J P NACIONALNI PARK “ĐERDAP”
DONJI MILANOVAC
OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA
ZA
GJ“LEVA REKA”
(2012 - 2021)
Beograd, 2012.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
2
0. UVOD
I Uvodne informacije i napomene
Nacionalni park „Đerdap” proglašen je za Nacionalni park 1974. Godine.
Šumom, kаo dobrom od opšteg interesа, morа se gаzdovаti tаko dа se očuvаnjem njenih vrednosti obezbedi i trаjnostko rišćenjа ukupnih potencijаlа (resursа). Kаko je
imperаtiv višefunkcionаlnog i rаcionаlnog korišćenjа šumskih ekosistemа nаročito izrаžen u nаcionаlnim pаrkovimа, kаo posebno izdvojenim delovimа prirode, to i
plаnirаnje korišćenjа ovih prirodnih potencijаlа morа biti nа posebnom nivou.
Održivo gazdovanje je moguće trajno ostvarivati ako postoji kontinuitet praćenja i tačnog utvrđivanja stanja šumskog fonda, stručnog i realnog dugoročnog i kratkoročnog
planiranja,
kao i stručne realizacije planova da bi se odgovorilo potrebama društva i očuvanja životne sredine.
Pritisak koji su aktuelne društveno-političke prilike u zemlji vršile na oblik upravljanja
Gazidnska jedinica „Leva Reka”, u prostornom smislu pripada Nacionalnom parku „Đerdap”.
Reаlnije plаnirаnje, utvrđivаnje stаnjа šumа i rаcionаlnije korišćenje ukupnih potencijаlа šumа, zаhtevа osigurаnje pouzdаne informаcione osnove o kаrаkteristikаmа šumskih
ekosistemа u nаcionаlnim pаrkovimа.
Zаtečenа stаnjа šumа u nаcionаlnim pаrkovimа odlikuju se rаzličitim stepenom ugroženosti (posebno sušenjem) šumа, velikom rаznolikošću šumskih zаjednicа, čestom
smenom vrstа drvećа kаo edifikаtorа u pojedinim tiovimа šumа, аntropogeno uslovljenom zаmenom vrstа i pojаvom rаzličitih degrаdаcionih formi od visokih
sаstojinа, nedovoljno obrаslih do specifičnih sаstojinskih oblikа lisnikа, šikаrа i šibljаkа.
Za Nacionalne parkove možemo reći da predstavlju područja posebnih prirodnih vrednosti i odlika od ekološkog, naučnog, kulturnog, obrazovnog i zdravstvenog-rekreativnog
značaja, dobro su opšteg intersa i sami tim se stavljaju pod zaštitu države. U isto vreme dosаdаšnji sistemi gаzdovаnjа su vrlo rаzličiti po vrsti i intenzitetu u
pojedinim nаcionаlnim pаrkovimа, odnosno kompleksimа šumа u njimа.
Zbog svegа togа neophodnа i osnovnа pretpostаvkа sveobuhvаtnog plаnirаnjа korišćenjа ukupnih potencijаlа šumskih ekosistemа. Zato je neophodno pouzdаno utvrđivаnje
zаtečenog stаnjа šumа, čime se istovremeno stvora osnov zа prаvilаn izbor sredstаvа i merа sа ciljem prevođenjа zаtečenog stаnjа kа nаmenski funkcionаlnijem.
Na području Nacionalnog parka “Đerdap“ terenskim istraživanjima utvrđeno je prisustvo oko 900 vrsta, podvrsta ili varijeteta vaskularnih biljaka.Veliko florističko bogatstvo
kojim se
odlikuju Đerdap i njegova neposredna okolina mogu se objasniti različitim ekološkim uslovima koji postoje u ovom području, a pre svega raznovrsnošću
staništa i refugijalnim
karakterom čitavog područja. Đerdap je sa jedne strane otvoren prema panonskoj i vlaškoj niziji, a sa druge strane preko krečnjačkih planina sa
centralnim i istočnim delovima
balkanskog poluostrva.
Ovakav geografski položaj omogućio je florističke uticaje sa srednjoevropskom, pontskom i balkanskom, ali i mediteranskom florom. Upravo zbog toga se flora Nacionalnog
parka “Đerdap” odlikuje vrstama različitog biljnogeografskog porekla, rasprostranjenja i ekologije. Na sastav flore uticale su i geološke, geomorfološke, pedološke i
istorijske karakteristike, kao i
zooantropogeni uticaji koji su u pojedinim delovima istraživanog područja uslovili postojanje različitih vrsta i kategorija staništa.
Bitna odlika Đerdapske klisure je i činjenica da se ona pruža u pravcu istok-zapad, što je uzrokovalo krupne razlike između osojnih i prisojnih strana, a samim tim uticalo na
diferencijaciju i raznolikost flore i vegetacije. U poređenju sa đerdapskom, klisure usečene u pravcu sever-jug odlikuju se manjim brojem vrsta. Primer je klisura reke Gradac
(zapadna Srbija) u
kojoj je kontatovano 430 vaskularnih biljnih vrsta (Đorđević, 1998).
Neke od zkonskih odredaba o ovom Nacionalnom parku kažu: Prema Zakonu o nacionalnim parkovima (Sl.gl.SRS br. 29/1988. godine), „...prirodno područje uz klisuru, kao
prostorna celina , stavljeno je pod zaštitu kao Nacionalni park pod nazivom Nacionalni park „Đerdap”.
Utvrđena zatečena stanja šuma odlikuju se različitim stepenom ugroženosti šuma – posebno sušenjem hrastovih šuma, velikom raznolikošću šumskih zajednica, čestom
smenom vrsta drveća kao i edifikatora u pojedinim tipovima šuma, antropogeno uslovljeno zamenom vrsta i pojavom različitih degradacionih formi od visokih
sastojina, nedovoljno obraslih do specifičnih sastojinskih oblika lisnika, šikra i šibljaka.
Dosadašnji primenjivani sistemi gazdovanja šumama u ovoj gazdinskoj jdeinici su različiti i po obliku i po intezitetu u konkretnim sastojinskim prilikama.
Gazdinska jedinica “Leva Reka” , prvi put je uređivana 1970. godine.
Do 1980. godine sadašnja gazdinska jedinica „Leva reka” pripadala je privrednoj jedinici „Južni Kučaj”. Oobuhvatala je odeljenja 54 do 105 privredne podele u okvuru
gazdinske jedinice „Južni Kučaj”, čija je veličina varirala u intervalu od 30 ha do 82ha., Godine 1980. formirana je nova gazdinska jedinica „Leva reka”, izvršena je
nova podela ove jedinice na 98 odeljenja sa prosečnom veličinom od 28.5ha.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
3
Sledeće uređivanje je bilo 1993. godine, a predhodno uređivanje 2001. godine. U zadnja tri uređivanja granice ove gazdinske jedinice nisu menjane.
Terenski podaci za izradu osnove gazdovanja šuma za gazdinsku jedinicu “Leva Reka”, su prikupljani u toku 2011. godine, a mehanografski su obrađeni u zimu iste godine.
Detaljnije postavke metodologije prikupljanja podataka biće prikazano u posebnom poglavlju.
Prikupljanje podataka na terenu je izvršeno prema jedinstvenoj metodologiji kao i za sve državne šume.
Osnova gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu “Leva Reka”, sastoji se iz: tekstualnog dela, tabelarnog dela i karata.
Važnost OGŠ-a za gazdinsku jedinicu “Leva Reka”, je od 1. 1. 2012. do 31. 12. 2021. godine, i prilikom izrade se vodilo računa o novom Zakonu o šumama "Sl. glasnik
Republike Srbije", broj 30/10 od 7.5.2010, odnosno o članu 22, koji glasi:
„Osnova gazdovanja šumama (u daljem tekstu: osnova) jeste operativni planski dokument gazdovanja šumama koji se donosi za gazdinsku jedinicu”.
Osnova sadrži naročito: stanje šuma; razradu opštih smernica iz plana razvoja; evidenciju i analizu sprovedenih mera gazdovanja; planove gazdovanja po vrsti i obimu
poslova, vremenu, mestu i načinu njihovog sprovođenja; vrednost šuma.
Osnova se izrađuje na osnovu utvrđenog stanja šuma na terenu (sastojinske inventure).
Ovа posebnа osnovа gаzdovаnjа šumаmа urаđenа je premа odredbаmа Zаkonа o šumаmа Srbije („Sl. gl. RS“ br. 30/2010), Prаvilnikа o sаdržini osnovа i progrаmа
gаzdovаnjа šumаmа, godišnjeg izvođаčkog plаnа i privremenog godišnjeg plаnа gаzdovаnjа privаtnim šumаmа ("Službeni glаsnik RS", br 122/2003) i Zаkonа o
zаštiti prirode („Sl. gl. RS“ br. 36/09, 88/2010 i 91/2010-isprаvka
Osnova se donosi za period od deset godina.
II Oderdbe pravilnika o sadržini i načinu izrade opših i posebnih osova gazdovanja
šumama
Pravilnikom o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvođačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama ("Službeni glasnik
RS", br. 122/2003) utvrđene su pojedinosti za izradu osnova gazdovanja šumama.
III Odredbe Zakona o Zaštiti prirode
Zakonom o zaštiti prirode ("Službeni glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 91/2010-ispravka) uređuje se zaštita i očuvanje prirode, biološke, geološke i predeone raznovrsnosti
kao dela životne sredine.
Nacionalni park je definisan kao područje sa većim brojem raznovrsnih prirodnih ekosistema od nacionalnog značaja, istaknutih predeonih odlika i kulturnog nasleđa u kome
čovek živi usklađeno sa prirodom, namenjeno očuvanju postojećih prirodnih vrednosti i resursa, ukupne predeone, geološke i biološke raznovrsnosti, kao i
zadovoljenju naučnih, obrazovnih, duhovnih, estetskih, kulturnih, turističkih, zdravstveno-rekreativnih potrebai ostalih aktivnosti u skladu sa načelima zaštite prirode
i održivog razvoja.
U nacionalnom parku dozvoljene su radnje i delatnosti kojima se ne ugrožava izvornost prirode, kao i obavljanje delatnosti koje su u funkciji obrazovanja, zdravstvenorekreativnih i turističkih potreba, nastavka tradicionalnog načina života lokalnih zajednica, a na način na koji se ne ugrožava opstanak vrsta, prirodnih ekosistema i
predela.
Nacionalni park proglašava Narodna skupština zakonom.
Šumama u nacionalnom parku gazduje pravno lice koje upravlja nacionalnim parkom. Šume u nacionalnom parku nisu obuhvaćene šumskim područjem. Upravljač je dužan da
čuva, unapređuje i promoviše zaštićeno područje, kao i da sprovodi propisanae režime zaštite.
Radi zaštite i unapređenja šumskih ekosistema, gazdovanje šumama mora se zasnivati na načelima održivog razvoja i očuvanja biološke raznovrsnosti, očuvanja prirodnog
sasatava, strukture i funkcije šumskih ekosistema, saglasno uslovima zaštite prirode koji su sastavni deo šumskih onova (čl. 18. Zakonom o zaštiti prirode).
1. Zaštićena područja:
•
strogi rezervat prirode,
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
4
•
specijalni rezervat prirode,
•
nacionalni park,
•
spomenik prirode,
•
zaštićeno stanište,
•
predeo izuzetnih odlika,
•
park prirode;
2. Zaštićene vrste
•
strogo zaštićena divlja vrsta,
•
zaštićena divlja vrsta;
3. Pokretna zaštićena prirodna dokumenta.
Na zaštićenim prirodnim dobrima mogu se izdvojiti zone u kojima se sprovode režimi zaštite I, II i/ili III stepena.
U režimu zaštite I stepena zabranjuje se korišćenje prirodnih resursa i izgradnja objekata, a ograničavaju se radovi i aktivnosti na naučna istraživanja i praćenje prirodnih
procesa, kontrolisanu posetu u obrazovne, rekreativne i opštekulturne svrhe, kao i sprovođenje zaštitnih, sanacionih i drugih neophodnih mera u slučaju požara,
elementarnih nepogoda i udesa, pojava biljnih i životinjskih bolesti i prenamnožavanja štetočina, uz saglasnost Ministarstva.
U II stepenu zaštite stepenu zaštite mogu se vršiti upravljačke intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i ukupnog unapređenja zaštićenog područja, bez posledica po
primarne vrednosti njihovih prirodnih staništa, populacija, ekosistema, obeležja predela i objekata geonasleđa, obavljati tradicionalne delatnosti i ograničeno koristiti
prirodni resursi na održiv i strogo kontrolisan način.
U III stepenu zaštite mogu se vršiti upravljačke intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i ukupnog unapređenja zaštićenog područja, razvoj sela i unapređenje seoskih
domaćinstava, uređenje objekata kulturno-istorijskog nasleđa i tradicionalnog graditeljstva, očuvanje tradicionalnih delatnosti lokalnog stanovništva, selektivno i
ograničeno korišćenje prirodnih resursa i prostora uz potrebnu infrastrukturnu i drugu izgradnju.
Režime zaštite predlaže zavod u studiji o zaštiti zaštićenog područja.
III Odredbe Zakona o Nacionalnim parkovima
Odredbama Zakona o Nacionalnom parku ”Đerdap” klisura Đerdap i prirodno područje uz klisuru, kao prostorna celina, stavljeno je pod zaštitu kao Nacionalni park pod
nazivom Nacionalni park ”Đerdap” (Sl.gl. br. 29/1988. god.).
Prema Zakonu o nacionalnim parkovima (Sl.gl.RS br. 39/1993. godine), čaln 22, stav osniva se Nacionalni Park „Đerdap”, u navednom zakonu je dat detaljan opis područja
Nacionalnog parka „Đerdap”, u čijem sastavu je i gazdinska jedinica „Leva Reka”.
Prema Zakonu o nacionalnim parkovima (Sl.gl.RS br. 39/1993. godine), čaln 23, za upravljanje Nacionalnim parkom „Đerdap, osniva se Javno preduzeće „Nacionalni park
Đerdap”, sa potpunom odgovrnošću, sa sedištem u Donjem Milanovcu, opšitna Milanovac, koje gazduje i gazinskom jedinicom „Leva Reka”.
Na području Nacionalnog parka sprovode se mere zaštite i razvoja koje obuhvataju:
1.
Sprečavanje aktivnosti koje mogu narušiti osnovna obeležja i druga svojstva nacionalnog parka,
2.
zaštitu, očuvanje i unapređivajne: biogeografskuh obeležja područja, ekosistema i raznovrsnosti flore i faune, genetskog fonda i njegovog prirodnog obnavljanja,
reprezentativnih oblika etnografskog nasleđa i drugih kulturno istorijskih vrednosti,
3.
naučno-istraživačku aktivnost, kulturno-obrazovnu aktivnost,
4.
kulturno obrazovnu aktivnost,
5.
prezentaciju i popularizaciju vrednosti nacionalnog parka,
6.
utvrđivanje područja i izgradnju objekata u svrhe očuvanja, obnavljanja i unapređivanja prirodnih i kulturno – istorijskih vrednosti nacionalnog parka i njihove
prezentacije, kao i sanacije i revitalizacije ugroženih delova,
7.
uspostavljanje i razvoj turističkih, rekreativnih i drugih razvojnih funkcija u korišćenju prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti nacionalnog parka u granicama i n
anačin kojim će se obezbediti zaštita, očuvanje i unapređivanje tih vrednosti.
U Nacionalnom parku uspostavljaju se režimi zaštite I, II i III stepena u skladu sa zakonom.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
5
III Rešenja u Prostornom planu Nacionalnog Parka ”Đerdap” – pojedine odrebe
Prostornim planom područja Nacionalnog parka utvrđene su granice područja, kriterijumi organizacije, uređenja i korišćenja područja nacionalnog parka (ciljevi i zadaci
zaštite i razvoja prirode, prirodne vrednosti i nepokretna kulturna dobra, namene površina, osnove i smernice za organizaciju, uređenje i korišćenje prostora, mere i
uslovi očuvanja, zaštite, unapređenja i korišćenja područja Nacionalnog parka, mere za ostvarivanje prostornog plana).
a) Kriterijumi organizacije, uređenja i korišćenja Nacionalnog parka "Đerdap"
Polazeći od definisanog režima korišćenja šuma Nacionalnog parka, Prostornim planom definisani su ciljevi i zadaci zaštite i razvoja područja parka, a oni obuhvataju:
1. zaštitu i unapređivanje posebnih prirodnih vrednosti područja, uz njihovo namensko korišćenje u skladu sa ekološkim potencijalom i obezbeđenje stabilnosti ekosistema
poboljšavanjem njihovog sastava, strukture i kvaliteta kroz primenuprostorno planskih mera,
2. zaštita prirodnih potencijala flore, faune, zemljišta, vode, vazduha, uz obezbeđenje uslova za svrsishodnokorišćenje, racionalno gazdovanje i uravnoteženi rezvoj,
3. zaštita pejzažnih i ambijentalnih vrednosti i očuvanje estetskog izraza područja,
4. razvoj naučnih istraživanja prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti nacionalnog parka.
5. usmeravanje aktivnosti na ukupnom prostoru Parka na osnovama potencijala i tradicije područja, a pod uslovima prioritetnog razvoja delatnosti turizma, sporta, rekreacije,
šumarstva, lovstva i dr.,
6. prezentacija i popularizacija vrednosti parka,
7. stvaranje uslova za unapređivanje rada i kvaliteta ivota stanovništva,
8. zaštita od interesa za ONO i zaštita od elementarnih i drugih većih nepogoda.
b) Priroda, prirodne vrednosti i nepokretna kulturna dobra
U Nacionalnom parku Prostornim planom se određuju zone sa tri stepena zaštite, a zavisno od namene i funkcija pojedinih delova područja, utvrđuju se režimi zaštite i
korišćenja u tim zonama:
Prema Planu namene površina GJ "Leva Reka" nalazi se u režimu zaštite I i III stepena.
U I stepenu zaštite obuhvaćeni su
1. sve retke, proređene i ugrožene biljne i životinjske vrste,
2. strogi rezervati prirode Tatarski vis,
3. vidikovci kao prirodne vrednosti.
U Nacionalnom parku - Prostornim planom - se određuju zone sa tri stepena zaštite, a zavisno od namene i funkcija pojedinih delova područja, utvrđuju se režimi zaštite
i korišćenja u tim zonama:
U I stepenu zaštite obuhvaćeni su (odeljenja 51c, 51d, 52b, 53b, 54b, 54c i 54d
U III stepen zaštite obuhvaćene su zaštitne šume zemljišta, izvori i vodotoci i druga izvorišta vodosnabdevanja (sva preostala odeljenja).
Zaštitnom šumom smatraju se šume i šumske zajednice koje pokrivaju zemljišta sa nagibom većim od 25 %, površine ugrožene procesima erozije i šume u priobalju i
prikupištu izvorišta voda i vodenih tokova.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
6
c) Razvoj privrednih i društvenih delatnosti
Razvojni prioriteti određuju se u odnosu na:
- očuvanje i napređivanje prirodnih vrednosti i kulturnih dobara Nacionalnog parka, njegovih rekreativnih, turističkih, obrazovnih, naučnih i drugih funkcija;
- racionalno korišćenje prirodnih (šuma, divljači, zemljišta, vode, sirovina) i radom stvorenih komparativnih prednosti područja.
Od privrednih aktivnosti u Nacionalnom parku će se stimulisati, pre svega, delatnosti: turizam i ugostiteljstvo, šumarstvo sa lovom, ribarstvo i dr.
1.
Šumarstvo i lovstvo
Gazdovanje šumama prilagođava se funkcijama parka, vođenjem aktivnosti na očuvanju i zaštiti prirodnih vrednosti i retkosti,održavanju i unapređivanju klimatsko zdravstvenih, hidroloških, protiverozionih, naučno obrazovnih i drugih opštekorisnih funkcija šuma, uz adekvatno staranje o proizvodnji drveta što boljeg kvaliteta
i prinosa.
Gajenje šuma će se zasnivati na autohtonim šumskim zajednicama (autohtonim vrstama drveća) uz primenu sistema “mera”koje doprinose zaustavljanju procesa regresivne
sukcesije i procesa degradacije šumskih ekosistema.
d) Mere i uslovi očuvanja, zaštite i unapređivanja područja Nacionalnog parka
Opšte mere korišćenja parka utvrđeni su prostornim planom.
U odnosu na šume Nacionalnog parka ne može se vršiti:
-
uništavanje biljnih i životinjskih vrsta zaštićenih Zakonom ili Prostornim planom,
-
unošenje vrsta drveća stranih prirodnim oro-klimatskim uslovima područja, a naročita ne egzota, čista seča šuma , kao i drugi vidovi korišćenja , koji dovode u pitanje
stabilnost šumske zajednice i staništa parka i njihovu zaštitnu ulogu,
unošenje stranih vrsta faune koje slobodno žive.
Na području Nacionalnog parka treba obezbediti:
-
upotrebu autohtonih vrsta za pošumljavanje...,
-
očuvanje manjih livadskih i pašnjačkih površina unutar šumskih kompleksa...,
-
I klasu voda vodotoka, zaštitu od bujica po pravilu kroz biološke mere zaštite i obnavljanje autohtone vegetacije...,
-
saniranje svih oštećenja prirodnih ekosistema nastalih tokom izgradnje, odnosno vraćanje terena u prvobitni položaj...,
-
takvo unošenje drvenastih, žbunastih prizemnih biljaka, za koje je utvrđeno da su, antropogeno uslovljeno, potisnute i isčezle...,
privođenje neobraslih površina, podložnih eroziji , šumskim kulturama.
POSEBNE MERE zaštite objekata prirode utvrđene zakonom i ovim planom obuhvataju:
1 . U strogim prirodnim rezervatima ne mogu se vršiti sledeće radnje:
-
eksploatacija i drugi oblici korišćenja prirodnih resursa
-
izvođenje građevinskih i drugih radova,
-
uništavanje i oštećivanje biljnog pokrivača
-
nekontrolisana poseta i obilazak,
-
hvatanje , ubijanje i rasterivanje životinja.
2.
Na prirodnim spomenicima i u njihovoj neposrednoj okolini ne može se vršiti:
-
podizanje trajnih ili privremenih građevinskih objeklata, izvođenje zemljanih radova,...narušavanje morfologije terena i pedološkog pokrivača;
-
seča i lomljenje drveća i žbunja, kao i kidanje, čupanje i drugi oblici degradacije;
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
7
-
intervencije i radovi kod izvora i vrela koji mogu izazvati promenu režima i smanjenje izdašnosti....
Za zaštitu prirodnih retkosti preduzimaju se sledeće mere:
-
zaštićene drvenaste vrste ne smeju se seći i lomiti... uništavati
-
zaštićene vrste faune se ne smeju loviti i hvatati...
U park šumama se sprovode radovisanacije degradiranih površina, vegeracija se obnavlja autohtonim vrstama a prostor oprema informativnim objektima namenjenim
posetiocima
Mere i uslovi zaobavljanje šumarske delatnosti, saglasno meramazaštite Nacionalnog parka obuhvataju.
-
prelazak na planiranje i gazdovanje šumama na tipološkoj osnovi,
-
registraciju retkih vrsta,
-
prelazak na prirodne sastojine u svim kulturama koje su veštački formirane, suprotno prirodnoj potencijalnoj vegetaciji Đerdapske klisure,
-
sprovođenje sanitarne ,proredne seče oštećenih , prestarelih i obolelih stabala,
-
pošumljavanje šumskih čistina odgovarajućim dominantnim autohtonim vrstama,
-
usaglašavnje gazdovanja šumama.. sa ciljevima zaštite, unapređenja i uređivanja Nacionalnog parka,
-
formiranje oglednih polja radi kompletnog obuhvata raznolikosti stanišnih i sastojinskih svojstava šuma,
-
kvalitetni selekcionisani semenski materijal autohtonih vrsata lišćara za radove u Nacionalnom parku,
-
korišćnje sporednih šumskih proizvoda uz uslov očuvanja ekološke ravnoteže, optimalne brojnosti vrste...,
-
šumske puteve sa savremenim kolovozom,
-
formiranje lovnih rezervata za uzgoj karakteristične autohtone faune
Za zaštitu od šumskih požara mere će se utvrditi u planu protivpožarne zaštite Nacionalnog parka.
Zaštita od biljnih bolesti i štetočina sprovodiće se, takođe po posebnom planu (...što se posebno odnosi na sušenje hrasta kitnjaka n apojedinim lokalitetima).
Sve ove i druge mere i smernice razradiće se osnovama gazdovanja šumama za Nacionalni park...
III Odredbe Opšte Osnove
Za nacionalne parkove u svetu izdvojena su područja posebnih prirodnih vrednosti karakteristična za određenu geografskuregiju, područje ili zemlju u celini. Te
prirodne vrednosti su iznad prosečnih i zato su od šireg interesa, odnosno imaju nacionalnu vrednost.
Pojedinačne vrednosti koje bliže karakterišu i ističu značaj ovog područja jesu:
1. Đerdapska klisura koja predstavlja rečnu probojnicu, a preseca karpatsku planinsku zonu;
2. Različiti geomorfološki fenomeni među kojima se ističe veći broj nedovoljno istraženih pećina, jama i potkopina;
3. Strogi prirodni rezervati;
4. Vidikovci kao prirodni spomenici obuhvataju 66 najznačajnijih uzvišenja pri čemu istaknutijih vrhova oko 500 m.n.v. ima 11;
5. Prirodne retkosti i vrednosti - U faunističkom i florističkom pogledu područje Đerdapa se odlikuje većim brojem trajno zaštićenih vrsta, retkih ili ugroženih vrsta,
relikata ili endema.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
8
IV Obaveze koje proizilaze iz Izveštaja Komisije za Utvrđivanje sušenja šuma
Nacionalnim parkovima
u
Na osnovu Izveštaja komisije za utvrđivanje inteziteta sušenja šuma u nacionalnimm parkovima može se konstatovati:
-
da se proces sušenaj šuma u nacionalnim parkoviama nastavlja,
-
da je izraženo slabljenje vitalnosti šuma a atime i njihovog reproduktivnog potencijala zbog neblagovremenog sprovođenja mera uzgoja i prorednih seča, a i zbog
jakih suša 1981/90 godina, i drugih nepovoljnih uticaja.
Polazeći od Izveštaja i navedenih konstatacija zaključeno je:
1. Mere za sanaciju stanja šumskih ekosistema, konstatacije i uputstva za gazdovanje šumama i njihovo unapređivanje predstavljaju osnov za sanaciju i unapređivanje
šuma u nacionnalnim parkovima.
2. Preduzeće z azaštitu i razvoj nacionalnog parka „Đerdap“, doneće programe saniranja stanja šumskih ekosistema, posebno sanitarnih seča i ostalih fitosanitarnih
meraa u skladu sa kriterijumima i merama sadržanim u Izveštaju komisije.
3. Preduzeće za zaštitu i razvoj nacionalnog parka „Đerdap“ će u gazdovanju šumama i njihovom unapređenju posebno se pridržavati mera, konstatacija i uputsatva iz
Izveštaja komisije.
4. Republički sekretarijat za zaštitu i unapređivanje životne sredine pratiće realizaciju ovih zaključaka i po potrebi preduzimaće odrerđene mere.
Prilikom definisanja Projektnog zadatka za izradu osnove gazdovanja zaG.j.“Leva Reka“, u potpunosti je primenjen Nacrt projektnog zadatka za izradu posebnih osnova za
šume nacionalnih parkova.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
9
1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE
1.1. Topografske prilike
1.1.1. Geografski položaj gazdinske jedinice
Šume GJ”Leva Reka” pripadaju brdsko –planinskom reonu, nalaze se kod sela Dobra i prostiru se iznad Ljubkovske kotline.
Geografski položaj ovog šumskog kompleksa je sledeći:
Zauzima prostor od 19° 33' do19° 39' istočne geografske dužine i između 44° 33' do 44° 38' severne geografske širine.
O snovni pravac pružanja ove gazdinsk e jedinice je sever-jug, i prati glavni vodotok Lever eke, po kojoj je i ova gazdinska jedinica dobila ime. Osnovne ekspozicije
ove gazdinske jedinice su iszočna i zapadna, a u manjem delu gazdinske jedinice (njen južni deo), dominanntna ekspozicija je Severna.
Gazdinska jedinica u bližem okruženju se naslanja na seoska naselja Dobru, Brnjicu i na istoku na selo Boljetin.
1.1.2. Granice
Spoljašna granica ove gazdinske jedinice je jako nepravilna u dvodimenzionalnoj projekciji, i određuje osnovni oblik njene površine.
Granice gazdinske jedinice ”Leva Reka“ je okružena državnim šumama i to na istoku gazdinskom jedinicom “Kožica”, na zapadnom delu gazdinskom jedinicom
“Desna reka” (ove dve gazdinske jedinice pripadaju Nacionalnom parku”Đerdap”. Sa južne strane ova gazdinska jedinica se naslanja na gazdinsku jedinicu “Brodica”, kojom
gazduje Šumsko gazdinstvo Kučevo.
Severna granica je najkraća, skoro ravna, okomita, okružuje i odvaja 1 odeljenje gazdinske jedinice ”Leva Reka“ od 97 odeljenja gazdinske jedinice “Kožica”,
neposredno odmah iznad sela Dobra.
Istočna granica ide vododelnicom (grebenom) između sliva Leve Reke i sliva Medovnice (gazdinska jedinica “Kožica”), nepravilno krivudajući spajajući Popov vrh
(453 m/n.v.), Nešanjski Vrh (555 m/n.v.), Veliki Vrh (550 m/n.v.), dalje idući na kotu (557 m/n.v.), i (672 m/n.v.). Dalje granica ide na mesto zvano Preki vrh (730 m/n.v.),
Sinerski vis, Kožicu (793 m/n.v.), idući sve do ispod Šomrde (806 m/n.v.).
Južna granica se prostire tačno između vododelnica slivova Leve Reke i sliva Strakovice. Od crvene zemlje nešto iznad Tatarskog visa počinje granica između
gazdinske jedinice ”Leva Reka“ i gazdinske jedinice “Brodica”, blago krivudajući ka zapadu preko Vojinove čuke (708 m/n.v.), Janičarskog visa (628 m/n.v.), i dolazi do
Šinderskog vrha (690 m/n.v.), tromeđe gazdinskih jedinica ”Leva Reka“,”Desna Reka“ i “Brodica”.
Zapadna granica ove gazdinske jedinice ide Šinderskim vrhom i Srednikom do u podnožje vododelnice Leve i Desne reke.
Granice odseka i odelenja, kao i spoljašna garnica ove gazdinske jedinice, su obeležene na terenu prema važećem pravilniku.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
10
1.1.3. Površina
Ukupna površina gazdinske jedinice iznosi 2793.26ha.
Struktura površina prema iskazu površina prikazana je u sledećoj tabeli:
Vrsta zemljišta
1. Šume
Površina
Zastupljenost
ha
%
2764.48
99.5
13.88
0.5
2778.36
99.5
5. Za ostale svrhe
14.90
100
Ostalo zemlji[te
14.90
0.5
2793.26
97.6
68.13
2.4
2861.39
100
2. Šumske kulture
3. Šumsko zemljište
Šume i šumsko zemljište
4. Neplodno
6. Zauzeće
Površina gazd. jedinice
7. Tuđe zemljište
Svega:
Analizirajući predhodnu tabelu vidimo das u u kupnoj površini šume i šumska zamljišta zastupljeni sa 99.5%, dok na kategoriju ostalo zemljište odlazi 0.5%. Ovim
uređivanjem nisu konstatovana zauzeća u ovoj gazdinskoj jedinici. Tuđe zemljište (enclave) su zastupljene sa 68.13 ha kroz vid različitih vrsta zemljišta.
Struktura površina prema kategoriji šuma i vrsti zemljišta:
Kategorija šuma i vrsta zemljišta
1. Visoke šume
Površina
Zastupljenost
ha
%
2430.04
87.9
282.72
10.2
3. Šumske kulture (>20 god.)
13.59
0.5
4. Šikare
33.70
1.2
5. Šibljaci
4.43
0.2
2764.48
99.0
13.88
48.2
0
0
8. Za ostale svrhe
14.90
51.8
Svega neobraslo
28.78
1.0
2793.26
97.6
68.13
2.4
2861.39
100
2. Izdanačke šume
Svega obraslo
6. Šumsko zemljište i livade
7. Neplodno
Ukupno GJ
9. Tuđe zemljište
Ukupna površina:
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
11
Iz predhodne tabele zaključujemo da je ovo uređivanje utvrdilo odnos obraslih i neobraslih površina od 99.0% : 1.0%. U kategoriji obraslih površina dominiraju visoke šume
sa čak 88%, što nam ukazuje da se radi o vrlo kvalitetnoj (u inventurnom smislu) gazdinskoj jedinici. U ktagoriji neobraslih površina polovičan je odnos između
šumskog zemljišta i zemljišta za ostale svrhe (48% : 52%).
1.2. Imovinsko - pravne prilike
1.2.1. Državni posed
Gazdinska jedinica “Leva Rekai”, nakon proglašenja Nacionalnog parka “Đerdap”, je u gazdinskom smislu poverena na gazdovanje i upravljanje Preduzeću Nacionalni park
“Đerdap”, sa sedištem u Donjem Milanovcu.
Šume i šumska zemljišta ove gazdinske jedinice, nalaze se u sastavu katastarske opštine Dobra, a ona je na području SO Golubac, kao što je prikzano u sledećoj tabeli:
Naziv Katastrske Opštine
Površina (ha)
KO Dobra
2793.26
Ukupno:GJ
2793.26
Kada je u pitanju državni posed (vlasništvo Nacionalnog parka “Đerdap”) sporna pitanja su:
zastarelost katastarskih planova,
nepotpunost katastarskih planova u katastru nepokretnosti (granice pojedinih katstarskih parcela su crtane na osnovu strih osnovnih karata),
neobeležen i neprecizno razgraničen privatni posed (enclave u okviru odeljenja, kao i deo spoljne granice).
Napomena: Veoma veliki problem kada su u pitanju imovisko pravne prilike u ovoj gazdinskoj jedinici predstavlja katastar vezan za vodene tokove, koji se knjiže na
JP “Srbijavode”. Ova osnova predlaže rešavanje ovog spora sporazumnom prenošenju prava korišćenja vodotoka, koji pripadaju teritorijalno ovoj gazdinskoj jedinici
sa JP “Srbijvaode”, na “Nacionalni park Đerdap”
1.2.2. Privatni posed
U gazdinskoj jedinici “Leva Reka” postojI 27 enklava sa ukupnom površinom od 68.13ha. Pregled privatnih površina unutar poseda koji je u vlasništvu Nacionalnog parka
“Đerdap” prikazan je u sledećoj tabeli i to po odeljenjima, rednim brojevima enklava u odeljenjima, vrstama zemljišta i površinama.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
12
Pregled tuđeg enklaviranog zemljišta u gazdinskoj jedinici “Leva Reka”:
Odeljenje
Površina
Broj enklave
Vrsta zemljišta
2
[uma
0.16
3
Njiva
0.62
4
[uma
0.08
5
Šuma
0.83
3
[uma
3.37
4
Livada
13.99
5
Livada
0.35
5
3
Šuma
0.73
9
2
Livada
7.25
10
4
Njiva
1.72
6
Voćnjak
0.46
7
Livada
3.64
8
[umsko zemljište
4.80
2
Livada
3.41
3
[uma
2.38
16
1
[uma
2.61
17
3
[uma
3.66
94
1
[uma
1.41
3
[uma
0.91
4
Njiva
3.28
1
Livada
2.92
3
Njiva
6.03
4
Livada
1.88
3
[umsko zemljište
0.27
4
[uma
0.10
5
Voćnjak
0.26
6
Njiva
1.01
1
2
3
12
13
95
96
97
98
Ukupno:
ha
68.13
Iz predhodne tabele vidimo da je u gazdinskoj jedinici “Leva Reka”, privatno vlasništvo (enclave) zastupljeno kroz šume, njive, livade, šumsko zemljište i voćnjake.
1.2.3. Spisak katastarskih parcela
Spisak katastarskih parcela koje čine površinu gazdinske jedinice “Leva Reka”, a kojom gazduje Nacionalni park “Đerdap”,po Katastarskim Opštinama, po brojevima
katastarskih parcela, mesenim (lokalnim) nazivima, vrstama zemljišta (kulturama), i površini, dat je u sledećim tabelama:
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
13
Katastarska opština Dobra
br parcele
br. P.l.
potez
kultura
povrsina (m2)
2282/1
18/32
Dobranski
Suma
586125
3611/1(deo)
15/61
Srednik
Suma
1255586
3585
25/66
Popova
Suma
13507
3594/1
40/63
Popova
Suma
2390631
3594/2
40/63
Popova
Suma
10880
3594/3
40/63
Popova
Suma
11720
3595
25/65
Popova
Suma
81865
3880(deo)
27/54
Vrh Turskog
Suma
23582300
Ukupno u GJ
27932614
Delovi parcela 3611/1 i 3880 koji polozajno pripadaju ovoj GJ utvrdjeni su direktno-planimetrisanjem. Ovim uređivanjem nisu evidentirani sporovi oko navednih
površina, ipak je potrebno u narednom periodu izvršiti precizno razgraničenje između državnog i privatnog poseda. Na taj način bi došli do mogućnosti da se nesmetano
gazduje šumama ove gazdinske jedinice.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
14
2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA
2.1. Reljef i geomorfološke karakteristike
Reljef i geomorfološke prilike ovog predela su složene sa različitim geomorfološkim oblicima: široki platoi i grebeni, uski hrptovi, strme ili blage padine, plitke i duboke
uvale.
Posebno je važna, sa ekološke tačke gledišta, konfiguracija terena, koja obuhvata kompleks geomorfoloških elemenata.Tako će grebeni, oko kojih su rasprostranjeniu i
okružuju ih viši grebeni, ekološki drugačije delovati, od onih koji nisu zaklonjeni drugim višim grebenima. Znatne ekološke razlike su između širokih i uskih grebena,
kao između strmih i blagih padina, ili plitkih i dubokih uvala.
Pre svega je značajan sa ekološkog aspekta, ekološko- termički takon masa: „Ukoliko je masiv niži i odvojen od drugih masiva uvalama i ravnicama, utoliko će
Biti hladniji i vlažniji u odnosu na veliku planinsku masu“ (Mišić, V. 1976.). Velika masa se sporo zagreva ( najviši njeni donji delovi) i sporo hladi, dok se mala masa brzo
zagreva i brzo hladi. Ovaj „termički zakon masa“ objašnjava činjenicu da je na velikim masivima vegetacija pomerena znatno naviše, ka hladnijim delovima, dok su
niže, jer je mikroklima svežija, uslovljeno da se mozaično smenjuju bukove i hrastove šume, u zavisnosti od ekoloških osobina staništa, a granica planinske bukve
je znatno spuštena, negde i do 500 m (550) nadmorske visine, kakav je slučaj sa masivima Miroč i Leva Reka. Osim toga specifična konfiguracja terena, sa brojnim
potocima uslovljava znatno povećanu relativnu vlažnost vazduha, česte magle , a veliki broj osojnih, zaklonjenih strana, doprinosi većoj mezofilnosti ovih staništa.
Ovome doprinosi i veliki broj potoka, koji su stalno i leti bogati vodom.
Uticaj Dunava na prostor ove gazdinske je značajan, on omogućava povećanu vlažnost vazduha, i uticaj magle, koje dolinom reke mogu lako dopreti do predela Leve Reke,
koji je povezan potocima i njihovim dolinama, sa glavnim rekama – pritokama Dunava.
Analizirajući uticaj ekoloških faktora na prostoru ove gazdinske jedinice možemo zaključiti sledeće:
1.
2.
Osnoni faktori koji su uslovili dominaciju mezofilnih vrsta na malim nadmosrskim visinama u predlu sa dugim, toplim i suvim letom (Severoistočna Srbija)
su:
•
termički zakon masa
•
veliki broj uvala sa povećanom relativnom vlagom vazduha
•
veliki broj osojnih padina sa vlažnijom mikroklimom
•
složen sistem potoka i rečica
•
silikatna podloga
•
blizina Dunava
Dominacija šume kitnjaka i graba na širokim platoima grebenova iznad 350 m/n.v. do 550 m/n.v., iz razloga:
•
promene klime sa visinom
•
plakornog terena na platoima grebena
Uopšteno govoreći u Srbiji je izražena pojava (Dinić 1978. Godine) klimaregionalnost šuma kitnjaka i graba (LJuerco – Carpinetum serbicum) na malim masivima.
To znači, da se sa visinom smenjuju tip šume sladuna i cera (LJuerco – frainetto serris) na malim masivima, sa šumom kitnjaka i graba (Querco Carpinetum
typicum).
2.1.1 Orografski uslovi
Osovna karakteristika reljefa ove gazdinske jedinice je vrlo izražen reljef terena a čestom smenom vodotoka koji su odvojeni oštrim grebenima i strmim do vrlo strmim
stranama.
Izražena konfiguracija terena uslovila je česte promene i prisustvo svih osnovnihmpoložaja (eksponiranosti).
Kompleks ove gazdinske jedinice se naslanja na Dunav. Prema orografskim uslovima, na prostoru koji zauzima GJ “Leva Reka”, jasno se diferenciraju dva orografska dela:
male zaravni i kanjonski deo oko reke Dunav.
Zaravnjeni delovi su bogato obrasli visokim šumama bukve i hratsova sa mnoštvom drugih vrsta, vrednim i očuvanim koje imaju zaštitno – proizvodni karakter.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
15
Posebno su značajni kanjonski delovi. Oni predstavljaju jedinstven refugijum ,gde su se do danas očuvale životne zajednice reliktnog karaktera sa izvornim i iskonskim
karakteristikama.
Glavni tok Leve Reke je pravac jug – sever, a i glavne vododelnice su istog položaja u prostoru. Grebenske strane koje padaju prema bočnim potocima su po pravilu južne i
severne ekspozicije, a ređe istočne i zapadne.
Najniža kota koja se nalazi u okviru ove gazdinske jedinice je na 90 m./ n.v. u sastavu Leve i Desne reke. Najviša kota u okviru ove gazdinske jedinice je na 806 m./n.v. i
nalazi se kod mesta zvanog Šormdski kamen, tako da visinska razlika između najviše i najniže tačke u okviru ove gazdinske jedinice iznosi 716 m./n.v.
Bočne kose koje se odvajaju od glavnih grebena, srednjim nagibom spuštaju se u rečno korito čineći strane strmim do vrlo strmim, a brdsko planinski teren jako izraženim.
2.1.2. Konfiguracija terena
U makromorfološkom smislu, ova gazdinska jedinica predstavljaa karstnu visoravan, koja se visoko izdiže nad vodotokom Dunava. Teren je većim delom strm, do vrlo strm,
izlomljen, sa uvalama, vrtačama, često nepristupačan.
To je turistički izuzetno atraktivan prostor, a uz raznovrsnost flore i faune je jedinstven čak i u širim razmerama.
2.1.3. Nadmorska visina
Najniža kota koja se nalazi u okviru ove gazdinske jedinice je na 90 m./ n.v. u sastavu Leve i Desne reke. Najviša kota u okviru ove gazdinske jedinice je na 806 m./n.v. i
nalazi se kod mesta zvanog Šormdski kamen, tako da visinska razlika između najviše i najniže tačke u okviru ove gazdinske jedinice iznosi 716 m./n.v.
Najznačajnije visinske razlike su na stranama okrenutim prema Dunavu.
Značajni vrhovi u ovoj gazdinsko jedinici su: Popov vrh 453 m./n.v., Nešanski vrh 555m./n.v., Preki vrh 730 m./n.v., Kožica 793 m./n.v. i drugi
Uopšte za čitavu GJ visinske razlike su relativno male, ali su one ipak dovoljne da u ukupnom visinskom dijapazonu izdvoje visinske zone, koje su među sobom, osetnije
razlikuju po kompleksu ekoloških uslova, te zbog toga pružaju različite mogućnosti za nastanak, razvoj i gajenje različitih tipova šuma po sastavu, strukturi i dr.
osobinama.
2.1.4. Nagib
Imajući u vidu uslove reljefa i konfiguraciju terena, kao i znatne visinske razlike, velikim delom gazdinske jedinice preovlađuju veoma strmi nagibi, na pojedinim delovima i
vrletni, sa pojavom litica, vertikalnih strana i uopšte nepristupačnih terena.
Umereno strmi nagibi preovlađuju u delovima (pojasu) blagih zaravni terasa, na vrhovima grebena.
Ovakvi uslovi nagiba odražavaju se na šumske zajednice ovog područja, njihov sastav i druge karakteristike.
2.1.5. Ekspozicija
Usled raznovrsne, razvijene i “bogate” konfiguracije terena zastupljene su skoro sve ekspozicije, ipak izražene su južne i severne eksponiranosti.
U pojedinim delovima gazdinske jedinice promene ekspozicije su često vrlo nagle i one se odražavaju i na ostale uslove sredine: insolaciju, toplotu tla, karakter i fizičke i
hemijske osobine zemljišta, što direktno utiče i na sastav i stanje vegetacije i pojavu određenih šumskih
zajednica. Sve ovo utiče na opšte bogatstvo vrsta i zajednica, naročito šumskih.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
16
2.1.6. Ocena uticaja ekoloških faktora
U predelu gazdinske jedinice „Leva reka deluju dva različita kompleksa ekoloških faktora:
1.
Grupa faktora optšte klime sa delovanjem Ljukovske kotline, preko koje prolaze uticaji iz Panonskog basena i sa Karpata,
2.
Isparenja i magle Dunava koje se uzdižu do najviših vrhova masiva; veliki broj vlažnih dolina; zatim složen i jako diseciran reljef, sa mnogo malih brda koja se hlade
i izraženom silikatnom podlogom (mikašisti).
Prvi kompleks ekoloških faktora je došao do izražaja na strmim, prisojnim padinama i izloženim grebenima (užim) gde su ulovi mikroklime izrazito povoljni „samo“
za razvitak hrasta. Pojava sladuna i cera su dokaz delovanja ove grupe ekoloških kompleksa.
Ovaj drugi kompleks ekoloških faktora je uslovio razvitak bogatee, mezofilne šumske vegetacije sa preovlađivanjem bukve, graaba i lipe. Mnogo izvora i rečica
doprinosi formiranju jedne svežije klime, povoljne za mezofilnu vegetaciju. Visoko planinsko bilo štiti ovaj predeo od toplih i južnih uticaja (Mišič, V.1992. godine).
2.2. Geološka podloga i tipovi zemljišta
Iz oblasti istorijske geologije, za ovo područje je interesantno ugačije mezozojsko (srednje) doba, odnosno period krede, kojim se završava mezozojsko doba. U tom periodu
su se pored ostalog na mnogo većim površinama stvorili razni peščari, krečnjaci, laporci i druge taložne stene. Naročito je značajna Donja kreda, koja je zastupljena
sa flišnim peščarima, glinenim škriljcima, laporcima i krečnjacima.
Geološka podloga i zemlišne tvorevine
Kao osnova za poznavanje ukupnih edafskih krakteristika na području gazdinske jedinice „Leva Reka“ su proučavanja zemljišta i kartografski radovi (N.Jović,
1989.god. napodručju Leve reke i Desne reke, Kožice) izvršena u okviru projekta naučno istraživačke teme: „Istraživanja u cliju utvrđivanja kriterijuma za određivanje
stepena degradiranosti sastojina“ i istraživanja u okviru biološke osnove, izrađene u cilju stvaranja fundamenta racionalnijem kreiranju šumskog gazdovanja, kao i drugih
literalnih izvora koji se odnose na prostor gde se nalazi ova gazdinska jedinica
Na osnovu provedenih istraživanja navedenog autora, zemljišta su razvrstana na dve skupine supstrata:
A. zemljišta na kiselim silikatnim supstratima, i
A) Zemljišta na kiselim silikatnim supstratima
Smeđe zemljište na amfibolitu – erodirano plitko i skeletno
Ovaj tip zemljišta u ovom šumskom kompleksumpredstavlja u ekološko proizvodno smislu najlošije stanište. Humusno akumulativni A – horizont je erozionim procesima
odnet a azajedno sa njim i veći deo B – horizonta. Zbog ovoga je sadašnja morfološka građa tipa:
(B) C
C
-------------------- -------------0 – 15/30 cm
15/30 cm
(B) horizont je skeletan i neujednačene proizvodne mogućnoti, dubin eod 15-30 cm.
Proizvodni potencijal zemljišta je mali. Ekološka jedinica koja ga pokriva u ovoj gazdinskoj jedinici je: Brdska šum abukve ( Fagetum submontanum varijanta sa Festuca
drymea) na erodiranom , plitkom , skeletnom, smeđem , zemljištu na amfibolitu.
Smeđe zemljište na filitu – srednje duboko do duboko
Ovo zemljište je , za razliku od prethodnog, potpuno očuvanog profila sa građom:
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
17
A
B
----------------- - --------- 0- 7/8 cm
7/8 – 40
B
C
-------- - -----------40-80
80 cm
Veća morfološk građa i znatna dubina (80)cm ukazuju da su zemljišni uslovi ovde povoljniji. Fizičke osobine potpuno zadovoljavaju. Fizičke osobine su prikazane u narednoj
tabeli:
Dubina
(cm)
0-7/8
7/8-40
40-80
horizont
Higroskopska vlaga
mm
1,54
1,36
1,45
A
(B)
(B)/C
>2,00
mm
31,25
23,00
26,30
2,00-0,2
mm
28,74
26,73
22,26
Granulometrijski sastav
0,06-0,02
0,02-0,006
0,006-0.002
mm
mm
mm
7,10
20,40
14,80
7,40
22,60
11,50
10,20
17,80
12,90
0,2-0,06
mm
16,06
14,87
13,64
<0,002
mm
12,90
16,90
23,20
Ukupno peska, gline i
praha
51,948,1
49,151,0
46,153,9
Hemijske osobine određuje umereno kisela reakcija (ph u vodi 5,07-5,50) i šumski mul ( blagi) humus. Stepen zasićenosti zemljišta blagim katjonima približaav ova zemljišta
eutričnim (bvazama zasićenim) smeđim zemljištim an askeletnim stenama (V % = 40,17-45,66%).
Hemijske osobine zemljišta su prikazane u sledećoj tabeli :
Dubina (cm)
0-7/8
7/8-40
40-80
horizont
A
(B)
B/C
ph
H2O KCl
5,07 3,83
5,50 3,78
5,38 3,48
Y1cm n/10 Na OH
19,25
13,00
15,75
Adsorptivni kompleks
(T-S)
S
T
12,51 8,40 20,91
8,45 7,10 15,55
10,84 7,90 18,14
V%
40,17
45,66
43,55
Humus %
4,05
1,79
0,63
C%
2,35
1,04
0,36
N%
0,20
-
C/N %
11,7
-
P2O5 mg/100g
3,80
3,70
2,00
K2O mg/100g
22,40
15,00
6,40
Proizvodni potencijal je dobar. Ekološka jedinica koja „pokriva“ ova zemljišta je: Brdska šuma bukve (Dentario – Fagetum submontanum) n asrednje dubokom do dubokom
smeđem zemljištu na amfibolitu.
Duboko smeđe zemljište na metagabru
Ovo je razvijenije i dublje zemljište u odnosu na zemljišta prethodno opisana dva tipa . Građa mu je:
A
(B)
C
____________ - __________ - __________
0-10
10-90
90 cm
Velika dubina, povoljan mehanički sastav i vodno vazdušni režim uslovljavaju da je ovo najbolje zemljište u ovoj gazdinskoj jedinici. Fizičke osobine prikazane su u sledećoj
tabeli :
Dubina
cm
0-10
10-60
Horizont
A
(B)
Higroskopska vlaga
%
2,20
1,60
>
2,00
mm
22,00
2,00-0,2
mm
7,31
9,44
0,2-0,06
mm
14,49
9,76
Granulometrijski satav
0,06-0,02
0,02-0,006
0,006-0,002
mm
mm
mm
16,60
28,80
18,70
14,80
13,20
13,20
> 0,002
mm
14,10
24,40
Ukupno peska , gline i
praha
38,4 61,6
34,0 66,0
Hemijske osobine su tipične za eutrična smeđa zemljišta. Reakcija je slabo kuisela (ph u vodi= 6,10-6,34), a stepen zasićenosti bazam a je visok ( V % = 74,31 – 74,39).
Rezultati hemijske analize ovog zemlšt aprikazani su u sledećoj tabeli:
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
18
Dubina cm
Horizont
0-10
10-60
A
(B)
Ph
H2O KCl
6,10 5,12
6,34 4,56
Y1ccm n/10 NaOH
10,75
6,75
Adsorptivni kompleks
(T-S)
S
T
6,09
20,80 27,79
4,39
12,70 17,09
V%
Humus
%
5,34
1,04
74,39
74,31
C
%
3,09
0,60
N%
C/N %
0,35
-
8,8
-
Lako pristupačni
P2O5 mg/100g K2O mg/100g
7,26
2,90
-
Proizvodni potencijal ovog zemljišta je vrlo visok. Ekološka jedinica koja pokriva ova zemljišta je Brdska šuma bukve (Fagetum submontanum nudum – varijanta sa
papratima ) na dubokom smeđem zemljištu.
Kisela smeđa zemljišta na gnajsu
Jednu grupu zemljišta čine zemljišta na gnajsu. Sva ona pripadaju tipu kiselih (distričnih ) smđih zemljišta. S obzirom na stepen razvijenosti razlikuje se više ekološko –
proizvodnih varijanti od kamenitih, vrlo šlitkih, skeletnih erodiranih dp plitkih i srednje dubokih.
Kamenita , vrlo plitka , skeletna i ekstremno erodirana zemljišta javljaju se na južnim i jugoistočnim ekspozicijama nagiba 30-40. To je vrlo plitko zemljište kod koga je ostao
samo donji skeletno deo ( B) horizonta.
Hemijske osobine su u granicama za kisela zemljišta, a proizvodna im je vrednost vrlo niska.
Na njima se javljaju ekološke jedinice:
1. Šuma sladuna i cera sa grabićem ( Carpino – orijentalis – Q uercetum confertae cerris ) na kamenitim vrlo plitkim i ekstremno erodiranim kiselim smeđim zemljištima
na gnajsu;
2. Mešovita šuma hrastova sa grabićem ( Musco – Q uercetum confertae cerris - varijanta sa kitnjakom i grabićem) na jako erodiranim , kamenitim, plitkim kiselim
smeđim zemljištima na gnajsu;
3. U nešto manje ekstremnim uslovima javlja se šuma kitnjaka sa mahovinom ( Musco – Quercetum montanum -varijanta sa Carpinus orijenatalis.
Kiselo smeđe zemljište na gnajsu ( plitko u donjem delu skeletno) predstavlja nešto razvijeniju fazu u odnosu na aprethodna.
Morfogenetska faza -građa mu je:
A
_________ _
0 -8
(B)
________ _
8 - 20
(B(/C
C
__________ _ ________
20 - 35
35 cm
Iako još uvek plitko ovo zemljište ima razvijene sve horizonte, u njemu pstoji vodno – vazdušni režim i korenov sistem ima nešto bolje uslove za razvoj.
Fizičke osobine su mu pokazane u sledećoj tabeli:
Horizont
A
(B)
(B)/C
Dubina profila
(cm)
Higroskopna
vlaga %
0-8
8-20
20-35
1,54
1,10
1,01
Granulometrijski sastav
Skelert >2,0 2,00-0,2
mm
mm
33,86
30,22
37,20
29,85
0,2-0,06
mm
25,54
19,68
25,34
0,06-0,02
mm
7,70
14,70
8,70
0,02-0,006
mm
16,80
13,20
24,50
0,006-0,002
mm
9,60
11,60
1,00
>0,002
mm
6,50
10,60
10,60
Ukupno pesak, glina
i prah
67,1
32,9
64,6
35,4
65,9
36,1
Hemijske osobine su prikazane u sledećoj tabeli:
A
0-8
pH
H2
KCl
0
5,74 4,64
(B)
8-20
4,64
3,54
2,50
14,63
2,80
17,43
(B)/C
20-40
5,30
3,78
13,00
8,45
4,90
13,33
Horizont
Dubin a prof.
cm
Y cdm
NaOH
15,25
Adsorptivni kompleks
T-S mg/100 g S mg/100
zemlj.
zemlj.
9,91
8,70
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
n/10
g
T mg/100
zemlj.
18,61
V%
Humus
%
C
%
C/N
%
46,7
5
16,0
6
36,7
0
5,80
0,3
11,20
Lakopr.
P2O
K2O
5
3,8
25,6
1,95
-
-
3,2
11,4
1,03
-
-
2,4
7,8
g
19
Na ovom zemljištu je registrovana ekološka jedinica: Šuma kitnjaka sa sladunom, cerom i grabićem (Quercetum montanum – varijanta sa Carpinus orijentalis).
Plitko do srednje duboko kiselo smeđe zemljište na gnajsu je ovde najrazvijenije. Dubina dostiže i do 40 cm, a i ostali stanišni uslovi su manje ekstremni. Fizičkei
hemijske osobine ovog profila su prikazane tabelarno:
Fizičke osobine zemljišta :
Horizont
A
(B)
(B)/C
Dubina prof.
cm
Higros.
Vlaga %
0-5
5-2
20-40
1,97
1,32
1,33
Skelet>
mm
23,60
13,30
17,50
2,00
2,0-0,2
mm
27,26
27,03
23,56
0,2-0,06
mm
26,14
21,97
24,54
Granulometrijski sastav
0,06-0,02
0,02-0,006
0,006-0,002
mm
mm
mm
4,90
22,00
8,60
6,40
19,30
10,00
7,80
16,40
12,20
> 0,002
mm
11,10
15,30
15,50
Ukupno peska, gline i
praha
58,3
41
55,4
44
55,9
44
Hemijske osobine zemljišta:
Horizonti
A
(B)
(B)/C
Dubina profila
cm
0-5
5-20
20-40
pH
H2O
KCl
Y1
ccm
NaOH
6,10
5,45
5,65
5,22
3,96
4,20
10,50
13,00
8,75
n/10
J-S
S
6,83
8,45
5,69
15,60
8,50
10,00
Adorptivni kompleks
T
V % Humus
%
22,43 69,55 6,9
16,95 50,15 2,19
15,69 63,73 0,90
C
N
C/N
4,06
1,27
0,52
0,35
-
11,60
-
Lakopristupačan
P2O5
K2O
mg/100gr.
mg/100gr
6,00
35,00
2,00
10,00
1,70
6,40
U ovakvim uslovim amože se govoriti o određenim proizvodnim vrednostima zemljišta.
Ekološka proizvodna jedinica koja ga pokriva je : Šuma sladuna i cera sa primesama kitnjaka (Qurcetum farneto-ceris, varijanta sa Carpinetum orijentalis, Quercus
petrea).
Zaključak
Obzirom na mehanički sastv zemljišta i nagib terena šumska zemljišta su uvek izložena eroziji. Ova gazdinska jedinica koja ima veliku površinu u kategoriji strmih i vrlo
strmih terena, i sami tim je jako izložena potencijalnom spiranju i vodnoj eroziji. U tom smislu a posebno uvažavajući funkcije šuma u ovoj gazdinskoj jedinici, se
mora voditi računa prilikom planiranja korišćenja šumskih resursa ove gazdinske jedinice, sa akcentom na što je moguće veću odmerenost u izntezitetu zhvata,
prilikom ekspolatacije šuma.
Generalno proizvodnost zemljišta ove gazdinske jedinice je na osrednjem nivou. Poterbno je racionalnim gazdovanjem, i adekvatnim uzgojnim merama sprečiti proširivanje
započetih erozionih procesa na manjim delovima u ovoj gazdinskoj jedinici.
Zbog složenijih geološko - pedoloških uslova u ovoj gazdinskoj jedinici i potrebe utvrđivanja razlika u nijansama i procesima, neophodno je nastviti sa još detaljnijim
ispitivanjima pedoloških uslova.
Ispitivanje pedoloških uslova trebalo bi izvesti pre svega u određivanju tipova zemljišta, u onim delovima gazdinske jedinice, gde ta ispitivanja nisu sprovedena u
adekvatnom obimu.
Uutvrđivanja biekoloških i proizvodnih karakteristika zemljišta, ima za cilj, adekvatan odabir odgovarajućih vrsta drveća, i propisivanje što optimalnih rešenja u
tehnologiji uzgoja šuma, a sa ciljem postizanja ekoloških i bioloških optimuma.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
20
2.3. Hidrografske karakteristike
Hidrografske karakteristike ove gazdinske jedinice tesno su povezane sa Dunavom.
Površina ove gazdinske jedinice ispresecana je mnogobrojnim vodotocima. Cela ova gazdinska jedinica obiluje vodotocima koji uglavnom preko cele godine imaju vodu.
Leva reka kao glavni vodotok delom je ponornica.
Najvažniji vodotoci su: Leva Reka, Preki potok, Sinjerski potok, Milovanova reka, Vojinov potok, Veliki Janičarski potok, Mali Janičarski potok i Kremanski potok.
U gazdinskom smislu je izdiferencirano nekoliko osnovnih slivova:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
sliv Leve reke (odeljenja 1-15,28,29, 40-60,66-70,90-98),
sliv Prekog potoka (odeljenja 16-26)
sliv Sinjerskog potoka ( odeljenja 30-35),
sliv Kremanitog potoka (odeljenja 36-39),
sliv Vojinovog potoka (odeljenja61-65),
sliv Velikog Janičarskog potoka (odeljenja 71-80),
sliv Malog Janičarskog potoka (odeljenja 81-89).
Ovako bogat mrežni sistem vodotoka je jedan od osnovnih karakteristika izraženosti reljefa, a samim tim jako dosta utiče na vrednosti mikroklime, što sve skupa uslovljava
pojavu različitih šumskih vrta i zajednica.
2.4. Klima
Klimu jednog kraja ili područja čini skup vremenskih pojava i procesa u atmosferi, koja za prostor gazdinske jedinice ima obeležje kontinentalnosti, sa izvesnim
specifičnostima subhumidne klime.
Klimat za područje gazdinske jedinice u osnovi određuju prodor hladnih vazdušnih masa preko Đerdapa iz Vlaške nizije i prodor uticaja jadransko atlanske klime sa
više padavina i vlage.
Prelaz iz hladnog (zimskog) u topli (letnji) period relativno je kraći i oštriji, za razliku od prelaza iz toplijeg (letnjeg) u zimski (hladniji) koji je duži i postepeniji.
Klima deluje veoma snažno na biljni svet. Ona uslovljava uglavnom raspored u građu biljnog pokrivača. Klima deluje skupno, ali se često dešava da i njeni pojedini elementi
deluju posebno.
Klima je važan činilac u pedogenezi zemljišta i limitirajući faktor u razvoju određenih biljnih vrsta, preko temperaturnih odnosa, veličine i rasporeda vodenih tokova idr.
Klima spada u uslove sredine od kojih u izvesnim granicama zavisi pojava i opstanak šume kao biljne formacije.
Od naročitog značaja je da klimatski činioci utiču ma kvalitet drvne mase šumskog drveća. Dalje, klimatski činioci pojavljuju se u životu šume i kao posredni činioci. Oni
aktivno utiču u pedogenetskim procesima i na taj način utiču na stvaranje posebnih tipova šumskih zemljišta.
Klima i šuma se nalaze u najtešnjem međusobnom uticaju, jer se i šuma kao celina pojavljuje kao snažan posredan biološki činilac.
Prema klimatskoj rejonizaciji Jugoslavije, gazdinska jedinica “Leva Reka”, spada u - klimatski reon III i u njoj vlada kontinetalna klima.
Svi klimatološki podaci su preuzeti iz baze podataka Republičkog Hidro meteorološkog zavoda Srbije, sa merne stanice Negotin, kao je i dato u sledćim tabelarnim prikazima.
Svetska meteorološka organizacija preporučila je dugogodišnja osmatranja, za ocenu i analizu klimatskih istraživanja jednog područja.
U skladu sa tim preporukama u ovoj osnovi gazdovanja šumama, korišćeni su podaci osmatranja za period od trideset godina, sa Meteorološke stanice
Negotin φ 44°14N λ 22°33Е n. v. 42 m, srednje mesečne, godišnje i ekstremne vrednosti za period 1961 – 1990
.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
21
Temperatura vazduha
Temperaturni parametri koji važe za područje ove gazdinske jedinice su dati u sledećoj tabeli:
Srednja maksimalna
Srednja minimalna
Normalna vrednost
Apsolutni maksimum
Apsolutni minimum
Sr. broj mraznih dana
Sr. broj tropskih dana
jan.
feb.
mar.
2,3
-4,5
-1,1
18,1
-28,5
24,9
0,0
4,9
-2,4
1,1
22,4
-25,6
18,5
0,0
10,6
1,0
5,5
26,8
-19,0
11,9
0,0
apr.
maj.
jun.
TEMPERATURA °C
17,6
22,8
26,2
6,1
10,9
14,1
11,8
16,9
20,2
30,6
25,6
25,6
-4,2
1,0
4,5
1,0
0,0
0,0
0,0
0,8
5,9
jul.
avg.
sep.
okt.
nov.
dec.
god.
28,5
15,5
22,1
41,2
8,4
0,0
10,9
28,2
14,7
21,2
37,4
5,6
0,0
10,9
24,5
11,2
17,3
37,7
-3,6
0,1
2,6
17,6
5,8
11,0
31,2
-7,6
3,2
0,1
9,9
1,9
5,7
25,6
-13,7
9,3
0,0
4,5
-1,9
1,3
20,6
-22,0
20,4
0,0
16,5
6,0
11,1
41,2
-28,5
89,3
31,2
Analizirajući predhodnu tabelu vidimo da na ovom području vlada tipičan kontinentalni tip temperaturnog režima (pod temperaturnim režimom podrazumevamo
prosečan hod srednjih temperatura vazduha u toku prosečne godine). Najtopliji mesec je juli sa prosečnom temperaturom od 22,1°C, a najhladniji mesec je januar sa
prosečnom temperaturom od -1,1°C. Broj mraznih dana je 89, a broj dana sa tropskim temperaturama je 31.
Hidrički režim
Hidrički režim podrazumeva prosečan tok relativne vlage vazduha u prosečnoj godini. Relativna valaga vazduha je odnos između stvarnog pritiska vodene pare u
atmosferi i maksimalnog pritiska vodene pare pri sitoj temperaturi.
Prosek
jan.
feb.
mar.
apr.
maj.
jun.
jul.
81,1
80,1
74,4
68,3
RELATIVNA VLAGA (%)
68,5
66,9
63,5
avg.
sep.
okt.
nov.
dec.
god.
65,4
69,2
75,7
80,8
82,1
73,0
Posmatrajući predhodnu tabelu vidimo da je najsuvlji period godine leto, a najvlažniji zima. Jesen je na svim visinama vlažnija od proleća, ta razlika se smanjuje sa
porastom nadmorske visine.
Relativno velika vlažnost vazduha u letnjem period je mnogo važna, za rast irazvoj vegetacije, čak i u nasuvljem period ona ne pada ispod 63%.
Trajanje sunčevog sjaja
Vremenska dimenzija globalnog Sunčevog zračenja meri se pomoću heliografa I izražava se u dnevnim. Mesečnim, sezonski i godišnjem broju časova sijaanja Sunca.
Prosek
Broj vedrih dana
Broj oblačnih dana
jan.
feb.
mar.
71,4
3,7
15,1
78,1
3,5
14,1
128,8
4,6
12,7
apr.
maj.
jun.
jul.
TRAJANJE SIJANJA SUNCA
176,3
229,6
261,9
301,2
4,6
4,6
5,6
11,0
9,2
7,2
5,1
2,9
avg.
sep.
okt.
nov.
dec.
god.
275,5
12,9
3,0
210,5
10,9
4,4
151,8
8,0
7,8
83,7
3,6
13,1
67,1
4,0
15,4
2035,9
77,0
110,0
Najsunčaniji mesec u toku gidne je jul, dok najmanje sunca u toku godine ima u decembru. Vedrih dana u toku godine je 77, dok je oblačnih dana 110.
Proleće je sunčanije od jeseni.
Pluviometrijski režim
Pluviometrijski režim predstavlja prosečnu raspodelu padavina u toku meseca i sezona u prosečnoj godini. U uslovima Srbije važi kontinentalni pluviometrijski
režim.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
22
Sr. mesečna suma
Max. dnevna suma
Sr. broj dana >= 0.1 mm
Sr. broj dana >= 10.0 mm
jan.
feb.
mar.
41,0
26,3
11,8
0,9
51,8
61,8
12,6
1,1
56,8
54,8
11,6
2,0
apr.
maj.
PADAVINE (mm)
62,6
68,1
112,8
38,4
11,5
13,0
1,6
2,4
jun.
jul.
avg.
sep.
okt.
nov.
dec.
god.
67,1
74,2
11,5
2,0
48,8
67,0
8,2
1,4
40,7
116,3
7,3
1,3
40,8
56,5
7,2
1,3
47,8
51,8
8,0
1,7
64,7
56,0
12,1
2,1
55,8
58,2
12,1
1,6
646,0
116,3
126,9
19,4
Maksimalna količina padavina je u maju sa vrednostima srednjih mesečnih padavina veći od 68 mm, i sa srednjim brojem dana sa više od 10 mm padavina. Najsuvlji
mesec je avgust sa manj od 41mm padavina. Jesen je suvlja od proleća. Možemo reći da na pdručju ove gazdinske jedinice vlda “čisti” kontinentalni tip pluviometrijskog
režima (juni – oktobar i februar – septembar), međutim primarni sekundarni maksimum i minimum se pomeraju unatrag, sa pomeranjem nadmorskih visina.
Pojave
Meteorološke pojave su padavine u vidu snega, grada, dani sa maglom i snežni dani.
snegom
snežnim pokrivačem
maglom
gradom
jan.
feb.
9,5
17,5
6,4
0,0
7,0
12,1
4,2
0,0
mar.
apr.
maj.
jun.
POJAVE (broj dana sa....)
4,7
0,1
0,0
0,0
7,3
0,1
0,0
0,0
2,4
0,3
0,2
0,1
0,0
0,1
0,2
0,2
jul.
avg.
sep.
okt.
nov.
dec.
god.
0,0
0,0
0,1
0,0
0,0
0,0
0,1
0,0
0,0
0,0
0,6
0,0
0,3
0,1
4,4
0,0
1,7
2,5
4,7
0,0
6,7
11,5
6,1
0,0
30,0
51,1
29,6
0,5
Gradnih dana ima u aprilu i maju što je negativno imjući u vidu da se u to dešava vegetacioni period. Godišnje snežnih dnaa ima 30, dok se snežni pokrivač prosečno zadržava
oko 51 dan. Maglovitih dana u godini je oko 29, dok je gradnih dana 0,5.
Evapotranspiracija
Postoji veliki broj metoda za proračun referentne evapotranspiracije (ETo), koja nalazi široku primenu u mnogim oblastima privrede i nauke. U okviru Organizacije
Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), posle brojnih testiranja poznatih metoda, model Penman-Monteith-a (Allen et al.,1998) je prihvaćen kao standard za
određivanje ETo i označen je kao FAO56-PM. Međutim, za korišćenje ovog modela potreban je veći broj ulaznih parametara, pa je iz ovog razloga u RHMZ Srbije za
operativne potrebe odabrana jednostavnija metoda za proračun referentne evapotranspiracije. To je jednačina Hargreaves-a, (Hargreaves and Allen, 2003.,…), kod koje se
izračunavanje bazira na maksimalnim, minimalnim i srednjim dnevnim temperaturama vazduha, kao i na ekstraterestričkom Sunčevom zračenju i dužini obdanice tokom
godine za dati lokalitet. Analiza dnevnih vrednosti evapotranspiracije po metodi Hargreaves-a pokazala je njihovo dobro slaganje s rezultatima dobijenim standardnom
metodom FAO56-PM za podatke sa teritorije Republike Srbije, tj. tačnost dovoljnu za praktičnu primenu ovih rezultata.
U Odeljenju za agrometeorologiju RHMZS, uz određivanje aktuelnih dnevnih vrednosti referentne evapotranspiracije na osnovu operativnih podataka sa Glavnih
meteoroloških stanica, pripremaju se i prognoze ETo za desetodnevni period za iste lokacije. Prognoza se zasniva na determinističkim prognozama maksimalnih i minimalnih
dnevnih temperatura vazduha (Evropski centar za srednjoročnu prognozu - ECMNJF i RHMZS). Operativno izračunavanje i ažuriranje rezultata proračuna na Internet
prezentaciji Zavoda obavljaju se svakodnevno, u jutarnjim časovima. Za odabrane GMS se u obliku tabele daju vrednosti ETo po danima i to: za prethodnih pet dana (aktuelne
vrednosti), za tekući dan i narednih devet dana (prognozirane vrednosti).
U narednoj tabeli date su: PROSEČNE SUME POTENCIJALNE EVAPOTRANSPIRACIJE (mm) U SRBIJI PO METODI Penman Montheith-a,
PERIOD 1971-2000
Stanica
Dimitrovgrad
Negotin
Vel. Gradište
Jan.
20.5
16.6
17.2
Feb.
27.7
22.9
25.5
Mar.
54.3
46.9
54.8
Apr.
79.5
78.3
79.1
Maj
108.1
110.2
109.4
Jun
126.4
135.3
122.9
Jul
143.7
151.7
135.0
Avg.
130.3
130.9
122.9
Sep.
91.2
87.5
86.1
Okt.
59.0
48.5
56.2
Nov.
31.0
24.5
28.8
Dec.
20.4
16.4
16.8
God.
892.1
869.8
854.6
Veg.
679.3
693.9
655.4
Vetar
Za opštu karakteristiku klime od značaja je brzina, pravac i čestina javljanja vetra. Sve se ovo odražava na vegetaciju, kao i na zemljište. Na vegetaciju u smislu uvećavanja
transpiracije biljaka, uvećanja dimenzija kruna i na izgled stabala, a na zemljište isušivanjem.
U ovom regionu u toku hladnog dela godine najčešći su vetrovi jugoistočnog i istočnog smera - Košava.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
23
Košava je slapovit i dosta jak vetar u severoistočnom delu Srbije. Ona duva dolinom Dunava – od Golupca pa sve do Vukovara.
Opšti osvrt: Klimatski uslovi odgovaraju za uspešan razvoj biljnog sveta, i šumske i travno-zeljaste vegetacije. Oni su u znatnoj meri povoljni i za opstanak i razvoj po
sastavu dosta bogate i brojne faune u okviru koje i znatnog broja lovne divljači.
Režim padavina i relativne vlažnosti vazduha uz uslove reljefa od kojih zavise i hidrografske prilike područja, obezbeđuju dovoljne količine vode (za divljač) u toku čitave
godine.
Zastupljenost čvrstih padavina, posebno snega, povoljna je mada povremeno dolazi do većih snegova, s obzirom na to da dobar sklop šume uglavnom u znatnoj meri reguliše
i ujednačava snežni pokrivač i ne dozvoljava na većim površinama formiranje velikih nameta.
Sa meteorološko - klimatološkog gledišta područje Đerdapaje vrlo interesantno zbog njengovog geografskog položaja.
Klima je, svakako, modificirana pod uticajem velikih vodenih površina nastalih pregrađivanjem reka i stvaranjem veštačkih hidroakumulacija na samoj planini i u podnožju.
Zbog svega navedenog, neprocenjiva je šteta što na ovom području nema klimatološke stanice, jer sa izgradnjom brana na rekama, stvorili su se dodatni uslovi radi
kojih je trebalo upotpuniti njihovu mrežu, radi dobijanja meteoroloških podataka, na osnovu kojih bi se mogla raditi analiza uticaja izgradnje brane i formiranja
akumulacionog jezera na klimatološke parametre.
Aktuelne ubrzane promene klime, kojih smo svedoci, vezane su najvećim delom za uticaj čoveka na životnu sredinu. Svakako da klimatske promene značajno utiču i na
šumske ekosisteme i to na različite načine, a takođe i oni sami su bitan faktor u regulisanju klimatskih promena. Na nivou Ujedinjenih nacija doneta je okvirna
konvencija o promeni klime, kao i njen protokol iz Kjota, gde je strateški definisana neophodnost racionalnog korišćenja šumskih resursa.
Sam proces planiranje kao i svi učesnici u njemu u budućnosti integrisanim planiranjem treba da pristupimo podrobnijim i stručnijim analizama klimatskih prilika u kreiranju
novih planova gazdovanja šumskim ekosistemima.
2.5. Biotički uslovi
Kada se kaže biotički uslovi tu se pre svega misli na uticaj čoveka, zoogeni i fitobiotički na šumske ekosisteme. U narednim poglavljima dat je kratak osvrt zatečenih prilika
na ove faktore na prostorima ove gazdinske jedinice a i šire.
2.5.1. Antropogeni
uticaji
Uticaji čoveka na šume Đerdapa intenzivirani su od kraja XIX i nastavili su se kroz čitav XX vek, a posebno u periodu posle Drugog svetskog rata. Otvaranjem kompleksa
šuma ove gazdinske jedinice izgradnjom saobraćajnica, a time u manjoj ili većoj meri pojedini delovi su postali predmet intenzivne eksploatacije tehničkog i
ogrevnog drveta.
Površina pod šumom je trpela redukciju u korist površina za ispašu stoke i ekstenzivno ratarstvo, pa delom i preko ekološki dopustivog nivoa.
Opšta konstatacija je da u poslednje vreme a posebno od proglašenja Đerdapa zaštićenim područjem, delovanje čoveka a prevashodno na šume je planski organizovano i
kontrolisano te samim tim i održivo.
2.5.2. Fitobiotički uticaji
Od fitopatogenih pojava na području gazdinske jedinice “Leva Reka” najčešća su različita gljivična oboljenja. Tu na prvom mestu dolaze truležnice koje izazivaju gljive:
Fomes fomentarius, Fomes applanatus NJ., Polyporus sljuamosus Fr., i dr., a koje dovode do većih oštećenja na bukvama izazivajući pegavu belu, odnosno sivo –
belu trulež.
Ukupna oštećenja od ovih gljiva ipak nisu velika, tako da ne predstavljaju opasnost za šume ovog područja.
Od drugih biljnih vrsta koje potencijalno ugrožavaju pojedine vrste drveća u šumama gazdinske jedinice “Leva Reka”, mogu se napomenuti lišajevi ( Evernia furfuracea Fr.,
Lobaria pulmonaria L. i dr.) kojih je moguće na borovima i bukvi, ali njihova pojava u ovom području nije ni česta ni masovna.
Smetnju prirodnom obnavljanju predstavlja mestimično zakorovljavanje kupinom (Rubus hirtus), koprivom (Urtica dioica) i šumskim vijukom (Festuca drymea).
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
24
2.5.3. Zoogeni uticaji - Uticaji divlje faune
Ova gazdinska jedinica predstavlja stanište većeg broja vrsta divljači, a u dobrom delu to je refugijalno stanište, tako da se sva fauna ove gazdinske jedinice može smatrati
autohtonom. Obilje različitih mikrostanišnih uslova, vrstama bogata i obilna vegetacija, veoma različita entomofauna i dr. omogućavaju opstanak velikog broja
životinjskih vrsta.
Od najkrupnijih vrsta sisara u g.j. „Leva Reka”je srna (Capreolus capreolus L), divlja svinja (Sus scrofa L.), zatim veliki broj veverica (Sciurus vulgaris L.), pa zec (Lepus
europaeus Pall.), lisica (Vulpes vulpes L.), kuna belica (Martes foina Erhl.), kuna zlatica (Martes martes L.), jazavac (Meles meles L.), puh (Myoxsus glis L.), zatim
veliki broj sitnih mišolikih glodara kao: šumski miš (Apodemus silvaticus L.), voluharica (Microtus arvalis Pall.), krtica (Talpa europaea), slepo kuče (Spalax typhlus
Pall.) i dr.
Od ptica, prema rezultatima istraživanja Matvejeva, u šumskim zajednicama su najčešće ptice puzavac (Sitta europaea L.), kreja (Garrulus glandarius L.), jelova senica (Parus
ater L.), zimovka (Pyrrhula pyrrhula L.), zeba (Fringilla coelebs L.), šumski zvižduk (Phylloscopus sibilatrix B.), golub grivaš (Columba palumbus L.), crvendać
(Erithacus rubecula L.), lešnikara (Nucifraga caryocatastes L.), crna žunja (Dryocopus martius L.), kos (Turdus merula L.), jastreb mišar (Buteo buteo L.), siva senica
(Parus palustris L.), kratkokljuni puzić (Certhia familiaris L.), običnasenica (Parus major L.), carić (Troglodites troglodites L.), leštarka (Tetraostes bonasia L.),
običan kraljić (Regulus regulus L.), običan zviždak (Phylloscopus collybita Vieill), jastreb kokošar (Accipiter gentilis L.), golub dupljaš (Columba cenas L.),
Od vodozemaca i gmizavaca u fauni šumskih zajednica ovr g.j. učestvuju: žaba travnjača (Rana temperaria L.), zmija belouška (Natrix natrix L.), planinski šargan (Vipera
ursini bonap), šarka (Vipera berus L.), poskok (Vipera ammodytes L.), slepić (Arguis fragilis L.), sivi gušter (Lacerta agilis L.), zelembać ii(Lacerta viridis laur.) i dr.
, u stelji i suvom lišću: više vrsta gujinih češljeva (Jullus spp.), stonoga (Lithobius forficatus), puževi golaći, naročito na gljivama veliki golać (Arion emiricicorum) i mali
golać (Arion spp.), kao i obični puž (Helix pomatia L.);
U panjevima, kladama i truloj leževini: veliki šumski mrav (Camponotus herculeanus), stonoga (Lithovibius forticatas) i veliki surlaš (Hylobius abietis L.); U kruni drveća i
žbunja, na lišću i grančicama: hermes-vaši (Hermes abietis L.), surlaš (Orchestes fagi L.), , bukova galica (Mikiola fagi Htg.) i dr. Uticaj navedenih elemenata
zoocenoze je mnogostran. Neki od njih javljaju se kao značajni činioci u razaranju panjeva i leževine i njihovom lakšem daljem raspadanju i humifikaciji. Tu spadaju:
veliki šumski mrav, karabuka, surlaši, larva komaraca i dr.
Od sisara, srna (oštećenje podmlatka lišćarskih vrsta brstom, a četinarskim skidanjem basta - češanjem rogovlja), veverica (uništenje semena glavnih vrsta edifikatora,
odgrizanje terminalnih pupoljaka podmlatka, ali i potpomaže razmnožavanje mnogih vrsta kojima se hrani, zakopavajući ih u zemlju), puhovi (šteta na semenju,
podmlatku i prstenovanje čitavih partija mladih stabala), mišoliki glodari (oštećenjesemena, podmlatka i ponika), zec (oštećenje pupoljaka), lisica (redukcija
prenamnoženih glodara) itd.
Od ptica unekoliko doprinose oštećenju stabala i uništavanju semena: lešnjikara, crna žunja i šareni detlić. Međutim, njihov pozitivan uticaj, kao i ostalih ptica, daleko
premašuju vrednosti oštećenja.
Neke od ptica, kao i sisara pojavljuju se kao konzumenti različitih vrsta semena šumskih edifikatora istovremeno doprinoseći i njihovom rasejavanju i širenju vrsta.
2.5.4. Zoogeni uticaji - Uticaji stoke
Stočarstvo kao forma planinske poljoprivrede, je na širem kompleksu Đerdapa, bilo razvijeno i predstavljalo problem šumskom gazdovanju pre tridesetak godina i ranije.
Međutim, danas u malom obimu, i to pre svega leti, na ovom području se kreće i zadržava mali broj stoke, ovaca i goveda.
Samim tim, uticaj stoke se ovde ispoljava u jako maloj meri, ali je ipak prisutan. On se pre svega ogleda u oštećivanju podmlatka i ponika, u sabijanju površinskog
sloja zemljišta i uopšte u otežavanju pravilne obnove šume.
Svi navedeni uticaji stoke na šume gazdinske jedinice „Leve reke” su u zadnje vreme neznatni i bez posledica. Bez obzira na navedeno i dalje se ovde zabranjuje
pašarenje i sprovodi odgovarajući nadzor.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
25
2.6. Ekološko – biloško – proizvodne karakteristike
Delovanjem kompleksa orografskih, edafsko - hidrografskih, klimatskih, istorijskih i biotičkih uslova na području Nacionalnog parka Đerdap razvile su se složene, mešovite
šumske zajednice. One su nastale osiromašenjemem još složenijih, ishodnih zajednica.
Ekološko – biološke – proizvodne karakteristike biće navedene i prikazane kroz detaljan opis ekoloških celina,i jedinica u okviru, njih u ovom šumskom kompleksu
(prema B. Jovanoviću i N. Joviću 1989. godine i V. Mišiću, 1992. godine).
Navedeni autori izdvoljili su u okviru ovog šumskog kompleksa nekoliko vegetacijiskihtipova i ekološko – proizvodnih celina, čiji će se opis prikazati u daljem tektstu.
Izdvojene su i kartirane sledeće šumske (ekološko – proizvodne) celine i njihove varijante:
I
Šume sladuna i cera (Querecetum fraineto – cerris serbicum);
II
Šume hrasta kitnjaka (Querecetum monatum);
III
Brdske bukove šume (Fagetum sumbontanum serbicum);
IV
Šume javora i jasena (Aceri – Fraxinetum);
I
Šume sladuna i cera
1.
Šume sladuna i cera sa primesom kitnjaka (Quercetum fraineto – cserris – varijanta sa Carpinus orientalis i Q.petraea) na plitkom do srednje dubokom
kiselom smeđem zemljištu na gnajsu
Nalazi se na strmijim stranama na plitkom do srednje dubokom kiselom smeđem zemljištu na gnajsu, na južnim i jugozapadnim ekspozicijama.
Kserotermni uslovi omogućili su razvoj termofilnih i termo – kserofilnih vrsta (sladun, cer, crni jasen, kitnjak, klen, beli grab, i druge), a slična situacija je i kod prizemene
flore.
U građi ove zajednice učestvuju:
Sprat drveća: Quercus conferta, Quercus cerris, Quercus petraea.
Sprat žbunja: Quercus conferta, Quercus cerris, Quercus petraea, Fraxinus ornus, Acer campestre, Carpinus orientalis.
Sprat prizemne flore: Quercus conferta, Fraxinus ornus, Festuca heterophyla, Poa nemoralis, Dactylis polygama, Veronica hamaedris, Melica uniflora, Euphorbia
amygdaloides, Galium vernum, Rosa arvensis, Barchipodium silvaticum i Lathyrus niger.
Sastojine sa napred navedenim karakteristikama nalaze se na manjim fragmentima na nižim nadmorskim visinama do 500 m. Pod antropogenim uticajima pretvorene su u
izdanačke i dalje su u fazi regresivne sukcesije. U pogledu proizvodnosti, nalaze se u nezadovoljavajućem stanju.
2.
Kserofilna mešovita šuma hratsova sa grabićem (Musco – Quercetum confertae fraineto – cerris varijanta sakitnjakom i grabićem) na vrlo erodiranim i vrlo
plitkom smeđem zemljištu na anfibolitu
Obuhvata strme strane, južne , jugo-zapadne i jugo-istočne ekspozicije.
Sprat drveća: Quercus conferta, Quercus cerris, Quercus petraea, Quercus vigiliana, Carpinus orientalis.
Sprat žbunja: Fraxinus ornus, Quercus petraea, Carpinus orientalis.
Sprat prizemne flore: Musci, Galium vernum, Thymus montanus, Heracium pilosella, Veronica officinalis, Poa nemoralis.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
26
II
Brdska šuma hrasta kitnjaka (Querecetum monatum Černj.ett Jov.)
Brdska šuma hrasta kitnjaka je malo rasprostranjena u gazdinskoj jedinici „Leva Reka“, uglavnom se nalazi na strmijim terenima. Zastupljena je u fragmetima najčešće na
južnim, jugo – zapadnim strmim stranama i penje se sve do 600m. n/v.
Javlja se u dve osnovne varijante:
•
Tipična šuma hrasta kitnjaka (subass. typiccum)
•
Šume hrasta kitnjaka sa primesom slduna, cera i običnog graba
Tipična šuma hrasta kitnjaka javlja se na nadmorskoj visini između 300 i 500m, u kojoj se pored kitnjaka javljaju cer i crni jasen u manjim grupama, zatim Delašampijev hrast,
klen i dr.
U sloju prizemne flore za ovaj tip karakteristične su sledeće vrste: Quercus petraea, Genista trinctoria, Fragaria vesca, Potentila recta, Brachypodium silvaticum, Fraxinus
ornus, Hieracium Bauchinii, Cytisus hirsutum, Poa nemoralis, Galium aparine, Veronica chamaedrys, Lathyrus niger, Calamintha officinalis, Achillea milefolium,
Hieracuim sabaudum, Stelaria holostea, Hypericium perforatum, Lychnis coronaria, Lapsana communis, Calamintha clinopodium, Galium Schultesii, Rosa arvensis i
Digitalis laevigata.
U spratu prizemne flore zapaža se veliko prisustvo termofilnih vrsta koje inače karakterišu bezšumne površine, kao i biljke koje su indikatori znatne kiselosti zemljišta.
U šumi hrasta kitnjaka sa belim grabom, pored kitnjaka koji su najzastupljeniji, veliki stepen stabilnosti ima i beli grab, a takođe su zastupljeni i cer i klen.
U spratu žbunja najčešći je beli grab, koji obrazuje neophodne čestare, zatim kitnjak, crni jase, cer i klen.
U prizemnom sloju javljaju se sledeće biljke: Brachypodium silvaticum, Lathyrus niger, Thymus sp., Hypericium perforatum, Festuca ovina coll., Galium Schultesii,
Calamintha officinalis, Galium molugo, Veronica chamaedrys, Fragaria vesca, Hedera helix, Potentila recta i dr.
Šume hrasta kitnjaka (subass. Typicum) nešto su kvlitetnije, ali se one ne odlikuju visokom produkciom kvalitetnog drveta, uglavnom se iz njih dobijaju manje vredni drvni
sortimenti i prostorno drvo. Zdravstveno stanje ovih sastojina se može oceniti kao nezadovoljavajuće.
Za šume hratsa kitnjaka i belog graba se može reći da su još lošije od predhodno opisanih šuma. Imaju još ređi sklop, stabla su manjih dimenzija i lošijeg kvaliteta,
produktivost ovih šuma je manja, a drvo iz ovih šuma se uglavnom koristi kao ogrevno.
Možemo zaključiti da obe varijante hrastovih šuma su malo produktivne šume. Prostorno one nezauimaju veliku površinu, manje od 10% u odnosu na ukupnu površinu ove
gazdinske jedinice, njihova melioracija se nameće kao neminovost. Međutim važnost ovih šuma u kategoriji zaštitnih je nemerljiva. U slučaju izvođenja meliorativnih
radova u ovim šumama mora se biti krajnje obazriv.
U okviru ovih variajnti šuma hrasta kitnjaka na prostoru ove gazdinske jedinice izdvojeni su sledeći tipovi šuma:
1.
Šuma hrasta sa primesom sladuna – cera sa grabiće (Quercetum montanum sa C. orientalis) na plitkom, u donjem delu skeletnom kiselom zemljištu
na gnajsu
2.
Kserofilna šuma kitnjaka sa mahovinama (Musco - Quercetum montanum varijanta sa Carpinus orientalis) na erodiranom, plitkom skeletnom
kiselom smeđem zemljištu na gnajsu.
III
Brdske bukove šume (Fagetum submontaum serbicum)
1.Brdska šuma bukve (Fagetum submontanum lusuletosum ili sa festuca dryimea i Musci) na erodiranom, plitkom, skeletnom smeđem zemljištu na anfibolitu
Obuhvata sastojine izdanačkog i visokog porekla, na strmijim stranama severne, severo istočne i istočne ekspozicije.
Ne zauzima veliku površinu, ali se nalazi na svim delovima šumskog kompleksa. Spada siromašnija bukova staništa.
Zajednica je siromašna drvenastim vrstama, dok je vrlo razvijen sloj mahovine. U građi zajednica učestvuju sledeće vrste:
Sprat drveća: Fagus moesica, Crpinus betulus, pojedinačno;
Sprat žbunja: : Fagus moesica;
Sprat prizemne flore: Poa nemoralis, Luzula nemorosa, Rubus hirtus, Crex pilosa, Musci, Galium vernum.
Acidofilne šume bukve su najlošije bukove šume i lako se raspoznaju po niskim , zakržljalim i granatim stablima od kojih se dobija uglavnom ogevno drvo. Zanimljive
su za meliorativne radove.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
27
Unutar bukovih šuma utvrđeno je i prisustvo planinske šume bukve sa Luzulom ( L uzulo – Fagetum montanum). Međutim nije istraženo da li se nalazi na većim
površinama, samo grupomično, a nije bilo mogućnosti da se floristički, detaljnije istraži, pa ostaje da se ovaj zadatak obavi u predstojećem peridu istraživanja.
2.Brdska šuma bukve (Dentario – Fagetum submontanum) na srednje dubokom do dubokom kiselom smeđem zemljištu na filitu
Obuhvata severne strane, strme, od 400-700 m nadmorske visine.
Sprat drveća čine: Fagus moesiaca, retko i pojedinačno Carpinus betulus.
Sprat žbunja čini: Fagus moesiaca.
Sprat zeljastih biljaka: Fastuca drymea, Carex pilosa, Rubus hyrtus, Carex digitata, Polistichum lobatum, Galeobdolum luteum, Aspidium filix mas.
Ovaj tip šume je jakog sklopa i često je gotovo bez prizemne flore.
3.Brdska šuma bukve (Fagetum submontanum nudum) na duboko smeđem zemljištu na metagabru
Ove sastojine su često sa zaostalim stablima predrasta; fragmentarno su u vidu izduženih jezika prisutne u ovom kompleksu.
Sprat drveća čine: Fagus moesiaca i pojedinačno Carpinus betulus.
Sprat žbunja: Fagus moesiaca, Corylus avellana i Carpinus betulus
Sprat prizemne flore : Polystachun lobatum, Rubus hirtus, Viola silvestris, Hedera helix, Lathurnus vernus.
Ovo je u proizvodnom smislu, proizvodniji tip šume od prethona dva, registrovana u ovoj gazdinskoj jedinici.
4.Brdska šuma bukve ( Luzulo-Fagetum submontanum) na plitkim kiselim smeđimm zemljištima na gnajsevima
Ovaj tip šume obuhvata plitke, strme terene.
Osim bukve u njemu pojedinačno se javljaju kitnjak, klen i javor.
IV
Šume javora i jasena (Aceri – Fraxinetum)
1. Šume javora i jasena (Aceri – Fraxinetum) na plitkim smeđim zemljištima na andenzitu
Ova zajednica se javlja u manjim krpama u donjim položajima gazdinske jedinice na velikim nagibima pri potocima, na kojima često skelet izbija na površinu.
Kako je neznatno prisutna i nije posebno izdvajana u sastojine nema većeg značaja u gazdinskom smislu, sem kao prirodna retkost i indikator pri izboru vrste drveća u
budućnosti u ovim šumama.
2.7. Osvrt na opšte faktore značajne za stanje šumskih ekosistema
Šume i šumska zemljišta predstavljaju prirodna dobra od posebnog interesa za Republiku Srbiju, tako da zahtevaju i posebnu zaštitu. Ovaj interes se ogeda kroz ukupnu zaštitu
i unapređivanje čovekove okoline postojanjem šumskih ekosistema kao biološkog kapitala velike vrednosti.
Ono što šumu čini nezamenljivom za zaštitu i unapređivanje čovekove okoline jeste činjenica da se pojedine funkcije šuma, koje su od vitalnog značaja za održavanje
kvaliteta vazduha, vode i zemljišta kao najvažnije komponente životne sredine, ne mogu nadoknaditi nikakvim tehničkim sredstvima.
Šuma - kao biogeoceonoza je veoma složena prirodno - istorijska zajednica nastala u toku dugotrajnog procesa zajedničkog delovanja i razvoja biljnog i životinjskog sveta u
određenim uslovima sredine. S obzirom na brojne i značajne koristi koje pruža šuma - u smislu neposrednih koristi proizvodnje drveta kao sirovine i koristi u smislu
zaštitne funkcije, šuma je i objekat trajnog korišćenja.
Savremene metode gazdovanja šumama neodložno zahtevaju da se šuma kao celina što bolje prouči i upozna. Ovo je važan preduslov sigurnom unapređenju gazdovanja.
Dobro poznavanje delova šume i šume kao celine, predstavlja osnov za postavljanje realne procene mogućeg uspeha i očekivanih rezultata u procesu savremenog
planiranja i gazdovanja šumama.
Prilikom proučavanja šumskih ekosotema posebno mesto zauzima proučavanje staništa. Karakteristike staništa manifestuju se kroz osnovne ekološke faktore, i to:
1.
2.
3.
4.
5.
Klimatski faktori, u koje spadaju: temperatura, atmosferski talog i vlaga vazduha, svetlost, vetar i dr.;
Orografski faktori, koje čine: reljef, nadmorska visina, ekspozicija terena, nagib terena, mikroreljef i dr.;
Geološka podloga (matični supstrat), značajno je za obrazovanje različitih tipova zemljišta;
Edafski faktori ili zemljišni faktori, deluju preko fizičkih i hemijskih osobina zemljišta i kao sredina za razvoj korenovog sistema biljaka;
Biološki činioci među kojima su najvažniji biljni i životinjski svet i čovek kao poseban antropogeni faktor.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
28
Svi gore navedeni ekološki faktori u prirodi deluju zajedno, tj. kao celina, odnosno kao kompleks faktora. Oni su međusobno povezani delujući jedan na drugoga i na sredinu,
međusobno se dopunjiju i zamenjuju.
Mikroklima šumskih staništa
Prilikom analize šumskih staništa na jednom širem području (regionu) nije samo dovoljno da se upoznaju karakteristike regionalne klime (makroklime), već treba da se znaju i
klimatske karakteristike na užem prostoru – mikroklima svakog staništa. Ustanovljavanje razlike u mikroklimi susednih staništa, služi nam u oceni ekoloških
karakteristika pojedinih šumskih – ekoloških jedinica.
Pri analizi šumskih staništa mikroklimatska istraživanja su veoma dragocena za ocenu sličnosti i razlika šumskih ekosistema, kao i veze koje postoje između njih.
Izloženost terena (ekspozicija)
Ekspozicija terena u velikoj meri utiče na izgled i sastav šuma i staništa u celini. Ekspozicija ima bitan uticaj na klimatske i edafske (zemljišne) uslove određenog staništa.
Najviše se međusobno razlikuju severne i južne ekspozicije. Razlike su u stepenu osunčavanja terena, temperaturi i vlažnosti vazduha, zemljišta i dr.
Ove razlike između severnih i južnih ekspozicija mogu biti vrlo izražene i ekstremne, i utiču na formiranje određenih tipova šuma.
Nagib terena i šuma
Nagib terena (kao i ekpozicija) ima višestruke uticaje na promene klimatskih i edafskih uslova. Nagib terena ima vidnog uticaja na stepen zagrevanja staništa, dubinu
zemljišta, vlažnost zemljišta, zadržavanje snežnog pokrivača i dr. Sa povećanjem ugla nagiba terena na južnim i zapadnim ekspozicijama povećava se količina toplote
i intenzitet osunčavanja, a na severnim stranama je obrnuto, smanjuje se.
Prema tome, nagib terena zajedno sa ekspozicijom bitno menja mikroklimatske uslove staništa.
Nadmorska visina i šuma
Promene nadmorske visine utiču na promene osnovnih karakteristika klime (temperatura vazduha, vlažnost vazduha, količina i raspodela atmosferskog taloga, režim svetlosti i
dr.). Sniženjem temperature, manjom ukupnom količinom toplote i skraćenjem vegetacionog perioda, sa porastom nadmorske visine menjaju se i vrste drveća koje
grade odgovarajuće zajednice. Zbog pooštrenih klimatskih i drugih uslova na većim nadmorskim visinama u sastojinama ima manji broj stabala po hektaru i ona su
manjih visina i ukupna produkcija drvne zapremine je manja.
Imajući u vidu relativno veliki visinski dijafazon u ovoj gazdinskoj jeidnici, to će i uticaj nadmorske visine na ekološko članjanje vegetacijie biti ogroman.
Uslovi zemljišta
Za nastanak određenih tipova zemljišta značajni su sledeći faktori: geološka podloga, reljef, klima, vegetacija i čovek. Svi ovi faktori imaju veću ili manji ulogu, deluju
zajedno i kompleksno, a rezultat njihovog delovanja su različita zemljišta.Za uspešan rast drveća prvenstveno je potrebna dovoljna fiziološka dubina i povoljne
fizičke (dovoljno vode, vazduha) i hemijske (ph, sastav zemljišnog rastvora i dr.) osobine zemljišta. Zaključuje se da različiti faktori utiču na formiranje različitih
tipova zemljišta, a na njima i odgovarajući tipovi vegetacije, kako livadsko – pašnjačke, tako i šumske.
Biotički činioci – biljni i životinjski svet i čovek
– biljni svet
Osnovne vrste drveća – edifikatori i subedifikatori, tj. dominantne vrste u spratu drveća, najvažnija su karika šumske biocenoze. Pored toga što su najbrojnije zastupljene, one
u najvećoj meri utiču na formiranje biotopa (staništa) i na život svih ostalih organizama u biocenozi.
Pored toga oni su glavni nosioci produkcije, tj. razvoja proizvodnih karakteristika svakog pojedinog tipa šume. Međutim u lancu interakcije živih i neživih delova šumskog
ekosistema, pored drveća, značajni su i svi drugi biljni organizmi. Oni deluju posredno ili neposredno, na stanište, jedni na druge, na životinjski svet itd.
Životinjski svet
Životinjski i biljni svet u šumskoj biogeocenozi su vrlo tesno povezani. Dok većini životinja biljke služe direktno za ishranu, vrlo mali broj vrsta u šumi se hrani životinjama.
Životinje u velikoj meri utiču na biljke neposredno (oprašivanje, raznošenje semena i dr.) i posredno (svojom aktivnošću menjaju stanište – mehaničko usitnjavanje,
mešanje i ubrzavanje razlaganja organskih materija, đubrenje i dr.).
Čovek
Kao poremećaj prirodne ravnoteže u šumi zoogeni i fitogeni faktori su uvek tesno povezani, a najčešći primarni uzročnik je čovek. Pojava kalamiteta insekata (gubar,
mrazovac i dr.) najčešće su posledica čovekovog nerazumnog odnosa prema šumi. Posledice ovih kombinovanih zooantropogernih uticaja su degradirane šume.
Poznato je da ekološki činioci u prirodi deluju zajedno tj. kao celina, odnosno kao kompleks faktora. Svi se oni međusobno dopunjuju i zamenjuju. Otuda se i javljaju velike
teškoće pri pokušajima da se vegetacija jednog kraja objasni kao rezultat delovanja samo jednog faktora.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
29
To je slučaj, kada se, na primer vegetacija vezuje samo za karakteristike regionalne klime. Razdvajanje navedenih ekoloških celina i pojedinačno razmatranje treba shvatiti kao
samo metodološki postipak čiji je cilj bolja analiza, tumačenje, shvatanje, uočavanje i dalje povezivanje u zajedničkom delovanju.
Može se zaključiti da se gazdinska jedinica “Leva Reka” nalazi u na granici zadovoljavajućih uslova za razvoj šumske vegetacije i da se dotičan prostor najbolje može
iskoristiti prevashodno za zaštitnu funkciju i unapređenje zatečenog stanja, pa tek nakon toga za šumsku proizvodnju.
3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE
3.1. Opšte prirodne, ekološke, demografske i privredne karakteristike područja na
kome se nalazi gazdinska jedinica
Gazdinska јеdinica”Leva Reka” nalazi sе na tеritoriјi opštine Golubac koja se nalaze u sastavu Braničevskog okruga. Osnovna karakteristika ovog područja je u dosadašnjem
periodu razvoj energetike. Takođe ovaj kraj je poznat i po razvoju rudarstva i zaostajanju u razvoju poljoprivrede.
U ranijim vremenima šumarstvo i prerada drveta su bili u funkciji eksploatacije i prerade rude. Danas ono kao poljoprivreda i turizam, predstavljaju veliku razvojnu šansu
ovog područja.
U kulturno istorijskom smislu čitavo područje predstavlja neprocenljiv potencijal u globalnim (svetskim) okvirima, koji je do sada, a i trenutno nedovljno korišćen u naučne,
kulturne, turističke svrhe.
Specifičan istorijski razvoj, vrlo povoljna đerdapska klima, složena mreža klisura,kanjona i dubokih uvala, ovaj prostor izdvajaju kao jedinstven evropski rezervat tercijarne
flore, vegetacije i faune.
Prirodni resursi područja
Reka Dunav je ključni prirodni potencijal Golupca i najveća komparativna prednost opštine, jer daje ogromne mogućnosti za razvoj turizma na vodi i u priobalju. Na teritoriji
opštine Golubac nalazi se velelepna Golubačka klisura sa strmim stenovitim stranama, do 300m visine iznad nivoa reke.
Đerdapsko jezero, jedno od najdubljih u Evropi, proteže se kroz četiri klisure i tri kotline. Golubačka klisura i Ljupkovska kotlina su na teritoriji opštine Golubac. Širina jezera
kod Golupca je 1.800m, a najveća dubina 48m.
Golubac ima i nekoliko reka i potoka koji su neposredne pritoke Dunava: Tumanska reka, Brnjička reka, Čezava, Dobranska reka i Kožica. Zapadnu granicu opštine Golubac
čini reka Pek, a kroz grad Golubac protiču Brodarički i Grobljanski potok.
Zemljište:
Poljoprivredno zemljište
15.100 ha (41% teritorije opštine)
Aluvijum
Neposredno uz Dunav
Pobrđe
Dobri uslovi za voćarstvo i vinogradarstvo
Planinski deo
Pogodni uslovi za stočarstvo
Najviša temperatura
+40°C
Godišnja količina padavina
663 – 756 mm/god
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
30
Šume:
Šume
17.406 ha (47,4% teritorije opštine)
Drvni potencijal
1.974.500 m3 (91.7% u viskom šumama)
Bukva
82,2% (godišnja stopa obnavljanja 2,95%)
Hrast
9,5% (godišnja stopa obnavljanja 2,38%)
Reka Dunav
Ključni prirodni potencijal
Đerdapska klisura
13,5 km
Đerdapsko jezero
253 km2 – najveće u Srbiji
Ostale reke
Pek, Tumanska, Brnjička, Čezava, Dobranska, Kožica
Vode:
Rudarsko-geološki potencijal:
Građevinski materijal
2 kamenoloma, šljunak, pesak
Krečnjak
Rezerve oko Golubačkog grada, Jelenske stene, Velike Čuke i kod Brnjice
Granit pojave Au, W-Au,W, Cu-Pb-Zn, Mn
U okolini Brnjice
Ciglarska zemlja
U okolini Bariča i Vojilova
Pirit , Kvarc, Magnetit
Okolina Dobre, Ridan
Iako raspolaže solidnim rudarsko-geološkim potencijalima, ove sirovine su uglavnom neiskorišćene u Golupcu. U značajnim količinama eksploatiše se samo krečnjak.
Ekološki potencijal/flora i fauna:
Ekološki potencijal (flora i fauna), na teritoriji Opštine Golubac prikazani su sledećom tabelom:
Nacionalni park Đerdap
29% teritorije parka je u opštini Golubac.
Zauzima 49% ukupne površine opštine.
Prirodni rezervati
Golubački grad – 23ha
Bojana - 27 ha
Tatarski vis - 25 ha
Bosman-Sokolovac - 281 ha
Endemske biljne vrste
Mečija leska, maklen, koprivić
Lekovito bilje
Razne vrste lekovitog bilja na nezagađenoj teritoriji
Kopnene životinjske vrste
Vuk, jelen, kao i nove vrste: dugouhi slepi miš, sivi puh, golubačka mušice
Ribe
Raznovrsne vrste riba
Bogatstvo flore i faune nudi velike mogućnosti za razvoj lovnog i ribolovnog turizma, kao i uzgoj lekovitog bilja, što predstavlja još od značajnih komparativnih prednosti
Golupca.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
31
Putna infrastruktura:
Putna infarstruktura Golubca prikazani su u sledećoj tabeli:
Udaljenost od Beograda
130 km
Najbliži aerodrom -Surčin
140 km
Najbliža rečna luka-Smederevo
50 km
Udaljenost od koridora 10
50 km
Železnička pruga
2 km
Magistarlni put
45 km
Regionalni putevi
37 km
Lokalni putevi
68 km
Demografska struktura opštine Golubac
Odlazak mladih ljudi iz rodnog mesta u veće gradove u Srbiji ili u inostranstvo, jedan je od najvećih problema sa kojim se opština Golubac suočava.
Procenjuje se da je za samo četiri godine (2002-2006.), opštinu napustila 521 osoba. Mladi ljudi napuštaju svoje domove u potrazi za zapošljenjem i boljim životnim
standardom, a negativan prirodni priraštaj, starenje stanovništva i smanjenje broja domaćinstava su direktna posledica te tendencije.
Broj
prema popisu iz 2002. Godine
stanovnika
Broj
stanovnika
prema proceni Republičkog zavoda za statistiku
Negativan
iznad republičkog proseka
prirodni
Prosečna
iznad republičkog proseka
starost
u
2006.
priraštaj
populacije
9.913
9.392 (za 969 manje nego u 2002. godini)
11,2%
42,6 godine
Žene
51,56%
Muškarci
48,44%
Etnička struktura
Srbi
Vlasi
Rumuni
Ostali (3,5%)
Broj naselja
24 (prosečne površine oko 15,3 km2)
Broj domaćinstava
2,981
Prosečan broj članova domaćinstva
3,32
(87%)
(8,8%)
(0,7%)
Makroekonomski položaj
Makroekonomska kretanja u Opštini Golubac, prikazana su u sledećoj tabeli:
Učešće u ukupnom društvenom proizvodu Republike Srbije
0,07%
Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u 2005. godini
77,993 din (55% ispod republičkog proseka)
Nacionalni dohodak po glavi stanovnika u 2005. godini
71,839 din (58% ispod republičkog proseka; treći po visini u Braničevskom
okrugu)
Preostalih 25% čine: građevinarstvo (6%), vađenje gasa i vode (6%), proizvodnja električne energije, gasa i vode (5%), hotelijerstvo i restoranske usluge (3%), saobraćaj,
skladištenje i veze (3%), poslovi sa nekretninama i iznajmljivanje (1%) i zdravstvo i socijalni rad (1%).
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
32
Privredna struktura
Imajući u vidu činjenicu da se najveći procenat dohotka generiše iz privatne svojine, opština Golubac treba da pruži veliku podršku razvoju malih i srednjih preduzeća kroz
unapređenje usluga za preduzetnike i poboljšanja uslova za razvoj preduzetništva i preduzimanje mera da se registruju lica koja neprijavljeno obavljaju preduzetniku delatnost.
Privatan sektor je potrebno, prevashodno, usmeriti na proizvodne delatnosti za potrebe turizma, jer je to značajan potencijalni izvor prihoda i generator novih radnih mesta.
Struktura malih i srednjih preduzeća:
Trgovina na veliko i malo, opravka motornih vozila i predmeta za ličnu upotrebu.
129
Ostale komunalne, društvene i lične uslužne aktivnosti
54
Građevinarstvo
29
Saobraćaj, skladištenje i veze
17
Proizvodnja prehrambenih proizvoda, pića i duvana
4
Hoteli i restorani
4
Finansijsko posredovanje
4
Ostala prerađivačka industrija
2
Zdravstveni i socijalni rad
1
UKUPNO
244
Poljoprivredna delatnost
Stanje u poljprivredi u Oštini Golubac dato je u sledećoj tabeli:
Ukupna poljoprivredna površina
36.800 ha
Struktura poljoprivrednih gazdinstava
Velika usitnjenost poseda (oko 50% gazdinstava od 1-5 ha)
Stočarstvo
Goveda, svinje, ovce, živina
Proizvodnja ratarskih kultura, industrijskog povrća i krmnog bilja
Ispod republičkog proseka
Proizvodnja voća i vinogradarstvo
Poslednjih godina u porastu
Potencijal
Lekovito bilje, pčelarstvo i kozarstvo
Na osnovu podataka o strukturi površina po katastarskim klasama, opština Golubac se karakteriše slabim prirodnim potencijalom za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, sa
velikim brojem usitnjenih poseda (do 5 ha po poljoprivrednom gazdinstvu).
Ipak, 45% stanovništva Golupca bavi se nekom vrstom poljoprivredne proizvodnje. Od ukupne poljoprivredne površine od 36.800 ha, više od polovine je pod oranicama i
baštama, a zatim pod livadama i pašnjacima. Od ratarskih kultura najviše se gaje kukuruz, lucerka i pšenica, a od voća najviše šljiva i jabuka. Što se tiče stoke, najviše se gaje
ovce, svinje i goveda.
Izgradnja Hidroelektrane Đerdap je uticla na uslove i režim gazdovanja šumama ove gazdinske jedinice. Hidroelektrana Đerdap je sistem od jedne branske i jedne
rečne-protočnehidroelektrane, „Đerdap I“ i „Đerdap II“, koje su izgrađene na reci Dunav na izlasku iz Đerdapske klisure, na srpsko-rumunskoj granici, tako da
pripada Srbiji i Rumuniji.U ukupnoj proizvodnji električne enrgije u Srbiji elektrane Đerdap učestvuju sa oko 20%.
Napomena: podaci za poglavlje 3.1.su preuzeti zvaničnog sajta opštine http://www.golubac.org.rs/.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
33
3.2. Kulturne prilike područja na kome se nalazi gazdinska jedinica
Golubački Grad ili Golubac je srednjovekovna tvrđava, spomenik kulture od izuzetnog značaja. Nalazi se u Nacionalnom parku Đerdap, na desnoj obali Dunava,
4 km nizvodno od današnjeg naselja. Smeštena je na visokim liticama, na mestu na kom se rekasužava, na samom ulazu u Đerdapsku klisuru.
Golubac je građen lepezasto i sastoji se od tri dela: prednjeg, zadnjeg i gornjeg grada (sa citadelom). Čini ga ukupno 10 (9+1) kule i dve velike kolske kapije. Kule su
kasnije Turciojačali otvorima za topove i dodavanjem još jedne kule(10.) oko 1480. godine. Ispred grada se nalazi prednji zid (I) koji čini spoljni zid šanca, a koji je
verovatno bio pun vode jer je povezan sa Dunavom koji ga je verovatno punio. Grad je teškim lancem povezan sa stenom Babakaj(koja i danas viri iz vode u
sred Dunava), tako da je u potpunosti kontrolisao kako drumski, tako i rečni saobraćaj kroz Đerdapsku Klisuru. Ispred tvrđave je bilo civilnonaselje, o čemu danas
svedoče samo neki delimično istraženi objekti.
Golubac se prvi put se pominje u ugarskim izvorima datiranim u 1335, 1337, odnosno 1342. godinu. Ne zna se kada i ko ga je podigao, ali je njegovu osnovu tj. Gornji
grad podigao srpski odnosno pravoslavni velikaš o čemu svedoči i pravoslavna kapelica u sastavu 4. kule. Grad je potom proširen (na zadnji i prednji grad) tokom
srpske ili
mađarske vlasti, iako nije isključeno da je u startu izgrađen u ovoj veličini. Poslednju fazu u gradnji sproveli su Turci ojačavši 6,7,8 i 9. kulu i dodavši u
produžetku spoljašnjeg
bedema nisku artiljerijsku kulu (10.) koja je kontrolisala Dunav i štitila pristanište za šajke koje se uz nju nalazilo.
Odmah nakon Kosovskog boja, 1389. godine, u njega ulazi Bajazit I. Našao se u rukama Mađara koji ga 1403. godine predaju despotu Stefanu, kada je on
postao ugarski vazal. Grad
je trebalo, prema ugovoru iz 1426. godine, da po despotovoj smrti (Stefan umire 1427. godine), zajedno sa Beogradom, bude
predat Mađarima. Međutim, komandant
grada vojvoda Jeremija ga, iz nepoznatih razloga, predaje Turcima.
Prema Segedinskom miru, iz 1444. godine, između Mađara i Turaka, srpska Despotovina biva obnovljena i u njen sastav ulazi i Golubac. Nakon smrti despota Đurađa 1456.
godine, Turci ga osvajaju. Mađari uspevaju da ga osvoje 1481. godine, ali ga vrlo brzo napuštaju.
Od tada pa do 1867. godine, kada ga, sa još nekim gradovima u Srbiji, Turci predaju knezu Mihailu, Golubac se skoro sve vreme nalazio u njihovim rukama. Za kratko su ga
držali Austrijanci(1688 - 1690) i srpski ustanici tokom Kočine krajine i Prvog srpskog ustanka.
Neposredno posle Prvog svetskog rata kroz stenu, na kojoj se tvrđava nalazi, probijen je magistralni put koji prolazi kroz tvrđavu, koristeći obe kolskekapije u utvrdi. Ovaj put
je najkraća
veza Srbije sa istočnim delovima Balkanskog poluostrva, tako da se neretko kroz tvrđavu provlače šleperi koji jedva da mogu da prođu kroz kapije.
Izgradnjom HE na Dunavu, njegov nivo kod Golubca se podigao, tako da su najniži delovi grada potopljeni. U godinama velikih suša ili kada zbog poplavnog
talasa HE ispuste veću
količinu vode, moguće ja uploviti stojećki na čamcu u zgradu u zadnjem gradu (VII), dok se pri normalnom vodostaju čamac jedva provuče kroz
lučne ostatke zgrade. Potopljeni
delovi zidina, zajedno sa 10. kulom, pružaju sjajne mogućnosti pasioniranim ljubiteljima pecanja, kojih uvek ima u najnižim
delovima tvrđave.
Prilikom izgradnje Đerdapske saobraćajne magistrale, kroz tvrđavu je probijen put. Tada je uništena glavna kapija, do koje se stizalo preko mosta, jer se ispred utvrđenja
nalazio vodeni rov.
Saobraćajnica prolazi kroz kulturno zaštićeni prostor.
U blizini tvrđave, na Donjoj marini, biće izgrađeno Ribarsko selo. Tu je predviđeno da se napravi mala marina za čamce i mala plovila, obaloutvrda, saobraćajnica, riblji
restoran, kao i
objekat za smeštaj gostiju.
Danas je Golubac vrlo posećen, što zbog činjenice da kroz njega prolazi magistralni put, što i zbog toga što se nalazi blizu Lepenskog Vira, tako da ta dva lokaliteta tvore
zajedničku turističku celinu. Napori, koje opština Golubac ulaže u ovu utvrdu su usmereni ka afirmaciji značaja Golubačke tvrđave na turističkoj karti naše zemlje, pa
i Evrope.
Gzdinska jedinica je okružena malim brojem naselja, uglavnom su to naselja u dolini reke Dunav. Sve su to manja ili veća sela sa kućama grupisanim ili razbacanim u manje
grupe ,ređe ušorane duž puteva.
Od većih mesta u severoistočnom delu jedinice nalazi se grad Golubac koji je najbliži administrativni ,kulturni, potrošački i industrijski centar.
Napomena: (podaci preuzeti sa sajta http://sr.njikipedia.org/sr)
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
34
3.3. Organizacija i materijalna opremljenost preduzeća koja gazduje šumama gazdinske
jedinice
1. OSNOVNI PODACI O PREDUZEĆU
Nаziv preduzećа : Jаvno preduzeće "Nаcionаlni pаrk Đerdаp" Skrаćeni: JP "Nаcionаlni pаrk Đerdаp“. Sedište: Donji Milаnovаc, ul. Krаljа Petrа I 14а.
Podаci o osnivаču: Nаrodnа skupštinа Republike Srbije PR. br. 33 od 26.05.1993.godine Jаvno preduzeće Nаcionаlni pаrk Đerdаp, osnovаno je Zаkonom o Nаcionаlnom
pаrku Đerdаp („Sl.glаsnik RS“, br. 39/93).
Pretežnа delаtnost preduzećа : 9104.
Nаziv delаtnosti : delаtnost botаničkih i zooloških vrtovа i zаštitа prirodnih vrednosti.
Ostаle delаtnosti preduzećа su :
- gаzdovаnje šumаmа
- zаštitа, gаjenje, unаpređivаnje lovne i ribolovne fаune
- prezentаcijа i populаrizаcijа Nаcionаlnog pаrkа i njegovih kulturnih vrednosti i dobаrа
- orgаnizovаnje istrаživаnjа u oblаsti zаštite i rаzvojа Nаcionаlnog pаrkа Đerdаp
- Preduzeće može dа obаvljа i druge delаtnosti u sklаdu sа zаkonom.
Broj zaposelih po stručnoj i polnoj strukturi je dat u sledećoj tabeli:
Stručna sprema
Broj zaposlenih
Muškarci
Žene
Ukupno
VSS
19
6
25
SSS
NK
33
5
9
2
42
7
Ukupno
57
17
74
Organizaciona struktura JP
Javno preduzeće Nacionalni park Đerdap je organizovano na način kojim je uokviru jedinstvene rganizacione, ekonomske i poslovne celine, obezbeđeno racionalno obavljanje
poslova, kvalitetno, stručno i efikasno rukovođenje, zakonit i blagovremen rad i stalan nadzor nad obavljanjem poslova.
Organi preduzeća su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.
Trenutna organizaciona struktura preduzeća je:
1.Sektor zajedničkih poslova, u čijem su sastavu:
-Služba za pravne i opšte poslove
-Služba za ekonomsko-finansijske polove
-Služba za marketing
2.Sektor zaštite i razvoja, u čijem su sastavu:
-Služba zaštite i razvoja
-Služba za planiranje i gazdovanje šumama
-Služba zaštite, gajenja i unapređivanja ribolovne faune
3.Služba nadzora, kao organizaciona celina izvan sektora
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
35
3.4. Otvorenost šumskog kompleksa saobraćajnicama
Uspešno gazdovanje šumama, odnosno sprovođenje svih uzgojnih i uređajnih mera, obezbeđuje se samo adekvatnom mrežom puteva kojima je potrebno "otvoriti" šumski
kompleks i na taj način omogućiti normalno gazdovanje i zadovoljavanje svih funkcija šuma.
Opština Golubac je od Beograda udaljena 130 km magistralnim pravcem M25.1 Beograd-Kladovo, koji je za opštinu ujedno i najznačajniji putni koridor (Đerdapska
magistrala).
Magistralni pravac M 25.1 naznačen je kao najznačajni saobraćajni koridor za opštinu Golubac, ovaj putni pravac prolazi kroz samu Golubačku tvrđavu, spomenik kulture
1. stepena
(prokopana su dva tunela kroz samu tvrđavu), što je tvrđavu narušilo i otvorilo put njenoj kontinuiranoj devastaciji tranzitnim teretnim saobraćajem.
Zbog toga, a i činjenice da je Golubačka tvrđava početak NP Đerdap i u okviru njega Strogog rezervata prirode Golubački grad, neophodno je hitno pristupiti izgradnji
adekvatne obilaznice
oko same tvrđave, ali i rasterećenju čitave đerdapske magistrale od ovakvog intenziteta saobraćaja.
Rečni saobraćaj na teritoriji opštine ima veliki potencijal zahvaljujući plovnom putu Dunava, ali je preduslov za njegov intenzivniji razvoj uređenje priobalja i pristaništa, kao
i ponovno
aktiviranje domaće rečne flote.
Gazdinska jedinica “Leva Rekai” ispresecena je brojnim putevima, javnim i šumskim; kategorisanim i nekategorisanim. Uglavnom su zastupljeni meki kamionski putevi, bilo
da su javni ili šumski. Postoji nekoliko prilaznih tvrdih kamionskih puteva koji povezuju naselja u okolini gazdinske jedinice, a i samu gazdinsku jedinicu sa
Golubcom.
Kada je u pitanju spoljašna otvorenost ova gazdinska jedinica leži u blizini putnog pravca Golubac – Donji Milanovac, na udaljenosti 3 km od njega je njen severni deo.
Kategorija puta i ukupna dužina (km)
Naziv puta
I
II
III
IV
Svega
Otvara odeljenja
km
Selo Dobra – Doranska – Leva reka
11.5
11.5
1-44, 57-60, 65, 66-68, 70, 80,90,91, 94-98
Vojinov potok – Hajdučko mesto
5.0
5.0
60- 61, 65 - 74
Tatarski vis – Vojinovo brdo
8.5
8.5
42-50, 54-56, 62-65
Popov Vrh – Nešanski vrh - Sinjerski Prevoj - Šiljkar
10.0
10.0
2,3,6,8,9,10,18,19-22,32,33,37,38,42.
Leva reka – Veliki Vrh
2.5
2.5
2, 3, 9, 10, 11
Sinjerski Prevoj - Graotar
2.5
2.5
Od 32 – 38.
23.5
40.0
Ukupno
16.5
U predhodnoj tabeli kategorije puteva su razvrtsane kao: I-javni asfaltni put, II- javni meki put, III- tvrdi šumski put, IV- meki šumski put.
Kao mera otvorenosti šumskog kompleksa služi pojam gustina.
Pod gustinom mreže šumskih puteva (g) podrazumevamo odnos između ukupne dužine šumskih komunikacija (l), koje se nalaze u granicama šume ili je tangiraju, i šumske
površine (s). Ovaj odnos (g = l/s) predstavljaju dužinu unutrašnjih komunikacija, po jedinici površine.
Jedinica mere gustine šumskih komunikacija je (m/ha) ili (km/1000ha). Smatramo da je ovu prvu jedinicu mere tj. (m/ha) ispravnije upotrebiti s obzirom da je u šumarstvu
uobičajeno izražavanje površine u hektarima.
Pojavljuju se dva pojma i to potrebna gustina (minimalna gustina koju treba da ima neka šuma) i optimalna gustina ( ili normalna gustina) za neku šumu u kojoj mogu biti
iskorišćeni svi potencijali staništa, a sastojina daje maksimalnu proizvodnju biomase (prema prof. dr. Svetozaru Butuliji).
Prosečna otvorenost za gazdinsku jedinicu iznosi 14.3m′/ha, što je neznatno ispod ispod optimalne otvorenosti.
Posmatrano sa aspekta dužine i razvijenosti putne mreže, ova gazdinska jedinica bi ispunjavala uslove za normalno gazdovanje, uz izvesna planska povezivanja i korekcije
postojeće putne mreže za što ekonomičnije korišćenje.
Sa redovnim održavanjem svih putnih pravaca, kao i sa rekonstrukcijom jednog njihovog dela i izgradnjom novih puteva, sa apekta putne mreže mogu se zadovoljiti sve
potrebe šuma ove gazdinske jedinice za normalnim gazdovanjem.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
36
3.5. Dosadašnji zahtevi prema šumama u gazdinskoj jedinici i dosadašnji način
korišćenja šumskih resursa
2.5.1. Opšte društvene potrebe
Opšte društvene potrebe sagledavaju se kroz svrsishodno korišćenje prirodnih resursa: flore, faune, zemljišta, vode i vazduha. Sve ovo istovremeno podrazumeva i očuvanje,
zaštitu, unapređivanje i održivo namensko korišćenje prirodnih vrednosti, kroz mere obezbeđenja stabilnosti ekosistema, poboljšanja njihovog stanja u pogledu
sastava, strukture i kvaliteta, a u skladu sa ekološkim potencijalom područja.
Zakon o šumama takođe naglašava kao društvenu potrebu da se “pod opštekorisnim funkcijama šuma podrazumevaju pozitivni uticaji šuma na životni
sredinu, a naročito: zaštitne, hidrološke, klimatske, higijensko - zdravstvene, turističko - rekreativne, privredne, nastavne, naučno - istraživačke i odbrambene funkcije”.
Opšte društvene potrebe i zahtevi utvrđeni su Odlukama o proglašavanju i osnivanju Nacionalnog parka „Đerdap“ i osnivanju Preduzeća za zaštitu i razvoj parka, čija je
osnovna funkcija i delatnost zaštita i unapređivanje prirodnih i drugih znamenitosti na području Nacionalnog parka.
Uvažavajući Prostorni plan Nacionalnog parka i ukupne potencijale parka utvrđeni su globalni ciljebi razvoja i zaštite a obezbediće se aktivnostima od:
Opšteg društvenog interesa koji obuhvataju zaštitu i unapređivanje ukupnih prirodnih i radom stvorenih vrednosti, kao i naučna istraživanja, kulturno vaspitni rad,
prezentacija parka na svim nivoima i dr.
Republičkog i regionalnog značaja, u okviru koga aktivnosti na razvoju turizma, sporta i rekreacije, poljoprivrede, šumarstva u skladu sa prirodnim potencijalom,
merama i uslovima zaštite područja.
Napred izneta naima sve opti cilj na zaštiti i unapređivanju ukupnih prirodnih potencijala Nacionalnog parka, odnosno zaštiti životne sredine u celini, kao i osiguranju i
očuvanju potpune biloške stabilnosti šumskih ekosistema.
2.5.2. Lokalne potrebe
Potrebe lokalnog stanovništva vezane su uglavnom za korišćenje ogrevnog drveta, a delimično i tehničke oblovine. Jedan deo stanovništva poseduje sopstvenu šumu, ali i kod
njih postoje izvesne potrebe za drvetom iz ove gazdinske jedinice.
Lokalni prerađivački kapaciteti imaju velike potrebe za šumskim sortimentima iz gazdinske jedinice Leva Reka, što je daleko preko raspoloživih resursa.
Na ovom području se poslednjih godina značajno smanjio stočni fond, tako da su potrebe za pašarenjem svedene na znatno manju meru nego što je to bilo proteklih decenija.
Pored napred navedenih potreba lokalnog karaktera, postoje svakako i potrebe lokalnog stanovništva za sporednim šumskim proizvodima (lekovito biljee, gljive šumski
plodovi i dr), kao i potrebe za: lovom, posetama park šumama, istorijskim spomenicima, izletištima i vidikovcima koji se nalaze u ovoj gazdinskoj jedinici.
Narastajuća atraktivnost područja Đerdapa, u turističkom smislu, poslednjih godina izbacuje u prvi plan potrebu posednika zemljišta za izgradnjom turističkih objekata
(vikend kuća, apartmana i dr. objekata) za smeštaj sve većeg broja turista koji posećuju ovo poručje.
Opšta ocena da je u predhodnim uređajnim periodima gazdovanje šumama ove gazdinske jedinice bilo u skladu sa potrebama, zahtevima i mogućnostima sastojina.
2.5.3. Osatle potrebe i zahtevi
Ostale potrebe i zahtevi lokalnog stanovništva su brojni, delimično nespojivi sa režimom Nacionalnog parka, zbog narastajućih pritisaka lkokalnog stanovništva na
korišćenje lekovitog bilja, raličitih vrsta šumskih plodova, korišćenja šumskih komunikacija, uz moguće ili izrazito oštećenje šuma i slično.
3.6. Mogućnost plasmana šumskih proizvoda
Mogućnost plasmana šumskih proizvoda u ovoj gazdinskoj jedinici ne opterećuje normalno gazdovanje.
Plasman šumskih proizvoda se ogleda u podmirenju lokalnog stanovništva ogrevnim drvetom, na širem i užem području.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
37
Znatne količine drvnih sortimenata se isporučuju lokalnim pilanama u Golubcu, Kučevu, Majdanpeku i okolini, za izradu primarnih proizvoda od drveta.
U novije vreme dobar deo drvne mase ide na tendersku prodaju. Na taj način se lokalne pilane i pilane u okruženju snabdevaju sirovinom za proizvodnju. Poznatije firme koje
se bave poslovima vezanim za šumarsku branšu i gde se može vršiti plasman šumskih proizvoda i uusluga su: D.O..Moca Jablanica, Holding kompanija, „Simpo“
Vranje, Kronošpan Lapovo i druge.
Posmatrano sa nivoa ove gazdinske jedinice možemo konstatovati da su su kapaciteti drvne industrije ( sa tehničko – tehnološkog aspekta ), kao i potrebe lokalnog
stanovništva u manjoj meri usklađeni sa prinosnim mogućnostima šuma tako da postoji ograničavajući faktor u pogledu realizacije i plasmana proizvodnje. Možemo
konstatovati da je plasman šumskih proizvoda rešen.
4.0. FUNKCIJE ŠUMA
4.1. Osnovne postavke i kriterijumi pri prostorno-funkcionalnom reoniranju šuma i
šumskih staništa u gazdinskoj jedinici
Kao najsloženiji ekosistemi na Zemlji šume imaju brojne i veoma različite funkcije koje su od izuzetnog značaja za obezbeđenje trajnih i aktuelnih društvenih potreba.
Šume najčešće istovremeno vrše (ili treba da vrše) veći broj različitih funkcija. Neke od njih je teško, a nekada i nemoguće međusobno uskladiti tako da u isto vreme na istom
prostoru imaju i isti značaj.
To nameće potrebu da se pri planiranju gazdovanja utvrde prioritetne funkcije pojedinih delova šumskog područja, odnosno šuma i šumskih zemljišta, kao i da se u
skladu sa prioritetnim i ostalim mogućim funkcijama planiraju odgovarajući ciljevi i mere budućeg gazdovanja. Drugim rečima, pored ekološko-proizvodnog (tipološkog)
potrebno je izvršiti i prostorno funkcionalno reoniranje, odnosno reoniranje površina po nameni.
Zbog brojnih koristi za društvo u celini, šume i šumsko zemljište su po Zakonu o šumama "dobro od opšteg interesa", pa je prema tome gazdovanje šumama i šumskim
područjima složen i odgovoran društveni zadatak.
Sve funkcije šuma, uslovno se prema značaju (M. Medarevića, 1991.) mogu svrstati u tri grupe:
•
•
•
Ekološke (zaštitne) funkcije
Proizvodne funkcije
Socijalne funkcije
Ekološke funkcije podrazumevaju zaštitne, hidrološke, klimatske, higijensko-zdravstvene i druge funkcije.
Proizvodne funkcije šuma predstavljene su proizvodnjom drveta (tehničkog i prostornog), divljači (krupne i sitne), šumskog semena i ostalih proizvoda šuma (lekovito bilje,
pečurke, šumski plodovi, smola i dr.), kao i proizvodnja kiseonika posebno specifične i vrlo značajne funkcije šuma.
U socijalne funkcije šuma ubrajamo: turističko-rekreativne, obrazovne, naučno-istraživačke, odbrambene i druge funkcije.
U svakoj šumi ili njenom delu istovremeno se ostvaruje više funkcija šuma koje se vremenski i prostorno prepliću i svaki od njih ima manji značaj za širu društvenu zajednicu.
Sve ove funkcije šuma potrebno je uvažiti i međusobno uskladiti kako bi se ostvario maksimalan ekološki i ekonomski efekat za širu društvenu zajednicu.
Postupak pri prostorno-funkcionalnom reoniranju šuma, pri čemu usvajamo princip polifunkcionalnosti, polazi od utvrđivanja prioritetne (najznačajnije) funkcije šume.
Utvrđivanje prioritetne funkcije (osnovne namene) u osnovi polazi od:
•
•
Usvajanja unapred utvrđenih zakonskih rešenja, kojima je namena šuma ili pojedinačnih njenih delova već utvrđena, a u skladu s tim i prioritetna funkcija i cilj
gazdovanja njome uslovljen.
Da se na osnovu poznatih kriterijuma izvrši utvrđivanje prioritetne funkcije šuma, odnosno da se izvrši pojedinačno vrednovanje šuma ili njenih delova vezanih
za svaku konkretnu funkciju, a da se u fazi integralne analize polifunkcijalnog karaktera utvrdi prioritetna funkcija.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
38
Nakon utvrđivanja prioritetne funkcije potrebno je ostale funkcije usaglasiti i razrešiti međusobne konflikte. Ovo podrazumeva utvrđivanje međusobnog odnosa pojedinih
funkcija prema prioritetnoj funkciji šuma, odnosno u kojoj meri se mogu ostvariti pored prioritetne funkcije, i druge funkcije šuma.
Odnos pojedinih funkcija prema prioritetnoj funkciji može biti sledeći:
•
•
•
Da su pojedine funkcije šuma spojive sa prioritetnom funkcijom, odnosno da se sa istim funkcionalnim zahtevima u potpunosti ostvaruju i druge funkcije šuma i
tada možemo govoriti o prioritetnim funkcijama šuma.
Da se pojedine funkcije šuma nalaze u izvesnom konfliktu sa prioritetnom funkcijom ili da za svoje ostvarenje zahtevaju drugačije funkcionalne zahvate, tako da
se ne ostvaruju u potpunosti, ali ih je potrebno planirati u onoj meri u kojoj ne ugrožavaju prioritetnu funkciju i u tom smislu predstavljaju dopunske funkcije
šuma.
Da su pojedine funkcije šuma toliko suprotne prioritetnoj funkciji te se ne mogu ostvarivati, a u skladu s tim ne mogu se ni planirati, pa se kao takve mogu
nazvati isključive funkcije.
Stalno povećanje potreba za šumskim sortimentima i šumama kao ekološkim prostorom, zahteva istovremeno i višefunkcionalno korišćenje šuma i šumskog prostora.
4.2. Funkcije šuma i namena površina u gazdinskoj jedinici
Prema morfološkom i prostornim karakteristikama na području Nacionalnog parka se izdvaja uži pojas duž Dunava i brdskoplaninsko zaleđe u užu zonu zaštite.
Uži pojas uz Dunav čine njegovo priobalje, prirodni i istorijski muzeji i aktivan privredni prostor (Golubac, D.Milanovac, Kladovo), sa istovremeno najvećom koncetracijom
motiva i pojava prirodnih i kulturno – istorijskih vrednosti, čime je uslovljena namena i aktivnost na tom prostoru.
Brdsko planinsko područje Nacionalnog parka sa svojim šumsko – pašnjačkim površinama (kojima pripada i ova gazdinska jedinica) bez naselja, pogodna je za razvoj
šumarstva, poljoprivrede, male privrede, turizma,i rekreacije a sve u skladu sa uspostavljenim režimom zaštite.
Zasnivajući se na osnovnim i brojnim karakteristikama šumskih ekosistema do danas se razvila specifična oblast planiranja gazdovanja šumama sa sledećim osnovnim
karakteristikama:
•
•
•
•
•
Sistem planiranja obuhvata prirodne celine u čijim okvirima traži optimalna rešenja u prostornom i funkcionalnom smislu.
Ekosistemski pristup planiranju omogućava najadekvatnije usklađivanje ekoloških i ekonomskih kriterijuma i interesa. Uvažavajući ekološke karakteristike (na
makro i mikro površini) analizira se realnost i ostvarivost različitih društvenih interesa u konkretnom šumskom prostoru, i nezavisno i u skladu sa planiranim
merama za njihovo što potpunije ostvarivanje.
Multifunkcionalan (kompleksan, integralan) karakter planiranja, na svim nivoima i u svim fazama, polazi od pretpostavke da brojke i veoma različite
karakteristike šume imaju trajan, uvek aktuelan značaj za ljudsko društvo.
Prostorno funkcionalna i vremenska komponenta kao bitna karakteristika u svim fazama planiranja gazdovanja šumama uslovljena je jednovremenim
vrednovanjem i utvrđivanjem niza funkcija šuma u konkretnom prostoru, čija uzajamnost, konflikti i uslovljenost korišćenja zahtevaju prostorno i vremensko
definisanje.
Dugoročno sagledavanje i prognoza rezultata planiranih ciljeva i mera gazdovanja šumskih ekosistema gazdovanja šumskim ekosistemima polazi od pretpostake
i usaglašenosti pozitivnih "ekoloških efekata" i "ekoloških troškova" izazvanih merama planiranim i usmerenim na ostvarivanje definisanih ciljeva gazdovanja
šumama (Jović D., Medarević M., 1986).
Savremeni pristup planiranju isključuje podelu šuma na šume sa posebnom namenom, zaštitne, proizvodne i slično. Generalni pristup u rešavanju ovog veoma značajnog
stručnog zadatka zahteva prethodnu razradu kriterijuma, rejoniranje šumskih površina i njihovu klasifikaciju prema značaju i prioritetu pojedinih funkcija.
Na osnovu Zakona i podzakonske regulative koja se odnosi na gazdovanje šumama, planskih dokumenata većeg ranga važnosti, zatečenog stanja, utvrđenog potencijala šuma,
šumskog zemljišta i dosadašnjeg gazdovanja šumama utvrđene su sledeće funkcije šuma, u gazdinskoj jedinici “Leva Reka”, utvrđene su sledeće prioritetne funkcije
šuma.
1.
2.
Namenska celina 58 - nacionalni park - I zona zaštite, obuhvata sledeća odeljenja:
Namenska celina 60 - nacionalni park - III zona zaštite, obuvata sva preostala odeljenja u ovoj gazdinskoj jedinici.
Namenska celina 58 - nacionalni park - I zona zaštite, prioritetna funkcija je trajna i maksimalna zaštita. Za površine obuhvaćene granicama sa režimom I stepena zaštite, ne
planirati, niti na njima izvoditi ikakve radove koji bi mogli da naruše spontani razvoj zajednica. U ovoj namenskoj celini su prirodni spomenici, vidikovci, zaštićene
prirodne retkosti, retke i vredne pojedine vrste flore i faune.
Namenska celina 60 - nacionalni park - III zona zaštite - prioritetna funkcija u ovoj namenskoj celini je takođe zaštita. Primarni cilj je pre svegazaštitta zemljišta od erozije. Sa
ovom prioritetnom funkcijom, spojiva funkcija je zaštita voda (vodosnabdevanje), potom funkcija očuvanja bioraznovrsnoszi, očuvanja autohtonosti i dr. Ekstremne
vrednosti nagiba na skoro čitavoj površini ove gazdinske jedinice iznad 20 stepeni, a na oko ½ površine i iznad 30 stepeni. Imajući u vidu da su zemljišta u ovoj
gazdinskoj jedinici jako plitka i skeletoidna, kamenita, podložna eroziji, to sve potkrepljuje činjenicu da se u ovoj nameni prvi prioriteti zaštita zemljišta.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
39
U ovoj nameni gde su grebeni širi, gde postoje zarvni, blage strane na dubokom zemljištu koji se predhodno oslanjaju na predhodno opisana staništa i sastojine, (čineći
harmoničnu prirodnu celinu) imaju povoljnije uslove za gazdovanje, prioritetna im je funkcija proizvodno – zaštitna. Imjući u vidu Rešenje Zavoda Za zaštitu prirode
Srbije o uslovima zaštitte ove površine su pripojene III zoni zaštite.
Funkcionalni zahtevi sastojina u ovoj namenskoj celini sadržani su u:
-
izboru vrsta drveća na tipološkoj osnovi
u uslovima gde je to moguće forsirati, polazeći od bioloških osobina vrsta drveća, visoki uzgojni oblik
u uslovima gde nije moguće obezbediti jednodobnu strukturu, ciljevi su dvospratne i višespratne sastojine
isključivanju velikopovršinskog gazdovanja
potpuna obraslost
isključiti proizvodnju dugačkih sortimenata
seču i izvlačenje sortimenata ograničiti na zimski period
zabraniti spuštanje i izvlačenje stabala po liniji najvećeg pada terena
zabrana upotrebe hemijskih sredstava u radovima na zaštiti i nezi šuma
-
deo površine izdvojen u naučno – istraživačke objekte stalnog karaktera u cilju bližeg definisanja tipova šuma.
4.3. Gazdinske klase
Polaznu osnovu za formiranje gazdinskih klasa u ovoj gazdinskoj jedinici predstavljao je tip šume. U okviru svakog tipa šume, zavisno od porekla i stanja sastojina,
kao i njihove osnovne namene formirana je jedna ili više gazdinskih klasa. Iz prethodnog proizilazi i sledeća definicija gazdinske klase:
“Gazdinsku klasu čini skup sastojina u okviru istog tipa šume, koje su istog porekla i sličnog sastava, sličnog zatečenog stanja i osnovne namene, što omogućava (u
njihovim okvirima) planiranje jedinstvenih ciljeva i mera gazdovanja (prof. Dr.Milan J. Medarević „Planiranje gazdovanja šumama“).
S obzirom na vrlo različite ekološke uslove, a samim tim i veliki broj tipova šuma, kao i različite sastojinske prilike, bilo je neophodno da se u okviru šumskog kompleksa
Leva Rekailo formira znatan broj gazdinskih klasa.
S obzirom na stanje šuma ove gazdinske jedinice, tipološko definisanje je ograničeno na definisanje ekoloških jedinica, a delimična razvojno – proizvodna istraživanja,
izvršena u u ovoj gazdinskoj jedinici mogu se samo orijentaciono prihvatiti.
U ovoj gazdinskoj jedinici, u zavisnosti od osnovne namene, sastojinske celine i tipa šume formirane su sledeće gazdinske klase:
Namenska celina 58 – nacionalni park - I zona zaštite
58351630 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
58351661 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na kiselim smedjim zemljištima.
58352661 - Visoka (raznodobna) šuma bukve na kiselim smedjim zemljištima.
58354630 - Visoka šuma bukve, graba i lipe na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
58362638- Devastirana šuma bukve na rankerima (humusno-silikatnim zemljištima)..
Namenska celina 60 – nacionalni park - II zona zaštite
60173483 - Visoka šuma graba, kitnjaka, cera i lipe na kiselim (ponekad eutricnim) smedjim zemljištima.
60174604 - Visoka šuma graba, bukve i lipe na dubokim, umereno skeletnim, districnim, eutricnim smedjim zemljištima i deluvijumu.
60193462 - Visoka šuma cera, kitnjaka, sladuna, medunca i graba na lesiviranim kiselim smedjim zemljištima.
60193483 - Visoka šuma cera, kitnjaka, sladuna, medunca i graba na kiselim (ponekad eutricnim) smedjim zemljištima.
60193604 - Visoka šuma cera, kitnjaka, sladuna, medunca i graba na dubokim, umereno skeletnim, districnim, eutricnim smedjim zemljištima i deluvijumu.
60194251 - Visoka šuma cera, bukve, lipe i graba na lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
60301465 - Visoka šuma kitnjaka na kiselim smedjim i lesiviranim kiselim smedjim zemljištima.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
40
60301481 - Visoka šuma kitnjaka na kiselom smedjem zemljištu.
60301483 - Visoka šuma kitnjaka na kiselim (ponekad eutricnim) smedjim zemljištima.
60302465 - Visoka šuma kitnjaka, cera i graba na kiselim smedjim i lesiviranim kiselim smedjim zemljištima.
60302481 - Visoka šuma kitnjaka, cera i graba na kiselom smedjem zemljištu.
60303483 - Visoka šuma kitnjaka, graba i lipe na kiselim (ponekad eutricnim) smedjim zemljištima.
60304264 - Visoka šuma kitnjaka, bukve, graba i lipe na serpentinskom deluvijumu.
60304483 - Visoka šuma kitnjaka, bukve, graba i lipe na kiselim (ponekad eutricnim) smedjim zemljištima.
60304604 - Visoka šuma kitnjaka, bukve, graba i lipe na dubokim, umereno skeletnim, districnim, eutricnim smedjim zemljištima i deluvijumu.
60308483 - Devastirana šuma kitnjaka na kiselim (ponekad eutricnim) smedjim zemljištima.
60308489 - Devastirana šuma kitnjaka na erodiranom, skeletnom, jako kiselom smedjem zemljištu.
60331654 - Visoka šuma belog jasena na kiselim smedjim zemljištima.
60332651 - Visoka mešovita šuma belog jasena na deluvijumu.
60332654 - Visoka mešovita šuma belog jasena na kiselim smedjim zemljištima.
60351604 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na dubokim, umereno skeletnim, districnim, eutricnim smedjim zemljištima i deluvijumu.
60351630 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na plitkom i skeletnom smedjem zemljištu na krecnjaku.
60351631 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
60351638 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na rankerima (humusno-silikatnim zemljištima).
60351654 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na kiselim smedjim zemljištima.
60351661 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na kiselim smedjim zemljištima.
60352630 - Visoka (raznodobna) šuma bukve na plitkom i skeletnom smedjem zemljištu na krecnjaku.
60352631 - Visoka (raznodobna) šuma bukve na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
60352661 - Visoka (raznodobna) šuma bukve na kiselim smedjim zemljištima.
60353604 - Visoka šuma bukve, kitnjaka, cera i graba na dubokim, umereno skeletnim, districnim, eutricnim smedjim zemljištima i deluvijumu.
60353631 - Visoka šuma bukve, kitnjaka, cera i graba na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
60354638 - Visoka šuma bukve, graba i lipe na rankerima (humusno-silikatnim zemljištima).
60354654 - Visoka šuma bukve, graba i lipe na kiselim smedjim zemljištima.
60356631 - Visoka šuma bukve sa javorima na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
60359634 - Visoka šuma bukve i crnog bora na plitkom i skeletnom smedjem zemljištu.
60362630 - Devastirana šuma bukve na plitkom i skeletnom smedjem zemljištu na krecnjaku.
60362631 - Devastirana šuma bukve na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
60175630 - Izdanacka šuma graba na plitkom i skeletnom smedjem zemljištu na krecnjaku.
60177433 - Devastirana šuma graba na skeltnom smedjem zemljištu.
60196462 - Izdanacka mešovita šuma cera na lesiviranim kiselim smedjim zemljištima.
60265661 - Devastirane šume grabica, crnog graba, crnog jasena i leske i OTL na kiselim smedjim zemljištima.
60307462 - Izdanacka mešovita šuma kitnjaka na lesiviranim kiselim smedjim zemljištima.
60308489 - Devastirana šuma kitnjaka na erodiranom, skeletnom, jako kiselom smedjem zemljištu.
60319654 - Izdanacka šuma jasike na kiselim smedjim zemljištima.
60329661 - Devastirana šuma bagrema na kiselim smedjim zemljištima.
60360631 - Izdanacka šuma bukve na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
60360661 - Izdanacka šuma bukve na kiselim smedjim zemljištima.
60361604 - Izdanacka mešovita šuma bukve na dubokim, umereno skeletnim, districnim, eutricnim smedjim zemljištima i deluvijumu.
60361638 - Izdanacka mešovita šuma bukve na rankerima (humusno-silikatnim zemljištima).
60361661 - Izdanacka mešovita šuma bukve na kiselim smedjim zemljištima.
60362631 - Devastirana šuma bukve na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu.
60362662 - Devastirana šuma bukve na lesiviranim kiselim smedjim zemljištima.
60469630 - Veštacki podignuta sastojina ostalih lišcara na plitkom i skeletnom smedjem zemljištu na krecnjaku.
60475630 - Veštacki podignuta sastojina crnog bora na plitkom i skeletnom smedjem zemljištu na krecnjaku.
60266433 – Šikara na skeltnom smedjem zemljištu.
60267421 – Šibljak na skeletnim zemljištima na krecnjaku.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
41
5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA
5.1. Stanje sastojina po nameni
Sve sastojine ove gazdinske jedinice dele se po nameni na dva dela:
1.
2.
Globalna namena,
Osnovna namena.
Globalna namena - sve šume ove gazdinske jedinice svrstane su u globalnu namensku celinu 17 - Nacionalni park. U ovim šumama je prioritetna zaštitna funkcija.
Osnovna namena ovih šuma je:
Namenska celina 58 - Nacionalni park I stepena zaštitite,
Namenska celina 60 - Nacionalni park III stepena zaštitite.
Namena
osnovna
58
60
Ukupno GJ
Površina
ha
32.13
2732.35
2764.48
%
1.2
98.8
100.0
m3
8791.6
798876.9
807668.5
Zapremina
%
1.1
98.9
100.0
m3/ha
273.6
292.4
292.2
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
161.0
0.9
5.0
17629.6
99.1
6.5
17790.6
100.0
6.4
Zv/V%
1.8
2.2
2.2
Iz prethodne tabele vidimo da su površine koje su svrstane u namensku celinu Nacionalni park-I stepen zaštite (kod 58) zastupljene sa 1.2% u ukupnoj obrasloj površini, sa
1.1% u ukupnoj zapremini i sa 0.9% u ukupnom zapreminskom prirastu. Šume i prostor koji pripada ovoj namenskoj celini su u o okviru sledećih odeljenja 51c,51d,
52b, 53b,54b,54c i 54d i to:
Strogi prirodni rezervat “Tatarski vis”,
Zažtićene prirodne retkosti, retke i vredne pojedine vrste flore i faune.
Namenska celina - Nacionalni park III stepen zaštite (kod 60) dominira u ovoj gazdinskoj jedinici sa 98.8% u ukupno obrasloj površini, 98.9% u ukupnoj zapremini i 99.1% u
ukupnom zapreminskom prirastu ove gazdinske jedinice. Ovoj nameskoj celini pripadaju sva preostala odeljenja i to:
Šomrda – kao predeona celina,
Prirodni spomenici i vidikovci Šinderski vrh 691 m/n.v., Šomrdski kamen 806 m/n.v.,
Semenske satsojine belog jasena u odeljenjima 37b i 38c,
Zažtićene prirodne retkosti, retke i vredne pojedine vrste flore i faune.
U funkcionalnom smislu u ovoj gazdinskoj jedinici dominira prirodna predeona celina Šomrda. Udeo šuma sa izrazito zaštitnom funkcijom je skroman. Imajući u vidu da se
ova gzdinska jedinica nalazi na nestabilnoj podlozi, sa plitkim ispranim zemljištem i nagibimakoji uslovljavaju izražene površinske erozione procese, to se funkcija
zaštite širi in a čitavu prirodnu predeonu celinu Šomrdu, odnosno obuhvata celu površinu ove gazdinske jedinice. Imajući u vidu definisane namenske celine, ništa
manji značaj šume ove gazdinske jedinice nemaju ni sa vodozaštitnog aspekta (zaštita izvorišta, zaštita potoka, rečica id r.).
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
42
Ovim uređivanje, poštujući zakonske odrebe, i uslove koje je dao Zavod za zaštitu Prirode Srbije, izgubila se namenska Celina 17- Semenska satojina. U opisu sastojina
(tabelarni deo u napomeni je dat kratak osvrt na njihovu predhodnu osnovnu funkciju) i to u odeljenjima: 37b P=4.02ha i 38c P=0.4ha. U ovom uređajnom period u
njima nisu predviđeni bilo kakvi zhavati u smislu privrednih seča, i ova osnova preporučuje da u njima i dalje kao osovna namena bude proizvodnja semena belog
jasena, imajući u vdiu da se radi o vrlo kavlaitetnim sastojinama autohtonih vrsta drveća plemenitih lišćara, i da ovako kavlitetnih sastojina belog jasena ima jako
malo u šumskom fodu Srbije.
Bez obzira na definisane namenske celine, koje u izvesnoj meri u “dugi plan” stavljau proizvodnju (ekploataciju), treba istaći značajajn proizvodni aspect ovih šuma. Prosečna
zapremina po hektaru u ovoj gazdinskoj jedinici je 292.2m3/ha, što je nešto ispod proseka za sve visoke očuvane sastojine Nacionalnog Parka “Đerdap” (328 m3/ha),
ali je itekako iznad proseka za viskoe šume kojima gazduju druga Javna preduzeća u uslovima Srbije.
5.2. Stanje sastojina po tipovima šuma
Polaznu osnovu za formiranje gazdinskih klasa u ovoj gazdinskoj jedinici predstavljao je tip šume, poreklo i satrost i njihovu osnovnu namenu.
Na osnovu sveobuhvatnih ekoloških (pedoloških i fitocenoloških) i razvojno-proizvodnih istraživanja sprovedenih u šumama Nacionalnog Parka Đerdap izdvojen je
veliki broj tipova šuma.
S obzirom na stanje šuma ove gazdinske jedinice, tipološko definisanje je ograničeno na definisanje ekoloških jedinica, a delimična razvojno – proizvodna
istraživanja su rađena ranije (za predhodno uređivanje) i sada se mogu se prihvatiti orjentaciono.
U gazdinskoj jedinici „Leva Reka“ izdvojen je 21 tip šume, a stanje šuma na njima, iskazano kroz osnovne pokazatelje (površinu, zapreminu i tekući zapreminski
prirast), prikazano je u narednom tabelarnom pregledu:
Tip šume
Osnvna namen.
630
638
661
NC 58
251
264
421
433
462
465
481
483
489
604
630
631
634
638
651
654
661
662
NC 60
Ukupno GJ
Površina
ha
7.63
14.40
10.10
32.13
0.53
40.83
4.43
46.33
58.79
49.38
56.78
202.75
42.54
265.39
381.40
780.25
4.25
357.99
16.74
101.54
290.61
31.82
2732.35
2764.48
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
%
0.3
0.5
0.4
1.2
0.0
1.5
0.2
1.7
2.1
1.8
2.1
7.3
1.5
9.6
13.8
28.2
0.2
12.9
0.6
3.7
10.5
1.2
98.8
100.0
m3
Zapremina
%
2461.7
0.3
3107.0
0.4
3222.9
0.4
8791.6
1.1
107.0
0.0
9157.1
1.1
884.1
10114.5
9031.6
10933.8
39851.9
2629.3
60942.0
119321.9
278006.5
1142.3
122419.4
6607.5
37646.0
87984.5
2097.7
798876.9
807668.5
0.1
1.3
1.1
1.4
4.9
0.3
7.5
14.8
34.4
0.1
15.2
0.8
4.7
10.9
0.3
98.9
100.0
m3/ha
322.6
215.8
319.1
273.6
201.8
224.3
19.1
172.0
182.9
192.6
196.6
61.8
229.6
312.9
356.3
268.8
342.0
394.7
370.8
302.8
65.9
292.4
292.2
m3
Zapreminski prirast
%
m3/ha
45.5
0.3
6.0
54.0
0.3
3.7
61.5
0.3
6.1
161.0
0.9
5.0
2.9
0.0
5.5
204.9
1.2
5.0
16.8
295.9
258.9
261.2
891.9
49.5
1502.4
2578.8
5859.0
37.3
2670.8
141.2
791.5
2023.1
43.6
17629.6
17790.6
0.1
1.7
1.5
1.5
5.0
0.3
8.4
14.5
32.9
0.2
15.0
0.8
4.4
11.4
0.2
99.1
100.0
Zv/V%
1.8
1.7
1.9
1.8
2.7
2.2
0.4
5.0
5.2
4.6
4.4
1.2
5.7
6.8
7.5
8.8
7.5
8.4
7.8
7.0
1.4
6.5
6.4
1.9
2.9
2.9
2.4
2.2
1.9
2.5
2.2
2.1
3.3
2.2
2.1
2.1
2.3
2.1
2.2
2.2
43
Posmatrajući predhodni tabelarni prikaz uočavamo da su nazastupljeniji tipovi šume u kojima je bukva edifikator. Brojnost bukovih tipova šuma je u izvesnoj meri
uslovljena pogoršanjem stanišnih prilika različitim intezitetom, te zbog toga i diferenciranje tipova po bonitetu od Fagetum submmontanum typicum do Musco Fagetum-a.
Brojnost ovih tipova je uslovljena i visinskom zonalnošću od submontanuma do montanuma, a i čestom promenom geološke podloge.
Odmah iza bukovih tipova šuma dolaze tipovi kitnjakovih šuma.
Tip šume 631 - Tip brdske šume bukve (Fagetum moesiacae submontanum typicum) na kiselom smedjem do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu najzastupljeniji
je u šumskom fondu ove gazdinske jedinice. Njegovo učešće po površini iznosi 28.2%, po zapremini 34.4%, a po zapreminskom prirastu 33%.
Sastojinska hterogenost u okviru pojednih tipova uslovljena je dosadašnjim gazdovanjem šumama (sistem gazdovanja) i odnosi prema šumi u drugim odsecima
vremena.
5.3. Stanje sastojina po gazdinskim klasama
Gazdinska klasa je na nivou šumskog područja osnovna uređajna za koju se planiraju jedinstveni ciljevi i mere budućeg gazdovanja. To zahteva da sve šume u okviru
jedne gazdinske klase imaju podjednake uslove, slično zatečeno stanje sastojina i stu osnovnu namenu.
Gazdinske klase su formirane na osnovu prioritetne namene, sastojinskih celina i tipoloških pripadnosti sastojina (ekološke i razvojno-proizvodne karakteristike).
Gazdinske klase su date u šiframa, a njihovi puni nazivi su dati u poglavlju 4.3.
Imajući u vidu različite ekološke uslove (samim tim i veći broj tipova šuma), različite sastojinske prilike i različite osnovne namene bilo je neophodno formirati i veći
broj gazdinskih klasa.
Stanje sastojina po gazdinskim kalsama dato je u sledećoj tabeli:
Gazdinska
klasa
58351630
58351661
58352661
58354630
Ukupno visoke
58362000
Ukupno izdanačke
Ukupno NC 58
60173483
60174604
60193462
60193483
60193604
60194251
60301465
60301481
60301483
60302465
60302481
60303483
60304264
60304483
60304604
60308483
60308489
60331654
60332651
Površina
ha
%
3.03
7.76
2.34
4.60
17.73
14.40
14.40
32.13
3.92
2.34
39.01
30.34
24.63
0.53
25.67
35.30
88.33
23.71
21.48
38.07
40.83
30.58
65.17
11.51
24.78
5.55
16.74
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
0.1
0.3
0.1
0.2
0.6
0.5
0.5
1.2
0.1
0.1
1.4
1.1
0.9
0.0
0.9
1.3
3.2
0.9
0.8
1.4
1.5
1.1
2.4
0.4
0.9
0.2
0.6
Zapremina
m3
%
1118.7
0.1
2701.3
0.3
521.7
0.1
1342.9
0.2
5684.6
0.7
3107.0
0.4
3107.0
0.4
8791.6
1.1
281.3
0.0
695.9
0.1
6497.6
0.8
7731.8
1.0
5097.1
0.6
107.0
0.0
4400.6
0.5
7149.2
0.9
17070.9
2.1
4631.0
0.6
3784.6
0.5
7247.9
0.9
9157.1
1.1
6726.6
0.8
12862.4
1.6
793.4
0.1
1328.3
0.2
2803.6
0.3
6607.5
0.8
m3/ha
369.2
348.1
222.9
291.9
320.6
215.8
215.8
273.6
71.8
297.4
166.6
254.8
206.9
201.8
171.4
202.5
193.3
195.3
176.2
190.4
224.3
220.0
197.4
68.9
53.6
505.2
394.7
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
21.5
0.1
7.1
50.4
0.3
6.5
11.1
0.1
4.8
24.0
0.1
5.2
107.0
0.6
6.0
54.0
0.3
3.7
54.0
0.3
3.7
161.0
0.9
5.0
5.3
0.0
1.4
18.4
0.1
7.9
192.8
1.1
4.9
228.3
1.3
7.5
158.9
0.9
6.5
2.9
0.0
5.5
111.5
0.6
4.3
165.9
0.9
4.7
356.1
2.0
4.0
147.4
0.8
6.2
95.3
0.5
4.4
137.9
0.8
3.6
204.9
1.2
5.0
147.5
0.8
4.8
299.3
1.7
4.6
16.8
0.1
1.5
25.9
0.1
1.0
52.8
0.3
9.5
141.2
0.8
8.4
Zv/V%
1.9
1.9
2.1
1.8
1.9
1.7
1.7
1.8
1.9
2.6
3.0
3.0
3.1
2.7
2.5
2.3
2.1
3.2
2.5
1.9
2.2
2.2
2.3
2.1
2.0
1.9
2.1
44
Gazdinska
klasa
60332654
60351604
60351630
60351631
60351638
60351654
60351661
60352630
60352631
60352661
60353604
60353631
60354638
60354654
60356631
60359634
60362630
60362631
Ukupno visoke
60175630
60177433
60196462
60265661
60307462
60308489
60319654
60329661
60360631
60360661
60361604
60361638
60361661
60362631
60362662
Ukupno izdanačke
60469630
60475630
Ukupno VPS
60266433
Ukupno šikare
60267421
Ukupno šibljaci
Ukupno NC 60
Ukupno GJ
Površina
ha
26.49
52.30
329.42
634.39
273.58
28.81
192.76
29.66
42.94
17.28
63.33
32.02
55.78
39.58
29.74
4.25
7.98
23.51
2412.31
0.75
12.63
11.66
0.71
8.12
17.76
1.11
0.96
15.15
74.79
57.62
28.63
4.11
2.50
31.82
268.32
1.14
12.45
13.59
33.70
33.70
4.43
4.43
2732.35
2764.48
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
%
1.0
1.9
11.9
22.9
9.9
1.0
7.0
1.1
1.6
0.6
2.3
1.2
2.0
1.4
1.1
0.2
0.3
0.9
87.3
0.0
0.5
0.4
0.0
0.3
0.6
0.0
0.0
0.5
2.7
2.1
1.0
0.1
0.1
1.2
9.7
0.0
0.5
0.5
1.2
1.2
0.2
0.2
98.8
100.0
Zapremina
m3
%
11405.6
1.4
15995.4
2.0
105951.4
13.1
231989.5
28.7
96566.2
12.0
10271.9
1.3
59951.0
7.4
11461.7
1.4
19826.7
2.5
6927.0
0.9
14375.7
1.8
10266.6
1.3
19058.0
2.4
13109.5
1.6
11207.3
1.4
1142.3
0.1
984.1
0.1
1226.5
0.2
746690.0
92.5
91.1
0.0
884.1
0.1
2310.8
0.3
32.0
0.0
1306.1
0.2
1301.0
0.2
55.5
0.0
38.4
0.0
3316.4
0.4
20224.6
2.5
11915.6
1.5
6795.2
0.8
811.5
0.1
173.6
0.0
2097.7
0.3
51353.3
6.4
74.3
0.0
759.3
0.1
833.6
0.1
798876.9
98.9
807668.5
100.0
Rekapitulacija po poreklu
m3/ha
430.6
305.8
321.6
365.7
353.0
356.5
311.0
386.4
461.7
400.9
227.0
320.6
341.7
331.2
376.8
268.8
123.3
52.2
309.5
121.4
70.0
198.2
45.0
160.8
73.3
50.0
40.0
218.9
270.4
206.8
237.3
197.4
69.4
65.9
191.4
65.2
61.0
61.3
292.4
292.2
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
236.5
1.3
8.9
374.4
2.1
7.2
2295.4
12.9
7.0
4910.3
27.6
7.7
2077.2
11.7
7.6
229.4
1.3
8.0
1361.2
7.7
7.1
222.6
1.3
7.5
374.5
2.1
8.7
140.1
0.8
8.1
315.8
1.8
5.0
227.8
1.3
7.1
389.7
2.2
7.0
270.3
1.5
6.8
234.9
1.3
7.9
37.3
0.2
8.8
18.7
0.1
2.3
22.8
0.1
1.0
16248.1
91.3
6.7
2.2
0.0
3.0
16.8
0.1
1.3
68.3
0.4
5.9
0.8
0.0
1.1
34.9
0.2
4.3
23.6
0.1
1.3
2.3
0.0
2.1
0.8
0.0
0.8
85.2
0.5
5.6
496.4
2.8
6.6
335.6
1.9
5.8
203.9
1.1
7.1
23.8
0.1
5.8
3.5
0.0
1.4
43.6
0.2
1.4
1341.6
7.5
5.0
2.6
0.0
2.3
37.3
0.2
3.0
39.9
0.2
2.9
17629.6
17790.6
99.1
100.0
Zv/V%
2.1
2.3
2.2
2.1
2.2
2.2
2.3
1.9
1.9
2.0
2.2
2.2
2.0
2.1
2.1
3.3
1.9
1.9
2.2
2.5
1.9
3.0
2.4
2.7
1.8
4.2
2.1
2.6
2.5
2.8
3.0
2.9
2.0
2.1
2.6
3.5
4.9
4.8
6.5
6.4
2.2
2.2
45
Gazdinska
klasa
Ukupno visoke
Ukupno izdanačke
Ukupno VPS
Ukupno šikare
Ukupno šibljaci
Ukupno GJ
Površina
ha
2430.04
282.72
13.59
33.70
4.43
2764.48
%
87.9
10.2
0.5
1.2
0.2
100.0
Zapremina
m3
%
752374.6
93.2
54460.3
6.7
833.6
0.1
807668.5
m3/ha
309.6
192.6
61.3
100.0
292.2
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
16355.1
91.9
6.7
1395.6
7.8
4.9
39.9
0.2
2.9
17790.6
100.0
Zv/V%
2.2
2.6
4.8
6.4
2.2
Stanje sastojina po gazdinskim klasama prikazano je tabelarno po površini, zapremini i zapreminskom prirastu, kao i po namenskim celinama i poreklu.
Na osnovu prikazane tabele konstatujemo da je u okviru gazdinske jedinice “Leva Reka” izdvojena 61 gazdinska klasa.
Na osnovu podataka u tabeli može se zaključiti da su najzastupljenije gazdinske klase koje gradi bukva.
U nameskoj celini 58 – Nacionalni park-I stepen zaštite (kod 58)
izdvojeno je 56 gazdinskih klasa.
izdvojeno je 5 gazdinskih klasa, a u namenskoj celini - Nacionalni park-III stepen zaštite (kod 60)
Iz prethodnih tabela možemo zaključiti da je u ovoj gazdinskoj jedinici najzastupljenija gazdinska klasa 60.351.631 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na kiselom smedjem
do lesiviranom kiselom smedjem zemljištu, koja u ukupno obrasloj površini ove gazdinske jedinice učestvuje sa čak 22.9%. U ukupnoj zapremini ove gazdinske
jedinice ova gazdinska klasa zauzima sa 28.7%, sa prosečnom zapreminom po hektaru 365.7m3/ha. U ukupnom zapreminskom prirastu ova gazdinska klasa zauzima
27.6% sa prosečnim prirastom po hektaru od 7.7m3/ha. Procenat tekućeg zapreminskog prirasta za ovu gazdinsku klasu je 2.1%.
Druga po zastupljenosti je gazdinska klasa 60.351.630 - Visoka šuma kitnjaka na plitkom i skeletnom smeđem zemljištu na krečnjaku koja, u ukupnoj obrasloj površini ove
gazdinske jedinice učestvuje sa 11.9%. U ukupnoj zapremini gazdinske jedinice “Leva Reka” ova gazdinska klasa zauzima 13.1% sa prosečnom zapreminom po
hektaru 322m3/ha. U ukupnom zapreminskom prirastu ova gazdinska klasa zauzima 12.9% sa prosečnim prirastom po hektaru od 7.0m3/ha. Procenat tekućeg
zapreminskog prirasta za ovu gazdinsku klasu je 2.2%.
Treća po zastupljenosti je gazdinska klasa, 60.351.638 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na rankerima (humusno – silikatnim zemljištima), koja u ukupnoj površini ove
gazdinske jedinice učestvuje sa 9.9%. U ukupnoj zapremini ove gazdinske jedinice ova gazdinska klasa zauzima 12% sa prosečnom zapreminom po hektaru od
353m3/ha. U ukupnom zapreminskom prirastu ova gazdinska klasa zauzima 11.7% sa prosečnim prirastom po hektaru od 7.6m3/ha. Procenat tekućeg zapreminskog
prirasta za ovu gazdinsku klasu je 2.2%.
Četvrta po zastupljenosti je gazdinska klasa 60.351.661 – Visoka (jednodobna) šuma bukve, na kiselim smedjim zemljištima, koja u ukupno obrasloj površini ove gazdinske
jedinice zauzima 7.0%. U ukupnoj zapremini ove gazdinske jedinice ova gazdinska klasa učestvuje sa svega 7.4%, sa prosečnom zapreminom po hektaru 311m3/ha.
U ukupnom zapreminskom prirastu ova gazdinska klasa učestvuje sa 7.7%, sa prosečnim zapreminskim prirastom po hektaru od 7.1m3/ha. Procenat tekućeg
zapreminskog prirasta za ovu gazdinsku klasu je 2.3%.
Zatim sledi gazdinska klasa 60.301.483 – Visoka šuma kitnjaka na kiselom poneka eutričnom smeđem zemljištu, ona učestvuje u ukupnoj površini obrasle površine
sa 3.2%. Prosečna zapremina po hektaru ove gazdinskee klase je 193.3m3/ha, a učešće zapreminskog prirasta je 2.0%, sa prosečnim zapreminskim prirastom od
4.0m3/ha. Procenat tekućeg zapreminskog prirasta ove gazdinske klase je 2.1%.
Naredne po zastupljenosti su gazdinske klase, koje u ukupnoj površini ove gazdinske jedinice učestvuje sa manje 2.7%, a u ukupnoj zapremini ove gazdinske jedinice ove
gazdinske klase zautimaju manje 2.5, a u ukupnom zapreminskom prirastu ove gazdinske klase zauzimaju manje od 2.9%, tako da neće biti dalje komentarisnae.
Rekapitulacija pokazuje da visoke sastojine dominiraju, ne toliko po površini koliko po zapremini i zapreminskom prirastu i glavni su nosioci proizvodnje drvne zapremine i
stabilnosti celokupnog ekosistema u ovoj gazdinskoj jedinici, uz naravno aktivno učešće i ostalih sastojina prema poreklu.
Ukupno posmatrano se može reći da šume ove gazdinske jedinice imaju veliku proizvodnost koja se ogleda u podatku da je prosečna zapremina po hektaru 292 m3/ha, a
prosečni prirast 6.4
m3 što je veoma dobro ako se uzme u obzir starost sastojina i potencijal zemljišta.
Površinska zastupljenost pojedinih gazdinskih klasa u okviru ove gazdinske jedinice je mala. Uvažavajući suštinske razlike (tip šume, poreklo sastojina, očuvanost, strukturni
oblik, starost i
dr.) uslovile su potrebu izdvajnja u posebne celine, i ako ukrupnjavanje ulaznih informacija daje mogućnost za lakšu praktičnu primenu konkretne osnove
gazdovanja šumama.
No imajući u vidu da je na nivou Nacionalnog parka „Đerdap“ zastupljenost navedenih gazdinskih klasa u predhodnoj tabeli znatna, opravdanost njihovog izdvajanja se na taj
način potvrdila.
Predhodni tabelarni prikaz osnovnih taksacionih pokazatelja na nivou gazdinske jedinice jasno ukazuje na razlike u potencijalu pojedinih tipova šuma i gazdinskih klasa u
njima. Najasnije razlike su vidljive u u visokim bukovim šumama u različitim tipovima šuma. Tako recimo u visokim sastojinama bukve u pojasu montane (jednodobnim ili
raznodonim) se ona kreće od 305 m3/ha, kod tipa šume, kod 604, pa do 462 m3/ha kod tipa šume kod 631.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
46
Ako izvršimo uporedno analiziranje prosečnih vrednosti zapremine i zapreminskog priratsa sada i pre 11 godina možemo konstatovati blaga pomeranja na dole, što
predstavlja još jedan sugnal da se mora izvršiti dublja anailza zdravstvenog stanja sastojina kao i sveobuhvatna analiza i procena o merama koje će se planirati za negu i
obnovu istih.
5.4. Stanje sastojina po poreklu i očuvanosti
U ovoj gazdinskoj jedinici sastojine prema poreklu razvrstane su na:
• visoke sastojine - nastale generativnim putem (iz semena)
• izdanačke sastojine nastale vegetativnim putem (iz izdanaka i izbojaka)
• šikare i šibljaci
Sastojine prema očuvanosti su razvrstane na:
•
•
•
očuvane sastojine - koje po stepenu obraslosti, zdravstvenom stanju i kvalitetu mogu dočekati zrelost za seču;
razređene sastojine - to su sastojine sa manjim stepenom obraslosti, dobrog zdravstvenog stanja i kvaliteta i mogu dočekati zrelost za seču;
devastirane sastojine - to su previše razređene sastojine, ujedno lošeg zdravstvenog stanja i kvaliteta, te se pri zrelosti za seču uklanjaju.
Stanje sastojina po poreklu i očuvanosti za gazdinsku jedinicu “Leva Reka”prikazano je sledećom tabelom
Poreklo i očuvanost
sastojine
58351630
58351661
58352661
58354630
Visoke -očuvane
58351661
Visoke -razređene
Ukupno visoke
58362638
Izdanačke-devastirane
Ukupno izdanačke
Ukupno NC 58
60173483
60174604
60193462
60193604
60194251
60301465
60301481
60301483
60302465
60302481
60303483
60304264
60304483
60304604
Površina
ha
%
3.03
5.90
2.34
4.60
15.87
1.86
1.86
17.73
14.40
14.40
14.40
32.13
2.00
2.34
39.01
24.63
0.53
14.80
21.15
23.93
23.71
21.48
18.53
29.61
11.77
45.47
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
0.1
0.2
0.1
0.2
0.6
0.1
0.1
0.6
0.5
0.5
0.5
1.2
0.1
0.1
1.4
0.9
0.0
0.5
0.8
0.9
0.9
0.8
0.7
1.1
0.4
1.6
Zapremina
m3
%
1118.7
0.1
1951.6
0.2
521.7
0.1
1342.9
0.2
4934.9
0.6
749.7
0.1
749.7
0.1
5684.6
0.7
3107.0
0.4
3107.0
0.4
3107.0
0.4
8791.6
1.1
695.9
6497.6
5097.1
107.0
2365.9
4183.2
5567.0
4631.0
3784.6
3693.0
6452.8
3368.9
9588.5
0.1
0.8
0.6
0.0
0.3
0.5
0.7
0.6
0.5
0.5
0.8
0.4
1.2
m3/ha
369.2
330.8
222.9
291.9
311.0
403.1
403.1
320.6
215.8
215.8
215.8
273.6
297.4
166.6
206.9
201.8
159.9
197.8
232.6
195.3
176.2
199.3
217.9
286.2
210.9
Zapreminski prirast
%
m3/ha
21.5
0.1
7.1
36.9
0.2
6.3
11.1
0.1
4.8
24.0
0.1
5.2
93.5
0.5
5.9
13.5
0.1
7.3
13.5
0.1
7.3
107.0
0.6
6.0
54.0
0.3
3.7
54.0
0.3
3.7
54.0
0.3
3.7
161.0
0.9
5.0
m3
18.4
192.8
158.9
2.9
67.9
111.7
124.7
147.4
95.3
71.5
149.7
74.1
231.8
0.1
1.1
0.9
0.0
0.4
0.6
0.7
0.8
0.5
0.4
0.8
0.4
1.3
Zv/V%
1.9
1.9
2.1
1.8
1.9
1.8
1.8
1.9
1.7
1.7
1.7
1.8
7.9
4.9
6.5
5.5
4.6
5.3
5.2
6.2
4.4
3.9
5.1
6.3
5.1
2.6
3.0
3.1
2.7
2.9
2.7
2.2
3.2
2.5
1.9
2.3
2.2
2.4
47
Poreklo i očuvanost
sastojine
60331654
60332651
60332654
60351604
60351630
60351631
60351638
60351654
60351661
60352630
60352631
60352661
60353604
60353631
60354638
60354654
60356631
Visoke-očuvane
60173483
60193483
60301465
60301481
60301483
60303483
60304264
60304483
60304604
60351604
60351630
60351631
60351638
60351661
60353604
60359634
Visoke-razređene
60308483
60308489
60362630
60362631
Visoke-devastirane
Ukpno visoke
60175630
60196462
60307462
60319654
60360631
60360661
60361604
60361638
60361661
Površina
ha
5.55
16.74
26.49
47.63
291.09
617.15
268.41
28.81
180.79
29.66
42.94
17.28
47.56
32.02
55.78
39.58
29.74
2056.18
1.92
30.34
10.87
14.15
64.40
19.54
11.22
18.81
19.70
4.67
38.33
17.24
5.17
11.97
15.77
4.25
288.35
11.51
24.78
7.98
23.51
67.78
2412.31
0.75
11.66
6.76
1.11
15.15
70.26
57.62
28.63
4.11
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
%
0.2
0.6
1.0
1.7
10.5
22.3
9.7
1.0
6.5
1.1
1.6
0.6
1.7
1.2
2.0
1.4
1.1
74.4
0.1
1.1
0.4
0.5
2.3
0.7
0.4
0.7
0.7
0.2
1.4
0.6
0.2
0.4
0.6
0.2
10.4
0.4
0.9
0.3
0.9
2.5
87.3
0.0
0.4
0.2
0.0
0.5
2.5
2.1
1.0
0.1
Zapremina
m3
%
2803.6
0.3
6607.5
0.8
11405.6
1.4
15240.6
1.9
95705.3
11.8
228997.3
28.4
95092.4
11.8
10271.9
1.3
56799.9
7.0
11461.7
1.4
19826.7
2.5
6927.0
0.9
12350.5
1.5
10266.6
1.3
19058.0
2.4
13109.5
1.6
11207.3
1.4
683163.8
84.6
281.3
0.0
7731.8
1.0
2034.6
0.3
2966.0
0.4
11503.9
1.4
3554.9
0.4
2704.4
0.3
3357.6
0.4
3273.9
0.4
754.8
0.1
10246.1
1.3
2992.2
0.4
1473.8
0.2
3151.1
0.4
2025.2
0.3
1142.3
0.1
59193.9
7.3
793.4
0.1
1328.3
0.2
984.1
0.1
1226.5
0.2
4332.3
0.5
746690.0
92.5
91.1
0.0
2310.8
0.3
1177.4
0.1
55.5
0.0
3316.4
0.4
19738.9
2.4
11915.6
1.5
6795.2
0.8
811.5
0.1
m3/ha
505.2
394.7
430.6
320.0
328.8
371.1
354.3
356.5
314.2
386.4
461.7
400.9
259.7
320.6
341.7
331.2
376.8
332.2
146.5
254.8
187.2
209.6
178.6
181.9
241.0
178.5
166.2
161.6
267.3
173.6
285.1
263.2
128.4
268.8
205.3
68.9
53.6
123.3
52.2
63.9
309.5
121.4
198.2
174.2
50.0
218.9
280.9
206.8
237.3
197.4
Zapreminski prirast
%
m3/ha
52.8
0.3
9.5
141.2
0.8
8.4
236.5
1.3
8.9
358.3
2.0
7.5
2090.3
11.7
7.2
4856.2
27.3
7.9
2051.7
11.5
7.6
229.4
1.3
8.0
1302.5
7.3
7.2
222.6
1.3
7.5
374.5
2.1
8.7
140.1
0.8
8.1
270.2
1.5
5.7
227.8
1.3
7.1
389.7
2.2
7.0
270.3
1.5
6.8
234.9
1.3
7.9
14896.3
83.7
7.2
5.3
0.0
2.8
228.3
1.3
7.5
43.6
0.2
4.0
54.2
0.3
3.8
231.4
1.3
3.6
66.4
0.4
3.4
55.2
0.3
4.9
73.4
0.4
3.9
67.4
0.4
3.4
16.1
0.1
3.5
205.1
1.2
5.3
54.1
0.3
3.1
25.5
0.1
4.9
58.7
0.3
4.9
45.6
0.3
2.9
37.3
0.2
8.8
1267.5
7.1
4.4
16.8
0.1
1.5
25.9
0.1
1.0
18.7
0.1
2.3
22.8
0.1
1.0
84.3
0.5
1.2
16248.1
91.3
6.7
2.2
0.0
3.0
68.3
0.4
5.9
31.6
0.2
4.7
2.3
0.0
2.1
85.2
0.5
5.6
484.7
2.7
6.9
335.6
1.9
5.8
203.9
1.1
7.1
23.8
0.1
5.8
m3
Zv/V%
1.9
2.1
2.1
2.4
2.2
2.1
2.2
2.2
2.3
1.9
1.9
2.0
2.2
2.2
2.0
2.1
2.1
2.2
1.9
3.0
2.1
1.8
2.0
1.9
2.0
2.2
2.1
2.1
2.0
1.8
1.7
1.9
2.3
3.3
2.1
2.1
2.0
1.9
1.9
1.9
2.2
2.5
3.0
2.7
4.2
2.6
2.5
2.8
3.0
2.9
48
Poreklo i očuvanost
sastojine
Izdanačke-očuvane
60307462
60360661
Izdanačke-razređene
60177433
60265661
60308489
60329661
60362631
60362662
Izdanačke-devastirane
Ukupno izdanačke
60469630
60475630
VPS-očuvane
Ukupno VPS
60266433
Ukupno šikare
60267421
Ukupno šibljaci
Ukupno NC 60
Ukupno GJ
Površina
ha
196.05
1.36
4.53
5.89
12.63
0.71
17.76
0.96
2.50
31.82
66.38
268.32
1.14
12.45
13.59
13.59
33.70
33.70
4.43
4.43
2732.35
2764.48
Visoke-očuvane
Visoke -razređene
Visoke -devastirane
Ukupno visoke
Izdanačke-očuvane
Izdanačke-razređene
Izdanačke-devastirane
Ukupno izdanačke
VPS-očuvane
Ukupno VPS
Ukupno šikare
Ukupno šibljaci
Ukupno GJ
2072.05
290.21
67.78
2430.04
196.05
5.89
80.78
282.72
13.59
13.59
33.70
4.43
2764.48
Ukupno očuvane
Ukupno razređene
Ukupno devastirane
Ukupno šikare
Ukupno šibljaci
Ukupno GJ
2281.69
296.10
148.56
33.70
4.43
2764.48
%
7.1
0.0
0.2
0.2
0.5
0.0
0.6
0.0
0.1
1.2
2.4
9.7
0.0
0.5
0.5
0.5
1.2
1.2
0.2
0.2
98.8
100.0
Zapremina
m3
%
46212.2
5.7
128.7
0.0
485.8
0.1
614.5
0.1
884.1
0.1
32.0
0.0
1301.0
0.2
38.4
0.0
173.6
0.0
2097.7
0.3
4526.7
0.6
51353.3
6.4
74.3
0.0
759.3
0.1
833.6
0.1
833.6
0.1
m3/ha
235.7
94.6
107.2
104.3
70.0
45.0
73.3
40.0
69.4
65.9
68.2
191.4
65.2
61.0
61.3
61.3
798876.9
98.9
292.4
807668.5
100.0
292.2
Rekapitulacija po poreklu i očuvanosti
75.0
688098.7
85.2
332.1
10.5
59943.5
7.4
206.6
2.5
4332.3
0.5
63.9
87.9
752374.6
93.2
309.6
7.1
46212.2
5.7
235.7
0.2
614.5
0.1
104.3
2.9
7633.7
0.9
94.5
10.2
54460.3
6.7
192.6
0.5
833.6
0.1
61.3
0.5
833.6
0.1
61.3
1.2
0.2
100.0
807668.5
100.0
292.2
Rekapitulacija po očuvanosti
82.5
735144.5
91.0
322.2
10.7
60558.0
7.5
204.5
5.4
11966.0
1.5
80.5
1.2
0.2
100.0
807668.5
100.0
292.2
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
1237.7
7.0
6.3
3.2
0.0
2.4
11.6
0.1
2.6
14.8
0.1
2.5
16.8
0.1
1.3
0.8
0.0
1.1
23.6
0.1
1.3
0.8
0.0
0.8
3.5
0.0
1.4
43.6
0.2
1.4
89.0
0.5
1.3
1341.6
7.5
5.0
2.6
0.0
2.3
37.3
0.2
3.0
39.9
0.2
2.9
39.9
0.2
2.9
Zv/V%
2.7
2.5
2.4
2.4
1.9
2.4
1.8
2.1
2.0
2.1
2.0
2.6
3.5
4.9
4.8
4.8
17629.6
17790.6
99.1
100.0
6.5
6.4
2.2
2.2
14989.8
1281.0
84.3
16355.1
1237.7
14.8
143.0
1395.6
39.9
39.9
84.3
7.2
0.5
91.9
7.0
0.1
0.8
7.8
0.2
0.2
7.2
4.4
1.2
6.7
6.3
2.5
1.8
4.9
2.9
2.9
2.2
2.1
1.9
2.2
2.7
2.4
1.9
2.6
4.8
4.8
17790.6
100.0
6.4
2.2
16267.4
1295.9
227.3
91.4
7.3
1.3
7.1
4.4
1.5
2.2
2.1
1.9
17790.6
100.0
6.4
2.2
Stanje sastojina prema poreklu i očuvanosti prikazano je po gazdinskim klasama, namenskim celinama, površini, zapremini i zapreminskom prirastu, te ukupno po očuvanosti,
kako za namenske celine, tako i za gazdinsku jedinicu u celini.
Posmatrano u celini, stanje sastojina po poreklu, u ovoj gazdinskoj jedinici, je vrlo dobro, jer visokih šuma na nivou ove gazdinske jedinice ima čak 87.9%.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
49
Što se tiče stanja po poreklu, visoke sastojine su zastupljene na 87.9% površine, izdanačke na 10.2% površine, veštački podignute sastojine na 0.5%, šikare na 1.2% površine i
šibljaci na 0.2% površine.
Kada su visoke sastojine u pitanju u ukupno obrasloj površini gazdinske jedinice visoke očuvane sastojine su zastupljene sa 75.0%, razređene 10.5%, a devastirane visoke
šume zauzimaju 2.5%.
Kada su veštaki podignute sastojine one su sev u kategoriji očuvanih sastojina.
Kada su izdanačke sastojine u pitanju u ukupno obrasloj površini gazdinske jedinice izdanačke očuvane sastojine zauzimaju 7.1%, razređene 0.9%, a izdanačke devatirane
sastojine zauzimaju 2.9%.
Zaključujemo da sa aspekta stanja sastojina po poreklu u budućnosti možemo očekivati blago povećanje učešća visokog uzgojnog oblika imajući u vidu da dosta izdanačkih
sastojina je mešovitog porekla (sastojine izdanačkog i visokog uzgojnog oblika u istom spratu), pa sa merama nege koje su propisane i adekvatnom selekcijom
stabala, takve sastojine će preći u visoki uzgojni oblik.
Stanje sastojina po očuvanosti u ovoj gazdinskoj jedinici je sledeće:
Očuvane sastojine nalaze se na površini od 2281.69ha ili 82.5%, u ukupnoj zapremini one učestvuju sa 91%, sa prosečnom zapreminom po hektaru od 322m3/ha, a u
ukupnom zapreminskom prirastu očuvane sastojine zauimaju 91% i imaju zapreminski prirast po hektaru od 7.1m3/ha i procenat zapreminskog prirasta od 2.2%.
Razređene sastojine zastupljene su u ukupnoj površini obraslog sa 296.1ha ili sa samo 10.7%, sa učešćem u ukupnoj zapremini od 7.5% i prosečnom zapreminom po hektaru
od 204.5m3/ha, i učešćem tekućeg zapreminskog prirasta od 7.3%, sa prosečnim prirastom po hektaru od 4.4m3/ha i procentom zapreminskog prirasta od 2.1%.
Devastirane sastojine su zastupljene na 148.56ha ili 5.4% u ukupnoj površini obraslog, u ukupnoj zapremini imaju učešće od 1.5%, sa prosečnom zapreminom od 80.5m3/ha,
i tekućim zapreminskim prirastom od 1.5m3/ha i procentom zapreminskog prirasta od 1.9%.
Šikare zauzimaju 1.2% obrasle površine, a šibljaci 0.2% obrasle površine.
Ocenjujući stanje šuma po poreklu i očuvanosti u okviru gazdinske jedinice sa stanovišta ukupnih potencijala i definisanih funkcija šuma može se konstatovati da je ono
povoljno, sa velikim učešćem očuvanih sastojina. Sobzirom da je visoki uzgojni oblik sastojina onaj kome se teži jasno je i da će uzgojne potrbe za naredni uređajni
period biti usmerene ka tom cilju.
Svakako da u ovom i narednim uređajnim razdobljima učešće razređenih i devastiranih sastojina će se smanjiti, u cilju uspostavljanja optimalnih funkcionalno namenskih
zahteva i stanja.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
50
5.5. Stanje sastojina po smesi
U zavisnosti od vrste drveća i učešća u smesi, sve sastojine su razvrstane na čiste i mešovite. Kriterijumu za razdvajanje čistih i mešovitih sastojina su učešće drugih vrsta
drveća do i preko 10%, u kupnoj zaprmeni za kokretnu sasojinu (odsek)
Struktura sastojina po smesi u ovoj gazdinskoj jedinici prikazana je po gazdinskim klasama i namenskim celinama u sledećem tabelarnom pregledu:
Mešovitost
sastojine
58351630
58351661
58352661
Visoke -čiste
58354630
Visoke -mešovite
Ukupno visoke raznodobne
Ukupno visoke
58362638
Izdanačke-mešovite
Ukupno izdanačke
Ukupno NC 58
60301465
60301481
60301483
60308483
60308489
60331654
60351604
60351630
60351631
60351638
60351654
60351661
60352630
60352631
60352661
60362630
60362631
Visoke-čiste
60173483
60174604
60193462
60193483
60193604
60194251
60302465
60302481
60303483
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
Površina
ha
3.03
7.76
2.34
13.13
4.60
4.60
17.73
17.73
14.40
14.40
14.40
32.13
25.67
35.30
88.33
11.51
13.85
5.55
52.30
329.42
588.75
244.39
28.81
192.76
28.46
42.94
17.28
7.98
23.51
1736.81
3.92
2.34
39.01
30.34
24.63
0.53
23.71
21.48
38.07
%
0.1
0.3
0.1
0.5
0.2
0.2
0.6
0.6
0.5
0.5
0.5
1.2
0.9
1.3
3.2
0.4
0.5
0.2
1.9
11.9
21.3
8.8
1.0
7.0
1.0
1.6
0.6
0.3
0.9
62.8
0.1
0.1
1.4
1.1
0.9
0.0
0.9
0.8
1.4
Zapremina
m3
%
1118.7
0.1
2701.3
0.3
521.7
0.1
4341.7
0.5
1342.9
0.2
1342.9
0.2
5684.6
0.7
5684.6
0.7
3107.0
0.4
3107.0
0.4
3107.0
0.4
8791.6
1.1
4400.6
0.5
7149.2
0.9
17070.9
2.1
793.4
0.1
770.9
0.1
2803.6
0.3
15995.4
2.0
105951.4
13.1
211762.3
26.2
84984.7
10.5
10271.9
1.3
59951.0
7.4
11010.5
1.4
19826.7
2.5
6927.0
0.9
984.1
0.1
1226.5
0.2
561880.0
69.6
281.3
0.0
695.9
0.1
6497.6
0.8
7731.8
1.0
5097.1
0.6
107.0
0.0
4631.0
0.6
3784.6
0.5
7247.9
0.9
m3/ha
369.2
348.1
222.9
330.7
291.9
291.9
320.6
320.6
215.8
215.8
215.8
273.6
171.4
202.5
193.3
68.9
55.7
505.2
305.8
321.6
359.7
347.7
356.5
311.0
386.9
461.7
400.9
123.3
52.2
323.5
71.8
297.4
166.6
254.8
206.9
201.8
195.3
176.2
190.4
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
21.5
0.1
7.1
50.4
0.3
6.5
11.1
0.1
4.8
83.0
0.5
6.3
24.0
0.1
5.2
24.0
0.1
5.2
107.0
0.6
6.0
107.0
0.6
6.0
54.0
0.3
3.7
54.0
0.3
3.7
54.0
0.3
3.7
161.0
0.9
5.0
111.5
0.6
4.3
165.9
0.9
4.7
356.1
2.0
4.0
16.8
0.1
1.5
14.8
0.1
1.1
52.8
0.3
9.5
374.4
2.1
7.2
2295.4
12.9
7.0
4493.8
25.3
7.6
1840.2
10.4
7.5
229.4
1.3
8.0
1361.2
7.7
7.1
214.1
1.2
7.5
374.5
2.1
8.7
140.1
0.8
8.1
18.7
0.1
2.3
22.8
0.1
1.0
12082.5
68.0
7.0
5.3
0.0
1.4
18.4
0.1
7.9
192.8
1.1
4.9
228.3
1.3
7.5
158.9
0.9
6.5
2.9
0.0
5.5
147.4
0.8
6.2
95.3
0.5
4.4
137.9
0.8
3.6
Zv/V%
1.9
1.9
2.1
1.9
1.8
1.8
1.9
1.9
1.7
1.7
1.7
1.8
2.5
2.3
2.1
2.1
1.9
1.9
2.3
2.2
2.1
2.2
2.2
2.3
1.9
1.9
2.0
1.9
1.9
2.2
1.9
2.6
3.0
3.0
3.1
2.7
3.2
2.5
1.9
51
Mešovitost
sastojine
60304264
60304483
60304604
60308489
60332651
60332654
60351631
60351638
60352630
60353604
60353631
60354638
60354654
60356631
60359634
Visoke-mešovite
Ukupno visoke
60175630
60319654
60329661
60360631
60360661
60362631
60362662
Izdanačke-čiste
60177433
60196462
60265661
60307462
60308489
60361604
60361638
60361661
60362662
Izdanačke-mešovite
Ukupno izdanačke
60469630
60475630
VPS-čiste
60475630
VPS-mešovite
Ukupno VPS
60266433
Ukupno šikare
60267421
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
Površina
ha
40.83
30.58
65.17
10.93
16.74
26.49
45.64
29.19
1.20
63.33
32.02
55.78
39.58
29.74
4.25
675.50
2412.31
0.75
1.11
0.96
15.15
74.79
2.50
19.82
115.08
12.63
11.66
0.71
8.12
17.76
57.62
28.63
4.11
12.00
153.24
268.32
1.14
10.50
11.64
1.95
1.95
13.59
33.70
33.70
4.43
%
1.5
1.1
2.4
0.4
0.6
1.0
1.7
1.1
0.0
2.3
1.2
2.0
1.4
1.1
0.2
24.4
87.3
0.0
0.0
0.0
0.5
2.7
0.1
0.7
4.2
0.5
0.4
0.0
0.3
0.6
2.1
1.0
0.1
0.4
5.5
9.7
0.0
0.4
0.4
0.1
0.1
0.5
1.2
1.2
0.2
Zapremina
m3
%
9157.1
1.1
6726.6
0.8
12862.4
1.6
557.4
0.1
6607.5
0.8
11405.6
1.4
20227.2
2.5
11581.4
1.4
451.3
0.1
14375.7
1.8
10266.6
1.3
19058.0
2.4
13109.5
1.6
11207.3
1.4
1142.3
0.1
184810.0
22.9
746690.0
92.5
91.1
0.0
55.5
0.0
38.4
0.0
3316.4
0.4
20224.6
2.5
173.6
0.0
1283.2
0.2
25182.8
3.1
884.1
0.1
2310.8
0.3
32.0
0.0
1306.1
0.2
1301.0
0.2
11915.6
1.5
6795.2
0.8
811.5
0.1
814.5
0.1
26170.5
3.2
51353.3
6.4
74.3
0.0
373.0
0.0
447.3
0.1
447.3
0.1
m3/ha
224.3
220.0
197.4
51.0
394.7
430.6
443.2
396.8
376.1
227.0
320.6
341.7
331.2
376.8
268.8
273.6
309.5
121.4
50.0
40.0
218.9
270.4
69.4
64.7
218.8
70.0
198.2
45.0
160.8
73.3
206.8
237.3
197.4
67.9
170.8
191.4
65.2
35.5
38.4
32.9
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
204.9
1.2
5.0
147.5
0.8
4.8
299.3
1.7
4.6
11.1
0.1
1.0
141.2
0.8
8.4
236.5
1.3
8.9
416.5
2.3
9.1
237.0
1.3
8.1
8.5
0.0
7.1
315.8
1.8
5.0
227.8
1.3
7.1
389.7
2.2
7.0
270.3
1.5
6.8
234.9
1.3
7.9
37.3
0.2
8.8
4165.6
23.4
6.2
16248.1
91.4
6.7
2.2
0.0
3.0
2.3
0.0
2.1
0.8
0.0
0.8
85.2
0.5
5.6
496.4
2.8
6.6
3.5
0.0
1.4
26.9
0.2
1.4
617.3
3.5
5.4
16.8
0.1
1.3
68.3
0.4
5.9
0.8
0.0
1.1
34.9
0.2
4.3
23.6
0.1
1.3
335.6
1.9
5.8
203.9
1.1
7.1
23.8
0.1
5.8
16.7
0.1
1.4
724.3
4.1
4.7
1341.6
7.5
5.0
2.6
0.0
2.3
21.6
0.1
2.1
24.2
0.1
2.1
24.2
0.1
Zv/V%
2.2
2.2
2.3
2.0
2.1
2.1
2.1
2.0
1.9
2.2
2.2
2.0
2.1
2.1
3.3
2.3
2.2
2.5
4.2
2.1
2.6
2.5
2.0
2.1
2.5
1.9
3.0
2.4
2.7
1.8
2.8
3.0
2.9
2.1
2.8
2.6
3.5
5.8
5.4
1.8
5.4
52
Mešovitost
sastojine
Ukupno šibljaci
Ukupno NC 60
Ukupno GJ
Rekapitulacija po poreklu i mešovitosti
Visoke -čiste
Visoke -mešovite
Ukupno visoke
Izdanačke-čiste
Izdanačke-mešovite
Ukupno izdanačke
VPS-čiste
VPS-mešovite
Ukupno VPS
Ukupno šikare
Ukupno šibljaci
Ukupno GJ
Ukupno čiste
Ukupno mešovite
Ukupno šikare
Ukupno šibljaci
Ukupno GJ
Površina
Zapremina
%
m3/ha
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
ha
%
m3
4.43
2732.35
2764.48
0.2
98.8
100.0
798490.6
807282.2
98.9
100.0
292.2
292.0
17613.9
17774.9
99.1
100.0
6.4
6.4
2.2
2.2
1749.94
680.10
2430.04
115.08
167.64
282.72
11.64
1.95
13.59
33.70
4.43
2764.48
63.3
24.6
87.9
4.2
6.1
10.2
0.4
0.1
0.5
1.2
0.2
100.0
566221.7
186152.9
752374.6
25182.8
29277.5
54460.3
447.3
70.1
23.1
93.2
3.1
3.6
6.7
0.1
323.6
273.7
309.6
218.8
174.6
192.6
38.4
12165.5
4189.7
16355.1
617.3
778.3
1395.6
24.2
68.4
23.6
92.0
3.5
4.4
7.9
0.1
7.0
6.2
6.7
5.4
4.6
4.9
2.1
2.1
2.3
2.2
2.5
2.7
2.6
5.4
447.3
0.1
32.9
24.2
0.1
1.8
5.4
292.0
17774.9
100.0
6.4
2.2
1876.66
849.69
33.70
4.43
2764.48
67.9
30.7
1.2
0.2
100.0
807282.2
100.0
Rekapitulacija po mešovitosti
Zv/V%
591851.8
215430.4
73.3
26.7
315.4
253.5
12806.9
4968.0
72.1
27.9
6.8
5.8
2.2
2.3
807282.2
100.0
292.0
17774.9
100.0
6.4
2.2
Kako se vidi iz tabelarnog pregleda u ovoj gazdinskoj jedinici po površini čiste sastojine su zastupljene na 1876.66ha ili 67.9%, dok su mešovite sastojine zastupljene
na 849.69ha ili 30.7%. Prema učešću drvne zapremine i tekućeg zapreminskog prirasta ukupno znatno je veće učešće čistih sastojina u odnosu na mešovite sa 591852m3
drvne zapremine ili 80.9%, odnosno 12807m3 prirasta ili 72%.
Mešovite sastojine u ukupnoj površini ove gazdinske jedinice učestvuju sa 30.7%, u kuupnoj zapremini sa 27%, a u ukupnom zapreminskom prirastu sa 28%.
Proizvodnost mešovitih sastojina je u ovoj gazdinskoj jedinici znatno niža u odnosu na čiste, što se ogleda kroz niže vrednosti prosečne zapremine po hektaru za čitavih
62m3/ha, kao i nižim prosečnim zapreminskim prirastom po hektaru za 1m3/ha.
Ako se upoređuju sastojine po poreklu i smesi, uočava se da visoke čiste sastojine sa 63.3% preovlađuju u odnosu na visoke mešovite koje su zastupljene sa 24.6%.
Kod izdanačkih sastojina stanje je uravnoteženo i tu su mešovite zdanačke sastojine zastupljenije sa 4.2%, dok su idanačke čiste sastojine su zastupljene sa 6.1%, a njihova
uravnoteženost je izražena i po zapremini i zapreminskom prirastu.
Vveštački podignutih sastojine su sve u kategoriji čistih sastojina.
Ovakvo zatečeno stanje, zahteva obazriviji postupak pri nezi šuma u cilju zaštite i forsiranja retkih pratioca u čistim bukovim i kitnjakovim sastojinama, posebno gorskoh
javora, divlje trešnje, brekinje, klena i drugih vrsta, čime bi se u doglednom vremenu popravio prirodni sastav ovih šuma, a time i njihova biološka stabilnost.
Stvaranje monodominantnih sastojina na velikim površinma nije povoljno za funkcije šuma koje proizilaze u zatečenim namenskim celinama. U narednom uređajnom periodu
kroz adekvatne planove više pažnje će biti posvećeno na stvaranju mešovitih sastojina, čime se poboljšava bioekološka stabilnost i biološka raznovsnost.
Opšta ocena sastojina gde je bukva dominantna vrsta, da su najzastupljenije primese grab, kitnjak, jasen i javor. Većina bukovih sastojina u ovoj gazdinskoj jedinici ima
prrimešanih vrsta ali su one po obimu ipod 10% učešća, pa se one treiraju kao čiste.
Čest slučaj je da se u ovim sastojinama po pravilu prilikom izvođenja mera nege eksploatišu primešane vrste.
U šumskim zajednicama sa dominacijom hrastova, najviše su zastupljene sastojine kitnjaka sa bukvom, javorom, grabom i jasenom kao primešanim vrstama. Poznato je da
kitnjak najbolje ekonomske rezultate daje u kobinaciji sa bukvom (ima najveće vrednosti prirasta).
Zato je potrebno planski „insistirati“ na mešovitosti kitnjakovih šuma sa bukvom, grabom, klenom, javorom jasenom, gde god to sastojinske prilike dozvoljavaju.
Naglašena pojava u ovoj gazdinskoj jedinici u svim sastojinama, gde se god smanjila konkurencija,da je došlo do zagospodarenja staništa glavnom vrstom (to se posebno
odnosi na bukove sastojine, gde se bukva nije prilagodila na ovako vlažne uslove, sa jako kupiranim terenom,). Delovanjem čoveka u uslovima smanjene kokurencije
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
53
bukva je dodatno raširila krošnje, jakim korenovim sistemom, debelom šumskom steljom, potpuno zavladala staništem, možemo slobodno reći čitavim ovim
predelima.
Mešovitost sastojina u gazdinskoj jedinici nema karakterističan tipičan oblik prema stanju sastojina i strukturnim osobinama, kao i definisanju ciljeva i planova gazdovanja.
Naime primešane vrste većim delom nalaze se u podstojnom spratu, koji nema značajnijeg uticaja na izabrane glavne gazdinske vrste. Širenje podstojnih vrsta rezultat je
njihovih biološkoekoloških osobina, zatim delom i usled izostanka pojedinih mera nege, u mlađim i srednjedobnim sastojinama i dr.
Šibljaci sa grabićem i jorgovanom, koji se nalaze na desetine mesta u gazdinskoj jedinici „Leva Reka” su osiromašenog sastava, zbog šumske ispaše i krčenja drveta, što u
usovima toplih, suvih izloženih stenovitih terena, vodi ka velikoj degradaciji zajednice. Potencijalni tip ove zajednice je sa vrstama: grabić, jorgovan, grab, orah,
divlja kruška, crni jasen, rašeljka, maklen, dren, leska, klen, medunac, cer i dr.
Uvažavajući namenu (globalnu i osnovnu) šuma ove gazdinske jedinice, sa aspekta mešovitosti, mešovite sastojine su poželjnije sa biološkog aspekta, i kroz uzgojne zahvate
treba težiti mešovitosti.
Ukupno gledajući može se zaključiti da su čiste sastojine u ovoj gazdinskoj jedinici sa većim vrednostima zapremine i zapreminskog prirasta po hektaru, a sa manjim
procentom tekućeg zapreminskog prirasta. Mešovite sastojine u gazdinskoj jedinici su biološki stabilnije i otpornije na fitopatološka oboljenja i entomološka
oštećenja.
Mešovite sastojine se moraju podržavati i povećavati njihovo učešće u ukupnom šumskom fondu u skladu sa ekološkim optimumom. Tako u bukovim šumama ove gazdinske
jedinice treba nastojati da se uzgojnim merama poveća učešće plemenitih lišćara (javora, jasena, trešnje ...) i stvoriti uslove koji ne odgovaraju pojavi graba.
Odnos čistih mešovitih sastojina u ovoj gazdinskoj jedinici je 68% : 31%.
5.6. Stanje sastojina po vrstama drveća
U okviru šumskog područja, ka i na području Nacionalnog Parka „Đerdap“ registrovan je veći broj vrsta drveća, što govori o raznovrsnosti šumskih zajednica i oblika
u kojima se javljaju, bilo kao edifikatori u pojedinim tipovima šuma ili kao prateće vrste, pojedinačno i retko primešane sa prethodnim. U skladu sa prirodnim stanišnim
uslovima dominiraju bukva, i hrastovi (kitnjak, cer, sladun) i grab, dok je učešće ostalih vrsta znatno manje, pojedinih i simbolično.
I pored dominacije autohtonih vrsta, što je povoljna okolnost sa aspekta biološke stabilnosti ovih šuma, nužno je istaći iako simbolično, učešće unetih vrsta drveća,
naročito borova i smrča, čije sastojine osnivane na staništima autohtonih vrsta drveća i koje se zbog toga odlikuju relativno lošim zdravstvenim stanjem i niskom
proizvodnošću. Rešenje iznetog problema treba tražiti, pre svega, u podržavanju procesa spontanog naseljavanja autohtonih vrsta drveća na istim površinama, ali i u
veštačkom osnivanju sastojina u skladu sa stanišnim karakteristikama, što je u skladu i sa definisanim osnovnim namanenama šuma ove gazdinske jedinice kao i funkcijama
koje proizilaze iz njih.
Zastupljenost pojedinih vrsta drveća u ukupnoj zapremini i zapreminskom prirastu prikazana je u sledećim tabelama:
Zapremina
Vrste drveća
m3
Bk
Gr
Kit
Bjas
Otl
Jas
Jav
Ukupno lišćari
Ukupno NC 58
Bk
Kit
Gr
Otl
Bjas
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
Zapreminski prirast
%
Namenska celina 58
6912.5
1560.6
141.0
103.6
52.6
10.6
10.6
8791.6
8791.6
569522.1
77047.0
38509.2
30479.9
20361.4
0.9
0.2
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
1.1
1.1
70.5
9.5
4.8
3.8
2.5
m3
Zv/V
%
132.3
22.1
2.7
2.1
1.4
0.2
0.3
161.0
161.0
12331.7
1692.1
844.4
857.9
421.3
%
0.7
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.9
0.9
69.3
9.5
4.7
4.8
2.4
1.9
1.4
1.9
2.0
2.7
2.0
2.5
1.8
1.8
2.2
2.2
2.2
2.8
2.1
54
Zapremina
Vrste drveća
m3
Cer
KrLip
OML
Jav
Mle
Tres
Cjas
SrLip
SLip
Kln
Slad
Pbrs
Jas
Gric
Bag
Orah
CGrb
Kest
Brek
Ukupno lišćari
Cbor
Jel
Ukupno četinari
Ukupno NC 60
Ukupno GJ
Rekapitulacija za gazdinsku jedinicu
Bk
Kit
Gr
Otl
Bjas
Cer
KrLip
OML
Jav
Mle
Tres
Cjas
SrLip
SLip
Kln
Slad
Pbrs
Jas
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
Zapreminski prirast
%
m3
Zv/V
%
%
15401.9
13647.1
10210.2
10018.0
3286.5
3270.2
1363.4
1095.5
815.6
757.1
611.5
450.2
399.9
271.0
224.1
67.4
10.3
1.4
0.7
797821.4
1055.1
0.4
1055.5
798876.9
807668.5
1.9
1.7
1.3
1.2
0.4
0.4
0.2
0.1
0.1
0.1
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
98.8
0.1
0.0
0.1
98.9
100.0
420.8
298.2
180.1
210.0
79.3
69.8
44.9
28.9
15.1
16.6
22.2
11.7
13.4
8.6
7.4
2.3
0.4
0.1
0.0
17577.1
52.5
0.0
52.5
17629.6
17790.6
2.4
1.7
1.0
1.2
0.4
0.4
0.3
0.2
0.1
0.1
0.1
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
98.8
0.3
0.0
0.3
99.1
100.0
2.7
2.2
1.8
2.1
2.4
2.1
3.3
2.6
1.9
2.2
3.6
2.6
3.4
3.2
3.3
3.5
4.3
4.8
2.8
2.2
5.0
3.3
5.0
2.2
2.2
576434.6
77188.0
40069.8
30532.5
20465.0
15401.9
13647.1
10210.2
10028.6
3286.5
3270.2
1363.4
1095.5
815.6
757.1
611.5
450.2
410.5
71.4
9.6
5.0
3.8
2.5
1.9
1.7
1.3
1.2
0.4
0.4
0.2
0.1
0.1
0.1
0.1
0.1
0.1
12464.0
1694.8
866.4
859.3
423.4
420.8
298.2
180.1
210.2
79.3
69.8
44.9
28.9
15.1
16.6
22.2
11.7
13.7
70.1
9.5
4.9
4.8
2.4
2.4
1.7
1.0
1.2
0.4
0.4
0.3
0.2
0.1
0.1
0.1
0.1
0.1
2.2
2.2
2.2
2.8
2.1
2.7
2.2
1.8
2.1
2.4
2.1
3.3
2.6
1.9
2.2
3.6
2.6
3.3
55
Zapremina
Vrste drveća
m3
Gric
Bag
Orah
CGrb
Kest
Brek
Ukupno lišćari
Cbor
Jel
Ukupno četinari
Ukupno GJ
Zapreminski prirast
%
271.0
224.1
67.4
10.3
1.4
0.7
806613.0
1055.1
0.4
1055.5
807668.5
Zv/V
m3
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
99.9
0.1
0.0
0.1
100.0
%
8.6
7.4
2.3
0.4
0.1
0.0
17738.1
52.5
0.0
52.5
17790.6
%
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
99.7
0.3
0.0
0.3
100.0
3.2
3.3
3.5
4.3
4.8
2.8
2.2
5.0
3.3
5.0
2.2
U sledećoj tabeli sledi prikaz stanja vrsta drveća sa posebnom naznakom na one vrste drvećaa koje spadaju u kategoriju retkih, reliktnih, endemičnih i ugroženih (¹TBFRA)
. Crni jasen se javljaa u zajednicama sa crnim grabom na izuzetno nepristupačnom terenu te nije moguće prikupiti konretne podatke o zastupljenosti.
Među vrstama koje su tokom premera konstatovano je sedam vrsta drveća koje su različzim kategrijma zaštite koje u ukupnoj zapremini zauzimaju 3.5%, a u ukupnom
zapreminskom prirastu imaju učešće od 3.4%.
Vrste drveća
Bukva (Fagus sylvatica)
Kitnjak (Quercus petraea)
Grab (Carpinus betulus L.)
Ostali lišćari
Beli jasen (Fraxinus excelsior)
Cer (Quercus cerris)
Krupnolisna Lipa (Tilia grandifolia)
Ostali Meki Lišćari
Javor (Acer pseudoplatanus)
Mleč (Acer platanoides)
DivljaTrešnja (Prunus avium)
Crni jasen (Fraxinus ornus)
Srebrena Lipa (Tilia tomentosa)
Sitolisna Lipa (Tilia pervifolia)
Klen (Acer campestre)
Sladun (Quercus frainetto)
Planinski brest (Ulmus montana)
Jasika (Populus tremula)
Grabić (Carpinus orientalis)
Bagrem (Robinia pseudoakacija)
Orah (Juglans regia)
Crni Grab (Ostrya carpinifolia)
Kesten (Castanea sativa)
Brekinja (Sorbus torminalis)
Crni bor (Pinus nigra)
Jela (Abies alba)
Ukupno GJ
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
Zapremina
m3
576434.6
77188.0
40069.8
30532.5
20465.0
15401.9
13647.1
10210.2
10028.6
3286.5
3270.2
1363.4
1095.5
815.6
757.1
611.5
450.2
410.5
271.0
224.1
67.4
10.3
1.4
0.7
1055.1
0.4
807668.5
Zapreminski prirast
%
71.4
9.6
5.0
3.8
2.5
1.9
1.7
1.3
1.2
0.4
0.4
0.2
0.1
0.1
0.1
0.1
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.1
0.0
100.0
m3
12464.0
1694.8
866.4
859.3
423.4
420.8
298.2
180.1
210.2
79.3
69.8
44.9
28.9
15.1
16.6
22.2
11.7
13.7
8.6
7.4
2.3
0.4
0.1
0.0
52.5
0.0
17790.6
Zv/V
%
Kategorija
%
70.1
9.5
4.9
4.8
2.4
2.4
1.7
1.0
1.2
0.4
0.4
0.3
0.2
0.1
0.1
0.1
0.1
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.3
0.0
100.0
2.2
2.2
2.2
2.8
2.1
2.7
2.2
1.8
2.1
2.4
2.1
3.3
2.6
1.9
2.2
3.6
2.6
3.3
3.2
3.3
3.5
4.3
4.8
2.8
5.0
3.3
2.2
Retka ugrožena
Retka ugrožena
Pod rizikom
Retka
Pod rizikom
Relikt
Pod rizikom
56
Stanje sastojina po vrstama drveća prikazano je u tabelama po vrsti drveća, zapremini i zapreminskom prirastu.
U šumama ove gazdinske jedinice evidentirane su 26 vrste drveća, i to 24 lišćarske vrste i 2 četinarske.
Sve vrste drveća su autohtone za područje Nacionalnog Praka izuzev bagrema i crnog bora.
Autohtone vrste su samimi tim nosioci zapremine i zapreminskog prirasta.
Vrste drveća koje su dominantne u ovoj gazdinskoj jedinici su: bukva, harastovi (cer, kitnjak, sladun), i grab kod lišćara, a crni bor kod četinara.
Ove vrste drveća su i najznačajnije, te će se i u narednim poglavljima njima pridavati najveći značaj.
U ovoj gazdinskoj jedinici lišćari su zastupljeni po zapremini sa čak 99.9%, a po zapreminskom prirastu sa 99.7%. Učešće četinarskih vrsta je jako skromno.
Po vrstama drveća u ovoj gazdinskoj jedinici najzastupljenija je bukva, koja u ukupnoj zapremini učestvuje sa 71%, zatim kitnjak sa 9.6% , pa grab sa 5.0% , zatim sledi
OTL sa 3.8%, pa beli jase sa 2.5%%, pa cer sa 1.9%, dok su sve ostale vrste pojedinačno zastupljene sa manje od 1.7% od ukupne zapremine.
1
TBFRA-izveštaj o stanju šuma i načinu korišćenja UN-ECE-FAO: Forest resourses of Europe, cis, Nort America, Australia, Japan and Nenj Zeland
* retke ugrožene vrste,
**tercijarni relikt,
***pod rizikom.
Bukva: je najzastupljenija vrsta drveća u gazdinskoj jedinici “Leva Reka”, a zastupljena je po zapremini sa 71% od ukupno utvrđenog inventurom, a po tekućem
zapreminskom prirastu sa 70.1%, dok je procenat tekućeg zapreminskog prirasta 2.2%. Bukva je autohtona vrsta i javlja se u velikom visinskom dijapazonu. U nižim
delovima ona je orografski uslovljena i uglavnom je izdanačkog porekla. Najvećim delom ona se u ovoj gazdinskoj jedinici nalazi u optimumu gde gradi vredne i
kvalitetne sastojine. Većinom se javlja u čistim sastojinama, ali i u mešovitim sastojinama u smesi sa kitnjakom, grabom, cerom i otl. Po poreklu u nižim delovima
uglavnom gradi izdanačke sastojine, a u višim delovima (u svom optimumu) bukva je visokog uzgojnog oblika.
U odnosu na normalnu distribuciju zapremine po debljinskim razredima može se konstatovati povećano učešće srednje jakog inventara. Što se tiče proizvodnosti bukve, ona se
može oceniti kao zadovoljavajuća, s obzirom na očuvanost, poreklo i dr., jer je procenat zapreminskog prirasta 2,2%.
Zdravstveno stanje bukve ukupno gledano može se oceniti kao srednje zadovoljavajuće, jer do sada nisu zabeleženi kalamiteti (gradacija) insekata kao i fitopatoloških
oboljenja, većih razmera. U pojedinim delovima pojedinačno se javljaju legla gubara. Zdravstveno stanje jakog inventara (preko 50 cm) može se oceniti kao
nezadovoljavajuće, jer je veliki procenat tog inventara oštećen usled izvlačenja stabala i zaražen je raznim trulržnicama.
Hrast: kada kažemo hrast mislimo na sve hrastove (cer, kitnjak, i sladun) sastojine u ovoj gazdinskoj jedinici koji su po zastupljenosti odmah iza bukve. Hrastove sastojine se
protežu na južnim stranama i grabenima, na toplijim i suvljim staništima hrast ide i višlje, dok na severnim ekspozicijama hladnim i vlažnim staništima ustupa mesto
bikvi. Hrast u ovoj gazdinskoj jedinici gradi čiste i mešovite sastojine. Mešovite sastojine hrastova su sa bukvom i grabom. Od ukupne zapremine hrastovi u ovoj
gazdinsskoj jedinici zauzimaju 11.5%, a u ukupnom zapreminskom prirastu imaju procentualno učešće od 12%. Sastojine su sa stablima dosta dobrih visina i srednje
pravosti, nalaze se na II, II/III i III bonitetu. Za hrastove sastojine važi:
• Veliki broj stabala po hektaru
• Reducirane krune
• Smanjen debljinski prirast
• Mere nege nisu pratile uzgojne potrebe, a neke su potpuno izostale
• Primetno je pojedinačno sušenje
• Primetna pojedinačna pojava insekata (defolijatora)
Zdravstveno stanje hrastova se može oceniti kao zadovoljavajuće, a u narednom periodu treba nastaviti praćanje pojave gradacije (defolijatora) i preduzimati blagovremene
mere zaštite šuma.
Vrste drveća (bukva i hrastovi) čine više od 83% ukupnog invenatra, te dalje nećemo detaljnije opisivati kvalitativne i kvantitativne osobine drugih vrsta drveća.
Dominantna zastupljenost autohtonih vrsta može se oceniti povoljnom sa gledišta biološke stabilnosti ovih šuma. Ali i na ovom mestu treba ponoviti konstataciju iznetu u
okviru ocene smese a s obzirom ekološki potencijal, treba daljim gazdinskim merama forsirati zatečene plemenite lišćare, posebno u bukovim sastojinama, čime bi se
uvećala njihova biološka stabilnost, a i prirodna vrednost. Ppredviđenim merama obnove (tabelarni deo plan obnavljanja prebirnih šuma) treba povećavati njeneo
učešće.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
57
5.7. Stanje sastojina po debljinskoj strukturi
Elemente strukture razvrstavamo po debljinskim stepenima.
Debljinska struktura kod izabranog umereno sastojinskog gazdovanja služi kao pomoćni elemenat kod definisanja ciljeva i planova gazdovanja, pogotovo plana korišćenja
šuma.
Njihov je zadatak da pruže stalan i čvrst okvir za inventarisanje stabala u sastojini da bi na toj osnovi obuhvatili, okarakterisali i analizirali osnovne karakteristike, strukture
sastojina na koje se to odnosi.
Osnovni elementi strukture sastojina su broj stabala, temeljnica, zapremina i zapreminski prirast.
Stanje šuma po debljinskoj strukturi u prvom redu zavisi od bioloških osobina vrsta drveća, starosti stabala i sastojinama i konkretnih stanišnih uslova.
Na toj osnovi utvrdimo tekući zapreminski prirast najčešće po metodu debljinskog prirasta za pojedine debljinske razrede u konkretnim sastojinama.
Debljinski razredi dalje treba da omoguće i olakšaju praćenje pokreta inventara, da omoguće praćenje promena vezanih za izvršenje planiranih radova i njihove efekte na
stanje šuma i to: po izvršenoj doznaci, po izvršenoj seči, po završetku planskog perioda, o protoku u više uređajnih perioda itd. Da studijom iskorišćene zapremine
razvrstane po debljinskim razredima ustanovimo s jedne strane trenutne efekte izvršenih seča u kvantitativnom i kvalitativnom smislu i efekte tih seča na duži rok, na
preostalu zapreminu u sastojini.
Distribucija ukupne zapremine, po debljinskim razredima, prikazana je po namenskim celinama i gazdinskim klasama u sledećim tabelama:
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
Povrsina
Gazdinska klasa
58351630
58351661
58352661
58354630
58362638
NC 58
60173483
60174604
60175630
60177433
60193462
60193483
60193604
60194251
60196462
60265661
60266433
60267421
60301465
60301481
60301483
60302465
60302481
60303483
60304264
60304483
(ha)
3.03
7.76
2.34
4.60
14.40
32.13
3.92
2.34
0.75
12.63
39.01
30.34
24.63
0.53
11.66
0.71
33.70
4.43
25.67
35.30
88.33
23.71
21.48
38.07
40.83
30.58
Svega
m3
1118.7
2701.3
521.7
1342.9
3107.0
8791.6
281.3
695.9
91.1
884.1
6497.6
7731.8
5097.1
107.0
2310.8
31.9
4400.6
7149.2
17070.9
4631.0
3784.6
7247.9
9157.1
6726.6
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
do 10
cm
3.8
3.8
2.2
884.1
21.4
32.0
11 do
20
I
27.8
108.6
42.5
45.5
88.7
313.1
15.3
280.0
41.7
21 do 30
31 do 40
41 do 50
51 do 60
II
278.0
596.8
90.7
331.4
548.0
1844.9
101.1
302.0
47.2
III
394.1
812.8
140.3
437.2
1027.9
2812.4
106.5
113.9
IV
319.8
785.6
149.4
367.8
758.2
2380.7
58.4
84.9
267.6
57.5
161.1
585.2
1156.4
1846.2
2214.7
1729.7
33.5
649.4
2083.9
1972.5
1558.3
47.4
904.2
817.8
1033.4
1130.4
26.0
367.1
975.1
1102.8
387.8
451.1
1256.9
150.1
323.6
151.5
140.7
91.4
107.5
31.3
138.5
814.3
837.1
1425.3
1365.0
752.2
599.0
1036.5
641.0
942.6
1606.0
3153.7
1456.1
747.5
1136.1
1488.7
1117.7
930.7
1699.0
5680.6
920.2
1074.0
2048.5
2419.5
1944.7
934.5
1301.2
3909.9
513.4
560.3
1738.4
2226.8
1654.9
569.3
1032.6
1927.3
304.3
444.7
761.5
1358.2
870.1
121.2
434.1
578.9
72.0
134.3
477.5
480.2
349.5
88.0
179.0
318.4
V
61 do 70
VI
14.1
129.9
41.2
71 do 80
VII
81 do
90
VIII
iznad
90
IX
95.0
280.3
60.1
76.9
71.7
486.9
147.2
148.7
58
Zapreminski
prirast
m3
21.5
50.4
11.1
24.0
54.0
161.0
5.3
18.4
2.2
16.8
192.8
228.3
158.9
2.9
68.3
0.8
111.5
165.9
356.1
147.4
95.3
137.9
204.9
147.5
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
Povrsina
Gazdinska klasa
60304604
60307462
60308483
60308489
60319654
60329661
60331654
60332651
60332654
60351604
60351630
60351631
60351638
60351654
60351661
60352630
60352631
60352661
60353604
60353631
60354638
60354654
60356631
60359634
60360631
60360661
60361604
60361638
60361661
60362630
60362631
60362662
60469630
60475630
NC 60
Ukupno GJ
(ha)
65.17
8.12
11.51
42.54
1.11
0.96
5.55
16.74
26.49
52.30
329.42
634.39
273.58
28.81
192.76
29.66
42.94
17.28
63.33
32.02
55.78
39.58
29.74
4.25
15.15
74.79
57.62
28.63
4.11
7.98
26.01
31.82
1.14
12.45
2732.35
2764.48
Svega
m3
12862.4
1306.1
793.3
2629.3
55.5
38.4
2803.6
6607.5
11405.6
15995.4
105951.4
231989.5
96566.2
10271.9
59951.0
11461.7
19826.7
6927.0
14375.7
10266.6
19058.0
13109.5
11207.3
1142.3
3316.4
20224.6
11915.6
6795.2
811.5
984.1
1400.1
2097.7
74.3
759.3
798876.9
807668.5
Učešće (%)
do 10
cm
4.4
793.4
2629.3
55.5
38.4
305.7
51.9
279.2
163.6
244.8
19.6
1196.0
1646.5
24.8
8392.6
8396.4
1.0
11 do
20
I
1652.6
307.8
81.7
280.4
498.8
1589.4
6702.2
13936.0
6301.7
962.1
4783.7
515.5
573.8
257.0
1253.0
849.3
1283.1
718.2
520.5
266.9
502.1
2056.3
2203.4
1165.6
142.3
19.5
3.1
161.3
38.6
261.7
64168.6
64481.7
8.0
21 do 30
31 do 40
41 do 50
II
2803.0
476.3
III
3498.6
218.1
IV
2795.3
198.2
351.7
834.7
1737.6
3610.3
17166.6
40665.5
17012.2
1904.6
11018.1
987.1
2123.8
971.8
3163.1
2206.8
3137.3
1756.3
1183.5
476.3
1122.5
5383.3
4019.1
1930.9
276.9
90.2
21.9
201.3
24.7
372.2
145694.6
147539.4
18.3
564.9
1154.0
3360.0
4402.1
27497.9
63077.8
26182.6
3701.6
15308.0
1682.4
3617.2
1624.1
4200.4
3406.6
4621.4
2838.6
1951.2
168.0
919.4
5662.6
2317.8
1367.6
148.2
125.2
50.4
78.6
11.0
79.9
204148.6
206961.0
25.6
707.7
1710.3
2881.4
3567.1
28256.0
53908.2
24733.6
2172.4
13596.4
3518.9
3915.1
1850.5
4161.3
2422.1
4476.5
3037.1
2557.1
185.3
541.2
4279.8
1630.2
1307.7
129.1
192.9
48.3
10.0
20.7
184265.5
186646.2
23.1
51 do 60
61 do 70
71 do 80
V
1159.0
28.9
VI
513.4
72.5
VII
350.6
730.2
1513.7
1891.3
1974.3
17119.9
36708.6
13156.7
825.9
9797.4
1891.5
4465.2
1274.9
1047.8
1030.1
2836.4
2927.5
1691.6
24.5
135.8
1942.0
917.9
459.6
95.3
261.8
34.8
367.3
585.0
667.7
759.7
6598.8
17290.6
6056.4
528.3
3580.7
1819.8
3298.4
658.4
293.4
304.5
1413.9
1053.3
1662.2
21.3
43.5
316.4
187.8
180.9
115176.2
116332.6
14.4
398.5
34.4
92.5
2188.5
5015.9
2234.5
1359.8
540.8
1417.8
290.3
256.8
47.1
525.2
579.7
841.7
81 do
90
VIII
iznad
90
IX
89.8
130.8
334.3
421.3
982.8
331.3
177.0
365.7
416.6
212.2
634.1
89.7
73.7
223.8
372.1
138.0
81.2
103.8
191.7
25.2
47.8
20.5
55.1
51785.6
52065.9
6.4
18554.8
18554.8
2.3
4469.9
4469.9
0.6
98.4
557.1
141.3
89.1
203.2
130.1
109.0
725.8
2220.6
2220.6
0.3
Zapreminski
prirast
m3
299.3
34.9
16.8
49.5
2.3
0.8
52.8
141.2
236.5
374.4
2295.4
4910.3
2077.2
229.4
1361.2
222.6
374.5
140.1
315.8
227.8
389.7
270.3
234.9
37.3
85.2
496.4
335.6
203.9
23.8
18.7
26.3
43.6
2.6
37.3
17629.6
17790.6
Distribucija stabala po debljini jasno ukazuje da se u ovoj gazdinskoj jedinici radi o šumama poodmaklim u razvoju.
Upoređujući debljinsku strukturu sada sa predhodnom uočava se blago pomeranje ka debljim (jačim) kategorijama, što se može oceniti kao povoljno.
Analizirajući debljinsku strukturu najdominantniji debljinski razred je III, zatim sledi IV debljinski razred, potom II, pa I , zatim V, sledi VI debljinski razred, pa VII, a VII,
IX i zapremina do 10 cm imaju ukupno učešće od 1.9%.
Ovakva struktura zapremine sastojina kod obe glavne vrste drveća bukve i kitnjaka može da zavra i uputi nas na pogrešan zaključak da se bar u jednodobnim sastojinama ili
približno jednodobnim sastojinama radi o srednjdobnim ili dozrevajućim sastojinama.
Međutim kako je područje ove gazdinske jedinice u celini u ranijem periodu bilo izloženo erozionim procesima, na većem delu površine je znatno umanjen proizvodni
potencijal stvaranjem plitkih ponekad suvih skeletnih smeđih zemljišta, a time su i mogućnosti za dostizanje veći dimenzija znatno umanjene.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
59
Imajući u vidu predhodnu tabelu i napred iznete konstatacije zaključujemo sledeće:
•
•
•
Da je debljinska struktura ukupno gledajući pomerena ka debljim kategorijama.
Da je kod gazdinskih klasa gde je bukva glavna vrsta drveća inventar pomeren ka jačim kategorijama, čime će biti ugrožen kvalitet prinosa u bliskoj budućnosti.
Pri tome treba istaći da je drvna masa iznad 50 cm prsnog prečnika kod bukovih sastojina zrela i prezrela, sa velikim brojem oštećenih stabala, lošeg zdravstvenog
stanja, skromne tehničke vrednosti. Ta krupna stabla imaju jake granate krune, koje zasenjuju mladik i ometaju ga u razvoju. Njihovo zadržavanje u šumi dovodi
do još bržeg propadanja drvne mase.
Kod izdanačkih šuma inventar je pomeren ka tanjim kategorijama, što je logično s obzirom na poreklo i starost ovih sastojina.
Struktura zapremine po stepenu Bioleja za ovu gazdinsku jedinicu je sledeća:
•
•
•
Tanak materijal do 30 cm je najdominantniji i da zauzima 27.3% u ukupnoj zapremini.
Srednje jak materijal (31 do 50cm) u odnosu na ukupnu zapreminu zauzima 48.7%.
Jak materijal debljine preko 51cm zauzima 24%.
Zapremina razvrstana po stepenima Bioleja nam ukazuje da u ovoj gazdinskoj jedinici dominiraju zapremine srednje jakih stabala i jakih dimenzija.
Distribucija stabala po debljini jasno ukazuje da se radi o šumama poodmaklim u razvoju te se za njih može reći da su one u stabilnom bioekološkom stadijumu.
Zaključujemo da će prinos u narednom uređajnom periodu biti više izražen kroz prethodni (proredni) pirnos, ali uz znatno učešće glavnog prinosa.
5.8. Stanje sastojina po starosti
Pod dobnim razredima podrazumevamo skupnost površina sastojina gazdinske jedinice koje se nalaze u određenim granicama starosti.
Dobni razredi treba da prikažu stvarno stanje šuma u pogledu zastupljenosti, površina sastojina u pojedinim klasama starosti da omoguće poređenje stvarnog - razmera dobnih
razreda i normalnog razmera dobnih razreda i da na tim osnovama omogući realnu procenu mogućnosti korišćenja od principa trajnosti u jednom ili više planskih
perioda.
Stanje šuma, u zavisonsti od starosti sastojina, prikazano je tako što su sastojine grupisane u zavisnosti od širine dobnih razreda. Širina dobnih razreda utvrđena u odnosu na
visinu ophodnje (trajanje proizvodnog procesa), a u konkretnom slučaju širina dobnih razreda iznosi:
za visoke šume tvrdih lišćara - 20 godina,
za izdanačke šume tvrdih lišćara - 10 godina,
za veštački podignute sastojine - 10 godina,
za izdanačke šume mekih lišćara i bagrema - 5 godina,
Stanje sastojina po starosti, prikazano je po dobnim razredima i gazdinskim klasama, a sastojine su u zavisnosti od dužine trajanja proizvodnog procesa svrstane u tri grupe:
I grupu čine sastojine sa ophodnjom od 120 godina; širinom dobnog razreda od 20 godina.
II grupu čine sastojine ophodnje od 80 godina i širinom dobnog razreda od 10 godina.
III grupu čine sastojine ophodnje od 30 godina i širinom dobnog razreda 5 godina.
Stanje sastojina po starosti prikazano je u sledećoj tabeli:
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
60
Gazdinska klasa
Ukupno
p
v
zv
I
slabo o.
II
III
DOBNI RAZREDI
IV
V
VI
VII
VIII
dobro o.
NAMENSKA CELINA 58
Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina
58351630
58351661
58354630
NAMENSKA CELINA 60
60173483
60174604
60193462
60193483
60193604
60194251
60301465
60301481
60301483
60302465
60302481
60303483
3.03
1118.7
21.5
7.76
2701.3
50.4
4.60
1342.9
24.0
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
3.92
281.3
5.3
2.34
695.9
18.4
39.01
6497.6
192.8
30.34
7731.8
228.3
24.63
5097.1
158.9
0.53
107.0
2.9
25.67
4400.6
111.5
35.30
7149.2
165.9
88.33
17070.9
356.1
23.71
4631.0
147.4
21.48
3784.6
95.3
38.07
7247.9
137.9
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
3.03
1118.7
21.5
5.90
1951.6
36.9
4.60
1342.9
24.0
Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina
2.00
1.92
281.3
5.3
2.34
695.9
18.4
21.13
2913.8
83.6
1.86
749.7
13.5
17.88
3583.9
109.2
30.34
7731.8
228.3
24.63
5097.1
158.9
0.53
107.0
2.9
14.80
2365.9
67.9
0.35
68.5
1.9
3.88
684.2
18.9
2.44
643.6
17.9
0.82
18.42
3890.9
103.4
8.83
1770.3
37.9
5.76
812.8
20.3
21.48
3784.6
95.3
14.57
2861.6
57.8
12.16
2355.7
44.3
45.12
9248.4
189.9
15.51
3174.6
109.2
4.65
1223.9
20.1
10.87
2034.6
43.6
4.37
834.1
16.3
16.63
3038.5
60.3
13.87
2329.5
49.2
18.03
3162.4
59.9
61
Gazdinska klasa
60304264
60304483
60304604
60331654
60332651
60332654
60351604
60351630
60351631
60351638
60351654
60351661
60353604
60353631
60354638
60354654
Ukupno
40.83
9157.1
204.9
30.58
6726.6
147.5
65.17
12862.4
299.3
5.55
2803.6
52.8
16.74
6607.5
141.2
26.49
11405.6
236.5
52.30
15995.4
374.4
329.42
105951.4
2295.4
634.39
231989.5
4910.3
273.58
96566.2
2077.2
28.81
10271.9
229.4
192.76
59951.0
1361.2
63.33
14375.7
315.8
32.02
10266.6
227.8
55.78
19058.0
389.7
39.58
13109.5
270.3
29.74
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
I
slabo o.
II
III
DOBNI RAZREDI
IV
V
VI
VII
VIII
dobro o.
8.06
1600.7
45.1
2.58
6.96
0.51
2.62
609.1
15.4
5.60
1324.8
35.9
1.80
779.1
12.8
9.28
2398.5
56.0
3.10
607.9
13.4
4.42
2241.3
41.2
4.97
1999.4
41.1
19.39
4743.4
100.8
130.87
39597.2
913.2
472.27
169039.2
3669.6
91.64
27882.8
583.8
89.15
30210.5
684.8
22.14
5921.6
127.3
27.36
9162.4
203.3
3.33
1634.5
26.0
34.67
11782.0
247.6
29.61
6452.8
149.7
2.49
970.4
18.0
38.57
7748.4
186.9
1.13
562.3
11.6
16.74
6607.5
141.2
21.52
9406.2
195.5
32.91
11252.0
273.6
195.97
66354.2
1382.1
152.54
62341.2
1225.2
175.83
67358.6
1457.5
28.81
10271.9
229.4
103.61
29740.5
676.3
41.19
8454.2
188.5
4.66
1104.1
24.6
50.65
16644.4
350.9
4.91
1327.5
22.8
29.74
11.22
2704.4
55.2
18.81
3357.6
73.4
15.44
2905.4
53.8
62
Gazdinska klasa
60356631
60359634
60175630
60196462
60307462
60319654
60360631
60360661
60361604
60361638
60361661
11207.3
234.9
4.25
1142.3
37.3
p
v
zv
v
zv
p
v
zv
0.75
91.1
2.2
11.66
2310.8
68.3
8.12
1306.1
34.9
1.11
55.5
2.3
15.15
3316.4
85.2
74.79
20224.6
496.4
57.62
11915.6
335.6
28.63
6795.2
203.9
4.11
811.5
23.8
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
p
v
zv
Ukupno
I
slabo o.
II
III
DOBNI RAZREDI
IV
V
VI
VII
VIII
dobro o.
11207.3
234.9
4.25
1142.3
37.3
Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
0.75
91.1
2.2
11.66
2310.8
68.3
8.12
1306.1
34.9
1.11
55.5
2.3
15.15
3316.4
85.2
73.03
20089.2
492.7
57.62
11915.6
335.6
28.63
6795.2
203.9
1.76
135.5
3.6
4.11
811.5
23.8
Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 10 godina
60469630
60475630
1.14
74.3
2.6
12.45
759.3
37.3
p
v
zv
p
v
zv
9.22
21.6
0.7
1.14
74.3
2.6
2.45
503.0
20.4
0.78
234.7
16.3
Stvarni razmer dobnih razreda u gazdinskim klasama sa najčešćom starošću od 80 do 120 godina, ukazuje na potpunu nenormalnost, to su uglvnom prirodno nastale sastojine
bukve i kitnjaka, zrele gde su hitno potrebne seče obnavljanja što će biti i predmet plana obnove šuma. U ostalim sastojinama sa apekta starosti treba planirati uzgojne
zhvate.
Dobna struktura visokih šuma u ovoj gazdinskoj jedinici odstupa od normalnog razmera dobnih razreda i da je samim tim ugrožena trajnost prinosa po površini.
Kod visokih šuma primetno je da su one najviše zastupljene u petom , četvortom , trećem i šetom dobnom razredu. Dok su sastojine u prvom i drugom dobnom razredu
neznatno zastupljene.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
63
Kada su visoke devasturane sastojine u pitanju (isto važi za izanačke devastirane) se obnavljaju rekonstrukcijom i ophodnja nema praktičnog značaja, već rekonstrukciono
razodblje određuje vreme (period) obnavljanja ovih sastojina.
Kada su izdanačke sastojine u pitanju, prisutniji je normalniji razmer dobnih razreda, većina ovih sastojina se nalazi u u III, IV, VI, V i VII, dobnom razredu, dok su sastojine
u II, VIII i III dobnom razredu minimalno prisutne. Kako su i u ovoj kategoriji šuma odstupanja drastična tako će u budućnosti i kod njih biti ugrožena trajnost
prinosa po površini.
Predhodni tabelarni prikaz nam takođe jasno govori da su ovoj gazdinskoj jedinici dominantne jednodobne šume. Dominacija srednjedobinih i dozrevajućih (starost od 60 do
120 godina) šuma je evidentna.
Generalni zaključak za dobnu (starosnu) strukturu svih gazdinskih klasa je taj da stvarni razmer dobnih razreda ne odstupa mnogo, od normalnog razmera dobnih razreda i da
nije u mnogome ugrožena trajnost prinosa po površini.
Takođe konstatujemo jako malo učešće mladih šuma, što sa apekta stabilonosti se može oceniti kao povoljno.
Nisu formirani histogrami stanja za svaku gazdinsku klasu zato što analiaziaranje dobne strukture na ovaj način na nivo gazdinske jedinice nema značaja, već je to urađeno
planskim dokumentom više planske ravni zbirno za šumsko područje, u konkretnom slučaju Nacionalni park.
Histogrami i normalni razmer dobnih razreda nemaju funkciju kalkulacije prinosa, već samo prikaza stanja.
Važno je istaći da bi bilo optimalno kada bi izvršili reaalnu starosnu analizu za svaku gazdinsku klasu pojedinačno, ipak određena starosna struktura je utvrđena orjentaciono.
Zatečena starosna struktura, imajući u vidu orjentaciono utvrđenu ophodnju ukazuje na sledeće:
proredni zhvat na većem delu ove gazdinske jedinice mora biti umerenog iteziteta uvažavajući definsane namene i funkcije koje prozilaze iz njih,
proredni zahavat na manjem delu površine ove gazdinske jedinice imaće krakter pripremnog seka oplodne seče,
na znatnoj površini ove gazdinske jedinice će se započeti sa procesima obnavljanja uz antropogenu pomoć prirodnoj obnovi.
5.9. Stanje veštački podignutih sastojina
Stanje veštački podignutih sastojina prikazano je sledećom tabelom:
Gazdinska
klasa
60469630
60475630
NC 60
Uk. VPS preko 20 godina
Ukupno VPS
Površina
Zapremina
ha
%
m3
%
m3/ha
Veštački podignute sastojine starosti preko 20 godina
1.14
8.4
74.3
8.9
65.2
12.45
91.6
759.3
91.1
61.0
13.59
100.0
833.6
100.0
61.3
13.59
100.0
833.6
100.0
61.3
13.59
100.0
833.6
100.0
61.3
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
2.6
37.3
39.9
39.9
39.9
6.5
93.5
100.0
100.0
100.0
Zv/V%
2.3
3.0
2.9
2.9
2.9
3.5
4.9
4.8
4.8
4.8
Veštački podignute sastojine u ovoj gazdinskoj jedinici nalaze se na minaimalnoj površini od 13.59ha, sa zapreminom od 833.6m3 i zapreminskim prirastom od 40m3.
Prosečna zapremina iznosi 61.3m3/ha, a prosečni zapreminski prirast 2.9m3/ha.
U ovoj gazdinskoj jedinici nisu zastupljene kulture, koje su u tabelarnom delu ove osnove (iskaz površina) predstavljene kolonom šumske kulture, to su one veštački podignute
sastojine starosti do 20 godina, a ostale površine starosti preko 20 godina vode se kao šume.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
64
Sadašnje stanje veštački podignutih sastojina u ovom kompleksu šuma može se oceniti kao osrednje, jer su u pojedinim delovima ovih površina izostale blagovremene uzgojne
mere nakon podizanja kultura. Ova konstatacija se prevashodno odnosi na bagremove kulture, i proisanim planovima u ovom uređajnom periodu zatečeno stanje će se
sanirati.
Minimalna površina ovih sastojina ne predstavlja poseban problem u gazdinskom smislu (imajući u vidu zakonske intencije koje upućuju na forsiranje autohtonih vrsta
drveća). Ove sastojine dugoročno posmatrano nakon ispunjenja svoje pionirske uloge biti zamenjene odgovarajućim vrstama.
5.10. Zdravstveno stanje šuma
Kompleksnija analiza zdrvstvenog stanja šuma ove gazdinske jedinice i Nacionalnog parka „Đerdap” ocenjeno je na osnovu ekspertskog nalaza „Fitopatološki i entomološki
problemi u sastojinama hratsa kitnjaka i bukve” (Karađić, D., Glavendakić, M., 1993.) i (Karađić, D., Mihailović, LJ., 2002.).
Epidemijsko sušenje šumа koje je skrenulo pаžnju stručne i nаučne jаvnosti 1982/83. godine nаjjаče se mаnifestovаlo u šumаmа hrаstа kitnjаkа u istočnoj Srbiji. Među
uzročnicimа slаbljenjа i propаdаnjа šumskih ekosistemа nа pomenutom području su i promene klimаtskih fаktorа, uticаj polutаnаtа, nepovoljnа izgrаđenost
sаstojinа zbog neаdekvаtnog gаzdovаnjа, učestаle grаdаcije štetnih šumskih insekаtа i epifitocije pаtogenih gljivа.
Sušenje rаzličitog intenzitetа zаpаženo je skoro u svim sаstojinаmа hrаstа kitnjаkа. U celini posmаtrаno proces sušenjа ugrožаvа oko 10% šumom obrаsle površine. Pored
hrаstа kitnjаkа suše se slаdun, а u mаnjoj meri i cer.
Fitopаtološki i entomološki problemi u sаstojinаmа bukve
Bukvа kаo vrstа drvećа je neotpornа i predstаvljа odličnu podlogu zа rаzvoj mnogih pаrаzitskih i sаprofitskih orgаnizаmа, а među kojimа nа prvo mesto dolаze gljive
(pаrаziti lišćа, kore, drvetа, korenа, truležnice i sl.).
Među štetnim fаktorimа koji ogrаničаvаju upotrebu bukovog drvetа je i pojаvа u određenom dobu stаrosti i tzv. lаžnog ili crvenog srcа bukve. Lаžno srce se veomа teško
impregniše pа je ovаkvo drvo bukve prаktično isključeno iz proizvodnje posebno, železničkih prаgovа.
Bukvа spаdа u grupu bаkuljаvih vrstа drvećа, odnosno vrstа koje nemаju srčevinu. Međutim, u stаblimа veće stаrosti jаvljа se lаžno (crveno) srce. Zbog ove pojаve vrednost
bukovog drvetа je znаtno umаnjeno. Ovo se ispoljаvа ne sаmo pri proizvodnji železničkih prаgovа, već i pri korišćenju bukovog rvetа u industriji furnirа, nаmeštаjа,
šper pločа i uopšte tаmo gde drvo posle obrаde trebа dа ostаne svetlo.
Konstаtovаne gljive mogu se grupisаti nа pаrаzite lišćа, kore (prouzrokovаči nekroze kore rаk rаnа), korenа, trаheomikoze i truležnice (epilsilne gljive).
Nа lišću nаjčešćа gljiva je Apiognomonia erabunda. Međutim ovа gljivа, kаo i drugi pаrаziti lišćа, ne pričinjаvа veće štete. Među gljivаmа koje se jаvljаju nа grаnаmа i
stаblimа dominаntne su Nectria vrste (prouzrokovаči nekroze kore i rаk rаnа). U izdаnаčkim sаstojinаmа bukve nаjčešće su Nectria ditissima i Nectria galigena.
Ove vrste prouzrokuju višegodišnje rаk rаne.
Procenаt zаrаženih stаbаlа u nekim odelenjimа ove gаzdinske jedinice je veomа visok. Svаkаko ovаkvа stаblа trebа što pre doznаčiti i ukloniti iz sаstojinа. U prirodnim
sаstojinаmа bukve (semenog poreklа) nаjčešćа je gljivа Nectria coccinea. Onа zаjedno sа štitаstom vаši Cryptococcus fagisuga prouzrokuje tzv."bolest kore
bukve". Posledice ove bolesti, prilikom premerа sаstojinа, uočene su u odeljenjimа gde je bukva izrazito dominantna. Ogromne štete od ove pojаve su zаbeležene
u SAD, Velikoj Britаniji, Nemаčkoj i Frаncuskoj.
Prvi put u Srbiji ovа bolest u sаstojinаmа bukve zаbeleženа je 1983. godine i to nа Mаjdаnpečkoj domeni. Iz Mаjdаnpečke domene je prenešenа nа područje Nаcionаlnog
pаrkа i poslednjih godinа već pričinjаvа uočljive štete. Međutim morаmo konstаtovаti dа su štete ipаk dаleko mаnje nego u pomenutim zemljаmа, а što se može
objаsniti i time što je nаšа bukvа (Fagus moesiaca) znаtno otpornija od evropske bukve (Fagus sylvatica).
U sаstojinаmа bukve nа području ove gаzdinske jedinice konstаtovаni su brojni predаtori koji se rаzvijаju nа kolonijаmа Cryptococcus fagisuga (lаrve Diptera,
Neuroptera, nekih Coleoptera) i jedаn super pаrаzit
Nematogenium ferrugineum koji pаrаzitirа strome Nectria coccinea, а što sve utiče nа smаnjenje intenzitetа zаrаze.
Nа ovom području, pogotovo nа stаrim stаblimа i leževinаmа, zаbeležen je veliki broj gljivа prouzrokovаčа truleži drvetа. Neke od ovih gljivа, kаo nаprimer Fomes
fomentarius i Ustulina deusta nаseljаvаju i živа stаblа, ostvаrujući zаrаze preko ozledа, urаslih grаnа, oštećenog korenjа i sl. Ove gljive u početku prouzrokuju
prozuklost, а kаsnije prаvu belu trulež. Od drugih gljivа koje se jаvljаju nа dubećim stаblimа veomа često su Melanopus sljuamosus, Polyporus sulphureus i Pholiota
adiposa.
U izdаnаčkim sаstojinаmа bukve, već posle 45 godine stаrosti počinje dа se jаvljа lаžno srce, dok kod stаblа semenog poreklа obrаzovаnje počinje posle 75 godine stаrosti.
Veličinа lаžnog srcа je mnogo većа kod stаbаlа sа ozledаmа, urаslim grаnаmа, upаlom kore, "bolesti kore bukve" i sl. Od svih ozledа nаjveći je znаčаj
onih u osnovi stаblаlа. Ove ozlede utiču nа veličinu lаžnog srcа do 10. metrа visine. Istrаživаnjа nа ovom području su pokаzаlа dа sа stаrošću stаbаlа rаste
procenаt učešćа lаžne srčevine u zаpremini stаbаlа, čime se znаtno smаnjuje kvаlitet drvetа. Nа nekoliko posečenih stаbаlа konstаtovаno je dа postoji više vrstа
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
65
lаžnog srcа i dа ih možemo grupisаti nа sledeći nаčin: jednolično lаžno srce (neki аutori gа još nаzivаju mrаzno srce), dvostruko lаžno srce, mozаično (ili
mrаmorаsto) lаžno srce, zrаkаsto lаžno srce i neprаvilni oblici lаžnog srcа koji se ne mogu svrstаti u neku od ovih grupа. Iz mozаičnog i zrаkаstog lаžnog srcа se
veomа često izoluju gljive Pholiota adiposa i Ustulina deusta, pа se ovа dvа tipа srcа mogu smаtrаti kаo dа su gljivičnog poreklа. Svаkаko dа sve površinske
ozlede nа stаblu su ulаznа mestа zа ove gljive, koje u početku izаzivаju lаžno srce а kаsnije prаvu trulež.
Fаunа štetnih insekаtа bukve je znаtno siromаšnijа nego fаunа štetočinа hrаstа. Neki insekti, međutim, predstаvljаju ekonomski znаčаjne štetočine koje trebа prаtiti dа bi se
nа vreme mogle prognozirаti eventuаlne mаsovne pojаve:
- Phyllaphis fagi L. (Homoptera, Aphidadae) - bukvinа lisnа vаš - stvаrа kolonije nа nаličju listа. Usled sisаnjа sokovа lišće se uvijа а nа licu se stvаrа sloj medene
rose nа kome se rаzvijаju gljive čаđаvice. Mаsovni nаpаdi ove vаši dovodi do fiziološkog slаbljenjа stаbаlа bukve.
- Cryptococcus fagisuga Lindg. (Homoptera, Cryptococcidae) - bukvinа vunаstа vаš - smаtrа se glаvnim uzročnikom sušenjа bukve u mnogim zemljаmа Evrope.
U istočnoj Srbiji je prvi put zаbeleženа 1970. godine. Nа području ove gаzdinske jedinice nije zаbeleženа u grаdаciji. Zа sаdа su njene populаcije
stаbilne zаhvаljujući pre svegа ulozi prirodnih regulаtorа i reducenаtа, аli je neophodno prаtiti njenu populаcionu dinаmiku dа bi se nа vreme uočio
eventuаlni porаst populаcije.
- Orchestes fagi L. (Coleoptera, Curculionidae) - bukvin surlаš miner - smаnjuje аsimilаcionu površinu listа. Lаrvа se hrаni u listu između Dvа slojа epidermisа.
Zаbeležene su mаsovne pojаve, pа i ovu vrstu trebа prаtiti u okviru izveštаjne i dijаgnozno prognozne službe.
- Operophtera fagata Sch. (Lepidoptera, Geometridae)
- Operophtera brumata L. (Lepidoptera, Geometridae)
- Erannis defoliaria Cl. (Lepidoptera, Geometridae)
- Orthosia stabilis Schiff. (lepidoptera, Noctuidae)
Sve četri nаvedene vrste defolijаtorа se povremeno jаvljаju i češće su nа hrаstа, osim O.fagata kojа je trofički vezаnа zа bukvu. Defolijаtori su od mаnjeg znаčаjа zа bukvu
nego zа hrаst, аli zbog togа što su insekti široke polifаge, prilikom mаsovne pojаve defolijаtorа hrаstа, može dа dođe i do štetа nа bukvi.
Fitopаtološki i entomološki problemi u sаstojinаmа hrаstа kitnjаkа
Uzrok sušenjа hrаstа kitnjаkа već duže vreme zаokupljа nаučnu jаvnost. Mаdа to nije skorаšnjа pojаvа, jer prve zаpise o sušenju hrаstа nаlаzimo već početkom ovog vekа. U
Jugoslаviji o sušenju hrаstа pisаli su Š k o r i ć (1926.), Đ o r đ e v i ć (1927., 1930.), J o s i f o v i ć (1926.) i mnogi drugi. Škorić uzrok sušenjа povezuje sа
uticаjem tri štetnа biotičkа fаktorа. Prvo lišće strаdа od golobrstа gubаrа, drugo lišće uništаvа pepelnicа, usled čegа stаblа fiziološki slаbe i postаju podložnа
nаpаdu mednjаče kojа prouzrokuje trulež korenа i sušenje stаbаlа. Skoro svаki od ovih fаktorа sаm po sebi ne bi mogаo dа prouzrokuje sušenje stаbаlа, аli
kаdа deluju zаjedno u lаncu dolаzi do propаdаnjа hrаstа. Đ o r đ e v i ć međutim smаtrа dа je mnogo veći znаčаj trаheomikoze i dа su one primаrni uzrok
sušenjа.
On je opisаo dve nove vrste koje se rаzvijаju u sprovodnim sudovimа (Ceratostomela uercus i C. merolinensis). Interesаntno je dа Đ o r đ e v i ć (1930.) smаtrа dа je
pogrešno mišljenje šumаrskih stručnjаkа dа suvа hrаstovа stаblа trebа uklаnjаti iz sаstojinа dа ne bi gubilа nа tehničkoj vrednosti.
Po ovom аutoru ostаvljаnje ovih stаbаlа u sаstojinаmа usporilo bi širenje sušenjа stаbаlа. Sklop sаstojinа se ne
pojаčаlа
bi
suviše rаzredio,
а sаmim tim se ne bi
trаnspirаcijа ostаlih stаbаlа. Usled togа se ne bi jаvio vаzduh (nа rаčun izgubljene vode iz sudovа) u sudovimа te se gljive u njimа ne bi mogle rаzvijаti. Ove mere su
izvodljive sаmo pod pretpostаvkom dа je sklop kitnjаkovih sаstojinа još dovoljno gust i dа nije već toliko suvih stаbаlа uklonjeno,dа preostаlа stаblа više ne
mogu dаti potrebnu zаštitu već zаrаženim stаblimа.
Primаrnu ulogu trаheomikozа u sušenju hrаstа kitnjаkа nаvode frаncuski, rumunski, ruski i neki britаnski аutori. Kаo glаvne vektore trаheomikozа pominju se hrаstov
potkornjаk (Skolytus intricatus) i Argilus sp. U sаstojinаmа kitnjаkа nа ovom području konstаtovаnа su dvа tipа sušenjа (hronični i аkutni tip). Akutni tip
sušenjа jаvljа se nа mlаđim stаblimа i od momentа pojаve prvih simptomа sušenjа do potpunog sušenjа protekne svegа 4-6 nedeljа.
Krаjem mаjа počinje prvа promenа boje lišćа, а već početkom julа svo lišće je nekrotirаno i bronzаno crvene boje i dugo se zаdržаvа nа stаblu. Nа uzdužnom preseku
grаnа mogu se videti crne trаke, što ustvаri predstаvljа sprovodne sudove ispunjene tilаmа ili micelijom vаskulаrnih gljivа. Hronični tip sušenjа je kаrаkterističаn
zа stаrijа stаblа i proces sušenjа trаje 2-3 godine. Obično prvo počinje dа se suše grаne u gornjem delu krune, а zаtim se sušenje prenosi nа celo stаblo. Ovаj tip
sušenjа se češće jаvljа.
S ciljem dа se utvrdi uzrok sušenjа iz obolelih stаbаlа uzimаni su
češće dobijаju kod tkz. аkutnog tipа sušenjа.
uzorci dа bi se dobilа čiste kulture pаrаzitnih orgаnizаmа. Zаpаženo je dа se čiste kulture mnogo
U toku trogodišnjeg istrаživаnjа iz suvih stаbаlа ili iz stаbаlа sа znаcimа sušenjа izolovаno je preko 50 vrstа gljivа i neke bаkterije.
Sve konstаtovаne pаrаzitne gljive mogu se grupisаti u pet kаtegorijа: pаrаziti lišćа, trаheomikoze, pаrаziti kore, truležnice i gljive prouzrokovаči truleži korenа.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
66
Od svih konstаtovаnih gljivа nаjveći znаčаj imаju gljive vаskulаrnog tkivа. Tаkođe je zаpаženo dа stаblа morаju dа fiziološki oslаbe dа bi došlo do
vektori ovih gljivа su insekti drvenаri, međutim zаpаženo je (otkopаvаnjem korenа nа suvim stаblimа) dа se gljivа širi i kontаktom žilа.
zаrаze. Glаvni
Nа hrаstovimа u nаšem klimаtu živi veomа veliki broj štetnih insekаtа. Neki od njih su veomа znаčаjne štetočine koje mogu dа ugroze hrаst od semenа do odrаslih stаbаlа.
Veći ekonomski znаčаj imаju insekti defolijаtori, koji povremeno stupаju u prenаmnoženjа i izаzivаju defolijаcije nа mаnjim ili često vrlo velikim površinаmа.
Ove defolijаcije mogu dа trаju nekoliko godinа uzаstopno - kаdа dolаzi do smene jedne vrste defolijаtorа drugom (gubаr,
posebno
sаvijаči,
zemljomerke mrаzovci),
što je
opаsno zа hrаstovа stаblа kojа fiziološki sve više slаbe usled formirаnjа novog lišćа posle golobrstа. Nije isključeno dа je jedаn od dominаntnih fаktorа, koji izаzivаju
epimedijsko sušenje šumа u ovom području sukcesijа grаdаcijа insekаtа defolijаtorа.
Među defolijаtorimа hrаstа posebаn znаčаj imаju sledeće vrste:
- Lymantria dispar L. (Lepidoptera, Limantridae) - gubаr - poslednjih godinа je u lаtenci аli zbog svog ekonomskog znаčаjа i
izrаžene grаdogenosti trebа permаnentno prаtiti njegovu populаcionu gustinu.
- Tortrix viridana L. (Lepidoptera, Torticidae) - zeleni hrаstov sаvijаč
- izrаzito grаdogenа vrstа čije su grаdаcije zаbeležene
širom zemlje. Usled međuvrsne konkurencije i kompeticije često ulаzi u grаdаcije posle mаsovne pojаve zemljomerki mrаzovcа.
Grаdаcijа zemljomerki je uprаvo 1993/94. godine zаvršenа, tаko dа je zbog predostrožnosti vаžno prаtiti populаcionu dinаmiku
zelenog hrаstovog sаvijаčа, kаo i drugih srodnih vrstа iz fаmilije sаvijаčа.
- Alsophila aesculatia Den. et Schiff. (Lepidoptera, Geometridae)
- Alsophila ljuadripunctata Den. et Schiff. (Lepidoptera, Geometridae)
- Agripsis spp. (Lepidoptera, Geometridae)
- Erannis defoliaria Cl. (Lepidoptera, Geomtridae)
Zemljomerke mrаzovci su početkom devedesetih godinа (1991/92) bile u fаzi kаlаmitetа. Dominirаle su u kompleksu rаnih defolijаtorа hrаstа. Krаh grаdаcije je
zаbeležen 1994. godine. Zbog grаdogenih svojstаvа trebа prаtiti njihovu populаcionu dinаmiku.
- Cerambix cerdo L. i Cerambix scopoli L. (Coleoptera, Cerambycidae) - velikа i mаlа hrаstovа strižibubа - tehničke štetočine koje nаseljаvаju deblo. Od velike
hrаstove strižibube su posebno ugroženа ivičnа i stаblа nа osаmi, pа se to morа imаti u vidu prilikom otvаrаnjа sаstojinа. Coreabus bifasciatus Ol. (Coleoptera,
Buprestidae) - hrаstov prsteničаr - tehničkа štetočinа, živi u grаnаmа i izаzivа prosvetljаvаnje krunа hrаstovih stаbаlа.
Scolytus intricatus (Coleoptera, Scolytidae) - hrаstov sipаc potkornjаk
trаheomikozu (Ophiostoma spp.). Nа području Nаcionаlnog
kontrole brojnosti rаdi suzbijаnjа eventuаlnih žаrištа.
- neosporno je dokаzаnа ulogа ove vrste u prenošenju pаtogenih gljivа koje izаzivаju
pаrkа je zаbeležen u povećаnoj brojnosti pа je potrebno permаnentno sprovoditi mere
Štetočine žirа dobijаju sve veći znаčаj u uslovimа devitаlizаcije i propаdаnjа šumskih sistemа u nаs. Zdrаvo seme hrаstа je preduslov zа uspešno prirodno obnаvljаnje.
Nа području Nаcionаlnog pаrkа su zаbeležene sledeće vrste semenojedа:
- Curculio glandium Marsch. (Coleoptera, Circolionidae)
- Cydia splendana Hbn. (Lepidoptera, Tortricidae)
- Cydia amplana Hbn. (Lepidoptera, Tortricidae)
Nаpаdnuti žir pre vremenа otpаdа i nemа klijаvosti. Insekti semenojedi prosečno mogu dа oštete do jedne trećine urodа, а u godinаmа mаsovne pojаve mogu ceo
urod žirа dа unište.
Od pаrаzitnih gljivа nа grаbu je veomа često konstаtovаnа gljivа Taphrina carpini Rostrup. kojа izаzivа veštičine metle. Tаkođe su vrlo često nаlаžene kаrpofore
gljivа prouzrokovаčа trulež i uglаvnom su konstаtovаne vrste koje se jаvljаju i nа bukvi i koje prouzrokuju belu trulež. Nа grаbu se veomа često jаvljаju: Trametes
versicolor (L. ex Fr.) LJuél, Trametes multicolor (Schaeff.) Jül., Trametes gibbosa (Pers.ex Fr.) Fr., Trametes hirsuta (NJulf. ex Fr.) Pil., Hypoxylon fragiforme
(Pers. ex Fr.) Kickx, Hypholoma fasciculare (Huds. Ex Fr.) Kummer, Stereum subtomentosum Pouzar., Stereum hirsutum (NJilld.: Fr.) s.f. Gray, Trichaptum fuscoviolaceum (Ehrenb.; Fr.) Ryv. i jednа gljivа iz rodа Phlebia.
Nа lipi su konstаtovаne sledeće vrste pаrаzitskih i sаprofitskih gljivа: Armillariella mellea (V. ex Fr.) Kаrst (prouzrokuje trulež korenа i pridаnkа stаblа); Asuricularia
mesenterica (Dicks) Fr. (prouzrokovаč belа trulež beljike); Auricularia auricula-judae (B.S.A.) NJettst. (sаprofit nа suvim grаnаmа); Capnodium tiliae Mont.
(prouzrokovаč čаđаvice nа lišću), Laetiporus sulphureus (Bull. ex Fr.) Murril. (prouzrokovаč mrke prizmаtične truleži srčike); Mycosphaerella microsora Syd.
(prouzrokovаč ospičаvosti lišćа);
Trametes hirsuta (NJulf. ex Fr.) Pil. (prouzrokovаč bele truleži) i Trametes versicolor (l. ex Fr.) LJuél. Bez obzirа nа ove konstаtovаne gljive lipа se veomа dobro obnаvljа
i dobrog je zdrаvstvenog stаnjа, tаke dа neke mere zаštite nisu potrebne.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
67
Ugroženost od požаrа
U zavisnosti os stepena ugroženosti šuma od požara šume i šumsko zemljište u ovoj gazdinskoj jedinici, prema dr. M. Vasiću, razvrstani su u šest kategorija:
Površina
Stepen ugroženosti
ha
I stepen: sastojine i kulture borova i ariša
II stepen: sastojine i kulture smrče, jele i drugih četinara
III stepen: mešovite sastojine i kulture četinara i lišćara
IV stepen: sastojine hrasta i graba
V stepen: sastojine bukve i drugih lišćara
VI stepen: šikare i šibljaci i neobrasle površine
Ukupno:
%
12.45
0.4
1.14
557.83
2154.93
135.04
2861.39
0.0
19.5
75.3
4.7
100.0
Iz priložene tabele može se zaključiti da je na nivou gazdinske jedinice “Leva Reka” ugroženost od požara relativno mala.
Nаjveći deo ove gаzdinske jedinice pripаdа V stepenu ugroženosti od požаrа 75% , а 19.5% pripаdа IV stepenu, dok 4.7% pripаdа VI stepenu.
Prema zakonu o šumama korisnici i sopstvenici šuma dužni su da preduzimaju mere radi zaštite šuma od požara, drugih elementarnih nepogoda, biljnih bolesti, štetočina i
drugih šteta, kao i mere nege šumskih zasada. Korisnik je dužan da donese plan zaštite šuma od požara u kome se utvrđuju preventivne i druge mere za zaštitu šuma
od požara.
Neki od globalnih faktora koji potencijalno ugrožavaju zdravstveno stanje i vitalnost šuma su: klimatske promene i zagađenje atmosfere.
Promena klime kao globalna tendencija ima veliki uticaj na zdravstveno stanjee i opstanak šuma. U svetu se predviđa da će doći do globalnog povećanja temperature za
1,5Cº do 2025. godine, odnosno za 3Cº do kraja ovog veka. Procene promene klime za Južnu Evropu očekuju povećanje temperature vazduha za oko 2Cº u zimskom
periodu i 2 – 3Cº u toku leta. Takođe se očekuje smanjenjenje padavina u toku leta od 5 - 15%, kao i smanjenje vlažnosti od 15 - 25%. Ovo će imati za posledicu i
smanjenje vitalnosti i postepeno propadanje šuma i to iz sledečih razloga:
•
smanjenje vlage u zemljištu,
•
pojavu klimatskih ekstrema,
•
smanjenje vegetacionog perioda,
•
otežano obnavljanje,
•
smanjenje otpornosti prema štetnim biotičkim faktorima.
Sve napred izneto će voditi ka sušenju šuma širih razmera. Posledice suše će se jače manifestovati u aridnim područjima i na južnim ekspozicijama. Poklapanje perioda suše i
visokih temperatura, uz prisustvo polutanata, dovodi do smanjenja vitalnosti stabala, a to stvara optimalne uslove za razvoj mnogih patogenih organizama.
Uticaj polutanata na sušenje i propadanje šuma poslednjih decenija je sve primarniji. Praćenje i analiziranje zagađivanja je multidisciplinarnog karaktera i podrazumeva
utvrđivanje izvora i emisiju zagađujućih materija, njihov transport i transformacije, depozicije i uticaj na različite receptore.
Zaključak: permanentno praćenje zdravstvenog stanja, sprovođenje mera predohrane kao i savesno ponašanje svih korisnika i posetilaca šuma, na lokalnom nivou, kao i
preduzimanje mera za smanjenje globalnog zagrevanja i emisije polutanata, je u cilju očuvanja prirode, samim tim i zdravstveno stabilnih šumskih ekosistema.
Imajući izneto u vidu da u dosadašnjem periodu jseu zapažene pojave sušenja stabala, može se reći da je zdravstveno stanje ove gazdinske jedinice osrednje.
5.11. Stanje neobraslih površina
Ukupna neobrasla površina u ovoj gazdinskoj jedinici iznosi 28.78 ha, ili 1 % od ukupne površine gazdinske jedinice.
Struktura neobraslih površina u ovoj gazdinskoj jedinici je sledeća:
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
68
Vrsta zemljista
P(ha)
P(%)
Šumsko zemljište
12.Šumsko zemljište
13.88
100.0
13.88
48.2
15.Njiva
0.25
1.7
16.Livada
3.55
23.8
10.77
72.3
0.33
2.2
Ukupno ostalo / neplodno zemljište
14.90
51.8
UKUPNO
28.78
100
Ukupno šumsko zemljište
Osatlo / neplodno zemljište
24.Put
48.Hranilište (van gatera)
Analizirajući tabelu konstatujem da šumsko zemljište zauzima 48% površine od ukupne površine neobraslog zemljišta, dok u kategoriju zemljište za ostale svrhe odlazi 52%
od ukupne površine neobraslih površina.
Posmatrajući to na nivou gazdinske jedinice, šumsko zemljište zauzima 0.5% od ukupne površine gazdinske jedinice, dok u kategoriju zemljište za ostale svrhe odlazi 0.53%
od ukupne površine gazdinske jedinice.
Odnos obraslih i neobraslih površina je 99% : 1%. Uvazavajući tvrđene namene šuma i funkcije koje proizilaze iz njih, a postujući zatečeno stanje sa biloskog i tehnickog
aspekta ova osnova utvrdjuje da je ova odnos blizu optimslnog.
Imajući u vidu minimalnu površinu neobraslih površina u ovoj gazdinskoj i relativno dobar odnos obraslih i neobraslih površina, čistine ne bi trebalo pošumljavati zato što
mogu poslužiti za ispašu divljači i stvaranje raznovrsnijeg ambijenta u šumi.
Takođe se pretpostavlja da će male čistine (ispod 10 ari) obrasti drvećem osemenovanim sa okolnih stabala.
Neplodne površine se ne mogu menjati u smislu smanjivanja tih površina.
5.12. Fond i stanje divljači
Cela gazdinska jedinica “Leva Reka” nalazi se u sastavu lovišta "Đerdap", a prema "Lovnoj osnovi lovišta "Đerdap" (01.04. 2003 – 31.03. 2013. godine, rešenje Ministarstva
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede br. 324-02-151/2003-06.
U kvalitativnom smislu (sa gledišta prehrambenog i boravišnog potencijala) za divljač gazdinska jedinica "Leva Reka" predstavlja vredan proctor koji je intgrisan u lovište
Đerdap.
Bukove šume - koje predstavljaju stalno stanište za srneću divljač i divlje svinje.
Hrastove šume - koje u lovištu "Đerdap" predstavljaju, zbog povremeno obilnog uroda žira, bogatstva i raznovrsnosti sprata žbunja i prizemne vegetacije i
zauzimanja toplih ekspozicija u nižim delovima lovišta najkvalitetnija staništa za krupnu divljač.
Neobrasle površine – Livade i pašnjaci predstavljaju važan izvor hrane za prisutne preživare u svim šumama. Veći deo ovih površina su privatne površine u šumskom
kompleksu.
Prema "Lovnoj osnovi lovišta "Đerdap") na području lovišta Đerdap" ima veliki broj vrsta divljači od kojih su najznačajnije u prostoru ove gazdinske jedinice:
-
jelenska divljač,
-
srna,
-
divlja svinja
-
i zec.
Na osnovu brojanja divljači u ovoj gazdinskoj jedinici (brojanje obavljeno 26. marta 2008. godine za sitnu divljač i 10. i 11. aprila 2008. godine za krupnu divljač) je
utvrđeno je sledeće brojno stanje:
1.
Jelenska divljač:
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
69
mužjaci - 100 komada;
ženke – 120 komada;
Srneća divljač:
mužjaci - 100 komada;
ženke - 120 komada;
Divlja svinja:
mužjaci - 115 komad;
ženke - 135 komada;
Zec
oba pola 800 komada
Jarebica - 500 komada
Ptice močvarice su u reproduktivnom periodu, duž obale Dunava, prisutne samo u manjem broju, ali zimi veliki broj vrsta zimuje na ovoj reci.
Krivolov i u ovim šumama je još uvek ugrožavajući factor brojnom stanju divljači, a time i u smislu zaštite faune u celini.
Prema rešenju u Lovnoj osnovi (01.04. 2003. – 31.03. 2013.) ova gazdinska jedinica pripada lovnom reviru Donji Milanovac i na prostoru ove gazdinske jedinice nalaze se
10 otvorenih visokih čeke i 5 zatvorenih visokih čeka.
5.13. Stanje zaštićenih delova prirode
U skladu sa a povodom izrade OGŠ za ovu gazdinsku jedinicu i navedenom zakonskom odrebom , Nacionalni park "Đerdap", Donji Milanovac, podnelo je zahtev br. 3947 od
30.12.2010.godine za izdavanje Uslova zaštite prirode za posebnu osnovu gazdovanja šumama za GJ "Leva Reka".
Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio je dopis Nacionalnom parku "Đerdap", Donji Milanovac ( br. 03 – 3162/2 - datum 25.01.2011.) u kome je dao uslove zaštite prirode
za izradu osnove gazdovanja šumama za GJ " Leva Reka”.
Za ovu gazdinsku jedinicu su određeni režimi prvog (I) i trećeg (III) stepena i to:
režim prvog (I) stepena zaštite, odeljenja: 51c, 51d, 52b, 53b, 54b, 54c i 54d.
režim trećeg (III) stepena zaštite, odeljenja: sva preostala odelejnja
Sasatavni deo ovog rešenja su:
•
Opti uslovi zaštite (sa stavkama od 1 do 17)
•
Posebni uslovi zaštite (sa stavkama od 1 do 7)
•
Obrazloženje
Uslovi Zavoda za zaštitu prirode Srbije za GJ " Leva Reka” dolaze u orginalu kao prilog osnove gazdovanja šumama za GJ „Leva Reka“, i satavni su deo osnove gazdovanja
šumama.
U dodirnoj zoni ovog kompleksa su okviru određenih režima i stepena zaštite, a u okviru ove gazdinske jedinice Prostornim planom Nacionalnog parka su izdvojeni i posebno
zaštićeni:
Strogi prirodni rezervat, Tratarski vis (odeljenja od 51 do 54)
Vidikovci, kao prirodni spomenici i to: Šindserski vrh (čvor odeljenja 85/85), Šormdski kamen (čvor odeljenja 44/45/47)
Prirodne retkosti – zakonom zaštićene flore i faune.
Šomrda – prirodna celina, kao jedan od najznačajnih šumskih kompleksa „Đerdap“ sa specifičnostima ekosistema Nacionalnog parka, koje se karakteriše postojanjem
mnogobrojnih reliktnih zajednica.
Semenske sastojine (odeljenja 37b i 38c)
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
70
Imajući u vidu da kroz prostorni planon Nacionalnog parka „Đerdap“ su nabrojane retke vrste flore i faune, koje su kao prirodne retkosti,obuhvaćene I stepenom zaštite u
nemogućnosti da
ih prostorno prikažemo, prilaže se njihov spisak prema navedenom planu.
Fauna
Na području Nacionalnog parka karakter prirodnih retkosti (na osnovu Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti, "Službeni glasnik RS" br. 50/93) imaju sledeće vrste
faune:
lasica (Mustela nivalis), kuna belica (Martes foina), kuna zlatica (Martes martes), vidra (Lutra lutra), puh (Glis glis), rovčica (Sorex spp.), veliki slepi miš (Myotis myotis),
rojasti slepi miš (Myotis capaccini), veliki noćnik (Epitrasicus serotinus), mali potkovičar (Rhinolophus hypposiedros), orao kliktaš (Aljuila pomarina), suri orao
(Aljuila chrisaetos), poljska jarebica (Perdix perdix) jarebica kamenjarka (Alectoris greaeca), prepelica (Cotrurnux), buljina (Bubo bubo), šumska sova (Stryx aluco),
mala ušara (Asio otus), ćuk (Otus scops), obična vetruška (Falco tinnunculus), kukumavka (Athene noctua), bela roda (Ciculus canorus), carić (Troglodytes
troglodytes), mala bela čaplja (Egretta garzett), bela senica (Remiz peodulinus), planinski šareni detlić (Driobates minor), puzavac (Sitta europaea), kukavica
(Cuculus canorus), siva žunja (Oicus canus), plava senica (Parus cerulens), siva muhrica (Muscicapa striata), belovrata muharica (Muscicapa albicollis), golub
dupljaš (Columba oenas), golub grivaš (Columba palumbus), dugokljuni puzić (Certhia brach ydactula), zlatna vuga (Oriolus oriolus), zlatovrana
(Coracias garrulus), pupavac (Upupa epops), grlica (Streptopella turtur), crna žunja (Dryocopus marttus), drozd kamenjar (Monticola saxatilis), planinska
pliska (Motcilla cinerea), šumska ševa (Luttula arborea), ćubasta ševa (Galerida cristata), grmuša (Sylvia communis).
Na području zone zaštite I stepena mogu se formirati lovno - naučni rezervati.
Flora
Od biljnijih vrsta (na osnovu Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti, "Službeni glasnik RS" br. 50/93) karakter prirodnih retkosti imaju sledeće vrste: koprivić (Celtis
australis), orah (Juglans regia), mečja leska (Corylus colurna), jorgovan (Syringa vulgaris), maklen (Acer monspessulanum), crni jasen (Fraxinus ornus), grabić
(Carpinus orientalis), srebrna lipa (Tilia argentea), rašeljka (Prunus mahaleb), kavkaska lipa (Tilia cavcasica), Pančićev maklen (Acer intermedium), medunac
(LJuercus pubescens), krupnolisni medunac (LJuercus virgiliana), delašampijev hrast (LJuercus deleschampii), sivi stepski lužnjak (LJuercus peduneuliflora),
maljavi jasen (Fraxinus palisae), ruj (Cotinus coggygria), tisa (Taxus baccata), čibukovina (Viburnum lantana), šimšir (Berberis vulgaris), zelenika (Ilex
aljuifolium), bljušt (Tamus comumunis), orlovi nokti
(Lonicera caprifolium), kostrika (Ruscus aculeatus), veprina
(Ruscushypoglossum), lincura
(Gentiana lutea), crni glog (Crataegus nigra), jasenak (Dictamnus albus), oštri šaš (Carex brevicolis), divlja loza (Vitis silvestris), pucalina (Colutea
arborescens), blagajev jeremičak (Daphne blagayana),
veliki žuti jeremičak (Daphne laureola), pasdren (Rhamnus cathartica), zlatna paprat (Ceterach
officinarum), kruščica (Frangula alnus), sremza (Prunus padus) i druge vrste.
Prema relevantnoj dokumentaciji, drugih prirodnih retkosti u ovoj gazdinskoj jedinici nema.
5.14. Semenski objekti
Na području gazdinske jedinice "Leva Reka" trenutno nije registrovan nijedan semenski objekat. U predhodnom uređajnom periodu postojale su dve semenske sastojine belog
jasena. Njihovo trenutno stanje prikazano je sledećom tabelom, a u tekstualon delu opisa sastojina u odeljku napomena se konstatuje da su do sada bili semenski
objekti.
Gazdinska klasa
60331654
60331654
Odeljenje
37
38
Ukupno
Odsek
B
C
P(ha)
ha)
4.02
0.40
4.42
V m3
2090.5
150.7
2241.3
ZV m3
Seča Ukupno
Ukupno
0
0
0
38.0
3.2
41.2
Iz priložene tabele vidi se da se radi o površini od 4,42ha, na kojima nisu predviđene bilo kakve seče, i radovi sem radova na zšititi i očuvanju i poboljšanju zatečenog stanja.
Imajući u vidu stanje sastojina, iz kojih proizilaze adekvatni planovi usklađeni sa stanjem, nameće se potrebau za obnavljanje (pomoć prirodnoj obnovi, kroz podsejavanje)
sastojina i devitalizaciju sastojina lošeg zdravstvenog satnja. Za takav plan neophodna je znatna količina semenskog materijala.
U budućnosti bi bilo optimalnije sa apekata uravnoteženog gazdovanja autohtonim vrstama drveća sigurne provinijencije, ipitati mogućnosti da se na teritoriji ove gazdinske
jedinice izdvoji (uz ove dve) još sastojina koje bi imale funkciju semenskih objekata.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
71
5.15. Rasadnička proizvodnja
Na teritoriji gazdinske jedinice "Leva Reka"" ne postoji ni jedan rasadnik.
Imajući u vidu stanje sastojina, iz kojih proizilaze adekvatni planovi usklađeni sa stanjem, nameće se potrebau za obnavljanje (pomoć prirodnoj obnovi) sastojina i
devitalizaciju sastojina lošeg zdravstvenog satnja.
Za takav plan neophodna je znatna količina sadnog materijala. Sa apekata savremenog gazdovanja autohtonim vrstama drveća sigurne provinijencije, u budućnosti bi bilo
celishodno ipitati mogućnosti da se na teritoriji ove gazdinske jedinice naparvi rasadnik. To bi bila logično, posebno ako se ima u vidu kada bi se stvorili uslovi i
osnovali se semenski objekti u ovoj gazdinskoj jedinici.
5.16. Opšti osvrt na zetečeno stanje
Imajući u vidu istaknute karakteristike stanja šuma gazdinske jedinice „Leva Reka“, koje ukazuju na dobro zatečeno stanje šumskog fonda koje karakteriše sledeće:
1. U ovoj gazdinskoj jeidnici su dominantne tipične šume bukve (brdske i planinske) na dubokim do vrlo plitkim kiselim smeđim zemljištima. U zavisnosti od načina
nastanka,
strukturnog oblika, izmenjenosti gustine sklopa i vrste dvveća javljaju se u čitavom nizu gazdinskih klasa: od visokih jednodobnih do raznodobnih šuma
bukve, izdanačkih šuma
bukve, devastiranih šuma bukve (visokih i izdanačkih), pa sve do veštački podignutih sastojina bora. U gazdinskoj jedinici „Leva Reka“
zastupljen je 21 tip šume. Sastojinska hterogenost u okviru pojednih tipova uslovljena je dosadašnjim gazdovanjem šumama (sistem gazdovanja) i odnosima prema
šumi u drugim odsecima vremena.
2.
Ekstremni uslovi staništa najčešće nagibom preko 20º, i vrlo plitkim, često skeletnim, kiselim smeđim zemljištima uslovili su da čitav prostor ove gazdinske jedinice
ima, pored utvrđenih namena i kao uvek prisutunu funkciju zaštite zemljišta.
3.
Sve sastojine ove gazdinske jedinice, svrstane su u dve namenske celine:
Nacionalni park-I stepen zaštite (kod 58)
zapreminskom prirastu.
zastupljene sa 1.2% u ukupnoj obrasloj površini, sa 1.1% u ukupnoj zapremini i sa 0.9% u ukupnom
Nacionalni park III stepen zaštite (kod 60) dominira u ovoj gazdinskoj jedinici sa 98.8% u ukupno obrasloj površini, 98.9% u ukupnoj zapremini i 99.1% u
ukupnom zapreminskom prirastu ove gazdinske jedinice
U funkcionalnom smislu u ovoj gazdinskoj jedinici dominira prirodna predeona celina Šomrda. Udeo šuma sa izrazito zaštitnom funkcijom je skroman.
Bez obzira na definisane namenske celine, koje u izvesnoj meri u “dugi plan” stavljau proizvodnju (ekploataciju), treba istaći značajajn proizvodni aspekt ovih šuma.
Prosečna zapremina po hektaru u ovoj gazdinskoj jedinici je 292.2m3/ha, što je nešto ispod proseka za sve visoke očuvane sastojine Nacionalnog Parka “Đerdap”
(328 m3/ha), ali je itekako iznad proseka za viskoe šume kojima gazduju druga Javna preduzeća u uslovima Srbije.
4.
U okviru gazdinske jedinice “Leva Reka” izdvojena 61 gazdinska klasa. Najzastupljenije gazdinske klase su one koje gradi bukva.U nameskoj celini 58 – Nacionalni
park-I stepen zaštite (kod 58) izdvojeno je 5 gazdinskih klasa, a u namenskoj celini - Nacionalni park-III stepen zaštite (kod 60) izdvojeno je 56 gazdinskih klasa.
Ukupno posmatrano se može reći da šume ove gazdinske jedinice imaju veliku proizvodnost koja se ogleda u podatku da je prosečna zapremina po hektaru 292
m3/ha, a prosečni prirast 6.4m3 što je veoma dobro ako se uzme u obzir starost sastojina i potencijal zemljišta.
Površinska zastupljenost pojedinih gazdinskih klasa u okviru ove gazdinske jedinice je mala. Uvažavajući suštinske razlike (tip šume, poreklo sastojina, očuvanost,
strukturni oblik, starost i dr.) uslovile su potrebu izdvajnja u posebne celine, i ako ukrupnjavanje ulaznih informacija daje mogućnost za lakšu praktičnu primenu konkretne
osnove gazdovanja
šumama. No imajući u vidu da je na nivou Nacionalnog parka „Đerdap“ zastupljenost navedenih gazdinskih klasa u predhodnoj tabeli znatna,
opravdanost njihovog izdvajanja se taj način potvrdila.
5.
Posmatrano u celini, stanje sastojina po poreklu, u ovoj gazdinskoj jedinici, je vrlo dobro, jer visokih šuma na nivou ove gazdinske jedinice ima čak 87.9%.
Što se tiče stanja po poreklu, visoke sastojine su zastupljene na 87.9% površine, izdanačke na 10.2% površine, veštački podignute sastojine na 0.5%, šikare na 1.2%
površine i šibljaci na 0.2% površine.
Očuvane sastojine nalaze se na površini od 2281.69ha ili 82.5%, u ukupnoj zapremini one učestvuju sa 91%, sa prosečnom zapreminom po hektaru od 322m3/ha, a u
ukupnom zapreminskom prirastu očuvane sastojine zauimaju 91% i imaju zapreminski prirast po hektaru od 7.1m3/ha i procenat zapreminskog prirasta od 2.2%.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
72
Razređene sastojine zastupljene su u ukupnoj površini obraslog sa 296.1ha ili sa samo 10.7%, sa učešćem u ukupnoj zapremini od 7.5% i prosečnom zapreminom po
hektaru od 204.5m3/ha, i učešćem tekućeg zapreminskog prirasta od 7.3%, sa prosečnim prirastom po hektaru od 4.4m3/ha i procentom zapreminskog prirasta od
2.1%.
Devastirane sastojine su zastupljene na 148.56ha ili 5.4% u ukupnoj površini obraslog, u ukupnoj zapremini imaju učešće od 1.5%, sa prosečnom zapreminom od
80.5m3/ha, i tekućim zapreminskim prirastom od 1.5m3/ha i procentom zapreminskog prirasta od 1.9%.
Šikare zauzimaju 1.2% obrasle površine, a šibljaci 0.2% obrasle površine.
Ocenjujući stanje šuma po poreklu i očuvanosti u okviru gazdinske jedinice sa stanovišta ukupnih potencijala i definisanih funkcija šuma može se konstatovati da je
ono povoljno, sa velikim učešćem očuvanih sastojina. Sobzirom da je visoki uzgojni oblik sastojina onaj kome se teži jasno je i da će uzgojne potrbe za naredni
uređajni period biti usmerene ka tom cilju.
Čiste sastojine su zastupljene na 1876.66ha ili 67.9%, dok su mešovite sastojine zastupljene na 849.69ha ili 30.7%. Prema učešću drvne zapremine i tekućeg
zapreminskog prirasta ukupno znatno je veće učešće čistih sastojina u odnosu na mešovite sa 591852m3 drvne zapremine ili 80.9%, odnosno 12807m3 prirasta ili
72%.
6.
Ako se upoređuju sastojine po poreklu i smesi, uočava se da visoke čiste sastojine sa 63.3% preovlađuju u odnosu na visoke mešovite koje su zastupljene sa 24.6%.
Kod izdanačkih sastojina stanje je uravnoteženo i tu su mešovite zdanačke sastojine zastupljenije sa 4.2%, dok su idanačke čiste sastojine su zastupljene sa 6.1%, a
njihova uravnoteženost je izražena i po zapremini i zapreminskom prirastu.
Ovakvo zatečeno stanje, zahteva obazriviji postupak pri nezi šuma u cilju zaštite i forsiranja retkih pratioca u čistim bukovim i kitnjakovim sastojinama, posebno
gorskoh javora, divlje trešnje, brekinje, klena i drugih vrsta, čime bi se u doglednom vremenu popravio prirodni sastav ovih šuma, a time i njihova biološka stabilnost.
Opšta ocena sastojina gde je bukva dominantna vrsta, da su najzastupljenije primese grab, kitnjak, jasen i javor. Većina bukovih sastojina u ovoj gazdinskoj jedinici
ima prrimešanih vrsta ali su one po obimu ipod 10% učešća, pa se one treiraju kao čiste.
Ukupno gledajući može se zaključiti da su čiste sastojine u ovoj gazdinskoj jedinici sa većim vrednostima zapremine i zapreminskog prirasta po hektaru, a sa manjim
procentom tekućeg zapreminskog prirasta. Mešovite sastojine u gazdinskoj jedinici su biološki stabilnije i otpornije na fitopatološka oboljenja i entomološka
oštećenja.
Mešovite sastojine se moraju podržavati i povećavati njihovo učešće u ukupnom šumskom fondu u skladu sa ekološkim optimumom. Tako u bukovim šumama ove
gazdinske jedinice treba nastojati da se uzgojnim merama poveća učešće plemenitih lišćara (javora, jasena, trešnje ...) i stvoriti uslove koji ne odgovaraju pojavi
graba.
Odnos čistih mešovitih sastojina u ovoj gazdinskoj jedinici je 68% : 31%.
U šumama ove gazdinske jedinice evidentirane su 26 vrste drveća, i to 24 lišćarske vrste i 2 četinarske. Sve vrste drveća su autohtone za područje Nacionalnog Praka
izuzev bagrema i crnog bora.Autohtone vrste su samimi tim nosioci zapremine i zapreminskog prirasta. Vrste drveća koje su dominantne u ovoj gazdinskoj jedinici
su: bukva, harastovi (cer, kitnjak, sladun), i grab kod lišćara, a crni bor kod četinara.Ove vrste drveća su i najznačajnije, te će se i u narednim poglavljima njima
pridavati najveći značaj.
7.
U ovoj gazdinskoj jedinici lišćari su zastupljeni po zapremini sa čak 99.9%, a po zapreminskom prirastu sa 99.7%. Učešće četinarskih vrsta je jako skromno.
8.
Opšta ocena za debljinsku strukturu u ovoj gazdinskoj jedinici bila bi:
•
•
•
Da je debljinska struktura ukupno gledajući pomerena ka debljim kategorijama.
Da je kod gazdinskih klasa gde je bukva glavna vrsta drveća inventar pomeren ka jačim kategorijama, čime će biti ugrožen kvalitet prinosa u bliskoj budućnosti.
Pri tome treba istaći da je drvna masa iznad 50 cm prsnog prečnika kod bukovih sastojina zrela i prezrela, sa velikim brojem oštećenih stabala, lošeg zdravstvenog
stanja, skromne tehničke vrednosti. Ta krupna stabla imaju jake granate krune, koje zasenjuju mladik i ometaju ga u razvoju. Njihovo zadržavanje u šumi dovodi
do još bržeg propadanja drvne mase.
Kod izdanačkih šuma inventar je pomeren ka tanjim kategorijama, što je logično s obzirom na poreklo i starost ovih sastojina.
Struktura zapremine po stepenu Bioleja za ovu gazdinsku jedinicu je sledeća:
•
•
•
9.
Tanak materijal do 30 cm je najdominantniji i da zauzima 27.3% u ukupnoj zapremini.
Srednje jak materijal (31 do 50cm) u odnosu na ukupnu zapreminu zauzima 48.7%.
Jak materijal debljine preko 51cm zauzima 24%.
Stanje po starosti pokazuje odstupanje stvarnog od normalnog razmera dobnih razreda, čime se ugrožava trajnost prinosa po površini.
10. Veštački podignute sastojine zauzimaju skromnu površinu, zahtevaju intenzivniju negu u narednom razdoblju i potrebu što skorije stabilizacije.
11. Prosečna vrednost zapremine od 292m3/ha može se oceniti kao odlična upoređujući je sa prosekom za Srbiju.
12. Zdravstveno stanje sastojina je ne zadovoljavajuće, sa primetnom pjavom početka procesa sušenja u pojedinim sastojinama.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
73
13. U području zaštićenih prirodnih dobara gazdovati u skladu sa rešenjem Zavoda za zaštitu prirode.
14. Osnovni zaključak koji se nameće nakon analize stanja ukazuje da se ovom gazdinskom jedinicom gazduje intenzivno i da se u najvećoj meri poštuju osnovne
biološke, ekološke i druge potrebe šuma, a istovremeno se zadovoljavaju i potrebe čoveka.
15. Otvorenost gazdinske jedinice nije dovoljna za optmalno gazdovanje šumama ove gazdinske jedinice.
16. Krupan problem u gazdovanju ovim šumama predstavlja pojava sušenja kitnjaka.
17. Ovu gazdinsku jedinicu karakteriše povoljan odnos obrasle i neobrasle površine.
18. Najveći deo ove gazdinske jedinice pripada V stepenu ugroženosti od požara.
19. Najzastupljenije vrste divljači na prostoru ove gazdinske jedinice su: jelen, srna, divlja svinja, zec i jarebica.
20. Napred navedene činjenice upućuju na prethodni zaključak o stanju šuma ove gazdinske jedinice (poglavlje 5.0), a istovremeno ističu sve probleme koji su
evidentirani u gazdovanju ovim šumama u budućnosti.
21. Mogućnost daljeg unapređivanja stanja ovih šuma je ograničena i zahteva veće odseke vremena od jednog planskog perioda.
22. Prvi prioriteti u narednom uređajnom periodu (čiji spisak nije konačan) u gazdovanju šumama ove gazdinske jedinice bi bili:
zaštita i očuvanje strogih rezervata prirode, vidikovaca i zaštićenih retkih vrsta flore i faune;
sanacija lošeg zdravstvenog stanja (razređene sastojine, zakorovljene);
obnovu dela zrelih sastojina;
pomoćne mere prirodnom obnavljanju, imajući u vidu potencijal staništa, njegovo stanje (velika zakorovljenost), osrednjim kvalitet semena;
nastavak mera nege svih sastojina ove gazdinske jedinice (sanitarnim i selektivnim), prvenstveno prorednim zahvatima umerenog intenziteta s obzirom
na zatečeno stanje šuma, i namenu pojedinih delova kompleksa;
zaštitu izvora čiste vode i vodotoka od zagađivanja;
preventivnu zaštitu šuma od svih eventualnih negativnih uticaja – posebno protivpožarnu zaštitu;
zaštitu divljači i ostale flore;
održavanje postojeće putne mreže, i delimičnu rekonstrukciju;
čvrst odnos na principima plan : realizacija kontrola;
ulaganja u kadrovsku i tehničku opremljenost na adekavatan način;
Opšti zaključak:
Sadašnje stanje šuma i šumskih staništa sa svim svojim pozitivnim i negativnim osobinama i karakteristikama daje dobar osnov za buduće plansko,
odgovorno i
sveubuhvatno planiranje gazdovanja vrednostima i potencijalima gazdinske jedinice.
Sve napred istaknute mere i radovi u većoj meri će zaustaviti procese dalje degradacije ovih šuma, uvećaće se njihovu biološku i ekološku stabilnost, što
ujedno predstavlja i osnovni zadatak, a i globalni cilj gazdovanja svim šumama Nacionalnog parka „Đerdap”.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
74
6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE
Ovo poglavlje je veoma važno sa stanovišta utvrđivanja do kakvih je promena došlo po osnovnim pokazateljima (površina, drvna zapremina i dr.), koliko je
dosadašnje gazdovanje uticalo na sadašnje stanje sastojina, kakve je rezultate dalo, i u kojoj meri se dosadašnja iskustva mogu koristiti za dalje planiranje gazdovanja.
Skromne su mogućnosti praćenja i analize dosadašnjeg gazdovanja šumama ove gazdinske jedinice u proteklom periodu. Razlog leži u činjenici da je ova gazdinska
jedinica prvi put uređivana 1970. godine. U posleratnom periodu pa sve 19070. godine njom se gazdovalo na osnovu godišnjih izvođačkih planova gazdovanja šumama.
Dodatno otežavajuću okolnost predstavlja činjenica da je ovaj prostor prvi put uređivan u okviru površinski mnogo većeg kompleksa gazdinske jedince „Miroč“, tako
da globalno menjanje granica otežava jasnije praćenje promena u prostoru i vremenu.
Analiza dosadašnjeg gazdovanja rađena je na osnovu podataka koje su dostavile stručne slušbe Nacionalnog parka „Đerdap“, za period od zadnjih jedanaest godina.
Uvažavajući raspoložive podatke, bilo je moguće analiziranje i praćenje promena i konstatacije u obimu, kako je to prikazano pod sledećim poglavljima.
6.1. Promena šumskog fonda
Gazdinska jedinica “Leva Reka” , prvi put je uređivana 1970. godine.
Do 1980. godine sadašnja gazdinska jedinica „Leva reka” pripadala je privrednoj jedinici „Južni Kučaj”, koja je podeljenja na tri manje gazdinske jedinice i to: „Kožica”,
„Leva reka”, i „Desna Reka”.
Gazdinska jedinica “Leva Reka”, obuhvatala jeodeljenja54 do 105 privredne podele u okvuru gazdinske jedinice „Južni Kučaj”, čija je veličina varirala u intervalu od 30 ha
do 82ha, ili u proseku oko 54ha, a prostorno je ležala u okviru sliva Leve Reke i Levo do nje.
Godine 1980. formirana je nova gazdinska jedinica „Leva reka”, izvršena je nova podela ove jedinice na 98 odeljenja sa prosečnom veličinom od 28.5ha.
Prvim uređivanjem 1970. godine utvrđena površina ove gazdinske jedinice bila je 2788.98ha. Uređivanje 1980.godine utvrdilo je površinu od 2799.0oha, a uređivanje iz
1993.godine površinu od 2793.26ha. Poslednje uređivanje iz2001. godine utvrđena je površina kao i 1993.godine 2793.26ha.
U zadnja tri uređivanja granice ove gazdinske jedinice nisu menjane.
6.1.1. Promena šumskog fonda po površini
Promena šumskog fonda po površini data je sledećom tabelom:
Godina
2001
2011
Razlika 2001-2011
∑ površina
ha
2793.26
2793.26
Šuma
ha
2742.69
2764.48
-21.79
Šumska kultura
ha
13.02
13.02
Šumsko zemljište
ha
15
13.88
1.12
Neplodno
ha
5.34
5.34
Ostalo zemljište
ha
17.21
14.90
2.31
Tudje zem.
ha
59.52
68.13
-8.61
Promene u površini gazdinske jedinice novim uređivanjem nisu utvrđene.
Površina pod šumom novim uređivanjem manja je za 21.79ha, a kao rezultat preciznijeg razgraničenja obraslih i neobraslih površina.
Kategorija šumskih kultura novim uređivanjem nije kostatovana, a kao rezultat prelaska šumskih kultura (prešle starost od 20 godina) u kategoriju šuma.
Sumarno neobrasla površina u ovoj gazdinskoj jedinici je smanjea za 7.65ha. Jedan od razloga smanjenja neobrasle površine je detaljno snimanje svih neobraslih površina
modernijim elektronskim instrumentima koji su dali preciznije podatke u odnosu na ortogonalni način snimanja površine inventurnih jedinica.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
75
6.1.2. Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu
Uporedni prikaz očekivanog i stvarnog šumskog fonda po vrsti drveća za period od 11 godina (od 2001 - 2011. god.) prikazan je sledećom tabelom:
Vrsta drveća
Bk
Kit
Gr
Otl
Bjas
Cer
KrLip
OML
Jav
Mle
Tres
Cjas
SrLip
SLip
Kln
Slad
Pbrs
Jas
Gric
Bag
Orah
CGrb
Kest
Brek
Mecja leska
Ukupno lišćari
Cbor
Jel
Ukupno četinari
Ukupno GJ
2001 godina
∑V
∑ Zv
m3
m3
657996.
10025.
0
7
132621.
0
2106.5
59428.0
842.1
21798.0
302.9
13972.0
240.6
11486.0
190.5
11298.0
187.3
7974.0
108.6
Ostvaren
prinos
m3
Očekivana
zapremina
m3
706579.7
Ostvarena zapremina
premerom 2011. god.
m3
576434.6
61699
143430.3
12362
5546
2365
251
921
524
229
494
110
63145.1
22764.8
16368.0
12660.7
12834.3
8939.8
-494.0
1477.1
1489.9
1258.1
664.5
2692.4
61
989.0
367.4
1962.1
1207.0
1262.0
1087.0
530.0
2361.0
24.6
22.8
18.3
12.2
40.1
754.0
308.0
1694.0
21.4
5.4
29.9
140.0
78.0
3.6
3.9
179.1
120.6
4.0
925998.
0
1000.0
0.1
14186.
4
30.0
4.9
997433.7
1000.0
926998.
0
30.0
14216.
4
23
30
84615
1329.5
1329.5
998763.2
84615
Razlika ostvarene i
očekivane zapremine
m3
-130145.1
Ukupan zapreminski
prirast 2011. god.
m3
12464.0
-66242.2
77188.0
40069.8
30532.5
20465.0
15401.9
13647.1
10210.2
10028.6
3286.5
3270.2
1363.4
1095.5
815.6
757.1
611.5
450.2
410.5
271.0
224.1
67.4
10.3
1.4
0.7
1694.8
866.4
859.3
423.4
420.8
298.2
180.1
210.2
79.3
69.8
44.9
28.9
15.1
16.6
22.2
11.7
13.7
8.6
7.4
2.3
0.4
0.1
0.0
-23075.3
7767.7
4096.9
2741.2
812.8
1270.4
10522.6
1809.4
1780.3
105.3
431.0
-1876.9
757.1
-377.5
82.8
-1551.6
271.0
45.1
-53.2
10.3
1.4
-190820.7
806613.0
1055.1
0.4
1055.5
-274.4
0.4
-273.9
-191094.7
807668.5
17738.1
52.5
0.0
52.5
17790.6
Napred navedena tabela formirana je na osnovu podataka stanja šuma iz prethodne osnove i evidencije izvršenih seča u prethodnoj osnovi.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
76
Analizirajući dobijenu zapreminu 2011. i očekivanu zapreminu uočljiv je manjak od 191095m3. Dobijeni zapreminski prirast inventurom iz 2011 godine je veći za 3574m3. a
kao rezultat različite metodike obračuna prirasta.
Razlika dobijene zapremine premerom iz 2011. godine i očekivane zapremine se nemože egzaktno objasniti, ali je većim delom sadržana u sledećem:
•
Nemogućnosti da se sprovede koncept vezanog uzorka = premanentna inventura (polaganje primernih površina sa istim prostornim rasporedom (istim brojem,
veičinom), istim intezitetom premera kao u predhodnom uređivanju);
•
Načina vođenja evidencije izvršenih seča (različiti načini vođenja evidencije izvršenih seča kroz uređajne periode – razduženja osnova);
•
Različiti metodi birani za premer satojina u predhodnim uređajnim periodima;
•
Korišćenje različitih istrumenata za premer sastojina. Potrebno je napomenuti da su prilikom ove inventure šuma korišćene savremene tehnologije koje su obezbedile
pouzdanije informacije i time tačnije određivanje osnovnih taksacionih elemenata (broj stabala, zapremina, zapreminski prirasta i dr.) u odnosu na prethodnu
inventuru.
•
Metodike obračuna masa (način obračuna zapremeine i zapreminskog prirasta različiti u zadnja dva uređajna razdoblja);
Podatci dobijeni premerom 2011. godine su dostupni za proveru nadležnim organima i stručnoj šumrskoj javnosti.
6.2. Odnos planiranih i ostvarenih radova u dosadašnjem periodu
6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma
Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma za period 2001- 2011. godine prikazani su sledećom tabelom:
Plan
ha
Vrsta rada
Izvršenje
ha
%
Prosta reprodukcija
Prirodno kotlicenjem obnavljanje bagrema
Priodno obnavljanje sastojina bukve i kitnjaka
Vestacko obnavljanje
Priprema staništa za prirodno obnavaljanje
Popunjavanje prirodno obnovljenih povrsina sadnjom
Popunjavanje vestacki podignutih sastojina
Osvetljavanje podmladka rucno
Okopavanje i prašenje
Ciscenje u kulturama od 5 do 15 god
Čišćenje u mladim sastojinama
Nega šuma
Prorede
Ukupno G.J.
1.10
141.47
26.33
19.63
7.90
189.62
26.35
2171.28
2583.68
1.10
100.0
10.3
6.1
14.58
1.60
88.25
31.83
162.1
194.78
21.46
2.80
31.41
43.25
1182.78
1613.84
102.7
10.6
54.5
62.5
Svi planirani radovi su u prostoj reprodukciji.
Osnovni problem, u oceni ostvarenja ovog plana, leži u nedovoljnom izvršenju Planova.
Posmatrajući tabelu, vidimo da je odnos planiranih i ivršenih radova na obovi i gajenju izvršen sa 62.5%.
Pojedini radovi na obnovi i gajenju šuma su planirani ali su izvršavani sa jako malim procentom. Ovakav odnos planiranih i izvršenih radova dovodi do toga da se gubi
kontinuitet u planiranju, a samim tim i neželjeni efekti su veći u smislu destbilizacije sastojina u kojima su planirane mere bile neophodne.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
77
Razlog zbog koga proredne seče i seče obnavljanja nisu u potpunosti izvršene leži prvenstveno u činjenici, da nisu postojali finansijski i tehnički uslovi za dodatno otvaranje
vlakama, a s obzirom na teške terene u kojima se veliki deo sastojina nalazi.
Dobra strana plana gajenja je njegovo izvršenje u impozantnom obimu u radovima na nezi i kompletiranju sastojina i to kroz vrstu rada: popunjavanje prirodno obnovljenih
satojina i osvetljavanje podmladka ručno.
Evidencija radova na obnovi i gajenju vođena je za period 11 godina.
6.2.2. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma
Tabelarno je prikazan odnos planiranog i ostvarenog prinosa po vrstama drveća i ukupnoj površini:
Planirano
Vrsta drveća
Bk
Kit
Gr
Otl
Bjas
Cer
KrLip
OML
Jav
Mle
Tres
Cjas
SLip
Slad
Pbrs
Jas
Bag
Ukupno lišćari
Cbor
Ukupno četinari
Ukupno GJ
Glavni prinos
31323
7358
680
68
93
379
Ostvareno
Prethodni prinos
52730
11326
7846
2275
550
1560
1477
980
465
12
23
73
444
91
6
178
10
135
143
41353
41353
82
78954
137
137
79091
Ukupno
84053
18684
8526
2343
643
1939
1477
1445
12
23
79
622
91
10
217
143
120307
137
137
120444
Glavni
19744
3000
1775
757
80
300
300
73
158
Prethodni
41955
9362
3771
1608
171
621
224
156
336
Ukupno ostvareno
61699
12362
5546
2365
251
921
524
229
494
10
35
23
20
75
23
30
110
20
41
61
26252
58363
84615
26252
58363
84615
Razlika(ostvareno - planirano)
-22354
-6322
-2980
22
-392
-1018
-953
229
-951
-12
-49
-512
-91
-10
-156
-143
-35692
-137
-137
-35829
Tabelarno je prikazan odnos planiranog i ostvarenog prinosa po vrstama drveća i ukupnoj površini.
Ostvarenje planiranog prinosa iznosi 70%.
Glavni prinos je realizovan sa 63.5%, a prethodni sa 73.8%.
U ostvarenom prinosu bukva učestvuje sa 73%, kitnjak 15%, grab sa 7%, OTL sa 3%. Sve ostale vrste učestvuju u preostalih 2% ostvarenog prinosa.
Bespravne seče nisu evidentirane.
Plan glavnih seča nije realizovan kako po površini tako i po zapremini. Razlog zbog čega ove seče nisu izvršene objašnjen je u poglavlju 6.2.1. Takođe potpuna realizacija
glavnog prinosa bila je uslovljena (posebno kod oplodnih i završnih seča), dovoljnim urodom semena.
Izvršenje prethodnog prinosa nije potpuno. Ipak možemo reći da ovo neizvršenje od 26% proizvodi stanje uzgojne zapuštenosti na delu površine gde mere nege nisu
sprovedene. Mere nege su u osnovi prolongirane, i nihovo izvršenje će biti u narednom uređajnom periodu, pri tom, promenjenog po obimu u skladu sa nastalim
promenama u zatečenom stanju šuma.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
78
6.2.3. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma
Zakonom o šumama propisano je da su korisnici šuma dužni da preduzmu mere radi zaštite šuma od požara i drugih elementarnih nepogoda, biljnih bolesti, štetočina i drugih
šteta.
Zaštita šuma vršena je u okviru redovnih mera gazdovanja, poštujući stav da dobro negovane šume postižu potrebnu stabilnost, vitalnost, kao i fiziološku otpornost na štetne
uticaje.
Poslove opažanja i obaveštavanja vrši tehničko osoblje i to prvenstveno reonski lugari, naročito u toku proleća i leta u mesecima kada su šumski požari najčešći i kada postoji
mogućnost pojave kalamiteta pojedinih štetnih insekata.
Entomoloških i fitopatoloških oboljenja nije bilo u većem obimu u sastojinama ove gazdinske jedinice.
Obeleženi su, požarišta, požari i njihove štete, ali ni njih nije bilo u većem obimu.
Što se mrazeva (ranih i kasnih) tiče nisu zabeležena veća oštećenja, kao ni oštećenja od snegoloma niti od vetroloma.
Bespravne seče
Imajući u vidu napore reonskih lugara da istoimenu jedinicu zaštite od bespravnih seča kao i broj podnetih prijava, konstatujemo da je bespravnih seča u ovoj gazdinskoj
jedinici bilo u proteklom uređajnom periodu, ali ne u nekom većem obimu. Nije evidentirana masa bespravnih seča. Pojedinačna stabla su uglavnom bespravno
sečena na rubovima šuma, gde se ova gazdinska jedinica graniči sa selima.
I na ovom mestu kostatujemo problem redovne i ažurno vođene evidencije koja je osnov za kompletno sagledavanje dosadašnjeg gazdovanja.
6.2.4. Ostali radovi
Što se tiče korišćenja ostalih šumskih proizvoda (šumski plodovi, lekovito bilje, pečurke) u prethodnom periodu nisu registrovani.
U prethodnom periodu u GJ”Leva Rekai” za ostale radove (izgradnja puteva, radovi na lovnom gazdovanju, prikupljanju semena i sl.) nema evidentiranih podataka.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
79
6.3. Opšti osvrt na dosadašnje gazdovanje šumama
Dosadašnjim gazdovanjem se analizira planirano i ostvareno gazdovanje u proteklom periodu.
Ukupna površina inveturom iz 2011 godine se nije promenila.
Šumski fond po zapremini pokazuje razliku (očekivana zapremina u poređenju sa premerenom zapreminom razlikuje) za 19.1%.
Planirani radovi na obnovi i gajenju su izvršeni sa 62.5% .
Planirani radovi na korišćenju šuma od ukupno planiranog prinosa iz redovnog gazdovanja od 120444m3 su ostvareni sa 84615m3 ili 70% . Prethodni prinos realizovan je sa
74% , dok je glavni prinos realizovan sa svega 63.5% .
Korišćenje ostalih šumskih resursa u prethodnom uređajnom periodu bila je neznatno, međutim imajući u vidu potencijal istih u budućnosti se od njih mogu ostvariti veći
ekonomski efekti.
Rezultat ovakvog gazdovanja u dosadašnjem periodu je delimično uzgojna zapuštenost dela kompleksa ove gazdinske jedinice, koju karakteriše pojedinačno prisustvo
prestarelih stabala, prirodna selekcija i odumiranje u pojedinim fazama razvoja sastojina i prisustvo razređenih sastojina.
U prirodnim sastojinama vršene su prorede, međutim planirane mere nege nisu svuda sprovedene, ili nisu u potpunosti odgovarale u uzgojnim potrebama sastojina.
Ovo naročito važi za hrastove sastojine gde je registrovan veliki broj stabala po hektaru, stabala sa malim, reduciranim krunama.
Generalni zaključak bi bio da su u zadnjih 11 godina mere na obnovi sastojina gotovo iyostale i nisu sprovođene u skladu sa uzgojnim potrebama sastojina kao i da nisu
izvođene na ukupnoj površini iz čega se nameće zaključak da u narednom periodu treba mnogo više raditi na obnovi zrelih i prezrelih sastojina prevashodno hratsa
kitnjaka i bukve.
Iz napred iznetog se zaklučuje da je u narednom periodu neophodno pridržavanje planova predviđenih osnovom, odnosno potrebno je intenziviranje svih radova kojima će se
obezbediti dalja biološka stabilnost sastojina, nastaviti započete procese obnavljanja, početi nove procese obnavljanja, kako bi se obezbedila veća biološka stabilnost
kompleksa i obezbedila trajnost prinosa kao konačni cilj.
Sve to ukazuju na potrebu aktivnijeg odnosa prema šumama ove gazdinske jedinice u budućem periodu, odnosno potrebu intenziviranja svih radova, kojima će se unaprediti
stanje, te time obezbediti i uvećati biološka stabilnost čitavog kompleksa.
Analiza dosadašnjeg gazdovanja šumama u prethodnom periodu urađena je na osnovu podataka (evidencije gazdovanja) iz Nacionalnog parka ”Đerdap”, koji su obrađeni i
kao takvi ugrađeni u OGŠ za gazdinsku jedinicu “Leva Reka”.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
80
7.0. PLANIRANJE UNAPREÐENJA STANJA I OPTIMALNOG KORIŠĆENJA
ŠUMA
7.1. Ciljevi gazdovanja šumama
Svaremeno urađen plan treba da bude realan, precizan i lako razumljiv.
On treba da uspostаvi sistem održivog uprаvljаnjа šumаmа u sklаdu sа potencijаlom. Skup analiza utiče na odabir ciljeva koji treba da se primene na šumu. Uravnoteživanje
bogatsatva i potencijala prirodne životne sredine uz ograničenja, i socioekonomskih potreba, vodi ka definisanju ciljeva.
Obzirom na značaj šumskih ekosistema, kao osnovnih elemenata na kojima je i formiran Nacionalni park „Đerdap“, i da su osnov iz koga proističu svi ostali fukcionalni
sadržaji, proističe da maksimalno treba posvetiti pažnju detaljnom i kvalitetnom planiranju gazdovanja kako bi se obezbedilo očuvanje, zaštita i unapređenje stanja
šumskih ekosistema i svih funkcija šuma.
7.1.1. Namena površina po prostornom planu NACIONALNOG PARKA "ĐERDAP"
Opšti ciljevi gazdovanja šumama određeni su Zakonom o šumama Republike Srbije koji eksplicitno zahteva da se šume moraju održavati, obnavljati i koristiti, tako da se
očuva i poveća njihova vrednost i opštekorisne funkcije, obezbedi trajnost i zaštitu i stalno povećanje prirasta i prinosa.
Prostornim planom utvrđen su opšti ciljevi gazdovanja ukupnim prostorom i sadašnjim potencijalom Nacionalnog parka "Đerdap" a oni su:
1. Trajno očuvanje, zaštita i unapređivanje područja Nacionalnog parka i,
2. Trajno i racionalno višenamensko korišćenje prostora parka, shodno definisanim prioritetnim osnovnim namenama pojedinih integralnih delova i potencijala područja
Đerdapa.
Ovim su utvrđeni opšti ciljevi gazdovanja šumama i ove gazdinske jedinice kao integralnog dela Nacionalnog parka "Đerdap".
Proglašavanjem za Nacionalni park prostora Đerdapa i izradom Prostornog plana utvrđena je, u skladu sa napred navedenim ciljevima prevashodna obaveza zaštite
prirodnih (a time i šumskih) ekosistema u celini, od bilo kakvih ugrožavajućih uticaja.
Pri tome, korišćenje ukupnih potencijala šuma ove gazdinske jedinice je trajno višenamensko, a time i racioalno čime je u mogućoj meri obezbeđena zaštita i očuvanje
životne sredine u celini.
Polazeći od osnovnih kriterijuma i karakteristika osnovnih zona zaštite (I, II i III u Prostornom planu) kao i kriterijuma (elemenata) vrednovanja pojedinih funkcija šuma
na ekološkoj osnovi, sastojinama ove gazdinske jedinice utvrđena je osnovna namena, a time i bliže pojedinačno definisan cilj gazdovanja šumama.
Po navedenim karakteristikama i kriterijumima značajni vrhovi su zaštićeni kao prirodni spomenici, deo gazdinske jedinice koristi se u naučno- istraživačke svrhe, a
čitav kompleks pri tome ima protiverozionu funkciju - stepena značaja I.
Deo površine u okviru zona zaštite je izdvojen kao maučno istraživačka površina, što je definisano u konkretnom opisu sastojina.
Opšta zaštitna uloga šuma ove gazdinske jedinice u pojasu iznad izvorišta voda i pojasu uz glavne vodotoke proširuje se i na vodozaštitnu funkciju - stepena I. Sve retke vrste
flore i faune obuhvaćene su I stepenom zaštite.
Zbog ostvarenja ovih ciljeva potrebno je intezivno gazdovati i maksimalno radditi na očuvanju i povećanju svih opštekorisnih funkcija šuma.
Neposredni interes u gazdovanju šumama jeste obezbeđenje međuzavisnih dejstava uzgojnih i ekonomskih komponenti i to tako da se uzgojnim merama utiče na povećanje
proizvodnje drvne mase, poboljšanje kvaliteta i strukture sortimenata, a investicijama u tehničko opremanje obezbedi poboljšanje uslova privređivanja i akumulacije
sredstava.
Sprovođenjem takvog gazdovanja obezbediće se jačanje proizvodne snage zemljišta i najpovoljnije delovanje šume na stanište, kao i poboljšanje zaštitno-regulatornih i
kulturnih funkcija šuma.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
81
7.1.2. Ciljevi gazdovanja šumama
7.1.2.1. Opšti ciljevi gazdovanja
Opšti ciljevi gazdovanja šumama za ovu gazdinsku jedinicu zasnivaju se na relevantnim zakonskim aktima. Definisani su osnovni elementi ciljeva:
- zaštita, očuvanje i unapređenje
- zaštita i stabilnost šumskih ekosistema.
U osnovi ovih ciljeva je zahtev za brzim promenama shvatanja o zadacima i ciljevima šumarstva u budućnosti uopšte, radi stvaranja uslova za ispunjenje globalnih funkcija
šuma kao značajanog elementa biosfere.
Međunarodna konferencija “šumski ekosistemi Nacionalnih parkova”, održana na Tari 1996. godine definisala je deklaracije i rezolucije savremenih tumačenja značaja
šumskih ekosistema, uzimajući u obzir i sledeće: “...da su šumski ekosistemi suštinska komponenta prirodnih sistema, kao i da njihove ekološke funkcije u velikoj
meri doprinose očuvanju velikog dela biološke i predeone raznovrsnosti planete, od ogromnog značaja za budući opstanak i razvoj”.
Opšti ciljevi gazdovanja šumama propisani su Pravilnikom o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvođačkog plana i privremenog godišnjeg plana
gazdovanja privatnim šumama koji se razrađuju Razvojnim planom za sve šume kojima gazduje JP "Nacionalni park Đerdap" , i oni su:
1.
zaštita i očuvanje strogog prirodnog rezervata,
2.
zaštita i očuvanje zaštićenih retkih vrsta flore i faune,
3.
zaštita i očuvanje naučno istraživačkih površina,
4.
obezbeđivanje neophodne obraslosti,
5.
sanacija opšteg stanja degradiranih šumskih ekosistema,
6.
protiveroziona zaštita zemljišta,
7.
očuvanje i povećanje vrednosti šuma,
8.
trajnost i trajno povećanje prinosa i proizvodnje,
9.
maksimalna proizvodnja drvne mase, u cilju polifunkcionalne optimalizacije stanja ( bez ugrožavanja ostalih ciljeva),
10. racionalnost, ekonomičnost i rentabilnost,
11. razvijanje i jačanje opštekorisnih funkcija šuma.
Opšti ciljevi gazdovanja (kao međusobno jednako važni) moraju se prilagođavati održavanju i unapređenju svih funkcija šuma, očuvanju izvornosti prirodnih potencijala i
stabilnosti ekosistema, jačanju hidroloških, antierozivnih, klima-zaštitnih, zdravstvenih, lovnih i drugih funkcija šuma uz obezbeđenje maksimalno moguće
proizvodnje drveta najboljeg kvaliteta.
Ovi ciljevi su dugoročni.
Zadatak gazdovanja šumama je dakle, da se ostvari direktna korelacija globalnih - biosfernih (opštekorisnih) i proizvodnih funkcija šuma.
Ovakav pristup gazdovanju šumama u skladu je sa članom 2. Zakona o šumama, kao i sa savremenim intencijama dinamičnog shvatanja teorije održivog
upravljanja prirodnim resursima.
Iz svega napred izloženog može se zaključiti da se svi osnovni zadaci šumskog gazdovanja mogu uspešno ostvarivati pod uslovom da se pri planiranju i sprovođenju
gazdovanja ima u vidu sledeće:
sve planirane mere gazdovanja treba oprezno sprovoditi, ne narušavajući koheziju predela, dajući prednost svemu onome što doprinosi poboljšanju stanja šumskih
ekosistema i povećanju njihove stabilnosti i prinosne snage;
u svakoj sastojini treba težiti optimalizaciji stanja u pogledu strukture, smeše i obraslosti, kako bi se obezbedila optimalnost svih funkcija šuma, a time i globalne
namene nacionalnog parka;
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
82
proizvodnost staništa treba održati i uvećati, uz stalno davanje prednosti zaštitnoj ulozi ovih šuma posebno na plitkom karstnom zemljištu, na kome samo postojeći
povoljni mikroklimatski uslovi omogućuju opstanak, obnavljanje i visoku produktivnost ovih mešovitih sastojina;
korišćenje šuma mora se sprovoditi tako da bude u zavisnosti od potreba trajnog održavanja optimalnog stanja šumskog kompleksa;
drvo (šumski sortimenti) nastaju kao uzgredan proizvod prilikom sprovođenja mera zaštite, očuvanja i unapređenja stanja i funkcija šuma;
šume i čitav prostor GJ ”Leva Reka” su istovremeno i predmet interesa više delatnosti (zaštita prirode, šumarstvo, turizam itd.) te se ovom Osnovom mora voditi
računa o usklađivanju potreba i mogućnosti svih Osnova gazdovanja šumama za GJ ”Leva Reka”
7.1.2.2. Posebni ciljevi gazdovanja
Posebni ciljevi gazdovanja šumama određuju se prema Pravilniku i detaljno se razrađuju za nivo gazdinskih jedinica, za svaku gazdinsku klasu. Direktno su uslovljeni opštim
ciljevima, predodređenom namenom, režimom zaštite, stanjem šumskih ekosistema i drugim faktorima.
Polazeći od navedenih opštih ciljeva, a shodno kriterijumima za ocenu ekoloških vrednosti i osobina prostora, i utvrđenog zatečenog stanja i utvrđene namene definisani su
posebni ciljevi za GJ "Leva Reka":
1.
zaštita delova prirode i vrsta posebno reliktnih, endemskih i ugroženih;
2.
zaštita biodiverziteta;
3.
zaštita genofonda;
4.
zaštita zemljišta od erozije;
5.
zaštita i unapređivanje režima voda;
6.
zaštita od klimatskih ekstrema;
7.
zaštita od štetnih imisionih dejstava;
8.
zaštita saobraćajnica i drugih objekata od opšteg interesa;
9.
uzgoj divljači i proizvodnja drugih šumskih proizvoda;
10. proizvodnja drveta.
Posebni ciljevi su klasifikovani kao:
1. zaštitni; mere gazdovanja treba oprezno sprovoditi, ne narušavajući koheziju predela, dajući prednost svemu onome što doprinosi poboljšanju stanja šumskih ekosistema i
povećanju
njihove stabilnosti i prinosne snage;
2. biološko-uzgojni; koji obezbeđuju stalno i trajno povećanje prinosa i prirasta šuma, tj. omogućuju najveću proizvodnju drvne mase najboljeg kvaliteta i vrednosti;
3. proizvodni; koji utvrđuju mogućnost proizvodnje šumskih proizvoda po sortimentima i količinama za potrebe tržišta prerade drveta i ostalih potrošača
4. tehnički; koji obezbeđuju uslove za ostvarenje biološko-uzgojnih i proizvodnih ciljeva gazdovanja;
5. opštekorisni; koji proističu iz zakonskih odredbi, zaštitno-regulativnih i socijalnih uloga šume.
Prema trajanju vremenskog perioda potrebnog za ostvarenje posebnih ciljeva gazdovanja, delimo ih na:
a)
dugoročne ,
b) i kratkoročne.
Posebni ciljevi gazdovanja su posledica namenskih opredeljenja koja važe za celu šumu ili za pojedine delove. Mada su ovi ciljevi po pravilu specifični za svaku gazdinsku
klasu, mogu da imaju zajedničko obeležje za više gazdinskih klasa.
Definisane posebne ciljeve gazdovanja prikazaćemo po definisanom primarnom cilju gaydovanja i gazdinskim klasama:
1. zaštitni:
zaštita biodiverziteta u prostoru gazdinske jedinice (ceo prostor gazdinske jedinice odnosno, namenska celine «58» i «60»);
zaštita i unapređivanje prirodnih spomenika – vidikovaca (ceo prostor gazdinske jedinice odnosno, namenska celine «58» i «60»);
zaštita i očuvanje zakonom zaštićenih retkih vrsta flore i faune (ceo prostor gazdinske jedinice odnosno, n.c.»58» i «60»);
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
83
protiveroziona zaštita (ceo prostor gazdinske jedinice odnosno, namenska celine «58» i «60»);
zaštita izvorišta voda i vodotoka (ceo prostor gazdinske jedinice odnosno, namenska celine «58» i «60»);
zaštita od klimatskih ekstrema (ceo prostor gazdinske jedinice odnosno, namenska celine «58» i «60»);
zaštita od štetnih imisionih dejstava, (ceo prostor gazdinske jedinice odnosno, namenska celine «58» i «60»);
zaštita saobraćajnica i drugih objekata od opšteg interesa, (ceo prostor gazdinske jedinice odnosno, namenska celine «58» i «60»);
2. biološko – uzgojni:
prirodno obnavljanje u visokim jednodobnih (čistim i mešovitim) sastojina kitnjaka - GK: 60.301.465 na P=10.87ha drugo polurazdoblje; 60.301.481 na P=4.37ha
prvo polurazdoblje; 60.301.483 na P=10.92ha prvo polurazdoblje i na P=19.72ha drugo polurazdoblje; 60.303.483 na P=1.51ha prvo polurazdoblje; 60.304.483 na
P=18.81ha drugo polurazdoblje;
prirodno obnavljanje u visokim jednodobnih sastojina bukve - GK: 60.351.630 na P=16.85ha prvo polurazdoblje i na P=30.33ha drugo polurazdoblje; 60.351.631 na
P=12.05ha prvo polurazdoblje
prirodno obnavljanje u visokim jednodobnih mešovitim sastojina bukve - GK: 60.353.604 na P=2.56ha drugo polurazdoblje;
rekonstrukcija u visokoj devastiranoj bukvi u GK 60-362.631 na P=2.25ha prvo polurazdoblje, kao i biološko uzgojni radovi koji proizilaze nakon rekonstrukcije i
to:priprema zemljišta za pošumljavanje na P=2.25ha, veštačko šošumljanje sadnjom na isto tolikoj poivršini, pounjavanje na P=0.45ha i okopavanje i prašenje na
P=6.75ha.
sanacija požarišta u GK.60.351.631 na P=2.61ha prvo polurazdoblje, kao i biološko uzgojni radovi koji proizilaze nakon rekonstrukcije i to:priprema zemljišta za
pošumljavanje na P=2.61ha, veštačko šošumljanje sadnjom na isto tolikoj poivršini, pounjavanje na P=0.52ha i okopavanje i prašenje na P=7.83ha.
poprvaka zdravstvenog stanja u visokim raznodbnim šumama, putem sanitarnih seča i to u gazdinskim klasama: 60.352.630; 60.352.631; 60.352.661.
stvaranje što stabilnijih i kvalitetnijih sastojina i maksimalna koncentracija visinskog i debljinskog prirasta na najkvalitetnijim stablima (stablima budućnosti)
odnosno, nega srednjedobnih i dozrevajućih sastojina selektivnim proredama u zdravim i očuvanim satsojinama, kao i saniranje sastojina koje su lošeg zdravstvenog
stanja i to putem sanitarnih seča i to u sledećim gazdinskim klasama:
60.173.483; 60.174.604; 60.175.630; 60.193.462; 60.193.483; 60.193.604; 60.194.251; 60.196.462; 60.301.465; 60.301.481; 60.301.483 60.302465; 60.302.481;
60.303.483; 60.304.264; 60.304.483; 60.304.604;60.307.462; 60.331.654; 60.332.651; 60.326.654; 60.351.604; 60.351.630; 60.351.631; 60.351.638; 60.351.654;
60.351.661; 60.352.630; 60.352.631; 60.352.661; 60.353.604; 60.353.631; 60.354.638; 60.354.654; 60.356.631; 60.359.634; 60.360.631; 60.360.661; 60.361.604;
60.361.638;60.361.661; 60.469.630; 60.475.630.
stvaranje najpovoljnijih stanišnih i sastojinskih uslova u mladim sastojinama nastalim nakon oplodnih seča (nega mladih sastojina):
1.
GK: 60.301.483; 60.301.481; 60.351.630; 60.304.483; 60.351.631; 60.353.604; 60.301.465; - popunjavanje prirodno obnovljenih sastojina
setvom;
2.
GK: 60.301.483; 60.301.481; 60.351.630; 60.304.483; 60.351.631; 60.353.604; 60.301.465; - osvetljavanje modmlatka;
čišćenje u mladim prirodnim sastojinama kao redovna mera nege i to: GK: 60.351.630; 60.173.483; 60.351.638; 60.303.483; 60.351.631
3. proizvodni:
 proizvodnja drveta najboljeg kvaliteta u skladu s stanišnim uslovima i zatečenim stanjem šuma (sve gazdinske klase namenske celine «60»);
 proizvodnja ostalih šumskih proizvoda (sve gazdinske klase namenske celine «60»);
 lovna proizvodnja (sve gazdinske klase namenske celine «60»).
4. tehnički
 izrada drvnih sortimenata po principu maksimalno kvlitativnog i kvantitativnog iskorišćenja uz primenu postojećih propisa, standarada i normi,
 izgradnja i održavanje objekata (osmtračnica, čeke, hranilišta, solišta, klupe i stolovi, table obaveštenja i dr.);
 izgradnja novih puteva i održavanje postojećih komunikacija,
 stručno usavršavanje kadrova (seminari, specijalizacija i sl.).
5. opštekorisni; ceo prostor gazdinske jedinice odnosno, namenska celine «58» i «60», koji proističu iz zakonskih odredbi, zaštitno-regulativnih i socijalnih uloga šume.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
84
NAPOMENA: U namenskoj celini 58 – nacionalni park I zona zaštite:
- zabranjeno je sprovođenje bilo kakvih oblika korišćenja prostora i aktivnosti osim naučnih istraživanja i kontrolisane edukacije,
- kroz naučno istraživački rad neophodno je sprovesti i posebne ciljeve gazdovanja, a koji se odnose na rezervate prirode (I zona):
•
praćenje spontanog razvoja vegetacije,
•
valorizacija svih činilaca ekosistema,
•
njihovo prikazivanje i kartiranje,
•
praćenje uticaja svih spoljašnjih činilaca,
•
kontrolisana edukacija i sl.
7.2. Mere za postizanje ciljeva gazdovanja
Prema stanju šuma i ekonomskim mogućnostima gazdinstva, a uzimajući u obzir stabilnost i procenu mogućnosti celokupnog ekosistema, sve mere se dele na:
1.
2.
Uzgojne i
Uređajne.
7.2.1. Uzgojne mere
Uzgojne mere su definisane načinom obnavljanja i negovanja sastojina. U odnosu na dosadašnje gazdovanje šumama i sastojinske prilike u gazdinskoj jedinici, a prema
biološkim osobinama određenih vrsta, usvojeni su sledeći sistemi gazdovanja koji su definisani odabranim načinom seče i obnavljanja stare sastojine:
7.2.1.1. Izbr načina obnove (sitema gazdovanja)
Sastojinsko (oplodna seča kratkog perioda za obnavljanje - do 20 godina), primenjivaće se u visokim i izdanačkim očuvanim sastojinama, kao i u veštački podignutim
sastojinama, sledećih gazdinskih klasa:
visoke sastojine:
G.K. 58.351.630; 50.351.661.58.354.630; 60.173.483; 60.174.604; 60.193.462; 60.193.483; 60.193.604; 60.194.251; 60.196.462; 60.301.465; 60.301.481;
60.301.483; 60.302.465; 60.302.481; 60.303.483; 60.304.264; 60.304.483; 60.304.604; 60.331.654; 60.332.651; 60.351.604; 60.351.630; 60.351.631;
60.351.638; 60.351.654; 60.351.661; 60.353.604; 60.353.631; 60.354.638; 60.354.654; 60.356.631; 60.359.634;
izdanačke sastojine:
60.175.630; 60.196.462; 60.307.462; 60.319.654; 60.329.661; 60.360.631; 60.360.661; 60.361.604; 60.361.638;60.361.661; 60.469.630 (deo površine pod
plemenitim lišćarima) i 60.475.630.
Sastojinsko (čista seča) sa veštačkim pošumljavanjem nakon izvršenih čistih seča, primenjivaće se u devastiranim sastojinama, lisničkim sastojinama i šikarama, sledećih
gazdinskih klasa: 58.362.638; 60.308.483; 60.308.489; 60.362.630; 60.362.631; 60.177.433; 60.265.661; 60.308.489; 60.362.631; 60.362.662;
Sastojinsko (oplodna seča dugog perioda za obnavljanje - do 20 godina), primenjivaće se u visokim raznodobnim očuvanim sastojinama bukve, sledećih gazdinskih klasa:
G.K.
58.352.631; 60.352.631; 60.352.661;
Sastojinsko (čista seča) kao redovan vid obnavljanja resurekcijom, primenjivaće se u sastojinama bagrema, kako prirodnim, tako i veštačkim sastojinama, sledećih
gazdinskih klasa: G.K.
60.329.661; 60.469.631(deo površine koji je po VPS-inama bagrema);
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
85
7.2.1.2. Izbor uzgojnog i strukturnog oblika
Za sve sastojine ove gazdinske jedinice određen je visoki uzgojni oblik, koji se zbog svojih bioloških osobina i stabilnosti, kao i zbog mogućnosti dugoročnog planiranja
gazdovanja, smatra za najkorisniji sastojinski oblik.
S obzirom na opredeljenja u okviru izbora tipa gajenja i potrebu forsiranja autohtonih vrsta, koje najčešće čine kitnjak, javor, beli jasen, mleč, mečja leska, preporučuje se:
•
•
za sastojine
bukve (visoke i izdanačke): struktura jednodobnih šuma (GK: 58.351.630; 58.351.661; 58.354.630; 60.351.604; 60.351.630; 60.351.631;
60.351.638; 60.351.654; 60.351.661; 60.353.604; 60.353.631; 60.354.638; 60.354.654; 60.356.631; 60.359.634; 60.360.631; 60.360.661; 60.361.604;
60.361.638;60.361.661;)
za bukvu (visoke šume), kao strukturno raznodobne sastojine -grupimično raznodobne (GK: 58.352.661; 60.352.630; 60.352.631; 60.352.661;)
za sastojine kitnjaka (visoke i izdanačke): struktura jednodobnih šuma (GK: 60.301.465; 60.301.481; 60.301.483 60.302465; 60.302.481;60.303.483; 60.304.264;
60.304.483; 60.304.604;60.307.462; 60.331.654; 60.332.651; 60.326.654;)
•
za sastojine ostalih lišćara (graba, sladuna, cer, grabić, lipa - visoke i izdanačke): struktura jednodobnih šuma (G.K. 60.173.483; 60.174.604; 60.175.630;
60.193.462; 60.193.483; 60.193.604; 60.194.251; 60.196.462;)
•
za veštački podignute sastojine četinara: struktura jednodobnih šuma (GK: 60.475.483; 60.469.6301, veštački podignute sastojine plemenitih lišćara;)
•
za izdanačke i veštački podignute sastojine bagrema: struktura jednodobnih šuma (GK: 60.329.462; 60.469.631;).
7.2.1.3. Izbor vrsta drveća
Glavne autohtone vrste drveća bukva, cer, kitnjak i druge, zadržavaju se i dalje kao osnovni nosioci proizvodnje.
Prilikom izbora vrsta drveća rukovodimo se biološkim osobinama vrste, ekološko-proizvodnim osobinama staništa, a takođe i funkcijama koje šume imaju na konkretnom
prostoru, kao i ekonomskim ciljevima za postizanje najveće proizvodnje najboljeg kvaliteta.
Rukovoditi se principom autohtonosti, znači forsirati vrste prisutne od prirode, ali ne po svaku cenu. Treba uzeti u obzir i stanje staništa, te eventualne promene zemljišta
(vlažnost, dubina, hemijski sastav itd.) koje su mogle nastati u međuvremenu.
U ovoj gazdinskoj jedinici izbor vrste drveća u je u izvesnoj meri ograničen prethodnim rešenjem u Prostornom planu, da je, jedna od opštih mera zaštite - zabrana
unošenja vrsta drveća, stranih oroklimatskim šumama ovog područja, a naročito egzota.
Izbor vrsta drveća u ovoj gazdinskoj jedinici, ili sastojinama u njoj, oslanja se na tipološku pripadnost pojedinih lokaliteta ili Kartu potencijalne vegetacije ( Mišić V.,
1992).
Osnovne vrste drveća, pri tome, su: bukva, kitnjak, cer, grab, sladun, crni jasen, grabić, orah i druge autohtone vrste lišćara, koje se i sada nalaze u čistim ili mešovitim
sastojinama u ovom šumskom kompleksu. U prilog ovakvom opredeljenju je i komparativna analiza sadašnjeg stanja realne i potencijalne vegetacije na području
Nacionalnog parka "Đerdap" (V. Mišić, 1992.). "Čitav kompleks povoljnih faktora, koji smo ranije analizirali, ukazuje na tačnost tvrdnje da su potencijal ovog
područja, kao i većeg dela Đerdapa, mešovite šume, da sve vrste drveća mogu da imaju veći prinos organske mase i tehnički bolje drvo i da se obnova šuma
može brže i bolje razvijati kad bi se uklonile posledice dugog i kontinuiranog neracionalnog iskorišćavanja šuma na području Đerdapa".
Postoje svi prelazi od polidominantnih preko oligodominantnih do monodominantnih šuma, što ukazuje da poreklo i istorijski proces osiromašivanja pređašnjih šuma, ali isto
tako i na proces degradacije šumskih ekosistema u celini.
Ovaj proces sada, kada su poboljšani mezoklimatskih uslova vlagom sa Dunava i kada je snažnija zaštita ekosistema, treba da se odvija u obrnutom smeru, tj. Od
monodominantnih ka oligodominantnim, sa više vrsta drveća i od ovih ka polidominantnim sa velikim brojem edifikatora u sastojini. Čovek je doveo do osiromašenja
mešovitih šuma, on je dužan da ih ponovo obogati, što treba da bude cilj šumarstva, a posebno u nacionalnom parku.
7.2.1.4. Izbor načina nege
Stanje sastojina i postavljeni ciljevi gazdovanja određuju izbor načina nege. Za sastojine ove gazdinske jedinice utvrđuju se sledeći načini nege, koji su bliže određeni u
tabelarnom delu osnove, kroz plan gajenja i plan prorednih seča
:
1.
2.
3.
Osvetljavanje podmlatka ručno; (GK: 60.301.483; 60.301.481; 60.351.630; 60.304.483; 60.351.631; 60.353.604; 60.301.465;)
Popunjavanje prirodno obnovljenih sastojina sadnjom; (GK: 60.301.483; 60.301.481; 60.351.630; 60.304.483; 60.351.631; 60.353.604; 60.301.465;)
Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama (u fazi kasnog podmlatka i ranog mladika); (GK: 60.351.630; 60.351.631; 60.173.483; 60.303.483)
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
86
4.
Selektivne prorede u odraslim sastojinama (od faze kasnog mladika do zrelosti za seču) u sledećim gazdinskim klasama:
60.173.483; 60.174.604; 60.175.630; 60.193.462; 60.193.483; 60.193.604; 60.194.251; 60.196.462; 60.301.465; 60.301.481; 60.301.483 60.302465;
60.302.481;60.303.483; 60.304.264; 60.304.483; 60.304.604;60.307.462; 60.331.654; 60.332.651; 60.326.654; 60.351.604; 60.351.630; 60.351.631; 60.351.638;
60.351.654; 60.351.661; 60.352.630; 60.352.631; 60.352.661; 60.353.604; 60.353.631; 60.354.638; 60.354.654; 60.356.631; 60.359.634; 60.360.631; 60.360.661;
60.361.604; 60.361.638;60.361.661; 60.469.630; 60.475.630.
7.2.1.5. Izbor načina seče i korišćenja
Od izabranih načina obnavljanja zavisi i struktura budućih sastojina i celokupni gazdinski postupak, elementi za sva planska razmatranja i postupak za određivanje prinosa i
obezbeđenje trajnosti prinosa, odnosno funkcionalne trajnosti. Način obnavljanja, pre svega, zavisi od bioloških osobina vrsta drveća koje grade sastojine (osobina
sastojina), osobina staništa i ekonomskih prilika. Za šume gazdinske jedinice „Leva Reka“ u ovom uređajnom periodu određuje se sledeći način seča obnavljanja i
korišćenja:
za visoke sastojine kitnjaka i bukve (čiste i mešovite) oplodnie seče na delu površine;
za visoke raznodobne bukve sanitarna seča za saniranje zdravstvenog stanja, i poboljšanja vitalnosti zsastojina za bolje i kvalitetnije plodonošenje, u cilju što bolje
pripreme za početak procesa obnavljanja;
srednjedobnim i dozrevajućim jednodobnim izdanačkim i visokim sastojinama cera,kitnjaka i bukve, kao bukve i u veštački podignutim sastojinama četinara
proredne seče.
7.2.1.6. Razmer smese
U gazdinskoj jedinici „Leva Reka” dominiraju monodominantne bukove šume i kitnjakove i cerove šume. U odnosu namešovitost bukovih šuma
neophodno je forsiranje drugih vrsta drveća (plemenitih lišćara). Na ovom mestu nije neophodn oopredeljivati razmer smese. U kitnjakovim sastojinama koje su u
odnosu na tipološku pripadnost nužno mešovite sa prisustvom crnog jasena na suvljim staništima i lipe i graba na vlažnijim staništima optimalan razmer smese je
70:30 u korist kitnjaka.
7.2.2. Uređajne mere
Pod uređajnim merama podrazumevaju se uređajne jedinice za koje se određuje prinos, mere kojima se prinos iskazuje i ostali pokazatelji kojima se pobliže utvrđuje stanje
sastojina.
Osnovna jedinica trajnosti prinosa je gazdinska klasa na nivou šumskog područja, mera prinosa je zapremina, a regulator trajnosti prinosa je zapreminski prirast.
7.2.2.1. Izbor orijentacione ophodnje i dužine trajanja podmladnog razdoblja
Za visoke sastojine tvrdih lišćara određuje se ophodnja od 120 godina i dužina podmladnog razdoblja u trajanju od 20 god. Za izdanačke sastojine širine dobnog razreda od 10
godina, određuje se ophodnja od 80 god. i dužina podmladnog razdoblja od najviše 20 godina.
Za izdanačke sastojine širine dobnog razreda od 5 godina, ophodnja je 30 godina.
Za veštačke sastojine širine dobnog razreda od 10 godina, ophodnja iznosi 80 godina, a podmladno razdoblje najviše 20 godina.
Za veštačke sastojine širine dobnog razreda od 5 god. ophodnja je 30 godina.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
87
7.2.2.2 Određivanje uravnotežene zapremine i prečnika sečive zrelosti kod raznodobnih šuma
Polazeći od stanja šuma u Nacionalnom parku Đerdap i iskustava istraživanja (Milin Ž., 1965) orjentaciona uravnotežena zapremina za raznodobne šume bukve je 350 m3
/ha, a orjentacioni prečnik sečive zrelosti s obzirom na režim korišćenja je 50 cm. Za raznodobne šume bukve opšte podmladno razdoblje je 50 godina.
7.2.2.3. Izbor rekonstrukcionog razdoblja
Devastiranim sastojinama i šikarama u kojima je potrebno izvršiti rekonstrukciju, treba odrediti vremenski period za koji će se rekonstrukcija izvršiti (rekonstrukciono
razdoblje).
Degradirane sastojine prevodiće se u visoki uzgojni oblik direktnom rekonstrukcijom vodeći računa o zatečenom stanju staništa i sastojina, nameni ovog komleksa
realnim materijalnim i drugim mogućnostima organizacije koja upravlja ovim šumama, određuje se rekonstrukciono razdoblje u trajanju od 40 godina.
kao i
7.2.2.4. Izbor konverzionog razdoblja
Očuvane izdanačke sastojine koje su po svim parametrima (obrast, kvalitet, prirast, zdravstveno stanje, stanje staništa, itd.) u mogućnosti da dočekaju zrelost plodonošenja,
kao i zrelost za seču, konverzijom (indirektna konverzija) će se prevoditi u visoki uzgojni oblik, te je za određene sastojine i vrste drveća potrebno odrediti vremenski
period za koji će se te sastojine prevesti u visoki uzgojni oblik (konverziono razdoblje).
Kako će satrostt konkretnih sastojina u momentu izvođenja završnog seka biti 80 godina konverziono razdoblje će prema tome za određene gazdinske klase iznositi od 10 do:
•
•
•
•
•
•
•
gazdinska klasa 60.175.630 - od 10 - 20 godina
gazdinska klasa 60.96.462 - od 10 - 20 godina
gazdinska klasa 60.319.654 - od 10 - 20 godina
gazdinska klasa 60.360.631 - od 10 - 20 godina
gazdinska klasa 60.360.661 - od 10 - 20 godina
gazdinska klasa 60.361.604 - od 10 - 20 godina
gazdinska klasa 60.361.638 - od 10 - 20 godina
7.2.2.5. Izbor optimalnog odnosa obraslih i neobraslih površina
Osnovni funkcionalni zahtev, vezan za optimalno stanje u protiverozionoj i vodozaštitnoj funkciji, je potpun obrast ukupne produktivne površine gazdinske jedinice.
Pri tome se mora voditi računa o zatečenom stanju, kvalitetu sastojina obraslih površina u smislu gustine, starosti i zdravstvenog stanja.
U ovoj gazdinskoj jedinici odnos obrasle i neobrasle površineje 99 : 1%.
U ovom uređajnom periodu zbog minimalne površine koje zauzimaju neobralse površine će se zadržati neobraslim. U funkcionalnom smislu u budućnosti treba razmisliti o
povećanju neobraslih površina u cilju dobijanja novih ambijentalnih Celina za potrebe turizma i pogodnih paša za ishranu divljači.
7.2.2.6. Posebne mere u cilju očuvanja, zaštite i unapređivanja područja Nacionalnog parka „Đerdap“ i GJ „Leva Reka“ kao sastavnog dela Parka
O p š t e m e r e i uslovi korišćenja parka utvrđeni su Prostornim planom.
U Odnosu na šume Nacionalnog parka ne može se vršiti:
- uništavanje biljnih i životinjskih vrsta zaštićenih zakonom ili Prostornim planom,
- unošenje vrsta drveća stranih prirodnim oro-klimatskim uslovima područja, a naročito ne egzota, čista seča šuma, kao i drugi vidovi korišćenja, koji dovode u pitanje
stabilnost šumske
zajednice i staništa parka i njihovu zaštitnu ulogu,
- unošenje stranih vrsta faune koje slobodno žive.
Na području Nacionalnog parka treba obezbediti:
- upotrebu autohtonih vrsta drveća za pošumljavanje,
- očuvanje manjih livadskih i pašnjačkih površina unutar šumskih kompleksa,
- i klasu voda vodotoka, zaštitu od bujica po pravilu kroz biološke mere zaštite i obnavljanja autohtone vegetacije,
- saniranje svih oštećenja nastalih tokom izgradnje, odnosno vraćanje terena u prvobitni položaj,
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
88
- unošenje drvenastih, žbunastih prizemnih biljaka, za koje je utvrđeno da su, antropogeno uslovljeno, potisnute i isčezle,
- privođenje neobraslih površina, podložnih eroziji, šumskim kulturama.
P o s e b n e m e r e zaštite objekata prirode obuhvataju:
1. U prirodnim rezervatima ne mogu se vršiti sledeće radnje:
- ekspolatacija i drugi oblici korišćenja prirodnih resursa
- izvođenje građevinskih i drugih radova,
- uništavanje i oštećivanje biljnog pokrivača,
- nekontrolisana poseta i obilazak,
- hvatanje, ubijanje i rasterivanje životinja.
2. Na prirodnim spomenicima i u njihovoj neposrednoj okolini ne može se vršiti:
- podizanje trajnih ili privremenih građevinskih objekata, izvođenje zemljanih radova i narušavanje morfologije terena i pedološkog pokrivača;
- seča i lomljenje drveća i žbunja, kao i kidanje, čupanje i drugi oblici degradacije;
- intervencije i radovi kod izvora i vrela koji mogu izazvati promenu režima i smanjenje izdašnosti voda.
3. Za zaštitu prirodnih retkosti, preduzimaju se sledeće mere:
- zaštićene drvenaste vrste ne smeju se seći, lomiti i uništavati,
- zaštićene vrste faune se ne smeju loviti i hvatati.
4. Mere i uslovi za obavljanje šumarske delatnosti, saglasno merama zaštite Nacionalnog parka obuhvataju:
- prelazak na planiranje gazdovanje šumama na tipološkoj osnovi,
- registraciju retkih vrsta,
- prelazak na prirodne sastojine u svim kulturama koje su veštački formirane, suprotno prirodnoj potencijalnoj vegetaciji Đerdapske klisure,
- sprovođenje sanitarne, proredne seče oštećenih, prestarelih i obolelih stabala,
- usaglašavanje gazdovanja šumama sa ciljevima zaštite, unapređivanja i uređivanja Nacionalnog parka,
- formiranje oglednih polja radi kompletnog obuhvata raznolikosti stanišnih i sastojnskih svojstva šuma,
- kvalitetni selekcionisani semenski materijal autohtonih vrsta lišćara za radove u Nacionalnom parku,
- korišćenje sporednih šumskih proizvoda uz uslov očuvanja ekološke ravnoteže, optimalne brojnosti vrsta,
- šumske puteve sa savremenim kolovozom,
- formiranje lovnih rezervata za uzgoj karakteristične autohtone faune
5. Za zaštitu od šumskih požara mere će se utvrditi u planu protivpožarne zaštite Nacionalnog parka.
7.3. Planovi gazdovanja
Prema stanju šuma, a na osnovu ciljeva gazdovanja, te mera za postizanje tih ciljeva, izrađuju se planovi gazdovanja.
Na osnovu utvrđenog stanja šuma i ocene dosadašnjeg gazdovanja, kao i potrebama i mogućnostima za njihovo obezbeđivanje, izrađuju se planovi gazdovanja šumama koji
imaju za zadatak da omoguće podmirenje odgovarajućih društvenih potreba i unapređivanje stanja šuma.
7.3.1. Plan gajenja šuma
Plan gajenja šuma određuje vrstu i obim radova na obnovi, uzgoju, rekonstrukciji, podizanju novih šuma i proizvodnji šumskog semena i sadnog materijala.
Osnovne koncepcije plana gajenja šuma temelje se na sledećim odrednicama:
•
stanju šuma i potrebnim uzgojnim merama hitnog karaktera,
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
89
•
•
postavljenim ciljevima gazdovanja,
realnim mogućnostima Nacionalnog parka “Đerdap”
•
postojećim proizvodnim potencijalima šumskog staništa,
Planom gajenja šuma treba omogućiti:
•
•
•
•
•
pravilan razvoj mladih sastojina,
nastaviti proces obnavljanja u visokim zrelim i razređenim sastojinama,
negu šume u svim fazama razvoja,
zamenu degradiranih šuma,
prevođenje izdanačkih šuma u visoke.
7.3.1.1. Plan obnove i podizanja novih šuma
Ovim planom obuhvaćene su sve zrele bukove sastojine lošeg kvaliteta i zdravstvenog stanja, razređene sastojine, deo zrelih satojina kitnjaka lošeg kvaliteta i zdravstvenog
stanja, u kojima je već započet process prirodne obnove autohtonih vrta drveća.
Imajući u vidu stanje stanišnih prilika, kvalitet potencijalnog semena plan je predvideo popunjavanje površina u procesu obnavljanja, u smislu kompletiranja. Za popunjavanje
su birane autohtone vrste koje su pogodne u bioekološkom simislu za proctor ove gazdinske jedinice.
Uloga pounjavanja pored brojnih dobrih strana, će osigurati dva vrlo važna cilja:
1.
potpuno obnaljanje površina na kojima je započet process obnavljanja,
2.
povećanje bioraznovrsnosti, posebno onih vrsta drvće koje po TBFRA-izveštaj o stanju šuma i načinu korišćenja UN-ECE-FAO: Forest resourses of Europe, cis, Nort
America, Australia, Japan and Nenj Zeland spadaju u ktegorije: retke ugrožene vrste, tercijarni relikt, pod rizikom.
Plan podizanja novih šuma za gazdinsku jedinicu “Leva Reka” po gazdinskim klasama,vrstama rada (prikaz vrste rada dat je u šiframa ,tumačenje svih šifra dato je u
tabelarnom delu osnove), vrtama reprodukcije i ukupno prikayano je u sledećoj tabeli:
226
ha
Gazdinska
klasa
60301465
60301481
60301483
60303483
60304483
60351630
60351631
60353604
60362631
2.61
Ukupno GJ
2.61
311
ha
10.87
4.37
30.64
1.51
18.81
47.18
9.44
2.56
317
ha
125.38
2.61
2.61
411
ha
4.35
1.75
11.67
0.60
9.41
6.74
0.85
0.77
36.14
414
ha
0.52
0.52
Prosta rep.
ha
15.22
6.12
42.31
2.11
28.22
53.92
16.03
3.33
167.26
226
ha
2.25
2.25
317
ha
414
ha
2.25
2.25
0.45
0.45
Proširena
ha
4.95
4.95
Ukupno
ha
15.22
6.12
42.31
2.11
28.22
53.92
16.03
3.33
4.95
172.21
Planirani radovi na podizanju šuma su:
a)
Prosta reprodukcija
• 226 – Kompletna priprema zemljišza za pošumljavanje tvrdih lišćara, na radnoj površini od 2.61ha,
• 311 - Obnavljanje prirodnim putem oplodnim sečama, na radnoj površini od 125.38 ha,
• 317 – Veštačko pošumljavanje sadnjom na radnoj površini od 2.69 ha,
• 411 - Popunjavanje prirodno obnovljenih povrsina setvom, na radnoj površini od 36.14ha,
• 414 - Popunjavanje veštačkih podignutih kultura sadnjom, na radnoj površini od 0.97ha,
Ukupan plan podizanja šuma u prostoj reprodukciji u ovoj gazdinskoj jedinici za nareni uređajni period je 167.26ha radne površine.
b) Proširena reprodukcija
• 226 – Kompletna priprema zemljišza za pošumljavanje tvrdih lišćara, na radnoj površini od 2.25ha,
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
90
• 317 – Veštačko pošumljavanje sadnjom na radnoj površini od 2.25 ha,
• 414 - Popunjavanje veštačkih podignutih kultura sadnjom, na radnoj površini od 0.45ha,
Ukupan plan podizanja šuma u proširenoj reprodukciji u ovoj gazdinskoj jedinici za nareni uređajni period je 4.95ha radne površine.
Ukupan plan podizanja šuma u ovoj gazdinskoj jedinici za nareni uređajni period je 172.21ha radne površine.
7.3.1.2. Plan reproduktivne proizvodnje
Imanjući u vidu da je za potrebe obnove i podizanja novih šuma u ovoj gazdinskoj jedinici potreban sadni i semenski reproduktivni materijal, ova osnova je izvršila njihovo
razdvajanje u tekstualnom delu na dva posebna podnaslova.
7.3.1.2.1 Plan rasadničke proizvodnje
Šumsko gazdinstvo “Leva Reka” ne raspolaže sopstvenim rasadnikom, tako da će potrebe za sadnim materijalom uglavnom podmiriti iz drugih izvora.
Plan rasadničke proizvodnje, neophodno je sačiniti u šumskom području kao celini. Na ovom mestu ćemo ponoviti konstataciju iz Opšte osnove o potrebi osnivanja rasadnika
u Nacionalnom paarku "Đerdap", u kome bi se za lokalne potrebe proizvodile sadnice autohtonih lišćarskih vrsta, najšireg spektra.
Plan rasadničke proizvodnje za potrebe pošumljavanja nakon rekonstrukcionih seča, i čistih seča za saniranje požarišta dat je po, gazdinskim klasama, vrstama drveča, vrstama
rada i vrstama reprodukcije u sledećoj tabeli:
Prosta reprodukcija
Gazdinska klasa
60351631
60362631
Vrsta drveća
Bukva
Kitnjak
Bukva
Kitnjak
Ukupno:
Starost
317
kom
3915
3915
7830
RP
2.61
2.61
414
kom
783
783
1566
Proširena reprodukcija
317
RP
kom
414
RP
kom
RP
0.52
0.52
3375
3375
6750
2.25
2.25
675
675
1350
0.45
0.45
Ukupno
kom
RP
4698
4698
3.13
4050
4050
2.70
17496
5.83
Posmatrajući prethodnu tabelu predviđen broj sadnica u narednom uređajnom periodu za obnovu i podizanje šuma samo u prostoj reprodukciji je 9396 komada, koje će biti
zasađena na površini od 3.13ha, koje će se zasaditi kroz vrstu rada pošumljavanja i popunjavanja.
Predviđen broj sadnica u narednom uređajnom periodu za obnovu i podizanje šuma samo u proširenoj reprodukciji je 8100 komada, koje će biti zasađena na površini od
2.7ha, koje će se zasaditi kroz vrstu rada pošumljavanja i popunjavanja.
Prilikom izbora vrste drveća opredelili smo se uglavnom za autohtone vreste čije predispozicije odgovaraju stanišnoj i klimatskim uslovima.
Starost sadnica za obnovu i podizanje šuma preporučuje se (2+1) ili (2+2).
Ukupno u nrednom uređajnom periodu će biti potrebno 17496 sadnica, i to bukve 8748 komada i hrasta kitnjaka i 8748 komada, koje će se zasaditi na površini od 5.83ha.
7.3.1.2.2.Plan semenskog materijala
U ovoj gazdinskoj jedinici nema registrovanih semnskih oobjekata koji imaju kapacitete da mogu da proizvedu dovojlne količine semena koje će poslužiti za kompletiranje
procesa prirodnog obnavljanja putem poddsejavanja.
Plan osnivanja semenski objekata potrebno je sačiniti u šumskom području kao celini. Na ovom mestu ćemo ponoviti konstataciju iz Opšte osnove o potrebi iznalaženja
sastojina dobrog kvalitativnog genetskog potencijala (koje postoje na terenu) u Nacionalnom paarku "Đerdap", u kome bi se za lokalne potrebe proizvodilo seme
autohtonih lišćarskih vrsta, najšireg spektra.
Analizirajući sadašnje stanje postojećih sastojina gde već postoje sastojine koje mogu dati vrlo kvalitetan genetski „siguran” semenski materijal, poznate provinijencije ( što je
jedan od važnih uslova za veći uspeh podsejavanja), takve sastojine mogu poslužiti za proizvodnju potrebnih količina semena za plan popunjavanje prirodno
obnovljenih povrsina setvom, na radnoj površini od 36.62ha.
Plan semenske proizvodnje za potrebe podsejavanja nakon oplodnih seča, dat je po, gazdinskim klasama, vrstama drveća, vrstama rada i vrstama reprodukcije u sledećoj
tabeli:
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
91
Gazdinska klasa
Vrsta
Prosta reprodukcija
drveća
411
seme
kg
Ukupno
RP
kg
RP
Bukva
217
60301465
Kitnjak
870
60301481
Kitnjak
437
1.75
437
1.75
60301483
Kitnjak
2920
11.67
2920
11.67
60303483
Bukva
151
0.60
151
0.60
Bukva
1410
60304483
Kitnjak
941
Bukva
1113
60351630
Kitnjak
572
6.74
572
6.74
60351631
Bukva
213
0.85
213
0.85
Bukva
115
60353604
Ukupno:
Kitnjak
217
4.35
870
4.35
1410
9.41
941
9.41
1113
115
77
0.77
77
0.77
9036
36.14
9036
36.14
Potrebna količina semena u narednom uređajnom periodu za obnovu i podizanje šuma samo u prostoj reprodukciji je 9036kg da, koje će biti zasejano na površini od 36.14ha.
Dalje ako posmatramo predhodnu tabelu po vrstama rada, vidimo da je kompletan semenski materijal namenjen za popunjavanje prirodno obnovljenih setvom.
Prilikom izbora vrste drveća opredelili smo se uglavnom za autohtone vreste čije predispozicije odgovaraju stanišnoj i klimatskim uslovima.
Ukupno u nrednom uređajnom periodu će biti potrebno 5966 kg semena kitnjaka, 3070kg semena bukve, koje će se zasejati na površini od 36.14ha.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
92
7.3.1.3. Plan nege šuma
Planirani radovi na nezi šuma u prostoj i proširenoj reprodukciji za gazdinsku jedinicu po namenskim celinama, gazdinskim klasama,vrstama radova,vrstama reprodukcije
prikazano je sledećom tabelom:
Gazdinska
klasa
60173483
60174604
60175630
60193462
60193483
60193604
60194251
60196462
60301465
60301481
60301483
60302465
60302481
60303483
60304264
60304483
60304604
60307462
60331654
60332651
60332654
60351604
60351630
60351631
60351638
60351654
60351661
60352630
60352631
60352661
60353604
60353631
60354638
60354654
60356631
60359634
60360631
60360661
60361604
Prorede
ha
1.92
2.34
0.75
39.01
30.34
24.63
0.53
11.66
14.80
30.93
57.69
23.71
21.48
35.74
40.83
11.77
49.73
8.12
1.13
16.74
26.49
52.30
279.66
613.25
271.10
28.81
192.76
28.46
42.94
17.28
60.77
32.02
55.78
39.58
29.74
4.25
15.15
73.03
57.62
Osvetljavanje
podmlatka rucno
511
ha
Okopavanje i prašenje
u kulturama
518
ha
Čišćenje u mladim
prirodnim sas.
526
ha
2.00
21.74
8.74
55.68
3.02
0.82
37.62
33.70
4.26
5.12
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
7.83
2.58
6.96
0.51
Prosta
reprodukcija
ha
Okopavanje i prašenje
u kulturama
518
ha
Proširena
reprodukcija
ha
Ukupno
ha
3.92
2.34
0.75
39.01
30.34
24.63
0.53
11.66
36.54
39.67
113.37
23.71
21.48
39.58
40.83
49.39
49.73
8.12
1.13
16.74
26.49
52.30
315.94
632.30
271.61
28.81
192.76
28.46
42.94
17.28
65.89
32.02
55.78
39.58
29.74
4.25
15.15
73.03
57.62
3.92
2.34
0.75
39.01
30.34
24.63
0.53
11.66
36.54
39.67
113.37
23.71
21.48
39.58
40.83
49.39
49.73
8.12
1.13
16.74
26.49
52.30
315.94
632.30
271.61
28.81
192.76
28.46
42.94
17.28
65.89
32.02
55.78
39.58
29.74
4.25
15.15
73.03
57.62
93
Prorede
ha
28.63
4.11
Gazdinska
klasa
60361638
60361661
60362631
60469630
60475630
Osvetljavanje
podmlatka rucno
511
ha
Okopavanje i prašenje
u kulturama
518
ha
Čišćenje u mladim
prirodnim sas.
526
ha
Prosta
reprodukcija
ha
Okopavanje i prašenje
u kulturama
518
ha
Proširena
reprodukcija
Ukupno
ha
ha
28.63
4.11
28.63
4.11
6.75
1.14
3.23
6.75
Ukupno GJ
1.14
3.23
2381.9
5
1.14
3.23
169.88
7.83
12.87
2572.53
6.75
6.75
2579.28
Planom nege šuma planirani su sledeći radovi:
a) Prosta reprodukcija
•
•
•
•
Prorede kao mere nege planirane su na radnoj površini od 2381.95ha od toga selektivne prorede su planirane na 2112.38ha, a uzgojno sanitarna seča kao
mera nege planirana je na 269.57ha;
511 - Osvetljavanje podmladka ručno planirano je na površini od 84.94ha, i na radnoj površini od 169.88ha;
518 – Okopavanje i prašenje u kulturama planirano je na površini od 2.61ha, i na radnoj površini od 7.83ha;
526 - Čišcenje u mladim prirodnim sastojinama planirano je na površini od 12.87ha, i na radnoj površini od 12.87ha
Ukupan plan nege šuma predviđen je u ovoj gazdinskoj jedinici u prostoj reprodukciji na radnoj površini 2572.53ha.
a) Proširena reprodukcija
•
518 – Okopavanje i prašenje u kulturama planirano je na površini od 2.25ha, i na radnoj površini od 6.75ha;
Ukupan plan nege šuma predviđen je u ovoj gazdinskoj jedinici u proširenoj reprodukciji na radnoj površini 6.75ha.
Ukupan plan nege šuma predviđen je u ovoj gazdinskoj jedinici je na radnoj površini 2579.28ha.
7.3.2. Plan zaštite šuma
Zakonom o šumama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010) propisano je da su korisnici šuma dužni da preduzimaju mere radi zaštite šuma od: protivpravnog prisvajanja, korišćenja,
uništavanja i drugih nezakonitih radnji (odlaganja otpadnih i drugih štetnih materija, zagađivanje šuma, uništavanje graničmih znakova i oznaka i drugo), da prati
zdravstveno stanje šuma, da prati uticaj biotičkih i abiotičkih činilaca na zdravstveno stanje šuma i da blagovremenp preduzima mere zaštite šuma i šumskog
zemljišta, požara i drugih elementarnih nepogoda, biljnih bolesti, štetočina i drugih šteta.
Ovim planom utvrđuje se obim mera i radova na preventivnoj i represivnoj zaštiti šuma od čoveka, stoke i divljači, biljnih bolesti, štetnih insekata i drugih štetočina,
elementarnih nepogoda, požara, održavanju i obnavljanju šumskih oznaka, itd.
U cilju preventivne zaštite šuma planiraju se sledeće mere:
•
•
•
•
•
•
čuvanje šuma od bespravnog korišćenja i zauzimanja;
zabrana pašarenja na površinama gde je proces obnavljanja u toku i u šumskim kulturama (prema planu gajenja šuma), sve dok one ne prerastu kritičnu visinu
kada im stoka ne može oštećivati vrhove;
pratiti eventualne pojave sušenja šuma i kalamiteta insekata, i u slučaju pojave istih blagovremeno angažovati specijalističku službu koja će postaviti tačnu
dijagnozu i propisati adekvatne mere suzbijanja;
uspostavljanje šumskog reda;
štititi i zaštiti šumu od požara, posebno u proleće i leto, u tom smislu postavljati znake obaveštenja i zabrane loženja vatre, organizovanje dežurstva i pojačani
nadzor lugarskih reona u kritičnom periodu u cilju blagovremenog otklanjanja požara i blagovremenih intervencija i dr.;
toku uređajnog perioda održavati i obnavljati spoljne granice, kao i oznake unutrašnje podele gazdinske jedinice.
U konkretnim uslovima ove gazdinske jedinice, treba utvrditi potrebne radove na preventivnoj i represivnoj zaštiti; počevši od čoveka, stoke, elementarnih nepogoda,
entomoloških i fitopatoloških uzročnika, a naročito od požara. U Nacionalnom parku “Đerdap” organizovana je posebna služba zaštite, a to je radna i moralna
“obaveza” svakog zaposlenog u gazdinstvu, da svaku eventualnu promenu normalnog stanja zabeleži i prijavi na merodavnom mestu. To praktično znači da je svaki
zaposleni radnik u službi zaštite šuma.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
94
Zaštita šuma Nacionalnog parka "Đerdap" trajan je i osnovni zadatak u okviru obavljanja redovne delatnostiunapređivanja stanja, nege i zaštite i uređenja parka. Time su
utvrđeni radovi i obaveze na zaštiti i u ovoj gazdinskoj jedinici. Svi negativni činioci koji deluju na ovaj kompleks moraju se pratiti, kontrolisati, i u slučaju jačeg
negativnog dejstva, odmah stručnim delovanjem eliminisati. Rezultat kompletnog delovanja ovih negativnih činilaca na šumske ekosisteme u ovoj gazdinskoj
jedinici je sušenje šuma slabijeg intenziteta. Svi oblici zaštite, zbog ugroženosti kompleksa, predstavljaju plansku i jedinstvenu celinu, uz uvažavanje specifičnosti
planiranih mera u pojedinim delovima kompleksa na koji se odnose:
Mere zaštite izvodiće se u sledećem obimu, vrstama i količinama:
1. Snimanje, praćenje pojave sušenja po stepenu intenzitetu i pravcu širenje na površini od 2764.48ha;
2. Protivpožarna zaštita, merama propagande, na površini 2793.26ha;
3. Monitoring štetočina entomološkog i fitopatološkog porekla, da bise utvrdila prognoza napada i pravovremeno planirale i organizovale odgovarajuće mere zaštite u
uslovima gradacije na površini h2764.48ha;
Da bi se zdravstveno stanje u sastojinama bukve na ovom području poboljšalo neophodno je preduzeti sledeće mere:
 u visokim i izdanačkim šumama bukve sva stabla sa rak ranama ili karpoforama (plodonosna tela truležnica) treba ukloniti;
 ukloniti stabla sa površinskim ozledama sa upalom kore ili sa mehaničkim ozledama, da bi se sprečilo naseljavanje epiksilnim gljivama (truležnicama);
 u prirodnim sastojinama eliminisati stabla zahvaćena bolestima kore bukve, zatim stabla sa upalom kore, sa karpoforama ili velikim ozledama pogotovo, u osnovi stabla;
 pri doznaci prvo birati stabla sa belom vunastom naslagom na kori (prvi simptomi bolesti kore bukve kada se javlja samoštitasta vaš, a još nije došlo do infekcije od
Nectria coccinea). U ovoj fazi razvoja bolesti, stabla još nisu izgubila na kvalitativnoj vrednosti, a u koliko bi ostala u šumi ubrzo bi (obično posle 2-3 godine) bila
zaražena sa Nectria coccinea (koja prouzrokuje nekrozu kore i sušenje) i truležnicama i tehnički potpuno izgubljena. Treba napomenuti da se bolest kore bukve
najčešće javlja na starim stablima, već zrelim za seču.
Tokom zaštite kitnjakovih šuma posebna pažnja trebala bi se posvetiti podmlatku i srednjedobnim sastojinama. Podmladak kitnjaka trebalo bi štititi od napada pepelnice
Microsphaera alphitoides Griffon & Maubl. Ukoliko se primeti intenzivan napad pepelnice, počev od druge godine, ponik treba štititi sistemičnim fungicidima, koji
su dozvoljeni za upotrebu u šumama (Anvil, Bayleton NJP25, Rubigan (EC), napomena: ovi fungicidi ispunjavaju uslove FSC sertifikacije). Sa tretmanom treba
početi odmah po otvaranju listova i ponoviti ga 2-3 puta tokom vegetacije, prema potrebi. U sastojinama u kojima je prisutno sušenje stabala, najčešće usled prisustva
traheomikoza izazvanim Ophiostoma vrstama (npr. Ophiostoma piceae, O. roboris, O. merolinensis i dr.), neophodno je sprovoditi sanitarne seče i uklanjati stabla
koja se nalaze u odmaklim fazama propadanja. Iz sastojina bi bilo poželjno uklanjati stabla koja su suhovrha, ali i stabla koja imaju veći broj suvih grana u krošnji.
Istovremeno, sva stabla koja imaju hlorotičan izgled i kod kojih je defolijacija veća od 50% krošnje dobro bi bilo ukloniti, pre nego dođe do napada tercijarnih
insekata i uništavanja tehnički vrednih delova debla.
Mere za unapređenje zaštite šuma sastojalo bi se u sledećem:
 prognoza pojave štetnih insekata (u tu svrhu potrebno je da se vodi evidencija o pojavama štetnih šumskih insekata u šumskim sastojinama - ova hronologija je važna za
predviđanja eventualnih gradacija u budućnosti);
 razvijanje i unapređivanje izveštajne i dijagnozno-prognozne službe;
 stručno osposobljavanje lugara i tehničara za prepoznavanje ekonomski štetnih insekata;
 brza realizacija (izvoz iz šume) izrađenih sortimenata, posebno dobijenih iz sanitarnih seča;
 umereno i oprezno intervenisanje sa ciljem da se sačuva biološka i ekološka stabilnost sastojina;
 uzgojno forsiranje mešovitih sastojina;
 uspostava šumskog reda u sastojinama u kojima se izvode radovi u skladu sa odredbama Pravilnika o šumskom redu (“Sl. gl. RS “ br. 38/11);
 proučavanje genetski otpornih jedinki na pojavu sušenja šuma;
 propagandnim merama (oznakama obaveštenja, upozorenja i zabrane), upućivati na zabranu loženja vatre, sem na unapred utvrđenim mestima.
U cilju sprečavanja pojave požara treba na pogodnim mestima postaviti table upozrenja – zabrana loženja vatre. Svakako, potrebna je i oprema za gašenje požara
koja bi bila stalno na raspolaganju (npr. sekire, gvozdene grabulje, ašove i krampove, mlatilice, motorne pumpe za vodu, leđne prskalice od 10 litara i
plastične rezervoare).
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
95
Plan zaštite šuma od čoveka
Plan zaštite šuma od štetnog delovanja čoveka veoma je bitan segment zaštite gazdinske jedinice. Čovek svojim nesavesnim i neodgovornim odnosom prema šumi i
šumskim staništima nanosi značajne štete raznih oblika /bespravne seče, razni oblici urbanizacije i dr./, čije saniranje ponekad traje kroz više uređajnih razdoblja, a nekada su i
teško nadoknadive.
Plan zaštite šuma i šumskih staništa gazdinske jedinice od štetnog dejstva čoveka sastoji se u sledećem:
-
Postavljanje čuvarske službe i službe zaštite na viši nivo, po pitanju organizacije, međusobne koordinacije i rukovođenja.
Opremanje čuvarske službe potrebnim materijalno tehničkim sredstvima /uniforme, oznake, prevozna sredstva, mobilna telefonija i dr./.
Uključivanje u jedinstveno delovanje i koordinaciju rada na užim i širim prostorima gazdinske jedinice čuvara šuma, lovočuvara, nadzornika i dr.
Saradnja sa pripadnicima SUP-a, sudskim organima, okolnim stanovništvom u registrovanju i hvatanju prekršioca, utuživanja i izvođenja drugih radnji
na zaštiti.
Sprečiti i preduzimati Zakonom ovlašćene mere protiv svih samovoljnih postupaka i urbanizacija, uzurpacija po raznim osnovama i dr.
Plan zaštite šuma od divljači
Štete od divljači prisutne su u gazdinskoj jedinici, i potencijalna su opasnost pogotovo za procese obnove sastojina i relativno mlađe sastojine. Štete se sastoje od
guljenja kore, gaženja sadnica, izvaljivanja sadnica i dr.
Zaštita šuma od divljači mora se kompleksno sprovoditi na širim prostorima u saradnji sa Lovačkim udruženjima, i drugim korisnicima i subjektima na
ovim prostorima.
Plan zaštite šuma od štetnog dejstva divljači sastoji se u sledećem:
-
Svođenje brojnog stanja gazdinskih vrsta divljači u lovištima na optimalan broj, u skladu sa bonitetnim mogućnostima staništa.
Obezbeđivanje raznovrsnog i potrebnog prehrambenog potencijala za divljač.
Usklađivanje i međusobna koordinacija prostorno planskih dokumenata /Lovne osnove, Osnove gazdovanja šumama, Programa zaštite i razvoja i dr./ iz oblasti
lovstva, po principu nadležnosti, i preuzimanja svojih obaveza iz svojih nadležnosti.
Postavljanje individualnih a po potrebi kolektivnih ograda na posebno ugroženim mestima kod obnove sastojina, i relativno mlađih sastojina. Koristiti i druga
poznata sredstva zaštite kao što su odbojno premazna i dr.
Plan zaštite šuma od stoke
Plan zaštite šuma od stoke sastoji se u zabrani držanja i kretanja stoke u granicama zaštićenih prirodnih dobara /Specijalnog rezervata prirode. Moguće je pod
određenim uslovima saglasno odredbama Zakona o šumama /Sl.gl.RS br. 46/91 ... 101/05/ člana 50. van granica zaštićenih prirodnih dobara u šumskim sastojinama, gde po
uzrasnom stanju stoka ne može pričiniti štete. Ako stoka pričini štete na šumskim sastojinama i staništima bez odgovarajuće kontrole i uslova korisnika, utvrditi visinu štete i
preduzeti mere zasnovane na zakonskim odredbama /utuživanje i dr./.
7.3.3. Plan seča šuma
Uvod
Prema stanju šuma i staništa, te ciljevima gazdovanja, sastojine ove gazdinske jedinice svrstane su u šume za redovno gazdovanje kojima je osnovna namena proizvodnja
tehničkog drveta; sastojine za rekonstrukciju, koje nisu u mogućnosti da maksimalno iskoriste postojeće stanište, kao i sastojine za zaštitu zemljišta, koje se nalaze na
veoma strmim i nepovoljnim staništima, zatim sastojine za prelazno gazdovanje u kojima se u ovom uređajnom periodu neće preduzimati nikakve aktivnosti u
gazdovanju; zatim sastojine bez gazdinskih tretmana, u kojima se uopšte ne sprovodi gazdovanje, bilo zbog zakonskih ograničenja, ili prirodno - bioloških uslova.
Planom seče šuma obuhvaćeno je korišćenje proizvodnog potencijala staništa, u okviru nekoliko osnovnih proizvoda u šumskim ekosistemima: proizvodnje drveta, korišćenja
ostalih proizvoda iz šume, lovne proizvodnje u okviru uzgoja lovne faune, sakupljanja šumskih plodova, semena, lekovitog bilja.
Plan korišćenja drveta kao osnovnog šumskog proizvoda (pri klasičnom shvatanju), odnosno prinos u drvetu, utvrđen je po metodu umerenog sastojinskog gazdovanja,
modifikovanog i prilagođenog stavrnim sastojinskim prilikama.
Prema IUCN - kategorizaciji vrste su kritično ugrožene ako postoji izuzetno visok rizik njihovog nestajanja u divljini u skoroj budućnosti. U tom smislu a poštujući važeća
zakonska ograničenja u narednom uređajnom periodu u planu korišćenja nisu predviđene vrste: Planinski brest, Mleč, Crni grab Brekinja.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
96
Pri izradi ovog plana posebno se vodilo računa o sledećim momentima:
1. Globalnoj i osnovnoj nameni kompleksa i pojedinih sastojina kao elementu koji opredeljuje i diktira režim korišćenja.
2 .Stanju sastojina u vreme uređivanja s aspekta očuvanosti, zrelosti za seču u jednodobnim šumama (razmer dobnih razreda), obnovljenosti i stanja podmlatka.
3. Zdravstvenom stanju sastojina.
Polazeći od analize prethodnih karakteristika šuma, ove gazdinske jedinice u celini, utvrđen je obim korišćenja u funkciji dalje popravke zatečenog stanja sastojina u celini, a
s ciljem što potpunijeg obezbeđivanja prioritetnih funkcija šumskog kompleksa.
U delu kompleksa strogih prirodnih rezervata korišćenje je u prethodnom smislu je zabranjeno.
7.3.4. Plan seča šuma i kalkulacija prinosa
Plan seča šuma obuhvata plan seča obnavljanja šuma - glavni prinos i plan prorednih seča - prethodni prinos.
Na ovom mestu plan seča šuma biće prikazan po gazdinskim klasama, vrsti prinosa, vrsti seča i vrsti drveća, razvrstano na prostu reprodukciju i proširenu reprodukciju, kao i
po sortimentnoj strukturi.
Planirani prinos od seče šuma po gazdinskim klasama:
Gazdinska klasa
Površina
m3
ha
58351630
58351661
58352661
58354630
60173483
60174604
60175630
60193462
60193483
60193604
60194251
60196462
60266433
60267421
60301465
60301481
60301483
60302465
60302481
60303483
60304264
60304483
60304604
60307462
60319654
60331654
60332651
60332654
Zapremina
3.03
7.76
2.34
4.60
3.92
2.34
0.75
39.01
30.34
24.63
0.53
11.66
33.70
4.43
25.67
35.30
88.33
23.71
21.48
38.07
40.83
30.58
65.17
8.12
1.11
5.55
16.74
26.49
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
Tekući z.prirast
m3/ha
1118.7
2701.3
521.7
1342.9
281.3
695.9
91.1
6497.6
7731.8
5097.1
107.0
2310.8
369.2
348.1
222.9
291.9
71.8
297.4
121.4
166.6
254.8
206.9
201.8
198.2
4400.6
7149.2
17070.9
4631.0
3784.6
7247.9
9157.1
6726.6
12862.4
1306.1
55.5
2803.6
6607.5
11405.6
171.4
202.5
193.3
195.3
176.2
190.4
224.3
220.0
197.4
160.8
50.0
505.2
394.7
430.6
Intezitet seče
PRINOS
STANJE
m3
m3/ha
Prosta reprodukcija
21.5
7.1
50.4
6.5
11.1
4.8
24.0
5.2
5.3
1.4
18.4
7.9
2.2
3.0
192.8
4.9
228.3
7.5
158.9
6.5
2.9
5.5
68.3
5.9
111.5
165.9
356.1
147.4
95.3
137.9
204.9
147.5
299.3
34.9
2.3
52.8
141.2
236.5
4.3
4.7
4.0
6.2
4.4
3.6
5.0
4.8
4.6
4.3
2.1
9.5
8.4
8.9
Glavni
Predhodni
Ukupno
m3
m3
m3
836.1
295.1
1951.2
129.2
1297.9
V
Iv
%
%
25.0
77.2
9.8
1308.5
697.8
591.1
10.6
239.3
25.0
77.2
9.8
1308.5
697.8
591.1
10.6
239.3
8.9
11.1
10.7
20.1
9.0
11.6
9.9
10.4
46.9
41.9
43.6
67.9
30.6
37.2
36.1
35.0
276.0
724.3
1124.6
615.8
515.5
599.4
927.9
438.0
957.6
152.2
1112.1
1019.3
3075.8
615.8
515.5
728.6
927.9
1735.8
957.6
152.2
25.3
14.3
18.0
13.3
13.6
10.1
10.1
25.8
7.4
11.7
99.8
61.4
86.4
41.8
54.1
52.8
45.3
117.7
32.0
43.7
61.0
853.7
1290.2
61.0
853.7
1290.2
2.2
12.9
11.3
11.6
60.4
54.5
97
Gazdinska klasa
Površina
ha
60351604
60351630
60351631
60351638
60351654
60351661
60352630
60352631
60352661
60353604
60353631
60354638
60354654
60356631
60359634
60360631
60360661
60361604
60361638
60361661
60469630
60475630
Ukupno prosta
58362638
60177433
60265661
60308483
60308489
60329661
60362630
60362631
60362662
Uk. proširena
Ukupno GJ
52.30
329.42
634.39
273.58
28.81
192.76
29.66
42.94
17.28
63.33
32.02
55.78
39.58
29.74
4.25
15.15
74.79
57.62
28.63
4.11
1.14
12.45
2615.92
14.40
12.63
0.71
11.51
42.54
0.96
7.98
26.01
31.82
148.56
2764.48
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
Zapremina
m3
15995.4
105951.4
231989.5
96566.2
10271.9
59951.0
11461.7
19826.7
6927.0
14375.7
10266.6
19058.0
13109.5
11207.3
1142.3
3316.4
20224.6
11915.6
6795.2
811.5
74.3
759.3
795702.5
3107.0
884.1
32.0
793.4
2629.3
38.4
984.1
1400.1
2097.7
11966.0
807668.5
Tekući z.prirast
m3/ha
305.8
321.6
365.7
353.0
356.5
311.0
386.4
461.7
400.9
227.0
320.6
341.7
331.2
376.8
268.8
218.9
270.4
206.8
237.3
197.4
65.2
61.0
304.2
215.8
70.0
45.0
68.9
61.8
40.0
123.3
53.8
65.9
80.5
292.2
Intezitet seče
PRINOS
STANJE
m3
374.4
2295.4
4910.3
2077.2
229.4
1361.2
222.6
374.5
140.1
315.8
227.8
389.7
270.3
234.9
37.3
85.2
496.4
335.6
203.9
23.8
2.6
37.3
17563.3
54.0
16.8
0.8
16.8
49.5
0.8
18.7
26.3
43.6
227.3
17790.6
m3/ha
7.2
7.0
7.7
7.6
8.0
7.1
7.5
8.7
8.1
5.0
7.1
7.0
6.8
7.9
8.8
5.6
6.6
5.8
7.1
5.8
2.3
3.0
6.7
3.7
1.3
1.1
1.5
1.2
0.8
2.3
1.0
1.4
1.5
6.4
Glavni
Predhodni
Ukupno
m3
m3
m3
4225.5
837.4
264.1
9836.4
1779.5
8330.1
23086.8
9551.0
893.1
5679.2
847.7
1310.4
553.0
1669.4
1035.2
2144.8
1274.1
1108.3
114.8
352.8
1933.2
1472.2
863.2
69.9
6.8
82.2
75653.1
164.1
164.1
10000.5
75653.1
V
Iv
%
%
1779.5
12555.7
23924.2
9551.0
893.1
5679.2
847.7
1310.4
553.0
1933.5
1035.2
2144.8
1274.1
1108.3
114.8
352.8
1933.2
1472.2
863.2
69.9
6.8
82.2
85489.5
11.1
11.9
10.3
9.9
8.7
9.5
7.4
6.6
8.0
13.5
10.1
11.3
9.7
9.9
10.0
10.6
9.6
12.4
12.7
8.6
9.2
10.8
10.7
47.5
54.7
48.7
46.0
38.9
41.7
38.1
35.0
39.5
61.2
45.4
55.0
47.1
47.2
30.8
41.4
38.9
43.9
42.3
29.3
26.6
22.0
48.7
164.1
11.7
62.5
164.1
85653.6
1.4
10.6
7.2
48.1
98
U sledećoj tabeli dat je prikaz prinosa po vrstama drveća:
Vrsta
drveca
Stanje šuma
Zapremina
Zapr. prirast
Glavni
Planirani prinos
Prethodni
Ukupno
Intenzitet seče po
V
Zv
3
m
%
Namenska celina 58
Bk
Gr
Otl
Jas
Jav
Bjas
Ukupno lišćari
Ukupno prosta
5286.3
316.8
52.6
10.6
10.6
7.6
5684.6
5684.6
Bk
Gr
Kit
Bjas
Ukupno lišćari
Uk. proširena
Ukupno NC 58
Namenska celina 60
1626.2
1243.9
141.0
95.9
3107.0
3107.0
8791.6
Prosta reprodukcija
100.0
5.0
1.4
0.2
0.3
0.1
107.0
107.0
Proširena reprodukcija
32.3
17.0
2.7
2.0
54.0
54.0
161.0
565261.1
73832.0
37650.2
30314.4
20361.4
15162.7
13647.1
10210.2
10018.0
3286.5
3228.9
1335.0
1095.5
815.6
757.1
611.5
450.2
399.9
259.8
185.7
67.4
10.3
1.4
0.7
788962.4
1055.1
0.4
Prosta reprodukcija
12248.0
5084.2
1629.5
3264.9
828.1
399.8
854.6
452.9
421.3
53.7
416.1
289.7
298.2
154.8
180.1
82.5
210.0
13.3
79.3
68.9
44.2
18.8
28.9
15.1
16.6
18.0
22.2
11.7
13.4
8.3
3.9
6.6
2.3
0.4
0.1
0.0
17403.8
9836.5
52.5
0.0
Bk
Kit
Gr
Otl
Bjas
Cer
KrLip
OML
Jav
Mle
Tres
Cjas
SrLip
SLip
Kln
Slad
Pbrs
Jas
Gric
Bag
Orah
CGrb
Kest
Brek
Ukupno lišćari
Cbor
Jel
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
50343.3
6380.2
4573.5
2694.8
1800.9
1589.8
2601.2
3908.3
739.5
55427.5
9645.1
4973.3
3147.7
1854.6
1879.5
2756.0
3990.8
752.8
9.8
13.1
13.2
10.4
9.1
12.4
20.2
39.1
7.5
45.3
59.2
60.1
36.8
44.0
45.2
92.4
221.6
35.9
34.4
250.6
147.9
129.2
32.5
41.6
34.4
269.4
147.9
129.2
50.5
41.6
1.1
20.2
13.5
15.8
6.7
6.8
5.0
61.0
51.2
85.5
30.5
18.8
69.0
38.5
162.3
5.7
69.0
42.4
162.3
5.7
17.3
16.3
87.4
8.5
51.3
51.1
247.3
24.3
75543.2
109.9
85379.7
109.9
10.8
10.4
49.1
20.9
99
Vrsta
drveca
Zapremina
Stanje šuma
Zapr. prirast
Glavni
Planirani prinos
Prethodni
Ukupno
Intenzitet seče po
V
Zv
m3
Ukupno četinari
Ukupno prosta
1055.5
790017.9
Bag
Bk
Cer
Gr
Kit
Otl
Cjas
Gric
Tres
Ukupno četinari
Uk. proširena
Ukupno NC 60
Ukupno GJ
38.4
4261.0
239.2
859.0
3215.0
165.5
28.4
11.2
41.3
8859.0
8859.0
798876.9
807668.5
Bk
Kit
Gr
Otl
Bjas
Cer
KrLip
OML
Jav
Mle
Tres
Cjas
SrLip
SLip
Kln
Slad
Pbrs
Jas
Gric
Bag
Orah
CGrb
Kest
Brek
Ukupno lišćari
Cbor
Jel
Ukupno četinari
Ukupno GJ
576434.6
77188.0
40069.8
30532.5
20465.0
15401.9
13647.1
10210.2
10028.6
3286.5
3270.2
1363.4
1095.5
815.6
757.1
611.5
450.2
410.5
271.0
224.1
67.4
10.3
1.4
0.7
806613.0
1055.1
0.4
1055.5
807668.5
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
52.5
17456.3
9836.5
Proširena reprodukcija
0.8
83.7
164.1
4.8
16.3
62.6
3.3
0.7
0.3
1.0
173.3
164.1
173.3
164.1
17629.6
10000.6
17790.6
10000.6
Rekapitulacija za GJ
12464.0
5248.3
1694.8
3264.9
866.4
399.8
859.3
452.9
423.4
53.7
420.8
289.7
298.2
154.8
180.1
82.5
210.2
13.3
79.3
69.8
44.9
18.8
28.9
15.1
16.6
18.0
22.2
11.7
13.7
8.6
3.9
7.4
2.3
0.4
0.1
0.0
17738.1
10000.6
52.5
0.0
52.5
17790.6
10000.6
%
109.9
75653.1
109.9
85489.6
10.4
10.8
20.9
49.0
164.1
3.9
19.6
75653.1
75653.1
164.1
164.1
85653.7
85653.7
1.9
1.9
10.7
10.6
9.5
9.5
48.6
48.1
50343.3
6380.2
4573.5
2694.8
1800.9
1589.8
2601.2
3908.3
739.5
55591.6
9645.1
4973.3
3147.7
1854.6
1879.5
2756
3990.8
752.8
9.6
12.5
12.4
10.3
9.1
12.2
20.2
39.1
7.5
44.6
56.9
57.4
36.6
43.8
44.7
92.4
221.6
35.8
34.4
250.6
147.9
129.2
32.5
41.6
34.4
269.4
147.9
129.2
50.5
41.6
1.1
19.8
13.5
15.8
6.7
6.8
4.9
60.0
51.2
85.5
30.5
18.8
69.0
38.5
162.3
5.7
69
42.4
162.3
5.7
16.8
15.6
72.4
8.5
50.5
49.5
220.2
24.3
75543.2
109.9
85543.8
109.9
10.6
10.4
48.2
20.9
109.9
75653.1
109.9
85653.7
10.4
10.6
20.9
48.1
100
Gledajući po gazdinskim klasama u planiranom prinosu najzastupljenija je gazdinska klasa 60.351.631. sa 23924 m3 (28%), zatim sledi gazdinska klasa 60.351.630. sa
12255m3 (14%), pa gazdinska klasa 60.351.638 sa 9551 m3 (11%) , pa gazdinska klasa 60.351.661. sa 5679m3 (7%) , pa gazdinska klasa 60.301.465. sa 3075m3 (3.6
%), pa gazdinska klasa 60.354.654. sa 2145m3 (2.5 %), dok sve ostale gazdinske klase pojedinačno u ukupnom prinosu učestvuju sa manje od 2.3%.
Evidentno je da okosnicu prinosa čine gazdinske klase koje gradi bukva, odmah iza njih su gazdinske klase u čijoj osnovi dominira kitnjak.
Od ukupno planiranog prinosa u prostoj reprodukciji (redovne seče) je 98% a u proširenoj 0.2%.
Ukupno planirani prinos na nivou gazdinske jedinice iznosi 85654m3. Glavni prinos je planiran sa 10000m3 ili sa 11.7%, a prethodni prinos je planiran sa 75654m3, ili sa
88.3%.
Planom korišćenja planirane su lišćarske vrste sa 85544m3, ili sa 99%, a na četinarske vrste odlazi 110m3 ili sa 0.1%.
Posmatrajući planirani prinos po vrstama drveća konstatujemo da bukva u ukupnom prinosu na nivou gazdinske jedinice učestvuje sa 65%, kitnjak sa 11%, grab sa5.8%, OML
4.6%, krupnolisna lipa sa 3.2%, OTL sa 3.7%dok sve ostale vrste u ukupnom prinosu pojedinačno učestvujju sa manje od 2.1%.
Intenzitet seče po zapremini u iznosi 10 %, a po desetogodišnjem zapreminskom prirastu je 48.1 %, jer je to zahtevalo utvrđeno stanje sastojina ove gazdinske jedinice.
Utvrđeni prinos po gazdinskim klasama u ovoj gazdinskoj jedinici je u funkciji opštih i posebnih ciljeva gazdovanja utvrđenih za konkretne namenske celine.
Ovakav plan je usmeren na pomirenje zahteva definisanih kroz ciljeve gazdovanja šumama sa zatečenim stanjem šuma, odnosno u prvoj fazi usmeren na popravku zatečenog
stanja šuma u cilju postepenog približavanja funkcionalnom optimumu.
U planiranom prinosu je tresnja sa 34m3 iako je ona zasticena vrta u Nacionalnom parku. Imajući u vidu da se radi o stablima koja su jako lošeg zdravstvenog stanja, ova
osnova smatra da je sa apekta poboljšanja vitalnosti sastojina i pospešivanja i jačanja biološko zdravijih i kvalitetnijh stabala racionalnije poseći ovih 34 m3 nego ih
ostaviti u šumi jer bi njihovo ostajanje više štetilo nego koristilo povećanju sveoptih funkcija šuma ove gazdinske jedinice. U ukupnom prinosu to je 0.03%.
Glavni prinos
Prosta reprodukcija
a) Jednodobne šume
Visoke šume - oplodne seče kratkog perioda podmlađivanja
Glavni prinos za visoke jednodonbne šume kalkuliše se po metodu sastojinskog gazdovanja. Ovaj metod je nastao kao reakcija na metod dobnih razreda koji je bio krut i
uzimao je u obzir samo normalan razmer dobnih razreda, tj. starost bez obzira na stanje sastojina. Metod umerenog sastojinskog gazdovanja radi se u dve faze:
U prvoj fazi, još prilikom prikupljanja terenskih podataka, sastojine se prema zrelosti za seču grupišu u tri grupe:
1. Odlučno zrele za seču
•
•
Prezrele i prestarele sastojine iz čijeg stanja proizilazi potreba što skorijeg iskorišćenja.
Sastojine u kojima je u proteklom uređajnom periodu započeto podmlađivanje koje treba nastaviti
2. Zrele za seču
•
•
•
Sastojine koje su dostigle zrelost za seču prema odabranoj ophodnji (dobrog zdravstvenog stanja i dobro obrasle)
Sastojine koje ne odgovaraju staništu, pa ih treba zameniti
Sastojine lošeg uzrasta, slabog obrasta i nedovoljnog prirasta, bez obzira na starost i vrstu drveća
3. Sastojine na granici sečive zrelosti
•
•
Sastojine koje u toku sledećeg uređajnog perioda mogu postići zrelost za seču (sastojine predposlednjeg dobnog razreda)
Sastojine koje se iz nekog razloga ostavljaju za obnavljanje u sledećem uređajnom razdoblju
Na osnovu ovako grupisanih sastojina radi se privremeni plan seča po površini. U drugoj fazi kalkulacije prinosa privremeni plan seča upoređuje se sa normalnim razmerom
dobnih razreda, tj. sa idealnom površinom obnavljanja u ovom uređajnom periodu. Na osnovu ova dva pokazatelja vrši se kalkulisanje uzgojnih potreba (obnavljanja)
i postizanje normalnog razmera dobnih razreda, tj. obezbeđivanje umerenije ili strožije trajnosti prinosa, sa što manje privrednih žrtava, uz istovremeno obezbeđenje
ostalih funkcija šuma. Regulator trajnosti prinosa kod umerenog sastojinskog gazdovanja je površina, tj. idealna (normalna) površina dobnog razreda. Kao što se vidi
metod umerenog sastojinskog gazdovanja daje veliku slobodu pri kalkulaciji prinosa, odnosno bolje prilagođavanje stanju sastojina i uzgojnim potrebama, tj.
sastojine koje i nisu dostigle zrelost za seču (ali su slabog kvaliteta i obrasta) mogu se predvideti za seču obnavljanja ali zato sastojine koje su dostigle zrelost za seču
(ali su dobrog zdravstvenog stanja i obrasta) mogu i dalje ostati da prirašćuju (produžava im se ophodnja), ako to ne ugrožava trajnost prinosa.
Oplodne seče u jednodobnim sastojinama su planirane na relativno maloj površini svega 125.38ha ili na svega 4.5% od ukupne površine obraslog zemljišta, tako da neće biti
prikazan privremeni plan seča, a to su sastojine u kojima je planiran oplodni sek čijim će se sprovođenjem nastaviti proces obnavljanja.
Etat u visokim gazdinskim klasama koje gradi bukva, nukva i javorovi računat je po obrascima:
E = ( 0,35 ÷ 0,47) V+ (iv x 2,5) za I polurazdoblje, odnosno
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
101
E = ( 0,35 ÷ 0,47) V+ (iv x 7,5) za II polurazdoblje, odnosno
Etat u ostalim gazdinskim klasama računat je po obrascu E = V+ (iv x 2,5) za I polurazdoblje i E = V+ (iv x 7,5) za II polurazdoblje.
Realizacija glavnog prinosa u odnosu na sastojinu (odsek) je obavezna po površini, a po zapremini može da odstupi + -10%, osim u slučaju realizacije prinosa, čistom sečom.
Detaljne vrednosti planiranog prinosa po sastojinama prikazane su u tabelarnom delu osnove "Plan seča obnavljanja - jednodobne šume". Vrednost prinosa po sastojinama
određuje se kada se na početnu zapreminu doda progresivno smanjeni prirast i dobije zapremina sastojina pre seče koja se množi sa potrebnim intenzitetom seča
prema stanju svake sastojine i uzgojnoj potrebi.
Planirani glavni prinos u jednodobnim šumama je odmeren imajući u vidu na kojoj površini su zastupljene visoke zrele jednodobne šume u ovoj gazdinskoj jedinici , a
uvažavajući njihove sastojinske i stanišne prilike.
b)Raznodobne šume
U raznodobnim šumama prinos je utvrđen na osnovu sastojinskog stanja i poštujući princip umerenosti zahvata po zapremini i zapreminskom prirastu, odabirajući femelšlag
kao sistem obnove, a time i gazdovanja.
Odabrana je orjentaciona ophodnja 120 godina, opšte podmladno razdoblje od 50 godina, a prečnik sečive zrelosti za bukvu 50 cm.
Uvažavajući sve principe obnove koje donosi ova vrsta seče (videti smernice) a imajući u vidu napred izneto sa sigurnošću možemo reći da će ove sastojine redovnim vidom
obnove ući u normalan tok prirodne obnove što uzrokuje nastojanje biološki stabilnih sastojina i ekonomski takav vid obnove je najrentabilniji.
Imajući u ivdu trenutno zdravstveno stanje ovih satojina koje zauzimaju 92.22ha ili 3.3% od ukupne obrasle površine, na 96.2% od te površine je planirana uzgojna potreba
poravka zdravstvenog stanja merom sanitarne seče, a na ostatku površine nisu planirane nikakve mere uvažavajući namensku celinu istih. Projekcija je da će se na taj
nači izvrišti prevashodno zdravstvena stabilizacija raznodobnih sastojina, kako bi se na laši (sigurniji) potpuniji način pristupilo njihovoj obnovi putem napred
spomenutih seča.
c)Prethodni prinos - proredne seče
Prethodni prinos je u funkciji potreba deljeg negovanja sastojina u razvoju, a obračunat je, u okviru ukupne analize mogućnosti korišćrnja, polazeći od definisane osnovne
namene pojedinih sastojina, njihovog zatečenog stanja, karakterisanim stepenom očuvanosti, strukturnim osbinama, zdravstvenim stanjem i starošću i posebno
analizairajući dosadašnji uzgojni tretman ovih šuma i njegov uticaj na zatečeno stanje.
Plan prorednih seča je detaljno prikazan u odgovarajućoj tabeli po odsecima i gazdinskim klasama.
Planirani proredni prinos u svim gazdinskim klasama je obavezan po površini, a po zapremini može da varira + - 10%.
Analizirajući tabelarni deo osnove "Plan prorednih seča" vidimo da se on na površini od 2381.95ha sa etatom od 75654m3. Posmatrajući plan prorednih seča, po vrstama seča,
zaključujemo da je sanitarna seča u ukupnom prorednom prinosu planirana na površini od 269.57ha, sa učešćem u ukupnom predhodnom prinosu od 6116m3 ili
8.1%, a selektivne prorede kao mera nege su planirane na površini od 2112ha i sa planiranim etatom od 69537 ili sa 91.9%.
Ukupan prethodni prinos planiran je intenzitetom od 10% po zapremini i 42.6% po desetogodišnjem zapreminskom prirastu što osigurava trajnost prinosa, stabilizuje stanje
postojećih sastojina, a samim tim i kvalitativno poboljšava date sastojine.
Opšti osvrt na plan korišćenja šuma
Analizirajući prethodne tabele konstatujemo da je planiran prinos od 85654m3 za gazdinsku jedinicu “Leva Reka”” odmeren i usklađen sa ekološko - proizvodnim i drugim
funkcijama šuma. Glavni prinos zastupljen je u ukupnom prinosu sa 12% dok na prethodni prinos odlazi 88%.
Intenzitet seče na nivou gazdinske jedinice iznosi 10.6% u odnosu na zapreminu i 48.1% u odnosu na desetogodišnji zapreminski prirast, koji omogućuje trajnost prinosa na
nivou ove gazdinske jedinice.
Gledano po vrstama drveća konstatujemo da bukva u ukupnom prinosu na nivou gazdinske jedinice učestvuje sa više od dve trećine ukupnog prinosa.
Takođe važno je istaći da je kompletan prinos u namenskimj celini 60, da je odmeren i usklađen sa prioritetnom zaštitnom funkcijom sastojina koje one imaju u datoj nameni.
Upoređujući određen etat za ovaj uređajni perido sa etatom koji je bio određen za predhodni uređajni period, vidimo da je on zantno manji i orjentaciono je umanjen za isti
procenat koliko je dobijena manja zapremina premerom u odnosu na očekivanu.
Napred predstavljen plan je usmeren na pomirenje zahteva definisanih kroz ciljeve gazdovanja šumama sa zatečenim stanjem šuma, odnosno u prvoj fazi usmeren na
popravku zatečenog stanja šuma u cilju postepenog približavanja funkcionalnom optimumu.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
102
7.3.5. Odnos između obima radova na gajenju šuma i obima seča šuma
Prema Zakonu o šumama izvršeni obim radova na gajenju šuma u tekućoj godini mora biti po vrsti i obimu ili po vrednosti srazmeran obimu izvršenih seča šuma u prethodnoj
godini, i taj se odnos mora utvrditi šumskom osnovom gazdovanja šumama.
Kao osnova planiranog odnosa između radova na gajenju šuma i obima seča šuma služi 1.000 m3 bruto sečive drvne zapremine stabala tj. obim uzgojnih radova u prostoj i
proširenoj reprodukciji i ukupan obim uzgojnih radova u odnosu na planirani prinos u prostoj reprodukciji i proširenoj reprodukciji i ukupan prinos.
Odnos između obima radova na gajenju šuma i obima seča šuma prikazan je sledećom tabelom:
Prosta reprodukcija
Vrsta rada
226
317
411
414
511
518
526
Prorede
Ukupno GJ
ha
2.61
2.61
36.14
0.52
169.88
7.83
12.87
2381.95
2614.41
Proširena reprodukcija
ha/1000m3
0.03
0.03
0.42
0.01
1.99
0.09
0.15
27.86
30.58
ha
ha/1000m3
2.25
2.25
1.37
1.37
0.45
0.27
6.75
4.12
11.70
7.13
Ukupno
ha
4.86
4.86
36.14
0.97
169.88
14.58
12.87
2381.95
2626.11
ha/1000m3
0.06
0.06
0.42
0.01
1.98
0.17
0.15
27.81
30.66
Iz navedene tabele vidi se da na 1.000 m3 bruto posečene drvne zapremine stabala treba izvršiti ukupno uzgojne radove na radnoj površini od 30.60ha.
7.3.6. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda
Ostale šumske proizvode čine:
1.
2.
3.
4.
Sporedni proizvodi šuma : seme, plodovi, pupoljci, šišarice, šušanj itd.
Proizvodi šumskog zemljišta: plodovi, lekovito bilje.
Proizvodi od neposrednog korišćenja zemljišta: zemlja, treset, humus, kamen itd.
Poljoprivredna proizvodnja (popaša, seno i sl.)
U ovoj gazdinskoj jedinici moguće je iskorišćavati sve šumske proizvode, osim poljoprivredne proizvodnje u smislu ratarstva.
Do sada nije bilo organizovanog otkupa ostalih šumskih proizvoda od strane Nacionalnog Parka “Đerdap”, pošto nema evidencije otkupa, tako da nije bilo moguće tačno
planirati eventualni otkup u narednom periodu, pošto nema materijalnih pokazatelja.
Korišćenje sporednih šumskih proizvoda, uprava Nacionalnog Parka “Đerdap” će vršiti na čitavoj površini gazdinske jedinice, u skladu sa ZOŠ; uz obavezu da u OGŠ na
mestu “Ostale evidencije”, tačno naznači mesto, datum, način, količinu i vrstu otkupljenog, sakupljenog, ili na neki drugi način iskorišćenog šumskog proizvoda uz
pečat i potpis odgovornog lica.
Mogućnost otkupa i organizovanog sakupljanja ostalih (sporednih) šumskih proizvoda postoje, i to naročito:
•
•
•
•
•
•
Fragaria vesca
Mentha sp.
Boletus edulis
Cantharelus cibarius
Macrolepiota procera
Pleurotus ostreatus
šumska jagoda
nana
vrganj
lisičarka
sunčanica
bukovača
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
103
•
•
•
Achillea mylefolium
Hypericum perforatum
Rubus hirtus
hajdučka trava
kantarion
kupina
Nadležna ustanova za način i uslove prikupljanja i kvote (količine) je Zavod za zaštitu prirode.
Kako nema pouzdanih podataka o brojnosti pojedinih vrsta i potencijalu staništa, nije moguće planirati. Postoji potreba organizovanja kontrolisanog korišćenjnja ostalih
šumskih proizvoda. Nadležne službe JP "Nacionalni park Đerdap” dužne su obezbediti uputstva o načinu prikupljanja, vrstama, dozvoljenim količinama šumskih
plodova, lekovitog bilja i pečuraka, kao i zakonskim normativima koji regulišu ovu oblast.
Kako sakupljanje ne bi ugrozilo ekološki potencijal i biofond datog staništa. Najčešće se sakupljaju: jagode, borovnice, kupine, maline, lešnici, drenjine, divlja ruža, trešnje,
kruške,jabuke, zova, kupina, šipurak, kleka, koren čička, koprive, list breze i sl.
Stanovništvo sakuplja i jestive pečurke, najčešće: lisičarke, vrganje, rujnice, sunčanice, bukovače i dr.,koje obilno rađaju skoro svake godine.
Sakupljanje lekovitog bilja do sada nije vršeno organizovano iako i ovde postoje veoma dobre mogućnosti. Pošto su savremena stremljenja našeg društva vraćanje prirodoj
ishrani i zdravlju, treba iskoristiti blagodeti lekovitog bilja koje se javlja u GJ"Leva Reka",kao i na čitavom području Nacionalnog parka . Naročito cenjena biljka
izuzetnih lekovitih svojstava, kojom obiluje ova GJ, jeste medveđi luk (Allium ursinum), kao i mnoge druge..
Korišćenje i promet šumskih plodova, lekovitog bilja i pečuraka vršiti u skladu sa Uredbom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. gl. 31/05,
22/07, 38/08, 9/10).
7.3.7. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica
Imajući u vidu stanje u vezi sa otvorenošću gazdinske jedinice „Leva reka” i saobraćajnim uslovima u njoj, etat odnosno dobit u okviru gazdinske jedinice, i stvarne
ekonomske parametre i mogućnosti preduzeća, za naredni uređajni period planiraju se sledeći radovi:
1. Izgradnja tvrdih kamionskih puteva ................................................................................................................ 1.0km
2. Rekonstrukcija kamionskih puteva .................................................................................................................. 2.0km
3. Održavanje šumskih saobraćajnica na celoj dužini
Osim napred navedenih kriterijuma, Plan izgradnje i održavanja šumskih saobraćajnica za naredni desetogodišnji period urađen je i na osnovu analize rasporeda sečive
zapremine po odeljenjima, a imajući u vidu postojeću mrežu puteva. Vođeno je računa, dakle i o ekonomskim parametrima, uslovima terena, kao i mogućnosti
primene mehanizacije na što većoj površini.
Planirana izgradnja 2.0km tvrdih kamionskih puteva podrazumeva izgradnju puta koji će, povećati sadašnju otvorenost. Ovom prilikom se vodilo računa o povezivanju glavnih
šumskih puteva u gazdinskoj jedinici „Leva Reka” u jednu celinu tako da će oni postati kružni, odnosno zatvoreni u prsten.
Širina planuma puta koji će se graditi biće 6m sa nasutim valjanim gornjim slojem 4m i proširenjima u krivinama, sa najmanjim poluprečnikom krivine od 20m i sa nagibom
podužne ose puta do 8%.
Pored izgradnje novih puteva neophodno je i stalno održavanje postojećih. Pored redovnog tekućeg održavanja (čišćenje kanala i propusta, zatrpavanje udarnih rupa i sl.) na
pojedinim deonicama (koje čine ukupnu dužinu 2.0km) potrebno je izvršiti rekonstrukciju nasipanjem i valjanjem habajućeg sloja.
Na kraju ovog uređajnog razdoblja ukupna dužina šumskih kamionskih makadamskih puteva u gazdinskoj jedinici „Leva Reka” će biti duža za 1km. Samim tim će se
otvorenost gazdinske jedinice povećati sa 14.3km/1000ha na 14.8km/1000ha.
S obzirom na sve veće i raznovrsnije potrebe i zahteve društva prema šumi kao i planirane dugoročne razvojne ciljeve Nacionalnog parka đerdap u raznim oblastima, u
budućnosti se može očekivati da će se u određenim delovima izvršiti “prekvalifikacija” šumskih kamionskih puteva u puteve javnog saobraćaja jer većina postojećih,
a i planiranih tvrdih šumskih kamionskih puteva je sa takvim tehnikim elementima konstrukcije koji pružaju te mogućnosti.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
104
7.3.8. Plan uređivanja šuma
Uređivanje šuma gazdinske jedinice za novo uređajno razdoblje 2022 – 2031. god. planira se u 2021. god. /početak uređivanja – pripremni radovi, terenski i dr./.
Potpuno okončanje uređivanja sa dobijanjem odgovarajuće saglasnosti planira se za drugu polovinu 2021. god.
Poštovanje planirane dinamike izrade osnove doprinosi sprovođenju daljeg kontinuiteta, planskom i organizovanom planiranju gazdovanja, usmerenom i
dozvoljenom korišćenju potencijala gazdinske jedinice u skladu sa odredbama zasnovanim na zakonima /Zakon o šumama, Zakon o zaštiti životne sredine i dr./ i pratećim
podzakonskim aktima /pravilnici, uredbe i dr./.
Posebna osnova gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu “Leva Rekai” ima rok važenja od 01.01.2012. - 31.12.2021. godine.
7.3.9. Plan uzgoja divljači
Glavne gajene vrste divljači za gazdinsku jedinicu “Leva Rekai” su:
•
•
•
•
jelen obični
srna
divlja svinja
zec
U okviru nаvedenog poglаvljа prikаzаno je i stаnje divljаči po vаžećoj Lovnoj osnovi. Nа ovom mestu može se konstаtovаti dа je kаpаcitet stаništа vezаn zа bonitet ove
gаzdinske jedinice:
II bonitet zа jelenа 2 grlа/100 hа u odnosu polovа 1:1,
I bonitet zа srnu 5 grlа/100 hа u odnosu polovа 1:1,
I bonitet zа divlju svinju 1 grlo/100 hа u odnosu polovа 1:1.
Uz odgovorаjuće obezbeđenje merа i čuvаnje divljаč u ovom šumskom kompleksu imаju optimаlne uslove zа rаzvoj.
U toku nаrednog uređаjnog rаzdobljа u plаnu je izgrаdnjа:
•
7 visokih otvorenih čeke;
•
7 visokih zаtvorenih čekа
•
4 hrаnilištа zа srneću divljаč;
•
4 hrаnilištа zа svinje;
•
3 mrcinište
•
30 solištа;
•
Čišćenje i održаvаnje lovаčkih i pešаčkih stаzа.
Sаv odstrel divljаči biće u funkciji zаštite i očuvаnjа svih vrstа koje žive u ovom području. Svа ostаlа pitаnjа integrаlno su rešenа u Lovnoj osnovi lovištа "Đerdаp" (01.04.
2003 – 31.03. 2013) i nećemo ih ponаvljаti u ovoj posebnoj osnovi.
7.3.10. Plan korišćenja drugih šumskih potencijala
Korišćenje drugih šumskih potencijala /pašarenje, senokos, pčelarstvo, lekovito bilje i dr./ neće imati neki veći značaj i efekte.
Moguća su određena korišćenja vezano za okolno stanovništvo kao što je sakupljenja drvnog otpada u fazi pripreme za pošumljavanja, senokosi u funkciji održavanja
vodoprivrednih objekata, i dr. Navedena eventualna i druga moguća korišćenja više su u funkciji održavanja i određenih pripremnih i drugih radova, koja nemaju neke
značajnije finansijske efekte.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
105
7.3.11. Plan održavanja i razvoja zaštićenih prirodnih dobara i (objekata)
U okviru gazdinske jedinice »Leva Reka« u I stepenu zaštite nalaze se strogi prirodni rezervat »Tatarski vis«, vidikovci i retke zaštićene vrste flore i faune, kao i
naučno istraživačka površina. U III režimu zaštite je preostala površina ove gazdinske jedinice, gde spada i predeona celina »Šomrda«.
Osnovna obeležja i karakteristike navedenih zaštićenih prirodnih dobara obrađena po tematici i materiji u ovo osnovi u dosadašnjim pripadajućim poglavljima
/0.0.Uvod, Dosadašnji zahtevi ...., Opšte karakteristike šumskih ekosistema,.Osnovne postavke pri ..., Funkcije šuma i namena površina, Gazdinske klase i njihovo formiranje,
5.0. Stanje šuma i šumskih staništa po svim osnovama, sa ocenom stanja, 7.0. Utvrđivanje ciljeva gazdovanja i ...., i 7.0. Planovi gazdovanja/.
Takođe su međusobno usaglašene odredbe i zahtevi vezani za odredbe zasnovane na zakonima /Zakon o šumama, Zakon o zaštiti životne sredine i dr./ i
podzakonskim aktima /pravilnici, uredbe, odluke i dr./, prostorno planska dokumenta /osnova gazdovanja šumama, Lovna osnova, Program zaštite i razvoja, idr./, i Prethodnih
uslova za izradu Posebne osnove Zavoda za zaštitu prirode Srbije, po principu preuzimanja obaveze, nadležnosti, i detaljne razrade svako iz svog dela interesovanja i
potrebne obradivosti. Radi ukupne jasnoće uređajnog zapisnika i nepotrebnih ponavljanja neće se dalje dati osnovna obeležja, stanje po svim osnovama, i drugi pokazatelji
koji su detaljno obrađeni u navedenim poglavljima, već će se dati sledeće osnovne postavke, planske odrednice i drugi elementi vezano za zaštićena prirodna dobra:
-
-
Posebne prirodne vrednosti prostorno su jasno definisane preko opisa staništa i sastojina /odeljenje – odsek/, svrstavanja u odgovarajuće pripadajuće
funkcionalno namenske celine, sa jasnim usmerenjem preko gazdinskih klasa i ciljeva gazdovanja.
Zaštita posebnih prirodnih vrednosti, biološke raznovrsnosti, očuvanja i unapređenja uopšte podignuta je na daleko veći i potreban nivo /usmereno, dozvoljeno i
plansko korišćenje, zaštita od štetnog delovanja abiotičkih i biotičkih činioca, reorganizacija čuvarske službe, odgovarajuća materijalno tehnička opremljenost,
međusobna koordiniranost i obaveštenost svih subjekata koji rade na zaštiti, i dr./.
Sve odredbe zasnovane na zakonima, pratećim podzakonskim aktima, prostorno planskim dokumentima vezanim za zaštićena prirodna dobra, drugi uži i širi
prostor gazdinske jedinice međusobno su usaglešene, i obrađene po principu obaveznosti, prioriteta, i dozvoljenih postupaka i mera na rešavanju svih konflikata.
Izabran sistem gazdovanja /umereno sastojinsko/ postavio je kao osnovnu gazdinsku jedinicu po svim osnovama sastojinu sa svojim stanjem, budućim ciljevima i
projekcijom optimalnog stanja za sve funkcionalno namenske celine, a time i zaštićena prirodna dobra.
Stanje sastojina zaštićenih delova prirode dato je po svim osnovama sa tačnom konstatacijom degradiranih i razređenih stanja sastojina, prisutnosti neautohtonih
pogotovo invazivnih vrsta /američki jasen, i dr./, zastupljenosti autohtonih vrsta drveća po vrsti, površini, drvnoj zapremini i drugim pokazateljima.
Ciljevima gazdovanja i merama za ostvarivanje ciljeva gazdovanja vezano za zaštićena prirodna dobra generalna i detaljna opredeljenja su sledeća:
1.
2.
3.
4.
5.
Saniranje devastiranih stanja i uzgojno pomaganje autohtonim vrstama drveća.
Smanjenje učešća neautohtonih vrsta drveća kao što je, bagrema, smrča raznim merama (obnova sa autohtonim vrstama drveća, uzgojnim sečama –
proredama uklanjati alohtone vrste i dr.).
Tipični predstavnici ambijentalnih vrednosti (potoci, kamenjari, vidikovci, pašnjaci, jaruge.) nadalje će se zadržati kao takvi.
Reintegracija narušenih stanja zaštićenih prirodnih dobara u ambijentalnu vrednost i celinu autohtonosti pejsaža.
Mere zaštite i nege izvoditi u celosti po datoj tehnologiji i smernicama za izvođenje radova.
Navedene osnovne postavke, opredeljenja i planovi rada vezano za zaštićena prirodna dobra doprineće pre svega stabilizaciji ukupnog stanja, ukazivanja na
negativna kretanja i tendencije, i unapređenja u mogućem i planiranom stepenu. Svi potrebni detalji vezano za planove rada po odeljenjima i odsecima, dati su u tabelarnim
delovima Osnove gazdovanja šumama.
Bitno je istaći da je ova osnova veoma ambiciozno pristupila u sagledavanju stanja zaštićenih prirodnih dobara po svim osnovama, registrovanju prisutnih problema i
negativnih tendencija, sa osnovnim jasno definisanim pravcima delovanja preko ciljeva i planova gazdovanja. Postavljeni ciljevi gazdovanja, mera za ostvarivanje istih,
planova gazdovanja su u osnovi kratkoročnog i dugoročnog karaktera, sa zahtevom neodložnog i stalnog delovanja.
7.3.12. Plan uređenja i prezentacije posebnih prirodnih retkosti
Svi poslovi i zаdаci nа očuvаnju i zаštiti delovа prirode utvrđeni su režimom korišćenjа u Prostornom plаnu zа Nаcionаlni pаrk, u okviru konkretnog stepenа zаštite.
Polаzeći od rešenjа u Prostornom plаnu Nаcionаlnog pаrkа ustаnovljeno je dа u ovoj gаzdinskoj jedinici postoje strogi prirodni rezervаti, dа su nа širem prostoru ove
gаzinske jedinice locirаni znаčаjni vidikovci kаo prirodni spomenici, dа slivovi brojnih rekа sа svojim izvorimа i vodotocimа predstаvljаju u lokаlnim uslovimа
znаčаjаn vodni potencijаl u cilju
očuvаnjа i obezbedjivаnjа čiste i pitke vode, dа se i nа prostoru ove gаzinske jedinice (kаo integrаlnom delu pаrkа) nаlаzi znаčаjаn broj retkih vrstа flore i fаune i dа je pri
tom stаnište nа kome se rаsprostiru šume ove gаzdinske jedinice i potencijаlno i fаktički vrlo ugroženo erozijom.
S obzirom nа osnovnu nаmenu, ovim plаnom je utvrđen nаčin zаštite prirodnog prostorа ove gаzdinske jedinice i objekаtа u njoj obuhvаtа:
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
106
•
Uređenje strogog prirodnog rezervata za kontrolisani pristup izgradnjom adekvatne pristupne staze granicom odeljenja 50/55;
•
Obeležavanje granice prirodnog rezervata po standardu;
•
Postаvljаnje novih informаtivnih tаbli i oznаkа upozorenjа (sа nаzivom rezervаtа, osnovnim kаrаkteristikаmа i znаčаjem, posebnim zаbrаnаmа i ogrаničenjimа)
– 10komаdа.
•
Pаrterno uređenje stаjаlištа, vidikovаcа i mestа odаkle se posmаtrа;
•
Obeležаvаnje vidikovcа kаo prirodnih spomenikа sа isticаnjem nаzivа objekаtа
komаdа;
•
Oko vidikovаcа u gаzdinskoj jedinici izdvojiti i zаštititi 1 do 2 ha od bilo kаkvih rаdnji koje bi trаjno menjаle аutentičnost i prirodu vrednost objektа postаvljаnjem
vidnih znаkovа zаbrаne (5 komаdа);
•
Postаvljаnjem tаbli i znаkovа zаbrаne zаštićenih retkih vrstа flore i fаune;
•
Štаmpаnje propаgаndnih mаterijаlа sа fotogrаfijаmа prirodnih spomenikа, motivа iz prirodne predeone celine, zаštićenih vrstа i snimаnje filmskih mаterijаlа o njimа
kаko bi se i lokаlno stаnovništvo а i posetioci upoznаli sа ovim retkim i zаštićenim vrednostimа pаrkа;
•
Edukаciju lokаlnog stаnovništvа, školskog uzrаstа u redovnoj nаstаvi kаko bi se u nаjširem smislu i u što krаćem vremenu utvrdio znаčаj i potrebа zаštite retkih
vrstа flore i fаune, i zаštite prirode u celini.
•
Kаko delom postoje grebenski putevi i stаze do vidikovаcа neophodno je njihovo dаlje održаvаnje i obeležаvаnje.
•
Istrаživаnje stаnjа biološke stаbilnosti i zdrаvstvenog stаnjа
multidisciplinаrnim nаučnim projektimа dugoročnog kаrаkterа.
•
Tаblаmа upozorenjа i zаbrаne će se zаbrаniti kаptirаnje izvorа kаko bi se održаlа stаlnost i njihove količinskа izdаšnost.
i njegovih osnovnih kаrаkteristikа, postаvljаnjem tаbli nа ivici objektа - 5
nаbrojаnih zаštićenih vrstа koje se jаvljаju u Nаcionаlnom obezbediti će se
jedinstvenim
7.3.13. Plan naučno-istraživačkog rada
Pošto gazdinska jedinica u funkcionalno namenskom zahtevu ima poseban značaj, te je neophodna i odgovarajuća naučno istraživačka aktivnost. Plan naučno
istraživačkog rada odnosi se na sledeće oblasti i teme:
Naučno istraživački rad izvoditi u saradnji sa naučno stručnim institucijama / Šumarski Fakultet Beograd, Instituti, Zavod za zaštitu prirode, i dr./, staraocima
zaštićenih prirodnih dobara, i drugim subjektima.
Osim monitoringа širenjа pojаve sušenjа šumа u okviru sveobuhvаtnog prаćenjа zdrаvstvenog stаnjа sаstojinа i istrаživаnjа bioekoloških kаrаkteristikа rezervаtа i
posebno retkih i vrednih zаštićenih vrstа flore i fаune plаn nаučno-istrаživаčkog rаdа nа prostoru ove gаzdinske jedinice će obuhvаtаti i:
1. Istrаživаnje rаzvojno proizvodnih kаrаkteristikа u rаzličitim tipovimа bukovih i kitnjаkovih šumа;
2. Istrаživаnje nаjpovoljnijeg nаčinа prirodne obnove u pojedinim tipovimа;
3. Istrаživаnje nаjpovoljnijeg nаčinа sаnаcije degrаdirаnih šumskih ekosistemа u uslovimа izrаženih procesа površinske vodne erozije;
4. Istrаživаnje uticаjа divljаči nа proces prirodne obnove sаstojinа;
5. Nаstаviti sа studioznim i multidisciplinаrnim proučаvаnjimа uzrokа sušenjа kitnjаkа i ostаlih vrstа lišćаrа;
6. Utvrditi rаsprostrаnjenje i fаktore koji utiču nа širenje «bolesti kore bukve»;
7. Istrаžiti predаtore koji se jаvljаju nа kolonijаmа Criptococcus fagisuga i ispitаti mogućnost njihovog korišćenjа protiv ove štitаste vаši;
8. Ispitаti biologiju i mogućnost korišćenjа superpаrаzitа Nematogenium ferrugineum protiv pаrаzitne gljive N. Coccinea;
9. Ispitаti druge biotičke činioce koji se mogu iskoristiti u biokontroli protiv pаtogenih gljivа i štetnih insekаtа u sаstojinаmа bukve;
10. Ispitаti mogućnost korišćenjа nekih fungicidа zа zаštitu bukovog drvetа posle seče stаbаlа nа šumskim stovаrištimа, sа ciljem dа se spreči prozuklost i trulež drvetа;
11. Nаstаviti sа rаdovimа nа identifikаciji celokupne mikoflore i štetne entomofаune u sаstojinаmа mečje leske;
12. Nаstаviti sаrаdnju sа nаučnim ustаnovаmа u cilju unаpređenjа zаštite šumа u Nаcionаlnom pаrku i to rаdi prаćenjа novih štetočinа koje bi se mogle pojаviti u štetnom
obimu, prognoze i dijаgnoze štetа, proučаvаnjа postojećeg stаnjа flore i fаune.
13. Posebnu pаžnju trebа posvetiti prirodnim reducentimа i regulаtorimа populаcijа štetnih šumskih insekаtа.
7.3.14. Plan uređivanja površina za odmor i rekreaciju
Prostor ove gаzdinske jedinice je pogodаn zа "pаsivаn" odmor i sа sаdаšnjim stepenom prirodne i infrаstrukturne opremljenosti.U okviru gаzdinske jedinice već
postoje znаčаjni predeli posebnih prirodnih odlikа i lepotа zа odvijаnje specifičnih turističko-rekreаtivnih аktivnosti nаročito edukаtivnog kаrаkterа.
Rekreаcijа u prostoru ove gаzdinske jedinice može se odvijаti u okvirimа sledećih аktivnosti: nаučno-obrаzovne, obilаskа vidikovаcа, šetnje u šumskom kompleksu,
posmаtrаnjа divljаči i uopšte prisutne flore i fаune, u okviru rekreаtivno-kulturnog sаdržаjа, prikupljаnjа šumskih plodovаi slično.
U tom smislu neophodno je izvršiti:
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
107
1. obeležаvаnje prаvаcа kretаnjа kroz šumski kompleks orijentišući se nа postojeće šumske puteve i stаze,
2. uređivаnje livаdа, unutаr šumskog kompleksа,
3. održаvаnje postojećih objekаtа
Izgrаdnjа infrаstrukture u okviru rekreаtivnog korišćenjа u šumi podrаzumevа izgrаdnju šetnih stаzа, nаdstrešnicа,stolovа i dr.
Polаzeći od konkretnih potrebа, u ovoj gаzdinskoj jedinici neophodno je izgrаditi:
- klupe zа odmor sа stolovimа 10 komаdа;
- korpe zа otpаtke nа istim lokаlitetimа 10 komаdа;
- tаble obаveštenjа, koje upućuju nа ovа mestа 5 komаdа.
- urđivаnje i zаštitа postojećih izvorа 5 komаdа.
Uređenje i zаštitа postojećih izvorа, obаviće se njihovim čišćenjem, zidаnjem i ogrаđivаnjem.
7.4. Očekivani efekti realizacije planiranih radova
Realizacija planiranih radova po pojedinačnim planovima u ovoj osnovi usmerena je na: obezbeđivanje održivog gazdovanja u ovoj gazdinskoj jedinici kao delu Nacionalnog
parka i pri tom ostvarivanje primarnog cilja gazdovanja u ovim objektima koji se odnosi na zaštitu biodiverziteta.
U isto vreme inteziviraće se radovi na naučnoistraživačkoj i edukativnoj delatnosti u navedenim objektima.
Inteziviranjem radova na nezi šuma, pre svega, će se popraviti njihovo zdravstveno stanje i bioekološka stabilnost.
Poštovanjem plana zaštite šuma saniraće se u nekim delovima kompleksa nepovoljno zatečeno stanje, a inteziviranjem radova na preventivnoj zaštiti i razvojem dijagnoznoprognozne službe zaštita i očuvanje ovog dela kompleksa će se dići na viši (odgovarajući) nivo.
Utvrđeni planovi su s ciljem da se unapredi sadašnje stanje tj. postignu kratkoročni ciljevi gazdovanja koji su u funkciji postizanja dugoročnog opšteg cilja, a to je postizanje
optimalnog stanja šuma na datom staništu tj. obezbeđenje funkcionalne trajnosti.
Na bazi sadašnjeg stanja šuma i šumskog zemljišta, a pod predpostavkom da se planirani radovi realizuju na kraju uređajnog perioda očekujemo sledeće stanje šuma:
Predloženi pla radova po pojedinačnim planovima u ovoj osnovi usmerena je na: obezbeđivanje održivog gazdovanja u ovoj gazdinskoj jedinici kao delu
Nacionalnog parka i pri tom ostvarivanje primarnog cilja gazdovanja u ovim objektima koji se odnosi na zaštitu biodiverziteta. U isto vreme inteziviraće se
radovi na naučnoistraživačkoj i edukativnoj delatnosti u navedenim objektima.
Nega šuma kroz predloženi plan, pre svega, će se popraviti zdravstveno stanje sastojina i bioekološku stabilnost istih.
Sprovođenje plana zaštite šuma saniraće se u nekim delovima kompleksa nepovoljno zatečeno stanje, a inteziviranjem radova na preventivnoj zaštiti i
razvojem dijagnozno-prognozne službe zaštita i očuvanje ovog dela kompleksa će se dići na viši (odgovarajući) nivo.
Celovita zaštita šuma i šumskih staništa svih funkcionalno namenskih celina u fizičkom smislu podići će se na daleko veći nivo. Veći i organizovaniji stepen
zaštite obezbediće se preko reorganizacije čuvarske službe, uspostavljenje bolje saradnje sa ostalim subjektima zaštite na užim i širim prostorima gazdinske
jedinice /nadzorna služba, lovočuvarska služba, pripadnici MUP – a, i dr./, kao i boljom meterijalno tehničkom opremljenošću.
Permanentna zaštita šuma od štetnog dejstva abiotičkih i biotičkih činioca detaljno je planirana preventivnim i represivnim merama po svim stavkama.
Posebno su značajne odredbe i obaveze vezane za praćenje stanja, dijagnozno prognozne aktivnosti, međusobna saradnja i koordinacija sa svim subjektima i
nadležnim institucijama iz oblasti zaštite šuma i prirodnih dobara.
Zaštita od štetnog delovanja čoveka po više osnova (razni oblici urbanizacije, bespravna seča, izazivanje požara, i dr.) biće daleko organizovanija i
efikasnija u pravcu sprovođenja zakonitog rada, hvatanja i registrovanja prekršioca, podnošenja odgovarajućih tužbi i dr.
Konstantna zaštita šuma od štetnog delovanja divljači takođe će biti na potrebnom nivou i daleko efikasnija pogotovo kod mlađih sastojina individualnim, a
po potrebi i kolektivnim ograđivanjem, korišćenjem premaznih odbojnih sredstava i drugim merama.
Prezrela i zrela stanja sastojina biće sanirana glavnim prinosom – Obnavljanje prirodnim putem oplodnim sečama, na radnoj površini od125.38ha, sa
sečivim etatom od 10000m3, čime će se započeti sa prirodnim procesom obnavljanja ovih sastojina.
Uzgojnim sečama (proredama) na površini od 2381.95ha, i sečivim etatom od 75653m3, unaprediće se ukupno stanje sastojina primenom pozitivne i
negativne selekcije.
Sanacijom požarišta na površini od 2.61ha izvršiće se sanacija opožarene površine, i stvoriti uslovi osnivanja jedne mlade, zdrave i stabilne sastojine
autohtone sastojine.
Sanacijom devastirane sastojine bukve na površini od 2.25ha izvršiće se sanacija opožarene površine, i stvoriti uslovi osnivanja jedne mlade, zdrave i
stabilne sastojine autohtone sastojine.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
108
Popunjavanjem (podsejavanjem bukvicom) prirodnih sastojina, kao pomoćna mera prirodnoj obnovi na površini od 36.62ha (prema potrebi) postiže se
odgovarajuća obraslost i unutrašnja strukturna stabilnost mladih sastojina.
Popunjavanjem, kao pomoćna mera nakon veštačkog pošumljavanja na površini od 0.97ha postiže se odgovarajuća obraslost i unutrašnja strukturna
stabilnost mladih novoosnovanih satojina bukve i kitnjaka.
Kod funkcinalno namenskih celina zaštićenih delova forsiraće se autohtone sastojine, kod obnavljanja, popunjavanja, i izvođenja mera nege. Karakteristični
oblici biljnog zajedništva i izgleda (potoci, bare, i dr.) nadalje se zadržavaju u zastupljenim količinama, kao reprezenti autohtonosti i karakterističnog
pejsaža.
Osvetljavanjem podmladka ručno, na površini od 169.88ha na kraju uređajnog perioda ćemo imati 169.888ha pravilno obnovljenih prirodnih sastojina.
Okopavanjem i prašenjem novoosnovanih veštački podignutih kultura u tri navrata na ukupnoj površini od 14.58ha, stvorićemo uslove za dobijanje, pravilno
odnegovanih i zdravih i stabilnih autohtonih sastojina.
Čišćenjem u mladim prirodnim sastojinama na ukupnoj površini od 12.87ha, stvorićemo uslove za dobijanje, pravilno odnegovanih i zdravih i stabilnih
autohtonih sastojina.
Sprovodeći planirane mere nege na ukupnim radnim površinama koje se moraju izvesti u planiranim količinama, po datoj tehnologiji i smernicama, za
izvođenje radova značajno će doprineti boljem stanju sastojina, otpornosti na brojne negativne uticaje, i unapređenju ukupnog stanja u mogućem, i
planiranom stepenu.
Sprovođenjem plana infrastrukturnog opremanja po predloženom planu ceo kompleks gazdinske jedinice će se i sa tog aspekta približavati funkcionalnom
optimumu, odnosno pojedini delovi kompleksa postaće dostupniji a samim tim će se poboljšati uslovi za lakše izvršenje zadatih planova.
Pavno rešavanje nerešenih imovinsko pravnih pitanja unaprediće se stanje katastarsko gruntovnog operata ukupnog poseda.
Izvršavanjem plana korišćenja (glavnog i prethodnog prinosa) akumuliraće se cca 92252m3 drvne zapremine u toku ovog uređajnog perioda.
Većina navedenih, očekivanih efekata gazdovanja u ovoj gazdinskoj jedinici u narednom uređajnom razdoblju će se ostvariti, dok su neki efekti takvog karaktera da
će se produžiti i u sledeća uređajna razdoblja.
Na kraju uređajnog razdoblja može se doći do želejnih rezltata gazdovanja samo ako se sprovedu sve odredabe Osnove gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu
„Leva Reka“ na način i postupak kako je to dato tehnologijom radova, i smernicama za izvođenje istih predviđeno.
Preloženi planovi kao i očekivani rezultati u gazdovanju šumama u ovom uređajnom razdoblju dosta su intezivni i sveobuhvatni, sa značajnim doprinosom u
sprečavanju daljih negativnih kretanja i tendencija, i ukupnog unapređenja, u mogućem i planiranom stepenu.
Pozitivni rezultati se pre svega očekuju kod uspostavljanja planiranih optimalnih stanja, u kratkoročnom i dugoročnom periodu, saglasno definisanim funkcionalno
namenskim zahtevima.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
109
8.0. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PLANOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA
8.1. Smernice za sprovođenje obnavljanja šuma
Veštačko pošumljavanje sadnjom
U odgovarajućim poglavljima ove osnove obrađen je određen broj pitanja vezanih za pošumljavanje i to: izbor vrsta drveća, gustina sadnje, starost sadnica u skladu sa
staništem.
Priprema terena za pošumljavanje u ovoj gazdinskoj jedinici svodi se na uspostavljanje šumskog reda na površinama gde su izvršene čiste seče. Nakon izvršenih čistih seča,
grane i režijski otpad potrebno je složiti u gomilice (redove), između kojih će se vršiti sadnja sadnica, tako da ne budu smetnja prilikom kopanja jama i sadnje
sadnica.
Priprema zemljišta za pošumljavanje takođe se svodi se na kopanje jama čija dubina zavisi od starosti sadnica. Najpogodnije vreme za sadnju sadnica je period mirovanja
vegetacije. Za područje ove gazdinske jedinice jesenja sadnja može početi krajem meseca oktobra, a trajaće sve do pojave snežnog pokrivača i zamrzavanja zemljišta.
Prolećna sadnja počinje kada se sneg otopi i zemlja otkravi, a u ovoj gazdinskoj jedinici to je kraj meseca marta i početak aprila, a trajaće do pred otvaranje
pupoljaka (početak vegetacije), a to je druga polovina meseca aprila i početak maja.
Samo pošumljavanje mora se izvoditi sa kvalitetnim sadnim materijalom. Klasično proizvedene sadnice treba da su zdepaste,jake i sa bogato ožiljenim korenom koji svojom
masom prevazilaze masu nadzemnog dela sadnice. Manipulacija sa sadnicama od rasadnika pa do same sadnje mora biti takva da sadnice najbezbolnije pretrpe „šok“
promene staništa (rasadnik objekat pošumljavanja), od čega u najvećoj meri zavisi i uspeh pošumljavanja. Manipulacija sa sadnicama u najvećoj meri odnosi se na
sledeće:
prilikom prevoza koren sadnica mora biti u vlažnoj sredini,
na objektu pošumljavanja sadnice se moraju staviti u zasenu i utrapiti (ako se ne koriste odmah) i povremeno se prskaju vodom,
sadnice prilikom samog izvođenja sadnje, nijednog trenutka ne smeju biti direktno izložene suncu ili vetru, kako ne bi došlo do isušivanja korena.
Pošumljavanje (podsejavanje) setvom
Pošumljavanje se može obaviti setvom semena u veoma povoljnim uslovima. Uzroci neuspeha pošumljavanje setvom su najčešće:
•
•
glodari i ptice kojima seme služi za ishranu (u bobrbi protiv njih treba primeniti otorvne mamce, zamke, obložiti seme škodljivim materijama)
nepovoljni i abiotski činioci (treba izvršiti popravljanjem stanišnih uslova da bi se seme podstaklo na što brže klijanje).
U konkretnom slučaju teba primeniti delimičnu setvu. Nakon izvršenog rahljanja zemljišta pristupa se zasejavanju semena na optimalnu dubinu u zavisnosti od veličine
semena i sastav zemljišta. Treba voditi računa o broju semenki i međusobnom rastojanju. Opreza radi bolje je posejati više semenki. Obavezno koristiti pilitirano
seme.
Po mogućnosti koristiti strtifikovano i naklijalao seme. Izvodtiti prolećnu sadnju jer su tada gubitci na semenu od divljači, ptica i glodara manji. Zemljište treba da bude tako
pripremljeno da nema trava, korova, da je dobro vlažno da bi setva što bolje uspela.
Popunjavanje prirodno obnovljenih površina sadnjom
Pri najbrižljivijem radu i najpovoljnijim stanišnim uslovima dešava se da se izvestan broj presađenih biljaka, ne primi, osuši. Gubici se izražavaju u procentima od ukupnog
broja
posađenih biljaka na odeđenoj površini.
U plan podizanja šumskih kultura se na osnovu ovog predviđanja unosi stavka o zameni neprimljenih biljaka novim tj, kulturu koja je već podignuta, potrebno je popuniti ili
kompletirati.
Popunjavanje šumskih kultura po pravilu počinje u drugoj godini života kulture i to samo onda kada je procenat propalihbiljaka veći od 15 % (10 - 20). Ako se ispostavi da se
broj
neprimljenih biljaka kreće od 10 - 20 % od ukupnog broja posađenih biljaka i da je taj gubitak ravnomerno raspoređen po celoj pošumljenoj površini, popunjavanje
nije potrebno. Ali ako se pokaže da se posađene biljke nisu primile u većem broju na pojedinim mestima, tako da su čitave "krpe" ostale prazne, kultura se mora popuniti čak i
ako je, ukupno uzeto, propalo
manje od 10 % zasađenih biljaka.
Sadni materijal kojim se popunjavanje vrši, po pravilu treba da je iste starosti i uzrasta kao i biljke u kulturi, tj, stariji od onoga kojim je pošumljavanje započeto
Broj sanica, vrsta sadnica je dat u planu gajenja, sa svaku sastojinu pojedninačno. Sadnice mogu biti sa slobodnim i sa obloženim korenom (busenom). Sadnju vršiti
ručno, u jame
dimenzija 35x35cm, a na zakorovljenim površinama i pri nepovoljnim uslovima sredine 50x50cm. Sadnj se može izvesti i mehanizovano, ako to
dozvoljavaju uslovi terena (nagib manji od 15%).
Gustina sadnje je 300 sanica po hektaru. Koristiti školovane sadnice starosti 2-3 godine 2+1 ili 2+0.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
110
Uspeh popunjavanja zavisi se ocenjuje 3-4 godine posle osnivanja kultura. Ako je ukupan broj izumrlih biljaka do 10% i ukoliko su prostorno ravnomerno raspoređeni po
površini, da razmak
između sadnica nije veći od 2m, ne treba vršiti novo popunjavanje. Sadnice iz prirodnog podmladka iz gustog sklopa, ne smeju se koristiti za
popunjavanje, zbog teškoća oko
prilagođavanja novim uslovima.
8.2. Smernice za sprovođenje nege šuma
Osnovne mere održavanja, nege i zaštite šumskih kultura
Samim činom sadnje nije završen posao na pošumljavanju odnosno na melioraciji šuma na tretiranoj površini.
Predstoji još jedna ne manje važna faza na održavanju (nezi i zaštiti) osnovanih kultura, koja se sastoji iz niza sukcesivnih zahvata i mera, različitog vida, intenziteta i trajanja,
već prema ispoljenim potrebama u svakom konkretnom slučaju.
Cilj je da se stvore neophodni, ako ne i optimalni uslovi za preživljavanje i razvoj madih sastojina, naročito u kritičnoj fazi opstanka, u prvim godinama nakon sadnje. To se
postiže odgovarajućim intervencijama kojima se ublažuju nepovoljni edafski i klimatski uslovi sredine i regulišu i usklađuju međusobni odnosi između postojeće
vegetacije na jednoj i zasađenih biljaka na drugoj strani.
U daljem tekstu daju se neke praktične preporuke u vezi sa izvođenjem osnovnih mera održavanja šumskih kultura u našim uslovima.
Osvetljavanje podmlatka ručno
Planom osvetljavanja obuhvaćene su tek podignute sastojine hrasta kitnjaka i bukve, sa ciljem da se glavne vrste drveća zaštite od negativnih, konkurentskih uticaja, korovskih
biljaka i žbunja. U prvoj fazi će se, mehanički, uklanjati sve korovske vrste (najčešće biološki jače i otpornije), koje su u konkurenciji sa odabranim vrstama drveća i
fenotipski loše jedinke.
U drugoj fazi, koja se izvodi u vreme kada je došlo do diferenciranja jedinki po visini, osvetljavanje će se vršiti sa ciljem da se uklanjaju fenotipski loše jedinke, lošeg
zdravstvenog stanja, kako bi se obezbedio povoljniji položaj i više hranljivih materija, u prostoru odabranim jedinkama.
Ove mere se izvode kasno u proleće ili rano leto kad su mlade biljke svojim izgledom, lako uočljive i prepoznatljive u odnosu na korov i ostale nepoželjne vrste.
Broj navrata u planu dat je orijentaciono, a biće ocenjen na osnovu stvarnih potreba u toku uređajnog perioda.
Seča čišćenjem (prirodne sastojine, šumske kulture)
Seča čišćenjem je mera koja se u sastojinama sprovodi u doba kasnog podmlatka i ranog mladika. Nega podmladka u fazi mladika ima za cilj da se u masi mladih jedinki
podstakne što veći broj najvitalnijih i najkvalitetnijih među njima, koje će reagujući na preduzete mere, usloviti nasledne osobine i granice uzgojne plastičnosti. Na
ovaj način se nastoji da u bazi letvenaka postigne što više dobrih kandidata, među kojima će se lako selektivnm proredom dobiti optimalan broj najvećih za dalje
individualno gajenje.
Kod mešovitih sastojina osim napred navedenog šuma seča čišćenja je i regulisane razmera smeše sastojine. Kod ovih sastojina se uglavnom iz sastojine vade stabla
vegetativnog porekla. Čišćenjem (oslobađanjem) se mehaničkim uklanja svo rastinje koje ometa pravilan razvoj ili neposredno ugrožava opstanak kvalitetnih jedinki
u mladiku. Sve nadraslo treba iseći i prevršiti.
U cilju praktičnog izvođenja seča čišćenja stabala u sastojini možemo podeliti u tri kategorije i to:
• najbolja fenetomska stabla,
• stabla i žbunje koje potpomažu razvoj najboljih stabala,
• stabla koja ometaju razvoj stabala prve i druge kategorije, zatim bolesna i suhovrha stabla treće kategorije, tj. stabla koja ometaju normalan razvoj odraslih,
• stabala i stabla koja iz higijensko - zdravstvenih razloga moraju biti uklonjena.
Okopavanje i prašenje u kulturama
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
111
Okopavanje kao radna operacija na negi mladih sastojina ima za svrhu zadržavanja što veće količine vlage u zemljištu, oslobađanja mladih sastojina od štetnog
dejstva agresivnih drvenastih i zeljastih vrsta, kao i povijuša.Vrši se ručnim alatom – motikom kružno oko sadnica na površini cca 1 m m2, plićom obradom zemljišta.
Okopavanjem mladih sastojina, se štite od negativnog dejstva prizemen vegetacije i korova.
Sam rad izvesti u maju ili junu mesecu kada je ova vrsta radnje najpotrebnija. Okopavanje izvesti samo u prve tri godine starosti mladih sastojina, jedanput godišnje
kada je najpotrebnije /maj, juni mesec/. Posečeni materijal sa okopane površine i povijuše ostavljati između sadnica, sa uspostavom šumskog reda.
Primarna radnja kod okopavanja je uklanjanje korova, a kod prašenja rahljenje površinskog sloja zemljišta, koje postaje rastresito i na taj način sprečava isparavanje
postojeće vlage. Najpovoljnije vreme za prašenje je neposredno posle kiše. Jun i jul su meseci kada se prašenje ne sme izostaviti.
Uputstva za odabiranje stabala za seču kod proreda
Prema Perenu "... prorede su osnova gajenja.... One imaju za cilj da održavaju povoljan broj najboljih stabala u optimalnim uslovima rašćenja za proizvodnju vrednog
tehničkog drveta, a zatim i za prirodnu obnovu šuma". Sa gledanja savremene tehnike gajenja šuma, ukratko rečeno, prorede imaju za cilj:
•
•
•
•
•
jačanje otpornosti sastojine na sve štetne uticaje,
selekcionisanje perspektivno najboljih stabala, nosilaca visokokvalitetne proizvodnje,
stvaranje optimalnih uslova za rast odabranih stabala,
održavanje zemljišta u optimalnoj kondiciji za razvoj i podmlađivanje sastojine,
korišćenje prethodnih prinosa kao značajnog izvora finansiskih sretstava u intenzivnom gazdovanju.
Da bi na jednostavan način potkrepili napred rečeno, podsetićemo najpre na dva bitna Zakona iz razvoja šumskih sastojina.
Prvi Zakon odnosi se na visoki prirast i glasi: "Drveće u normalno sklopljenoj šumskoj sastojini prirašćuje u visinu brzinom koja je nezavisna od broja stabala po hektaru, već
je usključivo funkcija vrsta drveta, starost sastojine i plodnost staništa".
Drugi Zakon odnosi se na zapreminski prirast i glasi: "Produkcija drvne mase u sastojini je isključivo funkcija vrste drveta, starosti stabala i plodnosti staništa, i potpuno je
nezavesna od broja stabala po hektaru, naravno pod uslovom da sklop sastojine nije isprekidan".
Uputstva za odabiranje stabala za seču kod proreda
Prema Perenu ",,, prorede su osnova gajenja,,,, One imaju za cilj da održavaju povoljan broj najboljih stabala u optimalnim uslovima rašćenja za proizvodnju vrednog
tehničkog drveta, a zatim i za prirodnu obnovu šuma". Sa gledanja savremene tehnike gajenja šuma, ukratko rečeno, prorede imaju za cilj:
•
•
•
•
•
jačanje otpornosti sastojine na sve štetne uticaje,
selekcionisanje perspektivno najboljih stabala, nosilaca visokokvalitetne proizvodnje,
stvaranje optimalnih uslova za rast odabranih stabala,
održavanje zemljišta u optimalnoj kondiciji za razvoj i podmlađivanje sastojine,
korišćenje prethodnih prinosa kao značajnog izvora finansiskih sretstava u intenzivnom gazdovanju.
Da bi na jednostavan način potkrepili napred rečeno, podsetićemo najpre na dva bitna Zakona iz razvoja šumskih sastojina.
Prvi Zakon odnosi se na visoki prirast i glasi: "Drveće u normalno sklopljenoj šumskoj sastojini prirašćuje u visinu brzinom koja je nezavisna od broja stabala po hektaru, već
je usključivo funkcija vrsta drveta, starost sastojine i plodnost staništa".
Drugi Zakon odnosi se na zapreminski prirast i glasi: "Produkcija drvne mase u sastojini je isključivo funkcija vrste drveta, starosti stabala i plodnosti staništa, i potpuno je
nezavesna od broja stabala po hektaru, naravno pod uslovom da sklop sastojine nije isprekidan".
Prorede
Prorede kao mera nege šuma sprovode se u doba kasnog mladika, srednjedobnim i dozrevajućim sastojinama, U ovim sastojinama seča je strogo usmerena na pomaganje
kvalitetnih stabala uklanjanjem njihovih kasnijih suseda koji ih neposredno ugrožavaju tj, vrši se "pozitivna selekcija".
Glavni ciljevi prorednih seča ogledali bi se u sledećem:
•
•
•
•
negovanje krošnji i debala odabranih stabala tj, intenzivno negovanje onih stabala za koje se pretpostavlja da če u doba zrelosti za seču biti najvrednija,
uklananje svih stabala koja ometaju pravilan razvoj odabranih stabala - stabala budućnosti,
uklanjanjem svih onih stabala koja bi usled slabe životne snage propali u sastojini,
nega visinskog i debljinskog prirasta.
Proredne seče u očuvanim izdanačkim sastojinama koje konverzijom treba da prevedemo u visoki uzgojni oblik imaju sledeće zadatke:
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
112
•
•
•
•
da se ubrza debljinski prirast kvalitetnih stabala i time poveća udeo vrednijih sortimenata
da se ubrza postizanje zrelosti maksimalne proizvodnje drvne mase i zrelost plodonošenja
da se obezbedi dovoljan broj semenjaka za obilan urod semena kako bi se prirodnim putem obnovile sastojine
da se izvrši priprema zemljišta za pojavu ponika i uspešan razvoj prirodnog podmlatka.
Prirodno obnavljanje bukovih sastojina
Vrlo često, usled nepravilnog, neblagovremenog pa i nestručnog izvođenja seča prirodne obnove dolazi do zakorovljavanja zemljišta i izostanka pojave podmlatka.Ako je
velika površina u visokim bukovim šumama neobnovljena, posledica je delimično korišćenje proizvodnog potencijala staništa, usled čega se gubi značajan deo
proizvodnje drvne mase, kao i sve druge opšte korisne funkcije šuma.
Prilikom izvođenja seča prirodne obnove, u svakoj konkretnoj sastojini, mora se u znatnoj meri pristupiti izmeni metoda planiranja i realizacije počevši od izbora načina
obnove do vremena i jačine zahvata kod svake uzgojne intervencije. Uspeh obnavljanja u velikoj meri uslovljan je dobrim poznavanjem sastojinskog stanja, uslova
sredine, bioloških karakteristika bukve u konkretnim stanišnim prilikama. Izrada izvođačkog plana mora biti stručna i blagovremena, kako bi se u godišnje planove
gajenja i korišćenje šuma ušlo sa konkretnim podacima, a ne samo sa podacima iz šumske osnove. Tek na osnovu prethodno stečenih saznanja može se sa sigurnošću
odlučivati koji će se način prirodne obnove izvesti, kada će koja intervencija ili sek biti izvšen, a sa kojim intenzitetom zahvata. Često se u praksi seče obnove izvode
neusklađeno sa vremenom uroda semena, već isključivo u skladu sa opštim planom seča iz osnove, a bez neophodnih parametara za uspešnu obnovu šuma.
Svakoj prirodnoj obnovi prethodi izrada "izvođačkog plana" - projekta, odnosno potrebno je da se primenom biološkog inženjeringa prethodno isplaniraju sve faze rada u
vremenu i prostoru, kao neophodnom preduslovu uspešne obnove šume. Bez svega navedenog i dalje će spontano obnavljanje visokih bukovih šuma, pre svega,
blagodareći pogodnim prirodnim uslovima ovog podneblja, predstavljati dominantan način obnove. U mnogim slučajevima, ako izostane spontana prirodna obnova,
doći će do zakorovljavanja zemljišta ili u najboljem slučaju do pojave novih šuma manje vrednih vrsta drveća, koje se prirodnim putem lakše obnavljaju.
Sve ovo znači da sastojine koje su predviđene za prirodnu obnovu, u okviru perioda od 10 godina, u skladu sa periodom važenja šumske osnove, treba obnoviti, odnosno
izvoditi odgovarajuće seče obnove u godinama koje su najpovoljnije za prirodno obnavljanje konkretne sastojine.
Poboljšanje stanja naših šuma neposredno je uslovljeno daljim unapređenjem sistema planiranja u šumarstvu, naročito u oblasti gajenja šuma.
U podmlađenim sastojinama sa zaostalim starim stablima - semenjacima, mlada sastojina često može biti i u fazi ranog mladika, osnovna i neodložena uzgojna potreba i mera
je oslobađanje mlade sastojine uklanjanjem "semenjaka", a seča ima karakter završnog seka oplodne seče. Ove seče su najvećeg stepena hitnosti, jer svako odlaganje
seče samo pogoršava situaciju i otežava uklanjanje starih stabala jer se u mladoj sastojini prave velike štete, Prilikom seče ova stabla treba obarati i sortimente
izvlačiti na onu stranu gde će se neizbežne štete na podmlatku svesti na najmanju moguću meru. Ako su semenjaci veoma granati, pa bi prilikom njihovog obaranja
podmladak bio veoma oštećen, opravdanije je izvršiti delimično kresanje grana, jer će povećani troškovi oko kresanja biti manji od gubitka oštećivanjem mladih
sastojina. Ako su semenjaci veoma loši granata stabla lošeg kvaliteta i ugroženog zdravstvenog stanja celishodnije je, a i ekonomski svakako opravdanije takva stabla
uopšte ne seći, već ih samo "osušiti" podebljavanjem i ostaviti ih da istrule. Na taj način će biti eliminisano ili svedeno na minimum njihovo negativno dejstvo na
podmladak zasemenjavanjem, a izvršiće se neophodne uzgojne mere u odnosu na mladu sastojinu. Međutim, veliki nedostatak ovoga što bi ta stabla bila leglo razvoja
štetnih insekata ili gljiva i predstavlja opasnost od širenja zaraze. Seču semenjaka treba vršiti u godini nihovog obilnog uroda radi osemenjavanja površine ispod
stabala. Ako podmlađivanja na ovaj način ne uspe otvore treba popunjavati podsađivanjem, ako se radi o većoj površini.
Na osnovu biološko-ekoloških osobina bukve, poznavanja sastojinskog stanja i uslova sredine u određenim tipovima bukovih šuma, omogućava se prirodno podmlađivanje
ove vrste, na osnovu izbora optimalnog načina seča.
Selektivna proreda sa pozitivnim odabiranjem
Selektivna proreda sa individualnim (pozitivnim) odabiranjem po pravilu, se primenjuje u kulturama visine iznad 12 metara, pošto je prethodnim proređivanjem (šematskom ili
masovnom negativnom selekcijom), broj stabala po hektaru redukovan na približno 1.500- 2.000.
Ovakva proreda se može sprovesti i u starijim kulturama, ako je to propušteno da se uradi na vreme, sve dok je prečnik srednjeg sastojinskog stabla ispod 20 cm. Kasnije se
malo može uticati na formiranje izabranih stabala, te nema smisla da se ova obeležavaju.
Suština prorede sa individualnim pozitivnim odabiranjem sastoji se u tome da se u sastojinama (kulturama) odabere određen broj kvalitetnih stabala ravnomerno raspoređen po
celoj površini. Ova stabla su nosioci stabilnosti sastojine i kvalitetne proizvodnje, sa susednim stablima čine prorednu ćeliju, čiji nukleus je izabrano stablo. Izabrana
stabla se nazivaju stabla budućnosti ili nosioci funkcija. Pozitivno usmeravanje formiranja i razvoja izabranih stabala postiže se posrednim putem, zahvatanjem među
stablima iz njegove najbliže okoline (unutar proredne ćelije).
Nakon odabiranja odmah se vrši izbor i obeležavanje za seču najžešćih konkurentnih stabala koja svojim krunama neposredno ugrožavaju ili ometaju razvoj izabranika.
Praktično, sa dva do tri prolaza proredom, stabla budućnosti su dovedena u sasvim povoljan položaj, u odnosu na svoju okolinu i mogu se neometano dalje razvijati.
Sve dok se ovo ne postigne, sa sečom se, po pravilu, ne zadire među stabla izvan proredne ćelije (koja ne vrše nikakav uticaj na izabranike), izuzev neophodnih
sanitarnih intervencija.
Kasnijim proredama se i na dalje pogoduje razvoju izabranika, ali se, po potrebi, sa sečom zalazi i među ostala (indiferentna) stabla, prvenstveno uklanjanjem lošijih u korist
boljih.
Stabla budućnosti, kao nosioci kvalitetne proizvodnje, treba očistiti od suvih i polusuvih grana, kako ove ne bi urastale u debla, praveći crne, natrule (ispadajuće) čvorove koji
drastično umanjuju kvalitet i vrednost rezane građe. Čišćenje se obavlja obično u tri navrata. Najpre do visine oko 2-3 metra, koliko se sa zemlje može dovatiti.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
113
Kasnije se, koristeći lake letvice, čišćenje povisi na 5-6 metara, i na kraju od oko 8 metara. Dokazano je da se sredstva uložena u ovu meru vraćaju i u
dvadesetostruko uvećanom iznosu. U prvoj trećini debla nalazi se 2/3 njegove zapremine, te je veoma važno da je ova očišćena od grana.
U pogledu broja stabala budućnosti po jednom hektaru, treba imati u vidu sledeće:
-
Izabrana stabla, po pravilu, ostaju do kraja ophodnje, a znamo da broj stabala u zreloj sastojini zavisi od boniteta staništa, i kreće se uglavnom od 200 do 400 po
hektaru za crni i beli bor, odnosno 250 - 500 za smrču.
Treba računati sa tim da sečivo doba doživljavaju ne samo stabla budućnosti već i ne manji broj pratećih (ostalih korisnih) stabala, koja ispunjavaju prostor
između izabranika.
Da stabla prečnika oko 45 cm imaju zapreminu oko 1,6 m3, a sa prečnikom od 50 cm. oko 2,2 m3. Ako bismo imali oko 200 izabranih stabala po jednom hektaru
njihova zapremina iznosila bi približno 320-440 m3, što, uz zapreminu pratećih stabala, razumljivo manjih dimenzija, svakako predstavlja glavni prinos visokog
dometa.
Sa izloženog, jasno proizilazi da se optimalni broj stabala budućnosti po jednom hektaru kreće oko 200 za crni i beli bor, odnosno oko 250 za smrču.
Ako bi se uzeo veći broj, recimo 400-600 stabala po hektaru, onda sva ona ne bi mogla dočekati zrelost, jer bi se uzajamno konkurisala. Vađenjem pojedinih među njima,
nastale bi velike praznine koje se ne mogu nadoknaditi susednim stablima, što bi rezultiralo znatnim proizvodnim gubicima. U stvari, uvek je bolje ako se uzme manji
broj stabala budućnosti od optimalnog nego veći. Prostor između jače razmaknutih izabranika popunjavaju ostala korisna stabla koja u ovom slučaju imaju šansu da
daju značajne prinose. Gusti izabranici potiskuju ostala stabla, i kada se oni izvade, nastaju otvori koji predstavljaju "prazne hodove" u proizvodnji.
U pogledu kvaliteta izabranih stabala, kriterijumi su različiti u svakom konkretnom slučaju, već prema kvalitetu sastojine (kulture) u celini, što najviše zavisi od genetske
vrednosti polaznog reprodukcionog materijala (kvaliteta semenskog izvora) i vremena startovanja sa proredom, te načinom izvođenju prvih proreda. Ukoliko je
sastojina kvalitetnija, strožiji su kriterijumi i obrnuto, u kulturi mediokritotskog kvaliteta moramo se zadovoljiti i sa stablima osrednje vrednosti, ali koja su, ipak,
najbolja u svojoj sredini.
Najvažnije je da su stabla zdrava, što pravija i što punodrvnija, nadprosečnih dimenzija i dobro očuvane krune, sa što tanjim granama. Vitalnost krune je od posebnog značaja
jer samo stabla sa dubokom, gustom krunom mogu energično reagovati na proredne intervencije, da preuzimanjem na sebe prirasta odstranjenih konkurenata, snažno
povećavaju sopstveni debljinski prirast.
Takođe je važno da su izabrana stabla što ravnomernije raspoređena, na približno jednakom rastojanju, da se ne bi međusobno konkurisala ili pak da se između njih ne
ostavljaju velike praznine. Nekad se, radi dobrog rasporeda, moraju učiniti ustupci na kvalitetu izabranika.
Seče kao mere nege u izdanačkim sastojinama
Najčešće se ovakve sastojine praktično malo razlikuju od sastojina semenog porekla. Stabla su pretežnim delom izdanci iz žila, ili su izbojci iz zdravih relativno mladih
panjeva. Dobrim delom su pravih debala, visoko očišćenih od grana, sa umereno razvijenim krunama. Visinom i habitusom stabla glavnog sprata su veoma slična
stablima semenog porekla.
Zato se nega u ovakvim već negovanim i vrednim sastojinama izvodi na analogan način kao i u visokim šumama istog uzrasta. Primenjuje se selektivna proreda sa pozitivnim
individualnim odabiranjem stabala (nosilaca proizvodnje).
Odaberu se i trajno obeleže najkvalitetnija stabla, nadprosečnih dimenzija sa dobro očuvanom, vitalnom krunom, sposobna da reaguju na proredne zahvate, preuzimajući na
sebe prirast odstranjenih konkurenata. Broj izabranih stabala zavisi od uzrasta sastojine i najčešće se kreće između 250 i 400 po jednom hektaru. On je osetno veći
nego u visokim šumama jer je ophodnja u izdanačkim šumama znatno kraća.
Dalji postupak je jednostavan. Sve je podređeno razvoju izabranih stabala. I pri svakoj proredi uklanjaju se stabla koja svojim krunama neposredno ugrožavaju ili ometaju
izabranike, bez zahvatanja proredom među ostala stabla koja su na drugi način korisna ili indiferentna, a koja ne utiču na razvoj izabranih stabala. Izuzetak su jače
oštećena, gljivama napadnuta ili na drugi način propadanju izložena stabla. Od seče treba uvek poštedeti stabla divlje trešnje, gorskog javora, belog jasena, brekinje i
drugih ekonomskih vrednih vrsta, koja treba da posluže kao semenjaci pri podmlađivanju.
Ako su ranijim merama nege izdanačke sastojine dovedene u dosta stabilno stanje, moguće je sprovođenje prvih selektivnih proreda jačeg inteziteta (30-40 %), zavisno od
stepena vitkosti stabala, odnosno od visine i gustine glavnog sprata.
Pri ovome treba imati u vidu da bukva brzo i energično reaguje na razmicanje kruna, popunjavajući nastale praznine, dok su reakcije hrastova dosta usporene, te pri prejakim
zahvatima proredom može doći do izbijanja takozvanih vodenih izbojaka (iz uspavanih pupoljaka duž debla), kao i do zakorovljavanja tla drvenastom i zeljastom
vegetacijom, što kasnije otežava podmlađivanje. Ako su pak sastojine usled slabih zahvata suviše guste, sa jako izduženim i vitkim stablima, prorede moraju biti
slabijeg intenziteta (15-20 %), s tim da se ponavljaju često, u razmaku 5-6 godina.
Prorede pregustih nenegovanih sastojina
Glavne karakteristike nenegovanih, jako zgusnutih izdanačkih sastojina jesu:
-
izrazita izduženost stabala sa koeficijentom vitkosti preko 100, a često i znatno više;
rigorozna redukovanost kruna, koja se u većine stabala završavaju bičasto ili u vidu metlice, međusobno jako stešnjenih;
prigušen debljinski prirast stabala, pa time i ukupan tekući zapreminski prirast usled redukcije asimilacione površine kruna;
zastupljenost bokora sa više izbojaka iz panja;
prisutnost krndelja i drugih deformisanih vidova ostataka stare sastojine;
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
114
- opšta labilnost sastojine, posebno osetljivost na pritisak vlažnog snega, leda, inja, kao i na jake udare vetra, koja je jače izražena što je visina stabala veća.
Glavni i prioritetni cilj prorede u ovakvim sastojinama je njihova postepena stabilizacija. To se postiže postepenim oslobađanjem stabala jačih prečnika sa vitalnijom krunom,
koja preuzimaju ulogu nosilaca proizvodnje i stabilizatora (armature) sastojine. Svako stablo nadprosečnog kvaliteta sa makar i skromnom, ali još uvek vitalnom
krunom, oslobađa se (u 2-3 navrata) od suseda koji svojom krunom stešnjavaju njegov razvoj. Štićena stabla se ne obeležavaju, već se kao takva identifikuju (kao
zamišljena jedra prorednih ćelija) pri svakoj proredi, sve dok im se ne obezbedi uzgojna prednost, da se sama mogu uspešno suprostavljati svakoj novoj konkurenciji.
Pri prvoj proredi izvrši se prosecanje proseke za privlačenje drveta širine najčešće 9-15 metara. Ujedno se izvrši i seča krndelja i drugih zaostalih stabala iz stare
sastojine. Ako bi pri tom nastale veće praznine (usled grupne zastupljenosti krndelja), onda se stara stabla seku samo ukoliko ometaju razvoj perspektivnim stablima.
Smatra se da je sastojina dovedena u stabilno stanje, kad se broj stabala po hektaru pri visini glavnog sprata između 15-20 metara, višekratnim proređivanjem svede na 8001.200. Dalja nega se sprovodi već prema kvalitetu sastojina, ali se prorede izvode uvek u korist kvalitetnijih individua.
Ako se iz bilo kojih razloga ne uspe sa stabilizacijom sastojine, te ako nastanu prelomi ili izvale većih razmera, treba se opredeliti na neposrednu konverziju, čistom sečom i
sadnjom (rekonstrukcijom).
Postupak sa jače proređenim sastojinama
Jako razređene sastojine prepoznaju se najčešće po sledećim pojavama:
-
manje ili više isprekidan sklop sastojine;
u prizemnom spratu došlo je do invazije korova (drvenaste, poludrvenaste i zeljaste vegetacije);
u hrastovim panjačama masovno je izražena pojava sekundarne krune (vodenih izbojaka duž debla);
pojavljuju se novi izbojci na panjevima i u pridancima stabala;
krune mnogih stabala su jako uvaćene, sa debelim granama.
Prvo što treba učiniti u ovakvom slučaju jeste obustava prorede dok se ne uspostavi približno normalan sklop sastojine, što će u bukovim panjačama biti znatno lakše i brže,
nego u hrastovim.
Ujedno treba veće proglae uobličiti sečom rubnih jako granatih stabala i na njima zasaditi vrste kojima odgovaraju konkretni stanišni uslovi, a koje mogu podneti izvesnu
lateralnu zasenu.
Ako, naročito u hrastovim šumama, nema izgleda da će se sklop uspostaviti prirodnim putem u doglednom vremenu, treba pristupiti rekonstrukciji takvih delova šuma, pre
nego što bi došlo do još jače biološke degradacije staništa (zakorovljavanjem).
Na delovima sastojina gde je se sklop normalizovao, treba započeti sa postepenim proredama u korist kvalitetnijih i perspektivnijih stabala.
8.3. Smernice za sprovođenje obnavljanja šuma
Uputstva za odabiranje stabala za seču kod oplodnih seča
Tehnika izvođenja oplodne seče sastoji se u tome da se stabla stare sastojine postepeno uklanjaju u nekoliko sekova (pripremni, oplodni, završni, a po potrebi i naknadni sek)
u vremenskom periodu do 20 godina.
Vrlo često, usled nepravilnog, neblagovremenog pa i nestručnog izvođenja seča prirodne obnove dolazi do zakorovljavanja zemljišta i izostanka pojave podmlatka. Velika
površina u visokim bukovim šumama je neobnovljena, čija je neposredna posledica delimično korišćenje proizvodnog potencijala staništa, usled čega se gubi
značajan deo proizvodnje drvne mase, kao i sve druge opšte korisne funkcije šuma.
Prilikom izvođenja seča prirodne obnove, u svakoj konkretnoj sastojini, mora se u znatnoj meri pristupiti izmeni metoda planiranja i realizacije počevši od izbora načina
obnove do vremena i jačine zahvata kod svake uzgojne intervencije. Uspeh obnavljanja u velikoj meri uslovljan je dobrim poznavanjem sastojinskog stanja, uslova
sredine, bioloških karakteristika bukve u konkretnim stanišnim prilikama. Izrada izvođačkog plana mora biti stručna i blagovremena, kako bi se u godišnje planove
gajenja i korišćenje šuma ušlo sa konkretnim podacima, a ne samo sa podacima iz šumske osnove. Tek na osnovu prethodno stečenih saznanja može se sa sigurnošću
odlučivati koji će se način prirodne obnove izvesti, kada će koja intervencija ili sek biti izvršen, a sa kojim intenzitetom zahvata. Često se u praksi seče obnove izvode
neusklađeno sa vremenom uroda semena, već isključivo u skladu sa opštim planom seča iz osnove, a bez neophodnih parametara za uspešnu obnovu šuma.
Svakoj prirodnoj obnovi prethodi izrada "izvođačkog plana" - projekta, odnosno potrebno je da se primenom biološkog inženjeringa prethodno isplaniraju sve faze rada u
vremenu i prostoru, kao neophodnom preduslovu uspešne obnove šume. Bez svega navedenog i dalje će spontano obnavljanje visokih bukovih šuma, pre svega,
blagodareći pogodnim prirodnim uslovima ovog podneblja, predstavljati dominantan način obnove. U mnogim slučajevima, ako izostane spontana prirodna obnova,
doći će do zakorovljavanja zemljišta ili u najboljem slučaju do pojave novih šuma manje vrednih vrsta drveća, koje se prirodnim putem lakše obnavljaju.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
115
Sve ovo znači da sastojine koje su predviđene za prirodnu obnovu, u okviru perioda od 10 godina, u skladu sa periodom važenja šumske osnove, treba obnoviti, odnosno
izvoditi odgovarajuće seče obnove u godinama koje su najpovoljnije za prirodno obnavljanje konkretne sastojine.
Poboljšanje stanja naših šuma neposredno je uslovljeno daljim unapređenjem sistema planiranja u šumarstvu, naročito u oblasti gajenja šuma.
U podmlađenim sastojinama sa zaostalim starim stablima - semenjacima, mlada sastojina često može biti i u fazi ranog mladika, osnovna i neodložena uzgojna potreba i mera
je oslobađanje mlade sastojine uklanjanjem "semenjaka", a seča ima karakter završnog seka oplodne seče. Ove seče su najvećeg stepena hitnosti, jer svako odlaganje
seče samo pogoršava situaciju i otežava uklanjanje starih stabala jer se u mladoj sastojini prave velike štete. Prilikom seče ova stabla treba obarati i sortimente
izvlačiti na onu stranu gde će se neizbežne štete na podmlatku svesti na najmanju moguću meru. Ako su semenjaci veoma granati, pa bi prilikom njihovog obaranja
podmladak bio veoma oštećen, opravdanije je izvršiti delimično kresanje grana, jer će povećani troškovi oko kresanja biti manji od gubitka oštećivanjem mladih
sastojina. Ako su semenjaci veoma loši granata stabla lošeg kvaliteta i ugroženog zdravstvenog stanja celishodnije je, a i ekonomski svakako opravdanije takva stabla
uopšte ne seći, već ih samo "osušiti" podebljavanjem i ostaviti ih da istrule. Na taj način će biti eliminisano ili svedeno na minimum njihovo negativno dejstvo na
podmladak zasemenjavanjem, a izvršiće se neophodne uzgojne mere u odnosu na mladu sastojinu. Međutim, veliki nedostatak ovoga što bi ta stabla bila leglo razvoja
štetnih insekata ili gljiva i predstavlja opasnost od širenja zaraze. Seču semenjaka treba vršiti u godini nihovog obilnog uroda radi osemenjavanja površine ispod
stabala.. Ako podmlađivanja na ovaj način ne uspe otvore treba popunjavati podsađivanjem, ako se radi o većoj površini.
Na osnovu biološko-ekoloških osobina bukve, poznavanja sastojinskog stanja i uslova sredine u određenim tipovima bukovih šuma, omogućava se prirodno podmlađivanje
ove vrste, na osnovu izbora optimalnog načina seča.
Oplodni sek oplodne seče
U uslovima ove gazdinske jedinice oplodni sek - oplodne seče ima karakter naknadnog seka između oplodnog i završnog seka, jer se na pojedinim mestima već pojavio obilan
podmladak, a na pojedinim mestima obnavljanje izostalo.
Cilj ovog seka ogleda se u sledećem:
-
da se postojeći podmladak oslobodi zasene postojećih stabala
da se postojeći podmladakzaštiti od mraza i prevelike insolacije
da se izvrši dopunsko osemenjavanje sečine na mestima gde podmlatka nema ili je nedovoljne brojnosti
da se iskoristi prirast na svetlost tj. prirast kvaliteta.
Na delovima sastojine gde je podmladak obilno zastupljen, a nije ugrožen od mraza i insolacije, sva stabla stare sastojine treba doznačiti za seču, a na delovima sastojine gde
je podmladak obilno zastupljen, a ugrožen je od mraza i insolacije (prve godine svog razvoja), na sečini je potrebno ostaviti određen broj stabala stare sastojine koja
će do podmlatka propuštati dovoljno svetlosti, a istovremeno i štiti mladi podmladak od izmrzavanja i prevelike insolacije. Najbolji indikator za ocenu kada stabla
stare sastojine više ne treba zadržavati u sastojini je to kada krošnje pojedinačnih mladih stabalaca u sastojini počinju dobijati kišobranast izgled, što je znak da stabla
stare sastojine previše zasenjuju podmladak, a on je istovremeno u razvojnoj fazi kada je već otporan na mraz i direktnu sunčevu svetlost.
Pri seči, obaranju i privlačenju stabala mora se voditi računa o tome da se podmlatku načini što manja šteta. U pojedinim slučajevima, ako se proceni daće seča, obaranje i
privlačenje stabala načiniti veliku štetu podmlatku i da se on ne može oporaviti, stabla stare sastojine moraju se podbeliti, kako bi se sasušila i sama od sebe raspala i
omogućila mladoj sastojini normalan i pravilan razvoj.
Na delovima sastojine gde se podmladak nije pojavio ili je on nedovoljan za formiranje nove sastojine, treba izvršiti oplodni sek oplodne seče čime se sklop stare sastojine
praktično prekida, čime se omogućuje dovoljno propuštanje količine svetlosti do zemljišta za nesmetan razvoj mladih biljaka. Ovim sekom se praktično vadi polovina
zapremine na tom delu sastojine u trenutku izvođenja. Iz sastojine se prvenstveno vade stabla sa jako razvijenijim krunama da ne bi zasjenjivao budući podmladak.
Takođe se vade stabla podrasta ako ona nisu uklonjena u pripremnom seku. Posle seče u sastojini ostaju stabla sa pravilno razvijenom krunom koja istovremeno mogu
odolevati negativnom delovanju vetra, po pravilu to su najkvalitetnija stabla stare sastojine, pa se na njima do maksimuma intenzivira debljinski prirast - prirast
kvaliteta.
Na razređenim delovima sastojine bez podmlatka gde je sklop praktično prekinut intenzitet zahvata je manji i iznosi do 30 % zapremine na tom delu sastojine u trenutku
izvođenja, praktično vade se stabla koja se iz sanitarno-higijenskih razloga moraju ukloniti iz sastojine i stabla sa nepravilno formiranim deblom i krunom čiji
fenotipski izgled pokazuje da će se od tih stabala dobiti slično potomstvo. Na ovim delovima sastojine potrebno je izvršiti veštačku pripremu zemljišta, kako bi seme
moglo doći do mineralnog sloja zemljišta. Ova priprema može se izgredno obaviti privlačenjem posečenih stabala kroz delove sastojine čime se humusni sloj
zemljišta meša sa mineralnim slojem zemljišta.
Izbor stabala za seču (doznaku) treba vršiti po napred navedenim principima i to u godini punog uroda semena, pri čemu treba težiti da u sastojini ostanu stabla koja nisu
plodonosila, a koja će svakako plodonositi u narednim godinama i po potrebi izvršiti dopunsko osemenjavanje sečine, ali pri tome mora se voditi računa da na
doznačavanje stabala koja nisu plodnosila ne remeti napred navedene principe.
Najvažniji momenat za uspeh prirodnog obnavljanja je taj da se seča doznačenih stabala na delovima sastojine bez podmlatka ili sa nedovoljno podmlatka po brojnosti izvrši u
godini posle punog uroda semena, znači onda kada je zrelo seme palo na zemlju. Seča stabala na delovima sastojine gde podmladak po brojnosti i kvalitetu
zadovoljava ne zavisi od punog uroda semena, i nju treba izvršiti prema uzgojnim zahtevima sastojine.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
116
8.4. Uputstvo za izvođenje radova na iskorišćavanju šuma
Priprema proizvodnje
Priprema proizvodnje u uslovima gazdovanja u ekonomskim šumama, kao i u šumama sa posebnom namenom, dobija veći i složeniji značaj. Poznato je da je dobra priprema
proizvodnje garant uspešnog toka proizvodnog procesa, kao i ostvarenja rezultata koji su projektovani.
Pripremu proizvodnje u iskorišćavanju šuma čine: projektovanje i izgradnja sekundarne mreže šumskih komunikacija, definisanje gravitacionih i radnih polja i transpotnih
granica, izbor tehnološke i transportne šeme i sl. Završni dokument koji je rezultat pripreme je izvođački plan. Ovaj dokument ima karakter projekta, kojim se
stvaraju uslovi za realizaciju gazdinskih mera utvrđenih Osnovom gazdovanja šumama. Njime se, pored rečenog, utvrđuje sečiva drvna zapremina i njena struktura,
normativi za sve faze rada, transportne distance, veličina finansijskih sredstava koja se ulaže u infrastrukturne objekte i dr.
Osnova za projektovanje tehnologije iskorišćavanja šuma je doznaka stabala za seču. Na osnovu podataka doznake, ustanovljava se količina drvne zapremine, njena struktura,
utvrđuju osnovni elementi za norme seče i izrade, a dobijaju se i drugi značajni podaci, pod uslovom da se prikupljanje podataka u toku doznake radi tako da je u
potpunosti u funkciji planiranja.
Na osnovu rečenog, proizilazi da se pripremom proizvodnje, uz odgovarajuća projektovanja, stvaraju uslovi za stručno i profesionalno realizovanje svih zadataka i gazdinskih
mera predviđenih starijim planskim dokumentima. Iz tih razloga je nužno da se ovakvi planski dokumenti rade timski, od strane specijalista za pojedine oblasti. Ovo
se naročito odnosi na izvođačke planove koji se rade za objekte čija funkcija nije prevashodno ekonomska.
Osnovni cilj koji se želi dostići, a kojim se rukovodi pri izboru ili projektovanju tehnoloških metoda iskorišćavanja šuma i izboru tehnike rada za izvođenje uzgojnih ili
zaštitnih mera sečom naročito u parkovima prirode je minimum šteta na preostalim stablima u sastojini, zemljištu i dr.
Pri ovako strogo postavljenim uslovima, može se postaviti pitanje: Jesu li oni dostižni ?. Odgovor je svakako potvrdan. Pri današnjem stepenu usavršenosti tehničkih sredstava
i opreme, kao i dostignutom nivou tehnologije, moguće je zaštititi od eventualnih oštećenja svako stablo, svaku podmlađenu grupu, svaku prirodnu retkost.
Na osnovu rečenog, čini se da problem ne postoji. Potrebno je samo, u zavisnosti od specifičnosti objekta na kome se seče izvode, primeniti odgovarajuća tehničko tehnološka rešenja i uzgojne ili zaštitne mere će biti efikasno izvršene.
Međutim, prilikom izvođenja svih vidova seča u objektima sa posebnom namenom, a to znači i u parkovima prirode dolazi do pojava različitih šteta. Očigledno je da se ovde
radi o svojevrsnom anahronizmu. U šumama parkova prirode u kojima bi trebalo da je predominantna ekološka funkcija šuma, uz primerene aktivnosti na zaštiti
prirodnih retkosti, pri izvođenju gazdinskih mera dolazi do nastanka šteta različitog vida. Oblik, veličina i intenzitet ovih šteta nije ništa manji od onih koje se susreću
u ekonomskim šumama.
Ovakvo stanje je rezultat činjenice, da se za seču i izradu, kao i za prvu fazu transporta u šumama parkova prirode primenjuju identična ili u manjoj meri modifikovana
tehničko tehnološka rešenja koja se primenjuju u ekonomskim šumama..
Do ovakvog stanja dovodi okolnost da su tehničko tehnološka rešenja kojima se stvaraju uslovi za visok stepen zaštite, po pravilu srazmerno skupa, odnosno rezultuju
srazmerno visoke troškove po jedinici zapremine.
U vremenu koje dolazi, nužno će se nametnuti potreba za uvođenjem tehnoloških rešenja u oblast seče i izrade kao i u prvu fazu transporta, koja će u svojoj suštini imati
potrebni nivo karakteristika koje imaju puno ekološko opravdanje, bez obzira na povećane troškove koje takva rešenja rezultuju. Takve, može se reći ekološke
tehnologije, ukoliko želimo punu zaštitu šuma kao resursa prvog reda u nacionalnoj ekonomiji, postaće nužne ne samo u šumama zaštićenih objekata prirode, već i u
šumama sa pretežno ekonomskom funkcijom.
Metode seče u sastojinama
Za realizaciju projektovanih uzgojnih mera sečom, primenjuju se različite metode. Njihov izbor uslovljava veliki broj faktora. Među njima karakter i funkcije šuma igraju
prvorazrednu ulogu. Ne obrazlažući zasebno svaki od tehnoloških metoda seče, ukazaće se na osnovne karakteristike metoda čija se primena na području
Nacionalnog paraka Đerdap.
Takođe će se istaći glavni razlozi koji su opredelili izbor ovih metoda. Obzirom na istaknute karakteristike i namenu šuma Nacionalnog parka Đerdap šumskog područja, kao i
visok nivo zahteva za zaštitom preostalih stabala u sastojini u toku seče i prve faze transporta, kao i potrebe za zaštitom podmladka i zemljišta, izbor tehnoloških
metoda se značajno sužava.
Za uslove gazdovanja šumama Nacionalnog parka Đerdap se predlaže primena klasičnog sortimentnog metoda i metoda delova debala. Svakako, svaki od ovih metoda treba
primeniti u adekvatnim terenskim i sastojinskim situacijama, kao i u zavisnosti od uzgojnog zahvata koji se izvodi.
Svaki od predloženih metoda ima prednosti, ali i nedostataka u odnosu na druge tehnološke metode. Predloženi su zbog što će u uslovima ovog područja njihova primena,
ukupno uzev, dati najpovoljnije efekte.
Metod delova debala treba primenjivati u toku izvođenja prorednih seča, kako u prirodnim šumama, tako i u veštački podignutim zasadima. Takođe, ovaj metod treba
primeniti pri realizaciji svih seča u fazi obnove, izuzev završnog seka. Prilikom izvođenja završnog seka, treba primeniti sortimentni metod, u njegovom izvornom ili
u izvesnoj meri modifikovanom obliku. Ovaj metod treba primeniti i u svim sastojinskim situacijama u kojima je znatnije izražena potreba za zaštitom u bilo kom
obliku.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
117
Metod delova debala
Primena metoda delova debala se predlaže iz razloga svođenja jediničnih troškova proizvodnje na najmanju moguću meru. Ovo se postiže maksimalnim racionalisanjem
troškova u prvoj fazi transporta. Naime, privlačenjem delova debala iz šume do privremenog stovarišta, unifikuje se prva faza transporta. Istim transportnim
sredstvom se privlače sve kategorije drveta, izuzev drveta od grana (oko 10 % od ukupne količine), koje će se izrađivati i transportovati na klasičan način.
Metod delova debala, kao metod koji treba pretežno primenjivati pri sečama ovom području, kako u zaštitnim tako i u šumama koje su izvan režima zaštite, treba u potrebnoj
meri prilagoditi u uslovima povećanih zahteva za zaštitom. Iz tih razloga, pored usmerene seče, kojom se sva stabla usmeravaju tako da se na najlakši način mogu
prići sredstvom u prvoj fazi transporta, prilikom izrade delova debala, odnosno prilikom prethodnog krojenja, delovi debala nesmeju prelaziti dužine veće od 8
metara. Na taj način će se pričiniti samo neizbežne štete na preostalim stablima, podmlatku i zemljištu.
Ovo ograničenje će kao rezultat imati unekoliko više troškove po jedinici proizvoda u odnosu na uobičajeno prethodno krojenje, ali će istovremeno broj i stepen oštećenja biti
značajno smanjen. No i pored relativno malih dužina delova debala, što bi se moglo okarakterisati kao izvestan nedostatak u odnosu na uobičajeni način rada,
zadržaće se sve prednosti koje ovaj metod ima u odnosu na druge. Ovo se najpre odnosi na već rečenu unifikaciju sredstava u prvoj fazi transporta.
Prilikom izrade izvođačkih planova, pri podeli sečišta na transportna i radna polja, obavezno je utvrđivanje opšteg smera pada stabala. Prilikom realizacije izvođačkog plana,
svako odstupanje od opšteg smera pada stabala, mora biti verifikovano od odgovornog rukovodioca sečišta. Ovo je samo jedan od elemenata tehnološke discipline,
čije je poštovanje nužan preduslov za uspešnu primenu projektovane tehnologije.
Prilikom izrade delova debala, nužno se moraju obrubiti njihova čela na onoj strani za koju će se u prvoj fazi transporta kačiti užetom traktorskog vitla. Ovo podrazumeva i
razdvajanje čela delova radi njihovog lakšeg mimoilaženja u toku privlačenja od mesta izrade, do mesta na kome će biti formiran traktorski tovar. Neobrubljeni obli
sortimenti oštećuju žilje preostalih stabala, kao i stabala u pridanku, zatim podmladak i zemljište. Pored toga i režim vuče je nepovoljniji, jer su povećani utroškom
vremena na obrubljivanje u toku radne operacije obrada oblog drveta.
U realizaciji prorednih seča u prirodnim šumama, kao i u veštački podignutim zasadima, predlaže se takođe primena metoda delova debala.
Sva stabla se seku i obaraju strogo po unapred određenom opštem smeru obaranja stabala. Mogu biti obarana tanjim ili debljim krajem prema sabirnoj liniji, što zavisi od
dimenzija stabala, sastojinskih uslova i nagiba terena. Prilikom seče stabala na sabirnim linijama, nužno je sve panjeve odseći tako nisko, da ne budu smetnja prilikom
privlačenja.
Pri primeni ovog metoda u proređivanju, pojavljuje se nova radna operacija. To je radna operacija ručno prikupljanje debala. Tom radnom operacijom, sekač i njegov
pomoćnik prikupe, vučom po zemlji ili nošenjem, sve delove debala na trasu sabirne linije. Pri tome koriste specijalna klešta ili kuke za ovu namenu. Da li će se
delovi debala privlačiti ili iznositi zavisi od dimenzija i mase komada. Sve delove debala treba složiti u snopove na rubove sabirnih linija u simetričnom rasporedu.
Snopove treba slagati tako da se prilikom privlačenja po sistemu sabirnog užeta, svi oni kreću po rezultujućoj putanji koja ide sredinom sabirne linije.
Prilikom slaganja snopova, delove debala u jednom snopu treba slagati ili tanjim ili debljim krajem napred. U protivnom će se prilikom privlačenja pojedinačni komadi
izvlačiti, što može praviti dodatne probleme. Takođe delove debala treba slagati na kraću oblicu podmetnutu pod prednji kraj snopa, na udaljenosti od oko pola metra
od njegovog čela. Na taj način će se značajno olakšati vezivanje tovara prilikom privlačenja, a i pokretanje tovara će to biti znatno olakšano. Ovo zbog toga što će se
umesto otpora trenja klizanja tovara o podlogu, u početku vuče pojaviti trenje kotrljanja. U toku slaganja snopova, njihove zadnje krajeve treba okretati od sabirne
linije, pa čak ostaviti jednim delom izvan nje, da bi se izbeglo zapinjanje tovara jednog o drugi u toku privlačenja.
Sortimentni metod
Ovaj tehnološki metod, kako je već rečeno, treba primenjivati u svim sastojinskim situacijama u kojima postoji potreba za naglašenijim nivom zaštite po bilo kom osnovu. Ovo
se pre svega odnosi na tzv. završene seče pri sečama obnavljanja.
Pri primeni ovog metoda, takođe se u potpunosti mora vršiti usmerena seča. Svi sortimenti iz kategorije tehničkog oblog drveta se moraju obrubiti na onoj strani za koju će u
prvoj fazi transporta biti kačeni. Njihova se čela takođe moraju razdvojiti radi lakšeg mimoilaženja u toku privlačenja.
Naravno, ne treba naglašavati da je pri apliciranju i u toku izvođenja oba tehnološka metoda seče i izrade, potrebno preduzeti sve mere da se izbegne nastojanje onih šteta,
koje spadaju u kategoriju izbeživih. Ovo će biti moguće samo ako se dosledno izvršavaju svi tehnološki zahvati, uz punu primenu tehnološke i radne discipline.
Obzirom da će radove na korišćenju šuma izvoditi treća lica kao usluge, nužno je izvršiti adekvatnu organizaciju u okviru Nacionalnog parka Đerdapda se kroz permanentnu i
kompletnu kontrolu osigura potrebna zaštita preostalih stabala, podmlatka i zemljišta u toku izvođenja radova.
Predlog važnijih mera za unapređenje tehnologije iskorišćavanja šuma
Obzirom na okolnost da će se radovi na iskorišćavanju šuma Nacionalnog parka Đerdapizvoditi kao usluge, prilikom njihovog ugovaranja treba naročito voditi računa o
okolnostima koje će se naznačiti, a sa ciljem obezbeđenja odgovarajuće zaštite šumskih ekosistema u kojima će se ti radovi izvoditi.
Najveći značaj za efikasnu primenu tehnoloških metoda seče i izrade i prve faze transporta otvaranje šuma primarnom i sekundarnom mrežom šumskih komunikacija.
Obzirom da je sredstvo izbora u prvoj fazi transporta u uslovima koji pretežno vladaju na području Nacionalnog parka Đerdaptraktor sa vitlom, mrežu šumskih komunikacija
treba saobraziti i po strukturi i po gustini ovom transportnom sredstvu.
Bez obzira na to ko će vršiti radove na seči i prvoj fazi transporta, puna odgovornost za dosledno poštovanje uslova i obaveza predviđenih planskim dokumentima leži na
odgovarajućim službama Šumskog gazdinstva. One su dužne da obezbede adekvatne mehanizme kontrole i spreče nastajanje šteta bilo kog vida koje je moguće
izbeći. Ovo se odnosi kako na kontrolu u toku izvođenja radova, tako i u toku izbora izvršioca radova.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
118
Naročito je značajno u postupku izbora izvršioca radova, proveriti njegov bonitet sa aspekta tehničke opremljenosti a i sa aspekta stručne osposobljenosti.
Privlačenje i transport drveta
Kod oba predložena tehnološka metoda seče i izrade, ključna faza rada je prva faza transporta. To je i razlog što seča i obaranje stabala moraju biti u punoj meri u funkciji
privlačenja. Sva stabla treba obarati usmereno, tako da se posle njihovog kresanja i potrebnog prerezivanja, delovi debala što je moguće lakše, uglavnom ručno i uz
odgovarajuća oruđa, privuku do tzv. sabirnih linija. Po sabirnim linijama će se užetom vitla, a po sistemu sabirnog užeta, tovari privući do traktora, a zatim traktorom
do privremenog stovarišta.
Za sabirne linije treba koristiti postojeće, adekvatno orjentisane "svetlosne koridore". Sa ovih, budućih sabirnih linija treba, prema potrebi, ukloniti poneko stablo koje
predstavlja smetnju privlačenju. Tamo gde se nemogu uočiti ovakve, od prirode formirane trase, treba ih obeležiti (trasirati) u potrebnom broju i na potrebnom
rastojanju, i sa njih ukloniti sva stabla. Naravno, ovaj postupak ne treba provoditi šematizovano, već slobodnije. Ukoliko se na planiranoj trasi sabirne linije nađe
neka vrednija grupa stabala ili neko stablo budućnosti, celishodno je trasu sabirne linije pomeriti metar ili dva u jednu ili drugu stranu, i na taj način sačuvati ova
stabla. Ovim postupkom se ne uvodi šematizacija u proređivanje, već se stvaraju uslovi za primenu mehanizovanih sredstava u prvoj fazi transporta.
Obzirom da se prosecanjem sabirnih linija samo stvaraju predpostavke za mehanizovano privlačenje, a da su širine sabirnih linija svega oko 2 metra, one će se veoma brzo
zatvoriti. Tako se pri primeni ovakvog tehnološkog metoda može govoriti o potpunom uvažavanju svih biološko ekoloških zahteva uz efikasno i ekonomski
profitabilno proređivanje.
Sabirne linije se pod odgovarajućim uglom ulivaju u traktorske vlake. Ugao ulivanja sabirnih linija u traktorsku vlaku, uslovljen je sastojinskim uslovima i nagibom terena.
Veoma je značajno da on bude odgovarajući, jer će se na taj način izbeći zapinjanja i ukleštenja prilikom izvlačenja tovara sa sabirne linije na vlaku.
Mrežu transportnih vlaka treba razvijati, tako da se omogući potpuna primena mehanizacije u prvoj fazi transporta. Ona, kako je već rečeno, zavisi od mogućnosti privlačenja
traktorskim vitlom na vlaku. Bez obzira na gustinu, vlake moraju imati odgovarajuće tehničke elemente, koji će biti u funkciji zaštite šumskih ekosistema sa jedne
strane, i u funkciji efikasnog korišćenja šuma sa druge .
Najznačajniji tehnički element o kome se mora prilikom trasiranja vlaka voditi računa je uzdužni nagib. On je značajan sa aspekta vuče, ali je naročito važan sa aspekta
erozije. Na području Nacionalnog parka Đerdap, uzdužni nagib vlaka ne sme prelaziti 10 %. Izuzetno, na kraćim deonicama, kojima se vlakom odvaja od kamionskog
puta, ovaj nagib može biti maksimum 15 %. Na ovaj način bi se obezbedila zaštita od erozije, a istovremeno obezbedili povoljni uslovi vuče.
Optimalna gustina primarne mreže šumskih komunikacija uslovljena je, pored ostalog, i troškovima privlačenja drvnog materijala po vlakama. Iz tih razloga bi u programima
otvaranja svih gazdinskih jedinica trebalo težiti da srednja distanca privlačenja po vlakama ne bude veća od 700 metara. Ovo odgovara gustini vlaka od oko 15m/ha.
Što se tiče gustine mreže traktorskih vlaka ona bi u uslovima obostranog privlačenja traktorskim vitlom, uz uslov da maksimalni dohvat užeta traktorskog vitla bude 50 m,
trebalo da iznosi optimalnih 100m/ha, a u uslovima jednostranog privlačenja 200 m/ha.
8.5. Uputstvo za vođenje evidencije gazdovanja šumama
Zakonom o šumama "Korisnik šuma" je dužan da u osnovama, programima i projektima , evidentira izvršene radove na zaštiti, gajenju i seči šuma.
Radovi izvršeni u toku godine evidentiraju se najkasnije do 31. marta naredne godine. Evidentiraju se provereni podaci o izvršenim šumsko-uzgojnim radovima, sečama po
vrsti drveća, izrađenim šumskim saobraćajnicama i ostalim objektima i iskorišćenim drugim šumskim proizvodima.
Radovi na gajenju šuma (pošumljeno neobraslo zemljište, rekonstruisane degradirane i devastirane šume, šikare i šibljaci, pošumljene neobrasle površine nastale čistom sečom
ili dejstvom elementarnih nepogoda, plantaže i sl.), izgrađene šumske saobraćajnice i drugi objekti koji imaju karakter investicionih ulaganja i infrastrukturnih radova,
evidentiraju se na osnovu dokumentacije o izvršenom prijemu tih radova (kolaudacija).
Evidentiranje izvršenih radova u OGŠ na seči i gajenju šuma vrši se na obrascima "Plan gajenja šuma - Evidencija izvršenih radova na gajenju šuma", "Plan seča obnavljanja
(jednodobne šume) - Evidencije izvršenih seča"," Plan seča obnavljanja (raznodobne šume) - Evidencija izvršenih seča" i "Plan prorednih seča - Evidencija izvršenih
seča". Izvršeni radovi šematski se prikazuju na privrednim kartama sa naznakom površine, količine i godine izvršenja radova.
Evidentiranje radova u OGŠ izvršenih u toku godine vrši se po sastojinama, odelenjima i gazdinskim klasama.
Evidentiranje radova u OGŠ izvršenih u toku godine vrši se po gazdinskim klasama i gazdinskim jedinicama sa rekapitulacijom za svaku kalendarsku godinu, a izvor podataka
su evidencije u OGŠ.
Bruto zapremina doznačenog drveta u OGŠ unosi se nakon izvršene seče iz doznačnih knjiga, a neto zapremina šumskih sortimenata utvrđena na mestu seče, iz dokumentacije
korisnika. Drvna zapremina u doznačnim knjigama obračunava se po istim zapreminskim tablicama po kojima je bila obračunata drvna zapremina sastojina u OGŠ.
Ostvareni prinos razvrstava se prema vrsti prinosa na glavni prinos (redovni, vanredni i slučajni) i prethodni prinos ( redovni i slučajni) i prema sortimetnoj strukturi na oblo i
prostorno.
Glavni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabla po planu seča obnavljanja jednodobnih i raznodobnih šuma, kao i drvnu zapreminu slučajnih prinosa iz ovih šuma. i
posečenu drvnu zapreminu slučajnih prinosa u sastojinama dva najstarija dobna razreda kod odabrane ophodnje.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
119
Predhodni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviđena planom prorednih seča i slučajne prinose u sastojinama koje su planirane za proredne seče.
Redovan prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviđena planom prorednih seča i planom seča obnavljanja (jednodobne i raznodobne šume).
Vanredni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala sa površina koje će se koristiti za druge svrhe osim za proizvodnju drvne zapremine.
Slučajni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja nije predviđena za seču planom seča obnavljanja (jednodobne i raznodobne šume) i planom prorednih seča, a
potreba za njihovom sečom je slučajnog karaktera i rezultat je elementarnih nepogoda ili drugih nepredvidivih okolnosti.
8.6. Smernice za sprovođenje radova na zaštiti šuma
Osnovni zadatak zaštite šuma je da se u gazdovanju šumama eliminiše u što većoj meri štetni faktori. U tom smislu gazdovanje se mora obaviti stručno uključujući
preduzimanje preventivnih mera zaštite.
Savremeni zahtevi preventivne zaštite šuma su:
1.
2.
3.
4.
5.
Na staništu preventivno osigurati vrstu kojoj to stanište odgovara.
Isključiti podizanje monokultura (posebno četinara).
U svim prilikama gde to uslovi staništa omogućuju podizati gajiti raznodobne i mešovite sastojine.
Čiste sastojine svih vrsta drveća, ukoliko to prilike staništa omogućavaju, prevoditi u mešovite i raznodobne.
Blagovremeno uvođenje i dosledno sprovođenje svih mera nege, kojima se postiže mnogobrojni pozitivni efekti po:
- zemljište (moguće poboljšanje humifikacije i nastanak zemljišta povoljnih fizičkih, hemiskih i bioloških osobina);
- sastojinu (nastankom jačih kruna većeg asimilacionog i prirodnog potencijala, nastaju i stabla i sastojine veće vitalnosti, kao povoljnijeg odnosa visine i
debljine odnosno manjeg stepena vitalnosti, te prema tome i otpornosti na sve negativne uticaje iz spoljne sredine - vetra, leda, snega).
6.
Strogo uspostaviti šumski red u užem i širem smislu:
- pod šumskim redom u širem smislu podržava se održavanje povoljnijeg zdravstvenog stanja šuma, koje se postiže blagovremenim i radikalnim izvođenjem
sanitarnih seča, odnosno uklanjanjem sušika, "umirućih stabala", izvala, vetroloma, kao i svih stabala za koje se može oceniti da su umanjene vitalnosti;
- u suštini sanitarne seče i mere nege su najefikasniji način preventivnog delovanja na zaštiti šuma.
7.
Najstrožijim sprovođenjem (uvođenjem i održavanjem) šumskog reda u užem smislu, pod kojom podrazumevati uvođenje šumskog reda posle seče (slaganje otpatka
- granjevine i sl. na propisan način), prekraćivanjem visokih panjeva, korenja panjeva i debljih žila, obradom izvala cepanjem žila radi sprečavanja obrazovanja
karpofila, tretiranjem zdravih panjeva biopreparatima ili boraksom, itd.
Preventivne mere mogu biti uspešne samo ukoliko se biljne bolesti ili štetni insekti na vreme otkriju, što je jednostavan stručni posao, ali koji zahteva izveštajnu
službu i osposobljenost stručnog kadra da utvrdi stanje (dijagnozu) i proceni dalji razvoj (prognozu), kao i sve eventualne mere suzbijanja.
8. U cilju zaštite od požara:
1. postaviti table upozorenja o opasnostima od požara,
2. dosledno sprovoditi zakonske propise od požara,
3. osigurati nadzornu službu i kontrolu kretanja mogućih izazivača požara (čobani, turisti),
4. osigurati stalnu protivpožarnu službu u sezoni najveće ugroženosti od požara,
5. smanjiti na najmanju meru površine livade koje se ne kose,
6. vaspitnim delovanjem preko sredstava informisanja delovati na javnost u celini u smislu povećanja svesti o velikoj opasnosti od šumskih požara.
9.
U cilju smanjenja oštećenja od šumske paše i stoke:
-
obeležiti površine na kojima je paša dozvoljena odnosno zabranjena,
utvrditi progonske puteve do ispašišta i pojila,
osigurati kontrolu pašarenja.
10. Zaštita od snega, leda i jakih vetrova se najpotpunije obezbeđuje negovanjem "sastojina, a od jakih vetrova još i oblikovanjem raznodobnih sastojina prilagođenih
pojedinačnih stabala ili grupe stabala za opstanak na slobodnom položaju, kao i oblikovanje" i zaštitom plašta (ivice) šume.
Mere neposredne zaštite
Suzbijanje potkornjaka izvoditi pomoću lovnih stabala.
Populaciju gubara pratiti i po potrebi, ako dođe do gradacije primeniti neki od savremenih insekticida, imajući u vidu potrebu obezbeđenja saglasnosti od Zavoda za zaštitu
prirode.
Sva oštećenja stabala (zasecanjem mezgrenjem, loženjem vatre u šupljinama i uz pridanke, i sl.) je teško suzbiti. Jedino je moguće na taj način oštećena stabla ukloniti sečom.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
120
Za gašenje požara neophodno je planom o zaštiti od požara imati pripremljeno, obučeno i spremno jezgro, odnosno grupe za gašenje sa posebno osposobljenim vođstvom
grupe (inženjeri, tehničari, predradnici). Grupe za gašenje požara mora biti opremljena odgovarajućom opremom, koja je po količini i strukturi utvrđena planom
zaštite i suzbijanja požara.
8.7. Uputstvo za izradu izvođačkog projekta gazdovanja šumama
Zakon o šumama obavezuje sve korisnike šuma da izrađuje izvođački projekat gazdovanja šumama i to najkasnije do 31.10 tekuće godine. Godišnji izvođački projekat
azdovanja šumama iz stava 1, ovog člana, mora da bude u skladu sa važećem osnovom.
Osnovna jedinica za koju se izrađuje projekat je odelenje (izuzetno za više odeljenja (sliv)), u okviru koga se obavezno vodi računa o eventualnoj podeli na sastojine (odsek).
U okviru osnovne jedinice plana, izdvajaju se uzgojne jedinice koje čine delovi odelenja u kojima se planiraju iste uzgojne mere.
Pod gravitacionim poljem, podrazumeva se površina odelenja koja ima zajednički pravac privlačenja šumskih sortimenata, uslovljen konfiguracijom terena ili stanjem
sastojina i planiranim uzgojnim merama.
Pod transportnom granicom, podrazumeva se linija uslovljena reljefom terena i stanjem sastojina sa koje se razilaze pravci transporta šumskih sortimenata sa površine na kojoj
se izvode radovi na gajenju šuma.
Izvođačkim planom se po odeljenjima (odsecima) za svaku uzgojnu jedinicu zavisno od uzgojnih potreba te jednice (sastojine) naročito utvrđuje: mesto, vrsta, obim, način,
rok, redosled i dinamika izvođenja radova na gajenju i korišćenju šuma, potreba u sadnicama, semenu i drugom materijalu, radnoj snazi, mehanizaciji i drugim
sredstvima rada, saobraćajnoj mreži, finansijskim sredstvima i dr.
Izvođački plan izrađuje se na osnovu odredbi plana razvoja šumskog područja, osnova, i programa gazdovanja, podataka i zapažanja neposredno prikupljenih na terenu u
vremenu najviše 12 meseci pre njegovog donošenja, analize uslova staništa, stanja sastojina i privrednih prilika i kritičke ocene uspeha dosadašnjeg gazdovanja
šumama.
Izvođački plan se sastoji iz tekstualnog dela, tabelarnog dela i skica.
Tekstualni deo izvođačkog plana sadrži opis staništa i sastojine, obrazloženje opšteg i etapnog uzgojnog cilja, obrazloženje eventualnih bitnih razlika stanja sastojine i
planiranih radova prikazanih u OGŠ i u ovom planu, prikaz redosleda izvođenja radova na gajenju šuma i načina izvođenja tih radova i prikaz tehnologije i
organizacije rada na seči, izradi i privlačenju šumskih sortimenata.
Tabelarni deo izvođačkog plana naročito sadrži podatke: o površini uzgojnih jedinica, vrsti i obimu radova na gajenju i korišćenju šuma, količini, vrsti i starosti sadnog
materijala, drugim sretstvima rada i materijalu za izvođenje pripremnih i glavnih radova na gajenju i korišćenju šuma.
Izvođačkom planu se prilaže skica odelenja u razmeri 1:5000 ili 1:10000, sa obaveznom vertikalnom predstavom terena, u kojoj se kartografski označavaju osobenosti staništa
i sastojina postojeće i projektovane saobraćajnice (pristupne i unutrašnje), gravitaciona radna polja, transportne granice, pravci privlačenja šumskih sortimenata i
njihova povezanost sa postojećim saobraćajnicama, kao i granice uzgojnih jedinica sa oznakama naznačenim u legendi skice.
Identifikovanje osobenosti sastojina na terenu u zavisnosti od sastava, sklopljenosti, podmlađenosti, uzrasta, zdravstvenog stanja, kvaliteta drvne mase i dr, krokiraju se na
skici i obeležavaju kao posebne uzgojne jedinice u okviru izvođačkog plana.
Radovi na gajenju šuma i korišćenju šuma iskazuje se po odeljenjima i vrstama rada.
Pri utvrđivanju vrste i obima radova na gajenju i korišćenju šuma u uzgojnoj jedinici, odnosno u gravitacionom radnom polju vrši se obavezno odabiranje i obeležavanje
stabala za seču u skladu sa odredbama opšte i posebne osnove.
Doznačena drvna masa razvrstava se na sortimente po vrstama drveta.
8.8. Vreme seče šuma
Zakon o šumama (Sl.gl. RS br.30/2010) član 59. glasi:"U šumama koja se prirodno obnavljaju seča šuma vrši se po pravilu u doba mirovanja vegetacije". “Vreme,način i vrsta
seče šuma određuje se osnovom odnosno programom".
U skladu sa napred iznetim, a uvažavajući prirodne, ekonomske i druge uslove za područje gde se ova gazdinska jedinica nalazi, kao i stanje šuma ove gazdinske jedinice
vreme seča šuma se određuje i to:
-
Za sastojine u kojima se vrše oplodne seče (seče obnavljanja) seča stabala vršiće se u doba mirovanja vegetacije.
U sastojinama gde se vrši rekonstrukcija (čista seča) seču stabala izvršiti u toku letnjih meseci (jun - avgust) kako bi se smanjila izdanačka snaga ovih sastojina.
U ostalim sastojinama seča stabala može da se vrši tokom cele godine, s tim da se redukuje u prva dva meseca vegetacionog perioda (maj, jun).
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
121
8.9. Uputstvo za primenu sertifikacije šuma
Proces sertifikacije je dobrovoljan. Kandidat podnosi prijavu sertifikacionom telu. Posle prijavljivanja kandidata, predstavnik sertifikacionog tela vrši predocenjivanje.
Predocenjivanje znači da predstavnik sertifikacionog tela upoznaje organizaciju gazdovanja - kandidata. U procesu predocene analiziraju se neslaganja između
trenutnog gazdovanja kandidata i gazdovanja koje zahteva standard. Predlažu se mere za njihovo otklanjanje.
U periodu između predocene i glavne ocene, ispravljaju se uočena neslaganja između gazdovanja "na terenu" i gazdovanja koje zahteva standard. Zatim se poziva predstavnik
sertifikacionog tela na glavnu ocenu. Glavna ocena uključuje pripremu i prikupljanje informacija, pregled dokumentacije, konsultaciju zainteresovanih strana, terenski
pregled, analizu prikupljenih informacija i upoređivanje sa FSC standardom.
Za neusaglašenost između načina gazdovanja koje primenjuje kandidat za sertifikat i gazdovanja koje zahteva standard, sertifikaciono telo predviđa tri vrste primedbi:
preporuka (u pitanju je manja neusaglašenost, nema vremenskog roka za ispunjenje), uslov (veća neusaglašenost, postoji zadati vremenski rok), a neispunjenje uslova
prelazi u preduslov (strogi uslov sa kratkim vremenskim rokom, ako se ne ispuni nastupa suspenzija sertifikata do njegovog ispunjenja). Krajnja mera je oduzimanje
sertifikata.
Ako kandidat otkloni sve veće neusaglašenosti i kada je recenzija izveštaja pozitivna, sertifikaciono telo dodeljuje sertifikat na rok od pet godina. Monitoring posete (redovne
godišnje i eventualno vanredne kontrole) ispituju usaglašenost gazdovanja nosioca sertifikata sa FSC standardom. Posle 5 godina, ponavlja se proces sertifikacije.
8.10. Uputstvo za primenu tarifa
Pri obračunavanju zapremine kod pojedinih vrsta drveća koristiti sledeće tablice (tarife):
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Grab - grab (izdanačka) - Srbija
Cer - sladun (izdanačka) - Srbija
Cer (visoke šume) – Ravni Srem
Kitnjak - kitnjak (visoke šume) - Srbija
Kitnjak - kitnjak (izdanačka) - Srbija
Bukva - bukva (visoke šume) - Srbija
Bukva - bukva (izdanačka) - Srbija
Bagrem - bagrem (veštački podignute šume)
Bagrem – Vovodina
Crni Bor - crni bor - Srbija
Jela – Tara
Lipa ( izdanačke šume ) – Fruška Gora
Vrba – Vojvodina
• Bela topola – Vojvodina
Stabla koja se pojedinačno javljaju u odseku (sastojini) obračunavaju se po tarifama za glavnu vrstu drveća u odseku.
Kod sastojina čija je zapremina procenjene, koristiti poslednji tarifni niz (visinski stepen) u tablicama za određenu vrstu drveća.
8.11. Uputstvo za vođenje šumarske hronike
U knjigu šumske hronike koja je sastavni deo ove osnove, unose se, po odeljenjima i odsecima (sastojinama važniji podaci i događaji od značaja za život šume i razvitak
sastojina. Pri tome se ne zadovoljava samnjihovim registrovanjem, već se analiziraju uzroci koji su do njih doveli i posledice po šume i šumsko gazdoU ovu knjigu
unose se i fenološka zapažanja - po godinama uroda semena, o trajanju vegetacione periode, listanja, opadanja lista, cvetanje i sl. po vrstama drveća i delovima
gazdinske jedinice. Od bitnog značajauticaj nadmorske visine, ekspozicije i drugi uslovi staništa, što je takođe neophodno evidentirati.
Veoznačajno obezbediti podatke najbližih meteoroloških stanica.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
122
Šumsku hroniku za gazdinsku jedinicu vodi zaduženi radnik revirni inženjer (dipl. inž. šumarodnosno reonski čuvar šuma raspoređeni na poslovima rukovođenja i čuvanja u
predmetnoj gazdinskoj jedinici.
Kod vođenja šumske hronike, kako je već napomenuto, ne sme zadovoljiti samo registrovanje događaja, stamera, već treba analizirati uzroke koji su do njih doveli i posledice
koje iz njih proizilaze i mogu se desiti.
Posebno registrovati:
- sve promene graničnih tačaka, linija, međa i površina,
- sva otuđenja ili pribavljanja novih poseda,
- stanje enklava, poluenklava, prigraničnih privatnih poseda i njihov uticaj na gazdovanje,
- stanje saobraćajnica (novoizgrađene, razna oštećenja i sl.),
- stanje postrojenja i sredstava rada,
- stanje kadrova i personalne promene,
- vremenske prilike i njihov uticaj na ekosisteme,
- poplave,
- suše,
- kasne i rane mrazeve,
- vetroizvale, vetrolome, snegolome i sl.,
- napade insekata i biljnih bolesti i štetočina (intenzitet, prognoze, mere borbe),
- požare (stanje preventivnih mera, sredstava protivpožarne opremljenosti),
- prilike lova i ribolova,
- fenološka opažanja kod glavnih vrsta drveća (početak listanja, razvijanje lista, uvenuće i opadanje),
- trajanje vegetacione periode (uticaj nadmorske visine, ekspozicije i dr.),
- cvetanje i prognoza uroda - predlozi,
- svih pojava i vidova zagađivanja životne sredine, preduzete mere sprečavanja, saniranja i sl.,
- ostalo.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
123
9.0. EKONOMSKO – FINANSIJSKA ANALIZA
U ovom poglavalju biće data vrednost drvne zapremine, kvalitatetna struktura drvne zapremine, kao i način utvrđivanja vrednosti drvne zapremine. Pod elementima za
određivanje vrednosti drvne zapremine podrazumeavju se i troškovi proizvodnje i vrednost drvnih sortimenata.
Pod drvnom zapreminom se podrazumeva bruto rvna zapremina utvrđena po vsrtama drveća. Neto drvna masa se izračunava po vrstama drveća za poslednjih deset godina
(prosečan procenat iskorišćenja).
Pod kvalitetnom strukturom se podrazumeva procentualni odnos šumskih sortimenata po klasama, ostvaren prosek poslednjih deset godina, ne računajući godinu u kojoj se
radi osnova.
Pod troškovima proizvodnje šumskih sortimenata, podrazumevaju se troškovi iz knjigovodstvene evidencije predhodne godine.
Vrednost proizvedene drvne zapremine izračunava se po najvišim ostavrenim prodajnim cenama u predhodnoj godini.
Vrednost šuma u državoj svojini, utvrđuje organizcija (u konkretnom slučaju Nacuonalni park), koja koristi konkretne šume.
Vrednost šuma sadrži vrednost mladih šuma, čiji je prečnik stabala manji od 10cm u prsnoj visini, na osnovu zatečenog stanja koje je utvrdila ova osnova.
Vrednost šuma sa stablima prečnika većeg od 10cm na prsnoj visini, utvrđuje se tako što se od vrednosti šumskih sortimenata odbiju troškovi proizvodnje i drugi troškovi koji
proizilaze iz potreba za radovima neophodnim prema planu gazdovanja šumama za konkretnu gazdinsku jedinicu.
Vrednost šuma gazdinske jedinice “Leva Reka”, određuje vrednost dubeće zapremine i vrednost mladih sastojina. Vrednost mladih šuma utvrđuje se prema troškovima
podizanja tih šuma.
U iskazanim vrednostima nije vrednovana opštekorisna funkcija šuma, kao i vrednost korišćenja ostalih šumskih resursa.
Vrednost šuma utvrđena je metodom sadašnje sečive vrednosti. Kod ove metode utvrđuje se vrednost drvne zapremine na panju uz pretpostavku da se ista koristi pod istim
uslovima kao etat,uz dodatak vrednosti mladih sastojina
Radi utvrđivanja procene vrednosti šume po ovoj metodi urađeno je sledeće:
•
•
•
•
•
•
•
izračunata bruto drvna zapremina;
izračunata vrednost bruto drvne zapremine;
izračunata neto drvna zapremina;
utvrđena je sortimentna struktura;
izračunata vrednost neto drvne zapremine;
utvrđene su tržišne cene m³ neto drvne zapremine po vrstama drveća i sortimentima ostvarene u 2011. godini;
izračunata vrednost mladih sastojina;
•
utvrđeni i izračunati dugi troškovi po vrtama radova;
•
utvrđeni troškovi poreza i drugih zakonom utvrđenih davanja;
•
utvrđena dobit.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
124
9.1. Obračun vrednosti šuma
9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine
Na osnovu zatečenog stanja šuma utvrđena je kvalifikaciona struktura ukupne (bruto) drvne zapremine, i prikazana je sledćom tabelom:
SORTIMENTI
Vrsta
drveća
Bruto
Otpad
Neto
m3
m3
m3
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
Bk
576434.6
86465.2
489969.4
1959.9
13719.1
3919.8
39197.6
58796.3
58796.3
19598.8
195987.8
293981.6
293981.6
Kit
77188.0
11578.2
65609.8
262.4
1837.1
524.9
5248.8
7873.2
7873.2
2624.4
26243.9
39365.9
39365.9
Gr
40069.8
6010.5
34059.3
34059.3
34059.3
Otl
30534.6
4580.2
25954.4
25954.4
25954.4
Bjas
20465.0
3069.7
17395.2
6958.1
10437.1
10437.1
Cer
15401.9
2310.3
13091.6
1309.2
11782.4
11782.4
KrLip
13647.1
2047.1
11600.0
OML
10210.2
1531.5
8678.6
Jav
10028.6
1504.3
8524.3
34.1
238.7
68.2
681.9
1022.9
1022.9
341.0
3409.7
5114.6
5114.6
Mle
3286.5
493.0
2793.5
11.2
78.2
22.3
223.5
335.2
335.2
111.7
1117.4
1676.1
1676.1
Tres
3270.2
490.5
2779.7
166.8
555.9
Cjas
1363.4
204.5
1158.9
1158.9
1158.9
SrLip
1095.5
164.3
931.2
931.2
931.2
SLip
815.6
122.3
693.2
693.2
693.2
Kln
757.1
113.6
643.5
643.5
643.5
Slad
611.5
91.7
519.8
311.9
311.9
Pbrs
450.2
67.5
382.6
382.6
382.6
Jas
410.5
61.6
348.9
Gric
271.0
40.6
230.3
Bag
224.1
33.6
190.5
Orah
67.4
10.1
CGrb
10.3
69.6
487.1
139.2
1391.6
2087.4
2087.4
695.8
1309.2
348.0
2088.0
1044.0
389.2
41.6
62.4
104.0
3480.0
207.9
8120.0
8120.0
8678.6
8678.6
2223.8
2223.8
348.9
348.9
230.3
230.3
114.3
114.3
57.3
57.3
57.3
1.5
8.7
8.7
8.7
806613.0
120991.9
685621.0
Cbor
1055.5
158.3
Σ četinari
1055.5
807668.5
Σ lišćari
Ukupno GJ
15.2
70219.0
24620.6
239346.1
897.2
143.5
287.1
215.3
71.8
158.3
897.2
143.5
287.1
215.3
121150.3
686518.2
47291.8
74273.7
70434.4
16360.2
4674.3
76.2
73986.6
2337.2
16360.2
38.1
47148.2
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
2337.2
22.9
4674.3
426903.6
19371.4
446274.9
717.7
179.4
179.4
71.8
717.7
179.4
179.4
24692.4
240063.9
19550.8
446454.3
426903.6
125
9.1.2. Vrednost drveta na panju
Ukupna neto kvalifikaciona struktura drvne zapremine prikazana je sledećom tabelom:
Vrsta
drveća
Bk
Kit
Gr
Otl
Bjas
Cer
KrLip
OML
Jav
Mle
Tres
Cjas
SrLip
SLip
Kln
Slad
Pbrs
Jas
Gric
Bag
Orah
CGrb
Σ lišćari
Cbor
Σ četinari
Ukupno GJ
SORTIMENTI
Ostala
III klasa
tehnika
m3
m3
Ukupno
tehnika
m3
Ogrevno
drvo
m3
L
K
I klasa
II klasa
m3
m3
m3
m3
m3
1959.9
13719.1
3919.8
39197.6
58796.3
58796.3
19598.8
195987.8
293981.6
293981.6
262.4
1837.1
524.9
5248.8
7873.2
7873.2
2624.4
26243.9
39365.9
39365.9
34059.3
34059.3
69.6
487.1
139.2
1391.6
2087.4
2087.4
695.8
1309.2
348.0
34.1
238.7
68.2
681.9
11.2
78.2
22.3
223.5
2088.0
1044.0
1022.9
1022.9
335.2
335.2
389.2
41.6
62.4
m3
25954.4
25954.4
6958.1
10437.1
10437.1
1309.2
11782.4
11782.4
3480.0
341.0
3409.7
5114.6
111.7
1117.4
1676.1
166.8
555.9
104.0
Celuloza
Ukupno
prostorno
m3
F
207.9
8120.0
8120.0
8678.6
8678.6
5114.6
1676.1
2223.8
2223.8
1158.9
1158.9
931.2
931.2
693.2
693.2
643.5
643.5
311.9
311.9
382.6
382.6
348.9
15.2
2337.2
2337.2
16360.2
16360.2
4674.3
4674.3
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
22.9
38.1
76.2
47148.2
73986.6
70219.0
24620.6
239346.1
143.5
287.1
215.3
71.8
143.5
287.1
215.3
71.8
47291.8
74273.7
70434.4
24692.4
240063.9
348.9
230.3
230.3
114.3
114.3
57.3
57.3
8.7
8.7
426903.6
19371.4
446274.9
717.7
179.4
179.4
717.7
179.4
179.4
19550.8
446454.3
426903.6
126
Utvrđene cene prizvoda za po vrstama drveća i sortimentima date su u sledećoj tabeli:
JEDINIČNA VREDNOST
Vrsta
drveća
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
din/m3
Bk
10000.0
7500.0
6191.0
5045.0
4124.0
3416.0
3818.0
3598.0
Kit
19896.0
12712.0
12712.0
11054.0
7959.0
4974.0
3818.0
3598.0
Gr
3598.0
Otl
3598.0
Bjas
17585.0
12561.0
12561.0
10049.0
Cer
6029.0
3416.0
3818.0
3015.0
KrLip
5372.0
3598.0
3598.0
4220.0
2731.0
2408.0
OML
2408.0
Jav
15475.0
11359.0
10049.0
9244.0
7235.0
3416.0
3818.0
3598.0
Mle
15475.0
11535.0
10049.0
9244.0
7235.0
3416.0
3818.0
3598.0
Tres
6732.0
4888.0
2408.0
Cjas
3598.0
SrLip
3598.0
SLip
3598.0
Kln
3598.0
Slad
11054.0
7959.0
4974.0
3818.0
Pbrs
3598.0
3598.0
Jas
2408.0
Gric
3598.0
Bag
6530.0
5025.0
4888.0
2731.0
Orah
3598.0
CGrb
3598.0
Cbor
5618.0
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
4830.0
3371.0
5820.0
2408.0
127
Ukupna proizvodna vrednost šuma data je u sledećoj tabeli:
UKUPNA PROIZVODNA VREDNOST
Vrsta
drveća
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
Ukupno
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
Bk
19599000.0
102893250.0
24267481.8
197751892.0
242475941.2
200848160.8
74828218.4
862663944.2
1057745796.8
1057745796.8
1920409741.0
Kit
5220710.4
23353215.2
6672528.8
58020235.2
62662798.8
39161296.8
10019959.2
205110744.4
141638508.2
141638508.2
346749252.6
Gr
122545361.4
122545361.4
122545361.4
Otl
93383931.2
93383931.2
93383931.2
45447116.1
37552685.8
37552685.8
82999801.9
3947238.0
42393075.2
42393075.2
46340313.2
19552960.0
19552960.0
33084940.0
20898068.8
20898068.8
20898068.8
Bjas
1223916.0
6118463.1
1748491.2
13984188.4
Cer
12584934.6
7130558.4
2656564.4
3947238.0
KrLip
1869456.0
8811360.0
2851164.0
13531980.0
OML
Jav
527697.5
2711393.3
685341.8
6303483.6
7400681.5
3494226.4
1301938.0
22424762.1
18402330.8
18402330.8
40827092.9
Mle
173320.0
902037.0
224092.7
2066034.0
2425172.0
1145043.2
426470.6
7362169.5
6030607.8
6030607.8
13392777.3
815318.4
3435412.8
5354910.4
8790323.2
Tres
2620094.4
5354910.4
Cjas
4169722.2
4169722.2
4169722.2
SrLip
3350457.6
3350457.6
3350457.6
SLip
2494133.6
2494133.6
2494133.6
Kln
2315313.0
2315313.0
2315313.0
1121856.4
1121856.4
2595640.4
1376594.8
1376594.8
1376594.8
840151.2
840151.2
828619.4
828619.4
828619.4
312153.3
312153.3
712714.6
Orah
206165.4
206165.4
206165.4
CGrb
31302.6
31302.6
31302.6
46646090.4
1582544705.9
2748342418.3
Slad
459846.4
496641.6
517296.0
1473784.0
Pbrs
Jas
840151.2
Gric
Bag
99256.0
Σ lišćari
26744643.9
400561.3
343539934.6
252296581.6
93085865.8
1165797712.4
Cbor
806183.0
1386693.0
725776.3
417876.0
3336528.3
431995.2
431995.2
3768523.5
Σ četinari
806183.0
1386693.0
725776.3
417876.0
3336528.3
431995.2
431995.2
3768523.5
281360574.6
344926627.6
253022357.9
93503741.8
1169134240.7
47078085.6
1582976701.1
2752110941.8
26744643.9
135978358.6
33597936.3
186232.8
280554391.6
Ukupno GJ
135978358.6
115072.5
33597936.3
1535898615.5
1535898615.5
9.1.3. Troškovi proizvodnje drveta
Ukupna količina sortimenata data je u sledećoj tabeli:
Jedinična cena koštanja po projektovanoj sortimentnoj strukturi po sortimentima data je:
•
tenika 1300,00 dinara/m3,
•
prostorno 1450,00 dinara/m3
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
128
Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata:
Tehnika
Prostorno
Ukupno:
312.083.070.0dinara
647.358.735.0 dinara
959.441.805.0 dinara
Ukupna vrednost šuma:
Ukupna proizvodna vrednost
Ukupni troškovi proizvodnje
Ukupna vrednost šuma
2.752.110.941.8 din
959.441.805.0 din
1.792.669.136.8 din
9.1.4. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine)
Vrednost mladih sastojina (bez zapremine) prikazana je u sledećoj tabeli:
Starost
Površina
godina
ha
Troškovi podizanja
Faktor
Ukupna vrednost šuma
Poreklo sastojina
Mlade visoke sastojine
Ukupno
1-20
din/ha
12.36
12.36
47844.3
Ukupno dinara
591355.5
591355.5
1,0 P
n
1.4859
dinara
878695.2
878695.2
9.1.5. Ukupna vrednost šuma
Ukupna vrednost šuma ove gazdinske jedinice je:
Ukupna vrednost šuma
Ukupna vrednost mladih sastojina
Ukupno:
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
1792669136.8din
878695.2din
1.793.547.832.0din
129
9.2. Vrste i obim planiranih radova
9.2.1. Vrsta i obim planiranih radova na korišćenju šuma za ovaj uređajni period prosečno godišnje
Kvalifikaciona struktura sečive zapremine za ovaj uređajni period po vrtsma drveća prikazan je sledećom tabelom:
SORTIMENTI
Vrsta
drveća
Bk
Kit
Gr
Otl
Bjas
Cer
KrLip
OML
Jav
Tres
Cjas
SrLip
SLip
Kln
Slad
Jas
Gric
Bag
Ukupno lišćari
Cbor
Ukupno četinari
Ukupno prosta
Bk
Ukupno lišćari
Ukupno proširena
Ukupno GJ
Bruto
Otpad
m3
m3
5542.8
964.5
497.3
315.3
185.5
188.0
275.6
399.1
75.3
3.4
26.9
14.8
12.9
5.1
4.2
6.9
4.2
16.2
8537.9
11.0
11.0
8548.9
16.4
16.4
16.4
8565.3
Neto
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
m3
4711.3
18.8
131.9
37.7
376.9
565.4
565.4
188.5
1884.5
2826.8
2826.8
144.7
819.8
3.3
23.0
6.6
65.6
98.4
98.4
32.8
327.9
491.9
491.9
74.6
422.7
422.7
422.7
47.3
268.0
268.0
268.0
63.1
94.6
94.6
16.0
143.8
831.4
m3
F
0.6
4.4
1.3
12.6
18.9
9.4
56.2
18.9
6.3
27.8
157.6
28.2
159.8
41.3
234.3
59.9
339.2
11.3
64.0
0.5
2.9
4.0
22.9
2.2
12.6
1.9
11.0
0.8
4.3
0.6
3.5
1.0
5.9
0.6
3.6
2.4
13.8
1280.7
7257.2
469.9
763.4
691.0
258.4
2412.8
1.6
9.3
1.5
3.0
2.2
0.7
7.5
1.9
1.9
1.6
9.3
1282.3
7266.6
3.0
766.4
2.2
693.3
0.7
259.1
7.5
2420.3
1.9
489.8
2.5
13.9
2.5
13.9
1.9
4846.3
13.9
13.9
766.4
693.3
259.1
2420.3
489.8
4860.3
2.5
13.9
1284.8
7280.5
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
16.0
0.3
1.8
0.5
5.1
7.7
28.1
7.7
0.4
93.7
2.6
25.6
0.2
0.6
143.8
140.6
140.6
339.2
339.2
38.4
38.4
2.3
2.3
22.9
12.6
11.0
4.3
0.3
0.4
0.7
1.4
22.9
12.6
11.0
4.3
2.1
2.1
5.9
5.9
3.6
13.8
23.0
161.1
46.0
23.0
161.1
46.0
1.5
471.4
23.0
161.1
46.0
471.4
4356.5
4356.5
13.9
13.9
3.6
13.8
488.0
4844.4
13.9
4370.4
13.9
130
Jedinična vrednost sortimenata po vrstama drveća data je u sledećoj tabeli:
JEDINIČNA VREDNOST SORTIMENTA
Vrsta
drveća
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
din
din
din
din
din
din
Ostala
tehnika
din
Bk
10000.0
7500.0
6191.0
5045.0
4124.0
3416.0
3818.0
Kit
19896.0
12712.0
12712.0
11054.0
7959.0
4974.0
3818.0
Ogrevno
drvo
din
Celuloza
din
3598.0
3598.0
Gr
3598.0
Otl
3598.0
Bjas
17585.0
12561.0
12561.0
10049.0
Cer
6029.0
3416.0
3818.0
3015.0
KrLip
5372.0
4220.0
9244.0
7235.0
3598.0
3598.0
2731.0
2408.0
OML
2408.0
Jav
15475.0
11359.0
10049.0
Tres
3416.0
6732.0
3818.0
3598.0
4888.0
2408.0
Cjas
3598.0
SrLip
3598.0
SLip
3598.0
Kln
3598.0
Slad
11054.0
7959.0
4974.0
3818.0
3598.0
Jas
2408.0
Gric
3598.0
Bag
3598.0
Cbor
5618.0
Bk
4830.0
3371.0
5820.0
2408
3818.0
9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova - prosečno godišnje
Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova - prosečno godišnje izgleda ovako:
A: Prosta reprodukcija
Vrsta rada
Kompletna priprema zemljišta za pošumljavanje (226)
Popunjavanje prirodno obnovljenih površina sadnjom - 412
Popunjavanje prirodno obnovljenih površina setvom - 411
Osvetljavanje podmladka ručno - 511
Okopavanje i prašenje u kulturama - 518
Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama - 526
Prorede doznaka
Obnova jednodone šume doznaka
P (ha)
0.26
0.05
3.6
17.0
0.78
1.3
238.19
12.6
A: Ukupno:
273.78
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
131
B: Proširena reprodukcija
Vrsta rada
Kompletna priprema zemljišta za pošumljavanje - 226
Popunjavanje prirodno obnovljenih površina sadnjom - 412
Okopavanje i prašenje u kulturama - 518
Obnova jednodone šume doznaka (rekonstrukcija)
P (ha)
0.22
0.04
0.67
0.22
1.15
B: Ukupno:
9.2.3. Plan zaštite šuma-ukupno i prosečno godišnje
Preventivna zaštita šuma izvršiće se na celoj površini gazdinske jedinice.
9.2.4. Plan izgradnje i rekonstrukcije puteva –ukupno i prosečno godišnje
U ovom uređajnom razdoblju planirana je izgradnja novih putnih komunikacija: tvrdi putevi u iznosu 1.0km, odnosno godišnje 100m.
Takođe je planirana rekonstrukcija kamionskih puteva u dužini od 2.0km, odnosno godišnje 200m.
9.2.5. Plan uređivanja šuma –ukupno i prosečno godišnje
Kategorija šuma
P(ha)
- Visoke šume
- Izdanačke šume
- Veštački podignute sastojine
- Šikare
- Šibljaci
- Neobrasle površine
Ukupno
243.0
28.3
1.4
3.3
0.4
2.9
279.3
9.2.6. Plan izgradnje lovnih objekata –ukupno i prosečno godišnje
•
7 visokih otvorenih čeka; godišnje 0.7,
•
7 visokih zаtvorenih čekа godišnje 0.7,
•
4 hrаnilištа zа srneću divljаč; godišnje 0.4,
•
4 hrаnilištа zа svinje; godišnje 0.4,
•
3 mrciništa; godišnje 0.3 ,
•
30 solištа; godišnje 3,
•
Čišćenje i održаvаnje lovаčkih i pešаčkih stаzа, tokom čitave godine.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
132
9.2.7. Plan održavanja i razvoja zaštićenih prirodnih dobara i (objekata)
Plan održavanja i razvoja zaštićenih prirodnih dobara i (objekata), svake godine u obimu i količini predviđeno po zakonu.
9.2.8. Plan uređenja i prezentacije posebnih prirodnih retkosti
Plan uređenja i prezentacije posebnih prirodnih retkosti predviđa:
•
Postаvljаnje novih informаtivnih tаbli i oznаkа upozorenjа (sа nаzivom rezervаtа, osnovnim kаrаkteristikаmа i znаčаjem, posebnim zаbrаnаmа i ogrаničenjimа)
– 10komаdа.
•
Pаrterno uređenje stаjаlištа, vidikovаcа i mestа odаkle se posmаtrа;
•
Obeležаvаnje vidikovcа kаo prirodnih spomenikа sа isticаnjem nаzivа objekаtа
komаdа;
•
Oko vidikovаcа u gаzdinskoj jedinici izdvojiti i zаštititi 1 do 2 ha od bilo kаkvih rаdnji koje bi trаjno menjаle аutentičnost i prirodu vrednost objektа postаvljаnjem
vidnih znаkovа zаbrаne (5 komаdа);
•
Postаvljаnjem tаbli i znаkovа zаbrаne zаštićenih retkih vrstа flore i fаune;
•
Štаmpаnje propаgаndnih mаterijаlа sа fotogrаfijаmа prirodnih spomenikа, motivа iz prirodne predeone celine, zаštićenih vrstа i snimаnje filmskih mаterijаlа o njimа
kаko bi se i lokаlno stаnovništvo а i posetioci upoznаli sа ovim retkim i zаštićenim vrednostimа pаrkа;
•
Edukаciju lokаlnog stаnovništvа, školskog uzrаstа u redovnoj nаstаvi kаko bi se u nаjširem smislu i u što krаćem vremenu utvrdio znаčаj i potrebа zаštite retkih
vrstа flore i fаune, i zаštite prirode u celini.
•
Kаko delom postoje grebenski putevi i stаze do vidikovаcа neophodno je njihovo dаlje održаvаnje i obeležаvаnje.
•
Istrаživаnje stаnjа biološke stаbilnosti i zdrаvstvenog stаnjа
multidisciplinаrnim nаučnim projektimа dugoročnog kаrаkterа.
•
Tаblаmа upozorenjа i zаbrаne će se zаbrаniti kаptirаnje izvorа kаko bi se održаlа stаlnost i njihove količinskа izdаšnost.
i njegovih osnovnih kаrаkteristikа, postаvljаnjem tаbli nа ivici objektа - 5
nаbrojаnih zаštićenih vrstа koje se jаvljаju u Nаcionаlnom obezbediti će se
jedinstvenim
9.2.9. Plan naučno-istraživačkog rada
Pošto gazdinska jedinica u funkcionalno namenskom zahtevu ima poseban značaj, te je neophodna i odgovarajuća naučno istraživačka aktivnost i to:
1. Istrаživаnje rаzvojno proizvodnih kаrаkteristikа u rаzličitim tipovimа bukovih i kitnjаkovih šumа;
2. Istrаživаnje nаjpovoljnijeg nаčinа prirodne obnove u pojedinim tipovimа;
3. Istrаživаnje nаjpovoljnijeg nаčinа sаnаcije degrаdirаnih šumskih ekosistemа u uslovimа izrаženih procesа površinske vodne erozije;
4. Istrаživаnje uticаjа divljаči nа proces prirodne obnove sаstojinа;
5. Nаstаviti sа studioznim i multidisciplinаrnim proučаvаnjimа uzrokа sušenjа kitnjаkа i ostаlih vrstа lišćаrа;
6. Utvrditi rаsprostrаnjenje i fаktore koji utiču nа širenje «bolesti kore bukve»;
7. Istrаžiti predаtore koji se jаvljаju nа kolonijаmа Criptococcus fagisuga i ispitаti mogućnost njihovog korišćenjа protiv ove štitаste vаši;
8. Ispitаti biologiju i mogućnost korišćenjа superpаrаzitа Nematogenium ferrugineum protiv pаrаzitne gljive N. Coccinea;
9. Ispitаti druge biotičke činioce koji se mogu iskoristiti u biokontroli protiv pаtogenih gljivа i štetnih insekаtа u sаstojinаmа bukve;
10. Ispitаti mogućnost korišćenjа nekih fungicidа zа zаštitu bukovog drvetа posle seče stаbаlа nа šumskim stovаrištimа, sа ciljem dа se spreči prozuklost i trulež drvetа;
11. Nаstаviti sа rаdovimа nа identifikаciji celokupne mikoflore i štetne entomofаune u sаstojinаmа mečje leske;
12. Nаstаviti sаrаdnju sа nаučnim ustаnovаmа u cilju unаpređenjа zаštite šumа u Nаcionаlnom pаrku i to rаdi prаćenjа novih štetočinа koje bi se mogle pojаviti u štetnom
obimu, prognoze i dijаgnoze štetа, proučаvаnjа postojećeg stаnjа flore i fаune.
13. Posebnu pаžnju trebа posvetiti prirodnim reducentimа i regulаtorimа populаcijа štetnih šumskih insekаtа.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
133
9.2.10. Plan uređivanja površina za odmor i rekreaciju
Polаzeći od konkretnih potrebа, u ovoj gаzdinskoj jedinici neophodno je izgrаditi:
- klupe zа odmor sа stolovimа 10 komаdа;
- korpe zа otpаtke nа istim lokаlitetimа 10 komаdа;
- tаble obаveštenjа, koje upućuju nа ovа mestа 10 komаdа.
Uređenje i zаštitа postojećih izvorа, obаviće se njihovim čišćenjem, zidаnjem i ogrаđivаnjem.
9.3. Formiranje ukupnog prihoda
9.3.1. Prihod od prodaje drveta za ovaj uređajni period – prosečno godišnje
UKUPNI PRIHOD OD PRODAJE DRVETA
Vrsta
drveća
F
L
K
I klasa
II klasa
III klasa
Ostala
tehnika
Ukupno
tehnika
Ogrevno
drvo
Celuloza
Ukupno
prostorno
Ukupno
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
din
Bk
188000.0
989250.0
233400.7
1901460.5
2331709.6
1931406.4
719693.0
8294920.2
10170826.4
10170826.4
18465746.6
Kit
65656.8
292376.0
83899.2
725142.4
783165.6
489441.6
125230.4
2564912.0
1769856.2
1769856.2
4334768.2
Gr
1520874.6
1520874.6
1520874.6
Otl
964264.0
964264.0
964264.0
340370.8
751700.8
517392.4
565632.4
Bjas
10551.0
55268.4
16329.3
126617.4
113948.1
50496.8
237164.0
Cer
64562.4
24053.4
411330.0
340370.8
48240.0
517392.4
76741.1
364401.9
48240.0
KrLip
OML
Jav
4642.5
20446.2
5024.5
47144.4
Tres
55709.5
26303.2
2692.8
9926.8
169197.1
977.6
3670.4
338564.8
338564.8
702966.7
816793.6
816793.6
816793.6
138163.2
307360.3
138163.2
5538.4
9208.8
Cjas
82394.2
82394.2
82394.2
SrLip
45334.8
45334.8
45334.8
SLip
39578.0
39578.0
39578.0
Kln
15471.4
15471.4
15471.4
7555.8
7555.8
17537.4
Slad
3316.2
3183.6
3481.8
9981.6
5538.4
Jas
14207.2
Gric
12952.8
Bag
49652.4
Ukupno lišćari
49652.4
49652.4
28716444.2
34630.8
4498.9
4498.9
39129.7
34630.8
4498.9
4498.9
39129.7
1179602.9
16854289.9
28755573.9
2515195.4
956622.3
11866653.2
Cbor
8427.0
14438.2
7416.2
4349.4
Ukupno četinari
8427.0
14438.2
7416.2
4349.4
2862604.7
3590251.4
2522611.6
960971.7
11901284.0
1357340.6
338653.7
16849791.0
3575813.2
268850.3
1357340.6
338653.7
14207.2
12952.8
1175104.0
2854177.7
Ukupno prosta
268850.3
14207.2
12952.8
Bk
15674687.0
15674687.0
50012.2
50012.2
50012.2
Ukupno lišćari
50012.2
50012.2
50012.2
Ukupno proširena
50012.2
50012.2
50012.2
16904302.1
28805586.1
Ukupno GJ
268850.3
1357340.6
338653.7
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
2862604.7
3590251.4
2522611.6
960971.7
11901284.0
15724699.2
1179602.9
134
Ukupan Prihod:
•
prosta reprodukcija = 28755573.9 dinara
•
proširena reprodukcija = 50012.2 dinara
Ukupan godišnji prihod od prodaje šumskih sortimenata iznosi 28.805.586,10 dinara na godišnjem nivou.
9.4. Troškovi proizvodnje
9.4.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata-ukupna i prosečno godišnje
V
Cena
Ukupno
(m3)
dinara
dinara
Sortimenti
Tehničko
Prostorno/celulozno
Ukupno Prosta reprodukcija
Prostorno/celulozno
Ukupno Proširena reprodukcija
Ukupno:
PROSTA REPRODUKCIJA
2420.3
4846.3
7.266,6
1300
1450
3.146.390,00
7.027.135,00
10.173.525,00
PROŠIRENA REPRODUKCIJA
14
14
7280.6
1450
1450
20300,0
20300,0
10.193.825,00
Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata prikazanih kroz sortimentnu strukturu celokupne šume na panju iznose 10.193.825,00 dinara godišnje.
9.4.2. Troškovi ostalog korišćenja - prosečno godišnje
Troškovi ostalog korišćenja paušalno 10.000,0 dinara, prosečno godišnje.
9.4.3. Troškovi na gajenju šuma - prosečno godišnje
Troškovi na gajenju šuma po vrstama rada i vrstama reprodukcije prikazani u sledećim tabelama:
A.Prosta reprodukcija
Vrsta rada
Kompletna priprema zemljišta za pošumljavanje (226)
Popunjavanje prirodno obnovljenih površina sadnjom - 412
Popunjavanje prirodno obnovljenih površina setvom - 411
Osvetljavanje podmladka ručno - 511
Okopavanje i prašenje u kulturama - 518
Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama - 526
Prorede doznaka
Obnova jednodone šume doznaka
A: Ukupno:
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
P (ha)
0.26
0.05
3.6
17
0.78
1.3
238.19
12.6
273.78
C (din)
11388
88607
124960
12175
10780
20976.8
1286
2177
T (din)
2960.88
4430.35
449856
206975
8408.4
27269.84
306312.3
27430.2
1.033.643,0
135
Ukupni troškovi na gajenju šuma za 273.78ha iznose 1.033.643.00 dinara godišnje.
B.Proširena reprodukcija
Vrsta rada
Kompletna priprema zemljišta za pošumljavanje - 226
Popunjavanje prirodno obnovljenih površina sadnjom - 412
Okopavanje i prašenje u kulturama - 518
Obnova jednodone šume doznaka (rekonstrukcija)
B: Ukupno:
A+B
P (ha)
0.22
0.04
0.67
0.22
1.15
C (din)
11388
88607
10780
2177
T (din)
2505.36
3544.28
7222.6
478.94
13751.18
1.047.394.0 dinara
9.4.4. Troškovi na zaštiti šuma - prosečno godišnje
Troškovi vezani na zaštiti šuma se obračunavaju paušalno, godišnje po 50.000,00 dinara godišnje
9.4.5. Troškovi izgradnje i održavanje šumskih saobraćajnica - prosečno godišnje
Kategorija puta
Izgradnja tvrdih kamionskih puteva
Rekonstrukcija kamionskih puteva
Ukupno troškovi izgradnje i rekonstrukcije
L(km)
C(din)
0,1km
0.2km
T(din)
2625000
1312500
262500
262500
525000
Troškovi izgradnje i održavanje šumskih saobraćajnica - prosečno godišnje iznose 525000 dinara.
9.4.6. Troškovi na uređivanju šuma - prosečno godišnje
Troškovi na uređivanju šuma - prosečno godišnje, po kategorijama šuma, prosečno godišnje dato je u sledećoj tabeli:
Kategorija šuma
Visoke šume
Izdanačke šume
Veštački podignute sastojine
Šikare
Šibljaci
Neobrasle površine
Ukupno
P(ha)
C (din)
243
28.3
1.4
3.3
0.4
2.9
279.3
T (din)
1182
993
488
488
488
453
287226
28101.9
683.2
1610.4
195.2
1313.7
319130.4
Troškovi na uređivanju šuma iznose 319.130.4dinara- prosečno godišnje
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
136
9.4.7. Sredstva za reprodukciju šuma-ukupno i prosečno godišnje
-15% od prodajne cene drveta
Ukupno(dinara)
28.805.586,10
4.320.837,9
Ukupna sredstva za reprodukciju šuma iznose 4.320.837,9 dinara godišnje
9.4.8. Naknada za posečeno drvo-ukupno i prosečno godišnje
-3% od prodajne cene drveta
28.805.586,10
Ukupno(dinara)
864.167,58
Ukupna naknada za posečeno drvo iznosi 864.167,58 dinara godišnje
9.4.9. Troškovi izgradnje lovne infrastrukture ukupno i prosečno godišnje
Vrsta objekta (kom)
Otvorenih čeka = 7
Zatvorenih čeka = 7
Hranilište za srneću divljač = 4
Hranilište za divlju svinju = 4
Mrcinište = 3
Solište = 30
Čišćenje i održаvаnje lovаčkih i pešаčkih stаzа, paušalno
C (din)
25000
35000
15000
15000
1500
2000
Ukupno
T (din)
175.000,0
245.000,0
60.000,0
60.000,0
4.500,0
60.000,0
100.000,0
704500
Troškovi izgradnje lovne infrastrukture iznose ukupno 704500dinara, i prosečno godišnje 74500dinara.
9.4.10. Troškovi održavanja i razvoja zaštićenih prirodnih dobara i (objekata)
Troškovi održavanja i razvoja zaštićenih prirodnih dobara i (objekata), paušalno iznose 20.000,00 dinara godišnje
9.4.11. Troškovi uređenja i przentacije posebnih prirodnih retkosti
•
Postаvljаnje novih informаtivnih tаbli – 10komаdа x 15.000,00dinara = 150.000,00dinara.
•
Pаrterno uređenje stаjаlištа, vidikovаcа i mestа odаkle se posmаtrа, paušalno = 50.000,00dinara
•
Obeležаvаnje vidikovcа kаo prirodnih spomenikа sа isticаnjem tаbli nа ivici objektа - 5 komаdа x 10.000,00 = 50.000,00dinara
•
Oko vidikovаcа u gаzdinskoj jedinici postаvljаnje vidnih znаkovа zаbrаne 5 komаdа x 2000,00dinara = 10.000,00dinara
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
137
•
Postаvljаnjem tаbli i znаkovа zаbrаne zаštićenih retkih vrstа flore i fаune, paušalno = 10.000,00dinara
•
Štаmpаnje propаgаndnih mаterijаlа sа fotogrаfijаmа prirodnih spomenikа, paušalno 50.000,00dinara
•
Edukаciju lokаlnog stаnovništvа, o znаčаju i potrebа zаštite retkih vrstа flore i fаune, i zаštite prirode u celini, paušalno 50.000,00dinara.
Troškovi uređenja i przentacije posebnih prirodnih retkosti, iznose 370.000.00dinara ili 37.000,00dinara godišnje
9.4.12. Troškovi naučno-istraživačkog rada
Troškovi naučno-istraživačkog rada paušalno iznose 50.000,00 dinara godišnje
9.2.13. Troškovi uređivanja površina za odmor i rekreaciju
•
•
•
•
klupe zа odmor sа stolovimа 10 komаdа x 6.330,5dinara = 63305,0 dinara,
korpe zа otpаtke nа istim lokаlitetimа 10 komаdа x 2.187.9 = 21879,0dinara,
tаble obаveštenjа, koje upućuju nа ovа mestа 10komаdа x 5000.0 = 50.000,00dinara,
uređenje i zаštitа postojećih izvorа, obаviće se njihovim čišćenjem, zidаnjem i ogrаđivаnjem, paušalno = 30.000,00dinara.
Troškovi uređivanja površina za odmor i rekreaciju, iznose 206610dinara, ili 20.661,0 dinara godišnje.
9.4.14. Ukupni troškovi proizvodnje - prosečno godišnje
Ukupni troškovi proizvodnje prosečno godišnje po vrstama rada i vsrtama reprodukcije dati su u sledećoj tabeli:
Prosta reprodukcija
Proširena reprodukcija
Ukupno
Vrsta rada
Dinara
10.193.825,00
10.000,0
1.047.394.18
50.000,00
525.000,0
319.130.4
4.320.837,9
864167.58
74500.0
20000.00
37000.00
50000.00
20661.0
20300.0
0
13751.18
0
525000.0
0
0
0
0
0
0
0
0
16973464.88
559051.18
17532516.06
Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata
Troškovi ostalog korišćenja paušalno
Troškovi na gajenju šuma
Troškovi na zaštiti šuma
Troškovi izgradnje i održavanja puteva
Troškovi na uređivanju šuma
Sredstva za reprodukciju šuma
Naknada za posečeno drvo
Troškovi na lovu
Troškovi oodržavanja ZPD
Troškovi prezentacije
Troškovi naučno-istraživačkog rada
Troškovi uređenja površina za odmor
10173525.00
10000.0
1033643
50000.00
0
319130.4
4320837.9
Ukupno troškovi
864.167,58
74.500,0
20.000,00
37.000,00
50.000,00
28805586.1
Ukupni troškovi iznose 17.532.516.06 dinara godišnje.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
138
9.5. Bilansiranje potrebnih i raspoloživih sredstava - prosečno godišnje
Bilansiranje potrebnih i raspoloživih sredstava - prosečno godišnje, po vrsti prihod – rashoda, i vrstama reprodukcije dat je u sledećoj tabeli:
Prihod - Rashod
Ukupan prihod
Ukupan rashod
Razlika (Dobit)
Prosta reprodukcija
Proširena reprodukcija
Dinara
28755573.9
16973464.88
11.782.109.0
50012.2
559051.18
-509.039.0
Ukupno
28805586.1
17532516.06
11.273.070.0
Finansijski efekat između izvršenih planiranih radova i prihoda kroz sortimentnu strukturu, iznosi +11.782.109.0 dinara prosečno godišnje – prosta reprodukcija - u korist
prihoda.
Finansijski efekat između izvršenih planiranih radova i prihoda kroz sortimentnu strukturu, iznosi -509.039.0 dinara prosečno godišnje – proširena reprodukcija - u korist
rashoda, što je i logično imjaući u vidu planirane biološko uzgojne radove nakon rekonstrukcionih seča i infrastukturne radove na putnoj mreži.
Finansijski efekat između izvršenih planiranih radova i prihoda kroz sortimentnu strukturu, u narednom uređajnom period na nivou ove gazdinske jedinice, proesčno godišnje
iznosi 11.273.070.0 dinara prosečno godišnje, u korist prihoda. Iz prikazanog bilansa zaključuje se da postoji dovoljno sredstava za izvršenje planiranih radova.
Vredost 1eura na dan 15.05.2012.godine, kada je rađena ekonomsko-finansijaka analiza je iznsila 1E=112.5dinara.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
139
10.0. NAČIN IZRADE OSNOVE
Pri izradi ove posebne osnove primenjen je sistem planiranja gazdovanja koji je uspostavljen kao metodologija rada pre desetak godina. Postupak u osnovi polazi od
višenamenskog korišćenja površine gazdinske jedinice, što je logičan zahtev prostornog definisanja namenskih celina, kao novog termina u prostornoj podeli šumskog
kompleksa.
Gazdinske klase, koje predstavljaju sintezu tipa šuma i stvarnog stanja sastojine, formirane su u okviru namenskih celina. Navedeni postupak jasnije prikazuje gazdinsku klasu
kao jedinicu, u okviru koje se prikazuje stanje i planira gazdovanje.
10.1. Prikupljanje terenskih podataka
Osnovu za način prikupljanja podataka predstavljaju "Uputstvo za terensko prikupljanje podataka" čiji su autori dr. D. Jović, dr. S. Banković i dr. M. Medarević.
Radovi na terenu
Obeležavanje spoljnih i unutrašnjih granica - Kako je ovo po redu četvrto uređivanje, spoljne granice su ranije ustanovljene i materijalizovane su na terenu. Izmene koje su
nastale u zadnjih 10 godina, po dobijanju sudskih izvršnih rešenja blagovremeno su izvršena i na terenu. Unutrašnje granice (granice odeljenja) obeležene su sa dve
horizontalne crte.
Izdvajanje sastojina (odseka) - Izdvajanje sastojina izvršeno je na klasičan način na osnovu razlika u:
•
•
•
•
•
•
•
•
nameni
tipu gajenja
bonitetu staništa
načinu seče
vrsti drveća
razmeru smese
starosti i
obrastu.
Izdvajanje sastojina na osnovu razlika u navedenim elementima izvršeno je u svakom odelenju, a odseci su snimljeni busolnim vlakom ili ortogonalnom metodom i prenešeni
na radnu kartu, takođe snimljene su sve čistine i putevi. Pri svemu ovom rukovodili smo se odredbama "Pravilnika ..." o minimalnoj veličini za izdvajanje i principom
ekonomočnosti i celishodnosti.
Opis staništa - radi se za svaku izdvojenu inventurnu jedinicu (odsek, čistinu ...) tj. unose se podaci o:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
vrsti zemljišta
nadmorskoj visini (u metrima "od-do")
nagibu terena (intenzitet, vrsta)
ekspoziciji
položaju odseka na elementu reljefa - obliku terena
reljefu terena
matičnom supstratu (vrsti stena, strukturi)
zemljištu (tipu zemljišta, dubini, vlažnosti, teksturi, skeletnosti, stepenu ugroženosti od erozije, stepenu erodibilnosti)
mrtvom pokrivaču
procesu humifikacije
prizemnoj vegetaciji (pokrovnost, vrsta)
korovu i zakorovljenosti
žbunju
ekološkoj pripadnosti (kompleks, cenoekološka grupa, grupa ekoloških jedinica).
Opis sastojine - radi se za svaki izdvojen odsek (sastojinu) i unose se podaci o:
•
•
•
•
vrsti drveća
starosti vrsta drveća (kod jednodobnih sastojina)
sastojinskoj pripadnosti
poreklu sastojine
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
140
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
strukturnom obliku
očuvanosti sastojine
mešovitosti
vrsti smeše
sklopu
razvojnoj fazi
razmeru smeše kod mladih sastojina
kvalitetu stabala
kvalitetu sečive zapremine
ugroženošću od štetnih uticaja (uzroku i stepenu)
negovanosti sastojine
podmlatku (vrsti drveća, starosti, brojnosti, kvalitetu, sastojinskim uslovima, oštećenjima, uzroku oštećenja).
Pored ovih podataka za svaku inventurnu jedinicu utvrđuje se i:
•
•
•
•
•
•
•
namena površina (globalna i osnovna)
pripadnost gazdinskoj grupi
sistem gazdovanja
potrebna vrsta seče
uzgojne potrebe
uzgojni radovi (količina sadnog materijala, ponavljanje uzgojnih radova u toku uređajnog perioda, nužnost izvođenja uzgojnih radova)
način premera (veličina uzorka).
Premer sastojina - Za određivanje veličine primernih površina tj. intenziteta premera koristili smo stepene homogenosti (raznolikosti) svakog odseka. Osnov za ocenjivanje
stepena homogenosti su debljinska i visinska struktura, sklop, raspored stabala po površini odseka, mešovitost vrsta i odnos pojedinih vrsta drveća u odseku. Za sve
šume Srbije izdvojeno je sedam osnovnih stepena homogenosti. Prvom stepenu homogenosti pripadaju mlade jednodobne sastojine, dobro sklopljene sastojine
(sklopa 0,9-1,0) pravilne debljinske i visinske strukture (varijabilnost dimenzija stabala oko srednjeg sastojinskog stabla je vrlo mala). Šestom stepenu homogenosti
pripadaju sastojine za koje je karakteristično da se na malom prostoru (površini) nalaze stabla svih dimenzija tj. varijabilnost dimenzija stabala oko srednjeg
sastojinskog stabla je vrlo velika. Praktično ovaj stepen homogenosti predstavljaju mešovite sastojine tipične prebirne strukture. Ostali stepeni homogenosti (2, 3, 4,
5) predstavljaju prelaze između prvog i šestog stepena homogenosti. U sedmi stepen homogenosti pripadaju previše razređene sastojine (sklopa 0,2 do 0,4) sa ili bez
mlade sastojine u drugom spratu.
Metod delimičnog premera primenjuje se u sastojinama stepena homogenosti 1, 2, 3, 4 i 5, a potreban (minimalan) broj primernih površina (krugova) za svaki stepen
homogenosti iznosi:
•
•
•
•
•
za stepen homogenosti
za stepen homogenosti
za stepen homogenosti
za stepen homogenosti
za stepen homogenosti
1
2
3
4
5
-
9 krugova
15 krugova
25 krugova
38 krugova
54 kruga
Metod potpunog (totalnog) premera primenjuje se u stepenu homogenosti 6 i sastojinama stepena homogenosti 7 bez mlade sastojine ili sa mladim sastojinama u drugom
spratu koja ne prelazi taksacionu granicu.
Kombinovani premer primenjuje se u sastojinama stepena homogenosti 7, tako da se totalnim premerom obuhvati gornji sprat sastojine (stara sastojina), a delimičnim
premerom donji sprat sastojine (mlada sastojina) po odgovarajućem stepenu homogenosti.
Za određivanje boniteta staništa (visinskog stepena) uzet je dovoljan broj predstavnika. Potreban broj predstavnika po stepenu homogenosti iznosi:
•
•
•
•
•
•
•
za 1. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 4 stabla
za 2. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 6 stabala
za 3. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 8 stabala
za 4. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 9 stabala
za 5. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 11 stabala
za 6. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 12 stabala
za 7. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu gornjeg sprata po 8 stabala, a u svakom debljinskom stepenu donjeg sprata po 4 stabla.
Primenjivane su različite površine krugova od 1, 2, 5 i 10 ari u zavisnosti od broja stabala po hektaru u odseku i to:
•
•
•
do 300 stabala po 1 hektaru 10 ari
od 300 - 700 stabala po 1 hektaru 5 ari
od 700 - 1500 stabala po 1 hektaru 2 ara
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
141
•
preko 1500 stabala po 1 hektaru 1 ar.
Taksaciona granica (prag inventarisanja) kod izdanačkih šuma iznosio je 5 cm, a kod visokih šuma 10 cm.
Obeležavanje (obnavljanje) unutrašnjih granica gazdinske jedinice uradili su :
10.2. Obrada podataka
Izvršena je kompjuterska obrada podataka po jedinstvenom programu za sve državne šume kojima gazduje JP Nacionalni park „Đerdap" Donji Milanovac. Na ovom mestu
daju se sledeća objašnjavanja:
1. Plan gajenja šuma - vrsta radova
•
•
•
•
•
•
•
311 - Obnavljanje prirodnim putem oplodnim secama
312 - Obnavljanje prirodnim putem kombinovanim metodama - femelslag
412 - Popunjavanje prirodno obnovljenih povrsina sadnjom
511 - Osvetljavanje podmladka rucno
526 - Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama
530 - Međuredna obrada hemijskim sredstvima
527 - Čišćenje u mladim kulturama
2. Plan prorednih seča - vrsta seče
•
•
10 – Uzgojna sanitarna seča
25 - Selektivna proreda
3. Plan seča obnavljanja - jednodobne šume - vrste seče
•
•
37 - oplodna seča (oplodni sek) kretkog perioda za obnavljanje
55 - femelšlag
10.3. Izrada karata
Karte koje su sastavni deo ove osnove gazdovanja šumama urađene su u Fornetu, a to su:
•
•
•
•
•
•
•
•
Osnovna karta
Karta sa vertikalnom predstavom
Sastojinska karta
Karta gazdinskih klasa
Karta namena površina
Privredna karta
Pregledna (topografska) karta
Karta taksacije
R = 1 : 10.000
R = 1 : 10.000
R = 1 : 10.000
R = 1 : 10.000
R = 1 : 10.000
R = 1 : 10.000
R = 1 : 50.000
R = 1 : 10.000
Učesnici izrade osnove
Izdvajanje i kartiranje sastojina uradila je stručna ekipa FORNETA – Beograd.
Premera sastojina je uradila stručna ekipa FORNETA Iz Beograda.
Obnavljanje i novo obeležavanje granica delimično je uradila stručna ekipa FORNETA – Beograd.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
142
10.4. Izrada tekstualnog dela OGŠ
U tekstualnom delu ove OGŠ obrađen je određen broj poglavlja u skladu sa Pravilnikom o sadržaju i načinu izrade opštih i posebnih osnova gazdovanja šumama i to:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Uvod
Prostorne i posedovne prilike
Ekološke osnove gazdovanja
Privredne karakteristike
Funkcije šuma (namena površina)
Stanje šuma i šumskih staništa
Dosadašnje gazdovanje
Planiranje unapređivanja stanja i optimalnog korišćenja šuma (ciljevi, mere i planovi gazdovanja šumama)
Smernice za sprovođenje planova gazdovanja
Ekonomsko-finansijska analiza
Način izrade OGŠ
Završne odredbe.
Obradu podataka uradila je stručna ekipa FORNETA iz Beograda.
Tekstualni deo OGŠ uradio je FORNET iz Beograda.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
143
11.0. ZAVRŠNE ODREDBE
Osnova je urađena u skladu sa odredbama:
Zakona o šumama (Sl. gl. RS br. 30/10)
Zakona o zaštiti životne sredine (Sl. gl. RS br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95, 53/95 i 135/04)
Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. gl. RS br. 44/95, 23/96, 16/97, 46/98 i 47/03)
Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl. gl. br. 135/04, 8/05)
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl. gl. br. 41/09)
Zakona o zaštiti od požara (Sl. gl. RS br. 37/88, 53/93, 67/93, 48/94 i 111/09)
Zakona o divljači i lovstvu (Sl. gl. RS br.18 od 23.03.2010)
Zakona o vodama (Sl. gl. RS br. 46/91, 53/93, 48/94, 54/96 i 30/10)
Zakona o iskorišćavanju i zaštiti izvorišta vodosnabdevanja (Sl. gl. RS br. 27/77, 24/85, 29/88, 49/89 i 46/91)
Zakona o ribarstvu (Sl. gl. RS br. 35/94, 38/94)
Zakona o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine (Sl. gl. RS br. 88/10)
Zakon o zaštiti prirode (Sl. gl. RS br. 36/09)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (Sl. gl. br. 88/10)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (Sl. gl. br. 133/10)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine (Sl. gl. RS br. 36/09)
Zakon o državnom premeru i katastru (Sl. gl. RS br. 72/09)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru (Sl. gl. RS br. 18/10)
Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 135/04)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 88/10)
Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 135/04)
Zakon o odbrani (Sl. gl. RS br. 116/07)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o odbrani (Sl. gl. RS br. 88/09)
Zakon o standardizaciji (Sl. gl. RS br. 36/09)
Vodoprivredna osnova Republike Srbije(Sl. gl. RS br. 11/2002)
Pravilnika o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvođačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama (Sl. gl.
RS br. 122/03)
Pravilnik o šumskom redu (Sl. gl. RS br. 20/08)
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o šumskom redu (Sl. gl. RS br. 17/09) i 8/10)
Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim,ugroženim, retkim i zaštićenim prioritetnim tipovima staništa i o merama
zaštite za njihovo očuvanje (Sl. gl. RS br. 35/10)
Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Sl. gl. RS br. 46/10)
Uredba o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. gl. RS br. 50/93, 93/93)
Ispravka Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. gl. RS br. 93/93 od 16.11.1993. god.)
Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. gl. RS br. 31/2005, 45/2005)
Uredba o izmenama Uredbe o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. gl. RS br. 22/2007)
Pravilnik o kategorizaciji zaštićenih prirodnih dobara (Sl. gl. RS br. 30/92)
Pravilnik o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara (Sl. gl. RS br. 30/92, 24/94).
Projektant
Direktor
M.P.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
144
__________________, dipl.inž.šum.
Jelena Marković, dipl. inž. šum.
Sadržaj:
0. UVOD ..................................................................................................................................................................................................................................................... 3
I UVODNE INFORMACIJE I NAPOMENE ....................................................................................................................................................................................................... 3
1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE ..................................................................................................................................................................................... 10
1.1. TOPOGRAFSKE PRILIKE .................................................................................................................................................................................................................... 10
1.1.1. Geografski položaj gazdinske jedinice .................................................................................................................................................................................... 10
1.1.2. Granice .................................................................................................................................................................................................................................... 10
1.1.3. Površina .................................................................................................................................................................................................................................. 10
1.2. IMOVINSKO - PRAVNE PRILIKE ......................................................................................................................................................................................................... 12
1.2.1. Državni posed .......................................................................................................................................................................................................................... 12
1.2.2. Privatni posed.......................................................................................................................................................................................................................... 12
1.2.3. Spisak katastarskih parcela ..................................................................................................................................................................................................... 13
2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA ....................................................................................................................................................................................... 15
2.1. RELJEF I GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE................................................................................................................................................................................... 15
2.2. GEOLOŠKA PODLOGA I TIPOVI ZEMLJIŠTA......................................................................................................................................................................................... 17
2.3. HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE.................................................................................................................................................................................................... 21
2.4. KLIMA ............................................................................................................................................................................................................................................. 21
2.5. OPŠTE KARAKTERISTIKE ŠUMSKIH EKOSISTEMA .............................................................................................................................................................................. 26
2.6. OPŠTI FAKTORI ZNAČAJNI ZA STANJE ŠUMSKIH EKOSISTEMA............................................................................................................................................................ 28
3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE ............................................................................................................................................................................................... 30
3.1. OPŠTE PRIVREDNE KARAKTERISTIKE PODRUČJA U KOME SE NALAZI GAZDINSKA JEDINICA .............................................................................................................. 30
3.2. EKONOMSKE I KULTURNE PRILIKE ................................................................................................................................................................................................... 34
3.3. ORGANIZACIJA I MATERIJALNA OPREMLJENOST ŠUMSKE UPRAVE KOJA GAZDUJE ŠUMAMA GAZDINSKE JEDINICE ............................................................................ 35
3.4. OTVORENOST ŠUMSKOG KOMPLEKSA SAOBRAĆAJNICAMA .............................................................................................................................................................. 35
3.5. DOSADAŠNJI ZAHTEVI PREMA ŠUMAMA U GAZDINSKOJ JEDINICI I DOSADAŠNJI NAČIN KORIŠĆENJA ŠUMSKIH RESURSA ................................................................... 37
3.6. MOGUĆNOST PLASMANA ŠUMSKIH PROIZVODA ............................................................................................................................................................................... 37
4.0. FUNKCIJE ŠUMA ........................................................................................................................................................................................................................... 38
4.1. OSNOVNE POSTAVKE I KRITERIJUMI PRI PROSTORNO-FUNKCIONALNOM REONIRANJU ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA U GAZDINSKOJ JEDINICI ...................................... 38
4.2. FUNKCIJE ŠUMA I NAMENA POVRŠINA U GAZDINSKOJ JEDINICI ......................................................................................................................................................... 39
4.3. GAZDINSKE KLASE ........................................................................................................................................................................................................................... 40
5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA ..................................................................................................................................................................................... 42
5.1. STANJE SASTOJINA PO NAMENI ........................................................................................................................................................................................................ 42
5.2. STANJE SASTOJINA PO GAZDINSKIM KLASAMA ................................................................................................................................................................................. 44
5.3. STANJE SASTOJINA PO POREKLU I OČUVANOSTI................................................................................................................................................................................ 47
5.4. STANJE SASTOJINA PO SMESI ............................................................................................................................................................................................................ 51
5.5. STANJE SASTOJINA PO VRSTAMA DRVEĆA ........................................................................................................................................................................................ 54
5.6. STANJE SASTOJINA PO DEBLJINSKOJ STRUKTURI .............................................................................................................................................................................. 58
5.7. STANJE SASTOJINA PO STAROSTI ...................................................................................................................................................................................................... 60
5.8. STANJE VEŠTAČKI PODIGNUTIH SASTOJINA ...................................................................................................................................................................................... 64
5.9. ZDRAVSTVENO STANJE ŠUMA .......................................................................................................................................................................................................... 65
5.10. STANJE NEOBRASLIH POVRŠINA ..................................................................................................................................................................................................... 68
5.11. FOND I STANJE DIVLJAČI ................................................................................................................................................................................................................ 69
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
145
5.12. STANJE ZAŠTIĆENIH DELOVA PRIRODE ........................................................................................................................................................................................... 70
5.13. OPŠTI OSVRT NA ZETEČENO STANJE ............................................................................................................................................................................................... 72
6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE ..................................................................................................................................................................................................... 75
6.1. PROMENA ŠUMSKOG FONDA ............................................................................................................................................................................................................ 75
6.1.1. Promena šumskog fonda po površini ....................................................................................................................................................................................... 75
6.1.2. Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu ............................................................................................................................................ 76
6.2. ODNOS PLANIRANIH I OSTVARENIH RADOVA U DOSADAŠNJEM PERIODU .......................................................................................................................................... 77
6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma .......................................................................................................................................................................... 77
6.2.2. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma .................................................................................................................................................................................... 78
6.2.3. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma ........................................................................................................................................................................................... 79
6.2.4. Ostali radovi ............................................................................................................................................................................................................................ 79
6.2.5. Opšti osvrt na dosadašnje gazdovanje šumama ...................................................................................................................................................................... 80
7.0. PLANIRANJE UNAPREÐENJA STANJA I OPTIMALNOG KORIŠĆENJA ŠUMA ............................................................................................................ 81
7.1. CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA ....................................................................................................................................................................................................... 81
7.1.1. Opšti ciljevi gazdovanja šumama ............................................................................................................................................................................................ 81
7.1.2. Posebni ciljevi gazdovanja ...................................................................................................................................................................................................... 82
7.1.2.1. Biološko-uzgojni ciljevi ................................................................................................................................................................................ Error! Bookmark not defined.
7.1.2.2. Proizvodni ciljevi .......................................................................................................................................................................................... Error! Bookmark not defined.
7.1.2.3. Tehnički ciljevi.............................................................................................................................................................................................. Error! Bookmark not defined.
7.1.2.4. Opštekorisni ciljevi ....................................................................................................................................................................................... Error! Bookmark not defined.
7.2. MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA GAZDOVANJA ................................................................................................................................................................................... 85
7.2.1. Uzgojne mere ........................................................................................................................................................................................................................... 85
7.2.1.1. Izbor uzgojnog i strukturnog oblika ............................................................................................................................................................................................................ 86
7.2.1.2. Izbor vrsta drveća ........................................................................................................................................................................................................................................ 86
7.2.1.3. Određivanje prečnika sečive zrelosti i uravnotežene zapremine ................................................................................................................... Error! Bookmark not defined.
7.2.1.4. Izbor načina seče i obnavljanja ..................................................................................................................................................................... Error! Bookmark not defined.
7.2.1.4. Izbor načina nege ........................................................................................................................................................................................................................................ 86
7.2.2. Uređajne mere ......................................................................................................................................................................................................................... 87
7.2.2.1. Izbor orijentacione ophodnje i dužine trajanja podmladnog razdoblja........................................................................................................................................................ 87
7.2.2.2. Izbor rekonstrukcionog razdoblja ................................................................................................................................................................................................................ 88
7.2.2.3. Izbor konverzionog razdoblja...................................................................................................................................................................................................................... 88
7.3. PLANOVI GAZDOVANJA .................................................................................................................................................................................................................... 89
7.3.1. Plan gajenja šuma ................................................................................................................................................................................................................... 89
7.3.1.1. Plani podizanja novih šuma......................................................................................................................................................................................................................... 90
7.3.1.2. Plan rasadničke proizvodnje........................................................................................................................................................................................................................ 91
7.3.1.3. Plan nege šuma ............................................................................................................................................................................................................................................ 93
7.3.1.4. Plan obnove šuma ......................................................................................................................................................................................... Error! Bookmark not defined.
7.3.2. Plan zaštite šuma ..................................................................................................................................................................................................................... 94
7.3.3. Plan seča šuma ........................................................................................................................................................................................................................ 96
7.3.4. Plan seča šuma i kalkulacija prinosa ...................................................................................................................................................................................... 97
7.3.5. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda............................................................................................................................................................................ 103
7.3.6. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica .................................................................................................................................................................................. 104
7.3.7. Plan uređivanja šuma ............................................................................................................................................................................................................ 105
7.3.8. Plan uzgoja divljači ............................................................................................................................................................................................................... 105
7.3.9. Upoređivanje planova gajenja i korišćenja šuma opšte i posebne osnove gazdovanja šumama .......................................................................................... 105
7.4. OČEKIVANI EFEKTI REALIZACIJE PLANIRANIH RADOVA .................................................................................................................................................................. 108
8.0. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PLANOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA ........................................................................................................................... 110
8.1. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE ŠUMSKO - UZGOJNIH RADOVA ........................................................................................................................................................... 110
8.2. UPUTSTVO ZA IZVOĐENJE RADOVA NA ISKORIŠĆAVANJU ŠUMA ..................................................................................................................................................... 117
8.3. UPUTSTVO ZA VOĐENJE EVIDENCIJE GAZDOVANJA ŠUMAMA ......................................................................................................................................................... 119
8.4. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE RADOVA NA ZAŠTITI ŠUMA ................................................................................................................................................................ 120
8.5. UPUTSTVO ZA IZRADU IZVOĐAČKOG PROJEKTA GAZDOVANJA ŠUMAMA ....................................................................................................................................... 121
8.6. VREME SEČE ŠUMA ........................................................................................................................................................................................................................ 121
8.7. UPUTSTVO ZA PRIMENU SERTIFIKACIJE ŠUMA ................................................................................................................................................................................ 122
8.8. UPUTSTVO ZA PRIMENU TARIFA ..................................................................................................................................................................................................... 122
9.0. EKONOMSKO – FINANSIJSKA ANALIZA.............................................................................................................................................................................. 124
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
146
9.1. OBRAČUN VREDNOSTI ŠUMA ......................................................................................................................................................................................................... 125
9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine ................................................................................................................................................................ 125
9.1.2. Vrednost drveta na panju ...................................................................................................................................................................................................... 126
9.1.3. Troškovi proizvodnje drveta .................................................................................................................................................................................................. 128
9.1.4. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine) ........................................................................................................................................................................... 129
9.1.5. Ukupna vrednost šuma .......................................................................................................................................................................................................... 129
9.2. VRSTE I OBIM PLANIRANIH RADOVA .............................................................................................................................................................................................. 130
9.2.1. Vrsta i obim planiranih radova na korišćenju šuma za ovaj uređajni period ....................................................................................................................... 130
9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova - prosečno godišnje .............................................................................................................................................. 131
9.2.3. Plan zaštite šuma-ukupno i prosečno godišnje...................................................................................................................................................................... 132
9.2.4. Plan izgradnje i rekonstrukcije puteva –ukupno i prosečno godišnje ................................................................................................................................... 132
9.2.5. Plan uređivanja šuma –ukupno i prosečno godišnje ............................................................................................................................................................. 132
9.3. FORMIRANJE UKUPNOG PRIHODA ................................................................................................................................................................................................... 132
9.3.1. Prihod od prodaje drveta za ovaj uređajni period – ukupno ................................................................................................................................................ 134
9.4. TROŠKOVI PROIZVODNJE ............................................................................................................................................................................................................... 135
9.4.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata-ukupna i prosečno godišnje................................................................................................................................. 135
9.4.2. Troškovi ostalog korišćenja - prosečno godišnje .................................................................................................................................................................. 135
9.4.3. Troškovi na gajenju šuma - prosečno godišnje ..................................................................................................................................................................... 135
9.4.4. Troškovi na zaštiti šuma - prosečno godišnje ........................................................................................................................................................................ 136
9.4.5. Troškovi izgradnje i održavanje šumskih saobraćajnica - prosečno godišnje ...................................................................................................................... 136
9.4.6. Troškovi na uređivanju šuma - prosečno godišnje ................................................................................................................................................................ 136
9.4.7. Sredstva za reprodukciju šuma-ukupno i prosečno godišnje ................................................................................................................................................ 136
9.4.8. Naknada za posečeno drvo-ukupno i prosečno godišnje....................................................................................................................................................... 137
9.4.9. Ukupni troškovi proizvodnje - prosečno godišnje ................................................................................................................................................................. 138
9.5. BILANSIRANJE POTREBNIH I RASPOLOŽIVIH SREDSTAVA - PROSEČNO GODIŠNJE ............................................................................................................................. 139
10.0. NAČIN IZRADE OSNOVE ......................................................................................................................................................................................................... 140
10.1. PRIKUPLJANJE TERENSKIH PODATAKA ......................................................................................................................................................................................... 140
10.2. OBRADA PODATAKA .................................................................................................................................................................................................................... 142
10.3. IZRADA KARATA .......................................................................................................................................................................................................................... 142
10.4. UČESNICI IZRADE OSNOVE ........................................................................................................................................................................................................... 142
10.4. IZRADA TEKSTUALNOG DELA OGŠ .............................................................................................................................................................................................. 143
11.0. ZAVRŠNE ODREDBE ................................................................................................................................................................................................................ 144
Prilozi
TABELARNI DEO
Obr. br. I
Obr. br. II
Obr. br. III
Obr. br. IV
Obr. br. V
Obr. br. VIa
Obr. br. VII
VIII
IX
Iskaz površina
Opis staništa i sastojina
Tabela o razmeru debljinskih razreda
Tabela o razmeru dobnih razreda
Plan gajenja šuma (evidencija izvršenih radova na gajenju šuma)
Plan seča obnavljanja (jednodobne šume) - evidencija izvršenih seča
Plan prorednih seča - evidencija izvršenih seča
Ostale evidencije
Šumska hronika
KARTE
1. Osnovna karta
2. Karta sa vertikalnom predstavom (topografska karta)
3. Karta gazdinskih klasa
4. Sastojinska karta
5. Karta namene površina
6. Pregledna karta
Po potrebi ostale karte.
Osnova gazdovanja šumama za GJ “ Leva Reka ”
R - 1:10.000
R - 1:10.000
R - 1:25.000
R - 1:25.000
R - 1:25.000
R - 1:50.000
147
Download

GJ“LEVA REKA”