OČUVANJE, UNAPREĐENJE I ODRŽIVO KORIŠĆENJE
GENOFONDA SAMONIKLIH ŠUMSKIH VOĆKARICA
U PRIVATNIM ŠUMAMA
Š
SRBIJE
[email protected]
[email protected]
Šume, iako
Š
i k podložne
dl ž različitim
ličiti štetnim
št t i uticajima,
ti ji
j š uvek
još
k
predstavljaju najzdraviji prirodni okvir na zemlji, a njihovi
proizvodi koji se mogu koristiti u ishrani predstavljaju izuzetno
zdravu hranu
hranu.
Uglavnom se to odnosi na šumske plodove, ali i na druge proizvode
šume koji mogu da se koriste kao hrana ili lek.
U rešavanje savremenih problema ishrane stanovništva sve više se uključuje
primenjena šumarska nauka. Ona treba da pruži rešenja kako da se
sačuvaju i racionalo iskoriste prirodni potencijali u hrani koje svojim
resursima pružaju šumski ekosistemi.
Plodovi divljih voćkarica, na primer, sadrže brojne visokovredne hranljive,
začinske, zaštitne i lekovite materije.
PRIVATNE ŠUME U SRBIJI SU VRLO ČESTO OBILNIJI RESURSI
VOĆKARICA OD DRŽAVNIH ŠUMA
U Srbiji je u okviru
prirodnih šumskih
ekosistema
konstatovano
prisustvo 122 vrste
voćaka razvrstanih u
23 familije i 38
rodova.
Pretpostavka je da je prostor Srbije
primarni ggen centar za većinu vrsta
p
voćaka koje se danas gaje, na šta
ukazuje njihovo veliko prisustvo u
prirodnim, u prvom redu šumskim
ekosistemima.
*
Neophodno je zapopčeti sa
sistematskom zaštitom i održivim
k išć j
korišćenjem
samoniklih
iklih vrsta
t
voćaka.
Šumski plodovi su proizvodi organske poljoprivrede ako su sakupljeni u prirodnom
prostoru na zemljištu koje nije zagađeno i koje je na bezbednoj udaljenosti od
prostoru,
postojećih izvora zagađenja.
Sakupljanje šumskih plodova mora se vršiti na način kojim se obezbeđuje da ne dođe
d opadanja
do
d j ukupne
k
plodnosti
l d ti šumskog
š
k zemljišta
ljišt i ugrožavanja
ž
j biljnog
bilj
i životinjskog
ži ti j k
sveta.
Plodove samoniklog voća ne treba brati iz prirodnih populacija,
populacija već je potrebno izvršiti
domestifikaciju pojedinih vrsta voćaka kako bi se asortiman gajenih vrsta obogatio
biološki izuzetno vrednim plodovima.
Ekonomska korist od introdukovanih voćnih vrsta potisnula je brigu o
autohtonom biljnom materijalu i dovela ga do stepena postepenog izumiranja i
nestajanja na teritoriji Srbije.
Šumske voćkarice su od ogromne važnosti i njihovo očuvanje na prirodnim
staništima je u skladu sa opštim interesom očuvanja biodiverziteta Srbije.
U cilju očuvanja dalje erozije gena
neophodno je sistematsko sakupljanje,
čuvanjem i proučavanjem genetske
varijabilnosti divljih vrsta voćkarica i
njihovo
jih
uvođenje
đ j u kulturu.
k l
Najpre treba utvrditi rasprostranjenost
divljih
j vrsta voćaka na našojj teritoriji.
teritoriji
j.
Voćna flora Srbije je značajan izvor
germ plazme čije očuvanje je
neophodno jer je zbog razvoja
intenzivne poljoprivredne proizvodnje
uuništen
šte izvorni
vo “početni”
počet selekcioni
se e c o
materijal.
Očuvanje germ plazme predstavlja bazu
za stvaranje boljih sorti i podloga voćaka
otpornih prema štetočinama i ekološki
nepovoljnim uslovima.
CILJEVI
• Utvrđivanje bogatstva genofonda šumskih voćkarica
• Očuvanje genofonda šumskih voćkarica in situ i ex situ
• Utvrđivanje genofonda - biološke raznovrsnosti i procena kvantitativne
i kvalitativne zastupljenosti
• Izrada karata prostorne rasprostranjenosti primenom GIS tehnologije
• Utvrđivanje značaja i korišćenje divljih vrsta voća za voćarsku nauku i
praksu
• Mogućnost korišćenja voćkarica u oplemenjivanju voćaka
• Ekonomski značaj šumskog voća
АКТИВНОСТИ
• Флористичке карактеристике аутохтоних
саморастућих шумских воћкарица
• Фитоценолошке карактеристике аутохтоних
саморастућих шумских воћкарица
• Фитогеографске карактеристике аутохтоних
саморастућих шумских воћкарица
• Утврђивање постојећег стања шумских воћкарица
на простору Србије
• Просторно дефинисање шумских воћкарица
• Формирање базе података и израда картографског
материјала применом GIS технологије
•Издвајање семенских састојина шумских воћкарица
• Формирање
Ф
архива генеративног и вегетативног
порекла дивљих врста воћкарица
• Штампање публикације са свим интегрисаним подацима
• Постављање интегралне релационе базе података
на Интернет
KORISTI
Organizovano sakupljanje šumskih proizvoda, plantažna
proizvodnja određenih biljnih vrsta i primarna prerada
prirodnih sirovina,
sirovina predstavlja potencijalni faktor za poboljšanje
ekonomskog položaja pojedinaca i organizacija koje se bave ovim
poslom.
Očekuje se povećana zainteresovanost privatnog sektora raznog
profila i velikog broja nezaposlenih da se aktivno uključe u rad na
sakupljanju i proizvodnji zdrave hrane.
Stvoriće se preduslovi za osnivanje malih preduzeća koja će se uključiti u Međunarodnu
organizaciju za organsku poljoprivredu (IFOAM) i koja će funkcionisati po Zakonu o
organskoj poljoprivredi, što je osnovna predpostavka za izvoz ove hrane na tržite
Evropske Unije.
S
Samonikle
ikl voć
voćne vrste znač
značajne
j su kao
k
rodonaččelnici sorti i hibrida kultivisanih
rodona
voććaka i kao podloge za kalemljenje
vo
visokorodnih sorti
sorti..
Mnoge
g od njih
j su od velikogg
ekonomskog značaja zbog visoke
hranljive vrednosti plodova, lekovitih ili
medonosnih svojstava.
U cilju
ilj očuvanja
j biodiverziteta
bi di
i
voćkarica
ćk i
prvenstveni zadatak je utvrđivanje bogatstva
njihovog genofonda kao osnove za sprovođenje
daljih mera za njegovo očuvanje (in – situ i ex –
situ), oplemenjivanje i ekonomsko korišćenje.
REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Terenska istraživanja
j imala su za ciljj utvrđ
utvrđivanje
j rasprostranjenosti
p
j
voćkarica na teritoriji
j
Srbije i izradu karata primenom GIS tehnologije.
Prikupljeni su podaci o biološkim osobinama vrsta i ceno
ceno--ekološkim uslovima
uslovima..
Prezentovani rezultati odnose se na pojedine
pojedine oblasti centralne, istočne, jugoistočne i
jugozapadne Srbije. Prioritet u izboru objekata terenskih istra
istražživanja dat je vrstama
uskog areala,
areala, ugrož
ugroženim ili ekonomski važ
važnijim,
nijim, na već
većim nalazi
nalazišštima
tima..
Vrste sa širokom ekološkom amplitudom izdvojene su samo ako se nalaze u
većim g
već
grupama
upa a ili naa spec
specifičnim
č
sstaništima
a š a ((naa p
primer
e ve
velikaa nadmorska
ad o s a
visina) ili sa osobinom od značaja za oplemenjivanje (krupan plod, kasno
cvetanje, itd.). Izdvojeni su i neki veštački zasadi voćkarica, kao pokazatelji
ekološke plastičnosti vrsta i uspeha razvoja veštačkih zasada izvan njihovog
prirodnog rasprostranjenja.
Na osnovu terenskih istraž
istraživanja na područ
području Srbije izdvojeno je i
digitalizovano preko 200 objekata voć
voćkarica
karica,, zastupljenih u vidu
pojedinaččnih stabala,
pojedina
stabala, grupa stabala,
stabala, sastojina ili veš
vešta
taččki podignutih
kultura (orah
orah,, pitomi kesten
kesten,, mečja leska
leska).
).
Familija
Corylaceae
Vrsta
Stanište
Corylus avellana L.
leska, obična leska,
Jedan od najobičnijih i najčešćih žbunova naših šuma. Čest u asocijacijama Querco-Carpinetum serbicum,
Fagetum montanum serbicum Rud., a često gradi guste čestare na proplancima svežijih staništa. Obično čini
podrast u hrastovim šumama. Čest je i kao pionirska vrsta na točilima i svežijim nanosim
Florni element
subsrednjeevropski
Životni oblik
fanerofite
Veoma razgranat gust žbun, katkad i omanje, do 7 m visoko drvo, sa glatkom, svetlom, crvenkastom ili
pepeljastosivom korom. Izdanci i grane duge i dosta ravne, crvenkastosmeđe, tanke kore, sa izraženim
smeđim lenticelama, kora kasnije posivi i plitko ispuca. Pupoljci dosta krupni, do 3 mm dugi, trbušasti,
naizmenični na žućkastosmeđim izdancima. Listovi okruglasto do široko jajoliki, 6-10 (13) cm dugi, 5-9
cm široki, naglo ušiljenog vrha,
Karakteristike
Ključ za određivanje Plodni omotač listolik, tanak, do svoje sredine režnjevit. Donji par bočnih nerava ceo u lisci. Žbun ili nisko
drvo.
vrste
Sadrži
list - anin, vitamin C, etarsko ulje i smole; kora sa grana debelih kao ruka - katehinski tanin, flavonski
heterozid, smole, etarsko ulje, gume, lepitin, sluzi, galne i egalne kiseline, masti, pektin i gorke materije; U
jezgru leske ima više od 60% masnih ulja, 15% belančevina i oko 10% ugljenohidrata. Ima dosta gvožđa,
oko 4 mg%, kalijuma, kalcijuma i vitamina B i E.
Dozvoljeno za
sakupljanje
50.000 kg
Koristi se
List,, kora,, pplod i ulje.
j Pored korišćenja
j u ishrani,, u kulinarstvu i prehrambenoj
p
j industriji
j služe i za dobijanje
j j
jestivog masnog ulja. Pogača koja ostane posle ceđenja ulja može se kristiti za pravljenje alve.
Jestive su i rese leske (muški cvetovi) koje se mogu, prokuvane i osušene dodavati testu za hleb. U svežim
resama ima oko 100 mg% vitamina C.
Sakupljanje
list – od aprila do jula; kora se skida u martu, aprilu, oktobru, novembru i decembru; plod – od jula do
oktobra
Odnos količine
sveža/suva (kg)
folium 3:1
Areal mnogih voćkarica u poslednjih 50
godina alarmantno je smanjen i potisnut u
nepristupačne planinske predele.
Pri tome su od naro
naroččitog znač
značaja nalaziš
nalazišta
voććkarica na ekstremno suvim staništima
vo
(ju
južžna ekspozicija
ekspozicija,, strm teren
teren)) ili na
velikim nadmorskim visinama (koje
odlikuje kasno cvetanje i plodonoš
plodonošenje
enje),
),
kao i nalazi
nalaziššta vrsta bujnog rasta
rasta,, obilnog
roda ili krupnog ploda.
ploda.
Rezultati istraž
istraživanja ukazuju na izrazitu
varijabilnost već
većine vrsta prema
biološškim
biolo
kim,, pomološ
pomološkim
kim,, cenološ
cenološkim i
ekološškim karakteristikama.
ekolo
karakteristikama.
Ови подaци су знaчaјни сa aспектa очувaњa биодиверзитетa воћкaрицa aли су
дрaгоцени и зa потребе селекције екотиповa или сорти пожељних особинa.
Подaтке о свим евидентирaним објектимa воћкaрицa требa унети у
посебaн регистaр, a оне које се истичу уродом или другим вaжним
особинaмa укључити у Регистaр семенских објекaтa и бaнке генa нa
европском и међунaродном нивоу.
Нaлaзиштa р
ретких и уугрожених
р
врстa
р
би требaло
р
зaштити и спровести
р
aдеквaтне мере зa конзервaцију гермплaзме in situ (у природним
популaцијaмa) и ex situ (у aктивним колекцијaмa: aрхивимa, aрборетумимa,
тестовимa, плaнтaжaмa).
Ekološko-šumarski centar “Sylva”
Download

Genofond šumskih voćkarica - preuzmite (pdf format)