodnom površinom i stanjem ovih kategorija šuma, upućuje na dugoročno
konverziono i rekonstrukciono razdoblje.
Takoñe razreñene sastojine su zastupljene na 155,51ha (8,1%), devastirane na 282,21 (14,7%),šikare na 249,21ha (12,9%) i šibljaci na 53.07ha (2,8%) što na
istovetan način ističe prethodni problem.
Osnovni dugoročni zadatak vezan za šume u GJ"Ribarićko - Jablaničke šume" vezan je za:
potrebu prevoñenja zatečenog stanja ka optimalnijem, u odnosu na strukturu po broju stabala i na visinu zapremine
potrebu približavanja i održavanja optimalnog razmera smese navedenih vrsta, posebno štiteći retke i vredne vrste u ovim šumama
Svi navedeni problemi su zbog istaknutih karakteristika dugoročnog karaktera, u ovom ureñajnom periodu rešavaće se u meri usklañenoj sa procenjenim
mogućnostima kako u odnosu na zatečeno stanje šuma tako i u odnosu na raspoložive kadrovske i materijalne potencijale.
7.2. Ciljevi gazdovanja šumama
Ciljevi gazdovanja šumama predstavljaju osnovno opredeljenje i polazni element u planiranju. Polazeći od položaja ove gazdinske jedinice, kao i od mnogobrojnih
potreba, sadašnjih i budućih utvrñuju se sledeći opšti i posebni ciljevi gazdovanja šumama.
7.2.1. Opšti ciljevi gazdovanja (u skladu sa definisanom namenom i funkcijom šuma)
Prema Pravilniku o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog izvoñačkog plana gazdovanja privatnim šumama opšti
ciljevi su:
•
•
•
•
zaštita i stabilnost šumskih ekosistema,
sanacija opšteg stanja degradiranih šumskih ekosistema,
obezbeñivanje optimalne obraslosti,
očuvanje trajnosti i povećanje prinosa
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
47
Mihaila Pupina 113
Beograd
•
•
•
očuvanje i povećanje ukupne vrednosti šuma
očuvanje i povećanje opštekorisnih funkcija šuma,
uvećanje stepena šumovitosti.
Primenom savremenih metoda gazdovanja šumama, intenzivnim gazdovanjem ostvariti kvantitativno i kvalitativno optimalnu proizvodnju, usklañenu sa zahtevima
šuma, tj. prilagoditi ih višenamenskom korišćenju i prioritetnim funkcijama šuma gazdinske jedinice. Ostvarivanje opštih ciljeva gazdovanja u mnogome
zavisi od sadašnjeg stanja i od dosledne primene uzgojnih, tehničkih i ureñajnih mera propisanih u posebnoj osnovi gazdovanja šumama gazdinske jedinice.
7.2.2. Posebni ciljevi gazdovanja šumama
Posebni ciljevi gazdovanja šumama proističu iz opštih ciljeva i uslovljeni su osobenostima gazdinske jedinice, a koji proizilaze iz stanišnih i sastojinskih prilika.
Posebni ciljevi gazdovanja šumama su:
•
•
•
•
Proizvodnja drveta, divljači i drugih šumskih proizvoda u skladu sa potencijalom staništa;
Zaštita zemljišta od erozije;
Zaštita i unapreñivanje režima voda;
Održavanje saobraćajnica i objekata koji služe gazdovanju šumama.
Posebni ciljevi u zavisnosti od utvrñene namene šuma su i posebna zaštita delova prirode i prirodnog blaga, zaštita biodiverziteta, zaštita genofonda, stvaranje uslova
za vaspitno-obrazovnu funkciju i naučno-istraživački rad i stvaranje šumskih rezervi, obezbeñivanje estetske uloge šume, korišćenje prostora za rekreaciju i
turizam.
Posebni ciljevi gazdovanja šumama prema dužini vremena potrebnog za ostvarenje planskih zadataka ili ciljeva mogu biti:
1.
2.
Dugoročni ciljevi (za više ureñajnih perioda) i
Kratkoročni ciljevi ( koji se ostvaruju u toku jednog ureñajnog perioda)
Namenska celina 10
Visoke šume
Visoke jednodobne sastojine tvrdih lišćara (GK: 10.351.421; 10.353.421; 10.357.421; 10.391.421; 10.393.421)
a) Dugoročni ciljevi
•
Postepeno dovoñenje sastojina u optimalno (normalno) stanje, koje će u potpunosti koristiti potencijalne mogućnosti staništa.
b) Kratkoročni ciljevi
•
•
•
Započeti prirodno obnavljanje u gazdinskoj klasi: (10.351.421;)
Nega i obnavljanje izvoñenjem stablimično - prebirnih seča (GK: 10.357.421; 10.391.421; 10.393.421);
Nega visokoh sastojina izvoñenjem prorednih seča (GK: 10.351.421; 10.353.421;)
Izdanačke šume (GK: 10.176.421; 10.195.313; 10.196.313;10.307.313; 10.323.421; 10.360.421; 10.361.421;)
a) Dugoročni ciljevi
• Prevoñenje izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik
b) Kratkoročni ciljevi
•
•
•
Obnavljanje oplodnim sečama (GK: 10.195.313)
Priprema sastojina za konverziju selektivnim proredama (GK: 10.176.421; 10.195.313; 10.196.313; 10.360.421; 10.361.421)
Nega mladih izdanačkih sastojina izvoñenjem seča čišćenja (GK: 10.195.313; 10.360.421; 10.361.421)
Veštački podignute sastojine (GK: 10.470.313; 10.470.421; 10.471.313; 10.475.313)
a) Dugoročni ciljevi
•
Veštačke sastojine iznad taksacione granice proredama i odgovarajućim uzgojnim merama postepeno dovesti u optimalno stanje u kome će sastojine u
potpunosti iskoristiti potencijalne mogućnosti staništa.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
48
Mihaila Pupina 113
Beograd
b) Kratkoročni ciljevi
•
U starijim (srednjedobnim) sastojinama negu vršiti putem proredne seče odreñenim intenzitetom zahvata u odnosu na zapreminu i zapreminski prirast
(GK: 10.471.313)
Devastirane sastojine (GK: 10.328.421;)
a) Dugoročni ciljevi
•
Rekonstrukcija nekvalitetnih, degradiranih sastojina na potencijalno dobrim (zadovoljavajućim) staništima (GK: 10.328.421;).
b) Kratkoročni ciljevi
•
Rekonstrukcija devastiranih sastojina (GK: 10.328.421;) na 0.66ha.
Namenska celina 26
Izdanačke šume (GK: 26.306.311)
a) Dugoročni ciljevi
•
Prevoñenje izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik
Devastirane sastojine (GK: 26.197.313;26.362.421;)
a) Dugoročni ciljevi
•
Rekonstrukcija nekvalitetnih, degradiranih sastojina na potencijalno dobrim (zadovoljavajućim) staništima (GK: 26.197.313;26.362.421;).
b) Kratkoročni ciljevi
•
Rekonstrukcija devastiranih sastojina (GK: 26.197.313;26.362.421;) na 72.08ha
Šikare (GK 26.266.313)
a) Dugoročni ciljevi
•
Prevoñenje šikara u viši uzgojni oblik;
Namenska celina 66 (GK: 66.266.421 i 66.267.421)
•
Sastojine ove namenske celine prepuštene su spontanom prirodnom razvoju i u njima se neće sprovoditi gazdinske mere.
Neobrasle površine
a) Dugoročni ciljevi
•
Dostizanje optimalne šumovitosti pošumljavanjem šumskog zemljišta;
b) Kratkoročni ciljevi
•
Pošumljavanje neobraslog zemljišta na 14.76ha
Za održavanje saobraćajnica i objekata koji služe gazdovanju šumama ciljevi su sledeći:
a) Dugoročni ciljevi
•
•
•
•
Dostizanje optimalne otvorenosti šuma tvrdim kamionskim putevima za intenzivno gazdovanje šumama;
Sistematsko opremanje mehanizacijom i ostalim sredstvima rada u šumarstvu u cilju intenzivnog višenamenskog korišćenja šumskih potencijala;
Uvoñenje racionalnih tehnoloških postupaka i efikasnije organizacije rada;
Stručno osposobljavanje i usavršavanje kadrova.
b) Kratkoročni ciljevi
•
•
Izgradnja tvrdog kamionskog u dužini od 2,50km (odeljenja 42, 43, 44, 46 i 47)
Održavanje postojećih komunikacija;
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
49
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.3. Mere za postizanje ciljeva gazdovanja
Stanje i potencijali kao i sadašnji stepen korišćenja nameću obavezu preduzeću koje gazduje ovim šumama da svoju orijentaciju i pravce razvoja usmeri na
unapreñenju postojećih i aktiviranju novih delatnosti u cilju optimalnog korišćenja potencijala područja u skladu sa mogućnostima i društvenim potrebama.
Mere za ostvarenje opštih i posebnih ciljeva gazdovanja šumama dele se na mere uzgojne i ureñajne prirode.
7.3.1.Uzgojne mere
Mere uzgojne prirode su: izbor sistema gazdovanja, izbor uzgojnog i strukturnog oblika, izbor vrsta drveća i razmera njihove smese, izbor načina seče, obnavljanja i
korišćenja i izbor načina nege sastojina.
a) Izbor sistema gazdovanja
Sistem gazdovanja šumama definisan je odabranim načinom seča i obnavljanja stare sastojine. Na osnovu konkretnih sastojinskih prilika u gazdinskoj jedinici i
dosadašnjeg gazdovanja, a uvažavajući biološke osobine vrste drveća, usvojeni su sledeći sistemi gazdovanja :
Sastojinsko - oplodna seča kratkog podmladnog razdoblja (do 20 godina), primeniće se u visokim sastojinama bukve (GK: 10.351.421; 10.353.421;).
Sastojinsko - oplodna seča kratkog podmladnog razdoblja (do 20 godina), primeniće se u izdanačkim sastojinama (G.K: 10.176.421; 10.195.313; 10.196.313;
10.307.313; 10.360.421, 10.361.421, 26.306.311).
Stablimično - prebirne seče primeniće se u mešovitim šumama jele i bukve (GK: 10.357.421; 10.391.421; 10.393.421).
Sastojinsko - čista seča kao redovni vid obnove primeniće se u izdanačkoj šumi breze i jasike (10.323.421).
Sastojinsko - čista seča sa obaveznim pošumljavanjem primeniće se u devastiranim sastojinama jasike (10.328.421), devastiranim sastojinama cera (26.197.313) i
devastiranim sastojinama bukve (26.362.421):
Sastojinsko - čista seča kao redovni vid obnove primeniće se u veštački podignutim sastojinama (10470.313, 10.470.421, 10.471.313, 10.475.313).
b) Izbor uzgojnog oblika
Osnovni uzgojni oblik, kome dugoročno treba težiti na ukupnom prostoru gazdinske jedinice je visoka šuma (zavisno od načina obnove, prirodnim - prioritetnim ili
veštačkim putem).
c) Izbor strukturnog oblika
Shodno napred navedenom, uvažavajući biološke osobine vrsta drveća koje grade sastojine i hitnosti popravke zatečenog stanja, kod svih jednodobnih sastojina kao
strukturni oblik zadržati jednodobne sastojine.
U raznodobnim sastojinama (GK: 10.357.421;10.391.421, 10.393.421) održavati raznodobnu strukturu
d) Izbor vrste drveća
Sve lišćarske vrste koje su konstatovane u ovoj gazdinskoj jedinici su autohtone i nalaze povoljne uslove za svoj rast i razvoj. One se nalaze u svom prirodnom arealu
te se kao takve i dalje zadržavaju u svim gazdinskim klasama, kao glavni nosioci produkcije drvne mase. Glavne vrste su: bukva, cer, kitnjak i grab.
Od prirodnih sastojina četinara ovde je zastupljena jela čije učešće treba uvećavati.
e) Izbor načina seča obnavljanja i korišćenja
Od izabranih načina obnavljanja zavisi i struktura budućih sastojina i celokupni gazdinski postupak, elementi za sva planska razmatranja i postupak za odreñivanje
prinosa i obezbeñenje trajnosti prinosa, odnosno funkcionalne trajnosti. Način obnavljanja pre svega zavisi od bioloških osobina vrsta drveća koje grade
sastojinu (osobina sastojina), osobina stanišnih i ekonomskih prilika.
Za šume ove gazdinske jedinice gde je predviñeno obnavljanje u ovom ureñajnom periodu odreñuju se sledeći načini seča obnavljanja:
•
•
•
Za visoke jednodobne sastojine bukve (10.351.421) primeniće se oplodne seče kratkog podmladnog razdoblja (do 20 godina),
Za izdanačke sastojine cera (10.195.313) primeniće se oplodne seče kratkog podmladnog razdoblja (do 20 godina),
Za mešovite šume jele i bukve (10.357.421, 10.391.421, 10.393.421) primeniće se stablimično - prebirne seče koje imaju karakter i nege i obnove.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
50
Mihaila Pupina 113
Beograd
•
•
Za visoke sastojine bukve (10.351.421, 10.353.421), izdanačke sastojine (10.176.421, 10.195.313, 10.196.313, 10.360.421, 10.361.421) i veštački
podignutim sastojinama (10.471.313), do zrelosti za seču primenjivaće se proredne seče.
Za devastirane sastojine primeniće se čista seča sa obaveznim pošumljavanjem posle seče
f) Izbor načina nege
Prema zatečenom stanju sastojina i postavljenim ciljevima gazdovanja utvrñuju se sledeće mere nege:
•
•
•
•
Selektivne prorede u odraslim sastojinama (od faze kasnog mladika do za seču zrelih sastojina) kako u prirodnim tako i u veštački podignutim.
Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno
Okopavanje i prašenje u kulturama
Čišćenje u prirodnim i veštačkim sastojinama
g) Izbor optimalnog razmera smeše
U šumama gde smo se opredelili za prebirno gazdovanje želimo da regulišemo smešu zavisno od staništa pri čemu treba previlno regulisati odnos bukve i jele.
Optimalni razmer smeše za mešovite šume bukve i jele za sledeće gazdinske klase je:
•
•
•
gazdinska klasa - 10.357.421 - bukve 70% i jele 30%.
gazdinska klasa - 10.391.421 - jele 80% i bukve 20%.
gazdinska klasa - 10.393.421 - jele 80% i bukve 20%.
7.3.2. Ureñajne mere
a) Izbor trajanja ophodnje i dužine podmladnog razdoblja
U jednodobnim šumama neophodno je odrediti dužinu trajanja proizvodnog procesa - ophodnje. Na osnovu sagledavanja proizvodnih potencijala staništa, osobina
vrsta drveća i osnovne namene odreñena je orjentaciona dužina trajanja proizvodnog procesa za osnovne vrste:
1.
2.
3.
4.
Za visoke jednodobne sastojine bukve kao i bukve sa kitnjakom i cerom odreñuje se ophodnja od 120 godina, a dužina podmladnog razdoblja (period
obnavljanja) u trajanju od 20 godina.
Za izdanačke šume kitnjaka, cera i bukve odreñuje se ophodnja od 80 godina, a dužina podmladnog razdoblja ( period obnavljanja) u trajanju od 20
godina.
Za veštački podignute sastojine četinara odreñuje se orijentaciona ophodnja od 80 godina.
Za sastojine graba, breze i jasike odreñuje se ophodnja od 60 godina.
b) Odreñivanje prečnika sečive zrelosti
Prečnik sečive zrelosti odreñuje se za sastojine u kojima se planiraju stablimično - prebirne seče, a po principima konrolnog metoda prečnik sečive zrelosti ima
orijentacioni karakter.
Za mešovite sastojine jele i bukve odreñuje se prečnik sečive zrelosti: za jelu - 60cm, a za b ukvu - 55cm.
c) Odreñivanje uravnotežene zapremine
Uravnotežene (normalna) zapremina odreñuje se za sastojine u kojima se kao sistem gazdovanja premenjuje stablimično - prebirno gazdovanje.
Za gazdinsku klasu 10.357.421 odreñuje se uravnotežena zapremina od 350.0 m3/ha, a gazdinske klase 10.391.421 i 10.393.421 odreñuje se uravnotežena zapremina
od 250.0m3/ha.
d) Odreñivanje dužine ophodnjice
U sastojinama gde se primenjuje stablimično-prebirno kao sistem gazdovanja odreñuje se ophodnjica od 10 godina.
e) Izbor rekonstrukcionog i konverzionog razdoblja
Za devastirane sastojine u kojima treba izvršiti rekonstrukciju potrebno je odrediti vremenski period - rekonstrukciono razdoblje u kojem će se izvršiti rekonstrukcija
svih devastiranih sastojina ove gazdinske jedinice. Odreñuje se rekonstrukciono razdoblje u trajanju od 40 godina.
Za izdanačke sastojine koje ćemo konverzijom prevoditi u visoki uzgojni oblik, potrebno je odrediti vremenski period - konverziono razdoblje za koje će se izvršiti
konverzija svih očuvanih i razreñenih izdanačkih sastojina ove gazdinske jedinice u visoki uzgojni oblik .
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
51
Mihaila Pupina 113
Beograd
Konverziono razdoblje za izdanačke satojine koje ćemo oplodnim sečama prevoditi u visoki uzgojni oblik iznosi:
10.195.313
10.196.313
10.307.313
10.360.421
10.361.421
26.306.311
- Izdanačke sastojine cera - Izdanačke mešovite sastojine cera - Izdanačke mešovite sastojine kitnjaka - Izdanačke sastojine bukve - Izdanačke mešovite sastojine bukve - Izdanačke sastojine kitnjaka -
30 - 90 godina
20 - 80 godina
30 godina
20 -90 godina
20 -90 godina
20 -90 godina
f) Izbor perioda za postizanje optimalne obraslosti - stepena šumovitosti
Sadašnji odnos obrasle i neobrasle površine iznosi 81.4% : 18.6%. Optimalna obraslost će se postići kada se pošumi deo šumskog zemljišta (93% : 7%).
g) Ureñajno razdoblje
S obzirom da je važnost osnove gazdovanja šumama propisano Zakonom o šumama, u trajanju od 10 godina, to se podrazumeva da će ureñajno razdoblje imati isti
period.
7.4. Planiranje gazdovanja
Na osnovu utvrñenog stanja šuma i propisanih kratkoročnih ciljeva i mogućnosti njihovog obezbeñenja, izrañuju se planovi budućeg gazdovanja. Osnovni zadatak
planova gazdovanja šumama je da u zavisnosti od zatečenog stanja, omogući podmirenje odgovarajućih društvenih potreba i unapreñenje stanja šuma kao
dugoročnog cilja.
7.4.1. Plan gajenja šuma
Snimanjem i analizom zatečenog stanja sastojina istovremeno su ocenjene potrebe i mogućnosti primene šumsko - uzgojnih radova u narednom ureñajnom razdoblju,
a u cilju popravke zatečenog stanja sastojina.
Planom gajenja šuma obuhvatiti u celini:
1.
2.
3.
Plan obnavljanja i podizanje novih šuma
Plan rasadničke proizvodnje (proizvodnja šumskog semena i sadnog materijala)
Plan nege šuma
Radovi na gajenju šuma prikazaće se posebno za prostu, a posebno za proširenu reprodukciju i po gazdinskim klasama.
7.4.1.1. Plan obnavljanja i podizanja novih šuma
Prosta reprodukcija i proširena reprodukcija
Gazdinska
klasa
10195313
10328421
10351421
10357421
10391421
10393421
10470313
Obnavljanje
oplodnim
sečama
Stablimično
prebirna
seča
Prosta
reprodukcija
ha
ha
ha
13.52
Popunjavanje
veštački
podignutih
kultura sadnjom
ha
Pošumljavanje
neobraslog
zemljišta
Rekonstrukcija
Proširena
reprodukcija
ha
ha
ha
13.52
0.13
27.01
27.85
8.56
5.34
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
0.66
0.79
27.01
27.85
8.56
5.34
3.39
3.39
Ukupno
ha
13.52
0.79
27.01
27.85
8.56
5.34
3.39
52
Mihaila Pupina 113
Beograd
Gazdinska
klasa
Obnavljanje
oplodnim
sečama
Stablimično
prebirna
seča
Prosta
reprodukcija
ha
ha
ha
10470421
26197313
26362421
Cistine
Ukupno GJ
40.53
41.75
82.28
Popunjavanje
veštački
podignutih
kultura sadnjom
ha
1.39
8.82
5.60
2.95
22.28
Pošumljavanje
neobraslog
zemljišta
Rekonstrukcija
Proširena
reprodukcija
Ukupno
ha
ha
ha
ha
1.39
52.87
33.63
17.71
109.78
44.05
28.03
14.76
14.76
72.74
1.39
52.87
33.63
17.71
192.06
Planom seča obnavljanja i podizanja novih šuma planirani su sledeći radovi:
-
obnavljanje oplodnim sečama je planirano na 40.53ha i to u gazdinskim klasama: 10.195.313 i 10.351.421.
obnavljanje stablimčno - prebirnim sečama je planirano na 41.75ha i to u gazdinskim klasama: 10.357.421, 10.391.421 i 10.393.421
popunjavanje je planirano na 22,28 ha radne površine i to u gazdinskim klasama: 10.328.421, 10.470.313, 10.470.421, 26.197.313, 26.362.421 i
popunjavanje neobraslog zemljišta posle izvršenog pošumljavanja.
pošumljavanje neobraslog zemljišta planirano je na 14,76 ha.
rekonstrukcija devastiranih šuma planirana je na 72,74ha.
Ukupan Plan seča obnavljanja i podizanja novih šuma je 192,06ha radne površine, od toga 82.28ha otpada na prostu reprodukciju , dok 109.78ha otpada na
proširenu.
7.4.1.2. Plan rasadničke proizvodnje
Planom rasadničke proizvodnje predviñeni su broj, vrsta i starost sadnica za pošumljavanje površina predviñenih za pošumljavanje i popunjavanje veštački podignutih
sastojina.
Proširena reprodukcija
Vrsta drveća
Bukva
Jela
Smrča
Crni bor
Beli bor
Ukupno:
Pošumljavanje
goleti
313
kom
18.450
18.450
36.900
Rekonstrukcija
317
kom
14.050
1.650
54.125
77.038
42.838
189.700
Popunjavanje veštački
podignutih kultura sadnjom
414
kom
2.810
3.855
26.460
15.408
8.568
57.100
Ukupno
kom
16.860
23.955
99.035
92.445
51.405
283.700
Ukupan broj sadnica koje je potrebno obezbediti iznosi 283.700 komada, od toga bukve 16.860, jele 23.955, smrče 99.035, crnog bora 92.445 i belog bora 51.405.
Radovi za koje potrebno obezbediti sadnice su planirani u proširenoj repdodukciji.
Kod pošumljavanja koristiti sadnice starosti 2 + 1, a kod popunjavanja 2 + 2.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
53
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.4.1.3. Plan nege šuma
Planirani radovi na nezi šuma po gazdinskim klasama prikazani su sledećom tabelom:
Gazdinska
klasa
10176421
10195313
10196313
10328421
10351421
10353421
10360421
10361421
10470421
10471313
10475313
26197313
26362421
Čistine
Ukupno GJ
Prorede
ha
32.02
21.03
114.24
Čišćenje u
mladim
prirodnim
sastojinama
526
Prosta
reprodukcija
Seča izbojaka
i uklanjanje
korova ručno
513
Okopavanje i
prašenje u
kulturama
518
Čišćenje u
mladim
kulturama
527
Proširena
reprodukcija
Ukupno
ha
ha
ha
ha
ha
ha
ha
1.28
32.02
22.31
114.24
0.66
187.69
27.90
399.70
113.91
34.79
10.08
2.97
1.98
187.69
27.90
434.49
123.99
33.52
33.52
15.05
15.05
132.15
84.09
29.52
296.31
2.97
44.05
28.03
899.46
1.32
46.15
945.61
72.74
88.10
56.06
29.52
175.00
48.57
32.02
22.31
114.24
1.98
187.69
27.90
434.49
123.99
33.52
2.97
15.05
132.15
84.09
29.52
1241.92
Planom nege šuma u gazdinskoj jedinici "Ribarićko - Jabalaničke šume" planirani su sledeći radovi:
•
•
•
•
•
prorede kao mere nege na površini od 899.46ha i to u gazdinskim klasama: 10.176.421, 10.195.313, 10.196.313, 10.351.421, 10.353.421, 10.360.421,
10.361.421 i 10.471.313.
čišćenje u mladim prirodnim sastojinama na površini od 46.15ha i to u gazdinskim klasama: 10.195.313, 10.360.421 i 10.361.421.
seča izbojaka i uklanjanje korova ručno na površini od 72.74ha i to u gazdinskim klasama: 10.328.421, 26.197.313 i 26.362.421.
okopavanje i prašenje u kulturama na površini od 175.00ha i to u gazdinskim klasama: 10.328.421, 26.197.313 i 26.362.421 i na neobraslim
površinama.
čišćenje u mladim kulturama na površini od 48.57ha i to u gazdinskim klasama: 10.470.421 i 10.475.313.
Ukupan Plan nege šuma u gazdinskoj jedinici "Ribarićko - Jablaničke šume" iznosi 1.241,92 ha, od čega na prostu reprodukciju otpada 945.61ha , a na proširenu
reprodukciju 296.31ha.
Ukupan Plan gajenja u GJ"Ribarićko - Jablaničke šume" je 1.433,98ha, od čega na prostu reprodukciju otpada 1.027,89ha, a na proširenu reprodukciju 406.09ha.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
54
Mihaila Pupina 113
Beograd
7.4.2. Plan zaštite šuma
Korisnici šuma su dužni da preduzmu mere radi zaštite od požara i drugih elementarnih nepogoda, insekatskih kalamiteta, biljnih bolesti štetočina i drugih šteta. Iako
u šumama gazdinske jedinice "Ribarićko - Jablaničke šume" nisu konstatovana oštećenja i oboljenja većeg intenziteta koja bi zahtevala planiranje posebnih
mera zaštite šuma za ovaj ureñajni period, u cilju preventivne zaštite planiraju se sledeće mere:
•
•
•
•
Čuvanje šuma od bespravnog korišćenja i zloupotrebe;
Zabrana pašarenja gde je započeto prirodno obnavljanje i u mladim šumskim kulturama;
Praćenje eventualne pojave sušenja šuma i gradacije štetnih insekata, te u skladu pojave istih blagovremeno obaveštavanje specijalističkih službi radi
postavljanja tačnih dijagnoza i odreñivanja mera za njihovo suzbijanje;
Uspostavljanje šumskog reda nakon izvršenih seča;
Praćenje i zaštita šuma od požara, posebno u kritičnim mesecima (u toku leta), postavljanje znakova zabrane loženja vatre i organizovanje u cilju blagovremenog
intervenisanja.
7.4.3. Plan korišćenja šuma
7.4.3.1. Plan seča šuma i kalkulacija prinosa
Plan seča šuma obuhvata plan seča obnavljanja šuma - glavni prinos i plan prorednih seča - prethodni prinos.
Na ovom mestu plan seča šuma biće prikazan po gazdinskim klasama, vrsti prinosa i vrsti drveća, u prostoj i proširenoj repordukciji.
Plan seča šuma po gazdinskim klasama:
STANJE
Gazdinska klasa
Površina
Zapremina
ha
Prosta reprodukcija
10176421
32.02
10195313
46.11
10196313
212.28
10307313
3.46
10323421
70.77
10351421
216.40
10353421
27.90
10357421
27.85
10360421
444.48
10361421
138.50
10391421
8.56
10393421
5.34
10470313
16.96
10470421
40.45
10471313
2.97
10475313
15.05
NC 10
1309.10
26266313
51.74
26266421
125.01
26306311
31.73
m3
m3/ha
PRINOS
Tekući zapreminski
prirast
m3
m3/ha
3513.6
3919.8
21161.4
245.9
31.2
49582.9
6603.1
6090.0
60848.2
17245.8
1269.4
793.0
109.7
85.0
99.7
71.1
0.4
229.1
236.7
218.7
136.9
124.5
148.3
148.5
118.9
116.4
627.7
7.9
0.8
1247.4
176.8
147.1
1807.6
513.2
50.8
26.1
3.7
2.5
3.0
2.3
0.0
5.8
6.3
5.3
4.1
3.7
5.9
4.9
196.7
66.2
9.1
3.1
171501.2
131.0
4849.7
3.7
983.6
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
Intezitet seče
Glavni
Prethodni
Ukupno
V
Iv
m3
m3
m3
%
%
386.1
320.9
347.9
2021.6
320.9
734.1
2021.6
9.1
18.7
9.6
27.0
63.1
32.2
5026.9
697.5
7624.8
697.5
596.1
6394.9
1829.3
68.5
58.7
15.4
10.6
9.8
10.5
10.6
5.4
7.4
61.1
39.5
40.5
35.4
35.6
13.5
22.5
17.8
17.8
9.1
19.6
16656.8
20364.2
11.9
42.0
2597.8
596.1
6394.9
1829.3
68.5
58.7
3707.3
18.9
55
Mihaila Pupina 113
Beograd
STANJE
Gazdinska klasa
Površina
Zapremina
ha
NC 26
208.48
66266421
72.46
66267421
53.07
NC 66
125.53
Ukupno prosta
1643.11
Proširena reprodukcija
10328421
0.66
26197313
62.67
26362421
218.88
NC 26
282.21
Ukupno proširena
282.21
Ukupno GJ
1925.32
m3
m3/ha
PRINOS
Tekući zapreminski
prirast
m3
m3/ha
Glavni
Prethodni
Ukupno
V
Iv
m3
m3
m3
%
%
983.6
4.7
18.9
0.1
172484.8
105.0
4868.6
3.0
3707.3
37.2
1420.0
8630.7
10087.9
10087.9
182572.7
56.4
1.0
26.0
164.6
191.6
191.6
5060.1
1.6
39.8
856.4
661.0
1557.2
1557.2
5264.5
94.8
2.6
Intezitet seče
16656.8
20364.2
11.8
41.8
16656.8
39.8
856.4
661.0
1557.2
1557.2
21921.3
106.9
60.3
7.7
15.4
15.4
12.0
388.1
329.6
40.2
81.3
81.3
43.3
Plan seča šuma po vrstama drveća:
Vrsta
drveca
Stanje šuma
Zapreminski
Zapremina
prirast
Planirani prinos
Glavni
Prethodni
Intenzitet seče po
Ukupno
V
m3
Prosta reprodukcija
Bk
131853.5
3605.5
3123.3
13488.3
16611.6
Cer
19694.7
602.6
356.8
1797.4
2154.2
Kit
9665.8
294.7
13.4
815.0
828.4
Gr
3632.5
105.1
0.4
492.0
492.4
Otl
2232.5
78.2
8.2
34.9
43.1
Brz
222.7
6.1
Jav
107.6
2.6
Jas
107.5
3.9
17.4
17.4
Cjas
17.7
0.7
Jel
3293.6
118.9
205.0
205.0
Smr
673.1
31.5
11.9
11.9
Ukupno prosta
171501.2
4849.7
3707.1
16656.9
20364.0
Proširena reprodukcija
Bk
8149.3
154.8
563.1
563.1
Cer
1255.6
23.7
719.8
719.8
Kit
1174.1
21.9
155.5
155.5
Gr
331.0
6.6
75.0
75.0
CGrb
56.0
1.0
Jas
49.3
1.3
36.8
36.8
Otl
29.7
0.7
6.9
6.9
Cjas
24.2
0.4
Gric
2.3
0.0
Ukupno proširena
11071.5
210.5
1557.1
1557.1
Ukupno GJ
182572.7
5060.1
5264.2
16656.9
21921.1
Intenzitet seče po zapremini u prostoj reprodukciji iznosi 11,8 %, a po desetogodišnjem zapreminskom prirastu 41,9 %.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
Zv
%
12.6
10.9
8.6
13.6
1.9
46.1
35.7
28.1
46.9
5.5
16.2
45.0
6.2
1.8
11.9
17.2
3.8
42.0
6.9
57.3
13.2
22.7
36.4
303.2
70.9
113.4
74.6
23.2
290.5
99.9
14.1
12.0
74.0
43.3
56
Mihaila Pupina 113
Beograd
Posmatrajući planirani prinos po vrstama drveća u prostoj reprodukciji, konstatujemo da bukva ukupnom prinosu u prostoj reprodukciji učestvuje sa po 81,6 %, cer sa
10,6 %, kitnjak sa 4,1 %, itd.
U proširenoj reprodukciji planiran je glavni prinos i to seče obnavljanja (rekonstrukcione seče).
Prinos iz rekonstrukcionih seča izražen u m3 dobijen je od zapremine sastojine predviñene za rekonstrukciju uvećane za progresivno smanjen prirast iste sastojine.
Ukupan planirani prinos iz rekonstrukcionih seča (čistih seča) iznosi 1.557,1 m3 bruto sečive zapremine.
Kalkulacija prinosa
Glavni prinos - jednodobne šume
Glavni prinos u jednodobnim sastojinama kalkulisan je po metodu umerenog sastojinskog gazdovanja. Ovaj metod je nastao kao reakcija na metod dobnih razreda
koji je bio krut i uzimao je u obzir samo normalan razmer dobnih razreda, tj. starost bez obzira na stanje sastojina. Metod umerenog sastojinskog gazdovanja
radi se u dve faze.
U prvoj fazi, još prilikom prikupljanja terenskih podataka, sastojine se prema zrelosti za seču grupišu u tri grupe.
U prvu grupu dolaze sastojine koje su odlučno zrele za seču (obnavljanje površine sa zaostalim semenjacima, površine u procesu obnavljanja i sastojine koje su
dostigle ophodnju ili pak nisu, a koje prema svom zdravstvenom stanju treba hitno ukloniti). U drugu grupu dolaze sastojine koje su zrele za seču, sastojine
koje su dostigle zrelost za seču prema odabranoj ophodnji (a ujedno su dobrog zdravstvenog stanja i dobro obrasle). U treću grupu dolaze sastojine koje se
nalaze na granici zrelosti za seču (sastojine pretposlednjeg i poslednjeg dobnog razreda). Na osnovu ovako grupisanih sastojina radi se privremeni plan seča
po površini. U drugoj fazi kalkulacije prinosa privremeni plan seča uporeñuje se sa normalnim razmerom dobnih razreda, tj. sa idealnom površinom
obnavljanja u ovom ureñajnom periodu. Na osnovu ova dva pokazatelja vrši se kalkulisanje uzgojnih potreba (obnavljanja) i postizanje normalnog razmera
dobnih razreda, tj. obezbeñivanje umerenije ili strožije trajnosti prinosa, sa što manje privrednih žrtava, uz istovremeno obezbeñenje ostalih funkcija šuma.
Regulator trajnosti prinosa kod umerenog sastojinskog gazdovanja je površina, tj. idealna (normalna) površina dobnog razreda. Kao što se vidi metod
umerenog sastojinskog gazdovanja daje veliku slobodu pri kalkulaciji prinosa, odnosno bolje prilagoñavanje stanju sastojina i uzgojnim potrebama, tj.
sastojine koje i nisu dostigle zrelost za seču (ali su slabog kvaliteta i obrasta) mogu se predvideti za seču obnavljanja, ali zato sastojine koje su dostigle
zrelost za seču (ali su dobrog zdravstvenog stanja i obrasta) mogu i dalje ostati da prirašćuju (produžava im se ophodnja), ali to ne ugrožava trajnost prinosa.
U ovoj gazdinskoj jedinici sastojine su prema zrelosti za seču grupisane u sledeće grupe:
Za gazdinsku klasu 10.195.313
•
•
I grupa - Sastojine odlučno zrele za seču (oplodni sek) na 13,52 ha,
III grupa - Sastojine na granici zrelosti za seču na 3,40 ha.
Za gazdinsku klasu 10.351.421
•
•
II grupa - Sastojine zrele za seču (oplodni sek) na 27,01 ha,
III grupa - Sastojine na granici zrelosti za seču na 44,10 ha.
Glavni prinos izražen u jedinici mere (m3) dobio se sabiranjem zapremine sastojina planiranih za seču obnavljanja uvećanu za progresivno smanjen prirast.
Planirani glavni prinos je obavezan po površini, a po zapremini može da varira ± 10 %, osim u slučaju realizacije prinosa završnim sekom oplodne seče, kao i čistom
sečom.
Detaljne vrednosti planiranog glavnog prinosa po sastojinama i vrstama prikazane su u tabelarnom delu osnove "Plan seča obnavljanja - jednodobne šume".
Glavni prinos - raznodobne šume
U ovim sastojinama gazdinska klasa (10.357.421, 10.391.421 i 10.393.421)
Prinos je kalkulisan po Gočkoj varijanti kontrolnog metoda uz pomoc Knuhelovog opšteg obrasca prinosa. Detaljan nacin kalkulacije prinosa po sastojinama prikazan
je sledećom tabelom:
Odsek
Sadašnja drvna zapremina
Lišćari Četinari Ukupno
m3/ha
5-god. Iv na početku perioda Drvna masa u sredini perioda
Lišćari Četinari Ukupno Lišćari Četinari Ukupno
m3/ha
m3/ha
37a
41c
42b
177.5
123.4
202.8
27.4
79.6
74.3
204.9
203.0
277.1
19.0
13.0
20.5
4.5
13.0
13.0
38b
5.8
142.6
148.4
1.0
28.5
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
Gazdinska klasa 10.357.421
23.5
196.5
31.9
26.0
136.4
92.6
33.5
223.3
87.3
Gazdinska klasa 10.391.421
29.5
6.8
171.1
Predlaže se za seču
Lišćari Četinari Ukupno
m3/ha
Intenzitet seče
Lišćari Četinari Ukupno
%
228.4
229.0
310.6
19.0
13.0
22.0
2.0
5.0
5.0
21.0
18.0
27.0
9.7
9.5
9.9
6.3
5.4
5.7
9.2
7.9
8.7
177.9
0.0
8.0
8.0
0.0
4.7
4.5
57
Mihaila Pupina 113
Beograd
Odsek
37b
Sadašnja drvna zapremina
Lišćari Četinari Ukupno
m3/ha
30.2
118.3
5-god. Iv na početku perioda Drvna masa u sredini perioda
Lišćari Četinari Ukupno Lišćari Četinari Ukupno
m3/ha
m3/ha
148.5
4.5
20.0
Gazdinska klasa 10.393.421
24.5
34.7
138.3
173.0
Predlaže se za seču
Lišćari Četinari Ukupno
m3/ha
3.0
8.0
Intenzitet seče
Lišćari Četinari Ukupno
%
11.0
8.6
5.8
6.4
Kalkulacija prinosa po gočkoj varijanti kontrolnog metoda (nastavak)
Drvna masa na kraju
perioda
Odsek
Lišćari Četinari Ukupno Lišćari Četinari Ukupno Lišćari Četinari Ukupno
m3/ha
m3/ha
m3/ha
Drvna masa posle seče
5-god. Iv na V posle seče
37a
41c
42b
177.5
123.4
201.3
29.9
87.6
82.3
207.4
211.0
283.6
19.0
13.0
20.3
4.9
14.3
14.4
23.8
42.1
34.3
196.5
136.4
221.6
38b
6.8
163.1
169.9
1.2
32.6
33.8
8.0
37b
31.7
130.3
162.0
4.7
22.0
26.7
36.4
10.357.421
34.8
231.2
101.9
253.1
96.7
317.9
10.391.421
195.7
203.7
10.393.421
152.3
188.7
Uravnotežena zapremina kod smese
Na početku perioda
L%
Č % m3/ha
Na kraju perioda
L%
Č % m3/ha
U budućnosti
L%
Č % m3/ha
86.6
60.8
73.2
13.4
39.2
26.8
410.7
431.4
421.5
85.0
53.9
69.7
15.1
40.3
30.4
412.0
432.2
424.3
30.0
30.0
30.0
70.0
70.0
70.0
450.0
450.0
450.0
3.9
96.1
476.9
3.9
96.1
476.9
10.0
90.0
490.0
20.3
79.7
463.7
19.3
80.7
464.6
30.0
70.0
450.0
Prilikom kalkulacije prinosa po sastojinama voñeno je računa o stanišnim, sastojinskim i uzgojnim potrebama svake sastojine s tim da se sada postigne što veća
proizvodnost sastojine, a u budućnosti obezbedi dovoljno (optimalno) podmlañivanje i uraštanje, postigne prebirna struktura, opimalan razmer smese i
uravnotežena zapremina kao srestvo za obezbeñenje funkcije ovih suma.
Prethodni prinos
Prethodni prinos je u funkciji potreba daljeg negovanja sastojina u razvoju, a obračunat je u okviru ukupne analize mogućnosti korišćenja (namene površina), polazeći
od zatečenog stanja sastojina, stepena očuvanosti, strukturnih osobina, zdravstvenog stanja i starosti i posebno analizirajući dosadašnji uzgojni tretman ovih
šuma i njegov uticaj na zatečeno stanje.
Metod kalkulacije prinosa sinhronizovan je sa prikazom stanja, datim ciljevima gazdovanja i merama za ostvarenje ciljeva.
Plan prorednih seča je detaljno prikazan u odgovarajućoj tabeli po odsecima, gazdinskim klasama i vrstama drveća.
Planirani proredni prinos u ovim gazdinskim klasama je obavezan po površini, a po zapremini može da varira ± 10 %.
7.4.3.2. Ukupan prinos od seče šuma
Ukupan prinos u GJ "Ribarićko - Jablaničke šume" iznosi 21.921,3m3. Glavni prinos (seče obnavljanja) planirane su u iznosu od 5264.5m3 (24,0 %), a prethodni
prinos (proredne seče) u iznosu od16.656,9m3 (74,8 %).
Od ukupno planiranog prinosa 92,9 % je planirano u prostoj , a 7,1 % u proširenoj reprodukciji.
U ukupno planiranom prinosu najzastupljenija je bukva (17.174,7 m3 ili 78,3 %), cer (2.873,5 m3 ili 13,1 %), zatim kitnjak (983,9 m3 ili 4,5 %),itd.
Intenzitet seče na nivou cele gazdinske jedinice iznosi 12,0 % u odnosu na zapreminu i 43,7 % u odnosu na desetogodišnji zapreminski prirast što se može oceniti kao
umeren zahvat sečama u ukupni drvni fond ove gazdinske jedinice.
7.4.4. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda
Korišćenju ostalih šumskih proizvoda (eksploatacija kamena, šumski plodovi, lekovito bilje, pečurke i dr.) u narednom periodu mora se posvetiti daleko više pažnje u
smislu sakupljanja i otkupa istih. S tim u vezi potrebno je, u ovom ureñajnom periodu, organizovati posebnu službu na nivou gazdinstva koja će se baviti
sakupljanjem, otkupom, praćenjem i evidentiranjem količine šumskih proizvoda sa pojedinih lokaliteta i evidencijom sakupljača u cilju sprečavanja
istrebljivanja ovih šumskih proizvoda.
Od jestivih gljiva koje se javljaju u uslovima ove gazdinske jedinice treba izdvojiti:- vrganj - Boletis edulis i lisičarku - Cantharelus cibarius.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
58
Mihaila Pupina 113
Beograd
Plan korišćenja ostalih proizvoda se ne može utvrditi, jer ne postoje pouzdani podaci na osnovu kojih se on može korektno odrediti. Naime, Šumsko gazdinstvo
"Šumarstvo" iz Raške u predhodnom periodu nije vršilo otkup sporednih šumskih proizvoda. Ovde se predlaže da se na osnovu iskustva, planirane količine
iskažu u godišnjim planovima.
Ostali proizvodi šume (šumski plodovi, lekovito bilje), kao i ostali proizvodni potencijali šuma (pašnjaci), deo su koncepta kompleksnog korišćenja šuma, a njihovo
korišćenje i unapreñenje predstavlja logičku komponentu kompleksnog gazdovanja potencijalima šuma, a naročito kao deo koncepta proizvodnje hrane u
brdsko - planinskom području, zaustavljanje depopulacije ovih područja, sa svim povoljnim posledicama koje bi se time postigle.
Paša
Pitanje paše je regulisano Zakonom o šumama. Po tom zakonu onaj ko gazduje šumama dužan je da odreñuje mesto i propisuje uslove za pašu, vrstu i broj grla kao i
nadoknadu za pašu vodeći računa o postavljenim ciljevima gazdovanja.
U uslovima ove gazdinske jedinice paša je zabranjena u šumama u kojima se vrše meliracioni radovi, u sastojinama gde je u toku prirodno obnavljanje, u postojećim
mladim kulturama, kao i u kulturama koje će biti podignute u ovom ureñajnom periodu na neobraslom zemljištu.
U prethodnom periodu nije ostvaren prihod od pašarenja, niti je vršena evidencija broja i vrste stoke na području GJ "Ribarićko - Jablaničke šume", tako da se u OGŠ,
bez navedenih parametara, ne može odrediti prihod od naplate takse za ispašu stoke za ovo ureñajno razdoblje.
Lov
U lovnom smislu teritorija gazdinske jedinice (Ribarički deo) ulazi u sastav lovišta, Mojstirsko - Draške planine kojim gazduje J.P. "Srbijašume" - Beograd, dok drugi
deo GJ (Jablanički deo) gazduje L.U. Videnjak iz Tutina.
Vrste kojima se gazduje u lovištu su: srneća divljač, divlja svinja i zec.
Od ostalih vrsta prisutne su: vuk, kuna zlatica, puh, lisica, medved, kao i više vrsta ptica. Pošto se lovište nalazi svojom najvećom površinom u III bonitetu optimalan
broj divljači iznosi:
•
•
•
za divlju svinju 10 - 15 komada na hiljadu hektara
za zeca 5 - 11 kom. na 100 hektara
za srneću divljač 4 - 6 komada na 100 hektara.
Obzirom na lovno - produktivnu površinu datih vrsta divljači optimalni matični fond za odreñene vrste iznosi:
•
•
•
za divlju svinju 15 - 22 komada na hiljadu hektara
za zeca 75 - 165 kom. na 100 hektara
za srneću divljač 12 - 18 komada na 100 hektara.
7.4.5. Odnos obima radova na gajenju šuma i obima seča šuma
Kod osnova planiranog odnosa izmeñu radova na gajenju šuma i obima seča služi 1000 m3 bruto sečive drvne zapremine, tj. obim radova na gajenju šuma u prostoj i
proširenoj reprodukciji i ukupan obim radova na gajenju šuma u odnosu na planirani prinos u prostoj i proširenoj reprodukciji kao i ukupni prinos.
Vrsta rada
1. Pošumljavanje goleti
2. Popunjavanje veštački podignutih kultura
3. Veštačko pošumljavanje sadnjom
4. Seča izbojaka i uklanjanje korova
5. Okopavanje i prašenje u kulturama
6. Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama
7. Čišćenje u kulturama
8. Prorede kao mere nege
Ukupno:
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
Prosta reprodukcija
Radna površina
ha
ha/1.000 m3
46.15
0.36
899.46
945.61
54.00
54.36
Proširena reprodukcija
Radna površina
ha
ha/1.000 m3
14.76
9.47
22.28
14.31
72.74
46.71
72.74
46.71
175.00
112.38
48.57
31.19
406.09
260.77
Ukupno
Radna površina
ha
ha/1.000 m3
14.76
0.67
22.28
1.02
72.74
3.34
72.74
3.34
175.00
7.98
46.15
0.47
48.57
2.20
899.46
41.03
1351.70
60.05
59
Mihaila Pupina 113
Beograd
Iz tabele se vidi da na 1.000 m3 bruto posečene drvne mase treba izvršiti ukupno uzgojne radove na radnoj površini od 60,05 ha. Na svakih 1.000 m3 bruto posečene
drvne mase u prostoj reprodukciji treba izvršiti uzgojne radove na radnoj površini od 54,36 ha, i to su obavezni radovi. U proširenoj reprodukciji na svakih
1.000 m3 bruto posečene drvne mase treba izvršiti uzgojne radove na radnoj površini od 260,77 ha, i oni će se realizovati ako se obezbede dodatna sredstva.
Ovaj odnos nam pokazuje da su planirani radovi na gajenju šuma (i u prostoj i proširenoj reprodukciji) umereni, pa je tako realno očekivati da u tekućem ureñajnom
razdoblju budu izvršeni.
7.4.6. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica
U ovom ureñajnom razdoblju planira se izgradnja tvrdog kamionskog puta u dužini od 2.05kma kroz odeljenja 42,43,44,46 i 47.
7.4.7. Plan ureñivanja šuma
OGŠ za gazdinsku jedinicu "Ribarićko - Jablaničke šume" važi u vremenu od 01.01. 2014. godine do 31.12.2023. godine.
Revizija ove osnove treba se uraditi u poslednjoj godini važenja ove OGŠ, odnosno 2023. godine.
7.4.8. Očekujući efekti gazdovanja
Planirani radovi urañeni su sa ciljem da se unapredi sadašnje stanje, tj. postignu kratkoročni ciljevi gazdovanja šumama, koji su u funkciji postizanja dugoročnog
opšteg cilja, a to je postizanje optimalnog (funkcionalnog) stanja šuma na datom staništu, odnosno obezbeñivanje funkcionalne trajnosti.
Na bazi sadašnjeg stanja šuma i šumskog zemljišta, a pod pretpostavkom da se planirani radovi realizuju (obezbede sredstva) na kraju ureñajnog perioda očekujemo
sledeće stanje šuma:
1.
2.
3.
Prirodnim obnavljanjem u visokim sastojinama bukve na 27,01 ha i izdanačkim sastojinama cera na 13,52 ha koje će se izvršiti, dobićemo istu površinu
mladih sastojina.
Rekonstrukcijom devastiranih sastojina na površini od 72,74 ha, učešće devastiranih sastojina sa sadašnjih 14,7 % biće smanjeno na 10,9 % od ukupno
obrasle površine na kraju ureñajnog perioda.
Realizacijom planiranih seča (glavnih i prorednih) na kraju ureñajnog perioda očekujemo zapreminu od 211.252,4 m3, odnosno povećanje zapremine od
28.679,7 m3 ili 15,7 % u odnosu na sadašnju zapreminu.
7.4.9. Uporeñenje planova gajenja i korišćenja šuma Osnove gazdovanja šumama i Opšte osnove gazdovanja šumama
Plan obnavljanja i podizanja novih šuma
Obnavljanje
oplodnim
sečama
ha
Prosta
Proširena
OOGŠ
Prosta
Proširena
OGŠ
Razlika
Prebirne
seče
Popunjvanje
Pošumljavanje
čistina
Rekonstrukcija
ha
ha
ha
ha
139.61
28.40
139.61
40.53
28.40
41.75
40.43
-99.08
41.45
+13.35
Ukupno
ha
23.76
23.76
3.20
3.20
89.14
89.14
22.28
22.28
-1.48
14.76
14.76
+11.56
72.74
72.74
-16.40
168,01
116.10
284.11
82.28
109.78
192.06
-92.05
Uporeñivanjem planova obnavljanja i podizanja novih šuma Osnove gazdovanja šumama i Opšte osnove gazdovanja šumama, možemo konstatovati da izmeñu njih
postoje odreñene razlike. Ukupni Plan gajenja u OGŠ je manji za 92.05ha u odnosu na OOGŠ.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
60
Mihaila Pupina 113
Beograd
Najveća razlika je kod obnavljanja oplodnim sečama koje su bile planirane u sastojinama koje su vraćene manastiru Crna reka.
Plan nege šuma
Prorede
OOGŠ
OGŠ
Razlika
ha
660.92
899.46
+238.54
Seča
izbojaka i
uklanjanje
korova
ručno
ha
196.68
72.74
-123.94
Okopavanje
i
prašenje
Čišćenje u
mladim
prirodnim
sastojinama
Čišćenje u
mladim
kulturama
ha
202.08
175.00
-27.08
ha
27.80
46.15
+18.35
ha
13.23
48.57
+35.54
Ukupno
ha
1100.71
1241.92
+141.21
Uporeñivanjem planova nege šuma Osnove gazdovanja šumama i Opšte osnove gazdovanja šumama, možemo konstatovati da je OGŠ planirano više za 141.21ha u
odnosu na OOGŠ .
Plan korišćenja šuma
OOGŠ
OGŠ
Razlika
P
ha
2020.11
1925.32
-94.79
Stanje šuma
V
m3
m3/ha
189083.0
93.6
182572.7
94.8
- 6510.3
Zv
m3
4254.0
5060.13
+806.13
m3/ha
2.1
2.6
Glavni
prinos
m3
13640.1
5264.5
-8375.6
Prethodni
prinos
m3
11051.8
16656.9
+5605.1
Ukupni
prinos
m3
24691.9
21921.4
-2770.5
Intenzitet seče
V
Zv
%
%
13.1
58.0
12.0
43.3
Ukupan prinos ovom OGŠ je manji za 2.770,5 m3. Ova razlika je nastala usled smanjnja gazdinske jedinice.
Glavni prinos je manji za 8.375,6m3, a prethodni veći za 5.605,1m3 iz razloga što su izostale grupimično - oplodne seče , a povećano je učešće prorednih seča.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
61
Mihaila Pupina 113
Beograd
8.0.SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PLANOVA GAZDOVANJA
Da bi se dobila što realnija podloga za realizaciju Planova gazdovanja, u ovom poglavlju daju se preporuke i uputstvo za što pravilnije sprovoñenje postavljenih
ciljeva gazdovanja i mera za njihovo postizanje.
8.1. Smernice za realizaciju plana gajenja
8.1.1. Seče kao mere nege i obnove bukovih šuma (visoke šume)
Prorede - nega kasnog mladika i srednjedobnih sastojina
S obzirom na činjenicu da bukva, kao sciofilna vrsta, gradi guste mlade sastojine, sa velikim brojem stabala po ha, izraženom diferenciranošću stabala po visini,
samoproreñivanje u značajnoj meri utiče na smanjivanje broja stabala. Zbog toga je to odlučujući period razvoja sastojine, kada se uzgojnim zahvatima u
poñednakoj meri utiče na osnovne ciljeve gazdovanja bukovim sastojinama - na kvalitet stabala, stabilnost, strukturu sastojine, stvaranje dobre genetske
osnove za prirodno obnavljanje sastojine. Ostvarenje navedenih ciljeva obezbeñuje se prorednim sečama, kojima se reguliše izgrañenost i razvijenost krune.
Proredni zahvati treba da budu takvi da sastojina bude stabilna, sa pravilno razvijenom i vitalnim stablima, odgovarajućih dimenzija. Stepen vitkosti u
srednjedobnoj sastojini mora biti nešto iznad 100, a kasnije, u fazi zrelosti sastojine, ispod 100, da kruna zahvata oko polovine visine stabala a da je njena
dužina oko 2 puta veća od širine i da je udeo krune svetlosti oko 40 % njene dužine.
Cilj prorednih seča je da se do kraja ophodnje odgaji 200-300 kvalitetnih stabala po hektaru, čistih od donjih grana do visine 12-15 m, odnosno 50 po ha veoma
kvalitetnih i ravnomerno rasporeñenih po površini.
U bukovim sastojinama se ne preporučuju šematske prorede. Meñutim, u savremenoj tehnologiji izvoñenja prorednih seča, radi olakšane primene mehanizovanog
tehničko - tehnološkog postupka izvlačenja posečenog prorednog materijala, sastojina se može linijama za izvlačenje, širine 3-3,5 m, podeliti na radna polja
širine 60-80 m. U okviru radnih polja, od linija za izvlačenje projektuju se linije za privlačenje širine 1,5-2 m. One se postavljaju u vidu riblje kosti, pod
uglom od 45°, na meñusobnom rastojanju 10-15 m.
Početak izvoñenja prorednih seča u bukovim sastojinama, zavisi od stanišnih uslova i sastojinskog stanja u periodu starijeg mladika, obično u trećoj deceniji života
sastojine. Pošto u ovim sastojinama najčešće nisu izvoñene seče osvetljavanja podmlatka, a često ni seče čišćenja, sa proredom treba početi što ranije. Na
najboljim staništima prvu prorednu seču treba izvesti oko 15-20. godine starosti, a na najlošijim oko 25-30. godine. Ako sečama čišćenja nije regulisano
pitanje sastava i zdravstvenog stanja sastojine i dr., prvom prorednom sečom se i ti ciljevi ostvaruju. Prelaskom sa negativne na pozitivnu - individualnu
selekciju, u sastojini se identifikuju najkvalitetnija stabla - kandidati za stabla budućnosti i seče se vrše u njihovu korist, u cilju obezbeñivanja njihovog
pravilnog razvoja. Njihov broj je 600-900 po ha, odnosno 2-3 puta veći od potrebnog broja stabala budućnosti.
Oko 40. godine starosti, u sastojini se od kandidata biraju stabla budućnosti. Njihov broj po ha iznosi 200-300. Stabla budućnosti izdvajaju iz dominantnog sprata i
preporučuje se da imaju 25-50 % veći prečnik od srednjeg sastojinskog stabla.
Jačina (intenzitet) prorednog zahvata je 15-20 % po zapremini, odnosno sklop sastojine posle seče ne treba da bude ispod 0,7 -0,8. U ovim sastojinama najpovoljnija
je visoka selektivna proreda umerene jačine zahvata - 15-25 % po broju stabala i zapremini.
Vreme izvoñenja naredne prorede na istoj površini odreñuje se na osnovu toga da li je izvršenim zahvatom postignut željeni cilj u tom periodu na većem delu
površine. U zavisnosti od gustine sastojine (broja stabala po ha), starosti sastojine i staništa, proredni interval iznosi u mladim i srednjedobnim sastojinama 56 godina, a posle 50 godine 8-10 godina.
Obnavljanje bukovih sastojina
Vrlo često, usled nepravilnog, neblagovremenog pa i nestručnog izvoñenja seča prirodne obnove dolazi do zakorovljavanja zemljišta i izostanka pojave podmlatka.
Velika površina u visokim bukovim šumama je neobnovljena, čija je neposredna posledica delimično korišćenje proizvodnog potencijala staništa, usled čega
se gubi značajan deo proizvodnje drvne mase, kao i sve druge opšte korisne funkcije šuma.
Uspeh obnavljanja u velikoj meri uslovljen je dobrim poznavanjem sastojinskog stanja, uslova sredine, bioloških karakteristika bukve u konkretnim stanišnim
prilikama. Izrada izvoñačkog plana mora biti stručna i blagovremena, kako bi se u godišnje planove gajenja i korišćenja šuma ušlo sa konkretnim podacima,
a ne samo sa podacima iz šumske osnove.Tek na osnovu prethodno stečenih saznanja može se sa sigurnošću odlučivati koji će se način prirodne obnove
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
62
Mihaila Pupina 113
Beograd
izvesti, kada će koja intervencija ili sek biti izvršen, a sa kojim intenzitetom zahvata. Često se u praksi seče obnove izvode neusklañeno sa vremenom uroda
semena, već isključivo u skladu sa opštim planom seča iz osnove, a bez neophodnih parametara za uspešnu obnovu šuma.
Svakoj prirodnoj obnovi prethodi izrada "izvoñačkog plana" - projekta, odnosno potrebno je da se primenom biološkog inženjeringa prethodno isplaniraju sve faze
rada u vremenu i prostoru, kao neophodnom preduslovu uspešne obnove šume. Bez svega navedenog i dalje će spontano obnavljanje visokih bukovih šuma,
pre svega, blagodareći pogodnim prirodnim uslovima ovog podneblja, predstavljati dominanntan način obnove. U mnogim slučajevima, ako izostane
spontana prirodna obnova, doći će do zakorovljavanja zemljišta ili u najboljem slučaju do pojave novih šuma manje vrednih vrsta drveća, koje se prirodnim
putem lakše obnavljaju.
Sve ovo znači da sastojine koje su predviñene za prirodnu obnovu, u okviru perioda od 10 godina, u skladu sa periodom važenja šumske osnove, treba obnoviti,
odnosno izvoditi odgovarajuće seče obnove u godinama koje su najpovoljnije za prirodno obnavljanje konkretne sastojine.
Poboljšanje stanja naših šuma neposredno je uslovljeno daljim unapreñenjem sistema planiranja u šumarstvu, naročito u oblasti gajenja šuma.
U podmlañenim sastojinama sa zaostalim starim stablima - semenjacima, mlada sastojina često može biti i u fazi ranog mladika, osnovna i neodložna uzgojna potreba
i mera je oslobañanje mlade sastojine uklanjanjem "semenjaka" a seča ima karaktere završnog seka oplodne seče. Ove seče su najvećeg stepena hitnosti, jer
svako odlaganje seče samo pogoršava situaciju i otežava uklanjanje starih stabala jer se u mladoj sastojini prave velike štete. Prilikom seče ova stabla treba
obarati i sortimente izvlačiti na onu stranu gde će se neizbežne štete na podmlatku svesti na najmanju moguću meru. Ako su semenjaci veoma granati, pa bi
prilikom njihovog obaranja podmladak bio veoma oštećen, opravdanije je izvršiti delimično kresanje grana, jer će povećani troškovi oko kresanja biti manji
od gubitka oštećivanjem mladih sastojina. Na taj način će biti eliminisano ili svedeno na minimum njihovo negativno dejstvo na podmladak
zasemenjivanjem, a izvršiće se neophodne uzgojne mere u odnosu na mladu sastojinu. Seču semenjaka treba vršiti u godini njihovog obilnog uroda radi
osemenjavanja površine ispod stabala. Ako podmlañivanja na ovaj način ne uspe otvore treba popunjavati podsañivanjem, ako se radi o većoj površini.
Na osnovu biološko - ekoloških osobina bukve, poznavanja sastojinskog stanja i uslova sredine u odreñenim tipovima bukovih šuma, omogućava se prirodno
podmlañivanje ove vrste, na osnovu izbora optimalnog načina seča.
Prema tome odreñuje se i način obnavljanja za čiste bukove šume i to:
•
•
gazdovanje jednodobnim sastojinama - oplodne seče;
gazdovanje sastojinama prelaznog oblika izmeñu jednodobnih i prebirnih, odnosno raznodobne šume – grupimično-oplodne seče ili oplodne seče dugog
podmladnog razdoblja (preko 20 godina);
c) Oplodna seča
Zbog bioekoloških osobina bukve, oplodna seča je najpovoljniji i najvažniji metod prirodnog obnavljanja, koja je kao metod obnavljanja i razreñena u bukovim
šumama. Prilikom obnavljanja čistih ili mešovitih bukovih šuma, mogu se, u zavisnosti od stanišnih uslova i sastojinskog stanja, uspešno primenjivati svi
oblici oplodne seče ili u kombinaciji sa ostalim metodima obnavljanja. Izvodi se u jednodobnim srednje i visokoproduktivnim sastojinama.
Podmladno razdoblje (period podmlañivanja) bukovih šuma, u povoljnim uslovima sredine traje 10 (12) -15 (20) godina.
U sastojinama sklopa 0,5 -0,6 oplodna seča se izvodi u dve faze. Oplodnim sekom se uklanja 30-40 % zapremine (sklop se svodi na 0,3-0,4). Završni sek se vrši posle
3-5 godina pri visini podmlatka 0,6-1,0 m.
U normalnim uslovima, u sastojinama sklopa iznad 0,7; oplodna seča se izvodi u tri (četiri) seka - pripremni, oplodni i završni. Često se, ako je sastojina nenegovana
ili pregusta, izmeñu oplodnog i završnog seka ubacuje naknadni sek.
Pr i p r e m n i s e k, izvodi se nekoliko godina pre obilnog uroda semena. U negovanim šumama ili ako je šumska prostirka na površini humificirana, on se može i
izostaviti. U nenegovanim šumama pripremni sek se izvodi čak u dva slabija zahvata svake 3-4 godine.
O p l o d n i s e k, izvodi se u prvoj godini obilnog uroda posle pripremnog seka, ravnomerno po čitavoj površini, a ako je sastojina pravilno negovana, to je prvi
obnovni zahvat. Uklanja se toliko stabala da se krune preostalih stabala ne dodiruju, sa ciljem da se površina ravnomerno osemeni, da do zemljišta i
podmlatka dopre dovoljno svetlosti, toplote i vlage, ali da se spreči zakorovljavanje obnovne površine do pojave podmlatka. Obično se oplodnim sekom
uklanja oko 50 % zapremine preostale posle pripremnog seka, odnosno sklop sastojine se svodi na 0,6. Uklanjaju se prvenstveno najkrupnija i najgranatija
stabla, koja bi najviše zasenjivala podmladak. U sastojinama gde se nalazi više generacije stabala, sa velikim učešćem prestarelih stabala (iznad 150 god.),
njihovo uklanjanje se vrši postepeno da se previše ne razredi sklop. U slučaju potrebe vrše se i neophodne pomoćne mere prirodnom obnavljanju (rahljenje
zemljišta). Ova mera se sastoji iz grube obrade tla na nepodmlañenim progalama da bi seme doprlo do zemljišta i klijalo nakon prezimljavanja. Obrada se
obavlja lakim budakom ili metalnim grabuljicama, pri čemu se kida filc od listinca, meša nagomilani sloj humusa sa zemljištem, a mestimično se razrahljuje
zbijeni sloj zemljišta. Obrada je parcijalna, na parcelice obično oko 1 m. dužine i 50-70 cm. širine, meñusobno udaljenosti 2-2,5 m.Prethodno se poseče
prizemna grmolika drvenasta vegetacija, odnosno odstrani korov na mestu gde se vrši obrada zemljišta.Pripremu tla treba vršiti samo u godinama obilnog
uroda semena, najbolje odmah po opadanju semena.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
63
Mihaila Pupina 113
Beograd
Z a v r š n i s e k, izvodi se kada je podmladak dovoljno odrastao da mu više nije potrebna zaštita matične sastojine, čije bi dalje zadržavanje predstavljalo smetnju
njegovom pravilnom razvoju. Kriterijumi za odreñivanje vremena izvoñenja završnog seka su izgled (stanje) i visina podmlatka. Zaostajanje u rastu,
zakrivljenost u pravcu dopiranja svetlosti, kišobranast izgled podmlatka, mozaičan - horizontalan raspored listova i bledo - zelenkasta boja lišća su pouzdan
znak da treba podmladak osloboditi zasene. U povoljnim uslovima se završni sek obično izvodi 6-8 godina posle oplodnog seka, kada podmladak dostigne
visinu 1,0 m. U delovima šume gde postoji opasnost od ekstremnih temperatura vazduha, može se u cilju osvetljavanja podmlatka izvršiti naknadni sek
oplodne seče. Izvodi se 4-6 godina posle oplodnog seka, pri visini podmlatka 0,5-0,6 m, čime se sklop svodi na 0,3-0,4, jer podmladak treba osloboditi
prevelike zasene (uklanja se 40-50 % drvne zapremine), a u isto vreme pružiti dalju zaštitu podmatku.
8.1.2. Seče kao mere nege i obnove u izdanačkim šumama
Prorede u kvalitetnim (negovanim) sastojinama
Najčešće se ovakve sastojine praktično malo razlikuju od sastojina semenog porekla. Stabla su pretežnim delom izdanci iz žila, ili su izbojci iz zdravih relativno
mladih panjeva. Dobrim delom su pravih debala, visoko očišćenih od grana, sa umereno razvijenim krunama. Visinom i habitusom stabla glavnog sprata su
veoma slična stablima semenog porekla.
Zato se nega u ovakvim već negovanim i vrednim sastojinama izvodi na analogan način kao i u visokim šumama istog uzrasta. Primenjuje se selektivna proreda sa
pozitivnim individualnim odabiranjem stabala (nosilaca proizvodnje).
Odaberu se i trajno obeleže najkvalitetnija stabla, nadprosečnih dimenzija sa dobro očuvanom, vitalnom krunom, sposobna da reaguju na proredne zahvate,
preuzimajući na sebe prirast odstranjenih konkurenata. Broj izabranih stabala zavisi od uzrasta sastojine i najčešće se kreće izmeñu 250 i 400 po jednom
hektaru. On je osetno veći nego u visokim šumama jer je ophodnja u izdanačkim šumama znatno kraća.
Dalji postupak je jednostavan. Sve je podreñeno razvoju izabranih stabala. I pri svakoj proredi uklanjaju se stabla koja svojim krunama neposredno ugrožavaju ili
ometaju izabranike, bez zahvatanja proredom meñu ostala stabla koja su na drugi način korisna ili indiferentna, a koja ne utiču na razvoj izabranih stabala.
Izuzetak su jače oštećena, gljivama napadnuta ili na drugi način propadanju izložena stabla. Od seče treba uvek poštedeti stabla divlje trešnje, gorskog
javora, belog jasena, brekinje i drugih ekonomskih vrednih vrsta, koja treba da posluže kao semenjaci pri podmlañivanju.
Ako su ranijim merama nege izdanačke sastojine dovedene u dosta stabilno stanje, moguće je sprovoñenje prvih selektivnih proreda jačeg inteziteta (30-40 %),
zavisno od stepena vitkosti stabala, odnosno od visine i gustine glavnog sprata.
Pri ovome treba imati u vidu da bukva brzo i energično reaguje na razmicanje kruna, popunjavajući nastale praznine, dok su reakcije hrastova dosta usporene, te pri
prejakim zahvatima proredom može doći do izbijanja takozvanih vodenih izbojaka (iz uspavanih pupoljaka duž debla), kao i do zakorovljavanja tla
drvenastom i zeljastom vegetacijom, što kasnije otežava podmlañivanje. Ako su pak sastojine usled slabih zahvata suviše guste, sa jako izduženim i vitkim
stablima, prorede moraju biti slabijeg intenziteta (15-20 %), s tim da se ponavljaju često, u razmaku 5-6 godina.
Prorede pregustih nenegovanih sastojina
Glavne karakteristike nenegovanih, jako zgusnutih izdanačkih sastojina jesu:
•
•
•
•
•
•
izrazita izduženost stabala sa koeficijentom vitkosti preko 100, a često i znatno više;
rigorozna redukovanost kruna, koja se u većine stabala završavaju bičasto ili u vidu metlice, meñusobno jako stešnjenih;
prigušen debljinski prirast stabala, pa time i ukupan tekući zapreminski prirast usled redukcije asimilacione površine kruna;
zastupljenost bokora sa više izbojaka iz panja;
prisutnost krndelja i drugih deformisanih vidova ostataka stare sastojine;
opšta labilnost sastojine, posebno osetljivost na pritisak vlažnog snega, leda, inja, kao i na jake udare vetra, koja je jače izražena što je visina stabala
veća.
Glavni i prioritetni cilj prorede u ovakvim sastojinama je njihova postepena stabilizacija. To se postiže postepenim oslobañanjem stabala jačih prečnika sa vitalnijom
krunom, koja preuzimaju ulogu nosilaca proizvodnje i stabilizatora (armature) sastojine. Svako stablo nadprosečnog kvaliteta sa makar i skromnom, ali još
uvek vitalnom krunom, oslobaña se (u 2-3 navrata) od suseda koji svojom krunom stešnjavaju njegov razvoj. Štićena stabla se ne obeležavaju, već se kao
takva identifikuju (kao zamišljena jedra prorednih ćelija) pri svakoj proredi, sve dok im se ne obezbedi uzgojna prednost, da se sama mogu uspešno
suprostavljati svakoj novoj konkurenciji. Pri prvoj proredi izvrši se prosecanje proseke za privlačenje drveta širine najčešće 9-15 metara. Ujedno se izvrši i
seča krndelja i drugih zaostalih stabala iz stare sastojine. Ako bi pri tom nastale veće praznine (usled grupne zastupljenosti krndelja), onda se stara stabla
seku samo ukoliko ometaju razvoj perspektivnim stablima.
Smatra se da je sastojina dovedena u stabilno stanje, kad se broj stabala po hektaru pri visini glavnog sprata izmeñu 15-20 metara, višekratnim proreñivanjem svede
na 800-1.200. Dalja nega se sprovodi već prema kvalitetu sastojina, ali se prorede izvode uvek u korist kvalitetnijih individua.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
64
Mihaila Pupina 113
Beograd
Ako se iz bilo kojih razloga ne uspe sa stabilizacijom sastojine, te ako nastanu prelomi ili izvale većih razmera, treba se opredeliti na neposrednu konverziju, čistom
sečom i sadnjom (rekonstrukcijom).
Postupak sa jače proreñenim sastojinama
Jako razreñene sastojine prepoznaju se najčešće po sledećim pojavama:
•
•
•
•
•
manje ili više isprekidan sklop sastojine;
u prizemnom spratu došlo je do invazije korova (drvenaste, poludrvenaste i zeljaste vegetacije);
u hrastovim panjačama masovno je izražena pojava sekundarne krune (vodenih izbojaka duž debla);
pojavljuju se novi izbojci na panjevima i u pridancima stabala;
krune mnogih stabala su jako uvaćene, sa debelim granama.
Prvo što treba učiniti u ovakvom slučaju jeste obustava prorede dok se ne uspostavi približno normalan sklop sastojine, što će u bukovim panjačama biti znatno lakše i
brže, nego u hrastovim.
Ujedno treba veće proglae uobličiti sečom rubnih jako granatih stabala i na njima zasaditi vrste kojima odgovaraju konkretni stanišni uslovi, a koje mogu podneti
izvesnu lateralnu zasenu.
Ako, naročito u hrastovim šumama, nema izgleda da će se sklop uspostaviti prirodnim putem u doglednom vremenu, treba pristupiti rekonstrukciji takvih delova
šuma, pre nego što bi došlo do još jače biološke degradacije staništa (zakorovljavanjem).
Na delovima sastojina gde je se sklop normalizovao, treba započeti sa postepenim proredama u korist kvalitetnijih i perspektivnijih stabala.
Prirodno obnavljanje izdanačkih šuma
Negovane izdanačke šume počinju da plodonose već u starosti od cca 50-60 godina, u zavisnosti od stepena proreñenosti i stanišnih uslova.
Meñutim, seme iz prvih uroda je nedovoljno po količini i dosta šturo, da bi se koristilo za podmlañivanje. Osim toga, jača stabla u toj starosti još korektno prirašćuju u
debljinu, često po 5 mm godišnje pa i više.
Zato je uputno odložiti obnavljanje, uz proreñivanje, dokle je god debljinski prirast na stablima nosiocima prirasta preko 3 mm. godišnje (što se proverava
Preslerovim svrdlom). Tek kada se sa izdanačkom šumom ovako izgazduje, i kada se na prosekama, putevima, progalama i rubovima počne pojavljivati
obilan i kvalitetan podmladak, vreme je da se preñe na podmlañivanje. Ovo naravno, ako je postignut proizvodni cilj, to jest, ako su dominantna stabla
dostigla dimenzije trupaca, makar i tanjih.
Obnavljanju treba pristupiti planski. Najpre se izvrši pripremni ili oplodni sek, kojim se uz energičnije razmicanje kruna, uklanja i prizemni sprat ekonomski malo
vrednih vrsta koja se obilno reprodukuju te guše podmladak glavnih vrsta drveća. Posebno su agresivni grab, leska, zova, iva i druge vrste koje rañaju obilno
svake godine i brzo startuju u porastu.
Nakon punog uroda semena bukvice, odnosno žira, sačeka se da plod sazri i krajem jeseni, u toku zime ili početkom proleća obavlja se seča prosvetljavanja, da bi se
doziralo svetlo za klijanje semena i nicanje, preživljavanje i uspešan start ponika. Intenzitet ovog zahvata sečom kreće se obično u granicama 30-40 %
zatečene zapremine, zavisno od jačine uroda semena i sklopa sastojine.
Ako je obnavljanje dobro uspelo, i kad se primeti da podmladak posustaje u visinskom prirastu usled manjka svetlosti, izvodi se takozvani : naknadni sek
osvetljavanja, vañenjem 30-50 %, preostale stare sastojine, prvenstveno stabla sa nižim i dubokim krunama.
Najzad, kada je podmladak prerastao kritičnu prizemnu zonu visine oko 1,5 metara, gde je najviše ugrožen od mraza, pripeke i konkurencijske vegetacije, izvodi se
završni sek.
Nakon iznošenja drveta iz završne seče izvrši se kompletiranje praznina u podmladku sadnjom krupnih sadnica, vrsta kojima stanište najbolje odgovara.
Sa ovim je postupak podmlañivanja završen. U normalnim uslovima to treba da traje 10-15 godina u hrastovim, odnosno 10-20 godina u bukovim sastojinama,
računajući od izvoñenja seče prosvetljavanja, odnosno od pojave podmlatka. Vremensko trajanje ovoga postupka zavisi od klimatskih i drugih uslova koji
više ili manje pogoduju pojavi i razvoju podmlatka, kao i od naše ažurnosti u uzgojnom pomaganju podmlañivanja.
U pogodnim okolnostima proces podmlañivanja se može i ubrzati, izostavljanjem naknadnog seka osvetljavanja, ako se podmladak posle prethodnog seka obilno
naselio (na preko 70 % površine) i ako je ispoljio brz porast. Tada se direktno pristupa završnom seku, čim se mladik počne sklapati.
Meñutim, ne može se očekivati da obnavljanje uvek glatko teče. I bogat urod bukvice ili žira može propasti. Ako je jesen jako vlažna i topla seme proklija pa u toku
zime i zamrzne. Seme mogu drastično redukovati miševi, puhovi, divlje i domaće svinje. Najzad klijavce i nežan ponik mogu uništiti prolećne i letnje suše, a
mladik može biti jako desetkovan kasnim prolećnim mrazevima. Sa svim ovim treba računati pri planiranju podmladnog razdoblja u izdanačkim šumama.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
65
Mihaila Pupina 113
Beograd
Obnavljanju izdanačkih šuma treba pristupiti planski. U prvi prioritet treba uvrstiti starije i manje vredne sastojine koje ne mogu dati vrednije sortimente u produženoj
ophodnji, kao i razreñene sastojine i one koje slabo prirašćuju. Što je sastojina kvalitetnija i što je intenzivniji debljinski prirast stabala nosilaca proizvodnje,
njeno obnavljanje se više pomiče u budućnost, dokle god ispoljavaju makar i skroman debljinski prirast.
Treba imati u vidu da se znatan deo bukovih, pa i hrastovih, izdanačkih šuma odlikuje izuzetno dobrim kvalitetima i da, praktično, veoma malo zaostaju za kvalitetnim
sastojinama semenskog porekla na analognim staništima. Zato ovakve sastojine treba uzgojno tretirati kao visoke šume. Energičnijim zahvatima proredama,
izrazito selektivnog karaktera, treba nastojati da u postupku priprema za konverziju, kvalitetna stabla postignu što jače prečnike, kako bi se proizvelo što više
trupaca pre nego se počne sa podmlañivanjem.
8.1.3. Stručna uputstva za odabiranje stabala za seču u prebirnoj šumi
Da bi se moglo pristupiti odabiranju stabala za seču u prebirnoj sastojini potrebno je da su prethodno (u Planskom dokumentu ili na drugom mestu) rešena sledeća
pitanja:
1.
2.
3.
4.
5.
odabrani ciljevi gazdovanja u pogledu izbora vrste drveća i smeše,
odabrani prečnik sečive zrelosti,
odreñena uravnotežena zapremina i odabrana dinamika približavanja stvarne zapremine ovoj u svim elementima strukture,
odreñena dužina trajanja ophodnjice i
odreñen (kalkulisan) obim seča u vezi s tim.
Jedno od najbitnijih načela kojim se rukovodimo pri voñenju prebirnog gazdovanja, jeste dovoñenje svake sastojine u takvo stanje, koje će omogućiti trajno
postizanje najvećeg prirasta najboljeg kvaliteta i sa što ekonomičnijim sredstvima.
Prebirno gazdovanje nastalo je kao rezultat potrebe da se i na manjim površinama šuma omogući trajno korišćenje. Stoga, prebirna sastojina mora imati naročitu
unutrašnju izgrañenost, koja karakterišu debljinska (horizontalna) i visinska (vertikalna) struktura. Za nju je karakteristično da su na maloj površini izmešani
različiti uzrasni stupnjevi, od ponika - podmladka do zrelih za seču stabala.
Debljinska struktura prebirne sastojine karakterisana je poznatim Liokurovim zakonom rasporeda stabala po debljinskim stepenima. Broj stabala postepeno i pravilno
raste idući od jačih ka slabijim debljinskim stepenima i ta pravilnost je izražena u vidu geometrijske progresije:
N = a + ak + ak2 +...+ akn
a = broj stabala prečnika sečive zrelosti
k = koeficijent 1,20 – 1,50
N = ukupan broj stabala po 1 ha.
Iz grafičkog prikaza prebirne sastojine vidi se da sva stabla tankih debljinskih stepena nisu potrebna u sledećim jačim, te je potrebno da se razlika (višak) iskoristi za
trajanje vremena prelaza tanjeg debljinskog stepena. Pri korišćenju ovog viška vrši se postepeno pozitivna selekcija. Istovremeno, na istoj površini vrši se
korišćenje zrelih za seču stabala, koja su postigla prečnik sečive zrelosti.
Prebirna seča, stoga, ima karakter i seče nege i glavne seče, odnosno, predstavlja njihovo jedinstvo. Ove dve seče ni prostorno ni vremenski nisu odvojene, već se
istovremeno obavljaju na istoj površini.
Visinska struktura prebirne sastojine takoñe mora biti specifična, da bi bilo moguće stalno podmlañivanje i uraštanje u glavnu sastojinu. Ovim zahvatima najbolje
odgovara nazubljeni sklop, odnosno, sklop prekinut na manjim površinama da bi bilo omogućeno podmlañivanje, a zatim uraštanje u sastojinu.
Iz svega proizilazi da je prebirna struktura kao veštačka tvorevina, rezultat naše želje da i na manjoj površini šume obezbedimo trajno korišćenje.
U prirodi se prebirna struktura retko spontano obrazuje, i to samo kao prelazna faza. Nejednoličnu strukturu prebirne sastojine možemo trajno održati samo pažljivo
voñenim neprekidnim prebirnim sečama. U protivnom, brzo se gubi prebirna struktura usled prirodne tendencije širenja kruna najačih stabala i formirana
spratova u sastojini. Kasnije dolazi do odumiranja jako zasenjenih stabala, što dovodi do postepenog prelaženja sastojine u oblik blizak jednodobnoj
sastojinskoj strukturi.
Stalnim sečama jačih stabala dovodi se u prebirnu sastojinu više svetlosti u donje slojeve sastojine i do zemljišta, koje treba da se stalno nalazi u stanju sposobnom za
prijem i klijanje semena. Na taj način obezbeñuje se u prebirnoj sastojini neprekidno podmlañivanje. Sečama, radi oslobañanja zasene već formiranog
podmladka, omogućuje se brzo uraštanje u glavnu sastojinu i time obezbeñuje produkcija i prinosna trajnost gazdovanja.
Prebirno gazdovanje je vezano za vrste drveća koje dobro podnose zasenu i za dobra staništa. U našim prilikama je jela osnovna i glavna vrsta drveća prebirne šume.
Ona daje osnovna obeležja sastojinskim odnosima i načinu gazdovanja. Pored nje, na odgovarajućim staništima u čistim i mešovitim sastojinama, može se
prebirno gazdovati i smrčom i bukvom.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
66
Mihaila Pupina 113
Beograd
Ako se jela, smrča i bukva nalaze u višim nadmorskim visinama ili na lošijim staništima, pojačava se njihova potreba za svetlošću i njima sve manje odgovara prebirni
način gazdovanja. Stoga ovde treba preći sa stablimičnog na grupimično prebiranje, tako da su ove grupe sve veće što su lošiji stanišni uslovi za navedene
vrste drveća.
Prebirna seča i prebirna struktura mogu biti stablimični i grupimični, u zavisnosti od vrste drveća, stanišnih uslova i našeg stava prema kvalitetu proizvodnje drvne
mase. Vrstama drveća koje dobro podnose zasenu i dobrim staništima odgovara stablimično prebiranje (naročito jela), dok vrstama sa nešto većom potrebom
za svetlošću (bukva) i lošijim staništima bolje odgovara grupimično prebiranje.
Ovo naročito treba imati u vidu pri odabiranju stabala za seču u mešovitim sastojinama bukve - jele, gde se odabiranjem odgovarajućeg načina prebiranja može
najbolje regulisati željena smeša.
Sa gledišta kvaliteta proizvodne drvne zapremine veliku prednost ima grupimično prebiranje, stoga mu u onim prilikama, gde je to moguće, treba dati prednost pred
stablimičnim prebiranjem.
Odabiranje stabala za prebirnu seču
Načelne odredbe
Odabiranje stabala za seču treba da je što više prilagoñeno prilikama staništa i sastojine.
U prebirnoj šumi zemljište treba da je uvek obraslo sastojinom najpovoljnije strukture, koje će čuvati zemljište od dejstva atmosferalija i zakorovljenosti. Zato treba
naročito pažljivo odabrati stabla za seču na suvim, mršavim i strmim zemljištima (naročito serpentinu), zatim na stranama izloženim vetru ili drugim
elementarnim nepogodama.
Svaka prebirna sastojina ima neku specifičnost u svojoj unutrašnjoj izgrañenosti i stanišnim prilikama, i ove osebenosti moraju biti uzete u obzir pri odabiranju stabala
za seču. Osnovno je pri tome da posle svake seče treba da ostane sastojina najpovoljnijih strukturnih odnosa i veće proizvodne snage. Korišćenje i mere nege
nerazdruživo su povezane u jednu celinu.
Sve sastojine treba postepeno prevoditi u stanje najpovoljnije strukture i maksimalne produktivnosti.
Ne treba ići za tim da se tipične prebirne strukture izgrade u kratkim rokovima i na malim površinama. U toku naredne decenije može se smatrati kao uspeh ako se
postojeći strukturni nedostaci svedu na manju meru u granicama čitave sastojine, a ostaviti za naredne navrate seče da se to postigne i na manjim površinama.
U okviru jedne iste prebirne šume, mogu s toga, postojati svi prelazi od tipične prebirne strukture do strukture nejednoličnih visokih sastojina, sve u zavisnosti od
prilika staništa i stanje sastojine.
Treba imati u vidu da se na mršavim staništima teže obrazuje tipična prebirna struktura (debljinska i visinska), pa se ovde mora zadovoljiti i sa manje tipičnom
strukturom. Glavno je takve sastojine dovesti do maksimalne proizvodnosti, a tek kasnije voditi računa o sastojinskom obliku i prebirnoj strukturi.
Prečnik sečive zrelosti u prebirnoj sastojini ima orjentacioni karakter. Pojedina vitalna stabla dobre forme i uzrasta mogu se ostaviti da i dalje prirašćuju, ukoliko ne
smetaju odrasli podmladak ili druga tanja stabla potrebna za izgradnju pravilne prebirne strukture.
Odabiranje stabala za seču treba da je u dovoljnoj meri individualno, bez primene šablona za čitavu sastojinu. U okviru istog odeljenja - sastojine, prema prilikama
staništa i sastojine, mogu se primenjivati svi prelazi od stablimičnog do grupimičnog prebiranja.
Najvažniji momenti koje treba imati u vidu pri odabiranju stabala za seču u jednoj prebirnoj sastojini jesu sledeći:
•
•
•
omogućiti dovoljno podmlañivanje,
obezbediti dovoljno uraštanje u sastojinu i
postići i održati prebirnu strukturu.
Posebne odredbe
A) Čiste sastojine približne prebirne strukture
Ako u prebirnoj sastojini ima defektnog, bolesnog ili loše formiranog materijala, tada je njegovom postepenom uklanjanju potrebno posvetiti punu pažnju i dati mu
prednost nad ostalim momentima.
Redosled po hitnosti momenata koje treba imati u vidu pri odabiranju stabala za seču jeste sledeći:
•
•
•
•
odabrati za seču stabla koja iz sanitarnih razloga moraju biti uklonjena iz sastojine, zatim loše formirana stabla svih debljinskih kategorija,
osloboditi već podmlañene grupe, da bi se ubrzalo uraštanje u sastojinu,
u manjim ili većim grupama prekidati sklop da bi se omogućilo dovoljno podmlañivanje po čitavoj površini prebirne sastojine, a već razreñene površine
doznakom oblikovati u podmladna jezgra koja će se veštački obnoviti - sadnjom,
odabrati stabla zrela za seču (prešla prečnik sečive zrelosti) i
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
67
Mihaila Pupina 113
Beograd
•
odabrati stabla raznih debljinskih stepena da bi se otklonili konstatovani nedostaci prebirne strukture.
ad 1. Da bi se omogućilo povećavanje produktivnosti (prirasta) sastojine i poravnjanje kvaliteta proizvedene drvne zapremine, nužno je odabiranjem obuhvatiti u
prvom redu sledeće kategorije stabala:
•
•
•
prestareo deo inventara snažnih dimenzija, slabog kvaliteta, oslabele životne snage, sklona propadanju (fizička zrelost odumiranja),
oštećena, bolesna, natrula stabla svih debljinskih kategorija,
stabla veoma loše forme debla i krune, čiji dalji opstanak u sastojini je nepoželjan sa gledišta kvaliteta, a koja smetaju razvitku boljih od sebe stabala.
Naročitu pažnju treba posvetiti:
•
•
Kod bukve: hitnom uklanjaju svih stabala sa sporogenim organizmima raznih fitopatoloških oboljenja.
Kod jele: hitnom uklanjanju svih jako napadnutih stabala od imele, veštičije metle, raka i dr.
ad 2. Već podmlañene grupe i grupe obraslog podmladka oslobañati vertikalne zasene, kako bi se ubrzao proces uraštanja i skratilo vreme trajanja stadijuma
vegetiranja na minimum.
ad 3. Ako po čitavoj površini nema dovoljno podmlañivanja odabrati za seču zdrava stabla pojedinačno, u manjim ili većim grupama (zavisno od stanišnih prilika i
potrebe za svetlošću vrste drveća na tom staništu) u delovima odeljenja gde je podmlañivanje nedovoljno. Voditi računa da se sa ovim ne pretera, jer će se u
protivnom prebirna seča jače približiti oplodnoj seči duge periode podmlañivanja i ugroziti trajnost korišćenja na manjoj površini.
ad 4. Zahvat prebirne seče treba da je najjači u najvišim debljinskim stepenima (razredima) sa postepenim slabljenjem prema tanjim stepenima. Ponovo se ukazuje na
orjentacioni karakter prečnika sečive zrelosti. Pojedina stabla vitalna, pravilnog uzrasta mogu se ostaviti da i dalje prirašćuju, ukoliko ne smetaju odrasli
podmladak ili druga tanja stabla potrebna za izgradnju pravilne prebirne strukture.
ad 5. Tek kad se prebiranjem obuhvaćena stabla 1 - 3, uporedo sa stablima pod 4 (zrela za seču) treba odabirati za seču stabla onih debljinskih kategorija, kojih ima
suviše i u kojima dolazi do jačeg odstupanja od tipične prebirne strukture.
Pri ovome baciti težište na selekciju stabala, zatim umereno proreñivati suviše čestih grupa stabala srednjih debljinskih stepena (po potrebi uklanjati stabla iz sredine).
Ako je količina sečive mase predviñena planom seča ispunjena prebiranjem kategorija 1 - 3. tada odabiranje stabala radi popravke sastojinske strukture odložiti za
narednu ophodnjicu.
B) Mešovite sastojine približno prebirne strukture (jele - bukve, jele - smrče - bukve)
Redosled hitnosti pri odabiranju stabala za seču čistih prebirnih sastojina odnosi se i na mešovite.
Meñutim, u mešovitim sastojinama je mnogo složeniji problem podmlañivanja i njegovog usmeravanja ka postizanju željene smeše, te u vezi sa ovim treba istaći neke
specifične momente kod mešovitih prebirnih sastojina.
Željena smeša trajno se ne može postići ako se vodi računa samo o regulisanju odnosa zapremine datih vrsta drveća. Pored toga, pri odabiranju stabala za seču u
mešovitim prebirnim sastojinama treba voditi računa i o stvaranju povoljnih uslova za proširenje učešća u smeši željene vrste drveća (podmlañivanjem i
uraštanjem).
Da li je moguće ovaj cilj postići stablimičnim ili grupimičnim prebiranjem zavisi od potrebe pojedinih vrsta drveća za svetlošću na raznim staništima. Veličina prekida
sklopa koja najbolje odgovara podmlañivanju posmatrane vrste drveća, zavisi od njenih bioloških osobina, pri čemu treba imati u vidu činjenicu da potrebe
za svetlošću neke vrste drveća rastu sa nadmorskom visinom i lošijim bonitetom staništa. Ova pojava zahteva jače prekide sklopa za mešovite prebirne
sastojine na ovakvim staništima.
Do zaključka o najpovoljnijoj veličini grupa (pri prekidu sklopa) treba doći na bazi posmatranja uslova podmlañivanja u svakom odeljenju. Osnovno je da otvori ne
budu preveliki ako postoji opasnost od zakorovljavanja (na boljim staništima), ali da budu dovoljno veliki da bi se uspešno obavilo podmlañivanje željene
vrste drveća.
Tako, na primer, ako se želi da se proširi učešće jele u bukovim sastojinama naših srednjih i boljih staništa, treba primenjivati stablimično prebiranje ili seču na manje
grupe. Jela bolje podnosi zasenu i ima lakše seme od bukve, te ovi uslovi osvetljavanja pogoduju podmlañivanju jele, a ne bukve.
Obnavljanje jele se može ostvariti pod zasenom stare sastojine pri reñem sklopu, a i na manjim otvorima prečnika cca 1/2 maksimalne visine stabla.
Pri primeni grupimične prebirne seče koja se preporučuje, veličina grupe čiste jele treba, da iznosi 3-5, izuzetno i do 10 ari, a obnavljanje na ovim grupama vrši se na
način oplodne seče u dve etape. U prvoj etapi oplodne seče, pri punom obrastu grupe treba poseći 50-60 % postojeće drvne zapremine, a ostala stabla ostaviti
radi delimične zasene ponika i podmlatka. Druga etapa oplodne seče na grupi - završni sek (provodi se kada podmladak dostigne visinu 1-2 m).
Ova etapa se može odložiti sve dok vrhovi podmlatka ne dostignu početak kruna preostalih stabala čime se može iskoristiti povećanje prirasta usled jačeg
osvetljavanja preostalih stabala.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
68
Mihaila Pupina 113
Beograd
U sastojinama gde je opstanak bukve ugrožen usled nedovoljnog podmlañivanja i u kojim jela nadire u podmladku i mladiku treba uvesti prebiranje na grupe takve
veličine, da pogoduju podmlañivanju bukve (više osvetljavanja).
Stablimično prebiranje ne omogućuje podmlañivanje bukve, već se stvoreni otvori brzo zatvaraju. Da bi seča u bukovim šumama bila prebirnog karaktera, uslove za
obnavljanje treba stvarati u grupama veličine 10-30 ari ravnomerno rasporeñenim po čitavoj sastojini. Ove grupe treba da su izdužene u pravcu sever - jug, s
tim da su veće na blaže nagnutim no na strmim terenima, veće na hladnim nego na toplim ekspozicijama. Obnavljanje grupe se vrši na način oplodne seče,
koja se takoñe prevodi u dve , izuzetno u tri etape.
Ako postoji puni obrast na grupi, u prvoj etapi se seče 60 - 70 % drvne mase, s tim da se ovaj intenzitet jače umanjuje sa slabijim obrastom.
Oslobañanje stvorenog podmlatka na grupi, odnosno završnu fazu oplodne seče treba izvršiti na vreme, jer bukov podmladak ima manju sposobnost podnošenja
zasena. Istraživanja pokazuju da je najbolje bukov podmladak oslobañati, kada dostigne 70 - 100 cm visine.
Kada je reč o smrčevim sastojinama viših regiona, ili o njenom učešću u smeši mešovitih prebirnih sastojina, treba imati u vidu da samo jače progale omogućuju
podmlañivamnje smrče i dalji normalan razvitak njenog podmlatka, vrlo često će se u ovakvim slučajevima morati pribeći veštačkom obnavljanju smrče
sadnicama, uz obavezno dalje pomaganje podmlañenih grupa u toku njihovog razvitka.
Najčešći slučaj na koji se u praksi nailazi jeste odabiranje stabala za seču u svrhu konverzije prašumskih i neurednih prebirnih tipova u prebirne tipove šuma.
Stanje u kome se nalaze ove šume može biti veoma različito, a u zavisnosti od početnog stanja različit je postupak pri njihovoj konverziji u prebirne tipove.
Osnovni nedostaci ovih prebirnih šuma u odnosu na tipične prebirne šume jesu:
•
•
•
loše zdravstveno stanje,
slabo podmlañivanje,
umanjen zapreminski prirast.
Otklanjanje prva dva nedostatka jeste prvi i osnovni zadatak odabiranja stabala za seču u ovim šumama, a kao posledica toga doći će i do povećanja zapreminskog
prirasta. Tek kada se otklone ovi nedostaci može se prići odabiranju stabala za seču radi otklanjanja strukturnih nedostataka prebirne sastojine.
Prema tome, redosled hitnosti momenata o kojima treba voditi računa pri odabiranju stabala za seču u ovakvim sastojinskim tipovima jeste:
•
•
•
sanitarni momenti, koji nalažu hitno uklanjanje iz sastojine prestarelog dela inventara, slabog kvaliteta i sklonog propadanju. Zatim, oštećena, bolesna,
natrula stabla, kao i stabla veoma loše forme;
uzgojni momenti, koji nalažu da se pri odabiranju stabala omogući podmlañivanje i uraštanje, a zatim i selekcija u kategoriji stabala tanjih dimenzija;
ureñajni momenti, koji nalažu da se pri odabiranju stabala za seču vodi računa o postepenom otklanjanju nedostatka prebirne strukture.
Postupak pri odabiranju stabala može biti dvojak:
•
•
da se istovremeno vodi računa o svim ovim momentima pri odabiranju stabala za seču - da se ovo odabiranje vrši u jednoj etapi i
da se odabiranje stabala za seču vrši u dve etape, tako da se u prvoj etapi vodi računa o sanitrnim momentima, a neposredno zatim, u drugoj etapi, i o
drugim momentima u onoj meri ukoliko to dozvoljava predviñeni obim seča i zdravstveno stanje sastojine.
ad a: Neposredno pre odabiranja stabala za seču u svakom odeljenju (sastojini) treba proći kroz čitavo odeljenje radi dobijanja opšte predstave o zdravstvenom stanju
sastojine, rasporedu smeše i zapremini po površini odeljenja. Kriterijum za ocenu zdravstvenog stanja pojedinih stabala biće strožiji - ako je zdravstveno
stanje sastojine vrlo dobro, a znatno blaži - ako je zdravstveno stanje sastojine loše, gde ima mnogo bolesnih, natrulih i preživelih stabala.
Vodeći računa o nejednoličnosti sastojinskih prilika po čitavoj površini odeljenja (sastojine) saobražavajući intenzitet odabiranja stabala za seču, tako da približno
bude ostvaren planiran obim seče u okviru celog odeljenja (sastojine).
ad b: Istovremeno voñenje računa o sanitarnim, uzgojnim i ureñajnim momentima, ako se odabiranje stabala za seču obavlja u jednoj etapi, nosi sobom mnoge
nedostatke, koji često onemogućuju da se odabiranje stabala za seču na čitavoj površini odeljenja obavi po istom kriterijumu. Vrlo često se u praksi dešava
da se predviñeni obim seče realizuje samo u jednom delu odeljenja, dok u drugom delu ne može da se izvrši odabiranje za seču ni onih stabala, koja se iz
sanitarnih razloga moraju hitno ukloniti.
Mada je ovaj način rada nešto brži, sa stručne tačke gledišta ispravnije je da se odabiranje stabala za seču izvrši u dve etape, koje idu neposredno jedna za drugom.
U prvoj etapi voditi računa o sanitarnim momentima, te pri odabiranju primeniti blaži ili strožiji kriterijum, u zavisnosti od zdravstvenog stanja sastojine. U ovoj fazi
odabiranja preći čitavo odeljenje i obuhvatiti sav materijal koji se iz sanitarnih razloga mora ukloniti, pa makar to sobom povlačilo i potrebu veštačke
intervencije za popunjavanje nastalih većih praznina.
Tako, na primer, ako se radi o uklanjanju žarišta napada imele i veštičine metle (od koje kasnije dolazi do raka) na jeli, tada treba energično zahvatiti sva stabla
zaražena imelom i sva stabla jače napadnuta veštičinom metlom i rakom (Melampsorella caryphitacearum). Ukoliko bi se ovim stvorile veće progale
preduzeti odmah mere veštačke intervencije radi melioracija ovih praznina.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
69
Mihaila Pupina 113
Beograd
Izvršiti obračun zapremine stabala odabranih za seču u prvoj etapi i tako doći do iznosa zapremine koja se ima obuhvatiti odabiranjem stabala u drugoj etapi (iz
uzgojnih i ureñajnih razloga) - to je dopuna do sečive mase predviñene planom seča za posmatranu sastojinu.
U drugoj etapi odabiranja stabala za seču glavnu pažnju treba posvetiti obezbeñenju podmlañivanja i uraštanja, pa tek kada se to omogući u znatnoj meri, posvetiti
pažnju odabiranju stabala za seču radi otklanjanja strukturnih nedostataka.
Najčešće se u našim prašumskim i neurednim prebirnim tipovima u prvoj ophodnjici mora zanemariti pitanje strukture i postizanje prebirne strukture ostaviti za dalje
ophodnjice.
Pri odabiranju stabala za seču - u prvoj etapi - postupak je zavisan od količine zapremine koja je preostala za ovu etapu doznake, zatim od vrste drveća i njene potrebe
za svetlošću na odreñenom staništu.
Ako je odabiranje stabala za seču - u drugoj etapi - preostala mala sečiva masa, treba je tako raspodeliti da se makar i na manjim površinama omogući podmlañivanje i
uraštanje. Znači, da odabiranje ne treba protegnuti na čitavu površinu odeljenja, jer tako slabi zahvat seče neće dovesti do prekida sklopa koji omogućuje
podmlañivanje, naročito ako je reč o bukvi i smrči, ili ako se radi o nešto lošijim staništima za jelu. Odabiranje treba koncentrisati na onoliko mesta odeljenja
koliko dozvoljava sečiva masa, s tim da se stvaraju otvori u sklopu koji će na odreñenom staništu omogućiti podmlañivanje glavnih vrsta drveća.
Pri tome, voditi računa da se stvaraju povoljni uslovi za podmlañivanje one vrste drveća, čije proširenje u smeši je postavljeno kao jedan od ciljeva gazdovanja.
Ako je za odabiranje stabala u drugoj etapi preostala veća sečiva masa, tada se odabiranje može protegnuti na veću površinu odeljenja. Osnovno je, pri tome, da se pri
odabiranju stabala za seču primenjuje stablimično ili grupimično prebiranje (u manjim ili većim grupama), imajući u vidu potrebu za svetlošću posmatranih
vrsta drveća na konkretnom staništu i postavljene ciljeve u vezi sa izmenom smeše. Od veličine sečive mase preostale za drugu etapu odabiranja, zavisi da li
će se odabiranjem zahvatiti manji ili veći deo površine odeljenja (sastojine).
Napominje se da obe etape odabiranja čine celinu i idu neposredno jedna za drugom.
U toku prvog ureñajnog razdoblja, osnovni zadatak odabiranja stabala za seču je saniranje lošeg zdravstvenog stanja, a tek zatim dolazi u obzir pomaganje
podmlañivanju i uraštanju.
Zadatak odabiranja stabala za seču u drugom i daljim razdobljima treba da bude pomaganje stvaranje nove generacije šume koja će na sebe preuzeti produkciju po
količini i kvalitetu, odnosno, ubrzanje procesa prevoñenja prvih tipova šume u tipične prebirne tipove.
U tu svrhu, prednost treba dati uzgojnim merama koje omogućuju da se pri odabiranju stabala za seču postigne uraštanje i podmlañivanje, a zatim selekcija u
kategoriji stabala tanjih dimenzija. Praktična primena ovog principa zahteva izmenu redosleda dosadašnjeg načina doznake.
Dok je pri ranijem načinu odabiranja stabala za seču u prvoj fazi vršeno odabiranje iz sanitarnih razloga, po ovom postupku - koji se sada uvodi odabiranje stabala za
seču treba vršiti u dve faze:
I) faza:
•
•
•
oslobañanje dobro podmlañenih grupa,
stvaranje uslova za novo podmlañivanje,
nega mladih sastojina, odnosno delova ovih.
U ovoj fazi odabiranja stabala za seču realizuje se obično cca 50 % etata. Pri tome, ako po površini sastojine ima dosta podmlañenih grupa, tada se u ovoj ophodnjici
zadovoljavamo njihovim oslobañanjem, a nepristupa se stvaranju otvora za podmlañivanje. Ako ima nedovoljno podmlañenih grupa, tada se najpre oslobaña
grupe podmlatka, a zatim stvaraju otvori za novo podmlañivanje, do ispunjenja 50 % etata. Usput se sprovode neophodne mere nege, koje imaju za cilj
popravljanje kvaliteta sastojina, uzgojnim pomaganjem najboljih individua.
II faza:
•
•
odabiranje iz sanitarnih razloga, izuzev hitnih slučajeva (pojava karpofora, sušenje i naglo propadanje), koji spadaju u prethodnu fazu,
odabiranje iz ureñajnih razloga.
U ovoj fazi, s obzirom na poreklo i zdravstveno stanje stabala - težište odabiranja je na uklanjanju iz sastojine prestarelog dela inventara, slabog kvaliteta i sklonog
propadanju: zatim oštećenih, bolesnih i loše forme stabala. Uporedo sa ovim treba vršiti i selekciju tanjih stabala. Tek,ako to zdravstveno stanje dozvoljava,
tj. ako preostane deo etata za doznaku u zdravom materijalu, treba imati u vidu i ureñajne momente, tj. otklanjati nedostatke prebirne strukture.
Napominje se da obe faze odabiranja čine celinu i idu neposredno jedna za drugom. Ostaje i dalje na snazi iskustveno pravilo da se pri odabiranju stabala za seču
realizuje samo 80 - 90 % predviñene sečive zapremine, s tim da se posle izvršene seče naknadno odabere razlika do punog iznosa. Od stručnosti radne snage,
dimenzija stabala i strmine terena (od vrste i količine očekivanih oštećenja pri odabiranju stabala) zavisi da li će se u ovu svrhu kao rezerva ostaviti 10 ili 20
%.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
70
Mihaila Pupina 113
Beograd
Kod svih tipova naročito je osetljivo pitanje kvaliteta odabiranja stabala, pa se stoga mora voditi računa o redosledu hitnosti pri odabiranju stabala za seču. Prethvat na
kvalitet može ovde da dovede do teških posledica po budući razvitak i produktivnost prebirne sastojine, te se nikada ne sme vršiti.
8.1.4. Rekonstrukcija devastiranih šuma
Kod izbora površina za rekonstrukciju prioritet treba dati većim kontinuiranim površinama devastiranih šuma. U projekte za rekonstrukciju treba, po mogućstvu,
uvrstiti čitave slivove ili gravitacije, bez obzira što se cela površina neće tretirati u istoj godini. Iz programa melioracije koji je rañen za ceo sliv (gravitaciju)
uzimaju se odgovarajuće "tranše" i unose u godišnje programe za start na konkursu za korišćenje sredstava za infrastrukturne radove u šumarstvu. Projektom
za rekonstrukciju obuhvata se čitav kompleks šume u slivu (gravitaciji), pa i enklavirane kvalitetne sastojine koje neće biti predmet seče i transformacije.
Njihova površina se obeležava na karti projekta i ne unosi u plan rekonstrukcije, ali se i ona uklapa u ukupnu površinu kompleksa, s tim što se umesto
rekonstrukcije, ovde planira proreda ili druga neophodna uzgojna mera.
Po pravilu, rekonstrukcija šuma na jednom kompleksu odvija se etapno u tri sukcesivne faze:
1.
2.
3.
izgradnja puteva (u prvoj godini),
seča i iznošenje drveta (u drugoj godini),
priprema za sadnju i sadnja (u trećoj godini).
Za ovakav arondisan kompleks projektuje se pristupni put (obično letnji kamionski) kao i privozni putevi (jednosmerni meki kamionski ili traktorski) koji se od
pristupnog puta granaju, opslužujući celokupan kompleks uvršten za rekonstrukciju.
Nakon izvršene seče i iznošenje drveta pristupa se pripremi terena za pošumljavanje. Priprema terena za pošumljavanje svodi se na uspostavljanje šumskog reda na
površinama gde su izvršene rekonstrukcione (čiste) seče. Nakon izvršenih rekonstrukcionih (čistih) seča, grane i režijski otpad je potrebno isti složiti u
gomilice (redove), izmeñu kojih će se vršiti sadnja sadnica, tako da ne budu smetnja prilikom kopanja jama i sadnje sadnica, kao i izvoñenja uzgojnih mera
(prašenje i okopavanje). Razlaganjem granja i režijskog otpada obogaćuje se zemljište, a istovremeno u prvoj godini ono služi kao smetnja razvoju korova,
smanjuje isušivanje zemljišta, a takoñe služi i kao zasena posañenim sadnicama. Sve ovo treba uraditi ovako oko površine gde se vrše rekonstrukcione seče
nisu ugrožene od požara, u suprotnom grane i režijski otpad treba sakupiti i spaliti, što se prepušta izvoñaču da o ovome odluči.
Posebna priprema zemljišta nije potrebna. Ona se svodi na kopanje jama prečnika 30 - 40 cm i isto toliko duboke merene na nižoj strani.
Najpogodnije vreme za sadnju sadnica je period mirovanja vegetacije. Za područje ovog šumskog područja, jesenja sadnja može početi polovinom meseca oktobra, a
trajaće sve do pojave snežnog pokrivača i zamrzavanja zemljišta. Prolećna sadnja počinje kada se sneg otopi i zemlja otkravi, a to je polovina meseca aprila,
a trajaće do pred otvaranje pupoljaka ( početak vegetacije), a to je početak meseca maja.
Samo pošumljavanje mora se izvoditi sa kvalitetnim sadnim materijalom. Klasično proizvedene sadnice treba da su zdepaste, jake i sa bogato ožiljenim korenom koji
svojom masom prevazilaze masu nadzemnog dela sadnice. Manipulacija sa sadnicama od rasadnika pa do same sadnje mora biti takva da sadnice
najbezbolnije pretrpe "šok" promene staništa (rasadnik - objekat pošumljavanja), od čega u najvećoj meri zavisi i uspeh pošumljavanja. Manipulacija sa
sadnicama u najvećoj meri odnosi se na sledeće:
•
•
•
•
prilikom prevoza koren sadnica mora biti u vlažnoj sredini
na objektu pošumljavanja sadnice se moraju staviti u zasenu i utrapiti (ako se ne koriste odmah) i povremeno se prskaju vodom
sadnice prilikom samog izvoñenja sadnje, nijednog trenutka ne smeju biti direktno izložene suncu ili vetru, kako ne bi došlo do isušivanja korena
za raznošenje sadnica po terenu koristiti kofe, korpe, torbe od nepromočivig platna u kojima se nalazi vlažna mahovina ili vlažna zemlja kako bi koren
sadnica u njima bilo stalno vlažan.
8.1.5. Pošumljavanje goleti
Napred date preporuke u vezi s rekonstrukcijom devastiranih šuma, dobrim delom se odnose i na pošumljavanje goleti. I ovde je veoma važno da se u prvi plan uvrste
veće kontinuirane površine boljih boniteta, pogotovu one sa blažim nagibima gde je moguća primena mehanizacije u obradi zemljišta i u sadnji.
Treba izbegavati, bar u prvim godinama pošumljavanje pašnjačkih površina koje se još koriste za ispašu, kao i goleti neposredno iznad zaseoka gde se može očekivati
upad stoke.
U pogledu izbora vrsta za sadnju, treba se pridržavati toga unutar koje grupe ekoloških jedinica se nalaze goleti.
Treba izbegavati stvaranje monokultura na većim površinama. Stoga glavnim vrstama treba grupimično primešati dopunske vrste koristeći mikrostanišne
varijabilnosti. Dobro je da se makar i u malim primesama, unutar četinara zasade lišćari (javor, bukva, divlja trešnja).
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
71
Mihaila Pupina 113
Beograd
Osnovno, najkraće sažeto, pravilo je da se pionirske vrste, kao što su dvoigličasti borovi, koriste za pošumljavanje kserotermnih staništa, znači, jače insoliranih
položaja sa plitkim, skeletnim i suvim zemljištem.
Smrča će naći široku primenu u pošumljavanju goleti na hladnijim položajima (osojne padine i površine na većim nadmorskim visinama). Treba izbegavati sadnju
smrče na vetru izloženim vrhovima i grebenima, kao i na suvim i toplim staništima unutar hrastovih šuma.
Za pošumljavanja visokplaninskih područja treba upotrebiti kompaktnu i kosogranatu smrču, jer je otpornija na štete od snega i leda. Prilikom osnivanja šumskih
kultura jele treba imati u vidu da ona uspeva dobro na krečnjaku i na silikatima, svežim, hladnijim, humusnim zemljištima, u leti toplijoj, zimi umereno
hladnijoj klimi, na staništima na kojima se ne javljaju kasni prolećni i rani jesenji mrazevi. Ne podnosi sušu.
Bukva se sadi u obliku mozaično rasporeñenih grupa u zajednici sa drugim vrstama, ali isto tako i u obliku čistih kultura. Na plodnim, svežim i dubokim zemljištima
sa bukvom se mešaju kitnjak, beli jasen, planinski i obični brest, jela, na zemljištima srednje plodnosti i na većim visinama dolazi u obzir smrča i ariš, a na
siromašnijim - breza i beli bor.
Pravilo je da se za pošumljavanje koriste sadnice nešto manjeg uzrasta (mlañe) od onih za melioraciju šuma (četinari 20-40 cm; lišćari 40-60 cm.), jer ne postoji
konkurencija od izbojaka, a uslovi za prijem su nešto nepovoljniji (veća insolacija i isušivanje od vetra). Takoñe je pravilo da je sadnja na goletima nešto
gušća nego na sečinama (dvoigličasti borovi cca 3.000 sadn./ha, smrča i jela cca 2.500 kom/ha, kao i plemeniti lišćari, a bukva 4.000 kom./ha.
Po pravilu, što su stanišni uslovi povoljniji (zemljište dublje, rastresitije i svežije) sadnice treba da su krupnije i reñe razmeštene, a što su uslovi nepovoljniji (pliće i
suvlje, kamenitije zemljište) sadnice treba da su manjeg uzrasta, zdepastije forme i gušće zasañene. Kad se radi o goletima na aluvijalnim ili deluvijalnim
nanosima ili o dubokim, rastresitim, svežim zemljištima veće proizvodne snage, preporučuje se osnivanje intenzivnih kultura, primenom vrsta bržeg rasta, uz
intenzivniju obradu zemljišta i dodavanje mineralnih ñubriva. Ovakve kulture prvenstveno treba osnivati na zemljištima koja su korišćena u poljoprivredne
svrhe (krompirišta i sl.).
U posebno nepovoljnim edafskim uslovima krečnjačke rendzine, skeletni sirozemi ili slična suva zemljišta, preporučuje se upotreba sadnica sa busenom. U ovu svrhu
najbolje su "kontejnerski" proizvedene sadnice u tuljcima od plastifikovane hartije "Ensotubepot" sistem).
8.1.6. Nega veštački podignutih sastojina
Prašenje i okopavanje u šumskim kulturama
Šumske kulture osnovane na prisojnim goletima na plitkom, skeletnom, kao i na dubljem nestrukturnom, glinovitom i takoñe suvom zemljištu, posebno su izložene
riziku sušenja, naročito u vreme dužih suša. Ako je pre sadnje izvršena dobra priprema zemljišta podrivanjem ("riperovanjem"), preoravanjem na trake, ili na
drugi odgovarajući način (izrada diskontinuiranih infiltracionih rovova, prekopavanje zemljišta na terasice (parcelice) i sl., onda su biljke obezbeñene
neophodnom vlagom za duži sušni period. Obrada zemljišta omogućuje da voda, koja pri plahim kišama površinski otiče, infiltrira se u zemljište i akumulira
na dubini pristupačnoj korenu sadnica. Popravljena struktura obrañenog zemljišta smanjuje intenzitet gubljenja vode iz zemljišta kapilarnim tokovima i
isparavanjem. Gubitak vode evapotranspiracijom je osetno smanjen i eliminisanjem travnog pokrivača, obradom zemljšta.
Meñutim, ako je sadnja obavljena u relativno male i plitke jame ili na još nepovoljniji način, sadnice ostaju bez neophodne vlage često već tokom kraćeg sušnog
perioda, pogotovu u ekstremno nepovoljnim edafskim uslovima (plitko kamenito ili zbijeno glinovito zemljište, na jako insoliranim i vetru izloženim
položajima). U ovakvim slučajevima, prašenje (okopavanje) kultura se nameće kao neizbežna mera pomaganja zasada u kritičnoj fazi razvoja.
Prašenje ima za cilj da prekidanjem kapilarnosti umanji isparavanje zemljišne vlage iz dubljih slojeva i da ascedentne tokove vode zaustavi u zoni zakorenjavanja
sadnica. Razbijanjem pokorice oko sadnica povećava se infiltracija vode i pri slabijim, a pogotovu pri plahim kišama. Osim toga, prašenjem se otstranjuje
konkurentska vegetacija koja crpi vodu iz istog horizonta zemljišta odakle se i sadnice ovom snabdevaju.
Prašenje se obavlja uglavnom u prve dve, a u nepovoljnim stanišnim uslovima i tri, godine nakon sadnje i to najbolje pri kraju ili odmah posle izrazitog kišnog
perioda, tj. u drugoj polovini juna pa do polovine jula. Posao se najuspešnije obavlja lakšom motikom. Zahvata se plitko (4-7 cm. dubine), koliko da se
polomi (razbije) pokorica i ukloni (pokreše) trava oko sadnice, obično na radiusu 20-30 cm. Treba obratiti pažnju da se pri ovome ne odgrne zemlja od
sadnica, čime se izlaže isušivanju dublji sloj zemljišta u zoni zakoronjavanja biljke. Zato je bolje da se prašenje izvodi blagim prigrtanjem zemljišta i
posečene trave ka sadnici.
Zemlju ne treba suviše sitniti, jer se u tom slučaju brže povezuje u pokoricu posle kiše a i brzina infiltracije vode slabi sa stepenom usitnjenosti zemljišta. Na jače
zakorovljenim površinama treba motikom okresati korov (paprat, aptovinu, kupinu i sl.) okolo sadnica, da ih ne bi do jeseni prekrio i pod teretom snega
polomio.
Na kamenitim, insoliranim goletima treba koristiti staro, dobro provereno iskustvo, da se polaganjem komadića kamena (pločica) okolo sadnice umanji isparavanje
vode, kao i da se uspravljanjem ovećeg komada kamena sa južne strane obezbedi zasena tek zasañenoj sadnici.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
72
Mihaila Pupina 113
Beograd
U novije vreme za konzervaciju vlage oko sadnica koriste se komadi tamno obojenih polietilenskih (PVC) folija, (poput vreća za otpatke), koji se rasprostru i pritisnu
kamenjem ili zemljom, odmah po završnoj sadnji. Time se istovremeno eliminiše i travna konkurencija, pa je prašenje praktično nepotrebno. Dovoljno je
samo da se krajem proleća pregleda kultura i obnove mestimično oštećene folije, ili popravi zastor stavljanjem kamena.
Treba napustiti nepotrebnu revnost u kampanjskom okopavanju kultura i kada za to nema objektivne potrebe. To su praktično sva pošumljavanja izvršena na svežim
zemljištima većih nadmorskih visina, zatim na osojnim stranama i na rahlim, humoznim dubokim i svežim tlima u nizinama, kao i većina zasada pri
rekonstrukciji šuma, izuzev na ekstremno kserotermnim staništima.
Ovde ne dolazi do izražaja nedostatak vlage u zemljištu, jer je ovo sa njom dobro opskrbljeno. Zato se i ne postavlja potreba za konzervisanjem vlage okopavanjem.
Kritičan faktor na ovako bogatim i svežim zemljištima je konkurentska vegetacija (korov i izbojci) koja guši zasañene biljke, te se protiv ovih treba i boriti.
Po pravilu, okopavanje nije neophodno ni na površinama gde je izvršena prethodna priprema zemljišta podrivanjem, a pogotovu ako je pri tome izvršeno i skidanje
(ljuštenje) travnog busena na trakama.
Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno
Intenzitet zakorovljavanja direktno je povezan sa ekološkim i proizvodnim karakterisikama zemljišta. Ukoliko je proizvodna snaga zemljišta jača, utoliko je veći i
rizik od štetnog delovanja kako zeljaste, tako i drvenaste vegetacije, te ako se zanemari održavanje dolazi do ometanja razvoja pa i ugušivanja kultura. Za
intenzitet razvoja izbojaka, pored plodnosti zemljišta, presudna je i izbojna snaga panjeva koja, opet, zavisi od vrste drveća, starosti posečene šume i panjeva,
od vremena i načina izvoñenja seče i načina pripreme zemljišta za sadnju, klimatskih i drugih faktora.
Kad se radi o vrstama koje teraju bujne izbojke kao što su grab, bagrem, kesten, lipe, hrastovi i slične, ne treba za rekonstrukciju uzimati mlade panjače koje su u
optimumu izbojne snage. Rekonstrukciju sastojina gde preovlañuju ove vrste treba odložiti dok im starenjem ne oslabi izbojna snaga.
Treba nastojati da se seča obavi u vreme kada je glavnina rezervi u hrani iz žilišta iscrpljena za stvaranje najmlañih grančica i lišća, a još nije izvršeno deponovanje
novih rezervi u korenu za naredni vegetacioni period. Za većinu naših šumskih staništa to je period od početka juna do sredine avgusta, zavisno od
nadmorske visine objekta. Dovoljno je da se u ovo vreme izvrši seča šume, a izrada i iznošenje drveta može se obavljati i kasnije, sve do početka sadnje.
Štetnom delovanju korova i izbojaka može se dosta uspešno parirati ako se koriste snažne, dobro ožiljene sadnice, vrste koje brzo startuju i porastu (ariš, duglazija,
borovac, smrča, beli jasen, crni orah, gorski javor, trešnja i sl.). Preporučljiva je rana jesenja sadnja, nakon prve jače kiše, kako bi sadnice koristeći jesenji
porast korena obezbedile jači porast u prvoj godini.
Ako se dovoljno vodilo računa o svemu što je napred rečeno, borba protiv korova se najčešće može uspešno i ekonomično sprovesti mehaničkim putem. Koriste se
kosiri ili još bolje kratke i ojačane (putarske) kose kojima se saseca konkurentska vegetacija okolo sadnica , u prečniku 0,70-1,00 m. Na ostalom (većem)
delu prostora izmeñu sadnica korov i izbojci se ne diraju. Ovo prvenstveno u cilju redukcije radne površine, a zatim što ovaj vegetacioni omotač štiti sadnice
od suviše toplih kao i ledenih vetrova, mraza i pripeke, a smanjuje i štete od zečeva i srneće divljači.
Oslobañanje se, prema potrebi, obavlja u drugoj i trećoj vegetaciji nakon sadnje, a samo izuzetno i u prvoj odnosno i u četvrtoj godini. U prvom vegetacionom
periodu sadnicama pogoduje zasena koja utiče na smanjenje transpiracije i povećava procenat prijema i preživljavanja sadnica. Izuzetno, visoka paprat može
prekriti sadnice i pod teretom snega ih oboriti na tlo ili polomiti.
Zato u septembru ,oktobru treba osloboditi prekrivene sadnice, pre nego što doñe do snegoloma. Već u drugom vegetacionom periodu sadnice su se zakorenile i teže
bržem porastu, u čemu ih konkurentska vegetacija ometa ili ih potpuno potiskuje i guši. Zato ih tada treba energično osloboditi, omogućujući im da
maksimalno rastu u visinu, kako bi što pre prerasle kritičnu zonu.
Uostalom, unapred se sa dosta sigurnosti može proceniti gde će invazija konkurentske vegetacije, posebno izbojaka iz panjeva, biti kritična za opstanak kulture. To su
pre svega mlañe i vitalnije izdanačke šume na staništima kitnjaka i graba, niziske i brdske bukove šume, kao i na boljim bonitetima staništa sladuna i cera, te
u jače obraslim šumama na staništima belog graba i crnog jasena.
Starije, kao i jače proreñene, kržljave i uopšte slabo vitalne šume, pogotovu one na degradiranim, erodiranim, plitkim i suvim zemljištima, retko kada teraju bujne
izbojke. To važi i za izdanačke šume više puta obnovljene na prestarelim, deformisanim i natrulim panjevima. U ovakvim šumama izbojci se dosta uspešno
suzbijaju prevršivanjem (kosirom, srpom ili putarskom kosom).
Visina prevršivanja zavisi od visine i blizine zasañenica koje štitimo. Bitno je da štićena stabalca imaju otvoren prostor za rast u visinu, da ih konkurentska vegetacija
ne natkriljuje, niti im suviše stešnjava krune. Obično se izbojci prekraćuju u prvim godinama na 40-80 cm. od zemlje, a kasnije na visini donje trećine do
polovine krune štićenih stabala, seča izbojaka ili izdanaka "na čep" (do dna pridanka) pogoduje bujnom teranju novih šiba, te se ne preporučuje.
Popunjavanje šumskih kultura
Uobičajena je praksa da se pojedinačno uginule (posušene) sadnice ne zamenjuju novim, ako njihovo učešće ne prelazi 15 % od ukupnog broja zasañenih sadnica.
Meñutim, ako je pošumljavanje izvršeno retkom sadnjom (sa manje od 2.000 sadnica po 1. ha) onda se popunjavanje izvodi bez obzira na procenat posušenih
zasañenica. Ovo isto važi i za slučaj da je uginuće sadnica grupimično izraženo.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
73
Mihaila Pupina 113
Beograd
Pri melioraciji šuma popunjavanje se vrši ako je preživelo više od 90 % zasañenih biljaka. Ukoliko prirodni podmladak vrednijih vrsta obezbeñuje zamenu posušenih
zasañenica, onda se popunjavanje ne izvodi sve dok broj preživelih zasañenih biljaka ne spadne ispod 80 %.
Popunjavanje se izvodi najdalje 2 godine iza osnivanja zasada, jer kasnije zasañene biljke su u neravnopravnom položaju u odnosu na starije susede te obično potonu
u konkurentskoj utakmici. U popunjavanju se koriste dobro razvijene i bogato ožiljene presañenice, odnosno biljke iz krupnijih kontejnera, po uzrastu bliske
preživelim zasañenicama.
Dobro je da se popunjavanje iskoristi za unošenje i drugih vrsta u monokulturu, pogotovu lišćara u četinare. Ako stanišni uslovi dozvoljavaju (zakorovljena duboka i
sveža zemljišta) treba koristiti vreste bržeg rasta (na primer ariš ili duglaziju u kulturi smrče):
Ne treba gubiti iz vida da do uginuća zasañenih biljaka može doći i nekoliko godina posle sadnje, pa i posle popunjavanja izvršenog u prve dve vegetacione periode.
To se najčešće dešava na jako zakorovljenim površinama (paprat, kupina, izbojci i sl.), ako je izostala briga oko održavanja (oslobañanja) kultura. Takoñe se
to dešava i u kulturama na ekstremno nepovoljnim staništima pri dugotrajnim letnjim sušama. U oba slučaja sušenje je grupimičnog karaktera; bilo da je
uslovljeno lokalitetima sa jačim zakorovljavanjem, ili sa plićim, kamenitim zemljištem. Popunjavanje je ovde neophodno, ali zahteva posebnu pažnju kod
izbora uzrasta i kvaliteta sadnica i tehnike sadnje, kako bi se što uspešnije pariralo nepovoljnim činiocima koji su i doprineli sušenju kulture.
Seča čišćenja u šumskim kulturama
Seča čišćenja je mera koja se u veštački podignutim sastojinama sprovodi u doba kasnog podmlatka i ranog mladika. Zadatak seča čišćenja kao mere nege da prirodno
odabiranje (selekciju) usmeri na pomaganje najvrednijih individua u sastojini, uklanjanjem manje vrednih jedinki u gornjem spratu sastojine, što znači da se
radi o "negativnoj selekciji". Cilj uklanjanja fenotipski negativnih jedinki iz višeg sloja sastojine je da se pored favorizovanja najkvalitetnijih individua u
višem spratu, omogući kvalitetnim jedinkama iz nižeg sprata da urastu u viši proizvodni sprat sastojine. Kod mešovitih sastojina osim napred navedenog cilj
seča čišćenja je i regulisanje razmera smese pojedinih vrsta drveća. Kod sastojina mešovitih po poreklu sečom čišćenja se uglavnom iz sastojine vade stabla
vegetativnog porekla. U cilju praktičnog izvoñenja seča čišćenja, stabla u sastojini možemo svrstati u tri kategorije i to: u prvu kategoriju su svrstana stabla sa
najboljim fenotipskim osobinama, u drugu stabla i žbunje koja pomažu razvoju stabala prve kategorije, a u treću kategoriju stabla koja ometaju pravilan
razvoj stabala prve i druge kategorije. Sečama čišćenja iz sastojine se uklanjaju sva stabla treće kategorije, tj. stabla koja ometaju normalan razvoj odabranih
stabala i stabla koja iz higijensko-zdravstvenih razloga moraju biti uklonjena.
Prorede kao mere nege u veštački podignutim sastojinama
Prve prorede, šematske ili kombinovane
U gusto zasnovanim kulturama (sa preko 3.000 stabala po hektaru), visine do oko 10 metara, prva proreda je izrazito šematskog karaktera. Ona se ne bavi selekcijom,
već joj je glavni cilj razgušenje i stabilizovanje sastojine prostom redukcijom broja stabala.
Ako je sadnja obavljena u redove koji teku približno linijom glavnog pada terena, onda se proredom vadi svaki drugi red, pri visini sastojine do oko 8. metara i broju
stabala iznad 4.000/ha, odnosno svaki četvrti red pri većoj visini. Ovo važi samo ukoliko je razmak izmeñu redova manji od 2 m. Pri razmaku redova od 2 do
3 metra, već prva proreda je kombinovanog tipa. Vadi se svaki 6-8 red, a izmeñu proseka sprovodi se selektivna proreda doznakom za seču defektnih i
fiziološki slabih stabala. Ako je razmak redova 3 m. i više, šematska proreda se ne primenjuje, jer se izmeñu ovako širokih redova mogu kretati i zaprege i
traktori. Zato se odmah izvadi selektivna proreda sa masovnim odabiranjem (vañenjem loših stabala).
Ako radovi nisu dovoljno izraženi ili se svojim smerom ne poklapaju sa nagibom terena, prva šematska proreda se sastoji u prosecanju pruga (proseka) širine 2,5 - 3m.
koje teku približno upravo na izohipse. Razmak izmeñu proseka treba da je, po pravilu, 2-3 puta veći od širine pruge zavisno od visine sastojine. Na prostoru
izmeñu pruga, po pravilu se u prvoj proredi ne vrši seča, ili se vade izrazito defektna, fiziološki slaba stabla.
U slučaju da je visina glavnog sprata kulture izmeñu 10 i 15 metara, onda, zavisno od njene gustine, primenjuje se najčešće jedan od sledećih postupaka:
Ako je visina stabala 10-12 m. njihov broj po hektaru veći od oko 2.500, sprovodi se neka vrsta kombinovane prorede, to jest šematska proreda, vañenjem svakog
četvrtog reda, odnosno prosecanjem proseka širine oko 3 m. sa razmakom tri do šest puta većim od širine proseka, uz negativnu selekciju, vañenjem
defektnih stabala izmeñu proseka.
Ako je visina stabala iznad 12 m, onda se primenjuju takoñe kombinovana proreda, to jest, šematska + selektivna sa pozitivnim odabiranjem. Nakon otvorenih
proseka prema gore opisanom postupku, na preostalom delu sastojine sprovodi se selektivna proreda sa pozitivnim odabiranjem, na način koji će kasnije biti
prikazan.
Novija iskustva širom Evrope, pa i u nas, pokazala su da se prorede izvode utoliko racionalnije što je mreža proseka gušća i što su ove bolje usklañene sa nagibom
terena. Dokazano je da pri širini proseka od oko tri metra, a praktično nema gubitaka u proizvodnji. Sklop kruna nad prosekom se praktično ne prekida ili se
ubrzo uspostavlja, tako da je celokupna površina po krunama stabala i ukonponovana u proizvodnju. Uz to, dolazi do pojačanog debljinskog prirasta rubnih
stabala. I najzad, što su proseke gušće, manje su štete na dubećim stablima.
Pri sledećoj proredi, u kulturama visine oko 10-12 metara, u kojima je u prethodnoj proredi bio odstranjen svaki četvrti red, seče se srednji unutar preostala tri reda.
Ako je prethodna proreda izvršena šematski, primenom proseka, onda se sada izmeñu proseka sprovodi proreda sa masovnim negativnim odabiranjem i
vañenjem približno 1/4 do 1/3 stabala, uzimajući u obzir prvenstveno defektna (rakljasta, zakrivljena) i uopšte lošija stabla.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
74
Mihaila Pupina 113
Beograd
U kulturama visine preko 10 metara već pri drugoj proredi se po pravilu sprovodi individualna selekcija sa pozitivnim odabiranjem stabala.
Selektivna proreda sa pozitivnim odabiranjem
Selektivna proreda sa individualnim (pozitivnim) odabiranjem po pravilu, se primenjuje u kulturama visine iznad 12 metara, pošto je prethodnim proreñivanjem
(šematskom ili masovnom negativnom selekcijom), broj stabala po hektaru redukovan na približno 1.500- 2.000.
Ovakva proreda se može sprovesti i u starijim kulturama, ako je to propušteno da se uradi na vreme, sve dok je prečnik srednjeg sastojinskog stabla ispod 20 cm.
Kasnije se malo može uticati na formiranje izabranih stabala, te nema smisla da se ova obeležavaju.
Suština prorede sa individualnim pozitivnim odabiranjem sastoji se u tome da se u sastojinama (kulturama) odabere odreñen broj kvalitetnih stabala ravnomerno
rasporeñen po celoj površini. Ova stabla su nosioci stabilnosti sastojine i kvalitetne proizvodnje, sa susednim stablima čine prorednu ćeliju, čiji nukleus je
izabrano stablo. Izabrana stabla se nazivaju stabla budućnosti ili nosioci funkcija. Pozitivno usmeravanje formiranja i razvoja izabranih stabala postiže se
posrednim putem, zahvatanjem meñu stablima iz njegove najbliže okoline (unutar proredne ćelije).
Nakon odabiranja odmah se vrši izbor i obeležavanje za seču najžešćih konkurentnih stabala koja svojim krunama neposredno ugrožavaju ili ometaju razvoj
izabranika. Praktično, sa dva do tri prolaza proredom, stabla budućnosti su dovedena u sasvim povoljan položaj, u odnosu na svoju okolinu i mogu se
neometano dalje razvijati. Sve dok se ovo ne postigne, sa sečom se, po pravilu, ne zadire meñu stabla izvan proredne ćelije (koja ne vrše nikakav uticaj na
izabranike), izuzev neophodnih sanitarnih intervencija.
Kasnijim proredama se i na dalje pogoduje razvoju izabranika, ali se, po potrebi, sa sečom zalazi i meñu ostala (indiferentna) stabla, prvenstveno uklanjanjem lošijih u
korist boljih.
Stabla budućnosti, kao nosioci kvalitetne proizvodnje, treba očistiti od suvih i polusuvih grana, kako ove ne bi urastale u debla, praveći crne, natrule (ispadajuće)
čvorove koji drastično umanjuju kvalitet i vrednost rezane grañe. Čišćenje se obavlja obično u tri navrata. Najpre do visine oko 2-3 metra, koliko se sa
zemlje može dovatiti. Kasnije se, koristeći lake letvice, čišćenje povisi na 5-6 metara, i na kraju od oko 8 metara. Dokazano je da se sredstva uložena u ovu
meru vraćaju i u dvadesetostruko uvećanom iznosu. U prvoj trećini debla nalazi se 2/3 njegove zapremine, te je veoma važno da je ova očišćena od grana.
U pogledu broja stabala budućnosti po jednom hektaru, treba imati u vidu sledeće:
•
•
•
Izabrana stabla, po pravilu, ostaju do kraja ophodnje, a znamo da broj stabala u zreloj sastojini zavisi od boniteta staništa, i kreće se uglavnom od 200 do
400 po hektaru za crni i beli bor, odnosno 250 - 500 za smrču.
Treba računati sa tim da sečivo doba doživljavaju ne samo stabla budućnosti već i ne manji broj pratećih (ostalih korisnih) stabala, koja ispunjavaju
prostor izmeñu izabranika.
Da stabla prečnika oko 45 cm imaju zapreminu oko 1,6 m3, a sa prečnikom od 50 cm. oko 2,2 m3. Ako bismo imali oko 200 izabranih stabala po
jednom hektaru njihova zapremina iznosila bi približno 320-440 m3, što, uz zapreminu pratećih stabala, razumljivo manjih dimenzija, svakako
predstavlja glavni prinos visokog dometa.
Sa izloženog, jasno proizilazi da se optimalni broj stabala budućnosti po jednom hektaru kreće oko 200 za crni i beli bor, odnosno oko 250 za smrču.
Ako bi se uzeo veći broj, recimo 400-600 stabala po hektaru, onda sva ona ne bi mogla dočekati zrelost, jer bi se uzajamno konkurisala. Vañenjem pojedinih meñu
njima, nastale bi velike praznine koje se ne mogu nadoknaditi susednim stablima, što bi rezultiralo znatnim proizvodnim gubicima. U stvari, uvek je bolje ako
se uzme manji broj stabala budućnosti od optimalnog nego veći. Prostor izmeñu jače razmaknutih izabranika popunjavaju ostala korisna stabla koja u ovom
slučaju imaju šansu da daju značajne prinose. Gusti izabranici potiskuju ostala stabla, i kada se oni izvade, nastaju otvori koji predstavljaju "prazne hodove"
u proizvodnji.
U pogledu kvaliteta izabranih stabala, kriterijumi su različiti u svakom konkretnom slučaju, već prema kvalitetu sastojine (kulture) u celini, što najviše zavisi od
genetske vrednosti polaznog reprodukcionog materijala (kvaliteta semenskog izvora) i vremena startovanja sa proredom, te načinom izvoñenju prvih proreda.
Ukoliko je sastojina kvalitetnija, strožiji su kriterijumi i obrnuto, u kulturi mediokritotskog kvaliteta moramo se zadovoljiti i sa stablima osrednje vrednosti,
ali koja su, ipak, najbolja u svojoj sredini.
Najvažnije je da su stabla zdrava, što pravija i što punodrvnija, nadprosečnih dimenzija i dobro očuvane krune, sa što tanjim granama. Vitalnost krune je od posebnog
značaja jer samo stabla sa dubokom, gustom krunom mogu energično reagovati na proredne intervencije, da preuzimanjem na sebe prirasta odstranjenih
konkurenata, snažno povećavaju sopstveni debljinski prirast.
Takoñe je važno da su izabrana stabla što ravnomernije rasporeñena, na približno jednakom rastojanju, da se ne bi meñusobno konkurisala ili pak da se izmeñu njih ne
ostavljaju velike praznine. Nekad se, radi dobrog rasporeda, moraju učiniti ustupci na kvalitetu izabranika.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
75
Mihaila Pupina 113
Beograd
8.2. Smernice za sprovoñenje radova na zaštiti šuma
Osnovni zadatak zaštite šuma je da se u gazdovanju šumama eliminiše u što većoj meri štetni faktori. U tom smislu gazdovanje se mora obaviti stručno uključujući
preduzimanje preventivnih mera zaštite.
Savremeni zahtevi preventivne zaštite šuma su:
1.
2.
3.
4.
5.
Na staništu preventivno osigurati vrstu kojoj to stanište odgovara.
Isključiti podizanje monokultura (posebno četinara).
U svim prilikama gde to uslovi staništa omogućuju podizati gajiti raznodobne i mešovite sastojine.
Čiste sastojine svih vrsta drveća, ukoliko to prilike staništa omogućavaju, prevoditi u mešovite i raznodobne.
Blagovremeno uvoñenje i dosledno sprovoñenje svih mera nege, kojima se postiže mnogobrojni pozitivni efekti po:
- zemljište (moguće poboljšanje humifikacije i nastanak zemljišta povoljnih fizičkih, hemiskih i bioloških osobina);
- sastojinu (nastankom jačih kruna većeg asimilacionog i prirodnog potencijala, nastaju i stabla i sastojine veće vitalnosti, kao povoljnijeg odnosa
visine i debljine odnosno manjeg stepena vitalnosti, te prema tome i otpornosti na sve negativne uticaje iz spoljne sredine - vetra, leda, snega).
6.
Strogo uspostaviti šumski red u užem i širem smislu:
- pod šumskim redom u širem smislu podržava se održavanje povoljnijeg zdravstvenog stanja šuma, koje se postiže blagovremenim i radikalnim
izvoñenjem sanitarnih seča, odnosno uklanjanjem sušika, "umirućih stabala", izvala, vetroloma, kao i svih stabala za koje se može oceniti da su
umanjene vitalnosti;
- u suštini sanitarne seče i mere nege su najefikasniji način preventivnog delovanja na zaštiti šuma.
7.
Najstrožijim sprovoñenjem (uvoñenjem i održavanjem) šumskog reda u užem smislu, pod kojom podrazumevati uvoñenje šumskog reda posle seče (slaganje
otpatka - granjevine i sl. na propisan način), prekraćivanjem visokih panjeva, korenja panjeva i debljih žila, obradom izvala cepanjem žila radi sprečavanja
obrazovanja karpofila, tretiranjem zdravih panjeva biopreparatima ili boraksom, itd.
Preventivne mere mogu biti uspešne samo ukoliko se biljne bolesti ili štetni insekti na vreme otkriju, što je jednostavan stručni posao, ali koji zahteva
izveštajnu službu i osposobljenost stručnog kadra da utvrdi stanje (dijagnozu) i proceni dalji razvoj (prognozu), kao i sve eventualne mere suzbijanja.
8. U cilju zaštite od požara:
1. postaviti table upozorenja o opasnostima od požara,
2. dosledno sprovoditi zakonske propise od požara,
3. osigurati nadzornu službu i kontrolu kretanja mogućih izazivača požara (čobani, turisti),
4. osigurati stalnu protivpožarnu službu u sezoni najveće ugroženosti od požara,
5. smanjiti na najmanju meru površine livade koje se ne kose,
6. vaspitnim delovanjem preko sredstava informisanja delovati na javnost u celini u smislu povećanja svesti o velikoj opasnosti od šumskih
požara.
U cilju smanjenja oštećenja od šumske paše i stoke:
- obeležiti površine na kojima je paša dozvoljena odnosno zabranjena,
- utvrditi progonske puteve do ispašišta i pojila,
- osigurati kontrolu pašarenja.
9. Zaštita od snega, leda i jakih vetrova se najpotpunije obezbeñuje negovanjem "sastojina, a od jakih vetrova još i oblikovanjem raznodobnih sastojina
prilagoñenih pojedinačnih stabala ili grupe stabala za opstanak na slobodnom položaju, kao i oblikovanje" i zaštitom plašta (ivice) šume.
Zaštita šumskih kultura od stoke i divljači
Zabrana paše i brsta je obavezna u svim šumskim kulturama, sve dok one ne prerastu kritičnu visinu, kada im ovce i goveda ne mogu oštećivati vrhove i gornje delove
kruna. Kasnije, paša može biti i korisna, naročito na jako zatravljenim površinama, jer se time sprečava gomilanje suve trave koja predstavlja veliku opasnost
za nastanak i brzo širenje požara. Posebno u proreñenim, jače zatravljenim kulturama pored puteva i u blizini naselja, treba dozvoliti pašu čim pre, za ovce
već 4-6 godina posle sadnje, a za goveda 6-10 godina, zavisno od uzrasta zasada.
Kozama treba trajno zabraniti pristup u šumu, pa i u šumske kulture. Zečevi i srne mogu pričiniti ozbiljne štete presecanjem terminalnih izbojaka, a pogotovu
gulenjem kore na stabalcima. Posebno su ugroženi zasadi duglazije, jele, borovca, zatim lišćara i gotovo svih vrsta koje se prvi put unose u jedan predeo, te
privlače pažnju divljači dok se na njih ne navikne.
Uobičajeni načini borbe - ograñivanje kultura žičanom ogradom, stavljanje mrežastih tuljaka (manžeta) okolo stabala, premazivanje vrhova zasañenica raznim
repulzivnim preparatima su skupi i teško izvodljivi kad se radi o masovnim pošumljavanjima na velikim površinama. Zato ostaju praktično samo dva
racionalna i dosta efikasna načina za suzbijanje šteta od divljači.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
76
Mihaila Pupina 113
Beograd
Prvi je da se brojno stanje divljači svede na snošljivu meru, tako da ova ima dovoljno raznolike hrane i ne oseća potrebu da poseže za kultivisanim drvećem. Drugi je
da se organizovano poboljša ishrana divljači ostavljanjem livada i travnatih proplanaka nezasañenih. Preporučljivo je da se izvesne površine u šumi, odnosno
u kulturama, zaseju veštačkim travama kao i da se mestimično pre pošumljavanja unesu žbunaste vrste koje zečevi i srne rado brste, kao što je zečnjak
(Sarothamnus skoparius), amorfa, razni citizusi, zanovet i dr. Zimi, naročito za vreme obilnijih i dugotrajnijih snegova, treba organizovati prihranjivanje
srneće divljači ostavljanjem sena na hranilištima. Poznato je da divljač najveće štete šumskim kulturama pričinjava u zimskoj oskudici hrane, te se
prihranjivanjem ove štete mogu znatno smanjiti. Štete od puhova, voluharica i miševa, koji gule koru i prstenuju stabalca, naročito četinarska, teško je
preduprediti smanjenjem travnog tepiha pašom ili košenjem, odvraćaju se miševi od kultura, te su i štete manje.
Zaštita šumskih kultura od biljnih bolesti i štetnih insekata
Predohrana protiv ovih štetnih agenasa sastoji se u pravilnom izboru vrsta, dobrom izvoñenju radova i uopšte u osnivanju vitalnih kultura, otpornih na napade bolesti i
insekata. Izbegavanje osnivanja monokultura na velikim površinama i korišćenje zdravog sadnog materijala čine elementarne mere predohrane. Takoñe treba
obratiti pažnju da se izbegava sadnja borovca, duglazije, ariša, pa i smrče, na teškim glinovitim i slabo propustljivim zemljištima u uvalama i na zaravnima,
gde dolazi do pojave stagnirajuće vode iznad nepropustljivog sloja (pseudogleja). Ovde postoji rizik napada gljiva truležnica korena kao što su mednjača
(Armilla - riella mellea) i mrkocrvena trulež srčike (Fomes annosus). Borovac ne treba saditi u krajevima gde se uzgaja ribizla. Posebnu pažnju treba obratiti
da se ne koriste sadnice dvoigličastih borova zaražene crvenilom i osipanjem četina (Lophodermium pinastri).
Veliki je broj insekata koji napadaju šumske kulture, počev od onih koje oštećuju, presecaju i žderu koren, pa preko onih koji oštećuju stabla, do štetočina koje
napadaju pupoljke ili žderu četine (lišće). Ako se budno ne prati pojava i dinamika razvoja štetnih insekata, može doći do njihovog prenamnožavanja
kalamitetskih razmera i do pravog pustošenja kultura. Zato treba stalno pratiti vitalnost i zdravstveno stanje zasada, te u slučaju da se primete znaci obolenja
ili napada insekata, treba se hitno obratiti kvalifikovanom stručnjaku radi postavljanja dijagnoze i odreñivanja mera odbrane. Od posebne je važnosti da se
obolenje ili napad otkriju u samom začetku, dok su štete manje i dok postoje mogućnosti za lakše i efikasnije suzbijanje uzročnika.
Zaštita šumskih kultura od požara
Požarom su posebno ugrožene kulture crnog bora a zatim i ostalih četinara. Ovo zato jer se podižu na najsuvljim staništima gde se trava rano suši za vreme letnje suše
i veći deo godine ostaje u tako zapaljivom stanju, kao i zato što su borovi bogati smolom, odnosno jako zapaljivim terpentinom. Osim toga, borove kulture se
podižu na isturenim položajima izloženim pripekama i vetrovima, što sve pogoduje brzom širenju požara. Zato se posebna pažnja mora obratiti upravo zaštiti
od požara borovih kultura, pogotovu kada se radi o većim pošumljenim kompleksima.
Treba izbegavati osnivanje borovih monokultura na velikim kontinuiranim površinama. Lokalitete sa dubljim i svežijim zemljištem treba iskoristiti za prekidanje
borika lišćarima ili četinarima manje zapaljivim, kao što su hameciparis, džinovska tuja, duglazija, kavkaska jela. U svakom slučaju treba zadržati i ostatke
autohtone lišćarske šume, kompletirajući ih po potrebi gore navedenim vrstama. Da bi se smanjila masa zapaljive (suve) trave, poželjno je da se u borovim
kulturama rano dozvoli paša ovaca (čim su borovi dostigli visinu od oko 1 m.), a zatim i goveda, nekoliko godina kasnije. Pa i u slučaju da doñe do manjih
oštećenja borova, usled paše, to je mala žrtva u odnosu na korist koja se postiže suzbijanjem moćnog tepiha trave.
Da bi se odbrana od požara učinila lakšom i efikasnijom, pri osnivanju kultura postavlja se mreža protivpožarnih pruga (koridora, pojaseva). Najpre se ovim prugama
ograniči (uokviri) kultura spolja, a zatim se trasiraju i obeleže unutrašnje vatrobrane pruge, kojima se ceo kompleks izdeli na manje delove (parcele).
Koriste se najčešće tri vrste protivpožarnih pruga:
Pruge sa neobraslim zemljištem - širine najčešće 12 - 20 m, koje ostaju nezasañene. Po njihovoj osovini uspostavlja se uža traka širine 6-8 m sa koje se trava uklanja.
To se postiže oranjem, frezovanjem (roto- kultivatorom), tretiranjem herbicidima, a u krajnjem slučaju čestim košenjem. Ovim prugama se kultura razdeljuje
na odvojene parcele 30 ha, zavisno od ugroženosti od požara. Pruge se koriste i kao putevi za intervenciju protiv požara a i za evakuaciju prorednog
mateijala. I obratno, postojeći ili novoizgrañeni putevi koriste se kao protivpožarne pruge. Ovo važi i za vodotoke, a posebno za grebene, kojima se
obavezno pružaju nepošumljeni koridori.
Pošumljene pruge razdvajaju veće pošumljene površine (100-200 ha). Široke su najmanje 20 m i često se oslanjaju na puteve, vodotoke ili trake sa skinutom travom.
Sadnja se obavlja dosta gusto, da bi se eliminisala prizemna vegetaciija (oko 4-5.000 sadn./ha). Od lišćarskih vrsta koriste se, već prema stanišnim uslovima,
crveni (američki) hrast, bukva, brekinja, lipe, javor, bela i zelena jova, grab, pojasen i sl. Od četinara dolaze u obzir kavkaska jela, domaća jela, lavzonov
hameciparis, džinovska tuja, duglazija i sl. manje zapaljive vrste. U ove pruge treba inkorporisati postojeće autohtone lišćare. Uopšte, poželjno je da se za
razbijanje većih pošumljenih površina što više koriste samonikle šume. Za to se koriste ne samo pruge, već i parcele različitog oblika koje se meñusobno
povezuju prugama.
Koridori sa poljoprivrednom vegetacijom su u stvari poljoprivredne kulture koje razdvajaju velike komplekse četinarskih kultura. Ako postoje odgovarajući uslovi
najfunkcionalnije je gajenje okopavina, a u manje povoljnim uslovima dobro doñu i livade, pa i pašnjaci. Ove površine ne moraju imati oblik pruga. Koriste
se lokacije sa boljim zemljištem u dolinama, uvalama i na zaravnima, te je njihov oblik najčešće uslovljen konkretnom reljefskom plastikom.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
77
Mihaila Pupina 113
Beograd
Mere neposredne zaštite
Suzbijanje potkornjaka izvoditi pomoću lovnih stabala.
Populaciju gubara pratiti i po potrebi, ako doñe do gradacije primeniti neki od savremenih insekticida, imajući u vidu potrebu obezbeñenja saglasnosti od Zavoda za
zaštitu prirode.
Sva oštećenja stabala (zasecanjem mezgrenjem, loženjem vatre u šupljinama i uz pridanke, i sl.) je teško suzbiti. Jedino je moguće na taj način oštećena stabla ukloniti
sečom.
Za gašenje požara neophodno je planom o zaštiti od požara imati pripremljeno, obučeno i spremno jezgro, odnosno grupe za gašenje sa posebno osposobljenim
voñstvom grupe (inženjeri, tehničari, predradnici). Grupe za gašenje požara mora biti opremljena odgovarajućom opremom, koja je po količini i strukturi
utvrñena planom zaštite i suzbijanja požara.
8.3. Smernice korišćenja šuma
8.3.1. Priprema proizvodnje
Priprema proizvodnje u uslovima gazdovanja u ekonomskim šumama, kao i u šumama sa posebnom namenom, dobija veći i složeniji značaj. Poznato je da je dobra
priprema proizvodnje garant uspešnog toka proizvodnog procesa, kao i ostvarenja rezultata koji su projektovani.
Pripremu proizvodnje u iskorišćavanju šuma čine: projektovanje i izgradnja sekundarne mreže šumskih komunikacija, definisanje gravitacionih i radnih polja i
transpotnih granica, izbor tehnološke i transportne šeme i sl. Završni dokument koji je rezultat pripreme je izvoñački plan. Ovaj dokument ima karakter
projekta, kojim se stvaraju uslovi za realizaciju gazdinskih mera utvrñenih Osnovom gazdovanja šumama. Njime se, pored rečenog, utvrñuje sečiva drvna
zapremina i njena struktura, normativi za sve faze rada, transportne distance, veličina finansijskih sredstava koja se ulaže u infrastrukturne objekte i dr.
Osnova za projektovanje tehnologije iskorišćavanja šuma je doznaka stabala za seču. Na osnovu podataka doznake, ustanovljava se količina drvne zapremine, njena
struktura, utvrñuju osnovni elementi za norme seče i izrade, a dobijaju se i drugi značajni podaci, pod uslovom da se prikupljanje podataka u toku doznake
radi tako da je u potpunosti u funkciji planiranja.
Na osnovu rečenog, proizilazi da se pripremom proizvodnje, uz odgovarajuća projektovanja, stvaraju uslovi za stručno i profesionalno realizovanje svih zadataka i
gazdinskih mera predviñenih starijim planskim dokumentima. Iz tih razloga je nužno da se ovakvi planski dokumenti rade timski, od strane specijalista za
pojedine oblasti. Ovo se naročito odnosi na izvoñačke planove koji se rade za objekte čija funkcija nije prevashodno ekonomska.
Osnovni cilj koji se želi dostići, a kojim se rukovodi pri izboru ili projektovanju tehnoloških metoda iskorišćavanja šuma i izboru tehnike rada za izvoñenje uzgojnih
ili zaštitnih mera sečom naročito u parkovima prirode je minimum šteta na preostalim stablima u sastojini, zemljištu i dr.
Pri ovako strogo postavljenim uslovima, može se postaviti pitanje: Jesu li oni dostižni ?. Odgovor je svakako potvrdan. Pri današnjem stepenu usavršenosti tehničkih
sredstava i opreme, kao i dostignutom nivou tehnologije, moguće je zaštititi od eventualnih oštećenja svako stablo, svaku podmlañenu grupu, svaku prirodnu
retkost.
Na osnovu rečenog, čini se da problem ne postoji. Potrebno je samo, u zavisnosti od specifičnosti objekta na kome se seče izvode, primeniti odgovarajuća tehničko tehnološka rešenja i uzgojne ili zaštitne mere će biti efikasno izvršene.
Meñutim, prilikom izvoñenja svih vidova seča u objektima sa posebnom namenom, a to znači i u parkovima prirode dolazi do pojava različitih šteta. Očigledno je da
se ovde radi o svojevrsnom anahronizmu. U šumama parkova prirode u kojima bi trebalo da je predominantna ekološka funkcija šuma, uz primerene
aktivnosti na zaštiti prirodnih retkosti, pri izvoñenju gazdinskih mera dolazi do nastanka šteta različitog vida. Oblik, veličina i intenzitet ovih šteta nije ništa
manji od onih koje se susreću u ekonomskim šumama.
Ovakvo stanje je rezultat činjenice, da se za seču i izradu, kao i za prvu fazu transporta u šumama parkova prirode primenjuju identična ili u manjoj meri
modifikovana tehničko tehnološka rešenja koja se primenjuju u ekonomskim šumama..
Do ovakvog stanja dovodi okolnost da su tehničko tehnološka rešenja kojima se stvaraju uslovi za visok stepen zaštite, po pravilu srazmerno skupa, odnosno rezultuju
srazmerno visoke troškove po jedinici zapremine.
U vremenu koje dolazi, nužno će se nametnuti potreba za uvoñenjem tehnoloških rešenja u oblast seče i izrade kao i u prvu fazu transporta, koja će u svojoj suštini
imati potrebni nivo karakteristika koje imaju puno ekološko opravdanje, bez obzira na povećane troškove koje takva rešenja rezultuju. Takve, može se reći
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
78
Mihaila Pupina 113
Beograd
ekološke tehnologije, ukoliko želimo punu zaštitu šuma kao resursa prvog reda u nacionalnoj ekonomiji, postaće nužne ne samo u šumama zaštićenih
objekata prirode, već i u šumama sa pretežno ekonomskom funkcijom.
8.3.2. Metode seče u sastojinama
Za realizaciju projektovanih uzgojnih mera sečom, primenjuju se različite metode. Njihov izbor uslovljava veliki broj faktora. Meñu njima karakter i funkcije šuma
igraju prvorazrednu ulogu. Ne obrazlažući zasebno svaki od tehnoloških metoda seče, ukazaće se na osnovne karakteristike metoda čija se primena na
području Gornjeibarskom šumskog područja preporučuje.
Takoñe će se istaći glavni razlozi koji su opredelili izbor ovih metoda. Obzirom na istaknute karakteristike i namenu šuma Gornjeibarskog šumskog područja, kao i
visok nivo zahteva za zaštitom preostalih stabala u sastojini u toku seče i prve faze transporta, kao i potrebe za zaštitom podmladka i zemljišta, izbor
tehnoloških metoda se značajno sužava.
Za uslove gazdovanja šumama Gornjeibarskog šumskog područja se predlaže primena klasičnog sortimentnog metoda i metoda delova debala. Svakako, svaki od ovih
metoda treba primeniti u adekvatnim terenskim i sastojinskim situacijama, kao i u zavisnosti od uzgojnog zahvata koji se izvodi.
Svaki od predloženih metoda ima prednosti, ali i nedostataka u odnosu na druge tehnološke metode. Predloženi su zbog što će u uslovima ovog područja njihova
primena, ukupno uzev, dati najpovoljnije efekte.
Metod delova debala treba primenjivati u toku izvoñenja prorednih seča, kako u prirodnim šumama, tako i u veštački podignutim zasadima. Takoñe, ovaj metod treba
primeniti pri realizaciji svih seča u fazi obnove, izuzev završnog seka. Prilikom izvoñenja završnog seka, treba primeniti sortimentni metod, u njegovom
izvornom ili u izvesnoj meri modifikovanom obliku. Ovaj metod treba primeniti i u svim sastojinskim situacijama u kojima je znatnije izražena potreba za
zaštitom u bilo kom obliku.
8.3.2.1. Metod delova debala
Primena metoda delova debala se predlaže iz razloga svoñenja jediničnih troškova proizvodnje na najmanju moguću meru. Ovo se postiže maksimalnim
racionalisanjem troškova u prvoj fazi transporta. Naime, privlačenjem delova debala iz šume do privremenog stovarišta, unifikuje se prva faza transporta.
Istim transportnim sredstvom se privlače sve kategorije drveta, izuzev drveta od grana (oko 10 % od ukupne količine), koje će se izrañivati i transportovati na
klasičan način.
Metod delova debala, kao metod koji treba pretežno primenjivati pri sečama ovom području, kako u zaštitnim tako i u šumama koje su izvan režima zaštite, treba u
potrebnoj meri prilagoditi u uslovima povećanih zahteva za zaštitom. Iz tih razloga, pored usmerene seče, kojom se sva stabla usmeravaju tako da se na
najlakši način mogu prići sredstvom u prvoj fazi transporta, prilikom izrade delova debala, odnosno prilikom prethodnog krojenja, delovi debala nesmeju
prelaziti dužine veće od 8 metara. Na taj način će se pričiniti samo neizbežne štete na preostalim stablima, podmlatku i zemljištu.
Ovo ograničenje će kao rezultat imati unekoliko više troškove po jedinici proizvoda u odnosu na uobičajeno prethodno krojenje, ali će istovremeno broj i stepen
oštećenja biti značajno smanjen. No i pored relativno malih dužina delova debala, što bi se moglo okarakterisati kao izvestan nedostatak u odnosu na
uobičajeni način rada, zadržaće se sve prednosti koje ovaj metod ima u odnosu na druge. Ovo se najpre odnosi na već rečenu unifikaciju sredstava u prvoj
fazi transporta.
Prilikom izrade izvoñačkih planova, pri podeli sečišta na transportna i radna polja, obavezno je utvrñivanje opšteg smera pada stabala. Prilikom realizacije
izvoñačkog plana, svako odstupanje od opšteg smera pada stabala, mora biti verifikovano od odgovornog rukovodioca sečišta. Ovo je samo jedan od
elemenata tehnološke discipline, čije je poštovanje nužan preduslov za uspešnu primenu projektovane tehnologije.
Prilikom izrade delova debala, nužno se moraju obrubiti njihova čela na onoj strani za koju će se u prvoj fazi transporta kačiti užetom traktorskog vitla. Ovo
podrazumeva i razdvajanje čela delova radi njihovog lakšeg mimoilaženja u toku privlačenja od mesta izrade, do mesta na kome će biti formiran traktorski
tovar. Neobrubljeni obli sortimenti oštećuju žilje preostalih stabala, kao i stabala u pridanku, zatim podmladak i zemljište. Pored toga i režim vuče je
nepovoljniji, jer su povećani utroškom vremena na obrubljivanje u toku radne operacije obrada oblog drveta.
U realizaciji prorednih seča u prirodnim šumama, kao i u veštački podignutim zasadima, predlaže se takoñe primena metoda delova debala.
Sva stabla se seku i obaraju strogo po unapred odreñenom opštem smeru obaranja stabala. Mogu biti obarana tanjim ili debljim krajem prema sabirnoj liniji, što zavisi
od dimenzija stabala, sastojinskih uslova i nagiba terena. Prilikom seče stabala na sabirnim linijama, nužno je sve panjeve odseći tako nisko, da ne budu
smetnja prilikom privlačenja.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
79
Mihaila Pupina 113
Beograd
Pri primeni ovog metoda u proreñivanju, pojavljuje se nova radna operacija. To je radna operacija ručno prikupljanje debala. Tom radnom operacijom, sekač i njegov
pomoćnik prikupe, vučom po zemlji ili nošenjem, sve delove debala na trasu sabirne linije. Pri tome koriste specijalna klešta ili kuke za ovu namenu. Da li će
se delovi debala privlačiti ili iznositi zavisi od dimenzija i mase komada. Sve delove debala treba složiti u snopove na rubove sabirnih linija u simetričnom
rasporedu. Snopove treba slagati tako da se prilikom privlačenja po sistemu sabirnog užeta, svi oni kreću po rezultujućoj putanji koja ide sredinom sabirne
linije.
Prilikom slaganja snopova, delove debala u jednom snopu treba slagati ili tanjim ili debljim krajem napred. U protivnom će se prilikom privlačenja pojedinačni
komadi izvlačiti, što može praviti dodatne probleme. Takoñe delove debala treba slagati na kraću oblicu podmetnutu pod prednji kraj snopa, na udaljenosti
od oko pola metra od njegovog čela. Na taj način će se značajno olakšati vezivanje tovara prilikom privlačenja, a i pokretanje tovara će to biti znatno
olakšano. Ovo zbog toga što će se umesto otpora trenja klizanja tovara o podlogu, u početku vuče pojaviti trenje kotrljanja. U toku slaganja snopova, njihove
zadnje krajeve treba okretati od sabirne linije, pa čak ostaviti jednim delom izvan nje, da bi se izbeglo zapinjanje tovara jednog o drugi u toku privlačenja.
8.3.2.2. Sortimentni metod
Ovaj tehnološki metod, kako je već rečeno, treba primenjivati u svim sastojinskim situacijama u kojima postoji potreba za naglašenijim nivoom zaštite po bilo kom
osnovu. Ovo se pre svega odnosi na tzv. završene seče pri sečama obnavljanja.
Pri primeni ovog metoda, takoñe se u potpunosti mora vršiti usmerena seča. Svi sortimenti iz kategorije tehničkog oblog drveta se moraju obrubiti na onoj strani za
koju će u prvoj fazi transporta biti kačeni. Njihova se čela takoñe moraju razdvojiti radi lakšeg mimoilaženja u toku privlačenja.
Naravno, ne treba naglašavati da je pri apliciranju i u toku izvoñenja oba tehnološka metoda seče i izrade, potrebno preduzeti sve mere da se izbegne nastojanje onih
šteta, koje spadaju u kategoriju izbeživih. Ovo će biti moguće samo ako se dosledno izvršavaju svi tehnološki zahvati, uz punu primenu tehnološke i radne
discipline.
Obzirom da će radove na korišćenju šuma izvoditi treća lica kao usluge, nužno je izvršiti adekvatnu organizaciju u okviru ŠG "Šumarstvo" da se kroz permanentnu i
kompletnu kontrolu osigura potrebna zaštita preostalih stabala, podmlatka i zemljišta u toku izvoñenja radova.
8.3.2. Predlog važnijih mera za unapreñenje tehnologije iskorišćavanja šuma
Obzirom na okolnost da će se radovi na iskorišćavanju šuma ŠG "Šumarstvo" izvoditi kao usluge, prilikom njihovog ugovaranja treba naročito voditi računa o
okolnostima koje će se naznačiti, a sa ciljem obezbeñenja odgovarajuće zaštite šumskih ekosistema u kojima će se ti radovi izvoditi.
Najveći značaj za efikasnu primenu tehnoloških metoda seče i izrade i prve faze transporta otvaranje šuma primarnom i sekundarnom mrežom šumskih komunikacija.
Obzirom da je sredstvo izbora u prvoj fazi transporta u uslovima koji pretežno vladaju na području ŠG "Šumarstvo" traktor sa vitlom, mrežu šumskih komunikacija
treba saobraziti i po strukturi i po gustini ovom transportnom sredstvu.
Bez obzira na to ko će vršiti radove na seči i prvoj fazi transporta, puna odgovornost za dosledno poštovanje uslova i obaveza predviñenih planskim dokumentima leži
na odgovarajućim službama Šumskog gazdinstva. One su dužne da obezbede adekvatne mehanizme kontrole i spreče nastajanje šteta bilo kog vida koje je
moguće izbeći. Ovo se odnosi kako na kontrolu u toku izvoñenja radova, tako i u toku izbora izvršioca radova.
Naročito je značajno u postupku izbora izvršioca radova, proveriti njegov bonitet sa aspekta tehničke opremljenosti a i sa aspekta stručne osposobljenosti.
8.3.3. Privlačenje i transport drveta
Kod oba predložena tehnološka metoda seče i izrade, ključna faza rada je prva faza transporta. To je i razlog što seča i obaranje stabala moraju biti u punoj meri u
funkciji privlačenja. Sva stabla treba obarati usmereno, tako da se posle njihovog kresanja i potrebnog prerezivanja, delovi debala što je moguće lakše,
uglavnom ručno i uz odgovarajuća oruña, privuku do tzv. sabirnih linija. Po sabirnim linijama će se užetom vitla, a po sistemu sabirnog užeta, tovari privući
do traktora, a zatim traktorom do privremenog stovarišta.
Za sabirne linije treba koristiti postojeće, adekvatno orjentisane "svetlosne koridore". Sa ovih, budućih sabirnih linija treba, prema potrebi, ukloniti poneko stablo koje
predstavlja smetnju privlačenju. Tamo gde se nemogu uočiti ovakve, od prirode formirane trase, treba ih obeležiti (trasirati) u potrebnom broju i na
potrebnom rastojanju, i sa njih ukloniti sva stabla. Naravno, ovaj postupak ne treba provoditi šematizovano, već slobodnije. Ukoliko se na planiranoj trasi
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
80
Mihaila Pupina 113
Beograd
sabirne linije nañe neka vrednija grupa stabala ili neko stablo budućnosti, celishodno je trasu sabirne linije pomeriti metar ili dva u jednu ili drugu stranu, i
na taj način sačuvati ova stabla. Ovim postupkom se ne uvodi šematizacija u proreñivanje, već se stvaraju uslovi za primenu mehanizovanih sredstava u prvoj
fazi transporta.
Obzirom da se prosecanjem sabirnih linija samo stvaraju predpostavke za mehanizovano privlačenje, a da su širine sabirnih linija svega oko 2 metra, one će se veoma
brzo zatvoriti. Tako se pri primeni ovakvog tehnološkog metoda može govoriti o potpunom uvažavanju svih biološko ekoloških zahteva uz efikasno i
ekonomski profitabilno proreñivanje.
Sabirne linije se pod odgovarajućim uglom ulivaju u traktorske vlake. Ugao ulivanja sabirnih linija u traktorsku vlaku, uslovljen je sastojinskim uslovima i nagibom
terena. Veoma je značajno da on bude odgovarajući, jer će se na taj način izbeći zapinjanja i ukleštenja prilikom izvlačenja tovara sa sabirne linije na vlaku.
Mrežu transportnih vlaka treba razvijati, tako da se omogući potpuna primena mehanizacije u prvoj fazi transporta. Ona, kako je već rečeno, zavisi od mogućnosti
privlačenja traktorskim vitlom na vlaku. Bez obzira na gustinu, vlake moraju imati odgovarajuće tehničke elemente, koji će biti u funkciji zaštite šumskih
ekosistema sa jedne strane, i u funkciji efikasnog korišćenja šuma sa druge .
Najznačajniji tehnički element o kome se mora prilikom trasiranja vlaka voditi računa je uzdužni nagib. On je značajan sa aspekta vuče, ali je naročito važan sa
aspekta erozije. Na području ŠG "Šumarstvo", uzdužni nagib vlaka ne sme prelaziti 10 %. Izuzetno, na kraćim deonicama, kojima se vlakom odvaja od
kamionskog puta, ovaj nagib može biti maksimum 15 %. Na ovaj način bi se obezbedila zaštita od erozije, a istovremeno obezbedili povoljni uslovi vuče.
Optimalna gustina primarne mreže šumskih komunikacija uslovljena je, pored ostalog, i troškovima privlačenja drvnog materijala po vlakama. Iz tih razloga bi u
programima otvaranja svih gazdinskih jedinica trebalo težiti da srednja distanca privlačenja po vlakama ne bude veća od 700 metara. Ovo odgovara gustini
vlaka od oko 15m/ha.
Što se tiče gustine mreže traktorskih vlaka ona bi u uslovima obostranog privlačenja traktorskim vitlom, uz uslov da maksimalni dohvat užeta traktorskog vitla bude
50 m, trebalo da iznosi optimalnih 100m/ha, a u uslovima jednostranog privlačenja 200 m/ha.
8.4. Uputstvo za voñenje evidencije gazdovanja šumama
Zakon o šumama (Sl.gl. RS. br. 46/91) član 31.: "Korisnik šuma je dužan da u opštoj osnovi, posebnoj osnovi, godišnjem izvoñačkom planu i programu, evidentira
izvršene radove na zaštiti, gajenju i seči šuma".
Evidenciju izvršenih radova vode korisnici šuma.
Radovi izvršeni u toku godine evidentiraju se najkasnije do 31. marta naredne godine. Evidentiraju se provereni podaci o izvršenim šumsko-uzgojnim radovima,
sečama po vrsti drveća, izrañenim šumskim saobraćajnicama i ostalim objektima i iskorišćenim drugim šumskim proizvodima.
Radovi na gajenju šuma (pošumljeno neobraslo zemljište, rekonstruisane degradirane i devastirane šume, šikare i šibljaci, pošumljene neobrasle površine nastale
čistom sečom ili dejstvom elementarnih nepogoda, plantaže i sl.), izgrañene šumske saobraćajnice i drugi objekti koji imaju karakter investicionih ulaganja i
infrastrukturnih radova, evidentiraju se na osnovu dokumentacije o izvršenom prijemu tih radova (kolaudacija).
Pored izvršenih radova evidentiraju se i drugi podaci i pojave od značaja za gazdovanje šumama "Šumska hronika" kao što su: promene u posedovnim odnosima, veće
šumske štete od elementarnih nepogoda, štete od biljnih bolesti i štetočina, pojava ranih i kasnih mrazeva, početak vegetacionog perioda, početak listanja,
cvetanja, oprašivanja, plodonošenje, obilnost plodonošenja i dr.
Evidentiranje izvršenih radova u OGŠ na seči i gajenju šuma vrši se na obrascima "Plan gajenja šuma - Evidencija izvršenih radova na gajenju šuma", "Plan seča
obnavljanja (jednodobne šume) - Evidencije izvršenih seča"," Plan seča obnavljanja (raznodobne šume) - Evidencija izvršenih seča" i "Plan prorednih seča Evidencija izvršenih seča". Izvršeni radovi šematski se prikazuju na privrednim kartama sa naznakom površine, količine i godine izvršenja radova.
8.5. Vreme seče
Uvažavajući prirodne, ekonomske i druge uslove za područje gde se ova gazdinska jedinica nalazi, kao i stanje šuma ove gazdinske jedinice vreme seča šuma se
odreñuje i to:
-
Za sastojine u kojima se vrše oplodne seče (seče obnavljanja) seča stabala vršiće se u doba mirovanja vegetacije.
U sastojinama gde se vrši rekonstrukcija (čista seča) seču stabala izvršiti u toku letnjih meseci (jun - avgust) kako bi se smanjila izdanačka snaga ovih
sastojina.
U ostalim sastojinama seča stabala može da se vrši tokom cele godine, s tim da se redukuje u prva dva meseca vegetacionog perioda (maj, jun).
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
81
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.0.EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA
Ekonomsko - finansijskom analizom se procenjuje finansijski efekat realizacije planiranih radova gazdovanja šumama, i prikazuju se godišnji prosek prihoda i
rashoda, uz pretpostavku da će se radovi izvršiti u sopstvenoj režiji.
9.1. Obračun vrednosti šuma
Vrednost šuma utvrñena je metodom sadašnje sečive vrednosti.
Kod ove metode utvrñuje se vrednost drvne zapremine na panju uz pretpostavku da se ista koristi pod istim uslovima kao etat.
Radi utvrñivanja procene vrednosti drvne zapremine po ovoj metodi urañeno je sledeće:
•
•
•
izračunata neto drvna zapremina;
utvrñena je sortimentna struktura;
utvrñene su tržišne cene 1 m3 neto drvne zapremine po vrstama drveća i sortimentima ostvarene u 2012 godini.
9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine
SORTIMENTI
Vrsta
drveća
Bruto
Otpad
Neto
m3
m3
m3
I klasa
II klasa
III klasa
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
Bk
140002.8
21000.4
119002.4
113052.3
113052.3
Cer
20950.4
3142.6
17807.8
595.0
595.0
4760.1
5950.1
17807.8
17807.8
Kit
10839.8
1626.0
9213.9
9213.9
9213.9
Gr
3963.5
594.5
3369.0
3369.0
3369.0
Otl
2262.1
339.3
1922.8
1922.8
1922.8
Brz
222.7
33.4
189.3
189.3
189.3
Jas
156.9
23.5
133.3
133.3
133.3
Jav
107.6
16.1
91.5
91.5
91.5
CGrb
56.0
8.4
47.6
47.6
47.6
Cjas
41.9
6.3
35.6
35.6
35.6
Gric
2.3
0.3
1.9
1.9
1.9
178605.9
26790.9
151815.1
595.0
595.0
4760.1
5950.1
145864.9
145864.9
3293.6
329.4
2964.2
266.8
800.3
1600.7
2667.8
Ukupno lišćari
Jel
Smr
Ukupno četinari
Ukupno GJ
296.4
296.4
673.1
67.3
605.8
272.6
272.6
545.2
60.6
60.6
3966.7
396.7
3570.1
266.8
1073.0
1873.3
3213.1
357.0
357.0
182572.7
27187.6
155385.1
861.8
1668.0
6633.4
9163.2
357.0
146221.9
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
145864.9
82
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.1.2. Vrednost drveta na panju
Tabela 1:
SORTIMENTI
Vrsta drveća
I klasa
II klasa
III klasa
m3
m3
m3
Bk
595.0
5950.1
Celuloza
m3
Ukupno
prostorno
m3
113052.3
Cer
17807.8
17807.8
Kit
9213.9
9213.9
Gr
3369.0
3369.0
Otl
1922.8
1922.8
Brz
189.3
189.3
Jas
133.3
133.3
Jav
91.5
91.5
CGrb
47.6
47.6
Cjas
35.6
35.6
Gric
1.9
1.9
Jel
4760.1
Ogrevno
drvo
m3
113052.3
Ukupno lišćari
595.0
Ukupno
tehnika
m3
595.0
595.0
4760.1
5950.1
266.8
800.3
1600.7
2667.8
296.4
296.4
272.6
272.6
545.2
60.6
60.6
Smr
Ukupno četinari
266.8
1073.0
1873.3
3213.1
Ukupno GJ
861.8
1668.0
6633.4
9163.2
Vrsta
drveća
I klasa
din/m3
Bk
145864.9
145864.9
JEDINIČNA VREDNOST SORTIMENTA
Ogrevno
II klasa
III klasa
drvo
din/m3
din/m3
din/m3
5560.0
4545.0
3765.0
8204.0
6876.0
5323.0
5689.0
3715.0
Cer
Kit
Gr
Otl
Brz
Jas
Jav
CGrb
Cjas
Gric
145864.9
357.0
357.0
357.0
146221.9
Celuloza
din/m3
3778.0
3778.0
3778.0
3778.0
3778.0
2528.5
2528.0
3778.0
3778.0
3778.0
3778.0
Ukupno lišćari
Jel
Smr
2528.5
2528.5
Ukupno četinari
Ukupno GJ
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
83
Mihaila Pupina 113
Beograd
Vrsta
drveća
I klasa
din
II klasa
din
UKUPNA SORTIMENTNA VREDNOST
Ostala
Ukupno
III klasa
tehnika
Tehnika
din
din
din
Ogrevno
drvo
din
Ukupno
Celuloza
din
din
Bk
459853610.5
375904120.8
207579773.1
1385831976.7
414886095.2
546598378.1
961484473.3
2347316450.0
Cer
74482395.1
79449085.9
40962846.7
194894327.7
58023101.4
76443470.9
134466572.3
329360900.0
88487539.9
88487539.9
22538475.8
41615581.4
11170555.0
33200394.8
10764920.9
23527239.5
88487539.9
Kit
Gr
7851925.6
10573915.3
19077105.5
22538475.8
Otl
8822461.5
11837270.7
22029839.7
11170555.0
Brz
5432318.0
6110952.3
12762318.6
10764920.9
9190892.7
9190892.7
9190892.7
Jav
10241737.0
10241737.0
10241737.0
CGrb
1305998.4
1305998.4
1305998.4
Cjas
795976.8
795976.8
795976.8
327152.2
327152.2
825247.6
339813.6
339813.6
199828.3
199828.3
110255.2
110255.2
43595.2
43595.2
1251467786.6
2886561450.2
Jas
349074.1
Gric
149021.3
498095.4
339813.6
Ukupno lišćari
199828.3
Jel
110255.2
Smr
43595.2
Ukupnočetinari
Ukupno GJ
556791784.7
484024366.4
248542619.8
1635093663.7
596246500.3
655221286.3
SORTIMENTI
Vrsta drveća
Bk
I klasa
II klasa
III klasa
m3
m3
m3
4760.1
5950.1
Celuloza
m3
Ukupno
prostorno
m3
113052.3
113052.3
17807.8
17807.8
Kit
9213.9
9213.9
Gr
3369.0
3369.0
Otl
1922.8
1922.8
Brz
189.3
189.3
Jas
133.3
133.3
Jav
91.5
91.5
CGrb
47.6
47.6
Cjas
35.6
35.6
Gric
1.9
1.9
145864.9
145864.9
Jel
595.0
Ogrevno
drvo
m3
Cer
Ukupno lišćari
595.0
Ukupno
tehnika
m3
595.0
595.0
4760.1
5950.1
266.8
800.3
1600.7
2667.8
296.4
272.6
272.6
545.2
60.6
60.6
357.0
357.0
357.0
146221.9
Smr
Ukupno četinari
266.8
1073.0
1873.3
3213.1
Ukupno GJ
861.8
1668.0
6633.4
9163.2
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
145864.9
296.4
84
Mihaila Pupina 113
Beograd
Vrsta
drveća
I klasa
din/m3
Bk
JEDINIČNA TROŠKOVI PROIZVODNJE
Ogrevno
II klasa
III klasa
drvo
din/m3
din/m3
din/m3
1399.2
1399.2
1399.2
1399.2
1399.2
1399.2
1399.2
1399.2
Cer
Kit
Gr
Otl
Brz
Jas
Jav
CGrb
Cjas
Gric
Celuloza
din/m3
1399.2
1399.2
1399.2
1399.2
1399.2
1399.2
1399.2
1399.2
1399.2
1399.2
1399.2
Ukupno lišćari
Jel
Smr
1399.2
1399.2
Ukupno četinari
Ukupno GJ
Vrsta
drveća
Bk
I klasa
II klasa
din
din
832540.7
832540.7
UKUPNA TROŠKOVI PROIZVODNJE
Ostala
Ukupno
III klasa
tehnika
Tehnika
din
din
din
din
Ukupno
din
158182723.6
166508130.1
Cer
24916694.0
24916694.0
24916694.0
Kit
12892038.5
12892038.5
12892038.5
Gr
4713835.3
4713835.3
4713835.3
Otl
2690360.8
2690360.8
2690360.8
Brz
264828.0
264828.0
264828.0
Jas
186575.4
186575.4
186575.4
Jav
128025.4
128025.4
128025.4
CGrb
66590.0
66590.0
66590.0
Cjas
49869.2
49869.2
49869.2
Gric
2676.0
2676.0
2676.0
204094216.3
204094216.3
212419622.8
4147569.6
Jel
832540.7
832540.7
6660325.2
8325406.5
373281.3
1119843.8
2239687.6
3732812.7
414757.0
414757.0
381444.5
381444.5
762888.9
84765.4
84765.4
847654.4
373281.3
1501288.3
2621132.1
4495701.6
499522.4
499522.4
4995224.0
1205821.9
2333828.9
9281457.3
12821108.1
499522.4
204593738.7
217414831.9
Smr
Ukupnočetinari
Ukupno GJ
Ukupna proizvodna vrednost Ukupni troškovi proizvodnje Ukupna vrednost šuma
8325406.5
Celuloza
158182723.6
Ukupno lišćari
6660325.2
Ogrevno
drvo
din
204094216.3
594773685.5din
217414831.9din
377358853.6din
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
85
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine)
Starost
Poreklo sastojina
Površina
godina
1 - 10
11 - 20
1 - 10
11 - 20
11 - 20
Mlade izdanačke sastojine
Mlade veštački podignute sastojine
Mlade visoke sastojine
Ukupno
ha
39.76
148.5
34.86
36.19
70.29
329.6
Troškovi podizanja
din/ha
47844.30
47844.30
127150.8
127150.8
47844.3
Faktor
1,0 P n
1.6386
1.6386
1.6386
1.6386
1.4859
Ukupno dinara
1902289.4
7104878.6
4432476.9
4601587.5
3362975.8
21404208.1
Ukupna vrednost
šuma
dinara
3117091.4
11642054.0
7263056.6
7540161.2
4997045.8
34559409.0
9.1.4. Ukupna vrednost šuma
Ukupna vrednost šuma
Ukupna vrednost mladih sastojina
Ukupno:
377358853.6din
34559409.0din
411918262.6din
9.2. Vrsta i obim planiranih radova - prosečno godišnje
Vrsta i obim planiranih radova detaljno su obrazloženi u poglavlju 7.4. Planovi gazdovanja. U ovom delu osnove planirani radovi će poslužiti za kalkulaciju, kako bi
se, kao posledica realizacije tih planova mogli računati prihodi, odnosno rashodi gazdovanja u gazdinskoj jedinici i utvrditi bilans sredstva za nesmetano
gazdovanje.
9.2.1. Kvalifikaciona struktura sečive zapremine
SORTIMENTI
Vrsta
drveća
Bruto
Otpad
Neto
m3
m3
m3
I klasa
II klasa
III klasa
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
Bk
1661.2
249.2
1412.0
1341.4
1341.4
Cer
215.4
32.3
183.1
183.1
183.1
Kit
82.8
12.4
70.4
70.4
70.4
Gr
49.2
7.4
41.9
41.9
41.9
Otl
4.3
0.6
3.7
3.7
3.7
Jas
1.7
0.3
1.5
1.5
1.5
Ukupno lišćari
7.1
7.1
56.5
70.6
2014.7
302.2
1712.5
7.1
7.1
56.5
70.6
Jel
20.5
2.1
18.5
1.7
5.0
10.0
16.6
1.8
1.8
Smr
1.2
0.1
1.1
0.5
0.5
1.0
0.1
0.1
Ukupno četinari
Ukupno prosta
21.7
2.2
19.5
1.7
5.5
10.4
17.6
2036.4
304.4
1732.0
8.7
12.5
66.9
88.2
1641.9
1641.9
1641.9
2.0
2.0
2.0
1643.9
Bk
56.3
8.4
47.9
47.9
47.9
Cer
72.0
10.8
61.2
61.2
61.2
Kit
15.6
2.3
13.2
13.2
13.2
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
86
Mihaila Pupina 113
Beograd
SORTIMENTI
Vrsta
drveća
Bruto
Otpad
m3
m3
Neto
m3
I klasa
II klasa
III klasa
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
Gr
7.5
1.1
6.4
6.4
6.4
Jas
3.7
0.6
3.1
3.1
3.1
Otl
0.7
0.1
0.6
0.6
0.6
155.7
23.4
132.4
132.4
132.4
Ukupno proširena
Ukupno lišćari
2192.1
23.4
2168.8
Ukupno GJ
2192.1
327.7
1864.4
132.4
8.7
12.5
66.9
88.2
1774.3
132.4
2.0
1776.2
9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova
A: Prosta reprodukcija
1. Ćišćenje u prirodnim sastojinam
A: Ukupno:
46.15ha
46.15ha
B: Proširena reprodukcija
1. Popunjavanje veštački podignutih kultura
2. Pošumljavanje čistina
3. Rekonstrukcija
4. Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno
5. Okopavanje i prašenje ukulturama
6. Čišćenje u mladim kulturama
B: Ukupno:
A + B: Svega:
22.28ha
14.76ha
72.74ha
72.74ha
175.00ha
48.57ha
406.05ha
452.24ha
9.2.3. Plan zaštite šuma
Preventivna zaštita šuma izvršiće se na celoj površini gazdinske jedinice.
9.2.4. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica
Planira se izgradnja tvrdog kamionskog puta u dužini od 2,50 km godišnje.
9.2.5. Plan ureñivanja šuma
Visoke šume
Izdanačke šume
Veštački podignute sastojine
Šikare i šibljaci
Neobrasle površine
Ukupno:
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
357.48ha
1190.13ha
75.43ha
302.28ha
438.34ha
2363.66ha
87
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.3. Utvrñivanje troškova proizvodnje – prosečno godišnje -
9.3.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata
Količina
Troškovi
Ukupno
m3
din/m3
din
Sortimenti
1. Tehničko drvo
2. Prostorno drvo
A: Prosta reprodukcija
1. Prostorno drvo
B: Proširena reprodukcija
A + B =Svega
88.2
1643.9
1732.1
132.4
132.4
1864.5
1.399,2
1.399,2
123.409,4
2.300.144,9
2.423.554,3
185.254,1
185.254,1
2.608.809,4
1.399,2
9.3.2. Troškovi radova na gajenju šuma
P
Jedinična cena
ha
din/ha
Vrsta rada
1. Ćišćenje u prirodnim sastojinam
A Ukupno:
1. Popunjavanje veštački podignutih kultura
2. Pošumljavanje čistina
3. Rekonstrukcija
4. Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno
5. Okopavanje i prašenje ukulturama
6. Čišćenje u mladim kulturama
B Ukupno:
A + B Ukupno:
4,615
4,615
2,228
1,476
7,274
7,274
17,500
4,857
40,606
45,221
22.589,0
127.233,0
127.233,0
135.627,0
12.794,0
15.479,0
14.800,0
Ukupno
din
104.248,2
104.248,2
283.475,1
187.795,9
986.550,8
93.063,6
270.882,5
71.883,6
1.893.651,5
1.997.899,7
Ukupni troškovi na gajenju šuma za 45,221 ha iznose 1.997.899,7dinara.
9.3.3. Troškovi zaštite šuma
Troškovi zaštite šuma, vezani za postavljanje lovnih stabala i zaštitu od požara, na površinama koje su posebno ugrožene, biće odreñeni paušalno u iznosu od 5.000
dinara.
9.3.4. Troškovi izgradnje šumskih saobraćajnica
Troškovi izgradnje tvrdog kamionskog puta 2,50 x 2.471.588 din/km = 6.178.970 dinara.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
88
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.3.5. Sredstva za reprodukciju šuma
15 % od prodajne cene drveta
Prosta reprodukcija
Proširena reprodukcija
Ukupno:
6.602.646,4
500.031,5
X
X
15 %
15 %
=
=
=
990.396,9
75.004,7
1.065.401,6
X
X
X
3%
3%
3%
=
=
=
198.079,4
15.000,9
213.080,3
9.3.6. Naknada za posečeno drvo
3 % od prodajne cene drveta
Prosta reprodukcija
Proširena reprodukcija
Ukupno:
6.602.646,4
500.031,5
9.3.7. Troškovi ureñivanja šuma
Troškovi ureñivanja za gazdinsku jedinicu „Ribarićko - Jablaničke šume“ iznose 168.090,0 dinara godišnje.
9.3.8. Ukupni troškovi proizvodnje
Prosta reprodukcija
1. Proizvodnja drvnih sortimenata
2. Gajenje šuma
3. Zaštita šuma
4. Izgradnja puteva
5. Ureñivanje šuma
6. Sredstva za reprodukciju šuma
7. Naknada za posečeno drvo
Svega:
Proširena reprodukcija
2.423.554,3
104.248,2
50.000,0
6.178.970,0
168.090,0
990.396,9
198.079,4
10.113.338,8
185.254,9
1.893.651,5
75.004,7
15.000,9
2.168.912.,0
Ukupno
2.608.809,2
1.997.899,7
50.000,0
6.178.970,0
168.090,0
1.065.401,6
213.080,3
12.282.250,8
9.4. Formiranje ukupnog prihoda - prosečno godišnje 9.4.1. Prihod od prodaje drveta
Vrsta
drveća
I klasa
din/m3
Bk
Cer
Kit
Gr
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
5560.0
JEDINIČNA VREDNOST SORTIMENATA
Ogrevno
II klasa
III klasa
drvo
din/m3
din/m3
din/m3
4545.0
3765.0
Celuloza
din/m3
3778.0
3778.0
3778.0
3778.0
89
Mihaila Pupina 113
Beograd
Vrsta
drveća
JEDINIČNA VREDNOST SORTIMENATA
Ogrevno
II klasa
III klasa
drvo
din/m3
din/m3
din/m3
I klasa
din/m3
Celuloza
din/m3
3778.0
3778.0
Otl
Jas
Ukupno lišćari
8204.0
Jel
Smr
6876.0
6876.0
5689.0
5689.0
2528.5
2528.5
Ukupno četinari
Ukupno prosta
3778.0
3778.0
3778.0
3778.0
3778.0
3778.0
Bk
Cer
Kit
Gr
Jas
Otl
Ukupno proširena
Ukupno lišćari
Ukupno GJ
UKUPNA SORTIMENTNA VREDNOST
Ukupno
Ogrevno
III klasa
tehnika
drvo
din
din
din
Ukupno
prostorno
din
Ukupno
5067759.0
5067759.0
5351744.6
Cer
691778.2
691778.2
691778.2
Kit
266024.1
266024.1
266024.1
Gr
158124.4
158124.4
158124.4
Otl
13840.7
13840.7
13840.7
Vrsta
drveća
Bk
I klasa
II klasa
din
din
39253.2
32087.4
212645.1
283985.7
Jas
Ukupno lišćari
Celuloza
din
din
5587.7
5587.7
5587.7
6203114.1
6203114.1
6487099.8
4665.1
109220.1
39253.2
32087.4
212645.1
283985.7
13622.7
34252.8
56679.5
104555.0
3313.9
2741.8
6055.7
270.8
270.8
6326.5
Ukupno četinari
13622.7
37566.7
59421.3
110610.7
4935.9
4935.9
115546.6
Ukupno prosta
52876.0
69654.1
272066.4
394596.4
4935.9
Jel
Smr
4665.1
6208050.0
6602646.4
Bk
180828.3
180828.3
180828.3
Cer
231149.4
231149.4
231149.4
Kit
49935.7
49935.7
49935.7
Gr
24084.8
24084.8
24084.8
Jas
11817.6
11817.6
11817.6
Otl
2215.8
2215.8
2215.8
500031.5
500031.5
500031.5
Ukupno proširena
Ukupno lišćari
Ukupno GJ
6203114.1
500031.5
52876.0
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
69654.1
272066.4
394596.4
6703145.6
4935.9
500031.5
500031.5
6708081.5
7102677.9
90
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.4.2. Formiranje ukupnog prihoda
Prosta
reprodukcija
(din)
6.602646,4
168.090,0
6.178.970,0
990.396,9
13.940.103,3
Vrsta prihoda
Prihod od prodaje drveta
Ureñivanje šuma
Izgradnja puteva
Sredstva za reprodukciju šuma
Ukupno
Proširena
reprodukcija
(din)
500.031,5
75.004,7
575.036,2
Ukupno
(din)
7.102.677,9
168.090,0
6.178.970,0
1.065.401,6
14.515.139,5
9.5. Raspodela ukupnog prihoda
Prosta reprodukcija
Proširena reprodukcija
Svega
din
din
din
Prihodi - Troškovi
Ukupan prihod
Ukupni troškovi
Dobit
13.940.103,3
10.113.338,8
3.826.764,5
575.036,2
2.168.912,0
-1.593.875,8
14.515.139,5
12.282.250,8
+2.232.888,7
Ukupno gledano finansijski efekat izvršenja planiranih radova izražen je u dobiti u iznosu od 2.232.888,7 dinara prosečno godišnje. U prostoj reprodukciji finansijski
efekat izražen je u dobiti u iznosu od 3.826.764,5 dinara. Gubitak se ostvaruje u proširenoj reprodukciji u iznosu od 1.593.875,8 dinara godišnje.
Ekonomsko - finansijska analiza je izvedena prema važećim elementima privreñivanja za 2012. godinu, koju je izradila planska služba JP "Srbijašume". Ukoliko se
neka od ovih elemenata u toku važenja posebne osnove menja se i cela koncepcija finansiranja.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
91
Mihaila Pupina 113
Beograd
10.0. NAČIN IZRADE OGŠ
10.1. Prikupljanje terenskih podataka
Prikupljanje terenskih podataka izvršeno je u toku leta 2012 godine. Prostorna podela gazdinske jedinice je smanjena. Ukupno je formirano 65 odeljenja kao u
predhodnom ureñajnom periodu ali je prosečna površina smanjena i ona iznosi , sa prosečnom površinom od 36,36 ha. Obeležavanje unutrašnjih i spoljnih
granica uradili su radnici ŠU Tutin - Tutin. Sve unutrašnje granice obeležene su na terenu prema JUS - u, a spoljne granice u saradnji sa geodetskom službom
treba obnoviti,(granice prema privatnom posedu).
Izdvajanje sastojina (odseka), odnosno opis staništa i sastojine i odreñivanje optimalnog načina i intenziteta premera prema "Uputstvima" uradili su:
1.
2.
3.
dipl. inž. Čedo Vuković - Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu - Beograd
dipl. inž. Darko Živanović - Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu - Beograd
dipl. inž. Saša Perduh – Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu
Premer sastojina izvršili su povremeni angažovani radnici -figuranti šumske uprave Tutin
1.
2.
3.
4.
Gusinac Alen dipl.inž.šumarstva.
Selver Emrovićšum.tehničar
Hamidović Almir
Miloš Popović
10.2. Obrada podataka
Izvršena je kompjuterska obrada podataka po jedinstvenom programu za sve državne šume kojima gazduje JP"Srbijašume" Beograd, u Birou za planiranje i
projektovanje u šumarstvu. Kompjuterska obrada podataka izvršena je u Odseku za informatiku Biroa:
•
•
•
•
•
Unos terenskih podataka - dipl. inž. Marina Kužeta -Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu - Beograd
Obrada podataka i planova - dipl. inž. Aleksandra Katić - Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu - Beograd
Unos tekstualnog dela osnove - Čedo Vuković - Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu - Beograd
Obrada tekstualnog dela osnove - dipl. inž. Aleksandra Katić - Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu - Beograd
Tekst kolacionirao - dipl. inž. Čedo Vuković - Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu - Beograd.
10.3. Izrada karata
Na osnovu katastra nepokretnosti politička opština Tutin (Poglavlje 1,2,3 Spisak parcela) izrañena je katastarska karta (R = 1:10.000). Sve izdvojene sastojine
(odseci), čistine, putevi i dr. su snimljeni i kartirani. U prilog ove OGŠ date su sledeće karte:
•
•
•
•
•
•
•
•
Topografska karta R = 1 : 50.000
Katastarska karta R = 1 : 10.000
Katastarska karta sa vertikalnom predstavom terena R = 1 : 10.000
Karta namene površina R = 1 : 25.000
Karta gazdinskih klasa R = 1 : 25.000
Sastojinska karta R = 1 : 25.000
Privredna karta R = 1 : 20.000
Karta taksacije R=1:10.000
Autor svih karata je dipl. inž. Nenad Vereš Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu" - Beograd.
10.4. Izrada tekstualnog dela OGŠ
Planove gazdovanja i izradu tekstualnog dela OGŠ uradio je projektant "Biroa za planiranje i projektovanje u šumarstvu" Čedo Vuković - dipl. inž. šumarstva.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
92
Mihaila Pupina 113
Beograd
11.0. ZAVRŠNE ODREDBE
Osnova je urañena u skladu sa odredbama:
Zakona o šumama (Sl. gl. RS br. 30/10)
Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. gl. RS br. 44/95, 23/96, 16/97, 46/98 i 47/03)
Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl. gl. br. 135/04, 8/05)
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl. gl. br. 41/09)
Zakona o zaštiti od požara (Sl. gl. RS br. 37/88, 53/93, 67/93, 48/94 i 111/09)
Zakona o divljači i lovstvu (Sl. gl. RS br.18 od 23.03.2010)
Zakona o vodama (Sl. gl. RS br. 46/91, 53/93, 48/94, 54/96 i 30/10)
Zakona o iskorišćavanju i zaštiti izvorišta vodosnabdevanja (Sl. gl. RS br. 27/77, 24/85, 29/88, 49/89 i 46/91)
Zakona o ribarstvu (Sl. gl. RS br. 35/94, 38/94)
Zakona o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine (Sl. gl. RS br. 88/10)
Zakon o zaštiti prirode (Sl. gl. RS br. 36/09, 88/10 i 91/10)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (Sl. gl. br. 88/10)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (Sl. gl. br. 133/10)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine (Sl. gl. RS br. 36/09)
Zakon o državnom premeru i katastru (Sl. gl. RS br. 72/09)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru (Sl. gl. RS br. 18/10)
Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 135/04)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 88/10)
Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 135/04)
Zakon o odbrani (Sl. gl. RS br. 116/07)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o odbrani (Sl. gl. RS br. 88/09)
Zakon o standardizaciji (Sl. gl. RS br. 36/09)
Vodoprivredna osnova Republike Srbije(Sl. gl. RS br. 11/2002)
Pravilnika o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama
(Sl. gl. RS br. 122/03)
Pravilnik o šumskom redu (Sl. gl. RS br. 38/11)
Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim,ugroženim, retkim i zaštićenim prioritetnim tipovima staništa i o
merama zaštite za njihovo očuvanje (Sl. gl. RS br. 35/10)
Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Sl. gl. RS br. 46/10)
Uredba o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. gl. RS br. 50/93, 93/93)
Ispravka Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. gl. RS br. 93/93 od 16.11.1993. god.)
Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. gl. RS br. 31/2005, 45/2005)
Uredba o izmenama Uredbe o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. gl. RS br. 22/2007)
Pravilnik o kategorizaciji zaštićenih prirodnih dobara (Sl. gl. RS br. 30/92)
Pravilnik o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara (Sl. gl. RS br. 30/92, 24/94).
Šumsko gazdinstvo je u obavezi da konkuriše za sredstva iz Budžeta Republike za radove na gajenju, unapreñivanju, korišćenju, zaštiti i reprodukciji šuma, i da ista
koristi u skladu sa namenom.
Projektant:
Direktor:
M.P.
Čedo Vuković, dipl. inž.
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
Joka Ljubomir, dipl. inž.
93
Mihaila Pupina 113
Beograd
Sadržaj:
0.0. UVOD .................................................................................................................................................................................................................................................. 3
I UVODNE INFORMACIJE I NAPOMENE ....................................................................................................................................................................................................... 3
1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE........................................................................................................................................................................................ 4
1.1. TOPOGRAFSKE PRILIKE ...................................................................................................................................................................................................................... 4
1.1.1. Geografski položaj gazdinske jedinice ...................................................................................................................................................................................... 4
1.1.2. Granice....................................................................................................................................................................................................................................... 4
1.1.3. Površina ..................................................................................................................................................................................................................................... 4
1.2. IMOVINSKO PRAVNE PRILIKE .............................................................................................................................................................................................................. 5
1.2.1. Državni posed ............................................................................................................................................................................................................................ 5
1.2.2. Privatni posed ............................................................................................................................................................................................................................ 6
1.2.3. Spisak katastarskih parcela ........................................................................................................................................................................................................ 7
2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA ....................................................................................................................................................................................... 17
2.1. RELJEF I GEMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE ..................................................................................................................................................................................... 17
2.2. GEOLOŠKA PODLOGA I TIPOVI ZEMLJIŠTA ......................................................................................................................................................................................... 17
2.2.1.Geološka podloga ..................................................................................................................................................................................................................... 17
2.3. HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE .................................................................................................................................................................................................... 18
2.4. KLIMA ............................................................................................................................................................................................................................................. 18
2.5. OPŠTE KARAKTERISTIKE ŠUMSKIH EKOSISTEMA............................................................................................................................................................................... 19
2.6.OPŠTI FAKTORI ZNAČAJNI ZA STANJE ŠUMSKIH EKOSISTEMA............................................................................................................................................................. 20
3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE ............................................................................................................................................................................................... 21
3.1. OPŠTE PRIVREDNE KARAKTERISTIKE ................................................................................................................................................................................................ 21
3.2. EKONOMSKE I KULTURNE PRILIKE .................................................................................................................................................................................................... 21
3.3. ORGANIZACIONA I MATERIJALNA OPREMLJENOST ŠUMSKE UPRAVE KOJA GAZDUJE ŠUMAMA GAZDINSKE JEDINICE ......................................................................... 22
3.4. OTVORENOST ŠUMSKOG KOMPLEKSA SAOBRAĆAJNICAMA .............................................................................................................................................................. 22
3.5. DOSADAŠNJI ZAHTEVI PREMA ŠUMAMA U GAZDINSKOJ JEDINICI I DOSADAŠNJI NAČIN KORIŠĆENJA ŠUMSKIH RESURSA.................................................................... 23
3.6. MOGUĆNOST PLASMANA ŠUMSKIH PROIZVODA................................................................................................................................................................................ 24
4.0. FUNKCIJE ŠUMA ........................................................................................................................................................................................................................... 25
4.1. OSNOVNE POSTAVKE I KRITERIJUMI PRI PROSTORNO - FUNKCIONALNOM REONIRANJU ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA U GAZDINSKOJ JEDINICI ..................................... 25
4.2. FUNKCIJE ŠUMA I NAMENA POVRŠINA .............................................................................................................................................................................................. 25
4.3. GAZDINSKE KLASE ........................................................................................................................................................................................................................... 26
5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA ..................................................................................................................................................................................... 27
5.1. STANJE ŠUMA PO NAMENI ................................................................................................................................................................................................................ 27
5.2. STANJE SASTOJINA PO GAZDINSKIM KLASAMA ................................................................................................................................................................................. 27
5.3. STANJE SASTOJINA PO POREKLU I OČUVANOSTI ................................................................................................................................................................................ 29
5.4. STANJE SASTOJINA PO SMESI ............................................................................................................................................................................................................ 33
5.5. STANJE SASTOJINA PO VRSTAMA DRVEĆA ........................................................................................................................................................................................ 35
5.6. STANJE ŠUMA PO DEBLJINSKOJ STRUKTURI ...................................................................................................................................................................................... 37
5.7. STANJE SASTOJINA PO STAROSTI ...................................................................................................................................................................................................... 38
5.8. STANJE ŠUMSKIH KULTURA .............................................................................................................................................................................................................. 39
5.9. ZDRAVSTVENO STANJE SASTOJINA I UGROŽENOST OD ŠTETNIH UTICAJA .......................................................................................................................................... 40
5.10. STANJE NEOBRASLIH POVRŠINA ..................................................................................................................................................................................................... 40
5.11. FOND I STANJE DIVLJAČI ................................................................................................................................................................................................................ 40
5.12. ZAŠTIĆENI DELOVI PRIRODE ........................................................................................................................................................................................................... 41
5.13. OPŠTI OSVRT NA ZATEČENO STANJE ............................................................................................................................................................................................... 42
6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE ..................................................................................................................................................................................................... 43
6.1. UVODNE NAPOMENE ........................................................................................................................................................................................................................ 43
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
94
Mihaila Pupina 113
Beograd
6.1.1. Promena šumskog fonda po površini ....................................................................................................................................................................................... 43
6.1.2. Promene šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu ............................................................................................................................................. 43
6.2. ODNOS PLANIRANIH I OSTVARENIH RADOVA U DOSADAŠNJEM PERIODU ........................................................................................................................................... 44
6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma............................................................................................................................................................................ 44
6.2.2. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma ............................................................................................................................................................................................ 45
6.2.3. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma ..................................................................................................................................................................................... 45
6.2.4. Ostali radovi............................................................................................................................................................................................................................. 46
6.2.5. Opšti osvrt na dosadašnje gazdovanje šumama........................................................................................................................................................................ 46
7.0. PLANIRANJE UNAPREĐIVANJA STANJA I OPTIMALNOG KORIŠĆENJA ŠUMA ........................................................................................................ 47
7.1. MOGUĆI STEPEN I DINAMIKA UNAPREĐIVANJA STANJA I FUNKCIJA ŠUMA U TOKU UREĐAJNOG PERIODA (PROGNOZA ZA 2,3 PERIODA) ............................................ 47
7.2. CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA........................................................................................................................................................................................................ 47
7.2.1. Opšti ciljevi gazdovanja (u skladu sa definisanom namenom i funkcijom šuma) .................................................................................................................... 47
7.2.2. Posebni ciljevi gazdovanja šumama......................................................................................................................................................................................... 48
7.3. MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA GAZDOVANJA ................................................................................................................................................................................... 50
7.3.1.Uzgojne mere ............................................................................................................................................................................................................................ 50
7.3.2. Ureñajne mere.......................................................................................................................................................................................................................... 51
7.4. PLANIRANJE GAZDOVANJA ............................................................................................................................................................................................................... 52
7.4.1. Plan gajenja šuma..................................................................................................................................................................................................................... 52
7.4.1.1. Plan obnavljanja i podizanja novih šuma .......................................................................................................................................................................... 52
7.4.1.2. Plan rasadničke proizvodnje ............................................................................................................................................................................................. 53
7.4.1.3. Plan nege šuma.................................................................................................................................................................................................................. 54
7.4.2. Plan zaštite šuma ...................................................................................................................................................................................................................... 55
7.4.3. Plan korišćenja šuma................................................................................................................................................................................................................ 55
7.4.3.1. Plan seča šuma i kalkulacija prinosa ................................................................................................................................................................................. 55
7.4.3.2. Ukupan prinos od seče šuma ............................................................................................................................................................................................. 58
7.4.4. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda............................................................................................................................................................................... 58
7.4.5. Odnos obima radova na gajenju šuma i obima seča šuma........................................................................................................................................................ 59
7.4.6. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica...................................................................................................................................................................................... 60
7.4.7. Plan ureñivanja šuma ............................................................................................................................................................................................................... 60
7.4.8. Očekujući efekti gazdovanja .................................................................................................................................................................................................... 60
7.4.9. Uporeñenje planova gajenja i korišćenja šuma Osnove gazdovanja šumama i Opšte osnove gazdovanja šumama ................................................................ 60
8.0.SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PLANOVA GAZDOVANJA.................................................................................................................................................. 62
8.1. SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANA GAJENJA ..................................................................................................................................................................................... 62
8.1.1. Seče kao mere nege i obnove bukovih šuma (visoke šume)..................................................................................................................................................... 62
8.1.2. Seče kao mere nege i obnove u izdanačkim šumama ............................................................................................................................................................... 64
8.1.3. Stručna uputstva za odabiranje stabala za seču u prebirnoj šumi ............................................................................................................................................. 66
8.1.4. Rekonstrukcija devastiranih šuma........................................................................................................................................................................................... 71
8.1.5. Pošumljavanje goleti ................................................................................................................................................................................................................ 71
8.1.6. Nega veštački podignutih sastojina .......................................................................................................................................................................................... 72
8.2. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE RADOVA NA ZAŠTITI ŠUMA .................................................................................................................................................................. 76
8.3. SMERNICE KORIŠĆENJA ŠUMA .......................................................................................................................................................................................................... 78
8.3.1. Priprema proizvodnje............................................................................................................................................................................................................... 78
8.3.2. Metode seče u sastojinama....................................................................................................................................................................................................... 79
8.3.2.1. Metod delova debala ......................................................................................................................................................................................................... 79
8.3.2.2. Sortimentni metod ............................................................................................................................................................................................................. 80
8.3.2. Predlog važnijih mera za unapreñenje tehnologije iskorišćavanja šuma.................................................................................................................................. 80
8.3.3. Privlačenje i transport drveta ................................................................................................................................................................................................... 80
8.4. UPUTSTVO ZA VOĐENJE EVIDENCIJE GAZDOVANJA ŠUMAMA............................................................................................................................................................ 81
8.5. VREME SEČE .................................................................................................................................................................................................................................... 81
9.0.EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA.................................................................................................................................................................................. 82
9.1. OBRAČUN VREDNOSTI ŠUMA ............................................................................................................................................................................................................ 82
9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine................................................................................................................................................................... 82
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
95
Mihaila Pupina 113
Beograd
9.1.2. Vrednost drveta na panju ......................................................................................................................................................................................................... 83
9.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine) ............................................................................................................................................................................. 86
9.1.4. Ukupna vrednost šuma............................................................................................................................................................................................................. 86
9.2. VRSTA I OBIM PLANIRANIH RADOVA - PROSEČNO GODIŠNJE ............................................................................................................................................................. 86
9.2.1. Kvalifikaciona struktura sečive zapremine .............................................................................................................................................................................. 86
9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova.................................................................................................................................................................................. 87
9.2.3. Plan zaštite šuma...................................................................................................................................................................................................................... 87
9.2.4. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica...................................................................................................................................................................................... 87
9.2.5. Plan ureñivanja šuma ............................................................................................................................................................................................................... 87
9.3. UTVRĐIVANJE TROŠKOVA PROIZVODNJE – PROSEČNO GODIŠNJE -.................................................................................................................................................... 88
9.3.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata ................................................................................................................................................................................ 88
9.3.2. Troškovi radova na gajenju šuma ............................................................................................................................................................................................ 88
9.3.3. Troškovi zaštite šuma .............................................................................................................................................................................................................. 88
9.3.4. Troškovi izgradnje šumskih saobraćajnica .............................................................................................................................................................................. 88
9.3.5. Sredstva za reprodukciju šuma ................................................................................................................................................................................................ 89
9.3.6. Naknada za posečeno drvo ...................................................................................................................................................................................................... 89
9.3.7. Troškovi ureñivanja šuma........................................................................................................................................................................................................ 89
9.3.8. Ukupni troškovi proizvodnje ................................................................................................................................................................................................... 89
9.4. FORMIRANJE UKUPNOG PRIHODA - PROSEČNO GODIŠNJE -................................................................................................................................................................ 89
9.4.1. Prihod od prodaje drveta.......................................................................................................................................................................................................... 89
9.4.2. Formiranje ukupnog prihoda.................................................................................................................................................................................................... 91
9.5. RASPODELA UKUPNOG PRIHODA ...................................................................................................................................................................................................... 91
10.0. NAČIN IZRADE OGŠ ................................................................................................................................................................................................................... 92
10.1. PRIKUPLJANJE TERENSKIH PODATAKA............................................................................................................................................................................................ 92
10.2. OBRADA PODATAKA ...................................................................................................................................................................................................................... 92
10.3. IZRADA KARATA ............................................................................................................................................................................................................................ 92
10.4. IZRADA TEKSTUALNOG DELA OGŠ ................................................................................................................................................................................................ 92
11.0. ZAVRŠNE ODREDBE................................................................................................................................................................................................................... 93
PRILOZI
TABELARNI DEO
Obr. br. I
Iskaz površina
Obr. br. II
Opis staništa i sastojina
Obr. br. III
Tabela o razmeru debljinskih razreda
Obr. br. IV
Tabela o razmeru dobnih razreda
Obr. br. V
Plan gajenja šuma (evidencija izvršenih radova na gajenju šuma)
Obr. br. VI
Plan seča obnavljanja (raznodobne šume) - evidencija izvršenih seča
Obr. br. VIa
Plan seča obnavljanja (jednodobne šume) - evidencija izvršenih seča
Obr. br. VII
Plan prorednih seča - evidencija izvršenih seča
VIII
Ostale evidencije
IX
Šumska hronika
KARTE
1. Osnovna karta
R - 1:10.000
2. Karta sa vertikalnom predstavom (topografska karta)
R - 1:10.000
3. Karta gazdinskih klasa
R - 1:25.000
4. Sastojinska karta
R - 1:25.000
5. Karta namene površina
R - 1:25.000
6. Pregledna karta
R - 1:50.000
7. Privredna karta
R - 1:25.000
Osnova gazdovanja šumama "Ribarićko-Jablaničke šume"
96
Download

gj"ribarićko - jablaničke šume"