NO
VA
ED
IC
IJ
A
1896.
GODINA V
^ASOPIS LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE
BROJ 4/23
JANUAR-FEBRUAR-MART 2012.
U ovom broju:
Razgovor s povodom
Marko Tica
predsednik
Skup{tine LSS
strana 4
Gde je istina
Odgovor
rukovodstvu
Lova~kom savezu
Vojvodine
strana 7
Preventiva
Sr~ani crv
u Srbiji agresor u srcu
strana 13
Biologija
divqa~i
Istra`ivawe
i ishrana
{akala
u Srbiji
www.e-lovac.rs
strana 27
Predstavqamo
U duhu lova~kog
prijateqstva
LU Lovac iz
Novog Pazara
strana 47
PRIRU^NIK ZA PRIPREMU
LOVA^KOG ISPITA
Posle du`eg ~ekawa, da do|e na red usagla{avawe teksta
Priru~nika za pripremu lova~kog ispita u Upravi za {ume
Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, obzirom na finansijsku podr{ku iz Buxetskog fonda za razvoj
lovstva, Priru~niku za pripremu lova~kog ispita je od{tanpan i spreman za kori{}ewe.
riru~nik za pripremu lova~kog ispita je ura|en u
skladu sa Zakonom o divqa~i i lovstvu (“Slu`beni
glasnik„ R.S. broj 18/2010) i Pravilnikom o lova~kom
ispitu (“Slu`beni glasnik„ R.S. broj 26/12), odnosno sa
Programom polagawa lova~kog ispita, koji sadr`i teorijski i prakti~ni deo. Ta ~iwenica, je razlog, da odgovori na neka pitawa nisu u potpunosti usagla{ena sa opredelewem nauke i
struke u oblasti lovstva, ali i autori i korisnici Priru~nika
za pripremu ispita moraju po{tovati odredbe zakona o divqa~i i
lovstvu i akata donetih na osnovu wega.
Priru~nik za pripremu lova~kog ispita namewen je prvenstveno licima, koja pola`u lova~ki ispit, a slu`i}e i iskusnim lovcima, da se upoznaju sa promewenim odnosima u lovstvu uslovqenim novim re{ewima u zakonima u oblasti lovstva, u~enicima i
studentima, koji u toku {kolovawa izu~avaju predmete vezane za
lovstvo i stru~nim licima zaposlenim kod korisnika lovi{ta,
ali i starijim lovcima, kao priru~ni podsetnik.
Priru~nik za pripremu lova~kog ispita, vrlo heterogenu materiju za polagawe lova~kog ispita prikazuje na jednostavan i sa`et na~in u vidu pitawa i odgovora. Materija prikazana u Priru~niku za pripremu lova~kog ispita obezbe|uje dovoqno informacija, da se polo`i lova~ki ispit i spremno krene lova~kim stazama. Kandidat, koji savlada ove tekstove sti~e osnovna znawa iz
oblasti lovstva, koja mu otvaraju put za uspe{no bavqewe lovom, kori{}ewe stru~ne literature i nastavak stru~nog obrazovawa u
oblasti lovstva i dalatnostima, koje dopuwuju lovstvo.
Priru~nik za pripremu lova~kog ispita upu}uje i poma`e pravnim licima, kaja }e obu~avati kandidate za polagawe lova~kog ispita, da obuku vr{e na jedinstven na~in.
Budu}i kandidati za polagawe lova~kog ispita dobili su {tivo
po kome }e se pripremati da polo`e lova~ki ispit i postanu punopravni ~lanovi velike asocijacije lovaca Srbije, ali i daqe je prisutna dilema koja proizilazi iz Pravilnika o polagawu lova~kog
ispita, po kome je prakti~no taj ispit nemogu}e sprovesti.
Ostaje nada, da reakciju resornog ministarstva, odnosno Uprave
za {ume ne}emo ~ekati dugo i da }e brzo uraditi izmene i dopune
Pravilnika za polagawe lova~kog ispita i tako omogu}iti wegovu
primenu.
P
DOBAR POGLED!
Radosavqevi} @ivko, dipl. in`. {umarstva
2
Lovac | januar-februar-mart 2013.
Foto: Jaroslav Pap
CENOVNIK OGLASNOG PROSTORA
“Lovac„ ~asopis Lova~kog saveza Srbije
1/1 strana (zadwa korica) . . . . . . . 181x275 . . . . . 40.000 din
1/1 strana (korica unutra) . . . . . . . 181x259 . . . . . 30.000 din
1/1 strana (unutra{wa). . . . . . . . . . 181x259 . . . . . 25.000 din
1/2 strana. . . . . . . . . . . . . . 181x127 / 88x259 . . . . . 12.000 din
1/4 strane . . . . . . . . . . . . . . . 181x57 / 88x127 . . . . . . 6.000 din
1/3 strane . . . . . . . . . . . . . . . 181x80 / 60x259 . . . . . . 8.000 din
1/8 strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88x61 . . . . . . 3.000 din
1/16 strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41x61 . . . . . . 2.000 din
Markica na naslovnoj strani . . . . . . 44x55 . . . . . . 5.000 din
Na ove cene dodaje se PDV.
Oglasna re{ewa, deklaracijom i dokazom o uplati
na e-mail, po{tom ili li~no u Lova~ki savez
Srbije, Alekse Nenadovi}a 19-23, 11000 Beograd.
Mali oglasi: do 20 re~i 500 dinara, svaka naredna
re~ 50 dinara. Slati na iste adrese ili na faks, uz
identifikacione podatke ogla{iva~a, fotokopiju
li~ne karte i dokaz o uplati.
Uplate na ra~un Lova~kog saveza Srbije
160-59269-70 Banka Intesa poziv na broj 189
Informacije na telefon 011/3442-046.
UVODNIK
^vrsto povezana lova~ka organizacija je imperativ.
Neophodno je da pove`emo redove, ostvarimo izgubqeno
jedinstvo, poquqano i izgubqeno poverewe izme|u lovnih
radnika, koji su na ~elnim pozicijama, jasno defini{emo
ciqeve i zajedni~kim snagama delujemo da se lovstvu, a pre
svega lova~kim udru`ewima i Savezima povrati ugled,
dostojanstvo i status.
Svi zajedno i slo`no se moramo zalo`iti da se hitno pristupi izmenama
i dopunama postoje}eg Zakona o divqa~i i lovstvu, {to ukqu~uje i do sada
donete pravilnike, koji preteranim administrirawem ote`avaju rad
lova~kih udru`ewa. Samo tako }emo uspeti da izvr{imo na{u kqu~nu
ulogu, a to je odbrana interesa lovaca i lova~kih udru`ewa. Lova~ki savez
Srbije }e i daqe biti stru~ni servis lova~kih udru`ewa i nosilac brojnih
aktivnosti, a naro~ito u domenu struke, gde }e Slu`ba LSS kao
kvalifikovana, iskusna i dobro opremqena raditi na izvr{avawu niza
zadataka koji nas o~ekuju.
Nastoja}emo da u narednom planskom periodu budemo saradnik i partner
nadle`nog ministarstva. Savez je kadrovski, stru~no, tehni~ki i
materijalno opremqen za obavqawe niza poslova, u pogledu izrade
konkursne dokumentacije za dobijawe lovi{ta na gazdovawe, izradu
programa razvoja lovno-uzgojnih podru~ja, lovnih osnova i elaborata za
osnivawe lovi{ta. Savez je ranije sve ovo efikasno i uspe{no obavqao.
Interes lovstva je po{tovawe tradicije, dosada{weg rada i u~inka,
{to sve treba da doprinese da predstoje}a zakonska re{ewa budu
su{tinski podsticajna, u funkciji o~uvawa biodiverziteta, u interesu
lovi{ta, divqa~i, lova~kih udru`ewa i lovaca.
Sada nam predstoji povezivawe redova uveliko poquqane i razjediwene
lova~ke organizacije. Treba da donesemo niz jasnih i preciznih odluka,
prevazi|emo razmimoila`ewa i re{imo postoje}e probleme. U ovom
prelomnom momentu neophodno je definisati ustrojstvo i budu}u ulogu
Lova~kog saveza Srbije i otklonimo nesporazume i smetwe koje ote`avaju
funkcionisawe i rad LSS.
Predsednik LSS
prof. dr Zoran Popovi}
Foto na naslovnoj strani:
Jaroslav Pap
Novo u lova~koj biblioteci
List Lova~kog saveza Srbije
Alekse Nenadovi}a 19-23
11000 Beograd
Tel.: 011/34442-046, 011/3442-467
Faks: 011/3442-477
e-mail: [email protected]
www.e-lovac.rs
...........................
Izdava~:
Lova~ki savez Srbije
...........................
Za izdava~a:
predsednik prof. dr Zoran Popovi}
...........................
Predsednik ure|iva~kog odbora:
dr Branislav @ivkovi}
...........................
^lanovi:
dr Vladimir Videnovi}
dr Dragan Sin|eli}
dr Ninoslav \eli}
Matovi} Zoran
Ilija Elezovi}
Goran Jevremovi}
Stefanovi} Milan
dr Risto Prentovi}
Dragan Markovi} - Kudro
...........................
Redakcija:
prof. dr Zoran Popovi}, Miroslav Jovanovi},
dipl. in`. Svetislav Tatovi}, prof. dr
Miodrag Ze~evi}, dipl. in`. Aleksandar
Tucakovi}, Svetislav Stojanovi}, dipl. in`.
Vuki} Kosti}, dipl. in`. Boris Baji}, dipl.
pravnik Vladislav Mladenovi}
...........................
Stru~ni saradnici i dopisnici:
dr Danilo Todorovi}, Sowa Petrovi}
Obradovi}, Aleksandar Henc, dr Slobodan
Puzovi}, Stevan Petrovi}, dr Bratislav
Gruba~, dr Zoran Stanimirovi}, Sla|ana
\ur|evi}, Sa{a Ili}, in`. Neboj{a Stojanovi},
Sawa Mom~ilovi}, Zoran Bo{kovi}
...........................
Produkcija:
Lova~ki savez Srbije
Alekse Nenadovi}a 19-23
11000 Beograd
...........................
Glavni i odgovorni urednik:
dipl. in`. Aleksandar Panteli}
011/3442-046
...........................
Urednik internet izdawa “e-lovac„:
prof. Sofija Filipovi}
...........................
Dizajn i priprema:
Jelena Dugali} Mila{inovi},
Slobodan Srem~evi}, Zoran Spahi}
...........................
Urednik fotografije:
Jaroslav Pap
...........................
Direktor marketinga:
dipl. in`. Rodoqub Haxi Ceni}
...........................
Fotoreporter - tehni~ka slu`ba:
Stojan Vijatov
...........................
[tampa:
d.o.o. Beograd
...........................
Oglasi:
Svi komercijalni oglasi moraju biti uskla|eni
sa Zakonom o ogla{avawu i prate}im
propisima vezanim za tu oblast
LOVAC, List Lova~kog saveza Srbije/
glavni i odgovorni urednik
dipl. in`. Aleksandar Panteli}
Beograd (Alekse Nenadovi}a 19-23): Lova~ki
savez Srbije, 2009, (Beograd, Kosmos d.o.o) - 30 cm
Mese~no-Nastavqa tradiciju ~asopisa Lovac
iz 1896. godine
ISSN 1821-2891-Lovac (2009)
COBIS.SR-ID 170349068
Lovac | januar-februar-mart 2013.
3
AKTUELNO
Razgovor sa povodom
Prekretnica
Marko Tica,
predsednik Skup{tine LSS
„ ^lanstvo o~ekuje vesti u vezi organizacionih pitawa. [ta radi
LSS na tom poqu?
Zbog sveukupnih zbivawa u minulom periodu LSS se ne nalazi u zavidnom polo`aju. Me|utim, najva`nije je da se iza{lo iz blokade rada organa i tela tako da se Savez
nalazi na putu izlaska iz krize pa
se mo`e re}i da je ve} pred izlaznim vratima. LSS obuhvata celovito podru~je Republike Srbije pa
je nezamislivo da neki delovi, odnosno LU ne budu pod wegovim
okriqem. Sloboda udru`ivawa i
princip dobrovoqnosti omogu}uju
lova~kim udru`ewima da se u~lawuju u Savez, koji {titi wihove interese, pru`a im pomo} i usluge i
da istupaju iz ~lanstva zavisno od
svejih interesa i voqe.
„ Milan Pa`in uporno navodi neke nepravilnosti, o ~emu je re~?
Naju`e rukovodstvo LSV je nepo{tuju}i Odluku Skup{tine LSV
a ni odluke skup{tina lova~kih
udru`ewa kao i odredbe Statuta
LSS u delu pla}awa ~lanarine,
u~inilo da je LSV usvajawem svog
Statuta i wegovom registracijom
kod APR istupio iz ~lanstva LSS
i tim ~inom iskqu~io i lova~ka
udru`ewa iz Vojvodine iz ~lanstva
u LSS.
Takvi stavovi su suprotni voqi
lovaca iz Vojvodine.
„ [ta je sa statusom LU osniva~a
LSCS?
Odre|eni broj lova~kih udru`ewa udru`enih u LSCS sa ssa 6000
lovaca, ne po{tuje zakon i Statut
LSS, niti su obavestili LSS da
istupaju iz ~lanstva. O~ito da se
radi o voqi pojedinaca i nekih wi-
4
Lovac | januar-februar-mart 2013.
Smatram da je ovo veoma zna~ajan trenutak za lovstvo Srbije koje se nalazi
na prekretnici, da lovci u {to ve}em
broju do|u na skup{tinu i daju svoj doprinos usvajawu novih odredaba Statuta
po meri lovaca. Da razmotre Izve{taje
o radu, daju svoje ocene i uka`u na nedostatke a potom da zajedni~ki trasiramo
nove pravce razvoja i unapre|ewa lovstva ~emu svi te`imo.
hovih interesa o ~emu treba da se izjasni ~lanstvo
LU, osniva~i LSCS. Tako|e mogu re}i i to da su neka LU uvidela da su bili u zabludi pa nas obave{tavaju da ostaju u ~lanstvu LSS.
„ [ta je sa statusom LS KiM?
LSS je konstatno na najboqe na~ine pomagao lovce Kosova i Metohije, {to }e ~initi i nadaqe. LS
KiM je izvr{io novu registraciju u APR, i podneo
zahtev za prijem u LSS tako da wihov status nije
sporan, obzirom da po{tuju Statut LSS.
IZ RADA LSS
„ Koji su po Vama kqu~ni problemi u
funkcionisawu LSS?
LSS jeste krovna organizacija lovaca
i LU Srbije i prepoznata nacionalna
asocijacija lovaca po Zakonu o sportu
Srbije. Sada neki pojedinci poku{avaju
sebe i LSV i LSCS uzdi}i u isti ravan
sa LSS {to nije mogu}e pa }e morati da
se zadovoqe sa zakonskim i statutarnim
mogu}nostima ili ~lanstvom u LSS.
„ Neki osporavaju regularnost Skup{tine odr`ane u Smederevu. Koji argumenti govore suprotno?
Ja tvrdim da je Skup{tina u Smederevu
legitimna, legalna i da je donela va`ne
statusne odluke o unapre|ewu rada Saveza, sa punova`nim kvorumom. Tra`im i
zahtevam da te odluke svi po{tuju sve dok
ih Skup{tina ne promeni ili ne stavi
van snage. Sve su donete voqom ve}ine u
skladu sa zakonom, va`e}im Statutom i
Poslovnikom o radu. Svi koji su nezadovoqni radom Saveza ili pojedinaca, svoje
nezadovoqstvo su trebali izneti javno kada se raspravqalo o Izve{tajima o radu i
poslovawu i tra`iti promene. Sa moje
Nastavak na strani 6 >>>
Poruka
Da me|usobne razmirice ostanu iza nas i da krupnim koracima krenemo napred. Da se okrenemo drugim temama, da snagu znawe i energiju usmerimo u pravcu edukovawa kadrova, uz pomo} struke pospe{imo ulagawe u lovi{ta, pove}awe fondova divqa~i, da pravimo nove
programe i lovstvo di`emo na vi{i nivo. Da u saradwi sa resornim
ministarstvom otklonimo nedostatke i odredbe u pravilnicima koje
nisu sprovodive u praksi i lovcima zadaju velike probleme. Da kroz
razne vidove pomo}i pomognemo udru`ewima na otklawawu posledica pro{logodi{we su{e koja je prouzrokovala i smawe fondova divqa~i i finansijske te{ko}e.To ho}emo i mo`emo!
Lovac | januar-februar-mart 2013.
5
AKTUELNO
IZ RADA LSS
AKTUELNO IZ
RADA LSS
Nastavak sa strane 5
REAGOVAWE
strane nije bilo nedoslednosti ali sam ~inio napore
da se na|u kompromisna re{ewa po odre|enim pitawima uz maksimalno razumevawe i toleranciju kako bi
~lanstvo odr`ao na okupu. Ta zalagawa nisu dala o~ekivane rezultate jer su neki imali za ciq da sru{e
Skup{tinu {to im nije po{lo za rukom. @elim da naglasim da sam na Skup{tini u Smederevu stavio svoj
mandat na izja{wavawe o mom poverewu i napustio salu na petnaestak minuta.
Delegati o tom pitawu nisu hteli da raspravqaju
verovatno smatraju}i da nema osnova. Nije mi poznato da li su to isto uradili rukovodioci LSV i
LSCS.
„ Vidite li odgovornost za stawe u LSS?
Svi koji smo u LSS odgovorni smo na neki na~in
za trenutni polo`aj Saveza. Najvi{e nezadovoqstva
izaziva izvr{na funkcija koja nije u mom domenu i
nadle`nosti tako da za taj deo ne mogu snositi odgovornost.
„ Ka`ete da su odluke Skup{tine u Smederevu legalne, i da se sprovode.
Rekao sam za Skup{tinu u Smederevu da je u potpunosti legalna.
Prilikom napu{tawa sale, svega 11 delegata je
predalo glasa~ke listi}e i delegatske bexeve tako
da su za mene i radno predsedni{to samo oni zvani~no napustili Skup{tinu {to nije smetalo daqem
radu i kovrumu.
Zlonamernici ka`u da ih je 55 ili 59 napustilo
Skup{tinu. Tra`io sam, pozivam iste i molim da
objave spisak sa imenima svih koji su napustili sednicu da se javnost uveri ko govori neistinu.
~lanice FACE
7
6
Lovac | januar-februar-mart 2013.
miliona lovaca
„ Jedna od odluka naredne Skup{tine je
izmena i dopuna Statuta.
U toku je procedura realizacije dono{ewa odluke Skup{tine u funkciji dono{ewa izmena i dopuna Statuta LSS sa
ciqem da se neke odredbe izmene, dopune
i pojasne kako bi otklonili odre|ene nedostatke i nejasno}e koje su u dobroj meri dovele do razli~itih i spornih tuma~ewa i problema. Jedan od ciqeva je da se
broj ~lanova organa i tela smawi, Savez
racionalizuje i doprinese boqoj unutra{woj organizaciji i efikasnijem radu i
smawewu sveukupnih tro{kova.
Statutarne odredbe omogu}avaju povratak svih koji su istupili iz ~lanstva i defini{e status novih ~lanova i
~lanica koje imaju iste ciqeve. Usvajawem izmena Statuta najverovatnije slede izbori koji treba da donesu ne{to novo u Lova~koj organizaciji, nadam se u
funkciji pravazila`ewa problema u
LSS.
„ Kako ocewujete odnose i rad u LSS?
Moj odnos sa dr Popovi}em, predsednikom LSS je korektan i na nivou na{ih funkcija. Ja sam u otvorenom pismu
tra`io od wega i sekretara, sprovo|ewe
reformi i druga~iji i efikasniji pristup u izvr{avawu zadataka i zahteva
lova~kih udru`ewa i lovaca sa terena.
„ Koja je Va{a poruka ~lanstvu?
Smatram da nije dobro {to se u lova~koj organizaciji dosta vremena i energije tro{i na me|usobne optu`be, i zno{ewe neistina i podno{ewe raznih neosnovanih tu`bi, {to sve ko{ta i ide po
xepu lovaca, koji u ovim te{kim vremenima jedva izdvajaju pare za ~lanarinu.
Treba da se okrenemo efikasnijoj organizaciji LSS i ostvarivawu wegovih
ciqeva, stru~nom radu, izradi programa, edukovawu kadrova, poboq{awu stani{nih uslova za divqa~, unapre|ewu
lovstva u celini i izgradimo odnose u
lovstvu i lova~koj organizaciji za uzor
u ovom dru{tvu, podrazumeva se sve u
skladu sa zakonima i Statuom LSS.
GDE JE ISTINA?
Zbivawa, postupawa, ~iwenice, Statut LSV kroz
prizmu propisa daje odgovor
(Pismo upu}eno ~lanovima Skup{tine Lova~kog saveza Vojvodine)
Po{tovane kolege,
Vi{e nego iznena|eni smo sa kojom
ostra{}enosti podnosioci izve{taja
Upravnom odboru LSV uporno
dezinformi{u lova~ku javnost pa i
organe LSV u vezi rada i aktivnosti
LSS.
U ciqu izvornog informisawa organa
LSV i {ire zainteresovane lova~ke
javnosti Vojvodine potse}amo da:
a. Nijedan organ LSS nije iskqu~io LSV
iz ~lanstva LSS ve} je to uradila
Skup{tina LSV usvajawem novog
statuta LSV dana 20. avgusta 2010. godine
odnosno odlukom – neuskla|ivawem
statuta LSV sa Zakonom o udru`ewima i
statutom LSS {to je imalo za posledicu
prestanak ~lanstva LSV u LSS shodno
~lanu 52. odnosno 76. Statuta LSS.
Svako lova~ko udru`ewe iz Vojvodine
koje je svoj statut uskladilo sa Zakonom
o udru`ewima i Statutom LSS mo`e
podneti zahtev za kontinuitet ~lanstva
u LSS ukoliko to `eli i da pod
propisanim uslovima ostvaruje svoja
prava i obaveze u skladu sa statutom
LSS. Nova lova~ka udru`ewa (nastala
podelom LU) tako|e mogu podneti
zahtev za kontinuitet ~lanstva dok
novoosnovana lova~ka udru`ewa moraju
podneti zahtev za prijem u ~lanstvo
LSS ukoliko to `ele.
Lova~ka udru`ewa iz Vojvodine
krivce za wihov sada{wi status mogu
da tra`e u rukovodstvu LSV a ne u
organima LSS. Nema dileme da je
ustavna i zakonska mogu}nost sloboda
udru`ivawa, ali i obaveza po{tovawa
akata LSS ~iji su ~lan, sve dok wihovi
organi ne donesu odluku o istupawu iz
~lanstva, u ovom slu~aju LSS.
b. [to se ti~e Saveza lova~kih
oganizacija KIM wih je APR po
slu`benoj du`nosti brisao iz registra
20. juna 2011. godine {to je imalo za
posledicu prestanak ~lanstva u LSS
po sili zakona. LS KIM je nakon upisa
kod APR podneo zahtev za ponovni
prijem u LSS, a to isto }e morati
uraditi LSV ukoliko `eli ~lanstvo u
LSS naravno pod istim uslovima kao i
sva lova~ka udru`ewa. LSV bi mogao i
da se pripoji LSS (~lan 60. Statuta),
ako takvu odluku donese Skup{tina
LSV, a Skup{tina LSS istu prihvati.
Ugra|ivawe u status i ~lanarinu LSS
nije mogu}e a upravo to ho}e
rukovodstvo LSV, LSCG i svi ostali
savezi koje pomiwu.
v. Osniva~i LSCS su nekoliko lova~kih
udru`ewa ~lanova LSS {to je u skladu
sa ustavnim i zakonskim mogu}nostima
ali nije mogu}e osnivawe LSCS kao
pravnog lica i wegovo ugra|ivawe u
status i ~lanarinu LSS. LSCS je briga
wegovih osniva~a a wegovi osniva~i
moraju po{tovati ~lanska prava i
obaveze u LSS sve dok wihovi nadle`ni
organi tih lova~kih udru`ewa ne donesu
odluku o istupawu iz ~lanstva.
Po{tovane kolege lovci,
Floskula – “transformacija LSS„
tobo`e po `eqi lovaca Srbije potekla je
na 7. sednici Upravnog odbora LSS od
pojedinih rukovodioca regionalnih i
pokrajinskih lova~kih saveza, u nameri
ograni~avawa ustavnih i zakonskih prava
lova~kih udru`ewa u Srbiji, ali i
raspodele lova~kih para i imovine po
regionima iako para vi{e nema niti je to
`eqa lovaca Srbije.
Lovcima Srbije treba racionalan,
efikasan i jeftin LSS a ne {est ili
vi{e lova~kih saveza, {est stru~nih
slu`bi, {est skup{tina, {est upravnih
odbora, i drugih tela.
Na{a je namera, uva`ene kolege, da
budete izvorno informisani umesto
dezinformisani o radu LSS i wegovih
organa. Svaka statusna promena je mogu}a
ukoliko je u interesu lovaca i lova~kih
udru`ewa Srbije iako je u skladu sa
zakonom i Statutom LSS. Skup{tina
odr`ana 30. juna u Smederevu je donela
odgovoraju}e odluke u ciqu o~uvawa LSS
kao asocijacije lovaca i lova~ih udru`ewa
Srbije, tradicije koja traje 117 godina.
U tom statusu LSS nastavqa
aktivnosti, pa u tom smislu molim sva
lova~ka udru`ewa ~lanove LSS da
po{tuju statutarana prava i obaveze i o
tome obaveste LSS, odnosno o nastavku
kontinuiteta ~lanstva ili da dostave
odluku skup{tine lova~kog udru`ewa
~lana LSS da istupaju iz ~lanstva LSS.
Bilo koja od ova dva re{ewa su
zakonita, ali ne i nepo{tovawe zakona i
Statuta LSS a pri tom za to optu`ivati
rukovodstvo LSS uz dezinfomrisawe
organa LSV, LSCS i {ire javnosti kako
to ~ine rukovodstva ova dva lova~ka
saveza.
To nije ni korektno ni po{teno ali je
vi{estruko {tetno za lovce i lova~ka
udru`ewa Srbije u trenutku kada je
lovcima i LU LSS vi{e nego ikada
potreban i zato mu dajmo podr{ku ali i
tra`imo rezultate, a rezultate mo`e
posti}i jedino jedinstvo LSS.
S po{tovawem,
Predsednik LSS-a
Prof.dr Zoran Popovi} s.r.
Lovac | januar-februar-mart 2013.
7
AKTUELNO
AKTIVNOSTI SAVEZA
IZ RADA LSS
SAVET ZAPADNOG
LOVNOG REGIONA
UPRAVNI ODBOR
UTVRDIO IZMENE I DOPUNE
STATUTA I DATUM SKUP[TINE LSS
8
Lovac | januar-februar-mart 2013.
va 6,7,12 i 50 Statuta). Nakon glasawa
ove izmene i dopune su jednoglasno prihva}ene kao predlog Odluke Skup{tine
o izmena i dopunama Statuta LSS.
Doneta je odluka i utvr|en je predlog
odluke o prijemu u ~lanstvo lova~kih
udru`ewa koja su podnela molbu za u~lawewe.
Odlu~eno je da se prime u ~lanstvo lova~ka udru`ewa registrovana na teritoriji AP Vojvodine koja su pravni sledbenici lova~kih udru`ewa koja su prestala
da postoje wihovim osnivawem, koja su ispunila sve statutarne obaveze prema LSS.
Isto tako, odlu~eno je da se prime u
~lanstvo, u kategoriju ostali ~lanovi, bez
predstavnika u skup{tini LSS: LU Javorac iz Razbojne (op{tina Brus), LU Bigar
iz Bigrenice (op{tina ]uprija), Damski
lova~ki klub (op{tina Be~ej) i Safari
klub Srbija, SCI-Serbia (grad Novi Sad).
Na predlog predsednika skup{tine
Lova~kog saveza Srbije, Marka Tice,
doneta je odluka da se sednica skup{tine odr`i 16. marta 2013. godine. On je za-
molio zakonskog zastupnika
LSS da mu dostavi spisak ~lanova skup{tine LSS koji se pozivaju na predstoje}u sednicu skup{tine.
Nakon diskusije koja se potom
razvila, doneta je odluka da se
na sednicu skup{tine LSS ne
poziva 19 LU kojima je prestalo
~lanstvo i 18 LU koji su podneli tu`bu protiv LSS zbog prekida ~lanstva.
Tako|e je odlu~eno da se na
sednicu skup{tine LSS pozovu
sva ostala lova~ka udru`ewa koja su u nekom statusu, s tim, {to
se ne}e verifikovati mandati
onim predstavnicima lova~kih
udru`ewa koja su obavezu pla}awa ~lanarine izvr{ila u iznosu
mawem od 30% godi{we ~lanarine, te stoga ne}e mo}i da u~estvuju u radu organa i tela LSS.
LOVNI REGIONI
Sednica skup{tine u martu
Upravni odbor Lova~kog saveza Srbije je odr`ao svoju dvadesetu sednicu 11. februara 2013.
godine u Beogradu. ^lanovi UO radili su
u sastavu Zoran Popovi}, Vladimir Videnovi}, Zoran Aleksi}, Boban Lazi},
Miomir \uki}, Sla|an Markovi}, Veqko Aleksi}, Dragan Sin|eli}, Radojko
Gruji}, Milomir Jovanovi}, Milutin
\or|evi}, Milo{ Panteli} i Zoran Mitri}. UO LSS je imao kvorum za punova`no odlu~ivawe, obzirom da je od ukupno
20, sednici prisustvovalo 13 ~lanova.
Razmatrana su mnoga zna~ajna pitawa,
ali je sednica protekla u znaku izmena i
dopuna statuta Lova~kog saveza Srbije.
Predsednik UO LSS, prof. dr Zoran
Popovi} je informisao prisutne da je
Komisija UO LSS, formirana na sednici odr`anoj 22.01.2013. godine, odr`ala
sastanak u ~etvrtak 24.01.2013. godine i
usaglasila izmene i dopune Statuta Lova~kog saveza Srbije, (uz izdvojen stav
Aleksandra ]erani}a po pitawu ~lano-
IZ RADA LSS
Novoizabrani
predsednik regiona
Zoran Mitri}
iz Loznice
IZABRAN PREDSEDNIK REGIONA
U Kosjeri}u je dana 26.12.2012. godine, odr`ana je sednica Saveta zapadnog lovnog regiona.
Sednicom je predsedavao predsednik lovnog regiona Zoran Markovi}. U ime lokalne samouprave, prisutne je pozdravio i obratio im se
predsednik Op{tine Kosjeri}, g-din Milijan
Stojani}. Predsednik lovnog regiona je predlo`io izmenu dnevnog reda, odnosno predlo`io je
da se pre prve ta~ke dnevnog reda izvr{i izbor
novog predsednika lovnog regiona, obzirom da
on daje ostavku na to mesto.
Predlog je prihva}en i za mesto novog predsednika predlo`eni su g-din Zoran Mitri} –
predsednik LU “Gu~evo„ iz Loznice i g-din Zoran Simeunovi}-predsednik LU “Aleksa Dejo-
vi}„ iz U`ica. Ve}inom glasova ~lanova Saveta, za novog predsednika Zapadnog lovnog regiona izabran je g-din Zoran Mitri}. Zahvaliv{i
se prisutnima, novoizabrani predsednik Saveta nastavio je da predsedava sednicom.
PREDSTAVNICI SVIH
[email protected] U SKUP[TINI LSS
Komentari{u}i predlog izmena i dopuna
Statuta LSS, preovladalo je mi{qewe da
Skup{tinu LSS treba, kao i do sada, da ~ine
predstavnici svih lova~kih udru`ewa, ~lanova
LSS-a. Obzirom da su diskutanti izneli svoje
primedbe na predlo`ene izmene Statuta, zakqu~eno je da Milo{ Panteli} napravi predNastavak na strani 10 >>>
Redakcija
Lovac | januar-februar-mart 2013.
9
AKTIVNOSTI SAVEZA
IZ RADA LSS
SAVET CENTRALNOG
LOVNOG REGIONA
loge izmena na nivou lovnog
regiona, uva`avaju}i predloge date na sednici i da ih dostavi statutarnoj komisiji.
NEDOUMICE U
PRIMENI ZAKONA
Tako|e, govorilo se i o odre|enim problemima u sprovo|ewu novog zakona. Oceweno je da postoje dosta nedoumica u primeni zakona, a da pojedina re{ewa
iz podzakonskih akata-pravilnika ne
olak{avaju, nego produbquju postoje}e
probleme. Konstatovano je da je su{a kao
elementarna nepogoda uzrokovala {tete
na divqa~i i da planovi odstrela nisu
ostvareni u planiranom obimu, a korisnici lovi{ta su uplatili naknadu ministarstvu za kori{}ewe lovostajem za{ti}ene divqa~i. Postavqeno je i pitawe po-
10
Lovac | januar-februar-mart 2013.
vra}aja sredstava, tim povodom. Zakqu~eno je, da je ove godine distribucija lovnih
karti bila dosta nea`urna i da se mora
uticati na odgovorne u Upravi za {ume, da
distribuciju lovnih karata za slede}u sezonu poveri Savezu, koji je tehni~ki osposobqen ima odre|enu rutinu u ovom poslu.
Postavqeno je i pitawe isplate drugog dela sredstava iz Bu`etskog fonda vezano
za odobrene projekte, za koje je ministar-
stvo sa korisnicima sredstava potpisalo ugovore. Posebno je apostrifirana ~iwenica, da je cena `ivog zeca u nabavci predvi|ena ugovorom,
znatno ni`a od wegove realne cene i da }e korisnici
sredstava obzirom da je ugovorom definisan broj jedinki `ivog zeca biti u odre|enom finansijskom neskladu.
Jedan broj ~lanova Saveta izrazio je nezadovqstvo, ~iwenicom da su dva puta konkurisali za sredstva iz Buxetskog fonda, a da nikada nisu
dobili odgovor, u ovom slu~aju negativan.
Ovo je oceweno kao jedna nekorektnost u
komunikaciji Uprave za {ume sa korisnicima lovi{ta, odnosno onima koji “pune„
Buxetski fond.
Svetislav Tatovi},
dipl.ing.{um.
LOVNI REGIONI
Nastavak sa strane 5
Novoizabrani
predsednik regiona
Ivan Pre{i}
iz Lapova
IZABRAN PREDSEDNIK REGIONA
Dana 24.12.2012. godine, odr`ana je sednica
Saveta centralnog lovnog regiona. Po{to je
lova~ko udru`ewe dosada{weg predsednika
lovnog regiona iskqu~eno iz Lova~kog saveza
Srbije, upra`weno mesto, popuweno je izborom
novog predsednika. Obzirom da je bio anga`ovan u koordinacionom telu lovnog regiona
(izabrano na sednici od 27.12.2011. godine u
Svilajncu), za predsednika je predlo`en ~lan
saveta iz Lapova g-din Ivan Pre{i}. Jednoglasnom odlukom, g-din Pre{e}, izabran je za novog predsednika Centralnog lovnog
regiona.
Diskutovalo se i o efektima formirawa
Lova~ke komore Srbije. Zakqu~eno je, da je
uloga komore utvr|ena zakonom, na`alost oti{la u sasvim drugom pravcu i kako je rekao jedan od diskutanata, ona je danas na `alost ve}ine zaposlenih u lovstvu postala jedno vrlo profitabilno preduze}e, iako je osnovana u skladu sa Zakonom o udru`ewima.
Svetislav Tatovi} iz Slu`be LSS-a, pojasnio je razloge sudskog spora koji vodi protiv
Agencije za privredne registre, a sve vezano za
na~in formirawa komore i upisa komore u registar APR-a.
[TETE I TROVAWE
DIVQA^I
IZMENE PRAVILNIKA
Diskutovalo se o problemima u sprovo|ewu zakona i primeni prate}ih akata proisteklih iz zakona. Predsednik Saveza, prof. dr Zoran Popovi}, informisao je prisutne da je u postupku izrada
predloga izmena svih do sada objavqenih pravilnika, koji }e po zavr{etku, biti dostavqeni nadle`nim u Upravi za {ume. Data je puna
podr{ka Slu`bi Saveza da okon~a zapo~eti
posao. Zajedni~ka ocena je, da postoje ozbiqni
probemi u primeni zakona, a da pojedina re{ewa iz prate}ih akata ote`avaju wihovu primenu u praksi, umesto da pojednostave komplikovane birokratske procedure.
Predsednik Lova~kog saveza Srbije je informisao ~lanove saveta lovnog regiona o dinamici izrade predloga izmena i dopuna Statuta LSS-a, o postavqewu g-dina Perice Grbi}a
za Direktora Uprave za {ume i o detaqima razgovora sa wim vezano za pokretawe inicijative za izmene ili izradu novog Zakona o divqa~i
i lovstvu.
^lanovi saveta su upoznali
prisutne o aktuelnim problemima u gazdovawu lovi{tima
({tete od divqa~i i na divqa~i, sudska praksa u re{evawu sporova vezano za {tete, pojava trovawa divqa~i). ^lan saveta lovnog regiona iz Bato~ine upoznao je prisutne o detaqima
uginu}a fazanskih pili}a nabavqenih u fazaneriji LU “[umadija„ iz Kragujevca, u postupku je sudski spor.
O {tetama od vuka u lovi{tu “Vrwa~ka reka„ i potrebi za revizijom plana gazdovawa, izvestio je ~lan saveta iz Vrwa~ke Bawe. Prisutni su informisani o tome da je Lova~ko udru`ewe “Vojvoda Lune„ iz Vrwa~ke Bawe ~esto
“na tapetu„ jednog “lova~kog ~asopisa„ i da su
pod stalnim pritiskom razli~itih inspekcija,
{to je posledica stalnih prijava od strane biv{ih ~lanova udru`ewa.
O pojavi, odnosno tendenciji dela Lova~kog
udru`ewa “Vojvoda Milan Obrenovi}„ da izvrNastavak na strani 12 >>>
Lovac | januar-februar-mart 2013.
11
PREVENTIVA
Agresori
u srcu
omarac ne bira koga }e da ugrize – psa koji je sa vlasnikom u
{etwi pored Save, lova~kog
psa u {umi ili razigranog psa
sa decom u parku. Ako je komarac zara`en, ujedom }e preneti larve sr~anog crva (Dirofilaria immitis) u krvotok psa.
Sr~ani crv `ivi u srcu i krvnim sudovima
i po tome je dobio ime. Sama pomisao da se
nekakav crv uvukao u va{eg psa, u jedan od
najvitalnijih organa - srce je veoma uznemiruju}a, a takva ~iwenica mo`e samo govoriti da je ova bolest (dirofilarioza)
potencijalno smrtonosna.
Usled klimatskih promena i evolucije
samih komaraca, zara`eni komarac je za sada jedini poznat krivac za {irewe ove bolesti. U kontaktu psa i komarca dolazi do
K
Nastavak sa strane 11
SAVET ISTO^NOG
LOVNOG REGIONA
{e podelu sada{weg lovi{ta
“Takovo„, izvestili su ~lan saveta iz Gorweg Milanovca i
upravnik pomenutog lovi{ta.
Govorilo se i o problemu postavqawa i odr`avawa saobra}ajnih znakova “divqa~ na putu„. ^lan Saveta iz Velikog
Popovi}a, istakao je da 10 godina ~eka na odgovor nadle`nih u
vezi sa postavqawem ovog saobra}ajnog znaka.
IZMENE I DOPUNE
STATUTA LSS
Obzirom da je predlog izmena i dopuna Statuta dostavqen
~lanovima LSS-a na javnu raspravu, shodno tome, ~lanovi saveta su stavili odre|ene primedbe na pojedine delove dostavqenog materijala. Zakqu~eno
je da se svi predlozi dostave
Savezu, odnosno Statutarnoj
komisiji u daqu nadle`nost.
Posebno je apostrofirano, da
Skup{tinu LSS-a moraju ~initi, kao i do sada predstavnici
svih lova~kih udru`ewa, ~lanova LSS-a, a da se postoje}i
predlog (na 1.000 lovaca u lovnoj oblasti-jedan ~lan Skup{tine) bri{e.
Vuki} Kosti},
dipl. ing. {um.
12
Lovac | januar-februar-mart 2013.
NEGOTINSKA
INICIJATIVA
S
ednica Saveta Isto~nog lovnog regiona je odr`ana 28 decembra 2012. godine u Negotinu. Na po~etku sednice
utvr|eno da je prisutno 15
Lova~kih udru`ewa od 38, koliko ih je
platilio ~lanarinu. Prisustvovali su
~lanovi Saveta lovne oblasti iz udru`ewa: “Pomoravqe„ Osipaonica, “[umadija„ Drugovac, Pomoravqe„ Velika
Plana, “Vojvoda Milenko„ Po`arevac,
“Resava„ Poqana, “Stig„ Bo`evac, “Mini}evo„ Mini}evo, “Jelen„ Ku~evo,
“Kqu~„ Kladovo, “Timok„ Mali Izvor,
“Kraqevica„ Zaje~ar, “Zvezdan„ Zvezdan, “Vr{ka ^uka„ Grqan, “\erdap„
Dowi Milanovac i “Hajduk Veqko„ Negotin.
Sednici su prisustvovali predsednik
Lova~kog saveza Srbije dr Zoran Popovi} (koji je i predsedavao sednicom) i
predsednik skup{tine Lova~kog saveza
Srbije Marko Tica. Pre po~etka rada
sve prisutne je, u ime doma}ina, pozdravio Josip Bajer, zamenik predsednika
LU “Hajduk Veqko„ Negotin.
Posle diskusija po dnevnom redu jednoglasno su doneta odluka o pokretawu
slede}ih
prenosa larve u krvotok psa, gde se u narednih 6-8 meseci
razvijaju odrasli oblici sr~anog crva koji mogu dosti}i du`inu i do neverovatnih 25-30 cm. Oni daqe nastavqaju da se
razmno`avaju, proizvode}i tako nove infektivne oblike,
koje naredni komarac ako je u kontaktu sa tim psom unosi u
sebe i postaje izvor infekcije za narednog psa.
Postavqa se pitawe: Da li je ova bolest zastupqena u Srbiji? Odgovor je DA. U posledwih 3 do 5 godina broj slu~ajeva se pove}ava i svedok sam ozbiqnih posledica kod pasa koje vi|am u svojoj veterinarskoj praksi (teritorija op{tine
Novi Beograd). Najve}i broj tih pasa `ivi pored Save i Dunava gde je najve}a koncentracija komaraca. Generalno govore}i, statistika je pora`avaju}a jer ukazuje na sve ve}i broj
obolelih pasa.
SLIKA RASPROSTRAWENOSTI
INICIJATIVA
1. Da se na UO LSS donese odluka o
prikupqawu potpisa za pokreawe procedure izmene i dopune Zakona o divqa~i i lovstu i prate}ih pravilnika i da
se ista u vidu deklaracije uputi lova~kim udru`ewima na potpisivawe, koji
}e ista vratiti Savezu potpisane i overene.
2. Svako lova~ko udru`ewe da dostavi Lova~kom savezu Srbije predloge izmena i dopuna na inicijalni predlog
Statuta, najkasnije do 10. Januara 2013.
godine.
3. Predlog isto~nig lovnog regiona
da ~lanarina za lovnu 2013/14 godinu bude 600,00 RSD u koju je ukqu~eno osigurawe lovaca i {est brojeva “Lovca„.
Boris Baji},
dipl. in`. poq.
Koji su znaci i kad mo`emo posumwati na ovu bolest? U po~etku, kada se pas zarazi, prakti~no nema nikakavih znakova
bolesti. Tokom nekoliko meseci, koliko im je potrebno da se
razviju, odrasli crvi svojim prisustvom o{te}uju velike krvne sudove srca i plu}a. Tada, na primer, mlad pas od samo 3 godine starosti, koji bi tada trebao da bude u punoj snazi, pokazuje simptome slabosti srca u istoj meri kao {to je slabost
srca kod starih pasa. Takav, nekada veoma veseo pas, obi~no
ka{qe, lako se zamara, slabije jede i mr{avi. Ako se posumwa, bolest se pouzdano dokazuje analizom krvi pomo}u brzih
testova, koji su dostupni kod veterinara. Nakon toga obi~no
sledi pitawe upla{enog vlasnika: Zar takva bolest postoji
kod nas?
SLIKA SR^ANOG CRVA
[ta mo`emo da uradimo? Veterinarski lekovi koji deluju
na ove odrasle “tihe agresore„ u srcu za sada nisu dostupni kod
nas, a wihov u~inak u izle~ewu je neizvestan. Primena takvog
Nastavak na strani 14 >>>
Lovac | januar-februar-mart 2013.
13
IZ
LOVA^KOG
DNEVNIKA
Nastavak sa strane 13
Osvrt
leka je rizi~na, jer tada uginuli crvi mogu da spre~e protok krvi kroz ve}e krvne
sudove, {to lako mo`e dovesti do smrtnog ishoda kod psa usled embolije.
Sa druge strane, s pravom treba verovati u izreku – boqe spre~iti nego le~iti! Lek po imenu moksidektin spre~ava razvojni put sr~anog crva. Tako|e,
jedinstven je po tome {to predstavqa
za{titu koju sam vlasnik mo`e da stavi
svom psu. To zapravo zna~i da ovaj lek
ubija larve u krvotoku psa koje je preneo komarac i na taj na~in spre~ava da
se bolest uop{te razvije. Da bi ste
spre~ili da larva poraste u ovog opakog
sr~anog crva, neophodno je moksidektin
ponavqati jedanput mese~no.
Spec. vet. med. Goran Tomi{i},
www.tommyvet.co.rs
Dirofilaria immitis
Crvene ta~ke –
Dirofilaria immitis
potvr|ena
ispitivawima
rasprostrawenosti
@ute ta~ke –
Prijavqeni
slu~ajevi oboqewa
* Studija o
rasprostrawenosti
sprovedena na ~elu
sa Nenadom
Milojkovi}em
DVM
MAPA RASPROSTRAWENOSTI U SRBIJI
14
Lovac | januar-februar-mart 2013.
Srbija, lovstvo, tranzicija, podele ...
gde je tu lovac a gde Savez, ma koji bio
/otvoreno pismo svima nama/
L
ovci Srbije i wihova udru`ewa dele
sudbinu svoje dr`ave i svih negativnih posledica tranzicije, podela i
svega {to pravom lovcu kvari ono
osnovno zbog ~ega se i bavi lovom, a
to je iskonski kontakt sa prirodom.
Sa jedne strane, u svim ovim de{avawima imamo one koji smatraju da
im je Savez potreban i ne `ele da
uru{avaju ne{to {to opstaje 116 godina, sa `eqama i ciqem da Savez
unaprede i u~ine boqim.
Sa druge strane, imamo one kojima tradicija ne zna~i ba{ mnogo i
koji smatraju da sa svakim problemom treba da okrenemo le|a svemu
do sada i da krenemo iz po~etka, u
ovom slu~aju, formirawem nekih
novih saveza.
Po{tovawe tradicije nije obaveza
tako da ono {to ja podr`avam ne mora
da bude prihvatqivo za sve. Ali, {ta
je onda to {to ti drugi `ele i zbog ~ega ru{e jedan savez da bi pravili druge, mawe saveze? Oni to obrazla`u
boqim i jeftinijim na~inom kojim }e
{tititi interese lovaca?
Shodno tome ja postavqam pitawe
sebi i drugim lovcima:
z da li je za nas 80.000 lovaca u
Srbiji jeftinije da pla}amo rad nekoliko saveza ili rad jednog LSS-a?
z da li mawi savezi mogu da imaju
ve}i uticaj u dru{tvu?
z da li u Srbiji treba vi{e rukovodilaca u lovstvu ili vi{e radnika u lovstvu?
z ko su qudi koji osnivaju nove saveze i uru{avaju postoje}i? Sa kojim kredibilitetom i zaslugama oni
izlaze pred lovce i zarad kojih svojih vrlina, stru~nosti i iskustva
o~ekuju podr{ku lovaca?
Da nisu to mo`da oni koji su bili
u naju`em rukovodstvu LSS-a u wegovo najgore vreme?
Da li su to oni koji su u~estvovali u vo|ewu LSS-a posledwih dese-
tak godina, upravo u periodu na koji
se sada `ale i zbog koga `ele da ugase Savez, koji su sami umnogome vodili i obilato koristili?
Da li su to oni kojima je i tako
“lo{„ Savez vaqao sve dok nisu izgubili na predsedni~kim izborima
u tom “lo{em„ Savezu?
Da li su to oni koji osnivaju}i
“svoj„ novi savez i daqe `ele da rukovode starim savezom?
Da li su to oni koji dok u~estvuju
u rukovo|ewu LSS ne po{tuju nikakva pravila koja va`e u tom Savezu?
Da li su to oni koji se kao deca nadure ~im im se ne{to ne svidi i odmah bi da napu{taju sastanke, naru{avaju kvorume, ru{e Savez i osnivaju druge ...?
Da li su to oni koji zarad boqeg
funkcionisawa nekih novih saveza
u iste zapo{qavaju svoje prijateqe
i ro|ake?
Da li su to ti wihovi “krediti„
kod lovaca zbog kojih bismo ih podr`ali i ukazali im poverewe?
Da li je to ono {to srpski lovac
`eli?
Po zakonima ove na{e dr`ave Srbije svako ima pravo da se samoorganizuje tako da ako tako `ele neka im
je sa sre}om! Me|utim, tako|e je moralno i qudski da ako ne{to ne priznaje{ i ne sla`e{ se sa ne~im jednostavno okrene{ le|a tome, ne u~estvuje{ vi{e i okrene{ se sebi, u
ovom slu~aju, svom novom savezu i
bavi{ se svojim problemima, a ne da
ti se sav rad i trud u novom savezu
svodi na uru{avawe starog.
Pre`iveo je LSS i turski i balkanski i I i II Svetski rat i ratove
90-ih i kraqevinu i komunizam i socijalizam, pa se najiskrenije nadam
da }e pre`iveti i demokratiju i
tranziciju.
Mi{qewa sam da nam nije bili
potrebno nikakvo cepawe, deqewe i
nesloga, zbog Srbije, zbog istorije,
tradicije, ali i zbog ra~unice, isplativosti i op{te koristi.
Zato, moja malenkost apeluje posebno na rukovodioce u raznim organima
u lovstvu, da se manemo podela i svega
{to nas oslabquje u borbi za na{a lova~ka prava koja su posledwih godina
neslogom bitno naru{ena. Tako|e
apelujem na rukovode}e qude 80.000
srpskih lovaca i stru~wake, da uhvate
korak sa vremenom i da ne gube bitku
koju su iz samo wima znanih interesa
zapo~eli qudi iz raznih NVO ili pojedini politi~ari i zagovornici novih saveza i tome sl. Smatram tako|e
da treba, bez odlagawa, odlu~nije napraviti neke bolne rezove, odstraniti neka trula tkiva, postaviti sasvim
nove i druga~ije temeqe Saveza za 21.
vek, ako treba okrenuti Savez naglava~ke ali ga moramo sa~uvati! Ako je
u qudima problem i ako }e to nekoga
da zadovoqi i time do|e do pomirewa,
predla`em i pristajem da nijedan od
nas lovaca koji smo ~lanovi Skup{tine posledwih 10 godina nikada vi{e
ne budemo ni u jednom organu LSS-a.
Ili mo`da smatramo da ba{ mi moramo rukovoditi ma kojim savezom i ma u
kom obliku taj savez bio i pod bilo
kojim uslovima? Da li smo ba{ mi ti
bez kojih srpsko lovstvo ne mo`e? Da
li smo ba{ mi zaslu`ili da “vedrimo
i obla~imo„? Ko je taj koji se ose}a dostojnim i vrednim da ru{i ne{to {to
je pre 116 godina osnovao Kraq Milan
Obrenovi}, a stotine hiqada lovaca
posle toga negovali?
Na kraju, molim ~itaoce ovog reagovawa da mi ni{ta ne zamere, jer
sve {to sam rekao bilo je iskreno i
iz srca, u nadi da nam lov ponovo postane istinsko zadovoqstvo, kako
nama, tako i budu}im generacijama.
Srda~no Vas pozdravqa
~lan Skup{tine LSS-a
Zoran \ur|i}
Lovac | januar-februar-mart 2013.
15
AKTUELNO
OBNOVQENO
INICIJATIVE
LOVA^KO [email protected] „Gru`a“
Sabori lovaca
Svoji na svome
re nekoliko dana, u etno doma}instvu porodice Aleksi} iz Guberevca, grupa qubiteqa prirode i lova, ekologa, ali i iskusnih lovaca i
proverenih lovnih radnika, osnovala je
novo Lova~ko udru`ewe – LU “Gru`a„.
Wihova `eqa je da na terenima, kojima i sada gazduju kao lova~ke sekcije Lova~kog udru`ewa “Vladan Milo{evi}„
iz Kni}a, sa~uvaju divqa~ i prirodu,
ali i doma}inskim gazdovawem unaprede brojno stawe fazana, zeca, divqih
sviwa i srna. U osniva~kim aktima novoformiranog LU “Gru`a„, pi{e da }e
se wegovi ~lanovi baviti i za{titom
prirode, unapre|ewem `ivotne sredine
i odr`avawem biolo{ke ravnote`e u
prirodi.
Jedan od wihovih za{titnih postulata bi}e slede}e: “Prirodi se za no} mnogo toga mo`e uzeti, ali joj se za no} ni{ta ne mo`e vratiti„!
Zato su ovi entuzijasti spremni na
sve izazove koji su pred wima, na mukotrpan rad i odricawe u interesu prirode, divqa~i, lovaca, ali i svih gra|ana
iz wihovog okru`ewa. Osnivawe ovog
udru`ewa, potez je koji, zahvaquju}i pre
svega energiji qudi koji ga osnivaju,
ohrabruje u vremenu kada je srpsko lovstvo u najve}oj krizi u svojoj istoriji du`oj od veka.
Bavi}e se rukovodstvo LU “Gru`a„ i
usavr{avawem i edukacijom svojih ~lanova kroz stru~ne seminare i pra}ewe
savremenih stru~nih i nau~nih dostignu}a u lovstvu, a sve kroz saradwu sa
obrazovno nau~nim institucijama.
Osniva~i LU “Gru`a„ ne `ele sva|e
i podele, ve} konstruktivno odvajawe od
LU “Vladan Milo{evi}„ iz Kni}a. Ne
kriju da nisu zadovoqni radom sada{weg
rukovodstva, a sve {to rade i `ele je u
interesu prirode, divqa~i i lovaca. Na
15 hiqada hektara kojima i sada gazduju,
u bliskoj saradwi sa gru`anskim doma}inima, na ~ijoj imovini, wivama i vo}wacima, gazduju lovnim terenima, oni
`ele da unaprede brojno stawe svih lovnih vrsta.
[UMADIJSKI [AKAL I LISICA
Odstreqeno petnaest
lisica i jedan {akal
P
16
Lovac | januar-februar-mart 2013.
12.01.2013.
Odli~na organizacija lova~kog sabora u DRUGOVCU
Po prvi put je odr`an Sabor lovaca u Drugovcu,
na “[umadijskog {akala i lisicu„, na `ivopisnim terenima doline reke Kowske, u pograni~nom podru~ju lovi{ta kojim gazduju Lova~ko
udru`ewe “[umadija„ iz Drugovca i Lova~ko
Lovac na terenima LU „Gru`a“
Dokaz da su na pravom putu je veliko
interesovawe qudi, i lovaca i onih koji to nisu, za u~lawewe u Lova~ko
udru`ewe “Gru`a„. Dakle, to~ak je
pokrenut, a pred wima je mnogo te{kih bitaka, od kojih }e najte`a
biti dobijawe lovi{ta. Me|utim,
znaju}i da su pred lovcima izmene
Zakona o divqa~i i lovstvu, uz razumevawe resornog Ministarstva, stru~no
napravqenog plana gazdovawa, i izradu
svih pravnih akata u skladu sa evropskim trendovima, ni to ne}e biti neostvarqivo.
^lanovi LU “Gru`a„, sre}no i dobar
pogled.
Aleksandar Tucakovi}
527 lovaca i
105 podmlatkara
u Drugovcu
Markirawe
lovine
udru`ewe iz Smederevske Palanke. Doma}in manifestacije, Lova~ko udru`ewe u Drugovcu je osim izvanredne organizacije dalo primer kako
treba sara|ivati i zajedni~ki raditi sa kom{ijama, tako da su suorganizatori ove manifestacije bila lova~ka udru`ewa iz Smedereva, Osipaonice i Smederevske Palanke,
~iji su predsednici sa saradnicima (Vladislav Dini}, predsednik
LU u Drugovcu, Milan Stefanovi}, predsednik LU u Smederevu,
Miomir \uki}, predsednik skup{tine LU u Drugovcu, Ivan Avramovi}, upravnik lovi{ta LU u
Drugovcu, Mile Toni}, predsednik lova~kog udru`ewa u Osipao-
nici, Mijailovi} Slavoqub, predsednik LU “Jasenica Sever„), demonstrirali kako se dobro komunicira i sara|uje u interesu lovaca. Pristup,
podela poslova, sloga i lova~ki duh su preovladali, {to je neminovno dalo izuzetne rezultate.
U kratkom periodu lova, odstreqeno je petnaest lisica i jedan {akal, ve}i broj se izvukao iz
pogona, a mawi broj lisica je i rawen. Organizacija je bila na zavidnom nivou, uz po{tovawe svih
pravila koja ovakve lovove uokviruju, a pre svega bezbednosti.
Obim lova nedvosmisleno potvr|uje da je broj predatora u lovi{tu zaista izvan svih granica i
poprili~no neuravnote`en, {to
ve} predstavqa pretwu fondovima lovne divqa~i. To je naboqe
potvrdila i protekla lovna sezona. I pored odli~nih prirodnih
uslova, nestvarno lepih pejza`a
doline reke Kowske, divqa~i je
bilo u pomawkawu. Zato je ova manifestacija uspela ne samo kao
rekreacija u prirodi i lova~ki
dru{tveni doga|aj, ve} je imala i
lovni karakter i {to se retko mo|e re}i za
grupne lovove i sabore, bila je i efikasna. U
tre}em poluvremenu svi lovci su do{li na sve~ani ru~ak, gde ih je zabavqao orkestar ~uvenog
muzi~ara i lovca, Nenada Bekovi}a.
Na kraju, treba napomenuti da je kotizacija
za lov iznosila 500 dinara po lovcu, gde je ura~unat doru~ak, tro{kovi organizacije lova i
sve~ani ru~ak, {to sve govori, da se racionalno i doma}inski, ali i uz donaciju i u~e{}e lovaca, mogu organizovati manifestacije za pam}ewe. Ovo ohrabruje organizatore da jo{ boqe
naprave slede}i sabor, i da ova manifestacija
preraste u tradicionalno okupqawe lovaca,
pod pokroviteqstvom Lova~kog saveza Srbije.
A.P.
Lovac | januar-februar-mart 2013.
17
SABORI LOVACA
Sabori lovaca
ZLATNA RAJA^KA
LISICA
26.01.2013.
XXII
Sabor
lovaca
u Qigu
Vukovi me|u {qivama
Na XVI Saboru lovaca
u Blacu pala dva vuka
JASTREBAC VU^JE STANI[TE
SABOR
Lovi{te “Jastrebac„ je ve} du`i niz godina poznato kao izrazito stani{te vuka, gde je brojnost populacije, wena rasprostrawenost, gustina, ali i ulov iz godine u godinu gotovo konstantan i gde je ova vrsta u
pravom smislu te re~i prona{la povoqna stani{ta,
prilagodila se postoje}im uslovima i u wima ostvarila potrebne “okvire `ivota„. Interesantno je da
vuk ovde, u Bla~kom kraju, nije vrsta koja naseqava puste planinske predele, {umske komplekse i divqinu.
Upravo suprotno. Vuk ovde obitava izme|u sela i zaselaka, izme|u ku}a, napu{tenih i ostarelih seoskih
doma}instava, me|u {qivacima i nadomak naseqa.
Blace je poznato po najkvalitetnijim i najobimnijim
(po glavi stanovnika i po povr{ini ove male op{tine) zasadima {qive u Srbiji, ali i brojnosti vukova.
Interesantno je da ovde vuk deli areal sa {akalom i
da je, suprotno navodima literature, postignuta izvesna kohabitacija dveju vrsta koje ovde dele istu ekolo{ku ni{u.
XVI po redu Sabor lovaca, “Vuku u pohode„ je kao i prethodni izvanredno organizovan. U ovoj manifestaciji je u~estvovalo preko osam stotina lovaca iz
svih krajeva Srbije – u~e{}e je uzelo 41
lova~ko udru`ewe (Koceqeva, Lazarevac, Velika Plana, [email protected], Ni{, Brus, Kur{umlija, Kosmet,
Kru{evac, Trstenik, Doqevac, @itora|a, Beograd, Svilajnac, Kwa`evac, Leskovac, Bor, Ariqe, Ivawica, U`i~ka
Po`ega, [id, Kula i drugi), ali i iz
Nema~ke, Crne Gore i Republike Srpske. Tog dana na Saboru lovaca ispred
Doma kulture u Blacu, lovcima se obratio predsednik lova~kog udru`ewa Zoran Jozi} i objasnio detaqe u vezi organizacije lova. Prisutne je u ime Lova~kog saveza Srbije pozdravio Aleksandar
Panteli}, a manifestaciju je otvorio
Nenad Milivojevi} – potpredsednik
Op{tine Blace.
Najboqi
‹ ZAVEJANI RAJAC
Raspore|ivawe lovaca i pogoni, sama organizacija lova, sve je teklo po planu, tako da je dobra organizacija
urodila plodom. Prvog vuka je odstrelio mladi lovac
Pani} Neboj{a, koji je aktivni lovac od 2008. godine. On
je iz lova~ke porodice, odranije je bio ~lan lova~kog
podmlatka i poznat je i kao uspe{an odgajiva~ posavskih
goni~a. ^lan je lova~kog udru`ewa Kru{evac, sekcija
Dvorane, a vuka koji se zavukao u grawe je odstrelio iz
lova~ke pu{ke kuglom breneke. Ovo se dogodilo na potezu sela Ra{ica, sekcije Ra{ica, a ulovqeni primerak
je prose~ne te`ine, oko 40 kg, mo`e se re}i osredwi, po
veli~ini i po starosti. Nekoliko minuta posle toga,
ulovqen je i drugi vuk. Ovoga puta, odstrelio ga je drugi mladi lovac, Bogi}evi} Marko, iz sela \urevac kod
Blaca, kome je to bio prvi izlazak u lov. Ovaj vuk je odstreqen karabinom, na daqini oko 50 metara, {kolski,
ta~no u ple}ku, {to je posebno impresioniralo sve koji
su ovaj prizor posmatrali, (zato {to je vuk bio u trku).
Marko je u razgovoru potvrdio da voli lov od malih nogu, da `ivi na selu i da je stalno u kontaktu sa prirodom i doma}im `ivotiwama, kao i da ima nameru da
ostane da `ivi na selu.
Rajac je na samo 100 km od Beograda, ali
su na putu za ovu planinu, vremenske prilike i sne`na me}ava tog dana, ostavili
mnoge lovce du` trase, tako da svi zainteresovani nisu uspeli da stignu na mesto
okupqawa. Rajac i Suvobor sa Ravnom Gorom pru`ili su neverovatan pogled na rasko{nu snegom okupanu prirodu, koju svi
rado pohode. Najvi{i vrh Rajca je na 848 m,
a organizovani lov se izvodio na nadmorskoj visini od oko 600 metara. Tako je ~uvena kosidba na Rajcu, kao letwa manifestacija, zahvaquju}i lovcima dobila svoj
zimski pandan, “Zlatnu raja~ku lisicu„.
CENA @IVOTA BLIZU VUKA
Bla~ani vuka do`ivqavaju, bez obzira na sve pote{ko}e, kao presti`nu vrstu svoga kraja. Iako lovce boli cena
`ivota blizu vuka koju pla}aju wihovi
psi, lovci ga do`ivqavaju kao va`no
prirodno bogatstvo i atraktivnu vrstu
lova. Stoga planiraju podizawe komfornih ~eka (za -30°C) i usmereno prihrawivawe vuka, kako bi se i finansijski valorizovala ova lovna vrsta, sa jedinim ciqem, ostvarivawa prihoda za
daqa ulagawa i za{titu, posebno ugro`enih vrsta, kao {to je bila ugro`ena
poqska jarebica tokom posledwe dve godine. Planiraju i da naprave rezervat za
vuka, odnosno uzgajali{te, gde bi se ~u-
18
Lovac | januar-februar-mart 2013.
vali i dr`ali primerci koji su kao {tenad zapitomqeni i ne mogu vi{e da se vrate svom `ivotu u divqini, {to bi va`ilo samo za
jedinke izgubqene u prirodi, a {to je mogu}e planirati samo uz najavqenu donaciju iz Nema~ke, zahvaquju}i ~uvenom ~oveku vuku,
Verneru Frojndu i wegovoj fondaciji.
UTISAK
Zasluga za ovako dobru organizaciju pripada Sa{i Ili}u –
upravniku lovi{ta i stru~noj slu`bi udru`ewa, kao i timu lovaca i rukovodstvu udru`ewa, koji zajedno, ve} tradicionalno pripremaju ovu manifestaciju. Posle lova odr`an je lova~ki bal, na
kome su lovci uz veseqe i dobru zabavu priveli kraju jo{ jedno lova~ko dru`ewe.
Aleksandar Panteli}
‹ TRADICIJA LISI^AREWA
- Sada ve} daleke 1988. godine, Lova~ko udru`ewe “Rajac„ u Qigu organizovalo je Zlatnu raja~ku lisicu. Bila je to
Nastavak na strani 20 >>>
Lovac | januar-februar-mart 2013.
19
Sabori lovaca
Sabori lovaca
02.02.2013.
Beograda, [apca, ^a~ka, Mionice, Belanovice, Aran|elovca, Vaqeva, Lazarevca,
Gorweg Milanovca i drugih mesta. Na po~etku Sabora, lovcima se obratio predsednik lova~kog udru`ewa Branko Milovanovi}, a u ime Lova~kog saveza Srbije
prisutne je pozdravio Rodoqub Haxi Ceni}, koji je i otvorio manifestaciju.
Nastavak sa strane 19
‹ PO^ASNI ^LANOVI
prva manifestacija ovog tipa u Srbiji,
obzirom da je jedino Zlatibor u to vreme imao organizovan lov vuka. Ponosni
smo na ovu tradiciju i na odziv lovaca,
jer nam uvek dolaze gosti iz gotovo cele
Srbije, rekao je Zoran \ur|i}, upravnik lovi{ta.
Bila je ovo sve~ana prilika da se proglase po~asni lovci LU “Rajac„ Qig. Za
po~asne lovce progla{eni su Kova~evi}
Slavko iz Cvetanovaca i Koji} Aca iz
Bran~i}a, koji neprekidno love preko
pola veka, koliko su dugo i ~lanovi ovog
lova~kog udru`ewa. Lova~ki savez Srbije je dobio zahvalnicu za saradwu koja
u kontinuitetu traje ~itavih 80 godina.
02.02.2013.
[email protected] XI SABOR LOVACA „SILUGATA“ U BELOJ PALANCI
Lovili vuka, odstrelili
tri {akala
‹ NAJUSPE[NIJI
Lovci su bili raspore|eni u tri
grupe, na lokalitetima Planina,
Beli potok i Provalija. Prethodnu no} je padala ki{a, koja je tek
ujutru prerasla u sneg, tako da je odziv bio ipak boqi nego {to se o~ekivalo. Odstreqeno je pet lisica,
od kojih su progla{ene dve najlep{e. Odstrelili su ih Arsenijevi}
Mileta iz Jaj~i}a, kao prvoplasirani i Maksimovi} Marko iz Pale`nice, kao drugoplasirani.
‹ SABOR
Sabor lovaca, “Zlatna raja~ka lisica„
je bio izvanredno organizovan. Zborno
mesto je bio planinarski dom na Rajcu, gde
se okupilo preko tri stotine lovaca iz
Redakcija
Foto: Stojan Vijatov
‹ SMOTRA PASA
Na smotri pasa je u~estvovalo 25 pasa. Pobedio je srpski goni~ Xafer, vlasnika
Uskokovi} Dejana iz Jaj~i}a.
Drugo mesto je osvojio srpski goni~ Lila, vlasnika Pavlovi} Marka iz Kozeqa, a
tre}i je bio posavski goni~
Alabaj, vlasnika Pavlovi}
Nemawe iz Cvetanovaca.
‹ GLINENI GOLUBOVI
Na organizovanom takmi~ewu u ga|awu glinenih golubova u~estvovalo je 114
prijavqenih. Pobedio je Danojli} Du{an iz Ivanovaca,
drugi je bio Milutinovi}
Stanimir iz Skobaqa, a titulu tre}eplasiranog je
osvojio Milovanovi} Ilija
iz Slavkovice.
20
Lovac | januar-februar-mart 2013.
LOVCI NA OKUPU
Tradicionalni Sabor lovaca “Silugata
2013„ je jedna od najzna~ajnijih i najmasovnijih manifestacija koje se organizuje na
teritoriji op{tine Bela Palanka. XI Sabor po redu, bio je izuzetno pose}en. U grupnom lovu na vuka, {akala i lisicu uzelo je
u~e{}e preko 800 lovaca iz gotovo svih lova~kih udru`ewa u Srbiji ali i uz u~e{}e
lovac iz inostranstva, (Austrije, Italije,
Nema~ke i Bugarske). Manifestaciju je
otvorio presednik Skup{tine LSS, Marko
Tica, a predsednik Lova~kog udru`ewa “Jastreb„ Bela Palanka, Du{an Jovanovi}, dao
je neophodna uputstva i upozorio na mere
preventive u pogledu bezbednosti.
SABOR
‹ RE^ PREDSEDNIKA
– Zahvaqujem se svim lovcima
koji su do{li na na{u manifestaciju. Dru`ewe je osnovni motiv koji lovce pokre}e, tako da se nadam
da }emo svi biti pod jednom kapom,
lova~kom. Ovakvi skupovi oslikavaju slogu lovaca koji dolaze iz raznih krajeva Srbije, gde god da su
~lanovi, jer je lovac uspe{an onoliko koliko ima lova~kih prijateqa, rekao je predsednik Lova~kog
udru`ewa “Rajac„ u Qigu, Branko
Milovanovi}.
Posle lova odr`an je sve~ani ru~ak u domu kulture u Slavkovici, gde
su lovci uz veseqe, muziku i dobitke
na lutriji jo{ neko vreme sabirali
utiske proteklog lovnog dana
Grupni lov vuka se odvijao po unapred
odre|enom planu. Lovci su raspore|eni na
karakteristi~na mesta vu~jih prelaza ili
mesta gde bi mogli da se pojave. Jedan broj
mla|ih lovaca je bio u pogonu, a najve}i entuzijasti su ve} oko pet ~asova ujutru bili
raspore|eni na mestima gde se vuk izrazito i ~esto pojavquje i gde je ve} ranije bio
odstreqivan. Vremenske prilike su bile,
lova~kim re~nikom kazano “mekane„. Toplo jutro i blagi povetarac nisu ukazivali
da je ovaj dan pogodan za lov vuka. Vuk se lovi kada je vu~je vreme. Vukovi su pokrenuti
i na wih se pucalo, bez obzira {to je rastojawe bilo veliko (400-500 m). Interesantno je da su upravo na vu~jem terenu odstreqena tri {akala, {to je i kona~ni rezultat ovog grupnog lova.
KOHABITACIJA
Bila je to isto tako potvrda da {akali i
vukovi dele isto stani{te i da su prona{li “recept za kohabitaciju„, obzirom da
Jutarwe okupqawe pred polazak u lov
su obe vrste grabqivice i predatori, a ve}im delom i konkurenti u pogledu plena. Poznato je da literatura bele`i odsustvo
{akala u predelima gde ima vukova. Ovde na obroncima Riwskih i Svrqi{kih planina, o~igledno ove vrste opstaju zajedno. Procewuje se da je u ovom lovi{tu stalno nastaweno tridesetak vukova, ~iji broj iz godine u godinu varira. Vi|aju se i u
neposrednoj blizini naseqenih mesta, pri~iwavaju i znatne
{tete kako na stoci, tako i na psima, prvenstveno lova~kim,
{to lovce ovoga kraja izuzetno poga|a. Broj {akala je u usponu
i sada je ve} evidentan uticaj na sitnu divqa~. Tako na podru~ju wihovog areala, u okviru ovog lovi{ta, evidentno je slabiji
ulov zeca i poqske jarebice koje je sve mawe iako se ne lovi. Nekoliko jata jarebice kamewarke, koja obitavaju u jednom delu lovi{ta su osetno smawena, tako da u ovom zimskom periodu, broji svega pet do {est jedinki. Pretpostavqa se da je glavni uzro~nik ovog negativnog, opadaju}eg trenda upravo {akal.
PRIJEM I PREDAVAWE
Manifestacija je imala i svoj nelovni, edukativni i kulturni karakter. Na prijemu kod predsednika op{tine prethodnog
dana, uz prisustvo brojnih gostiju, predsednik LSS, prof. dr
Zoran Popovi} je odr`ao predavawe u vezi najzna~ajnijih problema sa kojima se lovstvo Srbije susre}e u pogledu gazdovawa
lovi{tima, sa posebnim akcentom na kretawe brojnosti glavnih gajenih vrsta divqa~i. Na prijemu kod predsednika op{tiNastavak na strani 22 >>>
Lovac | januar-februar-mart 2013.
21
09.02.2013.
SABORI LOVACA
JAREBICA KAMEWARKA
VRAWSKI VUK
VRSTA KOJA NESTAJE
Jedna od retkih preostalih
populacija jarebice kamewarke je
upravo ovde, u podno`ju planine,
odnosno vrha Silugata. Lovci ula`u
velike napore da sa~uvaju preostala
jata. Prema ovda{wim iskustvima,
jedina mera koja daje rezultate je
redovna zimska prihrana lomqenim
`itom, plevom, prosom i sirkom.
Improvizovana hranili{ta, kao {to
je ovo na slici (vidi sliku iznad)
kamwarke pohode i ona se stalno
dopuwavaju novim koli~inama
kvalitetne hrane. Lovci se nadaju da
}e ovu visoko ugro`enu vrstu koja
nestaje iz na{ih lovi{ta, uspeti da
odr`e, iako su jata iz godine u godinu
sve mawa i mawa.
PREDAVAWE
Odstreqena
~etiri vuka i
~etiri lisice
Subota je bila dan predvi|en za predavawa sa lova~kim
temama. Rodoqub Haxi Ceni}
iz Lova~kog saveza Srbije, govorio je o stawu populacije vuka u Srbiji, o divqoj sviwi
kao biolo{koj vrsti i o lovu
divqe sviwe. Mali{a Markovi}, vrhunski strelac i biv{i
reprezentativac Srbije u streqa{tvu, sa petodecenijskim sta`om u bavqewu streqa{tvom, govorio je o merama bezbednosti u lovu. U velikoj sali grada, koja je
bila ispuwena do gotovo posledweg mesta, predava~i
su se zahvalili na pokazanom interesovawu i pa`wi
prisutnih, me|u kojima nisu bili samo lovci.
Nastavak sa strane 21
ne Bela Palanka, Gorana Miqkovi}a,
prisustvovali su i Zoran Aleksi}, ~lan
UO LSS i ujedno predsednik LU “Poni{avqe„ iz Pirota, kao i Zlatko Ra{i},
predsednik Ju`nog lovnog regiona i
ujedno predsednik lova~kog udru`ewa
“Dr Milenko Haxi}„ u Svrqigu. Zajedno sa lova~kim udru`ewem doma}inom,
ova dva lova~ka udru`ewa, obzirom da su
kom{ije i da se grani~e, predstavqaju
primer kako treba da se odvija saradwa
susednih udru`ewa.
Posle odr`anog lova, sve~ani lova~ki ru~ak je odr`an u objektu “Divqana„,
gde su uru~ene zahvalnice najboqima.
Uspe{no u Po`arevcu
T
22
Lovac | januar-februar-mart 2013.
- Organizovani lov je okon~an bez ikakvih problema, na zadovoqsvo svih prisutnih, a posebno na zadovoqstvo doma}ina, na{eg lova~kog udru`ewa kao organizatora. Pored toga {to su odstreqena ~etiri vuka i ~etiri lisice, istakao bih da
je najzna~ajniji rezultat dana{weg lovnog dana to {to je sve proteklo u redu, uz
po{tovawe discipline i mera bezbednosti u lovu. Ovaj sabor je pozivnica i za
sve naredne, za koje se nadamo da }e biti
jo{ pose}eniji i sa jo{ bogatijim sadr`ajima, rekao je Dragan Dodi}, predsednik
lova~kog udru`ewa “Fazan„ Vrawe. Nakon lova, prire|en je zajedni~ki ru~ak na
kome su gosti i doma}i uz muzi~ku podr{ku duva~kog orkestra iz Golemog Sela,
nastavili dru`ewe do ve~erwih ~asova.
SABOR
A. P.
[EST [AKALA I PET LISICA
radicionalna jedanaesta ,,[akalijada„, odr`ana je u subotu, 12.
januara 2013. godine, u odli~noj
organizaciji Lova~kog udru`ewa
,,Vojvoda Milenko„ iz Po`arevca. Po`arevqani su okupili preko 400 lovaca, a {akalijada je ,,dala„ rekordnih{est {akala i pet lisica.
– Akcija na smawewu broja predatora u
na{em lovi{tu ,,Stig„ obuhvatala je oko
10.000 hektara, od ukupno 38.199 hektara, sa
kojim uspe{no gazduje 650 lovaca na{eg
udru`ewa.
Na{i lovci gosti, pristigli sa raznih
REZULTAT
strana Srbije, lovili su u pogonu i ~ekom u
lovi{tu, na sedam terena pored Velike Morave i Dunava. Po izvanrednim uslovima,
pogoni~i su naterali {akale i lisice da se
kre}u, pa je i ostvaren rekordan odstrel. U
lovi{tu trenutno imamo preko 350 {akala,
prava su napast za divqa~ (razmno`avaju se
zabriwavaju}e). Niko ga od zveri ne}e, samo
ga ~ovek uni{tava. Na{i lovci su pro{le
godine odstrelili preko 40 {akala i 35 lisica – ka`e Boban Lazi}, predsednik LU
Uru~ena priznawa ,,Vojvoda Milenko„ u Po`arevcu.
V. Petrin
S. Vijatov
UTISAK
U nedequ se okupilo oko pet stotina lovaca koji su
pristigli iz cele Srbije. Dan je bio sun~an. Put Vrawa, krenuli su lovci iz ^oke, Beograda, Smedereva, Jagodine, Ni{a, Leskovca, Vu~ja, Vladi~inog Hana, Surdulice, Pirota, Bosilegrada, Bujanovca, Pre{eva. Doma}in lova i organizator manifestacije, Lova~ko
udru`ewe “Fazan„ Vrawe, za sve prisutne je obezbedio
{ator (za slu~aj nevremena), a nije izostalo ni okrepqewe. Ujutru je serviran vru} ~aj, a
popodne pikantni lova~ki pasuq.
O{ti utisak je da su doma}ini bili
veoma vredni i da su uspe{no organizovali lov, {to se ogleda pre svega u velikoj pokrivenosti terena, koji su zaposeli lovci. Odstrel je jo{ jedan dokaz dobre organizacije, izda{nosti prirode
ovog kraja, ali i lova~ke sre}e.
Dragan Dodi}
VITE[KO NADMETAWE
Zborno mesto lovaca, gostiju, svih
koji vole prirodu i aktivnosti pod
otvorenim nebom, bilo je “JezeroGo~„, gde je odr`ano vite{ko nadmetawe lovaca u disciplinama: nadvla~ewe konopca, skok u daq i bacawe kamena s ramena. Vi~ni varja~i i miro|ijama, ogledali su se u spremawu lova~kog gula{a, koje je tako|e imalo takmi~arski karakter.
Lovac | januar-februar-mart 2013.
23
Sabori lovaca
10.02.2013.
MAGLA SPASILA VUKOVE
Na saboru lovaca u Pirotu
odstreqena lisica
ZIMSKA IDILA
Pirotski Sabor lovaca je u zimskom
ambijentu ugostio oko ~etiri stotine lovaca. Najvi{e ih je bilo iz Beograda i
Novog Sada, ali i iz drugih mesta {irom
Srbije. Gusta magla koja se iznenada pojavila upravo u trenutku kada je krenuo pogon, skratila je trajawe lova. Lovci su disciplinovano ostali na svojim mestima,
~ekaju}i da organizator objavi kraj lova.
TRADICIJA
Na zbornom mestu, ~uvenom crvenom
trgu, gde se nalaze i prostorije lova~kog
udru`ewa, okupqenim lovcima, wih oko
~etiri stotine me|u kojima je bilo i `ena lovaca, obratio se predsednik lova~kog udru`ewa doma}ina.
-Godine 1998. organizovali smo prvu
lovno turisti~ku manifestaciju ove vrste u Pirotu, koja se uspe{no nastavqa.
Imamo dobru saradwu sa lokalnom samoupravom, a predstavnici op{tine Pirot,
koji su ovde prisutni, obe}ali su sa svoje
strane pomo}, kako bi se ova manifestacija odr`avala i u budu}nosti, {to je
ZASLUGE
Najve}e zasluge za uspe{nu organizaciju pripadaju predsedniku Zoranu
Aleksi}u i stru~noj slu`bi lova~kog
udru`ewa, Bratislavi Xunov jedinoj dami u udru`ewu, Qubi{i Stankovi}u
Nakon lova odr`an je sve~ani ru~ak u
“Vili Dijana„. Ova lovno turisti~ka
manifestacija postaje jedan od za{titnih znakova Pirota. Ve}ina gostiju nije
sebi dopustila da iz Pirota ode bez ~uvenog pirotskog ka~kavaqa i peglane kobacice, za kojima je bila prava jagma.
LOVA^KO [email protected] „DR MILENKO HAXI]“ SVRQIG
VU^JI TEREN
- Ove godine imamo dosta vukova, na{i
tereni su izuzetno dobri i atraktivni za
lov vuka. U dogovoru sa rukovodstvom lova~kog udru`ewa, naredne godine }emo
lov organizovati na ve}oj teritoriji lovi{ta, jer o~ekujemo vi{e gostiju, kazao
je Qubi{a Stankovi}, upravnik lovi{ta.
Posle lova~kog doru~ka lovci su, svako
po svom po rasporedu, krenuli put lovnih
revira u mesnim zajednicama Temska, Sopot, Oreovica, Pokriv{tica, Pokrovenik, Ni{or, Dobri Dol i Grada{nica.
NAJUSPE[NIJI
Anti} Dejan iz sela Pokrovenik, ~lan
LU “Poni{avqe„ Pirot, odstrelio je
lisca. Preneo nam je svoje utiske o lovu.
- Pri razme{tawu grupe u pokretu, iznenada iz grmqa je isko~io lisac. Odreagovao sam brzo i lova~ka sre}a me je po-
5. SABOR LOVACA
“SVRQIG 2013„
va odstreqena
{akala i tri
lisice rezultat su tradicionalnog, petog
po redu Sabora lovaca
“Svrqig 2013„, odr`anog
23. februara u organizaciji Lova~kog udru`ewa “Dr
Milenko Haxi}„ Svrqig,
op{tine Svrqig i Lova~kog saveza Srbije. Saboru
je prisustvovalo preko 400
u~esnika, ukqu~uju}i i goste iz Beograda, Ni{a, Bele Palanke, Pirota, Mero{ine, Kru{evca, Kraqeva, Kragujevca, Aleksinca, Zaje~ara, Kwa`evca i Titela. Tako|e,
bili su prisutni i predstavnici Lova~kog saveza Srbije – Marko Tica, predsednik Skup{tine LSS i Aleksandar Panteli}, vi{i lovni savetnik u LSS.
Nakon okupqawa na zbornom mestu
ispred prostorija lova~kog udru`ewa,
prisutnima se re~ima dobrodo{lice
obratio Marko Tica, koji je i otvorio
ovogodi{wi Sabor, nakon ~ega im je
predsednik LU “Dr Milenko Haxi}„
Zlatomir Ra{i} dao neophodna uputstva oko na~ina izvo|ewa lova. Lovilo
se na obroncima Svrqi{kih planina,
ta~nije na lokalitetima brda “Ropaq„ i
D
slu`ila. Bio bih zadovoqan i da je pro{lo druga~ije. Ceo dan se dru`imo, zimski ambijent je bogomdan, ne mo`e se tra`iti vi{e od toga„, rekao je najuspe{niji lovac dana{weg dana, Dejan Anti}.
MAGLA
U toku organizovanog lova, odmah na
po~etku prvog pogona, pucana su tri vuka koji su se uspe{no izvukli. Zbog guste magle, koja se iznenada spustila, nije vi{e bilo uslova za izvo|ewe bezbednog lova. Lov je prekinut pre vremena, a
bogatiji ulov je izostao.
- Ostaje `al {to su prethodni dan, kao
i sutradan, bili mnogo boqi za lov vuka,
a nas je ovih sat vremena pod gustom maglom omelo da radimo u skladu sa satnicom. Me|utim i to je deo lova, priroda je
puna iznena|ewa, rekao je predsednik lova~kog udru`ewa Zoran Aleksi}.
Ovda{we lova~ko udru`ewe ima izuzetnu saradwu sa Policijskom upravom u
Pirotu i grani~nom policijom, ~iji su
pripadnici u~estvovali u organizaciji i
Lovac | januar-februar-mart 2013.
PIROTSKI BRENDOVI
na{ zajedni~ki ciq, rekao je Zoran
Aleksi}, predsednik Lova~kog udru`ewa
“Poni{avqe„ Pirot i ~lan Upravnog odbora Lova~kog saveza Srbije.
SARADWA SA PU PIROT
24
upravniku, Spasi} Nenadu i Milo{u
Stankovi}u lovo~uvarima. Posebno
treba pohvaliti sve vo|e grupa koji su
odli~no uradili svoj deo posla.
pru`ili stru~nu pomo}. Bila
je ovo prilika da se doma}ini javno zahvale svim pripadnicima ovih slu`bi na podr{ci i razumevawu, Dejanu To{i}u na~elniku odeqewa policije i Madi} Slavoqubu na~elniku PU Pirot.
Me|u pripadnicima grani~ne policije
ima dosta lovaca, koji su ~lanovi lova~kog udru`ewa “Poni{avqe„.
23.02.2013.
nine„, kojim gazduje LU “Dr
Milenko Haxi}„ nije bilo
odstrela {akala,
dok je ove godine
registrovan odstrel deset
jedinki ove vrste divqa~i.
To je jedan od pokazateqa
porasta brojnosti populacije {akala, koji je uglavnom prisutan u ni`im delovima lovi{ta. Tako|e,
pomenuto lovi{te je poznato po izuzetno velikoj
brojnosti populacije lisice, a naro~ito vuka, koji
se nalazi u lovno-turisti~koj ponudi Udru`ewa.
SARADWA
“Izvorski bagremar„, a najuspe{niji
u~esnici Sabora bili su Sa{a @ivkovi} i Sr|an \or|evi}, koji su se okitili trofejima {akala, dok su Milan Prvulovi}, Dejan Veselinovi} i Slavi{a
Pavlovi} odstrelili lisice. Priliku
da se okiti trofejom “gorskog cara„
imao je Milan Mihailovi}, koji ovoga
puta nije bio precizan.
Nakon uspe{no zavr{enog lova, prire|en je zajedni~ki ru~ak za sve u~esnike Sabora, uz lova~ku tombolu, koja je i
ove godine imala bogat fond nagrada.
Interesantan je podatak, da do pre ~etiri godine u lovi{tu “Svrqi{ke pla-
S obzirom da LU “Dr Milenko Haxi}„
ima odli~nu saradwu sa lokalnom samoupravom, ovogodi{wem Saboru prisustvovali su predstavnici op{tine Svrqig,
ta~nije predsednik op{tine Milija Mileti} i predsednica Skup{tine op{tine Jelena Trifunovi}. Tako|e, prisustvovali su i predstavnici Osnovne
{kole “Dobrila Stamboli}„ iz Svrqiga, sa kojom Udru`ewe tako|e ima izuzetno dobru saradwu, jer jedan broj u~enika
ove {kole pripada ~lanstvu lova~kog
podmlatka.
Milan Ostoji}
Lovac | januar-februar-mart 2013.
25
24.02.2013.
SABOR LOVACA
U MERO[INI
anifestacija poznata pod nazivom “Malojastreba~ki vuk„,
odr`ana je 24. februara 2013.
godine u Mero{ini. Na ovom
mero{inskom lova~kom Saboru u~e{}e je uzelo oko 250 lovaca.
Sabor je otvorio predsednik Lova~kog saveza Srbije, prof. dr Zoran Popovi}, a prisustvovali su i predsednik Ju`nog lovnog regiona, g-din Zlatko Ra{i}, kao i ~elnici lokalne samouprave.
– Lov se odvijao u grupama na teritoriji celog lovi{ta, u svim organizacionim jedinicama. Lovili su se vuk, lisica i {akal. Ovim lovom ujedno smo zatvorili lovnu sezonu u lovi{tu “Koviqa~a„, ka`e predsednik lova~kog udru`ewa “Mali Jastrebac„ u Mero{ini,
Bo`idar Stanisavqevi}.
M
Odstreqen
jedan {akal
i jedna lisica
[akala je odstrelio lovac Milovanovi} Dragan iz Lepaje. Lova~ka
sre}a nije omanula ni kad je u pitawu lovac Stevi} Dejan iz Kovanluka,
koji je uspeo da odstreli lisicu.
Zajedni~ko dru`ewe je nastavqeno u motelu “JEZERO„, pokraj Obla~inskog jezera, gde su lovci sre|ivali utiske proteklog lovnog dana.
Neboj{a Stojanovi}
[AKALIJADA U POQANI
Odstreqena
tri {akala
U
organizaciji lova~kog udru`ewa “Resava„ iz Poqane,
odr`ana je ~etvrta {akalijada, pod nazivom “Lov na moravskog {akala„. Odziv lovaca je bio izuzetan i pored lo{eg vremena i jake ko{ave.
Na manifestaciji su u~estvovali lovci iz Beograda, Ni{a, Zaje~ara, Alibunara, Velikog Gradi{ta, Ilanxe, Sur~ina,
Po`arevca i okolnih udru`ewa, @abara,
Smoqinca, Aleksandrovca, Mirijeva, Ti}evca, Petrovca, kao i inostrani gosti iz
Rumunije, ta~nije lovci op{tine ,,Gradinari„. Okupilo se oko 170 lovaca koji su
lovili na teritoriji lovi{ta Lu~ica i
uspeli da odstrele tri {akala.
26
Lovac | januar-februar-mart 2013.
Lova~ku sre}u su najvi{e imali Cani} Mom~ilo, Budimirovi} Goran i
Milo{ Stojanovi}. Progla{en je i najproma{aj. Lovac Sava Jovanovi} iz Ni{a, imao je najmawe lova~ke sre}e i lo{
dan, pa je proma{io tri {akala. Organizator je uprkos tome, dodelio ~etiri
pehara za uspomenu iz lova na moravskog
{akala 2013 godine. Manifestacija je
imala i druge sadr`aje.
Predavawa o {akalu odr`ali su Du{ko ]irovi}, sa Biolo{kog fakulteta
u Beogradu i Aleksandar Panteli},
stru~ni radnik Lova~kog saveza Srbije,
u prisustvu oko 40 lovaca i radnika
stru~nih slu`bi okolnih udru`ewa.
Lova~ko udru`ewe ,,Resava„ Poqana
je ovim povodom nagradilo zaslu`ne
lovce lova~kim ordewem. Dobitnik
zlatnog ordena je Pavlovi} Slavi{a.
Srebrnim ordenom su se podi~ili Radivojevi} Novica i Zori} Milenko, a
bronzanim Markovi} Dobrica i Mituqevi} @ivorad. Svi lovci sa lova~kim
sta`om preko trideset godina, wih ~etrdeset, dobili su prigodne zahvalnice.
Dru`ewe je nastavqeno uz bogat ru~ak u
Restoranu ,,Izvor„.
Pavlovi} Slavi{a
BIOLOGIJA DIVQA^I
Sabori lovaca
DEMISTIFIKACIJA
ISHRANE [AKALA U
LOVI[TIMA SRBIJE
Zahvaquju}i sna`nom {irewu
tokom posledwih 30 godina,
{akal je od gotovo is~ezle,
postao jedna od najbrojnijih
predatorskih vrsta u lovi{tima {irom Srbije. Wegova
iznenadna pojava na prostorima sa kojih je u bli`oj ili daqoj pro{losti nestao, pokrenula je diskusiju o potencijalnom uticaju {akala na druge
lovne vrste. Na lova~kim internet forumima se u novije
vreme razvila veoma `iva debata o velikim {tetama koje
{akal ~ini na gajenim vrstama divqa~i. ^ini se da su se
ona posebno rasplamsala nakon prezentovawa i objavqivawa rezultata istra`ivawa
zimske ishrane {akala na
simpozijumu u @agubici. Pri
Istra`ivawa ishrane
{akala u Srbiji
U posledwih sedam godina u lovi{tima Srbije se vr{e intenzivna istra`ivawa ishrane {akala. Nosioci ovih aktivnosti su docent dr Du{ko ]irovi}, asistent Aleksandra Penezi} sa Biolo{kog fakulteta u Beogradu, mr Milan Paunovi} iz Prirodwa~kog muzeja u Beogradu i dr Miroqub Milenkovi} iz Instituta za Biolo{ka istra`ivawa “Sini{a Stankovi}„ iz Beograda, uz asistenciju Lova~kog saveza Srbije,
punu podr{ku i saradwu brojnih lova~kih udru`ewa, profesionalnih lovnih radnika (upravnika lovi{ta i lovo~uvara)
i velikog broja lovaca na terenu.
Analize ishrane {akala su metodolo{ki bazirane na pregledu `eluda~nog sadr`aja legalno odstreqenih ili u saobra}aju stradalih jedinki. Na ukupno {est lokaliteta (Sur~in, Smederevo, Veliko Gradi{te, Velika Plana, Svilajnac
i Negotin) do sada je prikupqeno i pregledano preko 650 `eludaca {to daje izuzetnu osnovu za kvalitetno sagledavawe
prirode ishrane {akala, kao i wegovog uticaja na populacije gajenih vrsta divqa~i.
Nastavak na strani 28 >>>
Lovac | januar-februar-mart 2013.
27
BIOLOGIJA
DIVQA^I
BIOLOGIJA
DIVQA^I
Nastavak sa strane 27
tome ve}ina lovaca smatra da je on odgovoran za lokalna smanivawa brojnosti
srne}e divqa~i, i velikih gubitaka u
periodu reprodukcije. Ta mi{qewa i
stavovi su formirani na subjektivnim
iskustvima i tradicionalnim predube|ewem o predatorskoj vrsti (u ovom slu~aju {akalu) kao {teto~ini. Stoga se
~ini da je do{lo vreme da se demistifikuje ishrana {akala u lovi{tima Srbije. I to sa akcentom na prole}e i leto
kada sve lovne vrste imaju svoj podmladak. Kao primer nave{}emo rezultate
analiza ishrane koje se posedwih {est
godina realizuju na podru~ju Velikog
Gradi{ta (Tabela 1).
GLAVNI IZVORI
HRANE [AKALA
Tabela 1. Ishrana {akala tokom vegetacijske sezone na
podru~ju Velikog Gradi{ta
Kategorija hrane
Doma}e `ivotiwe
Sitni sisari
Biqna hrana
Srna
Divqa sviwa
Psi i ma~ke
Zec
Ptice
Insekti
Karnivore
Nejestivi materijal
Vodozemci i gmizavci
Ribe
Sezona
Prole}e
Leto
79.91%
12.30%
0.32%
1.21%
0%
1.32%
2.44%
0.47%
2.27%
0%
0%
0.03%
0%
35,28%
20.15%
36.09%
0%
0%
0%
0%
3.57%
4.85%
0%
0%
0%
0.05%
Cela godina
72.56%
10.70%
6.12%
4.28%
1.29%
1.29%
1.19%
1.08%
0.99%
0.25%
0.19%
0.05%
0.01%
Daleko najzastupqenija hrana {akala
u gotovo svim sezonama u lovi{tima Srbije su doma}e `ivotiwe (stoka i `iviBazirano na udelu mase hrane u sadr`aju `eludaca {akala
na). Ali ne kao plen, ve} iskqu~ivo u obliku le{ine. I to ne celih `ivotiwa,
ve} klani~nog otpada (ko`e, creva, masno}e, itd) koji se seqa. Na taj na~in nesvesno qudi tokom cele godine obezodbacuje (uglavnom nelegalno) u neposrednoj okolini na- be|uju velike koli~ine za {akale lako dostupne hrane.
Po pravilu druga najzna~ajnija kategorija hrane u ishrani {akala su sitni sisari (dominantno mi{evi i voluharice). U su{tini oni su najzna~ajniji plen u ishrani {akala u svim sezonama.
Biqna hrana tokom letwe sezone je najzastupqnija u
ishrani {akala. Od biqne hrane dominira vo}e ({qive,
dudiwe, gro`|e itd) koje u doba sazrevawa veoma obilato koristi za ishranu. Na godi{wem nivo biqna hrana je
Nepoznavawe ekologije {akala dovelo je do brojnih kontraverna podru~ju Velikog Gradi{ta po svom udelu bila odmah
zi u pogledu zna~aja i uticaja ovog predatora na populacije ganakon doma}ih `ivotiwa i sitnih sisara. Tokom letwe
jenih vrsta divqa~i. Posebno je me|u lovcima {iroko rasprosezone raste i udeo ptica i insekata u ishrani {akala.
straweno mi{qewe da je {akal odgovoran za lokalno smawiOva dva tipa hrane su bila na na petom, odnosno {etom
vawe brojnosti srne}e divqa~i. Ve}ina lovaca smatra da je to
mestu u letwoj ishrani {akala.
posledica velikih {teta koje {akal nanosi srne}em podmlat-
Uticaj {akala na
reprodukciju srne
ku (lanadima). Ali da li je to istina?
Postoji samo jedan nepobitan na~in da se to utvrdi. A to je
intenzivno istra`ivawe ishrane {akala u reproduktivnom periodu srne. U tom smislu pozivamo lovce na saradwu da {akale odstreqene u periodu maj-juli prikupqaju i ~uvaju (zamrzavaju u {to kra}em roku nakon odstrela). Za sve zainteresovane
lovce i lovne radnike koji bi `eleli da uzmu u~e{}a u ovim
istra`ivawima i re{avawu ove problematike kontakt je:
Doc. dr Du{ko ]irovi}
Biolo{ki fakultet
Studentski trg 16
11000 Beograd
Tel: 064/8237946
e-mail: [email protected]
28
Lovac | januar-februar-mart 2013.
ZNA^AJ GAJENIH VRSTA
DIVQA^ U ISHRANI [AKALA
U pogledu godi{weg ciklusa najve}i udeo u ishrani
{akala su imale srne (4,28%), zatim divqe sviwe (1,29%)
i ze~evi sa svega 1,19%. U su{tini najve}i zna~aj srna i
divqih sviwa u ishrani {akala na podru~ju Velikog Gradi{ta je bio tokom jesewe, odnosno zimske sezone, dok su
ze~evi najzastupqeniji tokom prole}a.
U su{tini mo`e se re}i da gajene vrste divqa~i ne
predstavqaju zna~ajniji izvor hrane za {akala kod nas.
Osim wihovog malog procentualnog udela, tome u prilog
govori i nekoliko neospornih ~iwenica. Na primer,
udeo gajenih vrsta divqa~i u ishrani {akala na godi{wem nivou (ukupno 6,76%) pribli`an udelu biqne hrane (6,12%) koju {akal konzumira tokom ~itave godine.
Ili da je udeo pasa i ma~aka i divqih sviwa u ishrani {akala na nivou
~itave godine identi~an (1,29%). Da srne u na godi{wem nivo imaju pribli`an zna~aj (4,28%) kao insekti (4,85%) tokom letwe sezone!!
UTICAJ [AKALA NA POPULACIJE
GAJENIH VRSTA DIVQA^I
Ve} mali procenti gajenih vrsta divqa~i u ishrani {akala dovoqno
govore o wegovom malom uticaju na brojnost i dinamiku wihovih populacija. Ako tom malom udelu dodamo i ~iwenicu da su divqe sviwe u ishrani {akala iskqu~ivo, a srne dominantno nala`ene u obliku le{ine (ko`e i creva koje su bacane nakon odstrela) zakqu~ak se sam po sebi
name}e. ^ak {ta vi{e, i ze~evi koji su po svojoj veli~ini daleko mawi
plen od divqe sviwe i srne, su u velikoj meri u ishrani {akala tako|e
nala`eni u obliku le{ine (u{i, delovi ko`e, creva). Interesanto je
tako|e da su fazani samo sporadi~no nalazeni (zbrajani su zajedno sa
ostalim pticama) u `eludcima {akala.
Istra`ivawa ishrane {akala u Srbiji nedvosmisleno ukazuje da razloge opadawa brojnosti lokalnih populacija ze~eva ili srna ne treba
tra`iti u recentnom {irewu {akala i wegovom predatorskom pritisku, ve} u nekim drugim faktorima i uticajima. Pre svih u krivolovu i
neadekvatnom gazdovawu lokalnim populacijama gajenih vrsta divqa~i.
Doc. dr Du{ko ]irovi}
Asistent Aleksandra Penezi}
„ Iznenadna pojava na
prostorima sa kojih je
u bli`oj ili daqoj
pro{losti nestao,
pokrenula je diskusiju
o potencijalnom
uticaju {akala na
druge lovne vrste
„ U su{tini mo`e se re}i
da gajene vrste divqa~i
ne predstavqaju
zna~ajniji izvor hrane
za {akala kod nas
„ Udeo gajenih vrsta
divqa~i u ishrani
{akala na godi{wem
nivou je ukupno 6,76%
Lovac | januar-februar-mart 2013.
29
IZDAVA^KA
DELATNOST
INICIJATIVE
[email protected] STUDENATA ZA POPULARIZACIJU LOVSTVA „VETERINAR“
^ETVOROGODI[WI POSVE]ENI RAD
Izuzetnost ovog izdawa proizilazi iz wegove enciklopedijske
sveobuhvatnosti, luksuzne opremqenosti i ~iwenice da je autor
dama, koja je odva`no zakora~ila u svet lovstva. Sowa Petrovi}
Obradovi} nam je ispri~ala lovno prirodwa~ku pri~u na 415 kolornih stranica, sa preko 1.500 fotografija i 30 geografskih karata, svrstanu u 13 poglavqa.
Od ideje do
studentskog udru`ewa
KWIGA RAZLI^ITA OD DRUGIH
DOBAR
POGLED
NA SRBIJU
^etvorogodi{wi rad autorke
Sowe Petrovi} Obradovi}
Ova kwiga podu~ava i vodi do saznawa da bez lovaca nema o~uvawa
prirode, jer tamo gde nema organizovanog lova, nema ni divqa~i.
Kada lovci to ka`u, postavi se pitawe, da li izvrgavaju ~iwenice
u sopstvenu korist ili delatnost? Ali, u ovoj kwizi dobijamo potvrdu odr`ivosti lova od strane neutralne osobe – izvan lova~kog
lobija, koja je shvatila su{tinu iskonskog bavqewa lovom.
Kako neko re~e, postoje tri vrste kwiga. Prve idu direktno u policu, niko ih ne ~ita. Druge zavr{avaju u policama, kada budu pro~itane. Tre}e se stalno ponovo ~itaju.To su kwige koje su pored
kreveta, na no}nom sto~i}u, koje se ~itaju, pa se svaki dan prelistavaju, dok se ne raskupusaju i dok ne pre|u u nasle|e. Ovo je jedna
takva kwiga.
KAPITALNO DELO
Na pitawe, da li se bavi lovom, dobili smo odgovar autorke:
– Lovom na pravi na~in da, odstrelom ne, rekla je Sowa Petrovi}
Obradovi}.
Kada jedna `ena sa puno hrabrosti u|e u lova~ki svet, koji je domen mu{karaca, i napravi kapitalno delo, to je ravno podvigu. Samo oni koji znaju lovce, znaju koliko je to te{ko. Pitali smo autorku kako je u{la u lova~ku pri~u.
– Iz radoznalosti i zbog predrasuda koje sam imala o lovcima. Posle nekog vremena, po`elela sam da zajedno uklonimo predrasude
kod qudi i predstavimo lovstvo kao plemenitu ve{tinu, rekla je
autorka.
MI[QEWE ^ITALA^KE PUBLIKE
G. Taka~: “Ova kwiga je razli~ita od svih ostalih. U ovoj kwizi se
nalazi i lovac i qubiteq prirode i qubiteq fotografije i lova
i kuhiwe. Ovo je prva kwiga lova~ke tematike, u kojoj se svako mo`e prona}i„
Pre pet godina, studenti Fakulteta Veterinarske medicine, Univerziteta u
Beogradu, su na svom fakultetu osnovali Udru`ewe studenata za popularizaciju lovstva. Bilo je to 15. januara
2008. godine. Ideja je tiwala dugo, ali
su studenti na{li voqe i vremena da
je sprovedu u delo, a da pri tome ne
zanemare svoje u~eni~ke obaveze.
BOGATIJA LOVA^KA BIBLIOTEKA
Lova~ka organizacija je, ne samo kroz svoju biblioteku “Sveti Evstatije„, oduvek podr`avala rad na objavqivawu novih izdawa.
Permanentno obrazovawe lovaca je jedan od najva`nijih zadataka
LSS. Lovac u XXI veku je dobro obrazovan i wegova znawa se stalno uve}avaju. Zato uvek raduje kada novo lova~ko izdawe krene me|u lovce.
TEHNI^KI PODACI O KWIZI
Format: 240h318 mm, 415 kolornih stranica sa oko 1.500 fotografija i 30-ak geografskih karata.
Kwigu mo`ete poru~iti posredstvom slede}ih telefona:
011/3442-467 i 063/ 822-3221, kao i na e-mail: [email protected]
30
Lovac | januar-februar-mart 2013.
Osniva~i
Osniva~i su studenti sa podr{kom
pojedinih svojih profesora, koji vole i
razumeju lovstvo i koji su u tome videli mogu}nost dodatnog obrazovawe u
oblasti lovstva i o~uvawa `ivotne
sredine, razvijawa ekolo{ke i op{te
kulture koja pozitivno uti~e na nivo
znawa i sposobnosti studenata koji
kroz upoznavawe lovstva, sti~u znawa
koja im poma`u ne samo u budu}em pro-
fesionalnom radu, ve} i u daqem `ivotu. Udru`ewe je specifi~no po tome
{to nema svoje lovi{te ve} se iskqu~ivo bavi prevencijom i za{titom lovne divqa~i. Imali smo niz aktivnosti
kao {to su odlasci u mnoga lova~ka
udru`ewa na terenu, potpisivawe ugovora sa udru`ewima kao i aktivno u~e{}e u prikupqawu uzoraka za istra`ivawa realnog prirasta zeca.
U saradwi sa Lova~kim savezom Srbije, Lova~kom komorom i JP “Srbija{ume„ i uz wihovu podr{ku, idemo ka boqem poslovawu i razvijawu udru`ewa.
Petogodi{wica
U januaru 2013. godine udru`ewe je
proslavilo svoj prvi jubilej, petogodi{wicu poslovawa. Na proslavi jubileja bili su zvani~nici Lova~kog saveza
Srbije kao i gosti iz drugih udru`ewa.
Detaq sa sednice Upravnog odbora
studentskog udru`ewa
Dodeqena su priznawa najzaslu`nijim
~lanovima udru`ewa od strane LSS.
Tako|e, udru`ewe je dodelilo zahvalnice pojedincima i institucijama koji
su pomagali rad i razvoj udru`ewa koje danas broji 45 ~lanova.
Upravni odbor udru`ewa ~ine predsednik Neboj{a Aleksi}, sekretar Igor
Simi}, Lazar Kosov~evi}, Jovana Milenkovi} i Jasmin Mileti}.
Samim tim {to smo studenti, mnoge
katedre na fakultetu izlaze nam u susret sa svojim laboratorijama radi raznih istra`ivawa oboqena lovne divqa~i, a poseban uspeh imamo u saradwi na predmetu “Uzgoj i nega lovne divqa~i„ gde dosta poma`emo i uspe{no
sara|ujemo.
Neboj{a Aleksi}
Lovac | januar-februar-mart 2013.
31
NAUKA
Mladunci i
polno zreli
mu`jaci i
`enke
monomorfnih
vrsta su gotovo
identi~ni,
dok se kod
dimorfnih
vrsta samo kod
mladunaca
pol ne mo`e
razlikovati
Osnovna
prednost ovih
metoda, pored
visoke
specifi~nosti,
jeste mogu}nost
neinvazivnog
uzorkovawa
biolo{kog
materijala
te se mo`e
smatrati da je
dobrobit
jedinke u
potpunosti
za{ti}ena
32
I LOV
NAUKA
MOLEKULARNO
GENETI^KE METODE
ODRE\IVAWA POLA
KOD PERNATE DIVQA^I
asist. Milo{ Vu~i}evi}, doc. dr Jevrosima Stevanovi}, prof. dr Zoran Stanimirovi}
Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu
ovstvo predstavqa granu privrede sa potencijalno velikim zna~ajem za Srbiju. U
na{oj zemqi postoji 321 lovi{te sa ukupnom povr{inom od oko 9 miliona ari. U
Srbiji se u lovi{tima uzgaja 25 vrsta pernate lovne divqa~i, a pod za{titom Zakona o
za{titi prirode od tih 25 vrsta, nalazi se 21.
Kod pojedinih vrsta ptica, odre|en broj
mu`jaka i `enki se pu{ta u lovi{ta i uspe{na
reprodukcija mo`e biti postignuta samo pri
specifi~nom odnosu polova. Me|u monogamnim
vrstama za lov su zna~ajne: poqska jarebica
(Perdix perdix), jarebica kamewarka (Alectoris
graeca), prepelica (Coturnix coturnix), le{tarka (Tetrastes bonasia), {umska {quka (Scolopax
rusticola), grlica (Streptopelia turtur), gugutka (S.
decaocto) doma}a guska (Anser anser), `utokquni labud (Cygnus cygnus) i jastreb koko{ar (Accipiter gentilis). Od poligamnih vrsta najzna~ajnije su fazan (Phasianus colchicus), veliki tetreb (Tetrao urogallus) i velika dropqa (Otis tarda). Formirawe parova i jata zarad reprodukcije je po`eqno uraditi {to je pre mogu}e, dakle neophodno je determinisati pol odmah nakon izlegawa. Podjednako je bitno ne povrediti jedinku tokom uzorkovawa tkiva za analize.
Sem toga, u pojedinim zemqama, tokom sezone
lova, dozvoqeno je loviti iskqu~ivo mu`jake
ili iskqu~ivo `enke odre|enih vrsta.
Kod 50% vrsta ptica polno zreli mu`jaci i
`enke se ne razlikuju po nekoj spoqa vidqivoj
karakteristici (monomorfne vrste). Determinacija pola zasnovana na fenotipskim karakteristikama je kod tih monomorfnih ptica izuzetno te{ka, ako ne i nemogu}a. Mladunci i polno zreli mu`jaci i `enke monomorfnih vrsta su gotovo identi~ni, dok se kod dimorfnih vrsta samo kod mladunaca pol ne mo`e razlikovati. Odgovaraju}e znawe o staro-
L
Lovac | januar-februar-mart 2013.
snoj i polnoj strukturi ekonomskog godi{weg
izlova je bitno za pravilan menaxment populacijama divqa~i.
Ornitolozi su generalno saglasni da postoje varijacije izme|u odnosa polova kod divqih
vrsta ptica. Postoji veza izme|u odnosa polova i demografije, pona{awa i opstanka populacija. Oblici pona{awa poput poligamije, multiple kopulacije, za{tite partnera i zajedni~ki uzgoj su ~esto povezani sa brojem mu`jaka i
`enki unutar populacije i verovatno su se razvili kao wihova posledica. Uzrok ovakvih varirawa od o~ekivanog odnosa polova 1:1, koji se
mo`e na}i kod ve}ine vrste sisara, jo{ uvek
nije obja{wen, a odstupawa u odnosu polova
imaju uticaj na ekologiju, monitoring i konzervaciju vrsta.
U odgajiva~kim centrima se obavqa uzgoj i
trgovina velikog broja ptica i za wih je determinacija pola od izuzetnog zna~aja. Kod nekih
vrsta ptica neophodno je imati ta~no odre|en
broj jedinki i specifi~an odnos polova unutar
istog prostora za dr`awe. To je potrebno u ciqu odr`avawa fiziolo{kih oblika pona{awa
i prevenirawa pojave poreme}enih i patolo{kih oblika pona{awa koji ~esto mogu voditi
ka smrti ptice. Kada se jedinke jednog pola na|u u vi{ku, one nisu sposobne da se bore za teritoriju. Te jedinke ostaju same i nazivaju se
“plutaju}im„ individuama i to su naj~e{}e
mlade i neiskusne `ivotiwe.
Metode koje se smatraju tradicionalnim, a
primewuju se jo{ uvek za odre|ivawe pola kod
ptica jesu npr. pore|ewe razli~itih morfolo{kih karakteristika (veli~ina jedinke, du`ina kquna, boja perja...), pore|ewe razli~itih
obrazaca reproduktivnog oblika pona{awa, na~ini vokalizacije, primena ultrazvuka ili hirurgije (laparoskopija i laparotomija) i cito-
lo{ke metode. Zajedni~ko za sve navedene metode jeste da su rezultati analiza nepouzdani i da
se ne mogu primewivati kod mladunaca, a neke
od wih su i vrlo rizi~ne za izvo|ewe s obzirom
da zahtevaju anestezirawe ili hiru{ke zahvate.
Molekularne metode se primewuju za svrhu
odre|ivawa pola kod ptica posledwe dve decenije. Osnovna prednost ovih metoda, pored visoke specifi~nosti, jeste mogu}nost neinvazivnog
uzorkovawa biolo{kog materijala te se mo`e
smatrati da je dobrobit jedinke u potpunosti za{ti}ena. Kao uzorak za analize mogu se koristiti krv, perje, bris usne dupqe ili feces. Me|utim, uzorkovawe krvi podrazumeva grubu manipulaciju jedinkama i sveukupno je vrlo stresno
za pticu i nosi sa sobom visok nivo rizika, pa je
uzorkovawe perja i feseca najpo`eqnije jer ne
zahteva fizi~ki kontakt sa jedinkom i ne naru{ava fizi~ki i psihi~ki integritet `ivotiwe.
Pri odre|ivawu pola mladunaca, krhkih ili jedinki ugro`enih vrsta, od izuzetne je va`nosti
da se stres prouzrokovan manipulacijom ptice
svede na najmawu mogu}u meru.
Imaju}i sve navedeno u vidu, odlu~ili smo da
na Katedri za biologiju Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu osvojimo metodu DNK analize pola ptica. Po~ev od
februara 2010. godine, u saradwi sa brojnim institucijama poput doma}ih i inostranih zoolo{kih vrtova, lova~kih udru`ewa i fazanerija,
sa odgajiva~ima i individualnim dr`aocima
ptica, zapo~eli smo uzorkovawe ptica, izolaciju
wihove DNK i analizu pola na osnovu razlika koje
se izme|u mu`jaka i `enki monomorfnih ptica
mogu videti samo nakom
PCR amplifikacije polno-specifi~nog CHD gena. Potreba za ovom aktivno{}u je bila izuzetno
velika. Pre svega sa nau~ne strane ose}ala se potreba da se zapo~ne sa istra`ivawima u ovoj oblasti, a sa druge strane, uvideli smo da je navedena
usluga potrebna na{im saradnicima ukqu~enim u odgoj pernate lovne divqa~i, prijateqima iz Zoolo{kog vrta u Beogradu, kolegama koji u~estvuju u programima o~uvawa ugro`enih
vrsta, programima o~uvawa genetskih resursa
autohtonih rasa na teritoriji na{e zemqe, odgajiva~ima ptica i individualnim odgajiva~ima. Tako|e, nedvosmislena determinacija pola
je neophodna za uspostavqawe legislative u ciqu za{tite svih ugro`enih vrsta ptica.
I LOV
Molekularno-geneti~ka metoda za odre|ivawe pola koju primewujemo kod ptica bazira se
na analizi CHD gena, koji je visokokonzervisan kod ptica, ali i kod sisara. Istra`ivawa
su pokazala da je bio prisutan i kod zajedni~kog
pretka sisara i ptica (razdvajawe se dogodilo
pre 310 miliona godina). Kod ptica, CHD gen je
prisutan na oba polna hromozoma. Kako su mu`jaci ptica homogametni (ZZ) a `enke heterogametne (ZW), amplifikacijom odre|enih sekvenci gena dobijaju se produkti na osnovu kojih odre|ujemo da li je u pitawu mu`jak ili
`enka. Primenom 2550f/2718R seta prajmera
dolazi do wihovog vezivawa za visokokonzervisanu kodiraju}u sekvencu gena i posledi~no se
amplifikuje varijabilna intronska sekvenca.
Produkt koji se dobija amplifikacijom CHD
gena sa W hromozoma je mawi nego produkt koji
se dobija amplifikacijom sa Z hromozoma i
upravo zahvaquju}i takvom polimorfizmu
CHD gena mogu}e je elektroforezom na agaroznom gelu razdvojiti amplifikovane produkte
PCR reakcije i utvrditi pol jedinke.
*navedena istra`ivawa se obavqaju u okviru projekta
Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije “Molekularno-geneti~ka i ekolo{ka istra`ivawa u za{titi
autohtonih animalnih geneti~kih resursa, o~uvawa dobrobiti, zdravqa i reprodukcije gajenih `ivotiwa i
proizvodwe bezbedne hrane„ (Ev. br. 46002; rukovodilac
prof. dr Zoran Stanimirovi})
Pri
odre|ivawu
pola
mladunaca,
krhkih ili
jedinki
ugro`enih
vrsta, od
izuzetne je
va`nosti
da se stres
prouzrokovan
manipulacijom
ptice svede
na najmawu
mogu}u meru
Slika 1: Rezultati analize pola razli~itih
vrsta ptica na agaroznom gelu obojenom u
etidijum bromidu
M – Marker,
1 – Anser anser (f)
2 – Corvus frugilegus (f)
3 – Perdix perdix (m)
4 – Coturnix coturnix (f)
5 – Scolopax rusticola (m)
6 – Phasianus colchicus (f)
M – Marker
Lovac | januar-februar-mart 2013.
33
IZ ISTORIJE KINOLOGIJE
[TA PAS
ZNA^I ^OVEKU
Stvorewe koje ima lepotu bez mere, snagu bez
brutalnosti i sve vrline ~oveka bez wegovih mana
Dragan
Markovi} - Kudro
vod u ovaj napis neka bude deseta kinolo{ka zapovest, koja glasi: “Ne zaboravi da
je pas najpametnija `ivotiwa„. Ona sa toliko topline, ali i opomiwawa govori
{ta pas zna~i ~oveku, kome je ovaj ~etvorono`ac ujedno i najverniji prijateq, prate}i
ga u stopu na wegovom putu dugom hiqadama godina, ostaju}i mu uvek odan i privr`en u sre}i i
nesre}i ili, kao {to re~e ~uveni engleski pesnik Bajron: “Stvorewe koje ima lepotu bez mere, snagu bez brutalnosti i sve vrline ~oveka bez
wegovih mana„.
Da bi se ispri~ala neponovqiva pri~a o ovom
divnom stvorewu, moramo po~eti od starozavetne biblijske izreke da na po~etku Postawa be{e
samo “re~„ i kako ka`e Prva kwiga Mojsijeva da
petog dana Gospod stvori “zvijeri zemaqske po
vrstama wihovijem„, drugim re~ima, u daleka
vreme eocena, kada se po hipotezi T. M. Veversa
na Zemqi pojavquje zajedni~ki predak svih meso`dera, pa prema tome i roda Canis, nazvan Miakis. Nije bio ve}i od dana{we doma}e ma~ke, retraktivnih noktiju poput we, repa dugog pribli`no du`ini svog tela i, kako se u ovoj nau~noj zamisli navodi, boravio je na drvetu.
Evolucijom i diferencirawem od ovog Ancestora, u toku dugih 20-30 miliona godina, nastali
su prapreci dana{wih vrsta: Skynodictis, Cynodesmus, Diaphenus i drugi. Divqa vrsta roda Canis
javqa se milion godina pre na{e, hri{}anske
ere, u periodu pleistocena. Praprapredak ovog
roda nazvan je Cynodesmus. Daqom evolucijom nastao je Tormactus, `ivotiwa nalik na vuka. Od we
su nastali vuk, kojot, lisica, {akal, kao i svi
ostali Canidi.
U
O POREKLU PSA
([email protected] VUKA)
U nauci se dosta spori o poreklu psa, da bi se
iskristalisalo da je wegov predak bio vuk. Postoji ~itav niz teorija i hipoteza o tome gde, kada i kako je vuk postao pas, vr{ena su i DNK is-
34
Lovac | januar-februar-mart 2013.
pitivawa u ciqu provere wihove osnovanosti,
ali zakqu~ci do kojih se do{lo su me|usobno
protivre~ni i ~esto nedore~eni. Jedino je sigurno da je do pripitomqavawa vuka do{lo na severnoj zemqinoj polulopti. Wegova domestifikacija se, prema najnovijim nau~nim istra`ivawima, sprovo|enim u prvoj deceniji 21. veka, de{avala se u raznim delovima na{e planete u
vremenu koje obuhvata period od 32.000 do 26.000
godina pre na{eg doba. Savremena nau~na metodologija i kriti~ko preispitavawe postoje}ih,
kao otkrivawe i izu~avawe novih fosilnih nalaza, uz kori{}ewe daleko savr{enijih tehnologija je tako dovela do toga da je nekada op{te
prihva}eni zakqu~ak o vremenskom okviru preobra`aja vuka u psa od 16.000 do 12.000 godina pre
nas postao zastareo i neta~an, ~ime je saznawe o
na{im iskonskim vezama sa psom dobilo sasvim
drugi, daleko dubqi, ne samo hronolo{ki, ve} i
socio-psiholo{ki smisao i nateralo nas da ponovo razmislimo o tome za{to smo mi qudi toliko privr`eni psima i oni nama.
Kako je do toga do{lo? Odgovor najverovatnije le`i u tome {to su i prvobitni Homo sapiens
i vuk imali u osnovi istu dru{tvenu strukturu
i instinkte: oba su `ivela od lova, u grupama,
~oporima, pod dominacijom jednog vo|e,
“alfa jedinke„.
Naime, sve ~e{}e se de{avalo da qudi du`e borave na jednom mestu. Kao posledica takvog na~ina `ivota ~oveka,
gomilao se razni otpad i vukovi su se
kretali oko tih stani{ta, nalaze}i izvor za ishranu u otpacima hrane. Vuk,
kao veoma inteligentna `ivotiwa je
shvatio da je ~ovek superiorniji lovac i
prate}i ga, moren gla|u, lak{e je dolazio do hrane od otpadaka koje je ovaj svakodnevno ostavqao. Nije morao da se zamara jure}i `ivi, uvek neizvesan plen:
pratio je ~oveka na rastojawu, u i{~ekivawu da i sam do|e do ostataka hrane, time odr`avaju}i svoj rod i odr`avaju}i
vrstu. Tako je vuk pre}utno prihvatio
Homo sapiensa za svog vo|u, pot~iwavaju}i mu se kao, uslovno re~eno, dominantnijem.
^OVEK I VUK
^ovek je najverovatnije iz radoznalosti pokupio i u svoju naseobinu doneo
male vu~i}e, a deca su se, {to je jo{ verovatnije, najvi{e obradovala tim malim `ivim igra~kama. Izme|u wih je nastalo dru`ewe kroz igru, koje je postepeno preraslo u uzajamno prijateqstvo
i lova~ki interes, radi pribavqawa
neophodne hrane. ^esto su nala`eni sa-
PASMINA
Pasmina je
grupa `ivotiwa
koje je uzgojio
~ovek i koja
poseduje
nasledne
osobine,
prvenstveno
jednolikost
izgleda po kojem
se razlikuje od
drugih ~lanova
iste vrste
svim mali i slepi vu~i}i, nesposobni da se hrane drugim
osim maj~inim mlekom. Takve {tence prihvatale bi `ene koje su dojile decu i othrawivale ih na svojim grudima. Ovo je jo{ vi{e zbli`ilo prvobitnog psa i ~oveka,
{to je, talo`e}i se kroz nebrojene generacije, ostajalo
u genima psa, manifestuju}i se slepom poslu{no{}u i
bezrezervnom privr`eno{}u prema svom gospodaru i po
cenu sopstvenog `ivota, do sada dokazano nebrojeno puta. Ovom dodajemo da `ene u zabitim brdima Perua i Paragvaja i danas dawi na svojim prsima mlekom odgajaju male {tence koji su ostali bez majki.
Nadolaze}i milenijumi i vekovi pogodovali su evoluciji pasa. Iako je pas u osnovi pripitomqen vuk, wegov
sabrat, dana{wi vuk, po{ao je svojim putem, ostaju}i divaq i zverske }udi, dok je pas domestifikovan. Ipak,
ostalo im je i dosta zajedni~kog, do pona{awa u nekim
prilikama, pa do istih bolesti koje ih napadaju.
Daqi korak u razvoju psa nastao je kada su qudi `iveli u sojenicama. Iz tog perioda poti~e tresetni pas, od
koga su neprestano nastajale nove rase pasa, u razli~itim
klimatskim i drugim uslovima, kao i ukr{tawem od strane ~oveka. Broj rasa – pasmina se neprestano uve}avao,
vr{ena je sve boqa selekcija, da bi se do{lo do dana{weg
klasifikacionog sistema: psi za lov, za odbranu, pratwu,
psi ~uvari stada i psi za ~uvawe imovine.
Arapi su prvi definisali pasminu i ta odrednica glasi: “Pasmina je grupa `ivotiwa koje je uzgojio ~ovek i koja poseduje nasledne osobine, prvenstveno jednolikost izgleda po kojem se razlikuje od drugih ~lanova iste vrste„.
Najverovatnije da je arapski hrt saluki bio prva definisana rasa pasa uop{te.
Nastavak na strani 36 >>>
Lovac | januar-februar-mart 2013.
35
KINOLOGIJE
KINOLO[KA BOMBA
Nastavak sa strane 35
Englezi su prvi organizovali izlo`bu pasa u Wukaslu 1859. godine. Privukla je veliku pa`wu javnosti, pa je
ve} 1863. odr`ana druga u ^elziju. Bila
PSAR
je to prava “kinolo{ka bomba„ – Englezi su {irom zemqe po~eli organizovaPsar je posebno
ti kinolo{ke manifestacije, da bi ova
zvawe za ~oveka
“zaraza„ pre{la i sa one strane “bare„:
zadu`enog
u SAD prva kinolo{ka izlo`ba odr`ada se brine o
na je, prema nekim podacima, 1880. godivladarevim ili
ne, dok je prema drugim, ova izlo`ba bivlastelinovim
la 1875.
psima
Tako se ustoli~ila KINOLOGIJA,
nauka o psima. Ona ima za ciq da upozna
svakog vlasnika psa i lovca sa istorijom na{ih qubimaca, kao i
sa savremenim dostignu}ima na ovom poqu, smernicama i principima, prou~avaju}i celokupan razvoj
od prvog pripitomqavawa
pasa u praistoriji do danas, kao i da usmeri pravac
ove nauke, kojim }e se kretati u budu}nosti. Svoje
ime duguje gr~koj re~i za
psa – cynos.
Englezi su predwa~ili
i u osnivawu klubova odgajiva~a pasa: 1. aprila 1873.
osnovali su u Londonu i danas
ceweni
KENEL
KLUB, potom je iste godine utemeqen i ni{ta mawe
~uveni Vestminsterski kinolo{ki klub, da bi 1895.
nastao i @enski kinolo{ki klub. Svet je sledio
primer Engleza: francuski kinolo{ki klubovi
po~eli su se stvarati od
1880. godine, u SAD od
1884, Nema~koj od 1886,
Italiji 1887, kao i u druKinologija je nauka o psima. Ona ima za
gim zemqama, na primer u
ciq da upozna svakog vlasnika psa i lov[paniji, od 1912.
ca sa istorijom na{ih qubimaca, kao i sa
Prvi crte`i pasa kao lova~kih pomo}nika nastali su
oko 4.500 godina pre hri{}anske ere. Kod Starih Egip}ana pas je predmet kulta i ubistvo psa ka`wavalo se
smr}u, kao {to su to ~inili i Persijanci tog vremena.
Za Jevreje pas je posledwa `ivotiwa. Kina tako|e nije
mogla biti uzor za ugled kako se treba odnositi prema
psu. Ve} od 3.400 godine pre Hrista Kinezi pse}e meso
smatraju delikatesom i u obilnim koli~inama ga je imalo na stolovima vladaju}e klase. Taj obi~aj se zadr`ao u
najmnogoqudnijoj zemqi sveta i danas, na u`as i zgra`avawe qubiteqa ovog najvernijeg ~ovekovog prijateqa.
U anti~koj Gr~koj postojalo je vi{e rasa pasa, a u Starom Rimu su posebno na ceni bili lova~ki psi.
LOV SPASAO PSA
OD PROPASTI
Sredwi vek nije ba{ bio naklowen psu,
ali ga je lov spasao od propasti. Gajili su ga
i monasi i svetovwaci, a ~ak postoji i misa
“Sveta slu`ba kerova„. Tako|e, kod nas, u
sredwovekovnoj Srbiji gaje se psi, naro~ito
lova~ki. Postoji i posebno zvawe psar za ~oveka zadu`enog da se brine o vladarevim ili
vlastelinovim psima, a bilo je i hrtova i zagara – ze~ara. Iako do sada nije sistematski
i detaqno prou~avana na{a sredwovekovna
kinologija, ipak mo`emo zakqu~iti da je
pas bio omiqena `ivotiwa srpskog sredwovekovnog ~oveka. Lov sa psom spada u vite{ki sport sa najvi{e emocija, pa je stara
srpska poslovica: “Nema lova bez starog garova„, sasvim na mestu.
Sredwi vek je doba kada po~iwe specijalizacija pasa po wihovoj nameni, naro~ito
lova~kih, oli~ena u posebnoj rasi pasa za
svaku vrstu lova. Renesansa poznata po op{toj humanizaciji dru{tvenih odnosa i napretku u~inila je veliku uslugu psu: on je i
daqe nezamewiv lova~ki pomo}nik, a postaje i ku}ni qubimac, naro~ito mali psi}i kod
aristokratskih dama. Psi su sve vi{e “objekat„ stvarawa umetnika – likovnih, pozori{nih, pesnika.
Tokom vekova, 16, 17, 18 i 19. stvara se vi{e rasa pasa, a prvi koji ih je klasifikovao
savremenim dostignu}ima na ovom poqu,
bio je prirodwak Bifon u 18. veku, dok je zosmernicama i principima, prou~avaju}i ceolog Kivije u 19. veku predlo`io novo klalokupan razvoj od prvog pripitomqavawa
sifikovawe pasa. Posle Francuske revolupasa u praistoriji do danas, kao i da usmecije, 1789. godine, novi kapitalisti~ki poU Srbiji odgajawe rari pravac ove nauke, kojim }e se kretati u
redak pogoduje i ~oveku i psu: 19. vek iznesnih pasa, i to ba{ po enbudu}nosti. Svoje ime duguje gr~koj re~i za
drio je novu ideju O PO[TOVAWU PAgleskim standardima, datipsa – cynos.
SA, ~iji su tvorci bili Englezi, izbiv{i u
ra po re~ima ~uvenog alekprvi plan sa svojim pti~arskim rasama, posina~kog lovca, odgajiva~a
enterom i seterom, stalno ih poboq{avaju}i, dok su
poentera i vrhunskog dresera, Milivoja
istovremeno francuske rase bile u opadawu. Ni danas
Prendi}a, od po~etka pete decenije 19.
nema stagnacije u stvarawu novih rasa pasa, pa ih u svetu
veka. U jednom svom ~lanku zapisao je:
smatra se trenutno ima preko 400.
“Jo{ od 1840. godine, moj otac, Kosta
Kinologija
KINOLOGIJA
U SRBIJI
36
Lovac | januar-februar-mart 2013.
Prendi}, lovio je ovde u Aleksincu dugo godina sa engleskim kerovima, koji su
u ono vreme la|ama i suvim direkt iz
Engleske importovani. Prvi moj poenter bio je Dijana, koju sam dobio od pok.
generala Horvatovi}a 1878. godine, pa
tako redom„.
Podaci verodostojni i ta~ni, ali nekako “zaboravqeni„, no ipak iza{li na
videlo po onoj: “Zaklela se zemqa raju
da se tajne sve saznaju„, a i to da je prvi
engleski pti~ar Koste Prendi}a bila
jedna crna seterka.
Tako je kod nas, iako pojedina~no, po~iwalo, {to se kinologije ti~e, “po
struci i nauci„, dok su nacionalni kinolo{ki klubovi i organizacije svoju
aktivnost ra{irile i van granica svojih zemaqa, {to je rezultiralo osnivawem me|unarodne kinolo{ke organizacije, 22. maja 1911. u Parizu. Pored doma}ina, Francuske, osniva~i su bili Nema~ka, Austrija, Belgija i Holandija, da
bi im se 1913. pridru`ile Italija i
[panija.
Prvi svetski rat prekinuo je rad FCI
(Federation cynelogique internationale), da
bi bio nastavqen obnovom iz 1921. godine i preme{tawem u Belgiju, grad Tui
(Thuis), gde se i danas nalazi sedi{te
ove svetske organizacije.
Aktivnost FCI pokazala se delotvornom i u zemqama koje nisu wene ~lanice.
U FCI danas je u~laweno preko 40 ~lanica, a sara|uje i sa srodnim organizacijama {irom sveta, doprinose}i razvoju kinologije i kinolo{ke misli.
Jugoslovenski kinilo{ki savez je
osnovan 1. oktobra 1925. u Qubqani, a
punopravan ~lan FCI postao je 2. aprila
1936. godine. Prvi kinolo{ki klub
osnovan je u Beogradu 1931. Posle svih
lomova i ratova, po~ev od 1941. godine
na ovamo, Kinolo{ki savez Srbije je opstao i ponovo je primqen u FCI 1996.
Danas kinologija u Srbiji zauzima
vidno mesto u dru{tvenim tokovima, a
kinolo{ke aktivnosti odvijaju se prema
pravilncima FCI, kao i prema nacionalnim normativnim aktima i zakonskim
propisima. Srpski kinolozi su uspe{ni
i na me|unarodnom planu. [to se ti~e
informisanosti, na{a javnost o radu
nacionalne kinolo{ke asocijacije saznaje iz redovnih “Biltena„ KSS, kao i
iz dnevnih novina, specijalizovanih revija i ~asopisa, radio i TV emisija i putem interneta. Op{ti zakqu~ak je da je
javnost dobro informisana o ovoj temi,
{to ne zna~i da bi ne bi moglo da bude
jo{ boqe.
„
Dragan
Markovi}
- Kudro
BALISTIKA
IZ ISTORIJE
IDEALAN
KOMPLET
ov divqih sviwa je uvek privla~an i atraktivan,
naro~ito kasnojesewi i zimski, bilo grupno ili
pojedina~no. Podsetimo se da se ova “crna divqa~„
lovi na vi{e na~ina: ~ekawem, pogonom, prigonom,
na stajawu i u hodu-trku, sa ili bez pasa “sviwara„.
Pri tome se koristi najrazli~itije oru`je: od jednocevki i dvocevki sa~mara, preko karabina razli~itih sistema, derivata ovih dvaju oru`ja, kombinovanih pu{aka sa
cevima sa~ma-kugla – dvocevnih, trocevnih, pa i ~etvorocevnih, kao i jednometke o`qebqene cevi (kip-lauf) i
dvocevke kuglare. Po na{em ZOL-u, najmawi dozvoqeni
kalibar za lov “divqaka„ {to se ti~e `qebqenog oru`ja
je kalibar 7 mm, uz te`inu zrna minimalno 9 g, konkretno kal. 7h57 (R).
U ovom napisu zadr`a}emo se na oru`ju prikladnom i
primerenom na{em prose~nom lovcu i uslovima u kojima
`ivi i lovi: kompletu od dve pu{ke za lov “divqaka„ na
stajawu i u pokretu, veoma povoqne cene, a odli~nog kvaliteta, {to bi se reklo “za malo para mnogo vi{e muzike od o~ekivanog„, pod kojim podrazumevamo na{ lova~ki karabin “Zastava„ M 70 i rusku dvocevku kuglaru horizontalnih cevi “Artemida„, kao i na{u, u`i~ku PPU
municiju, kalibra 30-06 Springfild, {to je kalibar na{ih “izabranica„.
Pre no {to nastavimo sa daqim izlagawem, da naglasim da je ovaj ~lanak poku{aj ne da se nametne mi{qewe,
ve} da se uka`e na VITE[KU KOMPONENTU LOVA.
Namewen je lovcima tradicionalistima, po{tovaocima
ve} vi{evekovne tradicije i klasike, za koje su obrtno~epni karabin (~itaj: “Mauzer„) i dvocevka polo`ara “za-
L
Nastavak na strani 38 >>>
Lovac | januar-februar-mart 2013.
37
BALISTIKA
BALISTIKA
KALIBAR 30-06
I PPU
MUNICIJA
Nastavak sa strane 37
kon„ {to se ti~e lova~kog alata, imperativ koga se pridr`ava i potpisnik ovih redova. Mo`da }e se posle
~itawa ovog napisa i lovci “automati~ari„, naro~ito oni mladi, koji su
tek zakora~ili zamr{enim lova~kim
stazama, malo zamisliti i korigovati svoje tek ste~ene navike i mi{qewa {to se lova~kog oru`ja ti~e i
prihvatiti iznete stavove kao svoje.
Napomenimo jo{ jednom: LOV JE VITE[KI SPORT i u`ivawe u ~arima
prirode, a ne samo puko odstreqivawe divqa~i iz poluautomatskih pu{aka, razume se kuglara, ~esto opremqenih i sa desetometnim {ar`erima. Divqa~ treba po{tovati i racionalno, prema godi{wim planovima,
izlovqavati.
ZASTAVA M 70
Ovaj model lova~kog
karabina nastao je u
kragujeva~koj fabrici oru`ja (utemeqenoj 1853.) 1970. godine, kao naslednik vi{e modela, po~ev od LK 1,
pa do M 67. Razlikuje se od svojih
prethodnika du`inom zatvara~a, koji je originalne “Mauzerove„ du`ine,
za 5-6 mm du`i od zatvara~a na vojni~koj pu{ci M 48, na kojoj su se do
tada bazirali “Zastavini„ lova~ki
karabini. Zahvaquju}i tome, u M 70
se mo`e koristiti municija sa du`im ~aurama od strandardnih, tj. preko 70 mm. Novina je bila i izrada cevi “hladnim kovawem„, umesto dotada{wim bu{ewem. Cevi su od hromvanadijum ~elika, doma}e prizvodwe
i jedan su od najboqih pu{~anih ~elika na svetu. Karabin M 70 proizvodi se u 18 kalibara, po~ev od najmawih – 5,56 mm do tropskih (458 Vin~ester magnum), me|u kojima je i “na{„
30-06. Radi se u vi{e varijanti, posebno za levoruke, sa du`inama cevi
od 610 mm, {to je standard, potom tu
je “{tuc„ verzija, sa kratkim cevima
od 520 mm i potkundakom do vrha cevi, a mo`e se naru~iti i sa cevima do
750 mm du`ine. Karabin je oprmeqen
sa vi{e opcija orahovih kundaka:
klasi~ni, “sviwska le|a„, “Monte
Karlo„. [irok izbor, po onoj narodnoj: “K’o voli, nek’ izvoli„, i za sebe
38
Lovac | januar-februar-mart 2013.
izabere pu{ku po svom naho|ewu,
{to se ti~e du`ine cevi i oblika
kundaka. O ostalim karakteristikama ve} legendarnog M 70 nije potrebno tro{iti re~i. I na{i lovci koji
ih jo{ uvek nemaju dobro su upoznati
sa wegovim kvalitetima. ^esto ih
sre}u u lovi{tima, kada su u rukama
wihovih kolega, naj~e{}e su `qebqeno oru`je srpskog lovca. Kada
ve} pomenusmo kvalitet, recimo da je
on visok toliko da se M 70 na{ao i na
najprobirqivijem svetskom tr`i{tu, kao {to je ameri~ko (SAD) i doprineo je slavi na{e oru`arske industrije {irom planete.
O karabinu “Zastava„ M 70 mogla
bi se napisati velika i op{irna kwiga. Ovde da samo dodamo da on ne mo`e
proizvoditi na CNC numeri~kim ma{inama, ve} po tradicionalnoj tehnologiji, po{to su mu svi metalni delovi od punog ~elika, izra|eni od otkovaka frezovawem i glodawem, uz sve
ostale operacije koje nala`e originalni i u “Zastavi„ unapre|en “Mauzerov„ tehnolo{ki postupak i proces
u proizvodwi M 98. Zakqu~ak prethodnog je da je lova~ki karabin “Zastava„ M 70 pouzdano, robusno, funkcionalno i sigurno oru`je u svim
uslovima, ~vrsto i trajno, precizno,
dopadqivog izgleda, a mo`e i te kako
biti elegantno, uz malo {minke; toliko trajno da neko re~e da je to KARABIN ZA VE^ITA VREMENA,
konstatacija kojoj se i ja pridru`ujem.
ARTEMIDA
Radi potpunije jasno}e, pozabavimo se
ukratko
pitawem
{ta su to pu{ke dvocevke kuglare?
Nastale su jo{ u 15. veku, kao te{ke
fitiqa~e, i to bokerice, da bi se vremenom “zaboravilo„ na ovaj raspored
cevi i pu{ke dvokuglare proizvodile
kao polo`are – horizontalno postavqenih cevi. Vremenom, oru`arskom
revolucijom do{lo se do pronalaska
pu{aka prelama~a (Francuz Le Fo{e
1832.) i sjediwenog, (papirnog i metalnog) metka sa centralnim paqewem. Na kraju, u “igru„ je i u{ao i bezdimni barut.
Dvocevke kuglare su poznate i pod
nazivom “Ekspres„. Bile su, a i danas
su popularne, u lovu na najkrupniju
divqa~, afri~ku i azijsku. Ove pu{ke
su veoma efikasne na kra}im rastojawima i kada treba pucati brzo. U na{im uslovima, to su lovovi na divqe
sviwe pogonom, u trku naj~e{}e. Na{im lovcima i te kako je poznata
prednost ovakvih pu{aka za pomenutu
vrstu lova nad svim ostalim oru`jem,
ali one su, bar za ogromnu ve}inu na{ih lovaca, nedostupne zbog visokih
cena: bukvalno preskupi su “ekspresi„ iza{li iz engleskih, belgijskih,
nema~kih ili austrijskih oru`arnica, po{to se oni ve}im delom rade
ru~no, a taj postupak je i spor i skup.
Me|utim, ipak ima jo{ jedno “ali„,
a to je pojava dvocevki kuglara serijske proizvodwe na na{em tr`i{tu, i
to ruske provijencije (bok I@ 94 ekspres) i na{e odabranice “Artemide„
polo`enih cevi, pune oznake “I@
Bajkal MP 221 Artemida„. Ime je dobila po starogr~koj mitskoj bogiwi
lova. O kvalitetu ruskog lova~kog
oru`ja u na{im, a i svetskim okvirima nije potrebno mnogo govoriti. Vi{edecenijskom eksploatacijom dokazalo je svoju upotrebnu vrednost, robusnost i skoro neuni{tiv kvalitet.
“Artemida„ je, kao {to se iz punog
naziva mo`e videti, proizvod ~uvene ruske fabrike oru`ja iz I`evska
– “Bajkal-I`evski mehani~eskij zavod„. Ina~e, ova fabrika osnovana je
po~etkom 19. veka, ta~nije 1807. godine, a od 1885. ukazom cara Aleksandra III, po~ela je proizvodwa lova~kog oru`ja. Od tada do danas je u
I`evsku konstruisano mno{tvo modela, naro~ito pu{aka sa~marica.
Dobar deo od toga se proizvodio i
proizvodi.
Dvocevka kuglara “Artemida„ nastala je na osnovi sa~mare I@ 43,
koja se pojavila na tr`i{tu 1986.
godine. Proizvodwa ovog “ekspresa„
po~ela je 2003. a u na{im prodavnicama pojavio se krajem 2006. Za sada
se proizvodi u kalibrima 308 Vin~ester, 45-70 Goverment i na{em
“pulenu„ 30-06. Ovo je veoma ~vrsta
i sigurna, robusna dvokuglara-prelama~a: bravqewe je sa sna`nim dowim kqu~evima sistema “Perdi„, a
baskula i monoblok su izvrsno upasovani. Otvara se uobi~ajeno, polugom na vratu kundaka (top lever).
Mehanizam za okidawe je “AnsonDili„, sa dve nezavisne obara~e, s
tim da je sigurnosti posve}ena posebna pa`wa: ko~nica ko~i i obara~e i zapiwa~e, {to je samo odlika
mnogo skupqih pu{aka (obi~no se
ko~e samo obara~e). Mehanizam se
mo`e relaksirati i bez “{kqocawa„ na prazno – pu{ka se prelomi,
odnosno otvori, dugme ko~nice se
potisne palcem napred, istovreme-
no prstima pritiskaju}i obe obara~e, {to je veoma prakti~no re{we.
Du`ina cevi je 600 mm (postoji i
verzija sa cevima od 550 mm), ukupna
du`ina 1050 mm, a te`ina oko 3,3 kg.
Posebna karakteristika “Artemide„ i wena prednost nad dvokuglarama potpuno zaletovanih cevi sa
“prutevima„ je ta {to su wene cevi,
ina~e unutra tvrdo hromirane, {to
im garantuje dugove~nost, spojene samo u monobloku, identi~nom kao i
na I@ 43 i u zoni le`i{ta metka su
debele celih 6 mm, {to je re~it pokazateq ~vrsto}e i sigurnosti pu{ke,
dok su ostalom du`inom slobodne.
Prazan prostor izme|u cevi i sa dowe i sa gorwe strane zatvoren je samo poklopcima, {to je ~isto estetski detaq, koje je lako demontirati
od{rafqivawem dva vijka. Gorwi
poklopac – lewir je “gijo{iran„,
ohrapavqene povr{ine, da ne bi reflektovao sun~evu svetlost i tako
ometao ni{awewe. Usta cevi su spojena tzv. “osmicom„ i na woj je predwi ni{an, dok je zadwi na posebnoj
{ini na monobloku, pode{enoj i za
prihvat opti~kog ni{ana. Mehani~ki ni{ani su veoma pregledni: okrugla mu{ica od 2 mm i zadwi, u obliku dubokog pravouganog zareza, tzv.
“brzi ni{ani„. Uz sve re~eno o “Artemidi„ dodajmo i ovo: veoma lagana,
kompaktna pu{ka, lepo dizajnirana,
crno bruniranih metalnih delova, sa
orahovim nauqenim kundakom. U wu
se zaqubquje na prvi pogled i sa wom
lovi ceo `ivot.
Ovaj kalibar je nastao
1906. godine, za potrebe ameri~ke (SAD)
vojske, kao vojni metak. Nominalni kalibar mu je 0.30 in~a – 7,62 mm, dok oznaka 06
ozna~ava godinu usvajawa u naoru`awe.
Metri~ka, evropska oznaka ovog metka je
7,62h63 mm. Ubrzo se pojavio i na civilnom tr`i{tu, gde se iskazao kao precizan
i odli~an univerzalni lova~ki metak, sa
kojim se lovila i lovi sva divqa~ na kugli zemaqskoj: od lisice do slona. Puni
se zrnima razli~ite te`ine i performansi, od 7,1 pa sve do 14,2 g, sa {irokim
dijapazonom upotrebqivosti. Ipak, za
ovaj kalibar zrna od 11,6-11,7 g su pravi
“standard„, {to mu daje odli~ne parametre i u~inak na ciqu (terminalna balistika). 30-06 Springfild (ime po mestu
gde je “ro|en„), je veoma popularan {irom
sveta. Prednost nad evropskim kalibrima mu je ({to je vi{e teoretski za na{e
lovce), {to se mo`e bukvalno na}i u prodavnicama po najve}im zabitima Afrike
ili Ju`ne Amerike, Australije, Novog
Zelanda. Municiju u ovom kalibru proizvode sve fabrike lova~ke municije na
svetu, pa i na{ “Prvi partizan„ iz U`ica, o kome tako|e moramo ne{to re}i.
Ova na{a fabrika osnovana je 1928.
godine kao “Fabrika oru`ja i municije
– U`ice„. Obnovila je svoj rad odmah nakon zavr{etka II Svetskog rata. Sve do
1984. proizvodila je lova~ku municiju u
kalibru 8h57 IS i sporadi~no u kalibru 7h57. Od 1984. godine PPU se razmahao u komercijalnom proizvodnom programu, {ire}i sve vi{e paletu lova~ke
i ostale municije, za pi{toqe i revolvere. Danas ovaj na{ ~uveni gigant proizvodi lova~ku municiju u 43 kalibra i
~ak 151 laboraciji. 30-06 se radi u 10 laboracija, sa zrnima razli~itih konstrukcija i grama`e. Sva municija je odli~nog kvaliteta, o ~emu svedo~i sertifikat ISO 9001:2008 izvozi se 95% proizvodwe u 21 zemqu sveta. Recimo jo{
ne{to o kalibru 30-06, da bi se upotpunila znawa u osnovnim crtama: bu{ewe
cevi za ovaj kalibar je 7,62 mm od poqa
do poqa, a od `qeba do `qeba 7,82 mm, a
pre~nik zrna je 7,85 mm; korak uvijawa
`qebova (put zrna koje pre|e kroz cev
rotiraju}i se za 360 ° oko svoje ose) je
250 mm, a maksimalni radni pritisci su
3500 bara.
Nastavak na strani 40 >>>
Lovac | januar-februar-mart 2013.
39
BALISTIKA
LOVA^KO
[email protected]
Nastavak sa strane 39
IDEALAN
KOMPLET
Sada, kada smo malo osve`ili na{a znawa ili stekli nova o istorijatu i karakteristikama navedenih oru`ja i municije, {to, kako ka`u, “ne mo`e da {kodi„, red je da vidimo {ta ovaj “trio„
~ini idealnim kompletom za na{eg, srpskog lovca. Prvenstveno, zbog odlika i karakteristika obeju pu{aka:
“Zastavin„ karabin slovi kao precizno oru`je. Sa wim
}e uve`bani lovac, uz dobru varijabilnu optiku ve}eg
uve}awa, npr. 4-12h50 ili 56 i dobrom, ~vrstom monta`om – “{venk„ ili nekom drugom, po naho|ewu, posti}i
izvanredne uspehe u lovu “divqaka„ na stajawu, i to na
rastojawima daleko ve}im od 200 metara, uz odgovaraju}u municiju.
“Artemidom„ }e uspe{no loviti sviwe u trku na kra}im
rastojawima, od samo nekoliko, pa do stotinak ili ne{to
vi{e metara, u prosekama ili {umskim gusti{ima, eventualno maksimalno do 150 m, za koje je ova pu{ka i predvi|ena, uzimaju}i u obzir i wenu preciznost koja, zbog dve
cevi, ne mo`e biti kao kod karabina. Zato su wena dva brza hica kada “divqaci„ defiluju “k’o na filmu„ nenadma{na prednost i epitet da je dvocevka kuglara KRAQICA
LOVA NA KRUPNU DIVQA^ sasvim na mestu. Posebna prednost “Artemide„ je {to su joj cevi, kao {to je re~eno, “slobodne„, pa ne dolazi do promene pogotka, po{to nema temperaturne dilatacije – uticaja tople cevi iz koje je
pucano na hladnu cev, {to zna~i da mo`emo pucati vi{e
puta uzastopno iz bilo koje cevi, a pogoci ne}e “skakati„
ni levo ni desno, ve} tamo gde su ni{awewem upu}eni, ako
budemo pucali i iz druge, hladne cevi. Izvanredno re{ewe, kome se nema {ta prigovoriti. Jo{ jedna ~ar je loviti
ovom pu{kom, kojom rukujemo kao sa~marom na koju smo navikli, a to je onaj pravi, ponovimo jo{ jednom, VITE[KI
PRISTUP LOVU i aristokratski “{mek„, {to doprinosi da lovcu uspeh i u`ivawe budu {to kompletniji.
[to se ti~e izbora kalibara (o wegovim karakteristikama je dovoqno re~eno), idealno je {to se istovetna municija koristi za oba “xeferdara„. Lovac ne mewa ve}
ukorewene navike {to se “xebane„ ti~e i to mu olak{ava
posao: nema me{awa razli~ite municije i problema nastalih tom prilikom, {to je pri kori{}ewu oru`ja razli~itog kalibra uvek mogu}e, po potrebi mewa samo
oru`je. Preporuka na{e PPU mucinije nimalo nije slu~ajna. Kao {to je ve} re~eno i vi{e nego poznato je da je
to municija odli~nih performansi, povoqne cene, kao i
preporu~ena oru`ja. Od 10 laboracija 30-06 mo`da bi najidealniji bio metak sa zrnom “Grom„, visokog u~inka,
kontrolisanog razlegawa (varijanta ABC zrna), te`ine
11 g, po~etne brzine V0 810 m/s i energije na ustima cevi
E0 3610 xula.
Na kraju, sa ponosom recimo: srpska pu{ka, srpska municija, u zajednici sa bratskom – ruskom dvokuglarom
“Artemidom„, {to lova~ki `ivot zna~e.
Dobar pogled!
40
Lovac | januar-februar-mart 2013.
ravirawe lova~kog oru`ja ima dugu
tradiciju i neguje se u mnogim zapadno-evropskim zemqama, gde su brojni
umetnici-graveri stvarali dela sa
lova~kom tematikom. Gravirawe lova~kih pu{aka i karabina predstavqa
pravi izazov za brojne majstore ovog zanata, a jedan od na{ih najpoznatijih ru~nih gravera svakako je Nenad Ne{a Dimitrijevi} iz Kragujevca – `ivopisnog
i inspirativnog grada u srcu [umadije
i centru oru`arstva u Srbiji. Imali
smo ~ast i zadovoqstvo da upoznamo ve~itog kreativca, ~iji radovi predstavqaju prava remek dela oru`arstva jer
izazivaju uzdahe brojnih qubiteqa
oru`ja. Ovom poslu se predao u potpunosti, tako da slovi za renomiranog gravera. Nije jedini, ali wegovi kvalitetni
radovi su nas zaintrigirali. – Gravirawe predstavqa finalno ulep{avawe
oru`ja, daju}i mu posebnu lepotu i ~ine}i ga jedinstvenim. U zavisnosti od vrste oru`ja i uz maksimalno po{tovawe
`eqa i zahteva budu}ih vlasnika, odre|uje se i vrsta motiva koji se rade na tom
oru`ju. Me|utim, veoma ~esto se de{ava, da mi mu{terije tra`e savet i sugestiju, kako bi re{ili neke nedoumice,
jer kako ka`u, posedujem veliko znawe i
bogato iskustvo. Tako je na primer, bilo slu~ajeva da mi tra`e gravuru jelena
na lova~koj pu{ci ili pak zeca i divqu
patku na karabinu, {to se nikako ne
uklapa – po~iwe pri~u jedan od na{ih
najtalentovawih ru~nih gravera.
Dok sedimo u ateqeu i spontano razgovarmo, koristimo priliku da ga upitamo kako i kada je po~eo da se bavi ovim
retkim, ali veoma cewenim zanimawem.
– Jo{ od malena sam imao sklonosti i
afinitete prema brojnim vrstama umetnosti i manuelnih radova, kao {to su
slikrstvo, vajarstvo itd. Me|utim, sve je
po~elo pre 15 godina, kada sam hteo da
sublimiram sve te talente koje posedujem u jednu vrstu delatnosti. Upravo tada je otpo~ela nova etapa u mom `ivotu,
jer se ispostavilo da sam u svim tim vrstama umetnosti bio dobar, a da sam u
gravirawu video {ansu da budem jo{ boqi. Kroz izradu moje prve gravure, u meni se probudila strast za ovu vrstu posla. Motivi mojih gravura ne mogu da se
G
GRAVIRAWE
LOVA^KOG [email protected]
NENAD NE[A DIMITRIJEVI] – MAJSTOR GRAVERSKOG ZANATA
na|u u nijednom katalogu i nikada se nije dogodilo, da uradim
dva ista motiva, jer u suprotnom, moji radovi ne bi bili unikati – nastavqa pri~u Ne{a Dimitrijevi}.
Od sagovornika saznajemo, da je od velikog zna~aja, da graveri uporedo moraju posedovati i izuzetan dar za crtawe. – Ukoliko graver ne zna dobro da crta, ne mo`e
da se bavi ovim poslom na vrhunskom nivou. Crte`i
moraju da se dovedu do perfekcije i moraju da budu
potpuno simetri~ni. Naime, kada je re~ o crtawu, posebno se izdvaja grafika, gde do izr`aja dolazi ose}aj za prostor, dubinu i senku, a upravo to kod gravirawa ima kqu~nu ulogu – obja{wava na{ sagovornik.
Tokom razgovora, poznati graver koristi priliku da se osvrne na razlike u ru~nom gravirawu nekad
i danas. – U dana{we vreme, ru~na gravura se radi sa gotovo identi~nim alatom, kao i pre 200-300 godina, sa tom
razlikom {to dana{wi graveri imaju alate od daleko
kvalitetnijih materijala. Pri izradi gravura uglavnom
koristim graverski ~eki} i razne vrste no`eva, koji se
razlikuju po debqini i radijusu, a upotrebqavaju se u zavisnosti od toga, koja faza gravure se radi. Tako|e, od velike pomo}i mi je i mala ru~na bu{ilica tzv. “Biaks„,
Nenad Dimitrijevi} je svoje fascinantne radove uglavnom predstavqao na brojnim me|unarodnim lova~kim sajmovima, gde je u
vi{e navrata osvajao i prva mesta. Na me|unarodnom sajmu lova
i ribolova u Novom Sadu, tri puta je osvajao zlatnu medaqu za
najboqu gravuru, {to govori da je jedan od na{ih najboqih ru~nih gravera. Da se radi o izuzetno velikom imenu u ovoj oblasti,
potvr|uje malo poznat podatak, da je pre nekoliko godina, za
usluge ovog vrhunskog gravera, bio je zainteresovan poznati italijanski gigant “Perazzi„ iz Bre{e. Na `alost, zbog spleta nesre}nih okolnosti do saradwe nije do{lo.
koja za alate koristi zubarske ~etkice – obja{wava
na{ uva`eni graver.
Dok u ateqeu graver stvara svoje budu}e delo,
neophodan mu je potpuni mir i ti{ina, kako bi zadr`ao potrebnu dozu koncentracije. Ateqe odnosno radionica ne mora da bude velike povr{ine,
ali u woj je neophodan masivan graverski sto, prirodni izvor svetlosti, kao i vrhunsko neonsko
osvetqewe, koje ne stvara senku. – Iz iskustva znam,
da nije svaki dan isti kada je posao u pitawu. Kada
sam skoncentrisan i inspirisan, sve mi polazi za
rukom. Me|utim, ima dana kada jednostavno ne mogu
da budem na visini zadatka i tada se ne prihvatam posla. Ina~e, dok radim, obavezno iskqu~im mobilni telefon, jer ukoliko me neko prekine, postoji mogu}nost
da izgubim koncentraciju i kontinuitet u radu. Naime,
ovaj posao se radi u fazama – ~im se zavr{i jedna faza,
neophodno je da se napravi kra}i predah – nastavqa
pri~u Dimitrijevi}.
Da bi graver bio uspe{an u svom poslu, neophodno je
pre svega da ga voli, da poseduje veliku dozu kreativnosti, kao i stalnu i kontinuiranu inspiraciju, ba{ kao
{to to zahtevaju sve druge vrste umetnosti. Na{em sagovorniku originalne ideje nikada ne nedostaju. – Inspiraciju dobijam pri izradi velikih i ekskluzivnih
gravura, naro~ito posle protoka odre|enog vremena, kada se u poslu postigne tzv. “radna temperatura„ i kada
graver u potpunosti oseti posao, odnosno gravuru koju
radi. S obzirom da mi se najvi{e dopada italijanska
kreativnost i nema~ka tradicionalna duboka reqefna
gravura, poku{avam da napravim spoj te dve tehnike gravirawa. Ekskluzivna vrsta gravure podrazumeva i ubacivawe plemenitih metala (zlata, srebra) u ~elik. U
pitawu je tzv. “intarzija„ odnosno “inkrustacija„ koja
mi je omiqeni deo posla i koju radim sa velikim zadovoqstvom. Naime, sama tehnika zahteva izradu tzv. “laNastavak na strani 42 >>>
Lovac | januar-februar-mart 2013.
41
LOVA^KO
[email protected]
Nastavak sa strane 41
stinog repa„, kako bi se (zlatna ili srebrna) `ica ukucala u materijal. Mu{terije uglavnom tra`e, da im se
odre|ene vrste `ivotiwa, urade u zlatu ili srebru – obja{wava jedan od na{ih najpoznatijih ru~nih gravera.
Dok posmatramo unikatne radove ovog
umetnika, od kojih samo zastaje dah, radoznalo ga pitamo, koliko je vremena potrebno da se uradi jedna vrhunska i ekskluzivna gravura. – Izrada jedne takve gravure
zahteva dosta truda, maksimalne koncentracije i inspiracije, kao i dosta vremena.
Poznato je da posao gravirawa ne mo`e da
se uradi preko no}i, nego obuhvata period
od nekoliko nedeqa do nekoliko meseci, u
zavisnosti od prirode tra`enog posla ili
u zavisnosti od veli~ine gravure. Naime,
ovakve gravure predstavqaju stvar presti`a i u direktnoj su vezi sa finansijskim
mogu}nostima budu}eg vlasnika, ali napomiwem, da u ovom poslu novac nije najbitnija stavka – poja{wava na{ sagovornik.
Tokom svoje dugogodi{we i bogate karijere, ovaj vrhunski graver je svojom rukom, na mnogobrojnim lova~kim pu{kama i karabinima, izgravirao sve vrste divqa~i sa na{eg podnebqa. Tako|e, radio je i motive divqa~i sa afri~kog kontinenta – slonove, lavove, leoparde,
antilope... Ka`e da najvi{e voli da gravira jelensku divqa~, bez obrira na to {to je najte`a za rad, ali je zato
najatraktivnija i predstavqa pravi izazov. – Kada je u
pitawu gravirawe sa motivima `ivotiwa, neophodno je
da imaju perfektan oblik i proporcije, kako bi izgledale kao da su `ive i da su u pokretu. S obzirom da upravo one predstavqaju krunu ~itavog umetni~kog dela, prilikom gravirawa, nastojim da dam sve od sebe, da divqe
`ivotiwe izgledaju {to uverqivije i `ivqe, uklopqene u prirodni ambijent. Umetni~ka dela–gravure uglavnom naxive svoje
stvaraoce, pa ~ak i same vlasnike
oru`ja – isti~e iskusni graver.
Prema re~ima na{eg sagovornika,
najsitniji detaqi na samoj `ivotiwi
(o~i, usta, wu{ka, kqun itd.) rade se na
samom kraju. U pitawu su prefiwene
stvari koje se rade sa svega nekoliko
linijica i sa puno ose}aja, posle kojih
vi{e nema finalne obrade. Nijedan
detaq nije bezna~ajan – svi su podjednako bitni jer od wih zavisi kvalitet rada, odnosno same gravure.
[to se ti~e budu}nosti, Ne{a Dimitrijevi} ta~no zna {ta `eli. – Moj
ciq je, da se u ovom poslu jo{ vi{e
usavr{im i proslavim, kao i da se nastavi porodi~na tradicija. Za to }e se
pobrinuti wegovo troje dece, koja ve}
uveliko u~e zanat od oca. – Talenat jeste bitan, mo`da i najva`niji, ali nikako nije presudan elemenat u tome, ko
42
Lovac | januar-februar-mart 2013.
NASTAVAK FEQTONA
/2
STATUS LOVACA U
SREDWOVEKOVNOJ SRBIJI
lova~ki
vremeplov
Dragan
Markovi} - Kudro
}e napraviti uspe{nu karijeru. Osim talenta, jako je bitna
upornost, snaga voqe, qubav prema ovom poslu i naravno strpqewe, jer na kraju sve zavisi od wega. Svojoj deci stalno govorim, da vrhunski majstor-graver, traje onoliko dugo, koliko u
wemu plamti onaj po~etni, stvarala~ki entuzijazam i beskrajna `eqa da se materijalizuje kreativnost koja u wemu `ivi.
Onog trenutka, kada to nestane, sve se gasi i gravirawe se svodi samo na ~ist rutinski posao bez ikakvih emocija – ka`e na{
sagovornik.
Nenad Dimitrijevi} spada u na{e najtalentovanije gravere,
koji je ime stekao zahvaquju}i kvalitetu svojih radova. To dokazuje ~iwenica, da su mnogobrojni lovci, odnosno vlasnici lova~kih pu{aka i karabina, ovom umetniku poklonili
svoje poverewe. S obzirom da
nikada ne radi povr{no i da
prati svetske trendove, spada
u malobrojnu elitu vrhunskih
gravera, ~iji radovi mogu da
se porede sa radovima najpoznatijih zapadno-evropskih
majstora ovog zanata. Jedina
razlika je u ceni, koja je nekoliko puta mawa nego na zapadu. Svakom novom gravurom,
ovaj umetnik poku{ava da fascinira i najprobirqivije
mu{terije, i za sada, u tome i
uspeva.
Za sve informacije mo`ete se obratiti na tel.
062/311–578.
Milan Ostoji}
DUGA TRADICIJA
rbija je i u razvijenom sredwem veku (XIIXV vek), i daqe bogata divqa~i. Sa usponom dr`ave, po~ev od vremena Stefana
Nemawe (1166-1196) raste i lovna privreda u pravom smislu te re~i. U Srbiji lov nije samo privilegija vladaju}e
klase kao u katoli~koj Evropi. U woj love svi, od vladara, vlastele, pa do gra|ana i seqaka
svih vrsta feudalne zavisnosti. Svi su oni poklonici sv. Jevstatija, za{titnika lova i lovaca. Lov je
plemenita ve{tina i vrsnim srpskim lovcima, kao i u riterskoj Zapadnoj Evropi slu`i kao ve`ba za rat.
Bilo je posebnih lovi{ta: vladarskih, vlastelinskih, manastirskih. U tim tzv.
zabelima (zabranima), lovili su iskqu~ivo wihovi vlasnici sa svojim gostima, dok
je narod van tih terena lovio sasvim slobodno. Ovu ~iwenicu: slobodu lova treba
dobro zapamtiti radi na{e kulturne i lova~ke ba{tine, (ona nije kod nas “izmi{qena„ Francuskom revolucijom 1789), nego je neprekidna tradicija od samog po~etka bavqena lovom uop{te. Iako je ve} spomenuto sokolarstvo, vaqa se jo{ malo
zadr`ati na toj temi i dodati da je ono bilo skoro iskqu~iva privilegija srpskog
plemstva, i to samo iz finansijskih razloga, po{to su sokolovi, kao {to je poznato bili veoma skupi. Radi ilustracije nave{}emo mleta~ke izvore iz 1420-21 godine u kojima se govori o poslanstvu zetskog gospodara Bal{e III. Ono je venecijanskim zvani~nicima poklonilo lovne ptice u vrednosti od ~ak pet stotina dukata,
me|u kojima je kao raritet bilo i pet belih sokolova. Ipak bilo je slu~ajeva da se
seqaci bave sokolarewem, pod kojim se podrazumeva lov sa ostalim pernatim grabqivicama: orlovima i jastrebovima. Jedan od
glavnih centara za obuku sokolova bio je u to vreme na Kopaoniku, selo \erakari (sokolari – prevod sa gr~kog).
Tako|e je velika pa`wa pridavana i lovnim psima. Od rasa
poznati su hrtovi (arapskog ili persijskog porekla), {to se da
zakqu~iti po na{im freskama u crkvama toga doba, a i “zagari„-ze~ari. U ovom drugom slu~aju radi se o na{im doma}im rasama poznatim i danas.
Bavqewe sokolovima i psima bila su posebna zanimawa. Tada{wi meropsi (kmetovi vezani za zemqu) u delu svojih obaveza poznatim pod imenom: “Mala rabota„ bili su du`ni da ~uvaju i uzgajaju pse i sokolove svojih feudalaca. Vladarevi psari i
sokolari bili su po trenutnoj potrebi na “ponosu„ i kod drugih:
ili kod vlastele – wihovih sebara ili gra|ana. Dok su crkve i
manastiri gotovo bez izuzetka bili oslobo|eni ove da`bine.
“Ponos pasa i sokolara„ je davawe stana i hrane vladarevim quNastavak na strani 44 >>>
Lovac | januar-februar-mart 2013.
43
LOVA^KA
Nastavak sa strane 43
dima ovih zanimawa, kao i hrane i sme{taja za
pse i lovne ptice. Ovaj “ponos„ va`io je samo za
psare i sokolara u vladarevoj slu`bi.
UPE^ATQIVI U
NARODNOM SE]AWU
Razvojem srpske kwi`evnosti,
ostali su i zapisi o lovu na ovim
prostorima iz tog vremena. Teodosije hronograf (XIII-XIV vek)
opisuje ga slede}im re~ima: “u
Nemawino vreme u Ra{koj je bilo
puno jelena i wih su hajka~i sa velikim brojem
lova~kih pasa terali sa planine prema lovcima,
koji su ih u podno`ju planine, u ravnici na kowima gonili i strelama i kopqima ubijali...„
Na ovaj na~in lovqena je i ostala divqa~: medvedi, divqe sviwe, vukovi, lisice, ze~evi. Lovilo se jo{ i klopkama (zamkama), a “sitne„ ptice i lepkom.
Pompezni i sjajni lovovi na{ih sredwovekovnih vladara i vlastele ostali su veoma upe~atqivi u narodnoj svesti i se}awu. “Pesma„ hrta i zagara, kliktawe sokolova i wihovo muwevito obru{avawe, sasvim su upotpuwavali lova~ke ugo|aje. Divan parematar narodnog se}awa na lovove tih vremena su i stihovi jedne narodne pesme:
“Ponesite sive sokolove
Povedite hrte i zagare
Pa kre}ite ’tice jarebice
Napu{tajte hrte i zagare
Neka taru srne i ko{ute...„
Uz ove stihove treba, kao protagoniste, zamisliti i vlastelu u `ivopisnim odorama u pratwi
divnih dama, na vatrenim hatovima u lovu sa sokolima ili nekom drugom lovu. Vaqa znati da su
`ene u sredwovekovnoj Srbiji, naro~ito vlastelinke, imale skoro isti dru{tveni i
pravni status kao mu{karci, o
~emu najre~itije svedo~anstvo predstavqaju ~l. 46
i 48 Du{anovog zakonika (Prizrenski
prepis). Aktivno su
u~estovale u javnom
`ivotu. Bile su pismene i obrazovane,
kao i mu{ki pripadnici
srpskog
plemi}kog stale`a,
{to je direktan uticaj
Carigrada, vizantijske
kulture i Pravoslavqa.
44
Lovac | januar-februar-mart 2013.
OPREMA
[email protected] VITE[TVO
Lovilo se i daqe hladnim oru`jem (strele, kopqa, ma~evi, bode`i), pa je susret “o~i u o~i„ sa rawenim divqim veprom ili razjarenim medvedom predstavqao pravo
vite{tvo, koje se ~esto fatalno
zavr{avalo po lovca, {to nije umawivalo privla~nost i popularnost lova. U takvim slu~ajevima opasnost privla~i ~oveka lovca, umesto da
bude suprotno, `eqa da se iska`e i pobedi. Zato
su ove vrste lova sa kratkim hladnim oru`jem i
nazvane “borbeni lovovi„. U jednom lovu sa sokolima umro je i na{ despot Stefan Lazarevi} na
mestu zvanom Glavica (dana{we Me|ulu`je) kod
Mladenovca 19. jula 1427. godine.
U lovu `ivotiwe se nisu samo odstreqivale, ve} su i `ive hvatane. Mnogi na{i
plemi}i tog vremena imali su prave
ZOO-vrtove, koji su ina~e bili rasprostraweni {irom Evrope i Azije.
U wima su boravile delimi~no pripitomqene divqe `ivotiwe: jeleni, medvedi, srne, vukovi, divqe sviwe. Ovi
“parkovi„ slu`ili su da se iz wih “izvadi„ po koje grlo i nekome pokloni u znak
pa`we. Tako je Stefan Nemawa nema~kom caru Fridrihu Barbarosi, u Ni{u 1189. godine darovao divqe veprove i jelene.
Ovaj obi~aj poklawawa divqih `ivotiwa ostao je vekovima ukorewen. Ponekad ovakvi darovi nisu stizali na upu}enu adresu, kao {to bio
slu~aj sa pripitomqenim medvedom koga je knez
Vuka{in (ne kraq) poslao dubrova~kom vlastelinu Marinu \or|i}u 1445. godine. U Gru`u su
poklisare presrela dva mlada dubrova~ka plemi}a. Iz obesti ma~evima su ubili medveda na
u`as i o~ajawe Vuka{inovih qudi.
Ni ekonomski aspekti lova nisu bili zapostavqeni. Obilan ulov znatno je doprinosio ishrani stanovni{tva. Jela od divqa~i su rado kori{}ena i na dvorovima. Tako vizantinac Teodor
Metohit koji je vi{e puta bio na dvoru kraqa
Milutina 1298-1299. godine ostavio je i opis jelovnika gde je, pored ostalih jela bilo i
veoma ukusnih jela od mesa divqa~i: jelenskog, srne}eg, divqih sviwa kao
i od sitne divqa~i –ze~eva i mnogih vrsta ptica.
Ko`e od divqa~i kori{}ene
su za izradu ode}e i obu}e. Ko`e su se dobro prodavale kao i
usoqeno meso divqa~i. Kao
predmet trgovine u na{im primorskim gradovima mleta~ki
dokumenti iz 1278. godine pomiwu: ze~eve, srne i jarebice. Lisi~ije ko`e su najvi{e kupovali dubrov~ani, kupuju}i ih i po Srbiji.
ISTORIJAT XIPOVA
Kako je xip postao najboqi prijateq vo`we u prirodi, ali i mode
o~etak proizvodwe “pravih„ terenaca mo`e se
pribli`no smestiti u period po~etka II Svetskog rata. Tada su Amerikanci u tri razli~ite
fabrike proizvodili “Jeep„. Tako je zapravo nastalao ime cele jedne klase automobila.
Mawe je poznato da su 1938. i Sovjeti po~eli proizvodwu sli~nog vozila: prvo je pokrenut model Gaz 61, da bi ga
nasledili Gaz 64 i Gaz 67.
U odnosu na ameri~ke “Jeep-ove„, Gaz-ovci su bili sposobniji na terenu, ali na`alost mawe pouzdani, a i tro{ili su mnogo vi{e goriva, {to u doba ratnih nesta{ica
uop{te nije bilo bez zna~aja.
Pravi xip u principu podrazumeva posedovawe terenskog prenosa (reduktora) koji omogu}ava savladavawe velikih uspona i bar blokadu centralnog diferencijala,
ako ne i predweg i zadweg.
Danas se u to svrstavaju i mnogi koji to nemaju, a Amerikanci su za sva takva vozila smislili skra}enicu SUV (sport
utillity vehicle).
Dakle, od II Svetskog rata gde su se od velike koristi pokazala laka terenska vozila, a posebno Jeep Willis, nastala je
velika potreba za civilnom eksploatacijom, pa je nastala
nova klasa vozila nazvana u narodu xip, po ugledu na Willisa.
“Xipovi„ su na{li veliku primenu u raznim nepristupa~nim krajevima, od Sahare do najvi{ih planinskih vrhova.
Ubrzo, pored Willisa, nastao je Land Rover, a malo kasnije
se pridru`ila Toyota sa Land Cruiserom, Mercedes sa G klasom, Rusi sa UAZ-om, da bi ta klasa 80-ih i 90-ih godina do`ivela procvat, gde su nastali razni modeli Suzukija, Isuzua,
Lada Niva, Frontera, veliki asortiman Jeep modela, Land Rover Defender, Range Rover (prvi luksuzni terenac), Mitsubishi
Pajero, Nissan Patrol i mnogi drugi.
Karakterisali su ih vi{i ili ni`i klirensi, 4wd pogoni
sa vi{e ili mawe blokiraju}ih ili samoblokiraju}ih diferencijala. Veliki broj ih je imao i redukciju stepena prenosa, a neki su zbog te`ine i pogona imali boqu ili lo{iju
prohodnost, ali su svi, bukvalno svi imali imali lo{e, ili
u najboqem slu~aju prose~ne drumske karakteristike, slabo
le`awe na putu i lo{u ili prose~nu udobnost.
Tome je kriva wihova konstrukcija. Jer za razliku od obi~nih automobila, ve}ina tih staromodnijih terenaca je gra|ena na {asiji poput kamiona, a na tu {asiju su pakovani kabi-
P
Nastavi}e se
na, motor i ve{awe. Takva {asija im je omogu}avala odli~ne terenske performanse i veliku nosivost. Drugi i bitniji problem kod wihove konstrukcije predstavqao je sistem ve{awa to~kova. U blatu i neravnom terenu je najbitnije da svi to~kovi budu podjednako pritisnuti na podlogu, {to je bilo mogu}e jedino sa krutim osovinama, tako
dok je kamen jedan to~ak gurao na gore, drugi je bivao sabijan u podlogu i imao dobru trakciju. Ali to se katastrofalno odra`avalo na udobnost u vo`wi gde se vozilo quqalo na putu i ose}alo svaku neravninu.
Sa pojavom “xip„ mode, javile su se i potrebe za drumskim karakteristikama jednog terenca. Porodi~ni terenac nije vi{e slu`io da se ode u {to dubqe blato u {umi
ili nega`eni sneg na nekoj planini, gde niko nije bio, niti da vu~e te{ku prikolicu sa drvima. Taj novi auto, naime, je morao da bude robustan na putu, mo}an ispred kafi}a, visok za parkirawe na stepenicama ili kada padne
sneg, brz i stabilan kao i svaki auto, prostran i da ima
4wd zbog odlaska na skijawe. To je shvatio, ako se ne varam
BMW (ispravite ako gre{im) i napravio model X5 koji
je vrlo brzo stekao veliku popularnost zato {to je u oko
pogodio zahtev kupaca. Ovaj trend je pratio i Mercedes sa
modelom ML, koji je i danas veoma popularan.
Bio je visok, mo}an, mafija{ki lep, imao je 4wd, nezavisno ve{awe kao i svaki auto i zbog toga je bio stabilan
i udoban i sa odgovaraju}im gumama je mogao da se probije
na Kopaonik, iako ~ista~i nisu bili bas a`urni.
Danas 90% proizvo|a~a ima u asortimanu bar jednog
“terenca„. Nekolicina proizvo|a~a je ostala verna tradiciji i na svojim modelima zadr`ala stari sistem ve{awa, ali se novim tehnologijama potrudila da napravi boqe drumske karakteristike. Tu su Jeep Grand Cherokee,
Toyota Land Cruiser, Nissan Patrol i jo{ neki. Uostalom pravi lovci i voza~i koji su na terenu, jako dobro znaju {ta je
pravi “terenac„. Savremeni lov, danas se skoro i ne mo`e
zamisliti bez dobrih terenskih vozila.
A. Tucakovi}
Lovac | januar-februar-mart 2013.
45
LOVA^KA
OPREMA
POUZDAN I [email protected] OSLONAC
– PRAVA RADNA MA[INA
ATRAKTIVAN
POMO]NIK
Hilux je predodre|en za globalni uspeh.
Ve} gotovo 45 godina dominira u segmentu pickup vozila i sa ponosom nosi
titulu neuni{tivog. Izdr`qiv i jednostavan, veran i pouzdan, bez velikih
zahteva i visokih tro{kova odr`avawa, traje du`e, pru`a puno vi{e i nikada vas ne}e ostaviti na cedilu. Ima
li boqeg poslovnog partnera?
Nova redizajnirana varijanta donijela je zna~ajne promene u dizajnu i kvalitetu, te podigla nivo udobnosti i
{tedqivosti na nivo putni~kog automobila. Hilux sada omogu}ava brzu komunikaciju multimedijalnim Toyota
Touch ure|ajem, sa 6.1 in~nim ekranom
u boji, osetqivim na dodir. Mno{tvo
elemenata aktivne i pasivne sigurnosti poput ABS ko~nica, blokade zadweg diferencijala, do 6 vazdu{nih jastuka, kontrolu stabilnosti vozila i
sedi{tima i zadwom klupom), Double
cab (sa 4 vrata, predwim i zadwim sedi{tima i komforom kakav pru`a
osobni automobil).
Single cab izvedbu sa robusnom {asijom, mogu}e je naru~iti s pogonom
2WD ili 4WD, ru~nim mewa~em uz motor 2,5 D-4D. Izdr`qiv, pouzdan i tihi 2,5 D-4D razvija 144 ks pri 3.600
okretaja u minuti uz 343 Nm obrtnog
momenta, uz pove}an kapacitet vu~e na
2,5 tone. Visokoperformantni turbo
intercooler ne samo da pove}ava performanse. Sofisticirani sistem kontrole vrtlo`ewa, optimizuje me{avinu
vazduha i goriva pri niskim obrtajima
motora, a pove}ava dostupnost obrtnog
momenta bez potrebe za ubrzawem. Kao
rezultat pove}ane snage, Hilux 2,5 D4D 2WD ubrzava 0-100 za 14,1 sekundi i
ima maksimalnu brzinu od 170 km/h.
„„„
Urbani
tenk
za
osvajawe
neprohodnih
terena
„„„
na pewe se do 175 km/h. Prose~na potro{wa goriva je 8,4 l/100 km, uz emisiju CO2 223 g/km. Oba motora izanredno koriste prednosti visokog obrtnog momenta u {irokom rasponu obrtaja motora 2.5 D-4D koji generi{e 343
Nm izme|u 1.600 i 2.800 obrtaja u minuti, dok 3,0 litarski motor izvla~i jo{
{iri raspon 1.400-3.400 obrtaja u minuti, omogu}avaju}i optimalan rad pri
svakoj brzini, i preko svakog terena.
Zadwi teretni prostor Hiluxa je me|u najve}ima u klasi. Zavisno od varijante kabine, du`ina je od 1,54m pa do
2,34 m du`ine. To je i vi{e nego {to
mo`e da se o~ekuje od vozila koje
istovremeno pru`a svu udobnost i
trajnost putni~kog vozila. Kako bi
sav radni alat ili oprema ostali netaknuti i o~uvani od svih vremenskih
uticaja, uobi~ajena je instalacija po-
Predstavqamo
U DUHU LOVA^KOG
PRIJATEQSTVA
L O V A ^ KO U D R U @ E W E „ L O V A C “ I Z N O V O G P A Z A RA
O nama
sistem raspodele ko~ione sile, dostupni su u razli~itim paketima, pa putnike osiguravaju na gradskom asfaltu jednako kao i izazovnim neasfaltiranim
terenima. Ova ~vrsta “radna ma{ina„
ima i svoju ne`niju stranu koja se ogleda u udobnosti enterijera i detaqima
koji boravak u kabini ~ine ugodnijim,
a uz 5 godina garancije bez ograni~ewa
pre|enih kilometara, Hilux je ultimativni izbor “vi{enamenskog vozila„.
Dostupan je u tri kabinske izvedbe:
Single cab (kabina sa dva sedi{ta), Extra cab (pro{irena kabina sa predwim
46
Lovac | januar-februar-mart 2013.
Uprkos pove}awu performansi potro{wa u kombinovanoj vo`wi je smawena na 7,3l, a emisija CO2 na samo 193
g/km, dok 5 godina garancije bez ograni~ewa kilometara uliva poverewe i
omogu}ava bezbri`nost.
U Srbiji najve}u popularnost u`iva funkcionalni Hilux Double cab dostupan sa pogonom na 4 to~ka uz dva razli~ita motora 2,5 D-4D 144 ks ili 3,0
D-4D sa 171ks i ~etiri razli~ita paketa opreme; Doublecab 3,0 D-4D uparen s
5-stepenim automatskim mewa~em ubrzava 0-100 za 12 sekundi, a najve}a brzi-
krova prtqa`nika ili nadogradwa
atraktivnog tvrdog krova.
O kojoj god da je izvedbi re~, u su{tini se radi o izdr`qivom i pouzdanom vozilu koje }e se izvanredno
uklopiti u sve `ivotne stilove i radne zadatke. Hilux je veran pratiteq u
okrutnim radnim uslovima, a istovremeno pru`a komfor i sigurnost. Izborom nezaustavqivog Hiluxa, u bilo
kojoj od tri karoserije ili dva motora, pogonom na dva ili ~etiri to~ka,
jednostavno ne}ete pogre{iti.
A. Tucakovi}
Lova~ko udru`ewe u Novom Pazaru
je osnovano 1926. godine. Udru`ewe
ima oko 500 ~lanova okupqenih u 24
lova~ke sekcije. Imamo {est gradskih
sekcija koje su raspore|ene po mesnim
zajednicama i osamnaest sekcija po
naseqenim mestima: Vranovina, [arowe, De`eva, Postewe, Gra|anovi}e,
Odojevi}e, Rajeti}e, Trnava, Bele vode, [titare, Vu~ini}e, Grubeti}e, Komiwe, Lukare, Mur, Po`ega, Raj~inovi}e i Sopo}ani.
Lovi{te “Rogozna„ kojim gazduje LU
“Lovac„, prostire se na katastarskoj
povr{ini grada Novog Pazara i ima
povr{inu od 74.228 hektara. Po konfiguraciji terena spada u brdsko-planinski tip lovi{ta, a okru`uju ga planine Golija, Rogozna i Ninaja.
Rukovostvo lova~kog udru`ewa ~ine predsednik udru`ewa [a}irovi}
Raif, podpredsednik Miqan Petrovi}, sekretar [u}evi} Radovan i
predsednik Skup{tine Ahmetovi} Hamdija.
^lanovi upravnog odbora su [a}irovi} Raif, Miqan Petrovi}, [u}evi} Radovan, Ahmetovi} Hamdija, Dolovac Behudin, [emsovi} Hafiz,Timotijevi} Zoran i Koca Nermin.
U stru~noj slu`bu udru`ewa zaposleni su Li~ina Alija kao upravnik
lovi{ta, ^kovri} Milo{ i Saitovi}
Salih kao lovo~uvari.
Uspe{an zavr{etak
lovne sezone
Povodom zavr{etka lovne sezone,
dana 27. januara 2013. godine, Lova~ko
udru`ewe “Lovac„ iz Novog Pazara je
organizovalo zajedni~ki lov u kome su
pored doma}ih, u~e{}e uzeli i lovci
Lova~kog udru`ewa “^a~ak„. Ovaj gest
rukovodstva Lova~kog udru`ewa “Lovac„ je potvrda neke nove politike i
stvarawa prijateqstva sa drugim
udru`ewima, {to je u lova~kom duhu i
za svaku pohvalu. Prisutne je u uvodnoj re~i pozdravio potpredsednik LU
“Lovac„ Petrovi} Miqan, koji je po`eleo lovcima puno sre}e, dobar pogled i mirnu ruku.
Lov je organizovan na podru~ju planine Golije, a lovile su se divqa
sviwa, vuk i lisica.
[to se samog lova ti~e, treba re}i da je bio vi{e nego uspe{an. Disciplina je bila na visokom nivou, a
ni odstrel nije izostao. Ostreqene
su dve divqe sviwe i jedan vuk. Prepri~avali su se najsitniji detaqi koji su doveli do uspe{nog odstrela.
^ak ni oni koje je lova~ka sre}a mimoi{la, nisu {tedeli pohvale i ~estitke organizatoru za protekli lovni dan. Gosti su bili prezadovoqni
sveukupnim gostoprimstvom lovaca
Novog Pazara, a posebno ~iwenicom
da su pojedinci po prvi put lovili
divqu sviwu i vuka.
Zakazan je naredni susret lovaca
^a~ka i Novog Pazara, na koji se ne}e
dugo ~ekati, a doma}in }e ovoga puta
biti ^a~ani.
Li~ina Alija
Lovac | januar-februar-mart 2013.
47
PISMA ^ITALACA
Putopis
STARA PLANINA
Miodrag Man~i}
e znam za{to a i kako se to desilo da posledwih nekoliko
godina dosta vremena provodim sa lovcima. Mislim da je
to po~elo jo{ 2002 ili 2003 godine. Bavim se pomalo fotografijom pa sam sa drugarima obilazio
Srbiju i pravio fotografije poznatih lokaliteta, a onda i one mawe
poznate i neke te{ko dostupne. Lovci su pravi poznavaoci svojih lovi{ata i teritorija. One najlep{e i
te{ko pristupa~ne prirodne lepote
mo`ete da doku~ite jedino sa lovcima ili planinarima. Tako sam i ja sa
mojim prijateqima lovcima obi{ao
ono {to se ~ovek retko usu|uje da
sam obi|e ili do`ivi neku avanturu.
Godinama sam sa fotoaparatom lutao i obilazio srpske planine. Pri-
N
48
Lovac | januar-februar-mart 2013.
rodne lepote na na{im planinama su
nemerqive. Alpi su lepi, ali Stara
planina, Beqanica, Kopaonik, Tara,
Rtaw, Suva planina, Vlasina, Besna
Kobila, ni{ta ne zaostaju za Alpima. Prole}e, kada se po planinskim
pa{wacima raspe zelena trava, mirisno planinsko cve}e, kada {ume
olistaju, kada u planini nastane neki nemir i kada `ivot obuzme celu
planinu, lovci prebrojavaju svoju
divqa~, ili u zimu kada beli pokriva~ u zimskom sivilu kao nekom svojom magijom prekrije i sakrije svu
onu prole}nu i letwu `ivost, kada
sve utone u neku mirno}u, ti{inu i
kada samo hladan vetar duva preko
poqana i pa{waka, e onda na planini sre}ete samo lovce koji nekim
svojim poslom promi~u sa nekakvim
xakovima hrane za divqa~. Nisam se
mnogo puta smrzavao sa lovcima na
planini, ali sam u`ivao u blagodetima prole}a i leta.
Nikako nisam mogao da se odlu~im o kojoj planini da pi{em, sve su
lepe imaju svoje ~ari, sve su zanosne,
neodoqive, neobuzdane, ali mirne i
strpqive. Neka starina stoji iznad
mene, ~ita ovo {to pi{em, pa onako
iznena|en uzviknu “Da li ti to pi{e{ o devojci ili o planini„? Ne
pi{em ali }u pisati o planini nad
planinama, Staroj planini. Stara
planina ili Balkan pripada sistemu Balkanskih planina koje se pru`aju od Crnog mora na istoku, pa sve
do Vr{ke ~uke na zapadu. Du`ina
ovog planinskog sistema iznosi oko
530 kilometara.
Moj prvi susret sa Starom planinom bio je pre desetak godina, sa prvom posetom Babinom zubu i Mixoru. Nekoliko godina kasnije ponovo
sam se vratio na Staru planinu ali
ovog puta nekoliko dana vi{e i sa
lovcima iz Pirota iz lova~kog
udru`ewa “Gorwe Poni{avqe„.
Smestili smo se u lova~ku ku}u u selu Topli do, 30 km od Pirota. Leto,
po~etak avgusta, velika vru}ina. Selo staro, vidi se da izumire, stari,
kao i wegovi seqani, niko mla|i od
70 godina. Ku}a stara tro{na na kraju sela, tik uz grobqe. U sobama vojni~ki kreveti, stari du{eci, veliki sto za ru~avawe, prava lova~ka
ku}a. Ujutro ustajemo rano, ~ekamo
lovo~uvara Sandu i na{eg vodi~a
Boru, me{tanina koji }e nas odvest
do Piqskog vodopada. Kre}emo starom ladom nivom {umskim putem, a
onda pe{ice vijugavim puteqkom uzbrdo ka vodopadu na preko 1.350 m
nadmorske visine. Bukova {uma velika, poku{avamo da obuhvatimo
stablo, nas trojica jedva uspevamo. Staza nas vodi
kroz potok (Toplodolska reka), kroz Lisevski
do, jedini mogu}i put. Na ~elu Bora, za wim lovo~uvar Sanda, a onda nas trojica, kaskamo za wima,
usput slikamo i trudimo se da ne{to od ove lepote ne propustimo. Prime}ujemo da je u ovoj velikoj {umi mnogo prijatnije i da je temperatura
mnogo ni`a. Posle sat vremena pe{a~ewa Bora
nas dovodi do jednog vodopada i ka`e “to je to„.
Zagledamo se, pa nije to {to smo o~ekivali. Ovaj
vodopad jedva da je visok desetak metara, a onaj
~uveni Piqski visok je preko 60 metara i nalazi
se ispod jednog od vi{ih vrhova Stare planine,
Piqa. Sanda se pewe uz stenu koja se tu ispre~ila na kraju puta pa kao da i ona ka`e gde ste krenuli, nema vi{e. Sanda sa vrha stene ne{to vi~e,
vodopad hu~i pa ga ne~ujemo, ali on gestikulira
ma{e i rukom pokazuje na ne{to. Popeli smo se
uz stenu a pred nama se ukaza veliki vodopad u
svoj svojoj veli~ini i lepoti. Vodopad se sa te visine sunovratio u malo jezerce a potom u onaj mawi vodopad. Zadivqeni prizorom nismo mogli da
se otmemo utisku. Nemo sam stajao da se prvo nagledam ove lepote, a onda se latih fotoaparata
da mi ne{to ne promakne da sve zabele`im. Slikamo da zabele`imo i otmemo svaki trenutak ove
lepote. Nismo samo mi ponosni na ovo otkrovewe nego i Bora, iako `ivi desetak kilometara od
vodopada i va`i za poznavaoca ovih predela nije
mogao da sakrije svoje odu{evqewe. Prvi put je
video ovaj veliki i predivni vodopad. Do pre petnaestak godina Piqski (64m), ^unguqski (42m),
Kurtulski (27m) vodopadi bili su sakriveni i
nepoznati. Danas poseta ovim vodopadima kao nekada predstavqa pravu malu avanturu, naravno
pod uslovom da vas neko povede ko zna, da ne biste
morali da ih ponovo otkrivate. Na Staroj planini ima dosta vodopada, a neki od wih su zasigurno najlep{i vodopadi u Srbiji kao {to je vodopad Tupavica kod sela Dojkinci. Zahvaquju}i
lovcima iz Pirota, a pre svega Sandi, Qubi{i i
Aleksi upoznao sam ovaj biser me|u planinama.
O drugim vodopadima, vrhovima, kawonima, dolovima, rekama Stare planine neki drugi put. „
LOVA^KA KOMORA SRBIJE
- ETI^KOM KOMITETU B E O G R A D
Kneza Vi{eslava 2
Polaze}i od odredbe ~lana 42. stav 1. ta~ka 4 Statuta Lova~ke komore Srbije, obra}am se Naslovu sa molbom, da u ciqu daqweg spre~avawa ugro`avawa ugleda lovne struke i ~lanova Komore zaposlenih sada i u budu}nosti na poslovima u oblasti lovstva sagleda sadr`aj PRIRU^NIKA ZA STRU^NU I LOVO^UVARSKU [email protected], (u
daqwem tekstu: Priru~nik) po kojem se ~lanovi Komore pripremaju za
polagawe ispita za sticawe licence.
Autor Priru~nika u predgovoru izme|u ostalog navodi: “Priru~nik
sadr`i materiju koja je namewena licima za polagawe stru~nog ispita za sticawe licence za obavqawe lovo~uvarskih poslova, kao i jedan deo materije za za sticawe licence za obavqawe stru~nih poslova gazdovawa lovi{tem.
Koncept rukopisa zasnovan je sa ciqem da neposrednim izvr{iocima poslova i zadataka u lovi{tima pru`i osnovne informacije da obnove svoja znawa za ispit i da slu`i kao stalni podsetnik u svakodnevnom obavqawu poslova i zadataka„.
Lepo napisano, ali u Priru~niku u mnogim konstatacijama i tvrdwama nije tako.
Priru~nik obiluje tekstovima, koji nisu u skladu sa Zakonom o divqa~i i lovstvu, drugim zakonima, koji reguli{u odre|ene aktivnosti
u lovstvu i aktima donetim u skladu sa zakonom; nekim novim “saznawima„ struke i nauke, koja nisu nigde utemeqena (ne do pisawa Priru~nika); zatim terminima, koji stvaraju zabunu i konfuziju: sisari i
ptice koji nisu svrstani u lovnu divqa~; krupna dlakava divqa~: divqa ma~ka, lisica, {akal, vuk; sitna dlakava divqa~: lisica, ....;
krupna pernata divqa~: fazan, divqa patka, dropqa,...); vi{e vrsta
sisara i ptica prikazana kao divqa~, a nisu va`e}im propisima razvrstane u divqa~ (jelen lopatar, muflon, jelen virxinijski, rakunoliki pas, vidra, ondatra, nutrija, velika dropqa, veliki tetreb i dr.);
veverica i puh svrstani sitne zveri!; lov prigonom opisan, kao lov
pogonom; ostale vrste ptica (Aves), koje su progla{ene za pernatu divqa~-preuzeto iz Pravilnika za polagawe lova~kog ispita Crne Gore!;
trag medveda sli~an qudskom tragu u papu~ama; pi{toqi i revolveri lova~ko oru`je; od sitne dlakave divqa~i opisan samo Evropski
zec; poligoni za fazane se podi`u u ravni~arskim lovi{tima; poligon za lov krupne divqa~i-zakon ne poznaje, ne u Srbiji) i niz drugih
primera, koje je daqe nepotrebno i nesvrsishodno navoditi.
Za~u|uju}e je, da Komora pre {tampawa Priru~nika nije obezbedila recenziju rukopisa, jer bi recenzent ili recenzenti sigurno doprineli da se ovakav Priru~nik ne {tampa.
Priru~nik ne naru{ava samo ugled Komore i onih koji su primorani, da svoje znawe za polagawe ispita za licencu sti~u ili edukuju,
ve} je prava stru~na bruka.
Obzirom, da je prakti~no nemogu}e ispravkama otkloniti navedene
i niz nenavedenih nedostataka u Priru~niku, smatram da bi u ciqu za{tite ugleda Komore, wenih ~lanova i cele lovne struke u Srbiji,
Priru~nik trebalo povu}i iz upotrebe.
Molim ~lanove Eti~kog odbora, da doprinesu svojom nadle`no{}u,
strukom i savesno{}u, da se {to pre lovna struka oslobodi balasta,
kakav je ovaj Priru~nik.
DOBAR POGLED!
RADOSAVQEVI] V. @IVKO
dip. in`. {umarstva
Lovac | januar-februar-mart 2013.
49
^UVARI
PRIRODE
LOVA^KI PODMLADAK
Susret sa ~arobnim
svetom prirode
50
Aktivnosti na podizawu mladih
lovaca i popularizaciji lovstva
kod najmla|ih su oduvek ubrajane
u strate{ke ciqeve lova~ke organizacije. U tom pogledu Lova~ki savez Srbije nastoji da inovira i osavremeni rad sa decom
i omladinom, donet je predlog
pravilnika o radu lova~kog podmlatka, a od skora je publikovana i nova ~lanska karta, koju mo`ete poru~iti.
Predstoji da tokom ove godine
okupimo saradnike i pribli`imo
se osnovnim i sredwim {kolama
i da kroz formu vannastavnih aktivnosti iz
predmeta biologija, a pre
svega u okviru sekcije ~uvari prirode, pribli`imo lovstvo mladima.
Prema nepotpunoj evidenciji u Srbiji je u lova~ki podmladak udru`eno oko 5.000 dece i mladih do osamnaest godina.
Vlada interesovawe i
kod predmetnih nasatvnika, roditeqa, a pogotovo
kod dece za uspostavqawe saradwe sa Lova~kim
savezom, udru`ewima i
lovcima.
Sjajni oblici saradwe
postoje, `ive i traju ve}
godinama, ali uglavnom u
mawim mestima i selima,
Lovac | januar-februar-mart 2013.
gde s u deca privilegovana
zato {to su im priroda, lov,
lovci i divqa~, dostupni
kao sastavni deo wihovog
`ivotnog ambijenta. Naravno,
ideje lova~kog podmlatka
treba razvijati i u urbanim
sredinama i gradskim {kolama, {to }e po mnogim ocenama, za decu koja `ive u urba-
nim sredinama biti nov sadr`aj koji
im nedostaje, koji }e oplemeniti wihov
pogled na svet kroz neposredan dodir
sa zanimqivim i ~arobnim svetom prirode.
Po~etkom prole}a o~ekujemo da zapo~ne ciklus predavawa u osnovnim i
sredwim {kolama, koji }e voditi iskusni predava~i iz Lova~kog saveza Srbije. Pozivamo vas da obnovite rad lova~kog podmlatka u va{oj sredini i pokrenete kreativne aktivnosti podmlatRedakcija
kara.
Lovac | januar-februar-mart 2013.
51
Download

www .e-lovac.rs - Lovacki Savez Srbije