Univerzitet u Novom Sadu
Prirodno­matematički fakultet
Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine
Ud ž j za unapređenje
Udruženje
đ j zaštite
š i životne
ži
sredine
di „Novi Sad“
N i S d“
ANALIZA OTPADNIH VODA, IZVEŠTAVANJE I IZRAČUNAVANJE EMISIJE
Mr Vesna Pešić
PMF, Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, š
ž
Laboratorija za hemijska ispitivanja životne sredine “dr Milena Dalmacija”, Novi Sad
[email protected]
dh
Novi Sad 2­5. septembar, 2014.
Izbor metode
Analiza
• svrsishodna
svrsishodna koncepcija koncepcija
laboratorijske analize podrazumeva:
(i) razvoj metode ‐
razvoj metode izbor i izbor i
optimizacija;
(ii) Određivanje
Od đi j ‐ priprema uzoraka i
k
otpadne vode, eventualna separaciju analita i merenje; ij
li i
j
(iii) interpretaciju mernih podataka ‐
pretvaranje signala u informaciju za korisnika.
• Nereprezentativan uzorak – najpažljivija analiza nije dovoljna
analiza nije dovoljna
• Program uzorkovanja
• Promene u sastavu vode –
tokom uzimanja uzoraka, tokom čuvanja, tokom analize... (u dodiru sa vazduhom)
Merenja na mestu uzorkovanja
• Merenja na mestu uzorkovanja
• Transport i čuvanje uzoraka do analize
Program analize otpadne vode
• Pre uzimanja
Pre uzimanja uzoraka
‐ količina otpadne vode, ‐ broj posebnih uzoraka, b j
b ih
k
‐ potreba specijalnog uzimanja i čuvanja pojedinih uzoraka, ‐ pravilan izbor metode, p
,
‐ povezanost prisustva jedne komponente ili osobine vode
komponente ili osobine vode sa odsustvom druge. Odabir metoda za analizu
• Količina vode
• Namena i svrha ispitivanja,
• Koncentracije p
komponenata koje se određuju,
• Vrsta rezultata,
Vrsta rezultata,
• Oprema,
• Reagensi,
R
i
• smetnje
Vrste metoda
Zvanične ili službene
Referentne ili
standardne
• propisane zakonom ili propisom, koje su međunarodno priznate
(Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) i Asocijacija
zvaničnih analitičkih hemičara (AOAC), DIN, SRPS, APHA
(AOAC), DIN, SRPS, APHA‐AWWA‐WPCF,
AWWA WPCF, EPA, ASTM)
• razvijene međulaboratorijskim studijama ili nekim validacionim postupkom
Brze metode ili metode
provere
p
• za preliminarno ispitivanje velikog broja uzoraka i koriste se kao
celishodno sredstvo da se odredi, za veliki broj uzoraka, da li će bilo koji
uzorak morati biti podvrgnut dodatnom testiranju pomoću tačnije
metode
Rutinske metode
• zvanične ili standardne, ali se mogu modifikovati da budu pogodnije za
primenu na velikom broju sličnih uzoraka
Automatizovane
metode
• koriste automatizovanu opremu, a takođe mogu biti zvanične ili brze
metode
Modifikovane metode
• zvanične ili standardne metode koje su modifikovane radi uprošćavanja ili pri‐
lagođavanja različitim tipovima uzoraka u odnosu na originalno predviđene
metode, ili radi uklanjanja neuobičajenih interferirajućih supstanci
Izbor metoda
• izabrati
izabrati standardizovanu standardizovanu
metodu,
• modifikovati postojeću p
j
standardizovanu metodu,
• upotrebiti nestandardizovanu metodu objavljenu u d b l
naučnoj literaturi,
• razviti novu metodu za iti
t d
određenu svrhu.
Vreme analize
Vreme analize
Idealna Id
l
metoda
Cena analize
Tačnost i preciznost
Iskustvo i i
Iskustvo
veština analitičara
O tlji t
Osetljivost
R b t t
Robustnost
stabilnost
t bil t
Selektivnost
Granice detekcije
jednostavnost
specifičnost
Linearnost
Brzina
Tačnost
Preciznost
Preci
nost
Niska cena
Niska
cena
Modifikacija metode
– preporučena od strane međunarodne organizacije,
preporučena od strane međunarodne organizacije,
– validovana međulaboratorijskim ispitivanjima,
– Validovana u zahtevanom koncentracijskom području,
Validovana u zahtevanom koncentracijskom području
– metoda koja se često primenjuje,
– jednostavna, ekonomična
jednostavna ekonomična i brza metoda,
i brza metoda
– metoda koja je bila primenljiva na uzorak sličan ispitivanom uzorku
ispitivanom uzorku,
– metoda primenljiva za različite uzorke i vrste materijala,
– metoda koja omogućuje sledivost svakog rezultata.
Izveštavanje o rezultatima podrazumeva sumiranje i predstavljanje rezultata, povezanih informacija i rezultata
usaglašenosti na efikasan način. način
Dobra praksa: p
•
•
•
•
•
•
(1) zahtev i nadzor za izveštaj, (2) odgovornost za izradu izveštaja, (3) obim
(3) bi izveštaja, i št j
(4) vrsta izveštaja, (5) dobra praksa izveštavanja, (6) kvalitativna razmatranja.
Sadržaj izveštaja treba da uključuje sve neophodne informacije i treba da p
j
bude jasan i razumljiv za korisnike. Dizajner finalnog izveštaja mora da ima na umu da čitalac najčešće ne razume predstavljene rezultate i d t lj
lt t i
potrebno mu je više obrazloženja. Sva dokumentacija upotrebljena za odobravanje i odbranu predstavljenih podataka, mora biti sakupljena, dostupna i evidentirana, kako bi se mogla pronaći u id ti
k k bi
l
ći
svakom momentu, ako za to bude potrebe. Sadržaj tih dokumenata mora biti detaljan i dovoljno jasan da objasni kako su konačno
dovoljno jasan da objasni kako su konačno predstavljene dobijene vrednosti.
kalibracione krive
dijagrami o kontroli kvaliteta
hromatogrami, dijagrami i druge
dijagrami i druge vrednosti očitane sa instrumenata
ciljane granice –
granica detekcije metode (MDL)
celokupni dnevnik za precizne i tačne podatke
radni listovi
podaci koji sadrže recepturu za pripremu osnovnog rastvora
priprema i
kalibracionog standarda
sve beležnice, formulari sa podacima i dnevnici koji pripadaju laboratorijskim operacijama
dnevnik o dnevnik
o
pripremi uzorka
terenska beleženja kao što j
su terenska sveska, terenski test podaci i terenske beleške o staranju
kopije ili konačan izveštaj
uputstvo za uputstvo
za
tehničko održavanje instrumenata i uputstva za proveru njihovog rada
laboratorijski izveštaj o staranju (vreme j ,
p
čuvanja, transportni oblik uzorka, dnevnik o skladištenju uzoraka i njihovom odbacivanju)
sva izračunavanja vezana za rezultate uzorka i statistička izračunavanja za granice kontrole
Zahtevi i nadzor za izveštaj
Zakonodavstvo – da
bi se uvidelo da li su dobijeni rezultati u skladu sa
nacionalnim
zakonom, sa
,
zakonskim uslovima
u dozvolama i relevantnim
zakonima. Uti j na životnu
ži t
Uticaj
sredinu ‐ da se pokaže da se u procesu primenjuju
potrebne tehnike za
smanjenje uticaja na
životnu
sredinu
ž
d
(vodno telo), da je korišćenje resursa
(vode) efikasno i doprinosi održivom
razvoju.
Dokazi ‐ da daju
j
podatke koje
operateri i nadležni
organi mogu da
koriste kao dokaz o usaglašenosti ili
neusaglašenosti
l š
ti u sudskim
situacijama (npr. krivična tužbe, žalbe).
Pregovori o emisiji ‐
da dostave podatke
o emisijama
zagađujućih materija
za pregovore i
trgovinu o dozvoljenim
kvotama emisije
(između instalacija, industrijskih sektora, dozvoljenim
j
u gradsku
g
emisijama
kanalizaciju).
Naplata ‐ da bi se b b d l podaci
d za
obezbedili
raspodelu regulatorne
naplate i poreza, naknada za ispuštene
vode, naknada za
zagađivanje voda
(Zakon o vodama). o vodama)
Takođe, da se odredi
naknada za
prečišćavanje
industrijskih otpadnih
voda na gradskom
postrojenju
p
j j za
prečišćavanje otpadnih
voda.
Javni interes ‐ da
informiše
stanovnike i zainteresovanu
i
javnost.
Zakon o vodama
Zakon o zaštiti životne životne
sredine
Zakon o Zakon
o
integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine
• Informacija
Informacija za krajnjeg korisnika se mora iz hemijskog za krajnjeg korisnika se mora iz hemijskog
jezika pretvoriti u jezik svakidašnje stručne komunikacije.
• brzo i jasno čitanje i interpretacija rezultata
p
p
j p j
• Zapis sadrži neophodna tumačenja pojedinih faza procesa i svi podaci moraju biti nedvosmisleni.
• podaci moraju biti jasni kao i sva propratna dokumentacija (o uzorkovanju, merenju, obezbeđenju kvaliteta i načinu dokumentovanja) b d d t
bude dostupna i potkrepljena referencama.
i tk lj
f
Prikazivanje podataka mora biti pregledno i ujednačeno j p
p g
j
radi poboljšavanja komuniciranja između analitičara i korisnika, imajući na umu da korisnik uglavnom ne poznaje analitičke tehnike i postupke.
Prikazivanje podataka mora biti pregledno i ujednačeno j p
p g
j
radi poboljšavanja komuniciranja između analitičara i korisnika, imajući na umu da korisnik uglavnom ne poznaje analitičke tehnike i postupke.
transferi i baze podataka ‐ Nije uvek
nužno i poželjno da svi podaci budu
poslati od operatera do nadležnih
organa, ili da se svi potrebni podaci d h pošalju, jer
š lj j bi to moglo
bi
l stvoriti
ii
odmah
probleme u rukovanju i skladištenju za
nadležne organe. Umesto toga, podaci se mogu poslati u skladu sa dogovorenim
kriterijumima i rasporedom, ili kao odgovor
d
na zahteve.
h
arhiviranje ‐ podaci mogu da
se sistematski arhiviraju na
bezbedan način, tako
način tako da su su
zapisi prošlih performansi
lako dostupni. Obično je više
praktično da operater
održava arhivu umesto
organa
nadležnih organa.
Upravljanje podacima
‐ podrazumeva
organizovanje
podataka i njihovo
u
pretvaranje u informacije. Dobra praksa:
softver i statistika ‐ detalji
o bilo kom softverskom
paketu i statističkim
metodama koje se koriste
se koriste
za analizu ili rezimiranje
podataka mogu biti dati u izveštaju.
obrada podataka ‐ Obrada
podataka se obično obavlja
u fazama, tako da su nedavni podaci dostupni u obliku detaljnih podataka a raniji podaci u sažetijem
obliku
obliku. rezultati ispod granice
detekcije ‐ pristup za
procenu ovih vrednosti
treba da bude objašnjen
prilikom izveštavanja
podataka. Prezentacija
rezultata ‐
uključuje
isporuku
informacija
korisnicima u jasnom i i
upotrebljivom
obliku. Dobra praksa:
• obim izveštaja ‐ jasan podsetnik o ciljevima analize u izveštaju je koristan za ocenu uticaja rezultata;
• program ‐ program prezentacije koristeći različite događaje i medije
po potrebi (npr. javne
(npr javne registre, publikacije, sastanke, internet);
registre publikacije sastanke internet);
• trendovi i poređenja ‐ prezentacija može postaviti rezultate u kontekstu pokazivanja trendova tokom vremena i poređenja sa
drugim lokalitetima i standardima;
• statistička značajnost ‐ izveštaj može da ukaže da li su vanredna
ispuštanja ili promene značajne u poređenju sa mernom
nesigurnošću u procesnim parametrima;
g dati detalje
j
• strateški rezultati ‐ nacionalni i strateški izveštajij mogu
nivoa usaglašenosti za različite aktivnosti, tehnologije, receptore
životne sredine (vodnog tela ili vodotoka) i geografske oblasti;
• ne‐tehnički pregledi ‐ izveštaji mogu biti pripremljeni za korišćenje
javnog ne‐tehničkog jezika koji može lako razumeti ne‐specijalista;
• distribucija ‐ dozvola ili drugi relevantni dokumenti mogu
konstatovati ko je odgovoran za distribuciju izveštaja, ko bi trebalo da
ih primi i kada, kao i broj potrebnih kopija.
Da bi se izveštaji koristili u procesu donošenja odluka treba da budu na
raspolaganju
p g j i treba da budu tačni ((u okviru navedenih mernih
nesigurnosti). Provajderi podataka i autori izveštaja mogu postići
dobru praksu u dostupnosti i kvalitetu svojih izveštaja uzimajući u obzir
sledeće stavke:
• Ciljeve kvaliteta i provere ‐ ciljevi kvaliteta za tehnički standard i dostupnost izveštaja
treba da budu postavljeni. Provere treba sprovesti da bi se testiralo koliko dobro su ispunjeni ciljevi. To može
ciljevi To može da podrazumeva provere od strane internih i eksternih
i eksternih
eksperata, pa čak i sertifikacije u okviru formalnog sistema upravljanja kvalitetom.
• Kompetentnost ‐ izveštaji treba da budu pripremljeni od strane nadležnih i iskusnih
g da održavaju
j svoje
j veštine učešćem u odgovarajućim
g
j
tehničkim
timova kojij mogu
grupama i inicijativama kvaliteta, npr. u radionicama i sertifikacionim šemama.
• Potpisnik sistema ‐ poželjno je da se imenuje lice odgovorno za autentičnost i kvalitet
informacije u svakom izveštaju koristeći znak “potpisnik sistema”, što može biti ručno ili
elektronski.
l kt
ki
• Zadržavanje podataka ‐ operater treba da zadrži osnovne podatke monitoringa i učini
ih dostupnim nadležnom organu na zahtev.
• Falsifikovanje podataka – regulatorne vlasti treba da definišu procedure za
procedure za postupanje
sa bilo kakvim falsifikovanjima prijavljenih rezultata monitoringa. Procedure mogu da
sadrže nenajavljene kontrole i efikasne pravne sankcije.
Izveštaj
Pored naslova, imena naručioca, datuma i broja pod kojim će se zapis čuvati, potrebno je navesti i sledeće podatke:
– identifikaciju uzorka, tj. jasan opis analiziranog materijala, uključujući sve informacije o mogućim uticajima na rezultat,
– detalje uzorkovanja, hemijske ili fizičke obrade uzorka, način njegove homogenizacije, uzimanje slučajnog uzorka, rukovanje uzorkom nakon analize,
– kratak informativan prikaz primenjenih analitičkih metoda i broja određivanja,
– opšte napomene o kalibraciji i standardizaciji i o sprovedenoj kontroli,
p
p
j
j
p
j
,
– rezultate, uz naznaku nesigurnosti uzrokovane mernim procesom, nehomogenošću uzorka,
– raspravu u kojoj se daje interpretacija dobijenih rezultata, odnos raspravu u kojoj se daje interpretacija dobijenih rezultata odnos
rezultata i cilja analize kao i preporuke za eventualne dodatne radnje,
– imena i potpise odgovornih osoba.
Izveštaj
•
•
•
•
•
Po završetku laboratorijskih ispitivanja radi se izveštaj o ispitivanju tako što se svi rezultati analiza ispitivanih uzoraka prikazuju tabelarno i/ili grafički.
Rezultati svakog ispitivanja moraju se prikazati tačno, jasno, nedvosmisleno i objektivno, u skladu sa svim posebnim instrukcijama datim u metodama ispitivanja. Rezultati moraju obuhvatiti sve podatke koje traži korisnik i koji su neophodni za tumačenje rezultata ispitivanja kao i sve podatke koje zahteva metoda.
Treba posvetiti pažnju izgledu izveštaja o ispitivanju u pogledu prikaza rezultata kao i njihove lakoće razumevanja od strane korisnika.
Ukoliko je potrebno izveštaj može da sadrži i podatke o kontroli kvaliteta priložen uz analitičke podatke predstavljene u izveštaju. Taj izveštaj sadrži osnovu kalibracije i standardizacije. Preciznost i tačnost podataka treba da je data u analitičkom izveštaju za svako analitičko određivanje sa granicom prihvatljivosti.
Naslov
kratak ali opisan da identifikuje cilj analitičkog rada
Na čiji zahtev je rađena analiza
identifikacija organizacije ili lica za koga je posao rađen – ime, organizacija, adresa, naručen posao
itd. Broj izveštaja
laboratorijski identifikacioni broj (ID broj) za uzorak, kako u laboratorijskoj knjizi ulaza tako i odgovarajući broj projekta
Datum
datum završetka izveštaja
Ciljj
kratka izjava
j
o razlogu
g izvođenja
j p
posla ((analize))
Identifikacija uzorka
fizički opis uzorka, mesto uzorkovanja, moguće fotografije mesta uzorkovanja i sve informacije
vezane za uzorak koje mogu imati uticaja na podatke – rezultate
Detalji o uzorkovanju
procedura uzorkovanja, tip uzorka, konzervisanje uzorka, vreme i datum uzorkovanja, način
čuvanja mesto čuvanja uzorka i transport
čuvanja, mesto
i transport
Numeričke vrednosti i jedinice
odgovarajuće jedinice i tačne značajne cifre
R f
Reference
svaka informacija dobijena na osnovu ranijeg analitičkog rada na istom mestu uzorkovanja (deo
programa monitoringa, raniji
it i
iji kompletan
k
l t analitički
litički rad
d i reference drugih
i f
d ih izveštaja
i št j sa istog
i t mesta
t
uzorkovanja)
Diskusija
interpretacija rezultata, preporuke za dodatne radove ili korekcije. Bilo koja specijalna opažanja
vezana za uzorak ili analitički izveštaj koja služe kao objektivna
Potpis
potpis i titule svih lica odgovornih za podatke i izveštaj
Lista raspodele
potpuna lista raspodele vezane za izveštaj
Prilogg
izveštaj o kontroli kvaliteta priložen uz analitičke podatke predstavljene u izveštaju. Taj izveštaj
sadrži osnovu kalibracije
j i standardizacije. Preciznost
j
i tačnost p
podataka treba da jje data u analitičkom izveštaju za svako analitičko određivanje sa granicom prihvatljivosti
Strana 1 od 1
Kraj izveštaja
Izračunavanje ukupne emisije
j
p
j
Sliku ukupne emisije ne čini
ne čini samo emisija koja
izlazi iz kanalizacione cevi ili dozvoljena emisija iz
postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, već
voda već
se uzima u obzir i difuzna, trenutna, kao i
vanredna emisija:
UKUPNA EMISIJA
Emisija na izlaznoj cevi
(normalan rad)
Difuzna i trenutna
emisija (normalan rad)
Vanredna emisija
Kanalisana emisija
Kanalisana emisija
• emisija iz tačkastih izvora, predstavlja emisiju zagađujućih materija u životnu sredinu kroz bilo kakvu vrstu cevi. Samo istovremena merenja i količine i kvaliteta otpadnih voda i odgovarajuća obrada rezultata merenja može da pruži pravu sliku zagađenja otpadnih voda, odnosno količinu zagađujućih materija koje iz otpadne vode dospevaju u recipijent.
Trenutna emisija
Trenutna emisija
• emisija u životnu sredinu usled postepenog u životnu sredinu usled postepenog
smanjenja performansi opreme dizajnirane da zadrži zatvorene otpadne vode i zagađujuće materije, što obično može biti izazvano razlikom pritisaka koja rezultuje curenjem. Primeri trenutne emisije uključuju curenja zatvarača, pumpi ili dela opreme i klj č j
j
t
č
i ili d l
i
gubitke iz skladišta tečnih sirovina, poluproizvoda i proizvoda Trenutne emisije se mogu desiti pri
proizvoda. Trenutne emisije se mogu desiti pri atmosferskim padavinama usled neadekvatnog skladištenja čvrstih sirovina, proizvoda i otpadnih j
p
p
materijala na otvorenom prostoru.
Difuzna emisija
Difuzna emisija
• proizilazi
proizilazi iz direktnog kontakta isparljivih ili lakih iz direktnog kontakta isparljivih ili lakih
praškastih supstanci sa okolinom pod normalnim radnim uslovima. To može biti rezultat:
‐ inherentnog dizajna opreme (npr. filteri, sušači);
p
p
p
j
‐ operativnih uslova (npr. tokom prenosa materijala između kontejnera, curenja kanalizacionih cevi itd.);
‐ tipa operacije (npr. aktivnosti održavanja);
‐ od postepenog oslobađanja u druge medijume (npr. voda za hlađenje ili otpadna voda).
Vanredna emisija
Vanredna emisija
• emisija
emisija nastala kada postoji događaj koji odstupa od nastala kada postoji događaj koji odstupa od
redovnih operacija. Primeri: variranje ulaza ili promena uslova procesa, pokretanje ili zaustavljanje proizvodnje, privremene obustave, aktiviranje by‐pass jedinice tretmana zbog neispravnosti instalacije, incidenti, itd. V
Vanredna emisija može nastati pod predvidivim i d
i ij
ž
t ti d
d idi i i
nepredvidivim uslovima. • Monitoring vanredne emisije pod nepredvidivim Monitoring vanredne emisije pod nepredvidivim
uslovima je moguć kada se koriste kontinualna merenja i koncentracija emisije ostaje u merenom opsegu
i koncentracija emisije ostaje u merenom opsegu opreme koja se koristi.
Izračunavanje prosečne koncentracije zagađujućih materija i opterećenja agađujuć
ate ja opte eće ja
otpadnih voda
• izračunavaju
izračunavaju se prosečne koncentracije zagađujućih se prosečne koncentracije zagađujućih
materija i opterećenje otpadnih voda
g
godišnja prosečna koncentracija:
j p
j
C = Σ (CUzorka ili Cdnevno) / broj uzoraka
dnevno opterećenje = (koncentracija) x (dnevni protok)
godišnje opterećenje = (prosečno dnevno opterećenje) x
godišnje opterećenje = (prosečno dnevno opterećenje) x (broj dana ispuštanja)
Izračunavanje prosečne koncentracije zagađujućih materija i opterećenja otpadnih agađujuć
ate ja opte eće ja otpad
voda
•
•
•
•
•
IIndustrija A
d t ij A
20 mgN/l, 300 m3/dan
6 k N/d
6 kgN/dan
365 dana
2,2 tN/god
•
•
•
•
•
IIndustrija
d t ij B
5 mgN/l, 500 m3/dan
7 5 k N/d
7,5 kgN/dan
250 dana
1,9 tN/god
Izračunavanje prosečne koncentracije zagađujućih materija i opterećenja agađujuć
ate ja opte eće ja
otpadnih voda
• Sezonski
Sezonski rad kompanije:
rad kompanije:
dnevno opterećenje = (reprezentativna dnevna koncentracija) x (reprezentativni dnevni
koncentracija) x (reprezentativni dnevni protok)
godišnje opterećenje = zbir dnevnih opterećenja diš j
ć j
bi d
ih
ć j
(gde je relevantno, zbir nedeljnih opterećenja)
Izračunavanje prosečne koncentracije zagađujućih materija i opterećenja otpadnih agađujuć
ate ja opte eće ja otpad
voda
• Koncentracija
Koncentracija može biti uprosečena za sva merenja u može biti uprosečena za sva merenja u
relevantnoj godini i pomnožena sa godišnjim protokom, koji može biti određen kao prosek određenog broja dnevnih merenja protoka, ili se može utvrditi na drugi način (na osnovu kapaciteta pumpe i operativnih sati ili, u skladu sa licencom).
i
ti ih ti ili
kl d
li
)
• Kada postoji velika fluktuacija u ispuštanju otpadnih voda onda bi se trebao koristiti stvarni godišnji
voda, onda bi se trebao koristiti stvarni godišnji protok pomnožen sa prosečnom godišnjom koncentracijom.
Izračunavanje na osnovu masenog bilansa
aču ava je a os ovu ase og b a sa
Ukupna masa u procesu = akumulacija + ukupna Ukupna
masa u procesu = akumulacija + ukupna
masa koja izlazi iz procesa + merna nesigurnost
Ulaz = proizvodi + transfer + akumulacija + emisija + merna nesigurnost
emisija + merna nesigurnost
• maseni bilans je primenljiv u praksi samo kada se tačno mogu odrediti ulaz, izlaz i merna nesigurnost
Izračunavanje na osnovu masenog bilansa
aču ava je a os ovu ase og b a sa
• Maseni bilans se može koristiti za procenu emisije iz p
j
postrojenja, pod uslovom da je dovoljno podataka koji se odnose na proces i relevantne ulazne i izlazne tokove na raspolaganju Ovo uključuje razmatranje ulaza materijala u
raspolaganju. Ovo uključuje razmatranje ulaza materijala u postrojenje (npr. porudžbine) i izlaza materijala iz postrojenja u obliku proizvoda i otpada. Ostatak se smatra “gubitkom”
Ulaz supstance = količina supstance u proizvodu + količina supstance u otpadu + količina supstance transformisane/konzumirane u procesu + količina supstance
transformisane/konzumirane u procesu + količina supstance generisane u procesu + akumulacija supstance + emisija supstance
Izračunavanje na osnovu emisionog faktora
aču ava je a os ovu e s o og a to a
• Emisioni
Emisioni faktori su brojevi koji mogu biti faktori su brojevi koji mogu biti
pomnoženi sa stopom aktivnosti ili izlaznim podacima sa postrojenja (kao što je količina
podacima sa postrojenja (kao što je količina proizvoda, potrošnja vode, itd.) u cilju procene emisije iz postrojenja
emisije iz postrojenja.
• Emisiona stopa (masa po vremenu) = Emisioni faktor (masa po jedinici protoka)
(masa po jedinici protoka) x Podaci o Podaci o
aktivnostima (protok po vremenu)
20 mgN/l < 12 g/t??
20
mgN/l < 12 g/t??
20 mgN/l > 12 g/t??
20
20 mgN/l = 12 g/t??
/l 2 / ??
Optimum quality
Maximum Maximum
security
Minimum risk
HV L NA
HVALA
N
PAŽNJI
Download

ANALIZA OTPADNIH VODA, IZVEŠTAVANJE I