www.gradjevinarstvo.rs
www.build.rs
build 30
broj 30 • godina VIII
Teme broja
Vodovod
i kanalizacija
Hidroizolacija
Rat protiv
vode i vlage
Kako sprečiti
pojavu
pojavu buđi
buđi
uu objektima
objektima
arhitektura
arhitektura
Građevinska
revolucija
uu Velikoj
Velikoj Britaniji
Britaniji
transmaterijali
Fraktalne
nanostrukture
green build
Pametno
navodnjavanje
w w w. b u i l d . r s
RADOVI U TOKU
Fitoremedijacija
Jedini specijalizovani oglasnik
iz oblasti građevinarstva
www.gradj
www.gradjevinarstvo.rs/MaliOglasi
Besplatni poslovni magazin
građevinske industrije
Free business construction
industry magazine
Topic for the next issue:
Sajamski broj
» INTERIOR
dodatna distribucija
na sajmu nameštaja
/build 31/
Beograd, novembar 2014.
Luke Vojvodića 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • www.build.rs
Nova generacija
protivpožarnih
hidranta
Teme broja:
Vodovod i kanalizacija
Hidroizolacija
44
114
Izmišljen lagani,
beskrajni
cevovod
Sadržaj
info www.gradjevinarstvo.rs
8
arhitektura Građevinska revolucija u Velikoj Britaniji
sa upotrebom drvene konstrukcije
22
tema broja Kako pobediti u ratu protiv vode i vlage
24
transmaterijali Fraktalne nanostrukture se koriste
za izgradnju novih super-materijala
zanimljivosti
MONARPLAN FPO, krovna hidroizolacija
– ICOPAL
27
BORPLASTIKA EKO – Budućnost postoji
28
Primena PERI sistema za izradu prečistača
29
Veliki potencijal leži u sakupljanju vode
u velikim razmerama
30
Izmišljen lagani, beskrajni cevovod
32
promo Zaštita otvorenih prostora i perimetra pomoću video nadzora: Inteligentan softver za
snimanje i video analizu IPS-VideoManager
– SECURITON
Vrhunske Performanse za Vrhunsku
Profitabilnost – METSO MINING AND
CONSTRUCTION TECHNOLOGY
33
tema broja Kako sprečiti pojavu buđi u objektima
Nova generacija protivpožarnih hidranta
green build Pametno navodnjavanje
34
36
32
38
42
44
45
Preokret u vetroelektranama na moru sa
novim, jeftinijim platformama „Seatower“
48
Istraživači sa MIT-a pronašli novi način
za generisanje energije od toplote
49
Fitoremedijacija
50
narudžbenica
54
Preokret u
vetroelektranama
48
Kompletan sadržaj
i sve prethodne
brojeve
pronaći ćete na adresi
www.
build.rs
w
Kako sprečiti pojavu buđi
u objektima
Kako pobediti u ratu
protiv vode i vlage
42
24
Fraktalne
nanostrukture
Pametno
navodnjavanje
22
36
Građevinska revolucija
u Velikoj Britaniji
45
...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs
INDEX OGLASA
www.austrotherm.rs
11
Austrotherm
www.bekament.com
21
Banja Komerc Bekament
www.belibor.rs
23
Beli Bor
www.build.rs
3, 7
Build magazin
www.remmers.co.rs
26
Fastfwd Ventures
www.gradmont.net
19
Gradmont
www.gradjevinarstvo.rs
44, 56
Gradjevinarstvo.rs
Mali Oglasi
www.gradjevinarstvo.rs/MaliOglasi 36, 55
www.gtinzenjering.rs
12
GT Inženjering
www.inelasereco.rs
37
Inelas Ereco
13
Intergradnja Banat Group [email protected]
2
Italijanski Institut za Spoljnu Trgovinu www.ice.it
www.marcom-plast.rs
25
Marcom-Plast doo
www.mersel.rs
43
Mersel
www.mgkacarevic.com
46
MG Kačarević
www.microfill.co.rs
32
Microfill
www.mojra.co.rs
18
Mojra
www.opekadoo.rs
47
Opeka
Partizan uslužni centar
PUTEVI doo Ivanjica
Tim Izolirka
TKK Beograd
Zimkom
Rubrika OGLASI
Age Plan
Aquapur
Ban-Inox
Durvim
DVD Vračar
Evolva
FOM
Gradjevinarstvo.rs
MB Company
PA-KO
SIP Technology
Sistem DC 90
www.ucpartizan.com
22
www.putevi-ivanjica.rs
9
www.timizolirka.rs
31
www.tkk.rs
15
www.zimkom.com
17
www.agplan.iz.rs
52
www.aquapur.rs
51
www.ban-inox.rs
51
www.durvim-pvc.rs
51
www.dvdvracar.rs
51
www.evolva.co.rs
52
www.fom-okovi.rs
53
www.gradjevinarstvo.rs
52
www.mbcompany.rs
52
[email protected]
53
www.siptechnology.rs
53
www.dc90.co.rs
53
REDAKCIJA
GLAVNI UREDNIK
Tomislav Stamenić
UREDNIK
Branislav Savić
DIZAJN I PRIPREMA
Ivan Anđelovski
OBRADA I UNOS PODATAKA
Emilija Mitić
Važnost prevencije
Uprkos napretku građevinskih metoda i visokotehnoloških materijala, nije potrebno puno kako
bi se veoma oštetila
št til kkonstrukcija
t k ij ili unutrašnjost
t š j t
objekta. U stvari, moglo bi se reći da objekti vode
stalnu bitku sa vremenskim prilikama, a nijedan
prirodni element ne predstavlja takvu stalnu pretnju kao obična voda. To je razlog zašto je sveobuhvatno hidroizolovanje toliko važno.
Hidroizolovanje vaše najvažnije imovine, kuće ili
zgrade, je izuzetno važno. Svaka kuća, poslovna
zgrada ili bilo koja podignuta struktura koja sadrži
krov i zid, treba da bude zaštićena od prodora vode.
Efekti oštećenja od vode mogu biti zaista štetni za
bilo koju konstrukciju objekta, tako da projektanti
i investitori treba na vreme da preduzmu mere predostrožnosti kako bi se objekat osigurao od mogućih oštećenja.
Ukoliko objekat bude oštećen vodom, njegovo saniranje će vas vrlo verovatno skupo koštati. Mudar
vlasnik objekta će preduzeti potrebne mere predostrožnosti pre nego što nastane bilo kakva šteta
na njegovoj imovini tako što će postaviti ispravne
hidroizolacione proizvode i sisteme.
Ako je već došlo do oštećenja objekta, preduzeća
specijalizovana za hidroizolacione radove i njihovi stručnjaci će moći da vas posavetuju na koji
način pravilno da sanirate vaš objekat, i kako da
se ubuduće pravilno zaštitite, ili makar smanjite
štetu izazvanu vodom. Bilo koja vrsta oštećenja od
vode, bilo zbog prokišnjavanja, curenja vode, poplava ili gomilanje vlage, ima potencijal da izazove
značajnu štetu na objektu. Ono postavlja scenu za
razvoj buđi i plesni, koje mogu izazvati respirat
b l ti Voda
V d takođe
t k đ može
ž da
d erodira
di same
torne
bolesti.
temelje zgrade i stvori potencijalno opasne uslove.
Drvene zgrade su posebno u opasnosti od velikog
konstruktivnog oštećenja, ali voda može značajno
da ošteti i beton.
Hidroizolovanje objekata ima ključnu ulogu u
preventivnom upravljanju rizicima. Jeftinije je dati
novac pre nego što se šteta desi nasuprot davanju
gomile novca u sanaciji oštećenja od vode. Takođe,
hidroizolovanje objekta štiti ne samo spoljašnju
strukturu, već i sadržaj samog objekta. Oštećenja
nameštaja, električnih uređaja, odeće i bilo kojih
drugih predmeta u domaćinstvu uzrokovana vodom mogu biti posebno pogubna za vlasnika. Neke
od vaših ličnih stvari mogu biti nezamenjive, kao
što su antikviteti ili sitnice koje imaju sentimentalnu vrednost. „Bolje sprečiti nego lečiti“ je izreka koju mnogi ljudi koriste, a koja se može i ovde
navesti.
Zbog stalnih klimatskih promena, padavine su postale mnogo ozbiljniji problem nego ranije i mnogi
domovi i objekti su pogođeni obilnim padavinama
i poplavama. Svakako da država mora da radi na
usvajanju i sprovođenju mera zaštita od poplava,
koje nisu bile na zavidnom nivou u prošlosti, ali
dok se to ne desi, vaš zadatak bi bio da zaštitite
svoju imovinu na način na koji možete već sada.
Urednik,
Branislav Savić d.i.a.
FINANSIJE
Jelena Hajduković
MARK
MARKETING
Jelen Božić
Jelena
Vićentijević
Tanja Vi
Katari
Katarina Đurić
Monika IIlomanoski
Mirjana Simović
IZDAVAČ
Infonet Group doo
Luke Vojvodića 30
11090 Beograd
tel/fax: +381 11 25 62 004
+381 11 25 62 005
e-mail: [email protected]
www.infonetgroup.com
Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost
i verodostojnost objavljenih oglasa
i promotivnih tekstova
ŠTAMPA
Rotografika d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
ISSN 1452-8495
CIP
Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije
Beograd 624
COBISS.SR-ID 139422220
www.build.rs
U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzećima nudimo
oglašavanje putem paketa kojii obuhvataju štampano izdanje
et portal
i internet
Build
uild magazin
magazzin
zin već 8
8. god
godinu, četiri p
puta
godišnje, potpuno
tpuno besplatno stiže na a
adrese svih proizvođača, distributera, uvoznika,
predstavništava, ustanova, organizacija,
strukovnih udruženja, lokalnih vlasti, biroa
i pojedinaca u Srbiji koji su profesionalno
vezani za građevinsku industriju.
Build magazin je izuzetno sredstvo za
promociju vaše kompanije, proizvoda,
usluge ili tehnologije.
Gradjevinarstvo.rs u poslednjih 12 godina
objedinjuje informacije o preduzećima i njihovim proizvodima i uslugama, kao i vesti,
stručne tekstove, zanimljivosti i ostale sadržaje
vezane za građevinarstvo.
Gradjevinarstvo.rs predstavlja nezaobilazno
on-line marketinško sredstvo građevinskih
kompanija i svih koji su na bilo koji način vezani za građevinarstvo.
Iskoristite 50% popusta za oglašavanje u drugom mediju
do iznosa oglašavanja u prvom!
Infonet Group | Luke Vojvodića 30, Beograd | tel: 011 2562 004
info
Aerodrom za 22. vek
Tačno u sedam časova, 17. jula 2017. godine, aerodrom u Abu Dabiju otvoriće novi
terminal površine 700.000 kvadrata. Tako
se u Emiratima postavljaju rokovi! Ova najava Tonija Daglasa, generalnog direktora
vazdušne luke u glavnom gradu UAE, iznenadila je novinare beogradskih medija, koji
su posetili trenutno najveće gradilište u Abu
Dabiju. Jer, navikli smo da nadležni u Srbiji
za kapitalne projekte ni godinu do sada nisu
uspeli da potrefe.
Glavna zgrada terminala danas - Kako
ističe Daglas, primera radi, 1982. godine
aerodrom u Abu Dabiju imao je 2,4 miliona putnika. U 2017. godini očekuju 27,5
miliona. Odbrojavanje je, kaže, počelo, i do
otvaranja novog terminala ostala su 1.162
dana, što se vidi i na ekranima kompjutera
svih zaposlenih na aerodromu.
12 traka ostavlja bez daha - Emirati mnogo novca ulažu u razvoj saobraćajne infrastrukture. Auto-put između Abu Dabija i
Dubaija, u dužini od oko 140 kilometara,
ostavlja bez daha. Čak 12 traka, odnosno
šest po smeru – četiri vozne i dve zaustavne. Asfalt svuda iste boje, ne vide se prelazi,
kao da je postavljen u cugu celom dužinom.
Putokazi su na arapskom i engleskom. Naravno, nema kolotraga, zakrpa, a ni naplatne
rampe za putarinu.
Kina gradi megapolis
površine veće od cele SFRJ
Ipak, koliko para toliko muzike. Vrednost
ove investicije meri se sa gotovo tri milijarde dolara. Čak 15.000 neimara je svakodnevno angažovano na gradilištu. Živo je
24 sata. Radnicima, pod punom zaštitnom
opremom, ni plus 40 Celzijusa nije smetalo
da osmesima pozdrave posetioce. A, ima ih
sa svih strana. Na gradilištu su i 42 fiksna
i 35 mobilnih kranova. Izgradnja je počela
lane, ali se zdanje i te kako izdiglo iz peska. Ugrađuje se ukupno 69.000 tona čelika,
više od 680.000 kubika betona, pola miliona kvadrata staklene obloge, 136.000 tona
armature... Jedan od najvećih putničkih
terminala na svetu biće vidljiv sa udaljenosti od oko kilometar i po. A, kapacitet je 30
miliona putnika godišnje.
„Za svaki projekat je važno da jasno znamo
šta želimo da postignemo“ kaže Daglas za
„Novosti“. „Pošli smo od datuma kada ćemo
završiti projekat. Samim tim posvećeni smo
tom datumu, svakodnevo pratimo napredak, a jednom mesečno zabeležimo to i
kamerom iz helikoptera. Imaćemo najveći
sistem za prijem prtljaga, transportne trake od ukupno 27 kilometara. Svaki prtljag
upadaće u svoju kutiju, a kod sa prtljaga i
kutije biće identičan. Kapacitet je 19.000
kofera na sat.“
Na terminalu ima mesta za 65 aviona u svakom trenutku uključujući i najveći putnički
„Erbas 380“. U satu će se čekirati 8.500 putnika. Biće instalirano 7.750 kamera i 161
bezbednosni rendgen za kontrolu putnika.
Na 18.000 kvadrata biće smešteni komercijalni sadržaji sa luksuznom robom poznatih
svetskih brendova. A, na 10.000 kvadrata
prostiraće se restorani, kafići.
8
Prostorni planeri iz Kine osmislili su projekat „Đing-đin-đi“ kojim bi gradovi Peking
i Tjencin bili spojeni sa provincijom Hebej.
Ako vlada usvoji njihov predlog, na severoistoku zemlje nastaće megalopolis koji će
imati pet puta više stanovnika od Njujorka.
Tri oblasti koje bi prema projektu trebalo
da budu spojene u jednu, imaju populaciju
od oko sto miliona ljudi, što predstavlja 10
odsto ukupne populacije Kine. Pomenute
geografske celine se u velikoj meri već mešaju, pa su se tako hiljade stanovnika Hebeja
preselile u bogatiji i razvijeniji Peking. Tjencin je sa prestonicom povezan brzim vozom
koji je uveden 2008. godine i omogućava
putnicima da razdaljinu od 130 kilometara
pređu za samo pola sata.
„Đing-đin-đi“ bi imao isti broj stanovnika
kao osam Srbija, a zauzimao bi površinu od
286.800 kilometara kvadratnih, za 31.000
više od površine SFRJ. Proizvodio bi dobra
i usluge u vrednosti od 700 milijardi evra.
Predstavnici vlasti smatraju da bi formiranje megalopolisa doprinelo napretku sve
tri celine, a posebno rešavanju problema sa
smogom i saobraćajnim gužvama. Hebej je
napravio pometnju u javnosti, kada je na
sajtu provincijske vlade objavljeno da se
grad Baoding priprema da preuzme pojedine administrativne funkcije Pekinga.
Iako je informacija objavljena bez ikakvih
detalja, već je izazvala značajne posledice.
Cene nekretnina u Baodingu, koji je od prestonice udaljen oko 150 kilometara, naglo
su skočile u iščekivanju realizacije planova o
„Đing-đin-điju“.
I dok Kinezi priželjkuju ostvarenje sna o
Megalopolisu, Jan Vampler, profesor „Tehnološkog instituta“ u Masačusetsu, smatra
da sa projektom ne treba žuriti.
Novi metalski gigant!
Kompanije „Siemens“ i „Mitsubishi Heavy Industries“ (MHI) žele da sarađuju u oblasti metalurške industrije i osnivaju globalno operativnog davaoca kompletnih usluga za postrojenja,
proizvode i usluge u industriji gvožđa, čelika i
aluminijuma, saopštio je „Siemens“.
Ugovor o zajedničkom ulaganju je potpisan.
Prema tom ugovoru, MHI poseduje 51%, a
„Siemens“ 49% udela u zajedničkoj kompaniji. U zavisnosti od odobrenja nadležnih
organa, zajednička firma počeće da radi u
januaru 2015. godine.
Oba partnera donose u zajedničko ulaganje
svoje aktivnosti u metalurgiji. Novo zajedničko ulaganje će integrisati „MitsubishiHitachi Metals Machinery“ - kompaniju
konsolidovanu u MHI grupu, sa učešćem u
kapitalu od „Hitachi“ i „IHI Corporation“.
„Siemens“ i MHI idealno dopunjuju jedna
drugu u pogledu svojih proizvodnih portfelja,
proizvodnih veština i znanja (know-how) i
geografske rasprostranjenosti. Firma će imati
približno 9.000 zaposlenih i u potpunosti će
se fokusirati na poslovanje sa industrijom za
proizvodnju gvožđa, čelika i aluminijuma.
Sedište kompanije biće u Velikoj Britaniji. Saradnja dve firme uključuje ugovore o snabdevanju „Siemens“ divizija Industry Automation
(Industrijska automatizacija) i Drive Technologies (Pogonske tehnologije). Regionalno
gledano, tržište čelika se znatno pomerilo ka
Aziji. Više od 50% proizvodnje čelika u svetu sada se odvija u Kini, sa rastućom konkurentnošću i kroz lokalne davaoce tehnoloških
usluga. Novo zajedničko ulaganje ima vrlo
solidnu regionalnu postavku, zbog oslonca na
centre Siemens Metals Technologies (Metalske tehnologije) u Centralnoj Evropi i MHI u
Aziji, navedeno je u saopštenju.
info
Dubai gradi najveći tržni
centar na svetu
Dubai, grad u kojem već postoji jedan od
najvećih tržnih centara na svetu, namerava
da sagradi još veći kompleks za ljubitelje
kupovine. Premijer Ujedinjenih Arapskih
Emirata šeik Muhamed bin Rašid al Maktum predstavio je projekat „Svetski tržni
centar“, koji će se prostirati na 743.224 kvadratna metra, s klimatizovanim delovima
pod vedrim nebom, tematskim parkom i
100 hotela, sa ukupno više od 20.000 soba.
Reč je o pruzi koja bi išla iz Kine kroz Rusiju,
preko Beringovog prolaza do SAD i nova železnička ruta bi uključivala izgradnju najdužeg
podvodnog tunela kojim bi se spojile obale Rusije i Aljaske. Tunel dužine 200 kilometara bio
bi četiri puta duži od tunela ispod La Manša.Ta
linija bi, prema planovima, počinjala na severu
Kine i protezala se kroz Sibir, Beringov prolaz, Aljasku i preko Kanade do granice SAD.
je postavljen skelet dinosaurusa, klizalište i
višespratni akvarijum.
Gigantski projekti UAE u oblasti nekretnina
ne samo što podstiču privredni rast, već svrstavaju Dubai među vodeće turističke destinacije. Dubai ubrzano razvija infrastrukturu
pošto bi trebalo da bude prvi bliskoistočni
grad koji će ugostiti Svetsku izložbu 2020.
godine. Procenjuje se da će organizacija Izložbe koštati 8,4 milijarde dolara, ali vlasti
očekuju da privući ogroman broj posetilaca
i 23 milijarde dolara prihoda.
Posebnu atrakciju će predstavljati kulturni
i pozorišni deo centra, inspirisan njujorškim Brodvejom, trgovačke ulice po ugledu
na londonski Oksford strit i „velnes zona“,
namenjena zdravstvenom turizmu, preneo
je AP.
„Porast porodičnog i šoping turizma ukazuje na potrebu da se što pre ojača turistička
infrastruktura Dubaija“, naveo je šeik Muhamed u saopštenju. „Taj projekat upotpunjuje naš plan da pretvorimo Dubai u
kulturni, turistički i privredni centar za dve
milijarde ljudi koji žive u regionu, i odlučni
smo u nameri da ostvarimo tu viziju.“
Od Pekinga do Njujorka
vozom za dva dana
Kinezi žele da spoje ceo svet brzom železnicom i nameravaju da izgrade prugu od
Njujorka do Pekinga u dužini od 13.000
kilometara, što je samo jedna od planiranih
železničkih ruta. Voz bi putovao brzinom
od 350 kilometara na čas, pa bi celo putovanje trajalo dva dana.
Dubai holding, konglomerat koji kontroliše
vladar Emirata, zadužen je za razvoj kompleksa. Nije navedena cena izgradnje, kao
ni rok do kada bi zdanje trebalo da bude
završeno. Najveći tržni centar na svetu biće
sagrađen blizu Tržnog centra Emirata, u
kojem postoji zatvoreno skijalište. Neće biti
mnogo udaljen ni od najviše kule na svetu,
Burdž Halife, i susednog Tržnog centra
Dubai, trenutno najvećeg u UAE, u kojem
„Već raspravljamo o tome, a i Rusija već
godinama razmišlja o izgradnji ove železnice“, izjavio je kineski stručnjak za železnicu
Vang Meng-Šu.
„China Daily“ piše da Kina već poseduje
tehnologiju za izgradnju takve železnice,
koja će biti upotrebljena za spajanje Kine i
Tajvana podvodnom železnicom, kroz tunel
dužine 150 kilometara.
Što se tiče drugih planova, Kinezi žele da
naprave železničku prugu kojom bi se preko
Moskve, Berlina i Pariza spojili s Londonom. To nije jedina ruta koja bi Kinu povezala s Evropom, s obzirom da bi druga išla
„Putem svile“, prolazeći kroz Iran i Tursku
do Nemačke. O izgradnji te dve železničke
linije se već vode pregovori.
U toku je izgradnja pruge koja će spojiti Kinu sa Singapurom, preko Vijetnama,
Kambodže, Tajlanda i Malezije, a predlog
za gradnju železničke pruge iz Kine u Afriku je trenutno povučen.
9
Licencirani partner
DELTABLOC-a za Srbiju
t
t
t
t
4JHVSOPTOFCFUPOTLFCBSJKFSFoNew Jersey
1SJWSFNFOFCFUPOTLFCBSJKFSF
;WVijOFCBSJKFSF
*OUFHSJTBOF[WVijOFCBSJKFSF
Javorska 55, 32250 Ivanjica | tel/fax: +381 32 661 820
offi[email protected] | www.putevi-ivanjica.rs
9
9
info
Aerodrom na vodi za
57 milijardi evra
Na veštačkom ostrvu na ušću Temze, 75
kilometara istočno od Londona, trebalo bi
da nikne aerodrom budućnosti. Projekat,
ploveći aerodrom London Britanija, posebno je želja gradonačelnika Londona Borisa
Džonsona.
Aerodrom bi imao šest sletno-uzletnih pista, radio bi 24 sata dnevno, a kroz njega bi
godišnje prošlo 172 miliona ljudi. Prema
planovima arhitekata, gradnja bi trajala sedam godina, a Komisija za aerodrome britanske vlade procenuje da bi koštala oko 57
milijardi evra.
To je i jedan od glavnih argumenta protiv,
mada pristalice ideje tvrde da bi aerodrom
doneo ogromne prihode trgovačkoj branši i
otvorio 200.000 novih radnih mesta. Protiv
su i zaposleni na Aerodromu „Hitrou“, jer
bi najverovatnije ostali bez posla, kao i britanski ekolozi, koji tvrde da bi projekat bio
„poguban“ po deltu Temze.
Maleziji, a sličan tunel postoji u Francuskoj.
Mi sada dovodimo najmoderniji i najrazvijeniji podvodni tunel u Istanbul“, kazao je
premijer.
„Izvršenjem ovog projekta, kojim će biti
omogućeno saobraćanje vozila ispod Bosforskog moreuza, značajno će se podići i
ugled Turske na globalnim platformama“,
izjavio je Erdogan. Evroazijski tunel će biti
i četvrta spona između dva kopna u Istanbulu, pored mostova Bogazici i Fatih Sultan
Mehmet i podvodne železničke komunikacije Marmaraj.
U probijanju tunela će biti korištena specijalna bušilica TBM (Tunnel boring machine)
Herrenknecht Mixshield tipa. Proizvela ju je
nemačka kompanija Herrenknecht, isključivo za potrebe ovog projekta, na zahtev
tursko-južnokorejskog konzorcijuma Yapı
Merkezi İnşaat ve Sanayi A.Ş. i SK Engineering & Construction Co. Ltd.
Yildirim Bayeizd je mašinski gigant promera 13,6 metara, dužine 120 metara, a iskopavaće 8 do 10 metara tunela dnevno. Radiće na dubini od 106 metara ispod Bosfora,
a njenim radom biće premoštena dužina od
3,5 kilometra, između stanice Hajdarpaša i
distrikta Cankurtaran.
„Ovaj projekat je trenutno jedan od najizazovnijih zahvata u izgradnji tunela u celom
svetu“, smatra Georg Šler, projekt menadžer
u kompaniji Herrenknecht.
Po završetku radova, tunelom promera 12
metara, dužine 5,4 kilometra, na dva sprata
će u dve trake, u oba smera, prolaziti oko
120 hiljada vozila. Putovanje će biti dozvoljeno isključivo manjim putničkim automobilima i minibusima.
S druge strane, pristalice aerodroma na vodi
tvrde da bi građane poštedeo buke, kao i da
bi bio jeftiniji od proširenja na kopnu, koje
zahteva rušenja, preseljenja, izmeštanje infrastrukture i uništavanje zelenih površina.
Počela izgradnja podvodnog
tunela na Bosforu
Počeli su radovi na izgradnji Evroazijskog
tunela, podvodne putne komunikacije ispod moreuza Bosfor. Ceremoniji bušenja
prvih nekoliko metara podvodnog tunela
prisustvovao je i turski premijer Redžep Erdogan. Izgradnjom ovog tunela, putovanje
između istanbulskih naselja Kazličešme i
Goztepe će biti skraćeno sa 100 na samo 15
minuta vožnje.
„Četiri ovakva tunela se nalaze u Njujorku
i omogućavaju saobraćanje lakim vozilima,
pod vodom; jedan je u Kuala Lumpuru u
10
Radovi na projektu čija se ukupna vrednost
procenjuje na preko 1,245 milijardi dolara
biće završeni naredne godine. Tunelom će u
narednih 26 godina upravljati konzorcij Avrasya Tüneli İşletme İnşaat ve Yatırım A.Ş.,
nakon čega će biti predat u nadležnost „Generalne direkcije za infrastukturna ulaganja“
koja deluje pri Ministarstvu saobraćaja, pomorstva i komunikacija Republike Turske.
Kinezi ruše više od 700 planina
Kineske vlasti ravnaju više od 700 planinskih
vrhova kako bi na 50 milja od grada Langžua
na 130.000 hektara izgradili novu metropolu
na izravnatoj pustinji. Prema podacima kojima
raspolaže engleski „Gardijan“, čitav inženjerski
projekat košta oko 2,2 milijarde funti.
S druge strane, prema državnom „Čajna
dejliju“, projekat je već privukao više od sedam milijardi funti korporativnog ulaganja.
U naučnoj studiji objavljenoj početkom
juna u časopisu „Nature“, trojica kineskih
naučnika upozorili su kako plan po kojem
će Kina buldožerima sravniti više od 700
planina da bi se izgradili novi gradovi nije
dovoljno razrađen i potencijalno predstavlja
veliku opasnost za prirodnu okolinu.
Veliki projekat poravnavanja 250 kvadratnih
kilometara kineskog tla započet je u aprilu
2012. godine i namera je da se njime stvori
više prostora za širenje gradova, kao i za povećanje obradivih poljoprivrednih površina.
Tokovi reka su time dovedeni u opasnost, a
već su počela da se pojavljuju i klizišta, a radovi u Langžuu su zaustavljeni zbog velikog
zagađenja vazduha, koje je nastalo od ogromnog oblaka prašine nastalog u radovima.
Novi najveći i najviši most
Evrope
Italijanska građevinska kompanija „Astaldi“
potpisala je ugovor o zajmu od 2,3 milijarde
dolara za finansiranje izgradnje trećeg mosta na Bosforskom moreuzu.
„Potpisani sporazum omogućava isplatu prve
tranše zajma za izgradnju mosta, na kojem je
do danas završeno 25 odsto građevinskih radova“, navodi se u saopštenju firme „Astaldi“,
koje prenosi turski list „Hurijet Dejli“.
Ukupna vrednost investicije je oko 2,9 milijardi
dolara, pri čemu italijanska kompanija poseduje udeo od 33 odsto u projektu a 67 procenata
je udeo turske građevinske firme „IC Ičtaš“.
Koncesija je data na rok od 10 godina, pri čemu
je za izgradnju određen period od 30 meseci.
Most će biti najširi na svetu, širine 60 metara,
sa osam traka auto-puta (po četiri u svakom
smeru) koje će deliti dva koridora brzih pruga. Pored toga, ovo će biti najviši viseći most
na svetu, a na prvom mestu će biti i po visini
stubova koji će iznositi 320 metara.
info
Švajcarcima tvrđava Mamula
glavna briga
Švajcarski „Oraskom“ namerava da očuvanjem kulturnog nasleđa i promovisanjem
istorijskog karaktera obnovi tvrđavu Mamula i ostrvo Lastavica, čim njegova ponuda na tenderu bude prihvaćena i tako stvori
jednu od vodećih destinacija u Crnoj Gori.
„Oraskom“, kako su kazali njegovi predstavnici, želi da projekat „Mamula ostrvo,
hotel end spa“ doprinese unapređenju turističke ponude Boke Kotorske i Crne Gore,
da bude povezano sa Luštica bej destinacijom i bude promoter na globalnom nivou
tog strateškog razvojnog projekta.
„Na nedavno završenom tenderu ponudili smo zakup ostrva Lastavica sa tvrđavom
Mamula na 49 godina, 1,5 evra za kvadratni
metar zemljišta i po 90 centi za zakup akvatorijuma. To je 50 odsto više od minimalno
traženog iznosa“, navedeno je u saopštenju.
Rekonstrukcija tvrđave Mamula i ostrva,
kako se dodaje, planirana je u skladu sa konzervatorskim uslovima i utvrđenim standardima zaštite životne sredine, uz maksimalno
očuvanje tradicionalne fizionomije predela i
postojeće organizacije prostora. Svaka planirana konstrukcijska intervencija biće prilagođena integralnim svojstvima objekta i
arhitektonskog koncepta tvrđave.
„Suprotno javno izraženim bojaznima,
objekat će biti javnog tipa, u potpunosti
otvoren za pristup Novljanima, građanima
Boke, Crne Gore, gostima. Cene usluga se
neće razlikovati od cenovne politike ostalih
12 objekata na crnogorskoj obali, a planirano je
da projekat stvori direktno i indirektno 200
radnih mesta“, poručili su iz „Oraskoma“.
U projekat će biti investirano oko 15 miliona evra, kao i više od 7,5 miliona ukupnih
direktnih prihoda za državni i budžet lokalne samouprave tokom prvih deset godina.
Revitalizacijom tvrđave će, kako su kazali iz
kompanije, biti očuvano prirodno i istorijsko okruženje, ali će se ono kombinovati sa
modernim hotelskim sadržajima, ugostiteljskim objektima, sportskim i zabavnim sadržajima kojima će se udovoljiti zahtevima
različite klijentele.
Koncept obnove predviđa maksimalni napor
da se zaštiti životna sredina i akvatorijum –
dve male plaže će biti sačuvane, sva otpadna
voda će se prikupljati i reciklirati, modernim
tehnikama izgradnje biće smanjene potrebe
za grejanjem i hlađenjem, naveli su predstavnici kompanije.
„U tom pogledu reciklaža otpada i prečišćavanje voda čine osnovu za našu celokupnu operativnu filozofiju“, saopštili su iz kompanije.
Zahtevi zelene gradnje koja podrazumeva
korišćenje obnovljivih izvora energije i upotrebu energetski efikasnih tehnologija, kao
i građenje korišćenjem prirodnih, zdravih i
nezagađujućih materijala, u osnovi su arhitektonsko-urbanističkog projekta turističke
valorizacije ostrva Mamula, navedeno je u
saopštenju „Oraskoma“.
Novi putnički terminal na
aerodromu Pleso u Zagrebu
Na Međunarodnom aerodromu Zagreb svečano je obeležen početak radova na gradnji
novog putničkog terminala. Ukupna vrednost radova je 240 miliona evra, a terminal
bi trebao biti gotov do kraja 2016. godine.
Početku radova na Plesu prisustvovali su,
među ostalima, i premijer Hrvatske Zoran
Milanović, kao i ministar pomorstva, prometa i infrastrukture Siniša Hajdaš Dončić.
Gradnja je obeležena postavljanjem poruke
u tubi, u kojoj se navodi da je reč o zajedničkom projektu, realizovanom u obliku javnoprivatnog partnerstva, između Republike
Hrvatske i konzorcijuma ZAIC, a potpisao
ju je predsednik Vlade Republike Hrvatske
Zoran Milanović.
Koncesionari na zagrebačkom aerodromu,
predvođeni francuskom građevinskom firmom „Bouygues“ i operaterom pariskih
aerodroma „Aeroport de Paris“, već su pre
sedam meseci, takođe, bili obežili početak
radova, ali kako su tada objasnili, to su bili
pripremni radovi. Nova putnička zgrada zagrebačkog aerodroma imaće 8 aviomostova,
iako je prema prvobitnom projektu bilo
predviđeno njih 11. Kapacitet novog terminala, površine 65.000 kvadratnih metara,
biće pet miliona putnika godišnje.
Predstavljen projekat
Starog grada u Tivtu
Na radnom sastanku između predsednika
opštine Tivat, Ivana Novosela i Džona Kenedija, izvršnog direktora kompanije „Boka
Group”, prezentovan je master plan projekta
„Tivat Stari grad” na lokalitetu bivšeg poljoprivrednog dobra, koje se nalazi u neposrednoj blizini međunarodnog aerodroma u
Tivtu. Ukupna vrednost projekta po njegovom okončanju iznosiće 450 miliona evra a
biće obezbeđeno 1.000 novih radnih mesta.
„Tivat Stari grad” će biti prvi kompleks takve
vrste u ovom delu Evrope a biće izgrađen u
klasičnom arhitektonskom stilu, koji je vekovima karakterisao ovo priobalno područje.
Stručni tim kompanije „Boka Group”, predvođen izvršnim direktorom Džonom Kene-
Biro za geotehnička istraživanja GT Inženjering izvodi inženjersko-geološka
istraživanja i ispitivanja terena u cilju izrade geološko-geotehničkih podloga za potrebe:
1. Planske dokumentacije, prostornih planova, generalnih planova, planova detaljne
regulacije, urbanističkih planova i dr.
2. Projektovanja i izgradnje objekata visokogradnje, niskogradnje i infrastrukture,
komunalnih linearnih sistema, vodovoda, kanalizacije, kao i postrojenja za
prečišćavanje otpadnih voda.
3. Projektovanja dogradnje, nadgradnje i rekonstrukcije već postojećih objekata.
4. Sanacije oštećenih objekata, nestabilnih padina i klizišta.
5. Legalizacije bespravno podignutih objekata.
Rezultati terenskih i laboratorijskih istraživanja se daju kroz stručni izveštaj –
Geotehnički elaborat koji predstavlja sintezu svih prethodno izvedenih istražnih radnji
i definiše karakteristike litološke građe terena, hidrogeološke karakteristike zastupljenih
litoloških članova, stanje nivoa podzemne vode u terenu, morfološke i seizmičke
karakteristike terena. Na osnovu sprovedenih geostatičkih proračuna elaborat daje
preporuke dozvoljenog opterećenja i prognozu konsolidacionog sleganja kao i predlog
eventualnih meliorativnih mera u tlu.
12
12
Gospodar Jevremova 46, 11158 Beograd | mob: 064 1185 856
tel/fax: 011 2187 310 | [email protected] | www.gtinzenjering.rs
info
Ovo je drugi ugovor koji je taj konzorcijum
sklopio na Kosovu nakon što je 2010. sklopio ugovor vredan milijadu dolara o izgradnji auto-puta koji povezuje Kosovo i Albaniju. Izgradnja tog auto-puta je završena
2013. godine.
Konzorcijum „Behtel-Enka“ čine kompanija „Behtel internešenel“ sa sedištem u San
Francisku u Kaliforniji i „Enka“ čije je sedište u Istanbulu.
dijem, je nakon što je uputio čestitke g-dinu
Novoselu na imenovanju za gradonačelnika
imao priliku da pre ozvaničenja za javnost,
detaljno prezentuje master plan projekta, za
koji se smatra da će postati novi fokus interesovanja celokupne priobalne zajednice i ne
samo naselje, već prava atraktivna destinacija
sama po sebi. Pored izgradnje prvog profesionalnog golf terena sa 18 rupa na Jadranu,
master planom su predviđene i građevinske
zone. Nakon Budve i Kotora, i Tivat će postati poznat po svom starom gradu, koji će
biti prvi kompleks ove vrste za poslednjih
pola milenijuma u ovom delu Evrope.
„Ovo je izuzetna prilika, koja se ukaže jednom u životu, da se sagradi kompleks koji
će biti u međunarodnom fokusu interesovanja i koji će usmeravati pažnju na ono što
Tivat i Crna Gora imaju da ponude. Stari
grad će biti prva impresija svih posetilaca
prilikom njihovog dolaska na međunarodni
aerodrom u Tivtu. Projekat će objediniti
tradiciju i potrebe vlasnika modernih stambenih objekata. Gradićemo na praznom
prostoru, što omogućava uvođenje novih
tehnologija, koje će biti van vizuelnog domašaja. U prvom redu, kablovska TV i telefonija, struja i klimatizacioni sistemi. Ekosistemi i proizvodnja struje iz prirodnih
izvora, mogu biti implementirani na način
koji je bio nezamisliv u gradovima podignutim pre nekoliko vekova, a čije su ambijentalne celine narušene prilikom adaptacije potrebama savremenog doba“, izjavio
je Džon Kenedi, izvršni direktor kompanije
„Boka Group“.
„Tivat Stari grad” imaće u ponudi i stambene jedinice nižeg cenovnog ranga, namenjene domaćim tržištima a sve u cilju stvaranja
ravnoteže između onih kojima će to biti
primarno prebivalište i onih koji na to gledaju kao na sezonsku rezidenciju. Luksuzni
butici i restorani biće upotpunjeni sa običnim radnjama, pekarama i mesarama. Kombinacija sadržaja omogućiće da kompleks
postane atraktivna destinacija ne samo za
vreme aktuelne letnje sezone, već i tokom
cele godine.
Američko-turski konzorcijum
gradi auto-put na Kosovu
Kosovsko ministarstvo za infrastrukturu je 1. jula 2014. potpisalo ugovor vredan
820 miliona dolara sa američko-turskim
konzorcijumom „Behtel-Enka“ o izgradnji auto-puta dugog 60 kilometara koji će
povezivati Kosovo i Makedoniju, saopštilo
je kosovsko ministarstvo za infrastrukturu,
prenosi AP iz Prištine.
„Ovaj auto-put će biti druga saobraćajna arterija po važnosti na Kosovu koja će nas povezivati sa Makedonijom i pomoći Kosovu
da postane raskrsnica za saobraćaj iz pravca
grčkih i albanskih luka“, izjavio je kosovski
ministar za infrastrukturu Fehmi Mujota.
„Poboljšanje naših transportnih veza je od
ključnog značaja za razvoj novih i širenje
postojećih firmi i pokrenuće dugoročni privredni rast na Kosovu.“
Novi most kod Banja Luke
Izgradnja novog mosta preko reke Dragočajke u Zalužanima kod Banjaluke počela
je 28. aprila, rečeno je iz javnog preduzeća
„Putevi Republike Srpske“. Za izvođača radova, kao najpovoljniji ponuđač na tenderu,
izabrano je preduzeće „MG mind“ iz Mrkonjić Grada, a vrednost radova je 550.000
KM. Rok za izvođenje radova je 90 dana od
dana početka gradnje.
Prema projektnoj dokumentaciji, novi most
imaće dve saobraćajne trake po tri metra širine, pešačke staze sa obe strane mosta od
po jedan metar, tako da će ukupna projektovana širina budućeg mosta biti devet metara.
Konstrukcija budućeg mosta sastojaće se od
sedam betonskih glavnih nosača osovinskog
raspona 20,2 metra.
Za vreme izvođenja radova na izgradnji novog mosta, saobraćaj preko postojećeg mosta biće u potpunosti obustavljen, što će biti
obeženo adekvatnom saobraćajnom signalizacijom. Izvođač radova „MG mind“ će za
potrebe pešaka izgraditi poseban most, koji
13
će moći koristiti i biciklisti.
Trg dr Zorana Đinđića 2, 23000 Zrenjanin
tel: +381 23 564 242 | tel/fax: +381 23 533 913
mob: +381 69 151 07 54, +381 69 251 07 54
[email protected]
Investicije i izgradnja objekata visokogradnje i niskogradnje,
putne infrastrukture i izrada armirano-betonskih i montažnih elemenata,
armature, svežeg betona, granulisanog šljunka i ciglarskih proizvoda.
13
Obrada drveta i izrada građevinske stolarije.
13
info
U Beču potpisana deklaracija
podrške „Južnom toku“
Predsednik Privredene komore Srbije (PKS)
Željko Sertić, koji je u Beču sa predsednicima privrednih komora Bugarske i Mađarske potpisao Zajedničku izjavu o osnivanju
Dunavske energetske inicijative, izjavio je
da očekuje da će vrlo brzo početi realizacija
„Južnog toka“ u našoj zemlji, kako je i planirano.
„Cilj svih zemalja regiona je ekonomski
razvoj, koga nema bez stabilnog i sigurnog
energetskog snabdevanja, a da bi to obezbedili potrebno je mnogo da razgovaramo“,
istakao je Sertić, koji je najavio da će sledeći
forum biti održan u Budimpešti početkom
septembra.
Zajednička izjava o osnivanju Dunavske
energetske inicijative, potpisana u Beču
biće dobra platforma za bolju regionalnu
saradnju i doprineti opštem ekonomskom
razvoju, većoj energetskoj sigurnosti i liberalizaciji energetskog tržišta.
„Čibuk“ i dalje na vetrometini
Sertić je izjavio da je uveren da će, zbog interesa EU i njenih potreba za gasom, kao
i zbog interesa Rusije da izvozi gas i radi
naših regionalnih interesa, taj projekat biti
brzo pokrenut i da će i Srbija uskoro krenuti sa realizacijom svih planiranih poslova na
Južnom toku.
On je istakao da je „Južni tok“ iz ekonomskih interesa važan za Srbiju i zemlje regiona, koje istovremeno treba da vode računa i
o realizaciji tog projekta, ali i o opredeljenju
naših zemalja ka članstvu u EU i poštovanju
evropske energetske strategije.
Kompanija „Continental Wind Serbia“
(CWS), koja u Kovinu treba da gradi vetropark vredan oko 280 miliona evra, pozdravlja napore srpskih vlasti da reše probleme
oko dozvole. Problem je nastao poništavanjem građevinske dozvole za vetropark
Čibuk, a kompanija navodi da bi on trebalo
da se reši u što kraćem roku u interesu svih
strana.
Za što skorije rešavanje problema nastalog
poništavanjem građevinske dozvole za vetropark „Čibuk“ zauzeli su se Ministarstvo
rudarstva i energetike, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infarstrukture i „Pokrajinski sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine“, navela je
kompanija.
S obzirom da je „Južni tok“ izazvao velike
probleme između EU i Rusije, jasno je da
EU ima svoju energetsku strategiju koja
mora da bude poštovana, a Rusija je s druge
strane najveći izvoznik gasa, ukazao je on i
dodao da „bez dogovora i zajedničkog interesa ’Južni tok’ neće postojati“.
Sertić je rekao i da je cilj energetskih foruma koje su pre dva meseca pokrenule privredne komore Srbije, Bugarske, Mađarske,
a koji su do sada održani u Varni, Beogradu
i Beču, da se razjasne pravne okolnosti i interesi svih oko „Južnog toka“ i da se nađe
zajednički interes između Rusije i EU.
„Cilj tih foruma je i da pomognemo rešavanju problema oko ’Južnog toka’. Iako „mali
igrači“ u ovom sukobu između EU i Rusije,
ukoliko budemo po strani nećemo uspeti
da takav projekat realizujemo i zato je poželjno da kao dobri partneri učestvujemo u
tom projektu“, kazao je Sertić. „Od relizacije ’Južnog toka’ Srbiji zavisi mnogo toga
i sa tim projektom imali bismo daleku veću
eneregetsku sigurnost, nova radna mesta i
infrastrukturu, prihod u budžet od naplate
tranzitne takse za protok gasa tim gasovodom i razvoj lokalnih samouprava.“
14
„Odlučni koraci koje je preduzelo Ministarstvo energetike koje je prvo prepoznalo
problem i održalo hitan sastanak sa predstavnicima Pokrajinskog sekretarijata, Elektromreža Srbije (EMS) i nas kao investitora
u velikoj meri predstavljaju ohrabrenje za
nastavak investicije i ulivaju nam poverenje
u pozitivan ishod. U ovim naporima Ministarstvo energetike ima našu punu podršku“,
navedeno je u saopštenju CWS.
Ta kompanija smatra da je najvažnije da nalaženjem izlaza iz ove situacije država odredi
put kako za nju tako i za druge investitore,
unapredi nivo pravne sigurnosti ulaganja u
Srbiju i podigne kredibilitet zemlje kao investicione destinacije, izjavila je direktorka
CWS Ana Brnabić.
Potvrdu punog razumevanja ozbiljnosti
ove situacije od strane Ministra rudarstva i
energetike najbolje oslikava i namera da će
stupiti u kontakt sa Sekretarijatom energetske zajednice kako bi se osiguralo da kredibilitet Srbije ne bude narušen novonastalom
situacijom.
„Continental Wind Serbia“ ostaje posvećena ulaganju u obnovljive izvore energije u
Srbiji i rešena da uz podršku i saradnju sa
nadležnim institucijama nastavi realizaciju svog projekta i izgradi prvi vetropark u
Srbiji. U tom smislu napori koji svi ulažu
u nalaženje rešenja predstavljaju korak bliže
početku izgradnje i prvim domaćim kilovatima iz vetra.
Građevinska dozvola kompaniji CWS za
izgradnju vetroparka u Čibuku iznenada je
ukinuta, čime je ta investicija dovedena u
pitanje, izjavila je pre nekoliko dana direktor te kompanije Ana Brnabić i precizirala
da je do ukidanja pravnosnažnosti građevinske dozvole došlo zbog, kako je rekla,
nejasnoća da li trafo stanica neophodna za
rad vetroparkova, može ili ne može biti na
ime investitora.
Do 2015. bez divlje gradnje
Država neće dozvoliti da se na nebezbednim terenima zidaju kuće. Objekti koji su
u koritima reka ili na klizištima nikada neće
moći da se legalizuju, kaže potpredsednica
Vlade i ministarka infrastrukture Zorana
Mihajlović. Mihajlovićeva dodaje da građevinska inspekcija ministarstva šalje timove
koji kontrolišu gde se i šta gradi.
„Objekti koji budu označeni kao nebezbedni biće rušeni, a za one koji na neki način imaju uslove naći će se način da budu
legalizovani. Pripremamo predlog rešenja
problema legalizacije za oko 1,5 miliona
bespravno sagrađenih objekata. Vlada bi o
njemu trebalo da se izjasni na jesen. Ideja
nam je da rok za rešavanje legalizacije bude
vrlo kratak, verovatno do kraja godine“, kaže
ministarka.
Tvrdi da mora da se podvuče crta po pitanju nelegalnih objekata u zemlji. Iza te crte
više nijedan objekat neće moći nelegalno da
bude izgrađen. Iznenađena je činjenicom
da je u poslednjih pet-šest godina srušeno
svega pet nelegalnih objekata. Građevinska
inspekcija već sada obavlja mnogo rigoroznije kontrole.
info
Do 11. marta 2010. podneto je 720.000
zahteva. Oko 100.000 zdanja je nakon toga
dobilo građevinske dozvole. Broj nerešenih predmeta popeo se ove godine za još
100.000 prijava lokalnim samoupravama po
poslednjem Zakonu o legalizaciji iz 2013.
godine. Tako je trenutno u procesu legalizacije oko 700.000 objekata. Razlog toga je ili
to što vlasnici tih zdanja nisu dostavili adekvatnu dokumentaciju ili nisu spremni da
plate visoku cenu legalizacije. Ostaje nerešeno još skoro 800.000 objekata čiji vlasnici
su ignorisali ponude države da ih legaliziju.
Domaća građevinska
preduzeća ne mogu da se
nose sa stranim
Domaći građevinski izvođači su postali nekonkurentni na velikim infrastrukturnim
projektima u odnosu na strane firme, a tržište je ušlo u proces odsustva investiranja i
postepenog odliva stručnih kadrova – pokazuje analiza konkurentnosti domaćih građevinskih firmi saradnika „Instituta za tržišna
istraživanja“ (IZIT) Saše Đogovića.
Kada je reč o menadžerskoj osposobljenosti
za upravljanje većim građevinskim poduhvatima, uglavnom su tu stariji stručnjaci, koji
imaju iskustva ne samo na domaćem, nego
i na inostranom tržištu. U budućnosti, zbog
slabije uposlenosti građevinske operative na
većim infrastrukturnim projektima, te slabijeg kvaliteta obrazovanja, pojaviće se praznine odnosno deficiti za potrebe izvođenja
građevinskih radova srpskih kompanija.
Na osnovu toga, autor istraživanja Đogović
izvodi zaključak da pojedinačno bilo koje
preduzeće ne može parirati stranim igračima u obavljanju složenih građevinskih poduhvata. Đogović smatra da je jedina opcija
konzorcijum više izvođača na čijem čelu bi
bilo neko razvijenije građevinsko preduzeće.
Najrealnije je očekivati da naši izvođači i to
samo kao konzorcijum budu nosioci delova
posla kompleksnijih građevinskih projekata
poput „Južnog toka“, Koridora 11, železnice
Beograd-Pančevo, železnice Beograd-Bar,
ali nikako u celini.
Zbog zastarele tehnologije i nedostatka neophodnog iskustva srpskih graditelja kao
najlogičnija se nameće saradnja sa vodećim
svetskim kompanijama u realizaciji krupnih
infrastrukturnih projekata.
„Takva saradnja će, sigurno, imati pozitivan
efekat na tržište građevinske industrije, jer
će doneti novo znanje, modernu opremu i
tehnologiju, zaključuje se u istraživanju“, saopštio je IZIT.
15
Građevinari čekaju obnovu
zemlje i gradnju jeftinih
stanova
Građevinska operativa Srbije raspolaže zastarelim tehničko-tehnološkim kapacitetima, navedeno je u analizi. Procenjuje se da
su kapitalna dobra koja poseduju domaći
građevinski izvođači stara između 20 do 25
godina. Postoje i pojedinačni slučajevi sa
opremom starom između tri i šest godina,
a zastupljena je i oprema sa većom stopom
amortizacije, pa čak i ona koja je već amortizovana. Posebno su u deficitu aparati za
zavarivanje.
Rezultat ovakve tehničko-tehnološke osposobljenosti domaće građevinske operative
jesu određeni kratkotrajni zastoji u radu,
obimnije angažovanje radne snage i niska
stopa ostvarenja produktivnosti rada.
Najveći problem srpskih građevinara je
nedostatak posla i zato svi oni nestrpljivo
čekaju veće radove na obnovi zemlje nakon
katastrofalnih poslova, ali i najavljenu izgradnju jeftinih stanova. Predsednik „Sindikata
radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije“ (SSSS) Duško
Vuković uveren je da bi to moglo da ih izvuče iz dugogodišneg propadanja.
15
On je podsetio da je od ukupno oko 90.000
legalno zaposlenih građevinskih radnika
trenutno sigurno četvrtina na plaćenom odsustvu.
„U srpskom građevinarstvu trenutno radi
75.000 zaposlenih, dok je prosečna neto
zarada oko 300 evra. Zbog sankcija tokom
devedesetih godina, zanemarivanja školovanja zanatskih majstora, zastarele tehničko
tehnološke opremljenosti i finansijskog iznurivanja gotovo je nemoguće da se dobije
posao na inostranom tržištu“, navodi se u
analizi.
15
15
info
„Srbija ima građevinska preduzeća sa kapacitetima da iznesu velike građevinske
projekte u oblasti visokogradnje i niskogradnje“, istakao je Vuković. Reč je, dodao
je, o približno oko 10.000 preduzeća koja
imaju od 10 do više od 1.000 zaposlenih u
svim građevinskim delatnostima i industriji
građevinskog materijala.
„Imamo i stručnjake koji mogu da zaokruže
bilo koji investicioni projekat“, napomenuo
je on. Veoma je važno, kaže, da se u predstojećim velikim projektima koriste domaći
materijali, jer bi moglo da se desi da se u
narednom periodu jedna po jedna fabrika
građevinskog materijala ugasi.
Govoreći o predstojećoj obnovi zemlje nakon katastrofalnih poplava, Vuković očekuje da bi ona mogla da počne vrlo uskoro
širom Srbije. Vuković, međutim, kaže da
proizvođači građevinskog materijala imaju
određene rezerve s obzirom da neće odmah
početi veći radovi, a i odvojili su, podseća,
obavezni deo za robne rezerve.
Kada je reč o najavljenoj masovnoj izgradnji
jeftinih stanova, Vuković kaže da su građevinari spremni za učešće i u tom projektu. On,
ipak, smatra da se jeftini stanovi ne mogu,
na primer, u Beogradu kvalitetno graditi po
nižoj ceni od 500-600 evra, što je izvođačka
cena koja obuhvata cenu građevinskih materijala i izvođenje radova. Ukoliko država
želi da realizuje taj projekat moraće da se
odrekne svog dela kolača, smatra Vuković
dodavši da sve može da bude i jeftinije, ali
bi onda to bilo na uštrb kvaliteta.
Inače, prema podacima te sindikalne organizacije, svake godine je za oko 5.000 građevinara manje. Oko 65.000 radnika je zaposleno u
građevinskim preduzećima koja se bave visokogradnjom i niskogradnjom, završnim radovima u građevinarstvu, projektantskim kućama... A u građevinskoj industriji oko 25.000
radnika koji rade u proizvodnji građevinskog
materijala, ciglarama, crepanama, cementarama, krečanama, kamenolomima i slično. Sindikat procenjuje da na crno u građevinarstvu
radi još između 30.000 i 40.000 radnika.
Udeo građevinarstva u bruto domaćeg proizvodu Srbije je svega između dva ili tri odsto, a prosečna plata građevinskih radnika je
u poslednjih 15 godina za 15 do 20 odsto
niža od prosečne zarade u Srbiji. Takođe,
proizvodnja građevinskog materijala se svake
godine smanjuje za između 30 i 40 odsto.
Izdate građevinske dozvole u
Republici Srbiji - april 2014.
Prema broju dozvola izdatih u aprilu 2014,
prijavljena je izgradnja 901 stana s prosečnom površinom 75,1m². Prema izdatim dozvolama, broj stanova manji je za 3,0% nego
u aprilu 2013. Od ukupnog broja stanova u
novim stambenim zgradama, 13,3% stanova
biće građeno u zgradama s jednim stanom,
s prosečnom površinom 131,7m², a 81,9%
stanova biće građeno u zgradama s tri stana
i više stanova, i njihova prosečna površina
biće znatno manja i iznosiće 62,3m².
U aprilu 2014. izdato je 589 građevinskih
dozvola, što je za 14,0% manje nego u aprilu prethodne godine. Indeks predviđene
vrednosti radova u aprilu 2014. manji je za
8,2% u odnosu na april 2013.
Posmatrano prema vrsti građevina, u aprilu 2014. izdato je 76,1% dozvola za zgrade i
23,9% za ostale građevine. Ako se posmatraju
samo zgrade, 66,3% odnosi se na stambene i
33,7% na nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode,
komunikacione i električne vodove, 58,9%.
Predviđena vrednost radova novogradnje u
aprilu 2014. iznosi 80,0% od ukupno predviđene vrednosti radova. Najveća građevinska aktivnost, posmatrano prema oblastima,
zabeležena je u Pomoravskoj oblasti, 32,4%
od predviđene vrednosti novogradnje. Slede
Beogradska oblast, 23,8%, Sremska oblast,
7,4%, i Južnobačka oblast, 5,7%, dok se učešća ostalih oblasti kreću do 4,8%.
Rđa jede Žeželjev most
Mada je rok za završetak odavno probijen, u
ovom trenutku niko ne zna ni kada će novi
Žeželjev most biti gotov, ni ko će da ga završi. Po ugovoru, sklopljenom sa španskoitalijanskim konzorcijumom AZVI januara
2011. to je, podsetimo, trebalo da se dogodi
još u novembru 2013. godine.
„Već nekoliko nedelja radna grupa u kojoj
su predstavnici ‘Železnica Srbije’ kao investitora, izvođača radova i ‘DB internešenela’
i ‘Edžis internešenela’, inostranih firmi koji-
16
ma je poveren posao nadzora, pokušavaju da
nađu rešenje“ – kaže dobro obavešteni izvor
„Novosti“.
Kada je 25. januara 2011. potpisan ugovor sa
špansko-italijanskim konzorcijumom, cena
od 45,3 miliona evra koju je ponudio bila
je – veliko iznenađenje. Jer, EU, koja obezbeđuje otprilike dve trećine novca (trećinu daju AP Vojvodina i Grad Novi Sad) i
„Železnice Srbije“ koje u projektu zastupaju
Vladu Srbije predvidele su ulaganja od 60
miliona.
„Vreme je pokazalo da je tako mala ili, kako
se obično kaže, damping cena ponuđena
samo da bi se dobio posao“, kaže izvor „Novosti“. „O tome svedoče odštetni zahtevi koje
je AZVI u međuvremenu ispostavio i to na
iznos od devet i po miliona evra, za koliko bi,
praktično, ona trebalo da bude veća.“
Upravo ti zahtevi su predmet pregovora u
okviru pomenute radne grupe. Investitor i
nadzorni organi su do sada odobrili dodatne
radove, odnosno dodatne troškove za svega
900.000 evra, a za ostatak će AZVI hitno
morati da dostavi nove, mnogo ubedljivije
dokaze od onih koje je ranije dostavljao.
Konačan ishod pregovora, kaže izvor „Novosti“, u ovom trenutku niko ne može da
predvidi. Železnice Srbije su u više navrata
pretile raskidom ugovora i traženjem novog
izvođača radova, ali se od toga ipak odustajalo. Da li će tako biti i ovog puta, trebalo bi
da se sazna vrlo brzo.
Na samom gradilištu se, praktično, ništa ne
radi. Na njemu su tek tridesetak radnika koji
obavljaju poslove antikorozivne zaštite na
čeličnom luku montiranom tokom proteklih
meseci na petrovaradinskoj obali reke.
Gotov 2015? - Ukoliko se nađe kompromis oko odštetnih zahteva koje je podneo
AZVI, taj konzorcijum će, naravno, nastaviti posao. U tom slučaju, most bi, po proceni
njegovih stručnjaka, mogao da bude završen
do kraja 2015. godine.
Šta je sve urađeno - Na Dunavu su, do
sada, podignuta četiri obalna stuba budućeg
mosta (po dva na bačkoj i sremskoj strani),
dok su radovi na petom, jedinom koji će biti
u reci, obustavljeni. Uz to, na petrovaradinskoj obali je završena i montaža čeličnog
luka od 220 metara, dok se s montažom
info
onog na novosadskoj, dugog 180 metara,
stalo. Novi most biće dug 474, a širok 31
metar i imaće dva železnička koloseka i dve
trake za drumski saobraćaj.
Svi putevi popravljeni do
oktobra
„‘Putevi Srbije’ će do oktobra popraviti sve
regionalne, državne i lokalne puteve, oštećene majskom poplavom“, kaže potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.
Mihajlović je rekla novinarima u Vladi Srbije da je taj zakon pripremljen u saradnji
sa mnogim stranim partnerima i investitorima, kao i da će pojednostaviti procedure i
uvesti jedan šalter.
Ona je rekla da će svi moći da dobiju građevinsku dozvolu za samo 28 dana, dok sada
nažalost, mnogi čekaju i do tri i četiri godine.
Mihajlović je takođe najavila da će u toku
septembra vlada izaći i sa konkretnim predlogom za rešavanjem problema 1,5 miliona
nelegalnih objekata. Istakla da će biti pooštrena kontrola gradnje i da niko više neće
moći da gradi bez građevinske dozvole.
„Holcim“ i „Lafarž“
prodaju imovinu, kupce
traže i u Srbiji
Šteta od poplava na infrastrukturi, uključujući energetsku, telekomunikacionu, železničku, putnu, iznosi oko 260 miliona
evra. Do sada je procenjena i šteta od oko
200 miliona evra u onim opštinama koje
su podnele izveštaje. Govoreći o tome šta
će se prvo sanirati, Mihajlovićeva kaže da
već sada postoje prve preliminarne procene,
koje nisu konačne, naročito za lokalne samouprave.
Proizvođači cementa, švajcarski „Holcim“ i
francuski „Lafarž“, kojima je za najavljeno
spajanje potrebna saglasnost regulatornih
organa, moraju da prodaju imovinu u vrednosti od oko pet milijardi evra, da bi tu
saglasnost dobile, saopštile su dve firme.
Spajanjem bi nastala najveća svetska firma
za proizvodnju cementa s godišnjim prometom od oko 44 milijardi dolara i firme
moraju da se oslobode imovine u vrednosti
pet milijardi evra, preneo je „Rojters“.
17
Prema njenim rečima, naročito su urgentne
i kritične kuće koje su potpuno uništene i
do svake će se doći i to je proiritet kada se
govori o lokalnim samoupravama.
„Prioritet za državu, za celu Srbiju je kritična infrastruktura, dakle elektroenergetski sistem, putna infrastruktura, železnička
infrastruktura“, rekla je Mihajlovićeva. „Ide
nam jesen i zima, ljudi moraju da znaju da
će država učiniti sve da imaju kuće, ili da rekonstruišu kuće koje su delimično oštećene.“
Uskoro građevinske dozvole
za samo 28 dana
Potpredsednica vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović najavila je krajem juna da će novi
zakon o planiranju i izgradnji biti usvojen u
skupštini u julu, ili najkasnije u avgustu i da
će već do kraja godine građevinske dozvole
moći da se dobiju za samo 28 dana.
Kompanije su navele da traže zainteresovane za kupovinu svoje imovine u raznim
zemljama, među kojima i u Francuskoj,
Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, Srbiji, Velikoj Britaniji i Brazilu. Uslove spajanja,
prema „Rojtersu“, ispituju regulatorni uredi
u 15 zemalja i Evropska komisija. „Lafarž“
i „Holcim“ potvrdili su danas da završetak
fuzije očekuju najkasnije u prvoj polovini
naredne godine.
17
Da bi nova kompanija dobila odobrenje regulatornih organa, moraće da smanji svoje imovine od 10 do 15 odsto ukupnih profita pre
plaćanja kamata, poreza i otpisa (EBITDA).
Dva naveća proizvođača cementa na svetu,
„Lafarž“ i „Holcim“, objavili su nameru o
spajanju u aprilu ove godine. Transakcija
će se obaviti razmenom akcija, pri čemu će
se jedna akcija Holcima menjati za jednu
akciju Lafarža. Obe cementare imaju svoje
fabrike i u Srbiji. „Holcim“ je 2002. kupio
cementaru u Novom Popovcu kod Paraćina,
a „Lafarž“ iste godine „Beočinsku fabriku
cementa“.
17
17
info
Francuzi hoće i metro
i aerodrom
Francuske firme zainteresovane su za nastavak projekta izgradnje metroa u srpskoj
prestonici, podzemnih garaža, nove deponije u Vinči, završetka izgradnje kanalizacionog sistema, kao i za koncesiju aerodroma
„Nikola Tesla“, istakao je gradonačelnik
Beograda Siniša Mali posle radne posete
delegacije Srbije Parizu.
„Poseta je bila veoma uspešna. Imali smo
razgovore, ne samo sa francuskim kompanijama, nego i sa francuskom vladom, s obzirom na to da je nekoliko njihovih ministarstava obećalo pomoć za pojedine projekte,
između ostalih i metro, za koji očekujemo
da konačno počnemo sa realizacijom do
kraja naredne godine“, rekao je Mali.
Osim projekta metroa, za koji je već formirana radna grupa, postoje i projekti u vezi
sa daljim razvojem vodovoda i kanalizacije
u Beogradu.
„Imamo ideju kako možemo, kroz ulaganje
pojedinih francuskih firmi, da pokrenemo
proces i završimo izgradnju kanalizacije u
Beogradu. To je projekat od oko 800 miliona
evra i to je bila jedna od tema koja je pozitivno primljena od strane francuskih privrednika. I to nije sve. Dve francuske kompanije su
zainteresovane za učešće na tenderu za deponiju Vinča, a jedna za koncesiju aerodroma“,
dodao je gradonačelnik srpske prestonice.
Da bi projekat metroa mogao da se pokrene
sa mrtve tačke potvrdio je i premijer Srbije Aleksandar Vučić. „Rešenje je na putu,
kompanije ‘Alstom’, ‘Vinči’ i ‘Buig’ uskoro
će doći u Beograd“, rekao je Vučić. „Nekada
je pravljena, ne potpuno profesionalna, procena o tome koja je to najbolja linija, sa 25
stanica. A možda nam nije potrebno ni pet
stanica na toj liniji.“
Kinezi, Španci, Nemci, Rusi
Prilikom nedavnog gostovanja na televiziji,
18 gradski menadžer Goran Vesić obelodanio
je da su od početka godine predstavnici četiri velike strane kompanije, zainteresovane
za temu metroa, boravile u Beogradu. Reč je
o Kinezima, Francuzima, Špancima i Nemcima. I ruski partneri su „u igri“, ali još nisu
dolazili.
Predstavljanju rešenja prisustvovao je i
gradski menadžer, Goran Vesić, kao i direktor Urbanističkog zavoda, Nebojša Stefanović. Na osnovu prvonagrađenog rešenja,
Urbanistički zavod će sada krenuti u izradu
Plana detaljne regulacije.
Još se čeka idejni projekat
„Bilo je veoma važno odabrati kvalitetno
rešenje, jer se sada definiše budući izgled
glavne autobuske stanice, koja će na ovom
mestu ostati nekoliko narednih decenija.
U prestonici će, takođe, postojati i još šest
manjih autobuskih stanica, kada sadašnja
glavna stanica bude izmeštena. Na njenom
mestu realizovaće se projekat ‘Beograd na
vodi’“, kazao je Vesić.
Studiju opšteg koncepta metro-sistema
Skupština grada usvojila je u novembru
2011. godine. Studija koja je donacijom
francuske vlade poverena kompaniji „Ežis
Rejl“, predstavlja prvu fazu, a druga faza je
izrada idejnog projekta prve linije metroa.
Međutim, izrada projekta još nije počela.
Izgled nove autobuske
i železničke stanice u
Novom Beogradu
Nova glavna autobuska stanica u Novom
Beogradu imaće 15 dolaznih i 58 odlaznih
terminala, dok će buduća glavna železnička
stanica imati 8 perona, rečeno je na predstavljanju urbanističko-arhitektonskog rešenja
novih objekata u Bloku 42. Prvonagrađeno
rešenje, koje će poslužiti kao osnova za dalju
projektnu i plansku razradu, delo je autorskog tima „Proaspekt“, koji čine Vladimir i
Milan Lojanica.
Budući kompleks u Novom Beogradu, koji
će osim železničke i autobuske stanice obuhvatati i atraktivan poslovni prostor, zauzimaće oko 21 hektar. Kada bude potpuno
završen, u ovom delu grada trebalo bi da
bude sagrađeno ukupno 180.000 kvadrata
poslovnog prostora (obuhvatajući i objekte
stanica). Poseban pečat ovoj lokaciji daće tri
kule od 23 sprata, visine oko 70 metara.
„Ovim izmeštanjem ostvarićemo nešto
čemu se težilo decenijama. Potrudićemo se i
da sve druge vidove saobraćaja na neki način
integrišemno i da Blok 42 postane nešto što
do sada nije bio“, istakao je gradski menadžer.
Investitor konkursa bila je Direkcija za
građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda.
Urbanistički zavod sada će pristupiti izradi
Plana detaljne regulacije, na osnovu prvonagrađenog rešenja. Neće sve ostati isto, nešto
će sigurno biti menjano, ali će ovaj projekat
poslužiti kao polazna tačka, dodao je Vesić.
Projekat „Proaspekta“ će, takođe, biti unapređivan i drugonagrađenim rešenjem arhitekte Dragana Vukovića i „Kolubara invest
gradnje“, kao i sa još četiri otkupljena rešenja.
Cilj konkursa bio je da se dobije najkvalitetnije urbanističko-arhitektonsko rešenje
za nove saobraćajne terminale u centralnoj
zoni Novog Beograda, kao i za poslovnokomercijalne sadržaje. Pobedničko idejno
rešenje, kao i ostali radovi pristigli na konkurs, predstavljeni su danas u Urbanističkom zavodu grada Beograda.
Vaša bezbednost je naša briga
18
Dragice Končar 43, 11010 Beograd | tel: +381 11 3961 746, +381 11 3976 103 | tel/fax: +381 11 3961 753
18
mob: +381 63 402 905, +381 60 440 29 05 | [email protected], [email protected] | www.mojra.rs
info
Vesić je dodao da će u sklopu novog kompleksa u Bloku 42 postojati oko 180.000
kvadratnih metara kvalitetnog poslovnog
prostora, kao i da očekuje da će veoma brzo
biti pronađene kompanije spremne da investiraju u njihovu izgradnju.
Ona je navela i da će do kraja jula most biti
potpuno spojen. Desna traka mosta u pravcu od Zemuna prema Borči je već spojena
i ostalo je da se izgradi još oko 150 metara
mosta na levoj traci.
„Ovaj most će u decembru biti otvoren u
skladu sa svim standardima i primljen od
svih komisija tako da se više neće otvarati
mostovi samo da bi se to uradilo, a da nisu
završeni“ istakla je Mihajlović.
„Dobra strana i prednost ovog rešenja jeste
mogućnost da se fazno gradi, što će verovatno i biti slučaj. Faze će zavisiti od toga kakve ćemo investitore imati. Za nas je najvažnije da sami, što pre, izgradimo autobusku
stanicu“, rekao je Vesić.
Kako je predviđeno, na novoj autobuskoj
stanici biće mesta za oba operatera - i za
BAS i za „Lastu“.
Kompleks „Stari Mlin“
pri kraju
Polako ali sigurno, rekonstrukcija i dogradnja kompleksa „Stari Mlin“ privodi se
kraju. U prethodnom periodu praktično su
završeni skoro svi radovi na unutrašnjosti
zgrada, dok je najviše preostalo da se uradi
na zgradi mlina i njenom enterijeru.
Poslovni objekat u okviru kompleksa je
najdalje odmakao, unutrašnjost je velikim
delom završena, liftovi rade, a nedavno su
montirana i roto-vrata na ulazu u zgradu.
Preostalo je da se završe manji delovi fasade,
holovi i garaža. Na dograđenom delu hotela
stanje je slično kao i na poslovnom objektu, sa finim radovima na unutrašnjosti soba
i preostalim radovima na donjim etažama
objekta.
kao rekonstruktivni detalj. Postavljena je i
lanterna na krovu po uzoru na originalni
mlin, samo je sada to alumunijumsko-staklena konstrukcija koja će davati prirodno
svetlo budućem Executive Lounge-u.
Završetak radova i otvaranje se očekuje početkom septembra ove godine, dok se svečano otvaranje očekuje u oktobru.
Most Zemun-Borča biće
otvoren u decembru
Most preko Dunava između Zemuna i
Borče biće otvoren u decembru ove godine,
najavila je potrpredsednica vlade i ministar
građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Zorana Mihajlović ističući da je to trenutno
jedini infrastrukturni projekat koji se realizuje u predviđenim rokovoma. Mihajlović
je nakon obilaska mosta, izjavila novinarima
da će do kraja godine biti izgrađena i pristupna saobraćajnica od Novosadskog puta
u Zemunu do Zrenjaninskog puta.
Pristupni put od Zrenjaninskog do Pančevačkog puta trebalo bi da bude izgrađen do
septembra 2015. godine. Ona je dodala da je
na tom potezu pistupne saobraćajnice bilo
problema kod eksproprijacije zemljišta. Mihajlović je naglasila da je su projekti u oblasti saobraćajne infrastrukture u Srbiji vredni
nekoliko milijardi evra, od čega projekti u
Beogradu koji se realizuju u saradnji sa državom više od 600 miliona evra.
Ministarka je naglasila da projekat izgradnje mosta Zemun-Borča ima mentora
iz ministarstva koji je zadužen za njegovu
realizaciju, kao i da su imenovani mentori
i za druge projekte u tom resoru. Ona je
istakla da će to biti stalna praksa u narednom periodu kako bi se ubrzala gradnja.
Izgradnjom mosta Zemun-Borča teretni
saobraćaj koji ide iz Banata, biće izmešten
iz Beograda i taj most biće veza sa putnim
Koridorima 10 i 11.
Pijaća voda za ceo
Beograd za 10 godina
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavio je da će u narednih desetak godina na
teritoriji Beograda biti u potpunosti završena mreža vodovoda i kanalizacije. „Plan je
da u narednih deset godina rešimo problem
pijaće vode i kanalizacije u Beogradu, i na
tome se već radi“, kazao je Mali.
Stara zgrada mlina je ona koja je trenutno u
fokusu, pošto se tu izvode radovi i na spoljašnjosti i na unutrašnjosti objekta. Spolja
se zidovi oblažu kamenom vunom, dok se
unutra montiraju dekorativni elementi enterijera, postavljaju instalacije i stolarija.
Bilo je tu jako zanimljivih detalja, ali nam
nije dozvoljeno da u ovom trenutku objavimo fotografije unutrašnjosti.
On je istakao da je pre tri meseca otvoren
pogon za prečišćavanje vode u mestu Zuce
i najavio da će u nerednih nekoliko nedelja
početi izgradnja takvog pogona u naselju
19
Pinosava.
Na krovu su takođe završeni radovi na pokrivci, a lep primer su ravno sečeni crepovi
Donje Ledenice bb
76 250 Gradačac
Bosna i Hercegovina
Tel./Fax: +387 35 821 450
e-mail: [email protected]
19
19
info
Rekonstrukcija Vojvode
Stepe u osam koraka
„Prioritet preduzeća ’Vodovod i kanalizacija’ u narednih nekoliko godina jeste da se
izgradi pet fabrika za prečišćavanje vode:
u Velikom Selu, Krnajči, Vinči, Barajevu i
Ostružnici“, kazao je Mali.
Kako je istakao, na taj način zaokružiće se
sistem koji će omogućiti ravnomerno i kvalitetno snabdevanje pijaćom vodom na teritoriji Beograda. Mali je podsetio i da jedna
trećina Beograda nema rešenu kanalizacionu mrežu, i nju će u narednih deset godina
Grad pokušati da izgradi.
Projekat izgradnje kanalizacione mreže vredan je 800 miliona evra, kazao je gradonačelnik Beograda i dodao da je partner Gradu u tom projektu Vlada Japana.
Predstavljen Master plan
projekta „Beograd na vodi“
U renoviranoj zgradi „Geozavoda“ u Karađorđevoj ulici 27. juna svečano je predstavljen Master plan „Beograda na vodi“, a
premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio
je da ovo nije samo maketa i najavio da će
simbol tog projekta, Beogradska kula, biti
završena do kraja 2016. godine. Zahvalivši
investitoru iz UAE Muhamedu el Abaru,
Vučić je rekao da mu „srce ubrzano kuca“ jer
će, kako kaže, kada sve bude završeno, ovo
biti jedno od najlepših mesta na svetu i da
je uveren da će taj osećaj imati i svi građani
Beograda i Srbije.
„Ova zgrada nije samo maketa, pogledajte
okolinu to izgleda kao muzejski eksponat.
Izgled Karađorđeve ulice promenjen je
ovom zgradom, a naš plan je da promenimo ovaj deo grada i lice Srbije koje treba da
izgleda lepo i čisto kao ova zgrada“, rekao
je premijer.
Voždovčani će za nešto više od godinu dana
moći da se pohvale da imaju jednu od najlepših ulica u Beogradu. Za to će se pobrinuti Beograđani i Slovenci, kompanije JV
„Ratko Mitrović-niskogradnja“ i SŽ ŽGP
Ljubljana, kojima su povereni radovi na obnovi Ulice Vojvode Stepe.
Vučić je rekao i da će i svi građani Srbije
moći da vide kako izgleda renovinara zgrada
„Geozavoda“ i maketa „Beograda na vodi“,
kao i da vide planove Vlade Srbije – to što
ćemo, kako je rekao, da gradimo, sa čim počinjemo i što ćemo brzo da završimo. Premijer je kazao da će realizacija projekta, na
kome je radilo 300 radnika iz Srbije, koštati
znatno više od 2,5 miliona dolara, koliko je
bilo planirano.
„Tri stotine naših ljudi je ovde radilo za novac gospodina el Abara i ovo je ono što jeste
njihov poklon našem gradu i što će nama
ostati za narednih 100 godina kao što su se
neki postarali da nam naprave ovu zgradu
1905. godine“, rekao je Vučić.
On je primetio i da je veliki deo naše javnosti sumnjao u ovaj projekat. Istakao je da
su u toku obimni i, kako je rekao, veliki radovi koji se ne vide, ali predstavljaju najteži
deo posla. Nabrajajući objekte koji će činiti
„Beograd na vodi“, premijer je rekao da će
na proleće naredne godine početi izgradnja
prve A faze šoping mola, ali i da je Albara
„molio i pritiskao“ da Beogradska kula bude
završena pre kraja 2016. godine. Vučić je rekao da mu je el Abar to obećao, ali i konstatovao da je to rok koji će predstavljati rekord
u brzini izgradnje čak i u UAE.
Tramvajske šine biće izmeštene na sredinu
kolovoza, kao u Bulevaru kralja Aleksandra,
da bi se povećala bezbednost pešaka i ubrzao protok saobraćaja, a vozila će se kretati
po jednoj traci u oba smera.
„Beograđani će već pre kraja 2016. godine
moći da se dive ovoj velikoj kuli i prostoru oko
kule, mostovima i mestima sa restoranima i
kafićima... Beograd će sa ovim mestom postati
najbolja turistička destinacija. Dobro što smo
dobili i Er Srbiju... radićemo i moraćemo da
radimo na povećanju kapacitet aerodroma, a
sve to radimo da bismo povećali zaposlenost i
poboljšali život ljudi u Srbiji“, rekao je Vučić.
Pronalazak parkinga od sredine 2015. ne bi
više trebalo da bude razlog za glavobolju jer
je u planu gradnja 275 mesta.
„Prokop“ može da bude
gotov za 18 meseci
Premijer Vučić izjavio je da železnička stanica „Prokop“ može da bude završena u
roku od 18 meseci.
„Mi smo u priči o ‘Prokopu’ 25 godina. Imamo deo kuvajtskog novca, treba još novca
pre svega za tehničku stanicu u Batajnici u
Zemunu da bismo uopšte mogli da radimo
„Prokop“. Ali mislim da u Prokopu i tehničkoj stanici Batajnica svi radovi mogu da budu
završeni u roku 18 meseci i to nema veze sa
samim projektom Beogradom na vodi i našim drugim projektima“, rekao je Vučić.
20
Rok za završetak je godinu dana, a prve mašine trebalo bi za zatutnje u najprometnijoj
voždovačkoj ulici sredinom jula. Radiće se
u fazama, a u „Agenciji za investicije“ objašnjavaju da će ulica biti podeljena na osam
deonica i da će u skladu sa tim biti regulisan
i gradski prevoz.
„Tramvajskom bašticom će voziti i ostali
gradski prevoz i interventna vozila. U zoni
stare okretnice tramvaja na Trošarini projektovana je i dodatna saobraćajna traka za
desna skretanja ispred raskrsnice Vojvode
Stepe i Save Maškovića“, kažu u „Agenciji
za investicije“.
„Biće rekonstruisana i pruga u Bebelovoj i
Baštovanskoj ka TC „Banjica“, duga 1.180
metara. Bebelova, kojom sada prolaze samo
tramvaji, a desnom trakom i autobusi za
podavalska naselja, biće proširena, a radovi
će obuhvatiti i obnovu raskrsnice Bebelove
i Bulevara oslobođenja“, kažu u „Agenciji za
investicije“.
Na red će doći i obnova okretnice tramvaja
na Banjici, a projekat duž cele Ulice vojvode
Stepe predviđa i zamenu semafora, obnovu
trotoara, zelenila, kompletne vodovodne,
kanalizacione infrastrukture i elektromreže.
Na konkurs za izvođača radova prijavilo se
osam firmi i konzorcijuma. Radovi će biti
finansirani iz kredita „Evropske banke za
obnovu i razvoj“ i donacija „Evropske investicione banke“ u iznosu nešto više od 1,8
milijardi dinara, bez PDV-a. Iz budžeta grada biće izdvojeno 376 miliona dinara ■
arhitektura
Građevinska revolucija
u Velikoj Britaniji
sa upotrebom drvene konstrukcije
Zaboravite nebodere „Šard“, „Voki-Toki“ i „Rende“, prava revolucija u izgradnji u Velikoj
Britaniji leži u upotrebi drvene konstrukcije koja štedi na vremenu izgradnje, emisijama
ugljenika i može se pohvaliti sa energetskom efikasnošću. Jedan novi stambeni blok u
Londonu će navodno koristiti istu količinu energije kao Smart automobil.
Neke od najznačajnijih novih zgrada koje
će biti završene u i okolini Londona nisu
nezgrapni neboderi od čelika i stakla, već
visoko-efikasne zgrade nižih visina koje su
u velikoj meri izgrađene od drveta. Nakon
godina dokazanog uspeha u Evropi, upotreba konstruktivnog drveta, uključujući CLT
(unakrsno lamelirano drvo), glulam (klasična lamlirana drvena građa), ivericu i druge
vrste drveta prodiru u građevinske projekte
u Velikoj Britaniji i pomažu u povećanju
održivosti i energetske efikasnosti.
od 57 do 300 milimetara, a neke „džambo“
verzije mogu biti debele i do 500 milimetara. Unakrsno slaganje drveta pruža stabilnost, kao i kod obične iverice, ali veća debljina stvara panele koji su dovoljno jaki da
budu korišćeni konstruktivno, bez potrebe
za ojačanjem konstrukcije u pogledu cigli,
opeke ili betona.
CLT koristi mekano drvo koje raste brzo
i u izobilju, kao što je jela i smrča, umesto
tvrdog drveta koje duže raste i teže ga je zameniti. Laminiranje debelih listova pretvara
ovo mekano drvo u izobilju u odlični konstruktivni materijal.
Iverica na steroidima
Primarni materijal koji se koristi u svim
tim strukturama jeste unakrsno lamelirano
drvo (CLT - cross-laminated timber), konstruktivni proizvod od drveta koji se koristi
u Evropi već decenijama, ali koji je imao
slabiju apsorpciju u Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi.
Unakrsno lamelirano drvo je proizvod koji
inženjer Timoti Snelson (Timothy Snelson)
iz kompanije Arup naziva „iverica na steroidima“ - ekstra debeli slojevi mekog drveta
koji su postavljeni tako da vlakna drveta
budu pod normalnim uglom jedna u odnosu na druga.
Standardna iverica se pravi u debljinama od
obično 6 do 12 milimetara, ali CLT koristi
22 mnogo deblje slojeve, što dovodi do debljina
sto, a samim tim se i smanjuje totalna emisija
tokom izgradnje. To je zato što se drveni elementi isporučuju kao prefabrikovani zidovi
ili moduli, koji se često nazivaju „kasetama“,
a koje se zatim brzo uklapaju na gradilištu.
Takođe, drvo je „suv“ građevinski materijal;
njemu ne treba vreme da se osuši ili očvrsne,
kao što je slučaj sa betonom ili opekom.
Objekat Kraljeva kapija,
Čelsi, London
Zašto drvo?
Drvo apsorbuje ugljenik dok raste i vrlo
malo ga emituje, čak i kada se proizvodi.
Proizvodnja portland cementa, koji se koristi za beton, je odgovorna za 7 odsto emisije
ugljenika u svetu, čak i pre nego što je beton
zamešan, transportovan i primenjen. Čelik
i staklo takođe imaju relativno mnogo veću
otelovljenu energiju.
Korišćenje CLT-a takođe smanjuje vreme
izgradnje, u nekim slučajevim čak za 50 od-
Blok „Kraljeva kapija“ (Kingsgate) nudi
pristupačno stanovanje, a delo je arhitektonskog biroa Horden Cherry Lee koje je
izgrađeno januara ove godine uglavnom
korišćenjem CLT-a, i on je prva ikada izgrađena zgrada koja je dobila PEFC sertifikat za šumarstvo. Zgrada Kraljeva kapija
spaja inovaciju i pristupačno stanovanje sa
43 stambene jedinice rasprostranjene na sedam spratova. Vreme izgradnje je bilo brzih
12 nedelja, a sveukupna težina je 14 odsto
manja od težine koja bi bila dobijena korišćenjem betona, što je rezultiralo u uštedama na temeljima i isporukama materijala.
ROBNA KUĆA GRAĐEVINSKOG MATERIJALA
VELIKOPRODAJA I MALOPRODAJA
Beograd: Vodovodska 162
Tel/Fax: 011/2393-295, 2511-067, 2511-577, 2512-553, 2505-737
22 062/476-242
www.build.rs
22
Mob:
Surčin: Braće Nikolića 60a (put za Jakovo)
Tel: 011/8442-532, 8442-533
[email protected] | www.ucpartizan.com
arhitektura
Svo drvo za Kraljevu kapiju je bilo PEFC
sertifikovano (PEFC - Programme for the
Enforcement of Certification), što je čini prvom zgradom u Velikoj Britaniji, a moguće
i u svetu, sa ovim tipom sertifikacije. PEFC
sertifikacija tvrdi da se proizvodi od drveta
korišćeni u objektu smatraju „legalnim i održivim“, što znači da su svi privemeni trgovci
i proizvođači koji su rukovali sa proizvodom
u nekom trenutku dokazano pridržavaju
upustva o održivosti. Ovaj proces sam po
sebi zvuči kao birokratska džungla, ali to
samo znači da drvo koje se koristi može biti
praćeno do održivog porekla.
Stambeni objekat Kingsgate
sa najmanjom količinom ugljenika u Velikoj
Britaniji“. Zgrada je kombinacija drveta, čelika i stakla, gde je drvo zastupljeno sa čak 95
odsto udela u konstruktivnom materijalu.
Prefabrikovane CLT komponente su napravljene za efikasnije i brže vreme izgradnje,
kao i zbog smanjenja ukupne otelovljene energije zgrade, i one pokrivaju 2.000
kvadratnih metara na četiri sprata. Drvena konstrukcija je pomogla u smanjenju
curenja vazduha do stope koja je 80 odsto
efikasnija od standarnog limita za zgrade u
Velikoj Britaniji, kažu arhitekte.
Čak i među zelenim kampusom Univerziteta Istočne Anglije, ova zgrada je prva
koja je postigla „Excellent“ (odličan) rejting u BREEAM (Building Resource
Establishment’s Environmental Assessment
Method ) programu akreditacije. Zgrada takođe koristi fotonaponske panele, trostruko
zastakljenje i ima delimično reciklirani sadržaj.
Više činjenica o drvetu
Energetski ekvivalent
Smart automobila
Najznačajnija karakteristika za uštedu energije građevine jesu njene zlatne solarne žaluzine. Ovi vertikalni elementi pomažu u
osenčavanju prozorskih otvora, dok je zlatni ton fotonaponskih ćelija projektovan da
odgovara boji obližnjih cigli starijih zgrada.
Žaluzine generišu 60 kilovat časova (kWh)
energije dnevno, pružajući 21 odsto energije potrebne za zgradu i čuvajući 14,5 tona
ugljen-dioksida svake godine.
Izduvna toplotna vazdušna pumpa smanjuje energiju potrebnu za grejanje vode za 47
odsto, a izolacija visoke vrednosti smanjuje potrošnju energije za 70 odsto u odnosu
na zgradu sa tradicionalnim građevinskim
metodama i materijalima. Arhitekta Ričard Horden iz arhitektonskog biroa Horden Cherry Lee je takođe izračunao da cela
zgrada troši oko 250kWh energije dnevno,
što je potrošnja ista kao i da vozite Smart
automobil ceo dan. Za svaki stan, potrebna
energija je samo oko 5,8kWh dnevno, što je
ekvivalentno vožnji Smarta od pola sata.
Džulijan centar za učenje
Univerziteta Istočne Anglije
Na kampusu ekološki svesnih zgrada, nova
zgrada Džulijan centra za učenje – delo biroa Pick Everard – čak nadmašuje i svoje
pandane u kampusu, a „možda je i zgrada
Crkva Vilijam Perk Engleske Akademije u
Londonu, delo biroa Fielden Clegg Bradley
Studios sada polaže pravo da bude najveća
zgrada od drvene konstrukcije izgrađena u
Velikoj Britaniji. Iako nije najviša, ta čast
ide zgradi Stadthaus u Istočnom Londonu
– jedna od nekolicine nebodera od iverice
koji niču na različitim lokacijama širom
sveta. Zgrada crkve je veća u površini sa neverovatnih 25.000 metara kvadratnih. Ona
takođe uglavnom koristi CLT za njegovu
konstrukciju.
GRAĐEVINSKA
STOLARIJA
ENTERIJER
EKSTERIJER
23
GRAĐEVINA
Zgrada Stadthaus
Novi objekat u kampusu Osterley, za koji
su detalji još uvek pod velom tajne, će biti
prvi veliki komercijalni objekat u Londonu
izgrađen uglavnom od drveta. Prema Timotiju Snelsonu iz kompanije Arup, korišćenje
drvenih kaseta predstavlja uštedu u materijalima za temelje, troškovima gradnje i potrošnji energije.
Nova četvorospratna zgrada će biti završena
za 11 meseci, za razliku od pretpostavljenih 22 meseca koja bi bila potrebna ukoliko bi se gradila sa čelikom i betonom, a
biće izgrađena korišćenjem panela od CLT
i glulama od 12 metara. Ona će takođe koristiti različite strategije pasivne gradnje za
grejanje i hlađenje, kao i inovativne sisteme
sakupljanja kišnice ■
www.build.rs
23
23
Novo Selo 1191
36216 Vrnjačka Banja-Novo Selo
tel: +381 36 632 220
+381 11 2436 625 /Beograd/
fax: +381 36 632 222
[email protected]
www.belibor.rs
23
TEMA broja
Kako pobediti u ratu
protiv vode i vlage
Želite li da izbegnete prodor vode i vlage?! Primenite mešavinu starih i novih strategija.
Vekovni izazov zaustavljanja prodora vode pre nego što ona i započne svoj put kroz vašu
kuću sada ima pomoć tehnologije i nauke. Računarski softveri, infracrvena termografija,
bežični senzori i merači vlage se pridružuju tradicionalnim metodama odbrane od vode i
vlage u vidu limenih opšivki, okapnica, hidroizolacionih membrana, premaza i materijala
Priredio: Branislav Savić d.i.a.
kao alata koji arhitekte i građevinci mogu da primene.
Ukoliko digitalni uređaji ne preuzmu primat, konvencionalne metode ne treba prevideti. Za štuko fasade i zidove, na primer,
metalna okapnica je kritična, posebno u hladnim spojevima, kako bi se sprečio prodor
vode iza obloge, kaže arhitekta Tom Rejli
(Tom Reilly), vlasnik biroa Thomas Reilly &
Associates iz Sjedinjenih Američkih Država.
On napominje da elastomerna boja, koju
majstori često koriste kao završni materijal
štuko zidova, može zapravo povećati potencijal za oštećenje zgrade tako što će sprečiti
vodu koja uđe u štuko da izađe iz njega.
U međuvremenu, krovopolagač Brent Togl
(Brent Toggle), vlasnik izvođačke kompanije
Weather Resistant Contractors, gradi svaki novi krov „imajući u vidu da će na njega napadati 1,5 metara snega“, kaže on. Sa
sedištem u državi Oklahomi (područje koje
je u poslednjih nekoliko godina doživelo
neobično velike snežne padavine), Togl se
pridržava sledećih mera: naginjanje ravnog
krova prema odvodu; opšivanje krovnih ivi-
ca, uvala i grebena; kao i primena hidorizolacionih membrana ispod krovnih otvora,
uvala i grebena – lokacijama gde sneg i led
imaju tendenciju da se ponovo zamrznu.
Ove jednostavne, a često zanemarene procedure su ključne u novogradnji i projektima
renoviranja. Međutim, projektanti moraju
da prilagode ove mere u odnosu na određenu lokaciju i klimu njihovog projekta.
Pored iskustva i naučenih lekcija iz pokušaja
i grešaka, arhitekte i građevinci sada mogu
da koriste tehnologiju da ukažu gde i zašto
je zgrada podložna infiltraciji vlage. Oko
15.000 ljudi je preuzeo WUFI, program
stvoren od strane nemačkog Fraunhofer instituta zajedno sa američkom Nacionalnom
laboratorijom Ouk Ridž, koja pripada Ministarstvu energetike SAD-a. Pun softverski
paket (2.500 američkih dolara, wufi-pro.com)
pomaže korisnicima da projektuju objekte
koji mogu da izdrže vremenske uslove koji
su specifični za datu lokaciju. Alat izračuna-
va, svakog sata, osetljivost i ranjivost zgrade
na osnovu posebne izloženosti faktorima
okoline, kao što su vetar, kiša, sunce, vlaga i
temperatura u određenom području. WUFI
takođe razmatra fluktuirajuće uslove unutrašnjosti zgrade, gde stanari uživaju u tuširanjima, podešavaju termostate i otvaraju prozore,
između ostalih stvari koje se svakodnevno
dešavaju u bilo kojoj kući.
Softver pomaže u otkrivanju koji će materijali i postupci instalacije izdržati vlagu koja
se generiše zbog vremenskih uslova i ponašanja ukućana. Korišćenje specifičnih podataka za zgradu i njeno okruženje znači da
će izlazni podaci zaista odgovarati stvarnim
uslovima projekta, kaže Ahil Karagiozis,
koautor programa WUFI. „Ne unosite pretpostavke. Koristite stvarna opterećenja.“
24
Softver otkriva kako će vlaga, temperatura i drugi faktori uticati na svaki spoljašnji
zid svake sobe na svakom spratu, objašnjava
Karagiozis. Informacija omogućava korisnicima da ispitaju metriku odbrane od vlage
svakog proizvoda koji su navedeni - kao i
da postanu vrlo specifični prilikom odabira
materijala. Na primer, umesto da identifikuje samo R vrednost izolacionog proizvoda, a
ostavljajući tip materijala i brend proizvoda
izvođaču, arhitekte mogu da insistiraju na
izolaciji od staklenih vlakana specifičnog
24
www.build.rs
TEMA broja
proizvođača, i to na osnovu njihovog znanja
o tome kako se taj proizvod ponaša u vlažnom okruženju.
Kompanija Bensonwood Homes takođe istražuje efekte vlage u stambenim zgradama, ali je njen fokus na vodi koja dolazi iz
unutrašnjih izvora. Pošto su prefabrikovane
drvene strukture ove kompanije praktično
hermetične, vlaga iz sveže farbe u enterijeru, zidova, gipsanih ploča, pa čak i znojavog
podizvođača teži da se zadrži unutra. Zarobljena para može da izazove kod drvenih
proizvoda, kao što su podovi i stolarija da se
proširuje i skuplja, što dovodi do prekomernih pukotina u samim materijalima.
Kompanija Bensonwood Homes se udružila sa istraživačima sa Državnog koledža u
Kinu (Keene State College), SAD. Nakon
što je prefabrikovani zid, krov i podni sistem kompanije Bensonwood Homes postavljen, studenti su korišćenjem merača vlage
i bežičnih senzora na svakih sat vremena
očitavali vrednosti sadržaja vode, vlažnosti
i temperature u spoljašnjim i unutrašnjim
komponentama zgrade tokom celokupne
izgradnje kuće.
Istraživanje kompanije Bensonwood Homes
i Državnog koledža u Kinu je delimično
zaključilo da izliveni betonski temelji, unutrašnji opekarski elementi i vlažni postupci
gradnje dodaju dovoljno vlage u objektima
da izazove krivljenje drveta. Hans Poršic
(Hans Porschitz), šef projektnog menadžmenta, kaže da je istraživanje dovelo do toga
da preduzeće eksperimentiše sa tehnikama
za ubrzavanje sušenja (kroz upotrebu komercijalnih odvlaživača vazduha, na primer), kao
i uvođenje manje vlage u zatvorenom prostoru, recimo primenom samo dva sloja boje
umesto tri. Kompanija Bensonwood Homes
će ponaviti istraživanje po drugi put.
Precizno određivanje izvora prodora vode i
vlage je od suštinskog značaja za rešavanje
i sprečavanje problema, kaže građevinski
inspektor Vilijam Deker (Wiliam Decker),
vlasnik kompanije Decker Home Services.
On koristi infracrvene kamere za detekciju
prodora vode i vazduha. Neinvazivna tehnika je efikasna tokom izgradnje i kada se
vlasnici objekata obrate za pomoć jer žele da
25
smanje svoje račune za struju, kaže on.
25
www.build.rs
25
25
TEMA broja
Kako se voda kreće
kroz objekte
lativnoj vlažnosti ili pritiska pare. Zamislite taj isti topli letnji dan, sa olujom koja
vlaži spoljne cigle. Sunce izlazi, greje cigle
i voda isparava kroz te cigle u zgradu.
Voda ulazi, kreće se kroz i van zgrada na
četiri načina, koja ćemo razmotriti po redosledu uključenih količina - ovaj redosled
nam pomaže da podesimo prioritete pri
upravljanju vodama u građevinarstvu. Slede
četiri načina:
1. Objedinjena voda - kiša, slivovi, i drugi
tokovi - koji su vođeni primarno od strane gravitacije, ali i od strane vetra i razlike u pritisku. Objedinjenom vodom se na
spoljašnjosti zgrade upravlja kretanjem i
usmeravanjem vode na dole, sa i od objekta.
Unutra, upravljamo objedinjenom vodom
tako što sprečavamo vodovodno curenje i
kondenzaciju.
2. Kapilarna voda se kreće pod tenzijom
kroz porozne građevinske materijale ili
kroz uske kanale između građevinskog
materijala, koji deluju kao slamke. Primarne odbrane su kapilarni prekidi na odgovarajućim mestima, kao što su između
temelja i bilo kog materijala osetljivog na
vlagu (kao drvo) koji se nalazi na njemu.
3. Vlaga koja se transportuje vazduhom se
prenosi u ili van zgrade putem curenja vazduha. Vazduh se kreće kroz rupe u omotaču
Termografija, na primer, može da vam ukaže
na tačno mesto na zidu gde se vlaga pojavila
zbog temperaturne razlike, bez potrebe da
otvarate zid kako bi našli problem. Međutim, izvođač radova sa vlagomerom možda
nije u stanju da fizički pristupi takvoj lokaciji, kaže Deker. U svom iskustvu, dodaje
on, krovovi koji cure i vodovodne cevi su u
pola slučajeva krivi za zalutalu vlagu unutar
objekta. Druga polovina potiče od vlažnosti
koja ulazi preko potkrovlja kroz otvore za
prozore ili izduvne ventilatore u kupatilu
koji ne dihtuju dobro.
zgrade, teran od strane razlike pritiska zbog
vetra, efekta dimnjaka (iliti cuga) ili mehaničke ventilacije. Kada vazduh nagomilan
vlagom udari u hladnu površinu unutar omotača zgrade, može doći do kondenzacije.
Na primer, vlažni letnji vazduh može biti
uguran od strane povetaraca preko teničkih
rupa, kanala i ulaza u fasadnu oblogu. Kada
taj vazduh stigne do zadnje strane zida
ohlađenog klimatizacijom, vlaga se kondenzuje na njega. Jedan od načina na koji
se branimo od vlage koja se transportuje
vazduhom jeste tako što sprečavamo curenje vazduha sa kontinuiranom vazdušnom
barijerom.
4. Difuzija pare je kretanje vode kao gasa
kroz materijal u skladu sa razlikama u re-
Ono što tera paru u objekte jeste klima i
sezonske promene: para iz unutrašnjosti zagrejanih objekata tokom zime i van
hlađenih zgrada tokom leta. Moramo da
izbalansiramo ograničenja ovog klimatskog i sezonskog pokreta pare u objekte
sa određenim dopuštanjima propusta pare
u neke od materijala. Ovo se obavlja sprovođenjem analize profila pare ili putem higrotermalnog modelovanja.
Izolacija ograničava protok toplote, što
zauzvrat smanjuje sposobnost isušivanja
vlažnih sklopova zgrada. Ako koristimo
dosta izolacije, moramo upravljati kretanjem vlage sa jednakim intenzitetom
Američkih Država, kaže da pronalaženje izvora curenja može da bude problematično.
On poziva arhitekte da pregledaju svoje
projekte tokom perioda izgradnje. „Tokom
izgradnje stambenih / poslovnih objekata,
retko je videti da arhitekte vrše inspekciju“,
kaže on. „Ali, kada znate da izvođač postavlja limene opšivke, recite mu da želite da ih
vidite. To je jedna od najednostavnijih stvari
koju možete da uradite, a koja će vam dugoročno spasiti gomile novca i vremena.“
26 vlasnik biroa Jeb Design/Build iz Sjedinjenih
Karagiozis predviđa da će inkorporiranje
nauke o gradnji i materijalima i napredne
tehnologije u potrazi za kontrolom vlage na
kraju postati svakodnevna praksa. Među-
26
26
Arhitekta Džeb Brajthaupt (Jeb Breithaupt),
Ograničavanje kretanja pare je mač sa dve
oštrice: iako mi možda želimo da kontrolišemo kretanje pare unutar objekata, trebali
bi smo da budemo mnogo više zainteresovani kako paropropusnost građevinskih
materijala i sklopova omogućava kretanje
pare van objekata. Iako se delovi objekata
mogu pokvasiti bilo kojim od ova četiri načina, jednom kada voda uđe, glavni način
na koji ona može da izađe je difuzijom.
www.build.rs
tim, rešenje koje on preporučuje do tada se
može odnositi podjednako i na studente i
profesionalce: „Obrazovanje, obrazovanje,
obrazovanje“ ■
TEMA broja
MONARPLAN FPO
KROVNA HIDROIZOLACIJA
Proizveden od fleksibilnog poliolefina, Monarplan FPO kombinuje izvrsne fizičke karakteristike sa
superiornim kvalitetom i jednostavnim načinom rada. Monarplan FPO membrane su pogodne za
sve građevinske radove, uključujući i novogradnju i rekonstrukciju starih objekata.
Osnovne prednosti
Najbitija prednost Monarplan FPO serije proističe iz modernog materijala koji se
koristi za njegovu proizvodnju. Naime, fleksibilni poliolefin u sebi ne sadrži tzv. „plastisajzere“, koji su kod prethodne generacije
jednoslojnih krovnih traka bili obavezno
prisutni. Samim tim, ne dolazi do pojave
gubitka fleksibilnosti samog proizvoda proticanjem vremena. Dodatno, UV stabilnost
Monarplan FPO proizvoda je značajno veća
što se, prirodno, direktno odražava na dugotrajnost materijala u pozitivnom smislu.
Monarplan FPO G je proizvod sa uloškom
od staklene tkanine, što mu pruža izuzetnu
dimenzionu stabilnost, neophodnu za opterećene krovne sisteme. Obzirom da se takav
krovni sistem oslanja na stabilnost koju pruža sama težina balasta (šljunak, kamene ploče, krovno zelenilo, i sl.), Monarplan FPO
G se, samim tim, najčešće postavlja najjednostavnijim slobodnim polaganjem.
Pomoćni proizvodi
Pored navedena tri proizvoda, grupacija
ICOPAL u svom asortimanu poseduje i 2
pomoćna FPO proizvoda: Monarplan FPO
D i Monarplan FPO W.
Monarplan FPO D je traka namenjena za
obradu krovnih detalja i T-spojeva. Pošto u
svojoj strukturi ne poseduje uložak, sečenje
trake u željene oblike je izuzetno lako.
Monarplan FPO W je namenjena za formiranje prohodnih staza na većim krovnim
površinama. Gornji sloj trake je izrađen
od čvršćeg materijala, koji mu obezbeđuje otpornost, a specijalan oblik omogućava
protivproklizavajuće svojstvo ■
Proizvodni program
Monarplan FPO FM je standardna, višenamenska krovna membrana, naviše korišćena u celom FPO proizvodnom asortimanu. Monarplan FPO FM krovna membrana
se ugrađuje mehaničkim pričvršćivanjem,
odnosno plastičnim tiplovima koji se pozicioniraju na sredini preklopa 2 susedne trake. Monarplan FPO FM sistem omogućava
veoma brzo postavljanje, a sam preklop trake je dovoljno jak da izdrži gotovo bilo koje
udare vetra na našem podnevlju. UV stabilnost, brza i laka postavka, jednostavnost pri
rukovanju, najznačajnije su prednosti ovog
proizvoda.
Monarplan FPO Fleeceback je naročito
korisna za poslove koji se odnose na popravke starih krovnih sistema kod kojih
se često nailazi na situaciju da je klasično
mehaničko pričvršćivanje teško, ili nemoguće, izvesti. Sama traka je dodatno ojačana
poliesterskim slojem sa donje strane, koji
omogućava čvrsto i sigurno prijanjanja na
specifične podloge. Monarplan FPO Fleeceback se za podlogu pričvršćuje posebnim
lepkom, čime se obezbeđuje izuzetno sigurno i čvrsto prijanjanje trake po celoj svojoj
površini. Obzirom da potpuno lepljenje
trake pomaže da se prijanjanje ravnomerno
obezbedi po celoj krovnoj površini, ovakav
sistem je idealan kod kompleksnih krovnih
geometrija, i u slučajevima gde se očekuje
veliko opterećenje prouzrokovano jakim naletima vetra.
ICOPAL d.o.o.
Stražilovska 7
11272 Dobanovci
tel/fax: +381 11 8444 005
mob: +381 63 877 1585
[email protected]
www.villas.at
www.build.rs
27
TEMA broja
BORPLASTIKA EKO
- budućnost postoji
Borplastika eko je osnovana 2009. godine sa sedištem
u Novom Sadu. Preduzeće je osnovano od strane firme
Bor-plastika Kneževi Vinogradi, koje se bavi proizvodnjom
uređaja za prečišćavanje otpadnih voda i jedno je od lidera
u toj oblasti proizvodnje.
Bor-Plastika je osnovana 1997. godine, iz
firme koja je počela svoj rad proizvodnjom
polipropilenskih i polietilenskih bazena i
tehnoloških spremnika, a razvila se u firmu
sa širokim spektrom raznih proizvoda od
termoplastike. Proizvodni program se širio
prema zahtevima tržišta na separatore lakih tečnosti, bioloških prečistače otpadnih
voda, kanalizacionih okana i raznih vrsta
rezervoara. Dugogodišnjim iskustvom su
dostigli prepoznatljiv kvalitet na tržištu, koji
je doprineo očuvanju i zaštiti životne sredine, a time i povećanju životnog standarda.
Savremena tehnologija im omogućava da
zadovolje sve specifične potrebe kupaca.
Tokom proteklih deset godina su usavršavali i poboljšavali tehnologiju proizvodnje.
Svi uređaji se projektuju i izrađuju u skladu
sa Evropskim normama i atestirani su od
strane odgovarajuće institucije.
Svi radnici u proizvodnji su sertifikovani za
zavarivanje prema smernicama nemačkog
udruženja zavarivača. U celokupno poslovanje firme su implementirali integrisani
sistem upravljanja kvalitetom i okolinom
skladno međunarodnim standardima ISO
9001:2000 i ISO 14001:2004.
Svaki od navedenih proizvoda u stanju su
izvesti i u skladu sa projektnom dokumentacijom. Sem ovih proizvoda sa ponosom
ističu da su za BP sojenicu prošle godine
dobili nagradu GREENOVATION 2013 i
nosilac je oznake GREEN MARK.
• Biološki pročistači otpadnih voda
U kontejnerskoj izvedbi imaju kapacitet od 3ES (ekvivalent stanovnika) do
600ES, a u seriji do 2000ES. Maksimalna
koncentracija nečistoća na izlazu zadovoljava uslove za ispuštanje u prirodni recipijent II kategorije (NN RH/40/99). Namena za prečišćavanje sanitarno fekalnih
otpadnih voda porodičnih kuća, manjih
fabrika, hotela ili manjih naselja.
• Kanalizacione i druge šahte
28
A ove godine su uveli i nov uređaj u proizvodnju AIR FLABOR , ponton brod i
brodski lift, uređaj sa više namena neophodan u mnogim poslovima vezanim za vodenu sredinu.
Veliki broj zadovoljnih korisnika, stalno
proširivanje asortimana i usavršavanje proizvodnje je doveo i do značajnih poslovnih
uspeha i ove godine ■
Glavnim ciljem delatnosti smatraju zaštitu
okoline, njeno očuvanje za buduće naraštaje
i prilagođavanje delatnosti politici održivog
razvoja cele regije. Iz tog razloga se u firmi
neprekidno radi na razvoju i primeni savremenih tehnologija, unapređivanju funkcionalnosti postojećih proizvoda. Osim tipskih
proizvoda, u mogućnosti su ispuniti i sve
specifične zahteve koje klijenti postave.
Iz bogatog proizvodnog programa izdvajamo:
• Separatori ulja i odvajači taloga
Projektovani su u skladu sa evropskim
normama EN-858, protoka 0,5-250l/s,
maksimalna koncentracija nečistoća na
izlazu 0,5-5,0mg/l. Namenjeni su za: puteve, benzinske pumpe, parkirališta, autoperionice, perionice kamiona, itd.
• Separatori masti
Projektovani su u skladu sa evropskim
normama EN-1825-2, i kapacitetom 0,5250l/s. Namenjeni za: klanice, restorane,
hotele i ostale ugostiteljske objekte.
Baze
Ba
zeni
ni
• Bazeni
Post
Po
strro
ojjeenj
nja za tretman industrijske
• Postrojenja
ottpa
otp
padne
dne vode
dn
vo sa individualnim prilazom
vo
otpadne
svvak
akom
om kkonkretnom
om
o
svakom
problemu i mogu
gućn
ućn
ćnoš
ošću
ć prilagođavanja
ću
p
gućnošću
situaciji na teren . Njihovi
nu
Njih
Nj
Njih
ihov
hov
o i tehnolozi izlaze na teren, daju
nu.
prred
edlogg rešenja
rešš
re
predlog
i sarađuju sa projektantido iznalaženja
izna
nall
ma do
konačnog rešenja kada
poč
očin
inje
j sa
je
s izradom postrojenja.
se počinje
BORPLASTIKA EKO
• Vodonepropusne sabirne jame
• Spremnici za prehrambenu i hemijsku
industriju
Spremnici su kompletno izrađeni od polipropilena. Prednosti spremnika su:
– Lako se održava,
– Mala specifična težina,
– Otporan na kiseline i baze.
www.build.rs
JANKA ČMELIKA 26/101
21000 NOVI SAD
tel: +381 21 6312 299
fax: +381 21 6312 298
mob: +381 65 9998 703
[email protected]
www.borplastikaeko.rs
Primena PERI sistema
za izradu prečistača
TEMA broja
Zagađenje Velikog Bačkog kanala, odakle voda otiče u reku Tisu, a zatim u Dunav, smatra se jednim
od najvećih ekoloških problema u Srbiji. Opštine Vrbas i Kula aktivno ulažu u kanalizacioni sistem kako
bi se ublažio uticaj zagađenja Velikog Bačkog kanala. Zagađenje je u velikoj meri posledica ispuštanja
neprečišćenih industrijskih, a zatim i komunalnih otpadnih voda. Opšti cilj je zaštita i poboljšanje kvaliteta
vode Velikog Bačkog kanala kao i poboljšanje sanitarnih i zdravstvenih uslova u opštinama Vrbas i Kula.
U tu svrhu gradi se centralno postrojenje za
prečišćavanje otpadnih voda stanovništva i
industrije iz opština Vrbas i Kula i proširuje se kanalizacioni sistem. Na taj način
značajno će se poboljšati kvalitet životne
sredine posrednim uticajima - poboljšanom
sanitarnom zaštitom i smanjenjem rizika
po javno zdravlje, značajno će se poboljšati
hvatan koncept oplata i skela, koji je ispunio
sve uslove potrebne za kratak period izgradnje, visok stepen sigurnosti na gradilištu i
najbolji kvalitet izvedenih radova.
Upotrebom sistemskih oplata zidova TRIO,
DOMINO i RUNDFLEX, upotpunjene
PERI UP stepenišnim tornjevima i PRO-
Biološki bazen
Zahtevna arhitektonska rešenja kao i objekti komplikovanih osnova često zahtevaju
specijalne sistemske oplate. Pomoću sistema VARIO GT 24 lako se rešava svaka
osnova uz upotrebu malog broja specijalnih
čeličnih profila. Prilikom izgradnje kružnih
zidova sekundarnog taložnika korišćena je
upravo VARIO oplata. Elementi za njegovu
realizaciju su bili predmontirani na PERI
lageru, a zatim transportovani na gradilište.
TRIO, RUNDFLEX i PERI UP mogli su lako da se međusobno kombinuju
prilikom realizacije zidova visine 6,90m.
kvalitet vode u izuzetno opterećenim pritokama Dunava – Velikom Bačkom kanalu, i
na kraju eliminisati ozbiljna ograničenja u
razvoju industrije, poljoprivrede, vodenog
saobraćaja i turizma koja su nastala usled
zagađenja.
U saradnji sa izvođačem radova inženjeri
firme PERI razvili su ekonomičan, sveobu-
KIT zaštitnim mrežama, omogućena je
maksimalna bezbednost osoblju na gradilištu i istovremeno skraćen period montaže.
RUNDFLEX elementi oplate za kružne zidove su se na licu mesta, brzo i jednostavno,
prilagođavali zadatim radijusima. Zahvaljujući visokom stepenu prilagođavanja kod
čestih promena visina i osnova prednost je
data TRIO ramovskoj oplati.
PERI UP armiračke skele predstavljale su
idealnu dopunu za bezbedan rad, a PERI
UP stepenišni tornjevi su obezbedili optimalan manevarski prostor. Armiračke skele
su bile čvrste i stabilne i premeštane su, kao
zasebne jedinice i bez dodatnih ukrućenja,
na sledeće pozicije radova. U onim slučajevima kada su već betonirani zidovi sprečavali direktan pristup radnim površinama,
PERI UP stepenišni tornjevi omogućavali
su bezbedne i komforne prilaze ■
PERI-OPLATE d.o.o.
5,60m visoka VARIO GT 24 oplata sa
platformama za betoniranje prilagođena
realizaciji kružnih zidova.
Idealnu dopunu PERI konceptu
predstavljaju PERI UP tornjevi
i PROKIT zaštitne mreže.
www.build.rs
Zmaja Ognjenog Vuka 2
22310 Šimanovci
tel: +381 22 408 200
fax: +381 22 408 250
mob: +381 63 633 843
[email protected]
www.peri.rs
29
TEMA broja
Veliki potencijal leži
u sakupljanju vode u
velikim razmerama
Na suvim kontinentima kao što je Afrika i Australija, sakupljanje vode je od ključnog značaja za
obezbeđivanje održivog razvoja. Rezervoari za sakupljanje kišnice su uobičajeni u ruralnoj Australiji,
dok je sakupljanje vode važan deo većine novoprojektovanih objekata u gradskim i seoskim
područjima kroz sistem sertifikacije Green Star i državnih normativa, ali većina Australijanaca
(a i ostatka sveta) još uvek puštaju da propadne previše dragocenog resursa.
Zbog oslanjanja na opštinski vodovodni
sistem, većina gradskih domova ne sakuplja
kišnicu. Ipak, deo ili eventualna cela količina vode koja treba nekom domu se može
sakupiti, što bi uveliko smanjilo oslanjanje
na već opterećene gradske sisteme.
Australijska grupa za razvoj tehnologija za
sakupljanje kišnice (ARID - Australian Rainwater Industry Development Group) kaže
da prosečno domaćinstvo u Australiji ima
potencijal da sakupi 60.000 litara kišnice
svake godine.
Conservation Group i jedan od vodećih australijskih stručnjaka za sakupljanje kišnice,
kaže da je oko 30 odsto potrošnje vode u
zemlji u urbanim sredinama kod nestambenih objekata.
„Kroz mere za efikasnost vode, dvadeset pet
procenata ove tražnje može biti smanjen“,
kaže on. U poslovnom sektoru, implementacija sistema za sakupljanje kišnica može
značajno smanjiti nestašice vode širom Australije i osigurati održiviju budućnost.
Smanjenjem oslanjanja na opštinsku vodu,
smanjuje se potreba za novim branama koje
će biti izgrađene, i ublažava se stres na već
postojećim branama. Sakupljanje vode sa
terena i one sa krova predstavlja potencijalni
izvor vode za domaćinstva.
Većina državnih vlasti zahtevaju da se sve
nove zgrade opreme sa sistemom za sakupljanje kišnice dok su neke državne vlasti,
kao što je ona u Kvinslendu, nedavno promenile zakone iz neophodnih u opcionalne
u pokušaju da smanje troškove izgradnje
novih objekata.
Stambene zgrade su samo deo jednačine.
Gunter Hauber-Dejvidson (Guenter Hauber-Davidson), direktor kompanije Water
Kompanija Water Conservation Group predlaže da ugradnja alternativnih vodovodnih
sistema u svim novoizgrađenim poslovnim i
stambenim objektima bude obavezno. Ovaj
dodatni izvor vode bi trebao da bude povezan sa mašinama za pranje veša, taoletima i
uređajima za navodnjavanje bašti.
Grupa takođe predlaže da postojeće zgrade
treba da instaliraju alternativne vodovodne
sisteme nakon instalacije odobrenih uređaja
za uštedu vode i generisanje energije kao što
su solarni sistemi za toplu vodu, tuševi i vodokotlići za uštedu vode.
Prednosti za vladinu implementaciju takvih
smernica su nemerljive. Prednosti uključuju
utvrđivanje Australije kao svetskog lidera u
ovoj brzorastućoj industriji, smanjujući korišćenje vode za piće iz vodovodne mreže i
smanjujući potrebu za skupom infrastrukturom odvodnih mreža sakupljanjem kišnice na prikladniji i korisniji način.
Smanjenjem upotrebe vode za piće iz mreže,
korišćenje vode se može smanjiti i do 60 odsto, što uzročno smanjuje potrebu za velike
infrastrukturne projekte u budućnosti. „Australijanci su odgovorili na krizu vode sasvim
dobro instaliranjem rezervoara za sakupljanje
kišnice“, kaže Hauber-Dejvidson.
Trenutna potražnja za rezervoare kišnice u
Australiji je podstaknuta sa državnim subvencijama koje daju popuste od 650 do 1.500 australijskih dolara po instalaciji u domaćinstvima, dok sakupljanje kišnice u komercijalnim
objektima još uvek nije predmet tih šema, ali
ima veliki potencijal za uštedu vode.
Kompanija Water Conservation Group je
nedavno pomogla kompaniji Woolworths
u postavci sistema od milion litara na dve
njihove lokacije, što ih čini najvećim projektima takve vrste u svetu. Više stambenih i
poslovnih objekata moraju dobrovoljno da
se uključe u ovo kako bi pomogli gradovima
da se pripreme za budućnost i smanjile negativne uticaje suše ■
30
www.build.rs
- Hidroizolacione trake na bazi bitumena
- Bitumenski premazi, mase i emulzije za puteve
- Toplotne izolacije: građevinski stiropor, XPS
- Stirotermal plo če za podno grejanje
- Laki izolacioni beton (Politerm Blue)
- Demit fasade
- Kombi ploče
Prednosti bitumenskih traka
* postojanost, kako na niskim tako i na visokim temperaturama
* otpornost protiv starenja
* izuzetno dugačak rok trajanja
* visoka otpornost na sunčevo zračenje
* dobra fleksibilnost i mogućnost prilagođavanja nestabilnim podlogama
(promena temperature, sleganje, preoblikovanje, stvaranje pukotina)
* jednostavna i ekološki neosporna ugradnja
* jednostavne buduće intervencije, promene, dogradnje i popravke
članica grupacije
e-mail:[email protected]
Centrala: Branka Erića 7, Šid
Tel: 022 710 666
Distributivni centar Beograd: Surčinska 11f, Ledine
Tel: 011 2260 129, 2260 382
TEMA broja
Izmišljen lagani, beskrajni cevovod
Profesor sa Univerziteta u Arizoni izumeo je teoretski neograničenu cev koja obećava da
će smanjiti troškove polaganja cevovoda i smanjenje štetnog uticaja na životnu sredinu.
Nova cev, nazvana InfinitiPipe, razvijena od strane profesora emeritusa na građevinskom
fakultetu Univerziteta u Arizoni, Moa Ehsanija, sastoji se od lagane avio plastike u obliku
saća ispod slojeva smolo-zasićenih tkanina od ugljeničnih vlakana spojenih novim procesom
fabrikacije koji dozvoljava da cev bude izgrađena u beskrajnim dužinama na samoj lokaciji.
Zato što su van našeg vidokruga, mi često
zaboravljamo koliko cevi leži zakopano pod
našim nogama. Ispod naših nogu i između
gradova postoje hiljade, ako ne i milioni kilometara cevovoda koji nose gorivo, vodu,
kanalizaciju, kablove i sve druge stvari koje
čine vene i arterije savremene civilizacije.
Pošto je InfinitiPipe cev napravljena od
laganih materijala, troškovi transporta su
mnogo jeftiniji nego za beton ili čelik. To
čini proizvodnju na licu mesta ekonomičnim predlogom. Profesor Ehsani zamišlja
proizvodnu jedinicu instaliranu unutar
kamiona gde će se cev proizvoditi dok se
kamion pomera ka napred kako se cev postavlja.
Problem je u tome što svaka velika cev koja
mora da bude čvrsta, poput onih napravljenih od čelika, betona ili teške plastike, mogu
da se naprave samo u kratkim dužinama.
Ovo je delom zbog težine nekih materijala,
ali uglavnom zbog toga što se transportuju
kamionima.
To znači da je cevovod, bez obzira koliko je
dugačak, napravljen od niza kratkih deonica
sa stotinama i hiljadama spojeva - od kojih
svaki predstavlja potencijalni rizik zbog curenja. To takođe znači da cevi često moraju
biti proizvedene na udaljenim lokacijama, a
zatim isporučene i izvučene na gradilište na
velikim udaljenostima i po velikoj ceni.
Ehsanijeva Beskrajna Cev (InfinitiPipe)
rešava ovaj problem tako što pomera proces
proizvodnje na samo gradilište. On je prvobitno radio na metodi ojačavanja postojećih
cevi pomoću kompozitnih materijala. To je
dovelo do njegovog stvaranja metode pravljenja kompozitnih cevi koji uključuje umotavanje slojeva ukljeničnih tkanina i plastičnih saća oko kalupa nazvanog vreteno. Kada
je cev delimično završena, ona će skliznuti
niz vreteno dok se sledeća dužina pravi.
U tom trenutku je profesor Ehsani shvatio
32 da je na tragu proboja. „Pomislio sam, zašto
Prema Ehsaniju, ovo će imati veliki uticaj
ujedno i na komercijalne operacije, koje bi
mogle da premeste svoje kamione za proizvodnju cevi bilo gde na svetu prema potražnji, i na zemlje u razvoju. „Pretpostavimo
da postoji neki projekat polaganja cevovoda
u nekoj zemlji u razvoju“, kaže Ehsani.
ne bismo samo ovo skinuli sa vretena i nastavili da pravimo ovu cev?“, rekao je Ehsani. „Nikada se ne zaustaviti.“
„Mogli bi da isporučimo sirovi materijal
radnicima na licu mesta i oni bi mogli da
naprave ovu cev u svom selu. Bez obzira
koji oblik i veličina im treba, sve što treba da
urade jeste da izgrade vreteno i da naprave
cev na licu mesta. Mi bismo, naravno, učestvovali kao supervizori pri proizvodnji.“
Ovo znači da bi kompozitna cev mogla da
bude teoretski beskonačna - samo treba nastaviti dodavati potreban materijal, uz pomeranje cevi naniže i nema kraja. U praksi,
ipak, postoje ograničenja. „Mogli bismo da
napravimo deo dugačak jednu milju“, rekao
je on.
„Naravno, svakih 300 metara ili slično,
potreban je spoj za proširenje tako da cev
može da diše, ali to svakako ne bi bila ista
briga koju imamo danas, gde moramo da
stavljamo spoj svakih 6 metara“, objašnjava
profesor Ehsani.
Profesor emeritus Ehsani je predstavio rad
o njegovoj novoj tehnologiji proizvodnje
cevovoda na Konferenciji o cevovodima
Američkog udruženja građevinskih inženjera ■
ITALIJANSKA TEHNOLOGIJA NA DOHVAT RUKE
Mišarska 4, 34300 Aranđelovac | tel/fax: 034 701 140 | mob: 063 710 73 93
MICROFILL od 2003. uspešno zadovoljava potrebe firmi iz oblasti izgradnje vodovodnih,
gasnih i kanalizacionih instalacija komunalnih preduzeća, proizvođača plastičnih cevi i fitinga.
Isporučujemo opremu za zavarivanje PEHD/PP cevi za vodu i gas italijanske firme “ITS Tecnodue“
Naš asortiman obuhvata sledeće:
r QPMVBVUPNBUTLFIJESBVMJNJOFNBØJOF[BNJFPOP[BWBSJWBOKF1&)%DFWJ
r BVUPNBUTLF$/$
NBØJOF[BNJFPOP[BWBSJWBOKF1&)%DFWJ
r VSFåBKF[BLPOUSPMVQPTUVQLB[BWBSJWBOKBJØUBNQVQSPUPLPMB
r SVNJOFNBØJOF[BNJFPOP[BWBSJWBOKF
r VSFåBKF[BFMFLUSPGV[JPOJ[BWBSJWBOKF1&)%DFWJ
r SBEJOJNJLFNBØJOF[BJ[SBEVGJUJOHB1&)%QPTUVQLPNNJFPOPH[BWBSJWBOKB
r SVNJOFFLTUSVEFSFTBHSBOVMBUPNJFMFLUSPEPN
r VSFåBKF[BQPMJGV[JPOP[BWBSJWBOKFQMPNJBJMJTUPWBPE1&)%NBUFSJKBMB
r HSFKOFQMPNJFEFMPWFQSJCPSJUE
Uz opremu isporučujemo potrebnu dokumentaciju:
r VQVUTUWP[BSBE
r %74OPSNF
r UBCMJDF[B[BWBSJWBOKF
Da bismo što bolje izašli u susret potrebama naših kupaca, vršimo i obuku za rad na našoj opremi.
32
www.build.rs
Oprema za zavarivanje plastičnih cevi ITS - TECNODUE
Italija
[email protected] | www.microfill.co.rs
promo
Zaštita otvorenih prostora
i perimetra pomoću
video nadzora
Inteligentan softver za snimanje i
video analizu IPS-VideoManager
Sistemi za video nadzor predstavljaju ključni instrument u
prevenciji i rešavanju incidentnih situacija. Kompanija Securiton
nudi ove sisteme u različitim stepenima kompleksnosti i za širok
raspon primena. Izdvojićemo IPS-VideoManager, softver za video
analizu, snimanje i video menadžment.
Reč je o video sistemu za megapikselne IP
kamere, sa kojim se jednostavno integrišu
i postojeće analogne kamere i sistemi. Karakteriše ga izuzetna pouzdanost u analizi,
snimanju, video menadžmentu i prenosu
digitalnih video snimaka, kao i funkcionalnost, operativna efikasnost i lako korišćenje
za sve potrebe i na različitim nivoima.
IPS-VideoManager automatski obavlja video analizu u realnom vremenu i detektuje
rizične događaje. Posebno je praktičan za sisteme sa velikim brojem kamera ili za objekte
sa posebnim bezbednosnim zahtevima.
Ovaj softver ima module za video analitiku
koji detektuju osobe, požar, dim, ostavljeni
prtljag, ispisivanje grafita ili druge vrste neuobičajenog i/ili rizičnog ponašanja. Moduli služe i za određivanje pozicije i izradu putanje kretanja detektovane osobe ili objekta.
Moduli za video analitiku se definišu za
svaku kameru posebno, uzimajući u obzir
zahteve koje određena kamera treba da ispuni. Na ovaj način, svaka kamera dobija
„zadatak“ u okviru sistema video nadzora.
IPS video modul za otvorene prostore najčešće se primenjuje za zaštitu objekata koji
imaju ograničen pristup. Modul vrši video
analitiku u realnom vremenu i alarmira operatera u slučaju upada nepozvane osobe u
obezbeđene otvorene prostore. Svojim patentiranim 3-zonskim konceptom prepoznaje da
li se radi o dozvoljenom ili nedozvoljenom
ulasku. Modul se jednostavno instalira i konfiguriše, a parametri se podešavaju za primenu u
spoljašnjim uslovima. Ovo omogućava pouzdanu detekciju neovlašćenog prilaza i ulaska u
štićeni prostor, čak i pod teškim vremenskim
uslovima, uz visok stepen zaštite od sabotaže.
Ovaj modul se koristi u perimetarskoj i zaštiti osetljivih područja i objekata, kao i za
nadzor otvorenog prostora, ograda, objekata, fasada i kapija.
Osnovne karakteristike modula su:
• upozorava operatera u realnom vremenu
o upadu u bezbednu zonu
• prepoznaje aktivnosti i objekte u prostoru, koje prate više kamera
• moguće je konfigurisati snimanje, alarm
i prioritetne zone pomoću patentiranog
IPS 3-zonskog koncepta
• moguće je podesiti veličinu objekata,
pravac kretanja, razdaljinu, brzinu, kao i
perspektivu
www.build.rs
• ima dodatne filtere za fasade, ograde, filter za let ptica, senke i oblake
• ima integrisane filtere za prepoznavanje
vremenskih prilika na osnovu karakteristika (boja, nijanse sive) i automatski podešava nivo osetljivosti
• moguće je podesiti dužinu trajanja alarma
• moguće je podesiti 3D georeferenciranje i
simultano potvrditi alarm.
IPS modul za otvorene prostore je sertifikovan od strane britanskog i-LIDS instituta
za sisteme video analitike kao primarni sistem za zaštitu sterilne zone. Termin „sterilna zona“ odnosi se na otvoreni prostor oko
objekta, gde prisustvo ljudi nije uobičajeno i
gde detekcija neke osobe označava i nameru
da se štićeni prostor ugrozi. i-LIDS institut
su osnovali britanski Centar za zaštitu nacionalne infrastrukture (CPNI) i Centar za
primenjenu nauku i tehnologiju pri Home
Office-u (CAST) u cilju stimulisanja razvoja efikasnih sistema video analitike.
Ovaj sertifikat potvrđuje da video sistem
može da upozori video operatera na sumnjive aktivnosti u štićenom prostoru, te
da druga sredstva tehničke zaštite, kao što
su infracrvene ili mikrotalasne barijere, senzorski kablovi i slično, nisu potrebna ■
Securiton d.o.o.
Alarm and Security Systems
Danila Lekića Španca 31
11070 Beograd
tel: +381 11 318 70 81
318 70 82, 318 50 17
fax: +381 11 228 05 25
[email protected]
www.securiton.rs
A company of the
Swiss Securitas Group
33
promo
Vrhunske Performanse
za Vrhunsku Profitabilnost
Omogućavanje uspeha
Metso je još jednom postavio standarde
inovativne tehnologije sa novom generacijom konusnih drobilica. U današnjem dinamičnom svetu drobljenja i prosejavanja,
Metso je fokusiran na uspeh kupca. Metso
sluša svoje kupce da bi saznali šta im je potrebno kako bi uspeli i onda razvijaju rešenja
kako bi im to omogućili.
Istorija kvaliteta
HP konusne drobilice su izgrađene na
uspehu i tradiciji od preko 70 godina iskustva Symons konusnih drobilica i više od 20
godina iskustva Omnicone drobilica.
Symons konusne drobilice su dobro poznate
po njihovom robusnom dizajnu i raznoli-
34
kosti primene. Ove drobilice su postavile
standarde uspešnosti u rudarskoj industriji,
gde neprekidna upotreba i teški uslovi rada
mogu uništiti sve osim robusno dizajniranih
mašina.
Omnicone drobilice su donele mnogo novina koje su doprinele smanjenju troškova održavanja i eksploatacije, kao i primeni modernih karakteristika kao što su hidraulično
podešavanje zazora, odglavljivanja i čisćenja
unutrašnjosti tela drobilice.
Dokazane na delu, konusne drobilice HP
serije, kombinuju najbolje od ovih tehnologija kako bi omogućile visoke kapacitete,
najbolji oblik zrna, jednostavnu automatizaciju i najbolju moguću pouzdanost i fleksibilnost. Sve ovo kako bi vam pomogli da
ostvarite maksimalnu profitabilnost.
www.build.rs
Kompanija Metso je posvećena procesu
pospešivanja uspeha kupca. Nordberg HP
konusne drobilice pomažu ovoj činjenici
nudeći vrhunske performanse: veliki kapacitet, odličan završni proizvod i energetsku
efikasnost.
Vrhunske performanse
Metso HP (High Performance) serija konusnih drobilica predstavlja jedinstvenu kombinaciju brzine drobilice, zamaha i dizajna
unutrašnjosti tela drobilice. Ovakva kombinacija se dokazala kao revolucionarna u
obezbeđivanju velikih kapaciteta i odličnog
kvaliteta zrna, kao i u raznolikosti primene.
Od krečnjaka do eruptivca, od proizvodnje
tampona do proizvodnje peska, od velikih
postrojenja do malih mobilnih jedinica, HP
promo
konusne drobilice pružaju neosporne performanse u sekundarnim i tercijalnim aplikacijama. Dokazane u radu, HP konusne
drobilice su napravljene kako bi zadovoljile
najviše standarde.
Isplativost
U poređenju sa sličnim proizvodima iste
klase, HP konusne drobilice imaju veći kapacitet proizvodnje, veću gustinu drobljenja
i bolji stepen usitnjavanja materijala, pri tom
dajući proizvod boljih karakteristika, a sa
manjom potrošnjom energije. HP konusne
drobilice su opremljene sa poslednjim visoko-efikasnim motorima, čineći ih efikasnim
i ekološkim mašinama za drobljenje.
Jednostavno i pristupačno
održavanje
Zato što radimo u potencijalno opasnim
uslovima, HP konusne droblice su dizajnirane kako bi se omogućio bezbedan rad
operatera i pristupačno održavanje. Dizajnirane za vaše potrebe, HP konusne drobilice
su bezbedne i lake za održavanje sa brzim i
lakim pristupom svim glavnim komponentama sa gornje strane, hidrauličnim cilindrima dvostrukog dejstva i bez korišćenja
stezne smese čime se značajno smanjuje
vreme zastoja i negativan uticaj na okolinu.
Takođe, lak pristup održavanju konusnih
obloga, mehanička rotacija nepokretnog
konusa jednostavnim pritiskom dugmeta i
potpuna zaštita sa Metso IC™ automatizacijom čine HP seriju najpouzdanijim konusnim drobilicama.
Prednosti Nordberg HP
konusnih drobilica
•
•
•
•
•
Performanse
Pouzdanost
Energetska efikasnost
Manje vreme zaustavljanja
Lakoća održavanja
Garantovane performanse
HP konusne drobilice proizvode finiji materijal ograničavajući stepene drobljenja, što
dovodi do smanjenja investicionih troškova
i smanjenja utrošene energije. Ovo se postiže
kombinacijom optimizovane brzine drobilice, dizajnom komore drobljenja i povećanom
silom drobljenja. Efikasan proces drobljenja
kod HP konusnih droblica daje nabolji utrošak energije po prečniku drobilice.
Više snage sa manje energije
Povećavajući hod, snagu i silu zadržavanja,
istovremeno unapređujući dizajn tela droblice i težinu kako bi izdržali silu, jesu njihovi principi kinematike. Veća gustina materijala u komori za drobljenje unapređuje
kontakt i drobljenje između zrna, čime se
dobija superioran oblik zrna, veći stepen redukcije materijala i veći kapacitet.
Više vremena rada,
više poverenja
Još jedna pozitivna strana HP konusnih
drobilica je smanjeno vreme nepredviđenih
zastoja i povećano poverenje rukovaoca.
Hidraulični cilindri dvostrukog dejstva se
koriste za otklanjanje eventualnih delova
otpada koji mogu upasti u drobilicu i omogućavaju veliki hod ukoliko je potrebno.
Kombinacija dvostrukih akumulatora pomaže boljoj reaktivnosti hidrauličnog sistema.
Prednosti Nordberg HP
konusnih drobilica
•
•
•
•
•
•
Veliki hod
Snažna sila drobljenja
Trošenje
Stepen usitnjavanja
Antispin
Cilindri dvostrukog dejstva
Metso Minerals, deo Metso Corporation,
je lider na globalnom tržištu prerađivačke
industrije kamena i minerala. Kompanija se
www.build.rs
fokusira na pružanje usluga u vezi sa procesima prerade kamena i prateću opremu.
Metso Minerals ima prodajne i servisne
centre, dilere i distributere u 150 zemalja i
više od 40 proizvodnih fabrika širom sveta.
Prilikom donošenja odluke o nabavci i izboru nove opreme za proizvodnju agregata ili
preradu minerala, možete računati na usluge
i podršku direktnog predstavnika za prodaju i
servis Metso Mining and Construction u Beogradu. Vaš uspeh je tajna njihovog uspeha ■
METSO MINING AND
CONSTRUCTION TECHNOLOGY
Bulevar Zorana Đinđića 101/11
11000 Beograd
tel/fax: +381 11 3130 771
mob: +381 63 117 0300
[email protected]
www.metso.com
35
transmaterijali
Fraktalne nanostrukture se koriste
za izgradnju novih super-materijala
Istraživači sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju (Caltech - California Institute of Technology) razvijaju
proces proizvodnje koji kombinuje nano efekte i ad hok arhitektonsko projektovanje za izgradnju novih
super-materijala od nule. Materijali mogu biti dizajnirani da zadovolje unapred određene kriterijume kao, na
primer, da teže samo mali deo od njihovih makroskopskih pandana, da prikazuju ekstremnu plastičnost, ili
da poseduju izvanrednu mehaničku snagu.
Ekstremno lagana, a čvrsta
konstrukcija
Električni automobil Tesla Model S ima težinu praznog vozila od 2.108 kilograma, gde
baterijska jedinica čini značajan deo te cifre,
ali u većini slučajeva teret koji nosi je samo
oko jednu desetinu tog broja. Sa stanovišta
efikasnosti, ovo je neumerena katastrofa: sve
što nije teret je jednostavno opterećenje, a
potreba da se to sve nosi svugde značajno
skraćuje domet električnog automobila.
Ali, šta ako biste mogli da izgradite električni
automobil da bude toliko lagan da biste mogli, ukoliko biste to i želeli, da ga podignete sa
vašim rukama, da ima raspon trajanja baterije
od hiljade kilometara, a da pride bude strukturalno jak kao i normalni automobil? Ili, šta
ako biste mogli da izgradite most korišćenjem
samo jednog procenta materijala koji bi inače
bio potreban za izgradnju tog istog mosta?!
Prema Džuliji Grir (Julia Greer), profesorki
nauke o materijalima i mehnici na Kalifornijskom institutu za tehnologiju, tehnologija
koja bi nam to upravo i omogućila bi uskoro
mogla biti na dohvat ruke. Ali da bismo došlo
do tamo, mi moramo u potpunosti da izokrenemo naš pristup proizvodnji materijala.
Uobičajeno je da proizvodni procesi koji se
koriste na materijalima diktiraju mehaničke osobine finalnog proizvoda. Ali prema
istraživačima sa Kalifornijskog instituta za
tehnologiju, bolji pristup je da se počne sa
osobinama koje želite da materijal ima i
36 onda idete unazad, projektujući nano ar-
hitekturu koja će omogućiti materijalu da
postigne željene specifikacije.
„Mogu da započnem sa osobinom i reći da
želim nešto što ima tu jačinu ili ovu toplotnu provodljivost, na primer“, kaže profesorka Grir. „Zatim mogu da projektujem
optimalnu arhitekturu sa optimalnim materijalom u relavantnoj veličini i završim sa
materijalom koji sam poželela.“
zrak fokusiran, on pogađa polimer i prelazi
preko njega, rastvarajući višak. Krajnji proizvod je trodimenzionalni polimer skela.
U drugom koraku, istraživači su koristili standardni industrijski proces taloženja kako bi
obložili skele sa tankim i uniformisanim slojem željenog materijala, dobijajući kompozit
od polimera i materijala za oblaganje.
U poslednjem, trećem koraku, istraživači su
izvukli polimer iz strukture, ostavljajući šuplju
arhitektonsku kompoziciju koja se u potpunosti sastoji samo od željenog materijala.
Profesorka Grir kaže da izazov i potencijalni
problemi sa povećanjem nano proizvodnje u
procesu dvo-fotonske litografije, koji se koristi u prvom koraku stvaranja strukture, leži
u činjenici da je on veoma dugotrajan.
Proces od tri koraka
Korišćenjem tehnike koji su oni prvobitno razvili prošle godine, Grirova i njen tim su u stanju
da prvo stvore kompjuterski projekat strukture
koje žele da izgrade, a zatim ga obrade na takav
način da se može napraviti od bilo koje klase
materijala, bez obzira da li su oni metali, keramika ili poluprovodnici, sa preciznošću u redu
veličine od nekoliko nanometara.
Istraživači prvo koriste metod laserskog pisanja koji se zove dvo-fotonska litografija, a
koja koristi konstruktivnu smetnju fotona iz
dva različita lasera za vajanje trodimenzionalnog obrasca na polimeru. Kada je laserski
„Proces je u suštini 3D štampač, ali omogućava mnogo više rafiniranije funkcije koje imaju
dimenzije tri redova veličine manje od onih iz
konvencijalnih štampača“, objašnjava Grirova.
„On bi trebao da bude u potpunosti drugačiji
3D proces za stvaranje skela i proizvodnju nano
struktura velikog obima na izvodljiv način.“
Promena pravila
Ukoliko biste iscrtali jačinu svakog poznatog materijala nasuprot njegove gustine,
pronašli biste vrlo jasan trend: gustina i snaga uvek idu ruku pod ruku. Jaki materijali
poput čelika i drugih metala su veoma teški,
a materijali koji su lagani, nalik peni, su takođe prilično slabi.
www.gradje
www.gradjevinarstvo.rs/MaliOglasi
Jedini specijalizovani oglasnik
iz oblasti građevinarstva
36
36
www.build.rs
transmaterijali
Međutim, petljanje sa materijalima na nano
skalama može da promeni njihove makroskopske osobine na načine koji su dramatični
i često iznenađujući. „Ispostavilo se da skoro
svaka klasa materijala ima osobine koje zavise
od veličine, čak i u fizičkom svetu“, rekla je profesorka Grir. „Jedno-kristalni metali postaju
jači kada se svedu na nano skalu, a neki suštinski lomljivi materijali postaju rastegljivi.“
Sveobuhvatni razlog za ovo, objašnjava Grirova, jeste da ove nanostrukture imaju veoma veliki odnos površine naspram zapremine. Ovo u potpunosti transformiše način na
koji mikroskopske karakteristike materijala
- na primer, mali defekt ili nosilac plastičnosti - međusobno reaguju. Inteligentno
projektovana nanoarhitektura može dalje
manipulisati na koji način ove karakteristike
imaju interakciju jedne sa drugim.
Kako su istraživači pokazali, neki metali mogu
da postanu i do 50 puta jači na ovaj način, odvajajući jačinu od gustine i dobijanjem materijala koji su jaki, čvrsti i ekstremno lagani uprkos što sadrže 99 odsto vazduha.
Fraktalna nanorešetka
Profesorka Grir i njene kolege su odvele ovaj
proces jedan korak dalje sa izgradnjom fraktanih nanostruktura. Jednostavno rečeno, ovo
su nanomaterijali čija arhitektura prikazuje
ugnežđen, samo-sličan obrazac, koji omogućava istraživačima da inkorporiraju hijerarhijski dizajn u arhitekturi materijala.
„Kada su materijali raspoređeni na hijerarhijski način, oni završavaju sa mnogim unosnim
svojstvima, pored takozvane vladavine smeše“,
objašnjava Grirova. „Tvrdi biološki materijali
kao što su sedefne školjke i kljunovi ptica, na
primer, imaju toleranciju na oštećenja zbog
hijerarhijskog aranžmana trombocita i drugih
tvrdih sastojaka u njihovoj strukturi. Dodavanje svakog nivoa hijerarhije verovatno omogućava još više stepeni slobode u podešavanju
specifičnih osobina jer svaki nivo nudi ovu
amplifikaciju izvan vladavine smeša.“
Primene
Opseg primena je praktično neograničen.
Transport definitivno pada na pamet kao
oblast gde bi ova tehnologija imala veliki
uticaj, a dovela bi do mnogo lakših vozila
sa poboljšanim performansama koje bi drastično smanjile potrošnju energije bez žrtvovanja sigurnosti putnika.
Takođe bi moglo biti remetujućih promena
u tehnologiji baterija. Silicijum ima mnogo
veći kapacitet za skladištenje energije nego
grafitni ugljenik koji se danas koristi u litijum jonskim baterijama, ali nije trenutno
praktičan za komercijalnu upotrebu jer pati
od pucanja, što dovodi do katastrofalnih
neuspeha. Korišćenjem nanorešetaka, silicijum može biti napravljen da bude izuzetno
lagan i sposoban da se proširi i za do 400
odsto, sprečavajući neuspehe i utirući put za
baterije koje su laganije i boljih performansi
nego današnje.
Kod fotonaponskih tehnologija, grupa istraživača profesorke Grir je demonstrirala
geometrije za antirefleksivno oblaganje solarnih ćelija koje bi bilo u stanju da zarobi
fotone iz celokupnog svetlosnog spektra.
I na kraju, lagana ali mehanički jaka nanostruktura može biti odlično iskorišćena kao
skela - od nano veličina, gde može da se
koristi za podržavanje rasta ćelija, do makro
veličina za izgradnju jačih objekata za delić
37
sadašnjih troškova ■
*/&-"4&3&$0EPP
1SPEBKBPQSFNF[BJTQJUJWBOKFHSBķFWJOTLPH
NBUFSJKBMBSBEJLPOUSPMFLWBMJUFUB
t"HSFHBUJ
t"TGBMUJQVUFWJ
t#FUPO
t$FNFOUJNBMUFS
t.FIBOJĴLBJTQJUJWBOKBOBĴFMJLV
t;FNMKJÝUF
t0QÝUBMBCPSBUPSJKTLBPQSFNB
t4FSWJTJUFIOJĴLBQPESÝLB[BTWVPQSFNV
*OFMBT&SFDPEPPKF[WBOJĴOJ[BTUVQOJLWPEFIJJITWFUTLJIQSPJ[WPķBĴB
NBÝJOBJMBCPSBUPSJKTLFPQSFNF[BJTQJUJWBOKFHSBķFWJOTLPHNBUFSJKBMB
Matest, Proceq, HMP, GDS, Form+Test
www.build.rs
37
5PÝJOCVOBSB/PWJ#FPHSBE]UFM]FNBJMJOGP!JOFMBTFSFDPST]XXXJOFMBTFSFDPST
37
37
zanimljivosti
Arhitektonski propust na
neboderu Šard u Londonu
Nemačka država ŠlezvigHolštajn će dobijati 100%
energije iz obnovljivih
izvora ove godine
Renzov Pianov neboder Šard (The Shard )
u Londonu pruža gostima više nego što su
očekivali. Zbog greške u dizajnu staklenog
nebodera, gosti u Hotelu Šangri-La su u
stanju da vide odraz privatnih prostorija u
susednim sobama koje bi trebalo da budu
skrivene od pogleda. Kada su svetla upaljena
u najvišoj zgradi Evrope, ugaone refleksije
sa prozora pružaju jasan pogled na ostale
goste, i to u njihovim spavaćim sobama.
Šard je već izazvao podosta kontroverzi u
svom kratkom postojanju - mnogi su kritikovali grandiozni projekat, kao i činjenicu
da je on u vlasništvu države Katar. Neboder
mešovite namene od 72 sprata na južnoj
obali Temze štrči kao krhotina (engl. shard )
stakla izvan horizonta Londona, što prema nekima uništava istorijski karakter ove
oblasti.
Hotel Šangri-La je završen 2012. godine,
ali ima samo 59 spremnih soba od ukupnog
kapaciteta od 202 sobe. Ipak, posle njegovog
nedavnog otvaranja, novi gosti su bili više
nego nezadovoljni činjenicom da njihove
sobe i nisu baš privatne. Zahvaljujući uglovima panela od stakla, refleksija pruža savršene
poglede na sobe drugih gostiju noću. Dizajn
Nemačka je nedavno probila tri solarna rekorda za samo dve nedelje i postavila sveukupni rekord obnovljive energije prošlog
meseca sa 74% udela čiste energije tokom
sredine dana. Sada je najsevernija i najvetrovitija savezna država Šlezvig-Holštajn
postavila cilj da generiše svu svoju potrebnu
električnu energiju iz obnovljivih izvora ove
godine. Država, koja se graniči sa Danskom
i Severnim i Baltičkim morem, ima za cilj
da generiše 300 odsto svojih potreba za električnom energijom iz obnovljivih izvora.
fasade nebodera Šard karakterišu stakleni
paneli koji štrče malo ispod soba, a koje sada
služe kao ogledalo za poglede na sobe ispod.
Nije uopšte teško biti voajer ovde - mnogi gosti su fotografisali staklene panele koji
prikazuju da su odrazi njihovih suseda lako
vidljivi jednostavnim pogledom kroz prozor.
Gosti unutra ne shvataju da su posmatrani
u različitim stanjima privatnosti, tako da
menadžer hotela preporučuje svim gostima
da navuku roletne dok se trajnije rešenje ne
pronađe i implementira ■
Globalni obnovljivi energetski kapacitet je skoro dupliran
na 1.560 gigavata od 2004. godine
U proteklih devet godina, globalni kapacitet
obnovljivih izvora energije je skoro udvostručen sa 800 gigavata na 1.560 gigavata,
sa solarnim i vetro kapacitima koji pokazuju
najveće povećanje. Prema izveštaju organizacije Obnovljiva energetska mreža za 21.
vek (REN21 - Renewable Energy Policy
Network for the 21st Century), svetski solarni fotonaponski kapacitet je 53 puta veći
nego 2004. godine, dok je kapacitet vetra
skoro sedam puta veći.
U 2004. godini samo je 48 zemalja imalo definisane ciljeve energetske politike, a
2013. godine ta cifra je skočila na 144 zemlje. Pored toga, nova ulaganja u obnovljive
izvore energije su povećana sa 39,5 milijardi
američkih dolara 2004. godine na 214,4 milijarde dolara 2013. godine. Uprkos činjenici
38
da je globalno ulaganje u fotonaponske sisteme opalo za skoro 22 odsto od 2012. godine, kapacitet novih instalacija se povećao
za više od 27 odsto. A solarno zagrevanje
vode je videlo najveći rast od svih obnovljivih izvora energije - skačući sa 98GW na
326GW.
Izveštaj takođe pokazuje da je Kina predvodnik sveta u energiji vetra - sa 16,1GW kapaciteta dodatog 2013. godine. Sjedinjene
Američke Države su dodale samo 1,1GW
novog kapaciteta vetra u 2013. godini, ali
one su ipak druge iza Kine u ukupnom kapacitetu. Nemačka zauzima prvo mesto u
solarnom fotonaponskom kapacitetu, uprkos što su dodali samo 3,3GW u 2013. godini u poređenju sa kineskih 11,8GW. SAD
je trenutno na petom mestu iza Italije i Japana, sa 4,8GW dodatih 2013. godine.
Hidroenergija je i dalje dominantan obnovljivi izvor energije, sa globalnim kapacitetom koji dostiže 1.000GW. Kina je prva
zemlja za hidroenergiju sa udelom od 26
odsto, prati je Brazil sa 8,6% i SAD sa 7,8%.
Ukoliko uklonite hidroenergiju iz miksa,
statistike su još impesivnije - ostali obnovljivi izvori energije su porasli sa 85 gigavata u 2004. godini na 560 gigavata na kraju
2013. godine ■
Pre osam godina, država Šlezvig-Holštajn je
prozvodila samo oko 30 odsto svoje energije
iz vetroelektrana, tako da je postizanje cilja
od 100 odsto u takom kratkom vremenskom
periodu značajno dostignuće. Prema izveštaju o ekonomskom uticaju energije vetra
u državi iz 2011. godine, Šlezvig-Holštajn
je obezbedio 11,4 odsto od ukupne instalisane snage u Nemačkoj sa 3.271 megavat
(MW) dobijenih iz 2.705 turbina. Izveštaj
Udruženja profesionalaca u oblasti vetroenergije predviđa da će do 2030. godine
kapacitet vetrogeneratora na moru dostići
25.000MW, dok bi kopneno generisanje
vetroenergije došlo i do 6.000MW.
Država Šlezvig-Holštajn je dom za više od
200 preduzeća u vetroenergetskom sektoru
sa oko 7.000 zaposlenih. Od 2010. godine,
taj sektor je u Nemačkoj obezbedio više od
96.000 poslova, a ta cifra se očekuje da će
rasti kako se nacija ustremljuje ka postepenom ukidanju nuklearne energije i njene
zamene sa obnovljivim izvorima.
Dok država Šlezvig-Holštajn ima za cilj
da postane prva od 16 nemačkih saveznih
država koja će prevazići reper od 300 odsto energije iz obnovljivih izvora, bavarsko
selo je već prešišalo taj cilj. Godine 2011,
selo Vildpoldsrid je proizvelo neverovatnih
321 odsto svoje električne energije iz obnovljivih izvora energije, generišući više od 4
miliona evra prihoda od prodaje energije
nacionalnoj mreži ■
zanimljivosti
Nova građevinska metoda omogućava „naduvavanje“
betonskih kupola
Verovatno ne postoji mnogo betonskih kupolastih konstrukcija u mestu gde živite, i za
to postoji razlog: njih je jako teško izgraditi.
Njihova izgradnja obično zahteva izgradnju
potporne drvene konstrukcije koja drži beton
na mestu dok se on ne stvrdne. Sada je, međutim, tim sa Bečkog Univerziteta za tehnologiju razvio sistem koji omogućava betonskim
ljuskastim strukturama da se jednostavno „naduvaju“ i sklope zajedno sa čeličnim kablom.
Jednom kada se ljuska podigne, vazdušni
jazduh se izduva i ukloni, a grede i kabl se
skidaju. Savijanje očvrslog betona izaziva
pojavu nekih manjih pukotina, ali one navodno ne utiču na stabilnost strukture. „Ukoliko je oblik dobar, svaka ploča drži drugu
na mestu i konstrukcija je stabilna“, kaže
vođe projekta, profesor Johan Koleger. I na
kraju, cela stvar se prekriva sa slojem maltera koji mu daje malo više jačine (a takođe i
sprečava postavku nezgodnih pitanja zbog
onih pukotina).
Ova tehnika je nazvana pneumatskom metodom klina, i ona je upoređena sa ljuštenjem pomorandže i postavljanje njene kore
ravno na stolu - ali u obrnutom smeru. Evo
kako to funkcioniše...
Prvo, nekoliko ravnih oblika sa armaturom
se postavi jedno uz drugo na tlo na gradilištu, i to na vrhu plastičnog vazdušnog
jastuka. Beton se zatim izliva u ove kalupe
i ostavi se da stvrdne, što rezultira u nizu
ravnih ploča. Metalne grede i čelični kablovi
se naknadno vežu za te ploče, povezujući ih
sve zajedno.
Prilikom testiranja sistema, betonska kupola koja meri 2,9 metara visine je izgrađena
za oko dva sata. Prema profesoru Kolegeru,
ljuske do 50 metara u prečniku su izvodljive sa ovom metodom. Drugi vođa projekta,
Bendžamin Kromoser, smatra da metoda
može da smanji troškove izgradnje ovakvih
objekata za oko 50 odsto - uz uštede u vremenu i materijalu.
Zatim se vazdušni jastuk u obliku kupole
naduvava. Kako se on ispunjava sa vazduhom, on podiže ploče odozdo, terajući ih
da se savijaju sa njim tokom procesa. U isto
Kišnica se koristi za
proizvodnju električne
energije
Kada se žalimo zbog kiše, drugi ljudi često
na to govore: „Da, ali ona je dobra jer zaliva
biljke.“ Pa, zahvaljujući sistemu mikroturbina
stvorenim od strane tri studenta sa Tehnološkog univerziteta u Meksiku, kišnica se sada
koristi i za generisanje električne energije.
vreme, kabal se zateže kako bi ih udobno
smestio jednu pored druge, gde priključne
grede obezbeđuju da se svi oni kreću uniformisano. Sve ploče imaju ivice klinastog
oblika koje im omogućavaju da se bezbedno
uklope sa svojim susedima.
Austrijska železnica je već naručila dizajn za
nadvožnjak za divlje životinje koji bi inkorporirao ovu tehnologiju ■
LIX: Najmanja olovka na svetu za 3D štampu vam
omogućava crtanje u vazduhu
LIX je najnoviji proizvod u industriji ručno držane 3D štampe. Predstavljena je krajem
aprila na internet portalu za sakupljanje fondova Kickstarter, a njeni dizajneri kažu da je
super kompaktni dizajn manji od bilo koje druge olovke na tržištu i može čak da se napaja
električnom energijom iz USB porta. Nakon što je uključite, olovci LIX treba manje
od minut vremena da se zagreje i spremni
ste da započnete kreiranje vertikalnih ilustracija.
Tim koji stoji iza olovke LIX je u saopštenju za medije izjavio:
Ukratko, Pluvia sistem - razvijen od strane
studenata Omara Enrikea Lejva Kokoa, Romela Brauna i Gustava Rivera Velaskeza koristi tok kišnice koja otiče sa krovova kuća
u olucima da okreće mikroturbine smeštene
u cilindričnom kućištu. Električna energija
koja se generiše od strane te turbine se koristi za punjenje baterije od 12 volti, koja se
dalje može koristiti za napajanje LED lampi
ili drugih manjih aparata u domaćinstvu.
Generator je širok oko 5cm, sa visinom od
25,4cm, a prima vodu kroz oluk prečnika
13mm. Jednom kada voda poteče preko
mikroturbine, ona potom prolazi kroz filter
sa aktivnim ugljem i u rezervoar, dobijajući
„jednako čistu ili čistiju vodu od vode iz javnog vodovoda Meksika“, kažu studenti.
Sistem Pluvia je već testiran u naselju Iztapalapa u Meksiko Sitiju. Univerzitet se sada
nada da će povećati moć sistema, omogućavajući mu da generiše veću količinu električne energije ■
„LIX 3D olovka za štampanje ima slične
funkcije kao 3D štampač. Ona topi i hladi
obojenu plastiku, što vam omogućava da
stvorite krute i slobodnostojeće strukture.
LIX ima mlaznicu koja se greje i koja se napaja preko USB 3.0 porta. Plastično punjenje ABS/PLA se uvodi u gornji deo olovke
LIX. Punjenje prolazi kroz patentirani mehanizam dok se kreće kroz olovku i gde na
kraju stiže do zagrejne mlaznice koja topi i
hladi plastiku. Interesantna činjenica o ovoj
laganoj olovci je da strukture koja ona stvori
mogu biti formirane u bilo kom obliku.“
Olovka LIX ima mnogo više elegantniju
formu i finiji vrh od sličnih uređaja koje
smo videli, kao što je olovka 3Doodler, iako
je malo skuplja ■
39
zanimljivosti
Otpadna voda koja se sama
čisti i rezultira sa više vode,
a manje mulja
Korišćenje otpadne vode za čišćenje otpadne
vode je premisa nove australijske tehnologije
koja se oslanja na formiranje jedinjenja koja se
nazivaju hidrotalcidi i koja rezultira sa manje
mulja od tradicionalnog čišćenja vode sa krečom. U jednom testu, ekvivalent od 20 olimpijskih bazena otpadnih voda je tretirano, sa
konačnim smanjenjem mulja do 90 odsto.
Samolečeći polimer se obnavlja za samo nekoliko minuta
Istraživači sa nemačkog Karlsrue instituta
za tehnologiju su razvili samolečeći polimer koji može da se samostalno popravi i
u potpunosti obnovi svoje mehaničke osobine za samo nekoliko minuta kada se zagreje na niskim temperaturama. Materijal se
može koristiti za stvaranje samoobnovljivih
zaptivnih masa, farbi otpornih na grebanje
i za pouzdanije vlaknima ojačane plastične
komponente.
počne primenom ili toplote, svetlosti ili hemijske supstance; drugo, obnovi je potrebno samo nekoliko minuta kada se primeni
relativno malo toplote (120 stepeni Celzijusa); i na kraju, mehaničke osobine materijala mogu biti u potpunosti obnovljene, a
polimer se može lomiti i sastavljati na ovaj
način teoretski neograničeni broj puta.
Samolečeći polimeri su ekstremno atraktivni
materijali, ali stvaranje „idelanog“ polimera
nije uopšte lako i određeni kompromisi se
moraju postići. Do sada su naučnici uglavnom problemu pristupali na dva načina: ili
su koristili mrežu ugrađenih mikrokapsula
koje sadrže sredstvo za lečenje (koje samo
može da izleči materijal ograničeni broj
puta), ili materijale koji mogu da se leče u
nedogled jer su povezani reverzibilnim hemijskim reakcijama (ali im je potrebna velika količina energije kao katalizator).
Hidrotalcidi su slojevite kristalne strukture
karbonata, magnezijuma i aluminijuma, a
ono što je najvažnije, oni mogu da apsorbuju
nečistoće unutar sebe. Hemijskom manipulacijom ovih elemenata koji su „prirodno“
prisutni u otpadnim vodama u visokim koncentracijama, istraživači sa CSIRO-a (naučna agencija Australije) su izazvali formiranje
ovih hidrotalcida.
Ovaj proces se javlja kako se koncentracija magnezijuma i aluminijuma menja i pH
vode raste. Kako se kristali formiraju, unutar
njih ostaju zarobljene i brojne druge otpadne
materije - u testiranjima su one uključivale
radijum, retke zemne elemente, anjone i prelazne metale.
Istraživački tim na čelu sa Kristoferom
Barner-Kovolikom (Christopher BarnerKowollik) su koristili treći pristup. Oni su
stvorili „promenljivu mrežu“ od umreženih
vlakana ili malih molekula koji su vezani
reverzibilnom hemijskom reakcijom. Specifičnost ovog materijala je da vlakna mogu
biti razbijena u svoje sastavne delove, a zatim ponovo sastavljena prilikom primene
toplote.
Postoji nekoliko ključnih prednosti novog
pristupa: prvo, proces samolečenja može da
Barner-Kovolik i njegove kolege smatraju
da njihov metod može biti primenjen na
druge poznate plastike, i da može da se koristi za promenu mehaničkih osobina materijala sa visokim stepenom preciznosti.
Potencijalne primene mogu uključivati plastične komponente ojačane vlaknima, brzu
izradu prototipova, lepkove, kompozitne
materijale, farbe otporne na ogrebotine i samo-isceljujuće zaptivne mase.
Istraživanje je objavljeno u najnovijem časopisu „Advanced Materials“ ■
Singapurski vertikalni vrt je najveći na svetu
prema Ginisovoj knjizi rekorda
Zgrada „Tree House“ u Singapuru, delo kompanije CDL, je nedavno postavila novi Ginisov svetski rekord sa najvećim vertikalnim vrtom na svetu. Zeleni zid građevine meri 2.289 metara kvadratna i očekuje se da će uštedeti više od 500.000 dolara u troškovima energije i vode godišnje.
Dobijena smeša može biti lako centrifugirana
kako bi se razdvojio mulj, koga postoji manje
zbog veće koncetracije i manje zapremine pomešane vode. Koncentrisani mulj može biti
teoretski obrađen kako bi se povratili neki od
metala i minerala iz smeše. Voda može biti efikasnije prečišćena posle, ukoliko je potrebno.
Sa smanjenjem obima mulja dolaze i prednosti u lakoći rukovanja i nižim troškovima
transporta i odlaganja. Tehnološki proces se
razvija za licenciranje od strane kompanije
Virtual Curtain Limited ■
40
„Tree House“ je dvadesetičetvorospratna
stambena zgrada smeštena u mirnom kraju singapurskog okruga 23, a koja se može
pohvaliti sa najvećom vertikalnom baštom
na svetu, kao i sa vrhunskom održivom tehnologijom i elementima kao što su prozori
koji smanjuju toplotu i senzori pokreta koji
automatski aktiviraju svetla.
Vertikalna bašta će smanjiti ugljenični otisak stambene zgrade filtriranjem zagađivača
i ugljen-dioksida iz vazduha. Zeleni spoljni zid će smanjiti apsorpciju toplote, što bi
moglo da dovede do uštede energije između
15 i 30 odsto.
Izvođač, kompanija „City Developments
Limited“ (CDL) je pobedila na tenderu za
izgradnju objekta avgusta 2009. godine, a
projekat je završen 2013. godine ■
zanimljivosti
Sjajan izum donosi LED sunce u prostore bez prozora
Da li u vašem stanu ili radnom prostoru
nedostaje prirodne svetlosti? Ukoliko je vaš
odgovor da, obratite pažnju na ostatak teksta - italijanski fizičar Paolo Di Trapani sa
Univerziteta u Insubriji je izumeo veštački
uređaj za dnevnu svetlost nazvan CoeLux
koji izgleda isto kao i sunčano nebo! I za
razliku od drugih veštačkih izvora svetlosti,
CoeLux zapravo replicira temperaturu boje
sunčeve svetlosti i način na koji se sunce
kreće preko neba.
Studenti napravili crep
koji uklanja smog
Tim ambicioznih studenata na Univerzitetu
Kalifornija u Riversajdu je razvila novo oružje protiv zagađenja vazduha. Za učestvovanje
na studentskom konkursu Agencije za zaštitu
životne sredine SAD-a (EPA), oni su stvorili crep obložen sa titanijum dioksidom koji
može da uništi čestice smoga u atmosferi, suštinski eliminišući veliki procenat štetnog gasa
azot oksida koga emituju vozila i elektrane.
CoeLux koristi najnoviju LED tehnologiju koja štedi energiju kako bi reprodukovao spektar
sunčeve svetlosti. On koristi sofisticirani optički sistem kako bi stvorio osećaj udaljenosti između „neba“ i „sunca“. A njegova površina je napravljena od nano-struktuisanih materijala
koji su samo nekoliko milimetara debljine i koji oživljavaju ceo proces prostiranja sunčevih
zraka koji se dešava u atmosferi i čini nebo plavim. Ovi elementi mogu biti inkorporirani
u visoko-tehnološke lažne plafonske i prozorske sisteme, kako bi stvorili „svetlarnik“ za
enterijer i podzemne prostore gde sunce ne može da dođe.
Koliko je uređaj dobar u oponašanju prave sunčeve svetlosti? Tokom testiranja, čak
su se i klaustrofobični ljudi osećali srećno
i opušteno kada su bili izloženi svetlosti
uređaja CoeLux, uprkos činjenici da su oni
bili u malenoj sobi bez prozora od samo nekoliko metara kvadratnih. Korisnici mogu
da biraju između tri postavke koje vam donose sunčevu svetlost Severne Evrope, Mediterana ili tropskih krajeva ■
Staklena platforma za avanturiste na neboderu u Čikagu
Nova atrakcija je postavljena u neboderu u Čikagu za posetioce koji se ne plaše avanture i
visina. Opservatorija 360 Čikago, ranije poznata pod imenom Džon Henkok opservatorija,
postavila je platformu za osmatranje koja se malo razlikuje od tipičnih platforma. Ona se
postepeno naginje van mase nebodera do ugla od 30 stepeni na visini od 305 metara.
Ideja je osmišljena od strane inženjerske kompanije Thornton Tomasetti, koja je želela da
omogući posetiocima opservatorije novo iskustvo sa kojime mogu da testiraju sopstvene
granice. Naravno, tako nešto je zahtevalo podosta planiranja i razvoja. Originalni crteži nebodera su morali biti proučeni zajedno sa merama postojeće platforme. Nakon toga, proces
projektovanja je zahtevao kontinuirane preglede i reviziju.
Početna izrada čelične konstrukcije je završena februara ove godine, a platforma je postavljena krajem tog meseca. Da bi se to postiglo, zapadni deo postojeće platforme za gledanje
je morao biti prepravljen, postavljanjem čeličnog rama, povezivanjem hidraulične jedinice i
testiranjem celokupne platforme.
Opšte je poznato da se smog dobija od gasova
oksida azota koji reaguju na sunčevu svetlost,
suštinski osuđujući da gradovi sa najgušćim saobraćajem postanu visoko zagađeni. Kroz svoje
istraživanje, studenti su otkrili da oblaganjem
glinenih pločica sa titan dioksidom, 88 do 97
odsto oksida azota može biti uklonjeno iz atmosfere i razbijeno na manje štetna jedinjenja.
Titanijum dioksid je česta, jeftina hemikalija
koja se može naći u različitim svakodnevnim
proizvodima. U stvari, ona je toliko jeftina da
su studenti izračunali da prosečni stambeni
krov može biti pokriven sa crepom obloženim sa ovom hemikalijom za samo 5 američkih dolara. Nakon jedne godine, istraživanje
pokazuje da bi crep mogao da razbije ekvivalentan broj čestica smoga koji je nastao automobilom koji je prešao 11.000 milja.
Zahvaljujući njihovom revolucionarnom istraživanju, studenti su osvojili 15.000 dolara
nagrade takmičenja EPA P3 (People, Prosperity and the Planet), ali oni ne odustaju
još. Tim želi da nastavi da proširuje njihove
istraživačke horizonte dodavanjem njihovog
premaza od titanijum dioksida na spoljašnje
farbe, beton i infrastrukturne elemente ■
Neboder se nalazi blizu obale jezera Mičigen i posetioci opservatorije imaju impresivene poglede od 360 stepeni na celo jezero
i Čikago. Sama platforma može da primi
osam korisnika u isto vreme i pokreće se
korišćenjem hidrauličkih cilindara. Kada se
gosti smeste bezbedno unutar odeljaka, koji
su na 94. spratu zgrade, platforma se nakrivljuje ka spolja prvo za 19 stepeni, zatim 25
i na kraju za 30 stepeni zajedno sa posmatračima.
Posetioci već sada mogu isprobati ovu jedinstvenu platformu, ukoliko se naravno ne plaše visine, i to po ceni od 5 američkih dolara
(plus regularna cena ulaska u neboder) ■
41
TEMA broja
Kako sprečiti pojavu
buđi u objektima
Rast plesni u domovima je vruća tema u industriji stanogradnje ovih dana nakon poplava.
Naslovi u novinama upozoravaju na opasnost od izloženosti buđi u našim domovima i u kancelarijama.
Buđ, član porodice gljivica, javlja se u hiljadama varijanti i postoji u svakom zatvorenom i otvorenom
okruženju. Ona je prirodni i neophodni deo ekosistema u kome mi živimo. Iako mnoge vrste
buđi imaju pozitivne efekte, postoji nekoliko sojeva koji mogu dovesti do zdravstvenih
problema ako im se dozvoli da uspešno cvetaju u zatvorenom prostoru.
Pošto buđ može da oslobodi štetna organska jedinjenja (VOC ), proizvede alergene, i
uopšte utiče na kvalitet unutrašnjeg vazduha
jedne zgrade, razvoj plesni ima potencijal
da utiče na zdravlje stanara. Kako bi se održao zdrav ambijent u prostorijama, važno je
ublažiti i sprečiti rast plesni u unutrašnjim
prostorima. Mada, ukoliko potražite informacije o buđi u zgradama bićete preplavljeni
sa količinama informacija - površna internet
pretraga otkriva više od 40 miliona pogodaka (na engleskom jeziku prema Google pretraživaču). Imajući u vidu količinu dostupnih
informacija, može biti teško steći jasnu sliku
o tome šta je važno u vezi buđi i, ono što je
podjednako bitno, raspoznati šta je tačno, a
šta nije kada je u pitanju sprečavanje razvoja
buđi i odgovarajući prateći uticaji.
terija može da se akumulira. To uključuje ne
samo drvo i papir, već i tepih, staklo, pa čak
i čelik. Nije prisustvo organskih materija ono
koje izaziva problem sa buđi, već je nepravilno upravljanje vlagom i vlažnosti vazduha u
zgradi ono što dovodi do raznih problema,
od kojih je samo jedan razvoj buđi.
U slučaju upada vode, čisti i suvi građevinski
materijali i nameštaj postaju vlažni ili mokri, a u roku od 48 časova se razvija buđ.
Očistite buđ sa tvrdih površina sa vodom i
deterdžentom, a zatim u potpunosti osušite
površine. Međutim, budite svesni da će upijajući materijali kao što su tepisi i postava
koje postanu buđavi možda morati da se
zamene.
Ko je u opasnosti?
Izloženost pojedinim vrstama buđi može da
izazove zdravstvene probleme. Osetljivost
pojedinaca i iznos izloženosti varira toliko
da ne postoji „bezbedan“ prag definisan
od strane vlasti. Prema Centru za kontrolu
bolesti (CDC - Center for Disease Control )
SAD-a, većina ljudi nema nikakvu reakciju
pri „normalnoj“ izloženosti buđi, međutim
neki pojedinci pokazuju veliku osetljivost
na izlaganje, nalik onima koji su pogođeni
polenskom groznicom. Deca, stariji građani i ljudi sa oslabljenim imunim sistemom
mogu biti više osetljiviji na buđ. Iako „toksična buđ“ jeste fraza koja se najčešće
pojavljuje u naslovima, Agencija za zaštitu
životne sredine SAD-a (EPA ) i CDC kažu
da trenutno ima vrlo malo naučnih dokaza
koji povezuju izloženost buđi i ekstremne
bolesti, s obzirom na nizak nivo izloženosti
u većini domova.
Pogrešna percepcija buđi
Postoje mnoge pogrešne predstave o buđi,
ali jedna od najčešćih je da prisustvo papira,
drveta i sličnih organiskih materija povećava
verovatnoću rasta buđi u objektu. U stvarnosti, buđ može da raste na skoro svakoj površini gde prašina, prljavština ili organska ma-
42
Iako je izolovanje spoljašnjih zidova, krova, odvoda i cevi od suštinskog značaja za
energetsku efikasnost, ove površine mogu
razviti buđ ukoliko se ne preduzmu mere
predostrožnosti tokom instalacije. Da bi se
smanjio potencijal kondenzacije na hladnim
površinama, važno je ugraditi dobro zapečaćenu vazdušnu barijeru i retarder vlage na
toploj, unutrašnjoj strani zida ili krova kako
bi se blokirao vazdušni upad vlage.
Odakle dolazi vlaga?
Generalno, buđ treba tri stvari za rast: spore buđi, vlagu i izvor hrane (koja može biti
tako jednostavna kao što je kućna prašina).
Spore buđi su svuda - one su uvek prisutne
u vazduhu i u okruženju. Isto tako, zgrade
su izgrađene i opremljene koristeći širok
spektar organskih materijala koji mogu da
služe kao izvor hrane. Prema tome, jedina
efikasna strategija za kontrolu buđi jeste
preko kontrole vlage.
Da biste smanjili verovatnoću razvoja kondenzacije u naseljenim objektima, zatvorena
relativna vlažnost vazduha treba da se održava na nivou između 30 i 60 odsto. Uverite
se da su prostorije poput kupatila, kuhinja,
ostava, sušara i drugih izvora vlage dobro
ventilirana (mehaničkim ili prirodnim putem), i takođe se nemojte libiti korišćenja
klimatizacije i odvlaživača vazduha.
www.build.rs
Curenja i poplave: Većina velikih problema
sa buđi se prepisuje velikim količinama vode.
Curenje se može desiti u vodovodnim i kanalizacionim instalacijama, krovu ili zidovima. Ovo se često dešava zbog neodržavanja
tih komponenti, šteti usled neke prirodne
nepogode ili nepravilne postavke materijala.
Neprimećeno malo curenje može da dovede do velikih problema. Prskalice za baštu
bi trebalo postaviti tako da prskaju dalje od
spoljašnjih zidova doma. Kuće treba isušiti u
roku od 24 do 48 sati od curenja ili poplave,
naravno ukoliko je to moguće.
Kondenzacija: Svi su upoznati sa kondenzacijom vodene pare na hladnom piću tokom toplog letnjeg dana. Ista stvar može
da se desi na prozorima u zimskim danima,
ili na hladnoj cevi za vodu ili klimatizacionom kanalu u toploj, vlažnoj klimi. Ukoliko
se ostavi nekontrolisana, ova kondenzacija
može da akumulira i stvori idealne uslove
za rast buđi.
Prodor vazduha: Kako vetrovi duvaju prema objektu, vazduh može da se ušunja kroz
rupe u oblogi, ispod pragova, oko vrata i
TEMA broja
prozora, kao i preko električnih utičnica.
Ukoliko postoji velika razlika između unutrašnjih i spoljašnjih temperatura, vodena
para može da kondenzuje u šupljinama, ili
iza zidnih obloga, kako prolazi kroz izolaciju i hladi se do tačke rošenja. Jednom kada
se tečna voda sakupi u šupljini, buđ može da
počne da raste.
Bez obzira na izvor, višak vode bi trebao da
se očisti što je pre moguće, a pogođene materijale bi trebalo osušiti. Ukoliko sumnjate
da imate ozbiljan problem sa rastom buđi
u vašem domu, potražite savet od profesionalaca.
Proizvodi otporni na buđ
Postoji veliko interesovanje po pitanju proizvoda otpornih na buđ u poslednjih nekoliko godina. Iako postoji mnogo takvih
proizvoda koji su dostupni, njih ne treba
smatrati čudotvornim lekom koji će sprečiti
buđ u svim okolnostima. Proizvodi otporni
na buđ, što uključuje određene gips ploče i
zidne obloge otporne na vlagu i buđ, obezbeđuju dodatnu robusnost koja pomaže kada
neželjena vlaga uđe u objekat. Ovaj dodatni
nivo zaštite u slučaju upada vode, manje
poplave ili izlivanja na kraju neće uspeti u
njihovoj nameni ukoliko su proizvodi stalno
izloženi vlazi. Dakle, smatrajte proizvode
otporne na buđ kao dodatnu polisu osigu-
ranja, a ne kao na primarnu liniju odbrane.
Oni nisu zamena za pogodan sistem upravljanja vlagom, odgovarajuće građevinske
prakse i dobro održavanje.
Samo tehnologije „čiste sobe“, koje se obično koriste u visokotehnološkoj proizvodnji
i u naučno-istraživačkim ustanovama za
visoko specijalizovane primene kao što je
proizvodnja mikročipova, mogu u potpunosti da eliminišu spore buđi iz prostorije. Ove
tehnologije čvrsto kontrolišu nivo zagađujućih materija – kao što su prašina, mikrobi
u vazduhu, aerosolne čestice i hemijska isparenja - ali one su previše skupe i previše
nepraktične za većinu objekata u kojima
ljudi žive i rade. U većini slučajeva, primarna odbrana protiv rasta buđi jeste kontrola
količine vode koja ulazi u zgradu.
Drugi potencijalni problemi
Nažalost, upad vlage predstavlja više od puke
pretnje izbijanja plesni u zgradi. Vlažna sredina takođe podstiče rast grinja i bakterija,
što zauzvart može uticati na kvalitet unutrašnjeg vazduha, a može da privuče i insekte,
glodare i druge štetočine. Vlaga će na kraju
oštetiti materijale, i učiniće zgradu manje
vrednom i smanjiće njen životni vek. Sve
ovo znači da je važno tretirati višak vode sa
istim osećajem hitnosti kao što biste tretirali jedan tinjajući požar. Odmah identifikujte
odakle voda dolazi, zaustavite je i osušite ili
zamenite materijale koji su vlažni.
Dobro se upoznajte sa nekim od znakova raspoznavanja buđi, uključujući vlagu, neprijatne mirise, promenu boja, ljuštenje boja, kondenzaciju i zbijenu izolaciju. Sezonski pregledi
celokupnog objekata, a posebno zavučenih
prostora kao što su potkrovlja će vam pokazati
da li u njima ima naznaka razvoja buđi – svaka
vidljivo komrpomitovana izolacija, promena
boje na vrhu ili dnu zidova, kao i neprijatni
miris. Sertifikovani stručnjaci imaju različite
tehnike da provere ovo, počevši od sondiranja unutar šupljina u domu do termografskih
analiza korišćenjem infracrvene kamere.
Dobra smernica je sprovoditi kvartalnu inspekciju ovih prostora unutar objekta kako bi
se tražilo prisutvo vode ili vlage. Ukoliko otkrijete bilo koje znake vlage, uverite se odakle
voda dolazi i gde odlazi. Preduzmite korake da
zaustavite prodor vode, i kada osušite taj prostor, procenite da li neki od građevinskih materijala (ili nameštaja) mora da se zameni.
Suva zgrada sprečava ne samo pojavu buđi,
već i stvara više prijatnu, zdravu životnu
sredinu. Suva zgrada je više izdržljivija i
ima manje problema prilikom održavanja.
Kontrola vlage je zaista dobitna situacija za
građevinske profesionalce, podjednako kao i
43
za vlasnike objekata i stanare ■
43
www.build.rs
43
43
TEMA broja
Nova generacija
protivpožarnih hidranta
Tradicionalni hidrant, ta bezopasna metalna cev sa kapom,
je jedan od onih svakodnevnih predmeta koji je toliko
banalan da ga većina ljudi ne primećuje. Za više od 100
godina, ovaj uređaj koji spašava živote se malo promenio u
pogledu dizajna ili funkcionalnosti, sve do nedavno kada je
bivši vatrogasac promenio to sa svojim hidrantom sledeće
generacije.
Prema bivšem vatrogascu i pronalazaču iz
Njujorka, Džordžu Sigelakisu, njegov hidrant sledeće generacije karakteriše veliki
broj ispravki originalnog dizajna koji su
prevazišli neki od problema koji su pratili tradicionalne hidrante od početka. Pri
pod-artičkim temperaturama tradicionalni
sistemi zamrzavaju i mogu se pokvariti, što
je u nekim slučajevima rezultiralo u gubitku
ljudskih života kada vatrogasci ne mogu da
pronađu ispravan hidrant. Drugi inherentni
problem leži u sastavu livenog gvožđa, koji
uprkos impresivnim karakteristikama dugovečnosti, može da izazove curenja, zamr-
znuća i pukotine tokom vremena. Tako da je
prema bivšem vatrogascu rešenje bilo da se
ponovo izmisli hidrant.
Sigelakis je proveo preko dvadeset godina
života u projektovanju i doradi različitih
vrsta prototipa hidranta dok nije došao do
trenutnog sistema hidranta Spartak. Sigelakis je kompletno preradio unutrašnjost
hidranta tako da voda ne može da se zaledi, što je jedan od glavnih uzroka kvara kod
tradicionalnih sistema. A kako bi se izbeglo
manipulacija i neželjeni pristup, mlaznice
hidranta, priključci i operativni zavrtanj su
potpuno zatvoreni u kućištu. Kako bi otvorili sistem, specijalno dizajnirani alat za
otvaranje je potreban. Sistem će se zapravo
još više učvrstiti ukoliko neko pokuša da mu
pristupi ilegalno.
Kako bi rešio slabost materijala tradicionalnih sistema, Sigelakis je izabrao mešavinu
duktilnog gvožđa i nerđajućeg čelika za svoj
hidrant. Oba materijala nude sistemu visoki
nivo otpornosti na koroziju, koja je dodatno
ojačana premazom od specijalnog praga. Taj
premaz od praha može biti u nekoliko živih
boja kako bi se hidrant uklopio u estetske
zahteve sredine u kojoj se nalazi. Vizuelno,
Sigelakisov hidrant podseća više na periskop iz crtanih filmova nego na ozbiljnu
protivpožarnu opremu.
Iako je, prema pronalazaču, sistem dizajniran
da traje dvesta godina, njegova potencijalna
mana jeste veća nego inače cena po jedinici.
Sa cenom koja je za dvadeset odsto skuplja
po hidrantu od tipične jedinice, to bi moglo
da se pokaže kao problem za gradove koji su
stalno u manjku sa budžetom, mada planirani
nedostatak održavanja hidranta koji se nagomilavaju tokom vekova bi trebalo da pokrije
više od početnog gotovinskog izdatka.
Sigelakisov sistem je trenutno u fazi testiranja sa 150 jedinica koji su raspoređeni u
jedanaest država širom Sjedinjenih Američkih Država-a. Sistem je zapravo testiran
tokom uragana Sendi 2012. godine i prošao
je sa odličnim ocenama ■
44
facebook.com/Gradjevinarstvo
vesti | zanimljivosti | tekstovi | aktuelnosti | tenderi
44
44
www.build.rs
PAMETNO
NAVODNJAVANJE
Pametno navodnjavanje nije novi koncept za profesionalce koji se
bave ovom delatnošću i stručnjake u oblasti zelene gradnje. Nekoliko
tipova ove tehnologije se pominje u okviru Međunarodnog normativa
o zelenoj gradnji (IgCC - International Green Construction Code) i
priloga Međunarodne asocijacije vodovodnih i mehaničkih
profesionalaca (IAPMO - International Association of Plumbing
and Mechanical Officials), kao i u okviru programa kao što su
programi „WaterSense New Homes“ i „LEED for Homes“ američke
Agencije za zaštitu životne sredine. Međutim, samo jedan pametan
proizvod za navodnjavanje (kontrolor navodnjavanja koji
funkcioniše na osnovu stvarnih vremenskih uslova) je izazvao
veliku pažnju, i to uglavnom zbog činjenice da je to jedina
tehnologija za navodnjavanje koja može da se kvalifikuje
za dobijanje sertifikacije „WaterSense“.
www.build.rs
živeti u zelenom – zenergija – graditi zeleno
leto 2014
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje
pejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –
45
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
Brent Mečam (Brent Mecham), direktor
razvoja industrije pri Udruženju za navodnjavanje (Irrigation Association), kaže da
je ovo nešto što mora da se promeni ukoliko zaista želimo da smanjimo korišćenje
vode na otvorenom. Mečam kaže da zapravo postoje četiri ključne tehnologije koje
bi već trebalo da se nalaze u specifikaciji
svakog profesionalca:
• Kontrolori zasnovni na vremenu ili
klimi: Ovi kontrolori koriste podatke o
vremenskim prilikama kao što je sunce,
temperatura i vetar kako bi utvrdili
potrebu količinu vode koju biljke zahtevaju;
• Senzori vlage u tlu (često se opisuju kao
„elektronski koreni“): Ovi senzori mere
sadržaj vlage u zemljištu kako bi pomogli
u pravilnom i svrsishodnom korišćenju
tehnologija za navodnjavanje;
• Senzori kiše: Uređaji napravljeni da
prekinu planirani ciklus automatskog
kontrolora sistema za navodnjavanje
prilikom pada određene količine padavina; i
• Prskalice sa regulacijom pritiska: Prskalice koje regulišu pritisak u mlaznici.
Mečam kaže da su istraživanja pokazala
da svaki od ovih pametnih proizvoda za
navodnjavanje ima potencijal da ponudi
najmanje 20 odsto u uštedi vode, a u nekim slučajevima, čak i više. Istraživanje sa
Univerziteta u Floridi, na primer, zaključilo je da kućevlasnici u Floridi mogu da
postignu uštede vode do 44 odsto ukoliko
bi koristili senzore kiše. Ono što je zanimljivo jeste da državni zakon zahteva da
svaka osoba koja kupi i postavi automatski
sistem za navodnjavanje mora da postavi i
senzor kiše. Nažalost, ta ista studija procenjuje da samo oko 25 odsto kućevlasnika
na Floridi poštuje zakon i zaista postavi
senzore za kišu.
Prskalica sa regulacijom pritiska
gi sistemi za navodnjavanje napravljeni da
rade pod nižim pritiskom vode“, objašnjava Mečam. „Mlaznice trebaju da funkcionišu na 30 psi (2,07 bara), ali mi nailazimo
na mnoge koje rade na 45 do 50 psi (3,10 3,45 bara). Ukoliko bi sve radile na 30 psi,
to bi predstavljalo oko 20 odsto smanjenja
vode koje prskalice potroše, a pritom će
prskalice zapravo raditi bolje. Posedova-
Prskalice sa regulacijom pritiska su druga
tehnologija koja se previđa i koja zapravo
popravlja instalacionu manu koja se može
naći u većini sistema za navodnjavanje na
otvorenom. „Mnogo vodoinstalatera misli
46 da je veći pritisak bolja stvar, ali su mno-
Senzori vlage
njem prskalica koje regulišu pritisak produžavate životni vek vašem sistemu i, što
je važnije, štedite vodu u velikim količinama.“
Mečam veruje da ukoliko bi svaki vlasnik
kuće instalirao jedan pametan proizvod za
navodnjavanje, mogli bismo da doživimo
vidno smanjenje od 20 do 25 odsto u upotrebi vode za održavanje pejzaža. Međutim, on pažljivo ističe da to ne znači da
bismo štedeli vodu, već tačnije da bismo
je oslobodili za drugu upotrebu. „Mi znamo da stanovništvo neće prestati da raste i
da potražnja neće nestati“, objašnjava on.
„Svi ovi proizvodi imaju namenu da poboljšaju efikasnost navodnjavanja, a jedan
od rezultata efikasnosti navodnjavanja će
biti smanjenje količine vode koja se koristi. Ovo će biti način da se protegne urbano vodosnabdevanja tako da zadovolji sve
zahteve.“
Dakle, šta je potrebno kako bismo ove proizvode uspešnije plasirali na tržište? Mečam
kaže da je dobro mesto za početak učiniti
sve njih pogodnim za „WaterSense“ etiketu. „Etiketa je jedna od onih marketinških
elemenata koji ga čine važnim“, kaže Mečam. „To bi promenilo tržište. Proizvođa-
Preduzeće MG KAČAREVIĆ d.o.o.
bavi se proizvodnjom gromobranske opreme,
elektrogalanterije i perforiranih i rešetkastih
nosača kablova, kao i uslužnom obradom metala.
Brđanska 134/a 11232 Ripanj
tel/fax: 011 8652 429
011 8653 099
e-mail: [email protected]
www.mgkacarevic.com
46
46
www.build.rs
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
či bi bili presrećni, a na kraju i kompanije
koje snabdevaju vodu bi bile presrećne. A
pravi pobednici bi bili potrošači.“
Zastoj, veruje Mečam, se javlja zbog nedostatka standarda testiranja - ključna reč
ovde je standarda. Tehnologije primene
pametnih voda (SWAT - Smart Water
Application Technologies), zajednička inicijativa između proizvođača i snabdevača
vodom, je već stvorila protokole za testiranje za sve četiri tehnologije, ali oni nisu
formalnog standarda, što prema Mečamu
usprova njihov prodor na tržištu.
Senzor kiše
Dobre vesti su da su standardi za testiranje
u povoju. Prema Mečamu, SWAT radi sa
Američkim udruženjem poljoprivrednih
i bioloških inženjera (ASABE - American
Society of Agricultural and Biological Engineers) na započinjanju standardnih procesa
za kontrolore zasnovne na vremenu i sen-
zore za vlažnost tla. Senzori kiše su sledeći
na horizontu za razvijanje standarda od
strane Međunarodnog saveta za normative
(ICC - International Code Council), ali vremenski okvir još nije uspostavljen. Prskalice sa regulacijom pritiska se već ispituju od
strane udruženja ASABE i ICC.
Međutim, postoji još više tehnologija i standarda na vidiku. Prema Mečamu, mlaznice
visokih performansi su sledeća granica za
pametno navodnjavanje. U stvari, SWAT
je u procesu stvaranja protokola testiranja
za ove proizvode, a Mečam očekuje da će
standard uskoro uslediti. Iako je tehnologija mlaznica visokih performansi stara
samo nekoliko godina, Mečam predviđa da
će tržište brzo gravitirati prema ovim proizvodima. „Mlaznice lako mogu zameniti
postojeće mlaznice i poboljšati performanse postojećih sistema za navodnjavanje,
bez potrebe za velikim remontom sistema
navodnjavanja“, objašnjava on.
U stvari, nekoliko vodovodnih preduzeća u
Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u mestima gde vladaju nestašice vode,
nude podsticaje za korišćenje pametnih
mlaznica, a mnoga istraživanja su pokazala
da oni poboljšavaju performanse navodnjavanja. Ali, kao i za druge pametne tehnologije navodnjavanja, Mečam i dalje misli da
je potreban standard za mlaznicu visokih
performansi, posebno pošto je to tehnologija u nastajanju. Standardni protokol za
testiranje bi pružio reper koji mora da se
dostigne za mnoge nove mlaznice koje se
sada projektuju i proizvode“, kaže on.
Predviđajući budućnost, Mečam bi voleo
da vidi standarde testiranja na mestu za
svih ovih pet tehnologija do 2015. godine,
za šta misli da bi pomoglo u proguravanju
ovih tehnologija kroz programe sertifikacije sličnih programu „WaterSense“, i
posledično u sve više domova. Međutim,
Mečam kaže da će biti važno za industriju
da stvori standarde koji se fokusiraju na
budućnosti i ostavljaju prostor za inovacije. „Mi ne želimo da stvorimo standard ili
test za proizvod koji bi zapravo inhibirao
inovacije“, kaže on. „Mi želimo da stvorimo standarde koje bi ih prihvatile. To je,
47
za mene, pravi izazov“ ■
47
www.build.rs
47
47
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
Preokret u vetroelektranama
na moru sa novim, jeftinijim
platformama „Seatower“
Vetroelektrane na moru kombinuju čiste, zelene, ekološki neutralne prednosti
kopnenih vetroturbina, a da su pritom mnogo manje vizuelno nametljive. Pritom,
za razliku od svojih pandana na kopnu koje mogu smetati ljudima u neposrednom
okruženju, postavljanje vetroturbina na moru može naići samo na protivljenje
ljuskara i beskičmenjaka. Mada, trenutno je mnogo skuplje postaviti turbine na
moru, a to posledično ograničava razvoj ovog sektora. I to je upravo razlog zašto
bi platforma za turbine „Seatower Cranefree“ mogla biti značajan korak napred.
Ona je jeftinija i lakša za postavku, a ne zahteva ogromnu i specijalizovanu opremu
kao standardne turbine. Platforma „Seatower“ može da pomogne da vetroelektrane
na moru postignu profitabilnost mnogo brže nego do sada.
Vetroelektrane su jedan od najjeftinijih,
najzelenijih i najpouzdanijih oblika generisanja energije. Jedna moderna turbina
može da napaja više od hiljadu kuća, a u
mnogim oblastima one postaju značajan
deo energetskog miksa.
Turbine na moru su čak i bolje u pogledu
performansi u odnosu na kopnene, i one
su mnogo dalje od očiju, tako da konzervativni mislioci ne moraju da skreću poglede od vetroturbina koje im narušavaju
krajolik na putu ka poslu. Čudno je koliko konzervativni političari nalaze rudnike
uglja daleko manje uvredljivim.
Ipak, do ovog trenutka, vetroturbine na
moru su mnogo, mnogo skuplje za postavku. To je zato što postoji mnogo izazova
koji se moraju prevazići dok pokušavate
da postavite masivan mono-šip temelj u
morsko dno.
Za početak, mono-šipovi su ogromni, oni
teže do 650 tona svaki i zahtevaju velike,
skupe brodove za njihov transport. Bro-
dove koji mogu da postave oslonce na
dnu mora i uzdignu se iznad talasa kako
bi obezbedili stabilnu platformu na kojoj
veliki kran može da funkcioniše. Veoma
specijalizovana, veoma retka i veoma skupa oprema koja radi u prilično uskom opsegu vremenskih uslova.
Temelji norveške kompanije „Seatower“
nude mnogo jeftiniji proces instalacije koji
funkcioniše otprilike ovako: prvo, baze se
masovno proizvode i montiraju na kopnu.
Potom se šuplje baze spuštaju u vodu, gde
one zatim stabilno plutaju. Odatle, one se
mogu odvući na lokaciju postavljanja sa
prilično malim brodom, gde se sa još dva
broda pozicioniraju precizno iznad predviđenog mesta.
U ovom trenutku, ventil se otvara i voda
se pušta u bazu. Struktura postepeno tone
do okeanskog dna. Čelična suknja oko
spoljašnje baze se ukopava u morsko dno
kako bi usidrila strukturu, a betonska
48
www.build.rs
mešavina se sipa u procep između baze i
morskog dna kako bi se obezbedio stoprocentni kontakt između baze i tla.
Peščana suspenzija se zatim upumpava u
vrh strukture dok ona ne postigne svoju
ciljnu težinu (obično između 6.000 i 7.000
tona), i sa time je baza spremna za postavljanje vetroturbine na njenom vrhu. Iako
je za ovaj korak postavljanja potreban
brod sa kranom, on je svakako potreban
za mnogo manji vremenski period.
Ukoliko bi toranj ikada morao da se premesti ili povuče iz upotrebe, navedeni koraci bi manje više mogli da se slede unutrag, sa bazom koja bi se vratila na kopnu,
ostavljajući vrlo malo uticaja na morsko
dno i ekosistem. Osim, naravno, nekoliko
zgnječenih rakova.
Podvodni radovi od strane ronilaca ili
podmornica nisu potrebni, a takođe nije
potrebno ni bušenje niti hidraulično pobi-
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
janje šipova radi temeljenja. „Baza za vetroturbine Seatower Cranefree Gravity je najviše primenljiva za dubine vode u rasponu
od 35 do 80 metara“, kaže Nils Brik (Niels
Brix) iz kompanije Seatower. „Međutim,
u nekim slučajevima gde na primer imate
kamenito morsko dno (i stoga ne možete
pobijati šipove), možete je koristiti i na dubinama manjim od 35 metara.“
Ova tehnologija će biti premijerno prikazana početkom 2015. godine sa jednom
bazom Seatower i vetroturbinom koja će
biti postavljena u okviru Fekamp (Fécamp)
vetroparka koja se nalazi u blizini obale
Normandije u Francuskoj.
Brik veruje da bi relativno jednostavan
proces postavljanja Seatower baze za vetroturbine mogao da ima značajan uticaj na
visoke cene generisanje energije iz vetra na
moru. „Koncept će sigurno, ukoliko bude
velikih proizvodnih razmera, pomoći u
smanjenju ukupnih troškova za vetroelektrane na moru“, kaže on. „Naše platforme
(temelji) su lakše i mnogo jeftinije za ugradnju od tipičnih čeličnih struktura koje
koriste specijalnu opremu i vozila.“
Iako Zapadna Evropa, Skandinavija i Britanska ostrva nude neposredne mogućnosti, sa velikim područjima relativno plitkih voda, velikim obližnjim populacijama
i dobrim, stabilnim vetrovima, Brik kaže
da kompanija Seatower ima globalne ambicije. „Mnoge lokacije u Sjedinjenim Američkim Državama i Aziji su potencijalno
veoma interesantne za nas.“
Proizvodnja električne energije je igra gde
novac ulazi i izlazi podjednako. Termoelektrane na ugalj i gas opstaju ne samo
zbog ukorenjenog biznisa i političkog lobiranja, već i zato što one jesu ekonomski
isplative.
U ovom trenutku, vetroelektrane na
moru su skupe i imaju manje ekonomskog
smisla. Ukoliko „Seatower“ i druge tehnologije mogu da pomognu u smanjenju
troškova generisanja energije iz vetra na
moru, više turbina mogu biti postavljene
u blizini obale gde one ne bi bile „ružne u
okruženju“ ili „predstavljale opasnost po
zdravlje“ ■
Istraživači sa MIT-a
pronašli novi način za
generisanje energije od
toplote
Istraživači sa Masačusetskog instituta za tehonologiju
(MIT) i Stanford univerziteta su pronašli novi način da
transformišu otpadnu toplotu u električnu energiju,
naročito u situacijama kada je temperaturni gradijent
mali, ispod 100 stepeni Celzijusa. Tehnologija koristi
široko dostupne materijale, i može se koristiti za recikliranje velike količine izgubljene toplote generisane u industrijskim procesima i elektroenergetskim postrojenjima.
Prema Agenciji za zaštitu životne sredine
Sjedinjenih Američkih Država (EPA - US
Environment Protection Agency), jedna trećina industrijske potrošnje energije u Sjedinjenim Američkim Državama se gubi u obliku
toplote. Ukoliko bismo mogli povratiti makar mali deo toga, bićemo u mogućnosti da
značajno smanjimo potrošnju energije.
Naučnici su se okrenuli ka termoelektričnim materijalima, koji mogu da generišu
električnu energiju iz gradijenta temperature, kao mogućem rešenju. Međutim, postoje dva problema sa tim pristupom:
• Prvo, oni su uglavnom napravljeni od
retkih materijala, što znači da su skupi i
da ne mogu biti ekonomični za industrijsku primenu, i
• drugo, kada je otpadna toplota samo nekoliko desetina stepeni toplija od okolnog okruženja, što je vrlo često, njihova
efikasnost kao termoelektričnih materijala je od samo oko 0,5 odsto.
Istraživači sa Masačusetskog instituta
za tehnologiju i Stanford univerziteta,
predvođeni profesorom Gangom Čenom
(Gang Chen), su osmislili alternativni pristup koji iskorišćava termogalvanički efekat, koji opisuje neobičan odnos između
temperature baterije i napona na kome
ona može efikasno da se napuni.
Naučnici su izgradili sistem koji omogućava
da otpadna toplota prvo podigne temperaturu baterije. Zbog termogalvaničnog efekta, baterija sada može da se napuni na nižoj
www.build.rs
voltaži nego što bi to normalno bilo potrebno. Baterija se zatim ostavi da se ohladi, i u
ovom trenutku njena niža temperatura joj
omogućava da se isprazni na višoj voltaži,
oslobaćajući više energije nego što je stavljeno u nju kroz električnu mrežu. Razlika u
energiji je sakupljena iz otpadne toplote.
Ideja korišćenja termogalvaničnog efekta
za generisanje električne energije je prvi
put predložena 1950-tih godina, gde je pokazala efikasnost i do 50 odsto po Karnoovoj granici.
U odnosu na prvobitni sistem, profesor Čen
i njegove kolege su postigle sposobnost da iskoriste mnogo manje razlike u temperaturi
sa relativno visokom efikasnošću (razlika od
50 stepeni Celzijusa, sa efikasnošću od 5,7
odsto) i korišćenjem uobičajeno raspoloživih materijala, kao što je bakar, koji bi lako
mogli da funkcionišu i u velikim razmerama. I na kraju, njihov sistem bi mogao biti
proizveden prilično lako, jer se jako dobro
uklapa u postojeće proizvodne lance.
Istraživači će se sada pozabaviti preostalim
izazovima - naime, niska gustina napona
od 1,2W/kg u poređenju sa termoelektričnim materijalim, brzina ciklusa baterije od
oko jednog sata, i potreba za opširnijim
testovima kako bi se osigurao sveukupan
koristan radni vek proizvoda.
Članak koji opisuje rezultate istraživanja
je nedavno objavljen u stručnom časopisu
„Nature Communications“ ■
49
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
Fitoremedijacija
Fitoremedijacija, tehnologija koja se sve više razvija, poznata je pod raznolikim
nazivima kao što su Wastewater Gardens – Vrtovi otpadnih voda ili Living Machines –
Žive mašine. U industrijskoj ekologiji je široko rasprostranjen naziv fitoremedijacija
ili bioremedijacija (fito gr. – biljka, biljni; bio gr. – život; remedium lat. – lek, sredstvo).
Ali osnovni principi su slični: sistem koji je projektovan da olakša prirodni proces
čišćenja otpadnih voda, obnove jezera, potoka ili močvara, obrade kanalizacionih
voda ili, što je diskutabilnije, mesta sa toksičnim otpadom.
Korišćenje močvarnog zemljišta za obradu
otpadnih voda nije nova ideja. Stari Kinezi
i Egipćani su ih npr. koristili, ali zamisao
da se močvara namenski napravi prvi put
je pokušana da se sprovede 1904. godine
u Australiji. Tehnologija se razvila u toku
70-ih i 80-ih godina prošlog veka kao deo
rastuće ekološke industrije i ekološkog inženjeringa. Cilj ovih oblasti jeste optimizacija prirodnih procesa kako bi se industrijske funkcije obavljale uz manju cenu i za
ekonomiju i za životno okruženje.
Sistem se oslanja na upotrebu specijalno
izabranih autohtonih vrsta biljaka i nepatogenih mikroba namenjenih određenom
sistemu. Sa raznolikošću oblasti i primena,
stručnjaci unapređuju svoje sisteme naročito u ekoregionima koji već imaju druge uspešne projekte koji su poslužili kao
model. Sistemi su bili korišćeni u SAD-u,
Meksiku, Indoneziji, Australiji, Filipinima
i na drugim mestima.
Generalno, ova mesta koriste se za benignije tipove otpadnih i kanalizacionih voda,
ali se takođe koriste i kako bi se očistila
naftna polja, napušteni rudnici, mesta za
testiranje oružja, mesta izlivanja đubriva
i druga mesta zagađena toksinima. Potencijal njihovog korišćenja za remedijaciju
opasnih zona privukla je pažnju istraživača
pošto su suncokreti koji su hidroponično
gajeni na plutajućim splavovima stiropora
korišćeni da usisaju radioaktivan otpad u
Černobilu (hidroponija je sistem metoda
uzgoja biljaka bez zemljišta).
Posebno birane biljke deluju kao pumpe
koje izvlače i skupljaju zagađivače iz zemljišta i pospešuju razvoj bakterija koje razgrađuju hemikalije. Te biljke zatim mogu
da se uklone. Smatra se da je ovo jeftinija alternativa uklanjanju ili prebacivanju zemljišta ili otpadnih materijala. Sa druge strane,
postoji briga da bi životinje i insekti koji se
hrane ovim biljkama mogle ponovo da uvedu ove otrove u lanac ishrane. To bi takođe
moglo da obeshrabri korporacije po pitanju
čistijih industrijskih procesa, pre svega jer bi
one mogle da koriste ovaj proces kao opravdanje za stvaranje toksičnih zagađenja.
Ovi sistemi bi mogli imati najveće mogućnosti u svetu koji se razvija, gde komunalne službe ne mogu da održe korak sa
rastućom seoskom i, pre svega, gradskom
populacijom. Topli klimatski krajevi su
idealni jer vegetacija lako raste tokom cele
godine. Njihov potencijal, kao što je slučaj
sa alternativnm energijom, mogao bi da
predstavlja pomak napred ka decentralizaciji i diversifikaciji komunalnih usluga, sa
sistemima koji bi se primenjivali u stambenim zgradama, školama, hotelima, ili malim fabrikama, što bi otklonilo zavisnost i
smanjilo pritisak na udaljeno, centralizovano i skupo postrojenje za obradu.
Kao i konvencionalna obrada otpadnih
voda, ovi sistemi generalno rade na nekoliko nivoa. Fekalne vode najpre ulaze u
primarni zapečaćeni rezervoar, gde bakterije u dobrom sistemu smanjuju otpad na
65-95%. Onda prelaze u močvarnu ćeliju
ili slojeviti vrt, prekrivač od šljunka sa posebno biranom vegetacijom na vrhu. Dodatni treći vrt ponekad je projektovan da
primi otpadne vode koje zatim mogu da se
koriste za irigaciju ili za ispiranje toaleta.
Dobro projektovani sistemi ispunjavaju
američke (EPA) i evropske zdravstvene
standarde.
Troškovi su procenjeni na 5 do 10% od
obične cene održavanja i troškova i mogu
biti projektovani tako da zavise od težine,
na taj način smanjujući ili eliminišući potrebu za energijom. Mogu da smanje količinu fekalne koliformne bakterije za 99%
bez upotrebe bilo kakvih hemikalija, kao
što je štetni i skupi hlor ■
50
www.build.rs
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
oglasi
DURVIM d.o.o
AQUAPUR
PROGRAM ČISTE VODE
• BAZENI
• PREČIŠĆAVANJE
OTPADNIH VODA
• REZERVOARI ZA VODU
• PROJEKTOVANJE BAZENA
• SOLARNI TUŠEVI
AQUAPUR d.o.o. bavi se proizvodnjom
kompaktnih bazena, velikogabaritnih
uređaja, rezervoara, prečistača otpadnih
voda, uvozom i prodajom montažnih bazena
i bazenske opreme, izgradnjom i rekonstrukcijom
klasičnih betonskih bazena, projektovanjem
i oplemenjivanjem Vašeg životnog prostora,
uređenjem Vaših domova, bašti i vrtova.
Nikole Tesle 14, PF 58, 31260 Kosjerić // tel: +381 31 783 103, mob: +381 64 646 76 00
e-mail: [email protected] // www.aquapur.rs
Mala porodična proizvodna
organizacija, osnovna delatnost
je ekstrudiranje PVC cevi za
bunare prečnika od 40 do 140mm
(spojevi su lepljenjem ili trapeznim
navojem), kao i konsalting
u okviru opreme i tehnologije
za preradu PVC-a.
Nikole Tesle 1, 21235 Temerin
tel. +381 21 845 415 | fax. +381 21 845 077
mob. +381 64 133 44 66; +381 63 527 473
[email protected]
www.durvim-pvc.rs
Organizovanje pripremne
nastave za polaganje stručnog
ispita iz oblasti ZOP-a
Trgovina vatrogasnim
aparatima i opremom
Servis vatrogasne opreme
Fizičko-tehničko
i protivpožarno obezbeđenje
Metohijska 42/lok. 2
11000 Beograd
tel: 011 2410 604
tel/fax: 011 2417 440
[email protected]
www.dvdvracar.rs
Zemunska 94b, 22304 Novi Banovci
tel: +381 22 341 436, +381 63 341 436
+381 63 396 743
[email protected], [email protected]
http://ban-inox.rs
Proizvodnja:
- inox i čelične konstrukcije
- neutrale za prehrambenu industriju
- kapije, ograde, gelenderi
- montažne hale
- razne vrste tepsija i kalupa
od inox-a i aluminijuma
- inox slivnici i kanali za odvod
otpadnih voda
- inox burad za vino i rakiju
klatna vrata
od polietilena
kanali i slivnici
za odvod otpadnih voda
Usluge:
- mehaničko sečenje lima do 6x3000mm
- sečenje plazmom do 40mm
- savijanje lima
- varenje čelika, inox-a i aluminijuma
- montaža panela
www.build.rs
51
oglasi
AGE plan d.o.o. – Nemanjina 18, 37000 Kruševac | tel/fax: 037 421 470
mob: 064 163 86 92 | e-mail: [email protected] | web: www.agplan.iz.rs
FIKSIRANJE:
– termoizolacije
– hidroizolacije
Pečurkasti
tiplovi do
160mm
Konzole i sidra
za fasadnu opeku
34. Nova 17
11277 Ugrinovci, Zemun
tel: 011/4144-914, 4144-915
mob: 063/501-041
[email protected]
www.mbcompany.rs
Najsigurniji sistemi nemačkih
ramovskih skela sa vama već
15 godina u Srbiji | Prodaja i zakup
52
www.build.rs
oglasi
PA-KO
www.fom-okovi.rs
www.interfom.hr
Proizvodi za vodovod
i kanalizaciju
Elektromaterijal
Filteri i ispune raznih vrsta
za filtriranje pijaće vode
Novosadska 33, 25253 Ratkovo
tel: +381 25 883 440
tel/fax: +381 25 883 711
[email protected]
FOM d.o.o. / 11272 Beograd – Dobanovci – Janka Čmelika 2
Tel/fax: 381 11 / 630-12-03 / 630-12-04 / 8467-264
E-mail: [email protected] / [email protected]
Od ideje
do realizacije.
ISTRAŽIVANJE, TESTIRANJE
I PRIMENA
Amortizeri za povišenu sigurnost
konstrukcija na dejstva vetra i zemljotresa.
Sistem zidanih konstrukcija
u zemljotresnim uslovima.
Vršimo dinamička merenja i ekspertize
u saradnji sa:
r *OTUJUVUFPG&BSUIRVBLF&OHJOFFSJOH
BOE&OHJOFFSJOH4FJTNPMPHZ
*;**4XXXJ[JJTFEVNL
6OJWFSTJUZ4T$ZSJMBOE.FUIPEJVT
r 1"/(&"4LPQMKF.BLFEPOJKB
Smederevski put 67, 11307 Beograd-Ritopek
tel: +381 11 8526 655 | +381 12 669 508 /Istraživački centar/
fax: +381 11 8526 663 | mob: +381 64 1145 327
[email protected] | www.dc90.co.rs
www.build.rs
53
Predstavljanje u BUILD magazinu
Tržište
Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim
obrtom kapitala u Srbiji
Izdavač
Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti
i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca
Besplatna distribucija
Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri,
preduzetnici...
BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude
kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta
Internet
Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs
Oglašavanje
BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših
proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet
Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • [email protected]
(narudžbenicu 30 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom)
Preduzeće
narudžbenica
za naše izdanje
Ime i prezime
Funkcija
Adresa
Mesto
Telefon
(
)
Telefon
(
)
Mob. tel.
(
)
Fax
(
)
Broj zaposlenih
1 do 10
11 do 25
26 do 50
51 do 100
E-mail
101 do 500
Web
PIB
više od 500
Mat. br.
Opis
delatnosti
Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu
Ulica i broj
Mesto
DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost
DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD
m.p.
tačnost podataka overava
www.gradjevinarstvo.rs
www.build.rs
build 30
broj 30 • godina VIII
Teme broja
Vodovod
i kanalizacija
Hidroizolacija
Rat protiv
vode i vlage
Kako sprečiti
pojavu
pojavu buđi
buđi
uu objektima
objektima
arhitektura
arhitektura
Građevinska
revolucija
uu Velikoj
Velikoj Britaniji
Britaniji
transmaterijali
Fraktalne
nanostrukture
green build
Pametno
navodnjavanje
w w w. b u i l d . r s
RADOVI U TOKU
Fitoremedijacija
Jedini specijalizovani oglasnik
iz oblasti građevinarstva
www.gradj
www.gradjevinarstvo.rs/MaliOglasi
Download

BUILD No.30 - BUILD magazin