Војин Буцало
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 1 - 9
Оригинални научни рад
Достављено - Received: 27.3.2007.
Original scientific paper
Прихваћено - Accepted: 16.4.2007.
UDK: 581.9(497.6 ЛОМ)
Рецензент -Reviewer: Раде Цвјетићанин
Војин Буцало1
ФЛОРНИ ЕЛЕМЕНТИ ПРАШУМСКОГ РЕЗЕРВАТА
ЛОМ
Извод: У раду је саопштен дио резултата истраживања обављених 20052006. године, у оквиру пројекта “Флористички биодиверзитет Прашумског
резервата Лом”2. На основу пописа 250 врста васкуларних биљака нађених
у току истраживања, а које су систематизоване по флорним елементима,
урађени су спектар флорних елемената и анализа биљногеографске
припадности флоре објекта истраживања.
Кључне ријечи: Клековача, Лом, прашума, флора, флорни елементи,
спектар флорних елемената.
FLORAL ELEMENTS OF THE LOM VIRGIN FOREST RESERVE
Abstract:Part of the results obtained by the research work carried out during
2005 and 2006 is presented in this paper. This research work was conducted
under the project „Floral biodiversity of the Lom virgin forest reserve“3. A
whole range of floral elements and analysis of biogeographical characteristics
of the researched object’s flora were done under the list of 250 vascular plant
species which were found during the research work and classified by their
floral elements.
Key words: Klekovača, Lom, virgin forest, flora, floral elements, range of
floral elements
1
Шумарски факултет Универзитета у Бањој Луци
2
Пројекат је финансиран из средстава Фонда проширене репродукције шума Републике Српске.
3
This project was funded by the Fund of the extended reproduction of Republic of Srpska forests
1
Војин Буцало
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, page. 1 - 9
1. УВОД
Прашумски резерват Лом се налази на сјеверозападном крају Клековаче, једног
од највећих и највиших планинских масива западне Босне, неколико километара
југоисточно од превоја Оштрељ. Површина Резервата је 298 хектара, а висински
распон од око 1250 до 1521 м (врх Лом-планина). Доминантна геолошка подлога
је кречњак, а само понегдје избија доломит. Рељеф је типичан крашки, јако
изломљен, вртачаст и на већем дијелу површине умјерено до врло стјеновит.
Земљишни покривач је комплекс црница, смеђих и илимеризованих земљишта,
са изразитом доминацијом прва два типа.
На Хорватићевој (1967) карти биљногеографског рашчлањења претходне
Југославије Клековача припада илирској флорној провинцији. У планинској
зони овог масива доминирају шуме букве, јеле и смрче; шуме букве и јеле и
субалпијске шуме букве. У самом прашумском резервату Лом доминантна је
заједница букве, јеле и смрче Piceo-Abieti-Fagetum, а мало су заступљени други
типови вегетације, у првом реду субалпијска шума букве Fagetum subalpinum
dinaricum и, још мање, прелазна заједница Abieti-Piceetum.
Досадашња истраживања флоре и вегетације овог објекта заштићене природе
била су малобројна и недовољно детаљна, углавном узгредна, у оквиру других
проучавања (Панов и Фукарек, 1967; Маунага et al. 2000; итд.).
Овом приликом публикујемо преглед флорних елемената 250 васкуларних
биљака које су у току теренских истраживања у љето 2005. и прољеће 2006.
године нађене у Резервату.
2. МЕТОД РАДА
У току теренских истраживања примјењиван је стандардни фитоценолошки
метод Браун-Бланкеа (1951), у комбинацији са маршрутним опажањима.
Укупно је постављено 15 примјерних површина, диспергованих по објекту
истраживања тако да се обухвате све значајније фитоценозе, у читавом распону
надморских висина, експозиција и нагиба.
Спектар флорних елемената је урађен према Гајићу (1980, 1984), уз неопходне
допуне према другим изворима, а у неколико случајева флорногеографска
припадност је одређена на основу ареала врсте.
Имена биљних врста су наведена према Тутину (Tutin) et al. (1964-1980).
2
Војин Буцало
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 1 - 9
3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
3.1. ПРЕГЛЕД ФЛОРЕ И ФЛОРНИХ ЕЛЕМЕНАТА
РЕЗЕРВАТА ЛОМ4
ПРАШУМСКОГ
ФЛОРНИ ЕЛЕМЕНТИ СЈЕВЕРНИХ ПРЕДЈЕЛА
Арктички: Arabis alpina*, Saxifraga paniculata, Viola biflora*.
Бореално-циркумполарни: Blechnum spicant*, Carex pallescens, Dryopteris
dilatata*, Lycopodium annotinum*, Thelypteris phegopteris*.
Суббореално-циркумполарни: Adoxa moschatellina*, Campanula rotundifolia,
Circaea alpina*, Gymnocarpium dryopteris*, Milium effusum*, Orthilia secunda*, Pyrola rotundifolia*, Solidago virga-aurea*, Vaccinium myrtillus*, Veronica
officinalis*.
Бореално-евроазијски: Geranium silvaticum*, Melampyrum silvaticum*, Picea
abies*, Ribes alpinum*.
Суббореално-евроазијски: Paris quadrifolia*.
Суббореално-субевроазијски: Rubus saxatilis.
СРЕДЊОЕВРОПСКИ ФЛОРНИ ЕЛЕМЕНТИ
Средњоевропски: Abies alba*, Acer pseudoplatanus*, Adenostyles alliariae*,
Allium ursinum*, Arum maculatum, Cardamine enneaphyllos*, Carduus personata,
Chaerophyllum hirsutum, Cicerbita alpina*, Colchicum autumnale, Doronicum
austriacum*, Epilobium alpestre, Fagus silvatica*, Festuca amethystina, Galium
rotundifolium*, Galium silvaticum*, Gentiana asclepiadea*, Geranium phaeum,
Hordelymus europaeus*, Knautia drymeia, Lonicera alpigena*, Luzula silvatica*,
Melittis melissophyllum, Moehringia muscosa*, Mycelis muralis*, Phyteuma
spicatum, Poa hybrida, Polystichum x illyricum*, Prenanthes purpurea*, Rosa
pandulina*, Rubus hirtus*, Salix elaeagnos, Senecio nemorosum ssp. fuchsii*,
Sorbus aria*, Thesium alpinum, Valeriana montana*.
Субсредњоевропски: Ajuga reptans, Anthriscus nitida*, Atropa belladona*,
Bromus benekeni, Campanula patula, Cardamine bulbifera*, Carex remota*,
Chaerophyllum aureum, Cirsium erysithales*, Corydalis bulbosa*, Corylus
avellana*, Crepis biennis, Eupatorium cannabinum, Euphorbia dulcis, Festuca
altissima*, Fragaria moschata*, Galium mollugo*, Hieracium murorum, Lamiastrum
4
Звјездицом су означене врсте нађене у заједници Piceo-Abieti-Fagetum.
3
Војин Буцало
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, page. 1 - 9
galeobdolon*, Lamium maculatum, Lapsana communis, Lathraea squamaria*,
Lathyrus vernus*, Leontodon hispidus, Lolium perenne, Lunaria rediviva*, Mentha
longifolia, Mercurialis perrenis*, Neottia nidus-avis*, Petasites albus, Polygonatum
verticillatum*, Pulmonaria officinalis*, Ranunculus aconitifolius*, Ranunculus
lanuginosus*, Rosa canina, Rumex obtusifolius, Salvia glutinosa*, Sambucus nigra*,
Sedum album, Silene dioica*, Sorbus aucuparia*, Stachys silvatica, Stellaria nemorum*, Thalictrum aquilegifolium*, Thymus pulegoides, Ulmus glabra*, Veronica
chamaedrys, Veronica montana*, Veronica urticifolia*, Viola riviniana*.
Субалпски: Buphthalmum salicifolium.
Алпско-карпатски: Carex ornithopoda, Erigeron alpinus, Hieracium villosum,
Lonicera nigra*, Luzula luzulina*, Tozzia alpina.
СУБАТЛАНТСКИ ФЛОРНИ ЕЛЕМЕНТИ
Субатлантско-субмедитерански: Euphorbia amygdaloides*, Ilex aquifolium*,
Malva moschata.
СУБМЕДИТЕРАНСКИ ФЛОРНИ ЕЛЕМЕНТИ
Субмедитерански: Aconitum lamarckii, Arabis muralis, Asphodelus albus,
Eyonymus latifolia*, Festuca drymeja*, Ruscus hypoglossum*, Saxiraga rotundifolia*, Vicia incana.
Источносубмедитерански: Aremonia agrimonioides*, Peucedanum austriacum.
Субеуксински: Tanacetum macrophyllum, Telekia speciosa*.
Илирски: Arabis scopoliana, Cardamine kitaibelii*, Cardamine waldsteinii*,
Vicia oroboides*.
Субилирски: Cardamine trifolia*, Laserpitium krapfii ssp. krapfii*.
Илирско-апенински: Physospermum verticillatum.
Субскардскопиндски: Verbascum nigrum ssp. abietinum.
Балкански: Rhamnus alpinus ssp. fallax*.
Субсредњебалкански: Rhinanthus aristatus.
Мезијскокарпатски: Silene heuffelii.
4
Војин Буцало
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 1 - 9
ПОНТСКО-ЦЕНТРАЛНОАЗИЈСКИ ФЛОРНИ ЕЛЕМЕНТИ
Понтско-субмедитерански: Allium carinatum ssp. pulchellum, Cruciata glabra,
Symphytum tuberosum*.
Субпонтско-субмедитерански: Sambucus ebulus, Teucrium chamaedrys.
Субпонтско-централноазијски: Hieracium cymosum ssp. sabinum.
Субпонтско-субцентралноазијско-субмедитерански: Lactuca seriola.
ЕВРОАЗИЈСКИ ФЛОРНИ ЕЛЕМЕНТИ
Евроазијски: Achillea millefolium, Actaea spicata*, Aegopodium podagraria*,
Agrimonia eupatoria, Angelica silvestris*, Arctium tomentosum, Arenaria
serpyllifolia, Asarum europaeum*, Calamagrostis varia, Cardamine impatiens,
Epilobium montanum*, Festuca gigantea, Filipendula ulmaria, Fragaria vesca*,
Geum urbanum, Gymnadenia conopsea, Heracleum sphondilium, Leucanthemum
heterophyllum, Lilium martagon*, Melica nutans, Moehringia trinervia*, Origanum
vulgare, Pastinaca sativa, Plantago lanceolata, Plantago major, Potentilla erecta,
Primula veris ssp. columnae, Ranunculus repens*, Rumex acetosa, Salix caprea,
Scrophularia nodosa*, Stellaria graminea, Urtica dioica*, Valeriana officinalis,
Veratrum album*, Veronica beccabunga.
Субевроазијски: Carex hirta, Cirsium arvense, Dactylis glomerata, Dactylorhiza
saccifera*, Galium odoratum*, Hypericum perforatum, Lathyrus pratensis, Lotus
corniculatus, Myosotis silvatica*, Prunella vulgaris*, Salix purpurea, Silene nutans,
Silene vulgaris, Solanum dulcamara*, Trifolium pratense, Trifolium repens, Tussilago farfara*.
Субјужносибирски: Brachypodium pinnatum, Brachypodium silvaticum*, Daphne mezereum*, Platanthera bifolia, Polygonatum odoratum.
Евроафрички: Sanicula europaea*.
ЦИРКУМПОЛАРНИ И КОСМОПОЛИТСКИ
Циркумполарни: Alchemilla vulgaris, Anemone nemorosa*, Arabis hirsuta,
Aruncus dioicus*, Asplenium ruta-muraria, Asplenium viride*, Caltha palustris,
Cardamine flexuosa, Chrysosplenium alternifolium, Circaea lutetiana*, Clinopodium
vulgare, Cystopteris montana*, Epilobium angustifolium*, Maianthemum bifolium*,
Myosotis alpestris, Omalotheca sylvatica, Oxalis acetosella*, Phyllitis scolopendrium*, Poa nemoralis*, Polygonatum multiflorum*, Rubus idaeus*, Sambucus
racemosa*, Streptopus amplexifolius*.
5
Војин Буцало
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, page. 1 - 9
Субциркумполарни: Carex muricata, Carex ovalis, Carex sylvatica*, Geranium
robertianum*, Polypodium vulgare*, Veronica serpyllifolia.
Космополитски: Asplenium trichomanes*, Athyrium filix-femina*, Cystopteris
fragilis*, Dryopteris filix-mas*, Glyceria fluitans, Hyperzia selago*, Juncus effusus,
Poa annua, Polystichum aculeatum*.
ЕНДЕМИ И СУБЕНДЕМИ
Илирско-скардско-пиндски
montenegrina.
ендеми:
Knautia
sarajevensis,
Potentilla
АДВЕНТИВНИ ФЛОРНИ ЕЛЕМЕНАТ
Erigeron annuus.
3.2. СПЕКТАР ФЛОРНИХ ЕЛЕМЕНАТА ПРАШУМСКОГ РЕЗЕРВАТА
ЛОМ
Таб. 1. Спектар флорних елемената (према Г а ј и ћ у, 1980, 1984)
Table 1. Range of floral elements (according to G a j i ć, 1980, 1984)
Група флорних елемената
ФЛОРНИ ЕЛЕМЕНТИ
СЈЕВЕРНИХ ПРЕДЈЕЛА
СРЕДЊОЕВРОПСКИ
СУБАТЛАНТСКИ
Флорни елеменат
Аркт.
Бор-цирк.
Суббор-цирк.
Бор-евра.
Суббор-евра.
Суббор-субевра.
Укупно:
Се.
Субсе.
Субалп.
Алп-карп.
Укупно:
Субатл-субм.
Укупно:
Укупно
врста
%
3
5
10
4
1
1
24
9,6
36
50
1
6
93
37,2
3
3
1,2
Piceo-A-F.
врста
%
2
4
9
4
1
20
14,5
23
31
2
56
40,5
2
2
1,4
наставља се
6
Војин Буцало
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 1 - 9
Група флорних елемената
СУБМЕДИТЕРАНСКИ
ПОНТСКОЦЕНТРАЛНОАЗИЈСКИ
ЕВРОАЗИЈСКИ
ЦИРКУМПОЛАРНИ И
КОСМОПОЛИТСКИ
ЕНДЕМИ И СУБЕНДЕМИ
АДВЕНТИВНИ
СВЕУКУПНО:
Флорни елеменат
Субм.
Ис. субм.
Субеукс.
Илир.
Субилир.
Илир-апен.
Субскпинд.
Балк.
Субсрбалк.
Мез-карп.
Укупно:
Понт-субм.
Субпонт-субм.
Субпонт-ца.
Субпонт-субцасубм.
Укупно:
Евра.
Субевра.
Субј.сиб.
Евроафр.
Укупно:
Цирк.
Субцирк.
Косм.
Укупно:
Илир-ск-пинд. енд.
Укупно:
Адв.
Укупно
врста
%
8
2
2
4
2
1
1
1
1
1
23
9,2
3
2
1
1
7
36
17
5
1
59
23
6
9
38
2
2
1
250
Piceo-A-F.
врста
%
5
1
1
3
2
1
13
9,4
1
-
2,8
23,6
15,2
0,8
0,4
100,0
1
12
6
2
1
21
15
3
6
24
1
1
138
0,7
15,2
17,4
0,7
100,0
4. ДИСКУСИЈА И ЗАКЉУЧАК
Приликом истраживања флоре прашумског резервата Лом установљено је
250 биљних врста из одјељака Pteridophyta и Spermatophyta, а које су, према
Гајићевој класификацији (1980, 1984) разврстане у 35 флорних елемената.
У укупном броју биљних врста из ова два одјељка, нађених у Резервату, најбројнији су представници средњоевропске (37,2%) и евроазијске скупине (23,6%).
На ове двије групе отпада око три петине укупног флористичког састава.
На трећем мјесту је група циркумполарних и космополитских геоелемената.
Комплекс еколошки и генетички сродних, субмедитеранских и понтско-централноазијских ареалтипова учествује у овом спектру са 12,0%. Међутим,
представници ових геоелемената су заступљени углавном на отвореним
7
Војин Буцало
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, page. 1 - 9
стаништима топлијих експозиција, обраслих мезоксерофилном травном
вегетацијом реда Brometalia erecti и сл., а у прашумском дијелу су врло ријетки.
У оквиру субмедитеранске скупине најбројније су врсте субмедитеранског
и илирских флорних елемената, што одражава биљногеографски положај
овог подручја. Флорни елементи сјеверних предјела заступљени су са 1/10,
а субатлантски и ендеми незнатно. Доминација средњоевропске скупине
геоелемената је посљедица вертикалног положаја резервата Лом и изолованости од јачих субмедитеранских утицаја (Клековача је већ у трећем реду
Динарида идући од јадранског мора).
Нешто су друкчији односи у спектру флорних елемената прашумске
заједнице Piceo-Abieti-Fagetum, доминантне у Резервату: осјетно је повећано
учешће флорних елемената сјеверних предјела (14,5 %) и мезофилних врста
средњоевропске групе (40,5 %), а смањен удио понтско-централноазијске
(0,7%), евроазијске (15,2 %) и субмедитеранске скупине (9,4 %). То се могло и
претпоставити, обзиром да посљедње три скупине обједињују биљке сувљих
и топлијих климата, које су чешће у мезоксерофилној и хелиофилној травној
и хазмофитској вегетацији него у прохладним, свјежим и сјеновитим шумама
букве, јеле и смрче.
ЛИТЕРАТУРА
Br aun- Blanquet, J. (1951): Pflanzensoziologie, 2. Auflage. Wien.
Gajić , M. (1980): Pregled flore SR Srbije sa biljnogeografskim oznakama. Glasnik
Šumarskog fakulteta, 54, 111-154, Beograd.
Гај ић , М . (1984): Флорни елементи СР Србије. Вегетација Србије, књ. I, 317397, САНУ, Београд.
Hor vatić, S. (1967): Fitogeografske značajke i raščlanjenje Jugoslavije. In:
Analitička flora Jugoslavije. Inst. za bot. Sveuč. u Zagrebu, sv. 1, Zagreb.
М аунага , З . , Бурли ц а , Ч ., Па влови ћ , Б. , Бо за л о , Г. , Ко п р и ви ц а , М . ,
Лаз арев , В ., Ма т а руг а , М., Р ап а ји ћ , Ж . , Го веда р , З , Ст а н и ву ков ић , З ., Коваче ви ћ , З ., Дош е н о ви ћ , Љ . и Бру ји ћ , Ј . (2005):
План газдовања за шуме са посебном намјеном у строгим резерватима
природе “Јањ” и “Лом”. Бања Лука.
Panov, A., Fuka re k, P. (1967): Proučavanje sastojina prašumskog tipa. Mscr.
Sarajevo.
8
Војин Буцало
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 1 - 9
Tutin, T. G. et a l. (1964-1980): Flora europaea, vol. 1-5. Cambridge.
FLORAL ELEMENTS OF THE LOM VIRGIN FOREST RESERVE
Vojin Bucalo
Summary
Lom virgin forest reserve lies at Klekovača mountain, in west Bosnia. Geological
substrate is mainly formed by limestone. This protected object covers the area of
298 ha, and the altitude between 1200 m and 1521 m. Under the biogeographical
classification of former Yugoslavia (Horv a t , 1963; H o r va t i ć , 1967) Klekovača
and Lom are in illirian floral province of eurosiberian-north american region.
Floral inventory of 250 vascular plants, classified in 35 floral elements, were
identified during the research work of the Lom reserve in 2005 and 2006.
The most represented geoelements, if all species are considered, are those from
mideuropean (37,2 %) and euroasian groups (23,6 %). Circumolar-cosmopolitan
group of floral elements is represented with 15,2 %, arctic-boreal with 9,6 %,
submediterranean 9,2 %, and pont-centralasin with 2,8 % if all species are
considered.
9
Војин Буцало, Југослав Брујић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 11 - 22
Оригинални научни рад
Достављено - Received: 27.3.2007.
Original scientific paper
Прихваћено - Accepted: 16.4.2007.
UDK: 502.7(497.6 РС)
Рецензент -Reviewer: Раде Цвјетићанин
Војин Буцало1
Југослав Брујић1
МРЕЖА ЗАШТИЋЕНИХ ОБЈЕКАТА ПРИРОДЕ У
РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
Извод: У прилогу се говори о посљедицама нарушавања природних
екосистема и значају заштићених објеката природе уопште, те резултатима
двогодишњег рада на пројекту “Мрежа заштићених објеката природе у
Републици Српској”. Дат је кратак осврт на неке од ранијих класификација
објеката природе под заштитом и приказана нова класификација, урађена
за потребе Пројекта.
Кључне ријечи: биодиверзитет, објекти заштићене природе, заштита,
категоризација.
THE NETWORK OF PROTECTED NATURE OBJECTS IN
REPUBLIC OF SRPSKA
Abstract: This paper speaks about the consequences caused by natural
ecosystem disturbance and the significance of protected nature objects, in
general. Furthermore, it presents the results obtained by the two years’ research
work at the project “The network of protected nature objects in Republic of
Srpska”. Additionally, there is a brief overview of some former protected
nature objects classifications and the new classification, designed especially
for this project’s purposes.
Key words: biodiversity, protected nature objects, protection, classification.
1, 2
Шумарски факултет Универзитета у Бањој Луци
11
Voin Bucalo, Jugoslav Brujić
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 11 - 22
1. УВОД
Развој човјечанства је, од почетка па до данас, везан за природне ресурсе.
Процес смањивања природног дијела животне средине и нарушавање еколошке
равнотеже је због тога све израженији.
Посљедице уништавања вегетације, а нарочито шума, су далекосежне. Биљке
са хлорофилом у процесу фотосинтезе корисате угљендиоксид, a ослобађају
кисеоник, па су шуме чинилац од највећег утицаја на садржај кисеоника у
атмосфери. Међутим, од шумских екосистема, који су некад покривали највећи
дио копна, већ су уништене двије трећине...
Будућност људске врсте увелико зависи од познавања и уважавања узајамне
зависности човјека и биосфере. Свијест о значају природних екосистема
је разлог организоване бриге за њихово очување. Зато је заштита животне
средине и биодиверзитета данас дио развојне стратегије напредних земаља
свијета. Основна идеја те стратегије је одрживи развој, тј. задовољавање
текућих потреба уз рационално коришћење природних ресурса и простора,
ради њиховог очувања за будуће генерације.
Појам биодиверзитет или биолошка разноврсност означава свеукупност живе
природе на Земљи: гена, врста и екосистема. Стратегија очувања биолошке
разноврсности се заснива на заштити природних екосистема, појединачних врста
и генофонда у цјелини. Најефикаснији начин заштите биодиверзитета су разни
објекти заштићене природе. Због тога је још 1970. године, у оквиру UNESCOвог програма MAB (Man and Biosfere), пројектом 8: MaBa, предвиђено стварање
међународне мреже заштићених подручја биосфере. У Агенди 21 (Акциони
програм Уједињених нација за постизање потрајног развоја – Скуп о Земљи,
Рио де Жанеиро, 1992) поново се наглашава да државе, односно владе, треба
да раде на оснивању природних резервата на репрезентативним стаништима.
Основна намјена ове мреже је заштита биодиверзитета: флористичког, вегетацијског и фаунистичког.
За заштиту биодиверзитета су нарочито важне прашуме и релативно очуване
шуме са природним обнављањем. Због чињенице да је очуваних природних
шума све мање и поред тенденције њихове заштите, у посљедње вријеме се у
свијету све чешће издвајају шумски комплекси који имају третман заштићених
објеката.
Издвајање и стављање под заштиту вриједних и ријетких објеката природе има
вишеструк значај:
12
Војин Буцало, Југослав Брујић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 11 - 22
-
очување биодиверзитета и генетског потенцијала,
-
стварање основе за научноистраживачки рад (флористичка, вегетацијска,
дендрохронолошка, узгојна, шумскозаштитна, еколошко–производна и
друга истраживања),
-
коришћење ових објеката за постављање сталних примјерних површина
– репера за упоређивање резултата различитих метода газдовања са
резултатима спонтаног природног развоја у истим типовима шума.
БиХ и данас спада међу државе са веома мало заштићених шумских комплекса.
Потенцијали очуваних природних шумских екосистема пружају далеко веће
могућности за издвајање таквих објеката. Да поменемо само шуме и шумске
површине неподесне за газдовање у кањонима, вишем дијелу субалпијског
појаса и сл. које су мање-више заштићене већ својом неприступачношћу.
На простору Републике Српске је досадашњим фитоценолошким и типолошким
истраживањима установљено преко 100 шумских и шибљачких заједница и 169
основних типова шума, од којих су неки само констатовани, а нису проучавани.
Према подацима из Просторног плана за период од 1996-2015. године, у
Републици Српској је 1994. године под разним режимима заштите било 52.225
хектара, тј. око 2,1 од укупне површине. Од тога су 22.625 ha били национални
паркови, 1.924 ха резервати природе, 26.300 ha регионални паркови и 1.376 ha
парк-шуме. Пројекцијом развоја до 2015. године предвиђено је да се површина
под заштитом значајно повећа (национални паркови на 131.800 ha, регионални
паркови на 140.345 ha, парк-шуме на 43.546 ha итд. Стога је Шумарски
факултет, у договору са Министарством за пољопривреду, шумарство и
водопривреду и Јавним предузећем “Шуме Републике Српске”, приступио раду
на пројекту “Мрежа заштићених објеката природе у Републици Српској”. У
оквиру Пројекта биће обрађене основне еколошке, вегетацијске, флористичке,
шумскоузгојне, шумскозаштитне и остале релевантне карактеристике раније
заштићених објеката природе и предложени нови објекти за заштиту. Основни
циљ Пројекта је да се трајно заштити и свестрано истражи бар један, што
очуванији и што репрезентативнији, узорак сваког иоле значајног шумског
екосистема (фитоценозе или типа шума), те да се на савременим принципима
Географског информационог система оформи свестрана база података која ће
се без тешкоћа моћи допуњавати и иновирати, а биће доступна свим правним
субјектима и појединцима који се баве планирањем, коришћењем и заштитом
простора.
Осим заштите узорака шумских екосистема, циљ овог пројекта је заштита
и свих осталих вриједних и ријетких природних феномена: хидролошких и
геоморфолошких споменика природе, изузетно вриједних и ријетких стабала,
13
Voin Bucalo, Jugoslav Brujić
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 11 - 22
група дрвећа, станишта ријетких врста флоре и фауне, атрактивних пејсажа и
других значајних објеката природног насљеђа, већ регистрованих и оних које
тек треба регистровати и проучити. Такође и заштита природних амбијената
око културноисторијских споменика.
Први задатак Пројекта је стварање катастра објеката заштићене природе, са
основним подацима о сваком објекту.
Сљедећи, много обимнији, задатак је установљавање “нултог” (затеченог) стања:
геолошких, педолошких, фитоклиматских, флористичких, вегетацијских,
типолошких, фитопатолошких, ентомолошких, шумскоузгојних и осталих
карактеристика значајних за “личну карту” сваког оваквог објекта. Ове
компоненте ће бити, за сваки објекат, сукцесивно обрађиване и допуњаване
подацима као посебни слојеви по методу ГИС-а. Већ на почетку истраживања
на терену сваки овакав објекат треба обиљежити одговарајућим ознакама и
одговарајућим документом (анексом шумскопривредној основи и сл.), изузети
из начина коришћења који угрожава изворност.
Крајњи циљ Пројекта је да се вриједни узорци биосфере законски заштите, да
би се на њима могао перманентно пратити спонтани развој екосистема које они
представљају. На основу комплетних резултата истраживања треба, за сваки
објекат, предложити законску заштиту у одговарајућој категорији.
2. МЕТОД РАДА
За сврхе Пројекта све објекте заштићене природе у Републици Српској смо
разврстали на 6 основних категорија, према категоризацији IUCN-a, које су
затим рашчлањене на уже категорије и поткатегорије. Обзиром на проблематику,
потребан је кратак осврт на неке од категоризација објеката заштићене природе,
у свијету, ближем окружењу и код нас, релевантне за тему овог рада.
Категоризација IUCN (1994):
I категорија обухвата строге резервате природе и подручја дивљине. То су
подручја потпуно очуване природе.
Iа: строги резерват природе. Подручје копна и(ли) мора са неким изузетним,
репрезентативним, екосистемима, врстама и(ли) геолошким појавама. Циљ
управљања је научноистраживачки рад.
14
Војин Буцало, Југослав Брујић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 11 - 22
Iб: подручје дивљине. Велико, неизмијењено или мало измијењено подручје
копна и(ли) мора, слабо насељено. Циљ управљања је очување исконске
природе.
II категорија: национални парк. Природно подручје копна (и(ли) мора са
намијеном: а/ дугорочна заштита цјеловитости једног или више екосистема;
б/ спречавање експлоатације и других штетних активности; ц/ обезбјеђивање
основе за научне, образовне, духовне и рекреативне потребе посјетилаца, које
треба да су у складу са животном средином и културом. Циљеви управљања су
заштита екосистема и рекреација.
III категорија: споменик природе. Подручје са једним или више природних
или природно-културних карактеристика изузетне вриједности. Штите се због
својих непоновљивих особина, репрезентативности, естетских квалитета или
културног значаја. Циљ управљања је заштита особених природних одлика.
IV категорија: подручје управљања стаништем. Дио копна и(ли) мора којим
се управља уз предузимање активних мјера заштите, да би се очувала станишта
и(ли) обезбиједили услови за опстанак одређених врста. Циљ управљања је
заштита помоћу активних мјера – интервенција.
V категорија: заштићени предио. Подручје копна, морске обале или мора
у којем је узајамно дјеловање људи и природе током времена обликовало
препознатљива обиљежја, са значајним естетским, еколошким и(ли) културним
вриједностима, често праћена и великом биолошком разноврсношћу. Циљ
управљања је заштита предјела (очување јединства овог традиционалног
садејства) и рекреација.
VI категорија: заштићена подручја за управљање ресурсима. Предио
претежно неизмијењених природних екосистема, којим се управља са циљем
дугорочне заштите и очувања биолошке разноврсности, уз истовремено
одрживо коришћење природних ресурса и активности неопходне за опстанак
људских заједница у њему. Дакле, циљ управљања је усклађено коришћење
природних ресурса.
Према Закону о заштити природе (Сл. гласник РС, 50/2002) заштићена
подручја природе су:
-
природна заштићена подручја (издвојена у научне сврхе или заштите
дивљине);
-
национални паркови (установљени у сврху заштите екосистема и
рекреације);
15
Voin Bucalo, Jugoslav Brujić
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 11 - 22
-
споменици природе (заштићени ради очувања специфичних природних
карактеристика) и
- заштићени пејсажи (издвојени са циљем очувања копнених пејсажа,
приобалних подручја и рекреације). Али, у члану 32. овог закона, којем је,
очигледно и оправдано, узор била класификација IUCN, као један од циљева
управљања зештићеним пејсажом се наводи и “- омогућавање корисних
ефеката кроз обезбјеђење природних производа (као што су производи
шумарства и рибарства) и услуга (као што су чиста вода или приходи од
одрживог туризма) за локалну заједницу.”
Из претходних дефиниција се види да природна заштићена подручја из Закона
о заштити природе (Републике Српске) одговарају I категорији IUCN-a;
национални паркови су идентични II категорији; споменици природе приближно
одговарају III категорији IUCN-a; а заштићени пејсажи V категорији, с тим да
је заштићеним пејсажима намијењена и функција VI категорије IUCN-a. IV
категорија по IUCN-у је у овој класификацији сасвим изостављена, иако је код
нас доста распрострањена.
У Попису заштићене природне баштине Југославије (СИВ, 1978), наведене
су сљедеће “условне категорије – групе заштићених природних предјела и
споменика”:
- национални парк,
- регионални парк природе (парк природе),
- резерват природе (строги, научноистраживачки и специјални резерват),
- заштићено рекреационо подручје,
- остала заштићена подручја природе (значајни пејсаж, значајни видиковац,
предио природних љепота, посебних природних одлика, парк-шума и сл.),
- споменик природе,
- извориште воде и подземне воде,
- заштићени водоток,
- заштићено језеро,
- меморијални објекат (спомен подручје и спомен-објекат, историјски предио),
- споменик обликоване природе (хортикултурни споменик).
16
Војин Буцало, Југослав Брујић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 11 - 22
У Просторном плану Босне и Херцеговине за период од 1981. до 2000. године
помињу се: национални паркови, регионални паркови, резервати природе,
остали природни предјели, споменици природе, природне ријеткости (ријетке
биљке и животиње), хортикултурни споменици и меморијални споменици.
У Закону о заштити животне средине Републике Србије, из 1994. године,
природна добра која се стављају под заштиту су: национални парк, парк
природе, предио изузетних одлика, резерват природе (општи и специјални),
споменик природе и природне ријеткости.
Вучи ће вић (1999) даје сљедећу категоризацију заштићених објеката
природе:
1. предјели посебних природних вриједности:
-
национални паркови
-
резервати природе: строги природни резервати, специјални природни
резервати, научноистраживачки резервати, резервати генетског фонда,
итд.
-
паркови природе
-
парк-шуме
-
предјели посебних природних одлика
-
предјели посебних пејсажних вриједности
-
природни простори око непокретних културних добара
2. природне знаменитости:
-
споменици природе:
геолошки, ботанички
спелеолошки,
-
природњачке збирке
-
меморијални комплекси природе
-
споменици пејсажне архитектуре
хидролошки,
геоморфолошки,
3. природне ријеткости:
-
ријетке биљне врсте
-
ријетке животињске врсте.
17
Voin Bucalo, Jugoslav Brujić
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 11 - 22
3. РЕЗУЛТАТИ
Имајући у виду позитивне елементе и недостатке претходних класификација и
стварну ситуацију на терену, а полазећи од класификације IUCN као основне и
глобалне, за потребе рада на Пројекта „Мрежа заштићених објеката природе у
Републици Српској“ установили смо сљедеће категорије заштићене природе:
I СТРОГИ РЕЗЕРВАТИ ПРИРОДЕ И ПОДРУЧЈА ДИВЉИНЕ
(IUCN-категорија I)
Строги резервати природе (IUCN-категорија Iа)
Iа
Iа/1. Прашумски резервати
Iб
Подручја дивљине (IUCN-категорија Iб)
Iб/1. Kомплекси субалпијског и алпијског појаса
Iб/2. Кањони и клисуре
Iб/3. Мочварно-барски екосистеми већег пространства
Iб/3. Остали очувани предјели нарочитих природних вриједности већег
пространства
II
НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ (IUCN-категорија II)
III СПОМЕНИЦИ ПРИРОДЕ (IUCN-категорија III)
III/1. Геоморфолошки споменици
III/2. Спелеолошки споменици
III/2/1. Пећине
III/2.2. Јаме
III/3.
Хидролошки споменици природе
III/3.1. Врела и извори
18
Војин Буцало, Југослав Брујић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 11 - 22
III/3.2. Термални извори, бање
III/3.3. Водотоци
III/3.4. Вирови и сл.
III/3.5. Водопади
III/3.6. Седрене творевине
III/3.7. Језера
III/3.8. Понори
III/4.
Ботанички споменици природе
III/4.1. Узорци шумских фитоценоза
III/4.2. Групе стабала
III/4.3. Примјерци дендрофлоре највећих димензија
III/5.
Природне ријеткости
III/5.1. Ријетке биљне врсте
III/5.2. Ријетки екосистеми
IV
ПОДРУЧЈА УПРАВЉАЊА СТАНИШТЕМ (IUCN-категорија IV)
IV/1. Деградирани екосистеми и заштитне шуме
V
ЗАШТИЋЕНИ ПРЕДЈЕЛИ (IUCN-категорија V)
V/1. Паркови природе (регионални паркови)
V/2. Парк-шуме
V/3. Значајни пејсажи
V/4. Шуме са приоритетном заштитном намјеном (заштита изворишта,
заштита од ерозије и сл.)
V/4. Природни простори око културних добара; меморијална подручја и
објекти
19
Voin Bucalo, Jugoslav Brujić
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 11 - 22
VI ЗАШТИЋЕНА ПОДРУЧЈА ЗА УПРАВЉАЊЕ РЕСУРСИМА
(IUCN-категорija VI)
VI/1. Резервати генетског фонда
VI/1.1.
Резервати флористичког генофонда
VI/1.1.1. Аутохтоне сјеменске састојине
VI/1.1.2. Групе и појединачна стабла ријетких врста дрвећа
VI/1.1.3. Живе природњачке збирке (алпинетуми, ботаничке баште и сл.)
VI/1.2.
Резервати генофонда фауне
VII СПОМЕНИЦИ ПЕЈСАЖНЕ АРХИТЕКТУРЕ
(Не третира их IUCN-класификација).
За сваку од ових категорија је урађена је методика за опис објекта, тј. прикупљање
општих и посебних података.
У току 1,5-годишњег рада на Пројекту, 2005-2006. године, увидом у расположиву
документацију и теренским рекогносцирањем прибављени су и систематизовани
дјелимични подаци о 265 заштићених или за заштиту предложених објекта
природе (3 строга резервата, 2 подручја дивљине, 2 постојећа и 7 потенцијалних
националних паркова, 2 геоморфолошка, 29 спелеолошких, 62 хидролошка и
86 ботаничких споменика природе, 15 подручја за управљање стаништем, 6
паркова природе, 19 парк-шума, 9 значајних пејсажа и 23 резервата генетског
фонда) и 9 објеката пејасажне архитектуре.
Осим тога, у току 2006. године су завршена детаљна истраживања флористичког
биодиверзитета на три врло значајна објекта: у Националном парку “Козара”,
Прашумском резервату Лом и субалпијском појасу Клековаче. Ова истраживања
се уклапају у свеобухватни пројекат МРЕЖЕ, мада су (стицајем сретних
околности) финансирана као посебне теме.
Урађеним дијелом посла заснована је иницијална база података о најзначајнијим
објектима природног насљеђа у Републици Српској. Даљи рад на Пројекту
требало би да буде много интензивнији да би се успјешно завршио у првобитно
предвиђеном року. Постављени циљ изискује ангажовање бројнијег тима,
састављеног од специјалиста из разних области које се баве истраживањем и
заштитом природе. Такође и већу друштвену подршку, укључујући адекватан
20
Војин Буцало, Југослав Брујић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 11 - 22
приступ финансирању Пројекта те помоћ и сарадњу Јавног предузећа
шумарства, Завода за заштиту природе и Министарства за урбанизам и животну
средину на овом послу од општег значаја.
ЛИТЕРАТУРА
Влада Републике Српске, Министарство за урбанизам, стамбено-комуналне
дјелатности и грађевинарство (1996): Просторни план Републике Српске
1996-2015. Етапни план 1996-2001. Бања Лука.
Вучићевић, С. (1999): Шума и животна средина. Београд.
Закон о заштити животне средине. Службени гласник Републике Србије, број
48/94.
Закон о заштити природе. Службени гласник РС, број 50/2002.
Извршно вијеће Скупштине Босне и Херцеговине (1982): Просторни план
Босне и Херцеговине за период од 1981. до 2000. године. Сарајево.
IUCN (1994): Categorisation of Protected Areas by The International Union for the
Conversation of Nature.
Savezno izvršno veće i izvršna veća republika i pokrajina (1978): Zaštićena prirodna
baština Jugoslavije – Popis, sveska IIa.
21
Voin Bucalo, Jugoslav Brujić
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 11 - 22
Vojin Bucalo, Jugoslav Brujić
THE NETWORK OF PROTECTED NATURE OBJECTS IN
REPUBLIC OF SRPSKA
Summary
Neeeds for food, raw material and fuel increased by the population expansion
led to intensive process of environment disturbance. This proces endangers
not only the survival of many plant and animal species, but also the mankind.
Policy of sustainable development, i.e. development with minimal disturbance,
improvement of the environment and protection of biodiversity can serve as
an alternative to this negative tendency. Nature reserves and other protected
objects are of a great importance when we speak about biodiverstiy protection.
Therefore, the increase of the total area which would be under a certain
programme of protection and the creation of the network of protected nature
objects have been discussed in many international documents and conventions
for the last few decades. According to global guidelines and Regional plan
of Republic of Srpska for the period 1996-2015, in 1995 Faculty of Forestry
in Banja Luka has started the project „The network of protected nature
objects in Republic of Srpska”in collaboration with Ministry Department of
Agriculture, Forestry and Water Management and public enterprise “Šume
Republike Srpske”. Within 1,5 year, with the help of existing files and field
work we collected and classified basic information on 265 formerly protected
and newly proposed nature objects and did the research work on floral
biodiversity at three objects of high priority (National park “Kozara”, Virgin
forest reserve Lom and subalpian region of Klekovača mountain). All objects
were classified under the classification created especially for this project’s
purposes, with IUCN (1994) classification as a starting point and avoidance
of the defects former classifications had.
22
Срђан Љубојевић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 23 - 50
Оригинални научни рад
Достављено - Received: 04.05.2007.
Original scientific paper
Прихваћено - Accepted: 07.05.2007.
UDK: 630*1/*9(497.6 РС)
Рецензент -Reviewer: Владимир Беус
Srđan Ljubojević1
Dane Marčeta1
NIVO ISKORIŠĆAVANJA ŠUMA U ZAŠTIĆENIM
PODRUČJIMA REPUBLIKE SRPSKE
Izvod: Prema dokumentaciji Svjetskog centra za praćenje zaštite prirode
(World Conservation Monitoring Centre), u Bosni i Hercegovini postoji
21 zaštićeno područje. Dobar dio zaštićenih područja se nalazi na teritoriji
Republike Srpske. Među njima su dva Nacionalna parka, dva pejzažna parka,
dva prirodna rezervata, tri prašume itd. Prema kriterijumima Evropske unije
minimalno 5% od ukupne površine neke države treba da se nalazi po zaštićenim
područjima. Mi se još uvijek nalazimo daleko ispod tog postotka, što navodi na
zaključak da će u skorije vrijeme doći do izdvajanja novih zaštićenih područja
i u našoj zemlji. U pojedinim kategorijama zaštićenih područja dozvoljno je
korištenje šumskih resursa. Korišćenje šumskih resursa u zaštićenim zonama
je veoma kompleksan posao, posebno zbog činjenice da ta područja moraju da
zadrže neke karakteristike koje su specifične za njih i zbog kojih su i izdvojena
kao zaštićena područja. Posebno imajući u vidu da zaštićena područja u našoj
zemlji dobrim dijelom zavise od ekonomskog profita ostvarenog korištenjem
šumskih resursa.
U radu su predstavljeni rezultati istraživanja o dosadašnjem nivou iskorištavanja
u zaštićenim područjima koja se nalaze u RS
Ključne riječi: zaštićena područja, kategorizacija, iskorištavanje.
THE LEVEL OF FOREST EXPLOITATION IN PROTECTED
AREAS OF REPUBLIC OF SRPSKA
Izvod: According to World Conservation Monitoring Centre, there are 21
protected areas in Bosnia and Herzegovina. Main part of these protected
areas lie within Republic of Srpska. Among these protected areas there are
1
Šumarski fakultet, Univerzitet u Banja Luci
23
Srđan Ljubojević, Dane Marčeta
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 23 - 50
two national parks, two parks of magnificent landscapes, two nature reserves,
three virgin forests and other. Under the EU criteria minimum of protected
area in one country is 5% of its total area. As our country is still far below
this percentage, protected areas will be selected in near future. Exploitation
of forests resources are allowed within certain categories of protected areas.
Exploitation of forest resources in protected zones is a very complex activity,
mainly due to the obligation to conserve the characteristics they were selected
by, as a protected area. We have to have in mind that protected areas mainly
depend on bussiness profit made by forest resources exploitation.
This paper presents results obtained by the reasearch work on the exploitation
level of protected areas in RS
Key words: protected areas, classification, exploitation.
1. UVOD – DEFINISANJE I KATEGORIZACIJA ZAŠTIČENIH
PODRUČJA
Pod zaštićenim područjem podrazumijeva se oblast kopna i/ili mora posebno
namijenjena zaštiti i očuvanju biološke raznolikosti, sa prirodnim i združenim
kulturnim vrijednostima, kojom se upravlja na zakonit ili neki drugi efektivan način
(EUROPARC & IUCN, 1999).
Zaštita prirode i prirodnih rijetkosti započela je u našim krajevima već nakon I
svjetskog rata, znatno prije većine evropskih zemalja. Godine 1929 Ministarstvo
šuma Kraljevine Jugoslavije zabranilo je sječu Pančićeve omorike, čime su zaštićene
njene sastojine ne samo u Srbiji, na planini Tari, već i u BiH u području Višegrada,
Rogatice, Vlasenice, Srebrenice i Foče.
Odmah nakon II svjetskog rata u BiH je započeo rad na zaštiti prirode i prirodnih
rijetkosti, na osnovu državnih zakona iz 1945 i 1946 godine. Zakon iz 1946 je spustio
nadležnosti na nivo republika. To je omogučilo BiH da 1947 donese svoj Zakon o
zaštiti prirode i prirodnih rijetkosti. Zaštita prirode u segmentu šumskih ekosistema
bila je zastupljena i u Zakonu o šumama.
Zakon o zaštiti prirode iz 1961, koji je izmijenjen i dopunjen 1965, bio je prvi zakon
u BiH koji je uveo kategorije zaštićenih područja prema aktuelnoj (opšteprihvaćenoj)
međunarodnoj nomenklaturi E. Bourdella iz 1948 godine.
1.1. BOURDELLOV SISTEM KATEGORIZACIJE ZAŠTIĆENIH
PODRUČJA
Bourdellov sistem polazi od dvije osnovne kategorije zaštite – prirodnog rezervata i
zaštitne zone koja okružuje prirodni rezervat.
24
Срђан Љубојевић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 23 - 50
Prirodni rezervati se dijele na: opšte prirodne rezervate i ciljane prirodne rezervate.
U opšte prirodne rezervate spadaju: strogi prirodni rezervati, upravljani prirodni
rezervati, i nacionalni parkovi.
Ciljani prirodni rezervati dijele se na: djelimične prirodne rezervate i specijalne
prirodne rezervate. Djelimični prirodni rezevati mogu biti: botanički, zoološki,
geološki, i sl. Specijalni prirodni rezervati obuhvataju: rezervate prirodnih predjela,
rezervate prirodnih spomenika,
šumske zaštitne rezervate, lovne rezervate i
ribolovne rezervate.
1.2. KATEGORIZACIJA I STATUS ZAŠTIĆENIH PODRUČJA PREMA
ZAKONIMA REPUBLIKE SRPSKE
Zaštićena područja se spominju u Zakonu o nacionalnim parkovima, Zakonu o
šumama i Zakonu o zaštiti životne sredine (ovim zakonom obuhvaćen je i Zakon
o zaštiti prirode). Također, zaštićena područja su obuhvaćena etapnim Prostornim
planom RS za period 1996-2001, koji je Narodna skupština RS usvojila, kao i
Prostornim planom RS za period 2001-2015, koji je urađen ali još nije usvojen.
Zakon o nacionalnim parkovima daje potpunu definiciju nacionalnog parka i
eksplicitno navodi nazive nacionalnih parkova u Republici Srpskoj. Zakon predviđa
da se u nacionalnim parkovima uspostavljaju tri zone sa tri stepena zaštite (I, II i III),
ali ne precizira pobliže kriterijume za njihovo izdvajanje, već to prepušta prostornim
planovima.
Zakon o šumama navodi dvije šire kategorije šuma koje su povezane sa pojmom
zaštite - zaštitne šume i šume sa posebnom namjenom.
Zaštitne šume imaju zaštitnu funkciju, koja se ogleda u njihovoj ulozi u zaštiti
zemljišta, vodotoka, naselja, privrednih i drugih objekata od elementarnih nepogoda.
Ovom širom kategorijom također su obuhvaćene šume koje su podignute kao zaštitni
pojasevi i šume na gornjoj granici vegetacije.
Šume sa posebnom namjenom su šume koje predstavljaju naročite prirodne rijetkosti
ili su od posebnog naučnog, kulturnog, vjerskog ili istorijskog značaja – nacionalni
parkovi, parkovi prirode, rezervati prirode, šume namjenjene za izletišta, sport,
rekreaciju, nastavna i naučna istraživanja, klimatska i ostala lječilišta, lovišta, kao
i šume od posebnog interesa za narodnu odbranu, sjemenske sastojine i sjemenski
objekti, kao i izvorišta vode za piće (cit. Član 9).
Zakon ne definiše pobliže navedene kategorije zaštičenih područja, ne predviđa
ni stepenovanja režima njihove zaštite, niti eksplicitno navodi nazive zaštićenih
područja koja su obuhvaćena ovim zakonom, kao što je to slučaj sa Zakonom o
nacionalnim parkovima.
25
Srđan Ljubojević, Dane Marčeta
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 23 - 50
Zakon o šumama zabranjuje sječu Pančićeve omorike i tise, čime praktično štiti i
njihove sastojine.
Zakon o zaštiti prirode navodi dvije grupe zaštićenih područja, koja se razlikuju s
obzirom na mjere zaštite koje se nad njima provode – opšte mjere zaštite prirode i
posebne mjere zaštite prirode.
Zakon predviđa da se za predjel/pejzaž i staniše provode „opšte mjere zaštite prirode“,
a da se za kategorije: zaštićeno područje, prirodno zaštićeno područje, upravljano
zaštićeno područje, zaštićeni predio/pejzaž, spomenik prirode, nacionalni park
i zaštićeno evropsko područje, uključujući i tzv. tampon zone, provode „posebne
mjere zaštite prirode“.
Kao i u prethodnom slučaju, zakon ne definiše pobliže navedene kategorije zaštičenih
područja, ne predviđa ni stpenovanje režima njihove zaštite, niti eksplicitno navodi
nazive zaštićenih područja koja su obuhvaćena ovim zakonom.
Prostorni plan Republike Srske razlikuje pet kategorija zaštićenih područja: 1.
nacionalni park, 2. regonalni park (park prirode), 3. rekreacioni, kulturni, naučni,
pejzažni i drugi zaštićeni predio, 4. prirodni rezervat, 5. memorijalni park i spomenik.
Plan daje nazive zaštićenih područja po navedenim kategorijma, prikazuje njhove
ukupne površine i površine pod režimima zaštite.
Prostorni plan predviđa uvođenje IUCN nomenkalture zaštićenih područja, navodeći
nazive kategorija zaštićenih područja i ciljeve njihovog izdvajanja.
1.3. KATEGORIZACIJA ZAŠTIĆENIH PODRUČJA PREMA
KRITERIJUMIMA IUCN-A
Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) osnovana je 1948. godine. Kroz
komisije o nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima, IUCN je 1973. godine
predložila međunarodni sistem kategorizaciji zaštićenih oblasti. Ovaj sistem je
izmijenjen i dopunjen 1978. godine, kojom prilikom je definisano deset kategorija
zaštićenih područja: 1. naučni rezervat/strogi prirodni rezervat, 2. nacionalni
park, 3. prirodni spomenik/prirodni međaš, 4. rezervat zaštite prirode/upravljani
pririodni rezervat/ svetište (sanktuarij) divljih životinja, 5. zaštićeni pejzaž, 6.
izvorni rezervat, 7. prirodna biotička oblast/antropološki rezervat, 8. oblast sa
višekorisničkim gazdovanjem, 9. rezervat biosfere, 10. svjetska prirodna baština.
Sistem je ponovo izmijenjen 1994. godine i tada je broj kategorija zaštite samanjen
na šest, s tim da je prva kategorija podijeljena na dvije podkategorije. Riječ je o
sljedećim kategorijama:
I - Strogi prirodni rezervat/područje divljine: zaštićena oblast kojom se gazduje
uglavnom zbog naučnih razloga ili zaštite divljine.
26
Срђан Љубојевић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 23 - 50
Ia - Strogi prirodni rezervat: zaštićena oblast kojom se gazduje većinom zbog
nauke
Ib – Područje divljine: zaštićena oblast kojom se gazduje uglavnom rdi zaštite
divljine
II – Nacionalni park: Zaštićena oblast kojom se gazduje uglavnom radi zaštite
ekosistema i rekreacije
III – Pirodni spomenik: zaštićena oblast kojom se gazduje uglavnom radi zaštite
posebnih prirodnih osobenosti
IV – Oblasti u kojima se gazduje sa staništem/vrstama: zaštićena oblast kojom se
gazduje uglavnom radi očuvanja kroz gospodarske intervencije
V – Zaštićeni kopneni pejzaž/ morski pejzaž: zaštićena oblast kojom se gazduje
uglavnom radi očuvanja kopnenog pejzaža/morskog pejzaža i radi rekreacije
VI – Zaštićena oblast u kojoj se gazduje sa resursima: zaštićena oblast kojom se
gazduje uglavnom radi potrajnog korišćenja prirodnih ekosistema.
Kao što je dobro poznato, u BiH još nije zaživjela kategorizacija zaštićenih područja
prema nomenkalturi IUCN-a.
1.4. PRAŠUMA
Prašuma je prirodna šuma razvijena bez bitnijeg uticaja čovjeka. U Evropi je
danas veoma malo takvih šuma, a Republika Srpska ima privilegiju da na njenoj
teritoriji postoje čak tri prašume: „Janj“, „Lom“ i „Perućica“. U bivšoj SFRJ bilo je
registrovano 20 prašuma, što primarnih, što sekundarnih. Osim u BiH, u Sloveniji ih
je bilo 4, u Hrvatskoj – 6, u Srbiji – 5, u Crnoj Gori - jedna i u Makedoniji - jedna.
Leibundgut (1960) pod prašumom ne razumijeva samo jednu šumu, nego sveukupni
šumski prostor, čije stanište, biljni i životinjski svijet su izloženi isključivo prirodnim
ekološkim faktorima. Prema istom autoru, sječa pojedinačnih stabla ili neke druge
manje neprirodne intervencije, nisu ozbiljnija prijetnja za prašumu.
Treba razlikovati izvorne ili primarne prašume, u kojima se od iskona ne mogu
primijetiti bilo kakvi drugi uticaji osim prirodnih, i izvedene ili sekundarne prašume,
koje su nastale tako što su šume u kojima je u prošlosti bilo manje ili više ljudskih
aktivnosti, stavljene pod režim stroge zaštite.
Prema Korpelu (Prpić, 1987), minimalne površine prašumskih rezervata koji mogu
da služe za naučna istraživanja, u pojasu hrastovih i bukovih šuma iznose 30 ha, u
pojasu šuma bukve i jele 40-50 ha, a u pojasu šuma bukve, jele i smrče 60-70 ha.
27
Srđan Ljubojević, Dane Marčeta
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 23 - 50
2. MATERIJAL I METOD
Predmet istraživanja su šume i šumska zemljišta u Republici Srpskoj, koja se sada
nalaze ili su se nekada nalazila pod režimom zaštite, a na osnovu zakona, odluka,
planova i drugih akata.
Prema sadašnjem Zakonu o nacionalnim parkovima, u Republici Srpskoj se u režimu
zaštite nalaze dijelovi šuma i šumskih zemljišta u NP „Kozara“ i NP „Sutjeska“. Ovaj
i drugi zakoni ne spominju eksplicitno nijedno drugo zaštićeno područje u RS.
Na osnovu raspoložive dokumentacije i analize relevantnih literaturnih izvora, došli
smo do saznanja da se na sadašnjoj teritoriji Republike Srpske nalazi 21 zaštićeno
područje, koje je bilo izdvojeno u periodu između 1954 – 1967. Osnovni podaci o
njima dati su u tabeli 1, a njihovi lokaliteti prikazani na karti 1. Od tada do danas nije
izdvojeno nijedno novo zaštićeno područje.
U svim navedenim zaštičenim područjima, osim u sastojinama Pančićeve omorike,
obavljena su terenska snimanja prema jedinstvenoj metodici, dok su podaci o stanju
sastojina Pančićeve omorike dobijeni posrednim putem, na osnovu infomacija iz
šumskih gazdinstava.
U okviru terenskih istraživanja, prvo su utvrđivane granice a zatim je vršeno
rekognosciranje zaštićenog područja. Na rastojanju od 100 m pružani su vizurni
pravci. Na njima su pomoću GPS uređaja (GARMIN E-Tex Summit) registrovane
sve relevantne promjene koje se tiču oštećenja vegetacije i zemljišta. Nivo
iskorišćavanja šuma u dijelovima zaštićenih područja koji nisu pod režimom zaštite
utvrđivan je upoređenjem plana sječa sa stanjem na terenu. U zaštićenim dijelovima
područja vršeno je prebrojavanje i mjerenje panjeva posječenih stabala na primjernim
plohama radijusa 5,65 m (P = 100 m2), a kada se radilo o manjim površinama, kao što
je to na primjer Memorijalni kompleks u NP „Kozara“, vršen je totalni premjer. Sva
snimljena opažanja unošena su u odgovarajući snimački list.
28
„Kozara“
„Sutjeska“
„Janj“
„Lom“
„Peručica“
„Bukov Do“
„Omar“
„Jahorina“
„Trebević“
„Božurevac“
„Gostilja“
„Novo brdo“
„Panjak- Igrište“
„Pliština“
„Sokolina“
„Strugovi“
„Štula-Karaula“
„Tisovljak“
„Tovarnica“
„Veliki Solac“
„Viogor-Sahdani“
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
Godina
izdvajanja
97
1964
DJELIMIČNI PRIRODNI REZERVATI – REZERVATI PANČIĆEVE OMORIKE
Višegrad
10
1955
43o 55 59
19o 16
Višegrad
50
1955
43o 51
19o 19 59
Rogatica
20
1955
43o 55 59
19o 00
Rogatica
30
1955
44o 49 28
18o 35 03
Srebrenica
20
1955
44o 01
19o 10 59
Foča
30
1955
43o 27
18o 34
Srebrenica
30
1955
43o 58
19o 13
Višegrad
20
1955
44o 04
19o 07 59
Han Pijesak
10
1955
44o 08 59
18o 55 59
Višegrad
20
1955
43o 55 59
19o 00
Višegrad
40
1955
43o 55
19o 18
Čajniće
40
1955
43o 30 59
19o 02 56
18o 00
146738
146739
146740
146747
146741
146745
146742
146746
146743
146737
146744
20699
20705
16464
15741
15739
15740
15738
2521
1055
IV
IV
IV
IV
IV
IV
IV
IV
IV
IV
IV
IV
V
V
V
IV
IV
IV
IV
V
II
Podaci iz dokumentacije IUCN-a
Koordinate
Kod
Kategorija 1
Širina
Dužina
NACIONALNI PARKOVI
3.375
1967
17.250
1965
PRAŠUMSKI REZERVATI
195
1954
295
1956
1.434
1954
ŠUMSKI REZERVATI
100
1966
42o 49 59
(ha)
Površina
REZERVATI PRIRODNIH PREDJELA
(PARK ŠUME, AMBIJENTALNI OBJEKTI)
Pale
2.000
1954
Istočno Sarajevo
1.000
1954
Kneževo
Ljubinje
Šipovo
Drinić
Tjentište
Prijedor
Tjentište
Najbliže naseljeno
mjesto/grad
1- Kategorije revidirane od strane IUCN-a prema klasifikaciji iz 1998. god, koja je detaljno prikazana u prilogu 2.
Naziv zaštićenog
područja
Br.
Срђан Љубојевић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 23 - 50
Tabela 1: Zaštićena područja koja su izdvojena u BiH u periodu 1954-1967, a danas se nalaze na teritoriji Republike
Srpske
Table 1: Protected areas selected in BiH during 1954-1967, today at Republic of Srpska
29
Srđan Ljubojević, Dane Marčeta
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 23 - 50
Karta 1
Mapa 1
Legenda:
Nacionalni parkovi
Prašumski rezervati
Šumski rezervati
Rezervati prirodnih predjela
Djelimiþni prirodni rezervati - rezervati Panþiþeve omorike
1. Kozara
2. Sutjeska
3. Janj
4. Lom
5. Perućica
6. Bukov Do
7. Omar
30
8. Jahorina
9. Trebević
10. Božurevac
11. Gostilja
12. Novo Brdo
13. Panjak- Igrište
14. Pliština
15. Sokolina
16. Strugovi
17. Štula-Karaula
18. Tisovljak
19. Tovarnica
20. Veliki Stolac
21. Viogor-Sahdani
Срђан Љубојевић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 23 - 50
3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA
3.1. NACIONALNI PARK „KOZARA“
Sadašnja površina NP „Kozara“ iznosi 3.494,5 ha, i veća je od površine u doba
izdvajanja za 119,5 ha. Prema smjernicama Zakona o nacionalnim parkovima RS,
primarna svrha upravljanja ovim parkom je zaštita predjela i rekreacija.
Sa NP «Kozara» gazduje uprava parka, na osnovu šumskoprivredne osnove
koja se izrađuje na osnovu Pravilnika o elementima i sadržaju ŠPO i Zakona
o nacionalnim parkovima; trenutno je na snazi osnova za period 01.01.2002. –
31.12.2011.
U funkcionalnom pogledu, područje nacionalnog praka podijeljeno je u tri zone:
I zona: Memorijalni kompleks ...........................17,1 ha (ili 0,5 % površine)
II zona: Zaštićena zona ......................................428,5 ha (ili 12,3 % površine)
III zona: Specijalna zona ....................................3.048,9 ha (ili 87,2 % površine)
3.1.1. Memorijalni kompleks NP „Kozara“
Memorijalni kompleks može se samo uslovno posmatrati kao šumsko područje,
pošto se u njegovom centralnom dijelu nalazi dosta objekata (spomenik, muzej,
hotel, bungalovi, ski-lift), dok se šuma održala samo u rubnim dijelovima na površini
od 4,3 ha.
Na toj površini nalazi se 454 stabala, uglavnom jele. Oko 80% stabala napadnuto
je imelom, zbog dobro pozatog razloga – prevelikog otvaranja sklopa. Na većini
napadnutih stabala, prisutne su i druge štetoćine, poput parazitskih gljiva i
potkornjaka. Osim toga, na 61 stablu primjećena su razna oštećenja fizičke prirode,
koja su najvjerovatnije nastala kao posljedica nasavjesnog ponašanja turista. Na 18
stabala registrovane su raspukline od studeni.
Iako planom gazdovanja u memorijalnom kompleksu nisu predviđene nikakve sječe,
na pomenutoj površini od 4,3 ha nađeno je 27 panjeva, od kojih većina nije bila
žigosana. Panjevi su pripadali: u jednom slučaju javoru, u jednom slučaju lipi i u
preostalih 25 slučajeva jeli. Među jelovim stablima bilo je 5 panjeva debljih od 80
cm. Ova stabla su najvjerovatnije posječena jer su se osušila, i kao takva predstavljala
opasnost za posjetioce. Prilikom izvoza posječene drvne mase, trasirane su traktorske
vlake i privremeno stovarište.
31
Srđan Ljubojević, Dane Marčeta
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 23 - 50
3.1.2. Zaštićena zona NP „Kozara“
Prema planu gazdovanja, u Zaštićenoj zoni nije dozvoljena nikakva gradnja niti
korišćenje prirodnih resursa. U isto vrijeme, Zaštićena zona je potpuno otvorena za
slobodan i neograničen pristup posjetiocima.
Glavnu prirodnu vijednost ove zone čine bukovo i bukovo-jelove šume, koje se
prostiru na površini od oko 300 ha. Oko 60 ha je pod kulturama četinara, približno
istu površinu zauzimamaju izdanačke bukove šume, dok preostali dio čine goleti.
U zaštićenoj zoni registrovan je veći broj panjeva bez žiga, što se prema Zakonu o
šumama smatra bespravnom sječom. Radi se prvenstveno o stablima jele, čiji je
raspored panjeva po debljinskim razredima dat je u tabeli 2.
Tabela 2: Debljinska struktura panjeva jele bez žiga u Zaštićenoj zoni NP «Kozara»
Table 2: Diameter structure of fir stump without stamp in protected zone of NP «Kozara»
Prečnik panja (cm)
Prosječan broj panjeva/ha
Prosječna deb. struktura (%)
20 - 30
30 - 50
50 -80
preko
80
ukupno
4
11
10
2
14
14,3
2,9
35,7
7,1
100
Da je obim šumskih krađa u II zoni poprimio značajne razmjere, pokazuje i uporedna
analiza prosječne zalihe visokih šuma po funkcionalnim zonama parka (tabela 3),
iz koje se vidi da je prosječna zaliha u II zoni za svega 5,3 % veća nego u III zoni,
sa kojom se gazduje kao sa bilo kojom drugom visokom ekonomskom šumom u
Republici Srpskoj.
Tabela 3: Prosječna zaliha visokih šuma po funkcionalnim zonama NP Kozara»
Table 3: Average supplies of high forests by functional zones NP «Kozara»
Funkcionalne zone NP «Kozara»
Prosječna zaliha visokih šuma (m3/ha)
I
II
III
408
478
452.5
Na oko 35 stabala/ha prisutna su fizička oštećenja nastala kao posljedica iskorišćavanja
šuma (fotos 1). Broj stabala zahvaćenih vjetrolomima i vjetroizvalama procjenjuje
se na oko 3/ha, raspukline od studeni registrovane su na oko 10 stabala/ha, dok su
štete od fitopatogenih nametnika registrovane na 20 % površine II zone, u intenzitetu
od 50-60 stabala/ha.
Kroz Zaštićenu zonu vodi veći broj puteva koji se ni na koji način na kontrolišu, na
primjer rampama, koje bi šumokradicama otežavale kretanje.
Vodena erozija, površinskog karaktera, lakog stepena degradacije, registrovana je na
povšini od 0,64 ha.
32
Срђан Љубојевић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 23 - 50
3.1.3. Specijalna zona NP «Kozara»
Ova zona je specijalna samo po imenu. Inače, u njoj se vrše redovne sječe i sa njome
gazduje kao sa bilo kojom drugom visokom ekonomskom šumom. Godišnji obim
sječa u III zoni iznosi 24.408 m3 i trebao bi da se realizuje na površini od 2.928,14
ha. Prodajom izrađenih šumskih drvnih sortimenata NP «Kozara» planira da ostvari
99 % godišnjeg prihoda (koji iznosi 1.280.601 KM), dok bi 0,4 % činili prihodi
od ostalih šumskih proizvoda, 0,2 % prihodi od turizma i 0,4 % prihodi od ostalih
korisnika.
Fotos 1: Posljedice iskorišćavanja šuma u Zaštićenoj zoni NP «Kozara» - štete na dubećem stablu, na podmlatku i
na tlu (foto D. Marčeta)
Photo 1: Consequences caused by forest exploitation in protected zone of NP «Kozara» - damages on standing trees,
sprouts and soil (photo by D. Marčeta)
3.2. NP „SUTJESKA“
Sa NP «Sutjeska» gazduje uprava parka, na osnovu šumskoprivredne osnove koja se
izrađuje na osnovu Pravilnika o elementima i sadržaju ŠPO i Zakona o nacionalnim
parkovima; trenutno je na snazi osnova za period 01.01.2005. – 31.12.2014.
33
Srđan Ljubojević, Dane Marčeta
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 23 - 50
U funkcionalnom pogledu, područje nacionalnog praka podijeljeno je u pet zona:
I zona:
Strogo prirodni rezervat Perućica ................................... 1.434,00 ha
II zona: Strogo upravljani rezervat .............................................. 1.388,47 ha
III zona: Upravljani rezervat A ..................................................... 2.493,81 ha
IV zona: Upravljani rezervat B ..................................................... 1.615,60 ha
V zona: Održavani rezervat A ...................................................... 3.553,00 ha,
dok su izvan zona ostali visokoplaninski pašnjaci i obronci planina iznad gornje
granice šume, ukupne površine 6.765,12 ha. Ovakva podjela zacrtana je prostornim
planom parka koji je donešen još prije rata. Ona nije usklađena sa sadašnjim Zakonom
o nacionalnim parkovima, koji predviđa tri zone, odnosno tri stepena zaštite.
3.2.1. Strogo prirodni rezervat NP «Sutjeska» - prašuma «Perućica»
Prašuma „Perućica“ predstavlja najveću vrijednost NP «Sutjeska», kao jedinstven
prirodni ambijent u kojem se na relativno malom prostoru (1.434 ha) a u značajnom
visinskom rasponu između 612 - 2.386 m susreće 13 razvijenih šumskih asocijacija
i veći broj drugih biljnih zajednica, koje pripadaju kategorijama gorskih i planinskih
livada te vegataciji stijena i točila. Mješovita šuma jele i smrče sa bukvom na
kiselosmeđim zemljištima na verfenskim sedimentima predstavlja jezgro prašume u
vidu močnog visinskog pojasa između 1.000 i 1.450 m. U ovoj zajednici nađene su
zalihe od 1.000 m3/ha te veoma stari primjerci jele i smrče visoki preko 50 m.
Najveća visina koja je do sada izmjerena iznosila je kod smrče 62,5 m pri prsnom
prečniku od 170 cm. Ovu visinu su izmjerili Leibundgut i Pintarić 1954. Godine 1976
premjerena je smrča stradala od vjetroizvale, stara oko 300 godina, visine 51,30 m,
prečnika sa korom 145,4 cm mjereno na 1,5 m visine (stablo je u donjem dijelu bilo
potpuno trulo, pa koturovi nisu mogli biti uzeti prije visine od 1,5 m), zapremine sa
korom 27,67 m3.
U prašumi Perućici nisu registrovane nikakve sječe niti šumske krađe. Također nisu
nađeni nikakvi tragovi ljudskih aktivnosti koje bi bile u suprotnosti sa ciljevima
gazdovanja u ovom zaštićenom području.
34
Срђан Љубојевић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 23 - 50
Fotos 2: Tipičan prizor iz Perućice – izvaljena i prelomeljena stabla prepuštena procesu prirodnog raspadanja (foto
D. Marčeta)
Photo 2: Typical sight in Perućica – wind-thrown and broken trees left to their natural process of decomposition
(photo by D. Marčeta)
Na cijeloj površini prašume nalaze se izvaljena i prelomljena stabla, koja niko ne
dira (fotos 2). Broj stabala zahvaćenih vjetrolomima i vjetrozvalama procjenjuje se
na 80-120 /ha, i to na oko 40 % površine. Snjegolomi i ledolomi su rjeđa pojava, 2030 stabala/ha i na znatno manjoj površini. Na oko 10-15 stabala/ha prisutan je Fomes
anosus, i to na oko 30 % površine prašume.
Perućica je bogata vodom. U njoj se nalaze četiri veća potoka koji se spajaju u rječicu
Perućicu i veći broj manjih potoka i pištalina. Na strmim potezima njihovih obala
primjećena je vodena erozija, površinskog oblika, lakog stepena degradacije, i to na
oko 0,4 % površine rezervata. Opisana pojava najverovatnije je nastala za vrijeme
jakih padavina i otapanja snježnog pokrivača.
3.2.2.
Strogo upravljani rezervat NP «Sutjeska»
Strogo upravljani rezervat ima ulogu zaštitnog pojasa koji odvaja prašumu Perućicu
i planinske pašnjake od dijela nacionalnog parka u kojem se u manjoj ili većoj mjeri
vrši iskorišćavanje šuma. U ovoj zoni nisu registrovane nikakve sječe, šumske krađe
35
Srđan Ljubojević, Dane Marčeta
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 23 - 50
ili neki drugi tragovi ljudskih aktivnosti. U prošlosti su podignute kulure bijelog
i crnog bora na površini od 12,50 ha i izgrađene šumske komunikacije ukupne
površine 4,12 ha. Pored puteva je ranije uklonjeno nekoliko stabala, najvjerovatnije
iz sigurnosnih razloga.
Fotos 3: Zona 2 – strmi tereni pokriveni niskim i degradiranim šumama sa pojavom jake površinske erozije zemljišta
(foto D. Marčeta)
Photo 3: Zone 2 – steep terrain covered with low and degraded forests with the manifestation of strong superficial
soil erosion (photo by D. Marčeta)
Zona 2 se razlikuje od Zone 1 po terenskim i sastojinskim prilikama. Visoke šume
sa prirodnom obnovom pokrivaju svega 403,15 ha ili 29 % površine rezervata. Na
ostalom dijelu površine dominiraju strma, stjenovita područja, mjestimično obrasla
degradiranim i izdanačkim šumama.
Na oko 50 % površine Strogo upravljanog rezervata registrovana je jaka površinska
erozija
36
Срђан Љубојевић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 23 - 50
3.2.3. Dijelovi NP „Sutjeska“ izvan režima zaštite
Izvan režima zaštite nalaze se III, IV i V zona.
U III zoni (Upravljani rezervat A) predviđene su sječe na cijeloj površini, uz određena
ograničenja u bukovim visokim degradiranim šumama, zbog njihovog zaštitnog
karaktera prema istorijskim spomenicima i planinskim pašnjacima.
U IV zoni (Upravljani rezervat B) također su predviđene sječe na cijeloj površini i u
svim kategorijama šume, ali manjeg intenziteta koji ima više sanitarni karakter.
U V zoni (Održavani rezeravat A) također su predviđene sječa na cijeloj površini, ali
bez ograničenja kao u slučaju prethodne dvije zone.
Godišnji obim sječa u zonama III, IV i V iznosi 36.389 m3 i trebao bi da se realizuje
na površini od 7.662,4 ha. Prodajom izrađenih šumskih drvnih sortimenata NP
«Sutjeska» planira da ostvari 99,1 % godišnjeg prihoda (koji iznosi 1.854.089 KM),
dok bi 0,9 % činili svi ostali prihodi.
3.3. PRAŠUMSKI REZERVAT «JANJ»
Prašumski rezervat «Janj» nalazi se na teritoriji Šumskoprivrednog područja
«Šipovskog», u gospodarskoj jedinici «Gornji Janj», obuhvatajući dijelove slivova
«Tisova kosa» i «Duboki do» odnosno dijelove odjela 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18,
19, 21. Ovim područjem gazduje šumsko gazdinstvo «Gorica» Šipovo.
U ovom trenutku, za «Janj» ne postoji urađena šumskoprivredna osnova, niti je
njegova egzistencija zagarantovana ikakvim drugim zakonom, osim Zakonom
o šumama. Zadnja šumskoprivredna osnova za «Janj» rađena je za period 19821991. Godine 2001, u okviru Projekta šumarstva BiH, urađen je Plan gazdovanja
za šume sa posebnom namjenom u strogim rezervatima prirode «Janj» i «Lom», sa
neobaveznom primjenom.
U momentu izdvajanja (1954 godine) «Janj» je imao površinu od 195 ha i do tada
u rezervatu nisu vršene nikakve sječe. Kasnije (1960 godine) površina «Janja» je
povećana na 295 ha, ali je u isto vrijeme izvršeno i njegovo zoniranje. Tom prilikom
je izdvojeno tzv. «jezgro», površine 57 ha, dok je preostali, tzv. «upravljani» dio,
površine 237 ha, predviđen za redovno gazdovanje. Pored toga, oko 0,8 ha otpada
na stalne šumske komunikacije. U sklopu izrade spomenutog plana gazdovanja, na
terenu su obnovljene granice jezgra (crvenom i plavom bojom) i granice rezervata (
bijelom i crvenom bojom).
U odnosu na «Perućicu», «Janj» ima znatno uži amplitudu nadmorskih visina (od 1180
- 1510 m). To ima za posljedicu i manji broj biljnih zajednica, svega tri. Dominira
zajednica bukve i jele sa smrčom (Piceo-Abieti-Fagetum), na 95 % površine. Na
padini Todorića korita zadržala se mala krpa zajednice bijelog bora i smrče (Piceo37
Srđan Ljubojević, Dane Marčeta
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 23 - 50
Pinetum dinaricum), pokrivajući 1 % površine. Subalpinska bukova šuma (Fagetum
subalpinum dinaricum), na južnoj granici rezervata, zauzma oko 4 % površine.
3.3.1. Strogi prašumski rezervat «Janj» - „jezgro“ rezervata
U „jezgru“ rezervata «Janj» nisu registrovane bilo kakve sječe niti šumske krađe.
Jedino se može primjetiti da je u prošlosti posječeno nekoliko stabala u najzabačenijim,
unutrašnjim dijelovima zone. Pretpostavljamo da je to urađeno u naučne svrhe.
Panjevi ovih stabala nalaze se danas u poodmakloj fazi raspadanja. Također nisu
nađeni nikakvi tragovi ljudskih aktivnosti koje bi narušili prirodnu izvornost ovog
zaštićenog područja (fotos 4).
Fotos 4: Strogi prašumski rezervat «Janj» - „jezgro“ rezervata (foto D. Marčeta)
Photo 4: Virgin forest reserve «Janj» - „core“ of the reserve (photo by D. Marčeta)
Na cijeloj površini jezgra registrovni su vjetrolomi i vjetroizvale, sa intenzitetom
od 70-100 stabala /ha, snjegolomi i ledolomi sa intenzitetom od 30-40 stabala/ha,
raspukline od studeni sa intenzitetom od 5-10 stabala/ha, zatim štete od fitopatogenih
namentinika sa intenzitetom od 40-50 stabala/ha, te štete od insekata u intentziteu
od 25-40 stabala/ha. Kada je riječ o fitopatogenim nametnicima, domiraju Fomes
anosus i rakasta oboljenja.
38
Срђан Љубојевић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 23 - 50
3.3.2. Upravljani dio prašumskog rezervata «Janj»
Upravljani dio okružuje „jezgro“ prašumskog rezervata. Prema ranijim planovima
gazdovanja, on bi trebao da ima zaštitnu funkciju u odnosu na „jezgro“. Međutim,
za razliku od NP «Sutjeska», gdje se u zaštitnoj zoni (strogo upravljanom rezervatu)
ne vrše nikakve šumskoprivredne aktivnosti, u slučaju «Janja» ni po čemu se ne
može primjetiti da se ovaj dio rezervata tretira pažljivije u odnosu na druge visoke
ekonomske šume. Na svakom koraku vidljivi su tragovi ljudskih aktivnosti (fotosi
5,6,7, 8, 9 i 10).
Prosječna zaliha sveukupne drvne mase u Strogom rezervatu iznosi oko 1037 m3/ha,
a u Upravljanjom dijelu oko 765 m3/ha; ukupna prosječna zaliha u «Janju» iznosi
818 m3/ha. Kako je riječ o jednoj istoj sastojini, zajednici bukve i jele sa smrčom,
i imajući u vidu naprijed iznešene i ilustrovane fakte, sa velikom vjerovatnoćom
možemo pretpostavaiti da je razlika od 272 m3/ha nastala kao posljedica ljudskih
aktivnost na planu iskorišćavanja šuma, na koji način je u jednom dužem periodu
došlo do sječe oko 66.000 m3 sveukupne drvne mase (272 m3/ha x 237 ha).
Fotosi 5 i 6: Tragovi planskih aktivnosti, lijevo – oznaka smjera izvlačenja, desno – doznaka (foto D. Marčeta)
Photos 5 and 6: Traces of activities, left – direction of trees extraction, right – marked trees
Fotosi 7 i 8: Bespravna sječa (lijevo), veliki broj izrađenih a ne izveženih sortimenata (desno) (foto D. Marčeta)
Photos 7 and 8: Illegal felling (left), a great number of used but not yet extracted sortiments (right)
39
Srđan Ljubojević, Dane Marčeta
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 23 - 50
Fotosi 9 i 10: Klasična traktorska vlaka (lijevo), oštećenje na pridanku kao posljedica privlačenja (desno)
Photos 9 and 10: Common use of tractors to extract trees (left), damages at shoots caused by skidding (right)
Međutim, zaliha drveta u upravljanom dijelu još uvijek je toliko velika da pruža
mogućnost njegovog relativno brzog oporavka, uz uslov da se pod hitno obustave
sve proizvodne aktivnosti. Drugim riječima, upravljani dio se može posmatrati kao
sekundarna prašuma koja ima sve uslove da se vremenom stopi u jednu cjelinu sa
primarnom prašumom strogog rezervata. Dok se to ne postigne, već sada bi trebalo
ići na formiranje vanjskog zaštitnog pojasa oko „Janja“ minimalne širine 20 m,
koji bi imao funkciju strogo upravljanog rezervata, na isti način kao kod prašume
„Perućice“.
3.4. PRAŠUMSKI REZERVAT «LOM»
Prašumski rezervat «Lom» nalazi se na teritoriji Šumskoprivrednog područja
«Drinićkog», u gospodarskoj jedinici «Lom-Klekovača», gdje obuhvata odjele 130,
131, 132, 133, 134 i 136. Područjem gazduje šumsko gazdinstvo «Oštrelj» Drinić.
Do sada za «Lom» nisu rađene šumskoprivredne osnove, niti je njegova egzistencija
zagarantovana ikakvim drugim zakonom, osim Zakonom o šumama. Međutim, u
sklopu šumskoprivredne osnove za cijelo područje, apostrofirano je postojanje
«dobro očuvanih i kvalitetnih šuma bukve, jele i smrče, koje na površini od 297,75
ha čine dio nedirnute prirode, prašumske strukture, čija je posebna namjena i cilj
upravljanja naučno-istraživački rad» (ŠPO za ŠPP «Drinićko» 2003-2012). Kako je
već ranije spomenuto, godine 2001, u okviru Projekta šumarstva BiH, urađen je Plan
gazdovanja za šume sa posebnom namjenom u strogim rezervatima prirode «Janj» i
«Lom», sa neobaveznom primjenom.
U momentu izdvajanja (1954 godine) «Lom» je imao zanemarljivo manju površinu
(295 ha) i do tada u rezervatu nisu vršene nikakve sječe. Godine 1962 donešena
je odluka o zoniranju rezervata «Lom» po istom principu kao i rezervata «Janj».
Međutim, za razliku od «Janja», u «Lomu» ova odluka nije nikada sprovedena,
tako da je do danas cijeli rezervat zadržao odlike primarne prašume, sa prosječnom
zalihom od oko 730 m3/ha.
40
Срђан Љубојевић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 23 - 50
Obavljajući terenska istraživanja, konstatovali smo da je u međuvremenu ipak
izvršeno zoniranje rezervata „Lom“, i to u sklopu izrade spomenutog plan gazdovanja.
Polazeći od pogrešnog principa - „iz velikog u malo“, autori plana su zamislili da
preko 80 % primarne prašume prevedu u sekundarnu prašumu i da taj dio rezervata
ne zovu više „strogi rezervat“ već „upravljani dio rezervata“. Ako se analizira stanje
zalihe u tzv. „strogom rezervatu“, površine 55,8 ha, i u tzv. „upravljanom dijelu
rezervata“ površine 241, 9 ha, dolazi se do saznanja da se prosječne zalihe u tzv.
„strogom rezervatu“ (oko 755 m3/ha) i tzv. „upravljanom dijelu rezervata“ (oko 723
m3/ha) razlikuju za oko 4 %, što se može smatrati zanemarljivim. Također, na terenu
ne postoje nikakva vizuelno uočljiva ili čak izmjerljiva prirodna obilježja po kojima
bi se mogla povući razlika između površina o kojima je bilo riječi.
Suprotno opisanom, u „Lomu“ se mora sprovesti princip i „malog u veliko“. Mora
se zaštititi kao strogi rezervat primarna prašuma na cijeloj njenoj površini od 297,7
ha. U isto vrijeme, moraju se što prije poduzeti konkretne mjere da se oko primarne
prašume formira zaštitni pojas minimalne širine 20 m, koji bi imao funkciju strogo
upravljanog rezervata, na isti način kao kod prašume „Perućice“.
U odnosu na «Janj» (330 m, između 1180-1510 m n.v.), «Lom» ima užu i na više
pomjerenu amplitudu nadmorskih visina (272 m, između 1250-1522 m n.v.), što
ima za posljedicu još manji broj biljnih zajednica, svega dvije. Dominira zajednica
bukve i jele sa smrčom (Piceo-Abieti-Fagetum), na 82 % površine, iznad koje se u
visinskom pogledu nalazi subalpinska bukova šuma (Aceri - Fagetum subalpinum)
na preostalih oko 18 % površine.
Fotos 11: Prašumski rezervat «Lom» ima na cijeloj površini sva obilježja primarne prašume (foto D. Marčeta)
Photo 11: Virgin forest reserve «Lom» has marks of virgin forest on its whole territory (photo by D. Marčeta)
U prašumskom rezervatu «Lom» nisu nađeni nikakvi tragovi planskog iskorišćavanja
šuma ni na jednom dijelu njegove površine. Veliki je broj prelomljenih i suvih
stabala (50-100 ha), koja su prepuštena prirodnim procesima starenja i postepenog
raspadanja (fotos 11). Na oko 3-5 stabala /ha registrovane su raspukline od studeni.
41
Srđan Ljubojević, Dane Marčeta
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 23 - 50
Registrovano je nekoliko pojedinačnih slučajeva krađe stabala, čiji panjevi su prilično
vješto maskirani (fotosi 12 i 13). Najvjerovatnije je traženo rezonantno drvo.
Fotosi 12 i 13: Panj maskiran komadima drveta i korom, te pokriven mahovinom koja donešena sa nekog drugog
mjesta (foto D. Marčeta)
Photos 12 and 13: Stump covered with pieces of wood and bark, and moss brought here from some other place
(photo by D. Marčeta)
S obzirom da leži na krečnjačkoj podlozi, u «Lomu» je prisutna vodena erozija,
brazdastog oblika i lakog stepena degradacije na oko 70 % površine.
3.5. ŠUMSKI REZERVAT „BUKOV DO“
Šumski rezervat „Bukov do“ nalazi se u okolini Ljubinja, na teritoriji koju pokriva
Centar za razvoj krša iz Trebinja (ranije Š.g. „Leotar“ Trebinje). Rezervat je osnovan
1966. godine na površini od 100 ha. U momentu osnivanja tretiran je kao zaštitni
rezervat u kojem se naročito čuvaju ranije ugroženi bujični objekti, koji su uređeni i
pošumljeni, te služe za potrebe bioloških proučavanja (Ržehak, 1980). Glavne vrste
drveća bile su: javor, jasen, hrast, bukva, lijeska i iva, a od prizemnih vrsta glog,
kupina, zova i sl.
Šumski rezervat „Bukov do“ danas više ne postoji. To je sada rijetkom šikarom
obrastao kanjon oko istoimenog potoka, sa kojeg je posječeno sve što se moglo
posjeći (fotos 14). Izrađeni sortimenti su lifranjem spuštani do potoka, odnosno
puta. Sječe su vršene u toku i nakon zadnjeg rata. Nismo istraživali ko je to učinio.
Kao posljedica oštećenja vegetacionog pokrova, u „Bukovom dolu“ je evidentna
vodena erozija. Na oko 35 % površine ona ima površinski karakter, lakog stepena
degradacije, dok je na oko 10 % površine erozija već poprimila jaružast oblik,
umjerenog stepena degradacije. Za očekivati je da će se vremenom stanje pogoršavati.
Na površini od oko 300 m2 vađen je kamen, šljunak i pijesak.
42
Срђан Љубојевић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 23 - 50
Fotos 14: Obešumljena padina nekadašnjeg šumskog rezervata „Bukov do“ (foto D. Marčeta)
Photo 14: Defforestated slope of former forest reserve „Bukov do“ (photo by D. Marčeta)
Oko 10-15 km prema unutrašnjosti i paralalno sa pravcem pružanja „Bukovog
dola“ (koji je ujedno i glavni pravac pružanja Dinarida), nalaze se obronci planine
Viduše. Sjeverna strana ovog planinskog vijenca nekada je bila obrasla močnim
pojasom bukovih šuma, čija su stabla u trgovačkom pogledu bila poznata kao bijela
bukva, zbog odsustva ili sa vrlo malo srčike (kerna), i sa zapreminskom masom
drveta većom i od 1.100 kg/m3. Obilaskom navedenog područja konstatovali smo
da je danas preko 80 % ovih šuma posječeno, a da je preostali dio ostao sačuvan
zahvaljujući nepristupačnom i vrtačastom reljefu.
Imajući u vidu mnogostruki značaj ovih šuma, kao i činjenicu da je njihovo nestajanje
ireverzibilan proces, trebalo bi izdvojiti i zaštititi bar jedan od njihovih preostalih
fragmenata.
3.6.
ŠUMSKI REZERVAT „OMAR“
Šumski rezervat „Omar“ osnovan je 1964. godine kao rezervat prirodnih predjela
za odmor i rekreaciju, na površini od 97 ha. Glavna vrijednost rezervata su stoljetna
stabla smrče (fotos 15). Rezervat je uz to bogat vodom i ima zaštićena dva izvora
- Ibrahimovac i Todorovac.
Rezervatom „Omar“ do prošle godine gazdovalo je Šumsko gazdinstvo „Čemernica“,
nakon čega je brigu o njemu preuzela Skupština opštine Kneževo. Rezervat se
nalazi uz samo naseljeno mjesto. Na dobrom dijelu rezervata šuma je iskrčena i na
tim mjestima izgrađeni su različiti objekti (fotosi 16 i 17). Osim toga, rezervat je
ispresjecan mrežom puteva različitog značaja. U dijelu rezervata koji je ostao čitav
nakon izgradnje objekata, a pripada
43
Srđan Ljubojević, Dane Marčeta
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 23 - 50
Fotos 15: Šumski rezervat „Omar“ sa stoljetnim stablima smrče (foto D. Marčeta)
Photo 15: Forers reserve „Omar“ with centuries old spruce trees (photo by D. Marčeta)
odjeljenju 81/1, u toku 2006. godine izvršena je doznaka jakog intenziteta. Doznačeno
je oko 2/3 preostalih stabala, ukupne zapremine oko 8.000 m3. Ukoliko se nešto
hitno ne poduzme, Republika Srpska će poslije „Bukovog dola“ ubrzo ostati i bez
svog drugog šumskog rezervata.
Fotosi 16 i 17: Krčenje šume radi izgradnje stambenih i drugih objekata vidljivo je na svakom koraku (foto D.
Marčeta)
Photos 16 and 17: Noticeable grubbing of forests in order to build houses and other facilities (photo by D.
Marčeta)
44
Срђан Љубојевић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 23 - 50
3.7. REZERVAT PRIRODNIH PREDJELA „JAHORINA“
Rezervat prirodnih predjela „Jahorina“ izdvojen je 1954 godine na površini od 2.000
ha. Nismo uspjeli doći do dokumentacije o tome ko su bili prvi osnivači i upravljači
parka, niti do drugih relevantnih podataka (zoniranje, zaštita i sl.). Ono što danas
pouzdano znamo je da Šumsko gazdinstvo „Jahorina“ Pale gazduje sa najvećim
dijelom šuma i šumskih zemljišta rezervata, a da je za preostali mali dio oko hotela
„Šator“ odgovorno Š.g. „Zelengora“ Kalinovik.
Prema važećoj Šumskoprivrednoj osnovi za ŠPP „Paljansko“ (za period 20042013), šume koje čine zaštitni pojas oko skijaških staza izdvojene su u posebnu
gazdinsku klasu: Šume bukve i jele sa smrčom sa posebnom namjenom - zaštitni
pojas oko skijaških terena. Površina ovih šuma je 320,69 ha, što čini 1,46 % od
ukupne površine visokih šuma sa prirodnom obnovom u području. Šume se nalaze
u dvjema gospodarskim jedinicama: „Gornja Prača“ (271,89 ha) i „Srednja Prača“
(48,80 m3/ha). Njihova drvna zaliha iznosi 299 m3/ha sveukupne drvne mase. Cilj
gazdovanja je očuvanje postojećeg omjera smjese, stepena sklopa i zdravstvenog
stanja. Dozvoljene su samo sanitarne sječe i to po potrebi. U suprotnom, realizacija
planiranog etata od 3,12 m3/ha godišnje može i izostati.
3.8. REZERVAT PRIRODNIH PREDJELA „TREBEVIĆ“
Rezervat prirodnih predjela i park šuma „Trebević“ izdvojen je 1954 godine na
površini od 1.000 ha. Još ranije, 1948. godine, formirana je planinska botanička
bašta „Alpinetum“, površine 7 ha, koja je do početka rata imala funkciji stalnog
nastavnog i oglednog dobra Šumarskog fakulteta u Sarajevu. Kao i u slučaju
rezervata „Jahorina“, nismo uspjeli doći do dokumentacije o tome ko su bili prvi
osnivači i upravljači parka, niti do drugih relevantnih podataka (zoniranje, zaštita i
sl.). Situaciju dodatno komplikuje činjenica da se značajan dio Rezervata prirodnih
predjela i Park šuma „Brus“ danas nalaze na teritoriji FBiH i da su te površine
najvećim dijelom minirane.
Do spajanja ŠPP „Sarajevskog“ sa ŠPP-u „Romanijskim“, ovim šumama je gazdovalo
šumsko gazdinstvo „Bistrica“ iz Istočnog Sarajeva. U posljednjoj šumskoprivrednoj
osnovi (za period 2004-2013) ne spominju se ni rezervat niti zaštitne šume, ali se
zato daje ambiciozan plan izdvajanja 2.253,67 ha u kategoriju zaštićenih šuma i
šuma sa posebnom namjenom.
3.9. REZERVATI PANČIĆEVE OMORIKE
U Šumskom gazdinstvu „Panos“ Višegrad postoji evidencija za dvije sastojine
Pančićeve omorike. Jedna je na lokalitetu „Gostilja“, površine 25 ha, a druga na
lokalitetu „Veliki Stolac“ površine 24 ha. Iako za njih nisu rađeni posebni planovi
zaštite, obje sastojine su u dobrom stanju i u njima su do sada vršene samo sanitarne
45
Srđan Ljubojević, Dane Marčeta
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 23 - 50
sječe i to u pojedinačnim slučajevima. O preostale tri sastojine koje se nalaze u
evidenciji IUCN-a (tabela 1), u ovom gazdinstvu ne znaju ništa (riječ je o lokalitetima
„Božurevac“, „Stula-Karaula“ i „Tovarnica“).
U Šumskom gazdinstvu „Sjemeč“ Rogatica postoji evidencija za dvije sastojine
Pančićeve omorike. Jedna je na lokalitetu „Novo brdo“ a druga na lokalitetu „PanjakIgrište“. Objema je površina po jedan hektar. Nema posebnih planova gazdovanja za
njih, u dobrom su stanju a odjeli u kojima se one nalaze ne sjeku se.
U Šumskom gazdinstvu „Drina“ Srebrenica nema nikakvih podataka o sastojinama
Pančićeve omorike koje se spominju u evidenciji IUCN-a (tabela 1). Radi se o
lokalitetima „Pliština“ i „Strugovi“. U isto vrijeme, u ovom gazdinstvu imaju
izdvojene dvije sjemenske sastojine Pančićeve omorike na lokalitetima „ZanožjeVitez“, površine 3 ha i „Luka-Klocijevac“, površine oko 20 ha, kojih nema u drugim
raspoloživim evidencijama. Navedene sastojine su izdvojene u odjelima sa kojima
se redovno gazduje.
U Šumskom gazdinstvu „Visočnik“ Han Pijesak nalazi se sastojina Pančićeve
omorike na lokalitetu „Tisovljak“, površine oko 10 ha. Za ovu sastojinu ne postoji
poseban plan gazdovanja. Odjeljenje u kojem se ona nalazi ne sječe se u redovnoj
sječi, ali je u manjem obimu bilo sječe pojedinačnih stabala.
U Šumskom gazdinstvu „Vučevica“ Čajniče nalazi se sastojina Pančićeve omorike na
lokalitetu „Viogor-Sahdani“, površine oko 5 ha. Za ovu sastojinu ne postoji poseban
plan gazdovanja, a odjeljenje u kojem se ona nalazi ne siječe se.
U Šumskom gazdinstvu „Maglić“ Foča registrovan je objekat Pančićeve omorike
na lokalitetu „Sokolina“, ukupne površine 5-6 ha. To su u svari dva odsjeka u dva
odjeljenja, koja se vode kao posebna gazdinska klasa. U dobrom su stanju, pod
strogom zaštitom i u njima do sada nije bilo sječa.
4. ZAKLJUČCI
Prema relevantnim dokumentacionim izvorima, u predratnoj BiH, a na teritoriji
koja danas pripada Republici Srpskoj, nalazilo se 21 zaštićeno područje, od toga:
dva nacionalna parka, tri prašumska rezervata, dva šumska rezervata, dva rezervata
prirodnih predjela i 12 rezervata Pančićeve omorike. Ova zaštićena područja
izdvojena su u periodu 1954-1967, na ukupnoj površini od 24.632 ha. Od tada pa do
danas, nije izdvojeno nijedno novo zaštićeno područje.
Sadašnje stanje zaštićenih područja u Republici Srpskoj ogleda se u slijedećem:
NP „Kozara“ je povećao površinu sa 3.375 na 3.494,5 ha. Zaštićenom dijelu pripada
445,6 ha ili 12,8 % površine parka. Od toga je na 428,50 ha evidentirana ugroženost
46
Срђан Љубојевић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 23 - 50
od antropogenog faktora a na 17,11 ha značajna ugroženost od fitopatogenih,
antropogeno uplivisanih faktora. Sa preostalim dijelom parka, površine 3.048,9
ha, gazduje se kao sa bilo kojih drugim šumskoprivrednim područjem u Republici
Srpskoj, uz prosječni godišnji intenzitet sječe od 8,18 m3/ha.
U NP „Sutjeska“ zaštićene su dvije vegetacione formacije. Šume prašume „Perućice“
i njenog zaštitnog pojasa, ukupne površine 2.822,47 ha, te visokoplaninski pašnjaci
i obronci planina iznad gornje granice vegetacije, površine 6.765,12 ha. To znači da
se pod zaštitom nalazi 9.587,6 ha ili 55,6 % površine parka. . Sa preostalim dijelom
parka, površine 7.662,4 ha, gazduje se kao sa bilo kojih drugim šumskoprivrednim
područjem u RS, uz prosječni godišnji intenzitet sječe od 4,75 m3/ha.
Republika Srpska ima rijetku privilegiju da se na njenoj površini nalaze čak tri
prašumska rezervata, ukupne površine 2.025,75 ha.
Najbolje očuvana je „Perućica“, koja u punom kapacitetu ima sve odlike primarne
prašume na cijeloj svojoj površini od 1.434 ha .
„Lom“ ne zaostaje mnogo za njom. I on na cijeloj svojoj površini od 297,75 ha ima
sve odlike primarne prašume. U njemu nisu nađeni nikakvi tragovi organizovanog
iskorišćavanja šuma, a registrovano je par pojedinačnih slučajeva traženja rezonantnog
drveta. Nerazumna mjera zoniranja unutrašnjeg dijela primarne prašume mora se što
prije anulirati. U isto vrijeme, moraju se što prije poduzeti konkretne mjere da se
oko primarne prašume formira zaštitni pojas minimalne širine 20 m, koji bi imao
funkciju strogo upravljanog rezervata, na isti način kao kod prašume „Perućice“.
U odnosu na vrijeme kada je osnovan, „Janj“ je svoju površinu povećao za 100 ha
i danas ima površinu od 295 ha. Sa druge strane, nerazumnom mjerom unutrašnjeg
zoniranja, površina primarne prašume svedena je na 57 ha. To je čak ispod minimalnog
praga za primarne prašumske rezervate koji služe za nučna istraživanja. Minimalni
prag za prašumske sastojine šume bukve, jele i smrče, iznosi 60-70 ha (Prpić, 1987,
prema Koprelu). Još negativniji efekat imalo je unutrašnje zoniranje na veći, tzv.
„upravljani“ dio rezervata. Ono je jednostavno dalo zeleno svjetlo motornoj pili
da uđe u prašumu. Posljedica: 81 % rezervata prevedeno je u sekundarnu prašumu
(prosječna zaliha 765 m3/ha), koja se i golim okom razlikuje od primarne prašume
(prosječna zaliha 1037 m3/ha), premda je riječ o jednoj te istoj sastojini. Međutim,
zaliha drveta u upravljanom dijelu još uvijek je toliko velika da pruža mogućnost
njegovog relativno brzog oporavka, uz uslov da se pod hitno obustave sve proizvodne
aktivnosti i da se u isto vrijeme što prije poduzmu konkretne mjere na formiranju
zaštitnog pojasa minimalne širine 20 m, koji bi preuzeo funkciju strogo upravljanog
rezervata, na isti način kao kod prašume „Perućica“ i kako je već predloženo za
„Lom“.
47
Srđan Ljubojević, Dane Marčeta
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 23 - 50
Šumski rezervati su najugroženija kategorija zaštićenih područja u Republici Srpskoj.
Rezervat „Bukov do“, površine 100 ha praktično više ne postoji, a rezervatu „Omar“
prijeti ista sudbina, ako se hitno nešto ne poduzme na njegovom spašavanju. Već je
doznačeno oko 2/3 preostalih stabala, ukupne zapremine oko 8.000 m3 i izvršene
sve tehnološke pripreme za početak realizacije (trasirane vlake, određena stovarišta
itd.).
Rezervati prirodni predjela imaju dosta sličnosti, kada je u pitanju geografski položaj,
blizina urbanih naselja, turistička orijentacija i sl., ali i određenih razlika.
U okviru ambijentalnog objekta „Jahorina“, zaštićeno je 320,69 ha šuma koje čine
zaštitni pojas oko skijaških staza. One su izdvojene u posebnu gazdinsku klasu, za
koju se dozvoljene samo sanitarne sječe i to po potrebi. U suprotnom, realizacija
planiranog etata od 3,12 m3/ha godišnje može i izostati.
U okviru ambijentalnog objekta „Trebević“ nisu izdvojene zaštićene površine,
uzimajući u obzir važeću šumskoprivrednu osnovu i druge dostupne dokumente.
Situaciju dodatno komplikuje činjenica da se značajan dio rezervata danas nalaze na
teritoriji FBiH i da je taj dio najvećim dijelom miniran.
Sastojina Pančićeve omorke smanjile su se površinom sa 320 ha na 95 ha,
a brojnošću sa 12 na 9 objekata (sastojina). Za pet sastojina nema nikakvih
tragova. To su „Božurevac“, „Stula-Karaula“ i „Tovarnica“ na području
Višegrada, te „Pliština“ i „Strugovi“ na području Srebrenice. Kod šest
sastojina smanjile su se površine: „Gostilja“ sa 50 ha na 25 ha; „Novo brdo“
sa 20 ha na 1 ha; „Panjak-Igrište“ sa 30 ha na 1 ha, „Sokolina“ sa 30 na 6
ha; „Veliki Stolac“ sa 40 ha na 24 ha i „Viogor-Sahdani“ sa 40 ha na 5 ha.
Jedino je površina „Tisovljaka“ ostala ista, 10 ha. U isto vrijeme, u Šumskom
gazdinstvu „Drina“ Srebrenica postoje dvije sjemenske sastojine Pančićeve
omorike na lokalitetima „Zanožje-Vitez“, površine 3 ha i „Luka-Klocijevac“,
površine oko 20 ha, kojih nema u drugim evidencijama. Navedene sastojine
su izdvojene u odjelima sa kojima se redovno gazduje.
5. LITERATURA
Fukarek P., Stefanović V. (1958): Prašuma Perućica i njena vegetacija. Radovi
Poljoprivredno šumarskog fakulteta III, No 3 (Šumarstvo), Sarajevo. str. 93146
Fukarek P. et al. (1969): Osnovne prirodne karakteristike, flora i vegetacija
nacionalnog parka «Sutjeska». Akademija nauka i umjetnosti BiH, Odjeljenje
prirodnih i matematičkih nauka, Knjiga 3, Sarajevo. 301str.
48
Срђан Љубојевић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 23 - 50
Govedar Z., Stanivuković Z., Čuković D., Lazendić Z. (2006): Osnovne taksacione
karakteristike mješovitih sastojina bukve, jele i smrče u prašumi „Lom“ na
području zapadnog dijela Republike Srpske. Naučna onferencija: «Gazdovanje
šumskim ekosistemima nacionalnih parkova i drugih zaštićenih područja»,
Zbornik radova. str. 285-295
Grujuć L. (1998): State of the environment of Bosnia and Herzegovina. Federal
Ministry of Physical Planning and Environment. http://enrin.grida.no/htmls/
bosnia/soe/html/index/htm
Grupa autora (2001): Plan gazdovanja za šume sa posebnom namjenom u strogim
rezervatima prirode «Janj» i «Lom». Projekt šumarstva BiH . 143 str.
Grupa autora (2003): NEAP Akcioni plan za zaštitu okoliša BiH. Federalno
ministarstvo prostornog uređenja i okoliša, Ministarstvo za urbanizam,
stambeno-komunalne djelatnosti, građevinarstvo i ekologiju RS. Sarajevo,
Banja Luka. 126 str.
Kadić J., Marković B. (2006): Zaštićena područja prirode u Prostornom planu RS
2001-2015. Naučna konferencija: «Gazdovanje šumskim ekosistemima
nacionalnih parkova i drugih zaštićenih područja», Zbornik radova. str. 305312
Koprivica M., Ljubojević S. (2006): Planiranje gazdovanja šumskim ekosistemima
nacionalnih parkova i drugih zaštićenih područja u Bosni i Hercegovini.
Naučna konferencija: «Gazdovanje šumskim ekosistemima nacionalnih
parkova i drugih zaštićenih područja», Zbornik radova. str. 171-181
Leibundgur H. (1960): Risultati delle ricerche in foreste vergini Europee, Annali
Acad. italiana di scienze forestali. Vol. IX, Firenze 1960, str. 227-287
Ljubojević S. (2001): Glavna prirodna obilježja i način organizovanja nacionalnih
parkova Centralne Evrope. «Šuma», br. 2, Sokolac. str. 75-83
Ljubojević S. (2001): Nacionalni park «Sutjeska» Tjentište. «Šuma», br. 2, Sokolac.
str. 69-74
Ljubojević S. (2006): Principi iskorišćavanja šuma u zaštićenim područjima i
osjetljivim šumskim ekosistemima. Šumarski fakultet u Banjoj Luci, Zbornik
radova. str. 479-484
Marilović S., Veljančić V. (2006): Analiza propisa značajnih za gazdovanje šumskim
ekosistemima, nacionalnim parkovima i drugim zaštićenim područjima.
Naučna konferencija: «Gazdovanje šumskim ekosistemima nacionalnih
parkova i drugih zaštićenih područja», Zbornik radova, str. 501-515
49
Srđan Ljubojević, Dane Marčeta
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No. 7, Page. 23 - 50
Pintarić K. (2004): Značaj šume za čovjeka i životnu sredinu. UŠIT Federacije BiH,
99 str.
Prpić B. (1987): Prašuma. Šumarska enciklopedija. JAZU Zagreb. Str. 35-41
Ržehak V. (1980): Bosna i Hercegovina – Zaštićeni objekti prirode. Šumarska
enciklopedija I, JAZU, str. 176-178
EUROPARC & IUCN (1999): Guidelines for protected area management categories
– Interpretation and application of the protected area management categories
in Europe.
EUROPARC & WCPA, Grafenau, Germany. 48 str.
Prostorni plan RS 1996-2001 - etapni plan. Urbanistički zavod Republike Srpske.
Prostorni plan RS 2001-2015, Poglavlje 3: „Prirodne vrijednosti i kulturno-istorijska
dobra“. Urbanistički zavod Republike Srpske a.d.Banja Luka.
UNEP, WCMC, IUCN World Commission on Protected Areas (2005) World database
on protected areas. (http // sea.unep-wcmc.org)
Zakon o kulturnim dobrima, „Službeni glasnik Republike Srpske“ , Odluka NS RS
broj: 02- 605/95, 14.06.1995.
Zakon o nacionalnim parkovima, „Službeni glasnik Republike Srpske“ broj: 21/96,
74/05
Zakon o šumama, „Službeni glasnik Republike Srpske“ broj: 23/98, 66/03
Zakon o zaštiti životne sredine, „Službeni glasnik Republike Srpske“ broj: 50/02
Zakon o zaštiti prirode, sadržan je kao dio Zakona o zaštiti životne sredine
50
Зоран Поповић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2006, бр. 6, стр. 51- 64
Оригинални научни рад
Достављено - Received: 25.04.2007.
Original scientific paper
Прихваћено - Accepted: 25.04.2007.
UDK: 630*45
Рецензент -Reviewer: Милош Беуковић
Zoran Popović1
ŠTETE OD DIVLJAČI NA ŠUMSKIM I
POLJOPRIVREDNIM KULTURAMA
Izvod: U radu su prikazane štete na šumskim i poljoprivrednim kulturama
koje u lovištima mogu pričiniti srna (Capreolus capreolus L.), divlja svinja
(Sus scrofa) i medved (Ursus arctos L). Razlozi koji su uslovili pojavu šteta od
divljači najčešće su izazvani nedostatkom hrane u staništu ili lošim kvalitetom
hrane, njihovom neravnomernom distribucijom, uznemiravanjem divljači
i potrebom za većom količine energije, ali nekada i određenim navikama
divljači. Odgovarajućim gazdinskim merama u lovištu ove štete se mogu
smanjiti ili sprečiti.
Ključne reči: Štete od divljači, srna, medved, divlja svinja..
DAMAGES ON FOREST AND AGRICULTURAL CROPSMADE
BY GAME
Abstract:This paper describes the damages on forest and agricultural crops grown
in hunting grounds which can be made by a roe deer (Capreolus capreolus L.), wild
boar (Sus scrofa) or a brown bear (Ursus arctos L). The damages on forest and
agricultural crops in the examined localities have been analyzed as well as the state
of herein mentioned game species together with hunting and animal housing buildings
in a hunting ground. The reasons responsible for damages made by a forest game are
most often provoked by a deficiency of food in habitat or its bad quality and uneven
distribution, by a disturbance of the game and need for a greater quantities of energy,
but sometimes also by a certain habits of the game itself. By a suitable management
measures in a hunting ground these damages can either be reduced or prevented.
Key words: Damages by the game, roe deer, wild boar, brown bear.
1
Poljoprivredni fakultet, Zemun; e-mail: [email protected]
51
Zoran Popović
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7, page 51- 64
UVOD
Pored ekonomskih koristi koju čovjek ima od divljači kao i njihovog pozitivnog
dejstva na stanište, važno je razmotriti i njihov negativan uticaj na šumske i
poljoprivredne kulture.
Od vrsta divljači koje pričinjavaju određene štete, istraživanje je bazirano na tri
vrste: srni (Capreolus capreolus L.), divljoj svinji (Sus scrofa) i medvedu (Ursus
arctos L), a koje su i sa stanovišta gazdovanja lovištima ekonomski najznačajnije
vrste divljači. Štete koje pričinjavaju navedene vrste divljači u lovištima dosta se
razlikuju u zavisnosi od stanišnih uslova, načina gazdovanja i primene pojedinih
mera zaštite kultura. Cilj ovog rada je da se:
•
Utvrdi vremenski period najvećeg intenziteta javljanja šteta,
•
Utvrdi vrsta kulture koja je najviše ugrožena, njena starost ili fenofaza razvoja,
•
Utvrdi uticaj gazdovanja pojedinim vrstama divljači na visinu šteta,
•
Predlože gazdinske mere zaštite za sprečavanje šteta od divljači.
MATERIJAL I METOD RADA
Istraživanja šteta na šumskim i poljoprivrednim kulturama sprovedena su u sledećim
lovištima: Posebno lovište «Kozara», «Borje» Teslić, «Šipovo» Šipovo, «Ribnik»
Ribnik, «Prnjavor» Prnjavor, «Mrakovica» Prijedor.
Osnovni podaci o lovištu, stanišnim uslovima za divljač, kapacitetu lovišta i stanju
fonda divljači, preuzeti su iz Lovnih osnova i Godišnjih planova gazdovanja
navedenim lovištima. Bonitet lovišta za medveda utvrđen prema Bosiljčiću (2005),
a za srnu i divlju svinju prema Tomašević i sar. (1997). Za analizu pričinjenih šteta
od navedenih vrsta divljači poslužila je zvanična evidencija prijavljenih šteta, kao i
zvanično neprijavljene ali pričinjene štete na kulturama.
Utvrđivanje veličine pričinjene štete vršeno je na osnovu broja oštećenih ili uništenih
stabala kao i na osnovu procentualnog uništenja kulture. Kod poljoprivrednih kultura
izvršeno je utvrđivanje fenofaza biljaka kada su štete pričinjene, dok na šumskim
kulturama: vrsta, starost, način oštećenja stabla.
Od preduzetih gazdinskih mera u lovištu obuhvaćeno je: brojno stanje i gustina
divljači na pojedinim staništima, stanje lovno-uzgojnih objekata, mere prehranjivanja
divljači u određenom periodu godine, lokaliteti prehranjivanja, kao i prisustvo polja
za divljač. Istraživanje je sprovedeno u periodu od septembra do decembra meseca
2006 godine, tako da su na terenu registrovane samo štete pričinjene u letnjem i
52
Зоран Поповић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 51- 64
jesenjem periodu godine, dok su proletne štete evidentirane na osnovu eventualnih
ostataka ili izjava vlasnika parcela ili zasada.
LOVNO PRODUKTIVNE POVRŠINE, KAPACITETI LOVIŠTA ZA GAJENE
VRSTE DIVLJAČI, MATIČNI FOND DIVLJAČI
U tabelarnom prikazu br. 1 prikazane su za istraživana lovišta lovno-produktivne
površine, bonitetni razredi, kapaciteti lovišta i vrste divljači sa kojima se gazduje u
istraživanim lovištima, a koje su predmet istraživanja.
Lovno-produktivna
površina lovišta
Hunting ground huntingproductive area (ha)
Bonitet lovišta
Hunting ground soundness
Kapacitet lovišta
Hunting ground capacity
Matični fond
Recorded stock
Sadašnje stanje broja jedinki
po jedinici površine
Present state in number of
animals per area unit
Planiran broj jedinki po
jedinici površine
Planned number of animals
per area unit
“Prnjavor”
Srna
20.000
II
1200
122
0,61/100ha
6/100ha
Srna
9 765
II
390
301
3,08/100ha
4/100ha
Divlja svinja
8.500
III
100
100
1,2/100ha
1,2/100ha
Srna
10.119
III
404
299
2,95/100ha
3,99/100ha
Divlja svinja
11309
III
34
34
0,3/100ha
0,3/100ha
Srna
54.400
III
1088
637
1,17/100ha
2/100ha
Divlja svinja
40.000
III
284
270
0,68/100ha
0,71/100ha
Medved
29.000
-
29
26
0,90/1000ha
1/1000ha
Srna
26.200
II i III
524
482
1,84/100ha
2/100ha
Divlja svinja
12300
III
123
123
1/100ha
1/100ha
Medved
28.000
II
48
25
0,89/1000ha
2/1000ha
Srna
23.500
II i III
694
282
1,2/100ha
2/100ha
Divlja svinja
25000
III
163
29
0,68/1000ha
1/1000ha
Medved
42.802
II
42
135
0,54/100ha
0,65/100ha
Vrsta divljači
Game species
Naziv lovišta
Name of a hunting ground
Tab.br.1. Lovno-produktivne površine, boniteti i kapaciteti lovišta, stanje fonda divljači
Table 1. Hunting-productive areas, financial soundness and hunting ground capacities, the state in a game stock
“Kozara”
“Mrakovica”
“Borja”
“Šipovo”
“Ribnik”
53
Zoran Popović
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7, page 51- 64
Na osnovu prisustva istraživanih vrsta divljači, može se primetiti da se radi o
različitim tipovima lovišta, gde su na osnovu bonitiranja stanišnih uslova utvrđeni
različiti bonitetni razredi, ali i kapaciteti lovišta.
U lovištu “Prnjavor”, koje pripada brežuljkastom tipu lovišta, gaji se od istraživanih
vrsta samo srna, dok u lovištu «Kozara» i «Mrakovica», koji pripadaju pretežno
brdskom tipu lovišta, prisutna je i divlja svinja. Planinski tipovi lovišta “Borja”,
“Šipovo” i “Ribnik” imaju prisutne sve tri vrste divljači. Prostorna distribucija ovih
vrsta divljači svakako je vezana za floristički sastav terena, obzirom da su velike
razlike u nadmorskim visinama između najniže i najviše tačke.
Gustina divljači u istraživanim lovištima, u zavisnosti od tipa lovišta dosta je različita,
što je prikazano u tabeli br.1. Broj srna na 100 hektara lovno-produktivne površine
(LPP) varira u zavisnosti od lovišta od 1,17 do 3,08. Kapaciteti lovišta ni u jednom
lovištu nisu postignuti, tako da su gustine srneće divljači ispod kapaciteta lovišta.
Kod divlje svinje variranje gustine je od 0,3 do 1,2 grla na 100 ha LPP. Predviđeni
kapaciteti lovišta za ovu vrstu divljači su uglavnom dostignuti u svim lovištima ili su
u blizini ovog kapaciteta.
Gustina populacija medveda na 100 ha LPP varira od 0,68 do 0,90 grla na 1000
ha lovno-produktivne površine. Brojno stanje medveda u lovištima gde je prisutan,
takođe je ispod kapaciteta staništa.
STANJE LOVNIH OBJEKATA U ISTRAŽIVANIM LOVIŠTIMA
Prisustvo lovnih objekata u lovištu predstavlja i merilo intenzivnosti gazdovanja
populacijama divljači. U tabeli br. 2 prikazano je stanje lovnih objekata u istraživanim
lovištima. Na osnovu ove tabele može se videti da su u lovištima uglavnom prisutna
hranilišta za srne i solišta. Hranilišta za divlje svinje prisutna su u lovištima, ali
u nedovoljnom broju. Međutim, iznošenje hrane u ova hranilišta je neredovno i
nije zastupljeno u vremenskom priodu kada su i štete na kulturama najveće. Broj
hranilišta u navedenim lovištima nedovoljan je da podmiri potrebe populacije divljih
svinja na ustanovljenoj lovno-produktivnoj površini za ovu vrstu divljači. Prisustvo
polja za divljač u lovištima «Kozara», «Mrakovica», «Borja» i «Šipovo», najbolji su
način prehranjivanja divljih svinja ali i medveda.
54
Зоран Поповић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 51- 64
Tabela 2. Stanje lovno-uzgojnih objekata u lovištima
Table 2. A state of hunting-housing buildings in hunting grounds
Naziv lovišta Name
of hunting ground
Hranilišta za
srne
Feeders for
roe deers
Hranilišta za
divlje svinje
Feeders for
wild boars
Hranilišta
za medveda
Feeders for
bears
Solišta
Salt licks
Polja za divljač
(ha) Fields for
forest game (ha)
“Prnjavor”
25
-
-
0
-
“Kozara”
30
2
-
70
9
“Mrakovica”
28
2
-
“Borja”
10
4
3
“Šipovo”
5
“Ribnik”
21
5
-
2
2
80
2
100
10
21
-
PRIJAVLJIVANJE ŠTETA OD ISTRAŽIVANIH VRSTA DIVLJAČI
Zvanično prijavljivanje šteta korisnicima lovišta jedino je prisutno za divljač koja
je u statusu zaštićene divljači. U Zakonu o lovstvu Republike Srpske (Službeni
glasnik RS, broj 2/02) u čl. 68 piše, da za štetu koju učini lovostajom zaštićena
divljač odgovara organizacija koja koristi lovište. Izuzetak su štete od medveda
u čijem namirivanju učestvuje Budžet RS (sa 45%), nadležna opština (sa 25%) i
korisnik lovišta (sa 30%). Upravo iz ovih razloga štete od divljih svinja, koje su u
režimu lovostajem nezaštićene vrste divljači, zvanično se ne mogu naći prijave u
organizacijama koje gazduju lovištem.
PRIČINJENE ŠTETE OD MEDVEDA
Štete koje pričinjava medved mogu se grupisati u dve grupe:
a) Štete na domaćim i gajenim životinjama
b) Štete na biljnim kulturama (ratarske, voćarske i šumske kulture).
U okviru prve grupe šteta, najveći broj prijavljenih šteta je na domaćoj stoci. U tri
istraživana lovišta u poslednjih godinu dana uništeno je 3 grla krupne stoke i 8 grla
sitne stoke. Ove štete su evidentirane u prolećnim mesecima, nastale posle izlaska
medveda iz brloga, a usled smanjene količine raspoložive hrane u ovom periodu
godine, ali prisutne su i u kasnijem jesenjem periodu.
55
Zoran Popović
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7, page 51- 64
Od gajenih životinja evidentirane su štete na pčelama, gde su u potpunosti
uništene košnice i ramovi sa saćem. Ukupno je evidentirano za ova tri lovišta 12
košnica, pri čemu je vremenski period javljanja bio kasno proleće i period leta.
Primenjene mere mehaničke zaštite košnica sa žičanom i drvenom ogradom nisu
bile adekvatne da sačuvaju ulazak medveda među košnice.
Od šteta na ratarskim kulturama, pričinjene su štete na žitaricama, pre svega ovsu.
U poslednjih godinu dana u istraživanim lovištima uništen je 1,5 ha ovog zasada.
Učinjene štete bile su prisutne u vremenskom periodu od faze mlečno-voštanog do
punog zrenja. Ulazak medveda na parcele gde su štete nastale obavljano je tokom
većeg broja dana, što ukazuje da se jedinka privikla na parcelu i hranivo koje je na
njoj prisutno.
U okviru grupe šteta koje su prisutne na voćnjacima, na istraživanim lokalitetima
uništeno je 46 stabla voća i to u ovim slučajevima šljiva. U cilju dolaska do plodova
voća medved lomi remene grane voća i vršni deo, što je prikazano na slici br. 1 i
slici br. 2. Vremenski period nastanka šteta bio je u fazi dozrevanja i faze punog
zrenja plodova. Primenjene mere mehaničke zaštite voća sa bodljikavom žicom nisu
bile efikasne. Ulazak medveda u voćnjak, bio je prisutan u više navrata, što se na
osnovu starosti njegovih tragova moglo videti. Na osnovu napred navedenog može
se konstatovati da štete na ratarskim i voćarskim kulturama nisu pričinjene u jednom
ulasku medveda, već se oni priviknu na datu kulturu, odnosno izvor hrane i da te
parcele posećuju više puta. Na ovaj način procenat oštećenja parcele se povećava.
Parcele koje su uništene, dosta su udaljene od hranilišta za ovu vrstu divljači ili
uopšte u to vreme hranilišta nisu bila aktivna, tako da ova mera gazdovanja nije
utvrđena.
Štete na šumskim kulturama pričinjene od ove vrste divljači nisu zvanično
prijavljivane u istraživanim lovištima gde je prisutna ova vrsta divljači, što govori
da pri navedenim gustinama medveda ne treba očekivati štete na ovim kulturama.
Visina pričinjenih šteta od medveda u BiH poslednjih godina je u porastu, tako da
zvanično prijavljena vrednost šteta 2006 godine iznosi preko 16000 KM, Adamič
et al. (2006). Svakako da deo šteta koji je prouzrokovan od medveda vezan je i
za njegov način ishrane i godišnje doba. Dečak et al. (2005), navode da u ishrani
medveda biljna hraniva učestvuju sa 95%. Prema istraživanjima Cicnjaka i sar.
(1987) procentualni udeo pojedinih vrsta hraniva je sledeći: trave 23,2% (žitarice
i listovi ostalih trava), paprati 13%, različiti plodovi 32,1% (jagoda, šljiva, kruška,
dren, lješnik, šipak, jarebika), žir i bukvica 27,3%, iglice smrče 2%, insekti i ostala
hrana životinjskog porekla 2,4%.
56
Зоран Поповић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 51- 64
PRIČINJENE ŠTETE OD DIVLJIH SVINJA
Štete koje pričinjava divlja svinja u lovištima, obzirom na njen Zakonski status
nezaštićene vrste divljači, vlasnici i korisnici zemljišta i zasada ne prijavljuju
organizaciji koja gazduje lovištem. Zvaničnih podataka u pogledu šteta od ove vrste
divljači u istraživanim lovištima nije bilo. Međutim, na osnovu obilaska i istraživanja
na terenu, ustanovljeno je da su štete prisutne i da se javljaju u većem obimu.
Štete koje su pričinjene na poljoprivrednim kulturama mogu se grupisati na:
1. štete na površinama pod žitaricama
2. štete na krompirištima
3. štete na livadama
U pogledu vremenskog perioda šteta na žitaricama, najviše su prisutne u fazi
mlečnog dozrevanja. Najveće štete pretrpe parcele na kojima kukuruz prvi uđe u
mlečno voštanu fazu zrelosti. Prilikom upada u parcelu najviše se stabljika kukuruza
obori (slika br. 3), delimično klip zagrize (slika br.4), tako da su štete od loma znatno
veće nego od onoga što je izkonzumirano. U zavisnosti od parcele i broja oštećenih
stabala, procentualno uništenje analiziranih parcela variralo je od 5% do 47%.
Međutim ima situacija gde je prema izjavama vlasnika parcela bilo i veće oštećenje,
ali su oborena stabla kukuruza iskoristili za ishranu preživara (goveda i ovaca).
Štete na ozimim žitaricama prisutne su, posebno na parcelama gde je zaoran kukuruz
kao predkultura u setvi ozimih žitarica. Obzirom na dobro razvijen njuh, divlja svinja
oseća i na većoj dubini ukišeljena zrana ili klipove kukuruza i onda vrši rivenje u
cilju dolaska do istih. Ovo se dešava u toku zime i ranog proleća. Pričinjene štete
zavise i od položaja parcele u odnosu na šumske komplekse ili mesta gde se najčešće
zadržavaju divlje svinje.
Štete na krompirištima najčešće se dešavaju u prvim danima posle sadnje, ali mogu
biti prisutne i do vremena ubiranja usjeva. Najteže su prolećne štete, kada posejana
kultura bude uništena a za drugu sadnju više nema uslova. Ali i one koje se dešavaju
tokom leta nisu manje značajne obzirom da vlasnik parcele ostaje bez kulture.
Štete na livadama u najvećem procentu dešavaju se u proljeće i početkom leta, mada
su evidentirane i u zimskom periodu (slika br.6). Razlog ovome je intezivan razvoj
insekata (gundelja i dr.), koje divlja svinja sa svojim razvijenim njuhom precizno
locira kao hranu do koje rijući dolazi. Posledica toga su preorane livade na kojima će
se smanjiti prinos pokošene trave, ali i potreba za ravnanjem livada.
Primećeno je da šete koje su pričinjene na poljoprivrednim parcelama uglavnom
se odnose na parcele koje su uz rubni deo šume ili su u njenom bližem delu. U
planinskim delovima lovišta ove parcele su dosta male, oko 0,1 ha - 0,3 ha, tako
57
Zoran Popović
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7, page 51- 64
da neke mere zaštite nisu ni preduzimane od strane vlasnika parcela. U brdskim
delovima istraživanih lovišta, uočene su i veće štete na poljoprivrednim parcelama.
Ovde je ustanovljen i uticaj gustine populacije divljih svinja na veličinu pričinjenih
šteta.
Štetni uticaji divlje svinje u šumarstvu su:
•
konzumiranje hrastovog i bukovog žira a time smanjivanje broja klijajući
semenki
•
štete na veštački posađenim parcelama hrastovog i bukovog žira
•
čupanje i oštećivanje mladih biljaka prilikom rovanja
•
oštećenja kore stabala drveća kljovama divljeg vepra
•
ubrzavanje gljivičnih bolesti zbog oštećenja korena drveća
•
ubrzavanje zatravljenosti i stvaranje uslova za podmlađivanje neželjenim
vrstama (npr. jasikom)
Divlji veprovi na stablima prave oštećenja usled udara kljova do visine do koje mogu
dostići. Ove rane su dosta duboke ali kratke brizgotine, koje se nepravilno i prilično
gusto raspoređene po stablu (slika br.5). Posledica ovih šteta je da stabla gube na
prirastu, kvalitetu drveta a stvara se osnova i za pojavu bolesti. U lovištima nije
primećeno prisustvo osušenih stabala, nastalih od kljova divljeg vepra, obzirom da
ova oštećenja nisu u obliku prstena oko stabla. Primećeno je da su ova oštećenja više
prisutna kod četinara nego lišćara.
Svinje prilikom češanja biraju jača i deblja stabla koja su hrapavije kore. Zbog toga
su štete veće u jednodobnim mlađim sastojinama gde ne mogu pronaći deblja stabla,
kao i na lokalitetima koja su u blizini kaljužišta. Uglavnom biraju borove kod kojih
je kora hrapavija. Primećene štete nisu većeg obima.
PRIČINJENE ŠTETE OD SRNE
Oštećenja koje pričini srneća divljač mogu se svrstati u nekoliko grupa:
a) Oštećenja na mladim sadnicama različitih vrsta voća i šumskih vrsta drveća i
žbunja nastala guljenjem kore.
b) Obgrizanje vrhova i pupoljaka na voću, šumskim i ratarskim kulturama.
c) Oštećenje i obaranje ratarskih kultura
Trenutno stanje gustine srneće divljači u posmatranim lovištima je znatno ispod
kapaciteta lovišta, tako da su štete evidentirane na šumskim i poljoprivrednim
58
Зоран Поповић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 51- 64
kulturama neznatne. Zvaničnih prijava za nadoknadu od organizacije koja gazduje
lovištem nije bilo. Međutim, uočene su odgovarajuće štete koje su svrstane u napred
nabrojane grupe.
Guljenje kore na sadnicama voća i nekih vrsta lišćarskih i četinarskih vrsta drveća
dešavaju se krajem zime i u proleće u vreme čišćenja basta kod srndaća. Oštećenja
su najčešće prisutna na sadnicama prečnika do 3 cm (slika br.7), a retko na stablima
većeg prečnika.
Obgrizanje vrhova i pupoljaka na ratarskim kulturama voću i šumskim kulturama
posledica je selektivnosti izbora hraniva, pri čemu se od biljki koriste oni delovi koji
su najsvarljiviji i imaju najveći sadržaj proteina i vode, a to su upravo pupoljci i vršni
delovi grana i biljaka. Najveće štete na ratarskim kulturama su prisutne na pasulju i
soji i to u fazi nicanja, a nešto manje do faze cvetanja.
Oštećenje i obaranje ratarskih kultura najčešće se dešava u toku kasnog proleća i
tokom leta i to na kulturama kukuruza i suncokreta, pri čemu se radi o malom broju
stabljika.
Razlozi do kojih dolazi do pojave šteta uslovljene su i sa specifičnostima ishrane
ove vrste divljači. Srne preferiraju hrani koja sadrži više od 40% vlage (Ševković i
sar. 1991). U prolećnoj i letnjoj ishrani srna dominiraju zeljaste biljke, koje sadrže
i preko 80% vode (Đorđević i sar., 2006-a). Odgovarajući procenat tečnosti u
buragu je neophodan za normalan rad mikroflore i odvijanje fizioloških procesa,
što objašnjava slobodno variranje ovog parametra, bez uticaja faktora godišnjeg
doba. Prema istraživanjima Đorđrevića i sar. 2006b; Đorđrevića i sar. 2006c sadržaj
proteina u buragu se menja u zavisnosti od godišnjeg doba tako da u proleće iznosi
37,4%, leti 29,9%, u jesen 24,1% a zimi 27,3%. Potreba ove vrste za mineralnim
elementima (posebno u kalcijumu i fosforu) i vitaminima znatno je veća nego kod
drugih vrsta.
ANALIZA GAZDOVANJA POPULACIJAMA DIVLJAČI U ISTRAŽIVANIM
LOVIŠTIMA VEZANIM ZA MOGUĆNOST POJAVE ŠTETA
Na osnovu gustine pojedinih populacija istraživanih vrsta divljači uočeno je da su
fondovi srneće divljači još uvek dosta ispod kapaciteta lovišta, tako da od ove vrste
nisu prisutne sada veće štete. Kod divljih svinja kapaciteti lovišta su uglavnom
dostignuti, tako da su u zavisnosti od lovišta štete evidentne, i to više u brdskom
delu lovišta. Optimalni fondovi za medveda u istraživanim lovištima gde je ova vrsta
prisutana, nešto su ispod kapaciteta staništa, a i približno istih gustina tako da uticaj
ovog faktora nije mogao biti ustanovljen.
59
Zoran Popović
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7, page 51- 64
U pogledu prisustva lovno-uzgojnih objekata u lovištu stanje je dosta različito
u zavisnosti od lovišta. Hranilišta za divlje svinje prisutna su u lovištma, ali u
nedovoljnom broju, pri čemu je i njihova distribucija u lovištu dosta loša. Najveći
problem je oko njihovog lociranja, aktiviranja i korišćenja. Hranilišta koja su prisutna
u najvećem broju nisu pravilno locirana u odnosu na prisustvo odgovarajućih
šumskih i poljoprivrednih kultura. Broj hranilišta u navedenim lovištima nedovoljan
je da podmiri potrebe populacije divljih svinja na ustanovljenoj lovno-produktivnoj
površini za ovu vrstu divljači.
Gazdinske mere koje su preduzete u određenim delovima istraživanih lovišta, u
smislu zasejavanja polja za divljač dala su efekte samo na datim mikrolokalitetima
gde su polja bila prisutna. Ovo ukazuje da se štete na poljoprivrednim kulturama
mogu drastično smanjiti, ako se u lovištu pripreme adekvatna polja za divljač i izvrši
njihovo pravilno lociranje.
Na osnovu istraživanja Calenge-a et al. (2004), procenat šteta pričinjenih na
vinogradima zavisio je od udaljenosti parcela i količine iznetog kukuruza, gde je
korišćenje hibridnog kukuruza efikasno smanjivalo štete na parcelama.
ZAKLJUČAK
Štete koje na šumskim i poljoprivrednim kulturama mogu pričiniti srna (Capreolus
capreolus L.), divlja svinja (Sus scrofa) i medved (Ursus arctos L) najčešće su
izazvani nedostatkom ili lošim kvalitetom hrane u staništu, njihovom neravnomernom
distribucijom, uznemiravanjem divljači i potrebom za većom količinom energije, ali
nekada i određenim navikama divljači.
U cilju smanjenja šteta od divljači korisnici lovišta treba da usmere svoje aktivnosti
u pravcu gazdinskih mera sprečavanja šteta od divljači:
•
Sprečavanje čestih uznemiravanja divljači, posebno divljih svinja od strane
lovaca.
•
Jasno propisane upotrebe pasa u lovištu i kontrole sprovođenja njihovog
korišćenja.
•
Organizovano sprovođenje lova divljih svinja.
•
Organizovano prihranjivanje divljači u lovištu. Distribucija hrane u vreme kada
se očekuju pojačane štete. Za divlju svinju distribuciju hrane vršiti u vreme setve
krompira i dozrevanja žitarica u mlečno voštanoj fazi, kao i u zimskom periodu,
dok za medveda u proleće i vreme dozrevanja voća.
60
Зоран Поповић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 51- 64
•
Bonitiranje lovišta za pojedine vrste divljači i određivanje kapaciteta lovišta
obavljati u okviru pojedinih lovnih revira, ili manjih delova lovišta a shodno
stanju stanišnih uslova.
•
Izbor vrste divljači koja će se gajiti na odgovarajućem staništu.
•
Usaglašavanje brojnosti divljači po jedinici lovno-produktivne površine lovišta,
sa prehrambenim mogućnostima staništa i stanjem vegetacije.
•
Meliorisanjem staništa u cilju prilagođavanja gajenja određene vrste divljači.
•
Setva polja za divljač u šumskim enklavama, kako bi se zadržala divljač na
odgovarajućem mestu, i smanjilo njeno migriranje u potrazi za hranom.
•
Organizovanje seminara za sprečavanje šteta od divljači, gde će slušaoci biti lica
koja organizuju gajenje, zaštitu i korišćenje divljači u lovištima.
•
Davanje preporuka korisnicima poljoprivrednih i šumskih zasada za upotrebu
najadekvatnijih mera zaštite od pojedinih vrsta divljači.
LITERATURA
Adamič, M., Rapajić, Ž., Popović, Z., Kunovac, S., Koprivica, M., Soldo, V.,
Marković, B., Maunaga Rada, Mićević, M., Ilić, V. (2006): Ugrožene vrste
divljači u Bosni i Hercegovini. Banja Luka 1-94.
Bosiljčić, R. (2005):Uputstvo za bonitiranje lovišta mrkog mjedveda. Glasnik
šumarskog fakulteta univerziteta u Banja Luci, br.3, 51-80.
Bojović, D. (1971): Zaštita šumskih kultura od šteta koje im čini divljač. Simpozijum
o lovstvu, Beograd, 17- 26.
Calenge, C., Maillard, D., Fournier, P., Fouque, C. (2004): Efficiency of spreading
maize in the garrigues to reduce wild boar (Sus scrofa) damage to Mediterranean
vineyards European. Journal of Wildlife Research, Volume 50, Number 3,
pp. 112-120.
Cicnjak, L., Huber, D., Roth, H. U., Ruff, R. L. and Vinovrski, Z. (1987): Food
habits of brown bears in Plitvice Lakes National Park, Yugoslavia. Int. Conf.
Bear Res. and Manage. 7, 221-226.
Đorđević, N., Popović, Z., Radivojević, M., Grubić, G. (2005): Ishrana srna (Capreolus
capreolus L.) i jelena (Cervus elaphus L.) u različitim uslovima. Zbornik
naučnih radova 2005. Vol.11 br.3-4, 161-168. Institut PKB AgroekonomikBeograd.
61
Zoran Popović
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7, page 51- 64
Đorđević N., Popović Z., Beuković M., Grubić G. (2006a): Specifičnosti hraniva
koje se koriste za dodatnu ishranu srne (Capreolus capreolus L.) na različitim
terenima. Savremena poljoprivreda Vol. 55,3-4; str. 6-11; NoviSad.
Đorđević, N., Popović, Z., Grubić, G. (2006b): Chemical composition of the rumen
contents in roe deer (Capreolus capreolus) as potential quality indicator of
their feeding. Journal of Agricultural Sciences. 51, 2:133-140.
Đorđević, N., Grubić, G., Popović, Z. (2006c): Postupci procene kvaliteta ishrane
srne (Capreolus capreolus). Biotehnologija u stočarstvu, Vol 22, Special issue,
391-400.
Dečak, Đ., Frković, A., Grubešić, M., Huber, Đ., Iviček, B., Kulić, B., Sertić, D.,
Štahan, Ž. (2005): Brown Bear Management Plan for The Rebublic of Croatia.
Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management, Ministry of Culture.
Zagreb, 1-90.
Službeni glasnik RS (2002): broj 2/02
Tomašević, B., Radosavljević L., Ćernanić A. (1997): Bonitiranje lovišta. Lovačka
biblioteka Sv. Evstatije, Beograd. st. 1-146.
Ševković, N., Pribićević, S., Rajić, I. (1991): Ishrana domaćih životinja. Naučna
knjiga-Beograd.
Zoran Popović
DAMAGES ON FOREST AND AGRICULTURAL CROPS MADE
BY GAME
SUMMARY
This paper describes the damages on forest and agricultural crops grown in
hunting grounds which can be made by a roe deer (Capreolus capreolus L.), wild
boar (Sus scrofa) or a bear (Ursus arctos L). The research was conducted in six
hunting grounds in the Republic Srpska, which, according to their heights above sea
level, are grouped into different types of hunting grounds. The damages on forest
and agricultural crops in the examined localities have been analyzed as well as the
state of herein mentioned game species together with hunting and animal housing
buildings in a hunting ground.
62
Зоран Поповић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 51- 64
The reasons responsible for damages made by a forest game are most often provoked
by a deficiency of food in habitat or its bad quality and uneven distribution, by a
disturbance of the game and need for a greater quantities of energy, but sometimes
also by a certain habits of the game itself.
By a suitable management measures in a hunting ground these damages can either
be reduced or prevented. To this purpose, botanizing of hunting grounds for certain
game species along with a determination of the capacity of hunting grounds should
be carried out within a range of hunting areas, or in their smaller parts, taking into
consideration the state of habitat conditions as well. There should be a coordination
of number of game per unit of hunting productive area in hunting grounds with a
nutritional possibilities of habitat and vegetation state.
As regards hunting grounds, a special attention must be paid to placing or locating
the feeders for feeding of the game, as well as to the time of food taking out. A
distribution of food should be carried out in the times when more damages are
expected. Sowing of fields intended for game feeding has shown its effects only on
given microlocalities where there were such fields there. This indicates that damages
on agricultural crops can be drastically reduced if, within a hunting ground, we
have adequate fields for game and their proper distribution in a given area.
A working activities carried out in a hunting ground should be directed towards
a habitat amelioration with a purpose of its adaptation to raising of certain game
species. Sowing of fields intended for game should be performed in forest enclaves in
order to keep the game on appropriate place, and to reduce its migration in search of
a food. The seminars should be organized on the subject of preventing damage from
forest game, where the attendants should be those who organize raising, protection
and use of game in hunting grounds. The users of agricultural and forest nursery
plant stocks should be given recommendations on how to use the most adequate
protection measures against some forest game species.
63
Zoran Popović
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7, page 51- 64
Slika br.1 Štete u voćnjaku od medveda
Picture 1. Orchard damages made by bears
Slika br.2 Štete u voćnjaku od medveda
Picture 2. Orchard damages made by bears
Slika br.3. Štete na parceli kukuruza od divljih svinja
Picture 3. Damages in a maize lot made by wild boars
Slika br.4 Oštećenja klipa od divljih svinja u mlečnoj
fazi zrelosti
Picture 4. Damages on a corncob in maturity milk phase
made by wild boars
Slika br.5. Oštećenja na stablu
od kljova divljeg vepra
Picture 5. A tree damaged by
wild boar tusks
64
Slika br.6. Štete na livadi kao posljedica
rivenja divljih svinja
Picture 6. Meadow damages made by
wild boars shoving
Slika br.7. Oštećenja na sadnicama
topola od srndaća
Picture 7. Poplar seedlings damaged
by roebucks
Владимир Лазарев, Божица Јокановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 65 - 82
Оригинални научни рад
Достављено - Received: 27.3.2007.
Original scientific paper
Прихваћено - Accepted: 16.4.2007.
UDK: 630*176.322
Рецензент -Reviewer: Драган Караџић
Vladimir Lazarev1
Božica Jokanović2
VRSTE IZ RODA NECTRIA U BUKOVIM ŠUMAMA
Izvod: Posljednjih decenija bukva je u Evropi, ali u nekim područjima i kod
nas, značajno napadnuta izazivačima bolesti kore (nekroze i rak rane). Najčešći
biotički uzročnici ovih bolesti su gljive iz roda Nectria. U radu se navode
Nectria spp. koje naseljavaju bukove šume sjemenog i izdanačkog porijekla. Od
brojnih Nectria spp. u našim bukovim šumama su utvrđene sljedeće značajnije
vrste: N. coccinea, N. ditissima, N. galligena i N. cinnabarina. Višegodišnjim
istraživanjima je utvrđeno da postoji korelacija između tipa sastojine i uslova
staništa s jedne strane, te pojave bolesti i intenziteta napada s druge.
Ključne riječi: Nectria coccinea, N. galligena, N. cinnabarina, N. ditissima,
bukove sastojine
SPECIES OF NECTRIA GENUS IN BEECH FORESTS
Abstract: Beech has been increasingly infected by bark disease (necrosis and
cancer) inducers in Europe and in some areas within our region for the last
few decades. The most common biotic inducers of these diseases are fungi
out of Nectria genus. This paper lists Nectria spp. inhabiting beech forests
of seedlings and sprout origin. Out of many Nectria spp which inhabit our
forests the following species were identified: N. coccinea, N. ditissima, N.
galligena and N. cinnabarina. Research work conducted over several years
has shown that there is a correlation between stand type and habitat condition,
and occurrence of disease and attack intensity.
Key words: Nectria coccinea, N. galligena, N. cinnabarina, N. ditissima,
beech stands
1 Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Novi Sad
2
Šumarski fakultet Banja Luka
65
Vladimir Lazarev, Božica Jokanović
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7 page 65 - 82
UVOD
Povećanim korišćenjem drveta i smanjenjem šumskog fonda, bukva u šumskoj
privredi zauzima sve veći značaj. Na bukovo drvo kao sirovinu oslanja se veliki
dio drvne industrije, papira i celuloze. Posebno veliku primjenu ona nalazi u
proizvodnji rezane građe i pragova, zatim za izradu namještaja, šperovanog drveta
i furnira. Međutim, bukovo drvo predstavlja odličnu podlogu za razvoj mnogih
parazitskih i saprofitskih organizama, među kojima na prvo mjesto dolaze gljive.
H o o g , B a r b a r a i H u d s o n (1966) (nepublikovani podaci) su konstatovali na
lišću bukve 21 vrstu gljiva. Prema M o c a n -u i N e g r -u (1962) (cit. L a n i e r ,
1976) na granama bukve se javljaju 54 vrste gljiva koje utiču na fiziološko slabljenje
i smanjenje vitalnosti stabala, a na deblu i debljim granama konstatovano je 77
vrsta gljiva prouzrokovača truleži drveta. Proučavajući zdravstveno stanje bukve
M a r i n k o v i ć i Š m i t (1965) navode 40 vrsta gljiva tipičnih destruktora drvne
membrane bukovog drveta.
Posljednjih 20 godina u bukovim šumama u BiH, ali i u Republici Srpskoj,
intenzivirana je pojava simptoma bolesti na dubećim stablima bukve. Ovi simptomi
ispoljavaju se uvrtanjem i krivljenjem grana, pojavom otvorenih i zatvorenih rak
rana, nekrozom kore, a posledice su djelimično sušenje kruna, pa čak i potpuno
sušenje stabala. Simptomi bolesti na bukovim stablima se znatno razlikuju i to kako
na različitim dijelovima stabala (grane i deblo), tako i na istom organu (većinom
na deblu). Na dijelovima stabala sa navedenim simptomima bolesti formiraju se, u
različito doba godine, plodonosna tijela i reproduktivni organi.
Intenzitet pojave simptoma u nekim šumama bukve dostiže i 40% što je bio razlog
da se obave kompleksnija istraživanja ovih bolesti koje, pored ekološkog, imaju i
ekonomski značaj.
MATERIJAL I METODE
Analizirani su literaturni podaci o zastupljenijim vrstama gljiva iz roda Nectria koje
se javljaju u šumama lišćara, naročito bukve.
U različito doba godine, iz bukovih šuma sjemenskog i izdanačkog porijekla, kao i
sa drugih vrsta lišćara sakupljani su uzorci sa simptomima bolesti. Iz ovih uzoraka,
poslije površinske sterilizacije (u rastvoru Na hipohlorita u trajanju od pet minuta)
uzimani su dijelovi sa plodonosnim tijelima i reproduktivnim organima (prečnika
0,3-0,5 cm) i zasijavani u Petri posude na hranljivu podlogu od PDA (krompir
dekstroza agar) i MA (malc agar). Poslije reizolacija dobijene su čiste kulture gljiva
i izvršena njihova makroskopska i mikroskopska analiza.
66
Владимир Лазарев, Божица Јокановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007 бр. 7, стр. 65 - 82
U vrijeme plodonošenja sakupljani su i uzorci sa sporodohijama (stadijum anamorfa)
i peritecijama (stadijum teleomorfa). Morfološko-anatomske karakteristike ovih
organa ispitivane su pomoću binokularne lupe, a karakteristike reproduktivnih organa
analizirane su pod mikroskopom. Na osnovu ovih analiza izvršena je determinacija
patogena, pri čemu su korišćeni ključevi von A r x -a(1974), B o o t h -a (1959,
1971), R.W.G. D e n n i s -a (1978), C a r m i c h a e l -a i saradnika (1980) i E l l i s -a
a. E l l i s -a (1985).
Pojava, intenzitet napada i tip simptoma Nectria spp. utvrđivani su u izdanačkim
šumama bukve (Čelinac, Banja Luka, Mrkonjić Grad) na 10 oglednih polja veličine
25 x 25 m na sjevernoj i istočnoj ekspoziciji i nagibu terena od 10-300.
Pojava bolesti (PB) iskazana je odnosom broja oboljelih stabala (OS) i ukupno
pregledanih stabala (PS) po polju, tj. PB = OS/PS x 100.
Intenzitet napada (IN) iskazan je odnosom dužine nekroza i rak rana (DNR) jedinice
dužine na kojoj je izvršena analiza (1m), tj. IN = DNR (dm)/100 cm x 100.
67
Vladimir Lazarev, Božica Jokanović
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7 page 65 - 82
REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Zastupljenost značajnijih Nectria vrsta koje naseljavaju koru i grane lišćarskih vrsta
drveća prikazana je u tabeli 1.
Tabela 1.: Značajnije Nectria vrste na lišćarima i njihova zastupljenost
Table 1.: Important Nectria species in deciduous trees and their number
Naziv teleomorfa
Naziv anamorfa
Rodovi i vrste drveća
koje naseljava
Učestalost
(zastupljenost)
Nectria cinnabarina (Tode ex Fr.) Fr.
Tubercularia
vulgaris Tode ex
Fr.
veliki broj vrsta
Nectria ralfsii Berkeley a. Broome
Myrothecium sp.
Acer, Ulmus, Pyrus
+
+++
Nectria aquifolii (Fries) Berkeley
-
Ilex aquifolium
+
Nectria coryli Fuck.
-
Corylus sp., Salix sp.
+
Nectria pallidula Cooke
(=Bionectria solani /Reinke. A.
Berthold/ Schroers)
Gliocladium sp.
Fagus, Aesculus, Acer,
Ulmus, Robinia
+
Nectria coccinea (Pers. ex Fries)
Fries (= Neonectria coccinea /Pers./
Rossman a. Samuels
Cylindrocarpon
candidum (Link)
Wolenw.
Fagus, Acer, Alnus,
Betula, Carpinus,
Castanea, Corylus,
Fraxinus, Populus,
Quercus, Tilia, Ulmus
+++
Cylindrocarpon
mali (Alesh.) Woll.
Fagus, Fraxinus,
Malus, Pyrus, Salix,
Acer, Aesculus, Betula
+++
Fagus
+++
Nectria galligena Bres. Apud Strasser
(= Neonectria galligena /Bres./
Rossman a. Samuels
Nectria ditissima Tul.
(= Botryosphaeria obtusa /Schwein./
Shoemaker
Nectria punicea var. ilicis Booth
Nectria mammoidea Phil. a. Plow.
(= Neonectria discophora var.
Discophora /Mont./ Mantiri a. Samuels
Nectria veuillotiana Roum. a. Sacc.
(= Neonectria veuillotiana /Roum. a.
Sacc./ Mantiri a. Samuels
Nectria flavoviridis (Fuck.) Woll.
Nectria viridescens Booth
(= Cosmospora vilior /Starbäck/
Rossman a. Samuels
Cylindrocarpon
willkommii (Lind.)
Wol.
Cylindrocarpon sp.
Ilex aquifolium
+
Cylindrocarpon sp.
Fagus, Acer, Populus,
Quercus, Ulmus
+
Cylindrocarpon sp.
Fagus, Populus, Salix,
Gleditschia
+
Fusarium sp.
Acer, Betula, Fraxinus,
Quercus, Salix
+
Fagus, Acer, Betula,
Fraxinus, Salix
+
-
Oznake u tabeli: + = retko zastupljene vrste; ++ = srednje zastupljene vrste; +++ = značajno zastupljene vrste
68
Владимир Лазарев, Божица Јокановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007 бр. 7, стр. 65 - 82
U izdanačkim i visokim šumama bukve u BiH i Republici Srpskoj utvrđene su
slijedeće Nectria vrste: N. galligena (Slika 1), N. ditissima (Slika 2), N. cinnabarina
(Slika 3) i N. coccinea (Slika 4).
Slika 1: Nectria galligena tipična
rak rana na deblu
Slika 2: Nectria ditissima:
usukanost i rak rane na deblu
Slika 3: Nectria cinnabarina:
formiranje peritecijskih stroma na
kori debla
Slika 4. a. C. fagi: adulti dugi oko 1 mm; b. nimfa C. fagi duga oko 0,3 mm; c. beličaste naslage C. fagi na deblu
bukve; d. sluzavi eksudat koji prethodi pojavi fruktifikacija gljive Nectria coccinea var. faginata
Prosečne vrednosti pojave i intenziteta napada Nectria spp. na oglednim poljima
različitih ekspozicija i nagiba terena u Republici Srpskoj, kao i opšti simptomi bolesti
prikazani su u tabeli br. 2.
Tabela 2.: Pojava i intenzitet napada Nectria spp. na oglednim poljima
Table 2.: Occurrence and intensity of the Nectria spp attack at experimental fields
Nadmorska
Pojava bolesti
Intenzitet
Nagib
Ekspozicija
visina
(%)
napada (%)
(0)
(m)
Sjever
900
10
100
28.2
Istok
905
30
91.6
31.2
Tip simptoma
Rak rane
Lučenje
eksudata
Rak rane
Prema rezultatima iz tabele svako stablo na oglednim poljima na sjevernoj ekspoziciji
je napadnuto gljivom, dok je neznatno manja pojava patogena utvrđena na istočnoj
ekspoziciji. Međutim, intenzitet napada je nešto viši na istočnoj u odnosu na sjevernu
69
Vladimir Lazarev, Božica Jokanović
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7 page 65 - 82
ekspoziciju. Na sjevernoj ekspoziciji pojavu rak rana na stablima pratilo je lučenje
mrkog eksudata, dok je kod stabala na istočnoj ekspoziciji pojava eksudata izostala.
Intenzitet zaraženosti Nectria spp. na oglednim poljima, izražen brojem i površinom
rak rana, prikatan je u tabeli 3.
Tabela 3.: Intenzitet zaraženosti Nectria spp. izražen brojem i površinom rak rana
Table 3.: Intensity of the infection with Nectria spp. expressed in numbers and in area covered with cancer
d [cm]
15
15
18
20
20
21
21
22
22
23
24
25
25
25
26
27
27
27
28
28
30
30
32
32
34
35
40
40
41
43
Rak rane
N [kom]
6
38
10
14
10
19
7
5
14
14
5
8
13
13
18
9
16
25
15
12
18
15
12
17
11
15
10
19
13
9
P [cm2]
123
56
55
184
162
96
86
40
161
272
142
199
181
317
221
235
115
230
61
161
221
104
178
157
255
225
71
176
265
217
Intenzitet zaraženosti u %
69.4
31.6
21.6
58.6
51.6
27.7
24.9
10.5
42.4
65.5
31.4
40.5
36.9
23.3
41.6
41.0
20.1
21.4
9.9
22.7
31.3
14.7
22.1
19.5
28.1
23.4
4.85
14.0
20.1
14.9
Prema rezultatima iz tabele 3 najveći broj obolelih stabala (38) je imao prsni prečnik
15 cm, pri čemu ova stabla nisu nisu imala najveću ukupnu oboljelu površinu.
Najveća ukupna oboljela površina od 272 cm2 utvrđena je kod 14 stabala prsnog
prečnika 23 cm, a približno ista oboljela površina (265 cm2) konstatovana je kod
približno istog broja stabala (13) prsnog prečnika 41 cm.
70
Владимир Лазарев, Божица Јокановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007 бр. 7, стр. 65 - 82
Prosječni intenzitet zaraženosti stabala po debljinskim stepenima prikazana je u
tabeli 4.
Tabela 4. Prosječna vrijednost zaraženosti po debljinskim stepenima
Table 4.: Average values of infested areas by diameter degrees
d (cm)
12.5
17.5
22.5
27.5
32.5
37.5
42.5
Prosječna zaraženost (%)
50,5
39,6
35,7
20,0
25,7
4,85
14,9
Grafički prikaz zaraženosti po debljinskim stepenima prikazan je u grafikonu 1.
Grafikon 1
Prosjeþna zaraženost na oglednim površinama
60
50
I (%)
40
30
20
10
0
12.5 17.5 22.5 27.5 32.5 37.5 42.5
d (cm)
Prosjeþna zaraženost
Iz tabele 4 i grafikona 1 se vidi da je prosječna zaraženost kulminirala u debljinskom
stepenu 12.5-l7,5 cm, te da kriva opada idući ka jačim debljinskim stepenima.
Tako prosječna zaraženost u debljinskom stepenu 12,5 cm iznosi 50.5%, a u
debljinskom stepenu 37,5 cm svega 4,9%. Neznatno povećanje prosječne zaraženosti
je utvrđeno u debljinskom stepenu 42,5.
Ovo potvrđuje i ranije konstatacije da je jači intenzitet zaraženosti konstatovan
pretežno kod tanjih stabala.
Broj zaraženih i nezaraženih stabala po debljinskim stepenima prikazan je u tabeli
5. i histogramu 1.
71
Vladimir Lazarev, Božica Jokanović
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7 page 65 - 82
Tabela 5. Broj zaraženih i nezaraženih stabala po debljinskim stepenima
Table 5.: Number of infected and non-infected trees by diameter degrees
d (cm)
Ukupan broj stabala
Broj nezaraženih stabala
12,5
44
-
17,5
79
-
22,5
121
14
27,5
89
20
32,5
26
-
37,5
42
-
42,5
9
-
Σ
410
34
Odnos zaraženih i nezaraženih stabala na oglednim površinama
250
N (kom)
200
150
Ukupan broj stabala
Broj zaraženih stabala
100
50
0
12.5
17.5
22.5
27.5
32.5
37.5
42.5
d (cm)
Histogram 1
Iz histograma se vidi da na oglednim poljima samo mali broj stabala u debljinskom
stepenu 22.5 cm i 27.5 cm, nije bio zaražen.
Prosječna površina rak rana po debljinskim stepenima prikazana je u tabeli 6 i
grafikonu 3.
72
Владимир Лазарев, Божица Јокановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007 бр. 7, стр. 65 - 82
Tabela 6. Prosječna površina rak rana po debljinskim stepenima
Table 6.: Average area of parts infected by cancer by diameter degrees
d (cm)
12,5
17,5
22,5
27,5
32,5
37,5
42,5
Površina rak rana (cm2)
89,5
130,7
212,4
147,0
240,0
170,7
217,0
Prosjeþna površina rak rana
300
P (cm2)
250
200
150
100
50
0
12.5 17.5 22.5 27.5 32.5 37.5 42.5
d (cm)
Prosjeþna
površina rak
rana
Grafikon 3
Iz tabele 6 i grafikona 3 se uočava da najveću ukupnu oboljelu površinu od 240 cm2
imaju stabla u debljinskom stepenu 32,5, zatim slijede stabla u debljinskom stepenu
42,5 (217,0 cm2), 22,5 (212,4 cm2), dok najmanju ukupnu oboljelu površinu od 89,5
cm2 imaju stabla u debljinskom stepenu 12,5.
Upoređujući podatke iz tabele 5 i tabele 6 uočava se da površine rak rana nisu u
korelaciji sa brojem oboljelih stabala po debljinskim stepenima. Tako 26 stabala u
debljinskom stepenu 32,5 ima veću oboljelu površinu od 89 stabala u debljinskom
stepenu 27,5, a samo 9 stabala u debljinskom stepenu 42,5 ima veću zaraženu
površinu od većeg broja stabala u drugim debljinskim stepenima (izuzimajući stabla
u debljinskom stepenu 32,5).
73
Vladimir Lazarev, Božica Jokanović
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7 page 65 - 82
Na staništima izdanačkih bukovih šuma najveći problem predstavlja patogena gljiva
Nectria ditissima. Pojava ove gljive na oglednim poljima ,u različitim tipovima
izdanačkih bukovih šuma u RS, prikazana je u tabeli 7.
Tabela 7. Pojava N. ditissima u različitim tipovima izdanačkih šuma bukve u RS
Table 7.: Manifestation of N. ditissima in different types of beech sprout forests in RS
Tip šume
Područje
Broj oglednih polja
(polje = 1 ar)
Pojava bolesti
(% obolelih stabala)
Bukva i grab na distričnom
kambisolu iznad permokarbonskih
škriljaca i pješčara
Zvornik
Srebrenica
5
3
1; 2; 4; 5; 7;
3; 9; 10;
Bukva na distričnom kambisolu
iznad rožnjaka i glinaca
Kotor Varoš
3
5; 11; 12;
Teslić
3
4; 7; 8;
Lopare
Zvornik
6
1
2; 3; 4; 4; 5;
1;
Bukva na dubljim krešnjačkim
zemljištima (kalkokambisoli)
Vlasenica
1
1;
Bukva na plitkim krečnjačkim
zemljištima (kalkomelanosoli,
kalkokambisoli)
Mrkonjić Grad
6
6; 8; 11; 13; 16
Bukva na distričnom kambisolu
iznad dijabaza, rožnjaka i pješčara
Bukva na distrično eutričnom
kambisolu iznad eocenskog fliša
Prema rezultatima iz tabele 14. N. ditissima je manje zastupljena u izdanačkim
šumama koje se nalaze na dubljim krečnjačkim zemljištima (kalkokambisol),
na kiselim dubokim humoznim zemljištima na ravničarskim terenima, dok je na
nagnutim terenima pojava bolesti jače izražena (distrični kambisol, distrično-eutrični
kambisol). Značajna pojava bolesti utvrđena je na plitkim krešnjačkim zemljištima
sa velikim nagibom (kalkomelanosoli i kalkokambisoli). Međutim, na ravničarskim
terenima na ovim tipovima zemljišta, pojava bolesti je takođe sporadična.
DISKUSIJA
Utvrđeno je da su Nectria vrste uključene u procese bolesti kore na bukvi, ali
njihova uloga u procesu odumiranja tkiva još nije potpuno objašnjena. Dok neki
istraživači smatraju da je značaj ovih gljiva sekundaran (B r a u n , 1977), većina
smatra da je njihov značaj u procesu odumiranja kore i sušenja biljaka primaran
(H o u s t o n i sar., 1979). Međutim, još uvijek se malo zna o mehanizmima dejstva
ovih gljiva u procesu sušenja napadnutih tkiva.
74
Владимир Лазарев, Божица Јокановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007 бр. 7, стр. 65 - 82
U Evropi se, kao najzastupljeniji i najvažniji prouzrokovači nekroze kore
i rak rana na bukvi, pominju sljedeće vrste iz roda Nectria: N. ditissima
Tul., N. galligena Bres. (T h o m s e n i sar., 1949), N. coccinea Fries.
(E h r l i c h , 1934, P a r k e r , 1974), i N. cinnabarina (Tode) Fr.
Smatra se da je jedan od najvažnijih činioca koji ugrožavaju normalan razvoj bukovih
stabala bolest kore bukve (Beech Bark Disease), koja se javlja kao posljedica
zajedničkog napada insekta Cryptococcus fagisuga Lind. i gljive Nectria coccinea
(Pers. ex Fr.) Fries (u SAD se navodi varijetet ove gljive N. coccinea var. faginata
Lohman, Watson a. Ayers.).
Prema S h i g o -u (1970) u pojedinim sastojinama bukve u SAD utvrđeno je više od
50% osušenih stabala, a mnoga još živa stabla bila su u fazi sušenja. Velike štete od
bolesti kore bukve zabilježene su u Velikoj Britaniji (P a r k e r , 1982), u Francuskoj
(P e r r i n , 1977, 1982, 1983) i Njemačkoj (L a n g , 1982), gdje je u 1979. i 1981.
godini posječeno 25.000 m3 bukovog drveta zbog oštećenosti stabala od bolesti kore
bukve.
U Srbiji C. fagisuga i N. coccinea su u sastojinama bukve prvi put zabilježene 1983.
godine u Debelom Lugu, a 1984. su konstatovane u bukovim šumama na Južnom
Kučaju (M a r i n k o v i ć , K a r a d ž i ć , 1985).
Iako većina istraživača smatra da je pojava štitaste vaši Cryptococcus fagisuga (C.
fagi Bäerensprung) na kori bukve preduslov za infekcije mnogih Nectria spp. koje
su paraziti slabosti, nedostaju pouzdani podaci o faktorima predispozicije i uticaja
okoline koji ograničavaju ili stimulišu njihov razvoj. Oni smatraju da proces sušenja
kore bukve započinje pojavom C. fagi na neoštećenoj kori Fagus sylvatica L. i F.
grandifolia Ehrh. Intenzivniji napad insekta prouzrokuje redukciju porasta i početnu
nekrozu kore koju zatim naseljavaju slabo patogene gljive iz roda Nectria. Dakle,
Nectria vrste su uključene u proces bolesti kore bukve, ali njihov pojedinačni značaj
nije jasno određen. N. coccinea, N. coccinea var. faginata, N. galligena, pa čak i
N. ditissima su utvrđene kao prouzrokovači rak rana na drveću koje je prethodno
naseljeno sa C. fagi.
Postoje, međutim, i druga mišljenja o etiologiji bolesti. Tako Z y c h a (1951, 1959)
smatra da se simptomi bolesti javljaju prvenstveno nakon poremećaja izazvanih
abiotičkim faktorima koji oštećuju koru. Prema L o n s d a l e -u (1980) slično
mišljenje zastupaju i Swerdtfeger, Dimitri i Paucke, dok je Lyr utvrdio da je N.
coccinea jedini biotički uzročnik nekroze kore bukve nakon poremećaja koji ima za
posljedicu nedostatak vlage u kori.
Neslaganje o etioloigiji bolesti kore bukve ne ograničava značaj C. fagi i Nectria spp.
Kontradiktorni pogledi na etiologiju bolesti mogu se pripisati prisustvu različitih
nepovoljnih uticaja koji prouzrokuju poremećaje u normalnom razvoju biljaka. I
75
Vladimir Lazarev, Božica Jokanović
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7 page 65 - 82
pojava sluzastog mrkog eksudata koji se javlja ubrzo nakon odumiranja kore ima
različit tok i nije specifična za određenog uzročnika. Prema H o u s t o n -u (1975)
ovaj eksudat može pratiti sve povrede kambijuma, bez obzira da li se radi o biotičkim
ili abiotičkim izazivačima šteta.
N. ditissima je u BiH konstatovana 1983. godine u širokom arealu rasprostranjenja
izdanačkih bukovih šuma i to na području: Travnika, Donjeg Vakufa, Srebrenice,
Teslića, Doboja, Kotor Varoši, Žepča, Zavidovića, Srednjeg, Lopara, Bosanskog
Petrovca i Mrkonjić Grada (L a z a r e v , 1984, 1985). Na ispitivanim lokalitetima u
izdanačkim šumama bukve, iz nekrotiranih zona izolovana je samo N. ditissima, dok
bukvina štitasta vaš nije utvrđena.
Stoga je, u cilju razjašnjenja kompleksa ove bolesti, potrebno proučavati uticaj
faktora sredine na predispoziciju bukovih stabala prema napadu patogena. Time bi se
razjasnila i priroda potencijalne otpornosti domaćina, kao i zavisnost ove otpornosti
od starosti stabala, uticaja abiotičkih i drugih biotičkih faktora koji povećavaju ili
umanjuju lokalnu osjetljivost tkiva. Većina istraživača u Evropi navodi N. ditissima
kao biotički faktor koji uzrokuje povrede na kori mladih bukovih stabala i stvara
predispoziciju za naseljavanje insekata i drugih gljiva (uključujući i druge Nectria
vrste) kojima se pridaje veći značaj u procesu sušenja bukovih stabala. Tako
H o u s t o n (1980) ističe da je N. ditissima na nekim područjima primarni
prouzrokovač nekroza kore bukve u Evropi i da ovaj patogen stvara povoljan prostor
za naseljavanje C. fagi, a zatim i drugih Nectria vrsta.
Međutim, i drugi faktori koji utiču na fiziološke i biohemijske promjene, mogu
stvoriti predispoziciju prema oboljenju kore (suša, poremećaj u ishrani i dr.). Sušni
periodi u drugoj polovini prošlog vijeka su doprinijeli masovnoj pojavi Nectria
spp. Tako se u periodu od 1980.-1990. godine N. ditissima se masovno javljala
zbog nepovoljnih klimatskih faktora (vodni stres, proljetni mraz), uslova staništa
(nadmorska visina, vodni kapacitet zemljišta, snabdijevanje površinskom vodom),
starosti i nepovoljne strukture sastojina. N. coccinea se u vitalnim i uređenim
sastojinama javlja kao saprofit na panjevima, opalim granama i raspucaloj kori starih
stabala. Međutim, ukoliko je klimat u dužem periodu topliji i suvlji, gljiva postaje
parazit slabosti i dolazi do povećanja intenziteta napada ove ali i drugih Nectria
vrsta, bez obzira na prisustvo ili odsustvo C. fagi (Chira, nepublikovani podaci,
L a z a r e v , J o k a n o v i ć , 2003).
Razvoj bolesti je uvijek brži na plitkim kiselim zemljištima kao i na srednje i jako nagnutim
terenima. Prema H o u s t o n -u i saradnicima (1979) podizanje bukovih sastojina na
strmim krečnjačkim terenima u južnoj Engleskoj uslovilo je povećanu osjetljivost na
napad patogena. Takođe, u Engleskoj i Francuskoj štete od ove bolesti su mnogo veće
na područjima gdje su izvršene jake prorede, a prevladavaju na mladim biljkama.
P e r r i n (1974, 1975) navodi da je u Francuskoj N. ditissima dominantna u čistim
76
Владимир Лазарев, Божица Јокановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007 бр. 7, стр. 65 - 82
bukovim sastojinama, a može se zapaziti i na starim stablima u zrelim sastojinama.
Prema P e r r i n -u i Ve r n i e r -u (1979) N. ditissima se javlja u jačem intenzitetu
na prihranjivanim zemljištima, te više na bazičnim nego na kiselim supstratima.
D a y (1946) navodi da je bolest jače izražena na plitkim krečnjačkim zemljištima,
na kojim je hloroza lišća bukovih stabala uobičajena pojava. P e a c e (1962) iznosi
zapažanja Murray-a i Yang-a (nepublikovani podaci) da u Velikoj Britaniji bukova
stabla imaju jače izražene simptome bolesti na dubljim glinovitim zemljištima.
Na osnovu naših istraživanja bioekoloških karakteristika N. ditissima proizilazi da
pojava patogena ima sporadičan značaj na dubljim krečnjačkim i dubokim kiselim
humoznim zemljištima, dok je pojava značajna na plitkim krečnjačkim zemljištima.
Takođe, pored tipa zemljišta, na intenzitet napada znatno utiče i nagib terena. Utvrđene
su razlike u intenzitetu pojave na istom tipu zemljišta, sa različitim nagibom. Pojava
simptoma bolesti je mnogo jače izražena na strmim terenima, te se pretpostavlja
da, pored drugih nepovoljnih abiotičkih faktora, nedostatak hranljivih materija na
ovim lokalitetima može pospješiti pojavu infekcija N. ditissima i stvaranje nekroza
u kori.
Prema našim saznanjima N. ditissima je primarni prouzrokovač nekroze kore u
bukovim šumama izdanačkog porijekla. Nekroze na deblima variraju u veličini
i broju, ali rijetko dolazi do prstenovanja i sušenja stabala. Na oglednim poljima
štitasta bukova vaš ne učestvuje u procesu sušenja bukovih stabala, ne favorizuje
pojavu patogena i razvoj nekroza i rak rana. Faktori predispozicije se mogu
pripisati dejstvu nekih štetnih abiotičkih faktora (npr. suša, poremećaj u ishrani)
koji stimulišu razvoj nekroza. Prema B r a u n -u (1977) suša može prouzrokovati
pukotine u tek formiranom peridermu kroz koje ulaze paraziti rana, uključujući i
N. ditissima. Veličina nekroza (rak rana) i intenzitet napada može se dovesti u vezu
sa karakteristikama zemljišta, odnosno sadržajem hranljivih materija u supstratu.
Najjači intenzitet napada utvrđen je na staništima koja odlikuju plitka krečnjačka
zemljišta na strmijim nagibima. Pojava bolesti je slabije izražena na dubokim
i srednje dubokim krečnjačkim zemljištima na ravnim terenima. Ova saznanja
zaslužuju dalja proučavanja kako patogenih karakteristika gljiva iz roda Nectria,
tako i ekoloških, fizioloških i biohemijskih procesa koji omogućavaju i olakšavaju
naseljavanje patogena.
Brojni su pokušaji da se razjasne odnosi između Nectria vrsta i nekih pratećih insekata i
mikroorganizama (C. fagi, drvenara iz roda Xyloterus, mikoparazita Gonatorrhodiella
highlei, gljive Dichaena rugosa, te epiksilnih gljiva prouzrokovača bijele truleži).
Prema H o u s t o n -u (1980) i H o u s t o n , O,B r i e n -u, (1983) proces sušenja kore
na bukvi započinje naseljavanjem zdravih tkiva sa C. fagi koja prouzrokuje početne
nekroze kore i ova postaje osjetljiva na napad slabo patogenih gljiva, naročito N.
coccinea (Evropa) i N. coccinea var. faginata (Sjeverna Amerika). P e r r i n (1978)
77
Vladimir Lazarev, Božica Jokanović
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7 page 65 - 82
navodi da je G. highlei hiperparazit N. coccinea i da znatno redukuje infekcioni
potencijal patogena. H o u s t o n (1976) i H o u s t o n i sar. (1979) ukazuje da gljiva
D. rugosa sprječava razvoj C. fagi, a time su isključene i infekcije N. coccinea koja
je označena kao odlučujući faktor u procesu odumiranja kore bukve.
Na osnovu dosadašnjih saznanja ne preporučuju se posebne mjere zaštite, osim da
se oboljela stabla uklone prilikom prve prorede. U slučaju jakog intenziteta napada
treba uklanjati samo najugroženija stabla bez pretjeranog otvaranja sklopa. Na
strmim terenima, gdje je intenzitet napada jači, treba selektivnim sječama redukovati
udio bukve i postepeno vršiti direktnu konverziju, a bukvu ostavljati na grebenima
gdje je intenzitet napada sporadičan.
U Francuskoj (P e r r i n , 1977) su vršeni ogledi primjenom fungicida u zaštiti Fagus
sylvatica od infekcija N. ditissima. Najbolji efekti postignuti su primjenom 250 g
dichofluanida rastvorenom u 100 litara vode, posle čega se ova mješavina dodaje u
2.000 litara vode. Ovom dozom tretira se 1ha. Primjena ovog preparata preporučena
je uporedo sa primjenom uzgojnih mjera radi obezbjeđenja prirodne obnove.
Preporučuju se dva tretmana godišnje (u proljeće i jesen) koje treba ponavljati do
prve sekundarne sječe.
ZAKLJUČNE NAPOMENE
Posljednjih 20 godina bukva je u Evropi, ali i kod nas u nekim područjima, ozbiljno
napadnuta izazivačima bolesti kore, rak rana i nekroza.
Najbrojniji i najznačajniji prouzrokovači navedenih bolesti pripadaju rodu Nectria.
Od brojnih Nectria vrsta, u našim bukovim šumama su veoma zastupljene sledeće
vrste:
- iz grupe coccinea N. coccinea, N. ditissima i N. galligena;
- iz grupe cinnabarina N. cinnabarina.
Iako su konstatovane Nectria vrste zastupljene u svim tipovima bukovih šuma, naša
istraživanja ukazuju da je N. ditissima pretežno zastupljena na mlađim stablima, na
deblu i granama (uglavnom u izdanačkim šumama), dok N. galligena prevladava u
starijim sastojinama sjemenog porijekla. U ovim sastojinama manje je zastupljena N.
coccinea, vjerovatno zbog slabe zastupljenosti bukove štitaste vaši. N. cinnabarina
je zastupljena u oba tipa bukovih šuma, ali sa manjim posljedicama.
Utvrđene Nectria vrste se ponekad mogu naći na istom stablu i tada N. ditissima
izaziva rak i uvijenost na granama, N. coccinea bolest kore na deblu i N. galligena
rak na deblu.
78
Владимир Лазарев, Божица Јокановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007 бр. 7, стр. 65 - 82
Preliminarni rezultati na oglednim poljima ukazuju na korelaciju između pojave
bolesti, intenziteta napada i uslova staništa, ali ova nije uvijek jasno izražena.
LITERATURA
Arx, J.A. (1974): The Genera of Fungi Sporulating in Pure Culture. J. Cramer, FL
9490 Vaduz (315p.)
Booth, C. (1959): Studies of pyrenomycetes: IV. Nectria (part I). Mycological
Papers, No 73.
Booth, C., (1971): The Genus Fusarium. CAB-CMI, Kew, Surrey, England (235p.)
Braun, H.J. (1977): Beech (Fagus sylvatica) bark disease caused by Cryptococcus
fagi. II. The course of the disease. Eur. Jour. For. Path., 7 (2), 76-93.
Carmichael, J.W., Kendrick, W.B., Conners, I.L., Sigler, L.(1980): Genera of
Hyphomycetes. The University of Alberta Press, pp. 386.
Day, W.R. (1946): The pathology of beech in chalk soils. Quart. Jour. of Forestry,
Vol. 40, No 2, 72-86.
Dennis, R.W.G. (1978): The British Ascomycetes. J. Cramer, FL-9490, Vaduz
(585p.)
Ehrlich, J. (1934): The beech bark disease, a Nectria disease of Fagus following
Cryptococcus fagi (Baer.). Can. Jour. of research, No spec. 10, 593-692.
Ellis, M.B., Ellis, J.P. (1985): Microfungi on land Plants. Croom Helm,
London(818p)
Houston, D.R. (1975): Beech bark disease. Jour. of For., vol. 73, No 10.
Houston, D.R. (1976): Protection against Cryptococcus fagi by Dichaena rugosa
a bark fungus of European and American beech trees. Abstr. of Phytopath.
Proceedings, Vol. 3, 306.
Houston, D.R., Parker, E.J., Perrin, R., Lang, K.J. (1979): Beech bark disease: a
comparison of the disease in North America, Great Britain, France and
Germany. Eur. Jour. For. Path., 9 (3/4), 199-211.
Houston, D.R. (1980): Beech bark disease: what we do and do not know. Ann. Sci.
Forest., 37 (4), 269-274.
Houston, D.R., O,Brien, T.J. (1983): Beech bark disease. Forest Insect and Disease
Leaflet 75.
79
Vladimir Lazarev, Božica Jokanović
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7 page 65 - 82
Lang, K. (1982): Present state of beech bark disease in Germany. Proceedings IUFRO
Beech Bark Disease, Working Party Conference, Hamden.
Lanier, L., Bondoux, P., Joly, P., Bellemere, A. (1976): Mycologic et pathologie
forestires. Tome II – Pathologie forestrie. Masson.
Lazarev, V. (1984): Nectria ditissima Tul. - značajan problem na staništima izdanačkih
bukovih šuma. Zaštita bilja, vol. 35 (3), br. 169, pp. 197-207, Beograd.
Lazarev, V. (1985): Bolesti kore bukve u izdanačkim šumama. Zaštita bilja, vol. 36
(2), br. 172: pp. 195-201, Beograd.
Lazarev, V., Jokanović, B. (2003): Nectria vrste u šumama bukve. Zbornik radova
naučnog skupa ‘’Perspektive razvoja šumarstva’’, str. , Banja Luka.
Lonsdale, D. (1980): Nectria infection of beech bark in relation to infestation by
Cryptococcus fagisuga Lindiger. Eur. Jour. For. Path., 10, (2/3), 161-168.
Marinković, P., Šmit, S. (1965): Gljive razarači bukovog drveta u šumama
i na stovarištima u Srbiji. Zbornik knjig. V Instituta za šumarstvo i drvnu
industriju.
Marinković, P., Karadžić, D. (1985): Nectria coccinea (Pers. ex Fr.) Fries. – uzrok
sušenja bukve u Srbiji. Zaštita bilja, Vol. 36 (3), br. 173: 263-272, Beograd.
Parker, E.J. (1974): Beech bark disease. For. Comm., 96, 15 p.
Parker, E.J. (1982): Beech bark disease in Great Britain. Proceedings IUFRO Beech
Bark Disease, Working Party Conference, Hamden.
Peace, T.R. (1962): Pathology of trees and shrubs. Oxford University Press, 753.
Perrin, R. (1974): Le chancre du hétre. Eur. Jour. For. Path. No 4, pp. 251-253.
Perrin, R. (1975): Beech canker: localizing sources of infection and possibilities of
control by silvicultural means. Rev. For. Francaise, 27 (6), 430-435.
Perrin, R. (1977): Chemical control of beech canker. Rev. For. Francaise, 29 (1),
27-32.
Perrin, R. (1977): Le deperissement du hetre. Revue forestriere francaise XXIX-2,
101-126.
Perrin, R. (1978): Gonatorhodiella higlei, hiperparasit of Nectria coccinea a pathogen
of beech.
Perrin, R., Vernier, F. (1979): Beech canker influence of locality factors on the
seriouses of the diseases. Rev. For. Francaise, 31 (4), pp. 286-297.
80
Владимир Лазарев, Божица Јокановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007 бр. 7, стр. 65 - 82
Perrin, R. (1982): Current status of beech bark disease in France. Proceedings IUFRO
Beech Bark Disease, Working Party Conference, Hamden.
Perrin, R. (1983): Specificity of Cryptococus fagisuga and Nectria coccinea
association in beech bark disease in Europe. Proceedings, IUFRO Beech bark
disease, Working Party Conference, Hamden, Connecticut.
Thomsen, M., Buchwald, N.F., Hauberg, P.A. (1949): Angreb of Cryptococcus fagi,
Nectria galligena og andre paraditer paa bag i Danmark. Forst. Forsog. I
Danmark, Vol. 18, No 157, 97-326.
Shigo, L.A. (1970): Beech bark disease. Forest Pest Leaflet 75.
Zycha, H. (1951): Das Rindensterben der Buche. Phytopath. Zeitschrift 17, No 4,
444-461.
Zycha, H. (1959): Stannd unserer Kenntnis vom Rindensterben der Buche. Algemeine
Forstzeitschrift, Vol. 14, No 45, 785-789.
SPECIES OF NECTRIA GENUS IN BEECH FORESTS
Vladimir Lazarev
Božica Jokanović
Summary
Out of 13 Nectria species at deciduous trees 8 inhabit beech. These eight species are classified
into two groups. The most significant species of coccinea group are N. coccinea, N. ditissima
and N. galligena, and out of cinnabarina group is N. cinnabarina. Although Nectria species
were identified in all types of beech forests, our research work shows that N. ditissima is
mostly represented in younger trees, at trunk and branches (mainly in sprout forests) and N.
galligena in older stands of seedlings origin. N. coccinea is represented in lower number in
these stands, probably because of beech parlatoria presence. N. cinnabarina is represented
in both types of beech forests causing insignificant consequences. Our results show that
there is a correlation between disease manifestation, attack intensity and habitat condition;
nevertheless it is not always clearly expressed.
N. ditissima is a primary inducer of bark necrosis in beech forests of sprout origin. Necroses on
trunk vary in their size and number, the appearance of rings and drying are very rare. We can
say that the appearance of pathogen, according to our analysis of N. ditissima bioecological
81
Vladimir Lazarev, Božica Jokanović
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7 page 65 - 82
characteristics, pathogen has sporadic significance at deeper calcareous and deep acid
humus soil, while it has a great significance to shallow calcareous soil. Furthermore, terrain
slope is also a very important element in attack intensity, beside soil type. Differences in
attack intensity were monitored within the soil of the same type, but with different slope.
Disease symptoms are more intensive with steep terrain; therefore it is assumed that beside
unfavourable abiotic factors, insufficient amount of nutrients at these localities can help N.
ditissima infection and bark necrosis.
Our pastime knowledge advises us not to recommend any special measures except those
referring to removal of infected trees. In the case of intensive attack, only the most endangered
trees are to be removed paying attention not to make too much open space between canopies.
Selective felling is to be applied at steep terrain with intensive attack, in order to reduce part
of beech trees and make a direct conversion, step by step, leaving beech trees at reeves where
attack is only sporadic.
82
Драгица Станковић, Боривој Крстић, Ружица Игић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007 бр. 7, стр. 83 - 95
Оригинални научни рад
Достављено - Received: 10.05.2007.
Original scientific paper
Прихваћено - Accepted: 25.05.2007.
UDK: 630*1/*9:543.272.82
Рецензент -Reviewer: Родољуб Ољача
Dragica Stanković1
Borivoj Krstić2
Ružica Igić2
AKUMULACIJA OLOVA U DRVENASTIM BILJKAMA
NP “FRUŠKA GORA”
Izvod: Olovo je teški metal koji pokazuje izuzetno štetan efekat, kako na
biljke tako i na životinje i čoveka, jer ispoljava kumulativan, sporodelujući
efekat. Koncentracija olova je ispitivana u biljnom materijalu sakupljenom
na sedam odabranih lokaliteta duž deonice puta M- 21, Irig – Iriški Venac –
Paragovo. Sadržaj olova u listovima biljaka određena je AAS. Dobijeni podaci
ukazuju da se koncentracije olova koje su nađene kod analiziranih biljnih vrsta
razlikuju u zavisnosti od lokaliteta, pri čemu se najveća koncentracija olova
nalazi u biljkama uzetim sa lokaliteta sa najvećom frekvencijom saobraćaja i
vremenom zadržavanja vozila.
Ključne reči: Fruška gora, put M-21, kontaminacija, olovo, drvenaste biljke.
LEAD CONCENTRACIONS IN WOODY PLANTS IN NATIONAL
PARK FRUSKA GORA
Abstract: Lead is heavy metals which is extremely dangerous for plants,
animals and people because of its cumulative destructive effect. Lead
concentration were tested in plant leaves of woody plants which were collected
from seven chosen points by the M - 21 road Irig - Iriski Venac- Paragovo. Lead
concentracion was determined by AAS. According results, lead concentrations
in analised plants were caused by trafic frequency and slowdown of wehicles.
Key words:Fruska gora, road M-21, contamination, lead, woody plants.
1
2
Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Departman za biologiju i ekologiju, Prirodno matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu.
83
Dragica Stanković, Borivoj Krstić, Ružica Igić
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7, page 83 - 95
UVOD
Uticaj saobraćaja na zagađenje životne sredine je izuzetno veliki i on se ogleda u
emisiji ugljen monoksida, azotnih oksida, oksida olova i drugih štetnih materija.
Saobraćaj, pored neosporne koristi, predstavlja vrlo jak izvor niza polutanata koji
dospevaju u atmosferu, litosferu, hidrosferu i biosferu.
Olovo utiče inhibitorno na fotosintezu i transpiraciju, a najteža posledica intoksikacije
biljaka olovom je inhibicija enzima, naročito onih sa –SH funkcionalnom grupom,
koje olovo blokira. Olovo takođe ima izražen afinitet prama -S-S- vezi proteina
pa negativno utiče i na procese biosinteze proteina. Inhibira sintezu pigmenata
hloroplasta (Kastori et.al., 1996), inhibira rast ćelije što je posledica njegovog
uticaja na metabolizam i transport auksina (Woolhose, 1983). Prema ispitivanjima
Janjatović et al. (1991) posledica veće koncentracije olova u biljakama je i smanjenje
lisne površine.
U korenu se olovo akumulira u srazmerno velikim količinama, jer je ovaj metal manje
pokretan u poređenju sa ostalim metalima (Trüby, 1994). Prema podacima Kadović
i Knežević (2002) Najveća koncentracija olova izmerena je u kori i korenu hrasta
kitnjaka na Fruškoj gori (12,0 mg/kg i 8,11 mg/kg). Preko korenovog sistema metali
se premeštaju u nadzemne organe biljaka, što zavisi od samog metala, sezone i starosti
biljke. Posredstvom biljaka olovo na razne načine dospeva do čoveka, izazivajući
niz poremećaja u organizmu gde se taloži kao kumulativan i sporodelujući otrov.
Mor (1997) je utvrdio da visoko povećanje olova u krvi tek rođene dece stvara rizik
po mentalno zdravlje. Po podacima Schumann-a (1990) izuzetno male koncentracije
olova u mleku kod dece dovode do anemije i smanjenja stepena inteligencije,
a toksične koncentracije olova izazivaju encefelopatiju. Njegova eliminacija iz
organizma je spora. Pretpostalja se da je biološki život olova oko 10 godina. Njegova
bionerazgradivost omogućuje proboj od početka do vrha lanca ishrane.
METOD I CILJ RADA
Cilj ovog rada je utvrđivanje stepena kontaminacije olovom i njegova akumulacija
u drvenastim biljkama u Nacionalnom parku “Fruška gora”, duž magistralnog puta
M-21.
Područje ispitivanja je nacionalni park “Fruška gora”, odnosno deonica puta: Irig
– Iriški Venac – Paragovo u dužini od 12 km. Odabir sedam lokaliteta sa kojih su
uzimani uzorci biljaka za analizu, sproveden je duž magistrale sa leve i desne strane
puta (Slika 1.), jer je bilo neophohno da na svakom od odabranih lokaliteta budu
zastupljene iste vrste biljaka.
84
Драгица Станковић, Боривој Крстић, Ружица Игић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007 бр. 7, стр. 83 - 95
Lokaliteti su sledeći:
Lokalitet 1 – na ulasku od Hopova
Lokalitet 2 – na pola puta od Venca (1.5 km)
Lokalitet 3 – Venac
Lokalitet 4 – 500 m od Venca prema Paragovu
Lokalitet 5 – 2.5 km od Venca prema Paragovu
Lokalitet 6 – raskrsnica na Paragovu uzlaznog i silaznog puta M-21
Lokalitet 7 – kontrola (put zabranjen za saobraćaj)
6
5
4
3
O
2
7
O
1
Slika 1. Deo magistralnog puta M-21 Irig-Iriški Venac-Paragovo
Figure 1. Part of the main road M-21 Irig-Iriški Venac-Paragovo
Istraživanja su radjena dva puta u toku godine i to: na početku (u maju) i na kraju
vegetacionog perioda (septembru), u toku dvogodišnjeg perioda istraživanja, 2004 i
2005 godina.
85
Dragica Stanković, Borivoj Krstić, Ružica Igić
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7, page 83 - 95
Radi upoređivanja dobijenih rezultata bilo je neophodno pronaći i odabrati kontrolni
lokalitet (lokalitet 7) koji je koliko je moguće van uticaja zagađenja i da se na takvom
lokalitetu nalaze sve biljne vrste koje su praćene i analizirane na ostalim odabranim
lokalitetima, za šta je izabran stari silazni put zabranjen za saobraćaj.
VRSTE BILJAKA I PRIPREMA UZORAKA ZA ANALIZU
Vrste drvenastih biljaka koje su odabrane za analizu su sledeće:
- divlja trešnja
- glog
- grab
- hrast kitnjak
- klen
- sitnolisna lipa
- srebrnolisna lipa
- zova
- bagrem
– Prunus avium L.
– Crataegus monogyna Jacq.
– Carpinus betulus L.
– Quercus petraea (Mattuschka) Liebl.
– Acer campestre L.
– Tilia cordata Miller
– Tilia tomentosa Moench
– Sambucus nigra L.
– Robinia pseudoaccacia
Za svaku vrstu je uzeto 1–2 kg materijala. Uzorci su odmah na terenu stavljeni u kese i
istog dana nošeni na sušenje na sobnoj temperaturi. Uzorci su sušeni bez predhodnog
pranja do vazdušno suve mase. Vazdušno suvi listovi su potom sušeni u sušnici na
105ºC, mleveni, stavljani u papirne kese i tako su dopremljeni u laboratoriju.
Analize su rađene u laboratorijama Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu,
Departmana za biologiju i ekologiju.
Vrednosti očitane na atomskom apsorpcionom spektrofotometru se pomoću
standardne krive preračunavaju i rezultati izražavaju kao koncentracija olova.
Dobijeni podaci obrađeni su statistički metodom analize varijanse – LSD - testom
za nivo značajnosti p = 0,05, a testiranje značajnosti srednjih vrednosti utvrđeno je
primenom Duncan-ovog testa. Dobijeni rezultati su grafički prikazani.
REZULTATI I DISKUSIJA
Nakupljanje olova u biljkama pored puteva zavisi od udaljenosti biljaka od puta,
stepena pokrivenosti zemljišta biljnim pokrivačem, pravca i jačine vetra, od
frekvencije putničkog saobraćaja i vremena zadržavanja vozila. Koncentracija olova
u biljkama progresivno opada sa udaljenošću od puta (Milošević i sar, 2001).
86
Драгица Станковић, Боривој Крстић, Ружица Игић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007 бр. 7, стр. 83 - 95
Usvajanje olova preko korena varira sezonski, na primer, zapaženo je da sadržaj
olova u nadzemnim delovima trava raste za vreme leta i zime. Utvrđeno je da je
koncentracija olova u travi (Kadović, Knežević, 2002) u vreme aktivnog rasta bila
0.3-1.5 mg/kg suve materije, a pri kraju leta je porasla na 10 mg/kg i čak na 30 mg/kg
pri kraju zime. Folijarna apsorpcija zavisi od vrste biljke, debljine epiderma, starosti
lišća, količine vlage i drugih činilaca.
Podaci za ispitivani magistralni put M-21 (Tab.1.) ukazuju da ukupan broj vozila
po danu iznosi 7001 u 2004.godini, a od toga 5647 putničkih automobuila koji troše
benzin i 1354 vozila koja troše dizel gorivo. Kako je merna stanica postavljena
u Irigu, ukupan broj vozila prođe putem Irig-Iriški Venac, polovina vozila putem
Iriški Venac-Paragovo u silazu, a druga polovina Paragovo-Iriški Venac u uzlazu,
pa se može pretpostaviti da je stepen zagađenja olovom različit jer je broj vozila i
zadržavanje različito.
Iz Tabele 1. se takođe može zaključiti tendencija povećanja ukupnog broja vozila u
narednim godinama, u prvom redu putničkih automobila koji koriste olovni benzin.
Na ovom delu puta vrše se permanentna brojanja saobraćaja od strane Republičke
direkcije za puteve. Konkretno ovi podaci o brojnosti saobraćaja su preuzeti iz
idejnog projekta Rehabilitacije puta Iriški Venac – Ruma, koji je urađen tako da
ispunjava sve uslove za analizu kako sa aspekta Republičke direkcije za puteve tako
i sa ekološkog aspekta.
Tabela 1. Prosečan dnevni saobraćaj u periodu 2004 – 2008 godine dela puta M-21 Irig-Iriški Venac-Paragovo
Table 1. Average daily and expected traffic in the period 2004-2008, part of the road M-21 Irig-Iriški VenacParagovo
Vozila/dan
TT
Godina
AB
Ukupno
PA
BUS
LT
ST
2004
7001
5647
180
258
2005
7337
5929
186
2006
7656
6196
192
2007
7989
6475
197
282
211
172
19
633
176
65
392
2008
8337
Legenda:
6766
203
290
218
178
20
660
184
57
420
TT1
TT2
Svega
AB
prik.
AB
2osov
AB
3osov
189
153
17
557
155
89
313
266
197
159
18
582
162
81
339
274
203
166
18
607
169
73
365
PA – putnički automobili
TT1 – tešta teretna vozila sa jednom osovinom
BUS – autobus
TT2 – tešta teretna vozila sa dve osovine
LT – laka teretna vozila do 3t
AB prik – auto vozovi sa prikolicom
ST – teretna vozila 7t
AB2 – auto vozovi sa dve osovine
TT – teška tertna vozila
AB3 – auto vozovi sa tri osovine
87
Dragica Stanković, Borivoj Krstić, Ružica Igić
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7, page 83 - 95
Kabata-Pendias i Pendias (1989) našli su vrednosti 0.19-9 mg/kg suve materije
u nadzemnim delovima trave na nezagađenom zemljištu, dok je sadržaj olova
na zagađenom zemljištu iznosio 63-232 mg/kg. Isti autori navode da se prirodne
koncentracije olova u biljkama kreću od 5-10 mg/kg. Po nekim istraživajima
normalna koncentracija olova u beloj detelini (Trifolium repens) koja je uzeta kao
standard iznosi 0.15ppm(Backet i Davis,1998).
Kod drvenastih vrsta uglavnom su utvrđene veće koncentracije olova u korenu, zbog
njegovog pasivnog usvajanja i sporog transporta u nadzemne delove. U istraživanjima
Knežević i sar. (2000) ističe se da su u kori i lišću hrasta kitnjaka (Quercus petarea)
sa Fruške gore povišeni sadržaji olova, a u kori i korenu su izmerene najveće
koncentracije. Sadržaj olova u lišću bukve (Fagus silvatica ) šumskih ekosistema
Srbije je znatno veći od istih u evropskim šumama. Simiyin i Tole (2003) ustanovili
su da Tilia Latifolia akumulira 10.3 ppm olova.
Zbog važnosti ovog problema mnoge zemlje u svetu (SAD, Japan, Brazil, Austrija,
Evropska Unija i druge) ograničile su sadržaj olovnih aditiva u benzinu na vrednosti
manje od 0.15g/l ili su ih sasvim isključile iz upotrebe. U poređenju sa zemljama
Evropske unije, u našoj zemlji upotrebljava se benzin sa visokim sadržajem olovnih
aditiva (oko 0.5 g/l), dok je udeo bezolovnog benzina u ukuponoj potrošnji svega
2%. Godišnja potrošnja benzina u Srbiji i Crnoj Gori je 3.6 x 109 l/godišnje i pri
sadržaju od 0.5 Pb g/l to iznosi 1800 t/godini dodatog olova (Sekulić i sar., 2003).
Između različitih biljnih vrsta postoje razlike u usvajanju teških metala , što zavisi pre
svega od njihovih genetskih karakteristika, od uticaja površine korenovog sistema
i njegovog kapaciteta za apsorpciju jona, od oblika korenovih izlučevina i brzine
evapotranspiracije (Alloway, 1995).
Međutim, razlike u usvajanju teških metala postoje i kod biljaka iste vrste, što je
posledica, pre svega, drugačijih klimatskih uslova i drugačijeg režima vlaženja.
Dobijeni podaci u našim istraživanjima ukazuju da se koncentracije olova koje su
nađene kod analiziranih biljnih vrsta razlikuju u zavisnosti od lokaliteta sa kojih su
sakupljani uzorci. Naime, najveća koncentracija olova nalazi se u biljkama uzetim sa
lokaliteta sa najvećom frekvencijom sobraćaja i vremenom zadržavanja vozila.
Kod drvenastih biljnih upoređujući lokalitete, bez obzira na biljne vrste, uočavaju
se značajne razlike koncentracije olova u biljkama na pojedinim deonicama puta
M-21, Irig-Iriški Venac-Paragovo, koje su uslovljene, u prvom redu, frekvencijom
putničkog saobraćaja i vremena zadržavanja vozila.
Koncentracija olova opada sa udaljenjem od izvora zagađenja, tj. kontrolne biljke na
putu izvan upotrebe imaju duplo manje olova.
88
Драгица Станковић, Боривој Крстић, Ружица Игић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007 бр. 7, стр. 83 - 95
Prema Pählosson-Balsberg (1989) koncentracija olova u biljnom tkivu šumskog
drveća, koje ne izazivaju efekte oštećenja u slučaju olova je Pb<15 μg/g, a smanjenje
fizioloških aktivnosti i prirasta je u slučaju kada je koncentracija olova veća od 20-70
μg/g.
Najveće prosečne koncentracije olova u maju mesecu tj. na početku vegetacije,
nađene su kod divlje trešnje 6.79 ppm (Prunus avium) (Grafikon.1) i zove 7.21 ppm
(Sambucus nigra) (Grafikon.8).
DIVLJA TREŠNJA - Prunus avium
BR 1
GLOG - Crataegus sp.
A
20
20
15
10
BC
5
B
B
6.79
B
BC
Pb-ppm
Pb-ppm
15
10
AB
A
B
C
C
C
5
I
D
II
III
IV
V
VI
VII
I
ɉɊɈɋȿɄ
II
III
IV
20
20
15
15
B
5
B
B
A
4.61
C
III
IV
V
VI
VII
B
5
0
II
B
I
II
III
15
15
AB
AB
BC
5.37
BC
Pb-ppm
20
AB
D
CD
IV
V
BC
D
VI
VII
SITNOLISNA LIPA - Tilia cordata
graf. 5
20
5
Br. 4
4.59
ɉɊɈɋȿɄ
lokalitet
KLEN - Acer campestre
A
ɉɊɈɋȿɄ
0
ɉɊɈɋȿɄ
LOKALITET
10
VII
A
10
C
C
I
VI
HRAST KITNJAK - Quercus petraea
Br. 3
Pb-ppm
Pb-ppm
GRAB - Carpinus betulus sp.
10
V
lokalitet
LOKALITET
Pb-ppm
6.13
C
0
0
graf.6
A
10
B
B
CD
5
C
5.26
C
D
E
0
0
I
II
III
IV
V
VI
VII
ɉɊɈɋȿɄ
I
II
III
lokalitet
graf.7
15
AB
A
AB
B
B
B
V
VI
AB
5.16
Pb-ppm
20
15
5
V
VI
VII
ZOVA - Sambucus nigra
20
10
IV
ɉɊɈɋȿɄ
lokalitet
SREBRNOLISTA LIPA-Tilia tomentosa
Pb-ppm
BR.2
graf. 8
A
10
B
BC
C
B
7.21
C
D
5
0
0
I
II
III
IV
lokalitet
VII
ɉɊɈɋȿɄ
I
II
III
IV
V
VI
VII
ɉɊɈɋȿɄ
lokalitet
89
Dragica Stanković, Borivoj Krstić, Ružica Igić
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7, page 83 - 95
PROSEK (sve biljke)
graf 9
20
Pb-ppm
15
10
9.64
6.53
5.60
5
4.70
4.00
IV
V
5.65
5.64
3.36
0
I
II
III
VI
VII
ɉɊɈɋȿɄ
lokalitet
Grafikon 1 – 9.- Sadržaj olova kod drvenastih biljnih vrsta po lokalitetima u mesecu maju
Figure 1 – 9.Lead concentracions in woody plants on the localities in May.
U istraživanjima Knežević i sar. (2000) ističe se da su u kori i lišću hrasta kitnjaka
(Quercus petraea) sa Fruške gore povišeni sadržaji olova, a u kori i korenu su
izmerene najveće koncentracije. Kod drvenastih vrsta uglavnom su utvrđene veće
koncentracije olova u korenu, zbog njegovog pasivnog usvajanja i sporog transporta u
nadzemne delove Sadržaj olova u lišću bukve (Fagus silvatica ) šumskih ekosistema
Srbije je znatno veći od istih u evropskim šumama.
Kabata-Pendias i Pendias (1989) našli su vrednosti 0.19-9 mg/kg suve materije u
nadzemnim delovima zeljastih biljaka, na nezagađenom zemljištu, dok je sadržaj
olova na zagađenom zemljištu iznosio 63-232 mg/kg. Isti autori navode da se
prirodne koncentracije olova u biljkama kreću od 5-10 mg/kg.
Usvajanje olova preko korena varira sezonski, na primer, zapaženo je da sadržaj
olova u nadzemnim delovima zeljastih biljaka, raste za vreme leta i zime. Utvrđeno
je da je koncentracija olova kod zeljastih biljaka, u vreme aktivnog rasta bila 0.3-1.5
mg/kg suve materije, a pri kraju leta porasla na 10 mg/kg i čak na 30 mg/kg pri kraju
zime (Kadović, Knežević, 2002).
Analizirani podaci za olovo, pokazuju za sve biljke na svim lokalitetima, da imaju
veću akumulaciju olova na kraju vegetacije (septembar 2004. i 2005. god), u odnosu
na biljke koje su sakupljane na početku vegetacije.
Upoređivanjem lokaliteta imamo identičnu situaciju na početku i na kraju vegetacije
i jasno se uočavaju znatnija odstupanja.
Nađene velike koncentracije olova na lokalitetima 1, 2, 3 i 6 su očekivane, jer su
ti lokaliteti na deonici puta gde se saobraćaj odvija jednom kolovoznom trakom,
pa su zadržavanja vozila i gustina saobraćaja veliki, što kao rezultat daje visoke
koncentracije olova u biljkama.
Znatno manja koncentracija olova na lokalitetu 4 i 5 objašnjava se činjenicom da
se ti lokaliteti, za razliku od predhodnih, nalaze na deonici puta sa dve kolovozne
90
Драгица Станковић, Боривој Крстић, Ружица Игић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007 бр. 7, стр. 83 - 95
trake u istom smeru, pa je brzina vozila veća, a zadržavanja su manja, te je nađena
koncentracija olova u biljkama srazmerno manja.
Najmanju koncentraciju olova, nalazimo na kontrolnom lokalitetu broj 7 (sporedni
put), što je i razumljivo, jer je to deo puta zabranjen za saobraćaj.
Graf. 10
GLOG - Crataegus sp.
25
25
20
20
15
AB
ABC
10
ABC
A
BC
C
ABC
10.27
Pb-ppm
Pb-ppm
GRAB - Carpinus betulus sp.
5
0
III
IV
V
VI
VII
E
ɉɊɈɋȿɄ
I
II
III
graf.12
V
VI
VII
DIVLJA TREŠNJA - Prunus avium
25
ɉɊɈɋȿɄ
graf. 13
25
20
A
A
A
15
B
B
10
12.17
B
C
Pb-ppm
20
Pb-ppm
IV
lokalitet
BAGREM - Robinia pseudoaccaciɚ
5
A
15
B
10
B
B
B
B
10.81
C
5
0
0
I
II
III
IV
V
VI
VII
ɉɊɈɋȿɄ
I
II
III
lokalitet
graf. 14
DE
13.04
D
E
Pb-ppm
20
BC
10
VI
VII
ɉɊɈɋȿɄ
25
A
20
C
V
SREBRNOLISTA LIPA-Tilia tomentos graf.15
25
B
IV
lokalitet
ZOVA - Sambucus nigra
Pb-ppm
10.96
D
D
lokalitet
15
BC
C
10
0
II
AB
15
5
I
A
Graf. 11
A
15
B
B
B
5
5
B
B
10
10.27
C
0
0
I
II
III
IV
V
VI
VII
I
ɉɊɈɋȿɄ
II
III
SITNOLISNA LIPA-Tilia cordata
graf. 16
20
B
B
B
B
11.34
C
10
D
5
Pb-ppm
Pb-ppm
VI
VII
ɉɊɈɋȿɄ
graf. 17
25
A
15
V
KLEN - Acer campestre
25
20
IV
lokalitet
lokalitet
A
15
B
10
C
C
II
III
B
B
10.33
C
5
0
0
I
II
III
IV
V
lokalitet
VI
VII
ɉɊɈɋȿɄ
I
IV
V
VI
VII
ɉɊɈɋȿɄ
lokalitet
91
Dragica Stanković, Borivoj Krstić, Ružica Igić
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7, page 83 - 95
HRAST KITNJAK - Quercus petraea
graf. 18
PROSEK (SVE BILJKE)
25
25
A
20
B
15
BC
10
B
10.95
BC
C
D
5
Pb-ppm
Pb-ppm
20
graf. 19
16.85
15
10.72
11.23
10.33
10
12.22
9.28
11.13
7.26
5
0
0
I
II
III
IV
V
lokalitet
VI
VII
ɉɊɈɋȿɄ
I
II
III
IV
V
VI
VII
ɉɊɈɋȿɄ
lokalitet
Grafikon 10 – 19.- Sadržaj olova kod drvenastih biljnih vrsta po lokalitetima u mesecu septembru
Figure 10 – 19. Lead concentracions in woody plants on the localities in Septembre.
Najveće prosečne koncentracije olova u septembru, nađene su kod divlje trešnje 10.81
ppm (Prunus avium) (Grafikon 13), zove 13.04 ppm (Sambucus nigra), (Grafikon
14), i bagrema 12.17 ppm (Robinia pseudoacacia) (Grafikon 12). Najmanje prosečne
koncentracije nalaze se kod graba (Crateagus 10.27 ppm) i hrasta ( Quercus petraea
10.95 ppm).
Sadržaj olova kod različitih vrsta drvenastih biljaka, obuhvaćenih ovom analizom,
veoma su bliske i kreću se od 4,61 ppm kod hrasta (Quercus petraea) - 7.21ppm
kod zove (Sambucus nigra) u maju mesecu (Grafikoni 1-9), a u septembru taj odnos
je u rasponu od 10.27 ppm kod graba do 13.04 ppm kod zove (Sambucus nigra)
(Grafikoni 10-19).
ZAKLJUČAK
Na osnovu dobijenih rezultata mogu se izvesti sledeći zaključci:
•
Magistralni put M-21 tj. deonica Irig-Iriški Venac-Paragovo je izuzetno
opterećena putničkim automobilima koji koriste benzin i teretnim vozilima i
autobusima koja koriste dizel gorivo, sa tendencijom povećenja saobraćaja u
narednim godinama.
•
Prosečno vreme putovanja ovom deonicom diktiraju teška teretna vozila, naročito
na deonici Iriški Venac-Irig sa tendencijom povećanja vremena putovanja u
narednim godinama.
•
Naročito je opterećen saobraćajem ulazno-silazni deo puta Irig-Iriški Venac gde
se saobraćaj obavlja dvosmerno, sa po jednom kolovoznom trakom.
•
Usvajanje teških metala od strane biljaka obavlja se konstantno tokom
vegetacionog perioda i tokom godine, dostižući po pravilu najvišu vrednost
krajem vegetacionog perioda.
92
Драгица Станковић, Боривој Крстић, Ружица Игић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007 бр. 7, стр. 83 - 95
•
Najveće prosečne koncentracije olova (kod drvenastih vrsta) nađene su kod
divlje trešnje (Prunus avium) i zove (Sambucus nigra), kako na početku tako i
na kraju vegetacionog perioda.
•
Najmanja količina teških metala u biljkama pronađena je na lokalitetu koji je
zabranjen za saobraćaj.
•
Koncentracija olova opada sa udaljenjem od izvora zagađenja, tj. kontrolne
biljke na putu izvan upotrebe imaju u proseku 50% manje olova.
LITERATURA
Alloway, B.J. (1995): Heavy metals in soil. Second ed., Blackie
Proffesional, Glasgow.
Backet, P.H.T., Davis, R.D. (1988): Upper critical levels of toxic
plants. NewPhytologist 79, 95-106.
Academic and
elements in
Janjatović, V., Kastori, R., Petrović, N.,Knežević,A.,Kabić, D. (1991): Uticaj olova
na morfološko-anatomsku građu biljaka kukuruza (Zea Mays L.). Zbornik
Matice srpske za prirodne nauke, 80, 121-129.
Kabata-Pendias, A., Pendias, H. (1989): Mikroelementi v počvah i rastenih,
Mir, Moskva, 439.
Kadović, R., Belanović, S., Knežević, M. (2001): Heavy metals content in sediment
from experimental watersheds on Mt. Goč, X Kongres JDPZ-a, Vrnjačka
Banja.
Kadović, R., Knežević, M. (2002): Teški metali u šumskim ekosistemima. Šumarski
fakultet Univerzitet u Beogradu, Beograd, str. 278.
Kastori, R., Petrović, N., Petrović, M. (1996): Effect of lead on water relations,
proline concentration and nitrate reductaze activity in
sunflower plants,
Acta Agro. Hung.,44(I), 21-28.
Knežević, M., Belanović, S., Košanin, O., Kadović, R.(2000): Content of heavy
metals in the forest of beach on the Mt Crni Vrh and the forest of sessile oak
on the Fruška Gora, Zemljište i biljka, Vol. 49, No.1, Beograd, 19-28.
Milošević, N., Petrović, N., Golov-Mišić, A. (2001): Sadržaj olova u vazduhu
poreklom iz saobraćaja. Eko-konferencija 2001, 26-29 septembra, Novi Sad.
Mor (1997): http://members.aol.com/DDMOR4/metdb.htlm
93
Dragica Stanković, Borivoj Krstić, Ružica Igić
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2007, No 7, page 83 - 95
Pählosson-Balsberg, A.M. (1989): Toxycity of heavy metals (Zn, Cu, Cd, Pb) to
vascular plants, A literature review, Water, Air and Soil Poll. 47, Kluwer
Academic Publishers, Amsterdam, 287-319
Piperski, J., Radišić, A. (2003): Kvalitet ambijentalnog vazduha: Zakonska
regulativa EU i Republike Srbije. Eko konferencija 2003, 24-27. septembra,
Novi Sad, 251-255.
Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama za merenje, imisije, kriterijum
uspostavljanje mernih mesta i evidencije podataka. Sl. glasnik RS br. 54/92.
Robu, I.N., Robu, L.(2004): Concentration of some heavy metals in soil and plant
from the Southern Lupeni town area (Romania). http://www.bgr.de/b114/geo_
mining_hazards/robu_pdf,
Schumann, K. (1990). The toxicological estimation of the heavy metal content (Cd,
Hg, Pb) in food for infants and small children. Z. Ernahrungwiss 29 (1), 2473.
Sekulić, P., Mihailović, A., Budinski-Petković, Lj., Grujić,S.(2993): Sadržaj olova
u gradskom zemljištu u blizini frekventnih rakrsnica.Eko -konferencija 2003,
24-27 februara, Novi Sad.
Simiyin, G.M., Tole, M.P. (2003): pH and variations of concentrations of some heavy
metals in the infiltration ponds at Olkavia, Kenya. African
Environmental
Review, 1, 1-14.
Trüby, P. (1994): Zum Schwermetallhaushalt von Waldbäumen, Freidbuger,
Bodenkundl, Abhandl. 33, 1-286.
Woolhouse, H.W.(1983): Toxicity and tolerance in the response of plants to metals.
IN: Encyclopedia of Planr Phisiol., New Series, Vol. 12 C, Springer-Verlag,
New York, Heidelberg, Berlin, 246-289.
Zakon o zaštiti životne sredine. Sl. glasnik RS br. 66/91.
94
Драгица Станковић, Боривој Крстић, Ружица Игић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007 бр. 7, стр. 83 - 95
LEAD CONCENTRACIONS IN WOODY PLANTS IN
NATIONAL PARK FRUSKA GORA
Dragica Stanković
Borivoj Krstić
Ružica Igić
Summary
The area of research is “Fruška gora” National Park, a road section of the main
road M21: Irig – Iriški Venac – Paragovo.
Fruška gora is a very complex system in vegetational and ecological sense.
Air, water, soil and in this unbreakable chain plants as well became polluted by
huge number of toxic gases, liquids and solid substances, which individually or
in combination cause more nad more harm to the natural environment. Plants are
characterized by an important role they have in geochemical circulation of metals,
as well as in enering of polluters into food chain, and their role in bioindication of
natural environment pollution is of even greater importance.
Lead is one of the greatest polluters and its main source are exhaus gases of
automobiles that use gasoline with addition of tetraethyl lead and tetramethyl lead
which represent antidetonators in gasoline for interal combustion engines.
95
Ballian Dalibor, Ivanković Mladen, Danko Slade
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2007, бр. 7, стр. 97 - 111
Оригинални научни рад
Достављено - Received: 22.03.2007.
Original scientific paper
Прихваћено - Accepted: 01.04.2007.
UDK: 630*35:528.632.2(497.6)
Рецензент -Reviewer: Василије Исајев
Ballian Dalibor1
Ivanković Mladen2,
Danko Slade3
RAZDIOBA POPULACIJA HRASTA KITNJAKA
(Quercus petraea (Matt.) Liebl) U BOSNI I HERCEGOVINI
POMOĆU KLOROPLASTNE DNK (cpDNK) I NJEZINA
PRIMJENA U ŠUMARSTVU4
Izvod: Genetička varijabilnost hrasta kinjaka (Quercus petraea) istraživana
je analiziranjem cpDNA, uz uporabu AFLP tehnike. Određena je haplotipska
pripadnost 16 populacija. Analiza je pokazala da u istraživanim populacijama
hrasta kitnjaka u Bosni i Hercegovini egzistira sedam različitih haplotipova
(2,4,5,6,7,17,31).
Ključne riječi: Quercus petraea, kitnjak, varijabilnost, cpDNA
THE DISTRIBUTION OF THE POPULATIONS OF SESSILE OAK
(Quercus petraea (Matt.) Liebl) IN BOSNIA AND HERZEGOVINA BY
CLOROPLASTS DNA (cpDNA) AND ITS APPLICATION IN FORESTRY
Abstract:The genetic variability of sessile oak (Quercus petraea) was
researched by cpDNA analysis, with application of AFLP technique. We
determined the haplotypes of 16 populations. The analysis showed that in the
researched populations of sessile oak in Bosnia and Herzegovina there exists
seven different haplotypes (2, 4, 5, 6, 7, 17, 31).
Key words: Quercus petraea, sessile oak, variability, cpDNA
1
Univerzitet u Sarajevu, Šumarski fakultet, Zagrebacka 20, 71000 Sarajevo, BiH
2
Šumarski institut, Jastrebarsko, 10450 Jastrebarsko, Hrvatska
3
Agrokor d.d., Trg D. Petrovica 3, 10 000 Zagreb, Hrvatska
4
Ovaj rad je prezentiran na skupu ’’26. Tagung „Forstliche Genressourcen als Produktionsfaktor“, 20. – 22.
Oktober 2005, in Fuldatal bei Kassel’’, te tiskan u zborniku skupa
97
Ballian Dalibor, Ivanković Mladen, Danko Slade
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2006, No 7, page 97 - 111
Uvod – Introduction
Hrast kitnjak (Quercus petraea (Matt.) Liebl) je poslije bukve najznačajnija vrsta
listača s gospodarskog i ekološkog stajališta u Bosni i Hercegovini gdje pridolazi na
333 000 ha ili u oko 15 % svih šuma, 115 000 ha visokih i 218 000 ha niskih šuma
(Pintarić, 1997).
U posljednjih 13 000 godina hrastovi su bili izloženi stalnom dinamičnom kretanju,
tj. seobi iz svojih pribježišta na jugu Europe, prema središnjoj, zapadnoj i istočnoj
Europi. Te su seobe uzrokovane u velikim klimatskim promjenama, koje su jedan
od najvažnijih čimbenika seoba šumskog drveća. Nakon velike glacijacije, koja je
trajala oko 100 000 godina, a maksimum dosegla prije 15 000 godina, sve populacije
šumskog drveća krenule su u širenje (Mägdefrau i Ehrendorfer 1997; Sitte i sur.,
1998). Najbolji prikaz dinamike seoba šumskog drveća dobiven je pomoću analize
fosilnog polena, te uspješno ukazuje na smjerove kretanja i obične jele u Europi
(Huntley i Birks, 1983), dok u novije vrijeme molekularna istraživanja cpDNK i
mtDNK upotpunjuju ta ranija istraživanja. Tako su mnoge postavke dobivene na
osnovu polen analiza potvrđene su na molekularnoj razini istraživanjima (Dumolin
et all 1995; Dumolin-Lapegue et all 1998; Petit et all 1993; Petit et all 2002a; Petit
et all 2002b, Slade 2003) koji rade na zemljopisnom raščlanjivanju haplotipske
varijabilnosti hrastova, povezanom s seobom hrastova poslije zadnjeg ledenog doba.
Sva istraživanja su potvrdila ranije rezultate dobivene analizom fosilnog polena.
Očekivalo se veliko genetičko razilaženje između istraživanih populacija, posebno
onih koje se nalaze blizu starih glacijalnih utočišta hrastova. To je pet utočišta
hrastova gdje je oni opstali nakon posljednjeg ledenog doba, i selili se na sjever do
sadašnjeg području rasprostiranja.
Cilj ovoga rada je da pokaže moguću molekolarno genetičku rajonizaciju hrasta
kitnjaka uz pomoć analize kloroplastne DNK (cpDNK). Ovim istraživanjem
učinjen je pokušaj određivanja haplotipske povezanosti populacija hrasta kitnjaka
iz Bosne i Hercegovine sa populacijama hrastova sekcije Quercus Nixon iz Europe.
Također je određivana i haplotipska pripadnost populacija hrasta kitnjaka iz Bosne
i Hercegovine.
Pored fundamentalnog značaja ovog istraživanja, ono je također primjenljivo u
gospodarenju šumama, a prije svega značajno je za dalje radove na oplemenjivanju
hrasta kitnjaka, odnosno kod kontrole podrijetla sjemena i sadnog materijala bitnog
za proces umjetne obnove degradiranih šuma hrasta kitnjaka (pošumljivanje i sjetva
sjemena), kao i za poslove vezane na osnivanju banki i arhiva gena metodama in situ
i ex situ.
98
Ballian Dalibor, Ivanković Mladen, Danko Slade
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2006, бр. 7, стр. 97 - 111
Materijal i metoda rada – Materials and Methods of the Study
Uzorci su sakupljeni iz 16 populacija hrasta kitnjaka u Bosni i Hercegovini (tablica
1. i slika 1.). Sakupljano je u svakoj populaciji po 5 uzoraka, sa stabala prosječno
starih oko 80 godina, prema važećoj metodologiji. Za analizu su korišteni svježi
pupovi u periodu mirovanja.
Tablica 1. Istraživane populacije hrasta kitnjaka
Table 1. The investigated populations of sessile oak
Redni
broj
Populacija
Broj
uspješnih
analiza
Zemljopisna dužina
Zemljopisna
širina
Nadmorska visina (m)
1
Banoviči
5
18° 34’
44° 25’
396
2
Bočac
5
17° 09’
44° 31’
300
3
Čelinac
1
17° 19’
44° 42’
260
4
Dobro polje
5
18° 31’
43° 35’
741
5
Drežanka
5
17° 41’
43° 31’
230
6
Goražde
4
18° 58’
43° 38’
420
7
Gornji Vakuf
5
17° 30’
43° 59’
620
8
Gromiljak
3
18° 01’
44° 00’
600
9
Ostrožac
5
17° 49’
43° 41’
335
10
Omarska
4
16° 54’
44° 53’
200
11
Sapna
5
18° 57’
44° 32’
522
12
Šipovo
3
17° 08’
44° 18’
500
13
Tjentište
2
18°46’
43° 23’
462
14
Turbe
4
17° 33’
44° 13’
650
15
Žepče
5
18° 04’
44° 25’
232
16
Zvornik
3
19° 06’
44° 24’
185
Za izolaciju DNK je uporabljeno pet do deset pupova po stablu, ovisno o njihovoj
veličini.
Izolacija ukupne DNK obavljena uz uporabu modificiranog CTAB protokola prema
Doyle & Doyle (1987), a uspješnost izolacije DNK mjerena je spektrometrom.
Sastava otopine za lančanu reakciju polimerazom (PCR) prikazan je u tablici 2.
99
Ballian Dalibor, Ivanković Mladen, Danko Slade
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2006, No 7, page 97 - 111
Tablica 2. Sastav otopine za odvijanje lančane reakcije polimerzavom za jedan uzorak.
Table 2. The content of the solution for polymerase chain reaction for one sample.
Tvar
Količina
dH2O
2,65 µl
2 x Buffer
12,5 µl
Početnica 1
2,4 µl
Početnica 2
2,4 µl
Taq
0,05 µl
Otopina DNA
5 µl
Ukupno
25,00 µl
Umnožena su četiri fragmenta kloroplastne DNK. Za amplifikaciju svakog pojedinog
fragmenta korišteni su parovi početnica prikazani u tablici 3.
Psa A [PSI (P700 apo-protein
A1)]
22
5’-ACTTCTGGTTCCGGCGAACGAA-3’
Trn Sr [tRNA-Ser(GGA)]
22
5’-AACCACTCGGCCATCTCTCCTA-3’
Trn D [tRNA-Asp(GUC)]
19
5’-ACCAATTGAACTACAATCC-3’
Trn Tr [tRNA-Thr(GGU)]
20
5’-CTACCACTGAGTTAAAAGGG-3’
Trn C [tRNA-Cys(GCA)]
20
5’-CCAGGTCAAATCTGGGTGTC-3’
Trn Dr [tRNA-Asp(GUC)]
20
5’-GGGATTGTAGTTCAATTGGT-3’
Trn T [tRNA- Thr(UGU)]
20
5’-CATTACAAATGCGATGCTCT-3’
Trn Fr [tRNA-Phe(GAA)]
19
5’-ATTGAACTGGTGACACGAG-3’
CD
TF
100
Restrikcijski enzim
No. of bases
Sequence (5’-3’)
Annealing
temperature (TA) in °C
Primers
DT
AS
Fragments
Tablica 3. Osnovni podaci o parovima početnica i restrikcijskim enzimima.
Table 3. Basic details of the primers and restrict ensims
57,5
Hinf I
54,5
Taq I
58,0
Taq I
57,5
Hinf I
Ballian Dalibor, Ivanković Mladen, Danko Slade
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2006, бр. 7, стр. 97 - 111
Digestija restrikcijskim enzimima, fragmenata dobivenih lančanom reakcijom
polimerazom (PCR) napravljena je uz uporabu restrikcijskim enzimima Hinf I u
trajanju od 5 sati, odnosno Taq I u trajanju od 3 sata.. Nakon digestije elektroforeza
je obavljena na 8% poliakrilamidnom gelu u trajanju od jednog sata i deset odnosno
petnaest minuta u ovisnosti od istraživanog fragmenta, uz uporabu AFLP tehnike.
Dobivene vrpce na gelovima su snimljene i očitane pomoću kompjutora.
Tablica 4. Položaj vrpci na gelovima za nađene haplotipove.
Table 4. The position of the bends on the gel for detected haplotypes
Položaj vrpci
gel
DT
3121
1111
1121
2121
1181
1131
2121
CD
1923
1123
1123
1113
1123
1123
1123
AS
132922
152222
152222
152222
152222
132222
152222
TF
201
202
201
202
202
202
202
haplotip
2
4a
5c
6
7
17
31
Rezultati su statistički obrađeni pomoću softvera haplonst i haplodiv koji se može
naći na adresi www. Pierroton.inra.fr./genetics/Labo/Software.
Određena je ukupna varijabilnost (hT), varijabilnost unutar populacije (hS),
haplotipska diferencijacija bez uzimanja u obzir srodnosti među haplotipovima (GST)
i s uzimanjem u obzir srodstvenih odnosa (NST), kao i optimalan broj uzoraka po
populaciji (nopt).
Rezultati - Results
Tablica 5. Haplotipovi analiziranih populacija.
Table 6. The haplotypes of the analyzed populations.
Redni
broj
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
Populacija
Banoviči
Bočac
Čelinac
Dobro polje
Drežanka
Goražde
Gornji Vakuf
Gromiljak
Ostrožac
Omarska
Sapna
Šipovo
Tjentište
Turbe
Žepče
Zvornik
Broj uspješnih analiza
haplotip
5
5
1
5
5
4
5
3
5
4
5
3
2
4
5
3
6 i 17
4c,5b i 5a
5
4i5
31b
5c i 6
5i7
4
31a
5
5
5b
2i4
5b
4
5c
101
Ballian Dalibor, Ivanković Mladen, Danko Slade
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2006, No 7, page 97 - 111
Slika 1. Distribucija kloroplastnih haplotipova hrasta kitnjaka u Bosni i Hercegovini.
Figure 1. The distribution of sissile oak chloroplasts haploid types in Bosnia and Herzegovina.
U deset populacija nađen je samo jedan haplotip, dok je u pet populacija
nađeno po dva haplotipa, kako je prikazano u tablici 5 i na slici 1. U miješanim
populacijama najviše su zastupljeni haplotip 4 i 5, i to su tipični haplotipovi
balkanskog poluotoka. Inače u dvije populacije pojavljuju se haplotipovi
apeninskog podrijetla, točnije haplotip 2 i 17. veliki broj čistih populacija
upućuje na razmjerno mali utjecaj čovjeka u njima, odnosno njegovom
utjecaju na tok gena između populacija.
Haplotip 2 nađen je samo u populaciji Tjentište, a podrijetlom je sa Apenina i djeluje
izolirano u istraženoj populaciji. Inače je zastupljen sjeverozapadno od ovog nalazišta
(Petit i sur., 2002.a).
Za haplotip 4 može se također reći da je to još jedan predstavnik Balkanskih
haplotipova, koji je rasprostranjen na sjever do Danske. Zastupljen je u čistom obliku
u dvije populacije, dok u tri dolazi u mješavini sa haplotipom 2 i 5.
Za haplotip 5 koji je najviše zastupljen (Slika 3) možemo reći da je tipični Balkanski
haplotip mada je u istraživanjima (Petit i sur., 2002.a) registriran i u središnjoj Europi.
Nalazimo ga u deset populacija, od toga u šest čistih. Također za ovaj haplotip su na
gelu TF određeni podtipovi haplotipa, a, b i c (slika 2).
102
Ballian Dalibor, Ivanković Mladen, Danko Slade
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2006, бр. 7, стр. 97 - 111
Haplotip 6 registriran je u istočnoj i sjevernoj Bosni u miješanim populacijama,
Goražde i Banoviči, a u Europi je svojstven za istočnu Europu.
Haplotip 7 registriran je samo u jednoj miješanoj populaciji, Gornji Vakuf, a svojstven
je za zapadnu i središnju Europu.
Haplotip 17 je nađen samo u populaciji Banoviči i također je apeninskog podrijetla,
te se rasprostire sjeverozapadno od ovog nalazišta. U Bosni i Hercegovini je nađen
kod hrasta medunca u području Glamočkog polja i Kifinog sela.
Haplotip 31 registriran je u dvije čiste populacije koje su pod utjecajem
submediteranske klime, populacija Drežanka i Ostrožac. Inače taj haplotip je
registriran i u Jadranskom primorju, te u Rumunjskoj.
Tablica 5. Parametri koji pokazuju udio jedinki svakog haplotipa, parametar hS pokazuje haplotipske varijabilnosti
sadržane unutar populacije, hT ukupnu haplotipsku varijabilnost unutar i između populacija, GST dio varijabilnosti
koji otpada na varijabilnost između populacija (podatci su dobiveni statističkim programom haplodiv, a podatci koji
su korišteni su prema Ponsu i Petitu (1995).
Table 5. The parameters that show the portion of the units of each haplotype, parameter hS shows the haplotypes
variability contained within the population, hT an overall haplotype variability within and between the populations,
GST a part of variability which falls to variability between populations (data were obtained by statistical program
haplodiv, and were used according to Pons and Petit (1995).
haplotip
2
4
5
6
7
17
31
ukupno
Ukupno jedinki
1
13
32
4
2
2
10
64
Udio jed. %
1,56
20,32
50,00
6,25
3,12
3,12
15,63
100
Udio pop. %
6,25
31,25
62,50
12,50
6,25
6,25
12,50
hS
0,00000
0,07143
0,15000
0,07857
0,08571
0,0000
0,0000
0,19286
hT
0,00000
0,34022
0,52604
0,09066
0,13758
0,14286
0,14286
0,69011
GST
0,00000
0,79005
0,71485
0,13333
0,37700
1,00000
1,00000
0,69611
Najveća varijabilnost haplotipova je u istočnoj Bosni gdje se susreću Ilirska i Meziska
floristička grupacija, odnosno klimatska zona. Također nešto manja varijabilnost je
primijećena u središnjoj Bosni, odnosno u dolini rijeke Vrbas. Banoviči kao miješana
populacija nalazi se na rubu Panonskog bazena, na prijelazu panonske kontinentalne
klime u izmijenjeno kontinentalnu klimu unutarnjih Dinarida.
103
Ballian Dalibor, Ivanković Mladen, Danko Slade
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2006, No 7, page 97 - 111
Slika 2. Distribucija nađenih haplotipova i podhaplotipova prema očitavanju vrpci na TF gelu.
Figure 2. Distribution of the identified sub-haplotypes distinguished based on the readings of the additional bands
on TF gel.
Slika 3. Grafički prikaz udjela pojedinih haplotipova kod hrasta kitnjaka u Bosni i Hercegovini
Figure 3. Graphic presentation of the share of separate haplotypes of sessile oak in Bosnia and Herzegovina
haplotip 5
50,00%
haplotip 6
6,25%
haplotip 7
3,12%
haplotip 4
20,32%
haplotip 2
1,56%
104
haplotip 31
15,63%
haplotip 17
3,12%
Ballian Dalibor, Ivanković Mladen, Danko Slade
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2006, бр. 7, стр. 97 - 111
Pokazatelji varijabilnosti kod istraživanih populacija su slijedeći: haplotipska
varijabilnost sadržana unutar populacija je (hS) 0,193, ukupna haplotipska
varijabilnost unutar i između populacija (hT) je 0,690, dok je varijabilnost
koja otpada na varijabilnost između populacija (GST) jednaka 0,721, a
srodnost između haplotipova (NST) je 0,754. Filogenetska udaljenost između
haplotipova (VS) je 0,170, dok je genetička udaljenost između haplotipova
(VT) sa veličinom 0,692.
Diskusija - Discusion
Pomoću postupka haplotipske analize možemo vidjeti samo jedan mali dio
populacijske genetičke informacije, a veliki dio ostaje nedostupan. Također,
ograničene su mogućnosti primjene haplotipske varijabilnosti u ekološkim
istraživanjima (Bachmann, 1994).
Pomoću prikazanih genetičkih parametara obično razlike između populacija ili unutar
populacija bivaju vidljive i jasne. Mogući su uzroci tih različitosti, osim prirodne
selekcije, i antropogena djelovanja, ali i razvojni čimbenici ili procesi prilagođavanja
na određene ekološke uvjete.
Područje Dinarida vrlo je specifično kad su posrijedi uvjeti okoliša, jer na vrlo
malom prostoru postoji velika šarolikost klimatskih, edafskih, orografskih i drugih
čimbenika koji izravno utječu na diferencijaciju različitih ekotipova. Stoga stručnjaci
smatraju da vrste šumskog drveća s područja Dinarida pokazuju veliku varijabilnost,
u usporedbi s istim vrstama sa sjevera.
Kada se ne mogu isključiti metodički efekti (broj jedinki u uzorku), razvojni i
antropogeni čimbenici, razlike upućuju na to da adaptacijski procesi u svakoj
populaciji mogu imati značajnu ulogu. Stoga se mogu iznijeti sljedeća stajališta na
osnovi dobivenih rezultata:
•
Dobivena varijabilnost nije toliko karakteristična za zapadnu i istočnu Europu,
nego je manje-više tipična za balkansko područje, ako se uzme razmjernost
teritorija. Posebice je dobivena visoka varijabilnost u istočnoj Bosni.
•
Distribucija haplotipa 31 upućuje na moguću adaptivnost u određenim ekološkim
uvjetima, ali postoji i mogućnost da je to posljedica kolonizacije.
•
Za haplotip 5 je interesantno da se javlja u dva izdvojena područja u istočnoj i
zapadnoj Bosni. Područja su odvojena grupom drugih haplotipova koji pridolaze
dolinom rijeke Neretve i Bosne, te da se javljaju tri podtipa ovog haplotipa što
mu daje posebnu vrijednost kod identificiranja populacija sa ovim haplotipom.
105
Ballian Dalibor, Ivanković Mladen, Danko Slade
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2006, No 7, page 97 - 111
Na temelju izloženoh može se izvesti zaključak da postoje razlike među populacijama
a genetičku diferencijaciju je uzrokovala postglacijalna migracija, odnosno možda
prilagodljivost određenih genotipova na neka staništa djeluju specifični selekcijski
procesi. Na osnovu toga je prema Gregorius i sur. (1984) moguće za kontrolu
sjemena koristiti analizu cpDNA i dobivene haplotipove, ali potrebno je u prvom
redu odgovoriti na dva pitanja:
-
dali se u dva ili vise uzoraka prisutne isti haplotipovi, odnosno dali su samo oni
prisutni, odnosno njihovi podtipovi.
-
dali je učestalost haplotipova u uzorcima koji se uspoređuju ista.
Unatoč dobivenim rezultatima, istraživači dvoje koliki mora biti uzorak da bi se
obuhvatila stvarna genetička raznolikost istraživanih populacija. Poznato je da se sa
povećanjem broja jedinki u uzorku u populacije dobiva bolja predstava o genetičkoj
strukturi, jer se s povećavanjem uzorka povećava i vjerojatnost da se obuhvate i
rijetki haplotipovi u toj populaciji.
Umjetno pomlađivanje hrasta kitnjaka s obzirom na njegovo trenutno stanje igrat
će u budućnosti veliku ulogu. Ipak to je povezano je s mnogim problemima, od
komplicirane proizvodnje u rasadnicima zbog posebnih ekoloških zahtjeva vrste do
slabo zastupljenog gene poola u proizvedenom materijalu. Zato pri umjetnoj obnovi
treba voditi računa o sljedećem:
•
o porijeklu sjemena i sadnog materijala, odnosno sjeme ne bi smjelo biti
opterećeno lošom genetičkom strukturom, koja mora odgovarati lokalnim
populacijama izdvojenima na temelju sjemenskih rajona (Gračan i sur., 1999)
•
o određivanju optimalnog broja biljaka u procesu obnove, da bi se u kasnijim
stadijima dobio zadovoljavajući broj biljaka, koje bi reprezentirale genetičku
strukturu populacije (Ziehe i sur. 1989).
•
o korištenju sjemena sabranoga sa što više stabala ravnomjerno raspoređenih
u populaciji i to sjemena različitih godišta, kako bi se smanjilo moguće štetno
djelovanje inbridinga, i bolje očuvala genetička struktura populacije, jer se može
dogoditi da zbog nekog razloga dio stabala u godini sabiranja nije cvjetao ili
plodonosilo (Müller–Starck, 1991; Konnert, 1996).
•
o održavanju što je moguće veće heterogenosti zasada te isključivanju bilo
kakvih mjera njege i radova u populaciji, što znači omogućiti prirodnoj selekciji
da eliminira što više neprilagođenih jedinki (Muona i sur., 1988).
Osnovno je pitanje koliko populacija može predstavljati jednu vrstu u istraživanju.
U ovom slučaju hrast kitnjak pojavljuje se na 333 000 ha u Bosni i Hercegovini, s
cijelim spektrom ekoloških uvjeta i fitocenoloških pripadnosti.
106
Ballian Dalibor, Ivanković Mladen, Danko Slade
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2006, бр. 7, стр. 97 - 111
Broj biljaka koje su uzete za analizu je 5, s tim da kod nekih populacija nisu bile
uspješne analize te su rezultati prikazani za mali broj jedinki. Broj biljaka koje
predstavljaju populaciju ipak ostaje upitan, jer se pojavljuje problem subjektivnosti
pri uzimanju uzorka. Usto pojavljuje se i problem hoće li biti registrirani svi
haplotipovi. Stoga bi u području poput Dinaridi, gdje se na vrlo malom prostoru
izmjenjuju različiti ekološki uvjeti, s različitim biljnim zajednicama u kojima se
pojavljuje hrast kitnjak, trebalo primijeniti varijantu manjeg broja jedinki u uzorku,
a obuhvatiti raznorodne ekološke uvjete, odnosno mnogo više populacija. Međutim,
samo to povećanje zahtijevalo bi smanjenje broja uzoraka i obrnuto, jer se uvijek
postavljaju limitirajući čimbenici, kao što je vrijeme potrebno za istraživanje i
laboratorijski kapacitet.
Na temelju dobivenih rezultata ne bi se moglo točno reći koliki je broj populacija
i u populacijama broj jedinki potreban za održanje genetičkih potencijala. Ipak, pri
umjetnom širenju populacija hrasta kitnjaka u Bosni i Hercegovini treba posebnu
pažnju obratiti lokalnim populacijama, koje su vrlo važne na lokalnoj razini, odnosno
rajonu, na osnovi svog prilagodbenog potencijala, a koji bi se i eksperimentalno
trebao dokazati. Inače, rajoni su definirani u Bosni i Hercegovini (Stefanović i sur.,
1983).
Prema Finkeldey (1993), broj jedinki potrebnih za održavanje genetičkog potencijala
mora se temeljiti na vjerojatnosti gubitka rijetkih gena iz populacije, što znači da
populacija mora biti toliko velika da u sebi očuva veći dio gene poola. To je bitno pri
konzervaciji gena ex situ, bilo čuvanjem sjemena u bankama gena, bilo podizanjem
arhiva gena. Za održanje potencijala in situ donju granicu broja jedinki treba
odrediti na osnovi spoznaje je li moguća naknadna obnova genetičkog potencijala
prirodnog pomlađivanja. U tom slučaju presudno je važan broj biljaka, horizontalna
i vertikalna struktura, tip gospodarenja (jednodobna ili preborna struktura šume).
Tako u heterogenim uvjetima Dinarida potrebno je imati veći broj manjih objekata
(sjemenskih sastojina).
U populacijama s pojavom rijetkih haplotipova (haplotip 2, 7 i 17) prilikom njihove
obnove treba voditi računa o strukturi mlade sastojine i omogućiti prenošenje
rijetkih haplotipova na slijedeću generaciju, po mogućnosti prirodnom obnovom,
ali ako se to pokaže nedovoljnim, pristupiti i umjetnoj obnovi. U tim radovima treba
obratiti pažnju na genetičku strukturu populacije, prema starosnim stadijima, jer u
provedenim istraživanjima Ruetza i sur. (1996) rezultati pokazuju razlike između
starosnih stadija populacije smreke. Obnovu treba pratiti povremenim genetičko
molekularnim istraživanjima (Behm i Konnert, 1999), jer se genetičke razlike
između starih stabala i mladih u jednoj populaciji, uz odgovarajuće uzgojne mjere,
mogu svesti na minimum.
107
Ballian Dalibor, Ivanković Mladen, Danko Slade
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2006, No 7, page 97 - 111
Zaključci - Conclusion
Dosadašnji rezultati korištenja cpDNK metoda pokazuju da su naše trenutačne
mogućnosti potvrde podrijetla sjemena hrasta kitnjaka vrlo male i otežane. Ponuđeni
sustav identifikacije na širem području, pomoću ove haplotipske metode mogao bi
u budućnosti da se pokaže kao prihvatljivim, jer su početna istraživanja pokazala
dobre rezultate. Trebalo bi nastaviti sa istraživanjima u cilju stvaranja čitave mreže
istraženih populacija u BiH, što je jedan dugotrajan i skup posao.
Dobiveni rezultati pomoću analize cpDNK mogu pomoći u formiranju sjemenskih
zona, ali zbog jakog selekcijskog pritiska neplanskim sječama i introdukcijom
biljnog materijala nepoznatog podrijetla, potrebno je naći dovoljan broj autohtonih
jedinki, odnosno populacija, istraživane vrste, kao i nove pogodne markere za
njihovu karakterizaciju.
Literatura- References
Bachmann, K., 1994: Molecular markers in plant ecology, New Phytolo. 126: 403418.
Behm, A., Konnert, M., 1999: Conservation of Forest Genetic Ressources by
Ecologically Oriented Forest Menagement- a Realistic Chance?, Forst und
Holzwirtschaft, 194: 215-235.
Doyle, J.J., Doyle, J.L. 1987: A rapid DNA isolation procedure for small quantities
of fresh leaf tissue, Phytochemistry Bullten, 19:11-15.
Dumolin, S., Demesure, B., Petit, R.J., 1995: Inheritance of chloroplast and
mitochondrial genomes in pedunculate oak investigated with an efficient PCR
method. Theoretical and Applied Genetics 91(8): 1253–1256
Dumolin-Lapegue, S., Pemonge, M.H., Petit, R.J. 1998: Association Between
Chloroplast and Mitochondrial Lineages in Oaks; Molecular Biology and
Evolution, 15(10):1321-1331.
Finkeldey, R., 1993: Die Bedeutung allelischer Profile für die Konservierung
genetischer Ressourcen bei Waldbäumen, Göttingen, Forstgenet. Ber., 14: str.
176.
Gračan, J., Krstinić, A., Matić, S., Rauš, Đ., Seletković, Z., 1999: Šumski sjemenski
rajoni (jedinice) u Hrvatskoj, Rad. Šumar. inst. Jastrebarsko, 34 (1): 55-93.
108
Ballian Dalibor, Ivanković Mladen, Danko Slade
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2006, бр. 7, стр. 97 - 111
Gregorius.H.R., Hattemer, H.H., Bergmann, F. 1984: Über Erreichtes und kaum
Erreichbares bei der “Identifikation” forstlichen Vermehrungsguts; Bericht
des Instituts für Forstgenetik und Forstpflanzenzüchtung der Georg-AugustUniversität Göttingen.
Huntley, B., Birks, H. J. B., 1983: An atlas of past and present pollen maps for
Europe 0-13000 years ago, Cambridge University Press, Cambridge,73-90.
Konnert, M., 1996: Beeinflussen Nutzungen einzelner Bäume die genetische Struktur
von Beständen? Die Wald, 23: 1284-1291.
Mägdefrau, K., Ehrendorfer, F., 1997: Botanika, sistematika, evolucija i geobotanika.
Školska knjiga, Zagreb, str. 443.
Müller – Starck, G., 1991: Genetic processes in seed orchads. In: Giertych, M.,
Mátyás, C. (ed.): Genetics of Scots Pine. Elsevier, Amsterdam, 147-162.
Muona, O., Harju, A., Kärkkäinen, K., 1988: Genetic comparison of natural and
nusery grown seedlings of Pinus sylvestris using allozymes, Scand. J. of
Forest. Res., 3:37-46.
Petit, R.J., Kremer, A., Wagner, D.B. 1993: Geographic structure of chloroplast
DNA polymorphisms in European oaks, Theoretical and Applied Genetics,
87:122-128.
Petit, R.J., Brewer, S., Bordacs, S., Burg, K., Cheddadi, R., Coart, E., Cottrell, J.,
Csaikl, U.M., van Dam, B.C., Deans, J.D., Fineschi, S., Finkeldey, R., Glaz,
I., Goicoechea, P.G., Jensen, J.S., König, A.O., Lowe, A.J., Madsen, S.F.,
Mátyás, G., Munro, R.C., Popescu, F., Slade, D., Tabbener, H., de Vries,
S.M.G., Ziegenhagen, B., de Beaulieu, J.L., Kremer, A. 2002a: Identification
of refugia and postglacial colonization routes of European white oaks based on
chloroplast DNA and fossil pollen evidence, Forest Ecology and Management,
156(1-3):49-74.
Petit R.J., Csaikl, U.M., Bordacs, S., Burg, K., Brewer, S., Coart, E., Cottrell, J.,
van Dam, B.C., Deans, J.D., Glaz, I., Dumolin-Lapegue, S., Fineschi, S.,
Finkeldey, R., Gillies, A., Goicoechea, P.G., Jensen, J.S., König, A.O., Lowe,
A.J., Madsen, S.F., Mátyás, G., Munro, R.C., Pemonge, M.H., Popescu, F.,
Slade, D., Tabbener, H., Taurchini, D., de Vries, S.M.G., Ziegenhagen, B.,
Kremer, A. 2002b: Chloroplast DNA variation in European white oaks.
Phylogeography and patterns of diversity based on dana from over 2600
populations, Forest Ecology and Management, 156(1-3):5-26.
Pintarić, K. 1997: Forestry and firest reserves in Bosnia and Herzegovina
109
Ballian Dalibor, Ivanković Mladen, Danko Slade
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Luka, 2006, No 7, page 97 - 111
Ruetz, W. F., Konnert, M., Behm, A., 1996: Sind Waldschäden auch eine Frage der
Herkunft?, Der Wald, 14: 2-3.
Sitte, P., Ziegler, H., Ehrendorfer, F., Bresinsky, A., 1998: Strasburger Lehrbuch der
Botanik, Gustav Fischer, Stuttgart-Jena-Lubeck-Ulm. str. 1007.
Slade, D. 2003: Distribucija haplotipova hrastova skupine Quercus sensu stricto na
Balkanskom poluotoku, Doktorska disertacija, Zagreb.
Stefanović, V., Beus, V., Burlica, Č., Dizdarević, H., Vukorep, I., 1983: Ekološkovegetacijska rejonizacija Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1983, Šumarski
fakultet, Posebna izdanja br. 17:. 23-27.
Ziehe, M., Gregorius, H. R., Glock, H., Hattemer, H. H., Herzog, S., 1989: Gene
resources and gene conservation in forest tres: General concept. In: Scholc, F.,
Gregorius, H. R., Rudin, D. (ed.): Genetic Effects of Air Pollutants in Forest
Tree Populations, Springer-Verlag, Berlin, 173-185.
110
Ballian Dalibor, Ivanković Mladen, Danko Slade
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2006, бр. 7, стр. 97 - 111
Ballian Dalibor, Ivanković Mladen, Danko Slade
THE DISTRIBUTION OF THE POPULATIONS OF SESSILE OAK
(Quercus petraea (Matt.) Liebl) IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
BY CLOROPLASTS DNA (cpDNA) AND ITS APPLICATION IN
FORESTRY
Summary:
The genetic variability of sessile oak (Quercus petraea) was researched by cpDNA
analysis, with application of AFLP technique. We determined the haplotypes of 16
populations. The analysis showed that in the researched populations of sessile oak in
Bosnia and Herzegovina there exists seven different haplotypes (2, 4, 5, 6, 7, 17, 31).
In the haplotype 5 there were determined three previous sub haplotypes (a, b and
c), and in 31 two (a and b). The cpDNA polymorphism was not under the selection
pressure, and the cpDNA structure was therefore preserved from the glacial period
until today, as opposed to the genetic markers mainly placed in the nucleuses, which
have entirely lost their “initial” geographic structure since the glaciation period.
In addition cpDNA almost exclusively maternal inheritance led to poor exchange of
haplotypes between populations.
The results obtained by this analysis point to the presence of large variability in
Bosnia and Herzegovina, which is also typical for other species of the Dinaric
Alps.
Identification of the populations in the broader area, by analysis of haplotypes, could
be acceptable in the future, since our previous work achieved good results. This
method perceives the analysis of additional populations, in order to obtain as precise
overview of the distribution of separate haploid types in Bosnia and Herzegovina
as possible. In that way we hope that it will be possible to determine the origin of
planting material, that is, to eliminate the populations from which it most likely does
not originate. That would considerably decrease the possibility of speculations as
well as the transfer of the planting material between different areas.
The results obtained by the cpDNA analysis can also help in forming seed zones, but
due to high selection pressure against sessile oak by humans through an unplanned
cutting, and by introduction of plant material of an unknown origin, it is necessary to
find a sufficient autochthonous units, that is, populations of the investigated species,
as well as new appropriate markers for their characterization.
Based on the results of this research we could, in a scientifically recognized way,
determine the origin of the initial planting material from a broader geographic area,
which would serve the reproductive purpose.
111
Download

Broj 7 - Šumarski fakultet