www.lovackisavezvojvodine.com
VLG, ČLAN EVROPSKE ASOCIJACIJE IZDAVAČA LOVAČKIH MAGAZINA
Broj 8 - OktobarNove mbar2013.
DOBAR TI POGLED
VOJVODINO
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Završen još jedan LORIST
VOJVOĐANSKI LOVAČKI
GLASNIK
Glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju
Osnivač i izdavač:
Lovački savez Vojvodine
21000 Novi Sad
Jovana Đorđevića 4
Telefoni: +381 21 457 023, 456 529
E-mail: [email protected]
www.lovackisavezvojvodine.com
Za izdavača:
Milan Pažin, predsednik
Uređivački odbor:
Dimitrije-Mića Bošković, predsednik
Ratko Kušić, Ivan Stančić, Boris Bajić
i Jaroslav Pap
PRODUKCIJA I REALIZACIJA:
Lorist, Agencija za izdavačku delatnost
i marketing
21132 Petrovardin, Tome Maretića 23
Tel: +381 21 432 222, 6435 638,
060 6432222
E-mail: [email protected]
www.lorist.co.rs
Glavni i odgovorni urednik:
Jeremija Trifunović
Redakcija Nacionalnog lovačkog
magazina Lorist
Tehnički urednik:
Marko Nosović, 3FacesDesignStudio
Štampa:
Štamparija „Komazec“ Inđija
Ovaj broj štampan je u 16.500
primeraka
Naslovna strana:
Fazan, Jaroslav Pap
CIP-katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 639.1
VOJVOĐANSKI lovački glasnik:glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju /
glavni i odgovorni urednik Jeremija
Triunović-2013, br.7 (avgust/septembar-Novi Sad:Lovački savez Vojvodine,2013-,Ilustr.;30cm Dvomesečno
ISSN 2217-9402
COBISS.SR-ID 272044039
Završen je 41-i Sajam lova, ribolova, sporta i turizma. Sada slede analize, sa gledišta
trgovaca kako su prošli i koliko zaradili, sa gledišta posetilaca šta su videli, kupili, doživeli
ili eventualno kog su prijatelja sreli. Svako će naravno stvarati svoju sliku. Nekako trgovcima će to biti najlakše jer će jednostavno svoje utiske iskazati brojevima koji su neumoljivi.
Tu emocija nema. Kod posetilaca je već drugačije, tu već zaigra srce u želji da se nešto korisno pronađe ili kupi a kao deo možda dugogodišnje mašte. Možda i zbog nekog susreta
na sajmu, posebno sa prijateljima koji se po pravilu viđaju jednom godišnje ili čak možda
i ređe. Dakle, kod posetilaca ima raznih motiva dolaska na sajam pa shodno ostvarenom
biće i mera o uspešnosti. Naravno biće i onih frustriranih koji su nešto lepo videli, želeli bi
tako nešto imati ali... proklete pare. Tu već pomoći nema.
Iskoristiću (nadam se ne i zloupotrebiti) ulogu urednika VLG i izneti pred vas svoj
najjači utisak, nešto što ću pamtiti do kraja života. Jednostavno ovo moram podeliti sa
vama.
Stajao sam na štandu Lorista gde su se prodavali stari primerci časopisa. Menjao
sam momka koji je to svakodnevno činio. Iako je bila gužva primetio sam jednu stariju
gospođu, u devedesetim sigurno. Teško je hodala uz pomoć štake nesigurnim koracima.
Polako se približavala našem pultu sa novinama. Stala je pored i počela da razgleda više
primeraka starih novina. Gledao sam kako joj ruke drhte dok pokušava da odabere broj
koji će kupiti. Onda me je pogledala i drhtavim glasom rekla mi, vas gospodine viđam
samo jednom godišnje. Jedva sam je čuo koliko je tiho i nemoćno govorila. Zaintrigiralo
me je, dama u devedestim, toliko oronula od starosti na sajmu lova. I pitao sam je, od kud
vi na lovačkom sajmu.
Počela je da priča a ja sam se morao nagnuti preko pulta da bih je čuo.
- Moj pokojni muž je bio lovac. Bože koliko se radovao ovom sajmu, dolazili bi svake
godine zajedno, šetali između štandova, zagledali ponudu, uvek bi ponešto i kupili. A onda
pre deset godina je umro, ostala sam sama. Nema više lovova i radosti povratka iz lova ali
ni zajedničkog odlaska na sajam lova. E onda sam ja odlučila da sačuvam uspomenu na
njega, dolazim na sajam i tako svake godine. Prošetam, ponešto kupim, vaše novine obavezno i čitam ih do sledećeg sajma. Ne znam ali sve nešto mislim da me on i sada gleda. Tu
je on negde, ne može on bez lovaca, drhtavim glasom završila je odgovor na moje pitanje.
Negde u krajičku oka ugledao sam joj suzu a Bogami i ja sam osetio toplotu u očima.
Konačno odabrala je koji će broj kupiti, ja sam joj poklonio još jedan. Sajamska gužva me na minut dva okreće drugim posetiocima. Kada sam sa njima završio gospođe više
nije bilo. Otišla je dalje svojim nesigurnim koracima. Ni adresu nisam uzeo da joj šaljem
novine, ne mogu sebi oprostiti. Ali...sledećih godinu dana živeći u nadi da će se gospođa
pojaviti sledeće godine a tada ću sve saznati. Skoro sam siguran da će nju verni lovac sačuvati do narednog sajma.
Eto dragi moji, morao sam vam ovo ispričati. Još uvek
sam pod utiskom ovog slučajnog susreta. Lov je zaista čudo
i lov i lovci.
Neka vam je srećna tek započeta jesenja sezona lova.
Želim Vam da dobro lovite, lepo se družite i naravno iznad
svega da čuvamo naše blago, divljač. Živeli i Dobar pogled.
Vaš Jeremija Trifunović
KAKO DO NAS?
Za Vaše predloge, vaše tekstove, pozive na pojedina događanja u vašem
udruženju ili društvu i sve ostalo što bi ste želeli da objavimo u Vojvođanskom lovačkom glasniku možete nam proslediti ili nas kontaktirati na:
POŠTOM na adresu:
Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 PETROVARADIN
TELEFONOM na brojeve: +381 21 432222, 6435638 i 060 6432222
Na iste adrese možete slati vaše male oglase po ceni od 600 dinara. Oglasi se
uplaćuju na Lorist Agencija Petrovaradin, račun broj 160-213600-58
E-mail: [email protected], Elektronsko izdanje Vojvođanskog lovačkog
glasnika možete pratiti na: www.lovackisavezvojvodine.com i na www.lorist.
co.rs
3
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Iz rada Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine
Piše: Dipl. Ing Jeremija Trifunović
PRVI PUT U ISTORIJI SAVEZA,
ISKLJUČENJA
Na sednici Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine održanoj
u Futogu trećeg oktobra ove godine jednoglasnom odlukom isključena su sva lovačka udruženja koja nisu platila članarinu za tekuću
godinu. Na ovaj način okončane su dileme šta činiti u ovakvim
situacijama. Sednicom je predsedavao predsednik Milan Pažin.
no je istakao da je siguran da za tako nešto
nema odluka Skupština lovačkih udruženja.
On smatra da su ta lovačka udruženja uzela
članstvu pare za doprinos “višim savezima”
ali ih nisu njima i uplatili. Ipak Irmenji nije
za isključenje jer represija nikada nije bila
dobra stvar.
Ranko Sikimić je u oštrom tonu i svojoj diskusiji istakao da se radi o cinizmu od
strane udruženja koja nisu platila članski doprinos savezu. Prema Sikimiću ovo previše
drugo traje da bi se tolerisalo.
Rade Medić je istakao da se u narednim godinama mora opreznije ulaziti sa visinom članarine prema savezu. U diskusiji su
još učestvovali Tamaš Lastovič, Mile Najić
i Dušan Dokmanov. Svi su bili istovetnog
mišljenja da se Statut mora poštovati i da
jednostavno nemaju odgovor pred svojim
članstvom koja je razlika između njih koji su
platili i onih koji su tu obavezu prekršili.
Posle diskusije predsednik Milan
Pažin stavio je na glasanje predlog da se sva lovačka udruženja
koja nisu platila članski doprinos za 2013 godinu isključe
shodno odredbama Statuta
Lovačkog saveza Vojvodine i
ingerencija po njemu Upravnog
odbora. Jednoglasnom odlukom iz članstva u Lovačkom
savezu Vojvodine isključena
su lovačka udruženja iz Vršca,
Pančeva, Sente, Apatina, Vajske, Sivca, Novog Slankamena,
Žablja, Srbobrana, Novog Sada
i LD Kać.Na ovaj način ovim
udruženjima prestalo je članstvo ovih udruženja u Lovačkom
savezu Vojvodine.
Usvojeni izveštaji
komisija
Članovi upravnog odbora i rukovodstva LSV neposredno posle sednice u Futogu
K
ako je lovačkoj javnosti poznato nekoliko lovačkih udruženja nisu izmirili svoje obaveze prema Lovačkom
savezu Vojvodine do momenta odlučivanja na sednici Upravnog odbora Lovačkog
saveza Vojvodine. U uvodnim napomenama
predsednik Milan Pažin izneo je podatak da
je do sada svoju člansku obavezu izmirilo
15.381 lovaca a da to isto nisu učinila lovačka udruženja Senta, Srbobran, Pančevo, Apatin, Sivac i Žabalj. Kako stvari stoje postoje
obećanja da će lovačka udruženja iz Vršca i
Žablja to ipak učiniti.
- Prošli su svi rokovi za plaćanje
članskog doprinosa prema Lovačkom savezu
Vojvodine i zaista mi je neprijatno zbog onih
koji su svoju obavezu izmirili na vreme. U
ovakvim situacijama Statut Lovačkog saveza Vojvodine je jasan, ingerencije šta činiti
su poverene upravo Upravnom odboru a
ne Skupštini kako je to regulisano Statutom
Lovačkog saveza Srbije. Članstvo u Lovačkom savezu Vojvodine je dobrovoljno pa
stoga svako lovačko udruženje može biti ili
ne biti ili konačno istupiti iz članstva. Odluka koju danas moramo doneti nije jednos-
4
tavna jer ovo je prvi put da imamo ovakav
scenario od osnivanja Lovačkog saveza Vojvodine, rekao je predsednik Milan Pažin u
svom uvodnom obrazloženju najave tačke
dnevnog reda.
U diskusiji koja je potom usledila Ferenc Irmenji, predsednik Skupštine Lovačkog
saveza Vojvodine rekao je da su u lovačkim
udruženjima koja nisu izmirila svoje obaveze takve odluke doneli pojedinci ili manje
grupe ali nikako i svi lovci. Prema njegovim tvrdnjama za neplaćanje mnogi članovi
lovačkih udruženja i ne znaju a istovreme-
Upravni odbor Lovačkog saveza Vojvodine usvojio
je izveštaje svojih Komisija
za lovnu kinologiju, lovno
strelajštvo i izveštaj komisije
za informisanje. U Izveštaju
Komisije za lovnu kinologiju
koji je prezentirao predsednik
Milan Glumac izneo je da je
utvrđena dinamika održavanja
kinoloških manifestacija za ovu
godinu i izrazi zadovoljstvo
sada već velikim brojem prijava
za Lovno-kinološki kup. Posebno se pohvalno izrazio velikim brojem prijava mladih ljudi. Istovremeno je krtikovao
rad u lovačkim udruženjima na neinventivnosti uvođenja krvoslednika i uopšte slab
rad sa psima na krvnom tragu. Prema njemu
to se u budućnosti mora brzo menjati.
Predsednik komisije za lovno streljaštvo Todor Miškov je podneo izveštaj o uspešno završenim ligama i finalnom takmičenju
u lovnom streljaštvu, disciplina trap, koje je
Lovački savez Vojvodine uspešno sproveo na
strelištu u Futogu. Prema mišljenju Miškova
vidan je napredak u vojvođanskom lovnom
streljaštvu.
Dimitrije
Bošković,
predsednik
Komisije za informisanje Lovačkog saveza
Vojvodine izneo je izveštaj o radu komisije
sa posebno apostrofiranom akcijom da se
održi novinaraski kamp na kome bi se novinari dnevnih i mesečnih štampanih izdanja
kao i elektronskih medija upoznali sa radom
lovačke organizacije i lovaca uopšte a sve
u cilju pokušaja menjanja medijske slike o
lovcima u javnosti. Bošković je izneo detal-
jan plan sa satnicom i kompletnom organizacijom novinaraskog kampa. Prema ovom
predlogu novinarski kamp bi se održao u
lovištu i lovačkoj kući Mlaka u Kikindi.
Upravni odbor Lovačkog saveza Vojvodine jednoglasno je usvojio izveštaje sve
tri komisije.
NOVINARSKI KAMP U
KIKINDI
Prema odluci Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine novinarski kamp će
se održati najverovatnije 9. novembra u Kikindi u lovištu i lovačkoj kući Mlaka.
Shodno savremenim tokovima u gazdovanju sa prirodnim potencijalima,
održivom razvoju i stvarnim aktivnostima lovačke organizacije sadržaj informisanja
u javnim glasilima u Srbiji je veoma oskudan i mediji o lovu, lovstvu i lovcima uglavnom pišu u ekscesnim i incidentnim situacijama. U samom radu lovca kao uzgajivača,
zaštitara i ekologa u srpskim medijima skoro da i nema kako štampanih tekstova tako ni
drugih priloga preko elektronskih medija.
Razmatrajući prethodno iznete činjenice Komisija za informisanje UO LSV je
odlučila da UO predloži održavanje jednodnevnog novinarskog kampa na kome bi se
pozvanim novinarima izložilo stvarno stanje rada u lovačkoj organizaciji. Razlog za
ovakvu ideju i predlog leži u činjenici da gotovo sve redakcije dnevnih i periodičnih
štampanih izdanja, radija i televizije nemaju edukovane novinare za ovakav vid informisanja pa otuda i slab interes za rad lovačke organizacije u celini. Druga činjenica koju je
Komisija za informisanje ocenila kao istinu da i sami novinari najčešće ne znaju osnovne
pojmove u lovstvu niti su biološki obrazovani pa otuda jednostavno ne znaju napraviti procenu aktuenosti nekog događaja a koji je u interesu za objavljivanje sa gledišta
lovačke organizacije. U scenariju sastavljeno je sve što bi unapredilo znanja prisutnih
novinara i stvorilo početnu sliku o radu lovačke organizacije.
U tom smislu novinarima če se predstaviti Lovački savez Vojvodine kao krovna
organizacija lovaca Vojvodine, značaj informisanja u savremenom lovstvu, osnove zakonske regulative, od Zakona o divljači i lovstvu do ostalih zakona koji regulišu održivo
gazdovanje, osnove biloškog, ekološkog i održivog gazdovanja populacijama divljači sa
pojmovnikom pojedinih termina, odstrel, lovno-tehnički objekti, lovno-uzgojni objekti i slično, posebno apostrofirana uloga lovaca kao zaštitara i uticaja savremene poljoprivrede na fondove divljači, ekonomski pokazatelji koji jasno definišu lovstvo i kao
privrednu delatnost, lovni turizam i podsticaj razvoja ostalih selektivnih oblika turizma
kao što su seoski ili eko turizam.
Posle izvršenih predavanja novinarima na terenu pokazati deo aktivnosti lovaca,
prihvattilište ili fazanerija, čeke, hranilišta i sl.
5
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
VOJVODINO ,
SREĆNOTI BILO...
Piše: Dipl. Predrag Đurđev
Gospodo lovci, sezona je počela. Postarajmo se da nam ove jeseni
sve protekne kako treba. Promenimo loše lovačke navike,
pronađimo bolji pristup, pokažimo lovačku kulturu. Krenimo nabolje.
no da se ne pozajmljuje. I pjoska, ne da se
pije već da se dezinfikuje, ponudi i nazdravi.
Šešir, kapa, kačket, po volji nam je, ali neka
ga ima. Gologlav lovac je kus lovac. I...nikada nemojte zaboraviti ličnu kartu, lovnu
kartu i oružni list. Jedino dokumenti govore
da smo legalni lovci. Na čelu nam to ne piše.
Ne zaboravimo našeg vernog pratioca i desnu ruku i vernog pomagača - Psa.
Odvedimo ga veterinaru na kontrolu pre
početka sezone. Iskontrolišimo da li nam je
pas uredno vakcinisan, da li je u kondiciji,
ima li problema. Obaveza je da poseduje
rodoslov i ispit urođenih osobina, zapravo
“radnu dozvolu”. Napominjemo da po Zakonu o veterini svaki pas koji učestvuje u
lovu mora biti čipovan ili obeležen brojem.
Vodimo računa o tome, ne kršimo pravila.
A povedimo računa i o sebi. O svom zdravlju. Izvršimo kontrolu svoje spremnosti za
fizičke napore. Popravimo svoju kondiciju.
Lov je zahtevna disciplina. Ukoliko imamo
neku od hroničnih bolesti, posavetujmo se
sa lekarom do koje mere opteretiti svoje telo,
kojom dinamikom, u kom ritmu.
Ako smo nešto zaboravili da naglasimo, nemojte vi. Zapravo, učinite sve što
smatrate da je potrebno za pravilan, ugodan,
dostojanstven i bezbedan lov.
Bezbednost
S
večano i dostojanstveno, opeglano i uglačano. Izaći ćemo da vidimo plodove
svoga minulog rada na očuvanju i
uzgoju onog što nam je najdraže…divljači.
Uverićemo se u svojih ruku dela, ispitaćemo
svoju istrajnost, nastojanja i uverenja. Biće tu
zadovoljstva, sreće, potvrda planskog rada a
bogami i razočarenja. Ne u promašenu divljač, već na loše učinjeno, pogrešne odluke ili
na prozaične poteze koji nisu dali rezultata.
Suočićemo se sa svojim snovima ili noćnom
morom. Tada će se videti kakvi smo bili
domaćini i kako smo gazdovali. No, mi smo
po prirodi optimisti i verujemo u najbolje. U
trenutku dok čitate ove redove mnogi su već
iskusili čari prvog jesenjeg izlaska. Kažu da
se osećala lagana nervoza, rast adrenalina,
mala groznica. Ne… niko nije bio bolestan,
to je bila strast, poriv i iščekivanje. Lov, to
je stanje svesti i stanje duha. Takva nam je
sudbina.
Da ne zaboravimo
Početkom oktobra pitomi krajolici
izgledaju kao bojanice okupane temperama svih boja. Jesen, taj sezonski slikar, po-
staraće se da stvori živopis nalik akvarelu
koji podseća samo na jedno… lov. Hajde
da ove godine gajimo dostojanstvo, budemo pozitivniji i otvorenog srca. Priroda će
stvoriti ambijent koji nas inspiriše. Tada je
red da i mi vratimo nešto toj prirodi. Hajde
da se pridržavamo svih pisanih i nepisanih
pravila, kodeksa i da ukažemo dužno poštovanje prema prirodi, divljači, drugima i sebi.
Postarajmo se da nam u ovoj jesenjoj sezoni
sve protekne kako treba. Promenimo loše
lovačke navike, pronađimo bolji pristip, pokažimo lovačku kulturu.
Za početak, izbacimo maskirne vojne uniforme iz lovišta. One odišu minulim
vremenima jedne epohe, stresa i nedaća.
Nije im mesto u lovištu. Zatim, pripremimo jesenju i zimsku garderobu. Posetimo
prodavnice lovacke opreme i obnovimo ono
sto je neophodno. Naravno, onoliko koliko
nam finansije dozvoljavaju. Budimo uredno odeveni. Uvedimo od ove godine, ako
do sada nismo, fluo markere ili oranž trake
na svoju odeću. Bezbednije je i za nas i za
druge. Uradimo vizitu čizama i dubokih cipela. Obuća glavu čuva. Pregledajmo oružje
6
sa kojim ćemo loviti. Posetite svoga puškara
i sačinite pregled svojih cevi. Kvar ili permanentni zastoji govore o nama samima.
Odaberimo municiju sa kojom ćemo loviti
u ovoj sezoni. Naročito je bitno da nam je
granulacija sačme primerena metodi lova,
temperaturi, vrsti divljači. Loviće se, pored
ostalog zec, fazan, jarebica, patka, guska i
još ponešto u zavisnosti od terena. Patroni
i gramaža olovica trebaju biti odabrani prema nameni lova. Ne pucajmo na jarebicu i
na zeca istim granulacijama olova. Ukoliko
imamo više pušaka i kalibara, odaberimo
primereni prema divljači. Poštujmo etiku i struku. Svi znamo da su za prethodno
pomenutu divljač, optimalani kalibri 12.16
i 20. Sve ostalo, poput kalibara 24, 28, 36,
.410... je malo – malo.
Istresimo svoju lovačku torbu ili ranac. Proverimo dali su tu sve neophodne stvari. Obnovimo i dopunimo ono sto je neophodno. Treba povesti računa o sredstvima
za prvu pomoć, aspirin za glavobolju, kesicu
soli i šećera, parče kanapa, šibicu ili upaljač,
toalet papir, par pvc kesa, rezervne čarape i
majicu, nož, municiju po želji... ali dovolj-
Lov je inspiracija, zadovoljstvo duše,
stanje duha i svega pomalo. Pravu definiciju
je vrlo teško odrediti i uz pomoć psihijatra,
filozofa, sociologa, mudrologa i sve ostale
dušebrižnike. Lovac je lovac. Međutim, prva
i najvažnija artikulacija lovca je …bezbednost. Ona je uvek na prvom mestu a lov na
drugom. Lov je uspeo samo ako je prošao
bez incidenta. Bezbednost je definisana sa
bezbroj pisanih ili nepisanih, zvaničnih i
nezvaničnih pravila. Sve što smatrate da je
bezbedno i van zvaničnih pravila, trebamo
upražnjavati. A nije na odmet da se podsetimo na neke od njih.
- Oružjem se mora rukovati oprezno i
odgovorno. Prilikom odlaska do mesta lova,
prelaska na drugo mesto, kratkog prestanka
lova, puška se mora isprazniti, odnosno
prelomiti. Kod polu-automatskih pušaka
zatvarač mora ostati u zadnjem položaju,
otvoren, kako bi bili sigurni da puška nije
napunjena. Puška se puni okrenutih leđa
ostalim učesnicima lova a cev usmeriti koso
nadole. Cev puške se nikada ne sme usmeriti prema drugim lovcima. Nije dozvoljeno
pucati na divljač koja se kreće u pravcu drugih lovaca i kada se oni time ugrožavaju. Na
znak lovnika ili grupovođe zabranjeno je
pucati u krugu. Divljač se ne sme pratiti sa
uperenom puškom, sve dok ne prođe liniju
postavljenih lovaca. Posle eventualnog pada
puške na zemlju mora se pregledati usta cevi
radi otklanjanja mogućih začepljenja. Obavezno proveriti funkcionalnost na “prazno”.
Mesto na koje je lovac raspoređen ne sme se
napuštati u vreme lova, bez odobrenja lovnika ili grupovođe. Pušku nositi u položaju
koso na gore ili koso na dole. U kružnom
lovu na zeca u krugu je zabranjeno čučati, uticati na izvođenje lova ali traže dodatnu
a kretanje mora biti usklađeno sa kretan- opreznost.
jem susednih lovaca. Posle zatvaranja kruga prednost pucanja na divljač između dva
Želje
lovca ima lovac kome divljač prolazi sa leve
Želeli smo da se podsetimo na ono
strane. Lovci koji su pod uticajem alkohola sto već znamo, ali nije na odmet ponoviti za
ne mogu loviti tog dana. Učesnike u lovu, a one koji su to zaboravili. Pokažimo zajednikoji su prekršili pravila, lovnik ili grupovo- ci da smo kao lovci drustveno odgovorni i
đa mora isključiti iz lova. Za učinjenu štetu socijalno prihvatljivi. Kreirajmo pozitivnu
i prekršaje u lovu odgovoran je svaki lovac sliku o lovstvu u široj javnosti. Iskažimo
pojedinačno ali i Uprava lovišta ukoliko nije lovačku kulturu. Svaki lovac je ambasador
preduzela sve potrebne mere predostrožno- lovstva u malom. Neka nam to bude misija.
sti. Iako još uvek nije zakonska obaveza, I poželimo svima, pa i sami sebi, uspešnu i
fluo trake narandžaste boje trebale bi biti berićetnu 2013. / 2014. sezonu. Poželimo da
sastavni deo opreme i odeće u samom lovu. nam se ostvare svi lovački snovi. Poželimo
I na kraju, uvažavajući činjenicu svima dobro zdravlje i siguran lov.
da govorimo o jesenjem lovu i delimičVojvodino, srećno ti bilo...
no zimskom lovu,
napominjemo
da
vremenske prilike
mogu biti limitiORIJENTACIONA PREPORUKA
rajući faktor organizacije ili samog
ZA UPOTREBU SAČMENE MUNICIJE
početka lova. Ovo se
CAL: 12, 16 i 20
pre svega odnosi na
mogućnost pojave
vrlo gustih magli.
Najveća
Preporučeni preporučena
Magla može biti vrlo
prečnik
čest uzrok nesreća u
Vrsta divljači
daljina
sačme
pucanja
lovu. Preporučuje(milimetara)
(metara)
mo da svaka smanlisica,
šakal,
vuk,
jazavac 4,0
–
5,5
50
jena vidljivost, gde
guske divlje, mačka
lovac lovca ne uoča3,0 – 4,0
45
divlja, zec obični
va na minimalno
kune, lasica mala, tvor,
70-100met, lov ne
fazani, patke divlje, liska
3,0-3,5
40
treba počinjati. Lov
crna, vrana siva
se može nastaviti ili
jarebice, pre­pelice, šljuke,
početi tek po dizanju
golubovi divlji, vrana gačac,
1,7 – 3,5
35
magle. Kiša ili vetar
svraka, zlogodnjača, kunić
ne moraju bitno
divlji, puh veliki
7
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Pišu: Dr Zoran Ristić
Dipl.Ing Jeremija Trifunović
SPREMAJTE HRANU,METEOROLOZI
NAJAVLJUJU OŠTRU ZIMU
S
a gledišta ishrane u životu divljih
životinja najkritičniji je zimski period.
Tada nastaje mirovanje vegetracije i količina raspoložive hrane se smanjuje. Zimi
sneg često pokriva hranu divljači, naročito
u brdskim i planinskim područjima, a istovremeno otežava kretanje divljači u potrazi za hranom. Poznato je da u vreme jakih i
snažnih zima divljač usled dugogodnevnog
gladovanja uginjava, naročito mlade i loše
selektirane jedinke, od hladnoće i gladi,
odnosno od istovremenog uticaja ova dva
faktora.
Prema najavama meteorologa zima
2013/2014 biće najhladnija u poslednjih sto
godina. Mada naši meteorolozi skeptično
vrte glavom i ne veruju u tako dugoročne
prognoze nije na odmet pripremiti hranu za
divljač i tako obezbediti normalnu ishranu
u slučaju da se ove prognoze potvrde kao
tačne.
Hrana korisne divljači
Hrana divljači raznovrsnija je nego
kod ishrane domaćih životinja. Divlji biljojedi imaju u polju i šumi veliki izbor zeljastih i drvenastih biljaka. Većina herbivorne
divljači ne pase zeljaste biljke nego njene
najhranljivije delove (nežne vrhove i lišće).
Ovakva selektivna paša obezbedjuje divljači
hranu bogatu proteinima, sa malim sadržajem celuloze, pa je njena i energetska vrednost veća nego kada bi divljač uzimala cele i
oguljene biljke. Zato je u vreme aktivne vegetacije zeljastih biljaka ishrana divljači bogata i potpuna. U to vreme padaju i najveće potrebe divljači u ishrani radi rasta podmladka,
laktacije, rastenja rogovlja, nošenja jaja i dr.
U proleće, leti i delom jeseni zeljaste
biljke predstavljaju veći deo hrane divljih
biljojeda, nego brst. U zimskom periodu
preovlađuje brst, pored nešto sasušene trave
8
i vrlo malo zelene paše. Od drvenastih biljaka, posebno donjeg sloja šumske vegetacije
, divljač uzima pupoljke,grančice, izbojke, a
gule i koru drveća, žbunja i voćaka.
U cilju obezbeđenja dovoljnih količina hrane uopšte, a posebno u kritičnom
periodu, odnosno zimi, poboljšanja njenog
kvaliteta i eventualnog smanjenja šteta
u mladim šumama, voćnjacima i poljima
može se intervenisati dvojako.
Prvo, jačanjem prirodne krmne baze
divljači podizanjem (pošumljavanjem) drvenastim i žbunastim vrstama drveća koje su i
inače važna hrana divljači, u tzv. remize, koje
sadrže i njive za divljač. U njivama za divljač ima veći broj manjih površina zasejanih
leguminozama (lucerka, detelina, graorica,
ovas, kukuruz, repa, čičoka, krompir i dr.).
Zasejane kulture sa napred navedenim vrstama biljaka koristi divljač direktno, a preostali deo (višak) se sabira i ostavlja na hranilišti-
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
ma za zimsko prihranjivanje.
Drugo, ukoliko nema dovoljno
prirodne hrane u lovištu i prinosi sa njiva
za divljač ne zadovolje, potrebno je divljač
prihranjivati hranom, koju čovek proizvodi
na poljima za domaće životinje. To su seno,
silaža, korenje, krtole, stočna repa, voće
nižeg kvaliteta ali zdravo, koncetrovana hrana (žita, zrnevlje leguminoza, uljna sačma,
krmne smeše iz fabrika stočne hrane, prikupljeni žir, bukvica i kesten - pitomi i divlji
i dr.).
Herbivorna divljač ne uzima mnogo
sena, jer je navikla na hranu, koja najčešće
sadrži više od 40% vode. Posmatranja su
pokazala da jeleni i mufloni jedu ponudjeno seno u količini od 8-12%, od ukupne
dnevne količine hrane, a srne jedva 1%, ako
je ova divljač pored sena imala dovoljno na
raspolaganju sočne hrane. Divokoza i zec uzimaju samo kvalitetno seno lucerke i deteline
i otavu, pri čemu to zec radi samo u krajnjoj
oskudici. Ovakvo iskustvo pokazuje da seno
ne može da bude jedina hrana za prihranjivanje divljači. Zato je za prihranjivanje i
hranjenje divljači neophodno obezbediti
sočnu hranu- korenje, krtole i silažu. Za divljač držanu u gaterima i manjim ogradjenim
prostorima daju se i nasečene grančice onih
vrsta drveća, koje divljač u slobodnoj prirodi
rado uzima (hrast, grab, jasen, bukva, vrba,
tršnja, jabuka i dr.).
Količina ponuđene hrane ne sme da
bude veća od njenih minimalnih potreba. Za
zimsko prihranjivanje divljači prave se odgovarajuća hranilišta. Pored otvorenih hranilišta- korita, ova hranilišta imaju i natkrivena
jasla za seno i koncentrat. Tu se nalaze plastovi sena, trapovi za korenje i krtole (ogradjeni da ih divlje svinje rovanjem ne otvore),
silosi sa ili bez dodataka i pojila. Za vreme
dubokih snegova potrebno je ukloniti sneg
sa hranilišta i napraviti prtine (sa plugom
za sneg) iz raznih pravaca prema hranilištu
da se omogući divljači dolazak i uzimanje
hrane.
Hranilišta se povremeno premeštaju
i staro mesto dezinfikuje, da se na taj način
izbegne širenje parazitnih i drugih oboljenja
divljači.
Pravilno ili nepravilno
prihranjivanje
U zemljama sa blagom i vlažnom klimom, u kojima se vodene površine ne zamrzavaju, prihranjivanje i obezbeđivanje pijaće
vode za divljač ne predstavlja problem. Ipak,
u lovištima takvih podneblja u hranilišta za
divljač iznose se uglavnom sočna korenasta i
krtolasta hraniva i silaža, u kojima je procenat vode 70 do 90%.
U lovišta u kojima imamo dug snežni
period, zamrznute vodotokove, dubok sneg,
prirodnu, relativno vlažnu hranu koja je
nedostupna za divljač. Životinje u takvim
uslovima uginjavaju kraj hranilišta punih
sa suvom hranom. U senu ima svega 14 do
17% vode, u suvom lisniku 12 do 14, zrnevl-
ju žitarica 13 do 16%. Iako je želudac pun
suve hrane, ona ne može da bude svarena
bez vode. Sneg koji divljač ponekad uzima
posle hrane ne može da zadovolji potrebe za
vodom i mineralnim materijama ( a svima
onima koji sumnjaju u ove navode, predlog
je da samo nedelju dana jedu suvu hranu i
piju samo istopljen sneg , A. Danilkin,1996.).
Pored toga, da bi se otopila ona količina snega koja će dati nekoliko litara vode, životinja
treba da utroši puno energije.
Papkari kod kojih je, zbog dugotrajne
ishrane suvom hranom poremećen proces
varenja i odnos vode i mineralnih soli u organizmu, postepeno slabe i uginjavaju sa
punim želudcem, u blizini hranilišta, krajem
zime ili u proleće, u vreme neglog prelaska
na ishranu zelenom hranom.
Gladovanje - nestašica hrane odražava
se gladovanjem divljači koje može da bude
kvantitaivno i kvalitativno. Kvantitativno
gladovaje (divljač uopšte ne uzima hranu, ili je samo delimično uzima), nastupa
naročito za vreme oštrih zima i dugotrajnog
snega i u okolnostima kad niko ne brine o
prihranjivanju. Posledice takvog gladovanja
ne odražavaju se samo u direktnim gubicima (uginuća), već izgladnela divljač gubi
otpornost i postaje plen različitih bolesti, a
usled iznemoglosti postaje i žrtva grabljivica. Kvalitativno gladovanje ( u hrani nedostaju izvesne mineralne materije), poznato
je naročito kod fazana i jarebica koje žive u
prirodi u odnosu na animalne belančevine,
a kod ovih i nekih drugih vrsta divljači koje
žive u zarobljeništvu (zoovrtovi), kao i u
veštačkom uzgoju.
Kod srna kod kojih u hrani nedostaju kalcijumove soli dolazi do oboljenja koje
se zove osteomalacija (oboljenje formiranog
skeleta koje se karakteriše demineralizacijom koštane supstance), u vezi hrane u kojoj
nedostaju kalcijumove soli. Usled istog oboljenja kod srndaća se javlja svrdlasto rogovlje. Obolele životinje grizu sopstvenu dlaku,
9
žderu zemlju, zadebljavaju im kosti vilice,
zauzimaju nepravilan stav tela, ispadaju im
zubi a česti su i prelomi kostiju. Po prestajanju duge zime u rano proleće, srne usled
izgladnelosti neumorno koriste pašu na
usevima gde su naročito zastupljene leguminoze. S tim u vezi pojavljuj se akutni naduv
buraga sa poremećajima disanja i krvotoka,
što može da dovede i do uginuća.
U lovištu je potrebno podizati jedogodišnje remize sa biljkama koje imaju znatan
procenat vode i hranljivu vrednost kao što
su: suncokret, lucerka, soja, stočni grašak,
ovas kao i smeše različitih drugih kultura. Na
ovim parcelama se divljač hrani tokom cele
godine, stvarajući energetske zalihe u vidu
sala radi lakšeg prezimljavanja.
Visokokvalitetno seno (ne šumsko
i ne livadsko), treba čuvati u suvom stanju
do početka perioda prihranjivanja, a onda
ga izneti u nepokrivenu hranilicu ili spustiti na sneg u blizini, da bi pokupilo vlagu. Ni
zrnastu hranu ne treba stavljati u hranilište
sa nadstrešnicama. Međutim, nadstrešnice
ili šupe su svakako neophodne za čuvanje
većih količina hrane. Kukuruz je nepodesan
za zimsku prihranu papkara jer brzo izgubi
gotovo svu vlagu. Silaža je međutin, prava poslastica i fiziološki izuzetno pogodno
hranivo za papkare, ali se smrzava na niskim
temperaturama i postaje nepodesna za upotrebu. Zato se mora voditi računa o načinu
čuvanja. Pokazale su se kao odično hranivo
sveže glavice suncokreta koje se mogu davati zimi a stavljaju se na sneg. Pri ovome je
presudan momenat upijanja vlage.
Biotehničke mere u lovnom gazdovanju moraju se zasnivati na znanjima o
biologiji divljači. Upravo zbog toga, trebalo bi promeniti uobičajeni način zimskog
prihranjivanja divljih papkara o čemu je bilo
reči u predhodnom tekstu, da bi se izbegle
sve greške koje su svesno ili nesvesno činjene
u našim lovištima na štetu divljači.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Pripremio: Jeremija Trifunović
KRIVOLOV I LOVOKRAĐA,
IMA LI KRAJA?
P
rema podacima koje precizno svake
godine izvodi prof.dr Zoran Ristić sa
PMF u Novom Sadu, u Srbiji ukrade
se godišnje 20 do 25 grla srneće divljači.
Pričinjena šteta izražena kroz vrednost mesa
i vrednosti trofeja premašuje cifru od dva
miliona evra.
Koliko se godišnje ukrade ostalih vrsta
divljači nema preciznih podataka. Ali brojke
sigurno nisu male. Krivolov i lovokrađa tako
postaju osnovni limitirajući faktor u sporom
napredovanju ili stagnaciji brojnosti gajenih
vrsta divljači. Doda li se ovome po pravilu
sporo i neefikasno sudstvo, nestručan rad
lovočuvarske službe, loše obrađeni uviđaji
sa lica mesta, često puta nedostatak pravih
dokaza ali i zavereničko ćutanje većine članova lovačke organizacije i samih lovaca
onda krivolov i lovokrađa umesto da budu
suzbijani čini se ipak dobijaju dimenzije koje
nisu za pohvalu kako lovcima tako i društvu
u celini.
TAKTIKA I TEHNIKA OTKRIVANJA PROTIVZAKONITOG
LOVA-ŠEMA
PO PICHLER RONALD
KRIVOLOVAC ( LOVAC ) < ---------- SARADNJA ? ----------- > LOVOKRADICA
1.bez dozvole za lov divljači 1.sa vozilom
bez vozila ( pomoćnik ? ) 2. bez vozila ( pomoćnik ? )
LOV DIVLJAČI
ODSTREL DIVLJAČI
3.sa dozvolom za lov divljači sa vozilom
ODSTREL LOVOSTAJOM ZAŠTIĆENE DIVLJAČI
NEPRIJAVLJIVANJE ODSTRELJENE DIVLJAČI
KONTROLA
UPRAVNIK LOVIŠTA ( izdaje dozvolu za lov divljači, potvrdu o poreklu divljači)
POMOĆNI LOVNICI ( izdaju dozvole za lov divljači )
1.izdata dozvola za lov divljači - provera
2.registracijska tablica vozila - provera ( vozilo lovca, strano vozilo )
3.potvrda o poreklu divljači i mesa divljači - provera ( kod pretrage vozila i prostorija )
TAKTIKA NA TERENU
1.obilazak
2.zaseda i praćenje ( na putu, kod vozila, kod stana )
3.upotreba teh. sredstava ( foto-aparata, kamera,
sistema za praćenje putem signala , IC-uređaji )
TAKTIKA I TEHNIKA KOD PRONAĐENE ODSTRELJENE DIVLJAČI
1.utvrditi vreme i mesto odstrela i uginuća
2.veštačenje zrna
3.kretanje osoba i vozila u vreme odstrela i uginuća divljači
4.tragovi na mestu odstrela ( zrna , čaura , odeće , obuće , vozila , izlučevine i dr. )
TEHNIKA KOD OSUMNJIČENOG
1. poređenje tragova sa mesta krivolova sa tragovima kod osumnjičenog
Ili osumnjičenih ( oružju , prostorijama , vozilu , odeći , obući , )
2.DNK analiza odgovarajućih tragova
( telesne izlučevine na mestu događaja , na divljači i osumnjičenom )
Kako to sprečiti?
Kao što je vidljivo iz šeme, izvršioce
protivzakonitog lova delimo na dve osnovne grupe: lovokradice, a to su osobe bez
položenog lovačkog ispita i krivolovce koji
su osobe sa položenim lovačkim ispitom .Lovokradice su osobe koje poznaju terene gde
vrše protivzakoniti lov jer i žive tu ili u blizini
lovišta ili imaju saradnike sa terena. Dolaze
vozilom ili ih saradnik doveze i dođe po njih
i lovinu, a love i po noći svetlima iz vozila.
Love svu divljač. Odgovaraju za protivzakoniti lov ( zatečeni sa oružjem u lovištu sa
dozvolom ili bez dozvole za držanje i nošenje
oružja ) ili za protivzakoniti lov i protivzakoniti odstrel divljači (odstreljena divljač ) .
10
Krivolovac je obično član lovačkog
udruženja ili društva, on vrši protivzakoniti
lov u svom lovištu ili tuđem lovištu. Dolazi
vozilom ili ga saradnik doveze i dođe po njega i lovinu , ili se sam kasnije vrati po skrivenu lovinu. Može vršiti protivzakoniti lov bez
dozvole za lov divljači ( zatečen u lovu bez
dozvole za odstrel divljači ), a odstreljuje
svu divljač ( odstreljena divljač ) ili sa dozvolom za lov divljači ( odstreljuje lovostajom
zaštićenu divljač ili odobrenu odstreljenu
divljač ne prijavi po propisu ) što je daleko
češći slučaj jer je sa dozvolom za lov divljači
ipak legalno sa oružjem u lovištu i dok ne
izvrši protivzakoniti odstrel divljači ne vrši
povredu zakona i ne treba se skrivati. Posebno je potrebno vršiti proveru izdatih dozvola
koje se vraćaju u upravu lovišta a po kojima
najčešće nema odstrela. Da li je baš tako?
Poverenje da ali i kontrola mora biti sastavni
deo ovo čina.
Postoji još jedna vrsta krivolova koja
po pravilu i posmatranju kako uprava lovišta
tako i samih lovaca nije zabranjena radnja a
radi se o neevidentiranju odstrela. Da li su
u pitanju lovačke zabave, skupštine ili bilo
kakva proslava obično se završava bogatom
gozbom ali od mesa divljači koje se odstreljuje dan uoči i najčešće bez evidentiranja.
Shodno zakonskim propisima i takva radnja
predstavlja krađu odnosno krivolov. A šta je
tek sa takozvanim gostinskim lovovima kada
većina lovačkih udruženja i društava za svoje
prijatelje, pobratime ili sponzore organizuje
takvu vrstu lova. Odnese se i po stotinjak
zečeva a da niko ne plati ni jedan dinar. O
propratnicama za odstreljenu divljač da ne
pričamo. I ćute svi, od uprave lovišta do inspekcije.
Radi sprečavanja vršenja protivzakonitoga lova potrebno je vršiti stalne kontrole lovišta putem lovočuvarske službe ali i
svih lovaca udruženja. Potrebno je pratiti ko
i sa čim ulazi u lovište ( najlakše lovci koji
eventualno žive u mestima o okviru lovišta ). Svako sumnjivo kretanje i ponašanje,
a posebno uočavanje oružja u nepoznatih
osoba u lovištu treba smesta prijaviti policijskoj stanici. Dobro je pratiti sumnjive osobe
i vozila, zapisati opisne podatke i registraciju
vozila i to predočiti policiji. Nikako ne treba
sam lovac-lovočuvar ulaziti u sukobe bilo
koje vrste sa osobama zatečenim u lovištu,
pa ako nije u mogućnosti dobrovoljno izvršiti svoje ovlašćenja koja mu pripadaju mu po
Pravilniku o lovočuvarskoj službi jednostavno treba izvršiti dojavu policiji. Posebno je
opasno približavati se i tražiti osobe po noći
jer može doći do upotrebe oružja od strane
nepoznatih osoba, dovoljno je zapisati registarske brojeve vozila ako ih ima i takve osobe
prijaviti i sačekati dolazak policije. Mobilni
telefon, foto-aparat ili kamera ako je moguće
mogu veoma pomoći lovočuvaru. U poslednje vreme sve se češće koristi video nadzor.
U slučaju pronalaska odstreljene divljači
odmah dojaviti policiji i lovniku, a potrebno je osigurati mesto radi očuvanja eventualnih tragova, ništa ne dirati, a samu divljač
ne micati radi policijskog uvida . Gde je više
protivzakonitog lova potrebno je češće vršiti
posebne kontrole zatečenih osoba i lovaca
u lovištu i njihovog lovnog statusa putem
izdanih odobrenja za lov divljači, dozvole za
držanje i nošenje oružja, proveriti zatečena
vozila, odnosno brojeve registarskih tablica
kako bi se saznao vlasnik vozila pa potom
proveriti da li mu je izdato odobrenje za lov
divljači ( kod lovnika i pomoćnih lovnika )
ako lično nije zatečen kod vozila ili nađena
u lovištu .
U tu svrhu bilo bi dobro da i svako
lovačko udruženje ( posebno veća ) ima evidenciju registarskih tablica vozila svojih lo-
11
vaca što poštenim i dobronamernim lovcima
neće smetati, a odmah na licu mesta će se utvrditi pripada li to vozilo domaćem lovcu ili
stranoj osobi i time znatno olakšati lovočuvarima kontrolu lovišta .
Menjati sebe
I na kraju, nije li vreme da svi zajedno
razmislimo o nečemu što verovatno znamo a
ćutimo, svesno ili nesvesno krijemo. Većina
nas zna ko su lovokradice i krivolovci. Posebno u manjim mestima i manjim lovištima.
Znamo i ćutimo. Zašto? Broj lovočuvara, bili
oni profesionalci ili volonteri nije dovoljan
da se lovište u potpunosti obezbedi od ove
pošasti. Moramo svi biti na tom zadatku i
pomoći lovočuvarskim službama i organima
gonjenja da se krivolovci i lovokradice nađu
tamo gde im je mesto. Iza rešetaka. Bez obzira ko su, kom statusu ljudi pripadaju i gde
rade, pa taman bili i sami pripadnici onih
snaga koji bi trebali juriti za takvim prekršiocima zakona. Samo tako možemo računati
na povećanje fondova divljači i sprečavanje
krivolova i lovokrađe.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Pripremio : VLG press
LORIST 2013
KRENULO NA BOLJE
A
ko bi želeli da u par reči sačinimo
ocenu ovogodišnjeg dešavanja,
mogli bi zaključiti da je tradicija ove manifestacije održana, nastavljen
je kontinuitet i oseća se korak napred. Ne
baš od sedam milja ali se primećuje pomak
barem po poseti. I dalje je Lorist prevashodno prodajna izložba gde je akcenat dat na
komercijalnom efektu koji očekuju izlagači.
Naši oružari godinama negoduju na cenu
zakupa prostora koji bitno utiče na ekonomsku isplativost nastupa, bolje uredjenje
štanda i posebne aktivnosti u vidu promocija na mestu prodaje. Takodje, u situaciji
kada se oseća finansijska depresija nije ni
čudo da nema izlagača koji su spremni da
izlože svoje proizvode, dostignuća u vidu
klasične smotre ili prezentacije dobara koji
će se tek naći po prodavnicama. Zato i ne
viđamo male proizvođače, razne agencije,
puškarske radionice ili uslužne zanatske
delatnosti iz oblasti lovstva ili oružarstva.
Jer njihovo bitisanje na sajmu je neisplativo. Šteta, organizatori sajma bi trebali da
razmisle o ovoj problematici.
Sajam “ Lorist “ je koncipiran kao sajam lova i ribolova, sajam turizma i ugostiteljstva, sajam konjarstva i sersana, zatim
izložba hortikulture i eko sveta, te festival
sporta ‘gym –fest. Da ne zaboravimo, eg-
VLG PRESS
zistirala je i izložba sitnih životinja. Rekli bi
sve same komplementarne discipline. I to je
lepo. Sve na jednom mestu. Ono što je nas
lovce najviše interesovalo dešavalo se u Hali
1 gde je bilo smesteno oko 30-tak izlagača
iz oblasti lovstva. I da napomenemo, odmah
na početku, da nas je posebno obradovalo
to sto smo videli i izlagače iz tipične lovne
struke. Svoja prezentabilna mesta su imali
Lovački Savez Vojvodine, Prirodno-matematički fakultet iz Novog Sada sa svojom izložbom lovačkih trofeja i preparata u saradnji
sa agencijom White Hunter čija je postavka izvedena u ambijentalnom stilu divljači.
Prelepo, ovog puta pod naslovom, Dobar
lovac, dobar privrednik. Potom Vojvodina
Šume sa izložbom trofeja iz ovogodišnje
rike jelena, zatim Nacionalna Asocijacija
za oružje i Nacionalni park Fruška Gora, te
Agencija za lovno izdavaštvo Lorist..
Svi veliki na jednom mestu
Kao što rekosmo, uz neke izuzetke, svi distributeri, oružari i trgovci iz
oblasti lovne delatnosti su došli na sajam. I
svi su bili u istoj hali. Žao nam je sto nismo
videli “Sport” iz Užica, “Arsenal-a” , “Trofej
Commerc-a” i “AGP-a” iz Beograda, “Kruši-
12
ka” iz Valjeva, “Hubertusa” iz Ade, “Royal
Wolfa” iz Kraljeva i još po nekog. Onda bi
srpska lovačka ponuda bila zaokružena.
Nadamo se da će pomenuti sledeće godine
pronaći mogućnost da se predstave. U nastavku ovog teksta osvrnućemo se na izlagače
i njihovu najaktuelniju ponudu. Počnimo sa
municijašima.
Na štandu “Stepskog Sokola” iz Čajetine njihov lovni metak u cal.12 i 16 se
mogao nabaviti po hit ceni od 700 din. po
kutiji. Specijalna sajamska cena. Radi se o
novoj formuli Falcon linije koja se za samo
tri sezone dokazala kao jako dobar metak vrhunskih performansi. U ponudi smo
primetili i sačmu, barut i korpice za one
koji vole da sami ‘smotaju’ metak. Izlozeni su bili i već dokazani jedinični projektili
za crnu divljač Hawk kao i Diabolo kugle i
Duple kugle.
“Grom Hunter” iz Blaznave se predstavio sa svojom tradicionalnom linijom
sačmene municije. Posebno bi izdvojili
prezentabilno pakovanje od 100 kom. patrona Grom, smeštenog u fino dizajniranu
kutiju od špera. Lep poklon ali i kutija koja
ima upotrebnu vrednost u svakom lovačkom ormanu. Standardni lovni metak se
prodavo po cenio od 750-800 din. po kutiji. Posebno pažnju smo obratili na njihov
“dispersante” metak sa četvoropregradnom
korpicom. I ovde smo videli u ponudi kompomente za ručno punjenje.
Popularni “Belom” je imao štand
reprezentativnog karaktera. Nije ništa moglo da se kupi već čista izložba i ugovaranje
prodaje kroz distributivne grane. Direktor,
Miroslav Danilovć nam je rekao da prodaja
ide solidno, da novi, super-brzi lovni metak
B-36 u 12/70 kalibru je ispunio očekivanja.
Takođe je skrenuo pažnju da cene komponenti za sačmeni patron vrtoglavo rastu,
naročito olovo koje učestvuje sa preko 50
posto u ceni proizvoda.
Naš veliki oružar iz Kragujevca
“Zastava Arms” je izložila kompletan lovački program i program namenjen izvozu.
Primetno je da se naš najveći oružar posvetio izgledu i završnom finišu koji nije bio jača
strana kragujevčana. Videli smo prave doradjene “custom” izvedbe. Primetno, karabini
im izgledaju sve lepše u vizuelnom smislu.
Dali se to naš gigant budi iz letargije. A cene
su bile na nivou prošlogodišnjih a postojali
su i sajamski popusti za pojedine modele. Od
dodatnih noviteta pomenimo novu sajamsku postavku kulisa i gravera koji je pružao
usluge graviranja monograma posetiocima.
“Balkan Hunter” je ostao veran
svojoj tradiciji. Izložio je sijaset polovnih
pušaka iz uvoza. Položare, petlare, bokerice ali ponajviše popularne poluautomate.
Videsmo mnogo italijanskih modela. Moglo se probrati puno finih pušaka više klase
za pristojne novce. Cene... pa od 17.900 do
320.000 dinara. Ova najskuplja je bila Bernadelijeva orozara u cal.20. Ponuda za svačiji
džep. Nije ni čudo što su imali permanentnu
gužvu sve vreme sajma, oni znaju šta se traži
kod naših lovaca.
Beogradski “Trofej” je imao mali ali
vredan štand. Za lovačke sladokusce. Posebno nas je impresionirao program odeće i
pratećih artikala “ Baron”. Fenomenalan
lovački stajlig za dublji džep. Pa ko voli, nek
izvoli. U ponudi su prednjačile odevne robne
marke poput Le Chameau-a, Seeland-a, kao
i optike Schmidt&Bender, Minox i Kahles.
Optike koje inače zovemo praznik za oči u
sumračnim delovimaa dana.
Swarovski Optik je prezentovao svoju
čuvenu Z-liniju optičkih nišana. Sta reći?
Treba samo pogledati kroz demo modele
i uzdahnuti od čežnje i zadovoljstva. Od
posebnosti bi izdvojili premijerno prikazivanje novih dvogleda “CL pocket” 8x25
i 10x25 a evropska premijera koja se desila na Loristu 2013 je model SLC. Zamislite
sad uvećanja... 8x56, 10x56 i 15x56. Sa ovim
poslednjim, namenjenom upotrebi sa čeke,
možete bezmalo oceniti trofej na koji se
puca. O bistrini slike da ne govorimo. Sve je
jasno kao dan.
“Snajper” iz Beograda se predstavio na
velikom štandu. Ne znamo šta bi apostrofirali kao posebnost. Možda “Remington” program oružja i municije. Takodje i vrlo tražen
asortiman ruskih pušaka. Ponudjeni artikli
su izuzetno velikog obima. Recimo, optički nišani, montaže, obuća, noževi, prateći
proizvodi, lampe, jednom rečju - pregršt
lovačkih sitnica. Premijerno je prikazana
paleta “Bucher” lovačkih noževa. Videsmo i
najeftiniju pušku na Sajmu. IŽ-18 za 17.800
din.
“Grof MB” je nastupio kao pavi grof.
Bilo je tu svega i svačega. Da nabrojimo
samo imena. “Winchester”, “Browning”,
“Beretta”, “Benelli”, “Umberti”, “Zbrojovka”,
“Hatsan”, “Walther”, “Sellier&Bellot”, “Mirage”, “Nobel”, Zatim, mini lovne puške jer
videsmo Escort Hatsan-a u .36 i .410 kalib-
ru. Od super noviteta tu je Beretta A-400 i
Browning Maxsus poluautomati.
“Refotb” je oficijelni zastupnik Nikon
optičkih uredjaja. Topla je preporuka da ko
nema novaca za “veliku četvork” evropskih
lidera, sreću potraži u visokoj klasi Nikon
optičkih nišana. Modeli Monarch mogu
zadovoljiti i zahtevnije ukuse. Divno uredjen štand, stručno osoblje. Zadovoljstvo je
bilo pogledati i njihove foto aparate. Lov bez
fotografija i nije neki lov. Treba ovekovečiti
dobar odstrel.
Šta reći za “Meteor Sttill” Pojavili su
se u svom standardnom izdanju na štandu
koji prelepo i upadljivo izgleda.Na njemu je
Najskuplja puška na sajmu, S-303 Sauer
13
VLG PRESS
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
dominirao oružarski program “Sabatti”-ja sa
linijom pusaka Adler, Olimpo, Falcon, Saba,
Master i Forest. Tu se moglo videti vrlo upotrebljiva i dopadljiva “Hillman”garderoba i
“Marshal” čizme.
Novosadski ‘Super Tane’ je izložio
proizvode italijanske firme “Marocchi”
koju revitalizuje na našem tržistu posle par
godina pauze koju je napravio prethodni
uvoznik. Lepo je videti modele kombinovanih pušaka ili dvokuglara iz linije Finn
Classic. Izdvajamo i manje poznate ali vrlo
kvalitetne “Steiner” optičke uredjaje. Tu su
i “Marttini” finski noževi koji plene svojim
kvalitetom i upotrebnom vrednošću.
“Capriolo” je imao nastup u punom
sjaju. Primetan je bio njegov dobro osmišljen štand. Zvezda postavke je svakako Sauer
303 Limited Edition sa cenom od 875.879
din. Najskuplja puška sajma. Primerak br.3
od 260 ukupno napravljenih. Pored toga,
videsmo i trenutni evropski hit, karabin
Sauer 101. Od ekskluziviteta je predstavljen
i Blaser R8 u PVC kundaku. Neki i to vole.
Nama Blaser ne “čuči” u plastici. Nikako. Da
napomenemo i odevne marke Blaser, Percussion i fantastične nordijske komplete za
zimu “Fjall Raven”. Ako imate dublji džep...
topla preporuka jer je to najotpornije platno
na svetu. Voskirano prirodnim putem.
“Canona” iz Leskovca je imao dobre čizme “Lemigo” vrlo mekane i anatomski prilagodljive. Da podsetimo na njihove
vrhunske “Leupold” i ekonomske “Redfield”
optike koje su privlačile pažnju.
Paleta “Merkel” pušaka je delovala impresivno. “Franchi” poluautomati, takodje.
Za kraj...
Za kraj pomenimo i ostale učesnike, ukratko. Naše nožare, Miletu Ćurčića i
Miroslava Grošina, majstore svog zanata.
Pomenimo i “Jet Beam” lampe sa modelom
BE 40 koja je bila svojevrsna zvezda sajma
u domenu rasvete. Pomenimo i konfekciju
“Karalić” , zatim proizvodnju “Mile Dragić”
sa svojoim namenskim proizvodima za vojsku i policiju , te “Swiss Stel” sa “Victorinox
” programom i doo, “Kristal” sa kuhinjskom
paletom noževa. Ako smo nekog zaboravili ,
veliko izvinjenje.
I tako, sajam je bio i šta više da se prča,
parada svega i svačega i trebalo ga je posetiti. Praznik za oči, pustoš za džep... ali takva
nam je lovačka sudbina. Vidimo se sledeće
godine na istom mestu.
VLG press
TRGOVCI UGLAVNOM
DOBRO PROŠLI
Kako su prošli trgovci na ovogodišnjem sajmu Lorist pitali smo njihove vodeće
ljude.
U beogradskom Snajperu ne kriju zadovoljstvo ovogodišnjim prometom koji je
veći za 10% od prošlogodišnjeg. Kako nam
je rekao Dragan Savić, direktor ove firme sajam bi trebao da traje šest dana umesto pet,
koliko je trajao ove godine.
Na ovogodišnjem sajmu učestvovala je
i Fabrika lovačke municije „Stepski soko“ iz
Čajetine. Prema rečima Dragana Vasiljevića,
vlasnika evidentno je da je poseta ove godine
bila bolja i ostvaren je veći promet za 30%
u odnosu na prethodnu godinu. Očigledno raste rejting ovog srpskog proizvođača
lovačke municije.
Trofej Beograd tradicionalno izlaže
na Novosadskom sajmu. I oni smatraju da je
poseta ovogodišnjem sajmu veća a ostvarili
su veći promet u odnosu na prethodnu godinu.
Novosadska firma Super tane imala je
manji promet nego prošle godine a po njima
bilo je manje potencijalnih potrošača. Prodavali su uglavnom sitnice a promet skupljih
je ove godine bio u padu u odnosu na prethodnu godinu.
Leskovačka Canona takođe nije zadovoljna prometom jer misle da su posetioci
bili uglavnom pasivni posmatrači. Ipak ova
firma je ostavrila promet na nivou prošlogodišnjeg
Požarevačka firma Grof takođe misli da su ove godine posetioci bili uglavnom
posmatrači jer su zabeležili prodaju na nivou
prošle godine.
Bačkotopolski Capriolo je izgleda i
na ovom Loristu zabeležio najbolje rezul-
VLG PRESS
tate. Prema njihovom mišljenju bilo je više
platežno jačih kupaca pa je Capriolo ove godine više prodao skupog oružja nego onog
jeftinijeg. Njih posebno raduje veliki broj
rezervisanih pušaka i to baš onih najskupljih.
Jedina firma koja je zabeležila manji
promet od prethodne godine je kragujevački
PAPRIKAŠI NA 25 NAČINA
Pobednici takmičenja u kuvanju lovačkog gulaša
Meteor stil. Oni su ove godine pazarili manje za 10% nego prethodne. Žale se na slabu
kupovnu moć posetilaca.
Inače prema informacijama koje smo
dobili od Novosadskom sajma prodato je
17.578 ulaznica za pet dana koliko je sajam
trajao.
Lepo vreme, dobra organizacija,
vrhunski materijal, tajni začini i pravi
majstori svog zanata. Treba li još nešto za
vrhunski lovački špaprikaš.?
U petak, 04.10 ove godine, tokom Sajma lova i ribolova, održano je finalno takmičenje u kuvanju lovačkog paprikaša. Pod
pokroviteljstvom Lovačkog Saveza Vojvodine i u suorganizaciji Novosadskog Sajma,
okupilo se 25 ekipa-finalista, da ukrste svoje
jelensko ili meso divlje svinje. Zatim, bilo
je tu majstora vatri svih fela. Rešavale su
se dileme žara, visine vatre, željene temperature. Kuvalo se na drvima, plinu, vinovoj lozi, u kotliću ili oraniji neki i u loncu.
Videsmo tronožce i verige od metala ali i od
prirodnog drveta kao ekološku varijantu.
Zatim, luk pogačar ili obični, paprika horgoška ili domaća radinost, meso sa sitnijim
ili krupnijim kockicama, sve su to bile male
tajne velike kuhinje. Atmosferu su podgrev-
Vrlo uspešan nastup LU “Sonta”
kotliće i varjače i pokažu ko je majstor svog
zanata. Konkurencija nikad jača. Nastupili su pobednici lokalnih i regionalnih takmičenja u minulom periodu. Sve je počelo
oko 13 sati po odavno utvrdjenom protokolu. Propozicije su bile striktne, jasne a sve u
cilju regularnosti i prilici kakvu diktira veliko finale. I da nebude zabune. Kuvari su
morali da budu registrovani lovci. Da se zna.
A onda je počela borba tajnih sastojaka, špecija, recepata. Šta ubaciti u kotlić. Po
propozicijama se moglo upotrebiti srneće,
14
ale i “mučenice’, “prepečenice”, “ljute”,
“meke” i ostale koje otvaraju dušu i stvaraju
kulinarsku inspiraciju. Bogami, videsmo i
“kratko presečeno” i “malo crno” ali i ovogodišnju slatku berbu koja blago rezi. A sve
u cilju dobrog štimunga, da se nazdravi sa
kolegama i konkurencijom i da se pokaže
pravi domaćin. Šta reći o načinu pristavljanja i dinstanju. Nemamo mi toliko papira
u ovom članku da objasnimo taj sremački,
bački i banatski pristup. Dovoljno je reći da
je mio miris ispunio ceo Sajam. I po hala-
15
ma se osećao. Da ne zaboravimo i posetioce,
kibicere i stručne savetnike. I tu su se lomila
koplja ko ima bolji predlog kako se finalno
treba “doraditi” ukus.
A onda je došao trenutak istine.
Stručna komisija u sastavu Ilija Prekogačić,
Dragan Pajić I Nikola Vuksanović su uzeli
uzorke za degustaciju. Ocenjivalo se sve. I
boja i ukus i gustina i šmek i ljutina i...ma sve
i objektivno i subjektivno. I za divno čudo,
komisiji se ukus podudarao. Nije bilo preglasavanja, nameštaljki, favorizovanja, diskrecija sa brojevima se poštovala... i na kraju, evo
rezultata.
V mesto..........ekipa iz Lu Stara Pazova
IV mesto..........ekipa iz LU Despotova
III mesto...........ekipa iz LU Nadalja
II mesto.......... ekipa iz LU Begeča
I mesto..........ekipa iz LU Žitišta
Najlepši štand za pripremu u aranžerskom smislu pripao je LU Rumi. Na
svečanom ručku, uz prisustvo od preko
200 lovaca-posetioca i više desetina zvanica, nagrade je podelio državni sekretar
u Ministarstvi poloprivrede, šumarstva I
vodoprivrede Vlade Republike Srbije Danilo
Golubović. Ovom dogadjaju su prisustvoli i
visoki zvaničnici LSV na čelu sa predsednikom Milanom Pažinom. Organizator se postarao za prigodne nagrade i dobar orkestar
koji je upriličio dodatnu atmosferu za fino
lovačko druženje.
Opšti zaključak je da smo ispratili jednu lepu i dobro organizovanu manifestaciju.
Sve je bilo dostojno lovačkog nivoa a oni koji
nisu prisustvovali, uskratili su sebi lep užitak. No, vidimo se sledeće godine da proverimo ove majstore kotlića. Možda će jos unaprediti svoje kulinarsko umeće.
Bićemo tamo da proverimo.
VLG PRESS
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
U TURIJI PSI LUTALICE UBILE 230 FAZANA
U subotu 14.9.2013
godine
u
fazanskom
prihvatilištu
Lovačkog
udruženja „Turija“ iz Turije u blizini Srbobrana psi
lutalice sa napravile pravi masakr na fazanima
starim 16 nedelja. Dva psa
lutalice prosekli su žicu i
upali u prihvatilište. Što davljanjem što ubijanjem fazana o žicu zbog paničnog straha
nastradalo je 230 fazana.
Procenjena šteta iznosi oko 300 hiljada dinara a lovci Turije na čelu sa predsednikom pokušavaju da utvrde odgovornost.
Dakle, još jedna izgubljena bitka sa psima
lutalicama.
VLG press
Iz LU „Podunavlje „ Futog
Vredni futoški lovci
Puštali su 200 fazančića, svake godine
poslednjih 20 godina. I tako je trajalo dok
je situacija u polju bila normalna a efekti
ispuštanja merljivi dobrim rezultatima. A
onda je počela intenzivnija poljoprivredna
proizvodnja, sve
veće i brže radne
mašine,
intenzivnija hemija u
ratarskoj
proizvodnji, sve veća
proizvodnja
u
baštovanstvu. Uz
to paljenja strnjika,
kukuruzišta i svih drugih
ekoloških nedaća
učinili su da je
fazanu kao divljači
sužen prostor za
razvoj.
- Očigledno nešto je trebalo menjati. Naročito kod
uzgoja fazanske divljači. Kad je zec u pitanju ti problemi nisu drastični jer su u sušnim
godinama radili zalivni sistemi, plus naši
bunari koje smo mi iskopali. Uz to moram
napomenuti da smo broj predatora značajno
redukovali. Ali za fazana je stari način ispuštanja bio poguban sa vrlo lošim rezultatima u odstrelu. Upravo zato je naše rukovodstvo donelu odluku o podizanju nove volijere
sa čuvanje fazana do samog lova ili kako se
popularno kaže „do pred pušku“, rekao nam
je Dejan Milkov sekretar Lovačkog udruženja „Podunavlje“ Beočin.
Napravljena volijera je površine
2016m2 a smeštena je u reviru Jarebica Futog. Izvođač radova bila je firma „Luks Inženjering“ iz Futoga čiji je vlasnik poznati
lovni radnik Zoran Lukić. Vrednost uloženih
sredstava je 1,5 milona dinara od čega su od
Pokrajinske vlade dobili samo petinu. Ostalo
su sopstvena sredstva koja su ostvarena prihodom iz lovnog turizma.
Svečano, 13 oktobra, na otvaranju jesenje lovne sezone, fazansko prihvatilište u
Futogu je pušteno u rad.
VLG press
Iz LU „Emil Talijan“ Novi Kneževac
NOVI PREDSEDNIK,PROBLEMI STARI
Predsednik LU, dr Atila Agošton
Bilo je jedinstveno Lovačko udruženje na nivou opštine Novi Kneževac pod
imenom „Srndać“ a onda shodno novim
zakonskim mogućnostima podelili su se u
četiri. Tako danas na teritoriji opštine imamo posebna lovačka udruženja u Novom
Kneževcu, Banatskom Aranđelovu, Đali i
Srpskom Krsturu. Mi smo posetili Lovačko
VLG PRESS
udruženje „Emila Talijan“ u Novom Kneževcu. Samo pre tri meseca ovde je na redovnoj
izbornoj skupštini za predsednika izabran
Atila Agošton. Agošton je inače poznati
ornitolog i čovek kome je ekologija i zaštita
životinjskog sveta na prvom mestu. Po profesiji je doktor veterinarske medicine. Dakle
, spoj zaštitara i lovca. Dva u jedan reklo bi
se u žargonu.
Udruženje gazduje sa 11.000 ha i imaju 170 članova.
- Moj program rada zasniva se na
jednostavnom, sačuvati divljač i poboljšati
stanje sa brojnošću i kvalitetom uz maksimalni broj izlazaka lovaca u lov. Naravno
za sve lovce. Tako smo na ribnjaku posle
prvog decembra omogućili lov pataka svakodnevno. Već na početku svog mandata
vidim da će biti izvesnih problema pre svega
u odnosima sa poljoprivredom ali i mesnom
zajednicom kao predstavnikom države. Podigli smo mnogo šumskih remiza koje danas
navodno nisu naše a radi se o površini od
16
Iz LD „Sremac“ Jarak
NAPREDNI I VREDNI
Levo, zamenik predsednika LD
Dragan Mandić i sekretar Ivan Sebele
NOVO PRIHVATILIŠTE ZA PRIMER
70 ha. Sada one predstavljaju predmet krađe
drveta a da mi praktično nemamo pravo
pristupa istim površinama. Uz sve to veliki
deo pašnjaka nestaje kao posledica tzv „divljeg oranja“ gde pojedinci uzurpiraju državno
zemljište i jednostavno uništavaju pašnjake
koji su bili stanište određenih vrsta divljači,
rekao nam je novoizabrani predsednik LU
Atila Agošton.
Da je ovo veliki problem uverili smo
se u Mokrinu gde je usred rezervata velike
droplje takođe poorano mnogo pašnjaka
opet kao posledica uzurpacije državnog
zemljišta. Isti slučaj beležimo i u Srpskom
Krsturu.
Ipak, Agošton lovca vidi kao zaštitara i misli da će uspeti da se izbori sa ovim
problemima. A redakcija VLG mu želi da u
tome uspe. O radu i problemima vezanim
za lov neki drugi put. Kako stvari stoje energični predsednik će imati šta da nam kaže
u budućnosti.
VLG press
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Selo Jarak važi u Vojvodini za jedno
od najnaprednijih, kako mnogi kažu i najbogatijih. Smešteno pored magistralnog
puta Ruma-Šabac prepuno je vrednih ratara,
povrtara, stočara. I lovaca kako stvari stoje.
Ovde bitiše jedno od najstarijih lovačkih
društava u Vojvodini, samo je ono u Petrovaradinu starije od njih. Posebno su srećni
što su osnivači Lovačkog saveza Vojvodine,
ponosno im na zidu u lovačkom domu visi
plaketa osnivača. Po organizaciji pripadaju
Lovačkom udruženju Sremska Mitrovica
i po broju članova najveći su. Broje 60 redovnih i tri počasna člana. Površina lovišta
je zaista mala, samo 2.500 ha. Ali...nije sve
u površini.
- Naše lovište je specifično jer gazdujemo sa 600 ha šumskog lovišta. Naravno,
ostali deo lovišta su poljoprivredne površine.
Imamo iste probleme koji su karakteristični
za Vojvodinu kada je poljoprivreda u pitanju, sve se obrađuje teškom mehanizacijom
uz primenu hemije, suočavajući se sa problemima paljenja strnjika, kukuruzišta. Sve to
zajedno otežava gazdovanje sa svim fondovima divljači, započeo je priču za VLG Dragan
Mandić, zamenik predsednika Lovačkog
društva „Sremac“ u Jarku.
Ipak vrednim radom i čuvanjem uz
pravilno gazdovanje ovi vredni Sremci imaju
se sa čime pohvaliti. Iako Srem važi za podrućje sa malo srneće divljači ovde sa ponosom ističu matični fond od 150 grla srneće
divljači. Po tome su jedinstveni u Sremu. I
još nešto je ovde jedinstveno. Šumski lov na
zeca.
- Obzirom da se zec pred zimu povlači
u šumu organizujemo ovaj atraktivan lov. To
je klasičan pogonski lov sa dočekom. Obzirom da je u pitanju šuma, da bi ste ulovili
zeca morate biti izuzetno hitri i brzi jer u
protivnom nema ulova. Ovo je zaista posebna atrakcija. Inače, zeca imamo u dovoljnoj
meri, naročito odkako smo prekinuli lov
potkovicom. Grupni lov je omogućio veću
šansu zecu da pobegne a nama mogućnost
da uvećamo brojnost uz zadovoljenje lovačke
strasti, rekao nam je za kraj razgovora podpredsednik Mandić.
Unose i fazana zašta su namenjena
dva prihvatilišta, jedno u lovištu a drugo tik
pored lovačkog doma koji je smešten u selu
pored reke Save.
- Izgradilimo smo i betonska pojila za
divljač u ataru, unos fazana nam omogućava da svaku nedelju izlazimo u lov na njega,
zbog šumskog dela lovišta odstreljujemo i
pet do šest divljih svinja godišnje. Sve ovo
čini da imamo dosta interesa od mladih
ljudi da se učlanjavaju u našu organizaciju.
Doduše više da love a manje da rade. To
moramo menjati. Sve u svemu mislimo da
lovstvo u Jarku ima budućnost, rekao nam je
na rastanku sekretar ovog lovačkog društva
Ivan Sebele.
Na osnovu onoga što smo videli, iz
Jarka smo otišli potpuno sigurni u ovo. A
došli smo u Jarak zbog njihove nadaleko
poznate šicare . Pa evo i rezultata. Pobedio
je Rudić Paja-Krušedolski Prnjavor, drugo
mesto osvojio je Petričević Goran-Žarkovci
a trećeplasirani bio je Vujević Saša takođe iz
Žarkovca
VLG press
POBRATIMI NA BERBANSKIM DANIMA
U HORGOŠU
Tradicija koju Horgoš neguje decenijama, dani kada se beru plodovi minulog
rada u poljoprivredi, obeležavaju se svečano
svake jeseni pa tako i ovog 2013 leta gospodnjeg. Okuplja se mnoštvo sveta iz celog
regiona, naročito puno gostiju iz susedne
Mađarske. Bude tu više hiljada ljudi, bogat
kulturno-umetnički program, defile svih
gostiju obučenih u narodne nošnje svojih
mesta. Prava fešta Berbanskih dana . I tu
lovci i Lovačko društvo „Graničar“ Horgoš koje je u sastavu Lovačkog udruženja
„Kapetanski rit“ iz Kanjiže uzimaju aktivno
učešće. Četrdesetak lovaca duž glavne ulice
kuva lovačke paprikaše i gulaše a sve kako bi
se pristigli gosti osećali prijatno u Horgošu.
Kako nam reče Steva Marjanov, predsednik ovdašnjeg lovačkog društva i LU „Kapetanski rit“ u Kanjiži koji je bio zadužen u
selu za lovački program da je ovo samo jedna
od manifestacija u kojima su lovci i lovačko
društvo nosioca dela programa.
Tako je bilo i ove godine. U goste za
ovu manifestaciju su pozvali svoje pobratime, Lovačko udruženje „Borčići“ iz Šipraga, Kotor Varoš, BiH-RS, Lovačko udruženje „Kopaonik“ iz Leposavića i Lovačko
udruženje „Fazan“ iz Lozovika. Okupili su se
Zajednička fotografija za uspomenu pobratima iz Kotor Varoši,
Leposavića, Lozovika i Horgoša
17
pobratimi da zajedno podele sreću i zadovoljstvo ne samo berbe nego i činjenice da su
zajedno.
- Mi smo došli iz BiH-RS iz Kotor
Varoši. Naše udruženje broji 250 članova a
gazdujemo na površini od 21.300 ha. To je
pretežno brdsko planinsko lovište koje ima
osim divljih svinja i srneće divljači i medveda. Ima naravno i vuka. U posednjih desetak godina tradicionalno dolazimo mi u
Horgoš a njihovi lovci kod nas. Naravno isto
činimo i sa lovcima Leposavića i Lozovika.
Danas smo ovdje i radosni smo, lijepo je vidjeti naše pobratime i družiti se sa njima Još
smo radosniji kada nam oni uzvrate posjetu
što se naravno dešava svake godine. I ove
godine ih očekujemo za Sv.Luku kada naša
opština slavi svoj dan. Ovaj poziv lovcima
Horgoša lično je poslao načelnik optine Kotor Varoš, rekao je za VLG Radenko Perišić
koji je predvodio delegaciju iz Kotor Varoši.
Perišić je inače veliki lovni radnik i nosilac
je Zlatnog ordena LSRS i Zlatne plakete LSV
KiM kao i više drugih priznanja.
Druženje bratskih lovačkih udruženja se nastavilo do duboko u noć, na sreću i
slavu lovačku i berbanske dane u Horgošu.
VLG press
VLG PRESS
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Iz LD „Fazan“ Žarkovac
Sa Zbora sekcije u Baču
NEDOSTOJNO LOVAČKE ORGANIZACIJE
Ono što se dešavalo na Zboru Lovačke citirane u ovom novinarskom članku. Model
sekcije Bač u okviru LU „Bač“ iz Bača nije diskusija je klasika, ko je ukrao pare, navoddostojno lovačke organizacije pa ni Kodek- no nezakonito poslovanje i mnogo toga.
sa lovaca. Toliko vređanja i ružnih reči vaš Nisu urodili plodom ni izveštaji svakog člaizveštač odavno ili bolje rečeno nikada nije na ponaosob Nadzornog odbora koji su tvrčuo na jednom lovačkom skupu, a pisac ovih dili da je sve u duhu zakona. Naravno, nije
redova ima popriličan staž u lovstvu.
na vašem dopisniku da tvrdi ko jeu pravu ali
A sve je počelo dobro, izneseni iz- jedno je sigurno, ovo nije način za rešavanje
veštaji o minuloj letnjoj sezoni, kupljena i izneta hrana za divljač. Predsednik sekcije Boris Jošić i lovočuvar
Ivan Azaševac detaljno su opisali
učinjeno. Od uspešnog odstrela srndaća, završene letnje lovne sezone, do
odstreka jednog jelena koji se pojavio
u ovom lovištu. Azaševac je posebno
apostrofirao pad brojnosti zeca kao
i ugroženost lovišta primenom teške
mehanizacije u ratarstvu. I činilo se da
Zbor ide u dobrom i konstruktivnom
Članovi skupštine lovačke sekcije Bač
pravcu. A onda je počela kakonada
diskusija koje nisu na nivou da budu
Lovnik Zdravko Devrnja
Bili smo u Žarkovcu nadomak
Rume na Svetoilinskim danima. Ispred
novoizgrađenog lovačkog doma igralo se,
pevalo i kuvao lovački paprikaš. Znaju to
Sremci dobro organizovati. Pa nije džaba
odavde potekao čuveni Sremački bećerac.
Znaju se veseliti ali i raditi, baš onako kako
treba. Malo Lovačko društvo „Fazan“ Žarkovac u okviru Lovačkog udruženja „Sremac“ Ruma je malo samo po broju članova od
njih samo 20. I površinom lovišta od svega
3.200 ha. Ali.... po rezultatima i kako gazdu-
E...OVAKOTREBA
Najmanje lovačko udruženje
u državi Srbiji, najmanja površina lovišta kojim gazduje jedno
udruženje, samo 3.500 hektara,
najmanji po broju članstva, samo
65 a sa sigurnošću možemo tvrditi
spadaju u one najveće. Naravno po
rezultataima i načinu gazdovanja.
I još nešto, po načinu vođenja evidencije i svega ostaloga što Zakoni
Srbije nalažu.
Dobro došli u priču o
Rukovodstvo LU “Nadalj” Nadalj
Lovačkom udruženju „Nadalj“ u
Nadalju.
Branko Tucić je predsednik već 15
Renoviran lovački dom u
centru ovog omalenog bačkog sela. Pored godina. Vešto vodi ovo udruženje, razultati
novoizgrađene prostorije za obradu trofeja neumoljivo pokazuju uspešnost.
- Možda će te se čuditi kako sve ovo
sa hladnjačom, sve okrečeno, stolarija nova,
kancelarija sa novim računarom, nova Lada uspevam a imam samo šest razreda osnovne
Niva, nov LCD televizor. Ovde se može osim škole. E pa sve ono što ne znam znam ko zna
regularne obrade trofeja srndaća i meso sk- i upravo takve ljude angažujem, ako su pravladištiti, takozvano privremeno skladištenje na pitanja onda je tu Slobodan Grdinić, ako
i pregled. U dvorištu lovačkog doma, čar- treba finansijska pomoć onda su tu naši staldak sa hranom za divljač, malo prihvatilište ni sponzori, Debeljački ZZ, Miroslav Andrić
za fazane. Jednostavno rečeno ekonomija u iz Novog Sada i naš Rajko Tucić. Naravno
puno nam je pomogla i Vlada Vojvodine. Sve
malom.
- Ima nas 65 članova i svi smo aktivni to uz naše vredno članstvo čini da lovačko
i složni. Uložili smo dosta sredstava za is- udruženje funkcioniše besprekorno i složno.
punjenje zakonskih normi kod pregleda Ovde nema politike, naš jedini moto je divlmesa i obrade trofeja, renovirali smo lovački jač i njeno unapređenje, zaključio je preddom, napravili salu za svakodnevna lovačka sednik Tucić razgovor za naš list.
Lov je u Nadalju posebna priča. A
druženja, nju koriste i druge seoske organirazgovor
o njemu smo vodili sa Stevanom
zacije, kupili smo zemlje za setvu i proizvodnju hrane za divljač. Ulažemo u divljač i jed- Munjinom upravnikom lovišta i Brankom
nostavno ovde sve funkcioniše, rekao nam je Vujkovim, lovnikom. Ono što smo čuli i videli treba da bude uzor svima. Prosto, kako
ponosno predsednik LU Branko Tucić.
18
BUDUĆNOST STIŽE
bilo kog problema.
Boris Jošić, predsednik ove sekcije
je na kraju zahtevao da mu se glasa o poverenju, Zbor je sa tri glasa protiv i jednim
uzdržanim ipak izglasao da Jošić i dalje
obavlja ovu funkciju.
VLG press
Iz LU „Nadalj“ Nadalj
VLG PRESS
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
ju taj epitet gubi svaki smisao. Ovde je zec saradnju sa svim organizacijama. Lov i
u solidnoj brojnosti sa dva izlaska na njega, lovstvo u selu vode i nose sve ono što čini
fazan se unosi pred pušku odnsono čuva društveni život jednog mesta. Mi to vidimo
do tada u novoizgrađenom prihvatilištu po kao budućnost, jer objektivno lovačka orgasvim stručnim standardima. Ovde se lovi i nizacija svojom snagom treba da bude nosdivlja svinja iako šumi ni traga nema . Jed- ilac razvoja u svojoj sredini, rekao nam je
nostavno divlje svinje siđu sa Fruške gore i Zdravko Devrnja, lovnik u Lovačkom društuđu u ogromne table pod kukuruzom. I to vu „Fazan“ Žarkovac i lovočuvar u lovačkom
je prilika da lovci Žarkovca okupe veliki broj udruženju.
lovaca za grupni lov . Naravno od toga se i
Otišli smo iz Žarkovca uz samo jednu
zaradi.
misao, mali ipak mogu biti veliki. Lovci iz
- Izgradili smo nov lovački dom na ovog malog sremačkog sela su najbolji primkome još samo treba da se u potkrovlju za- er za ovo.
VLG press
vrše dva apartmana. Pored smo napravili
fazansko
prihvatilište za 500 fazanskih
piilića. Započeli smo
sređivanje okućnice
oko lovačkog doma,
ovde će uskoro biti
letnjikovac,
malo
jezero, praktično biće
to izletište ne samo
za lovce nego za celo
selo. Posebno smo
ponosni što u saradnji
sa seskim strukturLetnjikovac u izgradnji
ama imamo odličnu
Lovačko društvo Knićanin
JOŠ MALO, PA JUBILEJ...
to oni rade može biti pokazna vežba za ostale
stručne službe. Pokazali su nam evidenciju,
godišnje planove, realizaciju odstrela, kako
vode dozvole za lov i sve ono što zakon
nalaže i ne nalaže. Jednstavno ne postoje
reči koje bi objasnile ovu pedantnost. Tek,
evo predloga VLG svim koji žele da menjaju
rad svojih stručnih službi, dođite u Nadalj,
učite i naučite.
Pa da zaključimo našu priču o malom
velikom lovačkom udruženju „Nadalj“ Nadalj. Uz poziv okolnim lovačkim udruženjima da ovde uz minimalnu nadoknadu mogu
lagerovati svoje meso divljači Stevan Munjin,
upravnik lovišta nam poručuje da su posebno zadovljni saradnjom sa Lovački savezom
Vojvodine ali ostaje žal zbog loših odnosa sa
Lovačkim savezom Srbije. Tek, ovde valjda
zbog toga vise zastave oba Saveza. Valjda bi
tako trebalo i da bude. Ili bolje rečeno još
jedna lekcija iz Nadalja.
VLG press
Davne 1954. godine osnovano je
Lovačko društvo u Knićaninu i uspešno se
održalo sve do danas. Društvo raspolaže
lovištem od oko 6,5 hiljada hektara. Konfiguracija lovišta se sastoji od dela obradive
zemlje, pašnjaka, trstika, rita, šume i malih
šumaraka. Sa zapadne strane LD nalazi se
reka Tisa. Na severu se proteže reka Begej
koja se uliva u Tisu, a sa druge strane reke
Begej nalazi se poznati rezervat ’’Carska
bara’’. Na jugozapadnom sektoru je ušće reke
Tise i Dunava. Jednim delom lovište i izlazi i
Lovci Knićanina na radnoj akciji
na reku Dunav.
Svi naši reviri raspolažu bogatim fondom kako lovne divljači tako i bogatim fondom zakonom zaštićene divljači, pogotovo
ptica. Od krupne divljači u lovištu se nalazi evropski jelen (manja populacija) čije se
prisustvo stalno prati i zimskom prihranom
pokušava da zadrži s’ciljem da se uveća bro-
jno stanje što je realno moguće s’obzirom
na pomenute uslove koji odgovaraju ovoj
vrsti divljači. Srneća divljač, čija je brojnost
na zadovoljavajućem nivou, se takodje stalno prati i u zimskom periodu veoma dobro
prihranjuje za šta je izgrađen veliki broj hranilišta i solišta. U prethodnim godinama
lovni turizam na ovu vrstu divljači je činio
značajan prihod našem lovačkom društvu.
Divlja svinja je trenutno u stalnoj je ekspanziji i stalno se vrši zimska prihrana iste. Zec
se na ovim prostorima veoma dobro održao.
Sigurno je da
ga nema kao
davnih šezdesetih kada
se
hvatao
mrežama
zbog izvoza
za Italiju, ali
je
najbrojnija
sitna
lovna divljač na ovim
prostorima.
Nažalost, ima i dosta predatora poput: jazavca /premnožen/, šakala i lisice. Fazan je
takođe, kao i zec, jedna od najbrojnije sitne
pernate divljači čija se brojnost postiže očuvanjem i gajenjem postojećeg fonda kao i
unosom fazana u lovište tokom letnjeg perioda. Razmišlja se i o izgradnji prihvatilišta
za ovu vrstu divljači. Godišnje se ispusti
19
oko 350 fazanskih pilića. Što se tiče krivolova svi lovci učestvuju u suzbijanju ove vrste
lova i imamo dobru saradnji sa PU Zrenjanin, kao i sa njihovom stanicom u Perlezu.
Brojno stanje lovno-tehničkih objekata je:
16 visokih čeka, 6 hranilica za divlje svinje,
20 hranilica za srneću divljač, 6 kotarki sa
ispustom za kukuruz, kao i 50.tak solišta. Takođe postoji i jedan broj uredjenih čeka za
čekanje sa zemlje.
Lovačko društvo broji 77 članova.
Godine 2009. Društvo je dobilo i plaketu
Lovačkog saveza Srbije. Krajem prošlog
milenijuma potpisana je povelja o bratimljenju sa Lovačkim udruženjem ’’Vladan
Milošević’’ iz Knića. LD poseduje brvnaru
čija je svrha okupljanje lovaca pri odlasku i
povratku iz lova i druženje lovaca prilikom
organizovanja raznih lovačkih manifetacija. Na lokaciji u blizini brvnare nalazi se i
streliište za gađanje glinenih golubova. Trenutno se vrši rekonstrukcija dela knićanskog
Doma Kulture, površine preko 120 kvadratni
metara, koji će biti u funkciji lovačkog doma.
Društvo organizuje više lovačkih manifestacija tokom godine kao što je gađanje
glinenih golubova, gostinski lov, lovački bal...
Počele su i aktivnosti na pripremi obeležavanja i proslave jubileja 60 godina postojanja
lovačkog društva početkom naredne godine.
ing. Miroslav Milenović
VLG PRESS
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: VLG Press Korisni saveti za mlade lovce
PRVA PUŠKA I PRVI
KARABIN
Pre svega, čudno je da mladi lovci postavljaju pitanja
(a dobili smo ih poprilično na adresu redakcije) na
koje su trebali dobiti odgovore tokom pripravničkog
staža ili kroz pripremu za polaganje lovačkih ispita.
P
o nama, takva žeđ za informacijama
mladih i obrazovanih ljudi govori o
tome da ne dobijaju blagovremene,
valjane i dovoljne količine znanja kroz sistem
obrazovanja koji bi trebao da edukuje lovce.!
Lovačka puška
... mlad lovac danas ima dobar izbor
glatkocevnog lovačkog oružja u Srbiji. Može
da bira između jednocevnih ili dvocevnih
prelamača bok i položene konfiguracije,
poluautomata i ’slajd ekšn“ pušaka, odnosno
pumparica u velikom
broju kalibara. Trenutno po prodavnicama
ima i izbor uveženih
polovnih pušaka. Šta
početnik da izabere za
prvo oružie? Konzervativna stara škola sa
prezirom će odbaciti
poluautomate i pumparice i preporučiti
lovačku
dvocevku
položene ili bok konfiguracije. „Staroverci“
se kunu u kalibar 12,
dve obarača i fiksne
čokove dok „novoverci“ prihvataju i kalibar
20, mobilne čokove,
mušicu od fibera,
jednu obaraču i ejektore kao civilizacijsko
dostignuće. Koplja se
lome i kod poklanjanja poverenja novom ili
polovnom oružju. Nije
zlato sve što sija ! Ova
stara narodna se može
primeniti i na novo
i na polovno oružje.
Kod polovnjaka mogu
se naći primerci koji
svojom
vrednošću,
kvalitetom izrade i
zanatskom umetničkom vrednošću služe
na ponos i čast imaoca. Uglavnom se uvek izbor svede na dva –
tri pitanja. Novo, staro, jeftino, skuplje..?
Polovno, jeftinije oružje, ima prednost u tome sto se mladi lovac uči, kristališe
utiske, pravi razlike i kreira stav. Posle toga,
sa definisanim afinitetima, lako će dokupiti novu, skuplju pušku ili će biti svestan
vrednosti koju već ima u rukama. Ponekad
“polovnjaci”, koji su “malo prešli” znaju nadmašiti kvalitet neke nove puške. Kupovina nove, vrednije sačmarice rešava dileme
kvarova i servisa /gde su polovne podlozne
20
tim mogućnostima/ i može se posmatrati
kao dugoročna investicija. Mladi lovac možda neće biti svestan njene upotrebne vrednosti i mogućnosti, ali će tokom eksploatacije
sve više videti prednosti investicije u novoj,
kvalitetnijoj i skupljoj pušci. Ono što možemo posavetovati, kod izbora prve puške treba zaboraviti na gravure, hrom, turske orahe,
sajd pločice i ostalu šminku. To će doći vremenom i spoznajima, da ne kažemo građenjem ukusa. Za početak je važno iskoristiti
maksimalne potencijale osnovnih modela.
Jer i osnovni model i “nakinđureni” odstreljuju istovetno. Mnogo je važnije da prva
puška bude sa proverenim mehanizmom,
sigurnim bravljenjem i pouzdanim životnim
vekom.
Pošto su ukusi različiti i ima nas raznih
pod kapom nebeskom, da kažemo i neku o
prokuženima a junoše neka sami formiraju
stav. Poluatomati i pumparice su specijalizovana oružja. Njihov glavni adut i magnet za
budućeg lovca jeste velika popularnost koju
duguju akcionim filmovima i broju metaka
u magacinu. Njihova prava upotrebna vrednost vidi se u lovu na barske ptice gde usled
magnum kalibra i brzine dejstva - prelamače
ostavljaju za koplje iza. To je jedina prednost,
a za one koji brzo prepunjavaju dvocevke ni
to nije neki adut. Međutim, u običnom jesenjem lovu, dvocevka je u prednosti i te kako.
Dve cevi, različiti čokovi, mogućnost selektivne paljbe. O dugovečnosti da ne pričamo.
To više nije stvar afiniteta već praktične upotrebe i dokazanih vrednosti.
Lovački karabin
Nekada se smatralo da lovac koji uz
lovačku pušku poseduje i lovački karabin
u nekom univerzalnom kalibru rešio je sve
probleme sa lovačkim oružjem. Tu je na
tronu sedeo domaći proizvođač, sa puškom
obrtno čepne konstrukcije u formacijskom
kalibru i... Amin. Sreća pa su se tu stvari malo
promenile. Trenutno izbor kod olučenog
lovačkog oružija je jako zanimljiv. Na tržištu
se nude lagane jednocevne i jednometne
konstrukcije – kiplaufi, teže višecevne i
višemetne konstrukcije položene i bok kon-
figuracije – dvokuglare, trokuglare i firlinzi,
standardni obrtno čepni višemetni karbini
fiksnih cevi, obrtno čepni karabini višemetni, promenjivih cevi (kao instant kafe 2 u 1 i
3 u 1) , poluautomatski karabini a pojavi se i
poneki “šerif ” od prekobare sa slajd – pump
ekšn sistemom repetiranja. Sve u svemu, i
ovde se odabir svodi na maximu - Koliko
para, toliko i muzike. To je barem jasno.
I u ovom slučaju ne treba žuriti sa skupim verzijama i magnum opcijama. Iskusni lovci, sa ’pređenom kilometražom’, ozbiljno savetuju da prvi karabin u lovačkoj vitrini
bude obrtno-čepne konfiguracije. Stari,
dobri Mauser sistem m-98 /čitaj M-70/. je
najbolji izbor. Sa kupovinom Zastavinih
modela nećete pogrešiti jer sa njom dobijate sve što imaju i druge, nadaleko čuvene
marke, izuzev izgleda i finiša. Sve je tu, i
preciznost i funkcionalnost i dugovečnost
i sigurnost. Cena je više nego povoljna i to
ostavlja mogućnost da se pribavi solidna
montaža i optika koja uveliko prelazi cenu
same nabavke „golog“ karabina. Da podsetimo, bez “čvrste montaže”’ i optike koja
drži “nulu”, svaki karabin je bezvredan pa
makar bio Blaser, Steyer, Krieghoff, Browning... Ukoliko se ne puca na daleko, može se
razmisliti i o kupovini rezervnih cevi za postojeću sačmaru. Mnogi lovci cene ovakvu
NASMEJTE SE
ZA BOGA
MILOGA
N
a skoro svim internet društvenim mrežama ili
lovačkim forumima „kačimo“ svoje fotografije iz
lova sa odstreljenom divljači koje ne samo da iritiraju javnost već donose lovcima i lovstvu ogromne štete. Sa
malo znanja i poštovanja prema odstreljenoj divljači možemo
napraviti fotografije na koje će mo biti ponsoni i u svojim albumima sačuvati za pokoljenja koja dolaze.
Kako napraviti fotografiju sa trofejom divljači na koju će
te biti ponosni?!? Bez scena u kojima jezik visi iz usta, divljač
beživotno leži na haubi terenca ili automobila, ili ih držite za
rogove ili ste ne daj Bože uzjahali ili nogu stavili na divljač, i
apsolutno najužasavajuće od svega divljač koja je obešena za
vrat u nečijoj garaži ili ispred nekakve vikendice.
Što trebate raditi?!?
Malo planiranja, malo vremena, i nešto kreativnosti će
vam pomoći da napravite fotografije koje ćete sa ponosom
moći pokazati bilo kome. Fotografije koje će verno predočiti
trenutak i iznad svega drugoga, iskazati počast divljači koju ste
ulovili
Nekoliko činjenica određuje šta i kako uslikati trofejne fotografije. Ako imate prijatelja koji vam može pomoći pri fotografisanju možete poneti pristojni jednokratni fotoaparat u
ruksaku. Oni zauzimaju zaista malo mesta i gotovo da nemaju
težine. Naravno ako ste sami, biće vam potreban ‘’pravi’’ foto
aparat sa mogućnošću automatskog objektiva. Iskoristite palo
stablo, veliki kamen, vaš ruksak, ili bilo šta drugo što vam je pri
ruci a može poslužiti kao stalak za fotoaparat. Lično sam tako
slikao neke od svojih najboljih fotografija. U svakom slučaju,
potrudite se da imate pri ruci fotoaparat sa blicom, (ili barem
u blizini, u vašem vozilu.)
Nemojte oklevati da slikate puno fotografija. Znaće te da je
dosta kada vam se kolega lovac počne žaliti ili vas počne zvati
‘’Mis Srbije.’’ Bez obzira šta radili, nemojte se zaustaviti posle
jedne ili dve fotografije. Nameštanje divljači za fotografisanje
je umetnost sama po sebi. Želite da divljač izgleda dostojanstveno i iskreno, živo. Pokušajte izbeći ‘’fotografije iz nebeskih
visina.’’ Neka se vaš kolega spusti na visinu divljači, približite
se, udaljite se, gledajte direktno, pogledajte sa strane, lovac
u sedećem položaju, lovac kleči, pridržite životinju ovako,
pridržite je onako. Jednostavno, budite kreativni!
Isplanirajte kako će vam fotografija izgledati. Razmislite
o onome šta je u pozadini fotografije i kako će to uticati na
21
konfiguraciju jer sve ostaje isto po stečenoj
navici. Isti kundak, položaj, okidanje. A kalibri? A prvi karabin je poželjno imati neki
koji je u dijametru zrna između 7 i 8mm jer
će drugi, po pravilu biti neki od 5.6-7 mm.
Time će biti pokrivene sve lovne situcije na
severnoj hemisveri i u Srbiji, naravno. Poluautomat, da ili ne za prvu pušku. Stvar afiniteta i potreba u odnosu na divljač koja se
najčešće lovi. Pri tome, moramo biti svesni
ograničenja, preciznosti i funkcionalnosti poluautomata ili sve njegove prednosti i
mane. Ako pitate pisca ovih redova...poluautomat ne treba biti prvi karabin.
celu fotografiju. Ako sunce upravo izlazi i prvi sunčevi zraci
se odražavaju na šumskom tlu blizu vas, svakako u tom ambijentu slikajte divljač. Ako je u blizini posebno lepo stablo ili
privlačno okružje ubacite i to u fotografiju.
Kada već govorimo o životnosti, isplatilo bi vam se da
uzmete umetne oči za vaš ulov. U veoma kratkom vremenu
kod odstreljenog jelena (i bilo koje druge divljači) dolaze do
izražaja ‘’mrtvačke oči’.’ Lako možete ulovu staviti te umetne
oči i ne samo da će životinja imati naizgled žive oči, nego neće
doći do odbleska oka zbog blica. Obrišite svu vidljivu krv, vratite životinji jezik u usta, i za Boga miloga BUDITE NASMEJANI!!!!! Lepo se provodite, ne slikate se za vojnički časopis.
Opustite se i nasmejte prilikom fotografisanja. Skinite kapu sa
očiju. Na fotografiji želimo videti i vas.
Stavite nešto čvrsto ispod grudnog koša jelena da bi ga
malo izdigli.... to će pomoći da životinja izgleda punije. Kada
životinja leži ne primećujete ali ona je onda na veoma bliskom
uglu naspram tla. Podizanje i isticanje grudnog koša će puno
pomoći. Takođe, pokušajte da podvučete noge ispod životinje.
Time ćete doprineti dodatnoj životnosti vašeg trofeja.
Poravnajte sve stršeće dlake. Možete rukom i sa malo vode
slepiti sve nestašne dlake koje su se raštrkale dok ste postavljali
životinju u položaj za slikanje.
Matt Mickey
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Predrag Đurđev
Sačmarice u jesenjem lovu
IZBOR PREMA
SOPSTVENOM UKUSU
Bokerica, položara ili poluautomat? Svejedno...
Mnogo je važnije da prepoznamo kako funkcionišu
glatke cevi i na šta obratiti pažnju.
da puca patrone od 36 grama sačme. Izjednacio se po efikasnosti, brzini, dometu
i učinku sa cal.12. I tako, tu više nije bilo
mesta za cal.16. I on polako ide u penziju.
Koristi se ono sto je još ostalo u lovačkim
vitrinama.
Ukoliko želimo da sačmaricu upotrebljavamo pretežno u univerzalne lovačke
svrhe, onda najbolje odgovara kalibar 12
koji preferira većina lovaca. Sačmarice kalibra 12 su pogodne za lov krupnije pernate
divljači, niske krznašice, dlakavu divljač,
crnu divljač i predatore, a sve zbog veće
mase sačmenog posipa. Kalibar 20 preporučuje se za prepelice, jarebice, šljuke,
grlice, goluba grivaša i delimično fazana u
toplijem periodu. Za pomenutu divljač je
dovoljna laboracija metka
od 28 grama. A ako predjemo na 32 grama, lovićemo isto sto i sa kalibrom
12. Stvar izbora. Samo
oprez. Kal. 20 ima manji/
uzi posip na daljinama od
35 met. od kal.12 a istu energetsku vrednost. Moderna konstrukcija patrona,
sa koncetratorom i brzim
barutima je donela pravilo
da se smanjuje uticaj čoka
u rasturu sačmenog snopa kod granulacija sačmi
preko 2.75 mm. Dvadesetica, po pravilu ima veće
početne brzine sačme, koristi patrone sa koncetratorom, veci je radni pritisak
i samim tim ima uži snop
na vecoj daljini. Zato pažljivo, sa kal.20 se lakše promašuje.
Proverimo koncentraciju sačme-posip
K
ada je reč o sačmarici, sa lovačkog
stanovišta, pretežno su u upotrebi
tri kalibra. To su 12, 16 i 20. Odmah
na početku, nije na odmet, da se prisetimo
kako se klasifikuju sačmeni kalibri. Kalibar
je prečnik bušene cevi. Određuje se brojem
kugli istog dijametra koje mogu da se izliju iz
jedne engleske funte olova (0,435 kg). Recimo, kalibar 20 kazuje da je izliveno 20 kugli
od jedne funte olova. Dvadeseticu su nekada
davno upotrebljavali lovci u lovu na jarebice, prepelice i ostalu sitnu pernatu divljač.
Nekada retka, danas je ova puška sve česće u
nasim lovištima. Medjutim, naši lovci uglavnom upotrebljavaju kalibre 12 i 16.
Kalibar 12 u patroni ima 140 zrna
sačme preseka 3,5 milmetara. Kalibar 16 sadrži u patroni oko 120 zrna sačme, a kalibar
20 ima oko 100 zrna iste veličine. Pri gadanju iz puške sva tri kalibra u okruglu metu,
prečnika 75 centimetara, na udaljenosti od
35 metara, iz sačmarice istog suženja posipa (čok: 65%), metu će pogoditi sledeci broj
zrna sačme: kalibar 12 - 91 zrno, kalibar 16
-78 zrna, kalibar 20 - 68 zrna. Zato kalibar
12 daje pri istim uslovima bolje rezultate od
kalibra 16, a dvanaesticom možemo da pucamo nekoliko metara dalje. Zbog toga strelci
na glinene golubove većinom upotrebljavaju
kalibar 12 . Ovo je stara teorija poredjenja
22
efikasnosti gde se podrazumeva da patron
cal.12 sadrži 34 grama olova, cal.16 -32
grama a cal.20 -28 grama.
Savremeno doba
Moderne tehnologije i moderna vremena su donela neke nove vrednosti. Kalibar
16 je izbačen iz nomenklature svih svetskih
proizvodjača oružija. Više se ne proizvodi.
Žalili mi ili ne, tako je. Čuvena 20-ica se
trijunfalno vraća u zivot zahvaljujući ležištima metka od 76 mm i povećanim radnim
pritiscima u cevi zbog kvaliteta materijala i
novih konstrukcija. Danas , kalibar 20 može
Posip sačme konstatuje se tako što se puca
sačmom dijametra 3,5 mm.
u kvadratnu metu od jednog metra, na kojoj su oko
centra opisana dva kruga,
manji krug prečnika 37,5
cm a veći krug prečnika 75
cm. Puca se sa daljine od
35 metara. Pogodci sačme
u većem krugu se sabiraju.
Ako je pri gađanju sačme kalibra 12, u krugu
prečnika 75 cm, postoji ukupno 91 pogodak
(od ukupno cca. 140 koliko sadrži metak)
onda računamo ovako: 91 : 140 = 0,65 koje
pomnožimo sa 100 = 65 %. Cev ima posip
65 %. Cev sa dobrim posipom treba da ima
(u manjem krugu) oko jednu trećinu pogodaka iz velikog kruga. Moramo biti svesni
da su i kod dobrog suženja posipa pogodci
iz sačmarice 12 i 16 i 20 efikasni samo na
udaljenosti od 45-50 metara. I to u zavisnosti od krupnoće sačme. Pri većoj udaljenosti
širenje sačme je već toliko neprihvatljivo, a
njena probojnost toliko smanjena, da se ne
može usmrtiti divljač (odnosno samo dođe
do ranjavanja). Zasto? Zakoni fizike su jasni.
Gubitkom brzine, predjenim putem, opada
i energetska vrednost sačme na mestu nastrela.
Kundak
Za efikasnost sačmarice važna je dobra izrada unutrašnjosti - duše cevi, nišanska linija, mehanizam za okidanje i veličina,
oblikovanost i položaj kundaka. Modeli,
poput engleskih, bavarskih, monte karlo i sl.
su stvar ukusa. Ali želimo li da izabranom
sačmaricom dobro gadjamo, moramo isprobati da li nam kundak i puška dobro leži.
Drugim rečima, ergonomija. I jos jednom...
ergonomija. Najvažniji preduslov jeste odgovarajuća dužina kundaka koja mora odgovarati lovcu po veličini ruku. Takodje, prilično možemo ustanoviti da li nam odgovara
dužina kundaka prema telesnoj visini tako
što ćemo uhvatiti sačmaricu desnom rukom
za vrat kundaka, podići je cevima uvis i staviti je potkovom - petom u pregib lakta desne
ruke savijene pod uglom 90 stepeni. Ukoliko
smo u stanju da prvim zglavkom kažiprsta
komotno dohvatimo prednji okidač, kundak
ima pravilnu osnovnu dužinu. Treba znati da
kratak kundak prouzrokuje prenizak pogodak, a sa dugačkim kundakom će mo imati
prebačaj divljači pri pucanju. Visina obrazine
kundaka je takodje bitna. Ona obezbedjuje
konstantnu nišansku liniju prilikom svakog
ubacivanja puške u rame. Prvi znak da visina nije dobra je kad nas puška „šamara“. Sve
u svemu, kundak daje i balans oružju. Raspored masa u njemu je bitan faktor. Okanimo se debelih, širokih i masivnih izvedbi u
predelu pete kundaka i rukohvata jer to su
oblici za sportske puške. U neposrednom
lovu sa time više gubimo nego što dobijamo.
23
Patroni
Izbor sačme, odnosno veličina sačme
koju treba upotrebiti u lovačkoj praksi zavisiće od divljači koju želimo loviti. O tome
smo već više puta pisali a možemo pronaći
tabelu i u ovom broju. Preporučuje se da
pri lovu za dugi pucanj uvek u cevi stavimo krupniju sačmu, jer se drugim metkom
puca na nešto veću udaljenost. Ovo pravilo
važi za zimske lovove na niskim temperaturama. U normalnim okolnostima, a za razliku u pređenom putu divljači koja uzmiče,
postaraće se čokovi ili korpice - koncetratori. Znači, možemo koristiti patrone iste
granulacije. Zatim, za odstrel crne divljači
iz sačmarice koriste se olovne kugle a najpoznatije su sledeći modeli: “brenneke“
„ideal“, „slug“, „sabbot“, „palla“, „diabolo“
itd. a koje su stavljene u normalne čaure
za sačmu sa istom ili malo vecom količinom
baruta u zavisnosti od zahtevane brzine. Upotreba ovih metaka dozvoljena je samo pri
lovu na divlje svinje i njima možemo bez
straha pucati na daljinu do 55 metara i na
krupnog vepra.
Odgovarajuću sačmaricu izabraćemo
prema ličnom ukusu bilo sa paralelnim cevima ili sa cevima koje su jedna iznad druge
(bokerica) ili sve popularniji polu - automati.
Efikasnost je kod svih podjednaka. Prilikom
kupovine nove ili polovne sačmarice treba
obratiti pažnju da li moze pucati savremenu
municiju koja je pravljena /sve više/ za radne
pritiske do 1050 bara. Za par godina, mnoge
puške proizvedene sredinom ili u drugoj
polovini XX veka, biće upotrebljive samo
ako se bude proizvodila municija niskih radnih pritisaka ili je budete sami punili. Zato,
nije loše, obratiti pažnju i na ovaj detalj. Jer
već odavno je postavljen standard radnih
pritisaka sačmarica na 1050 bara. Da li je to
potreba ili moda...Hmmm, sta reći, o tome
sledeći put, u novom broju.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Predrag Đurđev
Održavanje oružja
ČIŠĆENJE POLUAUTOMATSKE PUŠKE
Sve više se susrećemo sa poluautomatima po našim lovištima.
Naročito ih vole mlađe generacije. Pouzdanos u eksploataciji pri
svim, pa čak i u ekstremnim uslovima, kao i jednostavno rukovanje, razlozi su sve većem broju ljubitelja ove vrste pušaka.
A
li nije sve u punjenju i “pražnjenju”,
jer ovaj princip rada na lovackim
puškama zahteva dodatnu pažnju. Daljnji tekst podjednako podrazumeva
problematiku i kod poluautomata sa ožljebljenim cevima kao i sa olučenim.
Naime, poluautomati svojom konstrukcijom kao i principom rada podložniji
su “prljanju” u odnosu na klasične, prelamajuće lovačke puške. Otvori na baskuli /
sanduku/ koji omogućavaju nesmetano izbacivanje čaure i hod ručice zatvarača, su mesta
kroz koja nečistoća prodire u sam mehanizam polu automata. Isto važi i za donji otvor
za hranjenje municijom. Prilikom opalenja
i hoda zatvarača u zadnji položaj u samoj
baskuli se stvara minimalni vakuum. Letnji uslovi lova gde je koncentracija prašine i
ostalih primesa u vazduhu veća nego zimi,
uslovljava bržu zaprljanost. Samim tim i
naslage nečistoće u samom mehanizmu
dolaze do granice gde se nesmetano funkcionisanje dovodi u pitanje. Osim nečistoće
iz atmosfere, na rad poluautomata deluju
i fizičko-hemijski procesi usled ispaljenog
velikog broja metaka. Debljina sloja naslaga zavisi od finalne obrade delova. Na hromovanim delovim gde je glatkoća površine
veća, nego kod delova koji to nisu...i naslage
su manje. Samim tim i održavanje takvog
oružja je lakše, što neznači da ga ne treba čistiti.! Naprotiv.
Što se “higijene” oružja tiče, najzahtevnije su puške sa pozajmnicom barutnih gasova. Gasna komora, ventili, klip,
cilindar, nosač zatvarača su delovi koji se
moraju naročito detaljno očistiti. Naslage
čestica koje se na njima vremenom talože,
mogu stvoriti izuzetno tvrd sloj, koji može
stvoriti zastoj u poluautomatskom funkcionisanju a neretko i do deformacije pa čak
i do pucanja delova. Ova pojava je gotovo
redovna kod oružja koje nije pre upotrebe
dobro obrisano od podmazivanja. Nauljena
površina kod poluautomata je “magnet” za
nećistoću i ćestice barutnih gasova. Znaci,
netreba preterivati sa podmazom.
To isto važi i za mehanizam. Skidanje
samog mehanizma je za mnoge lovce op-
24
eracija kojoj ne prilaze. Neki smatraju da je to
složena operacija. Izvlačenjem jednog ili dva
osigurača (štifta) oslobađa se mehanizam.
Preporučljivo je da se isti povremeno opere
i tim putem odstrane mehaničke nečistoće.
Gotovo je zapanjujuća količina prljavštine
koja ostaje u rastvaraču .Taloženjem čestica
mehaničke nečistoće u “džepovima” nosača
mehanizma izaziva blokadu i deformacije
pojedinih delova. Treba napomenuti da se
ne prilazi totalnom rasklapanju ni okidackog
ni zatvaračkog sistema. Sistem opruga koji se
u njemu nalazi može biti narušen deformacijom ili gubitkom bilo kojeg dela. To ipak treba povremeno prepustiti majstoru. Barem
dva puta godišnje. Nikako ne treba nasilno
prilaziti skidanju pomenutih naslaga sa bilo
kog dela. Mesto na kome je ova pojava najizreženija je magacin. Najčešće je izrađen od
legure aluminijuma sa veoma tankim zidom.
Mehaničko odstranjivanje “kragne” sa mesta
na kojem barutni gasovi deluju na klip mogu
dovesti do deformacija i oštećenja a samim
tim i do neupotrebljivosti.
Oko čišćenja cevi ne treba puno pričati.O tome se većinom sve zna. Međutim, tre-
ba skrenuti pažnju na jedan detalj. Naizgled
sitan, gotovo beznačajan, a ume da napravi
zastoj i od zadovoljstva u lovu načini razočarenje.To su otvori ili gasni kanali.”sitne”
rupice koje se nalaze u gasnom cilindru i
na samoj cevi. Funkcija im je da sprovrdu
barutne gasove iz cevi do gasnog cilindra
gde deluju na klip i.začepljenjem jedne ili
u nekim slučajevima i obe, nastaje blokada
poluautomatskog funkcionisanja.
Da podsetimo jos jednom. Rasklapanje poluautomata ide samo do nivoa rasklapanja podsistema. Nista detaljnije. Za
generalno, godišnje rasklapanje, prava adresa je servis. O izboru sredstava za čišćenje i
podmazivanje nećemo govoriti. Na našem
tržištu postoji široka lepeza ovih preparata.
Neka to ostane Vaš izbor ili neka nova tema!
Puškarska radionica
PUŠKAR MILORAD PEJIĆ
- popravka lovačkog oružja i pištolja
-izrada kundaka, bruniranje
-montiranje snajpera i upucavanje
Tradicija, iskustvo, profesionalnost, kvalitet
PUŠKARSKA RADIONICA MILORAD PEJIĆ
Trg Galerija 4
NOVI SAD
TELEFON 063/54 77 07
25
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
DONET PLAN ODRŽAVANJA
LOVAČKO KINOLOŠKIH KUPOVA
N
a sednici komisije za lovnu kinologiju UO LSV donet je plan održavanja
lovačko kinoloških kupova na teritoriji Vojvodine. Sednicom je predsedavao
predsednik komisije Nenad Glumac. Prema tom planu Lovačko kinološki kupovi
po lovačkim udruženjima će se održati do
19.10.2013 .godine a izveštaji da se dostave
komisiji do 23.10.2013. god. u LSV
Regionalno takmičenje (Srem, Banat,
Bačka) da se održi 09.11.2013. god. i to u
muškoj i ženskoj konkurenciji. Rok za do-
stavljanje izveštaja posle održanih regionalnih takmičenja 13.11.2013. god.
Vojvođanski šampionat Lovačkog kinološkog kupa u muškoj i ženskoj
konkurenciji da se održi 23.11.2013. god.
Rok za dostavljanje izveštaja 27.11.2013. Što
se tiče državnog prvenstva treba sačekati
razvoj situacije odnosa članstva L.U. iz Vojvodine u L.S.S. koji je nosilac aktivnosti u
Kinologiji.
Prijavljivanje kandidata za održavanje
(Srem, Banat, Bačka) rok je 10.10.2013. god.
Potrebno znati pre nego što psa izvedemo u lov
Nakon toga komisija će se sastati i odabrati L.U. domaćina takmičenja. Za finansiranje Lovačko kinološkog kupa predlaže se
50.000,00 R.S.D po organizatoru, iz fonda
za kinologiju u finansijskom planu L.S.V za
2013. god. Troškove sudija (dnevnice i putne
troškove 2.000,00 + 20% cene benzina po
k.m.) pokrivaju takmičari uplatom kotizacije
od 1.000,00 R.S.D i to organizatoru na licu
mesta.
VLG press
DOKUMENTACIJA
OBAVEZNA
Šta pas mora da ima da bi mogao da se kreće kroz lovište.
Prošla godina je bila dosta teška, po pitanju pasa, za mnoga
lovačka udruženja. S punim pravom, a na osnovu Zakona,
lovni inspektori su izvršili kontrolu dokumentacije pasa u
lovištima. Tada je nastao opšti haos u mnogim udruženjima.
PETI JUBILARNI SOLMS
U SOMBOR-U
U
Somboru, u subotu, 07.09.2013. godine pod pokroviteljstvom Srpskog
kluba za NKD ptičare i Kinološkog saveza Srbije a u organizaciji Kluba za
nemačke kratkodlake ptičare “Sombor”
iz Sombora, održan je peti specijalizovani
uzgojni ispit nemačkih kratkodlakih ptičara
po programu “SOLMS”- a.
Kod mužjaka najuspešniji je bio Graf
( prvi nagradni razred ), vlasnika i vodiča
Željka Vukelića. Kod ženki preko 30 meseci
najbolja je bila Kevi - Lator Csendes ( prvi
nagradni razred ), vlasnika i vodiča Palinkaš
Ištvana a kod mlađih ženki Aja ( drugi nagradni razred ), vlasnika i vodiča Đorđa
Bacelja.
Ispit su sudili : Aleksandar Mijailović,
Zoran Marković, Babiczky Atila, Janos Szinkinger, Dušan Madžarev, Jozsef Gyurity,
Stevan Doroslovački, Milan Mirić i Đura
Munćan. Za ispit je prijavljeno 16 pasa a
privedeno 12 , koji su bili raspoređeni u tri
baterije ( crvena, bela i plava ). Šest pasa je
položilo ispit ( I nagradni razred - 3 psa, II
nagradni razred - 2 a III nagradni razred - 1
pas ). Ispit je bio međunarodnog karaktera
kako po takmičarskom sastavu tako i po
sudijskom koru.
U okviru ispita izvršena je i provera
pasa članova naše državne reprezentacije za
nastupajuće jesenje svetsko prvenstvo u “
Field trial - u”.
Uvodna i završna svečanost održana je
u ambijentu “Vile Kronić” u Somboru a sam
ispit na terenima lovačkog udruženja “Sombor” iz Sombora.
Dobar pogled i pošteno u lovištu !
Tomislav Lemić
Z
akon kaže da pas mora da ima ocenu
u eksterijeru i položen ispit urođenih
osobina, a sa druge strane mora da
je vakcinisan protiv besnila i čipovan. Sa
takvom dokumentacijom lovac može da
vodi svog psa u lovište. Mnogi novi lovci i
ne znaju šta je to i kako da spreme svog pomoćnika za takav ispit.
Prvi korak je odlazak kod veterinara
da se pas čipuje i vakciniše protiv besnila.
Čip se jednom ugrađuje ( slično tetoviranju nekada) u predelu leve strane vrata. To je
takođe zakonska obaveza. Tek tada pas može
da se priprema za eksterijernu ocenu i ispit
urođenih osobina.
Lovačka udruženja i društva u saradnji sa kinološkim društvima, organizuju
najmanje jednom godišnje ocenske smotre
i ispite. Neki lovci koji su i odgajivači, svoje pse vode na izložbe pasa, koje se po programu KSRS ( kinološkog saveza Republike
Srbije) organizuju tokom godine na Nacionalnom i Međunarodnom ili internacionalnom nivou.
26
Piše: Sanja Momčilović-Bognič
Mladi lovci koji nisu baš upućeni u
ovaj vid ocenjivanja pasa, dovode svoje pse
na smotre pasa. U ozbiljnim društvima i
udruženjima, na oglasnoj tabli se objavljuje
vreme smotre i ispita. Većina društava ima
bar jednog kinološkog sudiju u društvu, pa
isti odradi smotru i ispit.
Pas sa navršenih 9 meseci može da se
izvede na ocenu u eksterijeru, a nakon toga
na ispit urođenih osobina. Do navršenih 18
meseci bi trebalo da se to obavi, pošto je starsona granica mladih, baš taj period i uzrast.
Ispiti se organizuju u proleće i jesen,
pošto su to optimalni uslovi za rad, a oni
u jesen su po meni bolji, obzirom da tada
više nema mladunaca divljači u lovištu. U
vojvođanskim lovištima, najzastupljeniji su
ptičari, zatim retriveri, jamari raznih rasa i
na kraju niskonogi goniči ( brak jazavičari).
Ptičar ( nemački kratkodlaki, nemački oštrodlaki, mađarska vižla kratkodlaka i
otrodlaka, vajmarski ptičar, epanjel breton..)
da bi položio IUO treba da pokaže sledeće
u radu:
27
• da nije streloplašljiv,
• da markira divljač,
• da je vodljiv.
Nakon položenog ispita i ocene u eksterijeru
u radnu knjižicu se upisuje ocena eksterijera i ocena za ispit POLOŽIO. Tek tada pas
može da se vodi u lovište, bez bojazni da će
nastati problemi sa Zakonom.
Kod jamara je nešto drugačiji ispit
urođenih osobina, pogotovo od kada je stupio na snagu Zakon o dobrobiti životinja.
Nemački lovni terijer , a i ostali koji podležu
ispitu, treba da se ispita na pucanj i da nije
streloplašljiv, nakon toga se ocenjuje rad na
tragu zeca, gde se uporedo ocenjuje kvalitet
nosa, sigurnost na tragu, glas sledoglasan ili
vidoglasan i istrajnost na tragu. Vodoljubivost je još jedna disciplina gde se ocenjuje
sklonost ka radu u vodi.
Za razliku od terijera, jazavičari se
ispituju na pucanj, da li je streloplašljiv i
posle te discipline se kao terijeri ocenjuju na
tragu zeca. Rad u vodi je slobodan po izboru
vlasnika i upisuje se u ocensku listu.
Retriveri su takođe dosta zastupljeni, a
i oni moraju da imaju položen ispit urođenih
osobina, kako bi nesmetaano išli u lov, u
ocenskoj listi se vidi šta pas treba da uradi,
kako bi uspešno položio zadati test.
U vojvođanskim lovištima najzastupljeniji su brak jazavičari i koriste se za lov
divljih svinja. Rasa podleže radnom ispitu,
ali opet zbog Zakona o zaštiti životinja, pas
se ocenjuje u polju na tragu zeca .Veoma je
diskutabilno šta će pas raditi u praktičnom
lovu na divlju svinju, obzirom da je ispit polagao na tragu zeca.
Pas koji je poreklom od lovnih pasa (
pošto je bio trend takmičarskih , koji drugačije rade), veoma brzo će savladati discipline potrebne za ispit, nasledni gen se
pobrinuo za to, kvalitet nosa u mnogome
olakšava rad, a lovci i drže pse takvih kvaliteta.
Da bi se izbegle kazne koje propisuje
Zakon, treba izvesti psa na ispit urođenih osobina i ocenu u eksterijeru.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Dr Ivan Stančić
Povreda pasa u lovu
OD PREVIJANJA DO
HIRURŠKOG ZAHVATA
P
ostoje brojni uslovi u lovištu koji mogu
dovesti do različitih povreda kod radnih lovnih pasa. Zbog toga smo, često,
svedoci težih ili lakših povreda i nezgoda
pasa u lovištu. Međutim, umemo li i pružamo li pravovremenu i adekvatnu prvu pomoć povređenim psima? Adekvatna prva
pomoć psima u lovu može, svakako, biti od
koristi za dalje, lakše i brže saniranje povre-
da ili stanja, koja, u određenim situacijama,
mogu dovesti i do uginuća psa. Nastupajući
period lovne sezone sa sobom donosi češće
povrede kod pasa. Blato, a kasnije sneg i
led dobra su kamuflaža lovišta, i svega u
njemu. Nije retkost da, upravo zbog toga,
budu i manje uočljivi potencijalni uzročnici povreda (staklo, konzerve, žice i drugo).
Povrede mogu biti lakše i teže, ali su uglav-
28
nom vidljive lokalizacije. Međutim, mogu
biti i skrivene, mnogo češće u dugodlakih
i oštrodlakih, ali i kratkodlakih rasa. Kod
vidljivih povreda (rana), u vidu posekotina
i razderotina, prva pomoć je moguća već u
lovištu. Svaki pažljiv lovac, kako zbog sebe,
tako i zbog svog vernog pratioca, trebalo bi
da ima malu torbicu sa priborom za prvu
pomoć. Prva pomoć bi trebala da sadrži
sterilnu gazu, zavoj, flaster, makaze i bočicu
nekog antiseptičkog rastvora. Prilikom svake
povrede, bilo da uključuje jače krvarenje ili
ne, ranu je neophodno previti (u slučaju
jačeg krvarenja obaviti kompresiju mesta
krvarenja), zavoj dobro fiksirati i uputiti se
ka svom veterinaru, koji će nastaviti sa adekvatnim terapijskim tretmanom. Zanemarene
rane mogu se dodatno komplikovati infekcijom. Tada terapija traje znatno duže, a ishod
je neizvesniji. Manipulacija svežom ranom,
starom do 12 sati, znatno je lakša i za veterinara i za psa, a u velikoj meri skraćuje period
do izlečenja, sa mnogo manje komplikacija.
Povrede pasa u kontaktu sa
divljači
Kad se govori o povredama, treba imati na umu i češće kontakte pasa i divljači u
hladnijem periodu lovne sezone. Naročitu
pažnju treba posvetiti lovnim terenima kojima dominiraju predatori i divlje svinje. Psi
često dolaze u kontakt pre svega sa divljim
svinjama. Posledice ovakvih susreta, posebno kod neiskusnih i mladih pasa, mogu
biti i fatalne. Braneći se, divlja svinja ume
da nanese teške telesne povrede psima. U
takvim slučajevima, ponekad, nema prve
pomoći. Međutim, na sreću, takve situacije su ređe. Kod pasa u kontaktu sa divljom
svinjom, povrede mogu biti različite u zavisnosti sa kojom kategorijom svinja su došli u
kontakt. Veprovi nanose teške ubodne rane
i rasekotine, svojim izraženim brusačima i
sekačima, koje podsećaju na povrede nanete
nožem. U susretu sa krmačom, češći su ujedi
i shodno tome prelomi, koji nastaju nakon
ujeda i druge manje ozlede. U susretu sa nazimadima, uglavnom nema težih povreda
kod pasa. Tako, skoro da bi se moglo na osnovu povreda kod psa koji se vratio iz pogona,
zaključiti s kim je odmerio snage. U svakom
slučaju, posle kontakta psa i divlje svinje, psa
obavezno treba pregledati, prevući rukama
po dlaci i potražiti eventualne tragove krvi.
Potom, treba lokalizovati moguću povredu i
ukoliko je ima, napustiti lov i potražiti pomoć veterinara. S obzirom na to da je veterinar gotovo uvek udaljen od lovišta, ponekad
i više od 50 km, nephodno je znati u kojim
situacijama koliko hitno treba reagovati.
Vašeg ordinirajućeg veterinara potražite u
slučajevima lakših povreda. Međutim, ukoliko nakon kontakta sa divljom svinjom
ustanovite povrede u okolini vrata i grudnog
koša, sa otežanim disanjem, penasto krvavim
sadržajem iz nosnika ili povredom u predelu
abdomena sa izrazito jakim bolom na dodir,
morate pronaći prvog i najbližeg veterinara,
kako bi pas mogao biti što pre stabilizovan.
I u kontaktu pasa sa predatorima, najčešće
lisicama, a ređe šakalima i vukovima, povrede mogu biti ozbiljne, uglavnom, kao ujedne
rane. Ujedne rane, često, ostaju nezapažene,
pa se komplikuju zbog infekcije. Zbog toga
je lečenje ovakvih rana znatno duže, naročito ako se ne reaguje blagovremeno (ovom
prilikom podsećamo na priču o vakcinaciji
protiv besnila).
pojedinačnim zrnom.
Pored navedenog, treba imati na umu
da se u lovištu, ne retko, psi mogu povrediti i u sudaru sa raznim vozilima. U takvim
slučajevima, psa hitno treba odvesti veterinaru, pa makar i na preventivni pregled,
zbog mogućnosti unutrašnjeg krvarenje.
Takođe, nisu retka ni stanja šoka nakon
aporta iz hladne vode (naročitu pažnju treba
obratiti kod kratkodlakih rasa), kao i stanja
Posle lova detaljan pregled
Iz praktičnih iskustava, može se zaključiti da su rane, najčešće lokalizovane u predelu glave (uši i oči), nogu, tj. šapa i repa, ali i
na drugim delovima tela. U zavisnosti od lokalizacije, težine i starosti rane, lečenje može
uključiti samo obradu i previjanje rane ili
ozbiljniji hiruruški zahvat, uz obaveznu antibiotsku lokalnu i/ili sistemsku terapiju. Nije
na odmet spomenuti i opasnosti u lovištu
koje prete od nesmotrenih lovaca, koji brzim
prstom na obaraču lako mogu oboriti psa i
naneti mu teške povrede (rane) sačmom ili
hipotermije pasa. Treba naglasiti da i posle
završenog lova, kod kuće, pre smeštanja psa
na zasluženi odmor, treba obaviti detaljan
pregled. Ovo podrazumeva pregled očiju i
ušiju na strana tela (semenke, travke, čičak i
sl.), pregled kože radi utvrđivanja evetualnih
povreda, pregled šapa i jastučića, četkanje i
pregled na prisustvo krpelja!!!
STATISTIKA POVREDA I BOLESTI
Kako bi se upotrebljavali u lovu potrebno je da psi budu potpuno zdravi, jer samo na
takav način njihova upotrebna vrednost dolazi do punog izražaja. Pored bolesti od kojih
mogu oboleti, kod lovačkih pasa nisu retke ni povrede do kojh dolazi tokom lova.
Od svih rasa lovačkih pasa na područiju Vojvodine najzastupljeniji su ptičari. Među
ptičarima najveći broj oboljenja dijagnostikovan je kod nemačkih oštrodlakih ptičara
(23,77%), najmanje je bilo dijagnostikovanih obolenja kod italijanskih ptičara (0,69%).
Od ostalih rasa najviše obolenja je dijagnostikovano kod brak jazavičara (17,48%). Najveći procenat povreda i to najviše razderotina bio je kod nemačkih lovnih terijera (50%).
Od ukupnog broja dijagnostikovanih obolenja najzastupljenija je piroplazmoza (18,18%) i
dermatitisi različite etiologije (20%).
29
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
KERAMIKA ZAMENILA ULJE
Austrije koja je odnedavno patentirala
potpuno novu tehnologiju izrade proizvoda za čišćenje i održavanje oružja.
Tajna leži u formuli preparata koji više
ne sadrži ulja i produkte naftinih derivata, deterdženata, amonijaka i ostalih sastojaka na koje smo navikli. Ovaj
proizvod vrši svoju funkciju na principu
čišcenja metodom najfinijeg abraziva,
koji je u stvari ništa drugo do jedinjenje mikronskih-nano čestica keramike
smeštene u fluid/tečnost . Osnovni sastojak je poslovna tajna a trgovački naziv
mu je ‘Fluna Tec Gun Coating’ i pod tim
imenom se prodaje.
Sredstvo ima začuđujuća svojstva. Nanosi se u tankom transparentnom-providnom sloju,vrlo je postojano,
ne masti ruke, odeću i pribor. Upotrebljava se isto kao i ostali solventi koje
smo dosad koristili. Nanosom Fluna
Tec-a smo obezbedili dugotrajnu zaštitu protiv atmosferskih uticaja, deluje
antikorozivno i neverovatno antifrik-
ciono. Manipulacija podmazanih delova oružja je mnogo lakša i sa smanjenim otporom. Preparat je postojan
na temperaturi od -40 do +750 stepeni
Celzijusa. Prosto neverovatno. Ne šteti
bruniru, hromu, pozlatama, inkrustacijama, termičkoj zaštiti, plastici, drvetu.
Od ostalih karakteristika pomenimo da
ovo sredstvo posle nanošenja ne curi,
ostavlja tanak film i na njega ne utiče
gravitacija. Namazanu cev pre pucanja
ne moramo ‘odmastiti’ i ne postoji bojazan od sindroma ‘nauljenog hitca’. Za
čišćenje cevi postoji poseban proizvod
u obliku paste koja se nanosi krpicom
po unutrašnjosti cevi. Posle 15 min. cev
očistimo klasičnim načinom. Ovo sredstvo uklanja naslage olova, bakra, mesinga, barutnih sagorevanja a ujedno vrši
zaštitu. Tokom novembra meseca biće
dostupan i u Srbiji. Uvoznik će biti beogradski ‘Snajper’.
Piše: VLG press
ŠTAJER U NOVOM RUHU
Treća zvezda ovogodišnje izložbe
IWA 2013, uz Mausera M12 i Sauera 101
je nesumnjivo rezervisana za Štajerov
novitet obrtno čepnog karabina. Dadoše
mu oznaku SM12 /asocijacija na 2012.
godinu/ i ako se pojavio u prodaji tek
pre par meseci.
Odmah da kažemo da ovaj „austrijanac“ spada u srednje visoku klasu i
da mu je cena na EU tržištu oko 2300
evra. Ni traga od neke ekonomske cene
ili „danping“ pokusaja da se ugrozi
konkurencija jer ova puška vredi svaku
paru po oceni proizvođača. Pravi se u
devet standardnih kalibara +dodatnih
četiri, rezervisanih za magnum opcije. Najslabiji iz palete je u cal.243 a najsnažniji u .300 wet.mag. ili 8x68s. Lepo,
može se loviti svuda po svetu osim „afričkih 5.“ Zanimljivo je da se proizvodjač odlučio da standardni kalibri imaju
cev dužine 560 mm, jer to postaje trend
u oružarstvu.
U osnovnoj izvedbi, sa orahovim
kundakom, cela puška je teška 3.3 kg. O
perfektnoj površinskoj obradi, finom,sk-
liskom radu i površinskoj zaštiti ne vredi trošiti papir. Pomenimo samo da
je žaštita urađena novom tehnologijom-postupkom /zvanom Mannox/ koja
je 3x otpornija od klasične brunaže i
koja je patentirana. Pomalo liči na teflon...ali nije.
Karabin nema neke hiper novotarije. Ovde je spakovana moderna tehnologija na već viđenim sistemima a uz
precizan mašinski rad i dobre materijale.
Rekli bi, dobitna kombinacija. A sta nam
ona donosi u realnim pokazateljima i
vrednostima? Kažu da je izvanredno
precizna, da ima potpuno novu i bolju ergonomiju od starijih modela a sve
uz bolji balans. Bezbednosni sistem se
ogleda u ručnom napinjanju mehanizma za okidanje što znači da je bezbedno
nositi metak u cevi. Naravno, nalazi se
na vratu kundaka. Ovo se zove „hand
cocking system“ ili jednostavno HCS.
Okidački sistem je jednostruki sa ubrzanicom ili standardni Steyr system. Pušku
hrani odvojiv, jednoredni, magacin od
polimera. Zatvarač je sa standardnim
otklonom od 90 stepeni a poseduje
dva reda bravećih bradavica sa velikim
površinama naleganja. Čelo zatvarača
je upušteno za debljinu danceta čaure
i metak lako zabravljuje i odbravljuje
posle opaljenja. Sigurnosno bravljenje je
rešeno ručicom zatvarača. Manipulacija
je glatka i u duhu prethodnih modela,
znači bez otpora. Prihvat optike je rešen
na već vidjeni Steyr način. Mnoštvo
rupa pa okači sta želiš od nosača optika.
Naša ocena je da model SM 12
možemo nazvati modernom klasikom.
U ostalom, na tu kartu je kod kupaca
ovaj austrijski proizvodjač i zaigrao.
Ponudio je sigurna rešenja, oprobani
sistem i dobru izrada. Uopšteno, od
ove godine, svi svetski oružari se vraćaju
proverenim rešenjima. I zato i treba dati
oko 2300 eura. Za neku dublju analizu
i komentare morali bi imati karabin u
ruci. Kada budemo u prilici sačinićemo
detaljniji test. Za sada samo prenosimo
utiske svetske lovačke štampe.
Piše: VLG press
CRAFT OPTIČKI NIŠANI
IZLOG - IZLOG - IZLOG - IZLOG
Uskoro će i u našim prodavnicama biti dostupan preparat za čišćenje i
podmazivanje oružja koji ne sadrži ulje,
amonijak i ostale produkte jednobaznih
ili dvobaznih čistača na koje smo dosad
navikli...
Tokom Sajma lova i ribolova prisustvovali smo prezentaciji potpuno
novog sredstva koji je već dostupan
u mnogim zemljama EU. Radi se o
proizvodima firme Fluna
Tec & Research
GmbH
iz
Predstavljamo Vam paletu, na našem
tržištu novih, dnevnih optičkih nišana iz
proizvodnog pogona kompanije Yukon.
Reč je o proizvođaču afirmisanom kao lideru u području noćnih i digitalnih optičkih
instrumenata koji je sva svoja dosadašnja
iskustva i inovativni pristup rešavanju pitanja dizajna i proizvodnje specijaliziranih
optičkih instrumenata, preneo na proizvodnju ove palete lovačkih dnevnih optičkih nišata.
Craft paleta, ima nekoliko zajedničkih elemenata koji je svrstavaju u grupu proizvoda visokog kvaliteta, ali šta je
karakteristično za proizovode iz Yukona,
nude se po ceni koja je niža od one koja
dominira u uvoj kategoriji i tako ih u svetu
skoro uvek svrstava u „best buy“ grupu.
Dakle, reč je o optičim nišanima
proizvedenim s jednodelnim, 30 milimetarskim, eloksiranim, metalnim tubusom
i azotom punjenim optičkim kanalom
koji sprečava zamagljivanje unutrašnjih
delova. Imaju veliku okularnu distancu za
sigurno pucanje bez opasnosti od povreda oka. Nišansku tačku možete osvetliti
većim stepenom crvenog intenziteta.
Karakteristična je i velika otpornost na trzaj
oružja (7000J), visokoprecizan sistem
korekcije
nišanskog krsta a višeslojni
optički premaz sočiva
osigurava maksimalan prenos
svetlosti, kristalnu bistrinu i vernu repro-
dukciju boja. Tu su i absorbcioni omotači
okulara kao i preklopni poklopci okulara i
objektiva.
Modeli variabilnog povećanja su:
1.5-6x42 i 3-12x56 a modeli fiksnog povećanja su 4x32, 7x50 i 8x56.
Više detalja o ovim proizvodima
možete da pogledati na sajtu Lapis Plus
d.o.o., ekskluzivnog distributera za R.Srbiju, BiH i RH, www.lapis-plus.com kao i
pozivom na tel. br.
011/2642-470
NOVE KNJIGE- LOVAČKA LITERATURA
LISICA-NAČINI LOVA
LOV IZNAD POLARNOG
KRUGA-ČUKOTKA
Još jedna knjiga u riznici lovačkih bisera. Biser LOV IZNAD
POLARNOG KRUGA-ČUKOTKA autora Branka –Bate Nađa upravo
je izašao iz štampe. Autor na početku pripoveda „U zrelim godinama
većinu ljudi obuzme razmišljanje o proteklom vremenu a neizbežna pitanja lebde u vazdhu, Šta smo uradili i postigli? Jesmo li mogli bolje i
više? Bavljenje lovom proželo je moj
život od detinjstva p avažno pitanje
glasi i kako je došlo do toga i zašto?
Pomislio sam kako bih to pre razjasnio, i bolje, obraćajući se mogućem
čitaocu, a ne samom sebi!“. I eto
Branko-Bata Nađ obratio se čitaocima negde možda u podsvesnoj želji
da zajednički potražimo odgovor na
autorova razmišljanja.
Predlažemo da pročitate ovu
knjigu a nju po ceni od 1000 dinara
možete poručiti preko Lorist Agencije
ili putem telefona autora 063 857 30
06
Još jedan biser u lovačkoj literaturi, knjiga LISICA-NAČINI LOVA autora Mr Lazara Šarca lovca i praktičara iz Bačke
Palanke. Šarac je dugogodišnji lovac, zaljubljenik u lovstvo i kao
produkt dugogodišnjeg iskustva napisao je ovu knjigu i obradio
jednu za lovce interesantnu i nepoznatu temu. Na vrlo plastičan
način opisani su načini lova na lisicu tako da će korist od ove
knjige imati svi lovci koji važe za „specijaliste“ za lov lisice. Istovremeno knjiga podstiče i druge da krenu tim putem. U knjizi su izneta lična iskustva
i saznanja do kojih je autor,
Mr Lazar Šarac došao. Knjiga
je namenjena lovcima koji u
ovoj oblasti imaju određeno
iskustvo, a čitajući ovu knjigu, to iskustvo ili će dopuniti ili korigovati u određenom
pravcu, kako bi postali još
bolji i uspešniji.
Knjiga se može poručiti
telefonom, broj 064 2070649.
Cena ove knjige koja je štampana na 290 strana je 800 dinara.
RISTIĆ IZDAO
„ZOOLOGIJA DIVLJAČI I
LOVNA TAKSONOMIJA“
Prof.dr Zoran Ristić sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu izdao je novu knjigu
pod nazivom „Zologija divljači i lovna taksonomija“. Radi se o prvom tomu ovog sveobuhvatnog dela.
Dr Ristić je obradio gotovo“sve“ vrste divljači koje
su interesantne za naše podneblje, ali i šire. S obzirom da je divljač esencija i polazna osnova celokupne lovne privrede i lovstva kao naučne discipline,
ovaj knjiga detaljno obrađuje više od 380 dlakavih
i pernatih vrsta divljači. Poseban akcenat je dat na
31
njihovo rasprostranjenje, populacione karakteristike, trendove u vremenu i prostoru, morfologiju,
anatomiju, ekologiju, fenologiju, migratorni status,
lovni značaj, način lovnog gazdovanja kao i mnoge
druge karakteristike u odnosu na značaj i atraktivnost vrste.
Autor se posebno trudio da u tekstove unese
savremeni ekološki duh razmišljanja i dešavanja
u lovstvu i ophođenju sa prirodom uopšte. Zbog
obimnosti materijala ova knjiga je podeljena u dva
toma od kojih prvi obrađuje dlakavu divljač na 442
strane. Drugi tom koji se očekuje da izađe iz štampe
obradiće pernatu divljač.
Knjigu možete poručiti telefonom , broj 063
1704508. Cena je vrlo povoljna.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Biserni zapisi iz lovačke duše
U Futogu održano Finale lige LSV
PAKAO U RAJU PUDARSKE NOĆI
DEVIĆ IZ KRČEDINA PRVAK VOJVODINE
Novi prvak Vojvodine u pucanju
glinenih golubova, disciplina trap je Ratko Dević iz Krčedina. Ekipni prvak Vojvodine je ekipa Lovačkog udruženja „Brzava“
Plandište. Tako je završeno ovogodišnje finale Lige Lovačkog saveza Vojvodine.
Na finalnom takmičenju Lige Vojvodine u trap disciplini, koje je održano na
strelištu u Futogu u organizaciji Lovačkog saveza Vojvodine i uz izvanrednu tehničku organizaciju Lovačkog udruženja
„Podunavlje“ Futog, učestvovalo je 92 takmičara i 15 ekipa. Takmičari su se takmičili
u grupama, seniori, juniori i veterani. Juniori i veterani su se takmičili u pojedinačnoj
konkurenciji.
Evo rezultata
ekipno:
1. Plandište 65
2. Ruma 63
3. Futog -2 60
seniori plej-of:
1 .Dević Ratko..20 12 3
2. Dejanović Zvonko..21 11 2
3 .Penić Dejan..22 10 4
4. Drljača Branko..24 9 3
5. Stevanović Nenad..22 8
6. Ostojin Cveta..22 7
veterani:
1 .Letić Pera 19
2. Jovanović Aleksa 17
3. Janiš Jan 16*
*(Blagoje Mirkov)..16..raspucavanja
juniori:
1. Egelja Maksim 19**
2 .Hadžić Bojan 19*
3. Grozdić Bojan 19
Pehare pobednicima uručio je Todor
Miškov, predesednik Komisije za lovno streljaštvo UO Lovačkog saveza Vojvodine.
Prvak Vojvodine Ratko Dević
Ekipni prvaci Vojvodine, ekipa LU “Plandište” Plandište
ODRŽAN KUP NOVOSADSKOG SAJMA
Na strelištu L.U. “Jarebica” u Futogu
održano je 06.10.2013 takmičenje u gađanju glinenih golubova pod nazivom “KUP
Novosadskog sajma”. Pod pokroviteljstvom
Novosadskog Sajma,u okviru sajamske
priredbe “Lorist” takmičenje je održano po
13-ti put uzastopno.Strelci su se takmičili
u 3 kategorije i to seniori ; juniori ; veterani. Po lepom i sunčanom danu ukupno je
gađalo 109 strelaca. Organizator L.U. “Jarebica” Futog se potrudio da i ove godine
obezbedi vredne nagrade od sponzora i
to “Grof ” M.B.M, “Capriolo” B. Topola,
Požarevac, “Canona” Leskovac, Agencija
“Lorist” Petrovaradin i Lovački savez Vojvodine.
Nakon sportskog i fer nadmetanja na
kraju takmičenja poredak je bio : na prvo
mesto ekipno plasirala se ekipa L.U. “Jarebice” Futog 1 ; Na drugo mesto plasirala
se ekipa “Grof ” M.B.M., treća je bila ekipa L.U. “Sremac” Ruma.U pojedinačnom
plasmanu poredak je sledeci :
Senori : prvo mesto Smiljanić
Nemanja, drugo mesto Amanović Jova,
treće mesto Režuk Albert.četvrto mesto
Fabri Mihal, peto mesto Vojnović Boško i
šesto mesto Drljača Branko.
Juniori : prvo mesto Egelja Maksim,
drugo mesto Mandić Uroš i treće mesto
Vojnović Nikola.
Veterani : prvo mesto Djapo Nebojša, drugo mesto Damjan Josip i treće mesto Letić Pera.
Dejan Milkov
RAVANGRADSKA GOLUBICA 2013
Na otvorenom prvenstvu Sombora,
“Ravangradska golubica”, u lovnom streljaštvu disciplina olimpijski trap, održanom
u subotu 28. septembra, na strelištu pored
reke Mostonge, prvo mesto u pojedinačnoj
konkurenciji osvojio je Miodrag Krstić (
L.U. “Sombor” Sombor ). Drugo mesto
Miodrag Pančić ( “Maršal” Velika Plana )
a treće Željko Andrić ( “Grof ” Petrovac ).
Prvo mesto u ekipnom plasmanu osvojila
je ekipa “Maršal” Velika Plana, drugo “Kanjiža” Kanjiža a treće “Lika” Kolut.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Organizator takmičenja lovačko
udruženje “Sombor” iz Sombora obezbedilo je sve neophodne uslove za održavanje
ovakog takmičenja na strelištu izgrađenom
sredinom šesdesetih godina prošlog veka,
na kojem su održana prvestva SFRJ i APV
početkom osamdesetih takođe prošlog
veka a ponovo stavljeno u funkciju danas,
nesebičnim zalaganjem pojedinaca, zaljubljenika u lovno streljaštvo.
U današnje vreme nije moguće organizovati neki veći događaj bez prijatelja
32
i sponzora. “ Ravangradsku golubicu “ su
podržali: “G3Spirits” Beograd, “Snajper”
Beograd, “Peloponez” Novi Sad, “Supertane” Sremska Kamenica, Karlo Pignatelli (
Italija ), “Med Eko” Sombor, Antun Delija
( Sombor ), “Megaplast” Sombor, “Ferro
Casa” Sombor, “Bramont” Sombor, Odeljenje za vanredne situacije Sombor ( MUP
- Sektor za vandredne situacije ).
Tomislav Lemić
Budi se, posle kišom natopljene
noći,azurno plavo jutro nagoveštavajući lep
pudarski dan iznad mirisnih čokota vinove
loze i divno toplo jesenje veče na proplancima zlatno žutih obronaka planinske lepotice.
Plamti jutarnja rumen, vatreni zraci sunca podižu sivu izmaglicu sa usnulih obala
Jarčine dok na lišću stabala bresta,vrba i skorušene barske trave trepere
krupne, zaostale kišne kapljice rose
i svetlucaju kao svici bezbrojnih
očiju na tek izniklim pečurkama.
Usnuli lovac i probuđeni pudar iz
vinogradarske kućice, bez puške,
klepetuše i biča nema baš određeni
plan. Zadivljen lepotom novog jutra
radoznalo razgleda sveže izukrštane
tragove izgažene rose na troskovači
blatnjavog puta koji kroz lavirint
vode svakuda. U duši neopisivo zadovoljstvo i ustreptali osećaji radosti
pudara u vinogradu i lovca koji želi
da se stopi sa senkama na krilima jutra i
zakloni od pogleda jutarnjih ptica i zveri iz
tamne noći. Blagodeti bisera prirode nude
bezbrojne darove, od gljiva izniklih posle
grmljavine prošlog vikenda i para golubova grivnjaša iznad vešto skrivenog gnezda
divljih pataka u žbunu sabljasti močvarnih
trava u rogozu, do fazana carskog gospodara
sremske ravnice. Lovac i pudar, ljubomorni
čuvar lepota i čari planete želi da na svaki
dar uzvrati još većim darom. Razdanilo se.
Sa kofom bungura u nežnim rukama plitkim patikama gazim oštru trsku darujući
žutokljunim i goluždravim mladuncima
svež obrok pod vedrim nebom. Na širok
i udubljeni panj stare trešnje sipam bistru
vodu koja kao ogledalo svetluca u bisernoj oazi flore i faune. Na horizontu poneki
oblak kao grudva snega, gukom se javljaju
golubovi i grlice, dopire pućpurikanje prepelice, gordo se oglašava fazan a jata vrana
lenjo lete sa orasima u kljunovima vešto se
braneći od napada mnogobrojnih,dosadnih
čvoraka. Uživanje i sanjarenje pudara, pod
raskošnom žutom breskvom, prekida brz i
Piše : prof .dr Puniša Belić
LOVAČKI ĆOŠAK
Dragi i uvek moji,
“Ćošak” je ponovo aktivan. Elan je dodatan. Vreme je naše najveće fešte i okupljanja. Sajam je. Naš, lovački. A na vašaru svega.
I kerama kafe. I ribolovci su tamo. Sa svim
onim što ide uz njih. Što jeste, jeste. Mada,
postoji granica.
I to jasna. Ovde
lovci, tamo oni.
Izmedju je ničija zemlja. Na
njoj piše: “Kod
ribolovaca
nema uživanja bez KRIVINE ( udice ).
Zato oni uvek
vataju
krivinu. Taka im
je i naraf! Što
se lovaca tiče,
glavna stvar je
na suprotnoj
strani.
Uvek
je bila i jeste,
samo PRAVI-
oštar prelet jata jarebica koje sleteše u obližnji bostan zarastao u gusti sirak. Poželeh krila da poletim zajedno sa pticama, da lovim
okom kamere sa visina a vinograd darujem
izgladnelim čvorcima. Sve slabije treperi
vazduh a blagi vetrić donosi miris raskošnog
raja pudarskoj noći. Kao vatrena lopta sunce
se spušta ka horizontu.Ponovo se čuje
šaroliki hit pesama ptica zemaljskog
raja sa polja koja se spremaju za mirni
počinak u pudarskoj noći da u svoj zagrljaj prime zov divljine koju će umiti jutarnja rosa. Tišinu raja u gluvo doba noći
zavijajućim kricima naruši krvoločna
zver. U toploj noći ledi se krv u žilama.
Uplašeno zalajaše vezani psi pored vinogradarske kućice. Bez budilnika i pre svitanja poleteše ptice u mračno nebo, čuje
se čak i zujanje stršljena iz trule višnje.
Mir, toplina i lepota raja postaju pakleni karneval i noćna mora kada se začu
novo, stravično, zaurlavanje sa druge
strane njiva.Verni pratioci krenuše zamnom
u cik zore po blatnjavom tragu nepoznate
zveri. I odjednom se, iznenada i niotkuda, na
sred puta pojavi bećarski šakal kao da je izronio iz visoke bokoraste trave. Digoh pušku
ali brža zver pobeže iz pakla u raju pudarske
i lovačke neprospavane noći.
Piše Dimitrije Mića Bošković
NA ( strela, puška ).
Idući dalje nailazim na jedan lepo
uredjen pano. Na njemu je prikazan lov kroz
istoriju. Od samog početka, do danas. Od
oružja, do sledećeg teksta: ”Prvu zverku koju
je lovac uhvatio i pokušao da je upitomi, bila
je – žena. Još uvek pokušava i nada se. Zato je
lovac nepopravljivi optimista.”
Priličan broj posetilaca zadržao se ispred jednog lepo uredjenog izloga. Tekst lepo,
iz pravog ugla, osvetljen, ali prilično nečitak.
Možda je to razlog što je ispred bilo toloko okupljenih. Pokušaću da vam , verno, prenesem
tekst, dragi moji.
- KNJIGA UVEK POMAŽE LOVCU. I KAD
NJOME POTPALJUJE VATRU
- ŽENE SU SVE SKUPLJE. MOJU NIKOM
DA UTRAPIM
- MASLINOVA
GRANA JE SIMBOL
MIRA. NAJVIŠE SAM IH VIDEO NA BLISKOM ISTOKU
- ZEC JE U OZBILJNOM STRESU. VEĆ
DVA DANA NIKO GA NIJE UZNEMIRIO
Bio sam kod samog izlaza, kad tamo
gužva. Neopisiva gužva i galama. Ljudi se
33
udaraju. Gaze jedni
druge samo da dodju do nekog ili nečeg
u sredini.
Šta dele? Pitam jednog pored
sebe.
“Prodaju neku knjigu”, odgovori on.
“ Knjigu “ ? Ne
mogu da verujem.
Rešim se i krenem
u gužvu. Guranje,
vučenje, pljuvanje,
šutiranje… stisnem
zube i nastavim.
Neko mi baci pivo
u lice. Levi rukav
jakne je, jednostavno, nestao. Idem do
kraja: ispljuvan, istučen, znojav, bez jednog
rukava. Uspem da zgrabim, ali samo delić knjige. Corpus delicti. Pa da vam pokažem dragi
moji.
Vaš deran sa ćoška
IN MEMORIAM
PREMIL
POPOVIĆ
1.03.1961 – 3.10.2013.
Premil Popović
rođen je 01. marta 1961
godine u selu Vukovine, opština Zavidovići.
U Lovačko društvo u
Krčedinu se učlanjuje
1996. godine. Njegova
lovačka strast odvela
ga je daleko. Kao veliki
zaljubljenik u prirodu,
lov i ljude stiče veliko
poznanstvo i prijatelje u domenu lovstva iz celoga sveta. Loveći
visoko trofejnu divljač dospeo je do daleke Rusije, Tadžikistana, Afrike, Mađarske, Austrije,Bosne i Hercegovine, Hrvatske
i drugih zemalja. Lovi i širom Vojvodine i Srbije stičući velika
prijateljstva. Premilova kolekcija trofeja i dermopreparata svih
vrsta divljači sa prostora na kojima je lovio čini izuzetnu zbirku,
na kojoj bi mu pozavideli mnogi muzeji i ustanove.
Lovačke redove iznenada je napustio
naš dugogodišnji član,
podpredsednik
BOŠKO IGNJATOVIĆ
1946-2013
Uspomenu na njega čuvaće njegovi drugovi
lovci L.U.“JAREBICA“FUTOG
Premil Popović je dobitnik mnogih priznanja: Zlatna plaketa Lovačkog saveza Srbije, Zlatni orden LSS, Zlatni orden LSV,
a od svog Lovačkog društva je dobio najveće priznanje ,,Dijamantski fazan”, od LU „Vrla“ Surdulica najveće priznanje ,,Zlatni
vuk”, kao i mnoga druga priznanja i Zahvalnice.
Neka mu je je večita Slava i hvala za sve što je učinio za
lovstvo, a i mnogo šire od toga.
Milan Grba
dr Z. A. Ristić
Milorad Rajković
1954 - 2013
Poslednji pozdrav našem prijatelju i večno hvala za izuzetan
doprinos u razvoju lovstva i
lovačke kulture.
L.D. “Miloš Petrović - Lošo” Kljajićevo
L.U. “Zapadna Bačka” - Sombor
IN MEMORIAM
MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI
KNJIGA “LOVAČKI KALENDAR 2014.
Već osmu godinu zaredom,za sve ljubitelje prirode,
pasionirane lovce i uzgajivače divljači, izašla je knjiga „Lovački kalendar“ za 2014. godinu. Ovo popularno
lovačko štivo sadrži poglavlja o uzgoju divljači, gazdovanju
lovištem, kinologiji, balistici, lovnim sezonama, radovima
u lovištu, prepariranju, obradi trofeja, lovačkoj kuhinji...
Knjiga je opremljena vrhunskim kolornim fotografijama
prirode i divljači, a cena joj je 395,00 dinara, sa poštarinom. Svi zainteresovani mogu je naručiti na telefon
069/29 09 948.
LOVAČKO ORUŽJE, OPTIKA
Prodajem pušku za glinene golubove, disciplina TRAP, IŽ25, u odličnom stanju.
Tel: 064/0271 693
Prodajem ili menjam za auto,
bok dvokuglaru Fabarm Asper,
cal.30-06, nova, ispucala 30 metaka, par puta nošena u lov, fabričko stanje, titanijumska glava,
jedan okidač, fabrička gravura,
suhl cevi, original merkel montaža za optiku, perfektno drvo,
aluminijumski kofer. tel/ 0606432 224 Peđa
LOVAČKI PSI
Odgajivačnica malih minsterlendera „V. Dijamnti“ prodaje
leglo od uvoznih pasa.
Tel: 064/2357 725, Dragan M.Šumar
VAŠE MALE OGLASE i NJIHOV SADRŽAJ PO CENI OD 600 DINARA (SA PDV) MOŽETE DOSTAVITI:
PUTEM POŠTE NA ADRESU: Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 Petrovaradin
NA E-MAIL: [email protected]
SMS PORUKOM NA: 060/6432 222
Oglasi se uplaćuju na: Lorist Agencija Petrovaradin, 600,00 dinara na račun broj: 160-213600-58
Ne treba poziv na broj
Posle uplate pošaljite nam poštom uplatnicu kao dokaz da ste izvršili uplatu.
34
Za tačku 2.
• Dokaz o registraciji pravnog lica za delatnost lovstva;
• Dokaz o registraciji naučno istraživačke ustanove;
• Kratak opis projekta na koji se konkuriše sa specifikacijom troškova.
POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA
POLjOPRIVREDU,
VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO
Raspisuje
KONKURS
za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za razvoj lovstva AP Vojvodine
za 2013. godinu Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dodeliće u 2013. godini putem ovog konkursa sredstva u
iznosu do 31.000.000,00 dinara za realizaciju sledećih aktivnosti:
1. Izrada i realizacija programa i projekata razvoja lovstva i unapređivanja stanja populacije divljači i njenih staništa na teritoriji AP
Vojvodine u iznosu do 23.900.000,00 dinara, i to za:
a) Izgradnju lovno - tehničkih objekata:
• prihvatilišta za fazanske piliće,
• bunara i pojilišta za divljač i
• uređenje poligona za fazane.
b) Rekonstrukcija lovno tehničkih objekata u lovištima posebne
namene-rekonstrukcija ograde lovišta posebne namene u iznosu do
2.000.000,00 dinara..
2. Naučno-istraživački i stručni rad u ukupnom iznosu do
1.100.000,00 dinara, i to za:
a) istraživanje realnog prirasta zeca u AP Vojvodini za lovnu
sezonu 2014/2015 godinu;
b) naučno-istraživački rad u delatnosti lovstva;
3. Druge namene u skladu sa Zakonom o divljači i lovstvu nabavka opreme za korisnike lovišta u AP Vojvodini u iznosu do
4.000.000,00 dinara , i to za:
• računare,
• lovočuvarska odela,
• dvoglede i
• drugu opremu - moped.
Pravo učešća na konkursu imaju:
Za sredstva iz tačake 1.a) i 3.
• Korisnici lovišta sa teritorije AP Vojvodine.
Za sredstva iz tačake 1.b)
• Korisnici lovišta posebne namene sa teritorije AP
Vojvodine.
Za sredstva iz tačke 2.a)
• Pravna lica registrovana za delatnost lovstva sa teritorije AP Vojvodine.
Za sredstva iz tačke 2.b)
• Naučno obrazovne ustanove.
Potrebna dokumentacija za sve podnosioce prijave:
• Prijava na konkurs;
• Fotokopija rešenja o upisu u registar u agenciji za
privredne registre;
• Fotokopija PIB obrasca;
• Fotokopija rešenja o dodeli lovišta na korišćenje.
Pored navedene dokumentacije podnosioci prijava prilažu i
sledeću dokumentaciju:
Za tačku 1.a)
• Predmer i predračun radova sa iskazanim troškovima
materijala i rada sa PDV,
• Skicu projekta (sa naznačenom lokacijom) za izgradnju prihvatilišta za fazanske piliće, pojilišta za divljač i
uređenja poligona za fazane.
Za tačku 1.b)
• Predmer i predračun radova sa iskazanim troškovima
materijala i rada sa PDV,
• Skicu projekta (sa naznačenom GPS lokacijom) za
rekonstrukciju lovno-tehničkih objekata u lovištima
posebne namene, sa iskazanim troškovima materijala i rada sa PDV i overom od strane licenciranog lica
(stručne službe)
Za tačku 3.
• Fotokopija ugovora o radu za zaposlenim lovočuvarom ili zaposlenim lovočuvarima (korisnik više lovišta).
Iznos sredstava koji se dodeljuje po konkursu:
Sredstva po tački 1.a) ovog konkursa dodeliće se korisnicima lovišta do iznosa od 300.000,00 dinara za prihvatilišta fazanskih
pilića, odnosno do iznosa od 70.000,00 dinara za izgradnju bunara
sa pojilištem za divljač. Za izgradnju i uređenje poligona za fazane
dodeliće se sredstva do iznosa od 70.000,00 dinara.
Sredstva po tački 1.b) ovog konkursa dodeliće se korisnicima
lovišta posebne namene u skladu sa prihvaćenim projektom.
Sredstva po tački 2.a) ovog konkursa dodeliće se pravnom licu
registrovanom za delatnost lovstva, u iznosu do 600.000,00 dinara.
Sredstva po tački 2.b) ovog konkursa dodeliće se naučno-istraživačkim ustanovama za naučno-istraživački rad u oblasti lovstva,
u iznosu do 500.000,00 dinara.
Sredstva po tački 3. ovog konkursa dodeliće se korisnicima lovišta koji nisu koristili sredstva za ove namene do iznosa od 30.000,00
dinara za nabavku računara, odnosno do iznosa od 15.000,00 dinara
za nabavku lovočuvarskog odela u skladu sa pravilnikom o lovočuvarskoj službi („Službeni glasnik RS“, broj 84/11), za nabavku dvogleda za korisnike lovišta, a do iznosa od 60.000,00 dinara i za nabavku
druge opreme - mopeda do iznosa od 50.000,00 dinara.
Razmatranje prijava:
Razmatranje prispelih prijava vršiće komisija koju imenuje
pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivedu i šumarstvo.
U slučaju potrebe Sekretarijat zadržava pravo da od podnosioca
prijave zatraži dodatnu dokumentaciju.
Neblagovremene i nekompletne prijave neće biti razmatrane.
Konkursna dokumentacija se ne vraća.
Postupak za dobijanje sredstava:
Ispunjenost uslova za dodelu sredstava utvrđuje komisija koju
obrazuje Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
U postupku razmatranja zahteva komisija proverava dokumentaciju, utvrđuje ispunjenost uslova i vrši procenu zahteva.
Odluka se donosi na osnovu kriterijuma utvrđenih Pravilnikom o dodeli sredstava Budžetskog fonda za razvoj lovstva AP Vojvodine za 2013. godinu.
Konačnu odluku o dodeli sredstava donosi pokrajinski sekretar
za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Prava i obaveze između
Sekretarijata i korisnika sredstava regulisaće se ugovorom.
Na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu koji je stupio na snagu 17. jula 2013.godine, pravna lica
kojima se vrši prenos sredstava iz budžeta, otvaraju poseban namenski dinarski račun kod Uprave za trezor za ta sredstva.
Način podnošenja prijave na konkurs:
Prijava na konkurs se podnosi na obrascu koji se može preuzeti u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, I sprat kancelarija 42a ili preuzeti sa sajta Sekretarijata www.
psp.vojvodina.gov.rs
Prijave se moraju dostaviti u zapečaćenoj koverti i to: poštom
na adresu Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i
šumarstvo, Bul. Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad ili lično na pisarnici pokrajinskih organa uprave u zgradi Vlade Autonomne Pokrajine
Vojvodine (radnim danom do 14,00 časova).
Koverat na prednjoj strani mora da sadrži naznaku „Konkurs
za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za razvoj lovstva 2013“ , a na
poleđini koverte naziv i adresu podnosioca prijave.
Krajnji rok za podnošenje prijava na konkurs sa ostalom potrebnom dokumentacijom je zaključno sa 31.10.2013. godine.
Dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona 021/4874407.
Download

DOBAR TI POGLED VOJVODINO