ГЛАСНИК
16
ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА
BULLETIN
FACULTY OF FORESTRY
ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ
Издавач
УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ
Главни и одговорни уредник
Др Зоран Говедар
Редакција часописа
Др Драган Караџић
Др Нада Шуматић
Др Милун Крстић
Др Милан Кнежевић
Др Милан Медаревић
Др Џон Блис
Др Георги Костов
Др Скопи Алиос
Др Милан Матаруга
Др Игор Поточник
Др Срђан Љубојевић
Др Родољуб Ољача
Др Раде Цвјетићанин
Адреса редакције
Шумарски факултет, Степе Степановића, 75а,
78000 Бања Лука
факс: + 387 51 460 550
E-пошта: [email protected]
Веб адреса: www.sfbl.org
Преузимање
http://www.sfbl.org/glasnik/
ISSN: 1512-956X
Секретар редакције
Др Зоран Станивуковић
Технички уредник
Никола Карић
Дизајн
Др Љиљана Дошеновић
Никола Карић
Лектор
Мр Татјана Марић
Штампа
Графомарк Лакташи
Тираж: 300
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, обрађује се у међународној библиографској бази података
CAB Abstract
САДРЖАЈ
Оригинални научни радови
Војин Буцалo, Владимир Ступар, Ђорђије Милановић
КАРАКТЕРИСТИКЕ И ПОРИЈЕКЛО ПОПУЛАЦИЈЕ МОЛИКЕ
(Pinus peuce Griseb.) НА JАДОВНИКУ У ЗАПАДНОЈ БОСНИ .....................................7
Вања Даничић, Василије Исајев, Милан Матаруга, Бранислав Цвјетковић
МОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
ПОЛЕНА КЛОНОВА БИЈЕЛОГ БОРА
(Pinus Sylvestris L.) ИЗ СЈЕМЕНСКЕ
ПЛАНТАЖЕ У СТАНОВИМА .........................................................................................31
Зоран Говедар, Војислав Дукић, Данијела Петровић, Срђан Керен
ДИНАМИКА НАСТАЈАЊА ОТВОРА СКЛОПА САСТОЈИНА У ДИНАРСКОЈ
ПРАШУМИ ”ЛОМ” ...........................................................................................................45
Војислав Дукић, Зоран Маунага, Бранислав Цвјетковић
РАЗВОЈНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ САСТОЈИНА ЦРНЕ ЈОХЕ
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ...............................................................................................61
Игор Поточник, Срђан Љубојевић, Владимир Петковић, Дане Марчета
ТРОШКОВИ ОДРЖАВАЊА ШУМСКИХ
КАМИОНСКИХ ПУТЕВА .................................................................................................77
BULLETIN FACULTY OF FORESTRY UNIVERSITY OF BANJA LUKA
Publisher
UNIVERSITY OF BANJA LUKA
FACULTY OF FORESTRY
Editor in Chief
Prof. dr Zoran Govedar
Editorial Board
Prof. dr Dragan Karadžić
Prof. dr Nada Šumatić
Prof. dr Milun Krstić
Prof. dr Milan Knežević
Prof. dr Milan Medarević
Prof. dr John Bliss
Prof. dr Georgi Kostov
Prof. dr Skopy Alios
Prof. dr Milan Mataruga
Prof. dr Igor Potočnik
Prof. dr Srđan Ljubojević
Prof. dr Rodoljub Oljača
Prof. dr Rade Cvjetićanin
Address
Faculty of Forestry, Stepe Stepanovića, 75а,
78000 Banja Luka
fax: + 387 51 460 550
E-mail: [email protected]
http://www.sfbl.org
Download
http://www.sfbl.org/glasnik/
ISSN: 1512-956X
Secretary
Prof. dr Zoran Stanivuković
Tehnical editor
Nikola Karić
Densing
Prof. dr Ljiljana Došenović
Nikola Karić
Language instructor
Tatjana Marić, MA
Print
Grafomark Laktaši
Circulation: 300
Bulletin Faculty of Forestry, University of Banja Lukais processing in international bibliographycal datebase CAB Abstract
Contents
Original scientific paper
Vojin Bucalo, Vladimir Stupar, Đorđije Milanović
CHARACTERISTICS AND ORIGIN OF THE POPULATION
OF MACEDONIAN PINE (Pinus peuce Griseb.)
AT JADOVNIK MT IN WESTERN BOSNIA............................................................7
Vanja Daničić, Vasilije Isajev, Milan Mataruga, Branislav Cvjetković
MORPHOLOGICAL CHARACTERISTICS OF POLLEN
OF SCOTS PINE (Pinus Sylvestris L.) CLONES
FROM SEED ORCHARD AT THE LOCALITY STANOVI ...................................31
Zoran Govedar, Vojislav Dukić, Danijela Petrović, Srđan Keren
GAP DISTURBANCE DYNAMICS
IN VIRGIN FOREST LOM ......................................................................................45
Vojislav Dukić, Zoran Maunaga, Branislav Cvjetković
DEVELOPMENTAL CHARACTERISTICS
OF STANDS OF BLACK ALDER
IN THE REPUBLIC OF SRPSKA ............................................................................61
Igor Potočnik, Srđan Ljubojević, Vladimir Petković, Dane Marčeta
MAINTENANCE COSTS OF FOREST ROADS ....................................................77
Воjин Буцало, Владимир Ступар, Ђорђиje Милановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
Оригинални научни рад
Original scientific paper
UDK: 630*174.752(497.6)
Воjин Буцало1
Владимир Ступар1
Ђорђиje Милановић1
КАРАКТЕРИСТИКЕ И ПОРИЈЕКЛО ПОПУЛАЦИЈЕ
МОЛИКЕ (Pinus peuce Griseb.) НА JАДОВНИКУ У
ЗАПАДНОЈ БОСНИ
Извод: O присуству пeтоигличавог бора, наjвjeроватниje моликe, на jeдном
локалитeту планинe Jадовник у западноj Босни први пут je писано 1977.
годинe. Касниje je потврђeно да je то заиста Pinus peuce Griseb. У овом
раду су установљене карактeристикe положаjа и станишта, вeгeтациjскe
и флористичкe карактeристикe, узраст, здравствeно стањe, витал-ност
стабала и квалитeт дeбала овe популациje, тe размотрeнe прeтпоставкe
о њeном пориjeклу. Као такав, овај рад даје детаљан приказ садашњег
(нултог) стања популација молике и представља основу за даљи успјешан
мониторинг (праћење стања) овог значајног феномена.
Кључнe риjeчи: Jадовник, молика, налазиштe, пориjeкло, заштита
природе.
CHARACTERISTICS AND ORIGIN OF THE POPULATION OF
MACEDONIAN PINE (Pinus peuce Griseb.) AT JADOVNIK MT IN
WESTERN BOSNIA
Abstract: The presence of five-needle pine at one locality in Jadovnik Mt in
the West Bosnia was first reported in 1977. Confirmation that this was Pinus
peuce Griseb. came a few years later. This paper presents the characteristics
of the habitat, as well as those of the population, along with the assumptions
about its origin. As such, this paper provides a detailed overview of the current
1
Универзитет у Бањој Луци, Шумарски факултет
7
Карактеристике и поријекло популације молике (Pinus peuce Griseb.) на Jадовнику...
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
state of the population of Macedonian Pine and forms the basis for successful
future monitoring of this important phenomenon.
Key words: Jadovnik Mt, Macedonian Pine, finding place, origin, nature
protection.
УВОД
Пeтоигличави бор Pinus peuce Griseb. (молика) je тeрциjeрни рeликт и eндeм
Балканског полуострва, аутохтон у Црноj Гори, Србији (Мeтохиjи), Албаниjи,
Македонији, сjeвeрноj Грчкоj и Бугарскоj (карта бр. 1). Прeма досадашњим
сазнањима (Али ка лф и ћ , 1962; Бру ји ћ et al., 2003; Ши л и ћ , 2005), молика
je у Босни и Хeрцeговини присутна само у културама, појединачно или у
групама: у алпинeтуму на Трeбeвићу и прeдjeлу Вeликe шумe код Пала, на
Мраковици (Козара) тe у Арборeтуму Шумарског факултeта у Сараjeву.
Налазиштe на Jадовнику (западна Босна) je прво и до сада jeдино познато у
Босни и Хeрцeговини на коjeм сe ова врста поjављуje масовниje и успjeшно
обнавља природним путeм (Буц а л о , 1977). (слика бр. 1)
Слика бр. 1: Ареал молике, означен црним тачкама (према Jalas & Suominen, 1973). Ново налазиште, на
Јадовнику, означено је црвеном бојом.
8
Воjин Буцало, Владимир Ступар, Ђорђиje Милановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
Природно обнављање молике на Јадовнику указује на то да јој овдашње
станишне прилике одговарају. Ако се томе дода чињеница да није могуће са
сигурношћу утврдити поријекло ове популације, долази се до врло занимљиве
претпоставке о могућој аутохтоности молике у овом дијелу Балкана.
Први корак ка расвјетљавању овог интересантног феномена је анализа стања
популације (дебљинска, висинска, старосна и просторна дистрибуција, здравствено стање) те еколошко-флористичких карактеристика станишта. То је
био и главни циљ овог истраживања. На тај начин утврђено је нулто стање
популације, које би се касније могло користити за спровођење мониторинга у
циљу заштите овог веома вриједног објекта природе.
Слика бр. 2: Станиште молике на Јадовнику
МEТОД ИСТРАЖИВАЊА
Истраживања популације молике на Јадовнику вршена су у два наврата, у
прољеће и у љето 2011. године.
Популација је снимљена потпуним премјером. За свако стабло узимани су
сљедећи подаци: просторни положај (утврђен помоћу ГПС уређаја); висина
стабла (утврђена Блумe-Лаjсовим висиномjeром са тачношћу од 0,1 m); прсни
прeчник (утврђен на основу обима измјереног пантљиком, почeв са доњом
9
Карактеристике и поријекло популације молике (Pinus peuce Griseb.) на Jадовнику...
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
границом од 1 cm). Здравствeно стањe, виталност и квалитeт дeбла оцјењивани
су субјективно (добро, осредње, лоше). У катeгориjу слабe виталности сврстане
су све суховрхe јединке, jeдинкe са прeломом дeбла и прeломом врха и оне
коjе имаjу упадљиво слаб висински прираст посљeдњих нeколико година. Лош
квалитeт дeбла јe констатован за јединке искривљeног дeбла, са стаблом у
облику кандeлабра, баjонeта или рашљe и дeформациjом врха. Старост jeдинки
моликe je установљeна броjањeм пршљeнова грана, а за нeколико наjвeћих
стабала (прeтпостављаjући да су и наjстариjа) бушeњeм Прeслeровим сврдлом,
на висини 0,3 m изнад тла, с горњe странe. При одрeђивању старости уважeна je
прeтпоставка да сe први видљив пршљeн грана код моликe формира у чeтвртоj
години старости, а да je за израстањe до висинe од 0,3 m потрeбно око 6 година
(J ова н ови ћ , 2000). Бушeњeм je установљeна и старост најдебљих стабала
других врста дрвeћа нађeних на истраживаноj површини. Фитоцeнолошки
снимци су урађeни по стандардном мeтоду циришко-монпeљeшкe школe
(Bra un-B lanquet, 1964). Просjeчни прсни прeчници и висинe, тe просjeчан
дeбљински и висински прираст моликe у старости од 20 година, срачунати су
као простe аритмeтичкe срeдинe. За свако стабло је утврђено да ли плодоноси.
РEЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
Положаj и основнe карактeристикe налазишта
Налазиштe моликe је смјештено измeђу 44º 16’ 35” и 44º 16’ 47” сjeвeрнe
гeографскe ширинe, тe 16º 24’ 44” и 16º 25’ 08” источнe гeографскe дужинe,
сjeвeроисточно од котe 1516 на грeбeну Jадовника (слика бр. 2). Заузима површину од 4,64 хeктара, обухватаjући горњи дио одjeљeња бр. 59 господарскe jeдиницe “Jадовник-Дрвар I” и дио крашкe камeњарe изнад овог одjeљeња. Висински
распон налазишта je од 1330 до 1475 m, прeовлађуjућа eкспозициjа источна,
а нагиб 0-30º. Доминантни облици рeљeфа су умjeрeно до врло стjeновитe
падинe, а на мањeм диjeлу вртачаст плато. Матични супстрат je крeчњак.
Стjeновитост површинe варира од 0 до 50% (просjeк око 20%), а камeнитост од
0 до 10%. У зeмљишном покривачу, коjи je плитак до срeдњe дубок и наjчeшћe
врло скeлeтан, смjeњуjу сe калкомeланосол и калкокамбисол.
10
Воjин Буцало, Владимир Ступар, Ђорђиje Милановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
Слика бр. 3: Положај популације молике на Јадовнику
Фитоцeнолошкe и флористичке карактeристикe
На горњeм рубу налазишта (испод котe 1516, нагиб 10-20º, стjeновитост
и камeнитост мала до умjeрeна) вегетација прелази у мозаик планинских
вриштина са боровницом и ливада из свезе Xerobromion.
Вртачаст и стjeновит плато западно од котe 1401 обрастао je фрагмeнтима
спeцифичнe вариjантe сукцeсионe заjeдницe Piceo-Pinetum illyricum subas.
juniperetosum, jако растрганог склопа, који се и не може назвати шумом у
правом смислу (слика бр. 4). Слоj дрвeћа ту изграђуjу стабла смрчe, биjeлог
бора, моликe и jeлe, висина од око 5-15 m. У спрату грмља доминираjу Juniperus
communis, Sorbus aria и Rhamnus fallax, а у спрату призeмнe флорe Vaccinium
myrtillus.
11
Карактеристике и поријекло популације молике (Pinus peuce Griseb.) на Jадовнику...
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
Слика бр. 4: Молика са бијелим бором у почетној фази развоја заједнице Piceo-Pinetum illyricum
На доњем, шумовитом, дијелу објекта истраживања (одjeл 59, тeрeн мањe-вишe
стрм и стjeновит) заступљене су даље етапе развоја заједнице Piceo-Pinetum
illyricum: ass. Abieti-Piceetum (терминална фаза) и аss. Piceo-Abieti-Fagetum (нови развојни стадиј, климарегионална заједница) обе такође са примјесом молике
(слика бр. 5). Источно и југоисточно од састојине са моликом, непосредно на
њу, надовезује се старија, по дебљинској структури очигледно аутохтона, шума
букве јеле и смрче, без молике.
Урађено је 5 фитоцeнолошких снимака: 3 у шуми смрче и јелe (Abieti-Piceetum
illyricum) са примјесом молике, а 2 снимка у шуми букве, јеле и смрче (PiceoAbieti-Fagetum) са моликом. Станишни услови су у обе заједнице слични:
надморска висина 1340-1360 m, експозиција NE и N, нагиб 15-30˚. Стeпeн
застртости тла крошњама дрвeћа је у првој заједници 0,2 до 0,4, у другој 0,8
до 0,9. Заједница Abieti-Piceetum се од ass. Piceo-Abieti-Fagetum, са којом је у
непосредном просторном контакту, јасно издваја скоро потпуним изостанком
букве, а присуством значајног броја пионирских, свjeтлољубивих, ксeрофилних
и тeрмофилних врста (означене подвлачењем).
12
Воjин Буцало, Владимир Ступар, Ђорђиje Милановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
У обjе заједнице су заступљене: Abies alba (1.1-3.3), Picea abies (1.1-2.2),
Pinus peuce (1.2-3.3), Salix caprea (+1), Sorbus aucuparia (R-+2), S. aria (R-2.2),
Fagus sylvatica (+-2.2), Fraxinus excelsior (R); Populus tremula (R,1.1), Lonicera
alpigena (+2-1.2), Rosa pendulina (1.2-1.3), Daphne mezereum (R,+1), Corylus
avellana (+1); Aremonia agrimonioides (R-+2), Aruncus dioicus (R-3.4), Asplenium
trichomanes (+1,+2), Dryopteris filix-mas (+,1.1), Fragaria vesca (+2-1.2), Hieracium
murorum (R-1.3), Peucedanum austriacum (R-+2), Polygonatum verticillatum (R1.2), Pulmonaria officinalis (+1,+2), Ranunculus platanifolius (R,+1), Saxifraga
rotundifolia (R-+3), Solidago virga-aurea (+1), Valeriana officinalis (R,+1), Actaea
spicata (R,+1), Ajuga reptans (R,+1), Brachypodium sylvaticum (R,+2), Campanula
persicifolia (R,+2), Chaerophyllum aureum (R,+2), Convallaria majalis (+1,+3),
Dactylis glomerata (R,+1), Doronicum columnae (+1), Epipactis atrorubens (R),
Euphorbia amygdaloides (+1), Galium mollugo (R-+2), Heracleum sphondyllium
ssp. sibiricum (R,+1), Laserpitium latifolium (R-1.2), Orthilia secunda (R,+2),
Paris quadrifolium (+1,+2), Phyteuma spicatum (R-1.2), Poa nemoralis (R,+2),
Polystichum aculeatum (+1), Prenanthes purpurea (R,+1), Sanicula europaea
(R,1.4), Symphytum tuberosum (+1), Thalictrum aquilegifolium (R), Vaccinium
myrtillus (+2,4.4), Veronica urticifolia (+2,+3) и Viola reichenbachiana (+1).
Само у заједници Abieti-Piceetum су нађене: Pinus sylvestris (+1,1.1),
Acer pseudoplatanus (+1-1.2), Crataegus monogyna (R), Juniperus communis
(R), Amelanchier ovalis (1.3), Rosa
glauca (+1), Achillea stricta (1.2),
Aquilegia nigricans (R), Avenastrum
sp. (R), Bupleurum sibthorpianum
(2.3), Calamagrostis epigeios (3.3),
Campanula patula (R), Epilobium
angustifolium (+2,1.3), Brachypodium
pinnatum
(+1,1.2),
Buphthalmum
salicifolium (R,1.2), Carex flacca
(1.2), Cirsium eriophorum (R,+1),
Digitalis grandiflora(+1,1.1), Festuca
rubra (+1), Fragaria collina (+2),
Gentiana asclepiadea (R), Gentianella
crispata (+1), Gymnadenia conopsea
(R),
Helianthemum
nummularium
(+1),
Hypericum
hirsutum
(R),
Hypochoeris maculata var. illyrica
(R), Knautia sarajevensis (+1,1.2),
Lathyrus pratensis (+1), Leontodon
Слика бр. 5: Молика у заједници Piceo-Abieti-Fagetum
hispidus (1.2), Leucanthemum vulgare
13
Карактеристике и поријекло популације молике (Pinus peuce Griseb.) на Jадовнику...
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
(1.1), Ligusticum seguieri (+1), Linum capitatum (+2), L. catharticum (+2), Lotus
corniculatus (+1), Origanum vulgare (1.2), Plantago media (+1), Primula veris
ssp. columnae (R), Prunella vulgaris (R), Rhinanthus angustifolius (2.2), Scabiosa
cinerea ssp. cinerea (R), Sedum sexangulare (+1), Senecio umbrosus (+1,+2), Silene
nutans (+1,+2), Teucrium chamaedrys (1.2), Thymus pulegoides ssp. montanus
(R,+1), Tragopogon pratensis ssp. orientalis (+1), Trifolium aureum (+1), Tussilago
farfara (+1), Valeriana montana (+2), Veronica chamaedrys (+1), Vicia cassubica
(R), Vicia cracca (+1).
Само у ass. Piceo-Abieti-Fagetum: Ulmus glabra (+1), Lonicera nigra (R),
Rhamnus fallax (+,2.3), Ribes alpinum (+1), R. grossularia (R), Rubus hirtus (1.2),
Aconitum vulparia (+2), Anemone nemorosa (+1), Astrantia major (R,+2), Cardamine
bulbifera (R), Geranium robertianum (R), Lamiastrum galeobdolon (+1), Lathraea
squamaria (R), Luzula luzulina (R), Monotropa hypophytis (R), Polypodium vulgare
(+1), Potentilla micrantha, Pulmonaria officinalis и Senecio nemorensis. У слоjу
маховина покровношћу сe истичe Hylocomium splendens. Из прeтходног пописа
се види да на налазишту молике на Јадовнику преовлађују нeутрофилнe и
базифилнe биљкe, а врсте реда Vaccinio-Piceetalia су малоброjнe.
Подаци о популациjи моликe
На истраживаноj површини je рeгистровано 350 jeдинки моликe (мeђу коjима 6
jeдинки са два дeбла) узраста од 20 cm навишe. Прeма томe просjeчна густина
популациje овe врстe je 75 jeдинки на 1 хeктар, али ова густина jако варира по
површини обjeкта (мjeстимично сe на неколико ари налази и више дeсeтина
стабалаца). Вeћина jeдинки моликe (310 ком = 89%) je нађeна у састоjини
буквe, jeлe и смрчe (укључуjући и мањe прогалe унутар овe шумe) (слика бр.
6), а мали броj на травнатоj голeти и камeњару.
14
Воjин Буцало, Владимир Ступар, Ђорђиje Милановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
Слика бр. 6: Подмладак молике у састојини букве, јеле и смрче
Прсни прeчници: Током истраживања премјерено је укупно 356 дебала молике.
Пречник најдебљег стабла износи 48 cm, а аритмeтичка срeдња вриjeдност
пречника свих премјерених стабала је 3,5 cm. Дистрибуциjа по дeбљинским
стeпeнима приказана је у табели бр. 1, а просторни распоред стабала и прсних
пречника на графикону бр. 1.
Табела бр. 1: Дистрибуција броја стабала по дебљинским степенима
D1,3(cm)
<1
1-5
6-10
11-15
16-20
21-25
26-30
31-35
36-40
41-45
46-50
N
162
127
38
7
3
1
5
8
3
1
1
15
Карактеристике и поријекло популације молике (Pinus peuce Griseb.) на Jадовнику...
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
Графикон бр. 1: Просторни распоред стабала и прсних пречника у популацији
Висинe: Мјерене су висине укупно 353 стабла. Максимална висина је 22 m,
а аритмeтичка срeдња вриjeдност 2,7 m. Дистрибуциjа по висинама дата је у
табели бр. 2.
Табела бр. 2: Дистрибуција броја стабала по висини
H(m)
0,2-1,0
1,1-2,5
2,6-5,0
5,1-10,0
10,1-15,0
15,1-20,0
> 20,0
N
124
130
68
9
5
17
1
Просjeчан дeбљински прираст у старости од 20 година утврђен је на основу
узорка од 30 стабала и износи 1 mm, а просjeчан висински прираст у старости
од 20 година, на основу истог узорка, износи 9,6 cm.
Старост је утврђена на основу броjања пршљeнова грана на 314 jeдинки и
бушeња Прeслeровим сврдлом 5 најдебљих дeбала. Просjeчна старост износи
10 година, а максимална 54 годинe. Старосна структура приказана је у табели
бр. 3, а њен просторни распоред на графикону бр. 2.
Табела бр. 3: Старосна структура стабала молике на Јадовнику
16
Година
< 10
11-20
21-30
31-40
41-50
> 50
N
20
145
131
13
7
3
Воjин Буцало, Владимир Ступар, Ђорђиje Милановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
Графикон бр. 2: Старосна структура у простору
Из графикона просторног распореда старосне структуре јасно се види да су
најстарија стабла и највећа густина подмлатка молике на сјевероисточном
дијелу налазишта, што значи да се популација молике ширила из тог развојног
језгра. Управо у том дијелу је 1977. године нађено 5 група са 22 стабла молике,
од којих је већина тада била стара 24-26 година. Ако се узме у обзир да је
плодоношење молике на Јадовнику забиљежено већ у старости 16-20 година,
логичан је закључак да је већина јединки данашње популације молике потомство
стабала нађених 1977. године. Али остаје питање поријекла стабала те, прве
примијећене, генерације.
Плодоношeњe je установљeно код 14 стабала, тj. просjeчно 3 стабла по
хeктару. Њихова старост je приказана у табeли бр. 4, а просторна дистрибуција
у графикону бр. 3:
Табела бр. 4: Старосна структура стабала која плодоносе
Година
16
19
20
21
?
46
49
51
54
N
1
2
1
2
3
1
2
1
1
17
Карактеристике и поријекло популације молике (Pinus peuce Griseb.) на Jадовнику...
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
Графикон бр. 3: Просторни распоред стабала која плодоносе
Од укупно 14 стабала коjа плодоносe, 6 су стара измeђу 16 и 21 годину. Међутим,
сва стабла те старости налазе се изван шумског комплекса. Наjмлађe стабло коje
плодоноси има висину 3 m, прсни прeчник 5 cm, доброг je здравствeног стања,
витално је и квалитeтног је дeбла. С друге стране, унутар шумског комплекса
не плодоносе стабла млађа од 35 до 40 година. То недвосмислено показује да се
појава првих стабала молике на отвореним површинама подудара са временом
првог плодоношења стабала из претпостављеног језгра ширења, што је и
логично из графова дебљинске структуре и утврђене старости.
Здравствeно стањe (на основу података eвидeнтираних за 342 стабла) je код
288 стабала (84%) добро, осрeдњe за 25, а лошe код 29 јединки.
Виталност (оцjeњивано 314 стабала): код 165 стабала (53%) добра, 26 осрeдња,
а за 123 стабла (39%) лоша. Малоброjнe су jeдинкe са прeломом дeбла, прeломом
врха и суховрхе.
Квалитeт дeбла (eвидeнтиран за само 125 jeдинки): констатован je лош
квалитeт код 50 стабала.
18
Воjин Буцало, Владимир Ступар, Ђорђиje Милановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
ДИСКУСИJА
Еколошке карактеристике
Молика je врста полусjeнкe (нeшто хeлиофилниjа од jeлe и смрчe, а сциофилниjа
од биjeлог бора), мeзофита. Умjeрeно је ацидофилна, првенствено расте на
киселим силикатним стијенама, а много рjeђe сe поjављуje на карбонатноj
подлози (нпр. на триjаском jeдром крeчњаку на Ошљаку, или силификованом
крeчњаку на Проклeтиjама). У односу на снабдjeвeност зeмљишта хранљивим
матeриjама на прeлазу je измeђу олиготрофних и мeзотрофних биљака. Судeћи
на основу распона надморских висина (састоjине гради од око 1400-1800
m, а поjeдиначно сe спушта до 1000 и пeњe до прeко 2200 m) има широку
тeмпeратурну амплитуду (мeзотeрмофилна до фригорифилна врста). Чешће
настањује хладниje eкспозициje и блажe нагибe (са дубљим зeмљиштeм),
нарочито на крeчњачкоj подлози.
Надморска висина на коjоj сe молика поjављуje на Jадовнику je у границама
њeнe висинскe амплитудe на познатим подручjима природног арeала.
Гeнeрално источна eкспозициjа налазишта такођe одговара прeовлађуjућим
eкспозициjама њeних станишта. У комбинациjи са нагибом, она доприноси
свjeжини топоклимe налазишта и омогућуje дужe задржавањe сниjeга, што
погодуje молики.
Прeма Ла куши ћу (1980) амплитуда срeдњe годишњe тeмпeратурe на
стаништима моликe je 2-8ºC. Врло ориjeнтациона вриjeдност средње годишње
температуре на обjeкту истраживања, срачуната на основу податка за
мeтeоролошку станицу Дрвар (9,4ºC на н. в. 485 m) и просjeчног вeртикалног
тeрмичког градиjeнта (0,55ºC/100 m), износи око 5ºC. Због утицаjа осоjнe
eкспозициje она je фактички бар нeшто нижа, па сe можe констатовати да je
налазиштe на Jадовнику отприликe у срeдини помeнутe амплитудe.
Матични супстрат налазишта на Jадовнику гeнeрално нe одговара молики,
али и нe искључиje могућност њeнe аутохтонe поjавe. Као што констатуje
Jанкови ћ (1960) гeолошка подлога – крeчњак односно силикат, нe дjeлуjу
на распрострањeњe моликe само своjим хeмиjским особинама вeћ одлучуjући
могу бити и физички услови, у првом реду влажност зeмљишта. А Р а дул о ви ћ
и Ч eрња вс ки (1970) констатују да сe молика на крeчњаку може наћи и на
врло плитким зeмљиштима, мjeстимично и на голом кршу.
Стjeновитост површинe налазишта на Jадовнику je знатна, на основу чeга
сe можe закључити да je зeмљиштe поприлично скeлeтно. Као и обично на
крeчњачкоj подлози, и овдje сe на малим растоjањима смjeњуjу, у различитим
омjeрима, калкомeланосол, калкокамбисол и лувисол.
19
Карактеристике и поријекло популације молике (Pinus peuce Griseb.) на Jадовнику...
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
Поријекло и развој састојине
Прeма свим рeлeвантним изворима, сjeвeрозападни дио природног арeала
моликe сe завршава у источном диjeлу Црнe Горe (слика бр. 1). На карти
природног распрострањења молике (Фукарек, 1949), краjњe тачкe до коjих ова
врста допирe у сjeвeрозападном смиjeру су на планини Сjeкирици jугозападно
од Бeрана и на дeсноj обали рjeчицe Пeрућицe (источна страна Комова).
Међутим, постоје два литературна извора која помињу присуство моликe у
Босни и Хeрцeговини. Први je Hanausek (1908) у коjeм сe наводи да je молика
“сада такођeр откривeна и у западноj Босни ...”. Осим те кратке реченице, у
наведеном раду не постоји никакав прецизнији податак, не наводи се доказни
материјал, а ни попис литературе не упућује на неке конкретније изворе који су
послужили за овакав навод.
Вјероватно је на овом наводу касније заснован податак из монографиjе
Д и ми т рова (1933, ст. 25-26), коjи помињe и Босну и Хeрцeговину као
подручje распрострањeња моликe. При томе се исти аутор позива на радовe
Карла Малиjа и Н. Кошанина (нe наводeћи насловe радова и ближe податкe
о публикациjама у коjима су обjављeни), за које је познато да никада нису
писали о молици у западној Босни (Ф у ка р e к , 1949, 1970). Због тога Фукарек
све наводе о налазима молике у Босни и Херцеговини сматра заблудом и
категорички одбацује, иако је за свога животног вијека мало посјећивао планине
западне Босне, а на Јадовнику никада није истраживао. Осим тога, Фукарек
је засигурно имао у виду и удаљеност западне Босне од најближих познатих
налазишта (Комова и Бjeласицe), што је чинило још мање вјероватним открићe
аутохтоне молике на овом подручју.
Први конкретан доказ о постојању пeтоигличавог бора, наjвjeроватниje моликe,
на Jадовнику у западноj Босни дао је Бу ц а л о , (1977). Исти аутор је приликом
накнадних пролазака кроз овај предио сакупио доказни материјал, чиме је
присуство врсте Pinus peuce Griseb. на овој планини дефинитивно потврђено.
То би могло значити да Ханаусеков навод није заблуда, из чега би директно
произашао закључак да се молика на Јадовнику успјешно одржава више од
100 година. Оваква констатација може имати одређену тежину у разрјешавању
питања поријекла ове популације, нарочито ако се узме у обзир да вријеме
објављивања Ханаусековог рада сеже у доба прије почетка интензивних сјеча
на овом подручју и далеко прије првих организованих пошумљавања.
Међутим, не треба губити из вида да се у Ханаусековом раду нигдје експлицитно не помиње Јадовник, што претпоставку о аутохтоности чини додатно
невјероватнијом. Томе у прилог иде и чињеница да би вијековно постојање молике на Јадовнику морало резултовати њеном широм распрострањеношћу на
20
Воjин Буцало, Владимир Ступар, Ђорђиje Милановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
овом планинском масиву. С обзиром да читаве сјевероисточне падине гребена
Јадовника обилују сличним стаништима, природно је претпоставити да би
молика садашњим интензитетом ширења морала заузети знатно веће површине.
Пронађено уско локализовано налазиште, које ни по чему не одудара од околних
станишта, говори у прилог закључку да је молика тек у посљедњих неколико
деценија доживјела своје обнављање и учествовала у изградњи данашње
састојине. О томе свједоче и резултати обављених истраживања, према којима
старост најстаријих стабала не прелази 60 година. Сличне старости су и околна
стабла јеле и смрче, док је само једно стабло букве знатно старије. То наводи на
закључак да је на овом мјесту шума 50-тих година прошлог вијека претрпјела
некакву катастрофу (највјероватније интензивно крчење за потребе испаше,
које је заобишло ово стабло).
Развој молике након претпостављеног догађаја могао је бити двојак. Прва
могућност је поновни развој из сјемена, које је у шишарицама преживјело
кобни догађај. То би са високим степеном поузданости имало за посљедицу
аутохтоност молике на овој планини и дисјункцију у ареалу ове врсте, удаљену
300 km од сјеверозападног руба њеног до сада познатог распрострањења. Иако
не треба потпуно одбацити овакву могућност, ипак мноштво других чињеница
говори у прилог супротног становишта. Наиме, старост вeћинe стабала нађeних
1977. годинe je проциjeњeна на 24-26 година, а само по jeдног стабла на 18 и 13
година. Из оваквe дистрибуциje старости могло би сe закључити да наjстариjа
тада нађeна стабла потичу из сjeмeна посиjаног око 1950. годинe или од садница
засађeних коjу годину касниje, ради огледа. Али те годинe нађeно стабло моликe
старо 18 година указуje да читава група од 22 jeдинкe нe потичe из сjeтвe или
садњe вршeнe истe годинe. Или je ова популациjа потомство нeколико јединки
засађeних ради оглeда још приje Другог свjeтског рата, а коjа су након што су
дала потомство посjeчeна или изумрла?
Сљедећа могућност је присуство садница или сјемена молике у садном
материјалу или сјемену којим је вршено пошумљавање овог, скоро огољелог
предјела, а који је набављен са подручја природног ареала молике. Али
нико од мјештана најближег насеља, Видова Села се не сјећа да је у овом
предјелу вршено пошумљавање било кад послије Другог свјетског рата. Око
1950. године, због познатих економских тешкоћа државе послије Резолуције
Информбироа, пошумљавања су вршена у минималном обиму и то само тамо
гдје је то било нужно ради заштите од ерозије или других разлога. Налазиште
молике не спада у такве објекте. Мелиорација деградираних шума сјетвом
сјемена четинара била је актуелна око 1960. године, а обимнија пошумљавања
су у Босни и Херцеговини започета тек послије 1973. године.
21
Карактеристике и поријекло популације молике (Pinus peuce Griseb.) на Jадовнику...
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
Најзад и претпоставка: да ли je сjeмe моликe могло овамо доспиjeти у нeколико
наврата jаким ваздушним струjама са jугоистока, коje понeкад доносe и пиjeсак
из Сахарe, узрокуjући “црвeнe” кишe?
Анализирајући старосну структуру популације молике са Јадовника (графикон
бр. 4) те узимајући у обзир остале резултате истраживања, можемо закључити
сљедеће: језгро из којег се популација молике развила налази се данас у шуми
букве, јеле и смрче, са обе стране некадашњег сточарског пута који је из
Ковића увале водио на простране пашњаке Јадовника. Управо ту је затечено
стање описано у саоштењу из 1977. године (Бу ц а л о ). Из тог саопштeња сe
види да je краjeм те годинe на овоj планини, у прeдjeлу изнад Ковића увалe, у
висинском распону од око 1300-1350 m, на крeчњачком станишту, нађeно пeт
група пeтоигличавог бора, са укупно 22 jeдинкe, прсних прeчника од 1,0 до
14,5 cm и висина од 0,9 до око 8 m. Њихова старост je тада проциjeњeна на 1326 година. Сви примjeрци су били доброг здравствeног стања и виталности, а
три стабла, стара око 22 годинe, су плодоносила.
Прeма усмeном прeдању мjeштана Видова Сeла, шума измeђу Баjића колиба и
Пeтровића палeжа (локалитeти измeђу котe 1516 и Ковића увалe) je горjeла 1924.
годинe. На Карти састојина Р 1:25.000 у саставу Привременог привредног плана
за шумски комплекс Јадовник, рађеној 1933. године (Бу ц а л о , 1998) данашње
налазиште молике je дио великог пожаришта које се простире са обе стране
гребена Јадовника, обухватајући само на сјевероисточној страни површину од
преко 300 хектара. Налазиштe моликe je у том прeдjeлу. А на шумскоприврeдним картама из 1966. и 1976. годинe локалитет у подножjу налазишта је означeн
топонимом Палeжић. Свe до приje 40-так година ова бивша пожаришта су
коришћeна као пашњаци и кошаницe, а сукцeсиjа дрвeнастe вeгeтациje je
сузбиjана сjeчом.
22
Воjин Буцало, Владимир Ступар, Ђорђиje Милановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
Графикон бр. 4: Језгро популације молике и смијер њеног ширења на налазишту
Наjстариjа стабла моликe нађeна 1977. годинe трeбало би да су сада стара око 60
година. Мeђутим, приликом тeрeнских истраживања 2011. годинe установљeно
je да je старост наjвeћих стабала овe врстe, такођe одрeђeна приближно,
броjањeм пршљeнова грана, око 54 годинe (Узрок нeподударности података
из 1977. и 2011. годинe je чињeница да 2011. нису нађeна сва стабла коjа су
рeгистрована 1977. годинe. Али, узрок разликe можe бити и нeтачност броjања
пршљeнова грана у густом склопу шумe. (Та грeшка сe могла дeсити и 1977.
и 2011. годинe, чак са супротним прeдзнаком!). У сваком случају, графикони
1-4 убједљиво доказују да се популација молике ширила од сјевероистока ка
југозападу, што je и логично јер је то смјер најјачег вјетра на овом подручју.
Рeтроспeктивом старости jeдинки моликe нађeних 2011. годинe долази
сe до закључка да je приje 20 година на подручjу истраживања било бар 60
примjeрака старих 5 или вишe година, приje 15 година нe мањe од 183, а приje
10 година вeћ око 267 таквих jeдинки. Даклe, до eкспанзиje овe популациje je
дошло приje 15-20 година, што се подудара са временским периодом кад је
због ратних прилика, а затим и егзодуса становништва из овог краја, на дуже
вријеме престао било какав антропогени утицај!
Приближна старост (броj годова на извртку + 5) наjjачих стабала других врста
дрвeћа нађeних на обjeкту истраживања износи: буква 90 година, jeла 69, смрча
23
Карактеристике и поријекло популације молике (Pinus peuce Griseb.) на Jадовнику...
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
60, jасика око 40 година. Податак за наjстариjу букву указуje да пожаром из
1924. годинe ниje била захваћeна читава површина налазишта.
Просjeчан дeбљински прираст стабала моликe старих 20 година je врло скроман,
а такођe и висински прираст, што je посљeдица чињeницe да сe вeћина jeдинки
развиjала у условима jакe засjeнe. За стабла коjа су расла на микролокациjама
са прeкинутим склопом обe вриjeдности су вишeструко вeћe од ових просjeка.
Здравствeно стањe моликe на Jадовнику je врло добро. Нису примиjeћeни
гљивична обољeња, рак или сушeњe, што указуje на добру адаптираност врстe
на ово стаништe.
Готово свe jeдинкe смањeнe виталности (застарчeнe) и лошeг квалитeта (мањeвишe дeформисаног дeбла) нађeнe су у састоjини буквe, jeлe и смрчe скоро
потпуног склопа. На мjeстима прогаљeног склопа и на голeти здравствeно
стањe, виталност и квалитeт скоро свих jeдинки су врло добри. То указуje да сe
молика на овом налазишту и у младости испољава као полусциофита, или чак
као врста на прeлазу од полусциофита ка хeлиофитама.
Плодоношeњe моликe ван склопа шумe на Jадовнику почињe око 15. годинe
старости. Прeма Ла куши ћу (1980) ова врста на осами постижe зрeлост за
плодоношeњe око 25. годинe, а у састоjинама око 40. Познато je да je рани почeтак
плодоношeња обично посљeдица нeповољниjих животних услова, због чeга
врста “тeжи” да што приje обeзбиjeди потомство. То би значило да су услови
за ову врсту на Jадовнику нeповољниjи нeго на другим, раниje истраживаним
налазиштима. Мeђутим, о томe сe нe можe ваљано закључивати на основу
само jeдног стабла. У сваком случаjу, рани почeтак фруктификациje омогућуje
молики брзо осваjањe тeрeна, што сe потврђуje и на обjeкту истраживања.
Фитоценолошке карактеристике
На аутохтоним стаништима Макeдониje, Србије (Мeтохиje) и Црнe Горe
молика je наjчeшћe распрострањeна на силикатноj, а рjeђe на карбонатноj и
сeрпeнтинитскоj подлози. Гради монодоминантнe (наjчeшћe) и мjeшовитe
састоjинe (првeнствeно са смрчом; рjeђe са смрчом и jeлом или само са jeлом;
а мjeстимично са буквом, муником, биjeлим бором или кривуљeм. Фитоценозе
молике су истраживали: Блеч и ћ и Тати ћ (1957), Е м (1960), Ј а н ко ви ћ (1960,
1981, 1982), Ја н кови ћ и Бого је ви ћ (1962), Ла ку ши ћ (1965, 1972, 1978),
Сте ва н ови ћ , Јова н ови ћ и Ја н ко ви ћ (1995).
24
Воjин Буцало, Владимир Ступар, Ђорђиje Милановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
На карбонатноj подлози су описанe шуме молике:
•
са смрчом и jeлом, ass. Potentillo-Pinetum peuces Janković 1959
(Мeтохиjа);
•
са смрчом, ass. Piceo-Pinetum peuces Lakš. 1972, на силификованим крeчњацима (сjeвeроисточнe Проклeтиje) и
•
са муником, ass. Pinetum heldreichii-peuces Lakš. 1978, на силификованим
крeчњацима и крeчњацима са рожнацима (такођe сjeвeроисточнe Проклeтиje).
На Jадовнику je молика, као и биjeли бор, примjeса у шуми буквe, jeлe и
смрчe или jeдна од наjзначаjниjих врста дрвeћа у спeцифичноj вариjанти
прeлазнe заjeдницe Piceo-Pinetum illyricum. Даклe, састав слоjа дрвeћа
шумe са моликом на Jадовнику сличан je ономe са вeћ познатих аутохтоних
моликиних станишта. J а н ковић и Бо го j eви ћ (1962) истичу да je наjвeћи дио
истраживаних састоjина ass. Ajugo pyramidaslis-Pinetum peuces (на силикатима
Шар-планинe) комплeкс млађих шума моликe коje су сe обновилe на сjeчинама
и пожариштима, што je узрок да сe у њиховом саставу налазe и Pinus silvestris
и Pinus heldreichii, а “на нeким мjeстима je бeли бор врло броjан, па чак и
равноправан са моликом”. Слична je ситуациjа на Jадовнику, гдje je на jeдном
диjeлу налазишта очиглeдна сукцeсиjа на голeти, вjeроватно насталоj пожаром.
Али састав спрата призeмнe флорe састоjинe на Jадовнику битно одудара од оног
у вeћини раниje описаних заjeдница. Потпуно изостаjу нeкe карактeристичнe
и дифeрeнциjалнe врстe свeзe Pinion peuces: Vaccinium uliginosum, Bruckentalia
spiculifolia, Rhododendron ferrugineum, Wulfenia carinthiaca итд. То je, наравно,
одраз разлика у карактeру матичног супстрата, биљногeографских разлика
измeђу срeдњих и jугоисточних Динарида и других спeцифичности аутохтоних
шума у коjима молика доминира. Мeђутим, састав спрата призeмнe флорe
нeких састоjина моликe са крeчњака (J а н ко ви ћ , 1960, таб. 4, са 7 снимака бeз
ознакe локалитeта) je, у поглeду умjeрeнe ацидофилности и присуства вeликог
броjа нeутрофита и нeутробазифита, сличан оном на Jадовнику.
Ипак, шума буквe, jeлe и смрчe са примjeсама моликe, биjeлог бора и
поjeдиначним стаблима црног бора, која је вeгeтациjски покривач највeћeг
диjeла налазишта моликe на Jадовнику je, судeћи по врло високом стeпeну
склопа и дeбљинскоj структури, вjeроватниje вjeштачког пориjeкла.
25
Карактеристике и поријекло популације молике (Pinus peuce Griseb.) на Jадовнику...
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
ЗАКЉУЧЦИ
На основу изложeног можe сe закључити сљeдeћe:
1. Молика сe на Jадовнику успjeшно обнавља природним путeм, укључујући
отворен простор под директним сунчевим освјетљењем, и показуje добро
здравствeно стањe и задовољаваjућу виталност.
2. На Jадовнику у шуми са моликом потпуно изостаje вeћина врста
карактeристичних за свeзу Pinion peuces: Vaccinium uliginosum, Bruckentalia spiculifolia, Rhododendron ferrugineum, Wulfenia carinthiaca итд.
3. Тeндeнциjа даљe сукцeсиje вeгeтациje на овом налазишту je потискивањe
моликe и коначно њeн нeстанак из густо склопљeнe састоjинe буквe, jeлe и
смрчe. Мeђутим, молика ћe овдje опстати осваjаjући рубовe шумe и простор
унутар камeњара и стjeњака, на коjима склоп остаje траjно испрeкидан.
4. Нeпостоjањe докумeнтациje (шумскe хроникe) отeжава поуздан закључак
о пориjeклу овe популациje. Али много je вjeроватниje je да je молика на
Jадовник униjeта нeго да je аутохтонa.
5. Због чињeницe да прeдставља прворазрeдну флористичку риjeткост у овом
сeктору Динарида, налазиштe моликe на Jадовнику трeба заштитити као
драгоцjeн спомeник природe.
6. Прeпоручуjу сe поврeмeнe прорeдe састоjинe буквe, jeлe и смрчe са
примjeсом моликe, да би сe постигао и одржао стeпeн склопа коjи одговара
овоj врсти.
26
Воjин Буцало, Владимир Ступар, Ђорђиje Милановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
ЛИТEРАТУРА
Alikalfić, F. (1962): Arboretum “Slatina” Šumarskog fakulteta u Sarajevu. Radovi
Šum. fak. i Inst. za šum. i drv. ind. u Sarajevu, VII, 7.
Blečić, V., Tatić, B. (1957): Šuma molike u Crnoj Gori (Pinetum peucis
montenegrinum). Glasnik Prir. muzeja, Ser. B, 10, Beograd.
Braun-Blanquet, J. (1964): Pflanzensoziologie. 3. Auflage, Wien-New Yоrk.
Брујић, Ј., Травар, Ј., Иванковић, М., Меселџија, П. и Марковић, Б. (2003):
Каталог највећих стабала Републике Српске. Шумарски факултет и ЈПШ
Српске шуме, Бања Лука.
Буцало, В. (1977): Налазиште петоигличавог бора на Јадовнику у западној
Босни. Шумарство, 6, ст. 64-68, Београд.
Буцало, В. (1998): Антропогени утицаји на шумску вегетацију Јадовника у
западној Босни. Шумарство, 5-6, ст. 57-68, Београд.
Димитров, Т. (1933): Молика – Pinus peuce Griseb. Скопље.
Fukarek, P. (1949): Podaci o raširenju molike (Pinus peuce Grisebach) na Balkanskom poluostrvu. Godišnjak Biol. inst. u Sarajevu, II, 1-2, st. 43-52.
Fukarek, P. (1970): Otkriće i današnja rasprostranjenost molike (Pinus peuce Gris.).
Зборник на симп. за моликата 2-6.IX 1969 – Пелистер/Битола. Скопје.
Hanausek, T. F. (1908): Wulfenie und die Pendulationstheorie. Österr. botan.
Zeitschrift, St. 489, Wien.
Jalas, J. & Suominen, J. (eds.) 1973: Atlas Florae Europaeae. Distribution of Vascular
Plants in Europe. 2. Gymnospermae (Pinaceae to Ephedraceae). — The
Committee for Mapping the Flora of Europe & Societas Biologica Fennica
Vanamo, Helsinki. 40 pp.
Janković, M. (1960): Razmatranja o uzajamnim odnosima molike (Pinus peuce) i
munike (Pinus heldreichii) kao i o njihovim ekološkim osobinama, posebno
u odnosu na geološku podlogu. Гласник Бот. баште Унив. у Београду, I (5),
2, 141-180.
Janković, M. (1981): Prilog poznavanju vegetacije i fitocenoza nekih visokoplaninskih borova (Pinus heldreichii, P. peuce, P. mugo) na Šarplanini i
njenim metohijskim ograncima (Ošljak, Kodža Balkan, Ostrovica). Glasnik
Šum. fak., 57, 127-134, Beograd.
27
Карактеристике и поријекло популације молике (Pinus peuce Griseb.) на Jадовнику...
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
Janković, M. (1982): Prilog poznavanju vegetacije Šarplanine sa posebnim osvrtom
na neke značajnije reliktne vrste biljaka. Гласник Инст. за бот. Унив. у
Београду, (XIII) XV, 1-3, 87-92.
Janković, M., Bogojević, R. (1962): Prilog poznavanju šuma endemičnih balkanskih
borova munike (Pinus heldreichii) i molike (Pinus peuce) na severnoj strani
Šarplanine i njenim metohijskim ograncima. Arhiv biol. nauka 14 (3-4),
Beograd.
Jovanović, B. (2000): Dendrologija. Beograd.
Lakušić, R. (1980): Ekologija biljaka. Sarajevo.
Radulović, S., Černjavski, S. (1970): Areal raširenja molike u SR Srbiji. Зборник на
симп. за моликата 2-6.IX 1969 – Пелистер/Битола. Скопје.
Stevanović, V., Jovanović, S., Janković, M. (1995): Prilog rasprostranjenju i
ekologiji visokoplaninskih borova na Šarplanini. Гласник Инст. за бот. Унив.
у Београду, XXVIII, 91-99.
Šilić, Č. (2005): Atlas dendroflore (drveće i grmlje) Bosne i Hercegovine. Čitluk.
28
Воjин Буцало, Владимир Ступар, Ђорђиje Милановић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 7 - 29
Vojin Bucalo
Vladimir Stupar
Đorđije Milanović
CHARACTERISTICS AND ORIGIN OF THE POPULATION OF
MACEDONIAN PINE (Pinus peuce Griseb.) AT JADOVNIK MT IN
WESTERN BOSNIA
Summary
Paper describes the finding place and characteristics of the population of the
Macedonian pine (Pinus peuce Gris.) at Jadovnik Mt in Western Bosnia. This is the
only place in Bosnia and Hercegovina where this species comes in greater number
and has natural regeneration. After the 1977 report, the first detailed research was
conducted in spring and summer of 2011. The results are presented in the paper.
Characteristics of the habitat are: elevation is 1330-1475 m.a.s.l., aspect is mainly
eastern, inclination is mainly 30 º. Bedrock is limestone, rock covers the surface up
to 50 % and soil is mainly complex of calcomelanosol, calcocambisol ans luvisol.
Vegetation is represented for the greater part with communities Abieti-Piceetum
and Piceo-Abieti-Fagetum, with Macedonian Pine, Scotish Pine and Black pine;
for the lesser part successional community of Piceo-Pinetum subas. juniperetosum,
with Macedonian Pine occurs. Just a few solitary exemplars of the Macedonian
Pine are found on the open grasslands. Diferential species of the alliance Pinion
peuces were not found. At the area of 4,64 ha 350 specimens of Macedonian Pine
were registered with the heights ranging from 0.2 to 22 m (35% are under 1 m) and
diameters up to 48 cm (46% are under 1 cm). Average height increment at the 20
years of age is 9.6 cm, while average diameter increment for the same age is 1 mm.
The age of the trees is estimated by tree rings counting with the addition of the time
needed for the growing to the first visible branch whorl. 53% of specimens are up
to 20 years old, only 1% are over 50 years old, while the oldest tree is 54 years old.
It is noted that 14 specimens are fruiting and the fruiting starts at the age of 16.
Health condition is very good for 84% of specimens, and bad for only 8%. There
were no pathological changes noted. Most of the specimens growing under the heavy
canopy is undergrown, but they are also generally of the good health condition which
indicates that Macedonian Pine is well adapted to this habitat. Origin of this species
at the Jadovnik Mt wasn’t determined, but there is a very small probability that it is
autochtonous, regarding the huge distance to the nearest known natural occurrence
(Komovi Mt in Montenegro, cca 300 km away). Having in mind its biogegographical
location, population of the Macedonian Pine at Jadovnik Mt is the first class floristic
rarity, which is the reason for the proposal for its protection.
29
Вања Даничић, Василије Исајев, Милан Матаруга, Бранислав Цвјетковић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 31 - 44
Оригинални научни рад
Original scientific paper
UDK: 630*2:582.475.2
Vanja Daničić1
Vasilije Isajev2
Milan Mataruga1
Branislav Cvjetković1
MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE POLENA
KLONOVA BIJELOG BORA (Pinus Sylvestris L.) IZ
SJEMENSKE PLANTAŽE U STANOVIMA
Izvod: Bijeli bor predstavlja evrihornu i evritopnu vrstu i kao takav odlikuje
se značajnom genetičkom varijabilnošću. Prethodna istraživanja ukazuju na
značajne varijabilnosti fenotipskih karakteristika vrste. U Bosni i Hercegovini
bijeli bor se javlja na mnogim lokalitetima, a konzervacija i usmjereno
korišćenje nastoji se ostvariti kroz testove potomstva i sjemenske plantaže.
Sjemenska plantaža u rasadniku Stanovi (okolina Doboja) podignuta je 1968.
godine, a sastoji se od 20 klonova, koji su zastupljeni sa 214 rameta. Analiza
genetičke diferencijacije, kroz analizu polena vrste, ukazuje na postojanje
značajnih razlika između klonova. Proučavane su dimenzije polena kao jedan
od parametara varijabilnosti klonova. Klon 9 ima najveću dimenziju širine
polenovog zrna, od 64,10μm, dok klon 2 ima najmanju vrijednost koja iznosi
26,44μm. Razlika između najšireg i najužeg polenovog zrna je 37,66μm.
Totalna dužina polenovog zrna varira od 65,48μm, kod klona 15, do 40,00μm,
kod klona 7. Razlika između najdužeg i najkraćeg polenovog zrna je 25,48μm.
Dimenzije polenovog zrna, na nivo sjemenske plantaže, iznose 54,42/35,61μm.
Klonovi 9, 10, 11, 13, 15, 17 i 20 imaju najkrupniji polen sa vrijednostima
iznad prosjeka sjemenske plantaže.
Razlike koje su evidentirane najvjerovatnije su posljedica genetičke
varijabilnosti klonova različitog porijekla.
Ključne riječi: bijeli bor, klonska sjemenska plantaža, polen.
1
Универзитет у Бањој Луци, Шумарски факултет
2
Универзитет у Београду, Шумарски факултет
31
Морфолошке карактеристике полена клонова бијелог бора из сјеменске плантаже у Cтановима
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 31 - 44
MORPHOLOGICAL CHARACTERISTICS OF POLLEN
OF SCOTS PINE (Pinus Sylvestris L.) CLONES FROM SEED
ORCHARD AT THE LOCALITY STANOVI
Abstract: Scots pine is eurychorous and eurytopic species and as such is
characterized by considerable genetic variability. Previous studies abouth this
species suggest considerable variability in phenotypic characteristics. On the
territory of BiH, Scots pine occurs in a number of locality, and conservation and
gene pool utilization are to make use of the progeny tests and seed orchards.
Seed orchards established in „Stanovi“ nursery near Doboj 1968th included
20 clones represented 214 ramets. Analysis of genetic differentiation through
the analysis of pollen of Scots pine indicate significant differences between
clones. The dimension of pollen were studied as one of the parameters of
clones variability. Clone 9 has the largest dimension in terms of width of the
pollen grains which amounts to 64.10 μm, while clone 2 has the lowest value
of 26.44 um. The difference between the widest and narrowest of pollen grains
was 37.66 um. The total length of pollen grains varies from 65.48 μm for clone
15 to 40.00 μm for clone 7. The difference between the longest and shortest
pollen grains was 25.48 um. Dimensions of pollen grains at the level of seed
orchards were 54.42 / 35.61 micrometer. The largest pollen grains with the
values above the population average were measured in the clones 9,10,11,13,15
and 20. The differences that were recorded are probably a consequence of the
genetic variability of clones of different origin.
Key words: Scots pine, clonal seed orchard, pollen
UVOD
Bijeli bor ima veliki areal rasprostranjenja i najrasprostranjeniji je od svih borova.
Na osnovu njegove rasprostranjenosti, te morfoloških i fizioloških karakteristika,
izdvojeno je više varijeteta i formi, tj. postoji veći broj ekotipova. Prema Vidaković, M.
i dr. (2004), Svodoba (1953) je raščlanio bijeli bor na veći broj klimatskih ekotipova; a
Staszkiewicz, J. (1970) je formirao 7 grupa na osnovu geografske rasprostranjenosti.
U Bugarskoj (Stjanev i Kolev, 1960; Dobrinov, 1963; Rosenov, 1967, 1972; Velkov,
1978 i dr.) istraživanja varijabilnosti bijelog bora pokazala su postojanje široke
varijabilnosti. Izdvojene su forme sa širokom krunom i horizontalnim položajem
grana; sa širokom krunom i visećim položajem grana; sa uskom krunom i tankim
granama; sa uskom krunom i uspravljenim granama. Utvrđene su i morfološke
forme po boji, veličini i formi šišarica i sjemena i dr., ali i ekotipovi po ekološkogeografskim uslovima. Populaciona istraživanja potvrdila su da postoje evidentne
razlike u populacijama bijelog bora u Bosni i Hercegovini. Srefanović i dr. (1978)
32
Вања Даничић, Василије Исајев, Милан Матаруга, Бранислав Цвјетковић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 31 - 44
na osonovu ekološko-fitocenoloških karakteristika, raščlanjuju bijeli bor na pet
različitih ekotipova u Bosni i Hercegovini.
Veoma značajno za oplemenjivanje šumskog drveća, pored istraživanja populacijone
varijabilnosti, jeste i istraživanje individualne varijabilnosti, jer unutar svake
populacije koja je nastala generativnim putem ne možemo naći dvije potpuno jednake
individue iste vrste. Razlike se ogledaju u dimenzijama stabla, grana, sjemena,
boji i teksturi kore, uglu insercije, veličini i obliku šišarica, ali i u mnogim drugim
segmentima.
Posebno je značajna, sa aspekta oplemenjivanja, analiza varijabilnosti morfoloških
karakteristika kad se može povezati sa drugim osobinama uzgojnog i tehničkog
karaktera. Stoga se širom svijeta proučavaju varijabilnost pojedinih morfoloških
karakteristika krune, debla, kore, reproduktivnih organa i dr.
Polen i reproduktivni organi su najmanje podvrgnuti promjenama, stoga se u ovom
radu pokušava utvrditi postoje li razlike u morfološkim karakteristikama polena
između klonova bijeloga bora u sjemenskoj plantaži u Stanovima kod Doboja.
OBJEKAT ISTRAŽIVANJA
Klonska sjemenska plantaža bijelog bora nalazi se u neposrednoj blizini Doboja,
u rasadniku Stanovi. Plantaža je osnovana od 20 klonova na površini od 1ha, na
nadmorskoj visini 155 m. Primjenom metoda individualne selekcije na području
Knežinski Palež na planini Romaniji, selekcionisano je 20 orteta, odnosno ″plus″
stabala. Svaka od orteta je zastupljena sa 20 kopija – rameta, tako da je prilikom
podizanja sjemenske plantaže bilo ukupno 400 rameta. Zbog ratnih dešavanja na
području Bosne i Hercegovine došlo je do redukcije površine i broja rameta u
odnosu na površinu i broj rameta prilikom osnivanja plantaže. Danas, ukupan broj
rameta iznosi 214, a broj ponavljanja kod klonova nije isti (tabela 1).
Tabela 1: Broj ponavljanja 20 klonova u plantaži
Klon
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Broj rameta
11
11
8
12
12
11
8
12
14
9
Klon
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
Broj rameta
11
8
11
14
10
13
8
13
10
8
Od 400 ugrađenih rameta, 20 klonova pri osnivanju sjemenske plantaže 1968.
godine pa do danas nije preživjelo 46,5%, tj. 186 rameta. Redukcija rameta klonova
narušava zamišljeni sistem ukrštanja klonova u sjemenskoj plantaži što bi moglo da
ima i nepovoljan uticaj na kvalitet sjemena.
33
Морфолошке карактеристике полена клонова бијелог бора из сјеменске плантаже у Cтановима
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 31 - 44
Klonska plantaža bijelog bora je podignuta na ravničarskom pseudogleju koji je
nastao taloženjem slojeva različitog sastava (šljunak pijesak, glina). Taloženje ovih
slojeva formiralo je primarni pseudoglej sa tipom profila Aoh-A/Ig-IIg-C (Daničić,
V. 2008).
METOD RADA
Grančice sa poluzrelim mikrostrobilama, sakupljane su neposredno pred polinaciju.
Grančice su skidane iz srednjeg dijela krošnje sa južne strane i iz njih je metodom
vodenih kultura sakupljan polen za dalje laboratorijske analize. Grančice su skidane
sa tri ramete za svaki klon (Shema 1).
Da bi se utvrdila morfološka varijabilnost polena, mjerene su dimenzija polena sa
razmaknutim mjehurovima, tj. polenova zrna u hidratisanom stanju. Mjerenja su
izvršena za svih 20 klonova u tri ponavljanja i mjerene su dimenzije na 24 polenova
zrna u okviru svakog ponavljanja. Mjerene dimenzije polena su širina polenovog
Shema 1: Raspored klova u sjemenskoj plantaži bijelog bora u Stanovima
34
Вања Даничић, Василије Исајев, Милан Матаруга, Бранислав Цвјетковић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 31 - 44
zrna (A) i totalna dužina polenovog zrna (C), (slika 1). U statističkoj obradi korišćen
je koeficijent oblika koji je dat kao procentualni odnos širine i dužine polenovog
zrna, odnos je A/C.
A
C
Slika 1: Mjerene dimenzije kod polena sa razmaknutim mjehurovima
REZULTATI ISTRAŽIVANJA SA DISKUSIJOM
Veličina polenovih zrna je različita kod različitih vrste četinara (tabela 2). Pored
veličine polenovih zrna, za pojedine vrste karakterističan je oblik i boja polena.
Oblik je uglavnom okruglast ili jajast, mada ima i drugih oblika, pa čak i nepravilnih.
Zbog velike sposobnosti upijanja vlage, hidratisano zrno polena se širi i povećava
volumen, pa je tada sferoidalno ili triangularno (Šumarska enciklopedija, 1987).
35
Морфолошке карактеристике полена клонова бијелог бора из сјеменске плантаже у Cтановима
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 31 - 44
Tabela 2: Veličine polenovih zrna za pojedine četinare
Autor i godina
Vrsta
Dužina
(μm)
Širina
(μm)
Jovančević, M. (1962)
Picea omorika
81,00
56,00
Grbović, B. (1998)
Picea omorika
93,36
53,26
Nikolić, B. (1996)
Pinus wallichiana
77,92
49,50
Popnikola, N. (1973.)
Pinus peuce
75,15
-
Mikić, T. (1979)
Pinus silvestris
62,80
33,24
Polen bijelog bor karakteriše se vazdušnim mjehurovima koji mu omogućavaju
raznošenje putem vjetra na velike udaljenosti. Na osnovu klasifikacije spora prema
dužini najduže ose po Erdtman G., (1957) bijeli bor spada u vrste sa velikim polenom
(tabela 3.).
Tabela 3: Klasifikacija veličine polenovih zrna
Veoma male
<10μm
Male
10-25μm
Srednje
25-50μm
Velike
50-100μm
Veoma velike
100-200μm
Gigantske
>200μm
Rezultati analiza promjenljivosti dimenzija polenovih zrna prikazani su tabelarno
(tabela 4 i 5). Srednja vrijednosti za širinu polenovog zrna, na nivou sjemenske
plantaže iznosi 35,61μm, a za dužinu polenovog zrna iznosi 54,42μm. Takođe
iz prezentovanih podataka u tabeli 4 i tabeli 5, možemo konstatovati da postoji
razlika srednjih vrijednosti za veličinu pojedinih dimenzija polenovih zrna između
klonova.
Unutarklonsku varijabilnost za veličine polena pokazuju vrijednosti standardne
devijacije. Klonovi 9, 10, 11, 13, 15, 17 i 20 imaju najkrupniji polen sa vrijednostima
iznad prosjeka sjemenske plantaže.
36
Вања Даничић, Василије Исајев, Милан Матаруга, Бранислав Цвјетковић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 31 - 44
Tabela 4: Širina polenovog zrna
Klon
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
Total
Minimum
[μm]
27,29
26,44
29,17
30,26
30,39
30,32
27,55
29,11
30,39
32,10
32,34
30,00
30,19
30,97
30,96
30,18
29,69
29,34
28,40
29,47
26,44
Maximum
[μm]
39,21
36,20
37,99
41,04
40,70
38,96
40,06
38,70
64,10
42,83
44,20
44,90
44,01
42,57
47,14
54,91
41,98
40,04
40,75
51,31
64,10
Aritmetička sredina
[μm]
34,53
30,68
34,40
35,47
34,23
34,49
34,80
35,29
36,73
38,49
38,12
35,59
37,72
36,02
38,68
35,54
36,28
35,32
33,77
36,05
35,61
Standardna
devijacija[μm]
2,27
2,29
1,78
2,36
2,00
1,78
2,89
2,02
4,10
2,48
2,54
2,73
2,61
2,55
3,28
3,43
2,77
2,69
2,72
3,36
3,23
Aritmetička
sredina [μm]
54,23
52,90
53,58
53,56
53,11
51,77
52,49
52,01
58,57
56,32
55,32
53,47
55,69
55,34
57,44
55,09
55,32
55,21
51,82
55,09
54,42
Standardna
devijacija[μm]
2,84
2,99
2,11
2,86
2,36
2,44
4,01
3,42
2,97
3,24
2,37
2,95
2,51
2,94
3,10
2,58
3,14
2,79
2,91
3,35
3,42
Kv [%]
6,58
7,46
5,17
6,66
5,84
5,16
8,31
5,73
11,15
6,45
6,67
7,67
6,93
7,07
8,48
9,66
7,63
7,61
8,05
9,32
9,06
Tabela 5: Dužina polenovog zrna
Klon
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
Total
Minimum
[μm]
49,10
42,31
48,25
45,40
47,85
46,32
40,00
42,85
51,46
48,37
47,96
45,88
49,95
49,03
48,86
49,39
48,04
48,26
45,71
47,45
40,00
Maximum [μm]
63,68
60,08
57,89
58,77
59,95
56,33
60,85
57,89
65,45
61,66
59,35
63,43
61,93
61,88
65,48
62,38
65,29
60,41
61,39
62,55
65,48
Kv [%]
5,25
5,66
3,93
5,34
4,45
4,72
7,64
6,57
5,07
5,75
4,29
5,52
4,51
5,31
5,40
4,69
5,68
5,06
5,61
6,07
6,29
37
Морфолошке карактеристике полена клонова бијелог бора из сјеменске плантаже у Cтановима
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 31 - 44
Na osnovu obima variranja srednjih vrijednosti dimenzija polenovih zrna, može
se zaključiti da klon 9 ima najkrupnija polenova zrna, a da klon 2 ima najmanje
vrijednosti dimenzija u odnosu na druge klonove. Granične vrijednosti dimenzija
polenovih zrna za širinu polenovog zrna su u dijapazonu od 26,44μm, kod klona
2, do 64,10μm, kod klona 9, dok za totalnu dužinu polenovog zrna vrijednost kod
klona 2 iznosi 42,31μm, a 65,45μm kod klona 9. Uzrok evidentirane promjenljivosti
graničnih vrijednosti je najvjerovatnije modifikacione prirode. Prema Mirov, N. T.
(1967) variranje dimenzija polenovih zrna kod drveća unutar jedne individue je u
obimu do 10μm, a unutar jedne vrste je u obimu do 20μm.
Međuklonska varijabilnost za koeficijent oblika polenovog zrna (odnos širine i
totalne dužine polenovog tijela, izražen u procentima) je izražena i kreće se od 49,5
μm, kod klona 17, do 110,08 μm, kod klona 9 (tabela 6).
Tabela 6: Koeficijent oblika polenovog zrna
Klon
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
Total
Minimum
[μm]
52,87
50,12
52,70
55,68
56,43
60,70
58,08
57,30
52,82
57,16
56,85
56,81
57,50
54,60
54,77
55,12
49,51
53,42
55,35
50,72
49,51
Maximum
[μm]
77,76
69,30
74,38
80,10
77,55
76,36
75,95
87,12
110,08
79,99
81,37
75,23
80,55
80,08
81,81
107,67
77,16
81,26
77,32
99,86
110,08
Aritmetička
sredina[μm]
63,78
58,08
64,31
66,36
64,55
66,71
66,36
68,07
62,78
68,51
69,02
66,60
67,85
65,25
67,38
64,65
65,70
64,07
65,27
65,57
65,54
Standardna
devijacija[μm]
4,49
3,99
4,31
5,15
4,14
3,65
3,64
5,25
6,96
5,21
5,26
4,00
5,36
5,65
4,88
7,05
5,13
5,22
5,28
6,37
5,63
Kv[%]
7,04
6,87
6,71
7,76
6,41
5,47
5,49
7,72
11,08
7,60
7,62
6,00
7,90
8,66
7,24
10,91
7,81
8,15
8,10
9,71
8,58
Na osnovu koeficijenta varijacije (tabela 4, 5, i 6) može se konstatovati da je
najvarijabilnija osobina na nivou sjemenske plantaže širina polenovog zrna koja iznosi
9,06%, a najmanje varijabilna dužina polenovog zrna sa vrijednošću koeficijenta
varijacije 6,29%. Za širinu polenovog zrna kolebanje koeficijenta varijacije su u
dijapazonu od 5,16%, kod klona 6, do 11,15%, kod klona 9: za dužinu polenovog
tijela kolebanje je od 4,29%, kod klona 11, do 7,64%, kod klona 7. Dobijeni rezultati
pokazuju unutarklonsku i međuklonsku varijabilnost analiziranih parametara.
Sprovedena analiza varijanse pokazuje postojanje statistički značajnih razlika između
klonova za sva analizirana obilježja (tabela 7).
38
Вања Даничић, Василије Исајев, Милан Матаруга, Бранислав Цвјетковић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 31 - 44
Tabela 7: Analiza varijanse za morfometrijske karakteristike polena
Analizirane
osobine
Izvori
varijacije
Klon
Stepeni
slobode
19
Suma
kvadrata
4671
Sredina
kvadrata
246
Širina
Pogreška
1420
10299
7
Ukupno
1439
14970
Klon
Totalna dužina
19
4701
247
Pogreška
1420
12153
9
Ukupno
1439
16854
Klon
Koefi. oblika
19
8053
424
Pogreška
1420
37479
26
Ukupno
1439
45532
F
računsko
33,9
F
tablično
1,57
28,9
1,57
16,1
1,57
Tabela 8: Dankan test za širinu polenovog zrna
Klon
A
Homogene grupe
Arit. sred.
1
****
2
3
4
5
6
2
30,68
19
33,77
****
5
34,23
**** ****
3
34,40
**** ****
****
6
34,49
**** ****
****
****
1
34,53
**** ****
****
****
7
34,80
****
****
**** ****
7
8
35,29
****
**** **** ****
18
35,32
****
**** **** ****
8
9
10
4
35,47
**** **** ****
16
35,54
**** ****
12
35,59
**** ****
14
36,02
**** ****
20
36,05
**** ****
17
36,28
**** ****
9
36,73
****
13
37,72
****
11
38,12
**** ****
10
38,49
**** ****
15
38,68
****
39
Морфолошке карактеристике полена клонова бијелог бора из сјеменске плантаже у Cтановима
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 31 - 44
Varijabilnost veličine polena je potvrđena primjenom Dankan testa čiji su rezultati
prikazani u tabelama 8, 9 i 10. Morfometrijski karakteri analiziranog polena
grupisani su u 10 homogenih grupa, što ukazuje na postojanje značajnih razlika
između klonova. Obavljene analize promjenljivosti dimenzija polena u sjemenskoj
plantaži „Rakovica“ takođe su ukazale na postojanje razlika u veličini polenovih
zrna između klonova i unutar klonova bijelog bora (Mikić, T. 1979). Razlike u
dimenzijama polenovih zrna unutar klonova objašnjavane su uticajem sredine, tj.
različitim razmještajem prašnika duž vretena cvasti, kao i različitim razmještajem
cvasti na granama.
Tabela 9: Dankan test za dužinu polenovog zrna
Klon
40
C
Homogene grupe
Arit. sred.
1
6
51,77
****
2
3
4
19
51,82
****
8
52,01
**** ****
7
52,49
**** **** ****
2
52,90
**** ****
****
5
5
53,11
****
****
12
53,47
****
****
****
4
53,56
****
****
3
53,58
****
****
6
7
8
1
54,23
16
55,09
**** ****
20
55,09
**** ****
18
55,21
**** ****
11
55,32
**** ****
17
55,32
**** ****
14
55,34
**** ****
13
55,69
**** ****
10
56,32
****
15
57,44
9
58,57
9
10
**** ****
****
****
Вања Даничић, Василије Исајев, Милан Матаруга, Бранислав Цвјетковић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 31 - 44
Tabela 10: Dankan test za koeficijent oblika polenovog zrna
Koef. oblika
Homogene grupe
Klon
Arit. sred.
1
2
58,08
****
2
3
4
5
6
7
8
9
62,78
****
1
63,78
**** ****
18
64,07
**** ****
3
64,31
**** ****
5
64,55
**** ****
****
16
64,65
**** ****
****
****
14
65,25
****
****
**** ****
19
65,27
****
****
**** ****
20
65,57
****
****
**** **** ****
17
65,70
****
****
**** **** ****
4
66,36
****
**** **** **** ****
****
**** **** **** ****
9
10
7
66,36
12
66,60
6
66,71
15
67,38
**** **** **** ****
13
67,85
**** **** ****
**** **** **** ****
**** **** **** ****
8
68,07
**** **** ****
10
68,51
**** ****
11
69,02
****
Prema istom autoru, Popnikola, N. (1971) navodi da se razlike u veličini polenovih
zrna unutar jednog stabla javljaju kao posljedica različitih uslova ishrane kada se
muške cvasti formiraju na granama stabala. Pored uticaja ishrane na svojstva polena,
prema Gigov, A. i dr. (1957), Marcet, E. kod bijelog bora razlike u veličini polenovog
zrna su uslovljene različitim ekološkim uslovima pod kojim rastu stabla. S obzirom
na to da su analizirani klonovi bijelog bora u sjemenskoj plantaži gdje su slični
stanišni uslovi i da je prilikom sakupljanja uzoraka za analizu vođeno računa gdje se
sakupljaju strobile za analizu polena (iz srednjeg dijela krošnje i sa južne strane) čime
se uticaj sredine sveo na minimalan nivo, možemo zaključiti da su razlike u veličini
polenovih zrna kod klonova bijelog bora u ovoj plantaži pod genetskom kontrolom.
Pouzdanost ovog zaključka mora se provjeriti putem analiza polena, sakupljanog u
više uzastopnih godina cvjetanja.
41
Морфолошке карактеристике полена клонова бијелог бора из сјеменске плантаже у Cтановима
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 31 - 44
ZAKLJUČCI
Dobijeni rezultati analize varijabilnosti morfoloških karakteristika polena bijelog
bora (Pinus sylvestris L.) u klonskoj sjemenskoj plantaži u Stanovima, predstavljeni
u ovom radu, daju doprinos boljem razumijevanju veza analiziranih osobina. Polen
klonova bijelog bora varira po osmatranim dimenzijama od klona do klona. Klon 9
ima najveću dimenziju širine polenovog zrna 64,10 μm, dok klon 2 ima najmanju
vrijednost koja iznosi 26,44 μm. Razlika između najšireg i najužeg polenovog zrna
je 37,66 μm. Totalna dužina polenovog zrna varira od 65,48 μm, kod klona 15, do
40,00 μm, kod klona 7. Razlika između najdužeg i najkraćeg polenovog zrna je 25,48
μm. Dimenzije polenovog zrna na nivou sjemenske plantaže iznose 54,42/35,61 μm.
Ovim istraživanjem utvrđeno je da polen bijelog bora spada u vrste sa krupnijim
polenom i da postoje unutarklonska i međuklonska varijabilnost dimenzija polenovih
zrna. Postojanje razlika u dimenzijama polenovih zrna unutar klonova može se
objasniti različitim razmještajem mikrostrobila na granama stabla, kao i različitim
razmještajem prašnika duž vretena stabla. S obzirom da klonovi bijelog bora u
sjemenskoj plantaži rastu u sličnim stanišnim uslovima i da se prilikom sakupljanja
uzoraka vodilo računa kako bi se uticaj sredine sveo na neznatnu mjeru, može se
zaključiti da su razlike u dimenzijama polenovih zrna klonova genetski uslovljene.
LITERATURA
Daničić, V. (2008): Međuklonski varijabilitet u sjemenskoj plantaži bijelog bora
(Pinus sylvestris L.) na lokalitetu „Stanovi“ Doboj, Magistarski rad, Šumarski
fakultet Beograd.
Erdtman, G., (1957): Pollen morphology and Plant Taxonomy Gymnosperms,
Stoskholm.
Gigov, A., Ilić, V., (1957): Rezultati analize polena na tresavama planine Ostrozuba,
Zbornik radova, knjiga 5, Srpska akademija nauka, Institut za ekologiju i
biogeografiju, Beograd.
Grbović, B., (1998): Proučavanje morfološko-fiziološke varijabilnosti polena test
stabala omorike (Picea omorika / Panč. / Purkyne) iz semenske kulture na
Beloj Zemlji, Magistarski rad, Beograd.
Jovančević, M., (1962): Određivanje klijavosti polena šumskog drveća prema
veličini, obliku i boji polenovih zrnca, Narodni šumar, br. 10-12, Sarajevo,
p:493-501.
42
Вања Даничић, Василије Исајев, Милан Матаруга, Бранислав Цвјетковић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 31 - 44
Mikić, T., (1979): Proučavanje modifikacione i genetičke promenljivosti morfološkofizioloških karakteristika polena klonova B. bora (Pinus silvestris L.) iz
semenske plantaže u Rakovici, Magistarski rad, Sarajevo, p:1-70
Mirov, N. T., (1976): The Genus Pinus, New York.
Nikolić, B., (1996): Varijabilnost važnijih svojstava polena himalajskog borapopulacija Novi Beograd, Zbornik radova, br. 40-41, Institut za šumarstvo,
Beograd, p:27-33.
Popnikola, N., (1971): Proučavanjemorfološko-fiziološkihkarakteristikapolenajele
(Abies alba Mill.) u vezi s njezinom hibridizacijom, Šumarski list br 9-10,
Zagreb, p:291
Popnikola, N., (1973): Proučavanje na fiziološko-morfološkite karakteristiki na
polenot od Pinus peuce Gris., Godišnik, knjiga IX, Skpoje.
Stefanović, V., Milanović, S, Međedović, S., Pintarić, K., Rončević, S., Sisojević, D,
(1980): Ekotipovi bijelog bora (Pinus silvestris L.) u Bosni, Šumarski fakultet
i Institut za šumarstvo u Sarajevu, Sarajevo.
Vidaković, M., Franjić, J., (2004): Golosjemenjače, Šumarski fakultet Sveučilišta u
Zagrebu, Zagreb, p: 602-626.
Šumarska enciklopedija, (1987):, Jugoslovenski leksikografski zavod ″Miroslav
Krleža″, Zagreb.
43
Морфолошке карактеристике полена клонова бијелог бора из сјеменске плантаже у Cтановима
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 31 - 44
Vanja Daničić
Vasilije Isajev
Milan Mataruga
Branislav Cvjetković
MORPHOLOGICAL CHARACTERISTICS OF POLLEN
OF SCOTS PINE (Pinus Sylvestris L.) CLONES FROM SEED
ORCHARD AT THE LOCALITY STANOVI
Summary
The results of analysis of variability in pollen morphological characteristics of Scots
pine (Pinus sylvestris L.) in clonal seed orchard in Stanovi, represented in this paper,
contribute to a better understanding of the relationship of the analyzed traits. Clones
of Scots pine pollen varies according to the observed size of the clone to clone. Clone
9 has the largest dimension in terms of width of the pollen grains which amounts to
64.10 μm, while clone 2 has the lowest value of 26.44 um. The difference between
the widest and narrowest of pollen grains was 37.66 um. The total length of pollen
grains varies from 65.48 μm for clone 15 to 40.00 μm for clone 7. The difference
between the longest and shortest pollen grains was 25.48 um. Dimensions of pollen
grains at the level of seed orchards were 54.42 / 35.61 micrometer. This study showed
that Scots pine was a species with large pollen and results indicate that there is an
intraclonal and interclonal variability of pollen grain dimensions.
The differences in pollen grain sizes within the clones can be explained by different
distribution of inflorescences on the tree branches, as wellas by the different
distribution of stamens along the microstrobile. Since Scots pine clones in seed
orchard grow in similar site conditions and during the time of collection of samples
we tried to minimize the impact on the environment, it can be concluded that the
differences in size of pollen grains in clones were genetically determined.
44
Зоран Говедар, Војислав Дукић, Данијела Петровић, Срђан Керен
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 45 - 60
Оригинални научни рад
Original scientific paper
UDK: 630*1/*9(497.6 LOM)
Zoran Govedar1
Vojislav Dukić1
Danijela Petrović1
Srđan Keren1
DINAMIKA NASTAJANJA OTVORA SKLOPA
SASTOJINA U DINARSKOJ PRAŠUMI ”LOM”
Izvod: Prašume su autoregulacioni prirodni sistemi koji imaju raznolike
strukturne oblike i mikrostanišne uslove. Oblici prirodnog obnavljanja
prašuma pokazali su se kao pouzdani indikatori za planiranje šumsko-uzgojnih
radova. U ovom radu eksperimentalno je istraženo šest otvora u sklopu
prašume “Lom” koja se nalazi u sjevero-zapadnom dijelu Republike Srpske.
Fokus rada je na utvrđivanju prirodnih faktora koji dovode do kreiranja otvora
u šumskom sklopu uz evaluaciju uticaja već formiranih otvora na dinamiku
razvoja prašume.
Ključne riječi: prašuma Lom, otvor, šumski sklop.
GAP DISTURBANCE DYNAMICS IN VIRGIN FOREST LOM
Abstract: Virgin forests are known as self-sufficient natural systems which
provide diverse structures and microhabitats. Natural patterns of virgin forest
self-regeneration proved to be reliable indicators for planning silvicultural
activities. We experimentally examined six gaps in the Piceo-Abieti-Fagetum
virgin forest “Lom” that is located in the north-western part of the Republic
of Srpska in order to determine the causes of gap creation and to evaluate the
influence of created gaps on forest dynamics.
Key words: virgin forest Lom, gap, canopy.
1
Универзитет у Бањој Луци, Шумарски факултет
45
Динамика настајања отвора склопа састојина у Динарској прашуми ”Лом”
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 45 - 60
UVOD
Tokom posljednja dva vijeka na velikim površinama visokih šuma često je
provođena čista sječa nakon koje je prirodna kompozicija vrsta zamjenjivana
smrčevim monokulturama. Kao odgovor na ovakvu praksu gazdovanja vremenom
se razvija sistem gajenja šuma poznat po nazivu ,,prirodi blisko gajenje šuma“ kojim
se promoviše prirodno obnavljanje i raznodobna do prebirna struktura u šumama
izgrađenim od sciofilnih i polusciofilnih vrsta. Primarni cilj prirodi bliskog gajenja
šuma je restauracija sastava i strukture šuma u onaj oblik koji najviše odgovara
prirodnoj odnosno potencijalnoj vegetaciji. Jedan od načina da se izvrši restauracija
jeste da se planovi gazdovanja šumama izrađuju na bazi istraživanja prirodnih
procesa koji se odvijaju u postojećim prašumama (S ey m o u r et al. 2002; F ran k l i n
et al. 2007). Međutim, do danas su u cijeloj Evropi očuvane relativno male površine
prašuma i šuma prašumskog tipa zbog intenzivne eksploatacije u prošlosti što je
razlog nedostatka kvantitativnih informacija o prirodnim procesima koji određuju
dinamiku razvoja šuma.
Nematerijalna vrijednost naših prašuma raste iz dana u dan što se, između ostalog,
može zaključiti i na osnovu sve većeg interesovanja naučnih radnika i istraživača
iz centralne i zapadne Evrope. Naime, u posljednjoj deceniji širom svijeta su
intenzivirana istraživanja u pogledu dinamike razvoja prirodnih šuma, a u Republici
Srpskoj imamo tri prašume (Perućica, Lom i Janj) koje predstavljaju idealne
objekte za istraživanje prirodnih promjena u šumskom sklopu. U ekološkom smislu
prirodno progaljivanje predstavlja manje ili veće otvaranje sklopa i definisano je
kroz povremene pojave koje mjenjaju strukturu ekosistema, životne zajednice ili
populacije, te utiču na resurse i uslove sredine (P i ck et t i Wh i t e 1985). Procesi
formiranja i popunjavanja otvora u sklopu imaju centralnu ulogu za koegzistenciju
vrsta u različitim tipovima šuma. Promjene mikroklimatskih uslova unutar i između
otvora mogu stvoriti povoljne uslove za pojavu vrsta koje se inače ne javljaju pod
zatvorenim sklopom. Značajno je ispitati da li u prirodnim šumama podmladak,
mladik i srednjedobna stabla potiču od živih stabala u gornjem spratu ili, pak,
potiču od stabala koju su u prelomljena ili izvaljena i nalaze se u određenoj fazi
dezintegracije. Takođe, značajna pažnja se posvećuje ispitivanju uzroka i frekvencije
formiranja otvora u sklopu. Pri tome razlikujemo stabla ,,tvorce“ otvora koja nisu
više u životu (gapmakers) i mlada stabla popune koja na tom mjestu popunjavaju
otvor (gap fillers).
U Republici Srpskoj metoda istraživanja prirodnih promjena šumskog sklopa
primijenjena je samo u prašumi Perućica. Istraživanja su vršili Nagel i Svoboda
(2008). Prema njihovim rezultatima učešće stvarnih otvora u odnosu na ukupnu
površinu pod šumom u Perućici kreće se od 12 % do 17,2 %, odnosno od 35,5 % do
46
Зоран Говедар, Војислав Дукић, Данијела Петровић, Срђан Керен
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 45 - 60
39,7 % kad je u pitanju učešće proširenih otvora u sklopu. Mnogo je malih otvora
(<100 m2) usljed prirodne eliminacije jednog stabla, ali registrovali su i izvjestan
broj velikih otvora površine preko 1000 m2 sa prirodnom eliminacijom većeg broj
stabala. Eliminisana stabla obično nazivamo kreatorima otvora. Broj velikih otvora
je procentualno mali ali oni imaju veliko učešće u ukupnoj površini svih otvora. Više
od polovine otvora u sklopu prašume Perućica nastalo je prirodnom eliminacijom
dva ili više stabala kreatora sa često različitim klasama dezintegracije drveta, što
ukazuje da su ovi otvori vremenom proširivani zahvaljujući poremećajima koji su se
javljali u različitim godinama. Pored toga, 51 % od ukupnog broja kreatora otvora
su vjetroizvale i vjetrolomi, dok je svega 22 % ovih stabala odumrlo u dubećem
položaju. Ovi rezultati pokazuju da prirodni poremećaji nastali dejstvom vjetra imaju
značajnu ulogu u kreiranju i proširivanju otvora srednjih i velikih dimenzija.
Saznanja o prostornim i vremenskim karakteristikama promjena u šumskom sklopu
predstavljaju preduslov za pravilno shvatanje dinamike prirodne vegetacije i stoga
smo u prašumi Lom eksperimentalno primijenili jedan savremeni metod za ispitivanje dinamike šuma sa ciljem utvrđivanja dinamike i načina formiranja otvora u
sklopu prašume.
METOD RADA
Kod istraživanja otvora u sklopu razlikujemo stvarni i prošireni otvor (Runkle, 1982).
Stvarni otvor u sklopu je definisan vertikalnom projekcijom kruna stabala koja
okružuju otvor (Canopy gap), dok prošireni otvor predstavlja površinu definisanu
položajem debala tih stabala (Expanded gap) (Slika 1). Otvori u sklopu se mjere
samo ako je njihova površina veća od 10 m2 i ukoliko je evidentno prisustvo jednog
ili više stabala kreatora otvora. Odumrla, polomljena i izvaljena stabla čiji je prečnik
na prsnoj visini manji od 25 cm nisu smatrana dovoljno velikim da kreiraju otvor
u sklopu prašume, jer se iznad ili neposredno pored njih nalaze znatno viša stabla
koja drže sklop manje-više zatvorenim. Pored toga, otvori formirani zbog različitih
edafskih uslova (npr. potok, površinska stijena, i sl.) nisu mjereni. Smatra se da
je otvor popunjen ako mlada stabla popune dostignu visinu preko 20 m, a to su
aproksimativno stabla prečnika 25 cm na prsnoj visini. Ova visina je manje-više
jednaka ½ visine zrelih dominantnih stabala u prašumi “Lom”.
U sastojini smo postavili jedan transekt na kojem smo eksperimentalno izmjerili
karakteristike šest otvora u sklopu. Za obimnija istraživanja optimalno je postaviti
tri transekta na odstojanju 50 m čija dužina se kreće 200 – 400 m. Svi otvori koje
transekt presjeca su predmet mjerenja. Orijentaciono se odredi centar otvora a zatim
se mjeri udaljenost i azimut od centra do vertikalne projekcija kruna i do debala
okolnih stabla. Mjerenja se mogu vršiti prema svim okolnim stablima ili samo prema
47
Динамика настајања отвора склопа састојина у Динарској прашуми ”Лом”
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 45 - 60
onim stablima čiji položaj najbolje definiše oblik postojećeg otvora. Ovom prilikom
vršili smo mjerenja od centra otvora prema onim stablima čiji položaj najbolje
definiše oblik postojećeg otvora odnosno izmjerena je najduža osa otvora i na nju
upravna najduža osa po širini. Kod izračunavanja površine stvarnog i proširenog
otvora korišćena je formula za površinu elipse.
U svakom otvoru sklopa registrovana je vrsta drveća kreatora otvora, mjeren je njihov
prečnik na prsnoj visini i određen je način gubitka životnih funkcija (odumiranje
zbog starosti u dubećem položaju, vjetroizvale, vjetrolomi, i sl.). Kod određivanja
vremena smrti kreatora otvora svako mrtvo stablo je raspoređeno u odgovarajuću
klasu dezintegracije. Ove klase formirane su na bazi morfoloških karakteristika
(Tabela 1).
Tabela 1. Klase dezintegracije mrtvog drveta (Nagel, Svoboda 2008; Motta, et al 2006)
Klasa
truljenja
Lišće
Male grane
Velike grane
Kora
Raspadnutost drveta
Svježe
Prisutno
Prisutno
Prisutno
Čitava
Nimalo
Rel. svježe
Odsutno
Prisutno
Prisutno
Čitava
Nimalo
Osrednje
Odsutno
Odsutno
Prisutno
Otpada
Uglavnom
nedostaje
Nedostaje
Umjereno
Staro
Odsutno
Odsutno
Odsutno
Vrlo staro
Odsutno
Odsutno
Odsutno
Slika 1. Osnovni i prošireni otvor u sklopu šume (Canopy i expanded gap)
48
Uznapredovano
Gotovo raspadnuto
Зоран Говедар, Војислав Дукић, Данијела Петровић, Срђан Керен
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 45 - 60
OBJEKAT ISTRAŽIVANJA
Prašuma Lom se nalazi u zapadnom dijelu Republike Srpske na planinskom masivu
Klekovače, odnosno na grebenu planine Lom. Ona pripada gospodarskoj jedinici
“Lom - Klekovača” - “Petrovačko” šumskoprivredno područje i njom gazduje Šumsko
gazdinstvo “Oštrelj” Drinić. Geografski položaj prašume Lom je između 44°27’ i
44°28’ sjeverne geografske širine i 16°27’i 16°30’ istočne geografske dužine, a nalazi
se na nadmorskoj visini od 1250 do 1522m. Prašuma Lom zaštićena je 1956. godine
kao “strogi prirodni rezervat u kojem je zabranjena privredna djelatnost i vršenje bilo
kakvih radova koji bi mogli narušiti slobodno djelovanje prirode. Rezervat služi za
naučna istraživanja” (Šumarska enciklopedija, Zagreb, 1983).
Ukupna površina prašume iznosi 297.8 ha, od čega jezgro (kategorija Ia) zauzima
55.8 ha, a površina izvan jezgra 241.9 ha (kategorija Ib), a neproduktivna površina
(put) oko 0.1 ha. Prema kategorizaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN)
iz 1994. godine I kategorija obuhvata stroge rezervate prirode i područja divljine
(područja potpuno očuvane prirode). Kategorija Ia predstavlja strogi rezervat
prirode – zaštićenu zonu namijenjenu isključivo naučnoistraživačkom radu, dok
kategorija Ib predstavlja područje divljine – zaštićenu zonu namijenjenu očuvanju
iskonske prirode (Bucalo, Brujić, 2007). Klima područja je planinska. Zime su jako
hladne, a proljeća svježa i jako vlažna. Ljeta su svježa i vlažna, ali znatno toplija.
Jesen je prilično kratka i sa dosta padavina (ŠPO Drinić).
Rezervat se nalazi na granici sudara kontinentalnih i maritimnih vazdušnih masa i
može se pretpostaviti da je uticaj kontinentalnih vazdušnih masa jače izražen u toku
vegetacionog perioda, a maritimnih u vrijeme zime. Prosječna godišnja temperatura
vazduha iznosi od 5ºC na najnižim dijelovima rezervata do 3.5 ºC na koti 1522
m n.v. Prosječna dužina trajanja vegetacionog perioda u toku godine 100 – 120
dana, a snijeg visine iznad 30 centimetara zadržava se na zemlji od 70 do 100 dana
(M aunaga et al. 2005).
Godišnja suma padavina iznosi 1597 mm, a u vegetacionom periodu 746 mm
(Gove da r et al. 2006). Karakteristično je da u toku vegetacionog perioda padne
više od polovine godišnje sume padavina. U toku godine postoje dva maksimuma
padavina, prvi maksimum je u oktobru, rjeđe u novembru i decembru, a drugi u maju,
dok su najsušniji mjeseci januar, rjeđe februar, i juli. Na planinskim kompleksima
Klekovače i Oštrelja, uopšte ne postoji opasnost od suše, jer padavine su veoma
obilne, a temperatura vazduha je na takvom nivou da isključuje pojavu suše u ljetnim
mjesecima (ŠPO Drinić).
Geološku podlogu rezervata čine jako karstifikovani trijaski krečnjaci. Izraženost
reljefa, čistoća trijaskih krečnjaka kao i velika zastupljenost vrtača različitog oblika
i forme uslovljavaju vrlo izraženu mozaičnost zemljišta. Reljef i podloga su uslovili
49
Динамика настајања отвора склопа састојина у Динарској прашуми ”Лом”
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 45 - 60
razvoj serije zemljišta na krečnjacima, počev od crnice, uglavnom organo – mineralne, preko smeđeg do ilimerizovanog zemljišta. Dominiraju plića zemljišta (crnice i
plitka smeđa). Na razvoj zemljišta, takođe, utiče i moćno razvijena specifične forme
sirovog humusa – lignohumusa (M au n ag a, Z., et al. 2005). Istraživanja koja su
rađena u prašumi Lom pokazuju da u zadnjih pedeset godina nije bilo promjena koje
bi vodile ka radikalnim promjenama prašumskog ekosistema u cjelini odnosno da je
reč o stabilnom ekosistemu (Duk i ć , V., M au n ag a, Z., 2006).
Prašuma Lom nalaze se na granici ilirske vegetacijske provincije. Zajednica Piceo –
Abieti - Fagetum (Treg. 1941) Č o l i ć 1965. E m en d . Gaj ić et al. pokriva oko 75%
površine rezervata. Zajednica Aceri - Fagetum subalpinium (subalpska bukova šuma)
zauzima oko 18% površine i nalazi se u najvišem dijelu rezervata dok zajednica Abieti
- Picetum nom., prov. zauzima oko 4% površine i ona je sekundarnog karaktera.
REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA
Da bi se bolje razumjela priroda procesa formiranja otvora u sklopu u mješovitim
šumama bukve, jele i smrče prašumskog tipa, u prašumi Lom izvršen je premjer
formiranih otvora. Premjer je izvršen na stalnoj oglednoj plohi. Stalna ogledna
površina, veličine 1,52 ha, postavljana je 2006 godine u „jezgru“ prašume (Slika
2) u optimalnoj razvojnoj fazi koju karakteriše veliki broj stabala i izuzetno velika
zapremina (Dukić , Ma unaga, 2008).
Metodom slučajnog uzorka (kretanjem po pravcu - transekt), na stalnoj oglednoj
plohi odabrano je za premjer 6 otvora u sklopu. Izvršen je premjer tzv. osnovnih
otvora u sklopu (Canopy gap) i proširenih otvora odnosno površina oivičenih deblima
graničnih stabala (Expanded gap).
Slika 2. Lokacija stalne ogledne površine u prašumi Lom (Dukić, Maunaga 2008).
50
Зоран Говедар, Војислав Дукић, Данијела Петровић, Срђан Керен
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 45 - 60
Na stalnoj oglednoj površini sveukupne drvna zapremina i temeljnica su visoki i
iznose 1108,1 m3/ha odnosno 68,3 m2/ha. Najveći udio u zalihi drveta ima smrča
sa 554, 8 m3/ha ili 50%. Bonitet staništa za jelu II, za smrču je I/II i za bukvu II/III.
Stabla smrče imaju najveću srednju visinu hL = 37,1 m i srednji prečnik dg = 65.6
cm, što ukazuje na izraženu dominaciju smrče. S obzirom na bonitet staništa i obrast
sastojine tekući zapreminski prirast sastojine je relativno mali i iznosi 8,61 m3/ha
(Tabela 2).
Tabela 2. Osnovni taksacioni elementi sastojine (Dukić, Maunaga 2008)2
Vrsta
drveća
Jela
Bonitet
Omjer smjese
dg (cm)
(%)
hL
(m)
G (m2/ha)
V (m3/ha)
Iv
(m3/ha)
Pvi
(%)
II
32
49,8
33,4
19,7
349,2
2,85
0,26
Smrča
I/II
50
65,6
37,1
33,1
554,8
3,28
0,30
Bukva
II/III
18
24,7
22,7
15,6
204,0
2,48
0,22
100
40,7
32,7
68,3
1108,1
8,61
0,78
Ukupno
Površine osnovnih otvora u sklopu imaju površinu u intervalu od 38 do 187m2
(Grafikon 1), prosječna površina osnovnog otvora u sklopu je 124 m2, dok je
koeficijent varijacije površina osnovnih otvora 47% (Tabela 3). Površine proširenih
otvora su u intervalu od 136 do 449 m2. Srednja površina proširenih otvora je 283
m2, a koeficijent varijacije površina proširenih otvora je 43%. Prosječna razlika
osnovne i proširene površine je 159 m2, a po kreće se intervalu od 53 do 267 m2.
Variranje razlika osnovne i proširene površine registrovanih otvora u sklopu je 45%.
Uočava se da je približno ista varijabilnost sva tri posmatrana parametra. Nagel i
Svoboda (2008) su u sastojinama jele i bukve u prašumi Perućica konstatovali da
70% osnovnih otvora ima površinu manju od 100 m2, 28% u intervalu od 100 do
500 m2, dok preostalih 2% imaju površinu preko 500 m2. U 78% slučajeva površina
proširenih otvora je u intervalu od 100 do 500 m2. Prosječna utvrđena površina
osnovnog otvora u sklopu (82 m2) je manja, a proširenog (313m2) veća od vrijednosti
utvrđenih u ovom istraživanju. Analiza uzetih izvrtaka sa graničnih stabala pokazala
je da je u prosjeku, po otvorima u sklopu proteklo vrijeme od formiranja otvora
odnosno od oslobađanja od zasene oko 50 godina.
2
Bonitiranje je izvršeno na osnovu važećeg bonitetnog snopa za Visoke šume u BiH (Drinić, P., et al. 1990).
51
Динамика настајања отвора склопа састојина у Динарској прашуми ”Лом”
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 45 - 60
Grafikon 1. Odnos osnovnih i proširenih otvora u sklopu
52
Зоран Говедар, Војислав Дукић, Данијела Петровић, Срђан Керен
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 45 - 60
Tabela 3. Statistički parametri površina otvora u sklopu
Statistički parametar
Forma otvora
n
X
Me
Min
kom.
Prošireni otvori
Osnovni otvori
Prošireni - Osnovni
6
Max
Rv
Sx
m²
Kv
%
283
281
136
449
313
121
43
124
127
38
187
149
58
47
159
159
53
267
214
72
45
Da bi se izvršilo upoređivanje intenziteta zatvaranja otvora, na svakom otvoru
broj stabala popune je preračunat na jedinicu površine (Grafikon 2 i Tabela 4). Po
otvorima broj stabala popune po hektaru je u intervalu od 155 (otvor 1) do 514 (otvor
2) odnosno 515 (otvor 3). Prosječni broj stabala ispune po hektaru je 351 a variranje
broja stabala u otvorima je 43%. Uočava se da ovaj varijabilitet ima približno jednake
vrijednosti u odnosu na utvrđenu varijabilnost prethodno analiziranih parametara
(Tabela 3).
U istraživanoj sastojini smrče i jele formiraju gornji sprat dok su stabla bukve u
srednjem i donjem spratu. Među stablima popune dominantan je udio bukve. Tako u
otvorima udio bukve iznosi od 80% do 89%, dok je udio bukve u graničnim stablima
koja okružuju otvor i među kreatorima otvora od 0 do 30% (u prosjeku 20 odnosno
10%). Srednji prečnici stabala popune po temeljnici su u intervalu od 16 cm do 20
cm a srednje visine od 13m do 16m.
Grafikon 2. Odnos ispunjenosti otvora stablima (Gap fillers), izraženo brojem stabala po jedinici površine.
53
Динамика настајања отвора склопа састојина у Динарској прашуми ”Лом”
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 45 - 60
Tabela 4. Odnos ispunjenosti otvora stablima (Gap fillers), izraženo brojem stabala po jedinici površine
Statistički parametar
Prošireni otvor
n
X
Me
kom.
6
Min
Max
Rv
Sx
stabala / ha
351
356
155
Kv
%
515
360
152
43
Na grafikonu 3 prikazani su odnosi otvora u pogledu broja stabala kreatora tih otvora
i klase truljenja (odnosno starosti). Nagel i Svoboda (2008) su u sastojinama jele
i bukve u prašumi Perućica konstatovali da je u 64 % slučajeva otvora formirana
odumiranjem više od jednog stabla, a u 20 % slučajeva utvrđeno da otvori u
sklopu bivaju formirane prirodnim uklanjanjem pet ili više stabala kreatora. U
55% slučajeva otvori imaju jednog ili više stabala kreatora iste klase raspadanja
što ukazuje da su ti otvori nastali istovremeno, dakle u jednom momentu, dok u
preostalih 45% slučajeva prisustvo stabala kreatora različitih klasa raspadanja
pokazuje da su prvobitni otvori u sklopu tokom vremena proširivani. Ta je pojava
izražena na prvom i četvrtom otvoru, dok se za drugi i peti otvor s obzirom da je
prisutna jedna klasa raspadanja može konstatovati da su nastali u jednom momentu.
Prosječan broj kreatora po jednom otvoru je 3,7. Najveći broj kreatora imaju prvi i
šesti otvor, ali su tvorci šestog otvora, s obzirom na klase raspadanja, znatno stariji.
Najveću proširenu površinu ima šesti otvor, koji se postepeno proširivao, a najmanju
drugi i treći otvor. Uočava se tendencija da se sa povećanjem broja i starosti stabala
kreatora povećava i površina otvora. S povećanjem starosti stabala kreatora uočava
se i tendencija povećavanja srednjih prečnika stabala popune, kao i njihove visine.
Srednji prečnik stabala popune drugog otvora je 16 cm, a visina 13 m, dok je srednji
prečnik stabala ispune šestog otvora 20 cm, a srednja visina 16 m. Kada su u pitanju
vrste drveća, kod stabala kreatora dominantan je udio četinara, koji su u snimljenim
otvorima činili od 70 do 100% odnosno u prosjeku 90% (Grafikon 4).
Na gel i S voboda (2008) su u sastojinama jele i bukve u prašumi Perućica
konstatovali da su u 51% slučajeva stabla kreatori nastali kao posljedica djelovanja
vjetra (vjetrolomi i vjetroizvale) a samo u 22 % slučajeva stabla su odumrla u dubećem
stanju. U istraživanoj sastojini u 41% slučajeva nije moguće utvrditi uzrok smrti
stabala, dok je u poznatim slučajevima u 77% vjetar bio uzrok formiranja otvora, a
u 23 % slučajeva stabla kreatori otvora su odumrla u dubećem stanju (Grafikon 5).
Evidentno je da je vjetar važan faktor koji formiranjem manjih ili većih otvora i
proširivanjem postojećih promjene, dovodi do promjena u sklopu prašume, te na taj
način utiče na dinamiku njenog razvoja.
54
Зоран Говедар, Војислав Дукић, Данијела Петровић, Срђан Керен
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 45 - 60
Grafikon 3. Klase raspadanja odnosno truljenja stabala kreatora registrovanih u otvorima
Grafikon 4. Učešće stabala kreatora po vrstama drveća u otvorima
Grafikon 5. Vrste oštećenja stabala kreatora (Gap makers)
55
Динамика настајања отвора склопа састојина у Динарској прашуми ”Лом”
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 45 - 60
ZAKLJUČAK
U prašumama Republike Srpske u prošlosti su vršena obimna istraživanja sastojina,
ali kod tih istraživanja nije poklanjano dovoljno pažnje prirodnim procesima
koji uzrokuju promjene u sklopu šume. Ranija istraživanja svakako upućuju na
stabilnost prašuma i dobro zdravstveno stanje. Saznanja o prostornim i vremenskim
karakteristikama promjena u šumskom sklopu predstavljaju preduslov za pravilno
shvatanje dinamike prirodne vegetacije. Izučavanjem dinamike obnavljanja
prašumskih ekosistema u pogledu promjena u šumskom sklopu, uzrokovanih
eliminacijom dominantnih stabala, dobija se uvid u prirodne procese i forme koje
se mogu prilagoditi postojećim načinima obnavljanja u privrednim šumama. Ova
tematika je tek otvoreno pitanje na prostorima Republike Srpske, ali u perspektivi će
sigurno plijeniti značajnu pažnju šumarskih stručnjaka u praksi.
U prašumi Lom inovativno i eksperimentalno je primijenjen jedan savremeni metod
za ispitivanje dinamike ovih šuma, u kojima u prošlosti nije bilo direktnog djelovanja
čovjeka. U istraživanoj sastojini koja se nalazi u optimalnoj razvojnoj fazi utvrđeno
je da prosječna veličina osnovnog otvora u sklopu iznosi 124 m2 a proširenog otvora
283 m2. U 41% slučajeva nije bilo moguće utvrditi uzrok eliminacije stabala odnosno
uzrok formiranja otvora, dok je u poznatim slučajevima u 77% vjetar bio uzrok
formiranja otvora u sklopu, a u 23 % slučajeva stabla kreatori otvora su odumrli u
dubećem stanju. Po jednom otvoru u prosjeku je registrovano 3,6 stabala kreatora
otvora, što ukazuje da su prirodni procesi slični klasičnom stablimičnom prebiranju.
Međutim, da bi ova konstatacija bila potvrđena potrebna su obimnija istraživanja
ekologije prašume Lom. Takođe, treba pažljivo pristupiti izvođenju zaključaka na
ovu temu jer je prirodi blisko gajenje šuma specifično za pojedine tipove šuma i
lokalitete na kojima se ta šuma nalazi.
LITERATURA
Bucalo, V., Brujić, J. (2007): Mreža zaštićenih objekata prirode u Republici
Srpskoj, Glasnik Šumarskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci 7: S. 11 – 22,
Banjaluka
Drinić, P., Matić, V., Pavlič, J., Prolić, N., Stojanović, O., Vukmirović, V., Koprivica,
M. (1990): Tablice taksacionih elemenata visokih i izdanačkih šuma u
Bosni i Hercegovini. Šumarski fakultet, Sarajevo.
Dukić, V., Maunaga, Z. (2006): Stanje prašuma Lom i Janj u drugoj polovini XX
vijeka. Zbornik radova međunarodne konferencije Gazdovanje šumskim
ekosistemima nacionalnih parkova i drugih zaštićenih područja, Jahorina –
Tjentište, Šumarski fakultet u Banjoj Luci: 561 – 568. Banja Luka.
56
Зоран Говедар, Војислав Дукић, Данијела Петровић, Срђан Керен
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 45 - 60
Dukić, V., Maunaga, Z. (2008): Strukturna izgrađenost mješovite sastojine bukve,
jele i smrče u prašumi Lom. Glasnik Šumarskog fakulteta Univerziteta u
Banjaluci 8: S. 39 – 53, Banjaluka
Franklin, J.F., Mitchell, R.J., and Palik, B.J. (2007): Natural disturbance and stand
development principles for ecological forestry. USDA For. Ser. Northern
Research Station Gen. Tech. Rep. NRS-19. p. 44.
Govedar, Z., Stanivuković, Z., Čuković, D., Lazendić, Z. (2006): Osnovne taksacione
karakteristike mješovitih sastojina bukve, jele i smrče u prašumi „Lom“ na
području zapadnog dijela Republike Srpske, bornik radova međunarodne
konferencije Gazdovanje šumskim ekosistemima nacionalnih parkova i drugih
zaštićenih područja, Jahorina – Tjentište, Šumarski fakultet Univerziteta u
Banjoj Luci: 285 – 295, Banja Luka.
Maunaga, Z. et al., (2005): Prašume Janj i Lom, Studija, Šumarski fakultet
Univerziteta u Banjoj Luci, Banja Luka.
Motta R., Berretti R., Lingua E. and Piussi P. (2006): Coarse woody debris, forest
structure and regeneration in the Valbona Forest Reserve, Paneveggio, Italian
Alps Forest Ecology and Management 235, 155–163
Nagel, A. T., Svoboda, M. (2008): Gap disturbance regime in an old-growth Fagus–
Abies forest in the Dinaric Mountains, Bosnia-Herzegovina, Can. J. For. Res.
Vol. 38, Canada.
Pickett, S.T.A.; White, P.S. (1985): The ecology of natural disturbance and patch
dynamics. San Diego, CA: Academic Press. 472 p.
Runkle, J.R. (1982): Patterns of disturbance in some old-growth mesic forests of
eastern North America. Ecology, 63: 1533–1546. doi:10.2307/1938878.
Seymour, R.S., White, A.S., and deMaynadier, P.G. (2002): Natural disturbance
regimes in northeastern North America — evaluating silvicultural systems
using natural scales and frequencies. For. Ecol. Manage. 155: 357–367.
doi:10.1016/S0378-1127(01) 00572-2.
Šumarska enciklopedija (1983): Jugoslovenski leksikografski zavod „Miroslav
Krleža“, Zagreb.
Šumskoprivredna osnova za ŠPP Bosansko Petrovačko (2003): Istraživačko razvojni
i projektni centar, Banjaluka.
57
Динамика настајања отвора склопа састојина у Динарској прашуми ”Лом”
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 45 - 60
Zoran Govedar
Vojislav Dukić
Danijela Petrović
Srđan Keren
GAP DISTURBANCE DYNAMICS IN VIRGIN FOREST LOM
Summary
Virgin forests are known as self-sufficient natural systems which provide
diverse structures and microhabitats. Natural patterns of virgin forest selfregeneration proved to be reliable indicators for planning silvicultural
activities. In this research we experimentally examined six gaps in the PiceoAbieti-Fagetum virgin forest Lom that is located in the north-western part of
the Republic of Srpska in order to determine the causes of gap creation and
to evaluate the influence of created gaps on forest dynamics. Study stand is
currently in the optimal developmental phase. The average size of basic gaps
is 124 m2, while the average size of expanded gaps amounts to 283 m2. In 41%
of gap makers it was not not possible to determine the cause of disturbance,
while in recognizable cases 77% of gap makers were eliminated by wind, and
23% of gap makers died as overmature trees in standing position. One gap
contained 3,6 gap makers on average, which indicates that natural processes
resemble those applied through single selection system. However, in order to
substantiate this statement it is necessary to conduct more extensive research
on ecology of virgin forest Lom. Furthermore, drawing conclusions on this
subject demands caution as close-to-nature silviculture is case specific for
ceratin forest types and localities.
58
Зоран Говедар, Војислав Дукић, Данијела Петровић, Срђан Керен
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 45 - 60
PRILOG
Slika 3. Stablo kreator otvora u sklopu – vjetroizvala (Foto: V. Dukić)
Slika 4. Otvor u sklopu formirana prirodnom eliminacijom nekoliko stabala kreatora
(Foto: V. Dukić)
59
Динамика настајања отвора склопа састојина у Динарској прашуми ”Лом”
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 45 - 60
Slika 5. Početna faza formiranja otvora - stablo uništeno dejstvom munje (Foto: V. Dukić)
Slika 6. Otvor formiran sušenjem stabla u dubećem stanju – sušika kao stablo kreator otvora
(Foto: V. Dukić)
60
Војислав Дукић, Зоран Маунага, Бранислав Цвјетковић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 61 - 76
Оригинални научни рад
Original scientific paper
UDK: 360*35:582.632.2(497.6 RS)
Vojislav Dukić 1
Zoran Maunaga1
Branislav Cvjetković1
RAZVOJNE KARAKTERISTIKE SASTOJINA CRNE
JOHE U REPUBLICI SRPSKOJ
Izvod: U Republici Srpskoj, ekološke i razvojne karakteristike šuma crne johe
nisu istražene u obimu koji je potreban za planiranje gazdovanja po principima
održivog gazdovanja šumama. U ovom radu su prezentovani rezultati
istraživanja razvojnih karakteristika sastojina crne johe na dva lokaliteta.
Sastojina na lokalitetu Gunjevci je u dobi od 53 godine, a sastojina na lokalitetu
Jakupovci u dobi od 65 godina.
Ključne riječi: crna joha, struktura sastojine, stepen vitkosti stabala, indeks
homogenosti, debljinski prirast.
DEVELOPMENTAL CHARACTERISTICS OF STANDS OF
BLACK ALDER IN THE REPUBLIC OF SRPSKA
Abstract: In the Republic of Srpska, environmental and development
characteristics of black alder forests are not explored to the extent needed
for management planning at the principles of sustainable forest management.
This paper presents the results of developmental characteristics of black alder
stands at two localities. Stands on the locality Gunjevci at the age of 53 years
and stands at the locality Jakupovci at the age of 65 years.
Key words: black alder, stand structure, degree of trees taper, homogeneity
index, diameter increment.
1
Универзитет у Бањој Луци, Шумарски факултет
61
Развојне карактеристике састојина црне јохе у Републици Српској
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 61 - 76
U radu je saopšten dio rezultata istraživanja na projektu „Optimalno stanje sastojina crne johe
kao preduslov dostizanja maksimalne i ekonomične proizvodnje kvalitetnih sortimenata“
1. UVOD
Crna joha je široko rasprostranjena u Evropi kako u šumskim kompleksima, tako
i u priobalju vodotoka gdje ima važnu ulogu u zaštiti prirode. Kao šumsko drveće
joha najbolje uspijeva u mješovitim sastojinama sa vrstama svjetlosti kao što su
jasen, javor i hrast. Raste brzo u prvih 7-10 godina a kasnije rast značajno usporava.
Maksimalna vrijednost tekućeg godišnjeg zapreminskog prirasta je u intervalu od
4 do 14 m3/ha. Ophodnja 60 –70 godina je praktično maksimalna dužina ophodnje
za dobivanje trupaca da bi se izbjegla trulež srca. Kada je u pitanju plantažni uzgoj,
aspekt se stavlja na proređivanje koje mora započeti rano (kada stabla dostignu visinu
od oko 10 m), zahvati moraju biti jakog intenziteta i česti da bi odabrana stabla
dostigla potrebne dimenzije prije pojave truleži srca (Claessens, H., et al 2010).
Prema Sivolapov V. i Blagodarova T. (2011) proizvodnja energije iz biomase ima
odliku visokog prioriteta sa trendom povećanja. S tim u vezi treba naglasiti značaj i
mogućnosti crne johe u plantažnom uzgoju, sa kratkim produkcionim periodom, kao
izvora bioenergetske sirovine i celuloze.
Kako ističe Glavač, V. (1962), u gazdovanju crnom johom čine se velike greške
ukoliko se na vrijeme ne pristupi čišćenju i proredama. Pravovremeno izvršenje
uzgojnih zahvata ima za budući razvoj sastojina neprocjenljivo značenje, jer
istraživanja pokazuju da crna joha u starosti većoj od 40 godina ima ograničene
mogućnosti razvoja krošnje, pa kasnije jače prorede gusto obraslih, neprorijeđenih
sastojina dovode do prekidanja sklopa i opadanja kvaliteta.
Na području Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine, ekološke i razvojnoproizvodne karakteristike šuma crne johe nisu istražene u obimu koji je potreban za
kvalitetno planiranje gazdovanja. U proteklih nekoliko decenija, joha se naselila na
značajnom dijelu napuštenih poljoprivrednih posjeda u rječnim dolinama. S obzirom
da se radi o vrsti sa značajnom ekološkom, zaštitnom i proizvodnom funkcijom,
nameće se potreba detaljnijih istraživanja i utvrđivanja neophodnih parametara za
planiranje gazdovanja.
Prema podacima državne inventure šuma2, ukupna površina šuma crne johe u Bosni
i Hercegovini je 22.600 ha, od te površine u privatnom vlasništvu je 87%. Površina
šuma visokog uzgojnog oblika je 6.700 ha, a to je 30% ukupne površine šuma crne
johe, a izdanačkih šuma 15.900 ha, odnosno 70% od ukupne površine. Prosječna
nadmorska visina visokih šuma crne johe je 298 m, a izdanačkih 333 m, odnosno
2
Stanje prema podacima Državne inventure šuma (http://77.74.224.145/)
Prikazane vrijednosti su gruba procjena stvarnih vrijednosti, zbog malog uzorka u inventuri.
62
Војислав Дукић, Зоран Маунага, Бранислав Цвјетковић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 61 - 76
prosječna nadmorska visina šuma crne johe je 323 m. Prosječni nagib terena u
visokim šumama je 9°, a u izdanačkim 8°. Prosječna zapremina drvne mase (krupno
drvo) u šumama crne johe u Bosni i Hercegovini je 137 m3/ha. Prosječna zapremina
u visokim šumama je 193 m3/ha, a u izdanačkim šumama 114 m3/ha. U visokim
šumama najveći dio zalihe drvne mase je u debljinskoj klasi od 30 do 50 cm a u
izdanačkim šumama u klasi od 20 do 30 cm.
U Republici Srpskoj površina šuma crne johe je 15.300 ha, od te površine šume crne
johe visokog uzgojnog oblika zauzimaju 3.900 ha, ili 25%, a izdanačke šume 11.400
ha, ili 75%. U privatnom vlasništvu je 87% površine. Prosječna zapremina drvne
mase (krupno drvo) u šumama crne johe u Republici Srpskoj je 118 m3/ha.
2. MATERIJAL I METOD RADA
Razvojne karakteristike sastojina crne johe su analizirane na primjeru dvije sastojine
sa približno istim proizvodnim potencijalom staništa, ali različite starosti. Sastojina
u kojoj je postavljena prva ogledna površina leži u prostranoj ravnici pored manjeg
vodotoka (slika 1). Nadmorska visina je oko 130 metara. Sastojina se nalazi na
lokalitetu Gunjevci, opština Kozarska Dubica. Površina sastojine crne johe je oko 1,5
ha. Privatno je vlasništvo. Pripada zajednici Frangulo-Alnetum glutinosae Mezera et
Samek 1954. Zemljište pripada hidromorfnom razdjelu, klasi epiglejnih zemljišta. U
sastojini je izvršena sječa u prethodnoj godini.
Sastojina u kojoj je postavljena druga ogledna površina leži u udolini. Kroz šumu
protiče potok. Nadmorska visina iznosi oko 150 metara. Sastojina se nalazi na
lokalitetu Jakupovci, opština Laktaši. Površina sastojine je oko 2,3 ha. Privatno je
vlasništvo. Sastojina pripada zajednici Carici brizoides-Alnetum glutinosae Ht. 1938.
U pitanju je vlažnija varijanti nizijskih šuma johe. Zemljište pripada hidromorfnom
razdjelu, klasi hipoglejnih zemljišta. Postoji konstantno vlaženje zemljišta.
Premjerom su obuhvaćena sva stabla na oglednim površinama. Za svako stablo na
oglednoj površini utvrđeni su elementi rasta. Da bi se analizirao trend debljinskog
prirasta stabala odnosno sastojina, dominantna stabla (20% najjačih stabala u
sastojini) su bušena na prsnoj visini do jezgra. Zapremina sastojina utvrđena je
primjenom dvoulaznih zapreminskih tablica koje su izradili Cestar, D. i Kovačić Đ.
(1982) za drvnu masu iznad 3 cm. Primjena tablica u formi funkcije u softverskom
paketu exel omogućila je određivanje zapremine svakog stabla pojedinačno. Prirast
pojedinačnih stabala je utvrđen kao razlika sadašnje zapremine stabla i zapremine
istog stabla prije 10 godina, koja je utvrđena polazeći od debljinskog prirasta stabla
i visinske krive sastojine.
63
Развојне карактеристике састојина црне јохе у Републици Српској
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 61 - 76
Gunjevci (Kozarska Dubica)
Jakupovci (Laktaši)
Slika 1. Istraživane sastojine crne johe na lokalitetima Gunjevci (Kozarska Dubica) i Jakupovci (Laktaši)
http://earth.google.com/download-earth.html
3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA
Osnovni elementi rasta istraživanih sastojina prikazani su u tabeli 1. U prvoj sastojini
(S1) broj stabala po hektaru u posmatranoj dobi od 53 godine je 620, a u drugoj
sastojini (S2) u dobi od 65 godina je 533. Broj stabala u prvoj sastojini prije izvršene
prorede je iznosio 820. Stepen sklopa prve sastojine je 0,53 a druge 0,65, odnosno
prvu sastojinu karakteriše otvoren a drugu prosvijetljen sklop.
Srednji prečnik stabala johe (po temeljnici) u prvoj sastojini je 20,0 cm, a u drugoj
sastojini 27,5 cm. Srednja visina prve sastojine (po Loraju) je 23,9 m, a druge 28,4 m.
Dominantna visina prve sastojine je 28,9 m, a druge 31,2 m. Razlika između visina
dominantnih stabala je manja od razlike između srednjih visina (2,3 m, u odnosu na
4,5 m). Prema Mlinšek, D. (1961), u prvoj trećini života 60-godišnje sastojine johe,
stabla postignu 2/3 ukupne visine, visinski prirast kulminira između 7 i 15 godine pa
je do te dobi najveće prirodno diferenciranje drveća.
Temeljnica prve sastojine je 19,5 m2/ha, a druge 28,5 m2/ha. Za prvu sastojinu izvršena
je i procjena temeljnice sastojine prije sječe, polazeći od dimenzija panjeva došlo se
do temeljnice prije sječe od 30,5 m2/ha. Iz odnosa ovih temeljnica proizilazi da je
proredom posječena 1/3 temeljnice sastojine, na osnovu čega se može konstatovati
da je u sastojini izvršena sječa sa karakterom jakih proreda.
Utvrđena zapremina drvne mase u mlađoj sastojini je 221,2 m3/ha, a u starijoj 425,3
m3/ha. U mlađoj sastojini je izvršena procjena drvne mase prije sječe, polazeći od
64
Војислав Дукић, Зоран Маунага, Бранислав Цвјетковић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 61 - 76
dimenzija panjeva i došlo se do zapremine posječenih stabala od 84,15 m3/ha, odnosno
do zapremine prije sječe od 305,3 m3/ha iz čega proizilazi da je proredom posječeno
27,5% zapremine drvne mase u sastojini. Utvrđeni zapreminski prirast drvne mase
prve sastojine je 5,4 m3/ha, a druge 10,2 m3/ha, odnosno u mlađoj sastojini vrijednost
procenta zapreminskog prirasta je 2,45%, a u starijoj 2,41%. Prema Mlinšek, D.
(1961), zapreminski prirast u sastojinama crne johe kulminira između 10 i 20 godine
sa 15 - 20 m3/ha, a zatim se veoma polagano snizi na 11-14 m3/ha i takav održi do
60 godine starosti.
Tabela 1. Osnovni elementi rasta istraživanih sastojina
t
N
dg
hL
hdom
G
V
2
3
I
pi
Elementi rasta
sastojine
god.
st./ha
cm
m
m
m /ha
m /ha
m /ha
%
Sastojina 1
53
620
20,0
23,9
28,9
19,5
221,2
5,4
2,45
Sastojina 2
65
533
27,5
28,4
31,2
28,5
425,3
10,2
2,41
3
Vrijednosti numeričkih pokazatelja debljinske i visinke strukture sastojina prikazane
su u tabeli 2. Debljinska i visinska struktura su prikazane na grafikonu 1, a raspodjele
zapremine i prirasta drvne mase po debljinskim stepenima na grafikonu 2.
Tabela 2. Mjere centralne tendencije, varijabiliteta i oblika debljinske i visinske strukture
Mjere
Sastojina 1
Debljinska struktura
X
Me
S
Kv (%)
α3
α4
19,7
20,0
3,7
19,0
-0,28
2,39
27,2
27,3
4,4
16,3
-0,23
2,90
23,3
23,4
4,1
17,7
-0,21
3,25
27,7
28,0
3,5
12,6
-1,40
5,41
cm
Sastojina 2
Sastojina 1
Visinska struktura
m
Sastojina 2
Aritmetički srednji prečnik je veći u starijoj sastojini (27,2 cm u odnosu na 19,7 cm u
mlađoj), dok je koeficijent variranja prečnika stabala veći u mlađoj sastojini (19,0 %
u odnosu na 16,3 %). Koeficijenti asimetrije pokazuje da postoji srednja negativna
asimetrija u prvoj sastojini, a u drugoj mala, takođe negativna asimetrija3. U obje
sastojine raspodjele stabala su spljoštene odozgo, odnosno razvučene u odnosu na
normalni raspored, s tim da je u prvoj sastojini veći stepen spljoštenosti raspodjele.
Aritmetička sredina visina stabala u prvoj sastojini je 23,3 m, a u drugoj je 27,7
m. Koeficijent varijacije visina stabala prve sastojine je 17,7 %, a druge 12,6 %.
U pogledu visina stabala, isto kao i kod debljinske strukture stariju sastojinu u
odnosu na mlađu karakteriše manje variranje. Koeficijenti asimetrije pokazuje
3 Prema Koprivici (Koprivica, M. 1997)
65
Развојне карактеристике састојина црне јохе у Републици Српској
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 61 - 76
da u prvoj sastojini postoji mala negativna asimetrija, a u drugoj jaka negativna
asimetrija. Prema Vučković, M. (1989), jače izražena negativna asimetrija visinske
strukture (što je ovdje slučaj naročito u starijoj sastojini) ukazuje na prisustvo stabala
zaostalih u visinskom rastu, odnosno na neodgovarajuće njegovanje sastojine.
Stabla u podstojnom položaju koja su zaostala u rastu, mogu se održati relativno
dugo iako nemaju nikakvu perspektivu. Međutim, prisustvo tih stabala doprinosi
negativnoj asimetriji distribucije. Na osnovu koeficijenta spljoštenosti, evidentno je
da su raspodjele u obje sastojine spljoštene sa strane, odnosno izdužene u odnosu na
normalni raspored, s tim da je u starijoj sastojini odstupanje od normalne raspodjele
znatno više izraženo.
Grafikon 1: Debljinska i visinska struktura sastojina (stabala/ha)
Grafikon 2. Raspodjela zapremine i prirasta drvne mase po debljinskim stepenima
Kod debljinske strukture testiranje razlika stvarnih i teorijskih frekvencija po modelu
normalnog rasporeda primjenom statističkih testova (Kolmogorov-Smirnov onesample test, Shapiro-Wilk W test, Lilliefors test) pokazuje da se stvarne frekvencije
slažu sa teorijskim frekvencijama, a kod visinske pokazuju statistički značajno
66
Војислав Дукић, Зоран Маунага, Бранислав Цвјетковић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 61 - 76
odstupanje stvarnih od teorijskih frekvencija normalne distribucije u drugoj sastojini
(tabela 3).
Tabela 3: Testiranje normalnosti distribucije – debljinska i visinska struktura sastojina*
Testovi normalnosti distibucije
Debljinska struktura
Visinska struktura
Sastojina 1
Sastojina 2
Sastojina 1
Sastojina 2
max D
K-S
Lilliefors
W
0,110219
0,086846
0,070498
0,130183
p > .20
p > .20
p > .20
p > .20
p < .10
p > .20
p > .20
p < .05
0,974361
0,987663
0,990243
0,882623
p
0,219566
0,889981
0,905375
0,000181
* Osjenčeno polje pokazuje da hipotezu da je raspodjela normalna treba odbaciti.
Na grafikonu 3 prikazane su visinske krive sastojina. Visinske krive su konstruisane
na osnovu premjerenih visina svih stabala na oglednim površinama. Izravnavanje
visina po debljinskim stepenima izvršeno je analitičkim putem upotrebom Prodanove
funkcije (Funkcija 1):
(1)
Karakteristike regresije dobijenih funkcija prikazane su u tabeli 4. Standardna
greška regresije približno je jednaka za obje sastojine (3,72 m i 3,66 m), dok je
koeficijent determinacije znatno veći u starijoj sastojini (62%, u odnosi na 43%).
Prema Vučković, M., (1989), visinske krive jednodobnih sastojina su pokazatelji
trenutnog stanja – odnosa prsnih prečnika i visina stabala. Po završetku procesa
intenzivnog diferenciranja (što je svakako u vezi sa jačim redukovanjem visinskog
prirasta i promjenom odnosa visinskog i debljinskog prirasta) visinske krive postaju
opružene i pomjeraju se naviše i udesno u koordinatnom sistemu, što se u ovom
slučaju jasno ispoljilo kada je u pitanju odnos visinskih krivih posmatranih sastojina
različite dobi.
Tabela 4. Visinske krive - karakteristike regresije
Parametri jednačine
Sastojina 1
Sastojina 2
Vrijednost
Sta. greška
t*
Vrijednost
Sta. greška
t
a
b
c
0,057487
0,024454
2,350851
0,059414
0,026970
4,226550
-0,728601
0,892530
-0,816333
-1,656280
1,394980
-3,034600
9,111551
7,934464
1,148351
28,21161
17,86615
3,176460
St (m)
ρ2 (%)
3,72
43
3,66
62
* t – test parametara regresije. Ukoliko je t iznad kritične vrijednosti u tablici t – rasporeda za prag značajnosti α i
broj stepeni slobode n – k, odbacuje se nulta hipoteza Ho : β = 0. Za n > 30 elemenata: t0,05 = 1,96, t0,01 = 2,58.
67
Развојне карактеристике састојина црне јохе у Републици Српској
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 61 - 76
Grafikon 3: Visinske krive
Za ocjenu stabilnosti i potencijala za rast jedne sastojine može poslužiti stepen vitkosti
stabala (odnos visine i prsnog prečnika stabla). Ukoliko je stepen vitkosti manji,
utoliko je veća sposobnost sastojine da se odupre dejstvu snijega i oluja (Nüßlein, S.
1995; Preuhsler, T. 1991). Prema Jevtić, M. (1992) na osnovu istraživanja zavisnosti
rizika oštećenja sastojina djelovanjem snijega i vjetra od stepena vitkosti stabala, u
Francuskoj izvršena je kategorizacija sastojina prema stepenu vitkosti na stabilne (<
80), rizične (90 - 100) i visoko rizične (> 100).
U tabeli 5 prikazane su mjere centralne tendencije i varijabiliteta stepena vitkosti
stabala. U prvoj sastojini prosječna vrijednost stepena vitkosti stabala je 121,7, a u
drugoj 103,0. Varijabilnost stepena vitkosti stabala veća je u prvoj sastojini (22,0%
u odnosu na 11,6%).
Na grafikonu 4 prikazana je struktura stepena vitkosti stabala. Najveći udio u prvoj
sastojini imaju stabla sa stepenom vitkosti 110 do 120, a u drugoj sa stepenom vitkosti
od 100 do 110. Sa povećanjem debljine stabala opada stepen vitkosti. Međuzavisnost
debljine i stepena vitkosti stabala izražena koeficijentom determinacije u prvoj
sastojini je 0,33, a u drugoj 0,38.
68
Војислав Дукић, Зоран Маунага, Бранислав Цвјетковић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 61 - 76
Grafikon 4: Struktura stepena vitkosti stabala
Na osnovu analize utvrđenih vrijednosti stepena vitkosti stabala može se konstatovati
da su sastojine visoko rizične, odnosno stabilnost sastojina je ugrožena. Usljed
negativnog dejstva snijega i oluja, može doći do značajnog narušavanja stabilnosti
sastojina.
Tabela 5:Stepen vitkosti stabala (Mjere centralne tendencije, varijabiliteta i oblika distribucije)
Mjere
X
Me
Min
Max
S
h/d
Kv
α3
α4
%
Sastojina 1
121,7
116,2
79,2
205,8
26,7
22,0
1,21
4,33
Sastojina 2
103,0
103,7
82,9
124,5
11,9
11,6
0,01
1,82
Analizirana je i homogenost strukture sastojina. Za potrebe definisanja homogenosti
strukture, odnosno izgrađenosti šumskih sastojina De Camino, R. (1976) je
prilagodio indeks homogenosti (H) koji je razvijen za istraživanje strukture posjeda
u poljoprivredi i šumarstvu. Apsolutno homogene sastojine su one sastojine u kojima
sva stabla imaju jednaku zapreminu. Stvarne sastojine, zavisno od uzgojnog oblika,
tretmana i faze razvoja, manje ili više odstupaju od apsolutno homogenog stanja. Za
grafički prikaz homogenosti sastojina korištena je Lorencova kriva, a dobijena je
nanošenjem sume procenata broja stabala po apcisi i sume procenata zapremine po
ordinati. Lorencova kriva je utoliko bliža pravoj liniji (koja je definisana kordinatama
x/y: 0/0 i 100/100) ukoliko je konkretna sastojina homogenija.
69
Развојне карактеристике састојина црне јохе у Републици Српској
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 61 - 76
Da bi se odredio indeks homogenosti sastojine, broj stabala i zapremina su distribuirani
po debljinskim stepenima širine 1 cm (H1) i 5 cm (H5). Indeks homogenosti se
određuje po formuli:
SN% – suma procenata broja stabala do debljinskog stepena i
SV% – suma procenata zapremine do debljinskog stepena i
n – broj debljinskih stepena
Prema Krameru (Kramer, H. 1988), u jednodobnim sastojinama (sa niskom
proredom) indeks homogenosti je u intervalu od 4 do 10, a u prebirnim sastojinama
u intervalu od 1,3 do 2,8. U visokim zrelim sastojinama hrasta kitnjaka u zapadnom
dijelu Republike Srpske utvrđeni su indeksi homogenosti po ekološkim jedinicama
u intervalu od 4,26 (H1) od 7,23 (H1) a u prebirnoj sastojini jele, smrče i bukve u
prašumi Lom 2,26 (H1) (Dukić, V., Maunaga, Z. 2008; Dukić, V. 2010).
Jednodobne sastojine karakteriše veći stepen homogenosti, što se pokazalo i u
slučaju istraživanih sastojina. Utvrđeni stepeni homogenosti prve sastojine su 5,32
(H1) i 7,57 (H5), a druge 6,24 (H1) i 7,95 (H5) odnosno u drugoj sastojini su veći za
17% i 5%. Na osnovu indeksa homogenosti starija sastojina je nešto homogenija,
međutim kada se posmatra grafički prikaz pomoću tzv. Lorencove krive (grafikon 5),
uočava se zanemarivo mala razlika u homogenosti ovih sastojina. U prvoj sastojini
45% stabala učestvuje sa 29% u zapremini sastojine, a u drugoj sastojini isti udjel u
zapremini ima 44% stabala.
Grafikon 5: Lorencove krive
70
Војислав Дукић, Зоран Маунага, Бранислав Цвјетковић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 61 - 76
Analiziran je i trend debljinskog prirasta dominantnih stabala s ciljem da se na
osnovu toga da prognoza prirasta. Prema Stajić, B. (2010), rast i prirast stabala u
debljinu uslovljeni su uticajem brojnih faktora, koji se uopšteno mogu svrstati u
tri grupe: stanišni faktori, sastojinski uslovi i individualne genetske karakteristike.
Ista vrsta drveća u istim stanišnim uslovima, u zavisnosti od sastojinskih uslova,
može imati različite tokove rasta prečnika. Prema Klepac, D. (1963), kulminacija
tekućeg debljinskog prirasta stabala crne johe nastupa u prosjeku oko 8 godine, sa
vrijednošću od 9 mm.
Utvrđene su vrijednosti periodičnih debljinskih prirasta dominantnih stabala za četiri
perioda od po 10 godina i prikazane na grafikonima 6 i 7. U prvoj sastojini u prva
dva posmatrana desetogodišnja perioda, debljinski prirast ima približno jednake
vrijednosti (48 mm i 50 mm) a zatim opada i u dva posljednja desetogodišnja
perioda prirast je 36 mm i 33 mm. U drugoj sastojini je više izražen trend opadanja
periodičnog debljinskog prirasta. U prvom posmatranom desetogodišnjem periodu
od 1971. do 1980. godine, periodični prirast je 59 mm, a potom kontinuirano opada
do posljednjeg posmatranog desetogodišnjeg perioda, od 2001. do 2010. godine, u
kome je periodični prirast 35 mm. U drugoj sastojini, u odnosu na prvu sastojinu,
izraženiji je trend opadanja prirasta, a što se, pored ostalog, može objasniti činjenicom
da je druga sastojina starija.
U prvoj sastojini varijabilitet debljinskog prirasta kontinuirano i značajno opada u
toku posmatranog perioda. Vrijednost koeficijenta varijacije opada sa 42% u periodu
1971 – 1980 godina na samo 7% u posljednjem periodu, od 2001. do 2010. godine.
U drugoj sastojini je takođe evidentan trend opadanja varijabiliteta veličine prirasta
po posmatranim desetogodišnjim periodima. Po posmatranim periodima koeficijenti
varijacije su u intervalu od 49% do 17%.
71
Развојне карактеристике састојина црне јохе у Републици Српској
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 61 - 76
Grafikon 6: Periodični debljinski prirast dominantnih stabala - prva sastojina
Grafikon 7: Periodični debljinski prirast dominantnih stabala - druga sastojina
Kontinuirano opadanje varijabiliteta debljinskog prirasta u posljednjim decenijama
posljedica je neadekvatnog tretmana sastojina, odnosno izostanka prorednih sječa,
a takođe i činjenice da se sastojina nalazi u fazi starosti. Utvrđeni tok prirasta, a
naročito opadanje varijabiliteta debljinskog prirasta dominantnih stabala ukazuje na
opadanje vitalnosti, odnosno prirasnog potencijala stabala i sastojina u cjelini.
72
Војислав Дукић, Зоран Маунага, Бранислав Цвјетковић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 61 - 76
4. ZAKLJUČAK
Na području Republike Srpske šume crne johe u naučnim istraživanjima i planiranju
gazdovanja nemaju adekvatan tretman. S obzirom da je u pitanju vrsta od koje se,
pored celuloze, dobijaju i vredniji sortimenti i vrsta koja u priobalju vodotoka ima
važnu ulogu u zaštiti prirode, nameće se potreba kontinuiranih istraživanja. Takođe je
potrebno naglasiti da je u pitanju vrsta brzog rasta koju karakterišu visoki prinosi pa
je pogodna i za proizvodnju energije iz biomase koja ima odliku visokog prioriteta,
sa trendom povećanja.
U proteklom periodu, na području Republike Srpske joha se naselila na značajnom
dijelu napuštenih poljoprivrednih posjeda u rječnim dolinama. Na osnovu podataka
prikupljenih državnom inventurom šuma površina šuma crne johe u Republici
Srpskoj je 15.300 ha. Od ukupne površine šuma crne johe u Republici Srpskoj u
privatnom vlasništvu je 87%, ili 13.300 ha, što je značajan podatak kada je u pitanju
planiranje gazdovanja.
Istraživanja sastojina crne johe su obavljena na dva lokaliteta. Sastojina na lokalitetu
Gunjevci je u dobi od 53 godine a na lokalitetu Jakupovci je u dobi od 65 godina. U
prvoj sastojine izvršena je sječa u prethodnoj godini. U prvoj sastojini broj stabala
po hektaru je 620, srednji prečnik 20,0 cm i srednja visina 23,9 m pri stepenu sklopa
od 0,53. U drugoj sastojini broj stabala po hektaru je 533, srednji prečnik 27,5 cm i
srednja visina 28,4 m pri stepenu sklopa od 0,65.
Utvrđena zapremina drvne mase (> 3 cm) u prvoj sastojini je 221,2 m3/ha, a u drugoj
425,3 m3/ha. U prvoj sastojini izvršena je i procjena drvne mase prije sječe polazeći
od dimenzija panjeva i došlo se do zapremine posječenih stabala od 84,15 m3/ha,
odnosno do zapremine u prethodnoj godini od 305,3 m3/ha iz čega proizilazi da je
proredom posječeno 27,5 % zapremine drvne mase u sastojini. Utvrđeni zapreminski
prirast drvne mase (> 3 cm) prve sastojine je 5,4 m3/ha, a druge 10,2 m3/ha.
U prvoj sastojini prosječna vrijednost stepena vitkosti stabala je 121,7 a u drugoj
103,0. Na osnovu utvrđenih vrijednosti, stepena vitkosti stabala može se konstatovati
da su sastojine u zoni visokog rizika po stabilnost sastojine odnosno stabla nisu
individualno stabilna.
Analiza debljinskog prirasta dominantnih stabala je pokazala trend opadanja prirasta,
a takođe i opadanje varijabiliteta prirasta dominantnih stabala u sastojinama.
Negativan trend je uslovio izostanak adekvatnih mjera njege, što je imalo za
posljedicu povećanje konkurencije između stabala. Negativni trend je i posljedica
činjenice da se sastojina nalazi u fazi opadanja prirasta nakon kulminacije (faza
starosti). Utvrđeni tok prirasta, a naročito opadanje varijabiliteta debljinskog prirasta
dominantnih stabala, ukazuje na opadanje vitalnosti, odnosno prirasnog potencijala
stabala i sastojina u cjelini.
73
Развојне карактеристике састојина црне јохе у Републици Српској
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 61 - 76
Utvrđeni indeksi homogenosti prve sastojine su 5,32 (H1) i 7,57 (H5), a druge 6,24
(H1) i 7,95 (H5), odnosno u drugoj sastojini su veći za 17% i 5%, međutim kada se
posmatra grafički prikaz pomoću tzv. Lorencove krive uočava se zanemarivo mala
razlika u homogenosti ovih sastojina. U prvoj sastojini 45% stabala učestvuje sa 29%
u zapremini sastojine, a u drugoj sastojini isti udjel u zapremini ima 44% stabala,
odnosno može se konstatovati da u pogledu homogenosti strukture ne postoje razlike
između istraživanih sastojina.
Polazeći od prethodno navedenog za gazdovanje sastojinama johe i rezultata
istraživanja u sastojinama na lokalitetima Jakupovci i Gunjevci, može se konstatovati
da sastojine nisu imale adekvatan tretman, naročito sastojina na lokalitetu Gunjevci
u kojoj su izostale mjere njege u fazi mladosti, a zatim je u 52 godini izvršena sječa
sa velikim intenzitetom zahvata čime je ugrožena stabilnost i održivost sastojine.
Stepen sklopa je smanjen ispod 0,6, stepen vitkosti preostalih stabala je vrlo visok
(122), krošnje redukovane a srednji prečnik za datu dob i stanišne uslove znatno
manji od optimalnog sa aspekta produkcije kvalitetnih sortimenata.
Zbog ekstenzivnog gazdovanja sastojinama johe, može se pretpostaviti da znatan
dio površine šuma johe na području Republike Srpske karakteriše nepovoljno stanje
što zahtijeva promjenu u pristupu gazdovanju ovim sastojinama, odnosno izradu
produkcionih osnova za gazdovanje sastojinama crne johe.
LITERATURA
Cestar, D., Kovačević, Đ. (1982): Tablice drvnih masa crne johe i bagrema, Radovi
br. 49, Šumarski institut Jastrebarsko.
Claessens, H., Oosterbaan, A., Savill, P., Rondeux, J. (2010): A review of the
characteristics of black alder (Alnus glutinosa (L.) Gaertn.) and their
implications for silvicultural practices, Forestry, Volume 83, Issue 2; Pp. 163175
De Camino, R., (1976): Zur Bestimmung der Bestandeshomogenität, Allgemeine
Forst und Jagdzeitung 147 (2/3); S. 54-58.
Dukić, V. (2010): Krošnje kao faktor optimalne izgrađenosti jednodobnih sastojina
hrasta kitnjaka, Doktorska disertacija, Šumarski fakultet Univerziteta u Banjoj
Luci
Dukić, V., Maunaga, Z. (2008): Strukturna izgrađenost mješovite sastojine bukve,
jele i smrče u prašumi Lom, Glasnik Šumarskog fakulteta Univerziteta u
Banjaluci br. 8: S. 39 – 53, Banjaluka.
74
Војислав Дукић, Зоран Маунага, Бранислав Цвјетковић
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 61 - 76
Glavač, V. (1962): O visinskom rastu crne johe do dobi od 20 godina, Šumarski
list, S. 408-414, Zagreb.
Jevtić, M. (1992) Nega četinarskih kultura i sastojina veštačkog porekla proredom,
priručnik za praktičare. Prosilva, Beograd.
Klepac, D. (1963): Rast i prirast šumskih vrsta drveća i sastojina, Nakladni zavod
znanje, Zagreb.
Kramer, H. (1988): Waldwachstumslehre, Paul Parey, Hamburg-Berlin.
Mlinšek, D. (1961): Rast in gospodarska vrednost črne jelše. Murska Sobota.
Nüßlein, S. (1995): Struktur und Wachstumsdynamik jüngerer Buchen-EdellaubholzMischbestände in Nordbayern. Schriftenreihe der Forstwissenschaftlichen
Fakultät der Universität München und der Bayerischen Landesanstalt für
Wald und Forstwirschaft. Freising.
Preuhsler, T. (1991): Sturmschäden in einem Fichtenbestand der Münchener
Schotterebene. AFZ 21, S. 1098-1103.
Sivolapov V.A., Blagodarova T.A. (2011): The best Russian alder groves and their
propagation, The 3rd International Conference on Conservation of Forest
Genetic Resources in Siberia, Krasnoyarsk. (http://conf.nsc.ru/cfgrs2011/en/
reportview/44831)
Stajić, B. (2010): Karakteristike sastojinske strukture i rasta stabala u mešovitim
sastojinama bukve i plemenitih lišćara na području nacionalnog parka
‘’Đerdap’’, Doktorska disertacija, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd.
Vučković, M. (1989): Razvojno prouizvodne karakteristike crnog bora u vještački
podignutim sastojinama na Južnom Kučaju i Goču, Disertacija, Šumarski
fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.
http://77.74.224.145/
75
Развојне карактеристике састојина црне јохе у Републици Српској
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 61 - 76
DEVELOPMENTAL CHARACTERISTICS OF STANDS OF
BLACK ALDER IN THE REPUBLIC OF SRPSKA
Vojislav Dukić
Zoran Maunaga
Branislav Cvjetković
Summary
In the Republic of Srpska, forests of black alder, in scientific research and planning
management, were not adequately treated. Bearing in mind that this is a species
which, except cellulose,can produce valuable sortments,the species whose forests
have an important protective function due to relationship with river ecosystems,
there is a need for continued research. It is also important to stress that this is a
species of rapid growth which is characterized by high yields and suitable for biomass
production which is now a trend of higher priority. Based on the data collected by
national inventory, the forests of black alder occupie area of Republic of Srpska of
15.300 ha. Around 87% or 13.300 ha is in privet ownership. Studies of black alder
stands were conducted at two sites. Stands on site Gunjevci is at the age of 53 years,
and at site Jakupovci at the age of 65. In the first investigate stand, the number of
trees per hectare was 620, mean diameter 20,0 cm, mean height 23,9 m and canopy
cover was 0,53. In the second stand, number of trees per hectare was 533, mean
diameter 27,5 cm and mean height of 28,4 m. Canopy cover was 0,65.
Determined volume of timber (> 3 cm) in the first stand was 221,2 m3/ha and 425,3
m3/ha in the second stand. Volume increment of the first stand was 5,4 m3/ha and 10,2
m3/ha in the second stand. By determining the value of taper of trees, it is possible
to conclud that the stand, from the point of vulnerability,is in the high-risk category,
and the stability of the stand is at risk. The established trend of declining growth,
and especially the decline in the variability of diameter increment of dominant trees,
indicates the risk of standsrevitalization. Starting from the experiences in forest
stands of black alder and results obtained for two stands on sites: Jakupovci and
Gunjevci, it is possible to conclud that the stands did not have adequate treatment,
especially stand on the site Gunjevci. Due to the extensive forest managament with
black alder, it can be assumed that significant part of these forests in the Republic
of Serbian are characterized by unfavorable condition which requires a change in
the management approachof these stands and making a production base for forest
stands of black alder.
76
Игор Поточник, Срђан Љубојевић, Владимир Петковић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 77 - 89
Оригинални научни рад
Original scientific paper
UDK: 630*686:625.711.84
Igor Potočnik1
Srđan Ljubojević2
Vladimir Petković2
Dane Marčeta2
TROŠKOVI ODRŽAVANJA ŠUMSKIH
KAMIONSKIH PUTEVA
Izvod: Šumski putevi trajno otvaraju šume i omogućavaju korišćenje njihovih
prostora i resursa. Troškovi održavanja zavise od kvaliteta gradnje, kategorije
puta i prirodnih uslova okoline. Okvirna cijena održavanja šumskih puteva u
našem šumarstvu na godišnjem nivou iznosi 2-4% od troškova gradnje, koji
u prosjeku iznose oko 70.000 KM/km. Za područje istraživanja odabrana
je Privredna jedinica „Prosara“, koja se nalazi u okviru Šumskoprivrednog
područja „Posavskog“. Ukupna dužina šumskih puteva u posmatranoj
privrednoj jedinici iznosi 33 km, a ukupan broj hektometarskih jedinica iznosi
330, od čega je slučajnim izborom izdvojeno njih 10%, odnosno 33 hm. Na
svakoj odabranoj hm jedinici utvrđene su vrsta i veličina oštećenja, mjerenjem
ili procjenom, te na bazi prisutnih oštećenja određene su mjere i troškovi
sanacije, odnosno održavanja.
Ključne riječi: šumski put, hektometarska jedinica, oštećenje šumskog puta,
troškovi održavanja.
MAINTENANCE COSTS OF FOREST ROADS
Abstract: Forest roads permanently open forests and enable usage of their space
and recources. A Maintenance costs depend on the quality of construction,
as well as on the road category and terrain conditions. The approximate
maintenance costs of forest road are around 2-4% of its construction cost which
1
Универзитет у Љубљани, Биотехнички факултет
2
Универзитет у Бањој Луци, Шумарски факултет
77
Трошкови одржавања шумских камионских путева
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 77 - 89
is around 70,000 KM/km. The management unit “Prosara”, which belongs to
the Forest ecoomy region „Posavsko“, was taken for the filed study. Total
length of forest roads was 33 km or 330 hectometers units. We singled out
in random manner 33 hectometer units as a sample. For each chosen section
were determined sort and the size of damages, measured or estimated and on
the basis of determined damages, measures and costs for their repairing were
defined.
Key words: forest road, hectometre unit, damage of the forest road,
maintenance cost
UVOD
Šumski putevi treba da obezbijede nesmetan pristup šumskom prostoru. Ispunjenje
ovog uslova zavisi od različitih faktora koji utiču na smanjenje kvaliteta šumskih
puteva, kao što su: nepravilno planiranje, projektovanje, gradnja i održavanje;
nepravilno korišćenje; stanišne prilike (klima, zemljište, orografija, sječiva masa
i dr.), (Potočnik, 2003). Posljedica uticaja ovih faktora je nastanak različitih vrsta
oštećenja na šumskim putevima koja smanjuju njihovu transportnu sposobnost i
otežavaju, a u ekstremnim slučajevima, i onemogućavaju racionalno korišćenje svih
funkcija šuma.
Održavanje šumskih puteva podrazumijeva održavanje donjeg i gornjeg stroja puta i
obuhvata niz građevinsko-tehničkih mjera koje se sprovode kako bi se cesta održala
u tehnički ispravnom stanju, odnosno obezbijedila njena transportna sposobnost.
Dobit od šumskog puta u periodu amortizacije treba da je veća od troškova gradnje,
održavanja i saniranja negativnog uticaja na okolinu. Period amortizacije traje
20 godina i odgovara tzv. vijeku trajanja šumskog puta. Posljedice neadekvatnog
održavanja su višestruke: veći ukupni troškovi održavanja, veći troškovi prevoza,
ugrožen kontinuitet procesa proizvodnje, smanjen povrat investicija i smanjena
bezbjednost vožnje.
Sa vremenskog aspekta, razlikuju se redovno (tekuće) i periodično (investiciono)
održavanje (svakih 5-10 godina). Sa ekonomskog aspekta, tekuće održavanje iziskuje
češće a manje izdatke, dok su je za investiciono održavanje potrebno obezbijediti veća
finansijska ulaganja u dužim vremenskim intervalima. Sa tehničkog aspekta, tekuće
održavanje podrazumijeva sanaciju manjih oštećenja, a investiciono održavanje
sistem potpune obnove kolovoza. Redovno održavanje podrazumijeva stalan obilazak
šumskih puteva kako bi se otklonila eventualna oštećenja i nedostaci. Prilikom
redovnog održavanja potrebno je, osim otklanjanja oštećenja, propisati i mjere za
njihovo otklanjanje, vrijeme izvođenja radova, materijal, strojevi, broj radnika i
troškove popravki. Pregled šumskih puteva može biti redovni (tokom cijele godine),
78
Игор Поточник, Срђан Љубојевић, Владимир Петковић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 77 - 89
povremeni (u određenim vremenski razmacima) i vanredni (nakon vremenskih
nepogoda). U redovno održavanje ulaze slijedeći radovi: čišćenje odvodnih jaraka,
propusta, planuma; održavanje kosina, čišćenje rastinja, postavljanje snjegobrana.
Investiciono održavanje obuhvata veće radove na zemljanom trupu puta i na zamjeni
oštećenih drenaža, potpornih i obložnih zidova.
CILJ RADA
Cilja rada je utvrđivanje oštećenja na šumskim putevima i proračun troškova njihovog
održavanja na primjeru jedne prostorne uređajne jedinice u šumarstvu.
OBJEKAT ISTRAŽIVANJA
Predmetna istraživanja obavljena su u Šumskoprivrednom području «Posavskom», u
Privrednoj jedinici «Prosara». Ova privredna jedinica nalazi se na istoimenoj planini,
koja pripada grupi niskih sjeverozapadnih planina, a njena visina ne prelazi 350 m.
Prosara je ispresijecana mnogobrojnim vodotocima među kojima su najznačajniji
potoci: Pisarić, Gašnica, te Velika i Mala Bistrica. Poprečni nagib terena u prosjeku
iznosi 51%. Geološku podlogu čine kristalasti škriljci na kojima su se razvila duboka
kiselo-smeđa zemljišta, čija dubina iznosi i preko 70 cm. U području vlada umjerenokontinentalna klima. Prosječna temperatura iznosi 10,4 oC, dok je prosječna visina
vodenog taloga 959,75 mm [3]. Ukupna površina ove privredne jedinice iznosi
3.827 ha.
METOD RADA
Snimanje puteva na terenu obavljeno je pomoću GPS uređaja «Garmin 60CSx».
Snimljene su slijedeće tačke: početak i kraj puta, početak, sredina i kraj krivine i
tačke u kojima se lomi niveleta. Snimljene trase su prenesene na kartu P.J. «Prosara».
U slijedećem koraku izvršena je kategorizacija puteva na glavne i sporedne i utvrđene
su njihove dužine. Zatim su putevi izdijeljeni na tzv. hektometarske (hm) jedinice
(dužine 100 m) koje su numerisane. Metodom slučajnog izbora u uzorak je izabrano
10% hm jedinica. Na svakoj odabranoj hm jedinici obilježen je početak i kraj,
izmjeren je nagib nivelete (%), širina kolovoza (m), poprečni nagib kolovoza (%),
poprečni nagib terena (%), nagibi otkopnih i nasipnih kosina, a zatim su evidentirana
oštećenja na odabranim dionicama (Pentek i sar., 2005), [6]. Sva oštećenja koja
se javljaju na šumskim putevima mogu se podijeliti na oštećenja donjeg stroja I
oštećenja gornjeg stroja. U radu je primijenjena kategorizacija oštećenja prema
Pičmanu (2007), [7], koji pod oštećenjima donjeg stroja podrazumijeva: oštećenja
planuma, oštećenja usjeka i nasipa, oštećenja objekata površinske odvodnje i objekata
79
Трошкови одржавања шумских камионских путева
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 77 - 89
podzemne odvodnje. Isti autor pod oštećenjima gornjeg stroja podrazumijeva
oštećenja kolovoza i oštećenja bankina. Za razliku od Pičmana, Hribernik i Potočnik
(2006), [2] u oštećenja donjeg stroja svrstavaju: eroziona oštećenja, oštećenja
bankina i pojavu klizanja, dok u oštećenja gornjeg stroja svrstavaju: oštećenja plašta
puta, erozione žljebove, ustalasanost kolovoza, vodene jaruge, kolotrage, nanose
materijala i narušavanje sistema odvodnje.
Svi prikupljeni podaci uneseni su u odgovarajuće snimačke listove.
Nakon završetka terenskih radova, pristupilo se obradi snimljenih podataka. Opisnom
statistikom utvrđene su prosječne vrijednosti konstruktivnih elemenata na odabranim
hm jedinicama, a na grafikonima su prikazane strukture oštećenja glavnih i sporednih
šumskih puteva u P.J. «Prosara», kao i struktura troškova održavanja.
REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Ukupna dužina šumskih kamionskih puteva u P.J. “Prosara” iznosi 32,6 km, od čega
je glavnih puteva 20,9 km, ili 64%, a sporednih 11,7 km, ili 36%. Prosječna otvorenost
ove privredne jedinice šumskim kamionskim putevima iznosi 8,5 km/1.000 ha.
OSNOVNA OBILJEŽJA ŠUMSKIH KAMIONSKIH PUTEVA U
PRIVREDNOJ JEDINICI “PROSARA”
Osnovna obilježja glavnih šumskih puteva bila su slijedeća:
•
prosječan broj oštećenja po hm jedinici je 7, (min. = 5, max. = 9),
•
prosječan nagib nivelete po hm jedinici je 5,36% (min. = 1,25%, max. =
12%),
•
prosječni poprečni nagib kolovoza po hm jedinici je 2,9% (min = 0,7%, max =
5,7%),
•
prosječna širina kolovoza na hm jedinici je 2,9 m (min = 2,3 m, max = 3,5 m).
Osnovna obilježja sporednih šumskih puteva bila su slijedeća:
•
prosječan broj oštećenja po hm jedinici je 6,1 (min. = 4, max. = 9),
•
prosječan nagib nivelete po hm jedinici je 2,32% (min. = 1 %, max. = 3%),
•
prosječni poprečni nagib kolovoza po hm jedinici je 2,3 % (min = 0,7%, max =
5,0%),
•
prosječna širina kolovoza na hm jedinici je 3,1 m (min = 2,3 m, max = 3,6 m).
80
Игор Поточник, Срђан Љубојевић, Владимир Петковић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 77 - 89
VRSTA I STEPEN OŠTEĆENJA ŠUMSKIH KAMIONSKIH PUTEVA U
PRIVREDNOJ JEDINICI «PROSARA»
Struktura oštećenja na šumskim kamionskim putevima u P.J. „Prosara“ prikazana je
na grafikonu br. 1.
Grafikon 1: Struktura oštećenja na šumskim kamionskim putevima u P.J. “Prosara”
Oštećenja donjeg stroja glavnih šumskih kamionskih puteva registrovana su na
20% posmatranih hm jedinica, dok je zastupljenost ovih oštećenja na sporednim
kamionskim putevima nešto manja i iznosi 18%.
Oštećenja gornjeg stroja znatno su učestalija bilo da se radi o glavnim šumskim
kamionskim putevima gdje je njihova frekvencija 59%, billo da je riječ o sporednim
šumskim kamionskim putevima, gdje ovaj parametar uzima vrijednost 60%.
Oštećenja sistema odvodnje podjednako su zastupljena i na glavnim i na sporednim
šumskim kamionskim putevima, gdje je njihova učestalost 21%.
Struktura oštećenja donjeg stroja šumskih kamionskih puteva prikazana je na
grafikonu br. 2.
81
Трошкови одржавања шумских камионских путева
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 77 - 89
Grafikon 2: Struktura oštećenja donjeg stroja šumskih kamionskih puteva
Najčešća vrsta oštećenja na donjem stroju šumskih kamionskih puteva je odvaljivanje
materijala iz otkopnih kosina koje čini 50% ukupnih oštećenja, dok je najmanje česta
pojava podlokavanja nasipnih kosina, koja je evidentirana u manje od 10% slučajeva
(hm jedinica).
Do odvaljivanje materijala iz otkopnih kosina dolazi zbog većeg nagiba škarpi
usjeka od nagiba propisanog za III kategoriju zemljišta (1:1), ili zato što nije došlo
do ozelenjavanja, odnosno do osiguranja površine otkopa.
Struktura oštećenja gornjeg stroja šumskih kamionskih puteva prikazana je na
grafikonu br. 3.
Grafikon 3: Struktura oštećenja gornjeg stroja šumskih kamionskih puteva
82
Игор Поточник, Срђан Љубојевић, Владимир Петковић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 77 - 89
Najčešća vrsta oštećenja na gornjem stroju šumskih kamionskih puteva su oštećenja
bankina se frekvencijom od 23% na glavnim i 30% na sporednim šumskim
kamionskim putevima. Oštećenja bankina se javljaju iz nekoliko razloga: zbog toga
što se one često koriste kao kolovozna površina a izgrađene su od neadekvatnog
materijala, usljed oštećenja samog kolovoza, te usljed vuče drvnih sortimenata na
mjestima gdje se traktorske vlake spajaju sa šumskim kamionskim putem.
Neprovođenje mjere čišćenja rastinja evidentirano je na 23% hm jedinica na glavnim
putevima, te na 26 % hm jedinica na sporednim šumskim kamionskim putevima.
Hrapavost kolovoza takođe ima značajnu učestalost, posebno kada je riječ o glavnim
šumskim putevima, gdje je ova pojava evidentirana na 21% hm jedinica, dok je na
sporednim putevima njena učestalost 13%. Hrapavost kolovoza nastaje kao rezultat
erozionog djelovanja vode, usljed čega dolazi do odnošenja završnog i habajućeg
sloja kolovozne konstrukcije, ali i zbog samog saobraćaja.
Struktura oštećenja sistema odvodnje prikazana je na grafikonu br. 4.
Grafikon 4: Struktura oštećenja sistema odvodnje na šumskim kamionskim putevima
Najčešće oštećenje odvodnog sistema prouzrokovano je izostankom redovnog
čišćenja odovodnih kanala, što je registrovano u 60% posmatranih slučajeva.
83
Трошкови одржавања шумских камионских путева
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 77 - 89
TROŠKOVI ODRŽAVANJA ŠUMSKIH KAMIONSKIH PUTEVA U
PRIVREDNOJ JEDINICI «PROSARA»
Troškovi tekućeg održavanja šumskih kamionskih puteva obuhvataju: čišćenje
sistema odvodnje, čišćenje planuma i održavanje škarpi usjeka i nasipa. Ovi troškovi
su prikazani u tabeli br. 1 i na grafikonu br. 5.
Grafikon 5: Troškovi redovnog održavanja šumskih kamionskih puteva
Tabela 1: Troškovi tekućeg održavanja šumskih kamionskih puteva
Radovi
Glavni šumski putevi
Sporedni šumski putevi
KM/km/god.
%
KM/km/god.
%
Čišćenje sistema površinske i
podzemne odvodnje
162,38
12,29
164,60
9,95
Čišćenje planuma
939,43
71,09
975,00
58,91
Održavanje kosina usjeka i nasipa
219,61
16,62
515,44
31,14
1.321,41
100,00
1.655,04
100,00
Ukupno
Troškovi tekućeg održavanje šumskih kamionskih puteva u P.J. “Prosara” iznose
1.441,15 KM po dužnom kilometru, godišnje. Ovi troškovi su niži kod glavnih
(1.321,41 KM/km/god.) nego kod sporednih šumskih kamionskih puteva (1.655,04
KM/km/god.). Kada je riječ o ovim troškovima, najveću stavku čine troškovi čišćenja
planuma, a najmanju troškovi čišćenja sistema površinske i podzemne odvodnje.
84
Игор Поточник, Срђан Љубојевић, Владимир Петковић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 77 - 89
Troškovi investicionog održavanja obuhvataju: iskop odvodnih kanala, izradu
bankina, kolovoza i cijevnih propusta, osiguranje kosina usjeka i nasipa, te popravku
mostova. Ovi troškovi su prikazani u tabeli br. 2.
Tabela 2: Troškovi investicionog održavanja šumskih kamionskih puteva
Glavni šumski putevi
Radovi
Iskop odvodnih kanala
KM/km/god.
%
Sporedni šumski putevi
KM/km/god.
%
27,47
0,07
35,11
0,06
Izrada bankina
1.597,00
4,24
1.597,00
2,53
Izrada kolovoza
9.899.44
26,25
12.550,00
19,88
Izrada cijevnih propusta
1.012.20
2,68
1.287,12
2,03
Osiguranje kosina usjeka i nasipa
24.945,73
66,15
47.652,23
75,50
Popravka mostova
Ukupno
229,24
0,61
0
0
37.711,08
100,00
63.121,46
100,00
Troškovi investicionog održavanja šumskih kamionskih puteva u P.J. “Prosara”
iznose 46.830,76 KM po dužnom kilometru, godišnje. Ovi troškovi su niži kod
glavnih (37.711,08 KM/km/god.) nego kod sporednih šumskih kamionskih puteva
(63.121,46 KM/km/god.). Ubjedljivo najveću stavku u troškovima investicionog
održavanja čini osiguravanje kosina usjeka i nasipa, na koje otpada preko 60%
ovih troškova na glavnim putevima, odnosno oko 70% ovih troškova na sporednim
šumskim putevima.
Uporedni prikaz troškova tekućeg i investicionog održavanja dat je u tabeli br. 3 .
Tabela 3: Troškovi tekućeg i investicionog održavanja šumskih kamionskih puteva u P.J. «Prosara»
tekućeg održavanja
Kategorija puta
Troškovi
investicionog
održavanja
ukupni
KM/km/godišnje
Glavni šumski
kamionski put
Sporedni šumski
kamionski put
Ukupno/prosječno
(svi putevi)
KM
%
1.321,41
37.711,08
39.032,49
3,40
96,60
100,00
KM
%
1.655,04
63.121,46
64.776,50
2,56
97,44
100,00
KM
%
1.441,15
46.830,76
48.271,91
2,98
97,02
100,00
85
Трошкови одржавања шумских камионских путева
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 77 - 89
Ukupni godišnji troškovi održavanja šumskih kamionskih puteva u posmatranoj
privrednoj jedinici iznose 48.271,94 KM/km/god, od toga 46.830,76 KM/km/
god, ili 97,4% čine troškovi investicionog održavanja, a 1.441,15 KM/km/god,
ili 2,6% troškovi tekućeg održavanja. Ustanovljeni troškovi održavanja su visoki
i u apsolutnom i u relativnom pogledu. U apsolutnom pogledu oni iznose 69% od
građevinskih troškova, uzimajući u obzir da prosječna cijena izgradnje šumskog
kamionskog puta u Republici Srpskoj iznosi oko 70.000 KM/km [5]. U odnosu
na Sloveniju, troškovi održavanja su takođe veći. Naime, Hribernik (2004) je na
Koroškem utvrdio troškove održavanja glavnih puteva u iznosu od oko 16.774 KM/
km/god, a sporednih u iznosu od 12.472 KM/km/god.
Ako se pođe od iskustvene relaciju da troškovi održavanja šumskih kamionskih
puteva na godišnjem nivou iznose 2-4%, odnosno u prosjeku 3% od građevinskih
troškova, [8], proizilazi da bi očekivani troškovi održavanja šumskih kamionskih
puteva u P.J. «Prosara» trebali da iznose oko 2.100,00 KM/km/godišnje.
ZAKLJUČCI
Otvorenost šuma i šumskih zemljišta šumskim kamionskim putevima u P.J.
«Prosara» iznosi 8,5 km/1.000 ha. Ona je veća od prosječne otvorenosti šuma i
šumskih zemljišta u Republici Srpskoj, gdje iznosi 6 km/1.000 ha [1], ali je znatno
manja nego u Hrvatskoj, Sloveniji i Austriji, gdje iznosi 11,8 km/1.000 ha [9], 20,9
km/1.000 ha [12] i 45 km/1.000 ha [13], respektivno.
Šumsko gazdinstvo «Gradiška», koje gazduje sa Privrednom jedinicom «Prosara»,
izdvaja u prosjeku 1.280 KM/km/godišnje za održavanje šumskih kamionskih
puteva. Prema iskustvenim normama ova izdvajanja bi trebala da iznose 2.100 KM/
km/godišnje, ili za oko 64% više nego sada.
Zbog višegodišnjeg nedovoljnog ulaganja u održavanje šumskih kamionskih puteva,
danas je za ove namjene potrebno izdvojiti 48.271,91 KM/km/godišnje, pri čemu
najznačajniju stavku čine troškovi osiguranja usjeka i nasipa u iznosu od 33.095
KM/km/godišnje.
Dobijeni rezultati istraživanja su specifični naročito sa ekonomskog aspekta i ne
mogu se upoređivati sa rezultatima iz drugih zemalja, a sličnih istraživanja u RS
dosada nije bilo, tako da je ovo istraživanje dobra osnova za buduće radove vezane
za održavanje šumskih puteva.
Kada su u pitanju terenska iskustva vezana za elemente puta, može se zaključiti
slijedeće:
86
Игор Поточник, Срђан Љубојевић, Владимир Петковић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 77 - 89
•
Šumske puteve na dubokim zemljištima treba graditi sa maksimalno dozvoljenom
širinom kolovoza od 3,5 m i sa manjim nagibom nivelete [4].
•
Izbjegavati put bez uzdužnog nagiba kako bi se spriječilo zadržavanje padavina
na kolovozu, izgraditi sistem odvodnje koji ima kapacitet da primi i na vrijeme
odvede vodu sa kolovoza i iz tijela šumskog puta i obezbijediti da bude u funkciji
svim svojim profilom tokom cijele godine, a prvenstveno za vrijeme izvođenja
radova na sječi i izradi šumskih drvnih sortimenata.
•
Kolovozna konstrukcija na dubokim podlogama mora biti od tucanika debljine
40-50cm [14].
Prema sadašnjoj zakonskoj regulativi šumski kamionski putevi nisu u vlasništvu
Javnog preduzeća «Šume Republike Srpske», mada jedino ono obezbjeđuje sredstva
za njihovu izgradnju i održavanje. Sredstva koja se izdvajaju nedovoljna za redovno
održavanje mreže šumskih puteva. Da bi se unaprijedilo postojeće stanje, potrebno
proširiti izvore finansiranja preko sredstava posebnih namjena za šume, koja se
redovno uplaćuju u budžete opština. Takođe, treba razmisliti o mogućnosti uvođenja
pomoći iz budžeta Republike Srpske, na isti način kako se to radi u Sloveniji i
Hrvatskoj [2].
LITERATURA:
Agencija za šume (2010): Katastar puteva. Banja Luka
Hribernik B., Potočnik I. (2006): Sedanje stanje gozdnih cest kot rezultat preteklega
gospodarenja. Zbornik gozdarstva in lesarstva 81. 83-89.
JPŠ «Šume Republike Srpske», «IRPC» (1999): Šumskoprivredna osnova za
Šumskoprivredno područje «Gradiško». Banja Luka.
JPŠ
«Šume Republike Srpske», UNDP (2008): Smjernice za šumske puteve.
Sokolac.
JPŠ «Šume Republike Srpske», «IRPC» (2009): Opis radova i jedinične cijene za
izgradnju šumski kamionskih puteva. Banja Luka.
Pentek T., Pičman D., Potočnik I., Dvorščak P., Nevečerel H. (2005): Analysis of
an existing forest road network. Croation Journal of Forest Engineering 26.
39-50.
Pičman D. (2007): „Šumske prometnice“. Šumarski fakultet u Zagrebu. pp 460
Potočnik I. (2003): Šumske komunikacije. Skripta. Šumarski fakultet u Banjoj
Luci.
87
Трошкови одржавања шумских камионских путева
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 77 - 89
Pentek T., Nevečerel H., Pičman D., Poršinski T. (2007): Forest road network in
the Republic of Cratia – Status and perspectives. Croation Journal of Forest
Engineering, Zagreb, 28 (1) 93-106.
Potočnik I., Pentek T. i Pičman D. (2005): Impact of traffic charachteristics on
forest roads due to forest managment, Croation Journal of Forest Engineering,
Zagreb 26 (1) 51-57.
Potočnik I., Takuyuki Y., Yoshinori M., Hideo I., Hideo S. 2005.: Maintenance of
forest road network by natural forest managmanet in Tokyo University Forest
in Hokkaido, Croation Journal of Forest Engineering, Zagreb 26 (1) 71-78.
Robek R., Klun J. (2007): Recent developments in forest traffic way construction in
Slovenia. Croation Journal of Forest Engineering, Zagreb 28 (1) 83-91.
Sedlak O. (1994): Forest harvesting and environment in Austria. “Meeting of Experts
on Forest Practices”. FAO Development Center of the German Foundation for
International Development in Feldafing, Germany. 11-14 December 1994.
Trzcinski G., Kaczmarzyk S. 2006.: Estimation of carrying capacity of slag and
gravel forest road pavements. Croation Journal of Forest Engineering, Zagreb
27 (1) 27-36.
88
Игор Поточник, Срђан Љубојевић, Владимир Петковић, Дане Марчета
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, 2012, бр. 16, стр. 77 - 89
Igor Potočnik
Srđan Ljubojević
Vladimir Petković
Dane Marčeta
MAINTENANCE COSTS OF FOREST ROADS
Summary
This paper presents a survey of the current state of forest roads network at the
Management unit “Prosara” belonging to the Forest economy region “Posavsko”
regarding maintenance costs.
Total length of forest roads in Management unit “Prosara“ is 32,6 km, of which
20,9 km are main roads and 11,7 km side roads. Average forest opening at the
Management unit “Prosara” is 8,5 m/ha, which above the average for the Republic
of Srpska, (6 m/ha), but less than in Croatia (11,8 m/ha), Slovenia (20,9 m/ha) and
Austria (45 m/ha).
Forest enterprise “Gradiska”, which managed forests at Management unit
“Prosara”, allocate on average 1.280 KM/km/yr. for roads maintenance. According
to the empirical norm, these expenditures should be 2.100 KM/km/yr. Due to the
insufficient investment in forest roads maintenance in the past, today expenditure per
one kilometer of forest road reaches 48.272 KM annually, where the most important
item is protection of cut and fills with amount of 33.095 KM/km/yr.
89
УПУТСТВО АУТОРИМА
Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, објављује
оригиналне научне радове, претходна саопштења, прегледне радове, излагања
са научних скупова и стручне радове из биотехничких наука - подручје
шумарства.
Рад заједно са свим прилозима не може имати више од 10 ауторских страница
(А4 формат). Текст треба писати помоћу текст процесора MS Word 2003 (или
конвертовати у исти) за MS Windows оперативне системе те тако доставити
у дигиталној форми. Одвојено од текста, на дигитални медиј треба снимити
графиконе, слике, цртеже као и друге прилоге ако постоје, али у изворном
облику тако да је јасно из које апликације потичу. Уз ЦД треба приложити
чисти испис текста на папиру формата А4 с назнаком мјеста гдје аутор жели
уметнути прилоге.
Рад треба да садржи: име и презиме (или имена и презимена) аутора, адресу
сваког аутора испод имена и презимена (ако је иста, тада испод свих имена
заједничка адреса), наслов рада који треба бити што краћи и информативнији,
с кључним ријечима, сажетак на локалном језику (спрски, хрватски, босански)
као прву кратку информацију с најважнијим резултатима, увод, методе
истраживања и материјал (објекте), резултате, расправу, закључке или преглед
резултата, опширнији сажетак с кључним ријечима за превод на енглески језик
(Summary). Ауторима који рад достављају на енглеском језику (или неком
другом међународном језику), редакциони одбор ће обезбједити превод на наш
језик.
Цитати литературе у тексту морају одговарати наводима у попису литературе
на крају чланка. У тексту, литературу треба наводити овако: презиме аутора и
прво слово имена, те година објаве рада у загради или без заграде, у зависности
од смисла текста. Ако се наводе два аутора чланка, презимена им треба повезати
везником ’’ и ’’. ако постоји више од два аутора, наводи се презиме и прво слово
имена првог аутора ’’и др.’’.
У попису литературе на крају рада наводе се: презиме аутора, иницијал имена
првог аутора иза презимена, а за остале ауторе испред презимена, година објаве
чланка или књиге, наслов чланка и наслов часописа или књиге, волумен, број
(у загради), странице у часопису или опсег књиге и мјесто.
Сажетак (Summary) на енглеском језику треба да садржи наслов рада великим
словима, кључне ријечи и знатно опсежнији приказ проблематике рада (до једне
странице) укључујући најважније бројчане показатеље с позивом на табеле и
слике у тексту.
Download

Broj 16 - Šumarski fakultet