www.lovackisavezvojvodine.com
VLG, ČLAN EVROPSKE ASOCIJACIJE IZDAVAČA LOVAČKIH MAGAZINA
Broj 9 - Dece mbar 2013.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Poštovani prijatelji i lovci,
VOJVOĐANSKI LOVAČKI
GLASNIK
Glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju
Osnivač i izdavač:
Lovački savez Vojvodine
21000 Novi Sad
Jovana Đorđevića 4
Telefoni: +381 21 457 023, 456 529
E-mail: [email protected]
www.lovackisavezvojvodine.com
Za izdavača:
Milan Pažin, predsednik
Uređivački odbor:
Dimitrije-Mića Bošković, predsednik
Ratko Kušić, Ivan Stančić, Boris Bajić
i Jaroslav Pap
PRODUKCIJA I REALIZACIJA:
Lorist, Agencija za izdavačku delatnost
i marketing
21132 Petrovardin, Tome Maretića 23
Tel: +381 21 432 222, 6435 638,
060 6432222
E-mail: [email protected]
www.lorist.co.rs
Glavni i odgovorni urednik:
Jeremija Trifunović
Redakcija Nacionalnog lovačkog
magazina Lorist
Tehnički urednik:
Marko Nosović,
3FDStudio
Od Nove 2014 godine deli nas samo još desetak dana. Polako ali sigurno 2013 odlazi u istoriju i kako to obično biva na kraju jedne i početku
druge sabiramo i oduzimamo ostvareno u onoj prošloj a u novoj, dolazećoj
počinjemo planirati i priželjkivati boljitke. Ako je tako onda da se najpre
osvrnem na 2013 godinu, godinu koja upravo svoje brojanje privodi kraju.
Šta reći. Živimo u teškom vremenu,u ekonomskoj krizi i znam da mnogi
od vas teško namičete kako bi ste povezali kraj s krajem. Nekako bi logično
bilo da je tu onda lovstvo i lov u drugom planu ili bi bar trebalo tako da
bude. Međutim nije tako. Onima kojima je lov u srcu ipak su svoju strast
i ljubav za suživot sa prirodom zadržali na prvom mestu. Posebno sam
kao predsednik LSV srećan što je tako i što već evo treću godinu za redom
možemo konstatovati da se naša brojnost više ne smanjuje. Zadržali smo
se na broju oko 18.000 lovaca u Vojvodini i to je zaista dobro. Drugo
radi čega vredi biti zadovoljan u ovoj 2013 godini što smo i pored zaista
velikih ekonomskih teškoća uspeli ostvariti stabilno poslovanje kako LSV,
tako i lovačkih udruženja. Uspeli smo, dalje, uraditi mnogo na edukaciji
stručnih službi i zadobiti još veće poverenje od strane države kao vlasnika divljači i lovišta. Uspeli smo, generalno gledano, povećati bar za malo
prilive iz lovnog turizma. Konačno mislim da smo svojim radom, od UO
do njegovih Komisija i Stručne službe, svi zajedno, istrajali i opravdali
poverenje članica LSV.
No kako je obično u životu ne možemo uvek biti apsloutno zadovoljni, uvek ima ono čuveno, može i bolje. Tako mislim da smo trebali više
poraditi na podmlađivanju naših lovačkih redova jer starimo kao organizacija. Ono što kao predsednik LSV svakako moram posebno istaći je da
smo po prvi put morali postupajući po Statutu LSV neke članice isključiti.
Nisam ponosan na to ali istovremeno insistirajući na disciplini i strogom
sprovođenju važećeg Statuta LSV ova odluka je bila neminovnost. Toga
smo bili svesni svi u UO LSV. Ipak ako moram izdvojiti nešto sa čime nisam zadovoljan u našoj organizaciji u ovoj 2013 godini je sprovođenje lova
sa svim bezbednosnim merama. U ovoj godini izgubili smo čak pet ljudskih života, od čega u poslednjih mese dana četiri. To nije dobro. Dakle,
upravo to, kao što je podmlađivanje članstva, još bolja edukacija stručnih
službi, bolja saradnja sa medijima i naravno iznad svega poštovanje želja naših članica predstavljaće okosnicu rada rukovodstva LSV. Naravno
uz vašu pomoć, sugestije i aktivno učestvovanje. Želim da LSV ostane i
postane pravi servis lovačkih organizacija u Vojvodini. Dragi prijatelji
i lovci članovi Lovačkog saveza Vojvodine, u 2014 godini želim i Vama
pojedinačno, zajedno sa vašim porodicama da
ostvarite napredak, boljitak i bolju Novu 2014
godinu od ove koja ide u istoriju. Želim vam
pre svega dobro zdravlje i puno lovačke i svake
druge sreće. Živeli.
Štampa:
Štamparija „Komazec“ Inđija
Ovaj broj štampan je u 16.500
primeraka
Predsednik LSV,
Milan Pažin
Naslovna strana:
Zima u lovištu
CIP-katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 639.1
VOJVOĐANSKI lovački glasnik:glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju /
glavni i odgovorni urednik Jeremija
Triunović-2013, br.7 (avgust/septembar-Novi Sad:Lovački savez Vojvodine,2013-,Ilustr.;30cm Dvomesečno
ISSN 2217-9402
COBISS.SR-ID 272044039
KAKO DO NAS?
Za Vaše predloge, vaše tekstove, pozive na pojedina događanja u vašem
udruženju ili društvu i sve ostalo što bi ste želeli da objavimo u Vojvođanskom lovačkom glasniku možete nam proslediti ili nas kontaktirati na:
POŠTOM na adresu:
Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 PETROVARADIN
TELEFONOM na brojeve: +381 21 432222, 6435638 i 060 6432222
Na iste adrese možete slati vaše male oglase po ceni od 600 dinara. Oglasi se
uplaćuju na Lorist Agencija Petrovaradin, račun broj 160-213600-58
E-mail: [email protected], Elektronsko izdanje Vojvođanskog lovačkog
glasnika možete pratiti na: www.lovackisavezvojvodine.com i na www.lorist.
co.rs
3
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Dipl. Ing Jeremija Trifunović
Održana sednica Upravnog odbora LSV
NAKNADA ZA POLAGANJE
LOVAČKIH ISPITA U KASU
UDRUŽENJA
Članovi Upravnog odbora LSV
N
aknada za polaganje lovačkih ispita
a koje delegirani članovi ispitnihh
komisija dobijaju za svoj rad moraće
se ubuduće uplaćivati na račun Lovačkog
udruženja i u toj materiji napraviti izmene
u skladu sa važećim zakonskim propisima.
Ovako je obrazložio svoj predlog odluke
predsednik LSV Milan Pažin svoje namere
na sednici Upravnog odbora koja je ovog
puta održana u Bačkoj Palanci. Članove
upravnog odbora pozdravio je predsednik i
prvi čovek bačkopalanačkog lovstva Todor
Miškov. Konačna odluka o visini cene polaganja lovačkog ispita nije doneta jer je
prevladalo mišljenje da se prvo mora uraditi detaljnija analiza prvo o visini a potom
i kako izvršiti raspodelu tih sredstava. Tek,
zaključak je da se sredstva prikupljena na
taj način moraju ubuduće naplaćivati prema
važečem Zakonu.
Upravni odbor razmatrao je i efekte
sopstvene odluke sa prethodne sednice kada
je zbog neplaćanja članarine iz Saveza isključen izvestan broj udruženja. Konstatovano je da su neka udruženja u međuvremenu
izmirila svoje obaveze pa sada Lovački savez
u svom članstvu ima 17.031 članova. Potvrđeno je isključenje za lovačka udruženja iz
Srbobrana, Sente, Novog Sada, Apatina, Novog Slankamena, Žablja i Pančeva.
U tački dnevnog reda oko stanja fondova divljači zamenik predsednika prof.dr
Miloš Beuković obavestio je članove Upravnog odbora o rezultatima ispitivanja očnih
sočiva kod zeca i rekao da je stanje u Vojvodini kao tigrova koža, negde ima negde nema.
Tek po mišljenju dr Beukovića prava slika
će se moći steći tek po završetku ovog istraživanja ali i nekih drugih koje je najavio.
Nezadovoljni radom Komisije za rad
sa omladinom Upravni odbor razrešio je
predsednika ove komisije i izabrao novog.
U cilju povećanja brojnosti članstva u podmladku i boljeg osećanja pripadnosti lovačkoj organizaciji Upravni odbor
Lovačkog saveza Vojvodine doneo je odluku
da se za podmladkare štampa članska karta
koja će imati identičan izgled kao ona za redovne članove uz naravno natpis LOVAČKI
PODMLADAK.
Na kraju sednice Ing Milenko Zeremski je izvestio Upravni odbor da je u Subotici održan sastanak nevladine organizacije
„Zvuk ptica“ koja uz finansijsku pomoć
Vlade Švedske traži da se zabrani lov prepelice. Prema rečima Zeremskog ova organizacija je već krenula u sakupljanje potpisa
za peticiju koju bi uputili resornom Ministarstvu a koje bi onda donelo ovakvu zabranu. Upravni odbor je zaključio da se preko
sredstava informisanja treba obratiti javnosti
i upoznati ih da lov i lovačka puška nikada
nisu bili faktor smanjenja ni jedne populacije
divljači pa ni prepelice.
VLG press
U NOVOM SADU ODRŽAN
NAUČNI SKUP O LOVSTVU
N
a Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 17-21.oktobra
2013 godine održan je naučni simpozijum međunarodnog karaktera o lovstvu, “SAVREMENI ASPEKTI ODRŽIVOG
GAZDOVANJA POPULACIJAMA DIVLJAČI”. Otvaranju simpozijuma pored ministra Dragana Glamočića prisustvovali su
zamenik ministra Nenad Katanić, državni
sekretar Danilo Golubović i direktor Uprave
za šume Perica Grbić. Učesnici simpozijuma
i gosti su posebno pozdravili legende Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i srpskog lovstva profesore Milana Vapu i Vojislava
Jovanovića koji sa srećom “gazi” svoju 96-u
godinu starosti. Kao učesnike simpozijuma
primetili smo veliki broj upravnika lovišta ili
članova stručnih službi pojedinih lovačkih
udruženja.
Po drugi put u Srbiji održan je međunarodni simpozijum ove tematike a prema
kriterijumima koje propisuje ministarstvo za
prosvetu i nauku Republike Srbije. U organizaciji međunarodnog simpozijuma o lovstvu, kao organizatori su šest istraživačkih organizacija. Zvanično, kao organizator ovog
skupa je Poljoprivredni Fakultet Univerziteta u Novom Sadu, dok kao suorganizatori,
4
ovog skupa su Poljoprivredni Fakultet Univerziteta u Beogradu, Fakultet veterinarske
medicine Univerziteta u Beogradu, Prirodno
matematički fakultet Univerziteta u Novom
Sadu i dva fakulteta iz inostranstva, Šumarski fakultet, Univerziteta “Sv. Kiril i Metodij”
iz Skoplja Makedonija i Fakultet za životnu
sredinu i prirodne resurse “Albert Ludvig”
Univerziteta u Frajburgu iz Nemačke.
Otvarajući ovaj simpozijum ispred
Organizacionog odbora naučnike i goste
pozdravio je prof.dr Miloš Beuković koji je
istakao veliki značaj ovakvog naučnog skupa.
Sa naučnog simpozijuma
- Osnovni cilj ovog Simpozijuma je
da predstavi inžinjerima, lovnim radnicima,
zainteresovanim stručnjacima, istraživačima, studentima i široj javnosti najznačajnije rezultate istraživačkog rada srpskih i inostranih stručnjaka, omogućavajući na taj
način bolju razmenu naučnih dostignuća u
lovstvu kao i oblastima sa kojima je lovstvo
direktno ili indirektno povezano. Pored toga
cilj ovog naučnog skupa je da uspostavi bolju
saradnju između istraživača iz oblasti lovstva, odnosno Univerziteta, istraživačkih institucija, lovne privrede, zdravstvene zaštite,
kao i drugih povezanih oblasti. Takođe jedan
od prioriteta je i transfer znanja između Sr-
bije, država u regionu Balkana i Evrope,
koji dele zajednička interesovanja u lovstvu,
rekao je između ostalog prof. Beuković.
Simpozijum je razmatrao najznačajnije teme koje bi trebalo da definišu prioritete
razvoja lovstva u naučnom, obrazovnom
i stručnom pogledu, na način koji će sistematski i održivo menjati stanje u okviru pet
sledećih tematskih celina: gazdovanje populacijama divljači, ishrana divljači, genetika
divljači, zdravstvena zaštita divljači i Lovno
zakonodavstvo, turizam i uticaj čoveka na
divljač
Na ovom skupu prezentovano je 65
radova (uvodnih predavanja po pozivu,
naučno-istraživačkih, pregledanih i saopštenja) iz Srbije i inostranstva iz ukupno 16
zemalja. Radove su prezentovali istraživači
iz Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Nemačke, Norveške, Češke,
Slovačke, Bugarske, Rusije, Poljske, Litvanije, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Bosne i
Hercegovine, Makedonije i Srbije, u okviru
napred navedenih tematskih celina.
Zaključujući svoj pozdravni govor
prof.Beuković je posebno zahvalio glavnim
pokroviteljima.
- Ovom prilikom ispred organizacionog odbora bih želeo da se zahvalim
glavnim pokroviteljima ovog skupa a to
su: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede, Ministarstvo za prosvetu i
nauku,
Pokrajinskom sekreterijatu za nauku i
tehnološki razvoj, Lovački Savez Vojvodine,
Kinološki Savez Srbije, JP “Srbijašume”i
Firmi Vectronic Aerospace, rekao je prof.dr
Miloš Beuković.
Ovaj međunarodni naučni simpozijum su potom pozdravili dekan Poljoprivrednog fakulteta prof.dr Milan Popović,
Milan Pažin, predsednik Lovačkog saveza
Vojvodine i prof.dr Milutin Đorđević, predsednik Komore lovnih radnika Srbije.
VLG press
Vest pred zaključenje broja
DRAGAN ŠORMAZ
IZABRAN ZA PREDSEDNIKA LSS
Predsednik LSS, Dragan Šormaz
Shodno Statutu Lovačkog saveza Srbije, konstitutivna sednica Skupštine LSS
održana je u subotu, 14.12.2013. u Beogradu. Od 169 delegata koliko ima Skupština,
sednici su prisustvovali 116 i verifikaciona
komisija je ustanovila potreban kvorum za
rad i donošenje odluka. Lovci su birali kompletno novo rukovodstvo, koje će u narednom periodu imati vrlo težak zadatak oko
konsolidacije lovačkih redova i smirivanja
previranja nastalih tokom proteklog perioda. Posle protokolarnih tačaka iz dnevnog
reda, Skupština je izabrala velikom većinom
predsednika i podpredsednika Skupštine.
Na toj poziciji su ostali funkcioneri iz starog
saziva. Za predsednika je izabran Marko
Tica a za njegovog zamenika Zlatko Rašić.
Skupština je skoro jednoglasno izglasala
novi poslovnik o radu za svoj novi mandatni period. Sada već potonji predsednik LSS,
prof. Zoran Popović je podneo izveštaj o
svom i radu Upravnog Odbora za protekli
period. U svom izlaganju se osvrnuo na turbulentna dogadjanja u njegovom mandatu i
ocenio ih je kao jedan od najtežih u novijoj
istoriji srpskog lovstva. Skupština je prihvatila njegov izveštaj u celosti.
Za novog predsednika Lovačkog saveza Srbije izabran je jednoglasno Dragan Šormaz. Ujedno, on je bio i jedini kandidat za
tu funkciju. Zanimljivo je da je većini prisutnih Dragan Šormaz poznat kao društveno
politička ličnost a manje kao lovni radnik.
Medjutum, to nije smetalo da jednoglasno
bude izabran, i to javnim glasanjem, i da
posle iznošenja svog programa rada, bude
nagradjen dugotrajnim aplauzom. Novi
predsednik je naglasio da će sa novim UO
raditi na očuvanju LSS kao krovne organizacije lovaca u Srbiji i da se to ne dovodi
u pitanje. Zatim je istakao da LSS vidi kao
operativni servis lovaca i da će u tom smeru koordinirati njegov dalji rad. Po njemu,
jedan od primarnih zadataka vidi u medijskoj popularizaciji i upoznavanju šire javnosti o radu, dešavanjima i dostignućima
LSS i njegovoj neophodnosti u društvenom
životu Srbije i lovstvu kao privrednoj grani.
Nagovestio je tesniju saradnju sa medjun-
5
arodnom lovačkom rganizacijom /FACE/ u
cilju sto boljeg promovisanja lovnog turizma
u Srbiji. Osvrnuo se i na angažovanje Saveza
oko inicijative za izmenu Zakona o divljači
i lovstvu i saradnji sa nadležnim Ministarstvom o hitnom ustanovljavanju lovišta u Srbiji. Po završetku njegovog izlaganja, na njegov
predlog, za podpredsednika LSS je izabran
Kovačević Milan iz Sremske Mitrovice.
Potom su izabrani novi članovi upravnog i nadzornog odbora kao članovi Suda
časti. Od ostalih zanimljivosti, vredi pomenut, da LU u pripremnom i blagovremenom
periodu za ovu konstitutivnu sednicu i nisu
imali baš obilje predloga kandidata ni za rukovodeća mesta, ni za članove Organa LSS.
Dali su LU postala apatična i ne zainteresovana za LSS ili ih je minuli period i previranja u njemu udaljio od LSS-a kao krovne
organizacije. Sve u svemu, na novom rukovodstvu je da povrati poljuljano poverenje prema sto i kusur godina organizovanog
lovstva u Srbiji. A to nije mala cifra.
Poželimo im sreću.
Predrag Djurdjev
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
SVE POMALO
UZIMA SVOJE
Piše: Jeremija Trifunović, Dipl.Ing šumarstva
O zecu pričamo evo već treću godinu za redom, od one kišne 2011,
pa izuzetno sušne i tople 2012 i naravno ove opet sušne 2013 godine. Ako smo 2011 godine razloge u smanjenju brojnosti populacije zeca tražili u izuzetno kišnoj godini, velikoj vlagi, terenima
po kojima je bukvalno tekla voda, onda u poslednje dve godine
krivca za ovo tražimo u velikoj suši i visokim temperaturama.
Š
to bi narod rekao „nije da nije“ jer sasvim sigurno ni jedna od ovih godina
svakako nije „zečija“ ili boljhe rečeno
ni jedan od ovakvih ekstremnih klimatskih
faktora ne ide u prilog razvoju ni jedne populacije divljači pa onda naravno ni zečijoj.
Šta se zapravo u takvim okolnostima dešava teško je reći bez ozbiljnijih analiza ali evo
jednog od nagađanja. Kažu, hipercalemija.
Ta pojava nastaje kada je prirodna hrana
divljači u lovištu veoma bogata kalijumom,
a krv divljači elektrolitom (K+) koji je veoma važan za metabolizam. Divljač koja se u
lovištu hrani biljkama sa velikom koncentracjom kalijuma (povećana koncentracija
u biljkama se vezuje i za preterano korišćenje NPK – natrijum/phosphor/kalijum
- veštačkog djubriva), podiže nivo kalijuma
u krvi preko normalne granice, što izaziva
teške poremećaje rada bubrega divljači, a
ujedno i poremećaj rada srca – aritmiju. U
kombinaciji sa visokim spoljnim temperaturama u letnjem periodu, divljač koja ima
povećan nivo kalijuma u krvi masovno strada od srčanog udara, naročito u situacijama
kada je npr. primorana da beži od predatora.
Takođe, zečice u periodu dojenja i izvođenja
mladunaca, koje pate od hyperkalemije, tu
pojavu preko mleka prenose na mladunce,
koji često ne prežive. Rezultat bude skoro
potpuni nestanak zeca na nekom terenu.
Druga negativna okolnost svakako
je nedostatak vode. Zec jednostavno nema
šta da pije reklo bi se. Visoke temperature, posebno noću, donose svitanja i jutra
bez rose, posebno u lovištima gde nema
vodotoka u blizini. Za ovu tvrdnju već imamo dokaza. Tako su lovišta koja su blizu
Morave, Dunava ili Tise imala zeca ove godine. Izuzetno su lepo lovili u Futogu, Bačkoj
Palanci , u delovima lovišta koji su u blizini
Tise i Tamiša. Čak su I Sremci ove godine
osetili slast lova na zeca posebno u onim
lovištima pored reke Save. Tako su lepo lovili u Pećincima i Rumi u onim lovištima koja
gravitiraju reci Savi. Što se tiče lovišta južno
od reke Save zabeležili smo dobre rezultate u
izlovu u Čačku, Trsteniku, Kraljevu. E sad i
ta tvrdnja može pasti u vodu ako bi se analizirala brojnost i odstrel odnosno prekid lova
u Senti, Kanjiži, Novom Miloševu, Novom
Bečeju ili možda u Molu i Novom Kneževcu a upravo ta lovišta se naslanjaju na reku
Tisu. Uz sve to, pa to su nam bila najbogati-
6
ja lovišta sa zecom samo do pre tri godine.
Dakle, sve ovo može biti ali i ne mora. Tako
bi na osnovu ovoga i ova teza mogla biti
nagađanje. Doduše vrlo logično.
Ipak najčešči razlog za smanjenje
brojnosti zeca se traži u brojnosti predatora i naravno dežurnom krivcu, intenzivnoj
poljoprivredi. Da pokušamo analizirati prvi.
Dakle predatore. Koliki je uticaj lisice najviše potvrđuju lovci jamari ili terijerdžije
koji su u jednoj okoćenoj lisičjoj rupi nalazili po 12 zečeva, osam jarebičjih glava,
šest fazanskih, i ostaci nekoliko kokošaka i
plovaka, u drugoj jazbini na drugom kraju
atara pronađeno je ostataka od 6 zečeva, 12
kokošijih glava i 4 jarebičje glave, pretragom
treće jazbine pronašli su ostatke 7 zečeva, 12
fazanskih ostataka, a koliko je pre i posle
ovih nalaza u toku reprodukcionog perioda
uhvaćeno ne možemo ni pretpostaviti. Ako
ovom spektaklu dodamo i novog predatora
šakala u sadašnje vreme, koji je u Bugarskoj
dostigao brojnost od 38 000 primeraka u
prošloj 2012 godini, možemo računati da ga
kod nas u Srbiji ima sigurno oko 18 000 primeraka, onda vidimo koliki je danak i zašto
smo došli u ovakvu situaciju. Predatorima,
treba dodati i pernate štetnike, vrane, svrake,
gavrane, čija se brojnost iz godine u godinu
povećava, a niko nije naučio mlade lovce da
ih love i ukazao na njihovu štetnost u grupnim napadima na podmladak plemenite
divljači. Samo da preciziramo da je podnošljiva gustina 0,5-2 lisice na 100 ha i da je u
svakom lovištu sitne divljači neophodan redukcioni lov, odstrel od 2-3 lisice i isto toliko
šakala i kuna na 100 ha, da bi se sitna divljač
mogla normalno da razvija. Smanjenje broja
predatora već u prvoj godini može da pokaže povećanje zečje populacije do 200%, a
u sledećim godinama kada se kontinuirano
sprovodi redukcija predatora povećanje zeca
može biti i za 3-400% za period.
E sad kakva nam je brojnost predatora, posebno lisice znamo. Obzirom da smo
ih dobrano zalečili od besnila dobili smo
zdravu populaciju lisica koja uvećava brojnost iz godine u godinu. A uvećana brojnost traži, logično, veće količine hrane. A
kad u lovištu ima zeca eto za njih izvora da
lepo žive a za nas lovce ogromnog problema.
Uz sve to smanjuje se interes lovaca da love
lisice pa i druge predatore, jedni neće zbog
komplikovane procedure izdavanja dozvola,
drugi ne pucaju jer čekaju neku kvalitetniju divljač ili možda ono osnovno, pa meso
ni jednog predatora se ne jede a metak baš
i nije jeftin. Bilo kako bilo ako pitate autora ovog teksta šta bi najlogičnije uticalo na
smanjenje brojnosti zeca onda sledi jednostavan odgovor, pa uvećan broj svih predatorskih vrsta.
A sad da malo prozborimo i o intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Svakako
nije nam namera da kudimo agronome ili da
život divljači stavljamo na primarno mesto
ili kao nešto važnije od proizvodnje hrane.
Sasvim sigurno da cilj moderne poljoprivrede, što veći prinos po jedinici površine
uz što manje troškove prihvatamo kao objektivnost i realnost vremena u kome živimo. Tako je kako je. E sad, gde je tu mesto
divljači ili uopšte divljim životinjama. Pa
reklo bi se nigde ili hajde da budemo manje
radikalni, na vrlo skučenom i siromašnom
prostoru. Zašto. Savremena poljoprivreda
pretpostavlja u današnjim oklnostima pre
svega izuzetno jake agrotehničke mere, primenu hemije da u usevu nema ni njedne
travke sem one koja treba da donese ekonomsku dobit. I naravno što veću količinu
ljudima potrebne hrane. Tako u kukuruzima
nema više korova ( prokleti TOTAL i ostali herbicidi) , imamo beton, u ovim sušnim
godinama, betončinu bez ijedne travke. A
kad je tako gde će onda zec. U vojvođanskim
uslovima kanda mu je to u prethodnim godinama bio najbolji ambijent za skrivanje pa
i nalažanje hrane i rose.
Uz sve ovo hemija uz minimalnu
kontrolu upotrebe uzima takođe svoj danak. Potrovasmo sve što se može potrovati.
Vašem piscu upravo pade na pamet da smo
do skora tvrdili kako je nivo zdravstvenog
stanja i brojnosti divljači najbolji parameter
životne sredine u kojoj obitavamo mi, ljudi
ili čovečanstvo. Ako sudimo po trenutnom
stanju u kakvom stanju su nam divljač i
ambijent u kome bitišu zapitajmo se kuda
sve ovo vodi. Nećemo li i mi ljudi doživeti
sudbinu divljači o kojoj pišemo. Ili, hoćemo li postati žrtve sopstvenog napredka u
proizvodnji hrane. Tek, valjalo bi razmisliti
o ovome.
Ima još nekakvih teza, od pojave aflatoksina u mišićnom tkivu zeca što je dokazano na Poljorivrednom fakultetu u Novom
Sadu. Posebno su veće količine pronađene
u zoni Novog Bečeja. Ali njih nema recimo
u lovištu Plandišta ali nema ni zeca. Dalje,
priča se i o stradanju reproduktivnih organa kod mužjaka i ženki kao posledice klimatskih promena. Doduše, možda ima veze,
jer interesantno tamo gde je zec lovljen ove
godine odstrel je pokazao odnos polova 3:1
u korist ženki. U nekim lovištima čak mnogo veći odnos, naravno odstreljivano je više
ženki. Eto, još jedan paradoks. Naravno tezi
da zečevi gube moć reprodukcije po austrijskim istraživanjma, i tamo je brojnost zeca
pala, nema mesta. Oni kažu: “Pronašli smo
da nema razlike u prosečnom broju ožiljaka
posteljice izmedju posmatranih lokacija kao
i da nije bilo razlike kada se u obzir uzme
neka godina ili same interakcije između
posmatranih lokacija i godine. Ženka okoti
između 10 i 12 mladih zečeva godišnje bez
obzira koja se lokacije posmatra. Zbog toga
smo mogli da pokažemo da plodnost nije
smanjena u oblastima niske gustine naseljenosti i da su zečevi i dalje simbol visoke
plodnosti.
Pa sad budi pametan.
bolest. Iako mnogi tvrde da zečeva ima u
lovištu do druge polovine avgusta kada na
zaista čudan način nestaju leševa uginulih
životinja nema pa tako ni mogućih veterinarskih analiza. Ali da se podsetimo, davne
1965 godine upravo na području Vojvodine
utvrđeno je oboljenje zečeva “Sindrom evropskog zeca”, ili skraćeno EBHS. Tada su
imali i analizirali čak 7975 leševa. Ali sada
ih nema pa zagonetka nestajanja zeca ostaje.
Dakle, naveli smo podosta razloga
zašto nema zeca. Ovaj tekst naravno nema
nameru da otkrije naučnu istinu, shvatite
ovo kao glasno razmišljanje jednog lovnog
radnika. Na kraju ovog članka učinilo nam
se najprikladnije razmišljanje prof.dr Miloša Beukovića sa Poljoprivrednog fakulteta
u Novom Sadu, svaki od nabrojanih razloga smanjenja zečije populacije sigurno ima
svoje učešće i odnosi neki broj jedinki. Sabrani svi zajedno, pomalo, sigurno daju zbir
koji nedostaje. I najverovatnije je tako. Bar
dotle dok nauka ne kaže šta se uistinu dešava. A na tom smo putu jer se uporedo rade
analize kako na Poljoprivrednom fakultetu
tako i na Prirodno-matematičkom fakultetu
u Novom Sadu.
Što se nas lovaca tiče, pa stanje nije
tragično ali bi moglo da bude. Dobro je što
su nam sva lovačka udruženja gde se pokazalo smanjenje brojnosti odreagovala prekidanjem lova. Samoinicijativno i bez ikakvih nametnutih zabrana pokazujući time
da im je ipak zaštita divljači na prvom mestu
uz naravno visok stepen odgovornosti prema prirodi. Jednostavno, pokazali su svoju
zaštitarsku svest i da im je divljač i njena
brojnost važnija od izlovljavanja.
Jedino na šta još niko ne sumnja je
Uzimanje uzoraka za istraživanja na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu
7
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše:Dipl.Ing Jeremija Trifunović
ZAŠTITA DIVLJAČI NA PUTEVIMA
Koliko zapravo nastrada divljači na našim putevima nema podataka. Nema ni saznanja kolike su štete na divljači ali ni na sve skupljim
automobilima. Nema bar onako statističkih sabranih, analiziranih ili
bar da ima nekakvih preporuka šta činiti. A štete na divljači i ljudskim
dobrima iz dana u dan rastu.
Doduše ima u celoj ovoj priči još
ponekih pikanterija koje da nisu žalosne
bile bi smešne. Evidentno povećanje stradanja divljači na regionalnim i magistralnim
putevima u predelu Zlatibora nateralo je
LU “Zlatibor” iz Čajetine da od zaduženih
državnih organa zatraže postavljanje saobraćajne signalizacije i onog famoznog znaka sa divljači na putu. Umesto toga dobili
su odgovor u vidu preporuke OGRADITE
SVOJE LOVIŠTE. E sad ostaje dilema smejati se ili plakati. Ali za bilo šta da se opredelite
od emocija divljač na ovim putevima strada.
Računajući sa ovim mogućim odgovorima mnoga lovačka udruženja su mimo
zakona o svom trošku postavila saobraćajne znakove o mogućnosti izlazka divljači
na put. Em što su potrošili mnogo para na
to sa sigurnošću tvrdimo da su na taj način
radili jedan potpuno nelegalan posao. Po zakonu postoje u ovoj zemlji za to ovlašćene
ustanove. Uz sve to treba reći da su znakovi
postavljeni sa nalivanjem mnogo betona oko
stubova pa svako sletanje sa puta i udaranje u isti mogu biti kobni po vozača. Tako
su Lovačka udruženja u Bašaidu, Somboru,
Bečeju i mnogim drugim od svoje članarine
postavili znakove pored puta.
Osiguranje od ovakvih šteta bi verovatno bilo ponajbolje ali… Većina osiguravajućih kuća neće da prihvati ovaj rizik.
Ipak izvanredne primere beležimo u Futogu i Lazarevcu. Jedni su to uradili u DDOR
Novi Sad a drugi u Dunav osiguranju. Kako
nam rekoše u ovim udruženjima stvar funkcioniše besprekorno uprkos činjenici da recimo kroz Lazarevačko lovište prolazi Ibarska
magoistrala, najopterećeniji put u Srbiji, čak
u dužini od 80km.
Mogući sistemi zaštite
D
a bi ilustrovali koliko zapravo
ovakav odnos može biti fatalan kako
po lovišta tako i po učesnike u saobraćaju evo nekih podataka koje nalazimo u
Nemačkim izveštajima. Prema tim podacima
u Nemačkoj se godišnje desi 230.000 incidenata u kojima dolazi do direktnog kontakta
divljači i vozila na putevima. U tim nesrećama događa se 2.520 incidenata sa ozleđenim
osobama. Možda će neverovatno zvučati ali
čak 227.000 životinja smrtno strada od čega
203.000 srneće divljači, 21.500 divljih svinja
i 2.500 jelenske divljači. Možda će još neverovatnije zvučati i podatak da šteta pričinjena na ovaj način iznosi skoro pola milijarde evra. Ili tačnije, 464 miliona evra. To su
zvanični podaci za 2004 godinu.
Ako se analizira statistika koju su
pedantni Nemci vodili onda se zapaža da
je najveća učestalost incidenata bila između
17.00 i 20.00 sati (sumrak) i između 05.00 i
08.00 sati (svitanje). Dalje, saobraćajne nesreće u kojima učestvuju divlje životinje godišnje odnesu 20-50 smrtno stradalih osoba,
dok se još 600 fatalnih incidenata vode kao
nesreće koje su se dogodile pod nejasnim
okolnostima ili se vode kao nesreće koje su
izazvali vozači neadekvatnom reakcijom
iako su u njima učestvovale divlje životinje.
Statistika dalje kaže u većini nezgoda
sa divljim životinjama učestvuju automobili.
Od ukupno napravljenih saobraćajnih incidenata u 43% vozača uključenih u nezgode
su između 18-24 godina starosti.
Kod nas na žalost ovakvih analiza
nema a brojnost incidenata raste. Da li je bilo
poginulih ososba ne znamo ali sigurno je da
mnogo divljači strada na putevima. Takođe
materijalna šteta koja nastaje prilikom ovih
udesa na sve skupljim vozilima ne samo da
raste nego ponekada zna dramatično pogoditi korisnika lovišta. Uz sve ovo zakonska
regulativa nije dovedena na potrebni nivo pa
nije retkost da sudovi donose potpuno nerazumne odluke. Tako je Lovačko udruženje iz Lapova osuđeno da plati veliku štetu
( preko million dinara) za nesreću u kojoj
je učestvovala divlja svinja ali na autoputu
koji je ograđen i za čije korišćenje je vozač
uredno platio putarinu. Kakve to ima veze sa
8
lovištem i divljači.
U daljim analizama do kojih smo došli
navode se i sile udara prilikom saobraćajne
nesreće u kojoj učestvuje divljač. Kada vozilo udari srnu (17 kg) pri brzini od 50 km/h
sila udara je 425 kg, kada vozilo udari divlju svinju (80 kg) pri brzini od 50 km/h sila
udara je 2.000 kg. Ovi podaci jasno govore
da smanjenje brzine i postavljanje znaka ne
moraju nužno izazvati manje štete. Dakle sa
postavljanjem saobraćajnih znakova ovo dobija samo blaže dimenzije. Očito rešenje je
sprečiti divljač da izađe na put.
Zaštita divljači
I dok se u svetu razvijaju čitavi sistemi
zaštite divljači od stradanja na putevima kod
nas još niko i ne razmišlja o tome. Kod nas
se još uvek sve svodi na običan saobraćajni
znak DIVLJAČ NA PUTU i sa time bi svi
trebali skinuti odgovornost sa sebe. I putari
ali i korisnici lovišta. Tek kad čitava stvar završi na sudu svi shvate da stvari i ne stoje baš
tako.
U svetu se danas primenjuje čitav niz
zaštita stradanja divljači na putu od fizičkih
zapreka kao što su žičane ograde, mirisne
ograde koje odbijaju divljač do čitavog niza
upozoravajućih sistema kao što su reflektori
ili sistemi sa zvučnim ili optičkim odbijanjem.
Prilokm konstrukcija ovih sistema
polazi se od bioloških osobina divljači a koje
su vrlo bitne za ovaj način zaštite divljači od
nesreća u saobraćaju i na putevima.
Osetljivost na svetlost- Oči divljači
vrlo su dobro adaptirane za noćne uslove.
Broj “rode” receptora (svetlost) uveliko nadilazi količinu “cone” receptora (boja). Stoga
divljač mnogo bolje vidi u mraku nego ljudi.
Osetljivost na pokret - Budući da su
oči divljači smeštene na bočnim stranama
glave, divljač ima širok panoramski pogled
okoline. Fokus nije toliko na detaljima. Divljač ima bolju percepciju pokretnih objekata
dok statičke predmete slabije opaža.
Vidno polje- Vidno polje divljači vrlo
je široko 340°– u skladu sa bočno postavljenim očima! U skladu sa time trodimenzionalan vid je ograničen na vrlo mali prostor u
kojem se preklapaju vidna polja oba oka.
Osetljivost na boje - Divljač ima samo
dva tipa receptora za boje “cones”: Osetljive
na kratke talase svetla na (max osetljivost
497 nm) i osetljive na srednje talase svetla
(max. osetljivost na540 nm).
Zbog toga divljač ne vidi boje koje
definišemo kao narandžaste, pa sve do
crvenih!
Kod opredeljenja za koji sistem
postaviti vodi se računa pre svega o efikasnosti ali i trajnosti i troškovima održavanja.
Tako statistika pokazuje da žičane ograde
osim što su skupe u stratu zahtevaju i vrlo
skupo održavanje. Uz sve to obzirom da je
to fizička prepreka sprečavaju migraciju
divljači a to takođe nije poželjno. Podizanje
takozvanih mirisnih ograda nije dalo željene
razultate zbog brzog navikavanja divljači na
taj miris pa im je efikasnost vrlo ograničena
u vremenskom periodu.
Upravo zato se sve više ugrađuju i
9
sistemi koji odbijaju divljač bez fizičke brane.
Tu su se razvili čitavi upozoravajući sistemi
od zvučne, svetlosne do optičke zaštite.
Ovi sistemi su pokazali efikasnost. Tako su
zvučni smanjili broj incidenata za 45-85%
slučajeva ( njih odlikuje mogućnost privikavanja divljači pa od ovih novih sistema imaju
najmanje efekte) dok efikasnost optičkih zapreka ide i na 95%. Uz sve ovo, ovo su relativno jeftini sistemi, lako se montiraju, lako
održavaju pa samim tim pored izvanredne
efikasnosti imaju dugačak vek trajanja, što
se za žičane ograde svakako ne može reći.
Sa gledišta biologije i ekologije divljači ovi
sistemi ne ometaju migraciju divljači.
Eto tako je to u belom svetu. Dok mi
zatrpavamo saobraćajne znakove gomilama betona, sudimo se i trpimo velike štete
u svetu se za mnogo manje para sve rešava
tehnikom. I to ne skupom teknikom.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Pripremio: Jeremija Trifunović
TEŽINA SRNA,
OGROMNA ULOGA
Regionalne razlike u rastu, veličini tela, dnevnom telesnom prirastu kod
lanadi su uočene i evidentirane na mnogim područjima Evrope. S obzirom
kako su glavni ciljevi lovnog-gazdovanja i upustva o selekcijsko-uzgojnim
merama vezani na poznavanje tih karakteristika ( telesna težina prilikom
lanjenja, brzina rasta i razvoja tela), upravo ti podaci su vrlo važni za preduzimanje odgovarajućih mera za unapređivanje uzgoja srneće divljači.
U
tvrđene i prijavljene težine lanadi na leglu u različitim klimatskim
i stanišnim prilikama su od 900
grama do 2680 grama. Očigledno je kako su
po pojedinim područjima utvrđeni različiti intervali u kojima se kreće telesna težina
lanadi na leglu neposredno po lanjenju (do
10 dana starosti). Kod vrsta iz porodice Cervidae na telesnu težinu tek okoćenog mladunčeta najveći utjecaj ima telesna težina
ženke koja je mladunče donela na svet.
Dakle, povećavanjem telesnih težina ženki povećava se i telesna težina tek
okoćene mladunčadi i obrnuto. Kod vrsta
kod kojih su blizanci (dva mladunčeta) uobičajena pojava (npr. srna), telesna težina
tek okoćene mladunčadi iznosi 4,5 % do 7 %
težine ženki. Polazeći od opšteg pravila, povećanja telesne težine idući od juga ka severu,
kod srna nailazimo na još jednu posebnost.
Na severu npr. u Norveškoj i Švedskoj gde je
srneća divljač krupnija, srednja telesna teži-
na rasplodnih grla dostiže čak 30 kilograma.
To bi značilo da bi i težina tek olanjene lanadi
trebala biti veća. No, u Norveškoj izmerene
telesne težine neposredno olanjene lanadi
iznose od 1 360 do 1 560 grama ali jednako tako je u populacijama Skandinavskih
zemalja prijavljen veći broj slučajeva gde je
nađeno po tri laneta u istom leglu, nego što je
nađeno jedno lane po leglu. Dakle povećanje telesne težine kod rasplodnih srna/ženki
povećava produktivnost, odnosno povećava
srednji broj lanadi po srni u populaciji. Kao
što je važna telesna težina lanadi pri porodu,
važna je i stopa dnevnog težinskog prirasta
tela laneta.
Podaci koji navode dnevne težinske
stope prirasta za Norvešku 155 g/dan i za
Švedsku 150 g/dan, otkrivaju nam još jednu
vrednost većih srednjih telesnih težina ženki.
Dakle, iako se ženke na severu nalaze u oskudnijim stanišnim uslovima, kraće trajanje
vegetacijskog, a time i hranidbenog izobilja,
10
one svojim većim telesnim težinama osiguravaju i zadržavaju kvalitet mleka, što dalje
rezultira visokim dnevnim težinskim prirastom lanadi. Veća telesna težina olanjene lanadi i veća stopa dnevnog težinskog prirasta
tela laneta u lovnom gazdovanju je značajna
za višu stopu preživljavanja lanadi, a zatim i
njihovog ranijeg polnog sazrevanja i učešća
u razmnožavanju.
Rast telesne težine
Veličina tela i telesna težina dva su izrazito važna parametra, ne samo zbog planiranja moguće količine iskoristivog mesa
divljih životinja, već zbog činjenice kako su
ta dva parametra indikatori fiziološkog stanja jedinki u populaciji. Naravno, to je povezano uz preživljavanje zime i uspešnog reprodukcionog ciklusa. Činiocii koji utiču na
telesnu težinu su: gustina populacije, izvori
hrane u staništu, kvalitet i kvantiteta jesenje i
zimske prihrane, klimatski uslovi, zdravstve-
no stanje jedinki
Paralelno možemo upoređivati dostignute rezultate u tipično šumskom staništu i
u tipično poljskom staništu. Vrednosti telesnih težina između šumskog i poljskog tipa
staništa, kod lanadi te mladih grla ne pokazuju bitne razlike. To je i razumljivo, jer
intenzivni rast i razvoj tela i kostura srneće
divljači završava upravo sa 24 do 26 meseci
starosti. Trend rasta telesne težine od lanjenja do razvijenog kostura (24 do 26 meseci) je
linearan. Bez obzira na sve činioce rast telesnih težina ima priblično istu dinamiku, jer
je to proces koji se za oba tipa staništa
odvija ujednačeno. Bitno je primetiti
vrlo dinamičan rast telesnih težina od legla u
proleće (kraj maja i juna) do jeseni i početka
zime (novembar i decembar), dakle u prvih
šest meseci. Za gazdovanje srnećom divljači,
a što se tiče lanadi, važne su tri stvari: brzi
rani rast lanadi, stopa smrtnosti tokom prvih
meseci života i telesna težina sa kojom lanad
ulazi u svoje prvo zimsko razdoblje
Lanad starosti 6 do 8 meseci u šumskom staništu kako pokazuju istraživanja
dostiže 65 % srednje ostvarene telesne težine
odraslih/rasplodnih grla, dok je u poljskom
staništu taj postotak nešto veći, te iznosi 69
% srednje ostvarene telesne težine odraslih/
rasplodnih grla. Nadalje u dobnom razredu
mladih grla kada je intenzivni rast i razvoj
tela pri kraju, postotak grla koja su ostvarila
prosečnu telesnu masu zrelih grla iznosi 73
% u šumskom i 85 % u poljskom staništu.
Možemo utvrditi da srneća divljač nakon
što je u 18 – 20 meseci izgradila oko 3/4 telesne težine, za preostalu 1/4 treba tri puta
duže razdoblje. Istraživanja u Francuskoj
pokazala su slične vrednosti npr. u području
Trois Fontaines ostvarene su telesne težine
lanadi sa osam meseci starosti, iznosile 68 %
do 70 % od srednje ostvarene telesne težine
odraslih/rasplodnih grla na istom području.
Posmatrajući i upoređujući vrednosti telesnih težina u šumskom i poljskom staništu,
uviđamo da je bitnija razlika ostvarena jedino u dobnom razredu mlada grla. Taj brzi
rast i razvoj tela ima veliku ulogu u produk-
tivnosti srna kao vrste, što će se podrobnije
objasniti u delovima članka gde će se govoriti
odvojeno o ženkama i mužjacima.
Kako bi istakli važnost srednje telesne težine sa kojim lanad ulazi u zimu,
spomenućemo podatke skupljene tokom istraživanja K l e i n a & Strandgaarda. Tokom
svog istraživačkog rada došli su do spoznaje
kako postoji povezanost između ukupne telesne težine lanadi i preživljavanja prve zime
u životu lanadi. Jednako tako postavili su
svojevrstan prag telesne težine lanadi koji
bi osiguravao preživljavanje prve zime i on
bi iznosio 13 kg, iznad te granice, preživljavanje zime više ne zavisi o telesnoj težini.
Kod odraslih/rasplodnih grla zabeleženo je
da oko 85 % mužjaka i oko 95 % ženki uspešno prežive zimski razdoblje. Jedan od
uzroka smrtnosti kod odraslih srna jednako
tako može biti mala telesna težina sa kojom
grlo ulazi u zimu. Granica telesne težine koja
kod odraslih srna omogućava preživljavanje zime kod mužjaka iznosi 60 % od srednje
ukupne telesne težine, a kod ženki 65 %. Nakon dostizanja tih vrednosti možemo isključiti telesnu težinu kao uzrok smrtnosti kod
odraslih/rasplodnih grla srne
Gazdinske mere
U slučaju mnogih istraživanih populacija, srna ulazi u parenje tokom svoje druge
godine života, a prvu lanad donosi na svet
kada uđe u treću godinu života (maj/ juni),
no u populacijama gde ženke u drugoj godini života imaju male telesne težine (manje od
20 kg), ta prva oplodnja se događa u trećoj ili
četvrtoj godini žvota. U Vojvodini– poljski
tip upravo dostižu potrebne vrednosti kako
bi se prva oplodnja dogodila tokom druge
godine života. Kao što je kod mužjaka dostizanje vrednosti telesne težine od 24 – 25
kg važno za brži rast i razvoj trofeja, jednako tako je i kod ženki dostizanje vrednosti
telesnih težina iznad 24 – 25 kg važno za
oplodnju većeg broja jajnih stanica i samim
tim veću produktivnost. Istraživanja su potvrdila da ženke koje imaju manju telesnu
te`inu od 22 kg uglavnom olane jedno lane,
ODOBRENA SREDSTVA ZA ISTRAŽIVANJE
SRNEĆE DIVLJAČI
dok su dva laneta učestala kada ženka ima
telesnu težinu iznad 24 kg. Jednako tako se
povećanjem telesne težine može dogoditi da
se zabeleži veći broj lanjenja tri laneta nego
jednog laneta kao što je to slučaj u Skandinaviji. Kada govorimo o produktivnosti i
starosti srna, možemo utvrditi da kod srna u
odnosu na propisanu gazdinsku starost (7 do
9 godina), strogo povezanog pada produktivnosti sa starosti skoro da i nema. Rezultati istraživanja sprovedenog u Francuskoj
u području Chize, prikazuju produktivnost
ženki (broj zametaka po ženki) u odnosu na
starost ženki, te zaključuju da značajni pad u
srednjem broju zametaka pokazuju srne starosti dvanaest i više godine.
Važno vremensko razdoblje za gazdovanje ženskim delom populacije srna pojedinog lovišta, dakle od druge do sedme godine
starosti, ne pokazuje značajnija kolebanja u
srednjem broju zametaka, a samim tim i u
produktivnosti. Stoga prilikom izvrčavanja redovnog odstrela pažnju je potrebno
usmeriti na telesno stanje, procenu telesne
težine ženki i razvijenost lanadi. S obzirom
na veliku smrtnost mladunčadi i do 50 % u
prvih par meseci života ishitreno je zaključivati da je neka ženka neplodna (jalova) jer
ne vodi lanad, već je vrlo lako moguće da je
ta ista srna izgubila leglo te godine. Procena jedinke prema telesnom stanju i telesnoj
težini
je u svakom slučaju verodostojnija.
U prirodi makar i mala, neznatna prednost
nad ostalim jedinkama znači opstanak i
prenošenje takvih odlika, s tim malim prednostima na sledeće generacije, taj odabir
ostavljamo prirodi, na nama uzgajivačima
je osigurati sve potrebne uslove u staništu
kako bi povečali produkciju lanadi, a odabirom iz populacije ciljano izlučili ženke koje
ne zadovoljavaju postavljene kriterijume uspešnosti rasplodnih grla.
Lorist press
U ovom članku korišćeni su rezultati
Dražena Degmečića i Milana Bićanića
jne strukture. Osnovni zadatak ovakvih istraživanja je da se
pokuša sprovođenje uzgojnih mera, da se postigne povećanje
trofejne strukture kod srndaća, a utvrđivanje realnog prirasta,
genetičkog potencijala i prostorne disperzije bi bilo korisno
pri izradi planskih dokumenata. Pored dobijenih rezultata o
genetičkim karakteristikama srna, ovakvim istraživanjima dobio bi se odgovor na postavljena pitanja, koliki je stvarni realni
prirast srna u našim lovištima, da li je on isti u lovištima gde
je prirodni odnos polova, kakav je taj prirast u lovištima sa
„poremećenim” odnosom polova 1:3 do 1:5 u korist srna, kakva je trofejna struktura u takvim lovištima, koliko se lanadi
viđa u toku godine, kakvi su gubici, koliki je idealni prirast,
i poređenje genetičke varijabilnosti naše populacije sa populacijama u okruženju i dr. Istraživački tim čine dr Zoran A.
Ristić - nosilac istraživanja dr Vladimir Marković, dr Nemanja Davidović, Milutin Kovačević, MSc Tamara Jovanović, sa
Departmana za biologiju i ekologiju dr Mihajla Đan i Nevena
Veličković, i po jedan predstavnik iz lovačkih udruženja Senta,
Novi Bečej, Nova Crnja i Novo Miloševo.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo
i Departmanu za biologiju i ekologiju odobrio sredstva za zajednički projekat „Utvrđivanje genetičkih svojstava, realnog
prirasta i trofejne strukture i prostornog rasporeda populacija srna u lovištima Vojvodine“. Cilj ovog projekta je da se u
lovištima Vojvodine (Senta, Novi Bečej, Nova Crnja i Novo
Miloševo), po prvi put na našim prostorima radi genetički
potencijali kod srneće divljači. Prilikom uzimanja uzoraka za genetička istraživanja kod srna, u istim lovištima bi se
uzimali i ostali uzorci za utvrđivanje realnog prirasta i trofe-
11
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše:Piše:
Dr Zoran
Dr Zoran
Ristić
Ristić
PROCENAT ULOVA
ISPUŠTENIH ODRASLIH
FAZANA PRED LOV
U poslednjih desetak godina sve više se lovačke organizacije opredeljuju da grade volijere za prihvatanje fazančića-fazana, da ih drže do
lovne sezone, i da se u lovnoj sezoni puštaju pred lov, neposredno. Na
ovaj način se lovačke organizacije sve više odriču ,,klasičnog,, prihvatanja fazančića u prihvatilišta. Zbog toga ovde je pokušaj da se neke
nejasnoće razjasne i da se u narednom periodu primenjuje ekonomski
opravdajući način, a to je za sada u prihvatilišta koja nisu natkrivena.
S
a ovom problematikom bavio se Hanuš koji je pratio za uslove ČSSR procenat ulova ispuštenih fazana (lov nije
bio ograničen). Rezultate je upisivao u svim
lovištima koja su praćena i upoređivao ih.
Lovljene su i koke, ali minimalno. Podaci o
ulovu petlova su, međutim, reprezentativni
za fazansku divljač u celini, što su potvrdili podaci iz onih fazanskih lovišta gde su
fazanke lovljene bez ograničenja.
Prema rezultatima sprovedenog is-
traživanja ulov ispuštenih fazana se kretao
od 22,2% (minimum) do 55,6% (maksimum).
Analiza rezultata je pokazala da broj
ispuštenih fazana za svako lovište treba limitirati i uvažavati momentalno stanje u skladu sa mogućim brojem ispuštenih fazana,
koje je sredina sposobna da održi do sezone
lova.
Za tri godine, koliko su vršena ova
istraživanja markirano je skoro 72.000 is-
12
puštenih fazana u jedanaest lovišta. U
lovište su ispuštani odnegovani fazani starosti 10 nedelja.
Na osnovu ovako obimnih istraživanja došlo se do sledećih pokazatelja: najveći broj isporučenih veštački
uzgojenih fazana se ulovi u istoj, prvoj godini. Ulov dvogodišnjih fazana je iznosio
na osnovu ovih istraživanja samo 2,7%,
tako da se sa značajnim preživljavanjem
uzgojenih fazana do druge lovne sezone
ne može računati. Procenat ulova fazana u
trećoj lovnoj sezoni je sasvim zanemarujući.
Na osnovu podataka Hanuša i
Fišera ako se poštuju svi principi pravilne
tehnike odgoja i ispuštanja, u optimalnim
uslovima sredine i pri dobrom staranju
o fazanima, može se postići ulov 50% od
broja ispuštenih mužjaka. To nije maksimalan rezultat, jer ima lovišta gde ulov
premašuje 60%, ali u proseku to iznosi oko
35% u odnosu na ukupan broj ispuštenih
pilića. Gubitke kod ispuštenih fazančića
teško je sagledati. Po pravilu, uginule jedinke se registruju samo u neposrednoj
blizini prihvatilišta, ali i tu samo delimično. Prema navedenim autorima, može
se oceniti da gubici od ispuštanja do perioda lova iznose oko 30% od broja ispuštenih
fazana, od čega je oko 20% usled promene
sredine (stres, poremećaj ishrane i sl), i 10%
od predatora.
Poznato nam je, iz prakse naseljavanja fazana u Vojvodini, da je procenat ulovljenih fazana u odnosu na ispuštene bio vrlo
različit, što se može tumačiti i različitim
stanišnim uslovima, ali i propustima u prih-
vatanju. Tako je u lovištu Lovačkog društva
Mali Radinci odstreljeno 52% od puštenih
fazančića, a u lovištu Lovačkog društva Novi
Sad ispod 10%.
Procenat odstrela rovašenih fazana
u šumskim lovištima je bio veći u odnosu
na poljska lovišta i isti kretao se od 38,10
do 54,69%. Ova pojava se objašnjava činjenicom što grupnim lovom (prigonom)
želi da se odstreli što više fazana za kraće
vreme, a time se smanjuju gubici koje bi
trpela populacija zbog odlaganja lova ili
slabog intenziteta izlovljavanja. Pored ostalog u šumskim lovištima je veća gustina po
jedinici površine, nego u poljskim lovištima.
Na osnovu istraživanja Ristića i saradnik utvrđeno je da su u šumskim lovištima
uzgajani šestonedeljni fazančići, prvo u
prihvatilištu, a nakon toga hranjeni i nadgledani do lovne sezone u lovištu. Procenat odstrela se kretao od 38,10 do 54,69 ili
prosečno 47,51. U otvorenim lovištima gde
su takođe uzgajani šestonedeljni fazančići
u prihvatilištima i nakon mesec i po dana
pušteni u lovišta, procenat odstrela se kretao
od minimalnih 7,40 do maksimalnih 39,30
ili prosečno 22,53. Ovi podaci su prikupljeni u sedam lovačkih društava za period od
tri godine (1989, 1992, 1993.).
Do sličnih rezultata došlo se na osnovu istraživanja Zeremskog i Beukovića
u jednom šumskom lovištu i u tri lovačka
društva. Naime, u šumskom lovištu pušteno je 10.000 fazančića, a izlovljeno je 5.980,
tako da je procenat odstrela 59,80. U poljskim lovištima procenat odstrela rovašenih
u odnosu na broj unetih fazančića iznosio
je od 7,40 do 39,35%. Pored ostalih uslova (zbog vegetacije), fazan se lovio tokom
cele sezone, za razliku od šumskog lovišta,
gde je sezona bila kraća i gde je intenzitet
korišćenja daleko manji nego u šumskom
lovištu.
Iz svega iznetog sledi jednostavan
zaključak: kada je u pitanju preživljavanje veštački proizvedenih i unetih fazančića
– iste treba čuvati u prihvatilištima koja su
napravljena po propisanim normama, i u
kojima su stvoreni dobri uslovi za fazansku
divljač. Predlaže se da se fazan lovi od početka sezone i to sa grupnim lovom, prigonom, s tim da se teren posle lova odmara
najmanje sedam dana.
Za koji uzrast se treba odlučiti, najviše zavisi od materijalnih mogućnosti, od
toga da li u lovištu ima izgrađeno stabilno
ili privremeno prihvatilište, kao i od načina
lova.
I šta reći na kraju
Za izvođenje ovakvog načina lova
potrebno je da upravljamo kvalitetnim
lovištem, a koje ispunjava uslove za uzgoj
fazana, obraslo višegodišnjim rastinjem
(višegodišnjom remizom) i koje treba da
bude uređeno za ovakav lov na fazana.
Pored dobrih stanišnih uslova po-
13
trebno je da imamo uhodan tim ljudi koji
će valjano odraditi sve predradnje (na
vreme hvatanje ujutru fazana, iznošenje u
lovište, kvalitetno određivane lokacije gde
se ispuštaju, grupe fazana koje se puštaju ne
smeju da budu veće od 15 jedinki i dr.).
Da bi rezultat bio dobar pored dobrih-odličnih lovaca srelaca potrebno je da
imamo kvalitetne lovačke pse koji će prikupiti svu odstreljenu i ranjenu divljač.
Iz dana u dan se na istom mestu
(lovištu) pušta svakodnevno fazanska divljač. Zbog ove činjenice pojavljuje se veći broj
nego što je uobičajeno, pernatih i dlakavih
predatora koji uznemiravaju ispuštenu divljač, a nakon lova je desetkuju. Iz tih razloga
otrebno je stalno smanjenje broja predatora
na podnošljivu meru.
Praktikuje se da se na ovim poligonima jednom do dva puta nedeljno ne ispušta fazanska divljač kako bi se teren-lovište
,,odmorilo’’.
Zapaženo je da se bolji rezultati ulova
postižu kada su bolji vremenski uslovi (bez
kiše i vetra).
Veoma je značajno da s obzirom na
veličinu poligona grupe lovaca ne budu veće
od 12 lovaca.
Preko 90% izlovljenih fazana izlovi se
na poligonu za lov.
Ovakav lov treba praktikovati samo
ako imamo veći broj petlova, i to posebno
u fazanerijama.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Piše:
Tomislav
Tomislav
Krznar
Krznar
EVOLUCIJA,ETIKA,LOV
Savremeni način proizvodnje hrane, posebno one animalnog porekla,
zadovoljava sve potrebe čovekove ishrane, pa tako nije potrebno, smatraju neki, dodatno lovom pribavljati prehrambene namirnice.
T
vrdi se da je lov “osnovni odnos čoveka sa životinjom i prvo ekonomsko
zanimanje ljudi, mnogo starije od
poljoprivrede i stočarstva, ipak, “budući da
nije više, i to se zaista ne može poreći, nužno
sredstvo ljudske ishrane”, nema više opravdanja za postojanje lova, zato jer je svaki
drugi podsticaj za ubijanje i ozleđivanje
životinja” smatraju današnji protivnici lova,
nemoralan i dodaju da “lov koji nije sredstvo
samoodržanja jeste moralno nezrelo usmeravanje energije i agresivnosti na razaranje
najviše vrednosti – života, i to redovno života bića slabijih od čoveka”. Ovakvo zapažanje
nije neutemeljeno, naprotiv vrlo je vredno,
ono konkretno usmerava pažnju na problematiku sportskog i rekreativnog lova, ali
ni izdaleka ne doseže probleme lovstva u
stručnom i ekonomskom pogledu. Zaista
važan problem, koji često izostaje u diskursu kako onih koji napadaju lovstvo, tako i
onih koji ga brane, jeste tema odnosa čoveka prema životinjama, u tzv. industrijskom
uzgoju. Nezaobilazno je reći da su to često
mesta izuzetne čovekove brutalnosti prema
životinjama. To nije središnji problem naše
teme, ali ga smatramo vrlo važnim, jer se
lovu i lovstvu prebacuju te negativnosti, a
one su mnogostruko veće u industrijskom
uzgoju koji se u kritici uglavnom zaobilazi.
Smatramo da je takav pristup nedopustivo
izjednačavanje lovstva i intenzivnog uzgoja
životinja. Naime, ispravno sprovođena lovna osnova garantuje najbolje moguće uslove
života u staništu odnosno lovištu, a lovna
etika uz poštovanje lovine ne dopušta njeno
zlostavljanje.
Prigovori protiv lova često dolaze iz
okruženja koje se smatra savremenim, a lov
smatraju rudimentarnim i primitivnim, pa bi
ga trebalo, ako ne ukloniti, onda barem znatno smanjiti. Prigovori su najčešće mešavina
ekoloških, etičkih i ekonomskih stanovišta.
Razmotrimo prvo protiv čega su ti prigovori usmereni, dakle prikažimo u najkraćim
crtama lov.
Lov se tretira kao “umeće i veština
hvatanja ili odstrela divljači u sportskom
smislu, poznavajući njen način života, običaje, način kretanja itd. Može se sprovoditi
čekanjem, šunjanjem, vabljenjem, kolima,
čamcem, mamcima, sovom ušarom, psom,
konjem, za vreme pevanja, na preletu,
pogonom, prigonom, dočekom, privozom
kolima, grupno i pojedinačno”. Dok je lovstvo definisano kao “grana privrede kojom upravlja država, a bavi se uzgojem, zaštitom i
lovom divljači”. Ukoliko ostavimo po strani
14
određene neskladnosti u navedenim definicijama, dobijamo dobru okvirnu sliku
odnosa termina “lov” i “lovstvo”. Jasno se
vidi da ti pojmovi nisu isti, iako smo ih i mi
u ovom radu na stanovit način tako koristili. Tako nauka upozorava da lov nikako nije
ljudski izum, jer je on postojao davno pre
pojave čoveka u prirodi. Na dalje on navodi
da je “lov bio, vrlo rano, rezultat evolucije i
pogonska snaga, koja je dovela do porasta
raznolikosti vrsta koje imamo danas u prirodi”. Čovek je baštinio to svojstvo, a temeljem
položaja predatora u biološkoj i ekološkoj
strukturi prehrambenog lanca on ga je usavršavao sve do pojave savremene tehnike.
Čovek je dakle lovac u biološkom i kulturološkom obliku. Ulogu lova u istoriji čoveka
i ljudskog razvoja niko ne spori, čak ni oni
koji se zalažu za potpuno ukidanje lova u današnjici.
Međutim u nerazumevanju terminoloških različitosti “lova” i “lovstva” leži
većina neadekvatnosti prigovora koji se
upućuju lovu. Kad govorimo o lovu, onda
je reč o konkretnim radnjama, usvojenim
znanjima i veštinama koja su potrebna da
bi se ostvario cilj. Cilj je lovina, uhvaćena,
živa ili mrtva, jedinka koja treba poslužiti kao izvor za održanje ili napredak onoga
koji lovi. Da ponovimo, lov nije specifikum
čoveka, međutim, čovek je svojim biološkim
i kulturološkim, odnosno telesnim i mentalnim mogućnostima i sposobnostima, razvio
osobito područje delovanja koje nazivamo
lovstvom. Danas možemo reći da lovstvo
ima značaj ne samo stručne, praktične discipline nego i naučni značaj, jer proučava na
temelju bioloških znanja, posebno šumarstva, veterinarske medicine, ekologije i sličnih
nauka svoje prirodnonaučne specifičnosti.
Kad to kažemo tome dodajmo i teorijske
komponente istraživanja odnosa čoveka sa
životinjom, etiku i ekonomiku, onda je jasno da danas lovstvo treba posmatrati i kao
višeslojnu naučnu disciplinu.
Često puta se kaže da je lov sa ekološkog gledišta štetan zbog nekoliko razloga.
U prvom redu uzgojem određenih vrsta
nanosi se šteta biološkoj raznolikosti, što na
kraju, smatraju neki, uveliko smanjuje broj
životinjskih vrsta u staništu. Navodi se da
uzgoj određene vrste divljači slabi genetski
potencijal, jer intervencija čoveka u prirodni proces onemogućava delovanje prirod-
nih mehanizama. Na kraju uzgoj divljači
dovodi do devastacije staništa i često do
ekoloških katastrofa. Središnja dimenzija
lovstva je uzgoj i zaštita divljači, a tek potom
korišćenje, dakle već polazna tačka ocene
uloge lovstva u prigovorima je potpuno
neadekvatno uzeta. Stoga sva tri navedena
prigovora lovstvu smatramo nedoslednim
za negativnu ocenu. Prvo, uzgoj određenih
vrsta divljači ne iziskuje nestajanje ostalih
vrsta životinja iz staništa, odnosno lovišta.
Ispravno gazdovanje u naučnim, stručnim i
zakonskim okvirima nužno ostavlja kvalitetno stanište i za druge životinjske i biljne
vrste u prirodi. Drugi prigovor, smanjivanje
genetskog potencijala određene vrste je potpuno nepravilan, da ne kažemo apsurdan.
Cilj uzgoja je kvalitetan trofej, a kvalitetan
trofej divljači je moguć jedino ukoliko postoji genetski kvalitetna i stabilna populacija.
Razume se da uzgojni zahvati upravo idu u
smeru smanjivanja genetski niskog potencijala kod divljači. Dakle, uzgojne mere su pomoć prirodnim procesima koji su nelovnim
ljudskim uticajem uveliko ugroženi. Treće,
govoreći načelno, ukoliko se poštuju pravila
struke koja uvažava dostignuća nauke, uzgoj
divljači ne donosi devastaciju staništa, iako
moramo reći, takvih je fenomena bilo, ali
nikako ne kao planski sastavni deo uzgoja,
nego je to bila posledica neispravnog delovanja struke ili nedopuštenih radnji. Prigovori lovstvu koji se tiču odnosa čoveka prema
prirodi i ponajpre prema životinjama, uglavnom su inspirisani motivacijama kao što su
vegeterijanstvo i uopšte prava životinja. Ti su
prigovori mnogo puta i podstaknuti isprav-
nom etičkom motivacijom, ali uz nedovoljno
uvažavanje prirodnih bioloških dimenzija.
IMPERATIV ZAŠTITE PRIRODE
I LOVSTVO
Antropogeno uništavanje prirode, danas je na žalost očevidna činjenica. Očevidnost je dovela do imperativa zaštite prirode,
ili drugim rečima do nasušne potrebe kreiranja čitavog niza, čak i međunarodnih mehanizama, koji bi mogli doneti pozitivne
promene, u prvom redu u ponašanju ljudi u
nastojanju zaštite prirode. Nas u ovom radu
zanima u kakvoj je ulozi lovstvo u kontekstu zaštite prirode. Opšte je poznato da je
i lov bez obzira na motive, često puta bio
instrument devastacije prirode. No, to ipak
ne znači da bi ukidanjem lovstva nestalo
uništavanja prirode. Naprotiv, lovci su delatni činilac očuvanja mnogih prirodnih izvora, kako je već ranije rečeno, što proizlazi iz
same prirode lovstva koje počiva na uzgoju,
očuvanju i zaštiti, kako lovne divljači, tako i
staništa, a tek onda dolazi trajno korišćenje.
I za kraj
Često se čuju povici protiv lova koji ga
stavljaju na suprotnu stranu od one civilizovane i savremene. Po njima je lov recidiv i
rudimentarna baština nekog davno prošlog
i zaboravljenog vremena, koje sa današnjim
vremenom humanosti i saosećanja sa svim
oblicima života i postojanja nema ništa zajedničkog. Lov je atavizam po njima i duboko je ukopan u sferu nagona, a samim tim
15
odjek agresiviteta i primitivnosti, a pri tom
nenamerno ili namerno, zaboravljaju da je
nagon, čak i kad je reč o čoveku, ono što upozorava na čovekovu prirodnu komponentu,
na njegovo materijalno i telesno postojanje.
Ono što je nagonsko, osim što ponekad ruši,
gradi strukturu života prirodnih organizama
omogućujući im život. Čovek je biće nagona
kao što je i biće kulture, stoga je pogrešno
verovati da se kulturom mogu sublimisati
nagoni, ukoliko bi se pri tome mislilo da se
kulturom ukinu nagoni. Skloni smo verovati
da se kulturom, može modifikovati čovekovo ponašanje usmerujući ga na pozitivno
gradilačko delovanje, a ne na destrukciju.
Čovek je “postao jedini proizvod
evolucije koji je sposoban usmereno menjati pravac evolucije, pa čak i svoju vlastitu.
Govorimo o kulturnoj evoluciji. No ona nije
humanistička već postoje pod čovekovim
uticajem, opasnosti za opstanak drugih živih
bića, pa i za njega samoga”.
Na osnovu svega iznešenog u ovom
članku, razume se i iz literatutre, smatramo
da lov, i naposletku lovstvo, nisu oruđa te
“nehumanističke evolucije”, da nisu izvor i
instrument destrukcije. Čak kad bi se lovstvo ukinulo, a lov zakonom zabranio, duboko
u čoveku ostao bi nagon za lovom, jer je to u
njegovoj prirodi i društvenosti.
Savremeno lovstvo nudi modus kojim
lov nije ni instrumentalno niti sadržajno element razaranja, nego je važna poluga očuvanja i zaštite prirode. Stoga smatramo da
lov i lovstvo sasvim sigurno nisu u suprotnosti sa zaštitom prirode.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
CIC OBAVEŠTAVA O NOVOM NAČINU
OCENJIVANJATROFEJA
Od svog začetka u kasnim dvadesetim godinama prošloga veka Međunarodni
savet za lovstvo i zaštitu divljači (CIC) razvija sistem ocenjivanja trofeja divljači koji
je postao vodeći sistem ocenjivanja trofeja
Evrope a i šire.
Međutim mnogo toga se dogodilo od
kasnih dvadesetih, CIC je restruktruisan pa
sada postoje tri glavna odeljenja i 04. novembra 2013. godine objavljena je vest o
određenim promenama koje se tiču načina
ocenjivanja trofeja divljači.
Prema novom načinu, samo sertifiko-
vani CIC ocenjivači trofeja i Viši međunarodni ocenjivači trofeja (Senior International Trophy Judges) mogu ocenjivati
trofeje u ime CIC-a i dodeljivati CIC bodove
i to ako imaju CIC-ovu sertifikovanu identifikacijsku karticu. Svi Viši međunarodni
ocenjivači trofeja čine Odbor za ocenjivanje
trofeja (Trophy Evaluation Board) koji je deo
Odeljenja za primenjenu nauku (Applied
science division) te kroz njega sarađuje sa
raznim delegacijama, nacionalnim lovačkim
savezima, nacionalnim komisijama za ocenjivanje trofeja.
BROJ ŽENA LOVACA U EVROPI
SVAKE GODINE U PORASTU
Lovkinje damskog Lovačkog kluba “Artemida” Zemun
Uz Međunarodni dan seoskih žena
koji je održan 15.oktobra, FACE je stavio
poseban naglasak na lovkinje. Udeo žena u
lovačkoj zajednici varira između različitih
regija, najbrojnije su u Skandinavskim zemljama, zatim Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i
Holandiji. U Norveškoj 12% lovaca su žene,
a u Nemačkoj svaki deseti lovac je žena.
Promena ima i u slučajevima ako trofej
dosegne medalju u zlatu, moraju biti upotpunjeni pismenom izjavom potpisanom od
strane lovca, upravnika lovišta ili vlasnika
lovišta.
I Crvena knjiga trofeja doživljava
određene promene. Ona je trenutno u reviziji a nova verzija predstaviće se na CICovoj generalnoj skupštini od 24. do 26. aprila
2014. godine u Milanu, Italija. Obrasci koji
se tiču evropskih vrsta većinom se neće menjati.
VLG press
Broj žena lovaca je osetno porastao u
poslednjih nekoliko godina. U Norveškoj
je broj lovkinja u poslednjih deset godina porastao za 60%. Razlog tome krije se u
norveškoj organizaciji NIFF (Norges Jagerog Fiskerforbund) koja se usredotočila na
zapošljavanje žena lovaca i ribolovaca. NIFF
je započela incijativu “NIFF Jenter” koja ima
za cilj podsticanje i aktiviranje žena u organizaciji.
U 2011, Nemačako lovačko udruženje DJV sprovodi anketu među lovcima koji
su upravo dobili svoje lovačke dozvole. Od
novih lovaca, 19,8% su bile žene, to pokazuje
porast broja lovkinja s obzirom na protekle
godine. U istoj anketi DJV postavlja lovicama pitanje motivacije za polaganjem lovačkog ispita. Četri najčešča odgovora su bila :
uživanje u prirodi, zaštita prirode, odlazak u
lov i treniranje pasa. Poslednja motivacija je
bila najviše zastupljena među ispitanicima.
DJV zaključuje da žene svoju strast za lovom
otkriju kroz rad pasa u polju.
UTICAJ LISICE NA SITNU LOVNU DIVLjAČ
Svi smo svedoci da je u poslednjih nekoliko godina došlo do naglog i drastičnog
smanjenja brojnosti sitne lovne divljači a
naročito zeca.
Razloga za ovo smanjenje ima više:
primena novih tehnologija i savremene mehanizacije u poljoprivredi, oralna vakcinacija lisica protiv besnila, nestimulisanje lovaca
od strane lovačkih udruženja za lov predatora, zabrana takmičenja pasa jamara sa direktnim kontaktom, smanjenje bolesti šuge i dr.
Na neke od ovih faktora ne možemo uticati
jer prevazilaze ingerencije lovaca. Međutim
na određene faktore možemo uticati, a to
je pre svega smanjenje predatora u našim
lovištima.
U mnogim udruženjima (preko 90%)
se ne preduzimaju skoro nikakve mere u
pogledu smanjenja broja predatora u lovištima. To je u svakom slučaju jedan od glavnih
uzročnika smanjenja brojnosti sitne divljači.
Obzirom da je u dosadašnjim naučnim istraživanjima širom Evrope i Sveta dokazano
i pokazano kako predatori utiču na sitnu
lovnu divljač pokušaćemo ta saznanja ovde
da prezentiramo na razumljiv način.
Doktor Špitler (Spittler) direktor instituta za biologiju i zaštitu životinja iz Bona u
svom istraživanju dokazuje da lisica utiče sa
70% na brojnost zeca. 30% otpada na sve ostalo (bolesti, udesi, lov i prirodna uginuća).
Istraživanja čeških i mađarskih istraživača s
druge strane pokazuju da jedna lisica u proseku pojede 20 zečeva godišnje. Istraživanja
engleskih i škotskih naučnika dokazala su
da je na terenima koja su intenzivno čišćena
od predatora brojnost jarebica bila veća i do
100% u odnosu na terene gde nije vršen postupak intenzivnog izlova lisice.
Kada se svim ovim istraživanjima i
saznanjima doda činjenica da je u Srbiji u
poslednje dve godine vršena oralna vakcinacija lisica protiv besnila (što je apsolutno
u redu sa humane strane prema ljudima i
drugim životinjama) dolazimo do činjenice
da se populacija lisica izuzetno brzo i naglo
povećala. Tome treba dodati i činjenicu da je
šuga kao bolest u poslednjih nekoliko godina u opadanju što je sve doprinelo ovolikoj
brojnosti lisica.
U cilju povećanja brojnosti zeca mnoga udruženja su povukla ispravne gazdinske
mere i zatvorili su lov zeca već posle prvog
lovnog dana kada su uvideli kakvo im je stanje u lovištu. To je u svakom slučaju ispravan
postupak, međutim to je samo pola posla.
Ukoliko se ne pristupi intenzivnijem lovu, u
cilju smanjenja broja predatora u lovištima,
ceo ovaj prvi deo postupka će biti uzaludan.
Naravno, brojnost lisica u terenu ne sme da
se dovede na nivo biološkog minimuma jer
lisica u lovištu mora da postoji, u broju koje
svako lovište može realno da izdrži.
U kontekstu lova predatora u mnogim
udruženjima postoje određeni problemi, pre
svega zbog nepoverenja prema lovcima, zatim ograničavanja lova na određene lovne
dane u toku nedelje, a takođe ne postoji ni
stimulacija lovaca da se bave lovom ove vrste
divljači. S druge strane kod lovaca postoji
problem da ako već izađu u lov na “čekanje” divljih svinja, onda neće da pucaju i ako
VLG PRESS
i treći motiv - zaradu od prodaje knjiga u
kojima opisuju svoju novootkrivenu strast.
Tako je nekolicina ekološki osveštenih lovaca objavila bestselere, koji bi mogli proširiti
trend lova radi hrane. Intrigantno je da su
dve od njih žene, koje se očito lakše priklanjaju etičkom lovu radi hrane, nego tradicionalnom, iz okrutne zabave. Medu autorima
koje je predstavio New York Times je Lily
Raff McCaulou, autorka knjige Zov blagosti:
kako uloviti vlastitu večeru. Zasitivši se života u New Yorku, nekadašnja asistentkinja
reditelja preselila se u divljinu Oregona, gde
se počela sama brinuti za svoje prehrambene
potrebe. Prvo je ciljala manje životinje, ali je
16
u međuvremenu dogurala do losa. Kad je
skinula krupnog lopatara, veli, naklonila mu
se i rekla, “hvala ti, žao mi je.” Dok su njeni
urbani i levo orijentisani roditelji zabrinuti da ce Lily postati desničarska ikona, ona
tvrdi da je za nju “lov dosezanje krajnje
granice feminizma.” Jednak doživljaj ženske
emancipiranosti prožima i Georgiju Pellegrini, drugu spisateljicu koja je obradila svoje
lovačke pothvate.
Koliki su razmere lovne industrije
možete naslutiti kažemo li vam da samo u
SAD lovci godišnje na svoju strast troše blizu
23 milijarde dolara, a da tamošnja lovna industrija zapošljava milion ljudi.
Piše: Mr Lazar Šarac
BRATSKO DRUŽENJE LOVACA
BIHAĆA I BAČKE TOPOLE
IZ SAD: LOV HUMANIJI OD FARMI ŽIVOTINJA
Sve veći broj mladih u SAD, koji ranije nisu bili lovci, a neki čak ni mesožderi,
odlazi u lovačku pustolovinu. Ali, ovom soju
lovaca nije do krvoprolića ni do razmetanja
trofejima, nego do - pribavljanja hrane!
Sledbenici ovog trenda kažu da je jedan
od motiva lova radi hrane etičke prirode.
Užasnuti uslovima u kojim životinje žive na
farmama za masovnu produkciju, smatraju
da je humanije domoći se mesa tako da sami
usmrte plen metkom. Drugi bi motiv mogao
biti hvalisanje pred gostima da šnicla koju im
je upravo poslužena potiče od losa kojeg je
domaćin lično priveo kulinarskoj svrsi. Literarno najnadareniji etički lovci pronasli su
naiđe lisica da ne bi kvarili lov divljih svinja.
U cilju povećanja zainteresovanosti
lovaca za lov lisica, mišljenja smo da lovačka udruženja treba pre svega novčano da
stimulišu odstrel lisica. Treba da dozvole
lovcima da lisice love svaki dan. Tamo gde
postoji sumnja da će pojedini lovci tu vrstu
lova zloupotrebiti u bilo kom smislu, treba
pojačati kontrolu od strane lovočuvarske
službe. Takođe postoji preventivna mera da
se svaki pucanj u lovištu obavezno prijavi
upravniku lovišta odmah posle završenog
lova, a u toku sutrašnjeg dana da se donese
rep od odstreljene lisice. Lovočuvarska služba svakog udruženja može takođe da proveri
mesto gde je lisica odstreljena., a i svaki lovac
koji se prijavi za odlazak u lovište u lov lisica
mora biti na mestu za koje se prijavio.
Ovakvim načinom rada lovačko
društvo “Jelen” iz Bačke Palanke je u proteklih 10 godina ostvarilo izuzetno dobre rezultate u brojnosti zeca, a samo ove godine
kvota za odstrel je 510 komada. I prošle i
ove godine ovo društvo je omogućilo svojim lovcima 4 lovna dana na zeca, a jedan
broj zečeva je prodat kroz turistički lov inostranim lovcima. U ovom društvu koje
gazduje sa oko 10000 hektara, godišnje se
odstreli od 100 do 140 lisica. Ovo je veliki broj odstreljenih lisica na ovu površinu
lovišta, a razlog za to je što okolna društva ne
love lisicu pa se ona seli na teren gde je njena
brojnost manja.
Fotografija pobratima za sećanje
Davne 1976 godine prošloga veka
Lovačka udruženja iz Bihaća i Bačke Topole potpisali su povelju o bratimljenju a
pre devet godina je i obnovili. Od tada se
intenzivno druže i po petnaestak lovaca
svake godine idu u posete jedni drugima. Ta
druženja kako nam rekoše predstavljaju nešto ne samo za ponos nego i dokaz da lovce
ne može rastaviti ništa, ni ratovi, ni granice
pa ni politika i političari, lov je za njih uvek
bio svetinja iznad toga. Ovakvom druženju
lovaca Bihaća i Bačke Topole prisustvovala
je i naša ekipa, ovog puta u Njegoševu gde
je u ime Lovačkog udruženja „Panonija“
Bačka Topola domaćin bilo Lovačko društvo „Fazan“ Njegoševo. U ime udruženja
domaćin je bio predsednik Miša Savić a u
ime lovačkog društva predsednik Endre
17
Šiković. Dvanaestočlanu ekipu iz Bihaća
predvodio je predseemdnik Lovačke organizacije Gavrilo Softić.
Lovačka organizacija „Bihać“ iz Bihaća
gazduje sa lovištem od 64.000 ha a gazduju
sa divljim svinjama, srnećom divljači, tu su
naravno i vuk pa medved ali i ris.
- Ovakva druženja i razmjena iskustava su pravo bogastvo za nas i naše lovce.
Uvek se radujemo ili dolasku naših pobratima u Bihać ili našem odlasku u Vojvodinu.
Tek, sledeće godine će na poseban način
obeležiti deset godina od ponovne uspostave
bratskih odnosa i to propratiti na jedan
zaista impresivan način, rekao je ya naš list
predsednik Lovačke organizacaije „Bihać“ iz
Bihaća Gavrilo Softić.
Lovci Bačke Topole i Bihaća proveli su
predivna tri dana u druženju, priči i naravno
prepričavanju lovačkih zgoda i nezgoda. Na
obostranu sreću i zadovoljstvo.
VLG press
VLG PRESS
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
LOVCI ČENEJA PROSLAVILI 100 GODINA
ORGANIZOVANOG LOVSTVA
Predsednik LD, Veselin Slankamenac
Sad već malo više od 100 godina postoji Lovačko društvo Čenej u Čeneju. Čenej
je inače danas novosadsko prigradsko naselje sa samo 1800 stanovnika. Smanjuju se
broj seljana ali i broj lovaca, od nekada 123
članova danas su zadovoljni sa 50. Vreme je
takvo i tu nema milosti. Dakle 10 avgusta
1913 godine na zahtev 18 lovaca iz čeneja peštanska vlast ozvaničila je postojanje
lovačkog društva u Čeneju. I to je bio povod
da se polovinom novembra u Domu kulture
okupe lovci i gosti i priredi dostojna proslava
velikog jubileja.
- Lovačko društvo Čenej je za ovih
sto godina postojanja promenilo devet država i državnih uređenja. Razvijali smo se iz
godine u godinu, razvijali lovno streljaštvo,
lovnu kinologiju. Mnogi naši strelci su osvajali priznanjanj širom Vojvodine i Srbije i
one bivše nam domovine, rasli smo i padali
sa brojem članova, od početnih 18 dogurali smo do 123 a sad nas je 50, plus osam
članova u lovačkom podmladku i četiri pomažuća člana, rekao je Veselin Slankamenac, prvi čovek čenejskog lovstva već duži niz
godina i čovek koji je u tri mandata obavljao
vrlo odgovornu dužnost sekretara Lovačkog
saveza Vojvodine.
Predsednik Slankamenac najavio je
izlazak Monografije o istorijatu čenejskog
lovstva.
Za ovu priliku Lovačko društvo podelilo je zaslužnim članovima i organizacijama
koje su pomogle rad lovcima Čeneja Zahvalnice. Jedna od zahvalnica dodeljena je i našoj
redakciji. Lovački Savez Vojvodine i njen
predsednik Milan Pažin uručio je potom
najboljim čenejskim lovcima devet zlatnih,
sedam srebrnih i tri bronzana ordena ovog
Saveza. Naknadno je Lovački savez Srbije
odlikovao lovačko društvo Čenej zlatnom
plaketom. VLG press
LOVCI PETROVARADINA PROSLAVILI
140 GODINA OD OSNIVANJA
VLG PRESS
Beka na radnom mestu
Malo lovačko udruženje, skroz na
severu Banata. Selo koje polako ali sigurno propada, svake godine sve ih je manje,
primetili smo dosta praznih kuća, ponegde
jedna do druče. Pogranično mesto, tik uz
granicu sa Mađarskom. Lovačko udruženje
je jedna od retkih društvenih organizacija
koja opstaje i traje. Imaju samo 65 članova
i 5144 ha lovišta. Selo gde ima podosta neobrađenih njiva, parloga i zaraslih površina.
Dobro došli u priču o Srpskom Krsturu.
Oduvek je sever Banata bio stecište
probranih i vrednih lovaca a Boga mi i
bogatih lovišta. Nekako danas sve manje o
bogastvu možemo govoriti, sem hajde da
budemo iskreni, Srpskog Krstura. Ovde se
zaista mogu videti bar ostaci nekadašnjeg
lovačkog blaga severa u Banatu. Upravnik
lovišta, lovočuvar i domar i valjda još ponešto je poznati lovni radnik Radenko Cvijanov,
u lovačkim krugovima poznatiji kao Beka.
Vredan onako paorski, mudar onako lovački
i čovek uvek spreman na rad. Naš dolazak je
dočekao upravo radno. Napravljene su nove
hranilice za srneću divljač i postavljane su u
lovište baš u momentu našeg pristizanja.
Mnogo se ovde radi. Upravo smo izneli 24 hranilice za srneću divljač koje smo
ovde u krugu lovačkog doma napravili i sklopili. Na terenu smo ih ukopali i betonom
zalili. Pored ovoga obzirom da su nam se pojavile divlje svinje izgradili smo i pokrivene
čeke, šest viskokih čeka. Srneća divljač nam
je ipak prioritet pa već sada razmišljamo da u
postavljene hranilice uz hranu stavimo i neke
medikamente za poljšanje trofejne vrednosti
srndaća, započeo nam je Beka priču.
Da ne pišemo i na to što nam se
požalio na uspostavljene granice prilikom
nedavnog ustanovljavanja lovišta. Tu smo
inače priču čuli i u selu od lovaca Iličića,
oca i sina, obojice članova ovog lovačkog
udruženja. Kako nam rekoše napravljena je
potpuno neprirodna granica, suprotno svim
stručnim elementima za ustanovljavanje
lovišta između Srpskog Krstura i Banatskog
Aranđelova. Ali dobro, ako je tako da se ispraviti, hajde da verujemo u bolje. Naravno
nije ovo smetalo Srpskokrsturskim lovcima
da rade i napreduju. Renovirali su lovački
dom. Sad je baš onaj pravi, sa svim sadržajima. Naravno imaju oni planova za još. I
fazanska divljač je ovde posebna priča. Skoro
za Vojvodinu nezamisliva.
Mi već punih 13 godina ne unosimo
fazane, jednostavno dobrim gazdovanjem
uspeli smo sačuvati prirodnu populaciju
koja se zahvaljjući slabo obrađenom zemljištu ovde dobro razvija. Izlovljavamo 350400 fazana svake godine a da pri tome nismo
uneli ni jednog, ponosan je upravnik Beka.
Na kraju našeg boravka morali smo
pitati, ako se toliko ulaže u hranilice, beton,
nove objekte, hranu za divljač odakle novci,
kako to ovde u Banatu kažu. Odgovor je bio
sasvim logičan.
Pa iz lovnog turizma. Samo ove godine
odstrelili smo sa lovcima turistima 38 srndaća od čega je 10 bilo u medalji, dalje preko
leta imamo grupe iz Austrije u lovu na prepelice, pa jesenji lov na zeca i fazana. Tek u
poslednjih deset godina ostvarujemo značajne prihode iz lovnog turizma i to vraćamo
lovištu i svom udruženju. Dakle jednostavan
recept za uspeh, zaključio je razgovor za naš
list Radenko Cvejanov-Beka, upravnik lovišta u Srpskom Krsturu.
Ima naravno i problema. Kako nam
rekoše u samom rezervatu velike droplje se
ore, naravno protivzakonito, ima uzurpacije
zemljišta ali i nebrige državnih organa koji
se na oglašavaju na prijave vezane za ove
probleme. Setite se, o ovome su nam pričali
u Novom Kneževcu a objavili smo u prošlom
broju.
Ali o tome neki drugi put. Čini nam
se da je pre ovoga napisano bilo lepše. Ide
Nova godina pa hajde da u budućnost pogledamo sa više optimizma jer kako to rade
lovci Srpskog Krstura razlog za optimizam
ima osnova.
VLG press
OVE LOVNE GODINE SAMO DVA
(OD PLANIRANIH PET) IZLASKA NA ZECA
Nagrađeni lovci Petrovaradina
Lovačko društvo „Zec 1873“ osnovano je pre 140 godina, 1873 godine. Sedmog
decembra ove godine u petrovaradinskom
restoranu „Barutana“ svečano su proslavili
ovaj vredni jubilej. Ovo je inače najstarija
lovačka družina u Srbiji i na Blakanu. I pored
toga što je predsedniku Lovačkog društva
Stevi Gavanskom baš na dan proslave pozlilo i hitno prebačen i zadržan u bolnici
svečanost povodom 140 godina organizovanog lovstva u Petrovaradinu protekla je na
visokom nivou. Program je vodio poznati
tv voditelj Višeslav Petković a za dobru atmosferu su se ponbrinuli članovi benda
„Mačak Toša“ uz specijalnu gošću, estradnu umetnicu Danku Stojiljković. Zaslužnim
članovima Lovačko društvo uručilo je Zahvalnice a Lovački savez Srbije je preko svog
izaslanika, predsednika Skupštine Marka
RADOM I DISCIPLINOM DO USPEHA
Tice najboljima darovalo prikladno ordenje, prihvatilište za fazansku divljač sa malom i
Predsednik Lovačkog saveza Vojvodine, Mi- skromnom lovačkom kućom. U samom cenlan Pažin kao poklon lovcima Petrovaradina tru Petrovaradina imaju još jedan objekat
kao lovački dom i mesto okpljanja.
uručio je jednu umetničku sliku.
Lovačko društvo „Zec 1873“ iz Petrovaradina je danas malo lovačko
društvo koje bitiše kao članica Lovačkog udruženja „Novi
Sad“ i broji svega sedamdeset
članova, a nekada je ova brojka
bila trocifrena. Nagla urbanizacija lovište u Petrovaradinu
svela je na svega nekoliko stotina hektara a onda naravno došlo je i do neminovnog osipanja
članstva. Ipak njih sedamdesetak ostali su verni kako svom
Predsednik LSV, Milan Pažin uručuje
Zecu tako i svom mestu. Imasliku slavljenicima
ju svoje vrlo funkcionalno
18
Lovci Nove Crnje polse lova
Jedno od veoma uzornih lovišta u Vojvodini, svakako je lovačko društvo ,,Soko –
Šoljom“ Nova Crnja, koje pripada Lovačkom
udruženju Nova Crnja, lovištu ,,Koštanac“.
Površina lovišta, lovnog revira lovačk-
og društva ,,Soko – Šoljom“ Nova Crnja je
cca 3.500 ha. Ovo društvo broji 37 lovaca.
Poseduju savremeno uređen lovački dom sa
uslužnom salom, kuhinjom, recepcijom i 5
soba sa 10 ležajeva. Svaka soba ima zaseban
19
mokri čvor. Zadnjih nekoliko godina
su uložili preko dva miliona dinara
na adaptaciji.
Pre 40-tak godina ovo društvo
je među prvima počelo sa lovnim
turizmom, i danas rade, ali samo na
trofejne srndaće. Primera radi, ove
godine u lovnom turizmu su odstrelili 5 srndaća, odstrelili ih austrijski lovci, koji su svi u bili u medalji.
Imaju solidan fond srneće divljači,
zeca i fazana, a u poslednje vreme se
pojavla i jelenska divljač. Dobili su
dozvolu za odstrelom nekoliko grla.
U sopstvenom vlasništvu imaju šest
jutara zemlje i podigli su sami 12 jutara višegodišnjih remiza. U lovištu
imaju izgrađenih devet poluautomatskih
hranilišta za divljač.
Predsednik društva je Klincov Milorad, a upravnik lovišta Silađi Ištvan.
VLG PRESS
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Dr Dimitrije Marić
Korisni saveti za mlade lovce
ZAŠTO MAŠIMO ILI
POČETNIČKATRILEMA
Pre svega, čudno je da mladi lovci postavljaju pitanja (a dobili smo ih poprilično na adresu redakcije) na koje su trebali
dobiti odgovore tokom pripravničkog staža ili kroz pripremu
za polaganje lovačkih ispita.
patrone. Za one koji nemaju ove afinitete,
ostaje kupovina municije bez koncentratora /korpice/. Toplo preporučujemo ovaj tip
municije za lov prepelice i fazana. Širina posipa čak i iz punog čoka je zadovoljavajuća.
Kundak je sledeći razlog promašaja.
Kaže se - “puška gađa a kundak pogađa”, ne
bez razloga. Da bi proverili da li vam kundak vaše puške odgovara, odaberite neku
tačku na zidu, zažmurite i ubacite pušku u
rame. Kada otvorite oči, mušica treba da je u
meti. Ako ste sve uradili kako treba, a mušica ipak “beži” vreme je da pušku odnesete
kod dobrog majstora - kundačara, koji će
kundak uskladiti sa vašim dimenzijama
tela. Samostalne intervencije na kundaku
nisu preporučljive ( osim kozmetičkih). Inace, kundaku će mo uskoro posvetiti jedan
poseban tekst.
MUNICIJA
Municiju smo do pre sedam-osam
godina birali po sistemu daj šta daš, ali
smo uglavnom bili upućeni na Krušikovu
municiju sa zastarelim “ževelo” kapislama.
Njome smo više-manje bili zadovoljni ( sem
kad je trebalo očistiti pušku). Sada na tržištu
imamo više vrsta kvalitetne municije, tako
da smo sada na slatkim mukama - koju izabrati. Koju god da izaberete nećete pogrešiti.
U principu pogledajte da li je “sveža” i šta
piše na dekleraciji uvoznika. Nije retko da
se u prodaji zatekne patron uvezen pre 4-5
godina. U zavisnosti od uskladištenja, može
da takav podatak ne znači ništa ili sve. Na
kraju, to će te saznati tek u lovištu. No, mnogo je važnije koju će te veličinu sačme odabrati za divljač koju nameravate da lovite. Tu
se krije najčešći razlog promašaja vezanih za
municiju. Propisno pogođena divljač umire
S
vima nam se desila sledeća situacija pas markira, prilazimo, zauzimamo najbolji položaj, dižemo fazana, lepet krila,
BANG – BANG i fazan je još jednom spasao
perje. A mi… u neverici još par sekundi pratimo njegov let niz cev prazne puške. Ponovo
punimo pušku, trpeći prekorni pogled našeg
vernog pomoćnika i do sledeće prilike, a najčešće i nekoliko sledećih noći razmišljamo
zašto se to desilo, kad su svi uslovi za dobar
hitac bili idealni. Razlozi se mogu podeliti
grubo na tri dela: puška, municija i lovac.
PUŠKA
Najveći broj naših lovaca lovi puškama standardnog bušenja - polučok u desnoj,
odnosno donjoj cevi i pun čok u levoj odnosno gornjoj cevi. Ova kombinacija stepena
suženja je dobra za lov divljih gusaka i pataka na preletu, divljih golubova čekanjem,
pa i za fazana i zeca na kraju sezone, kada
je divljač rasplašena i diže se daleko. Među-
tim, za “normalne” situacije, kada se puca na
rastojanjima od, najčešce, 30- tak metara ovo
suženje je više nego veliko. Sačmeni snop,
ispaljen iz ovakvih cevi ne stiže da se raširi
tako da u velikom broju slučajeva imamo
promašaj, dok u slučaju pogotka dobijamo
neupotrebljivu gomilu mesa i perja.
Postoji nekoliko rešenja. Najbolje je
da za svaku priliku imamo posebnu pušku,
ali priznaćete da je samo mali broj srećnika u stanju da sebi priušti tako nešto. Druga varijanta je da, prilikom kupovine puške
izaberemo neku sa promenljivim čokovima,
bilo da se zavrću na kraj cevi, bilo da poseduju ugrađen automat kojim se jednostavnim
okretanjem bira stepen suženja. Međutim,
do takvih kvalitetnih pušaka je kod nas teško
doći čak i u “polovnoj opciji” a ako razmišljamo o novim, cena im nije zanemarljiva od 1000 evra pa naviše. Da budemo iskreni,
postoje i jeftinije „ruske varijante” po prihvatljivijim ciframa ali spartanskim izgledom.
20
Tu su i prihvatljivi turski poluautomati, pa
ko voli, nek izvoli.
U toj situaciji prosečnom lovcu ostaju
tri varijante: kupiti jeftinu pušku (Zastavina sasvim odgovara) kojoj će puškar odseći
vršnih nekoliko santimetara cevi a time i
čokove, čime bi dobili pušku sa cilindričnim
cevima - idealnu za početak sezone, lov prepelica, šumski lov, pa i za lov divljih svinja
jedinačnim zrnom, jer cilindrične cevi mnogo bolje nose jedinačna zrna od čokiranih,
a našu ljubimicu /za koju smo dali solidna
sredstva/ koristiti na kraju sezone i u posebnim prilikama.
Druga, jeftinija ali tvrdim, teža varijanta je da se uzdržimo od bliskih hitaca ali
o tome više u poglavlju o lovcu. Treća je korišćenje “municije za rasipanje”. Naime, stub
sačme se horizontalno ili vertikalno podeli
kartonskim poklopcima na dva ili tri dela
čime se smanjuje uticaj čoka. Naravno, ovo
je dobro rešenje za one koji sami pune svoje
trenutno od nervnog šoka kada je pogodi
određen broj kuglica, a da pri tom nema
značajnijih povreda unutrašnjih organa.
Većina lovaca koristi suviše veliku sačmu,
pa se zbog toga dešava da divljač bude
pogođena manjim brojem kuglica i najčešće
ranjena skončava u mukama, izgubljena i za
lovca i za lovište, ili se zbog retkog posipa
“provuče” kroz snop neozleđena (što je bolja
varijanta).
Odgovarajuća veličina sačme za fazana je oznaka 12-10 (2,5mm.-3,0mm.), a za
zeca 1 -8 (3,0mm.-3,5mm.). Vrlo je bitno da
municiju koju ste izabrali ne menjate često, jer različiti proizvođači koriste različite
barute, čepove, pa i materijal za sačmu, što
utiče na balističke osobine metka, a najviše
na brzinu sačme i posip. Brzinu mi najčešće
i ne znamo, ali primetimo da grešimo u
preticanju, koje je opet odgovaralo starom
metku. Ovde važi staro pravilo… da se valja
“upucati” u metak. Postoji više vrsta specijalne municije, od kojih svaka ima primenu
u lovu ( skit, trap, municija za rasipanje...)
ali o njima više u posebnom članku.
LOVAC
Greške lovca se odnose uglavnom na
prebrzo pucanje i na nepravilno nišanjenje
tj. davanje preticanja (ako se izuzmu greške
prilikom izbora oružja i municije). Prebrzo
pucanje se može korigovati samodisciplinovanjem lovca. Pokušajte sledeće: u situaciji
sa početka priče, kad fazan poleti ispred
vaših nogu, izbrojte u sebi brzo do pet, pa
tek onda ubacite pušku u rame. Posle nekoliko hitaca nam javite rezultate! Ovo je stari
recept oprobanih majstora.
Što se tiče preticanja sve je u domenu
teorije ( ako zec trči tom i tom brzinom, na
ČLANSKE
KARTE LSV I
ZA ČLANOVE
LOVAČKOG
PODMLADKA
Razmatrajući kako privući što više mladih ljudi u lovačku organizaciju i šta učiniti da kada već prihvate načela lovačkog
kodeksaa da pri tome imaju povećan osećaj pripadnosti Upravni odbor lovačkog saveza Vojvodine doneo je odluku da
štampa članske karte za podmladkare. Članske karte će biti
identičnog izgleda kao što su i za odrasle lovce sa jasnom oznakom LOVAČKI PODMLADAK.
21
tom i tom rastojanju, bla bla....) Složićete se
da niko od nas ne može da odredi te parametre u datoj situaciji, tako da ostaje samo
vežba i posle stotinak metaka nećete ni biti
svesni da vam je to “ušlo u krv”. Postoji nekoliko teorija o gađanju sačmaricom :
1. Puška se postavi u tačku mogućeg
susreta sačme i divljači i u datom trenutku opaljuje (koji je to trenutak - iskustvo). Dosta težak metod. U žargonu se zove
“sačekuša”
2. Divljač se prati niz cev i u određenom momentu mušica se izvlači ispred divljači i opaljuje bez zaustavljanja cevi. Vrlo
efikasna i za početnike i za iskusne lovce.
3. Cev se postavlja za određenu
dužinu preticanja ispred divljači, tako se
prati sekundu i bez zaustavljanja se opaljuje.
Vrlo efikasna, ali kod malog broja majstora.
Ovde je potrebno iskustvo.
Da bi ste što više smanjili broj promašaja možete povremeno koristiti “suvi
trening”, u svojoj sobi, koji ćete intenzivirati
pred početak glavne sezone. Još bolje je da
česće izlazite u letnji lov na prepelice i grlice,
jer boljeg treninga od tog nema! Kao dokaz,
setite se koliko ste oborili grlica i golubova
na preletu u zadnje tri sezone?
Mladim lovcima će ovaj tekst poslužiti kao vodič da pronađu uzroke svojih promašaja. Za njih postoji još jedan uzrok koji
se zove… adrenalin. Za njega je jedini lek
“pređena kilometraža” i par sezona u nogama. Od njega smo svi bolovali i dan danas
se poneki put povrati taj virus. Za adrenalin
nema leka. Zato smo lovci, zar ne? A promašaja je bilo i biće. Važno je da znamo zašto grešimo.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Piše: Prof Ranko Sikimić
Bezbednost u lovu
OPREZNO SA
SAČMARICAMA
U zoni efikasnog dometa ubistvena
moć sačmenog snopa je velika i direktno je
srazmerna ukupnoj kinetičkoj energiji svih
zrna sačme koja pogode telo divljači. Međutim, na gore navedenim daljinama a pogotovo dok se sačma ne raširi, sačmeni snop
može biti smrtonosan i za čoveka ili dovesti
do teških ranjavanja sa trajnim posledicama.
Maksimalni domet sačmarice
Bokerica, položara ili poluautomat? Svejedno...
Mnogo je važnije da prepoznamo kako funkcionišu
glatke cevi i na šta obratiti pažnju.
Pored efikasnog dometa vrlo bitno je
poznavati i maksimalni domet sačmarice.
Maksimalni domet sačmenog snopa pod
uslovom da se upotrebljava normalna punjena municija, čija je početna brzina sačme
oko 375 m/s, zavisi pre svega od veličine
sačme (njene mase) i od ugla elevacije
cevi (ugao pod kojim je cev izdignuta u
odnosu na horizonalnu ravan).
Širina sačmenog snopa
Upravo vrlo česte povrede
dešavaju se u šumskim lovovima na divlje svinje, ne
mali broj lovaca koristi municiju sa krupnom sačmom
(tzv. PP ili tri u red) koja je
posebno opasna prilikom
nastajanja rikošea.
Zbog toga vodite
računa prilikom gađanja
divljači da vam se u pravcu
iste ne nađe prepreka koja
može izazvati odskok zrna
(pogotovo stabla drveća) i
povrediti susedne učesnike u lovu. A posebno treba
biti oprezan za vreme zime
kada je zemlja smrznuta i
kada ima puno leda i kod
gađanja divljači na vodi iz
čamca.
Pored maksimalnog dometa
značajno je znati i maksimalne širine
sačmenog snopa, pogotovo na većim
rastojanjima. Maksimalna širina snopa
ako se uzmu u obzir i deformisana zrna
sačme i njihova nepravilna putanja koja
zbog deformacije i otpora vazduha, zastranjuju i udaljavaju se od središta posipa, može da iznosi i do 80m u prečniku.
Imajući u vidu gore navedeni
maksimalni domet i maksimalnu širinu sačmenog snopa može se zaključiti
i da pored relativno male brzine sačme i
male kinetičke energije sačmenog snopa
može doći do ranjavanja ostalih učesnika u lovu kao i ljudi koji se zateknu u
lovištu. Obično se dešavaju lakša ranjavanja, mada može doći i do ozbinjnih
povreda pogotovo u predelu glave, kao
što je oštećenje oka pa i trajno gubljenje
čula vida.
Zato oprez, ne pucati na divljač
ako se u zoni maksimalnog dometa i
maksimalne širine sačmenog snopa
nalaze ljudi i domaće životinje.
Rikoše
P
ošto je u prošlom broju ovog časopisa
bilo reči o opštim pravilima sigurnosti
u lovu, kao i u nekim primerima nesretnih slučajeva zbog neopreznog rukovanja
oružjem, u ovom broju „Lorista“ pokušaćemo da ukažemo i na neke opasnosti koje
mogu nastati prilikom upotrebe lovačkih
pušaka (sačmarica) u zoni maksimalnog
dometa sačmenog snopa kao i opasnostima
koje mogu nastati kao posledica odskoka
zrna sačme (rikoše).
Osnovna razlika između lovačke
puške, sačmarice i kuglare (karabina) je u
broju projektila u napunjenom metku. Kuglare (karabini) imaju samo jedan projektil
(zrno) koje može biti u različitim kalibrima
a sačmarice, u normalno napunjenom metku, u zavisnosti od veličine pojedinih zrna
sačme, imaju od 9 do 400 pojedinačnih zrna
koja se ponašaju kao samostalni projektili,
ali koja istovremeno obrazuju jedinstveni
snop sačme.
Početna brzina svih normalno napunjenih metaka raznim veličinama sačme je
22
gotovo ista i iznosi oko 375 m/s merena na
ustima cevi. Sačmeni snop na već 2 metra
od usta cevi počinje da se širi i postepeno
opada brzina sačmenih zrna, međutim brzina značajnije opada na daljinama preko 30
metara, naravno u zavisnosti od krupnoće
sačme.
Balističkim istraživanjem dokazano je
da efikasni domet pušaka sačmarica iznosi od 40 m do 60 m, u zavisnosti od kalibra
puške, od vrste čoka i od krupnoće sačme
koja se koristi.
Sigurno je poznato većini lovaca da zrna sačmenog snopa ne moraju da se uvek kreću u pravcu cilja, već
i u nekom drugom pravcu. Naravno,
to se dešava prilikom odskoka zrna ili
drugačije rikoše (fr. ricochet). Ustvari,
rikoše nastaje kada se zrno sačme odbije od prepreke koja mu se nađe na putu
i zatim produži let u drugom pravcu. U kom
će pravcu zrno sačme leteti zavisi pre svega
od prirode prepreke (metal, beton, kamen,
drvo, voda, led, smrznuta zemlja i sl.), upadnog ugla, ugla odskoka, daljine prepreke na koju je zrno naišlo i brzine zrna. Po
pravilu zrno sačme ne bi trebalo da odskoči
ako je upadni ugao veći od 7 stepeni, sem
u slučajevima kada zrno udari u tvrdo stablo ili granu, kada ugao skretanja može da
bude i 160 stepeni a u izuzetnim slučajevima
zrna sačme mogu se vratiti i prema strelcu.
23
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Predrag Đurđev
Kupovina polovnog karabina
ŠTATREBA ZNATI...
Na kupovinu polovnog karabina obično nas natera ekonomska
situacija, želja da posedujemo redak model ili kalibar koji se
ne sreće baš svaki dan ali nekada i povoljna ponuda iz oglasa
kako bi dopunili kolekciju u lovačkoj vitrini. Obično smo tad u
dilemi... kako odabrati pravi i bez prikrivenih mana.
K
ada bi pogledali statistiku o kupo-prodaji pušaka na svetskom
nivou, došli bi do interesantnog
podatka da se više pazari polovno lovačko
oružje nego novo. Ništa čudno, već generacije lovaca imaju u svom posedu razne alatke,
u svakojakim konfiguracijama, kalibrima,
modelima i izvedbama. Kupovano, nasleđeno, menjano, po raznom poreklu, tek u opticaju je veliki broj cevi. Lovci su skloni da
imaju komad oružja koji im je drag, u koga
veruju i koji ispunjava sva njihova ubeđenja a
u isto vreme na neki način personalizuje njihovu ličnost. To traganje dovodi do toga da
u svoj arsenal uvek dodaju neku cevku više a
da bivše ljubimice ili nekorišćene primerke
stavljaju u oglas. I eto ogromne ponude i potražnje. U svetu postoje na desetine specijalizovanih časopisa i sajtova koji je bave samo
prodajom ’polovnjaka’. Mnogi lovci u životu
nisu kupili novu pušku u radnji bez obzira da
li su pri parama ili ne. Jednostavno, tragaju
za onim komadom koji nedostaje u njihovoj
zbirci i koja će biti pravi biser po fer ceni.
Drugi opet to rade nadajući se da će za male
pare pronaći ostvarenje svojih želja, jer im
je buđelar tanak. Kako bilo, bez obzira na
motive, svi imaju isti problem...kako izabrati
dobar polovni karabin.
Početničke greške
Obično nam se greške u nepromišljenom pristupu kupovine kasnje obiju o glavu.
Navešćemo neke. Kupovina karabina 300 km
od mesta stanovanja, po ceni ispod tržišne,
obično se završi loše po kupca. U ukupnoj
kalkulaciji: putni troškovi odlaska i dolaska+okrepljenje+odlazak za prenos...izađe
skuplje nego da ste veću cenu platili u komšiluku. Pri tome, ako oružje i ima neku vizuelnu falinku ili oštećenje na drvetu, spremni
ste to ’progutati’ jer ste napravili veliki put
a da niste pazarili. U tom trenutku obično
pokleknu kriterijumi. Zatim, ’zaletimo’ se za
karabinom koji je ispucao ’samo’ 40 metaka
ali se malo teško manipuliše sa zatvaračom,
nešto je kruto i ide teško i sl. ili ’nešto’ glavi
24
...ali je ko nov i malo ispucao a to će se ’razraditi’ upotrebom. Da li je baš tako? Treba li
da vas tih ’samo’ 40 kom. posebno fascinira.
U Srbiji, retki su karabini koji su u poslednjih 20 godina ispucali više od 50 metaka
godišnje a prosek je 20 kom. kod intezivnog
lova. Znači, više-manje, svi karabini su malo
ispucali kod prosečnog lovca. Mnogo je
važnije kako je karabin održavan i čišćen. Jer
olučeno oružje ne strada od pucanja već od
nebrige, lošeg načina nošenja, neadekvatne
manipulacije i ne domaćinskog odnosa kod
čišćenja. Veruj te, kada bi na strelištu ispalili
500 metaka iz potpuno novog karabina, u tri
dana, sa svom dužnom pažnjom, jedva da bi
primetili da je iz njega uopšte ispaljeno više
od par metaka. A imam par prijatelja koji
imaju karabine već dvadesetak godina, sa ispaljenih par kutija metaka, a izgledaju kao da
su došli sa Staljngrada u proleće ’43-će.
U početničke greške spada i kupovina
oružja koje je po više puta promenilo vlasnika. Ne mora da znači, ali takvi karabini
po pravilu, bez obzira kako izgledaju, uvek
imaju neku ’muku’ koja se obično pokaže tek
kad dodje u ruke novog vlasnika. Zatim, nije
uputno kupovati oružje od domaćina koji je
’pun ko brod’ a kome kuća i okućnica sa sve
dvorištem i autom izgleda aljkavo, razbacano, prljavo i neuredno. Šta mislite kako je
tretirao tu alatku koju ste došli da kupite. Ne
kupujte karabin koji je bruniran a pri tome
su ’izlizane’ sve ’paftne’ ili ti žigovi, oznake
proizvođača i kalibra, brojevi i sl. Nešto
tu nije stručno odrađeno i daj Bože da je
to samo do loše pripreme za brunažu a ne
nešto drugo. Uvek je bolje kupiti karabin u
izvornom stanju sa sve tragovima upotrebe
i patinom. To čak ima svoju čar. Delimično
izlizana brunaža na delovima za manipulaciju i zatvaraču je najmanji i jedva bitan detalj
ukoliko je sve drugo u dobrom stanju.
Dobro razmislite o kupovini ako je
vlasnik lovočuvar, predsednik Udruženja, šumar, radnik agencije za lovni turizam
ili bilo koji drugi lovni radnik. Oružje od
takvih osoba su sigurno ispod tržišne cene i
primamljivo povoljne ali iza sebe imaju hiljade kilometra po traktorima, Ladama, po
svim vremenskim prilikama i neprilikama.
Zatim, ukoliko se radi o povoljnoj ponudi za
karabin strane proizvodnje, a ima ’falinku’
koju puškar otkloni za pola sata i 50 eura...
dobro razmislite. Zašto to nije već otklonio
aktuelni vlasnik.? Pre kupovine proverite
te navode kod lokalnog puškara. Takođe,
ukoliko želite kupiti alatku na komisionoj
prodaji obavezno insistirajte da popričate sa
vlasnikom o ’minulom radu’ tog oružja. To
nije uobičajena praksa koja se sviđa vlasnicima komisiona ali ukoliko odbiju vaš zahtev,
budite spokojni...Ili se radi o ’prenaduvanoj’
ceni, ili je puška neke udove iz ostavinske
rasprave koja nije čišćena godinama ili je
bila više kod puškara nego u lovnom reviru.
Ukoliko želite pazariti neki primerak iz uvoza polovnog oružja, što je sve primamljivije i
popularnije kod nas, nikada nemojte da vas
očara sveže ’sređena’ restilizovana, lakirana,
uljena ili ponovo brunirana puška sa sve tragovima nestručno odvrtanih i zavrtanih šra-
Na šta obratiti pažnju
Ono što potencijalni kupac može da
uradi je... opšti vizuelni i funkcionalni pregled do nivo prepoznavanja uočljivih manjkavosti, ukoliko postoje.
Pregledajte usta cevi, ležište metka-komoru, prelazni konus i unutrašnju trasu cevi. Nigde se nesme videti trag
nagriženosti, abrazije, korozije ili erodiranja.
Ukoliko postoje, vrlo je verovatno da ta cev
nema adekvatnu preciznost i takav karabin
je neprihvatljiv. Manipulacija zatvaračem
mora ići određenom silom ali kontinuirano, bez povremenih zastoja, naglih prekida i
bez pojačane sile radi savlađivanja dodatnog
otpora kod bravljenja ili izvlačenja čaure iz
komore. Uvođenje metka u komoru-ležiste
cevi i pražnjenje punog metka ili čaure mora
imati tek malo veću silu nego kad se manipuliše ’na prazno’. Ako se metak ubacuje iz
dvorednog magacina i ’levi’ i ’desni’ metak
moraju biti glatko uvedeni u cev. Bez obzi-
ju i stvar je ukusa. Važno da nije napukao i
da ima elementarnu ergonomsku funkciju.
Sve ostalo je...koliko para toliko i muzike
Poslednji test
fova. Dobiće te odgovor prodavca da je sve
u cilju ’redovnog servisa’ i da ste sad kao
kupac ’mirni’... jer sve je pregledano i otklonjeno. Savet je da uvozne polovne karabine
uvek pazarite u izvornom obliku sa sve tragovima korišćenja bez naknadne šminke.
ra da li karabin ima fiksni ili odvojiv magacin, prekontrolišite da li se iz napunjenog
magacina sa punim kapacitetom lako puni i
prazni puška. Sila okidanja ne sme biti prevelika da vas zaboli prst dok vučete okidač.
Takođe, okidanje mora proizvesti jasan, brz,
trenutan i odsečan zvuk bez odloženog /
zadržanog/ dejstva.Kočnica mora funkcionisati besprekorno i kad se većom silom
sa amortizerom kundaka lupi po podu. Po
ocevljenom mehanizmu se ne sme videti
crvenilo, rđa ili bobice kao fina šmirgla. To
je znak da je površinska zaštita u lošem stanju. Takođe, ocevljeni mehanizam ne sme da
’žvaće’ u kundaku, da ima ’lufta’ i da ga je rukama i određenom silom moguće pomerati
napred-nazad ili gore-dole. Ako je kundak
mekan na slabi pritisak noktom to je rezultat
raznih prekomernih uljnih namaza. Ukoliko
postoji luft i previše absorbovanog ulja , taj
karabin neće biti prihvatljivo precizan. Izgled i stanje kundaka nećemo dublje elaborirati jer je to stanje koje se prihvata po viđen-
25
Kupovina polovnog karabina podrazumeva obaveznu probu na strelištu. Test
vršiti sa kvalitetnom, svežom municijom,
sa adekvatnom težinom zrna koji odgovara koraku cevi za dati kalibar. Pre pucanja
obavezno očistite naslage tombaka iz cevi
/ukoliko postoje/ kako bi bili sigurni da
njegov uticaj ne pravi lošu sliku pogodaka.
Ukoliko karabin nema optiku, pucajte na
50met. mehaničkim nišanima. To je pouzdaniji metod nego upotreba loše optike ili
klimave montaže u koju niste sigurni. Bilo bi
dobro da pucaju minimum dva strelca i time
se otkloni svaka sumnja o tome kako ’nosi’
puška.
Na kraju, ukoliko ste u mogućnosti,
posetite puškara i nek on pregleda karabin i
da svoj opšti objektivni utisak o stanju oružja. Verujte, neki put i sitnice koje ne zapažamo na prvi pogled mogu biti uzrok mnogih
sporadičnih zastoja ili otkaza.
Neka vam je sa srećom i kad kupujete
i kad prodajete.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Iz Nacionalne asocijacije za oružje Srbije
NAOS
O DOBRIM I LOŠIM ODREDBAMA
U PREDLOGU ZAKONA O
ORUŽJU I MUNICIJI
Još od osnivanja Nacionalne asocijacije za oružje Srbije 28.02.2006. godine u njen program je kao jedan od prioriteta uvršteno zalaganje za liberalizaciju Zakona o oružju, njegovo usklađivanje sa propisima u oblasti
oružja sa državama u okruženju i državama Evropske zajednice.
K
onačno došlo je vreme i za donošenje
novog Zakona o oružju. Nakon više
od 20 godina (koliko je star aktuelni
Zakon o oružju i municiji) nedavno smo
od MUP-a dobili Predlog Nacrta Zakona o
oružju za koji je predviđeno da prođe i Javnu
raspravu kao što je već najavljeno na veb sajtovima NAOS-a i LORIST-a.
Koristimo priliku da, pre nego što
dobijemo termine za Javnu raspravu, damo
sažet komentar na neke odredbe Predloga nacrta. Šta sadrži ovaj nacrt i šta čeka
sadašnje i buduće legalne vlasnike oružja,
profesionalce, sportske strelce, lovce i kolekcionare? Iako je ovo samo nacrt Zakona,
kome tek predstoji javna rasprava, pokušaćemo da ukratko predstavimo pojedina rešenja, neka da pohvalimo, druga da osporimo,
26
jednom rečju da damo viđenje onoga što
nam je ponuđeno.
Korektno je prvo da navedemo pojedine novine koje ocenjujemo pozitivno i koje
će verujemo biti prihvatljive za sve korisnike
oružja. Tako:
- Član 3. koji definiše izraze upotrebljene u ovom zakonu i njihovo značenje
pod tačkom 15. kaže da je „Lovačko oružje
je dugo i kratko vatreno oružje i oružje sa tetivom, kojima je dozvoljen lov“; predstavlja
korak napred jer se svuda u svetu, u lovu,
koristi i kratko oružje kao i tetivno oružje.
-Član 4. – Kategorije oružja. U D kategoriju (oružje koje se može slobodno posedovati) svrstano je vazdušno i tetivno oružje.
Ovo će u mnogome olakšati rad sportskim
strelcima i streljačkim klubovima.
-Član 10. Opšta legalizacija: „Ministar
unutrašnjih poslova može da jednom u dve
godine objavi opštu legalizaciju u trajanju od
30 dana.
Za vreme trajanja legalizacije, kod
podnosioca zahteva se ne utvrđuje postojanje uslova iz člana 11. tač. 5-7 ovog zakona.
Objavama legalizacije bi se znatno smanjio
broj ilegalnog oružja i mogla bi da traje bar
3 - 6 meseci.
-Član 11. Uslovi za fizička lica za
posedovanje oružja iz kategorije B: tačka 3.
„su zdravstveno sposobna za posedovanje
oružja“. Ovaj uslov podrazumeva prilaganje
lekarskog uverenja uz zahtev za dobijanje
odobrenja za nabavljanja oružja. Bliže će
biti objašnjeno u podzakonskom aktu koji
će propisivati: zdravstvene uslove za posedovanje oružja, uz saglasnost Ministarstva
zdravlja;
-Član 14. Kolekcionarske dozvole: „
Kolekcionarska dozvola za nabavljanje oružja može se izdati fizičkom licu koje poseduje
više od pet komada registrovanog oružja iz
kategorije B i koje raspolaže prostorno-tehničkim uslovima za bezbedno čuvanje oružja,...“. Smatramo vrlo prihvatljivim za ljubitelje oružja - kolekcionare;
-Član 16. Nabavljanje municije: „Municija za oružje iz kategorije B i C, osim
onesposobljenog, može se nabavljati na osnovu oružnog lista...“
Veoma dobro
rešenje kojim se vlasnicima oružja olakšava
nabavljanje municije bez posebnog odobrenja i ograničenja količine.
-Član 17. Spravljanje municije od
strane vlasnika oružja: „Streljačke i lovačke
organizacije, kao i vlasnici registrovanog
oružja iz kategorije B koji su članovi streljačkih i lovačkih organizacija i obučeni za
rukovanje opasnim materijama mogu, uz
odobrenje nadležnog organa, spravljati municiju za svoje potrebe“. Dobro rešenje.
-Član 28. Rukovanje oružjem i davanje drugom: U stavu 7 Vlasnik oružja koji je
privremeno sprečen da ispuni uslove iz stava
1. ovog člana (zbog putovanja, preseljenja
i dr) može ga dati na čuvanje organizaciji
koja ispunjava uslove za posedovanje oružja,
propisane ovim zakonom“. Vlasnici oružja,
konačno mogu, prilikom odlaska na odmor,
duže odsustvo i slično, da ne brinu o svom
oružju deponovanjem na sigurno mesto.
Međutim, brojnija su rešenja, predviđene ovim nacrtom, na koja moramo da
ukažemo kao neprimerena, nedorečena i
svakako kao rešenja koja ne mogu stajati u
jednom savremenom Zakonu, države koja
pretenduje da postane član Evropske unije.
Tako:
- Član 3. tačka 1. koji se odnosi na
značenje reči i izraza: „oružje je ručno
prenosiva naprava i predmet čija je osnovna
namena da nanese telesne povrede ljudima
i životinjama...“ apsolutno je neprimereno
isticati „osnovnu namenu“. Umesto toga
predlažemo definiciju oružja koja se nalazi u
predlogu nacrta Zakona o oružju i municiji
koju je NAOS dao na uvid MUP-u još 2008
godine i koja glasi: „Oružje u smislu ovog zakona je svaka naprava izrađena ili prilagođena da pod pritiskom barutnih gasova, pod
pritiskom vazduha ili drugog sredstva može
izbacivati zrno, sačmu, kuglu ili neki drugi projektil, odnosno izbacivati neki gas,
tečnost ili sredstvo namenjeno za samoodbranu, lov, sport ili kolekcionarstvo“.
-Član 3. tačka 11. definiše:“ konvertibilno oružje je nesmrtonosno gasno i alarmno oružje koje izgledom podseća na vatreno
oružje i koje se, s obzirom na konstrukciju i
materijal od koga je napravljeno, može prepraviti tako da ispaljuje bojevu municiju;
Smatramo da je potpuno nepotrebno ubačena nepotpuna definicija tzv „konvertibilnog
oružja“ koje se pominje u studiji SEESAK-a.
Ovo pitanje je potpuno obuhvaćeno u Krivičnom zakoniku R Srbije.
- Dalje, pod tačkom 14 ovog člana
definiše:“odbrambeno oružje je vatreno i
konvertibilno oružje, gasni sprejevi i uređaji
za izazivanje elektro-šokova, čija je namena
upotreba u borbi“. Termin „odbrambeno
oružje“ je više primeren vojnim potrebama
nego civilnim. Smatramo da je termin oružje
za samoodbranu ili ličnu bezbednost mnogo
prihvatljiviji.
-Član 4. koji definiše kategorija oružja
pod tačkom 2 definiše kategoriju B: „svako
vatreno oružje (kratko, dugo, poluautomatsko, repetirajuće, jednometno, sa olučenim
i glatkim cevima, osim onog iz kategorije
A i C) i konvertibilno oružje“. Takozvano
„konvertibilno oružje“ (koje je vrlo nespretno opisano pod tačkom 11. člana 3.), nema
mesto u kategoriji B, pri čemu se u njegovu definiciju uvode još dve definicije koje
uopšte nisu sadržane u ovom Zakonu, a to su
gasno i galarmno oružje. Reč o oružju koje
je nesmrtonosno, ne može ni na koji način
ugroziti ni ljude ne životinje, osim da ih uplaši bukom koju proizvodi prilikom opaljenja, što deca proizvode igrajući se udaranjem
kesa koje su prethodno naduvali, petardama
i slično.
Posebno će mo ovde ukazati na član
11. a koji se odnosi na uslove koje treba da
zadovolje fizička lica za posedovanje oružja
iz kategorije B i to na podtačke 5 i 7. U tački
5 stoji: „svojim ponašanjem ne ukazuju na to
da će predstavljati opasnost za sebe ili druge
i javni red i mir“. Smatramo da je neophodno
precizno obrazloženje ovog opšteg stava - u
suprotnom je ostavljeno na diskrecionu procenu nekom službenom licu i postoji prostor
za namernu ili slučajnu zloupotrebu.
U tački 7. stoji: „imaju opravdan razlog za posedovanje oružja (ugrožena bezbednost, lov, sport ili kolekcionarstvo)“. Ako
fizičko lice zadovoljava tačke 1 do 6 ovog
člana postavlja se pitanje zašto tražiti „Opravdan razlog“. Ovo takođe ostavlja prostor za
mogućnost korupcije.
Član 34. koji definiše Posedovanje
27
oružja privrednih subjekata i drugih organizacija je neprecizan u tački 8 „Oružje i
municiju koja im više nije potrebna, organizacije iz stava 1. ovog člana dužne su da
bez odlaganja otuđe“. Smatramo da je neophodno opredeliti neki rok, jer mogućnost
diskrecionog tumačenja šta znači termin „
bez odlaganja“ je podložan korupciji. Predlažemo da se taj rok opredeli na period od
30 – 60 dana.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Piše:
DrDr
Ivan
Stančić
Piše:
Ivan
Stančić
POREMEĆAJI REPRODUKCIJE
KOD LOVNIH KUJA
Gnojna upala materice
Pyometra (gnojna upala materice)
upravo i najčešće proističe baš iz prethodno
objašnjenih poremećaja. Međutim, može se
pojaviti i kao samostalno oboljenje u različitim uzrastnim dobima. Ovo oboljenje se,
najčešće, javlja kod starijih kuja, koje se nisu
nikada štenile [6,7,8.] ali se može javiti i kod
mladih kuja, kao posledica komplikacije kod
partusa, obično infektivne etiologije. Uticaj
sezone tj. godišnjeg doba, takodje značajno
utiče na incidencu pojave ovog poremećaja
što je veoma značajno za lovce. Na primer,
prvi simptom ovog oboljenja je pojava polidipsije kod kuja, i upravo to može biti prvi
alarm koristan vlasnicima i veterinarima.
Posebno kada se pojačana volja za uzimanje
vode javi u hladnijem periodu godine, kad,
normalno, kuja ne bi trebalo da ispoljava
povećan zahtev za uzimanjem vode [10].
Naša istraživanja pokazuju da je učestalost
pojave pyometre znatno veća početkom letnje i zimske lovne sezone. Naime, od ukupnog
broja ispitivanih kuja, statistički značajno
veći procent (P<0,05) dijagnostikovanih piometri je ustanovljen kod kuja tokom januara (17%), juna (12%), septembra (14%)
i oktobra (11%). U ostalim mesecima, ova
vrednost je bila skoro duplo manja i kretala
se između 5 i 7%.
Neoplazije repoduktivnog trakta i
mlečne žlezde
Pojava tumora na reproduktivnom
traktu svakako zauzima važno mesto u reproduktivnoj patologiji, međutim mnogo
značajnije mesto u patologiji tumora zauzimaju neoplasije mlečne žlezde. Uzroci
mamarnih neoplazija još uvek nisu u potpunosti rasvetljeni ,ali pored ostale etiologije
svako je sigurno da su na neki način zavisni
od hormona i to progesterona. . Starost kuja
igra značajnu ulogu u pojavi i razvoju tumora mlečne žlezde, a rizik za pojavu tumora se
značajno povećava sa starošću životinje [11].
Manifestuje se u vidu malih ili velikih, benignih kao i malignih metastatičnih čvorova
u žlezdi. U odnosu na lokalizaciju, učestalost
pojave mamarnih neoplazija na kaudalnim
mamarnim kompleksima iznosi 40-60%,
dok je prvi mamarni kompleks najređe zahvaćen, što na primer nije slučaj sa mačkama,
kod kojih su najčešća mesta pojave upravo
kranijalne mlečne žlezde.
I da zaključimo
Relativno česta pojava reproduktivnih
poremećaja i oboljenja, značajno smanjuje efikasnost upotrebe kuja za lov. Najčešće
se javljaju poremećaji estrusne cikličnosti
(tihi estrus, lažni estrus, prolongiran estrus
i prolongiran anestrus), psudogravidnost,
upala materice (pyometra), kao i različiti tumori reproduktivnih organa i mlečne žlezde.
Postoje razni načini prevencije pojave ovih
poremećaja i obolenja. Najefikasniji vid prevencije je sterilizacija kuje, primenom hirurškog zahvata ovariektomije ili ovariohisterektomije kuje, u slučaju da se ona ne planira
za dalju reprodukciju.
ISHRANA PASA ZIMI
L
V
eliki broj lovaca koristi kuje za lov.
Razlog je bolja poslušnost i veća
privrženost kuja vlasniku, u odnosu
na mužjake. Međutim, efikasnost upotrebe
kuja u lovu može biti značajno smanjena,
zbog specifične fiziologije reprodukcije kuja
(svakih 4 do 6 meseci manifestuju estrusne
cikluse), kao i zbog relativno čestih pojava reproduktivnih poremećaja i obolenja
[1]. Naime, prema evidenciji američkog
kinološkog kluba, poremećaji i oboljenja
reproduktivnog sistema pasa, čine oko 24%
od svih oboljenja prijavljenih kliničkoj veterinarskoj praksi.
Najčešće se javljaju poremećaji estrusnog ciklusa, pseudograviditet, upala
materice (pyometra) i tumori reproduktivnih organa i mlečne žlezde. Uzroci pojave ovih poremećaja i obolenja su povezani sa specifičnom fiziologijom reprodukcije
kuja, kao i sa uticajem genetskih (rasa kuje)
i negenetskih faktora (starost kuje, godišnja
sezona, ishrana, uslovi smeštaja, način upotrebe u lovu, kondicija i zdravstveni status
kuje, kao i neadekvatna prevencija i terapija
poremećaja).
ledično, gnojnu upalu materice (pyometra).
Poremećaji reprodukcije
Pojava pseudograviditeta može se objasniti kao izvestan fenomen, koji se znatno
češće javlja kod kuja, u odnosu na druge vrste
životinja. Predstavlja fiziološki i psihološki
sindrom koji se javlja u kuja koje nisu parene
u vreme kada je to bilo potrebno, sa prevalencom pojave 1-3 meseca kasnije. Klinički
simptomi se kreću od blagog uvećanja vimena i laktogeneze do krajnje ekstremnih znakova prave gravidnosti sa manifestacijom
partusa, pravljenja gnezda, gubitkom apetita, apatijom, emotivnom vezanošću za neke
nepokretne predmete i snažnom laktacijom.
Kuje koje manifestuju znake pseudograviditeta, pokazuju manju agilnost i agresivnije
su nastrojene prema ostalim psima u lovu.
Pravovremena sterilizacija kuje je efikasna
prevencija pojave pseudograviditeta i njenih
negativnih posledica. Medikamentozna tj.
hormonska terapija, međutim, ima veliki
broj neželjenih efekata.
Poremećaji estrusnog ciklusa
Poremećaji estrusnog ciklusa kuje su:
tihi estrus, lažni estrus, prolongiran estrus i
prolongiran anestrus. Tihi estrus je pojava
kada postoji normalan hormonalni status i
normalna ciklična ovarijalna aktivnost, sa
ovulacijom, ali spoljašnji znaci estrusa, nisu
ispoljeni (ne mešati sa situacijom kada su ovi
znaci ispoljeni, ali ih vlasnik, iz bilo kojih razloga, nije uočio). . Kod znatnog broja kuja,
prvi pubertetski estrus je tih (spoljašnjih
znakova nema, ili su oni vrlo slabo i/ili vrlo
kratko ispoljeni) [13]. Lažni estrus je situacija obrnuta od one kod tihog estrusa. Naime,
kuja manifestuje otok i hiperemiju vulve,
kao i serohemoragičan iscedak iz vulve, tokom kraćeg perioda od onog normalnog, ali
do ovulacije ne dolazi. Ovo ima za posledicu
prolongiran period anestrusa, sa cističnom
hiperplazijom endometrijuma (CHE) i, pos-
28
Pseudograviditet
ovački psi se kod nas upotrebljavaju
relativno kratko vreme tokom godine:
ptičar nekoliko meseci, a goniči svega
mesec dana. Lovački terijeri imaju sreću da
mogu da budu znatno duže u radnoj formi
jer su, pored svoje osnovne primene u jamarenju, sposobni i za površinski lov.
Praznina u radu ptičara i goniča negativno se odražava na njihovu kondiciju i
lovnu sposobnost ako se na vreme ne preduzmu odgovarajuće mere. Pas može biti
odlično obučen, temeljno naučen svim radnjama, odličnih osobina, pun lovačke strasti,
ali bez fizičke spremnosti i radnih sposobnosti neće ispuniti zadatke. Fizička nepripremljenost negativno će se odraziti i na njegovo
zdravlje, volju za radom a pas često može da
postane neupotrebljiv za lov izvesno vreme,
čak čitavu sezonu.
Lovački pas u lovu u jednom lovnom
danu podleže izuzetnim naporima - najmanje osam časova trčanja, napregnutih čula i
ustreptalih strasti zahteva maksimum snage,
ali i što manje nepotrebnih opterećenja. Zato
kinolozi i kažu da pas treba da je u radnoj
kondiciji, što znači fizički temeljno pripremljen da izdrži te napore. Tek tada, uz ostale
njegove odlike, pružiće sve što se od njega
traži i očekuje i biće radno sposoban.
Zbog toga pas ne sme da ima suvišne
kilograme, ali ni da bude preterano mršav.
Prema tome, jedan od osnovnih preduslova
za sticanje radne kondicije jeste pravilna ishrana. Nema sumnje da pravilna ishrana ima
jednu od najvažnijih uloga tokom čitavog
uzgoja psa. Ipak, pretpostavljamo da je pas
pravilno uzgajan, da je odrastao i da je već
lovio, jer nepravilnim držanjem i takav pas
može da isklizne iz odgovarajuće kondicije.
Posebno je opasan trenutak kada se
njegov vlasnik opusti posle sezone lova i
bude zadovoljan što se njegov pomoćnik,
lovački pas, dobro pokazao tokom lovne
sezone, pa ga nagrađuje obilnim i po svom
sastavu neprikladnim obrocima. To se po
običaju oduži i pređe u naviku. Dovoljno
je kraće vreme ovakve nepravilne ishrane i
pas se začas nađe u “tovnoj” kondiciji. Sigurno je da posle sezone lova psa treba dobro hraniti, da povrati što je izgubio u lovu,
ali to treba činiti odgovarajućom ishranom
i tokom lova, pa pas iz lovne sezone neće
izaći iznuren. Drugi vlasnici, oni su među
lovcima sigurno ređi, posle sezone zapostave
29
svog psa i nedovoljno ga hrane. Tada pas ne
može ne samo da nadoknadi ono što je izgubio u sezoni nego ni da održava pristojnu
kondiciju. Javlja se mršavost, koja je obeležje
nepotpune ishrane.
Pravilnom ishranom mogu se lako
izbeći ove dve krajnosti, ali za sticanje i
održavanje radne kondicije neophodna je i
stalna priprema, a to znači da je neophodno
izvođenje psa, to jest njegov stalni trening.
Rad sa psom treba da se nastavi sve do početka jesenje sezone lova.
N
oćne monokulare Challenger
možemo podeliti u dve osnovne
grupe prema pojačivačkim cevima koje koriste. Tu su Challengeri GS
sa CF cevima i Challengeri 2.+ sa cevima druge plus generacije.
Jedinstveno za sve Challengere
je:lako i posebno otporno kompaktno
telo,kućište otporno na vodu i prašinu,ugrađeni IC osvetljivač,fleksibilna torbica za nošenje,visokokontrasna optika,nosači za dodatnu opremu i spajanje
na stalak,mogućnost korišćenja iz ruke
ali i bez korišćenja ruku,upravljanje pomoću jednog dugmeta
KONTROLA:Sve upravljačke radnje se izvode pomoću jednog jedinog
prekidača koji sekvencijalno uljučuje
Pobednici sa sudijama
P
rema Kalendaru takmičenja u Lovno-kinološkom kupu koji
je donela Komisja za kinologiju UO Lovačkog saveza Vojvodine 9. novembra 2013 godine po regionima Srem, Banat i
Bačka održana su takmičenja.
Evo postignutih plasmana.
Srem-Žarkovac
1.Gutić Dragoljub – L.U. „Maradik“
2.Milutinović siniša - L.U.“Sremac“ Ruma
3. Rajković Goran - L.U. Maradik
4.Vukajlović Radoslav - L.U. „Sremac“ Ruma
5.Ančić Vladimir L.U. Pećinci – rezerva
Banat-Uzdin
1.Tomin Aleksandar - L.U.Kovačica
2.Veskov Miki – L.U. Žitište
3.Mara Doru L.U. Vršac
4. Vojnov Nenad - L.U. Alibunar
5.Aleksić Milivoj – L.U. Iđoš – rezerva
Bačka-Futog
1.Jojkić Dragoslav – L.U. Turija
2. Milutinović Luka – L.U.Kula
3.Farkaš Tamaš - L.U. Ada
4. Jojkić Đorđe - L.U. Turija
Prvenstvo Vojvodine u Lovačko kinološkom kupu „Lovac i pas“ u organizaciji Lovačkog saveza Vojvodine održano je
na lovnim terenima L.U. „Palanka-Mladenovo“ u Mladenovu u
subotu 23.11.2013.god. Takmičenje je održano na poligonu za lov
fazanske divljači u lovištu Mladenovo.
Evo plasmana.
I mesto Boni, vlasnika Siniše Milutinovića, II mesto Zenit
Fantastic of Miki vlasnika Milana Veskova i treće mesto Gita vlasnice Mare Dorec. Ukupno je učestvovalo 12 pasa, po suvom i blago
oblačnom vremenu. Sudili su Petar Stojanović, Zoran Lolić, Stevan
Doroslovački, Velimir Netković i Sanja Momčilović-Bognič.
U ekipnom plasmanu pobedili su Banaćani, drugo mesto pripalo je Bačkoj a trežćeplasirani bili su Sremci.
VLG press
LORIST TV, AKTIVNA TELEVIZIJA SA PRIRODOM NA PRVOM MESTU
LORIST TV je internet televizijski kanal, koji se fokusira na prirodu, sve njene
vrednosti i turističku valorizaciju prostora Republike Srbije. Ma gde bili, u Srbiji ili
u našoj dijaspori. Zato su naše glavne teme ekologija, eko turizam, lovni, ribolovni,
seoski, etno, banjski, verski i svi drugi selektivni oblici turizma koji treba i mogu da
afirmišu Srbiju kao turističku destinaciju. LORIST TV MOŽETE GLEDATI NA www.loristtv.com
uređaj i IC osvetljivač.
NAVOJ: Dva diametralno postavljena nosača s 1/4 inčnim navojem za
stalak se koriste za spajanje na naglavnu
masku. Dodatna Weaver šina na telu je
namenjena postavljanju dodatnog Pulsar IC osvetljivača ili druge dodatne
opreme.
TELO: Telo mu je napravljeno od metalom u ugljenikom
ojačane plastične legure i efikasno
odoleva udarcima, vlazi i prašini što omogućava korišćenje ovih
uređaja i u ekstremnim uslovima.
UGRAĐENI IC OSVETLJIVAČ: Challenger i Edge noćni
uređaji su opremljeni IC osvetljivačima različitog dizajna:
- Modeli bez vizuelnog
uveličavavanja (1x) imaju energetski štedljivi širokougaoni IC osvetljivač. Ovi uređaji se mogu montirati na naglavnu masku. To znači
da sa ovom konfiguracijom možete
npr. noću i bez držanja u ruci čitati
karte , posmatrati bliže objekte u
rukama i to u uslovima male ili nepostojeće ambijentalne osvetljenosti.
Naravno moguće je i kretanje, trčanje,
posmatranje...
- Svi drugi Challenger i Edge
uređaji (sa uveličavanjem) imaju na sebi
snažan IC osvetljivač za posmatranja u
uslovima slabog ili nepostojećeg osvetljenja pri nadprosečnim udaljenostima.
OKULAR: Challenger i Edge su
opremljeni savremenim okularima sa
pet optičkih elemenata koji minimalizuju ivičnu distorziju vidnog polja što
znatno doprinosi oštrini i kontrasnostu
prikaza. Meka zaštitna okularna guma
sprečava bočni prodor svetlosti koji
emituje uređaj u okolinu i detekciju korisnika.
Challenger GS grupu čine četiri modela. To su Challenger GS 1x20;
Challenger GS 2.7x50; Challenger GS
3x50 i Challenger GS 4.5 x 60. Njima je
zajednička pojačivačka cev tipa EP33SF-U.
Challengeri 1x20 (kako prve tako
i druge generacije) u neku ruku čine
osnovu za dobijanje tri uređaja u jednom. Uz masku, Challenger se pretvara
u noćne naočare za kretanje, vožnju i
posmatranje slobodnih ruku u uslovima mraka. Pored navedenog, uz DOS
adapter Challenger 1x20 pretvara vašu
dnevnu optiku (monokular, dvogled, teleksop...) u noćnu optiku.
Challenger 2.+ grupu čine tri
modela. To su Challenger G2+ 1x21;
Challenger G2+ 2x42; Challenger
G2+3.5x56. Njima je zajednička pojačivačka cev tipa EPM207G.
Više detalja o ovim kao i o drugim
proizvodima možete pogledati na stranama Lapis-Plus d.o.o., ekskluzivnog
distributera za Yukon i Pulsar proizvode
za teritoriju R.Srbije, BIH i R.Hrvatske,
www.lapis-plus.com kao i pozivom na
broj 011/2642-470.
GROF UVOJVODINI
Poznata trgovačka firma GrofMB iz Požarevca otvorila je prodavnicu
lovačke i ribolovačke opreme u Novom
Sadu u ulici Jovana Đorđevića 4 ili bolje
rečeno u zgradi Lovačkog saveza Vojvodine. Tako će lovci Vojvodine moći da
kupuju sve poznate i brendirane svetske
marke kako oružja i municije tako i osta-
lih lovačkih potrepština, obuće i odeće.
U PRODAVNICI SUPERTANE
Burris FastFire III
Naciljati metu nikada nije bilo
ovako jednostavno i brzo. Više nemate
potrebe da poklopite 3 odvojena elementa - zadnji nišan, prednji nišan i
metu. Već jednostavno postavite crvenu
tačku na Vašu metu i povucite obarač.
Lakši, kompaktniji, jači i otporniji od svojih konkurenata, upotrebljiv je
čak i u najgorim i najvlažnijim uslovima.
Okvir je od nerđajućeg čelika, bronze i
eloksiranog aliminijuma.
U komplet ide Pikatini baza kao i
zaštitna kapica (koja štiti od sunca, snega i kiše osiguravajući jasnu i oštru sliku
čak i pri najgorim uslovima).
Ostale karakteristike: nišanite lako
sa oba oka otvorena, 100% vodootporan, otporan na šokove, pristup bateriji
sa vrha (što čini zamenu baterije veoma
brzim i jednostavnim), indikator slabe
baterije (možete lako da zamenite bateriju pre nego što se potroši), 3 različita stepena osvetljenosti (koje menjate
jednostavnim klikom prsta), garancija 3
godine.
Lako postavljanje na (skoro) sve
pištolje, karabine i sačmarice. Prodaje
Super tane, Novi Sad.
IZLOG - IZLOG - IZLOG - IZLOG
ODRŽAN LOVAČKO KINOLOŠKI KUP
LOVAČKOG SAVEZAVOJVODINE
CHALLENGER NOĆNI MONOKULARI
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Održano veliko trap finale lovaca Srbije
Biserni zapisi iz lovačke duše
DRŽAVNI PRVAK ZENJANINAC TABAČKI
PRELAZNI PEHAR LORISTA OSVOJILA EKIPA
LU „MLAVA“ MALO CRNIĆE
T
USPOMENA ZAPISANA NA MAHOVINI
murne sive oblake boje srebra topi
vrelina sunčevih zraka bordocrvene
boje prazničnog jutra “Svetog velikomučenika Dimitrija”. Novembarska zora
ispraća na spavanje umoran mlad mesec i saputnicu zvezdu severnjaču i prima u zagrljaj
svojih nedara topla i srećna osećanja moje
duše. Usnula mesečina šapatom i snovima prošle,sjajne i bele noći,unosi čudnovat
lovački nemir u moju dušu i otkucaj moga
srca. Kroz otvoren prozor dopire miris jutarn-
Učesnici velikog finala
K
ao što je bilo najavljeno, posle finala vojvođanskih liga u Futogu 15. septembra i finala liga LSS u Kovilovu 22. septembra, na kojima su mogli da učestvuju samo strelci iz lovačkih
udruženja koja su članice tih saveza, lovci su odlučili da se sretnu
na jednom velikom finalu gde, bilo kakve, podele nemaju mesta.
Ideja o Velikom trap finalu je brzinom munje stigla do lovaca koji
se bave lovnim streljaštvom na čitavom području Srbije i naravno,
prihvaćena je sa oduševljenjem. Za učešće se prijavilo ukupno 158
strelaca i 32 ekipe a po već objavljenim uslovima.
U subotu 19. oktobra u Kovilovu je vladala izuzetno pozitivna atmosfera: predivan sunčan dan, srdačni susreti lovaca, dosta
dobrih rezultata a pored takmičara i veliki broj navijača.
REZULTATI:
U kategoriji juniora:
1. Ćosić Rade (LU Surduk)............................23+1 golub,
2. Drljača Marko (LU Opovo)........................23+0 golubova
3. Vojnović Nikola (LU „Sremac“ Ruma).....21 golub.
U kategoriji seniora:
1. Tabački Dragan (LU Zrenjanin) 25; 12; 12 golubova
2. Radisavljević Zoran (LU Mlava)...............23: 11+1; 9
3. Dević Ratko (LU Krčedin).........................23; 9; 7,
U kategoriji veterana:
1. Milovanović Vitomir (LU Obrenovac).............23+2,
2. Marković Svetozar (LU „Cer-Volujac“)................23+1
3. Janjiš Jano (LU Kovačica).................................21.
Ekipno:
1. LU „Mlava“ Malo Crniće (u sastavu: Ilić Bojan -22, Ilić
Marko-22, Radisavljević Zoran-23 i Đurić Zoran-18) .67+14 golubova,
2. LU „Opovo“ Opovo (u sastavu:Avramov Steva-22, Drljača
Branko-22, Drljača Marko-23 i Smiljanić Branimir-19) 67+11 golubova i
3. LU „Zrenjanin“ Zrenjanin (u sastavu: Stokić Veljko-22, Ostojin Cveta-19, Tabački Dragan-25 i Tabački Ivan-19) 66 golubova.
Da su rezultati bili zaista visoki i prilično izjednačeni, govori i činjenica da je u svim kategorijama bilo raspuvacanja da bi se
došlo do konačnog plasmana. Za ulazak šestog takmičara u PLEJ
OF seniora bilo je 8 strelaca koji su imali pogođenih po 22 goluba. Od njih je najuspešniji bio Živanović Rada iz Pećinaca. Nakon
polufinala u meč za treće mesto su ušli Dević Ratko iz Krčedina
i Stefanović Nenad iz Pećinaca, Ratko je osvojio 3. mesto i najzanimljiviji deo takmičenja bio je meč za 1. mesto između Tabački
Dragana iz Zrenjanina i Radisavljević Zorana iz Petrovca na Mlavi.
Tabački Dragan koji je u kvalifikacijama jedini imao 100% učinak
(pogodio svih 25 golubova) do kraja je ostao najbolji i pobednik je
ovog prvog Velikog trap finala lovaca Srbije.
Pre proglašenja konačnog plasmana i uručenja pehara i
medalja lovcima se, ispred Organizacionog odbora takmičenja,
obratio Duško Ilić, zahvalivši svim učesnicima i gostima što su
se odazvali u ovolikom broju. Reči hvale je uputio domaćinu takmičenja „BG sportskom centru Kovilovo“, salonu pehara Mis Jovanović i posebno Nacionalnom lovačkom magazinu LORIST koji je
darodavac prelepog prelaznog pehara. Organizatori su pozdravljeni burnim ovacijama a svi prisutni su se složili da je ovom manifestacijom učinjen veliki korak napred prema ujedinjenju lovaca u
jednu nacinalnu lovačku organizaciju koja bi trebalo da bude nosilac ovakvog takmičenja. Ako do toga uskoro ne dođe strelci među
lovcima će i dalje pokazivati da su LOVCI SRBIJE JEDINSTVENI!
Duško Ilić
32
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
je svežine ,umiva trepavice i oči čiji pogled i
misli putuju kroz bezbroj predivnih duga ka
novom zavičaju čiji sam počasni građanin.
U crkvenoj tišini tek svanulog hrišćanskog
praznika preko nebeskog plavetnila,koje
dobija rumenu boju,horizontom odjekuje zov sremske ravnice prošaran bisernim
injem i zelenilom fruškogorske flore. Opijen uspomenama i nostalgičnim sećanjima
na mnogobrojne trenutke lovačke sreće i
susrete sa ljudima, čeznem za bratskimlovačkim susretom na zelenim
poljima grada
rimske imperije-Basijane.
Želim da se
pridružim
jatu ždralova,
prvim vesnicima
hladne
zime,koji visoko i nedodirljivo
lete
prema toplijem jugu preko
Srema ili da
im došapnem
da
prenesu
pozdrave,sa
pustare bačkih
salaša,
braći
Odlomak iz knjige “Decenije zajedničkog lova” autora Dimitrija Miće Boškovića
Piše : prof .dr Puniša Belić
Dragi specijalni ćoškaši,
Lovci su oduvek bili kreativci. Da nije
tako ne bih bio u tom društvu. Posao kojim
se, dodatno, bave moji salovci, rezervisan
je za nadarenije. Različiti oblici ukusno
složenog mesa zadržavaju pogled. Kuleni,
kobasice, švargle, dah. A tek kad se probaju…? Ta posebna umetnost glave u ruku
inspirisala je i aftora ĆOŠKA. U prošlom
broju je najavio i delimično prikazao svoju
knjigu. Ima oblik kulena, a tekstualna osnova je reć MESO.
- I usta su meso. Samo ti puši
Da su iseckane kobasice izazvale
masovna samoubistva u ženskom zatvoru, odavno je poznato. Novo je: - Bolje da
šeta kožuru, nego kera. Bliža je mesu
-Nepotrebnim pranjem meso gubi na
kvalitetu.Kupajte se svake druge subote A
čvarci? Mali, nejednaki, skoro nikakvi. Kad
se gledaju. Samo nekom I samo tada A kad
se počne sa jedenjem, ako ima i mekog hleba, bez obzira da li su topli ili hladni, umetnost je stati. - Skidanjem se dodje do mesa.
Skidanjem mesa, do čvaraka.Uz meso ide,
a i stoji, neko povrće. Ako je ono poznato i
prihvaćeno, ako je, još, i brendirano, onda
lovcima petrovačke ravnice. Sviće željeni ali prohladni novembarski dan. Bratski
karavan vijugavim putem Bačke putuje već
uhodanom i poznatom maršutom u zagrljaj
Sremu. Poneku snežnu pahulju i beli jutarnji mraz topi visoko izlazeće sunce i toplina
zagrljaja i duša pobratima koji nas dočekuju ispred lovačkog doma na petrovačkom
raskršću. Reči dobrodošlice su divne i meke
kao paperje koje leti ka razdraganim licima
gostiju. Srce se širi a duša raduje doživljajima u novom lovnom danu.Lovački pucnji
i sunce naizmenično šaraju požutelo lišće
vinograda mog pobratimai mahovinu na
vikendici u kojoj su nam širom otvorena vrata i baloni sa mladim vinom od hamburga i
slankamenke. Tu se završio deo lovnog dana
kroz lovačke priče i zanimljive doživljaje.
Naši utisci i pesma ne remete skriveni mir
zečeva u dubokom oranju sremske ravnice ni
fazana i jarebica u kitnjastom žbunju.
Ostala je u mom srcu uspomena
zapisana na mahovini vikendice pobratima
čiji će pupoljak večno da cveta kroz mnoga
mirisna proleća i zlatne lovačke jeseni za daljinu i lovački podmladak novih pokoljenja.
je to poznata manifestacija.-Dodjite na kupusijadu. Biće mesa k’o drva
Ne fali ni zdravica:”Želim vam najkvalitetnijeg mesa i vina, iz bilo kog dela sveta, pa
do Farkaždina”.
Deran sa ćoška
33
ININ
MEMORIAM
MEMORIAM
.
VELJKO VARIĆAK
(1929-2013)
Veljka Varićaka, je bio jedan od
najcenjenijih lovnih stručnjaka Evrope i
sveta, od kojeg smo mi učili o lovnoj trofejistici.
Ovim putem, koristimo priliku da
mu se zahvalimo na svemu što je činio
tačno 60 godina (1954. godine) da oblast
lovne trofeistike promoviše i uzdigne na
najviši nivo. Napisao je na desetine knjiga
o ocenjivanju lovačkih trofeja, održao na
stotine kurseva u većini zemalja Evrope,
članica CIC-a, obučio ovom zanatu na
hiljade polaznika, i jednom rečju bio pojam u ovoj oblasti.
Da je bio cenjen stručnjak u CIC-u
dokaz je da je neprekidno u Komisiji za
ocenjivanje trofeja aktivno učestovao od
1964. godine, pa sve do 1999. godine.
Ovom prilikom izražavamo naše
iskreno saučešće njegovoj porodici i prijateljima.
LSV
HAŠKA GUSTAV
1939-2013
Otišao je Gustika. Bio je predsednik
LD „Fazan“ Kulpin pune 24 godine,
uradio je mnogo, uvek gledao napred i stvarao za budućnost lovstva
u Kulpinu i šire. Za svoj rad odlikovan je mnogim odličjima.Neka mu je
večna slava i hvala.
Lovci LD „Fazan“ Kulpin
SVETISLAV STOJANOVIĆCALE
Otišao je tiho, baš onako kako
je i živeo poslednje godine. Bio je
novinar i uvek sa lovcima na terenu.
Voleli su ga svi i cenili njegov trud i
rad. A radio je mnogo i radi afirmacije lovaca i lovačkih udruženja pregazio je celu Srbiju. Nikada mu nije
bilo teško. Radio je u mnogim redakcijama od radija do pisanih medija.
Ipak u našem sečanju ostače kao dugogodišnji novinar Lovačkih novina.
Hvala ti Cale za sve.
ZORAN BABIĆ
48 GODINA
Neka mu je večna slava i hvala za sve što je učinio za naše
Lovačko društvo
Lovačko društvo Bački Jarak
MALI
MALIOGLASI
OGLASIMALI
MALIOGLASI
OGLASIMALI
MALIOGLASI
OGLASIMALI
MALIOGLASI
OGLASI
Farovi proizvođača KACSA za sve tipove
pušaka namenjen za noćni lov. Neprevaziđeni
i provereni farovi, garancija 2 god. I sav potrošni material na jednom mestu kao što su
akomulatori, sijalice, mikroprekidaci, itd. Šaljemo pouzećem u roku od 24 sata. Kontak tel.
0658771238.
LOVAČKO ORUŽJE, OPTIKA
Prodajem lovačku pušku, TOZ, petlaru, kal.16 u dobrom
stanju, lovački karabin Crvena Zastava M-48 kal.8x57 u dobrom stanju i lampu za noćni lov NexTorch sa dva uloška,
mikroprekidačem I rezervnom sijalicom. Tel: 061 1496046
LOVAČKI PSI
IZUZETNO, PRVI PUT U SRBIJI, leglo mađarske oštodlake vižle, od majke prvaka u eksterijeru i pobednice na
lovno-kinološkim kupovima, i oca evropskog i mađarskog
Prodajem ili menjam za auto, bok
dvokuglaru Fabarm Asper, cal.3006, nova, ispucala 30 metaka, par
puta nošena u lov, fabričko stanje,
titanijumska glava, jedan okidač,
fabrička gravura, suhl cevi, original
merkel montaža za optiku /prodaje
se bez optike/, perfektno drvo, aluminijumski kofer. Sve ozbiljne kontakte molim na tel/ 060-6432 224
Peđa
prvaka u radu i eksterijeru, vakcinisani, očišćeni od
glista. Na prodaju
tri muška šteneta,
predivni su. Telefon 063/8037433 i 021/6434876 Borislav.
Oštrodlaki jazavičari štenci na prodaju. pradeda Alf Von
Sunderhaar, prababa Hera vom Grenzeck, deda Gauner
Von Sunderhaar baba Inka vom Grenzeck Svetski i Evropski
šampioni u radu i eksterijeru. Munjin 063 598 202
VAŠE MALE OGLASE i NJIHOV SADRŽAJ PO CENI OD 600 DINARA (SA PDV) MOŽETE DOSTAVITI:
PUTEM POŠTE NA ADRESU: Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 Petrovaradin
NA E-MAIL: [email protected]
SMS PORUKOM NA: 060/6432 222
Oglasi se uplaćuju na: Lorist Agencija Petrovaradin, 600,00 dinara na račun broj: 160-213600-58
Ne treba poziv na broj
Posle uplate pošaljite nam poštom uplatnicu kao dokaz da ste izvršili uplatu.
34
MOžeTe nAćI nAše PROIzVODe OnLIne nA
WWW.SWAROVSKIOPTIK.COM I KOD eKSKLuzIVnIh
I SPeCIjALIzOVAnIh PRODAVACA
Lov u sumrak postavlja posebne izazove lovcima i tehnologiji.
Dvogledi iz SLC 56 opsega su idealan izbor za posmatranje noću.
Savršena optika kombinuje vrhunsku oštrinu slike od ivice do ivice,
veliko vidno polje i izuzetnu transmisiju svetlosti.
SWAROVSKI OPTIK – omogućava vam da jasno sagledate momenat.
SEE THE UNSEEN
WWW.SWAROVSKIOPTIK.COM
SLC 56
NEKA BUDE
SVETLOST
Download

NAKNADA ZA POLAGANJE LOVAČKIH ISPITA U KASU