1
 ŠG “SremskaMitrovica”
0.

UVOD
I Uvodne informacije i napomene
Gazdinska jedinica “Jalija – Leget – Turijan” registrovana je popisom šuma i šumskog zemljišta Zakonom o šumama i
nalazi se u sastavu Sremskog šumskog područja, kojim gazduje JP ”Vojvodinašume”-Petrovaradin, odnosno Šumsko
gazdinstvo “Sremska Mitrovica”.
Vaţenje prethodne posebne osnove za ovu gazdinsku jedinicu je do 31.12.2013. godine.
MeĎutim, opštom osnovom gazdovanja šumama Sremskog šumskog područja 2005-2014. god.(Rešenje Vlade
Republike Srbije br. 322-1550/2009, iz sluţbenog glasnika R.S. br.21/09), definisan je novi koncept ureĎivanja šuma. Po
novom načinu ureĎivanja šuma, promenjen je period vaţenja posebnih osnova, tako da je došlo do skraćenja vaţenja posebne
osnove za ovu gazdinsku jedinicu i nov period vaţenja prethodne posebne osnove gazdovanja šumama gazdinske jedinice
“Jalija – Leget – Turijan” je 01.01.2004. - 31.12.2010. godine.
Vaţenje ove posebne osnove za sledeći ciklus je od 01.01.2011.- 31.12.2020. godine.
Premer sastojina je izvršen u toku leta 2010. godine. Prilikom premera korišćena je elektronska oprema (elektronske
prečnice, elektronski visinomeri), a obrada prikupljenih taksacionih podataka i izrada planova gazdovanja, uradjena je u
Šumskom gazdinstvu “Sremska Mitrovica” u Sremskoj Mitrovici.
Obrada podataka je izvršena prema jedinstvenoj metodologiji za sve drţavne šume na teritoriji Republike Srbije, prema
Kodnom priručniku za informacioni sistem u šumama Srbije.
Posebna osnova gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu “ Jalija – Leget – Turijan” uraĎena je u skladu sa sa
sledećim zakonskim i normativnim aktima:
Zakon o šumama (Sl.gl. RS br. 30/10),
Zakon o zaštiti ţivotne sredine (Sl.gl. RS br. 66/91, 83/92 i 53/93),
Zakon o zaštiti prirode (Sl.gl. RS br. 36/09 i 88/10),
Zakon o potvrĎivanju Konvencije o biološkoj raznovrsnosti (Sl.list SRJ, MeĎunarodni ugovori br. 11/01),
Zakon o potvrĎivanju Konvencije o biološkoj raznovrsnosti (Sl.gl. RS, MeĎunarodni ugovori br. 102/07),
Zakon o strateškoj proceni uticaja na ţivotnu sredinu (Sl.gl. RS br. 135/04),
Zakon o semenu i sadnom materijalu (Sl.gl. RS br. 54/93),
Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (Sl.gl. RS br. 135/04),
Zakon o lovstvu (Sl.gl. RS br. 39/93, 44/93, 60/93 i 67/93),
Zakon o vodama (Sl.gl. RS br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 54/96),
Zakon o planiranju i ureĎenju prostora i naselja (Sl.gl. RS br. 44/95, 23/96, 16/97 i 46/98),
Zakon o zaštiti od poţara (Sl.gl. RS br. 37/88, 53/93, 67/93 i 48/94),
Pravilnik o sadrţini osnova i programa gazdovanja, godišnjeg izvodjačkog plana i privremenog plana gazdovanja
privatnim šumama (Sl. gl. RS br.122/03),
- Pravilnik o načinu obeleţavanja stabala za seču u šumama, načinu evidentiranja tih stabala u doznačnim knjigama,
obliku i sadrţini doznačnih ţigova i obrascu doznačne knjige (Sl.gl. RS br. 122 /03),
- Prostorni plan Republike Srbije (Sl.gl. RS br. 13/96).
-
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
2
 ŠG “SremskaMitrovica”
1.

OPŠTI OPIS GEOGRAFSKIH, POSEDOVNIH I PRIVREDNIH PRILIKA
1.1. TOPOGRAFSKE PRILIKE
1.1.1. Geografski poloţaj gazdinske jedinice
Gazdinsku jedinicu “Jalija – Leget – Turijan” čine tri lokaliteta po kojima je i dobila ime. Lokalitet ”Jalija” čini
odeljenje broj 1, lokalitet “Leget“ čine odeljenja od broja 2 do broja 15 i lokalitet ”Turijan ” od odeljenja broj 16 do odeljenja
broj 20. Čitava površina gazdinske jedinice leţi na teritoriji SO Mitrovica , K.O Sremska Mitrovica, K.O Šašinci i K.O Jarak.
Po geografskom poloţaju gazdinska jedinica “Jalija – Leget – Turijan” se nalazi izmeĎu 190 36’ 43’’ i 190 44’ 55’’
istočne geografske duţine i 440 54’ 43’’ i 450 00’ 27’’ severne geografske širine, računato od Griniča, na nadmorskoj visini od
72-78metara.
1.1.2. Granice
Granice ove gazdinske jedinice su jasne i pregledne, bez spornih tačaka, delom su prirodne, a delom veštačke. Spoljne
granice gazdinske jedinice i granice odeljenja su na terenu utvrĎene i obeleţene crvenim oznakama na stablima.
Ova gazdinska jedinica je prostorno podeljena na 20 odeljenja. Prosečna veličina odeljenja je 26 ha. Odeljenje broj 1 je
sastavljeno od dva, prostorno odvojena kompleksa i to : u gradu Sremskoj Mitrovici-odsek “b”, a odsek “a“ predstavlja
semensku sastojinu hrasta luţnjaka i nalazi se pored regionalnog puta Sremska Mitrovica – Leţimir.
Odeljenja od broja 2 do broja 20 čine zaseban kompleks, oivičen sa juţne strane rekom Savom od FCP “Matroz“ do sela
Jarak, a sa severne strane, sada deponije smeća, pa se ponovo graniči sa poljoprivrednim zemljištem do odeljenja broj 20 koje
se naslanja na selo poljoprivrednim zemljištem do odeljenja broj 2, zatim se nastavlja nasip duţ odeljenja broj 3 i odeljenja
broj 11 koji razdvaja GJ od nekadašnjeg ribnjaka Jarak.
1.1.3. Površina
Ukupna površina gazdinske jedinice “Jalija – Leget – Turijan” iznosi 524.25 ha i prostire se na teritoriji SO SR.
Mitrovica , K.O Sremska Mitrovica, K.O Šašinci i K.O Jarak.
Struktura površina po obraslosti, kao i obraslih površina po poreklu, prikazana je u tabeli 1.1.
Tabela br. 1.1. – Struktura površina
Vrsta
zemljišta
ŠUME I ŠUMSKO ZEMLJIŠTE
UKUPNA POVRŠINA
Svega
Procenat
%
OSTALO ZEMLJIŠTE
524.25
100.0
100.0
508.40
97.0
100.0
Šuma
Šumske
kulture
Šumsko
zemljište
hektara
499.35
9.05
98.2
95.2
1.8
1.8
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
Za ostale
svrhe
Svega
Neplodno
15.85
3.0
100.0
11.82
4.03
74.6
2.2
25.4
0.8
3
 ŠG “SremskaMitrovica”

Gazdinska jedinica “Jalija – Leget – Turijan” je podeljena na 20 odeljenja, sa prosečnom veličinom odeljenja od 26 ha,
što je u skladu sa odredbama Pravilniku o sadrţini osnova i programa gazdovanja, godišnjeg izvodjačkog plana i privremenog
plana gazdovanja privatnim šumama. Najmanju površinu ima odeljenje 6 sa 11.88 ha, dok je najveće odeljenje 17 i ima
43.54 ha. Broj odeljenja je zadrţan, ali je u cilju lakšeg gazdovanja odeljenje broj 14 iz prethodnih ureĎajnih razdoblja
pripojeno odeljenjima :13,15 i 16, a prethodno 17 odeljenje je zbog velike površine podeljeno na dva dela .
Iz prethodnog pregleda se vidi da je 97.0 % površine ove gazdinske jedinice pod šumom i šumskim zemljištem, a ostalo
zemljište čini 3.0 % ukupne površine.
1.2. IMOVINSKO – PRAVNO STANJE
1.2.1. Biografski podaci
Šume gazdinske jedinice “Jalija – Leget – Turijan” bile su u sastavu Petrovaradinske imovne opštine, sa sedištem u
Sremskoj Mitrovici.
Posle Drugog Svetskog rata, Zakonom o proglašenju opštenarodnih imovnih seoskih utrina, pašnjaka i šuma, imovine
zemljišnih, urbanih i njima sličnih zajednica, kao i krajiških imovnih opština, 31.12.1947. god. ukinuta je Petrovaradinska
imovna opština i sve šume, a samim tim i šume ove gazdinske jedinice, postaju opštenarodna imovina. Iste godine je osnovano
Šumsko gazdinstvo za celu Vojvodinu, da bi 1948. godine bilo formirano Šumsko gazdinstvo Sremska Mitrovica sa 6 šumskih
uprava (Morović, Jamenska, Višnjićevo, Klenak, Kupinovo i Ogar). Godine 1962 Šumsko gazdinstvo “Sremska Mitrovica“
prelazi u Radnu organizaciju, da bi 1973. godine, kao Organizacija udruţenog rada, formirala svoje OOUR-e. Društvene i
političke prilike se menjaju i 1989. godine Šumsko gazdinstvo “Sremska Mitrovica“ se registruje kao Društveno preduzeće za
gazdovanje šumama sa 6 radnih jedinica. Donošenjem Zakona o šumama Republike Srbije (Sl.gl. RS br. 46/91), Šumsko
gazdinstvo “Sremska Mitrovica“-Sremska Mitrovica ulazi u sastav J.P. “Srbijašume”-Beograd, kao deo novoformiranog javnog
preduzeća. Godine 2001. donosi se Zakon o utvrĎivanju odredjenih nadleţnosti Autonomne pokrajine Vojvodine (Sl.gl. RS br.
6/2002 ) gde je, članom 46-stav 3, definisano da Autonomna pokrajina Vojvodina osniva Javno preduzeće “Vojvodinašume”Petrovaradin u čiji sastav ulazi Šumsko gazdinstvo “Sremska Mitrovica”.
1.2.2. Posedovno stanje
Po najnovijim podacima Odseka za katastar nepokretnosti opštine Sremska Mitrovica, površina katastarskih parcela u
posedu ŠG Sremska Mitrovica Sremska Mitrovica, a koje pripadaju ovoj gazdinskoj jedinici je 524.25 ha. Površina gazdinske
jedinice nije jednaka ovoj površini, zbog veoma česte pojave promene obale Save usled uticaja vodene struje. Naime, granice
poseda koje još uvek vaţe u katastarskim operatima, na terenu su izmenjene i menjaju se gotovo svakodnevno, budući da se
veći deo površine ove gazdinske jedinice nalazi uz obalu reke Save. Ove promene će, na zahtev ŠG "Sremska Mitrovica", biti
ozvaničene prilikom prve naredne komasacije po katastarskim opštinama. Podaci o površinama parcela dati su u prilogu Spisak katastarskih parcela .
Sve katastarske parcele gazdinske jedinice “Jalija – Leget - Turijan”, čiji je spisak dat u prilogu , registrovane su u
Zemljišnim knjigama Opštinskog Suda u Sremskoj Mitrovici kao i u Republičkom geodetskom zavodu Opštine Sremska
Mitrovica kao vlasništvo Republike Srbije sa pravom korišćenja JP”Vojvodinašume” Petrovaradin, ŠG “Sremska Mitrovica”,
ŠU Klenak.
Imovinsko pravni status za parcele obuhvaćene u okviru gazdinske jedinice “Jalija – Leget - Turijan” rešen je u
zadovoljavajućoj meri.
Unutar gazdinske jedinice ima površina (kanalska mreţa) koje imaju karakter enklava, a njima gazduje JP “Vode
Vojvodine” Novi Sad i one ne ulaze u sastav gazdinske jedinice.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
4
 ŠG “SremskaMitrovica”

Sve parcele navedene u prilogu - Spisak katastarskih parcela su upisane u k.o Sremska Mitrovica, Šašinci, i Jarak
kao vlasništvo Republike Srbije, sa pravom korišćenja JP "Vojvodinašume" ŠG "Sremska Mitrovica" u Zemljišnjim knjigama
opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici, te u Republičkom geodetskom zavodu, Sluţba za katastar nepokretnosti Opština
Sremska Mitrovica i to:
- u k.o Sremska Mitrovica ZKU broj 8 i broj 5735, a posedovni listovi broj 7636 i 8665
- u k.o Šašinci ZKU broj 11, a posedovni list broj 736
- u k.o Jarak ZKU broj 2, broj 42 i broj 1441, a posedovni list broj 467
Tabela br. 1.2. Stanja površina po katastarskim opštinama
Površina
Katastarska opština
Red.br.
ha
ar
m2
1.
Srem.Mitrovica
145
10
82
2.
Šašinci
239
89
50
3.
Jarak
139
25
56
Ukupno
524
25
88
Iz prethodnog pregleda se vidi da se ova gazdinska jedinica prostire na području jedne skupštine opštine i tri katastarske
opštine.
U odnosu na prethodnu osnovu, površina gazdinske jedinice “Jalija – Leget - Turijan” je izmenjena, tj.smanjena je za
26.58 ha i ta razlika je nastala kao posledica uvoĎenja parcela , koje nisu u našem vlasništvu u prethodnoj osnovi , a tada su bile
obrasle ( bivše 17 u ,deo 19 odeljenja i 20 e) , kao i promena granica odeljenja radi usklaĎivanja sa granicom K.O.
1.3. OPŠTE PRIVREDNE PRILIKE
Gazdinska jedinica “Jalija – Leget – Turijan” nalazi se na teritoriji Opštine Sremska Mitrovica.
Opština Sremska Mitrovica prostire se na 76.100 ha. Od ove površine poljoprivredno zemljište obuhvata 55.066 ha,
šume i šumsko zemljište obuhvata 11.522 ha, a preostalih 9.512 ha pripada ostalom zemljištu.
Na osnovu iskazane ukupne površine šuma i šumskog zemljišta šumovitost opštine Sremska Mitrovica iznosi 15%.
Na teritoriji opštine Sremska Mitrovica ima 26 naseljenih mesta, u kojima ţivi 85.561 stanovnika, što iznosi 41 stanovnik na 1
km2.
Ovo poglavlje detaljno je obraĎeno u Opštoj osnovi gazdovanja šumama za Sremsko šumsko područje .
1.4. EKONOMSKE I KULTURNE PRILIKE
Ukupno gledano stanovništvo opštine Sremska Mitrovica je dobrog stepena obrazovanja i kulture i osrednjeg
imovinskog stanja. Po svojim preokupacijama i potrebama je relativno malo upućeno na šumu i delatnosti vezano za nju. Visok
stepen razvijenosti poljoprivredne proizvodnje daje osnovno obeleţje ovom kraju. Gazduje se intenzivno uz primenu
savremenih agrotehničkih mera.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
5
 ŠG “SremskaMitrovica”

Šumovitost opštine Sremska Mitrovica 15%, što se moţe smatrati za prosečnu šumovitost u odnosu na Sremsku oblast,
ali je u odnosu na šumovitost AP Vojvodina daleko iznad proseka, a najveći deo nalazi se u istočnom delu opštine pored sela
Jarak.
U okviru delatnosti Šumskog gazdinstva „Srem.Mitrovica“, Šumska uprava Klenak, pored gajenja i korišćenja šuma,
intezivno se bavi i razvojem lovstva preko lovišta Karakuša. Stanovništvo ove opštine svoje potrebe za ogrevom i tehničkim
drvetom realizuju preko Šumske uprave Klenak.
Na teritoriji opštine Sremska Mitrovica od većih drvno preraĎivačkih kapaciteta su „Novi drvni kombinat“ iz Sremske
Mitrovice i D.I.P. Sava A.D. Hrtkovci, kao i više manjih pilana.
Ovo poglavlje detaljno je obraĎeno u Opštoj osnovi gazdovanja šumama za Sremsko šumsko područje.
1.5. ORGANIZACIJA I MATERIJALNA OPREMLJENOST ŠUMSKE UPRAVE
Sve šume u drţavnoj svojini koje leţe u Sremu, izmeĎu Save i Dunava (izuzimajući Frušku Goru), obuhvaćene su
sremskim šumskim područjem i poverene su na gazdovanje Šumskom gazdinstvu “Sremska Mitrovica” (J.P. Vojvodinašume).
Šumsko gazdinstvo obuhvata četiri šumske uprave, meĎu kojima je i Š.U. ”Klenak”, koja gazduje šumama ove gazdinske
jedinice. Šumska uprava je organizovana kao osnovna operativna jedinica za gazdovanje šumama u okviru Šumskog gazdinstva
”Sremska Mitrovica”.Osnovne delatnosti šumske uprave su uzgoj, zaštita i korišćenje svih potencijala šumskih ekosistema. Za
sprovoĎenje navedenih delatnosti u šumskoj upravi, u okviru ”referentnog organizacionog sistema”, zaduţeni su diplomirani
inţinjeri šumarstva, šumarski tehničari, čuvari šuma, lovočuvari, kvalifikovani motorni sekači, kao i ostalo osoblje.
Svim poslovima u okviru šumske uprave rukovodi šef uprave, koji je po struci dipl. ing. šumarstva.
Stručnim poslovima uzgoja i zaštite šuma rukovode referenti, koji su takoĎe dipl. ing. šumarstva, dok je terenska
realizacija istih, uz neposrednu kontrolu inţenjera, poverena šumarskim tehničarima.
Na poslovima čuvanja šuma angaţovani su čuvari šuma, koji su šumarski tehničari.
Korišćenje šuma vodi referent korišćenja šuma (dipl.ing.šumarstva) preko svojih saradnika (poslovoĎa) na terenu, koji
su po struci šumarski tehničari.
Poslovima iz oblasti lovstva i zaštite lovne faune, preko lovočuvara kao neposrednih terenskih izvršilaca, bavi se
referent-dipl. ing. šumarstva.
Administrativne poslove šumske uprave izvršavaju administrativni radnici-ekonomski tehničari.
Ostale poslove iz domena rada šumske uprave obavlja kvalifikovano pomoćno osoblje.
Poslovi od opšteg značaja, kao što su planiranje gazdovanja šumama, analitički, pravni, komercijalni i računovodstvenofinansijski poslovi, obavljaju se na nivou Š.G. “Sremska Mitrovica”.
Kadrovska opremljenost Š.U. “Klenak”, po svojoj strukturi i obimu, zadovoljavajuća je sa aspekta realizacije svih
radova predviĎenih Planovima gazdovanja u ovoj Posebnoj osnovi.Za sezonske poslove u šumarstvu, prema potrebi i obimu
radova, angaţuje se lokalna-privremena radna snaga.
Kadrovska struktura R. J. Š. U. Klenak:
1
2
3
4
5
6
Šumarski inţenjeri
Šumarski tehničari
Čuvari šuma SSS
Čuvari šuma KV
Šumski radnici
Motorni sekači
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
6
20
5
2
30
24
6
 ŠG “SremskaMitrovica”

7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
Majstor na odrţavanju
Vozač autobusa
Vozač putničkih kola
Administrativni radnici
Lovočuvar
Domaćin lovačke kuće
PoslovoĎa ugostiteljskog objekta
Kuvar
Poljoprivredni tehničar
Veterinarski tehničar
Kočijaš
Čuvar objekta
Magacioner
Spremačica-kurir
Ukupno zaposlenih:
1
3
2
4
4
1
1
1
1
1
1
6
2
3
118
Broj sezonskih radnika se angaţuje po potrebi i obimu posla.
Popis objekata i vozila vezanih za poslovanje R. J. Š. U. Klenak:
1 Upravna zgrada
1
2
Lovačka kuća
1
3
Dvosoban stan
7
4
Trosoban stan
1
5
Lugarnica
2
6
Portirnica
2
7
Mešaona stočne hrane
1
8
Inkubatorska stanica
1
9
Štala
1
10 Čardak
1
11 Pušnica
1
12 Magacin
2
13 Hladnjača za meso
1
14 Pumpa za gorivo
1
15 Drvara
1
16 Autobus
1
17 Kombi vozilo
2
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
7
 ŠG “SremskaMitrovica”

18 Traktor
2
19 Putničko vozilo
2
Pobrojana materijalna i kadrovska opremljenost šumske uprave Klenak, zadovoljava potrebe pri realizaciji postavljenih
planskih zadataka.
Poslovi na uzgoju i zaštiti se obavljaju sopstvenom radnom snagom, a jednim delom i preko povremene radne snage.
Seča i izrada šumskih sortimenata se obavlja sopstvenom radnom snagom.
U okviru Šumskog gazdinstva “Sremska Mitrovica” izdvojena je kao posebna Radna jedinica Šumska mehanizacija sa
sedištem u Moroviću. Ova radna jedinica opsluţuje sve potrebne radove na prostoru celog područja i opremljena je mašinama
koje u potpunosti zadovoljavaju sve potrebe oko uzgojnih radova i korišćenja šuma. Šumska mehanizacija sa sedištem u
Moroviću ima svoje ogranke u ostalim šumskim upravama.
Opšti poslovi, kao što su planiranje gazdovanja, pravni poslovi, komercijalni i drugi poslovi od opšteg značaja se
obavljaju u zajedničkoj sluţbi u okviru dela direkcije Š. G. “Sremska Mitrovica”.
1.6. DOSADAŠNJI ZAHTEVI PREMA ŠUMAMA GAZDINSKE JEDINICE I NAĈIN KORIŠĆENJA
ŠUMSKIH RESURSA
Osnovna namena kompleksa šuma ove gazdinske jedinice sagledana kroz istaknute društvene potrebe je- proizvodnja
tehničkog drveta.
Potrebe za proizvodnjom tehničkog drveta tokom proteklih uredjajnih razdoblja stalno su se uvećavale, tako da je
proizvodnja tehničkog drveta u okviru ovog šumskog kompleksa stalno bila aktuelna.
Korišćenjem potencijala ove gazdinske jedinice, u okviru osnovne namene-proizvodnja tehničkog drveta, dovela je do
korišćenja zrelih sastojina kroz seče obnove a istovremeno su se na tim površinama sadile mlade sastojine EA-topole.
U narednom periodu posebnu paţnju treba posvetiti intenziviranju radova na:
- sprovoĎenju mera nege;
- podmlaĎivanju sastojina zrelih za seču.
1.7. MOGUĆNOST PLASMANA ŠUMSKIH PROIZVODA
U proteklom uredjajnom razdoblju etat ostvaren u gazdinskoj jedinici “Jalija – Leget - Turijan“, realizovan je kroz glavne i
proredne seče planirane predhodnom Posebnom osnovom. S obzirom, na poloţaj ovih šuma, slabu šumovitost šireg područja i
sve veće rastuće potrebe za drvetom, problema u plasmanu drvnih sortimenata nije bilo.
Tehničko drvo proizvedeno u ovoj gazdinskoj jedinici moţe se realizovati na području Srema i jedan manji deo van
njega. Kupci tehničkog drveta su uglavnom preduzeća za dalju preradu drveta, a jedan deo odlazi i za privatnu upotrebu
(uglavnom za individualnu stambenu izgradnju).
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
8
 ŠG “SremskaMitrovica”

2. BIOEKOLOŠKA OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA
2.1. RELJEF I GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE
Ova gazdinska jedinica leţi na ravnom terenu, u poplavnom području reke Save, čija nadmorska visina varira od 72 do
78 metara, tako da se moţe govoriti samo o mikroreljefu, koji zajedno sa visinom podzemne vode ima uticaj na edafske prilike
staništa. Ravan teren je isprekidan mikro depresijama i gredama u pravcu glavnog toka Save sa visinskom razlikom od 1 do 3
metara. Širina ovih greda i depresija varira od nekoliko desetina do nekoliko stotina metara. Većina od ovih depresija su za
vreme visokih sezonskih voda poplavljene, a u vreme proletnjeg visokog vodostaja (najčešće od marta do maja) poplavljeno je
90% površina ove gazdinske jedinice. Zahvaljujući ovim osobinama reljefa i reţima voda reke Save na terenu se nalazi veći
broj bara i močvarnog zemljišta, koje su često dugo pod vodom, kao i visokih greda koje retko budu plavljene.
Izraţeni mikroreljef ovih terena je posebno interesantan sa aspekta uzgoja topola i vrba, jer od njega zavise i svojstva
zemljišta i hidrološki uslovi. Izrazite depresije su zbog dugotrajnog zadrţavanja vode nepovoljne za uspevanje šumske
vegetacije. Povećanjem kote terena poboljšavaju se ukupna svojstva zemljišta za uzgoj topola i vrba, a u zavisnosti od visine
terena i uslova oceĎivanja, smenjuju se staništa vrbe i topole.
2.2. GEOLOŠKA PODLOGA I TIPOVI ZEMLJIŠTA
2.2.1. Geološka podloga
Geološku podlogu /matični supstrat/ gazdinske jedinice čine aluvijalni nanosi i lesoidne formacije nastale u pleistocenu.
Pošto se najveći deo gazdinske jedinice nalazi u nebranjenom delu /forlandu/ većinom su rečni nanosi osnovna geološka
podloga za obrazovanje i formiranje zemljišta.
Udaljenost od korita reka direktno utiče na teksturni sastav matičnog supstrata. Bliţe koritu reke preovladavaju krupnije
frakcije /pesak, ilovasti pesak i peskovita ilovača/, dok sa povećanjem udaljenosti od korita zastupljenije su sitnije frakcije sa
teksturnim klasama ilovača, glinovita ilovača i glina. Proces sedimentacije na ovim prostorima i dalje traje što ima za posledicu
formiranja novih slojeva nanosa. Lesoidne naslage kao geološka podloga prilično su povoljnog granulometrijskog sastava koji
moţe biti glinovit, a na mestima i oglejan. Zavisno od stanišnih uslova pre svega topografskih na ovom supstratu obrazuju se
zemljišta tipa humoglej, močvarno glejna i dr.
2.2.2. Zemljište
Na osnovu veoma sadrţajnih bioekoloških proučavanja vezano za zemljišne tvorevine na području gazdinske jedinice
definisani su sledeći tipovi zemljišta:
- Fluvisol,
- Humofluvisol,
- Humoglej /Ritska crnica/
- Euglej /Močvarno glejna zemljišta/.
- Oglejani černozem /Livadska crnica/ i
Fluvisol
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
9
 ŠG “SremskaMitrovica”

Većinom je obrazovan na slojevitim nanosima u priobalnom delu rečnih poloja.
Humusni horizont kod fluvisol zemljišta kreće se od 20 do 30 cm, a po teksturnom sastavu pripada peskovitoj ilovači. Dublji
slojevi znatno variraju kako po debljini tako i po teksturnom sastavu.
Fluvisol zemljišta dobre su propusne moći, a vodno vazdušne osobine i skladištenja vode u mnogome zavise od rasporeda i
dubine slojeva kao i od teksturnog sastava. Ova zemljišta su prirodna staništa topola sa visokim proizvodnim potencijalima za
gajene kulture topola /Populus euroamericana/.
Humofluvisol
Humofluvisol se nalazi dalje od obale /iza fluvisola/ na mirnijim površinama i niţim poloţajima. Relativno su
zastupljena na manjim prostorima. Ovo zemljište se odlikuje A-C-G- graĎom sa veoma moćnim humusno akumulativnim
horizontom /kreće se od 30 do 50 cm/, a podzemna voda oscilira na 1 do 3 m dubine. Odnos granulometrijskih frakcija izuzetno
je povoljan što ovom tipu zemljišta omogućava dugotrajno skladištenje korisne vode.
Ovaj tip zemljišta u skladu sa svojim fizičkim i fiziološkim osobinama predstavlja najpovoljnije i najproduktivnije
stanište za razvoj svih vrsta topola.
Humoglej /Ritska crnica/
Ovaj tip zemljišta većinom zauzima depresije i niţe poloţaje u širim frontovima. Humusno akumulativni horizont je
veoma moćan /debljine do 90 cm/, teţeg mehaničkog sastava sa znacima hidromorfizma usled duţeg zadrţavanja voda. Ritske
crnice sadrţe veoma visok % koloidne gline /do 50%/, sitnog peska 23 - 50% sa teţim sadrţajem. Podzemne vode kreću se na
dubini do 1 m što je ujedno i fiziološka dubina ovog zemljišta. Ovakav odnos teksturnog sastava uslovljava slabu propusnost i
velik udeo mrtve vode. Smenjivanjem vlaţnih i sušnih perioda ritske crnice lako vertikalno pucaju što nepovoljno deluje na rast
i razvoj biljnog sveta.
Na ovim staništima od prirode se javljaju šume bele vrbe Salix albae, a zbog povećane vlaţnosti u novije vreme i
Američki jasen.
Euglej /Močvarno glejno zemqište/
Ova zemljišta karakteriše vrlo visok sadrţaj organske materije /preko 5% humusa/ sa dobro obezbeĎenim azotom. Teţeg
su mehaničkog sastava i po teksturnom sastavu pripadaju glini i glinovitoj ilovači. Humusno akumulativni horizont je nešto
plići sa visokim poloţajem podzemnih voda /od 30 do 80 cm/.
Zbog svojih fizičkih i fizioloških osobina ovo su zemljišta koja su većinom obrasla trskom i šašom. Tamo gde je višak vode
odveden moguće je uspešno gajiti vrbu.
Humoglej /Ritska crnica/
Ritske crnice se javljaju u vidu mikrodepresija na kojima se često posle obilnijih padavina zadrţavaju vode, tako da je
česta pojava zamočvarivanja ovih zemljišta. Humusni horizont je veoma moćan, a po teksturnom sastavu je glina sa veoma
visokim učešćem koloida. Ovakav sastav uslovljava u sušnim periodima pucanje zemljišta, a u vlaţnim zamočvarivanje.
Zavisno na kojim supstratima se obrazuju mogu biti karbonantne i beskarbonatne sa različitim proizvodno ekološkim
osobinama. Kada su formirane na aluvijalnim nanosima povoljnijih su osobina i pogodne su za uzgoj topola, a ako su vlaţnije
treba dati prednost vrbama.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
10
 ŠG “SremskaMitrovica”

Oglejani černozem /Livadska crnica/
Ova vrsta zemljišta obrazuje se na lesu ili pretaloţenom lesu, osnovne graĎe profila A-AC-C. Znatno su suvlja za razliku od
drugih vrsta zemljišta koja su vlaţnija te su pogodna za uzgoj drugih vrsta drveća /hrasta, bagrema i dr./.
Livadske crnice u okviru ove gazdinske jedinice relativno su manje zastupljene.
2.3. HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE
U zavisnosti od hidroloških karakteristika, cela površina gazdinske jedinice moţe se razvrstati na poplavno (nezaštićeno)
područje i zaštićeno područje.
U poplavnom području hidrološki uslovi zavise isključivo od vodnog reţima reke Save, bilo da se ispoljavaju putem
poplavnih površinskih voda, bilo putem podzemnih voda. Osnovne karakteristike ovog reţima su prilično jasno izraţeno
sezonsko kolebanje visine vodostaja i sa znatno manje izraţenim periodicitetom plavljenja ekstremnih voda.
Kao što se vidi iz napred prikazanih podataka o srednjim mesečnim vodostajima kod vodomerne stanice u Sremskoj
Mitrovici (nulta kota 72.22 m) za period od 1993. do 2002. godine (Tabela 3.), sezonsko kolebanje je karakteristično po
visokim vodama u prolećnim i ranim letnjim mesecima (od početka aprila do kraja jula) a po niskim u jesenjim i zimskim
mesecima. ( novembar, decembar i januar).
TABELA 3 - Srednji mesečni i apsolutno ekstremni vodostaji (cm):
Mesec
1993
1994
1995
1996
1997
1998
1999
2000
2001
2002
Prosek:
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
204
555
314
482
473
384
307
407
384
201
371
117
364
372
331
379
262
334
348
365
323
319
169
343
424
276
308
221
463
337
417
286
324
400
433
420
498
316
276
453
439
459
376
406
181
299
308
361
376
263
433
210
288
335
305
84
247
297
181
178
162
273
103
343
202
207
43
128
222
155
143
125
216
85
150
70
134
7
53
87
89
88
52
157
29
58
123
74
71
91
300
252
48
181
106
9
281
131
147
220
111
144
355
109
355
127
147
168
397
213
365
206
185
320
242
460
241
278
223
363
288
450
103
296
540
390
318
509
259
246
348
346
U normalnim prilikama, kada letnje poplave ne traju dugo i visina vode nije izuzetno velika, šumska vegetacija ne trpi
veće štete. Tek u intervalima od 3 do 6 godina, kada se jave ekstremni vodostaji koji duţe traju, šume i šumske kulture trpe
velike štete od visokih voda. Osim toga pri izuzetnim vremenskim uslovima javljaju se zimske poplave u januaru i februaru,
koje mogu biti izuzetno štetne po šumsku vegetaciju.
U zaštićenom delu vodni reţim zavisi od reţima podzemnih voda i padavina. U periodu sa više padavina površine su
često pod vodom, a za vreme sušnog perioda podzemna voda je duboko i zemljište je suvo.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
11
 ŠG “SremskaMitrovica”

2.4. KLIMATSKI USLOVI
Za ovo područje je karakteristična umereno kontinentalna klima, sa osobinama panonsko-stepske umereno kontinentalne
klime, sa jasnim smenjivanjima godišnjih doba. Kontinentalni karakter klime se ogleda u osobini da je jesen toplija od proleća i
da je blaţi temperaturni prelaz od leta ka zimi nego obrnuto. TakoĎe, kao osobina kontinenalne klime izraţeno je i pomeranje
temperaturnog minimuma na februar, a maksimuma na avgust (značajno posle solsticijuma).
Pored navedenih okolnosti, po sastojine ove gazdinske jedinice, i ostali klimatski faktori (temperatura, vetrovi, padavine
idr.), ne oteţavaju poloţaj biljaka. Prosečna godišnja temperatura iznosi 10.8 °C, vegetacioni period bez mraznih dana,
prosečna količina padavina 579.6 mm od čega preko 50% u vegetacionom periodu, omogućavaju normalan razvoj svih biljaka
prisutnih u ovoj gazdinskoj jedinici.
Ovo poglavlje je detaljnije obraĎeno u Opštoj osnovi gazdovanja šumama za Sremsko šumsko područje, pošto se i
podaci vezani za klimatske uslove odnose na celo područje.
2.5. OPŠTE KARAKTERISTIKE ŠUMSKIH EKOSISTEMA
2.5.1. Osnovne ekološko proizvodne karakteristike pojedinih tipova šuma
IV/8 - (78) Šuma topole na ritskim crnicama na leso - aluvijumu
Ritske crnice su većim delom locirane na zapadu zauzimajućI središnje niske terene u vidu širokih depresija, a manjim
delom na istoku , rasprostirući se na reljefskim oblicima terena u vidu dugačkih uskih niza. Na ovim reljefskim oblicima
površinske vode se duţe zadrţavaju nego na livadskim crnicama što se odrazilo na češću pojavu sivih i rĎastih fleka, tj.
intenzivnije površinsko oglejavanje. Uticaj donjih voda je intenzivan (prisustvo brojnih rĎasto - sivih fleka različitog inteziteta)
u zimskom I prolećnom periodu kada se donje i gornje vode spajaju, da bi se zemljište u letnjem i jesenjem periodu sa površine
osušilo, a podzemne vode spustile na 150 - 180 cm dubine, nekad i dublje. Redukcioni Gr - horizont se nalazi na dubini 120 180 cm. Dakle, ove ritske crnice na leso-aluvijumu imaju sledeću stratigrafsku gradnju profila Aa - Aa/C - CGro - Gr.
Na osnovu prikupljenih podataka o morfološkim karakteristikama ritskih crnica na leso-aluvijumu vidi se da se odlikuju
mogućim humusno akumulativnim Aa - horizontom, čija debljina sa prelaznim horizontom dostiţe ne retko preko 100 cm.
Humusni horizont je sa površine ugasito sive boje, sa rĎastom nijansom posle uvoĎenja kiseonika oranjem, a dublje dobija
tamniju nijansu, po teksturnom sastavu glinovita ilovača do glina, u suvom stanju ispucala i tvrda. Zbog delovanja površinskih
voda karbonati su uglavnom premešteni u donje horizonte ili ako su prisutni (oko 1 %) donešeni su plavnim vodama. I reakcija
zemljišta prati distribuciju karbonata, tako da u površinskom delu profila imamo pH 7,5 - 7,7, a dublje pH 8 u H20. Dakle sa
dubinom se blago pojačava alkalnost zemljišta. Količina humusa je nešto iznad 3 % tako da su ova zemljišta u bliskoj srodnosti
sa livadskim crnicama na lesno - aluvijumu, a na njih se i naslanjaju. Neposredno ispod humusnog i prelaznog horizonta javlja
se horizont intenzivnih oksidoredukcionih procesa, takoĎe mehaničkog sastava koga zamenjuju redukcioni horizont sa
dominacijom aluvijalnog materijala najčešće neznatno lakšeg mehaničkog sastava. Time se moţe rećI, da ove ritske crnice
nemaju dobru dreniranost niti povoljne vodno - vazdušne osobine. Stoga je obrada zemljišta nuţan tehnološki postupak.
Fiziološki aktivna dubina ritskih crnica je uslovljena poloţajem Gr - horizonta ili zonom CaCO3.
U odnosu na sadrţaj lakopristupačnih hraniva ritske crnice na lesno - aluvijumu su obezbeĎene azotom i kalijem, a
siromašne fosforom.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
12
 ŠG “SremskaMitrovica”

Proizvodni potencijal ovih zemljišta je visok za veći broj šumskih vrsta, a na njima se od prirode nalaze šume jasena i
luţnjaka. Iskustva pokazuju da su topole imale skromne rezultate na ovakvim zemljištima te se ova zemljišta pribliţavaju
graničnim zemljištima za uzgoj topola, (ovde glejna zemljišta). Najbolje rezultate daju klonovi koji se dobro oţivljavaju u
zasadima podignutim postupkom normalne sadnje.
Ovaj tip šume se prostire na 70.30 ha ili 14.1 % od ukupne obrasle površine.
IV/ 11 - ( 8 1): Šuma topole na pogrebenim ritskim crnicama na leso - aluvijumu
Pogrebene ritske crnice imale su sličnu pedogenozu kao i pogrebene livadske crnice i to:
- prva faza kada su u dugačkim nizama zbog izraţenog donjeg vlaţenja i bogate akumulacije organske materije nastale
ritske crnice na kojima je u
- drugoj fazi istaloţen aluvijalni nanos takoĎe različite debljine. U reljefskom smislu i danas su ova zemljišta vezana za
dugačke uske nize, odnosno depresije.
Za razliku od pogrebenih livadskih crnica, pogrebene ritske crnice na leso-aluvijumu imaju moćniji fosilni horizont vrlo
glinovit, pripada teksturnoj klasi glina, nepropusan, te uzrokuje produţenu stagnaciju površinskih voda. Često je fosilni
humusni horizont pod izraţenim uticajem gornjih i donjih voda pa poprima karakteristike glej Gr - horizonta. Podzemne vode
srećemo na dubini od 125 - 200 cm.
I ova zemljišta prema morfološkom preseku profila označavamo: Aa, p - Aa/ Gro-Ab-Gso-Gr, ili Aa, p - Igso-Ab gde je
Ab glej horizont.
Recentni aluvijalni nanos je zahvaćen intenzivnom humifikacijom te količina humusa dostiţe preko 5 %. Ovaj materijal
je karbonantan (oko 11 %) alkalne reakcije, umereno snabdeven azotom i kalijem, a siromašan fosforom. Pripada teksturnoj
klasi ilovače. Fosilni deo profila je izrazito glinovit - teksturna klasa gline sa prisustvom koloidne frakcije iznad 45 %,
beskarbonantan, slabo humozan 2 %, još uvek alkalan ali siromašan hranivima.
Moţe se reći da samo recentni deo profila ima povoljne vodno-vazdušne i hemijske osobine i u odnosu na plodnost
moţemo računati samo na ovaj deo kojeg biljke mogu koristiti za svoj razvoj.
Zbog navedenih karakteristika najpovoljniji oblik podizanja zasada topola na pogrebenim ritskim crnicama je postupak
normalne sadnje. I ovde treba koristiti klonove koji se dobro oţivljavaju.
IV/ 13 - ( 8 3): Šuma topole na aluvijalnom semigleju (livadska crnica na aluvijalnom nanosu)
Aluvijalni semiglej se rasprostire u juţno priobalnom i jugozapadnom priobalnom i centralnom delu gazdinske jedinice,
na ravnom terenu, ali i na terenu sa izraţenim zatvorenim depresijama. Stoga podzemnu vodu nalazimo u dijapazonu od 155 260 cm dubine.
Ovo zemljište se karakteriše razvijenim i moćnim A humusnim horizontom čija debljina varira od 40 do 80 cm. Boje je
sivo - smeĎe, retko smeĎe - na najvišim reljefskim oblicima. Po teksturnom sastavu humusni horizonti bliţe obali reke Save su
peskovitiji (peskovite ilovače) nešto udaljeniji (ilovače), a najudaljeniji ili u depresijama glinovite ilovače. Kod aluvijalnih
semiglejeva u centralnom delu ispod humusnog horizonta najčešće susrećemo prelazni A/I Gso sa najčešće pojačanim učešćem
peskovitih frakcija. Donja zona profila je izrazito peskovita, najčešće teksturna klasa je pesak, izuzev u centralnoj zoni gde
moţemo susresti peskovitu ilovaču u zoni gleja, vrlo retko glinovitu ilovaču, mada se i ovde u dubljim delovima profila susreće
pesak. Zbog ovog svojstva aluvijalni semiglejevi su ocedni tj. dobro drenirani. Podzemne vode iako cirkulišu duţ vertikalnog
preseka profila, a pošto se ove zone plave i površinske vode se brzo proceĎuju ostavljajućI karakteristične rĎasto-sive fleke na
agregatima zemljišta.
Imajući navedenu stratigrafsku graĎu profila u vidu ove aluvijalne semiglejeve moţemo definisati kao Amo-IGso….Gr
ili u depresijama Aa-Aa/IGso-IGso-IIGr.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
13
 ŠG “SremskaMitrovica”

Po svojim hemijskim karakteristikama ova zemljišta imaju iznad 3 % humusa, sa sadrţajem karbonata od 11 - 17 % i
alkalne su reakcije (pH 7,6 - 8,5).
Ova zemljišta u odnosu na sadrţaj lako pristupačnih hraniva umereno su obezbeĎena azotom (0,05 - 0,10 %), vrlo slabo
do slabo obezbeĎena fosforom (2,2 - 4,8 mg) i umereno obezbeĎena kalijem samo u humusnom horizontu (iznad 10 mg) dok su
donji delovi takoĎe siromašni (ispod 5 mg/100 gr tla).
U odnosu na frakcioni sastav kod aluvijalnih semiglejeva susrećemo beznačajne količine krupnog peska najčešće oko 1
%, mada ponekad dostiţe i 9 %, najţešće izraţenu frakciju sitnog peska sa količinom od 45 - 88 %. Frakcija sitnog peska se
skoro pravilno sa dubinom povećava. Frakcija praha je u granicama 6,5 - 40 %, a frakcija koloida gline od 5 - 35 %.
U proizvodnom smislu aluvijalni semiglejevi su optimalna zemljišta za uzgoj topola. Zbog karakteristike da je donji
sklop profila peskovit i da postoji mogućnost za vreme niskih vodostaja Save da gornji delovi profila ostanu bez uticaja
podzemne vode, tj. ţilni sistem topola ostane bez vode, na ovim zemljištima smatramo metod duboke sadnje topola uz primenu
visokoprinosnih klonova najuspešnijim i sigurnim načinom pošumljavanja.
Ovaj tip šume je najrasprostreniji i prostire se na 281.21 ha ili 56.3 % od ukupne obrasle površine.
IV / 14 - ( 8 4 ): Šuma topole na fluvi solu
Neposredno iza zone recentnih aluvijalnih nanosa na području ove gazdinske jedinice nalazimo tipična aluvijalna
(fluvisol) zemljišta, koja zauzimaju 17,52 ha, a od prethodnih se razlikuju time što imaju slabije ili jače izraţen humusno
akumulativni horizont, sa graĎom profila (A) ili Amo - I - II….Gr. Dakle humusni horizont varira oko 20 cm debljine i svetlo
smeĎe je boje, sa pojavom aferidnih strukturnih agregata i količinom humusa i do 37%. Teksturni sastav humusnog horizonta je
u intervalu ilovasti pesak - ilovača. Sa dubinom se pojačava učešće frakcije peska tako da najdublji slojevi često pripadaju
teksturnoj klasi pesak do ilovasti pesak.
Navedene karakteristike omogućuju brzo oceĎivanje fluvisola što ih svrstava u vrlo dobro drenirana zemljišta. Pojava
Gr - podhorizonta je često ispod 2,5 m dubine.
Po hemijskom sastavu to su karbonatna zemljišta (8,4 - 16,8 % CaCO3), alkalne reakcije, slabo do srednje obezbeĎena
lako pristupačnim fosforom i kalijumom (3,6 - 7,2 mg/100 gr P205; 6,0 - 11,6 mg/100 gr K20).
U odnosu na uzgoj topola fluvisol zemljište ove gazdinske jedinice pripada grupi najboljih zemljišta i na njima treba
primenjivati tzv. duboku sadnju da bi se maksimalno iskoristio genetski potencijal klona topole i potencijalna visoka plodnost
zemljišta.
Ovaj tip šume se prostire na 12.82 ha ili 2.6 % od ukupne obrasle površine.
IV/ 15 - ( 8 5): Šuma topole na livadskim crnicama na leso – aluvijumu
Livadske crnice na leso - aluvijumu su smeštene na blago talasastom terenu. Podzemna voda varira od 160 - 200 cm
dubine.
To su zemljišta sa Aa i Amo humusnim horizontom sivo smeĎe do svetlo smeĎe boje po teksturnom sastavu najčešće
glinovite ilovače, beskarbonantne, sa količinom humusa od 3 % - 5 %. Livadske crnice na gredama su svetlije boje, siromašnije
u humusu (iznad 3 %) dok su na zaravnjenom terenu, a naročito u plitkim depresijama (gde pseudooglejavaju), sivo smeĎe boje,
zbijenije sa znatnijom količinom humusa. Nakupljanje karbonata počinje od 50 do 60 cm dubine, na gredama oko 150 cm
dubine i dostiţe preko 30 % CaCO3. Ispod humusnog horizonta susrećemo prelazni A/C horizont još uvek bogat humusom
najčešće ilovastog, a mada ne retko i glinovitog ali i vrlo glinovitog mehaničkog sastava. Horizont akumulacije karbonata je
pretaloţeni les sa domincijom lesa nad aluvijalnim materijalom. Najdublji delovi profila su sa dominantnom količinom
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
14
 ŠG “SremskaMitrovica”

aluvijalnog materijala, intenzivnim oksidoredukcionim procesima, prisutnim lutkama karbonata ali i crnim konkrecijama Fe i
Mn.
Dakle ova zemljišta imaju graĎu profila Amo-A/C-Cca-IGso…. Gr ili Amo-Icca-IGso….Gr.
Po hemijskim svojstvima ova zemljišta su humozna, na površini neutralne sa dubinom alkalne reakcije, umereno do
bogato obezbeĎeno azotom (0.144 - 0.242), umereno obezbeĎena kalijem (iznad 10 mg), a siromašna fosforom (ispod 5 mg /
100 g tla).
Prodiranje ţilnog sistema u dubinu profila je često ograničeno poloţajem akumulacije karbonata, te je to u najviše
slučajeva i fiziološka dubina zemljišta, a time i odreĎena njegova plodnost.
Stoga se moţe reći da plodnost ovih zemljišta zavisi od dubine akumulacije CaCO3, mehaničkog sastava, količine
humusa, reljefskog oblika i načina vlaţenja profila.
Ovaj tip šume se prostire na 10.09 ha ili 2.0 % od ukupne obrasle površine.
IV/ 17 - ( 8 7): Šuma topole na pogrebenim livadskim crnicama na aluvijalnom nanosu
Pogrebeni aluvijalni semiglej zauzima 65,16 ha površine ove gazdinske jedinice. Iz samog naziva ovog zemljišta vidi se
da su stari aluvijalni semiglejevi prekriveni novim aluvijalnim nanosima različite moćnosti i teksturnog sastava. Rasprostiru se
u centralnim delovima površine i zauzimaju nešto niţe reljefske oblike nego aluvijalni semiglejevi. Dubina aluvijalnih nanosa
iznad fosilnog humusnog horizonta varira od 55 - 100 cm. Po teksturnom sastavu to je najčešće ilovača, slabije ili jače
zahvaćena procesom humifikacije, tako da količina humusa varira od 2,9 - 3,2 %. Fosilni humusni horizonti su oko 55 cm
debljine, po teksturnom sastavu glinovita ilovača, sa količinom humusa izmeĎu 2,1 - 2,6%. Dublji slojevi su slični aluvijalnim
semiglejevima, kod kojih takoĎe neznatno raste učešće frakcije peska.
Po hemijskom sastavu to su karbonatna zemljišta sa sadrţajem karbonata u novonataloţenom aluvijalnom nanosu
izmeĎu 6,7 i 13,4%. Sadrţaj CaCO3 u fosilnom humusnom horizontu ne prelazi 1% i sa dubinom se povećava, što upućuje da je
fosilno zemljište bilo zahvaćeno procesom ispiranja karbonata koji je naglo prekinut novim procesom sedimentacije. Po celoj
dubini profila to su alkalna zemljišta (pH 7,7 - 8,2). Pogrebeni aluvijalni semiglej je slabije snabdeven lakopristupačnim
fosforom (2,4 - 9,6) nego kalijumom (6,0 - 17,2 mg/100 gr tla). Najčešća morfogenetska graĎa profila pogrebenog aluvijalnog
semigleja u ovoj gazdinskoj jedinici je sledeća: (A) ili Amo - IGso - Ab - IIGso - ..Gr. Pošto je fosilni humusni horizont po
teksturnom sastavu glinovita ilovača, te uzrokuje stagnaciju površinskih voda i njihovo sporije proceĎivanje, time je i
potencijalna plodnost u izvesnom smislu limitirana njegovom dubinom i debljinom, mada su ova zemljišta u proizvodnom
smislu za uzgoj topola slična aluvijalnim semiglejevima. Stoga smatramo, da i proizvodni proces podizanja zasada topola na
ovim zemljištima treba biti sličan aluvijalnim semiglejevima.
Ovaj tip šume se prostire na 7.20 ha ili 1.4 % od ukupne obrasle površine.
IV/ 18 - ( 8 8 ) Šuma topole na pogrebenim livadskim crnicama na leso – aluvijumu
Livadske crnice su locirane na mikroreljefski izraţenom terenu i danas su pod uticajem fluvijalnog procesa reke Save.
Podzemna voda oscilira ispod 150 cm dubine, a često je moţemo naći na dubini 200 - 250 cm. Dakle, podzemne vode su nešto
niţe nego kod aluvijalnih semiglejeva, što se moţe smatrati posledicom izdizanja terena usled sukcesivnog nanošenja i
taloţenja aluvijalnog materijala. Debljina nataloţenog materijala varira izmeĎu 55 - 115 cm. Moţe se rećI da se smanjuje
debljina nanosa sa povećanjem udaljenosti od obale Save. Kod aluvijalnih nanosa susrećemo manje ili više razvijen A horizont
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
15
 ŠG “SremskaMitrovica”

smeĎe boje ispod koga najčešće nalazimo I Gso sloj intenzivnih oksidoredukcionih procesa uzrokovanih stagnacijom
površinskih voda humusnim Ab horizontom. Debljina Ab - fosilnog humusnog horizonta varira od 45 - 85 cm. Najčešće je po
teksturnom sastavu glinovita ilovača. Dublje delove profila gradi pretaloţeni les označen kao leso - aluvijum sa slabije ili jače
izraţenim učešćem lesa, odnosno nakupljanjem karbonata.
Na osnovu genetsko - morfološke livadske crnice označavamo sledećim simbolima: Amo - I Gso - CaGso - Gr.
Po svojim hemijskim karakteristikama pogrebene livadske crnice se u prvom redu karakterišu humoznošću oko 4.7 %
humusa, odnosno oko 2 % u fosilnom humusnom horizontu. Sadrţaj karbonata u recentnom delu profila je iznad 11 % dok u
fosilnom delu profila najmanje ih ima u humusnom horizontu - ponekad izostaju, da bi u zoni pretaloţenog lesa dostizali i 40
%. Ovako visoko prisustvo karbonata moţe ispod fosilnog humusnog horizonta jako cementirati supstrat u kome je praktično
nemoguć razvoj korenovog sistema. Ova pojava često odreĎuje fiziološki aktivnu dubinu zemljišta. U odnosu na reakciju
zemljišta recentni i fosilni deo profila su alkalni sa tendencijom povećanja alkaličnosti sa dubinom. Ova zemljišta su umereno
obezbeĎena azotom i kalijem, slabo obezbeĎena fosforom.
Po teksturnom sastavu recentni deo profila je vrlo sličan fosilnom delu profila. Frakcija krupnog peska je u granicama
1.6 - 6.9 %, sitnog peska 22.5 - 38.4 %, praha 27.6 - 46.0 %, a količine gline 21.2 - 32.4 %. Moţe se zapaziti znatnije učešće
praha u recentnom delu profila što mu daje crtu zbijenosti. Zbog ovoga je potrebno na ovim zemljištima primenjivati potpunu
obradu zemljišta pre sadnje i kasnije obraĎivanje u toku razvoja zasada topola.
Potencijalna plodnost ovih zemljišta je visoka, a proizvodna sposobnost uglavnom zavisi od debljine recentnog
aluvijalnog nanosa, njegovog mehaničkog sastava i fizičko hemijskih karakteristika fosilnog humusnog horizonta livadske
crnice. Fiziološka dubina ovih zemljišta je različita i zavisi od poloţaja sloja akumulacije karbonata. Zbog ove osobine, ali i
mehaničkog sastava i načina vlaţenja, ova zemljišta moguće je najuspešnije pošumljavati topolom, postupkom normalne sadnje
i to klonovima koji se dobro oţivljavaju. Svakako ovde treba reći da visoki uski priobalni pojas, zbog, izraţenije peskovitosti,
manjeg prisustva karbonata, i dubljeg nivoa podzemnih voda treba pošumljavati topolom postupkom duboke sadnje koristeći
visokoprinosne klonove iz grupe Populus deltoides.
Ovaj tip šume se prostire na 20.87 ha ili 4.2 % od ukupne obrasle površine.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
16
 ŠG “SremskaMitrovica”

3. UTVRĐENE FUNKCIJE ŠUMA – NAMENE
3.1. OSNOVNE POSTAVKE I KRITERIJUMI PRI PROSTORNO FUNKCIONALNOM REONIRANJU
ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA
Kao najsloţeniji ekosistemi na Zemlji šume imaju brojne i veoma različite funkcije koje su od izuzetnog značaja za
obezbeĎenje trajnih i aktuelnih društvenih potreba.
Šume najčešće istovremeno vrše (ili treba da vrše) veći broj različitih funkcija. Neke od njih je teško, a nekada i
nemoguće meĎusobno uskladiti tako da u isto vreme na istom prostoru imaju i isti značaj. To nameće potrebu da se pri
planiranju gazdovanja utvrde prioritetne funkcije pojedinih delova šumskog područja, odnosno šuma i šumskih zemljišta, kao i
da se u skladu sa prioritetnim i ostalim mogućim funkcijama planiraju odgovarajući ciljevi i mere budućeg gazdovanja. Drugim
rečima, pored ekološko-proizvodnog (tipološkog) potrebno je izvršiti i prostorno funkcionalno reoniranje, odnosno reoniranje
površina po nameni.
Iako su brojne i vrlo različite, osnovne funkcije šuma se ipak mogu svrstati u tri grupe (kompleksa):
1. grupa (kompleksa) zaštitnih funkcija;
2. grupa (kompleksa) proizvodnih funkcija;
3. grupa (kompleksa) socijalnih funkcija.
Za svaku namensku celinu u okviru šumskog područja planiraju se, zavisno od stanišnih uslova i stanja sastojina,
odgovarajući ciljevi i mere budućeg gazdovanja koji treba da obezbede prevoĎenje zatečenog ka optimalnom (funkcionalnom)
stanju šuma (i šumskih staništa) u pogledu učešća i prostornog rasporeda obraslih i neobraslih površina, sastava vrsta drveća i
unutrašnje izgraĎenosti sastojina, duţine trajanja proizvodnog procesa i dr.
S obzirom na stanje i funkcije šuma Sremskog šumskog područja, stanišne uslove, kao i koncepcije i opredeljenja u
pogledu budućeg razvoja Šumskog gazdinstva izvršeno je globalno reoniranje površina po nameni i formirano desetak različitih
namenskih celina.
U okviru ove gazdinske jedinice, imajući u vidu stanišne uslove i glavne vrste drveća kao i okolnost da ostale funkcije
šuma ne ograničavaju njihove proizvodne funkcije, kao primarna i prioritetna namena u ovom ureĎajnom razdoblju utvrĎena je
“Proizvodnja tehničkog drveta”.
3.2. FUNKCIJE ŠUMA I NAMENA POVRŠINA
Obzirom na sve sloţenije funkcije šuma, zbog kojih je neophodno planirati različite ciljeve gazdovanja u pojedinim
delovima šumskog kompleksa, nameće se potreba da se izvrši prostorna podela kompleksa, u zavisnosti od prioritetne namene
njegovih pojedinih delova. Na osnovu zatečenog stanja i utvrĎenih potencijala šuma i šumskog zemljišta, te postojećih pravnih
akata, u ovoj gazdinskoj jedinici utvrĎena je jedna prioritetna funkcija šuma:
- 10 - proizvodnja tehniĉkog drveta - (intenzivna, visoko produktivna proizvodnja drvne mase, uz očuvanje i
unapreĎenje svih opštekorisnih funkcija ekološkog karaktera)
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
17
 ŠG “SremskaMitrovica”

3.3. GAZDINSKE KLASE I NJIHOVO FORMIRANJE
Polaznu osnovu za formiranje gazdinskih klasa predstavljao je tip šume. U okviru svakog tipa šume, zavisno od porekla
i stanja sastojina, kao i njihove osnovne namene formirana je jedna ili više gazdinskih klasa. Iz prethodnog proizilazi i sledeća
definicija gazdinske klase:
“Gazdinsku klasu čini skup sastojina u okviru istog tipa šume, koje su istog porekla i sličnog sastava, sličnog zatečenog
stanja i osnovne namene, što omogućava (u njihovim okvirima) planiranje jedinstvenih ciljeva i mera gazdovanja (prof.
Dr.Milan J. Medarević „Planiranje gazdovanja šumama“).
U gazdinskoj jedinici “Jalija - Leget -Turijan ” formirano je 8 gazdinskih klasa , prikazane u narednoj tabeli:
Gazdin s ka
klas a
Po vr šin a
Pun i n aziv g azdin s ke klas e
ha
10. 4 53. 078
10. 4 53. 08 1
10. 4 53. 08 3
10. 4 53. 08 4
10. 4 53. 08 7
10. 4 53. 08 8
10. 4 54 . 08 1
10. 4 57. 08 5
Veštački po dig n uta s as to j in a to po la. Tip šum e to po le n a r its kim c r n ic am a n a les o aluvij um u. s a o s n o vn o m n am en o m
pr o izvo dn j a tehn ičko g dr veta
Veštački po dig n uta s as to j in a to po la. Tip šum e to po le n a r its kim c r n ic am a n a les o aluvij um u. s a o s n o vn o m n am en o m
pr o izvo dn j a tehn ičko g dr veta
Veštački po dig n uta s as to j in a to po la. Tip šum e to po le n a aluvij alno m s em ig lej u. s a o s n o vn o m n am en o m pr o izvo dn j a
tehn ičko g dr veta
Veštački po dig n uta s as to j in a to po la. Tip šum e to po le n a fluvi s o lu. s a o s n o vn o m n am en o m pr o izvo dn j a tehn ičko g dr veta
Veštački po dig n uta s as to j in a to po la. Tip šum e to po le n a livads kim c r n ic am a n a les o aluvij um u. s a o s n o vn o m n am en o m
pr o izvo dn j a tehn ičko g dr veta
Veštački po dig n uta s as to j in a to po la. Tip šum e to po le n a po g r eben im livads kim c r n ic am a n a les o aluvij um u. s a o s n o vn o m
n am en o m pr o izvo dn j a tehn ičko g dr veta
Veštački po dig n uta m ešo vita s as to j in a eur am er ičkih to po la. Tip šum e to po le n a r its kim c r n ic am a n a les o aluvij um u. s a
o s n o vn o m n am en o m pr o izvo dn j a tehn ičko g dr veta
Veštački po dig n uta s as to j in a luţn j aka. Tip šum e to po le n a livads kim c r n ic am a n a les o aluvij um u. s a o s n o vn o m n am en o m
pr o izvo dn j a tehn ičko g dr veta
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
%
70. 30
14 . 1
8 5. 6 2
17. 2
2 8 1. 2 1
56 . 3
12 . 8 2
2. 6
7. 2 0
1. 4
2 0. 8 7
4.2
11. 2 4
2. 3
10. 09
2. 0
18
 ŠG “SremskaMitrovica”

4. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA
U skladu sa odredbama Pravilnika o načinu izrade i sadrţaju osnova za gazdovanje šumama, stanje šuma u vreme
ureĎivanja biće prikazano po političkim opštinama, namenskim celinama, po tipovima šuma, gazdinskim klasama, poreklu i
očuvanosti, mešovitosti, vrstama drveća, debljinskoj i starosnoj strukturi, stanju šumskih kultura, stanju neobraslih površina,
zdravstvenom stanju, stanju fonda divljači i zaštićenih delova prirode. Sveobuhvatno sagledano i analizirano stanje šumskog
fonda predstavljalo je osnov za izradu realnih planova gazdovanja, čija realizacija u narednom ureĎajnom razdoblju ima za cilj
postepeno prevoĎenje ovih šuma u njihovo funkcionalno optimalno stanje.
4.1. STANJE ŠUMA PO OPŠTINAMA
Šume ove gazdinske jedinice pripadaju političkoj opštini Sremska Mitrovica. Radi potrebe sagledavanja ukupnog stanja
obraslih i neobraslih površina po opštinama u tabeli br.4.1. se osim stanja sastojina daje i paralelni prikaz neobraslih površina.
Tabela br. 4.1. - Stanje šuma i neobraslih površina po opštinama:
Površina
Opština
ha
Sremska Mitrovica obr.
Sremska Mitrovica neobr.
Ukupno:
499.35
24.90
524.25
Zapremina
Zapreminski prirast
%
m3
95.2
4.8
100.0
1108 2 6 . 1
100.0
2 2 1. 9
7302 . 2
110826.1
100.0
211.4
7302.2
%
m3/ha
m3
m3/ha
iv/V*100
100.0
14 . 6
6.6
100.0
13.9
6.6
%
Analizirajući tabelu br.4.1. moţe se zaključiti da je ukupna površina gazdinske jedinice (obraslog i neobraslog
dela) 524.25 ha. Sve navedene površine se nalaze na teritoriji opštine Sremska Mitrovica. Ukupna zapremina iznosi 110826.1
m3), a tekući zapreminski prirast je 7302.2 m3.
4.2. STANJE ŠUMA PO NAMENI
Stanje šuma po nameni biće prikazano u tabeli br. 15.
Tabela br.4.2. - Stanje šuma po nameni:
Osnovna
namena
10
Ukupno:
Površina
ha
Zapremina
%
m3
%
Zapreminski prirast
m3/ha
m3
%
m3/ha
499.08
100.0
110826.1
100.0
221.9
7302.2
100.0
14.6
499.08
100.0
110826.1
100.0
221.9
7302.2
100.0
14.6
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
iv/V*100
6.6
6.6
19
 ŠG “SremskaMitrovica”

4.3. STANJE ŠUMA PO TIPOVIMA ŠUMA
Svi definisani tipovi šuma u ovoj gazdinskoj jedinici su već dati u poglavlju 2.5. Osnovne ekološko-proizvodne
karakteristike pojedinih tipova šuma, pa će se ovde dati njihovo stanje sa numerički obeleţenim tipom šume.
Tabela br.4.3.- Stanje šuma po tipovima šuma:
Tip šume
78
IV/8
81
IV/11
83
IV/13
Tip šume topole na aluvijalnom semigleju.
84
IV/14
85
IV/15
87
IV/17
88
IV/18
Tip šume topole na fluvi solu.
Tip šume topole na livadskim crnicama na leso
aluvijumu.
Tip šume topole na pogrebenim livadskim crnicama na
aluvijalnom nanosu.
Tip šume topole na pogrebenim livadskim crnicama na
leso aluvijumu.
Tip šume topole na ritskim crnicama na leso aluvijumu.
Tip šume topole na pogrebenim ritskim crnicama na
leso aluvijumu.
Ukupno GJ:
Površina
ha
%
m3
Zapremina
%
m3/ha
Zapreminski prirast
%
m3/ha iv/V*100
m3
70.30
14.1
15339.7
13.8
218.2
1150.5
15.8
16.4
7.5
96.86
19.4
24733.6
22.3
255.3
1808.2
24.8
18.7
7.3
281.21
56.3
59179.4
53.4
210.4
3617.7
49.5
12.9
6.1
12.82
2.6
2617.4
2.4
204.2
144.0
2.0
11.2
5.5
10.09
2.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
7.20
1.4
2006.4
1.8
278.7
150.5
2.0
20.9
7.5
20.87
4.2
6949.6
6.3
333.0
431.3
5.9
20.7
6.2
499.35
100.0
110826.1
100.0
221.9
7302.2
100.0
14.6
6.6
Kao što se moţe videti iz prethodne tabele, najrasprostranjeniji tip šume po površini je 83 – šume topole na aluvijalnom
semigleju (livadska crnica na aluvijalnom nanosu) koja su i optimalna zemljišta za uzgoj topola sa 281.21 ha ili 56.3%, zatim
tip šume 81- šuma topole na pogrebenim ritskim crnicama na leso-aluvijumu sa 96.86 ha ili 19.4 %.
Stanje po zapremini i zapreminskom prirastu prati pokazatelje po površini.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
20
 ŠG “SremskaMitrovica”

4.4. STANJE ŠUMA PO GAZDINSKIM KLASAMA
Kriterijumi za formiranje gazdinskih klasa, kao i formiranje istih dati su u poglavlju 3.3 Formiranje gazdinskih klasa, a
ovde će se dati stanje navedenih gazdinskih klasa po površini, zapremini i zapreminskom prirastu
Tabela br.4.4- Stanje šuma po gazdinskim klasama:
Površina
Zapremina
Gazdinska klasa
3
ha
%
m
%
10453078
70.30
14.1
15339.7
13.8
10453081
85.62
17.2
24467.2
22.1
10453083
281.21
56.3
59179.4
53.4
10453084
12.82
2.6
2617.4
2.4
10453087
7.20
1.4
2006.4
1.8
10453088
20.87
4.2
6949.6
6.3
10454081
11.24
2.3
266.3
0.2
10457085
10.09
2.0
Namenska celina "10"
499.08 100.0
Svega G.J.
499.08 100.0
110826.1 100.0
Zapreminski prirast
3
3
m /ha
218.2
285.8
210.4
204.2
278.7
333.0
23.7
m
1150.5
1673.0
3617.7
144.0
150.5
431.3
135.2
%
15.8
22.9
49.5
2.0
2.0
5.9
1.9
221.9
7302.2
100.0
m3/ha iv/V*100
16.4
7.5
19.5
7.3
12.9
6.1
11.2
5.5
20.9
7.5
20.7
6.2
12.0
50.8
14.6
6.6
Analizirajući tabelu br.4.4. vidi se da je najveće učešće gazdinske klase – 10453083 , koji su i optimalna zemljišta za
uzgoj topola, i to po površini sa 56.3 %, po zapremini 53.4 % i po zapreminskom prirastu 49.5 %. Zapremina i zapreminski
prirast po hektaru ove gazdinske klase (V/ha – 210.4m3 i Iv/ha – 12.9 m3), pokazuju dobre vrednosti obzirom na prosečnu
starost, jer je ovde prvi dobni razred u kojem nema zapremine i zapreminskog prirasta zastupljen na 69.59 ha pa su stvarne
vrednosti taksacionih podataka po hektaru i veće. Sledeća gazdinska klasa po zastupljenosti je 10453081 (17.2 % po površini,
22.1 % po zapremini i 22.9 % po zapreminskom prirastu) sa nešto niţim vrednostima taksacionih podataka po hektaru .
4.5. STANJE ŠUMA PO POREKLU I OĈUVANOSTI
Sastojine u ovoj gazdinskoj jedinici su po poreklu veštački podignute sastojine - nastale sadnjom sadnica.
Sastojine po poreklu se razvrstavaju na:
- visoke šume (nastale iz semena);
- veštački podignute šume (nastale sadnjom ili setvom).
Sastojine po očuvanosti su razvrstane:
- očuvane – koje po stepenu obraslosti, zdravstvenom stanju i kvalitetu mogu dočekati zrelost za seču;
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
21
 ŠG “SremskaMitrovica”
-

razreĎene – sastojine sa manjim stepenom obraslosti, dobrog zdravstvenog stanja i kvaliteta i mogu dočekati zrelost
za seču;
devastirane – previše razreĎene, lošeg zdravstvenog stanja i kvaliteta stabala i kao takve ne mogu dočekati zrelost
za seču.
Pregled stanja sastojina po poreklu i očuvanosti se prikazuje u sledećim tabelarnim pregledima:
Tabela br. 4.5. – Stanje šuma po poreklu, očuvanosti
Ocuvanost/poreklo sastojine
Površina
ha
%
Zapremina
m3
%
m3/ha
10.09
2.0
1.Očuvana sastojina
2.Razredjena sastojina
3.Devastirana (previše razredjena) sastojina
10.09
437.82
49.04
2.40
87.7
9.8
0.5
Veštaĉki podignuta sastojina mekih lišćara
489.26
110826.1
499.35 100.0
110826.1 100.0
1.Očuvana sastojina
Veštaĉki podignuta sastojina tvrdih lišćara
Ukupno za G.J.
99163.9
11381.4
280.7
89.5
10.3
0.3
226.5
232.1
117.0
Zapreminski prirast
m3
%
m3/ha
6562.0
712.1
28.1
iv/V*100
89.9
9.8
0.4
15.0
14.5
11.7
6.6
6.3
10.0
7302.2 100.0
14.6
6.6
7302.2
221.9
Tabela br. 4.6. – Rekapitulacija šuma po očuvanosti
Oĉuvanost sastojine
Očuvane
RazreĎene
Devastirana (previše razredjena) sastojina
Ukupno za G.J.
Površina
ha
%
447.91
49.04
2.40
499.35
3
m
90.2
9.3
0.5
100.0
Zapremina
%
99163.9
11381.4
280.7
110826.1
89.5
10.3
0.3
100.0
3
m /ha
226.5
232.1
117.0
221.9
3
m
Zapreminski prirast
%
m3/ha iv/V*100
6562.0
712.1
28.1
7302.2
89.9
9.8
0.4
100.0
15.0
14.5
11.7
14.6
6.6
6.3
10.0
6.6
Po očuvanosti preovlaĎuju očuvane sastojine sa 90.2 % po površini , kao i po zapremini 89.5 %. RazreĎenih sastojina
ima 9.3 % po površini, 10.3 % po zapremini i 9.8 % po zapreminskom prirastu, dok je učešće degradiranih šuma zanemarljivo u
svakom prikazu.
Tabela br. 4.7. – Rekapitulacija šuma po poreklu
Površina
Poreklo sastojine
25.Veštački podignuta sastojina tvrdih lišćara
26.Veštački podignuta sastojina mekih lišćara
Ukupno za G.J.
Zapremina
Zapreminski prirast
%
m3
%
10.09
489.26
2.0
98.0
0.0
110826.1
0.0
100.0
0.0
226.5
0.0
7302.2
499.35
100.0
110826.1
100.0
221.9
7302.2
ha
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
m3/ha
m3
m3/ha
iv/V*100
0.0
100.0
0.0
14.9
6.6
100.0
14.6
6.6
%
22
 ŠG “SremskaMitrovica”

Od ukupno obrasle površine , veštački podignutim sastojinama mekih lišćara pripada 98 % površine , zapremina i
zapreminski prirast u celosti , jer veštački podignuta sastojina tvrdih lišćara još nije za premer.
4.6. STANJE ŠUMA PO SMESI
Pregled stanja šuma po poreklu i smesi za namensku celinu „10“, dat je u sledećoj tabeli:
Tabela br. 4.8. – Stanje šuma po nameni, poreklu, mešovitosti
Površina
Namena / poreklo / mešovitost
Zapremina
ha
3
%
m
Čista sastojina
Veštački podignuta sastojina tvrdih lišćara
Čista sastojina
Veštački podignuta sastojina mekih lišćara
10.09
10.09
489.26
489.26
2.0
2.0
98.0
98.0
10.Proizvodnja tehniĉkog drveta
499.35
499.35
Ukupno za G.J.
Zapreminski prirast
3
%
3
m /ha
m
%
m3/ha
iv/V*100
100.0
100.0
226.5
226.5
7302.2
7302.2
100.0
100.0
14.9
14.9
6.6
6.6
100.0
110826.1
110826.1
110826.1
100.0
221.9
7302.2
100.0
14.6
6.6
100.0
110826.1
100.0
221.9
7302.2
100.0
14.6
6.6
Prema mešovitosti , sve sastojine ove gazdinske jedinice su čiste i to čistih sastojina u okviru veštački podignutih sastojina
mekih lišćara ima na površini od 489.26 ha , dok veštački podignutih sastojina tvrdih lišćara ima 10,09 ha bez zapremine i
zapreminskog prirasta.
4.7. STANJE ŠUMA PO VRSTAMA DRVEĆA
Stanje šuma po vrstama drveća prikazano je u tabeli broj 4.10.
Tabela br. 4.9. – Stanje šuma po vrstama drveća
Zapremina ( V )
Vrsta drveća
3
m
Topola I-214
DlTop
%
Tekući zapreminski prirast ( i v)
m3
%
iv/V*100
67072.0
43754.1
60.5
39.5
4309.0
2993.2
59.0
41.0
6.4
6.8
110826.1
100.0
7302.2
100.0
6.6
110826.1
100.0
7302.2
100.0
6.6
Luţnjak
Namenska celina
Svega GJ
10
Stanje šuma po vrstama drveća je dato prvo po namenskim celinama, a zatim i zbirno za gazdinsku jedinicu .
Kao što se moţe videti, u gazdinskoj jedinici „Jalija – Leget – Turijan” od vrsta drveća, zastupljeni su : EA-topola I-214,
deltoidna topola, i hrast luţnjak.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
23
 ŠG “SremskaMitrovica”

Najzastupljenija je logično topola I-214 sa zapreminom od 67072.0 m3 ili 60.5 % od ukupne zapremine gazdinske
jedinice i zapreminskim prirastom od 4309.0 m3 ili 59.0 % od ukupnog prirasta koja se i pokazala kao najbolja za sva staništa
ove gazdinske jedinice, kao i deltoidna topola sa zapreminom od 43754.1 m3 ili 39.5 % od ukupne zapremine i zapreminskim
prirastom od 2993.2 m3 ili 41.0 % od ukupnog prirasta, zasaĎena dubokom sadnjom na aluvijalnom semigleju da bi se
maksimalno iskoristio genetski potencijal deltoidne topole i potencijalna visoka plodnost ovog zemljišta. Luţnjak kao vrsta ne
učestvuje u zapremini , jer je starost sastojine 10 godina.
U načelu, treba nastojati da se kod podizanja zasada mešaju razni klonovi sličnih prirasnih karakteristika, koji se što više
dopunjavaju po zahtevima prema pojedinim faktorima rastenja, kao i da se razlikuju po rezistentnosti prema biljnim bolestima i
štetočinama, ukoliko takve razlike postoje kod raspoloţivih klonova.
TakoĎe, potrebno je u punoj meri uvaţiti mišljenje stručnjaka iz nadleţnih institucija o najpogodnijim vrstama za
odreĎena staništa.
4.8. STANJE ŠUMA PO DEBLJINSKOJ STRUKTURI
Raspored zapremina po debljinskoj strukturi prikazan je po poreklu sastojina, debljinskim klasama i ukupno za GJ,
posebno za visoke šume i veštački podignute šume, u sledećem tabelarnom pregledu:
Tabela br. 4.10. – Stanje šuma po debljinskoj strukturi po poreklu sastojina
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
Poreklo sastojine
povrsina
ha
svega m3
do 10
cm
11 do
20
21 do
30
31 do
40
41 do
50
51 do 60
O
I
II
III
IV
V
Zapr.
prirast
Veštački podignuta sastojina tvrdih lišćara
Veštački podignuta sastojina mekih lišćara
10.09
488.99
0.00
110826.1
0.00
58.3
0.00
1759.2
0.00
14514.6
0.00
56051.8
0.00
35146.8
0.00
3295.3
0.00
7302.2
Ukupno za G.J.
499.35
110826.1
58.3
1759.2
14514.6
56051.8
35146.8
3295.3
7302.2
Tabela br. 4.11. – Stanje šuma po debljinskoj strukturi
Debljinske klase
Tanak materijal
(do 30 cm)
Srednje jak materijal
(30 - 50 cm)
Jak materijal
(preko 50 cm)
Ukupno za G.J.
V (m3)
%
16 332 . 2
9 119 8 . 6
32 9 5. 3
14 . 7
82. 3
3. 0
110 8 2 6 . 1
10 0 . 0 0
Posmatrajući tabelu , vidimo da je najveći deo zapremine u trećem i četvrtom debljinskom razredu, što ukazuje na
relativno kvalitetnu sortimentnu strukturu.
Debljinska struktura za celu gazdinsku jedinicu je sledeća:
Najveći deo zapremine se nalazi u debljinskim razredima srednje jakog materijala (31-50cm) i to 91198.6 m3 ili 82.3 %
od ukupne zapremine. Učešće debljinskih razreda iznad 50 cm je 3.0 % . U ovom delu debljinsku strukturu neće biti moguće ni
popraviti, jer se tu radi uglavnom o sastojinama starosti preko 25 godina koje će u ovom ureĎajnom razdoblju biti predviĎene
za čistu seču.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
24
 ŠG “SremskaMitrovica”

Tabela br. 4.12. – Stanje šuma po debljinskoj strukturi po vrstama drveća
Svega
m3
Vrsta drveća
I - 214
Deltoidna topola
Ukupno za G.J.
ZAPREMINA PO DEBLJINSKIM RAZREDIMA
do 10
11 do 20
21 do 30
31 do 40
41 do 50 51 do 60
cm
O
I
II
III
IV
V
Zapr.
prirast
m3
67072.0
43754.1
17.8
40.5
630.5
1128.7
7004.2
7510.4
34445.0
21606.8
22249.8
12897.0
2815.6 4309.0
570.6 2993.2
110826.1
58.3
1759.2
14514.6
56051.8
35146.8
3295.3 7302.2
4.9. STANJE ŠUMA PO STAROSTI
Stanje šuma po starosnoj strukturi (stvarni razmer dobnih razreda), na nivou izdvojene namenske celine, a unutar nje po
gazdinskim klasama (delovima), biće prikazano u narednim tabelarnim pregledima, pri čemu je širina dobnih razreda za tvrde
lišćare 20 god., za američki jasen i crni orah 10 god., a za meke lišćare i bagrem 5 godina.
Stanje šuma po starosti za širinu dobnog razreda 5 godina.
Tabela br. 4.13. – Starosna struktura sastojina širine dobnog razreda 5 godina
Gazdinska
klasa
DOBNI RAZREDI
P
V
SVEGA
slabo obr.
Zv
10453078
10453081
10453083
10453084
10453087
I
II
III
IV
V
dobro obr.
P
V
70.30
15339.8
70.30
15339.8
Zv
P
V
Zv
P
V
Zv
P
V
Zv
P
V
Zv
1150.5
85.62
24467.2
1673.0
281.21
59179.4
3617.6
12.82
2617.4
144.0
7.20
2006.4
150.5
1150.5
31.16
9318.9
779.3
44.87
10092.7
808.9
69.59
751.7
258.9
27.07
1355.9
437.0
0.0
0.0
0.0
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
7.20
2006.4
150.5
54.46
15148.3
893.7
139.68
46979.1
2112.8
12.82
2617.4
144.0
7.20
2006.4
150.5
25
 ŠG “SremskaMitrovica”
10453088
10454081
Ukupno za
dobni razred
širine 5 god.

P
V
Zv
P
V
Zv
20.87
6949.6
431.3
11.24
266.3
135.3
1.67
106.3
33.2
0.48
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
10.76
266.3
135.3
4.73
1429.1
96.9
14.13
5242.8
288.4
P
489.26
71.74
37.83
156.98
222.71
%
100
13.4
7.7
32.3
46.4
V
Zv
110826.1
7302.2
858.0
292.1
1622.2
572.3
37978.5
2980.7
70367.4
3457.1
Tabela br. 4.14. – Starosna struktura sastojina širine dobnog razreda 20 godina
Gazdinska
klasa
DOBNI RAZREDI
P
V
SVEGA
slabo obr.
Zv
P
10457085
I
II
III
IV
V
dobro obr.
10.09
10.09
10.09
10.09
V
Zv
P
Ukupno za
dobni razred
širine 20 god.
%
V
Zv
Tabela br. 4.15. – Starosna struktura sastojina po namenskim celinama
Namenska
celina
DOBNI RAZREDI
P
V
svega
slabo obr.
Zv
Namena "10"
Svega G.J.
I
dobro obr.
II
III
IV
V
P
499.35
81.83
37.83
156.98
222.71
V
110826.1
858.0
1622.2
37978.4
70367.4
Zv
7302.2
292.1
572.3
2980.7
3457.1
P
499.35
81.83
37.83
156.98
222.71
V
110826.1
858.0
1622.2
37978.4
70367.4
Zv
7302.2
292.1
572.3
2980.7
3457.1
Tabela br. 4.16. – Starosna struktura sastojina po vrstama drveća
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
26
 ŠG “SremskaMitrovica”

DOBNI RAZREDI
Vrsta drveća
svega
I
slabo obr.
I - 214
v
I - 214
zv
II
III
IV
V
dobro obr.
m3
67072
858
151
25525
40538
m
3
4309
292
59
2040
1918
3
43754
1471
12454
29829
2993
513
941
1539
Deltoidna topola
v
m
Deltoidna topola
zv
m3
Luţnjak
v
m3
Luţnjak
zv
m3
P
m3
499.35
81.83
37.83
156.98
222.71
V
m3
110826
858
1622
37978
70367
Zv m3
7302
292
572
2981
3457
Ukupno za G.J.
Širina dobnih razreda zavisi od ophodnje, a odreĎena je prema Pravilniku o sadrţini i načinu izrade osnova, kao i
stručnim uputstvima za korišćenje programa za obradu podataka i iznosi 5 g. za gazdinske klase sa ophodnjom do 40 godina, 10
g. za gazdinske klase sa ophodnjom 80 godina i 20 godina za gazdinske klase sa ophodnjom preko 120 godina.
Razmer dobnih razreda u namenskoj celini 10 je prilično neujednačen, obzirom da je normalna veličina dobnih razreda
97.8 ha, a da je sadašnja najveća zastupljenost u četvrtom (156.98 ha) i petom dobnom razredu (222.71 ha), dok su prvi (71.74
ha) i drugi (37.83 ha) dobni razred, svojom površinom ispod normalne površine dobnih razreda. Zrele sastojine biće u
narednom periodu planirane za seču obnavljanja. Jedan od razloga za ovako neravnomeran razmer dobnih razreda je i smanjen
obim seča EA-topole u prethodnon ureĎajnom periodu, što se moţe videti iz male zastupljenosti prvog i drugog dobnog razreda,
a istovremeno gomilanje sastojina u četvrtom i petom dobnom razredu, dakle sastojina koje su pre 10 godina bile mlade . Plan
seča obnavljanja biće u funkciji pribliţavanja stvarnog stanja razmera dobnih razreda normalnom.
4.10. STANJE VEŠTAĈKI PODIGNUTIH SASTOJINA
Stanje šumskih kultura i plantaţa prikazuje se po vrstama drveća i ukupno za GJ u sledećem tabelarnom pregledu:
Tabela br. 4.17. – Stanje veštački podignutih sastojina
Kulture / Plantaţe
Kulture
Plantaţe
UKUPNO GJ
POVRŠINA
ha
10.09
489.26
499.35
%
2.0
98.0
100.0
ZAPREMINA
m3
110826.1
110826.1
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
%
100.0
100.0
Tekući zapreminski
prirast Zv
3
m
Zv %
7302.2
7302.2
100.0
100.0
27
 ŠG “SremskaMitrovica”

Pod kulturama se podrazumevaju veštački podignute sastojine luţnjaka do 20 god., a pod plantaţama veštački
podignute sastojine klonske topole. Od svih prikazanih kultura i plantaţa, luţnjakove kulture čine svega 2 % površine , a ostalo
pripada veštački podignutim plantaţama hibridne topole.
4.11. STANJE SEMENSKIH SASTOJINA
Semenske sastojine u ovoj gazdinskoj jedinici nema. Ne postoji ni rasadnička proizvodnja, a potrebe u sadnom
materijalu zadovoljavaju se iz rasadnika „Đepuš“ (ŠU. Morović), rasadnika topola u ŠU. Klenak i rasadnika „Plandište“ (ŠU.
Kupinovo).
4.12. UGROŢENOST ŠUMA OD ŠTETNIH UTICAJA
Šume ove gazdinske jedinice su ugroţene od sledećih faktora:
- od čoveka - obzirom da se nalaze u neposrednoj blizini naselja. Ova činjenica iziskuje stalnu i dobro organizovanu
čuvarsku sluţbu;
- od vode - obzirom na jako eroziono delovanje vodenog toka Save , sve sastojine koje se nalaze neposredno uz glavni
tok su izloţene ovom štetnom uticaju;
- od leda - naročito mlade sadnice koje se savijaju pod uticajem leda koji se kreće pri povlačenju vode;
- od poţara - naročito deo ove GJ koji se graniči sa poljoprivrednim zemljištem, gde imamo redovno paljenje ostataka
poljoprivrednih kultura u proleće i jesen, kao i paljenje suve travne i korovske vegetacije od strane vlasnika stoke;
- od stoke - obzirom da se nalaze u neposrednoj blizini naselja, a stoka je jedan od glavnih uzročnika devastacije
šuma. Ova činjenica iziskuje stalnu i dobro organizovanu čuvarsku sluţbu;
- od dugog zadrţavanja poplavnih voda - koje takoĎe nepovoljno utiču na mlade sadnice koje pri visokoj vodi i
temperaturi nisu u stanju da vrše transpiraciju i uguše se;
- od insekata – obzirom da su lokalnog karaktera, pojave kalamiteta i masovnih napada u proteklom periodu nije bilo.
Od insekata najčešće se javljaju staklokrilac (Stilpnocija salicis), topolina striţibuba (Saperda populnea), bube listare
bube listare (Melasoma populi i Melasoma tremulae), vrbotočac (Cossuscossus) i dr;
- Od gljivičnih oboljenja – koje predstavljaju nešto veći problem, naročito u mlaĎim plantaţama topola, podignutim
na lošijim staništima ili kod kojih nije korišćena odgovarajuća tehnologija podizanja i nege plantaţa. Najčešće
bolesti su dotihiza (Dothichiza populea), zatim smeĎe mrlje na robusnoj topoli, pegavost lišća (Marssonina brunea) .
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
28
 ŠG “SremskaMitrovica”

4.13. STANJE NEOBRASLIH POVRŠINA
Prema iskazu površina, neobrasle površine su razvrstane na šumsko zemljište, neplodno zemljište i zemljište za ostale
svrhe i prikazuju se u sledećem tabelarnom pregledu:
Tabela br. 4.18. – Stanje neobraslih površina
Vrsta zemljišta
Šumsko zemljište
Zemljište za ostale svrhe
Neplodna površina - put
Neplodna površina - proseka
Neplodna površina -potok( kanal)
Pha
9.05
4.03
5.16
4.08
2.58
P%
36.3
16.2
20.7
16.4
10.4
Ukupno neobraslo
24.90
100.00
Tabela br. 4.19. – Stanje neobraslih površina grupisano
Vrsta zemljišta
Šumsko zemljište
Neplodno zemljište
Zemljište za ostale svrhe
Pha
9.05
11.82
4.03
P%
36.3
47.5
16.2
Ukupno neobraslo
24.90
100.00
Iz tabelarnog pregleda se vidi da od ukupno neobraslih površina u ovoj gazdinskoj jedinici (24.90 ha) na šumsko zemljište,
dolazi 9.05 ha ili 36.3 % ,neplodno zemljište zauzima najveći deo i iznosi 11.82 ha odnosno 47.5 % neobrasle površine, a
zemljište za ostale svrhe 4.03 ha ili 16.2 %. U ovom ureĎajnom razdoblju , šumsko zemljište je u planu za pošumljavanje .
4.14. STANJE SEMENSKE I RASADNIĈKE PROIZVODNJE
Semenskih objekata u ovoj gazdinskoj jedinici nema. Sadni materijal za potrebe veštačkog obnavljanja šuma će se
koristiti iz semenskih objekata i rasadnika drugih gazdinskih jedinica.
4.15. STANJE FONDA DIVLJAĈI
Šuma ove gazdinske jedinice je deo lovišta "Srem – Mačva" (broj rešenja o ustanovljenju lovišta 324-02-00248/3-95-06
SL.GL.RS br.29/95). Lovištem čiji je deo ova gazdinska jedinica gazduje Lovačko udruţenje Opštine Sremska Mitrovica.
Osnovna namena ovog lovišta je uzgoj, zaštita i korišćenje visoke divljači (srneća divljač). U šumi ove gazdinske jedinice, kao
delu lovišta " Srem – Mačva ", stanje matičnog fonda divljači na osnovu prebrojavanja od marta 2010. godine je:
- srneća divljač
15 komada
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
29
 ŠG “SremskaMitrovica”

4.16. OPŠTI OSVRT NA ZATEĈENO STANJE SASTOJINA
Sadašnje stanje sastojina ove gazdinske jedinice je rezultat ekoloških uslova i sprovedenih gazdinskih mera u prošlosti.
Obzirom na date ekološke uslove, moţe se oceniti da područje ove gazdinske jedinice pruţa veoma dobre uslove za
razvoj šumske vegetacije. Na pojedinim lokalitetima elementi kvaliteta sastojine dobijaju čak i izuzetno velike vrednosti.
Sprovedene gazdinske mere, odnosno način podizanja i obnavljanja šuma, uslovili su da u ovoj gazdinskoj jedinici
dominiraju velike površine jednodobnih sastojina veštačkog porekla, nastale sadnjom sadnica u redove,
Ako se posmatraju gazdinske klase zasebno, moţe se reći da su veštački podignute topole (sastojinska celina 453) sa
stanovišta kvaliteta najvrednije sastojine. U njima je najveće učešće topole I-214 sa 60.5 %, a deltoidne topole sa 39.5 % . U
ukupno obrasloj površini šumske kulture učestvuju sa 100%.
Dubina sadnje je bila kod plitke sadnje 80-100 cm, a kod duboke do dubine nivoa podzemne vode, najčešće do 3m.
Po stepenu očuvanosti učešće očuvanih sastojina je 90.2 %, razreĎenih 9.3 %, a devastiranih 0.5% što ukazuje na
intenzivno gazdovanje i primenu svih mera nege i zaštite mladih zasada.
Prosečna zapremina veštački podignutih sastojina iznosi 221.9 m3/ha, i najveći deo drvne zapremine pripada srednje
jakom materijalu i to 82.3 %.
Neobrasla površina iznosi 4.9 % ukupne površine gazdinske jedinice.
Zdravstveno stanje sastojina je zadovoljavajuće u najvećem delu gazdinske jedinice.
Radovi koji će se raditi u narednom uredjajnom razdoblju u okviru plana gazdovanja šumama prevashodno će se
odvijati u sastojinama EA-topola. Merama nege (proreda), vadiće se stabla lošijeg zdrastvenog stanja tako da će se poboljšati
ukupno stanje sastojina , a istovremeno će se i ukupan srednji prečnik sastojine povećati. Čistim sečama će se poseći sve zrele
sastojine i na njihovo mesto će se uz punu tehnologiju pripreme terena zasaditi nove vodeći računa o odabiru odgovarajućeg
klona u odnosu na stanište. Istovremeno će se pošumljavanjem šumskog zemljišta (9.05 ha) povećati ukupno obrasla površina
gazdinske jedinice.
Kroz plan zaštite šuma, vodiće se računa da se zdravstveno stanje sastojina odrţi na zadovoljavajućem nivou.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
30
 ŠG “SremskaMitrovica”

5. STANJE ŠUMSKIH SAOBRAĆAJNICA
Sprovodjenje i realizacija planiranih radova vezanih za gazdovanje šumama zahteva razvijenu mreţu šumskih
komunikacija u intezivnom šumskom gazdovanju. Da bi se sagledala i ocenila razvijenost mreţe komunikacija u gazdinskoj
jedinici ”Jalija – Leget – Turijan”, neophodno je analizirati:
1. Otvorenost u odnosu na potrošačke centre i preradjivačke kapacitete, kao i dostupnost kompleksa u cilju realizacije
planova gazdovanja
2.
Unutrašnju otvorenost šumskog kompleksa mreţom šumskih puteva.
1. Kroz šumski kompleks “Leget” prolazi asfaltni put u duţini od 4.2 km koji otvara ovu gazdinsku jedinicu, a
prevashodno deo od 2 do 15 odelenja. Ovaj put povezuje se sa regionalnim putem Sremska Mitrovica – Jarak.TakoĎe i
šumsko-kamionski put-Turjan , koji prolazi kroz 17 odeljenje u duţini od 650 m .
Postojeća unutrašnja mreţa, asfaltnih i šumsko kamionskih puteva u okviru ove gazdinske jedinice koja je izgradjena u
poslednjem uredjajnom razdoblju, uglavnom zadovoljava potrebe transporta unutar ove gazdinske jedinice, te na osnovu toga
komunikaciju moţemo smatrati zadovoljavajućom, ali da bi putna mreţa bila zaokruţena i otvorenost gazdinske jedinice još
bolja, predlogom otvaranja predviĎeno je 1210 m ukupne duţine i to: desni krak - prosekama 9/13, levi krak - prosekama 10/12
, zatim nastavak asfaltnog puta kroz 14 odeljenje do proseke sa 15 odeljenjem , kao i deo puta u 16 odeljenju u sklopu
novootkupljenih parcela radi lakšeg izvoĎenja svih potrebnih radova u tom delu gazdinske jedinice.
Optimalna unutrašnja otvorenost šumskog kompleksa je 11.5 km na 1000 ha. Kako je sadašnja ukupna duţina
unutrašnje putne mreţe ove gazdinske jedinica 4.8 km, a planiraju se i dodatni pravci u duţini od 1,2 km , tada bi ukupna
duţina unutrašnje putne mreţe šumsko- kamionskih puteva iznosila oko 6.0 km, što bi predstavljalo optimalnu otvorenost za
šumski kompleks,odn. 11.47 km na 1000 ha.
Na ovaj način bi se putna mreţa ove gazdinske jedinice kompletirala i pokrivala bi gazdinsku jedinicu u potpunosti.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
31
 ŠG “SremskaMitrovica”

6. ANALIZA I OCENA GAZDOVANJA U PRETHODNOM PERIODU
6.1. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE ŠUMAMA
Osnov za ocenu dosadašnjeg gazdovanja šumama je poreĎenje planiranih radova u prethodnom periodu i njihovog
izvršenja.
Osnov za analizu dosadašnjeg gazdovanja je evidencija gazdovanja šumama.
6.1.1. Promena šumskog fonda po površini
Godina
ureĎivanja
2004
2011
Razlika
Tabela br. 6.1. – Promena šumskog fonda po površini
Šumske Šumsko
Ostalo
TuĎe
Površina Šuma kulture zemljište Neplodno zemljište zemljište Zauzeće
ha
ha
ha
ha
ha
ha
ha
550.83
503.47
34.11
12.28
0.97
524.25
499.35
9.05
11.82
4.03
-26.58
-4.12
-25.06
-0.46
-3.06
U odnosu na prethodna ureĎajna razdoblja kad su se površine uvećavale iz razloga otkupa privatnih parcela kao i
pošumljavanje slobodnih površina koje su ugovornom obavezom bile date na korišćenje Šećerani u Sremskoj Mitrovici, a
potom su vraćene u posed ŠG Sremska Mitrovica , za ovo ureĎajno razdoblje stanje je drugačije i površina je smanjena, odn.
promenjene su granice odeljenja radi usklaĎivanja sa granicom K.O.
6.1.2. Promena šumskog fonda po zapremini
Struktura drvnog fonda po vrstama drveća i promene koje su nastale u periodu 2004. – 2010. god. prikazane su u tabeli
broj 6.2.
Tabela br. 6.2. – Promena šumskog fonda po zapremini u periodu 2004. – 2010. god.
Vrsta
drveća
Ukupna
zapremina
2003.god.
m3
E.A.
topola
Bela vrba
B.topola
UKUPNO:
98582
Zapreminski Ukupno
Zapremina Razlika
Očekivana
prirast
ostvareni
dobijena očekivane i
zapremina u
(7god.) prinos 2004.
premerom u ostvarene
2010.god
2004.-2010 - 2010.god
2010.god zapremine
3
3
3
m
m
m
m3
m3
52262
30690
120154
52262
127
123
30940
116
-123
120147
243
98825
110826.1
-9327.9
110826.1
-116
123
9320.9
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
32
 ŠG “SremskaMitrovica”

Premerom 2003. god. utvrĎena je ukupna zapremina od 98,825 m3 ,a njenim uvećanjem za vrednost periodičnog
zapreminskog prirasta od 52,262 m3 ostvarenog tokom proteklih 7 godina , te umanjenjem tako dobijenog zbira za etat
realizovan u tom istom periodu koji iznosi 30940 m3 , na kraju 2010. god. očekivana je ukupna zapremina od 120147 m3 .
Zapremina dobijena premerom 2010. god. iznosi 110826 m3 , pa je razlika izmeĎu zapremine dobijene premerom 2010
god i očekivane zapremine za 2010 god. 9321 m3 , što je cca 7.8 % i opravdava se statistički dozvoljenom greškom.
6.2. ODNOS PLANIRANIH I OSTVARENIH RADOVA U DOSADAŠNJEM GAZDOVANJU
6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma
Plan i izvršenje šumsko kulturnih radova prikazani su u sledećem pregledu:
Tabela br. 6.3. – Plan i izvršenje šumsko kulturnih radova
Šifra
Plan
ha
Vrsta rada
Izvršenje
ha
%
Izvršenje van
plana
ha
VAN PLANA
Razlika
ha
REDOVAN PLAN
5.54
Ukupno
izvršenje
ha
UKUPNO
111
Krčenje šikara ručno
5.54
114
Tarupiranje podrasta mašinski
200.02
28.70
14.3
-171.32
119
Iveranje panjeva
165.91
80.48
48.5
-85.43
120
Sakupljanje reţijskog otpada
200.02
62.08
31.0
-137.94
126
Tretiranje podrasta hem.sredstvima
10.13
10.13
211
Riperovanje
56.04
56.04
212
Razoravanje
200.02
68.88
34.4
-131.14
68.88
213
Tanjiranje
386.19
73.59
19.1
-312.60
73.59
214
Razmeravanje I obeleţavanje
200.02
68.71
34.3
-131.31
68.71
218
Bušenje rupa mašinski-(plitka sadnja)
200.02
91.81
45.9
-108.21
221
Ravnanje zemljišta buldozerom
318
Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom
414
28.70
11.89
92.37
62.08
1.84
93.65
4.13
4.13
2.18
73.24
Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom
52.25
52.25
415
Popunjavanje veštački podignutih plantaţa
10.13
10.13
513
Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno
14.80
14.80
515
Uklanjanje korova ručno
8.87
8.87
517
Uništavanje korova herbicidima
59.86
69.99
200.02
10.13
71.06
10.13
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
35.5
100.0
-128.96
0
33
 ŠG “SremskaMitrovica”
Šifra

Plan
ha
Vrsta rada
Izvršenje
ha
%
Razlika
ha
REDOVAN PLAN
518
Okopavanje I prašenje u kulturama
519
Izvršenje van
plana
ha
VAN PLANA
Ukupno
izvršenje
ha
UKUPNO
20.26
30.56
150.8
+10.30
30.56
Okopavanje u plantaţama topola
441.44
19.43
4.4
422.01
19.43
522
Kresanje grana
889.50
413.88
45.6
-475.62
413.88
524
Pinciranje sadnica
525
MeĎuredna obrada tanjiranjem
529
Čepovanje sadnica
540
MeĎuredna obrada herbicidima
924
Prorede u mekim lišćarima
928
Sanitarne prorede
3340.59
Ukupno:
932.64
27.9
-2407.95
1113.53
472.62
42.4
-640.91
75.64
37.21
49.2
-38.43
7901.97
2554.68
27.8
-5347.29
368.72
368.72
35.21
967.85
1.01
1.01
10.64
483.26
37.21
69.07
69.07
722.31
3276.99
Planirani radovi na obnovi i gajenju šuma, za proteklo ureĎajno razdoblje, izvršeni su sa 27.8 % u odnosu na plan. U
zrelim plantaţama topola predviĎene su seče i u skladu sa njima i radovi vezani za obnovu površina. Kao posledica potrebe,
odnosno povoljnih okolnosti, u proteklom ureĎajnom periodu realizovan je i deo radova koji nije bio planiran,. TakoĎe i
riperovanje zemljišta na površini od 56.04 ha , popuna veštački podignutih kultura sadnjom na površini od 52.25 ha, kao I
značajna površina od 368.72 ha na pinciranju sadnica topola.
Izvršenje vanplanskih radova je na 722.31 ha, do kojih je došlo zbog okolnosti koje su zahtevale pojedine vidove
radova. Pregled izvršenih planskih i vanplanskih zadataka prikazan je u tabeli br. 6.3.
6.2.2. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma
Odnos planiranih i izvršenih radova na zaštiti šuma prikazan je u sledećoj tabeli:
Tabela br. 6.4. – Plan i izvršenje radova na zaštiti šuma
Red.
br.
611
612
614
621
623
Vrsta rada
Izvršenje
ha
%
Razlika
ha
Izvršenje van
plana
ha
VAN PLANA
0.00
0.00
-200.02
0.00
0.00
200.02 99.27
49.63
-100.75
0.00
70.29
50.65
30.39
99.27
70.29
50.65
30.39
400.04 99.27
24.82
-300.77
151.33
250.60
Plan
ha
REDOVAN PLAN
Zaštita šuma od biljnih bolesti
Zaštita šuma od entomoloških oboljenja
200.02
Zaštita šuma od divljači
Zaštita šuma od glodara
Odrţavanje zaštitnih ograda
Ukupno:
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
Ukupno
izvršenje
ha
UKUPNO
34
 ŠG “SremskaMitrovica”

Van planski radovi su izvršeni na zaštiti od divljači i od glodara , dok potrebe za zaštitom od biljnih bolesti nije
bilo.Zaštita od entomoloških oboljenja je uraĎena na površinama mladih plantaţa , kao i u veštački podignutoj kulturi hrasta
luţnjaka.
6.2.3. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma
Plan i izvršenje glavnih seča i proreda je dato u sledećoj tabeli:
Tabela br. 6.5. – Plan i izvršenje seča po zapremini
Planirani prinos
Vrsta
drveća
Redovne seče
Ukupno
3
I214
Di.Top
Robusta
T-m1
Serotina
Ostvareni prinos 2004. - 2010.god.
Glavni
3
m
m
40493
16075.2
186.4
55.4
11.5
40453.6
15652.7
186.4
55.4
11.5
Glavni
Pretho
dni
3
m
39.4
422.5
Ukupno
3
m
30372.6
316.7
Bela vrba
127.2
B. topola
123.2
Ukupno:
56821.5
56359.6
461.9
30939.7
Redovni
%
75.0
2.0
54.4
3
Vanredni
3
%
78.3
21.7
m
%
m
25679.9
99.7
146.6
40.7
82.9
0.3
25762.8
100
187.3
100
Prethodni
Slučajni
3
Svega
3
Redovni
3
3
Svega
3
m
%
m
%
m
%
m
%
m
%
2940
94.6
28766.5
40.7
71.1
0.3
218.9
97.9
69.1
30.9
1387.2
178.1
88.6
11.4
1606.1
276.0
4076.4
65.3
127.2
4.1
127.2
40.3
1.3
123.2
3107.5
100
29057.6
51.6
316.8
100
1565.3
100
1882.1
407.5
Razlog realizacije plana od 54.4 % je sanacija površina koje su pretrpele štetu od elementarnih nepogoda , pa otuda i
slučajni prinosi.Jedan deo odeljenja G.J. je pošumljen po planu (odeljenja 15 i 20 ) , dok bi 8,9,12,13 i 16 odeljenje obuhvaćena
takoĎe planom seča obnove , bila obnovljena do kraja vaţenja osnove .
6.2.4. Dosadašnji radovi na izgradnji i odrţavanju saobraćajnica
Što se tiče dosadašnjih radova na izgradnji i odrţavanju postojećih saobraćajnica, u prethodnom ureĎajnom periodu
izgraĎen je nastavak tvrdog kamionskog puta u duţini od 0.471 km, prosekom odeljenja broj 12/13. TakoĎe, raĎeno je i
odrţavanje asfaltnog puta koji prolazi kroz gazdinsku jedinicu od 2 do 12 odeljena ju duţini od 3.7 km i tarupiranje postojećih
proseka.
6.2.5. Dosadašnji radovi na korišćenju drugih šumskih potencijala
Radovi na korišćenju ostalih šumskih proizvoda nisu planirani za ovu gazdinsku jedinicu. TakoĎe, nisu ni evidentirani
drugi radovi od značaja za gazdovanje šumama ove gazdinske jedinice.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
Slučajni
35
 ŠG “SremskaMitrovica”

6.3. OPŠTI OSVRT NA DOSADAŠNJE GAZDOVANJE
Na osnovu prethodnih pregleda promena šumskog fonda i dosadašnjeg gazdovanja šumama mogu se izvesti sledeći
zaključci:




Ukupna površina gazdinske jedinice je umanjena za 26.58 ha.
Ukupna zapremina šuma je povećana za 12001 m3.
Planirani radovi na obnovi i gajenju šuma su delimično izvršeni.
Plan korišćenja šuma je izvršen sa svega 54.4 %.
Pošto se pre isteka roka vaţnosti posebne osnove pristupilo izradi nove, planirani radovi na korišćenju šuma kao i
planirani radovi na obnovi i gajenju šuma nisu izvršeni u potpunosti. Neizvršene obaveze po planu prethodne osnove prenose se
u naredno ureĎajno razdoblje .
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
36
 ŠG “SremskaMitrovica”

7. UTVRĐIVANJE POSEBNIH CILJEVA I MERA ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE
7.1. MOGUĆNOST, STEPEN I DINAMIKA UNAPREĐENJA STANJA I FUNKCIJA ŠUMA
Savremeni društveni razvoj i tehnološki progres sve više ističu zahteve da šume pored proizvodnih istovremeno
ostvaruju i ekološke i društvene funkcije. Ova tendencija je prisutna i u odnosu na šume ove gazdinske jedinice, što nameće
potrebu blagovremenog rešavanja sloţenih zadataka gazdovanja šumama na polifunkcionalnim osnovama.
Osnovna proizvodna funkcija šuma - proizvodnja drveta – ilustrovana je pokazateljima (zapremina i zapreminski prirast)
koji pokazuju da će zahtevi u proizvodnji drveta i u narednim ureĎajnim razdobljima bili zadovoljeni.
Pored toga, ova gazdinska jedinica, kao svojevrsno zeleno ostrvo meĎu oranicama, predstavlja izuzetno značajan
biotop za opstanak niza predstavnika ţivotinjskog sveta, koji dobrim delom predstavljaju prirodne retkosti karakteristične za
Panonsku niziju. Posebno je bogata ornitofauna koja je značajna za odrţavanje biološke ravnoteţe, kako u šumi tako i u širem
prostoru. I ovu funkciju šuma moguće je u narednom periodu kroz pravilno gazdovanje dovesti na viši nivo.
Najznačajnija socio-kulturna funkcija, a koja se ujedno i najmanje primećuje, je svakako posredni uticaj šume na
kvalitet ţivota u okolnim naseljima. Ovaj uticaj se ispoljava kroz zdraviju ţivotnu sredinu, lepši izgled naselja i sl.
Sadašnje stanje sastojina u gazdinskoj jedinici ”Jalija – Leget – Turijan”, ocenje je se kao relativno povoljno.
Sagledavajući ovakvo stanje, kao i planove gazdovanja, moţe se zaključiti da će se u narednim ureĎajnim razdobljima stanje
šuma popraviti kako u kvantitativnom, tako i u kvalitativnom smislu. Zadrţavajući zacrtanu poltiku ŠG Sremska Mitrovica,
kroz propisane planove gazdovanja popraviće se šumovitost, kvalitet i kvantitet, kao i zdravstveno stanje ove gazdinske
jedinice.
7.2. OPŠTI CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA
Opšti ciljevi gazdovanja šumama utvrĎeni su Zakonom o šumama Republike Srbije, koji izričito zahteva da se šume
moraju odrţavati, obnavljati i koristiti tako da se očuva i poveća njihova vrednost i opštekorisne funkcije, obezbedi trajnost,
zaštita i stalno povećanje prirasta i prinosa.
Prema “Pravilniku o sadrţini osnova…” Sl.glasnik RS br. 122 od 12.12.2003., propisani su sledeći opšti ciljevi
gazdovanja šumama:
1. zaštita i stabilnost šumskih ekosistema,
2. sanacija degradiranih šumskih ekosistema,
3. obezbeĎenje optimalne obraslosti,
4. očuvanje trajnosti i povećanje prinosa,
5. povećanje ukupne vrednosti šuma i njenih opštekorisnih funkcija i
6. uvećanje stepena šumovitosti.
U odnosu na polifunkcionalno korišćenje, opšti ciljevi se dele na:
-
Proizvodni
Zaštitni
Socijalni
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
37
 ŠG “SremskaMitrovica”

S obzirom na predhodne kategorije i ekološke kriterijume za utvrdjivanje ciljeva na lokalnom nivou, u ovoj gazdinskoj
jedinici ciljevi gazdovanja su vezani za opšte proizvodne ciljeve, pritom ne zanemarivajući pozitivan efekat postojanja šume u
ekološkom i socijalnom smislu na konkretnom lokalitetu.
7.3. POSEBNI CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA
Posebni ciljevi gazdovanja se ostvaruju u okviru gazdinskih klasa, a pošto su često isti za više gazdinskih klasa, ovde će
se radi praktičnosti prikazati zajedno, sa eventualnim posebnim napomenama u slučajevima kada navedeni ciljevi vaţe (ili ne
vaţe) samo za pojedine gazdinske klase. Posebni ciljevi gazdovanja mogu biti dugoročni i kratkoročni. Dugoročni se
karakterišu time što se ostvaruju tokom više ureĎajnih razdoblja ili trajno, dok se kratkoročni ciljevi ostvaruju u narednom
ureĎajnom razdoblju, pa su zato prikazani u planu gazdovanja i to po gazdinskim klasama.
Polazeći od ove koncepcije, kao i od napred istaknutih opštih ciljeva, sastojinskih prilika i gazdinskih potreba, za ovu
gazdinsku jedinicu predviĎaju se sledeći posebni ciljevi gazdovanja:
7.3.1. Biološko-uzgojni ciljevi
Radi obezbeĎenja uslova za što potpunije korišćenje stanišnih uslova, povećanja prirasta i prinosa i odrţavanja šuma u
stanju dobre vitalnosti, kao i maksimalnog ostvarenja osnovne namene šuma, nuţno je sprovoĎenjem gazdinskih mera postići
sledeće biološke ciljeve:
Dugoroĉni:
-
-
pri podizanju zasada nastojati da se izbor vrsta drveća i tehnologije sadnje maksimalno prilagode stanišnim uslovima
koje treba unapred istraţiti za gazdinske klase u kojima se planiraju obnavljanja i podizanja novih šuma
pogodnim izborom vrsta drveća obezbediti uslove za podizanje sastojina velike vitalnosti i proizvodnih
mogućnosti da bi se postigla veća ekološka stabilnost šuma i izbegle biljne bolesti velikih razmera za podizanje
novih zasada selektovanih topola treba koristiti veći broj klonova za gazdinske klase u kojima se planiraju
obnavljanja i podizanja novih šuma povećati površine pod šumom pošumljavanjem čistina koje za to pruţaju
uslove.
tamo gde postoje tehnički uslovi i ekonomska opravdanost izvršiti odvodnjavanje sa niţih delova terena.
mere nege proredama izvoditi tako da se glavnoj sastojini omogući nesmetan razvoj i proizvodnja drvne zapremine
veće vrednosti
Kratkoroĉni
-
obnavljanje zrelih sastojina za gazdinske klase u kojima se planiraju obnavljanja i podizanja novih šuma
nega mladih veštački podignutih sastojina
-
popunjavanje slabo obraslih veštački podignutih sastojina (za gazdinske klase u kojima se planiraju pošumljavanja)
proizvodnja semena hrasta dobrog kvaliteta i zdravstvenog stanja – za gazdinsku klasu 1745785
-
zaštita svih sastojina od štetnih uticaja (biljnih bolesti, štetnih insekata, poţari, bespravna seča, stoka...).
pošumljavanje neobraslih površina u meri planiranoj osnovom.
7.3.2. Proizvodni ciljevi
Svi proizvodni ciljevi odreĎuju se za gazdinske klase u kojima se izvode seče obnavljanja,proredne seče i uzgojni radovi -
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
38
 ŠG “SremskaMitrovica”

Dugoroĉni:
Gazdovanjem šumama ovog područja obezbediće se proizvodnja što veće količine:
- trupaca za dalju preradu;
- oblog tehničkog drveta za podmirenje lokalnog i šireg trţišta;
- celuloznog drveta za hemijsku preradu;
- ogrevnog drveta, korišćenjem granjevine i drveta slabijeg kvaliteta.
Kratkoroĉni
-
posle planiranih intervencija sastojine treba da budu stabilnije, vitalnije, kvalitetnije i proizvodno vrednije;
potpuno i racionalno korišćenje bruto posečene zapremine, izradom što više kvalitetnih sortimenata i redukovanje
otpada na minimum.
7.3.3. Tehniĉki – organizacioni ciljevi
Radi obezbeĎenja uslova za ostvarenje bioloških i ureĎajnih ciljeva nuţno je raditi na postizanju sledećih tehničkoorganizacionih ciljeva:
-
uvoditi savremenu mehanizovanu visokoproduktivnu tehnologiju u svim fazama rada;
poboljšati organizaciju rada u skladu sa zahtevima visoko mehanizovane tehnologije;
izvršiti koncentraciju radova i sredstava za njihovo izvoĎenje;
poboljšati uslove rada, ishrane i zaštite na radu;
poboljšati opšti nivo znanja i stručnosti radnika kako bi mogli udovoljiti zahtevima visokomehanizovanog radnog
procesa;
- izgradnja i odrţavanje puteva;
Svi navedeni organizacioni ciljevi odreĎuju se za gazdinske klase u kojima se izvode seče obnavljanja, proredne seče i uzgojni
radovi
7.3.4. Opšte korisni ciljevi
Sama činjenica da se sastojine ove gazdinske jedinice nalaze uz levu obalu reke Save ukazuje na to, da se pored
navedenih ciljeva u ovoj gazdinskoj jedinici ostvaruju i ostali opšti korisni ciljevi,a to su:
a)
b)
c)
d)
e)
Očuvanje i unapreĎenje estetskih karakteristika plantaţa klonskih topola,
Zaštita od poplava reke Save,
Zaštita i unapreĎenje proizvodnje sadnog materijala,
Ekološki,
Turističko rekreativni i dr.
7.4. MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA GAZDOVANJA ŠUMAMA
7.4.1. Uzgojne mere
Osnovne mere za ostvarivanje ciljeva gazdovanja šumama, za gazdinsku jedinicu “Kućine - Naklo - Klještevica”,
moţemo svrstati u nekoliko grupa:
- izbor sistema gazdovanja
- izbor uzgojnog i strukturnog oblika
- izbor načina seče obnavljanja i korišćenja
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
39
 ŠG “SremskaMitrovica”

- izbor vrste drveća
- izbor načina nege
Izbor sistema gazdovanja
Sistem gazdovanja u širem smislu podrazumeva skup radnji na negovanju, zaštiti, obnavljanju, korišćenju, planiranju i
organizaciji gazdovanja šumama.
U skladu sa stanišnim i sastojinskim prilikama, u Sremskom šumskom području propisuje se UMERENO
SASTOJINSKO GAZDOVANJE. Osnovne odlike sastojinskog gazdovanja, najkraće sastoje se u sledećem:
a) gazdovanje u celini ( planiranje, izvoĎenje, kontrola) jednostavno je i lakše izvodljivo nego kod stablimičnog
gazdovanja,
b) pojam normalnog stanja je jasniji, praktičniji i jednostavniji,
c) kontrola ukupnog gazdovanja ( u smislu poreĎenja po razdobljima) jednostavna je i moguća u svako doba, čak i nakon
dugog vremenskog razdoblja. Sadašnja starosna struktura daje jasan uvid u obim korišćenja ili podizanja šuma pre “x”
razdoblja.
Izbor uzgojnog i strukturnog oblika
Shodno prihvaćenim ciljevima gazdovanja, biološkim osobinama zastupljenih vrsta drveća i načinu obnavljanja
sastojina, za šume ove gazdinske jedinice prihvaćen je visoki uzgojni oblik.
Izbor vrste drveća
Polazeći od ekoloških uslova ovog područja, raspoloţivog fonda vrsta drveća koje uspevaju u datim šumama i ciljeva
budućeg gazdovanja, za buduća pošumljavanja u ovoj gazdinskoj jedinici koristiće se selekcionisane topole. Izbor klona-sorte
vršiće se prema preporuci za to kvalifikovanih naučnoistraţivačkih institucija (Institut za nizijsko šumarstvo i ţivotnu sredinu)
u doba pošumljavanja, a na osnovu pedoloških ispitivanja zemljišta.
U načelu, novi zasadi će se podizati korišćenjem jedne vrste drveta kada se radi o podeli na vrbe i EA topole. MeĎutim,
da bi se ispoljile prednosti mešovitih sastojina, treba nastojati da se kod podizanja zasada mešaju razni klonovi sličnih prirasnih
karakteristika, koji se što više dopunjavaju po zahtevima prema pojedinim faktorima rastenja, kao i da se razlikuju po
rezistentnosti prema biljnim bolestima i štetočinama, ukoliko takve razlike postoje kod raspoloţivih klonova. TakoĎe, potrebno
je u punoj meri uvaţiti mišljenje stručnjaka iz nadleţnih institucija o najpogodnijim vrstama za odreĎena staništa.
Izbor naĉina seĉe obnavljanja i korišćenja
Od izabranog načina obnavljanja zavisi i struktura budućih sastojina, način nege, i obezbeĎenje trajnosti prinosa. Način
obnavljanja pre svega zavisi od bioloških osobina vrsta drveća koje grade sastojinu (osobine sastojine), staništa i ekonomskih
prilika.
Za gazdinsku jedinicu “Jalija – Leget – Turijan”, kao način seča obnavljanja odreĎuje se čista seča sa veštačkim
pošumljavanjem.
Izbor naĉina nege
U mladim sastojinama klonskih topola propisuje se kresanje grana, medjuredna obrada i šematska proreda kao osnovni vidovi
nege mladih sastojina klonskih topola.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
40
 ŠG “SremskaMitrovica”

Posle potpune obrade zemljišta, plitke ili duboke sadnje sadnica, plantaţe će se negovati na sledeći način:
- orezivanje grana šest puta u prvih pet godina starosti
- meĎuredna obrada sedam puta i to u prve tri godine starosti po dva puta
- meĎuredna obrada hemijski četiri puta u prvih pet godina starosti
šematske I kombinovane prorede
SprovoĎenjem mera nege putem proreda prvenstveno treba obezbediti uslove za nesmetan razvoj sastojina i proizvodnju
drvne mase visoke tehničke i finansijske vrednosti. Osnovom je predviĎena jedna proreda kao mera nege, ali ako to konkretna
situacija zahteva, izvršiće se još jedna proreda.
Redovno gazdovanje
Redovno gazdovanje se odnosi na sve očuvane sastojine na dobrom staništu u kojima ustaljen gazdinski postupak
obezbeĎuje postizanje optimalnog stanja šuma u cilju obezbeĎivanja njihove osnovne namene.
Prelazno gazdovanje
Planiranje prelaznog gazdovanja za pojedine sastojine zavisi od niza faktora i ono se odreĎuje na osnovu zatečenog
stanja staništa, sastojinskih prilika, te ciljeva gazdovanja u konkretnim sastojinama.
Na osnovu napred navedenog kriterijuma prelazno gazdovanje planira se:
- U sastojinama za redovno gazdovanje u kojima ustaljeni gazdinski postupak, ne obezbeĎuje postizanje optimalnog
stanja sastojina u odnosu na njihovu osnovnu namenu (sastojinski elementi sklop, obrast, broj stabala po hektaru i dr).
- U sastojinama za rekonstrukciju u kojima su loše sastojinske prilike (loše izdanačke i visoke šume na dobrom staništu,
degradirane i zašikarene forme, sastojine ugroţene štetnim uticajima i sl.), koje zatečenim stanjem nisu više u mogućnosti da
zadovolje potrebama u skladu sa prioritetnom funkcijom, ugroţavaju stabilnost šumskog ekosistema i izgubile su moć
prirodne regeneracije , ali sa nešto manjim stepenom degradiranosti, zbog nedostatka hrastovog semena i velikog obima radova
na nezi i zaštiti mladih sastojina proces rekonstrukcije mora da se odgodi za sledeća ureĎajna razdoblja.
Sve sastojine u kojima je planirano prelazno gazdovanje ne isključuje neku uzgojnu intervenciju ako to situacija bude
nalagala (sanitarna seča, zaštita i dr.).
7.4.2. UreĊajne mere
U jednodobnim šumama za koje je karakteristično sastojinsko gazdovanje neophodno je odrediti duţinu trajanja
proizvodnog procesa-ophodnje i trajanje podmladnog razdoblja kao i rekonstrukcionog .
Izbor trajanja ophodnje
Ophodnja (vreme za koje se ostvaruju ciljevi gazdovanja šumama) je odreĎena u OOGŠ za sve vrste drveća u šumskom
području. Pri njenom odreĎivanju vodilo se računa kako o apsolutnoj zrelosti (doba maksimalne proizvodnje zapremina-gornja
granica), tako i o ekonomskoj zrelosti (minimalna vrednost proizvodnje - donja granica).
Osim ovoga, na izbor (odnosno raspon izmeĎu donje i gornje granice) duţine trajanja proizvodnog procesa značajan
uticaj imao je i bonitet staništa (pored bioloških osobina, funkcionalnih zahteva i dr.).
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
41
 ŠG “SremskaMitrovica”

U mešovitim šumama luţnjaka i pratećih vrsta ophodnja se odnosi na VRSTU, što praktično znači da će proizvodni
proces za luţnjak iznositi 160-200 god., grab i cer iznositi 60-100 god., za jasen 80-140 god., zavisno od staništa.
U skladu sa navedenim propisuju se sledeće ophodnje:
- Luţnjak, visoke prirodne sastojina ……......……... 200 god.
- Luţnjak, veštački podignuta sastojina …….……... 160 god.
- Poljski jasen – sastojine veštačkog porekla ...…......140 god.
- Poljski jasen – izdanačke sastojine ...……..……...... 80 god.
- Grab – visoke prirodne sastojina ……......…….......100 god.
- Grab – izdanačke sastojine ……......……................ 60 god.
- Cer – sve sastojine ……......……........................ 100 god.
- Bagrem – sve sastojine ……......…….................... 40 god.
- Lipa, visoke sastojina .....................……......……. 80 god.
- Crni orah .........................................……......… 80 god.
- Klonske topole ………………..….….................... .25 god.
U ovoj gazdinskoj jedinici prevladavaju veštački podignute sastojine klonskih topola , a ophodnja za klonske topole od
25 godina omogućava postizanje optimalne proizvodnostikako po kvalitetu tako I po kvantitetu.
Izbor optimalnog odnosa obrasle i neobrasle površine
Na osnovu konkretnih sastojinskih prilika u gazdinskoj jedinici i dosadašnjeg gazdovanja šumama, a uvaţavajući
biološke osobine vrsta drveća, usvojen je jedinstven sistem gazdovanja: Sastojinsko - ĉista seĉa sa veštaĉkim
pošumljavanjem nakon izvršenih seĉa. Shodno tome, ne odreĎuje se optimalan odnos obrasle i neobrasle površine, jer će se
sve čistine pogodne za pošumljavanje privesti kulturi, a kao čistine ostaće bare, kanali, putevi i proseke.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
42
 ŠG “SremskaMitrovica”

8. PLANOVI GAZDOVANJA ŠUMAMA
Na osnovu utvrĎenog stanja šuma, utvrĎenih dugoročnih i kratkoročnih ciljeva gazdovanja i mogućnosti njihovog
obezbeĎenja, izraĎuju se planovi budućeg gazdovanja. Osnovni zadatak izraĎenih planova gazdovanja je da u zavisnosti od
zatečenog stanja omoguće podmirenje odgovarajućih društvenih potreba i unapreĎivanje stanja kao dugoročnog cilja.
8.1. PLAN GAJENJA ŠUMA
Osnovne koncepcije plana gajenja šuma, pa shodno tome i vrsta i obim šumsko-uzgojnih radova, temelje se prvenstveno
na sledećim odredbama:
-
postojećim proizvodnim potencijalima šumskih staništa,
stanjem šuma i potrebnim uzgojnim merama, naročito onih hitnog karaktera, kojima se zatečeno stanje moţe
efikasno poboljšati,
postavljenim ciljevima gazdovanja,
potrebe u drvetu lokalne preraĎivačke industrije,
realnim mogućnostima (finansijsko-tehničkim kadrovskim i dr.) šumskog gazdinstva,
očekivanoj finansijskoj pomoći iz budţeta Republike Srbije.
Teţište radova se stavlja na odrţavanje i negu šuma, šumskih kultura i zasada, a dinamička obnova šuma se usklaĎuje sa
trajnošću prinosa. Orijentacija je prvenstveno na prirodnom podmlaĎivanju šuma, uz veštačko kompletiranje prirodnog
podmlatka.
Plan gajenja šuma se prikazuje u dve komponente:
1. Redovno odrţavanje proste reprodukcije (nega i obnova) šuma primenom uzgojnih mera koje omogućuju najbolje
korišćenje proizvodnih mogućnosti staništa,
2. Podizanje novih šuma
Prvi deo plana (prosta reprodukcija) je obavezan, jer se oslanja prvenstveno na sopstvena finansijska sredstva za
reprodukciju šuma šumskog gazdinstva. Prostoj reprodukciji pripadaju svi uzgojni radovi koji se obavljaju u redovnom procesu
obnavljanja šuma, odnosno svi radovi koji se obavljaju na površinama odseka posle izvršene seče, kao i sve mere nege i radovi
na zaštiti šuma na tim površinama i u postojećim sastojinama. U prostu reprodukciju se svrstavaju i svi navedeni radovi koji se
obavljaju na površinama koje su trenutno prikazane kao čistine (šumsko zemljište za pošumljavnje) nastale posle seče
prethodnih sastojina (sečine koje još nisu pošumljenje u vreme izrade osnove).
Izvršenje radova u proširenoj reprodukciji (infrastrukturni radovi) zavisi od priliva sredstava iz Budţeta Republike Srbije a
delom iz sopstvenih izvora.
Veličina i dinamika potraţivanja sredstava iz Budţeta Republike Srbije i A.P. Vojvodine, biće uskladjena sa dinamikom
izvodjenja radova na proširenoj reprodukciji šuma.
8.1.1. Plan obnavljanja, podizanja i nege šuma
Ukupan prikaz planiranih radova na gajenju je dat u sledećoj tabeli:
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
43
 ŠG “SremskaMitrovica”

Tabela br. 8.1. – Planirani radovi na gajenju šuma
Prosta reprodukcija
Proširena reprodukcija
Ukupno
Radna
Radna
Radna
Površina (ha)
Površina (ha)
Površina (ha)
površina (ha)
površina (ha)
površina (ha)
Šifra
Vid rada
101
318
415
522
524
525
540
924
Priprema za pošumljavanje mekih lišcara
Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom
Popunjavanje veštački podignutih plantaţa
Kresanje grana
Pinciranje
MeĎjuredna obrada
MeĎuredna obrada hemijski
Prorede u mekim lišćarima
UKUPNO:
385.69
385.69
395.01
453.13
395.01
508.40
447.35
36.08
3006.36
385.69
385.69
59.25
2480.52
395.01
3485.71
1632.38
36.08
8860.33
3.05
3.05
3.05
3.05
6.10
6.10
388.74
388.74
395.01
453.13
395.01
508.40
447.35
36.08
3012.46
Prikaz radova na gajenju šuma po gazdinskim klasama:
101 – Priprema za pošumljavanje mekih lišćara
Tabela br. 8.2. – Planirani radovi na pripremi za pošumljavanje mekih lišćara
Prosta reprodukcija
Gazdinska klasa
6.0
Radna
površina
(ha)
6.0
70.3
85.62
184.55
12.82
7.2
19.2
385.69
70.3
85.62
184.55
12.82
7.2
19.2
385.69
Površina
(ha)
83
88
10453 78
10453 81
10453 83
10453 84
10453 87
10453 88
UKUPNO:
318 - Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom
Tabela br. 8.3. – Planirani radovi na pošumljavanju topolom plitkom sadnjom
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
Proširena reprodukcija
Površina
(ha)
0.7
2.35
3.05
Ukupno
Radna
Radna
Površina
površina
površina
(ha)
(ha)
(ha)
0.7
6.70
6.70
2.35
2.35
2.35
70.3
70.3
85.62
85.62
184.55 184.55
12.82
12.82
7.2
7.2
19.2
19.2
3.05
388.74 388.74
388.74
388.74
59.25
2480.52
395.01
3485.71
1632.38
36.08
8866.43
44
 ŠG “SremskaMitrovica”

Prosta reprodukcija
Gazdinska klasa
6.0
Radna
površina
(ha)
6.0
70.3
85.62
184.55
12.82
7.2
19.2
385.69
70.3
85.62
184.55
12.82
7.2
19.2
385.69
Površina
(ha)
83
88
10453 78
10453 81
10453 83
10453 84
10453 87
10453 88
UKUPNO:
Proširena reprodukcija
Površina
(ha)
0.7
2.35
3.05
Ukupno
Radna
Radna
Površina
površina
površina
(ha)
(ha)
(ha)
0.7
6.70
6.70
2.35
2.35
2.35
70.3
70.3
85.62
85.62
184.55 184.55
12.82
12.82
7.2
7.2
19.2
19.2
3.05
388.74 388.74
415 – Popunjavanje veštački podignutih plantaţa
Tabela br. 8.4. – Planirani radovi na popunjavanju veštački podignutih plantaţa
Prosta reprodukcija
Gazdinska klasa
Površina
(ha)
83
88
10453 78
10453 81
10453 83
10453 84
10453 87
10453 88
UKUPNO:
6.7
2.35
70.3
85.62
190.82
12.82
7.2
19.2
395.01
Radna
površina
(ha)
1.01
0.36
10.56
12.86
28.65
1.92
1.00
2.89
59.25
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
Proširena reprodukcija
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
Ukupno
Površina
(ha)
6.7
2.35
70.3
85.62
190.82
12.82
7.2
19.2
395.01
Radna
površina
(ha)
1.01
0.36
10.56
12.86
28.65
1.92
1.00
2.89
59.25
45
 ŠG “SremskaMitrovica”

522 – Kresanje grana
Tabela br. 8.5. – Planirani radovi na kresanju grana
Prosta reprodukcija
Gazdinska klasa
Površina
(ha)
83
88
10453 78
10453 81
10453 83
10453 84
10453 87
10453 88
10454 81
UKUPNO:
6.7
2.35
70.3
85.62
248.46
12.82
7.2
19.2
0.48
453.13
Radna
površina
(ha)
41.82
14.1
421.8
513.72
1253.28
76.92
43.2
115.2
0.48
2480.52
Proširena reprodukcija
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
Ukupno
Površina
(ha)
6.7
2.35
70.3
85.62
248.46
12.82
7.2
19.2
0.48
453.13
Radna
površina
(ha)
41.82
14.1
421.8
513.72
1253.28
76.92
43.2
115.2
0.48
2480.52
524 – Pinciranje
Tabela br. 8.6. – Planirani radovi na pinciranju
Prosta reprodukcija
Gazdinska klasa
Površina
(ha)
83
88
10453 78
10453 81
10453 83
10453 84
10453 87
10453 88
UKUPNO:
6.7
2.35
70.3
85.62
190.82
12.82
7.2
19.2
395.01
Radna
površina
(ha)
6.7
2.35
70.3
85.62
190.82
12.82
7.2
19.2
395.01
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
Proširena reprodukcija
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
Ukupno
Površina
(ha)
6.7
2.35
70.3
85.62
190.82
12.82
7.2
19.2
395.01
Radna
površina
(ha)
6.7
2.35
70.3
85.62
190.82
12.82
7.2
19.2
394.92
46
 ŠG “SremskaMitrovica”

525 – MeĎuredna obrada
Tabela br. 8.7. – Planirani radovi na meĎurednoj obradi
Prosta reprodukcija
Gazdinska klasa
Površina
(ha)
83
88
10453 78
10453 81
10453 83
10453 84
10453 87
10453 88
10454 81
10457 85
UKUPNO:
6.7
2.35
70.3
85.62
281.21
12.82
7.2
20.87
11.24
10.09
508.40
Radna
površina
(ha)
46.9
16.45
492.1
599.34
1804.56
89.74
47.82
141.08
45.92
201.8
3485.71
Proširena reprodukcija
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
Ukupno
Površina
(ha)
6.7
2.35
70.3
85.62
281.21
12.82
7.2
20.87
11.24
10.09
508.40
Radna
površina
(ha)
46.9
16.45
492.1
599.34
1804.56
89.74
47.82
141.08
45.92
201.8
3485.71
540 – MeĎuredna obrada hemijski
Tabela br. 8. 8. – Planirani radovi na meĎurednoj obradi hemijski
Prosta reprodukcija
Gazdinska klasa
Površina
(ha)
83
88
10453 78
10453 81
10453 83
10453 84
10453 87
10453 88
UKUPNO:
6.7
2.35
70.3
85.62
243.16
12.82
7.2
19.2
447.35
Radna
površina
(ha)
26.8
9.4
281.2
342.48
815.62
51.28
28.8
76.8
1632.38
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
Proširena reprodukcija
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
Ukupno
Površina
(ha)
6.7
2.35
70.3
85.62
243.16
12.82
7.2
19.2
447.35
Radna
površina
(ha)
26.8
9.4
281.2
342.48
815.62
51.28
28.8
76.8
1632.38
47
 ŠG “SremskaMitrovica”

924 – Plan prorede u mekim lišćarima
Tabela br. 8. 9. – Planirani radovi na proredi mekih lišćara
Gazdinska klasa
1045383
1045388
1045481
Ukupno
Površina ( ha )
23.65
1.67
10.76
36.08
8.1.2. Plan semenske i rasadniĉke proizvodnje
Za izvodjenje radova na pošumljavanju proste reprodukcije, planiranih ovom posebnom osnovom gazdovanja nephodno
je 107221 komada sadnica hib.topole, a za radove na pošumljavanju proširene reprodukcije nephodno je obezbediti 849
komada sadnica hib.topole , a za potrebe popune u prostoj reprodukciji , potrebno je 16352 komada sadnica , a za proširenu
reprodukciju 120 komada sadnica.
8.2. PLAN ZAŠTITE I ĈUVANJA ŠUMA
8.2.1. Plan zaštite šuma od štetnih insekata i biljnih bolesti
Tabela br. 8.10. – Planirani radovi na zaštiti šuma
Prosta reprodukcija
Šifra
611
612
Vid rada
Zaštita šuma od biljnih bolesti
Zaštita šuma od entomoloskih oboljenja
UKUPNO:
Površina
(ha)
395.01
395.01
790.02
Radna
površina
(ha)
395.01
395.01
790.02
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
Proširena reprodukcija
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
Ukupno
Površina
(ha)
395.01
395.01
790.02
Radna
površina
(ha)
395.01
395.01
790.02
48
 ŠG “SremskaMitrovica”

Prikaz radova na zaštiti šuma:
Tabela br. 8.11. – Planirani radovi zaštite šuma od biljnih bolesti
Prosta reprodukcija
Gazdinska klasa
Površina
(ha)
83
88
10453 78
10453 81
10453 83
10453 84
10453 87
10453 88
UKUPNO:
6.7
2.35
70.3
85.62
190.82
12.82
7.2
19.2
395.01
Radna
površina
(ha)
6.7
2.35
70.3
85.62
190.82
12.82
7.2
19.2
395.01
Proširena reprodukcija
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
Ukupno
Površina
(ha)
6.7
2.35
70.3
85.62
190.82
12.82
7.2
19.2
395.01
Radna
površina
(ha)
6.7
2.35
70.3
85.62
190.82
12.82
7.2
19.2
395.01
Tabela br. 8.12. – Planirani radovi zaštite šuma od entomoloških oboljenja
Prosta reprodukcija
Gazdinska klasa
Površina
(ha)
83
88
10453 78
10453 81
10453 83
10453 84
10453 87
10453 88
UKUPNO:
6.7
2.35
70.3
85.62
190.82
12.82
7.2
19.2
395.01
Radna
površina
(ha)
6.7
2.35
70.3
85.62
190.82
12.82
7.2
19.2
395.01
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
Proširena reprodukcija
Površina
(ha)
Radna
površina
(ha)
Ukupno
Površina
(ha)
6.7
2.35
70.3
85.62
190.82
12.82
7.2
19.2
395.01
Radna
površina
(ha)
6.7
2.35
70.3
85.62
190.82
12.82
7.2
19.2
395.01
49
 ŠG “SremskaMitrovica”

8.2.2. Plan zaštite šuma od stoke
Zaštita šuma od stoke se sprovodi zabranom ispaše u mladim sastojinama, kao i sastojinama koje se nalaze uz njih, a u
skladu sa članom 50. Zakona o šumama (Sl.gl. RS br. 46/91, 83/92, 53/93, 54/93, 60/93,48/94, 54/96 i 101/05).
Štete od stoke u proteklim periodima u ovoj gazdinskoj jedinici nisu bile velike. Mere zaštite šuma od stoke svode se na
zabranu ulaska stoke u šumu bez čuvara i zabrana ispaše stoke u kulturama i mladim sastojinama do 10 godina. U slučaju da se
ove mere ne mogu uspešno sprovoditi, zabraniće se bilo kakva ispaša stoke u šumi. SprovoĎenje propisanih mera zaštite će se
obezbediti pojačanim nadzorom čuvarske sluţbe.
8.2.3. Plan zaštite šuma od divljaĉi
U ovoj gazdinskoj jedinici nema veće ugroţenosti od divljači, a zaštita se sastoji u regulisanju brojnog stanja divljači i
dodatnoj ishrani, o čemu se brine korisnik lovišta.
8.2.4. Plan zaštite šuma od ĉoveka
Štete od čoveka u ovoj gazdinskoj jedinici nisu velike i uglavnom se svode na bespravnu seču, a reĎe na oštećivanje
mladih sastojina. Da bi se ove štete što više eliminisale potrebno je preduzeti sledeće mere:
-
efikasnost i brojnost čuvarske sluţbe drţati na potrebnom nivou;
okolnom stanovništvu omogućiti sakupljanje otpadaka i kupovinu ogrevnog drveta;
na vidnim mestima istaći upozorenje o potrebi čuvanja mladih zasada od oštećivanja;
povećati saradnju sa lokalnim organima unutrašnjih poslova;
hvatanje i utuţivanje počinilaca šumskih kraĎa;
8.2.5. Plan zaštite šuma od poţara
O povećanoj ugroţenosti od poţara moţe se govoriti u rano proleće, od topljenja snega do početka vegetacije, i u jesen
ukoliko je vreme izuzetno suvo. U oba slučaja javljaju se velike površine suve trave koja se lako pali i brzo gori. Naročito je od
poţara ugroţen deo šume, koji se graniči sa poljoprivrednim zemljištem ili se nalazi u blizini naselja, gde se često vrši paljenje
korova i strnjika.
Mere zaštite šuma od poţara, koje naročito intenzivno treba sprovoditi u periodu povećane ugroţenosti se sastoje u
sledećem:
-
izvršiti tanjiranje uskog pojasa oko površina jače ugroţenih od poţara, a naročito u vreme paljenja strnjika;
strogo voditi računa o odrţavanju šumskog reda;
postaviti i odrţavati protivpoţarne table sa upozorenjem na opasnost od poţara i zabranu loţenja vatre;
prema klasifikaciji po stepenu ugroţenosti sastojina od poţara, obrasli deo ove gazdinske jedinice pripada IV
stepenu ugroţenosti, a neobrasli deo (čistine) pripada VI stepenu ugroţenosti.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
50
 ŠG “SremskaMitrovica”

8.3. PLAN KORIŠĆENJA ŠUMA
8.3.1. Privremeni plan seĉa obnavljanja
Privremeni plan seča se u potpunosti podudara sa planom seča obnove u narednom ureĎajnom razdoblju , jer pored dela
sastojina koje su već u sečivoj zrelosti, u ureĎajnom razdoblju koje sledi , ostale sastojine će dostići sečivu zrelost.
Plan seča obnavljanja po gazdinskim klasama i lokacijama prikazan je u tabeli broj 8.13.
Tabela br. 8.13. – Plan seča obnavljanja po gazdinskim klasama i lokacijama
GK
Odeljenje
Odsek
Starost
1045383
1045383
1045383
1045383
1045383
1045384
1045381
1045381
1045388
1045383
1045383
1045383
1045383
1045381
1045381
1045383
1045383
1045383
1045378
1045387
1045387
1045387
1045387
1045387
1045387
1045387
1045387
2
3
3
3
3
4
5
6
7
7
8
9
10
11
11
12
13
15
16
16
16
16
16
16
16
16
16
h
a
b
c
d
a
a
a
a
b
a
a
a
a
d
a
a
a
a
b
c
d
e
f
g
h
i
24
24
24
17
17
23
22
20
23
23
25
25
24
22
22
26
25
29
19
19
19
19
19
19
19
19
19
P
V
iv
(ha)
(m3)
(m3)
63.4
267.7
198.7
2996.4
6489.4
2617.4
9729.7
2829.6
5242.8
2130.3
5050
9871.6
9558.8
1702.5
3716.2
7649.7
5178
7011.0
1877
112.5
233.2
176.2
146.6
101
155.9
213.8
139.2
8.2
34.8
25.8
2022.6
4380.3
359.9
1435.1
488.1
720.9
32
606
1184.6
1242.7
251.1
548.1
860.6
621.4
666.1
1055.8
63.3
131.2
99.1
82.5
56.8
87.7
120.3
78.3
0.2
1.67
1.45
12.31
20.64
12.82
35.96
10.52
14.13
5.18
17.86
30.23
26.97
7.27
11.23
19.73
17.71
18.68
12.12
0.58
0.87
0.63
0.86
0.34
0.47
0.72
0.51
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
51
 ŠG “SremskaMitrovica”

GK
Odeljenje
Odsek
Starost
1045387
1045387
1045387
1045387
1045387
1045387
1045387
1045378
1045387
1045387
1045378
1045383
1045383
1045388
1045388
1045388
1045388
1045383
16
16
16
16
16
16
16
17
17
17
18
18
19
19
19
19
19
20
j
k
l
m
n
o
p
a
b
c
a
b
a
b
c
d
e
b
19
25
19
19
19
19
19
19
19
19
19
19
19
19
19
19
19
16
Svega:
P
V
iv
(ha)
(m3)
(m3)
0.52
1.62
0.38
0.3
0.34
0.56
0.1
39.88
1.88
0.24
18.3
10.35
19.81
0.26
0.26
0.57
0.26
2.4
185.3
379.9
79.8
82.1
171.5
153.2
40.5
10220.2
571.2
116.3
3242.5
2207.8
4607.8
77.5
101.7
211.4
158.4
280.7
104.2
45.6
44.9
46.2
96.5
86.2
22.8
5748.9
321.3
65.4
1823.9
1241.9
2591.9
43.6
57.2
118.9
89.1
210.6
379.69
108345.5
31105.4
8.3.2. OdreĊivanje glavnog prinosa
Obim seča za svaku gazdinsku klasu odreĎen je metodom dobnih razreda, uz uvaţavanje kriterijuma sastojinskog
gazdovanja. Pri tome je metod dobnih razreda kriterijum za obim korišćenja i regulator trajnosti prinosa, a sastojinsko
gazdovanje, starost, namena i stanje šuma kriterijum za izbor sastojina za seču.
Sečiva zapremina glavnog prinosa je utvrĎena tako što je zatečenom stanju dodat progresivno smanjeni prirast za 2.5
godine kod seča u I polurazdoblju, odnosno 7.5 godina za seče u II polurazdoblju.
Polazeći od ukupno obrasle površine gazdinske klase i njene ophodnje, primenom metoda dobnih razreda, dobijena je
normalna širina dobnog razreda (An):
Površina GK * širina dobnog razreda
An = ---------------------------------------------------ophodnja GK
Stanje šuma za GK u kojima se vrše seče, normalan razmer dobnih razreda za te sastojine, kao i obim seča obnavljanja
za naredno ureĎajno razdoblje od 2011. do 2020. godine razvrstan po površini i zapremini, za gazdinske klase i polurazdoblja
prikazan je u tabeli 8.14. a po vrstama drveća u tabeli 8.15.
Sve seče obnavljanja prikazane su kao prosta reprodukcija , samim tim i ukupno.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
52
 ŠG “SremskaMitrovica”

Tabela br. 8.14. – Plan seča obnavljanja po gazdinskim klasama – ukupno
Stanje šuma za GK u kojima se vrše seče
GK
P
ha
104 53078
104 5308 1
104 5308 3
104 5308 4
104 5308 7
104 5308 8
70. 30
8 5. 6 2
2 8 1. 2 1
12 . 8 2
7. 2 0
2 0. 8 7
478.02
V
m3
iv
m3
15339 . 7
2 4 4 6 7. 2
59 179 . 4
2 6 17. 4
2 006 . 4
6 949.7
110559.8
1150. 5
16 73. 0
36 17. 7
14 4 . 0
150. 5
4 31. 3
7167.0
Prinos iz seča obnavljanja
An
ha
14.06
17.12
56.24
2.56
1.44
4.17
I
ha
II
ha
39.14
146.81
12.82
1.62
200.39
I
m3
Ukupno
ha
70.3
46.48
37.74
7.20
17.58
179.30
70.30
85.62
184.55
12.82
7.20
19.20
379.69
Intenzitet seča
II
m3
14167.3
53769.5
2977.3
425.4
71339.5
Ukupno
3
m
23968.3
18328.9
13366.8
3135.0
9312.8
68111.8
m3/ha
23968.3
32496.2
67136.3
2977.3
3135.0
9738.2
139451.3
340.9
379.5
363.8
232.2
435.4
507.2
367.3
po P
%
100.0
100.0
65.6
100.0
100.0
92.0
79.4
Analizirajući prethodnu tabelu, moţe se zaključiti da se najveći deo etata ostvaruje se u gazdinskoj klasi 1045383, u
kojoj se obavlja 38.6% seča obnavljanja po površini, dok je taj procenat posmatrano po zapremini veći i iznosi 60.7 %.
Obzirom na tipove ovih šuma, kao i njihovu rasprostranjenost i stanje, ovo je sasvim očekivano.
Prosečna sečiva zapremina po hektaru iznosi u ovoj gazdinskoj jedinici 367.3m3/ha. Intenzitet seča po površini je
79.4%. Etat po polurazdobljima je veći po površini u prvom polurazdoblju, kao i zapremina. Razlog za ovakvu kalkulaciju
etata po polurazdobljima je zatečeno stanje, ciljevi gazdovanja, kao i velika neravnomernost razmera dobnih razreda koje će se
u naredna dva ureĎajna razdoblja pokušati dovesti u normalu, što i opravdava intenzitet seča po V od 126.1 %,jer je
koncentracija po masi i površini najveća u IV i V dobnom razredu.
Tabela br. 8.15. – Plan seča obnavljanja po vrstama drveća – ukupno
Vrsta drveća
I-214
DiTop
Ukupno:
Stanje za vrste zahvaćene
sečom
V
zv
m3
m3
67072.0
4309.0
43754.1
2993.2
110826.1
7302.2
Prinos iz seča obnavljanja
I
m3
48828.0
22511.5
71339.5
II
m3
34564.9
33546.8
68111.8
Ukupno
m3
83392.9
56058.3
139451.3
Sortimenti
Tehn.
m3
44676.2
27125.9
71120.1
Prost.
m3
29784.1
18084.0
47413.4
Otpad
m3
13140.0
7978.2
20917.8
Intenz.
seča
po V
%
126.5
121.6
125.8
Ukupno planirani prinos glavnih seča na godišnjem nivou iznosi 139451 m3 .
Najveći deo etata čistih seča ostvariće se u gazdinskoj klasi 10453083.
Prosečna sečiva zapremina sastojina iznosi 367.3 m3 /ha.
Realizacija glavnog prinosa u odnosu na sastojinu (odsek) je obavezna po površini, a po zapremini moţe da odstupi +/10%, osim u slučaju realizacije prinosa završnim sekom oplodne seče, kao i čistom sečom, član 46 Pravilnika o sadrţini osnova
i programa gazdovanja, godišnjeg izvoĎačkog plana i privremenog plana gazdovanja privatnim šumama(Sl. gl. RS br.122/03).
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
po V
%
156.2
132.8
109.4
113.7
156.2
140.1
126.1
53
 ŠG “SremskaMitrovica”

Ovaj intenzitet seča proizilazi iz opredeljenja da se popravi stanje šuma, (posebno starosna struktura) koje je narušena
u proteklom ureĎajnom razdoblju.
8.3.3. OdreĊivanje prethodnog prinosa
Proredne seče se planiraju radi popravke zatečenog stanja sastojina, a sve to u funkciji trajnog i racionalnog
korišćenja šumskog prostora.
Proredni prinos za naredno ureĎajno razdoblje, a po gazdinskim klasama prikazan je u sledećoj tabeli:
Tabela br. 8.16. – Plan prethodnog prinosa po gazdinskim klasama
Stanje šuma za GK u kojima se vrši proreda
1045383
1045388
1045481
ha
281.21
20.87
11.24
m
59179.4
6949.7
266.3
m /ha
210.4
333.0
23.7
m
3617.7
431.3
135.3
m3/ha
12.9
20.7
12.0
Površina
za
proredu
ha
23.65
1.67
10.76
Ukupno:
313.32
66395.4
211.9
4184.3
13.4
36.08
GK
P
V
3
zv
3
3
Prinos iz prorednih
seča
m3
506.1
50.1
129.1
m3/ha
21.4
30.0
12.0
685.3
19.0
U prorednim sečama, kao i u sečama obnavljanja najviše učestvuje gazdinska klasa 1045383. Ovde se mora uzeti u
obzir i da neki odseci i čistine koje će se pošumiti u narednom periodu, a koji su planirani za proredu u narednom ureĎajnom
razdoblju nemaju masu, tako da će u momentu seče prorede i masa biti veća od sadašnje planirane.
Tabela br. 8.17. – Plan prethodnog prinosa po vrstama drveća
Vrsta drveća
I-214
DiTop
UKUPNO:
Stanje za vrste
obuhvaćene proredom
V
zv
m3
m3
67072.0
4309.0
43754.1
2993.2
110826.1
7302.2
Prinos
iz pror.
seča
m3
236.7
448.6
Sortimenti
Tehn.
m3
685.3
Prost.
m3
201.2
381.3
Otpad
m3
35.5
67.3
582.5
102.8
Prethodni - proredni prinos za ovu gazdinsku jedinicu planiran je na površini 36.08 ha sa ukupnim prinosom od
685.3m3.
Realizacija planiranog prethodnog prinosa (u odseku – sastojini) po površini je obavezna, a po zapremini moţe da
odstupa +/- 10%, član 46 Pravilnika o sadrţini osnova i programa gazdovanja, godišnjeg izvoĎačkog plana i privremenog plana
gazdovanja privatnim šumama(Sl. gl. RS br.122/03).
8.3.4.
Ukupan prinos gazdinske jedinice
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
54
 ŠG “SremskaMitrovica”

Ukupan obim glavnog i prethodnog prinosa za GJ "Jalija-Leget-Turijan" u narednom ureĎajnom razdoblju od 2011. do
2019. godine prikazan je po gazdinskim klasama u tabeli 8.18. a po vrstama drveća u tabeli 8.19.
Tabela br. 8.18. – Plan ukupnog prinosa po gazdinskim klasama
GK
Stanje šuma za GK u kojima se
vrše seče
P
V
iv
3
ha
m
m3
Prinos
10453078
70.30
15339.7
1150.5
23968.3
10453081
85.62
24467.2
1673.0
32496.2
10453083
281.21
59179.4
3721.2
67642.4
10453084
12.82
2617.4
144.0
2977.3
10453087
7.20
2006.4
163.7
3135.0
10453088
20.87
6949.7
431.3
9788.3
10454081
11.24
266.3
135.3
129.1
Ukupno:
489.26
110826.1
7283.71
140136.6
Tabela br. 8.19. – Plan ukupnog prinosa po vrstama drveća
Vrsta drveća
I-214
DiTop
Ukupno:
Stanje za vrste zahvaćene
sečom
V
m3
67072.0
43754.1
110826.1
iv
m3
4309.0
2993.2
7302.2
Prinos
83629.6
56506.9
140136.5
Ukupan etat za ovu gazdinsku jedinicu iznosi 140136.5 m3, tj 14014 m3 godišnje. Intenzitet zahvata u odnosu na ukupnu
zapreminu iznosi 12.6%.
Prinos je planiran u skladu sa neophodnim obimom šumsko uzgojnih radova u narednom ureĎajnom periodu u cilju
opšte popravke stanja šuma.
8.4. ODNOS OBIMA RADOVA NA GAJENJU ŠUMA I OBIMA SEĈA ŠUMA
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
55
 ŠG “SremskaMitrovica”

Obaveza prikazivanja odnosa radova na korišćenju i gajenju šuma proističe iz odredbi Pravilnika o sadrţini osnova i
programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoĎačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama.
Prema prethodno prikazanom sadrţaju Planova gajenja šuma (po vrsti i obimu) i Planu korišćenja šuma, odnos ovih planova
(obim planiranih uzgojnih radova u hektarima u odnosu na 1000 m3 bruto planiranog obima seča) je sledeći:
Tabela br. 8.20. – Odnos plana gajenja i korišćenja šuma
Odnos plana gajenja i
korišćenja
Površina
Vid rada
101
318
415
522
524
525
540
611
612
924
Priprema za pošumljavanje mekih lišcara
Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom
Popunjavanje veštački podignutih plantaţa
Kresanje grana
Pinciranje
MeĎjuredna obrada
MeĎuredna obrada hemijski
Zaštita šuma od biljnih bolesti
Zaštita šuma od entomoloskih oboljenja
Prorede u mekim lišćarima
Prosta
Proširena
Prosta
Proširena
ha
ha
ha/m3
x1000
ha/m3
x1000
Ukupno
ha/m3
x1000
385.69
385.69
59.25
2480.52
395.01
3485.71
1632.38
395.01
395.01
36.08
3.05
3.05
2.75
2.75
0.42
17.70
2.82
24.87
11.65
2.82
2.82
0.26
0.02
0.02
2.77
2.77
0.42
17.70
2.82
24.87
11.65
2.82
2.82
0.26
Ukupno: 9461.09
6.10
68.86
0.04
68.90
Iz prethodnog pregleda se vidi da kod proste reprodukcije treba izvršiti 68.90 ha šumsko uzgojnih radova na svakih
1000 m3 posečene zapremine. Ovi radovi su obavezni.
Kod proširene reprodukcije na svakih 1000 m3 posečene drvne zapremine treba izvršiti 0.04 ha šumsko uzgojnih radova
i ovi radovi zavise od dodatnih sredstava za radove na melioraciji.
8.5. PLAN IZGRADNJE I ODRŢAVANJA ŠUMSKIH SAOBRAĆAJNICA I OBJEKATA
Kroz šumski kompleks “Leget” prolazi asfaltni put u duţini od 4.2 km koji otvara ovu gazdinsku jedinicu, a prevashodno deo
od 2 do 15 odelenja. Ovaj put povezuje se sa regionalnim putem Sremska Mitrovica – Jarak.TakoĎe i škp-Turjan , koji prolazi
kroz 17 odeljenje u duţini od 650 m .
Postojeća unutrašnja mreţa, asfaltnih i šumsko kamionskih puteva u okviru ove gazdinske jedinice koja je izgradjena u
poslednjem uredjajnom razdoblju, uglavnom zadovoljava potrebe transporta unutar ove gazdinske jedinice, te na osnovu toga
komunikaciju moţemo smatrati zadovoljavajućom, ali da bi putna mreţa bila zaokruţena i otvorenost gazdinske jedinice još
bolja, predlogom otvaranja predviĎeno je 1210 m ukupne duţine i to: desni krak - prosekama 9/13, levi krak - prosekama 10/12
, zatim nastavak asfaltnog puta kroz 14 odeljenje do proseke sa 15 odeljenjem , kao i deo puta u 16 odeljenju u sklopu
novootkupljenih parcela radi lakšeg izvoĎenja svih potrebnih radova u tom delu gazdinske jedinice.
Optimalna unutrašnja otvorenost šumskog kompleksa je 11.5 km na 1000 ha. Kako je sadašnja ukupna duţina
unutrašnje putne mreţe ove gazdinske jedinica 4.8 km, a planiraju se i dodatni pravci u duţini od 1,2 km , tada bi ukupna
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
56
 ŠG “SremskaMitrovica”

duţina unutrašnje putne mreţe šumsko- kamionskih puteva iznosila oko 6.0 km, što bi predstavljalo optimalnu otvorenost za
šumski kompleks,odn. 11.47 km na 1000 ha.
Na ovaj način bi se putna mreţa ove gazdinske jedinice kompletirala i pokrivala bi gazdinsku jedinicu u potpunosti .
8.6. PLAN UREĐIVANJA ŠUMA
Sledeće ureĎivanje šuma ove gazdinske jedinice planira se uraditi u poslednjoj godini vaţenja ove posebne osnove za
gazdovanje šuma, na površini od 524.25 ha.
8.7. PLAN RAZVOJA LOVSTVA
U ovoj osnovi ne izraĎuje se plan razvoja lovstva, već je ta problematika prepuštena lovnim osnovama za lovišta kojima
ova gazdinska jedinica pripada, a ovde se odreĎuje samo prirodni kapacitet šume za gajenje divljači.
Imajući u vidu sve karakteristike lovišta kojem pripada ova šuma odreĎen je bonitet i prirodni kapacitet lovišta za
sledeću vrstu divljači:
-
srneća divljač II bonitet sa 5kom./100ha
Prema tome, polazeći od ovog kapaciteta i površine šume obuhvaćene lovištem ukupno brojno stanje divljači u ovoj
šumi moţe biti:
- za srneću divljač 25 kom.
8.8. PLAN KORIŠĆENJA DRUGIH ŠUMSKIH POTENCIJALA
Korišćenje ostalih šumskih proizvoda (gljiva, ţaba, puţeva i dr.), u ŠG”Sremska Mitrovica” RJŠU Klenak nije
posebno organizovano.
Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda u ovoj gazdinskoj jedinici nije planiran, te se na osnovu toga moţe
preporučiti, da ako doĎe do skupljanja (gljiva, puţeva, lekovitog bilja, i dr.), skupljanje i promet se moţe obavljati samo po
Zakonu o zaštiti ţivotne sredine, (Sl.gl.RS br.135/04), i drugih zakonskih i podzakonskih akata iz ove oblasti vaţećih u datom
momentu.
8.9. PLAN RAZVOJA I ODRŢAVANJA ZPD
Na području gazdinske jedinice Jalija – Leget - Turjan nema zaštićenih prirodnih dobara. MeĎutim, Prostornim
planom Republike Srbije kao strateškim razvojnim dokumentom za period do 2010 godine u cilju zaštite prirodnih dobara
utvrĎeni su regionalni prioriteti zaštite prirodnih dobara (prioritetna područja).
Ovim dokumentom na teritoriji Vojvodine, prioritet će imati zaštita vodenih tokova i obalnog područja, zaštita vlaţnih,
zabarenih površina i specifičnih zaslanjenih terena i inteziviranje zaštite područja sa autohtonim šumama.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
57
 ŠG “SremskaMitrovica”

8.10. PLAN KADROVA
Plan kadrova za RJŠU Klenak je prikazan u Opštoj osnovi gazdovanja šumama za Sremsko šumsko područje, i kao
takav se prihvata za ovo ureĎajno razdoblje.
8.11. PLAN TEHNIĈKOG OPREMANJA
Plan tehničkog opremanja biće dat u Opštoj osnovi gazdovanja šumama za sremsko šumsko područje, jer je šumska
mehanizacija i druga tehnička oprema organizovana na nivou Šumskog gazdinstva kao posebna radna jedinica, a ne na nivou
Šumske uprave.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
58
 ŠG “SremskaMitrovica”

9. UPUTSTVA I SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANOVA
Uspešnost sprovoĎenja planova gazdovanja šumama zavisi od niza faktora. Ti faktori su katkad objektivne, a katkad
subjektivne prirode. Da bi se oni na neki način izbegli, ovom osnovom propisaće se smernice za sprovoĎenje propoisanih mera
i planova gazdovanja šumama. Ovim smernicama propisaće se tehnologija rada, po svim elementima šumarskog gazdovanja.
Smernicama za sprovoĎenje propisanih mera i planova gazdovanja šumama obezbediće se maksimalno moguće unapreĎenje
načina rada na sprovoĎenju predviĎenih planova gazdovanja.
Radi preglednijeg sagledavanja predloţenih smernica za gazdovanje šumama, sve smernice za gazdovanje šumama
podeljene su po delatnostima.
9.1. SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANA GAJENJA ŠUMA
Priprema za pošumljavanje mekih lišćara (101)
Ovaj vid rada koji prethodi pošumljavanju odvija se u dve faze i to:
- priprema terena za pošumljavanje i
- priprema zemljišta za pošumljavanje.
U konkretnom slučaju , za potrebe ove gazdinske jedinice u pripremu terena za pošumljavanje svrstani su sledeći vidovi rada:
* Tarupiranje podrasta (114)
* Iveranje panjeva (119)
* Sakupljanje i spaljivanje reţijskog otpada (120)
Vezano za pripremu zemljišta za pošumljavanje u ovoj gazdinskoj jedinici svrstani su sledeći vidovi rada:
* Riperovanje (211)
* Razoravanje (212)
* Tanjiranje (213)
Navedeni vidovi rada detaljno su opisani u tekstu koji sledi uz napomenu da je do uvoĎenja šifre 101 došlo iz
razloga uprošćavanja voĎenja evidencije izvršenih radova i praćenja istih, kao i mogućnosti promena tehnologije i
njenog usavršavanja uvoĎenjem novih metoda rada ,a samim tim i primenu mehanizacije i hemijskih sredstava
prilagoĎenih konkretnim situacijama na terenu.
Tarupiranje podrasta mašinski (114)
Da bi se proces seče a kasnije i priprema za pošumljavanje nesmetano odvijao potrebno je, pre izvoĎenja čiste seča
ukloniti vrste iz podstojnog sprata.
Uklanjanje će se izvoditi na mehanizovani način traktorom velike snage u kombinaciji sa šumskim mulčerom. Pre
početka rada traktora potrebno je poseći deblje jedinke podrasta ( preko 7 cm. ) motornim testerama i drvni materijal izneti iz
sastojine. Traktor sa mulčerom će se kretati kroz sastojinu izmeĎu stabala i prekrivajući celu površinu sastojine u dva prolaza
mehanički uništavati ( mleti ) podstojni sprat. Ovaj rad se radi u jednom navratu.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
59
 ŠG “SremskaMitrovica”

Iveranje panjeva (119)
Ovaj vid rada se izvodi kod obnove topolovih sastojina.
Panjevi stabala, koji su nastali posle seče zrele sastojine EAT moraju se iverati, tako da se uništi nadzemni deo panja, iz
koga bi se pojavili izbojci. Uništavanjem nadzemnog dela panja ova pojava se sprečava.
Iveranje panjeva se radi ureĎajima za iveranje panjeva, koje vuku teški traktori velike snage motora na izlaznom vratilu
motora. Iveranje panjeva se izvodi u jednom navratu.
Sakupljanje reţijskog otpatka (120)
Nakon izvedenih seča obnove i privlačenja drvnih sortimenata, u sečini zaostaje jedna količina otpadnog drvnog materijala koji
predstavlja smetnju za dalje radove na pripremi terena za pošumljavanje, za radove na samom pošumljavanju površine a
kasnije i za nesmetanu pojavu i razvoj ponika glavnih vrsta, za negu i zaštitu podmlatka. Ovaj materijal najčešće iznosi i za
svoje potrebe koristi lokalno stanovništvo, a ako to nije slučaj onda se za ovaj posao angaţuju radnici koji ovaj otpadni
materijal prvo sakupe na gomile a zatim spale ili pomoću mehanizacije iznesu sa podmladne površine.
Riperovanje (211)
Riperovanje zemljišta se vrši obično iza razoravanja ili prvog tanjiranja u zavisnosti od konkretne situacije.Izvodi se
napravom koja je konstruisana za ovaj vid rada.Na ram teške tanjirače pričvršćeni su riperi koji imaju zadatak da izbace
komade ţila(korenja) iz zemlje na površinu i razbiju veće komade zemlje nastale razoravanjem.Ovaj vid rada olakšava rad
tanjiračama i znatno smanjuje troškove odrţavanja tanjirača. U tu svrhu se koriste odgovarajući traktori koji vuku ripere. Posle
riperovanja vrši se sakupljanje i spaljivanje ili iznošenje ţila.
Razoravanje (212)
Razoravanje zemljišta vrši se teškim traktorima opremljenim specijalnim šumskim plugovima na dubini od oko 35 cm.
Ovim vidom rada se gornji sloj zemljišta “razbije” tako da se vodno vazdušni reţim naglo poboljšava, a istovremeno se sitni
panjevi i ţile predhodne vegetacije izbace na površinu gde u nedostatku vlage gube svoju izdanačku moć.
Tanjiranje (213)
Redovno se posle riperovanja zemljišta vrši jedno ili dva tanjiranja u zavisnosti od konkretne situacije na terenu. Ovaj
vid rada je neophodan iz tog razloga što se razorano zemljište poravnava, tako se stvaraju mnogo povoljniji uslovi za rad
sledećih mašina koje rade na ostalim radovima na pošumljavanju topola. U tu svrhu se koriste navedeni traktori sa teškim
tanjiračama. Posle prvog tanjiranja vrši se sakupljanje i spaljivanje ili iznošenje ţila.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
60
 ŠG “SremskaMitrovica”

Veštaĉko pošumljavanje topolom – plitka sadnja (318)
Sadnja se vrši sadnicama sa korenom. Sadnice su najčešće jednogodišnje (1/1) ili dvogodišnje (1/2). Sadnja se obavezno
vremenski uskladjuje sa bušenjem rupa, da bi se sprečilo zasipanje rupa i potrebe za tzv. čišćenjem. Čišćenje rupa je
mukotrpan, skup i nepotreban posao, koji se na navedeni način izbegava. Sadnice topole se, dakle, raznose i stavljaju u tek
izbušene rupe. Ako je bušenje izvršeno sa minimalnim odstupanjem od pobodenih kočića, dovoljno je sadnicu staviti u sredinu
rupe i zasuti sitnom zemljom njen koren. Zatim se zemlja lagano nagazi, a potom nastavi zasipanje zemljom. Za uspeh sadnje
veoma je značajno da se izvrši jesenja sadnja. U tom smislu dolazi do sjedinjavanja korenovog sistema sa zemljom i stvaranja
povoljnih uslova za primanje sadnica. Zemlja se obično slegne 10-15 cm, pa je pre kretanja sadnica potrebno nagrnuti potrebnu
količinu zemlje bez nagaţavanja, kako ne bi došlo do pomeranja sadnica i kidanja sitnih korenovih dlačica.
Shodno utvrĎenim ciljevima gazdovanja, u većini slučajeva primeniće se razmak sadnje 6x6m.
Ukoliko se pojave novi klonovi i nova saznanja o već postojećim klonovima, moţe doći i do promene tehologije,a samim tim i
razmaka sadnje. Izbor sorti topola za sadnju, kao i tehnologija sadnje (plitka sadnja), napraviće se na osnovu tipa zemljišta na
kojem će se sadnja obaviti.
Popunjavanje veštaĉki podignutih plantaţa (415)
Nakon izvršenog pošumljavanja sastojine treba redovno pregledati i u slučaju neuspelog pošumljavanja, sušenja sadnica,
ili njihovog propadanja iz drugih razloga, na delovima pošumljene površine treba izvršiti popunjavanje sastojine novim
sadnicama. Ovu meru ne treba primenjivati u slučajevima retkog i pojedinačnog sušenja gde izvoĎenje ovih radova nije
tehnološki opravdano. Popunjavanje se moţe vršiti i više godina nakon sadnje, sve dok su nove sadnice u stanju da se izbore za
svoj poloţaj u sastojini. Pri izboru klonova koji se koriste za popunjavanje treba upotrebljavati starije sadnice istog klona kao
pri prvom pošumljavanju ili klonove koji imaju brţi porast u mlaĎem uzrastu, kako bi se što pre otklonila razlika u visini i
prečniku.
Prilikom pregleda izvršenih pošumljavanja treba evidentirati potrebu za ispravljanjem sadnica nakon poplave i preduzeti
mere da se ova pojava sanira.
Kresanje (orezivanje) grana (522)
Orezivanje grana je planirano u sastojinama klonskih topola.
Početak i broj orezivanja grana zavisiće od starosti topole, boniteta staništa i mikroreljefa. Kod sorti koje se više granaju
i brţe rastu orezivanje treba početi ranije i izvoditi češće, a vrste koje sporije rastu i slabije se granaju orezivaće se u kasnijoj
dobi i reĎe. U proseku, radiće se šest orezivanja i to prvo, takozvano korekciono orezivanje izvršiće se u prvoj godini starosti
sadnice, dok će se ostalih pet uraditi u sledećih pet godina kako bi se dobila što veća duţina debla bez grana. Radi smanjenja
troškova, kasnija orezivanja se mogu izvoditi selektivno, tako da se oreţu samo stabla budućnosti, dok bi stabla koja će se
vaditi proredama ostati neorezana. Uslovi staništa utiču na način orezivanja tako što će se na lokalitetima gde postoji velika
opasnost od izvaljivanja, krivljenja i lomljenja sadnica usled štetnog dejstva visoke vode, stabla treba orezati ranije i do veće
visine. TakoĎe, na boljim bonitetima gde je razvoj krošnje brţi, ranije će se orezati potrebna duţina debla.
Orezivanje grana treba vršiti tako da se ne povredi kora drveta, da ne doĎe do zacepljenja i da je površina reza glatka i
što manja.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
61
 ŠG “SremskaMitrovica”

MeĊuredna obrada (525)
MeĎuredno tanjiranje predstavlja meru nege sa dugom tradicijom. Vrši se srednje teškim i teškim šumskim tanjiračama
za čiju vuču se koriste traktori snage motora 60-110 kW. Za ovaj vid rada koriste se i tzv. senzorske tanjirače, kojima se
zahvaljujući petoj pokretnoj bateriji tanjira izvrši obrada cele površine. Ova tanjirača zamenjuje okopavanje oko sadnica, a i
unakrsno tanjiranje nije tako neophodno, kao u slučaju korišćenja klasičnih tanjirača. MeĎuredna obrada tanjiranjem vrši se u
prvih 5 godina redovno nakon zasnivanja zasada, a kasnije po potrebi. Ukupno se u ovom periodu (prvih 5 godina) planira 15ak tanjiranja (prohoda).
MeĊuredna obrada hemijski (540)
Sa meĎurednom obradom tanjiranjem uspešno se kombinuje meĎuredno suzbijanje korova herbicidom. Totalni
kontaktni herbicid uništava zeljaste korove i nepoţeljne drvenaste vrste. Nanosi se traktorskom poljoprivrednom prskalicom
prilagoĎenom za odgovarajući razmak sadnica. Prskalica se pogoni lakim traktorom snage motora do 30 kW. Ova mera nege
primenjuje se u prvih pet godina od osnivanja zasada. Svake godine vrši se jedno tretiranje.
Prorede u plantaţama topola – šematske (924)
Način proreĎivanja, početak, broj navrata i intezitet zavisiće od vrste klona, razmaka sadnje, boniteta staništa i
primenjene tehnologije podizanja zasada. Imajući u vidu stanje sadašnjih kultura, kao i kultura koje će se podići po, do sada
primenjivanoj tehnologiji sa jedne strane, i ciljeve gazdovanja sa druge strane, prorede treba izvoditi u starosti od 8 do 12
godina. Po pravilu, predviĎeno je da se u svakoj sastojini izvrši samo po jedna proreda. MeĎutim, u plantaţama gušće sadnje,
ukoliko nisu namenskog karaktera za proizvodnju celuloznog drveta, planirane prorede se mogu izvesti i u dva navrata.
Da bi se postigli planirani ciljevi gazdovanja koji zavise od proreda, prilikom izvoĎenja doznake odabiranje stabala treba vršiti
po sledećim načelima:
-radi odrţavanja što pravilnijeg meĎusobnog rasporeda stabala glavne sastojine, gde je to moguće prorede treba izvoditi
po šablonu, tako da se vadi svaki drugi red, svako drugo stablo u redu itd.;
-vaditi kriva, bolesna, natrula, suhovrha i uopšte stabla slabe vitalnosti;
-vaditi potištena kao i stabla sa suviše razvijenom krošnjom;
-proredama treba obezbediti uslove za bolji razvoj sastojina i proizvodnju drvne zapremine veće vrednosti;
Prorede u mlaĎim sastojinama klonskih topola kod punog obrasta izvode se šematski, a kod reĎeg sklopa (što je reĎi
slučaj) vrši se doznaka stabala pri kojoj se vodi računa o prostornom rasporedu stabala.
UsklaĊivanje naĉina gazdovanja intenzivnim zasadima mekih lišćara u skladu sa zahtevima FSC
standarda
Tokom podizanja novih i obnove postojećih intenzivnih zasada treba planirati i zasaditi zaštitne zone (Buffer zones) od
autohtonih vrsta šumskog drveća prema vodotocima, javnim putevima i naseljima. Podizanje zaštitnih zona predstavlja
dugoročni proces, a što zahteva razvoj rasadničke proizvodnje u skladu sa datim zahtevima. Širina zaštitnih zona se odreĎuje u
rasponu od 10 do 20 metara. Seča zaštitnih zona se ne vrši u vreme seče šumskih plantaţa (intenzivnih zasada), već nakon
prethodne obnove plantaţa.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
62
 ŠG “SremskaMitrovica”

Uslovi višenamenskog gazdovanja u kulturama teţe ka što izraţenijoj raznodobnosti po prostoru pa se predlaţe da seče
ne budu istovremeno na većim prostorima od 30 do 50 hektara. MeĎusobna udaljenost sečina ne treba da bude manja od 100
metara. Prilikom realizacije seče, na sečinama se po hektaru ostavlja 3 do 5 stabla u dubećem stanju, prvenstveno gde je to god
moguće autohtonih vrsta drveća i jednu do dve leţavine u funkciji očuvanja biodiverziteta. Stabla zaštitnih zona koje ostaju
nakon seče plantaţa imaju estetsku i funkciju očuvanja biodiverziteta.
U cilju što veće šarolikosti i višenamenske funkcije predela do 5% postojećih površina koje prema napred datoj
klasifikaciji ne čine produktivna staništa (granična staništa) za gajenje mekih lišćara ne pošumljavati, već ih ostaviti kao vlaţne
livade i enklave na kojima se razvija autohtona šumska vegetacija. Ovaj proces treba ostvariti tokom jednog proizvodnog
ciklusa u trajanju od 25 do 30 godina. Prirodne malate vrba i topola obavezno zaštititi i obezbediti njihov nesmetan rast i razvoj
uz primenu odgovarajućih mera nege i zaštite.
Sa očuvanim prirodnim sastojinama vrba i topola i sastojinama ostalih autohtonih vrsta drveća treba gazdovati na način
koji će obezbeĎivati njihovo očuvanje i obnavljanje. U slučajevima bitnih izmena orografskih i hidroloških uslova aluvijalnih
plavnih područja plantaţne proizvodnje što se često dešava pod uticajem plavljenja (nanošenje i odnošenje zemljišta-orografske
promene) ili hidromeliorativnih radova (izgradnja kanala i nasipa), koje zahtevaju izmenu gajenih vrsta drveća postupiće se na
osnovu uraĎenih naučnih ekspertiza Instituta za nizijsko šumarstvo i ţivotnu sredinu, a po potrebi i drugih nadleţnih naučnoistraţivačkih institucija.
Identifikacija staništa i izbor vrsta i sorti šumskog drveća za podizanje i obnavljanje plantaţa mekih lišćara i spontanu
obnovu ili sadnju vrsta autohtone vegetacije vršiće se u saradnji i pod nadzorom Instituta za nizijsko šumarstvo i ţivotnu
sredinu.
9.2. SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANA ZAŠTITE ŠUMA
Zaštita šuma od biljnih bolesti (611)
Zaštita šuma od biljnih bolesti nije novijeg datuma ali se primena zaštite od biljnih bolesti u sastojinama tvrdih
lišćara primenjuje od skora. Usavršavanjem hemijskih sredstava u ovoj oblasti i potreba za očuvanjem mladih sastojina
(prevashodno hrasta luţnjaka), u prvim godinama starosti, aktivirala je upotrebu ove vrste zaštite kao redovan vid mere zaštite u
novo obnovljenim mladim sastojinama.
Najčešća zaštita mladih hrastovih sastojina je vezana za uništavanje pepelnice. Ova bolest je u poslednje vreme uzela
maha, pa u slučaju ako se na vreme ne izvrši tretiranje mlade sastojine od pepelnice vrlo često dolazi do potpunog uništenja
iste.
Proizvodnjom nove generacije atomizera, koja je prilagoĎena za rad u šumi stvorili su se uslovi za nesmetano obavljanje
zaštite mladih sastojina po potrebi.
Preparati koji se upotrebljavaju u zaštiti sastojina od biljnih bolesti su različiti kako po efikasnosti, vremenu dejstva,
načinu upotrebe, a vrlo često i po ceni. Na osnovu svih navedenih parametara preporučuje se izbor preparata u zavisnosti od
vremena napada biljnih bolesti, jačini napada, vrsti biljne bolesti i dr. Generalno gledano zaštita mladih sastojina hrasta
luţnjaka mora se obaviti na vreme i sa odgovarajućim prepartom da bi uspeh bio potpun.
Ovaj vid rada se izvodi u tri navrata.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
63
 ŠG “SremskaMitrovica”

Zaštita šuma od entomoloških obolenja (612)
Broj insekata koji prave štete na topoloma i vrbama prelazi u cifru od 200 vrsta. Broj štetočina je neprestano u porastu.
Ipak u našim rasadnicima intezivnim merama zaštite sprečena su oštećenja na sadnom materijalu.
Štetne insekte koji čine štete u mladim sastojinama moţemo svrstati u tri grupe:
- insekti koji čine štete na listu,
- insekti koji čine štete na kori,
- insekti koji čine štete na korenu.
Svi defolijatori javljaju se u rano proleće i prave štete na mladom listu. Tretiranje insekticidima potrebno je izvršiti pre
polaganja jaja.
Mere zaštite od ksilofagnih insekata vrše se na sledeći način:
- Zabrana iznošenja napadnutih sadnica iz rasadnika.
- Izbegavanje mehaničkih ozleda na stablima.
- Ubrizgavanje (injektiranje) raznih sredstava (hemijska sredstva moraju biti u skladu sa FSC politikom o primeni
istih) u hodnične sisteme radi uništavanja larvi.
- Tretiranje insekticidima.
9.3. SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANA KORIŠĆENJA ŠUMA
Smernice za sprovoĎenje korišćenja šuma daju objašnjenje i obrazloţenje tehnologije, kao i uputstva za izvoĎenje
planiranih radova. Realizacija seča planiranih ovom osnovom izvodiće se putem godišnjih izvoĎačkih planova gazdovanja
šumama. Pri tome treba voditi računa o ciljevima gazdovanja, odreĎenom prinosu, kriterijumima sečive zrelosti, uzgojnim
potrebama, kao i o rezultatima dobijenim premerom šuma pri izradi ove osnove. Na bazi sačinjenog plana seča, kao i
prethodnog premera sastojina predviĎenih za seču u narednoj godini (doznake stabala), sastavlja se izvoĎački plan gazdovanja
šumama kao konačni planski dokument za izvoĎenje seča.
Seča šume će se vršiti posle odabiranja, obeleţavanja i evidentiranja stabala za seču, tj. posle izvršene doznake stabala.
Doznaku stabala za seču vrši stručno lice zaposleno u ŠG ’’Sremska Mitrovica’’, uvaţavajući odredbe člana 39. Zakona o
šumama Republike Srbije.
Zavisno od cilja gazdovanja i načina izvoĎenja, seče mogu biti:
- seče obnavljanja (čiste seče),
- seče obnavljanja (oplodne seče) i
- proredne seče
9.3.1.
Ĉiste seĉe
Čiste seče se izvode u plantaţama klonskih topola.
Sama seča se izvodi u jednom navratu tako da se poseče ukupno planirana površina za seču.
Pre same seče vrši se tarupiranje podrasta i uklanjanje debljih stabala primešanih vrsta, tako da se površina pripremi za
lakše izvoĎenje same seče,a kasnije i za izvoz drvnih sortimenata i pripremu terena i zemljišta za pošumljavanje.
Izvoz tehničke oblovine izvodi se forvarderima, koji poseduju takve tehničke karakteristike da i pod punim opterećenjem prave
minimalna oštećenja na zemljištu. Celulozno drvo se izvozi lakim traktorima tako da stvaraju beznačajna oštećenja na zemljištu
koje je kasnije predmet oranja i tanjiranja pre pošumljavanja..
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
64
 ŠG “SremskaMitrovica”

Šumski otpad koji ostaje posle izvoza drvnih sortimenata se prodaje ili se uz odreĎenu minimalnu nadoknadu daje
lokalnom stanovništvu.
Način i izvoĎenje svih napred navedenih faza u čistim sečama klonskih topola odvija se po predloţenom planu jer samo
na takav način dalji radovi na pripremi, a kasnije i na pošumljavanju mogu da se realizuju sa minimalnim troškovima.
9.3.2. Proredne seĉe
Obeleţavanje stabala za proredne seče će se izvršiti stablimično.Intenzitet prorede za svaku pojedinu sastojinu i vrstu
drveta je naveden u prilogu PLAN
PROREDNIH
SEČA. Prilikom izvoĎenja proreda treba se pridrţavati odreĎene
zapremine predviĎene za proredu jer je navedeni procenat odreĎen prema zapremini sastojine u vreme izrade osnove, što kod
mlaĎih sastojina sa velikim procentom godišnjeg prirasta daje (u apsolutnom smislu vrednosti) neprecizan podatak.
Vreme izvoĎenja proreda po odeljenjima treba uskladiti sa izvoĎenjem seča obnavljanja u najbliţim odsecima, kako bi
upotrebljena mehanizacija bila što funkcionalnije korišćena. Seče se moraju izvoditi u vreme kada nema opasnosti od naglog
dolaska visokih voda. TakoĎe, ako se ukaţe potreba za proredama ili sanitarnim sečama (vetrolomi, vetroizvale i dr.) u nekim
odeljenjima i odsecima koji nisu planirani ovom osnovom, (sastojine u kojima je usvojeno prelazno gazdovanje kao sistem
gazdovanja), potrebno je i njih uraditi uz saglasnost, saradnju i nadzor šumarske inspekcije.
Prorede se izvode tokom cele godine.
U većini gazdinskih jedinica Š.G.Sremska Mitrovica izvršeno je prosecanje manipulativnih puteva (vlaka), koje su na
rastojanju 60 x 150 m, i čine radna polja. Sekačke linije su rasporeĎene na svakih 60 m i ta duţina je jednaka u proseku
dvostrukoj visini stabala i ta razdaljina čini bezbedan rad sekača pri obaranju stabala. Obaranje stabala u proredi tvrdih lišćara
uglavnom se odvija tako da smer oborenih stabala ne ometa kasnije izvoz drvnih sortimenata iz sastojine do stovarišta.
U proredi tvrdih lišćara kao i kod glavnih seča ,krojenje (anlegovanje) debla i klasiranje drvnih sortimenata vrši stručna
sluţba korišćenja šuma.
Prorede u mekim lišćarima rade se šematski (dijagonalna proreda) ili seča doznačenih stabala (selektivna proreda).
Proizvod pri prorednoj seči mekih lišćara je celulozno drvo koje moţe u zavisnosti od kupca da se radi kao dugo (duga
celuloza) ili metarsko (kratka celuloza).
Tehnička oblovina i duga celuloza se slaţu tako da ne smetaju kretanju mašina koje rade na odvozu, dok se ogrevno
drvo i kratka celuloza slaţu u sloţaje visine jednog ili dva metra.
Izvoz tehničke oblovine se izvodi ekipaţama ili forvarderima. Opredelenje za jednu ili drugu mašinu zavisi od same
sastojine i rasporeda stabala po jedinici površine. Ako je sastojina reĎeg sklopa koriste se forvarderi jer je njihovo kretanje kroz
te sastojine moguće i oštećenja na stablima su minimalna. U mlaĎim i gušćim sastojinama koriste se ekipaţe za izvoz tehničke
oblovine. Pri izvozu i jedne i druge mašine koriste se vlake za izlazak iz odelenja.
SMERNICE ZA MAKSIMALNO DOZVOLJENE ŠTETE PRILIKOM SEĈE, IZRADE I
PRIVLAĈENJA ŠUMSKIH SORTIMENATA
IzvoĎenje radova seče i privlačenja, odnosno prve faze transporta vrši se na osnovu izvoĎačkih projekata, kojim se
definiše mesto, vreme, obim i vrste radova, projektovane vlake, radna polja, tehnologija rada, mehanizacija, radna snaga i
drugo.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
65
 ŠG “SremskaMitrovica”

Seĉa stabala se vrši nakon prethodnog izdvajanja,obeleţavanja i evidentiranja stabala za seču(doznaka),koje moţe biti
individualno(stablimično) ili površinsko u slučajevima čistih seča u plantaţama, odnosno intenzivnim zasadima hib.topola i
vrba ,gde se čista seča primenjuje kao redovni vid obnove ovih šuma.
U pogledu vremena seče razlikuje se zimska (u periodu od 01. 10. do 31. 03.) i letnja seča (u periodu od 01. 04.
do 30. 09.). Seča se preteţno vrši tokom zimskog perioda, a kao isključivo vreme za seču se koristi u slučajevima završnog seka
pri obnavljanju visokih šuma u cilju obezbeĎivanja maksimalne zaštite podmlatka tokom seče stabala i privlačenja šumskih
sortimenata.
Tehnologija seče stabala i izrade šumskih sortimenata mora da se primenjuje na način kojim se u najvećoj
mogućoj meri izbegavaju štete na šumskim sortimentima, šumskim sastojinama, zemljištu, vodotocima i drugom. Izbegavanje
šteta se vrši izborom odgovarajuće tehnologije rada izvoĎačkim planom i propisivanjem vremena i metoda seče (sortimentna ili
deblovna), kao i drugih neophodnih tehničkih elemenata značajnih za smanjivanje šteta.
Maksimalno dozvoljene štete na sastojini u pripremnom i oplodnom seku oplodnih i prorednim sečama, koje se
ispoljavaju prelomima debala i debljih grana, ne smeju biti učinjene na više od 5% preostalih stabala u satojini, odnosno 3%
rubnih stabala u slučajevima čistih seča. Naknadnom doznakom se jako oštećena stabla obeleţavaju za seču i evidentiraju u
doznačnu knjigu, posle čega se uklanjaju iz sastojine.
U fazi obaranja stabala ne sme doći do raspucavanja i preloma debala na više od 5% oborenih stabala.
Ukoliko se tokom seče pojavi veći obim šteta, poslovoĎa seče obustavlja dalje izvoćenje radova. Pored poslovoĎe, kontrolu
radova i izdavanje naloga o njihovom obustavljanju ili nastavljanju vrše nadleţni referenti iz šumskih uprava i šumskih
gazdinstava ili njima nadrećeni rukovodioci.
Krojenje debala za izradu šumskih sortimenata vrše šumarski tehničari na poslovima korišćenja šuma, sa
poloţenim stručnim ispitom.
Posle izvršenih poslova seče i izrade drvnih sortimenata, vrši se zaprimanje radova putem zapisnika u kojima se
pored izvršenih radova, evidentiraju zapaţeni nedostaci, neizvršeni poslovi i prisutne štete, sa nalogom otklanjanja istih u
zadatim rokovima.
Izvoz šumskih sortimenata (prva faza transporta) vrši se isključivo obeleţenim vlakama, koje su po pravilu
širine 3 metra. Vlake se projektuju i ucrtavaju na karti izvoĎačkog projekta, a namenjene su kretanju mehanizacije tokom prve
faze transporta šumskih sortimenata sa sečine do stovatišta ili izvoznog puta.
Tokom planiranja i projektovanja traktorskih vlaka moraju se poštovati sledeći principi i pravila:
 Za pravce vlaka prioritetno se koriste, ukoliko postoje, već postojeće vlake koje su izgraĎene tokom ranijih radova.
 U ravničarskim područjima vlake se po pravilu projektuju u pravilnim geometrijskim oblicima.
 Po mogućnosti se izbegava gradnja vlaka u vodotocima, rečnim rukavcima, barama, močvarnom zemljištu i neposrednoj
blizini izvorišta voda.
Privlačenje sortimenata do vlaka se vrši na način koji obezbeĎuje najmanje moguće oštećivanje zemljišta, vode i vegetacije uz
poštovanje sledećih pravila:
 Nakon formiranja tovara šumskih sortimenata u radnom polju, vozila se najkraćom putanjom kreću do najbliţe vlake, a
dalje isključivo vlakama do stovarišta ili izvoznog puta.
 Privlačenje sortimenata u sečinama gde se sprovodi obnavljanje šuma (podmladne povšine), vrši se po pravilu tokom
zimskog perioda po sneţnom pokrivaču ili smrznutom zemljištu.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
66
 ŠG “SremskaMitrovica”




U slučajevima obilnih padavina i visoke vlaţnosti zemljišta kada tokom prevoza mogu da nastanu značajne štete na
zemljištu radnih polja i transportnih vlaka, obustavlja se privlačenje šumskih sortimenata.
Prevoz sortimenata se obustavlja u slučajevima da se na radnim poljima i vlakama pojave ulegnuća zemljišta (kolotrag)
od transpornih sredstava, dubine veće od 40 santimetara.
Sva oštećenja zemljišta u vidu ulegnuća dubljih od 20 cantimetara moraju se sanirati po okončanju prevoza ručnim
alatom ili mehanizovano pomoću tanjirača i druge mehanizacije.
Neposredni nadzor nad privlačenjem šumskih sortimenata vrši poslovoĎa korišćenja šuma (šumarski tehničar sa poloţenim
stručnim ispitom). Obustavu privlačenja moţe da izda poslovoĎa korišćenja šuma, referenti korišćenja iz šumskih uprava i
gazdinstava, kao i njihovi nadreĎeni rukovodioci.
U slučaju potrebe mogu se propisati i druge mere zaštite šuma, sortimenata, vode, vegetacije, zemljišta i drugog.
9.4. VREME IZVOĐENJA RADOVA NA SEĈI I GAJENJU ŠUMA
Čiste seče se uglavnom izvode u doba mirovanja vegetacije a vrlo retko i tokom cele godine.
Uzgojni radovi na pošumljavanju obavljaju se u doba mirovanja vegetacije a radovi na gajenju obavljaju se u doba
vegetacije.
9.5. UPUTSTVO ZA IZRADU GODIŠNJEG IZVOĐAĈKOG PLANA GAZDOVANJA ŠUMAMA
SprovoĎenje osnova obezbeĎuje se godišnjim planom gazdovanja šumama (u daljem tekstu izvoĎački plan). Njim se
detaljno razraĎuju planovi gazdovanja šumama po pojedinim sastojinama utvrĎeni u ovoj osnovi za gazdovanje šumama.
IzvoĎačkim planom se usklaĎuje tehnologija po fazama radova na gajenju, zaštiti i korišćenju šuma.
Osnovna jedinica za koju se izraĎuje izvoĎački plan je odelenje.
IzvoĎački plan sastoji se iz tekstualnog dela, tabelarnog dela i skica.
Tekstualni deo izvoĎačkog plana sastoji se iz opisa staništa i sastojina, obrazloţenje opšteg i etapnog uzgojnog cilja,
prikaz rasporeda izvoĎenja radova na gajenju šuma i načina izvoĎenja tih radova, te prikaz tehnologije i organizacije rada na
seči, izradi i privlačenju drvnih sortimenata.
Tabelarni deo sadrţi podatke o površini, vrsti i obimu radova na gajenju i korišćenju šuma, količini, vrsti i starosti
sadnog materijala, radnoj snazi, mehanizaciji i drugim sredstvima rada i materijalu potrebnom za izvoĎenje pripremnih i
glavnih radova na gajenju i korišćenju šuma.
IzvoĎački planovi rade se na obrascima br.19-26 koji su propisani Pravilnikom, arhiviraju se i trajno čuvaju. Godišnji
izvoĎački plan za radove koji će da se izvode u periodu od 01.marta do 31.oktobra tekuće godine, korisnik šuma donosi
najkasnije 30 dana pre početka radova, a za radove koje će da izvrši u periodu od 01.novembra tekuće godine do kraja februara
naredne godine do 01.oktobra tekuće godine . Godišnji izvoĎački plan mora biti u skladu sa opštom i posebnom osnovom.
Korisnik šuma je duţan da u godišnjem izvoĎačkom planu evidentira izvršene radove u toku godine na zaštiti, gajenju i seči
šuma po njegovom izvršenju, a najkasnije do 31.marta naredne godine.
U izvoĎački plan prilaţu se skice 1: 10000 sa ucrtanim izvoznim putevima, stovarištima, vlakama, i td.
Detaljnija upustva za izradu godišnjeg plana gazdovanja šumama, data su u Pravilniku o sadrţini osnova i programa
gazdovanja šumama, godišnjeg izvoĎačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama ( sl.gl.RS br.
122/03).
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
67
 ŠG “SremskaMitrovica”

9.6. UPUTSTVO ZA VOĐENJE EVIDENCIJA GAZDOVANJA ŠUMAMA
Korisnik šuma je duţan prema članu 31. Zakona o šumama, da u opštoj i posebnoj osnovi gazdovanja šumama, te u
izvoĎačkom planu evidentira izvršene radove na gajenju, zaštiti i korišćenju šuma.
Radovi izvršeni u toku godine evidentiraju se najkasnije do 31. marta naredne godine.
Evidentiranje izvršenih radova na seči i gajenju šuma vrše se na obrascima ”Plan gajenja šuma – Evidencija izvršenih
radova na gajenju”, ”Plan seča obnavljanja (jednodobne šume) – Evidencija izvršenih seča” i ”Plan prorednih seča – Evidencija
izvršenih seča”.
Detaljnija upustva za voĎenje evidencije izvršenih radova regulisana su u Pravilniku o sadrţini osnova i programa
gazdovanja šumama, godišnjeg izvoĎačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama ( sl.gl.RS br.
122/03).
Količina posečenog drveta unosi se iz doznačnih knjiga. Prsni prečnici doznačenih stabala mere se sa tačnošću 1 cm i
unose u doznačnu knjigu. Zapremina u doznačnim knjigama obračunava se po istim zapreminskim tablicama (tarifama) po
kojima je bila obračunata zapremina u POGŠ, posečeno drvo razvrstava se po strukturi na tehničko, celulozno, rudno i ogrevno
drvo.
Svi izvršeni radovi se prikazuju i na kartama sa napomenom o površini, obimu radova i godini izvršenja.
Ostvareni prinos razvrstava se na glavni (redovni, vanredni i slučajni) i prethodni (redovni i slučajni) prinos, a prema
sortimentnoj strukturi na tehničko (oblo) i prostorno.
Glavni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala po planu seča obnavljanja šuma, drvnu zapreminu
slučajnih prinosa - stabla posečena u sastojinama dva najstarija dobna razreda kod odabrane ophodnje, drvnu zapreminu stabala
posečenih čistom sečom u izdanačkim šumama u cilju obnavljanja.
Prethodni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviĎena planom prorednih seča i slučajne
prinose u sastojinama koje su planirane za proredne seče.
Redovni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviĎena planom prorednih seča i planom
seča obnavljanja šuma.
Vanredni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala sa površina koje će se koristiti za druge svrhe
(šumsko-kamionski put,dalekovod, gasovod, naftovod i dr.).
Sluĉajni prinos obuhvata posečenu zapreminu stabala koja nije predviĎena za seče planom seča obnavljanja i
planom prorednih seča, a potreba za njihovom sečom je slučajnog karaktera i rezultat je elementarnih nepogoda ili drugih
nepredvidivih okolnosti.
Pored izvršenih radova evidentiraju se i drugi podaci i pojave od značaja za gazdovanje šumama u posebnom prilogu "Šumska hronika" kao što su:
promena u posedovnim odnosima;
veće šumske štete od elementarnih nepogoda;
štete od biljnih bolesti i štetočina;
pojave ranih i kasnih mrazeva;
početak listanja, oprašivanja, plodonošenja, plavne vode i dr.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
68
 ŠG “SremskaMitrovica”

10. EKONOMSKO FINANSIJSKA ANALIZA
Ekonomsko finasijska analiza gazdovanja šumama usklaĎuje obim radova na gajenju i zaštiti šuma, vidove korišćenja
šuma i usklaĎuje iznose i izvore sredstava za izvršenje radova predviĎenih posebnim osnovama.
Ukupna prodajna vrednost drvnih i drugih proizvoda, utvrĎena je na osnovu vaţećeg cenovnika, a troškovi šumsko
uzgojnih radova utvrĎeni su na osnovu kalkulacija uraĎenih u Šumskom gazdinstvu “Sremska Mitrovica” Sremska Mitrovica.
10.1. VREDNOST ŠUMA I ŠUMSKOG ZEMLJIŠTA
Vrednost šuma i šumskog zemljišta za gazdinsku jedinicu „Jalija-Leget-Turijan“, izvršena je na osnovu podataka
zapremine drvne mase gazdinske jedinice, vrednosti mladih šuma koja je proizašla iz cene koštanja podizanja po jednom
hektaru kao i trţišne vrednosti šumskog zemljišta.
Vrednost šuma i šumskog zemljišta kao osnovnog sredstva obavezna je da se proceni na početku svake godine i za
svaku gazdinsku jedinicu. UraĎena procena vrednosti šuma vaţeća je na dan 31.12.2010. god., a obračunata je prema
jedinstvenoj metodologiji koja se primenjuje u ŠG ''Sremska Mitrovica'', a dobija se iz jedinične cene drvne mase na panju,
jedinične cene mladih zasada po hektaru, i cene šumskog zemljišta po hektaru. Na osnovu ovih vrednosti dobijena je ukupna
vrednost šuma i šumskog zemljišta 52,331,092.00 dinara.
10.2. VRSTA I OBIM PLANIRANIH RADOVA
10.2.1.
Kvalitativna struktura seĉive zapremine (na godišnjem nivou)
Planom proreda i seča obnavljanja šuma, bruto sečiva zapremina u ovoj gazdinskoj jedinici iznosi 14147.4 m3.
Sortimentna struktura prinosa na godišnjem nivou - ukupno je prikazana u tabeli broj 10.1.
Tabela br. 10.1. – Sortiment struktura prinosa na godišnjem nivou - ukupno
Vrsta drveća
Bruto
sečivi
prinos
Otpad
Neto
sečivi
prinos
Sortimenti
F
L
I
II
m3
III
Obla
graĎa
Ukupno
tehn.
drvo
Prostorno
drvo
I 214
8363.0 1254.4
7108.5
1066.2
1108.9
1194.2
895.8
4265.1
2843.4
DiTop
5650.7
847.5
4803.3
720.4
749.3
806.9
605.3
2881.9
1921.4
14013.7 2109.9
11911.8
1786.6
1858.2
2001.1
1501.1
7147.0
4764.8
Ukupno:
Struktura sečivog etata uraĎena je na bazi dugogodišnjeg prosečnog ostvarenog, kako glavnog tako i prethodnog prinosa na
nivou ŠU Klenak
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
69
 ŠG “SremskaMitrovica”
10.2.2.

Vrsta i obim planiranih radova na gajenju (na godišnjem nivou)
Prikaz ukupno planiranih radova na gajenju šuma:
Prosta reprodukcija:
Tabela br. 10.4. – Planirani radovi na gajenju šuma – prosta reprodukcija na godišnjem nivou
Šifra
Vid rada
Površina (ha) Radna površina (ha)
101
Priprema za pošumljavanje mekih lišcara
38.57
38.57
318
Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom
38.57
38.57
415
Popunjavanje veštački podignutih plantaţa
39.50
5.93
522
Kresanje grana
45.31
248.05
524
Pinciranje
39.50
39.50
525
MeĎjuredna obrada
50.84
348.57
540
MeĎuredna obrada hemijski
44.74
163.24
924
Prorede u mekim lišćarima
3.61
3.61
300.64
886.04
Ukupno:
Proširena reprodukcija:
Tabela br. 10.5. – Planirani radovi na gajenju šuma – proširena reprodukcija na godišnjem nivou
Šifra
Vid rada
Površina (ha) Radna površina (ha)
101
Priprema za pošumljavanje mekih lišcara
0.31
0.31
318
Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom
Ukupno:
0.31
0.62
0.31
0.62
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
70
 ŠG “SremskaMitrovica”

Ukupno planirani radovi na gajenju:
Tabela br. 10.6. – Ukupno planirani radovi na gajenju šuma na godišnjem nivou
Šifra
Vid rada
Površina (ha) Radna površina (ha)
101
Priprema za pošumljavanje mekih lišcara
38.88
38.88
318
Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom
38.88
38.88
415
Popunjavanje veštački podignutih plantaţa
39.50
5.93
522
Kresanje grana
45.31
248.05
524
Pinciranje
39.50
39.50
525
MeĎjuredna obrada
50.84
348.57
540
MeĎuredna obrada hemijski
44.74
163.24
924
Prorede u mekim lišćarima
3.61
3.61
301.26
886.66
Ukupno:
10.2.3.
Vrsta i obim planiranih radova zaštite šuma (na godišnjem nivou)
Plan zaštite šuma od štetnih insekata, biljnih bolesti i glodara
Tabela br. 10.7. – Planirani radovi na zaštiti šuma –na godišnjem nivou
Vid rada
Površina (ha)
Radna površina
(ha)
611
Zaštita šuma od biljnih bolesti
39.50
39.50
612
Zaštita šuma od entomoloskih oboljenja
39.50
39.50
79.00
79.00
Šifra
UKUPNO:
10.2.4.
Vrsta i obim planiranih radova na izgradnji saobraćajnica i tehniĉkog opremanja
U narednom ureĎajnom razdoblju planirana je izgradnja 1.2km šumsko-kamionskog puta i odrţavanje i rekonstrukcija
postojećeg u duţini od 4.8 km.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
71
 ŠG “SremskaMitrovica”
10.2.5.

Vrsta i obim planiranih radova na ureĊivanju šuma
Sledeće ureĎivanje šuma ove gazdinske jedinice se planira uraditi u poslednjoj godini vaţenja ove posebne osnove za
gazdovanje šuma, na površini od 524.25 ha. Godišnji plan ureĎivanja za ovu gazdinsku jedinicu iznosi 52.43 ha.
10.3. FORMIRANJE PRIHODA
10.3.1.
Prihod od prodaje drveta (na godišnjem nivou)
Cena pri kalkulaciji prihoda uzete su po vaţećem cenovniku drvnih sortimemenata .
Ukupan prihod:
Tabela br. 10.8. – Prihodi od prodaje drveta - ukupno
Vrsta drveta
Sortiment
Jedinična
cena
din.
Količina
m3
Hib.Topola
10.3.2.
F
L
I
II
Celuloza
Ukupno:
1786.6
1858.2
2001.1
1501.1
4764.8
11911.8
6423.60
5031.82
3747.10
2944.68
2135.14
Svega
din.
11476403.7
9350127.9
7498321.8
4420259.1
10173515.0
42918627.5
Sredstva za reprodukciju šuma (na godišnjem nivou)
Sredstva za reprodukciju šuma 15% na ostvarenu cenu prodatog drveta:
42918627.5
x
0.15
=
6437794.1din.
__________________________
Svega:
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
6437794.1 din.
72
 ŠG “SremskaMitrovica”
10.3.3.

Ukupan prihod (na godišnjem nivou)
Tabela br. 10.11. – Ukupni prihodi
IZNOS SREDSTAVA
(dinara)
VRSTA PRIHODA
Prihod od prodaje drveta
42918627.5
Sredstva za reprodukciju šuma
Sredstva budţeta RS i AP Vojvodine
6437794.1
300000
Ukupno:
49656421.6
10.4. TROŠKOVI PROIZVODNJE
Pri formiranju ukupne vrednosti troškova korišćene su aktuelne cene koštanja na dan 01.12.2008. god.
10.4.1.
Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata (na godišnjem nivou)
Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata izračunati su na bazi opredeljenja da se seča, izrada i izvlačenje drvnih
sortimenata obavlja isključivo u sopstvenoj reţiji.
Tabela br. 10.12. – Cena troškova seče, izrade i izvoza drvnih sortimenata proste i proširene reprodukcije
Redovne seče
Tehničko
drvo
Prostorno
drvo
m3
7147.0
4764.8
dinara/m3
1524.1
1736.1
dinara
10892742.7
Ukupno
11911.8
8272169.3 19164912.0
Tabela br. 10.13. – Ukupni troškovi seče, izrade i izvoza drvnih sortimenata proste i proširene reprodukcije
Prosta reprodukcija
19164912.0din.
Ukupno:
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
19164912.0din.
73
 ŠG “SremskaMitrovica”

Kalkulacija troškova seče i izvlačenja drvnih sortimenata do stovarišta raĎena je na bazi jediničnih cena izrade i
izvlačenja drvnih sortimenata sluţbe plana i analize ŠG Sremska Mitrovica.
10.4.2.
Troškovi radova na gajenju šuma (na godišnjem nivou)
Prosta reprodukcija:
Tabela br. 10.14. – Troškovi radova na gajenju šuma – prosta reprodukcija
Šifra
Površina
Vid rada
ha
Jedinična
cena
din./ha
Ukupno
dinara
101
Priprema za pošumljavanje mekih lišcara
38.57
264413
10198409
318
Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom
38.57
69074
2664184
415
Popunjavanje veštački podignutih plantaţa
5.93
52228
309712
522
Kresanje grana
248.05
3720
922746
524
Pinciranje
39.50
817
32272
525
MeĎjuredna obrada
348.57
5133
1789210
540
MeĎuredna obrada hemijski
163.24
8348
1362728
924
Prorede u mekim lišćarima
3.61
4509
16277
Ukupno:
886.04
17295538
Proširena reprodukcija:
Tabela br. 10.14. – Troškovi radova na gajenju šuma – proširena reprodukcija
Šifra
Površina
Vid rada
ha
Jedinična
cena
din./ha
Ukupno
dinara
101
Priprema za pošumljavanje mekih lišcara
0.31
264413
81968
318
Veštačko pošumljavanje topolom plitkom sadnjom
0.31
69074
21413
Ukupno:
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
0.62
103381
74
 ŠG “SremskaMitrovica”
10.4.3.

Troškovi zaštite šuma (na godišnjem nivou)
Prosta reprodukcija:
Tabela br. 10.16. – Troškovi radova na zaštiti šuma – prosta reprodukcija
Šifra
Površina
Vid rada
ha
611
612
Zaštita šuma od biljnih bolesti
Zaštita šuma od entomoloških bolesti
39.50
39.50
Ukupno:
Jedinična
cena
din./ha
4458
3545
79.00
Ukupno
dinara
176091
140027
316118
Tabela br. 10.17. – Troškovi radova na zaštiti šuma -ukupno
Prosta reprodukcija
316118 din.
Ukupno:
10.4.4.
316118 din.
Troškovi izgradnje i odrţavanja saobraćajnica (na godišnjem nivou)
U narednom ureĎajnom razdoblju planirana je izgradnja šumskog kamionskog puta duţine 1.2 km. Troškovi izgradnje
ovog puta iznose 1.2 km x 4500000.00 din./km = 5400000.00 dinara, a na godišnjem nivou 540000.00 dinara. TakoĎe se
planira i odrţavanje 4.8 km šumskih puteva. Troškovi odrţavanja iznose 0.48 km x 46000.00 din. = 22080.00 din.
Ukupni troškovi izgradnje i odrţavanja iznose: 562080.00 dinara.
10.4.5.
Troškovi ureĊivanja šuma (na godišnjem nivou)
Troškovi ureĎivanja šuma za naredno ureĎivanje izračunati su na bazi kalkulacije planske sluţbe ŠG Sremska Mitrovica
utrošenih sredstava za ureĎivanje šuma koje se radilo 2009./2010. godine.
Na osnovu kalkulacija troškovi ureĎivanja šuma u narednom ureĎajnom razdoblju iznose:
52.42 ha x 950 din./ha = 49799.00 dinara.
10.4.6.
Naknada za poseĉeno drvo ( na godišnjem nivou )
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
75
 ŠG “SremskaMitrovica”

Prema zakonu o šumama, naknada za posečeno drvo iznosi 3% od vrednosti drvnih sortimenata na mestu utovara.
Prosta reprodukcija
42918627.5
x
0.03
=
1287558.8 din
____________________________________
Svega:
10.4.7.
1287558.8 din.
Sredstva za reprodukciju šuma (na godišnjem nivou)
Sredstva za reprodukciju šuma 15% na ostvarenu cenu prodatog drveta:
42918627.5
x
0.15
=
6437794.1din.
__________________________
Svega:
10.4.8.
6437794.1din.
Ostali troškovi (na godišnjem nivou)
Ostali troškovi na godišnjem nivou iznose 3000000 dinara.
Iskazani ostali troškovi se odnose na sve ostale troškove koji su vezani za šumsku upravu ( investicije, nabavka opreme i
dr.).
10.4.9.
Ukupni troškovi proizvodnje (na godišnjem nivou)
Tabela br. 10.22. – Ukupni troškovi proizvodnje (godišnji nivo)
Prosta
Proširena
Vrsta troška
reprodukcija reprodukcija
Troškovi proizvodnje
19164912
Troškovi gajenja šuma
17295538
103381
Troškovi zaštite šuma
316118
Troškovi ureĎivanja šuma
49799
Troškovi izgradnje saobraćajnica
562080
Naknada za posečeno drvo
1287559
Sredstva za reprodukciju šuma
6437794
Ostali troškovi
3000000
Ukupno:
48113800
103381
Ukupno
19164912
17398919
316118
49799
562080
1287559
6437794
3000000
48217181
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
76
 ŠG “SremskaMitrovica”

10.5. BILANS SREDSTAVA
Tabela br. 10.23. – Bilans sredstava
Prihod – Troškovi
Ukupan prihod
Ukupni troškovi
Dobit
Svega
49656422
48217181
1439241
Ukupno gledano finasijski efekat izvršenja radova je pozitivan i on godišnje iznosi 1439241 dinara.
10.6. IZVORI SREDSTAVA
Izvori sredstava za kalkulaciju prihoda i rashoda ove posebne osnove su od prodaje drveta i sredstava budţeta
Republike Srbije i AP Vojvodine.
Obzirom da je bilans sredstava pozitivan, tj. da se obavljanjem radova planiranih u ovoj gazdinskoj jedinici ostvaruje
dobit, znači da se svi planirani radovi mogu uraditi iz sopstvenih sredstava, što ne ograničava pravo da se za proširenu
reprodukciju konkuriše za sredstva budţeta Republike Srbije i AP Vojvodine.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
77
 ŠG “SremskaMitrovica”

11. OČEKIVANI REZULTATI U GAZDOVANJU ŠUMAMA NA KRAJU UREĐAJNOG
PERIODA
U ovom poglavlju će se dati očekivani rezultati na kraju ureĎajnog perioda 2011-2020 godina u skladu sa
stanjem GJ i opštim i posebnim ciljevima gazdovanja šumama, kao i merama za postizanje ovih ciljeva.
Na kraju ureĎajnog perioda očekuje se sledeće:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Poboljšanje funkcionalnih i namenskih zahteva (namenska celina 10 i opštekorisne funkcije šuma). U tom smislu
locirane su posebne vrednosti i u skladu sa ciljevima gazdovanja na to je obraćena posebna paţnja u cilju daljeg
vrednovanja i korišćenja. Opštekorisna funkcija šuma utiče na šire okruţenje, klimu i zbog blizine grada turističkorekreativne funkcije.
UnapreĎenje stanja sastojina i njihova stabilizacija po svim elementima (poreklo i očuvanost, smesa, vrsta drveća...)
kroz planove gazdovanja šumama i smernice za ostvarivanje planova.
UnapreĎenje stanja glavnih vrsta drveća (klonovi i kultivari EAT), kroz saniranje zrelih i prezrelih stanja, pravilnu
pripremu terena, sadnju i primenu svih mera nege i zaštite.
Pošumljavanje 9.05 ha šumskog zemljišta odgovarajućom vrstom drveća kako je to planirano u planu gajenja.
Opšta stabilizacija zdravstvenog stanja sastojina u smislu zaštite od štetnog delovanja biotičkih i abiotičkih činilaca.
U oblasti korišćenja šuma, planski, racionalno i usmereno korišćenje svih potencijala gazdinske jedinice (korišćenje
šumskih proizvoda, drveta, itd.) i kroz korišćenje prezentacija i popularizacija prirodnih vrednosti.
Kroz biološke i proizvodne ciljeve gazdovanja popravljanje strukture drvnih sortimenata.
Popravak strukture dobnih razreda kroz planove gazdovanja.
Poboljšanje otvorenosti gazdinske jedinice kroz izgradnju 1200 m tvrdog kamionskog puta.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
78
 ŠG “SremskaMitrovica”

12. NAČIN IZRADE OSNOVE
12.1. VREME I NAĈIN PRIKUPLJANJA TERENSKIH PODATAKA
12.1.1.
Geodetski radovi
Predmet geodetskih radova u izradi ove osnove je bio uporeĎivanje i svoĎenje sadašnjeg stanja površina gazdinske
jedinice sa katastarskim operatom, kao i evidentiranje svih promena površina u gazdinskoj jedinici. Površine odeljenja i
odseka su ponovo merene i to u programu WinGis. Posle svoĎenja stanja površina došlo je do promena površina nekih
odeljenja zbog usaglašavanja sa katastarskim operatom (odeljenja : 1, 19,20), pa je samim tim došlo i do promene u rasporedu
pojedinih odseka. Do promene rasporeda odseka takoĎe je došlo zbog racionalizacije - spajanja odseka istih tipova šuma i
proizvodnih mogućnosti i pošumljavanja čistina.
12.1.2.
Taksacioni radovi
Podaci su prikupljani i kodirani prema jedinstvenom informacionom sistemu o šumama Srbije.
Prečnici stabala su mereni elektronskim prečnicama, čiji je program prilagoĎen premeru i memorisanju podataka, kao i
njihovom daljem prenosu na računar u program za izradu POGŠ “Osnova” u kojem su dalje podaci obraĎivani. Visine su
merene elektronskim visinomerom na detaljnim primernim površinama, a kod totalnog premera je izmeren dovoljan broj visina
za sve vrste i debljinske stepene. Tekući zapreminski prirast je obračunat na bazi lokalnih tabela i procenta prirasta.
Premer je vršen u svim sastojinama koje su prešle taksacionu granicu od 10 cm. Broj primernih površina je odreĎivan za
svaki odsek posebno i zavisi od niza faktora, a pre svega od stepena homogenosti sastojine, tako da intenzitet premera
zadovoljava uslove tačnosti premera. Kod sastojina u kojima bi intezitet delimičnog premera prešao 30%, pristupilo se
totalnom premeru.
Terenski podaci su prikupljeni u toku 2010. godine, a svi poslovi uraĎeni su o sopstvenoj reţiji.
12.2. OBRADA PODATAKA
Obrada prikupljenih podataka je vršena u direkciji Šumskog gazdinstva „Sremska Mitrovica“. Podaci su obraĎivani na
računaru po programu koji se koristi na nivou JP „Vojvodinašume“ Petrovaradin.
Za obračun zapremina su korišćene tarifne tablice koje su priloţene u Posebnoj osnovi za gazdovanje šumama za
gazdinsku jedinicu ” Jalia – Leget – Turijan”, i njihova primena je obavezna kod realizacije ove osnove.
12.3. IZRADA KARATA
Izrada karata je vršena u direkciji Šumskog gazdinstva „Sremska Mitrovica“.
Sve karte su izraĎene na osnovu postojeće osnovne i katastarske karte ove gazdinske jedinice. Postojeće karte su
skenirane na A0 skeneru, a zatim georeferencirane i digitalizovane u GIS programu za izradu karata na računaru. Karta je
povezana sa bazom podataka i uraĎene su odgovarajuće tematske karte.
Sve karte su štampane u kolor štampi na ploteru Šumskog gazdinstva „Sremska Mitrovica“.
12.4. IZRADA TEKSTUALNOG DELA
Izrada tekstualnog dela posebne osnove za gazdovanje šumama za gazdinsku jedinicu „Jalia – Leget – Turijan“,
uraĎena je u ŠG Sremska Mitrovica.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
79
 ŠG “SremskaMitrovica”

12.5. ZAPISNIK SA PRELIMINARNOG SASTANKA RADI VERIFIKACIJE STANJA I
PLANOVA
PREDLOGA
Kada su završeni radovi na obeleţavanju spoljne granice gazdinske jedinice, granice odeljenja i odseka obavešten je
nadleţni Republički inspektor. Dana, 22.10.2010. godine, Republički inspektor Grbić Jadranka, dipl. ing. šumarstva, pregledala
je (putem uzorka) izvršene radove na obeleţavanju i premeru sastojina i konstatovala da su isti korektno odraĎeni i o tome
sačinila zapisnik koji je sastavni deo posebne osnove gazdovanja šumama.
Nakon prikupljanja i obrade podataka taksacije za gazdinsku jedinicu „Jalia – Leget – Turijan“ , tokom 2010. godine,
odrţani su u ŠG Sremska Mitrovica preliminarni sastanci u vezi verifikacije stanja i predloga planova za ovu posebnu osnovu.
Kao konsultanti u verifikaciji stanja i planova gazdovanja ove posebne osnove, bili su uključeni profesori Šumarskog
fakulteta Prof. dr. Staniša Banković i Prof. dr. Milan Medarević , kolege iz ŠG Sremska Mitrovica i kolege iz RJ ŠU Klenak.
12.6. UĈESNICI IZRADE OSNOVE
Svi poslovi na izradi ove osnove ( priprema skica, izrada karata, kalkulacija premera, kontrola premera, obrada podataka
i pisanje tekstualnog dela osnove), su izvršeni u Šumskom gazdinstvu „Sremska Mitrovica“ Sremska Mitrovica.
Priprema skica i izrada karata:
 Boris Bezenšek, dipl.ing.šumarstva
 ĐorĎe Cvetković, dipl.ing.šumarstva
Premer sastojina:
 Boris Bezenšek, dipl.ing.šumarstva
 Nikolić Nikola, dipl.ing.šumarstva
 Andrijana Bauer, dipl.ing.šumarstva
 Ljubiša Vurdelja, šumarski tehničar
Kontrola premera, obrade podataka i pisanje posebne osnove:
 Boris Bezenšek, dipl.ing.šumarstva
 ĐorĎe Cvetković, dipl.ing.šumarstva
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
80
 ŠG “SremskaMitrovica”

13. ZAVRŠNE ODREDBE
Posebna osnova gazdovanja šuma za gazdinsku jedinicu “Jalija – Leget - Turijan ” uradjena je na osnovu “Pravilnika o
sadrţini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvodjačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja
privatnim šumama”(sl.gl.RS br.122/03).
Ciljevi gazdovanja šumama odredjeni su prema sloţenim zahtevima društva prema šumi, kao i na osnovu stanja šuma.
Svi radovi koji se budu radili u ovim šumama moraju se evidentirati u posebnoj osnovi.
Doznaka stabala za seču (odabiranje stabala pri prorednoj seči) moţe se vršiti samo u toku vegetacionog perioda.
Seče prorede mogu se vršiti u toku čitave godine.
Seče obnove (glavne seče) vršiti u doba mirovanja vegetacije (zimski period).
Ako se za vreme vaţenja Posebne osnove gazdovanja za gazdinsku jedinicu “Grabovačko-Vitojevačko ostrvo-Vitojevački
atar” izmene okolnosti na kojima se zasnivaju pojedine odredbe ove osnove, potrebno je izvršiti izmene na način propisan
Zakonom o šumama i Pravilnikom o sadrţini osnova i programa gazdovanja, godišnjeg izvodjačkog plana i privremenog plana
gazdovanja privatnim šumama (Sl. gl. RS br.122/03).
Ova osnova je uraĎena u 3 primerka a njeni sastavni delovi su:
1. Tekstualni deo
2. Tabelarni deo i prilozi:
 iskaz površina,
 opis sastojina,
 tabela o razmeru dobnih razreda,
 tabela o razmeru debljinskih razreda,
 plan gajenja šuma,
 plan seča obnavljanja,
 plan prorednih seča,
 tarifni nizovi,
 šumska hronika – priloţena na kraju osnove
3. Karte:
 pregledna karta razmere 1 : 100.000,
 osnovna karta razmere 1 : 10.000,
 sastojinska karta razmere 1 : 10.000,
 karta namenskih povšina 1 : 10.000,
 karta gazdinskih klasa razmere 1 : 10.000.
 privredna karta razmera 1 : 10.000.
 karta taksacije razmera 1 : 10.000.
Vaţnost ove osnove je od 01.01.2011. do 31.12.2020. god.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
81
 ŠG “SremskaMitrovica”

Projektanti
Direktor dela preduzeća
Š.G. „Sremska Mitrovica“
Dipl.ing.šum. Bezenšek Boris
_________________________
Dipl.ing.šum. ĐorĎe Cvetković
Dipl.ing.šum. Pera Dobrojević
_________________________
_________________________
Sremska Mitrovica, 2010. god.
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
82
 ŠG “SremskaMitrovica”

SADRŢAJ
0. UVOD ........................................................................................................................................................... 1
1. OPŠTI OPIS GEOGRAFSKIH, POSEDOVNIH I PRIVREDNIH PRILIKA ..................................... 2
1.1.
1.1.1.
1.1.2.
1.1.3.
TOPOGRAFSKE PRILIKE .......................................................................................................................................... 2
Geografski poloţaj gazdinske jedinice ............................................................................................................................................................ 2
Granice ............................................................................................................................................................................................................ 2
Površina ........................................................................................................................................................................................................... 2
1.2.
IMOVINSKO – PRAVNO STANJE............................................................................................................................. 3
1.3.
Biografski podaci ............................................................................................................................................................ 3
1.4.
Posedovno stanje ............................................................................................................................................................. 3
1.5.
OPŠTE PRIVREDNE PRILIKE .................................................................................................................................. 4
1.6.
EKONOMSKE I KULTURNE PRILIKE ................................................................................................................... 4
1.7.
ORGANIZACIJA I MATERIJALNA OPREMLJENOST ŠUMSKE UPRAVE .................................................... 5
1.8.
DOSADAŠNJI ZAHTEVI PREMA ŠUMAMA GAZDINSKE JEDINICE I NAĈIN KORIŠĆENJA ŠUMSKIH
RESURSA ................................................................................................................................................................................... 7
1.9.
MOGUĆNOST PLASMANA ŠUMSKIH PROIZVODA ........................................................................................... 7
2. BIOEKOLOŠKA OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA...................................................................... 8
2.1.
RELJEF I GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE ........................................................................................... 8
2.2.
GEOLOŠKA PODLOGA I TIPOVI ZEMLJIŠTA .................................................................................................... 8
2.2.1.
2.2.2.
Geološka podloga ............................................................................................................................................................................................ 8
Zemljište .......................................................................................................................................................................................................... 8
2.3.
HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE ................................................................................................................. 10
2.4.
KLIMATSKI USLOVI ................................................................................................................................................ 11
2.5.
OPŠTE KARAKTERISTIKE ŠUMSKIH EKOSISTEMA ..................................................................................... 11
2.5.1.
Osnovne ekološko proizvodne karakteristike pojedinih tipova šuma ............................................................................................................ 11
3. UTVRĐENE FUNKCIJE ŠUMA – NAMENE ...................................................................................... 16
3.1.
OSNOVNE POSTAVKE I KRITERIJUMI PRI PROSTORNO FUNKCIONALNOM REONIRANJU ŠUMA I
ŠUMSKIH STANIŠTA ............................................................................................................................................................ 16
3.2.
FUNKCIJE ŠUMA I NAMENA POVRŠINA ............................................................................................................ 16
3.3.
GAZDINSKE KLASE I NJIHOVO FORMIRANJE ............................................................................................... 17
4. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA ............................................................................................. 18
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
83
 ŠG “SremskaMitrovica”

4.1.
STANJE ŠUMA PO OPŠTINAMA ............................................................................................................................ 18
4.2.
STANJE ŠUMA PO NAMENI .................................................................................................................................... 18
4.3.
STANJE ŠUMA PO TIPOVIMA ŠUMA ................................................................................................................... 19
4.4.
STANJE ŠUMA PO GAZDINSKIM KLASAMA..................................................................................................... 20
4.5.
STANJE ŠUMA PO POREKLU I OĈUVANOSTI .................................................................................................. 20
Veštaĉki podignuta sastojina tvrdih lišćara ........................................................................................................................... 21
Veštaĉki podignuta sastojina mekih lišćara ........................................................................................................................... 21
4.6.
STANJE ŠUMA PO SMESI ........................................................................................................................................ 22
4.7.
STANJE ŠUMA PO VRSTAMA DRVEĆA .............................................................................................................. 22
4.8.
STANJE ŠUMA PO DEBLJINSKOJ STRUKTURI ................................................................................................ 23
4.9.
STANJE ŠUMA PO STAROSTI ................................................................................................................................ 24
4.10.
STANJE VEŠTAĈKI PODIGNUTIH SASTOJINA ............................................................................................ 26
4.11.
STANJE SEMENSKIH SASTOJINA .................................................................................................................... 27
4.12.
UGROŢENOST ŠUMA OD ŠTETNIH UTICAJA............................................................................................... 27
4.13.
STANJE NEOBRASLIH POVRŠINA ................................................................................................................... 28
4.14.
STANJE SEMENSKE I RASADNIĈKE PROIZVODNJE ................................................................................. 28
4.15.
STANJE FONDA DIVLJAĈI ................................................................................................................................. 28
4.16.
OPŠTI OSVRT NA ZATEĈENO STANJE SASTOJINA ................................................................................... 29
5. STANJE ŠUMSKIH SAOBRAĆAJNICA.............................................................................................. 30
6. ANALIZA I OCENA GAZDOVANJA U PRETHODNOM PERIODU ............................................. 31
6.1.
6.1.1.
6.1.2.
6.2.
6.2.1.
6.2.2.
6.2.3.
6.2.4.
6.2.5.
6.3.
DOSADAŠNJE GAZDOVANJE ŠUMAMA ............................................................................................................. 31
Promena šumskog fonda po površini ............................................................................................................................................................. 31
Promena šumskog fonda po zapremini .......................................................................................................................................................... 31
ODNOS PLANIRANIH I OSTVARENIH RADOVA U DOSADAŠNJEM GAZDOVANJU .............................. 32
Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma ................................................................................................................................................. 32
Dosadašnji radovi na zaštiti šuma .................................................................................................................................................................. 33
Dosadašnji radovi na korišćenju šuma ........................................................................................................................................................... 34
Dosadašnji radovi na izgradnji i odrţavanju saobraćajnica .......................................................................................................................... 34
Dosadašnji radovi na korišćenju drugih šumskih potencijala ........................................................................................................................ 34
OPŠTI OSVRT NA DOSADAŠNJE GAZDOVANJE .............................................................................................. 35
7. UTVRĐIVANJE POSEBNIH CILJEVA I MERA ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE ..................... 36
7.1.
MOGUĆNOST, STEPEN I DINAMIKA UNAPREĐENJA STANJA I FUNKCIJA ŠUMA............................... 36
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
84
 ŠG “SremskaMitrovica”

7.2.
OPŠTI CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA .......................................................................................................... 36
7.3.
POSEBNI CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA ..................................................................................................... 37
7.3.1.
7.3.2.
7.3.3.
7.3.4.
7.4.
7.4.1.
7.4.2.
Biološko-uzgojni ciljevi................................................................................................................................................................................. 37
Proizvodni ciljevi ........................................................................................................................................................................................... 37
Tehnički – organizacioni ciljevi ................................................................................................................................................................... 38
Opšte korisni ciljevi ....................................................................................................................................................................................... 38
MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA GAZDOVANJA ŠUMAMA ........................................................................ 38
Uzgojne mere ................................................................................................................................................................................................. 38
UreĎajne mere................................................................................................................................................................................................ 40
8. PLANOVI GAZDOVANJA ŠUMAMA ................................................................................................. 42
8.1.
8.1.1.
8.1.2.
8.2.
8.2.1.
8.2.2.
8.2.3.
8.2.4.
8.2.5.
8.3.
8.3.1.
8.3.2.
8.3.3.
8.3.4.
PLAN GAJENJA ŠUMA ............................................................................................................................................. 42
Plan obnavljanja, podizanja i nege šuma ....................................................................................................................................................... 42
Plan semenske i rasadničke proizvodnje ........................................................................................................................................................ 47
PLAN ZAŠTITE I ĈUVANJA ŠUMA ....................................................................................................................... 47
Plan zaštite šuma od štetnih insekata i biljnih bolesti .................................................................................................................................... 47
Plan zaštite šuma od stoke ............................................................................................................................................................................. 49
Plan zaštite šuma od divljači .......................................................................................................................................................................... 49
Plan zaštite šuma od čoveka .......................................................................................................................................................................... 49
Plan zaštite šuma od poţara ........................................................................................................................................................................... 49
PLAN KORIŠĆENJA ŠUMA ..................................................................................................................................... 50
Privremeni plan seča obnavljanja .................................................................................................................................................................. 50
OdreĎivanje glavnog prinosa ......................................................................................................................................................................... 51
OdreĎivanje prethodnog prinosa .................................................................................................................................................................... 53
Ukupan prinos gazdinske jedinice ................................................................................................................................................................. 53
8.4.
ODNOS OBIMA RADOVA NA GAJENJU ŠUMA I OBIMA SEĈA ŠUMA ....................................................... 54
8.5.
PLAN IZGRADNJE I ODRŢAVANJA ŠUMSKIH SAOBRAĆAJNICA I OBJEKATA .................................... 55
8.6.
PLAN UREĐIVANJA ŠUMA ..................................................................................................................................... 56
8.7.
PLAN RAZVOJA LOVSTVA..................................................................................................................................... 56
8.8.
PLAN KORIŠĆENJA DRUGIH ŠUMSKIH POTENCIJALA ............................................................................... 56
8.9.
PLAN RAZVOJA I ODRŢAVANJA ZPD............................................................................................................... 56
8.10.
PLAN KADROVA ................................................................................................................................................... 57
8.11.
PLAN TEHNIĈKOG OPREMANJA .................................................................................................................... 57
9. UPUTSTVA I SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANOVA .............................................................. 58
9.1.
SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANA GAJENJA ŠUMA ................................................................................. 58
9.2.
SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANA ZAŠTITE ŠUMA ................................................................................. 62
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
85
 ŠG “SremskaMitrovica”
9.3.

SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANA KORIŠĆENJA ŠUMA ........................................................................ 63
9.3.1.
9.3.2.
Čiste seče ....................................................................................................................................................................................................... 63
Proredne seče ................................................................................................................................................................................................. 64
9.4.
VREME IZVOĐENJA RADOVA NA SEĈI I GAJENJU ŠUMA ......................................................................... 66
9.5.
UPUTSTVO ZA IZRADU GODIŠNJEG IZVOĐAĈKOG PLANA GAZDOVANJA ŠUMAMA ...................... 66
9.6.
UPUTSTVO ZA VOĐENJE EVIDENCIJA GAZDOVANJA ŠUMAMA ............................................................. 67
10.
EKONOMSKO FINANSIJSKA ANALIZA ....................................................................................... 68
10.1.
VREDNOST ŠUMA I ŠUMSKOG ZEMLJIŠTA ................................................................................................. 68
10.2.
VRSTA I OBIM PLANIRANIH RADOVA ........................................................................................................... 68
10.2.1.
10.2.2.
10.2.3.
10.2.4.
10.2.5.
10.3.
Kvalitativna struktura sečive zapremine (na godišnjem nivou) ................................................................................................................. 68
Vrsta i obim planiranih radova na gajenju (na godišnjem nivou) ............................................................................................................. 69
Vrsta i obim planiranih radova zaštite šuma (na godišnjem nivou)........................................................................................................... 70
Vrsta i obim planiranih radova na izgradnji saobraćajnica i tehničkog opremanja ................................................................................... 70
Vrsta i obim planiranih radova na ureĎivanju šuma .................................................................................................................................. 71
FORMIRANJE PRIHODA ..................................................................................................................................... 71
10.3.1.
10.3.2.
10.3.3.
10.4.
Prihod od prodaje drveta (na godišnjem nivou) ........................................................................................................................................ 71
Sredstva za reprodukciju šuma (na godišnjem nivou) ............................................................................................................................... 71
Ukupan prihod (na godišnjem nivou)........................................................................................................................................................ 72
TROŠKOVI PROIZVODNJE................................................................................................................................. 72
10.4.1.
10.4.2.
10.4.3.
10.4.4.
10.4.5.
10.4.6.
10.4.7.
10.4.8.
10.4.9.
Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata (na godišnjem nivou) .............................................................................................................. 72
Troškovi radova na gajenju šuma (na godišnjem nivou) ........................................................................................................................... 73
Troškovi zaštite šuma (na godišnjem nivou) ............................................................................................................................................ 74
Troškovi izgradnje i odrţavanja saobraćajnica (na godišnjem nivou) ...................................................................................................... 74
Troškovi ureĎivanja šuma (na godišnjem nivou) ...................................................................................................................................... 74
Naknada za posečeno drvo ( na godišnjem nivou ) ................................................................................................................................... 74
Sredstva za reprodukciju šuma (na godišnjem nivou) ............................................................................................................................... 75
Ostali troškovi (na godišnjem nivou) ........................................................................................................................................................ 75
Ukupni troškovi proizvodnje (na godišnjem nivou) .................................................................................................................................. 75
10.5.
BILANS SREDSTAVA ............................................................................................................................................ 76
10.6.
IZVORI SREDSTAVA ............................................................................................................................................ 76
11. OĈEKIVANI REZULTATI U GAZDOVANJU ŠUMAMA NA KRAJU UREĐAJNOG
PERIODA ......................................................................................................................................................... 77
12.
NAĈIN IZRADE OSNOVE.................................................................................................................. 78
12.1.
12.1.1.
12.1.2.
VREME I NAĈIN PRIKUPLJANJA TERENSKIH PODATAKA .................................................................... 78
Geodetski radovi ....................................................................................................................................................................................... 78
Taksacioni radovi ...................................................................................................................................................................................... 78
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
86
 ŠG “SremskaMitrovica”

12.2.
OBRADA PODATAKA ........................................................................................................................................... 78
12.3.
IZRADA KARATA .................................................................................................................................................. 78
12.4.
IZRADA TEKSTUALNOG DELA ........................................................................................................................ 78
12.5.
ZAPISNIK SA PRELIMINARNOG SASTANKA RADI VERIFIKACIJE STANJA I
PREDLOGA
PLANOVA ................................................................................................................................................................................ 79
12.6.
13.
UĈESNICI IZRADE OSNOVE .............................................................................................................................. 79
ZAVRŠNE ODREDBE ......................................................................................................................... 80
Posebnaosnovagazdovanja šumama zagazdinskujedinicu “Jalija – Leget - Turijan”
Download

OP[TA OSNOVA GAZDOVANJA