Badem
Badem je voćka suvih krečnih zemljišta, a uspeva i na kamenitim zemljištima, ali to ne znači
da ga ne treba gajiti na plodnijem, dubokom i rasresitom zemljištu. Na takvom zemljištu se
brže razvija i postiže se znatno veći prinos. Može da uspeva i na slabo zaslanjenom zemljištu.
Topli položaji cesto izazivaju rano cvetanje. Zbog opasnosti da cvetovi budu rano oštećeni
mrazom odnosno slanom, takvi položaji neodgovaraju gajenju badema. Kao biljka toplih
krajeva, zahteva dobru osvetljenost. Usled nedostatka svetlosti opadaju i cvetovi i zametnuti
plodovi. Badem je voćka koja dobro podnosi visoke temperature. Badem je samobesplodna
voćka, pa u zasadu treba da bude više sorti.
Touno-Korisna i ukrasna biljka u jednom. U proleće cveta pa izgleda kao ukrasna biljka, a
u jesen daje slatko voće sa tankom kožicom. Tuono badem ima ugodan sladak ukus, bez
sporedne gorčine. Jedinstven je među bademima jer je samooprašujući, bez drugog oprašivača
će takođe bogato roditi.
Teksas
- Zemlja porekla (S.A.D.). Plod je srednje krupan, mase oko 3.1g. Okruglast, tanke
ljuske, ovalne jezgre, svetlo smedje boje, dobrog ukusa. Drvo je srednje bujnosti, kasnog
cvetanja, dobre i redovne rodnosti. Plodovi sazrevaju u sptembru. Zbog dobrog kvaliteta
plodova i poznog cvetanja ova sorta zasluzuje paznju.
Feranjez (Ferragnez) - Francuska sorta, bujna, cveta srednje kasno. Oprašivači
su: Teksas i Tuono. Prosečna masa jezgre je 1,68g. Nema dvostrukih jezgri.
Markona-Plod je srednje krupan, ljuska srednje čvrsta, pozno cvetajući pa je preporučljiv
za naše krajeve. Ova sorta je samooplodna što joj daje još jednu prednost za gajenje. Dosta je
zastupljena sorta u našim krajevima.
Breskva
Za uspešnu negu breskve zemljište treba da je duboko rastresito i toplo. Peskovita ilovača je idealna za
gajenje breskve i to slabokisele reakcije PH od 6-7. Breskva je osetljiva na nedostatak mikroelemenata
u zemljištu. Zbog toga su osobine zemljišta značajne pri opredeljenju za uzgoj ove voćke. Breskva
prorodi rano, obilno rađa tako da već u trećoj godini pokriva troškove proizvodnje i počinje donositi
dobit. U zavisnosti od uslova gajenja, nege, osetljivosti sorte itd. breskva u proseku živi oko 13, a
ponekad i 20 godina.
Redhaven-
Redhaven je poreklom iz SAD. To je najzastupljenija sorta svih vremena,
svuda u svetu.Stablo je srednje bujno, obilno i redovno rađa. Dobro podnosi hladnoću tokom
zime. Što se tiče gajenja na području Srbije, vreme sazrevanja je od druge polovine jula, do
početka avgusta. Plod je srednje krupan do krupan, okruglog oblika i atraktivnog izgleda.
Meso je žute boje, čvrsto, slatko, dobre arome i odličnog kvaliteta. Koštica se delimično odvaja
od mesa. Dobro podnosi transport. Sorta koju treba i dalje komercijalno gajiti.
Kresthaven-Plod je srednje krupan, loptast, simetrican, pokozica zuta, srednje
maljavosti a sa suncane strane prekrivena intenzivnim crvenilom, meso je zuto, cvrsto, socno i
prijatnog ukusa. Sazreva u drugoj polovini jula. Stablo je bujno i dobro razvijeno srednje faze
cvetanja. Prilicno je otporna na zimske mrazeve. Ima veoma dobru i redovnu rodnost. Zbog
otpornosti na hladnoce moze se gajiti i u hladnijim oblastima.
Springkrest-
Stablo je bujno, samooplodna je, veoma otporna na niske
temperature. Visoke je produktivnosti, okruglog simetričnog oblika, prosečna težina ploda
120g, vrlo atraktivnog izgleda. Meso ploda je žute boje, srednje čvrsto, dobrog kvalitete,
koštica se potpuno ili delomično odvaja u punoj zrelosti, dobro podnosi transport.
Gloheven-sorta nastala u SAD. Sazreva u drugoj polovini avgusta. Stabla obilno i
redovno rađaju. Plod je srednje krupan, okrugao, sa izraženim šavom koja deli plod na dva
dela. Koštica se odvaja od mesa. Plodovi su atraktivne spoljašnosti. Mezokarp je žute boje,
srednje čvrst, dobrog ukusa i kvaliteta.
Vinogradarska breskva- Voćne sadnice breskve Vinogradske potiče iz naših
krajeva. Boja pokožice je žuta prekrivena do jedne trećine površine lepom crvenkastom bojom.
Meso žuto, čvrsto, sočno, ukusno i kvalitetno
Nektarina
Fantazija-Plod srednje krupan do krupan, jajast, pokožica sjajna i većim delom
prekrivena jarkocrvenom bojom. Meso narandžasto žuto, čvrsto sočno, slatkonakiselo,
aromatično sazreva polovinom avgusta . Izrazito bujna sorta, dobre rodnosti, nije veliki
probirač zemljišta. Plodovi joj dobro podnose transport. Kod nas se dosta gaji.
Kaldezi-
Nektarina vrlo krupnih ujednačenih plodova blago asimetričnog okruglog oblika
prosečne težine 160g. Cepa se, belog je mesa, prekrivena preko 90% sjajnim crvenilom, vrlo
atraktivnog izgleda. Smatra se najboljom sortom nektarine izvrsnog kvaliteta. Sazreva
sredinom jula meseca.
DUNJA
Dunja-Dunja je drvo visoko od 4-8 metara koje raste u Aziji i Evropi. Cveta kratko u maju i junu, a cvetovi
su joj ružičasti. Voli toplije krajeve i često se sadila pored vinograda. Da bi pravilno cvjetala, potrebno je da
temperatura bude ispod 7oC. Najbolje uspeva na propustljivim , ocednim, rastresitim, plodnim i dubokim
zemljištima.
Leskovacka Dunja-Plodovi krupni od 300-500g. Jabucastog oblika, okruglasti, glatke pokožice,
slabo izraženih rebara, bez malja. Pokožica ploda svetložuta i mirišljava, meso belo, cvrsto socno,
aromaticno. Sazreva u oktobru mesecg. Stablo je srednje bujno okruglaste krune, otporna na mraz.
Leskovaccka dunja spada u red najboljih sorti na svetu. Kasno cveta, radja redovno. Оdlicna za preradu u
sokove, dzemove i rakiju.
Vranjska Dunja-
Plodovi su vrlo krupni, od 500-1000g. kruškolikog oblika sa izraženim gukama,
pokožica maljava zlatnožute boje. Meso žuto kiselkasto slatko. Sazreva oktobra meseca. Stablo bujno
krupnog lišća, dekorativno.
Jabuka
- Jabuka nema veliku energetsku vrednost pa je pogodna za
dijetalnu ishranu, bogata mineralima, vitaminima.
JABUKA JONAGOLD
Opis: Visoko kvalitetna sorta, odlična rodnost, krupan plod. Važna karakteristika je
i odsustvo voštane prevlake, čak i posle dužeg čuvanja. Sočno meso, otporna na
mraz, može dugo da se čuva u hladnjačama.
Vreme zrenja: Kraj septembra
Podloga: M26
JABUKA ZLATNI DELISES
Opis: Srednje krupnih, ujednačenih plodova, rađa obilno i prorodi vrlo rano. Plod je
zelenožut pomalo smeđ, čuvanjem u skladištu poprima zlatnožutu boju,
kiselkastoslatkog je ukusa.
Vreme zrenja: Druga polovina septembra
Podloga: M-9, M-26, MM-106
JABUKA CRVENI DELISES
Opis: Plodovi su krupni, tamno crveni, sočna, slatka i aromatična, plodovi se mogu
čuvati do aprila.
Vreme zrenja: Kraj septembra
Podloga: M-26
JABUKA AJDARED
Opis: Plod je krupan, meso ploda čvrsto, sočno, beličasto, slatko/nakiselo,
kvalitetno. Plod dobro podnosi rukovanje i transport odležavanjem dobija na sočnosti
i ukusu. Stablo je do srednje bujno. Otporna na čadjavu krastavost. Jedna od
vodećih i ekonomski značajnih sorti kod nas. Plod ne opada.Dobar je oprašivač drugim
sortama.
Vreme zrenja: Početkom oktobra
Podloga: M-26
JABUKA FUDZI
Opis: Sadnice voća jabuke Fudži su japanskog porekla, atraktivna moderna sorta
jabuke. Dobri oprašivači su Crveni i Zlatni delišes, Greni smit i Gala. Plod je
zelenožućkast, srednje krupan, na sunčanoj strani crvenkast, meso vrlo čvrsto, sočno
i slatko, dobrog ukusa. Redovno je treba proređivati.
Vreme zrenja: Kraj oktobra
Podloga: M-26
JABUKA GRENI SMIT
Opis: Jedna od najpoznatijih. Izrazito zelene boje, dugo se čuva, ukus je naglašeno
kiselkast, hrskava jabuka, tvrdog i sočnog mesa bele boje i vrlo oštrog okusa.
Vreme zrenja: U drugoj polovini oktobra.
Podloga: M-26
JABUKA STARKOVA NAJRANIJA
Opis: Srednje bujno stablo, dobre rodnosti, plod okruglastog oblika, pokožica
glatka, sjajna. Dobro obojena sorta s beličastim pramenovima. Meso osvežavajuće i
kiselkasto..
Sazrevanje :Kraj juna/pocetak jula
JABUKA CRVENI BOSKOP-KOŽARA
Opis: Sorta jabuke, cveta rano, plod je krupan, loptast. Meso je bledožuto, čvrsto,
sočno, vinastonakiselo.Otporna na veliki broj bolesti.
Vreme zrenja: Druga polovina septembra
Podloga: M-26, MM-106
JABUKA BUDIMKA
Opis: Domaćeg porekla. Cveta srednje pozno. Bujna je i dugovečna. Otporna je prema
zimskim i poznim mrazevima. Dobro je oprašuju: Jonatan,Crveni i Zlatni delišes. Plod je
srednje krupan. Meso ploda je beličasto čvrsto, slatko do blago nakiselo.
Vreme zrenja: Druga polovina oktobra
Podloga: M-26, MM-106
JABUKA KOLAČARA
Opis: Plod srednje krupan kolačastog (pljosnatog) oblika, pokožica tanka, sjajna, masna
zelene boje koja zrenjem prelazi u žutu. Veci deo ploda prekriven jarkocrvenim prugama i
mrkim tačkicama. Meso belo, čvrsto, kiselo, blago aromaticno, pogodno u ishrani
dijabeticara. Bujna je i dugovečna retke i loptaste krune, srednje rano cveta, ima krupne,
bele cvetove. Otporna je prema zimskim mrazevima. Sklona je naizmeničnom radjanju.
Vreme zrenja: Sredinom oktobra
Podloga:M-26, MM-106
JABUKA PRIMA
Voćne sadnice jabuke Prima potičuiz SAD. Bere se u drugoj polovini avgusta. Cveta
srednje rano. Pogodna je za gustu sadnju na podlogama slabe bujnosti. Rano prorodi
i dobro rađa. Plod je srednjekrupan. Meso ploda je žućkasto, dosta čvrsto, sočno.
JABUKA MUCU
Voćne sadnice jabuke Mucu potiču iz Japana. Bere se krajem septembra rano prorodi
i obilno rađa. Plod je krupan, sličan zlatnom delišesu. Pokožica je žuto zelena. Meso
ploda je čvršće i grublje nego u zlatnog delišesa.U hladnjači se može čuvati jako
dobro i do 7 meseci.
JABUKA MELROUZ
Voćne sadnice jabuke Melroz potiču iz SAD. Bere se krajem septembra i početkom
oktobra. Cveta srednje pozno. Bujna je sorta pa bolje rezultate postiže na
slabobujnim podlogama (M 9). Pogodna je za gajenje u gustim zasadima. Veoma
dobro i redovno rađa. Plod je krupan. Meso ploda je bledožuto, čvrsto i sočno.
JABUKA BREBURN
Braeburn je sorta jabuke koja je tvrda na dodir sa crveno-narandžastom vertikalnom
prugom na žuto-zelenoj pozadini. Intenzitet boje varira među različitim vrstama.
Poznate su po tome što daju eksploziju ukusa kad ih zagrizete.Braeburn jabuke
imaju jedinstvenu kombinaciju slatko-kiselkastog ukusa. Popularne su među
uzgajivačima zbog mogućnosti da se skladište na hladnom.
JABUKA GLOSTER
Sadnice jabuke Gloster potiču iz Nemačke. Plod je krupan do vrlokrupan, zarubljeno
kupastog oblika. Osnovne boje svetlo zelene , a dopunska je jednolično crvena.
Slatko-blago nakiselog aromatičnog ukusa. Vreme sazrevanja: U drugoj polovini
septembra. Vreme čuvanja: Od septembra do kraja marta.
KRUŠKA JUNSKA LEPOTICA-
Plod je pravilnog kruškastog oblika, ravne
površine, a sa sunčane strane blago crven. Meso je belo, slatko, umereno sočno.
Vreme zrenja: kraj juna meseca
KRUŠKA LUBENIČARKA- Stara sorta.Plod je sitan crvene boje.. Meso je
crvene boje sočnog i aromatičnog ukusa. Otporna je na bolesti i štetočine i lako se
održava. U početku teže prorodi, a kasnije dobro rađa. Pogodna je za sadnju u
dvorištuma, jer ne raste velika.
vreme zrenja: Početkom avgusta
KRUŠKA BUTIRA - Jedna je od najboljih ranih krušaka koja sazreva krajem
jula. Srednje bujnog do bujnog je rasta. Prirodno formira široku piramidalnu krošnju.
Rano počinje da rađa i to čini redovono i obilno. Rađa srednje krupne plodove (140
g) kruškolikog oblika. Kožica ploda je prilično tanka, krhka, glatka, suva i sjajna,
osnovne svetlo-zelene boje koja sazrevanjem prelazi u zelenkasto-žutu s jarkim
crvenilom na osunčanoj strani. Meso ploda je bele boje. Slatkog je i sočnog,
osvežavajućeg ukusa i vrlo prijatne arome. Izuzetnog je kvaliteta.
KRUŠKA SANTA MARIJA- Santa Maria potiče iz Engleske. Ovo je srednje
rana letnja sorta koja dozreva 8 dana pre Viljamovke tj. polovinom avgusta. Rađa
srednje krupne do krupne plodove težine 150 do 250 g i spljoštenog oblika. Kožica
ploda dobije sekundarnu limun žutu boju, a sa sunčane strane je prekrije lepo
crvenilo. Meso ploda je sočno, topivo, aromatično. Miris je slabo izražen. Stablo je
bujnog rasta i izuzetno rodno. Cveta srednje kasno. Srednje je osetljiva na kasne
prolećne mrazeve. Zahteva kasniju i blagu rezidbu.
Kruška Vilijamovka-
Vilijamovka je stara engleska sorta, kod nas vodeća.
Bere se dve nedelje pre zrenja i čuva do 5 meseci u hladnjači. Sazreva krajem
avgusta i početkom septembra . Plod je krupan, mase oko 200g. Kruškolik,
nepravilnog izduženog oblika i neravne površine isprskane mrkim pegama. Pokožica
ploda zelena, a u zrenju prelazi u žutu. Meso krem-belo, sočno, slatko, topivo,
odličnog kvaliteta, pogodno za sve vidove prerade.
Kruška Abate Fetel-Abate Fetel je poreklom iz Francuske. Spada u kasne
jesenje sorte. Stiže za berbu oko 30 dana nakon Viljamovke, krajem septembra.
Rađa krupnim do vrlo krupnim plodovima težine 250 do 320 g. Plodovi su
specifičnog, jako izduženog kruškolikog oblika čime privlače pažnju kupaca. Osnovna
boja u vreme berbe je svetlo-zelena koja sazrevanjem prelazi u slamnato-žutu. Po
površini kožice raspoređene su rđaste lenticele.Meso je žućkasto-belo, srednje fine
teksture , sočno. Slatkastog je ukusa, srednje izražene arome i blagog mirisa. Vrlo
kvalitetna stona sorta. Ističe se srednjim do srednje bujnim rastom i razvija dobro
razgranatu krošnju sa tankim izdancima koje rezidbom treba prorediti.
Kruška Kaludjerka - Sorta Kaluđerka je francuskog porekla. Plod je krupan
do vrlo krupan, mase koja varira od 180-250g, izduženog oblika. Pokožica debela sa
rdjastom prugom, isprskana svetlim tačkicama. Meso ploda je polutopivo, sočno,
siromašno kiselinama. Sazreva krajem septembra i početkom oktobra meseca. Kod
nas je dosta raširena, jer je sorta obilne rodnosti i krupnih plodova koji se dobro i
dugo čuvaju.
Kruška Boskova bočica- Plodovi sadnice kruske Boskova bocica stizu 36
dana nakon Vilijamovke. Plod je srednje velik do velik (180-280 grama). Na celoj
površini ploda prekrivena je sivosmeđom, finom rđastom presvlakom. Privlačnog je
izgleda bez obzira na rđastu presvlaku. Dobrog je kvaliteta ploda i izražene arome.
Skladišna sposobnost je dobra, čuva se 6-7 meseci u hladnjačama. Posle
iskladištenja neophodno je dozrevanje plodova pre prodaje.
Kruška Karamanka-
Sorta nepoznatog porekla. Nastala u Maloj Aziji, u mestu
Karaman, po cemu je dobila i ime, a gde se i danas najvise gaji. Medjutim, i u nasoj
zemlji se mogu naci pojedinacna stabla ove sorte.Voćna sadnica kruške Karamanka ima
plod krupan od 150 do 200 grama. Žuto braon boje. Meso je sočno, aromatično, slatko,
prijatne arome. Spada u grupu jesenjih starinskih sorti. Stablo je bujno otporno na
bolesi. Svake godine pojačava rodnost. Otporna je na mrazeve i idealna je za sadnju u
dvorištima. Okalemljava se sa divljom kruškom i dunja BA-29. Otporna je na sušu,
toplotne udare i vruć vetar.
Kajsija
Relativno dubok korenov sistem omogućava kajsiji uspešan rast i razvoj i na suvljem zemljištu,
ako je dovoljno plodno i rastresito. Ima kratak period zimskog mirovanja, rano kreće sa
cvetanjem, pa je osetljiva na pozne mrazeve.
Mađarska najbolja-
Poreklo sorte je iz Mađarske. Sazreva u drugoj dekadi jula. Ima
bujno stablo. Cveta kasno i veoma dobro rađa,. Plodovi su srednje krupni. Meso je narandžasto,
dosta čvrsto, sočno, slatkonakiselo, aromatično.
Pisana- Kasna sorta sa privlačnim plodovima i odlicnim ukusom. Vreme sazrevanja kraj
jula. Plod je krupan, meso čvrsto. Ukus slatkonakiseo.
Novosadska rodna-
Poreklo sorte je iz Srbije. Plod je veoma krupan, narandžaste
boje. Meso je sočno, slatkokiselo, vrlo ukusno, jezgra su slatka.Lako se odvaja od koštice.
Dospeva u drugoj polovini jula. Plodovi su joj atraktivni i kvalitetni, obilno rađa.
Kajsija NS-4- poreklo sorte je iz Srbije. Vreme zrenja je sredinom jula. Plod je krupan
do vrlo krupan. Narandžasta boje pokožice, crvenilo većeg dela ploda, čini je veoma
atraktivnom. Meso je narandžasto, sočno, nakiselo, aromatično, vrlo ukusno.Rađa umereno i
stabilno.
Nju Džersi (New Jersey)- Sorta je poreklom iz USA. Plod
sazreva krajem juna i
početkom jula. Ima odličnu rodnost i veoma kvalitetne plodove. Plod je krupan, okruglast,
pokožica je žuta, meso je srednje čvrstine, zlatno žute boje, slatko nakiselo i veoma se lako
odvaja od koštice. Ova sorta je veoma popularna među proizvođačima koji je sade jer njeni
plodovi dostižu visoku cenu na tržištu.
Кајsija Roksana
Poreklo sorte je iz Avganistana. Stablo je slabo bujno. Tolerantna je prema virusu šarke.
Cvetanje dugo i srednje pozno. Vrlo je rodna. Plod je veoma krupan do krupan. Voćno meso je
narandžasto i čvrsto. Atraktivna za tržište, odlična za jelo i preradu.
Kivi- (Actinidia) je stablasta biljka. Poreklom je iz Kine, gde je njen plod proglašen za
nacionalno voće. U zavisnosti od mesta na kojem raste može da dostigne visinu i do 9 m. U
narodu je popularna po svom plodu, koji se najviše koriste u ishrani, mada je sve ćešća
upotreba ploda kivija i u kozmetičkoj svrhi. Plodovi su im krupni, preko 100g, kasno sazrevaju
i dobro se čuvaju. Biljke su osetljive na zimske mrazeve, sušu i krečnjačko zemljište. Ova
vrsta izdrži niske zimske temperature u fazi mirovanja do -15°C.
Hayward(Hejnvord)-
Sorta odličnog kvaliteta, veoma krupna, ovalnog oblika.
Pokožica je tanka braon boje. Plodovi su sočni, svetlo zeleni. Mogu se dugo čuvati. Sazreva
krajem oktobra. Može se saditi u špaliru, ali i kao pergola, na rastojanju 1,5-2 m. Obavezan je
opračivač i to jedan oprašivač na 1-4 biljke.
Matua- Plod je maljav, boje mušmule. Meso je zelenkasto, ispunjeno
mnoštvom sitnih semenki prijatnog ukusa. Kada omekša upotrebljava se za
jelo.
Lešnik
Lešnik
se koristi u prehrambenoj industriji, konditorskoj industriji, medicin, kao boja u
slikarstvu itd. Svetska proizvodnja je ograničena zbog čega ova cenjena voćka uvek ima dobru
cenu i dosta se traži, pa iz tih razloga treba širiti i u našim zasadima. Dobro radja i na
skromnijem zemljištu.Sadnice se najviše proizvode izbojcima iz korenovog vrata matičnog
stabla sorte pa ih iz tih razloga treba širiti. Moguće je sadnice proizvesti i kalemljenjem, ali se
postupak ekonomski ne isplati. Takode je moguće proizvesti sadnice položenicama,
nagrtanjem, itd.
Tonda đentile romana-
Voćne sadnice Lešnika Tonda Ðentile su poreklom iz
Italije. Veoma je rodna sorta I preporucuje se za dalje širenje. Ima mali omotoc iz koga lesnik
lako ispada. Dobar je oprasivac za vecinu sorti. Plod je srednje velicine, loptastog oblika. U
grozdu se nalaze najčešce 3 do 5 plodova. Ljuska je tanka. Vreme zrenja kraj avgusta.
Tonda đentile da la lange-
Vocne sadnice Lesnika Tonda Đentile de la lange.
Italijanska rana sorta. Veoma rodna sorta. Zri rano, kod nas u avgustu .Plodovi su velicine 2.3
grama, veoma lepi. U grupi ima po 3 ploda prosecno i jezgro je veoma ukusno.
Istarski dugi-Sorta lesnika poreklom
iz Istre. Rasprostranjena je u nasim krajevima.
Stablo je vrlo bujno i vrlo rodno. Radja obilno i redovno svake godine. Plodovi su krupni
(prosecno 3,5g), duguljasti i lepi. Radja u grozdovima oko 5 ploda u grozdu. Sazreva relativno
rano (krajem avgusta). Omotac ploda je veoma razvijen - duzi od ploda i plodovi iz njega
tesko ispadaju..
Ludolf- Stablo je srednje bujno do bujno. Cveta srednje rano, a sazreva prilično kasno.
Plod je krupan i okruglasto – trbušastog oblika. Redovno i obilno rađa i odlična je sorta za
stonu potrošnju. Vreme zrenja polovina avgusta.
Halski džin-
Poreklom je iz Holandije. Plod je veoma krupan, mase oko 3,6g.
Okruglasto konicnog oblika. Omotac u ravni ploda ili malo duzi. Ljuska je svetlo mrka, jezgra
ukusna. Plodovi do 5 komada u gronji (grozdu). Stablo je bujno i veoma rodno. Otporna sorta
na niske zimske temperature zbog cega se moze gajiti i u oblastima sa hladnijom klimom.
Cveta kasno, krajem januara. Bogat je polenom. Protandrican je (protandrija je ranije
cvetanje muskih cvetova u odnosu na zenske).Sazreva u septembru..
Istarski okrugli- Poreklom iz Istre. Plod je krupan, prosecne mase oko 3g.
Okruglastog oblika, jezgra vrlo ukusna. Stablo je veoma bujno, osrednje rodnosti. Sazreva
krajem VIII.
MUŠMULA
Mušmula pripada jabučnim voćnim vrstama. To je stara voćna vrsta koja nije zastupljena u
proizvodnim zasadima i na većim površinama. Stablo musmule je srednje bujno, cvet je bele
boje i kada je voćka u cvetu ima dekorativan izgled. Samooplodna je voćna vrsta pa za uspešno
gajenje nije potreban oprašivač. Može se uzgajati bez upotrebe zastitnih sredstava.
Mušmula domaća- Plod je sitan do srednje krupan, kupastog oblika i veoma ukusan
kada ugnjili. Dospeva polovinom oktobra. Stablo je bujno. Otporna je na mraz i na sušu.
Samoplodna je.
Orah
Orah nije veliki probirac zemljišta, tako da moze da uspeva čak i na kamenitom zemljištu.
Ipak, najbolje uspeva na dubokim i rastresitim zemljištima koja sadrže dovoljno kreča, kao i
na ilovačastim i peskovitim zemljištima koja su umereno vlažna i sa povoljnom vazdušnom
vlagom. Za orah su veoma povoljne doline reka. Koren oraha je snažan i prodire duboko u
zemlju.
Šejnovo-Plod je krupan, prosečne mase oko 8-12g. Ovalnog oblika, tanke i meke ljuske
iz koje se lako vadi. Drvo je bujno, vegetacija mu kreće ranije, početkom aprila a cvetanje
pocinje 20. aprila. Radja dobro, otporan na pegavost lišća. Vreme zrenja kraj septembra.
Šampion-Plod je lep, krupan prosečne mase oko 14 grama. Ljuska dobro zatvara lepu i
svetlu jezgru. Drvo je bujno kratke vegetacije koja pocinje 2-3 dana posle šejnova, odnosno
od 20-25.aprila a završava se 10-ak dana pre Šejnova. Na sivu pegavost i ostale bolesti
oraha je dosta otporna sorta. Zbog kratkog vegetacionog razdoblja moze se gajiti u hladnijim
oblastima. Vreme zrenja kraj septembra.
Gazenhajm 139-Nemacka sorta, sa relativno kratkom vegetacijom. Plod je krupan,
prosecno 14 g. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Oblik je izduzenp-ovalni, sa tankom i
glatkom ljuskom, svele boje. Spada u sorte kasnije vegetacije. Vreme zrenja kraj septembra.
Rasna- Plod je krupan prosecne mase oko 13 grama. Dobrog kvaliteta, svelte jezgre .
Istice se kasnim kretanjem vegetacije cime izbegava pozno prolecne mrazeve i primarnu
infekciju gnomonijom koja izaziva oboljenje pegavost lisca, samim tim hemijska zastita ove
sorte je nepotrebna. Rano prorodi I ima veliku rodnost, pa se preporucuje za gajenje I u
hladnijim oblastima.
ŠLJIVA
(Prunus domestica) je voćka iz porodice Šljiva (prunoidae) koja naraste do
8 m, a čiji plod predstavlja voće. Filogenetski posmatrano, šljiva pripada istom rodu (Prunus)
u koji spadaju i badem, breskva, kajsija, višnja, trešnja, lovorvišnja i džanarika, a koji kao
plod imaju koštunicu.
ŠLJIVA – ČAČANSKA RODNA
Opis: Sadnice voća šljive Čačanska rodna spadaju u novije vrste. Izrazito
samooplodna, rano prorodi i rađa redovno i obilno. Plod je krupan, duguljast,
aromatičnog mirisa i dobrog kvaliteta. Meso ploda je žućkaste boje, čvrsto, sočno i
veoma slatko. Odlična je za sušenje.
Vreme zrenja: Kraj avgusta
Podloga:Dzenarika
ŠLJIVA- ČAČANSKA RANA
Opis: Sadnice voća šljive Čačanska rana je još jedna novija sorta. Plod je krupan,
jajastog oblika, a boja ljubičastoplava. Meso je žute boje, slatkokiselog ukusa i ima
krupnu košticu. Relativno rano prorodi. Dobri oprašivači su Čačanska lepotica i Stenlej.
Vreme zrenja: Početkom jula
Podloga: Dženarika
ŠLIVA-ČAČANSKA LEPOTICA
Opis: Sadnice voća šljive Čačanska lepotica su domaćeg porekla. Delimično je
samooplodna do samooplodna. Plod je vrlo krupan, ovalnog oblika, tamnoplave boje.
Meso je čvrsto, sočno i ugodnog ukusa. Redovno i obilno rađa, a prorodi u drugoj ili
trećoj godini posle sadnje.
Vreme zrenja: Krajem jula
Podloga: Dženarika
ŠLJIVA – ČAČANSKA NAJBOLJA
Opis: Sadnice voća šljive Čačanska najbolja je takođe domaća sorta. Dobro rađa. Plod
je srednje krupan do krupan, loptastog oblika. Meso ploda je žute boje i slatkokiselog
ukusa. Dobri oprašivači su Čačanska lepotica i Čačanska rodna.
Vreme zrenja: Polovinom avgusta
Podloga: Dženarika
ŠLJIVA – STENLEJ
Opis: Sadnice voća šljive Stenlej vode poreklo iz SAD. Delimično samooplodna do
samooplodna. Plod je krupan, elipsastog oblika, tamno plave boje. Daje relativno
krupne plodove i prorodi rano. Koštica je krupna i lako se odvaja od ploda.
Vreme zrenja: Kraj avgusta
Podloga: Dženarika
ŠLJIVA – RUT GERSTETER
Opis: Sadnice voća šljive Rutgešteter su poreklom iz srednje Evrope. Plod je sitan do
srednje krupan, okrugao, boja kožice je ljubičastozelena, na sunčanoj strani plava.
Meso zelenkastožuto, kiselkastoslatkog ukusa. Oprašuje je Požegača, Kalifornijska
plava, Stenlej.
Vreme zrenja: Kraj juna
Podloga: Dženarika
ŠLJIVA – GROSE DI FELICIJA
Opis: Sadnice voća šljive Grose Di Felicija cvetaju kasno,
Felicia Grose je plava šljiva koja daje vrlo krupan plod, tamno ljubičaste je boje i
eliptičnog oblika.
Vreme zrenja: Sredina i kraj oktobra
Podloga: Dženarika
ŠLJIVA – KALIFORNIJSKA PLAVA
Opis: Sadnice voća šljiva, sorte Kalifornijska plava su poreklom iz USA. Srednje je bujna. Nije
uvek dovoljno kompatibilna sa dženarikom kao podlogom. Kruna je rastresita. Cveta srednje
pozno. Delimicno je samoplodna.
Vreme zrenja: Sazreva sredinom jula
Podloga: Dženarika
ŠLJIVA – KRIMSKA ŽUTA
Opis:Veoma rodna sorta šljive, krupna, okruglog oblika i veoma socnog i slatkog
ukusa. Otporna je na bolesti i razne štetocine. Sadrže minerale: dosta kalijuma,
fosfora, magnezijuma, vitamine: A (beta karotin), B grupu i vitamin C. Krimska žuta
dženarika je posebno interesantna kao sirovina za preradu. Zbog dobre i redovne
rodnosti kao i smanjene upotrebe pesticida u proizvodnji poslednjih godina raste
interesovanje proizvođača za podizanjem novih zasada.
Vreme zrenja: Sazreva sredinom jula
Podloga: Dženarika
Trešnja
Trešnja se odlikuje snažnim korenom i sržnom žilom koja ide dosta u dubinu. Otporna je na
niske temperature, pa se može gajiti i u hladnijim oblastima i većoj nadmorskoj visini. Nije
probirač zemljišta mada joj najviše odgovaraju lake peskovite ilovače, kao i umereno krečna
zemljišta umerene vlažnosti i sa mnogo sunčeve svetlosti. Divlja trešnja je dobra podloga za sve
sorte dok se magrivi često prepisuje nedovoljana afinitet sa nekim sortama rskavicama, mada je
otpornija na viroze. Trešnja kalemljene na magrivi kraćeg je veka nego kalem na sejancu d.
trešnje. Postoje i vegetativne podloge manje bujnosti od sejanca d.trešnje koje su se dobro
pokazale kao sto je podloga "kolt" .
Rana Burlatova- Sorta Burlat je poreklom iz Francuske. Rana je,
sazreva u drugoj
polovini maja meseca. Plodovi su krupni (6-9g), prečnika i do 25mm, okruglasto srcastog
oblika, čvrsti, veoma sočni, slatkonakiseli, naizgled privlačni. Pokožica je intenzivno crvene boje,
meso ploda je svetlocrvene boje aromatično i vrlo kvalitetno. Spada u grupu najboljih i
najatraktivnijih ranih sorti, a odlikuje se i sa dobrom transportabilnošću.
Hedelfingen-
Sorta je nemačkog porekla. Ova sorta sazreva u drugoj polovini juna
meseca. Dobro podnosi hladnocu.Plod je krupan, mase preko 7,5g,a prečnik dostiže do 27mm.
Izraženog izduženog srcastog oblika, pa je poznata pod nazivom herc, pokožica sjajna, tamno
crvene-karmin boje. Meso ploda je tamno crveno, slatkonakiselo, čvrsto, rskavičavo, vrlo
ukusno. Zahvaljujući svojim organoleptičkim osobinama i jedinstvenoj aromi spada u
najatraktiviju sortu našeg rejona.
Sunburst
predstavljaju jednu od najboljih sorti tresnje. Poreklom je iz Kanade. Vreme
dozrevanja je u drugoj polovini juna. Plodovi su izrazito krupni (12-13g), loptasti, crveni, sjajni,
ne pucaju na kiši. Meso čvrsto, slatko, hrskavo, kvalitetno. Samooplodna i vrlo rodna sorta.
Zahteva redovno orezivanje.
Lapins-
Voćne sadnice trešnje Lapins su poreklom iz Kanade. Trešnja Lapins je jedna je od
najlepših sorti trešnje tamno crvene boje. Sorta ranog vremena cvetanja. Samooplodna je. Plod
je krupan, tamne burgundsko crvene, skoro crne boje u punoj zrelosti, slatkog ukusa, odličnog
kvaliteta, ukusa i arome. Tolerantna je prema pucanju plodova. Stablo dobro podnosi zimske
mrazeve. Rano plodonosi i obilno rađa. Plodovi sazrevaju u drugoj polovini juna.
Kordia-
Voćne sadnice trešnje Kordia su Stvorene u Češkoj. Plod je krupan, tamne crvene
boje pokožice i sa mesom iste boje, odličnog ukusa i arome, hrskav i sočan. Sorta srednjeg do
kasnog vremena cvetanja. Veoma dobro podnosi niske temperature. Umereno tolerantna prema
pucanju plodova.
Regina- Voćne sadnice trešnje Regina su nova sorta, poreklom iz Nemačke, koja je tržišno sve
zastupljenija među komercijalnim sortama tamno crvene trešnje. Trešnja Regina dobro podnosi
zimske mrazeve i tolerantna je prema hladnijim vremenskim uslovima sa većom količinom
padavina. Plod je krupan, čvrst, veoma dobrog ukusa, otporan je na pucanje.
Sorta kasnog vremena cvetanja i sazrevanja.
Droganova žuta- Potice iz Nemacke. Plod je krupan, mase oko5-6g.
okruglastosrcastog oblika. Pokozica cilibarno zute boje. Meso cvrsto socno, pomalo gorko
odvaja se od kostice i nema izrazitu aromu, kostica veoma mala. Vreme zrenja početak VII
meseca. Stablo srednje bujno do bujno. Vrlo je rodna. Samobesplodna sorta.
STONE SORTE
Kardinal
Lozni kalem (vinova loza) stone sorte Kardinal je selekcionisan u Kaliforniji (SAD).
Odlikuje se veoma bujnim čokotom. Bobice su veoma krupne, okruglaste, sa pokozicom
ljubicastocrvene boje. Grozd veliki ili vrlo veliki mase od 200 do 600g nekad i vise.
Veoma je prinosna sorta i ima blagu aromu. Grožđe sazreva veoma rano. Šira sadrži 14
– 18 % šećera i 4 do 5 g/l ukupnih kiselina. Grožđe je veoma ukusno za potrosnju u
svežem stanju, odlično podnosi transport. Vreme zrenja: početak avgusta.
Afus Ali
Čokot je jak. Grozd je vrlo krupan, izdužen, razgranat. Bobice su vrlo krupne, eliptične,
zlatnožute boje. Pokožica debela, glatka, u početku zelene boje a u zrenju dobije žutu,
boju ćilibara. Kožica je debela, meso gusto, hrskavo. Neutralnog je mirisa. Zahteva
dugačku ili mešovitu rezidbu. Vreme zrenja: početak oktobra.
Muskat Hamburg
Lozni kalem (vinova loza) stone sorte Muskat Hamburg. Masa grozda dostiže 400 g.
Bobice su krupne, jajolike, plavocrvene posute obilnim pepeljkom. Kao i u drugim
područjima i kod nas je omiljen zbog prijatnog ukusa i jakog muskatnog mirisa. Najbolje
rezultate postižemo orezivanjem na kraće lukove. Vreme zrenja: polovina septembra.
Muskat Italija
Lozni kalem (vinova loza) stone sorte Muskat Italija. Grozd je vrlo krupan od 350 do
550 grama, vrlo izdužen. Zrna su mu veoma krupna jajastog oblika,kožica je debela,
zelenožute do zlatnožute boje zavisno od zrelosti. Meso je čvrsto, ugodno blagog ukusa.
Vodeća je sorta u svetu medju stonim sortama. Vrlo je postojana i dobro podnosi
transport. Vreme zrenja: polovina septembra.
Moldava
Lozni kalemovi sorte moldava predstavljaju međunarodni hibrid najomiljeniji među
crnim sortama, specifičan po tome što je otporan na zimske mrazeve, filokseru, gljivične
bolesti – posebno na plamenjaču i sivu trulež. Sazreva u drugoj polovini septembra.
Grozd je krupan, rastresit. Bobica je krupna, ovalnog oblika, tamnoplave boje, bogato
prekrivena pepeljkom. Prijatnog , osvežavajućeg ukusa, bez posebnog mirisa. Uspešno
se čuva u hladnjačama u dužim vremenskim periodima. Zahteva kratku i mešovitu
rezidbu. Period sazrevanja: početak oktobra
Viktorija
Viktorija je nastala ukrštanjem u institutu za hortikulturna istraživanja u Rumuniji ukrštanjem
sorata Cardinal i Afus Ali. Sorta se brzo raširila u Rumuniji, a nakon nekog vremena prihvaćena
je od mnogih vinogradara u Grčkoj, naročito u vinogradarskim zonama Kavala i Calcidica. Grozd
je veliki piramidalan srednje zbijen, sa srednjom težinom oko 600-700 gr., zrno je krupno,
cilindrično – eliptično, boje zeleno–žute, srednje težine 10-12 gr. ukus neutralan, kožica je
srednje debljine, jednolično obojena, meso hruskavo sa dve semenke. Period sazrevanja:
sredinom avgusta
Kraljica vinograda
Sorta je madjarske selekcije nastala ukstanjem sorti Kraljica Elizabeta i Čabski biser.
Bela stona sorta. Sazreva u prvoj polovini avgusta. List srednji i veliki trodelan ili
petodelan otvoreno zelene boje. Sa vegetacijom krece u prvoj dekadi aprila. Srednje je
bujna sorta. Grozd je krupan tezine od 500-700g.piramidalnog oblika. Zrna su krupna,
okrugla i blago izduzena, hrskava ,izrazito zlatnozute boje i muskatne arome.
Karakteristicna je i po tome da oblikuje grozdice i na zapercima koji su losijeg kvalieteta
od glavnih. Obilno radja.
VINSKE SORTE
Smederevka
Poznata domaća sorta. Često se koristi i u svežem stanju. Veoma rodna i ima mnogo
grožđanog soka sa prijatnim ukusom i mirisom, sa ukusom koji podseća na vanilu.
Najčešće se koristi u kupaži. Period sazrevanja: krajem septembra.
Prokupac
Lozni kalem vinske sorte prokupac je domaća sorta. Poznat je pod imenom Rskavac,
Kameničarka, Crnka. Izuzetno rodan, bujnih lastara. Dobija se ružičasto i crno vino, izuzetan je
za proizvodnju lozove rakije. Period sazrevanja: početkom oktobra.
Frankovka
Lozni kalem (vinova loza) vinske sorte Frankovka nemačkog je porekla. Grozd je
srednje do vrlo veliki, piramidalan, vrh grozda zaokrenut u stranu. Bobica srednje
velika, okrugla. Kožica je dosta debela i čvrsta, tamnomodre boje. Meso je sočno, sok je
neutralnog ukusa, s manjim sadržajem šećera, izražene kiseline. Prikladna je za
uzgajanje u različitim uslovima tla. Rodnost je velika i redovna. Vino je izvrsnog
kvaliteta, slamnato-žute boje sa zelenkastim odsjajem, suvo, aromatično i mirisno
sveže. Vreme zrenja: kraj septembra.
Vranac
To je domaća sorta rasprostranjena u Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji. U našim uslovima
sazreva krajem septembra i veoma je prinosna sorta. Sazrelo grožđe nakuplja i do 24%
šećera i daje intenzivno obojeno, pitko, harmonično vino sa posebnim svojstvima.
Period sazrevanja: krajem septembra.
Višnja
Višnja je voćka skromnih zahteva u pogledu kvaliteta zemljišta. Ima plitku korenovu mrežu
razvijenu u precniku krune. Veoma rano prorodi i obilno i uglavnom redovno rađa. Plodovi su
vrlo korisni i cenjeni kako za potrošnju u svežem stanju, tako i u industrijskoj preradi.
Oblacinska višnja-
Plodovi Oblacinke višnje sazrevaju oko 20 juna.
Najrasprostranjenija je u Srbiji i zauzima više od 80% površina. Otkup i uslovi prerade su u
potpunosti prilagođeni ovoj sorti. Plod je sitan čija masa se kreće u rasponu od 2,5 do 4 grama.
Otporna je na kasni prolećni mraz i sušu. Često ima visok procenat samooplodnje, čak do 80%.
Može se gajti samostalno.
Šumadinka-Sorta koja ima najkrupnije plodove medju višnjama. Plod krupan do veoma
krupan, mase oko6,5g. zatupasto srcast, pokožica crvene do tamno crvene boje, meso
polučvrsto, sočno ukusno sok obojen. Vreme zrenja sredinom jula. Stablo polupatuljasto široke
krošnje, pogodno za berbu. Otporna na mraz i susu, nije mnogo osetljiva na bolesti I stetocine.
Pocinje da rajda prve godine pri sadnji i redovno rađa, ima obilnu rodnost. Samooplodna je, ima
lepo dekorativno stablo. Pogodna je za industrijsku preradu I ima malu košticu.
Lara-
Nastala je u PKB "Agroekonomik-u" .Priznata je 1993 god. Sazreva početkom treće
dekade juna. Plod je srednje krupnoće, oko 5,5-6gr, elipsastog oblika,tamno crvene boje. Sok je
obojen. Ukus je blago nakiseo. Stablo je umerene bujnosti. Samooplodna je i rađa redovno i
obilno.
Marela
Marela
je hibrid, trešnje i višnje, te ima karakteristike i trešnje i višnje. Neki je ubrajaju u
višnju, dok je drugi opisuju kao posebnu vrstu. Po habitusu plod više liči na trešnju, ali je aroma
višnjina, tako je kvalitetniji i od jedne i od druge, te je vrlo cenjen za potrošnju u svežem
stanju, kao stono voće i za preradu
Kraljica hortenzija-Plod je krupan do vrlo krupan, mase oko 8g. Osnovna boja
pokožice je ćilibarnožuta išarana sa svetlim rumenilom. Meso je vrlo sočno,
slatkonakiselo, ukusno. Dospeva u drugoj polovini juna.
Katalog
VRSTA I SORTA
PODLOGA
ORIJENTACIONO VREME
ZRENJA
JABUKA
JONAPRINS
ZLATNI DELIŠES KLON B
CRVENI SPER DELIŠES
MELROUZ
AJDARED
BREBURN
FUDŽI N*1
GRENI SMIT
M
M
M
M
M
M
M
M
9, M 26, MM
9, M 26, MM
26, MM 106
9, M 26
9, M 26, MM
9, M 26, MM
9, M 26, MM
9, M 26, MM
106
106
106
106
106
106
Sredina IX
II polovina IX
II polovina IX
Krajem IX
Početak X
Početak X
Sredina X
Krajem X
STARKOVA NAJRANIJA, GALA, MUCU, KOLAČARA, PRIMA, KOŽARA, BUDIMKA, STUBASTA JABUKA
KRUŠKA
JUNSKA LEPOTICA
LUBENIČARKA
BUTIRA
SANTA MARIJA
KARAMANKA
VILIJAMOVKA
ABATE FETEL
KALUĐERKA
dunja
dunja
dunja
dunja
dunja
dunja
dunja
dunja
BA29
BA29
BA29
BA29
BA29
BA29 + kal, sejanac
BA29
BA29
Krajem VI
Sredinom VII
Krajem VII
Sredinom VIII
Sredinom VIII
II polovina VIII
II polovina IX
početak X
TURANDO, KARMEN, BOSKOVA BOČICA, KOŠIJA RANA
ŠLJIVA
RUT GEŠTETNER
džanarika
ČAČANSKA RANA
džanarika
KALIFORNIJSKA PLAVA
džanarika
KRIMSKA ŽUTA
džanarika
ČAČANSKA LEPOTICA
džanarika
ČAČANSKA RODNA
džanarika
STENLI
džanarika
ČAČANSKA NAJBOLJA, GROSA DI FELISIO ....
Krajem VI
Početak VII
Sredina VII
Sredina VII
Krajem VII
II polovina VIII
Krajem VIII
DUNJA
LESKOVAČKA
VRANJSKA
dunja BA29
dunja BA29
Oktobar
Oktobar
dunja BA29
Oktobar
džanarika
džanarika, džanarika + stenli
džanarika, džanarika + stenli
džanarika, džanarika + stenli
I polovina VII
II polovina VII
II polovina VII
II polovina VII
MUŠMULA
DOMAĆA
KAJSIJA
NJU DŽERSI
NOVOSADSKA RODNA
MAĐARSKA NAJBOLJA
ROKSANA
NS-4, NS 6, PISANA, BERŽERON, GOLDRIČ
BRESKVA
SPRINGKREST
REDHEVEN
KRESTHEVEN
GLOHEVEN
VINOGRADSKA BRESKVA
vin.breskva
vin.breskva
vin.breskva
vin.breskva
vin.breskva
Krajem VI
II poovina
II poovina
II poovina
II poovina
vin.breskva
vin.breskva
Početak VIII
Krajem VIII
VIII
VIII
VIII
VIII
MINI BRESKVA
NEKTARINA
KALDEZI 2020
FANTAZIJA
MORSIJANI, MINI NEKTARINA
TREŠNJA
RANA BIRLATOVA
SANBARST
HEDELFINGENSKA
KORDIJA
LAPINS
REĐINA
DROGANOVA ŽUTA
magriva,
magriva,
magriva,
magriva,
magriva,
magriva,
divlja
divlja
divlja
divlja
divlja
divlja
trešnja,
trešnja,
trešnja
trešnja,
trešnja,
trešnja,
kolt
kolt
kolt
kolt
kolt
Sredina V
Sredinom VI
II polovina VI
II polovina VI
II polovina VI
Krajem VI
VIŠNJA
OBLAČINSKA
ERDI BOTERMO
ŠUMADINKA
izdanačka
magriva
magriva
II polovina VI
Krajem VI
Početak VII
magriva
Krajem VI
vin.breskva
vin.breskva
vin.breskva
vin.breskva
vin.breskva
Krajem
Krajem
Krajem
Krajem
Krajem
mečja leska, izdanak
mečja leska, izdanak
mečja leska, izdanak
Početak IX
Početak IX
Početak IX
MARELA
KRALJICA HORTENZIJA
BADEM
TROITO
TEKSAS
MARKONA
FERANJEZ
TOUNO
IX
IX
IX
IX
IX
LESKA
TONDA ĐENTILE ROMANA
TONDA ĐENTILE DELE LANGE
ISTARSKI DUGULJASTI
LUDOLFOV, HALSKI DŽIN, ISTARSKI OKRUGLI
ORAH
GAZENHAJM G-139
ŠAMPION
ŠEJNOVO
RASNA
domaći
domaći
domaći
domaći
orah
orah
orah
orah
Krajem
Krajem
Krajem
Krajem
IX
IX
IX
IX
OSTALO
KIVI - hejvord, matua, DREN (kalemljeni), PITOMI KESTEN, DUD, RIBIZLA (crvena i crna),
JAGODA, MALINA, KUPINA, JOSTA, OGROZD, BOROVNICA, ARONIJA, SMOKVA, LIMUN,
LOZNI KALEMOVI (stone i vinske sorte)
Download

Voćne sadnice