www.lovackisavezvojvodine.com
VLG, ČLAN EVROPSKE ASOCIJACIJE IZDAVAČA LOVAČKIH MAGAZINA
Broj 11 - Mart 2014.
OF HUNTING JOURNALISTS
EUROPEAN ASSOCIATION
LORIST TV, AKTIVNA TELEVIZIJA SA
PRIRODOM NA PRVOM MESTU
LORIST TV je internet televizijski kanal, koji se
fokusira na prirodu, sve njene vrednosti i turističku valorizaciju prostora Republike Srbije. Ma gde bili, u Srbiji
ili u našoj dijaspori. Zato su naše glavne teme ekologija,
eko turizam, lovni, ribolovni, seoski, etno, banjski, verski i svi drugi selektivni oblici turizma koji treba i mogu da
afirmišu Srbiju kao turističku destinaciju. LORIST TV MOŽETE GLEDATI NA
www.loristtv.com
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Za nepoverovati
Broj 9 - Dece mbar 2013.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI
GLASNIK
Glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju
www.lovackisavezvojvodine.com
Osnivač i izdavač:
Lovački savez Vojvodine
21000 Novi Sad
Jovana Đorđevića 4
Telefoni: +381 21 457 023, 456 529
E-mail: [email protected]
www.lovackisavezvojvodine.com
Za izdavača:
Milan Pažin, predsednik
Uređivački odbor:
Dimitrije-Mića Bošković, predsednik
Ratko Kušić, Ivan Stančić, Boris Bajić
i Jaroslav Pap
PRODUKCIJA I REALIZACIJA:
Lorist, Agencija za izdavačku delatnost
i marketing
21132 Petrovardin, Tome Maretića 23
Tel: +381 21 432 222, 6435 638,
060 6432222
E-mail: [email protected]
www.lorist.co.rs
Glavni i odgovorni urednik:
Jeremija Trifunović
Redakcija Nacionalnog lovačkog
magazina Lorist
Tehnički urednik:
Marko Nosović,
3FDStudio
Štampa:
Štamparija „Komazec“ Inđija
Ovaj broj štampan je u 16.500
primeraka
Ovih dana širom Srbije Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predstavlja Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije.
Ovaj strateški dokumenat odnosi se na period do 2024 godine i predstavlja
osnovne pravce daljeg razvoja poljoprivrede sa posebnim naglaskom na razvoj
ruralnih ili bolje rečeno seoskih područja. Naravno, kako dolikuje, navedene
su sve potencijalne šanse u razvoju. Nećemo suditi o tim šansama i mogućnostima za razvoj ovih područja jer prosto nismo kompetetni. Međutim ono što
svakako u pregledu ove Strategije boli i odmah bode oči, u njoj nema ni reči o
lovstvu i lovnoj privredi. Neverovatno. Moramo se zapitati da li zaista skoro
osam miliona hektara lovišta, baš u ruralnim područjima nisu nešto što se
može smatrati za konkretan pravac razvoja. Nije li upravo lovstvo i lovna
privreda bila nosilac turističkog razvoja , posebno na području Vojvodine. Ne
tako davno, samo pre dvadesetak godina skoro 90% turističkog deviznog priliva u Vojvodini bilo je upravo iz lovnog turizma. Cifre koje su tada kružile u
lovnoj privredi a ostvarene od stranih lovaca bile su oko 12 miliona američkih
dolara. I tada i danas se u naučnim i privrednim krugovima isticalo da je to
samo deo mogućnosti a da je u stvarnosti moguće ostvariti mnogo više, naravno uz pomoć i konkretnije angažovanje države. Sada vidimo da pomoći nema
ili još konkretnije država u svojim razvojnim konceptima i ne računa na nas.
To što dobijamo kao nekakvu pomoć za razvoj lovstva u ovom trenutku nije
za podceniti ali moramo imati na umu da nam se shodno Zakonu o divljači i
lovstvu samo vraćaju naše pare.
Da bi podkrepio koliki je promašaj države nestavljanje lovstva u Strategiju navešću primer Španije. Španija je zemlja najveći izvoznik maslinovog ulja
na svetu, to je njihov najtrofejniji izvoz i iznosi 4,2 milijarde evra. Možda će
vam zvučati neverovatno ali špansko lovstvo u svojim prihodima nadmašuje
ovu cifru. Prihodi od lovstva u Španiji prema njihovom Kraljevskom lovačkom
klubu iznose 4,7 milijardi evra. Da stvar bude još jasnija kompletan taj prihod
se ostvaruje upravo u ruralnim područjima. Kako nam je rekao jedan ugledni
član pomenutog kluba a vrlo blizak španskoj vladi, ruralna područja u Španiji
bila bi mrtva da nema lovstva i lovne privrede. Sasvim slična situacija je i u
Velkoj Britaniji. Tako je tamo a kod nas nas i ne pominju.
Da ovo nebi bila samo konstatacija ili kritika moramo reći šta sve ovo i
znači. Ovu Strategiju naravno imaće pred sobom i uglednici iz EU i upravo će
ona biti pravac za eventualnu pomoć ili finansiranja iz predpristupnih fondova
po odgovarajućim programima a na bazi Strategije razvoja poljoprivrede i
ruralnog razvoja Srbije. To praktično znači da i kad bi sutra hteli konkurisati
nekim dobrim programom iz oblasti lovstva iz fondova EU dobili bi od njih
jasan odgovor, pa nema vas nigde u srpskim dokumentima i planovima. I tako će mo ostati kratkih rukava a
ruralna područja bez vrlo ozbiljnog pravca razvoja.
Naravno, Strategija je još uvek u fazi javne
rasprave i moguće je menjati ili dodavati određene
predloge. Zato na kraju ovog uvodnika apelujem na
naše stručnjake, Saveze i naučne kuće da pogledaju ovu
Strategiju i isprave ovu veliku nepravdu prema lovstvu.
Još uvek nije kasno.
Do sledećeg čitanja, Jeremija Trifunović
Naslovna strana:
Vidra
CIP-katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 639.1
VOJVOĐANSKI lovački glasnik:glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju /
glavni i odgovorni urednik Jeremija
Triunović-2013, br.7 (avgust/septembar-Novi Sad:Lovački savez Vojvodine,2013-,Ilustr.;30cm Dvomesečno
ISSN 2217-9402
COBISS.SR-ID 272044039
KAKO DO NAS?
Za Vaše predloge, vaše tekstove, pozive na pojedina događanja u vašem
udruženju ili društvu i sve ostalo što bi ste želeli da objavimo u Vojvođanskom lovačkom glasniku možete nam proslediti ili nas kontaktirati:
POŠTOM na adresu:
Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 PETROVARADIN
TELEFONOM na brojeve: +381 21 432222, 6435638 i 060 6432222
Na iste adrese možete slati vaše male oglase po ceni od 600 dinara. Oglasi se
uplaćuju na Lorist Agencija Petrovaradin, račun broj 160-213600-58
E-mail: [email protected], Elektronsko izdanje Vojvođanskog lovačkog
glasnika možete pratiti na:
www.lovackisavezvojvodine.com i na www.lorist.co.rs
3
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Održana sednica UO Lovačkog saveza Vojvodine
GODINA USPEHA I ŠTEDNJE
Sa sednice upravnog odbora LSV
N
a održanoj sednici Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine kojoj je presedavao predsednik Milan Pažin razmatran je finansijski izveštaj i
poslovanje u 2013 godini. Sednica je održana 7. marta 2014 godine u prostorijama
Lovačkog saveza Vojvodine u Novom Sadu.
Shodno usvojenom dnevnom redu
predsednik Pažin najpre jepodneo izveštaj
o aktivnostima Saveza između dve sednice
Upravnog odbora. Od ovih aktivnosti pažnje je najviše privukla informacija predsednika o započetim razgovorima sa predsednikom Lovačkog saveza Srbije Draganom
Šormazom o prevazilaženju nastalih problema u odnosima između dva Saveza.
- Naša želja je da se pronađu rešenja
koja će omogućiti povratak Lovačkog saveza
Vojvodine u članstvo Lovačkog saveza Srbije. Mi smo najpre upoznali predsednika Šormaza o razlozima i načinu na koji je došlo do
razilaženja. Ne želeći da ni jednog momenta
dovedemo u pitanje našu želju da budemo
članovi nacionalne krovne organizacije dali
smo konkretne predloge a oni se ogledaju
najpre u stavu da Lovački savez Srbije mora
promeniti Statut gde bi najvažnije bilo da
lovačka udruženja sa teritorije Vojvodine
ostvaruju svoje članstvo u Lovačkom savezu Srbije preko Lovačkog saveza Vojvodine.
Ovo praktično znači da se stanje i Statut LSS
praktično vrati na vreme pre održavanja
takozvane smederevske skupštine, rekao je
između ostalog predsednik Milan Pažin.
On je potom apostrofirao da je jedan
deo lovačkih udruženja sa teritorije cele Sr-
bije tužio LSS zbog nepravilnih isključenja i
da su ti sporovi okončani u prvostepenom
postupku pred sudom na štetu LSS. Ovo
praktično dovodi u pitanje sve odluke organa LSS posle smederevske skupštine. Tek,
predsednik Pažin jasno je istakao želju lovaca Vojvodine da budu članovi krovne
nacionalne organizacije. Na kraju svoje besede predsednik Pažin je rekao da se identični razgovori vode i na relaciji Lovački
savez Srbije- Lovački savez centralne Srbije
i LSKiM i da ima čvrsto obećanje predsednika Lovačkog saveza Srbije Dragana Šormaza
da će se promena Statuta naći na sledećoj
sednici Skupštine nacionalne lovačke organizacije.
Dobar poslovni uspeh uz štednju
Upravni odbor Lovačkog saveza Vojvodine u posebnoj tački dnevnog reda
razmatrao je finansijski izveštaj koji je ostvaren u protekloj, 2013 godini ali i finasijski
plan za ovu godinu sa donošenjem odluke o
članskom doprinosu.
Kako i dolikuje najpre je u ime Nadzornog odbora Rade Medić saopštio podatke da je u prošloj godini ostvaren ukupan
prihod od nešto više od 25 miliona dinara.
Ono što je svakako interesantno rashodi
su bili u visini od 21,5 miliona dinara ili
ostavrenio su sa 87% od planiranih. Dakle
štedelo se. Pored ovog dobrom manipulacijom novca zaradilo se i pola miliona dinara
od kamata na osnovu oročavanja sredstava.
Prema ovom izveštaju Lovački savez Vojvodine imao je u 2013 godini 16.784 članova.
4
Zaključujući svoju diskusiju Medić je konstatovao da je 2013 godine bila godina uspeha i štednje.
Mirko Latinović, predsednik Komisije
za materijalno-finasijsko poslovanje UO
LSV izneo je plan za 2013 godinu i prema
tim podacima očekuje se praktično isti plan
kao i prethodne godine sa skoro identičnim
ciframa. Shodno ovome on je predložio da i
članski doprinos lovaca prema LSV bude na
nivou prošlogodišnjeg odnosno 1200 dinara
ili 1400 dinara ukoliko LSV ponovo bude u
članstvu LSS. Struktura ove članarine izgleda ovako: 500 dinara za finasiranje aktivnosti organa i tela LSV uključujući i plate za
dvoje zaposlenih, 100 dinara za osiguranje
lovaca ( 2 miliona za smrtni slučaj u lovu i
1 milion za nesreću u lovu), 300 dinara za
izradu planskih dokumenata, 300 dinara za
Vojvođanski lovački glasnik i uslovno 200
dinara za Lovački savez Srbije.
Ideja da se za aktivnosti Saveza i
njegovih organa i tela kao i osiguranje
proglase obaveznom visinom članarine a
izrada planskih dokumenata i informisanje
preko VLG daju kao izborni deo, odnosno da se lovačka udruženja izjasne dali to
žele i ne nije naišla na odobravanje većine
članova Upravnog odbora. U donetom
zaključku o visini članskog doprinosa prema Lovačkom savezu prevladao je stav da
se članski doprinos ponudi Skupštini LSV
kao jedinstvena kategorija i da iznosi 1200
dinara. Ovaj članski doprinos shodno usvojenom zaključku može biti i 1400 dinara
ukoliko Skupština Lovačkog saveza Srbije donese izmene i dopune svog Statuta i
Lovački savez Vojvodine ponovo postane
članica ove nacionalne krovne organizacije.
Dakle, konačnu odluku će doneti Skupština
Lovačkog saveza Vojvodine a koja će se prema odluci Upravnog odbora održati posle
Skupštine Lovačkog saveza Srbije.
Upravni odbor je na kraju svoje sednice doneo i predloge Skupštini Lovačkog
saveza Vojvodine da se po jedan član razreši
dužnosti člana UO, Suda časti i Nazornog
odbora. Kao razlog navedeno je neaktivnost
ili su predstavnici lovačkih udruženja koja
nisu članice LSV. UO je takođe prihvatio
da se sa Višom strukovnom školom iz Novog Sada potpiše Ugovor o poslovno- tehničkoj saradnji po kome će LSV evidentirati
kadrove za obrazovanje u lovstvu a svi kandidati sa članskom kartom LSV imaće 10%
popusta za plaćanje visine školarine.
U punopravno članstvo u Lovački
savez Vojvodine je primljena Lorist Agencija
iz Petrovaradina a na osnovu zahteva koji je
stigao iz ove izdavačke kuće.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
ŠTA SE FINANSIRA IZ ČLANARINE
V
isina od 500 dinara koja služi za finansiranje aktivnosti Saveza nije
toliko upitna jer je svakom jasno da
da ukoliko želimo imati krovnu organizaciju ona se mora finansirati. Lovački savez
Vojvodine ima samo dvoje zaposlenih i na
njihove bruto plate ide nešto manje od 2,7
miliona dinara. Ostala sredstva služe za finansiranje aktivnosti saveza. Rad Skupštine i skupštinskih tela kao što su Nadzorni
odbor, Sud časti, komisija UO od Komisije
za uzgoj i zaštitu divljači, za informisanje,
za lovnu kinologiju, lovno streljaštvo i tako
redom, samog UO, putovanja kako stručne
službe tako i rukovodstva saveza, troškovi
same kancelarije od komunalija do troškova telefona i interneta su troškovi koji se
pokrivaju iz tog dela članarine. E sad kad to
znamo onda se pitamo dali nam to treba. Pa
naravno da treba. Vojvodina ima 87 lovačkih
udruženja sa nešto više od 18.000 lovaca i
potreba da se redovno održava komunikacija sa državom i njenim organima, kontakti i koordinacija između samih udruženja,
praćenje donošenja zakonskih akata, odgo-
varajućih pravilnika koja donose nadležna
Ministrastva( poljoprivrede, energetike i
zaštite životne sredine) svakako ne bi bila
moguća bez Saveza pa ma kako se on zvao.
U ostalom takvo nešto su lovci prepoznali u
Srbiji još 1896 a u Vojvodini 1922 godine.
Treba naravno još napomenuti međunarodnu saradnju, članstvo u međunarodnima
asocijacijama. Ili možda da napomenemo
koliki je značaj Saveza kroz sledeću činjenicu, ustanovljavanje i dodela lovišta u Vojvodini je urađeno još pre dve godine dok se u
lovištima južno od Save tek počinje. Velika
zasluga ovako efikasno obavljenom poslu
upravo leži u jakom LSV.
Što se tiče ostalih davanja za članarinu,
100 dinara za osiguranje je zaista nešto što
je minimum da u slučaju nesreće budemo
pokriveni. Valjda je svima jasno da samo
ukoliko se kolektivno osiguramo možemo
dobiti ovako nisku cenu. Kada je informisanje lovaca u pitanju za 300 dinara ( kutija
ipo jeftinih cigareta) dobijamo šest brojeva
lista Vojvođanski lovački glasnik na kućnu
adresu. Ovako niska cena je moguća samo
na osnovu visokog tiraža a on je opet moguć
samo ako smo udruženi.
Ipak najveći kamen spoticanja izaziva
deo koji se odnosi na „ izrada planskih dokumenata“. Primedbe najčešće idu u pravcu da se to može uraditi jeftinije. Možda
i može ali se onda postavlja pitanje a ko to
može jeftinije. Shodno Zakonu o divljači i
lovstvu za izradu planskih dokumenata su
zadužena lica sa odgovarajućom stručnom
spremom i licencama a organizovani u nekom privrednom društvu registrovanim za
tu delatnost. Koliko ih mi imamo u Vojvodini pored firme ćerke LSV „Vojvođanski
lovac“, prebrojte pa javite. No i pored toga
stav UO LSV na poslednjoj održanoj sednici
je da se taj deo članarine uvrsti još samo ove
2014 godine i da do kraja ove lovne sezone
moraju biti završeni svi planski dokumenti
za sva Lovačka udruženja, članice LSV. Od
sledeće godine to će biti isključivo komercijalni odnos između korisnika lovišta i preduzeća „Vojvođanski lovac“.
Povodom Dana državnosti Srbije
BORIVOJU NIKOLIĆU ZLATNA MEDALjA ZA ZASLUGE
P
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i
odlikovani Borivoj Nikolić
redsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić uručio
je povodom Dana državnosti Srbije, Borivoju Nikoliću,
iz Rumunije, Zlatnu medalju za
zasluge.
Borivoja Nikolića, istaknutog lovnog pregaoca i tvorca
saradnje lovaca Rumunije i Srbije,
velikog humanistu i dobrotvora,
za ovo veliko državno priznanje
predložili su: Milan Pažin predsednik Lovačkog saveza Vojvodine, Lovački savez Centralne
Srbije i Udruženje srpsko – ru-
munskog prijateljstva „Riznica“ Lužnice.
Predsednik Srbije rekao je dobitnicima
odlikovanja da poštovanje rada i stvaralaštva, isticanje izuzetnih i zaslužnih, nije samo
značajna satisfakcija dobitnicima priznanja,
nego put kojim se izgrađuje društvo i šalje
poruka da je vredno posvetiti se, stvarati, i da
će ogromni napori i dostignuća biti primećeni i nagrađeni.
Uručivanju odličja Borivoju Nikoliću,
na Sretenje, prisustvovali su - Tomica Radosavljević, predsednik LSCS i Mile Ilić, sekretar Eparhije temišvarske.
Sveta Madžarević
Vest pred zaključenje broja
SAOPŠTENjE IZ VLADE REPUBLIKE SRBIJE
Predsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić
sa članovima delegacije lovačkih saveza
P
redsednik Vlade Republike Srbije Ivica
Dačić razgovarao je 10 marta 2014 godine sa članovima delegacije lovačkih
saveza u Srbiji o potrebi što bržeg donošenja
zakona o oružju i municiji i zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju ručnog va-
5
trenog oružja, naprava i municije.
Na sastanku je ocenjeno da novim
zakonima treba da budu uvažene sugestije
lovačkih saveza Srbije, koji okupljaju 85 hiljada lovaca, i da budu u funkciji unapređenja
lova, lovnog fonda i sporta i turizma u Srbiji.
Posebno je ukazano na nedostatke u postojećim propisima o postupanju i prenošenju
lovačkog naoružanja, kao i na potrebu da se
donese novo uputstvo kojim će se regulisati
proces donošenja lovačkog naoružanja do
lovišta.
Predsednik Vlade je podržao ideju da
se razmotri mogućnost ukidanja poreza na
oružje, jer takav propis ne postoji ni u jednoj
evropskoj državi.
VLG press
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše:
Mart je i stiglo je
Dipl.Ing šum. Dragan Zlatanović
Dipl.Ing šum. Jeremija Trifunović
VREME PODIZANJA REMIZA
Od 1991. godine i prve ekološke svetske konferencije barata se pojmom „održivi razvoj“. Dakako da danas taj pojam figurira u svim
ljudskim delatnostima pa se može naći ne samo u ekološkim studijama već i onim ekonomskim pa sve do medicinskih nauka.
P
rosto, o bilo kom ljudskom razvoju ili
delatnosti da govorimo, govorimo sa
aspekta održivog razvoja.
U tom smislu i ekološke nauke gde
su svakako i naše lovne ovaj način rada ne
samo da ugrađuju u svoje dokumente nego
to postaje i opšte prihvaćen način ponašanja. Upravo održivi razvoj donosi čitav niz
novina ali i obaveza lovačkih organizacija na
racionalnom korišćenju divljači, upravljanju
populacijama divljači i naravno upravljanju
staništem.
Upravljanje staništem predstavlja
okosnicu za razvoj svih gajenih ali i drugih
vrsta divljih životinja. Jedan od najvažnijih
zadataka kod upravljanja staništem svakako
je njegova stalna održavanost u smislu obezbeđenja najvitalnijih uslova za život divljači.
U uslovima današnjeg modernog čovečanstva i njegovih sve većih potreba smanjuju se
prostori za obitavanje divljih životinja. Aoni
koji ostaju njima namenjeni postaju sve os-
kudniji ili još gore sve zatrovaniji. I tom
smislu lovac se svesno meša u ove odnose.
Remiza i njihovo podizanje je svakako samo
jedan korak u nizu popravljanja stanišnih
prilika i obezbeđenje potrebnih uslova za
opstanak pre svega gajenih vrsta divljači a
onda naravno i svih drugih.
Šta su remize
Pod pojmom „remiza“ podrazumevamo posebno uređene delove lovišta, u smislu
stvaranja optimalnih stanišnih uslova, u kojima pojedine vrste divljači imaju izuzetno
dobre uslove za život i reprodukciju.
Funkcija remize je da pruži utočište za
divljač u smislu pružanja zaklona od ljudi i
vetrova, da poboljša prehrambeni potencijal
u lovištu, da poboljša mikroklimatske uslove
i obezbedi visoku koncentraciju divljači na
relativno malom prostoru lovišta. Pored
ovoga remize u poljoprivredi imaju funkciju
6
vetrozaštitnih pojaseva, sprečavanju stvaranja mrazišta, sprečavanju širanja korova, kao i
sprečavanje entomo i fito zaraza. Sa gledišta
šumarstava remize imaju funkciju povećanja
površine pod šumom i stvaraju pogodnog
zemljišta za sadnju plemenitih drvenastih
vrsta. Sa ledišta prostornog uređenja remize
imaju i funkciju prostornog uređenja predela.
U zavisnosti koliki im je vek trajanja, remize mogu biti jednogodišnje gde je
učešće uglavnom poljoprivrednih kultura
i višegodišnje gde su po pravilu drvenaste
vrste. Kombinacijom ove dve vrste remiza
dobijamo kombinovane.
Osnivanje remiza
Prema podacima iz literature i već
stečenim iskustvima na podizanju remiza njihovo procentualno učešće u ukupnoj
površini poljskih lovišta ( lovišta srneće
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
i fazanske divljači) treba da bude u odnosu 20:80 u korist poljoprivrednih površina.
Minimalno procentualno učešće u ovakvim
lovištima je 5-10% od ukupne površine
lovišta.
Ali kako nam izgleda stanje na terenu.
U proteklih pedesatak godina lovačka organizacija a naročito u Vojvodini gde je
šumovitost oko 6% ili čak 14 opština ima
manje od 1% površine pod šumom, podizali su remize i do početka devedestih ukupna površina iznosila je blizu 15000 hektara.
Ratna dešavanja i raspad bivše nam domovine donosi glad sirotinju i bedu. Tako lovne
remize postaju izvor drveta za ogrev i to
najčešće putem krađe. Danas se procenjuje
da površine pod pravim i funkciomnalnim
remizama ne iznose više od 7000 hektara.
Tako danas ponovo imamo čitave predele
bez ijednog drveta a u takvim lovištima je
iluzija gajiti divljač podsebno ne fazansku.
Podizanje remiza u Vojvodini karakteriše
i potpuno ili delimično odsustvo učešća u
sadnji poljoprivrednih ili šumarskih organizacija. Ima tu i tamo poneki svetao primer
ali sve u svemu može se sa žaljenjem konstatovati da je jedina organizovana snaga na
pošumljavanju Vojvodine lovačka organizacija. I dok lovci sade i rade drugi o divljači
kobajagi brinu i lajući na sav glas pokušavaju
postati istinski borci za zaštitu životinja. U
lovištima naše države južno od Save podizanje šumskih remiza nema poseban značaj
jer je šumovitost preko 33% i spada u srednje šumovita lovišta. Na ovom prostoru do
izražaja dolaze jednogodišnje remize i mora
se reće da većina udruženja na sopstvenom
zemljištu upravo to i čini. Posebno su interesantni jednogodišnji zasadi stočnog kelja,
zobi i kukuruza u lovištu LU iz Barajeva koji
su na ovaj način značajno popravili prehrambeni potencijal i dobili značajno kvalitetnije trofeje kod srneće divljači.
Oblik i prostorni raspored remiza
Remiza može biti nepravilnog,
kvadratnog ili pravougaonog oblika. Ovo
isključivo zavisi od veličine i oblika površine
na kojoj sadimo ili sejemo. Ipak, smatra se da je
pravougaoni oblik najpogodniji jer pokriva veću
površinu od vetra, naravno
ukoliko je remiza pravilno
postavljena. U ovom smslu
remizu treba tako postaviti da svojom dužinom i
površinom stoji upravno
na pravac duvanja vladajućih vetrova.
Prostorni raspored
zavisi od veličine lovišta,
postojećih površina pod
šumom, veličine i oblika
remiza, vrste divljači i
slično. U svakom slučaju
raspored mora dati sliku
homogenosti u samom
lovištu. Rastojanje između
remiza po pravilu ne treba da bude veće od
500m ali u vojvođanskim uslovima to može
biti i nekoliko puta više, obzirom na nisku
šumovitost. U slučaju pravilnog postavljanja
pravca remize u odnosu na vetrove uticaj na
slabljenje snage vetra oseća se na distanci od
500m što je upravo i optimalno rastojanje
između dve remize u istom lovištu.
Podizanje višegodišnjih remiza
Pojam podizanja remiza direktno je
vezan za pošumljavanje odnosno stvaranje
veštački zasada od drvenastih i žbunastih
vrsta, sa namenom da obezbede sve potrebne funkcije. Po procentualnom učešću
drvenastih i žbunastih vrsta razlikujemo tri
kategorije remiza.
U prvoj kategoriji su remize sa
učešćem žbunastih vrsta od 25-30% u ukupnom sastavu. Osatalo čine drvebnaste vrste.
Po ovom odnosu vidi se da ovakve remize
imaju i ekonomski efekata jer se iz njih dobija upotrebljivo drvo.
Drugu kategoriju remiza čine one koje
imaju prevlađujuću strukturu sa žbunastim vrstama odnosno ovde su zastupljeni
žbunovi sa 50-70%. Ovo je najčešći oblik po-
NESTALE REMIZE
Vojvođanski lovci su tokom osamdesetih godina podigli oko 15.000 hektara
šumskih remiza. Bila je to najveća goranska
organizacija u Vojvodini i kako stvari stoje
jedina organizovana snaga koja je podizala
šumske zasade, naravno van onih privrednih
u oblasti šumarstva. Na žalost tokom devedestih godina kada se raspala bivša nam domovina i strahoviti pad životnog standarda
uslovilo je veliku krađu i seču remiza. Seklo
se da se preživi i u hladnim zimama tih godina sačuva nejač i sirotinja od smrzavanja. Na
taj način nestalo je više od polovine površina
pod šumskim zasadima.
Današnje stanje je takođe porazno, za-
sadi su na izdisaju, krade
se još uvek a novopodignutih je ipak malo. Ipak
lovci i lovačka organizacija
prednjače u pošumljavanju Vojvodine. Taj status
lovaca iz osamdesetih na
žalost još uvek je isti. Oni
su ti koji najviše podižu
šume kao vanšumsko
zelenilo. Na žalost to je
nedovoljno da se promeni
slika Vojvodine kao najveće pustare u Evropi.
7
dizanja remiza i sa gledišta opstanka i funkcionisanja divljači su najbolji zakloni. Ove
remize se za razliku od prethodnih mogu
podizati i na vrlo siromašnim zemljištima.
Na terenima gde je zemljište najlošijeg
kvaliteta podižu se remize sa učešćem žbunastih vrsta i do 90%. Ovo su remize treće
kategorije. Predstavljau izvanredan zaklon za
divljač ali od njih nema nikakve ekonomske
koristi u smislu eksploatacije drvne mase.
Za koju remizu se odlučiti stvar je
potreba lovačke organizacije i vrsta divljači
u lovištu. Naravno da je limitirajući faktor
kvalitet zemljišta. Primera radi ne možete
saditi topolu na suvim trenima ili hrast i
bagrem na podvodnim i nepropusnim zemljištima. Drugi limitirajući faktor je odnos
vrsta. U tom smislu recimo hrast dobro
podnosi mešavine sa grabom, lipom i smrčom dok bagrem kao vrsta velikih prohteva
a malih zahteva podnosi smešu sa jasikom,
belim i crnim borom. Dakle mora se voditi
računa o biološkim karakteristikama vrsta
koje sadimo.
U SLEDEĆEM BROJU:
IZBOR VRSTA
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Mart je mesec kada brojimo divljač
Piše: Dr Zoran Ristić
AKO BROJIŠ,BROJ KAKOTREBA
Preduslovi za uspešno prebrojavanje su između ostalih: povoljne vremen-ske prilike (bez padavina, magle, jakih vetrova i sl.), dobra ishrana, mir u lovištu (bez uznemiravanja od strane pešaka, planinara, sakupljača drveta, skijaša, lovaca i pasa lutalica i sl.). Pored toga,
naročito je važno da organizator brojanja-glavni planer brojanja poznaje odlično prilike u lovištu, biologiju (naročito ponašanje) divljači
koja se broji i da raspolaže dovoljnim brojem ljudi.
P
reduslovi za uspešno prebrojavanje su
između ostalih: povoljne vremenske
prilike (bez padavina, magle, jakih vetrova i sl.), dobra ishrana, mir u lovištu (bez
uznemiravanja od strane pešaka, sakupljača
drveta, lovaca i pasa lutalica i sl.). Pored
toga, naročito je važno da organizator brojanja-glavni planer brojanja poznaje odlično prilike u lovištu, biologiju (naročito
ponašanje) divljači koja se broji i da raspolaže dovoljnim brojem ljudi. Bitno je da se
brojanje divljači vrši istovremeno u svim
delovima lovišta. Pre početka brojanja (dan
ranije) svaki organizator brojanja na lovištu
i delovima lovišta mora da upozna način
organizacije brojanja. Najbolje je, i jedino
moguće, to uraditi na zajedničkom radnom
sastanku na kome će biti dogovoreno:
• ukupna organizacija brojanja,
• vreme početka brojanja,
• polazne tačke pojedinih grupa
brojača, mesta na kojima će biti
stacionirani brojači koji će evidentirati broj grla (po strukturi
polnoj i uzrasnoj) koja će proći
kroz njihov vidokrug osmatranja
i vreme (u koliko časova i minuta) i pravac kojim se divljač kretala, način evidentiranja podataka
putem obrazaca u koje se upisuju
podaci brojanja,
• vreme do koga će se ostati na
određenim mestima,
• vreme i način dostavljanja podataka i slično.
Brojanje srneće divljači
Za utvrđivanje tačnog brojnog stanja
srneće divljači važe opšta načela. Da bi se
brojanje obavilo uspešno potrebno je poznavati opšte stanje populacije srneće divljači,
koje se svake godine kroz brojanje proverava i pouzdano utvrđuje. Vrema brojanja
je određeno zakonskim propisima i ono se
obavlja, kao i za ostale vrste divljači, u martu mesecu, na kraju lovne godine i posle
zimskih gubitaka. Izveštaji se dostavljaju nadležnim organima tokom aprila, sa stanjem
do 31. marta.
Srnećadivljač je soliterna vrsta, što
znači da živi pojedinačno. Najčešće je to srna
sa ovogodišnjim lanetom (ili lanadima) i
prošlogodišnjom srnicom. Srneća divljač je
i vrsta koja je teritorijalna, čvrsto vezana za
svoju teritoriju. Ovakav način života znatno
utiče na mogućnost tačnog brojanja. Greške
su moguće i više izražene, nego kod vrsta
koje žive u krdima (jelen, divokoza).
Pošto je stvarno brojno stanje srneće
divljači teško utvrditi, lovni stručnjaci i lovci
uopšte treba da brojno stanje srneće divljači
utvrđuju tokom cele godine i u svakoj prilici.
Prilikom svakog osmatranja obavezno treba
evidentirati - upisivati šta je i gde viđeno od
srneće divljači. Lovci treba da evidentiraju
srneću divljač tokom lovne sezone, u vreme
lova i u vreme osmatranja. Tada će se dobiti
najbolji podaci o trofejnoj strukturi i starosti
srndaća. Kada se zimi srneća divljač sakuplja
u krda, najbolje se mogu evidentirati ukupna
brojna stanja u lovištima. U toku zime, najbolje se upoznaje srneća divljač, tj. ona krda
koja dolaze na hranilište. Takođe, u ovom
8
periodu se može utvrditi i starost srndaća
prema vremenu odbacivanja rogova i stepenu izgradnje novih parogova.
Gubici srneće divljači usled iscrpljenosti za vreme teških zimskih prilika i eventualnih parazitskih oboljenja su najveći u proleće
prilikom prelaska na prvu zelenu pašu. Za
vreme prvih sunčanih dana, srneća divljač
izlazi na šumske čistine i proplanke, proseke,
njive i livade na kojima počinje da ozelenjava
trava i usevi. To je najpovoljnije vreme da se
utvrdi i brojno i zdravstveno stanje u populaciji. I ovom prilikom sva zapažanja treba
upisati, brojna stanja treba evidentirati.
Prilikom brojanja, srneće divljači (na
kraju lovne godine) organizacija brojanja
treba da bude podešena na sledeći
način. Celo lovište se podeli na pogodne
manje delove, tako da brojači u grupama od
po dva lovca pokriju svaki deo lovišta. Ustanovljava se struktura krda prema polu i starosti, starost je naročito potrebno ustanoviti
za srndaće. Svi ovi podaci se evidentiraju u
formulare pri-premljene za brojanje.
U formulare treba upisati podatke prema sledećim grupama: lanad prema polu,
srne i dvizice (mlade srnice stare oko 21
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
mesec) i srndaće razvrstati u tri kategorije
svrstane u rubrike (mladi do 2 godine, dozrevajući 3-5 godine i zreliji od 5 godina).
Ukupan broj lanadi je potrebno utvrditi zato da bi se na osnovu ovog broja,
uvećanog za zimski odstrel, utvrdio realni
prirast po jednoj srni. Pol lanadi je potrebno
utvrditi zato što će ženska lanad biti mlade
srne u letnjoj populaciji, a muška - srndaći
godišnjaci. U vreme brojanja lanad još ima
zimsku dlaku pa se polovi razlikuju po izlasku mokraćnih puteva. Kod ženske lanadi ispod repa, na beloj „keceljici” javljaju se žute
mrlje na dlaci.
Razvrstavanje srna po starosti u vreme
brojanja nije toliko bitno, a osim toga za
pouzdano utvrđivanje njihove starosti potrebna je stručnost i veliko iskustvo. Međutim, važno je da se srndaći prilikom brojanja
i evidentiranja razvrstaju prema starosnoj
klasi. Starost srndaća utvrđuje se na osnovu
telesne građe, držanja tela, obojenosti i vremena menjanja dlake, odbacivanju
basta sa rogova i sl.
U vreme brojanja ne može se
na osnovu basta na rogovima utvrditi starost jer u to vreme su rogovi u rastu, naročito kod srndaća
I starosne klase, oni završavaju rast
i budu očišćeni od basta tek početkom maja. Rogovi u II starosnoj
klasi završavaju rast većinom početkom aprila. Samo rogovi većine
starih srndaća u vreme brojanja
završavaju rast, a nekada krajem
marta budu očišćeni od basta.
Radi utvrđivanja brojnog
stanja matičnog fonda, potrebna je
dobra saradnja sa susednim lovištima, što omogućava da se upozna
divljač na graniii lovišta, i da se zna
kojim procentom će se ući u planiranje (misli se na graničnu divljač).
Brojanje sitne divljači
Prilikom brojanja u proleće utvrđuje se matični fond divljači, polna i starosna
struktura.
Matični fondovi divljači su osnova za
sva dalja planiranja.
Pre brojanja divljači potrebno je izvršiti odgovarajuće pripreme, odnosno izabrati
površine koje najbolje reprezentuju (predstavljaju) celo lovište. Treba izabrati najmanje tri različite površine:
• najveće gustine;
• srednje gustine i
• najmanje gustine.
Brojanje treba da obuhvati što veću
površinu lovišta, i veći broj različitih reprezentativnih površina (deset i više) radi dobijanja realne brojnosti divljači.
O utvrđenom vremenskom periodu
brojanja divljači treba blagovremeno obavestiti nadležnog lovnog inspektora,
Brojno stanje divljači utvrđuje se bro-
janjem na oglednim (primernim) površinama (pruge, kvadrati ili krugovi), kojima se
obuhvata najmanje 10% površine staništa,
odnosno lovno-produktivnih površina, totalnim brojanjem ili procenom, zavisno od
pojedinih vrsta divljači
• na lovno-produktivnoj površini
staništa pojedinih vrsta divljači
utvrde se mesta za postavljanje
pruga, tako da se obuhvate delovi
staništa sa najmanjom, srednjom,
i najboljom gustinom pojedinih
vrsta divljači;
• širina primerne površine - pruge,
obično iznosi 200 m, a zavisno od
uslova moguće je odstu panje do
100 m, odnosno do 300m;
• dužina primerne površine pruge, obično iznosi do 4 000
m a da ne bude manja od 1 000
m. Ukupna površina primernih
pruga u jednom lovištu treba
•
•
•
da obuhvata najmanje 10 % lovno-produktivne površine za pojedine vrste divljači;
odabrane primerne površine se
ucrtavaju u mapu lovišta razmere
1 : 50 000, a zatim na pogodan
način, obeležavaju na terenu, najmanje tri dana pre brojanja. Ako
su primerne površine celishodno odabrane, onda imaju stalni
karakter;
brojači se raspoređuju duž
početne linije primerne pruge na
rastojanju 20 - 30 m jedan od drugog. Zatim se ravnomerno kreću,
dižu divljač i broje i beleže svu
divljač koja se podigne sa njihove
desne strane (ili sa leve strane,
zavisno od dogovora pre početka
brojanja), te o zabeleženoj divljači obaveštavaju svoje susede sa
desne (ili leve) strane da bi se izbeglo duplo brojanje
ako na lovno-produktivnoj, a
time i na primernoj površini, normalno egzistira više vrsta divljači
(na primer zec, fazan, poljska jar-
9
•
•
•
ebica i druge vrste), mogu se brojati istovremeno;
ako je divljač raspoređena po celom lovištu ravnomerno, pa i uz
različite gustine populacije, onda
se površina lovišta poistovećuje sa
lovno-produktivnom površinom
za pojedine vrste divljači;
divljač se broji na svim primernim površinama istovremeno, a
po potrebi i u saradnji sa susednim lovištima;
svaki brojač unosi podatke u navedeni obrazac.
Zapisnik i obračun
Zapisnik se sastoji od posebnih
obrazaca za brojanje divljači i sadrži: naziv
lokaliteta, površinu obuhvaćenu brojanjem,
vrste divljači - izbrojano jedinki, datum, broj
lovaca - brojača, metod brojanja koji je primenjen, potpis odgovornog lica.
Brojno stanje divljači na ukupnoj lovno-produktivnoj površini u
lovištu računa se po formuli ali to je
već posao stručne službe.
U ravničarskim lovištima, najrasprostranjeniji način brojanja zeca
i poljske jarebice, u isto vreme na
primernim površinama je prigon.
Brojači se postavljaju na liniju
brojanja na rastojanju od 100 -150 m,
tako da vide jedan drugog. Do linije
brojanja oni ne idu kroz površinu na
kojoj će se brojati i raspoređuju se
bez galame. Nakon toga, raspoređuju
se pogoniči na liniju pogona, na rastojanju 20 - 30 m. Sa strane „flanke”
raspoređuju se po 3 - 4 lovca, među
kojima je rukovodilac brojanja.
Pogon se lagano kreće i podiže zečeve i poljske jarebice. Divljač broje
i pogoniči i brojači, i to samo sa svoje leve
ili desne strane, već po dogovoru. Na kraju
brojanja na jednoj površini, kad pogoniči
dođu na liniju brojanja, rukovodilac brojanja upisuje iskaze svakog brojača i pogoniča o
izbrojanim zečevima i poljskim jarebicama.
U lovištu gde se izvodi kružni lov na sitnu
divljač, primerna površina može biti oblika
kruga. Broji se divljač koja izađe iz kruga.
Gustina populacije zeca i poljske jarebice se dobija kada se prvo za svaku površinu
preračuna broj jedinki na 100 ha, a zatim se
izračunava prosečna gustina za celo lovište
kao aritmetička sredina. Ukupna brojnost se
dobija množenjem prosečne gustine sa lovno-produktivnom površinom izraženom u
kvadratnim kilometrima (100 ha).
Vrlo je važno dase ovaj posao uradi
odgovorno i sa što većom tačnošću jer od
ovih podataka koje dobijemo na terenu zavisi sve a najpre pravilno gazdovanje lovištem i
populacijama divljači.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Dr Zoran Ristić
Srneća divljač
OZBILJNIM PLANIRANJEM
DO REZULTATA
Srneća divljač je naša najbrojnija i najrasprostranjenija krupna divljač
sa kojom gazduju lovačke organizacije. Ekološki je veoma plastična vrsta, prilagodljiva veoma različitim uslovima, koja uspeva da se normalno razvija u gotovo svim delovima naše zemlje. Prvobitno je naseljavala staništa sa naizmeničnim šumskim i poljskim predelima (pašnjaci i
livade), pa se postepeno prilagođavala i izrazito agrokulturnim staništima ravničarskih predela, na kojima nastanjuje velike parcele njiva bez
drveća. I u takvim uslovima pokazuje izvanredna svojstva i daje grla
odlične kondicije i izvanrednih trofeja. Zato planiranju gazdovanja sa
ovom divljači moramo pristupiti izuzetno ozbiljno i stručno.
P
ored izvanrednih trofeja, srneća divljač u takvim uslovima daje i veliku
gustinu populacija, tako da je proizvodnost naših lovišta, po količini srnećeg
mesa, gotovo izjednačena s proizvodnošću
mesa zečeva kao brojnije vrste dlakave divljači.
Ali i pored ovakve situacije, može se
konstatovati, da sa načinom gazdovanja a
samim tim i sa stanjem srneće divljači u
celini ne možemo biti potpuno zadovoljni.
Pre svega struktura populacija je loša. Polna
struktura se kreće od 1:3 do 1:5, (sem časnih
izuzetaka), te samo na osnovu ove strukture
možemo zaključiti da u parenju, na primer,
ne učestvuju najjača u genetskom i u trofejnom smislu već sva grla koja se zateknu u
lovištu. Ovakvim načinom gazdovanja genetski potencijal ovakvih lovišta je veoma loš
a odraz ovakvog gazdovanja je da imamo loš
kvalitet trofeja. Na ovaj strukturni elemenat
mi lovci možemo uticati uzgojnim merama
kroz selektivni, sanitarni i uzgojni odstrel
i dovođenjem odnosa polova na prirodni
odnos polova 1:1.
Starosna struktura je u našim lovištima
10
takođe poremećena u korist mladih muških
i prestarelih ženskih grla, dok je manjak
srednjedobnih grla, najpoželjnijih u svakoj
populaciji, vrlo izražen. Kod populacija sa
poremećenom starosnom strukturom često
se dešava da u parenju učestvuju nedozrela- mlada grla pa još ako imamo i dosta prestarelih srna onda o kvalitetu podmladka a
kasnije trofejnih grla u ovakvim lovištima ne
može biti ni govora.
Sve ovo je posledica lošeg gazdovanja
ovom vrstom divljači u našim lovištima. U
ovakvoj situaciji normalno je da se pojavl-
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
juje lovac- uzgajivač koji uzgojnim merama
(selektivnim, sanitarnim i trofejnim odstrelom) može da doprinese na poboljšanju
kvaliteta i zdravstvenog stanja populacije.
Ovo podrazumeva kako povećanje broja
srneće divljači do postizanja ekonomskog
kapaciteta lovišta isto tako i do povećanja
trofejne vrednosti kod muških grla.
Odgajivački cilj i osnovni uslovi
gajenja
Cilj gajenja srneće divljači je postizanje optimalnog broja zdravih i kvalitetnih grla
na određenom području. Sklad između divljači i njene životne sredine treba da je takav
da omogući redovan lov, uz dobijanje odgovarajuće količine mesa i određenog broja što
jačih trofeja.
Jaki trofeji su jedan od ciljeva odgajivanja divljači, ali istovremeno služe i kao
pokazatelji kvaliteta i zdravstvenog stanja
životinja, prilika u lovištu i lovnoodgajivačkog rada. Osim toga, u poslednje vreme se sve
više pažnje posvećuje proizvodnji traženog
i kvalitetnog mesa. Povećanje proizvodnje
srnećeg mesa ne sme biti rezultat prekomernog lova, jer je produkcija mesa divljih papkara ograničena uslovima gajenja. Isto tako
ne sme se dozvoliti da broj divljači pređe
određeni optimalni broj, jer dolazi do depresije u prirastu i zdravlju, pa je nužno
ograničavanje brojnosti cele populacije.
• Glavni uslovi za gajenje divljači
su: površina lovišta, uslovi koji
vladaju u njemu i matično brojno stanje divljači. Pri gazdovanju
lovištem veoma je važno uzeti u
obzir, osim prirodnih uslova, interese poljoprivrede i šumarstva.
• Osnovni elementi lovišta su
veličina lovne površine na kojoj se može gajiti određena vrsta
divljači i bonitet lovišta. Bonitet
predstavlja kvalitet lovišta na
osnovu kojega se ono svrstava u
određenu kategoriju.
• Matično brojno stanje je broj divljači u određenom lovištu krajem
zime. Ono izražava gustinu populacije, starosnu i polnu strukturu.
Brojnost i struktura matične populacije zavise od prirasta, gubitaka i lova.
• Pod realnim prirastom se podrazumeva broj grla kojim se svake
godine povećava matično stanje.
Izražava se u procentima od broja
svih polno zrelih srna u zapatu. U
obračun se ne uzimaju normalni
gubici.
• Gajenje divljači se reguliše planom gazdovanja lovištem, koji
se odnosi na osnovu evidencije
matičnog stanja, strukture zapata,
lokalne visine realnog prirasta i
gubitaka.
Lovište (bonitet)
Lovišta treba da se formiraju na način
koji će obezbediti dobro gazdovanje. Gornja
granica veličine lovišta za srneću divljač nije
toliko bitna kao najmanja pogodna površina. Važno je da postoji bar fond od 30 do 50
matičnih grla kojima se može planski i smišljeno gazdovati. Lovište ne treba da bude ni
suviše veliko nego takve veličine da odgajivaču bude pregledno, a da se njime može
jedinstveno rukovoditi. Lovišta se svrstavaju
u jedan od četiri bonitetna razreda, u zavisnosti od toga koliko se maksimalno srneće
divljači može držati u matičnom fondu na
sto hektara lovne površine. Koliki će ovaj
kapacitet biti zavisi od više činilaca.
Za sada naše lovačke organizacije ne
rade bonitiranja lovišta na fazi usvojene metodologije tako da se svi podaci o kapacitetu
moraju uzeti kao smernice koje treba po
potrebi korigovati na osnovu lokalnih odgajivačkih iskustava. Ali preporučujemo da se
prilikom bonitiranja koristi sledeća brojnost
po bonitetnim razredima:
I bonitetni razred 6-8 grla na 100 ha
lovne produktivne površine
II bonitetni razred 4-6 grla na 100 ha
lovne produktivne površine
III bonitetni razred 2-4 grla na 100 ha
lovne produktivne površine
IV bonitetni razred ispod 2 grla na 100
ha lovne produktivne površine
Matično brojno stanje i odnos polova
Matično brojno stanje predstavlja broj
divljači koji svake godine preostane u lovištu
posle lova i svih zimskih gubitaka. Obično se
za matično brojno stanje uzima broj životinja krajem marta tekuće godine. Na osnovu
ovog stanja i lokalnih uslova, planiraju se
prirast i odstrel u narednom periodu, odnosno lovnoj godini.
Glavni elementi matičnog zapata divljači su njegova brojnost i polna i starosna
struktura. Brojnost treba da bude prilagođena bonitetu lovišta. Uspeh u odgajivanju u
mnogome zavisi od odnosa polova divljači
starije od jedne godine. Ovaj važan činilac
je često nedovoljno uvažavan i pogrešno
shvatan.
Odnos polova, pored uzgojnog, ima
i veoma važan privredni značaj. Naime, u
populaciji srneće divljači od 100 grla, ako
je odnos polova 1:1, pedeset
mužjaka će tokom života imati
trofej, a među njima najmanje
četiri-pet grla imaće dobre trofeje. Ako je u istoj populaciji
odnos polova 1:4, samo 20 grla
biće muškog pola, pa je sasvim
razumljivo što će se u tih dvadesetak naći i mnogo manje
trofejnih. Međutim, količina
mesa je ista, potrebna količina
hrane takođe, a i moguće štete
od srneće divljači su iste. Čak ni
to nije sasvim tačno, jer usled
nepovoljnog odnosa polova
češće se stvaraju krda srneće
divljači, a u takvim uslovima
su jedinke slabije i sasvim je
normalno da će količina mesa
u poremećenoj populaciji biti
11
manja nego u normalnoj. Ovo tim pre što
je usled poremećenog odnosa polova uvek
poremećena i starosna struktura srneće populacije.
Pravilnim gazdovanjem srnećim
lovištem, svođenjem polne i starosne strukture na normalnu, vrednost ovakvog lovišta
može se i višestruko uvećati u odnosu na
neuređeno lovište, bez jasne uzgojne politike.
Utvrđivanje matičnog stanja
Matično stanje divljači utvrđuje se
krajem zime i početkom proleća. Međutim,
posle oštre zime srneća divljač često strada
još i u toku aprila, pa je s odgajivačkog gledišta poželjno da se brojanje ponovi u aprilu. Na taj način se dobija bolji uvid u realno
stanje.
Čim se završi zima, srneća divljač, koja
voli toplo i sunčano vreme, izlazi na mesta
zaklonjena od vetra. To je pravi trenutak
da se utvrdi definitivna slika stanja divljači.
Prilikom brojanja poželjno je da se lovište
podeli na nekoliko manjih delova, tako da
istovremeno može osmatrati nekoliko lovaca
na različitim mestima. Utvrđeni broj grla u
pojedinim krdima se zapiše uz istovremeno evidentiranje polne i starosne strukture.
Kategorija u koje se svrstava divljač su: lanad
prema polu i srne i srndaći prema starosnoj
strukturi.
Godišnji plan odstrela
Jedan od preduslova uspešnog gazdovanja srnećom divljači je dobar plan lova,
odnosno plan odstrela i eventualno hvatanja divljači. Na osnovu bonitetnog razreda
prvo se utvrdi optimalno matično stanje u
lovištu. Zatim se utvrde pojedine kategorije divljači, da bi željeni matični fond imao
pravilan odnos polova. Od ukupnog broja
srndaća treba da bude bar 25 odsto zrelih, a
što se tiče muške lanadi, najviše sme da ih
bude 33 do 40 odsto prema ukupnom broju
srndaća. Odstrel se planira za svaku godinu
pojedinačno, tako da se u predviđenom roku
dostigne željeno matično stanje u pogledu
broja i pojedinih kategorija divljači.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Dipl. Ing Jeremija Trifunović
DILEMA, KOJI UZRAST
FAZANSKIH PILIĆA KUPITI
D
a nam je neko pričao pre dvadeset
godina da ćemo posle 2000 godine
početi loviti tzv. fazana pred pušku
verovatno bi pomislili da nešto sa njim nije
u redu. To je bila priča koja nam je stizala
iz Italije, nije bila za ovde. Naime do sredine
devedestih postojale su samo tri kategorije fazana za unošenje u lovište, oni sa 5-6
ili 7-8 nedelja i naravno bili su tu fazani iz
matičnog jata. Tek kasnije dolazi kategorija
fazani za reprodukciju a onda kreće nabavka sve starijih fazana uključujući i kategoriju takozvanih fazana za lov ili „pred pušku”.
Zapravo kako je opadao rad u lovištima i
želja da se manje radi tako je rasla potreba
za sve starijim fazanima. I zato danas imamo
šarenilo u nabavci. Dok su se neki zadržali na
konvencionalnom, većina je ipak ustanovila
da im trebaju starije kategorije. I eto dileme,
koju kategoriju kupiti. A ovo je mesec kada
planiramo i donosimo odluke. Pa krenimo
redom u pokušaju da bar donekle raspršimo
dilemu ili pomognemo u odluci šta kupiti.
Koji uzrast kupiti i sa njim krenuti u
naseljavanje nije od presudnog uticaja na
preživaljvanje. On je pre svega dilema sa aspekta veličine ulaganja i naravno uloženog
ljudskog rada. Što mlađe kategorije to je
proizvod jevtiniji ali i traži mnogo više
angažovanja na čuvanju i ishrani unetih
fazanskih pilića.
Pored ovoga stručne službe u lovačkim
udruženjima moraju prethodno analizirati
stanišne prilike u svojim lovištima kao i sopstvenu organizaciju udruženja i mogućnost
pravilnog organizovanja prihvata i kasnijeg
čuvanja i hranjenja fauančića. Jasno, mora
se definisati da li fazanska divljač ima adekvatne uslove za svoj razvoj pa shodno tome
opredeliti i starosnu kategoruju fazanskih
pilića. U lošijim stanišnim uslovima treba ići
sa starijim kategorijama a u onim lovištima
koja ispunjavaji samo elementarne uslove za
uzgoj fazana najcelishodnije je opredeliti se
za unos ili fazanskih pilića starijih od 12 nedelja ili odraslih fazana.
Što se tiče organizacije prihvata, čuvanja, hranjenja i pojenja pristiglih fazanskuih pilića lovačko udruženja mora napraviti tačan raspored dežutstava sopstvenog
članstva jer u protivnom može doći do nesagledivih poslededica. Najbolje rešenje za ovaj
posao je da lovačka udruženja angažuju i
plate jednog ili dva čoveka. Ali treba znati da
ovi troškovi upravo zavise od kategoruje i uzrasta fazančića koji su opredeljeni u nabavci.
Što mlađe kategorije to su ovi troškovi veći.
12
Fazanski pilići uzrasta od 5-6
nedelja
Ovo je najjeftinija kategorija fazančića.
Kod dobrih proizvođača fazančići ovog uzrasta su dobro operjani i trebali bi biti ujednačenog kvaliteta. Prodaju se iz uzgojnih
objekata u kojima nisu imali dodira sa prirodom. Tek su stekli osobinu sopstvene termoregulacije pa im je potrebna posebna zaštita
i briga. Uz dobru brigu lovaca i solidno prihvatilište, vrlo brzo ojačaju i očvrsnu. Kako
vrlo mladi dolaze u kontakt sa prirodom kod
njih se brže regenerišu instikti divljači što ih
čini otpornijim od starijih kategorija.
Fazanski pilići uzrasta od 7-8
nedelja bez podivljavanja
Ovaj uzrast karakteriše slabija operjanost i pomalo neujednačen kvalitet. Odgojeni su takođe bez kontakta sa prirodnim
ambijentom. Ovo ih čini vrlo osetljivim na
kišu i po pravilu trpe veće gubitke pri istom
tretmanu u prihvatanju. Upravo zato ovu
kategoriju fazanskih pilića treba izbegavati
posebno ona lovačka udruženja koja nemaju
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
adekvatna prihvatilišta.
Fazanski pilići uzrasta
7-8 nedelja sa podivljavanjem
Ovi kategoriju fazanskih
pilića mogu proizvoditi samo
one fazanerije koje imaju
izgrađene volijere za podivljavanje. Kupac se mora uveriti i
njihovo postojanje u protivnom
će biti izvrgnut običnoj trgovačkoj manipulaciji. Inače ovo
je najkvalitetnija i najskuplja
investicija ako su baš pilići u
pitanju. Moraju biti dobro operjani, ujednačenog uzrasta i bez
tzv. škartova. Ova kategorija
provela je bar 10 dana u voljierama za podivljavanje i praktično
je prošla kroz fazu gubitaka
kako od kiše tako i od svih ostalih faktora koiji donose uginuća
pa kupac dobija fazančiće koji
bi morali uz pravilan tretman
u prihvatilištu doneti i najbolje rezultate. Kod ove kategorije
fazančića vizuelno se raspoznaju polovi pa je ovo prilika za ona
lovačka udruženja koja se žele
baviti lovnim turizmom da već pri kupovini
i preuzimanju iz fazanerija uzmu odgovarajući odnos polova odnosno više mužjaka.
Ovo naravno, ukoliko je takav ugovor sa
prizvođačom.
Fazanski pilići od 12 nedelja i
stariji
Ova kategorija pilića se proizvodi i
prodaje u poslednjih desetak godina. Kao i
za prethodnu kategoriju i za ovu važi da ih
mogu prodavati samo one fazanerije koje
imaju dovoljne površine pod volijerama.
Kupac se mora uveriti da su tvrdnje prodavaca tačne odnosno da su proizvodnju i uzgoj
ovih starijih kategorija obavljali u takvim
proizvodnim objektima gde je gustina bila
takva da je svako pile imalo za svoje bitisanje bar dva metra kvadratna. Ovo praktično
znači da je normativ površine po piletu isti
kao i kod prihvatilišta. U ostalom, kupovinom starijih kategorija lovačko udruženje
kao kupac izbegava klasično prihvatanje koje
je za njega odradio proizvođač.
Nabavka i doprema fazančića
Samo stariji fazančići od 5 nedelja u
našim klimatskim uslovima i normalnim
vremenskim prilikama mogu da opstanu u
lovištu (prihvatilištu) bez dodatnog zagrevanja. Naša uzgajališta fazančića su opremljena uglavnom za proizvodnju fazančića uzrasta od 5 do 6 nedelja, a manji deo uzrasta i
od 7 do 8 nedelja, dok manji broj fazanerija
ima mogućnost da proizvodi fazane starijih kategorija-uzrasta tri - četiri i pet meseci i starije. Prema tome, što se tiče uzrasta
fazančića, nemamo veliki izbor. Možemo da
biramo, da se odlučimo između dve uzrasne
kategorije. I jedna i druga kategorija imaju
svojih dobrih i loših strana. Mlađi, od 5 do 6
nedelja fazančići po pravilu su dobro operjani, ujednačenijeg kvaliteta i sa aspekta podivljavanja adaptivniji. Slaba im je strana veća
osetljivost na vremenske nepogode ( kolebnje u toku dana i noći temperature, pojava
iznenadnih pljuskova-posebno noću, kada
se gomilaju i tada se pojavlhuju veliki gubici,
gušenjem i dr.).
Fazančići uzrasta od 7 do 8 nedelja ukoliko nisu prošli fazu podivljavanja
zbog nekompletiranosti fazanerija, lošije
su operjani i zbog uzrasta manje adaptivni.
Fazančići uzrasta od 7 do 8 nedelja, koji su u
uzgajalištima prošli adaptivne volijere i fazu
„podivljavanja“, po pravilu su dobro operjani
i otporniji su od svih ostalih fazančića koji se
nalaze na tržištu.
Kako je i cena jedan od važnih faktora
prilikom odlučivanja, a fazančići uzrasta od
7 do 8 nedelja, koji su u uzgajalištima prošli kroz adaptacione volijere, su i najskuplji,
to treba imati sve elemente u vidu prilikom
odlučivanja koje fazančiće nabaviti za lovište.
Smatramo da lovačke organizacije, koje imaju dobro prihvatilište i ljude koji hoće da rade
i koji su upućeni u uzgoj fazančića, treba da
idu na nabavku fazančića uzrasta od 5 do 6
nedelja. Lovačke organizacije, koje kupuju
manji broj fazančića a nemaju upućene ljude
13
u posao odgoja fazančića, čvrstu disciplinu
i odgovoran odnos članova, treba da idu na
fazančiće uzrasta od 7 do 8 nedelja odnosno
na straije kategorije kao što su tromesečni ili
čak fazani za lov.
Starije kategorije fazanske divljači su u
poslednje vreme najčešći slučaj unošenja ove
divljači u naša lovišta. Unose se kategorije od
tri ili četiri meseca a ne mali broj lovačkih
organizacija odlučuje se za “gotove” fazane
ili kako se trgovački zovu fazani za lov. Ovo
pomodarstvo traje već skoro 20 godina a
posledica je manjeg rada u samim lovačkim
udruženjima. Naravno, ovo je najskuplji vid
nabavke fazanske divljači ali i najefikasniji
kada je procenat odstrela u pitanju. Postoje
i udruženja koja kupuju mlađe kategorije
fazanskih pilića ( 5-6 nedelja ), hrane ih i čuvaju u volijerama do pred sami lov kada ih
ispuštaju sukcesivno. Ovaj primer zabeležen
je u Kaću i po njihovim tvrdnjama na ovaj
način dobijaju najjevtinijeg fazana u lovu.
Vrlo je važno napraviti, kada to mogućnosti dozvoljavaju, „dobar izbor proizvođača“. Treba se vezati za proizvođača u
koga se ima poverenja, za koga znamo da
ima stabilnu i savremeno rešenu proizvodnju i ustaljeni kapacitet i kvalitet fazančića. To
je garancija da će se sigurno dobiti fazančići
na vreme, i da će biti dobrog zdravstvenog
stanja i kvaliteta. U protivnom može se desiti
ne samo da se dobiju loši fazančići, već da se
za tu godinu fazančići uopšte i ne dobiju. Dobro je da se uzgajalište sa kojim se sarađuje
obiđe pred samu isporuku, kako bi se uverili
u kvalitet fazančića koji su nam namenjeni.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Pripremio: Jeremija Trifunović
SPREČITI LISICE, KURJAKE,
ŠAKALE…
Završena je lovna sezona i počinje period kada je potrebno
obezbediti mir u lovištu ali i mere gazdovanja nastaviti kroz
redukciju brojnosti predatora. Divljač je u ovom momentu
iscrpljena dugom i hladnom zimom, neka je i gladna i vrlo
slabo se kreće, dakle idealna kao plen predatora.
U
zgojne mere su sve mere koje stručno i planski preduzima uzgajivač
da bi olakšao život divljači, njezin
opstanak, razmnožavanje, da bi podigao
kvalitet i povećao brojno stanje divljači do
određene visine. Pručavanje i primenu tih
mera nazivamo uzgoj divljači. Vrednost godišnjeg odstrela u jednom lovištu, zasnovanog na realnom planu i planskopm izvršenju, osnovni je pokazatelj koloko nam je uzgoj
divljači uspešan.
Analitička ekologija veže opstanak
svake jedinke ili cele populacije za tri osnovne grupe ekoloških faktora i to: abiotičke
(nežive prirode), botičke (žive prirode) i
trofičke (faktori ishrane). Ako posmatramo
čoveka kao antropogeni faktor i njegov uticaj
na navedeno, dužnost nam je da pri uzgoju
divljači pozitivno utičemo na: mir u lovištu,
prehrambene potencijale, snabdevenost
vodom, zaklone za divljač i optimalan broj
predatora i štetočina u lovištu.
Pošto je lovna sezona završena, može-
mo izvesti dosta realan zaključak koliko nam
je uzgoj bio uspešan. Ako nismo u potpunosti zadovoljni zaključkom, analizirajmo gore
navedene faktore za uspeh uzgoja divljači i u
narednoj sezoni poradimo na nedostacima.
Ono u čemu, između ostalog, sigurno nismo bili dovoljno aktivni je regularan broj predatora i štetočina. Nedozvoljen
broj predatora u lovištu znatno prorjeđuje i
uništava plemenitu divljač u doba reprodukcije, a tokom cele godine remeti mir u lovištu
progonom i stalnim uznemiravanjem, što je
naročito štetno u zimskim mesecima.
Najbrojnija populacija predatora u
našim lovištima je svakako lisica (Vulpes
vulpes L,), pre svega ,,zaslugom,, nas lovaca,
jer samo mali procenat nalazi zadovoljstvo
u ,,nadmudrivanju,, sa lijom, a ,,pravi,, lovci
love samo svinje. To nam se i vidi na brojnosti sitne divljači. U prilog tvrdnji da ovako
ne bi trebalo da se radi navodimo autora M.
Kilibardu u knjizi ,,Izbor dresura i korištenje
lovačkih pasa,, gdje stoji: ,,Ustanovljeno je da
14
par lisica sa lisičićima u dobro naseljenom
lovištu, u toku jedne godine, uništi približno: 180 fazana, 100 zečeva, 80 jarebica i dva
laneta.,,. U daljem tekstu, autor navodi, da
svaka lisica ulovi bar jedan primerak sitne
divljači nedeljno, pa ako znamo okviran broj
lisica u lovištu, lako će mo množenjem tog
broja sa brojem od 52 nedelje u godini doći
do katastrofalno velikog broja nepotrebno
izgubljene divljači, a ako to izrazimo u novcu, cifre neće biti male.
U uređenim lovištima sa svremenim
načinom gazdovanja, broj predatora je sveden na optimalan. Uzimajući u obzir naučna istraživanja vezana za problem opadanja
brojnosti zečije populacije, autohtone divljači Evrope, kao bitan razlog se navodi i nedozvoljen broj predatora i to lisice u prvom
redu, te nekih pernatih grabljivica. Naravno
da se pri redukciji broja predatora, nesme se
zanemariti njihova funkcija u ekološkoj niši i
njihova sanitarna uloga.
Neki lovni stručnjaci kod nas i oko
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
nas ne opravdavaju brojnost lisice veću od
dva para (4 lisice) na 1000 hektara lovišta
(doc.dr. M. Grubešić-Šumarski fakultet u
Zagrebu), odnosno 0,3 do 0,5 vuka na 1000
hektara (mr. Ž. Rapajić-Sarajevo). Brojnost
lisice je veća za četiri do pet puta od navedene sa tendecijom rasta.
Ovaj rast se posebno odrazio u prošloj
godini nakon oralne vakcinacije lisica gde
sada dobijamo praktično zdrave jedinke koje
su vakcinom zaštićene od pojave silvatičnog
besnila koje je redukovalo brojnost lisica.
Kako stvari stoje u ovom momentu pored
lovaca kao uzgajivača lisicu prirodno još
može redukovati samo šuga. Ali ni baš nema
u poslednje vreme mada ima pojedinačnih
prijava da je primećena.
Vuk i vučija populacija su u našim
uslovima takođe u trendu rasta. Nema pouzdanih podataka o pravoj brojnosti vuka
u Srbiji ali sudeći po ogromnom povećanju šteta u stočarstvu može se suditi i kolike
su one na fondovima divljači. Vuk zahteva
dnevno u svojoj ishrani značajnu količinu
mesa, skoro tonu mesa godišnje po vuku. U
jednom trenu može pojesti mesa do petine
svoje telesne težine pa ne mora svaki dan
ubijati da bi se prehranio. Uz ovo pogrešna je tvrdnja da vukovi ubijaju samo slabu
i iznemoglu divljač. Na njihovom meniju
su ipak draže starije životinje i interesantno
češće muškog pola. Naročito ako je srneća
divljač u pitanju. Uz ovo i podatak da su
gravidne srne posebna poslastica, vukovi je
zbog bremenitisti lako stižu i kao takva lako
postaje plen.
Predator koji je u najmogućem stepenu širenja je svakako šakal. I dok zvanična srpska nauka uporno ponavlja da se radi
o sekundarcu i predatoru čiji su potencijali
kao štetočine vrlo mali izveštaju sa terena od
lovaca i lovočuvarskih službi govore drugačije. Ipak ne postoji ni jedan sličan primer u
lovstvu, toliko se o njemu kao štetočini priča
i moli Boga da nam se ne pojavi u lovištu a da
pri tome skoro ništa ili vrlo malo činimo na
redukciji brojnosti. I ne samo da ne činimo
skoro ništa na smanjenju brojnosti populacije šakala I sprečavanju njegovog širenja mi
mu sa svojom nekulturom I lošom urmanom
higijenom pomažemo. Poznato je je da je
šakal predator antropogeno podržan, naime
gradnjom divljih deponija i neregularnim
skladištenjem otpada činimo idealnu podlogu za širenje populacije šakala. Tek, prema
tvrdnjama ljudi sa terena posebno iz područja, Negotina, Velikog Gradišta, Požarevca,
srednjeg Banata, Srema i još nekih epicentara šakala štete na zečijoj i srnećoj populaciji su enormno visoke. Ali…. Ko će smanjiti
brojnost ako ne lovci. Jer, da podsetimo,
šakal za sada nema prirodne neprijatelje i za
bolest ne zna.
I za kraj da pomenemo sivu vranu i
svraku kao vođe predatorstva kod ptica. Na
osnovu statističkih podataka o brojnosti poljske jarebice i fazana u Vojvodini za period
od 1983. do 1987. godine izračunali smo ukupan broj produkcije jaja koji je bio na osnovu proseka koji smo utvrdili na oglednom
polju u Bajši. Za poljske jarebice uzeli smo
prosek od 12,10 jaja po ženki (gnezdu), dok
je za fazansku divljač ovaj prosek bio 10,15
jaja po koki (gnezdu). Takođe, na osnovu
osmatranja na oglednom polju u Bajši utvrdili smo da svrake i sive vrane unište 49,95%
snesenih jaja kod fazanskih koka ili približno
50%. Ovaj procenat za poljske jarebice iznosi
50,16% što približno iznosi takođe 50%.
Vrednost uništenih jaja radi lakšeg
računanja iskazivali smo u evrima. Tržišna
vrednost jaja (fazanskih i jarebičijih) se kreće
oko pola evra. Za posmatrani period od 1983
– 1987. godine prosečno u Vojvodini svrake i
sive vrane unište godišnje 309.620 jarebičijih
jaja (to iznosi 159.810 evra).
Kod fazanske divljači treba naglasiti
da smo u tom periodu imali odlične fondove (1983 – 1987. godine) kada se mnogo
i ispuštalo fazančića, preko 300 hiljada godišnje, tako da je godišnje stradalo od ovih
predatora 1.174.104 jaja što iznosi iskazano
u evrima 587.000 evra.
Ako saberemo ove prosečne vrednosti onda dobijamo da su svrake i sive vrane
godišnje u proseku samo uništavanjem jaja
pričinile štetu od 746.810 evra. Ovde treba
napomenuti da danas fondovi nam nisu ni
približno kao što su bili pre 10 – 15 godina
pa samim tim imamo i manje jaja od fazana i poljskih jarebica u lovištu. Nismo ovde
pomenuli jazavca koji je u Vojvodini u velikoj brojnosti, o njemu neki drugi put ali
treba znati da se radi o velikoj štetočini za
gajene vrste divljači.
I SAD PRIČA DA ŠAKALI
NISU ŠTETOČINE
Mnogo smo do sada potrošili prostora da ubedimo nauku da
su šakali ipak štetni u lovištu. Evo priče koju nam je poslao Mario
Komčarević iz Zagreba.
- Krajem maja išao sam u lov u lovištu Dugo Cerje-Česta-Voćin u Šarengradu kod Iloka, i doživeo jedno neobično iskustvo.
Mladi sam lovac (20god) i student Šumarskog fakulteta u Zagrebu.
Naime, šetajući se lovištem u potrazi za srnjakom, najpre sam ugledao srnu koja se odmah poplpašila, te pobegla. Nastavio sam tiho
hodati i tek 20-ak metara dalje ugledao sam u travi čaglja, brzo sam
se sagnuo kako me ne bi opazio i odstrelio ga. Kada sam došao do
njega vrlo me potresao prizor koji sam ugledao: kraj njega je ležalo malo lane, po mojoj proceni staro nekoliko dana koje je udavio.
Shvatio sam da je srna koju sam malo pre ugledao, bespomoćno
gledala kako joj čagalj davi mladunce. Ovo je moj prvi odstreljeni
čagalj, napisao nam je Mario.
Zaključak sami izvedite.
15
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
VESTI IZ SVETA
RADIOAKTIVNE SVINJE LUTAJU ŠVAJCARSKOM
zabrinuli vlasti tog kantona. Savezni zavod
za zdravlje je zajedno sa Veterinarskim zavodom izmerio količinu cezijuma u deset
uzoraka tog mesa. Tri uzorka su sadržala
zabrinjavajuću količinu cezijuma, u dva
slučaja više od 2000, a u jednom slučaju
više od 3000 bekerela po kilogramu mesa.
Granica koja je za te životinje dopuštena
iznosi 1250 bekerela po kilogramu.
Meso kao nuklearni otpad
Divlje svinje rado jedu tartufe. Posle
černobiljske nuklearne katastrofe, radijacija
je ušla u lanac ishrane u švajcarskom kantonu Tićinu - i ostala tamo do danas.
Švajcarski kanton Tićino je poznat
po lepoj i bujnoj vegetaciji, posebno kestenovim šumama; severnim delom kantona
dominira planinski venac Alpa, a južni deo,
koji klinasto zadire u Italiju, predstavlja najosunčaniji i najtopliji deo Švajcarske. Tićino
je region prelepe prirode u kojoj mogu da
se sretnu i neke vrste divljih životinja. Gotovo je nemoguće naići na vukove, kojih u
čitavoj Švajcarskoj ima samo dvadeset – oni
su uredno registrovani i lokalni mediji često prate njihovo kretanje - ali oni koji vole
lutanje po prirodi relativno lako mogu da
naiđu na divlju svinju.
Zabrinjavajuća količina cezijuma
Divlja svinja je daleko od kultnog statusa koji imaju vukovi: progone je na sve
strane. Jer, ona važi za štetočinu koji, rijući
po zemljištu, temeljito uništava useve švajcarskih seljaka. Zato meštani i lovci organizuju velike akcije isterivanja divljih svinja
sa pojedinih područja, uz pomoć specijalno obučenih pasa, pri čemu se te životinje
nemilosrdno ubijaju.
U Tićinu su ovih dana analizirani uzorci mesa ubijenih divljih svinja, a rezultati su
Stručnjaci smatraju da je to posledica nuklearne havarije u Černobilju iz
1986. Tada su, naime, radioaktivno zagađeni veliki delovi zemljišta od Bavarske
u Nemačkoj pa do severa Italije, gde je potom niklo više generacija radioaktivnih gljiva. Pošto je poznato da divlje svinje rado
jedu tartufe, objašnjeno je kako je u organizam tih životinja mogla da prodre radijacija, koja je preneta i na sledeće generacije.
Sličan problem je na jugu Nemačke godinama zadavao glavobolje vlastima u Bavarskoj šumi i Švarcvaldu gde ima dosta tartufa.
Tamo su lovci jedno vreme morali da nose
na kontrolu sve odstreljene divlje svinje, a u
bavarskom parlamentu se čak raspravljalo o
predlogu da se meso divljih svinja proglasi sa
nuklearni otpad. Meso ubijenih divljih svinja
u Tićinu je analizirano zato što su italijanske
vlasti, koje su otkrile taj problem na svojoj
teritoriji, alarmirale svoje severne susede.
Zna se da su i mnoge divlje svinje u Tićino i
stigle iz Lombardije i Pijemonta.
ALBANIJA ZABRANJUJE LOV NA DVE GODINE
Albanija će na dve godine zabraniti
sav lov da bi zaštitila životinje kojima zbog
krivolova preti izumiranje, izjavio je danas
albanski ministar za životnu sredinu Lefter
Koka. Koka je rekao da “ono što se već dve
decenije dešava s faunom u Albaniji, predstavlja pravi masakr”.
Kazne za kršenje moratorijuma na
lov, pre svega vrlo visoke novčane kazne,
biće usvojene do polovine februara, kada
na snagu stupa zakon o zabrani lova. Prema
izveštaju Ministarstva životne sredine, broj
lisica, zečeva i prepelica opao je za 30 do 50
odsto, dok su mrki medved, fazan i orao potpuno nestali.
“Nesposobnost vlasti da stave pod
kontrolu lov i nelegalnu trgovinu divljim
životinjama, uzrok je ovog nepodnošljivog
masakra”, rekao je predstavnik Udruženja
lovaca Albanije, Astrit Beko.
Prema podacima policije, u Albaniji
koja ima tri miliona stanovnika, registrovano je 75.000 lovačkih pušaka, a neprijavljenog oružja je mnogo više. Moratorijum na
lov odnosiće se i na domaće i na strane lovce.
DIVLJE SVINJE OKUPIRALE HRVATSKA OSTRVA
Na kvarnerskim ostrvima Cresu,
Lošinju i Krku “uvezene” životinje toliko su
se poslednjih godina namnožile da napadaju
tamošnju stoku i narušavaju ekosistem. Nekontrolisano razmnožavanje divljih svinja i
jelena lopatara preti ekosistemu, ali i tradicionalnom ovčarstvu, turizmu i poljoprivredi. Problemi su se pojavili zbog lovnog turizma pre 24 godine. Da bi se lovcima obogatila
ponuda pokretnih meta iz Karađorđeva je
VLG PRESS
dopremljeno 30 divljih svinja, a sa Briona 30
jelena lopatara.
Divljač je prvo bila ograđena, ali ne zadugo jer su te životinje, koje nemaju prirodnog neprijatelja, srušile sve ograde i potpuno
se odomaćile i razmnožavale. Jedna divlja
svinja dva puta godišnje na svet donese od
pet do osam mladih. Za svaku ubijenu
životinju lovci dobiju 200 kuna od Županije, a lovci s Lošinja još 300 kuna iz gradskog
16
budžeta. Samo u 2009. ubijeno je 1.200 divljih svinja i jelena lopatara na Cresu i Krku, a
u međuvremenu još hiljadu grla.
Hrvatski biolog Goran Sušić smatra da
će za uklanjanje divljih svinja biti potrebno
30 godina. Prema njegovom mišljenju, sem
novca, lokalna zajednica mora da zaposli
profesionalnu ekipu lovaca kojoj će to biti
posao 24 sata dnevno.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
UPOZORENJE IZ LSV
Povodom informacija koje ovih
dana stižu sa terena, a odnose se na kršenje zakona o divljači i lovstvu kao i pratećih
pravilnika. Lovački savez Vojvodine izdaje
sledeće saopštenje: Upozoravaju se Lovačka
udruženja sa teritorije AP Vojvodine korisnici lovišta da se strogo moraju poštovati
pozitivni zakonski propisi koji regulišu materiju vezanu za lovstvo obzirom da bi svako
kršenje i nepoštovanje istih moglo imati nesagledive posledice.
Ovo se naročito odnosi na poštovanje
Pravilnika o gazdovanju lovištem, Pravilnika o uslovima organizovanja lova, izgledu i
sadržini obrasca dozvole za lov krupne divljači i dozvole za lov sitne divljači, kao i izgledu i sadržini obrasca izveštaja o izvršenom
lovu, Pravilnika o proglašenju lovostajem
zaštićenih vrsta divljači, trajanju lovne sezone na lovostajem zaštićene vrste divljači
u otvorenim i ograđenim delovima lovišta i
poligona za lov divljači kao i merama zaštite i regulisanja brojnosti populacija trajno
zaštićenih vrsta divljači a naročito Pravilnika o merama bezbednosti u lovu.
Lovački savez Vojvodine napominje
da stručna služba Saveza spremna da u svakom momentu pomogne svojim članovima
u vezi tumačenja i primene ovih akata, kao i
ostale vrste pomoći. VLG press
ŽENE LOVCI U HAJCI NA SREMAČKU LISICU
Predsednica damskog kluba Danica Kovač i
predsednik LD Vasa Cvetković Kija
Lovačko društvo “Soko” u Malim
Radincima pohvalilo se kako im prvi put u
istoriji u goste dolaze žene lovci. Povod je
bila hajka na šakala i lisice. I desilo se to 14
februara 2014 godine. Ako u celoj Srbiji ima
ukupno 250 žena lovaca, onda i ne čudi da
su predstavnici muškog
društva “Soko” iz Malih
Radinaca koje je u sastavu
Lovačkog udruženja “Sremac” Ruma prvi put ugostili dame, jer one imaju
svoj zgusnut raspored.
Verovatno su dugo čekali
na tu posetu, pa da odmere snage u hajci na
šakala i lisicu.
Sve su one pod
okriljem
Damskog
udruženja “Artemida” Zemun, a ono je sačinjeno
iz čitavog niza društava
širom Srbije. U njemu ima
žena i devojaka koje su posvećene lovu još iz
najranijeg perioda detinjstva.
Biserka Jeftić iz Lovačkog udruženja
druženja “Kovin”, Danica Kovač iz Lovačkog
Udruženja “Obrenovac”, Slađana Marković
iz Lovačkog udruženja “Podmladak” iz Despotova, sve su one izjavile da su ponosne što
se bave lovom i da su počele veoma rano da
odlaze u lov. Rivalitet nije bio izražen. Muške
kolege lovci su jedino imali reči hvale za svoje koleginice. Očigledno kod muškog sveta
postoji oduševljenje prema ovim damama
koje nose puške, pa su ponosno izjavili da im
se, eto ukazala prilika da ih ugoste.
To je rekao Živko Stojković iz Lovačkog društva “Soko” iz Malih Radinaca, a Vasa
Cvetković Kija, predsednik pomenutog
društva I čuveni kinolog, kaže da nema razlike između muškaraca i žena. Kako saznajemo izostali su i šakal i lisica na kraju lova,
jer to je prirodna borba. Nekoliko dobrih
prilika je bilo, ali lovci kažu da je lisica ovog
puta bila mudrija. Ljubazni domaćini su za
gošće posle lova priredili lovački ručak uz
sremačku muziku a svaka dama lovac uz
cveće dobila je Zahvalnicu Lovačkog društva
“Soko” iz Malih Radinaca.
NA POMOLU BRATIMLJENJE LOVACA
DOBOJA I KANJIŽE
Na nedavno održanoj lovno-turističkoj manifestaciji “Vuku u pohode” na
planini Ozren u organizacija Lovačkog
udruženja “Fazan” iz Doboja a u kojoj je
učestvovalo više od 1100 lovaca iz cele bivše
Jugoslavije bila je prisutna delegacija Lovačkog udruženja “Kapetanski rit” iz Kanjiže koju
je predvodio Steva Marjanov prvi čovek kanjiškog lovstva. Razgovori koji započeti na
inicijativu redakcije Lorist na prošlogodišnjem Sajmu lova u Novom Sadu nastavljeni su
ovog puta u Doboju.
Uz veličanstven doček dobojskih lovaca delegacija Kanjižana provela je dva dana
u sad već izvesno bratskoj sredini. Vedran
Božičković, predsednika Lovačkog udruženja “Fazan” Doboj izrazio je zadovoljstvo mogućnošću skorog pobratimljenja sa jednim
od najboljih Lovačkih udruženja u Srbiji.
Delegacija Kanjiže na Ozrenu
Inače ovo lovačko udruženje sa 1100 članova najveće je u Republici Srpskoj i među najvećim u čitavoj BiH. Po fondovima divljači,
posebno srneće, dobojsko lovište pripada
samom vrhu bosanskohercegovačkog lovst-
17
va. Lovci Doboja takođe imaju i sopstvenu fazaneriju, jedinu
aktivnu u Republici
Srpskoj.
Pozdravljajući
skup lovaca na Ozrenu Steva Marjanov je po ovlašćenju
sve prisutne lovce
pozdravio kao član
UO LSS u ime predsednika Dragana Šormaza i izrazio želju da
uskoro vidi delegaciju
dobojskih lovaca u Kanjiži kada će se posao
oko bratimljenja konkretizovati.
VLG press
VLG PRESS
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Istražujemo, kakva će nam biti ovogodišnja lovno-turistička sezona
TRAŽE VIŠE SRNDAĆA,
LETNJA LOVNA SEZONA OPET MRŠAVA
Kako stvari stoje posle održanih
lovačkih sajmova u Salzburgu, Dortmundu
i Madridu ove godine treba očekivati veći
broj lovaca turista iz inostranstva bar kada je
reč o zahtevima i tražnji lova na trofejne srndaće. Ukratko ovo nam je saopštio Branislav
Stankov, direktor Vojvodinašume-Lovoturs
iz Petrovaradina. Da će tako biti potvrdlili
su najpre sajmovi u Dortmundu i Salzburgu
a da će se pretpostavke za povećanje tražnje
lova na srndaća i ostvariti potvrda je stigla
na sajmu u Madridu. Špansko tržište je samo
pre nekoliko godina bilo vodeće u Srbiji za
pucanje trofejnih srndaća. Posle ekonomske
krize koja je zahvatila ovu zemlju prošle godine broj španskih turista pao je na najmanju moguću meru. Prema rečima direktora
Stankova posle ovogodišnjeg sajma u Madridu može se optimistički konstatovati da
se špansko tržište budi i da već ove godine
možemo očekivati značajniji priliv španskih
turista. - Sve u svemu, posle ova tri sajma
možemo reći da imamo za 25% više zahteva
i rezervacija za lov srndaća nego prošle godine u ovo isto vreme, rekao nam je direktor
Lovotursa Branislav Stankov.
Prema njegovim rečima povećana je
i tražnja lovno-turističkog odstrela jelena
(više za 20% nego prošle godine) i divljih
svinja. Tako su Vojvodinašume-Lovoturs već
sada prodale kompletnu ponudu pogonskih
lovova na divlje svinje, čak 72 lovna dana.
Što se tiče letnje lovne sezone i lova na
prepelice i grlice tu se stvar nije promenila.
Ni ove godine ne možemo očekivati značajniji prihod od ove vrste lova. Samo što stvar nije u padu tražnje, naprotiv ona raste,
ali...Na žalost krivac za ovo je naša zemlja
ili bolje rečeno Ministarstvo poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede odnosno njihova
Uprava za veterinu. Da podsetimo Vojvodinašume su pre skoro dve godine izgradile
hladnjaču za smeštaj divljači po svim standardima EU uz naravno čuveni izvozni broj.
Da bi se divljač regularno izvozila na tržište
Evropske unije potrebna je odgovarajuća dokumentacija koja se izdaje na bazi Pravilnika koji određuje kako se odstreljena divljač
obeležava, kako se kontroliše i tako redom.
Taj Pravilnik donosi upravo Uprava za veterinu.
- Ovakav Pravilnik urađen je za
krupnu divljač i ta vrsta prometa sa zemljama članicama EU besprekorno funkcioniše.
Na žalost Pravilnik za sitnu divljač nije
napravljen i obzirom da je Srbija bila dužna
da takav Pravilnik sa specifikacijama sitne
divljači dostavi Briselu već na početku januara, a to nije učinjeno, ni ove godine nema
ništa od legalnog iznosa i izvoza odstreljene
sitne divljači, kaže Stankov.
Što se tiče zeca postoji tražnja ali ...
njega nema. Što se dakle njega tiče tu nedostatak pomenutog pravilnika neće imati bitniji uticaj. Tako će vojvođanska lovišta i ove
godine biti uskraćena za pristojan prihod
koji bi doneo letnji lov.
J.T.
U VRHU LOVAČKE KOMORE SRBIJE
DVA PREDSTAVNIKAVOJVODINE
Na nedavno održanim izborima u
Lovačkoj komori Srbije a u prisustvu 61
od 62 delegata za predsednika je ponovo izabran prof.dr Milutin Đorđević. Za
podpredsednika je izabran Ratko Kušić,
upravnik lovišta u Lovačkom udruženju
„Žitište“ Žitište. Na vrlo odgovornu funkciju predsednika Skupštine Lovačke komore
Srbije izabran je Ferenc Irmenji, predsednik
Lovačkog udruženja u Iđošu i dugogodišnji
lovni radnik. Dakle veliko priznanje za vojvođansku lovačku struku.
VLG press
Ferenc Irmenji
VLG PRESS
Ratko Kušić
18
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
U KOVILJU, NEZAKONIT LOV ITEŠKO RANJAVANJE
LOVCA
OBAVEZNU RADNU akciju-uništavanje
štetočina, za koju ako ne izmiriš, pošto je
obavezna, plaća se 1000 dinara. Mi smo se
odazavali na obaveznu radnu akciju neznajući niko od nas, da dozvola za lov nije izvadjena. Pritom se desilo i ovo i naravno po zakonu ovo se tretira kao krivolov što naravno
nije nimalo logično da 62 ljudi u sred dana
krivolovi, rekao ja naš sagovornik.
Protiv 62 lovca biće podnete krivične
prijave koje ih terete za ovo krivično delo,
a policija je, uz potvrdu, oduzela oružje od
svih osumnjičenih.
Oglasilo se i LU “NOVI SAD”
Epilog lova kad mu vreme nije je teško
ranjavanje 63-godišnjeg lovca iz Petrovaradina. Naime, Lovačko društvo “Fazan” iz
Kovilja koje je u sastavu Lovačkog udruženja
“Novi Sad” Novi Sad organizovalo je grupni lov za 62 lovca iz svojih redova uz goste
koji su bili pozvani. I sve bi bilo u redu da
lov nije zakazan za drugi mart kada je već
istekao termin za održavanje grupnih lovova
po Kalendaru lova koji donosi Ministarstvo
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Da
zlo bude veće za lov nije izdata dozvola za
lov pa je sve zajedno otišlo u sferu krivolova.
Incident se dogodio u nedelju, dru-
gog marta 2014 godine, a povređeni čovek
je smešten u Kliničkom centru Vojvodine,
sa teškim telesnim povredama, opasnim po
život. Protiv L. V. koji je pucao biće podneta krivična prijava zbog sumnje da je učinio
teško delo protiv opšte sigurnosti, u vezi sa
krivičnim delom izazivanja opšte opasnosti.
Tokom uviđaja, policija je utvrdila da su ova
krivična dela izvršena tokom nezakonitog
lova. Prema rečima jednog koviljskog lovca
koji je želeo da ostane anoniman lov je zakazan od strane rukovodstva lovačkog društva.
- Nas su nadležna lica (grupovodje,predsednik i upravnik) obavestili za
Lovačko udruženje ‘Novi Sad’ se obratilo lovačkoj javnosti koja je uznemirena
nesrećnim dogadjajem koji se desio u Kovilju 2.03.14. Prenosimo tekst saopštenja u
integralnom obliku:
‘Lovačko udruženje ‘Novi Sad’ je
održalo sastanak Upravnog i Nadzornog
odbora 04.03.2014. godine i donelo odluku
da pokrene disciplinski postupak protiv svih
učesnika i odgovornih lica nedozvoljenog
lova koji je održan 02.03.2014. godine u Kovilju. Ujedno izražavamo najdublje žaljenje
zbog nemilog dogadjaja teškog ranjavanja
našeg prijatelja i kolege lovca.’
Ovo je tekst koji je stigao iz LU Novi
Sad.
POŽAR U KNIĆANINU, ODE LOVAČKA MUKA
U poslednjih par godina svedoci smo
besomučnog otimanja, mogli bi smo to tako
nazvati, državnog zemljišta od strane lokalnih poljoprivrednika, i malo više onih drugih, velikih zemljoposednika. Nije bitno kakvog je kvaliteta to zemljište, sa savremenim
moćnim traktorima i decenijama neobrađene parcele su se brzo pretvarale u oranice. Za razliku od “trulog” zapada, u našim
zakonima ne postoje propisane površine
koje moraju ostati zaparložene i kao takve bi
služile za zaklon divljim životinjama. Mnoga
lovišta su tako postala čista, čak i bez jednog
jedinog drveta na stotine hektara u krug.
Nije tema, ali nije problem podsetiti se šta
se desilo ove zime u Vojvodini kada je zbog
nepostojanja vetrozaštitnih pojaseva stotine
ljudi ostalo zavejano snegom i zarobljeno na
putevima. Lovačko društvo “Knićanin” iz
Knićanina je jedno od retkih koje se izborilo
da 40 hektara trske na potezu “Stara Tisa” dobiju u zakup i time sačuvaju lep deo terena za
zaštitu divljači, gde su postavili brojna hranilišta i solišta. U tom delu terena ne izvodi
se lov osim pojedinačnog čekanja na divlje
svinje. 1.marta oko 14 časova na tom terenu
je izbio požar i
desila se katastrofa. Lovci koji su
odmah izašli na
teren u pokušaju da ugase vatru
bili su nemoćni.
D e z or j e nt i s a n a
fazanska divljač je
bukvalno uletala
u plamen koji je
dostizao visinu od
petnaestak
metara. Ukupno je
izgorelo oko 16
hektara,
brojne
hranilice sa kukuruzom i nekoliko
čeka. Pronađen je i
jedan ugljnisan leš
divlje svinje.
Lovci
će
podneti krivičnu prijavu protiv NN lica jer se
opravdano sumnja da je požar podmetnut.
Dosadašnja praksa je pokazala da će na tome
ovaj slučaj i ostati. Pitanje je ko će nadohna-
19
diti štetu lovcima? Kakva je trenutno hajka
u medijima, ne bi čudilo da neko „društvo za
zaštitu životinja“ na papiru ne optuži i same
lovce.
Saša Vukov
VLG PRESS
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
DOBRA ORGANIZACIJA,
ŠAKALI NADMUDRILI LOVCE...
Februar već po uhodanom receptu
postaje mesec hajki na predatore. Šakalijade
i grupni lovovi na lisice su tradicionalno
predvidjeni za završetak sezone, kada lovci
traže drugačije sadržaje i gde je aktivni lov
u drugom planu. Na ovakvim skupovima je
važnije doći, videti se sa prijateljima, razmeniti iskustva iz jesenje sezone i ispričati nedopričane priče... nego se nadati odstrelu. Po
običaju se biraju mesta odlaska gde je dobra
organizacija, dobar domaćin, lepi tereni i
ugodna atmosvera. Druženje posle lova je
obavezni deo bez koga se ne može, naravno.
Krčedinci znaju da sačine šakalijadu
jer iza sebe imaju minuli rad u vidu višegodišnjeg iskustva. Ove godine, tačnije u
subotu 15.02. održana je 7. Krčedinska
šakalijada. Skupu je prisustvovalo preko 80
lovaca uz još dosta zvanica koje nisu aktivno
učestvovale u hajci. Većina prisutnih, koji su
prvi put u ovom sremačkom mestu, je bila
iznenadjena velelepnim lovačkim domom
koji je gotovo završen u celini. Ovakvo zdanje nemaju ni mnogo veća i bogatija Udruženja koja su na glasu po dobrom gazdovanju i
bogatim lovištima. Iskreno, Krčedinci imaju
čime da se diče.
Lovio se revir Kalakača, veličine oko
300 hektara, koji je smešten na padini Dunava. Teren je poznat kao vrlo nepristupačan,
sa velikim podrastom i parlogom. Eldorado
za šakala i lisicu. Prohladno jutro, sa mrazom i maglom se brzo pretvorilo u proleće.
Zabeležena je temperatura od +18 stepeni.
Nimalo primereno za februar mesec. Ranijih godina se dešavalo da se hajka odigra na
-10 stepeni sa dosta snega. Na kraju, kad se
podvuče crta što se odstrela tiče, jedna lija je
platila glavom i jedan šakal je vidjen ali je ostao van dometa. Težak teren i toplo vreme je
učinilo svoje. Od ostalih detalja vredi pomenuti preciznu evidenciju učesnika, dobru
organizaciju lova i bezbedonosne procedure
ali i svest lovaca u pogledu korišćenja jasne
markirne garderobe u cilju prepoznatljivosti.
Domaćin se pobrinuo za prigodan zajednički doručak i ručak kao i dobru atmosferu
posle lova.
Još jedna pohvala za organizatora a
odnosi se na visinu kotizacije za očešće na
hajci. Kotizacija je bila simbolična, gotovo
minimalna i pokrivala je samo troškove zajedničkog ručka. Iskreno, na ovakav pristup već odavno nismo navikli jer Udruženja
ovakve organizacije vide i kao dopunu svojih budžeta. Zaželimo Krčedincima sledeće
godine bolje vreme i bolji pogled uz više
lovačke sreće.
P.Dj.
AKTIVNI I PREDUZIMLJIVI LOVCI IZ ČORTANOVACA
U okviru Lovačkog udruženja ,,Fruškogorac” Maradik je i lovačka sekcija Čortanovci, koja je za kratko vreme, nakon formiranja novog udruženja postigla zavidne
rezultate. Ova sekcija gazduje sa lovnim
revirom površine oko 2.900 ha, od čega na
vikenda naselje, selo
i vinograde otpada
oko 900 ha, tako da
je lovno-produktivna površina između
1.800 i 2.000 ha.
U sekciji je stalno
učlanjeno 37 lovaca,
sa statosnom strukturom loaca u kojoj
preovlađuju
stariji (preko 50 godina
prosek), pa po rečima
predsednika Zorana
Petraškovića, mladi
su slabo zainteresovani
za lov. Predsednik Petrašković je skoro 30
godina predsednik. U lovištu imaju dosta
šakala, tako da je za tri meseca odstreljeno
13 i 33 lisice. U okviru udruženja, u kojem
20
su lovci Čortanovaca aktivno učestvovali u
izgradnji, sagrađena je savremena volijera za
fazane. Čotanovčani svake godine nsa svom
lovnom reviru puste u lovište od 300 do 500
fazanskih pilića, i sa odstrelom su zadovoljni
jer izlove od 30 do 50% od puštenih, a to i
zbog činjenice što imaju dobre lovačke pse
(ptičare). Jarebicu imaju, malo, iako je ne
love više od 30 godina, a na zeca imaju samo
jedan izlazak.
Organizuju svake godine turistički
lov na divlje svinje. Prošle godine su tako,
uz plaćenu kotizaciju lovaca, organizovali
tri takva lova kada je odstreljeno 18 svinja
(u prvom je odstreljeno 10, u drugom 5 i u
trećem 3 svinje). Zahvaljujući ovom lovu ostvarena su značajna sredstva da su mogli da
rekonstruišu jednu kuću u selu i pretvore je
u lovački dom.
Z. A. Ristić
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
USPEŠNA REDUKCIJA PREDATORA U KULI
Lovačko društvo “Kula” iz Kule gazduje u okviru L.U.”Jarebica” iz Kule. Društvo se
prostire na 9500ha, sa srnećom, fazanskom i
zečijom populacijom, kao i jarebicom kojih
ima u pojedinim delovima lovišta. Problematika poznata kao i u drugim lovištima
širom Vojvodine je slaba brojnost populacija
fazanske i zečije divljači navela i ove godine
lovce iz Kule da krenu u obračun sa predatorima koji su među vodećim krivcima za
ovakvo stanje.
Počevši sa januarom 2014. godine
krenulo se o organizovano čišćenje terena
od predatora svake nedelje i trajalo je do
kraja februara. Svake nedelje menjan je teren
koji se obilazi i uvek je brojnost bila od 3545 lovaca. Obzirom da u L.D. Kula ima 87
članova, izlazak je i više nego dobar. Takvim
radom se samo za dva ipo meseca u 2013 godini u hajkama ostrelilo 54 lisice
U 2014 god, lov fazana je prekinut
2.januara novogodišnjim lovom (iako je
pušteno 1000 odraslih fazana u toku lova ). I
odmah se krenulo u redovne hajke koje su se
pretvorile u lepo druženje jer su učestvovali
lovci svih gupa zajedno. Da napomenemo,
hajke su bile otvorene za druženje, tako su
jednom u pomoć pritekli gosti iz Sivca i Ki-
TEMERINCI REŠILI KRIZU
Dušan Batinić
Temerinsko lovačko udruženje je
posle razorne tužbe i navodne štete koju je
napravila divljač na poljoprivrednom usevu
a koja bila procenjena na 1, 2 miliona dinara
bilo pred zatvaranjem ili „katancom“ kako se
to u žargonu kaže. Sudska odluka da toliko
maraju platiti štetu bila je „kamen oko vrata“.
Onda su se dosetili.
- Obzirom da je iz članstva u našem
udruženju izašlo lovačko društvo iz Siriga
odlučili smo se da formiramo novo lovačko
udruženje u Temerinu od preostala dva, u
samom Temerinu i Bačkom Jarku. Danas
je to lovačko udruženje „Srndać“ Temerin.
Staro udruženje nismo ugasili u APR a ali
ono nema članstva a ostala su potraživanja
i naravno presuđeni dug za štetu od divljači.
Otprilike koliko nama duguju prema starom
udruženju toliko i ono duguje. Tamo sada
ležu sredstva posebno od naknade za onaj
čuveni krivolov i odatle se oštećeni pomalo
isplaćuju. Sa druge strane omogućili smo
da novo udruženje funkcioniše besprekorno, kaže za VLG Dušan Batinić, predsednik
21
kinde.
Takvim
radom od nove godine
odstreljeno je u hajkama 24 lisice, a najuspešnija hajka se desila u nedelju 16. februara,
odstreljeno je 9 lisica na terenu prema Ruskom Krsturu koji obiluje trskom, kanalima
i pašnjacima .
- Mi ćemo nastaviti sa ovim receptom
dokle god ne stvorimo optimalne uslove u
našem lovištu za razvoj plemenitih vrsta
divljači uz optimalan broj predatora a posebno lisice, rekli su nam u lovci u Kuli.
Goran Savičić
Lovačkog udruženja „Srndać“ Temerin.
Inače ovo lovačko udruženje gazduje
na 9000 hektara površine lovišta i u svom
sastavu ima 220 članova. Imaju aktivan
lovački podmladak sa 16 članova. Puštaju
godišnje 1000 fazana pred pušku i interesantno odstreljuju više od 700.
- Danas smo uspešno udruženje uz
izvanrednu saradnju sa Lovačkim savezom
Vojvodine, preduzećem „Vojvođanski lovac“
i JP Vojvodinašume-Lovoturs“, zaključio je
razgovor za VLG prvi čovek temerinskog
lovstva Dušan Batinić.
Ipak je svoje zadovoljstvo izrazio
najviše činjenicom da osipanja članstva u
temerinskoj lovačkoj organizaciji nema.
Naprotiv, sve više mladih ljudi želi u članstvo.
VLG press
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Dipl. Ing Predrag Đurđev
Korisni saveti za mlade lovce pri kupovini dvogleda
NIJE SVE
U UVELIČANJU SLIKE
U poslednje vreme se pitanje o jeftinoj a savršenoj optici postavlja barem jednom nedeljno u svim lovačkim krugovima posebno
od lovaca koji su tek stasali. Obično se traga za čarobnom formulom koja je na nivou alhemije gde od olova želimo da dobijemo zlato. Ni geniju poput Leonarda Da Vinčija to nije uspelo,
pa teško da će to nama poći za rukom. Trebamo biti razumni i
prihvatiti činjenicu da kod optika ne postoji “dobro a za džabe”.
P
re nego što krenete u kupovinu pročitajte ove korisne savete koji će vam pomoći da bolje odaberete proizvod koji
vam najviše odgovara.
Za potrebe lova posebno na krupnu
divljač potreban je dobar dvogled. I ne samo
profesinalnim ili stručnim pratiocima već i
samim lovcima. Zato pre nego što se odlučite
šta će te kupiti posebno treba obratiti pažnju
na sledeće
1. Šta je važno osim samog povećanja?
2. Osnovne informacije koje treba
da znam
3. Zašto je ugao gledanja tako
važan?
4. Prizme - na šta obratiti pažnju.
5. Na koje druge stvari treba obratiti
pažnju?
6. Šta ako nosim naočare?
Na našem tržištu ponuda dvogleda je
dosta dobra, od onih skupih i do nekoliko
hiljda pa sve do takvih koji koštaju nekoliko
desetina evra.
Šta je važno osim samog povećanja?
Dvogledi nude mnogo toga osim
uveličane slike udaljenih objekata. Ma koliko bili jednostavni za upotrebu, različite
karakteristike kao što su sočiva u objektivima, ugao gledanja, dizajn prizmi i rastojanje
od oka kombinuju se na različite načine kako
bi dvogled mogao da se prilagodi različitim
svrhama upotrebe. Dobro razumevanje ovi
karakteristika i vaših sopstvenih potreba će
22
vam pomoći da izaberete dvogled koji vam
najviše odgovara.
Osnovne informacije koje
treba da znam
8x42. Šta znače oni brojevi ispred naziva modela dvogleda? Prvi broj predstavlja
uveličavajuću snagu - u ovom slučaju, slika
je 8 puta veća nego ona koja se vidi golim
okom. Drugi broj predstavlja promer sočiva
objektiva (u milimetrima) - u ovom slučaju,
42mm. Sočivo objektiva je ono koje je najbliže objektu koji posmatrate (a ne sočivo
koje je najbliže vašem oku) i predstavlja dobar pokazatelj sposobnosti dvogleda da prikupi svetlo. Slovo B nakon prečnika objektiva
označava da dvogled iznad manjih sočiva –
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
okulara – ima bilo gumene prstenove koji se
mogu presaviti nadole, bilo čvrste prstenove
koji se mogu spustiti da omoguće posmatranje sa naočarima bez gubitka širine vidnog polja. GA ili RA znači da je telo dvogleda
obloženo gumom, čime je donekle zaštićen
od udaraca, zimi topliji na dodir i, uopšte,
udobniji za upotrebu. Vidno polje može biti
izraženo u stepenima ili metrima (npr. 6.5°
ili 140 m širine vidnog polja na udaljenosti
od 1000 m). Ugrubo, 1°=17m na udaljenosti
od 1000 m.
Uopšteno uzev, što je uvećanje dvogleda
slabije:
• slika je svetlija
• može se uoštriti na manjoj udaljenosti
• veća je dubina vidnog polja
• veća je širina vidnog polja
• dvogled je lakši za upotrebu.
•
Uopšteno uzev, što je uvećanje snažnije:
•
•
slika je tamnija (mračnija)
dubina vidnog polja je manja (što
zahteva češće uoštravanje)
• dvogled će verovatno biti teži
• biće teže umiriti dvogled (podrhtavanje slike) u rukama.
Za model šire namene preporučujemo slabija uvećanja, 7x ili 8x. Ako dodatnu
težinu ne smatrate opterećenjem, snažnija
uvećanja (10x) su bolji izbor za posmatranja
iz zaklona ili za prostrane otvorene terene.
Zašto je ugao gledanja tako
važan?
Ugao gledanja predstavlja deo kruga koji vidite kada gledate kroz dvogled.
Pošto direktno poređenje uglova gledanja
između različitih dvogleda može da dovede
do zabune, ovu meru možete da izračunate
prostim množenjem realnog ugla gledanja sa
uvećanjem. Ugao gledanja od 65 ili više stepeni smatra se širokim uglom, koji je pogodan
za praćenje pokretnih objekata, pa su zato
ovakvi dvogledi dobri za posmatranje živo-
ta u divljini i sportskih događaja. (Obratite
pažnju da se ugao gledanja ponekad naziva i
polje preglednosti, čija je veličina izražena u
stopama (feet)).
Prizme - na šta obratiti pažnju.
Izbor dizajna prizmi je uglavnom stvar
ličnog opredeljenja. Dvogledi sa krovnim
prizmama su kompaktniji i imaju tanak i
ravan profil. Često su i znatno skuplji, zbog
toga što izrada njihovih malih prizmi zahte-
va znatno precizniju obradu i poliranje sočiva da bi se postigao odličan kvalitet slike.
Dvogledi sa Porro prizmama prepoznaju
se po ispupčenim sočivima. Ovakav dizajn
sočiva za rezultat ima veći razmak između
objektiva koji pojačava perspektivu i doprinosi stvaranju realitične trodimenzionalne
slike.
koju vidite treba da je jasna i oštra do samih
ivica vidnog polja, koje treba da je oivičeno
oštro ocrtanim crnim krugom i bez ikakvih
neobičnih boja duž rubova posmatranog
objekta. Procenite da li možete bez napora
doseći i okretati tičkić za uoštravanje slike,
kao i koliko vam udobno ‘leži’ u rukama. Ne
zaboravite da ćete dvogled satima pa i čitav
dan nositi oko vrata, pa se odlučite za lakši
model. Kada prvi put pogledate kroz novi
dvogled, savijte centralnu šarku toliko da
odgovara razmaku vaših očiju. (Neke modele
Ako planirate da dvogled koristite
noću ili u sumrak, potražite model sa višeslojnim sočivima. Ovakva sočiva umanjuju sjaj i prelamanje svetlosti i povećavaju
sposobnost prikupljanja svetla.
jednostavno ne možete dovoljno presaviti da
istovremeno bez napora posmatrate sa oba
oka.) Potom podesite dioptriju na desnom
okularu. Odaberite objekat koji se oštro izdvaja iz pozadine (npr. saobraćajni znak), zatvorite desno oko ili prekrijte desni objektiv,
pa uoštrite sliku pomoću centralnog točkića
za uoštravanje. Potom pokrijte levi objektiv
i podesite dioptriju na desnom tako što ćete
uoštriti sliku ne dirajući točkić za uoštravanje već samo prsten desnog okulara. Kada
otvorite oba oka, slika treba da je savršena.
Centralni točkić za uoštravanje ćete stalno
koristiti ali dioptrijski prsten ne treba više
dirati. Ipak, zapamtite položaj dioptrijskog
prstena da ga možete brzo podesiti ukoliko
ga slučajno pomerite.
Šta ako nosim naočare?
Čuvanje dvogleda
Ako nosite naočare, potražite dvogled
čije je rastojanje od oka barem 13mm. Izražena u milimetrima, ova mera predstavlja maksimalno rastojanje od sočiva okulara
sa kojeg je moguće videti celu sliku. Veliko
rastojanje od oka, na primer 13 mm, omogućava vam da vidite celu sliku ne skidajući
naočare.
Pošto je optika skuplji deo opreme za
lov ili posmatranje divljači, treba znati kako
da o njoj vodite računa. Dvogledi deluju robusnije nego što to zaista jesu. Čuvajte ih
od vlage. Ako ste koristili dvogled po kiši,
obrišite ga. Ukoliko je vlaga prodrla unutra,
ostavite ga na toplom mestu da se osuši. Ne
otvarajte telo i ne vraćajte ga u torbu dok se
nije osušio. Čuvajte sočiva od prljavštine.
Prašinu prvo oduvajte, pa tek potom obrišite
mekom krpom stakla, nežno i bez pritiskanja. Čivajte ih od udaraca. Unutrašnjost dvogleda je podložnija oštećenjima nego spoljašnost. Ako vidite dvostruku sliku, odnesite
dvogled na popravku. Od upotrebe takvog
dvogleda ćete imati glavobolje a može vam
i oštetiti vid.
Na koje druge stvari treba obratiti
pažnju?
Da li vam dvogled odgovara
Ne kupujte dvogled koji niste imali u rukama jer vam zbog svojih dimenzija
možda neće odgovarati. Važno je da možete
gledati sa oba oka a da vam se po ivicama
vidnog polja ne javljaju tamne senke. Slika
23
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Predrag Djurdjev
Servis oružja
VREME JE ZA
DETALJNI PREGLED
Zimska lovna sezona je pri kraju i red je da se pozabavimo sa
ozbiljnijim uvidom u stanje naših lovnih alatki. Tokom intezivnog lova neki put ne primećujemo detalje na našem oružju koji
mogu dovesti do otkaza, zastoja ili narušavanja opšte kondicije.
neko nije ali da podsetimo da se ne zaborave
naše lovne alatke koje su nas verno služile.
Obično su negde spremljene, sa više ili manje pažnje, do novih izlazaka u lovište, neko
manje neko više. Nijeli vreme za detaljni
pregled pušaka?
Preporučujemo, i ako ste to već uradili, da još jednom detaljno očistite vaše
oružje. Ovaj put tako, što će te se pozabaviti
svakim detaljem na njemu, putem ozbiljnog
vizuelnog pregleda. Rastavite puške do detalja koji ne traže intervencije stručnog osoblja – puškara. Potražite sve naznake koje
ukazuju na neku manjkavost ili falinku. Analizirajte uzročnike problema i dali postoje
nagoveštaji funkcionalno mogućeg kvara.
Možda on već postoji, kao sitnica, ali ste
tokom lovne sezone „okretali glavu“ i problem ostavili za kasnije. To „kasnije“ je vreme
sadašnje i treba reagovati. U startu se trudite da eventualne nedostake svrstate u dve
kategorije. Estetske i funkcionalne. Budite
kritični i detaljni jer mnogo puta estetski
loši prikazi su nagoveštaji mogućin problema. No, krenimo redom...
Sačmarice
K
alendar lovostaja nam govori da je
aktivan lov iza nas. Od oktobra do
februara samo intezivno lovili i sad
nailazi zatišje. A bilo nam je lepo. Izlazili
smo na fazane, zečeve, patake, guske, ali i na
srneću i crnu divljač. Lovili smo i predatore,
bili po grupnim lovovima ili čuvenim hajkama. Bilo je i trofeja. Neko je imao više, neko
manje uspeha, no napunili smo baterije,
izoštrili čula, i ubirali smo plodove dobrog
uzgoja i planskog rada. Negde je bilo mršavo a negde berićetno. Sada sumiramo rezultate i analiziramo gde smo bili dobri a gde
smo grešili u gazdovanju. U toku su godišnje
skupštine Udruženja, izradjuju se planski
dokumenti i prepričavaju se utisci iz lova,
planiraju se nove akcije i nadamo se dobrim
pokazateljima sa prebrojavanja divljači koje
će uslediti. Sve u svemu, lovački dani teku.
No, dali smo zaboravili na nešto? Neko jeste,
24
Rasklopite i pregledajte svaki detalj.
Počnite od cevi. Proverite trasu i utvrdite
dali je posle temeljnog čišćenja sve sjajno,
glatko i kao „ogledalo“. Ustanovite dali ima
oštećenja i kakve vrste. Kod starijih komada
oružija /u zavisnosti dali su cevi hromirane
ili ne/ mogu se pojaviti pege, u vidu promena boje. To nije strašno. To je minuli rad.
Ali ako se u cevima vidi nagriženost, erozija,
odraz ulubljenja cevi ili naznake naduvanosti u vidu koncentričnih krugova...pravac kod
puškara na defektažu. Sa tim se nije igrati.
Ne naročito ako ste to primetili u manjem
obimu koju godinu pre.
Sklopite pušku bez podkundaka i
pogledajte dali ima „lufta“. Zašto bezpodkundaka, pitaćete se. Zato što početni, mali
luft se ne primećuje sa stavljenim podkun-
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
dakom. Kada luft primetite sa totalno sklopljenom puškom, sanacija kvara i elimnisanje zazora je daleko teža nego sa prvim
nagoveštajima. Stavite „pufer“ patrone u cev
i izvršite desetine okidanja. Ovo je naročito
bitno ukoliko vas je makar i jednom „slagala“
puška tokom ove ili prethodnih sezona. Uzrok može biti zaprljanost ali i neko oštećenje
u mehanizmu. Ukoliko vam se desilo da je
puška opalila oba mestka zajedno... pravac
puškar. Ukoliko ste primetili fino „crvenilo“
po metalnim delovima, ništa ne mora biti
strašno ali je znak da će te ubrzo morati na
bruniranje. U ostalom, to se vidi po količini
belog metalnog sjaja i „izlizanosti“ brunira
od nošenja po rukama.
Kundak je posebna priča. Estetski prvi
strada i na udaru je svih atmosferskih uticaja
ali i mehaničkih oštećenja od nemarnosti.
Ulazak u prikolicu, auto, kačenje po drvetu
u toku doručka, udarci u predmete oko vas
dok je puška na ramenu, sve je to deo lovačke
svakodnevnice. Manje više svaka puška ima
ožiljak. Možda je vreme da se pozabavite sa
tim. Kundačar će to sanirati i vratiti u prvobitno stanje. Ali, ako vam je kundak preuljen
sa previše ulja, pa još izubijan, tu se može
desiti da ima labav spoj sa baskulom, da
malo „žvaće“ i može se desiti lom. Obično
lovci, u cilju zaštite, preteruju sa uljenjem i
sebi naprave problem pre vremena. Preuljeni
kundaci su skloniji oštećenju i pucanju.
Generalni savet bi bio da svi koji imaju
sačmarice starije proizvodnje posete puškara i zahtevaju detaljni pregled mehanizma i
cele puške. Čišćenje mehanizma bravljenja i
okidanja se podrazumeva kao „veliki servis“
na automobilima. Odstranjivanje nečistoća
je postupak kojim se eliminišu zastoji. Pri
tome će te dobiti sliku o istrošenosti i urgentnosti zamene igala, opruga, napinjača,
udarača ili ostalih delova. Lovci sa zapada,
bez obzira dali je puška u perfektnom stanju,
vrše detaljan sistemtski pregled mehanizma
jednom u 5 godina. Da ne zaboravimo one
koji imaju poluautomate. Kod njih se detaljno rasklapanje /koje je ujedno lakše nego
kod klasičnih prelamača/ podrazumeva
barem jednom godišnje. Detaljno rasklapanje poluautomata prepustite puškaru. To nije
skup zahvat ali je vrlo stručan.
Karabini
U principu, sve što važi za sačmarice
važi i za karabin. Jedino sto je temeljno rastavljanje ovog tipa oružja moguće uraditi u
kućnim uslovima. Karabini su mehanički sklop sa manje delova. Time nam je vizelni objektivni pregled olakšan i uprošćen. Naročito
u obrtno-čepnoj izvedbi. Svi znamo da posle
pucanja iz olućene cevi moramo je očistiti u
najkraćem roku. Medjutim, i ako ne pucamo,
čista cev karabina se ponovo čisti i ulji na
svaka tri meseca. To je procedura koja daje
dugovečnost cevi. Da ne zaboravimo, adekvatnim sredstvom uklonite naslage bakra
iz vaše cevi. Takodje, kod pregleda treba
obratiti pažnju da se podkundak ne dodiruje
sa cevi. To je uzrok nepreciznosti. Cev mora
biti slobodna/plivajuća da ispod nje prodje
vizit karta celom dužinom. Ako cev dodirije
kundak, eto laganog
posla za kundačara.
Izvršite
detaljan
pregled i podešavanje
okidačkog
sistema i kočnice.
Karabin mora zbog
prirode preciznosti
imati meko i lagano
okidanje ali i sigurno kod manipulacija bilo koje vrste
i bez mogućnosti
neželjenog
samoopaljenja. Ovaj
posao kontrole prepustite puškaru.
Ono što važi
za poluautomatske
sačmarice važi i za poluautomatske karabine. Totalno rasklapanje neka izvrši puškar.
Uglavnom se kod ovog tipa oružja mora
povesti pažnja kod detaljnog čišćenja zbog
sistema pozajmice gasova koja dosta „prlja“
celu alatku. Mogućnosti erozije delova su
mnogo veći nego kod klasičnog sistema zatvarača. Zato, što detaljnije, to bolje. Za kraj,
na šta obratiti dodatnu pažnju kod olučenih
cevi. Koncentrišite se na sklop montaže,
optike i municije koja odgovara vašoj cevi.
Iskoristite zatišje pre lova na srndaća da
vaš optički sistem bude pouzdan i precizan
za prihvatljive daljine odstrela /cca do 250
met./. Ako ste primetili da vam baš nešto ne
funkcioniše pouzdano, sad je pravo vreme
da posetite strelište i podesite svoje nišanske
sprave. Jer u lovištu, kod odstrela, se ne eksperimentiše i ne vežba.
Sredstva za čišćenje
Mali podsetnik šta odabrati i kako razni solventi funkcionišu. Postoji više podela
hemikalija koje se koriste za čišćenje. Najprostija podela je na jednokomponentne
ili dvokomponentne. Ili u prevodu...jedne
služe za čišćenje, druge služe i za čišćenje i za
podmazivanje. Tako da su jednokomponete
hemikalije ustvari monofunkcionalne. Po
prirodi namene su obično agresivnije od
polifunkcionalnih osim onih čija je namena
samo za odstranjivanje barutnog sagorevanja. U principu, jednokomponentni solventi
služe da hemijskim putem rastvore naslage
nastale sagorevanjem baruta i kretanjem
projektila kroz unutrašnju trasu cevi ili da
neutralizuju hemijsko rastvaranje, odnosno da izvrše konzervaciju unutrašnjosti
cevi. Nagomilavanje nečistoća nastaje usled
brzine, trenja i visoke temperature. Količina tombaka /bakra/ ili olova koja je ostala
u cevi nalazi se u mikro i makro strukturi
čelika. Uslovno, makro strukturom možemo nazvati ono što je vidljivo golim okom a
25
mikrostrukturom sitne pore na mikroskopskom nivou koje su postale rezervoar nečistoća. Mikrostruktura je zaslužna da nam se
na krpici pojavi prljavština posle par nedelja
iz cevi koju smo brižljivo očistili. Zato još
jedan savet. Ako vam očišćena puška mora
duže stajati u ormanu, sedam dana po detaljnom tretiranju očistite je “Jovo-nanovo”.
Time ste kupili kondicioniranje u kućnim
uslovima za naredna 2-4 meseca u zavisnosti od uslova čuvanja. Jednokomponentni
solventi su u glavnom deterdženti ili rastvori
amonijaka u raznim agregatnim stanjima.
Višekomponentne hemikalije su polifunkcionalne. Ove supstance hemijski rastvaraju
nečistoće i ujedno konzerviraju unutrašnjost
i spoljašnjost cevi. Kazemo ujedno a mislimo kao finalno tretiranje kao podmazivanje.
Poznate hemikalije ovog tipa su Balistol, Sinol, Brunox i njima slićne. Uglavnom takvi
proizvodi caruju na našem tržištu.
Takođe, hemikalije se mogu se podeliti i na manje i više agresivne. Naime, u zavisnosti od hemiskog sastava, tretman pojedinim čistačima je u pisanom uputstvu
proizvođača jasno definisan na određen broj
minuta. U slučaju prekoračenja može doći
do oštećenja cevi. Ne odmah vidljivog ali ako
ste zaboravni, jednom će te videti promene.
Agresivne supstance uglavnom u sebi imaju
visok procenat amonijaka u nekom obliku.
To su one supstance za skidanje bakra. Sa
njima oprez. Neki solventi imaju čak preko
25 posto zasićenja. Ne sme se dozvoliti gruba greška previda vrste čelika koji čistimo i
uparivanje supstance kojim ga tretiramo.
Zbog hemiskog sastava ,,obične,, cevi drugačije reaguju od inox varijanti na tretman.
Pogrešno izabrana hemikalija ili vremenska
greška /uglavnom/ može ozbiljno izmeniti
površinski napon i strukturu čelika. Zbog
toga, ponavljamo, uvek treba biti oprezan
kod upotrebe agresivnih jedinjenja ili uvek
pročitajte uputstvo na pakovanju. Nažalost,
takva sredstva pomažu ali i mogu stvoriti
problem nepravilnim rukovanjem.
I ne zaboravite, vreme je za detaljni
pregled.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Novak Maksimović
ZAŠTITA SLUHA I VIDA
U LOVSTVU ?
Obično ne razmišljamo o ovom pitanju dok gledamo preko nišana.
Buka i barutne čestice mogu oštetiti naša čula a da toga nismo ni
svesni. Od par ispaljenih metaka tokom visokog lova rizik je jako
mali... ali pucamo li samo u lovu ili samo na visoku divljač ?
D
a li štitite svoj vid i sluh ili mislite da
je to nepotrebno? Da li mislite da se
povrede događaju nekom drugom a
da su sredstva zaštite sluha i vida rezervisana
samo za profesionalce? Praksa je pokazala da
se ovoj temi treba pristupiti ozbiljno na svim
nivoima ( rekreativni, sportski i profesionalni) obzirom na potencijalne opasnosti koje
mogu rezultirati gubitkom ili oštećenjem
čula vida i sluha.
Zaštita od buke
Zaštita slušnog aparata od buke je
neophodna u svim slučajevima kad se čulo
sluha izloži izvoru zvuka čija je jačina neprijatno uznemirujuća, stresna ili oštećuje sluh.
U prirodi nivo buke je oko 35 decibela, razuman ljudski govor je jačine od 60 do 70ak db, prihvatljivi nivo buke u urbanom
i radnom okruženju je 80 do 85 db, težak
saobraćaj prouzrokuje buku od oko 100 db,
pucanj groma, rok koncerti i disco 120 db ,
upotreba vatrenog oružija 110-130 db u zavisnosti od vrste, neposredna blizina motora
mlaznog aviona 140 db i zvuk lansiranja rakete na kosmodromu 180db. Oštećenje sluha
zavisi od nivoa buke i vremena izloženost
subjekta istoj. Smatra se da je buka od 85db
taj kritični nivo od kojeg počinje oštećenje
sluha /neznatno ali pocinje/ i u direktnoj je
proporciji sa vremenskim intervalom izloženosti. Na primer, vremenski interval izloženosti od 1 minuta na mestu rada pneumatskog kompresora (nivo buke 120db)
može izazvati nepovratnu oštećenost sluha u
nekom procentu, dok rad sa motornom kosom /kosačicom nivoa buke od 90 db izaziva
uznemirenost i neprijatnost a kod duže vremenske izloženosti bez sredstva lične zaštite
može izazvati oštećenje sluha. Obzirom da
Srbija nema kosmički program a let avionom
još uvek je privilegija bogatih u našoj zemlji,
korisnici vatrenog oružija izloženi su izvoru
visoke buke koja uz kontinuiran vremenski
interval može ozbiljno oštetiti sluh. Dakle,
svi koji koriste vatreno oružije odlični su
kandidati za neki stepen gluvoće... ma koliko
bili sigurni da se to njima neće desiti.
Zaštita od buke u lovu i sportu
Mada se na stranim televizijama mogu
videti lovci koji koriste antifone i čepiće za
uši od lovova na ptice do ,,BIG FIVE,, lova
u nas te prakse još nema. Šta više još uvek
26
se dešava kod onih ,,gladnih,, lovaca da kolegi do sebe opale po neki metak pored uveta
nesvesni da brzopletošću mogu prozrokovati
nečiji invaliditet ili još goru nesreću. Zato je
potrebno poraditi na bezbednosti, svesti, etici i edukaciji lovaca i kandidata za lovce na
štetnom uticaju buke i kako se od nje štiti.
Kod sportskih strelaca (leteće mete, streljaštvo velikim kalibrom, lovno streljaštvo, praktično streljaštvo, ,,long rejndž,,...) situacija
je daleko bolja usled postojanja pravila ali
i uzora na koje se domaći strelci mogu ugledati. Tamo gde se radi o vrhunskom sportu
grešaka u korišćenju zaštitne opreme nema
jer vrhunski rezultat je zbir mnogih faktora a oprema je jedan od bitnijih. Takođe
osiguranje ne pokriva povrede nastale ne
poštovanjem propisa. Kod profesionalaca
upotreba opasnog sredstva (vatrenog oružja) regulisana je važećim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu gde su opasnosti
od oštećenja sluha prepoznate i za koje je
ponuđena adekvatna zaštita.
Sredstva zaštite
Tržište je preplavljeno sredstvima zaštite sluha ima ih u cenovnom opsegu od par
desetina dinara do više desetina hiljada dinara. Koje onda izabrati ? Da bi smo na to
odgovorili podsetićemo vas da je intenzitet
ljudskog govora tu oko 60-70 db pa bi sva
sredstva koja prigušuju buku na tom nivou
dobro došla za upotrebu, mada će vas pojedini prodavci ubeđivati da baš ti elektronski antifoni koje oni prodaju za 200 evra su
pravi izbor za vas. Kod ozbiljnih proizvođaća
sredstva su izdeljena u tri režima zaštite i uz
svako sredstvo ide deklaracija kom režimu
sredstvo pripada (niskom srednjem ili visokom režimu zaštite). Iako se radi o ozbiljnoj
materiji usuđujemo se da kažemo da u lovu
gde lovac lovi sam na velikim prostranstvima
ili je veliki razmak između lovaca i hitaca na
lovcu je da odluči hoće li ili neće štititi sluh.
Pretpostavljamo da lovac zna da upotreba vatrenog oružija može oštetiti sluh. Ako
su lovci zgusnuti a učestalost hitaca visoka,
čepići i antifoni mogu biti od velike koristi uz
naglasak da se moraju pratiti naredbe npr. o
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
početku i prestanku lova kako upotreba antifona ne bi postalo opravdanje za nepoštovanje naredbi. Korišćenje vatrenog oružija
u zatvorenom prostoru, na takmičenjima,
streljanama gde se puca učestalo i gde se
puca grupno .. nezamislivo je bez sredstva za
zaštitu sluha tj. kvalitetnih antifona visokog
režima zaštite. Ovo nemojte nikad smetnuti
sa uma pa i ako se desi propust da ste zaboravili zaštitno sredstvo može se isto pozajmiti.
Za prvu ruku poslužiće i čepići od higijenske ali samo kao privremeno rešenje NE I
PRAVILO.
Zaštita vida
Čulo vida je najvažnije čulo čoveka.
Najveći deo spoznaje spoljne sredine baziran
je baš na ovom čulu. Ako smo takvo stanje
konstatovali, red je da ga kao najvažnijeg i
vrlo osetljivog zaštitimo. Nije mali broj lovaca ili strelaca koji su nemarnost dobro nauljenog zatvarača završili sa lubrikantom u oku.
Takođe u oku se mogu naći i prašina, barutne
čestice, leteći insekti, delovi biljaka ...tj uglavnom su to materije koje mehaničkim putem
dospele u oko. U zavisnosti od brzine kojom
su uletele u organ, količine materije kao i
hemiske agresivnosti mogu izazvati različit
stepen oštećenja oka od najblažeih poput
suzenja, iritacije, crvenila, preko poremećaja u vidu do vrlo ozbiljnih oštećenja sa trajnim posledicama. Kao i za korekciju vida,
rešenje zaštite očiju povereno je zaštitnim
naočarima. Moderna industrija na tržište je
izbacila veliki broj modela. Za populaciju
lovaca, strelaca i profesionalaca profilisale su
se naočare sledećih osobina: širokog vidnog
polja, lagane sa podešavajućim ručicama polikarbonskog stakla, otporne na mehanička
oštećenja (udar , grebanje.i sl) otporne na
maglenje, sa UV zaštitom, u nekoj od boja
koja omogućava neutralizaciju refleksije
sunca, snega, sjajnih površina , difuznog
svetla ... Odnosno zaštitne naočare ovog tipa
ostvaruju pored mehaničke zaštite i optimalnu sredinu u kojoj je akomodacija oka na
spoljne uslove optimalna. I ovde kao i kod
zaštite sluha najvažnije je da lovac/strelac/
profesionalac bude svestan da upotreba vatrenog oružija može prouzrokovati povredu
ili oštećenje čula vida. Pored toga važno je i
da se realno sagledaju lovne, sportske i profesionalne situacije u kojima je neophodno
korišćenje zašitnih naočara. Zasigurno je da
lovac na čeki koji možda hoće a možda i neće
pucati na divljač ima daleko manje šanse
da završi sa punim očima baruta od strelca
na leteće mete na treningu koji je tog dana
dobro ugrejao pušku sa par stotina hitaca
ili od radnika u opitnom tunelu Zavoda za
ispitivanje i žigosanje oružija koji ima radni zadatak upucavanja 26 komada kratkog i
17 komada dugocevnog oružija. Što se cene
zaštitne naočare tiče nisu skupa investicija,
tu su negde oko ’jedne crvene’. Kome je to
možda mnogo novca i poveliki trošak, neko
polako sa punom pažnjom pročita prve tri
rečenice ovog poglavlja.
Dobar vam pogled kolege lovci, strel-
ci i profesionalci uz još bolji sluh želimo i
ubudeće !!!
ŠTA NAOČARI MORAJU IMATI
Za streljaštvo, IPSC, streličarstvo, lov,
gađanje glinenih golubova, pucanje i sigurnost.
• zaštitne naočari moraju imati
odgovarajuće performanse kako
bi uspešno usigurali i sprečili od
oštečenja vida.
• UV 400 filter za maksimalnu
UV zaštitu (99%)
• Polikarbonatna sočiva velike
čvrstoće
• Zaštitni premaz otporan na
ogrebotine
• Izuzetna vidljivost bez izobličenja
•
•
•
•
•
Otpornost na udarce
Maksimalni celodnevni komfor
Podesive drške naočala
Lagane i izdržljive
Žuta sočiva bez dioptrije, služe
za pojačavanje kontrasta
• Zadovoljava ANSI Z87.1 standard za zaštitne naočare
Drške naočara treba da se mogu regulisati prema gore i dole pa pri nišanjenju i
nagibu glave (lice uz kundak) ne dolazi do
ometanja vidnog polja.
Ipak ni sa ovakvim naočarima, lovno
streljaštvo ne treba da bude izbor lovcima
pa ni drugim osobama sa oštećenim vidom.
I MIRNA SOBA IMA ZVUKA
Normalno uvo čuje od 0 do 120 decibela. Socijalni kontakt podrazumeva od 0
do 45 decibela, a oštećenje bukom nastaje
posle 80 decibela. Štetni efekti buke su veći
od isprekidane buke nego od kontinuirane.
Najčešće se oštećuje slušni organ, ali trpe
i drugi organi: srce ubrzano radi, ritam
disanja je poremećen, kao i koncentracija
i pažnja. Buka intenziteta 65 decibela, a to
je buka s kojom se svakodnevno susrećemo na ulici, dovodi do poremećaja mnogih
funkcija organizma. Direktne veze između
centara za sluh i vegetativnih centara koji
upravljaju važnim životnim funkcijama
objašnjavaju delovanje buke na osnovne vitalne funkcije organizma. Buka je jedan od
27
stresogenih faktora našeg okruženja. Koliko
je naš sluh ugrožen od buke govore primeri:
pucanj groma i buka u diskoteci iznose 120
decibela, a rad pneumatskog kompresora i
boravak na rok koncertima od 115 do 120.
Ako je čovek izložen takvoj buci više od
pet minuta, postoji rizik od nepovratnog
oštećenja sluha. Kosilica za travu i kamionski saobraćaj proizvode buku jačine 90
decibela, što boravak u ovakvom okruženju
čini neprijatnim i izaziva uznemirenost i
nervozu. Gradski saobraćaj proizvodi buku
jačine 80 decibela, a usisivač 70 decibela.
Mirna kancelarija ima jačinu zvuka 50
decibela, što predstavlja atmosefru ugodnu
za rad.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Obrad M.Štrbac
Međunarodni kinološki sudija i instruktor:
Završena je lovna sezona i vreme je da razmislite
U LOV SA ŠKOLOVANIM I
POSLUŠNIM PSOM
M
islimo da možemo slobodno konstatovati jednu dosta neugodnu
činjenicu, da velika većina lovaca radi sa psom (koristi svog psa) samo u
toku glavne lovne sezone, pa i tada iključivo za vreme samo lovnih dana- tzv. grupnih
lovova. Takvi lovci na kraju sezone „ostavljaju psa „ neki držeći ga vezana, ponekad
u zatvorenom prostoru, da se „ odmara“ i
tako čeka iduću lovnu jesen. Smatramo da
je nepotrebno dokazivati koliko je to štetno
za samog psa u pogledu fizičke kondicije, i
isto tako u pogledu međusobne povezanosti
lovac – pas.
U ovom slučaju smo psu ograničili kretanje i sve aktivnosti, jer psu olabave
gotovo svi mišići, koža na šapama omekša, a
kod preterane ishrane psa dovedemo u tovnu
kondiciju. Ovakvog ostavljenog psa kasnije lovac vrlo teško ili nikako posle ne može
doveti u prethodno stanje, naročito poverenje i preko potreban kontakt. Naročito ko
želi u lovu imati pun uspeh a u psu dobrog
saradnika. Kako očekivati da ovaj pas izdrži
duge časove rada, koje tražimo od njega, jer
smo svesno ili nesvesno , sve njegove dobre
osobine sveli na minimum.
Ugojen lovački pas bez kondicije je na
velikom iskušenju, jer pri naporu mu trpe
mišići, krvotok, živčani sistem pa i kosti, jednom rečju ceo organizam. Zato je ovo prilika
da ukažemo neiskusnim a posebno mladim
lovcima, i onima koji su tek nabavili novog
psa, na posledice i neugodnosti koje mogu
28
izazvati u lovu. Radi toga ako smo tek kupili
psa, kojeg još i ne poznamo, sa bivšim vlasnikom trebamo ozbiljo porazgovarati o psu,
a tema ima puno. Između ostalog da li je pas
bolovao i od čega, dali je izvođen, kakav je
prema okolini, drugim psima...šta on zapravo u lovu radi. Nakon saznanja o psu, a i sa
ovim kojeg smo svesno „odmarali“ moramo lovačkog psa sistematski pripremati za
glavnu lovnu sezonu.
Da ga dovedemo u kondiciju, da mu
očvrsnu šape, mišići, ligamenti, pas koji nije
u kondiciji, moramo mu omogućiti pre lovova gotovo svakodnevno kretanje, koje jedan
deo lovaca, onaj manji, ipak svom psu-psima, kroz celu godinu i omogućava. Kondiciono uvežbavanje psa radimo polučasovno
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
i svakodnevno kretanje, a sporo trčkaranje
će mu smanjivati prekomernu težinu. Ideja
da se vzite biciklom putem po kojem se ne
odvija saobraćaj ničega, bi bila savršena. Nakon nekoliko dana takvog rada, nastavljamo
intezivnije vežbanje i dovođenje u formu, te
obnavljanje nekih disciplina i dresure, čime
psu vraćamo radni karakter i sećanje. Ova
priprema psa treba da se događa uglavnom
u toku leta, a kasnije i u prikatičnom lovu na
divlje patke i prepelicu. Na ovaj način dajemo
i sebi i psu veoma potrebnu snagu i kondiciju
za glavnu lovnu sezonu, te obnavljanje gradiva iz prethodne, ispravljanja grešaka u psu, i
sticanje poverenja kod međusobnog kontakta. Ovim samostalnim blic lovovima dajemo
i sebi i psu potpun i zajednički užitak.
Ako smo vežbali psa kod kuće počevši
od svestranog treninga i obnove kompletne
dresure, te ako smo sa njim lovili patke i
prepelicu, i time uspostavli sa njim dobar
međusobni kontakt koji je bilo najbolje i ne
prekidati, možemo dakle biti više nego sigurni, da smo psa i fizički i psihički pripremili
za nadolazeću glavnu sezonu lova. Međutim, ako tako ne radimo, te ukoliko smo
psa držali na način opisan na početku naše
priče, u nadolazećoj lovnoj sezoni nećemo
imati zadovoljstva u lovu sa našim psom, već
mnogo problema na sve strane, počevši od
prigovaranja od ostalih lovaca na rad našeg
psa, do još zategnutijeg odnosa između vas
i psa, koje će kulminirati najprije grdnjom,
a zatim i fizičkim kažnjavanjem psa, što je
potpuno bezumno, ako znamo uzrok takvog
ponašanja psa. Dakle sve ove neugodnosti su
proizišle iz našeg potpuno pogrešnog odnosa prema psu. Zato smatrajmo psa kao živo
i društveno stvorenje, koje ima svoje psihofizičke predispozicije, i koji na svoj način
upražnjava svoju snagu, a koju mu mi nismo
znali usmeriti, već ih on po svom slobodnom nahođenju izražava tokom lova.Ovde
se radi o samovolji psa, koji nije koristan, ili
bolje reći nije uveden pravilno u način kako
želimo, i od školovanog psa očekujemo u
savremenom i nadasve korisnom i zadovoljavajućem te radosnom lovu sa prijateljima.
Pas nije mašina niti automat kojeg trebamo
uključiti, pa nek radi, pas koji nije školovan i
poslušan ne treba biti prisutan u zajedničkim
lovovima, a ako smo mi to prouzrokovali,
dvoljno nam je jasno da sa ovakvim psom
moramo nešto učiniti, ali konkretno. Psa ako
je mlad pokušati dati nekom drugom ko ima
vremena i iskustva da sa njim radi dresuru
za lov, ili ga ustupiti trajno drugom ko će
pokušati isto ovo ako vi nemate strpljenja.
U lovu se pas ne dresira, jer lov zajednički
užitak edukovanog lovca sa pomoćnikom takođe školovanim i poslušnim psom, bez obzira o kojim se psima i lovovima radilo. Sve
ostalo je zabluda i dramatizovanje.
SVESNI smo činjenice da svatko i
nemora imati psa u lovu, jer mnogo lovaca ih
nikada nisu iz raznoraznih razloga ni držali.
Svi oni imaju svoje razloge. Međutim oni
koji ih ipak imaju i sa njima veoma uspešno
love, upravo s te činjenice budimo prema tim
ljudima zaista drugovi i ne dozvolimo da naš
neobuzdan pas ometa njegovog, i sa druge
strane pravimo dosta lošu sliku o sebi i svom
psu, kojeg stalno pozivamo, branimo da se
ne tuče sa drugim psom, ili najčešće da ode
daleko i upropasti svu draž lova svim lovcima u grupi, jer podiže svu divljač koja se
našla pred njim, daleko ispred lovaca i pušaka. Zašto stvarati neprijatelje od prijatelja,
i takvog psa uopšte ne voditi kao ni dete u
lov, ma koliko ih oboje tako voleli. Imajte na
umu činjenicu da se sa vikom i galamom, te
ne daj bože udaranjem psa za vreme lova,
nikako ne koristite, jer sve što smo naveli
nije produktivno, a kod prijatelja izaziva bes
i srdžbu, te ih ometa. Na žalost česti smo
svedoci ovakvih prizora u lovovima, pa čime
šaljemo ružne slike u svet, naročito ako, a
često imamo u gostima veoma poznatih,
bogtih, i drugih ličnosti, iz javnog i društveno-političkog života, čak iz inostranstva.
Oni ne moraju znati zašto nemamo dovoljno
pasa u lovu, a ovo što ih se koristi, takodje
neka budu za primer po dobrom i uspešnom
radu. Dobrim radom svog psa se mnogi lovci
ponose, prepričavaju dugo događaje koje su
im psi priredili, a nećemo im zameriti ako
nešto i uveličaju, a ove priče stvaraju i junake
o kojima pričamo. Dobar lovački pas je zlata
vredan i na neki način je ogledalo njegovog
gazde, bez obzira tko ga je odgojio, dresirao,
hranio.Budi i ti alfa svom pomagaču u lovu,
ali psu koji na očigled svih prisutnih lovaca
koji sa zadovoljstvom posmatraju rad vašeg
psa, a ne psu koji bi svojim prisustvom u
lovu samo upropastio nedeljno uživanje svima. I razdvojimo dileme- lepog psa pokažite
i dokažite na izložbama u lepoti, hvala bogu
imamo ih u svakom selu, radno-lovnog u
lovu, a ako u jednom psu imamo i jedno i
drugo onda je to vrhunac zadovoljstva svima
nama.
ŠTA JE EKSTERIJER PASA
Pod tim nazivom podrazumevamo
teme, Dr. Nikolića i B.Simovića , u naučnoj
knjizi iz 1977. god. Opšte stočarstvo, SPOLNJI IZGLED ŽIVOTINJE, odnosno razvijnost i povezanost pojedinih delova tela,
zatim veličinu, razvijenost celog tela pojedinačno i u celini, njegovu obraslost dlakom i
boju i kvalitetu dlačnog pokrova. Takođe i
sve drugo što je vidljivo i što se može izmeriti. Ocena eksterijera PSA je veoma značajna
naročito vrednovanjem za priplod u uzgoju ali i za rad, jer bi se njihova upotrebljivost morala vrednovti na osnovu građe tela,
odnosno spoljašnjeg i izgleda tela, po čemu
se jedinke veoma razlikuju, kao i ljudi.
Napominjemo da se bilo kojim „ boljom“ ishranom i negom apsolutno ne mogu
nadoknaditi eksterijerni nedostatci, dakle tu
nema popravka. Primera radi, plitak, uzak ili
kratak grudni koš, ulegnuta leđa, uske i krat-
29
ke sapi, nepravilno postavljen i nošen rep,
nepravilni stavovi nogu, nedovoljno izražene
sekundarne polne odlike....
Reč eksterijer je prvi put upotrebljena kod Francuza u knjizi Eksterijer konja, još 1768.godine, ali se dovoljna pažnja
eksterijera počinje primenjivati tek u IXX
veku. Uporedo se tada javlja i „formalizam
u stočarstvu“, a nama tako svojstven, koji je
naneo nesagledive štete u uzgoju.
Poučeni negativnim iskustvima, odgajivači su počeli posvećivati veću pažnju u
odabiru priplodnjaka, vodeći brigu i račun
o konstuciji, zdravlju, i otpornosti, te osnovnim postulatima eksterijera. KOD PROCENE EKSTERIJERA, MORA SE POSEBNO SVAKA REGIJA TELA DA PROCENI
I VREDNUJE. Da bi se ušlo u najpotpuniji uvid građe jednog psa, treba obavezno
proceniti: glavu, vrat, greben, grudni koš.
Posebno leđa, slabine, krsta, sapi, prednje
i zadnje noge, trbuh, polne organe, kožu,
dlaku, kostur i mišiće. Samo takva kompleksna procena daje valjanu procenu vrednosti
svake jedinke. Međutim kod nas još uvek
nemamo dovoljno, ili bolje reći nikako specijalizovanih uzgojnih pregleda, na kojima bi
se morali zasnivati uzgoji pojednih rasa pasa.
Tako bi npr. kod radnih rasa kao Nemačkih
ptičara, i dr.obavezno morali raditi rengenske snimke kukova i laktova, a čije su osobine
i vrednosti itekako bitne u radu i kod uzgoja
ovih rasa pasa, a što u zapadnim zemljama
odavno rade. Bez tih potvrda ne smeju pse
puštati u priplod. Apsolutne ne, i nema prijava legala na pse koji to nemaju. Očekujemo
da će i naši kinolozi otovriti oči, i konačno promeniti pravila u uzgoju, te ove mere
odrediti kao normalne, a sve u pravcu unaprđenja u uzgoju lovačkih pasa, bez obzira
na trenutnu krizu u društvu. Organizacijom
kinoloških manifestacija se vrti ogroman novac, a deo toga bi svakako trebalo da ide u
svrhu unapređenja zdravlja i eksterijera rasa,
naravno ovde mislim na Kinološka društva.
Procena vrednosti eksterijera moguća
je na tri načina. Merenjem razvijenosti pojedinih delova tela pomoću pomagala( štapa,
štokmajza, šestara, pantljike ili krojačkog
metra), uglomera, vage ili kntara, i za neke
životinje i hipogoniometra.
Drugi način – procenom od oka, svih
navedenih regija.Treći način je fotografisanje
životinja. Ipak najsigurniji i najobjektivniji
način je onaj prvi, a koji se primenjuje na
uzgojnim smotrama i pregledima, od strane
ljudi koji nedvojbeno dovoljno ili odlično
poznaju rasu, te na osnovu tog iskustva i
izgleda same predvedene životinje donose
poštenu i ispravnu odluku. Ovog kod nas
još nema ili ima ali samo u nekim segmentima, kod nekih rasa. Drugi način je prilično
subjektivan, jer zavisiod sručnog znanja i ili
neznanja i prakse izvršioca. Ovaj treći način
zbog niza objektivnih faktora uopšte nije i
relevantan, te se i ne koristi i smatra se samo
pomoćnim sredstvom.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: spec. za lovstvo Stevan Munjin - Miša
Mali DIV-an pas
OŠTRODLAKI JAZAVIČAR
Jazavičar je veoma stara rasa pasa koja je prema mišljenju kinologa nastala u Nemačkoj mada su u grobnici jednog
faraona staroj oko 4000 godina pre n.e. otkrivene predstave
psa veoma sličnog jazavičaru. To neznači da ta rasa potiče iz
Egipta jer su u Peruu i u Meksiku pronađeni mali kipovi koji
predstavljaju jazavičara a slični su egipatskim.
P
rema tome i pored toga što neki izvori
smatraju da jazavičar vodi poreklo od
takozvanog „bibarhunt“-a koji je pet
vekova korišćen za lov na vidre i jazavce ili da
je kako kažu drugi izvori nastao ukrštanjem
niskonogog goniča tipa jura sa pinčerom,
njegovo pravo poreklo ostaje nepoznato i
nemože se sa sigurnošću potvrditi. I pored
toga ova je rasa evidentirana kao rasa nastala i usavršena u Nemačkoj Dachshund (što
znači lovac na jazavce) gde se i danas veoma neguje u velikom broju i koristi u praktičnom lovu tako da su ostali lovci istančanih
osobina i njuha.
Jazavičara po veličini ima tri vrste i to,
NORMAL sa obimom grudnog koša preko
35 cm. zatim PATULJASTI sa obimom grud-
nog koša od 30 do 35 cm. i KUNIĆAR sa
obimom grudnog koša do 30 cm.
A prema dlaci (po boji ih ima raznih)
ih delimo na KRATKODLAKE od kojih su
ukrštanjima sa drugim rasama nastali DUGODLAKI i OŠTRODLAKI jazavičari. Pripadaju IV FCI grupi.
Rauhhaariger Dachshund
(Oštrodlaki Jazavičar)
Oštrodlaki jazavičar je nastao u XIX
veku, predpostavlja se ukrštanjem kratkodlakog jazavičara, Dendi Dinmont terijera,
Vitenberškog pinčera, Škotskog i Skaj terijera. Ovaj pas je veoma dobro prilagodjen za
30
lov zahvaljujući gustoj oštroj dlaci i podlaci.
Dlaka treba da je ravna i oštra (zabranjeno
je trimovanje, čupanje i šišanje) na šapama
nešto izraženija a brada, brkovi i obrve dobro izraženi.
Kao i ostali Jazavičari i oštrodlaki jazavičar je svestran pas i stoga veoma upotrebljiv i od svih jazavičara najčešće korišten u
lovu. Iako su prvenstveno jamari veoma se
uspešno koriste i u površinskom lovu (hajkama, lovu na divlju svinju) a naročito kao
krvoslednici za čega su posebno nadareni
jakom voljom u potrazi za ranjenom divljači
zatim odličnim i sigurnim njuhom. To je veoma inteligentan, pomalo tvrdoglav, staložen
i smiren pas, siguran u sebe. Svoje zadatke
izvršava sa velikom sigurnošću i veoma do-
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
bro ume da procenjuje situacije te se retko
dešava da bude povredjen ili da strada u borbi sa divljači iako poseduje izuzetnu oštrinu.
Sledoglasnost (lajanje na tragu divljači) je
veoma izražena osobina ovoga psa i vrlo korisna u lovu, što omugućava lovcu da odredi
poziciju i kretanje divljači kada nema dobru
preglednost terena ili je pas udaljen. Oblajavanje (lajanje oko mrtve ili ranjene divljači
i zadržavanje u mestu iste) je još jedna korisna osobina jazavičara i naročito praktična
kod pronalaženja ranjene divljači iz razloga
što lovcu daje tačnu poziciju i time se smanjuje mogućnost gubitka divljači. Predhodna
osobina se nadovezuje na rad na krvnom
tragu koji je kod njih veoma pouzdan i siguran. Pored svega ovoga daju se lako obučiti radu u vodi i aportu a imaju i urodjenu
sklonost ka čuvanju lovačke opreme i lovine.
Obzirom da sam profesionalni lovočuvar i
upravnik lovišta, i sam gajim ovu rasu pasa.
Oštrodlake jazavičare koristim u lovištu kao
i na utakmicama u radu i eksterijernim izložbama te sa pravom mogu da kažem da je
ovaj pas ako je dobro obučen veoma koristan
pomoćnik u lovištu. Smireno se ponaša u
vozilu, strpljiv je na čeki i u zasedi a imate u
„džepu“ uvek spremnog pomoćnika koji će
uspešno izvršiti i rešiti svaki zadatak i svaku
situaciju.
Kod nas je ova rasa bila jedno duže
vreme zapostavljena, delom zbog popularnosti novije rase jamara (od koje su mnogi
ne negujući njene lovne osobine napravili
običnog gladijatora) a delom i zbog nedostatka ili malog broja radnih linija (iz razloga
što se jazavičar veoma često koristi i što je
omiljen kao kućni ljubimac baš zbog njegovih osobina i inteligencije). Ovo stanje kod
nas se ipak polako popravlja, Tako je pre par
godina G-din Čedomir Aleksić iz Rumenke
eminentni medjunarodni kinološki sudija za
rad i eksterijer pasa jamara uvezao iz vodeće
Nemačke i svetske, čuvene odgajivačnice
„VON SUNDERHAAR“ (čiji je vlasnik vrsni
kinolog i lovac gospodin Günter Beike)
ćerku od dvostrukog prvaka sveta u radu i
internacionalnog šampiona u lepoti, što je sa
aspekta lovne kinologije bio izuzetan potez.
Navedena kuja je bila kod mene na obuci tako da sam imao priliku da se uverim u
izuzetan kvalitet te krvne linije u praktičnom
radu, što me je podstaklo da i ja od istog priplodnjaka uvezem (moram napomenuti uz
velike teškoće) mužjaka. Dobro bi bilo da
ova linija od vrhunski dokazanog priplodnjaka koji pored izuzetnih radnih osobina
na zadovoljstvo svakog kinologa prenosi i
izuzetan eksterijer završi u rukama lovaca i
lovnih radnika kako bi nastavili da razvijaju
svoje lovne osobine i gde bi se nastavila dalja selekcija na održavanju ovog kvaliteta. Po
mom dubokom ubedjenju jazavičar iskazuje
svu svoju lepotu i plemenitost u lovištu a ne
samo u izložbenim ringovima! U Nemačkoj,
Austriji i Francuskoj pa i Češkoj je oštrodlaki jazavičar redovan pratioc mnogih lovaca i lovnih radnika i samim tim je postao
imidž i sinonim pravog lovca i oslikava sve
njegove osobine (sigurnost,
smirenost, upornost, istrajnost i na kraju uspešnost).
Mislim da su i naši lovci na
tom putu mada kod nas još
uvek nisu baš svi „jazavičari“
pravi (bez uvrede ako neko
prepozna svog psa)! Mnogi
naši strastveni lovci i vrsni
kinolozi, odgajivači poentera,
terijera, nemaca pa i drugih
rasa kao što su Hadži-Pavlović, Torma, Baliž, pa i moja
malenkost, su osvojeni ovom
rasom i uvidevši njen kvalitet
i sveupotrebljivost nastavili
da je gaje i unapredjuju. Zbog
svoje svestranosti ova rasa
je pravi izazov za iskusnog
kinologa i svestranog lovca!
Jamarenje sa oštrodlakim jazavičarima u prirodnim jamama može da se izvodi na više načina a sve je stvar
datog momenta i situacije
koje se razlikuju od slučaja do
Stevan Munjin
slučaja. Osnovno pravilo je ne
požurujte ovog psa naročito
Kod jamarenja je veoma važno da lovac bude
ako je iskusan, dozvolite mu
da oceni situaciju i pronadje najbolje rešenje veoma tih i strpljiv te da se dobro postavi i
za dobar ishod. Veoma važna osobina ovog bude spreman za brz i precizan hitac koji mu
psa u jamarenju je što ne „laže“ (lajanje na može biti neophodan u svakom trenutku.
Rad oštrodlakog jazavičara na krvnom
jak miris, ostatke divljači, žabe i slično u
tragu
se
može oceniti kao vrhunski naravno
praznim jazbinama)
ako
je
dobro
obučen što nepredstavlja preObzirom da ovaj pas ume da bude
hvatač, isterivač i oblajavač a prema mom velik problem stoga što je ova rasa posebno
iskustvu i izmamljivač on će već sam odredi- nadarena za ovakav zadatak. Na krvnom
ti način rada u datom momentu u zavisnosti tragu je malo sporiji nego neke druge rase
od jačine predatora i komplikovanosti jaz- ali zato veoma detaljan i siguran, tako da sa
bine (naravno moramo imati u vidu iskustvo svojim odličnim njuhom nema grešaka kao
što su pretrčavanje i gubljenje traga a samim
psa koje se ne stiče u fotelji pored kamina).
Tako neretko imamo slučajeva kada tim i divljači i dodavši tome upornost koju
pas po ulasku u jazbinu žestoko oblajava li- poseduje uspešan rezultat nemože izostati.
sicu, izazove manji sukob i posle odredjenog Iz ovog razloga kao i iz razloga što se lepo
vremena izadje tako da ste u mogućnosti da ponaša preporučujem (kao profesionalni
uhvatite psa i sklonite se malo dalje iza ulaza lovni radnik) svakom lovcu i lovnom radni(vodeći pri tome računa o pravcu vetra) te ku a naročito stručnim pratiocima u lovu na
neorimećeni sačekate kraće vreme kada lisi- krupnu (pogotovu trofejnu) divljač da imaju
ca pokuša da pobegne iz jazbine neosećajući obučenog oštrodlakog jazavičara za krvni
se više bezbedno u njoj.Ovo je po meni na- trag!
U lovu na divlju svinju karakterisjlepši način jamarenja.
Zatim se dešava da se jazavičar stalno tično za ovu rasu je da će uvek pokušati da
lajući i uzvraćajući povlači ispred lisice st- zadrži divljač i da je “drži u mestu“(mada je
varajući joj sliku da je ova isteruje i tako je i veoma uspešno gone) glasno je oblajavajući
izmami. Za jazavičara je tipično i da prod- i držeći njenu pažnju na sebi tako da omoje iza lisice te da je na taj način istera iz ja- gućava prilazak lovcu i izvršenje odstrela sa
zbine. Potom ume i da je blokira u jednom malih distanci. Ovo je naročito praktično
delu jazbine i tako na osnovu laveža može da kada u lovu učestvuje manji broj lovaca i
se odredi gde se nalazi i daje vremena da se kada nemože da se „pokrije“ ceo teren te se
lisica iskopa i ulovi. Imamo i situacija kad se na ovaj način smanjuje mogućnost izvlačenpas oštro upušta u direktan sukob i napravi ja divljači i doprinosi uspešnosti lova.
U svakom slučaju iz svega ovoga se
zahvat i izvuče lisicu. Napomenuo bih da je
može
zaključiti
da ova rasa nije slučajno
i kod ovih predhodno opisanih načina rada
jazavičar uvek spreman da iskoristi pravu opstala i negovana kroz vekove naročito u
priliku za zahvat ako je ima. Zbog njihove zemljama gde je lovstvo tradicionalno na viinteligencije i pametnog rada oštrodlaki ja- sokom nivou, te da i danas ova rasa zauzima
zavičar najčešće završi lov kao pobednik i što značajno mesto u lovnoj kinologiji kako u
je najvažnije nepovredjen te možete sa njim svetu tako sve više i kod nas!
svakodnevno jamariti pa i na više jazbina.
31
DN 55 U SLUŽBI KONTROLE
I ZAŠTITE LOVIŠTA
IZLOG - IZLOG - IZLOG - IZLOG
P
ulsar je predstavio novi uređaj
koji svojim karakteristikama
predstavlja pravo oružje u rukama lovočuvara pri njihovom radu kako
noću tako i danju a pri nadzoru i zaštiti
lovišta i divljači. Reč je o digitalnom monokularu DN55, koji je korak dalje od
digitalnog adaptera DFA75, i koji spaja
digitalnu jedinicu za posmatranje i video snimanje i monokular povećanja 10X.
DN55 omogućava posmatranje noću na
udaljenosti do 400 metara kao i snimanje (uz pomoć samostalnih snimača kao
što su npr. Yukonov MPR). Slika je vrlo
kvalitetna uz mogućnost podešavanja
osvetljenja i kontrasta. Uređaj omogućava neprimetno posmatranje kako
divljači u lovištu tako i svih drugih neovlašćenih kretanja. Uz to, DN55 radi
i kao kamera što omogućava dokumentovanje onoga što se posmatra a što je
veoma bitno u sprečavanju i dokazivanju nedozvoljenih radnji u lovištu.
Osim svega navedenog, sa DN55
je moguće skinuti optički monokular i
uz pomoć adapterskih prstenova digitalnu jedinicu montirati na objektiv
Vašeg dnevnog uređaja (dvogleda, monokulara...) Važno je napomenuti da
DN55, obzirom da je digitalni uređaj
nije osetljiv na dnevnu svetlost tako da
omogućava rad kako noću tako i danju,
bez posledica za sam uređaj.
Koje su mu karakteristike?
Karakteristike DN55 su: VIDEO OUT, video izlaz koji omogućava
priključivanje uređaja za snimanje onoga što se posmatra kroz DN55 (npr.
CVR 640),ŠIROK TEMPERATURNI
RASPON RADA (od -20 do +50 stepeni) zahvaljujući otpornom OLED
displeju, OPCIJA BRZOG PODEŠAVANJA SLIKE omogućavaju brzo postizanja kontrasta prikaza i aktivacije
osjetljivosti CCD elementa,mogućnost
priključivanja DODATNOG IZVORA
NAPAJANJA (npr
Pulsarovi EPS-3
i EPS-5) što povećava
samostalnost i dužinu rada
uređaja, SPOJIVI
NEVIDLJIVI IC
OSVJETLJIVAČ sa
mogućnošću trostepenog podešavanje snage, deluje
na talasnoj dužini
(915nm) koja ga
čini nevidljivim.
Ukratko DN 55 je uređaj sa povećanjem od 10X; dometom detekcije
od 400m; spojivim IC laserskim osvetljivačem od 915nm (nevidljivim)
Pri kupovini uređaja biće Vam
isporučen: Digitalni modul, Pulsarov
10x32 monokular sa adapterom; zaštitni
poklopaci; odvojivi laserski IC osvetljivač talasne dužine 915nm; dodatni
držač za baterije; plastična torbica; video
kabl; uputstva; krpica za sočiva.
Detaljnije karakteristike uređaja
možete pogledati na: www.lapis-plus.
com, www.izfotelje.com kao i pozivom
na broj telefona 011/2642-470
REDRING - JEDINI PERSONALNI
OPTIČKI NIŠAN NA SVETU
R
edring je izumeo P-O Östergren
koji je poznat među strelcima
i lovcima širom Skandinavije i
radio je kao instruktor streljaštva za
Švedske i Norveške nacionalne streljačke
timove. Zadnjih 25 godina P-O je vodio
svoju vlastitu lovačku i streljačku školu.
Do danas, više od 30 000 lovaca i strelaca
su pristupili i prošli završne ispite pod
P-O-ovim nadzorom. Danas je njegova
ideja postala svetski proizvod – dizajniran, razvijen i proizveden u Švedskoj
bez kompromisa. Objedinjuje tri patenta – jedinstveni spot-metering za svetlo,
kačenja za apsorpciju trzaja i prsten koji
daje strelcu savršeno gađanje i indicira
kada je sigurno pucati a kada nije. Rezultat je veća preciznost, više zabave i bolji
lov.
Redring sight 2Redring je jedini personalni optički nišan na svetu. Savršeno
izbalansiran sa jedinstvenim niskim
kačenjem, daje superiorno ciljanje.
Dizajniran je za montažu ispod i iznad
sačmarica i polu-automatskih sačmarica, i spreman je za akciju odmah po
postavljanju (nema potrebe za kalibracijom). Redring omogućava pucanje sa
oba oka otvorena, bez obzira na to koje
je oko dominantno. Princip otvorenih
očiju poboljšava percepciju situacije i
pomaže strelcu da brže identifikuje svoju metu. Udaljenost oka od nišana je
nebitna. Budući da Redring nema paralakse ono što strelac vidi u ringu jednako
je slici mete, a Redring samo pomaže
strelcu da dobije pravilnu početnu sliku
za svaki pogodak.
Patentirani spot-metering očitava nivo
svetlosti na području mete i trenutno prilagođava intenzitet jedinstvenog
crvenog prstena koji se vidi na nišanu.
Bez obzira na pozadinsko svetlo, crveni
prsten izgleda savršeno na meti. Patentirani dizajn crvenog prstena - veličina
crvenog prstena na meti odgovara dijametru/rasipu na 20 metara. Osvetljenje
prstena automatski se prilagođava svetlosnim uslovima u okolini. Prsten ujedno i poboljšava broj pogodaka i smanjuje rizik ranjavanja divljači na minimum.
Niska montaža sa patentiranom apsorpcijom trzaja omogućava Redringu montiranje direktno na rebra puške. Nišan
je odmah spreman za upotrebu - nije
potrebno raditi nikakve prepravke na
puški, niti nišan ima bitan uticaj na njen
balans. Redring dolazi sa kačenjima za
apsorpciju trzaja za puške s rebrima koja
variraju od 5 do 11.5mm.
Redring garantuje ispravno funkcionisanje bez defekata u materijalu i izradi
pod normalnim lovačkim i streljačkim
uslovima 5 godina nakon datuma kupovine. Ako se pojavi defekt koji je pokriven garancijom u tom periodu, Redring
će popraviti ili zameniti proizvod.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Biserni zapisi iz lovačke duše
Piše: Dimitrije-Mića Bošković
SRNDAĆ U DOBRINAČKIM“BARICAMA”
S
anjivo u ranu zoru pogledah daleko u
pravcu istoka videh kako mesec svojim
sjajem iz noći odlazi u zagrljaj Veneri
gazeći kroz crveni plamen jutra. Mutni, sivi
i olujni oblaci su sa svanućem nestali u zori
,osvanulo je azurno plavo jutro zakazanog
lovnog dana.Moja verna pratilja u lovu, kuja
Bisa, nevoljno ustade iz tople loge u slami na
kraju guvna,Lenjo se proteže, obliza vlažnu
njušku i kratko zalaja. Krećemo u lov na srn-
šarolikih polja milina te neka obuzme, slapovi potočića zaslepljuju oči svojim bljeskom na suncu koga primaju u svoj duhovni
zagrljaj pa lovac zanemaruje lavež i kevćanje
pasa koji se sve više približavaju.U senkama
sunčevih zraka “barice”je pokrila žuto zelena žabokrečina iz koje se lenjo ali prkosno
klate palacke rogoza i oštra kao žilet trska.
Nečujno je tekla mutna voda noseći
mo u kuću jednog od učesnika u lovu, našeg
druga Dula. Dočekuje nas njegova ljubazna
supruga. Sedamo u letnjikovac, domaćin ostavlja pušku, skida čizme, okači šešir i reče:
“Sokice dušo ,daj rakiju za prave goste. Uz
kafu stiže predivna kajsijevača ali i pitanje
kakve još imaš rakije? Dule uz osmeh šeretski reče:dudinjara za “remunde” i džibruša
za “pustosvate”. U veseloj atmosferi kapljice
daća u rejon obrastao žbunjem, vrtačama i
ponekim šumarkom iz kanala u dobrinačkim
“baricama”Okačivši pušku na rame,”Kokica”
potapša rukom Bisu koja mu je, cvileći od
radosti, lizala žuljevite ruke istovremeno
otresajući zaostale kapi rose koje su svetlucale kao bezbrojne oči opojnog prolećnog
jutra. Rosa u visokoj barskoj travi kvasila
mi je majicu dok sam u prozračnoj tišini
zore osluškivao i najmanji šušanj. U okovanom crkvenom miru tišine na proplanku i
raskršću prašnjavih letnjih puteva prislonio
sam pušku na izmrzlu kukutu u korovu.Bisa
poslušno seda pored mene, naćuli uši i njuškajući gleda po rasutoj svetlosti na resama
mladih izdanaka jasika i vrba. Oh kako jako
miriše na pokošeno seno predivno lovačko
jutro na šeširu, kako opija telo i dušu u krilu bisera prirode. Na ozarenom licu topao
miris dojučerašnjeg hladnog snega i oštrog
severca sa novom mahovinom na mladoj
kori šiblja u čestaru. Kad pogledaš lepotu
lanjsko lišće i tek sveže izniklu travu i
poneku laticu žutog maslačka.U potpunoj
mirnoći i iščekivanju vidim kako trava raste
iz klica mahovinastog sremskog černozema
i lepljivog blata. Ptice pevačice su sve usplahirenije i cvrkuću u čestaru a predivnu
pesmu slavuja prekida kreštanjem jato svraka i oštar let dve jarebice tik iznad naših glava. Lepote flore i mirnoću duše prekinuše
dva pucnjasa pozicija gde su postavljeni na
čeki lovački doajeni “Kokica” i Kupusar”.
Lavež pasa je sve življi i glasniji, krupnim i
hitrim koracima gazimo kroz žito do pojasa
i visoku travu koja miluje naše lice. Zatim
očekivani, dogovoreni zvuk iz cevi lovačke
puške koji se razleže daleko u daljinu iznad
sremske ravnice, sve do podnožja Fruške
Gore kojem bi zavideli i dragačevski trubači.
Stižemo rumena lica i znojava čela.I spred
Kokice trofejni ulov, oko “Kupusara” prazne
patrone. Krećemo u pravcu sela koga naziremo po tornju crkve. Srećni i zadovoljni stiže-
učiniše svoje i mi “zaginusmo”. Trandibal se
nastavlja zakuskom vruće gibanice, pogačicama sa droždinom i patlidžanom i pečurkama iz turšije u zemljanom ćupu.
Sunce neumoljivo klizi svojom putanjom ka zapadu da sedne u rumenu fotelju a mi nastavljamo lovački divan uz rujno
sremsko vino od portogizera divnog bukea
boje vatre. Vrelina sunčevih zraka je sve
slabija, našoj duši je sve toplije do koje dopire miris bosiljka i majčine dušice sa obala
Jarčine. Oseća se strujanje povetarca koji
uspavljuje ptičiji svet i siluete duda murge
kroz čije se široke krošnje na nebu pojavljuje
mesec i prve zvezdice. Iznad naših rumenih
lica od maligana u niskom letu prelete sova
ušara koja kreće u lov. Za njom slepi miševi u
cik cak letu špartaju tamninu noći, sa njima
i mi postajemo “noćne ptice” loveći pečurke
iz turšije koje ne blede i još uvek, posle četiri
decenije, miriše u našim lovačkim dušama.
33
IN MEMORIAM
BORISAV DIMITRIJEVIĆ
1957-2013
Neka im je večna slava i hvala
za sve što su učinili za naše
udruženje
Lovačko udruženje
„Šljuka“
Titel
.
MILAN ROŠUL
1922-2013
MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI
LOVAČKO ORUŽJE, OPTIKA
Prodajem nov, nekorišćen lovački karabin
8x57, Zastava. Cena 430e. Moguć dogovor. Tel.0645502814
Prodajem 2 komada karabina 8X57 Crvena Zastava sa optikama Ofotert 4X40
Coated optiks image moving (Japan), sa
tunelskom fiksnom montažom. Puške su u
očuvanom stanju. Tel.: 064-1126700 Atila
Prodajem:zastavin
lov.karabin .223
Rem.250 evra., 243win. 250 evra
mob.063/83 75 770
Prodajem karabin 8x57 sa optikom Redfild i nosačem Leopold Tel: 0643066170.
Na prodaju položara Merkel 47e 12/70,
paljena glava ekstra stanje. DUŠAN
064/3712364
Prodajem lovačku pušku marke Brno ZH
321 u kalibru 16/16. Cijena 200 eura, fiksna bez pogađanja Tel: 063/703-17-69
Prodajem češku bokericu brno 12/70.sa
ejektorima i integrisanim čokovima,puška je u odličnom stanju.Tel.064 880 64 53
Prodajem Zeiss 2,5x10x52 Cena 502 evra
Tel: 063 492 738
Prodajem Zastavinu hamerles 16cal. u
perfektnom stanju, pre 4 meseca radjen
italijanski troslojni plavi brunir,hromirana glava na 64 rokvela, trouglo mušica ,
sredjivani okidači čokovi ivice itd... orahov kundak cevi su kao ogledalo kao i cela
puška bez ijedne tackice niti ogrebotine
Tel:. 0637385317 Nenad
Na prodaju Steyr Manlicher Pro hunter
8x57 nov sa optikom Swarovski 2.5-15x44
sa podešavanjem paralakse končanica 4A
300 I .060/83-99-112
Na prodaju IZ 27 EM-1-C SPORTING.
Puška je u eksta stanju. 0600717085 Ljubinko
Na prodaju karabin Zastava 7x64. Karabin
je u ekstra stanju sa dogradjenim BLOK
NISANIMA i amortizujućom gumom.
0600717085 Ljubinko
Prodajem Zastavin 8x57. Do pre par dana
bio u fabričkoj masti za konzerviranje! Tel 064/00-99-112
Zbog prestanka bavljenja lovom na prodaju Wincester-magnum ,pumparica.sve informacije na tel.064 143-27-71.Bane LOVAČKI PSI
Lovački psi za parenje: NKD-DACHS
vom Turinger-Zipfel (uvoz Nemačka) DI,
5xRCAC, 7xCAC IVO AI, otac: UngaroKS vom HEGE-HAUS. Majka: MONA
vom Truringer-Zipfer i njegovi štenci Tel:
064/2321017 I 021/762-257
Štenci( kujica+2 muška) Engleskog setera
na prodaju Od: Primusa i Dine (Primus
na Lorist TV) Majka : Ima 10 pobeda na
Saveznim utakmicama engleskih pričara
tipa (B), sa plasmanom na međunarodnoj
utakmici u Nišu, više puta pobedila je na
lovno-kinološkim kupovima (Treće mesto
u Srbiji). Vlasnik: Milomir Mića Ranković
Iz Sremske Mitrovice -naš najbolje plasiran takmičar na poslednjem Svetskom prvenstvu Sv Hubert. Tel: 063-510- 872
Prodajem štence Nemačkog kratkodlakog
ptičara stare mesec i po dana. Za sve informacije pozvati na 021/878-163 Branko
Mužjak star 20mes. Odličan radan i exterijeran pas, sa rodovnikom. Majka prvak
Srbije u radu i exterijeru. 065-642-0300.
HITNO I POVOLJNO!
ENGLESKI SETER - štenci, stari 2meseca. Spoj rada i lepote, Više puta pobednici Lovno-Kinoloških Kupova. Za svako štene garancija. Krstin Milan-Bata
064/57-47-758
Štenad lajki ekstra lovnih roditelja , moguća proba roditelja na DS, ekstra Rusko poreklo, sve sami šampioni u lepoti i
radu dokazani lovni psi...Zaviša telefon
063543516 Negotin
SLOBODAN ZA PARENJE SVIH TIPOVA KUJI ASTOR VOM HOUSE
UZELAC (odlican 5, 4 X PRM, 2 X R CAC
, CAC , R CACIB, IUO ) sve informacije
Gojko Limun Lukic Tel: 0637044305
Epanjel breton, štenci i odrasli sa titulama,
uvedeni u lov Tel: 063 8447472
NKD štenci šest meseci, poreklo PUPO,
Lamar Tel: 063 8447472
VAŠE MALE OGLASE i NJIHOV SADRŽAJ PO CENI OD 600 DINARA (SA PDV) MOŽETE DOSTAVITI:
PUTEM POŠTE NA ADRESU: Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 Petrovaradin
NA E-MAIL: [email protected]
SMS PORUKOM NA: 060/6432 222
Oglasi se uplaćuju na: Lorist Agencija Petrovaradin, 600,00 dinara na račun broj: 160-213600-58
Ne treba poziv na broj
Posle uplate pošaljite nam poštom uplatnicu kao dokaz da ste izvršili uplatu.
34
Ukusno jelo od fazana Sastojci:
• 1 očišćen i opran fazan
• 300 gr. domaće suve slanine
• 3 šargarepe
• 1 koren peršina
• ½ srednjeg korena celera
• 2 glavica crnog luka
• 2 veće glavice belog luka
• 2 kašike bobica kleke
• 1 dl vode
• 1 dl ulja
• lovor
so i biber po ukusu
Za marinadu - pac:
• 1 glavica belog luka
• 1 grančica ruzmarina
• 2 lista lovora
• so, biber
• 1 dl belog vina
Priprema:
Pripremiti marinadu tako što ćete u belo vino dodati na
listiće iseckan beli luk, ruzmarin, lovor, so i biber, sjediniti
smesu i preliti preko fazana te ostaviti preko noći u frižideru da odstoji. Povremeno ga prelivati sa sokom i okretati da
se sa svih strana natopi i upije začine.
Pečeni fazan u umaku od vina
Potrebno:
• 1 fazan
• 6 režnja domaće suve slanine
• 1 glavica crnog luka
• 5 kašika belog vina
• 1 dl kisele pavlake
• 1 čen belog luka
• 1 kašika maslaca
• so, mleveni biber, majčina dušica
Priprema:
Očišćenog fazana oprati i osušiti. Izmešati maslac i majčinu dušicu i staviti u utrobu fazana. Posoliti ga, pobiberiti
i obložiti slaninom, umotati belim koncem i staviti u tepsiju na rešetku. Peći u jako zagrejanoj pećnici (na 225oC
oko 10 minuta, smanijiti temperaturu i peći još 35 minuta.
Povremeno fazana prelivati sokom od pečenja i okretati da
se ravnomerno ispeče. Pečenog fazana izvaditi, iseći na komade i poređati na činiju. U sok od pečenja dodati seckani
luk i pržiti ga da postane staklast, doliti vino i napola ukuvati. Dodati pavlaku i ostaviti da kratko proključa, dodati
maslac i ostaviti da se otopi. Umak procediti i preliti preko
fazana. Odozgo poređati obloženu slaninu i poslužiti.
Kuvar
Sutradan iseći povrće (šargarepu, peršun, celer i luk na
kolutove) i složiti u vatrostalnu tepsiju koja ima poklopac,
ako nemate takvu posudu možete prekriti sa aluminijskom
folijom. Dodati neoljuštene čenove belog luka, lovorov list
i bobice kleke. Na povrće poređati komade fazana, prekriti
ih kriškama slanine koju pričvrstite čačkalicama.
Začiniti još po ukusu solju, biberom, dodati, vodu i peći
poklopljeno u dobro zagrejanoj rerni. Za vreme pečenja
meso povremeno zalivati sokom koje je pustilo.
Služiti uz restovani krompir ili povrće po želji. Fazan
spremljen na ovaj način je jako ukusan i sočan, samo pazite
da ga ne prepečete, jer će onda biti drvenast i suv.
Plećka divlje svinje u mleku
Potrebno:
• 1 plećka divlje svinje (do 1,5 kg)
• 25 dg suvih šljiva
• 2 l mleka
• 2 kašike domaćeg dodatka od povrća
• 6 kocki šećera
• 5 dg domaće dimljene seckane slanine
• 1 dl ulja
• so, mleveni biber, majčina dušica
Priprema:
U posudu staviti odstajalu plečku u salamuri, protrljanu
je smesom dodatka od povrća i bibera. Propržiti slaninu,
staviti u duguljastu tepsiju, staviti posoljenu plećku, a zatim preliti mlekom. Dinstati oko 2 sata u zagrejanoj pećnici i povremeno je prelivati sokom od mleka koje pomalo
isparava i zgušnjava se. Plećku povremeno okretati da se
podjednako peče sa svih strana. Dodati suve šljive u međuvremenu skuvane u malo vode i nastaviti pečenje da meso
potpuno omekša. Sud izvaditi iz pećnice, plećku staviti na
stranu i mleko ocediti. Posebno ušpinovati šećer u 1 dl
vode da se dobije svetli karamel. Pomešati ga sa mlekom
od pečenja i šljivama. Plećku iseći na odreske, poslagati je
na tanjire za služenje i preliti umakom. Služiti sa pireom od
krompira ili kiselih jabuka.
Download

w w w .lovackisavezvojvodine.com