JP “Vojvodinašume” - ŠG “Novi Sad” Novi Sad

0.
UVOD
Gazdinska jedinica “Bagremara” registrovana je popisom šuma i šumskog zemljišta Zakonom o šumama („Službeni
glasnik RS”, broj 30/10, 93/12), i nalazi se u sastavu Južnobačkog šumskog područja, kojim gazduje JP ”Vojvodinašume”Petrovaradin, odnosno Šumsko gazdinstvo “Novi Sad”. U okviru ove gazdinske jedinice nalazi se Specijalni rezervat prirode
„Bagremara” i to u režimima zaštite I i II stepena. U skladu sa tim, ciljevi gazdovanja šumama u ovoj gazdinskoj jedinici
usklađeni su sa Uredbom o zaštiti specijalnog rezervata prirode „Bagremara”, („Službeni glasnik RS”, broj 12/2007).
Ovo je šesto uređivanje gazdinske jedinice. Prvo uređivanje ove gazdinske jedinice obavljeno je tokom 1963. godine za
period 1964-1973. godine, i od tada je urađeno još 4 uređivanja za periode kako sledi: 1974-1983., 1984-1993., 1994-2003.,
2004-2013. godine.
Period važenja ove osnove za predstojeći ciklus je od 01.01.2014.- 31.12.2023. godine.
U ovoj Osnovi se u punoj meri uvažavaju smernice iz Opšte osnove gazdovanja šumama za Južnobačko šumsko
područje.
Premer sastojina izvršen je u toku jeseni 2012. godine i proleća 2013. godine, a obrada prikupljenih taksacionih
podataka i izrada planova gazdovanja, urađeni su u Šumskom gazdinstvu “Novi Sad” u Novom Sadu.
Obrada podataka je izvršena prema jedinstvenoj metodologiji za sve šume na teritoriji Republike Srbije, prema Kodnom
priručniku za informacioni sistem u šumama Srbije.
Tokom izrade osnove održan je niz konsultacija i razgovora po raznim oblastima i pitanjima sa nadležnim subjektima i
institucijama.
Osnova gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu “Bagremara” urađena je u skladu sa sledećim zakonskim i
podzakonskim aktima:
-
Zakon o šumama (Sl.gl. RS br. 30/10, 93/12),
Zakon o zaštiti životne sredine (Sl.gl. RS br. 135/04 i 36/09),
Zakon o zaštiti prirode (Sl.gl. RS br. 36/09, 88/10, 91/10),
Zakon o potvrđivanju Konvencije o biološkoj raznovrsnosti (Sl.list SRJ, Međunarodni ugovori br. 11/01),
Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (Sl.gl. RS,
Međunarodni ugovori br. 102/07),
Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.gl. RS br. 135/04 i 36/09)
Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.gl. RS br. 135/04 i 88/10),
Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl.gl. RS br. 135/04 i 41/09),
Zakon o semenu i sadnom materijalu (Sl.gl. RS br. 54/93 i 35/94),
Zakon o divljači i lovstvu (Sl.gl. RS br. 18/10),
Zakon o vodama (Sl.gl. RS br. 30/10),
Zakon o planiranju i izgradnji (Sl.gl. RS br. 72/09, 81/09 i 24/11),
Zakon o javnim putevima (Sl.gl. RS br. 101/05),
Zakon o zaštiti od požara (Sl.gl. RS br. 111/09),
Uredba o zaštiti prirodnih retkosti (Sl.gl. RS br. 53 /93),
Uredba o proglašenju Specijalnog Rezervata Prirode ”Bagremara” (Sl.gl. RS br. 12/07),
Uredba o ekološkoj mreži (Sl.gl. RS br. 102/10),
Pravilnik o sadržini osnova i programa gazdovanja, godišnjeg izvodjačkog plana i privremenog plana gazdovanja
privatnim šumama (Sl. gl. RS br.122/03),
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
- Pravilnik o načinu i vremenu vršenja doznake, dodeljivanju, obliku i sadržini doznačnog žiga i žiga za šumsku
krivicu, obrascu doznačne knjige, odnosno knjige šumske krivice, kao i o uslovima i načinu seče u šumama (sl.gl. rs
br. 65 /11),
- Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva ( Sl.gl. RS br.
5/10),
- Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, o osetljivim, ugroženim, retkim i za
zaštitu prioritetnim tipovima staništa i o merama zaštite za njihovo očuvanje (Sl.gl. RS br.35/10)
- Prostorni plan Republike Srbije (Sl.gl. RS br. 88/10).
- Plan upravljanja SRP „Bagremara” 2011.- 2020. godine
Osnova gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu „Bagremara”, takođe je usaglašena sa uslovima zaštite prirode za
izradu Osnove koji su utvrđeni Rešenjem Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode br. 03-285/2 od 21.03.2013. godine.
Svako dalje korišćenje i zahtevi prema šumama i šumskim staništima gazdinske jedinice mogu se izvoditi ukoliko su zasnovani
na Zakonima, pratećim podzakonskim aktima, i odredbama ove osnove.
2
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
1.
OPŠTI OPIS GEOGRAFSKIH, POSEDOVNIH I PRIVREDNIH PRILIKA
1.1. TOPOGRAFSKE PRILIKE
1.1.1. Geografski položaj gazdinske jedinice
Šume gazdinske jedinice “Bagremara” nalaze se u jugozapadnom delu Bačke i sastavni su deo Južnobačkog šumskog
područja. Čine kompleks koji se sa svoje južne strane naslanja na opštinu Bačka Palanka. Šume ove gazdinske jedinice se, u
celosti, prostiru na teritoriji opštine Bačka Palanka, odnosno K.O. Bačka Palanka – grad.
Po geografskom položaju gazdinska jedinica Bagremara nalazi se između 452633 i 452831 severne geografske
širine i 193679 i 194044 istočne geografske dužine od Griniča, na nadmorskoj visini od 72 do 75 metara.
1.1.2. Granice
Gazdinska jedinica „Bagremara“ predstavlja šumski kompleks koji, polazeći od krajnje južne tačke sa zapadne strane
šume (8/a), ide pokraj asfaltnog puta Bačka Palanka – Bač (odeljenja 8, 2 i 1), u dužini od oko 1500 m, a zatim granica naglo
(pod pravim uglom) skreće prema istoku i ide do početka 5. odeljenja. Odatle granica skreće na sever i, prateći 5., 4. i 3.
odeljenje nastavlja letnjim putem do njive (ekonomja „Gornji Majur“), zatim ponovo skreće i ide prema istoku do „Paroškog
puta“. Odatle granica ide južno uz „Paroški put“ u dužini od oko 300 m. Nakon toga, granica seče pomenuti put i prateći rub
šume, uz nekoliko lomnih tačaka, nastavlja prema istoku do 10 odeljenja (preciznije 10/a). Granica, zatim nastavlja prema jugu,
pa jugozapadu, pri čemu ponovo seče „Paroški put“ i ide, uz nekoliko lomnih tačaka, do pomenutog asfaltnog puta Bačka
Palanka – Bač.
Unutrašnja podela šuma po odeljenjima izvršena je tokom ranijih uređivanja i zadržana je u ovom uređivanju.
Ova gazdinska jedinica južnom stranom graniči sa privatnim posedima i naslanja se na naselje, koje se sa severne,
istočne i zapadne strane graniči sa poljoprivrednim zemljištem. Obeležavanje granica izvršeno je po važećem pravilniku i
propisanom standardu za obeležavanje granica. Za određivanje granice poseda korišćeni su katastarski pregledni planovi koje
poseduje ŠG „Novi Sad“.
1.1.3. Površina
Površina svih katastarskih parcela koje pripadaju ovoj gazdinskoj jedinici je 395,4962 ha. Površina gazdinske jedinice
zaokružena na 0.01 ha je jednaka ovoj površini (395.50 ha). Gazdinska jedinica je podeljena na 12 odeljenja čije se površine
kreću od 23.76 ha (odeljenje 2) do 39.76 ha (odeljenje 9), a prosečna površina odeljenja je 32.96 ha. Celokupna struktura
površina po načinu korišćenja zemljišta je prikazana u tabeli 1.1.
Tabela 1.1. - Struktura površina
Vrsta zemljišta
ha
Površina
%
Ukupna
površina
395.50
100.0
100.0
ŠUME I ŠUMSKO ZEMLJIŠTE
Šum.
Šum.
Svega
Šuma
kulture
zem.
380.39
96.2
100.0
371.51
1.67
7.21
93.9
97.7
0.4
0.4
1.8
1.9
OSTALO ZEMLJIŠTE
Za ost.
Svega
Neplodno
svrhe
15.11
3.8
100.0
2.51
12.6
0.7
16.6
3.2
83.4
Zauzeće
3
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Iz prethodnog pregleda se vidi da 96.2 % površine ove gazdinske jedinice čine šume, šumske kulture i šumsko zemljište,
što je veoma visok procenat pošumljenosti gazdinske jedinice. Veći deo šuma ove gazdinske jedinice čine prirodne šume koje
zauzimaju 93.9% ukupne površine. Manji deo čine šumske kulture (0.4%). Šumskog zemljišta, koje bi potencijalno moglo biti
pošumljeno ima u ovoj gazdinskoj jedinici 7.21 ha ili 1.8%. Ostalo zemljište zauzima 3.8% površine gazdinske jedinice i čine
ga uglavnom proseke, putevi, kanali, različiti objekti (zgrade sa okućnicom) i zemljište za ostale svrhe.
1.2.
IMOVINSKO - PRAVNO STANJE
Imovinsko pravno stanje kao poglavlje ima za zadatak da pruži osnovne informacije i podatke vezano za registraciju i
rad preduzeća, zastupljenost i stanje osnovnih sredstava, gruntovno i katastarsko stanje površina koje je uredila ova Osnova i
dr.
1.2.1. Biografski podaci
Ovaj posed kao i svi ostali posedi u Vojvodini bili su vlasništvo nekadašnjih moćnih vlastelina sve do dolaska Turaka u
XV i XVI veku, koji su posle okupacije ovih krajeva dotadašnje vlasnike potisnuli i proterali. Kada su Turci krajem XVII i
početkom XVIII veka konačno isterani iz ovih krajeva, najveći deo ovih imanja pripao je državnom vlasništvu, koji je, krajem
XVIII veka, upravu ovih imanja poverio Kameralnom komesarijatu sa sedištem u Somboru.
Prema Privrednom planu Bagremara iz 1937. godine, površina šume Bagremara, 1924. godine iznosila je 743.89
katastarskih jutara (kj). Od toga je pod šumom bilo 590.34 kj, a nepošumljena površina bila je 153.55 kj. Na površini od 57 kj
bili su smešteni interesenti opštine Stara Palanka, koji su od ove površine putem agrarne reforme dobili 54.09 kj, tako da se za
istu površinu smanjio državni posed u ovoj šumi odnosno na 689.80 kj ili 386.95 ha" (Izvor: Privredni plan "Bagremara",
01.07.1937.god.)
Između dva svetska rata i za vreme drugog svetskog rata ova šuma bila је pod upravom šumske uprave u Bačkoj
Palanci. Takođe, i nakon rata, sve do 1. jula 1947. godine, ova šuma ostaje pod upravom šumske uprave Bačka Palanka, sa
sedištem direkcije šuma u Somboru. Od 1.jula 1947. do kraja 1948. godine upravljanje je preuzelo Pokrajinsko šumsko
gazdinstvo "Fruška gora" iz Novog Sada, preko šumske uprave Bačka Palanka. U periodu od 1948. do 1950. godine upravljanje
je prešlo pod upravu novoosnovanog gazdinstva Bačka Palanka. Zatim od 1951. do 1955. godine ponovo je prešla pod upravu
šumskog gazdinstva u Somboru, a početkom 1956. ponovo pod šumsko gazdinstvo Bačka Palanka. Godine 1958. spajanjem
šumskog gazdinstva Bačka Palanka i Novi Sad, šumsko gazdinstvo Bačka Palanka je postalo pogon-sekcija šumskog
gazdinstva Novi Sad. Od početka 1974. godine, šumska sekcija Bačka Palanka stiče status osnovne organizacije udruženog rada
u sastavu Radne organizacije šumsko gazdinstvo "Srednje podunavlje" Novi Sad.
Donošewem Zakona o šumama, 1991. ova šuma postaje državno vlasništvo u sastavu šumskog gazdinstva Novi Sad,
koje je deo Javnog preduzeća "Srbijašume" Beograd.
Od 2002. godine, Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine, (Sl.gl. RS br.6/2002),
članom 46 stav 3 je definisano da Autonomna Pokrajina osniva Javno preduzeće za gazdovanje šumama i na osnovu toga
formirano je novo Javno preduzeće za gazdovawe šumama JP "Vojvodinašume", a ŠG "Novi Sad" Novi Sad ulazi u sastav JP
"Vojvodinašume". Posle 2002. godine, gazdinskom jedinicom “Bagremara” gazduje JP “Vojvodinašume”, odnosno ŠG “Novi
Sad” preko šumske uprave Bačka Palanka.
4
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
1.2.2. Posedovno stanje
Sve katastarske parcele gazdinske jedinice „Bagremara“ (Tabela broj 1.3.) registrovane su u Zemljišnim knjigama
Opštinskog Suda u Bačkoj Palanci kao i u Republičkom geodetskom zavodu Opštine Bačka Palanka kao vlasništvo Republike
Srbije sa dodeljenjim pravom korišćenja JP „Vojvodinašume“ - Petrovaradin, ŠG „Novi Sad“ Novi Sad, ŠU „Bačka Palanka“
Bačka Palanka.
Imovinsko pravni status za parcele obuhvaćene u gazdinskoj jedinici „Bagremara“ rešen je u zadovoljavajućoj meri.
Unutar kompleksa postoje enklave i poluenkalve koje predstavljaju površine u privatnom vlasništvu (poluenklava u 1.
odeljenju), kao i površine koje su u državnom vlasništvu, a koje nisu date na korišćenje JP “Vojvodinašume” (poluenklava u 8.
i enklava u 12. odeljenju). Spornih površina u ovoj gazdinskoj jedinici nema.
U tabeli 1.2. prikazano je stanje površina po katastarskim površinama.
Tabela 1.2. - Stanje površina po katastarskim opštinam15a
Katastarska opština
Bačka Palanka - grad
Bačka Palanka
Ukupno:
Opština Bačka
Palanka
ha
a
m2
395
395
32
17
49
01
61
62
Iz prethodnog pregleda se vidi , da se ova gazdinska jedinica prostire na području Bačka Palanka u dve katastarske
opštine (Bačka Palanka – grad i Bačka Palanka).
U odnosu na prethodnu osnovu, u administrativnom smislu, došlo je do određenih promena, tj. formirana je nova
katastarska opština tako što je deo K.O. Bačka Palanka prešao u K.O. Bačka Palanka – grad. U odnosu na ovu promenu,
najveći deo gazdinske jedinice sada pripada novoformiranoj katastarskoj opštini (K.O. Bačka Palanka – grad). Takođe, urađena
je i preparcelizacija, kao i nova numeracija već postojećih katastarskih parcela. Nova numeracija sprovedena je tako što je
ispred trocifrenih brojeva katastarskih parcela dodat broj 20, a ispred četvorocifrenih broj 2.
Tabela 1.3. – Spisak katastarskih parcela (prikaz promena brojeva parcela)
Stanje 2003. godine
KO
Broj parcele
Backa Palanka - Grad
357/1
Backa Palanka - Grad
359/2
Backa Palanka - Grad
970
Backa Palanka - Grad
971
Backa Palanka - Grad
972
Backa Palanka - Grad
973/1
Backa Palanka - Grad
2445
Backa Palanka - Grad
2446
Backa Palanka
402
Backa Palanka
937
Backa Palanka
938
Backa Palanka
939
Backa Palanka
1076/1
Površina
00ha 05a 52m2
00ha 05a 51m2
00ha 22a 64m2
00ha 07a 60m2
00ha 75a 12m2
00ha 84a 15m2
00ha 06a 34m2
00ha 13a 62m2
00ha 17a 61m2
00ha 39a 51m2
00ha 10a 32m2
147ha 82a 21m2
01ha 81a 20m2
KO
Backa Palanka - Grad
Backa Palanka - Grad
Backa Palanka - Grad
Backa Palanka - Grad
Backa Palanka - Grad
Backa Palanka - Grad
Backa Palanka - Grad
Backa Palanka - Grad
Backa Palanka
Backa Palanka - Grad
Backa Palanka - Grad
Backa Palanka - Grad
Backa Palanka - Grad
Stanje 2013. godine
Broj parcele
Površina
00ha 05a 52m2
357/1
00ha 05a 51m2
359/2
00ha 22a 64m2
970
00ha 07a 60m2
971
00ha 75a 12m2
972
00ha 84a 15m2
973/1
00ha 06a 34m2
2445
00ha 13a 62m2
2446
00ha 17a 61m2
402
00ha 39a 51m2
20937
00ha 10a 32m2
20938
147ha 82a 21m2
20939
01ha 81a 20m2
21076/1
List nepokretnosti
3731
3731
3731
3731
3731
3731
3731
3731
129
9060
9060
9060
9060
5
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
KO
Backa Palanka
Backa Palanka
Backa Palanka
Backa Palanka
Backa Palanka
Stanje 2003. godine
Broj parcele
1076/2
1077/2
1077/1
Površina
03ha 58a 80m2
08ha 11a 75m2
231ha 27a 72m2
KO
Backa Palanka - Grad
Backa Palanka - Grad
Backa Palanka - Grad
Backa Palanka - Grad
Backa Palanka - Grad
395ha 49a 62m2
Stanje 2013. godine
Broj parcele
Površina
03ha 58a 80m2
21076/2
08ha 11a 75m2
21077/2
222ha 29a 73m2
21077/3
05ha 24a 39m2
21077/4
03ha 73a 60m2
21077/5
395ha 49a 62m2
List nepokretnosti
9060
9060
9060
9060
9060
Došlo je i do umanjenja površine za 0,11 ha u odnosu na prethodnu osnovu tako što je katastarskaparcela broj 936,
odnosno po novoj numeraciji 20936, prešla u nadležnost Autonomne Pokrajine Vojvodine, prilikom čega je JP
„Vojvoidnašume“ prestalo pravo korišćenja.
1.3. OPŠTE PRIVREDNE PRILIKE
Gazdinska jedinica „Bagremara“ nalazi se na teritoriji opštine Bačka Palanka, koja se prostire na 57.700 ha. Od ove
površine poljoprivredno zemljište obuhvata 46.738 ha, šume i šumsko zemljište 2.133 ha, dok 8.829 ha pripada ostalom
zemljištu. Bačkopalanačka opština pripada grupi, po površini, većih opština u Vojvodini sa 12 naselja (Bačka Palanka,
Čelarevo, Obrovac, Tovariševo, Karađorđevo, Mladenovo, Nova Gajdobra, Gajdobra, Silbaš, Despotovo, Pivnice, Parage).
Pored toga, njoj pripadaju i dva manja naselja u Sremu (Neštin i Vizić). U opštini Bačka Palanka živi 60.966 stanovnika. Ova
opština se nalazi 40 km zapadno od Novog Sada, 122 km severozapadno od Beograda, 107 km južno od Subotice, 323km
južno od Budimpešte.
1.4. EKONOMSKE I KULTURNE PRILIKE
Ekonomske i kulturne prilike u Opštini Bačka Palanka su relativno povoljne. Kulturna delatnost odvija se preko
institucija kulture kao što su Narodna biblioteka „Veljko Petrović“, Kulturni centar, Književni klub „DIS“, mnoga kulturno
umetnička društva, Gradski arhiv, razvijena mreža škola (11 osnovnih škola, 3 srednje škole, 1 muzička škola), kao i nevladinih
organizacija koje deluju u ovoj oblasti. Na osnovu opšteg stanja osnovnog, srednjeg i viskog stručnog obrazovanja, može se
konstatovati da je nivo obrazovanja i kulture stanovništva ove opštine na zadovoljavajućem nivou. Stanovništvo je po svojim
potrebama i preokupacijama u manjoj meri upućeno na šumu i delatnosti vezano za nju. Šume imaju veliki značaj sa aspekta
zaštite i unapređenja životne sredine. O značaju šuma za opštinu Bačka Palanka govori i proglašenje dela šuma ove gazdinske
jedinice u Specijalni Rezervat Prirode (SRP „Bagremara“). Potrebe stanovništva za drvetom svode se najviše na ogrevno drvo,
dok proizvodni kapaciteti drvne industrije ovog kraja imaju potrebe za tehničkom oblovinom.
Opština Bačka Palanka ima veliki potencijal u razvoju turizma zbog vrlo povoljnog geostrateškog položaja, bogate
kulturno istorijske baštine i prirodnih resursa kojima raspolaže.
Relativno dobrim ekonomskim prilikama opštine značajno doprinose razvoj poljoprivrede, industrije i malih i srednjih
preduzeća. Privreda opštine Bačka Palanka se svrstava u vodeće u Vojvodini. Povoljan geografski položaj, blizina velikih
gradova i potencijalnih tržišta, pogranično područje sa Republikom Hrvatskom, razvijena putna mreža, luka na Dunavu,
prisustvo multinacionalnih kompanija (Sintelon a.d., Tarket, Enia, Maltineks – Sufle, Karlsberg, Radun grupa, Viktoria grupa,
Dunavprevoz, Nopal, Merkur, Radnik, Aling i Fruktus) i bogata tradicija male privrede i preduzetništva, razvijena poljoprivreda
i ljudski resursi su preduslovi za dalji napredak u ovoj oblasti.
6
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
1.5. ORGANIZACIJA I MATERIJALNA OPREMLJENOST PREDUZEĆA
Šumska uprava Bačka Palanka je organizovana kao osnovna operativna jedinica za gazdovanje šumama u okviru
Šumskog gazdinstva „Novi Sad“.
Osnovne delatnosti Šumske uprave Bačke Palanke su: zaštita, uzgoj i korišćenje šuma, upravljanje SRP „Bagremara“.
Svim poslovima u šumskoj upravi rukovodi šef šumske uprave koji je po struci dipl. ing. šumarstva. Stručnim poslovima
po referadama (uzgoj i zaštita šuma, priprema proizvodnje, korišćenje šuma, zaštita prirode) rukovode referenti koji su takođe
po struci dipl. ing. šumarstva, dok poslove na terenu izvode šumarski tehničari. Na poslovima čuvanja šuma angažovani su
čuvari šuma i zaštićenog prirodnog dobra koji su šumarski tehničari. Administrativne poslove šumske uprave izvršavaju
administrativni radnici koji su uglavnom ekonomski tehničari. Ostale poslove iz domena rada šumske uprave obavlja
kvalifikovano pomoćno osoblje.
Poslovi od opšteg značaja, kao što su planiranje i gazdovanje šumama, pravni poslovi, poslovi nabavke i prodaje kao i
računovodstveno finansijski poslovi obavljaju se na nivou direkcije ogranka preduzeća ŠG „Novi Sad”.
Kadrovska struktura ŠU Bačka Palanka je sledeća:__________
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Šumarski inženjeri
Šumarski tehničari
Šumski radnici
Motorni sekači
Magacioner
Administrativni radnici
Spremačica - kurir
Čuvar objekta
Vozač autobusa
Ukupno zaposlenih:
6
9
5
4
1
2
1
1
1
_____________________________
30
Broj sezonskih radnika se angažuje po potrebi i obimu posla.
Popis objekata i vozila vezanih za poslovanje ŠU Bačka Palanka:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Zgrada uprave sa grejanjem
Pomoćni objekti
Lugarnice
Stambena zgrada
Montažna kuća
Baraka
Plovni objekat - skela
Drveni čamci
Vanbrodski motor
1
21
4
1
1
1
1
2
3
7
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
10.
11.
12.
13.
14.
15.
Putnička vozila
Terensko vozilo
Autobus
Traktor
Moped Tomos
Motorni čamac
1
3
1
1
5
3
Pobrojana materijalna i kadrovska opremljenost šumske uprave zadovoljava potrebe pri realizaciji postavljenih planskih
zadataka.
Poslovi na uzgoju i zaštiti šuma obavljaju se kombinovano tj. angažovanjem stalno zaposlenih radnika i, prema potrebi,
angažovanjem povremene radne snage. Seča i izrada šumskih sortimenata se obavlja sopstvenom radnom snagom, ali, po
potrebi se angažuju uslužna privatna preduzeća specijalizovana za poslove korišćenja šuma.
U Šumskom gazdinstvu „Novi Sad” izdvojena je kao posebna Radna jedinica „Šumska mehanizacija” sa sedištem u
Begeču, a koja ima svoje ogranke u svim šumskim upravama. Ova radna jedinica obavlja sve potrebne radove na prostoru ŠG
„Novi Sad” i opremljena je mašinama koje zadovoljavaju potrebe uzgojnih radova i korišćenja šuma.
Iz iznetih podataka se vidi da je organizaciona i materijalna opremljenost ŠU koja gazduje ovom gazdinskom jedinicom
relativno dobra. Kadrovska struktura je povoljna i garantuje kvalitetno gazdovanje šumama. Čuvarska služba je dobro
organizovana. Postoji problem sa brojem i starosnom strukturom stalno zaposlenih radnika, jer se radi o nedovoljnom broju i,
većinom, o starijim starosnim strukturama, pa je kako je to već rečeno, potrebno angažovati povremenu radnu snagu. Stanje
mehanizacije je relativno zadovoljavajuće i potrebno je obnavljati istu kako bi se prosečna starost mehanizacije smanjila i na taj
način obezbedilo kvalitetno i blagovremeno izvršenje radova na gazdovanju šumama.
1.6. DOSADAŠNJI ZAHTEVI PREMA
KORIŠĆENJA ŠUMSKIH RESURSA
ŠUMAMA
GAZDINSKE
JEDINICE
I
NAČIN
Istaknute društvene potrebe i zahtevi prema šumama ove gazdinske jedinice tokom proteklog perioda definisane su kroz
osnovne namene (prioritetne funkcije) njenih pojedinih delova. Sve sastojine ove gazdinske jedinice tokom proteklog perioda
definisane su kroz tri osnovne namene (prioritetne funkcije):
10 – „Proizvodnja tehničkog drveta”
55 – „Specijalni rezervat prirode - I stepen zaštite “;
56 – „ Specijalni rezervat prirode - II stepen zaštite “.
Gazdovanje šumama je usklađeno sa strogo definisanom namenom pri čemu su se osnovne aktivnosti sastojale u
izvršavanju proizvodne funkcije i definisanju prostora posebnih prirodnih vrednosti, režima zaštite i načina korišćenja vezano
za Specijalni rezervat prirode „Bagremara“, kao i korišćenju drvnih proizvoda iz gazdinske jedinice za drvno prerađivačke
kapacitete i potrebe lokalnog stanovništva.
Navedeni zahtevi prema šumama i šumskim staništima gazdinske jedinice uređeni su propisima zasnovanim na
zakonima (Zakon o šumama, Zakon o zaštiti životne sredine i dr.), kao i prostorno planskom dokumentacijom (Osnova
gazdovanja šumama, Program zaštite i razvoja, i dr.). Namena SRP na prostoru gazdinske jedinice imala je prioritet, i bila je
određujuća u odnosu na druge funkcije i namene. Korišćenje drvnih proizvoda (oblo i prostorno drvo) iz gazdinske jedinice
vršeno je na usaglašen i dozvoljen način i postupak.
8
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Korišćenje šumskih resursa u pravcu valorizacije prirodnih vrednosti, edukativne delatnosti, izgradnje prateće i potrebne
infrastrukture nije bilo na mogućem i optimalnom nivou. Svakako da svi subjekti i učesnici (upravljači prirodnog dobra,
korisnici, lokalna samouprava i dr.) u predstojećem periodu moraju uložiti više napora na međusobnom usaglašavanju i
sinhronizaciji planiranih mera i radova.
1.7. MOGUĆNOST PLASMANA ŠUMSKIH PROIZVODA
U proteklom uređajnom razdoblju etat ostvaren u gazdinskoj jedinici „Bagremara“, realizovan je kroz glavne i proredne
seče planirane predhodnom posebnom osnovom gazdovanja šumama. Obzirom na položaj ovih šuma, relativno malu površinu
gazdinske jedinice, slabu šumovitost šireg područja i sve veće rastuće potrebe za drvetom, problema u plasmanu drvnih
sortimenata nije bilo.
Tehničko drvo, kao što su: trupci I i II klase, stubovi za vodove, stubovi za hmelj i vinograde, rudno drvo, kolarska
građa prodaju se kupcima širom Vojvodine, ali i Srbije. Potražnja za navedenim sortimentima je veća od moguće proizvodnje,
pa je obezbeđen plasman ovih sortimenata.
Ogrevno drvo koje se proizvede, uglavnom se preko sindikalnih organizacija i putem slobodne prodaje proda lokalnom
stanovništu. Ukupna proizvodnja ogrevnog drveta je manja od potražnje, tako da je obezbeđen plasman ogrevnog drveta iz ove
gazdinske jedinice.
U proteklom periodu, osim proizvodnih zahteva prema šumama ove gazdinske jedinice, prisutni su i zahtevi u pogledu
ostalih funkcija šuma (I i II stepen specijalnog rezervata prirode).
9
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
2.
BIOEKOLOŠKA OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA
2.1. RELJEF I GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE
Ova gazdinska jedinica leži u Panonskoj niziji, u Južnobačkom šumskom području, na ravnom terenu. Nadmorska
visina varira od 72 do 75 m, tako da sve promene koje se zapažaju su na nivou mikroreljefa, koji zajedno sa visinom podzemne
vode ima uticaj na edafske prilike staništa. Teren pretežno čini zaravan, po kome se javljaju mestimično manje depresije.
2.2. GEOLOŠKA PODLOGA I TIPOVI ZEMLJIŠTA
Geološka podloga i tipovi zemljišta su veoma bitan segment Osnove kao uslovi sredine, koji direktno utiču na pojavu i
raspored šumske i druge vegetacije. Posebno je značajno na prostorni raspored vrsta drveća i međusobnih kombinacija koje
mogu podneti zatečene geološko pedološke uslove.
2.2.1. Geološka podloga
Geološka podloga na području ove gazdinske jedinice je terasni les (delimično hidromorfni).
2.2.2. Zemljište
Zemljište ove gazdinske jedinice je livadska crnica ogajnjačena. Livadska crnica se kao nov pojam u našoj pedološkoj
literaturi pojavljuje tek sredinom prošlog veka. Prema površini koju zahvata livadska crnica spada u grupu najrasprostranjenijih
tipova zemljišta u Vojvodini. Najviše je ima u Bačkoj, manje u Banatu, a najmanje u Sremu. U Bačkoj je livadska crnica
zastupljena najvećim delom na lesnoj terasi a manjim delom na lesnom platou.
Po svojim osobinama i uslovima obrazovanja livadska crnica kao poseban tip zemljišta jasno je definisana. Ona pripada
redu poluhidromorfnih zemljišta u černozemnoj zoni, klasi A-AC-C-CG-G profila, a nastaje pod uticajem podzemnih voda,
koje nikada ne izbijaju na površinu i ne zabaruju površinski sloj, već ga samo kapilarno vlaže. Stalno vlaženje podstiče bujnije
razviće mezofitnih trava (livadske flore) koje su, takođe, doprinele obrazovanju ovog zemljišta. Pod uticajem podzemnih voda
su u matičnom supstratu (lesu) u toku tipski procesi hidrogenizacije usled kojih se obrazuje horizont pod nazivom glej. U
livadskoj crnici lesne terase horizont gleja je najčešće na dubini 160 cm od površine, mada oglejavanje lesa u vidu manjih ili
većih plavičasto-zelenkastih fleka i rđastocrvenkastih flekica nalazimo često na dubini od 120cm od površine. Horizont gleja na
lesnom platou nalazimo na većoj dubini, najčešće na 180 cm od površine terena.
Livadska crnica u Vojvodini je obrazovana na lesu koji je bogat krečom. Otuda je ovo zemljište na najvećem delu
zahvaćenog prostora karbonatno od same površine. Međutim treba istaći da su se, s obzirom na uslove koji vladaju, u livadskoj
crnici na lesnoj terasi odigrali, ili su još u toku, procesi koji menjaju osobine livadske crnice. Usled tih procesa stvoreni su
varijeteti livadske crnice. Imajući u vidu razlike koje postoje između livadske crnice obrazovane na lesnom platou i lesnoj
terasi, kao i procese i promene koje ti procesi izazivaju, livadsku crnicu smo kao tip podelili u dva podtipa i pet varijeteta.
Podtipovi:
- livadska crnica karbonatna na lesnom platou
- livadska crnica karbonatna na lesnoj terasi
10
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Varijeteti:
- livadska crnica beskarbonatna
- livadska crnica ogajnjačena
- livadska crnica sa znacima zaslanjivanja
- livadska crnica solončakasta
- livadska crnica solonjecasta
Ogajnjačavanje livadske crnice je pedogenetski proces u kojem dolazi do dekarbonatizacije i postepenog, ali slabog
zakišeljavanja soluma uz pojačano razlaganje organske materije i promenu hemijskog sastava humusa. Mineralni deo zemljišta
se, takođe, pojačano raspada, ali bez iluvijacije nastalih produkata, već obrazovanjem novih glinenih minerala i delimično
slobodnih hidrata oksida gvožđa i aluminijuma. Ovaj proces je moguć u određenim uslovima. Za to su potrebni, pre svega,
odgovarajuća vlažnost i toplota u zemljištu koji podstiču mikrobiološku aktivnost.
U Bačkoj ovaj varijetet zemljišta zauzima veći prostor zapadno od Rumenke, pa sve do blizu železničke stanice Bački
Petrovac i južno od izdužene depresije Vizića bara, zatim severno i zapadno od Bačke Palanke u potesima Jabukovac, Popina
šuma, Šalovac i Zagrada. Veće površine ovog zemljišta nalazimo severno i severozapadno od Obrovca, sve do Mladenova i
Selenče u potesima Kotline, Graničevac, Bajski gaj i Žabinac. Od Selenče se ova površina pruža u užem pojasu dalje na
severozapad preko naselja Deronje do Karavukova.
Morfološke karakteristike livadske crnice ogajnjačene su:
- Horizont A, 0-33cm. Tamnosmeđe boje, grudvaste strukture, bezkarbonatna, umereno vlažna, srednje porozna,
glinovita ilovača. U suvom stanju grudve su tvrde. Postepeno prelazi u (B) horizont.
- Horizont (B), 33-52cm. Tamne crvenkasto-smeđe boje, veoma zbijen, grudvasta, slabo vlažna, srednje porozna
bezkarbonatna glinovita ilovača.
- Horizont (B)C, 52-78cm. Žućkasto-sivkaste boje s flekama tamnosmeđe boje, u gornjem delu grudvaste
strukture, bezkarbonatna, slabo vlažna, a pri dnu rastresita karbonatna glinovita ilovača. Postepeno prelazi u les.
- Horizont C, 78-116cm. Les maslinasto-žute boje, vrlo karbonatan, a pri dnu ima polumekih zrnaca orštajna i
ljušturica planorbisa.
- Horizont CG, 116-143cm. Oglejani les sivkasto-žute boje, sa dosta orštajnovih zrnaca i po kojom konkrecijom
kreča, umereno vlažna ilovača.
- Horizont G, 143-200cm. Glej sive boje sa dosta fleka crvenkasto-smeđe boje i sitnih fleka mrke boje. Po
teksturi spada u teže ilovače. Pri dnu profila vlažnost jaka.
Mehanički sastav ima karakter glinovite ilovače, a ponegde karakter lakše gline. Čestica gline ima oko 22%,
čestica praha 30-40%, a sitnog peska 36-46%.
Fizičke i vodno vazdušne osobine zemljišta su neujednačene vrednosti koje su evidentne ne samo između profila
iskopanih na raznim lokalitetima već često i između pojedinih horizonata u profilu. Pri vodnom kapacitetu zemljište sadrži u
sloju 0-100cm dubine znatne količine vode pristupačne biljkama.
Što se tiče hemijskih osobina ovo zemljište je bezkarbonatno sve do matične podloge, slabo snabdeveno humusom.
Livadska crnica ogajnjačena je osrednje proizvodne sposobnosti. Ograničavajući faktori koji utiču na proizvodnu sposobnost
ovog zemljišta su njegove fizičke, a donekle i hemijske osobine. Zemljište je nedovoljno snabdeveno humusom, ukupnim
azotom i lako pristupačnim fosforom.
11
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
2.3. HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE
Hidrološki uslovi ovog šumskog područja zavise najvećim delom od vodnog režima reke Dunava, koji se odražava
putem podzemnih voda. Sezonsko kolebanje, odnosno, visok vodostaj karakterističan je za prolećne i rane letnje mesece, dok je
za jesenji i zimski period karakterističan nizak vodostaj. Period visokog vodostaja reke Dunav je različite dužine u pojedinim
godinama traje od 1 do 3 meseca, a izuzetno i duže. Pored toga što se ova gazdinska jedinica nalazi u branjenom delu, zbog
blizine velike reke i velike količine podzemne vode, koja kapilarnim putem dolazi do sastojina ove gazdinske jedinice,
obezbeđena je dovoljna vlažnost zemljišta za razvoj šumske vegetacije.
Povoljna okolnost po sastojine ove gazdinske jedinice je činjenica da vodeni tokovi koji se nalaze u neposrednoj blizini
sastojina utiču povoljno na ukupnu temperaturu i vlažnost vazduha i na taj način omogućavaju lakše podnošenje biljkama
nedostak podzemne vode u toplom letnjem periodu.
2.4. KLIMATSKI USLOVI
Klimu jednog kraja ili područja čini skup vremenskih pojava i procesa u atmosferi, koja za prostor gazdinske jedinice
ima obeležje kontinentalnosti, sa izvesnim specifičnostima subhumidne klime. Klimat za područje gazdinske jedinice u osnovi
određuju prodor hladnih vazdušnih masa preko Đerdapa iz Vlaške nizije i prodor uticaja jadransko atlanske klime sa više
padavina i vlage.
Prelaz iz hladnog (zimskog) u topli (letnji) period relativno je kraći i oštriji, za razliku od prelaza iz toplijeg (letnjeg) u
zimski (hladniji) koji je duži i postepeniji.
Vrednosti klimatskih parametara daće se dalje u tekstu na osnovu višegodišnjih proseka i praćenja sa najbližih
meteoroloških stanica u Novom Sadu, Zrenjaninu i Vrbasu, kao i prosečne vrednosti.
2.4.1. Temperatura vazduha
Temperatura vazduha je veoma bitan klimatski elemenat koji zajedno sa ostalim direktno utiče na opstanak i razvoj
šumske i druge vegetacije.
Vrednosti srednje mesečnih i godišnjih temperatura vazduha date su u tabeli broj 2.1.:
Tabela 2.1. - Srednje mesečne i godišnja temperatura vazduha (C°)
MESEC:
god. temp. vazd.
I
-1.7
II
0.8
III
5.1
IV
12.3
V
16.5
VI
19.7
VII
22.1
VIII
21.4
IX
18.9
X
13.1
XI
8.4
XII
1.8
God
11.53
Kako se vidi iz tabelarnog pregleda srednja godišnja temperatura vazduha za posmatrani period iznosi 11,5 C°, sa
najmanjom srednje mesečnom temperaturom u januaru mesecu od – 1,7 C°, i maksimalnom srednje mesečnom temperaturom
od 22,1 C° u julu mesecu.
Apsolutne ekstremne temperature vazduha kreću se od – 32,6 C° do 41,2 C°, sa apsolutnim kolebanjem za date
vrednosti od 73,8 C°. Temperature ispod 0 C° javljaju se od kraja septembra do sredine maja, sa ukupnim srednjim trajanjem od
71,1 dan. Srednji godišnji broj tropskih dana (temperatura vazduha preko 30 C°) iznosi 40 dana. Srednje godišnja temperatura
vazduha za vegetacioni period iznosi 18,5 C°.
12
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
2.4.2. Padavine
Padavine su takođe bitan klimatski elemenat čija količina i raspored direktno utiče na opstanak, razvoj i raspored
šumske i druge vegetacije.
Srednje količine padavina po mesecima i godišnje za posmatrani period date su u tabeli broj 2.2.:
Tabela 2.2. - Srednje mesečne i godišnja količina padavina (mm)
MESEC:
visina padavina
I
36
II
47
III
35
IV
51
V
57
VI
89
VII
50
VIII
47
IX
33
X
31
XI
58
XII
67
God
601
Srednje godišnja količina padavina iznosi 601 mm, sa najvećom srednje mesečnom količinom padavina od 89 mm u
junu mesecu, i najmanjom srednje mesečnom količinom padavina od 31 mm u oktobru mesecu. Najkišovitije godišnje doba je
leto sa 186 mm padavina, a najsuvlje godišnje doba je jesen sa 122 mm padavina. Od ukupne srednje količine padavina na
vegetacioni period dolazi 327 mm padavina ili 54,4%.
2.4.3. Vlažnost vazduha
Vlažnost vazduha predstavlja stepen zasićenosti vazduha vodenom parom procentualno iskazan. Srednja mesečna i
godišnja relativna vlažnost vazduha za posmatrani period data je u tabeli broj 2.3.:
Tabela 2.3. - Relativna vlažnost vazduha (%)
MESEC:
Srednja vrednost
I
II
89
III
88
IV
70
70
V
70
VI
70
VII
69
VIII
68
IX
74
X
78
XI
85
XII
90
God
77
Srednja godišnja relativna vlažnost vazduha iznosi 77%, sa najvećom srednje mesečnom relativnom vlažnošću od 89%
u decembru i januaru i najmanjom srednje mesečnom relativnom vlažnošću od 68% u julu i avgustu.
2.4.4. Vetrovi
Vetrovi kao izražena i prisutna vazdušna kretanja na širim prostorima duvaju i na prostoru gazdinske jedinice. Intezitet
vetrova koji duvaju na prostoru gazdinske jedinice data je u tabeli broj 2.4.:
Tabela 2.4. – Intezitet vetrova
Pravac vetra
Učestalost
SE
282
NNJ
195
NJ
184
N
98
E
75
S
61
SNJ
48
NE
40
Tišina
115
Jasno je vidljivo iz tabelarnog pregleda da najčešće duva vetar iz SE (severoistočnog) pravca, odnosno košava sa
učestalošću od 282 promila, koji je suv vetar. Zatim po učestalosti slede vetrovi iz severozapadnog i zapadnog pravca, koji su
većinom vlažni (donose padavine) sa učestalošću od 195 i 184 promila itd.
Brzine duvanja vetrova su različite i kreću se u širokom rasponu od 2,0 do 27,0 m/sec, sa karakteristikama pojave jačih i
olujnih vetrova koji mogu pričiniti značajne štete na šumskim sastojinama u vidu vetroloma i vetroizvala.
13
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
2.4.5. Oblačnost i osunčavanje
Oblačnost predstavlja stepen pokrivenosti nebeskog svoda oblacima procentualno izražen. Srednja mesečna i godišnja
oblačnost date su u tabeli broj 2.5.:
Tabela 2.5. - Srednje mesečne i godišnja oblačnost (%)
MESEC:
Novi Sad
I
68
II
62
III
55
IV
58
V
56
VI
53
VII
40
VIII
35
IX
41
X
52
XI
68
XII
78
god
56
Iz tabelarnog pregleda jasno se vidi da je srednja godišnja oblačnost 56%, sa najvećom srednje mesečnom vrednošću od
78% u decembru, i najmanjom srednje mesečnom oblačnošću od 35% u avgustu. Osunčavanje (insolacija) predstavlja dužinu
trajanja sunčevog sjaja iskazan u časovima, i obrnuto je proporcionalan sa oblačnošću.
Srednja mesečna i godišnja dužina osunčavanja date su u tabeli broj 2.6.:
Tabela 2.6. - Srednje mesečne i godišnja dužina trajanja sunčevog sjaja (časovi)
MESEC:
Novi Sad
I
72
II
85
III
140
IV
178
V
240
VI
271
VII
288
VIII
280
IX
230
X
181
XI
65
XII god
55 2085
Srednja godišnja dužina trajanja sunčevog sjaja iznosi 2.085 časova, sa najdužom srednje mesečnom dužinom trajanja
sunčevog sjaja od 288 časova u julu, i najmanjom srednje mesečnom dužinom trajanja sunčevog sjaja od 55 časova u decembru.
2.4.6. Klimatski indeksi
Klimatski indeksi predstavljaju izvedene (izračunate) veličine na osnovu klimatskih elemenata (temperatura vazduha,
padavine i dr.), i pouzdan su faktor za dobijanje dodatnih informacija o klimi obrađivanog područja ili kraja. Osnovni klimatski
indeksi koji će se dati u ovom delu su Langeov kišni faktor, Majerov kvocijent i Demartonov indeks suše.
Langeov kišni faktor predstavlja odnos između srednje godišnje količine padavina i srednje godišnje temperature
vazduha, i za područje gazdinske jedinice iznosi 52 (601 : 11,53). Vrednost Langeovog kišnog faktora od 40 do 160 karakteriše
humidnu klimu.
Majerov kvocijent predstavlja odnos između srednje godišnje količine padavina i deficita zasićenosti vazduha vodenom
parom, i za područje gazdinske jedinice iznosi 413.
Demartonov indeks suše takođe je izvedena (izračunata) veličina (srednje godišnja količina padavina: srednje godišnja
temperatura vazduha + 10) i za obrađivano područje iznosi 27,9 (601 : 11,5 + 10). Za područje AP Vojvodine Demartonov
indeks suše iznosi 28, što znači da je područje gazdinske jedinice sa stalnim oticanjima vode.
2.4.7. Ocena stanišnih i klimatskih uslova za razvoj vegetacije
Sumirajući dosadašnje navode stanišnih i klimatskih uslova na prostoru gazdinske jedinice izvodi se opšta ocena da su
isti relativno povoljni za razvoj šumske i druge vegetacije. Stanišni uslovi pre svega pedološki i hidrološki pružaju dobrim
delom mogućnost za opstanak i razvoj šumske i druge vegetacije, što je slučaj i kod klimatskih parametara (temperatura,
padavine i dr.) sa svojom zastupljenošću i rasporedom. Posebno je značajno da za vreme vegetacionog perioda (april –
septembar mesec) stanišni i klimatski uslovi i parametri omogućavaju intezivan razvoj biljnog sveta, a time i šumske vegetacije.
Izvesni nepovoljni uslovi za razvoj šumske i druge vegetacije vezani su za pojavu ekstrema na mestima pozajmišta
zemljišta (materijalni rovovi), kao i kod pojave klimatskih ekstrema (izrazito niske i visoke temperature u dužem vremenskom
periodu, pojava olujnih vetrova, obilnijih snežnih padavina i dr.). Izvesno navedeno nepovoljno delovanje stanišnih i klimatskih
14
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
uslova dobrim delom moguće je preduprediti pravilnim gazdinskim merama (odgovarajući izbor vrsta drveća, tehnologije rada,
pravovremenim izvođenjem planiranih radova, i dr.), kao i merama sanacije pričinjene štete.
2.5. OPŠTE KARAKTERISTIKE ŠUMSKIH EKOSISTEMA
2.5.1. Vegetacija
Na mestima davno posečenih autohtonih šuma hrasta lužnjaka, kao i kserotermofilnih šuma cera i sladuna, zasađene su
šume bagrema. Bagremove sastojine zauzimaju najveću površinu ove gazdinske jedinice. To su šume, uglavnom izdanačkog
porekla (treća / četvrta generacija) i gustog do vrlo gustog sklopa. Slabo je razvijen sprat žbunja, sa pojedinačnim primercima
zove (Sambucus nigra) i divlje ruže (Rosa canina). Prizemni sprat odlikuje prisustvo velikog broja rano prolećnih zeljastih vrsta
hrastovih šuma: Cordalis cava, Ranunculus ficaria, Viola odorata, Scilla bifolia, Glechoma hirsuta, Alliaria officinalis, Allium
sp, Arum maculatum i dr. U rubnim delovima šume, izražen je prodor nitrofilnih vrsta Urtica dioica, Galium aparine, Lamium
purpureum i Stelaria media, što je karakteristično za bagremare, gde je zemljište bogato azotom. Njihovom prodoru i daljoj
nitrifikaciji pogoduje prisustvo ovaca u zimskom periodu, što se negativno odražava na prizemnu floru i ukazuje na
degradaciju staništa.
Takođe, prema Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, ova gazdinska jedinica je jedino potvrđeno nalazište prirodne
retkosti Eranthis hemalis (L.). - kukurjak, titra, ozimnica u Vojvodini. Više o ovome biće dato u poglavlju o prirodnim
retkostima u gazdinskoj jedinici.
15
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
3.
UTVRĐENE FUNKCIJE ŠUMA – NAMENE
3.1. OSNOVNE POSTAVKE I KRITERIJUMI
REONIRANJU ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA
PRI
PROSTORNO
FUNKCIONALNOM
Kao najsloženiji ekosistemi na Zemlji šume imaju brojne i veoma različite funkcije koje su od izuzetnog značaja za
obezbeđenje trajnih i aktuelnih društvenih potreba.
U skladu sa tim šume najčešće istovremeno vrše (ili treba da vrše) veći broj različitih funkcija. Neke od njih je teško, a
nekada i nemoguće međusobno uskladiti tako da u isto vreme na istom prostoru imaju i isti značaj. To nameće potrebu da se pri
planiranju gazdovanja utvrde prioritetne funkcije pojedinih delova šumskog područja, odnosno šuma i šumskih zemljišta, kao i
da se u skladu sa prioritetnim i ostalim mogućim funkcijama planiraju odgovarajući ciljevi i mere budućeg gazdovanja. Drugim
rečima, pored ekološko-proizvodnog (tipološkog) potrebno je izvršiti i prostorno funkcionalno reoniranje, odnosno reoniranje
površina po nameni.
Osnovne postavke i kriterijumi pri prostorno funkcionalnom reoniranju šuma i šumskih staništa gazdinske jedinice
postavljene su u skladu sa aktuelnim i sveobuhvatnim opredeljenjima i rešenjima, vezanim za ulogu i značaj šuma i šumskih
staništa. Šumi kao biljnom pokrivaču savremeno planiranje gazdovanja šumama daje sve veći značaj u pravcu prelaska sa
monofunkcionalnog (šuma je tretirana kao sirovinska baza za drvo), na polifunkcionalni (proizvodnja i druge funkcije su
ravnopravne) metod planiranja gazdovanja. Proizvodnja drveta, odnosno drvnih sortimenata posmatra se ravnopravno, ili čak
biva potiskivana pred zahtevima i ulogom zaštitnih, regulatornih, turističkih, rekreativnih i drugih funkcija i namena.
Funkcije šuma gazdinske jedinice dele se u dve sledeće grupe:
1. Grupa – Funkcije koje određuju izbor sistema i načina planiranja gazdovanja, i
2. Grupa – Funkcije koje utiču na izbor sistema i načina planiranja gazdovanja i međusobno se usaglašavaju.
Prvu grupu funkcija koje određuju izbor sistema i načina planiranja gazdovanja za gazdinsku jedinicu čine zaštitno regulatorne funkcije. Zaštitne funkcije odnose se na zaštićeno prirodno dobro: Specijalni rezervat prirode „Bagremara“.
Regulatorna funkcija odnosi se na bliže i šire okruženje sa pozitivnim uticajem šume na ublažavanje klimatskih ekstrema, i
drugih negativnih pojava.
Drugu grupu funkcija koje utiču na izbor sistema i načina planiranja gazdovanja čine proizvodne funkcije, turističko
rekreativne, sociokulturne i druge. Navedene funkcije međusobno se usaglašavaju, sa određenim mogućim i dozvoljenim
stepenovanjima i zastupljenošću. Prema prvoj grupi funkcija imaju niži rang važnosti, i obavezu usaglašavanja svih mogućih
konfliktnosti.
Za svaku namensku celinu u okviru šumskog područja planiraju se, zavisno od stanišnih uslova i stanja sastojina,
odgovarajući ciljevi i mere budućeg gazdovanja koji treba da obezbede prevođenje zatečenog ka optimalnom (funkcionalnom)
stanju šuma (i šumskih staništa) u pogledu učešća i prostornog rasporeda obraslih i neobraslih površina, sastava vrsta drveća i
unutrašnje izgrađenosti sastojina, dužine trajanja proizvodnog procesa i dr.
3.2. FUNKCIJE ŠUMA I NAMENA POVRŠINA
Obzirom na sve složenije funkcije šuma, zbog kojih je neophodno planirati različite ciljeve gazdovanja u pojedinim
delovima šumskog kompleksa, nameće se potreba da se izvrši prostorna podela kompleksa u zavisnosti od prioritetne namene
16
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
njegovih pojedinih delova. Na osnovu zatečenog stanja i utvrđenih potencijala šuma i šumskog zemljišta, te postojećih pravnih
akata, u ovoj gazdinskoj jedinici utvrđene su sledeće prioritetne funkcije i namene šuma:
1.
2.
3.
Namenska celina 10
Namenska celina 55
Namenska celina 56
Proizvodnja tehničkog drveta
Specijalni prirodni rezervat I stepen
Specijalni prirodni rezervat II stepen
Analiza i ukupna površina namenskih celina GJ "Bagremara" po svim važećim parametrima dati su u poglavlju 4. STANJE
ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA.
3.3. GAZDINSKE KLASE I NJIHOVO FORMIRANJE
Polaznu osnovu za formiranje gazdinskih klasa predstavlja tip šume, definisan podjednakim ekološkim i razvojnoproizvodnim karakteristikama. U okviru svakog tipa šume, zavisno od sastojinske celine, kao i njihove osnovne namene,
formiraju se jedna ili više gazdinskih klasa. Iz prethodnog proizlazi i sledeća definicija gazdinske klase: „Gazdinsku klasu čini
skup sastojina u okviru istog tipa šume, koje su istog porekla i sličnog sastava, sličnog zatečenog stanja i osnovne namene, što
omogućava (u njihovim okvirima) planiranje jedinstvenih ciljeva i mera gazdovanja“, (Milan J. Medarević, Planiranje
gazdovanja šumama, 2006.).
S obzirom na različite ekološke uslove, kao i različite sastojinske prilike, bilo je neophodno da se u okviru gazdinske
jedinice „Bagremara“ formira 14 gazdinskih klasa.
Gazdinske klase su prikazane brojevima i to tako da: prvi dvocifreni broj označava namensku celinu, sledeći trocifreni
broj sastojinsku celinu, dok poslednji trocifreni broj predstavlja grupu ekoloških jedinica.
Saglasno navedenim kriterijumima u ovoj gazdinskoj jedinici formirane su sledeće gazdinske klase:
Tabela 3.1. – Gazdinske klase
Šifra GK
10 123 222
10 270 222
10 325 222
10 339 222
10 340 222
10 469 222
10 470 222
10 479 222
10 480 222
55 325 222
55 339 222
55 469 222
56 325 222
56 339 222
Ukupno za GJ
Puni naziv gazdinske klase
Izdanačka šuma topola za proizvodnju tehničkog drveta, na zemljištima obrazovanim na lesu
Izdanačka šuma OTL za proizvodnju tehničkog drveta, na zemljištima obrazovanim na lesu
Izdanačka šuma bagrema za proizvodnju tehničkog drveta, na zemljištima obrazovanim na lesu
Visoka šuma američkog jasena za proizvodnju tehničkog drveta, na zemljištima obrazovanim na lesu
Izdanačka šuma američkog jasena za proizvodnju tehničkog drveta, na zemljištima obrazovanim na lesu
Veštački podignuta sastojina ostalih lišćara za proizvodnju tehničkog drveta, na zemljištima obrazovanim na lesu
Veštački podignuta sastojina smrče za proizvodnju tehničkog drveta, na zemljištima obrazovanim na lesu
Veštački podignuta sastojina ostalih četinara za proizvodnju tehničkog drveta, na zemljištima obrazovanim na lesu
Veštački podignuta devastirana sastojina lišćara za proizvodnju tehničkog drveta, na zemljištima obrazovanim na lesu
Izdanačka šuma bagrema u specijalnom rezervatu prirode I stepen, na zemljištima obrazovanim na lesu
Visoka šuma američkog jasena u specijalnom rezervatu prirode I stepen, na zemljištima obrazovanim na lesu
Veštački podignuta sastojina ostalih lišćara u specijalnom rezervatu prirode I stepen, na zemljištima obrazovanim na lesu
Izdanačka šuma bagrema u specijalnom rezervatu prirode II stepen, na zemljištima obrazovanim na lesu
Visoka šuma američkog jasena u specijalnom rezervatu prirode II stepen, na zemljištima obrazovanim na lesu
Površina
%
ha
0.18 ha
0.0
0.52 ha
0.1
250.35 ha
67.1
2.13 ha
0.6
3.79 ha
1.0
0.34 ha
0.1
0.39 ha
0.1
1.63 ha
0.4
0.7 ha
0.2
32.58 ha
8.7
0.78 ha
0.2
0.63 ha
0.2
75.67 ha
20.3
3.49 ha
0.9
100
373.18
17
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
4.
STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA
Stanje šuma i šumskih staništa gazdinske jedinice „Bagremara“ dato je po svim onim elementima i stavkama koje su
utvrđene Pravilnikom o sadržini osnova i programa gazdovanja, godišnjeg izvođačkog plana i privremenog plana gazdovanja
privatnim šumama (Sl. gl. RS br.122/03), u daljem tekstu Pravilnik. Takođe biće obrađene sve specifičnosti i posebnosti na
pripadajućem mestu u stanju šuma i šumskih staništa, koje utiču na definisanje ciljeva i planova gazdovanja.
4.1. STANJE ŠUMA PO OPŠTINAMA
Pregled strukture i stanja obraslih površina po opštinama dat je u tabeli 4.1.
Tabela 4.1. – Stanje šuma i šumskog zemljišta po opštinama
Opština
Bačka Palanka - obraslo
Bačka Palanka- neobraslo
Svega - Bačka Palanka
Svega - obraslo
Svega - neobraslo
Svega GJ
Površina ( P )
ha
373.18
22.32
395.50
373.18
22.32
395.50
Tekući zapreminski prirast ( i v)
Zapremina ( V )
%
94.4
5.6
100.0
94.4
5.6
100.0
m3
m3/ha
%
m3
m3/ha
%
iv/V *100
39807.2
106.7
100.0
1516.9
4.1
100.0
3.8
39807.2
39807.2
100.7
106.7
100.0
100.0
1516.9
1516.9
3.8
4.1
100.0
100.0
3.8
3.8
39807.2
100.7
100.0
1516.9
4.1
100.0
3.8
Gazdinska jedinica ,,Bagremara” se prostire na teritoriji Opštine Bačka Palanka na ukupnoj površini od 395.50 ha.
Zapremina svih sastojina iznosi 39807.2 m3, a tekući zapreminski prirast 1516.9 m3. Obrasla površina ove gazdinske jedinice je
94.4%, a neobrasla 5.6% od ukupne površine.
4.2. STANJE ŠUMA PO NAMENI
Kako je već ranije navedeno u tekstu formirane su sledeće namene: proizvodnja tehničkog drveta, zatim Specijalni
rezervat prirode I stepen i Specijalni rezervat prirode II stepen.
Stanje šuma po nameni (površine, zapremine i prirast), je prikazano u tabeli 4.2.
Tabela 4.2. – Stanje šuma po nameni
Površina ( P )
Namenska celina
ha
10 – „Proizvodnja tehničkog drveta“
55 – „Specijalni rezervat prirode I stepen“
56 – „Specijalni rezervat prirode II stepen“
Svega GJ
260.03
34.30
80.21
395.50
%
65.7
8.7
20.3
100.0
Tekući zapreminski prirast ( i v)
Zapremina ( V )
m3
24089.1
7660.3
8057.8
39807.2
m3/ha
92.6
223.3
100.5
100.7
%
60.5
19.2
20.2
100.0
m3
978.7
277.3
260.9
1516.9
m3/ha
3.8
8.1
3.3
3.8
%
64.5
18.3
17.2
100.0
iv/V
*100
4.1
3.6
3.2
3.8
18
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Kako se vidi iz tabelarnog pregleda najzastupljenija je namenska celina 10 – proizvodnja tehničkog drveta na površini
od 260.03 ha ili 65.7%, zatim namenska celina 56 – SRP II stepen na površini od 80.21 ha ili 20.3% i namenska celina 55 - SRP
I stepen sa površinom od 34.30 ha ili 8.7%. Učešće po drvnoj zapremini i tekućem zapreminskom prirastu prati površinu.
4.3. STANJE ŠUMA PO GAZDINSKIM KLASAMA
Gazdinske klase su formirane na osnovu prioritetne namene, sastojinskih celina i grupe ekoloških jedinica.
U gazdinskoj jedinici „Bgremara“ je izdvojeno 14 gazdinskih klasa. Stanje sastojina po gazdinskim klasama za
površine, zapremine i zapreminski prirast dato je u tabeli 4.3. Gazdinske klase su prikazane u šiframa, a njihovi puni nazivi su
dati u tabeli 3.1. u poglavlju 3.3. GAZDINSKE KLASE I NJIHOVO FORMIRANJE
Tabela br. 4.3. – Stanje šuma po gazdinskim klasama
Površina ( P )
Gazdinska klasa
ha
%
Zapremina ( V )
m3
m3/ha
%
Tekući zapreminski prirast ( i v)
iv/V
m3
m3/ha
%
*100
2.3
13.0
0.2
2.7
2.7
5.2
0.2
4.4
938.3
3.7
61.9
4.2
7.5
3.5
0.5
1.8
13.7
3.6
0.9
3.2
10 123 222
10 270 222
10 325 222
10 339 222
10 340 222
10 469 222
10 470 222
10 479 222
10 480 222
55 325 222
55 339 222
55 469 222
56 325 222
56 339 222
0.18
0.52
250.35
2.13
3.79
0.34
0.39
1.63
0.70
32.58
0.78
0.63
75.67
3.49
0.0
0.1
67.1
0.6
1.0
0.1
0.1
0.4
0.2
8.7
0.2
0.2
20.3
0.9
86.6
61.8
22604.1
410.4
429.7
481.2
118.9
90.3
192.7
113.4
0.2
0.2
56.8
1.0
1.1
31.1
452.7
12.6
7318.4
168.8
173.1
7531.8
526.1
79.8
277.7
18.0
224.6
216.5
274.7
99.5
150.7
0.1
1.1
0.0
18.4
0.4
0.4
18.9
1.3
1.1
12.4
0.7
270.9
3.7
2.7
250.9
9.9
2.8
7.6
0.9
8.3
4.7
4.3
3.3
2.8
0.1
0.8
0.0
17.9
0.2
0.2
16.5
0.7
3.6
2.7
5.2
3.7
2.2
1.6
3.3
1.9
UKUPNO
373.18
100.0
39807.2
106.7
100.0
1516.9
4.1
100.0
3.8
Na osnovu podataka u tabeli može se zaključiti da su najzastupljenije gazdinske klase po površini Izdanačke šume
bagrema (67.1%). Istovremeno u njima se nalazi i najveći deo zapremine (56.8%) i prirasta (61.9%). Izdanačke šume bagrema
su dalje zastupljene i u okviru SRP Bagremara (I i II stepen zaštite). Visoke šume američkog jasena imaju neznatno učešće u
ovoj gazdinskoj jedinici, kako po površini tako i po zapremini i prirastu, a slično je stanje i ostalih gazdinskih klasa.
Ukupno posmatrano se može reći da šume ove gazdinske jedinice imaju nešto manju prosečnu zapreminu po hektaru
(106.7 m3/ha). Sadašnja proizvodnost je relativno manja, a ogleda se u podatku da je prosečni prirast po hektaru 4.1 m3/ha što je
razumljivo ako se uzme u obzir stanje sastojina prouzrokovano neizvršavanjem svih planiranih mera nege (naročito čišćenja i
proreda) u prošlom uređajnom razdoblju, kao i izdanačko poreklo treće i / ili četvrte generacije (detaljnije na strani 8).
Upoređenjem sa stanjem po prethodnoj osnovi uočljivo je da je broj gazdinskih klasa promenjen sa 9 na 14, a razlika je
nastala zbog promena u sastavu pojedinih odseka.
19
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
4.4.
STANJE ŠUMA PO POREKLU I OČUVANOSTI
Sastojine po poreklu se razvrstavaju na:
- visoke šume (nastale iz semena);
- veštački podignute šume (nastale sadnjom ili setvom);
- izdanačke šume.
Sastojine po očuvanosti su razvrstane:
- očuvane – koje po stepenu obraslosti, zdravstvenom stanju i kvalitetu mogu dočekati zrelost za seču;
- razređene – sastojine sa manjim stepenom obraslosti, dobrog zdravstvenog stanja i kvaliteta i mogu dočekati
zrelost za seču;
- devastirane.
Pregled stanja sastojina po poreklu i očuvanosti prikazan je u tabeli 4.4.
Tabela br. 4.4. – Stanje šuma po poreklu i očuvanosti
Površina ( P )
Poreklo / Očuvanost
Očuvane
Razređene
Devastirane
Visoka prirodna sastojina
tvrdih lišćara
Očuvane
Razređene
Izdanačka prirodna
sastojina tvrdih lišćara
Očuvane
Izdanačka prirodna
sastojina mekih lišćara
Očuvane
Veštački podignuta
sastojina tvrdih lišćara
Devastirane
Veštački podignuta
sastojina mekih lišćara
Očuvane
Devastirane
Veštački podignuta
sastojina četinara
Ukupno za GJ
Tekući zapreminski prirast ( i v)
Zapremina ( V )
1.69
2.75
1.00
0.5
0.7
0.3
330.9
384.7
179.7
195.8
139.9
179.7
0.8
1.0
0.5
6.1
6.7
3.9
3.6
2.4
3.9
0.4
0.4
0.3
iv/V
*100
1.8
1.7
2.1
5.44
1.5
895.3
164.6
2.2
16.6
3.1
1.1
1.9
362.22
0.69
97.1
0.2
37945.8
104.8
95.3
1476.5
4.1
97.3
3.9
362.91
97.2
37945.8
104.6
95.3
1476.5
4.1
97.3
3.9
0.18
0.0
86.6
481.2
0.2
2.3
13.0
0.2
2.7
0.18
0.0
86.6
481.2
0.2
2.3
13.0
0.2
2.7
1.93
0.5
383.0
198.5
1.0
7.2
3.7
0.5
1.9
1.93
0.5
383.0
198.5
1.0
7.2
3.7
0.5
1.9
0.70
0.2
12.6
18.0
0.0
0.7
0.9
0.0
5.2
0.70
0.2
12.6
18.0
0.0
0.7
0.9
0.0
5.2
1.63
0.39
0.4
0.1
452.7
31.1
277.7
79.8
1.1
0.1
12.4
1.1
7.6
2.8
0.8
0.1
2.7
3.6
2.02
0.5
483.8
239.5
1.2
13.5
6.7
0.9
2.8
373.18
100.0
39807.2
106.7
100.0
1516.9
4.1
100.0
3.8
ha
3
%
3
m
m /ha
3
%
m3/ha
m
%
20
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Tabela br. 4.5. – Rekapitulacija šuma po očuvanosti
Površina ( P )
Očuvanost
Očuvane
Razređene
Devastirane
Ukupno za GJ
ha
%
367.65
3.44
2.09
373.18
Tekući zapreminski prirast ( i v)
Zapremina ( V )
3
3
m
98.5
0.9
0.6
100.0
m /ha
39199.0
384.7
223.5
39807.2
106.6
111.8
106.9
106.7
3
m3/ha
%
m
98.5
1.0
0.6
100.0
1504.6
6.7
5.6
1516.9
iv/V
*100
3.8
1.7
2.5
3.8
%
4.1
1.9
2.7
4.1
99.2
0.4
0.4
100.0
Iz tabele se vidi da u gazdinskoj jedinici preovladavaju očuvane sastojine sa 98.5% učešća po obrasloj površini i
zapremini (98.5%), a to su uglavnom sastojine sa većom zapreminom što potvrđuje i znatno veće učešće u ukupnom prirastu
gazdinske jedinice (99.2%). Neznatno je učešće razređenih sastojina i po površini (0.9%) i po zapremini (1%), dok je učešće po
prirastu manje (0.4%). Devastiranih sastojina u ovoj gazdinskoj ima takođe veoma malo (0.6%), posmatrano po površini, što
prati i njihovo učešće po zapremini i prirastu.
Prema poreklu preovladavaju izdanačke prirodne sastojine tvrdih lišćara i to ujednačeno po površini, zapremini i
prirastu.
Tabela br. 4.6. – Rekapitulacija šuma po poreklu
Površina ( P )
Poreklo
Tekući zapreminski prirast ( i v)
Zapremina ( V )
5.44
1.5
895.3
164.6
2.2
16.6
3.1
1.1
iv/V
*100
1.9
Izdanačka prirodna sastojina tvrdih lišćara
362.91
97.2
37945.8
104.6
95.3
1476.5
4.1
97.3
3.9
Izdanačka prirodna sastojina mekih lišćara
0.18
0.0
86.6
481.2
0.2
2.3
13.0
0.2
2.7
Veštački podignuta sastojina tvrdih lišćara
1.93
0.5
383.0
198.5
1.0
7.2
3.7
0.5
1.9
Veštački podignuta sastojina mekih lišćara
0.70
0.2
12.6
18.0
0.0
0.7
0.9
0.0
5.2
Veštački podignuta sastojina četinara
2.02
0.5
483.8
239.5
1.2
13.5
6.7
0.9
2.8
373.18
100.0
39807.2
106.7
100.0
1516.9
4.1
100.0
3.8
ha
Visoka prirodna sastojina tvrdih lišćara
Ukupno za GJ
3
%
3
m
m /ha
%
3
m3/ha
m
%
Od ukupno obrasle površine gazdinske jedinice (373.18 ha), najzastupljenije su izdanačke prirodne sastojine tvrdih
lišćara na 362.91 ha (97.2%), dok su znatano manje zastupljene visoke prirodne sastojine tvrdih lišćara na 5.44 ha (1.5%).
4.5. STANJE ŠUMA PO SMESI
U zavisnosti od učešća pojedinih vrsta drveća u smesi, sve sastojine su razvrstane na čiste i mešovite. Stanje sastojina po
smesi je dato u tabeli 4.7.
Tabela br. 4.7. – Stanje šuma po smesi
Mešovitost
Površina ( P )
ha
Tekući zapreminski prirast ( i v)
Zapremina ( V )
3
%
m
3
m /ha
%
3
m
m3/ha
%
iv/V*100
Čiste
350.54
93.9
36934.3
105.4
92.8
1414.4
4.0
93.2
3.8
Mešovite
22.64
6.1
2872.9
126.9
7.2
102.4
4.5
6.8
3.6
Ukupno za GJ
373.18
100.0
39807.2
106.7
100.0
1516.9
4.1
100.0
3.8
21
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
U gazdinskoj jedinici preovladavaju čiste sastojine sa 93.9% učešća po površini i 92.8% po zapremini, a po prirastu
93.2%. Mešovite sastojine imaju nešto veću zapreminu po hektaru (126.9 m3/ha), kao i prirast (4.5 m3/ha). Ovakva struktura
sastojina je nepovoljna za ovu gazdinsku jedinicu s obzirom da su čiste sastojine manje biološki stabilne u odnosu na mešovite.
4.6. STANJE ŠUMA PO VRSTAMA DRVEĆA
Stanje šuma po vrstama drveća prikazano je u tabeli 4.8.
Tabela 4.8. – Stanje šuma po vrstama drveća
Vrsta drveća
Bagrem
Američki jasen
OTL
Crni orah
Bela topola
Kedar
Kiselo drvo
Lužnjak
Topola I-214
Krupnolisna lipa
Bela vrba
Ukupno lišćari
Duglazija
Smrča
Ostali četinari
Jela
Ukupno četinari
Ukupno za GJ
Tekući zapreminski prirast ( i v)
m3
%
iv/V*100
Zapremina ( V )
m3
%
37295.4
1475.8
200.4
135.2
85.7
84.3
72.9
41.1
24.5
2.4
2.0
39419.9
255.2
90.2
38.8
3.1
93.7
3.7
0.5
0.3
0.2
0.2
0.2
0.1
0.1
0.0
0.0
99.0
0.6
0.2
0.1
0.0
1454.9
31.5
8.1
2.1
2.3
3.6
2.9
0.7
0.8
0.1
0.2
1507.3
6.3
2.4
0.8
0.1
95.9
2.1
0.5
0.1
0.2
0.2
0.2
0.0
0.1
0.0
0.0
99.4
0.4
0.2
0.1
0.0
3.9
2.1
4.1
1.6
2.7
4.3
4.0
1.6
3.4
5.0
10.5
3.8
2.5
2.7
2.0
2.1
387.4
1.0
9.6
0.6
2.5
39807.2
100.0
1516.9
100.0
3.8
Od svih vrsta drveća evidentiranih u ovoj gazdinskoj jedinici najzastupljenija vrsta je bagrem sa 93.7% ukupne
zapremine i 95.9% učešća u prirastu. Učešće ostalih vrsta, osim američkog jasena je neznatno. Učešće američkog jasena je
3.7% po zapremini i 2.1% po prirastu. U narednom uređajnom razdoblju potrebno je smanjiti učešće američkog jasena, ali i
ukloniti kiselo drvo. Ove dve invazivne vrste imaju jaku moć reprodukcije i neophodno je sankcionisati širenje istih kako bi se
sprečilo eventualno narušavanje bioekološke i proizvodne stabilnosti sastojina. U ovoj gazdinskoj jedinici evidentirano je i
prisustvo četinara sa ukupnim učešćem 1% po zapremini i nešto manjem učešću po prirastu (0.6%).
22
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
4.7. STANJE ŠUMA PO DEBLJINSKOJ STRUKTURI
Raspored zapremina po debljinskoj strukturi prikazan je po poreklu sastojina i ukupno za gazdinsku jedinicu u tabeli 4.9.
Tabela br. 4.9. – Stanje šuma po debljinskoj strukturi
Poreklo sastojine
Površina
ha
Zapremina
m3
5.44
362.91
0.18
1.93
0.70
2.02
373.18
895.3
37945.8
86.6
383.0
12.6
483.8
39807.2
Visoka prirodna sastojina tvrdih lišćara
Izdanačka prirodna sastojina tvrdih lišćara
Izdanačka prirodna sastojina mekih lišćara
Veštački podignuta sastojina tvrdih lišćara
Veštački podignuta sastojina mekih lišćara
Veštački podignuta sastojina četinara
Ukupno za GJ
< 10 cm
I
1951.7
1.2
2.0
0.1
1955.1
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
11 - 20
21 - 30
31 - 40 41 - 50 51 - 60 61 - 70
II
III
IV
V
VI
10.1
212.6
365.5
200.6
69.9
36.5
18947.2
16112.3
929.5
5.1
1.8
2.7
10.7
12.2
17.6
29.6
13.3
63.6
176.0
105.2
21.4
3.6
2.1
2.7
4.4
1.4
12.1
49.3
119.9
221.2
67.8
8.1
18986.6
16443.3
1605.9
545.7
176.7
77.9
Tabela 4.10. – Stanje sastojina po debljinskim klasama
Debljinske klase
V (m3)
Tanak materijal (do 30 cm)
Srednje jak materijal (30-50 cm)
Jak materijal (preko 50 cm)
Ukupno za GJ
%
37384.9
93.9
2151.6
5.4
270.7
0.7
39807.2
100
Tabela 4.11. – Stanje šuma po debljinskoj strukturi po vrstama drveća
Vrsta drveta
Svega
Bagrem
Američki jasen
OTL
Crni orah
Bela topola
Kiselo drvo
Lužnjak
Topola I-214
Krupnolisna lipa
Bela vrba
Ukupno lišćari
Duglazija
Smrča
Kedar
Ostali četinari
Jela
Ukupno četinari
37295.4
1475.8
200.4
135.2
85.7
72.9
41.1
24.5
2.4
2.0
39335.6
255.2
90.2
84.3
38.8
3.1
471.7
Ukupno za GJ
39807.2
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
11 do
21 do
31 do 41 do 51 do 61 do 71 do
do 10 cm
20
30
40
50
60
70
80
I
II
III
IV
V
VI
VII
1867.4 18616.2 15895.9
907.5
8.3
22.5
221.5
439.2
450.0 231.0
75.2
36.5
52.7
102.6
24.8
20.4
0.1
0.4
9.0
59.8
49.9
12.3
3.6
0.1
0.7
4.0
10.7
12.2
17.6
29.6
10.8
11.3
34.5
9.8
13.4
3.9
0.4
2.3
16.9
17.7
3.7
0.0
1.2
13.7
9.5
0.6
1.5
0.3
0.3
0.4
1.4
1955.1 18979.0 16399.4 1488.1 324.5 108.9
69.7
10.8
7.7
65.6 139.3
39.1
3.5
0.0
7.2
33.3
29.5
20.1
1.3
10.0
50.3
18.1
4.6
11.5
11.4
10.7
5.3
0.3
1.6
1.2
0.0
7.5
43.9
117.8 221.2
67.8
8.1
5.3
1955.1
18986.6
16443.3
1605.9
545.7
176.7
77.9
16.1
Zapreminski
prirast
m3
1454.9
31.5
8.1
2.1
2.3
2.9
0.7
0.8
0.1
0.2
1503.7
6.3
2.4
3.6
0.8
0.1
13.2
1516.9
23
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
71 - 80
VII
10.8
5.3
16.1
zapreminski
prirast m3
16.6
1476.5
2.3
7.2
0.7
13.5
1,516.9
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Iz tabelarnog pregleda se vidi da su od ukupne zapremine gazdinske jedinice „Bagremara”, (39807.2 m3)
najzastupljeniji I debljinski razred, sa zapreminom od 18986.6 m3 (47.7%), i II debljinski razred sa zapreminom 16443.3 m3
(41.3%), dok je III debljinski razred znatno manje zastupljen sa 1605.9 m3 (4.0%), itd. Zapremina ova tri debljinska razreda
čini 93.0% ukupne zapremine ove gazdinske jedinice.
Najveća koncentracija zapremine nalazi se u kategoriji tanak materijal (do 30 cm) sa 93.9% učešća u ukupnoj zapremini,
što je logično ako se uzme u obzir da je bagrem najvećim delom nosilac zapremine. Srednje jak materijal (30-50 cm) je znatno
manje zastupljen sa 2151.6 m3 ili 5.4% od ukupne zapremine gazdinske jedinice, dok je zapremina koja spada u kategoriju jak
materijal (preko 50 cm) neznatno zastupljena.
Detaljna debljinska struktura po gazdinskim klasama nalazi se u tabelarnom delu ove osnove.
4.8. STANJE ŠUMA PO STAROSTI
Stanje šuma po starosti prikazuje se po gazdinskim klasama i ukupno za gazdinsku jedinicu, i to posebno za širinu
dobnog razreda od 5, 10 i 20 godina. Sastojine čija je ophodnja od 15 do 40 godina imaju širinu dobnog razreda 5 godina, za
sastojine čija je ophodnja od 40 do 80 godina – po 10 godina, a sastojine sa ophodnjom preko 80 godina – po 20 godina.
Dobna struktura sastojina širine dobnog razreda 5 godina: Grupu sastojina čija je širina dobnog razreda 5 godina
čine izdanačke šume bagrema, topole, OTL-a, kao i veštački podignute devastirane sastojine lišćara.
Tabela 4.12. – Starosna struktura gazdinskih klasa širine dobnog razreda 5 godina
P
V
Gazdinska klasa
10 123 222
10 270 222
10 325 222
10 480 222
55 325 222
56 325 222
Ukupno GJ
Zv
P
V
Zv
P
V
Zv
P
V
Zv
P
V
Zv
P
V
Zv
P
V
Zv
P
V
Zv
DOBNI RAZREDI
II
III
IV
I
SVEGA
0.18
86.6
2.3
0.52
61.8
2.7
250.35
22604.1
938.4
0.7
12.6
0.7
32.58
7318.4
270.9
75.67
7531.8
250.9
360
37615.3
1465.9
Obraslo
slabo
(0-5)
Obraslo
slabo (0-5)
(6-10)
(11-15)
(16-20)
V
VI
VII
VIII
(21-25)
(26-30)
(31-35)
(36-40)
51.89
9207.1
341
11.98
1860.9
74.4
0.18
21.5
0.7
0.18
86.6
2.3
0.69
0.69
24.58
32.46
285.1
17.2
0.26
5.7
0.3
5.92
19.86
30.76
5.7
0.3
52.32
285.1
17.2
0.52
61.8
2.7
43.8
2395.7
134.5
31.4
3007.6
142.9
0.7
12.6
0.7
53.37
5826
227.7
32.32
7312.7
270.5
44.32
2457.5
137.2
32.1
3020.2
143.6
53.55
5912.6
230
51.89
9207.1
341
49.89
7531.8
250.9
61.87
9392.7
325.3
24
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
32.5
7334.2
271.2
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Iz tabelarnog pregleda vidi se da su dobni razredi širine 5 godina relativno ravnomerno zastupljeni po površini.
Najzastupljeniji po površini i zapremini je VII dobni razred (31-35 god.), zatim V dobni razred, itd. (Tabela br. 4.12.). Učešće
mladih sastojina je relativno dobro zastupljeno, te se može očekivati da u narednom uređajnom razdoblju neće doći do pada
zapremine.
Dobna struktura sastojina širine dobnog razreda 10 godina: Grupu sastojina čija je širina dobnog razreda 10 godina
čine visoke, kao i izdanačke šume američkog jasena, veštački podignute sastojine ostalih lišćara, smrče ali i ostalih četinara.
Pored toga, tu spadaju već pomenute visoke šume američkog jasena i veštački pdignute sastojine ostalih ličšćara koje se nalaze
u SRP „Bagremara“.
Tabela 4.13. – Starosna struktura gazdinskih klasa širine dobnog razreda 10 godina
Gazdinska klasa
P
V
Zv
10 339 222
10 340 222
10 469 222
10 470 222
10 479 222
55 339 222
55 469 222
56 339 222
Ukupno GJ
P
V
Zv
P
V
Zv
P
V
Zv
P
V
Zv
P
V
Zv
P
V
Zv
P
V
Zv
P
V
Zv
P
V
Zv
I
SVEGA
Obraslo
slabo (010)
II
Obraslo
slabo (010)
2.13
410.4
7.5
3.79
429.7
13.7
0.34
0.39
31.1
1.1
1.63
452.7
12.4
0.78
168.8
3.7
0.63
173.1
2.7
3.49
526.1
9.9
13.18
2191.9
51
DOBNI RAZREDI
III
IV
V
(11-20)
(21-30)
(31-40)
(41-50)
0.18
41.2
0.8
VI
VII
VIII
(51-60)
(61-70)
(71-80)
1.95
369.3
6.7
3.79
429.7
13.7
0.34
0.39
31.1
1.1
1.63
452.7
12.4
0.34
3.79
429.7
13.7
2.2
525
14.3
0.78
168.8
3.7
0.63
173.1
2.7
3.49
526.1
9.9
6.85
1237.3
23
U sastojinama širine dobnog razreda 10 godina preovladavaju sastojine VI dobnog razreda (51-60) godina.
25
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
4.9. STANJE IZDANAČKIH SASTOJINA TVRDIH LIŠĆARA
Pod izdanačkim sastojinama tvrdih lišćara podrazumevaju se prirodno nastale sastojine bagrema iz izdanaka i izbojaka
starosti do 30 godina. Stanje izdanačkih šuma bagrema prikazano je posebno za očuvane i razređene sastojine u tabeli 4.15.
Tabela br. 4.15. – Stanje izdanačkih sastojina tvrdih lišćara
Površina ( P )
Poreklo / Očuvanost
ha
Očuvane
Razređene
Izdanačka prirodna sastojina tvrdih lišćara
362.22
0.69
362.91
%
97.1
0.2
97.2
Tekući zapreminski prirast ( i v)
Zapremina ( V )
3
m
3
m /ha
m3
%
m3/ha
%
iv/V*100
37945.8
104.8
95.3
1476.5
4.1
97.3
3.9
37945.8
104.6
95.3
1476.5
4.1
97.3
3.9
Iz tabelarnog pregleda se vidi da u gazdinskoj jedinici “Bagremara” izdanačke šume tvrdih lišćara (bagrema) zauzimaju
362.91 ha. Po očuvanosti, dominiraju očuvane sastojine sa 362.22 ha ili 97.1%, što je bitna činjenica u odnosu na postavljanje
ciljeva i planova gazdovanja šumama.
4.10. STANJE NEOBRASLIH POVRŠINA
Neobraslo zemljište čini 5.6% ukupne površine ove gazdinske jedinice. Prema iskazu površina, neobrasle površine su
razvrstane i prikazane je u tabeli broj 4.16.:
Tabela br. 4.16. – Stanje neobraslih površina
Vrsta zemljišta
Šumsko zemljište
Proseka
Njiva
Površinski kop gline
Deponija
Zgrade i drugi objekti sa okućnicom
Put
Bara
Sportsko igralište
Parking
Ukupno neobraslo
Neobraslo zemljište (grupe)
Šumsko zemljište
Neplodno zemljište
Zemljište za ostale svrhe
Ukupno neobraslo
Pha
P%
7.21
5.17
2.60
2.14
1.90
1.87
0.68
0.37
0.33
0.05
32.3
23.2
11.6
9.6
8.5
8.4
3.0
1.7
1.5
0.2
22.32
100.0
Pha
P%
7.21
2.51
12.6
32.3
11.2
56.5
22.32
100.0
Iz tabelarnog pregleda se vidi da u odnosu na ukupnu površinu gazdinske jedinice (395.50 ha) neobrasle površine
zauzimaju 22.32 ha (5.6%).
26
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Zaostalih sečina iz prethodnog uređajnog razdoblja ima 3.18 ha i one su prikazane u stanju šumskog zemljišta.
Najveće učešće u neobraslom zemljištu ima zemljište za ostale svrhe (56.5 %).
4.11. STANJE SEMENSKE I RASADNIČKE PROIZVODNJE
U ovoj gazdinskoj jedinici postoji jedan semenski objekat i to veštački podignuta sastojina crnog oraha, odeljenje 8,
odsek b.
Šumska uprava Bačka Palanka koja gazduje ovom gazdinskom jedinicom ima organizovanu sopstvenu rasadničku
proizvodnju i to rasadnik „Čelarevo“ (Rešenje broj 322-05-582/2/2006-10 od 21.11.2006 godine), u kojem se proizvode
sadnice topola, vrbe i u malom obimu hortikulturni materijal (ukrasno drveće i žbunje). Površina ovog rasadnika je 10 ha, a
nalazi se na području KO Čelarevo (broj katastarske parcele 2959). Zemljište na kome se nalazi rasadnik je pogodno za
proizvodnju sadnica klonova topola, sadnica vrbe i drugih pratećih planiranih vrsta. Kapacitet rasadnika je oko 150.000 sadnica.
Sadnice i seme se koristi uz odobrenje nadležnih institucija i zadovoljava sve potrebe o kvalitetu i zdravstvenom stanju.
4.12. ZDRAVSTVENO STANJE I UGROŽENOST OD ŠTETNIH UTICAJA
Zdravstveno stanje gazdinske jedinice ,,Bagremara”, možemo analizirati na više načina i sve to u zavisnosti od kog je
štetnog faktora ugrožena gazdinska jedinica, odnosno sastojina. Ugroženost ukupnog ekosistema gazdinske jedinice od štetnih
uticaja prisutna je od abiotičkih i biotičkih činilaca.
Sve štete u gazdinskoj jedinici možemo podeliti na više grupa





štete nastale od entomoloških obolenja
štete nastale sušenjem stabala
štete nastale od divljači
štete od glodara
štete nastale od čoveka
Štete nastale od entomoloških obolenja u ovoj gazdinskoj jedinici nastaju od gubara i u ovoj gazdinskoj jedinici one se
pojavljuju u sastojinama bagrema. Štete koje nastaju od gubara manifestuju se u vidu golobrsta i imaju za posledicu smanjenje
prirasta ili ako se golobrst javlja više godina zaredom, može doći do sušenja stabala. U ovoj gazdinskoj jedinici, 2004. godine je
zabeležena pojava jajnih legala gubara i ista su blagovremeno suzbijena (skidanjem i spaljivanjem). Ova pojava je registrovana
na površini od 207.47 ha u sledećim odeljenjima i odsecima: 2/a; 3/a, b, c, d; 9/a, d, e, f, g; 10/a, c, d, e; 11/a, b; 12/a, b, c, d. U
pomenutom slučaju direktnih šteta nije bilo.
Pojava sušenja šuma bagrema evidentirana je u ovoj gazdinskoj jedinici, u 7. odeljenju, odsecima a i c, u obimu od oko
20% od ukupne zapremine odseka. Ukupno gledano za gazdinsku jedinicu sušenje nije uzelo većeg maha, ali je važno
konstatovati ovu pojavu jer se radi o zrelim šumama u režimu zaštite I stepena (sastojine u kojima su zabranjene sve aktivnosti),
te se ista pojava može očekivati u svim fiziološki zrelim sastojinama koje se nalaze u I stepenu zaštite, tj. u kojima je zabranjen
svaki gazdinski tretman (7/b, 8/b, c, g). Ukoliko se stvore uslovi za obnovu u režimu zaštite I stepena, taj proces bi se odvijao
postepeno.
Veće štete od divljači nisu zabeležene u ovoj gazdinskoj jedinici i sporadično su se javljale u mladim tek obnovljenim
sastojinama.
27
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Štete od glodara se nisu javljale, zbog toga što nije bilo sastojina koje su podložne aktivnostima ovih štetočina. Kako je
u odeljenju 4, čistini 1 i odeljenju 9, čistini 1, planirano pošumljavanje hrastom lužnjakom, potrebno je ove odseke preventivno
zaštiti jer će postojati opasnost od napada glodara u vidu odgrizanja korenovog sistema mladih sastojina.
Štete od čoveka javljaju se u vidu krađa drveta za ogrev i sitne tehničke građe. Ova gazdinska jedinica je izložena
štetnom uticaju čoveka jer se „naslanja“ na grad. U prethodnom uređajnom razdoblju su evidentirane bespravne seče u obimu
od 38.57 m3, što pokazuje da nije bilo većih šteta. Činjenica je da, pored relativno dobrog rada čuvarskih službi Šumske uprave
Bačka Palanka, u narednom periodu treba eliminisati ili u što većoj meri smanjiti bespravne seče.
U skladu sa Protivpožarnim planovima, prema stepenu ugroženosti od požara, sastojine ove gazdinske jedinice ulaze IV
stepen, odnosno imaju malu ugroženost.
4.13. STANJE FONDA DIVLJAČI
Na prostoru na kojem se nalazi ova gazdinska jedinica ustanovljeno je lovište „Tikvara“, koje je ustanovljeno Rešenjem
Pokrajinskog sekretarijata poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva broj 104-324-246/2012-05 od 26.03.2012. godine. Lovištem
gazduje lovačko udruženje „Palanka-Mladenovo“ sa sedištem u Bačkoj Palanci. Broj rešenja o davanju lovišta na gazdovanje je
104-324-246/2012-05-1 od 18.04.2012. godine.
Opšti ciljevi gazdovanja ovim lovištem su uslovljeni stanjem lovišta nastalim dosadašnjim gazdovanjem i uticajem
osnovnih ekoloških činilacana lovište, a obuhvataju:
-
zaštita lovišta i divljači u njemu kao trajnog dobra;
gajenje snažne i zdrave divljači i brzo dostizanje optimalne gustine populacija gajeni vrsta divljači;
korišćenje divljači i njenih delova;
usaglešeno gazdovanje sa korisnicima susednih lovišta.
Lovište ima sledeće brojno stanje divljači:
Vrsta divljači
Jelen
Srna
Divlja svinja
Zec
Brojno stanje 2012 god.
20 grla
635 grla
35 komada
4320 komada
U toku izrade ove osnove u proceduri je bila izrada planskih dokumenata za navedeno lovište, pa zbog nedostatka
podataka, nije bilo moguće prikazati strukturu površina (katastar parcela), kao ni bonitet lovišta.
4.14. PRIRODNE RETKOSTI U GAZDINSKOJ JEDINICI
Ova gazdinska jedinica delom svoje površine ulazi u Specijalni rezervat prirode ,,Bagremara“ i to u režimima zaštite
I i II stepena. Specijalni rezervat prirode „Bagremara“, stavljen je pod zaštitu radi očuvanja jedinog staništa biljne vrste
Kukurjak (Eranthis hiemalis). Režimu zaštite I stepena pripadaju sledeća odeljenja sa odsecima: 7/a, b, c, čistina 1; 8/b, c, g,
čistina 2. Režimu II stepenu zaštite pripadaju:1/b; 2/a, c; 6/a, b, c, d i čistina 2.
28
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Preduzeće je pre izrade ove osnove gazdovanja šumama na zahtev br. 721/4 od 19.02.2013. godine, dobilo od
Pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode Rešenje o uslovima zaštite prirode za izradu osnove pod brojem 03-285/2 od
21.03.2013. godine. Nadalje u tekstu daće se osnovna opredeljenja i zahtevi vezano za zaštićena prirodna dobra sadržanih u
Prethodnim uslovima i aktima proglašenja (Uredbe i Odluke) koje se ovde u celini prenose.
Postupajući po gore pomenutom zahtevu Javnog preduzeća „Vojvodinašume“ iz Petrovaradina, u postupku izdavanja
uslova zaštite prirode za izradu osnove za gazdovanje šumama u GJ „Bagremara“ za period 2014-2023. Pokrajinski zavod za
zaštitu prirode na osnovu člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 30/2010), članova 8., 9 i 102.
Zakona o zaštiti prirode („Sl. Glasnik RS“ br. 36/2009; 88/2010; 91/2010-ispravka), donosi
REŠENJE O USLOVIMA ZAŠTITE PRIRODE ZA IZRADU OSNOVE
1. Na delu Gazdinske jedinice koji se preklapa sa područjem Specijalnog rezervata prirode „Bagremara“ (videti kartu u prilogu), radovi
planirani Osnovom moraju biti usaglašeni sa merama zaštite propisanim aktom o zaštiti tog rezervata („Službeni glasnik RS", br.
12/2007). U skladu sa Aktom o zaštiti, utvrđuju se sledeće mere zaštite prirode:
a.
b.
Na području pod režimom I stepena zaštite zabranjeno je korišćenje prirodnih bogatstava i svi drugi oblici korišćenja prostora, osim
naučnih istraživanja i kontrolisane edukacije.
Na području pod režimom II stepena zaštite:
i. Zabranjeno je preoravanje šumskog zemljišta, oštećivanje jedinki kukurjaka (Eranthis hiemalis L.), ispaša i boravak stoke, čista
seča na površinama većim od 1 ha i unošenja alohtonih vrsta.
ii. Za potrebe izrade godišnjih izvođačkih planova i realizaciju šumskih radova, izvršiti kartiranje sub-populacija kukurjaka (Eranthis
hiemalis L.) u vreme pojave nadzemnih organa biljke (u prvom kvartalu kalendarske godine). Na površinama evidentiranih subpopulacija kukurjaka zabranjeni su šumski radovi i svako kretanje mehanizacije, od pojave nadzemnih organa te biljke
(sredinom decembra ili januara) do završetka plodonošenja (do 15. maja).
iii. Prilikom izvođenja prorede ili obnove šuma, očuvati pojedinačna stabla šumskih voćkarica i drugih autohtonih drvenastih vrsta, a
poseći jedinke invazivnih vrsta: kiselog drveta (Ailanthus altissima), bagremca (Amorpha fruticosa) i jasenolisnog javora (Acer
negundo).
c. Na području zaštitne zone zabranjena je ispaša stoke u periodu od 1. februara do 31. maja (plan korišćenja ostalih šumskih
potencijala)
d. Na celom području Gazdinske jedinice:
i. Sastojine autohtonih vrsta ne zamenjivati alohtonim vrstama.
ii. U primeni hemijskih sredstava za zaštitu bilja, odnosno negu šuma, moraju se preduzeti organizacione i tehničke mere
zaštite zemljišta i voda kojima će se obezbediti očuvanje prirodnih vrednosti područja (npr. zabrana ispiranja ambalaže od
sredstava zaštite i mehanizacije u zoni hidrološkog uticaja na prirodna/poluprirodna staništa, sprečavanje zagađenja putem
aerosola i sl.).
2. Podnosilac zahteva je dužan da radove i aktivnosti izvede u svemu u skladu sa uslovima iz prethodnih tačaka ovog rešenja.
3. Ukoliko podnosilac zahteva u roku od dve godine od dana dostavljanja akta ne otpočne radove i aktivnosti za koje je akt o uslovima
zaštite prirode izdat, dužan je da pribavi novi akt. Takođe, ukoliko dođe do izmena zahtevom navedenih aktivnosti, ili promene
lokacije/područja, nosilac aktivnosti dužan je da podnese Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode nov zahtev za izdavanje akta o
uslovima zaštite prirode.
4. Ovo rešenje ne oslobađa obaveze podnosioca zahteva da pribavi i druge uslove, dozvole i saglasnosti predviđene pozitivnim propisima.
29
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
OBRAZLOŽENJE
JP „Vojvodinašume“, upravljač SRP „Bagremara“ i korisnik šuma predmetnog područja, obratilo se Pokrajinskom zavodu za zaštitu
prirode sa zahtevom za izdavanje uslova zaštite prirode za izradu Osnove. Obaveza izdavanje i ugrađivanje uslova zaštite prirode u šumske
osnove utvrđena je čl. 8 i 9 Zakona o zaštiti prirode.
Gazdinska jedinica „Bagremara“ preklapa se sa područje SRP „Bagremara“. Temeljna prirodna vrednost zaštićenog područja je
stanište biljne vrste - kukurjaka (Eranthis hiemalis L.), koja ima status strogo zaštićene vrste prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti
zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Službeni glasnik RS'', broj 5/2010). Prema članu 71. Zakona o zaštiti
prirode, povoljno stanje divljih vrsta obezbeđuje se zaštitom njihovih staništa, a na osnovu člana 72 „očuvanje divljih vrsta i njihovih staništa
sastavni je deo mera i uslova zaštite prirode iz člana 9. ovog zakona“. Očuvanje genetskog fonda šumskog drveća, kao jedan od ciljeva i
obaveza u gazdovanju šumama, predstavlja temelj očuvanja biološke raznovrsnosti i adaptibilnosti šumskih ekosistema u uslovima
stanišnih/klimatskih promena, a time i održivosti gazdovanja šumama. Prilikom sprovođenja mera nege i obnove šuma potrebno je
sačuvati, odnosno obnoviti sastojine i grupe stabala autohtonih vrsta, po mogućnosti generativnim putem, a razvoj šumske vegetacije
usmeravati u pravcu formiranja mešovitih zajednica u skladu sa tipološkom pripadnošću sastojine.
Pored Zakona o zaštiti prirode, na područje gazdinske jedinice odnose se odredbe ratifikovanih međunarodnih sporazuma
(konvencija), kojima se obezbeđuje očuvanje prirodnih vrednosti na celokupnom prostoru Republike Srbije. Članom 5, stav 7 Zakona o
zaštiti prirode izraženo je načelo neposredne primene međunarodnih zakona kojim „državni organi i organi autonomne pokrajine i organi
jedinice lokalne samouprave, organizacije i institucije, kao i druga pravna lica, preduzetnici i fizička lica, pri vršenju svojih poslova i zadataka
neposredno primenjuju opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđene međunarodne ugovore kao sastavni deo pravnog
sistema“. Sa aspekta šumarstva, Konvencija o biološkoj raznovrsnosti sadrži nekoliko važnih zadataka: zaštitu biodiverziteta van
granica zaštićenih područja (merama održivog upravljanja i korišćenja prirodnih resursa) i sprečavanje širenja ili po potrebi uništavanje
invazivnih vrsta. U skladu sa ovom Konvencijom dužni smo da sprečavamo širenje ili po potrebi preduzimamo mere za uništavanje
invazivnih vrsta. Njihovo spontano širenje ne samo da ugrožava prirodnu vegetaciju, nego znatno povećava i troškove nege i obnove šuma i
održavanja zelenih površina. Na području Panonskog biogeografskog regiona invazivno se ponašaju sledeće vrste: jasenolisni javor (Acer
negundo), kiselo drvo (Ailanthus glandulosa), bagremac (Amorpha fruticosa), zapadni koprivić (Celtis occidentalis), pensilvanski dlakavi
jasen (Fraxinus pennsylvanica), trnovac (Gleditchia triachantos), živa ograda (Lycium halimifolium), kasna sremza (Prunus serotina),
japanska falopa (Reynouria syn. Falopia japonica), sibirski brest (Ulmus pumila), petolisni bršljan (Parthenocissus inserta), a na pojedinim
staništima i bagrem (Robinia pseudoacacia). Aktom o zaštiti prirodnog dobra zabranjeno je unošenje alohonih vrsta, a propisane su i mere
unapređenja staništa, suzbijanjem invazivnih vrsta.
Na osnovu prethodnih konstatacija, doneti su uslovi kao u dispozitivu.
Protiv Rešenja se može izjaviti žalba Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine u roku od 15
dana od dana dostavljanja Rešenja, preko Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Rešeno u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode pod brojem: 03-285/2 od 21.03.2013. godine.
4.15. OPŠTI OSVRT NA ZATEČENO STANJE SASTOJINA
Sumirajući sve navode i činjenice vazano za stanje šuma i šumskih staništa daje se opšta ocena da je isto srednje
zadovoljavajuće. Osnovni polazi iz datih stanja koji su uticali na datu ocenu su sledeći:




U gazdinskoj jedinici izdvojene su tri namenske celine: 10 – „Proizvodnja tehničkog drveta“ na površini
od 260.03 ha, zatim 55 – „Specijalni prirodni rezervat - I stepen zaštite“ na 34.30 ha i 56 – „Specijalni
prirodni rezervat - II stepen zaštite“ koji zauzima površinu od 80.21 ha,
Od ukupne površine gazdinske jedinice koja iznosi 390.95 ha, obrasla površina zauzima 373.18 ha ili
94.4%,
Ukupna zapremina ove gazdinske jedinice je 39807.2 m3, a prosečna zapremina po hektaru obrasle
površine je 106.7 m3 što je manje u odnosu na prethodno uređajno razdoblje.
Najzastupljenije sastojine su izdanačke prirodne sastojine tvrdih lišćara 362.91 ha (97.2% od ukupno
obrasle površine),
30
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad











U ukupnoj obrasloj površini dominiraju izdanačke prirodne sastojine tvrdih lišćara na 362.91 ha obrasle
površine (97.2%) i zapreminom od 37945.8 m3 i prirastom od 1476.5 m3. Visoke prirodne sastojine
tvrdih lišćara prostiru se na 5.44 ha obrasle površine (1.5%) sa zapreminom od 895.3 m3 i prirastom od
16.6 m3. Najmanje su zastupljene izdanačke prirodne sastojine mekih lišćara na 0.18 ha obrasle površine
(0.01%) i zapreminom od 86.6 m3 i prirastom od 2.3 m3 ,
Po stepenu očuvanosti površinsko učešće očuvanih šuma je 98.5%, razređenih 0.9%, a degradiranih
0.6%,
Čiste sastojine čine 93.9% ukupne obrasle površine, dok mešovite 6.1%,
Najzastupljenija vrsta drveća je bagrem čije je učešće u ukupnoj zapremini 93.7%,
U gazdinskoj jedinici dominiraju tvrdi lišćari,
Najveći deo zapremine pripada debljinskoj klasi - tanak materijal (93.9%), a najzastupljeniji su I i II
debljinski razred,
Prosečna zapremina kod visokih prirodnih sastojina tvrdih lišćara je 164.6 m3/ha, kod veštački
podignutih sastojina tvrdih lišćara je 198.5 m3/ha, dok kod izdanačkih prirodnih sastojina tvrdih lišćara
104.6 m3/ha,
Zdravstveno stanje se može uopšteno posmatrano oceniti osrednjim. Sušenje šuma u ovoj gazdinskoj
jedinici je prisutno, u starijim sastojinama, gde dolazi do pojave sušenja stabala bagrema. To je izraženo
u delovima gazdinske jedinice u režimu zaštite I stepena. Ovo sušenje nije uzelo većeg maha već se
pojavljuje pojedinačno i mestimično. Ipak, može u narednom periodu stvarati veće probleme kako zbog
sušenja bagrema, tako i zbog kukurjaka koji je sušenjem stabala bagrema ugrožen zbog pojave korova.
U okviru starosne strukture širine dobnog razreda 5 godina najzastupljeniji je VII dobni razred sa 61.87
ha, V dobni razred sa 53.55 ha, II dobni razred sa 52.32 ha, VI dobni razred sa 51.89 ha, itd.
Neobrasle površine zauzimaju 22.32 ha odnosno 5.6% površine gazdinske jedinice,
Šumsko zemljište čini 7.21 ha ili 32,30% neobraslog zemljišta, od čega su 3.18 ha sečine u toku pripreme
za pošumljavanje.
31
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
5.
STANJE ŠUMSKIH SAOBRAĆAJNICA
Otvorenost, odnosno pristupačnost šumama, jedan je od osnovnih uslova za intenzivno gazdovanje šumama koje je
karakterisano blagovremenom realizacijom planova gazdovanja (radovi na gajenju, korišćenju i zaštiti šuma). Opšti položaj
Gazdinske jedinice ,,Bagremara”, u odnosu na blizinu javnih saobraćajnica čine transportne prilike ove gazdinske jedinice
povoljnim.
Blizina gradskog naselja Bačka Palanka (opština Bačka Palanka) i povezanost cele gazdinske jedinice sa naseljenim
mestom, odnosno javnim putevima, stvara povoljne uslove za otvorenost ovog dela gazdinske jedinice.
Od pristupačnosti šuma zavisi i obim primene savremene mehanizacije u gazdovanju šumama, kao i razvoj turizma i
promocija SRP ,,Bagremara”.
Da bi se sagledala i ocenila razvijenost mreže komunikacija u gazdinskoj jedinici ”Bagremara”, neophodno je
analizirati:
1. Otvorenost u odnosu na potrošačke centre i prerađivačke kapacitete, kao i dostupnost kompleksa u cilju realizacije
planova gazdovanja
2. Unutrašnju otvorenost šumskog kompleksa mrežom šumskih puteva.
Spoljašnja otvorenost – Spoljašnja otvorenost ove gazdinske jedinice je dobra ako se uzme u obzir broj javnih puteva
koji prolazi pored ove gazdinske jedinice, kao i da se južni deo gazdinska jedinica graniči sa gradom Bačka Palanka. Na potezu
severoistočnog dela ove gazdinske jedinice nalazi se obilaznica (M7/M18) oko Bačke Palanke (Novi Sad - Bač). Stanje
navedenih javnih puteva je dobro, obzirom da se redovno održavaju preko cele godine.
Unutrašnja otvorenost mrežom šumskih puteva - Za saobraćaj unutar kompleksa uglavnom se koriste postojeće proseke,
i to u povoljnim vremenskim uslovima. Takođe se koristi:
- asfaltni put između 1. i 2. odelenja 651m,
- asfaltni put koji prolazi kroz 7. odeljenje 410m,
- asfaltni put koji prolazi kroz 8. odeljenje 1290m.
Što se tiče unutrašnje otvorenosti, na teritoriji gazdinske jedinice uglavnom egzistiraju meki putevi koji su stalni ili
privremeni. Takodje, proseke se koriste kao meki putevi. Privremeni meki putevi su putevi osposobljeni za privlačenje drvnih
sortimenata, kao i transport ljudi i robe na mestima gde se trenutno vrši seča, koji se posle završetka radova najčešće napuštaju,
odnosno pošumljavaju. Otvorenost šuma je 5.9 m/ha (5,9 km na 1000 ha) ako se samo uzmu u obzir asfaltni putevi.
Da bi unutrašnja putna mreža bila zaokružena i otvorenost gazdinske jedinice bila bolja uz uslove Zavoda za zaštitu
prirode Republike Srbije, a u skladu sa urebom o zaštiti SRP „Bagremara“, potrebno je izgraditi šumskokamionski put
Paroškim putem u duzini 1400.00m i kroz 9. odeljenje, odsek f, u duzini od 334 m.
Optimalna unutrašnja otvorenost šumskog kompleksa predviđena Opštom osnovom za Južnobačko šumsko područje
iznosi 10 km na 1000 ha. Tako da je otvorenost ove gazdinske jedinice tvrdim putevima (5.9 km na 1000 ha) daleko ispod
optimalne otvorenosti.
32
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
6.
ANALIZA I OCENA GAZDOVANJA U PRETHODNOM PERIODU
Ovo poglavlje je veoma važno sa stanovišta utvrđivanja do kakvih je promena došlo po osnovnim pokazateljima
(površina, drvna zapremina i dr.), koliko je dosadašnje gazdovanje uticalo na sadašnje stanje sastojina, kakve je rezultate dalo, i
u kojoj meri se dosadašnja iskustva mogu koristiti za dalje planiranje gazdovanja.
6.1. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE ŠUMAMA
6.1.1. Promena šumskog fonda po površini
Promena šumskog fonda po površini za GJ „Bagremara“ dato je u tabeli broj 6.1:
Tabela br. 6.1. – Promena šumskog fonda po površini
Površina
ha
Godina uređivanja
2004
2013
Razlika
Šuma
ha
393.23
395.50
+2.27
Šumske kulture
ha
Šumsko zemljište
ha
Neplodno
ha
Ostalo zemljište
ha
20.53
1.67
-18.86
0.69
7.21
+6.52
15.09
2.51
-12.58
6.52
12.6
+6.08
350.40
371.51
+21.11
Tuđe
zemljište
Ukupna površina gazdinske jedinice „Bagremara“ iznosi 395.50ha. Može se konstatovati da je ukupna površina
gazdinske jedinice povećana za 2,27 ha, a razlog je što se ovoj gazdinskoj jedinici dodalo 7 parcela (2.38ha), a oduzeta jedna
manja parcela (0.11ha). Detaljni opisi dati su u poglavlju 1.2. IMOVINSKO PRAVNO STANJE .
Povećanje površine u korist šumskog zemljišta u odnosu na neplodno (zapušteni površinski kopovi gline) došlo je zbog
toga što je, za neke površine, nakon kopanja pedoloških profila, utvrđeno da se na njima mogu podizati šumske kulture.
6.1.2. Promena šumskog fonda po zapremini
Promena šumskog fonda po zapremini u odnosu na vrste drveta prikazana je u tabeli broj 6.2.
Tabela br. 6.2. – Promena zapremine po vrsti drveća
Vrsta drveća
Ukupna zapremina
2004. god.
Zapreminski
prirast
2004.-2013.
Ukupno
ostvareni prinos
2004-2013 god.
Očekivana
zapremina u
2013. god.
m3
m3
m3
m3
Zapremina
dobijena
premerom u 2013.
god.
m3
Razlika
premerene i
očekivane
zapremine
m3
Razlika sadašnje
i prethodne
zapremine
m3
Bagrem
49219
28798
24736
53281
37295.4
-15985.6
-11923.6
Američki jasen
2028.4
970
256
2742.4
1475.8
-1266.6
-552.6
67.5
68
14
121.5
200.4
78.9
132.9
129.9
26
155.9
135.2
-20.7
5.3
Bela topola
0
0
85.7
85.7
85.7
Kiselo drvo
0
0
72.9
72.9
72.9
651.4
41.1
-610.3
-1210.3
6.9
24.5
17.6
18.6
OTL
Crni orah
Lužnjak
1251.4
317
Robusta
5.9
1
917
33
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Vrsta drveća
Ukupna zapremina
2004. god.
Zapreminski
prirast
2004.-2013.
Ukupno
ostvareni prinos
2004-2013 god.
Očekivana
zapremina u
2013. god.
m3
m3
m3
m3
Zapremina
dobijena
premerom u 2013.
god.
m3
Razlika
premerene i
očekivane
zapremine
m3
Razlika sadašnje
i prethodne
zapremine
m3
Topola I-214
Krupnolisna lipa
0
Bela vrba
0
Crna topola
0
2.4
0
2
2
2
-67.1
-60.1
11
-11
-9
39335.6
-17701.6
-13435.6
255.2
-54.7
-61.7
70.1
90.2
20.1
-5.9
5
72.3
84.3
12
18
17
53.1
38.8
-14.3
-21.3
13.7
3.1
-10.6
-8.6
63
9
2
52771.2
30245
25979
57037.2
316.9
54
61
309.9
Smrča
96.1
16
42
Kedar
66.3
11
Ostali četinari
60.1
10
Jela
11.7
2
Ukupno lišćari
Duglazija
Ukupno četinari
Svega GJ
2.4
67.1
60.1
Breza
2.4
56
551.1
93
125
519.1
471.7
-47.4
-79.4
53322.3
30338
26104
57556.3
39807.2
-17749.1
-13515.1
Iz prethodne tabele se primećuje da je ostvarena zapremina u ovom uređajnom razdoblju za 17749.1 m3 manja u odnosu
na očekivanu zapreminu. Ovo se može objasniti malim procentom ispunjenja plana gajenja 21.96%. Na razliku je, takođe,
uticalo to što nekoliko odseka nije obuhvaćeno premerom, jer su ispod taksacione granice (74.04 ha). Ovo je četvrta generacija
bagrema koji se obnavlja iz panja pa je njegov prirast slabiji u odnosu na očekivani. Zbog toga se, po isteku ophodnje, u svim
sastojinama bagrema planira obnavljanje sadnicama proizvedenih u rasadnicima iz semena registrovanih semenskih sastojina.
6.2. ODNOS PLANIRANIH I OSTVARENIH RADOVA U DOSADAŠNJEM PERIODU
Odnos planiranih i ostvarenih radova u dosadašnjem gazdovanju dat je na relaciji planirano – ostvareno, sa potrebnim
pokazateljima.
6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma
Tabela 6.3. Plan i izvršenje šumsko uzgojnih radova - Proširena reprodukcija
Plan
Red.
br.
ha
Vrsta rada
Izvršenje 2004.-2013.
ha
%
Razlika
Izvršenje 2004.-2013.
ha
ha
REDOVAN PLAN
VAN PLANA
1
317- Veštačko pošumljavanje sadnjom - bagrem
0.76
0.00
0.76
2
513 - Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno
1.52
0.00
1.52
3
518 - Okopavanje i prašenje u kulturama
0.76
0.00
0.76
3.04
0.00
3.04
Ukupno:
34
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Tabela 6.4. Plan i izvršenje šumsko uzgojnih radova - Prosta reprodukcija
Izvršenje 2004.-2013.
Plan
Red.
br.
ha
Vrsta rada
ha
Razlika
Izvršenje 2004.-2013.
ha
ha
%
REDOVAN PLAN
VAN PLANA
1
121 – Tretiranje panjeva hemiskim sredstvima
30.14
2
224 – Oranje diskosnim plugom
11.16
3
316 – Veštačko pošumljavanje setvom pod motiku – crni orah
3.16
4
317- Veštačko pošumljavanje sadnjom – američki jasen
2.00
5
317- Veštačko pošumljavanje sadnjom - bagrem
9.24
-47.06
6
317- Veštačko pošumljavanje sadnjom – beli jasen
0.87
0.00
-0.87
7
317- Veštačko pošumljavanje sadnjom – crni orah
4.78
0.00
-4.78
8
321 – Obnova bagrema kotličenjem
57.54
-25.70
9
412 – Popunjavanje prirodno obnovljenih površina sadnjom
10
513 - Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno
11
518 – Okopavanje i prašenje u kulturama
12
526 – Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama
14
Prihrana veštačkim đubrivom
51.85
4.79
60.53
34.83
0.27
4.62
2.00
116.84
0.70
0.60
-116.14
58.42
0.35
0.60
-58.07
123.38
50.85
41.21
-72.53
14.12
0.35
Ukupno:
416.67
91.52
21.96
-325.15
67.82
U prethodnim tabelama se vidi da je mala realizacija plana i iznosi 21.96% za prostu reprodukciju, dok se u proširenoj
reprodukciji nije ništa radilo. To se odrazilo na prirast, a samim tim i na zapreminu sastojina na kraju ophodnje. Srednji prečnik
stabala u sastojinama na kraju ophodnje je u znatnoj meri manji od srednjeg prečnika u sastojina u kojima su redovno
sprovođene šumsko uzgojne mere, tj. gde je veći procenat izvšenja plana gajenja.
Ovako mali procenat realizacije plana gajenja se odrazio i na sortimentnu strukturu, tj. odnos učešća tehničkog i
prostornog drveta.
6.2.2. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma
Zaštita šuma aktivno je vršena preko čuvara šuma, hvatanjem prekršioca koji vrše bespravne seče i druge oblike
negativnog delovanja, obračuna štete i naknade sa postupcima utuživanja i saradnje sa svim relevantnim subjektima (pripadnici
MUP-a, sudski organi i dr.).
Takođe su intezivno vršeni poslovi posmatranja, praćenja prisustva štetnih abiotičkih i biotičkih faktora, sa davanjem
podataka za dijagnozno prognozne poslove zaduženim službama, institucijama i drugim subjektima.
Planiranih radova na zaštiti nije bilo, ali se van plana intervenisalo na površini od 207.47 ha zbog gradacije gubara 2004.
godine.
Tabela 6.5. Radovi na zaštiti šuma
Red.
br.
1
Plan
Vrsta rada
ha
612 – Zaštita šuma od entomoloških oboljenja
Izvršenje 2004.-2012.
ha
%
Razlika
Izvršenje 2004.-2012.
ha
ha (van plana)
207.47
Ukupno:
207.47
35
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
6.2.3. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma
Radovi na korišćenju šuma (odnos planirano – ostvareno; glavni prinos – čista seča i prethodni prinos – proredna seča,
kao i sanitarne i vanplanske seče) prikazani su u tabeli broj :
Tabela broj 6.5. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma
Planirani prinos
Redovne seče
Vrsta drveća
Ukupno
3
m
Crna topola
Duglazija
Robusta
Kedar
Smrča
Ostali četinari
Američki jasen
Otl
Bagrem
Hrast lužnjak
Ukupno:
Ostvareni prinos 2004. - 2013.god.
Glavni
3
Prethodni
3
m
m
56.1
18.7
5.9
7.8
7.8
3.1
264.7
8.1
34893
1426.1
30466.9
1426.1
36692
31985
92
Glavni
Ukupno
56.1
18.7
5.9
7.8
7.8
3.1
172.7
8.1
4426.5
4706.7
Redovni
3
m
%
3
m
%
Vanredni
3
m
%
Prethodni
Slučajni
3
m
%
Svega
3
m
Redovni
%
3
%
m
Slučajni
3
m
%
Svega
3
%
m
56
61
99.8
326.2
56
61
100.0
100.0
56
61
99.8
326.2
5
42
17
256
14
24736
917
64.1
538.5
548.4
96.7
172.8
70.9
64.3
86
100.0
17902
917
99.7
100.0
51
5
42
17
170
14
2976
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
43.9
3807
56.13
5
42
17
170
14
6783
64.1
538.5
548.4
98.4
172.8
153.2
26104
71.1
18905
99.7
51
3341
46.7
3807
53.3
7148
151.9
86
93.5
0.3
17953
917
58.9
64.3
0.3
18956
59.3
Kao što se iz prethodne tabele vidi, najveća količina drvne mase dobijena je sečom bagrema, zatim lužnjaka i američkog
jasena. Od planiranog glavnog prinosa bagrema koji iznosi 30466.9 m3, realizovano je 17953 m3, gde je izvršenje 58.8%, a
razlog manjeg izvšenja je što su celo 7. odeljenje i 8/c odsek prešli u I stepen zaštite specijalnog rezervata prirode „Bagremara“,
gde su Uredbom zabranjene seče. Među razlozima koji su uticali na manju realizaciju je slabo prirašćivanje zbog veoma slabe
ili u nekim odsecima nikakve realizacije plana gajenja, tj uzgojnih mera.
Vanredni glavni prinos je ostvaren pravljenjem edukativne staze kroz 2. odeljenje.
Od planiranog prethodnog prinosa koji iznosi za bagrem 4426.5 m3, izvršenje je 2976 m3 ili 67.2% po zapremini,
odnosno realizacija ukupnog prinosa (planiranog ili neplaniranog) bagrema je 6783 m3. Razlog većem izvršenju ukupnog
prethodnog prinosa od planiranog je zato što su odseci (1/b i 2/a) koji su 2004. godine bili u I stepenu zaštite tokom 2007.
godine, prešli u II stepen zaštite. Ovi odseci nisu bili obuhvaćeni planovima seče i gajenja. Nakon promene stepena zaštite ovih
odseka, tj. njihovog prebacivanja u II stepen zaštite u nekim odsecima ulazilo u dva navrata u toku prošlog uređajnog perioda.
Ovakva realizacija bila je u cilju da se broj stabala svede na optimalan broj, i to je direktno povećalo ukupnu posečenu masu
prethodnog prinosa. Pored toga što je realizacija ukupnog prethodnog prinosa veća od planiranog realizacija plana je 67.2% po
zapremini, a po površini 95.5%. Iz prethodnog se vidi da su planirane proredne seče, po površini ispunjene gotovo u potpunosti.
Ipak, nije bilo očekivane zapremine zbog slabog prirašćivanja. Što se tiče realizacije planiranog prethodnog prinosa za ostale
vrste u većoj meri planovi su ispunjeni.
Analizirajući podatke o dosadašnjim radovima na korišćenju šuma u GJ „Bagremara“ na relaciji planirano – ostvareno,
izvode se sledeće postavke:
- Glavni i prethodni prinos izvršeni su u manjem obimu od planiranog za bagrem, dok je za ostale vrste plan
ispunjen.
36
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
-
Na manje izvršenje glavnog prinosa je uticala je promena stepena zaštite iz II u I što je direktno uticalo na
promenu planova korišćenja i gajenja šuma.
Zbog promene stepena zaštite došlo je do povećanja prorednih seča što je rezultiralo dobijenom zapreminom
koja je veća od planirane.
Sanitarne seče bile su neophodne u cilju saniranja nepovoljnog stanja sastojina.
6.2.4. Dosadašnji radovi na izgradnji i održavanju saobraćajnica
Zbog povoljnog položaja GJ “Bagremara” u proteklom uređajnom periodu nije došlo do izgradnje novih šumskih
saobraćajnica. Dosadašnja otvorenost mekim šumskim putevima može se oceniti kao relativno povoljna.
6.2.5. Dosadašnji radovi na korišćenju drugih šumskih potencijala
U prošlom uređajnom razdoblju izgrađena je edukativna staza.
6.3. OPŠTI OSVRT NA DOSADAŠNJE GAZDOVANJE
Na osnovu prethodnih pregleda promena šumskog fonda i dosadašnjeg gazdovanja šumama mogu se izvesti sledeći
zaključci:
 Ukupna površina gazdinske jedinice u posedu ŠG je uvećana je za 2.27 ha,
 Ukupna zapremina sastojina je manja za 17749.1 m3 od očekivane zapremine,
 Planirani radovi na obnovi i gajenju šuma nisu izvršeni,
 Uzgojni radovi okviru proširene reprodukcije nisu izvršeni,
 Plan korišćenja šuma je izvršen sa 84.1% po površini, a po zapremini 60.6%.
 Planirani radovi na obnovi izvršeni su po površini sa 71.8%, a po zapremini sa 59.1%,
 Izvršenje predhodnog prinosa po površini je 95.5%, a po zapremini je 67.2%,
 Proseke i putevi redovno su održavani,
 Realizovan je vanredni prinos u iznosu od 51 m3 usled gradnje edukativne staze,
 Radova na korišćenju ostalih proizvoda nije bilo.
Sumirajući dosadašnje gazdovanje u proteklom uređajnom razdoblju, za GJ „Bagremara“, možemo konstatovati da je
ono bilo prilično varijabilno za pojedine planirane radove. Mnogi uzgojni radovi nisu izvršeni. Uočen je izostanak adekvatnih
mera nege (čisćenje) u sastojinama što je uzrokovalo manju prosečenu zapreminu po hektaru od očekivane, a odrazilo se i na
vrednost tih sastojina zbog lošijeg kvaliteta drveta.
U proteklom uređajnom razdoblju ostavren je slučajni prinos usled promena stepena zaštite u nekim odsecima,
prebacivanjem sa I stepena na II stepen zastite, dozvoljene uzgojne mere pa su u tim sastojinama izvršene prorede kako bi se
broj stabala sveo na optimalan broj po hektaru čime se povećala stabilnost, kvalitet i zdrastveno stanje sastojine. Dok se u
nekim sastojinama, koje su obuhvaćene planom gajenja, nisu sprovele uzgojne mere narušeni stabilnost, kvalitet i zdrastveno
stanje.
37
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
7.
UTVRĐIVANJE CILJEVA GAZDOVANJA I MERA ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE
Utvrđivanje ciljeva gazdovanja i mera za njihovo ostvarivanje kao poglavlje čini fundamentalnu osnovu u planiranju
gazdovanja šumama i šumskim staništima gazdinske jedinice. Vremenski pokrivaju više uređajnih razdoblja kroz kratkoročni i
dugoročni period.
Utvrđivanju ciljeva gazdovanja prethodi detaljna analiza svih dosad navedenih i obrađenih poglavlja (uslovi sredine sa
datom ocenom istih, definisanje funkcija i namena, stanje šuma i šumskih staništa po svim osnovama sa ocenom stanja,
dosadašnje gazdovanje sa ocenom istog i dr.), zatim odredbe zasnovane na navedenim zakonskim, podzakonskim aktima i
prostorno planskom dokumentacijom, kako bi se mogli utvrditi i dati realni, optimalni i ostvarivi ciljevi gazdovanja.
7.1. MOGUĆNOST, STEPEN I DINAMIKA UNAPREĐENJA STANJA I FUNKCIJA ŠUMA
Gazdinska jedinica „Bagremara“ nalazi se u Specijalnom rezervatu prirode ,,Bagremara” i to u režimu zaštite I i II
stepena. Na osnovu ove činjenice ciljevi gazdovanja šumama u ovoj gazdinskoj jedinici biće usklađeni sa Uredbom o zaštiti
specijalnog rezervata prirode ,,Bagremara”, (sl.gl.RS br. 12/07 ), član 5. koji glasi:
Na području režima zaštite I stepena zabranjuje se korišćenje prirodnih bogatstava i isključuju svi drugi oblici
korišćenja prostora i aktivnosti, osim naučnih istraživanja i kontrolisane edukacije.
Na području režima zaštite II stepena,
Zabranjeno je:
a) Graditi industrijske, stambene, vikend i druge objekte;
b) Provoditi elektro ili druge instalacije;
c) Izvoditi zemljane i druge radove kojima bi se mogao narušiti ekosistem i stabilnost populacija kukurjaka;
d) Proširivati ili asfaltirati puteve koji prolaze kroz zaštićeno prirodno dobro, parkirati i duže zadržavati vozila na
tim putevima;
e) Izvoditi radove na gajenju, korišćenju i zaštiti šuma na način, u obimu i vremenu koji mogu nepovoljno uticati
na populaciju kukurjaka, osim u slučaju pojave elementarne nepogode (požari, vetrovi, oluje, najezda šumskih
štetočina i sl.);
f) Preoravati šumsko zemljište (promena namene površina);
g) Vršiti čistu seču na površinama većim od jednog hektara, vaditi panjeve;
h) Oštećivati, uništavati i sakupljati primerke kukurjaka i drugih vrsta biljaka i životinja utvrđenih za prirodne
retkosti, odnosno vrsta divlje flore i faune koje su pod kontrolom sakupljanja i prometa;
i) Unositi alohtone i invazivne biljne i životinjske vrste;
j) Ispaša i boravak stoke;
k) Loviti, osim kontrolisanih aktivnosti na gajenju divljači;
l) Skladištiti i deponovati drveni ili drugi materijal i deponovati čvrsti i tečni otpad;
m) Ulazak, kretanje,i boravak posetilaca bez najave i pratnje ovlašćenog lica.
Sumirajući sva dosadašnja poglavlja u osnovi gazdovanja šumama, a pre definisanja opštih i posebnih ciljeva
gazdovanja, daju se osnovne smernice i mogućnosti unapređivanja stanja i funkcionalno namenskih opredeljenja, za šume i
šumska staništa gazdinske jedinice. Osnovne postavke vezane za unapređivanje sadašnjeg stanja šuma i šumskih staništa sastoje
se u sledećem:
38
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
1. Stabilizacija sadašnjeg stanja po svim osnovama u pravcu zaustavljanja i sprečavanja svih negativnih kretanja i
tendencija.
2. Unapređivanje stanja u mogućem i planiranom stepenu sa datom dinamikom za ovo i naredna uređajna
razdoblja.
Stabilizacija sadašnjeg stanja podrazumeva detaljno sagledavanje uslova sredine, stanje sastojina po svim osnovama,
analizu dosadašnjeg gazdovanja uz ocenu koliko su sastojine zadovoljile tražene funkcionalno namenske zahteve i efekte
gazdovanja. Takođe je jako bitno koliko su šume i šumska staništa istinski i praktično predstavnici posebnih prirodnih
vrednosti, vezano za Specijalne rezervate prirode, i proizvodno - zaštitnu funkciju i namenu. Stabilizacija postojećeg stanja
obuhvata zaustavljanje svih negativnih kretanja vezanih za procese urbanizacije zasnovanih na protivpravnim radnjama kao što
je izgradnja infrastrukturnih objekata (putevi, razni vodovi, razni stambeni objekti i dr.), zatim sprečavanje direktnog
negativnog dejstva čoveka izraženog kroz bespravne seče, izazivanje požara i drugih oblika negativnog delovanja.
Stabilizacioni procesi i postupci odnose se i na zaustavljanje procesa devastacije i degradacije sastojina i šumskih staništa,
preko rekonstrukcionih postupaka, nege sastojina, povećanja stepena autohtonosti i dr. Definisanje optimalnih stanja šumskih
sastojina vezanih za funkcionalno namenske zahteve i potrebe, i planirano prevođenje od sadašnjih stanja ka optimalnim,
takođe je jedan od stabilizacionih postupaka.
Stabilizacijom postojećeg stanja šuma i šumskih staništa stvaraju se uslovi da se unapređivanje ukupnog stanja i vršenje
funkcionalno namenskih zahteva postavi po prioritetima i zahtevima:
-
-
Odstranjivanje i ublažavanje svih navedenih i mogućih negativnih kretanja i tendencija iskazanih preko
preduzimanja represivnih mera, gazdinskih i drugih mera.
Saniranje negativnih stanja šumskih sastojina u planiranom stepenu i obimu preko rekonstrukciono konverzionih
postupaka, mera nege i obnove sastojina.
Uvažavanje i poštovanje uslova i zahteva vezanih za zaštićena prirodna dobra. Na osnovu ove činjenice ciljevi
gazdovanja šumama u ovoj gazdinskoj jedinici biće usklađeni sa Uredbom o zaštiti specijalnog rezervata prirode
,,Bagremara”, (Sl.gl.RS br. 12/07),
Usaglašavanje i rešavanje svih sadašnjih i mogućih budućih konflikata i nadležnosti vezanih za zakonske odredbe,
prostorno plansku dokumentaciju i definisane funkcije i namene.
Korišćenje potencijala i vrednosti gazdinske jedinice po principu mogućeg i održivog.
Unapređenje saradnje i komunikacije sa nadležnim institucijama, preduzećima i drugim subjektima iz oblasti zaštite
životne sredine, šumarstva, i drugih raznih oblasti.
Navedene mere i radnje na stabilizaciji i unapređivanju stanja imaće kratkoročan i dugoročan karakter preko opštih,
posebnih ciljeva gazdovanja i mera za njihovo ostvarivanje, sa stalnom obavezom primene i kontrole postignutih efekata.
7.2. OPŠTI CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA
Opšti ciljevi gazdovanja šumama proizilaze iz Zakona o šumama Republike Srbije, koji izričito zahteva da se šumama
mora gazdovati održivo kao dobrom od opšteg interesa na način i u obimu kojim se trajno održava i unapređuje njihova
proizvodna sposobnost, biološka raznovrsnost, sposobnost obnavljanja i vitalnost i unapređuje njihov potencijal za ublažavanje
klimatskih promena, kao i njihova ekonomska, ekološka i socijalna funkcija, a da se pri tome ne pričinjava šteta okolnim
ekosistemima.
39
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Prema “Pravilniku o sadržini osnova…” ”Sl.glasnik RS” br. 122 od 12.12.2003., propisani su sledeći opšti ciljevi
gazdovanja šumama:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
zaštita i stabilnost šumskih ekosistema,
sanacija degradiranih šumskih ekosistema,
obezbeđenje optimalne obraslosti,
očuvanje trajnosti i povećanje prinosa,
povećanje ukupne vrednosti šuma i njenih opštekorisnih funkcija,
uvećanje stepena šumovitosti,
očuvanje, zaštita i unapređivanje stanja šuma, korišćenje svih potencijala šuma i njihovih funkcija koje
su u delatnosti od opšteg interesa (Zakon o šumama, čl. 4).
U odnosu na polifunkcionalno korišćenje, opšti ciljevi se dele na:
-
Proizvodne
Zaštitne
Socijalne
S obzirom na prethodne kategorije i ekološke kriterijume za utvrđivanje ciljeva na lokalnom nivou, u ovoj gazdinskoj
jedinici ciljevi gazdovanja su vezani za opšte proizvodne ciljeve, pritom ne zanemarivajući pozitivan efekat postojanja šume u
ekološkom i socijalnom smislu na konkretnom lokalitetu. Ove ciljeve je moguće u potpunosti sprovoditi u većem delu
gazdinske jedinice koja nije deo specijalnog rezervata prirode, dok u delu koji obuhvata specijalni rezervat prirode moraju biti
uvažavani svi zahtevi zaštite prirode.
Ne ugrožavajući ostvarivanje prethodnih ciljeva, a obzirom na izrazitu deficitarnost šuma u Vojvodini i sve veće potrebe
obezbeđenja višestrukih funkcija šuma, kao opšti ciljevi gazdovanja u ovoj gazdinskoj jedinici utvrđuju se:
1. Optimalno ostvarivanje osnovne namene šuma (u skladu sa sadašnjim stanjem i stvarnim mogućnostima na nivou
ove gazdinske jedinice);
2. Očuvanje i povećanje proizvodnog potencijala staništa i ukupne vrednosti šuma uz istovremeno obezbeđivanje
trajnosti prinosa i proizvodnje;
3. Trajno unapređivanje zatečenog stanja i prevođenje ka optimalnom radi očuvanja i jačanja zaštitnih funkcija
šuma;
4. Trajno unapređivanje zatečenog stanja šuma radi obezbeđivanja što povoljnijih uslova za razvoj, uzgoj i zaštitu
životinjskih i biljnih vrsta.
Primenom savremenih metoda gazdovanja šumama i intenzivnim gazdovanjem će se ostvariti kvantitativno maksimalna
i kvalitetno optimalna proizvodnja u skladu sa zahtevima šuma to jest prilagoditi ih nameni više namenskog korišćenja šuma i
prioritetnim funkcijama šuma gazdinske jedinice.
Ostvarenje opštih ciljeva gazdovanja u mnogome zavisi od dosledne primene uzgojnih, tehničkih i uređajnih mera
propisanih u osnovi gazdovanja šumama gazdinske jedinice.
40
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
7.3. POSEBNI CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA
Posebni ciljevi proističu iz opštih, a uslovljeni su osobenostima gazdinske klase, gazdinske jedinice, odnosno šumskog
područja.
Zatečeno stanje ovih šuma nije onakvo kako bi moglo biti obzirom na potencijale staništa i kao takvo ne može
odgovoriti izraženim ekološkim i društvenim potrebama. Stoga je jedan od najvažnijih zadataka budućeg gazdovanja
prevođenje ovih šuma u optimalno, odnosno funkcionalno stanje.
Prioritetni cilj gazdovanja šumama u gazdinskoj jedinici ,,Bagremara“, je proizvodnja šumskih proizvoda, pre svega,
drvnih sortimenata najvećeg mogućeg kvaliteta, naravno, uz poštovanje uslova za održivi razvoj SRP ,,Bagremara”, u kojem se
u II stepenu zaštite utvrđuje perspektivna mogućnost proizvodnje drveta po količini i kvalitetu koji ne ugrožava specijalni
prirodni rezervat. To znači da je pored ostvarivanja prioritetnog proizvodnog cilja, istovremeno obezbeđeno i očuvanje prirodne
celine SRP ,,Bagremara”.
Posebni ciljevi gazdovanja šumama po svojoj prirodi se razvrstavaju na:
1. Biološko-uzgojne ciljeve koji obezbeđuju trajno povećanje prirasta i prinosa po količini i kvalitetu, povećanje
ukupne vrednosti šuma u skladu sa potencijalom staništa
2. Proizvodne ciljeve koji utvrđuju perspektivnu mogućnost proizvodnje šumskih proizvoda po količini i strukturi
3. Tehničke ciljeve gazdovanja koji obezbeđuju tehničke uslove za ostvarenje napred navedenih ciljeva
4. Opšte korisne koji proističu iz zakonskih odredbi
Posebni ciljevi gazdovanja šumama prema dužini vremena potrebnog za ostvarenje planiranih zadataka ili ciljeva mogu biti:


Kratkoročni ciljevi (za jedan uređajni period)
Dugoročni ciljevi (za više uređajnih perioda)
7.3.1. Biološko uzgojni ciljevi
Biološko-uzgojni ciljevi po svom karakteru mogu biti kratkoročni i dugoročni.
Kratkoročni ciljevi:
a) Izvršiti obnovu zrelih sastojina i sastojina lošeg zatečenog stanja u sledećim gazdinskim klasama: 10 270 222,
10 325 222, 10 340 222, 10 480 222, 56 325 222, 56 339 222;
b) Izvršiti pošumljavanje čistina iz kategorije šumskog zemljišta odgovarajućim vrstama;
c) Popunjavanje slabo obraslih veštački podignutih sastojina;
d) Primena svih nužnih mera nege i zaštite u novonastalim sastojinama.
Dugoročni ciljevi:
Prilikom obnavljanja podizanjem veštačkih sastojina nastojati da se izbor vrste i tehnologija sadnje maksimalno
prilagode stanišnim uslovima za gazdinske klase u kojima se planiraju obnavljanje i podizanje novih šuma uz
uvažavanje Rešenja o zaštiti prirode;
b) Obezbediti uslove za podizanje sastojina velike vitalnosti i proizvodnih mogućnosti za gazdinske klase u kojima
se planiraju obnavljanje i podizanje novih šuma;
a)
41
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
c)
d)
e)
f)
g)
h)
Mere nege proredama izvoditi tako da se glavnoj sastojini omogući nesmetan razvoj i proizvodnja drvne
zapremine veće vrednosti za gazdinske klase u kojima se planiraju proredne seče;
Biološka zaštita SRP ,,Bagremara” i očuvanje biodiverziteta autohtonih sastojina;
Uvećanje prirasne snage u mladim i srednjedobnim sastojinama, intenzivnijim merama nege;
Postepeno dovođenje sastojina u normalno (optimalno) stanje, koje će u potpunosti koristiti potencijalne
mogućnosti staništa u cilju zadovoljenja zahteva društva prema šumi kao opštem dobru od posebnog značaja po
svim njenim funkcijama;
Postepeno ujednačavati dobne razrede;
Na lokalitetima gde to zahtevaju posebni razlozi diktirani specifičnom namenom šumskog kompleksa (I režim
zaštite), planiranje prilagoditi očuvanju i zaštiti postojećih sastojina i staništa kukurjaka.
7.3.2. Proizvodni ciljevi
U ovoj gazdinskoj jedinici se određuju sledeći proizvodni ciljevi gazdovanja:
a) Proizvodnja tehničkog drveta najboljeg kvaliteta,
b) Proizvodnja sitnog tehničkog drveta i ogrevnog drveta,
c) Proizvodnja, uzgoj i zaštita divljači.
Proizvodni ciljevi koji se odnose na proizvodnju drveta određuju se za sve gazdinske klase u kojima se izvode seče
obnove i proredne seče. Proizvodnja, uzgoj i zaštita divljači obuhvaćena je na celoj površini gazdinske jedinice. Svi pobrojani
ciljevi po svom karakteru su dugoročni.
Kratkoročni ciljevi:
a) Potpuno i racionalno korišćenje posečene drvne zapremine izradom najvrednijih sortimenata,
b) Redukovanje otpada na minimum.
7.3.3. Tehnički – organizacioni ciljevi
Radi obezbeđenja uslova za ostvarivanje bioloških i proizvodnih ciljeva nužno je raditi na postizanju sledećih tehničko
– organizacionih ciljeva:
a) Postizanje optimalne otvorenosti gazdinske jedinice,
b) Održavanje saobraćajnica i drugih objekata,
c) Sistemsko opremanje mehanizacijom i ostalim sredstvima rada u šumarstvu, u cilju intenzivnog
višenamenskog korišćenja šumskih potencijala,
d) Uvođenje racionalnih tehnoloških postupaka i efikasnije organizovanje rada,
e) Stručno osposobljavanje i usavršavanje kadrova.
Svi pobrojani ciljevi po svom karakteru su dugoročni.
7.3.4. Opšte korisni ciljevi
Sama činjenica da se deo ove gazdinske jedinice nalazi u SRP ,,Bagremara”, ukazuje na to, da se pored navedenih
ciljeva u ovoj gazdinskoj jedinici ostvaruju i ostali opšti korisni ciljevi, a to su:
a) Turističko rekreativni,
b) Ekološki,
42
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
c) Očuvanje i unapređenje estetskih karakteristika nizijskih šuma,
d) Lovni,
e) i drugi opšte korisni ciljevi.
7.4. MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA GAZDOVANJA ŠUMAMA
Kako bi se ostvarili postavljeni opšti i posebni ciljevi gazdovanja neophodno je definisati mere za ostvarivanje ciljeva
gazdovanja, koje su sledeće:
 Mere uzgojne prirode i
 Mere uređajne prirode.
7.4.1. Uzgojne mere
Osnovne mere uzgojne prirode za ostvarivanje ciljeva gazdovanja šumama, za gazdinsku jedinicu ,,Bagremara”
možemo svrstati u nekoliko grupa:
- izbor sistema gazdovanja
- izbor uzgojnog i strukturnog oblika
- izbor načina seče obnavljanja i korišćenja
- izbor vrste drveća
- izbor načina nege
Izbor sistema gazdovanja
Sistem gazdovanja u širem smislu podrazumeva skup radnji na negovanju, zaštiti, obnavljanju, korišćenju, planiranju i
organizaciji gazdovanja šumama.
U skladu sa stanišnim i sastojinskim prilikama, u Južnobačkom šumskom području propisuje se UMERENO
SASTOJINSKO GAZDOVANJE. Osnovne odlike sastojinskog gazdovanja, najkraće sastoje se u sledećem:
a) gazdovanje u celini (planiranje, izvođenje, kontrola) jednostavno je i lakše izvodljivo nego kod stablimičnog
gazdovanja,
b) pojam normalnog stanja je jasniji, praktičniji i jednostavniji,
c) kontrola ukupnog gazdovanja (u smislu poređenja po razdobljima) jednostavna je i moguća u svako doba, čak i nakon
dugog vremenskog razdoblja.
Izbor uzgojnog i strukturnog oblika
Kao što je napred i konstatovano veći deo sastojina ove gazdinske jedinice su izdanačkog porekla. Na osnovu ove
činjenice u narednom periodu se propisuje visoki uzgojni oblik (veštački podignute sastojine), a što se tiče strukturnog oblika u
svim sastojinama izgrađivati jednodobne sastojine. Generalno opredeljenje za sastojine visokog porekla je iz sledećih razloga:
- Sastojine visokog porekla biološki i strukturno su najstabilnije.
- Najotpornije su na negativno dejstvo abiotičkih i biotičkih činioca.
- Efikasno izvršavaju postavljene funkcionalno namenske zahteve i dr.
43
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Sastojine mešovitog i izdanačkog porekla zadržaće se ukoliko su stabilne unutrašnje strukture i izgrađenosti, pre svega u
funkciji autohtonosti pejsaža i zaštićenih prirodnih dobara.
Najpodesniji strukturni oblik za prisutne gazdinske vrste drveća i biološke osobine su u osnovi jednodobne sastojine.
Jednodobnost podrazumeva da se glavne gazdinske vrste drveća po sastojinama nalaze u starosnim kategorijama, odnosno
dobnim razredima.
Izbor načina seče obnavljanja i korišćenja
Od izabranih načina obnavljanja zavisi i struktura budućih sastojina i celokupni gazdinski postupak, elementi za sva
planska razmatranja i postupak za određivanje prinosa i obezbeđenje trajnosti prinosa, odnosno funkcionalne trajnosti. Način
obnavljanja pre svega zavisi od bioloških osobina vrsta drveća koje grade sastojinu (osobine sastojine), osobina staništa i
ekonomskih prilika.
U prirodnim sastojinama bagrema propisuje se čista seča. Imajući u vidu bioekološke i razvojno proizvodne osobine
zastupljenih i projektovanih vrsta drveća, kao najpogodniji oblik seča obnove su seče obnavljanja – čiste seče. Obnavljanje
sastojina vodiće se sa posebnim pristupom i pažnjom imajući u vidu definisane funkcije, odnosno namene šumskih sastojina.
Naime, završne seče vremenski i prostorno posebno su dimenzionisane i usaglašene, bez otvaranja izuzetno širokih sečivih
frontova, imajući u vidu zaštićene delove prirode.
Korišćenje drvne mase u gazdinskoj jedinici planira se izvođenjem uzgojnih seča – proreda, sa primenom kod
negovanih sastojina pozitivne selekcije, a kod nenegovanih sastojina i uzgojno zapuštenih primenom negativne i pozitivne
selekcije. Korišćenje drvne mase realizovati u što kraćem optimalnom vremenskom roku, uz maksimalno kvalitativno i
kvantitativno iskorišćenje.
Izbor vrste drveća
Kada su vrste drveća u pitanju, izabrana je ona koja najbolje odogovara datom staništu, a to je bagrem. Na osnovu
premera sastojina, konstatovano je stanje po vrstama drveća, gde je bagrem ubedljivo najzastupljenija vrsta, sa zapreminom
37295.4 m3 što je 93.7% od ukupne zapremine ove gazdinske jedinice. Sledeća vrsta po zastupljenosti je američki jasen sa
1475.8 m3 ili 3.7% od ukupne zapremine. Ostale vrste se javljaju u zanemarljivom procentu u odnosu na ukupnu zapreminu
gazdinske jedinice. Jasno je da će i u narednom uređajnom periodu glavna vrsta biti bagrem.
Izabrana glavna gazdinska vrsta mahom gradi čiste sastojine. Mešovitost sastojina kao poželjni i biološki stabilniji oblik
obezbediće se razvojem pomoćnog sprata (ako nije u suprotnosrti sa propisanim merama nege i uzgojnom tehnologijom).
Sadašnji podstojni sprat mahom debljine do i preko taksacione granice raznih vrsta drveća, nastao je prirodnim naletom
semena i vegetativnim širenjem.
Izbor načina nege
Kada je reč o nezi sastojina, planira se izvođenje iste u potpunosti i celosti po datoj tehnologiji i smernicama za
izvođenje radova. Izvođenje nege sastojina u potpunosti i celosti podrazumeva da se prema uzrasnim kategorijama i potrebama
izvode radovi na gajenju, odnosno nezi šuma, kao što je pošumljavanje, po potrebi popunjavanje, uklanjanje podrasta i korova
(hemijski i mašinski), čišćenje, zaštita šuma (glodari, biljne bolesti, entomološka oboljenja), kao i uzgojne seče – u ovom
slučaju selektivne prorede. Potpune i celovite mere nege planiraju se kod sastojina izdanačkog i veštačkog porekla (planirana
pošumljavanja sadnicama bagrema). Osnovna svrha mera nega je uzgojno pomaganje mladim sastojinama da se nesmetano
razvijaju, i lakša odnosno brža izgradnja optimalnih stanja sastojina u skladu sa definisanim funkcijama, odnosno namenama
sastojina. Takođe merama nege posebno agresivne vrste (američki jasen, kiselo drvo, i dr.) držati pod kontrolom u pravcu
44
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
smanjenja učešća istih i po mogućstvu njihovog eleminisanja. Primena pune tehnologije i svih potrebnih radova na nezi šuma
siguran je garant za nastanak sastojina stabilne unutrašnje strukture i izgrađenosti, kao i veće otpornosti na brojne negativne
uticaje, činioca i faktora abiotičkog i biotičkog porekla.
Redovno gazdovanje
Redovno gazdovanje se odnosi na sve očuvane sastojine na dobrom staništu u kojima ustaljen gazdinski postupak
obezbeđuje postizanje optimalnog stanja šuma u cilju obezbeđivanja njihove osnovne namene. Redovno gazdovanje ne
podrazumeva samo planirane redovne seče za te sastojine, već one mogu ostati bez propisanih seča ili mera nege ako one nisu
potrebne.
7.4.2. Uređajne mere
U jednodobnim šumama za koje je karakteristično sastojinsko gazdovanje neophodno je odrediti dužinu trajanja
proizvodnog procesa-ophodnje.
Izbor trajanja ophodnje
Ophodnja (vreme za koje se ostvaruju ciljevi gazdovanja šumama) je određena u OOGŠ za sve vrste drveća u šumskom
području. Pri njenom određivanju vodilo se računa kako o apsolutnoj zrelosti (doba maksimalne proizvodnje zapremina - gornja
granica), tako i o ekonomskoj zrelosti (minimalna vrednost proizvodnje - donja granica).
Osim ovoga, na izbor (odnosno raspon između donje i gornje granice) dužine trajanja proizvodnog procesa značajan
uticaj imao je i bonitet staništa (pored bioloških osobina, funkcionalnih zahteva i dr.).
U skladu sa navedenim propisane su sledeće ophodnje:
 Bagrem................................................30 godina
 Američki jasen i OTL...........................80 godina
 Hrast lužnjak.......................................120 godina
 Domaće topole i vrbe...........................25 godine
 Četinari................................................80 godina
 EAT (klon I-214).................................25 godina
 Američki orah.......................................ne propisuje se ophodnja zbog osnovne namene (semenska sastojina).
Imajući u vidu vrlo različite stanišne i sastojinske situacije u području, značajno je naglasiti da propisane ophodnje treba
smatrati samo jednim od elemenata neophodnih za odluku o tome kada su u konkretnoj sastojini postignuti postavljeni ciljevi
gazdovanja. Ovo utoliko pre što je postizanje jednog od osnovnih ciljeva - normalan razmer dobnih razreda nemoguće postići
bez intervencije i u nižim dobnim razredima (razrađeno u Opštoj osnovi za Južnobačko šumsko područje).
Trajanje rekonstrukcionog razdoblja
S obzirom da je i u narednom periodu propisan visoki uzgojni oblik trebalo bi izvršiti rekonstrukciju dela pogrešno
obnovljenih sastojina. Obim ovih radova u odnosu na redovne planove obnove nije veliki, ali iziskuje dodatna materijalna i
45
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
finansijska ulaganja. Na osnovu obima dodatnih radova i materijalno finansijske situacije određuje se period od 10 godina za
izvršenje ovih radova.
Rekonstrukcioni radovi u gazdinskoj jedinici ,,Bagremara” se odnose na gazdinske klase: 10 270 222 (12/c), 10 325 222
(9/e, 12/e), 10 340 222 (9/b, 10/b), 10 480 222 (8/i), 56 339 222 (2/c). U ovom uređajnom razdoblju planirano je 4.39 ha za
rekonstrukciju.
46
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
8.
PLANOVI GAZDOVANJA ŠUMAMA
Planovi gazdovanja šumama imaju za zadatak da se postavljeni opšti i posebni ciljevi gazdovanja sa merama za
ostvarivanje istih počnu realizovati i ostvarivati, prema vrsti i količini radova, sa definisanim prostornim rasporedom i
utvrđenoj dinamici.
8.1. PLAN GAJENJA ŠUMA
Osnovne koncepcije plana gajenja šuma, pa shodno tome i vrsta i obim šumsko-uzgojnih radova, temelje se prvenstveno
na sledećim odredbama:
-
postojećim proizvodnim potencijalima šumskih staništa,
stanjem šuma i potrebnim uzgojnim merama, naročito onih hitnog karaktera, kojima se zatečeno stanje može
efikasno poboljšati,
postavljenim ciljevima gazdovanja,
potrebe za drvetom lokalne prerađivačke industrije,
realnim mogućnostima (finansijsko-tehničkim kadrovskim i dr.) šumskog gazdinstva,
očekivanoj finansijskoj pomoći iz sredstava Budžetskog fonda za šume AP Vojvodine.
Težište radova se stavlja na održavanje i negu šuma, šumskih kultura i zasada, a dinamička obnova šuma se usklađuje sa
trajnošću prinosa.
Plan gajenja šuma se prikazuje u dve komponente:
1. Redovno održavanje proste reprodukcije (nega i obnova) šuma primenom uzgojnih mera koje omogućuju najbolje
korišćenje proizvodnih mogućnosti staništa,
2. Podizanje novih šuma i melioracija degradiranih (devastiranih) šuma.
Prvi deo plana (prosta reprodukcija) je obavezan, jer se oslanja prvenstveno na sopstvena finansijska sredstva za
reprodukciju šuma šumskog gazdinstva. Prostoj reprodukciji pripadaju svi uzgojni radovi koji se obavljaju u redovnom procesu
obnavljanja šuma, odnosno svi radovi koji se obavljaju na površinama odseka posle izvršene seče, kao i sve mere nege i radovi
na zaštiti šuma na tim površinama i u postojećim sastojinama. U prostu reprodukciju se svrstavaju i svi navedeni radovi koji se
obavljaju na površinama koje su trenutno prikazane kao čistine (šumsko zemljište za pošumljavnje) nastale posle seče
obnavljanja prethodnih sastojina (sečine koje još nisu pošumljenje u vreme izrade osnove).
Drugi deo plana (proširena reprodukcija), odvijaće se u onom obimu koliko dozvoljavaju sopstvena sredstva, kao i
sredstva iz Budžetskog fonda za šume AP Vojvodine i drugih izvora koja se koriste za radove proširene reprodukcije.
Proširenoj reprodukciji pripadaju svi navedeni radovi koji se planiraju na novim površinama ili rekonstrukcije degradiranih
sastojina. Radovi na pošumljavanju novih čistina kao proširena reprodukcija su planirani u sledećim odeljenjima/čistinama:
8/1, 8/3 i 8/4. Pored pošumljavanja čistina, u proširenoj reprodukciji su za obnovu planirani i odeljenja i odseci koji su
evidentirani kao devastirani, i ne mogu dočekati zrelost za seču: 2/c, 8/i, 9/b, 9/e, 10/b, 12/c i 12/e.
Veličina i dinamika potraživanja sredstava iz Budžetskog fonda za šume AP Vojvodine, biće usklađena sa dinamikom
izvodjenja radova na proširenoj reprodukciji šuma.
47
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
8.1.1. Plan obnavljanja i podizanja šuma
Plan obnavljanja i podizanja šuma za uređajno razdoblje po svim potrebnim pokazateljima (vidovi rada, površine, prosta
reprodukcija, proširena reprodukcija i ukupno) dat je u tabeli broj 8.1. :
Tabela broj 8.1. – Plan obnavljanja i podizanja šuma (ha)
Prosta reprodukcija
Šifra
126
317
320
326
413
414
415
510
513
516
527
530
533
611
612
621
Vid rada
Površina
(ha)
tretiranje podrasta hemijskim sredstvima
veštačko pošumljavanje sadnjom
veštačko pošumljavanje vrbom
veštačko pošumljavanje setvom sejačicom
popunjavanje veštački podignutih kultura setvom
popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom
popunjavanje veštački podignutih plantaža
Osvetljavanje podmlatka
seča izbojaka i uklanjanje korova ručno
uklanjanje korova mašinski
čišćenje u mladim kulturama
međuredna obrada hemijskim sredstvima
prorede u izdanačkim šumama - selektivne
zaštita šuma od biljnih bolest
zaštita šuma od entomoloskih oboljenja
zaštita šuma od glodara
Ukupno:
Radna
površina
(ha)
3.18
134.72
6.36
134.72
3.18
3.18
152.18
3.18
0.64
45.65
3.18
159.30
134.72
217.54
134.72
80.62
3.18
3.18
3.18
19.08
159.30
134.72
218.89
269.44
80.62
15.90
6.36
22.26
1036.06
1117.12
Proširena reprodukcija
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
Površina
(ha)
2.75
2.75
2.75
2.75
0.00
3.18
140.08
2.75
3.18
3.18
157.54
2.75
3.18
164.66
140.08
222.90
142.83
80.62
5.93
5.93
3.18
45.91
64.43
1081.97
5.36
2.75
5.36
2.75
5.36
5.36
5.36
8.11
0.00
5.36
2.75
0.00
0.00
1.61
0.41
0.00
5.36
5.36
5.36
32.72
Ukupno
Radna
površina
(ha)
6.36
140.08
2.75
3.18
0.64
47.26
0.41
19.08
164.66
140.08
224.25
302.16
80.62
18.65
9.11
22.26
1181.55
Od svih planiranih vidova rada na nezi u ovoj gazdinskoj jedinici, najzastupljenije je čišćenje u mladim kulturama u
prostoj i međuredna obrada hemijskim sredstvima u proširenoj reprodukciji. Redosled ostalih planiranih radova na gajenju
šuma prikazan je u prethodnoj tabeli. Tačan broj navrata za sve vrste radova u pojedinim odsecima dat je u prilogu PLAN
GAJENJA ŠUMA.
U narednim tabelama se daju pregledi ovih radova razvrstani po gazdinskim klasama. Podaci su prikazani odvojeno za
prostu reprodukciju, proširenu reprodukciju i ukupno. U zasebnim kolonama prikazane su površine na kojima se obavljaju
radovi i ukupne radne površine (zavisno od broja navrata izvođenja radova). Radi preglednosti narednih tabela, vrste rada su
grupisane po fazama rada , a date su u šiframa čije je značenje opisano.
48
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Prikaz radova na gajenju šuma po gazdinskim klasama:
Tabela broj 8.2. - Tretiranje podrasta hemijskim sredstvima (126)
Prosta reprodukcija
Gazdinska
klasa
457
Ukupno:
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
3.18
3.18
6.36
6.36
Proširena
reprodukcija
Radna
Površina
površina
(ha)
(ha)
Ukupno
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
3.18
3.18
6.36
6.36
Tabela broj 8.3. - Veštačko pošumljavanje sadnjom (317)
Prosta reprodukcija
Gazdinska
klasa
483
10 270 222
10 325 222
10 340 222
10 480 222
56 325 222
56 339 222
Ukupno:
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
84.83
84.83
49.89
49.89
134.72
134.72
Proširena
reprodukcija
Radna
Površina
površina
(ha)
(ha)
0.97
0.52
0.72
1.45
0.70
0.97
0.52
0.72
1.45
0.70
1.00
5.36
1.00
5.36
Ukupno
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
0.97
0.52
85.55
1.45
0.70
49.89
1.00
140.08
0.97
0.52
85.55
1.45
0.70
49.89
1.00
140.08
Tabela broj 8.4. - Veštačko pošumljavanje vrbom (320)
Prosta reprodukcija
Gazdinska
klasa
451
Ukupno:
Površina
(ha)
0.00
Radna
površina
(ha)
0.00
Proširena
reprodukcija
Radna
Površina
površina
(ha)
(ha)
2.75
2.75
2.75
2.75
Ukupno
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
2.75
2.75
2.75
2.75
Tabela broj 8.5. - Veštačko pošumljavanje setvom sejačicom (326)
Prosta reprodukcija
Gazdinska
klasa
457
Ukupno:
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
3.18
3.18
3.18
3.18
Proširena
reprodukcija
Radna
Površina
površina
(ha)
(ha)
0.00
0.00
Ukupno
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
3.18
3.18
3.18
3.18
49
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Tabela broj 8.5. - Popunjavanje veštački podignutih kultura setvom (413)
Prosta reprodukcija
Gazdinska
klasa
457
Ukupno:
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
3.18
3.18
0.64
0.64
Proširena
reprodukcija
Radna
Površina
površina
(ha)
(ha)
Ukupno
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
3.18
3.18
0.64
0.64
Tabela broj 8.6. - Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom (414)
Prosta reprodukcija
Gazdinska
klasa
483
10 270 222
10 325 222
10 340 222
10 480 222
56 325 222
56 339 222
Ukupno:
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
102.29
30.69
49.89
14.97
152.18
45.65
Proširena
reprodukcija
Radna
Površina
površina
(ha)
(ha)
0.97
0.52
0.72
1.45
0.70
0.29
0.16
0.22
0.44
0.21
1.00
5.36
0.30
1.61
Ukupno
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
0.97
0.52
103.01
1.45
0.70
49.89
1.00
157.54
0.29
0.16
30.90
0.44
0.21
14.97
0.30
47.26
Tabela broj 8.7 - Popunjavanje veštački podignutih plantaža (415)
Prosta reprodukcija
Gazdinska
klasa
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
451
Ukupno:
Proširena
reprodukcija
Radna
Površina
površina
(ha)
(ha)
2.75
2.75
0.41
0.41
Ukupno
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
2.75
2.75
0.41
0.41
Tabela broj 8.8. - Osvetljavanje podmlatka (510)
Prosta reprodukcija
Gazdinska
klasa
457
Ukupno:
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
3.18
3.18
19.08
19.08
Proširena
reprodukcija
Radna
Površina
površina
(ha)
(ha)
Ukupno
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
3.18
3.18
19.08
19.08
50
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Tabela broj 8.9 - Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno (513)
Prosta reprodukcija
Gazdinska
klasa
483
10 270 222
10 325 222
10 340 222
10 480 222
56 325 222
56 339 222
Ukupno:
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
109.41
109.41
49.89
49.89
159.30
159.30
Proširena
reprodukcija
Radna
Površina
površina
(ha)
(ha)
0.97
0.52
0.72
1.45
0.70
0.97
0.52
0.72
1.45
0.70
1.00
5.36
1.00
5.36
Ukupno
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
0.97
0.52
110.13
1.45
0.70
49.89
1.00
164.66
0.97
0.52
110.13
1.45
0.70
49.89
1.00
164.66
Tabela broj 8.10. - Uklanjanje korova mašinski (516)
Prosta reprodukcija
Gazdinska
klasa
483
10 270 222
10 325 222
10 340 222
10 480 222
56 325 222
56 339 222
Ukupno:
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
84.83
84.83
49.89
49.89
134.72
134.72
Proširena
reprodukcija
Radna
Površina
površina
(ha)
(ha)
0.97
0.52
0.72
1.45
0.70
0.97
0.52
0.72
1.45
0.70
1.00
5.36
1.00
5.36
Ukupno
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
0.97
0.52
85.55
1.45
0.70
49.89
1.00
140.08
0.97
0.52
85.55
1.45
0.70
49.89
1.00
140.08
Tabela broj 8.11. - Čišćenje u mladim kulturama (527)
Prosta reprodukcija
Gazdinska
klasa
483
10 270 222
10 325 222
10 340 222
10 480 222
56 325 222
56 339 222
Ukupno:
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
141.87
143.22
75.67
75.67
217.54
218.89
Proširena
reprodukcija
Radna
Površina
površina
(ha)
(ha)
0.97
0.52
0.72
1.45
0.70
0.97
0.52
0.72
1.45
0.70
1.00
5.36
1.00
5.36
Ukupno
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
0.97
0.52
142.59
1.45
0.70
75.67
1.00
222.90
0.97
0.52
143.94
1.45
0.70
75.67
1.00
224.25
51
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Tabela broj 8.12. - Međuredna obrada hemijskim sredstvima (530)
Prosta reprodukcija
Gazdinska
klasa
451
483
10 270 222
10 325 222
10 340 222
10 480 222
56 325 222
56 339 222
Ukupno:
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
84.83
169.66
49.89
99.78
134.72
269.44
Proširena
reprodukcija
Radna
Površina
površina
(ha)
(ha)
2.75
0.97
0.52
0.72
1.45
0.70
22.00
1.94
1.04
1.44
2.90
1.40
1.00
8.11
2.00
32.72
Ukupno
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
2.75
0.97
0.52
85.55
1.45
0.70
49.89
1.00
142.83
22.00
1.94
1.04
171.10
2.90
1.40
99.78
2.00
302.16
Tabela broj 8.13. - Prorede u izdanačkim šumama – selektivne (533)
Prosta reprodukcija
Gazdinska
klasa
10 325 222
Ukupno:
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
80.62
80.62
80.62
80.62
Proširena
reprodukcija
Radna
Površina
površina
(ha)
(ha)
0
0
Ukupno
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
80.62
80.62
80.62
80.62
8.1.2. Plan semenske i rasadničke proizvodnje
Za potrebe radova na gajenju šuma u ovom uređajnom razdoblju neophodna je sledeća količina sadnog i semenog
materijala:
Tabela broj 8.14. - Planirani repromaterijal za prostu reprodukciju
Vrsta drveća
Bagrem
Lužnjak
Ukupno:
Pošumljavanje
sadnice bagrema
Popunjavanje
sadnice bagrema
Ukupno
sadnice bagrema
408202
komada
138331
546533
408202
Pošumljavanje
setvom lužnjaka
Popunjavanje
lužnjaka
Ukupno
semena lužnjaka
kg
138331
1590
1590
546533
318
318
1908
1908
Tabela broj 8.15. - Planirani repromaterijal za proširenu reprodukciju
Vrsta drveća
Pošumljavanje
sadnice bagrema
Popunjavanje
sadnice bagrema
Ukupno
sadnice bagrema
Pošumljavanje
sadnice b.vrbe
komada
Bagrem
Bela vrba
Ukupno:
Popunjavanje
sadnice b.vrbe
Ukupno
sadnice b.vrbe
komada
16241
4873
21114
16241
4873
21114
3691
458
4149
3691
458
4149
52
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Tabela broj 8.16. - Ukupno planirani repromaterijal za prostu i proširenu reprodukciju
Vrsta
drveća
Pošumljavanje
sadnice
bagrema
Bagrem
424443
Popunjavanje
sadnice
bagrema
Ukupno
sadnice
bagrema
Pošumljavanje
sadnice
b.vrbe
komada
198156
Popunjavanje
sadnice
b.vrbe
Ukupno
sadnice
b.vrbe
Pošumljavanje
setvom
lužnjaka
komada
3691
kg
458
4149
Lužnjak
424443
198156
Ukupno
semena
lužnjaka
622599
Bela vrba
Ukupno:
Popunjavanje
lužnjaka
622599
3691
458
4149
1590
318
1908
1590
318
1908
Iz priloženih tabela može se videti da je za izvođenje planiranih radova na pošumljavanju bagrema potrebno 424.443
sadnice, a na popunjavanju 198.156 sadnice, što ukupno iznosi 622.599 sadnica bagrema. Za planirane radove pošumljavanja
sadnicama bele vrbe potrebno je 3.691 sadnica, a na popunjavanju 458 sadnice, što ukupno iznosi 4.149 sadnica bele vrbe. Za
planirane radove pošumljavanja setvom lužnjaka potrebno je 1.590 kg semena, a na popunjavanju 318 kilograma, što ukupno
iznosi 1.908 kilograma semena lužnjaka.
Sadnice za pošumljavanje su obavezne po količini za utrošak u narednom uređajnom razdoblju, dok su sadnice za
popunjavanje predviđene kao takve i biće upotrebljene u slučaju neuspelog pošumljavanja za sadnice bagrema 30% i više.
Potrebne količine semena hrasta lužnjaka izračunate su na bazi obima setve semena od 500 kg/ha. U slučaju potrebnog
popounjavanja predviđeno je 20% od ukupno planirane količine semena lužnjaka.
Sadni i semeni materijal namenjen za sadnju mora pratiti odgovarajuća propratna dokumentacija (Uverenja o poreklu i
zdravstvenom stanju i dr.). Takođe je bitan kvalitetan i efikasan rad u manipulaciji, kako bi isti što manje bio izložen
nepovoljnim uslovima i mogućnošću pojave raznih bolesti. U slučaju nedostatka materijala i/ ili iz nekih drugih razloga, može
se pošumljavati i drugim klonovima i vrstama, a sve u skladu sa stanišnim uslovima.
8.2. PLAN ZAŠTITE I ČUVANJA ŠUMA
U planu zaštite i čuvanja šuma, preventivno planirani radovi nisu obavezni iako su u prostoj reprodukciji, ukoliko
objektivmo izostane potreba za njima tokom uređajnog razdoblja.
8.2.1. Plan zaštite šuma od štetnih insekata i biljnih bolesti
Tabela broj 8.16. - Zaštita šuma od biljnih bolest (611)
Prosta reprodukcija
Gazdinska
klasa
451
457
Ukupno:
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
3.18
3.18
15.90
15.90
Proširena
reprodukcija
Radna
Površina
površina
(ha)
(ha)
2.75
2.75
2.75
2.75
Ukupno
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
2.75
3.18
5.93
2.75
15.90
18.65
53
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Tabela broj 8.17. - Zaštita šuma od entomoloskih oboljenja (612)
Prosta reprodukcija
Gazdinska
klasa
451
457
Ukupno:
Površina
(ha)
3.18
3.18
Radna
površina
(ha)
6.36
6.36
Proširena
reprodukcija
Radna
Površina
površina
(ha)
(ha)
2.75
2.75
2.75
2.75
Ukupno
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
2.75
3.18
5.93
2.75
6.36
9.11
Tabela broj 8.17. - Zaštita šuma od glodara (621)
Prosta reprodukcija
Gazdinska
klasa
457
Ukupno:
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
3.18
3.18
22.26
22.26
Proširena
reprodukcija
Radna
Površina
površina
(ha)
(ha)
0.00
0.00
Ukupno
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
3.18
3.18
22.26
22.26
Plan zaštite i čuvanja šuma veoma je važan deo osnove gazdovanja šumama, imajući u vidu genaralno sve veću
ugroženost stabilnosti šumskih ekosistema, od nepovoljnog dejstva abiotičkih i biotičkih činioca. Poseban značaj ove oblasti
vezan je za postojanje, obeveze i usmereno korišćenje zaštićenih prirodnih dobara.
Plan zaštite od štetnih insekata, patogenih bolesti i glodara sastoji se od preventivnih i represivnih mera. Preventivne
mere borbe i zaštite veoma su bitne, pošto mogu značajno uticati na stabilnost unutrašnje strukture, i otpornost na brojne
negativne štetne uticaje. Moraju se stalno sprovoditi na način i postupak utvrđen datom tehnologijom rada, smernicama za
izvođenje radova, međusobnom koordinacijom i saradnjom sa svim naučnim, stručnim i odgovornim institucijama iz oblasti
zaštite. Preventivne mere borbe u gazdinskoj jedinici sastoje se u sledećem:
- Stalno praćenje, osmatranje i izveštavanje o pojavi i prisustvu štetnih abiotičkih i biotičkih činioca.
- Bliska saradnja sa dijagnozno prognozno službom, naučnim, stručnim i nadležnim institucijama iz oblasti zaštite.
- Izvođenje svih planiranih radova po datoj tehnologiji i smernicama za izvođenje radova u datim optimalnim
rokovima, sa obaveznom uspostavom šumskog reda.
- Izabrane glavne gazdinske vrste raspoređivati na odgovarajuća pripadajuća staništa, uz podržavanje izvornog oblika
biljnog zajedništva kod zaštićenih delova prirode.
- Koristiti semenski i sadni materijal poznatog porekla iz registrovanih objekata, sa pripadajućom propratnom
dokumentacijom (uverenja i dr.).
- Organizaciju zaštite šuma u preduzeću podići na viši nivo, u pravcu bolje organizovanosti i obučenosti čuvarske
službe, saradnje sa nadzornom službom, unapređenja sistema osmatranja, praćenja i obaveštavanja, i koordinacije
svih subjekata nadležnih za oblast zaštite (građanstvo, pripadnici MUP-a, sudski organi i dr).
- Materijalno tehničku opremljanost podići na viši nivo putem uspostavljanja savremenih načina kontaktiranja i rada.
Represivne mere borbe planirati i izvoditi u neposrednoj saradnji, koordinaciji i kontroli sa nadležnim institucijama
(pokrajinski sekretarijati, Zavod za zaštitu prirode, instituti i dr.) koji rade u oblasti zaštite. Takođe prethodno detaljno treba
definisati ugroženo područje, sa izborom odgovarajućeg sredstva, načina i vremena primene, uz obaveznu kontrolu postignutih
54
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
efekata. Represivne mere borbe usmeriti na celu gazdinsku jedinicu, sa posebnom pažnjom na mlade sastojine i zaštićena
prirodna dobra.
8.2.2. Plan zaštite šuma od stoke
Zaštita šuma od stoke se sprovodi zabranom ispaše u mladim i obnovljenim sastojinama, kao i sastojinama koje se
nalaze uz njih, a u skladu sa članom 52. Zakona o šumama (,,Sl.gl. RS“, broj 30/10; 93/12).
8.2.3. Plan zaštite šuma od divljači
Štete od divljači prisutne su u gazdinskoj jedinici, i potencijalna su opasnost pogotovo za procese obnove sastojina i
relativno mlađe sastojine. Štete se sastoje od guljenja kore, gaženja sadnica, izvaljivanja sadnica i dr.
Zaštita šuma od divljači mora se kompleksno sprovoditi na širim prostorima u saradnji sa Lovačkim društvima, i drugim
korisnicima i subjektima na ovim prostorima.
Zaštita od divljači sprovodi se održavanjem brojnog stanja divljači prema propisanom stanju po lovnim osnovama, a u
skladu sa članom 53. Zakona o šumama (,,Sl.gl. RS“, broj 30/10; 93/12).
8.2.4. Plan zaštite šuma od čoveka
Plan zaštite šuma od štetnog delovanja čoveka veoma je bitan segment zaštite gazdinske jedinice. Čovek svojim
nesavesnim i neodgovornim odnosom prema šumi i šumskim staništima nanosi značajne štete raznih oblika (bespravne seče,
razni oblici urbanizacije i dr.), čije saniranje ponekad traje kroz više uređajnih razdoblja, a nekada su i teško nadoknadive.
Plan zaštite šuma i šumskih staništa gazdinske jedinice od štetnog dejstva čoveka sastoji se u sledećem:
-
Postavljanje čuvarske službe i službe zaštite na viši nivo, po pitanju organizacije, međusobne koordinacije i
rukovođenja.
Opremanje čuvarske službe potrebnim materijalno tehničkim sredstvima (uniforme, oznake, prevozna
sredstva, mobilna telefonija i dr.).
Uključivanje u jedinstveno delovanje i koordinaciju rada na užim i širim prostorima gazdinske jedinice
čuvara šuma, lovočuvara, nadzornika i dr.
Saradnja sa pripadnicima MUP-a, sudskim organima, okolnim stanovništvom u registrovanju i hvatanju
prekršioca, utuživanja i izvođenja drugih radnji na zaštiti.
Sprečiti i preduzimati Zakonom ovlašćene mere protiv svih samovoljnih postupaka i urbanizacija, uzurpacija
po raznim osnovama i dr.
okolnom stanovništvu omogućiti sakupljanje drvnih ostataka i kupovinu ogrevnog drveta
8.2.5. Plan zaštite šuma od požara
Ugroženost šumskog ekosistema gazdinske jedinice od požara veoma je različita. Osnovni uzročnik pojave požara
najvećim delom je čovek, sa svojim nesavesnim i neodgovornim odnosom prema prirodnim dobrima u ovom slučaju šumi
(paljenje vatre na neobezbeđenim mestima, zatim paljenje travnog pokrivača i dr.).
55
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Plan zaštite šuma od požara gazdinske jedinice sastoji se u sledećem:
- Inoviranje planova protiv požarne zaštite u skladu sa zakonima koji tu oblast uređuju, i aktuelnim sadašnjim
stanjem.
- Mere propagande i obaveštavanja (postavljanje tabli upozorenja, obaveštenja, plakata i dr.) na celom području
gazdinske jedinice, a posebno na ugroženim mestima.
- Uspostavljanje sistema osmatranja, veza i obaveštavanja u sklopu čuvarske, nadzorne i drugih službi protiv požarne
zaštite.
- Inoviranje protiv požarne opreme (ašovi, lopate, mlatilice i dr.), i držanje iste na određenim mestima.
- Izgradnja protiv požarnih pruga i proseka.
- Saradnja sa lokalnim stanovništvom, pripadnicima MUP – a, i drugim subjektima protiv požarne zaštite.
8.2.6. Plan zaštite prirodnih retkosti
Plan zaštite prirodnih retkosti u ovoj gazdinskoj jedinici je obuhvaćen u Planu upravljanja za Specijalni rezervat prirode
,,Bagremara“ 2011-2020. godine, na osnovu kojeg se svake godine pravi godišnji program zaštite prirodnih retkosti, te na
osnovu toga nije posebno planiran u planovima ove gazdinske jedinice.
8.3. PLAN KORIŠĆENJA ŠUMA
Plan korišćenja šuma obuhvata:
-
Glavni prinos (plan seča obnavljanja) i
Prethodni prinos (plan prorednih seča)
Glavni prinos obuhvata sve seče obnavljanja – čiste seče svih karaktera (obnova, rekonstrukciono konverzioni postupci i
dr.) kao prosta i proširena reprodukcija, dok prethodni prinos čine uzgojne seče – prorede sa primenom pozitivne i negativne
selekcije.
Umereno sastojinsko gazdovanje kao izabrani metod gazdovanja pri određivanju i kalkulaciji sečivog etata sagledava i
analizira čitav niz neophodnih i potrebnih elemanata /stanje sastojina po svim elementima, utvrđene funkcije odnosno namene,
prethodne uslove Zavoda za zaštitu prirode, opšte i posebne ciljeve sa merama za izvršenje, projekciju optimalnog stanja i dr.
Plan seča obnavljanja i prorednih seča jedan su od temeljnih i vrlo važnih segmenata osnove, koji utiče na ciljeve
gazdovanja i stvaranja materijalno ekonomske osnove za realizaciju planiranih radova.
Plan korišćenja šuma kao glavni i prethodni prinos prostorno (odeljenje – odsek) i vremenski potpuno je definisan i
usklađen, kako bi se utvrđene funkcije odnosno namene ostvarivale na zahtevan i optimalan način.
8.3.1. Određivanje glavnog prinosa
Obim seča za svaku gazdinsku klasu određen je metodom dobnih razreda, uz uvažavanje kriterijuma sastojinskog
gazdovanja. Pri tome je metod dobnih razreda kriterijum za obim korišćenja i regulator trajnosti prinosa, a sastojinsko
gazdovanje kriterijum za izbor sastojina za seču. Polazeći od napred istaknutog, sečama obnavljanja su obuhvaćene sastojine
koje će u ovom uređajnom razdoblju dostići zrelost za seču na osnovu starosti, ukoliko nisu pošteđene aktima o zaštiti prirodnih
retkosti.
56
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Sečiva zapremina glavnog prinosa je utvrđena tako što je zatečenom stanju dodat prirast za 2.5 godine kod seča u I
polurazdoblju, odnosno 7.5 godina za seče u II polurazdoblju.
Polazeći od ukupno obrasle površine gazdinske klase i njene ophodnje, primenom metoda dobnih razreda, dobijena je
normalna površina dobnog razreda (An), koja je u skladu sa širinom dobnog razreda, jednaka površini normalnog etata za jedno
polurazdoblje:
Površina GK * Širina dobnog razreda
An = ----------------------------------------------Ophodnja GK
Obim seča obnavljanja za naredno uređajno razdoblje od 2014. do 2023. godine razvrstan po površini i zapremini, za
gazdinske klase i polurazdoblja prikazan je u tabeli broj 8.20., a po vrstama drveća u tabeli broj 8.23. Sve seče obnavljanja
prikazane su kao prosta i proširena reprodukcija.
Glavni prinos seča obnavljanja određen za uređajno radoblje 2014 – 2023. god. kao prosta reprodukcija, proširena
reprodukcija i ukupno dat je u tabelama broj: 8.21., 8.22. i 8.23.
Tabela broj 8.18. Plan seča obnavljanja - prosta reprodukcija
Stanje šuma za GK u kojima se vrše seče
GK
P
ha
V
Prinos iz seča obnavljanja
An
zv
3
I
3
m
m
10 325 222
56 325 222
250.35
75.67
22604.06
7531.76
938.29
250.95
UKUPNO
326.02
30135.82
1189.24
II
Ukupno
ha
I
II
3
Ukupno
3
m
Intenzitet seča
m3/ha
3
m
m
po P
po V
%
%
ha
ha
ha
41.7
12.6
36.74
48.09
84.83
6158.3
9481.4
15639.7
184.4
33.9
69.2
29.08
20.81
49.89
4734.2
3976.4
8710.6
174.6
65.9
115.7
65.82
68.9
134.72
10892.5
13457.8
24350.3
180.7
41.3
80.8
Tabela broj 8.19. Plan seča obnavljanja - proširena reprodukcija
Stanje šuma za GK u kojima se vrše seče
GK
P
ha
10 270 222
10 325 222
10 340 222
10 480 222
56 339 222
UKUPNO
0.52
250.35
3.79
0.70
3.49
258.85
V
3
m
61.8
22604.1
429.7
12.6
526.1
23634.3
zv
3
m
2.7
938.3
13.7
0.7
9.9
965.3
Prinos iz seča obnavljanja
An
I
II
ha
ha
ha
0.1
41.7
0.5
0.1
0.4
0.52
0.72
1.45
0.70
0
0
0
0
0
1.00
3.39
1.00
Ukupno
ha
I
II
3
3
Intenzitet seča
Ukupno
3
m
m3/ha
po P
po V
%
%
m
m
0.52
0.72
1.45
0.70
1.00
68.6295978
30.8016
169.5
13.86
0
0
0
0
0
208.7
68.6
30.8
169.5
13.9
208.7
132.0
42.8
116.9
19.8
208.7
100.0
0.3
38.2
100.0
28.7
111.0
0.1
39.4
109.9
39.7
4.39
282.8
208.7
491.5
111.9
1.7
2.7
57
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Tabela broj 8.20. Plan seča obnavljanja – ukupno
Stanje šuma za GK u kojima se vrše seče
GK
P
10 270 222
10 325 222
10 340 222
10 480 222
56 325 222
56 339 222
UKUPNO
V
zv
3
I
3
ha
m
0.52
250.35
3.79
0.70
75.67
61.8
22604.1
429.7
12.6
7531.8
2.7
938.3
13.7
0.7
250.9
3.49
526.1
9.9
334.52
Prinos iz seča obnavljanja
An
m
31166.1
II
Ukupno
ha
ha
ha
0.1
41.7
0.5
0.1
12.6
0.4
0.52
37.46
1.45
0.70
29.08
0.00
0.00
48.09
0.00
0.00
20.81
1.00
69.21
69.90
1216.2
I
II
3
ha
139.11
Ukupno
3
m
0.52
85.55
1.45
0.70
49.89
1.00
Intenzitet seča
3
m
m
68.6
6189.1
169.5
13.9
4734.2
0.0
0.0
9481.4
0.0
0.0
3976.4
208.7
68.6
15670.5
169.5
13.9
8710.6
208.7
11175.3
13666.5
24841.8
m3/ha
132.0
183.2
116.9
19.8
174.6
208.7
178.6
po P
po V
%
%
100.0
34.2
38.3
100.0
65.9
28.7
111.0
69.3
39.4
109.9
115.7
39.7
41.6
79.7
Ukupno planirani prinos glavnih seča iznosi 24841.8 m3, a ostvaruje se na 139.11 ha. Od te površine 134.72 ha pripada
sečama obnavljanja u prostoj reprodukciji, a ostatak od 4.39 ha predstavljaju seče radi rekonstrukcije degradiranih izdanačkih
sastojina jasena i izdanačkih sastojina kiselog drveta. Prosečna sečiva zapremina sastojina koje su obuhvaćene planom seča
iznosi 178.6 m3/ha (180.7 m3/ha u prostoj reprodukciji i 111.9 m3/ha u proširenoj reprodukciji). Plan seča je u potpunosti
ujednačen po polurazdobljima ako se posmatra površina planirana za seču vodeći računa o FSC standardu. Prilikom izrade
plana seča naročita pažnja je posvećena ravnomernom prostornom rasporedu površina koje se obnavljaju na prostoru cele
gazdinske jedinice s obzirom da se radi o SRP „Bagremara“, kao i o činjenici da obnovne površine ne prelaze 56.25 ha, radi
očuvanja biodiverziteta.
Planiran glavni prinos po vrstama drveća kao prosta, proširena reprodukcija i ukupno /prosta i proširena reprodukcija
zajedno/ dat je u tabelama broj 8.21., 8.22., i 8.23., kako sledi:
Tabela broj 8.21. Plan seča obnavljanja po vrstama drveća prosta reprodukcija
Vrsta drveća
Stanje za vrste zahvaćene sečom
V
zv
m3
Hrast lužnjak
OTL
Bagrem
Američki jasen
Kiselo drvo
Ukupno:
m3
I
Prinos iz seča obnavljanja
II
Ukupno
m3
m3
m3
Tehn.
Sortimenti
Prost.
Otpad
Intenz. seča
po V
m3
m3
m3
%
41.1
0.7
0.5
0.0
0.5
0.3
0.2
0.1
1.2
200.4
8.1
74.0
19.5
93.5
0.0
74.8
18.7
46.6
37295.4
1454.9
10757.3
13355.2
24112.5
6992.6
13503.
3616.9
64.6
1475.8
31.5
35.1
83.0
118.1
0.00
94.5
23.6
8.0
72.9
2.9
25.8
0.00
25.8
0.00
20.6
5.2
35.3
39085.6
1498.1
10892.5
13457.8
24350.3
6992.9
13693.0
3664.4
62.3
58
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Tabela broj 8.22. Plan seča obnavljanja po vrstama drveća proširena reprodukcija
Vrsta drveća
Stanje za vrste zahvaćene sečom
V
Zv
m3
Bela vrba
m3
m3
Sortimenti
Prost.
Otpad
Intenz. seča
po V
m3
m3
m3
%
0.2
2.5
0
2.51
0.38
1.7
0.5
126
24.5
0.8
4.2
0
4.16
2.29
1.3
0.6
16.9
2.4
0.1
2.7
0
2.72
2.2
0.5
112.3
200.4
8.1
40.9
0
40.88
0
32.7
8.2
20.4
37295.4
1454.9
84.0
51.4
135.77
39.38
76.0
20.4
0.4
1475.8
31.5
98.4
156.0
255.37
0
204.3
51.0
17.3
72.9
2.9
50.1
0
50.06
40.0
10.0
68.6
39073.4
1498.5
282.8
207.4
491.47
358.1
91.3
1.3
Krupnolisna lipa
OTL
Američki jasen
Kiselo drvo
Ukupno:
m3
Tehn.
2
Topola I-214
Bagrem
m3
Prinos iz seča obnavljanja
II
Ukupno
I
42.05
Tabela broj 8.23. Plan seča obnavljanja po vrstama drveća – ukupno
Vrsta drveća
Stanje za vrste zahvaćene sečom
V
Zv
3
3
m
Bela vrba
Prinos iz seča obnavljanja
I
II
Ukupno
3
m
3
m
3
m
Tehn.
3
m
Sortimenti
Prost.
3
m
m
Otpad
Intenz. seča
po V
m3
%
2.0
0.2
2.5
0.0
2.5
0.4
1.6
0.5
126.0
Topola I-214
24.5
0.8
4.2
0.0
4.2
2.3
1.3
0.6
16.9
Hrast lužnjak
41.1
0.7
0.5
0.0
0.5
0.3
0.2
0.1
1.2
2.4
0.1
2.7
0.0
2.7
2.2
0.5
112.3
200.4
8.1
114.8
19.5
134.4
107.5
26.9
67.0
37295.4
1454.9
10841.3
13407.0
24248.3
13579.0
3637.2
65.0
1475.8
31.5
133.5
240.0
373.5
298.8
74.7
25.3
72.9
2.9
75.8
0.0
75.8
60.7
15.2
104.0
39114.7
1499.3
11175.3
13666.5
24841.8
14051.2
3755.7
63.5
Krupnolisna lipa
OTL
Bagrem
Američki jasen
Kiselo drvo
Ukupno:
7032.0
7034.9
U sečama obnove glavnu sečivu zapreminu čini bagrem sa 24248.3 m3. Ukupno je za seču planirano 24841. 8 m3, od čega
se veći deo ostvaruje u prostoj reprodukciji (24350.3 m3), a manji u proširenoj reprodukciji (491.47 m3).
Realizacija glavnog prinosa u odnosu na sastojinu (odsek) je obavezna po površini, a po zapremini može da odstupi +/10%, član 46 Pravilnika o sadržini osnova i programa gazdovanja, godišnjeg izvođačkog plana i privremenog plana gazdovanja
privatnim šumama(Sl. gl. RS br.122/03).
8.3.2. Određivanje prethodnog prinosa
Prethodni prinos kao prinos iz uzgojnih prorednih seča ima za svrhu da svojom realizacijom doprinese uzgojnoj
stabilnosti i unapređenju stanja sastojina.
Osnovni polazi i kriterijumi kod ostvarivanja prethodnog prinosa su sledeći:
59
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
-
Unapređivanje ukupnog stanja i satabilnosti šumskih sastojina , a pogotovo uzgojno zapuštenih.
Primena negativne i pozitivne selekcije zavisno od stanja sastojina i uzgojnih potreba.
Podržavanje i uzgojno pomaganje autohtonim vrstama drveća pre svega domaćih topola i vrba.
Vođenje sastojina ka definisanom optimalnom stanju u skladu sa funkcionalno namenskim zahtevima i postavljenim
ciljevima gazdovanja.
Efikasnije korišćenje bioekoloških i proizvodnih mogućnosti staništa i izabranih gazdinskih vrsta.
Plan prethodnog prinosa – prorednih seča po gazdinskim klasama dat je u sledećoj tabeli:
Tabela broj 8.24. Plan prorednih seča po gazdinskim klasama
GK
Stanje šuma za GK u kojima se vrši proreda
V
zv
P
m3
ha
10 325 222
Ukupno:
m3/ha
m3
Površina za proredu
m3/ha
Prinos iz prorednih seča
m3
ha
m3/ha
250.35
22604.1
90.3
938.3
3.7
80.62
1066.2
13.2
250.35
22604.1
90.3
938.3
3.7
80.62
1066.2
13.2
Kako se vidi iz tabelarnog pregleda seče prorede zastupljene su kod namenske celina 10 na površini od 80.62 ha i
sečivim etatom od 1066.2 m3. Planirani etat/ha iznosi 13.2 m3/ha.
Plan prethodnog prinosa – prorednih seča po vrstama drveća dat je u tabeli broj 8.25.:
Tabela broj 8.25. Plan prorednih seča po vrstama drveća
Vrsta drveća
OTL
Bagrem
Američki jasen
UKUPNO:
Stanje za vrste obuhvaćene proredom
V
Zv
m3
m3
200.4
8.1
37295.4
1454.9
1475.8
31.5
38971.6
1494.5
Prinos iz pror. seča
m3
36.0
982.9
47.3
1066.2
Tehn.
m3
Sortimenti
Prost. Otpad
m3
m3
28.8
7.2
835.5
147.4
37.8
9.5
902.1
164.1
Na bazi ovakvog stanja, planirano je u ovoj gazdinskoj jedinici prorednim etatom najviše prorediti bagrem 982.9 m3 ,
zatim američki jasen 47.3 m3.
Realizacija planiranog prethodnog prinosa (u odseku – sastojini) po površini je obavezna, a po zapremini može da
odstupa +/- 10%, član 46 Pravilnika o sadržini osnova i programa gazdovanja, godišnjeg izvođačkog plana i privremenog plana
gazdovanja privatnim šumama (Sl. gl. RS br.122/03).
8.3.3. Ukupan prinos gazdinske jedinice
Ukupan prinos gazdinske jedinice za uređajno razdoblje 2014 – 2023. god. koga čine glavni i prethodni prinos iznosi
25908.0 m3 i to glavni prinos sa 24841.78 m3, i prethodni prinos sa 1066.2 m3.
Struktura ukupnog prinosa po funkcionalno namenskim celinama i vrstama drveća data je u tabeli broj 8.28.:
60
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Tabela broj 8.26. Plan ukupnog prinosa po gazdinskim klasama – prosta reprodukcija
Stanje šuma za GK u kojima se vrše seče
GK
10 325 222
56 325 222
UKUPNO
P
V
ha
250.35
75.67
m3
22604.06
7531.76
326.02
30135.82
Ukupno
zv
m3
m3
938.29
250.95
16705.9
8710.6
1189.24
25416.50
Tabela broj 8.27. Plan ukupnog prinosa po gazdinskim klasama – proširena reprodukcija
Stanje šuma za GK u kojima se vrše seče
GK
Ukupno
P
V
zv
ha
m3
m3
m3
10 270 222
10 325 222
10 340 222
10 480 222
56 339 222
0.52
250.35
3.79
0.70
3.49
61.84
22604.06
429.75
12.61
526.06
2.72
938.29
13.69
0.65
9.93
68.6
30.8
169.5
13.9
208.7
UKUPNO
258.85
23634.32
965.28
491.5
Tabela broj 8.28. Plan ukupnog prinosa po gazdinskim klasama – ukupno
Stanje šuma za GK u kojima se vrše seče
GK
10 270 222
10 325 222
10 340 222
10 480 222
56 325 222
56 339 222
UKUPNO
P
V
zv
ha
m3
m3
Ukupno
m3
0.52
250.35
3.79
0.70
75.67
3.49
61.84
22604.06
429.75
12.61
7531.76
526.06
2.72
938.29
13.69
0.65
250.95
9.93
68.6
16736.7
169.5
13.9
8710.6
208.7
334.52
31166.08
1216.23
25908.0
Tabela broj 8.29. Plan ukupnog prinosa po vrstama drveća – prosta reprodukcija
Vrsta drveća
Hrast lužnjak
OTL
Bagrem
Američki jasen
Stanje za vrste zahvaćene sečom
V
Zv
m3
m3
41.1
0.7
200.4
8.1
37295.4
1454.9
1475.8
31.5
Ukupno
m3
0.49
129.45
25095.42
165.39
61
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Kiselo drvo
UKUPNO
72.9
39085.7
2.9
1498.1
25.76
25416.5
Tabela broj 8.30. Plan ukupnog prinosa po vrstama drveća – proširena reprodukcija
Vrsta drveća
Stanje za vrste zahvaćene
sečom
V
Zv
m3
Bela vrba
Topola I-214
Hrast lužnjak
Krupnolisna lipa
OTL
Bagrem
Američki jasen
Kiselo drvo
UKUPNO
m3
Ukupno
m3
2.0
24.5
41.1
2.4
200.4
37295.4
1475.8
72.9
0.2
0.8
0.7
0.1
8.1
1454.9
31.5
2.9
2.51
4.16
0.00
2.72
40.87
135.77
255.36
50.06
39114.7
1499.3
491.45
Tabela broj 8.31. Plan ukupnog prinosa po vrstama drveća – ukupno
Vrsta drveća
Stanje za vrste zahvaćene
sečom
V
Zv
m3
Bela vrba
Topola I-214
Hrast lužnjak
Krupnolisna lipa
OTL
Bagrem
Američki jasen
Kiselo drvo
UKUPNO
m3
Ukupno
m3
2.0
24.5
41.1
2.4
200.4
37295.4
1475.8
72.9
0.2
0.8
0.7
0.1
8.1
1454.9
31.5
2.9
2.51
4.16
0.49
2.72
170.32
25231.19
420.75
75.81
39114.7
1499.3
25908.0
Ukupan etat za ovu gazdinsku jedinicu iznosi 25908.0 m3, tj. prosečno 2590.8 m3 godišnje. Intenzitet zahvata u odnosu
na trenutno postojeću zapreminu iznosi 65.1%. Znatno veći deo planiranog etata se ostvaruje u sečama obnavljanja (95.9%) u
odnosu na proredne seče (4.1%).
Od ukupno planiranog prinosa 27.2% će biti ostvaren u vidu tehničkog drveta, 57.7% kao prostorno drvo, dok će 15.1%
činiti otpad.
Prinos je planiran u skladu sa neophodnim obimom šumsko uzgojnih radova u narednom uređajnom periodu u cilju
opšte popravke stanja šuma.
62
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
8.4. ODNOS OBIMA NA GAJENJU I KORIŠĆENJU ŠUMA
Odnos obima radova na gajenju i korišćenju – seči šuma pokazuje koliko radova na gajenju šuma dolazi ili pripada na
1.000 m3 sečive zapremine. Obaveza prikazivanja odnosa radova na korišćenju i gajenju šuma proističe iz člana 22. Pravilnika
o sadržini osnova i programa gazdovanja, godišnjeg izvođačkog plana i privremenog plana gazdovanja privatnim šumama.
Odnos obima radova na gajenju i korišćenju – seči šuma (prikazan kao prosta i proširena reprodukcija i ukupno) dat je u
sledećoj tabeli:
Tabela broj 8.32. – Odnos obima radova
Šifra
Vid rada
Površina (radna)
Prosta
Proširena
ha
126
317
320
326
413
414
415
510
513
516
527
530
533
611
612
621
tretiranje podrasta hemijskim sredstvima
veštačko pošumljavanje sadnjom
veštačko pošumljavanje vrbom
veštačko pošumljavanje setvom sejačicom
popunjavanje veštački podignutih kultura setvom
popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom
popunjavanje veštački podignutih plantaža
Osvetljavanje podmlatka
seča izbojaka i uklanjanje korova ručno
uklanjanje korova mašinski
cišćenje u mladim kulturama
međuredna obrada hemijskim sredstvima
prorede u izdanačkim šumama - selektivne
zaštita šuma od biljnih bolest
zaštita šuma od entomoloskih oboljenja
zaštita šuma od glodara
Ukupno:
6.36
134.72
3.18
0.64
45.65
19.08
159.30
134.72
218.89
269.44
80.62
15.90
6.36
22.26
1117.12
Odnos plana gajenja i korišćenja
Prosta
Proširena
ha/m3 x1000
ha
0.00
5.36
2.75
0.00
0.00
1.61
0.41
0.00
5.36
5.36
5.36
32.72
2.75
2.75
0.00
64.43
0.25
5.20
0.00
0.12
0.02
1.76
0.00
0.74
6.15
5.20
8.45
10.40
3.11
0.61
0.25
0.86
43.12
ha/m3 x1000
Ukupno
ha/m3 x1000
0.00
0.21
0.11
0.00
0.00
0.06
0.02
0.00
0.21
0.21
0.21
1.26
0.00
0.11
0.11
0.00
2.51
0.25
5.41
0.11
0.12
0.02
1.82
0.02
0.74
6.36
5.41
8.66
11.66
3.11
0.72
0.35
0.86
45.62
Iz prethodnog pregleda se vidi da kod proste reprodukcije treba izvršiti 43.12 ha šumsko uzgojnih radova na svakih
1000 m3 posečene zapremine. Ovi radovi su obavezni.
Kod proširene reprodukcije na svakih 1000 m3 posečene drvne zapremine treba izvršiti 2.51 ha šumsko uzgojnih radova.
Ovi radovi zavise od dodatnih sredstava za radove na melioraciji iz Budžetskog fonda za šume AP Vojvodine i sopstvenih
raspoloživih sredstava.
8.5. PLAN IZGRADNJE I ODRŽAVANJA ŠUMSKIH SAOBRAĆAJNICA I OBJEKATA
Da bi se poboljšala trenutna otvorenost šumskog kompleksa (5.9 km na 1000 ha) potrebno je izgraditi šumskokamionske puteve do odeljenja koja su nepristupačna kada dođu na red za obnovu. Izgradnjom puteva znatno će se umanjiti
troškovi uzgoja i zaštite, korišćenja šuma kao i vreme zadržavanja izvršilaca.
63
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Da bi unutrašnja putna mreža bila zaokružena i otvorenost gazdinske jedinice bila još bolja potrebno je izgraditi
šumskokamionski put Paroškim putem (vlasništvo opstine) u duzini 1400.00m i kroz 9/f u duzini od 334.00m. Ovim bi se
povećala otvorenost na 10.3 km na 1000 ha.
Pored ovih radova neophodno je stalno održavanje proseka radi očuvanja prohodnosti kroz gazdinsku jedinicu.
Bilo kakve aktivnosti (planiranje, rekonstrukcije i izgradnja) na saobraćajnoj infrastrukturi u granicama zaštićenih
prirodnih dobara, mogu se raditi tek po odobrenju i saglasnosti nadležnih institucija (Pokrajinski zavod za zaštitu prirode).
8.6. PLAN UREĐIVANJA ŠUMA
Uređivanje šuma gazdinske jedinice za novo uređajno razdoblje 2024 – 2033. god. planira se u 2023. god. (početak
uređivanja – pripremni radovi, terenski i dr.). Digitalizovana podela područja, urađen katastar u digitalnom obliku, kao i baza
podataka koja je kreirana u ovom uređivanju treba da posluži kao osnov za buduće uređivanje ove gazdinske jedinice. Kod
sastojina koje su u ovom premeru merene delimičnim premerom, primerne površine su digitalizovane sa svojim kordinatama,
tako da bi pri sledećem uređivanju primerne površine trebalo postavljati na istim kordinatama tj. u istim sastojinskim
situacijama.
Poštovanje planirane dinamike izrade osnove doprinosi sprovođenju daljeg kontinuiteta, planskom i organizovanom
planiranju gazdovanja, usmerenom i dozvoljenom korišćenju potencijala gazdinske jedinice u skladu sa odredbama zasnovanim
na zakonima (Zakon o šumama, Zakon o zaštiti životne sredine i dr.) i pratećim podzakonskim aktima (pravilnici, uredbe i dr.).
8.7. PLAN RAZVOJA LOVSTVA
Sa aspekta lovstva, u ovoj gazdinskoj jedinici važno je sledeće:
-
Održavanje optimalnog broja divljači u skladu sa bonitetnim mogućnostima staništa;
Obezbeđivanja uslova za potreban prehrambeni potencijal za redovnu i dopunsku ishranu, pogotovo u zimskim
uslovima;
Organizovanje stalne zaštite divljači, pomoći i spašavanja u vanrednim uslovima (visok sneg).
Zaštita mladih šumskih sastojina individualnim i po potrebi kolektivnim ogradama pogotovo u vreme obnove
sastojina. Takođe koristiti i druga razna odbojna sredstva u cilju zaštite šumskih sastojina (mirisna, i dr).
Usklađivanje svih prostorno planskih dokumenata koji obrađuju oblast lovstva (osnova gazdovanja šumama, Lovne
osnove, Programi zaštite i razvoja i dr.).
Plan odstrela divljači u GJ "Bagremara" će biti preciziran Lovnim osnovama za lovišta ustanovljena na području
pomenute GJ.
8.8. PLAN KORIŠĆENJA DRUGIH ŠUMSKIH POTENCIJALA
Korišćenje drugih šumskih potencijala (pašarenje, senokos, pčelarstvo, lekovito bilje) neće imati neki veći značaj i
efekte. Korišćenje ostalih šumskih proizvoda (gljiva, žaba, puževa i dr.), u ŠG „Novi Sad”, odnosno u ŠU Bačka Palanka nije
posebno organizovano.
64
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Moguća su određena korišćenja vezano za lokalno stanovništvo, kao što je sakupljanje drvnog otpada u fazi pripreme za
pošumljavanja. Ovaj vid korišćenja nema značajnije finansijske efekte.
Korišćenje ostalih šumskih proizvoda u ovoj gazdinskoj jedinici nije planirano, te se na osnovu toga može preporučiti,
da ako dođe do skupljanja (gljiva, puževa, lekovitog bilja, i dr.), skupljanje i promet se može obavljati samo po Zakonu o zaštiti
životne sredine, („Sl. gl. RS” br.135/04, 36/09), i drugih zakonskih i podzakonskih akata iz ove oblasti važećih u datom
momentu.
8.9. PLAN ODRŽAVANJA I RAZVOJA ZAŠTIĆENIH PRIRODNIH DOBARA
Plan razvoja i održavanja Specijalnog rezervata prirode „Bagremara”, obuhvaćen je Planom upravljanja za Specijalni
rezervat prirode „Bagremara” za period 2011-2020., te na osnovu toga u ovoj osnovi neće biti posebno planiran.
8.10. PLAN KADROVA
Plan kadrova za ŠU Bačka Palanka je prikazan u Opštoj osnovi gazdovanja šumama za Južnobačko šumsko područje, i
kao takav se prihvata za ovo uređajno razdoblje.
8.11. PLAN TEHNIČKOG OPREMANJA
Plan tehničkog opremanja za ŠU Bačka Palanka je dat u Opštoj osnovi za gazdovanje šumama za Južnobačko šumsko
područje, jer je šumska mehanizacija i druga tehnička oprema organizovana na nivou šumskog gazdinstva kao posebna radna
jedinica, a ne na nivou šumske uprave.
8.12. PLAN NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA
Pošto gazdinska jedinica u funkcionalno namenskom zahtevu ima poseban značaj, te je neophodna i odgovarajuća
naučno istraživačka aktivnost. Plan naučno istraživačkog rada odnosi se na sledeće oblasti i teme:
-
Ispitivanje i utvrđivanje bioekoloških uslova staništa (zemljište, nivo podzemnih voda, i dr.).
Praćenje i definisanje razvojno proizvodnih karakteristika autohtonih vrsta drveća i njihovih zajednica.
Inventarizacija biodiverziteta šumskog ekosistema gazdinske jedinice.
Naučno istraživački radovi iz oblasti zaštite, unapređenja i uređenja iz svih utvrđenih funkcionalno
namenskih oblasti (Specijalni rezervat prirode „Bagremara“).
65
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
9.
UPUTSTVA I SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANOVA
9.1. SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANIRANIH RADOVA
Uspešnost sprovođenja planova gazdovanja šumama zavisi od niza faktora. Kako bi se izbegao uticaj negativnih faktora,
ali i eventualnih nejasnoća oko sprovođenja planova, ovom osnovnom propisuju se smernice za sprovođenje propisanih mera i
planova gazdovanja šumama. Uputstvima i smernicama za realizaciju planova dati su detaljni opisi kako i na koji način izvesti
planirane radove, u cilju maksimalne realizacije i postizanja predviđenih rezultata i efekata.
Radi preglednijeg sagledavanja predloženih smernica za gazdovanje šumama, sve smernice za gazdovanje šumama
podeljene su po delatnostima.
9.2. SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANA GAJENJA ŠUMA
Smernice za realizaciju plana gajenja šuma daju detaljna uputstva za izvođenje radova na gajenju šuma, planiranih ovom
osnovom. Veoma su bitne u svim delovima, sa obavezom potpunog sprovođenja, kako bi se zaustavila negativna kretanja i
tendencije, sanirala loša stanja, a ukupno stanje unapredilo u planiranom i mogućem stepenu.
9.2.1. Smernice za realizaciju plana obnove i pošumljavanja
Plan obnove i pošumljavanja podrazumeva da se na mestu postojećih sastojina podignu nove mlade sastojine veštačkom
obnovom bagrema, kao i podizanjem novih mladih sastojina na čistinama planiranim za pošumljavanje.
Sadnju vršiti uz prethodnu, delimčnu pripremu terena i zemljišta. Pripremu vršiti prvenstveno na sečinama gde je tehnički
moguće i ekonomski opravdano vaditi panjeve. Ukoliko se ne vrši obrada zemljišta teren treba prethodno pripremiti za sadnju,
prikupljanjem i spaljivanjem otpadaka od seče, uništavanjem izbojaka iz panja, sečom šiblja. Izdanačku moć panjeva bagrema
kao i američkog jasena, negundovca, kiselog drveta koji stvaraju velike probleme kod nege novopodignutih sastojina moguće je
uništiti i hemijskim putem. U svakom slučaju, pripremu terena neophodno je izvesti tako, da omogući nesmetan ulazak
mehanizacije u svim periodima godine u sastojinu radi izvođenja mera nege.
Sadnju vršiti pod ašov sa jednogodišnjim sadnicama (1+0). Shodno utvrđenim ciljevima, primenjivati gustinu sadnje 1,5 x
2,2 m. Ukoliko se promeni tehologija ili se dođe do novih saznanja, samim tim, doći će i do promene razmaka sadnje. Za uspeh
sadnje veoma je značajno da se izvrši jesenja sadnja (ukoliko to uslovi dozvoljavaju).
Setva semena hrasta lužnjaka obavlja se ručno u brazde. Brazde se otvaraju mehanizovanim putem, na prethodno
očišćenom i obrađenom zemljištu. Rastojanje između brazdi je 60 cm. U brazdama, svako seme hrasta lužnjaka ručno posejati
na rastojanju od 0,17 m. Normativ utroška semena hrasta lužnjaka za 1ha iznosi 500 kg. Polazeći od toga da je prosečna težina
jednog semana hrasta lužnjaka 5 gr i da se u 1kg nalazi 200 komada, za pošumljavanje 1ha površine potrebno je 100.000
komada žira, tj. 10 komada za kvadratni metar površine.
9.2.2. Smernice za realizaciju popunjavanja
Nakon izvršenog pošumljavanja sastojine bagremom treba redovno pregledati i u slučaju neuspelog pošumljavanja,
sušenja sadnica, ili njihovog propadanja iz drugih razloga, na delovima pošumljene površine treba izvršiti popunjavanje
sastojine novim sadnicama. Ovu meru ne treba primenjivati u slučajevima retkog i pojedinačnog sušenja gde izvođenje ovih
66
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
radova nije tehnološki opravdano. Popunjavanje se može vršiti i više godina nakon sadnje, sve dok su nove sadnice u stanju da
se izbore za svoj položaj u sastojini. Pri izboru sadnica koje se koriste za popunjavanje treba upotrebljavati starije sadnice iste
vrste kao pri prvom pošumljavanju (po mogućstvu dvogodišnje), kako bi se što pre otklonila razlika u visini i prečniku.
Prilikom pregleda izvršenih pošumljavanja treba evidentirati potrebu za ispravljanjem sadnica nakon eventualnih vetroizvala i
preduzeti mere da se ova pojava sanira.
Procena potrebnih popunjavanja sadnicama bagrema je 30% površine koja se obnavlja (900 sadnica po ha), dok je
procena potrebnih popunjavanja setvom semena lužnjaka 20% površine koja se obnavlja.
9.2.3. Smernice za rekonstrukciju devastiranih sastojina
U toku ovog uređajnog razdoblja neophodno je izvršiti rekonstrukciju sastojina A. jasena koje su devastirane (2/c i 8/i),
ili se, kao očuvane ( 9/b, 9/e i 10/b), neplanirano šire i osvajaju stanište bagrema. Takođe, rekonstrukciju je potrebno izvršiti i u
odeljenjima 12/c i 12 /e zbog pojave kiselog drveta koje se širi velikom brzinom i preti da osvaja staništa bagrema.
Ove sastojine je potrebno poseći čistom sečom, a nakon seče izvršiti pripremu terena za pošumljavanje. Na ovako
pripremljenim površinama izvršiti pošumljavanje kvalitetnim sadnicama bagrema, tehnologijom koja je već data u smernicama
za pošumljavanje bagremom. Nakon izvršenog pošumljavanja nove sastojine treba negovati onako kako je to opisano u
smernicama za popunjavanje i realizaciju čišćenja mladih kultura.
9.2.4. Smernice za realizaciju čišćenja mladih kultura
Čišćenje kao mera nege izvodi se u mladim prirodnim sastojinama, kao i u mladim kulturama u dobu mladika. Čišćenje
u mladim prirodnim sastojinama, kao i kulturma bagrema vrši se u razvojnoj fazi mladika i sastoji se u odstranjivanju suvišnih
izdanaka, loše formiranih stabala (potištenih i nekvalitetnih) i nepoželjnih vrsta. Za razliku od čišćenja koje se radi
kandidovanjem stabala budućnosti (kao što je slučaj kod hrastovih šuma), u ovom slučaju se retko ili skoro nikako ne utiče na
razvoj najkvalitetnijih stabala u sastojini, te zbog toga ona su prepuštena spontanom razvoju.
Prilikom čišćenja mladih sastojina bagrema treba imati u vidu činjenicu, da svaka sastojina ima svoju individualnost, a
da na jačinu zahvata utiču stanje sastojina i postavljeni ciljevi gazdovanja šumama. U ovoj gazdinskoj jedinici, u svim
obnovljenim sastojinama (mladim kulturama bagrema) neophodno je izvršiti dva zahvata. Kako je nemoguće realizovati
čišćenje u dva navrata u jednom uređajnom periodu, planirani zahvati podrazumevaju: negu mladika i čišćenje. Nega mladika
ogleda se u uklanjanju prekobrojinih izbojaka, dok čišćenje predstavlja sve prethodno definisano. U skladu sa tim, prvi zahvat
(negu mladika) uraditi u prvom polurazdoblju, tj. između 3. i 5. godine, dok drugi zahvat (čišćenje) uraditi između 5 do 10
godine starosti. U sastojinama starosti od 5 do 10 godina u kojima je u prvih 5 godina izostala nega mladika (3/b, 4/e, 5/b, 5/e,
5/f, 6/a, 6/c, 6/d, 8/d) neophodno je, prioritetno, u prvom polurazdoblju izvršiti negu mladika, a u drugom polurazdoblju,
između 10. i 15. godine starosti izvršiti čišćenje. Na ovaj način pomenute sastojine će biti spremne za proredu u narednom
uređajnom razdoblju.
9.2.5. Smernice za održavanje protivpožarnih pruga, proseka i puteva
Radi sprečavanja eventualnih šteta na širem području u slučaju pojave šumskih požara, neophodno je preventivno
održavati protivpožarne pruge na obnovljenim površinama, koje može lako zahvatiti prizemni požar. Uklanjaju se sve organske
materije kojima se požar može širiti i prenositi u širini od 6 metra. Potrebno je i redovno održavati puteve da je njima moguće
prolaziti u svim uslovima. Proseke se moraju održavati čiste, prohodne i pregledne, redovnim godišnjim uklanjanjem žbunja i
podrasta koji se na njima pojavljuje.
67
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
9.2.6. Smernice za prorede u tvrdim lišćarima
Kod intenzivnog šumskog gazdovanja prorede su osnovni vid nege šuma. Koji vid proreda primeniti, način izvođenja,
intenzitet i učestalost, najčešće zavisi od zatečenog stanja sastojina (ocenjenog kroz strukturne osobine sastojine-sklopljenost i
očuvanost, zdravstveno stanje), dosadašnjeg načina nege i uticaja na zatečeno stanje kao i stanišnih uslova u kojima se nega
izvodi.
Sagledavajući sve napred navedene elemente za Južnobačko šumsko područje pa i za gazdinsku jedinicu „Bagremara”,
propisuju se selektivne prorede zasnovane na principima pozitivne selekcije.
Osnovna osobina selektivne prorede je da se njenom primenom uvećava vrednost prirasta, prirast se usmerava na
najbolja unapred odabrana stabla u sastojini, a istovremeno se osigurava biološka stabilnost sastojine i održava maksimalna
proizvodnja i koristi proizvodni potencijal zemljišta.
Pre samog početka vršenja doznake stabala za proredu treba proučiti uredbe i smernice gazdovanja šumama, upoznati
stanišne uslove i sastojinske prilike ne samo u konkretnoj sastojini gde će se vršiti doznaka stabala za proredu već i šire.
Posebno je važno analizirati sve strukturne elemente sastojine, napraviti grafikone stanja zapremine po debljinskim stepenima i
po najzastupljenijim vrstama. Obavezno uraditi skicu površine na kojoj će se raditi proreda. Izvođenje doznake bez predhodno
izvršenih pripremnih radova garantuje neuspeh.
Nakon izvršenih svih pripremnih radova pristupa se izvođenju same doznake stabala u proredi. Pri praktičnom radu u
konkretnoj sastojini, stabla se funkcionalno svrstavaju u tri osnovne kategorije:
1. Stabla budućnosti. To su najkvalitetnija stabla u sastojini, budući nosioci proizvodnje čijem daljem razvoju je
sve podređeno.
2. Konkurentna stabla (štetna). Stabla koja svojim položajem u sastojini ometaju razvoj najboljih stabala.
3. Indiferentna stabla. Obuhvataju kategoriju stabala koja ni na koji način ne ugrožavaju normalan razvoj stabala
budućnosti.
U prvoj fazi u sastojini se odabiraju stabla budućnosti (koja se najčešće obeležavaju farbom ili na neki drugi način) da bi
se uočila i pri narednim prorednim zahvatima. Pri tome se mora voditi računa da odabrana stabla budu najkvalitetnija u sastojini
i istovremeno (u granicama mogućnosti) pravilno raspoređena po površini. Stabla moraju biti punodrvna, sa normalno
razvijenom krošnjom, bez vidljivih tehničkih grešaka na deblu, obolenja i mehaničkih oštećenja. Broj odabranih stabala mora
biti nešto veći od očekivanog na kraju ophodnje, kako bi se izbegle moguće posledice kasnijeg diferenciranja. Konkretan broj
zavisi od starosti, vrste drveća, kvaliteta i postavljenog proizvodnog cilja.
U drugoj fazi se vrši odabiranje i doznaka stabala za seču. Pošto se primenom selektivne prorede želi najbolji razvoj
najkvalitetnijih stabala u sastojini to se uglavnom doznačuju stabla II kategorije. Ona se nalaze na taj način što se obilaskom
oko stabala budućnosti pronalaze i evidentiraju (doznačavaju) glavni konkurenti koji svojim položajem u odnosu na odabrano
stablo najviše ugrožavaju njihov razvoj.
Stabla III kategorije se uklanjaju iz sastojine ako su takvog zdravstvenog stanja da ne mogu čekati naredni proredni
zahvat.
Kao stabla budućnosti treba ostaviti i zdrava stabla voćkarica.
S obzirom na pojavu sušenja i razređenost dela sastojina u nekim gazdinskim klasama zahvat mora biti umeren i
odmeren u svakoj sastojini pojedinačno, a u pojedinim slučajevima proredne seče će biti sanitarno uzgojnog karaktera.
68
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Ako u gazdinskoj jedinici tokom narednog uređajnog razdoblja budu ustanovljeni i registrovani semenski objekti, sve
neophodne prorede, kao i druge intervencije, u njima mogu se obavljati samo uz saglasnost Pokrajinskog sekretarijata za
poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
9.2.7. Smernice za uzgojno sanitarne prorede
Uzgojno sanitarne prorede rade se u sastojinama u kojima zbog sastojinskih prilika nije planirana selektivna proreda jer
postoji veliki broj suvih, oštećenih i bolesnih stabala. Cilj uzgojno sanitarne prorede je da se popravi zdravstveno stanje
sastojine i spreči širenje zaraze na zdrava i vitalna stabla, a iskoristi drvna zapremina stabala zahvaćenih procesom sušenja pre
totalnog propadanja.
Prilikom doznake vade se stabla trećeg i četvrtog stepena sušenja, stabla oštećena od vetra i snega, kao i stabla koja
imaju dobru krošnju ali su im debla izbušena mušicom i strizibubom ili se pojavile gljive. Na mestima gde se pojave grupe
stabala bez oštećenja i procesa sušenja treba uraditi selektivnu proredu zbog prostornog rasporeda.
U gazdinskoj jedinici „Bagremara”, u odeljenju 2/b u prethodnom uređajnom razdoblju izvršena je sanitarna seča usled
sušenja i propadanja pojedinih stabala četinara. Potrebno je i u ovom uređajnom razdoblju pratiti stanje ove sastojine, kako bi se
u slučaju sušenja i propadanja pojedinačnih stabala ista doznačila i uklonila iz sastojine. Na taj način se sprečava njihovo
rušenje (stabla se posle nekog vremena ruše sama od sebe) i širenje zaraze (takva stabla postaju izvor zaraze).
9.3. SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANA ZAŠTITE ŠUMA
Plan zaštite šuma veoma je bitan segment Osnove, imajući u vidu sve veću ugroženost šumskog ekosistema gazdinske
jedinice po više osnova, i zaštićenih delova prirode.
Plan zaštite od štetnih insekata, patogenih bolesti i glodara veoma je detaljno postavljen, imajući u vidu dosadašnja
iskustva, preduzete mere i sadašnje stanje sastojina po svim osnovama. Oblast zaštite šuma kadrovski će se reorganizovati u
pravcu pojačanog osmatranja, bolje materijalno tehničke opremljenosti, sadržajnije međusobne koordinacije i veze unutar
preduzeća, institucija i preduzeća koja rade u oblasti šumarstva i zaštite šuma. Na terenu stalno će se pratiti prisustvo štetnih
insekata, patogenih bolesti i glodara u saradnji sa dijagnozno prognoznom službom. Bilo kakvo prenamnoženje štetočina
detaljno će se analizirati, pratiti i postupiti u skladu sa datim preporukama i naredbama. Bitno je istaći da se kod izbora sredstva
za tretiranje, vremena i načina tretiranja mora obezbediti saglasnost svih nadležnih institucija (Zavoda za zaštitu prirode,
ministarstava i sekretarijata, i dr.) i preduzeća (Institut za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine i dr.). Posebne mere
opreznosti i širokog konsenzusa potrebne su pored ostalog i iz razloga pripadnosti zaštićenim prirodnim dobrima. Takođe
moraju se preduzeti sve mere obaveštavanja i informisanja na tretiranom području, sa praćenjem efekata tretiranja i rezultata
rada.
Zaštita šuma od stoke je važan segment. U skladu sa tim potrebno je sprovoditi kontinuiranu i svakodnevnu kontrolu
ispaše i kretanja stoke. Ako stoka pričini štete na šumskim sastojinama i staništima bez odgovarajuće kontrole i uslova
korisnika, utvrditi visinu štete i preduzeti mere zasnovane na zakonskim odredbama (tužbe i dr.).
Zaštita od divljači je veoma važan segment, pogotovo kod obnove sastojina i sastojina mlađeg uzrasta. Štete od divljači
prisutne su u manjem obimu u ovoj gazdinskoj jedinici. Mere i aktivnosti zaštite od divljači navedene u poglavlju 8.2.3.
(svođenje brojnog stanja divljači na bonitetne kapacitete, prehrana divljači i dr.) kao takve ostaju, uz razvijanje saradnje i
međusobne koordinacije sa Lovačkim udruženjima, društivima i drugim subjektima.
69
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Smernice i uputstva za aktivnu zaštitu od štetnog delovanja čoveka svode se na poboljšanje aktivnosti čuvarske službe
(bolje organizovanje, odgovarajuće materijalno tehničko opremanje i dr.), međusobne koordinacije i povezanosti sa drugim
službama i subjektima iz oblasti zaštite užeg i šireg prostora (nadzornici, lovočuvari, pripadnici SUP –a, lokalno stanovništvo,
sudski organi i dr.). Takođe svi počinioci šteta bilo kog oblika na šumskom ekosistemu, moraju biti identifikovani, sa
preduzimanjem odgovarajućih mera zasnovanim na zakonima (utuživani, oduzimana sredstva kojima je naneta šteta, nadoknada
štete i dr.). Posebnu opasnost po ukupan ekosistem gazdinske jedinice čine uzurpacije i aktivnosti na polju urbanizacije prostora
po svim osnovama (vikend naselja, putevi, prenosni sistemi i dr.). Sve prekršioce po osnovu urbanizacija treba identifikovati,
što neće biti lak zadatak, utvrditi zakonitost izvedenih aktivnosti, i prema nalazima i rezultatima preduzeti odgovarajuće mere.
Bitno je da preduzeće svojim aktivnostima upućuje sve zainteresovane subjekte (pojedince, preduzeća, lokalne strukture i dr.)
na zakonit put i način rešavanja svojih zahteva. Sve navedeno je jako značajno imajući u vidu da se pored ostalog radi i o
zaštićenim delovima prirode, kao prostoru posebnih prirodnih vrednosti.
Zaštita od požara posebno je značajna za površine, odnosno šumske sastojine koje se nalaze bliže naseljenim mestima i
drugim urbanizovanim oblicima (vikend objekti, turističko relevantni sadržaji i dr.), kao i površine koje se nalaze van aktivnih
vodotokova i zona plavljenja. Izgradnja i održavanje protiv požarnih pruga i pojaseva podrazumeva da se oko ugroženih
površina ukloni sav moguć i potencijalni gorivi materijal na dovoljnoj širini i dužini, kako bi se onemogućilo prenošenje vatre.
Uklanjanje zeljastog i drvenstog prisutnog i potencijalnog gorivog materijala vršiti mahanizovanim (tarupi i dr.) i ručnim
sredstvima (kose, motike i dr.). Izgradnju i održavanje protiv-požarnih pruga i pojaseva vršiti na vreme – pre neposredne
opasnosti od izbijanja požara (rano proleće, tokom izrazito sušnih letnjih perioda i početkom jeseni). Takođe je bitno da se
uspostavi bliži kontakt i veza sa protiv požarnim ekipama pripadnicima MUP – a, lokalnim stanovništvom i drugim subjektima.
9.4. SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANA KORIŠĆENJA ŠUMA
Smernice za sprovođenje korišćenja šuma daju objašnjenje i obrazloženje tehnologije, kao i uputstva za izvođenje
planiranih radova. Realizacija seča planiranih ovom osnovom izvodiće se putem godišnjih izvođačkih projekata gazdovanja
šumama. Pri tome treba voditi računa o ciljevima gazdovanja, određenom prinosu, kriterijumima sečive zrelosti, uzgojnim
potrebama, kao i o rezultatima dobijenim premerom šuma pri izradi ove osnove. Na bazi sačinjenog plana seča, kao i
prethodnog premera sastojina predviđenih za seču u narednoj godini (doznake stabala), sastavlja se izvođački projekat
gazdovanja šumama kao konačni planski dokument za izvođenje seča.
Seča šume će se vršiti posle odabiranja, obeležavanja i evidentiranja stabala za seču, tj. posle izvršene doznake stabala
koja mora biti u skladu sa Pravilnikom o načinu i vremenu vršenja doznake, dodeljivanju, obliku i sadržini doznačnog žiga i
žiga za šumsku krivicu, obrascu doznačne knjige, odnosno knjige šumske krivice, kao i o uslovima i načinu seče u šumama
(sl.gl. rs br. 65 /11). Doznačivanje stabala i izvođenje svih vrsta seča, takođe, moraju biti u skladu sa Uredbom i Uslovima koji
se odnose na SRP „Bagremara“.
Doznaku stabala za seču vrši stručno lice zaposleno u ŠG „Novi Sad“, odnosno ŠU „Bačka Palanka“, uvažavajući
odredbe člana 58. Zakona o šumama Republike Srbije.
Zavisno od cilja gazdovanja i načina izvođenja, seče mogu biti:
- seče obnavljanja (čiste seče),
- seče obnavljanja (oplodne seče) i
- proredne seče.
Smernice za realizaciju plana korišćenja šuma u ovoj gazdinskoj jedinici odnose se na glavni prinos – seče obnavljanja
(čiste seče) i prethodni prinos – proredne seče.
70
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
9.4.1. Glavni prinos – seče obnavljanja
Glavni prinos – seče obnavljanja u gazdinskoj jedinici izvode se sa ciljem uklanjanja sastojina koje su planirane za
obnovu. Po svom karakteru i načinu izvođenja sledećeg su karaktera:
-
Planirane redovne seče obnavljanja kao prosta reprodukcija i
Planirane završne rekonstrukciono konverzionog karaktera kao proširena reprodukcija.
Redovne seče obnavljanja podrazumevaju uklanjanje stare matične sastojine, da bi se na istom mestu podigla mlada
sastojina prirodnim ili veštačkim putem (u ovoj gazdinskoj jedinici veštačkim putem). Seče obnove rekonstrukciono
konverzionog tipa imaju za svrhu unapređenje uzgojnog stanja po svim osnovama (prevođenje izdanačkih u visoke sastojine i
dr.), i vraćanja potrebne i planirane autohtonosti izvornog oblika biljnog zajedništva (zamena alohtonih vrsta drveća
autohtonim). Izbor sastojina za obnovu izvršen je na osnovu već navedenih i obrađenih kriterijuma (stanje sastojina, projekcija
optimalnih stanja, definisane funkcije i namene, normalan razmer dobnih razreda, utvrđene dinamike rekonstrukciono
konverzionih postupaka, i dr.), kod ustanovljavanja privremenog i konačnog plana glavnog prinosa. Takođe su uvažavane
odredbe i zahtevi vezani za zaštićene delove prirode kao što je izbegavanje vršenja seča obnove na širokim frontovima,
zadržavanje i forsiranje autohtonosti prirodnog ambijenta i dr. Kako se u ovoj gazdinskoj jedinici radi o bagremu i drugim
tvrdim lišćara, seče obnavljanja izvode se za vreme mirovanja vegetacije. Seču stabala izvoditi po šematskom rasporedu, sa
obaveznim vođenjem računa o uspostavi šumskog reda. Stabla seći sa maksimalnim kvantitativnim i kvalitativnim
iskorišćenjem (oblovinu i prostorno drvo raditi do određenih dimenzija u skladu sa standardima). Izrađene drvne sortimente što
pre realizovati (izvesti iz sečine i prodati na tržištu), a otpad od seče moguće je ukloniti pre izvođenja radova na obnovi i
gajenju šuma, uz angažovanje lokalnog stanovništa i zaposlenih radnika, pod kontrolom i na odgovarajući način. Prilikom
izvođenja seča obnavljanja, potrebno je ispoštovati smernice za održivo gazdovanje šumama propisane u JP "Vojvodinašume"
koje definišu ostavljanje 3-5 stabala / ha autohtonih vrsta drveća koje će kao takve nastaviti biodiverzitet područja.
9.4.2. Prethodni prinos – proredne seče
Izvođenje uzgojnih seča – proreda ima za svrhu da se unapredi stanje sastojina po svim osnovama, i uzgojno pomogne
ugroženim vrstama ili vrstama sa priroritetom (glavna vrsta, autohtone vrste drveća i dr.). Pre izvođenja uzgojne seče – prorede
uraditi Izvođački projekat i obeležavanje stabala za seču u skladu sa navedenim Pravilnikom o načinu obeležavanja stabala za
seču. Kod odabiranja stabala za seču primenjivati elemente negativne selekcije kod nenegovanih i uzgojno zapuštenih stanja, i
pozitivnu selekciju sa uzgojnim pomaganjem autohtonim vrstama drveća i stabala sa dobrom genetskom osnovom. Primena
pozitivne i negativne selekcije takođe podrazumeva i sanitarni odabir gde se iz sastojina odstranjuju bolesna, oštećena, suva i na
drugi način nepoželjna stabla (izvale i dr.). Ako se ukaže potreba za proredama ili sanitarnim sečama (vetrolomi, vetroizvale i
dr.) u nekim odeljenjima i odsecima koji nisu planirani ovom osnovom, potrebno je i njih uraditi uz saglasnost, saradnju i
nadzor šumarske inspekcije. Neophodno je uzgojno pomagati glavnoj vrsti drveća, sa odstranjivanjem sporednih vrsta drveća
pogotovo onih koje su „agresivne“ (invazivne vrste kao što su američki jasen, kiselo drvo i dr.). Pojedinačno, ukoliko su
prisutni, ostavljati pojedinačna starija stabla autohtonih vrsta drveća. Obeležavanje stabala za seču vršiti za vreme vegetacionog
perioda kada se vidi odnos stabala, razvijenost krošnji i drugi potrebni elementi. Uzgojne seče – prorede izvoditi po principu
maksimalnog kvanititativnog i kvalitativnog iskorišćenja uz primenu standarda za izradu drvnih sortimenata. Seču stabala vršiti
sa obaveznom uspostavom šumskog reda. Drvne sortimente što pre izvući iz sečine, i realizovati na tržištu.
71
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Vreme izvođenja proreda po odeljenjima treba uskladiti sa izvođenjem seča obnavljanja u najbližim odsecima, kako bi
upotrebljena mehanizacija bila što funkcionalnije korišćena. Prorede se izvode tokom cele godine.
9.5. UPUTSTVO ZA IZRADU GODIŠNJEG PLANA I IZVOĐAČKOG PROJEKTA GAZDOVANJA
ŠUMAMA
Sprovođenje Osnova gazdovanja šumama obezbeđuje se godišnjim planom gazdovanja šumama (u daljem tekstu
godišnji plan). Ovim planom detaljno se razrađuju radovi po pojedinim sastojinama utvrđeni u osnovi gazdovanja šumama.
Sastavni deo godišnjeg plana je izvođački projekat gazdovanja šumama (u daljem tekstu izvođački projekat).
Izvođačkim projektom se usklađuje tehnologija po fazama radova na gajenju, zaštiti i korišćenju šuma. Osnovna jedinica za
koju se izrađuje izvođački projekat je odeljenje. Izvođački projekat sastoji se iz tekstualnog dela, tabelarnog dela i skica.
Tekstualni deo izvođačkog projekta sastoji se iz opisa staništa i sastojina, obrazloženja opšteg i etapnog uzgojnog cilja, prikaz
rasporeda izvođenja radova na gajenju šuma i načina izvođenja tih radova, te prikaz tehnologije i organizacije rada na seči,
izradi i privlačenju drvnih sortimenata. Tabelarni deo sadrži podatke o površini, vrsti i obimu radova na gajenju i korišćenju
šuma, količini, vrsti i starosti sadnog materijala, radnoj snazi, mehanizaciji i drugim sredstvima rada i materijalu potrebnom za
izvođenje pripremnih i glavnih radova na gajenju i korišćenju šuma.
Izvođački projekti rade se na obrascima koji su propisani Pravilnikom, arhiviraju se i trajno čuvaju. Izvođački projekat
donosi se najkasnije do 31. oktobra, a godišnji plan do 30. novembra, za radove koji će se izvoditi naredne godine. Godišnji
izvođački projekat mora biti u skladu sa osnovom.
U izvođački projekat prilažu se skice 1: 10000 sa ucrtanim izvoznim putevima, stovarištima, vlakama, i td.
Detaljnija upustva za izradu godišnjeg plana gazdovanja šumama, data su u Pravilniku o sadržini osnova i programa
gazdovanja šumama, godišnjeg izvođačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama (sl.gl.RS br.
122/03).
9.6. UPUTSTVO ZA VOĐENJE EVIDENCIJA GAZDOVANJA ŠUMAMA
Korisnik šuma je dužan prema članu 34 Zakona o šumama, da u osnovi gazdovanja šumama, te u izvođačkom projektu
evidentira izvršene radove na gajenju, zaštiti i korišćenju šuma, po njihovom izvršenju, a najkasnije do 28. februara naredne
godine.
Evidentiranje izvršenih radova na seči i gajenju šuma vrše se na obrascima ”Plan gajenja šuma – Evidencija izvršenih
radova na gajenju”, ”Plan seča obnavljanja (jednodobne šume) – Evidencija izvršenih seča” i ”Plan prorednih seča – Evidencija
izvršenih seča”.
Detaljnija upustva za vođenje evidencije izvršenih radova regulisana su u Pravilniku o sadržini osnova i programa
gazdovanja šumama, godišnjeg izvođačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama ( sl.gl.RS br.
122/03).
Količina posečenog drveta unosi se iz doznačnih knjiga. Prsni prečnici doznačenih stabala mere se sa tačnošću 1 cm i
unose u doznačnu knjigu. Zapremina u doznačnim knjigama obračunava se po istim zapreminskim tablicama (tarifama) po
kojima je bila obračunata zapremina u OGŠ, posečeno drvo razvrstava se po strukturi na tehničko, celulozno, rudno i ogrevno
drvo.
Svi izvršeni radovi se prikazuju i na kartama sa napomenom o površini, obimu radova i godini izvršenja.
Ostvareni prinos razvrstava se na glavni (redovni, vanredni i slučajni) i prethodni (redovni i slučajni) prinos, a prema
sortimentnoj strukturi na tehničko (oblo) i prostorno.
72
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Glavni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala po planu seča obnavljanja šuma, drvnu zapreminu
slučajnih prinosa - stabla posečena u sastojinama dva najstarija dobna razreda kod odabrane ophodnje, drvnu zapreminu stabala
posečenih čistom sečom u izdanačkim šumama u cilju obnavljanja.
Prethodni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviđena planom prorednih seča i slučajne
prinose u sastojinama koje su planirane za proredne seče.
Redovni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviđena planom prorednih seča i planom
seča obnavljanja šuma.
Vanredni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala sa površina koje će se koristiti za druge svrhe
(šumsko-kamionski put, dalekovod, gasovod, naftovod i dr.).
Slučajni prinos obuhvata posečenu zapreminu stabala koja nije predviđena za seče planom seča obnavljanja i
planom prorednih seča, a potreba za njihovom sečom je slučajnog karaktera i rezultat je elementarnih nepogoda ili drugih
nepredvidivih okolnosti.
Pored izvršenih radova evidentiraju se i drugi podaci i pojave od značaja za gazdovanje šumama u posebnom prilogu "Šumska hronika" kao što su:
promena u posedovnim odnosima;
veće šumske štete od elementarnih nepogoda;
štete od biljnih bolesti i štetočina;
pojave ranih i kasnih mrazeva;
početak listanja, oprašivanja, plodonošenja, plavne vode i dr.
73
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
10.
EKONOMSKO FINANSIJSKA ANALIZA
Ekonomsko finansijska analiza ima za zadatak da uporedi prihodnu i troškovnu stranu, izvede konačni bilans – efekat, i
definiše uslove pod kojim se planiranje gazdovanja može izvesti. Jedinične cene prihodnih i troškovnih stavki korišćene su iz
zvaničnih – važećih cenovnika i proizvodno finansijskog plana. Ekonomsko finansijski pokazatelji računati su za ukupno
uređajno razdoblje (desetogodišnji period) i godišnji prosek.
10.1. VREDNOST ŠUMA I ŠUMSKOG ZEMLJIŠTA
Na osnovu ukupne površine gazdinske jedinice, zapremine drveta u njoj, vrednosti zemljišta, procenjene sortimentne
strukture i važećih cena sortimenata na panju, kao i troškova ulaganja u podizanje mladih sastojina, određuje se svake godine
vrednost šume kao osnovnog sredstva. Knjigovodstvena vrednost šume kao osnovnog sredstva za ovu gazdinsku jedinicu, na
dan 01.09.2013. godine iznosi 97.069.096 dinara.
10.2. VRSTE I OBIM PLANIRANIH RADOVA
Ovo poglavlje sadrži sve vrste planiranih radova po potrebnim pokazateljima (površina, sečiva zapremina,
kvalifikaciona struktura i dr.) prihodnog i troškovnog karaktera.
10.2.1.
Sortimentna struktura sečive zapremine
Kvalifikaciona struktura sečivog etata kao prosta, proširena reprodukcija i ukupno data je u sledećim tabelama:
Tabela broj 10.1. Sortimentna struktura - prosta reprodukcija
Vrsta drveća
Hrast lužnjak
OTL
Bagrem
Američki jasen
Kiselo drvo
Ukupno
Bruto sečivi
prinos
0.5
129.4
25095.4
165.4
25.8
25416.5
Otpad
0.1
25.9
3764.4
33.1
5.2
3828.6
Neto sečivi
prinos
F
0.4
103.6
21331.1
132.3
20.6
21588.0
K/L
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
I
II
III
0.1
0.0
1205.6
0.0
0.0
1205.7
m3
0.0
0.0
1446.7
0.0
0.0
1446.7
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.1
Sortimenti
Kolarska
Rudno
građa
drvo
0.0
0.0
2893.5
0.0
0.0
2893.5
0.0
0.0
1446.7
0.0
0.0
1446.7
Ukupno tehn.
drvo
Prostorno
drvo
0.2
0.0
6992.7
0.0
0.0
6992.9
0.2
103.6
14338.5
132.3
20.6
14595.2
Tabela broj 10.2. Sortimenta struktura - proširena reprodukcija
Vrsta drveća
Bela vrba
Topola I-214
Krupnolisna lipa
OTL
Bagrem
Američki jasen
Kiselo drvo
Ukupno
Bruto sečivi
prinos
2.5
4.2
2.7
41.0
135.7
255.4
50.1
491.6
Sortimenti
Otpad
0.5
0.6
0.5
8.2
20.3
51.1
10.0
91.3
Neto sečivi prinos
2.0
3.5
2.2
32.7
115.4
204.3
40.0
400.1
F
0.0
1.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
1.0
K/L
0.0
0.4
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.4
I
0.2
0.6
0.0
0.0
6.8
0.0
0.0
7.6
II
III
Kolarska građa
Rudno drvo
Ukupno tehn. drvo
0.2
0.3
0.0
0.0
8.2
0.0
0.0
8.7
m3
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
16.3
0.0
0.0
16.3
0.0
0.0
0.0
0.0
8.2
0.0
0.0
8.2
0.4
2.3
0.0
39.3
0.0
42.0
74
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
Prostorno
drvo
1.6
1.2
2.2
32.7
76.0
204.3
40.0
358.0
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Tabela broj 10.3. – Sortimentna struktura – ukupno
Vrsta drveća
Bruto sečivi
prinos
Neto sečivi
prinos
Otpad
Sortimenti
F
K/L
I
II
III
Kolarska
građa
Rudno
drvo
Ukupno
tehn. drvo
Prostorno drvo
m3
Bela vrba
Topola I-214
Hrast lužnjak
Krupnolisna lipa
OTL
Bagrem
Američki jasen
Kiselo drvo
Ukupno
2.5
4.2
0.5
2.7
170.3
25231.2
420.8
75.8
0.5
0.6
0.1
0.5
34.1
3784.7
84.2
15.2
2.0
3.5
0.4
2.2
136.3
21446.5
336.6
60.7
0.0
1.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.4
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.2
0.6
0.1
0.0
0.0
1212.4
0.0
0.0
0.2
0.3
0.0
0.0
0.0
1454.9
0.0
0.0
0.0
0.0
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
2909.8
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
1454.9
0.0
0.0
25908.0
3919.8
21988.2
1.0
0.4
1213.3
1455.4
0.1
2909.8
1454.9
10.2.2.
0.4
2.3
0.2
7032.0
7034.9
Vrsta i obim planiranih radova na gajenju šuma
Vrsta i obim planiranih radova na gajenju šuma kao prosta, proširena reprodukcija i ukupno za gazdinsku jedinicu dat je
u tabeli broj 10.4.:
Tabela broj 10.5. Vrsta i obim planiranih radova na gajenju šuma
Prosta reprodukcija
Šifra
Vid rada
126
tretiranje podrasta hemijskim sredstvima
317
320
326
413
414
415
510
513
516
527
530
533
veštačko pošumljavanje sadnjom
veštačko pošumljavanje vrbom
veštačko pošumljavanje setvom sejačicom
popunjavanje veštački podignutih kultura setvom
popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom
popunjavanje veštački podignutih plantaža
Osvetljavanje podmlatka
seča izbojaka i uklanjanje korova ručno
uklanjanje korova mašinski
cišćenje u mladim kulturama
međuredna obrada hemijskim sredstvima
prorede u izdanačkim šumama - selektivne
Ukupno:
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
3.18
134.72
6.36
134.72
3.18
3.18
152.18
3.18
0.64
45.65
3.18
159.3
134.72
217.54
134.72
80.62
19.08
159.3
134.72
218.89
269.44
80.62
1026.52
1072.6
Proširena reprodukcija
Površina
(ha)
5.36
2.75
5.36
2.75
5.36
5.36
5.36
8.11
40.41
Radna
površina
(ha)
0
5.36
2.75
0
0
1.61
0.41
0
5.36
5.36
5.36
32.72
58.93
Ukupno
Površina
(ha)
3.18
140.08
2.75
3.18
3.18
157.54
2.75
3.18
164.66
140.08
222.9
142.83
80.62
1066.93
Radna
površina (ha)
6.36
140.08
2.75
3.18
0.64
47.26
0.41
19.08
164.66
140.08
224.25
302.16
80.62
1131.53
75
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
1.6
1.2
0.2
2.2
136.3
14414.5
336.6
60.7
14953.3
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Vrsta i obim planiranih radova na zaštiti šuma
10.2.3.
Na zaštiti šuma planirani su sledeći radovi:
Tabela broj 10.6. Vidovi rada na zaštiti šuma
Prosta reprodukcija
Šifra
611
612
621
Vid rada
zaštita šuma od biljnih bolesti
zaštita šuma od entomoloških oboljenja
zaštita šuma od glodara
Ukupno:
10.2.4.
Radna
površina
(ha)
Površina
(ha)
Proširena
reprodukcija
Radna
Površina
površina
(ha)
(ha)
Ukupno
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
3.18
3.18
3.18
15.9
6.36
22.26
2.75
2.75
2.75
2.75
0
5.93
5.93
3.18
18.65
9.11
22.26
9.54
44.52
5.5
5.5
15.04
50.02
Vrsta i obim planiranih radova na održavanju saobraćajnica i tehn. opremanja
Radovi na izgradnji novih saobraćajnica planirani su u dužini od 1734m.
10.2.5.
Vrsta i obim planiranih radova na uređivanju šuma
Uređivanje šuma i šumskih staništa gazdinske jedinice za novi cilkus uređivanja 2024 – 2033. god. planira se u 2023.
god. Radovi će imati karakter pripremnih, terenskih i kancelarjskih radova. Kancelarijski radovi podrazumevaju obradu
podataka, i konačnu izradu Osnove sa uređajnim zapisnikom, tabelarnim delom i kartama.
10.3. FORMIRANJE PRIHODA
Prihod čine sva novčana sredstva koja se ostvare prodajom drvnih sortimenata na tržištu, iz drugih izvora finansiranja,
koja se izdvajaju po osnovu zakonskih odredbi a imaju prihodni karakter.
10.3.1.
Prihod od prodaje drvnih sortimenata
Cene pri kalkulaciji prihoda uzete su po važećem cenovniku drvnih sortimenata na dan 01.09.2013.god. Prihod od prodaje
drvnih sortimenata biće prikazan u tabelama broj 10.7., 10.8. i 10.9.:
Tabela broj 10.7. Prihod od prodaje drvnih sortimenata prosta reprodukcija
Vrsta drveta
Sortiment
Američki jasen
Bagrem
Bagrem
Bagrem
Prostorno drvo
I
II
Kolarska građa
m3
Jedinična cena din.
132.30
1205.60
1446.70
2893.50
4137.68
7563.00
5818.00
4848.00
Količina
Svega din.
547415.06
9117952.80
8416900.60
14027688.00
76
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Vrsta drveta
Bagrem
Bagrem
Hrast lužnjak
Hrast lužnjak
Hrast lužnjak
Hrast lužnjak
Kiselo drvo
OTL
Sortiment
m3
Jedinična cena din.
14339.00
1446.70
0.07
0.05
0.12
0.17
20.61
103.60
4137.68
4848.00
14473.00
10420.00
7526.00
4137.68
4137.68
4137.68
Količina
Prostorno drvo
Rudno drvo
I
II
III
Prostorno drvo
Prostorno drvo
Prostorno drvo
Ukupno
21588.07
Svega din.
59330193.52
7013601.60
1013.11
521.00
903.12
703.41
85277.58
428663.65
98 970 833.45
Tabela broj 10.8. Prihod od prodaje drvnih sortimenata proširena reprodukcija
Vrsta drveta
Sortiment
Američki jasen
Bagrem
Bagrem
Bagrem
Bagrem
Bagrem
Bela vrba
Bela vrba
Bela vrba
Kiselo drvo
Krupnolisna lipa
OTL
Topola I-214
Topola I-214
Topola I-214
Topola I-214
Topola I-214
Prostorno drvo
I
II
Kolarska građa
Prostorno drvo
Rudno drvo
I
II
Prostorno drvo
Prostorno drvo
Prostorno drvo
Prostorno drvo
F
I
II
K/L
Prostorno drvo
m3
Jedinična cena din.
204.30
6.80
8.20
16.30
76.00
8.20
0.18
0.20
1.63
40.04
2.18
32.70
0.96
0.62
0.29
0.42
1.25
4137.68
7563.00
5818.00
4848.00
4137.68
4848.00
3232.00
2694.00
1872.46
4137.68
1872.46
4137.68
6946.00
4052.00
3184.00
5442.00
1872.46
Količina
Ukupno
400.10
Svega din.
845328.02
51428.40
47707.60
79022.40
314463.68
39753.60
581.76
538.80
3052.11
165672.71
4081.96
135302.14
6668.16
2512.24
923.36
2285.64
2340.58
1 701 663.15
Tabela broj 10.9. Prihod od prodaje drvnih sortimenata ukupno
Vrsta drveta
Sortiment
m3
Jedinična cena din.
336.60
4137.68
1392743.09
Količina
Svega din.
Američki jasen
Prostorno drvo
Bagrem
I
1212.40
7563.00
9169381.20
Bagrem
II
1454.90
5818.00
8464608.20
Bagrem
Kolarska građa
2909.80
4848.00
14106710.40
77
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
Bagrem
Prostorno drvo
14415.00
4137.68
59644657.20
Bagrem
Rudno drvo
1454.90
4848.00
7053355.20
Bela vrba
I
0.18
3232.00
581.76
Bela vrba
II
0.20
2694.00
538.80
Bela vrba
Prostorno drvo
1.63
1872.46
3052.11
Hrast lužnjak
I
0.07
14473.00
1013.11
Hrast lužnjak
II
0.05
10420.00
521.00
Hrast lužnjak
III
0.12
7526.00
903.12
Hrast lužnjak
Prostorno drvo
0.17
4137.68
703.41
Kiselo drvo
Prostorno drvo
60.65
4137.68
250950.29
Krupnolisna lipa
Prostorno drvo
2.18
1872.46
4081.96
OTL
Prostorno drvo
136.30
4137.68
563965.78
Topola I-214
F
0.96
6946.00
6668.16
Topola I-214
I
0.62
4052.00
2512.24
Topola I-214
II
0.29
3184.00
923.36
Topola I-214
K/L
0.42
5442.00
2285.64
Topola I-214
Prostorno drvo
1.25
1872.46
2340.58
Ukupno
21 988.20
100 672 496.77
Prodajom drvnih sortimenata na tržištu planira se za uređajno razdoblje ostvarenje prihoda od 100 672 496.77 dinara, u
prostoj reprodukciji 98 970 833.45dinara i u proširenoj reprodukciji 1 701 663.15 dinara.
10.3.2.
Prihod od sredstava za reprodukciju šuma
Sredstva za reprodukciju šuma izdvajaju se po osnovu odredbi zasnovani u Zakonu o šumama član 78. koji kaže:
Osnovicu za obračun sredstava iz člana 77. ovog zakona čini tržišna vrednost izrađenih drvnih sortimenata na mestu seče. Na
osnovicu iz stava 1. ovog člana primenjuje se stopa od najmanje 15 %. Ovako izračunata sredstva iznose 15 100 874 dinara (14
845 625 dinara u prostoj reprodikciji i 255 249 dinara u proširenoj reprodukciji). Sredstva za reprodukciju šuma ostaju
preduzeću, a po svom karakteru su strogo namenska, i imaju prihodni i troškovni karakter.
10.3.3.
Prihod iz drugih izvora finansiranja
Prihod iz drugih izvora finansiranja čine sredstva po osnovu proširene reprodukcije, posebnih programa i podsticajnih
sredstava iz budžeta Republike Srbije, AP Vojvodine i drugih izvora. Prihod iz drugih izvora finansiranja planira se u iznosu od
6 600 000 dinara i to za radove na podizanju i nezi novih sastojina, kao i melioraciji degradiranih površina u iznosu od 4 000
000 dinara i za radove na očuvanju SRP u iznosu od 2 600 000 dinara.
78
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
10.3.4.
Ukupan prihod
Ukupan prihod za uređajno razdoblje planira se u iznosu od 117 523 371 dinara sa sledećom strukturom
Tabela broj 10.10. Ukupan prihod za uređajno razdoblje
Prosta reprodukcija
(din.)
VRSTA PRIHODA
Proširena reprodukcija
(din.)
IZNOS SREDSTAVA
Ukupno (din.)
Prihod od prodaje drveta
98,970,833
1,701,663
100,672,497
Sredstva za reprodukciju šuma
14,845,625
255,249
15,100,874
1,750,000
1,750,000
3,706,913
117,523,371
Sredstva Budžetskog fonda za šume AP Vojvodine
Ukupno:
113,816,458
10.4. TROŠKOVI PROIZVODNJE
Troškovi proizvodnje daće se po mestu nastanka, vrstama radova, prikazani kao prosta i proširena reprodukcija gde za to
ima osnova, sa primenom jediničnih cena radova iz proizvodno finansijskog plana ŠG Novi Sad za 2012. godinu.
Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata
10.4.1.
Pri formiranju ukupne vrednosti troškova korišćene su aktuelne cene koštanja na dan 01.09.2013. godine.
Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata sečivog etata dati su u tabelama broj 10.11. i 10.12.:
Tabela broj 10.11. Cena troškova seče, izrade i izvoza drvnih sortimenata proste i proširene reprodukcije
Proširena reprodukcija
Prosta reprodukcija
Tehničko
drvo
m3
6992.9
1150.0
dinara/m3
dinara
8,041,835.0
Prostorno
drvo
Ukupno
14595.0
1250.0
21587.9
18,243,750.0
26,285,585.0
Tehničko
drvo
42.0
1150.0
48,300.0
Prostorno
drvo
358.0
1250.0
447,500.0
Ukupno
400.0
495,800.0
Tabela broj 10.12. Ukupni troškovi seče, izrade i izvoza drvnih sortimenata proste i proširene reprodukcije
Prosta reprodukcija
26,285,585.0 din.
Proširena reprodukcija
495,800.0 din.
Ukupno:
26,781,385.0 din.
Ukupni troškovi proizvodnje drvnih sortimenata (seča, izrada, izvoz i slaganje) ukupno za gazdinsku jedinicu iznose 26
781 385 dinara, od čega na prostu reprodukciju dolazi 26 285 585 dinara, a na proširenu reprodukciju 495 800 dinara.
79
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
10.4.2.
Troškovi radova na gajenju šuma
Troškovi radova na gajenju šuma za sve planirane radove u gazdinskoj jedinici, prikazani kao prosta, proširena
reprodukcija i ukupno, dati su u tabeli broj 10.13.:
Tabela broj 10.13. Troškovi radova na gajenju šuma
Vid rada
Prosta
jedinicna cena
ha
cišćenje u mladim kulturama
međuredna obrada hemijskim sredstvima
Osvetljavanje podmlatka
popunjavanje veštački podignutih plantaža
popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom
popunjavanje veštački podignutih kultura setvom
seča izbojaka i uklanjanje korova ručno
Selektivne prorede u izdanackim sumama
tretiranje podrasta hemijskim sredstvima
uklanjanje korova mašinski
veštačko pošumljavanje sadnjom
veštačko pošumljavanje setvom sejačicom
veštačko pošumljavanje vrbom
218.89
269.44
19.08
Ukupno
1072.6
66,942.15
17,566.33
39,444.00
114,076.90
235,098.50
88,215.13
38,158.57
3,690.00
42,220.26
12,968.63
143,129.12
274,320.03
200,738.31
45.65
0.64
159.3
80.62
6.36
134.72
134.72
3.18
din
ha
14,652,967.21
4,733,071.96
752,591.52
0.00
10,732,246.53
56,457.68
6,078,660.20
297,487.80
268,520.85
1,747,133.83
19,282,355.05
872,337.70
0.00
5.36
32.72
59,473,830.33
58.93
0.41
1.61
5.36
5.36
5.36
2.75
Proširena
jedinicna cena
66,942.15
17,566.33
39,444.00
114,076.90
235,098.50
88,215.13
38,158.57
3,690.00
42,220.26
12,968.63
143,129.12
274,320.03
200,738.31
din
Svega
358,809.92
574,770.32
0.00
46,771.53
378,508.59
0.00
204,529.94
0.00
0.00
69,511.86
767,172.08
0.00
552,030.35
15,011,777.14
5,307,842.27
752,591.52
46,771.53
11,110,755.11
56,457.68
6,283,190.14
297,487.80
268,520.85
1,816,645.69
20,049,527.13
872,337.70
552,030.35
2,952,104.58
62,425,934.91
Ukupni troškovi radova na gajenju šuma iznose 62 425 934 dinara, od čega u prostoj reprodukciji iznose 59 473 830
dinara, i proširenoj reprodukciji 2 952 104 dinara.
10.4.3.
Troškovi zaštite šuma
U tabeli broj 10.14. dat je pregled troškova na zaštiti šuma.
Tabela broj 10.14. Troškovi zaštite šuma
Vid rada
zaštita šuma od biljnih bolest
zaštita šuma od entomoloskih oboljenja
zaštita šuma od entomoloskih oboljenja
zaštita šuma od glodara
Ukupno
ha
15.90
6.36
22.26
44.52
Prosta
jedinična cena
4,876.68
2,997.84
19,079.29
15,254.78
din
77,539.21
19,066.26
339,571.40
436,176.88
ha
2.75
2.75
5.50
Proširena
jedinicna cena
4,876.68
2,997.84
19,079.29
15,254.78
din
13,410.87
52,468.05
65,878.92
Ukupni troškovi na zaštiti šuma iznose 502 055 dinara.
80
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
Svega
90,950.08
19,066.26
52,468.05
339,571.40
502,055.79
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
10.4.4.
Troškovi uređivanja šuma
Za troškove novog ciklusa uređivanja predviđena su sredstva od 297 830 dinara.
10.4.5.
Troškovi izgradnje saobraćajnica
U narednom uređajnom razdoblju planirana je izgradnja šumskog kamionskog puta dužine 1.73 km. Troškovi izgradnje
ovog puta iznose 1.7 km x 5,000,000.00 din./km = 8 500 000 dinara.
10.4.6.
Sredstva za reprodukciju šuma
Sredstva za reprodukciju šuma obračunata su po stopi od 15% od prodajne vrednosti drvnih sortimenata na mestu utovara
i iznose 15 100 847 dinara (14 845 625 dinara u prostoj reprodikciji i 255 249 dinara u proširenoj reprodukciji).
10.4.7.
Naknada za korišćenje šuma i šumskog zemljišta
Prema zakonu o šumama, naknada za korišćenje šuma i šumskog zemljišta iznosi 3% u odnosu na ukupan prihod ostvaren
gazdovanjem šumama. Obzirom da se najveći deo prihoda ostvaruje od prodaje drveta i da ostale prihode nije moguće u ovom
momentu proceniti u iznosu od 3% na prodatu vrednost drvnih sortimenata, što za planirani obim proizvodnje iznosi 3 020 175
din (2 969 125 dinara u prostoj reprodukciji i 51 050 dinara u proširenoj reprodukciji).
10.4.8.
Ukupni troškovi
Ukupni troškovi gazdovanja u uređajnom razdoblju 2013 – 2022. god. predstavljaju zbir gore navedenih troškova i
iznose:
Tabela broj 10.15. Ukupni troškovi za uređajno razdoblje
Vrsta troška
Prosta reprodukcija (din.)
Proširena reprodukcija (din.)
Ukupno (din.)
Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata
26,285,585
495,800
26,781,385
Troškovi gajenja šuma
59,473,830
2,952,104
62,425,934
Troškovi zaštite šuma
436,177
65,879
502,056
Troškovi uređivanja šuma
297,830
297,830
Troškovi izgradnje i održavanja saobraćajnica
8,500,000
8,500,000
Naknada za posečeno drvo
3,020,175
51,050
2,969,125
14,845,625
112,859,222
255,249
15,100,847
116,577,177
Sredstva za reprodukciju šuma
Ukupno:
3,820,082
Ukupni troškovi na sprovođenju odredbi osnove za navedeno uređajno razdoblje iznose 116 577 177 dinara, od čega na
prostu reprodukciju dolazi 112 859 222 dinara, a na proširenu reprodukciju 3 820 082 dinara. Najveći troškovi su na gajenju
šuma 62 425 934 dinara.
81
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
10.5. BILANS SREDSTAVA
Bilans sredstava Osnove ima za zadatak da uporedi prihodnu i troškovnu stranu, utvrdi izvore sredstava i da konačan
stav: Kako i pod kojim uslovima Osnova se može realizovati u svim svojim delovima i obavezama.
Konačan bilans sredstava za gazdinsku jedinicu je sledeći:
Tabela broj 10.16. Bilansiranje sredstava
Prihod – Troškovi
Ukupan prihod
Ukupni troškovi
Dobit
Prosta
reprodukcija
(din.)
Proširena
reprodukcija
(din.)
Svega (dinara)
113,816,458
3,706,913
117,523,371
112,859,222
3,820,082
116,577,177
957,236
-113,169
946,194
Ukupno gledano finansijski efekat izvršenja radova je pozitivan i on iznosi 946 194 dinara. Na ovako malu dobit uticali
su veliki troškovi gajenja šuma (62 425 934 dinara), jer je planom predviđeno veštačko pošumljavanje sadnjom sadnica
bagrema koji se već četvrti put obnavljao kotličanjem. Takođe su veliki troškovi izgradnje kamionskog puta (8 500 000 dinara)
u duzini 1.7 km čime bi se otvorenost šuma povećala sa 5.9 na 10.3 km na 1000 ha.
82
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
11.
OČEKIVANI REZULTATI U GAZDOVANJU ŠUMAMA NA KRAJU UREĐAJNOG PERIODA
Očekivani rezltati gazdovanja na kraju uređajnog razdoblja u sprovođenju svih odredaba ove osnove na način i postupak
kako je to dato tehnologijom radova, i smernicama za izvođenje istih su sledeći:
-
-
-
-
-
Zaštita šuma i šumskih staništa svih funkcionalno namenskih celina u fizičkom smislu podići će se na veći nivo.
Veći i organizovaniji stepen zaštite obezbediće se preko reorganizacije čuvarske službe, uspostavljenje bolje
saradnje sa ostalim subjektima zaštite na užim i širim prostorima gazdinske jedinice (nadzorna služba, lovočuvarska
služba, pripadnici MUP – a, i dr.), kao i boljom meterijalno tehničkom opremljenošću.
Zaštita šuma od štetnog dejstva abiotičkih i biotičkih činioca detaljno je planirana preventivnim i represivnim
merama po svim stavkama. Posebno su značajne odredbe i obaveze vezane za praćenje stanja, dijagnozno prognozne
aktivnosti, međusobna saradnja i koordinacija sa svim subjektima i nadležnim institucijama iz oblasti zaštite šuma i
prirodnih dobara. Zaštita od štetnog delovanja čoveka po više osnova (razni oblici urbanizacije, bespravna seča,
izazivanje požara, i dr.) biće daleko organizovanija i efikasnija u pravcu sprovođenja zakonitog rada, hvatanja i
registrovanja prekršioca, podnošenja odgovarajućih tužbi i dr. Zaštita od štetnog delovanja divljači takođe će biti na
potrebnom nivou i daleko efikasnija pogotovo kod mlađih sastojina individualnim, a po potrebi i kolektivnim
ograđivanjem, korišćenjem premaznih odbojnih sredstava i drugim merama.
Zrela i prezrela stanja sastojina biće sanirana glavnim prinosom – sečama obnove na 139.11 ha, sa sečivim etatom
od 24 841 m3.
Degradirane i devastirane sastojine biće rekonstruisane u više uzgojne oblike na ukupnoj površini 4.39 ha, sa
sečivim etatom od 491.5 m3.
Uzgojnim sečama (proredama) na površini od 80.62 ha, i sečivim etatom od 1 066 m3, unaprediće se ukupno stanje
sastojina primenom pozitivne i negativne selekcije.
Povećaće se površina pod šumskom vegetacijom pošumljavanjem šumskih čistina na ukupnoj površini od 2.75 ha.
Zatečene sečine na površini od 3.18 ha u vreme uređivanja šuma pošumiće se u ovom uređajnom razdoblju, sa
priroritetom u tretmanu.
Kod funkcinalno namenskih celina zaštićenih delova forsiraće se autohtone sastojine, kod obnavljanja,
pošumljavanja, i izvođenja mera nege. Karakteristični oblici biljnog zajedništva i izgleda, nadalje se zadržavaju u
zastupljenim količinama, kao reprezenti autohtonosti i karakterističnog pejsaža.
Popunjavanjem novopodignutih sastojina na planiranoj ukupnoj površini od 48.31 ha (prema potrebi) postiže se
odgovarajuća obraslost i unutrašnja strukturna stabilnost mladih sastojina.
Merama nege na ukupnim radnim površinama koje se moraju izvesti u planiranim količinama, po datoj tehnologiji i
smernicama, za izvođenje radova značajno će doprineti boljem stanju sastojina, otpornosti na brojne negativne
uticaje, i unapređenju ukupnog stanja u mogućem, i planiranom stepenu.
Rešavanjem nerešenih imovinsko pravnih pitanja unaprediće se stanje katastarsko gruntovnog operata ukupnog
poseda.
Očekivani rezultati u gazdovanju šumama u ovom uređajnom razdoblju dosta su intezivni i sveobuhvatni, sa značajnim
doprinosom u sprečavanju daljih negativnih kretanja i tendencija, i ukupnog unapređenja, u mogućem i planiranom stepenu.
Pozitivni rezultati se pre svega očekuju kod uspostavljanja planiranih optimalnih stanja, u kratkoročnom i dugoročnom periodu,
saglasno definisanim funkcionalno namenskim zahtevima.
83
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
U okviru ovog poglavlja predočiće se očekivani rezultati na kraju uređajnog perioda 2014. – 2023. godine, a u skladu sa
stanjem sastojina gazdinske jedinice „Bagremara“, opštim i posebnim ciljevima gazdovanja šumama, kao i sa merama za
postizanje ovih ciljeva.
Na kraju uređajnog perioda očekuje se sledeće:
1. Stabilnije stanje sastojina po svim elementima (poreklo i očuvanost, smesa, vrsta drveća...),
2. Popravak strukture dobnih razreda koja je narušena u prethodnim periodima, je stalan i jasno definisan zadatak koji se
ne može završiti u jednom uređajnom razdoblju,
3. Kroz biološke i proizvodne ciljeve gazdovanja popravljanje strukture drvnih sortimenata,
4. Sečama obnove, ukloniće se četvrta generacija bagrema izdanačkog porekla, a istovremeno pošumljavanjem
novostvorenih sečina bagrema sadnicama stvoriće se kvalitetne mlade i vitalno sposobne sastojine,
5. Merama nege na ukupnim radnim površinama koje se moraju izvesti u planiranim količinama, po datoj tehnologiji i
smernicama, za izvođenje radova značajno će doprineti boljem stanju sastojina, otpornosti na brojne negativne uticaje, i
unapređenju ukupnog stanja u mogućem, i planiranom stepenu.
6. Izgradnjom predloženog puta, otvorenost gazdinske jedinice će se poboljšati,
7. Opšta stabilizacija zdravstvenog stanja sastojina u smislu zaštite od biotičkih i abiotičkih činilaca,
8. Održavanjem puteva i proseka, radovi na zaštiti, nezi mladih kultura i seči biće mnogo efikasniji,
9. Zaštita šuma i šumskih staništa svih funkcionalno namenskih celina u fizičkom smislu podići će se na daleko veći nivo.
Veći i organizovaniji stepen zaštite obezbediće se preko reorganizacije čuvarske službe, uspostavljenje bolje saradnje sa
ostalim subjektima zaštite na užim i širim prostorima gazdinske jedinice (nadzorna služba, lovočuvarska služba,
pripadnici MUP – a, i dr.), kao i boljom meterijalno tehničkom opremljenošću.
Većina navedenih, očekivanih efekata gazdovanja u ovoj gazdinskoj jedinici u narednom uređajnom razdoblju će se
ostvariti, dok su neki efekti takvog karaktera da će se produžiti i u sledeća uređajna razdoblja.
84
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
12.
NAČIN IZRADE OSNOVE
Radovi na izradi Osnove gazdovanja šumama imali su sledeći karakter:
-
Pripremni radovi
Terenski radovi
Kancelarijski radovi
12.1. PRIPREMNI RADOVI
Pripremni radovi su bili veoma sadržajni i sastojali su se od prikupljanja i proučavanja zakonskih odredbi, Uredba o
zaštiti Specijalnog rezervata prirode „Bagremara“ i dr. Takođe su prikupljena i detaljno analizirana prostorno planska
dokumenta (osnova gazdovanja šumama, Program zaštite i razvoja, Lovne osnove i dr.), njihova međusobna veza i nadležnosti.
Prikupljeni su izvodi iz katastra o imovinsko pravnom stanju, i prisutnom problematikom u toj oblasti. Prema Pokrajinskom
Zavodu za zaštitu prirode upućen je zahtev za izdavanje Prethodnih uslova za izradu osnove. Kontaktirano je sa svim
potrebnim subjektima i institucijama (Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Lovačkim udruženjima, Lokalnom samoupravom i
dr.) koje imaju određene nadležnosti i obaveze vezano za uži i širi prostor gazdinske jedinice. Pripremni radovi obuhvatili su i
obezbeđenje materijalno tehničkih uslova (opreme, prevoza i dr.), logističke podrške za izradu osnove, procese i postupke
samog preduzeća. Pripremni radovi sa izvođenjem započeti su u jesen 2012. god. prema utvrđenoj dinamici, rasporedu
aktivnosti i definisanih međusobnih obaveza.
12.2. TERENSKI RADOVI
Posle izvršenih detaljnih pripremnih radova i obezbeđenja opšte podrške i prateće logistike počeli su se izvoditi terenski
radovi. Terenski radovi počeli su se izvoditi u jesen 2012 godine, a završeni su proleća 2013. Nadalje će se dati detaljan opis
svih radova vezanih za gazdinsku jedinicu.
12.2.1.
Geodetski radovi
Prilikom prikupljanja podataka za ovu osnovu, cela gazdinska jedinica snimljena je aerofotogrametrijski.
Aerofotogrametrijsko snimanje izvršila je firma "Infomap" iz Beograda. Snimanje je izvršeno u kolor tehnici. Dobijeni
georeferencirani aerofotogrametrijski snimci su potom preklopljeni preko georeferenciranih katastarskih planova, nakon čega je
izvršeno rekognosciranje svih katastarskih parcela relevantnih za ovu gazdinsku jedinicu i izdvajanje sastojina, pa je zatim
urađena podela na odeljenja i odseke.
12.2.2.
Taksacioni radovi
Zapremina sastojina određena je delimičnim i potpunim premerom, na način prilagođen zahtevima informacionog
sistema korišćenog za obradu podataka. Kod delimičnog premera korišćeni su krugovi sa konstantnim poluprečnikom.
Premer je vršen u svim sastojinama koje su prešle taksacionu granicu od 5 cm uz primenjenu širinu debljinskog stepena
od 1 cm. Broj primernih površina u odseku je varijabilan jer nije zavisio od stepena homogenosti sastojine, već samo od
veličine odseka. Naime u svim odsecima su postavljeni krugovi prema definisanoj metodologiji, tako da intenzitet premera
85
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
zadovoljava uslove tačnosti premera. Statistička greška pri merenju pojedinih odseka ne prelazi 8%. U onim slučajevima gde
su sastojine starije i heterogene, toliko da bi intenzitet premera koji bi zadovoljio tačnost prelazio 30%, vršeno je totalno
klupiranje.
Visine su merene elektronskim visinomerom "Vertex" i to na detaljnim krugovima, a kod totalnog premera je izmeren
dovoljan broj visina za sve vrste i debljinske stepene određenog odseka.
Tekući zapreminski prirast je obračunat na bazi lokalnih tabela procenta prirasta.
Kvalitativna struktura sečive zapremine utvrđena je na bazi izvršenih seča u proteklom periodu, kao i velikog iskustva
stečenog dosadašnjim radovima u državnim šumama ŠG "Novi Sad" Novi Sad.
Terenski podaci su prikupljani tokom 2012 i 2013 godine. godine, a obavljani su u grupama sastavljenim od jednog
izvršioca i dva ili tri radnika.
12.3. OBRADA PODATAKA
Obrada prikupljenih podataka je izvršena u računaru po programu "Osnova", verzija 6 koji se koristi u JP
"Vojvodinašume". Tarifni nizovi su priloženi u tabelarnom delu i njihova primena je obavezna u realizaciji ove osnove. Za sve
vrste drveća upotrebljavaju se pripadajuće tarife, a za vrste koje nemaju svoje tarife primenjuju se najpribližnije.
12.4. IZRADA KARATA
Izrada karata kao sastavnog dela Osnove vršena je prema odredbama navedenog „Pravilnika o sadržini osnova i ...“, sa
urađenom legendom i odgovarajućim prikazom (pravac severa, navod razmere, i dr.). Urađena je Osnovna karta u razmeri
1:10.000 i Pregledne karte (karta gazdinskih klasa, sastojinska, namene površina i privredna karta), sve u razmeri 1:10.000. Sve
karte su urađene u računaru u programskom paketu WINGIS XT.
12.5. IZRADA TEKSTUALNOG DELA
Izrada tekstualnog dela osnove – uređajnog zapisnika urađena je posle završenih svih obrada podataka, datih stanja
sastojina, planova gazdovanja, kao i ekonomske obrade. Takođe pre izrade tekstualnog dela kao i u toku rada održano je više
konsultacija i razgovora sa projektantom Osnove, učesnicima izrade, predstavnicima ŠU „Bačka Palanka“ koja gazduje ovom
gazdinskom jedinicom i dr. Specifičnosti i odredbe vezane za zaštićena prirodna dobra, uvažavane u toku rada i ugrađene,
međusobno usaglašene prema datim Prethodnim uslovima. Tekstualni deo sadrži sva poglavlja i obavezne delove definisane
Pravilnikom o sadržini osnova i ... (Sl.gl.122/03). Takođe uređajni zapisnik sadrži i sve dopunske delove različitog obima koji
su bitni za osnovu, a vezani su za zaštićena područja, oblast lovstva i sve ostale funkcije šuma za uži i širi prostor gazdinske
jedinice (urbanizovane delove i dr.). Pored tekstualnog dela uređajni zapisnik sadrži i sve potrebne tabelarne delove i preglede.
86
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
12.6. UČESNICI IZRADE OSNOVE
U izvršenju pojedinih faza rada učestvovali su:
- priprema katastarskih karata i crtanje tematskih karata na računaru
-
izdvajanje odseka, premer prečnika i visina, kodiranje ulaznih lista
-
-
Dragan Plavšić, dipl. inž. šumarstva
Radenko Ponjarac, dipl. inž. šumarstva
Marko Marinković, dipl. inž. šumarstva
izrada planova gazdovanja
-
-
Radenko Ponjarac, dipl. inž. šumarstva
obrada podataka na računaru i logička kontrola podataka
-
-
Radenko Ponjrac, dipl. inž. šumarstva
Ivan Todorčević, dipl. inž. šumarstva
Stefan Stjepanović, dipl. inž. šumarstvaž
unos podataka u računar
-
-
Radenko Ponjarac, dipl. inž. šumarstva
Dragan Plavšić, dipl. inž. šumarstva
Radenko Ponjarac, dipl. inž. šumarstva
Marko Marinković, dipl. inž. šumarstva
pisanje tekstualnog dela osnove
-
Dragan Plavšić, dipl. inž. šumarstva
Radenko Ponjarac, dipl. inž. šumarstva
Marko Marinković, dipl. inž. šumarstva
87
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
13.
ZAVRŠNE ODREDBE
Osnova gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu „Bagremara“ važi za period 01.01.2014. – 31.12.2023. god. Sastoji
se iz tekstualnog dela, tabelarnog dela (upoređenje odeljenja – nova i stara osnova, tarifni nizovi, iskaz površina, tabela o
razmeru dobnih i debljinskih razreda, opis staništa i sastojina, plan gajenja šuma, plan korišćenja šuma – plan seča obnavljanja i
plan prorednih seča, šumska hronika) i karata (pregledna, osnovna, sastojinska, karta gazdinskih klasa, karta namene površina i
privredna karta).
Šume i šumska staništa gazdinske jedinice imaju tri osnovne funkcije, odnosno namene i to: Proizvodnja tehničkog
drveta, Specijalni rezervat prirode I stepen i Specijalni rezervat prirode II stepen. Ostale funkcije i namene (socio-kulturne i dr.),
međusobno su usaglašene sa rešenim svim mogućim konfliktnim situacijama.
Maksimalno se angažovati sa raspoloživim i planiranim kadrovskim i materijalno tehničkim potencijalima na zaštiti
šuma i prostora gazdinske jedinice, od svih oblika negativnog delovanja, sređivanju imovinsko pravnog stanja, uspostavljanju
saradnje sa svim nadležnim subjektima i institucijama (nadležna ministarstva i sekretarijati, instituti i dr). Bilo kakvi zahtevi
vezani za šume i šumska staništa gazdinske jedinice vezano za procese urbanizacije i dr. mogu biti razmatrani i rešavani
isključivo na zakonskim osnovama, i uz angažovanje svih potrebnih subjekata.
Planovi gazdovanja na gajenju i korišćenju šuma realizovaće se preko Godišnjih planova gazdovanja šumama, a
izvršenja radova evidentiraće se prema Pravilniku o sadržini osnova i programa gazdovanja, godišnjeg izvođačkog plana i
privremenog plana gazdovanja privatnim šumama (Sl. gl. RS br.122/03).
Za radove karaktera proširene reprodukcije konkurisati i koristiti podsticajna sredstva, i sredstva Budžeta pokrajinskog
fonda AP Vojvodine po raznim osnovama.
Primenjivati u potpunosti i celovito propisanu tehnologiju rada sa datim smernicama u optimalnim rokovima kao
najsigurnijeg garanta za nastanak i razvoj stabilnih šumskih sastojina.
Ako se za vreme važenja Osnove gazdovanja za gazdinsku jedinicu “Bagremara” izmene okolnosti na kojima se
zasnivaju pojedine odredbe ove osnove, potrebno je izvršiti izmene na način predviđen Zakonom o šumama i Pravilnikom o
sadržini osnova i programa gazdovanja, godišnjeg izvođačkog plana i privremenog plana gazdovanja privatnim šumama (Sl. gl.
RS br.122/03).
Projektanti
Direktor ogranka preduzeća
ŠG Novi Sad
_______________________________
_____________________________
dipl. inž. šum. Dragan Plavšić
dipl. inž. šum. Dejan Petrović
_______________________________
dipl. inž. šum. Marko Marinković
________________________________
dipl. inž. šum. Radenko Ponjarac
88
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
SADRŽAJ
0. UVOD ............................................................................................................................................ 1
1. OPŠTI OPIS GEOGRAFSKIH, POSEDOVNIH I PRIVREDNIH PRILIKA ................................. 3
1.1.TOPOGRAFSKE PRILIKE
1.1.1.
1.1.2.
1.1.3.
3
Geografski položaj gazdinske jedinice .......................................................................................................................................... 3
Granice ......................................................................................................................................................................................... 3
Površina ........................................................................................................................................................................................ 3
1.2.IMOVINSKO - PRAVNO STANJE
1.2.1.
1.2.2.
4
Biografski podaci .......................................................................................................................................................................... 4
Posedovno stanje ......................................................................................................................................................................... 5
1.3.OPŠTE PRIVREDNE PRILIKE
6
1.4.EKONOMSKE I KULTURNE PRILIKE
6
1.5.ORGANIZACIJA I MATERIJALNA OPREMLJENOST PREDUZEĆA
7
1.6.DOSADAŠNJI ZAHTEVI PREMA ŠUMAMA GAZDINSKE JEDINICE I NAČIN KORIŠĆENJA ŠUMSKIH RESURSA
1.7.MOGUĆNOST PLASMANA ŠUMSKIH PROIZVODA
8
9
2. BIOEKOLOŠKA OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA ............................................................. 10
2.1.RELJEF I GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE
10
2.2.GEOLOŠKA PODLOGA I TIPOVI ZEMLJIŠTA 10
2.2.1.
2.2.2.
Geološka podloga ....................................................................................................................................................................... 10
Zemljište ..................................................................................................................................................................................... 10
2.3.HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE
2.4.KLIMATSKI USLOVI
2.4.1.
2.4.2.
2.4.3.
2.4.4.
2.4.5.
2.4.6.
2.4.7.
12
12
Temperatura vazduha ................................................................................................................................................................. 12
Padavine ..................................................................................................................................................................................... 13
Vlažnost vazduha ........................................................................................................................................................................ 13
Vetrovi ......................................................................................................................................................................................... 13
Oblačnost i osunčavanje ............................................................................................................................................................. 14
Klimatski indeksi ......................................................................................................................................................................... 14
Ocena stanišnih i klimatskih uslova za razvoj vegetacije ........................................................................................................... 14
2.5.OPŠTE KARAKTERISTIKE ŠUMSKIH EKOSISTEMA 15
2.5.1.
Vegetacija ................................................................................................................................................................................... 15
3. UTVRĐENE FUNKCIJE ŠUMA – NAMENE .............................................................................. 16
3.1.OSNOVNE POSTAVKE I KRITERIJUMI PRI PROSTORNO FUNKCIONALNOM REONIRANJU ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA
16
89
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
3.2.FUNKCIJE ŠUMA I NAMENA POVRŠINA
16
3.3.GAZDINSKE KLASE I NJIHOVO FORMIRANJE
17
4. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA .................................................................................... 18
4.1.STANJE ŠUMA PO OPŠTINAMA
4.2.STANJE ŠUMA PO NAMENI
18
18
4.3.STANJE ŠUMA PO GAZDINSKIM KLASAMA 19
4.4.STANJE ŠUMA PO POREKLU I OČUVANOSTI
4.5.STANJE ŠUMA PO SMESI
20
21
4.6.STANJE ŠUMA PO VRSTAMA DRVEĆA
22
4.7.STANJE ŠUMA PO DEBLJINSKOJ STRUKTURI
23
4.8.STANJE ŠUMA PO STAROSTI 24
4.9.STANJE IZDANAČKIH SASTOJINA TVRDIH LIŠĆARA 26
4.10.STANJE NEOBRASLIH POVRŠINA
26
4.11.STANJE SEMENSKE I RASADNIČKE PROIZVODNJE
27
4.12.ZDRAVSTVENO STANJE I UGROŽENOST OD ŠTETNIH UTICAJA 27
4.13.STANJE FONDA DIVLJAČI
28
4.14.PRIRODNE RETKOSTI U GAZDINSKOJ JEDINICI
28
Rešeno u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode pod brojem: 03-285/2 od 21.03.2013.
godine. .............................................................................................................................................. 30
4.15.OPŠTI OSVRT NA ZATEČENO STANJE SASTOJINA
30
5. STANJE ŠUMSKIH SAOBRAĆAJNICA ..................................................................................... 32
6. ANALIZA I OCENA GAZDOVANJA U PRETHODNOM PERIODU ......................................... 33
6.1.DOSADAŠNJE GAZDOVANJE ŠUMAMA
6.1.1.
6.1.2.
33
Promena šumskog fonda po površini ......................................................................................................................................... 33
Promena šumskog fonda po zapremini ...................................................................................................................................... 33
6.2.ODNOS PLANIRANIH I OSTVARENIH RADOVA U DOSADAŠNJEM PERIODU
6.2.1.
6.2.2.
6.2.3.
6.2.4.
6.2.5.
34
Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma .............................................................................................................................. 34
Dosadašnji radovi na zaštiti šuma .............................................................................................................................................. 35
Dosadašnji radovi na korišćenju šuma ....................................................................................................................................... 36
Dosadašnji radovi na izgradnji i održavanju saobraćajnica ........................................................................................................ 37
Dosadašnji radovi na korišćenju drugih šumskih potencijala ..................................................................................................... 37
6.3.OPŠTI OSVRT NA DOSADAŠNJE GAZDOVANJE
37
7. UTVRĐIVANJE CILJEVA GAZDOVANJA I MERA ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE ........... 38
90
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
7.1.MOGUĆNOST, STEPEN I DINAMIKA UNAPREĐENJA STANJA I FUNKCIJA ŠUMA 38
7.2.OPŠTI CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA
39
7.3.POSEBNI CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA
41
7.4.MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA GAZDOVANJA ŠUMAMA 43
7.4.1.
7.4.2.
Uzgojne mere.............................................................................................................................................................................. 43
Uređajne mere ............................................................................................................................................................................ 45
8. PLANOVI GAZDOVANJA ŠUMAMA ........................................................................................ 47
8.1.PLAN GAJENJA ŠUMA 47
8.1.1.
8.1.2.
Plan obnavljanja i podizanja šuma.............................................................................................................................................. 48
Plan semenske i rasadničke proizvodnje.................................................................................................................................... 52
8.2.PLAN ZAŠTITE I ČUVANJA ŠUMA
8.2.1.
8.2.2.
8.2.3.
8.2.4.
8.2.5.
8.2.6.
Plan zaštite šuma od štetnih insekata i biljnih bolesti ................................................................................................................. 53
Plan zaštite šuma od stoke ......................................................................................................................................................... 55
Plan zaštite šuma od divljači ....................................................................................................................................................... 55
Plan zaštite šuma od čoveka ...................................................................................................................................................... 55
Plan zaštite šuma od požara....................................................................................................................................................... 55
Plan zaštite prirodnih retkosti ...................................................................................................................................................... 56
8.3.PLAN KORIŠĆENJA ŠUMA
8.3.1.
8.3.2.
8.3.3.
53
56
Određivanje glavnog prinosa ...................................................................................................................................................... 56
Određivanje prethodnog prinosa................................................................................................................................................. 59
Ukupan prinos gazdinske jedinice .............................................................................................................................................. 60
8.4.ODNOS OBIMA NA GAJENJU I KORIŠĆENJU ŠUMA 63
8.5.PLAN IZGRADNJE I ODRŽAVANJA ŠUMSKIH SAOBRAĆAJNICA I OBJEKATA
8.6.PLAN UREĐIVANJA ŠUMA
64
8.7.PLAN RAZVOJA LOVSTVA
64
8.8.PLAN KORIŠĆENJA DRUGIH ŠUMSKIH POTENCIJALA
64
8.9.PLAN ODRŽAVANJA I RAZVOJA ZAŠTIĆENIH PRIRODNIH DOBARA
8.10.PLAN KADROVA
63
65
65
8.11.PLAN TEHNIČKOG OPREMANJA
65
8.12.PLAN NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA
65
9. UPUTSTVA I SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANOVA ........................................................ 66
9.1.SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANIRANIH RADOVA 66
9.2.SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANA GAJENJA ŠUMA
9.2.1.
9.2.2.
9.2.3.
9.2.4.
66
Smernice za realizaciju plana obnove i pošumljavanja............................................................................................................... 66
Smernice za realizaciju popunjavanja......................................................................................................................................... 66
Smernice za rekonstrukciju devastiranih sastojina ..................................................................................................................... 67
Smernice za realizaciju čišćenja mladih kultura ......................................................................................................................... 67
91
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
9.2.5.
9.2.6.
9.2.7.
Smernice za održavanje protivpožarnih pruga, proseka i puteva ............................................................................................... 67
Smernice za prorede u tvrdim lišćarima ..................................................................................................................................... 68
Smernice za uzgojno sanitarne prorede ..................................................................................................................................... 69
9.3.SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANA ZAŠTITE ŠUMA
69
9.4.SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANA KORIŠĆENJA ŠUMA
70
9.4.1.
9.4.2.
Glavni prinos – seče obnavljanja ................................................................................................................................................ 71
Prethodni prinos – proredne seče ............................................................................................................................................... 71
9.5.UPUTSTVO ZA IZRADU GODIŠNJEG PLANA I IZVOĐAČKOG PROJEKTA GAZDOVANJA ŠUMAMA
9.6.UPUTSTVO ZA VOĐENJE EVIDENCIJA GAZDOVANJA ŠUMAMA
10.
72
72
EKONOMSKO FINANSIJSKA ANALIZA............................................................................... 74
10.1.VREDNOST ŠUMA I ŠUMSKOG ZEMLJIŠTA 74
10.2.VRSTE I OBIM PLANIRANIH RADOVA
10.2.1.
10.2.2.
10.2.3.
10.2.4.
10.2.5.
Sortimentna struktura sečive zapremine ................................................................................................................................ 74
Vrsta i obim planiranih radova na gajenju šuma .................................................................................................................... 75
Vrsta i obim planiranih radova na zaštiti šuma ....................................................................................................................... 76
Vrsta i obim planiranih radova na održavanju saobraćajnica i tehn. opremanja .................................................................... 76
Vrsta i obim planiranih radova na uređivanju šuma ............................................................................................................... 76
10.3.FORMIRANJE PRIHODA
10.3.1.
10.3.2.
10.3.3.
10.3.4.
76
Prihod od prodaje drvnih sortimenata..................................................................................................................................... 76
Prihod od sredstava za reprodukciju šuma ............................................................................................................................ 78
Prihod iz drugih izvora finansiranja ......................................................................................................................................... 78
Ukupan prihod ........................................................................................................................................................................ 79
10.4.TROŠKOVI PROIZVODNJE
10.4.1.
10.4.2.
10.4.3.
10.4.4.
10.4.5.
10.4.6.
10.4.7.
10.4.8.
74
79
Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata ................................................................................................................................ 79
Troškovi radova na gajenju šuma .......................................................................................................................................... 80
Troškovi zaštite šuma ............................................................................................................................................................. 80
Troškovi uređivanja šuma ...................................................................................................................................................... 81
Troškovi izgradnje saobraćajnica ........................................................................................................................................... 81
Sredstva za reprodukciju šuma .............................................................................................................................................. 81
Naknada za korišćenje šuma i šumskog zemljišta ................................................................................................................. 81
Ukupni troškovi ....................................................................................................................................................................... 81
10.5.BILANS SREDSTAVA
82
11. OČEKIVANI REZULTATI U GAZDOVANJU ŠUMAMA NA KRAJU UREĐAJNOG
PERIODA .......................................................................................................................................... 83
12.
NAČIN IZRADE OSNOVE ....................................................................................................... 85
12.1.PRIPREMNI RADOVI
85
12.2.TERENSKI RADOVI
85
92
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
JP “Vojvodinašume” ŠG “Novi Sad” Novi Sad
12.2.1.
12.2.2.
Geodetski radovi..................................................................................................................................................................... 85
Taksacioni radovi.................................................................................................................................................................... 85
12.3.OBRADA PODATAKA 86
12.4.IZRADA KARATA
86
12.5.IZRADA TEKSTUALNOG DELA
86
12.6.UČESNICI IZRADE OSNOVE 87
13.
ZAVRŠNE ODREDBE .............................................................................................................. 88
93
Osnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu“Bagremara”
Download

OP[TA OSNOVA GAZDOVANJA