www.lovackisavezvojvodine.com
VLG, ČLAN EVROPSKE ASOCIJACIJE IZDAVAČA LOVAČKIH MAGAZINA
Broj 14 - Avgust-Septembar 2014.
OF HUNTING JOURNALISTS
EUROPEAN ASSOCIATION
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Gorak ukus lova na prepelice
Broj 9 - Dece mbar 2013.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI
GLASNIK
Glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju
www.lovackisavezvojvodine.com
Osnivač i izdavač:
Lovački savez Vojvodine
21000 Novi Sad
Jovana Đorđevića 4
Telefoni: +381 21 457 023, 456 529
E-mail: [email protected]
www.lovackisavezvojvodine.com
Za izdavača:
Milan Pažin, predsednik
Uređivački odbor:
Dimitrije-Mića Bošković, predsednik
Ratko Kušić, Ivan Stančić, Boris Bajić
i Jaroslav Pap
PRODUKCIJA I REALIZACIJA:
Lorist, Agencija za izdavačku delatnost
i marketing
21132 Petrovardin, Tome Maretića 23
Tel: +381 21 432 222, 6435 638,
+381 60 643 22 22
E-mail: [email protected]
www.lorist.co.rs
Glavni i odgovorni urednik:
Jeremija Trifunović
Redakcija Nacionalnog lovačkog
magazina Lorist
Tehnički urednik:
Marko Nosović,
3FDStudio, [email protected]
Štampa:
Štamparija „Komazec“ Inđija
Ovaj broj štampan je u 16.300
primeraka
Naslovna strana: Jelen u rici
CIP-katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 639.1
VOJVOĐANSKI lovački glasnik:glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju /
glavni i odgovorni urednik Jeremija
Triunović-2013, br.7 (avgust/septembar-Novi Sad:Lovački savez Vojvodine,2013-,Ilustr.;30cm Dvomesečno
ISSN 2217-9402
COBISS.SR-ID 272044039
U prošlom broju VLG na ovom istom mestu jasno smo upozorili da se za lov prepelica ne koriste vabilice. Jedostavno, Zakon ih zabranjuje. Nikakve nedoumice ne postoje oko primene tog zakona pa svako pisanje ili “vađenje” da su vabilice ugašene pre početka lova i da su korišćene pre njega samo su prazne priče i ne vode nikuda. Pa ni “vađenje”
da nisu naše nego podmetnute imaju isti efekat. Lovački savez Vojvodine uputio je apel
svim lovačkim organizacijama da je korišćenje vabilica nezakonito ali kako stvari stoje taj
apel nije naišao na opšte prihvatanje jer su evidentno opet iste koriščene.
Upravo ovo je dalo materijal aktivistima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije da krenu u oštriju kampanju za sprečavanje ove vrste lova, Organizovali su dobro
opremljene grupe koje su pratile izvođenje lovova a posebno postavljanje vabilica za prepelice. Sve je počelo u Čereviću, pa onda u Nadalju, pa u Bačkom Gradištu i Sonti. Uz
asistenciju policije oduzete su vabilice, nekima oružje a lovovi su prekinuti. Najgore su
prošli u Sonti gde su u lovu bili italijanski lovci turisti. Da zlo bude veće u medijima su
odmah osvanuli naslovi tipa “Sprečen krivolov prepelica u….” Tako su lovci još jednom
na vrlo vešt način stavljeni na stub srama. Džaba naše priče o zaštiti i ishrani divljači, o
čuvanju i nezi, džaba i pokušaj predstavljanja lovačke organizacije kao najvećih “zelenih”.
Sve to pada u vodu samo zbog, rećiću slobodno, “alavosti” pojedinaca. To što se pojedini ljute na pomenute aktiviste takođe je kontraproduktivno jer ovi mladi ljudi su radili
ovo samo iz sopstvenog ubeđenja. Ostaje jedino nejasno na osnovu kog Zakona su vršili
praćenjei i snimanje, jer takve stvari po pravilu rade službe koje su za to Ustavomi i Zaknom ovlašćene. Oni sigurno za tako nešto nisu imali “befel”. No, biilo kako bilo, šteta je
načinjena i sada ostaje da se u narednom periodu ovaj problem reši. Jedno od rešenja je
svakako razgovor lovaca i zaštitara. Za istim stolom, sa argumentima i valjanim podacima i jasno na kraju definisanim zajedničkim ciljevima i načinima ponašanja. Teranje “mi
u klin oni u ploču” bojim se obiće se o glavu pre lovcima nego ovima koji sebe nazivaju
“zelenim”. Na njihovoj strani su očigledno mediji, pa ako hoćete i najšira javnost. Jer
vest da neko krivolovi odjekne brzo i stvara nepopravljive štete. To što je lov na prepice
legalan u ovoj zemlji, to što su “uhvaćeni” lovci imali uredne dozvole za lov očigledno,
medijski gledano, nije dovoljan argument da se lovci ne proglase krivolovcima. U ostalom nije nepoznato da demant nekakve vesti nikada nema tu snagu kao prvobitno objavljena. Za početak, predlažemo, prekinite svaki lov sa vabilicama a onima koji ih koriste
stavite jasno do znanja da ćemo svi biti u problemu zbog toga.
I za kraj još jedan osvrt. Upravo kada vam stigne na čitanje ovaj broj VLG počeće
jesenja lovna sezona. Svaki put, pred sami početak pišemo i na sav glas “trubimo” istu
priču, priču o bezbednosti u lovu. Treba li da vas podsetim da smo prošle godine u Srbiji
u samo dva vikenda izgubili pet života. Svih pet ljudi stradalo je zbog nepažnje u rukovanju oružjem ili nepažljivom pucnjavom. Podsetiću vas i da je samo pre nekoliko dana
pala prva žrtva u lovu u ovoj sezoni. Lovac u lovu na divlje svinje u lovištu Žagubica izgubio je život. Ubio ga je drugi lovac koji je pucao u pravcu nekakvog pomeranja u žbunju.
Epilog, čovek je mrtav. Doduše ima indicija da je u ovom slučaju rikošet uradio svoje ali
sve jedno ovog čoveka nema više. Da zlo bude veće radi se o dugogodišnjim prijateljima.
Da li je išta vredno kao ljudski život, odstreljeni fazan, ili možda koji kilogram mesa
divljači. Pa naravno da nije. Zato, pre nego što pođete u lov,
proverite svoje oružje, u lovu se ponašajte prema upsutvima organizatora, pucajte samo u ono što jasno i sigurno
vidite. Transportujte i nosite oružje onako kako su vas učili
stariji ili oni na održanim kursevima pre polaganja lovačkog ispita. Zapamtite, život nije nešto što se može vraćati
kao na filmskoj traci, učinjeni pogrešan potez može ubiti
a onda je to dugotrajno zlo za obe porodice I onog koji je
pucao i onog čiji je život okončan ili je postao teški invalid.
Jednostavno zapamtite
SAMO BEZBEDAN LOV JE PRAVI LOV.
U to ime želim vam lepu jesenju lovnu sezonu, dobro
druženje i iznad svega sigurne i bezbedne lovove.
Dobar pogled.
Jeremija Trifunović
KAKO DO NAS?
Za Vaše predloge, vaše tekstove, pozive na pojedina događanja u vašem
udruženju ili društvu i sve ostalo što bi ste želeli da objavimo u Vojvođanskom lovačkom glasniku možete nam proslediti ili nas kontaktirati:
POŠTOM na adresu:
Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 PETROVARADIN
TELEFONOM na brojeve: +381 21 432222, 6435638 i 060 6432222
Na iste adrese možete slati vaše male oglase po ceni od 600 dinara. Oglasi se
uplaćuju na Lorist Agencija Petrovaradin, račun broj 160-213600-58
E-mail: [email protected], Elektronsko izdanje Vojvođanskog lovačkog
glasnika možete pratiti na:
www.lovackisavezvojvodine.com i na www.lorist.co.rs
3
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
ODRŽANE SEDNICE UPRAVNOG ODBORA
LOVAČKOG SAVEZAVOJVODINE
U Žarkovcima, u neposrednoj blizini Rume, na prostoru lovno-turističkog kompleksa, polovinom avgusta održana je redovna sednica Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine kojom
je predsedavao predsednik Milan Pažin. Sednici je prisustvovao
i predsednik Lovačkog saveza Srbije Dragan Šormaz.
G
lavne teme ove sedice su bile šestomesečno poslovanje Lovačkog saveza Vojvodine i izveštaj sa
održane sednice Skupštine LSS. Kako je
istakao predsednik Lovačkog saveza Vojvodine Milan Pažin dobra je praksa da se
svakih tri meseca vrši analiza poslovanja
Saveza.
Izveštaj o šestomesečnom poslovanju
Lovačkog saveza Vojvodine podneo je Rade
Medić, predsednik Nadzornog odbora. On
je na početku konstatovao da naplata članarine od lovačkih udruženja ide sporo i da
je do sada uplaćeno 13.695 članarina. Podnoseći izveštaj, on je naglasio da je potrebno preduzeti više angažovanja u LSV da se
preostale članarine brže naplate kako se ne
bi dovelo u pitanje poslovanje Saveza. Prema rečima Medića, kada je naplata članarine
u pitanju ne možemo biti zadovoljni.
Analizirajući dalje poslovanje Saveza,
Rade Medić se posebno osvrnuo na poslovanje preduzeća „Vojvođanski lovac“ kome
je inače osnivač Lovački savez Vojvodine,već
od sledeće godine mora biti izdvojeno i da
Lovačkog saveza Vojvodine,
posebno je naglasio da je
srećan što su vojvođnski lovci ponovo u sastavu
nacionalne krovne organizacije. Opisujući skupštinu
LSS Pažin je rekao da je na
njoj prevladao duh jedinstva što daje nadu da će mo
u budućnosti imati stabilnu
krovnu nacionalnu asocijaciju. Predsednik Lovačkog
saveza Srbije Dragan Šormaz je potom istakao da su
se posle Skupštine dešavale
ružne stvari jer su pojedinci pokušavali da registruju
svoje odluke u APR ali da
im to nije pošlo za rukom.
On je posebnu zahvalnost
za uspeh Skupštine iskazao
lovačkim udruženjima iz
Vojvodine i Lovačkom savezu Vojvodine koji su svojim
Sa sednice UO LSV, u Žarkovcima
prisutvom dali legitimitet
ovom skupu. Kako je rekao,
ono što je obećao kada je izse ovaj privredni subjekt u potpunosti osaabran za predsednika i ostvario je. Sada je
mostali i tako nastupa na tržištu. Prema
Lovački savez Srbije kompletan i jedinstven,
njegovim rečima u tom slučaju ne bi se više
to je danas organizacija svih lovaca u Srbiu članskom doprinosu prema Lovačkom
ji. Ostaje, prema predsedniku Šormazu, da
savezu Vojvodine nalazila stavka za izradu
se u budućnosti uspostave čvršće veze sa
planskih dokumenata.
državom i Vladom i poslovanje Lovačkog
Medić je potom u analizi troškosaveza Srbije dovede u normalne tokove a to
va apostrofirao velike troškove u upotreće pretpostavljati da u Savezu bude zaposlebi službenih automobila a koji nastaju jer
no samo dvoje ljudi što će učiniti da članarisu vozila stara i nose ogromne troškove
na prema Savezu bude samo 250-300 dinara.
na održavanje i popravke. Predložio je da
On je na kraju svoje besede informisao člase izvrši kupovina novog službenog vozinove UO LSV da je UO LSS doneo odluku
la. Takođe je predložio da se učini analiza
da se u drugoj polovini oktobra ove godine
troškova kod upotrebe službenih mobilnih
održi Izborna Skupština Lovačkog saveza
telefona. Zaključujući svoj izvešta,j predSrbije.
sednik Nadzornog odbora Rade Medić
Sednica Upravnog odbora završena
rekao je da ovo skupštinsko telo nije našlo
je razmatranjem tekućih pitanja, dodelom
nikakvih nepravilnosti niti zloupotreba kod
sredstava Lovačkim udruženjima a prema
troškova finasijskih sredstava u odnosu kako
njihovim zahtevima i mogućnostima Saveje to predviđeno Planom za 2014 godinu a
za.
koji je usvojila Skupština Lovačkog saveza
Sa sednice je posebno upućen apel
Vojvodine.
lovačkim udruženjima da se u lovu na preU drugom delu sednice tema je bila
pelice ne koriste vabilice.
prethodno održana Skupština LovačkVLG press
og saveza Srbije. Milan Pažin, predsednik
4
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
ODRŽANA SKUPŠTINA LOVAČKE ZADRUGE
U
Žarkovcima je 15.8.2014
godine održana sednica
Skupštine Lovačke
zadruge kojom je predsedavao
predsednik Skupštine prof.
dr Miloš Beuković. Direktor
zadruge, Dejan Milkov je
prisutne članove obavestio da je
aktivnost Zadruge u prethodnom periodu bila na donošenju
i registraciji svih potrebnih
Dejan Milkov direktor Lovačke zadruge
dokumenata za normalno funkcionisanje. Prema njegovim rečima sva potrebna
dokumentacija je kompletirana i registrovana po važećim zakonima države
Srbije. Sada su se stekli uslovi da Lovačka
zadruga normalno funkcioniše i ostvari
sve ciljeve zbog kojih je i osnovana. Na
kraju on je predložio a Skupština jednoglasno usvojila Plan rada sa finsijskim
planom za naredni period.
VLG press
Upravni odbor LSV
PRIPREME ZA IZBORNU SKUPŠTINU LSS
S
hodno odluci UO LSS da se u drugoj
polovini oktobra ove godine održi Izborna skupština Lovačkog saveza Srbije, Upravni odbor Lovačkog saveza Vojvodine na svojoj sednici koja je održana
5.9.2014 godine u Novom Sadu pod predsedavanjem predsednika Milana Pažina zakazao je Skupštinu Lovačkog saveza Vojvodine
a koja će imenovati delegate na izbornoj skupštini Lovačkog saveza Srbije. Da podsetimo, Lovački savez Srbije raspisao je izbore
za izbor predsednika, zamenika predsednika, Upravni odbor, Nadzorni odbor i Sud
časti.
Shodno odluci Upravnog odbora
Lovačkog saveza Vojvodine, Skupština će se
održati u Novom Sadu 29.9.2014 godine u
sali Sportskog i poslovnog centara „Vojvodina“. Prema do sada učinjenim uplatama
prema Lovačkom savezu Vojvodine i Statutu Lovačkog saveza Srbije, Srem će dati pet,
a Bačka i Banat po 11 delegata u Skupštinu
Lovačkog saveza Srbije.
VLG press
Iz Lovačkog saveza Srbije
FORMIRANI LOVNI OKRUZI
S
Dargan Šormaz, predsednik LSS
hodno novom Statutu Lovačkog
saveza Srbije započele su aktivnosti na formiranju lovnih okruga.
Do sada su formirani Pčinjski , Jablanički, Zlatiborski, Borski, Zaječarski,
Toplički, Pirotski, Kolubarski i Nišavski
lovni okrug. Aktivnosti na ovom poslu
se nastavljaju uz veliki odziv lovačkih
udruženja.
Pre početka rada formiranja
lovnih okruga i njihovih Saveta prisutnima se obratio predsednik LSS Dragan
Šormaz, naglasivši da Savez treba da bude
jaka i složna organizacija kako bi mogla
da zaštiti interese lovaca i da predstojeća
skupština Saveza, koja će biti zakazana za
kraj oktobra, može poneti naziv skupština sloge na koju ćemo pozvati i sve zainteresovane medije.
VLG press
NAJAVLJUJEMO
SAJAM LOVA,RIBOLOVA,SPORTA IAUTOMOBILIZMA
M
eđunarodni sajam lova, ribolova,
sporta i automobilizma je smotra,
koja pod sajamskim kupolama
okuplja ljubitelje boravka u prirodi i četvorotočkaša.
Sajam je obogaćen izložbom ri-
bolovačkih i lovačkih trofeja, a posetioci su u prilici i da se uvere u najnovija
dostignuća u automobilskoj industriji.
Izložba oko 200 lovačkih trofeja,
koja se organizuje u saradnji s Departmanom za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta u
Novom Sadu, biće održana na “Lorisi”,
od 1. do 5. oktobra. Na izložbi pod nazivom “Lovni turizam juče, danas, sutra”
trofeji će biti razvrstani po vrstama divljači, pa će biti izloženi jelenski, trofeji
jelena lopatara, muflona, kljova divljeg
vepra, kao i krzna medveda, vuka, divlje mačke. Za posetioce su pripremljeni i
5
trofeji divljači Evrope i Afrike koji će biti
prvi put predstavljeni na Novosadskom
sajmu. U dogovoru sa Prirodno-matematičkim fakultetom Lovački savez Vojvodien svakodnevno će držati tribine na
temu uzgoja i zaštite divljači
Pred zaključenje broja niosmo dobili spisak izlagača ali se pretpsotavlja da
će na njemu učešće uzeti, Capriolo, Snajper, Grof, Meteor Stil i mnogi drugi, naravno sa asortimanom prepoznatljivim za
njihove firme.
Sajam se otvara prvog i traje do 5
oktobra. Cena ulaznica je 300 dinara.
VLG press
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Pišu: Prof.Dr Risto Prentović i Mr Jovica Brdvarević
Fenomenologija rike jelena
DRAMA KOJA
STVARA NOVI ŽIVOT
Rika jelena je fenomen tesno vezan za početnu fazu procesa reprodukcije jelenske divljači, tj. za period parenja koji, zavisno od
geografskog položaja staništa, vre-menskih uslova i brojnosti divljači
u lovištu, počinje krajem meseca avgusta i traje oko četiri sedmice.
K
ošuta je polno zrela po sazrevanju
jajnika, tj. nakon navršene druge godine života. I jelen (mužjak) otprilike
na istom hronološkom uzrastu sti-če polnu
zrelost. Jelen je, inače, poligamna životinja. Parenje, kao i druge fiziološke funkcije,
uslovljeno je pojavom pojedinih polnih hormona u krvi jelena. Svi činioci uplivišu na
jelena, poput okidača, koji uzrokuje određeno ponašanje u toku parenja, pa u tom kon-
tekstu i oglašavanje, tj. riku. Jelen je, inače,
spreman za parenje posle čišćenja parogova
od basta, od jula do decembra meseca ili do
mesec dana pre odbacivanja rogova. Parenje,
međutim, počinje tek onda kada košuta uđe
u fazu estrusa (polnog žara).
Period parenja ili rike jelena karakteriše bitno izmenjeno ponašanje u odnosu na uobičajeno, koje prethodi odnosno
sledi nakon ove, samo za jelensku divljač,
6
specifične pojave. Naime, do perioda parenja jelena (mužjaci) i košute egzistiraju u
od vojenim socijalnim formama, i to košute
u svom krdu zajedno sa mladuncima i
ponekim mlađim jelenom, a jeleni (zreli
mužjaci) u svojim posebnim krdima. I jedna
idruga krda se razbijaju na manje grupe od
po nekoliko grla, a nekada i više, i pronalaze
mesto u staništu u kojima imaju obezbeđenu
prirodnu hranu – ispašu, a u blizini zaklon
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
i vodu.
S druge strane, jeleni, koji neposredno
pred parenje počinju rikati, a riku nastavljaju dok parenje traje, počinju se udaljavati od
krda u potrazi za košutama koje će pariti. Ali
još ranije, tj. dok su bili u krdima, već krajem jula, jeleni počinju rikati. To, međutim,
nije prava rika koja se čuje za vreme parenja,
već je to tzv.endogena rika koju izaziva pojačano lučenje hormona testosterona. Tako
ričući jeleni se razbijaju u sve manje grupe, a
zatim se, pred početak sezone parenja, svaki
jelen koji učestvuje u rici izdvaja i nastavlja samostalno traganje za košutama. Najavu
početka parenja označavaju i druge promene
u ponašanju jelena (mužjaka) koje se dešavaju već polovinom avgusta. Naime, jelen
kao dosta pametna, a inače vrlo oprezna i
nepoverljiva životinja, do tog vremena je
skoro nevidljiva u lovištu. Tada odjednom
iznenada postaju nemirni i mnogo više se
kreću, ponovo se privremeno grupišu u stada
krećući se s jednog kraja staništa na drugi. ...
Ta stada se odjednom rasture, jer stari jeleni
prestaju da tolerišu prisustvo mlađih jelena
u svojoj blizini. Nakon toga počinje borba
jelena za košute, čiji je ishod da se slabiji
jeleni povlače, a jači - pobednik, dominira
rikalištem ili mestom na kome će se odvijati
parenje. Istraživanja V. Novakovića, vršena na Beljskom lovno-uzgojnom području,
pokazala su da se parenje jelenske divljači
odvija uglavnom u septembru mesecu, mada
počinje nešto ranije, a nastavlja se i u oktobru mesecu i kasnije. Prema nalazima ovog
autora dinamika parenja košuta na “Belju”
odvija se prema sledećem: pre 1. septembra
pari se 8,3 % košuta, od 1. Do 15.septembra
pari se 36,2% košuta, od 16. do 30. septembra pari se 36,8 % košuta.
Proces parenja se odvija tako što jelen
(mužjak) na rikalištu okuplja na uži prostor
košute koje su se zatekle u okolnom području. Popularno rečeno on formira svoj “harem”. Za sve ovo vreme jelen prodorno riče
dajući do znanja svojim suparnicima da je to
njegova teritorija. Pored rike i stalnog “budnog” motrenja na košute jelen rogovima udara po okolnom žbunju, trsci ili šašu, pa i po
drveću obeležavajući svoju teritoriju -svoje
rikalište. Ako naiđe neki jelen na tu teritoriju
i pokuša da mu preuzme košute, vlasnik rikališta se upušta u borbu i nastoji da protera
“uljeza”. Ukoliko je razlika u snazi veća,
borba se brzo završava, slabiji jelen napušta
borilište i traži sebi druge košute i drugo rikalište. Ukoliko dođe do sukoba dva jelena
približno iste snage, tada je borba žestoka.
Borba se često završava povredom jednog
od suparnika, a ponekad jedan od suparnika
plati i glavom težnju da zadrži košute. Dešavaju se ponekad čak slučajevi da u međusobnom obračunu stradaju oba suparnička
jelena usled zaplitanja rogova u toku borbe.
Kako ističe Novaković, do većih sukoba i
tragičnih posledica, tokom rike, dolazi češće
ako je veća gustina divljači i ako je nepovoljna polna struktura, tj. ako je veliki broj muž-
jaka u populaciji jelena. Kako svedoči Spasić,
u prvim danima rike glavni (dominantni)
jelen ne provodi čitav dan sa svojim košutama, već ih samo doprati do mesta na kome
će one provesti dan i malo se udalji od njih,
ali kasnije, čim kod prve, obično najstarije
(vodeće) košute, nastupi polni žar, on se ne
odvaja od njih. Prve se, obično, pare najstarije košute, a nakon njih mlađe. Za sve vreme
rike košute se normalno ponašaju (pasu,
odmaraju se i dr.) kao da se ništa posebno ne
događa, dok je jelen, koji učestvuje u parenju
7
toliko zaokupljen time da skoro i ne uzima
hranu, pa, kako pokazuju empirijski nalazi, izgubi i do 30% svoje telesne težine. On,
inače, kada oplodi košute iz svog “harema”,
odlazi da pronađe druge neoplođene košute
i stvori novi “harem”. Kao što je napred istaknuto, početak, redosled i intenzitet rike se
razlikuje od lokaliteta do lokaliteta. Prema
nalazima V. Novakovića u lovištu na Belju
prava (neendogena) rika počinje krajem avgusta, povećava se početkom septembra, a
najjača je u periodu između 5 i 20. septem-
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
bra. Kulminacija intenziteta rike
je u periodu kada je kulminacija
parenja dostigla maksimum, tj.
između 15 i 20. septembra. U poslednjoj dekadi septembra intenzitet
slabi, da bi se rika povremeno čula
i tokom oktobra, a ponekad se i u
novembru čuje rika pojedinih jelena. Prema istraživačkim nalazima,
J. Bradvarovića, koji je fenomen
rike proučavao u lovištima Deliblatske peščare i južnog Banata
tokom više od 10 godina i vršio
komparaciju dobijenih podataka
sa onima dobijenim u Gornjem
Podunavlju (Bački Monoštor) i
Karpatskom basenu (u Rumuniji),
sam tok rike može se podeliti na
nekoliko faza: I Grupisanje košuta i smanjenje njihovog područja
kretanja, II Razmeštanje mladih
jelena u područje ženskih stada, III
Pojava starijih jelena i formiranje
rikališta, IV Bitka za očuvanje “harema”, V Parenje, i VI Jenjavanje
rike. Konkretno, u banatskom lokalitetu razmeštanje košuta počinje u drugoj polovini avgusta. Raspored mladih jelena događa se u
poslednjoj nedelji avgusta. Prvo oglašavanje
događa se između 3 i 5. septembra, kada se
raspoređuju stari jeleni i formiraju se rikališta.Sve do 15. septembra traju borbe za “harem” i rika polako dobija na intenzitetu da
bi oko 15 septembra dostigla kulminaciju.
Jeleni riču kasno po podne i do kasno u noć.
U periodu od 15 do 20. septembra najveći
broj košuta se pari i tada je intenzitet rike
najjači, tj. jeleni riču i danju i noću. Od 20 do
25. intenzitet rike opada i jeleni riču samo u
jutarnjim časovima do svanuća. Od 25 rika
potpuno jenjava.
Od 3 do 5. oktobra javljaju se poneki
jeleni koji pare mlade košute ili one koje nisu
uspele da se opare polovinom septembra.
Ispitivanja ovog autora i nekih drugih
pokazala su da se ciklusi rike (s obrzirom na
početak, tok, kulminaciju, završetak i kraj) u
Gornjem Podunavlju i Karpatskom basenu
vremenski razlikuju u odnosu na destinaciju Deliblatske peščare i južnog Banata.
Naime, najviši intenzitet rike u lovištu Bački
Monoštor dešava se 10 dana ranije (između 5
i 10. septembra), a u Karpatskom basenu 10
dana kasnije (između 25 septembra i 1 oktobra). Prema V. Novakoviću kulminacija rike
u lovištu “Belje”(Baranja) je između 10 i 15.
septembra. Rezultati ovih istraživanja pokazuju da se ciklus rike u različitim regionima
odnosno različitim klimatskim uslovima
lovišta ne odvija u isto vreme, već da, s tim
u vezi, postoje odstupanja i do petnaestak
i više dana u odnosu na prosečan vremenski interval ispoljavanja ovog svojevrsnog
zoološkog fenomena.
Dnevni periodicitet Intenzitet dnevne rike, prema V. No-
vakoviću, je uglavnom konstantan. Rika se,
naime, kako ističe ovaj autor, čuje tokom
cele noći i u ranim jutarnjim časovima, potom jenjava, da bi oko 8 časova potpuno
utihnula. Tada se “harem” košuta povlači
na neko skrovino mesto blizu rikališta gde
se odmaraju do predveče, a jelen se, za to
vreme, takođe odmara, ali na području svog
rikališta. Predveče, košute izlaze na pašu na
rikalište, gde im se jelen pridružuje i iznova
otpočinje svoju riku. Dužina rike, međutim,
tokom dvadesetčetvoročasovnog perioda
nije identična, već zavisi od vremenskog
perioda, tj. pojedine faze perioda parenja
jelenske divljači. Prema V. Novakoviću, početkom ovog perioda rika traje kraće, a kako
se bliži njena kulminacija, dnevni period
rike se produžava i tokom dana, da bi rika
trajala celu noć i skoro preko celog dana.
Kako ističe ovaj autor, intenzitet rike zavisi i
od vremenskih prilika. Naime, ako je vreme
hladnije i bez vetra rika traje duže. Kada nastupi topliji period vremena u toku ciklusa
rike, tada jeleni rano izjutra prekidaju riku
i kasno po podne izlaze na rikališta, tako da
se rika odvija samo tokom noći. Osim toga,
jeleni ranije predosete promenu vremena,
tj. nastupanje kiše i tada rika skoro sasvim
prestane.
Rika se ne odvija ni u toku kiše, ali
čim kiša prestane, kako ističe Novaković,
rika odmah počinje i tada, po pravilu, bude
vrlo intenzivna. I visina atmosferskog pritiska, utiče na dinamiku i intenzitet rike. Tako,
prema Spasiću, “visok i stabilan atmosferski
pritisak,tiho vreme bez vetra i prohladna
noć pospešuju riku. Atmosferski pritisak je
u stvari presudan, i kada je on nizak jeleni
slabije riču”. Ovaj autor, pozivajući se na
rezultate istraživanja uticaja atmosferskog
pritiska na intenzitet i dinamiku rike jelena
8
koja su sprovedena u Nemačkoj,
ističe da atmosferski pritisak deluje na specifične baro receptore
(receptore pritiska) sme-štene
u koži jelenovih mošnica. S tim
u vezi, istraživači ove pojave su
primetili da ,kada atmosferski
pritisak padne ispod 680 bara,
rika prestaje. To je i objašnjenje
zbog čega je rika gorskog jelena
manje izražena nego kod ritskog, budući da se sa porastom
nadmorske visine snižava atmosferski pritisak.
Tonalitet i boja zvuka
jelenske rike slični su, kako ističe Z. Spasić, rikanju domaćeg
bika i nagonski su uzrokovani
(verovatno povećanim seksualnim uzbuđenjem jelena).
“Modulacija rike govori
o različitim psihičkim stanjima
jelena. Jednolična i poluglasna
rika znači da jelen traži košutu,
a glasna i samouverena rika govori da ju je jelen našao. Snažna i
borbena rika je odgovor na riku
suparnika, a kratka rika, slična
roktanju - znači da je jelen nesiguran, jer ga je nešto iznenadilo i uplašilo.
Stariji jeleni imaju dublji glas, ali se najstariji
jedva javljaju glasom sličnim stenjanju. Mladi
jeleni su mnogo glasniji i često ne mogu riku
da dovrše pa je pri kraju odjednom prekinu.”.
Novaković, s tim u vezi, ističe da mlađi jeleni
češće riču od starijih. Iskustva pokazuju da
većina, naročito starijih jelena, po nekoliko
godina imaju rikalište na istom mestu (malo
širem lokalitetu od prostora samog rikališta)
uz uslov da bitnije nisu izmenjeni stanišni
uslovi, odnosno ambijent rikališta. Kako ističe Novaković, jeleni se na jednom rikalištu,
a u zavisnosti od broja košuta, zadržavaju
10-15, a nekada i više dana, pri čemu jači
jeleni na rikalištu ostaju duže. Mesto rikališta, po ovom autoru, “određuje snaga jelena, a
promene mesta nastupaju kada jači jelen završi parenje na jednom rikalištu, pa, u potrazi za košutama koje nisu oparene, naiđe na
rikalište slabijeg jelena i protera ga. Proterani jelen traži košute koje ‘drži’ slabiji jelen
od njega i tada nastupa komešanje jelena po
lovištu - izmena mesta, što je čest slučaj u
drugoj polovini perioda parenja.”
Neblagovremeno oplođenje košute
uzrokuje, kako ističe Novaković, nestajanje
njenog žutog telašceta u jajniku i ovulacija
se obično ponavlja kasnije. Stoga do parenja
izvesnog broja košuta dolazi u oktobru, pa
i u novembru mesecu. Nakon perioda rike
jeleni se odmaraju, a radi obnavljanja telesne težine počinju uzimati sve više hrane i u
mesecu novembru se ponovo grupišu u svoja
jednopolna krda.
I time je drama ili fenomen RIKE završen. Novi život ili životi mogu početi.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
dr Zoran A. Ristić
VERNOST STANIŠTU ILI
MIGRACIJE DIVLJAČI
S
vaki bilans brojnosti jedne populacije
za određen vremenski period pored nataliteta i mortaliteta kao osnovnih činilaca zavisi i od migracije. Mada kod stanarica, naročito onih koje su ,,verne’’ staništu kao
što je jarebica, migracije nemaju veliki uticaj
na brojnost populacija, ipak one se moraju
imati u vidu, naručito u specifičnim slučajevima.
Migratorska kretanja su najznačajnija
u godinama kada je poremećen energetski
bilans staništa na kome populacija živi, pa
tako dolazi do migracija kada je stanišni
kapacitet veći od brojnog stanja mikro populacije, a do emigracije kada stanište ne može
da zadovolji energetske potrebe jedinki koje
čine mikropopulacije.
Istraživanjima V. Hanuša, 1972. godine
za češke uslove lovišta o rasturanju veštački
uzgojenih fazana od mesta ispuštanja, a koje
je sprovedeno na bazi prikupljenih podataka o 9.325 ulovljenih, a pre toga markiranih
fazana i obrađenih podataka došlo se do
sledećih rezultata: konstatovano je da je
učešće fazana ulovljenih do 1.000 m od mesta ispuštanja iznosilo 94%, a preko 1.000 m
samo 6%. Prosečna udaljenost rasturanja ispuštenih fazana u ispitivanom lovištu iznosila je samo 427 m. Ovako dobijeni rezultati
su vezani za šumska lovišta. U lovištima tipa
remiza prosečno rasturanje manje je nego u
lovištima sa većim šumskim površinama.
Jarebice su verne staništu. Maksimalni prečnik migracije, utvrđeno je da iznosi
sedam kilometara.
Podaci o migracijama poljske jarebice
prvi put su bili izneti (publikovani) u radu
B.I.Žitkova i SA. Buturlina 1936. U ovom
radu su autori istakli stalnu nastanjenost jarebice u severnom, centralnom i zapadnom
delu evropske Rusije, a pravilne migracije
svake godine velikog broja usamljenih jarebica iz južnih i jugo-istočnih oblasti. Uzrok
migracije u ovom delu areala autori su objašnjavali oštrom kontinentalnom klimom.
Kasnija posmatranja govore da se preleti
poljskih jarebica prostiru i na severnom području Kazahstana i severne i severoistočne
oblasti evropskog dela Sovjetskog Saveza. U
severno-istočnim područjima lenjingradske
oblasti već krajem avgusta, početkom septembra, jarebice počinju da se zbijaju u
migratorna jata koja nekad broje i do 100150 ptica. Do početka zime broj jarebica se
naglo smanjuje. Ostaju da zimuju mala jata
od najviše deset jarebica. U proleće broj jarebica koje su prezimela iznosi svega 20-30
%. Njihov broj se popunjava onima koje se
dosele sa juga. Ova osmatranja daju osnov za
pretpostavku da se preleti poljskih jarebica
protežu na znatno veću teritoriju nego što se
ranije mislilo.
Uzroci lokalnih migracija jarebice
su višestruki, zimi su oni isključivo vezani
za staništa gde ima potrebnog skloništa i
tada ih obično srećemo u manjim ili većim
grupama. Ova jata su manje uslovljena zajedničkim potpomaganjem u traženju hrane
i zajedničkim odabiranjem dnevnih i noćnih
skloništa radi zaštite od grabljivica i vremenskih nepogoda.
Zec je životinja koja je verna mestu i
okolini gde je prvi put ugledao svet. Međutim, zec preduzima i izvesna putovanja, ali
ona po pravilu nisu duga. Kad su polja prazna prelazi u šumarke, ili u veće šumske komplekse, ali se i tada većinom drži graničnih
predela sa poljem. Za vreme nepogoda traži
zaklon u šumarcima i žbunovima. Kad opada
lišće i kada se topi sneg prelazi u polje ostavljajući teren pokriven drvećem, ili žbunjem.
Može se, uglavnom reći da putovanja
preduzima zavisno od vremenskih prilika
i mogućnosti pronalaženja zaklona. Ispitivanja na markiranim zečevima pokazala
su da i takva putovanja po pravilu nisu duža
od 3-4 km. Izvesna veća kretanja - na duže
staze zapažaju se prilikom parenja, a naročito od strane mužjaka. Posle parenja mužjaci
se takođe vraćaju u svoje
prvobitno stanište. Jedno
veće ispitivanje preduzeto
u cilju utvrđivanja broja
markiranih zečeva koji
su se zadržali na mestu
markiranja, odnosno, u
njegovoj
neposrednoj
blizini pokazalo je da je
85% zečeva nađeno približno mestu markiranja. Markiranje je vršeno
tamo gde su zečevi uhvaćeni.
U istraživanjima u
Češkoj u migratornom
kretanju srneće divljači
vršeno je markiranje 981
grla. Na udaljenosti do
1 km nađeno je 41% od
mesta markiranja, na
udaljenosti do 3 km bilo
je 35% a na udaljenosti do
5 km 10%, na udaljenosti
preko 10 km 7% (ukupno
9
93%), na udaljenosti od preko 50 km svega
0,6%.
Na udaljenosti preko 10 km nađeno je 6,6% muških grla - srndaća a srna 4,7%.
Najdalje nađeno markirano grlo od mesta
rođenja bili su srndaći: na 120 km - 1 grlo,
na 60 km - 3 grla, na 50 km - 2 grla, na 40 km
- 4 grla i 1 srna, na 30 km - 4 srndaća i 2 srne.
Zanimljivo je da je na velikim udaljenostima
bila ulovljena ili nađena uvek divljač starosti
od 1 do 3 godine, a većinom jednogodišnjaci. Od ukupnog broja prijava u 308 slučajeva
radilo se o ulovu lanadi. Na udaljenosti do
1 km ulovljeno je 74% lanadi, do 3 km čak
11%, do 5 km 1% a preko 10 km samo 2%.
Može se reći da se većina srna sa lakoćom
zadržava u krugu do 1 km i samo izuzetno
na teritoriji većoj od 3 km.
Srneća divljač je u suštini verna svom
staništu. U letnjem periodu, kad srndaći i
srne s mladuncima većinom žive odvojeno,
njihovo stanište očigledno ne dostiže u proseku, ni prečnik od 1 km. Prostranije stanište
divljač ima u polju, obično, međutim, samo
dok ne narastu žito i druge visoke kulture
koje pružaju dobro skrivalište, pri čemu ima
u blizini izvora hrane, a onda posle žetve,
kad divljač ostane bez zaklona, stanište je još
prostranije. U vreme parenja srndaći iz svojih staništa, vođeni nagonom, odlaze retko
dalje od 2 do 4 km.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Saša Trifunjagić
Korisni saveti za lov divljih svinja
A KADA SE POJAVI ON...
Pojavio se vepar na mesečini, crna gromada, izgleda jezivo, neki lovci vole da se našale pa kažu izgledao je kao
medved, ma kao Fića je bio, lovačka mašta radi svašta
ali najviše lovčevo uzbuđenje kada se ova divljač pojavi.
R
eći ću opravdano uzbuđenje, srce
počne da lupa, bubnji u ušima, gutamo knedle a sve to u onoj noćnoj tišini izgleda tako bučno da mislimo da će vepar čuti kako nam srce uzbuđeno lupa. Čak i
iskusnog prekaljenog lovca ponekad iznenadi ovaj priliv strasti i uzbuđenja. Preterano
uzbuđenje je i najčešći razlog promašaja čak
i vrsnih i odličnih strelaca.
Kako sam ga ja savladao? Savladati
se ne može potpuno ali može u toj meri da
nam olakša precizno nišanjenje na odabranu divljač. Posmatrajte u početku, ne žurite,
vepar će nakon izlaska na proseku ili njivu
(kaljugu) obično naglo skočiti i vratiti se u
zaklon, pa nakon nekoliko minuta nekada
i kraće opet izaći, znaju svinje ovo uraditi
često, naročito one na koje je pucano, dok
se potpuno ne uvere da je ‘’čist vazduh’’. Za
to vreme će i nivo našeg uzbuđenja polako
opadati. Što duže posmatrate divljač, to ćete
se više smirivati. Nekada će nam možda pro-
maći izgledna prilika zbog dugog posmatranja, svinja će preći i otići svojim putem,
možda je bolje tako nego da ste je ranili ili
promašili. Opet će ona za koji dan, možda
već sutra proći tuda, ovo važi za neiskusne
lovce i koji još nisu odstrelili vepra. Kasnije
sa iskustvom postaje se ‘’brži’’ kako u proceni
tako i u odluci za pucanje. Ali uvek neka nam
je svima u glavi i iskusnima i neiskusnnima
‘’ne brzaj, ne žuri’’.
Vepra, naročito u lošim svetlosnim
uslovima uvek gađajte i nišanite u plećku!
Nakon pucnja, izoštreno lovčevo uho
može čuti karakterističan udar zrna o telo
divljači, ja taj zvuk u 90% slučajeva registrujem čak i na bliža odstojanja, na većim
daljinama je to pravilo. Ovaj udar zrna o
telo divljači mogu dobro čuti ostali lovci na
susednim čekama, što nam je jedan od pokazatelja da smo divljač pogodili.
Retko, izuzetno retko vepar padne
na mestu nastrela, obično smrtno pogođen
10
trzne telom (što se u uslovima mesečine jako teško
primeti), i u skokovima, naglim trkom, prosto ‘’kidajući
se’’ od bežanja uz lomljavu
grana, trske odnosi pogodak
od 20m do nekada i preko
100m. Pri tome zna udarati o stabla, panjeve, grane.
Poslednje korake prelazi
teturajući se i često vukući
se, a na mestu pada u smrtnom ropcu povalja i polomi
sve oko sebe nekada veličine
omanje sobe. Sve ove znake
treba posle pucnja osluškivati, pamtiti jer će nam oni
biti potrebni za pronalaženje
divljači.
Možda sve ovo zvuči
grubo, ali to je sastavni deo
ovog lova i na to treba biti
spreman.
Promašena svinja u
prvi mah naglo beži ali je
njen trk elegantniji, mirniji sa manje buke, i kada se
domogne šikare, čim nađe
stazu beži stazom, zastane,
nekada uzbuđeno dune kroz
nozdrve i bezi u daljinu u
bezbedni deo šume.
Kada se nakon pucnja sve smirilo, ko
puši neka zapali jednu cigaretu i po ugovorenim znacima pozove ostale učesnike lova
da se pomogne u traženju divljači. Znači,
prođe tu nekih 20 minuta do pola sata, u
letnjim mesecima nastreljenu svinju treba
tražiti odmah uz mere opreza.
Baterijskim lampama se pretraži mesto nastrela i obeleži papirnom maramicom,
zatim se pronađe mesto gde je divljač ušla u
šumu (šikaru, trsku) i isto obeleži papirnom
maramicom. U ovu svrhu može poslužiti i
rolnica toalet papira.
Zašto ja obeležavam ova mesta, zato
što se nekada po nekoliko puta vraćam na
ta mesta radi analize tragova i pronalaženja
krvnog traga.
Krv divljač nekada baci na samom
mestu nastrela, nekada je to tek nakon 20
m čak i više, sve to zavisi od mesta pogotka,
kalibra oružja, daljine gađanja, konstitucije
divljači itd.
Svinja pogođena u pluća obično najdalje posle 15-20 m počne obilno krvariti u
mlazevima, ako je prostrelna rana, krv nalazimo sa obe strane traga u mlazevima, svetlo crvenu pomešanu sa sitnim mehurićima.
Slično je i pri pogotku u srce, s tim da je krv
nešto tamnija i obično niže poprskana po
okolnom rastinju. Obično ovako pogođenu
svinju pronalazimo posle najdalje 50-100 m.
Svinja pogođena u jetru ili slezinu dalje odlazi sa mesta nastrela, čak i do 200 m,
krv je tamno crvena i nalazi se samo na rastinju koje je svinja dodirnula telom u toku
bega, gro krvarenja je u trbušnoj šupljini u
telu i trag krvi je dosta oskudan i teže se prati, divljač zna živeti i do sat - dva vremena
posle ovog pogotka a sve u zavisnosti od stepena oštećenja ovih organa. Ovde treba biti
oprezan jer možemo naći još živu divljač,
divlja svinja ne može daleko otići sa ovom
ranom već se sklanja u najgušću šikaru.
Ukoliko pronađemo svinju kako leži sa ispruženim nogama (otegla papke) znači da je
uginula i oprezno joj možemo prići, međutim ukoliko svinja ima savijene noge ispod
tela najsigurnije je ispaliti samilosni hitac u
predelu iza uha ili glave, ne proveravajući da
li je zaista živa ili ne. Ja sam jednom proveravao i nikad više, verujte mi na reč.
Pogodak u želudac ili creva je najgori
pogodak, vrlo čest u lovu pogonom pri pucanju u trku i takođe čest u lošim svetlosnim
uslovima i kod manje iskusnih strelaca - lovaca. Divlja svinja ugiba u teškim mukama i
jako teško se pronalazi, odlazi dosta daleko
sa mesta nastrela opet u zavisnosti od stepena oštećenja, ali od 500 m do 2 km pa i
dalje. Krv je retka, pomešana sa crevnim
sadržajem, nalazimo je samo na početku
traga i kasnije sve manje i manje da bi posle
određenog vremena izgubili krvni trag. Potraga bez dobrog psa je praktično osuđena
11
na propast i ovakve pogotke treba ostaviti
za ujutro i dnevnu svetlost uz upotrebu pasa
obučenih za krvni trag. Vrlo je mali procenat pronađene divljači u ovim slučajevima,
ali svakako treba uložiti maksimalan trud uz
svesrdnu pomoć više lovaca i pasa pronaći
divljač.
Pogodci u noge su takođe jedni od najgorih pogodaka, u početku krvi ima mnogo, izrazito crvene boje, nisko, nalazimo je
na samom tragu divljači. Svinja pogođena
u zadnje noge teže bezi i ne može otići toliko daleko, dok pogođena u prednju nogu
odlazi dosta daleko. Što je viši pogodak to je
rana teža. Bez pomoći dobrih pasa i učestvovanje više lovaca koji će zatvoriti moguće
prelaze nije moguće pronaći ovako nastreljenu svinju. Ne treba reći da je pogodak u
glavu, kičmu i slično propraćen padom na
mestu nastrela, međutim nikada ne pucajte
svinji u glavu sa namerom, jedino prilikom
potrage za ranjenom pri dostreljivanju. Često se dešava da svinja pogođena u kičmene pršljenove padne
kao gromom pogođena i nakon
nekoliko trenutaka posle koprvanja na zemlji naglo ustane i
u teturavom hodu nestane u
šumi. Baš skoro je jedan lovac
imao ovakav pogodak, nije ni
repetirao karabin već srećan
krenuo sa čeke ka svinji koja
se valjala u travi, na njegovo
veliko iznenađenje. Vepar je
ustao utrčao u trsku i nakon
praćenja krvnog traga više od
500 m i ujutro sa psom nije
nikada pronađen, da je prepunio pušku i držao stvari pod
kontrolom ne bi se tako završilo. Treba biti podozriv prilikom
pada svinje nakon pucnja jer
ne jednom je pobegao ‘’mrtav
vepar’’.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Živko Radosavljević
Dipl.inž. šumarstva
ŠAKAL IDE DALJE
Nekada mnogobrojna populacija šakala je potpuno istrebljena početkom
XX veka, osim sa područja Donjeg Srema, gde je stalno opstajala grupa od
20-30 grla na lokalitetu Obedska bara. Ovde je šakal opstao zahvaljujući
očuvanom prirodnom staništu sa obiljem hrane tokom cele godine, posebno
u toku zime, kada se hranio ostacima hrane vojnika i drugih učesnika u
aktivnostima vojnog poligona, koji su odlagani u otvorenoj deponiji. Druga
lokacija na kojoj je šakal evidentiran i lovljen između dva svetska rata
je područje Ključa (deo Istočne Srbije oko Kladova), gde se pominje kao“
mali vuk iz šikare“. Osvajanje novih i vraćanje na nekadašnja staništa na
području Balkana, Istočne i Srednje Evrope vršeno je, i danas se vrši.
P
roširenje areala u relativno kratkom
periodu je posledica smanjivanja broja
ili potpuno uništavanje vuka na širim
prostorima Jugoistočne Evrope, izvanredno
velike reproduktivne moći, prilagodljivosti očuvanim, ali i promenjenim prirodnim
uslovima staništa, velikom broju neuređenih
ili slabo održavanih deponija organskog otpada uz gradska i seoska naselja, ali i malom odstrelu u drugoj polovini prošlog i u
prvim godinama ovog veka. Obzirom na ove
okolnosti šakala, širenje šakala i dalje traje i
trajaće, ukoliko ga čovek svojim aktivnostima ne sputa i ograniči na sadašnje područje
rasprostranjenosti. Noću za vreme traženja
hrane, a naročito za vreme parenja oglašava
se lajanjem,dugim jezivim zavijanjem slično
dečijem plaču ili zapomaganju i tulenjem,
koje se ne sreće ni kod jedne druge vrste
divljači i to je apsolutno siguran pokazatelj
njegovog prisustva u lovištu. Šakal se oglašava i prodornim kreštanjem, slično lisici, ali je
ono znatno glasnije i snažnije.
Hranu najčešće traže noću, ali i danju u mirnim delovima lovišta. Šakal uspešno pronalazi i uništava lanad, za šta postoje
brojna svedočenja i dokazi ( ostaci nakon
gozbe i analize želudačnog sadržaja), pa tako
znatno smanjuje prirast, remeti strukturu
populacije i otežava gazdovanje sa srnećom
divljači. Šakal je nenadmašan i u pljačkanju
gnezda gotovo svih ptica, koje se gnezde na
12
zemlji. Posebno stradaju jaja i tek izleženi
pilići, a često su žrtve i koke fazana, jarebice
i druge ptice koje se legu na zemlji, dok sede
na jajima. U vreme „podivljavanja“ i unošenja pilića fazana, jarebice ili pačića u lovište,
šakali ih intenzivno love i tim lovom lakog
plena podučavaju tek stasale mladunce kako
da love.
Šakal, takođe efikasno pronalazi i lovi
mlade zečeve, a grupno i organizovano,
opkoljavanjem, u kombinaciji pogona i zasede i odrasla grla. Zabeležene su štete od
šakala na jelenskoj teladi, jagnjadi muflona
i na sitnoj stoci. Od domaće stoke napada
manja, nečuvana stada ovaca i koza, ukoliko u njihovoj blizini nema pasa, kao i svu
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
perad, koja mu je dostupna. Prisustvo šakala uz vodotokove upućuje
ga , da hranu koja potiče iz vodene
sredine pronalazi na obali, u prvom
redu ribu, školjke, rakove, žabe,
vodozemce cele i njihove delove. Na
obali pronalazi i jede leševe iz vode,
koji ostanu nakon povlačenja vode.
Štete na sitnoj domaćoj stoci i srnama mogu biti velike, jer
šakal, slično vuku zakolje više grla
nego što može da pojede. Kao i lisica, ulazi u naselja i čini velike štete
po štalama, svinjcima i živinarnicima. Šakal je krvoločna zver, ali nije
isključivo mesojed, jer pored sitnih
glodara, sitne dlakave i pernate
divljači, gmizavaca, insekata, strvina, jede i voće do kojeg može doći,
naročito grožđe, pa u vinogradima
čini osetne štete.
Šakal je divljač čopora sa jasnom hijerarhijom u kojoj je vođa
čopora neprikosnoven, naročito
prilikom lova krupne divljači i sitne
stoke kao i korišćenja ulovljenog
plena.
Šakal se lovi pojedinačnim
i grupnim lovom.
Trofej je atraktivan, dosta
redak, ocenjuje se po Standardu C.I.C. ali
mu lovci još ne pridaju veću i dužnu pažnju. Šakal, kao vuk i lisica, spada u vrstu
divljači van režima zaštite, odnosno u tzv.
„nezaštićenu divljač“, pa su korisnici lovišta
obavezni da mu lovom u toku cele godine
smanjuju brojnost. Međutim dosadašnji ulov
šakala, iako znatan, očigledno nije dovoljan,
da zaustavi rapidno povećanje brojnosti i
veoma dinamičnu eksploziju, ne samo na
području Balkana, već i u drugim delovima Evrope. Ulov (odstrel, hvatanje živih i
jamarenje), šakala prema evidencijama korisnika lovišta na području Srbije je u porastu iz godine u godinu, tako da je u lovnoj
2007/2008. godini ulovljeno nešto više od
700 grla različite polne i starosne strukture.
Pretpostavlja se, da je ovaj broj znatno veći,
obzirom da se šakal lovi u toku cele lovne
godine bez ikakvih ograničenja, gotovo svakodnevno, a ulov mnogi lovci( i nelovci) ne
prijavljuju.
Širenje areala šakala i povećanje brojnosti na području Balkana, prema
dosadašnjim saznanjima je najdinamičnije
na teritoriji Srbije, gde je šakal sa male brojnosti, koja je bila gotovo na granici biološkog minimuma veoma brzo višestruko povećao brojnost i zauzeo velika prostranstva
pobrđa i dolina uz reke.
Početkom druge polovine prošlog
veka ulov šakala se redovno registruje na
području Srbije i polako, ali sigurno povećava brojnost, vraća se na nekadašnja staništa
i osvaja nova na kojima njegovo prisustvo
nikada nije registrovano. U navedenom vremenskom periodu, prvi šakali van Donjeg
Srema registrovani su u istočnoj Srbiji (Negotinska krajina) i u Pomoravlju, naročito
uz reke Dunav, Timok, Moravu i Mlavu. Na
ovim, relativno malim lokalitetima, šakal
je opstao u mikro populacijama sa malom
brojnošću i međusobno izolovanim sve do
stvaranja povoljnijih uslova za daljnju ekspanziju. Dokaz prisustva šakala na ovim
prostorima je povremeni odstrel i karakteristično oglašavanje (zavijanje i tulenje) šakala
u noćnim satima, pa je zato šakal postojao
kao „retka zver“. Ovo potvrđuju evidencije,
izveštaji, lovne hronike, pisani tragovi i svedočenja lovaca i šumara sa ovih prostora.
Trend širenja šakala je počeo devedesetih godina prošlog veka i traje i dalje pa
sada možemo govoriti da ga praktično ima
svuda posebno kada je Vojvodina u pitanju.
Sada je ova vrsta široko rasprostranjena u
Srbiji i obuhvata gotovo polovinu teritorije,
izuzimajući zapadne i jugozapadne delove
zemlje. U pogledu visinske rasprostranjenosti naseljava nadmorske visine do 600 m, a
na planinskim predelima sreću se samo sporadično, pojedinačni primerci. Širenje šakala
na području Srbije može se okarakterisati,
kao veoma brza i snažna ekspanzija, koja je
dovela do toga, da je brojnost i gustina pojedinih lokalnih populacija među najvećima
u Evropi.
Razloge ovako uspešnog širenja šakala, nalazimo pre svega u ekološkoj plastičnosti, prilagodljivosti i pragmatičnosti
ove vrste. Deo tih razloga leži i u ekološkim
faktorima životne sredine, koji su omogućili
ovako snažno širenje i nastanak brojnih lokalnih populacija. I antropogeni činioci su
jedan od faktora, koji su doveli do oporavka i
13
ekspanzije populacije šakala. To objašnjenje proizilazi iz načina ishrane
šakala, koji je strvinar i nekrofaga
vrsta životinje. Šakal je istovremeno
i vešt i značajan predator. Ove osobine ga čine u pogledu prilagodljivosti, vitalnosti i opstanka, jedinstvenom i uspešnom vrstom životinje
u prirodi. Nepropisno izgrađene
i loše održavane legalne i veliki
broj –„divljih“ deponija, odlaganje uginule stoke i njenih ostataka
direktno u prirodnu sredinu bez
zakopavanja u zemlju, obezbeđuje
šakalu hranu u dovoljnim količinama, naročito u periodu zime, kada
druga hrana manjka ili je nema u
dovoljnim količinama.
Tokom proteklih decenija, došlo je do velikih promena u
načinu života seoskog stanovništva,
migracija i raseljavanja, promena
staništa, kao i reorganizacije seoskog
domaćinstva, koje je sada „osavremenjeno“ po ugledu na gradsko. U
ovom periodu izmenjen je i tradicionalan način reciklaže raznolikog
organskog otpada, naročito ostataka
od klanja domaćih životinja, koje
se tradicionalno obavlja u okviru
domaćinstva ( svinjske daće, slave,
krštenja, verski, državni i drugi praznici,
…). Ovaj otpad je zatrpavan na bunjištima u kojima je vršena prirodna reciklaža u
kombinaciji sa procesima „zrenja“ stajnjaka. Ove stare tradicionalne navike obavljaju se istina i do danas, ali u znatno manjem
obimu, obzirom da je bunjišta malo, ili ih
više uopšte nema, jer gotovo polovina žitelja
iz seoskih domaćinstava je na školovanju ili
radu u gradu, veoma često i u inostranstvu.
Zbog toga otpad iz seoskih domaćinstava
ide na nedovoljno funkcionalne, još češće na
neuređene deponije, a jako retko uređene.
Pored raznolikog organskog otpada na ovim
i ovakvim deponijama je uvek prisutan veliki broj glodara u prvom redu sivih pacova i
miševa, koje šakali redovno koriste u ishrani.
Ovo je, na žalost, jedna nova slika Srbije, ali i većine država u okruženju. Ovakve
slike, u ovoj formi i obimu, stvarane na ovaj
način, ranije nisu toliko bile prisutne.
Ove promene u životnoj sredini je
uočila i vešto iskoristila veoma fleksibilna
i žilava vrsta divljači – šakal, povećala brojnost i osvojila i dalje osvaja nove prostore.
Na drugoj strani u drugoj polovini prošlog veka sistematsko uništavanje,
povlačenje i nestanak kompetetivno snažnijeg vuka sa prostranih površina pobrđa i dolina reka stvorilo je šakalu veoma povoljnu,
gotovo idealnu i praznu ekološku nišu, koju
je on veoma uspešno zauzeo. To pokazuje
činjenica, da šakala uopšte nema ili se retko pojavljuje u višim predelima, odnosno u
planinskom pojasu u kojem je brojnost vuka
veća..
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Nikola Ivković
POSTUPAK SA ODSTRELJENOM
DIVLJAČI,RADIMO LI TO DOBRO ILI NE?
U poslednjih godinu dana svedoci smo novih procedura koje se odnose
na pregled mesa odstreljene divljači i njenog lagerovanja. U pitanju
su nova veterinarska pravila, navodno po ugledu na zemlje zapadne
demokratije. Kako to funkcioniše u birokratskoj zemlji Srbiji?
P
rvi nesporazumi su nastali 15 aprila,
početkom lova na srndaće. Ino gosti
na ček pointu, terenska vozila spremna, srndaći mirni ne sluteći šta im se sprema,
ali 16. aprila lokalni veterinarski inspektori
zabranjuju lov u većini naših lovišta. Razlog
- lovišta ne ispunjavaju uslove za pripremu
trofeja za izvoz i pravilno skladištenje mesa
odstreljene divljači. Ovog puta pričamo
samo o mesu. Naime, lokalni veterinarski
inspektor ne dozvoljava da se meso nosi pre
nego što ga on pregleda. Kaže, po zakonu
meso se ne može stavljati u promet pre nego
što njegovu navodnu ispravnost ne utvrdi
veterinar, onaj koji je isključivo zadužen za
tu regiju. Neće ni da priča na tu temu, ne
važe ugovori sa lovištima koji poseduju zakonom propisane prostorije, nema veze ko
kupuje meso itd... Kontaktiram Lovački Savez i daju mi informaciju da je to
tačno, ali da postoji izuzetak ako meso
odstreljene divljači nosi lovac lično kući
za, tako da nazovem, internu upotrebu. Znači meso ne ide u dalju prodaju
ili preradu. Apsolutno ispravno, jer ko
meni može da zabrani da proizvodim
rakiju za ličnu upotrebu? Odgovor je
niko! E, ako hoću dalje da je prodajem
naravno da je potrebno da ispoštujem
kompletnu proizvodnju po već nekoj
zakonskoj proceduri, sve ostalo radim
na moju odgovornost.
Nije vredelo pričati, nema nošenja
mesa srndaća a samim tim ni lova. Hajde
već nekako, uz neverovatne napore, izdejstvujemo da se uz ugovor o tehničkoj saradnji sa nekim od lovišta taj problem oko skladištenja mesa reši. Dali su nam dozvolu za
lov ali od nošenja mesa nema ništa. Prevedeno - lovim 250 kilometara od kuće, odstrelim
srndaća a ako hoću to meso... moram da se
vratim za neki dan. Znači još 500 kilometara
vožnje! Zaboravi... Ali ne pregleda se samo
meso, kompletna utroba ide u mrtvačku
kesu sa markicom, opet na pregled kod lokalca. Sa utrobom ode džigerica i srce, omiljeno jelo moje ćerke. Kada navodno veterinar
isto pregleda, a niko nikad nije ni otvorio
tu mrtvačku kesu, mogu da uzmem i džigu
14
koja posle tri dana pomešana sa prosutim
crevima nije ni za lovačkog kera. Sve bi bilo
u redu da veterinar dođe na pregled odmah
posle izvršenog lova i naplati tu državnu taksu od nekih 2.000 dinara. Obično u to vreme
veterinar teli kravu, osemenjava junicu, štroji svinje ili radi već nešto slično. Postoje i
izuzeci - ako ima prigodne zakuske ili mu se
javi nadređeni – u tom slučaju može da se
desi da moja Lenka dobije digericu za večeru. Jednom rečju, veće šanse da spreme meso
od divljači koje su odstelili imaju krivolovci
nego oni pošteni građani koji svoj luksuz regularno plate. Ovo nema nigde na svetu, pa ni
u zemljama „zapadne demokratije“ u kojima
sam lovio i na čije se regulative pozivamo,
posebno ako je u pitanju srneće, jelensko,
muflonsko ili meso divokoze. Usput, veće su
šanse da zaradimo neku bakteriju od zečijeg
mesa nego od gore pomenutog, a zečije meso
ne podleže veterinarskom pregledu.
Još po nešto
Na red dolazi meso divlje svinje. Najzahtevnije je za pregled jer je svinja svaštojed i postoji verovatnoća da bude zaražena
trihinelom. Sa pravom je ne treba davati
odmah lovcu, jer je bilo i ovakvih slučajeva. Posle lova, zamolim prijatelja upravnika
lovišta da odmah ponesem celu svinju kući.
On će da uzme uzorke, odneće na pregled i
javiće mi da li je ispravno. Vidi baksuza, javlja mi uveče da je ne pipam jer ima trihinelu
a ja već odradio kompletnu francusku obradu. Srećom nisam bacio odranu kožu i višak
oštećenog mesa. Pitam ga šta sad da radim i
dobijam odgovor da moram da zovem specijalizovanu službu koja uništava takvo meso
ili da ga vratim hitno nazad. Kako je
ova druga varijanta bila mnogo jeftinija po mene, spakujem sve i ajde nazad.
Tada sam to uradio i nikada više.
Sledeći put, posle jednog grupnog lova na divlje svinje, poučen
iskustvom ugovorim kupovinu mesa
za dva dana kasnije. Uredno dođem
kombijem po nekoliko komada divljih
svinja, treba spremiti dovoljnu količinu
kobasica za nas nekoliko zaljubljenika u specijalitete od divljači. Uzimam
veće primerke krmača, u tom trenutku
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
zaleđenih na – 40. Utovarim, platim i sav
srećan odem kod kasapina, uz svu propratnu dokumentaciju overenu od nadležnog
veterinarskog inspektora o ispravnosti mesa.
Overenu. Posle cela dva dana, koliko je bilo
potrebno da se svinje odmrznu, krećem u
tranžiranje svinja. Meso na koje sam naišao
ispod kože je blago rečeno bilo neupotrebljivo (slike u prilogu). Meso je kod kostiju
bilo zelene boje, nepodnošljivog smrada.
Meso uz kičmu, ono najkvalitetnije – bifteci i
pečenice za bacanje. Hirurškim zahvatom je
jedva moglo da se odvoji nekih 20% upotrebljivog mesa, uglavnom butovi. Šta se desilo?
Opet dolazimo do lokalnog veterinara i zaposlenih u lovištu. Oni se pravdaju da
im je veterinar zabranio da otvaraju svinje
u lovištu, a on da ovi drugi nisu adekvatno
sproveli proceduru zamrzavanja mesa. U
stvari desilo se sledeće. Novembar mesec,
spoljna temperatuta oko 15 stepeni celziusa.
Svinje su odstreljene u ranim prepodnevim
časovima. Treba uzeti u obzir da su u pogon-
skim lovovima
svinje uglavnom
loše odstreljene
ili pucane po
nekoliko puta,
uglavnom
po
drobu,
kičmi,
butovima itd...
Dosta mesa se
mora odstraniti.
Ni to nije problem, to je tako i
kraj, ali nepisano
pravilo glasi – po
odstrelu, a najkasnije u roku
od 45 minuta,
treba
otvoriti
divljač i izbaciti
joj
unutrašnje
organe jer su oni leglo svih bakterija. Nije
loše tom prilikom pustiti joj krv. A ako tako
nalažu pravila ubaciti utrobu u odgovarajuću vreću i označiti je
markicom, pa nek je kasnije pregleda veterinar. U
ovom slučaju svinje su ostale ne otvorene nekih petšest sati, nadule se i naravno bakterije su počele da
rade svoje.
Drugi propust je
zamrzavanje. Nikako ne
treba, kao u ovom slučaju, svinje odmah ubaciti
u hladnjaču na -40, nego
tako otvorenu pustiti da
se kompletno ohladi. U slučaju da lovište
ne poseduje komoru za rashlađivanje na par
stepeni preko nule, svinju treba obavezno ostaviti preko noći da se ocedi i ohladi pa tek
onda je odneti na duboko zamrzavanje. Naravno ovo važi za kasni jesenji i zimski period
kada nam vremenski uslovi to dozvoljavaju.
Ovako, ako veliku svinju odmah ubacimo na
duboko zamrzavanje, koža se zamrzne, dok
meso kod kostiju počne da truli.
Sva ova priča nije upućena nikome
zlonamerno, nego da uskladimo važeća veterinarska pravila i prirodne zakone u vezi
sa mesom odstreljene divljači koji važe od
pamtiveka. Inače, onomad, veli meni moj
tast.: - Ti bre Zete, da si neki lovac, bili bi ti
puni zamrzivaci a ne zidovi.
Jes vala, ima čovek pravo. Ubiše me ovi
pozitivni veterinarski propusti.
POSTMORTALNE PROMENE U MESU
/posle odstrela/
Piše: dr Dimitrije Marić
Meso dobijeno neposredno posle klanja ili odstrela životinje ima skoro sve osobine
žive materije. U njemu nastavljaju da se odvijaju biohemijski procesi i mišići, u izvesnom
stepenu, reaguju čak i na spoljne nadražaje.
Međutim, hemijske reakcije odvijaju se pod
izmenjenim uslovima i dovode do promena
karakterističnih za meso kao mrtvu organsku materiju. Ove promene dešavaju se stalno, počev od dobijanja mesa / pri otvaranju
divljači/ pa sve do njegovog konzumiranja.
Promene konzistencije, mirisa, ukusa i tehnoloških svojstava u toku stajanja, nazivamo
zrenje mesa. Za razliku od mesa dobijenog
u procesu klanja, meso dobijeno odstrelom
životinje ima nešto drugačije posmortalne
promene, koje su uzrokovane sa više faktora,
od kojih su glavni iskrvarenje trupa-mesa i
zagađenje bakterijama.
I jedne i druge su u direktnoj vezi
sa temperaturom sredine i radnjama preuzetim na obradi trupa u određenom vremenskom periodu. Promena organoleptičkih
svojstava mesa- miris, ukus, boja, konzistencija, sočnost, variraju od slučaja do slučaja i u direktnoj su vezi sa funkcijom vremena, temperature, načinom i blagovremenom
obradom. Takođe, promena organoleptičkih
svojstava vezanih za iskrvarenje trupa, koje
je u većini slučajeva loše kod odstreljenih
životinja, svodi se na prvom mestu na
promenu boje mesa, najpre u zoni krvnih
sudova i kostiju kao i mestu udara projektila.
Naime, kao posledica raspadanja krvnih sudova ili njihove promenjene propustljivosti,
meso najpre dobija žućkastu boju u okolini, a
ubrzo ona prelazi u zelenkastu do zelenu, što
je posledica nastajanja bilirubina i biliverdina - žučnih boja.
Promena boje mesa u regijama
oko mesta pogotka nastaje usled promena –oksidacije belančevine mioglobina, pa
tako imamo SVETLOCRVENI- oksigenovani mioglobin, tzv. Oksimioglobin, PURPURNOCRVENI- redukovani mioglobin i
SMEĐI- oksidisani tzv. Metmioglobin. Nas-
15
tajanje ovih promena je brže na višim temperaturama i kod zakasnelog otvaranja divljači. Kod odstreljenih životinja kvar mesa
usled dejstva bakterija može nastati usled
bakterija poreklom iz životinje (oštećena
creva, grkljan..) ili iz spoljne sredine (projektil, prašina, dlaka, zemlja, ruke) Dejstvo
bakterija zavisi od vrste, broja, soja itd, ali
je najvažnije da su i te promene direktno u
funkciji vremena i temperature.
Kako bi sačuvali meso od kvarenja,
treba što pre odstraniti organe,ocediti meso,
NIKAKO ispirati vodom već samo obrisati
suvom krpom trup i što pre smestiti u komoru za kondicioniranje. U cilju iskrvarenja,
iz prakse se pokazalo da su najbolji pogoci u
jetru, jer životinja skoro trenutno izgubi svu
krv ali je treba što pre otvoriti da ne bi došlo do prebojavanja žučnim bojama. Takođe
, pogodak u jetru često znači i pogodak u
burag ili creva pa i sa te strane je dobro što
pre uraditi evisceraciju odmah po odstrelu
divljači.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Vladimir Živankić, Kikinda
Prekršaji po Zakonu o oružju i municiji
NEHAT MOŽE BITI OPASAN
U ovom radu je dat prikaz prekršaja koje lovci mogu
učiniti i iz nehata, a u vezi sa lovom, lovačkim oružjem i municijom, za koje se izriče novčana kazna ili
kazna zatvora i mera oduzimanja oružja i municije.
Član 35 stav 1 tačka 1 u vezi člana 5 stav 4
Ako nosi lovačko oružje (to su: oružje
sa olučenim cevima – karabin i neolučenim
cevima – sačmara) izvan lovišta. Radi se o
lovcu koji ima oružni list (za držanje i nošenje lovačke puške) ali koji je lovačku pušku
nosio van lovišta.
Pošto u lovištu treba da bude samo u
lovnim danima to jest kad je vreme lova (i to
na terenu koji jeste određen za lovište (dakle, nije rezervat)), prekršaj bi postojao ukoliko bi se lovac na primer noseći sa sobom
lovačku pušku, u danu koji je određen za lov
– u vreme lova, kretao van lovišta (lovište
prema Zakonu o divljači i lovstvu ustanovljava ministar ili starešina pokrajinskog organa (ako se radi o području pokrajine) koji su
nadležni za poslove lovstva).
Ovaj prekršaj treba razlikovati od
prekršaja prenošenja lovačkog oružja, iz člana 35 stav 1 tačka 6a u vezi člana 12a stav 2 i
člana 36 stav 1 tačka 3a u vezi člana 12a stav
1 Zakona o oružju i municiji.
Član 35 stav 1 tačka 2
Ako bez odobrenja područne
policijske uprave prema mestu svog prebivališta nabavi (kupi, dobije u razmeni,
poklone mu, posude) municiju za karabin.
(odobrenje izdaje Ministarstvo unutrašnjih
poslova preko područne policijske uprave)
Ali i ako nabavi delove za pušku
- ulošci, zatvarači, cevi za puške, sanduk,
glava; bez odobrenja nadležnog organa ili
ako ima odobrenje ali ne nabavi municiju i
delove za vrstu oružja za koju je izdat oružni
list.
ili štetnu posledicu po drugog – da recimo
usled velike toplote pri požaru ne dođe do
eksplozije municije.
Član 35 stav 1 tačka 6 u vezi člana 12
Član 35 stav 1 tačka 6 a u vezi člana 12a
stav 2
Ako lovačku pušku i municiju za
nju ne čuva zaključane i na drugi način obezbeđene pa oni dođu u posed neovlašćenog
lica. Lovačka puška i municija moraju biti
zaključani i na takvom mestu da nisu dostupni neovlašćenom licu. Neovlašćeno lice je
ono koje nema odobrenje područne policijske uprave za držanje ili nošenje vatrenog
oružja odnosno lice koje bi samovlasno, bez
odobrenja vlasnika moglo doći do puške i
municije. Pri tom se ovde ne radi o slučaju
kada lopov otuđi – ukrade (bilo provalom
bilo na neki drugi način) pušku i municiju
već kada ih neko uzima iz nekog drugog razloga, ne da bi sebi pribavio takozvanu protivpravnu imovinsku korist. Kada primera
radi ukućan koji nema odobrenje za držanje ili nošenje vatrenog oružja, što znači da
nije obučen za rukovanje vatrenim oružjem,
uzme pušku. Ili radi zabave (što čine deca),
čišćenja, pokazivanja drugom ili nekog drugog sličnog razloga. No, ovo ne znači da i ovo
lice - koje nije obučeno, ne bi u slučaju krajnje nužde, smelo da uzme pušku i municiju i premesti je na sigurnije mesto u slučaju
primera radi, poplave, požara, zemljotresa
ili nekog drugog događaja – a ukoliko je
držalac (vlasnik) ovog oružja i municije
upravo tad sprečen da ih skloni. Da bi time
sprečilo štetnu posledicu bilo na samoj pušci
16
Lovac koji pri odlasku u lov ili
povratku iz lova lovačku pušku prenosi tako
da je u njoj municija; nije u rastavljenom
stanju tako da su delovi odvojeni od oružja
ili nije na drugi način onesposobljena za trenutnu upotrebu (ne nosi je u futroli; nosi je
bez bravice na obaraču)
Član 35 stav 1 tačka 7
Lovac koji lovačko oružje upotrebi
(puca iz njega) na javnom mestu ili na mestu
na kom pucanjem može ugroziti bezbednost
ljudi ili objekata.
Mesto gde je pristup ograničen je
npr. strelište ali prekršaj postoji ukoliko se
ne puca prema meti. Dovoljno je da onaj koji
puca može da ugrozi drugog ili nečiju imovinu (objekat) da bi bio izvršen ovaj prekršaj.
Ugrožavanje bezbednosti drugog (ali i svoje) je pucanje u neposrednoj blizini drugog
ili prema drugom. Ugrožavanje imovine je
nanošenje štete ili mogućnost nanošenja
štete tuđoj (ili svojoj) imovini. To je slučaj
i u lovištu kada u lovu ne gađa divljač već
puca u samovoljno određenu metu, drvo ili
u vazduh.
Član 35 stav 1 tačka 8 u vezi člana 14
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Ukoliko lovačko oružje da na
poslugu (da drugom na upotrebu, da koristi pa vrati) onome ko nema oružni list za tu
vrstu oružja. Ako lovac recimo, daje karabin,
primalac mora imati oružni list za karabin
i davalac se mora u to uveriti. Jer u protivnom ovaj prekršaj može učiniti i iz nehata
– ako nije znao da primalac nema odgovarajući oružni list. Npr. ja dajem sačmaru
drugaru lovcu za kog znam da ima karabin
jer je išao u lovište u drugom mestu, da lovi
divlje svinje. Ne znam da li ima sačmaru ali
pretpostavljam da ako već ima karabin ima
oružni list i za sačmaru. Međutim, pošto ja
njega znam površno iz viđenja – znam ga
iz lova, dužan sam da ga pitam i (u slučaju
sumnje da li govori istinu) zatražim da mi
pokaže da vidim njegov oružni list za sačmaru.
Član 36 stav 1 tačka 1 u vezi člana 7 stav
5
Ukoliko lovac nabavi (kupi, posudi,
primi na poklon, uzme u razmeni) municiju
za oružje sa neolučenim cevima (sačmaru) a
nema oružni list za to oružje (za sačmaru).
Ovde se ne radi o mogućoj odgovornosti
onog ko omogućava nabavljanje – ko daje ili
prodaje tu municiju lovcu; već o odgovornosti upravo lovca koji tu municiju nabavlja. Za
ovu municiju nema zakonskog ograničenja
(o nabavljanju) kao kod municije za karabin.
Za karabinsku municiju potrebno je
odobrenje Policijske uprave u mestu gde
tražilac odobrenja živi. To odobrenje važi
šest meseci od dana izdavanja. Izdaje se jednom u toku kalendarske godine za najviše 60
komada municije.
Član 36 stav 1 tačka 2 u vezi člana 9 stav
1
Ako nabavi lovačko oružje (kupi,
dobije na poklon, razmeni za nešto drugo) a
u daljem roku od 8 dana ne podnese zahtev
Policijskoj upravi u mestu gde živi radi izdavanja oružnog lista. Naime, lovac podnosi
Ministarstvu unutrašnjih poslova zahtev za
izdavanje odobrenja za nabavku lovačkog
oružja. Kad mu se to odobrenje izda (a Ministarstvo unutrašnjih poslova ceni da li su ispunjeni zakonski uslovi da se tražiocu ovog
odobrenja, odobrenje i izda) onda može da
nabavi oružje (u roku od šest meseci od izdavanja odobrenja) a zatim je u roku od 8 dana
od dana nabavke, dužan da podnese zahtev
MUP – u radi izdavanja oružnog lista (javne
isprave za držanje oružja).
Član 36 stav 1 tačka 3a u vezi člana 12a
stav 1
Lovac koji (lovačko) oužje koje
drži na osnovu oružnog lista, prenosi bez
zakonskog osnova odnosno neopravadno.
Ne ide u lov; ne menja adresu stanovanja; ne
prenosi ga kod puškara radi popravke ili prepravke; takmičenja; odlaska u streljanu ili
strelište; radi prikaza na izložbi. Neopravda-
no može biti na primer prenošenje do nekoga da bi mu taj očistio pušku ili popravio
(iako to nije ovlašćena radnja odnosno
ovlašćeno lice za popravljanje ili prepravljanje oružja), prenošenje sa adrese stanovanja na drugu adresu na kojoj ne živi (ukoliko
na primer smatra da bi na toj adresi oružje
bilo bolje obezbeđeno dok je on odsutan van
svog mesta življenja (prebivališta)). Sa druge
strane, oružje može da se prenosi samo ako
lovac (kao držalac tog oružja) menja adresu stana - s tim da se promena adrese stana
obavlja prema Zakonu o prebivalištu i boravištu građana.
Prekršaji iz člana 36 stav 1 tačka 4 u
vezi člana 15 postoje ako, prema
... stavu 1
lovac koji otuđi svoje lovačko
oružje (proda, pokloni) svoje odobrenje za
nabavljanje oružja i oružni list (za to lovačko
oružje) ne preda Policijskoj upravi na čijem
području ima prebivalište, u roku od 8 dana
od dana otuđenja.
Napominjem da se rok računa tako da
se broji prvi naredni dan od dana u koji pada
sam događaj. Ako je lovac pušku prodao prvog dana u mesecu, broji sledeći dan pa dalje. Tako da je osmi dan roka deveti dan tog
meseca. Taj deveti u mesecu je onda i zaključni dan za predaju odobrenja i oružnog
lista
.... stavu 2
lovac zameni svoj karabin ili sačmaru za drugo takvo oružje (slučaj samo ako
menja ono koje je i naznačeno u oružnom
listu koji poseduje – karabin za karabin a
sačmara za sačmaru) a u daljem roku od 8
dana Policijskoj upravi ne preda oružni list,
radi izdavanja novog oružnog lista. U kom
će onda biti upisani podaci o novom oružju
.... stavu 3
menja prebivalište – mesto u kom živi
(preseljava se u drugo mesto) a o tome ne
obavesti policiju u svom novom mestu življenja u roku od 8 dana od dana ove promene.
Dakle, dužan je da ih obavesti da zakonito
poseduje oružje i da je promenio mesto življenja.
Član 36 stav 1 tačka 5 u vezi člana 16
Ako nosi ili prenosi lovačko oružje
a ne nosi uz to oružje i ispravu kojom je utvrđeno pravo na držanje tog oružja – oružni
list.
Član 36 stav 1 tačka 8 u vezi člana 26
stav 1
Ukoliko lovac u roku od 48 sati,
nadležnom organu (prema mestu nalaženja oružja ili prema mestu svog življenja) ne
prijavi nestanak (gubitak, krađu, ...) svog
lovačkog oružja (ili moguće tuđeg – kada je
saznao za to) ili ne prijavi da je našao tuđe
lovačko oružje.
Član 37 stav 3 u vezi stava 1 tačka 2
Ako lovačko udruženje nabavi i
drži lovačko oružje i municiju radi lovne de-
17
latnosti ali bez odobrenja područne policijske uprave, postoji odgovornost odgovornog
lica u lovačkom udruženju – predsednika ili
drugog lovca koji ima ovlašćenje da u ime
udruženja nabavlja i stara se o držanju oružja
i municije.
Član 37 stav 3 u vezi stava 1 tačka 5
Ako odgovorno lice u lovačkom
udruženju (predsednik lovačkog udruženja,
upravnik lovišta, rukovodilac lovočuvarske
službe) koje upravlja određenim lovištem
(kom je određeno lovište dato na upravljanje) poveri lovačko oružje i municiju licu
koje nema odobrenje za nabavljanje oružja
iz člana 8. stav 1. i stav 2. Zakona o oružju
i municiji; ili oružje i municiju ne čuva na
bezbednom mestu (tako da do njih ne mogu
da dođu neovlašćena lica).
Pojašnjenja radi napominjem da
lovačko udruženje oružje poverava lovočuvaru a daje ga na korišćenje licima koja (po
propisu o lovstvu) imaju pravo na lov. Što
znači da ovog prekršaja ima samo ako je
lovačko oružje povereno lovočuvaru koji
nema odobrenje za nabavljanje oružja.
Dakle, drugari lovci
Zabranjeno je i kažnjivo nositi
lovačko oružje izvan lovišta; bez odobrenja nabaviti municiju za karabin; lovačku
pušku i municiju za nju ne čuvati zaključane
i na drugi način obezbeđene da ne dođu u
posed neovlašćenih lica; pri odlasku u lov
ili povratku iz lova lovačku pušku prenositi
tako da je u njoj municija, da nije u rastavljenom stanju ili nije na drugi način onesposobljena za trenutnu upotrebu; pucati iz
oružja na javnom mestu ili na mestu na kom
se pucanjem može ugroziti bezbednost ljudi ili objekta; lovačko oružje dati na poslugu onome ko nema oružni list za tu vrstu
oružja; nabaviti municiju za sačmaru bez
oružnog lista za nju; nabaviti lovačko oružje
a u daljem roku od 8 dana ne podneti zahtev
Policijskoj upravi radi izdavanja oružnog
lista; lovačko oružje koje se drži na osnovu
oružnog lista prenositi bez zakonskog osnova ili neopravadno; otuđiti lovačko oružje
a svoje odobrenje za nabavljanje tog oružja
i oružni list ne predati nadležnoj Policijskoj
upravi, u roku; zameniti svoj karabin ili
sačmaru za drugo takvo oružje a u daljem
roku od 8 dana Policijskoj upravi ne predati
oružni list, radi izdavanja novog oružnog lista; ukoliko se menja prebivalište a o tome ne
obavesti policija u novom mestu stanovanja
u roku; prenositi lovačko oružje a ne nositi uz to oružje i ispravu kojom je utvrđeno
pravo na držanje tog oružja; ne prijaviti nestanak ili pronalazak oružja; u ime lovačkog
udruženja nabavljati i držati lovačko oružje i
municiju bez odobrenja područne policijske
uprave; poveriti lovačko oružje i municiju
licu koje nema odobrenje za nabavljanje
oružja.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
RASPISAN KONKURS ZA DODELU
SREDSTAVA ZA RAZVOJ LOVSTVA
Na osnovu Pokrajinske skupštinske
odluke o budžetu AP Vojvodine za2014. i
Godišnjeg programa korišćenja sredstava
iz Budžetskog fonda za razvoj lovstva AP
Vojvodine za 2014. godinu Pokrajinski
sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Novi Sad, raspisao je K
O N K U R S ZA DODELU SREDSTAVA
IZ BUDžETSKOG FONDA ZA RAZVOJ
LOVSTVA AP VOJVODINE ZA 2014. GODINU
Predmet konkursa, visina i namena
sredstava Putem ovog konkursa dodeljuju
se sredstva iz Budžetskog fonda za razvoj
lovstva AP Vojvodine za 2014. godinu po
Godišnjem programu korišćenja sredstava,
u ukupnom iznosu do 33.455.000,00 dinara
za realizaciju poslova po sledećim tačkama:
1. Izrada i realizacija programa i
projekata razvoja lovstva i unapređivanja
stanja populacije divljači i njenih staništa
na teritoriji AP Vojvodine (tačka III podtačka 2. Programa), u ukupnom iznosu do
30.455.000,00 dinara, za sledeće namene:
a) sufinansiranje izgradnje lovno –
tehničkih objekata u iznosu do 28.455.000,00
dinara i to za: prihvatilišta za fazanske piliće,
bunara i pojilišta za divljač, uređenje poligona za fazane i izgradnju i rekonstrukciju
objekata za obradu trofeja.
b) sufinansiranje rekonstrukcije lovno tehničkih objekata u lovištima posebne
namene-rekonstrukcija
ograde
lovišta
posebne namene u iznosu do 2.000.000,00
dinara.
2. Druge namene u skladu sa Zakonom o divljači i lovstvu u ukupnom iznosu do 3.000.000,00 dinara
za: Nabavku opreme za korisnike lovišta u AP Vojvodini u iznosu do
2.000.000,00 dinara i to za: kompjutere, lovočuvarska odela, dvoglede i drugu opremu
– moped.
b) Naučno-istraživački i stručni rad i
to za: istraživanje realnog prirasta zeca u AP
Vojvodini za lovnu sezonu 2015/2016 go-
dinu u iznosu do 500.000,00 dinara i naučno-istraživački rad u delatnosti lovstva u
iznosu do 500.000,00 dinara;
Pravo učešća na konkurs imaju korisnici lovišta sa teritorije AP Vojvodine a
za konkurisanje potrebnoo je podneti: prijava na konkurs, fotokopija rešenja o upisu
u registar u agenciji za privredne registere,
fotokopija PIB obrasca i fotokopija rešenja o
dodeli lovišta na korišćenje.
Uz napred navedenu dokumentaciju
potrebno je za svaku pojedinačnu tačku dostaviti i sledeće:
- za izgradnju prihvatilišta za fazanske
piliće, pojilišta za divljač i uređenja poligona
za fazane – skicu projekta (sa naznačenom
lokacijom) sa predmerom i predračunom
radova sa iskazanim troškovima materijala i
rada sa PDV.
- za izgradnju objekata za obradu trofeja – lokacijsku ili građevinsku dozvolu i
projekat sa predmerom i predračunom materijala i radova sa PDV.
- za rekonstrukciju objekata za obradu
trofeja – prijavu radova nadležnom organu
lokalne samouprave i projekat sa predmerom
i predračunom materijala i radova sa PDV.
- za nabavku opreme za korisnike
lovišta u AP Vojvodini – fotokopija ugovora
o radu za zaposlenim lovočuvarom ili zaposlenim lovočuvarima (korisnik više lovišta).
- za istraživanje realnog prirasta zeca u
AP Vojvodini – dokaz o registraciji pravnog
lica za delatnost lovstva i kratak opis projekta na koji se konkuriše sa specifikacijom
troškova.
Prijava i obrasci se mogu preuzeti u
Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu,
vodoprivredu i šumarstvo (Bulevar Mihajla
Pupina 16, Novi Sad, I sprat, soba 42a) ili sa
sajta Sekretarijata (www.psp.vojvodina.gov.
rs). Prijave se podnose na adresu: Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Novi Sad, Bulevar Mihajla
Pupina 16, sa naznakom „Konkurs za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za razvoj
lovstva 2014“. Prijave na konkurs sa ostalom
potrebnom dokumentacijom podnose se
zaključno sa 31.10.2014. godine.
Kompletan Konkurs možete pogledati
na sajtu Lovačkog saveza Vojvodine, www.
lovackisavezvojvodine.com
VLG press
LOVCI UADI ODRŽALI SKUPŠTINU
Članovi lovačkog udruženja „Ada“
u Adi odžali su svoju redovnu godišnju skupštinu u svom lepo uredjenom lovačkom
domu. Skupštini je prisustvovalo pedesetak
članova od ukupno 72 koliko trenutno broji
ovo LU. Skupštinom je u radnom predsedništvu predsedavao Kiš Ferenc predsednik
ovog LU. Nakon usvajanja dnevnog reda i
izbora radnih tela izveštaj o jednogodišnjem
radu udruženja pročitao je Rudolf Bilicki.
VLG PRESS
Izveštajem su obuhvaćene najbitnije aktivnosti u prošlogodišnjem periodu. Što se
tiče odstrela divljači u prošloj lovnoj godini
ulovljeno je 10 srndaća, 13 lanadi i srna, 13
zečeva, 463 fazana, 612 prepelica i 173 grlice.
Naseljeno je u lovište 2200 komada fazanske
divljači uzrasta 7-8 nedelja računajući i donaciju od Lovačkog saveza Vojvodine od 200
komada fazančića. Nakon prolećnog brojanja ustanovljeno je drastično smanjenje bro-
18
jnosti zečije divljači te je zbog toga obustavljen lov na zeca u ovoj godini. U izveštaju je
istaknuta dobra saradnja sa P.I.V Vojvodine
odsek za lovstvo kao i sa Lovačkim savezom Vojvodine te sa privrednim društvom
„Vojvodjanski lovac“ D.O.O. Naročito je naglašena zahvalnost sponzorima i donatorima
koji su svojim prilozima pomogli u prevazilaženju teškoća u ovom lovačkom uduženju.
Dr Zoran Ristić
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Na svečanosti u Novom Orahovu
PEVALO SE JUGOSLAVIJI
Kada bi zavisilo od lovaca, možda bi
nam prethodna zemlja i država bile ponovo moguće. Ali...o tome odlučuju drugi pa
lovcima ostaje samo pesma i nostalgično
sećanje. Tako je bar izgledalo na svečanosti
koja je upriličena povodom desetogodišnjice
ponovnog bratimljenja Lovačkih udruženja „Panonija“ iz Bačke Topole i Lovačkog
udruženja „Bihać“ iz Bihaća. Ova dva lovačka udruženja prvu povelju o bratimljenju
potpisala su jo daleke 1976 godine a onda
su ga obnovili 2004 godine. Upravni odbor
Lovačkog saveza Vojvodine doneo je odluku da pojedine članove iz Bihaća a koji su
dali najveći doprinos ovoj uspešnoj saradnji
odlikuje bronzanim, srebrnim i zlatnim ordenjem. Upravo to je bila prilika da se lovci
Bačke Topole i Bihaća okupe u Novom Ora-
hovu i u prelepom
lovačkom domu
proslave godišnjicu svog pobratimstva.
Ordenje
Lovačkog saveza
Vojvodine uručio
je predsednik MIlan Pažin a proslavi je prisustvovao
i njegov zamenik
prof.dr Miloš Beuković.
Za uručena odličja u ime
bišćanskih lovaca
zahvalio se predsednik Lovačkog
Milan Pažin, predsednik LSV
uručio je zlatni orden predsedniku LU Bihać Gavrilu Softiću
u prisustvu predsednika LU
Panonija Miše Savića
udruženja „Bihać“ iz Bihaća Gavrilo Softić
koji je u kratkim crtama predstavio bišćansko udruženje. On je istakao da je ono nastalo
od četiri udruženja i da im je danas kada su
zajedno bolje, apelovao je na srpske lovce da
se ne dele i da ga spreče. Inače ovo udruženje broji preko 1000 članova. Softić je potom
svim predsednicima Lovačkih društava a
koja su u satavu LU „Panonija“ Bačka Topola uručio zahvalnice. U ime Lovačkog saveza BiH pozdravnu besedu održao je Jasmin
Dlakić iz Visokog a koji je ukazao na ogroman značaj saradnje Lovačkih saveza BiH i
Lovačkog saveza Vojvodine.
Povelju o bratimljenju koja produžava
ovaj bratski odnos potom su potpisali, u ime
Lovačkog udruženja „Panonija“ Bačka Topola Miša Savić a u ime Lovačkog udruženja
„Bihać“ iz Bihaća Gavrilo Softić.
Druženje je nastavljeno do duboko u
noć uz pesme koje su obeležile neko sada
prošlo vreme.
Predsednici Softić i Savić potpisali su deklaraciju o bratimljenju
Odlikovani članovi lovaca iz Bihaća i Bačke Topole
19
VLG PRESS
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
ČEKA NA POKLON I BAČKA SVINJOKOLJA
Jubilej
lovaca
Lovačkog
udruženja Minićevo 115 godina organizovanog lovstva i 20 godina pobratimstva sa Lovačkim udruženjem
„Fazan“ Srbobran obeležen je svečano u Minićevu 5. i 6. septembra
ove godine. Delegacija lovaca iz Srbobrana koju su predvodili sekretar
Vlada Šarčev i glavni lovnik Milan
Opančarev donela je pored ostalog
vrlo vredan poklon, neubičajen za
naše lovačke prilike, visoku metalnu
čeku. Lovci su zajednički postavili
čeku u lovištu a po izboru domaćina. Temelj za čeku je postavila stručna služba Lovačkog udruženja u
Minićevu a po crtežu iz Srbobrana.
Istog dana u Sali Lovačkog udruženja „Minićevo“ otvorena je isložba
lovačkih trofeja.
Drugog dana slavlja, inače i Danom
varošice Minićevo započeo je ponovo ne-
Vredni lovci Srbobrana i Minićeva posle podizanja metalne čeke
kobasice. Kao glavni majstori su bili Milan
Opančarev i prethodni predsednici Nandor
Sep i Miroslav Marjanski. Tek uživalo se u
ovim vrhunski specijalitetima. Na drugoj
strani povodom ovog jubileja prređeno je
Arsen Kurjački predsednik skupštine LU Fazan
Srbobran uručio je priznanja lovcima Minićeva
običnim poklonom srbobranskih lovaca,
svnjokoljom na bački način. Hteli su srbobranci da pokažu svoje veštine u ovoj
tradicionalnoj poslastici
sa početkom
zime. Od svinje su pravljene urke, jela se
kožurica a onda napravljene čuvene bačke
takmičenje u pucanju glinenih golubova a
pobedio je Damir Petković iz Knjaževca.
Svečana sednica Skupštine LU
„Minićevo“ Minićevo i proslava 110 godina
organizovanog lovstva i 20 godina od bratimljenja sa Lovačkim udruženjem „Fazan „ Sr-
bobran a u prisustvu velikog broja zvanica
među kojima su bili Dragan šormaz, predsednik Lovačkog saveza Srbije i Milan Pažin,
predsednik Lovačkog saveza Vojvodine kao
i predstavnika Lovno-ribolovnog saveza
Bugarske i sada bratskog Lovačkog udruženja „Midžor“ iz Bugarske održana je u Domu
kulture. Predstavljenjem monografije o 115
godina postojanja Lovačkog udruženja u
Minićevu autora Nebojše Ristića i Slavoljuba Jelenkovića započela je sednica kojom je
predsedavao Bratislav Đorđević. Najpre su
na konkursu za predškolske i školske ustanove proglašeni najbolji dečiji radovi na
temu o divljači i lovcima apotom je usledilo predstavljanje bogate istorije Lovačkog
udruženja iz Minićeva. Posebno je apostrofirano bratstvo između lovaca Minićeva
i Srbobrana. Lovački savez Srbije odlikovao
je najbolje članove ordenjem koje je uručio
predsednik Dragan Šormaz a onda su pobratimi razmenili svoja odličja. U ime lovaca Lovačkog udruženja Minićevo plakete
je srbobrancima uručio Zoran Sokolović,
predsednik lovaca u Minićevu a u ime srbobranskih lovaca predsednik Skupštine
Lovačkog udruženja „Fazan“ Srbobran Arsen Kurjački.
VLG press
PIVNIČANI PODIGLI NOVUVOLIJERU
Pivnički lovci su izgradili volijeru za
prihvat fazančića, prvi fazani su u volijeri
i biće pripremljeni za predstojeću lovnu sezonu. Volijera se nalazi u lovačkoj šumici
na izuzetno lepom mestu, u blizini lovačkog doma, dimenzije je 22 X 30 m, površine
660m2 i kapaciteta 250 odraslih fazana. Izrađena je od savremenih materijala i treba da
obezbedi da fazani mogu mirno i bezbedno
da se odgajaju i pripremaju za lov. Volijera
je izgrađena sredstvima koja su dobijena na
konkursu od Pokrajinskog sekretarijata za
poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i
100 000,00 dinara svojih sredstava.
U pripremi terena
za izgradnju, učestvovali
su pored nekoliko starijih
lovaca i mladi lovci koji
treba da nastave tradiciju
dobrih lovaca u pivničkom
udruženju i koji će svojim
radom za nekoliko godina,
proširiti volijeru i povećati
njene kapacitete tako da se
obezbede fazani i za turistički lov.
20
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
BISERNI ZAPISI IZ LOVAČKE DUŠE
tom je usledio na zajedničke lovove, opisuje trenutke i dev e l i č a n s t v e n i talje u kojima samo setna duša prepoznaje
defile konjskih kvalitet i sadržaj. Bošković maestralno opizaprega. Impre- suje jutra i praskozorja u sremačkim atarisivno. Jedinst- ma, nostalgično se sećajući svakog detalja i
ven doživljaj na dajući mu značaj za prepoznavanje lepote. U
lovačkim mani- svoj knjizi Dimitrije-Mića Bošković posebfestacijama.
no donosi opise i prirodne kvalitete vojvoC e nt r a l - đanskih bisera, Srema, Bačke i Banata. O knna
svečanost jizi na promociji govorili su akademik prof.
je održana u dr Milutin Hadži Stojković, recezent prof.
Predesdnici lovačkih društava Milovan Jekić iz Donjih Petrovaca i
Domu kulture u dr Miloš Beuković i Jeremija Trifunović kao
predsednik LD iz Čantavira potpisali su protokol o daljoj saradnji
Donjim Petro- stručni konsultant.
Svečanost povodom 90 godina orgavcima a započeDa biserni zapisi iz lovačke duše a uz
la je obraćanjem nizovanog lovstva u Donjim Petrovcima i
to obeležavanje godišnjice 90 godina od os- i pozdravnim govorom mesnog paroha bratimljena sa čantavirskim lovcima nasnivanja Lovačkog društva „Fazan“ u Don- Srpske pravoslavne crkve. Potom je Dimitri- tavljena je potpisivanjem Protokola o daljoj
jim Petrovcima i 40 godina pobratimstva sa je-Mića Bošković govorio i prisetio se deve- saradnji između Lovačkih društava u ČantaLovačkim društvom „Golub“ iz Čantavira desetogodišnjeg istorijata Lovačkog društva viru i Donjim Petrovcima a koje su potpisali
mogu biti povod glamurozne lovačke pred- „Fazan“ iz Donjih Petrovaca i pobratimstva u ime lovaca Čantavira Nikola Uzelac a u ime
stave pokazuju Donji Petrovci, danas malo sa Lovačkim društvom „Golub“ iz Čantavira, Donjopterovčana predsednik Milovan Jekić.
selo u opštini Ruma. Bilo je ovde svečano, sa severa Bačke. Posebno dirljivim i setnim
Svečanost je završena dodelom odlikoduhovno jako i iznad svega odisalo je za- rečima ovo pobratimstvo dugo 40 godina vanja Lovačkog saveza Vojvodine i Plaketa
dovoljstvo učinjenim. Lovačka društva iz opisao je u svojoj pozdravnoj besedi Milivo- Lovačkog društva „Fazan“ Donji Petrovci.
Donjih Petrovaca i Čantavira započela su je- Mimo Nikolić, doajen čantavirskog i
VLG press
zajednička druženja još daleke 1974 godine. subotičkog lovstva.
Ove 2014 obeležili su svečano godišnjicu za- Kako reče svaku gojedničkog druženja. Svečanosti su pristvova- dinu pamti i seća se.
li Milan Pažin, predsednik Lovačkog saveza
Svakako
Vojvodine, sekretar Lovačkog saveza Vojvo- krunski
događaj
dine Dejan Milkov, Ratko Kušić, zamenik ove prelepe manpredsednika Lovačke komore Srbije i Emil ifestacije bila je
Čabarkapa, predsednik lovačkog udruženja promocija
knjige
„Subotička peščara“ iz Subotice.
„Biserni zapisi iz
Najpre su lovci prisustvovali liturgiji u lovačke duše“ aupravoslavnom hramu, potom položili vence tora Dimitrija-Miće
na spomenik junacima iz sela a onda je na Boškovića. Ova prePosebno emotivan govor održao je Milivoje
platou u centru sela izveden kulturno- umet- divna knjiga donosi
Mimo Nikolić doajen subotičkog lovstva.
nički program uz pesme i igre iz Srema a po- nostalgična sećanja
RAME UZ RAME SA NEMAČKIM KLUBOM
Klub za nemačke kratkodlake ptičare
“Sombor” je 06.09.2014. godine šesti put za
redom već tradicionalno održao specijalizovani ispit za NKD ptičare po programu
“Solms”. Pokrovitelji ispita su kao i predhodnih godina bili Srpski klub za NKD i
Kinološki savez Srbije. Ono što ovogodišnji
ispit razlikuje od predhodnih je da su somborci za svoj “Solms” dobili sve saglasnosti
nemačkog matičnog kluba Deutsch Kurzhaar-Verband koji je u tu svrhu regrutovao
troje svojih sudija koji su sa svojim kolegama
iz Srbije, Mađarske i Hrvatske delili pravdu na odličnim lovnim terenima lovačkog
udruženja “Sombor” predviđenim za održavanje ove manifestacije.
Sudijska lista toga dana je glasila ovako: Marica Schumacher – D, Antje Engelbart-Schmidt – D, Dieter Kuhlmann – D,
Atila Babiczky – HU, Jozsef Gyurity – HU,
Velimir Sruk – HR, Radomir Savić – SRB,
Aleksandar Mijailović – SRB i Milan Mirić
– SRB.
Na ispit je izvedeno ukupno 15 pasa od
kojih je pet položilo ispit sa prvim nagradnim razredom dok se jedan morao zadovoljiti kvalifikacijom za prvi nagradni razred, a
poredak je bio sledeći:
1. BOSS IZ DOLINE BAIRA – najuspešniji mužjak, vlasnik i vodič Siniša Bajić
iz Srbije
2. DAJANA MARIJA LORD – najuspešnija kuja, vlasnik i vodič Ivan Sabljak iz
Hrvatske
3. NIA ADIN
DOM – najuspešnija u
kategoriji starijih pasa
(AZP), vlasnik i vodič
Andreja Štrajnar iz Slovenije
Istog
dana
popodne u organizaciji
srpskog kluba održana
je
SPECIJALIZOVANA IZLOŽBA ZA NKD
PTIČARE na kojoj je
prodefilovalo više od 40
pasa, a za njihovo ocen-
21
jivanje su bile zadužene Marica Schumacher
i Antje Engelbart-Schmidt vlasnice renomiranih nemačkih odgajivačnica “SILESIA”
I “KRONSBERG”. Po njihovom stručnom
mišljenju najlepši pas he bio BOSS IZ DOLINE BAIRA V1 - mužjak, mladi klubski
pobednik, vlasnika Siniša Bajića
Dobar vetar !
Tekst: Dragomir Maglić
Slike: Tomislav Lemić
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Jurukovski Josif
Noćni lov, saveti za mlade lovce
DOBAR POGLED
SA DOBRIM SVETLOM
Verovatno su svi čuli za frazu “nagrižena cev”.
Neretko je svi upražnjavamo i srećemo se sa njome.
Šta sve utiče na to da cev bude korodirana…?
Jačina svetla
ina osvetljene površine i kvalitet osvetljenja
- izuzetno bitni parametri. Pojedini od ovih
zahteva su međusobno suprotstavljeni i o
njihovom međusobnom odnosu itekako treba voditi računa. Na prvi pogled čini se da je
uvek najbolji izbor ona lampa koja omogućava prepoznavanje divljači na najvećoj daljini,
i često oni sa manje iskustva izaberu lampu
upravo po tom parametru. Daljina osvetljavanja se postiže na račun širine snopa, no to
ne znači da će ova maksimalna daljina osvetljavanja uvek moći da se iskoristi. Naprotiv. Često će veće šanse za hitac dati lampa
manjeg dometa, ali sa širim snopom svetla,
koja će omogućiti pronalaženje divljači koja
nije idealno centrirana u snopu. Ne zaboravite da divljač na koju je prethodnu noć
pucano uz upotrebu reflektora, neće čekati
da vi pretražujete lampom okolinu jednom
kada ste je upalili.
Za lovce je idealna ona lampa koja ima
relativno uzak centralni stop za postizanje dometa ali i postepeno opadanje jačine
svetla ka periferiji, uz sirok ugao u kome se
rasprostiru ovi bočni snopovi svetla. Na ovaj
način imate domet i mogućnost pronalaženja divljači na obe strane od tačke u kojoj vam
se učinilo da se nalazi pre nego što ste uključili lampu. Empirjsko iskustvo pokazuje da
je za lov optimalna lampa koja obezbeđuje
širinu najjačeg snopa od 20 cm na daljinu
od jednog metra, uz ukupnu širinu snopa sa
postepenim opadanjem na minimum od 80
cm, sa iste daljine. Ovo je jako prosto prover-
Retko kada ćemo
biti u prilici da probamo
dve lampe iz različitih prodavnica, noću na terenu,
pre nego što se odlučimo
za kupovinu. Proizvođači
baterijskih lampi koriste
nekoliko različitih jedinica za označavanje snage,
mada je u zadnje vreme
uobičajeno da se baterijske
lampe označavaju lumenima (lm). Lumen je jedinica
koja označava ukupnu koFar na optici sa dobrom montažom
ličinu svetla koju proizvede određen izvor. No, bez
obzira sto je kod veličine
re desetak godina pitanje izbora reflektora za lov je bilo jednostavno i proizvođača jedinica standardizovana, način
lako rešivo. Izbor je bio relativno mali, merenja jačine baterijskih lampi nije, što
i gotovo svaki reflektor je davao jednake re- vrlo često može dovesti kupca u zabludu.
zultate bez obzira da li je bio ruski, ukrajns- Veliki svetski proizvođači, kao što su Sureki, mađarski ili neki drugi. No vremena su se fire, LightForce, Streamlite mere vrednost u
promenila, i ne samo da je broj proizvođača lumenima finalnog proizvoda. Manje poznadaleko veći, nego više nije jednostavno ni ti proizvođači, u svojim prospektima često
izabrati tip izvora energije, a kamoli izvora navode samo količinu lumena koju teoriski proizvodi izvor svetla ugrađen u lampu.
svetla.
Situacija na našem tržištu se menja iz Unutrašnji gubici svetla u optici lampe nisu
dana u dan i niko nije u mogućnosti da pre- mali, pa se dešava da lampa nazivne snage
poruči određen model, ali nadamo se da će 120 lumena, nekog od velikih proizvođača
vam ovaj članak pomoći u tome da odredite daje više svetla nego lampa označena sa 220
pravi izbor lampe za montiranje na oružje, lumena nekog manjeg
koji će u potpunosti zadovoljiti vaše potrebe. proizvođača.
Pre svega, potrebno je odrediti koji
su to zahtevi koji se postavljaju pred lampu
namenjenu montiranju na pušku za noćni
Daljina na kojoj
lov divljih svinja. Parametri koji su bitni
je moguće upotrelovcima su:
biti lampu, širina
1. Jačina svetla
2. Daljina na kojoj je moguće upi kvalitet snopa
otrebiti lampu, širina i kvalitet
snopa
Bez obzira
3. Pouzdanost u radu.
na jačinu same lampe,
za lovca su daljina na
Lampa koja zadovoljava pomenuta tri kojoj može jasno da
Kvalitet pre svega, vredi svaku paru
uslova , zadovoljava i najbitniji parametar ili identifikuje divljač, širzahtev …Bezbednost u lovu.
P
22
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
iti u prodavnici prilikom kupovine lampe.
Kvalitet snopa je nešto što se kod nas
retko pominje u vezi sa lampama. Svi koji
su ikada imali u rukama neku od lampi iz
starije generacije, bez obzira na njen kvalitet,
recimo Maglite, znaju koliko njen stop nije
ujednačen pošto se oko relativno uskog centralnog dela nalazi prsten slabijeg osvetljenja
a zatim naizmenično slede prstenovi jačeg
i slabijeg intenziteta svetla. Upravo ovakav
raspored svetla znatno otežava njeno korišćenje i smanjuje brzinu reakcije lovca, ako
se desi da se crna divljac nalazi u polju slabije
osvetljenosti. Ova pojava je rezulat kompromisa u dizajnu reflektora. Dobar dizajn je
moguće idealno proračunati samo u slučaju
da je izvor svetla tačka, dok je u svim baterijskim lampama izvor drugačijeg oblika,
pa su samim tim i proizvođači prinuđeni
da pronalaze rečenja koja nisu uvek idealna.
Generalno pravilo je da će što je jači izvor
svetla pa samim tim i veće površine biti teže
da se napravi odgovarajući reflektor. Obično
lampe poznatijih proizvođača imaju i najbolje rešene reflektore. Ni jedan proizvođač ne
navodi kvalitet snopa kao parametar u prospektima, međutim ovo je i osobina koja se
lako testira u prodavnici, u večernjim satima, kada je dovoljno uperiti lampu na beli
gladak zid, sa daljine od minimum 3 metra,
i posmatrati sve nedostatke u snopu, bili oni
prstenastog ili trougaonog oblika.
Iz iskustva se pokazalo da je neki minimum snage za lov do 80 metara 80 lumena,
naravno u lampi kvalitetnog proizvođača.
Ako kupujete lampu čije ime nije Surefire,
Streamlite, ili Lightforce, minimum je 120150 lumena. Svaka vrednost iznad ovoga
samo povećava daljinu na kojoj će lampa biti
upotrebljiva, ali duplo veća vrednost ne znači
da će lampa biti upotrebljiva na duplo većoj
daljini. Već 240-300 lumena je gotovo dovoljno za sve potrebe, a sa snagama iznad ovoga
treba računati i na to da može da se desi da
vas zabljesne odsjaj sa svake svetle površine
postavljene blizu vas, recimo sa suvih stabala
kukuruza. No ako lovite na otvorenom, izaberite i jaču lampu koja će vam definitivno
omogućiti udobniji i kvalitetniji lov.
Pouzdanost u radu
Mnogo parametara utiču na to koliko
ćete moći da se pouzdate u lampu koju ste
montirali na karabin. Osnovni elementi su:
način montaže, tip i kvalitet prekidača. Po
svaku cenu treba izbegavati montaže koje
lampu postavlaju na cev i optički nišan oružja. Svaka dodatna masa prikačena na cevi
oružja će pomeriti tačku pogotka. Samim
tim, sa teškom lampom montiranom na cev,
može vam se desiti da promašite divljač bez
obira što ste karabin skoro upucali, ali bez
baterijske lampe. I svako pomeranje montaže
lampe na cevi dovešće neizbežno do pomeranja tačke pogotka. Montaže postaveljne na
optici unose dodatno opterećenje na tubus
optičkog nišana. Ovde se radi o opterećen-
jima koje prioizvođač
nije predvideo, pa mogu
da dovedu do oštećenja
relativno skupe optike.
Dovoljan razlog zašto ih
treba izbegavati.
Jedini potpuno ispravan način montiranja
baterijske lampe na oružju je montiranje na potkundak. Iako ružan, ovaj
način omogućava sigurnu
i čvrstu montažu koja ne
utiče na upucanost oružja.
Dobro izbalansiran svetlosni snop
Većina lampi namenjenih
za montiranje na oružje
dolazi sa takovanom Picantiny montažom, izabranom za vojno oružje
zbog izuzetne pouzdanosti i čvrstine, tako da je
najbolje na bočnu stranu
kundaka, sa leve za dešnjake, i sa desne strane
za levake postaviti bazu
odgovarajuće dužine. Ovo
rešenje, mada narušava
estetske
karakteristike
Nikad ne kaciti far za cev
oružja, predstavlja definitivno najpouzdaniji
način montiranja lampi. Prilikom montiranja
lampe treba voditi računa
i o senci koju će bacati svi
delovi oružja koji se nalaze ispred lampe. Za uključivanje svetla najbolje
su se pokazali prekidači
koji se nalaze na zadnjem
kraju lampe, zbog svoje
mehaničke
otpornosti.
Mikroprekidači spojeni
Pravilan svetlosni efekat na vecoj daljini
na odvojeni kabl najčešći
su uzrok problema sa
jima je izložena lampa na oružju. Dok je vek
lampama na oružju, pa ih
i pored njihove praktičnosti treba izbegavati, klasične halogene sijalice u lampi nekoliko
a lampu uključivati pritiskom palca ruke ko- desetina sati, život LED-a je 50 000 sati. Jednako bitna prednost za lovce je i boja svetla,
jom se drži potkundak oružja.
Povedite računa i o izboru materija- koja je kod LED dioda uvek ista, bez obzira
la od koga je napravljena baterijska lampa. na ispražnjenost baterija, dok kod klasične
Ako je lampa proizvod nekog od velikih sijalice boja postaje sve žuća kako se baterije
proizvođača slobodno uzmite i model sa prazne, čak i stajanjem. Uz sve to lampe sa
plastičnim kućištem, međutim ako se i ima- LED diodama se često opremaju elektronslo dvoumite jedino pravo rešenje je alumini- kom regulacijom napona, koja omogućava
jumsko kućište, koje će obezbediti godine rad gotovo istim intenzitetom sve dok baterije nisu prazne, što je idealno za potrebe lova.
sigurnog rada.
Na svu sreću na našem tržištu je moguće naći čitav niz baterijskih lampi, i naKonstrukcija
dajmo se da će vam ovaj tekst pomoći da
sebi odaberete ovu pravu. U taktičke lampe
U zadnjih nekoliko godina, pored
za vojsku i policiju u zadnjih deset godina
klasičnih lampi kod kojih je uzvor svetla
uloženo je jako puno, i potpuno je besmissijalica sa žarnom niti, kod nas su dostupne
leno bežati od ovakvog razvoja koji itekako
i lampe opremljene diodma koje proizvode
pogoduje lovcima. Ako je ikako moguće naš
svetlo, ili po engleskom nazivu LED lampe.
savet je da nabavite taktičku lampu nekog od
LED lampe donose čitav niz prednosti nad
poznatih proizvođača, koja će vas nagraditi
klasičnim lapmpama, a pre svega je to dalegodinama uspešnog lova, Ako to ne možete
ko manja potrošnja uz jednaku količinu
da priuštite, birajte pažljivo, i sigurni smo da
svetla, kao i izdržljivost na opterećenja koćete pronaći optimalno rešenje.
23
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Novak Maksimović
PUNJENJE
SAČMENE MUNICIJE
Tradicija, duh minulih vremena ili potreba, pitanje je sad...
Da li nam ovaj lovački postupak pada u zaborav?
kapu koju plastikanerka nije posedovala. Tek
nedavno sam saznao da je ona rađena od
plastike dobijene mlevenjem gajbica. Tada je
se trošila sva municija i nije bila retkost da
12-kinja uz priručni adapter puca patrone
16-ice... bilo ne ponovilo se!
A danas...
V
ećina lovaca srednje generacije,
koji su zaraženi lovom u detinjstvu, sećaju se dede ili oca kako uoči
samog lova izvodi ritual punjenja patrona. Sa
priručnim, da ne kažemo i primitivnim alatom koji se sastojao od: dve mašinice, jedne
za izbijanje i nabijanje kapisli i druge za zatvaranje-pertlovanje patrona, komada presovanog, zalojenog ili voskiranog filca, kartona
i zumbe, nešto kupovne ili livene sačme ili
čak seckanog olova, kapisli i baruta, naši stari
su uspevali da naprave upotrebljiv lovački
metak. Sa njim su sasvim lepo lovili i odstreljivali na prosečnim lovačkim daljinama.
Nekad beše...
Sticanje znanja o ovoj materiji u to
vreme gotovo da je metodološki bilo identično učenju narodnih epskih predanja. Uz
oskudnu literaturu ili bez nje do tehnike i
rutine punjenja stizalo se usmenim putem,
samospoznajom, pozajmicom iskustva i ne
ponavljanjem grešaka od drugih kolega.
Kroz punjenje municije mogao se proceniti
i imovni status lovca. Po pravilu punjenje je
bilo rezervisano za one slabijeg materijalnog stanja. I imućniji lovci voleli su da sami
„motaju“ municiju ali su njihove čaure bile
nove, sjajnog mesinga, fabričkih poklopaca
sa štampanom numeracijom sačme i obavezno su u lov polazili punog redenika od 20-25
patrona. U tim vremenima, ako bi ko kome
želeo da učini plezir pri dolasku-odlasku u
goste, o slavi ili drugom prigodom uz kafu,
flašu pića i kutija kupovne municije, bila
bi sasvim pristojan čak i luksuzan lovački
poklon. Eto tako nekad beše, sve do početka 80-ih godina prošlog veka, kada kućevna
radinost počinje da zamire da bi ponovni
procvat doživela u vremenu oskudacije, rata
i bede početkom nesretnih devedesetih.
Nužda zakon menja pa su iz ormana, podruma i budžaka na svetlost dana izašli muzejski
primerci mašinica i pribora za punjenje. I
trgovci su propratili trend samopunjenja pa
su se u trgovini mogle kupiti ( ako se imalo
deviza) i komponente i mašinice.
I opet Jovo nanovo, do znanja usmenim putem uz oskudnu literaturu identično epskom predanju predaka, samo bez
pojanja gusala. Bilo je i bisera snalažljivosti
i inventivnosti poput skroz plastične kapislirane čaure sa oznakom GP iz ponude male
privrede . Ta čaura je radila posao iako je izazivala podozrenje jer u svesti lovca pod čaurom se podrazumeva plastični ili kartonski
tuljak koji na dnu ima metalnu mesinganu
24
U vremenu sadašnjem, osetan je retro trend samopunjenja naročito kod mladih
i lovaca koji puno vole lovove sa velikim
utroškom municije. Iz samo njima znanih
razloga mode , nostalgije ili osećaja nezavisnosti (i uštede) da se svojim rukama „smota“
sopstveni metak, ova aktivnost nije poklekla pod naletom jeftine municije, trgovačkih
šareneh laža i sve prisutnog marketinga. Da
li je to zaista moda, trend ili želja za „svojih
ruku delo“, tek se pojava za prepunjavanjem
jasno ukazuje. Važeći Zakon o oružju i municiji republike Srbije dozvoljava punjenje
metaka za oružije glatkih cevi i ne postavlja ograničenje na uvoz komponenti i mašinica. Informatička revolucija i internet čine
dostupnim literaturu i recepte pa ako se
postupa po tablicama bez eksperimentisanja nema razloga za brigu i „overlodid“ ili ti
opasno nabrijanog patrona.. Najslabija karika u nizu su trgovci jer predstavljaju labavu
sponu između proizvođača i potrošača. Da
bi se oni pokrenuli potrebno je da namirišu
zaradu i da tržište koliko toliko postoji.
Kako obezbediti neku ozbiljnu zaradu kad
prosečan lovac glatkim cevima u Srbiji jedva
da sažeže 4 kutije municije (100 komada) za
sezonu sa sve čišćenjem terena, plus lokalna
„šicara“ i pucanje preko pečenice za Božić?
No, uvoznici zaboravljaju da svojom ponudom mogu pokrenuti i inicirati tržište. Ali
očigledno za to nemaju sluha. Totalno su
gluvi na nadolazeći trend. Domaćim proizvođačima komponenti, baruta, sačme... treba prigovoriti i određenu dozu autističnog
ponašanja i to po principu...što je veći proizvođač ima veću dozu autizma.
Razmislimo na glas...
Za razliku od njih postoje i manji
domaći proizvođači koji mogu izaći u susret
puniocu ali se mora kupovati na veliko... što
opet zahteva od pojedinca dosta sredstava ili
da se uortače par drugara. Kod nabavke koja
u sebi ima više nula osetno se snižava jedi-
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
načna cena i takvom kupcu se nude posebni uslovi. Sa druge strane zapadno tržište
u ovom segmentu nema nepokrivenog i
najsitnijeg prohteva kupca-samopunjača.
Sve je rangirano u odnosu na kvalitet tj. od
najnižeg do nasjkupljeg cenovnog razreda i
što je veća količina niža je cena da ne pominjemo razne akcije i popuste. Stalno naglašavanje da se moraju poštovati pravila bezbednog punjenja domaćim lovcima izgledaju
pomalo dosadna jer je na svakom proizvodu
u pisanoj formi dat uput za upotrebu, mere
opreza sa naglaskom na obavezno poštovanje propisanih mera. Na fotografijama
koje se mogu videti preko interneta mali
kućevni kutak za ručno punjenje jednog
,,zapadnjaka,, deluje kao mini laboratorija
domaće apotekarske ustanove, sa godišnjom
produkcijom od jedno 40-ak kutija. Dakle,
odnos utroška džebane od 1:10 jasno govori
o kapacitetima domaćeg prosečnog lovca i
kvalitetu domaćeg tržišta. Za utehu je i da u
ostalim ex-Yu državicama kolege lovce muče
slični problemi pa je za pozdrav privatna
inicijativa u susedstvu gde se mogu naći
mašinice i prese za punjenje (sačmene i karabinske), američke firme Lee. Cena kompleta za sačmu u kalibrima 12.16.20 je oko 100
evra i za taj novac dobija se sasvim solidan
kvalitet. Naglašavamo da je u Srbiji zabranjeno punjenje municije za olučene cevi.
Na domaćem tržištu dobra je snabdevenost maloprodaje komponentama pa
se mogu naći čaure sa cenom od 15 din/
komad, domaći barut MB Lučani-frtalj kila
900 dinara, olovo 400 dinara po kilogramu,
Winchester kapisla 5 dinara komad... ali
nema kvalitetnih mašina za punjenje. Možda se bar na polju nabavke mašina i komponenti uspostavi jedinstveno lovačko ex-Yu
tržište. Takođe dostupne domaće literature
i recepture nema pa u neku ruku može se
steći ,,filing,, koji su imali naši stari dok su
samospoznavali finese punjenja. Navedene
cene su maloprodajne a kada se ručno zamota metak po njima se ne vidi neka naročito
velika ušteda, naprotiv čak je kod pojedinih
laboracija i skuplja od kupovne ali se bar
zna čime se puca. Tada se kod promašaja ne
može okriviti ni puška ni municija. Tek na
velikoj nabavci i na solidnom broju napravljenih patrona može se postići osetna ušteda ali zadovoljstvo sopstvene manufakture
nema cenu. Ako se tome doda i druženje,
stalno sticanje novih saznanja i unapređenje
tehnologije i razmena iskustava sa drugim
kolegama, pravljenje sopstvene municije
prema specifičnim lovnim situacijama gotovo da odstranjuje potrebu za kupovnom municijom po onoj staroj : Use i u svoje kljuse
!!! U svakom slučaju, možete u odnosu na
metodu i vrstu lova imati kvalitetniji patron
nego kupovni.
Ako nas pitate za savet da li puniti ili
ne..? Mi smo ZA. Ako 35% lovaca sa Zapada
„prepunjava“, onda tu ima nekih čari...
25
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Predrag Đurđev
Kalibri – ikone XX veka
UNIVERZALNI
ILI KALIBAR ZA“SVE”
U lovačkim krugovima se već decenijama vodi polemika o izboru
univerzalnog kalibra za “sve i svašta”. Jedna puška, jedan kalibar, od
lisice do losa. Učene glave svetske oružarske industrije, balističari,
poznati lovci, i bezbroj drugih autoriteta tragaju za magičnom formulom… ko je favorit.
svim aktuelnim kalibrima. I dalje su super
popularni.30-06 i 8x57 ali još uvek kao odluka o izboru “univerzalnog”. Provuče se tu
i neki 7x64 ali opet kao jedini. Ekonomska
situacija, recidiv prošlosti ili stvar navike, tek
uvek težimo ka “jednom “ koji mora da reši
sve lovačke situacije. Mnogi lovci se teško
odlučuju za drugi karabin/kalibar u svojoj
vitrini . Zaboga, štaće im dva kad je jedan
dovoljan - svemoguć.. I to traje decenijama.
Da li su u pravu? Naravno da ne.
Iskustva
P
ravile su se ankete, analizirana je
prodaja, rađeni su testovi i prikupljala su se iskustva iz praktičnog lova.
Naravno, u igri su oduvek bili kalibri koji
mogu pokriti sve vrste lovova ne uzimajući
u obzir veliku afričku petorku. Da to nije lak
matematički problem govori nam podatak
da rasprave još uvek traju i da nema naznaka
kada će se završiti. U rešavanju te jednačine
pojavile su se mnoge “nepoznate” kao što su
stavovi, navike, afiniteti, kultura, geografsko
poreklo, istorija,struka, marketing…Bezmalo, stigosmo do teorije relativiteta.
Ne sećam se da je Anštajn bio lovac, ali
mi miriše na to. Na kraju, po starom pravilu,
dva lovca – tri mišljenja, otvara se Pandorina
kutija i redovno se oko ove teme lome koplja
koje i dva najbolja prijatelja mogu zavaditi.
Ovde treba biti oprezan, pogotovu u zemlji Srbiji gde se i za manje važne teme raskida kumstvo, gubi prijateljstvo ili se više ne
dolazi na slavu.
Jedan ali vredan
Na našim prostorima se uvek tragalo za jednom puškom koja rešava sve situ-
acije u lovu. Kažem tragalo, ne u smislu koji
je to kalibar već kako doći do nje. Lovački
karabin je odvek značio jedno…8x57 i modifikacije vojnog M-48/M-24 ili ma šta to
značilo. Društvene okolnosti su do početka osamdesetih godina prošlog veka rešile
problematiku “univerzalnog kalibra” u Srbiji.
Zašto? Prvo, bilo je teško doći do lovačkog
karabina a sretnici koji su i došli do njega…
imali su samo jedan izbor. Prosto, 8x57 je bio
jedini dostupan , bio je najbolji i odmah je
postao ‘univerzalni”. Ne treba biti pametan
pa reći da se tako iskreirao mit koji je trajao 40 godina. Mit prerasta u tradiciju i mi
smo dobili našeg favorita. Međutim, u poslednjih 25 godina popularnost .30-06 je već
uveliko narasla tako da je počela da ugrožava
već ustoličenu “ikonu”. Amerikanac protiv
Evropljanina. Zvezda ili Partizan? Ko je u
pravu? Šta je bolje? Popilo se tu poprilično spricera i pojelo dosta prasića prilikom
izođenja zaključaka i analiza. Mnogi prasići
i danas plaćaju glavom u dokazivanju ovog
pitanja.
Vremena su se promenila. Prosečnom
lovcu je danas dostupan popriličan izbor
domaćeg i stranog asortimana karabina u
26
Za razliku od Srbije, “univerzalni” na
zapadu znači jedan od minimum dva ili tri
kalibra u vlasništvu ponositih vlasnika. Teorija o jednom - jedinom je odavno pala
u vodu. Kako spojiti upotrebu u šumskim
i otvorenim lovištima, od odstrela lisice do
odstrela medveda, na daljinama od 100-300
metara, na različitim visinskim nivoima i
različitim vremenskim uticajima? Iskustva
poznatih svetskih poznavaoca lova i balistike
su kategorični da su tri kalibra/karabina neophodna. Minimum dva, ako se mora. U tom
pravcu postoji puno preporuka za “bateriju”
koja ce obezbediti adekvatan odabir za svaku
vrstu lova. Primera radi, u zavisnosti od ukusa i afiniteta, jedna od preporuka glasi :.223
rem. 7x64, 9.3x62. Ukoliko želite dva karabina, predlog bi bio 6.5x57 i 8x57. Prepoznajete, ovo su predlozi evropskih autoriteta.
Anglosaksonci bi preporučili: 6 mm.rem,
.270 win. i .338 vin.mag. Ako se zadovoljavate sa dva kalibra, odabir bi bio .243 win i
300 win mag. Svi predlozi su više nego izvrsni. U Srbiji, sve vrste lova bi mogli pokriti
sa .243 win, .30-06 spring. i 9.3 x62 i sve ih
radi Zastava. Jeftino, pouzdano, dugovečno.
Za odabir dva karabina, dobitna kombinacija
može biti .270 win. i 9.3x74.
Kao što možete primetiti, u predlozima caruju tri prečnika zrna / grupe. 6-7 mm,
7-8 mm. i preko 9 mm. Zapravo u tome je
i suština izbora. Ovom podelom se definiše
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
potrebna energija i dejstvo zrna na telu
divljači prilikom odstrela. Potrebe diktiraju odabir i siguran odstrel. Takođe, u izbor
su uvek utkani afiniteti, etika, praktičnost
neophodnost i metoda lova. Da pojasnimo.
Sa visoke čeke će odstrel divlje svinje perfektno odraditi .300 win mag i na 200 met..
Međutim, tu istu crnu divljač je daleko bolje
i efikasnije dočekati na šumskoj proseci, u
punom trku na 20 met, sa 9.3x62.
Neko će reći, sve je to lepo, ali moj
30-06 sa 8 gr. zrnom može oboriti lisicu na
pristojnoj daljini a sa 13 gr. zrnom će biti
ubitačan za vepra na proseci. Tačno, složićemo se ali uz jednu korekciju. Koliko nam
treba municije, vremena i živaca da svaki
drugi dan, u sezoni, prepucavamo optiku
na različite gramaže zrna. Ili da ponudimo
drugačije rešenje… gde menjamo za svaku
gramažu zrna - drugu optiku. Skupo , zar
ne. Zbog specifične balistike, čak i da želimo,
kod 8x57 ne možemo upotrebiti isti recept
i ostaje nam kao jedino rešenje oprobano
zrno od 12.7 gr. Jednostavno, ovaj kalibar ne
trpi previše lake projektile i zbog toga možemo biti u hendikepu.
Postoji još mnogo primera koji bi
poslužili kao dokaz teoriji da su dva ili tri kalibra neophodan izbor svakog lovca. Međutim, i poznavaoci oružija i kalibara kakav je
jedan Chuk Hawks su pokušali da reše misteriju ‘all-araund”- “devojka za sve metke” za
američko i evropsko podneblje. Očigledno
da i amerikanci vole da traže svoj “univerzalni” kalibar.
7mm.WSM., .300 savage, .308 marlin, .308
win., 7.62x54, .30-06, .300WSM, .300 win.
mag., .303 british, 8x57, 8x68…. Kakva plejada, zar ne.
Sledeći korak je bila prva selekcija za
kraću listu. U kratku listu su mogli ući kalibri koji pouzdano rade iz svih poznatih
sistema za prepunjavanje…obrtnočepnih,
položnih, poluautomatskih, dvokuglara,
pumparica. Na listi su ostali 6.5x55SE, 270
win., 270 WSM, 7mm-08 rem., 7x57, 7x64,
.280 rem., 7 rem. mag., 7mm.WSM., .308
win., 7,62x54, .30-06, .303 british, .300WSM,
.300 win.mag., 8x57,. Kao sledeći kriterijum
za pravljenje još kraće liste je odlučivala
Chuck hawks
Ovaj poznavaoc oružija i municije i
guru lovaca širom planete, je pokušao da
nađe odgovor za pitanje da li postoji “univerzalni” kalibar koji bi preporučio svima
koji žele da se baziraju na jednom kalibru.
U američkom slengu , naziv “all-around” ne
isključuje posedovanje još nekog kalibra ali
znači da je to “ono” što najčešće želite da nosite u rukama. Ovde se najčešće podrazumeva
široka upotrebna vrednost kalibra a ne i najbolje rešenje za odabir bilo koje vrste lova.
Suština je u odabiru kriterijuma kalibara koji će biti kandidati za “devojku za sve
“. U obzir su uzimani poznati kalibri, lako
dostupni za nabavku, pouzdani sa radom u
većini sistema za prepunjavanje i koji su već
dokazani u lovačkoj praksi kod odstrela od
lisice do medveda. Kalibri su trebali da na
“papiru” obore bilo koju divljač sa tla Evrope i Amerike. U obzir je uzeta municija
izmedju 6 i 8 mm prečnika polja cevi koja
se komercijalno proizvodi u SAD-u i Evropi.
Nisu se računali kalibri za “velikih afričkih
pet” pošto je to nedostižan san mnogih lovaca, običnih smrtnika a i radi se o previše
energetsko snažnoj municiji.. U široki izbor
su uvrštene, više – manje, skoro sve IKONE
koje su prezentovane u našem Magazinu. Da
ih pomenemo. 6.5x55SE, .260 rem., 6.5x68,
264 win mag., 270 win., 270 WSM, 7mm08 rem., 7x57, 7x64, .280 rem., 7 rem. mag.,
7.62x54 je otpao zbog arhaične konstrukcije
zrna.
Velika trojka / .270, .308 i .30-06 / je
zadavala veliki problem žiriju od par hiljada
“stručnjaka”.
Koga odabrati? Po kom kriterijumu?
I naravno , vodila se žučna polemika. Kod
lova losa, medveda i jelena, 30-06 je najbolji.
Za sve ostale aktivnosti oba protiv kandidata
su superiornija i preciznija. .270 je ljubimac
pola planete ali ima najteže zrno od “samo”
9.7 grama. Na kraju, presudili su afiniteti i
za favorita je izabran .308 Win. Ne kao pobednik već kao preporučeni favorit. Izbor
ne čudi pošto su anketu i kriterijume radili amerikanci. Ne ulazeći u metode i način
izbora, teško da ko može išta krucijalno
zameriti kalibru .308 win. osim, možda, da je
poreklom van lovačkih krugova.
To je ipak besmislen argument. Da je
analizu pravio Chuck Hawks po svom nahođenju, pobednik bi verovatno bio cal. 270
win.
Izbor
dostupnost nabavke municije i oružija u
navedemim kalibrima. Municija je morala
biti dostupna od Afrike, Latinske i Severne
Amerike, Evrope, preko Azije do Australije
. Dostupnost je značilo da je prisutna u svakoj iole većoj prodavnici. Na najkraćoj listi
su ostali : 6.5x55SE, 270 win., 7 rem. mag.,
.308 win., 7,62x54, .30-06, .300 win.mag.,
Sedmorica veličanstvenih. Zanimljivo je da
je na glavnu listu dospelo čak pet kalibara
iz porodice .30 / 7.62. Velika sedmorka je
upućena na analizu ljubiteljima i poznavaocima oružija na planeti. Ubrzo, sa liste su
skinuti ‘sveđanin” 6.5x55SE kao anemičan
i oba magnuma kao preteški , sa jakim trzajom i dugačkim cevima koje su problem
za korišćenje u gustim šumskim lovovima.
27
Šta reći posle ovih analiza i izbora?
Univerzalni kalibar za srpsko područje bi
mogli potražiti među “velikom trojkom” sa
izuzetkom što bi .270 win. zamenio sa .7x64
zbog zakonskih ograničenja u Srbiji za pojedine vrste lovova koji podrazumevaju kalibre
preko 7 mm. Jednostavno, .270 je u kalibru
6.86 mm a naši propisi su rigidni. Ako birate
jedinu jedinu pušku/kalibar, ovaj test vam
može pomoći kod odluke. “Univerzalni” kalibar podrazumeva preciznost, ravnu putanju zrna i početnu energiju preko 3400 J kao i
široku upotrebnu vrednost.
Kod odabira “univerzalnog” moramo
biti svesni da je to čedo proseka i iznuđeno rešenje. Teško je sa jednom “cevkom”
zadovoljiti sve činioce kod odstrela gde je
diapazon bio mase divljači od 10 -300 kg.
Prosto je nemoguće sačiniti takav kompromis. Treba razmisliti o tome.
Na posletku, pisac ovih redova preporučuje minimum dve puške/kalibra.
6,5x57 i 9.3 x62 su moj tandem. Ako dozvolite da iskažem svoj sud do kraja, topla preporuka bi bila tri. Koja? Recimo, .243 win.,
.308 win. i 9.3x62. Mešavina Evrope i Amerike se najbolje slaže. Shvatite moje predloge
kao stvar ukusa. A o ukusima se ne raspravlja jer opet će stradati prasići i jaganjci.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Dejan Spasić, odgajivačnica „Spaleone“, Topola
Praktična lovna kinologija
MALE TAJNE DRESURE
Strah od pucnja
Pas može imati strah od pucnja
urođen ili stečen tokom obuke. Da ne bi
došlo do toga, najpre je bitan odabir šteneta,
posmatrajući njegove roditelje i sam njegov
karakter. Kada već preuzmete štene, treba
početi sa pravilnom socijalizacijom, što će
vam kasnije mnogo olakšati obuku. Što se
tiče pucnja, dok jede, treba ga navikavati
na zvukove-od slabijih ka jačim, tako da bi
kasnije taj pucanj bio nešto uobičajeno. Ako
ipak dođe do straha od pucnja, evo mala pomoć. Osnovno je prekinuti sa lovom i vratiti
psa kući i ne pokušavati lov ponovo do daljnjeg, jer nasilni put izaziva još veću traumu
kod njega. Bitno je uraditi nešto da bi pas
shvatio da pucanj dovodi do nečeg lepog i
samim tim to zavoli. U ovoj fazi obuke najbitnije je strpljenje i vreme. Počinjemo prvo
sa ishranom psa. Ishranu psa počinjemo na
taj način što, noseći hranu, pre nego što nas
pas ugleda, svoj dolazak najavimo pucnjem iz startnog pištolja. U tom trenutku se
pojavljujemo iza nekog ugla, noseći hranu i
ne pucamo više dok pas jede. Vremenom će
pucanj kod psa početi refleksno da stvara radost i zadovoljstvo. Uporedo s tim, mora ići i
obuka na terenu na sledeći način: pošto nam
je poznato da pas i mačka, pogotovo kada je
u pitanju lovna rasa, u većini slučajeva nisu
prijatelji –moramo uhvatiti neku mačku,
po mogućstvu koja nije baš pitoma i koja će
bežati od psa. Psa i mačku treba odneti na
neki čist teren, gde će pas bez problema moći
da je vidi, ali je poželjno da okolo ima drveća,
gde mačka može da pobegne. Vaš pomoćnik
postavi kavez sa mačkom,Vi krenete ispred
kaveza npr 200 m, tako da pas ne vidi taj
trenutak postavljanja kaveza. Kada dođe do
kaveza i počne da reaguje na mačku, zadržite
psa na okovratniku a Vaš pomoćnik treba
da otvori kavez i pusti mačku. Kada mačka
malo odmakne, npr 15m, kako je pas ne bi
stigao, puštate ga i posle par sekundi opalite
iz startnog pištolja, po mogućstvu 9mm.
U nekom od narednih treninga, raspitajte se ko ima psa koji dobro markira zeca.
Zamolite ga da sa svojim psom pođe sa
Vama na trening. Izaberite teren na kome
ima zečeva .Pre nego što uđete u teren, pustite pse 10-ak min da se igraju kako bi Vaš
28
pas stekao poverenje u drugog psa. Kada se
ukaže prilika da iskusniji pas markira zeca ili
oba pojure zeca, pucajte dva-tri puta iz sratnog pištolja 9mm. Ovo treba ponoviti više
puta. Sledeća faza-poželjno je da nađete
kunića koji nije iz kaveza, već pušten, koji
se kreće lako i slobodno, poludivlji. Stavite u
kavez kunića, odnesite u polje i onda uradite
proceduru kao sa mačkom, s tim što dok god
pas bude progonio zeca, pucate iz startnog
pištolja ili iz puške u vis.
Nakon toga uzmite jednog fazana iz
fazanerije, očupajte par pera iz jednog krila
kako ne bi mogao da odleti daleko, napravite
trening u polju, bacite fazana. Kada pas
krene prema fazanu, pucajte puškom podignutom u vis.
Kada sve ovo završite, pas je spreman
za prvi lov, ali u taj prvi lov bitno je otići samostalno, sa Vašim psom, tako da su odgovarajući komercijani lov ili poligoni .Sačekajte
priliku da pas markira divljač i ako niste sigurni, po poletanju ili istrčavanju divljači da
ćete pogoditi, nemojte pucati. Najpoželjnije
bi bilo da to prvo bude zec.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Ubrzo će Vaš pas zavoleti pucanj i
pušku i radovaće se lovu. Još jednom ponavljam, ovo je procedura koja zahteva vreme i
strpljenje, ali garantuje uspeh.
Aport pasa i gutanje prepelica
Što se tiče problema gutanja prepelica, dešava se, ali to nije veliki problem ako
se krene s obukom u startu. Dobro je da pas
prvo radi komadnu apel (nazad) bez pogovora, nebitno glasom ili pištaljkom. Kako bi
to radio najbolje, može se psu staviti teletakt . Znači psu stavimo oko vrata teletakt, a
podrazumeva se da on već zna apel besprekorno, uzmemo prepelicu i uvaljamo u plavi
kamen koji je bez mirisa i ukusa. Na prepelici
ne bi trebalo da se nalazi plavog kamena više
od veličine jednog klikera. Bacimo prepelicu
i pustimo psa da je proguta. Sačekamo par
minuta i pas će povratiti prepelicu. Sledeću
bačenu prepelicu pas sigurno neće gutati i
bojažljivo će živu doneti, a Vi ga pozovite istog trenutka kada je uhvati.
Kada je donese, preuzmite prepelicu,
bodrite psa i milujte ga.
Za ovu vrstu obuke, umesto plavog
kamena možete koristiti i so.
I još malo saveta
PITAJTE,ODGOVORIĆEMO
Strahinja Beloparipović iz Kraljeva pita: Moja NKd ženka, nakon što je ispratila divljač, vraća se po nekad na mesto gde je markirala, i tu opet staje , i kada vidi da nema ništa gleda u mene . Da
li tu ostaje miris divljači ili je nešto do nje. Da li je nezrela ili nešto
drugo u pitanju ? HVALA.
Odgovara
Obrad Štrbac,
međunarodni kinološki
sudija i uzgajivač
Psa ptičara treba učiti da pretražuje
teren, i kada pronađe divljač treba da je registruje, na način da se zaustavi, ili markira.
Nakon podizanja iste, moramo ga obuzdati
da ne juri, već nastavi pretraživati novo područje, kao da se prethodno ništa nije dogodilo. Naravno mladi psi su znatiželjni, i imaju
želju da se ponovno vraćaju na isto mesto,
ponekad i markiraju na „prazno“ jer je tu ostao miris, i to jak naročito ako je divljač tu
bila duže vreme.
Treba psa gledati kao živo biće, i
shvatiti da sve što radi – radi iz dva razloga,
prvo što mu je to urođeno, a drugo jer smo
na neki način i mi tome pridoneli, našim
pristupom, često pogrešnim vođenjem. Pre-
temperamentni psi sa kojima nije rađeno,
trče nekontrolisano, nemaju izrađen sistem
traženja, a uz mladog i neiskusnog vodiča,
rade po svome, pa se i ovo događa vama.
Potrebno je psa odvesti „dalje“ od tzv. loge
i nastaviti , ali se istim putem nikada ne
vraćati kući, ovde mislim na radni teren, jer
pas pamti, i ide da proverava, što nije dobro. Psi koji su lovili prosto poznaju terene,
rade rutinski, oslanjajući se na čulo mirisa,
naročito stariji psi, za razliku od mladih koje
treba obuzdavati i pre lova pripremati.
Kada primetiš da se tvoja kuja vraća
, komanduj joj sa fuj, idemo dalje, idemo i
pokaži ispruženom rukom pravac zeljenog
kretanja tebe i nje. Dokaži joj da je ono
mesto prazno, na način da joj ne dozvoliš
zrv. Detaljisanje, već da ide u nove izazove
i pronalaženja divljači. Ovaj način njenog
proveravanja je posledica tvoje tolerancije,
jer si joj nebrojeno puta dozvolio da to radi, i
odobravao joj, kako bi na neki način utvrdila
miris, i registrovala vrstu divlja
29
i, naročito kada se radi o fazanskoj
koki, ili logi zeca, koja prosto opija sa veoma
jakim mirisom svakog psa. I još jedan savet.
Ako je pas pretemperamentan, i ne sluša, a
prethodno je mirno stajao u marci, dok još
markira, vežimo ga, zatim zajedno pođimo
u realizaciju, a nakon poletanja divljači,
ako pokuša da isprati, tako ga jako potegnimo par puta, da mu skrenemo pažnju
da nesme tamo, a usput ga bodrimo – bravo mir, ponavljajući ove reči. Nakon toga
, kada smo ga bodrili i umirili, vodimo ga
nekoliko desetaka metara napred i tek onda
puštamo, u novi rad, dakle nema više govora
o vraćanju na prethodno .I tako sve dok ne
shvati ovu radnju i pristane na naše zahteve
i saradnju. Bilo bi poželjnio da se pas nakon
odlaska divljači stavlja komandom u DAUN,
ali to rade samo dobro obučeni psi, a o ovim
i dr. temama ćemo pisati u našoj rubrici lovna kinologija.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: LSV press
Praktična lovna kinologija
STIGLO ŠTENJENJE
Priču ćemo početi par dana pre poroda, a o onome što je bilo pre, parenje,
dokaz bređosti, prehrana gravidne kuje, neki drugi put.
D
o tada vrlo živahna i brza, puno je
sporija, pospanija, a već pomalo
traži i svoje mesto. One sve imaju
instinkt za neko skriveno mesto gde će se
poroditi, ali neke se potpuno oslone na svog
vlasnika i veruju mu u svemu, pa tako i u
pronalaženju tog mesta.
Najbolje se pokazala kućica u kojoj
inače boravi ali ona se pere i dezinfinkuje,
mora biti dovoljno velika, jer mora biti mesta i za družinu koja stiže, tako da računate
da se u njoj kuja mora potpuno rastegnuti i
dozvoliti im da sisaju, a morate misliti i na to
da štenci vrlo brzo rastu.
Za početak stavite u kućicu mekanu
prostirku, a kad vreme dođe, moraće te staviti deblji sloj novina i čistu plahtu ili ručnik
ili slamu pa seno. Bitno je da ona na vreme
shvati da je to samo njeno mesto i da će joj
upravo ono pružiti sklonište kad će joj biti
najpotrebnije.
Prvo morate biti otprilike sigurni u datum parenja i oplodnje. Kuja nosi od 58 do
68 dana, ima i nekih drugih podataka, ali to
je prilično retko. Najčešće to bude oko 60-
63 dana. Sise su joj nabrekle, a ponekad im
i nedelju dana pre poroda možete istisnuti
nekoliko kapi mleka.
Ono što vam može olakšati tačnije
određivanje dana poroda, je merenje telesne temperature kuje svaki dan u isto vreme.
Normalna temperatura je od 37,5 do 39 stepeni Celzijusa, a pred porod ona padne na
37 ili niže. To je znak da će porod verovatno
nastupiti kroz 24 sata. Pred porod kuje ne
jedu.
Ono što rade sve kuje to je dahtanje.
Dahću stalno i neprekidno, već vas to pomalo i brine, ali to je normalno. Pred porod
su nervozne, mogu cviliti, kad legnu tresu
se, ali i to je normalno. Kod nekih kuja ovi
simptomi traju i do 2-3 dana pred porod, a
kod nekih se jave samo par sati pre. Detaljnije možete pogledati ako pogledate kuji
pod rep- stidnica je povećana, skoro kao kod
teranja, ali nije tvrda, već je meka i otečena,
a čak možete primetiti i sluzavi iscedak, koji
ne sme imati nikakav miris, a može biti proziran, belkast ili sukrvav, nikako zelene boje
!!!
30
Kuja je i dalje
uznemirena, ali pokušajte je smestiti na njeno
mesto i biti uz nju. Ako
je nemirna, odvedite ju
u šetnju, verovatno joj
je sila za mokrenje, ali
i za stolicu, jer ima jaki
pritisak na sve organe u
karlici. Ako je porod vrlo
blizu, ona će sve obaviti i
odmah se hteti vratiti na
svoje mesto !
Mesto gde se kuja
šteni moralo bi biti na
sobnoj temperaturi ( oko
22-25 stepena Celzijusa ),
dakle možda ćete morati
grejati, nemojte je staviti
pored peći ili radijatora
jer će joj biti prevruće, ali
radi štenaca temperatura
ne sme biti niža. Ukoliko
ih kuja ne liže, i ako ne
idu odmah na sisu, morate ih osušiti i ugrejati. Za
to je dobro da imate pri
ruci el. grejalicu, ali najvjerojatnije vam to neće
biti potrebno, jer ako je
sve u redu, kuja ih ugreje
svojim telom i mlekom koje sišu.
Tada ćete videti da kuja ima trudove.
Kako ? Videćete da tiska, lagano zastenje i
prilikom truda uvek malo digne rep. Možete
staviti ruku na njen trbuh pa ćete i osetiti
kako se mišići stežu.
Ovo stanje može trajati i do 2 sata, ali
ako kuja ima trudove, a ništa ne izlazi, a vi
vidite nekakvu tamno zelenu tečnost tada
morate odmah zvati veterinara !!! Nešto
se dogodilo i zbog nekog razloga kuja ne
može sama istisnuti štene, treba joj pomoći.
Ponekad se desi, pogotovo ako je prvi okot,
da istisne deo šteneta i da ju jako boli pa zastane. Tada uzmite onaj čisti peškir, obuhvatite štene i lagano ga vucite iz kuje, ako se
buni, neka vam neko pomogne pridržati
je, jer ako to potraje predugo, naročito ako
štene ide na zadak, može se ugušiti. Nemojte
vući naglo da ga ne potrgate, ili vući samo za
jednu nogu ili nešto slično, morate ga nežno
obuhvatiti celoga i jednakomerno izvlačiti, a kad kuja dobije trud najverovatnije će
samo izleteti. Ponekad je štene u mehuru, a
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
ponekad mehur prsne pre nego
što ono izađe, ali vi morate kad
štene izađe otkinuti mehur koji
mu je na nosiću i ustima !!! To
je vrlo važno jer dok ga kuja liže
ono će početi disati pa mora
disajni put biti slobodan ! Malo
počistite i sluz iz nosića, nežno
potiskujući nosnice prema dole,
i obrišite dok se sve ne pročisti.
Tada možete uživati u pogledu
! Stigao je novi život, kuja ga
liže, ono se pomalo miče i lagano zacvili ! Nemojte se uplašiti
ako vam se štene čini mlitavo i
nepomično, prvih par trenutaka
je takvo !
Onda se posvetite pupkovini. U većini slučajeva kuja
počne gristi pupkovinu, moj
vam je savet da je vi pretrgnete
jer kuja kad grize i vuče, može
dizati i štene, a to može kasnije rezultirati pupčanom kilom
( bruhom), ako je prerevna u
tome. Najbolje je pupkovinu
potrgati rukom, ali nemojte se
žuriti pričekajte minutu, dve,
radi krvnih žila. Čvrsto primite
oko 5 cm od trbuha, a drugom
rukom drugi kraj i rastegnite, ako krvari
ne sekirajte se, to je normalno. Ako krvari
duže od par minuta, pokušajte stisnuti suvim
peškirom, a ako ni tada ne prestane, onda
možete podvezati sterilnim koncem.
Ono što je na drugom kraju pupkovine, to je posteljica. Izgleda prilično ružno,
kao komad mesa, i ima isti broj posteljica
kao i štenaca. To je važno jer morate biti sigurni da su sve posteljice izašle ! Kuja obično pojede posteljicu, čak postoje naučne
spoznaje da je to jako korisno jer reguliše
normalni tok poroda. Ali ipak, ne morate insistirati da kuja to jede ako ne želi, a ne mora
ih pojesti ni 10, ako ima 10 štenaca. Postoji velika verovatnost da će dobiti proliv ako
pojede baš sve posteljice, no to nije pravilo.
Ako se to dogodi, možete joj nakon poroda dati neki dodatak za sprečavanje proliva
koji sadrži korisne crevne bakterije ( jogurt,
Linex kapsule i sl. ).
I tako je sa svakim štenetom, sve dok
ne izađe zadnje štene.
Koliko traje porod ? Kako ćete znati da
je gotovo ?
To je zaista individualno, zavisi od
kuje, o veličini štenaca, o broju štenaca.
Najčešće, kod mojih kuja traje oko 4-5
sati. Ponekad se dogodi da kuja porodi jedno
ili dva šteneta, pa napravi pauzu od nekoliko
sati, neka vas to ne brine, ukoliko nema trudove.
Ako ima stalne trudove, a ništa ne
izlazi kroz 2 sata, javite veterinaru kako bi
on pregledao da li je sve u redu. Ponekad se
može dogoditi ako je porod dugotrajan i iscrpljujući, ili je kuja u slabijoj kondiciji, da se
mišići i materica kuje umore, pa tada veterinar može kuji dati tzv. drip. To može učin-
iti tek nakon detaljnog pregleda porođajnog
kanala i kuje !!! Ukoliko i dalje nema šteneta,
a kuja se trudi, a mislite da još ima štenaca u
njoj, tada se to mora u vet. ambulanti proveriti i najverovatnije će kuja morati na carski
rez. Ukoliko je to potrebno, nemojte paničiti,
to je operacija koja ukoliko se radi na vreme,
redovno prolazi bez posledica i kuja posle
može imati leglo i rađati normalno.
Kuja se najčešće smiri nakon što je porod gotov. Štenci su oblizani, čisti i suvi i svi
su se primili sise !
Ono što je važno da ste sigurni da svi
štenci sišu i to što pre po porodu !
Možete im i pomoći - lagano istisnite
nekoliko kapi mleka pa ga postavite ispred
bradavice i pokušajte otvoriti usta, najčešće
oni sami nakon što namirišu mleko prihvate
bradavicu, onda mu samo pridržite glavu da
mu ne ispadne dok ne ulovi čvrsto. Zašto je
važno da posisaju malo mleka što pre ?
Osim što će ih to odmah ugrejati, važno je jer na taj način oni primaju imunitet od
majke koji će ih štititi od bolesti do 3. meseca
života. To ujedno ima lagano laksativno delovanje pa oni odmah i isprazne creva ( mekonij ) nakon što ih mama poliže po trbuhu.
Znam da možda nekima to baš i nije
najdraže, ali kuja počisti sve izlučevine od
štenaca i sebe. To je naravno instinktivno ponašanje od davnina, kako ne bi ostao
miris i ugrozio njenu mladunčad. Pokušajte
razmišljati da i mi svojim bebama bez problema čistimo guzu i mijenjamo pelene i to
nam se nimalo ne gadi !
Ono što morate obavezno raditi - svaki
dan stavite ispod štenaca novi suvi sloj novina i čistu prostirku !
U početku će prostirka biti jako prljava jer kuji prvih 7 dana curi obilan iscedak,
31
tamno zelene i krvave boje. To se smanji do
10. dana, a onda se može zadržati sluzavi
sukrvavi iscedak čak ponekad i do mesec
dana, ali u vrlo malim količinama. Iscedak
ne sme imati nikakav miris !!!
Posle poroda kuja će se odmoriti,
naspavati, a možda će hteti i van. Obavezno
joj ponudite vode ( mleka, ako ga inače pije )
i to ispred nje, jer se većina kuja ne želi udaljiti od štenaca, a možda je jako žedna !
Kontrolišite da svi štenci sišu i da su joj
sve sise mekane.
Stolica štenaca je mekana ili tvrda,
uvek žuto naranđaste boje, to je normalno.
Svako odstupanje može biti problem, pa se
konsultujte, ako vam je nešto sumnjivo.
Meni se desilo u leglu da su štenci dobili proliv nekoliko dana posle poroda, bilo
je dosta ružno, ali na kraju je sve dobro završilo. Najverovatnije je uzrok tome bila hrana koju je jela kuja.
Dobro pazite na prehranu kuje posle
poroda. Ne morate joj odmah dati enormne
količine hrane, ali nakon 2-3 dana vreme je
da jede vrlo kvalitetnu hranu za dojne kuje
i to u količini koju sama želi. Znači dajte joj
da ima hrane u zdelici celi dan jer je dojenje
vrlo zahtevno !
Ono što je možda još i važnije je
VODA ! Mora imati uvek puno sveže pitke
vode, a ako voli i podnosi mleko, onda joj
dajte i mleka. Jogurt je vrlo koristan, kuvano meso ( ne svinjetina ), mesne supe, sveži
kravlji sir ... Nemojte kuji davati nikakve lekove ili nešto od hrane koja nije za nju ! Sve
može doći u mleko, pa štenci mogu imati
problema.
Ova priča je gotova. Zdrava kuja i
štenci do starosti od 15-dana više ništa ne
trebaju. Uživajte u malenima gledajući ih !!!
IZLOG - IZLOG - IZLOG - IZLOG
NOVO NATRŽIŠTU SRBIJE
Craft optički nišani: nišani sa jednodelnim 30 mm eloksiranim metalnim
tubusom, punjenim azotom sprečavaju
zamagljivanje unutrašnjih delova. Visokoprecizan sistem korekcije nišanskog
krsta kao i njegovo višestepeno osvetljenje. Velika otpornost na trzaj oružja
(7000J). Višeslojni optički premaz sočiva koji obezbeđuje maksimalan prenos
svetlosti, kristalnu sliku i vernu reprodukciju boja. Absorbcioni omotači okulara kao i preklopni poklopci okulara i
objektiva.
Craft paleta se sastoji od modela
sa fiksnim povećanjem i to 4x32, 7x50,
8x56 i modela sa variabilnim povećanjem 1,5-6x42 i 3-12x56.
Edge GS noćni dvogledi: dvogledi sa visokom rezolucijom i oštrom i
jasnom slikom u svim delovima vidnog
polja. Ugrađeni IC osvetljivač (običan
ili laserski) garantuje dodtatno osvetljenje. Telo uređaja je napravljeno od
ugljenikovih vlakana i metalom ojačane
plastične mase tako da dobro odoleva
udarcima, vlazi i prašini, što omogućava
korišćenje ovih uređaja i u ekstremnim
uslovima Weaver šina na vrhu uređaja
služi za montažu dodatne opreme npr.
dodatnog IC osvetljivača ili usmerenog
mikrofona. Mogućnost montaže na stalak.
Expert LRF 8X40: dvogledi sa mogućnošću laserskog merenja udaljenosti.
Rezultati merenja se prikazuju jasno u
vidnom polju sa mogućnošću podešavanja pet stepeni svetlosnog intenziteta
prikaza. Izvođenje i do 14000 merenja
pomoću jedne baterije. Jasna slika
čak i pri oblačnom vremenu i u
sumrak. Realističan prikaz boja.
Poklopci okulara su spojeni sa
uređajem, a kada su otvoreni
uređaj štite od kiše. Međuzenični
razmak se prilagođava individualnim potrebama korisnika
Challenger noćni monokulari:
monokulari sa lakim i kompaktnim telom. Kućište otporno na vodu i prašinu.
Visokokontrasna optika i ugrađeni IC
osvetljivač. Upravljanje pomoću jednog dugmeta( i uređaj i IC se uključuju preko istog prekidača). Mogućnost
korišćenja iz ruke ali i bez korišćenja
ruku (montiran na stalak ili masku za
glavu). Challengeri 1x20 ( prve i druge
generacije) uz pomoć adaptera imaju
mogućnost montaže na dnevnu optiku
(dvogled, monokular, teleskop...) i pretvaranje iste u noćnu.
Digitalni monokular DN 55: digitalni monokular sa uveličavanjem 10x
i IC laserskim osvetljivačem od 915nm
(nevidljiv) Mogućnost odvajanja digitalne jedinice sa monokulara i montaže
iste, uz pomoć adaptera, na druge dvoglede i monokulare. Veliki temperaturni
raspon rada (od -20°С do +50°С ). Dodavanje uređaja za snimanje i snimanje
posmatranog. Priključivanje dodatnog
izvora napajanja radi produžavanja radnih sati uređaja. Uključivanje uređaja i
pomoću bežičnog daljinskog upravljača.
Quantum termovizije: Princip
prikaza slike na termoviziskim monokularima zasnovan na temperaturnoj razlici
objekat a
koji se posmatraju.
Mogućnost posmatranja kako danju
tako i noću, čak i u uslovima u kojima
drugi optički instrumenti (npr. dvogledi
monokulari, noćne optike) nisu dovoljne (loši vremenski uslovi, magla, dim,
prepreke kao što su trava, žbunje...).
Domet detekcije i do 1000 m (zavisi od
tipa uređaja). Širok temperaturni raspon
rada (od -20°С do +50°С ). Brzo aktiviranje uređaja (spremni za rad već nakon
8 sekundi od uključivanja). Quantum
nudi tri načina rada “City” (pojačan
kontast), “Forest” (niski kontrast) i
“Identification” (poboljšano prikazivanje detalja na “toplim” objektima).
Opremljeni su 20 stepenom regulacijom osvetljenja i kontrasta. Mogućnost
priključivanja uređaja za snimanje i dodatnog izvora napajanja.
Više o ovim uređajima kao i o ostalima iz naše ponude možete saznati
na www.lapis-plus.com i na www.izfotelje.com kao i pozivom na broj telefona
011/2642-470 Lapis-Plus d.o.o. Beograd
OVAKO IZGLEDA NOVA LADA NIVA
N
eposredno pred Salon automobila u Moskvi, na kojem će debitovati nova generacija Lade
Nive, tačnije, sada pod Chevoletovim
„znakom“, na Internet su procurele i
prve fotografije ovog automobila! Za
sada se radi o koncept-vozilu koje bi,
ukoliko sve protekne po planu i privuče
pažnju potencijalnih kupaca, u serijsku
proizvodnju trebalo da uđe u decembru
2015. godine, a u prodajnim salonima
se očekuje početkom 2016. Zajednički
projekat General Motorsa i AvtoVAZ-a,
nova Niva je poprilično narasla u odnosu na originalni model – 260 milimetara
u dužinu, što će reći da joj ukupna dužina sada iznosi 4.316 mm. Pozadi se i dalje nalazi zavisno oslanjanje, doduše nešto unapređeno, dok su napred klasične
MacPherson „opružne noge“.
Pogon je, naravno, na sva četiri
točka i to stalni, sa blokadom srednjeg
diferencijala, a tu je i dvostepeni reduk-
tor. Ispod haube se nalazi 1,8-litarski
atmosferski agregat koji oslobađa 135
konjskih snaga, a „uparen“ je sa petostepenim manuelnim menjačem. Kako je
najavljeno u Chevroletu, nakon dolas-
ka na tržište, Niva će dobiti širu paletu
motora, verziju samo sa pogonom na
prednjim točkovima, kao i automatsku
transmisiju.
Divlja patka sa maslinama
• Potrebni sastojci:
• jedna divlja patka
• 100g maslaca
• malo soli
• malo bibera
• 180g zelenih maslina bez koštica
• 100ml pavlake
• jedna kašika brašna
• ulje
Pripremanje:
Patku očistite, iznutra posolite i pobiberite.
Sa unutrašnje i spoljne strane dobro je premažite
maslacem.
Namažite uljem pleh, naspite malo vode, stavite patku pa poklopite.
Peći u rerni.
Patku od 1—1,5 kg treba peći otprilike sat i po. Kad je
pečena, izvadite je iz soka i razrežite.
U sok dodajte masline bez koštica, dodajte pavlaku sa
razmućenim brašnom pa sve stavite da provri.
Poslužite patku prelivenu umakom.
Fazan punjen slaninom
Potrebno:
1 fazan - 300 g suve slanine - 100 g pirinča - 2 jajeta - 100
g kisele pavlake - 1,5 dcl ulja - veza peršuna - so i krupno
mleven biber po ukusu
Priprema:
Operite i prosušite fazana. Dobro utrljajte so i biber.
Obarite pirinač u vodi. Umešajte ga sa kiselom pavlakom,
jajima i 150 g slanine seckane na kockice. Dodajte dosta bibera. Nadevajte fazana, zašijte ga da nadev ne izađe.
Stavite fazana u vatrostalni sud grudima na dole.Oblepite ga listovima preostale slanine.Sipajte ulje i 1 dcl vode.
Pecite fazana u pećnici 1 sat na 220 c.
Služite toplo.
Pikantni odresci od
vepra sa gljivama
Potrebno:
• 1 kg odrezaka od buta divljeg
vepra
• 10 dg mariniranih šampinjona
• 5 dg maslaca
• 1 dl ulja
• 1 paprika babura
• 1 kiseli krastavac
• 1 ljuta papričica
• 1 kašika umaka od belog luka
• 1 dl kisele pavlake
Kuvar
Lovačko pečenje
Potrebno za 6 osoba: očišćen fazan od oko 1,5 kg, 150 g
pileće džigerice, kašičica šećera, 2 kašike ulja, zrno karanfilića, na vrh kašičice cimeta, 1 dl suvog, crnog vina, 150
g mesnate slanine isečene na šnite, čen belog luka, 2 lista
žalfije, malo istruganog muškatnog oraščića, 50 g maslaca,
2 pomorandže, so i biber.
Pileću džigericu, izgnječeni beli luk i listiće žalfije dinstajte 10 minuta na malo maslaca. Izvadite luk i žalfiju,
izmiksajte džigericu, vratite je u masnoću u kojoj se dinstala, dodajte karanfilić, cimet, muškatni oraščić, i šećer,
promešajte, posolite, pobiberite, dodajte ostatak maslaca,
prelijte vinom i sokom od pomorandži i dinstajte dok se
masa ne zgusne. Fazana posolite iznutra i spolja, napunite
urolanim šnitama slanine, uvežite i kratko pržite na vrelom ulju, pa ga položite u vatrostalnu činiju, prelijte uljem
i pecite sat vremena na 170 stepeni. Jelo služite toplo sa
sosom od džigerice.
•
•
•
1 dl crnog vina
1 kašika domaćeg dodatka od povrća
so, mleveni biber
Potrebno:
Od mesa odležanog u salamuri iseći odreske, izlupati, posuti dodatkom od povrća i peći na dobro ugrejanoj masnoći
sa obe strane. Temperaturu smanjiti, dodati šampinjone
isečene na listiće, papriku isečenu na kolutove, seckanu
ljutu papričicu, kašiku brašna razmućenu sa malo vode i
pobiberiti. Sve zajedno prodinstati kratko, umešati maslac
i slatku pavlaku, a pre serviranja umešati vino. Odreske izvaditi i poređati na tanjir za služenje i preliti umakom u
kojem su dinstane.
MADŽAREVIĆ MILORAD
1954-2014
Poslednji pozdrav našem Madži od
lovaca Nove Pazove Neka mu je večna
slava i hvala za sve što je učinio za
naše društvo.
LD NOVA PAZOVA
IN MEMORIAM
MALI OGLASI
MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI
LOVAČKO ORUŽJE, OPTIKA
Prodajem GEBR. MERKEL SUHL Cal.
16 položara u odličnom stanju, orah, unutrašnjost cevi besprekorna. Cena 400 e.
takođe prodajem ili menjam za karabin
223 pušku SAUER SUHL Cal 16 položara
sa orahovim kundakom za levo rame. Informacije na telefon 063 598-202 Munjin,
Srbobran.
Kupijem očuvanu malokalibarsku pušku.
Tel. 0653308703
Ljubitelji “Ževelo” kapisli, veća količina, cena 2,50 din Tel: 025 731-703 i
0643328011.
Prodajem lovačku pušku MC 7, malo korišćena, kao nova. Tel: 064 4201500
Prodajem Browing bar model safari čelicni cal 30-06 optika kahles 3-12x56 sve
novo montirano. Prodajem ili menjam za
obrtnočepni karabin. Puška je kao nova
svega par puta iznošena u lov 063 211 013
Prodajem kombinovanu lovacku pusku Zbrojevka 583-13 brod(KOZLICA)
7*57R/12sa rezervnim cevima 12/12,optikom4*34 Cais siena i originalnim fabrickim nosacima zaistu. Tel: Vlada 062642088
Prodajem ili menjam za bolju bokericu
sa jednim obaračem . Puška je polovna i
u kalibru 12/76 sa izmenjivim čokovima.
Puška je u odličnom stanju. Tel: 0638981189 Dejan
LOVAČKI PSI
Jazavičari oštrodlaki štenci stari 8 nedelja na prodaju poreklom od uvezenih pasa
vrhunskih radnih i eksterijernih linija! Informacije na telefon 063 773 26 24
Na prodaju crni nemac star tri godine
lovio dve sezone u sebi ima Bosa,Hege
haus,Pipo tel.063-364-692 Miroslav
Kučići sa papirima, od vrhunskih radnih
roditelja, o detaljima na telefonski broj
064/2266796 ili fiksni 023/740-060 Aradac, kod Zrenjanina.
Odgajivačnica Malih Minsterlendera
V.Dijamanti F.C.I.5408 prodaje leglo radno-eksterijernih pasa.Aport suvo-voda,duga marka sekunda.Otac stenadi Bret
Berumi uvezen iz Češke dedovi nemački
psi Lasko v. Jegerclam i trofejni Eros von
der Mooshes. Telefon 064/2357725
Povoljno prodajem NLT svih uzrasta,
izvanredan površinski rad, vrhunskog
porekla, veoma lepog eksterijera. Takodje
prodajem NK ptičare vrhunskog radnog i
eksterijernog porekla kao i engleskog bigla. Tel: 064 5787835 i 062 8004549
VAŠE MALE OGLASE i NJIHOV SADRŽAJ PO CENI OD 600 DINARA (SA PDV) MOŽETE DOSTAVITI:
PUTEM POŠTE NA ADRESU:
Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 Petrovaradin
NA E-MAIL: [email protected] SMS PORUKOM NA: 060/6432 222
Oglasi se uplaćuju na: Lorist Agencija Petrovaradin, 600,00 dinara na račun broj: 160-213600-58 Ne treba poziv
na broj Posle uplate pošaljite nam poštom uplatnicu kao dokaz da ste izvršili uplatu.
Download

w w w .lovackisavezvojvodine.com