NO
VA
ED
IC
IJ
A
1896.
GODINA V ^ASOPIS LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE BROJ 6/25 JUL–AVGUST–SEPTEMBAR 2013.
U ovom broju:
Odluka o
raspisivawu
izbora u
Lova~kom
savezu Srbije
/nacrt
strana 2
Razgovor
sa povodom
dr Pero
[kobi}:
Otvoreno
o problemima
strana 4
Re~ sekretara
LSS
dr Dragana
Sin|eli}a
strana 5
Jubilej lovaca
mlavskog kraja
Sto petnaest
godina
LU TREST
strana 10
U slavu
bogiwe lova
Damski lova~ki
klub “Artemida„
e-mail: [email protected]
strana 22
Mrki medved
u Srbiji
strana 28
Sveti Jevstatije
za{titnik divqa~i, lova i lovaca
AKTUELNO
U LSS
Objavqujemo NACRT ODLUKE O IZBORIMA U LSS,
kako bi se ~lanstvo blagovremeno informisalo i pripremilo
za sednicu redovne izborne Skup{tine.
U skladu sa odredbama ~lana 13. i ~lana 75. Statuta Lova~kog saveza Srbije,
Predsednik Skup{tine Lova~kog saveza Srbije donosi:
SVIM LOVA^KIM
[email protected]
PREDSEDNIKU
SKUP[TINE
PREDSEDNIKU
IZVR[NOG ORGANA
U decembru predstoji konstitutivna sednica Skup{tine Lova~kog
saveza Srbije. Obzirom na to, podse}amo da sva lova~ka udru`ewa koja su
izvr{ila svoje statutarne obaveze,
ukqu~uju}i i uplatu ~lanarine Lova~kom savezu Srbije, imaju obavezu i pravo da izvr{e izbor novog delegata ~lana skup{tine LSS, ili obnove mandat dosada{wem, sa mandatom od ~etiri godine. Na prilo`enom obrascu
treba da popunite podatke o izabranom (ili dosada{wem) delegatu -~lanu
novog saziva skup{tine LSS i dostavite stru~noj slu`bi Lova~kog saveza
Srbije, najkasnije do 01. novembra 2013.
godine.
Imaju}i u vidu da deo lova~kih udru`ewa jo{ uvek nije izmirio ~lanarinu za
2013. godinu, u skladu sa Statutom i
odlukom Skup{tine Lova~kog saveza
Srbije od 16. marta 2013. godine, pa u
vezi sa tim i planiranim izbornim aktivnostima, molimo vas da izvr{ite
uplatu ~lanarine u celosti, ako `elite da i daqe va{e LU ostane ~lan LSS,
i da nas u roku od 15 dana izvestite o
tome. U suprotnom, molimo da dostavite odluku Skup{tine, ili drugog nadle`nog organa, shodno statutu LU, o
istupawu iz ~lanstva LSS, kako bi
predstoje}e izborne aktivnosti u LSS
mogle da teku u skladu sa Statutom
Lova~kog saveza Srbije i odlukom o raspisivawu izbora, a potom i upu}ivawe
poziva izabranim delegatima za konstitutivnu sednicu Skup{tine koja
}e biti odr`ana 14.12.2013. godine.
Obave{tavaju}i Vas o navedenom, srda~an pozdrav.
Sekretar
Dr Dragan
Sin|eli}
Predsednik
Prof. dr Zoran
Popovi}
O D L U K U
O RASPISIVAWU IZBORA ZA FUNKCIJE,
ORGANE I TELA LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE
1. Izborna Skup{tina LSS }e se odr`ati u subotu 14.12.2013. godine u Beogradu
u amfiteatru Fakulteta veterinarske medicine, (Bulevar oslobo|ewa broj 18),
sa po~etkom u 11.00 ~asova.
2. Ukupan broj delegata, ~lanova Skup{tine u momentu raspisivawa izbora bi}e
upisan dono{ewem Odluke o raspisivawu izbora (nakon zakqu~ewa kwige
~lanstva) i objave na na sajtu LSS.
3. Na mandatni period od 4 godine bira se:
– Predsednik skup{tine (na predlog sa 20 potpisa delegata)
– Podpredsednik skup{tine (predlog sa 20 potpisa)
– Predsednik saveza (predlog sa 20 potpisa)
– Zamenik predsednika saveza (na predlog predsednika)
– Upravni odbor 15 ~lanova (bira se 13 na predlog Saveta Lovnog regiona sa 5
potpisa, plus Predsednik i Zamenik predsednika)
– Nadzorni odbor 7 ~lanova (predlog sa 5 potpisa)
– Sud ~asti 7 ~lanova (predlog sa 5 potpisa)
– Verifikaciona komisija 5 ~lanova (predlog predsedavaju}eg)
– Izborna komisija 5 ~lanova (predlog predsedavaju}eg). Izbor se vr{i javnim
glasawem-aklamacijom, izuzev izbora predsednika Lova~kog saveza Srbije, koji se obavqa tajnim, na glasa~kim listi}ima (po ~lanu 20 Statuta LSS).
Svi predlozi za izbor se podnose Izbornoj komisiji, najkasnije 8 dana pre sednice Izborne Skup{tine (~lan 26. stav 5 Statuta LSS). Izbor -postavqawe
Sekretara }e izvr{iti Upravni odbor (u skladu sa ~lanom 62 Statuta LSS).
Obavezuje se Upravni odbor i zakonski zastupnik da blagovremeno izvr{e
pripremne radwe i sprovedu postupak formirawa i konstituisawa Saveta lovnih
oblasti (ukupno 13 u skladu sa ~lanom 7. Statuta Lova~kog saveza Srbije).
U Beogradu, septembra 2013.
Predsednik Skup{tine Lova~kog saveza Srbije
Marko Tica s.r.
SAOP[TEWE
PREDSEDNIKA SKUP[TINE LSS
Ovo je izborna godina u Lova~kom savezu Srbije tako da do
kraja decembra ove godine moramo odr`ati redovnu izbornu
Skup{tinu u lova~koj organizaciji. Odluku o izborima, u skladu
sa ~lanom 13 Statula LSS }u doneti do sredine oktobra, odnosno 60 dana pre odr`avawa redovne izborne Skup{tine LSS
(bi}e objavqena i na sajtu LSS).
Na predstoje}oj sednici Upravnog odbora LSS, (koja }e biti
odr`ana po~etkom oktobra) }emo usaglasiti dinamiku i redosled
odre|enih pripremnih radwi i detaqe za odr`avawe redovne izborne Skup{tine.
Sva lova~ka udru`ewa, ~lanovi LSS, bi trebala da u skladu sa odredbama svojih statuta, tj. op{tih akata izaberu nove delegate u Skup{tini LSS ili potvrde i produ`e mandat dosada{wim za naredni mandatni period od 4 godine. Bilo bi po`eqno da to u~ine
do kraja oktobra meseca.
Odluku o izboru delegata sa li~nim podacima i adresom stanovawa treba blagovremeno dostaviti stru~noj slu`bi saveza, da bi a`urirali evidencju delegata u skup{tini i
na vreme im mogli uputiti materijale za predstoje}u sednicu.
Od po~etka do kraja novembra bi}e odr`ane sednice i konstituisane Lovne oblasti,
u skladu sa ~lanom 6 i 7 Statuta LSS.
Napomiwem, da je na prethodnoj redovnoj Skup{tini LSS odr`anoj u Beogradu, 16.03.2013.
godine, predlo`en Zakqu~ak da lova~ka udru`ewa koja ne izmire ~lanarinu Savezu u
celosti, ne mogu predlagati kandidate za funkcije i ~lanove organa i tela LSS.
Pozivam sve lovce Srbije i lova~ka udru`ewa da blagovremeno izvr{e pripremne
radwe i pripreme svoje predloge za delegate, ~lanove organa i tela, kao i najodgovornije funkcije u LSS, kako bi izabrali najboqe i u nastupaju}em periodu obezbedili boqi
prosperitet i razvoj lovstva na ovim prostorima.
Va{,
Marko Tica, s.r.
List Lova~kog saveza Srbije
Alekse Nenadovi}a 19-23
11000 Beograd
Tel.: 011/34442-046, 011/3442-467
Faks: 011/3442-477
e-mail: [email protected]
www.e-lovac.rs
...........................
Izdava~:
Lova~ki savez Srbije
...........................
Za izdava~a:
predsednik prof. dr Zoran Popovi}
...........................
Predsednik ure|iva~kog odbora:
dr Branislav @ivkovi}
...........................
^lanovi:
dr Vladimir Videnovi}
dr Dragan Sin|eli}
dr Ninoslav \eli}
Matovi} Zoran
Ilija Elezovi}
Goran Jevremovi}
Stefanovi} Milan
dr Risto Prentovi}
Dragan Markovi} - Kudro
...........................
Redakcija:
prof. dr Zoran Popovi}, Miroslav Jovanovi},
dipl. in`. Svetislav Tatovi}, prof. dr
Miodrag Ze~evi}, dipl. in`. Aleksandar
Tucakovi}, Svetislav Stojanovi}, dipl. in`.
Vuki} Kosti}, dipl. in`. Boris Baji}, dipl.
pravnik Vladislav Mladenovi}
...........................
Stru~ni saradnici i dopisnici:
dr Danilo Todorovi}, Sowa Petrovi}
Obradovi}, Aleksandar Henc, dr Slobodan
Puzovi}, Stevan Petrovi}, dr Bratislav
Gruba~, dr Zoran Stanimirovi}, Sla|ana
\ur|evi}, Sa{a Ili}, in`. Neboj{a Stojanovi},
Sawa Mom~ilovi}, Zoran Bo{kovi}
...........................
Produkcija:
Lova~ki savez Srbije
Alekse Nenadovi}a 19-23
11000 Beograd
...........................
Glavni i odgovorni urednik:
dipl. in`. Aleksandar Panteli}
011/3442-046
...........................
Urednik internet izdawa i
zamenik glavnog i odgovornog urednika:
prof. Sofija Filipovi}
...........................
Dizajn i priprema:
Jelena Dugali} Mila{inovi},
Slobodan Srem~evi}, Zoran Spahi}
...........................
Urednik fotografije:
Jaroslav Pap
...........................
Direktor marketinga:
dipl. in`. Rodoqub Haxi Ceni}
...........................
Fotoreporter - tehni~ka slu`ba:
Stojan Vijatov
...........................
[tampa:
d.o.o. Beograd
...........................
Oglasi:
Svi komercijalni oglasi moraju biti uskla|eni
sa Zakonom o ogla{avawu i prate}im
propisima vezanim za tu oblast
UVODNIK
Foto: S. Vijatov
Jedinstvo lovaca
uslov opstanka
Izvorni principi i osnovne ideje o potrebi povezivawa, udru`ivawa i zajedni~kog
organizovanog delovawa lovaca u Srbiji i posle 117 godina od osnivawa LSS, danas,
kada smo na po~etku jesewe lovne sezone, posebno su aktuelni. Sveprisutna kriza
pro`ima lovstvo Srbije, Lova~ki savez Srbije, lova~ka udru`ewa, a tako|e i sve ostale subjekte, korisnike lovi{ta, a evidentno i nadle`ne dr`avne organe i slu`be.
Programske orijentacije su bez definisanih sadr`aja, za sada nedostaje Strategija
razvoja lovstva Srbije, pojedina podzakonska akta, uprkos prema{enim zakonskim
rokovima nisu doneta, lovi{ta jo{ nisu ustanovqena, a ni dodeqena, izmene i dopune Zakona o divqa~i i lovstvu, uprkos brojnim zahtevima, problemima i argumentaciji, nisu zapo~ete ...
Organizovano savremeno lovstvo podrazumeva primenu niza stru~nih, nau~nih,
eti~kih i zakonom propisanih normi i standarda, primena ovih na~ela i postulata
je mogu}a i odr`iva samo ukoliko u Srbiji postoji jedinstven i osposobqen lova~ki
savez , kao izraz voqe i potrebe lovaca i osniva~a – udru`ewa, a onda i dr`ave koja u
Savezu prepoznaje {iroku platformu za objediwavawe lovne politike i sprovo|ewe
zakona. Sada je prilika, a i potreba da se podsetimo na osnovne ciqeve saveza, prilagodimo ih vremenu i potrebama i jedinstveni pristupimo realizaciji i transformaciji LSS-a i lovstva u celini kako bi sa~uvali tradicionalni status i uskladili
ustrojstvo i funkcionisawe koje }e omogu}iti poboq{awe stawa u lovi{tima i
sveukupnu valorizaciju ove delatnosti.
Do kraja godine nam predstoje brojni poslovi i zadaci, pre svega uskla|ivawe poslovawa i organizacije Saveza sa novim Statutom , konsolidacija ~lanova, konstituisawe lovnih oblasti i priprema i odr`avawe izborne skup{tine. Opadawe ~lanstva
u lova~kim udru`ewima je prisutan negativan trend, ne mali broj lovaca je sve svoje
obaveze sveo samo na kupovinu lovne karte ~ime je jedino stekao pravo da lovi kao lovac -turista, {to u praksi zna~i da }e jedan turisti~ki lov platiti iznos kompletne godi{we ~lanarine u nekom lova~kom udru`ewu. Podse}am da je gostovawe u
lovu mogu}e jedino sa ~lanskom kartom LSS i overenom markicom za ovu lovnu godinu,
primena ovog na~ela je od velikog zna~aja za o~uvawe gra|anske opcije lovstva za koju
se zala`emo, a zasniva se na ravnopravnosti ~lanova lovaca koji ostvaruju svoja prava
pod jednakim uslovima. Ogromnu {tetu zbog nepo{tovawa propisa i donetih odluka trpi i LSS koji se sada nalazi u nezavidnom materijalnom polo`aju. ^lanski doprinos se ne upla}uje i pored toga {to je wegov iznos primeren ekonomskoj krizi, a
odre|en je u skromnom iznosu koji obezbe|uje uz sve mere {tedwe samo osnovno funkcionisawe i pre`ivqavawe.
Lovci su odgovorni korisnici dela prirode, sada su na potezu, a “Lovac„ }e zasigurno bez ograni~ewa, objektivno, ta~no i argumentovano da ispuwava svoju misiju. U to
ime “Dobar pogled„ i uspeh u jesewoj lovnoj sezoni `eli vam predsednik Saveza.
Prof. dr Zoran Popovi}
LOVAC, List Lova~kog saveza Srbije/
glavni i odgovorni urednik
dipl. in`. Aleksandar Panteli}
Beograd (Alekse Nenadovi}a 19-23): Lova~ki
savez Srbije, 2009, (Beograd, Kosmos d.o.o) - 30 cm
Mese~no-Nastavqa tradiciju ~asopisa Lovac
iz 1896. godine
ISSN 1821-2891-Lovac (2009)
COBIS.SR-ID 170349068
Foto na naslovnoj strani: Jaroslav Pap
2
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
3
U LSS
AKTUELNO
Aktuelno / Razgovor sa povodom
Re~ dr Pere [kobi}a,
predsednika Nadzornog odbora LSS
Lovac: Gospodine [kobi}u, mnogo se pi{e i
pri~a o transformaciji Lova~kog Saveza
Srbije i wegovom prilago|avawu potrebama LU, odnosno potrebama lovaca Srbije?
- Lova~ki Savez Srbije postoji skoro 120
godina, a i danas je u istom statusu asocijacija LU u Srbiji, naravno i lovaca, wihovih
~lanova. O~ito da postoje}a organizacija
LSS najvi{e odgovara lovcima i da lova~kim udru`ewima u Srbiji predstavqa optimalno lova~ko organizovawe.
Lovac: Rukovodstva LSV, centralne
Srbije i KiM tra`e transformaciju LSS
u nacionalnu lova~ku asocijaciju, odnosno
Savez regionalnih i pokrajinskih lova~kih
Saveza?
To {to tra`e navedeni lova~ki Savezi,
odnosno wihova rukovodstva, predstavqa
kvazi organizovawe asocijacije, odnosno statusnu promenu LSS koju ne poznaje ni Zakon
o udru`ewima ni Statut LSS. Zna~i, postoje}i status LSS nije mogu}e mewati ni po
Zakonu o udru`ewima, ni po Statutu LSS, a
o~ito da to ne `eli ni ogromna ve}ina LU wegovih ~lanova osniva~a. Takvi zahtevi ve}
su naneli ogromnu {tetu LSS i wegovim
~lanovima.
Lovac: [ta je proizvelo sada{we probleme
u lovstvu Srbije?
- U ovom trenutku ima vi{e problema, a
kqu~na su tri. Prvi je {to regionalni i
pokrajinski Savezi (LSV, LSCS i LSKiM)
ho}e da se ugrade u status i ~lanarinu LSS, a
takvu statusnu promenu nije mogu}e sprovesti ni po Zakonu o udru`ewima, ni po ~l.
60. Statuta LSS. O~ito da rukovodstva navedenih saveza tra`e nemogu}e, a to je proizvelo probleme i podele u LSS.
Drugi problem je {to je novi Zakon o divqa~i i lovstvu oduzeo deo javnih ovla{}ewa, a time i prihode LSS. Objektivno,
Zakon je u{ao u pravno-statusna pitawa LSS
i izjedna~io pokrajinske saveze sa LSS, {to
nije u wegovoj nadle`nosti. Jo{ daqe od toga je oti{lo nekakvo mi{qewe Ministarstva koje se odnosi na organizovawe i sprovo|ewe lova~kih ispita na teritoriji u`e
Srbije od strane LS KiM. Lova~ki Savez
KiM ne mo`e da organizuje svoje aktivnosti
van teritorija KiM, a pored toga LS KiM
4
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
nije ni ~lan CIC-a, {to zna~i da se lova~ki
ispiti organizuju i sprovode od strane LS
KiM nezakonito - suprotno Zakonu o divqa~i i lovstvu i Zakonu o udru`ewima ali i
Statutu LS KiM. Naravno da LS KiM ne ispuwava ni kadrovske uslove za organizovawe
navedenih lova~kih ispita.
Lovac: Zna~i li to da LS KiM nezakonito
organizuje ispite?
- Zakon o divqa~i i lovstvu je javnim
ovla{}ewima doveo u sukob nadle`nosti lova~ke saveze. Jer javna ovla{}ewa nisu opredeqena ni po predmetu ni po teritoriji.
Mi{qewe ministarstva o lova~kim ispitima koje sprovodi LS KiM na teritoriji van
KiM, kao {to vidite, nema upori{ta u pozi-
tivnim propisima, a ni u Statutu LS KiM, a
dato mi{qewe Ministarstva predstavqa nedopu{teno tuma~ewe van nadle`nosti navedenog organa. Skup{tina LSS je donela odluku da se ti ispiti poni{te, nemam informaciju da li je odluka sprovedena.
Tre}i problem uz navedena dva je subjektivne prirode, a to je neaktivnost izvr{nih
organa LSS, koji ne sprovode statutarne nadle`nosti ali ni odluke Skup{tine, koje su
usmerene na prevazila`ewe problema u organizaciji LSS, statusnom uskla|ivawu se
Zakonom o udru`ewima, ure|ewa ~lanskih
prava i obaveza, prihodima i rashodima
LSS.
Imamo primer da LSS ve} dve godine
iskazuje gubitke u poslovawu, da ~lanovi -LU
ne pla}aju ~lanarinu, o~ekuju se gubici i u
2013. godini, obzirom da ~lanovi LSS, lova~ka udru`ewa, ne izvr{avaju statutarne
obaveze i ne upla}uju ~lanarinu LSS, {to je
osnovno pravo i obaveza. Napomiwem da deo
~lanarine koju upla}uju lovci ~lanovi LU
koji pripada LSS, a sa kojom raspola`u LU
~ine to nezakonito. Zato ponavqam da to za
zakonskog zastupnika LU predstavqa krivi~no delo. ^lanarina LSS mora da se pla}a u
skladu sa Statutom LSS i odlukom Skup{tine LSS.
Lovac: To zna~i da LU moraju prenositi deo
~lanarine LSS?
- Da, obaveza uplate ~lanarine LSS postoji sve dok Skup{tina LU ne donese odluku
da je LU istupilo iz ~lanstva LSS i o odluci obavesti Savez. Neupla}ivawe ~lanarine
je razlog gubitaka u poslovawu LSS. Zabriwava da Upravni odbor LSS jo{ nije otvorio ozbiqnu raspravu o gubicima iako su ova
pitawa kqu~na u radu Saveza, a iskqu~ivo su
u nadle`nosti izvr{nih organa. Kao {to
vidite, ne re{avaju se ogromni problemi ni
od strane izvr{nih organa LSS, ali ni od
strane nadle`nih dr`avnih organa, obzirom
da jo{ uvek nisu primeweni novi propisi u
praksi, odnosno Zakon o divqa~i i lovstvu i
prate}i propisi.
Lovac: Kako prevazi}i nastale probleme?
- Izve{taj Nadzornog odbora za 2011 i
2012. godinu su usvojeni na Skup{tini LSS
u Smederevu i Beogradu koji su blagovremeno
ukazali na sve probleme ali i mogu}a re{ewa nastalih problema u LSS. Na`alost, odluke Skup{tine proistekle iz navedenih izve{taja izvr{ni organi LSS nisu realizovali, niti su otvorili raspravu o tim odlukama, posebno o prihodima, rashodima i gubicima.
Lovac: Va{e li~no mi{qewe, kako daqe?
Moje mi{qewe je da Skup{tine lova~kih
Saveza Vojvodine i Centralne Srbije treba
da donesu odluke o pristupawu u ~lanstvo
LSS {to je LS KiM ve} i u~inio ili odluku
o pripajawu navedenih lova~kih Saveza
LSS, {to je u skladu sa Zakonom o udru`ewima i Statutom LSS. Nakon toga treba objediniti stru~ne slu`be i staviti ih u funk-
ciju lovaca i lova~kih udru`ewa Srbije
u ciqu realizacije poverenih poslova
Zakonom o divqa~i i lovstvu, za dobrobit lovstva i prirode u celini. U ovom
pravcu treba tra`iti pomo} od dr`avnih organa u ciqu o~uvawa dugogodi{we
tradicije organizovanog lova i lova~ke
organizacije Srbije.
U navedenom ciqu dr`ava, odnosno
weni nadle`ni organi, ne smeju da budu
posmatra~i, ve} aktivni u~esnik u prevazila`ewu nastalih problema izme|u
ostalog i zbog novog Zakona o divqa~i i
lovstvu.
Lovac: Da li je to i Va{a poruka lova~koj javnosti?
Da. Ovakva re{ewa su jedino mogu}a i
u skladu sa Zakonom o udru`ewima i
Statutom LSS. To bi obezbedilo jedinstvo lovaca i LU, a LSS bi bio osposobqen za nastavak partnerstva sa dr`avom u ciqu unapre|ewa gra|anske opcije
udru`ivawa radi razvoja lovstva i za{tite prirode Srbije. To bi bila i {ansa za razvoj lovnog turizma. Zna~i, potrebni su qudi, lovci i qubiteqi prirode koji prihvataju navedene ciqeve, a
potom i wihovu realizaciju. Ako navedena re{ewa, lovci i odgovorne institucije, a pre svih rukovodstva lova~kih saveza
prepoznaju i prihvate, problemi }e biti
prevazi|eni, a LSS }e biti obezbe|eno
jedinstvo izvesna budu}nost, osnovna
pretpostavka izgradwe partnerstva sa
dr`avom po ugledu na ure|ene zemqe u
svetu.
Lovac: Da li su ostvarqiva takva
re{ewa?
Svakako da jesu, ona su u skladu sa
Statutom LSS, Zakonom o udru`ewima
koji se primewuje i na saveze. Do kraja
godine }e se sprovesti izbori u LSS, a
to je dobra prilika za izbor pravih
kadrova na prava mesta, koji }e umesto
podele u lova~koj asocijaciji ostvariti
potrebno jedinstvo i uspostaviti saradwu sa dr`avnim organima {to je tako|e
naru{eno. Iskreno verujem da i dr`avni organi imaju isti ciq, a saradwa je jedini put da se taj ciq ostvari. Naravno,
za pravazila`ewe problema u LSS neophodno je dono{ewe pozitivnih propisa u ciqu sanirawa nastalih problema u lovstvu Srbije i podela u lova~koj
organizaciji. Treba razmisliti, da li
to mogu oni koji su podele i probleme
uneli u lova~ku organizaciju Srbije, a
izbori su {ansa za re{ewa problema.
Lovac pres
dr Dragan
Sin|eli},
sekretar LSS
Prvi intervju od izbora za sekretara
aqubqenik u prirodu, lovni radnik i entuzijasta sa dugogodi{wim
lova~kim sta`om, sportski radnik, ugledni maksilofacijalni hirurg - specijalista, potpredsednik
Srpske karate unije, predsednik Lekarskog komiteta svetske karate konfederacije, predsednik LU “Kolubara„ – Lazarevac i trener karate kluba “Kolubara„,
predsednik Beogradske lovne oblasti, sada na funkciji Sekretara i direktora
stru~ne slu`be Lova~kog saveza Srbije.
Lovac: U prelomnim vremenima i previrawima u lovstvu prihvatili ste ovu nimalo laku obavezu. Problemi se ni`u,
kriza je zahvatila sve segmente lovstva
ukqu~uju}i i Lova~ki savez Srbije. Koncepcija budu}eg ustrojstva, organizacije
i razvoja ove ekolo{ki i privredno zna~ajne delatnosti gotovo da i ne postoji,
maglovite, nedore~ene, nejasne i nesprovodqive odrednice nalazimo i u radnom
tekstu - predlogu budu}e Strategije
razvoja lovstva Srbije. Za sada je na sceni
vidqiva jedino “demonta`a„ postoje}eg
i u praksi funkcionalno proverenog sistema lovstva, ukqu~uju}i tu prvenstveno Lova~ki savez Srbije. Ciqevi i
strate{ka opredeqewa su nedefinisani,
nema novih savremenih re{ewa, nedostaju
smernice koje bi ponudile organizaciona
re{ewa i modele primerene vremenu i
uskla|ene sa procesom tranzicije, koja sa
intencijom “korenitih promena„ potresa sve slojeve dru{tva. U postoje}im prilikama, kako vidite budu}nost lovstva
Srbije, koje stavove }e zastupati LSS?
Dr Dragan Sin|eli}: Li~no, uz punu podr{ku i saglasnost rukovodstva LSS, lova~kih udru`ewa i ~lanstva, zalaga}u se za
gra|ansku opciju lovstva, primerenu
na{im sveukupnim prilikama (ekonomskim, prirodnim i dru{tvenim), koja se
oslawa na pozitivne tekovine i iskustva
u nasle|u i tradiciji. Lova~ki savez
Z
Srbije }e i u budu}nosti predstavqati
asocijaciju lova~kih udru`ewa. Savez }e
zastupati interese udru`ewa, definisati
i objediwavati lovnu politiku, kao specijalozovana ustanova obavqa}e i nadaqe
niz poslova iz svoje nadle`nosti i raditi
na unapre|ewu lovstva. U pogledu svojih
funkcija, statusa i uloge i pojedinih javnih ovla{}ewa, nastoja}emo da pouzdano
ozakonimo i determini{emo Savez kroz
izmene i dopune Zakona o divqa~i i lovstvu. Osnovni postulat u profilu Saveza
je ~lanstvo i aktivna uloga u me|unarodnim asocijacijama (CIC, FACE), gde predstavqa i zastupa lovstvo Srbije, kao
tradicionalna i jedinstvena organizacija
i osta}e veran izvornim ciqevima i
ubudu}e. Priroteti su zastupawe, definisawe interesa i statusa lova~kih udru`ewa i lovaca u skladu sa potrebama lova~kih udru`ewa i razvoja lovstva u celini.
U ovim prelomnim vremenima, koje pomiwete, pozivam udru`ewa da pru`e punu
podr{ku jedinstvu LSS. Preovladava
ubedqivo stav da nam je sada potreban stabilan, jedinstven, kadrovski osposobqen i
preduzimqiv Savez, kao asocijacija i
stru~ni servis sposoban da sa~uva i odr`i
sve tekovine organizovanog lovstva u Srbiji. Na kraju, direktan odgovor na pitawe
je da lovstvo kod nas ima budu}nost, izvanredne uslove i do sada nedovoqno iskori{}ene prirodne potencijale. Mudrim
postupawem, radom i ulagawima mo`emo
posti}i preporod i pove}awe fondova divqa~i i razvoj lovnog turizma na principima odr`ivog kori{}ewa prirodnih i
obnovqivih resursa.
Lovac: Koje “poteze„ treba da povla~i
LSS, odnosno {ta su prioriteti?
Dr Dragan Sin|eli}: Konsolidacija poquqanih redova Saveza i pronala`ewe
re{ewa i sporazuma kroz kontakte i razNastavak na strani 6 >>>
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
5
AKTUELNO
U LSS
Intervju
Da li ste jo{ ne{to `eleli da ka`ete?
6
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
Dr Dragan Sin|eli} i Eduard Benderski predsednik Lovno ribolovnog saveza Rusije
pajawem pokrajinskih i drugih novoosnovanih saveza, po{tuju}i principe sporazumevawa i korektnih odnosa. Koncepcija
zakona i pogre{na, tendenciozna primena odredaba ovog dokumenta nije do sada
bila u interesu lovstva. Zbog toga treba
paralelno otpo~eti i sa izradom teksta predmeta novog Zakona o divqa~i i lovstvu. Ovo je dugoro~ni zadatak, koji treba
poveriti stru~nim i iskusnim lovnim
radnicima i ekspertima koji nisu optere}eni raznim stavovima i interesima.
Lovac: U toku je reorganizacija stru~ne
slu`be Saveza, kako ocewujete rad zaposlenih i posebno funkcionisawe i uhodavawe u radu preduze}a LSS -„Jelen„.
Dr Dragan Sin|eli}: U~iweni su pozitivni pomaci, stru~na slu`ba revnosno i
kvalitetno obavqa poslove i zadatke iz
svog delokruga, ura|en je i niz projekata
kojima se konkuri{e za dobijawe sredstava iz fonda za razvoj lovstva Republike
Srbije. Slu`bu ~ine afirmisani i iskusni lovni radnici, poznavaoci prilika na
terenu i u lovi{tima, eksperti i specijalisti za pojedine oblasti. Rad slu`be
svrstava Savez u red specijalizovanih ustanova za poslove lovstva, a prioritet je
da se slu`ba sa~uva i da se obezbede sredstva i povoqni uslovi za wen rad i funkcionisawe. Osnivawe preduze}a “Jelen LSS„ predstavqa zna~ajnu novinu, ste~ena
su inicijalna iskustva u pogledu sadr`aja
rada, finansirawa i funkcionisawa, posebno isti~em anga`ovawe “Jelena„ na
obuci u pripremi kandidata za polagawe
lova~kog ispita i uop{te edukaciji lovaca, {to preduze}e “Jelen„ obavqa putem
predavawa i seminara {irom Srbije.
Lovac: Kako ocewujete informisawe u
lovstvu i o lovstvu, a posebno izdavawe
lista “Lovac„?
Dr Dragan Sin|eli}: Kona~no u te{kim vremenima smo na{li pravo re{ewe.
Izdavawe ~asopisa je sada u rukama Lova~kog saveza Srbije. Ranije je to bio ogroman
izdatak za Lova~ki savez Srbije. Osim
kvaliteta u obavqawu redakcijskih i drugih poslova na izdavawu lista, postignute
su zna~ajne u{tede samim tim {to je redakcija lista “Lovac„ u Savezu, tako da izdavawe ~asopisa na ovaj na~in iziskuje
mawe nov~anih sredstava nego {to je to
bilo u nekim ranijim periodima. Zahvaquju}i naporima i stru~nosti, pre svega radnika stru~ne slu`be, ovaj ~asopis je ponovo o`iveo i to u jednoj izuzetno kvalitetnoj formi, {to se odnosi i na sadr`aj
lista i dizajn, ~ime je sigurno stvorena dobra osnova za obavqawe veoma zna~ajne informativne - ina~e statutarne uloge i
obaveze Lova~kog saveza Srbije.
Lovac: Na kraju, dva pitawa li~ne prirode. Odakle poti~e Va{e interesovawe
za lov i da li profesija i Va{e druge
obaveze trpe zbog lova~kog anga`ovawa?
Dr Dragan Sin|eli}: Nasle|e, preci i
prodica predstavqaju deo moga okru`ewa, a
lov je kod mojih najbli`ih tradicija.
Poti~em iz lova~ke porodice, otac mi je
bio lovac, ro|aci i stri~evi, a tako|e i moja dva sina su lovci. Za lov i lova~ke aktivnosti uvek nalazim vremena. Ove du`nosti me ne iscrpquju, ve} naprotiv daju mi energiju kroz kontakt sa prirodom i dru`ewe
sa qudima koji imaju ista interesovawa.
Razgovor vodio
Aleksandar Panteli}
Ukratko sa gospodinom Zoranom Mitri}em,
predsednikom Lova~kog udru`ewa “Gu~evo„
iz Loznice, predsednikom Saveta
zapadne lovne oblasti
Lovac: Svoju voqu, znawe i iskustvo
poslovnog ~oveka, stavili ste u slu`bu
lova~kog udru`ewa. Da li ste se ikada
pokajali zbog toga?
Zoran Mitri}: Pomerili smo granice
i stvorili respektabilno lova~ko udru`ewe koje u lova~kom smislu ispuwava sve
tehni~ke uslove za uspe{no bavqewe
lovnom delatno{}u. Jedino {to nismo uspeli, to je da sagradimo autoput Loznica[abac i Loznica-Novi Sad, koji bi popravio infrastrukturnu komunikaciju, ali
ako treba, lovci }e se i tu anga`ovati. ^ekawe da drugi urade ono do ~ega vam je stalo, nije moja opcija. Mnogo je {ansi propu{teno u proteklom periodu na takav na~in. Preduzeli smo istovremeno vi{e razli~itih aktivnosti i zato imamo rezultate. Napomiwem da smo re{ili i sva otvorena imovinska pitawa, tako da je lozni~ko lova~ko udru`ewe kona~no vlasni~ki regulisalo pitawe svojine i postalo svoj na svome. Za posledwih osam godina uve}ali smo imovinu udru`ewa i ukwi`ili lozni~ke lovce kao vlasnike, koji }e sutra sa ponosom mo}i da iza|u pred
svoje mlade kolege i ostave budu}im nara{tajima materijalnu bazu sa kojom }e
mo}i da nastave daqe.
Lovac: Izdvajali ste i li~na sredstva i
bili jedan od najve}ih donatora me|u
lovcima u svom udru`ewu, {ta vas motivi{e da to ~inite?
Zoran Mitri}: @elim da delujem li~nim primerom. Me|u lovcima podsti~em
zalagawe i zameram im jedino kada nisu
spremni da se pravovremeno odazovu na
radne akcije i da se radom odu`e svom
udru`ewu. Ne volim kada posegnu za izgovorom da nisu znali. To je neiskreno i to im
u lice govorim, jer uvek svi ~uju za lov i
tada se svi odazivaju. Pomagao sam i donirao kad god sam bio u mogu}nosti. To je moje udru`ewe, ja sam ovde ~lan i ~inio bih
to i da nisam predsednik.
Lovac: Kako biste opisali saradwu
Lova~kog udru`ewa “Gu~evo„ sa LSS i
Upravom za {ume?
Zoran Mitri}: Lova~ki savez Srbije je
na{a ku}a. Trudili smo se kao udru`ewe da
nikada ne postavqamo zahteve prema Savezu, ve} da po{tujemo statut i zakon i ispuwavamo obaveze. Moje mi{qewe je da lova~ka organizacija Srbije treba da bude jaka,
jer }emo jedino tako za{tititi lova~ke interese. Tako|e i sa Upravom za {ume smo
imali odli~nu saradwu, ~uli smo se svakodnevno kada je to bilo potrebno.
Lovac: Kako reagujete na razli~ite napise u {tampi ako nisu blagonakloni prema vama?
Zoran Mitri}: Momentalno reagujem kao povre|en ~ovek, koji uzalud baca bisere i safire kud’ ne
treba, ali brzo povratim veru, jer
nemam vremena da zameram. Kod
mene je sve transparentno.
Lovac: [ta smatrate svojim najve}im uspehom u radu udru`ewa
tokom teku}e lovne godine?
Zoran Mitri}: To je svakako ~iSavremeno opremqen lova~ki dom na Breziku
wenica {to nijedan lovac nije bio
Foto: S. Vijatov
govore sa svim lova~kim udru`ewima u Srbiji, kako bi definisali platformu zajedni~kih ciqeva i interesa i povratili
~lanstvo. Tako|e je neophodno uspostavqawe boqe i konstruktivne saradwe sa Ministarstvom i Upravom za {ume. Aktivno
u{e~}e Lova~kog saveza Srbije u narednom
procesu osnivawa i dodele lovi{ta na gazdovawe je jedan od prioritetnih zadataka i
pored izra`enog nerazumevawa, uporno i
argumentovano }emo se energi~no zalagati
da u ove poslove bude ukqu~en i Savez, kao
pre svega stru~na institucija koja mo`e da
uti~e na kvalitetno i odr`ivo povla~ewe
granica budu}ih lovi{ta. Definisawe
lovnouzgojnih podru~ja i dono{ewe programa razvoja za ova podru~ja bi tako|e trebalo da se obavqa uz u~e{}e LSS, obzirom na
~iwenicu da je vi{egodi{wi korisnik bio
Savez - preko udru`ewa, svojih ~lanica.
Bilo bi krajwe pogre{no i nepravedno da
se ovim zna~ajnim poslovima pristupi
kabinetski, po {ablonu ili pristrasno bez
realnog sagledavawa dosada{wih rezultata u gazdovawu i svakako bez Saveza i lova~kih udru`ewa. [to se ti~e neodlo`nih
i prioritetnih poslova u samom Savezu,
izdvojio bih pripremu redovne izborne
skup{tine, odr`avawe sednica saveta lovnih oblasti i utvr|ivawe liste kandidata
za izbore. Zna~ajno je da u predstoje}oj izbornoj proceduri prioritet dobiju lovni
radnici koji }e se iskreno i predano zalagati za prosperitet Saveza. U pogledu kandidata za predsednika, smatram da to treba
da bude ~ovek od autoriteta, ugledan i poznat u javnom i politi~kom `ivotu, koji je u
mogu}nosti da ostvaruje kontakte sa najvi{im predstavnicima vlasti i animira
ih za efikasno poboq{awe statusa lovaca
i Lova~kog saveza Srbije i revitalizaciju
ove organizacije.
Lovac: Zakon o divqa~i i lovstvu je generator i induktor brojnih problema,
{ta }e preduzeti LSS kao jedan od inicijatora izmena ovog za nas `ivotno
zna~ajnog dokumenta?
Dr Dragan Sin|eli}: LSS treba da i
daqe uporno uti~e i zala`e se za izmenu
propisa koji se odnose na lovstvo, argumentovano i kroz kontakte sa li~nostima
iz politi~kog i javnog `ivota koji imaju
uticaja, i u tome mogu i `ele da pomognu.
Tako|e, putem medija treba otpo~eti orga-
nizovanu kampawu, lobirawem, organizovawem tribina i okruglih stolova i raznih vidova zakonitih protesta. Na `alost,
po dosada{wim gorkim iskustvima jedino
tako bi se mogla privoleti dr`avna administracija nadle`na za poslove lovstva da ispuwava svoje obaveze i pokrene
procedure izmena i dopuna Zakona o divqa~i i lovstvu. Smatram da je realnije zahtevati izmene i dopune zakona nego insistirati na potpuno novom, utoliko pre
{to se sa samo nekoliko intervencija putem amandmana mo`e omogu}iti stabilizacija stawa u lovstvu. Pre svega mislim na distribuciju lovne karte koja bi se
poverila Lova~kom savezu Srbije, a tako|e i na objediwavawe lovstva Srbije pri-
Foto: S. Vijatov
Nastavak sa strane 5
gdin Zoran Mitri}
onemogu}en da lovi i {to je brojnost divqa~i u lovi{tu zahvaquju}i doma}inskom gazdovawu to omogu}ila. Iza svega
stoji zajedni~ki rad svih nas, stru~ne
slu`be i svih mojih saradnika koji su se
trudili da obja{wavaju i u tome smo uspevali, da smo ulo`ili mnogo i realizovali
ambiciozne planove rukovodstva, tako da
su pred o~iglednim rezltatima, na{i lovci uvek spremni da podr`e svoje udru`ewe. To je na{ najve}i uspeh. Razumno{}u
lovaca, koji su svesni situacije u kojoj
poslujemo, nismo do{li u krizu ni kada je
nekoliko sudskih procesa (za {tete od divqa~i na poqoprivrednim zasadima, ali i
spor nasle|en od prethodnog rukovodstva)
stiglo u istom momentu na naplatu. Tek na
kraju bih pomenuo da smo uspe{no adaptirali podrumske prostorije u lova~kom domu na Breziku, na povr{ini od 80 m2, gde se
sada nalazi savremena hladwa~a kapaciteta 14 m3 ³ sa prijemnim prostorijama.
Razgovor vodila
Sofija Filipovi}
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
7
GAZDOVAWE
Gazdovawe lovi{tem
VODA NA[A
NASU[NA
BEZBEDNOST [UMA I DIVQA^I OD [email protected]
Saradwa lovaca i sektora
za vanredne situacije
8
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
LOVCI I GRA\ANI U BORBI
ZA PRIRODU BEZ DEPONIJA
Srbija se
prakti~no
gu{i u |ubretu
GDE SMO
I [TA NAS ^EKA
Obzirom na ozbiqnost pitawa, dogovoreno je da se ve} 25. septembra, u prostorijama Skup{tine Op{tine Loznica, odr`i sastanak
predstavnika svih lova~kih udru`ewa Ma~vanskog upravnog okruga, na kome }e prisustvovati na~elnici sektora
za vanredne situacije iz svih gradova u ovom
okrugu, kao i predstavnici planinara, izvi|a~a
i gorana. Na tom sastanku, razgovara}e se o ve}em
stepenu za{tite od po`ara i aktivnostima lovaca u tim i drugim akcidentnim situacijama. Te`i{te }e biti na koordinirawu aktivnosti lovaca u sekcijama (kao operativnom nivou), a u~esnici skupa }e se obavezati da sa~ine izve{taje o
radu, dok }e stru~waci sprovesti neophodnu
obuku o reagovawu u akcidentnim situacijama.
Bi}e odr`an i sastanak sa ~elnicima Lova~kog
saveza Srbije, od kojih }e se tako|e tra`iti
u~e{}e u toj akciji kao i maksimalna podr{ka.
Lovci Lova~kog udru`ewa “Ripaw„ su organizovali, u
svojoj re`iji i o svom tro{ku, (sa svojom mehanizacijom – traktorima i kamionima), uklawawe divqih deponija na teritoriji svog lovi{ta. I pored pritiska
urbanizacije usled blizine Beograda, na ovim terenima, priroda je o~uvana. @ivopisne pejsa`e tipi~ne
[umadije koja ovde po~iwe, naru{avaju nasumi~na odlagawa raznoraznog otpadnog materijala. Lovci daju
dobar primer i podsti~u povratak odgovornog odnosa
prema prirodi. Ve} samo grubim posmatrawem terena
o~igledno je da su koli~ine otpada koji je odlo`en
u prirodu ogromne i da bi ove aktivnosti trebale da
budu briga svih slojeva dru{tva i dr`ave.
Ogroman broj divqih deponija, mapiran je prilikom nedavne inicijative ministarstva na oko 4.000,
{to ne ukqu~uje nebrojene mawe deponije. Mo`e se
zakqu~iti da je wihov broj sa mawim deponijama vi{estruko ve}i, a na osnovu uzorka u mawem broju lovi{ta koje je prikupila stru~na slu`ba Lova~kog saveza Srbije (ve}ih i mawih deponija na povr{inama
od 1-5 ari), broj deponija, ukqu~uju}i i zvani~no mapirane, u Srbiji prema{uje 100.000.
Ovo je katastrofalno i alarmantno stawe, Srbija se prakti~no gu{i u |ubretu.
Deponije obiluju {utom, odba~enim stvarima, plastikom, organskim otpadom, a ne retko i ambala`om
otrovnih hemikalija, pesticida, ambala`om boja, ~ak
i medicinskim otpadom.
Ovakvo stawe onemogu}uje bilo kakve razvojne planove koji se odnose na valorizaciju prirodnih vrednosti.
Divqe deponije vi{estruko uti~u i na fondove divqa~i:
– Zaga|uju zemqi{te, a prenose se i na okolne
povr{ine gde se putem vodotoka zaga|uje i truje tlo
i stani{ta divqa~i, {to ima za posledicu i pove}ane gubitke na fondovima lovne divqa~i.
– Usled odba~ene uginule stoke i `ivine, na divqim deponijama razvijaju se izaziva~i raznih infekcija, kao i wihovi vektori -glodari, ve}ina
ovih zaraza se mogu preneti i na divqa~, a neke od
wih su i zoonoze koje se prenose i na qude.
– Ru`e i naru{avaju izgled prostora, uprkos lepoti i raznovrsnosti prirode u Srbiji i `ivopisnih
pejsa`a, deponije uveliko remete sve ambijentalne i
prirodne vrednosti.
U ovakvim uslovima gotovo je nemogu}e definisati bilo kakvu turisti~ku ponudu koja bi se odnosila na ekoturizam (posmatra~i ptica, biciklisti,
planinari, pe{a~ke ture...), lovni turizam, agroturizam ili seoski turizam.
Nabrojani argumenti nala`u {iroko anga`ovawe
svih zaintereovanih subjekata na re{avawu ovih pitawa. Lova~ka organizacija, lovstvo kao delatnost
i lovni turizam su direktno pogo|eni i ugro`eni,
{to nala`e i obavezu da preuzmu jednu od aktivnih
uloga, podstaknu i u~estvuju u re{avawu ovih zna~ajnih i sveprisutnih ekolo{kih problema.
o{ jedno leto je za nama i morate priznati da se ni{ta spektakularno nije dogodilo u ovoj godini u pore|ewu sa pro{lom, bar
{to se leta ti~e. Divqa~ se polako oporavqa posle pro{logodi{we tragi~ne godine za opstanak divqa~i i pove}awe populacije u na{im lovi{tima, a da li je to tako, vide}emo jako brzo, za mesec ili dva, premda struka ka`e da je za to potrebno minimum pet prose~nih godina. Prole}e daleko pogodnije nego pro{lo,
pa smo prognozirali, pratili, donosili neke zakqu~ke i sami pred
sobom navodili vodu na na{u vodenicu, kako }e sve biti dobro ili
bar zadovoqavaju}e u ovoj godini. Leto su{no i to `estoko, ki{a pada dok se ne po`we `ito, posle toga kao da je neko zabranio ki{u na
ovim na{im prostorima. I opet stara pri~a, nema ki{e, nema vode,
sve presu{ilo, divqa~ se povla~i prema rekama, barama, pa na kraju ~ak i prema ku}ama. Nije vi{e ni retko da divqe `ivotiwe {etaju po ba{tama seoskih doma}instava u potrazi za vodom. Iza svega
ovoga {to napisah, izgleda da nas ~eka jedno novo poglavqe u pristupu lovstvu i lovu i prilago|avawe na jedno novo vreme i vremenske
prilike na kakve nismo navikli ni mi, ni divqa~.
U regionu ju`ne Evrope kome pripada i Republika Srbija,
pored daqeg trenda porasta temperature vazduha i isparavawa,
u narednim decenijama se
o~ekuje daqe smawewe broja dana sa snegom i sne`nim
pokriva~em, zatim smawewe padavina u toploj polovini godine, pra}eno smawewem oticaja, vla`nosti
zemqi{ta i raspolo`ivosti vodnih resursa. Pri tom
scenariju, delimi~ne primene mera za smawewe emisije gasova sa efektom staklene ba{te, prose~na godi{wa temperatura vazduha na
teritoriji Srbije porasla
bi do kraja ovog veka za 3-4° C, a u slu~aju da se nastavi uobi~ajena
praksa emitovawa gasova sa efektom staklene ba{te, porast bi prema klimatskim modelima mogao dosti}i ~ak 6° C u odnosu na predindustrijski nivo. U pogledu promena re`ima padavina na teritoriji na{e zemqe, smawewe letwih padavina do kraja 21. veka dostiglo
bi 22%, dok bi u najnepovoqnijem scenariju iznosilo oko 50%.
Zakqu~ak je da }e se voda pla}ati suvim zlatom. To ka`u sve prognoze svetskih nau~nika i onih oko wih, pa neka poruka ovog teksta
bude, u lovi{tima nam vode nema, a ako ne bude vode u dovoqnim
koli~inama, ne}e biti ni divqa~i. Onda vam xaba i dobra pu{ka,
oprema i dobar lova~ki pas, jer ~emu sve to, ako propustimo da na
vreme re{imo pitawe na{e nasu{no.
Branko Popadi}
Aleksandar Panteli}
Miroslav Jovanovi}
LOZNI^KA INICIJATIVA
ZA SIGURNIJA LOVI[TA
Lova~ko udru`ewe “Gu~evo„ iz Loznice, bilo je doma}in inicijativnom sastanku na kome su razmatrane mere podizawa nivoa za{tite od po`ara. Zna~ajno je
{to se na ovaj na~in, prvi put zvani~no
pokre}e saradwa lovaca i predstavnika
Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije - Sektora za vanredne situcije, Odeqewa u [apcu, koji su prisustvovali sastanku, kao i predstavnici preduze}a, “Manastirske [ume„, sa sedi{tem
u Loznici i [umskog gazdinstva “Borawa„ iz Loznice.
Na~elnik sektora za vanredne situacije Odeqewa u [apcu, Aleksandar Stojkovi}, istakao je da }e u~e{}e lovaca doprineti podizawu nivoa za{tite od po`ara
imaju}i u vidu da su lovci veoma aktivni u
svojim sekcijama, uvek prisutni na terenu,
a naro~ito u periodima kada je u toku priprema lovi{ta za letwu lovnu sezonu i u
toku letweg lova, kada ~e{}e borave na
podru~jima na kojima se mo`e pojaviti vatrena stihija.
– U godinama iza nas bilo je dosta su{nih perioda u kojima su po`ari uzeli svoj
danak. Kada se pojave opo`arene povr{ine, divqa~ migrira, poku{avaju}i da se
spase, pri ~emu dobar deo jedinki strada, a
to je za nas lovce jedan problem vi{e. Shodno tome, maksimalno }emo uzeti u~e{}e
u svim narednim akcijama posve}enim za{titi od po`ara na otvorenom, naglasio
je, Zoran Mitri}, predsednik Saveta zapadne lovne oblasti, ujedno i predsednik
lozni~kih lovaca.
– Na povr{ini od 2.400 hektara, koliko
je u posedu manastirskih {uma, u proteklom periodu bilo je opo`arenih povr{ina. Treba da u~inimo sve {to je u na{oj mo}i, kako bi se u narednom periodu izbegle
materijalne i estetske {tete na {umskom
LOVI[TEM
delu kojim gazdujemo. Trudi}emo se da uz pomo} lovaca sa~uvamo
{ume, tako da maksimalno podr`avamo akcije i skupove na kojima
}e biti re~i o konkretnim merama u za{titi od po`ara, naglasio
je Milorad Baji}, predstavnik “Manastirskih {uma„.
KAKO REAGOVATI
U AKCIDENTNIM SITUACIJAMA
J
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
9
Me|unarodna saradwa
Na{a delegacija sa vlasnikom farme Kwandaba Game Lodge
DELEGACIJA LSS
U [email protected] AFRICI
o pozivu predstavnika na{e dijaspore
u Ju`noafri~koj republici, a u organizaciji na{e ambasade i wegove ekselencije ambasadora, gospodina Gorana Vuji~i}a, u ovoj zemqi boravila
je delegacija Lova~kog saveza Srbije. Po
odluci upravnog odbora LSS delegaciju
su sa~iwavali prof.dr Zoran Popovi} predsednik, dr Dragan Sin|eli} - sekretar i Zoran Mitri} - predsednik zapadnog lovnog regiona. Tro{kove puta samostalno su snosili ~lanovi delegacije,
(kao i ranije tro{kove u~e{}a na{e delegacije na 60 generalnoj skup{tini CIC u
Pragu i Budimpe{ti). Ciq ove posete je
P
10
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
uspostavqewe privredne i lovnoturisti~ke saradwe udru`ewa, saveza i lovaca
dve zemqe. Odr`ani su sastanci sa predsednicima nekoliko organizacija: South
African Hunters and Game Conservation Association (Udru`ewe lovaca i za{titara divqa~i Ju`ne Afrike) www.sahunters.co.za;
Professional Hunters, Association of South
Africa (Udru`ewe profesionalnih lovaca Ju`ne Afrike) www.phasa.co.za; Wildlife Ranching South Africa (Udru`ewe odgajiva~a divqa~i) www.wrsa.co.za; Southern African Wingshooters Association (Udru`ewe lovaca na ptice) www.wingshooters.co.za; The Hunters Confederation of South
Africa (Konfederacija lovaca Ju`ne
Afrike) www.chasa.co.za. Razgovori sa
predstavnicima ovih organizacija obuhvatali su pitawa iz domena organizovawa, ~lanstva, finansirawa, oblika delovawa i problema sa kojim se susre}u u
svom radu. Posebna pa`wa je posve}ena
organizaciji nedavno odr`ane 59 generalne skup{tine CIC, efektimja i porukama ovog zna~ajnog skupa kome je JAR bila
doma}in. Uprili~ene su posete ~asopisima Game&Hunt (divqa~&lov - obra|uje
teme lova i gajewa divqa~i) http://www.wildlifehunt.co.za i SA Hunters (obra|uje
tematiku lova), gde je bilo re~i i o lovi{tima i divqa~i u Srbiji, propisima
u ovoj oblasti, uslovima lova kao i o iskustvima, regulativi i praksi u obavqawu lovnog turizma. ^asopis Game&Hunt izrazio je interesovawe za prezentovawe divqa~i i lovi{ta Srbije u Ju`noj Africi, kako bi lovci ovog kontinenta bili upoznati sa ponudom Srbije u
lovnom turizmu.
Poseta na{e delegacije obuhvatala je i
posetu farmama za gajewe i lov krupne divqa~i: Kwandaba Game Lodge www.kwandaba.co.za, Wintershoek Safaris www.wintershoekjvs.com (prema procenama jedna od
najboqih farmi u JAR), Witkop Hunting Safaris www.witkophuntingsafaris.co.za kao i
posetu farmi Oranjeville, gde se lovi sitna
divqa~. Na ovim farmama na{oj delegaciji je prire|eno safari razgledawe farmi
i lov. Ovom prilikom Lova~ki savez
Srbije je dobio od farme „Witkop Hunting
U kabinetu predsednika SA Hunters Chris-a Niehaus
Safaris„ donaciju koja obuhvata boravak 5
dana boravka na ovoj farmi i odstrel tri
vrste divqa~i (blezbuk, crni gnu i jedna
ju`noafri~ka antilopa) uz organizaciju
prevoza lovca na relaciji aerodrom-lovi{te. Vrednost aran`amana je 2000 evra.
Istovremeno, ova informacija je poziv
agencijama i zainteresovanim lovcima da
se jave i u~estvuju u ovom lovu.
U Ju`noafri~koj republici lovni turizam je izuzetno razvijen. Prihodi od divqa~i imaju zna~ajno u~e{}e u privredi
ove zemqe. Postoji preko 3100 registrovanih privatnih farmi koje se bave gajewem i lovom divqa~i, a opremqene su i
sme{tajnim kapacitetima za lovce turiste, koji su ure|eni u etno stilu. Farme
su ogra|ene elektri~nim ogradama visine
2,4 metra i u wima se gaji ve}i broj ra-
zli~itih vrsta divqa~i. Vrste divqa~i
koje se mogu gajiti, wihov broj i odnos
odre|uje posebna komisija na nivou provincija, pri ~emu se vodi ra~una o stawu
vegetaciji datog podru~ja i potrebama pojedinih vrsta za pa{om ili brstom. Postoje i farme gde se vr{i samo gajewe odre|enih vrsta divqa~i (lav, orix, blezbuk…) a
zatim se vr{i wihova aukcijska prodaja
farmama koje su registrovane za lov. Cene
odre|ene vrste divqa~i zavise od farme
i uzgajali{ta, ambijenta i uslova koji su u
ponudi, a zatim u tr`i{noj utakmici i
zdravoj konkurenciji oblikuju se cene koje su dostupne velikom broju lovaca koji
u~estvuju u atraktivnom lovu i pose}uju
Ju`noafri~ku republiku.
Prof. dr Zoran Popovi}
Sa g|om Adri Kitshoff udru`ewe profesionalnih lovaca Ju`ne Afrike
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
11
AKTUELNO
VESTI IZ LOVA^KOG SAVEZA
Me|unarodna saradwa
Ruralna koalicija podr`ava politi~ki
sporazum o politici ruralnog razvoja
za period 2014-2020
ovstvo je delatnost ruralnih podru~ja. Lov je
svojim atraktivnim sadr`ajima blisko povezan
sa `ivotom qudi koji `ive na selu. Razvoj raznih
oblika turizma, od seoskog, ekolo{kog sve do
agroturizma, gotovo da je nezamisliv bez lova. U
selima je lov i sadr`aj `ivota, nasle|e i tradicija.
Svaki kraj i svako podru~je u Evropi ima svoje originalne autohtone, izvorne karakteristike u svim aspektima lova. Upravo ovaj mozaik je vrednost koju treba
o~uvati. Lepota je u razli~itostima, o~uvawu i negovawu specifi~nog, autohtonog, posebnog. Upravo iz
ovih razloga lov se svrstava u ruralne aktivnosti.
L
ISTAKNUT ZNA^AJ
RURALNIH PODRU^JA
Ruralna Koalicija Evrope je platforma za organizacije koje predstavqaju poqoprivrednike, menaxere,
vlasnike {uma, lov i druge ruralne subjekte koji dolaze zajedno da promovi{u i brane zna~aj ruralnih podru~ja u EU, kao i da zastupaju interese i `ivote onih
koji `ive i rade u ruralnim podru~jima Evrope.
RESURSI I
VIZIJA RAZVOJA
Ruralna Koalicija pozdravqa politi~ki dogovor o
politici ruralnog razvoja (Rural Development
Policy-RDP) i
nagla{ava va`nost ukqu~ivawa zainte-
~lanice FACE
resovanih strana u pripremu i detaqnu primenu pravila definisane politike.
Jaka politika ruralnog razvoja je od su{tinskog zna~aja za poboq{awe podr{ke i podsticawe ekonomske
odr`ivosti ruralnih podru~ja, pove}awe kapaciteta i
stru~nosti ruralnih aktera dru{tva i poboq{awe
pru`awa usluga i time pove}awe dobrobiti dru{tva.
Time se pru`a mogu}nosti ruralnim subjektima za postizawe ovih ciqeva, kroz mere koje olak{avaju transfer znawa i razmenu informacija, kojima se podr`avaju investicije i inovacije, ohrabruju mladi poqoprivrednici, formiraju grupe proizvo|a~a ili promovi{e poqoprivreda i za{tita `ivotne sredine i {umskih podru~ja.
Ruralna Koalicija smatra da primena nove politike
ruralnog razvoja treba da se zasniva na sna`nijem partnerstvu i ranom ukqu~ivawu zainteresovanih strana,
kako na evropskom tako i na nacionalnim nivoima.
EKONOMSKI ASPEKT
Oja~ane u~e{}em ruralnih subjekata i partnerstvom
sa zainteresovanim stranama poboq{a}e se efikasnost i dostupnost finansirawa.
Na{i ~lanovi upravqaju sa tri ~etvrtine teritorije Evrope i na taj na~in, oni su kqu~ni pokreta~i ruralne ekonomije. Oni igraju va`nu ulogu u razvoju i
upravqawu ruralnim oblastima na multifunkcionalan i odr`iv na~in koji doprinosi uravnote`enom teritorijalnom razvoju.
Zna~ajnu ulogu u radu na izradi ovog dokumenta imali su: COPA-COGECA – Evropski farmeri i evropske
agro-zadruge, CEPF -Konfederacija evropskih vlasnika {uma, CEJA -Evropski savet mladih poqoprivrednika, ELO – Organizacija evropskih zemqoposednika, FACE -Federacija udru`ewa za lov i o~uvawe prirode EU
i UECBV – Evropski savez trgovine stokom i mesom.
Izvor: FACE
7
12
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
miliona lovaca
Priredila Sofija
Filipovi}
VESTI IZ LSS
RURALNI RAZVOJ U EU
Dvadeset
tre}a
sednica
upravnog
odbora
KRE]U SA RADOM LOVNE OBLASTI
Na sastanku UO LSS, 15. jula
2013. godine u Beogradu, predsednik Skup{tine LSS, gdin
Marko Tica, saop{tio je da je
redovna izborna sednica Skup{tine LSS zakazana za 14. decembar ove godine. Tim povodom, doneta je Odluka kojom se
odre|uju ~lanovi LSS povezani
u lovne oblasti (prema ~lanu 7.
stav 2. Statuta LSS). Lovne
oblasti su: 1. Srem;
2. Banat; 3. Ba~ka; 4. Beograd;
5. Podriwsko-Kolubarska; 6.
Zlatibor; 7. Podunavska; 8. [umadija; 9. Ra{ko-Rasinska; 10.
Timok;11. Jugoisto~na Srbija;
12. Ju`na Srbija i 13. Kosovo i
Metohija.
U daqem toku sednice bilo
je re~i o izve{tajima komisija.
Na osnovu odluke Komisije za
odlikovawa, UO LSS je usvojio izve{taj o predlozima za
odlikovawa koja su dodeqena:
LU “Trest„, Petrovac na Mlavi (jubilej 115 godina LU), LU
“Ba~ko Gradi{te„ Ba~ko Gradi{te (100 godina LU), LU “Sokol„ Bosilegrad (90 godina
LU), LU “Semberija„ Bijeqina,
za lova~ke organizacije u Ju`noj Africi, Lovno ribolovni savez Bugarske (jubilej 115
godina), Reviju “Kalibar„ i LU
“Zemun„ Zemun.
Na osnovu velikog broja zahteva LU ~lanica LSS, vezano
za primenu cenovnika za lovnu
2013/14 godinu, u pogledu lica
koja ne poseduju ~lansku kartu
Saveza i markicu za teku}u
lovnu godinu, UO LSS je doneo
Preporuku, kojom se savetuje
da se uvede praksa provere posedovawa uredne lovne dokumentacije za sva lica koja u~estvuju u lovu, ukqu~uju}i i lica koja u~estvuju u gostinskom
lovu, kako bi LU mogla na odgovaraju}i na~in da naplate
pru`ene usluge. Lova~ka udru`ewa su odobrila popuste za
~lanove LU koji uredno izvr{avaju svoje obaveze. Lica koja
su u skladu sa zakonom ostvarila pravo samo na lovnu kartu, a
nisu ~lanovi nijednog lova~kog udru`ewa, ne ostvaruju
pravo na popust, odnosno unapred su prihvatili komercijalne uslove lova. Zakqu~eno
je da je zato je potrebno uvesti
praksu provere, da li je lice
pored lovne karte ostvarilo
pravo i na ~lansku kartu Saveza i da li poseduje markicu
overenu od strane LU.
Komisija za polagawe lova~kog ispita je je na stanovi{tu
da LS KiM, suprotno odredbama svog Statuta spovodi polagawe lova~kog ispita. Kako je re~eno, osim toga novi LS KiM
koji je upisan u Registar kod
nadle`nog organa (02.03.2012.
godine), nije LS KiM na koji se
odnosi odredba ~lana 4. st. 1.
ta~ka 15. Zakona o divqa~i i
lovstvu, tako da ni povereni po-
sao ne obavqa u skladu sa propisima, jer treba imati u vidu da je
Lova~ki savez KiM na koga se
odnosila odredba zakona brisan
iz registra udru`ewa u APR,
(zbog toga {to se u zakonom
predvi|enom roku nije preregistrovao i svoj rad uskladio sa
Zakonom o udru`ewima). Stoga
je, pored ~iwenice da je nadle`no ministarstvo, odnosno
Uprava za {ume na stanovi{tu
da je polagawe lova~kog ispita
koje sprovodi Lova~ki savez
Kosova i Metohije u skladu sa
ovla{}ewem LS KiM utvr|enim Zakonom o diviqa~i i lovstvu i da teritorijalna nadle`nost utvr|ena Statutom LS
KiM nije smetwa za organizovawe lova~kog ispita i van teritorije autonomne pokrajine Kosovo i Metohija /Kraqevo, Po`ega, Kru{evac, Kni}, Stragari, Aleksandrovac, Para}in,
Ivawica, Golubac i drugim mestima/, Komisija predlo`ila
Upravnom odboru da se LSS
obrati Ministarstvu pravde i
dr`avne uprave, u ciqu pribavqawa relevantnog mi{qewa
ili da podnese prijavu Upravnoj
inspekciji.
Na sednici je razmatran
tekst kolektivnog ugovora koji
je sa~inila Organizacija sindikata radnika zaposlenih u
lovstvu “Jato„.
Redakcija
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
13
LOVA^KE
MANIFESTACIJE
KULINARSTVO
Jubilej
SVRQI[KA [email protected]
JUBILEJ LOVACA MLAVSKOG KRAJA
Kulinarski u`itak u slavu
kvalitetnog sira i zdravqa
Sto petnaest godina Lova~kog udru`ewa TREST
ovstvo u mlavskom kraju,
kao i u lova~kom udru`ewu
Trest iz Petrovca na Mlavi, u proteklih 115 godina
je pro{lo kroz mnoge pote{ko}e, bedu i nema{tinu, elementarne nepogode ali i pored svega, opstaje
i proslavqa jubilej sa ciqem da traje
i daqe.
To se najpre mo`e zakqu~iti na
osnovu uvida u rezultate gazdovawa
populacijama lovne divqa~i u prethodnom periodu, ali i preduslovima
koji su uo~qivi u samom lovi{tu.
Stani{ni uslovi, plansko i racionalno kori{}ewe, dosledno sprovo|ewe svih uzgojnih mera i druge okolnosti koje idu na ruku lova~koj organizaciji, omogu}avaju pove}awe brojnosti i poboq{awe trofejne strukture
srne}e divqa~i i mo`e se re}i da je
posledwih godina ve} vidan odre|en rezultat na tom planu. Dosledno sprovo|ewe uzgojnih mera uz racionalno kori{}ewe i spre~avawe lovokra|e i krivolova, obe}ava promenu na boqe. Naravno, u ovom poslu je bitan i plan podizawa lovno tehni~kih i lovno uzgojnih
objekata, o ~emu se vodi briga i preduzimaju akcije u skladu sa zakonom.
Pretpostavke za ostvarivawe programa
razvoja lovstva u lovi{tu Trest su realne i prepoznatqive. Biolo{ke se odnose
na stawe u lovi{tu, ekonomske su vezane
U^E[]E LOVACA
L
Kulinarsko takmi~ewe,
disciplina: lova~ki gula{
14
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
Dobitnici jubilarnih priznawa
za li~na sredstva lovaca i predvi|aju nove izvore prihoda od zakupnine lova~kog restorana i
lovnog turizma, kadrovske imaju odli~nu osnovu u osposobqenoj stru~noj slu`bi, a organizacione
podrazumevaju ja~awe
lova~kog udru`ewa i
organizacionih jedinica, lova~kih sekcija.
Na sve~anoj skup{tini, u
~ast lovstva u mlavskom kraju, zaslu`nima za postignute
rezultate o kojima se pri~alo u referatima i dokumentarnom filmu, za tu priliku
posebno pripremqenom, dodeqena su priznawa i odlikovawa Lova~kog saveza Srbije i Lova~kog udru`ewa
Trest. Pred brojnim gostima, me|u kojima su bili
predstavnici Lova~kog saveza Srbije, predstavnici
Lova~ke komore Srbije,
predstavnici lokalne samo-
uprave i ~lanovi skup{tine udru`ewa,
defilovali su zaslu`ni ~lanovi lova~ke organizacije.
Pored reke Mlave, u gradskom park i
pored lova~kog doma Ko{uta, odr`ana
je lova~ka gula{ijada. Ovo je bilo jubilarno okupqawe lovaca, peto po redu, na
kome su ~lanovi udru`ewa prikazali
ve{tine u pripremawu lova~kog gula{a. Na sve~anoj ve~eri bilo je prisutno
oko pet stotina zvanica i utisci su da je
sve bilo na nivou, kako se to ina~e radi
u ovom lova~kom udru`ewu.
Lova~ko udru`ewe Trest svoju budu}nost vidi u okviru ~lanstva u Lova~kom
savezu Srbije, primeni i po{tovawu zakona i o~uvawu fondova lovne divqa~i.
O~ekujemo da lovstvo i u narednom periodu predwa~i i razvija se, shodno zahtevima savremenog lovstva, ali da ima i
svoju originalnost i niz privla~nih, dopadqivih osobina koje plene svakoga ko
je boravio u gostima kod lovaca Petrovca. Ove odrednice su upravo mesto uspeha
lova~kog udru`ewa Trest, zahvaquju}i
kojima ono traje i slu`i za primer.
Dragan Blagojevi}
Privredno-turisti~ka i kulturna manifestacija Belmu`ijada odr`ava se
ve} osam godina. Tokom tri dana koliko
je trajala ova manifestacija, kroz Svrqig je pro{lo vi{e od 60.000 posetilaca iz svih krajeva Srbije i inostranstva – Gr~ke, Bugarske, Makedonije i Slovenije. Lova~ko udru`ewe “Dr Milenko
Haxi}„ iz Svrqiga aktivno u~estvuje u
ovoj manifestaciji od wenog osnivawa i
mo`e se pohvaliti pro{logodi{wim
uspehom, kada su bili drugoplasirani.
Organizuju se i razli~ita sportska nadmetawa, ali i susreti sa kom{ijskim lova~kim udru`ewima. Ovoga puta bili su
prisutni predstavnici lova~kih udru`ewa iz Aleksinca, Gaxinog Hana, Ni{a, Pirota, Kwa`evca, Bele Palanke i
Republike Srpske.
Prvog dana Belmu`ijade, na Svetog
Iliju, organizvan je sabor gajda{a balkanskih zemaqa, na kome su u~estvovala
24 gajda{a, me|u kojima je zapa`en bio
nastup mladih gajda{a grada doma}ina.
Tokom svake ve~eri prire|ivan je bogat kulturno umetni~ki program uz folklorne igre, izvorne pesme, bogatu trpezu na kojoj su servirana gotovo zaboravqena izvorna jela ali i ekluzivne poslastice modernih ku}anica, a na {tandovima su bile rukotvorine i narodne
no{we, svega u izobiqu.
NARODNO ZDRAVQE
NAJPRE^E
Dok nam na jednoj strani prodaju sir
bez mleka, u Svrqigu je potpuno druga~ije, ovde se odr`avaju manifestacije u slavu tradicionalno pravqenog sira, doma}e proizvodwe i kvalitetne zdrave hrane.
– Ovde ne imitiramo sireve i ne nudimo jeftine zamene za wih, pojasnio je
Zlatko Ra{i}, predsednik svrqi{kih
lovaca.
Pomenuo nam je i afrodizija~ka svojstva ovog kuvanog jela koje u sastavu mo-
`e da ima ov~iji ili kravqi punomasni
sir i bra{no. Kako tvrde, belmu` tra`i fizi~ku snagu tokom spremawa jer
zahteva dugo vreme pripreme, da se stalno vrti i okre}e. Po oceni `irija najboqi belmu` pripremila je ekipa [email protected] iz Gu{evca kod Svrqiga, a drugo mesto dele ekipe Beloiwe i Prekonoga.
BELMU@ PROTIV BELE KUGE
– Borimo se protiv “bele kuge„ sredstvima koja upla}ujemo svakom mladom
bra~nom paru, za svaku novoro|enu bebu,
za nezaposlene majke u gradu i u selima.
Na{ prioritet je poqoprivreda, poma`emo razvoj sto~arstva, vo}arstva, ratarstva, p~elarstva i lovstva. Mladim
qudima na{eg kraja smo obe}ali da }emo
naredne godine zavr{ti izgradwu kompleksa bazena na sportskom centru “Pastiri{te„ i sportske hale izme|u osnovne i sredwe {kole. Sve ~inimo da zadr`imo mlade u Svrqigu i okolnim selima obezbe|uju}i im jednake uslove infrastrukture, zdravstvene za{tite i
snabdevawa koji postoje i u gradu. Verujem da }emo zaustaviti trend smawewa
stanovni{tva i poboq{ati prira{taj,
ocenio je predsednik op{tine Svrqig
Milija Mileti}, koji se ovom prilikom
zahvalio Ministarstvu kulture i Kancelariji za odr`ivi razvoj na finasijskoj pomo}i i Centru za turizam, kulturu i sport Svrqiga. U zabavnom delu
Belmu`ijade, na pastirskom saboru, izabrane su najlep{e pastirice u narodnoj
no{wi i odr`ani su koncerti Harisa
Xinovi}a i Ace Pejovi}a. Tako je u kategoriji do 9 godina progla{ena najlep{a mala pastirica Katarina Nikoli} i pratiqe Jovana Miladinovi} i Jovana Osmanovi} – koja je bila druga pratiqa. Na pastirskom saboru titulu najlep{e u kategoriji do 17 godina, ponela
je Nikolina Markovi}, a pratiqe su Jovana Radojkovi} i Sa{ka Tren~i}.
Sofija Filipovi}
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
15
PREDSTAVQAMO
Predstavqamo
REZULTATI RADA
[email protected] I
JEDINSTVENO
DO BOQITKA
Radna poseta lova~kom udru`ewu
„Stig Bo`evac-Smoqinac“
Stabilna ~eka u Smoqincu
DO^EK NA STI[KI NA^IN
Na poziv Lova~kog udru`ewa “Stig
Bo`evac-Smoqinac„ iz Bo`evca, 06. avgusta ove godine, u radnoj poseti ovom
lova~kom udru`ewu boravio je predsednik Lova~kog saveza Srbije prof. dr Zoran Popovi} sa saradnikom Svetislavom Tatovi}em.
U dogovoreno vreme, delegaciju Saveza sa~ekao je predsednik lova~kog udru`ewa g-din Dobrica Stojkovi} sa saradnicima. Vi{e nego lep utisak, ostavilo
je pojavqivawe doma}ina, “uniformisanih„ u lova~ke majice sa logom udru`ewa. Goste je tako|e prijatno iznenadilo
i to, da su ih pored sada{weg predsednika pozdravila i dva prethodna predsednika g-din Jovan~a Panti} i wegov prethodnik, dugogodi{wi predsednik i doajen lovstva ovog kraja g-din Rastivoje
Rasta Lazi}.
[email protected] I SMOQINAC
Predsednik Op{tine Malo Crni}e Dragan Miti}, predsednik LSS Zoran Popovi},
predsednik LU Dobrica Stojkovi}
LOVI[TE “GRADAC„
Prvi deo radne posete uprili~en je u
prostorijama lova~kog udru`ewa, u jednom interesantnom prostoru, koji sa jedne strane odi{e skromno{}u, a sa druge,
Prihvatili{te u Bo`evcu
16
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
Goste je posebno interesovalo stawe
i brojnost divqa~i u lovi{tu, realizacija planova gazdovawa, pra}ewe zakona
i podzakonskih akata, kao i problemi u
gazdovawu. Zakqu~eno je da se i ovo kao
i mnoga lova~ka udru`ewa suo~avaju sa
problemom smawewa ~lanstva, samim
tim i nedostatkom materijalnih sredstava za realizaciju svih planova. Doma}ini su posebno istakli problem pasa i
ma~aka u lovi{tu, nekontrolisano paqewe poqoprivrednih povr{ina po skidawu letine, ali i problem preobimne i
nepotrebne administracije u lovstvu.
U okviru objekta gde je sme{tena kancelarija lova~kog udru`ewa, 2011. godine, u skladu sa propisima izgra|en je
objekat za privremeno skladi{tewe mesa odstreqene divqa~i. Od Uprave za veterinu, obezbe|ena je saglasnost za wegovu upotrebu.
jednom ozbiqno{}u, pedantno{}u sa logistikom neophodnom za rad i funkcioniswe jednog lova~kog udru`ewa.
Upravnik lovi{ta g-din Slav~a Stoilkov goste je upoznao sa istorijatom i na~inom organizacije lova~kog udru`ewa
i “li~nom kartom„ lovi{ta “Gradac„.
Lova~ko udru`ewe broji oko 250 ~lanova, raspore|enih u 9 lova~kih sekcija:
Aqudovo, Bo`evac, Zabrega, Kobiqe,
Kula, Malo Gradi{te, Smoqinac, Crqenac i [apine.
Lovi{te “Gradac„, ustanovqeno je na
povr{ini od 16.418 ha, a gajene vrste divqa~i su srna, zec, fazan i poqska jarebica. Divqa sviwa je povremeno prisutna vrsta, a narednim planskim dokumentom obradi}e se kao gajena vrsta divqa~i. Lovi{te je ure|eno sa 28 stabilnih
~eka, 39 pomo}nih ~eka, 45 hranili{ta
za srnu, 65 soli{ta i 2 prihvatili{ta
za fazanske pili}e.
Poseta je nastavqena obilaskom prihvatili{ta za fazanske pili}e u sekciji Bo`evac, gde su doma}ini i gosti izmenili stru~na iskustva i predloge za
poboq{awe prihvatawa i podivqavawa.
Poseta je nastavqena obilaskom lova~kog doma u Smoqincu i wihovog prihvatili{ta za fazanske pili}e. I ove
kao i prethodnih godina, u skladu sa lovnom osnovom lovi{ta, nabavqeno je
Sekcija Kobiqe
1.200 fazanskih pili}a starosti 7-8 nedeqa, koji se posle perioda podivqavawa ispu{taju u lovi{te.
[APINE
Slede}a “stanica„, bio je lova~ki dom
u sekciji [apine, gde je rukovodstvo
sekcije do~ekalo goste iz Saveza i udru`ewa. Veliki broj pehara, plaketa, priznawa i fotografija sa raznih takmi~ewa u lovnom streqa{tvu, krasi ovaj prostor i svedo~i da su ~lanovi ove sekcije
posebno bili aktivni i vrlo uspe{ni na
poqu lovnog streqa{tva. Doma}ini su
izrazili zadovoqstvo posetom Predsednika Saveza i u opu{tenoj atmosferi
evocirali uspomene kada su se sretali
na takmi~ewima u streqa{tvu.
U lova~kom domu u [apinama
KOBIQE
Potom se zajedno upu}uju u sekciju Kobiqe, odnosno u lova~ki dom ove sekciji izgra|en u srcu lovi{ta. G-din Goran Jeni},
predsedik sekcije Kobiqe, posebno je istakao da su ovaj vi{enamenski objekat, uz pomo} lova~kog udru`ewa izgadili ~lanovi
lova~ke sekcije Kobiqe. Objekat je neprestano u funkciji ~lanova sekcije i ~lanova udru`ewa, polazno je i dolazno mesto po
zavr{etku lova, odnosno mesto sa koga se
kre}e u sve aktivnosti u lovi{tu. Naravno,
to je i mesto za odmor i dru`ewe lovaca.
SARADWA KAO TEMEQ
USPE[NOG RADA
Pored gostiju iz Saveza, lova~ko udru`ewe je ugostilo jo{ jednu, veoma va`nu
delegaciju, delegaciju op{tine Malo Crni}e, koju su predvodili predsednik op{tine g-din Dragan Miti} i predsednica Skup{tine op{tine g-|a Goranka Stevi}. Pored wih, vremena do posete lovce
na{li su i g-din Miroslav @ivojinovi}direktor javno-komunalnog preduze}a op{tine Malo Crni}e, ina~e lovac i donedavno ~lan Nadzornog odbora LSS, kao i
direktor direkcije za izgradwu g-din Tomislav Stoji~evi}.
Predsednik Popovi} i predsednik Miti}, izrazili su zadovoqstvo zbog uprili~enog susreta i dogovorili ponovni susret
na po~etku jesewe sezone lova. Zakqu~ili
su, da je u vremenu koje je pred nama neophodna podr{ka lovcima ovog lova~kog udru`ewa, kako LSS, tako i lokalne samouprave.
za Lovac press
dip. in`. Svetislav Tatovi}
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
17
PREDSTAVQAMO
HOMOQE U ZNAKU KINOLOGIJE
Manifestacije - @agubica
18
VRELA @IVOTA
me{teno izme|u Homoqskih planina na
severu, Beqanice na jugu, Crnog vrha na istoku i Gorwa~kih planina na zapadu, Homoqe je oduvek pobu|ivalo radoznalost i budilo ma{tu kod obi~nog ~oveka. Protkano
bojama leta i mirisom po`wevenog je~ma i poko{ene trave, Homoqe je u svoja nedra primilo brojne
posetioce, qubiteqe prirode, etno i eko nasle|a ovog kraja.
Povod je bio sabor “Vrela Homoqa„ koji se po dvanaesti put
organizovao. Ova, sada ve} tradicionalna turisti~ka manifestacija, predstavqa prepoznatqiv
brend op{tine @agubica i homoqskog kraja.
Kada se ne{to organizuje u
@agubici tu moraju biti ukqu~eni i lovci. A kako i ne bi, kada je
u genetskom kodu homoqaca duboko urezan gen qubavi prema prirodi, lovu, lova~kim psima.
Po prvi put u okviru tradicionalne turisti~ke manifestacije
“Vrela Homoqa„ K.D. “Mlava„ Petrovac na Mlavi i L.U. “Jovan [erbanovi}„ iz @agubice su organizovali I Specijalizovanu izlo`bu
lova~kih pasa na sportskim terenima na samom ulazu u @agubicu. Na
izlo`bu je bilo izvedeno 127 lova~kih pasa iz 3,4,6,7, i 8 F.C.I. grupe. Sudile su eminentne kinolo{ke sudije: dr Vladimir Videnovi}, Sawa
Mom~ilovi} – Bogni~, Sini{a
Ran~i}, delegat KSS na ovoj izlo`bi je bio dr Dragan Jawi}.
Tri najlep{a mlada psa, koja je
izabrao delegat
KSS dr Dragan
Jawi}, bili su:
prvo mesto - engleski seter Fairray Royal Blue
vlasni{tvo Stanojevi} Vlatka
S
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
iz Despotovca, drugo mesto - NOD
Dik vlasni{tvo Sre}ka Ta{i}a
iz Smoqinca i na tre}em mestu –
slova~ki kopov Ari vlasnik Miodrag Ili} iz Krepoqina.
Tri najlep{a veterana birala
je Sawa Mom~ilovi}-Bogni~. Najlep{i veteran je bigl Poti vlasni{tvo Stefana Milanovi}a iz
Soko Bawe, na
drugom mestu je
o{trodlaki jazavi~ar Bimba Janiorska vlasni{tvo Mihajla
Haxi Pavlovi}a
iz Zaje~ara, na tre}em mestu je
STG Aron – Bucko vlasni{tvo
Bobana Keni}a iz Sumrakovca.
Za najlep{i odgajiva~ki par
progla{eni su nema~ki lovni terijeri Obrada Pani}a iz Subotice, na drugom mestu su STG Nermina Duri}a iz Tuzle, a tre}e mesto je osvojio par srpskih goni~a
Nenada Kosti}a iz Bresja.
Za najlep{u ogajiva~ku grupu
progla{eni su srpski goni~i Dejana Qubi}a iz Trnavca, na drugom mestu su posavski goni~i
Darka Lup{i}a iz Krepoqina, a
na tre}em mestu se na{la grupa
crnogorskih planinskih goni~a
Stojanovi} Dragana iz Leskovca.
Pobednik 3. grupe je je NLT
Kim Obrada Pani}a iz Subotice.
U 4. grupi je najlep{i bio
o{trodlaki jazavi~ar Vili vlasni{tvo Darka Milo{evi}a iz
Jagodine.
U 6. grupi najlep{i je bio STG
Lari vlasni{tvo Antonijevi}
Nenada iz Dragova.
U 7. grupi najlep{i je bio vajmarski pti~ar Regens Oscar Party
vlasni{tvo Laslo [andora iz
Martono{a.
U 8. grupi najlep{i je bio labrador retriver
King of Kings vlasni{tvo odgajiva~nice The Hous
of Master River iz Vodica.
Za najlep{eg psa na izlo`bi
progla{en je srpski trobojni goni~ Lari vlasni{tvo Nenada Antonijevi}a iz Dragova. Na drugom
mestu se na{ao vajmarski pti~ar
Regens Oscar Party vlasni{tvo Laslo [andora iz Martono{a. Tre}e mesto je osvojio NLT Kim Obrada Pani}a iz Subotice.
Ostaje fenomenalan ose}aj da
su lovci i kinolozi Homoqa i
ovaj put polo`ili uspe{no ispit
i na najboqi na~in i drugima pribli`ili i predstavili bogatstvo
svog kraja.
dr Baranislav @ivkovi}
FOTO: A. PANTELI]
apovo se nalazi u centralnom delu Srbije, ta~nije u severozapadnom delu
{umadijskog okruga i udaqeno je oko 100 km od Beograda,
odnosno 25 km od Kragujevca. Ovda{we
lova~ko udru`ewe ima 140 ~lanova i gazduje lovi{tem “Vrbak„, ~ija povr{ina
iznosi 5.518 hektara. Lovi{te je ravni~arsko-bre`uqkastog tipa u kome dominiraju mawe usitwene parcele sa velikom raznovrsno{}u poqoprivrednih
kultura, brojne livade sa uglavnom `bunastim rastiwem i mawi {umski kompleksi. Hidrografski uslovi su izuzetno povoqni, s obzirom da se lovi{te prostire izme|u ~etiri reke: Velike Morave, Lepenice, Ra~e i Zujevac, a ime je dobilo po brojnim vrbacima, koji uglavnom
rastu uz vodotokove. Lovi{te raspola`e
velikim brojem lovno-tehni~kih objekata, odnosno sa 37 visokih ~eka, 129 soli{ta, 86 hranili{ta za krupnu i 252 hranili{ta za sitnu divqa~.
L
LOVA^KO [email protected] “LAPOVO„
RAJ ZA SRNE]U
DIVQA^
Pejza` iz lovi{ta „Vrbak“
ko poznato. U toku jedne lovno-turisti~ke sezone, odstreli se 26 srnda}a, od kojih nekoliko trofejnih, a interesantan je podatak
da je upravo u ovom lovi{tu, odstreqen
trofejno najja~i srnda} u na{oj zemqi u
2010. godini, ~iji je trofej ocewen sa
179,44 CIC poena, te`ine 764 grama. U organizaciji LU “Lapovo„, komercijalni
lov na srnda}a izvodi se na dva na~ina, odnosno u skladu sa `eqom lovaca-turista,
i to do~ekom sa visoke ~eke ili tzv. “pir-
SRNE]A DIVQA^
PONOS LOVI[TA
U svim elementima `ivotnih uslova za
divqa~, naro~ito za srne}u, podru~je [umadije predstavqa odli~no stani{te. Svi
prirodni faktori koji se u metodolo{kostru~nom pogledu ocewuju u ciqu odre|ivawa boniteta i kapaciteta lovi{ta, na
ovim prostorima imaju visoke ocene. Povoqni geografski i klimatski uslovi,
plansko i stru~no gazdovawe srne}om divqa~i, reflektovali su se na pove}awe
brojnosti populacije u granicama kapaciteta lovi{ta, koja iznosi 250 jedinki. Tako|e, trofejna struktura je na zavidnom
nivou, po ~emu je lovi{te “Vrbak„ nadale-
Istorijat
Lova~ko udru`ewe “Lapovo„ osnovano je davne 1925. godine na predlog kapetana Qubomira Pre{i}a i u tom periodu, ovom plemenitom ve{tinom su
se bavila svega 23 lovca. Godine 1946.
Lova~ko udru`ewe “Lapovo„ promenilo je naziv u Lova~ko dru{tvo “Mladi
lovac„ Lapovo i pod tim imenom delovalo je sve do 1995. godine, kada je na
inicijativu tada{we Skup{tine, vra}en prvobitni naziv. S obzirom da LU
“Lapovo„ neguje dugogodi{wu lova~ku
tradiciju, svake godine krajem januara
tradicionalno organizuje lova~ku zabavu, koja predstavqa idealnu priliku
za me|usobno dru`ewe lovaca, sklapawe novih prijateqstava i razmenu iskustava u oblasti lovstva.
Mom~ilo Vuli} posle uspe{nog lova
na srnda}a (trofej u zlatnoj medaqi
– 137,00 CIC poena)
{om„. Najve}i broj lovaca opredequje
upravo za “pir{„, s obzirom da je to jedan
od najuzbudqivijih na~ina lova na srnda}a. Naime, skoro svi srnda}i koji se nalaze u lovno-turisti~koj ponudi Udru`ewa,
svake godine su unapred rezervisani od
strane tradicionalnih gostiju odnosno
proverene klijentele.
BOGATA LOVNOTURISTI^KA PONUDA
Lova~ko udru`ewe “Lapovo„ ima znatno razvijen lovni turizam, jer se pored srne}e divqa~i kao najzna~ajnije vrste, u
lovno-turisti~koj ponudi nalaze prepelica, zec, fazan i divqa patka. Imaju}i u vidu da je lov na prepelicu zabrawen u ve}ini evropskih zemaqa, na{a lovi{ta predstavqaju pravi magnet za inostrane lovceturiste. U lovi{tu “Vrbak„ postoje brojna strwi{ta i predeli obrasli korovskim
travama, gde se prepelice rado zadr`avaju, tako da je wihova brojnost na
zavidnom nivou. Tako|e, lovi{te je bogato i fazanskom divqa~i, {to je rezultat
dugogodi{weg planskog gazdovawa i kontinuiranog naseqavawa kvalitetnim jedinkama iz ve{ta~ke proizvodwe. Brojnost populacije zeca je na zadovoqavaju}em nivou, {to obezbe|uje optimalne
uslove za uspe{no gazdovawe i lov ove
atraktivne vrste divqa~i. S obzirom da
kroz lovi{te “Vrbak„ proti~u ~etiri reke, ono predstavqa odli~nu destinaciju za
lov divqih pataka i divqih gusaka, ~ija je
brojnost u zimskom periodu impozantna.
Naime, svi prihodi od lovnog turizma se
reinvestiraju, odnosno ponovo vra}aju
lovstvu, odnosno ula`u u wegov daqi razvoj i pouzdano o~uvawe divqa~i kao delimi~no obnovqivog prirodnog resursa.
Postignuti rezultati u dosada{wem
gazdovawu lovi{tem, pored izuzetno povoqnih prirodnih uslova, proizvod su i
nesebi~nog anga`ovawa lovaca, koji su
Upravnik lovi{ta Sa{a Kumri} i lovac
Sa{a Nenadovi} posle uspe{nog lova
odlu~ni u nameri, da u vremenima koja dolaze, o~uvaju prirodu i jo{ vi{e pove}aju fondove plemenite divqa~i. U vremenu kada priroda postaje sve ugor`enija i
zaga|enija pod uticajem raznih faktora,
lovci iz ovog kraja intenzivno rade na
popularizaciji lovstva i stvarawu {to
brojnijeg lova~kog podmlatka, koji }e u
budu}nosti biti nosilac o~uvawa i za{tite divqa~i i wenih stani{ta.
Milan Ostoji}
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
19
LOVA^KE
MANIFESTACIJE
Predstavqamo
DANI POQOPRIVREDE
I LOVA U DRUGOVCU
LOVA^KO [email protected]
„VOJNIK“ BEOGRAD
Tamo gde se neguju prirodne vrednosti
BOGATSTVO PLODOVA JESENI
REGULISAN STATUS LOVI[TA “NIKINCI„
MASOVNIJI I
SVOJI NA SVOME
Na osnovu predloga Ministarstva odbrane Republike Srbije, Uprava za {ume
Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, nedavno je, do okon~awa postupka ustanovqavawa i dodele lovi{ta na gazdovawe u skladu sa novim Zakonom o divqa~i i lovstvu, regulisala
status lovi{ta kojima je u prethodnom
periodu gazdovalo Ministarstvo odbrane. Ovim aktom, regulisan je i status lovi{ta “Nikinci„, kojim gazduje Lova~ko udru`ewe “Vojnik„
Beograd.
–
Shodno navedenom i na osnovu
Zakona o divqa~i i lovstvu,
Pokrajinski sekretar za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo
AP Vojvodine, potvrdio je postoje}e Re{ewe o dodeli lovi{ta na gazdovawe
Lova~kom udru`ewu “Vojnik„ Beograd
iz 2009. godine, ~ime je omogu}en kontinuitet gazdovawa lovi{tem, odnosno
sprovo|ewe svih planskih mera za za{titu, upravqawe, lov, kori{}ewe i
unapre|ewe populacija divqa~i u lovi{tu, zatim za{titu, o~uvawe i unapre|ewe stani{ta divqa~i i za{titu, ure|ivawe i odr`avawe lovi{ta od strane pomenutog Udru`ewa kao prethodnog korisnika – isti~e Dragoslav Lackovi},
predsednik LU “Vojnik„ Beograd.
[email protected] RAD I REZULTATI
U okviru dugogodi{we saradwe sa Lova~kim savezom Srbije, stru~ne slu`be
LSS i LU “Vojnik„ izradile su sva pro-
20
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
pisana planska dokumenta za lovnu
2013/2014. godinu, na osnovu kojih je nadle`ni lovni inspektor odobrio otvarawe nove lovne sezone.
– Ovogodi{wa lovna sezona po~ela je
veoma uspe{no, o ~emu svedo~i podatak
da do sada odstreqeno 7 divqih sviwa i
4 srnda}a, kao i 5 {akala. Izuzetno smo
ponosni da, zahvaquju}i planskom i
stru~nom gazdovawu, fondovi svih gajenih vrsta divqa~i bele`e porast, {to je
doprinelo i pove}awu odstrelnih kvota
– isti~e Lackovi}.
Prema re~ima na{eg sagovornika, stalnim prisustvom
stru~ne i lovo~uvarske slu`be i lova~kih patrola Udru`ewa, i u
saradwi sa Komandom Centra za ispitivawe NVO “Nikinci„, nadle`nim organima op{tine Ruma i JP “Vojvodina{ume„, znatno je smawen stepen krivolova. Udru`ewe }e u narednom planskom
periodu, intenzivirawem i podizawem
saradwe navedenih subjekata na vi{i nivo, nastojati da u celosti iskoreni problem krivolova u lovi{tu i na taj na~in
o~uva fondove svih vrsta divqa~i.
Odli~ni rezultati u gazdovawu lovi{tem, zapa`en rad i me|usobno dru`ewe ~lanova LU “Vojnik„ Beograd,
prepoznati su od strane pojedinaca, koji sve vi{e izra`avaju `equ za u~lawewe u pomenuto Udru`ewe. Tako je, na
posledwoj sednici Upravnog odbora doneta odluka o prijemu 23 nova ~lana, od
kojih su trojica ~lanovi lova~kog podmlatka.
Milan Ostoji}
General Dragoslav Lackovi},
predsednik LU “Vojnik„ Beograd
Napomenimo, da su u skladu
sa imenom, ~lanovi Udru`ewa
aktivni i biv{i pripadnici
Vojske Srbije, Ministarstva
odbrane i ~lanovi wihovih
porodica. Tradicionalno,
predsednik ovog Udru`ewa uvek
je aktivni oficir na visokom
polo`aju u Ministarstvu
odbrane ili General{tabu Vojske,
a trenutno tu funkciju obavqa
general Dragoslav Lackovi}.
Posledwe subote u mesecu, 31. avgusta, u
Drugovcu su se okupili poqoprivrednici,
vo}ari, vredne doma}ice i lovci ovog kraja sa svitom svojih gostiju prido{lih sa
svih strana. \aci i nastavnici osnovne
{kole su se potrudili oko prijema gostiju koji su doma}inski po~a{}eni pi}em,
kafom i doma}im pecivima. Posetioci su
mogli da pogledaju, omiri{u i probaju sve
{to su vredne `enske ruke zamesile. Kisela testa, {trudle, hlebovi i slavski kola~i bili su pore|ani uz izlo`ene ru~ne radove. Odr`ana su takmi~ewa `ena u ve{tini me{awa i ukra{avawa slavskih
kola~a i narodne radinosti. Na izlo`bi
poqoprivrdenih proizvoda, jabuka, kru{aka, gro`|a i breskvi pojavili su se poqoprivrednici i vo}ari smederevskog kraja
poznati kao dobri vinogradari i vinari.
Smedereva~ki narodni obi~aj je i takmi~ewe fijakera sa zapregama. Devojke u
narodnoj no{wi su voze}i se u fijakeru
poga|ale zlatan prsten sa vretenom u ruci. Sve vreme je u pratwi fijakera bio
mladi} na kowu, koji ih je pratio kao jaha~, {to je izgledalo veoma atraktivno.
Progla{ene su tri najboqe takmi~arke
koje su odnele nagrade – specijalne pehare. Kulturno umetni~ki program je predstavio folklorne ansamble koji su nastupili spletom igara iz Smedereva, Drugovca i okoline, ali i cele Srbije. Prvo su
u~estvovale grupe najmla|eg uzrasta 9 i 10
godina, nakon toga su nastupili stariji
omladinci, a najzapa`enija je bila igra iz
okoline Leskovca, propra}ena sa najvi{e
aplauza.
LOVAC I IDEJNI TVORAC
Ovoj manifestaciji su u ime Lova~kog
saveza Srbije prisustvovali Pero [kobi} -predsednik Nadzornog odbora Lova~kog saveza Srbije i Petar Tomi}, a sve~anost je otvorio predsednik skup{tine op{tine Smederevo Bran~e Stojanovi}.
Ne mo`e se zaboraviti da zasluga za ovu
lepu organizaciju i ostvarenu saradwu
pripada Milomiru \uki}u, ~lanu UO LSS
i doajenu Lova~kog udru`ewa “[umadija„
iz Drugovca, koji je osmislio i pokrenuo
prvi susret i udru`io lovce i poqoprivrednike na zajedni~koj manifestaciji,
{to drugov~ani znaju i glasno pomiwu.
Vaqda je zato voditeq vi{e puta pomenuo
da je Lova~ki savez Srbije jedan od pokroviteqa organizacije, {to je kod gra|ana
ulilo dodatno raspolo`ewe i veru u lova~ku organizaciju i mesno lova~ko udru`ewe.
Milomir \uki} i Pero [kobi},
zvani~nici LSS
ZA BOQI LOVA^KI IMIX
Ispred prostorija lova~kog doma u
Drugovcu i tribina koje su napravqene za
posetioce, prostirao se {palir izlo`be
lepo aran`iranog vo}a. Lova~ke ekipe su
se opredelile, tako da su jedni u~estvovali na takmi~ewu u ga|awu glinenih golubova, a drugi deo lovaca je marqivo radio
i strpqivo seckao dodatke i tajne sastojke
tokom takmi~ewa u kuvawu ribqe ~orbe
i gula{a od divqa~i. Nagra|eni su peharima od prvog do tre}eg mesta, a wihovi
specijaliteti su poslu`eni u~esnicima
na sve~anoj ve~eri. Najraspolo`enije su
bile predstavnice udru`ewa `ena, koje su
se uz muziku najvi{e veselile i radovale.
– “Dani poqoprivrede i lova„ su potpuno uspeli. Smatram da ovde preduzete zajedni~ke aktivnosti treba pro{iriti i
praktikovati i u drugim sredinama i udru`ewima, jer su lovci i poqoprivrednici,
odnosno lovstvo i poqoprivreda usko povezani. Tamo gde su poqoprivredni tereni, tu lovci uzgajaju i {tite divqa~, brinu
o ekolo{kim pitawima i poma`u da priroda bude ~istija i bogatija. Lovci su uvek
tu da podr`e prirodne, kulturne, tradicionalne i gastronomske vrednosti svog kraja, {to poma`e boqem predstavqawu lova~kog imixa u javnosti, izjavio je dr Pero [kobi}, predsednik Nadzornog odbora
Lova~kog saveza Srbije.
Petar Tomi}
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
21
AKTUELNO
GAZDOVAWE LOVI[TEM
Predstavqamo
LOVCI GRQANA I PRLITE AKTIVNI U ^UVAWU PRIRODE
DAMSKI LOVA^KI KLUB „ARTEMIDA“
Pod budnim okom lovaca
U slavu bogiwe lova
[email protected] LOVA^KA DONACIJA
maju}i u vidu da je u Srbiji sve
vi{e dama koje se bave lovom,
nastala je potreba za formirawem kluba za lovkiwe. Vo|ene tom idejom, dame -lovci
su se 20. aprila ove godine okupile u objektu JP “Srbija{ume„, lovi{ta “Rit„ u Padinskoj Skeli nedaleko od Beograda, kada
je odr`ana osniva~ka skup{tina Srpskog
damskog lova~kog kluba “Artemida„.
Svojim li~nim prisustvom, anga`ovawem i re~ima ohrabrewa, zna~ajnu podr{ku klubu su pru`ili gdin Igor Braunovi}
- zamenik generalnog direktora JP “Srbija{ume„ i dr Milutin \or|evi} - direktor sektora za lovstvo u ovom preduze}u,
predsednik Lova~ke komore Srbije, ujedno
i ~lan UO Lova~kog saveza Srbije, koji su
kao sjajni doma}ini uticali da se aktivnosti i rad skup{tine odvijaju u potpunosti u sve~anoj atmosferi.
Zasluge u pokretawu aktivnosti
kluba pripadaju Karlu Kvapilu i
Bla`i Stani{i}u, koji su sve
vreme ideju o damskom lova~kom
udru`ivawu podsticali iskreno i bez predrasuda. Delegati
skup{itine pristigli iz svih
krajeva Srbije izabrali su organe kluba.
Upravni odbor Damskog lova~-
I
kog kluba “Artemida„ broji sedam lovkiwa, iz raznih regiona, koji upravqa Klubom. ^lanice Upravnog odbora su: Sofija
Filipovi} (Beograd), Tamara Pe{ti-An|elkovi} (Grocka), Marija Spasi} (Veliko Gradi{te), Mina \ur|evi} (Veliko
Gradi{te), Sla|ana \ur|evi} (Ni{),
Anamarija Kamra{ (Zrewanin) i Biqana
Aza{evac (Ba~).
Zbog privr`enosti lovu i brojnim lovnim aktivnostima, prve me|u jednakima
izabrane su, za predsednicu skup{tine Danica Kova~ iz Beograda i za predsednicu
kluba Tamara Pe{ti-An|elkovi} iz Grocke. Na ~elu Nadzornog odbora je Danijela
Popovi} iz Ni{a, a predsednica Disciplinske komisije je Milena Romaneli iz
Zrewanina. Sekretar Kluba je Mina \ur|evi} iz Velikog Gradi{ta, predsednica
kinologa je Jovanka Niketi} iz Aran|elovca, dok je predsednica podmlatka Sla|ana Markovi} iz Despotova. Klub trenutno broji
33 ~lanice.
Zadatak ~lanica Srpskog damskog kluba “Artemida„ je da kroz razne
sadr`aje i aktivnosti doprinesu razvoju lovstva i
lovne etike, da iniciraju
razne tematske seminare i
Lova~ko udru`ewa “Vr{ka ~uka„ u Grqanu je zahvaquju}i svom
lovcu Desimiru Milenkovi} i wegovoj donaciji od 2000 evra,
sagradilo zatvorenu ~eku koja je ve} potpuno upotrebqiva,
naro~ito za zimski lov. U akciji su u~estvovali lovci Sa{a Veqkovi}, Boban Mini}, Nemawa Veqkovi}, Boban Predi}, Mladen
Veqkovi}, Borislav \or|evi}, Rade Vijanovi}, Zoran Veqkovi}
i Petar Prvulovi} - predsednik udru`ewa. Pored toga, udru`ewe
je podiglo jo{ 12 novih stabilnih ~eka, mimo plana gazdovawa.
U lovi{tu povr{ine 5.106 hektara, koje ~ine atari dva sela Grqan i Prlita, ure|eni su prirodni izvori vode kako bi divqa~
mogla da ih koristi, a soli{ta i hranili{ta za divqa~ se uredno
dopuwavaju.
– Kratkoro~ni ciqevi su nam da zavr{imo lov u skladu sa
planom gazdovawa i izvr{imo nabavku hrane za divqa~, a dugoro~ni da sa~uvamo trend rasta ~lanstva u udru`ewu i da nastavimo pregovore oko zajedni~kih projekata sa susednim lova~kim
edukaciju u ciqu ja~awa saradwe i informisawa lovaca o savremenim trendovima u lovstvu, lova~kim aktivnostima
u zemqama u okru`ewu, evropskim i svetskim okvirima.
U tom smislu, ve} su uspostavqeni kontakti sa sli~nim klubovima iz Hrvatske,
Ma|arske i Slovenije, a stigao je i prvi
zvani~ni poziv za damski lov u Hrvatskoj, u
organizaciji tamo{weg damskog kluba “Dama dama„. Srpski damski lova~ki klub
“Artemida„ opredeqen je da bude aktivan
u~esnik na lova~kim, kinolo{kim i streqa~kim manifestacijama gde bi imali svoje reprezentativce u raznim takmi~ewima.
Krajem jula ove godine, u prostorijama
streqa~kog kluba “Trofej„, potpisan je
ugovor o poslovno-tehni~koj saradwi izme|u Damskog lova~kog kluba “Artemida„
i firme “Trofej commerce„ iz Beograda kojim je predvi|eno da ova renomirana ku}a
bude jedan od sponzora “Artemide„. Ranije
su to u~inili JP “Srbija{ume„ Beograd,
“Superlab„ doo Beograd, ali i brojna lova~ka udru`ewa, koja izra`avaju `equ da
budu doma}ini damama u predstoje}oj lovnoj sezoni.
Posebno prija zna~ajan publicitet koji su lova~ki ~asopisi posvetili formirawu Kluba sa `eqom da i ubudu}e prate
aktivnosti “Artemide„.
^lanice damskog lova~kog kluba „Artemida“
Anamarija Kamra{
22
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
Lovci u akciji podizawa zatvorene ~eke
udru`ewima iz Bugarske, za ~iju realizaciju su u prethodnom periodu nedostajala finansijska sredstva. Na{e lova~ko udru`ewe
pose}uju mnogi qubiteqi prirode, planinari i biciklisti, obzirom da kroz lovi{te prolazi biciklisti~ka trasa, a u planu je
i izgradwa vetrocentra na Vr{koj ~uki, odnosno na najsevernijem delu Stare planine. Veliki broj turista poseti Grqan i u
prolasku do obli`weg arheolo{kog lokaliteta Felix Romuliana,
ka`e Petar Prvulovi}, predsednik lova~kog udru`ewa “Vr{ka
~uka„ u Grqanu.
Priroda koju treba sa~uvati
jedno sa bugarskom stranom, radi zajedni~ka projekcija kopawa
rude u Avramici.
– Kako bismo sa~uvali prirodu od nesavesnih posetilaca
pokrenuli smo, zajedno sa planinarima, akciju uklawawa smetli{ta i plastike iz prirode, koju smo sproveli na{om mehanizacijom i kolskim kolima. Poku{avamo da promenimo navike nesavesnih qudi koji nasumice bacaju sme}e u {umu i `elimo da trajno sa~uvamo zdravu `ivotnu sredinu. Priznajemo da je te{ko
iskoreniti r|ave navike i da smo prinu|eni uvek iznova da preduzimamo ove ekolo{ke akcije, ali su na{i lovci dosledni i
uporni kada treba {tititi lovi{te od svih neda}a. U tome
imamo podr{ku rukovodstva i svih lovaca, ~ak i iz kom{ijskih
lova~kih udru`ewa. Tako smo tokom avgusta, u redovnom obilasku
terena, zajedno sa lovcima Malog Izvora, negde oko pono}i detektovali po`ar koji je pretio da se pro{iri. Zahvaquju}i pravovremenoj dojavi i spremnosti lovaca da odmah dejstvujemo, kao
i dobroj saradwi sa vatrogasnim slu`bama i Sektorom za vanredne situacije, uspeli smo da spre~imo mogu}u {tetu po divqa~
i lovi{te, rekao je Dragan Gruji}, upravnik lovi{ta.
Sofija Filipovi}
Nakon po`ara sve se mewa
SA^UVATI ZDRAVU PRIRODU, DIVQA^ I QUDE
Grqan je jedno od ve}ih sela zaje~arskog okruga, sa oko 3500
stanovnika, u kome su prihvat dobila lica prognana iz Hrvatske
i sa Kosmeta. Nekada je ovde radio rudnik antracita “Vr{ka
~uka„, na par kilometara od istoimenog grani~nog prelaza i bila je aktivna kolonija rudara koji su tu `iveli, a trenutno se, zaLovac | jul-avgust-septembar 2013.
23
PETAR TRUTIN
(Imotski 1912–Beograd 1982)
SRPSKOG LOVSTVA
ZNAMENITE LI^NOSTI
ZNAMENITE LI^NOSTI
QUBAV PREMA LOVU
Porodica Trutin je ponikla na
dalmatinskom kr{u gde nema uslova za `ivot. Smisao dalmatinske
zagore je kamen kremen. Godine
1912. kada se Trutinovima rodio
ne bede, siroma{tva i obnove zemqe. Govore}i o tom vremenu i svom ocu, gdin Ivo Trutin ka`e: “U takvim uslovima
stvarati ne{to, zahtevalo je mnogo li~ne energije, puno qubavi i
odricawa. Peru su izdvojile kvalitetne organizatorske sposobno-
Kada jedan dru{tveni sistem (ne)opravdano silazi sa scene, potrebno je sagledati {ta je to
~ime }e se nadoknaditi ono {to je u prethodnom sistemu vaqalo.
Da li na{a lova~ka udru`ewa gra|ana, jedini stogodi{waci u nevladinom sektoru, imaju
podr{ku dru{tva kao celine da se daqe razvijaju?
Ako je vladaju}i oblik `ivqewa li~ni interes, i ako on ima pravo prvenstva i gra|anstva,
ne vide se op{ti interesi i na lova~ka vrata kuca privatizacija. Ko }e joj otvoriti vrata?
Na{ sagovornik je gdin Ivo Trutin, biv{i na~elnik uprave za suzbijawe kriminaliteta i
dugogodi{wi {ef biroa Interpola, sada predsednik Fondacije fudbalskog kluba “Crvena
zvezda„ – kao istaknuti veteran i predsednik udru`ewa penzionera saveznog MUP-a.
Razgovaramo o wegovom ocu, ~uvenom Peri Trutinu, znamenitoj li~nosti srpskog lovstva, dakle
o vremenu pro{lom, wegovim vrednostima i moralu.
I kamen ra|a –
energijom i snagom.
Pero Trutin
Tito i Trutin na snimawu, pred kamerama
sin Petar, u Imotskom je svaka ku}a imala lova~ku pu{ku. Lov jarebice kamewarke je deo tradicije
ovog kraja, koju je novoro|eni sin
poneo kroz ~itav `ivot. Za wega je
to bio jedan od najzahtevnijih i
najlep{ih lovova koje je voleo i
kome je dorastao ve} u svojoj jedanaestoj godini.
Gdin Ivo Trutin i Sofija Filipovi} u razgovoru
Foto: Stojan Vijatov
QUBAV PREMA
SVETSKIM
JEZICIMA
Nakon zavr{etka Drugog svetskog
rata, usledile su posleratne godi-
sti i ~iwenica da se sporazumevao
na pet svetskih jezika.„
Gustina wegovih dru{tvenih
veza bila je ogromna, kao i propulzivnost koja mu je omogu}avala da
ostvari velike kontakte i saradwu sa qudima, jer je puno radio.
Imao je zna~ajne kontakte u CIC
(Me|unarodni savet za lov i o~uvawe divqa~i). Bio je prijateq sa
iranskim princem Abdorezom Pahlavijem (pored dr`avnih poslova
bio i predsednik Lova~kog saveza
Irana i potpredsednik CIC). Voleo je loviti u na{im krajevima
Uticaj li~nosti Petra Trutina na
procese delovawa u lova~koj organizaciji bio je odraz wegove stvarala~ke energije, ose}aja bliskosti i solidarnosti sa lovcima,
koji je doveo do posebnog na~ina
pona{awa prema lova~koj organizaciji. Svi su se ugodno ose}ali
ja~aju}i `ive me|usobne veze, jer
su znali da se ne smeju osamiti i
da `ivot nema pravolinijski tok.
Lova~ki savez je bio jaka dru{tvena organizacija tog vremena, koja
se zalagala da aktivira i podstakne ~lanstvo da se obrazuje i
informi{e, postupno, lagano, kroz
savladavawe te{ko}a i stvarawe
povoqnijih uslova za rad.
gde bi ostajao 15 dana, a Petar Trutin mu
je tom prilikom bio redovan pratilac.
Lov je bio zna~ajan i sa politi~kog
aspekta, imaju}i u vidu da je i sam predsednik dr`ave, Tito, bio lovac i da se u
lovu sretao sa najve}im dr`avnicima
tog vremena. Tako su o~uvawe divqa~i i
razvoj lovstva primali podsticaje i bili u milosti dr`avne politike.
– Moj otac je radio u lovstvu potpuno
volonterski. Polivalentnost wegove
li~nosti ogleda se u mno{tvu aktivnosti koje je u lovstvu obavqao dok je bio
~lan upravnog odbora i sekretar glavNastavak na strani 26 >>>
24
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
Sa Titom posle uspe{nog lova sitne divqa~i (Pero Trutin je tre}i s leva)
Petar Trutin, petostruki prvak Srbije u lovnom streqa{tvu
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
25
ZNAMENITE LI^NOSTI
ZNAMENITE LI^NOSTI
Nastavak sa strane 25
SVETI
JEVSTATIJE
nog lova~kog saveza FNRJ, sekretar Lova~kog saveza Srbije, ~lan
CIC, glavni i odgovorni urednik
~asopisa “Lovac„, ~lan reprezentacije Srbije u lovnom streqa{tvu i petostruki prvak Srbije u
ga|awu glinenih golubova, generalni sekretar organizacionog
komiteta prve me|unarodne izlo`be lova i sajma lova i ribolova,
urednik kwige “Tito u prirodi i
lovu„, koautor kwige “Lov i lova~ko oru`je„... Bio je visoki dr`avni funkcioner, radio je i kao na~elnik odeqewa savezne vlade zadu`en za poslove informisawa i
saradwu sa stranim novinarima.
Komunikacija sa strancima je bila
deo wegovih svakodnevnih aktivnosti, istakao je gdin Ivo Trutin.
za{titnik divqa~i,
lova i lovaca
QUBAV PREMA
MLADIMA
Susret sa stranim novinarima u Saveznoj Vladi kome prisustvuje Tito
Organizatorski dar mu je omogu}io da prikupi, pove`e i uskladi energiju ~lanova lova~ke organizacije radi wenog efikasnijeg
delovawa i stabilnosti. Uz wegovo zna~ajno
u~e{}e i rad planski se osniva prva fazanerija “Rogot„ u Bato~ini, lovci se sistematski, preko svoje lova~ke organizacije,
upu}uju na prakti~nu obuku za fazaneriste,
za preparatore divqa~i, za lovno streqa{tvo, hvatawe `ivih ze~eva i wihovo naseqavawe, ukqu~ivawe mladih qudi u lova~ke redove. Sve lova~ko se u jednom nadahnu}u, nastoji podi}i na vi{i nivo. Brine se i
o bezbednosti oru`ja kojim lovci raspola`u.
U svojim uvodni~arskim tekstovima u “Lovcu„, Pero Trutin se li~no zala`e i upozorava lovce da sa~uvaju svoje `ivote, a fabrike oru`ja poziva da omogu}e lovcima da nabavqaju jeftinije oru`je, ~ime bi se olak{alo podmla|ivawe organizacije, ali i bezbednije kori{}ewe oru`ja. Tada{wa lovna
politika postaje pitawe ozbiqne analize i
o tome, u kom pravcu i kojim sredstvima je
treba usmeravati, neposredno odlu~uju i lovci na terenu.
Petar Trutin sa Titom u lovu
26
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
Prenosio je energiju na mlade qude. Bio je veliki boem. Voleo je
`ivot. Nije pio uop{te. Tim `i-
Pero Trutin sa Titom prilikom obilaska me|unarodne izlo`be trofeja (1967)
votom je `iveo. Umeo je na pravi na~in da posavetuje mladog
~oveka, da ga saslu{a i popravi
mu raspolo`ewe. Voleo je da bude u dru{tvu mladih qudi. ^esto je sedeo u ba{ti konobe u
Kosovskoj ulici, koja se nalazila pored stana gde je `iveo i gde
se sretao sa lovcima.
– Oko skup{tine u Kosovskoj
ulici je bila ograda i stra`arnice, a deca su tu igrala fudbal.
Iako sam bio talentovni
igra~ koji je trenirao fudbal,
otac nikada nije do{ao ni na jedan moj trening, merila vrednosti su bila druga i meni kao i
mojim drugovima govorio je da
su obrazovawe i uspeh u {koli
najva`niji... Obzirom da je moj
otac bio dr`avni funcioner,
imali smo mo`e se re}i malo
vi{e od drugih, ali su u tome
u`ivali svi moji drugovi koji
su imali carte blanche u kuhiwi
moje majke -voleli smo pa{tetu
od zeca, a najsla|a nam je bila
prepelica.
Li~no sam punio municiju
ocu, on me je nau~io. Umeo sam
da oderem zeca, ko od {ale, i to
me je nau~io. Kada bi se vratio
iz lova, moja obaveza je bila da
~istim pu{ku i da wegovim prijateqima odnesem ponekog zeca
ili fazana na ku}nu adresu, prise}a se gdin Ivo.
Idemo u susret pedesetogodi{wici odr`avawa prve me|unarodne izlo`be lova~kih trofeja, koja je pripremana pune dve
godine i prire|ena 1967. godine
u Novom Sadu. Organizacija ove
me|unarodne izlo`be je bila
kruna rada Petra Trutina, osobene li~nosti koja je na lovstvo
Srbije i onda{we dr`ave zna~ajno uticala svojim radom.
– Sve najve}e `ivotne istine
nasledio sam od oca. Ostavio je
poruku porodici da je solidarnost univerzalna vrednost, neprikosnovena kategorija bez
ostatka i osnova `ivqewa.
Ostavio je vaqan, po{ten, qudski i moralan trag koji nosi poruku sadr`anu u svim bo`jim zapovestima, naveo je na kraju razgovora gdin Ivo Trutin, u prijatnoj atmosferi svoga doma,
dok je sa ponosom i nostalgijom
evocirao drage uspomene.
Krajem prvog i po~etkom drugog veka u
doba Rimskih careva Tita i Trajana `iveo je vojskovo|a Plakida (70-120 p.n.e).
U mladosti je bio strastven lovac i veliki ratnik. Legenda ka`e da je jednom
prilikom u lovu, na praznik Veliki petak, u {umi nai{ao na jelena i da se
Bo`ijom promisli me|u velikim jelewim rogovima pojavio krst u obliku svetlosti, a onda mu se prikaza i glas Gospodwi koji mu re~e da ode hri{}anskom sve{teniku da se krsti. Plakida
sa `enom i dva sina ode sve{teniku.
Na kr{tewu dobi ime Evstatije-Jevstatije. Po kr{tewu ponovo ode u onu istu
{umu na isto mesto, i zablogadari Gospodu {to ga je priveo Hristovoj istini. Ponovo se za~u glas Gospodwi i predo~i mu veliko stradawe zarad vere,
wegovo i wegove porodice. Evstatije
odmah sa `enom i sinovima napusti
Rim i u tajnosti ode da `ivi u Egipat.
Sa porodicom u miru, radu i molitvama
proveo je 15 godina. Ali u neko doba,
Varvari napado{e Rimsko carstvo. Car
Trajan posla dva vojnika da po carstvu
tra`e voskovo|u Plakidu i da ga dovedu u Rim. Bo`ijom pomo}i vojnici prona|o{e Plakidu i zajedno sa wim do|o{e
u Rim. Plakida porazi Varvare, ali po
povratku u Rim car Trajan be{e umro, a
na prestolu ga je zamenio novi car
Adrijan. Car pozva vojskovo|u Plakidu
da u znak velike pobede nad Varvarima prinese `rtvu bogovima. EvstatijePlakida re~e da je on Hri{}anin i da
Hri{}ani ne prinose `rtve. Adrijan se
naquti i naredi da
se Evstatije zajedno
sa porodicom baci na
velike muke, a podom
bace divqim zverima. Zveri im ni{ta
ne u~ini{e, pa qutiti Adrijan naredi da
se sa `enom i sinovima baci u telo u`arenog velikog metalnog vola. Posle tri
dana izvadi{e Evstatijevo mrtvo ali neizgorelo telo i sahrani{e ga. Gospodwe
svedo~ewe se obistini. Ovo stradawe se
desi 118 godine.
Ve} u tre}em veku
po Hristovom ro|ewu, u doba cara Konstantina, lovci Hri{}ani po~e{e da
slave Svetog Evstatija-Jevstatija velikomu~enika i velikog lovca kao za{titnika lova i lovaca. Tako i na{i
srpski lovci, 3. oktobra po novom kalendaru, slave slavu Sv. Evstatija kao
svog za{tnika. U velikom broju lova~kih udru`ewa u Srbiji na sve~an na~in
se obele`ava uspomena na ovog sveca,
lova~kog za{titnika.
Prof. Sofija Filipovi}
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
27
NAUKA I LOV
Medveda ugro`ava u
Srbiji nestanak i
fragmentacija
stani{ta,
krivolov i
uznemiravawe
MRKI MEDVED
[email protected]
Regionalno
koordinisawe rada
sa susedima i
usagla{avawe mera
gajewa i za{tite
vode ka poboq{awu
stawa populacije
kod nas
28
STAWE I PERSPEKTIVE
Po pitawu rasprostrawewa
medveda Srbija je centralna
zemqa u jugoisto~noj Evropi.
Delovi 4 planinska masiva na kojima `ive razli~ite populacije medveda prostiru se i susti~u u Srbiji. To su Karpati na severoistoku, Dinarski planinski sistem na zapadu, jugozapadu i
jugu, Stara planina na istoku i obronci Rodopskih planina na krajwem jugoistoku Srbije. Za
razliku od mnogih drugih vrsta sisara, medved
spada u red najmawe istra`ivanih u Srbiji. I u
odnosu na druge zemqe biv{e SFR Jugoslavije,
kao i druge balkanske zemqe, medved u Srbiji se
tek nedavno na{ao pod istra`iva~kom lupom.
Mrki medved u Srbiji je rasprostrawen u wenim zapadnim, jugozapadnim i ju`nim delovima,
ukqu~uju}i pokrajinu Kosovo i Metohija, kao i
u malim podru~jima koja se nalaze u centralnoj
i isto~noj Srbiji. Iz prilo`ene mape se vidi da
je areal mrkog medveda u Srbiji veoma fragmentisan, ali i povezan sa odgovaraju}im delovima
areala u susednim zemqama.
Od 1998. godine zapo~eta su obuhvatnija istra`ivawa ove na{e najve}e vrste iz reda zveri.
Pri tome je do sada zabele`eno vi{e od 500 nalaza. Prikupqani su podaci o znacima prisustva medveda, kao {to su tragovi, markirna mesta
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
(ogrebotine na drvetu, mesta ~e{awa i ostavqawa mirisnih tragova), izmet. Tako|e su bele`ena i mesta na kojima je medved po~inio {tetu –
od o{te}enih i uni{tenih p~eliwaka, do stradale stoke. Stani{ta su mu uglavnom stare listopadne ili me{ovite mezofilne {ume pra{umskog tipa u brdsko-planinskim podru~jima,
na nadmorskim visinama od 900 do 2600 m, a naro~ito u zoni od 1000 do 1500 m.
^IWENICE O MEDVEDU
U SRBIJI
Iako je, kako je nepobitno
utvr|eno, jedna od najmawe istra`enih vrsta sisara u Srbiji, stawu populacija medveda uvek se prilazilo s oprezom. Naime, odavno je shva}eno da je vreme masovnog i nekontrolisanog odstrela medveda pro{lo. Tako,
na primer, u svom kapitalnom delu s kraja XIX
veka dr Sima Trojanovi} ve} tada pi{e o “nekada{wim bogatim lovovima na medveda u isto~noj
Srbiji„, o lovcima-me~karima, specijalistima
za medvede, te nekada nepreglednim gustim {umama od Timoka do Dunava i diqem Srbije u kojima
su bile brojne razne zverke, a pre svega vukovi,
medvedi, pa i risovi. Zbog toga je medved sve do
2002. godine bio za{ti}en lovostajem, pri ~emu
je za odstrel bila potrebna posebna dozvola re-
BIOLOGIJA DIVQA^I
U SRBIJI
2. Stalno istra`ivawe populacionog statusa i distribucije (tzv. monitoring), uz primenu najsavremenijih metoda geneti~kog profilisawa
sornog {umarsko-lovnog ministar- procewen kao opadaju}i, a vrsta je populacija i jedinki. Ovaj posao zastva. Od 2002. godine, na osnovu osno- predlo`ena da bude na Crvenoj li- po~et je 2005. godine. Do sada je satevanih indicija o vrlo lo{em broj- sti i u Crvenoj kwizi sisara Srbije. litskim ogrlicama markirano i u
nom stawu populacija i stani{ta mePored svega toga, kao najzna~ajnije prirodu ponovo pu{teno 6 medveda
dveda posebnom naredbom propisan i najneophodnije mere za o~uvawe me- koji su slali ili jo{ uvek svakodnevje lovostaj tokom cele godine. U po- dveda u Srbiji, predlo`ene su i od no {aqu vredne podatke o svom `ivosledwih 10 godina nije zabele`en ni strane dr`ave prihva}ene su slede}e: tu i navikama.
3. Osna`ivawe izolojedan legalan odstrel, ali
vanih i oslabqenih popuje krivolov konstantno Tabela 1. Kretawe procena brojnosti medveda
lacija ili wihovih deloprisutan, i iznosi najmawe
u Srbiji od 1985. do 2013. godine.
va, {to je tako|e zapo~e2 primerka godi{we. Ovi
to 2006. godine prebacipodaci, me|utim, ne ukquvawem 2 primerka iz na~uju podatke za pokrajinu
cionalnog parka Tara na
Kosovo i Metohija, koji
Ju`ni Ku~aj u isto~noj
nisu dostupni, ali se preSrbiji.
ma nezvani~nim svedo~e4. Regionalno koordiwima pretpostavqa, da je
1. Uspostavqawe nacionalnog ak- nisawe rada i kooperacija sa susedsamo u toj pokrajini godi{wi prose~an krivolov veoma visok i iznosi cionog plana i strategije za o~uvawe nim regionima i zemqama, jer su sve
i prihvatqivo gazdovawe u kojima bi populacije medveda u Srbiji tranoko 10 primeraka.
Oduvek se smatralo da je najve}a i bio napravqen nau~ni pregled dosa- sgrani~ne. Tako se, na primer, zna da
najgu{}a populacija medveda u Srbi- da{weg stawa i na osnovu wega smer- su medvedi u zapadnoj Srbiji i isto~ji ona na krajwem jugozapadu i jugu, u nice za oporavak populacija i stani- noj Bosni prakti~no jedna populacipokrajini Kosovo i Metohija. Zbog {ta. Osim {to je ovakvo “planira- ja, ~iji se pripadnici mogu loviti u
nemilih doga|aja s kraja XX veka, od we„ od velikog nacionalnog zna~aja, Republici Srpskoj, dok je u Srbiji
1998. godine zvani~ni podaci o stawu ono je obavezno i zbog niza me|una- progla{en lovostaj preko cele godipopulacije i stani{ta nisu dostup- rodnih dokumenata bez kojih je nemo- ne. Mnoge jedinke tokom svog `ivota
ni. Druga po brojnosti i veli~ini gu}a integracija Srbije u evropski prelaze dr`avnu granicu, pa imamo
areala je populacija u zapadnoj Srbiji, koja se oslawa na populaciju u isto~noj Bosni, odn. predstavqaju jedinstvenu populaciju centralnih dinarskih planina, {to je nepobitno
dokazano i geneti~kom analizom. U
centralnoj Srbiji postoji nekoliko
malih populacija koje su me|usobno
slabo povezane, dok na istoku Srbije
`ive medvedi koji su geneti~ki bliski populacijama sa rumunskih Karpata i bugarskog dela Stare planine.
AKTUELNO STAWE
I PRIORITETNE
MERE ZA O^UVAWE
Na osnovu sagledavawa stawa proceweno je da su glavni
faktori koji ugro`avaju medveda u
Srbiji nestanak i fragmentacija
stani{ta, krivolov, dr`awe u zarobqeni{tvu (tzv. pojava me~karewa),
i uznemiravawe u glavnim podru~jima prisustva. Zbog svega toga ovaj veliki sisar svrstan je u kategoriju rawive vrste, populacioni trend je
sistem za{tite i o~uvawa prirode i
`ivotne sredine. Strate{ki deo
Akcionog plana zavr{en je sredinom 2007. godine, ali je do sada samo
delimi~no primewen.
situaciju da su za{ti}ene zakonom u
Srbiji, a ~im pre|u granicu postaju
visokocewena i po`eqna divqa~.
Nastavak na strani 30 >>>
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
29
NAUKA I LOV
BIOLOGIJA DIVQA^I
Mapa rasprostrawewa
mrkog medveda u Srbiji
od 1995. do 2005. godine
}
TRADICIJA
SOKOLAREWE – LOV SA
PTICAMA GRABQIVICAMA
glavna podru~ja prisustva
mrkog medveda
Tradicionalni na~in lova nebeskim prostranstvima
dokumentovani
nalazi
reproduktivnih
grupa (`enka
s mladuncima)
UMETNOST ZANESENA PTICOM GRABQIVICOM
Nastavak sa strane 29
5. Razvoj zakonskih odredbi u vezi
s medvedom i wihova implementacija, {to podrazumeva mnogo br`u, precizniju i lagodniju reakciju dr`ave
na trenutno i aktuelno stawe populacija, i oslawawe na egzaktne nau~ne podatke prikupqene na terenu.
Takva dokumenta su novi Zakon o za{titi prirode i Zakon o divqa~i i
lovu, oba sa prate}im dokumentima,
koji se ve} nekoliko godina primewuju. Mawkavost takvih dokumenata
je wihova primena u praksi, ali i na-
Akcioni planovi – okosnica
o~uvawa i za{tite velikih zveri
Sredinom 2007. godine zavr{en je rad na strate{kim planovima o~uvawa medveda,
vuka i risa u Srbiji. Strate{ki planovi predstavqaju prve korake ka izradi akcionih planova o~uvawa i za{tite ovih vrsta velikih zveri u na{oj zemqi. Ovaj
posao od dr`avnog i me|unarodnog zna~aja pokrenulo je Ministarstvo za{tite `ivotne sredine Republike Srbije, a realizatori istra`ivawa, procewivawa i evaluacije problematike bili su teriolozi iz eminentnih nau~nih i stru~nih doma}ih
ustanova poput Biolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za biolo{ka istra`ivawa “Sini{a Stankovi}„, Prirodwa~kog muzeja u Beogradu.
Ova dokumenta sa`imaju i sagledavaju istorijsko i aktuelno stawe populacija,
bionomiju, ekologiju, stepen i faktore ugro`enosti ugro`avawa svake od tri vrste
u Srbiji, posledice wihovog prisustva i aktivnosti poput {teta pri~iwenih na stoci, usevima, divqa~i i poqoprivrednoj infrastrukturi (medved), te na~inima wene prevencije i kompenzacije. Osim toga dokumenta sadr`e i polazne osnove za{tite i o~uvawe populacija medveda vuka i risa, tehnike i metode neophodnih istra`ivawa, kao i pravce informisawa i edukacije javnosti o ulozi i zna~aju predstavnika velikih predatorskih vrsta u Srbiji.
U me|uvremenu, Srbija je ratifikovala nekoliko va`nih konvencija o za{titi
prirode (Bernska, Bonska, AEWA i dr.), a veoma jaka su i stremqewa ka relativno
skorom integrisawu Srbije u evropske sisteme za{tite prirode. Pomenuta dokumenta ima}e veliki zna~aj u redovnom ispuwavawu me|unarodnih obaveza na{e zemqe.
Dosada{wa praksa je pokazala da su upravo medved, vuk i ris vrste oko kojih su se
“lomila kopqa„ u zemqama EU i pristupaju}im ~lanicama, te ova doma}a dokumenta tim pre imaju veliki zna~aj, jer omogu}avaju izbegavawe u~ewa na sopstvenim gre{kama. Naravno, treba ih “samo„ ozvani~iti i – koristiti!
30
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
I NA^INI LOVA
sle|ena nefleksibilnost i stati~nost. Drugim re~ima, promene u prirodi su jako brze i dinami~ne, pa se i
legislativa mora shodno wima mewati, pogotovo ako u datom periodu ona
poka`e svoj pozitivan efekat.
6. Ekspanzija postoje}ih za{ti}enih podru~ja u kojima `ivi medved i
ustanovqavawe novih, uz wihovo
eventualno, gde je to mogu}e, spajawe,
formirawe koridora za nesmetano
kretawe jedinki, odn. protok geneti~kog materijala koje one nose. Ovo
posledwe je jako va`no radi pove}avawa `ivotnosti/vijabilnosti populacija.
Na kraju ostaje pitawe da li }e se
i kada medved loviti u Srbiji. Procena brojnosti i stawa populacija na
osnovu pra}ewa u prirodi govore o
postepenom oporavku medveda na teritoriji na{e zemqe. Na osnovu savremenih metoda za{tite i o~uvawa
prirode i vrsta, za velike zveri je
neophodno upravqawe populacijama
koje se zasniva na nau~no utvr|enim
~iwenicama. To upravqawe podrazumeva i izvesno ograni~eno i strogo
kontrolisano izlu~ivawe pojedinih
jedinki ~ija bi `rtva trebalo da doprinese op{tem prosperitetu populacija. Za ovo postoje danas brojni
primeri koji kao posledicu imaju postojawe stabilnih populacija. Drugim re~ima, lov na medveda u Srbiji
je mogu}, ~ak i po`eqan, ali samo ako
se prethodno ima precizan uvid u stawe i ukoliko se striktno po{tuju
propisane zakonske odredbe koje bi
bile fleksibilne i u skladu sa aktuelnim stawem populacija u porirodi.
Mr Milan Paunovi},
Prirodwa~ki muzej, Beograd
^ovek je za potrebe lova, kao jedne od svojih najstarijih i najva`nijih delatnosti, najpre pripitomio psa, a zatim i pojedine vrste ptica grabqivica, kada je uvideo wihovu snagu i sposobnost.
Sokolarewe je kao plemenita ve{tina imalo veliki zna~aj na razvoj
lovstva i za{titu prirode, a naro~ito ptica grabqivica. Kao jedan od
tradicionalnih na~ina lova, lov sa pticama grabqivicama ima dugu i
bogatu istoriju. Naime, nijedan drugi oblik lova se od svog postanka
nije odr`ao u izvornom i tradicionalnom obliku kao lov sa pticama.
Sokolarewe podrazumeva lov sa istreniranom pticom grabqivicom
na divqa~ u prirodnom okru`ewu. Osnovna karakteristika ove vrste
lova je nekori{}ewe vatrenog oru`ja, odnosno kori{}ewe obu~ene
gom i jako razvijenim nagonom grabqivica.
Na prvom mestu nalazi se soko (sivi i stepski), zatim kobac, jastreb koko{ar i pojedine vrste orlova (prvenstveno suri orao).
Kao istinski zaqubqenik u ptice grabqivice, prirodu i beskrajno nebesko plavetnilo, sokolar mora da ulo`i dosta vremena,
truda i rada, kako bi obu~io pticu za lov.
Drugim re~ima, {to se vi{e radi sa pticom, ona }e biti u boqoj kondiciji i spremnija za lov. Sokolarewe se uglavnom koristi za lov pernate divqa~i: prepelice, jarebice, fazana, divqeg goluba, divqe patke,
divqe guske, dok je sa krupnijim pticama
grabqivicama mogu} i lov dlakave divqa~i
(zeca, lisice, vuka, srne...). Lov sa pticom
grabqivicom je klasi~an lov pogonom, gde
lovac ide i kad istera divqa~ ispred sebe –
pu{ta pticu. Tako|e, u lovu mo`e da se koristi i dobro obu~en lova~ki pas, koji }e
prethodno markirati i isterati divqa~.
Posledice lova pticama grabqivicama su
gotovo nevidqive, jer sokolarstvo ne predstavqa pretwu za fondove divqa~i i lovce
koji love vatrenim oru`jem. Za uspe{no bavqewe sokolarstvom, neophodna je i kvalitetna sokolarska oprema, koja se deli na
opremu za sokolara i opremu za pticu, a koja se tradicionalno izra|uje od ko`e.
POTENCIJALI SOKOLARSTVA
ptice grabqivice, gde u dodiru sa prirodom lovac i ptica grabqivica
s jedne i lovina s druge strane, imaju podjednake {anse da iza|u kao pobednici. Sokolarstvo je u pro{losti predstavqalo sport vitezova i
plemi}a, a u savremenim uslovima predstavqa svojevrstan spoj sporta,
lova i tradicije odnosno umetnost pro`etu qubavqu i zaneseno{}u
pticama grabqivicama. Bez obzira na nekada{we obrede, titule i korist od plena, osnovnu odliku dana{weg sokolarewa predstavqa wegov
razvoj kao sportske discipline, s
obzirom da se vi{e u`iva u letu
ptica i wihovom lovu.
Kako postati sokolar?
NEUSTRA[IVE PTICE
Kada su u pitawu vrste ptica koje mogu da se koriste za
lov, va`no je napomenuti da to ne
mogu da budu sve vrste grabqivica,
ve} samo one koje se odlikuju velikom brzinom, neustra{ivo{}u, sna-
Da bi neko postao sokolar, potrebno je
pre svega da se u~lani u sokolarsko
udru`ewe, gde mu se dodequje mentor
odnosno iskusni sokolar, koji prati wegov rad i poma`e mu da se upozna sa pticama grabqivicama i osnovama ove plemenite ve{tine. Ukoliko kandidat nakon
pripravni~kog sta`a polo`i ispit, dobija zvawe “sokolar„ i tek tada ima pravo da dr`i pticu i da sa wom ide u lov.
Sokolarstvo ima veliki zna~aj u
o~uvawu populacija divqa~i jer se
kroz wega ogleda odnos izme|u grabqivica i
wihovog plena. Populacija grabqivica i
`ivotiwa koje one love u zdravom okru`ewu
stalno se obnavqa a sokolarstvo, ukoliko se
pravilno koristi, mo`e da pomogne wihovom o~uvawu. Tako|e, sokolarstvo ima ogroman potencijal, koji mo`e da se iskoristi za
o~uvawe ugro`enih vrsta ptica grabqivica,
~iji su sokolari dobri poznavaoci koji vr{e nadzor nad wima, edukuju se i rade na o~uvawu ptica uz wihovu opravdanu upotrebu.
ZAKONSKA REGULATIVA
Sokolarstvo je kao plemenita
ve{tina znatno razvijeno u mnogim afri~kim dr`avama, zatim u Aziji,
Evropi i Americi. Zakonski je priznato u
Nastavak na strani 32 >>>
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
31
I NA^INI LOVA
Danas u gotovo svim evropskim zemqama postoje udru`ewa sokolara sa razli~itim brojem ~lanova. Tako je npr. u Engleskoj registrovano 11.000 sokolara, u Nema~koj
2.000, Francuskoj 600, Italiji 600, [paniji
350, Austriji 300, Ma|arskoj 200, Holandiji
100. U Srbiji trenutno postoje dva sokolarska
udru`ewa – “Nobilis ars„ i “Dru{tvo sokolara Srbije„, koja okupqaju oko 70 ~lanova. Prema Zakonu o divqa~i i lovstvu Republike Srbije, lov upotrebom sokola ili druge ptice
grabqivice dozvoqen je u lovi{tima u kojima
je ovakav na~in lova predvi|en lovnom osno-
Sokolarewe ima dugu i bogatu
tradiciju na na{im prostorima,
{to potvr|uje podatak, da su predstavnici slavne loze Nemawi}a
veoma ~esto lovili uz pomo} aristokratskih ptica, koje izazivaju
veliko divqewe i strahopo{tovawe. Naime, na{ narod je oduvek cenio ptice grabqivice, koje krase
izuzetna lepota, brzina, snaga i
hrabrost, tako da su mnoge planine i mesta dobijali imena po wima: planine Veliki i Mali jastrebac kod Kru{evca, Sokoqa kod
Kraqeva, Sokolovica kod Kur{umlije, Sokol planina iznad Krupwa, Sokolina – vrh planine Bukovice, Sokolov vis – planina Majdan kod Podujeva, zatim mesta Soko bawa, Dowa sokolovica... Tako|e, sokolovi i orlovi veoma ~esto se pomiwu i u srpskim narodnim pesmama, {to pokazuje koliko
na{ narod ceni vite{tvo i lov
sokolovima.
Milan Ostoji}
OBRENOV^ANI PUNOM PAROM
Jedno od najorganizovanijih, najslo`nijih i najkvalitetnijih lovi{ta u Srbiji,
sa tradicijom dugom 115 godina i bezmalo 1.000 lovaca, lova~ko udru`ewe
Obrenovac, gotovo je najve}e u Srbiji.
Nalazi se u gradu struje, lova i kinologije, a ~lanovi su me|usobno povezani
rodbinski, kumovski i kom{ijski, tako
da ih sve bure koje su se de{avale proteklih decenija, nisu razdvojile, na ~emu im mnogi mogu pozavideti.
Podatak o tome da ve} dugi niz godina udru`ewe ugo{}ava lovne turiste na
srne}u divqa~, koji ovde dolaze iz cele
Evrope i sveta. Visok kvalitet trofejne
divqa~i se kod obrenov~ana ne mewa, a
svedo~i o tome da je skromni pojam
“udru`ewe„ ovde uveliko prevazi|en.
Jo{ jedna interesantna ~iwenica je da
Lova~ko udru`ewe “Obrenovac„ svake godine unosi 4.500 fazanskih pili}a, {to
je za mnoga udru`ewa u Srbiji apstrak-
32
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
tan pojam. Rukovodstvo, koje je vrlo posve}eno svom lovi{tu, unapredilo je i
modernizovalo brojne aspekte udru`ewa,
tako da sada lovci {irom sveta imaju
mogu}nost da elektronski posete udru`ewe i steknu obiqe utisaka sa fotografija i snimaka, saznaju informacije i
podatke koji do~aravaju lov u ovim predelima. Po~etak lovne sezone na sitnu
divqa~, odnosno prepelice, golubove i
grlice, izuzetno je omiqen i favorizovan me|u lovcima obrenova~kog podru~ja, dok su na prvom mestu patke kojih ima
u velikom broju, budu}i da je predeo ispresecan sa pet reka i bezbroj kanala.
Bogatstvo i {arolikost prirode ovog
kraja uvek iznova privla~e zaqubqenike u prirodu i lov, koje obrenova~ki
lovci rado do~ekuju.
Posetite veb sajt: www.luobrenovac.rs
Rodoqub Haxi Ceni}
Aleksandar Aca Panteli}, obrenova~ki lovac
Grad struje, lova i kinologije
Upravnik lovi{ta Qubi{a Igi} sa lovcima
SOKOLARSTVO U EVROPI
Predstavqamo
U SUSRET
VELIKOM
JUBILEJU
TRADICIJA
SOKOLARSTVA
U SRBIJI
Pri sokolarewu podjednake {anse da iza|u kao pobednici – jastreb u lovu na fazana
ve}em delu sveta, a regulisano je Bernskom
konvencijom (Konvencija o za{titi divqa~i
Evrope i prirodnih stani{ta) i Uputstvom o
divqim pticama Evropske Unije. Glavne oblasti zakonodavstva koje se ti~u sokolarstva
propisuju uslove nabavke i posedovawa ptica
grabqivica, wihovu dobrobit, lov i pu{tawe
na slobodu. Danas u sokolarewu veliku ulogu
ima Me|unarodna asocijacija za sokolarewe i
o~uvawe ptica grabqivica (International Association for Falconary and Conservation of Birds of
Prey) – IAF, koja podsti~e o~uvawe ptica grabqivica i tradicije sokolarewa. Tako|e, ova
organizacija se preko svojih ~lanica koje se
nalaze {irom sveta, bori i za o~uvawe sokolarewa kao sastavnog dela svetske kulturne
ba{tine i tradicionalne discipline, kao i
o~uvawa prirode.
vom. Trenutno u Srbiji postoje
tri takva lovi{ta kojima gazduju
LU “Vladan Milo{evi}„ iz Kni}a, LU “Kikinda„ iz Kikinde i LU
“Ub„ iz istoimenog mesta.
UZORNO LOVA^KO [email protected]
Nastavak sa strane 31
LOVA^KO [email protected] „JASTREB“ BELA PALANKA
TRADICIJA
Lova~ko udru`ewe “Jastreb„ iz
Bele Palanke, koje postoji i
uspe{no radi ve} 115 godina,
nedavno je posetila redakcija
lista “Lovac„. Udru`ewe gazduje lovi{tem “Suva planina„,
koje se prostire na povr{ini
od 51.675 hektara, rasprostraweno je u okviru `ivopisnih
predela ve}im delom netaknute
prirode, gde se smewuju slike
pejza`a {umskog, brdskog i planinskog ambijenta, re|aju raznovrsni oblici reqefa od 300
do 1.300 metara nadmorske visine. Teren obiluje i brojnim mawim vodotokovima, {to pru`a
odli~ne `ivotne uslove brojnim vrstama divqa~i, naro~ito
krupnoj. U lovi{tu se gazduje sa
divqim sviwama i srne}om divqa~i, a od sitne divqa~i prisutna je poqska jarebica i jarebica kamewarka, koje se ovde gaje i {tite, s obzirom da je lov
zabrawen. Tako|e, lovi se prepelica, fazan, zec, {quka, divqa patka i divqa guska, dok poseban do`ivqaj predstavqa lov
na predatore -vuka, {akala i
lisicu. Na daleko je poznat Sabor koji organizuje pomenuto
lova~ko udru`ewe u saradwi sa
lokalnom samoupravom, kada
ovo lovi{te posete brojni lov-
ci iz raznih krajeva na{e zemqe i inostranstva. Ova manifestacija je uz pomo} op{tine
i Lova~kog saveza Srbije oboga}ena raznim prate}im sadr`ajima, izlo`bama, predavawima, filmskim projekcijama i
tribinama sa aktuelnom lova~kom tematikom.
Rukovodstvo Lova~kog udru`ewa “Jastreb„ na ~elu sa predesednikom Du{anom Jovanovi}em ve} godinama unazad izuzetno uspe{no gazduje lovi{tem
“Suva planina„, bele`e}i zapa`ene rezultate iz oblasti lovstva. Na nedavno odr`anoj izbornoj Skup{tini lova~kog
udru`ewa, ve}ina delegata je poklonila
poverewe aktuelnom rukovodstvu, koje dobro
poznaje
lovnu
problematiku i uspe{no re{ava brojne svakodnevne zadatke.
Sloga i posve}enost lovstvu,
ukqu~uju}i i podr{ku lokalne
samouprave uvek su pru`ali
stabilnost lova~koj organizaciji, koja za ~lanove predstavqa veliku vrednost. Lova~ko
udru`ewe u Beloj Palanci ima
dugu i bogatu tradiciju, a po redosledu osnivawa zauzima 35.
mesto u Srbiji. U ovom gradi}u
na jugu Srbije `iveo je srpski
“Dejvi Kroket„ – Janko Damwanovi} (Me~kar), lovac poznat
od Beograda do Stambola, koji
je u toku svog lova~kog veka odstrelio 42 medveda, a u lovovima bio pratilac i doma}in
svom lova~kom prijatequ, ni
mawe ni vi{e nego kraqu Milanu Obrenovi}u.
Lova~ko udru`ewe “Jastreb„
iz Bele Palanke sa velikim
uspehom izvr{ava sve zakonske
obaveze, ima organizovanu
stru~nu i lovo~uvarsku slu`bu,
odnosno upravnika lovi{ta i
dva lovo~uvara. U slu`benim
prostorijama
lova~kog
udru`ewa je uvek `ivo,
izdaju se dozvole za
lov, ali i prijavquju {tete, podnose izve{taji i razni drugi podaci vezani za gazdovawe lovi{tem, {to sve zajedno predstavqa centar zbivawa za lovce
ovog kraja. Ove godine, Udru`ewe }e proslaviti veliki jubilej
-115 godina od osnivawa, a sve~anost }e se odr`ati 28. septembra
uz prisustvo brojnih gostiju.
dipl. in`. Aleksandar
Panteli}
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
33
Putopis
Rekli su o
Suvoj planini:
Jovan
Cviji}:
SUVA PLANINA
ada idete kolima od Ni{a ka
Pirotu prvi susret sa Suvom
planinom je Si}eva~ka klisura. Opisivana od mnogih putopisaca i istra`iva~a koji su
prolazili ovim krajevima.
Prolaze}i ovim krajem pre vi{e
od sto godina veliki francuski pesnik Lamartin je samo u jednoj re~enici opisao Si}eva~ku klisuru “To
se re~ima ne mo`e iskazati, niti se
perom mo`e zabele`iti, to se samo
golim okom mo`e videti„. Poznati
srpski nau~nik Jovan Cviji}, Suvu
planinu je nazvao “Alpi na jugu Srbije„ . Vertikalne stene koje su sa
severne strane okru`ene vrhovima
\or|ine ~uke, Trema, Devoja~kog
groba i Sokolovog kamena sa jedne i
vrhova Pasarela, R`anac, Divna gorica sa druge strane prave}i potkovicu, spu{taju se skoro vertikalno
za preko 1000 metara sve dole do sela Kosmovac. Srpska planinska lepotica i biser planina prostire se
u du`ini od 45 kilometara, od Babu{nice do Ni{ke Bawe, a u svom sredi{wem delu {irina planine je oko
15 kilometara. O Suvoj planini mo-
K
`emo da pi{emo i ispri~amo mnogo
pri~a, ali nijedna ne}e dovoqno do~arati ono {to se da videti. Jedini
i pravi do`ivqaj je posetiti ovu
planinsku lepoticu i osetiti sopstvenim ~ulima ~ari wenih predela.
Prvi put se sre}em sa ovom planinom, nisam znao {ta da o~ekujem,
iako sam ~uo mnogo pri~a o
ovom biseru isto~ne Srbije. Prva stanica nam je
bila Bela Palanka.
Ostavqamo kola ispred
lova~kog udru`ewa “Jastreb„, tovarimo na{e
stvari, hranu i pi}e i kre}emo sa dva vozila, Ladom i Kampawolom. Vodi~i su nam Novica Cvetkovi} potpredsednik lova~kog udru`ewa, Qubi{a Igi} upravnik lovi{ta i Miroqub Igi} doma}in u ~ijoj }emo ku}i boraviti tri dana. Ku}a se nalazi na 1100 mnv i jedna je od
retkih na ovom delu planine. Idemo
`ivopisnim putem pored Koritni~ke reke, jednom od retkih re~ica u
ovom kraju. Prolazimo nekoliko sela, a kod Be`i{ta skre}emo sa asfalta. Vozimo se {umskim putem,
Dragocena lokva vode: Tipi~an pejsa` visoravni Suve planine
34
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
{uma bukova, put mestimi~no propao. Truckamo se, ska~emo po sedi{tu, a kada smo skrenuli sa glavnog
{umskog puta, e tek tada po~iwe prava avantura. Lada je jedno od naj~e{}ih lova~kih vozila koje savladava i najte`e terene i ovoga puta se
pokazala kao pouzdano vozilo. Blato i klizav {umski put iziskuju ve{tinu vo`we, ali
i iskustvo i poznavawe
terena. Novica i Miroqub su ovim putem pro{li bezbroj puta, ali su
se iznova dobro oznojili.
Posle sat vremena vo`we
iz {ume izlazimo na veliku livadu. Livada sa visokom travom i livadskim cve}em, {arenilo boja, stoji kao nestvarna na popodnevnom suncu. Na livadi kantarion, maj~ina du{ica, hajdu~ka trava, a jagode rasute
na sve strane. U gorwem delu livade,
tik uz {umu, sme{tena je ku}a na{eg
doma}ina. Nije velika, ali je znala~ki i veoma udobno name{tena.
Nema struje, nema vode, ali to nam
uop{te ne smeta. @urimo da napravimo ru~ak pa da se otisnemo dubqe
u planinu. Raspaqujemo ro{tiq. Kobasice i dobra salata prijaju posle
vo`we od nekoliko sati do na{e
privremene ku}e na Suvoj planini.
Nemamo puno vremena i odmah posle ru~ka kre}emo na Rako{ ~esmu.
Vozimo se kra}im putem kroz {umu.
Bukve visoke, vi{e od desetak metara. Usred {ume na{ doma}in ima bunar. Voda hladna, zubi cvoko}u, a jezik trne. Spu{tamo u bunar gajbu kisele vode, sokove i pivo i tu }e nas
~ekati do povratka. Nastavqamo put
uzbrdicom kroz {umu gde je voda raskvasila put i napravila veliko blato. Poku{avamo kamapwolom jedanput, dvaput, stavqamo grawe, guramo
kroz blato, auto brek}e, kliza unazad. Ne uspevamo. Novica tra`i drugi put i kampawolom odlazi kroz sa-
Alpi
na jugu
Srbije.
Pogled sa Rako{a
mo wemu vidqiv put kroz {umu, a mi idemo pe{ke. Uzbrdica velika, bogami dobro sam se oznojio. Tamo gore ponovo se ukrcavamo u kampawolu i nekako lak{e idemo preko livada i kroz
{umu. Visoravan Rako{ je na sredi{wem delu
Suve planine na nadmorskoj visini od 1250m do
1450m. Visoravan je u{u{kana izme|u Rako{ rida i wenog vrha Trstena 1470 mnv, sve do Pasarela – jednog od vrhova. Pravimo pauzu kod Rako{
~esme. Jak izvor, voda hladna. Tu se jo{ uvek na
ispa{u isteruje stoka krajem aprila i ostavqa
da se sama snalazi, da se teli, da luta planinom
bez nadzora, sve do prvih snegova. Tako je nekada
nomadski narod Crnovunci ili Karaka~ani, potomci Ilira i Tra~ana sa severa Gr~ke, dolazio
na ove prostore da napasa svoja stada.
Ovih dana svako popodne pada ki{a, voda se
zadr`ava u barama pa stoka ne dolazi na pojilo.
O~ekivali smo i krdo podivqalih kowa koji ovde borave tokom cele godine. Nismo imali sre}e, mora}emo da do|emo drugi put samo da slikamo stoku i kowe. Tu na livadi je i spomenik partizanima “Babi~kog partizanskog odreda„ poginulim u borbama za vreme Drugog svetskog rata.
Odavde se vidi Babu{nica, tamo u daqini planina Stol, a iza we visoke Bugarske planine.
Nismo primetili kako se vreme brzo promenilo. Crni oblaci, ki{ica i grmqavina opomiwu nas da sa planinom nema {ale. Vra}amo se
nazad u na{u ku}icu na livadi. Svra}amo da pokupimo hladno pi}e iz bunara, pa niz raskva{en {umski puteqak prekriven li{}em koji je
opasno klizav polako i pa`qivo se spu{tamo.
Iz ku}e posmatramo kako ki{a lije. Planinom
odjekuje grmqavina, ~as blizu, ~as potmula tamo
daleko. Ki{a dobuje po krovu ku}e, a Miroqub
usred jula lo`i vatru. Ostajemo da kasno u no},
pri~amo, {to lova~ke, {to neke druge pri~e.
Ustajemo ranom zorom. Prva kafa, doru~ak i
spremawe za polazak na planinu. Na{i doma}ini poku{avaju da opi{u predstoje}i put. Idemo obilaznom trasom koja je malo du`a, ali je
put sigurniji. Ponovo izlazimo na Rako{ zaravan. Smewuju se {ume i livade. Zastajemo nekoliko puta. Lepotu treba ovekove~iti i mi se
trudimo da zabele`imo sve {to je vredno i zanimqivo. Posle ~etrdesetak minuta dolazimo
na vrlo interesantno i prelepo mesto zvano
“tri lokve„ ili “kolibe„, sme{teno na prostranoj livadi oivi~enoj visokom bukovom {umom. U dnu livade sme{teno je nekoliko objekata. Dok je trajala se~a {ume, “Srbija{ume„ su
podigle objekat u kome su nekada boravile drvose~e i {umski radnici. Na drugom kraju livade jo{ nekoliko objekata, nema nikoga, izgleda kao da je sve napu{teno. Put nastavqamo,
kroz {umu i opet kroz livadu do 1350 mnv. Cela
planina prosto je nestvarno zelena, `uta, crvena ili plava, zavisi koje biqe je rasuto po li-
vadi. [email protected], kako se zove ovaj predeo, je
mesto na kome se nalazi veliki broj kratera,
ali je interesantno jo{ po ne~emu. Me{tanin
sela Gorwi Koritnik, Neboj{a Bo{kovi}, pre
desetak godina, bio je svedok kada je sa “neba„
pao meteorit i napravio jedan omawi krater.
Govorio je da je prvo ~uo sna`no zvi`dawe, a
zatim je video jaku svetlost koja se sa neba, uz
stra{an tresak, na oko 300 metara od wega udarila u zequ. Obilazimo oko kratera. Slikamo,
opipavamo kamewe crvene boje koje je mnogo te`e nego drugo, iste veli~ine. Ovako ne{to se
Lamartin:
To se
re~ima
ne mo`e
iskazati,
niti se
perom mo`e
zabele`iti,
to se samo
golim
okom mo`e
videti.
^lanovi
„ekspedicije“
sa predsednikom
lova~kog udru`ewa
Du{anom
Jovanovi}em
Duletom
(drugi zdesna)
Nastavak
na strani 36 >>>
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
35
PUTOPIS
Kraqica Natalija Obrenovi}
Nastavak sa strane 35
roquba, koji je do{ao da obi|e svoje prijateqe. Sve sam lovac do
de{ava jednom u nekoliko hiqada ili
lovca. Doma}in Miroslav `urno odlazi da vidi {ta je sa kravom
mo`da miliona godina. Nedaleko od
i teletom. Veterinar i “siraxija„ primili su nas kao da smo rod rokratera slikamo se pored bukve koja je za|eni. Odmah se postavqa trpeza, sir, “vurda„, dimqena crevca na `asigurno stara nekoliko stotina godina.
ru, razne salate i naravno hleb koji pastiri sami mese i peku. Ne znamo
Malo daqe smo nai{li na jamu. Iako je od{ta je boqe i ukusnije, ov~iji sir ili specijalitet ovog kraja “vurda„.
mah pored puta potpuno je obrasla drve}em,
Da me nije bilo sramota, ~ini mi se pojeo bih mnogo vi{e. I ovako smo
{ibqem i visokom travom i jedva je vidqiva.
se dobrano nahranili. Razmewujemo pri~e sa doma}inima, probamo i raOvde me{tani duboke jame zovu “Propast„.
kijicu, a “siraxija„ kao usput pita, da li smo mo`da doneli neko pivo,
Bacamo kamewe, a ono pada, udara u zidove janestalo mu piva, a do prve prodavnice ima sigurno dvadesetak, mo`da i
me, odjekuje i nestaje u dubini planine. Suva
vi{e kilometara. E da smo znali.
planina je kre~wa~ki venac sa brojnim vrtaZadr`ali smo se taman toliko koliko da se “okrepimo„. Kre}emo pe~ama, uvalama i dubokim jamama i do stotinu
{ke tamo uzbrdo prema najlep{em vidikovcu na Suvoj Planini. Pasametara. Na dnu uvala i vrta~a raste bujna trarelo. Pewemo se, a sve vi{e nam se otkrivaju vrhovi planine. Postaje
va, vaqda se voda sliva sa okolnih brda, pa je
kamenitije ali ima i trave. Vrhovi su o{triji, nekako {iqati, kametu trava kvalitetnija i so~nija. Pastiri ovde
ni, str~e pravo u nebo. Do vrha Pasarelo stigli smo uz malo napora,
naj~e{}e napasaju svoja stada ovaca. Nisu sva
ali onda je pred nama pukao nestvaran vidik. Veli~anstven pogled na
leta ovde ista, a ovogodi{we je bogom
vrhove Suve Planine koji su se ukazali pred nama u svoj svojoj
dano za ispa{u stoke. Ima dosta ki{e
veli~ini i lepoti. Pomislite da su vam vrhovi tu negde, da su
tako da je ispa{a izda{nija. Usput
blizu i da rukom mo`ete da ih dohvatite, kao zvezde sa neba. E,
sre}emo nekoliko stada ovaca. Iz jedtek sada sam shvatio re~i Jovana Cviji}a i Lamrtina sa po~etne vrta~e, tamo dole, pastir ma{e, neka ove pri~e. Poku{avamo bar da slikamo aparatom, da se neka{to vi~e. Silazimo ni`e da ga boqe
da setimo ove lepote, da se i mi ovekove~imo na ovoj planini.
~ujemo. Tu u visokoj travi u vrta~i
Sa Pasarela se pru`a nestvaran pogled na okolinu, a lovci kaotelila se krava. Krava oblizuje svoje
`u da pravu atrakciju predstavqa posmatrawe izlaska i zalaska
tele, a ono nejako, nesigurno, poku{asunca, kada se planinski vrhovi okupaju najlep{im zracima od
va da ustane. Za posledwih desetak dazlata. Ne znam koliko sam stajao na tom vrhu, ali znam da bi tu
na vuci su rastrgli sedam teladi. Pajo{ dugo posmatrao nestvarni prizor neiskazane lepote koja
stir nas moli da svratimo na jednu pohrani du{u i telo. Trudio sam se da {to vi{e upijem i da nikad
jatu da ka`emo doma}inu da mu se otene zaboravim ovu lepotu.
lila krava i da odmah do|e.
Obi{li smo jo{ neke delove planine a onda se
U planini svi se poma`u,
vra}amo. Mrak samo {to nije, lo`imo vatru da
priroda daje puno ali zna
spremimo ne{to za jelo. U neko doba dolazi nam i
da bude surova, ne pra{ta,
predsednik belopalana~kih lovaca.
Doktor Sava Petrovi}, dvorski lekar
zna da kazni o{tro i bez
Du{an Jovanovi}-Dule izuzetan ~ovek pun `ivotkraqa Milana Obrenovi}a, voleo je duizuzetaka. Nismo mislili
nog iskustva, dugo godina lovac i predsednik lova~ge {etwe obroncima Suve planine. U
tim {etwama na{ao je jednu wemu nepoda svra}amo na tu pojatu
kog udru`ewa. Pleni svojim iskustvom i stavovima,
znatu biqku. Biqku je prou~io zajedno
ali ovo je sada za nas bio
ne samo prema `ivotu nego i prema Lova~kom savezu
sa na{im ~uvenim prirodwakom Josizadatak. Vozimo se skoro
Srbije koga smatra svojom organizacijom. Opet prifom Pan~i}em. Fasciniran lepotom
nepostoje}im putem. Veli~i nikad kraja, ostadosmo uz vatru do duboko u no}.
kraqice Natalije, i u wenu ~ast, biqka je dobila ime “Natalijina ramonda„,
ka uzbrdica, put kamenit,
Jutro. Tek {to je malo zarudilo, sve`e i proreliktna vrsta Suve planine, zakonom
kampawola ska~e sa kamehladno. Ustajem da ne{to ne propustim. Gledam u
za{ti}ena u Srbiji kao prirodna retna na kamen, quqa se ~as na
izlazak sunca. Novica u{u{kan u debelu lova~ku
kost. Simbol “Natalijine ramonde„ kao
jednu ~as na drugu stranu.
jaknu, zagledan negde u daqinu, {eretski se nasmeamblem danas se nosi na reveru, kao
znak se}awa na dan primirja u prvom
Nekoliko puta udaram gla{i i pokaza na ve} skuvanu kafu. ]ute}i uz srk kasvetskom ratu, 11. novembar.
vom o starnicu, stegnem zufe ~ekamo izlazak sunca.
be po~e{em glavu, promrDanas nas ~eka izuzetan dan. Ve} poznatim {ummqam ne{to za sebe, opsuski putem polako silazimo niz planinu. Ispred nas,
jem ali naravno ostajem zanisko skoro u bri{u}em letu, jastreb. Kao da nam
dovoqan. Ovo se ne de{ava
pokazuje put, odleti stotinak metara ispred nas, sasvaki dan. Sti`emo na po~eka, pa opet poleti i tako nekoliko puta. Mo`da
jatu sme{tenu na malom
je hteo da se igra, ili da nas odvu~e {to daqe od weprostoru u bukovoj {umi.
govog gnezda. Dobrano nam je odvukao pa`wu. @uriNa pojati pored doma}ina
mo u selo Divqana da vidimo manastir i na starom
Stojkovi} Miroslava i
crkvi{tu jedan od najstarijih hrastova u Srbiji,
Stojadinovi} Hristivoj,
star preko 600 godina. Posetom manastiru posve}e~oveka koji pravi sir, zanom Svetom Dimitriju, zavr{avamo dru`ewe sa Sutekli smo i veterinara iz
vom planinom.
Miodrag Man~i}
Bele Palanke, Pe{i} Mi-
Ramonda nathaliae
36
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
Osvrt
POLITI^KI I LI^NI
OBRA^UNI PREKO LOVA
NA CIRKUSKOG MEDVEDA
a li ste videli da pingvini {etaju po libijskoj pustiwi? Niste?
Nije ni va`no, spretni animatori }e vam za tili ~as dokazati da
je to mogu}e. A kada svojim o~ima
vidite sliku na televiziji ili internetu, nema te sile koja }e vas ubediti da te ptice, ipak, vi{e vole
sneg nego pesak. I to jako dobro znaju majstori nove stvarnosti koji su
do savr{enstva doveli falsifikovawe kako bi postigli svoj “vi{i„
ciq.„ Citiram ~lanak Qubinke Milin~i} “Hajka na Putina ili ~udovi{na mo} medija„, objavqenog u
“Politici„ od 6. i 7. januara 2012.
godine. A ja bih tome samo dodao da
se isti ciq posti`e i u literaturi.
Ovom prilikom }u va{u pa`wu
usmeriti na roman Svetislava Basare “Majn Kampf„. Tema ovog puta nisu pingvini ve} lov na medveda o kojem autor pi{e o lovu na cirkuskog
“D
medveda (na stranama 64-69). ^iwenica je, da se isti na~ini i daqe sve
bezobzirnije i uspe{nije koriste u
na{oj literaturi, da bi se postigao
ciq, bez obzira kome i kakve {tete
nanose. Ka`em iste na~ine jer S. Basara nije prvi ve} samo najsve`iji
primer koji je upotrebio cirkuskog
medveda da se poslu`im wegovim
re~nikom “da nekog zajebe„. To je pre
wega u~inio Moma Kapor u ~lanku
objavqenom u “NIN„-u. Upotreba
medveda ali i lova uop{te ~est je
slu~aj u na{oj literature odnosno
na{ih pisaca obi~no sa ciqem da se
iskompromituju poznate a posebno
politi~ke li~nosti i po{aqu politi~ke poruke. Sli~no je o lovu pisao
i Dobrica ]osi} (Vreme vlasti II)
ali i mnogi drugi. Basara je u svom
romanu ispri~ao pri~u o lovu na medveda u Kara|or|evu organizovanog
za Tita i wegovog gosta cara Hajle
Selasija. Pri~a je za lovce van pameti ali ne znam za one koji nisu lovci,
jer ako pingvini mogu da {etaju u pu-
O KWIZI
Kao dugogodi{wi direktor lovnog gazdinstva “Jelen„ gdin Danilo Todorovi} je u kwizi predstavio do sada
neobjavqene autenti~ne fotografije
koje pokazuju da je i u lovu postojala
politi~ka hijerarhija. U `ivotu biv{eg jugoslovenskog predsednika, Josipa Broza Tita, lov je, skoro opsesivno, zauzimao centralno mesto. Ne samo kao hobi i predah od dr`avni~kih
i partijskih obaveza, lovi{ta su ~esto bila mesta va`nih sastanaka na
kojima su dono{ene sudbinske odluke.
Uz istorijsko-dokumentarnu i kwi`evnu vrednost, delo afirmi{e lov i
lovstvo kao privrednu granu. Izdava~
je “Slu`beni glasnik„. U izdawu Hrvatskog lova~kog saveza je imala tira` od 6.500 primeraka.
Tehni~ki podaci o kwizi:
Format: 148h230 mm, 305 stranica
sa fotografijama.
Kwigu mo`ete poru~iti
posredstvom telefona:
011/30-60-580, 011/30-60-578
stiwi za{to se ne bi medvede lovili
u Vojvodini, pa makar na na~in kao
{to to ~ini Basara. Nemam nameru
da prepri~avam Basarin roman, ni da
ga hvalim ni da ga kritikujem, bez obzira {ta o wemu mislim jer nisam
kompetentan za to, ali za lovstvo jesam {to opet Basara nije. Smeta mi
da se u svim tim pri~ama izvrgava ruglu lovstvo kao zna~ajna dru{tvena
delatnost, pa iako to (verujem) nije
bila namera autora, lovstvo strada
kao kolateralna {teta, a ~itaoci
koji nisu lovci sti~u pogre{nu
predstavu o lovu i misle da se lov sastoji od raznih name{taqki, {to naravno kompromituje i lov i lovstvo.
Prethodno sam naglasio da se radi o
na{oj literaturi i na{im piscima.
U svetskoj literaturi to nije slu~aj,
gde o lovu pisci pi{u afirmativno
a ovom prilikom navodim samo Ernesta Hemingveja, a mogao sam i mnoge
druge. Teme lova sre}u se ve} u wegovim ranim pripovetkama. U kwizi
“Zeleni bregovi Afrike„ u kojoj
opisuje svoje lovove, ni jedan doga|aj
ili li~nost nisu izmi{qeni. ^itaju}i ovu kwigu, ~italac se upoznaje sa
Hemingvejem a u nekim trenutcima
}e po`eleti da i sam po~ne da lovi.
Hemingvej je to mogao jer je bio lovac
i poznavalac lova, za razliku od na{ih novinara i pisaca ~ije poznavawe lova po~iwe i zavr{ava s cirkuskim medvedima.
Ovo je bio razlog da reagujem ovim
pismom “Politici„ sa gore navedenim naslovom, koja ga nije objavila.
Pretpostavqam da ne razumem da se
radi samo o “umetni~kim slobodama„
a verovatno i zbog autoriteta pisaca
i novinara koji na takav na~in koriste lov i lovstvo. [teta je nanesena
Nastavak na strani 38 >>>
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
37
OSVRT
Nastavak sa strane 37
dr Danilo Todorovi}
38
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
KRLETKA
Kratka pri~a
Prandeda Sava savetuje praunu~e
Radivoj [ajtinac
ije ve{korpa za predwu sobu,
nije za bilokak’u sobu,
nikako. Nisu vile, a{ov i
motika za konk, nit tamo di
se sedi i je’. Nije belo za
matorku nit je teget i crno za
devojku, nisu karuce za atar i
ledinu, ko {to nije ni ku~e ni
ma~e za one kutije od stanova,
tamo u one zgradurine, u varo{, pa
jo{ digod gorena na sprat.
LOVA^KI PODMLADAK
N
^UVARI PRIRODE
lovstvu i u ostalim delovima Basarinog romana u kojima na vi{e mesta karikira lov i lovce uz obavezno
pomiwawe Tita – ali ovoga puta i Dobricu ]osi}a, sa karikaturalnom porukom za ~itaoce i usmerava ih na nakaradne
zakqu~ke . Za ilustraciju ove tvrdwe citiram delove ~lanka
u “Politici„ od 01. i 02. januara 2012. autora Ivane Anoj~i}
pod naslovom “[ta ~itaju politi~ari„ u kojem navodi mi{qewe Zorana Ostoji}a (~lana predsedni{tva LDP-a) o
kwizi, koji na pitawe {ta ~ita, odgovara, da je to “Majn
Kampf„ od Basare i da je to najduhovitija kwiga koju je pro~itao u posledwe vreme, dodaju}i da mu je ona poslu`ila da po{aqe politi~ku poruku u kojoj ka`e: “Te{ko je u tako malo
re~i opisati prirodu i karakter re`ima u kojem smo `iveli,
kao {to je Basara uradio u opisu lova na medveda u kome su
u~estvovali Tito i Hajle Selasije„. Eto takav zakqu~ak izveo je politi~ar kome se ba{ taj deo kwige dopao i tako razumeo poruke koje je pisac time `eleo da po{aqe.
Ne znam da li su ~itaoci koji nisu politi~ari prihvatili poruke Basarine kwige kao {to je to do`iveo Z. Ostoji}, posebno deo kwige koji se odnosi na lov i lovstvo, ali
ako se mo`e poverovati pri~i sa po~etka ovog ~lanka o pingvinima, za{to se to ne bi prihvatilo i kada je re~ o medvedima i lovstvu uop{te. S druge strane Predsednik Vlade i
predsednik Pokrajine u `eqi da istaknu zna~aj dr`ave odnosno pokrajine, u svojim najnovijim obra}awima javnosti,
ka`u da one nisu lova~ka ili ribolovna dru{tva. To je najboqi pokazateq kakav ugled danas lov i ribolov u`ivaju
kod na{ih najvi{ih politi~ara kada se o wima govori u pe`orativnom smislu odnosno sa omalova`avawem. Naravno
da se lova~ka i ribolovna dru{tva ne mogu upore|ivati sa
dr`avom ali je nedopustivo da se o wima govori na ovakav
na~in. I sada, kako da se u svim tim obra~unima – politi~kim i li~nim, sna|u obi~ni ~itaoci? Kome da veruju?
Pretpostavqam da }e ovaj ~lanak zainteresovati – zaintrigirati i one ~itaoce koji nisu Basarini fanovi ali ni
lovci a `ele da do|u do prave istine o lovstvu i lovovima
Tita i drugih li~nosti iz javnog i politi~kog `ivota iz vremena o kome Basara pi{e. Preporu~ujem im da pro~itaju
kwigu “Tito-lov politika„, kwiga je mnogim politi~arima
uru~ena na poklon sa `eqom da ne{to nau~e o lovu i lovstvu.
Za lovce se postavqa pitawe kako odgovoriti ili se odbraniti od na{ih pisaca koji svoje ume}e pisawa zloupotrebqavaju dovode}i u pitawe ugled lovstva i lovaca. Nije dovoqno
da se o lovu pi{e afirmativno samo u stru~nim ~asopisima
koje uglavnom ~itaju samo lovci jer su wima i nameweni. Jedan od puteva je edukovawe {ire javnosti na na~in koji to ~ine Slovenci. U prvom broju “Lova~kih novina„ iz 2013. u intervjuu, koji je predsednik slovena~kog Lova~kog saveza dao
novinaru ovog lista se ka`e: “U Sloveniji, lovstvo je u velikoj meri promovisano i zastupqeno u javnosti. Na prvo mestu
je ~asopis ’Lovec’ ~iji mese~ni tira` iznosi 24 hiqade primeraka a ~ita ga oko 75.000 qudi, jer se besplatno deli u svim
{kolama i drugim raznim ustanovama. Tako|e u okviru Lova~kog saveza Slovenije postoji Komisija za lova~ku kulturu i
odnose sa javno{}u, koja organizuje brojne press konferencije i okrugle stolove u TV emisijama, gde se su~eqavaju stavovi
sa nevladinim organizacijama i anti-lova~kim pokretima koji se zala`u za zabranu lova.„
Nije meni, taman posla `ao, ima
i’, bogu fala, samo se mace i
kote. Al, tubim, bi}e ono {to se
ve} jedared desilo. Tvoj otac je
bio mali a u taki je ko va{ stan
motawe, hajkawe, oba{ka milovawe i sigrawe. Sve
dok ga tvoj otac, onda jo{ detetom, jel, nije liftom
spustio dole, na travu i igrali{te, ono {to je oko
zgrade. E, onda se desilo to {to se desilo. Oto doba
ma~e je mjaukalo, na vrata se zale}alo, skakalo ~ak
na kqu~anicu, samo vrata da otvori i si|e dole,
pravo dole a ne ovaj parket, ovaj tepison il’
plo~ice. Iskalo se, iskalo, sve vi{e i vi{e, od one
umiqatosti s kojom je do{lo ma~e ko da je ograisalo,
telo samo napoqe i napoqe, di je ono dolije, ono
svetlo i oni mirisi. Sve vi{e frk}e, cvili, sve
vi{e mjau~e. Sve mawe prede, sve vi{e grebe. I da
skratim divan, eto ma~eta nazad o’de u avliju.
A ve} dogodine, ajd nije imo sre}e s ma~etom, tako
misli, utubio, da }e isto i s ku~etom biti ako ga
jedared samo, a mora}e, isku}e odvede da {eta, di je
ono dolije, di je ono pravo dole, i ku~e }e, kogod i
ma~e {to je, ograisati.
Neg da proba on s kumrijom, mladom, tek
izle`enom, tek prokuvqenom. Ta se ne}e tra`iti iz
kaveza i to nadole. Jedva nekako kavez udesio, na{o
mesto tamo u predsobqe iznad ulazni’ vrata, iznutra.
A tica nikako da zapeva onako kako peva uba{}u,
upoqe.Tek jedared, da je kogog oraspolo`i il’ koji
o~in, on je otvorio krletku, nai{o po{tar, lego na
zvonce, kako su se vrata otvorila tako kumrija,
mutava qubimica, odlepr{ala. Ta idi, fri{ko, ko da
Ku}ica za ptice koja ima dobar pogled
Foto: Stojan Vijatov
ve} `ivio, i dreko je, o}e ma~e,
o}e ku~e da ima tamo di stanuje, u
wegovu ku}u, kasti, stan.
je od pra{ka, od dima. Izletela je u
pusti konk od zgrade, na otom spratu,
naletela na tu|a vrata, u niski
tavan, u sve to tesno i sivo. Te{ko je
to bilo i gledati, to letewe {to se
pretvorilo u otimawe i mahnitawe,
pa je u jedan ma’ neko otvorio jedini
penxer pa je tica odletela.
Odno je prvo, {to jeste jeste,
lepo, ko tigar, {atirano ma~e.
Oma mu, ko {to je red, i ime
nadeno ]ira, pa ]ira, i tako se
ma~e preselilo. Sve je krenulo
nekako: }asa za jelo, tawir za
vodu, kutija sa peskom di ma~e
nu`du oba’qa, tr~awe, skakawe,
Tela, vidla, osetila ono od
plafona gorije, pravo gore. Eto,
kogagod je imo, kad je osetio, il’ mu
{togod il’ kogod pokazo, ono Veliko
Napoqe, taj je pobego. Mogo si i teti
i voleti, al je ono zdravo jasno
begalo i u voqu i slobodu.
Kadgod gorije, kad god dolije.
„
„Moje milo ku~e“, autor
Danijel Susa Uzdinac
Slatki miris i ukus slobode na zelenoj grani
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
39
VESTI IZ
LOVI[TA
FOTO VESTI
POJILI[TA
U RITOPEKU
AKCIJA LOVACA [email protected] „DUNAV“ GROCKA
Lova~ko udru`ewe “Dunav„ iz Grocke i wihova sekcija
Ritopek veoma su aktivno ukqu~eni u izradu pojili{ta
i spasavawe divqa~i od ekstremnih vru}ina. Doma}inski gazduju na 1220 ha lovne povr{ine, sa dru`inom od
62 lovca. Zbog ekstremnih vru}ina latili su se posla i
napravili jedno veliko pojili{te gde je divqa~ primetna u velikom broju. Na ovome se ne}e stati, jer godine koje dolaze ne}e biti ni{ta boqe od ove, kada su u
pitawu o~ekivane visoke temperature i vaqa se pripremiti. Pored srne}e divqa~i i divqih sviwa, od sitne divqa~i prisutna je fazanska, a lova~ka sekcija Ritopek mo`e da se pohvali i bogatstvom prepelica koje
su posledwih godina prisutne u velikom broju.
Miroslav Jovanovi}
POJEWE DIVQA^I
U LUGAV^INI
Mihailo Stevanovi}, upravnik lovi{ta Obrenovac (levo) i lovci Pan~eva ~itaju “Lovac„
Foto: S. Vijatov
VEST
U`itak lova
na prepelice
Osamdesetih godina pro{log veka
usled masovne pojave lovnih turista,
pre svega iz Italije, kao i profesionalnih dresera, na ove prostore stigla
je jedna potpuno nova vrsta lova. Lov
na prepelice je atraktivan iz razloga
{to ima puno prilika za pucawe, lovi
se u avgustu i septembru, odnosno u
letwim mesecima, tako da se lovci komotno ose}aju u letwoj garderobi koja
ne optere}uje. Prepelice vole {iroka
poqa pro`eta raznolikim sitnim travama, a to predstavqa jedinstvenu priliku psima pti~arima da za kratko
vreme lova koji traje sat i po do dva
40
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
Prima, sekunda i terca
Rumunija odobrila
ubijawe desetine
hiqada pasa
lutalica
poka`u svoje znawe. Ovo je ptica polumraka, odnosno kraja dana. Ujutru je izuzetno aktivna pre nego {to grane ja~e
sunce, a ponovo se javqa u suton. U to
doba mu`jaci se ogla{avaju svojim specifi~nim zvukom. Lov na ovu vrstu koke nije lak po{to izuzetno brzo leti,
bez psa ju je gotovo nemogu}e prona}i i
veoma je sitna meta. U dana{we vreme
u Srbiji masovno se lovi kao i u ostalim evropskim zemqama gde je prisutan
veliki pritisak na ograni~ewe lova na
ovu divqa~ budu}i da se wena brojnost
iz godine u godinu drasti~no smawuje.
Miroslav Jovanovi}
Skup{tina Rumunije je glasawem
odobrila da vlasti glavnog grada Bukure{ta uhvate i ubiju desetine hiqada pasa-lutalica. Za tu odluku je u
utorak, (10. septembra 2013. godine),
pred pono} glasalo 226 poslanika, 23
su bila protiv, a 21 je bio uzdr`an.
Gradona~elnik Bukure{ta Sorin
Opresku je posle glasawa rekao da }e
predlo`iti da se otka`e gradski referendum na kojem je trebalo da se 6.
oktobra donese kona~na odluka o sudbini pasa.
Posledwih godina ~opor pasa-lutalica je ubio jednu `enu u Bukure{tu,
a umro je i turista iz Japana kome je
pas-lutalica ujedom presekao arteriju u nozi. Pro{le nedeqe je od ujeda
umro i jedan ~etvorogodi{wi de~ak.
Da bi “kampawa eutanazije„ pasa mogla da po~ne, zakon izglasan u Skup{tini treba da potpi{e predsednik
Republike i da se potom objavi.
Izvor: “Blic onlajn„
Vrelina i su{a ovog leta se te{ko podnose,
ali da divqa~ ne bi osetila nedostatak vode, organizovana je akcija pojewa divqa~i u
kojoj su zajedno u~estvovali podmlatkari i
prekqeni lovci, ~lanovi Lova~kog udru`ewa
“Pomoravqe„ iz Osipaonice. Udru`ewe u svojim aktivnostima daje prioritet merama za{tite i o~uvawa divqa~i, naro~ito u kriti~nim vremenskim uslovima kakvi su i periodi
visoke temperature. Lovcima je poznato da divqa~ bez na{e pomo}i ne bi mogla da pre`ivi prirodne nepogode ukoliko lovci ne iznose dovoqno hrane, vode u lovi{te.
Udru`ewe ima 6 sekcija, od kojih svaka
ima svoj deo terena na kome gaji divqa~ i
lovi u skladu sa planskim dokumentima. Ko-
liko je sekcija aktivna u o~uvawu divqa~i,
toliko je uspe{na i u lovu.
- Kao stari lovac ne mogu da verujem da se
zakon ogre{io o miroqubive i plemenite `ivotiwe na{ih lovi{ta. Divqa~i u lovi{tu preti opasnost i od predatora i pasa lutalica koje je zakon preza{titio, a ze~eve, srne, fazane, jarebice i drugu sitnu divqa~ pustio na nemilost i uni{tavawe od strane pasa lutalica,
a tu smo mi kao lovci nemo}ni da pomognemo,
pri~a Mi}a Stoki}, dok sa podmlatkarima iznosi vodu za divqa~ u sekciji Lugav~ina.
Mile Toni}
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
41
EDUKACIJA
IN MEMORIAM
MILAN – MI]A
JOVANOVI]
1943-2013
Mi}a Jovanovi}, dugogodi{wi urednik revije “ZOV„, posve}ene
prirodi, lovu i qubiteqima `ivotiwa, preminuo je posle kra}e
bolesti, u 70 godini
`ivota. Ro|eni [ap~anin, diplomac filozofskog fakulteta u
Beogradu, bio je doajen
lovnog novinarstva i
lovne kinologije. [iroj
javnosti je bio poznat
kao ~ovek koji je izgradio uspe{nu novinarsku karijeru, qubiteq
i dobar poznavalac
prirode, dugogodi{wi
me|unarodni kinolo{ki sudija i urednika
revije “ZOV„.
Pamti}emo ga kao
odanog prijateqa i ~asnog ~oveka.
List “Lovac„
Napustio nas je
dugogodi{wi ~lan
na{eg udru`ewa
LOVA^KA OBUKA
Lova~ko udru`ewe „Soko“ iz Bajine Ba{te
U okviru pripreme kandidata za polagawe
lova~kog ispita, Lova~ko udru`ewe Soko
iz Bajine Ba{te je obezbedilo literaturu i
organizovalo prakti~nu obuku koju je izveo
Milan Gavrilovi}, specijalista za lovstvo.
Prakti~na obuka je obavqena u dva dana. Prvog dana, 03. 08. 2013 godine, obuhva}ene su oblasti:
z organizovawe lova na krupnu i sitnu
lovostajem za{ti}enu divqa~;
z sadr`aj i obrada obrazaca dozvola za
lov, izve{taja o izvr{enom lovu i propratnica;
z postupawe pratioca u lovu-vo|e grupe lovaca;
z postupak sa odstreqenom/ulovqenom
divqa~i;
z skidawe trofeja sa odstreqene krupne divqa~i;
z obrada i priprema trofeja za ocewivawe;
z bezbedno rukovawe lova~kim oru`jem
i municijom u lovu;
z odre|ivawe kalibra lova~kog oru`ja/municije i odr`avawe lova~kog oru`ja
i opreme;
z prva pomo} u lovu;
z upoznavawe rasa lova~kih pasa;
z kori{}ewe lova~kog psa u lovu;
Drugog dana, 11. 08. 2013 godine obuhva}eno je:
z obele`avawe granica lovi{ta i objekata u lovi{tu;
z izgradwa lovnih i lovno-tehni~kih
objekata u lovi{tu;
z izno{ewe hrane i soli u lovi{te;
z brojawe lovostajem za{ti}ene divqa~i;
z raspoznavawe lovostajem za{ti}ene
dlakave divqa~i;
z raspoznavawe lovostajem za{ti}ene
pernate divqa~i;
z odre|ivawe polova kod `ive dlakave divqa~i;
z odre|ivawe polova kod `ive pernate divqa~i;
z procena starosti `ive dlakave divqa~i;
Nakon obavqene prakti~ne obuke organizovana je i teorijska lova~ka obuka,
dana 14. 08. 2013. godine u organizaciji
Jelen-LSS. Polaznicima je izdato uverewe da su pro{li lova~ku obuku po
programu polagawa lova~kog ispita:
z Lova~ki obi~aji i kultura;
z Biologija i bolesti divqa~i;
z Gazdovawe lovi{tem, uslovi i na~ini lova;
z Lova~ko oru`je, municija i lovna
balistika;
z Lovna kinologija;
z Ostalo (siluete ptica, tragovi i
trofeji)
Kanadidati su upoznati da pored lova~ke obuke moraju da ispune jo{ dva
uslova da bi iza{li na polagawe lova~kog ispita. Ti uslovi su punoletstvo i
dostavqawe dokaza da su pro{li obuku
za rukovawe lova~kim oru`jem.
Nakon polo`enog lova~kog ispita
kandidati mogu da postanu redovni ~lanovi lova~kog udru`ewa.
Predsednik LU “Soko„
Bojan Petrovi}
CENOVNIK OGLASNOG PROSTORA
“Lovac„ ~asopis Lova~kog saveza Srbije
LOVA^KA BIBLIOTEKA
Predstavqamo novo izdawe
KWIGA “EPAWEL BRETON„ AUTORA IVANA ILI]A
\UR\EVI]
^EDOMIR
^OKOLO
30.04.1926 – 16.07.2013.
Pamti}emo ga kao dobrog
prijateqa i lovca.
Lova~ko udru`ewe
“Beograd„
42
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
Posle dugog i{~ekivawa, najzad smo dobili veoma ozbiqnu kwigu koja
se bavi rasom Epawel Breton, autora Ivana Ili}a iz Lapova, dugogodi{weg odgajiva~a ove rase i Me|unarodnog kinolo{kog sudije za rad i
oblik svih pasa pti~ara. Kwiga je nastala kao rezultat dvadesetogodi{weg rada autora sa Epawel Bretonima na terenu, u lovu, na izlozbama i radnim ispitima. S obzirom da se broj qubiteqa Epawel Bretona u na{oj zemqi iz godine u godinu pove}ava, autor je do{ao na ideju
da svoje vi{egodi{we znawe i iskustvo preto~i u kwigu, koju su sa velikim odu{evqewem prihvatili svi qubiteqi ove rase, lovci i qubiteqi pasa uop{te.
Recenziju kwige radili su Christian Gunter, predsednik francuskog Epawel Breton kluba i svetske asocijacije svih klubova Epawel Bretona i na{ poznati odgajiva~ i najtrofejniji takmi~ar
Aleksandar Nedeqkovi}, koji su autoru svih ovih godina pru`ili punu podr{ku i stru~nu savetodavnu pomo}, kako u izradi kwige, tako i odgajawu Epawel Bretona.
Imaju}i u vidu kvalitet sadr`aja, tekst na srpskom i engleskom jeziku, zatim kvalitet izrade
i obiqe fotografija, potpuno su jasni razlozi {to je kwiga “Epawel Breton„ nai{la na veliko
odu{evqewe {irokog auditorijuma i {to }e sasvim sigurno, doprineti popularizaciji rase i sve
boqem kvalitetu pasa, {to je u osnovi bila ideja i misija autora
Kwigu mo`ete poru~iti posredstvom telefona: 060/044-600. Za sve dodatne informacije po{a„
qite poruku na e-mail: [email protected]
1/1 strana (zadwa korica) ........181h275 ......40.000
1/1 strana (korica unutra)........181h259 ......30.000
1/1 strana (unutra{wa)..............181h259 ......25.000
1/2 strana ......................181h127 / 88h259 ......12.000
1/4 strane ........................181h57 / 88h127 ........6.000
1/3 strane ........................181h80 / 60h259 ........8.000
1/8 strane .........................................88h61 ........3.000
1/16 strane .......................................41h61 ........2.000
Markica na naslovnoj strani.......44h55 ........5.000
Na ove cene dodaje se PDV.
din
din
din
din
din
din
din
din
din
Oglasna re{ewa, deklaracijom i dokazom o uplati
na e-mail, po{tom ili li~no u Lova~ki savez Srbije,
Alekse Nenadovi}a 19-23, 11000 Beograd.
Mali oglasi: do 20 re~i 500 dinara, svaka naredna
re~ 50 dinara. Slati na iste adrese ili na faks, uz
identifikacione podatke ogla{iva~a, fotokopiju li~ne
karte i dokaz o uplati.
Uplate na ra~un Lova~kog saveza Srbije
160-59269-70 Banka Intesa poziv na broj 189
Informacije na telefon 011/3442-046.
Lovac | jul-avgust-septembar 2013.
43
Download

Sveti Jevstatije - Lovacki Savez Srbije