www.lovackisavezvojvodine.com
VLG, ČLAN EVROPSKE ASOCIJACIJE IZDAVAČA LOVAČKIH MAGAZINA
Broj 10 - Januar 2014.
OF HUNTING JOURNALISTS
EUROPEAN ASSOCIATION
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Zamislimo se
Broj 9 - Dece mbar 2013.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI
GLASNIK
Glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju
www.lovackisavezvojvodine.com
Osnivač i izdavač:
Lovački savez Vojvodine
21000 Novi Sad
Jovana Đorđevića 4
Telefoni: +381 21 457 023, 456 529
E-mail: [email protected]
www.lovackisavezvojvodine.com
Za izdavača:
Milan Pažin, predsednik
Uređivački odbor:
Dimitrije-Mića Bošković, predsednik
Ratko Kušić, Ivan Stančić, Boris Bajić
i Jaroslav Pap
LORIST TV, AKTIVNA TELEVIZIJA SA
PRIRODOM NA PRVOM MESTU
LORIST TV je internet televizijski kanal, koji se
fokusira na prirodu, sve njene vrednosti i turističku valorizaciju prostora Republike Srbije. Ma gde bili, u Srbiji
ili u našoj dijaspori. Zato su naše glavne teme ekologija,
eko turizam, lovni, ribolovni, seoski, etno, banjski, verski i svi drugi selektivni oblici turizma koji treba i mogu da
afirmišu Srbiju kao turističku destinaciju. PRODUKCIJA I REALIZACIJA:
Lorist, Agencija za izdavačku delatnost
i marketing
21132 Petrovardin, Tome Maretića 23
Tel: +381 21 432 222, 6435 638,
060 6432222
E-mail: [email protected]
www.lorist.co.rs
Glavni i odgovorni urednik:
Jeremija Trifunović
Redakcija Nacionalnog lovačkog
magazina Lorist
Tehnički urednik:
Marko Nosović,
3FDStudio
Štampa:
Štamparija „Komazec“ Inđija
Ovaj broj štampan je u 16.500
primeraka
Naslovna strana:
Divlja svinja
CIP-katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 639.1
VOJVOĐANSKI lovački glasnik:glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju /
glavni i odgovorni urednik Jeremija
Triunović-2013, br.7 (avgust/septembar-Novi Sad:Lovački savez Vojvodine,2013-,Ilustr.;30cm Dvomesečno
ISSN 2217-9402
COBISS.SR-ID 272044039
LORIST TV MOŽETE GLEDATI NA
www.loristtv.com
Približava se kraj ove, 2013/2014 lovne godine. Šta reći na kraju a ne konstatovati da je jedna od najlošijih u poslednjih nekoliko decenija. Nije bilo dovoljno fazana a zeca ... e to je tek posebno žalosna priča. Sem u nekoliko udruženja
i to pored reka Dunava i Save u ostalim jednostavno je bila takva brojnost
da su lovci samoinicijativno prekinuli lov. Neki ga čak nisu ni otvarali, uradili
kontrolno brojanje pre početka lovne sezone i posle konstatacije da brojnost ne
odgovara ni približno optimumu prosto doneli odluku da lov ne može početi.
Ovo je zaista velika pobeda lovaca i dokaz koliko brinu o divljači. Pokazali su
izuzetnu svest u očuvanju fondova divljači i prirode u celini.
Sa druge strane moramo konstatovati na kraju ove lovne sezone da se
„kičerica“ oko oblačenja lovaca nastavlja. Vašim izveštačima sa terena prosto
nije moguće napraviti bar jednu dobru grupnu fotografiju sa lovcima koji su
adekvatno, lovački obučeni. Hajde da se podsetimo šta piše u Kodeksu lovaca
Srbije.
„Lovac svoju pripadnost lovačkoj organizaciji, obeležava i nošenjem
lovačke odeće, svečane u svečanim prilikama i terenske za lov.
Lovac u lovu nikada ne nosi uniforme, vojne, policijske, vatrogasne i
dr. niti maskirna odela.”
Tako je poodavno napisano i usvojeno od svih organa u lovačkoj organizaciji. Na žalost samo napisano i usvojeno ali ga primenjuje mali broj lovaca.
U lovu smo obučeni kao da smo pošli na front. Ni traga od lovačkog Kodeksa
i etike. Tu su najraznovrsnije kombinacije vojnih, policijskih uniformi i jakni.
Uz sve to videli smo crne čizme a jednog smo čak slikali sa belim mesarskim
čizmama. Na žalost nije retkost videti ni, posebno mlađe lovce sa odećom u stilu
Ramba. Valjda misle da je lov dokazivanje nečeg kako već taj pomenuti film prikazuje. Sve zajedno taj način oblačenja nije samo protivan usvojenim načelima
nego je izuzetno ružan, neumesan i iznad svega neprimeren onome i onoj definiciji šta je lovac. Možda je još ružnija slika na našim skupštinama. Na njima
u svečanoj lovačkoj uniformi možete videti svega njih nekoliko. Ili da navedem
jedan primer kada se jedan “zaslužni” lovac na jednoj velikoj proslavi popeo
na binu da primi zlatni orden LSS obučen u kratke gaće. I to mu ga je dodelio
predsednik LSS. Zato, hajde da taj način oblačenja nazovemo pravim imenom,
SRAMOTA SRPSKOG LOVSTVA. Znam za vađenja i pokušaje opravdanja, pa
čak i u rukovodstvima pojedinih udruženje pa i Saveza da je sve to posledica teške ekonomske krize u zemlji. Ja lično mislim da je to samoobmanjivanje
ili udvaranje članstvu kada su u pitanju rukovodstva LU. Neće biti da je tako.
Pogledom po ponudi lovačke odeće i obuće može se videti da se za samo 5000
dinara može obući od glave do pete i da se u lovu ili na Skupštini svog LU bude
pristojno, lovački obučen. Drugi alibi za način oblačenja
je kao posledica ratova. E pa neće biti ni to istina. Imamo
zemlje u okruženju u kojima je besneo rat pa pogledajte kako su njihovi lovci obučeni. Nema ni traga takvom
šarenišu i krajnjoj nekulturi.
Moramo to menjati, moramo zaista stati na put
ovoj lakrdiji. Kad kažem menjati mislim i na lovce i na
rukovodstva u LU i Savezima. Neka ovaj članak bude
Uvod u borbu protiv raznoraznih uniformi u lovu. Neka
bude početak akcije i borbe za lovačko oblačenje od lova
do lovačkih svečanosti.
U zdravlju se mi čitali.
Vaš Jeremija Trifunović
KAKO DO NAS?
Za Vaše predloge, vaše tekstove, pozive na pojedina događanja u vašem
udruženju ili društvu i sve ostalo što bi ste želeli da objavimo u Vojvođanskom lovačkom glasniku možete nam proslediti ili nas kontaktirati na:
POŠTOM na adresu:
Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 PETROVARADIN
TELEFONOM na brojeve: +381 21 432222, 6435638 i 060 6432222
Na iste adrese možete slati vaše male oglase po ceni od 600 dinara. Oglasi se
uplaćuju na Lorist Agencija Petrovaradin, račun broj 160-213600-58
E-mail: [email protected], Elektronsko izdanje Vojvođanskog lovačkog
glasnika možete pratiti na: www.lovackisavezvojvodine.com i na www.lorist.
co.rs
3
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Lovački savez vojvodine objavio rezultate stanja populacije zeca
PRIRAST ZECA U 2013.GODINI
PODATKE PRAVILNO TUMAČITI
Često na terenu, pa čak i od stručnih
lica čujemo iskazano zadovoljstvo učešćem
broja mladih u ukupnoj populaciji na njihovom terenu. Ovaj podatak je čak kod pojedinih „stručnjaka“ predmet hvale i ponosa. Jednostavno pogrešno se tumači ovaj
parametar. Dakle o čemu se radi. Pa prosto je
ako imate tri zeca u lovištu a učešće mladih
određen ovom metodom čak 80% vi ste u ozbiljnom problemu. U ovakvim situacijama,
naravno hipotetički gledano, ovaj podatak
ne znači ama baš ništa. Dakle učešče mladih
u populaciji ima smisla kao parametar tek
kada ga kompariramo sa prolećnim brojnim
stanjem odnosno kontrolnim brojanjem
pred početak lovne sezone. Ovaj parametar
dakle ima značaja samo kada je populacija
u tom vremenu, martovsko prebrojavanje ili
kontrolno brojanje pred početak sezone lova
imala normalnu gustinu populacije odnosno normalnu brojnost. U situacijama kada
je ta brojnost smanjena ili narušena učešće
mladih u populaciji kao parametar za planiranje ima beznačajan uticaj. I tako stvari
treba posmatrati. Ako treba prokomentarisati dobijene podatke prirasta zeca u 2013
godini a obzirom da znamo gde ga je bilo ove
godine onda možemo iskazati zadovoljstvo
da su vrlo dobri i odlični prirasti zabeleženi
baš u tim udruženjima. Prema ovim podacima ta udruženja ne treba da brinu za svoju
budućnost ni u sledećoj godini.
IZ RADA KOMISIJE ZA
INFORMISANJE UO LSV
Tokom lovne 2013/14. godine, shodno ranije dogovorenom načinu lova i slanju očiju odstreljenih zečeva na analizu, ukupno je pregledano 6.065 očna sočiva od odstreljenih
zečeva iz 253 lovnih revira sa teritorije Vojvodine. Na bazi
rezultata pregledanih očnih sočiva utvrđeno je da prosečno učešće mladih u jesenjoj populaciji za celu Vojvodinu u
2013. godini iznosi 52.90%, što je za 5 procentnih poena niže
u odnosu na predhodnu 2012. godinu.
Dobar prirast (55-59%)
- B. Palanka, Futog, Žabalj;
Vrlo dobar Prirast (60-63%)
- Neoplanta 1884;
Odličan prirast (64-70%)
- Bački Petrovac, Novi Sad-4-5 i 7, Pivnice, Bačka Palanka
– Mladenovo, Bečej, Futog.
BANAT
Ekstremno mali prirast (20-30%)
- Novi Bečej
Vrlo slab prirast (30-41%)
- B.Aranđelovo, Bašaid, Elemir, Kuštilj; Kumane; Nakovo;
Srpski Krstur; Žitište 1; Žitište 2; Kovin
Slab prirast (42-49%)
- Aleksandrovo, Đala, Kovačica, Mokrin, Novi Kneževac,
Novi Kozarci, Opovo, Sajan, Vršac-Fazan, Vršac 1, Zrenjanin 2 i 3;
Mali prirast (50-54%)
- Čoka, Nova Crnja, Novo Miloševo, Vršac-2, Žitište;
Dobar prirast (55-59%)
- Boka, Kumane, Pančevo;
Vrlo dobar prirast (60-63%)
– Alibunar-2, Sečanj, Skorenovac;
Odličan prirast (64-70%)
– Alibunar -1, Kikinda, Plandište
Posmatrano po regionima:
• U Banatu 50.46%, je učešće mladih u populaciji;
• U Bačkoj 50,46%, je učešće mladih u populaciji;
• U Sremu 59.20%, je učešće mladih u populaciji.
Analizirajući podatke na nivou Vojvodine po regionima (Srem,
Banat, Bačka) i lovačkim udruženjima može se konstatovati da je
od ukupno 253 lovačkih društava (uzoraka) koja su dostavila oči na
analizu (oči od odstreljenih zečeva),
• 71 lovačkih društava je dobilo preporuku da mogu loviti
prema svojim godišnjim planovima,
• 43 lovačka društva da koriguju (smanje) planirani broj
zečeva za odstrel, 94 lovačka društva da obustave lov,
• 14 lovačkih društava nije dostavilo podatke o prolećnom
stanju i
• 23 lovačka društva su dostavila nedovoljan broj očiju za
analizu, te nije bilo moguće dati pouzdanu ocenu za analizu.
Rezultati procenta učešća mladih u populaciji zeca, odnosno
realni prirast na nivou lovačkih udruženja:
Komisija za informisanje UO Lovačkog saveza Vojvodine razmatrala je tekuću
problematiku rada u prethodnoj godini na
svojoj redovnoj sednici održanoj 21 jauara
ove godine. Sednici je presedavao predsednik komisije Dimitrije-Mića Bošković. Komisija je pored redovnih aktivnosti
razmatrala i druga pitanja a posebno se za-
držalo na pokušaju menjanja svesti lovaca
kada je oblačenje lovaca u pitanju. Zaključeno je da se putem VLG započne aktivnost
na sprovođenju akcije izbacivanja svih uniformi iz lovišta, osim onih lovačkih kako je
propisao Kodeks lovaca Srbije. U tom smislu
Komisija za informisanje predložila je UO
Lovačkog saveza Vojvodine da pokrene
Gostujući na Lorist TV u emisiji Lovački divani,
predsednik Lovačkog saveza Srbije Dragan Šormaz, istakao je :
JEDINSTVEN LSS POD HITNO
Potrebu ponovnog uspostavljanja rada Lovačkog saveza Srbije na celoj teritoriji Republike i da svi
lovci budu članovi krovnog nacionalnog saveza. Upitan kako misli da to izvede obzirom na činjenicu da
SREM
Vrlo slab prirast (30-41%)
– Maradik, Stara Pazova-2;
Slab prirast (42-49%)
– Krčedin, Erdevik;
Mali prirast (50-54%)
– Šid-3;
Dobar prirast (55-59%)
– Ruma–sever i jug, Sremska Mitrovica-jug St. Pazova - 1
Vrlo dobar prirast (60-63%)
– Sremska Mitrovica jug, Šid-4;
Odličan prirast (64-70%)
– Inđija, Pećinci-Popinci, Ruma-Klenak,
Sremska Mitrovica-Mačva .
BAČKA
Ekstremno mali prirast (20-30%) - Ada; B.Gradište; Kanjiža; Mali Iđoš; Subotica;
Vrlo slab prirast (30-41%) - B. Topola-Srndać; Subotica 1; Titel;
Slab prirast (42-49%)
- B.P.Selo, Bač, B.Topola, St. Moravica, Kula, Novi Sad,
Sombor, Sombor Z.Bačka, Sivac Titel-Šajkaška i Temerin;
Mali prirast (50-54%) - Sonta;
4
ovakvu akciju na teritoriji cele Vojvodine,
naravno u saradnji sa Lovačkim udruženjima. Komisja za informisanje je takođe,
ceneći potrebe lovaca Vojvodine za kvalitenijim informisanjem predložila UO LSV da
shodno materijalnim mogućnostima poveća
broj strana Vojvođanskog lovačkog glasnika,
sa 36 na 44 strane.
su LSV, LSCS kao i LSKiM posle čuvene Smederevske
skupštine praktično izbačeni iz krovne organizacije,
predsednik Šormaz je rekao da su u toku zajednički
sastanci ovih subjekata i da je dogovor blizu.
- Nema ni jednog razloga da ovo ne uradimo
brzo i efikasno. To sve treba da bude gotovo do kraja
marta kada će se usvojiti novi Statut Lovačkog saveza
Srbije. Članarina prema LSS treba da bude jedinstve-
na na celoj teritoriji države a kako će se organizovati
regionalni savezi sami će odlučiti, rekao je predsednik Šormaz.
Po rečima predsednika Šormaza ovo pretpostavlja da će i u samom LSS doći do određene reorganizacije kada je u pitanju broj zaposlenih. LSS
ostaće na minornom broju zaposlenih radnika čije
bi se plate finansirale iz pomenute članarine a ostali članovi Stručne službe biće prebačeni u Privredno društvo „Jelen“ čije osnivač LSS i platu će morati
zarađivati na tržištu.
Prema onom što smo čuli u razgovoru sa predsednikom Lovačkog saveza Vojvodine Milanom
Pažinom sastanci oko ovakvog koncepta predsednika
LSS Dragana Šormaza su u toku i ukoliko bi se stanje
u organizovanosti krovnog Saveza vratilo na pozicije
pre Smedereva ima šanse da uskoro dobijemo pravi nacionalni lovački savez. Istu potvrdu dobili smo
i od predsednika LSCS Tomice Radosavljevića koji
je doduše izrazio bojazan da će predsednik Šormaz
teško „izgurati“ dogovoreno obzirom na činjenicu da
on jeste novi predsednik sa dobrim idejama i energijom ali oko njega je ostalo staro okruženje i ljudi koji
su doveli do raskola.
5
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Dr Zoran Ristić, Ing. Milenko Zeremski
KO BI TO DA NAM ZABRANI
LOV PREPELICA
O ekologiji i zaštiti životne sredine pišu i govore mnogi. Svakodnevno se osnivaju ekološke asocijacije, državna ministarstva i sekretarijati za zaštitu životne sredine, ekološka društva i druge institucionalne i vaninstitucionalne, vladine i nevladine organizacije.
N
a Paliću kod Subotice je 14. i 15. novembra 2013. godine održana Konferencija nevladinih organizacija
Srbije (UG „Artrust“, ULJP „Riparia“ i UGK
„AŠC“), na kojoj su pozvani predstavnici:
republičkog i pokrajinskog sekretarijata za
poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo,
Republički zavod za zaštitu prirode, i Zavod
za zaštitu prirode iz Novog Sada, Lovački
savez Vojvodine (dr Zoran A. Ristić i Dipl.
ing Milenko Zeremski) i sredstva informisanja.Glavna tema konferencije bila je da se
,,zabrani“ lov grlica i prepelica zbog globalne
ugroženosti.
Uvodno izlaganje o ugroženosti grlica
i prepelica na prostorima Evrope i sveta dao
je gost iz Slovenije, gospodin Tomaš Jančar.
Svi pozvani su uzeli učešće u raspravi.
Zakon o zaštiti životne sredine
Zakonom o zaštiti životne sredine
(“Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09,
36/09 - dr. zakoni, 72/09 - dr. zakon i 43/11
- US) uređuje se integralni sistem zaštite
životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u
zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos
privrednog razvoja i životne sredine u Republici Srbiji, a upravljanje prirodnim vrednostima ostvaruje se planiranjem održivog
korišćenja i očuvanja njihovog kvaliteta i
raznovrsnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 33/2012).
O ekologiji i zaštiti životne sredine
pišu i govore mnogi. Svakodnevno se osnivaju ekološke asocijacije, državna ministarstva i sekretarijati za zaštitu životne sredine,
ekološka društva i druge institucionalne i
vaninstitucionalne, vladine i nevladine organizacije. Političke stranke u svoje programe
uvode segmente posvećene ekologiji i zaštiti životne sredine. Tržište je preplavljeno
ekološkim proizvodima u najširem smislu
reči – eko hrana, eko kozmetika, eko sredstva za higijenu, eko peći, eko pepeljare..., ali
ovo predstavlja samo sporedne staze u rešavanju problema jer nagomilani problemi pre
svega zahtevaju angažovanje stručnjaka.
Problematikom ekologije i zaštite danas se bavi mnogo ljudi i mogu se podeliti na:
6
ekologe – stručnjaci, i ekologiste – nestručna
lica sa neosporno dobrim namerama (ekonomisti, političari, geografi...); ima ih mnogo više nego ekologa i nalaze se u centrima
odlučivanja gde u prošlosti i sadašnjosti često povlače loše poteze i donose loša rešenja
zbog kojih svi trpimo.
Lovci su i ornitolozi
Mi lovci više od pola veka sa svim
vrstama divljači gazdujemo na osnovu godišnjih planova gazdovanja i lovnim osnova.
U ovim planskim dokumentima postoji i deo
koji se odnosi na povremene i privremene
goste (uglavnom pernate vrste divljači –
divlje patke, divlje guske, grlice, prepelice
i dr.) koje se nalaze u lovištima i za koje je
dato procenjeno njihovo stanje i održivo korišćenje.
Do sada su donošena dva Dugoročna
programa u Vojvodini (od 1984 – 2000., i od
2000 – 2010) u kojima su obrađena poglavlja o migratornim pticama, sa posebnim akcentom na grlice i prepelice (stanje, održivo
korišćenje u narednom periodu). Pri izradi
ovih programa korišćene su stučne opservacije kompetentnih ornitologa.
Takođe je Lovački savez Srbije doneo
od posle Drugog svetskog rata do danas, nekoliko programa. Jedan od tih je i onaj donet 2001. godine i važio je do 2010. godine.
I u ovom programu je navedena procenjena
brojnost grlica i prepelica na našim prostorima koje su prisutne u proleće u našim
lovištima i koje se tu reprodukuju. Takođe
je stavljeno koliko se predlaže održivo korišćenje. Ovde treba napomenuti da su lovci
od osnivanja Saveza 1922., bili i ornitolozi,
a Ornitološku sekciju su formirali 1938. godine na čijem čelu je bio mr Rihard Čornai.
Međutim, važnije od ovoga je da je u glasilu Saveza, Lovačkom glasniku odmah po
formiranju Saveza i početku izlaženja ovog
glasila u svakom broju bilo teksta o pticama
Vojvodine.
Savez Vojvodine je tesno sarađivao sa
stručnjacima iz ove oblasti koji su bili stalni članovi redakcije „Lovačkog glasnika“ i
beogradskog, ovakvog glasila koji se zvao
„Lovac“.
Savez se više od dve decenije, kroz
teme naučnoistraživačkog rada, bavio procenom brojnosti migratornih i drugih ptica
sa stručnjacima iz ove oblasti, koji su objavili
na desetine radova i brošura („Ptice – pernata divljač Dunavske banovine“, Izdavač
Lovački savez Vojvodine, Štampa „Futura“
Petrovaradin, Tiraž 1000, 2008.; ,,Koje su
to ptice“ Izdavač Lovački savez Vojvodine,
Štampa NS PRESS, Novi Sad, Tiraž 1000,
2009.; „Višejezički IMENIK pernate divljači“,
Izdavač Lovački savez Vojvodine, Štampa NS
PRESS, Novi Sad, Tiraž 500, 2010).
Zahvaljujući svom preduzimljivom
radu i posvećenosti unapređenju lovišta i
zaštiti, nije slučajno da se sada već dugo godina o SRP „Pašnjaci velike droplje“ stara LU
„Perjanica“ Mokrin, a o „Slano kopovu“ LU
Novi Bečej.
Kakvo je trenutno stanje grlica i
prepelica?
Učesnicima ovog skupa postavljeno je
pitanje zbog čega se predlaže totalna zabrana lova grlica i prepelica, ako mi ne raspolažemo sa validnim i valjanim podacima o
brojnosti ovih vrsta na našim prostorima
(lovištima), kakvi su trendovi ovih vrsta kod
nas, koliko se stvarno odstreli grlica i prepelica, itd. Učesnici nisu imali odgovora, već su
govorili da su ove dve vrste ugrožene u Evropi i da ih iz ovih razloga treba trajno zaštititi
i u lovištima Srbije.
Takođe smo izneli podatak da je u
Vojvodini odstrel grlica minoran, i da nema
potreba da se to pitanje reguliše totalnom
zabranom na ovu pticu, a da odstrel prepelica je u dozvoljenom obimu, sa tendencijom, zbog zabrane njihovog lova vabilicama,
smanjivanja iz godine u godinu, i ponavljamo u granicama održivog gazdovanja.
U gazdovanju sa divljači lovcima ,,ne
treba pomoć“
S obzirom da se bavimo planskim i
racionalnim gazdovanjem sa svim vrstama
divljači, skoro jedan vek, neka udruženja i
duže, lovci su uvek bili ti koji su štitili fondove svih vrts gajene divljači. Ovde ćemo
navesti primer da se velika droplja u Vojvodini lovila do Drugog svetskog rata, nakon
čega, usled ugroženosti se ne lovi. U prilog
tome postoje podaci u lovačkim glasnicima
da se primera radi, lov obavljao sa sledećim
brojem velikih droplji u odstelu: 38 u lovnoj 1937. godini, 52 u lovnoj 1938. godini.
Poljska jarebica se lovila do 80-setih godina
prošlog veka, a nakon toga, iako je bila lovostajem zaštićena, zbog ugroženosti naši
lovci je nisu lovili, jer lov nije uticao na njeno nestajanje.
Prošla i ova godina su godine u kojima
se smanjio broj zečeva u lovištima, pa iako
su naše lovačke organizacije po naredbi o lovostaju mogle da ga love od 2 do 8 puta, većina je odmah obustavila bilo kakav odstrel.
Interes svih lovaca je da u lovištu sačuvaju
fondove divljači i trude se da postignu planirani kapacitet za vreme trajanja lovne osnove.
Velika ulaganja lovaca u lovišta
Svaki lovac početkom godine mora da
izdvoji iz svog budžeta od 12 do 18.000 dinara za funkcionisanje lovačkog udruženja
i ulaganja u lovišta. U Srbiji danas ima oko
55.000 lovaca, od čega oko 17.000 u Vojvodini. Zakonom o divljači i lovstva lovci su
u obavezi da na bazi planskog dokumenta uplate u budžet Srbije za odstrel divljači
određena sredstva. Taj fond se zove ,,Fond za
razvoj lovstva“. Unazad dve godine, primera
radi, uplaćeno je na bazi planova odstrela za
7
100.000 zečeva, a odstrel nije bio ni 20%. Pa i
pored toga niko od lovaca se ne buni. U ovaj
fond se svake godine lovačkih para nakupi
oko 100.000.000 dinara.
Koliko znamo od organizacija koje su
oformljene na osnovu Zakona o udruženjima građana, najveća davanja su od strane
lovaca, jer nisu samo materijalna davanja već
mora da odradi od 5 do 7 radnih akcija, a
jedna od tih akcija je i zimsko prihranjivanje
divljači. Ova akcija je bila posebno otežana
zadnjih nekoliko godina kada su lovci po
dubokom snegu divljači mogli da pomognu
samo uz pomoć velikih traktora (praveći u
lovištu divljači staze i stavljajući hranu).
Da li se love u Evropi
Na bazi dostupnih podataka obe ove
vrste se love primera radi u: Austriji, Francuskoj, Grčkoj, Italiji. Malti, Portugalu,
Španiji i Kipru.
Umesto zaključka
Nemamo saznanja, iako smo stalno
prisutni u lovištu, da je bilo ko od tzv ,,zelenih“ preduzimao konkretne akcije na planu
unapređenja zaštite divljači (na pr. iznošenje hrane zimi, podizanje remiza, spašavanja
divljači za vreme poplava, redukciji brojnosti
predatora i sl.).
Iz napred navedenih razloga Savez se
nije pridružio inicijativi i ne podržava da se
donese ovakva zabrana.
dr Zoran A. Ristić (predsednik Komisije za gajenje, zaštitu divljači
i naučnoistraživački rad LSV, i Dipl. ing
Milenko Zeremski, direktor privrednog preduzeća ,,Vojvođanski lovac“).
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Da li su fazani izgubili prirodni nagon gnežđenja
Piše:Nikica Beader
KOKA ZNA DA NOSI
Poslednje dve decenije sve su popularniji unosi takozvanih „fazana za
reprodukciju“ uz permanentnu sumnju u taj način naseljavanja ove
popularne divljači. Najčešće se kao argument za necelishodnost ove
operacije navodi da fazani posle tolikog niza godina proizvodnje na
veštački način jednostavno više nemaju nagon za leženje u prirodi ili
da su ga u potpunosti izgubili. Da li je baš tako pokušali smo pronaći
odgovor u fazaneriji Ristovača. Uz to u lovačkim udruženjima upravo
se prave planovi za kupovinu fazanske divljači pa onda i večita dilema
koji uzrast, starost ili koji uzgojeni nivo uneti. Možda će im baš ovaj
članak doprineti za lakšu odluku a u sledećem broju ćemo pisati ako
već kupuju piliće onda koja je kategorija najbolja.
G
rm u kome leži zec je nedorečenost
u vezi oko mnogo detalja vezanih
uz fazane. Jedan od veoma značajnih ako ne i glavni razlog za razna viđenja,
tumačenja a Bogami i nagađanja je sigurno
veštačka proizvodnja te divljači. Iako je već
dugi vremenski period ta tehnologija proizvodnje uspešno savladana u razgovorima sa
našim kolegama lovcima, često se mogu čuti
raznovrsne priče i konstatacije i neshvatanje
čitavog procesa uspešnog puta od jajeta do
kvalitetnog fazana u lovištu koji ukazuju na
neupućenost i nerealne zaključke.
Ne želim da budem isključiv, ali sam ja
stekao utisak da gro problema koji se javljaju u tom procesu skloni smo prebaciti na loš
kvalitet te divljači, loše stanišne uslove i tako
slično da bi opravdali sebe, naš nestručan i
neozbiljan prilaz tome osetljivom i zahtevnom poslu . Određen deo anomalija koje se
dese kod ponašanja fazanske divljači veštački proizvedene olako prebacujemo na divljač
i ne pomišljajući da smo mi glavni uzrok
tome. Često pred sebe postavljamo neke nerealne ciljeve koji su isto poznato neostvarivi
u praksi, a mislim na broj unešenih i broj
odgajenih fazana za lov. Kao što proizvođač
ne može računati da će od 100 uloženih jaja
dobiti 100 pilića ( u daleko povoljnijim i
kontrolisanijim uslovima ) tako i mi moramo realno računati šta možemo očekivati od
unetih fazana , a shodno stanišnim uslovima, uloženom radu, a posebno kvalitetu
uloženog rada navešću nekoliko primera
učestalih, a netačnih tvrdnji iz mog ugla gledanja i to u cilju poboljšanja stanja na terenu
( u lovištima ) u pokušaju da energiju koristimo u kvalitetne i plodonosne aktivnosti.
ustanoviti da najveći broj koka jaja polaže uz
stubove, u ćoškove ili isčeprka malu udubinu
u koju polaže jaja.
Iz prethodno navedenog se jasno vidi
da je čovek prisilio fazane na takvo ponašanje. Još jedan podatak koji ide u prilog tvrdnji
da prirodni instikt gnežđenja nije uništen u
volijeri jeste da ako ne skupljate jaja u volijeri nekoliko dana koke formiraju gnezda i
leže na jajima, a ako ih ne diramo redovno
će izvesti piliće.
Što se tiče drugog „problema“ tj. rasipanja jaja po lovištu postoji praktično
objašnjenje. Redovno gotovo po pravilu se
dešava da lovačke organizacije žele što kasnije u lovište uneti fazane kategorije „za reprodukciju“. Dakle šta se dešava? Fazani koji
su zimu proveli u volijeri bez oskudice hrane
i pod povoljnim uslovima života od onih u
prirodi nalaze se u boljoj kondiciji i sa prvim
najavama proleća aktiviraju polne nagone.
Fazani koji su prezimili u volijeri ako je zima
sa prosečnim vremenskim uslovima prva
jaja daju od 5 do 10 marta. Šta se onda dešava? Fazane preuzimamo 15 marta pa i do
aprila, koka je već pronela ili je jaje spremno
za izlazak van, a mi je donosimo na novi i
nepoznati teren gde je ispuštamo. Sasvim je
normalno da je toj koki potrebno nekoliko
dana da se snađe na novom prostoru, neki
dan da napravi gnezdo i eto problema. Kao
što bi žena trebala da rodi u porodilištu, a
ne u avionu, automobilu ili na njivi tako bi i
naša koka trebala da jaje snese u gnezdu, a ne
na nekoj stazi, putiću, vagašu. Ali sila Boga
ne moli. Još jedna činjenica koja ide u prilog
gore navedenog je da obilazim i kontrolišem
lovište gde nakon komercijalnih lovova na
fazane isključivo iz veštačke proizvodnje
ostane u lovištu veliki broj neodstreljenih
jedinki (1500-2000) i ne mogu naći rasuta
jaja po terenu, jer koke ispuštene do februara imaju vremena da se snađu u prirodnim
uslovima. Mišljenja sam da se iz prethodno
navedenog vidi da ne moramo biti zabrinuti
za degenerisanost i izgubljen instinkt divljine kod naše fazanske divljači.
Još delikatnija situacija je kod ostalih kategorija fazanske divljači, ako se ne
budu ignorisala uputstva i saveti stručnjaka. Moraćemo da poštujemo biologiju i
prirodne potrebe divljači pa će mo imati bogatija lovišta i veća zadovoljstva lova .
Nikica Beader, Upravnik Fazanerije
„Ristovača“ Bač
KAKO ZARADITI OD REMIZA
O
Akcenat bih stavio na tvrdnje da je došlo do
degeneracije fazana u fazaneriji.
Zadnje vreme jedna raširena popularna i česta diskusija se vodi posebno o kategoriji fazana za reprodukciju gde se sasvim
pogrešno pokušava dokazati degeneracija
istih. Glavni argument koji se koristi u tu
svrhu je rasipanje jaja po terenu (lovištu), a
i samo nošenje jaja u boksovima matičnog
jata. Pokušaću objasniti o čemu se tu radi i
zbog čega se stvaraju krivi utisci. Potrebno
je reći da je tu opet glavna odgovornost na
čoveku i njegovom delovanju, a ne na divljači
. Prilikom formiranja matičnog jata proiz-
8
vođači namerno čiste teren u volijeri odnosno boksu gde će fazani boraviti i nositi jaja iz
razloga efikasnosti obavljanja poslova. Kao
što je poznato jaja se skupljaju u više navrata
tokom dana zavisno od vremenskih uslova,
a u slučaju visokih temperatura (vrućina)
i drugih nepovoljnih vremenskih prilika i
svaka dva časa. Da bi taj posao što efikasnije uradili daleko je lakše, ako je teren čist,
a od te efikasnosti će zavisiti broj ispravnih
jaja i na kraju zdravih i vitalnih pilića. Samo
površan pogled na te boksove daje utisak
da su jaja razbacana i rasuta po polju, dok
pažljivim i dužim promatranjem se može
d 1991 godine i prve ekološke svetske
konferencije barata se pojmom
„održivi razvoj“. Dakako da danas
taj pojam figurira u svim ljudskim delatnostima pa se može naći ne samo u ekološkim
studuijama već i onim ekonomskim pa sve
do medicinskih nauka. Prosto, o bilo kom
ljudskom razvoju ili delatnosti da govorimo,
govorimo sa aspekta održivog razvoja.
U tom smislu i ekološke nauke gde
su svakako i naše lovne ovaj način rada ne
samo da ugrađuju u svoje dokumente nego
to postaje i opšte prihvaćen način ponašanja.
Upravo održivi razvoj donosi čitav niz novina ali i ovbaveza lovačkih organizacija na
racionalnom korišćenju divljači, upravljanju
populacijama divljači i naravno upravljanju
staništem.
Upravljanje staništem predstavlja
okosnicu za razvoj svih gajenih ali i drugih
vrsta divljih životinja. Jedan od najvažnijih
zadataka kod upravljanja staništem svakako
je njegova stalna održavanost u smislu obezbeđenja najvitalnijih uslova za život divljači.
U uslovima današnjeg modernog čovečanstva i njegovih sve većih potreba smanjuju
se prostori za obitavanje divljih životinja. A
oni koji ostaju njima namenjeni postaju sve
oskudniji ili još gore sve zatrovaniji. U tom
smislu lovac se svesno meša u ove odnose.
Remiza i njihovo podizanje je svakako samo
jedan korak u nizu popravljanja stanišnih
prilika i obezbeđenje potrebnih uslova za
opstanak pre svega gajenih vrsta divljači a
onda naravno i svih drugih.
Prema onome što smo videli u sremskom selu Obrež, opština Pećinci, podizanje
remiza moglo bi doneti lepu zaradu korisnicima lovišta, odnosno jednim udarcem
ispuniti samu zaštitarsku funkciju remize ali
istovremeno prodajom drveta doći do lepog
prihoda.
O čemu se
radi.
Rajko Cvetković
iz
Obreža pre
desetak
godina iz
Švedske je
doneo tzv.
Energetsku vrbu.
Radi se o
vrbi Salix
viminalis.
Šveđani
inače na
Rajko Cvetković
selekciji
u svom vrbaku
ove vrbe
rade
od
1800 godine i do sada su uspeli napraviti selekcijom
pet sorti koje imaju veliku enrgetsku vrednost a pri tome dobiti apsolutnu otpornost
na bolesti i napade insekata. Ova vrba posle
sadnje, već u prvoj godini dostiže visinu od
9
četiri metra u drugoj godini ide do devet a u
trećoj izraste preko 12 metara.
Dakle izvanredan prirast. Što se tiče
održavanja zasada samo je u prvoj godini
potrebno čistiti od korova, sledećih godina
ništa nije potrebno. Sadi se samo jednom i
izdanački se obnavlja posle seče. Inače podizanje zasada se radi u odnosu 0,7x0,7m,
reznicama. Energetska vrba uspeva na svim
terenima gde vidite da raste domaća vrba,
znači od potoka i reka do slatinastih zemljišta. Ide do 400 m nadmosrke visine. Znači,
možemo je saditi u svim brdskim i ravničarskim lovištima.
Šveđani pa i ostale zemlje gde je podižu imaju kombajne koji seku i prave pripremljeno drvo za loženje od domaćinstava,
energana i toplana. Kalorična vrednost ove
vrbe je, 1kg daje toplotu kao 2 kilograma bukovine ili kao čak 7 kg topole ili možda još
upečatljivije, kao pola litra nafte. Prinos po
hektaru drvne mase se kreće od 40-110 tona.
Ukoliko ništa ne radimo imamo tu najmnaju
cifru, ako bi zalivali ili prihranjivali onda bi
se prinos normalno uvećavao.
Sadni materijal se može kupiti u
Obrežu, u porodičnom domaćinstvu Cvetković. Telefon na koji možete ostvariti
kontakt i dobiti detaljnije informacije je
063/1098899.
Dipl.Ing šum. Jeremija Trifunović
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Dr Zoran Ristić
Šta preduzeti da se sačuva jarebica
POTREBNO VEĆE UNOŠENJE
Sigurno je da se sa manjim intervencijama u lovištu (podizanjem remi­
za, zabranom paljenja ostataka vegetacije, pravilnim zimskim prihranjivanjem) kojima se značajno ne remeti primarna poljoprivredna proizvodnja, mogu do­nekle popraviti uslovi za preživljavanje jarebica.
T
o isto važi i za upotrebu plašilica na
kosačicama, kao i za veću kontrolu
primene hemijskih sredstava u po­
ljoprivredi. Međutim, ne treba verovati da će
se preduzimanjem tih mera zna­čajnije smanjiti zimski gubici. Hvatanje i prezimljavanje
jarebica u zimovnicima uticalo je negativno
na brojnost jarebica u Vojvodini. Tačno je
da je jarebica vrlo osetljiva ptica i da njeno
hvatanje, transportovanje i držanje u zatvorenom prostoru predstav­lja uzrok stresa.
Što se tiče proizvodnje jarebica, tu
nema nikakvih mistifikacija, ta teh­nologija
je savladana pre 30 i više godina. Međutim,
što se tiče ispuštanja veštački odgojenih jarebica radi povećanja gustine postojećih lokalnih populacija ili radi reintrodukcije, tu su
postignuti ohrabrujući rezultati sa različitim
načinima ispuštanja.
Iz svega ovoga nameće se kao zakl-
jučak:
- potrebno je naseljavanje u što većem
broju (najmanje 100 ptica) i to po mogućnosti 10 ptica (pet parova) na 100 ha poljoprivrednog zemljišta, i to najmanje tri godine
uzastopno,
- treba ih naseljavati u lovištu, na
terenima gde nestaje divlje populacije i u
kojima su uslovi za opstanak, skrivanje i mir
povoljni,
- moramo obezbediti kontinuiranu redukciju svih vrsta predatora,
- puštanje odraslih jarebica u lovište
treba da bude u februaru (najkasni­
je do
polovine marta) u zavisnosti od klimatskih
prilika, ali svakako pre odvajanja u parove.
Ako se puštaju odrasle jarebice u jesen, treba
da se sedam dana drže u volijerama za aklimatizaciju ili sanducima u kojima u hranilicama ima odgovarajuće hrane na koju su
10
jarebice navikle (naj­bolje zrnaste), da bi se
privikle i prilagodile uslovima u novoj životnoj sredini,
- ne treba puštati u lovište jarebice
mlađe od 12 nedelja jer su gubici ve­liki.
Uticaj načina puštanja na
preživljavanje
Na osnovu dugogodišnjih istraživanja
došlo se do zaključka da je starost jarebica u vreme puštanja veoma značajan faktor
koji utiče na broj uginuća i time svakako na
procenat preživlja­vanja. U ovom smislu su i
rađena istraživanja sa uzrastom jarebica od
11 do 15 nedelja, koje su puštene istovremeno iz korpi i iz volijera.
Analiziranjem celog materijala takođe
se pokazalo da razliku u preživ­ljavanju jarebica starih 12 i 13 nedelja nije moguće dokazati i da rezultate za 12 nedelja i 13 nedelja
treba smatrati jednakim, kao i za 14 i 15 nedelja. Zato su ovi istraživači podelili starosne
grupe jarebica na: 11 nedelja uzrasta (kao
minimalna starost za puštanje), 12 do 13
nedelja uzrasta, odnosno 13 nedelja uzrasta,
14 do 15 nedelja starosti, odnosno 15 nedelja
uzrasta.
Analizom uticaja načina puštanja
na preživljavanje jarebica utvrđeno je da
kod ptica iste starosti (iste starosne grupe)
puštanje iz volijera daje mnogo bolje rezultate u preživljavanju, nego puštanje iz
transportnih korpi (gajbi). Značaj načina
puštanja, međutim, dolazi do izražaja kod
najmlađih starosnih grupa, dok je kod najstarijih jarebica skoro zanemarljiv. Može
se, na osnovu ovih istraživanja i evidentnih
rezultata, konstatovati da puštanje iz volijera
daje kod 11 nedeljnih jarebica za 16-19 odsto
bolje rezultate nego ispuštanje iz korpi. Kod
13-nedeljnih ta razlika pada na 10-17 odsto,
a kod 15 nedeljnih jarebica dostiže samo 3-7
odsto.
Uticaj datuma puštanja na stepen
preživljavanja nije jednostavno izra­ziti. To
je u stvari u tesnoj vezi sa starošću jarebice u trenutku puštanja, a time pre svega sa
njihovim uzrastom. Prema rezultatima koji
proveravaju uticaj meseca puštanja na značaj
razlike u preživljavanju ispostavlja se da je
puštanje u avgustu nepovoljno, a u septembru i oktobru optimalno. Zaključili bismo da
bi kasniji mesec puštanja pri istoj starosti bio
povoljniji, s obzirom na dostiza­nje procenta
preživljavanja.
Pored određene naznake o uticaju
meseca puštanja kao faktora, ponovo se podvlači da mesec kao takav ne može da bude
vodilja za ispuštanje. Ne može se praksi preporučiti mesec puštanja, već starost jarebica, koja je značajan do­minirajući faktor pri
preživljavanju. Uputstvo da se naseljavanje
radi prema ka­lendaru bi, naime, moglo da
dovede do suvišnih gubitaka.
Dominirajući faktor koji bitno utiče na
preživljavanje je starost jarebice u trenutku
ispuštanja. Pomoću tog faktora procenjuje se
kako će se odvijati dalji život jarebica u poj-
dinim starosnim grupama, koliko jarebica će
preživeti odre­đeno vreme, kakav će biti procenat uginuća i koju starost mogu doživeti.
Prvi momenat koji se odražava na
život puštenih jarebica, a u zavisnosti je od
njihove starosti je kritični period od dva
meseca posle puštanja. U ovom periodu
nastaju najveći gubici na 11-nedeljnim jarebicama (81,30 odsto), ma­nji gubici su na
13-nedeljnim jarebicama (72,30 odsto) i najniži gubici na ovom ogledu su utvrđeni kod
15-nedeljnih jarebica (35,70 odsto). U sasvim obrnutom slučaju je procenat preživljavanja tako da kod 11 nedeljnih jarebica dalji
period preživi 18,70 odsto, kod 13 nedeljnih
jarebica 27,70 odsto i kod 15-nedeljnih 64,30
odsto.
Na osnovu ovih istraživanja pri vrednovanju starosti u periodu (kraj fe­bruara),
kada kod jarebica počinje prva faza razmnožavanja, pretpostavlja se da od 11 nedelja starih pilića 12,40 odsto ima nade da
preživi do sledećeg pe­rioda razmnožavanja
(87,60 odsto ugine).
Od 13-nedeljnih pilića
preživi 17,10 odsto
(82,90 odsto ugine), a
od 15-nedeljnih pilića
u gnežđenju može učes­
tvovati 34,10 odsto
(65,90 odsto ugine).
Na osnovu ovih
istraživanja utvrđen je
prosečni mesečni procenat uginuća za pojedine starosne grupe
posle
preživljavanja kritičnog perioda.
Poka­zalo se da prosečni
mesečni
procenat
uginuća raste u sasvim
obrnutom redosledu, tj.
da kod 11-nedeljnih jarebica iznosi 1,70 odsto,
kod 13-nedeljnih raste na 2,60 odsto i kod
15-nedeljnih dostiže 5,8
odsto.
Nameće se pitanje: ne dolazi li možda do izražaja neki “unutrašnji me­hanizam”
određenom trenutku počinje da utiče kao
regulacioni faktor daljeg života jarebica. Za
praktično korišćenje rezultata istraživanja
u Čehoslovačkoj može se konstatovati da
su dosadašnja uputstva za puštanje jarebica
starosti 9 do 10 nedelja (ili mlađih) krajnje
neekonomična. Bolji rezultati su postignuti
pušta­njem 15-nedeljnih jarebica koje su za
promenu u životu fizički mnogo bolje pripremljene i koje garantuju mnogo bolje rezultate u preživljavanju.
Dosadašnji rezultati na zaštiti poljske
jarebice, za sada spadaju u domen lovne
etike. Nadamo se da će se u narednom
periodu stvoriti bolji uslovi da se ova koka
u većem broju vrati u naša lovišta. Kroz
povećano unošenje iz veštačke proizvodnje
obezbedio bi se brži povratak jarebice nego
kada bi se čekala samo priroda.
EVROPSKA ISKUSTVA
Iskustva Češke
jnost populacije bila je gotovo 10 puta veća u odnosu na ostala
posmatrana područja. Na ekološki nepovoljnim područjima
gustina populacije retko je prelazila 5jedinki po km2. Utvrđeno je da se 88% gnezda nalazilo na neobrađenim strništima uz
rubove poljoprivrednih kultura. Takva područja osim povoljnog staništa (zaklona) pružaju i dobar izvor hrane što je važno
jer se nosivost jarebica povećava sa poboljšanjem ishrane.
Na osnovu te studije zaključeno je da se uz postojanje
dovoljno velikih i pravilno grupisanih gredica neobrađene
zemlje koje se protežu kroz poljoprivredna zemljišta može
održati visoki nivo populacije uz 10% godišnji prirast bez intervencije iz kontrolisanog uzgoja.
Na području Češke, gde je takođe došlo do smanjenja
populacije zbog razvoja poljoprivrede i upotrebe hemijskih
sredstava, napravljena je studija temeljena na uređenu staništa. Istraživanje je sprovedeno oko Praga gde postoji pojas od
160 km2 neobrađene zemlje smeštene između grada i poljoprivrednog zemljišta, ostavljena za rast grada. Prvenstveni cilj
studije bio je utvrditi atraktivnost staništa za gnežđenje jarebica.
Studija je pokazala da se 73-81% populacije konstantno
zadržavalo na tom području. U razdoblju pre gnežđenja bro-
11
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Dipl. Ing Jeremija Trifunović
Šumovitost i divljač
“KANDA” NEMA KORELACIJE
Šume republike Srbije imaju veliki značaj za uzgoj divljači i razvoj
lovstva kao privredne delatnosti. U prošlosti, sa uništavanjem šuma,
fond divljači se stalno smanjivao. U pojedinim predelima došlo je do
ozbiljnog ugrožavanja opstanka i nestanka pojedinih vrsta.
više jelenske divljači, Engleska spada u najbešumnije evropske zemlje a ima 70 puta
više jelena. Kada je srneća divljač u pitanju
Austrija ima 9 puta, Bugarska 3 puta, Češka
6 puta, Nemačka 10 puta, Mađarska 4 puta
i Poljska 10 puta više grla nego mi. A šumovitost im je kao naša ili mnogo manja.
Možda je primer Vojvodine za
ovakve tvrdnje najbolji. U ovoj pokrajini
najšumovitiji je Srem sa skoro 15% površina pod šumom. Iza njega je Južnobanatski
okrug sa 7,5% pa onda Južno bački sa 6%,
Severnobački sa skoro 4% i na kraju Severno banatski sa samo 1,8%. Sad već i ptice na
grani znaju da je odnos brojnosti divljači
potpuno obrnut. Najbrojnije poulacije bilo
koje divljači koju želite komparirati su u
Severnobanatskom i Severnobačkom okrugu. Džaba će lovni stručnjaci i lovni rad-
Prema prognozi Ekološkog odeljenja OUN, koja je data na osnovu ankete 200 naučnika iz 50 zemalja, do 2050 godine može se očekivati sledeće:
• povećanje broja stanovnika na planeti do 8,9 milijardi (sada nas ima nešto više
od 6 milijardi)
• nestajanje 80% današnjih šuma
• globalno prosečno povećanje temperature za 1-3,5 stepeni Celzijusa
• veća učestalost poplava i drugih elementarnih nepogoda
• opasnost nestajanja četvrtine vrsta sisara i 11% vrsta ptica
• povećanje broja automobila u svetu na jednu milijardu
nici govoriti da recimo, Srem ima najbolje
uslove i najbolja staništa kada to neće potvrditi brojnost i kvalitet divljači.
I šta reći na kraju. Možda smo ove
podatke znali a možda i nismo. Tek, nek se
zna da tamo gde nam je Bog dao izvanredne
uslove za uzgoj divljači, mi zapravo imamo
malo i po pravilu lošeg kvaliteta kada su
trofejne vrednosti u pitanju. Očigledno nije
sve u tome da imate dobro stanište. Postoji i
još jedan termin, dobro gazdovanje koje pre
svega podrazumeva uzgoj i zaštitu divljači.
E a za to je presudan faktor čovek ili čitaj
lovac.
SPECIFIČNOST ISHRANE FAZANA
F
azan je za mnoge lovce omiljena divljač
zbog specifičnog načina lova a meso
fazana predstavlja izuzetnu namirnicu
s obzirom da sadrži manje masti i veću količinu esencijalnih nezasićenih masnih kiselina u poređenju sa mesom živine. Međutim,
prirodna reprodukcija fazana u Srbiji je nedovoljna da bi mogla da zadovolji potrebe više desetina hiljada lovaca koliko broji
članstvo Lovačkog saveza Srbije. Ako se posmatraju indeksi brojnosti i odstrela fazana i
Srbija južno od Save ima 33% šuma
P
osledice nedovoljne brige i nestručnog
rada u prošlosti a ponegde i danas,
zapažaju se na mnogim šumskim područjima Srbije (Golija, Kopaonik, Zlatibor,
Zlatar, Jastrebac, Suvobor, Maljen, Fruška
Gora i dr.). U njima je brojnost populacija
divljači uglavnom svedena na biološki minimum, a u nekim područjima i nema mnogo
vrsta divljači, na primer veliki tetreb ili medved..Ovim su umnogome narušeni brojni
procesi u pojedinim životnim zajednicama i
životnoj sredini jer je divljač značajan činilac
šumskog i drugih ekosistema.
Srbija inače spada u umereno šumovite
države sa 27% površina pod šumama. Gledano u okvirima Evrope, Finska i Švedska su
najšumovitije zemlje, prva sa 69% i drga sa
53% površina pod šumama. Sličnu šumovitost kao Srbija imaju Češka, Nemačka, Norveška i Rumunija dok su najmanje šumovite
Velika Britanija i Danska, sa 9%, Holandija
10% i Mađarska sa 14% površina pod šumama. Svetski prosek šumovitosti je 30,3% a
Vojvodina ima 6% šuma
evropski nešto manje 29%. Ovo znači da je
šumovitost Srbije manja kao prosečna veličina i od svetskog i evropskog proseka.
Interesantni su i podaci o broju hektara
po stanovniku. U Srbiji koju često zovemo
Uža Srbija taj podatak iznosi da 5,8 miliona
stanovnika imaju svaki za sebe 0,23 hektara.
U Vojvodini, koja je najmanje šumovita regija u Evropi, svaki od dva milona stanovnika
ima za sebe samo 0,05 hektara šume. Svetski rekorder u bešumnosti je banatsko selo
Banatsko Višnjićevo gde stanovnici nemaju
ni stablo po glavi.
Kako stoji sa divljači
Komparirati brojnost pojedinih poulacija divljači u prostorima ili staništima koja
imaju veću ili manju šumovitost u našim
srpskim prilikama po svoj prilici je uzaludan
posao. Zašto. Pa prema svim očekivanjima
logično bi bilo da stepen šumovitosti kao
opredeljujući faktor stanišnih prilika ali za
pojedine vrste i limitirajući faktor bude u
12
potpunoj korelaciji sa brojnošću i kvalitetom
divljači. Ali očigledno je da ovo pravilo u
Srbiji ne važi ili da se u većini slučajeva ne
može ustanoviti ovaj pozitivni odnos.
Idući od severa ka jugu šumovitost
raste ali ako se uzmu u obzir brojnosti pojedinih vrsta divljači proces je obrnut. Brojnost divljači od severa ka jugu opada. Naravno neko će reći ali raste broj vrsta divljači
u gledanom pravcu. To je tačno. Naravno da
će ne samo šumski ekosistemi idući prema
jugu biti opredeljujući već i kupiranost terena koja svakako opredeljuje veći broj vrsta
koji u brdsko planinskim područjima nalaze svoje utočište. Ali ako se uzmu brojnosti
takvih vrsta koje ne mogu živeti u ravanici
onda dolazimo do zakjlučka da se radi ipak o
sasvim malom broju.
Dakle, očigledno je da korelacija šumovitost - brojnost divljači ne postoji. Bar ne
u Srbiji. Evo nekih primera i u komparaciji
sa evropskim zemljama. Mađarska ima upola manju šumovitost od nas a ima 10 puta
zeca, može se uočiti da su indeksi odstrela
znatno veći od indeksa brojnosti, posebno
za fazana, što govori o neusaglašenosti brojnosti i odstrela i predstavlja veliki problem
u lovstvu.
Fazan koristi hranu biljnog i životinjskog porekla. Od hrane biljnog porekla najradije konzumira nežnije lišće i pupoljke,
koji dominiraju u prolećnoj ishrani. U toku
leta, a naročito jeseni, raste i na kraju postaje
dominantno učešće semenja divljih i kulturnih biljaka. Pored ove hrane, fazan kon-
zumira jagodičaste i druge plodove šumske
vegetacije, a naročito je koristan zbog
uzimanja velikih količina (10–30% od ukupne hrane) insekata i njihovih larvi. Učešće
insekata u dnevnom obroku fazančića starosti do 10 nedelja može da iznosi i do 80%.
Većina insekata je štetna za poljoprivredne
kulture, te je značaj prirodne ishrane fazana
utoliko veći. Naročito treba istaći činjenicu
da fazan koristi i krompirovu zlaticu, koje
druge vrste divljih ptica nerado konzumiraju. Mladi fazan
sakupi
dnevno
500 – 1000 jedinki
štetnih insekata i
400 – 600 semenki
korova dok su kod
starijih jedinki u
obroku pronađeni
čak ostaci miševa i
pacova.
Na početku
vegetacije lovište
najčešće
pruža
obilje hrane biljnog i životinjskog
porekla za fazane.
U Engleskoj su
ispitivali
uticaj
prolećnog prihranjivanja fazana na
reproduktivne rezultate, a time i
brojnost fazana u prirodi nezavisno od njihovog naseljavanja iz odgajivališta. Međutim, dodatna ishrana nije dovela do ranijeg
gnežđenja kao i na povećanje gnezda, ali su
se fazanke čije je gnezdo stradalo brže ponovo gnezdile.
Osim zime, kritični period za divljač jesu letnji meseci, kada se zbog kombajniranja useva i zaoravanja (i paljenja) strništa drastično smanjuje količina raspoložive
hrane na oranicama, a istovremeno zbog
suše bitno se smanjuje i količina prirodne
13
hrane. U nekim lovištima letnji meseci su
vreme kada se mladi fazani iz odgajivališta
ispuštaju u prirodu. Kod tako gajenih ptica
evidentno je loše preživljavanje, u kombinaciji sa značajnim gubicima od predatora,
parazitskih infekcija i gubitka kondicije.
Zbog toga je jako važno da se izvesno vreme
po ispuštanju mladih fazana u lovište nastavi sa njihovim prihranjivanjem. U Velikoj
Britaniji takođe praksa je da se mladi fazani prihranjuju nakon ispuštanja, i da je interes upravnika lovišta da se ta prihrana što
pre prevede na zrnasta hraniva. U skladu
sa tim, Britanci su ispitivali uticaj prihrane
fazana starosti 6-16 sedmica smešom koncentrata (20% sirovih proteina), nasuprot
kontrolnoj grupi fazana koji su posle desete
sedmice života dobijali isključivo zrnevlje
pšenice (10% sirovih proteina). Pored navedenih obroka, fazani su imali neograničeno
na raspolaganju prirodnu hranu biljnog i
životinjskog porekla. Pri tome, autori su utvrdili signifikantne razlike u telesnoj masi i
količini kloakalne masti kod 100 odstreljenih
ptica (50 mužjaka i 50 ženki) starosti 22-24
nedelje I pored svih preduzetih mera, odgajivanje fazana u fazanerijama i naseljavanje
u lovišta jeste jedino rešenje kojim se može
održati broj životinja u skladu sa potrebama lovaca. Međutim, zadnjih godina ova
značajna mera je bitno smanjena u odnosu na devedesete godine prošlog veka zbog
nezavidnog materijalnog stanja lovačkih
udruženja. Ovaj problem se može rešiti u
velikoj meri unapređenjem lovnog turizma
koji je značajan izvor prihoda u lovstvu. Ovo
naravno pretpostavlja veće i masovnije unošenje fazanske divljači u lovište. Podsetimo,
u Vojvodini se sedamdesetih i osamdesetih
godina prošlog veka u lovišta unosilo preko
300.000 fazanskih pilića. Danas je ta cifra tri
puta manja.
Mr Dejan Beuković
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Dalibor Kovačević
LOV LISICE
Prepreden kao lisica, mudar kao lisica i slični nazivi samo
su neke od mnogih uzrečica u našem narodu. Zašto? Onaj
koji lisicu nikad nije posmatrao i lovio ne zna odgovor na to
pitanje. Svojom elegancijom, pokretima i opreznošću mnoge
lovce je ostavila praznih ruku bez obzira na godine i iskustvo.
L
isica se lovi tokom cele godine, osim
kada je ženka visoko skotna i kada vodi
sitnu mladunčad. Lisica je prema tome
divljač koja je dostupna svakom lovcu skoro
cele godine. Ona upotpunjava lovnu sezonu,
lov na nju podjednako uzbuđuje pa čak i više
od lova na neku drugu vrste krupne ili sitne
divljači. Mekana za odstrel u poređenju s
nekim drugim vrstama predatora, no upravo
zato mudrija i opreznija.
Ima lovaca koji je ne love jer nije jestiva, lovaca koji je jednostavno obožavaju, ali
i onih koji je ne doživljavaju. U trenu kada
lovac postane svestan svojih bodova i statusa u društvu, te prihvati činjenicu da ove
godine nema pravo na srndaća ili na neku
drugu trofejnu divljač okreće se prema glavnoj temi priče. Priča se treba proširiti ovde i
dalje, odstrel lisica znači i više sitne divljači,
a sigurno i određen broj lanadi. Lisica je prisutna u svakom delu lovišta, može se loviti
na mnogo načina što je još jedna od njenih
prednosti.
Sam izlazak u lovište je izlazak u prirodu, priprema nije preterano zahtevna, a na
kraju krajeva nakon izlaska pravi lovac se
oseća zadovoljno bez obzira ko je koga nadmudrio. Kao mlad lovac nekoliko puta sam
bio u prilici odstreliti lisicu, ali uvek je srce
zaigralo jače no što je trebalo i rezultiralo
promašajem. Od starijih lovaca sam upijao kao spužva svaku informaciju o lovu na
lisice i mogu reći da se od prvih kontakata
pre dvadeset godina do danas smatram uspešnim lovcem na lisice. Naravno da ima
dana kada ništa ne polazi za rukom , a i dana
14
kada sve seda na pravo mesto. Najviše me
zaintrigiralo v a b l j e n j e lisica.
Slušao sam priče mnogih pa sam se na
kraju i sam okušao u tome, za početak u uglu
vlastite sobe. Toga trena to i nije bilo ono
što sam zamišljao. Oponašao sam cijuk miša
sve dok nisam uspeo. Spremni ste na lov
vabljenjem kada uspete privući vašu domaću
mačku! U tom trenu je sigurno da je vaš
početak uspešan. Drugi deo se usavršava godinama. Ako se lovi u nizini, kao što činim
ja (s čeke) , postoji dobra preglednost i lisica
se može dovabiti s velikih udaljenosti. Lično mi je uspelo dovabiti lisicu s tristotinjak
metara daljine na puškomet. Po vlastitom
iskustvu sudeći puno više uspeha ima vabljenje u poslepodnevnim satima, odnosno
s prvim sumrakom. Razlog tome je što lisi-
ca popodne izlazi iz brloga gladna, hrani se
celu noć sve do jutra kada se polako vraća u
svoju jamu na počinak. Pojedini lovci za vabljenje koriste gotove kupovne vabilice, neki
imaju snimljene cijuke miša na mobilnom
telefonu , a neki poput mene koriste tradicionalni način vabljenja.
Najbolje vreme u godini za lov vabljenjem je u periodu skidanja useva, odnosno u
jesen. Tada po poljima ima miševa u velikom
broju i lisice idu od rupe do rupe u lovu na
njih. U tom vremenu se lisica lako uočava sa
velike udaljenosti i pri svom lovu je vrlo neoprezna. Tada joj se, uz vabljenje, lako možemo prišuljati na puškomet. Tereni uz livade,
strništa i oranice, gde traktor često plugom
zaore i veliki broj mišjih gnezda, pogodni su
za lagani obrok tete lije. Lisice brzo uoče i
mesta preleta pataka, gde ponekad zna ostati koja ranjena i nepronađena patka. Ona
čuje pucanj i prilazi takvim mestima. Nakon
odlaska lovaca detaljno pregleda teren u potrazi za zaostalim patkama. Sličnu stvar čini
i oko strništa gde se love prepelice i fazani.
Na tim mestima ona detaljno, poput pravog
lovačkog psa, hvata mirise i čisti lovište. Prisutna je i uz puteve na kojima se pogazi sitna
divljač. Upravo zbog takvog običaja lovci
su je nazvali sanitarnim inspektorom. Ovo
je izvrsno ukoliko je lisica u okviru nekog
normalnog broja populacije i takva mesta joj
daju dovoljno hrane. No često je njena populacije preko broja ( kao danas)i jelovnik joj
se sastoji većinom od sitne divljači.
Zbog takvih prehrambenih navika i
hranjenja strvinama pojedini lovci koriste
mrciništa (naprave ga sami) za primamljivanje . Bez obzira na velike mogućnosti
lova mora se naglasiti da je s prestankom otkupa lisičjeg krzna osetno palo zanimanje za
odstrel lisice i obradu krzna. Nekada su lovci s nekoliko lisičjih koža otplatili godišnju
lovačku članarinu i za ostatak kupili metke i
lovačku opremu. Danas lisičja krzna gotovo
niko ne otkupljuje, a i cena je preniska. Od
kolega dobio sam informaciju da pojedine
lovačke organizacije stimulišu odstrel lisice
što je odličan način za smanjenje njenog
fonda, a mogla bi postati i praksa u ostalim
lovačkim udruženjima.
LOV LISICE
Kada govorimo uopšte o lovu na lisicu
potrebno je spomenuti više mogućih načina:
lov dočekom, primamljivanjem, šunjanjem, vabljenjem, jamarenjem i grupni lov
sa psima. Ono što najviše praktikujem je lov
primamljivanjem, a i dočekom i vabljenjem
sam postigao velike rezultate.
Letnji period u predvečerje je najboji za lov na ovaj način. Samom lovu pristupam studiozno i koristim sve dostupne
informacije kolega lovaca, seljana i poljoprivrednika. Često se znam uveče provesti
po lovištu i posmatrati kretanja lisica. Oko
osamnaest sati dolazim na čeku. Bez puno
buke raspremim pribor i pokušavam uočiti
smer kojim bi lisica mogla naići.
Tada uzimam dvogled u ruke i počinjem posmatrati. Prvi znaci da lisica prolazi
kroz grmlje ili kanale je bežanje ptica s granja i povremeno javljanje fazana. Lagano pratim takve znake i pažljivo posmatram. Nakon toga sledi vabljenje i tu se odmah vidi
prihvata li lisica vabljenje ili ne, da li je mlada ili stara, mužjak ili ženka . Sve to iskusni lovac mora uzeti u obzir i prema tome se
postaviti. Lisica se nikako nesme podceniti.
Jedan pogrešan pokret i tete lije više nema.
Kad vidim da je registrovala moje vabljenje
uzimam pušku u ruke, polako se nameštam
u što bolju poziciju i čekam priliku za hitac.
Takva prilika može se ukazati u periodu od
nekoliko sekundi pa sve do 45 minuta. Ako
je lisica mlada i gladna te trči direktno na
čeku, nekada ostaje samo nekoliko sekundi
do upućivanja hica. Mlada sita lisica postupno krene, pa gleda, sedne, pa opet to ponavl-
15
ja nekoliko puta. Po lisici se vidi
u kakvoj je telesnoj kondiciji,
odnosno da li je gladna ili sita.
Ona jednostavno svojim izgledom
govori sve. Stara gladna lisica prvo
usmerava pogled u smeru vabljenja, pravi se nezainteresovana i kao
želi otići, ali se nakon toga u velikom luku oprezno vraća prema
vama s drugog kraja. Treba imati
puno strpljenja i mirnoće jer se i
meni često puta dogodilo da sam
mislio da je otišla i da me nije registrovala, no bilo je upravo suprotno. Stara sita lisica zna sesti i gledati u smeru odakle dolazi zvuk
vabljenja i to činiti satima. Nakon
toga ponekad se malo primakne,
ali u velikoj većini slučajeva se
okrene i ode jer se dogodi da se ispusti pogrešan ton vabljenja ili se
prečesto vabi.
Kod lova dočekom i primamljivanjem na mrciništu stvar
je vrlo jasna. Kad se postavi mrcina vrlo
verovatno će lisice prvi put doći nakon nekoliko noći primamljivanja no čekanje treba
početi već od prvoga dana. U tim trenucima je još bolje ako je mesečina, a zemlja
prekrivena belim pokrovom od tankog snega. Tada se samo treba toplo obući, smiriti
i od sumraka do duboko u noć lisice dolaze
u većem broju. Posle prvog hica ne treba silaziti s čeke barem 45 minuta jer vrlo često,
bez obzira na hitac, prilaze druge lisice koje
su se tada kretale prema mrciništu.
Lov šunjanjem najbolje se ostvaruje u letnjim jutarnjim satima kada su lisice
zauzete kopanjem miševa po žitnim strništima. Tada na videlo dolaze pravi lovci jer
se zaista morate nečujno prišuljati da biste
mogli doći na puškomet za odstrel. Jedina mana toga lova što brzo izlazi sunce i
čim malo jače zagreje lisice se povlače u
rupe zbog hladovine. Kod jamarenja treba
imati dobre pse jamare – terijere ili jazavčare dobre fizičke kondicije zbog kopanja.
Međutim, treba znati da je ova metoda pod
velikim znakom pitanja kada je u pitanju zakonska regulativa. Po jednima dozvoljeno je
po drugima nije.
Organizovani grupni lov s više pasa,
goniča i jamara praktikuje se uglavnom tokom februara kao obavezni lov na predatore.
Od svih vrsta ovaj mi se lov čini najmanje
učinkovitim. Naravno i on ima svoje draži.
Tu se ljudi skupe i međusobno pričaju. Posle
lova naloži se vatra, neguju se lovački običaji,
prenose se znanja starih lovaca na mlađe.
Ipak bez obzira kojom metodom lovio
lisicu kod svakog odstrela lisice skinem kapu
u znak poštovanja i vlastitog zadovoljstva
što sam uspeo nadmudriti tako prepredenog
protivnika.
Tekst u saradnji sa listom Lovočuvar
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
VESTI IZ SVETA
ŠTA MISLITE:
KOLIKO JE KOŠTALA DOZVOLA
ZA LOV NA CRNOG NOSOROGA?
Dozvola za lov na ugroženog afričkog
crnog nosoroga prodata je na aukciji u Dalasu za 350.000 dolara. Priznaćete, to je be-
smisleno mnogo para za lov iz sporta, a da ne
pričamo o tome koliko je besmisleno ubijati
vrstu pred istrebljenjem.
Stiv Vagner, portparol Safari
kluba Dalas koji je organizovao aukciju, potvrdio je da je prodata dozvola za lov na nasoroge u Namibiji,
ali nije želelo da otkrije identitet
kupca.
Aktivisti za zaštitu prava
životinja protivili su se održavanju aukcije, čak je Federalni istražni
biro sproveo istragu zbog pretnji
upućenih članovima Safari kluba.
Predstavnici Safari kluba su međutim rekli da će novac prikupljen na
sinoćnoj aukciji u Dalasu biti upotrebljen za zaštitu ugroženih vrsta.
Crni nosorog je na ivici istrebljenja zbog gubitka staništa, ali
i zbog ilegalnog lova. Rog nosoroga ima veliku vrednost na crnom
tržištu, a koristi se između ostalog u
tradicionalnoj medicini.
Oko 4.000 crnih nosoroga
danas živi u divljini, od čega 1.800 u
Namibiji, dok ih je 1970-tih bilo oko 70.000.
HERCEGOVAC KOJI JE ZADAVIO MEDVEDA,
POZVAN DA ODGOVARA PRED SUDOM
Blažo Grković, Hercegovac koji je golim rukama zadavio medveda na livadi ispod
planine Volujak, pozvan je na sud da odgovara za lov ugrožene vrste kojoj je medved
pripadao.
Grković je mečku ubio golim rukama
dok je čuvao ovce na livadi u blizini svog sela
Vrba kod Gacka, ne znajući da medved pri-
pada ugroženoj vrsti čiji je lov strogo zabranjen.
Nikola Marković, sudija opštinskog
suda u Gacku je izjavio da je slučaj predat
nadležnim organima i da se istražuje zašto je
i kako došlo do ubistva medveda.
“Za sada je poznato da je Blažo sedeo
među ovcama, kada je u stado iznenada
utrčala mečka. Uznemiren, Grković je hitro
odreagovao i isukao sekiru koja mu se nalazila prikačena za pojas. Medved je uspeo
da spreči Hercegovca da upotrebi oružje
jakim udarcem šapom i da istrgne sekiru iz
njegovih ruku. Potom se munjevito obrušio
na njega, bacajući ga na zemlju” - objašnjava
advokat Marković .
LOVAC PREŽIVIO 19 DANA U DIVLJINI
Lovac Gene Penaflor, 72 godine,
preživio je 19 dana u divljini u šumama
severne Kalifornije na visini od 1800 metara.
Penaflor i njegov lovački prijatelj razišli su se
kako bi pratili jelena. Bili su na jako zahtevnom terenu i sedamdesetdvogodišnjak je
pao u pukotinu i onesvestio se.
Posledica pada bila je rasečena brada
i jaka bol u kolenu. Kada je došao svesti bio
je dezorijentisan u gustoj magli i nakon kratkog lutanja odlučio je napraviti privremeni
kamp na obali potoka i ostati na tom mestu
znajući da će prijatelj pokrenuti akciju spašavanja. Sa sobom je imao dve plastične vreće
VLG PRESS
za smeće i upaljač. Vreće je napunio suvim
lišćem radi izolacije i zavukao se u šipražje
da se zaštiti od nevremena.
Penaflor je razborito zaključio da će
potrošiti previše vremena i energije na lov
jelena pa se usredio na veverice, zmije, žabe
i guštere koje je kuvao. Vevericama je pucao u glavu kako bi tela ostala sačuvana i s
više mesa, a gmizavce i vodozemce je ubijao
kamenjem i dugo pekao kako bi uništio salmonelu. Uz to, jeo je i alge, i smršavio 5 kilograma. Uprkos padu temperatute (-6°, sve
se događalo prošlog decembra) i snegu ostao je zdrav, pri čemu su bitnu ulogu imale i
16
njegove Gore-tex čizme. Čak se brinuo da ne
zapali šumu pa je vatru pokrivao kamenjem.
Pokrenuta je opsežna akcija spašavanja koja je uključivala helikoptere i pse i naposletku su ga našli kolege lovci čuvši pozive
upomoć. Bio je udaljen 5 kilometara od
mesta razilaženja s prijateljem. Medijima je
rekao da je uspeo preživeti jer je „uključio“
instinkt za preživljavanje – nije razmišljao
o ničem drugom već je svu svoju energiju i
znanje je usmerio na preživljavanje. Pri tome
mu je pomogla i činjenica da je već 30 godina lovac.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
FAZANERIJE IZAŠLE SA CENAMA ZA OVU GODINU
Vojvođanske fazanerije izašle su sa
cenama fazanskih pilića kao i ostalih uzrasta fazana za ovu, 2014 godinu. Prema
cenovniku koji smo dobili od našeg najvećeg
proizvođača fazanske divljači, Vojvodinašume-Lovoturs odnosno njihove fazanerije Ristovača lovačka udruženja će ove godine
morati izdvojiti pozamašnu sumu sredstava
za nabavku i unošenje ove za lov atraktivne
divljači. Tako cena šestonedeljnih pilića
iznosi 259,26 dinara, osmonedeljnih 387,07
dinara, fazančića starosti 9-10 nedelja 540,47
dinara, fazana starih tri meseca 727,94 dinara, fazana uzrasta 4 meseca 855,76 dinara, i
fazana za lov u odnosu polova 1:3 u korist
petlova 1.194,06 dinara. Fazani iz matičnog
jata sa odnosom polova 1:10 u korist ženki koštaće 676,80 dinara. Sve cene su sa
uključenim porezom na dodatu vrednost,
ambalažom i veterinarskim uverenjem. Lovoturs je pripremio i odgovarajuće popuste
za avansne uplate i one se kreću 2-10% u zavisnosti od visine uplata. Što se tiče prevoza
divljači, u cenu je on uračunat ali tek ukoliko
kupac kupi fazana u vrednosti od najmanje
1,5 miliona dinara.
Što se tiče fazanerije “Omorika” Petrovaradin njihove cene su neznatno niže kod
mlađih kategorija i malo više kod fazana za
lov. Pa tako fazanski pilići starosti šest nedelja koštaju 252,00 dinara, osmonedeljni 378
dinara, desetonedeljni 528 dinara, fazani
starosti tri meseca 708 dinara, sa starosti od
četiri meseca 840 dinara, dok fazani za lov
koštaju 1200 dinara. Fazani iz matičnog jata
koštaće 660 dinara. Sve cene su sa uračunatim PDV-om. Za kupovinu divljači preko
300.000 dinara i destinacije do 50 km od Novog Sada prevoz je uračunat u cenu. Za one
dalje moraće se platiti dodatnih 17 dinara po
kilometru. I ovde je veterinarsko uverenje
uračunato u cenu a ambalaža je povratna.
Omorika je takođe obezbedila odgovarajuće
popuste za avansne uplate u zavisnosti od
količine kupljenih fazana i one se kreću i od
1 do 10%.
Obzirom da je u toku određivanje
visine godišnje članarine i pravljenje finansijskih planova za ovu poslovnu godinu nadamo se da će ove informacije biti od koristi
za određivanje i donošenje odluke šta i koliko kupiti.
Jeremija Trifunović
VELIKEAKTIVNOSTI U MOLU
Dolaskom novog rukovodstva u
Lovačkom udruženju u Molu stvari se bitno menjaju i kako stvari stoje ovo lovačko
udruženje ide sigurnim koracima ka ostvarivanju stare slave. Da podsetimo u
sedamdesetim i osamdesetim prošlog veka
Mol je imao jedno od najjačih udruženja u
tadašnjoj nam velikoj državi. Stalna trvenja
i razmirice dovele su do stanja koje se moglo okarakterisati kao pogubno za lovstvo. A
onda prošle godine stiže novo rukovodstvo
na čelu sa Miroslavom Stanišićem-Prčom i
stvari počinju da se menjaju.
Pisali smo o tome kako gaje fazane a
sad smo u prilici da objavimo kako su Moljani sproveli ovogodišnju lovnu sezonu. Pustili su 800 fazana u lovište a odstrelili negde
oko 250. Ono što je pogodilo celu Vojvodinu, manjak zeca, odrazilo se i ovde. Moljani
su uradili kontrolno brojanje pred početak
lovne sezone koje je pokazalo malu brojnost
zeca i lov nije ni otvoren. Odlučeno je da to
što što je preostalo da se čuva i sačuva. Ipak
lovljen je fazan.Tri lova su posebno privukla pažnju. Po prvi put u istoriji molskog
lovstva organizovan je lov na fazana za lovce
penzionere. Znak je to bio rukovodstva da su
im zahvalni na svemu onome što su učinili za molsko lovstvo. Drugi lov je bio je u
funkciji razvoja kinologije. Da bi pospešili
da svaki lovac drži lovačkog psa Moljani su
za svoje lovce koji drže pse sa ID karticom
organizovali lov na fazane. I treći lov na
koji Moljani mogu biti ponosni je bio lov na
predatore, lisicu i šakala. U gostima su im
bili kolege lovci iz Sremske Mitrovice, Bingule, Ade, Bačkog Petrovog Sela... Lovilo se
terijerima u šumskom delu lovišta. Uspešno
naravno.
Eto tako se menja u Molu, nabolje.
Možda će podatak da pored 71 aktivnog
člana imaju 12 podmladkara koji će februara ove godine postati punopravni lovci. Da
podsetimo Lovačko udruženje Mol gazduje
na 8.500 hektara lovišta. Na toj površini za
divljač i njenu prihranu ove zime biće izneto preko vagona hraniva. Zaista impresivne
promene.
Jeremija Trifunović
Molski penzioneri u lovu
17
VLG PRESS
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Lovno - turističke manifestacije
U KOVINU, PO TRADICIJI
DOBRA ORGANIZACIJA LOVA
UŽIVALI U LOVU I ŠETNJI LOVIŠTEM
Alibunar – Svakog januara u atarima
sela alibunarske opštine već 11 godina organizuju lovnu i turističku manifestaciju „Lov
na banatsku lisicu. Ove godine na ovu manifestaciju minule subote okupilo se 426 lovaca
iz brojnih mesta Vojvodine i Srbije, zatim
iz pograničnih mesta susedne Rumunije,
Moldavije i Republike Srpske. U rano jutro
u restoranu „Veverica – Zlatni bor“ pristizali su automobili sa registracijama iz brojnih
gradova Vojvodine i Srbije. Doček je bio sa
toplim čajem, sledio je banatski doručak sa
obaveznim čvarcima, kobasicama, slaninicom... Potom po utvrđenoj proceduri u
pratnji lovnika usledio je odlazak u lovište
mesnog alibunarskog društva i hajka je trajala do 13 sati. Sa dolaskom traktorskih prikolica sa lovcima, pristizale su u odstreljene
lisice, prvo dve, potom tri i na kraju taj broj
se popeo na 16 odstreljenih lija.
U listu uspešnih strelaca upisli su se
Zoran Krišan iz Jarkovca, Vasa Todorić i
Stevan Ostojić iz Pavlovaca kod Rume, Stanimir Milutinović iz Skobalja, Igor Stoiljkovski
i Vladimir Kostovski iz Glogonja, Borilsav
Jovanov iz Titela, Dorel Baba iz Seleuša,
Stevica Paser iz Dobrice, Dragan Nikolić iz
Boleča, Vladimir Marković iz Grocke, Milorad Zekavica i Gabrijel Šožđan iz Alibunara, Mihael Suhar iz Silbaša, Ivan Supek iz
Janošika i Mile Đorđevski iz Plandišta. Među
učesnicima bilo je i sedam dama, među njima i Marija amerikanka Časar iz Margite,
ona je oktobra prošle godine došla iz Amerike i ponela je puno lepih utisaka sa ovog
izleta u prirodu sa lovcima.
- Kolege lovci su bili predivni, pomagali su nam da prođemo stazu kroz ševare. A
uživala sam i u susretim sa zečevima, srnama, naravno i lisicama. Ljubav prema lovu,
naravno i lovačku pušku, nasledila sam od
oca Jožefa. Po dolasku u rodno mesto oktobra prošle godine učlanila sam se u lovačko
društvo i evo me i ovde, utisci o prirodi,
učesnicima i gostoprimstvu su predivni.
Toga nema u Americi, tamo je rad. Ovde, danas sam osetila da sam došla među svoje, kod
kuće - rekla je očito
dobro raspoložena
Marija Časar.
Među
brojnim gostima bili su
predsednik Lovačkog saveza Vojvodine
Milan Pažin i predsednik
Skupštine
Lovačkog
saveza
Srbije Marko Tica
i koji su vidno uzbuđeni ovo nazvali
najmasovnijom lovnom manifestacijom
u Srbiji i Vojvodini.
Pohvalili su Lovačko
udruženje „Srndać“ na uspešnoj organizaciji, dočeku i prijemu ovolikog broja lovaca.
Mladi lovci iz Alibunara od njih su dobili
visoke ocene na velikom trudu u poštovanju pravilnika o lovu na predatore, tako da
se sve završilo bez i najmanjeg incidenta u
lovnom reviru sa ovolikim brojem ušesnika.
To je najbolja preporuka za domaćine, ali i
druge o tome kako treba organizovati lovne
manifestacije.
Marko Tica uz čestitke zahvalnosti
na izuzeztno dobro organizovanom najmasovnijem lovu na predatore u Vojvodini
i Srbiji je rekao da lovci nisu oni koji samo
nose puške, već i veliki čuvari prirode, divljači, i borci koji danonoćno rade na očuvanju
prirodnih lepota, čiste i nezagađene životne
sredine. Naglasio je da Lovački savez Srbije i
Lovački savez Vojvodine nemaju nesuglasica
i uspešno rade na ostvarivanju zajedničkih
programa za razvoj lova u celoj Srbiji. Milan Pažin je za medije rekao da samo bogata lovišta imaju i brojne predatore, a zdrava
populacija lisica koja je postala posle vakcinacije iz vaduha, ako se njen broj drži pod
kontrolom lovaca je i korisna.
- Odstrel ovolikog broja lisica je rezultat rada i zalaganja lovačkih udruženja u
ovoj opštini i celoj pokrajini. Samo bogata
lovišta su bogata predatorima. Vraćamo se
USPEŠNA ŠAKALIJADA
U BEGEČU
U Begeču 04.01.2014. godine održana
je II po redu lovno-turistička manifestacija
“Begčka šakolisijada”. I ove godine odazvao
se solidan broj lovaca sa svih područja Vojvodin, ali i Srbije, pa tako je učešće na ovoj
manifestaciji uzelo 85 lovaca. Lov je bio organizovan pogonom i dočekom na prelepom
šumskom terenu kraj Dunava gde je odstrljeno dva sakala i jedna lisica, za sta su dodeljeni pehari i prikladne nagrade od strane
Lovačkog udruženja Fazan-Begeč. Nakon
VLG PRESS
lova organizovan je
ručak uz muziku kao
i prethodne godine a
utisci lovaca o organiziciji i uspešnosti
lova po našim saznanjima su veoma
dobri, sa komentarom da će sasvim sigurno doći i sledeće
godine.
18
polako u sedamdesete prošloga veka kada je
lovni turizam u pokrajini bio veoma unosan,
imamo priliku da povratimo i unapredimo
lovstvo kao važnu turističku destinaciju i
za ljubitelje lova iz inostranstva – rekao je
između ostalog Pažin. Dodao je da organizatori zaslužuju sve pohvale za doček i obezbeđenje optimalnih uslova za učešće ovolikog broja učesnika u lovu.
Predsednici Organizacionog odbora
Zoran Prebiračević i Lovačkog udruženja „Srndać“ Geza Lelik ocenili su da je najvažnije to što su uspeli da pokažu banatsko
gostoprimstvo i pravi lovački ugođaj, to je
najveća preporuka za razvoj lovnog i seoskog
turizma u ovom kraju. Očekuju i dolazak lovaca iz Italije, a za to imaju dobru preporuku,
lovci su su se susretali sa brojnom populacijom zečeva, srnećom divljači, kako je to bilo
pre tridesetak i više godina. Potom su goste
zabavljali tamburaši Miroljuba Mije Jankova iz Botoša, uživali i u lovačkom gulašu
od srneće divljači koji je pripremala ekipa
kuvara na čelu sa vrsnim kulinarom Jonom
Čolokom iz Nikolinaca. Bila je i bogata lovna tombola, glavne nagrade su bile poziv za
učešće u lovu na divlje svinje i fazane u ovom
kraju.
Foto: lovci sa svojim trofejima,
R. Jovanović
Već po tradiciji, 25.01.2014.godine, prvog pravog zimskog dana Lovačko
udruženje “Kovin” organizovalo je grupni
lov na lisicu, šakala i divlju svinju. Poznata je
ovo lovno-turistička manifestacija koju lovci
Kovina organizuju
uspešno već duži
niz godina.
Na
žalost
zbog lošeg vremena iako je bilo prijava za 270 lovaca,
u lovu je bilo 220
lovaca.
Iako je to
bio prvi sneg ove
godine pa se divljač nije kretala,
ostvaren je solidan
uspeh, odstreljeno
je črtiri nazimeta,
dve lisice i jedan
šakal.
I pored dosta pasa koji su korišćeni u lovu, divljač se
zbog iznenadnog snega nije kretala pa je
izostao brojniji odstrel. No i sa ovim rezultatom lovci mogu biti zadovoljni obzirom na
okolnost zaista loših vremenskih uslova.
Lovilo se na četiri lokacije od kojih je
na jednoj lokaciji odstreljen jedan sakal, na
drugoj dve lisice, na trećoj črtiri nazimeta
dok se na četvrtoj lokaciji nije odstrelilo ništa iako je pokrenut čopor od desetak divljih
svinja koji je nadmudrio lovce ovaj put.
Svi lovci su bili vidno obeleženi markerima, bili su disciplinovani i pridržavali su
se propisa i mera koje je organizator ovog
lova propisao. Lovilo se samo puškama
sačmaricama i korišćeno je samo jedinično
zrno za lov divljih svinja, dok je za lov lisice
i šakala dozvoljeno bilo korišćenje samo
sačme 4 i 4.5 mm.
Po završenom lovu, organizovan je
ručak za sve učesnike posle koga je održana
lovačka tombola sa bogatim fondom nagrada od čega su glavne nagrade bile dva pečena
praseta i lovačka puška. Posle toga druženje
je nasavljeno uz muziku do kasno u noć.
VLG press
Iz LU Ada
SREDINOM DECEMBRA ORGANIZOVAN
TRADICIONALAN GOSTINSKI LOV
I ove godine lovačko udruženje Ada
organizovalo je tradicionalni gostinski lov
na fazana. Ranijih godina, kada je bilo zeca
u lovištu, organizovali su ovakav lov na zeca,
međutim, ove godine, usled drastičnog pada
brojnog stanja, zaustavili su lov da bi sačuvali postojeći matični zapad, navodi predsednik Kiš Ferenc.
Lovačko udruženje Ade gazduje lovištem “Gornji rit” ukupne površine
12.846,77 ha, od čega lovne površine obuhvataju 11.000 ha. Udruženje broji 81 člana,
70 aktivnih.
Stalno gajene vrste divljači u lovištu su
srna, zec, fazan, poljska jarebica i divlja svinja (povremeno). Od predatora pored svraka
i sivih vrana, prisutna lisica, šakala nema,
navodi lovočuvar udruženja Pamel Arpad.
Lovište ima sledeće lovne objekte: stabilnu čeku, 4 čeke na drvetu, 22 hranilišta
za srneću divljač, 35 solišta, 3 pojilišta, 26
hranilišta za fazane i poljske jarebice i 6 prihvatilišta za fazančiće ukupne površine 0,50
ha.
19
Udruženje
ima
lovačku kuću površine
30 m2, 15 ha zemlje i 20
ha višegodišnjih remiza.
Stručna služba ima upravnika lovišta (VII stepen
stručne spreme) i lovočuvara.
Lovni turizam je
razvijen, naročito prolećni
lov trofejnih srndaća, letnji lov prepelice, grlice,
gugutke i goluba grivnaša
i jesenji lov zeca i fazana.
Svake godine u
lovište unesu, prvo u prihvatilišta 2.000 fazanskih
pilića uzrasta 5-6 nedelja. Ove godine su od
Saveza dobili 200 fazančića za ogled koje su
prstenovali radi praćenja, i do sada su evidentirali odstrel oko 50 fazana sa prstenom.
Planira se odstrel oko 1.500 fazana. Ostavili
u volijeri 200 koka, koje će im dati oko 8.000
jaja, koje ustupaju fazaneriji Kanjiža, a kroz
određeni paritet dobijaju fazančiće uzrasta 6 nedelja, prema rečima Kasaš Hajnalke,
domaćice doma i fazanerije.
dr Z. A. Ristić
VLG PRESS
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
TROJNO DRUŽENJE POBRATIMA
U NOVOM ORAHOVU
Zajedničko druženje lovaca L.U.“Panonija“ B. Topola, sekcija Novo Orahovo,
L.U. „Hajduk Veljko Petrović 1896 – Negotin“
i L.U. „ Srndać“ Visoko, BiH, organizovano
je 29.11.2013. god. U Novom Orahovu. Već
po tradiciji sastanak pobratima je organizovan u prijatnom ambijentu lovačkog doma
u Novom Orahovu. Goste je sa saradnicima
dočekao predsednik L.U. „Panonija“ Milan
Savić i predsednik L.D. u Novom Orahovu
Borivoje Cvetković. Druženje je potrajalo
do kasnih sati jer je proteklo dosta vremena
od poslednjeg susreta, pa su pobratimi imali
mnogo toga jedni drugima da kažu. Sledeći
dan je nakon doručka organizovan zajednički lov na zeca i fazana za goste i domaćine.
Lov je potrajao do popodnevnih sati. U lovu
su od gostiju iz BiH učestvovali Čurt Mirsad
predsednik L.U.“Srndać“ Visoko, Dlakić Jasmin član U.O. Lovačkog saveza BiH te članovi Kaljun Miralem, Lepić Medžid, Lepić
Ahmed, Fejzić Muamer, Dedić Dževahid,
Halil Begović Džeman, Hadžiahmić Enes,
Bekrić Edin i Šečo Arif. Goste iz Negotina
predvodio je Mitanović Zoran predsednik udruženja, Stanković Krstan, Savković
Zoran, Živković Dragoslav, Jović Boban,Petrikić Miroslav, Stanković Dejan, C ekić
Miloš, Matejević Radomir, Milošević Gordan, Cekić Zlatko, Petrović Miloš, Stančulović Dragoljub. Nakon lova organizovan
je zajednički ručak u Lovačkom domu u
Novom Orahovu. Ljubazni domaćini su se
USPEŠAN STARI LOVAC
Lovačko udruženje “Brzava” Plandište
vredno gazduje sa jelenskom divljači zahvaljujući svojim članovima i stručnom službom
koja se danonoćno trudi da održi populaciju ove gorostasne divljači. Trud se pre svega zasniva na čuvanju lovišta od predatora
i krivolova a i redovnim iznošenjem hrane
i soli. Rezultat navedenog je da stari lovac
Huska Đula iz Jermenovca uz stručnog pratioca lovočuvara Miroslava Cvetićanina izvrši selektivni odstrel. Huska Đula je lovac
punih 33. godine i predsednik je lovačkog
društva “Vojvodina” Jermenovci i član upravnog odbora lovačkog udruženja “ Brza-
va” Plandište. Nakon
višečasovnog
praćenja tragova i strpljivog
prikradanja i čekanja
iskustvo je došlo do izražaja. Pogled kroz Zeiss
i kalibar 30-06 je doveo
do uspešnog lova za
pamćenje. Lovačke priče
će se uvek prepričavati.
Marjan Pupavac
U CREPAJI OBELEŽENO
130 GODINA ORGANIZOVANOG LOVSTVA
svojski truduili da gostima boravak u novom
Orahovu bude što prijatniji kako i priliči
kada se sretnu pobratimi.
A divljač? Pa bilo je i divljači ali ne u
onolikom broju kako je bilo ranijih godina.
Ali lov je samo razlog da se lovci sastanu a
posle to već ide po ustaljenom redu i zato do
nekog novog susreta pobratimi su poželeli
jedni drugima dobar pogled i mirnu ruku.
Dejan Milkov
Huska Đula
sa odstreljenim jelenom
U MALOM IĐOŠU SVE
DOMAĆINSKI
Lovačko udruženje „Krivaja” iz Malog
Iđoša u 2013/14-oj lovnoj godini broji 112
članova. Organizacija u tri lovačkog društva (L.D. „Jelen” iz Feketića, L.D. „Lovćenac”
iz Lovćenca, i L.D. „Fazan” iz Malog Iđoša)
gazduje sa dva lovišta Krivaja 1 i 2 (11.900
ha i 5.200 ha). Lovišta su ravničarskog tipa.
Udruženje gazduje sa sledećim vrstama
divljači: srna, zec, fazan, poljaska jerebica,
prepelica, grlica i divlja patka. U lovištima
su izgrađene 12 visokih čeka, jedna osmatračnica, 18 hranilica za visoku divljač, 22
solišta, 24 hranilica za sitnu divljač i 8 pojilišta od 5-8.000 litara. Lovci iz Malog Iđoša i
Lovćenca poseduju lovačke domove koji su
kompletno opremljeni. U Malom Iđošu postoji mogućnost i za smeštaj 10-tak osoba za
noćenje.
L.U. ima relativno
razvijen lovni turizam na
srneću divljač, prepelicu, grlicu, gugutku kao i
fazansku divljač, a problem je brojnost zeca zbog
velike populacije lisica,
pojava šakala, pernatih
predatora i vremenskih
neprilika. Osim domaćih
lovaca-turista prisutni su i lovci iz inostranstva: Nemačke, Danske, Austrije, Italije,
Turske, Slovačke, Hrvatske i Mađarske, koji
su odstrelili 18 srndaća (jedno zlato, dva
srebra i jedna bronza), 570 prepelica i 480
gugutki. Grlica ove godine nije bilo najvero-
20
vatnije zbog promene koridora leta. Kroz
lovni turizam su ostvarena značajna sredstva
koja se ulažu u unapređenje lovstva ishranu
divljači kao i poboljšanje uslova za bolje gazdovanje s divljači.
Tibor Tiškei
Ljiljana Jović i Goran Josifović predsednik LD
Crepaja, selo sa 4.500 stanovnika,
u opštini Kovačica bilo je i ostalo veliko po
svemu. Selo je ovo uglednih ratara i poljoprivrednih proizvođača i naravno velikih
lovaca. Velikih lovaca po tradiciji jer početi
organizovano lovstvo pre 130 godina je sama
po sebi velika stvar. A počeli su i osnovali
lovačku družinu daleke 1883 godine. Interasantna je priča kako je u Crepaji osnovano lovačko društvo. Te daleke 1883 godine
u Vojvodini su postojala lovačka društva
u Petrovaradinu, Sremskim Karlovcima,
Šidu i tako redom po Sremu, a koja su osnovana ranije. Veliki uticaj u to vreme imali
su Sremski Karlovci koji su svoje lovačko
društvo osnovali još 1873 godine. Naravno
uticaj su Karlovčani imali u svim sferama
života, bio je to kulturni svetionik srpskog
naroda. Te, 1883 godine, jedne kišne i maglovite jesenje večeri u Crepaji okupili su
se viđeni i bogatiji ljudi od kojih je jedan bio
Karlovački đak i činovnik u okrugu Kovačičkom. On je predložio da Sremci dođu u
lov u Banat, u Crepaju. Tako se rodila ideja
da i Crepajci osnuju svoje lovačko društvo .
Kako rekoše na njihovoj proslavi, što bi oni
bili gori od Sremaca. I tako je formirano
Lovačko društvo u Crepaji. Prema evidenciji
kroz lovačko društvo do sada je prošlo preko
500 lovaca. Danas imaju samo 28 članova i
gazduju lovištem od 7.500 ha.
Beležimo još jednu lepu priču u Crepaji. Kako su dali ime svom Lovačkom društvu,
ime „Lisac“. U kafani kod čika Slavka Trailovog 1955 godine održan je sastanak Lovačkog društva, odlučivali su o nazivu. Bilo je
tu raznih predloga od Vidra, Zec, Fazan,
Srndać. I onda Rade Matejić predlaže Lisac,
i svi prihvataju. Crepaski lovci kupili su i
kuću u selu koja postaje lovački dom. Intere-
Odlikovani lovci Crepaje
santno kuća
je takođe podignuta 1883
godine kada
jei osnovano lovačko
društvo . I
onda lep gest
Crepajskih
lovaca,
za
Krsnu slavu
uzimaju
Sp a s ov d a n ,
slavu koja se
slavila u toj
kući. Slave je
U ime LSV odličja je uručio
i danas dani
sekretar Dejan Milkov
uz napomenu
da su tu kuću
odnosno svoj lovački dom renovirali pre tri
godine.
Lovci Crepaje imaju i svoju monografiju koja govori o istorijatu crepajskog
lovstva, imaju mnoga odlikovanja za uspešan rad od strane LSS i LSV. Danas je to
jedno od više lovačkih društava u okviru
LU „Livade“ u Kovačici sa lovačkim podmladkom i izuzetno lepo uređenim i bogatim
lovištem.
Dakle, imali su Crepajci šta slaviti i proslaviti. Bilo je to predivno veče u
Crepaji sa visokim gostima. Bili su tu pored
predstavnika Opštine Kovačica i Lovačkog
udruženja i predsednik LSS Dragan Šormaz, predsednik Skupštine LSS Marko Tica
i sekretar LSV Dejan Milkov kao i direktor Privrednog društva „Jelen“ Aleksandar
Ćeranić. Svaki od gostiju obratio se članstvu i uz čestitke za jubilej poželeo da društvo još dugo bitiše. Naravno, uručena su i
21
odgovarajuća priznanja, plakete od strane
Lovačkog društva a onda je od strane LSS
i LSV podeljeno odličje u visini bronzanih,
srebrnih i zlatnih odlikovanja. LSS dodelio je bronzani orden Ljiljani Jović jedinoj lovkinji u ovom lovačkom društvu i
srebrni orden koji je pripao je predsedniku
Lovačkog društva „Lisac“ Crepaja Goranu
Josifoviću. Lovački savez Vojvodine takođe
je dodelio svoja odličja, bronzani orden
Ljubomiru Radovančevu i zlatno odličje
Jovanu Josifoviću. Četiri predivne plakete
Lovačkog društva „Lisac“ Crepaja uručene
su Opštini Kovačica, LSS, LSV i LU „Livade“
Crepaja. Naravno podeljene su i Zahvalnice
zaslužnim članovima Lovačkog društva.
I tako je svečano bilo u Crepaji, reklo
bi se imalo se i rašta. Kako dolikuje, posle
svečanog oficijelnog programa, usledilo je
veselje uz domaću vojvođansku muziku. Na
mnogaja ljeta Crepajci.
Jeremija Trifunović
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Dipl. Ing Predrag Đurđev
Saveti za mlade lovce i podmladkare koji će to tek postati
ISKRENO O BAGATELNIM
OPTIKAMA
U poslednje vreme se pitanje o jeftinoj a savršenoj optici postavlja barem jednom nedeljno u svim lovačkim krugovima posebno
od lovaca koji su tek stasali. Obično se traga za čarobnom formulom koja je na nivou alhemije gde od olova želimo da dobijemo zlato. Ni geniju poput Leonarda Da Vinčija to nije uspelo,
pa teško da će to nama poći za rukom. Trebamo biti razumni i
prihvatiti činjenicu da kod optika ne postoji “dobro a za džabe”.
iz niže kvalitativne grupe. Srednje i visoke
klase imaju doživotne garancije i “rade” u još
gorim uslovima. Recimo, Night Force garantuje 10.000 hiljada metaka kalibra .50 BMG.
Buschnell Elit serija 4200 garantuje 10.000
metaka kalibra .375 H&H
No, kako je onda moguće kupiti jeftinu a dobru optiku.? Tvrdimo da najpoznatiji proizvođači optika na svojim proizvodima
procentualno zarađuju manje nego oni koji
proizvode jeftine optike. Pri tome pod terminom najpoznatiji mislimo na vrhunske
kao Smith&Bender, Swarovski, Zeiss, Kahles, Docter, Night Force, Leica, US Optics,
Hensoldt i sl. Kod njih se o svemu vodi računa, od završne kontrole, do kvaliteta svake
pojedinačne komponente. Rad u Austriji,
Nemackoj, USA, je ekstremno skup i verujte
nam da se svaki evro uložen u ovakvu optiku
vraća. Varijantu za dobru optiku a za manje
para definitivno ne možete pronaći kod evropskih proizvođača izuzev kod česke Meopte koja je najisplativija. Ostaje nam samo
da se odlučimo za proizvođače koji dolaze
iz Amerike i Japana i da sačinimo povoljnu
kupovinu.
Kako se pravi bagatelno
Može povoljno, ne može jeftino
D
anas na tržištu jeftinih optika ima
mali milion proizvođača. Kad kažemo jeftinih, podrazumevamo one
koje se na zapadnom i američkom tržištu
mogu pronaći po ceni od 100 - 220 evra u
maloprodaji. Ovde je Amerika u maloj prednosti pošto su optike na njihovom tržištu po-
voljnije nego u Evropi. Uobičajeno, za pomenutu cenu, proizvođači dolaze sa Dalekog
istoka /uglavnom Kina, a čast izuzecima/.
Glavno pitanje većine lovaca je da li je “ta i
ta” optika izdržljiva, dugovečna, vizuelno
čista i kvalitetna i time opravdava kupovinu.
Odgovor je generalno NE.
Sva istraživanja pokazuju da je to nemoguće i da nijedna od tih bagatelnih ne
može ispuniti primarne zahteve. Nabrojmo
samo osnovne gde optika mora: - izdržati
22
min. ispaljenih 1000-1500 metaka u periodu od 5 godina, izdržati energiju metka iz
kategorije .300 win.mag, biti vodootporna,
punjena nitrogenom ili azotom, raditi u temperaturnom rasponu od -20 do +50 stepeni,
imati optičku propustljivost bez izobličenja
od min. 90 %, i izdržati min. deset hiljada
“klikova” po točkićima za korekciju pogotka
po pravcu i visini. Garancija od min. 5 godina se podrazumeva. Izgleda li zahtevno? Ne,
to su norme koje mora ispuniti svaka optika
Naravno moguće je negde i uštedeti i
napraviti izdržljivu optiku, sa OK optičkim
osobinama i sa manje para. Pre svega može
da se uštedi na radu, prenošenjem proizvodnje u neku zemlju gde taj rad košta deseti deo
onoga koliko košta u, na primer, Nemačkoj.
Dakle, Daleki istok. Ako je iz Japana ili Filipina, to je sasvim u redu. Donekle se može
uštedeti u materijalu, ne mora svaka optika
da bude od vrhunskog Schott stakla ili tog
ekvivalenta ali i tu mora da se pazi da se ne
padne ispod prihvatljivog nivoa. Može da
se štedi i na kontroli kvaliteta, ali za krajnjeg
korisnika ovo je najopasnije. Zato ozbiljne
firme to nikada ne rade. Iz nekih iskustva,
povraćaj usled reklamacije kod vrhunskih
proizvođača je ispod 0.2 promila, tj. dve optike od hiljadu, kod jeftinih serija Bushnell-a
je negde oko 2% sto znači da će od 100 optika dve imati problem tokom garancije i
verovatno više nikad, a kod drugih nepoznatih proizvođača taj procenat može da ide i do
30% pa da i dalje ispunjavaju svoje ciljeve u
prodaji. Recimo kod Norkonije je procenat
reklamacija čak 20%, što znači dve optike
od 10 ali sa druge strane, uzorak je mali, pa
će onih 8 korisnika navesti barem još jednu
osobu da se „pređe” koja ne “galami” puno
jer je platila bagatelnu cenu. A za onoga ko
prodaje jeftinu optiku i ne ulaže gotovo ništa
u reklamu i ime, sasvim je prihvatljiva i šteta i reklamacija. Za nekoga ko ima ime i želi
da ga zadrži, a ima i masovnu proizvodnju, 2
% reklamacija je otprilike maksimum. Čista
tržišna logika.
Najveći problem kupaca jeftinih optika je što kupovinu takve optike počinju
gledajući u katalogu modele gornjeg cenovnog ranga, a onda traže ekvivalent po niskoj
ceni. Ako im se čini da je Zeiss 2.5-10x50
ono što im treba, pogledaće isti takav kod
nekog jeftinog proizvođača, recimo “buvljakuša”.. No kako je ”buvljakaš” uspeo
da spakuje približno iste karakteristike u
optiku koja košta 20 puta manje?... Jednostavno, vrlo pažljivom taktikom biranja što
jeftinijih materijala i uštedom na svakom
koraku. “Buvljakaš” svoju optiku naručuje
u Kini, da bi rad koštao što manje. U Kini
postoje i vrhunske fabrike optike ali se to
ne radi kod njih. Traže se male, tehnološki
zastarele manufakture. Materijal za tubus,
umesto neke od ozbiljnih legura aluminijuma je običan silumin /najlošija legura aluminijuma/. Stakla od kojih se prave sočiva
su najčešće ispod nivoa kvaliteta zahtevanog
za bilo koje optičko staklo ali opet, bitno je
da je jeftino. I na brušenju stakla može da se
uštedi, pa se staklo oblikuje tako da njegovo
brušenje bude najbrže i najjeftinije moguće.
Time se gubi oštrina i rezolucija u uglovima
ali zaboga, cilj je dobiti što bagatelniju optiku. Sledeće mesto na kome može da se uštedi
su unutrašnja sočiva. Umesto stakla, za njih
se koristi još jeftinija plastika koja ima veći
index prelamanja svetlosti, pa može da bude
još i tanja u odnosu na optičko staklo. Uz
to, ugradiće se lagani plastični deo za mehanizam koji omogućava promenu povećanja
kao i pomeranje končanice. Naravno, od nekog prevlačenja stakla nekim antirefleksnim
slojem nema ni govora, ali ovako je jeftinije.
Može da se uštedi i kod montiranja sočiva,
gde umesto preciznog brušenja i postavljanja dihtunga, epoksidna smola savim će
lepo držati stakla. Vakumsko zatvaranje ne
postoji. Mehanika će biti od običnih plastičnih točkića. A saosnost, na većini može
da prođe, a one ostale…proizvođač će reći:
- Ma ako kupci primete promenićemo ih u
garanciji, ako ne, sve je u redu.
Na kraju, lovac koji je kupio ovakvu
optiku će sa njom opaliti 20 metaka na
strelištu i 10 u lovu sledeće godine i biće
sasvim zadovoljan. Kada se posle tri godine
raspadne ili zamagli, rećiće: - Ma zaboga,
nije mnogo ni koštala a i poslužila je. Samo
što će se najčešće desiti da se raspadne kada
je ispred lovca najveći trofej koji je video u
životu. I naravno, preporučiće je najboljem
prijatelju, pošto… eto to je odlična optika za
te pare. I tako se ulazi u obmanu koju svi prihvataju. Jer, koštala je svega 120 evra. Pametne uštede
No, sve ovo može da izgleda i drugačije. Kako to recimo radi Bushnell, Buruss, Leupold, Sptingfield Armory i slični a
sa nekim od svojih modela iz nižeg cenovnog razreda. Pre svega ako se umesto prednjeg sočiva prečnika 50 mm stavi sočivo 32
ili 40, koristi se samo četvrtina ili polovina
predviđenog stakla.. A i brušenje je nekoliko
puta jeftinije. Naravno može se uštedeti i na
slojevima za refleksiju, pošto je zahvaljujući
prednjem otvoru ovo optika koja može da se
koristi samo danju. I tubus je tanji, prečnika
25, pa se i tu štedi. Zoom mehanizam je po
23
pravilu opet manji, obezbeđuje 3 x povećanje, pa je samim tim i jeftiniji, a manja sočiva
koja koristi omogućavaju smanjenje mase.
Pošto se ovakva optika pravi i u velikim serijama, proizvodnja unutrašnjosti mehanizma
MIM-om nije nedostupna i uglavnom je solidna. I opet ušteda. Naravno, ušteda po ušteda, optika je u rangu Punta ali će gotovo
jednako pouzdano da vas preveze iz tačke A
u tačku B.
Ali lovcu koji želi jeftinu optiku treba
i nešto za noćni lov.. Kako tu kupiti pravu
stvar?. Jednostavno, jedini mogući odgovor
je optika fiksnog povećanja, recimo 6x42.
Ovakva optika ima daleko manje sočiva pošto nema zooma, i samim tim cena ide dole.
No manje stakla znači i manje refleksije i više
svetla koje prolazi kroz optiku.., što znači i da
je optika noću svetlija od varijabla jednakog
kvaliteta. U ostalom, optike fiksnog uvećanja uvek više pružaju od varjabilnih u istom
cenovnom razredu. Ovo već nije karakteristika za bacanje. Naravno, mi na trižštu
imamo i optiku koja zahvaljujući okolnostima može ovo da zadovolji.. Reč je naravno
o Zraku. A i svaka polovna optika fiksnog
povećanja, pod uslovom da se upucava po
visini i pravcu na optici, a ne na montaži,
zadovoljiće potrebe onih koji nemaju previše
para i bolji je izbor od većine “buvljakiša” za
iste pare. Dakle, ako hocete jeftinu optiku, ne
može i jare i pare. Nečega se treba odreći.
Koliko para toliko i muzike
Pre svega je važno odlučiti šta ne kupiti. U grupu koju treba zaobići spadaju razni
“buvljakaši” iz Kine poput: Norkonije, Nc
Star-a, Osprey-a, Nikko-a, Swift-a, Yukon-a,
Barske, Tasco-a, Konus-a, Millet, BSA,
Leatherwood-a, Simmon-a i bezbroj sličnih.
Dobra odluka, za manje novaca, može biti
izbor neke optike koje se rade u Japanu, Filipinima ili Koreji. Nabrojmo neke favorite
poput: Vixen-a, JOL-a, Nikon-a, Pentax-a,
Falcon-a, Hakko-a, Buschnell-a, Burris-a i
još nekoliko drugih. Njihova fiksna ili varijabilna uvećanja do 6 ili 9x su dosta cenovno
prihvatljiva i pokrivaju sve vrste lova u Srbiji.
Svi ostali “buvljakaši”, bez obzira kako
se zovu, samo zarađuju novac na vešt način.
Čak i ako nađete tri optike kod prijatelja
koje rade, to samo povećava šansu da će vaša
biti ona četvrta koja će odmah “crći”. A da
ce reciklirana PET boca Coca-Cole od koje
je napravljen nosač končanice popustiti, to
hoće svakako, samo je pitanje dana. Zato
gledajte šta pazarite i šta vam proizvođač garantuje.
Nadam se da ce ovaj tekst pomoći
mladim lovcima koji kreću u kupovinu svoje prve optike. Tržište Srbije prepoznaje ili
kvalitetne ili “buvljakiš” optike i za prosečni
džep lovaca je to problem. Ostaje samo “pomoć prijatelja” da za razumnih 350-500 evra
u inostranstvu izvršite nabavku koja će vas
služiti dugi niz godina. Nove optike u Srbiji
do 200 evra cenovnog razreda…zaboravite.
Tu jedino Zrak može da prođe.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Novak Maksimović
Noževi
OŠTRENJE
BEZ MNOGO MUKE
I u najprimitivnijim uslovima, bez mnogo opreme čak
i bez skupih kvalitetnih kamenova raznih granulacija je moguće
naoštriti nož i to više nego izuzetno za pojam lovačkih potreba.
gubi svoju izuzetnu oštrinu, a kada se obrade
rukom i pomeri se ivica sečiva za pola milimetra u do tada neoštren čelik, sve dođe na
svoje mesto, i odjednom imate utisak da nož
seče petostruko duže. Većina oštrača kod
nas noževe oštri mašinski, na velikom broju
obrtaja alata kružnim kretanjem i to je i razlog zašto takvi noževi ne drže oštrinu onako
kako bi trebali.
Druga zabluda je da uglovi sa obe
strane noža trebaju da budu apsolutno i
neprikosnoveno isti a izvodnice potpuno
prave. Ovakvi noževi lepo seku, ali konveksno oštreni noževi, čiji je presek oštrice
jednak preseku semenke jabuke drže oštrinu
bolje pošto sama, jako tanka ivica ima bolju
podlogu u pozadini. Uz to, otpori prilikom
sečenja kod ovakvih oblika noževa su manji.
Zbog toga, čak i kada je nož relativno tup...
tokom rada se čini da je još uvek oštar zbog
boljeg prodiranja u predmet sečenja.
Oštrenje
No, vratimo se samom postupku
oštrenja. Za početak cilj nam je da stanjimo
postojeću ivicu i povučemo samu oštricu
u nazad, “trošeći” nož da bi smo došli do
proceduru ali bez
obzira na sve, nemojte štedeti vreme, jer
je priprema upravo
preduslov za oštar
nož. Stavite nož na
šmirglu, sečivom od
sebe, podesite ugao
koji je manji od finalnog ugla oštrenja
koji želite i počnite
da vučete prema
sebi. Kada pogledate brušenu ivicu
jasno će se videti trag šmirgle, koji treba da
zahvata celu površinu same ivice, ili njenu
gornju ivicu a nikako samu oštricu, barem
ne na početku, dok ne skinete dovoljno čelika. Ako vam je lakše moguće je ofarbati ivicu markerom da bi se tragovi brušenja lakše
primetili. Kada nađete odgovarajući ugao
zapamtite ga, i držeći nož pod tim uglom
vucite ga ka sebi, odignite sa šmirgle, vratite
napred, pa opet. Svakih destetak povlačenja
potrebno je prokontrolisati kako napredujete a cilj je da sa suprotne strane sečiva, one
koju ne brusite, dobijete prevrnutu ivicu
granulacije 600, pod istim ili malo manjim
uglom i pritisnite toliko da se podloga malo
ulegne ali bez preteranog pritiska, pošto bi
on samo tupio ivicu. Ovom prilikom cilj je
da se zaoble ramena na prelazu od brušene
ivice i same oštrice i da se uklone tragovi od
prethodnog, grubljeg papira. Opet povlačite
nož ka sebi i pratite formiranje prevrunute
ivice ili kako se još kod nas zove - žice. Kada
nestanu tragovi grublje šmirgle i obrađene
su obe strane, pređte na finiju granulaciju, i
tako redom, sve dok žicu ne dobijete na obe
strane sa granulacijom 1500. Vodite računa
da smanjujete pritisak i da skinete sve risove
od prethodnih granulacija, a brušena površina treba da izgleda skoro kao ogledalo.
K
ada sam počeo da skupljam noževe
oštrenje mi je predstavljalo popriličan problem i uvek mi se činilo
da mi noževi nikada nisu dovoljno oštri.
Pretpostavljao sam da je problem u opremi
i savladavanje veštine oštrenja sam usmerio
na skupljanje sve boljih i boljih “magičnih
alata” koji će pomoći da nož zaista bude
oštar. Lepe pare sam potrošio na koje-kakve
sprave i novotarije. A zapravo sam tapkao u
mraku.
Kada sam pre 5-6 godina nabavio
“Lansk-i” komplet činilo mi se da su svi
moji problemi rešeni i da će sa njim sve
oštrice koje imam biti savršeno naoštrene.
Na kraju, posle petnaestak godina bavljenja nožarskim problemima u svim oblicima,
jednostavno mogu da konstatujem da je
sve to bila zabluda i da sam u traganju za
načinom kako da što bolje naoštrim nož
često skretao na stramputicu i mnogo filozofirao. Više sam tupio nego oštrio. Upravo
zbog toga, pokušaću da vam prenesem način
oštrenja koji se pokazao najefikasniji i koji
Finiš
lično koristim poslednjih nekoliko godina.
To je veoma jednostavn postupak i lako se
savlada proces oštrenja ako iole malo imate
urođenog “zanata” u rukama. Da ne zaboravim, strpljenje i posvećenost se podrazumeva, jer se oštrenje ne radi ofrlje.
Osnove i zablude
Prilikom učenja tehnike oštrenja, osnovna stvar je da nemate strah od grebanja
ili oštećenja noža, pošto upravo ovakav strah
predstavlja prepreku za kvalitetno oštrenje.
Najbolje je početi na jeftinom nožu, obavezno od ugljeničnog čelika /onaj što vata patinu/, pošto se oni daleko lakše oštre i nećete
se pitati da li je greška u vašoj tehnici, nožu
ili nečem trećem. Ni oprema za početak
uopšte nije skupa. Dovoljno je u obližnjoj
farbari nabaviti šmirglu gradacija 400, 600,
800, 1000 i 1500, deblju podlogu za računarskog miša kojih ima u svim prodavnicama računara. Potom, naći komad kože /
stari vojnički opasač je idealan/ i malo polir
paste. Moguće je koristiti i najfiniju pastu za
24
poliranje ventila na automobilima ili “purol”
pastu za poliranje bakra i mesinga. Najbolja je “hrom oksid” zelena pasta koje ima na
svim buvljacima i radnjama koje prodaju alat
za obradu metala. Uz sve to vam još ostaje
da nađete malo dobre volje i slobodnog vremena.
Česta zabluda je da je oštrenje noževa nešto što može da se radi mašinski. U
nizu testova koje sam obavio, jednostavno
mašinski naoštreni nikada nisu mogli da se
mere sa ručno naoštrenim noževima. Ovde
pre svega mislim na dužinu eksploatacije
posle oštrenja. Cilj oštrenja je da se dobije
što tanje sečivo na samoj oštrici debljine od
gotovo jednog mikrona. Prilikom mašinskog oštrenja na kružnim alatima –brusevima,
ovako tanka ivica oštrice se zagreje poprilično. Bez obzira što vam se čini da temperatura nikao nije dovoljna za otpuštanje čelika,
na samoj ivici koja je jako tanka, za kratko
vreme temperatura je dovoljna da otpusti
samu oštricu-žicu i uništi sav trud. Upravo zbog toga, većina fabričkih noževa brzo
neotpuštenog čelika. Ovo je najednostavnije uraditi na ravnoj tvrdoj površini /idealno
je parče debelog stakla veličine A4 formata/,
koristeći komad šmirgle čija je širina otprilike jednaka dužini sečiva ili malo diže. Ovako veliki komad šmirgle će znatno ubrzati
koju “osećate” pod noktom. Ovo je i najdugotrajnija faza oštrenja i ne ponavlja se svaki
put, već samo prvi, kada formirate oštricu ili
kada otklanjate oštećenja na sečivu. Kada se
na suprotnoj strani pojavi prevrnuta ivica,
nož treba prevrnuti i oštriti pod istim uglom kao
i prethodnu stranu sve dok
se na suprotnoj strani opet
ne pojavi prevrnuta ivica,
što je znak da je sa obe
strane formiran ugao.
Sve sledeće faze se
rade na gumenoj podlozi
ili podlozi za miša koja se
definitivno pokazala kao
najefikasnija. Cilj je da celu
oštricu zaoblite i ispolirate. Na podlogu postvite
finiju šmirglu, ovog puta
25
Na kraju nam je ostalo da skinemo
žicu i ispoliramo ivicu. Skidanje žice je najjednostavnije na komadu kože na koga smo
naneli malo polir paste. Ako je polir pasta
masna, dovoljno je samo razmazati malu
količinu po koži, postaviti kožu na podlogu
od miša i vući ka sebi. Ako radite sa hrom
oksidom, zdrobite malu količinu i pomešajte
sa malo ulja, recimo balistola ili sinola, pa to
sve nanesite na kožu. Kada skinete žicu sa
sečiva, sa obe strane, vratite se na trenutak
na najfiniju šmirglu, gradacije 1500 i ponovite povlačenje po njoj 20-30 puta, pa opet
predjite na kožu. Zadnji korak nije obavezan,
ali dodatno tanji samu ivicu i osigurava da
ona nije predebela posle skidanja žice.
Pritisak prilikom poliranja na koži
treba da bude lagan, samo toliki da ivica
sečiva dodiruje kožu, inače vam se može
desiti da zaoblite samu ivicu. Ovako naoštreno sečivo deluje tupo pod prstom na prvi pogled, ali probajte da nešto presečete sa njim,
ili da skinete dlake sa ruke i...bićete zadivljeni. Verujte nam na reč dok ne probate.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Rajko Krnić dopisnik iz Australije
Odabir optike
KAKO BITI PAMETAN
Odlučiti se koju optiku kupiti je verovatno jednako teško koliko i
sakupiti novac za nju. Te precizne stvarčice zahtevaju dosta rada
i znanja i njihova cena nije zanemarljiva. Često se dešava da optika
i nosači koštaju više nego sama puška na koju su montirani.
U
današnje veme izbor optike je nikad
bolji. Ponuđeni modeli na tržištu
variraju u ceni, kvalitetu, garantnim
rokovima ali i po dostupnosti i benefitima.
Pri izboru optike treba poći od naših finansijskih mogućnosti, zatim u kojima će
uslovima biti korišćena, za lov koje divljači
će biti namenjena i teren na kojem će se ta
divljač loviti. Nesumnjivo da je jasnoća slike
i kontrast, koju će određena optika omogućiti u različitim uslovima, najvažniji faktor
pri odluci i izboru. Posle toga dolazi njena
izdržljivost i otpornost na udare i atmosferske prilike. Da je to sve, bilo bi više nego jednostavno ući u radnju, rešiti se svote kojom
razpolažemo i izaći sa optičkim nišanom
pod rukom. Dileme počinju vec pri izboru
uvećanja, dijametra kućista, prečnika objektiva i tipa končanice. Gde je dilema tu su i
velike šanse za grešku. Zapravo, tu dolazi do
trileme.
Trileme
Velike brojke na tubusu optike koje
označavaju uvećanje, i podižu mu cenu za
“još koji mesec” dok ne sakupimo dodatne
parice za veće uvećanje, ne znače i najbolje rešenje za budućeg vlasnika. Pođimo i
suočimo se sa stvarnom situacijom. Uzmimo
za primer prosečnog lovca koji želi da lovi
srndaća ili jelensku divljač. U većini situacija daljina pucanja je u okviru 50-150 m.
Izuzetno 200 met. Uglavnom sa čeke, prikolice ili Lade Nive. Dakle sa mogućnošću
korišćenja naslona i dovoljno vremena za
procenu udaljenosti i ugla. U ovom slučaju
preporučljivo je imati optiku varijabilnog
uvećanja jer će lovac u takvoj, manje stresnoj
situaciji imati više vremena za podešavanje uvećanja koje će omogućiti najsigurnije
nišanjenje. Obzirom da se uglavnom radi o
olučenim cevima kalibara izmedju 6 i 8mm,
čija zrna donose više nego dovoljno energije, optički nišan sa varijabilnim uvećanjam
od 3-9x ili 2.5-10x je najoptimalnije rešenje. Kućiste dijametra 25.4mm i objektiv od
minimalno 40mm u prečniku će i u lošijim
vremenskim uslovima i kod optičkih nišana
prosečnog kvaliteta “pustiti” dovoljno svetlosti i omogućiti poprilično čist pogled za siguran plasman zrna. U današnje vreme je normalna pojava da proizvođači sve više modela
prave sa tubusom od 30 mm tako da bi to bio
skoro savršen izbor za ovu kategoriju. Takvi
optički nišani su prosečne težine i gabarita
koji neće narušiti balans oružja namenjen za
tu vrstu lova. Svakako, uvećanje i dijametri
nisu ključni faktori koji će u fokusu stvoriti
kristalno čistu sliku. Stakla (leće) su ta koja
odlučuju ne samo o čistoći vidnog polja nego
po pravilu i o ceni optičkog nišana.
Druga kategorija su optički nišani sa
fiksnim, nepromenjivim uvećanjem. Mlađe
generacije sve češće zaziru od njih, smatra-
26
jući ih prevaziđenim i neadekvatnim za sve
daljine gađanja. Obično ističu da im je divljač u objektivu čas mala, čas velika. Mada,
ruku na srce, većina njih revidira stav posle
kupovine karabina u većem kalibru koji koristi za lov isključivo krupne divljači. Ako
je nemogućnost menjanja uvećanja mana,
onda je to jedina mana ovakvog optičkog
nišana, sve ostalo su prednosti. Korišćenjem takve, “fiksne optike”, nakon određenog
vremena lovac podsvesno memoriše “sliku”
u smislu veličine vidnog polja i prezentacije
mete u njemu na raznim daljinama i bez obzira da li je meta u pokretu ili ne.
Zašto... zato što ima samo to uvećanje
i tu oderđenu i nepromenjivu širinu vidnog polja. To je jedan od razloga zašto je većina
vojnih i policijskih optika nepromenjivog
uvećanja. Takođe, brže i lakše uočavanje i
poravnavanje sa ciljem je na strani ovih nišana jer uvek imate istu oštrinu i kontrast. Nije
pravilo, ali uglavnom su dijametri objektiva
kod njih manji nego kod onih sa promenjivim uvećanjem i ukupna dužina i težina
im je manja. Više nego poželjno jer se uglavnom montiraju na teške puške velikih kalibara. Uvećanja ovih optika su najčešće 4 ili
6x. Prvenstvena namena ovakvih nišana je u
lovu pogonom ili pretragom, gde je vidljivost
zbog konfiguracije terena i flore smanjena, i
kada se očekuje gađanje divljači u pokretu.
Koriste se i u lovu na opasnu divljač kada se
vreme za reagovanje meri brzinom misli
i refleksa a siguran pogodak je garancija za
sledeći izlazak u lov i ostajenje na spisku za
večeru u kampu. Oni koji su lovili opasnu
divljač po Africi ili su upoznati sa tom metodom lova iz raznih priča, znaju na šta sam
mislio.
Treća grupa
Treća grupa u ovoj prilično gruboj
podeli su optički nišani velikih promenjivih
uvećanja namenjeni gađanju na ekstremnim
udaljenostima. Koriste se ili u streljaštvu ili
u lovu na manje predatore i štetočine, u lovu
divokoza na nepristupačnim terenima ali i za
potrebe odstrela srneće divljači u ravničarskom ambijentu Vojvodine. Ovde možemo
dodati i odstrel pojedine vrste antilopa iz
Afrike.
U ovom slučaju se od optičke naprave
traži maksimum u svakom pogledu. Količina svetlosti koju će propustiti je važan faktor
jer se većina takvih lovova dešava u ranim
jutarnjim ili kasnim popodnevnim časovima
kada je vidljivost smanjena a i onako mala
meta često je zaklonjena travom i grmljem.
Mada, dobar strelac može posići zavidne
rezultate i uz manja uvećanja. Sve u svemu,
lovac bi u ovoj disciplini trebalo imati u najmanju ruku broj 12 na indikatoru uvećanja.
14x Ili 16x su poželjniji i verovatno sasvim
dovoljni, mada uvećanja od 20 i više puta
postaju sve učestalija na ovim optikama.
Težina i dužina ovih nišana nije zanemarljiva. Gotovo je izvesno da će ozbiljno
narušiti balans oružju na koje su montirani.
Koliko je izvesno toliko je i nevažno jer je
Optika malog fiksnog uvećanja
upotrebe i neophodnog predznanja da bi
se iz njih izvukao maksimum, neiskusnom
i neupućenom strelcu će doneti više frustracija nego zadovoljstva. Zato ovde važi
pravilo, ... nauči da koristiš ili ne pazari takvu
optiku.
2.5-10x50, savršena optika za sve situacije
Muzika
Kod izbora optimalne optike važi
ona narodna - koliko para toliko i muzike.
Međutim, mnogo puta za još samo malo
više “violine na uvce” daćete popriličnu svotu za model koji ima osvetlenje končanice
i klikove za podešenje pada zrna na željenim daljinama i korekciju paralakse i još po
koji dodatak. Pomenute “stvarčice” se danas ugrađuju u modele niže klase a cenovno
dostižu uvek jednu klasu više. Na kraju shvatite da vas dodatna “violina na uvce” suviše
košta a da takva kompozicija i ne ispunjava
vaša očekivanja. Bolje je imati dobar osnovni
model nekog višeg cenovnog razreda nego
prosečnu “papazjaniju” svega i svačega na
uštrb, pre svega, dobrih sočiva i definicije
klikova kod podešavanja..
Ukoliko vaš džep dozvoljava “muziku” kakvu poželite, preporuka je da nikada
ne pazarite vrhunske modele poznatih proizvođača koji su opremljeni kojekakvim novotarijama. Sačekajte da vidite kako se ta optika
od par hiljada evra pokazala u praksi.
Na vama je da sačinite pametan
izbor. Razmislite o tome.
Optika za dalekometno pucanje.
Traži puno para i obuku za upotrebu
Optike i uvećanja koja pokrivaju
svaku lovačku situaciju i segmente odstrela
gađanje iz ruke u ovakvom lovu i sa ovakvom
opremom retkost. Nogari ili dobar naslon su
neminovnost i potreba kada se uzme u obzir udaljenost i veličina mete. Dosta proizvođača optičkih nišana ovu vrstu oprema i
dodatnim atributima kao sto su definicija
paralakse, taktičke končanice i mogucnost
korekcije končanice po uglu i pravcu. Zato
ovakve optike susrećemo
sa “otvorenim” turetima
–točkićima za korekcije. To su veoma korisne
stvarčice ali nikako preporučljive za nekoga ko
se prvi puta sreće sa optičkim nišanima. Zbog
relativno komplikovane 27
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Pomoć mladim i neiskusnim kupcima šteneta
Piše: Obrad M.Štrbac
Međunarodni kinološki sudija i instruktor:
I Z B O R ŠT E N ETA
bude ispitan na pucanj, a onda i da radi po
programu za tu rasu, ako se radi o psima za
lov. Neki psi su neopravdano dobili takve
prolazne ocene, rekao sam nesavesnih ljudi,
pa onda imamo u uzgoju kuje ili mužjake
koji nisu sposobni za lov, jer se plaše pucnja,
a ovi su ih pustili u priplod, iz njima poznatih razloga.Takvih se treba čuvati i javno ih
prozivati.
Dakle, štene se ne kupuje svaki dan kao
vekna hleba, treba za njega odvojiti značajan novac, budite pri kupovini oprezni i ne
nasedajte lepim pričama i oglasima. Puno
ih je koji nikada neće biti dobri pomagači u
lovu, bez obzira u čije ruke dođu. Ako vam
je već želja da sami odgojite psa ZA lov i
sami ga pripremate, kao neiskusan, ONDA
VAM PREPORUČUJEMO POZNATOG
ODGAJIVAČA, ČIJI SU PSI VEĆ POZNATI
KAO RADNI I LEPI, jer je to već neka garancija da će vaš pas biti od koristi. Dakako
uz vašu pažnju i trud oko uvođenja mladog
psa u lovište o čemu ćemo pisati .
Ovo je vrlo bitno da kod odgajivača
dobijete uz štene, pre nego odete od njega.
Neka vam gospodin garantuje da štene koje
vam je prodao neće imati urođene i nasledne
mane, a neka to glasno izjavi, kao garanciju,
a ako se to naknadno utvrdi da imate pravo
nadoknade štete ili u zamenu drugo ispravno štene. To je ljudski i jedino pošteno. On
vam neće moći garantovati kakav će pas biti
u lovu, jer to je vaš rizik i zadatak, ali ispravnost u lepoti je u domenu odgajivača.
Mora da vam za vaš novac da ispravno
i zdravo štene, vakcinisano bar desetak dana
pre preuzimanja, kako bi prošla bezbolna
inkubacija. Zdravstvenu knjižicu overenu od
veterinarske ustanove o podacima šteneta
i vrsti vakcine koje je dobilo, a na vama je
da izvršite revakcinu, u dozvoljenom vremenu ukoliko je vakcinisano pre manje od
mesec dana .Takođe, rodovnik je bitan, ako
ga nema, momentalno, mora vam odgajivač
garantovati da će to uraditi u kratkom roku i
predati vam ga. Ovde se pojavljuju problemi
O CENAMA ŠTENACA
U
društvu, lovaca, prijatelja i ljubitelja pasa, vrlo se često razgovaralo o
tome koje štene uzeti iz legla, prvo,
drugo, peto? Jedno je sigurno i da znamo i najbolje štene ako dođe u rđave ruke, biće
osuđeno na propast.
Ne smemo zaboraviti da svaki pas
raste, do dobi sve do 12 i više meseci, a u
tom periodu se mnogo toga događa oko i
u samom mladom psu. Dakako moguće su
mnoge greške nehotične, u samom početku
još dok je štene u odgajivačnici (čitaj kod onoga ko je vlasnik majke štenadi), pa sve dok
štenad ne budu spremna za isporuku, odnosno kada su dobila prvu vakcinu sa sedam
nedelja starosti, pa sa starosti od oko 70
dana, mogu da napuste majku. Pomenućemo
samo neke od grešaka koje se mogu dogoditi u odgajivačnici, a naravno i kasnije kada
štene sa navršena dva meseca dobije svog
prvog vlasnika.
1.Ukoliko odgajivač nije na vreme
očistio štence od crevnih parazita, a oni se
tretiraju sa preparatima u uzrastu od već 20
i više dana starosti, odnosno kada počnu uzimati prvu dodatnu hranu. Takva štenad ostaju zakržljala i ne mogu se pravilno razvijati,
nožice su im tanke, imaju stalne krmelje na
očima. Međutim, ukoliko odgajivač uz to još
i zakasni sa dodatnim hranjenjem štenadi (
bez obzira koliko ih je u leglu) naročito ako
je ostavljeno više štenadi,7, 8, pa neki i do
deset. Takva štenad će biti zakržljala.
Ako sagledamo još neke vrlo važne
faktore kod roditelja štenadi, vrlo česte
nasledne ili skrivene mane, kod pasa uz ovo
napred navedeno, gotovo da ste kao kupac na
velikom iskušenju, pa kod kupovine, nemojte srljati ni pametovati, već se posavetujte
sa nekim iskusnim i poštenim odgajivačem
pasa one rase za koju se opredeljujete.
Dakako, prilikom kupovine neke i
mnoge pretpostavke o roditeljima uopšte
nećete imati u vidu, uz iskusnog kinologa,
zatražite najpre rodovnike roditelja, kako
biste se bar donekle upoznali sa linijama
pasa koje su u štenetu koje vas interesuje.
Premda u našem okruženju, ima i onih koji
se bave prljavim stvarima, i podmeću „lažnjake“ a sve u svrhu dobre trgovine, ma bez
obzira o kojim se rasama pasa radi., jer ovo
je ipak Balkan.
SVAKO MALO ŠTENE DOBRO
UZGOJENO JE LEPO
Bucmasto, i ako gledamo leglo od
5, 6 štenadi videćemo da ipak neki od njih
odudaraju od ostalih, ili su mršaviji, ili su
jači, ili veći. Kako god, to nam već nešto govori, da ako je leglo neujednačeno, da nešto
ne štima, a mi ne znamo šta. Jer ako je leglo
ujednačeno, zdravo, već nam to govori nešto
i o njihovim roditeljima. Jer sve rase rasnih
pasa imaju standard i moraju biti unutar svojih proporcija.
STANDARDI
Rasni psi tek kada napune devet meseci i jedan dan mogu da se izvedu na prvo
ocenjivanje, u lepoti (exterijeru) a naravno i
na prve ispite urođenih osobina, ako se radi
o lovačkim pasminama pasa. Da bi vaš pas
dobio neku od pozitivnih ocena, a one su
odličan, vrlodobar i dobar, mora biti unutar
standarda te rase i da nema vidne mane i
neke deformacije, o čemu ćemo u nekim od
narednih priloga u rubrici kinologija i naši
psi.
Pošto smo pomenuli nasledne mane,
ovde ćemo ih i navesti. To su odstupanja od
standarda rase, kao što su broj i položaj zuba,
28
oči, uši, visina i dužina psa, prsni koš, rep,
dlaka, i boja dlake, te ekstremiteti. Ukoliko
je neki od roditelja, neopravdanao zalutao u
uzgoj nesavesnih odgajivača, budite sigurni
da će neki od štenadi primiti njihove osobine, a vi kao kupac dodatne i iznenadne
probleme kod vašeg mladog psa. Ako su zubi
u pitanju, kompletno stalno zubalo se može
videti tek nakon šest meseci starosti psa, pa
je to veći vremenski period kada je pas već
kod vas, naravno i nedostatak nekih zuba će
se tek onda uočiti.
Jedna od retkih, ali kod nas viđena teška mana uz zubalo je i kod mužjaka nedostatak ili nije spušten jedan ili čak oba testisa,
nedovoljno razvijena vilica, kvalitet dlake,
izgled trupa, neprvilni stavovi nogu. Pored
ovih, za lovce vrlo važnih detalja, svakako je
bitno znati i ko je odgajivač, jer danas imamo na sve strane i svakakvih oglasa, o prodaji pasa za lov. Stari kinolozi će vam reći da
se prvo raspitate o odgajivaču, pa tek onda
o onome što vam nudi, jer imamo mnogo
onih koji su se opredelili za uzgoj pasa samo
radi pribavljanja novca, a njih kvalitet pasa,
pošten uzgoj i radne osobine uopšte mnogo
ne interesuju.
Kao lovca vas zanima kako će vaš ljubimac biti koristan u lovu i da ga što pre pripremite kao dobrog i poslušnog pomagača.
Svakako, vrlo su ovde bitni roditelji i preci
vašeg budućeg šteneta jer oni psi koji love i
koji su poslušni, jakog lovačkog nagona će
dati slične i potomke, pa veća garancija je
ako su oba roditelja položila one nužne, a da
ne govorimo i druge propisane radne ispite
za tu rasu.
I ovde imamo podmetanja od nesavesnih odgajivača i pojedinih tzv. kinologa. Prvi radni ispit se popularno zove ispit
urođenih osobina, a na kojem pas treba da
Cena šteneta je nešto o čemu se
puno raspravljalo i o čemu će se
uvek puno raspravljati. Da li je cena
merilo kvalteta takođe je tema oko
koje se lome koplja. Je li cifra od
1000 evra za jedno štene previše? A
200 evra da li je premalo? A tek cene
gde se štenci nude i za mnogo manje. Pozivamo i vas poštovani čitaoci da iznesete svoje mišljenje. Pišite
nam i dajte mišljenje iz vašeg ugla.
O
dgovor na ovo pitanje prvo smo
potražili od dr. veterinarske medicine Marije Plenković, najpoznatije
uzgajivačice vajmaraskih ptičara na ovim
prostorima.
Pogledajmo to s ove strane.. Šta sve
treba za uzgoj? Treba vam kuja. Kuja treba
da ima uzgojnu dozvolu. Dakle, bar jednu
izložbu ili smotru i ako je radna pasmina,
određeni ispit. Treba vam mužjak sa bar tim
istim, čijem vlasniku trebate platiti ili dati
štene. Treba da eventualno imate određene
zdravstvene testove za oboje, ako su propisani. Kad se štenci oštene treba ih hraniti,
i njih i kuju, treba ih očistiti od parazita i
vakcinisati ih i držati ih do dva meseca kod
sebe.
Kao što vidite puno je tu prostrora
za manevrisanje...Roditelji mogu imati ili
jednu ocenu ili 30 titula, mogu imati (za
radne pasmine) samo jedan ispit ili nekoliko, možete napraviti testove za zdravlje
(npr. slikanje kukova) ako i nisu propisani,
jer želite zdrave štence ili ne morate, kuju
i štence možete hraniti sa najkvalitetnijom
hranom ili je možete držati na najjeftinjoj,
ne morate ih čistiti od parazita ili možete
svake dve nedelje, možete i ne morate vakcinisati i možete štence prodati i sa mesec
dana, pa ih kraće hranite.... Sve to na kraju
utiče na cenu štenaca... Kupci bi se trebali informisati, jer bi trebali krenuti od činjenice
da psa uzimaju na 10- 15 godina... Jeste li
uštedeli ako ste uzeli štene jeftino, a za godinu dana ima displaziju kukova? Pa sumnjam da jeste... Pogotovo mislim da to vredi za
radne i sportske pasmine za koje je bitno da
iza sebe imaju rodovnik koji dokazuje da im
je određena upotreba genetski predodređena, te da su zdravi. Zdravlje bi trebalo biti
broj jedan na listi što uzgajivač želi i traži
od svog uzgoja, jer ako to nemate sve drugo
pada u vodu.
Nije lako uzgojiti kvalitetnog psa. I kad
sve ispoštujete, i potrudite se maksimalno,
genetika nije matematika i niko ne zna unapred kako će se kockice posložiti. Neki uzga-
29
kod tetoviranja, jer se ne poštuju propisi po
ovom osnovu, jer potrebno bi bilo da svi
štenci budu tetovirani još kod odgajivača,
kako novom vlasniku ne bi predstavljali dodatne probleme, kao i mikročipovanje.
I na kraju mali savet. Ne uzimajte najkrupnije, a niti najsitnije štene. Ne uzimajte
niti najdeblje. Zamolite odgajivača neka vam
da na uvid štence koji su za prodaju, a vi ako
vam to i dozvoli odlučite trezne glave da li
vam se štene uopšte koje i zbog čega dopada,
pa čak i da izvršite malo testiranje štenadi u
grupi. Evo kako. Koje je štene brže, koje je
zainteresovano za nigirzu i radoznalo, koje
ima izgled svojih roditelja i pored svih ovih
testova, testirajte i sebe. Da li vam je zaista
potrebno malo štene od kojeg će te pokušati
napraviti psa za lov, ili da odustanete, i kupite psa gotovog, već uvedenog u lov, i treće, s
obzirom na vaše sve mogućnosti i karakteristike, ima lovaca koji nikada nisu imali psa,
a love.
jivači se tu koriste instant brzim rešenjima i
brzim rezultatima parenjem u incestu i uskom srodstvu što je takođe mač s dve oštrice
i na što treba posebno paziti, jer zajedno sa
brzim dobrim stvarima dolaze i one loše.
Nesavesniji uzgajivači doduše nisu ni
pola problema koji predstavljaju šverceri i
štanceri „čistokrvnih pasa bez rodovnika“.
Takva vrsta „biznisa“ je procvetala u zadnje
vreme. „Popularne“ pasmine su najčešće u
pitanju. Većini ljudi je cena pasa koji dolaze
iz kontrolisanog i kvalitetnog uzgoja previsoka pa se ne retko odlučiju na ono što im
se u tom trenutku čini jeftinije. No, obično
razliku u ceni stave kod svog veterinara u
prvih godinu dana života njihovog novog
ljubimca.
Držanje 5-6 pasmina, kuje kao rasplodne krmače koje se pare svako teranje,
minimalni zoohigijenski i životni uslovi su
definitivno način da se profitra. Štenci kod
novih vlasnika dolaze puni parazita, necepljeni, jedva naviknuti na krutu hranu, često na kraju balade ni ne liče na pasminu za
koju ste dali novac i dostavljaju ih na kućna
vrata tako da ne vidite kakav način držanja
i „uzgoja“ ste upravo potaknuli ovakvom
kupovinom. Najnovija prevara je i izdavanje
lažnih rodovnika, sve lepo šareno upakovano i beskorisno.
Mišljenja sam da, ako vam je kvalitet
krajnji cilj, u uzgoju nema zarade. Odlasci
na izložbe, otvaranje šampionata, pripreme
za radne ispite i polaganja, slikanje kukova,
laktova, očni testovi i sl, potraga za parnjakom, odlazak na parenje, plaćanje parenja,
kvalitetni uslovi za štence, hrana, cepiva i
sve to kad se zbroji ne možete nikako biti u
plusu, možda na pozitivnoj nuli.
„Koliko para toliko muzike“ nije univerzalno pravilo ali u najvećem broju slučaja
je istinito...
Dr. Marija Plenković
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Pripremio: Jeremija Trifunović
TELETAKT, ZA ILI PROTIV
Izuzetno efikasna i skoro bezbolna metoda dresure pasa. Pas
kaznu ne vezuje za osobu koja ga kažnjava već za situaciju i
svoju grešku. Kodovan sistem - ne postoji mogućnost nekontrolisane kazne usled rada više bežičnih dresera pasa u blizini.
struje, on neće moći taj novi zvižduk omalovažavati i slušaće ga i onda kad bude bez
aparata.
Teletakt ne može nabaviti pojedinac,
Klasični izgovori onih koji su za šok
ogrlice
Postoji jako malo stručnjaka za
ponašanje koji ne mogu biti uspešni u iskorenjivanju loših navika korišćenjem pozitivnih metoda, „nagrada-orijentacioni“
trening. U literaturi se mogu pronaći izjave
kako se šok ogrlica ne bi trebala koristiti u
slučajevima agresije i ugriza, zbog toga me
onda baš zanima da vidim pa zbog čega se
onda treba koristiti ta ogrlica, tj. koje su to
tako potrebne situacije da se primenjuje
šok ogrlica. Gledajući dalje u literaturi i na
Internetu pronalazi se stvarno mnoštvo informacija koje preporučuju korišćenje za osnovni trening kao što je naredba dođi, sedi,
lezi, čak i učenje šteneta gde da obavlja nuždu. Opasnost je ta, da kad neko jednom upotrebi tu ogrlicu, potegnuti će za njom opet i
opet i za bilo koji manji problem, zbog toga
jer može i jer je to legalno.
To ne boli
T
više i ne pokušava da ga se otrese i da uvidi
kako s tim aparatom nema, osim neprijatnog
nošenja, nikakvih neugodnosti. Pustimo psa
da s tim aparatom na leđima potera i kojeg zeca ili koju drugu divljač. Pas, naime,
mora steći uverenje da mu taj aparat sam po
sebi ne čini nikakvo zlo. Pre upotrebe ovog
aparata moramo bezuslovno naučiti psa da
na jedan kratki oštri zvižduk legne. Kada se
pas na aparat sasvim priučio, pa čak gonio s
njim i zeca, započnemo s pravom upotrebom
aparata, i to tako da smo psa doveli u priliku da nađe i potera zeca. Ako je na naš oštar
zvižduk prilegao, obilno ga hvalimo, ako nije
— već kani zeca terati, pritisnemo taster. Pas
dobije lagani udar struje i sigurno je da će
leći i prestati terati zeca.
Bezuslovno je potrebno aparat staviti
u upotrebu jedino u vezi sa zviždukom »pif«.
30
Na taj smo način psa uverili da se taj zvižduk
mora respektovati i da mu se mora bezuslovno pokoravati. Upotreba aparata bez zvižduka potpuno je beskorisna, pa čak i štetna, jer
ne postiže svrhu a deluje na psa neprijatno.
Mladog psa bolje je učiti po napred navedenim metodama, tj. bez aparata. Aparat upotrebimo tek onda kad vidimo da klasičnim
metodama to ne ide.
Ako smo nerazumno upotrebljavali
aparat, tj. bez zvižduka, može nam se dogoditi da će se mladi pas ustručavati ići za ranjenim zecom i na našu zapoved. Iskvarenog
psa. tj. onoga koji ne mari za nas zvižduk
pa tera divljač i nakon što ga je dobro čuo
učimo tako da promenimo zviždaljku. On,
naime, zna da zvižduk dosadašnje zviždaljke
može prečuti, tj. -ne pokoravati mu se. Ako
je zvižduk druge zviždaljke spojen s udarom
ptičarima. Takva društva dobrog su imovnog
stanja a raspolažu i devizama.
ŠTA KAŽU PROTIVNICI
TELETAKTA ?
Šok ogrlice su zadnje sredstvo
korišćenja
eletakt je aparat kojim možemo i
na velike udaljenosti uticati na psa.
Izumeo ga je veterinar Schecker.
Aparat se sastoji iz dva dela. Jedan se pričvrsti kao maleno prikladno sedlo na leđa psu. a
drugi, manji deo, ostane u ruci vodiča. Prvi
deo je prijemnik a drugi odašiljač. Odašiljač
ima taster na čiji pritisak prstom prijemnik
daje psu lagani kratki udarac struje. Taj smo
aparat proglasili dugom rukom vodiča, kojim on može kazniti psa i onda kada pas misli da je izvan dohvata svog vodiča.
Pomoću teletakta možemo na idealan
način delovati na psa razgonjača divljači,
na psa koji je sklon napadati ljude i psa koji
divlja na hitac. Upotrebljava se ovako:
Na leđima psu pričvrstimo ukopčani
prijemnik, da se pas na njega navikne. To
činimo nekoliko dana uzastopce, tako da pas
jer je preskup, pogotovu kada ga ne treba
dugo upotrebljavati. Preporučuje se da ga
nabave pojedina društva, na čijim terenima
love turisti, a ti su tereni pogodni za lov s
Ako nikad nisi osetio jačinu te ogrlice
i misliš da je to dobra ideja, molim te probaj je. Sam oceni budući da si odrasla osoba,
koja tačno zna što radi i zašto za razliku od
šteneta ili psa koji ne zna šta mu se to dogodilo. Sa naučnog gledišta, da ove ogrlice
ne rade/bole ne bi se ni koristile. Volonteri
su učestvovali na testiranju ogrlice koja im
je bila smeštena na rukama. Zaključili su da
podest od 20 je bilo bolno, a podest od 35
nepodnošljivo. (ogrlica za testiranje ima skalu od 0-100). Takođe su to iskustvo, tj. ogrlice
opisali kao zlo, varvarsko i sadističko.
Istraživanja pokazuju da psi koji su
trenirani uz pomoć ovakve ogrlice pokazuju
plašljivo ponašanje, koje uključuje potisnutu
agresiju. Vreme je da se prepozna da su ovi
uređaji neprihvatljivi i nehumani.
Komentari nekih eksperata u
psećem svetu
‘Potpuno smo predani u nastojanju da
ove varvarske komade uređaja spremimo u
pseću prošlost. Naše profesionalno mišljenje je da je totalno neprihvatljivo trenirati pse
koristeći ovakve nehumane naprave i potpuna zabrana treba stupiti što pre. Ne treba
uzrokovati bol i strah kod svog najboljeg pri-
jatelja pod izgovorom da je to trening.
Udruženje psećih trenera. Engleska
‘Dog Trust veruje da svaki pas može
biti odgajan koristeći, pažljivu, nagrada-orijentisanu metodu. Ne opravdavamo korišćenje opreme ili tehnika koje koriste kaznu, bolu ili strah prilikom treniranja pasa.
Dog Trust veruje da nema mesta šok uređajima koji se koriste kao posledica ignorisanja
i okrutnosti prema životinjam i zalažu se za
zabranu ‘
Clarissa Baldwin OBE, Dog Trust
‘Sa šok ogrlicom vlasnik psa ili hendler
nije u potpunoj kontroli, stvara zastrašujući
efekt, nije nezavisan o veštini i znanju. U rukama loših ljudi lako se može zabrljati i uzrokovati dugoročne psihičke probleme. Zbog
toga trebaju biti zabranjeni.’
Carol Price, trener, biheviorist
‘Šok ogrlica uči psa da odgovara zbog
boli i straha od daljnjeg kažnjavanja, radije
nego li njegovoj prirodnoj želji da udovolji.
Da bi ogrlica efikasno radila kao oruđe za
trening, pas taj podražaj mora primiti kao
bolan, ako ne, tada se kazna mora pojačati
inače ne vredi što
dovodi do zlostavljanja i okrutnosti’
PeterPurves,
stručnjak za pse,
pisac, voditelj.....
‘Moje mišljenje je da su ovakve
ogrlice nepotrebne i
opasne jer uključuju
daljinsku torturu u
neiskusnim i okrutnim rukama. Obično
se prodaju ljudima
koji teže za brzim
rešenjem i ne znaju
za moguće implikacije koje dolaze s
korišćenjem
toga.
Da to koristimo za
odgoj dece to bi bilo
skandalozno.’
Gwen Bailey,
Pupy School
31
‘Radeći za Baterse Dogs & Cats Home
14 godina svedočio sam brojnim psima koji
su dovedeni a da su pre bili izloženi treningu
šok ogrlicom i imali su negativan učinak, to
nije metoda koju bih ja preporučio’
Ali Taylor
‘U udruženju za odgoj pasa za pomoć
gluvim osobama bavimo se preodgojem pasa
s neprihvatljivim ponašanjem i lutalicama u
potpuno obučene, dobro odgojene pse koji
će služiti kao pomoć ljudima koji su gluvi.
Godinama obučili smo oko 1200 pasa za
pomoć gluvim osobama i nikad nismo videli potrebu za korišćenjem šok ogrlice. Po
našem iskustvu uvek postoji neki drugi način
da se psi treniraju koristeći pozitivne, motivišuće metode.’
Andy Cook, Hearing Dogs for Deaf
People
Dakle ovako misle protivnici upotrebe
teletakta u obuci pasa. Šta vi mislite. Pošaljite
nam vaše komentare i iskustva.
Pripremio: Jeremija Trifunović
IZLOG - IZLOG - IZLOG - IZLOG
Lapis Plus
TERMOVIZIJA I LOV
Nedavno smo imali prilike da
isprobamo Quantum HD38S, najjači
model iz nove „S“ serije Quantum termovizijskih monokulara. Iako je bilo
dosta nedoumica o tome da li termovizijski monokular ima svrhu korišćenja
u lovu, sa novom Quantum paletom sve
ove nedoumice su nestale.
Dovoljno je bilo pogledati na drvo
koje je na prvi pogled izgledalo kao da
nema stanovnika ali kada smo pogledali kroz Quantum otkrili smo da je
ono u stvari mesto boravka nekoliko
toplokrvnih životinja, jedne veverice i
nekoliko ptica. Udaljenost je bila oko
50m. Po danu bi se još i mogli primetiti
ali da je bila magla, to bi bilo mnogo
teže a noću sasvim sigurno ne bi bilo
moguće. Nakon odprilike sat vremena
hoda odlučili smo da pregledamo gusto rastinje na udaljenosti od oko 200
m. Golim okom se nije moglo videti
ništa, a isto tako ni kroz dvogled. Pogled kroz Quantum nam je otkiro veliku belu masu i još pet manjih oblika.
Pretpostavili smo da se radi o krmači sa
mladuncima, u šta smo se uverili kada
smo se približili . Kroz naš Quantum
HD38S, sve što je živo i emituje toplotu
se može videti.
Predstavljamo Vam Quantum
HD38S ,kompaktan (200x86x55 mm) i
lak (0,35 kg) uređaj dizajniran za uslove
lova, skriveni nadzor i posmatranje koji
je pri radu i potpuno bešuman.
Uređaj se brzo pokreće i kod inicijalnog pokretanja je spreman za rad
već nakon 10 sekundi. Na ekranu se
prikazuju svi parametri rada i tako su
postavljeni da ne ometaju vidno polje.
Quantum HD38S ima povećanje od
2,1X i digitalni zoom od 2x. Obzirom
da termovizijski uređaji objekte prikazuju u zavisnosti od toplote koju oni
emituju, imate mogućnost izbora da
tople objekte vidite kao tamnije ili pak
kao svetlije. Domet detekcije npr. ljudske figure (1,8x0,5m) u jakni , na polju
gde je u pozadini šuma, za Quantum
HD38S je oko 950 m. Opremljen je ana-
Biserni zapisi iz lovačke duše
novi poluautomat kalibra 12 gauge
vrhunac je Benellijevih inovacija, usavršavanja i dizajna koji su napravljeni
oko srži najpouzdanijeg načina rada
pušaka sačmarica – Inertia Driven sistema koji je pouzdan, jednostavan , čvrst,
čist i ne zahteva puno održavanja.
Tu su još i: Progressive Comfort
sustav smanjenja trzanja (s tri bufera –
lognim video izlazom koji omogućava
spajanje na opremu za snimanje. Glavni
upravljački dugmići se nalaze na gornjem delu i njihova veličina i položaj su
prilagođeni za lako korišćenje kako sa
golom rukom tako i sa rukom u rukavici. Gumirano telo garantuje izdržljivost i sigurnost prihvatanja kod nošenja
i rada s uređajem.
Na osnovu svega ovoga, pretpostavljamo da je ovakav uređaj nezamenljiv u uslovima kada recimo
odstrelite divljač pred sumrak i onda
je tražite . Mrak tada više ne predstavlja poteškoću, a ni ranjenu divljač ne
plašite svetlosnim snopom baterijske
lampe. Velike prednosti ima i kod
noćnog ili dnevnog prebrojavanja divljači, lovačkih patrola, detekcije požara...
Na kraju možemo reći da Quantum HD38S „otvara oči“ i u uslovima u
kojima mislite da je nemoguće bilo šta
videti. Više o ovim uređajima možete
sazanati na www.lapis-plus.com ili
pozivom na broj telefona 011/2642-470
ublaživača), Easy locking sistem, Crio
sistem za ujednačenu gustoću posipa
i čišće cevi, brže i lakše punjenje čak i
najlakših punjenja (7/8 unce), jednostavnije i efikasnije rastavljanje, izmenjivi prednji nišan u tri boje, izmenjivo
karbonsko pojačanje, kundak od najkvalitetnijeg oraha i poboljšana ergonomičnost.
SUPERTANE,
STIGAO MAROCCHI FIRST
Veoma lagana bokerica u kalibru
12 za duge lovove. Ova serija pušaka se
izdvaja ne samo po svom kvalitetu, već i
po tome što je jako lagana, zahvaljujući
svojoj glavi koja je izrađena od legure
aluminijuma 7075/T6 , koji je poznat po
svojoj odličnoj mehaničkoj izdržljivosti.
Ovaj materijal se koristi za avio i svemirske komponente i generalno za sve
delove izloženim visokim nivoima stresa. Pored standardne verzije, dostupna
je i nadograđena Deluks verzija, sa pozlaćenim detaljima, što joj daje dodatnu
eleganciju.
Kalibar: 12/76
Obarač: jedan selektivni mehanički
obarač
Ejektori: dostupna sa ekstraktorima i
automatskim ejektorima
Glava: Standardna varijanta - 7075/T6
(legura aluminijuma) sa
lovačkim detaljima (ručno
urađene gravure), Deluks
varijanta – poseduje sve
isto kao i standardna, osim
pozlaćenih detalja.
Čokovi: 5 komada
Nišan: crveni fluorescentni
Kundak i potkundak : Uljem premazani ili laserski
obrađeni
Puška dolazi sa pređicama
Težina: oko 2,8 kilograma
Piše: Dimitrije-Mića Bošković
Đurđevdanski uranak i selen na lovačkom šeširu
BENELLI PREDSTAVIO ETHOS – UMETNOST I
TEHNOLOGIJA U SAVRŠENOJ RAVNOTEŽI
Ethos označava karakter, sistem
vrednosti i ponašanja specifičnih za
određen narod ili kulturu – u ovom
slučaju reč je o vrednostima i umeću
koje su utkane u proizvodnju Benellijeve
puške.
Benelli je predstavio novu generaciju svojih Inertia Driven poluautomatskih pušaka – ETHOS-a. Ovaj
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Na gornjem delu slike se nalazi standardna verzija , a ispod nje se nalazi
Deluks verzija.
Olujni beli,kao velike grudve
snega,oblaci istopiše se u vatrenoj lopti i jarko crvenim sunčevim zracima majskog jutra.
Zora je divna i sve svetlija okićena mirisom
svežine jutra u najlepšem godišnjem mesecu. Osvanuo je umiven rosom i rumenilom
vina veliki svetac “Đurđevdan”okićen zelenom kabanicom satkanom od svežih grančica
selena. Dolazim u Dobrince ,rodno mesto
moga dede,sa nostalgičnim sećanjem na
bosonogo detinjstvo i vrele letnje raspuste.
Sećanje na najlepše uspomene zapisane na
suvim,ostarelim granama i širokim krošnjama duda jalovca starog nekoliko vekova.
Siva prašina sa kolskog puta pokrila njegovo
lišće koje se budi iz tamne noći i nečujno se
klateći lenjo drema. Dah proleća mirisom
korača na povetarcu koji nežno miluje kapije
i prozore koje su, po tradicionalnom srems-
kom običaju okićene razgranatim zelenim
selenom. Sve je zeleno, čak i senke u avliji na trešnji đurđevki koja raširenih grana
dočekuje goste koji dolaze na krsnu slavu
“svečare” darivajući ih prvim zrelim trešnjama sa ukusom i mirisom kolača i pečenja
spremnih za bogatu svečarsku gozbu. Sve je
zeleno, i čizme i lovački šeširi okićeni selenom kojima bih se divio veliki pesnik Lorka
tihim šapatom govoreći “Zeleno volim te
zeleno”. Zelenilo dominira u hladu olistalih
i neprocvetanih lipa na raskršću ispred bircuza čiji su gosti lovci. Lovačka tematika je
vruća a “zagrejani” lovci samo što ne zapevaju. Stiže nova tura pića, časte svečari. Penušavo pivo i mnogo ladnih špricera gase vruće
lovačke priče i doživljaje ali ne i dogovor za
novi lov na srndaća. Veterani i iskusni lovci
Radoslav “Kokica”, Jovica “Šampriva” Nikola”Kupusar”, Laza”Šokac”i Bane “Šveđan”
predlažu rejon i vreme za lov,,dogovor je
postignut, pravac”barice”. Sa nestrpljenjem
se rastajemo čekajući zakazani izlazak u lov.
Podne je prošlo. Počinje da pada sitna, topla
đurđevdanska kišica, za koju paori kažu da
je zlata vredna, koja me verno prati po klizavom i blatnjavom putu u zavičaj. Iz korita bistrog žubora sa obala Jarčina diže se
izmaglica, barska trava otresa sa sebe vlagu
a zaostale kišne kapi poput svitaca svetlucaju
kao bezbrojne oči po senkama vrba u mutnoj
vodi. Miriše procvetalo i vlatalo klasje žita sa
obe strane puta a pogled čežnjivo luta preko
šarenih parcela i bogatih polja čije modro zelene boje ukrašavaju cvetovi crvenih bulki i
kao limun žute gorušice. Večito zadovoljstvo
dodiruje dno duše. Oranice i njive postaju
crni biseri na granitu uzvišenosti, lepote i čari
života. Na njima nema bola i tuge, samoće,
zlobe i nepravde. Neodoljivo stvaraju zov
divljine u kojem lovac odmara dušu. Gukom
se javljaju golubovi grivnjaši, kumrije i poneka kukavica. Gledam kako ta polja i flora u
svojim nedrima ljubomorno čuvaju žute i
goluždrave mladunce od grabljivica i predatora. Budi se život ispod žila zubače, deteline
sa četiri lista,,ševara i oštre barske trske. Dok
putujem sanjarim, u okovanoj tišini, bude
se sećanja kroz slike života koje meteorski
proleću i postaju male prskalice od svetlećih
sličica koje lete u nebo. Ustreptali osećaji
radosti bude skoro zaboravljenu uspomenu
koja odjednom postaje stvarnost. Kočoperni fazan dugo i ljubomorno “stražari”dok
fazanka sa pilićima prelazi prašnjav put i
odlazi ka žuboru vode u bistri plićak na izvor života. Zlatni sunčevi zraci prave spektar
duginih boja na šarenom i prekrasnom perju. Oglašavanje je gordo, prkosno, pomalo
carsko u svom vilajetu kojim tera nepoželjne od malog jata šarenih prugastih pilića sa
nežnim crvenkastim nožicama. Bože mili,
kako sve sjajno blista, kako sve miriše, čak
i trulo seno u prašini na blatnjavom putu i
divlje bodljikave procvetale trnjine. Prošao je
đurđevdanski susret veselih i okićenih lovaca
prijatelja i sa nestrpljenjem se očekuje zakazan lovni dan na srndaća u Dobrinačkim
“baricama”. Prohujaše decenije, kiše, vetrovi
i snežne oluje, proleteše horizontom mnogobrojna jata ždralova i gusaka. U toplini duše
i lovčevom zapisu, ostala je nostalgična uspomena na Đurđevdanski uranak, na lovce
među anđelima i srndaća u “baricama”.
NIJE ONAKO KAKO IZGLEDA
Čoveku starom 70 i kusur godina koji
se celog života bavio stočarstvom, tačnije
ovčarstvom, država odluči da pomogne u
dodeli penzije koja bi mu bila dovoljna da
preživi.
Jedna novinarka ga je tom prilikom
zamolila da joj ispriča jedan deo svog života
koji nikad neće zaboraviti, i koji mu je ostao
i ostaće u sećanju za života.
Starac započe priču: “Bilo mi je 20 i
neka kad sam naišao na kuče u šumi uzeo
ga sebi i prisvojio. Prolazili su meseci i
komšije mi počeše govoriti da sve više liči
na vučicu i da je se trebam rešiti. Bio sam
mlad i nisam nikoga hteo slušati, bila mi
je privržena, gde god da sam išao išla bi sa
mnom i čekala me. I prošle su i godine…Jednog dana kad sam bio malo prilegao kroz
san sam čuo neku buku, režanje i cviljenje,
dok sam došao sebi i ustao, sve je utihnulo,
izašao sam napolje i ugledao čitavo stado
ovaca poklano, a vučica sva u krvi sedi i
gleda pravo ka meni malo od straha malo
od besa. Utrčao sam u kuću, uzeo pušku i
ubio je na licu mesta.
Nisam znao šta da radim sa ovcama
pa sam pozvao komšije da ih odnesu dok se
meso još nije ukvarilo.
33
Sklanjanjem ovaca, među njima smo
pronašli tri zaklana odrasla vuka i tek tad
sam shvatio šta sam uradio!
Pouka: Nije uvek sve kao što izgleda
– Nikada ne procenjujte ljude i situacije na
osnovu onoga što vidite na prvi pogled.
IN MEMORIAM
.
JOVČIĆ MILORAD
1946-2013
KOSANOVIĆ BORIS
1943-2013
Otišao je naš Staklić. Bio
je dugogodišnji predsednik LD
Nova Pazova. Uradio je mnogo,
bio je čovek sa vizijom i stvarao
budućnost lovstva u Novoj Pazovi. Za svoj rad odlikovan je
mnogim odličjima.
Nema mu je večna slava
i Hvala. Lovačko društvo Nova
Pazova
Otišao je tiho, baš onako
kako je i živeo poslednjih godina. Bio je omiljen među svojim
kolegama lovcima, uvek spreman na šalu i na dobar savet
mlađim lovcima. Neka mu je
večna slava i Hvala za sve što je
uradio za naše Lovačko društvo.
Lovačko društvo Nova Pazova
MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI
LOVAČKO ORUŽJE, OPTIKA
Prodajem ili menjam za auto, bok dvokuglaru Fabarm Asper, cal.30-06, nova, ispucala 30 metaka, par puta nošena u
lov, fabričko stanje, titanijumska glava, jedan okidač, fabrička gravura, suhl cevi, original merkel montaža za optiku /prodaje se bez optike/, perfektno drvo, aluminijumski
kofer. Sve ozbiljne kontakte molim na tel/ 060-6432 224
Peđa
„VOJVOĐANSKI
LOVAC“ D.O.O.
Organizuje posetu sajmu
lova u Salcburgu.
LOVAČKI PSI
Lovački psi za parenje: NKD-DACHS vom Turinger-Zipfel
(uvoz Nemačka) DI, 5xRCAC, 7xCAC IVO AI, otac: UngaroKS vom HEGE-HAUS. Majka: MONA vom Truringer-Zipfer i njegovi štenci Tel: 064/2321017 I 021/762-257
Planirani polazak je 19. februara u popodnevnim satima a povratak 21. februara iz
Salcburga.
Više informacija možete dobiti na telefon
021 457 023 i 021 456 529 u vremenu od 8
do 14 časova.
КЊИГА “ЛОВАЧКИ
КАЛЕНДАР 2014.“
Већ осму годину заредом,за све љубитеље природе, пасиониране ловце и
узгајиваче дивљачи, изашла је књига „Ловачки календар“ за 2014. годину.
Ово популарно ловачко штиво садржи поглавља о узгоју дивљачи, газдовању
ловиштем, кинологији, балистици, ловним сезонама, радовима у ловишту,
препарирању, обради трофеја, ловачкој кухињи...Књига је опремљена
врхунским колорним фотографијама природе и дивљачи, а цена јој је 395,00
динара, са поштарином. Сви заинтересовани могу је наручити на телефон
069/29 09 948.
VAŠE MALE OGLASE i NJIHOV SADRŽAJ PO CENI OD 600 DINARA (SA PDV) MOŽETE DOSTAVITI:
PUTEM POŠTE NA ADRESU: Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 Petrovaradin
NA E-MAIL: [email protected]
SMS PORUKOM NA: 060/6432 222
Oglasi se uplaćuju na: Lorist Agencija Petrovaradin, 600,00 dinara na račun broj: 160-213600-58
Ne treba poziv na broj
Posle uplate pošaljite nam poštom uplatnicu kao dokaz da ste izvršili uplatu.
34
Pečeni fazan punjen pečurkama
Sastojci
• 1 fazan
• 100 grama svežih pečuraka
• 80 grama slanine
• 1 kriška hleba
• 2 jajeta
• 1/2 šoljice belog vina
• 1/2 šolje mleka
• 150 grama maslaca
• peršunov list
• so, biber
Način pripreme
Očistite fazana, posolite ga i pobiberite. Sredinu hleba
prelijte mlekom i ostavite da nabubri, pa je propasirajte.
Pečurke operite, sitno naseckajte, pa ih propržite sa sitno
seckanom slaninom, peršunovim listom i propasiranim
hlebom. Posolite i pobiberite, pa ostavite da se prohladi.
Dodajte jaja i dobro promešajte kako bi se masa sjedinila.
Ovom masom napunite unutrašnjost fazana i zašijte otvor.
Podmažite vatrostalnu posudu, sipajte vino i malo vode, pa
stavite u nju fazana i pecite u prethodno zagrejanoj rerni
povremeno prelivajući sokom koji fazan pusti.
Marinirana divlja svinja
Sastojci
• 1 kg mesa divlje svinje
• 2 glavice luka (crvenog)
• beli luk
• 3 šargarepe srednje veličine
• 1/2 čaše belog vina
• 50-70 ml sirćeta
• zejtin
• so, biber, lorberov list
Priprema
Iseckati šargarepu, luk i beli luk na kolutove.
Pomešati u čaši belo vino sa sirćetom.
Meso iseći na veće kocke.
U vatrostalnu činiju poređamo red mesa, posolimo, pobiberimo, preko stavimo kolutove šargarepe, luka i belog luka.
Na kraju prelijemo mešavinom vina i sirćeta.
Posle se ređa opet red mesa i sve tako.
To se stavi u frižider da prenoći, pa se sutradan stavi u rernu na VRLO slabu vatru da se krčka kao sarma oko 5-6
sati.
Može se koristiti bilo koji začin ali je najbolje da bude nešto
aromatično, jer divljač ima specifičan miris.
Ja ponekad mariniram i duže (24, pa čak i 36 sati).
Servira se uz crno suvo vino.
Kuvar
Rolovana srnetina
Broj osoba: 4
Sastojci
• 1 kg mlevene srnetine (od buta)
• 3 kuvana jaja
• 400 g barenog povrća
• 5 čenova belog luka
• 1 dl ulja
• So, biber
Priprema:
Sameljite srnetinu dva puta, dodajte so, biber i beli luk, dobro sjedinute i stavite u fružider da se hladi sat vremena
Jaja skuvajte i oljuštite
Sitno iseckajte povrće i propržite na ulju
Izvadite meso iz frižidera i napravite tanke pljeskavice.
Celo jaje stavite na sredinu, a onda napravite loptice. Loptice stavite u ključalu vodu, kuvajte 10-15 minuta, i izvadite
loptice da se prohlade.
Kada se prohlade isecite na tanje kolutove.
Propareno povrće servirajte na tanjir, pa preko njega
poređajte lovačke šnicle.
Napomena: Prilikom dinstanja u povrće možete dodati
čašu soka od paradajza, kako bi bilo sočnije.
Download

w w w .lovackisavezvojvodine.com