EKOLOŠKA ETIKA ZA NOVO DOBA
[email protected]
Ekološka kriza nameće savremenom društvu
niz novih izazova za koje je neophodno jasno
definisati etičke stavove vezane za suštinu
prirode,
poznavanje
njenih
zakonitosti,
sadašnjih zbivanja i mogućih posledica.
Tokom razvoja civilizacija ispoljavali su se
različiti stavovi prema prirodi, koji su zavisili od
drustvenih, socijalnih, ekonomskih i drugih
faktora.
ANTROPOCENTRIZAM
Današnje korišćenje prirode i prirodnih resursa
razvijeno je iz antropocentrične filozofije.
Posle pojave Fransis Baconovog programa („Novi
Organon“),
započinje
primena
empirijskih
istraživanja, kako bi se savladala priroda, a samim
tim i poboljšali uslovi ljudskog života. Sve glavne
filozofske i socijalne doktrine modernog doba
(liberalizam, marksizam, socijalizam, anarhizam,
feminizam i dr.), polazile su od prihvatanja ovog
stava. Smatralo se da čovjek, ekspanzijom
tehnike, izgrađuje veštački novi svet bez ekoloških
ograničenja.
Danas multinacionalne kompanije funkcionišu na
principima ekonomskog rasta i profita uz odsustvo
etike i morala. U antropocentrizmu postoji
beskrajna potreba pretvaranja prirodnog sveta u
industrijske procese i komercijalne produkte na
najbrži i “najefikasniji način”, a vrednosti
ekosistema svedene su na njihove komercijalne
potencijale.
Dugoročni cilj antropocentrično orijentisanog
(industrijskog) šumarstva je pretvaranje prirodnih
šuma u plantaže drveća. Nekontrolisanim
uvođenjem stranih vrsta drveća u šumske
ekosisteme, isključivo iz ekonomskih razloga,
problem postaje još drastičniji. Favorizuje se
korišćenje mehanizacije i izgradnja šumskih
puteva, što kao krajnji efekat ima slabljenje
biodiverziteta, površinsku eroziju, degradaciju
zemljišta,
poremećaj
hidrološkog
režima,
pogoršanje kvaliteta vode iz slivova i razaranje
staništa za divlje životinje i ptice.
Antropocentrizam je glavni uzrok globalne ekološke
krize koja se ogleda u sledećem:

klimatskim promenama izazvanim ljudskim aktivnostima
(fenomen staklene bašte, razaranje ozonskog omotača,
globalno otopljavanje, porast nivoa mora, česte poplave i
uragani)

degradaciji vode i zemljišta

redukciji biljnog i životinjskog sveta (ugroženo je oko hiljadu
životinjskih i šest stotina biljnih vrsta koje nestaju pedeset
do sto puta brže od prirodne selekcije)

enormnoj potrošnji energije i sve veću proizvodnja rizika

razvoju „moderne” nauke (kao prirodne tako i društvene)
koja omogućava „pljačkanje Planete” i razaranje prirodnih
ekosistema

razvoj moderne nauke je uticao na promenu navika,
prohteva, osobina pojedinaca i njegove interakcije sa
prirodom

kultura i globalni duh Ekumene su u znaku krize. Sve je
veće odsustvu morala, neplodne potrage za identitetom i
blokada uspostavljanja kvalitetnijih i drugčijih vrednosnih
sistema
Antropocentrizam se kontinuirano razvijao, sve dok
nije postao dominantni pogled Zapada, sa tendencijom
nametanja i drugim civilizacijama. Dominira ortodoksni
stav, da je čoveku dato pravo neograničenog korišćenja
svih prirodnih dobara (životinja, ptica, dugih organizama
i svih neorganskih komponenti prirode). Danas stavovi
"ekoteologije" predstavljaju nametnut svetski pogled i
nose značajnu odgovornost i krivicu za destrukciju
prirode naukom i tehnolagijom zapadne civilizacije.
Poslednjih nekoliko decenija, sa sve očiglednijom
ekološkom krizom, koriguje se antropocentrični stav
crkve prema prirodi, u filozofiji, religiji, knjizevnosti,
slikarstvu i muzici. Enciklikom "Mir sa Bogom
stvaraocem, mir sa svim božjim stvorenjima", prihvata
se činjanica da je antropocentrični odnos prema prirodi
neodrživ u svom ortodoksnom obliku.
ANTROPO-BIOCENTRIZAM (UMERENI BIOCENTRIZAM)
U antropo-biocentrizam (umereni biocentrizam) uključili smo
koncept održivog korišćenja prirodnih resursa i prirodi blisko
gazdovanje.
„Prirodi blisko gazdovanje“ usvaja premisu da ekosistem
predstavlja kompleksnost živih organizama i ima svoju
„vrednost sam po sebi“. Ove ekološke paradigme razmatraju
na drugi način potrebe ljudi i njihov odnos prema prirodi.
Uvažava se način na koji priroda stvara i održava ekosisteme.
U prirodnim ekosistemima nema nepoželjnih vrsta, sem vrsta
unetih od strane čoveka. U šumarstvu, na primer, prilikom
uklanjanja, svako stablo ili produkt procenjuju se sa
stanovišta funkcionisanja ekosistema. Priroda sama nastavlja
dalji razvoj i postojanost ekosistema, a ne ljudi na osnovu
svojih predstava o tome. Ekosistem pripada svim vrstama
koje tamo žive, uključujući i ljude. Čovek s toga nema pravo
da ga uništava samo zbog svojih interesa.
„Sertifikacija šuma“ је instrument tržišta za postizanje trajno održivog gazdovanja šumama,
a preko njega „zdrave i vitalne šume za buduće generacije“.
Sertifikat treba da unapredi upravljanje šumama kao prirodnim resursima i omogući pristup
tržištu preko sertifikovanog drveta.
RADIKALNI BIOCENTRZAM
Radikalni biocentrizаm stavlja znak
jednakosti između života biljaka,
životinja
i
čovjeka
nalazeći
opravdanje za ovakav stav u DNK
koji je kao takav zajednički svim
živim bićima. Iz ovih činjenica izvodi
se etički stav da su sva živa bića u
prirodni jednaka.
DUBOKA ECOLOIJA
„Duboki ekolozi“ kritikuju ideju održivog razvoja i
zastupaju stanovište da bez drastične promene
razmišljanja o postavkama savremene civilizacije
nije moguće postići napredak u zaštite životne
sredine. „Duboka Ekologija” se oslanja na neke
poglede u zapadnoj filozofiji, pre svega Spinozu,
kao i na rituale primarnih kultura, budizam,
taoizam i hinduizam. Smatraju da nam u
ekološkoj etici nije potrebno "nešto novo." već je
potrebno da probudimo staro - pri­hvatanje
jedinstva ljudi, biljaka, životinja i Zemlje.
To je filozofski koncept koji nudi teorijsko
opravdanje za stav "prvo priroda, a tek onda
društvo".

Primarna društva su imale veoma bo­gat ceremonijalni i ritualni zivot.
Tukano indijanci (iz Amazonskih džungli) su sa svojim šamani­ma
koristili mitove i rituale da bi spreče preterani lov i ribolov. Svet vide
kao kruženje energije u kojem učestvuje ceo Kos­mos. Bazično
kruženje energije sastoji se od ograničene količine stvara­lačke
energije koja kontinuirano teče između ljudi i prirode.

Hinduizam ljudsku vrstu, sada na vr­hu evolucione piramide, ne
posmatra odvojeno od prirode. Evoluciju ži­vota na planeti
simbolizuje serija inkarnacija, počev od riba, daljim razvojem kroz
amfibijske forme i sisare do ljudske inkarnacije. Čovek, s toga, nije
nastao da bi dominirao drugim životnim formama, već je integralno
uključen u celokupnu inkarnaciju. Priroda ne može biti uništena, a da
na kraju i sami ne budemo uništeni.

U lamaističkoj religiji, nastaloj na Tibetu, (koja je varijanta budizma)
različite duhovnosti i snage su uspavane u re­kama, planinama,
jezerima, drveću. Bilo koja povreda naneta njima rezultiraće pojaviom
suse, epidemije i bolesti ljudskih bića, kao i gubljenjem plodnosti
zemljišta.

Glavna odlika đainizma, je panpsihizam: sve što na svetu postoji
(životinje, biljke, kamenje, kapi vode itd.), ima dušu. Nevršenje nasilja
je osnovni etički princip, a neozleđivanje prirode odnosi se na biotsku
i abiotsku komponentu.
Stav da je etički neispravno povrediti bilo koju
komponentu prirode (abiotsku ili biotsku),
biotop ili bicenozu, uzdiže nepovredivost
ekosistema na nivo osnovnog etičkog principa.
Ovakav način mišljenja i življenja se zasniva na
najčistijoj ekološkoj etici, a celokupno učenje je
plod intelektualnih opservacija.
Earth first! i primitivistička struja koja se iz nje razvila zastupa direktnu
akciju u obrani "Majke Zemlje".
Socijalna ekologija - zaštitu prirode je moguće postići stvaranjem novih
društvenih struktura koje će uzimati u obzir odnos ljudi i prirode, pri čemu
borba za zaštitu okoline neće biti efikasna dok društva ne reše svoje
ekonomske, rasne, etničke, kulturne, polne i druge sukobe.
Eko-sociajalizam (zeleni socijalizam ili socijalistička ekologija) - je radikalna ideologiju koja zastupa
stanovište da je zagađenje prirodne okoline direktna posledica kapitalizma na isti način kao su to
siromaštvo i društveno otuđenje. Borbu za zaštitu i očuvanje okoline nemoguće odvojiti od borbe za
potpuno ili djelomično ukidanje ili reformu kapitalističkog sistema. Eko-socijalizam je danas važna
komponenta antiglobalizacijskog pokreta.
Zeleni sindikalizam - je pokret koji se povezuje sa anarho-sindikalizmom ili eko-anarhizmom. Spaja
organizaciju tradicionalnog sindikata, sa metodama direktne akcije vezanih za zeleni pokret. Povezuje
se sa pokretima za očuvanje tradicionalnih veština i znanja, kao što je gradnja drvenih brodova,
organska poljoprivreda i dr. Veoma su aktivni u pokretima za povratak zemlji, kao i nekim verskim
zajednicama (Menoniti i Amiši).
Pokret Zelenih - zagovara ekologizam, održivost, nenasilje i društvenu pravdu
Zeleni anarhizam - je ideologija koja spoja anarhizam s ekološkim sadržajima, odnosno stavlja
naglasak na zaštitu okoline pomoću ukidanja države i njihovom zamenom anarhističkim zajednicama
koje bi bile bliže prirodi. Među zelenim anarhistima struja tzv. anarho-primitivista smatra kako je
tehnologija preduslov postojanja države i zagađenja okoline, pa se tehnologija mora odbaciti. Od njih
se razlikuje struja tzv. tehnološki pozitivnih zelenih anarhista koji smatraju da će upravo tehnologija
omogućiti stvaranje anarhističkih zajednica u harmoniji s prirodom.
HIPOTEZA “GEJA“
U
okviru
holističkog
razmišljanja
sedamdesetih godina prišlog veka pojavila
se hipoteza o Zemlji kao živom biću. Život
i njegova okolina su tako blisko povezani
da zapravo evoluira Geja, a ne organizmi
ili okolina odvojeno. U ovom sistemu
čovek je sveden na samo jednu prirodnu
vrstu koja nema drugi zadatak sem
sopstvenog održanja, kao i druge vrste.
Zemlja je dakle, živi sastav, ne samo da
funkcioniše kao organizam, već jeste, po
svemu sudeći organizam – Geja, živo
planetarno biće“
„Šta ako je Marija drugo ime za Geju?
Onda mogućnost bezgrešnog začeća nije
čudo, to je uloga Geje, od koje je život i
počeo. Ona je Univerzum, deo Boga. Na
Zemlji, ona je izvor večnog života, živa i
sada, ona je rodila čovečanstvo i mi smo
deo nje“.
Zemljinim sferama dodaje se nova sfera koja se
upravo razvija i jača – „noosfera“ ili sfera „mišljenja“
ili uma, ideja, upotrebljivih informacija
koju
nazivamo „globalnim mozgom“ (noosferu je
terminološki razradio, na osnovu postavki Vladimir
Vernadskog, Teilhard de Chardin). Sve više
postajemo deo globalne mreže koja se brzo
integriše, kao nervne ćelije „globalnog mozga koji se
budi“.
„Geneza je sastavni deo kosmogeneze, ne završava
se „duhom Zemlje“ ili globalnom svešću, nego se
nastavlja do „tačke Omega“, do osnovnog
nadsavremenog i nadprostornog središta sveta koje
je i pokrenulo i usmerilo celo evoluciono kretanje ili
kosmogenezu, koja na kraju sve geneze završava
jedinstvom Boga i sveta“ .
Ovaj „Peti nivo evolucije“ pokreće „nova“ etička
pitanja ili nas vraća na „stara“ maglovita sećanja i
znanja „globalnog mozga“ koji se ponovo budi.
EKOLOŠKA ETIKA I ODNOS PREMA ŽIVOTINJAMA
Ortodoksni kartezijanci, odbijaju da ".. životinje imaju
dušu... ", što znači da ne mogu imati bilo kakva osećanja,
pa ni osećanje bola.
"...ovo pitanje možda mnogo manje goruće u indijskoj
mudrosti, u kojoj granič­na linija izmđau ljudi i ostalih
stvorenja nikada nije povučena tako oštro, a učenje o
metampsihozi podrazumeva da ista duša može uzastopno
prebivati kako užzivoti­njskom tako i u ljudskim telima"
Individualne razlike među životinjama iste vrste, čine ih
veoma sličnim nama; neke su ljubazne i društvene, druge
sebične i povučene. Kod životinja je konstatovan
altruizam, slonovi mogu da pate od sindroma "slomljenog
srca"; mladunci medveda ostavljeni sami mogu urlikati od
straha uplašeni od sopstvene senke, psi podvrgnuti
elektrošoku postajući depresivni, bespomoćni i bezvoljni.
Šimpanze osećaju usamljenost i mentalno mučenje.
U mnogim zemljama su usvojeni zakoni o zaštiti životinja.
Na primer, u Španiji je usvojen Zakon o zaštiti prava
primata, u Srbiji Zakon koji tretira svaku vrstu mučenja
životinja kao krivično delo, itd.
ZAKLJUČNA RAZMATRANJA
Svedoci smo dekadencije savremene (zapadne) civilizacije,
ali smo i svedoci rađanju novog doba - “ranom stadiju
izgradnje novog modela svetskog društva koji će biti različit
od dosadašnjeg modela, i to na način koliko se društvo
nastalo industrijskom revolucijom razlikovalo od agrarnog
društva koje mu je prethodilo”
Očekivati da će ljudska svest u sledećih desetak godina
toliko evoluirati da ćemo iz moralnih razloga sami prihvatiti
kontrolu rađanja, asketski način života (koji podrazumijeva
uzimanje samo osnovnog iz prirode i okoline), moralni
osećaj za potrebe drugih ljudi i drugih vrsta (što je osnovni
preduslov realizaciju ideje življenja u malim ekološki
uravnoteženim zajednicama), je NEREALNO.
Svet se nalazi na početku prve globalne ekološke revolucije.
Ekološka revolucije će biti brutalan obračun sa dosadašnjim
društvenim modelom i predstavljaće nasilan dolazak novog
modela
društva.
Klimatske
promene,
eksplozija
stanovništva, smanjenje prirodnih resursa, potrošački
(tržišni) načina života, rast industrijske proizvodnje,
globalizacija, zagađenje životne sredine i moralna
ravnodušnost uverava nas da će nam se to ubrzo i dogoditi.
HVALA NA PAŽNJI
Download

EKOLOŠKA ETIKA ZA NOVO DOBA