и
зво
в
о
р
ISSN 1847-4454
9 771847 445002
годишњице
3
У ЈАСЕНОВЦУ ОБЕЛЕЖЕНА 68. ГОДИШЊИЦА ОД ПРОБОЈА ЗАТВОРЕНИКА ИЗ ОВОГ ЗЛОГЛАСНОГ УСТАШКОГ ЛОГОРА.
З
бог поплава које су овог пролећа
помериле комеморацију у знак сећања на пробој затвореника усташког
логора Јасеновац, ове године иста је
одржана три недеље касније, 12. маја,
уместо на дан пробоја 22. априла.
Код споменика цвет, аутора Богдана
Богдановића, комеморацију је отворила
председница Савета спомен-парк Јасеновац Катица Седмак која је истакла основни
задатак установе на чијем се челу налази, а
то је сачувати сећање на жртве усташких
злочина.
- Младим генерацијама морамо омогућити
да чују истину, да уче о тој истини, и овде у
образовном центру у Јасеновцу, али и у
школским клупама. Наша је дужност и дуг
према жртвама да говоримо о страшном
злочину који је овде почињен, о трагичним
последицама фашизма, нацизма и усташког режима, али и да упозоримо до чега
може довести нетрпељивост, мржња и безумна злочиначка идеологија, нагласила је
Седмак.
Комеморацији су присуствовали и високи државни функционери који су се и
обратили скупу, председник РХ Иво Јосиповић, председник Сабора Јосип Леко, и
министар у Влади РХ Мирандо Мрсић.
- Данас смо овде поново да се сетимо свих
убијених само зато што су били Жидови,
Роми и Срби или Хрвати непослушни усташком режиму. Оно што је направио нацистички и усташки режим на смемо никад
заборавити. Посебно не смемо заборавити
да су то учинили припадници нашег народа
над људима друге националности, поручио
је Јосиповић.
Након официјелног дела уручена су
одликовања и признања преживелим
логорашима и учесницима пробоја Јешуи
Абинуну, Илији Ивановићу и Базилу
Зуколи које је уручио Иво Јосиповић. Ради
се о одликовању реда Стјепана Радића, док
је Јавна установа спомен-парк Јасеновац
одликована Повељом РХ.
На скупу, прилику да се обрате, добили
су и представници три народа који су
највише страдали у Јасеновцу, Србин Илија
Ивановић, Јевреј Борис Браун и Ром
Стеван Ђурђевић. Посебно је било
емотивно излагање Илије Ивановића,
једног од 107 преживелих у пробоју 22.
априла 1945. године, који је у Јасеновац
доведен 1942. када је имао само 14 година,
заједно са 350 дечака са Козаре.
Причајући о страхотама и злочинцима,
од Динка Шакића до фра Мајсторовића
званог Сатане, које је лично видео како
убијају недужне људе, Илија је посебно
нагласио трагедију што је логор након рата
потпуно уништен. Сва мучилишта су порушена, а логор сравњен са земљом тако да
се не може видети ништа од онога што је ту
било.
- Мени је јако жао што овај комплекс логора
после Другог светског рата сав уништен.
Верујте ми, био сам овде две године и 10
месеци, и сад кад дођем ја се не могу снаћи
где је шта било. Жао ми је што није бар нека
барака остала која би подсећала на ону језу.
Ово данас изгледа као излетиште и молим
вас да се барем нешто обнови и боље
означе места у којима су људи масовно
убијани, рекао је Ивановић и на крају
поручио свима да уче своју децу и унуке
љубављу како се овако нешто никад не би
поновило.
Након званичног програма одржан је
молебан од стране представника традиционалних верских заједница: православне, римокатоличке, јеврејске и муслиманске. Потом су делегације, од државног врха,
преко представника амбасада, међу којима
су били и српски амбасадор и генерални
конзул Србије у Вуковару, Станимир Вукићевић и Живорад Симић, до политичких
странака и других организација и институција положили венце. Од српских представника венце су положиле делегације
Заједничког већа општина, Српског на-
родног већа и Самосталне демократске
српске странке на челу са Драганом
Црногорцем, Милорадом Пуповцем и
Војиславом Станимиро-вићем.
Срђан Секулић
НЕУТВРЂЕН БРОЈ ЖРТАВА
Н
и 68 година након пробоја, а
касније и ослобођења
Јасеновца, не зна се колико је
у овом логору убијено људи. Бројке
варирају од 30 хиљада, колико су
тврдили поједини хрватски
политичари деведесетих година
прошлог века, до преко милион по
подацима разних истраживања и
организација из времена СФРЈ.
Данас Јавна установа спомен-парк
Јасеновац барата са именима од
83.301 убијених. Међутим, овај број
константно расте јер је стварни
далеко већи. Само по подацима
страних служби и организација тај
број се пење преко 800 хиљада. Тако
је нпр. на основу америчких архива
објављена публикација „Genocide in
Croatia“ у којој је наведено да је
убијено 750 хиљада Срба и 60
хиљада Јевреја. Из архива немачког
Вермахта постоји извештај са краја
1944. године у коме се говори да је у
Јасеновцу убијено 860 хиљада људи,
док је Јевреј Исидор Леви 1985.
године изјавио да је водио
евиденцију по којој је у Јасеновцу
убијено око милион жртава.
да разбистримо
4
пише: Славко Бубало
!
Уочи Васкрса, највећег празника православних хришћана, кардинал Бозанић
дошао је у Вуковар да саопшти да Срби нису, да не требају и да не могу бити једнаки
и равноправни са већинским народом. Заиста поразно за једног човека од вере,
човека чије звање и послање људима треба да служи за пример и који би већ по томе
што јесте требао да представља моралну вертикалу.
Политичке поруке са црквеног олтара
Б
аш када смо (поново) помислили да
ће односи између Срба и Хрвата, а
све због посете првог потпредседника владе Србије Александра Вучића
Хрватској, кренути у неком бољем, позитивнијем и опуштенијем смеру доживели смо
још једно разочарење. Први човек католичке цркве у Хрватској, загребачки надбискуп
кардинал Јосип Бозанић са олтара вуковарског самостана Св. Филипа и Јакова
позвао је хрватску владу да одустане од
увођења ћирилице у овом граду. Тако се
лидер најбројније од многих хришћанских
заједница у Хрватској отворено успротивио
не само поштовању закона него и томе да
један народ буде равноправан са осталим
народима у овој држави.
Није то ништа ново, кроз историју се
дешавало да људска једнакост много пута
буде погажена, али је у најмању руку несхватљиво да неко ко себе сматра божијим
изаслаником на земљи и данас сматра да
људи нису једнаки. Тај не гази само закон
властите државе, тај гази и божји закон у
који се сваки дан заклиње, а тај закон каже:
Пред Богом су сви једнаки!
Ако је Вуковар нешто посебно да би због
тога био изузет од увођења, Бозанићу и
његовим истомишљеницима, толико мрске
ћирилице има ли онда оправдања да Јасеновац као место страдања стотина хиљада Срба и не само њих, буде изузет од
латинице? Наравно да нема, јер људе нису
убијала слова, људе су убијали људи или
боље речено нељуди и то нема никакве везе са оним што говори Бозанић.
Могао је Бозанић са олтара самостана
Св. Филипа и Јакова да каже и нешто друго.
Логично би било да свако прво почисти своје
двориште. Могао је да осуди повике са
хрватских стадиона „Убиј Србина“, бојне
усташке поклике „За дом спремни!“ са
концерата по хрватским градовима, именовање улица по усташким доглавницима и
мисе задушнице поглавнику и његовим
кољачима. Могао је да осуди то што
усташко „U“ краси зидове и фасаде зграда у
готово свим хрватским градовима и селима.
Могао је да осуди то што појединци на главе
своје деце стављају усташка знамења и
капе као да је то нешто чедно и лепо. Могао
је да позове свој народ да то не ради, да га
опомене да то није нешто чиме може да се
поноси јер има много тога чиме би хрватски
народ заиста могао и требао да се поноси.
Могао је, али није. Ја се бар не сећам да
јесте јер то би у земљи каква је Хрватска
одјекнуло попут експлозије бомбе, а ако
јесте повлачим све што сам овде написао.
Уместо тога он се ставио на страну оних који
заговарају идеју да је Хрватска земља
Хрвата, да су сви остали у њој само гости и
да ако им се овде не свиђа иду. За несрећу
Хрвата у последњем рату Бозанић криви
искључиво Србе и то не неке, него све, а за
то што су учинили опроштаја нема сада ни
икада.
„Вуковар – рекао је Бозанић - заслужује
посебну осјетљивост која треба бити изражена и посебним оквиром позитивних
прописа о уређењу појединих питања. Наиме, политичка мудрост одликује се осјетљивошћу за стварност, не утјече се насиљу
према осјећајима грађана да би провела
свој план, познаје изнимке и стрпљива је у
ишчекивању да сазрије вријеме. Посебност
вуковарске меморије је јамство да се једино
на истини може градити заједништво и
продубљивати односе међу људима који
могу јамчити бољу будућност. Све што
уноси лаж, штети овоме граду и Хрватској.
Питање једног писма сажетак је многих
других питања на која нису дани одговори.“
Каква је то данас стварност Вуковара?
На којој то истини Бозанић жели да гради
заједништво и продубљава односе међу
људима? На који то начин Бозанићево
размишљање и ставови могу гарантовати
бољу будућност? Чиме се то уноси лаж и
штети Вуковару? По чему је питање ћирилице сажетак многих других питања на
која нису дати одговори? Одговоре на та
питања зна изгледа само Бозанић, али
треба га подсетити да ова питања не треба
да поставља Србима јер они нити су писали
закон нити су га тражили, нити инсистирају
на његовом провођењу или непровођењу.
Та питања Бозанић треба да поставља
институцијама у Бриселу које су Хрватској
наложиле да такав закон уведе. Уместо тога
Бозанић и остали упорно желе да лоптицу о
питању увођења ћирилице у Вуковар
пребаце на српску страну, да то постане
српски проблем и да се Срби на том питању
конфронтирају са већинским народом. Треба рећи да су се у то на врло перфидан
начин укључили и медији који су одмах након објављивања резултата пописа похрлили у Вуковар да упитају српске политичке
представнике шта мисле о увођењу ћирилице. Очекивано, они су се изјаснили да
треба поштовати закон, али и објаснили да
Срби са тим немају ништа него да је то
питање уверљивости хрватске државе.
Ипак, оно што је још поразније од изјава
о писму је једна друга његова изјава, а то је
да „Не могу на првом мјесту бити они који су
разарали него они који су градили“. Шта је
тиме желео да каже? Можда да су сви Срби
рушили, а да су сви Хрвати градили. Има ли
места где је било обрнуто или Бозанић
тврди да епитет рушитеља припада само једној страни?
Уочи Васкрса, највећег празника православних хришћана, кардинал Бозанић дошао је у Вуковар да саопшти да Срби нису,
да не требају и да не могу бити једнаки и
равноправни са већинским народом. Заиста
поразно за једног човека од вере, човека
чије звање и послање људима треба да
служи за пример и који би већ по томе што
јесте требао да представља моралну вертикалу. Ако Вуковар од нечега треба да буде
изузет онда је то оваква реторика.
Нешто касније Бозанић је у духу екуменизма поводом Васкрса упутио честитке
„сестринској“ православној цркви, њеном
патријарху и њеним верницима. Након
свега што је изрекао у Вуковару, ту честитку
заиста нико не може да прихвати као
искрену.
годишњице
5
НА ДУДИКУ ОДРЖАН КУЛТУРНИ ПРОГРАМ И ПОЛОЖЕНИ ВЕНЦИ У ЧАСТ СТОТИНА УБИЈЕНИХ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ
последњем рату потпуно девастиране.
- Српско народно веће је дало пре неколико
година скромну донацију за обнову овог
меморијалног комплекса, међутим нисам
знао да се Дудик налази у оваквом стању.
Први пут сам овде и дао сам обећање
представницима удружења бораца и од
сада ћу сматрати својим задатком да се ово
спомен подручје уреди и да буде у онаквом
стању у каквом је био раније. То заслужују
сви они који су овде убијани и ми који чувамо
успомену на њихову жртву, али и на
херојске вредности због којих су пали и због
којих овај споменик треба овде да стоји,
сматра председник СНВ-а и саборски
заступник Милорад Пуповац.
По први пут венац на Дудику је положила
и делегација Министарства бранитеља под
чију надлежност спадају и жртве и злочини
из Другог светског рата. Министарство је не-
У
знак сећања на стотине невиних
цивила и партизана који су од 1941. до
1943. убијани на Дудику 11. маја су на
овом стратишту положени венци. Почаст
страдалима на овом месту одаје се сваке
године, другу суботу у мају, а организатор
комеморације је Удружење антифашистичких бораца и антифашиста града Вуковара. Злочини на Дудику које су починили
припадници Жупне редарствене области
Независне Државе Хрватске никако не смеју бити заборављени сматрају у УАБА-и града Вуковара.
- Ми се морамо сећати, не само ових жртава
него и свих других које је покосио фашизам.
Често у дневној политици наилазимо на
покушаје изједначавања жртве и њихових
џелата што није добро. Милиони жртава
који су страдали нису низашто криве, него
су криви они који су их убијали, каже
председник УАБА-е града Вуковара Лазо
Ђокић.
Уз почасну стражу Војске Републике
Хрватске венце су положили и представници града, Вуковарско-сремске жупаније, генералног конзулата Републике Србије у Вуковару, делегације Министарства
бранитеља, Заједничког већа општина,
Српског народног већа, Већа српске националне мањине града Вуковара, многих
антифашистичких организација из Хрватске, Србије и БиХ, као и представнци
вуковарских политичких странака са српским предзнаком.
Након полагања венаца уприличен је и
кратки културни програм у којем су
учествовали Вуковарско српско певачко
друштво Јавор и рецитатори Вуковарске
гимназије. На учеснике и посетиоце на
самом крају обрушила се јака киша па је
програм врло брзо приведен крају, а
обележавање се преселило у Ружичкину
кућу где је постављена и изложба фотографија посвећена Дудику и одржана јавна
трибина о страдању народа Срема и Славоније под усташком власти.
Део некадашњег спомен парка на
Дудику узурпиран је још од 2005. када су
градске власти одлучиле да се на месту
некадашњег улаза у меморијални центар
направи фудбалски терен који је свечано
отворен прошле
године. До спомен обележја сада се долази споредним, прашњавим путем.
Упоредо са овим
проблемом, сваке године поставља се и питање када ће Дудик доћи на ред
за обнову јер су
пет буктиња под
дудовима архитекте Богдана
Богдановића у
давно покренуло иницијативу за оснивање
Меморијалног центра у Вуковару где ће
осмаши из целе Хрватске свакодневно
долазити и обилазити места страдања у
овом граду.
Током посета ученици ће посетити 11
локација из последњег рата, међу којима
нема Дудика, јер очигледно је да су нове
жртве у потпуности потиснуле оне из Другог
светског рата. Доказ за то је и неуврштавање комеморације на Дудику на званични градски плакат поводом десетодневног обележавања дана града, иако су
град и жупанија били формални покоровитељи овог догађаја.
Никола Милојевић
хроника
6
ЦРКВА СВЕТЕ ПЕТКЕ НА ДОБРОЈ ВОДИ У ВУКОВАРУ ЗА САМО ШЕСТ ДАНА ПО ТРЕЋИ ПУТ НА МЕТИ ВАНДАЛА
Ц
рква Св. Петке на Доброј води у
вуковарском излетишту Адица за
непуних шест дана поново се нашла
на мети вандала. Прошли пут тај вандализам имао је обрисе крађе из користи јер су
са цркве откинути бакрени олуци, али овај
последњи, који се догодио у ноћи са првог
на други мај, је чиста обест и вандализам.
Како другачије окарактерисати то што је
неко из саксија истресао цвеће и земљу и то
„уредно“ просуо по степеницама око целог
храма и преврнуо жардињере са постоља у
дну цркве?
Заиста је несхватљиво да неком смета
лепо уређен простор око цркве крај које
свакодневно пролазе становници Вуковара
и околних места у потрази за миром и
одмором у природи. Цела прослава Дана
рада протекла је весело, а Адица је била
пуна излетника који су од раних јутарњих
часова пристизали на раније обележена
места.
Старешина храма протојереј-ставрофор
Јован Радивојевић затекао је неред око
храма по доласку на јутарњу службу.
- Онима који су ово урадили поручујем да
ова црква није овде од јуче. Она овде
поносно стоји већ двесто година и стајаће ту
и даље док је Срба и православних верника.
Не могу да схватим оне који ово раде и могу
да кажем само - Боже опрости им јер не
знају шта раде – рекао је прота Јован након
јутарње молитве која је овај пут трајала
готово два часа.
Одмах по сазнању о овом вандалском
чину цркву Св. Петке посетили су заменик
вуковарско-сремског жупана Ђорђе Ћурчић, заменик градоначелника Вуковара
Дејан Дракулић и председник Градског
одбора СДСС-а Срђан Милаковић како би
старешини храма и верницима исказали
подршку и охрабрење.
- Осуђујем овај вандалски чин који се
догодио на овом православном светилишту. То је још један доказ да они који не
желе добро овом граду не мирују и ми као
представници српске
заједнице морамо заједно са свим структурама у граду и шире
деловати како се овакве ствари више не би
понаљале – рекао је
Ђорђе Ћурчић.
- Тешко је то повезати
са било чиме. Сведоци смо разних изјава у задње време на
штету припадника наше заједнице од стране различитих институција и појединаца из
друштвеног и политичког живота Хрват-
ске које апсолутно не доприносе добрим
односима међу људима – каже Срђан
Милаковић.
- Ми поново позивамо све на мир и
толеранцију како све ово не би прерасло у
нешто много горе – апелује Дејан Дракулић.
У цркви смо затекли и Марка Правдића који
живи у Швајцарској. И он се придружио
осуди вандализма, а има и неке практичне
савете.
- Ја сам католик, а моја супруга је православне вере и кад год дођемо у Вуковар она
воли овде да се Богу помоли. У Швајцарској
су цркве и светиње отворене, може да уђе
ко када хоће, нема оваквих глупости. Тамо
се светиње поштују, а не лупају. Ма треба
поставити камере па ће све бити другачије –
каже господин Правдић.
На лице места изашли су радници вуковарске полицијске станице, сликали, обавили увиђај и отишли. Материјална штета није
велика па тешко да ће починиоци бити пронађени. Лоше је то што неоткривање починилаца шаље поруку свима којима су на
памети оваква непочинства да то могу
чинити кад хоће и како год хоће.
Прота Јован једино решење види у томе
да храм у догледно време огради па ће
сваки будући улазак непозваних у његово
двориште бити третиран као провала. Треба поменути да су и на вратима храма била
видљива мања оштећења, али вандали
нису успели да их провале. Очигледно су
намеравали да и његову унутрашњост мало
„преуреде“ и права је срећа да у томе нису
имали успеха.
Након молитве верници су у саксије
вратили земљу и цвеће и простор око храма
довели у пријашње стање. Наоружани једино стрпљењем остаје им нада да ће се, ако
их већ закон не открије и примерено казни,
вере недостојни вандали бар уморити од
својих ниских побуда.
Славко Бубало
актуелно
7
ВЕЋЕ СРПСКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ ГРАДА ВУКОВАРА, У ПРОСТОРИЈАМА СРПСКОГ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА, ОРГАНИЗОВАЛО
ИЗЛОЖБУ ПОД НАЗИВОМ ВУКОВАР И ЋИРИЛИЦА.
И
зложба старих фотографија Вуковара на којој су видљиви ћирилични
натписи организована је из више
разлога. Главни мотив Већу српске националне мањине Вуковара била је жеља да се
на одговарајући начин одговори на оркестриране нападе смишљене како би се
избегла примена Уставног закона о правима националних мањина у делу који се
односи на увођење ћирилице у Вуковару.
Поменуте фотографије су само један од
доказа да су Срби у прошлости представљали значајан фактор у развоју овог
града, у свим сегментима, од економског до
културног па и спортског дела. Оне су
материјално сведочанство које говори о
томе да је ћирилица у нека друга времена
била једнака и равноправна са латиницом.
Иницијатива за овакву изложбу стара је
више од годину дана, јер је и пре последњих
дешавања везаних за увођење ћирилице у
овом граду, питање не само српског писма,
него и целокупне српске историје, традиције и духовности, или гурано под тепих или
је окарактерисано као „србовање“.
- Ове фотографије докаују да смо овде дуго.
Према неким подацима српска заједница
овде је била присутна вероватно од самог
постанка овог града. Значај Срба је нарочито био велики од 18. века па на даље,
када смо овде имали угледне личности,
привреднике, образоване људе и разне
организације. Није нам намера да се свађамо и расправљамо, већ је намера да
докажемо како смо овде вековима и да ћемо
ту и остати, рекао је председник ВСНМ Вуковара Ђорђе Мацут.
Изложбу су посетили и генерални
конзул Републике Србије у Вуковару
Живорад Симић, представници Српске
православне цркве, друштвено – политичког, културног и просветног живота Срба
у Вуковару који су, такође, истакли богату
прошлост Вуковара и утицај Срба на њу.
- Ова изложба сама по себи указује да Срби
најмање три века живе у Вуковару и да нас
је овде било пуно, а поготово људи који су
се бавили разним пословима. Ћирилица на
натписима јасно се види на овим фотографијама. Дошли смо у ситуацију да морамо поново нешто да доказујемо, да
крећемо из почетка, да морамо доказивати
да смо ту вековима, а не да смо овде дошли
пре 20 година. Такође, посебно сад, пред
улазак у ЕУ морамо доказивати да имамо
право на свој језик и писмо, што нам и
хрватски закони омогућавају, међутим,
политика, а сада чак и католичка црква,
јасно је рекла томе не, истакао је председник СДСС-а Војислав Станимировић.
Вуковарски парох и старешина храма
Свете Петке на Доброј води, протојерејставрофор Јован Радивојевић, нагласио
је да сваки народ који има веру у Бога може
опстати и очувати своје име.
- Сматрам да би сви грађани Вуковара
требали да виде ове фотографије, јер ово
што се на њима види, то је нешто што је у
Вуковару постојало. Посебно ме радује што
је Српска православна црквена општина
Вуковар део историје града Вуковара без
обзира колико то некима сметало, поручио
је прота Јован.
Поред изложбе фотографија, посетиоци
су имали прилику да виде и прилог ТВ
продукције Заједничког већа општина, под
називом „Прећутана историја Срба у Вуковару“. У програму су учествовали тамбурашка секција КУД-а „Бранислав Нушић“
из Борова и рецитатори вуковарске гимназије који су прочитали неколико песама
везаних за Вуковар, а дело су српских
песника Душка Трифуновића, Ђорђа Радишића и Бранка Ковачевића. Прочитан је и
један одломак из дела Ристе Михаиловића
написаног 1890. године под називом „Из
прошлости Вуковара, обзиром на тамошње
Србе“.
- Драго нам је да је Гимназија Вуковар која
наставу одржава на српском језику и писму,
узела учешће на овој изложби. Ми ученике
образујемо и васпитавамо да негују и чувају
своју традицију, језик и писмо и уопште свој
идентитет - нагласила је професорка српског језика и књижевности Љиљана Бајац.
Иако је изложба била релативно добро
посећена, а сам програм од стране присутних гостију оцењен као добро осмишљен, ипак, нису се сви позвани одазвали
на отварање ове изложбе.
- Жао нам је што овде нису били сви које смо
позвали. Мислим да је долазак на ову
изложбу чак и њихова дужност и обавеза. То
се пре свега односи на један део политичких
радника, затим наших професора и појединих директора школа, представника културних организација и других. Сви они били
су позвани, а зашто нису дошли то само они
знају - закључује Мацут.
Изложба, која би у наредном периоду
требала да буде постављена и у другим
местима бивше вуковарске општине како би
се са њеним садржајем, али и значајем,
упознало што више људи, састоји се од 13
старих фотографија, махом непознатих
аутора, из периода пред Први светски рат
као и између два светска рата. Део тих
фотографија објављен је у фебруару, у 61.
броју нашег листа. Такође, фотографије
неће бити излагане током предизборне кампање за локалне изборе јер питање ћирилице у Вуковару није страначко него
национално.
Срђан Секулић
8
У ДАЉ ПЛАНИНИ ОДРЖАН ЈЕ 7. САЈАМ ЦВЕЋА И СЕОСКОГ ТУРИЗМА.
С
ајам цвећа и сеоског туризма отворен је
11. маја у Даљ Планини. Цвеће, балконски и вртни украси, бројни штандови
с ручним радовима, народним ношњама,
винима, разним посластицама и кулинарским
специјалитетима припреманим по рецептима
ових крајева, слика је Сајма цвећа и сеоског
туризма. Седам година прошло је када су се у
мају у Даљ Планини први пут окупили излагачи са ових простора. Тада их је било само
петнаестак и многи нису веровали у опстанак
и развој ове идеје која би требала да допринесе развоју континенталног, односно сеоског
туризма, на овом подручју. Данас се општина
Ердут и цела Осјечко-барањска жупанија
поносе овом манифестацијом која је постала
препознатљива на карти дешавања Хрватске
али и ван ње.
- Овај Сајам заслужује све похвале. Када смо
га започели нисмо очекивали овако брз успон.
Све иде једним добрим током и сигурни смо да
Сајам има добру перспективу и да ће у будућности само напредовати. На добром путу
смо да остваримо најважнији циљ, а то је маркетинг односно промоција туристичке понуде
овог краја. У ову манифестацију кључили су се
готово сви ловци, риболовци, винари, угоститељи, разни произвођачи са подручја општине и сви доприносе одличној презентацији
овог краја – рекао је начелник општине Ердут
Југослав Весић.
Иако је први викенд месеца маја већ
седам година резервисан за овај Сајам
организатори су ове године датум одржавања
померили за седам дана. На овај начин
повезали су две, за жупанију, значајне манифестације: Дани вина и туризма Осјеч-
ко–барањске жупаније и Сајам цвеће и сеоског туризма.
- Ми бележимо конкретне резултате које је
донео овај Сајам. Успели смо мотивисати
младе људе, удружења са наших простора и
породичне пољопривреде произвођаче да се
почну бавити очувањем културне баштине и
да јако пуно раде на стварању новог туристичког производа. Погледајмо винску цесту и
винаре са овог простора, они су много напредовали. Датум одржавања Сајма померили
смо и на тај начин уклопили се у још једну
значајну жупанијску манифестацију „Дани вина и туризма“ – рекао је потпредседник Туристичке организације општине Ердут Дарко
Барјактаревић.
Рекордан број излагача
Продајно – изложбени штандови постављени
унутар и у околини новоизграђеног Дома
културе у Даљ Планини нудили су разноврсне
произвиоде. Посетиоци су сем мноштва цвећа
могли да виде, пробају и купе разне кулинарске производе, вино, ракију, мед, одећу и
обућу и ручне радове. Ове године укупно 77
излагача допринело је разноврсној понуди и
све већој популарности Сајма.
- Ово је најзначајнија манифестација општине
Ердут. Имамо 32, а од тога 22 манифестације
организује Туристичка заједница општине.
Овај Сајам је прерастао је све оквире и истиче
се по посећености и броју излагача. Ове
године постигли смо нови рекорд по броју
излагача, бележимо све веће гужве и ми смо
због тога јако срећни. Стално настојимо и тражимо могућности за напредак, Сајам желимо
дићи на још већи ниво и надамо се да ће владајуће структуре увидети велики потенцијал
ове манифестације – реко је Барјактаревић.
Излагачи цвећа издвојени у посебном
делу Сајма улепшали су и мирисом окупали
ово мајско дешавање. Висеће саксије, лончарице, трајнице, зимзелене саднице, украсно биље, камени патуљци и лабудови, плетене кошаре давали су посебан угођај. Број
излагача цвећа и ове године забележио је
пораст.
- Први пут смо на овом Сајму и могу рећи да
смо одушевљени. Јако су нас фино дочекали,
организација је перфектна, од паркинга за
аутомобиле до продајних места. Продајемо
разнолико украсно биље и за сада има
муштерија, а ми имамо понуду за сваки џеп.
Овај вид излагања и продаје веома је добар
начин којим се ми представљамо на тржишту,
а и зарадимо – рекла је Сања Микановић из
Трпиње.
Другог дана Сајма организовано је такмичење у кувању фиш паприкаша. Посетиоци су
сем у рибљим специјалитета могли да уживају
и у богатој гастрономској понуди ловачких
јела. Након културно – уметничког програма, у
19 часова, затворен је и 7. Сајам цвећа и
сеоског туризма.
Последњих година општина Ердут и Осјечко-барањска жупанија улажу велике напоре у
развој континенталног туризма. Пројекти и
многобројна дешавања промотивног карактера допринели су све бољој презентацији
овог карај на туристичкој карти. Покровитељи
Сајма цвећа и сеоског туризма су општина
Ердут и Осјечко-барањска жупанија.
Јадранка Јаћимовић - Иван
истражујемо
9
ВИСОК ВОДОСТАЈ И ТЕМПЕРАТУРЕ ПРЕКО 20 СТЕПЕНИ ДОПРИНЕЛИ СУ НЕЗАПАМЋЕНОЈ НАЈЕЗДИ КОМАРАЦА. И ПОРЕД МЕРА
ЗАПРАШИВАЊА, КОМАРЦИ И ДАЉЕ У НЕПОДНОШЉИВОМ БРОЈУ НАПАДАЈУ ГРАЂАНЕ
Аљмаша и Ердута је велико легло комараца. Ова године је више него погодна за
њих и зато, нажалост, комараца ће бити у
великом броју. Прскања која ми изводимо,
помоћу возила, за овакву најезду немају
готово никакав ефекат.
http://www.jutarnji.hr
Проблем нису финансије, него
неделотворност третмана
Запрашивање комараца у Осијеку
П
рошле године, због сушних периода,
није их било, али зато су се комарци
попут осветника овај пут појавили
раније и у много већем броју. Прве убоде
становници Хрватске, посебно они на
истоку државе, осетили су већ почетком
априла. Ове године временски услови су
више него погодни за ове ситне напасти.
Обилне кише, високи водостаји и температуре изнад 20 степени идеални су услови
за размножавање комараца. Канали и баре
пуни су воде, а обиље влаге доприноси све
већој најезди. У Осјечко-барањској и
Вуковарско-сремској жупанији појава комараца представља један од највећих проблема. Болни убоди, алергијске реакције и
могућност ширења заразних болести плаше
становнике ове две жупаније. Посебно су
осетљиви када су у питању деца.
- Постало је несношљиво. У вечерњим
сатима је немогуће изаћи из куће. Комарци
улећу у уста, очи, а посебно је тешко одбранити децу. У апотекама се продају средства
за заштиту која су страшно скупа, али из мог
искуства и не помажу много. Надам се да ће
неко да уради нешто по овом питању па
нећемо ваљда провести лепо време
затворени у кућама због комараца – жали се
И.И.
Комарци јачи и од авиона
У рат са одраслим јединкама већ се
кренуло. Иако најбоље резултате даје
третирање средствима из авиона, проблем
је држава, односно Министарство здравља,
који овај начин борбе са комарцима
сматрају неприкладним и штетним за цели
еко систем. И поред тога у Вуковару је 29.
априла извршено прво третирање комараца из авиона, међутим безуспешно јер
бројност комараца није смањена.
- Целе године пратили смо развој ситуације
везaне за комарце и према проценама
стручних служби вршили третирање специјалним ампулама. Бацане су у све баре и
реке и на тај начин су се уништавалe ларве,
али очигледно је да је високи водостај
учинио своје. Комараца има више него
иначе. Са министром здравља, договорио
сам и омогућио авио третмане у Вуковару.
Он је променио уредбу и дозволио да се
комарци третирају из авиона и изнад
насељених места. Међутим након првог
третмана у Вуковару је био мир само два
дана. Разговарао сам са др Липовчевићем
који води стручну службу и он је потврдио да
ће поновни третман бити из-вршен чим
временски услови то дозволе – рекaо је, у
емисији Радио Дунава, градона-челник
Вуковара Жељко Сабо.
У суседној Осјечко-барањској жупанији
најезда комараца је незапамћено велика.
Осијек, за борбу са комрацима, ове године
планира да издвоји 7,5 милиона куна. Прва
третирања нису много помогла, а штаб за
одбрану од комараца припрема нове акције
јер на појединим местима број убода
комараца достиже и 267 за 15 минута.
Проблем представља и то што у околини
Осијека постоји велики број подручја у
којима се комарци легу, али се она не
третирају. Иако је град тражио помоћ
државе, реакције није било. И у општини
Ердут, комарци стварају велике проблеме.
- Подручје Даљ Планине, Бијелог Брда,
Иако су прва третирања комараца у
општини Ердут планирана за почетак јуна,
због јако лоше ситуације кренуће се већ у
мају. Начелник Југослав Весић сматра да
то неће много помоћи, јер ни третирања из
авиона у Вуковару и Осијеку нису дала
резултате.
- Ово мора систематски да се реши на нивоу
државе. Градови и општине то сами неће
моћи да реше јер постоје читави комплекси:
Копачки рит, велике водене површине око
рита, Дунава и Драве и без систематских
авионских третмана неће се много постићи
– тврди начелник Весић.
Општина Ердут за третирање комараца
годишње издваја од 300 до 500 хиљада
куна. Само једно третирање на нивоу
општине износи око 150 хиљада куна. Иако
у општини Борово, за рат са комарцима
нису унапред издвојена посебна финсијска
средства, начелник Радо Босић спреман је
да реагује уколико се договори са околним
општинама на истовремену акцију запрашивања.
- Мислим да је потпуно нереално да третирамо комарце уколико то не учине сви.
Ако се друге општине договоре да ће
вршити третирање комараца, наравно да
ћемо се и ми придружити у интересу заштите грађана јер појединачно третирање
није ефикасно - рекао је начелник општине
Борово Радо Босић.
Држава је решење проблема са комарцима препустила носиоцима локалне самоуправе, али судећи према добијеним информацијама, они ове године нису у стању
победити природу и најезду крвопија. Третирање комараца, слажу се наши саговорници, требало је вршити у одређеним
периодима током године и то координирано
и систематски јер се сада сусрећемо са
незапамћеном најездом.
Према неким подацима постоји око 3300
врста комараца, а у Хрватској је до сада
регистровано 50 врста. Стручњаци тврде да
бројност комараца на подручју Панонске
низије због: погодне климе, река Дунава,
Драве, Саве, географских карактеристика и
биљног света може достићи енормне вредности.
Јадранка Јаћимовић - Иван
прославе
10
ОБЕЛЕЖЕН МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА
смањује. Нисмо више угрожени само ми као
заједница, већ је без посла и већински
народ. Град се асфалтира, граде се фонтане, паркинзи, али не знам ко ће на њих
паркирати своја кола и не видим да ће бити
неких нових радних места. Ту не рачунам
запослене у трговачким ланцима, који ништа не доприносе развоју привреде овог
краја, каже председник Већа српске националне мањине града Вуковара Ђорђе
Мацут.
Без обзира на велику незапосленост
свима који су се Првог маја затекли у Адици
највећу главобољу задавали су несносни
комарци које ни запрашивање обављено
неки дан раније није успело да уништи.
Многи излетници су такво третирање комараца прокоментарисали као обично заваравање и комараца и грађана пред скоре
локалне изборе.
Иако је свеукупни утисак да је у Адици
било нешто мање посетилаца него претходних година, највеће гужве биле су код
Бесплатне порције ућуткале протесте
Г
рађани Вуковара и околине Први мај
су, као и сваке, године прославили у
излетишту Адица. Многи од њих искористили су међународни Празник рада за
боравак у природи, шетњу по шуми, или
камповање уз незаобилазно роштиљање.
Температура је ове године достигла скоро
30 степени па је главни циљ излетника био
пронаћи што већу хладовину. Најбитнија
одлика првомајског празника ипак је дружење са породицом и пријатељима.
Код српске православне цркве на Доброј
води вуковарско Веће српске националне
мањине организовало је и културни програм
у коме су учествовала култруно-уметничка
друштва из Вуковара и Боботе, као и плесна
група Венера. Весело и занимљиво било је
и на штанду радио Дунава који је већ по традицији организовао томболу. Ове године
лозови су распродати у рекордном року, а и
награде су биле примамљиве.
Иако је Међународни празник рада
традиционално прилика да се скрене
пажња на раднике и њихова права чини се
да су од властитих права чак и радници
дигли руке. У Загребу су синдикалисти
организовали протест на којем су од Владе
затражили да „промени смер“ економске
политике и очување социјалне државе.
Протест су подржале и опозиционе странке,
католичка црква и поједине десничарске
организације. И док је на тргу Бана Јелачића
било тек 15.000 демонстраната градоначелник Бандић је у максимирској шуми
поделио чак 50.000 порција пасуља.
У овом тренутку у Хрватској је скоро 370
хиљада регистрованих незапослених, а зна
се да је стварни број далеко већи. Протеста
није било у Вуковару, некада граду радника,
а у последње време месту у којем радничка
класа више готово да и не постоји.
- Некада се у Адици окупљало и по 20.000
срећних и задовољних људи који су радили.
Данас не ради скоро нико и према нашим
информацијама у производњи ради тек 500
до 600 људи и тај број се свакодневно
штандова политичких странака које су делиле храну. Грађани који нису сами роштиљали или нису могли тај роштиљ да си
приуште, стали су у редове за бесплатне
порције пасуља, фиша или чобанца. Због
васкршњег поста Самостална демократска
српска странка делила је грађанима гирице
и помфрит.
Мештани Борова и ове године првомајске празнике прославили су на свом
излетишту Грац. Тамо је прославу организовао Општински одбор СДСС-а а излетницима је подељено око 400 порција фиш
паприкаша.
Никола Милојевић
11
ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ У ДАЉУ ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА СВЕТОГ ЂОРЂА ЗАПОЧИЊУ ЂУРЂЕВДАНСКИМ УРАНКОМ. КОЛОНА
ВОЗИЛА ПРЕДВОЂЕНА КОЊАНИЦИМА КРОЗ УЛИЦЕ ДАЉА ПРОШЛА ЈЕ И ОВЕ ГОДИНЕ
равославни светац Свети Ђорђе
многи верници обележавају као своју
крсну славу. На овај дан у домовима
великог броја православаца на богатој
трпези гори славска свећа и служи се
славски колач. Поред обичаја везаних за
слављење крсне славе за овај дан вежу се и
многа друга народна веровања па и магијске радње. Један од најпознатијих обичаја
је Ђурђевдански уранак. Окупљање младића и девојака који одлазе у природу те се,
у рану зору, ките зеленим гранчицама обичај је од давнина. Иако живимо у земљи у
којој је око 90% становништва католичке
вероисповести, могуће га је доживети и на
њему учествовати уколико 6. маја дођете у
Даљ. У овом месту већ 10 година без прекида одржава се Ђурђевдански уранак.
Организатор је Самостална демократска
српска странка општине Ердут.
- Ђурђевдански уранак је традиција коју су
започели наши дедови, али због ратних
збивања деведесетих дошло је до прекида.
П
Поново смо почели да одржавамо уранак
2003. године и све ово време то се веома
добро одвија, без икаквих проблема. Наше
младе покушавамо да научимо и објаснимо
им да је то традиција и верски обичај, нешто
што треба да сачувамо од заборава – рекао
је начелник општине Ердут Југослав Весић.
Ове године, поводом Ђурђевдана, организовано је окупљање испред цркве Св.
Димитрија у Даљу у 4:30 часова. Поворка је
затим кренула до манастира Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини где је
служена света литургија. Затим су се учесници уранка вратили у Даљ где су их
дочекали коњаници који су их предводили
кроз улице. Свим "свечарима" честитали су
Ђурђевдан, а oни су их дочекивали испред
својих домова и частили пићем и храном.
Уранак је завршио у 10 часова испред
даљске цркве уз Ужичко коло и заједничку
фотографију. Овај обичај, по угледу на
Даљце, пре неколико година почели су да
негују и становници Бијелог Брда. Тако
последњих година возила, окићена зеленим
гранама, на Ђурђевдан пролазе и кроз
бјелобрдске улице. Према веровању на
ђурђевданским уранцима млади се опасују
врбовим прућем "да буду напредни као
врба", ките се здравцем "да буду здрави као
здравац", копривом "да коприва опече
болести са њим" и селеном "да им душа
мирише као селен".
- Према причама наших старих некада су се
овде на ђурђевднски уранак окупљали
људи из свих крајева, не само из нашег
места. Одлазило се литијом, пешке у
манастир и враћало назад. Будница је
долазила ујутро рано у село и честитала
свечарима славу, некада су то била
запрежна возила, коњи и кола, а данас су их
заменили трактори и аутомобили. Мислим
да је ово традиција коју не смемо да
заборавимо баш због наших предака.
Морамо је очувати и као до сада Ђурђевдан прославити на један
специфичан и достојанствен
начин – прича начелник Весић.
Како би све прошло без проблема побринуо се организациони одбор СДСС-а који је испланирао руту поворке и то пријавио полицији. Одређени су и
редари, који су се у поворци истицали у посебно обележеним
мајицама, и који су били задужени за сигурност свих учесника и посматрача. Ове године на
Ђурђевданском уранку учествовало је преко 200 људи,
углавном млади из Даља и
околних места.
Јадранка Jаћимовић Иван
Барања
12
У ЈАГОДЊАКУ СВЕЧАНО ОТВОРЕН ДЕЧИЈИ ВРТИЋ У КОМ ЋЕ СЕ ВОДИТИ БРИГА О ПЕДЕСЕТАК ДЕЦЕ
вац истакао је да родитеља. Уколико се то не деси ускоро
нема много места у вртић ће са радом сигурно почети већ од
Хрватској у којима се јесени.
За његово унутрашње опремање биће
отварају вртићи.
- На срећу Јагодњак је потребно још око 80.000 куна, а вртић ће
једно од тих мало- радити у две смене са по два оделења од 25
бројних места где има малишана.
Поред стотињак мештана отварању врдеце и где су људи уз
слогу и договор са тића присуствовали су и саборски заступцрквом то успели. ници СДСС-а Драган Црногорац и Миле
Много је оних који Хорват, заменик осјечко-барањског жупана
ударају у таламбасе и Јован Јелић, председник Жупанијске оргаговоре како нема ула- низације ХНС-а Стјепан Чурај, градонагања у Барању, а са- челник Белог Манастира Иван Добош и
ми не чине ништа да његов заменик Предраг Стојановић.
то поправе. Овде то
није случај – рекао је
Славко Бубало
С
вечаним пресецањем врпце министар привреде Иван Врдољак и
потпредседник СДСС-а Милорад
Пуповац отворили су 11. маја нови дечији
вртић у Јагодњаку. Вртић који је смештен у
згради некадашње Српске народне школе,
изграђене још далеке 1897. године, настао
је као резултат добре сарадње општинских
власти са Српском православном црквом.
Наиме, СПЦ је објекат старе Српске народне школе уступила општини на закуп од
30 година. Општина је кроз конкурс према
Министарству регионалног развоја обезбедила средства у износу од 900.000 куна, а
касније је за наставак радова Хрватска
народна странка обезбедила још око
200.000 куна.
- Радове је извела локална комунална фирма из Јагодњака па смо на најбољи начин
искористили уложена средства јер су и
наши људи остварили зараду и имали посао
– истакао је начелник општине Анђелко
Балабан у говору пре самог отварања.
Министар привреде Иван Врдољак
изразио је наду да након дугог периода
зачаурености и несолидарности долази
време заједништва истичући општину Јагодњак као добар пример заједничког деловања неколико политичких странака, пре
свега СДСС-а и ХНС-а, а онда и Српске
православне цркве.
- Изгубили смо ту жицу заједништва,
солидарности и зачаурили се те превише
размишљали шта мисле људи из другог
села, општине, улице, града - рекао је Врдољак и присутнима саопштио још једну радосну вест. Влада је већ издвојила 160.000
куна и за спољашње уређење овог вртића.
Потпредседник СДСС-а Милорад Пупо-
Пуповац и додао да се не треба само сукобљавати са другим политичким странкама
него да треба стварати партнерство и
учинити да странке буду заинтересиране за
Барању. Ако се то не промени Барању ће
заобићи не само државни, него и европски
новац.
Начелник општине Анђелко Балабан
рекао је да вртић одмах може да отпочне са
радом, али најпре треба испитати потребе
СКУД ЈОВАН ЛАЗИЋ ИЗ БЕЛОГ МАНАСТИРА ПРИПРЕМА СЕ ЗА НОВУ СЕЗОНУ
Спремни за пут
Н
акон скупштине СКУД-а Јован Лазић
из Белог Манастира и након избора
нове председнице др Светлане
Пешић, ово друштво има бројне планове.
Једна од првих активности је одлазак
ветерана и А селекције у Београд на 4.
фестивал фолклора Срба са западне
стране Дрине и Дунава "Шири ми се моје
коло мало" у организацији КУД – а „Крајина“, у склопу културних манифестација
које подржавају Влада Републике Србије,
Министарства за културу и дијаспору,
Секретаријат за културу града Београда,
Комесаријат за избеглице и град Београд.
Четврти Фестивал фолклора је наставак културне размене Српских фолклорних
ансамбала из Србије, Хрватске, Словеније
и Републике Српске, а у плану је и проширење на Македонију и Црну Гору. Своју
жељу да и ове године буду учесници
Фестивала изразила је већина фолклорних
ансамбала. Жеља организатора је да сваки
наредни фестивал окупи већи број друштава чиме доприносе културној и туристичкој промоцији Београда, али и проширењу сарадње међу учесницима.
СКУД Јован Лазић, већ други пут ће
бити учесник овог фестивала, али сада
појачан и ветеранима који истичу како
уживају у поновном окупљању и пробама
под руководством кореографа Хранислава Подрумца који на пробе долази из
Дарде и са њима вежба два пута недељно.
Чланови овог културног друштва планирају и оснивање библиотеке, у којој већ
сада има 1000 наслова.
С.Немет
13
НОВИ ЗАКОН О ПРЕБИВАЛИШТУ ОТВОРИО МНОГА ПИТАЊА НА КОЈА ОДГОВОРИ И НИСУ БАШ НАЈЈАСНИЈИ
или ради трајног исељења из РХ не одјави
пребивалиште или не продужи пријаву боравишта биће кажњена за прекршај новчаном казном од 500 до 5.000 куна. Да ли због
високих казни или неког другог разлога у
последње време у Белом Манастиру приметан је све већи број аутомобила са регистарским таблицама Србије, а неки од
власника потписнику ових редова потврдили су да је сврха њиховог доласка управо
одјава пребивалишта јер им је на граничном
прелазу то добронамерно саветовано како
би се избегле неугодности.
Не улазећи у добре намере законодавца
истине ради треба рећи да је закон о пребивалишту првенствено „преправљен“ само
ради изборног инжењеринга који је на свим
досадашњим изборима омогућавао да активну улогу имају фиктивни бирачи па чак и
Предраг Прекодравац, начелник ПП Бели Манастир
покојници, а не и због свих осталих права и
Двојно пребивалиште - мач са две оштрице
М
ај је традиционално први месец у
години у којој почиње права сезона
годишњих одмора, и самим тим
прва већа сеоба туриста, па је за очекивати
да ће Министарство унутрашњих послова,
као и уочи ускршњих празника када у
Хрватску долази много хрватских држављана који живе у иностранству, подсетити
грађане на њихове обавезе према новом
Закону о пребивалишту како би се избегле
неугодне ситуације на граничним прелазима. Нови Закон о пребивалишту ступио је
на снагу 29.12.2012. године и објављен је у
Народним новинама бр. 144/12. То значи да
они који су са 29. 12. 2012. године у иностранству дуже од годину дана ради образовања, обављања послова који су везани
уз одређено раздобље, дуготрајног лечења
и других разлога, морају најкасније до 29.
12. 2013. године о томе обавестити полицијску управу или станицу на чијем подручју
имају пријављено пребивалиште или дипломатску мисију, конзуларно представништво Хрватске на чијем подручју бораве
у иностранству, те им о разлозима привременог боравка ван Хрватске доставити
одговарајућу документацију, појашњавају у
МУП-у.
Такође, за привремени одлазак у иностранство дужни су обавестити полицијску
управу или станицу на чијем подручју имају
пријављено пребивалиште. То могу да
учине и преко надлежне дипломатске мисије, конзуларног представништва Хрватске
на чијем подручју бораве у иностранству, а о
разлозима морају да приложе и документацију. Из МУП-а наглашавају и да је
грађанин дужан поновно то пријавити ако
остане у иностранству и након протека пет
година од дана кад је први пут пријавио
привремени одлазак. Пријава се потом
мора обнављати сваке три године. Након
повратка у Хрватску, о томе морају известити надлежну полицијску управу на којој
имају пријављено пребивалиште. Ако не
испоштују ову обавезу, за њих ће се покренути поступци одјаве по службеној дужности
из базе података о пребивалишту и боравишту.
- Постоје казнене одредбе које је законодавац сада построжио и у односу на претходне
мале новчане казне исте су вишеструко
веће за прекршиоце одредби које су прописане законом о пребивалишту. Од ступања закона на снагу ми првенствено проводимо провере које су махом везане за
утврђивање стварних адреса грађана јер и
сами знамо да на подручју Барање имамо
доста фиктивних адреса које се вуку из
ранијих раздобља. У том делу се поступа по
дојавама других државних тела или грађана
на чијим адресама су пријављене особе које
стварно не живе на тим адресама. У тим
случајевима покрећу се поступци одјаве по
службеној дужности и брисање из базе
података о пребивалишту и боравишту,
рекао нам је Предраг Прекодравац, начелник полицијске станице Бели Манастир.
За илустрацију, особа која у прописаном
року не пријави пребивалиште, боравиште
обавеза грађана према месту становања.
Најаве законодавца да ће се онемогућити
двојно пребивалиште не узимају у обзир да
многи хрватски грађани имају привремено
боравиште у другим државама које их не
бришу иако ти грађани већ годинама не живе стално у тим државама него само повремено. Имајући то у виду поставља се
логично питање како ће то Хрватска брисати
право привременог боравишта некоме у
БиХ, Канади, Швицарској или у Србији. Многи у Хрватској слажу се како се закони о
укидању двојног пребивалишта највише
доносе због Хрвата у БиХ, а управо та
чињеница донела је и највише конфузије.
Ако се узме у обзир да према неким
проценама чак 90.000 Хрвата из БиХ има
двојно пребивалиште многи сматрају како
би наведени закон могао довести и до новог
егзодуса Хрвата из БиХ јер ће их се велики
број, због разних привилегија, одлучити
остати у Хрватској. Укидање двојног пребивалишта имаће велике последице и на грађане Хрватске. Наиме, знатан број хрватских грађана, који живе у неком од већих
градова, пријављен је на подручјима од
посебне државне скрби или на острвима,
како би плаћали мање порезе и добили
одређене потицаје и повластице. Примена
овог закона у пракси могла би бити много
скупља од свих оних породиљних накнада и
осталих издатака које сада има Хрватска на
основу двојног пребивалишта.
Зоран Поповић
14
Далмација
ИАКО СЕ ПОЛИТИЧАРИ ТРУДЕ ДА КОД НАРОДА ПРОБУДЕ ОДУШЕВЉЕЊЕ ЗБОГ УЛАСКА ХРВАТСКЕ У ЕУ РАСПОЛОЖЕЊА ЈЕ
СВЕ МАЊЕ
остварују своје скромне и једине изворе
прихода, принцип је сличан или исти. У
руралним крајевима Далмације, где шкрта
земља нуди скромне могућности производње, само ретке културе биљака
успевају да се изборе за опстанак, а
климатске промене све мање иду “на руку“
домаћег становништва, тешко је прихватити било какав ризик великог улагања
са неизвесним исходом. Тако ће, захваљујући новим правилима, бити све мање
домаћег вина, препознатљивог далматинског пршута, чувеног овчијег сира из
мешине, младе јагњетине, и да не набрајамо даље.
У селима Далматинске загоре, већ сада
се свакодневно сусрећемо са страховима
локалног становништва. Регистрација
њихових ОПГ-ова (породичних пољопривредних газдинстава), појединачно маркирање грла стоке, ветеринарске дозволе и
потврде , плаћање државних површина
којима се користе, већ су превелики цех који
ће само ретки бити у могућности да плате.
- Глобе нас са свих страна. Док платимо
држави све што потражује, ветеринарима
њихове услуге, и пристанемо на цену којом
нас откупљивачи уцењују, слаба је то
рачуница бити сељак. Ко зна каквим ће нас
све правилима тек условити сада када
уђемо у Европу. Наш уложени рад, труд и
ве је мање дана до званичног уласка ЕУ-пропаст за пчеларе, траваре и друге муку нико не рачуна, то се ваљда подХрватске у равноправно чланство мале произвођаче“. Поента оваквог садр- разумева. Овде су настанили вукове,
земаља Европске уније, а паралелно жаја свима је јасно разумљива, лековито дивље свиње, змије, а од скора има и
са њима и све више проблема који муче биље које нас окружује, традиционални медведа. Штету коју нам наносе половично
постојеће сеоско становништво. Из дана у природни лекови, чајеви, витамини, те надокнађују. Све те животиње заштићене
дан нижу се нова правила, „бомбардују“ различити додаци прехрани, од краја су законом, не смеју се убијати ни кад их
радни народ новим условима и прописима, априла више се неће смети користити гледаш како уништавају оно што стварамо.
а за разумевање и толеранцију у тој причи уколико немају сертификат чија је цена, ни А ко нас штити? Змије отровнице заштићена
места нема. Не поставља се више питање мање ни више него 100.000 еура.
су врста, све је изгледа вредније од човека ко ће и како у читавој тој новонасталој приНаиме, на снагу ступа нови закон говори један огорчени становник села
чи, спремно и способно задржати свој важећи за све земље чланице Европске Подинарје. Име не помињемо јер неће да се
положај, наставити да живи искључиво уније, па чак и за потписнице Кодекса али- представи.
захваљујући своме раду.
ментаријуса који ово забрањује, а њиме се
Његово мишљење деле сви који се носе
Свесни чињенице да ће млађе генера- прописује правило којим се сви природни са истим проблемима.
ције са радошћу дочекати нови безвизни лекови од биља, на бази трава, укључујући
Извесно је да се неке ствари више не
режим, лако прихватити могућности и“ и чајеве, пре продаје морају подвргнути могу вратити, време одмиче и са собом
привилегије“ које им доноси надолазеће истраживању од неколико година, а сер- доноси нова правила. Они који буду у стању
време, све се ређе осврћемо на популацију тификат као дозвола за улазак на тржиште, да их прате и прилагоде се, можда наставе
која такве повластице неће бити у стању да за многе је раван добитку на лутрији. По са борбом, а они којима године старости и
користи. Наиме, није тешко разумети како разумевању произвођача то практично услови опстанка буду препрека, врло брзо
термини легализација, регистрација, серти- значи одузимање права на алтернативно биће приморани да одустану. Већину села
фикат, неопходна едукација, и сл. и даље лечење, пропаст за произвођаче меда, данас чини популација којој је све ближа та
звуче као страни појмови већини попу- траваре и све остале који неће бити у друга одлука.
лације. Читајући свакодневно написе из могућности да плате поменути износ
Овим темпом, чини се, у некој скоријој
новина, слушајући ударне вести путем вредности сертификата.
будућности, сеоски живот за многе ће бити
медија, баш тај део поменуте популације
Исте бриге муче и мале произвођаче непознаница. Није онда ни чудо што се тог
све чешће остаје у незнању, разапет између свих сеоских домаћинстава. Било да се непознатог, већ данас, са разлогом примогућности, дилема и недоумица. Елем, ради о млеку, млечним прерађевинама, бојавају.
један од таквих, последњих дана актуелан месу, кромпиру, или другим привредним
гласио је отприлике овако: “Нова директива
производима, захваљујући којима многи
Васка Радуловић
С
15
MЛАДИ У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ ВРАЋАЈУ СЕ ТРАДИЦИЈИ
Н
ајвећи хришћански празник Васкрсење Христово и ове је године свечано прослављен у свим црквеним
општинама и манастирима Епархије далматинске. У присуству великог броја сабраног народа, служене су свечане литургије у свим православним храмовима
током читаве Велике недеље. На Велики
петак и Велику суботу, дане уочи Васкрса,
посебно празнично расположење владало
је у Врлици, северном делу Далмације,
месту некадашње цетинске Крајине.
Древну традицију врличког краја поново
су оживели момци у народним ношњама,
представљајући симболично Чуваре Христова гроба. Ова традиција која своје
корене има у Јерусалиму, одакле је и
донета у Врлику, а стара је најмање 400
година пажљиво је чувана и негована на
овим просторима све до последњег рата. У
послератним годинама, захваљујући овдашњем народу, поново је заживела у Батајници, где и данас борави велики број
Далматинаца.
На овогодишњи Васкрс, захваљујући
свима њима поново је враћена коренима,
уливајући наду повратничком народу у
будући наставак традиције. Обичај налаже
да се два дана пре Васкрса, момци из
Врлике, Цетине и Отишића, свечано облаче
у народне одоре, међусобно бирају харамбашу, главног међу њима, и током та два
дана наизменично, по двојица чувара,
заузимају место северно и јужно од
Христовог гроба. Смене страже су честе,
чувари дефилују кроз цркву ненаметљиво, у
чврстој побожности, заузимају своја места и
нетремице гледају у Свету Плаштаницу.
Њихово кретање не сме да ремети склад
ОДА ЧУВАРИМА
А
кадемик Петар Бокун
Врличанима, чуварима
Христовога гроба, посветио је
и песму, а једна њена строфа кеже
следеће:
Вратићемо се Светом Ники у
Врлици
Наши ће потомци бити у тој
прилици
Да чувају отето и диве се слици
Сведоче својој Васкршњој
навици
црквене молитве већ да искључиво улепшава Литургију елементима ратничког достојанства.
Све оне који су имали прилику да се по
први пут сретну са некадашњим обичајима
из времена њихових предака, развеселила
је чињеница да се очувању традиције окреће све више младих људи, који нису
заборавили своје корене, једнако као и
извесност да ће врлички крај са свима
њима, на овај начин поново оживети.
Васка Радуловић
16
зелене стране
ЕВРОПСКА КОМИСИЈА ИЗНЕЛА ПРЕДЛОГ О УКИДАЊУ РЕГИСТРАЦИЈЕ И ТЕСТИРАЊА ТРАДИЦИОНАЛНОГ СЕМЕНА
нформација о забрани традиционалних сорти подстакла је еколошке
организације у Eвропи на иницијативу потписивања петиције против поменутих прописа, како би се спречило да велике мултинационалне компаније у потпуности монополизују производњу биљног семења и репроматеријала. Како би сачували
ресурсе који представљају темељ хрватског
прехрамбеног система, иницијативи су се
придружила и еколошка удружења из Хрватске, која су се писмима обратила будућем поверенику Европске комисије Невену
Мимици, хрватским заступницима у Европском парламенту и министру пољопривреде Тихомиру Јаковини.
Ипак, на сајту Европске комисије пише
да циљ овог предлога о заштити здравља
животиња и биљног семења јесте модернизација досадашњих закона, којом би се појачала заштита сађења и заштитила природна средина од болести биљака које до-
И
!
Нови предлог Европске Уније о заштити биљака и животиња ових је дана
узнемирио јавност у Хрватској. Европска комисија је у прошли понедељак објавила
овај предлог законског пакета којим би се укинула обавеза регистрације и тестирања
старог, традиционалног и аутохтоног семена за мале произвођаче. Поводом тога,
велики број медија у Европи па тако и у Хрватској и региону објавио је вест о томе
како ће ЕУ кажњавати све који употребљавају аутохтоно семе те да ће нови закон
дозвољавати само употребу генетски модификованог (ГМО) семена. Ова Уредба коју
је Европска комисија послала Европском парламенту, обавезује пољопривреднике да
користе стандардизовано семе, а употреба старих сорти ће бити кажњива чак и ако
се користи у приватне сврхе тј. за личну употребу, преносе различити медији.
лазе изван Европе. Након што је Комисија
објавила свој предлог, њен повереник за
сигурност хране и заштиту потрошача
Тонио Берг објаснио је, како преноси Вечерњи лист, да се нова реформа односи
највише на побољшање сигурности, али да
су правила регистрације практички остала
иста.
- Овај акциони план настојаће да побољша
режим заштите и повећа надзор порекла
семенског материјала. Садашње законодавство ЕУ-а предвиђа да сво семење мора
бити регистровано у складу са националним законодавствима, а оно што ми сада
предлажемо јесте смањење административног терета. Регистрација традиционалног семена остаће иста као и до сада, а
тестирање се укида. Осим тога, накнаде и
давања ће се смањити па ће тако микропредузећа до 10 запослених и са мање од
два милиона евра годишњег промета бити
ослобођена плаћања накнаде, а мали произвођачи неће уопште имати регистрацију каже повереник Борг. Поводом „дезинформација“ објављених у медијима, огласило
се и Министарство пољопривреде Републике Хрватске. У саопштењу за јавност објављеном на сајту Министарства наглашено је
да Хрватска, као земља посматрач, има
увид у текст нацрта новог предлога и да ће
након приступања учествовати заједно са
другим чланицама у доношењу одлука.
- Службена објава поменуте Уредбе није
планирана у следеће две године. Ипак,
желимо нагласити да је неоправдано узнемиривати ширу јавност информацијама да
неће бити могуће сијати и размењивати
семе аутохтоних сорти за личне потребе
или некомерцијалну производњу. С обзиром да се у јавности створило мишљење да
се више неће моћи користити аутохтоне
сорте за личну употребу, овим путем желимо нагласити да треба разликовати
производњу репроматеријала намењеног
широком тржишту и производњу и употребу
семена аутохтоних сорти за властиту употребу – пише у саопштењу. У њему се наводи и то да обавезна контрола над производњом репродукционог материјала заправо представља гаранцију за купце да је
семе и сорта коју купују здрава што се да
видети на декларацији на паковању. Ипак у
саопштењу је наглашено да је за свако
комерцијално стављање семена на тржи-
17
ште потребно да сорта буде уписана на
Сортну листу, било као стандардна или као
чувана сорта. Иако је, како Министарство
наводи, поступак за признавање чуваних
сорти значајно поједностављен, до сада је
тек пет сорти признато, а седам је у поступку
признавања.
- Овим путем још једном апелујемо на
удружења и произвођаче да се више укључе у очување заштите наших аутохтоних
сорти биља. Уласком Хрватске у Европску
унију, све сорте са Сортне листе Републике
Хрватске постају део Заједничке Сортне
листе Европске уније и њихова продаја није
ограничена на цело подручје ЕУ – истичу у
саопштењу објављеном на сајту Министарства пољопривреде. На крају саопштења назначено је да ће о свим дилемама
везаним за нови предлог ЕУ, хрватско
Министарство пољопривреде расправљати
са релевантним стручњацима, удружењима
и занитересованим произвођачима у склопу
редовних активности и састанака те да ће
заузети став о овој теми с циљем заштите
хрватског тржишта и аутохтоних хрватских
сорти.
Премда се мањи произвођачи домаћег
семена овим одредбама ослобађају
трошкова или чак и самих регистрација и
тестирања семена, поставља се питање
како ће њихов производ моћи да конкурише
на тржишту ако нема сертификат?! Ко ће
желети да купи семе знајући да не постоји
никаква гаранција за његово кориштење?!
Свака сорта мора
проћи анализе и
истраживања да
би се могла наћи
на тржишту рада, а
Закон наводи да
ће у случају било
каквог тровања и
других реакција
изазваних семеном, произвођач
морати да одговара за то. Тиме се
намеће ново питање - ко ће производити и продавати
семе без тестирања, не знајући
ни да ли је оно
исправно?! Дакле,
о предности и исправности новог
предлога Европске комисије могло
би се дебатовати,
јер како је могуће
да он заиста иде у
прилог мањим
произвођачима,
тако постоји и могућност да је предлог ипак
само покушај да се на „фин“ начин домаће
семе постепено избаци из употребе.
„Марш против Монсанта“
Глобални протест 286 градова под називом
„Марш против Монсанта“, највећег произвођача ГМО семена, одржаће се и у
Загребу 25. маја у 17 часова на Тргу
Француске републике, одакле ће окупљени
кренути према Тргу бана Јелачића. Протест
против Монсанта организује се и у Сједињеним Америчким Државама где је ово
предузеће уништило на хиљаде фармера.
Монсанто је међународна корпорација
основана још на самом почетку 20. века као
дистрибутер безалкохоних пића, а након
преузимања патента уметног заслађивача
сахарина, оријентисали су се на другачију врсту производње. Ова корпорација,
са седиштем у САД-у
данас делује на подручју пољопривреде и
биотехнологије, а поред тога што је највећи произвођач ГМО
семена од 2005. године је куповином предузећа Семинис постала и највећа светска семенарска кор-
порација. Развој Монсанта довео је до
контрадикторности широм света чиме је
предузеће постало главна мета антиглобализацијског покрета и активиста за заштиту природне средине, а 2009. године се
против Монсанта водила и истрага у америчком Министарству правосуђа. Позната
по патентима на ГМО семе, пестициде,
рекомбинованом говеђем хормону и другим
сличним отровима, ова организација за циљ
има продају производа, а не унапређивање
пољопривреде, сматрају активисти за заштиту околине. Ипак, нису само невладина
удружења против корпорације Монсанто
што говори и чињеница да су њени производи забрањени у Француској, Аустрији,
Грчкој, Мађарској, Ирској, Швајцарској,
Луксембургу, Немачкој, Бугарској, Русији,
на Новом Зеланду, Јапану, јужној Аустралији и у Перуу.
Ружица Докмановић
ОПАСНА И ШТЕТНА
П
рема историчару Вилијаму
Енгдахлу, аутору књиге
„Семе уништења“, ширење
генетски модификованог семена
и хране може се назвати
злочином против човечности, јер
како он наводи, ГМО семе је
средство којим светски моћници
желе смањити број становника у
свету. Да његово размишљање
није погрешно, доказало је и
једно истраживање у Француској,
где је тим научника
истраживањима дошао до
резултата да је ГМ храна веома
опасна. Како су анализе
француских научника показале,
ГМ кукуруз може изазвати
туморе и скратити животни век.
Сличне резултате показала су и
истраживања у Италији и
Русији.
dnevnik.hr
18
културни аматеризам
ДАНИ КУЛТУРЕ СРБА СВЕЧАНО ОТВОРЕНИ У БИЈЕЛОМ БРДУ
„Док имамо села постојаће и Срби у Хрватској“
С
вечаност поводом отварања 16. Дана
културе Срба источне Славоније, Барање и западног Срема одржана је 11.
маја у Дому културе у Бијелом Брду. На
почетку програма организатори и гости присетили су се и минутом ћутања одали почаст
недавно преминулимa Татјани Олујић, уредници часописа за децу "Бијела пчела" и дугогодишњем генералном секретару СКД „Просвјете“ Душану Радаковићу. Минифестацију
је затим отворио председник „Просвјете“
Чедомир Вишњић.
- Ова манифестација представља један
озбиљан напор да се ваш рад систематизује и
да се прикаже у једном оквиру који је озбиљан
и покушава бити све озбиљнији. Данас привући пажњу озбиљним радом, у друштву и
времену у којем живимо и радимо, није лако.
Ми Срби у Хрватској криви смо јер нисмо
створили своје градске центре, универзитете,
нисмо створили претпоставке за опстанак
свог идентитета на начин на који то други народи раде. Ми смо имали само један модел, а
то је да своју децу шаљемо у школе и да чувамо своје село. И то је оно што је моја препорука и за данас, млади људи морају учити и
у свет ићи, а ми своја села морамо да чувамо.
Док та своја села имамо, постоје и Срби у
Хрватској – рекао је приликом отварања манифестације Чедомир Вишњић.
Прва дешавања у склопу програм 16. Дана
културе Срба организована су у априлу, када
су у Даљу и Бршадину одржане смотре рецитатора и литерарног стваралаштва. На овој
културној манифестацији представиће се око
600 учесника, а завршна свечаност одржаће
се 26. маја у Хрватском дому Вуковар. Организатор манифестације је Координациони
одбор „Просвјете“ за источу Славонију,
Барању и западни Срем.
- С обзиром на тешкоће финансирања програма манифестације, ове године нисмо ширили садржај већ смо задржали постојећу
форму. Сем смотри рецитатора и литерарног
стваралаштва имаћемо смотре фолклора,
драмско вече и ликовну колонију. Пратећи дешавања у склопу ове манифестације морам
истаћи да је нажалост посећеност јако слаба.
У будућности нас очекује сасвим другачији
концепт финансирања. Улазак у ЕУ донеће
промене због којих се морамо добро замислити, уколико желимо да ова манифестација
опстане – рекао је председник Координационог одбора „Просвјете“ Тихомир Секеруш.
Програм отварања 16. Дана културе Срба
источне Славоније, Барање и западног Срема
био је посвећен српској традицији у овим
крајевима, извођене су традиоциналне српске
песме и игре.
Овогодишња манифестација реализује се
уз помоћ: Савета за националне мањине РХ,
града Вуковара, Вуковарско-сремске и Осјечко-барањске жупаније и Заједничког већа
општина.
Јадранка Јаћимовић - Иван
У ГАЛЕРИЈИ БОРОВО 10. МАЈА ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ИКОНА САМОУКЕ УМЕТНИЦЕ БИЉАНЕ ЕРИЋ. ТОМ ПРИЛИКОМ
ПРЕДСТАВЉЕНО 46 СЛИКА
Икона као инспирација
У
Борову је 10. маја у галерији КУД-а
„Бранислав Нушић“ отворена изложба
икона уметнице Биљане Ерић чланице
ликовне секције „Сава Шумановић“ из Борова.
Ово је њена прва самостална изложба, а иако
по образовању економиста Биљана је након
тридесет година поново оживела своју љубав
према сликарству и одважила се да своја дела
покаже јавности. Самоука сликарка која је
четкицом на платно преносила углавном пејсаже и цветне мотиве пре три године открила
је љубав према иконама.
- Иконе сам почела да сликам 2010.године,
прва је била икона Исуса Христа. Пронашла
сам велику љубав у овоме и то ме у потпуности испуњава. Зато данас не осећам трему него велико узбуђење – рекла је на отварању изложбе Биљана Ерић.
У Галерији слика Борово посетиоци могу
до 25. маја да погледају и купе њена
уметничких дела. Сем икона, међу 46 изложених слика налазe се и две слике цркве и
неколико приказа пејзажа и цветних мотива.
Иако је реч о аматерском сликарству про-
фесор Слободан Драшковић истиче да су
иконе неуједначеног квалитета, али са препознатљивим и тачно исцртаним ликовима светаца.
- Увек је човеку драго када се неки уметник
први пут појављује, посебно када аматери
желе да се представе јавности. Сликати иконе
је веома смело, ако не познајеш материју.
Овде има шест слика које су изненађујуће квалитетне и можемо рећи да радови задовољавају основне стандарде вредновања – оценио
је професор Драшковић.
Он је истакао да у изложби икона као
културном догађају можемо да уживамо захваљујући томе што црква толерише копије и
реплике икона. Ово потврђује и Чедо Лукић,
парох боровски који је био гост на отварању
изложбе.
- Ова изложба на мене оставља леп утисак
иако није професионално сликано. Ликове
који су овде приказани веродостојни су иконама, односно копијама икона које уметница
преноси на платно. Тешко је пренети на слику
све оно што се подразумева по канонима. То
је оно што овој уметници недостаје, познавање просветитеља по канонима. Сигуран
сам да ће она ову сугестију у догледно време
да прихвати и у свом раду посвети више пажње и позадини и боји на икони, не само лику
просветитеља – рекао је први парох боровски
Чедо Лукић.
Изложбу икона организовао је КУД „Бранислав Нушић“, а отворио ју је председник
друштва и начелник општине Борово Радо
Босић. Први дан, изложбу је посетио велики
број људи, који су имали прилику да сем у
сликама уживају и уз звуке Тамбурашког оркестра боровског КУД-а.
Јадранка Јаћимовић - Иван
хоби
19
СРЂАНА НИКОЛИЋ ИЗ БОРОВА ВЕЋ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ НЕГУЈЕ ХОБИ – СЛИКАЊЕ НА СТАКЛУ
Б
оровчанка Срђана Николић, иначе
водитељка маркетинга на Радио Борову, пре четири године почела је да
се бави осликавањем предмета од стакла,
порцулана и керамике. Од тада па до данас
осликала је стотињак флаша, тањира,
саксија за цвеће, здела и ваза различитих
облика и величина. Све што је до сада
направила Срђана је поклонила својој фамилији и пријатељима. Сви ови предмети су
уникатни, рађени руком и на њима је исписана посвета, а такви поклони према Срђанином мишљењу имају већу вредност од
обичних.
У Удружењу „Плави Дунав“ из Борова,
које се бави очувањем природе, обичаја и
развојем туризма, изложено је око двадесетак њених радова. То су углавном стаклене флаше за ракију - фраклићи и винске
флаше. Ови су предмети етикетирани као
сувенири и продају се, а новац од продаје
намењен је за потребе Удружења.
Срђана је овим послом почела да се
бави зато што је релаксира, смирује и помаже јој да се лакше избори са својим
здравственим проблемима. Јаки болови у
кичми последица су дечје парализе коју је
прележала још у раном детињству, а данас
је мучи и висок крвни притисак, па је тиме
ограничена да се овом хобију озбиљније
посвети. Међутим, сликање на стаклу за њу
представља чаролију која јој омогућава да
се на тренутке искључи из стварности.
Љубав према сликању Срђани је још у
петом разреду основне школе усадио њен
наставник ликовног Данило Банић. Одувек
је, каже ценила импресионизам и сликара
Клода Монеа, а његову слику „Импресија,
рађање сунца“, по којој је импресионизам и
добио име, истиче као највећу вредност
овог уметника. Тврди да је посебно надахнута његовом моћи запажања. Сликање
доживљава као један креативни процес за
који инспирацију проналази у природи.
Водени и морски пејзажи, пољско цвеће:
лаванда, сунцокрет и мак, воће: грожђе,
вишње и шљиве се међусобно испреплићу
као основни мотиви свих Срђаниних радова. Слика у топлим бојама: црвеној, жутој,
зеленој, наранџастој и љубичастој. Највише
ради на стаклу и углавном осликава винске
флаше, бокале, тегле, фраклиће, чутурице
и уљне боце. Користи обично прозирно или
обојено стакло, али каже да је најлакше
радити на пескованом стаклу јер на њему
боја не клизи. Песковање је технолошки
поступак обраде стакла који настаје наношењем абразивног средства на стакло под
високим притиском. На тај начин се може
обрадити читава површина стакла или само
део. Овим начином обраде постижу се и
стварају разни геометријски облици, фигуре, узорци и дизајн стакла. Тиме стакло
постаје уметничко дело.
Срђана је технику осликавања стакла
научила од своје пријатељице Љиљане Пекић - Пауновић, иначе новинарке која се и
сама бави овим послом већ дуже време.
- Она ме научила како да осликавам флаше
за крсне славе, па сам почела да користим и
мотиве светаца. У цркви набављам мале
иконе српских светаца које лепим на флаше
и на таквим флашама осликавам босиљак и
православни крст. Имам жељу да научим да
сликам Белог анђела - говори Срђана.
За сваки предмет који ослика користи
акрилне боје на бази воде које су
специјализоване за употребу на стаклу као
и контур пасте којима се осликавају детаљи.
Завршне радове обавља помоћу прозирних
лакова који јој служе за распуцавање боје.
Наша саговорница је годинама сакупљала салвете и своју богату колекцију од
преко 200 комада почела је да користи за
рад у декупаж техници.
- Сам процес осликавања у овој техници
одвија се на начин да на обичну прозирну
флашу кистом наносим дебљи слој боје.
Након што се ова боја осуши, додајем још
један слој који је контраст већ осликаној
боји. Потом стављам лак за распуцавање
који раздваја слојеве боје. На једном делу
флаше специјалним лепилом за стакло
залепим салвету која остаје на флаши. Ту
салвету попуним контур пастом и након тога
све прелакирам - појашњава Срђана.
На занимљив начин употребљава бибер цреп на којем је урадила неколико слика
са мотивима рода помоћу истог материјала
којим је осликавала стакло. Себе описује
као позитивну особу, великог борца и
оптимисту, а свој сликарски таленат у
будућности жели још више да развија.
Тијана Шашић
Декупаж
Д
екупаж је врло стара и популарна
техника која се још назива и
салветна техника, јер се помоћу
салвета украшавају различити украсни
и употребни предмети. Ова се техника
може применити на стаклу, дрвету,
пластици, металу, тканини и папиру.
Предмети украшени декупаж техником
пронађени у Кини потичу још из 12.
века, али је сама техника добила на
популарности тек у 17. и 18. веку у
Француској где је и добила назив
декупаж, што значи изрезивати. У 18.
веку декупаж се проширио и међу
европским племством а у 20-том веку
ову технику је користио и чувени
сликар Пабло Пикасо.
20
фељтон
УСТАНАК ПРОТИВ НАЦИСТА И УСТАША НА НАШЕМ ПОДРУЧЈУ ПОДИГАО ЈЕ ЂОКО ПАТКОВИЋ ИЗ БОБОТЕ СА СВОЈИМ
САРАДНИЦИМА. УПРАВО ЈЕ ИЗ БОБОТЕ У ДУДИКУ СТРАДАЛО НАЈВИШЕ ЉУДИ СА ПОДРУЧЈА ЗАПАДНОГ СРЕМА.
С
а окупацијом Југославије од стране
нацистичке Немачке и њених сарадника, територија некадашње државе подељена је између фашистичких
савезника. Добар део територије припао је
новоствореној Независној држави Хрватској на чијем се челу нашао усташки вођа
Анте Павелић.
У прва два месеца окупације, иако су
почела страдања народа и то углавном
српског, али и свих оних који су се бунили
против новонастале ситуације, није било
веће и организованије борбе након капитулације југословенске војске. Тако је
устанак у Југославији покренут тек након
напада Немачке на Совјетски Савез. До
тада, пошто су Трећи рајх и СССР имали
споразум о ненападању (тзв. Пакт Рибентроп-Молотов), КПЈ није кренула у поди-
пише: Срђан Секулић
зање устанка. Са друге стране, неколико
официра, подофицира и војника под вођством пуковника Драгољуба Михаиловића,
окупила се на Равној Гори, огранку планине
Сувобор, почетком маја 1941. године и
одатле кренули у прикупљање сарадника
за организацију борбе против фашистичких
сила.
С временом партизански и равногорски
покрет, иако је у почетку рата било неких
видова сарадње, постаће заклети непријатељи. То је довело до још веће трагедије,
а последице те подељености осећају се и
данас.
На простору Вуковара, Осијека и Винковаца устанак је подигнут у Боботи, када је
25. јула 1941. године Ђоко
Патковић са неколико својих
сарадника испалио прве хице на
непријатеља. Управо се око њега
окупила група људи која је формирала прве партизанске јединице. Равногорски покрет у овом
крају није био организован, иако
је било неколико покушаја, а
четничка традиција развијена јер
је између два светска рата у овом
делу, углавном у местима где су
Срби били у већини, постојао и
рад четничких организација.
Међутим, и поред тога међу
окупаторима и квислинзима владао је страх од четника, тако да су
под тим именом сматрали и партизане. То се најбоље види из
извештаја за период од 16. до 31.
децембра 1941. године у којем
усташки генерал Исер између
осталог наводи: „У четничким акцијама суделују готово сви сељаци гркоисточњаци (Срби) и то
неки силом, а већина милом. Било би стога
потребно спровести мобилизацију свих
гркоисточњака од 18 до 50 година и
употребити их за радну службу у Хрватској
или Њемачкој, док се не очисти цела
територија од осталих побуњеника. Тако би
ситуација донекле била јасна, јер сваки онај
ко не би био мобилисан, могао би се
сматрати четником“.
Прва стрељања на Дудику
Прва хапшења у овом крају догодила су се
пре устанка. То је било у месецу мају када су
усташе ухапсиле 15 људи из Боботе, пет из
Трпиње, девет из Вере, три из Бршадина и
још неколико из Вуковара. Сви они су после
краћег времена пуштени, а разлог хапшења
била је појава црвених барјака у појединим
селима. У прошлом броју наведено је и хапшење угледних грађана из Вуковара који су
сви до једног убијени.
Такође, пре почетка устанка, ухапшено
је и неколико комунистичких активиста, а
прва жртва из њихових редова био је Мане
Смиљанић-Нишлија, радник у фабрици Бата који се истицао и у демонстрацијама против тројног пакта 27. марта, на стадиону у
Борову насељу.
Међутим, прва масовнија хапшења, а
потом и стрељања цивила десила су се већ
сутрадан након подизања устанка који је
организовала група окупљена око Ђоке
21
ОПИС СТРЕЉАЊА
П
о сведочењу једног од
очевидаца стрељања на
Дудику, др Иве
Шимуновића, та ноћ, 31. јула
1941. изгледала је овако: „ У
Дудику је већ била ископана
једна јама од 5-6 метара дуга, 2
метра широка и преко 2 метра
дубока са насипима земље на
јужној страни. У позадини, видио
сам кола с кречом и више
радника. Присутно је било осим
страже, која је у ширем кругу
опколила Дудик, разних и мени
непознатих усташких
функционера, неких цивила,
радника који су копали рупе,
већи број жандара и полицајаца
и неколико Жидова, наводно
доведених из њиховог логора.
Недуго по доласку аута који ме је
довезао, стигао је и камион са
жртвама, њих 15, а међу њима и
једна жена. Путем су певали
седећи на поду, страга везаних
руку, а око њих низ стражара,
полицајаца и усташа. Одмах су
постављени 3-4 метра од јаме, па
су све по тројица доведени пред
јаму и морали су клекнути на руб
јаме. Тако су пет пута по три
особе убијене и одмах иза хитаца
се видело како се пребацују у
јаму.“
Патковића.
Усташе су 26. јула опколиле Боботу и
целокупно становништво извели из кућа те
сатерали у општинско двориште. Слично је
било и други дан када је и извршено
хапшење оних који ће касније бити
стрељани на Дудику.
Ухапшени су спроведени у Вуковар где
им је суђено пред преким судом, а судским
већем је председавао др Иван Видњевић и
још двојица усташа. Суђење је трајало само
један дан, а у вечерњим сатима осуђеници
су одведени на Дудик где су их чекале већ
спремљене раке. Тада су убијени: Драго
Нешић, Мишо Поповић, Милорад Продановић, Ђоко Патковић, Весо Арсенић,
Стеван Барвалац, Милоје Арсенић, Павле
Арсенић, Стево Нанковић, Илија Арсенић,
Перо Јанковић, Божо Рускинић, Срето
Хаџић, Коста Продановић и Славка Матић.
Нико од њих није имао никакве везе са
устанком, сем једине жене која је тада
стрељана, Славке Матић која је била са
Ђоком Патковићем и Стевом Чонићем
приликом напада
на усташе.
Пошто нису
ухапшени, за
Ђоком Патковићем и Стевом Чонићем подигнута
је потерница. На
њој су постављене и фотографије
њих двојице, а
наглашено је да ће
сви они који их
буду скривали и
који им буду помагали бити кажњени смрћу.
Ђоко Патковић
се након тога скривао по околним селима и организовао будуће акције. Уследило је
минирање пруге
код Сарваша, затим пруге Винковци – Осијек код
Бријеста, код
Острова и Мирковаца итд. Ове акције нису толико
штетиле неприУсташка потерница за Ђоком Патковићем издана 29. јула 1941.
јатељу, али су их године због, како се наводи, покушаја убиства двојице усташа
доводиле до лудила након чега су готово редовно извршаване репресалије над народом.
Треба такође напоменути и да су
партизанске групе организоване углавном
по српским селима око Вуковара: у Боботи,
Кад год дођем у Дудик,
Пачетину, Вери, Бршадину, Трпињи, Босве старе ране ме заболе.
рову, Негославцима, Габошу, Острову итд.
Процветају црне руже туге.
Судбина Ђоке Патковића била је
трагична. Почетком 1942. године извршио је
Осећам мирис земље тек
самоубиство како не би жив пао у руке
откопане за јаме
усташа. Било је то у Боботи, 7. фебруара,
и негде у дну свести слутим плави
када је по причању очевидаца пре тога
мирис
окупљеним Бобоћанима рекао:
далеког Дунава.
„Многи мисле да сам ја крив за све недаће и
крвопролића. То није тачно. Усташки злоКад год дођем у Дудик
чинци нашли би други изговор за своја
и видим младе очи
недела. И када мене нестане, они ће да
које су тек почеле да верују у
наставе да убијају и терају народ у логоре.
живот,
Не верујте усташама, ви се морате борити
утрне бол давних рана.
против њих ако мислите да се сачувате“.
Хапшења и стрељања наставила су се и
Овде где смрт је поражена
даље, а у Дудик нису довођени људи само
ничу цветови вере
из Вуковара и његове околине, већ и из
у трајању слободе.
читавог Срема, све до Земуна. (Наставиће
Ђорђе Радишић
се)
Срђан Секулић
Извори: 1. Душан Лазић, Гојко Брана Мајски, Дудик, Одбор за изградњу МП Дудик,
Вуковар, 1977. 2. Лазар Џакић, Славонија се буди, Савез удружења бораца НОР-а,
Вуковар,1970.
КАД ГОД ДОЂЕМ У ДУДИК
22
спорт
МЛАДИ ФУДБАЛЕРИ ИЗ БОБОТЕ, ДРАГАН ГАГУЛИЋ И СТЕФАН РУСМИРОВИЋ, НАПОРНИМ РАДОМ И ДОБРИМ ИГРАМА ПРИВУКЛИ
ПАЖЊУ СТРУЧЊАКА
својих асистената.
Након неколико одрађених тренинга изабрана
је и тзв. елитна екипа у
којој је Гагулић заузео
стандардно место. Овај
тим одиграо је пријатељску утакмицу са својим
вршњацима из фудбалског клуба Паниониса,
иначе грчког прволигаша,
и победио резултатом
5:2. Како је на овом мечу
играо Драган, најбоље
сведочи чињеница да је
Стефан игра на позицији стопера, посепостигао два гола за свој дује јак шут, а у игри се служи са обе ноге.
тим и уписао једну аси- Још док је играо за петлиће боботског Борца
стенцију, док је по оцени био је најбољи играч и стрелац свог тима, а
тренера кампа прогла- као капитен предводио је своју екипу до
шен за најбољег играча првог места у лиги петлића и то исред
утакмице.
винковачке Цибалије, Фрушкогорца из
Тако је Дадо у своју Илока, Вуковара и других екипа.
кратку, али веома успеЗахваљујући својим добрим играма и
шну фудбалску биогра- постигнутим успесима, Стефан се нашао у
фију, уписао још један тиму Црвене Звезде против екипе Осијека у
успех. Поред тога што је
Београду. Ова утакмица завршена је
нерешеним резултатом (2:2), а Стефан је
добио бројне похвале од Звездиног тренера
за ово годиште, Дејана Мусовића.
И поред досадашњих успеха у својим
екипама, Драган и Стефан данас не
размишљају о томе да играју за неки
реномирани клуб. Остаје им да упорно
ако смо већ у неколико наврата капитен академије, капитен репрезентације тренирају, а резултати ће доћи сами по
писали о младом фудбалеру Дра- града Осијека, стандардни члан жупанијске себи.
гану Гагулићу из Боботе, члану селекције и стандардни члан предрепреС. Секулић
фудбалске академије Крпан – Бабић из зентације Хрватске за 2000. гоОсијека, успеси које овај тринаесто- диште, као и поред разних нагодишњи дечак постиже нижу се и даље и града са многобројних турнира и
утакмица, успех постигнут на
вредни су сваке пажње.
Наиме, као капитен и најбољи играч и Арсеналовом кампу само докастрелац селекције млађих пионира у овој зује велики Гагулићев играчки
академији, Драган је почетком априла запао потенцијал.
за око скаутима познатог енглеског фуд- - Велика ми је част што сам био
балског клуба Арсенала. Гледајући га на учесник овог кампа. До јуче нисам
једној утакмици, коју је академија добила са могао ни сањати да ћу обући дрес
1:0 против Граничара из Жупање, а стрелац славног Арсенала, а ето, сад сам
јединог гола био је управо млађани Гагулић, и то доживео, у једном даху прича
некадашњи грчки репрезентативац Лакис Драган.
Папаиноу (главни скаут Арсенала за Балкан) и његов асистент, бивши играч за- Русмировић у Звездином
гребачког Динама Марио Бонић, позвали дресу
су Драгана на Арсеналов камп у Атину.
У овом кампу окупили су се најтален- Још један дечак из Боботе, иначе
тованији клинци, рођени 2000. године, из најбољи Гагулићев пријатељ,
неколико држава: Грчке, Србије, Хрватске, заслужио је да се и о њему наБиХ, Бугарске, Румуније, Мађарске, пише која реченица. Реч је о
Македоније и Албаније. Из Хрватске, поред Стефану Русмировићу, рођеДрагана, на кампу је учешће узело још ном 2001. године, иначе сталном
седам играча. Надзор над њима имали су члану стандардне екипе Акадечетворица тренера из Лондона са неколико мије Крпан-Бабић за то годиште.
Фудбалски бисери из Боботе
И
народни спортови
БРОЈ 67
23
ГОРАН НЕДИЋ НАЈУСПЕШНИЈИ НА СПОРТСКИМ СУСРЕТИМА У БОРОВУ
ЛИСТ ЗАЈЕДНИЧКОГ ВЕЋА
ОПШТИНА
05/2013
ГОДИНА VII
Лист Заједничког Већа Општина
ИМПРЕСУМ
Број 67
ГОДИНА VII
Вуковар, Мај 2013.
Издавач:
Заједничко веће општина, Вуковар
За издавача:
Драган Црногорац, проф.
Главни уредник:
Славко Бубало
Редакција:
Вуковар; Јадранка Јаћимовић-Иван, Никола
Милојевић, Срђан Секулић; Бели Манастир;
Зоран Поповић, Стана Немет; Книн; Васка
Радуловић
Фотографија:
Н. Војновић, Д. Ковач, З. Поповић
Обрада фотографија:
Небојша Војновић
Графичка припрема:
Славко Бубало
Штампа:
“Glas Slavonije” d.d. Osijek
Ulica Hrvatske Republike 20
Адреса редакције:
Еугена Кватерника 1, Вуковар
Тел: 032/416-667
е-mail: [email protected]
web: www.tvprodukcija-zvo.com
Лист финансира Савет за националне
мањине Владе Републике Хрватске
Излази два пута месечно
Тираж:
8000
Фото на насловној страни:
Споменик у Јасеновцу
Старе игре још увек живе
С
портски сусрет у старим традиционалним играма одржан је у суботу у
Борову, а организовало га је боровско Завичајно удружење Срба Озрена и
Посавине. На трећем, сада већ традиционалном сусрету, које се одржава на
спортском терену „Озрен“ у боровском
насељу Савуља, такмичило се око стотињак
учесника у седам дисциплина.
-Овде имамо такмичаре различитих узраста
и старости и то не само из Борова, него и
других околних места. Пријавили су се ђаци
основних школа, а најстарија такмичарка
има седамдесет година. Требали су да дођу
учесници из Републике Српске али су
нажалост спречени. Ово је један леп догађај
на коме се окупља све више народа који се
подсећа старих традиција, а најбитније је да
се људи друже – каже председник Завичајног удружења Срба Озрена и Посавине,
Рајко Лукић.
Најуспешнији учесник на овогодишњем
сусрету био је Горан Недић из Боботе који
је победио у две дисциплине – навлачење
штапа и бацање камена са рамена, а
заједно са боботском екипом победио је
Боровчане у повлачењу конопца. Ово му је
први пут да се такмичи у Борову али је, како
каже, често посећивао Лички вишебој који
се одржава у Апатину.
- У Србији сам освајао много награда
такмичећи се у старим спортским дисциплинама. Иако сам овде највише дошао
због дружења, лепо се осећам као победник
– прича Недић.
Због дружења је дошла и Савка Милошевић из Борова, која се на наговор организатора пријавила за ношење јаја у
кашици и неочекивано освојила прво место.
У скоку у даљ из места победио је Огњен
Товиловић из Трпиње.
- Нисам се припремао али сам очекивао да
ћу сигурно бити међу три најбоља. Овде сам
први пут, али с обзиром да ми се много
свидело планирам у будеће да посећујем
овакве догађаје – каже Огњен. Најбржи у
трчању у врећи био је Никола Ђурановић
док су Исак Јанков и Саша Митровић
победили у балотању. За остварени резултат, најуспешнији такмичари су на крају
награђени пехарима и захвалницима, а
организован је и ручак за све учеснике и
посетиоце. Председник удружења, Рајко
Лукић изразио је жељу да се овакво дружење настави у још већем броју и да
убудуће на њему учествују и такмичари из
других држава.
Ружица Докмановић
24
спорт
ДЕСЕТА ГОДИШЊИЦА ВЕТЕРАНА ФУДБАЛСКОГ КЛУБА МЛАДОСТ ИЗ КАРАЏИЋЕВА
П
ре десет година формирана је
ветеранска секција фудбалског
клуба Младост из Караџићева, која jе
те 2003. године, баш као и данас, почела да
се такмичи у Лиги ветерана Заједничког
већа општина. Формално, та екипа постојала је и раније, с обзиром да су се некадашњи фудбалски асови са подручја
општине Маркушица окупљали најпре у
Маркушици, а потом и у Габошу одакле су се
преселили у Караџићево.
Био је то добар потез јер је Караџићево
раније било расадник добрих фудбалера
који су играли у некада јаким лигама бивше
Југославије, а неки чак и у Првој лиги. Такође, фудбалски клуб из Караџићева престао је са радом након реинтеграције па је
ово био једини начин да се он поново активира, јер ни тад, као ни данас, овде нема
услова за активирање сениорске екипе или
омладинског погона.
На свом терену, који је такође у прошлости био чувен по квалитетној трави по
коју су долазили чак из Црвене Звезде, у
старим, али уредним свлачионицама и терену који више није ни близу некадашњег
сјаја, ветерани Младости окупљају преко 20
играча, не само из Караџићева, него и из
других места општине Маркушица.
Као и већина клубова који се такмиче са
њима у лиги, финансирају се добровољним
прилозима, а неку пару добију и од стране
своје матичне општине.
Такође, терен одржавају радним акцијама, а у сређивању просторија помажу им и
чланови ловне јединице Соко из Караџићева који исте те просторије користе за
своје потребе.
- Око нашег терена биле су посађене
тополе. Њих смо продали, а добијени новац
уложићемо у покривање свлачионица, каже
један од бивших фудбалера Младости и
данашњи ветеран Ненад Петровић.
Фудбал као одмор од суморне
свакодневнице
За ове људе фудбал је више од игре.
Окупљајући се око свог тима имају прилику
да буду домаћини или да оду у госте својим
пријатељима, али и фудбалским противницима, са којима су и у младим данима водили борбу на фудбалским теренима. Иако
у игри понекад дође и до мањих чарки,
тежих стартова, а понекад падне и по која
псовка, што је све саставни и неписани део
фудбала, ветерани Младости имају добре
односе са свим клубовима у лиги. Обавезно, након сваке утакмице, без обзира како
она заврши и ко победи, следи заједничка
вечера и дружење на којима се заборављају
све оне неугодне ситуације, ако их уопште и
буде.
- За нас резултат понекад и није толико
важан, битно је дружење, истиче Петровић.
Као такви проглашени су и за фер-плеј
екипу што им је велико признање. У такмичарском делу, из сезоне у сезону углавном
се налазе у средини табеле. Дешава се да
откину по који бод и неком од фаворита, а на
терену понекад може доћи до изражаја и
некадашњи таленат који их је красио у
младости.
Као још један прилог да је овим људима
фудбал посредник за дружење, доказује да
имају добре контакте и са два клуба ван
Хрватске. То су клубови из Међаша код
Бијељине и Кузмина у Срему са којима се
састају бар два пута годишње.
Тако овај клуб покушава да очува своју
спортску традицију и отргне од заборава
тренутке из некада успешне прошлости.
Поред тога, дешавања на терену и око њега
понекад су и једине друштвене активности у
овом селу.
Срђан Секулић
фото:www.znsvs.info
Следећи број Извора излази у среду 29.маја
Download

broj 67 - TV produkcija ZVO