Univerzitet u Novom Sadu
Prirodno-matematički fakultet
Departman
p
za hemiju,
j , biohemiju
j i zaštitu životne sredine
Udruženje za unapređenje zaštite životne sredine
„Novi Sad“
Bezbednost i rukovanje hemikalijama u okviru
postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
MSc Nikolina Popadić
Novi Sad 2-5. septembar, 2014.
Bezbednost
Po definiciji:
(1) oslobođenost od opasnosti, rizika ili povrede;
(2) sredstvo za sprečavanje akcidentnih situacija.
‰ Ovo je definicija u teoriji, ali u praksi, bezbednost predstavlja mnogo drugih
stvari...
‰ Nažalost, o bezbednosti lako može da se priča, ali ne i da se lako sprovodi.
‰ Dužnost menadžmenta je da omogući radnicima da razumeju ideju
bezbednog obavljanja posla.
‰ Jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju radnici na
postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda su opasne hemikalije.
‰ Postoje one koje se koriste redovno za prečišćavanje otpadnih voda kao što
su hlor, vodonik-peroksid, sumporna kiselina, hlorovodonična kiselina,
sirćetna
i ć t kiselina
ki li i kaustična
k
tič soda.
d Takođe,
T k đ postoje
t j i one opasne hemikalije
h ik lij
koje se nalaze u industrijskim otpadnim vodama.
‰ Da bi se zaštitili radnici,
radnici koji mogu biti iskorišćeni od strane administrativne
politike, potrebno je formirati Sistem upravljanja zaštitom zdravlja i
bezbednošću na radu (OHSAS).
OHSAS
‰ Program za OHSAS potiče iz Japanu i bazira se na “5S” što znači:
5S
Seiri
(organizacija)
Seiso
(pročišćenje)
Seiton
(jednostavnost,
jjasnost))
Seiketsu
(standardizacija)
Shitsuke
(disciplina)
‰ Realizacija
programa
OHSAS
je
namenjena da bi se organizovalo radno
mesto, da bi se održavalo jednostavnim
i
čistim,
da
bi
se
održavali
standardizovani uslovi i disciplina
potrebna za dobro obavljanje posla.
‰ Usvajanje filozofije “5S” daje izuzetne
rezultate kao što je prevencija
akcidenata, kontrola procesa i zdravlja,
klima u organizaciji.
Šta je OHSAS 18001?
‰ OHSAS 18000 je međunarodni standard koji predstavlja sistem upravljanja
zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu.
‰ Sastoji se iz dva dela,
dela 18001 i 18002 i obuhvata BS 8800 i niz drugih
publikacija.
‰ Ciljj jje da se p
pomogne
g
organizacijama
g
j
za kontrolu p
profesionanih rizika p
po
zdravlje i bezbednost.
‰ Razvijen je као odgovor na veliku potražnju za priznatim standardima u
odnosu na koje je overen i ocenjen.
Ko ga je napisao ili kako je nastao?
‰ OHSAS 18001 jje nastao p
pomoću zaјеdničкоg
ј
g nаpоrа
p
brојnih
ј
vоdеćih
nаciоnаlnih tela za standаrdizaciju, sеrtifiкаciоnih tela, i spеciјаlističkih
коnsultantskih usluga.
‰ Učesnici su bili sledeći: Nacionalni standardi Irske, standardi Australije,
Britanski institut za standarde, južno-afrički zavod za standarde,
Internacionalni zavod za kvalitet, SFS sertifikacije, Internacionalni
sertifikacioni servis i dr.
dr
Kako može da nam pomogne?
p
g
‰ Pomaže nam u različitim pogledima:
9 pomaže u upravljanju rizicima koji imaju uticaj na zdravlje i bezbednost
na radu zaposlenih i posetilaca;
9 smanjuje rizik kod zaposlenih;
9 poboljšava ili unapređuje postojeći OH&S sistem za upravljanje
‰ Ovaj standard definiše:
9 organizacionu strukturu,
9 aktivnosti planiranja, odgovornosti,
9 praksu,
9 procedure i
9 resurse za razvoj, primenu, ostvarivanje, preispitivanje i održavanje
politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu.
Zakonodavstvo
‰ Zakonodavstvom Evropske Unije uspostavljen je sistem osnovnih principa
upravljanja zaštitom na radu koji mora biti prenet u nacionalno
zakonodavstvo država članica.
‰ Najvažniji
j
j p
pravni akt u ovojj oblasti jje tzv. Okvirna Direktiva EU
(89/391/EEC) koja navodi opšte principe upravljanja bezbednošću i
zaštitom na radu kao što su odgovornost poslodavca, prava/dužnosti
radnika, korišćenjem procene rizika stalnog poboljšanja procesa u
kompaniji.
kompaniji
‰ Sve kasnije Direktive u svom sadržaju prate ove osnovne principe.
‰ Ostala legislativa podeljena je u okvirne grupe:
9 radna mesta,
9 oprema,
9 znakovi,
9 lična zaštitna oprema,
9 izloženost
i l ž
t hemijskim
h ij ki agensima
i
i hemijska
h ij k bezbednost,
b b d
t
9 izloženost fizičkim opasnostima,
9 izloženost biološkim agensima,
9 odredbe
d db o opterećenju,
t ć j ergonomski
ki i psihosocijalni
ih
ij l i rizici,
i i i
9 sektor specifične odredbe.
‰ Standardi postavljeni u pojedinačnim Direktivama predstavljaju minimalne
standarde za zaštitu radnika i države članice imaju pravo da uspostave i
održe viši nivo zaštite.
‰ N
Neke
k od
d Direktiva
Di kti
i grupe izloženost
iz
i l ž
t hemijskim
h ij ki agensima
i
i hemijska
h ij k
bezbednost su:
9 Direktiva 2006/15/EC i
9 Direktiva 2009/161/EU o indikativnim graničnim vrednostima izloženosti
na radnom mestu koje uspostavljaju drugu odnosno treću listu
indikativnih graničnih vrednosti i koja dopunjuju Direktivu 2000/39/EC;
9 Direktiva 2004/37/EC o zaštiti radnika od rizika u vezi sa izloženošću
karcinogenima ili mutagenima na radnom mestu.
‰ U Republici Srbiji, na osnovu člana 7. Zakona o bezbednosti i zdravlja na
radu („Sl. Glasnik RS“, 105/05), usvojen je Pravilnik o preventivnim merama
za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim materijama („Sl. Glasnik
RS“, 106/09).
‰ Ovim p
pravilnikom p
propisuju
p j se minimalni zahtevi za bezbednost i zdravlje
j na
radu koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene
preventivnih mera radi otklanjanja ili smanjenja rizika od nastanka povreda
ili oštećenja zdravlja zaposlenih koji nastaju ili mogu da nastanu usled
izlaganja hemijskim materijama na random mestu ili su rezultat bilo koje
aktivnosti koja uključuje hemijske materije.
‰
U datom pravilniku, za većinu hemikalija koje se najčešće javljaju na
postrojenjima za tretman otpadnih voda (tabela 1), date su granične
vrednosti izloženosti i/ili kratkotrajne granične vrednosti izloženosti.
izloženosti
‰
Takođe, u Republici Srbiji, na osnovu člana 20. Zakona o hemikalijama
(„Sl. Glasnik RS“, 36/09, 88/10 i 92/11), usvojen je Pravilnik o sadržaju
bezbednosnog lista („Sl. Glasnik RS“, 100/2011).
‰
Ovim pravilnikom propisuje se bliži sadržaj bezbednosnog lista.
MSDS listovi
‰ MSDS listovi čine osnovu programa obuke za zaposlenog za rukovanje
hemikalijama.
‰ Bezbednosni list je dokument koji je namenjen profesionalnim korisnicima
hemikalija.
‰ Snabdevač
S bd
č je
j dužan
d ž da
d uz hemikaliju
h ik lij dostavi
d t i bezbednosni
b b d
i list
li t putem
t
k j
kojeg
informiše profesionalnog korisnika o realno predvidljivim fizičkim i hemijskim
opasnostima koje proističu iz svojstava hemikalije, kao i sa njima
povezanim rizicima p
p
po zdravlje
j ljudi
j
i životnu sredinu.
‰ Kao referentni izvor, sigurnosni listovi moraju biti odobreni od strane
pretpostavljenog kao i svih zaposlenih.
‰ Administracija mora da obezbedi obuku za sprovođenje primene MSDS
listova.
‰ Oni moraju biti stalno kontrolisani i unapređivani usled pojave novih MSDS
ili promena u procesu koji zahteva upotrebu nove hemikalije.
‰ Nijedna hemikalija ne sme biti zapremljena, označena, skladištena ili
korišćena na terenu bez prethodno popunjenog dokumenta o njenom
uticaju na zdravlje i bezbednošću na radu.
‰ R
Radnici
d i i koji
k ji rade
d na postrojenjima
t j ji
za prečišćavanje
čišć
j otpadnih
t d ih voda
d moraju
j
poznavati hemikalije sa kojima dolaze u kontakt.
‰ Oni moraju da znaju pravila rukovanja hemikalijama,
hemikalijama da koriste zaštitnu
opremu, da poznavaju sastav hemikalija, granice izlaganja i dr.
‰ Ove informacije su sadržane u sigurnosnim listovima (eng.
(eng material safety
data sheet-MSDS).
S gu os listovi
sto hemikalija
e
a ja moraju
o aju da se nalaze
aa euo
označenim
ače
ssveskama
es a a na
a
‰ Sigurnosni
tačno određenom mestu blizu ulaska u postrojenje.
Sadržaj bezbednosnog lista
‰ Sadržaj bezbednosnog lista propisuje Pravilnik o sadržaju bezbednosnog
lista („Službeni
( Službeni glasnik RS
RS“ br.
br 81/2010).
81/2010)
‰ S obzirom da bezbednosni list nije univerzalni dokument već se izrađuje za
svaku hemikaliju
j p
posebno,, ovajj p
pravilnik:
9 propisuje strukturu bezbednosnog lista -16 obavezujućih poglavlja u
okviru kojih se navode informacije, njihove naslove i redosled i
9 postavlja zahteve za kvalitet informacija koje se unose u bezbednosni
list.
Svaki sigurnosni list obuhvata posebne informacije koje se
odnose na hemikalije. Informacije sadrže sledeće:
•
•
•
•
Identifikacija
j sastava,, CAS broj,j,
formulu, molekulsku masu i nazive
sinonima.
24-časovni broj za hitne slučajeve.
Podatke vezane za sledeće fizičke
osobine kao što su tačka
ključanja, tačka smrzavanja i
topljenja
topljenja,
specifičnu
težinu
težinu,
rastvorljivost, i napon pare.
Reaktivnost: produkte raspadanja,
potencijal
p
j p
polimerizacije.
j
•
•
•
•
Akutni i hronični efekti izlaganja,
g j ,
dozvoljene granice ekspozicije
(eng. permissible exposure limits PELs) i signali upozorenja.
Ek l ški efekti,
Ekološki
f kti kkao št
što jje
toksičnost u životnoj sredini.
Instrukcije
za
transport
i
usklađenost sa drugim propisima.
propisima
Metode za kontrolu ekspozicije,
kao što su zaštitna oprema,
inženjerska
j
i
administrativna
kontrola.
‰ Procedure
rukovanja
i
skladištenja, metode čišćenja i
odlaganja
g j otpada.
p
‰ Procedure rukovanja akcidentnim
izlivanjima,
požarima
i
eksplozijama.
‰ Procedure za pružanje prve
pomoći.
Tabela 1. Lista hemikalija koje se najčešće javljaju na
postrojenjima za tretman otpadnih voda, njihove karakteristike i
opasnost koju mogu da predstavljaju po zaposlene na
postrojenju
t j j
Naziv
Fizičke osobine
Opasnost
Hlor, gas
Zelenkasto-žućkasti
gas tamna tečnost pod
gas,
pritiskom, iritirajućeg
mirisa, korozivna u
uslovima visoke
vlažnosti
Iritirajući za disajne organe:
-30 mg/l – kašalj
-40-60 mg/l – opasan u roku od
30 minuta
-1000 mg/l letalan u nekoliko
udaha
Kaustična soda
Viskozna tečnost
tečnost,
visoka pH
Izaziva opekotine
Rukavice, zaštitne
Rukavice
naočare, ispiranje
Sumporna kiselina
Tečnost, niska pH,
prepoznatljiv miris
Izaziva opekotine
Rukavice, zaštitne
naočare, ispiranje
Hlorovodonična
kiselina
Tečnost, niska pH
Tečnost
pH,
prepoznatljiv miris
Izaziva opekotine
Rukavice, zaštitne
Rukavice
naočare, ispiranje
Ugljen-dioksid
Gas bez mirisa
Izaziva gušenje
Ugljen-monoksid
Gas bez boje, mirisa i
ukusa
Gas bez boje, mirisa i
ukusa, neotrovan
Izaziva gušenje,
zapaljiv eksplozivan
zapaljiv,eksplozivan
Zapaljiv, eksplozivan
Provetravanje, aparati
za disanje
Provetravanje, aparati
za disanje
Provetravanje
Miris na pokvarena
jaja, umrtvljuje čulo
mirisa
ii
Gas bez boje, mirisa i
ukusa, neotrovan
Smrt nastupa za nekoliko
minuta pri koncentraciji od
0 2%
0,2%
Izaziva gušenje, zapaljiv,
eksplozivan
Metan
Vodonik-sulfid
Vodonik
Mere
predostrožnosti
Aparati za disanje
Provetravanje, aparati
za disanje
Provetravanje
‰ Koji podaci iz MSDS listova su bitni za postrojenje za prečišćavanje
otpadnih voda?
9 Identifikacija sastava, CAS broj, formulu, molekulsku masu i nazive
sinonima;
9 Podaci vezani za sledeće fizičke osobine kao što su tačka ključanja,
tačka smrzavanja i topljenja, specifičnu težinu, rastvorljivost, i napon
pare;
9 Reaktivnost i podaci o produktima raspadanja;
9 Akutni
Ak t i i h
hronični
ič i efekti
f kti iizlaganja,
l
j d
dozvoljene
lj
granice
i ekspozicije
k
i ij i signali
i
li
upozorenja;
9 Toksičnost u životnoj sredini;
9 Metode za kontrolu ekspozicije
ekspozicije, kao što su zaštitna oprema
oprema,
inženjerska i administrativna kontrola.
9 Procedure rukovanja i skladištenja, metode čišćenja i odlaganja
p
otpada.
9 Procedure rukovanja akcidentnim izlivanjima, požarima i eksplozijama.
9 Procedure za pružanje prve pomoći.
Mere bezbednosti
•
•
•
Mnoge hemikalije koje se koriste u
postrojenjima za tretman otpadnih
voda
d mogu biti izuzetno
i
t
opasne
kada se nepravilno skladište i
upotrebljavaju.
Propisi zahtevaju da sigurnosni
listovi (MSDS) moraju biti na
raspolaganju zaposlenima.
MSDS
pruža
informacije
o
hemikalijama,
uključujući
i
bezbednosne procedure koje se
koriste pri rukovanju.
•
•
•
Operatori moraju da koriste
odgovarajuću zaštitnu opremu i
prate procedure za bezbedno
rukovanje opisane u MSDS.
To obuhvata korišćenje lične
zaštitne opreme,
p
, kao što su:
maska za lice, zaštitne naočare i
zaštitna odeća.
Takođe,
postrojenje mora biti
opremljeno
lj
adekvatnim
d k
i tuševima,
š i
mašinama za suzbijanje prašine
(za suve hemijske sisteme), kao i
sekundarnim strukturama (zaštitna
oprema
za
tečne
hemijske
rastvore ili sisteme).
Tabela 2. Pregled fizičkih osobina i glavna bezbednosna
razmatranja za rukovanje hemikalijama koje se obično koriste
u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda.
Hemijski
naziv
Amonijak
Sinonimi
Anhidrovani amonijak Tačka ključanja -33,4°C,
rastvorljiv u vodi, lakši od
vazduha, bezbojan, oštrog
neprijatnog
ij t
mirisa.
ii
Hlor
Gvožđe-hlorid
Fizičke osobine
FeCl3
Feri-trihlorid
Feri-perhlorid
Sigurnosne informacije
Kontakt sa tečnim amonijakom izaziva
opekotine. Deluje iritirajuće za oči i pluća.
Izuzetno reaktivan u dodiru sa hlorom,
ki li
kiselinama.
Ek
Ekspozivan
i
i zapaljiv.
lji
Otrovan, reaktivan zelenožućkasti gas, tačka ključanja 34°C, slabo rastvorljiv u vodi,
teži od vazduha
Hlor reaguje sa vlagom stvarajući kiselinu.
Iritantan i korozivan za oči, sluzokožu i
zube. Izaziva akutne respiratorne bolesti i
gušenje. Zapaljiv i eksplozivan.
Čvrsta i tečna supstanca,
veoma rastvorljiv u vodi, 33%
rastvori kristališu
Korozivna tečnost, srednje toksičan,
izbegavati kontakt sa očima i kožom,
inhalacija iritira respiratorni trakt, oslobađa
veliku količinu toplote prilikom rastvaranja.
Hlorovodo-nična
Hlorovodo
nična Hlorovodonik
kiselina
Veoma isparljiva tečnost
tečnost, gas je Veoma korozivna tečnost i gas
gas, izbegavati
teži od vazduha, najčešće
kontakt sa očima, kožom, veoma
prisutna kao 31% ili 35% rastvor reaktivna, oslobađa eksplozivne gasove
(hlor ili vodonik) na visokim
temperaturama ili u kontaktu sa metalima.
Kreč
Kalcijum hidroksid
Kalcijum-hidroksid,
hidratisani kreč,
kalcijum-oksid
Čvrsti beli prah,
Čvrsti,
prah slabo
rastvoran u vodi, suvi oblik
kalcijum-oksida ima veliki
afinitet prema vodi i oslobađa
veliku količinu toplote prilikom
mešanja.
Iritantan za kožu i pluća
pluća, koristiti zaštitnu
masku i naočare prilikom kontakta sa
njim.
Natrijumhidroksid
Kaustična soda
Dostupan kao čvsta ili tečna
supstanca
Veoma korozivan za tkiva, izbegavati
udisanje, mešanje sa vodom oslobađa
velike količine toplote
Tabela 3.
3 Vrste sistema za uvođenje hemikalija,
hemikalija operativna
razmatranja i druge mere zaštite za hemikalije na
postrojenju za tretman otpadnih voda
Hemijski
naziv
Amonijak
Upotreba
Hlor
Dezinfekcija, kontrola
mirisa i ukusa
Gas
Gvožđe-hlorid
Kondicioniranje mulja,
koagula cija,
koagula-cija
uklanjanje fosfora
Neutralizacija
Čvsta
supstanca ili
tečnost
Tečnost
Dodatak nutrijentima,
dezinfekcija
Hkorovodonična kiselina
Kreč
Koagulacija,
podešavanje pH,
Kondicioniranje mulja,
uklanjanje fosfora
NatrijumKontrola mirisa,
hidroksid
kontrola pH, čišćenje
Tip sistema
za uvođenje
Gas
Operativni uslovi
Napomene
Pažljivo rukovati
Nikada ne koristite bakar ili
rezervoarima, Provetriti vrh mesing u tretmanu
skladišne prostorije
amonijaka. Upotreba
gvožđa
žđ ili ččelika
lik jje
zadovoljavajuća
Skladištiti rezervoare hlora Uronite krpu u vodeni
u hladnim, su-vim i dobro
rastvor amonijaka za
prove-trenim prostorijama. detekciju curenja.
Korozivan za većinu
metala posebno
metala,
aluminijum, bakar, ugljenik,
Čvsta
supstanca
Oslobađanje velike količine
toplote u dodiru sa vodom,
Tečnost
Koncentrisana kausti-čna
soda mrzne na visokim
temperaturama
Ne koristiti materijale od
aluminijuma.
Hvala na pažnji!!!
Download

Bezbednost i rukovanje hemikalijama u okviru