nova serija
DRVO
@IVOTA
24 - 28
2005 -2006
(3)
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(4)
Sadr`aj
KRIVE KIKE ... Aleksandar Luki}......5
VLA[KA GOZBA: paralela
I
KAD SU CVETALE DIVQE [email protected] I
DOZREVALE TRE[WE
U HOMOQU (novi mali roman)
Mirka Luki}a................................ 6
Poziv ~itaocima, piscima i
kriti~arima ........ 74
POSLE SVEGA Miroslav Todorovi} ... 76
PUTOPIS Marko Slavic.................................... 77
MOJE DRVO...Pesme Zorice Senti} ......... 79
PREPEVI POEZIJE Iz Ciklusa-ELEKTRICNA
SNOVIDJENJA: Prepevi rok-poezije. Izbor, prepev
i beleške o autorima: Robert G.Tili/Tilly
............................................... 86
Bob Dilan VECITO MLAD/FOREVER
YOUNG....... 87
SRCE OVOG (OVDE) COVEKA
-izbor iz poezije E.E. Kamingsa- ........... 88
O prevodiocu Tiliju ....... 90
Vladimir Kirda Bolhorves
IŠCEZAVANJE ZAVICAJA.... 91
Vesti iz ZAVETINA ...... 93
Veb prezentacija ZAVETINA preme{tena je
na novu internet adresu ...........93
I daqe traje kwi`evni konkurs Amblem
tajnog pisma sveta ............ 93
Knjizevna nagrada DRVO ZIVOTA
Podsecanje -odjek u medijima ... 93
Komentar ......94
Dobitnici kwi`evne nagrade
DRVO @IVOTA za 2006. godinu ....
Todorovi}, Jagli~i}
Pej~i}........................... 95
KOVIONA .........97
[email protected].......... 99
*
Fotografije u ovom broju
na~inili su Marko Slavi}
i wegova `ivotna saputnica
Jelena Sokolovi} - Slavi}.
To su uglavnom fotografije sa puta po
Nema~koj, izme|u ostalih slike katedrala
i berlinskog vodotorwa...
Pozivamo i druge mlade qude i putnike po
svetu da nam {aqu svoje uspele
fotografije i kra}e zapise koje }emo vrlo
rado objavqivati.
Redakcija
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(5)
KRIVE KIKE
U severoisto~noj Srbiji praktikovan je tokom 18. i 19
veka obi~aj `igosawa `ena: ~edomorki, paliku}a,
ubica, itd. Zajednica - selo je prestupnice, bez obzira na dob i ugled, obele`avala do`ivotnom gologlavo{}u, tj. takve `ene su morale da odbace maramu sa
glave te da svoju kosu ma`u sviwskom ma{}u, a potom
je upli}u u krive kike koje bi podigle uvis i povrh
glave vezale u ~vor. @ene podvrgnute kazni zajednice morale su se pred svetom pokazivati ovako
ure|ene, proizvedene u Krive kike.
Kad bi ko sreo takvu `enu, ~ija je glava
podse}ala na lonac sa u{icama znao bi odmah o
kakvoj je `eni re~. Ali da li je kazna bila po meri
dela?
Ka`u, da su se `ene u takvom plemenskom i
patrijarhalnom svetu rado odavale poroku kako bi
zaslu`ile poziv Krive kike. One su rado ~inile
kakvo zlo, da bi odbacile maramu sa glave, e da bi sa
Krivim kikama i{le kroz narod pokazuju}i lepotu
koju im je priroda i Bog podario. Kad su wihova
nepo~instva uzela maha, a `ene se iskvarile preko
svake mere, zajednica je ukinula taj obi~aj. Od
obi~aja jedva da osta samo uzre~ica: Krive kike.
Da li je ba{ tako?
Devedesete godine HH veka na prostoru
biv{e Jugoslavije, a po svemu sude}i i prva decenija
stole}a tre}eg milenijuma ponovo aktuelizuju pri~u o
Krivim Kikama. ^iwenicu da zlo traga za lepotom.
Ako posle tragi~ne balkanske klanice zlo~inci
izmi~u pravdi, ako slobodno {etaju me|u nama, smemo
li da pre}utimo da su to bili na{i prijateqi,
kom{ije, ro|aci, o~evi, bra}a? Ili da su za sve {to
nam se dosad desilo krive Krive kike ?
Apatridi iz ovog pozori{nog komada*
poku{avaju da odgovore na to pitawe. Gde god da se
na|u junaci ovako nesavr{enog sveta, Krive kike poznaju na svim meridijanima zemaqske kugle. Oni veruju
Dostojevskom, po kome }e "lepota spasiti svet", ali
vaqa priznati da ih taj stav dakako podse}a tako|e
na Krive Kike. Ni stav koji im je pribli`niji da }e
"umetnost spasiti svet" ih ne zadovoqava, ali im se
~ini razumnijim, ba{ zbog toga {to je utopija. Junaci
ovog komada bi vam najradije (ako se moraju odrediti
prema `ivotu i stvarnosti epohe kojoj pripadaju) preporu~ili da u budu}nosti Kwigu Apokalipse, ~itate
kao kwigu qubavi, a ne kao {to popovi u samozaqubqenosti i bunilu propovedaju kao kwigu o smaku
sveta. Eto, odakle vaqa po~eti. Qubav, pre i posle
svega, qubav uprkos svemu. Sre}a je da takvi junaci
jo{ uvek negde postoje.
A Krive kike?Obrnite se oko sebe.
Ispri~ajte, a da ne izdate svoje srce, {ta ste videli?
Aleksandar Luki}*
_________
*Uvod u novo delo, istoimenu dramu, Aleksandra Luki}a, pesnika koji `ivi i radi u Po`arevcu kao urednik uticajne Edicije
BRANI^EVO. A. Luki} je autor desetak izvrsno pisanih kwiga
pesama, jednog romana, i nekoliko kwiga eseja.
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(6)
VLA[KA GOZBA: paralela
I
KAD SU CVETALE DIVQE
[email protected] I DOZREVALE TRE[WE
U HOMOQU
1
UVOD
Kod Srba, Crwanski spomiwe Svedenborga
(ponegde); da ga ~ita. [ta je, Crwanskoga, privla~ilo,
kod Svedenborga: tragawe za Izgubqenom naukom
drevnih qudi? Saobraznosti? U~ewe po kome je
Gospod Samo Dobro i Samo Istinito, i da je svaki
~ovek spasen i dolazi u Nebo ako je ~inio dobro radi
dobra i te`io istini radi istine, novina koju donosi
Tre}i Zavet, koji je po tome "bez granica" u pravom
smislu?[ta je, u stvari Crwanski, od Svedenborga,
~itao?
Da li je Crwanski, mo`da, ~itao kwigu
"NEBO sa svojim divotama I PAKAO prema onome {to
sam video i ~uo", ili "TRE]I ZAVET"?
Svedenborg ka`e da nije dovoqno da se
~ovek spase ako je pravedan; da ~ovek mora i duhovno
da se spase.
Borhes misli da je Svedenborg "izmislio"
Saobraznosti, "da bi svoje u~ewe prona{ao u
Bibliji. On ka`e da svaka re~ u Bibliji ima najmawe
dva smisla. Dante je smatrao da ima ~etiri smisla
za svaki odeqak. - Sve treba da bude pro~itano i
protuma~eno. Na primer, ako se govori o svetlosti,
svetlost je za wega metafora, o~iti simbol
istine. Kow ozna~ava um, jer nas kow prenosi sa
jednog mesta na drugo. On ima ~itav sistem saobraznosti. U tome dosta podse}a na kabaliste. Posle toga do{ao je na ideju da sve na svetu po~iva
na saobraznostima. Stvarala{tvo je tajno pismo,
kriptografija koju moramo tuma~iti. Jer sve su
stvari uistinu re~i, osim stvari koje ne mo`emo
razumeti i koje prihvatamo doslovce..."
Saobraznost je kqu~ni pojam svekolikog
Svedenborgovog u~ewa: Korespodencija.
Postoji i druga mogu}nost, mo`da i pogodnija:
podudarnost. Wen je nedostatak, kako ka`u, {to nije
jednako uspe{na u svim svojim gramati~kim upotrebama: pridevskoj, prilo{koj, glagolskoj...
Nauka o Saobraznostima (Scientia correspondentiarum), ozna~ava ceo jedan sistem znawa, a ne jedno
znawe. Ona je, dakle, ne samo znawe {ta zna~i {ta,
ve} mnogo vi{e od toga...
Pradavni qudi su bili nebeski qudi, i
wihov um se slagao, odnosno bio iste vrste kao i um
An|ela. Stoga su oni mislili i ose}ali kao An|eli,
tj. saobra`avaju}e.
^ovek je kroz svog voqenog ~oveka povezan sa
Duhovnim svetom na svaki na~in, hteo on to ili ne. Ali
kroz svoga misaonog ili unutarweg ~oveka, on je
povezan samo ako misli Saobraznostima. Ako ~ovek,
dok posmatra Sunce i Mesec, misli o Bo`joj dobroti
koja obasipa i dobre i r|ave qude, on ve} donekle
misli prema saobraznostima.
Pradavni qudi mislili su u samim
Saobraznostima1...
A posle Svedenborga je do{ao Viqem Blejk,
koji dodaje tre}e spasewe.
"On ka`e - kako pi{e Borhes - da mo`emo - da
moramo - da se spasemo i putem umetnosti. Blejk
obja{wava da je i Hristos bio umetnik jer nije
propovedao re~ima ve} parabolama. A parabole su
bez daqeg esteti~ki izrazi. [to }e re}i, spasewe
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(7)
bi do{lo kroz duh, kroz moral i kroz upra`wavawe
umetnosti.
I ovde se prise}amo nekoliko re~enica kojima je Blejk na neki na~in sa`eo duge Svedenborgove
misli; kad na primer ka`e:"Budala ne}e kro~iti na
nebo ma kakav svetac bila".
Ili: "Treba odbaciti svetlost; treba se
snabdeti pame}u"2.
*
Kod Rusa, Helena Petrovna Blavacki, koja je
dala nemerqivi doprinos u osnivawu i radu na
{irewu osnovnih principa teozofije - osoba koja je
imala uzbudqiv `ivot, dostojan interesovawa
romanopisaca.
Ro|ena
je
1831.
godine
u
Ekaterinoslavu (Dwepetrovsk, Ukrajina), kao k}i
pukovnika Petera fon Hana i Helene Andrejevne,
ro|ake princeze Dolgorukove. Godine 1849. udaje se
za Nikifora Blavackog, ~etrdeset godina starijeg.
Posle godinu dana napu{ta ga i putuje u
Tursku, Gr~ku, Egipat i Francusku. U Londonu, 1851,
sre}e svog MENTORA, Majstora drevnog tajnog reda,
~iji identitet je nepoznat.
Slede wena putovawa: Kanada, Wu Orleans,
Meksiko, Ju`na Amerika, Indija, Cejlon. Pose}uje
Japan i vi{e puta Indiju, Burmu, Tibet, Ka{mir,
Ladak.
_______
1
"Bio sam pou~en iz Neba - pi{e Svedenborg - da su Pradavni
qudi, koji su bili nebeski qudi, mislili prema samim
Saobraznostima, i da su im prirodne stvari slu`ile samo
zato da na taj na~in misle; da su ti qudi, budu}i takvi,
bili povezani s An|elima s kojima su razgovarali, te da je
Nebo - kroz wih - bilo spojeno sa Zemqom; i da je otuda to
vreme bilo nazivano ZLATNIM VEKOM. Pisci anti~kog sveta
ka`u ~ak, govore}i o tom Veku, da su stanovnici Neba
obitavali s qudima i odr`avali s wima bliske veze, kao
prijateqi s prijateqima. Tako|e bejah pou~en da su qudi,
koji su do{li posle, mislili ne prema Saobraznostima, ve}
prema Nauci o Saobraznostima, te da je i tada postojala
veza s Nebom, ali ne tako duboka. Wihovo vreme nazvano je
SREBRNIM VEKOM; da jo{ kasnije nasta{e drugi koji su,
istina, poznavali Saobraznosti, jo{ uvek zato jer behu u
dobrom prirodnom, iako ne u dobrom duhovnom stawu. Wihovo
vreme nazvano je BAKARNI VEK; da je posle toga Veka ~ovek
postupno postao Spoqa{an, te kona~no Telesan, i da je
tada Nauka o Saobraznostima potpuno izgubqena, a s wom i
poznavawe Neba i mnogo toga {to pripada Nebu. Ta su Doba
nazvana ZLATNO, SREBRNO i BAKARNO prema saobraznostima, jer Zlato zna~i nebesko dobro u kome su bili Pradavni;
Srebro - duhovno dobro u kome su bili Davni koji do|o{e
posle prvih,a Bakar - prirodno dobro u kome je `ivelo
neposredno potomstvo. A Gvo`|e koje je dalo ime posledwem
Veku, zna~i tvrdu istinu bez dobra".
2
Dakle imamo ta tri sveta. Imamo svet duha, a zatim,
posle izvesnog vremena, neko je zaslu`io nebo, neko je zaslu`io
pakao. Paklom u stvari upravqa Bog kome je ta ravnote`a potrebna. Satana je prosto ime jedne oblasti. Demon je prosto prevrtqiva li~nost, b u d u } i d a j e ~ i t a v s v e t pakla svet zavera,
osoba koje se mrze, koje se zdru`uju da bi napale nekog drugog.Zatim Svedenborg razgovara sa raznim qudima u raju, sa
raznim qudima u paklu. Sve mu je to dozvoqeno da bi osnovao
novu crkvu. A {ta radi Svedenborg? Ne propoveda; objavquje
kwige, anonimno, pisane jednim suzdr`anim i suvoparnim
latinskim. I deli te kwige. Tako prolazi posledwih
trideset godina Svedeborgovog `ivota. @ivi u Londonu.
Vodi veoma jednostavan `ivot. Hrani se mlekom, hlebom i
povr}em. Ponekad mu do|e neki prijateq iz [vedske i tada
pusti sebi na voqu nekoliko dana.
Kada je oti{ao u Englesku, `eleo je da upozna
Wutna jer ga je veoma zanimala nova astronomija, zakon gravitacije. Ali, nikada ga nije upoznao. Veoma ga je zainteresovala engleska poezija. U svojim spisima pomiwe [ekspira,
Miltona i druge. Hvali wihov duh; {to }e re}i, ovaj je ~ovek
imao smisal za lepo. Znamo da je prilikom svojih putovawa - a
putovao je po [vedskoj, Engleskoj, Nema~koj, Austriji,
Italiji - pose}ivao fabrike, sirotiwske ~etvrti. Veoma je
voleo muziku. Bio je pravi gospodin onda{weg doba. Postao je
bogat..."
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(8)
Vra}a se u Evropu, 1858, ostaje neko vreme u
Francuskoj i Nema~koj, ali se na Bo`i} vra}a u Pskov
u Rusiji.
Slede}e godine obilazi Kavkaz, izu~ava
obi~aje tamo{wih domorodaca. Poznato je da je
iskusila te{ke i sumorne psihi~ke krize koje su je
zadesile 1864. i 1865. godine.
Uspela je da ovlada u potpunosti svojim
skrivenim psihi~kim mo}ima. Te godine sa svojim
Majstorom putuje na Tibet, gde ostaje tri godine.
Preko Gr~ke, Egipta, Sirije, Palestine i
Portugalije vra}a se 1872. u Odesu. Oporavqa se neko
vreme od putovawa. Zatim odlazi u Pariz, pa u
Wujork, na poziv svog Majstora.
U Vermontu, 1874, upoznaje pukovnika Henrija
Stila Olkota, s kojim zajedno, osmog septembra 1875,
osniva Teozofsko dru{tvo.
Prvu kwigu Razotkrivena Izida objavquje
1877. Godinu dana kasnije
dobija ameri~ko
dr`avqanstvo i sa pukovnikom Olkotom odlazi u
Bombaj, gde se nastawuju. Rad na otkrivawu principa
teozofije daje prve plodove. Izdaju ~asopis Teozof
koji je imao veliki ugled u Indiji.
Sele se u Madras, a 1884. odlaze u
Francusku, u Pariz, gde Helena zavr{ava rad na
obimnom delu Tajna doktrina. Kratko boravi u
Londonu.
Sledi vi{e putovawa u Italiju, na Balkan,
Indiju, opet Evropu, da bi se kona~no odlu~ila da
boravi u Lonodonu u Blavacki Loxu.
Kao i Svedenborg stotinu godina pre.
Tu zavr{ava svoju Tajnu doktrinu, osniva
[kolu ezoterije i pokre}e ~asopis Lucifer (1887).
Objavquje Kqu~ za razumevawe teozofije i Glas
ti{ine. Osniva Teozofsko dru{tvo i Centar teozofskih dru{tava sa sedi{tem u Londonu, gde i
umire, osmog maja 1891.
Su{tina znawa koje je Helena Petrovna nazvala drevnim i koje je dobila od starih majstora sa
Tibeta mo`e se delimi~no i upro{}eno opisati
ovako: Teozofija je deo sveop{teg drevnog znawa o
nama samima, o svrsi `ivota na Zemqi, o povezanosti prirode i kosomosa s bogolikim principima i o
daleko du`oj istoriji ~ove~anstva nego {to se i
pomi{qa.
Po teozofiji: sve u kosmosu, zajedno s bogolikim teozofskim principima deo je neraskidivog,
ve~itog, nesaznatqivog izvora. Postoje}i kosmos se
posle perioda pojavnog postojawa vra}a u okriqe tog
nesaznatqivog izvora. Sam po sebi i po svom poreklu,
kosmos je organski (podr`ava `ivot), inteligentan,
`iv, svestan, bo`anski i bo`anstven po osobinama.
Jedan od principa teozofije jeste da je evolucija
zajedni~ka za sve forme `ivota. U tom smislu, materija je medijum za sticawe iskustva du{e, i mo`e se
re}i da su forme materije podlo`ne prirodnim
zakonima, a oblici du{evnih formi - zakonima
karme...
Kod Srba je Helena Petrovna - gotovo nepoznata!
*
[ta je Helena Petrovni tra`ila, na
Balkanu, osamdesetih godina devetnaestog veka?
Wena zasluga je u tome {to je pokazala prvi
put u~ewe Istoka Zapadu.
Dokazala je postojawe drevnog znawa, otkrila da su sve religije deo jedne prethodne, i da }e se
vremenom spojiti u jedinstvenu religiju.
Pru`ila je logi~nu osnovu za ve}e
uva`avawe, bratstvo i moralnost me|u qudima.
Da bi pojedini ~ovek sve to ostvario, treba
da povremeno oslu{kuje tihe glasove sopstvene
savesti i svesnosti, da bele`i sadr`aj snova koji
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(9)
dolaze sa vi{ih duhovnih sfera, da stalno
unapre|uje i razvija intuiciju, da se bavi meditacijom
i da izu~ava principe teozofije kao osnove jedne
svekosmi~ke, mudre i `ivotvorne jedinstvene religije svega {to postoji...
Ko }e napisati ne{to vredno ~itawa o vezi
izme|u Svedenborga i Helene Petrovske, o enigmi
postojawa drevnog znawa?
*
U svojoj studiji "III RUSAQE U SRBIJI ili
padalice u selu Dubokoj u Zvi`du" (Dr Vojislav M.
Suboti}, sekundarni lekar bolnice za du{evne
bolesti u Beogradu: TRI PREDAVAWA, Beograd, 1905),
opisan je obi~aj RUSAQ, poznatiji u Srbiji kao
RUSAQE. Suboti} je napisao jednu zanimqivu, obimnu
studiju o obi~aju u Zvi`du starom vekovima, koji su,
po svemu sude}i, u ovaj deo Balkana, preneli (jelinizovani tra~ki) gr~ki rudari, {to su ispirali zlato u
reci Peku. U Almanahu za `ivu tradiciju,
k w i ` e v n o s t i a l h e m i j u (Beograd, Zavetine, 1 /
1998, str. 145 - 166, vel. formata), M. Luki} je objavio
reprint Suboti}eve studije, proprativ{i je komentarima. Prire|iva~ je pohvalio istra`iva~ki duh
jednog od prvih srpskih lekara i psihijatara, ali mu
je zamerio pozitivisti~ki pristup i zakqu~ak.
Prire|iva~ je doveo u vezu orija{ki obred dubo~kih
padalica - Rusaqa - sa eleusinskim misterijama,
odnosno sa drevnim znawem - da se poslu`imo pojmovima Svedenborga - ZLATNOG i SREBRNOG VEKA.
Eleusinske misterije pokazivale su nov put do bogova, do ve~ne su{tine ~ovekova Ja. Prire|iva~ se
poziva na dva rada: na studiju srpskog heleniste M. N.
\uri}a: Eleusinske misterije i wihov zna~aj za
eti~ko dr`awe u svetlosti dubinske psihologije i
kwigu eseja ruskog heleniste Olge Frejdenberg: MIT
I ANTI^KA [email protected] Prire|iva~ fenomenu
dubo~kih Rusaqa nije pri{ao kao psihijatar i lekar,
te nije tuma~io Rusaq kao "neku bolest, koja na dan
Sv. Trojice (....) nailazi na `enskiwe", ve} je bio
bli`e uverewu da je Rusaq izvesna redukovana kontaminacija nekada{wih eleusinskih misterija,
ostatak drevnih religija balkanskih. Ostatak
drevnog znawa. Jedan jedini takav na Balkanu, u
Zvi`du, koji se odr`ao i tokom HH veka. I druge
srpske pesnike, recimo Rastka Petrovi}a, za~etnika
srpske moderne kwi`evnosti i vrsnog poznavaoca
`ive tradicije, ovaj drevni obrad je privukao;
ostavio je o wemu zapis, ali ne i adekvatno
tuma~ewe...
Obi~aj se uvek odr`avao na Praznik Duhova,
samo u Zvi`du, selo Duboka je sa svojom pe}inom bila
kultno sredi{te ovog zagonetnog obreda...Za M. L.,
obred Rusaq, kao deo drevnog obi~ajnog i mitolo{kog
nasle|a wegovog naju`eg zavi~aja, bio je podsticajan
izazov i prilika da pronikne u Tajnu Semena, da utone
u no} ~ovekove du{e, u nesvesno, u energije i snage
sve`iota, {to ih ~ovek nosi u sebi i svojim dubinama,
i {to probijaju kroz obrede i drevne misterije,
izvla~e}i iz no}nog dela ~ovekove du{e, nemogu}e i
~udo, izazivaju}i ga na poqe dnevne svetlosti.
Pesnik ro|en u ovom podnebqu, kao tuma~ i
antropolog, okrenuo se ritualnom posve}ivawu u
tajne, u kome ni u anti~ko doba nisu mogli da u~estvuju varvari i ubice. Wegovo tuma~ewe je ispuweno
eleusinskim Zakonom }utawa. Taj Zakon je vra}en iz
drugih staroevropskih misterijskih religija,
filosofije i pravoslavqa...
Da li su Helenu Petrovnu krajem pro{lom
veka, prilikom wenog boravka na Balkanu, zanimale
eleusinske misterije, odnosno wihov jedini sa~uvani
redukovani ostatak u obredu dubo~kih Rusaqa?
*
Postoji i drevni obred - neki ga nazivaju
"strnxawe" - najsli~niji starorimskim verskim
sve~anostima u ~ast boga Baha; odr`avao se jednom
godi{we na na~in kao i starogr~ke dionizijske
sve~anosti. Vremenom su se bahanalije pretvorile u
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(10)
potpunu spolnu razularenost bez ikakvih verskih
primesa. Prvo su ih slavile `ene, a kasnije su i
mu{karci dobili pristup. Svako ko im je prisustvovao morao se, bez obzira na pol, podati polnom
u`ivawu sa svakim ko ga je po`eleo... Strnxawa je
bilo u severoisto~noj Srbiji, me|u Vlasima, potomcima starog i autohtonog stanovni{tva Balkana, i
verovatno da ovaj obred predstavqa balkansku rudimentarnu verziju rimskih bahanalija. Obi~aj se
odr`avao u nekoj od ve}ih pe}ina, u velikoj tajnosti,
no}u, tokom prole}a. U pe}ini se lo`ila velika
vatra, oko koje su u~esnici obreda igrali uz ritualnu
muziku lokalnih svira~a, goste}i se uz vino. U~esnici su dolazili po mraku, i odlazili po mraku, pre
svitawa. Mladi i stari: od devojaka do baba, od
momaka do o`ewenih. Svi su bili na isti na~in maskirani: odeveni u xakove navu~ene na glavu, koji su
dopirali do pojasa. Ni{ta na sebi drugo od ode}e
nisu imali osim tih xakova, na kojima su pri vrhu
napravqeni samo prorezi za o~i, nos i usta, a kod
`ena i prorezi za dojke. Niko nikog nije poznavao: svi
su bili jednoobrazno maskirani, ~ak i svira~i... Nisu
tu dolazili svi stanovnici sela, ve} samo oni koji su
to hteli...Za gozbu se prethodnog dana spremalo
pe~ewe, hleba, vino i rakija...Svira~i su svirali dok
velika kamara drva u najve}oj dvorani gori, velika
obredna vatra, i u~esnici su igrali u neobuzdanom
kolu...Svaki je mu{karac imao obavezu da sa sobom
ponese i powavu na kojoj }e voditi qubav sa onom koju
bude izabrao tokom no}i. Mogao je da izabere jednu
ili vi{e u~esnica, zavisno od svoga rsa...I svira~i
su, kad obredna vatra po~ne da jewava, u pauzi, kad
pe}inska dvorana po~ne da tone u pomr~inu mogli da
izaberu po neku u~esnicu i da se "omrse". Pre svitawa
su se u~esnici }utke razilazili iz pe}ine, svako
prema svom selu i svojoj ku}i, kao no}ni duhovi, i niko
vi{e nije govorio o toj no}i. Da li je, s obzirom na
promiskuitetnost te no}i, dolazilo i do polnih
infekcija, rodoskrvwewa, ne`eqenih trudno}a - to
je tajna. Da li su te seoske tajanstvene prole}ne
gozbe qubavi mnogo {ta spre~avale, pro~i{}avale;
da li se tokom jedne no}i godi{we istutwalo i
ispraznilo iz mu{akaraca i `ena mnogo {ta lo{e i
nei`ivqeno?
Ko to mo`e znati, osim onih koji su u tome
uzeli u~e{}a barem jedanput u `ivotu?
Platon u ~uvenom delu Gozba ili o qubavi
raspravqa o qubavi; rasprava se vodi na gozbi kod
atinskog kwi`evnika Agatona.Platon zna da se o
pravoj qubavi3 mo`e govoriti tek kod prisne
psihi~ke povezanosti dvoje qudi.
Na strnxawu, iskqu~ena je homoseksualna
qubav: kontakti su heteroseksualni. Ne mo`e se govoriti o qubavi u platonovskom smislu re~i, o pravoj
qubavi i prisnoj psihi~koj povezanosti dvoje qudi.
Pre svega zbog promiskuitetnosti. A zatim, {to jedni
druge gotovo ne poznaju. Zabrawen je razgovor i raspitivawe, upoznavawe. Strnxawe traje tokom nekoliko
________
3
"Eros - pi{e u Platonovoj GOZBI - je qubav za lepotom, te je otuda nu`no da Eros tra`i mudrost. - Uop{te
uzev{i qubav te`i ka tome da joj uvek pripada ono {to je
dobro . - Trudni su svi qudi i telom i du{om; i kada do|u u
odre|eno stawe, tada `udi da ra|a na{a priroda. A ra|ati
ne mo`e u rugobi, nego u lepoti. Jer zdru`ewe ~oveka i `ene
je ra|awe. A to je bo`anska stvar, i to je u bi}u koje je ina~e
smrtno besmrtan deo. - Koji dakle ho}e da ra|aju telom, oni
vi{e nagiwu `enama i predaju se tom obliku qubavi. A koji su
trudni u du{ama oni nagiwu {to du{i dolikuje da za~ne i da
rodi. - Ako se takav ~ovek nameri na lepu i blagorodnu i
obdarenu du{u, onda se on veoma raduje i telu i du{i, i
takva ~oveka odmah obasipa govorima o vrlini i o tome
kakav treba da je dobar ~ovek i za ~im treba da te`i, i sprema se da ga pou~ava. Takvi imaju mnogo prisniju uzajamnu vezu
nego {to je bra~na i tvr|e prijateqstvo, jer su lep{u i
besmrtniju decu zajedni~ki rodili. - Prema tome, kad se ko
preko prave qubavi prema de~acima uspiwe od ovih stvari na
zemqi i kad po~ne da sagleda onu pralepotu, mogao bi gotovo dospeti do ciqa..."
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(11)
no}nih sati u pe}inskom mraku. To jest, neki maskirani mu` mo`e poznati svoju maskiranu `enu, ali
ne}e wu odabrati, ve} neku drugu. Prole}ne gozbe
qubavi su prilika da momci i devojke bez `ivotnih
iskustava steknu prva seksualna iskustva. Na tim
gozbama se upoznaje drugi, tre}i, zavisno od `eqe i
fizi~ke kondicije... Strnxawe je na izvestan na~in
ne{to {to je verovatno ostatak hramske, ili
pe}inske prostitucije; odr`ava se jednom godi{we u
najstro`oj tajnosti i predstavqa tabu - temu...
Jo{ uvek se ponegde prire|uju strnxawa; u
vreme kad cvetaju ru`e.Prire|ivale su se u zabitim
krajevima Balkana, daleko od saobra}ajnica i puteva; znao je to Serafim Trimalhionov, jer odlu~iv{i
da `ivi kao kozar u kraju poznatom ne samo po
drevnim misterijama ve} i kao hajdu~kom
kraqevstvu, upoznao je mnoga okolna vla{ka
sela, obrede, qude, majstore i svira~e,
vodenice i vaqavice, ponore i potajnice,
klisure, upoznao je i pe}ine - nepoznate, koje
nisu obele`ene na geografskim kartama.
Upoznao je sve {to je vredelo upoznati u radijusu od tridesetak kilometara oko wegove
novopodignute ku}e...
Da li i strnxawe? Jer i on je ~ovek Erosa,
~ovek trudan i telom i du{om, vredan i uporan majstor, koji nije mogao sapiwati i sapeti svoju snagu samo
re`u}i kamen, brinu}i o kozama, zidaju}i ograde i
ku}e?...
Serafim Trimalhionov?To ime i prezime F.
Senkovi} prvi put ~uo je, mo`da tokom zime 1994.
godine, u ku}i nekih vla{kih doma}ina.
- Do{ao ovde jedan gospodin iz okru`ne
varo{i; otkupio stari kamenolom; ku}u kamenu sazidao u podno`ju kamenoloma, kakvu ku}u! Gaji koze, i
od toga `ivi. @enu i decu ostavio u varo{i; tamo
imaju stan; na varo{ su se navikli, a on, penzioner gaji koze. Ima ve} stado od tridesetak koza...Kupio i
nekih devet hektara u komadu ispod kamenoloma,
posna {umska zemqa, livade i {ume - jeftino, od
jedne {to radi u Be~u. Ona se udala u drugo selo, a to
imawe {to joj ostalo od pokojnog oca zapustila...
Prodala da ne pla}a porez, jer nema nikakve vajde od
wega... A gospodin Serafim se tu naselio, da gaji koze
i p~ele; doterao je i desetak ko{nica...Zna taj
gospodin i ku}e da zida od kamena, to je unosniji
posao od gajewa koza...Kad ne zida, on ~uva
koze...Sna{ao se ~ovek, vredan je, bedem snage i
voqe...
Kad je posle toga, u autu, pitao brata Aksela
Senkovi}a, ko je taj gospodin Rus
Serafim
Trimalhionov? - on se nasmejao.
- Ko ka`e da je on Rus? On je Srbin, ju`wak,
[op iz okoline Vrawa, Trgovi{ta, Pre{eva...
Godinama je radio kao pravnik, u jednoj od varo{ica
na Dunavu, u na{em kraju...Pa je nau~io da kle{e
kamen, nije se stideo da kao intelektualac nau~i
zanat klesawa od jednog starog Srejovi}evog majstora, {to je dozi|ivao Gamzigrad...Radio je jedno vreme
i kao direktor pravnih poslova u inostranstvu, zaradio devize, ali je bio pametan, znao je za jadac, nije ih
ulagao u Dafininu i Jezdinu banku...Majstor je
karatea, mo`e ovako, jednim potezom ruke, suparniku
u borbi `ivo srce da izvu~e iz grudi, ali je on dobar
i veoma plemenit ~ovek, nalik na an|ela...
- Da ti sve to nisi idealizovao, a? Mora da je
neki ~udak?
- Mogu da te upoznam sa wim...Pred penziju, on
je oti{ao u pedesetoj u prevremenu invalidsku penziju, nastanio se u okru`noj varo{i; i odmah je neke moje
prijateqe pitao:"Dobro, ima li u ovom gradu neki
intelektualac, neki ~ovek vredan razgovora i
dru`ewa?"
Rekli su mu: "Ima, dva brata, bra}a
Senkovi}i, jedan je u Beogradu, stariji, a drugi je
ovde..." Doterao se Gospodin Serafim, do{ao da se
upoznamo...Bio je dosta stariji od mene; rekao mi je i
da ne{to pi{e; dolazio je na kwi`evne ve~eri...ali,
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(12)
nismo se ne{to mnogo dru`ili... ^uo sam od drugih da
je istovremeno studirao prava i arhitekturu, a qudi
kojima je zidao kao penzioner (mada on uop{te ne li~i
na penzionera!) reko{e da je odli~an majstor. On je
pravio plan za ku}u, on je zidao, i zidao je da bude po
meri onih koji }e stanovati u takvoj ku}i...Me|utim,
tokom 1993. godine, u vreme one jezive inflacije, G din Serafim je, da bi izbegao sva poni`ewa postojawa, oti{ao i sagradio za sebe ku}u na obroncima
Homoqa, nabavio koze; izdr`avao je porodicu prodajom mleka i jari}a, jer je to donosilo realniji i ve}i
prihod od wegove skromne pravni~ke penzije... Jo{
dok je bio pravnik na Dunavu, osamdesetih, on je
merkao da kupi neko imawe, i kupio ga je prema
Mlavi...Mo`emo da odemo jednom da ga posetimo; da
vidi{ kako je jedan pravnik i potencijalni pesnik
postao preduzimqivi kozar...
Znao je da wegov brat Aksel voli da se {ali
i da pri~a neverovatne pri~e, i prihvatio je sve to
kao {alu...
- A da li ti je nekad ne{to pro~itao od onoga
{to je napisao?
- Znam da ima jednu kwigu pesama, ali nisam
~itao...Serafim je li~nost, sna`na individualnost,
posebna, netragi~na, `ilava srpska priroda. Potomak
Bolanog Doj~ina. Wegov stav je da su najboqi srpski
junaci bili oni, koji su i najve}e srpske neprijateqe
pobe|ivali wihovim oru`jem...Na wegovom stolu
ravnopravno stoje Srpske narodne pesme, BIBLIJA i
SATIRIKON Petronija Arbitra... Ho}u da ka`em:
wegovo prezime je srpsko, uvek ga zaboravim; ja sam ga
mo`da nazvao "Trimalhionov", zbog toga, {to iako je
veoma pobo`an i po{ten ~ovek, nije zatucan bogomoqac, nesnala`qiv tip...Naprotiv, ro|en je u jednoj
gazda{koj srpskoj ku}i...mislim u Pre{evu...[iptari
su u drugom svetskom ratu masakrirali deo familije,
ne sve. Wegov deda, koji je pre`iveo, sa svojim prijateqima, krvnike je kaznio kao u anti~kim dramama.
Sve ih je pobio, osim predvodnika, jednog [iptara,
kome je polomio noge i ruke, isekao tetive, i ostavio
ga u `ivotu. Serafim je kasnije, kao de~ak i mladi},
vi|ao kako se taj nesre}nik vu~e kaldrmisanim ulicama Pre{eva, sa`aqevao ga je ne znaju}i istinu... Taj
je nameravao da Serafimove
sase~e u
korenu...Pri~ao mi je jednom o tome; zapamtio sam
to...I mislim da je Serafim sazidao tu ku}u od kamena u napu{tenom kamenolomu na planini, ovde u na{em
kraju, ne da bi se obogatio na kozama, nego da bi
sa~uvao uspomenu na tog wegovog dedu koji be{e ne
samo ~uveni kozar ve} i ~uveni trgovac ovnovima,
ovcama i kozama...Veoma je zanimqiv, kao li~nost, kao
uostalom i Otac Tadej, u Vitovnici: treba da ih li~no
upozna{...
Serafima Trimalhionova Filip je upoznao uo~i uskr{wih praznika 1998. godine, na wegovom
posedu. Kada je imao punih pedeset i {est godina.
Sklowena od glavnih puteva, u ucepu homoqskih brda, bila je ku}a Serafima Trimalhionova.
Sagra|ena od kamena, na dva sprata. Takva ku}a na
Dediwu bi bila prava, milionerska vila. Serafim je
doveo struju sa razdaqine od nekoliko kilometra.
Tu ku}u ne mo`e{ videti, sve dok joj ne
pri|e{ na dve stotine metara.
Bila je na zaravni, u podno`ju jednog kamenitog brega, u polukru`nom ostatku nekada{weg
kamenoloma, ne ve}em od 5 ari. Taj kamenolom su
Vlasi zapustili odavno, jer je iz stena koje su razbijali dinamitom, izvirao potok. Ne velik...
Tu je Serafim sazidao ku}u, od kamena, koji
mu je bio na dohvat ruke; kamenu ku}u ne mawe
rasko{i od pa{inog konaka u Vrawu. Ispod ~itave
ku}e je bio veliki mra~ni podrum pun xakova cementa...Letwa kuhiwa...Zidaju}i tu gra|evinu, Serafim
se kao majstor poigravao. Nije {tedeo kamen i cement.
Sve je u toj ku}i bilo rukotvoreno wegovom rukom,
stolice, stolovi, kreveti, ne i prozori...U prizemqu
je bila velika gostinska soba, sa velikim gostinskim
stolom, koji je mogao da primi osamdesetak gostiju.
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(13)
Koliko je i bilo crnih stolica od bajcovanog bagrema... Tu je bila i Soba za razgovor, ne{to mawa, ali
zidana zidom koji je bio debeo metar i dvadeset...Tu
je bilo i prostrano kupatilo, duboko metar i po, koje
je Serafim ru~no izradio...
Da, iz velike gostinske sobe, u kojoj je bio i
veliki kamin, stepeni{te od suvog bagrema, vodilo je
na prvi sprat, kao na galerije kakvog muzeja. Tu je bilo
soba za wegovu `enu i decu. A na posledwem spratu
bio je ~ardak ni na nebu ni na zemqi - prostorija u
kojoj je Serafim provodio svoje slobodno vreme, pisao ili
slikao, ili spavao, ili ponekad gledao svitawe na
planini, maglu iznad paprati ili grmana, jer nau~io je
da se budi u svitawe i obilazi koze kad se
koze...Svojim rukama je na kamenu naslikao Svete
ratnike... Od fabri~kog je u toj sobi bio samo du{ek
- na krevetu ru~ne izrade... Sa prozora ~ardaka
pogled je pucao u daqinu; moglo se kad je vedro videti ~ak do plavkastih vrhova planina preko Dunava...
Hteo je kozama, kako re~e, da sazida
svetili{te, kao wegov "pradeda", ali je od toga odustao, jer je, razbijaju}i dinamitom kamene blokove za
ku}u, otkrio malu pe}inu, od stotinak kvadrata, koju
kao da je sam Bog stvorio, za kozji stan. On je tu pe}inu
pregradio, napravio prostorije za skozne koze, za
jari}e, za jarce, ~ak i za jato koko{aka i }uraka:
"]urke ovde leti ne treba ~uvati i vra}ati - samo
ih treba pustiti rano da love skakavce i gu{tere,
insekte i da pasu, jer ovde ima svega u izobiqu!" Sam
je vrata napravio na pe}ini od nagorelih bagremovih
dasaka. Napravio je i ostavu za hranu, za koze preko
zime, i za slamu. Ne prodaje mleko, jer se ne isplati,
nego pravi "poga~e" koje mogu da potraju i po nekoliko
godina, i koje prodaje po komadu 20 DM. "Ne mogu da ih
proizvedem koliko se tra`e! Isto tako, mislim da bi
bilo pametno, da ovde podignem i jednu farmu od 5000
nosiqa, kako ve} neki seqaci rade u okolini
okru`ne varo{i - tu je dnevna zarada oko 1000 DM. A
mese~na i ~itavih 20000 DM. Zato prezirem sve one
na{e qude, koji su oti{li na Zapad, i slu`e za tri~etiri hiqade maraka, {to se ne vrate, i ne rade kao
farmeri. Bili bi prava srpska gospoda i kne`evi!..."
"Osnova ovog mog dvori{ta je kamena; oko pet
ari. Kao {to sam dinamitom razbijao kamen, da bih
iskopao velike podrume za ku}u, tako sam na isto~noj
strani, uz pomo} eksploziva, iskopao ribwak, oko
osamdesetak kvadrata. Sproveo sam deo vode iz
stene iznad ku}e u ku}u, a deo u ribwak; poribio ga
{aranom i pastrmkom...Voda oti~e iz ribwaka, jer ima
pad; oti~e vi{ak i natapa livadu; kao {to oti~u iz
ku}e otpadne vode u septi~ku jamu, koju sam iskopao
jedne zime, stotinak metara ispod ku}e...Prirodu
treba upoznati dobro i onda se koristiti na razuman na~in svim wenim preimu}stvima..."
Vade}i kamen iz podruma stare ku}e, vlasnika koji je umro sedamdesetih, otkrio je - porodi~nu
riznicu: pu{ku preloma~u i jo{ ne{to od naoru`awa i
dvadesetak velikih terezijanskih dukata. Dukatima
je platio - dovo|ewe struje, polovni traktor sa
prikqu~nim ma{inama i prikolicom. Pu{ku je prijavio i legalizovao, "jer na planini no}u, za svaki
slu~aj, treba imati ne{to za eventualnu li~nu
odbranu, po{to je ovo poznati hajdu~ki kraj".
Za{to je ba{ tu digao ku}u?
"Zato {to je ovo mesto kao stvoreno za to.
Kao mlad pravnik, otkrio sam ga slu~ajno...Vozio sam
moju devojku na izlet, ne kao moje kolege i vr{waci u
restorane niz Dunav, nego smo se vozili autom preko
bregova, daqe od Dunava, preko Peka, sve do
Mlave...Tu u tom kamenolomu, moja devojka mi je jedne
ve~eri postala i `ena...ona je to i zaboravila...ha ha - ha... Ona je Vlajna, i ona je krivac, {to sam ovu
ku}u ovde sazidao...Sad je ona u gradu, ali ~im zajeseni, i preko zime, sve do prole}a, dok ne procvetaju
divqe tre{we, ona `ivi sa mnom, ovde..."
Serafim nije dr`ao do mode; ruke su mu bile
pune `uqeva, grube. Ko bi rekao, ko ga prvi put vidi,
da su pred wim, kao pred sposobnim pravnikom,
drhtali u sudnicama, u sporovima koje je vodio godi-
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(14)
nama, drugi pravnici i sudije? Bradu nije brijao, ali
je nije ni pu{tao da izraste.
U blizini ku}e je uspeo da presadi nekoliko
tre{awa iz okoline Vrawa, nekoliko vi{awa. A na
samom tom po~etku uzvi{ene zaravni gde je podigao
ku}u, stojao je jedan skoro osamdesetogodi{wi hrast
lu`wak, kao zapis, kao ~uvar. I ne daj Bo`e da nekom
na belom svetu padne na pamet da sru{i to zavetno
drvo, jer bi ga Serafim ustrelio sa prozora wegovog
~ardaka...
*
^inilo se da je osobewak i ~udak, ali mo`da
u ~itavom po`areva~kom okrugu nije bilo prirodnijeg
i preduzimqivijeg ~oveka?...Vi{e je cenio svoje koze,
i poneke od svojih vr{waka, prvih suseda, vrsnih
doma}ina, od svih srpskih pesnika i pisaca druge
polovine HH veka...Vi{e je voleo neka mesta u
Starom i Novom Zavetu i Trimalhionovu gozbu od
Petronija Arbitera, nego Fransoa Rablea i ULIKSA
Xojsa, mada je Rablea voleo da ponovo ~ita...
"[ta je danas ostalo od Petronija Arbitera?
Petronije - ima jedan koji se tako zove, skoro da je moj
vr{wak, u susednom selu, penzioner, upravnik biv{e
zem. zadruge; utucava dane u kr~mi ili agituje za SPS
pred izbore...ha - ha - ha!...Sa~uvaj me, Bo`e, takvih
agronoma! Eh, kakvi su na{i dedovi bili znalci i
zemqodelci...Ovde je sasvim zatrvena svaka plemenita doma}a sorta! Moravka, prokupac! Prokupac jeba~ i opra{iva~ vinograda divni! Jedan ~okot
mo`e da opra{i hiqadu drugih ~okota. Poku{avali
su Francuzi da ga gaje, ali malo morgen. Ne odgovara
mu ambijent i klima...Kakvo se vino jo{ na svetu mo`e
uporediti sa prokupcem? Ili, gde se jo{ mo`e na}i
boqa prepe~enica, ispe~ena od {qiva moravki i
ranki?...A ovde su sve to zatrli, zbog {qive stenlej
i gaje nekakve hibride...Ne umemo da cenimo svoje i
uop{te ne poznajemo na{u pravu sortu i
istoriju...Poturili su nam kroz vekove toliko falsifikata...Imamo toliko tih slavnih Milo{a, a to
nismo mi, ti Mi - lo{i, mi smo ne{to drugo...Kao {to ni
Kosovo nije Kosovo, ve} Izmornik...Na{a najdubqa
su{tina i istorija je u na{im izvornim imenima..."
Slu{ao je Filip toga ~oveka, za koga nije postojao poraz ni ustuknu}e - bio je pravi, ali retki
predstavnik rasnog u srpskom rodu. Fizi~ki izuzetno
sna`an; tu snagu nije mogla sapiwati u wemu u wegovom `ivotu samo `ena, ni intelektualni rad, ozbiqan
pravni~ki posao, ve} i te`ak fizi~ki rad, onaj
najte`i, zidawe kamenih ku}a... Stojao je Filip
ispred Serafimove kamene ku}e, na kojoj bi mu pozavidele i vrawanske pa{e, na jednom od obronaka
Homoqa; gledao u daqinu, u more rascvetanih
vo}aka ili u ozelenele grane hrastova lu`waka na
samom ulazu u dvori{te, koje je Vla{ki Doj~in ogradio lepom kamenom ogradom, koju je sam sazidao...
"Francuz Lamartin, pesnik i putopisac koga
nisam ~itao, opisao je [umadiju sredinom devetnaestog veka, kada je putovao od Beograda do Ni{a.
Vozio se na kowskoj zaprezi kroz guste {ume, kroz
koje su se sun~ani zraci te{ko probijali...Eh, sklop
{uma je bio takav da je put prolazio kroz mra~ni
tunel - ali te i takve {ume su nestajale, nestale,
nestalo je ~itavo jedno bogatstvo.. Poznato mi je,
hrastova starih vrsta ima tu i tamo, razli~ite
starosti. To su mahom usamqeni primerci koji se
nalaze po poqima i {umama, kao i ovaj hrast lu`wak
na ulazu u moje dvori{te...On mo`e potrajati jo{
trista godina, i vi{e, ra~unaju}i od ovog trenutka
kad pri~amo o wemu...Volim to staro stablo: tu
koru uzdu`nu na stablu ispucalu po brazdama...On je
za mene `ivi ~uvar i `ivi spomenik... On }e tu stojati
i olistati svakog prole}a, i kad iz nas bude nikla
trava, ili neka divqa {qiva...Nijedan va`niji
doga|aj iz pro{losti nije vezan za ovo drvo.
Doga|aj je bio kada sam ja odlu~io da u wegovoj blizini sagradim kamenu ku}u...Zaklowen je od
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(15)
vetrova...Ne}e se osu{iti, kao mnogi drugi; i zato mi
Srbi treba da se molimo ovom i ovakvim drvetima, ne
kao idolopoklonici, nego kao qudi koji znaju da je
hrast lu`wak na{a svetla sudbina i karakter...Na{
za{titni znak...
Tu su i pre dve hiqade godina morali biti
hrastovi lu`waci, jer ovaj hrast nije mogao ni}i ni
iz ~ega; naprotiv. Nikao je iz dobrog i pravog korena...Ponekad, no}u, kad se koze koze, kad se neka
okozi i kad ja bdim u pe}ini, pa se vratim, obavezno
do|em i stanem u no}noj ti{ini ispod ovog hrasta, i
oslu{kujem...ti{inu vekova...Odavde je zvezdano
nebo tako mo}no i divno, skoro na dohvatu ruke, da
bih i {apatom mogao razgovarati sa dalekim zvezdama u kosmosu...nikada nije takvo u velikim, ili
malim gradovima... Mo`e u wima ~ovek da urla, da
vi~e koliko ho}e, i da priziva nebo i zvezde, {to
poneki romanti~ari i pesnici, podnapiti, i ~ine, ali
ih zvezde ne mogu ~uti..."
- Tito je doneo zakon protiv koza i uni{tio
ih, a Milo{evi}, vo|a na{, penzionere uni{tava!
- Doma}ine, pusti politiku, glave nam je
do{la! - dobaci Aksel.
- Stvarno, ovaj dan je nezaboravan, nemojte da
ga pokvarimo politi~arewem. Jer svako od nas ima
svoje simpatije; to nam je u krvi; devet Srba - deset
politi~kih partija! - re~e jedan od prijateqa koji su
tu zatekao.
- Dobro, da vas ne{to pitam: kada ste
posledwi put videli koze u va{im dvori{tima?
- Ma, kakve koze! Srbija u 21. vek treba da
u|e, kao i ostale male zemqe Evrope, svojim komparativnim prednostima podnebqa, uravnote`enim
razvojem industrije, poqoprivrede i nau~no - umetni~kim potencijalima... - re~e novinar R.
- Nema povratka na staro! Selo je
propalo...Mrtvo se ne mo`e o`iveti... - potvrdi Z..
- Da, da... a ja bih da vam pone{to ka`em o
sudbini koza...Jedna dobra koza u gladnim godinama,
mo`e da prehrani ~etvoro~lanu porodicu! Dve osmo~lanu. Tri - dvanaesto~lanu. Pet - ~itavu
zadrugu. A stado dobrih koza, pedesetak koza, mogu
da prehrane ~itavo selo! Za{to je Tito doneo zakon
protiv koza? Za{to ih je uni{tavao? Zato {to su koze
pre rata u~inile {ume Jugoslavije prozra~nim? Pa
partizani nisu mogli da se sakriju od?...Mo`da?...A
pre }e biti da je uni{tavao koze da bi, pragmati~an i
lukav kakav je bio, jugoslovensku sirotiwu doveo do
prosja~kog {tapa i gladi...Pre rata je bilo vi{e koza
i ovaca, nego stanovnika Jugoslavije...Ako ne znate,
slu{ali ste va{e babe i dede, pri~ali su vam, morali
su vam pri~ati, da se na selu nije `ivelo lo{e...Niko
nije bio gladan, osim len{tina, propalica i baraba...
A ni oni nisu bili gladni...Nestale su koze
dekretom, potezom pera i ma~a nove vlasti, i {ume su
postale pra{ume...A sela su se vremenom postarala, i
u wima odavno nema radosti i beri}eta...Na ra~un
koza su se pravile sprdwe; mnogi su pohrlili u
gradove. Previ{e seqaka je oti{lo u gradove gde je
`iveti lak{e bilo dok je Tito dobijao kredite, dok
smo `iveli na kredit...Pa je jedno vreme u Jugoslaviji
bilo vi{e divojaraca i divokoza na planinama, nego
koza po selima. Me|utim, koza je, kao i krava, sirotiwska majka! 1993. godine, kada sam oti{ao u penziju,
moja penzija je vredela 10 DM. Dok bi mi po{tar doneo
milijarde i bilijarde penzije, dok bih ja to u `urbi
zamenio za marke - dobio bih oko 10 DM. Pa dobro,
nekad i 15 DM. Ali, nikad vi{e od toga...Radio sam,
kao i milioni drugih, trideset godina po{teno, bez i
jednog dana bolovawa, i na kraju - penzija mi je bila,
1993. godine, oko 10 - 15 DM, naravno, ako bih po`urio
da na vreme zamenim apoene milijardi i bilijardi
dinara koje mi je po{tar doneo! Tito je likvidirao
koze, a Milo{evi} nas je u~inio milijarderima!
Zbog toga na{eg Vo|u treba proglasiti
najve}im vladarom u srpskoj istoriji i finansijskim
genijem! Gde to jo{ ima u svetu? Koji je to ~ovek u truloj Americi dobio na lutriji tolike milijarde,
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(16)
koliko po{tar donese svakom srpskom penzioneru?
Svakog meseca!
^ujte, pa Tito i Milo{evi} su to samo
mogli; treba im podi}i spomenike za ve~ita vremena!
Verujte mi, humora radi, podvla~im, ove vla{ke
gozbe ne bi ni bilo ovde da nije bilo Tita i
Milo{evi}a! Hvala im, kao i mom dedi koji je pre rata
gajio na stotine koza i ovaca, jer su me podsetili na
detiwstvo, i na moga pokojnog dedu, one predivne i
prelomne 1993. godine. Moj deda nije ~uvao pare
ste~ene na kozama i trgovini u bankama onda{wim,
ulagao ih je u ne{to konkretno, a kad je ne{to preostalo od gotovine, to je ~uvao u slamarici.
Slamarica je najboqa seqa~ka i srpska banka... Znao
sam za jadac, jer nisam zaboravio ni oca ni dedu, ni
sve moje dedove i pradedove sedam - osam generacija
unazad: koze su im bile sudbina, trgovina, naro~ito
trgovina svetlo{}u!
Devize koje sam zaradio, rade}i kao pravnik
po zemqama tzv. nesvrstanog sveta, ~uvao sam u slamaricama. Krajem prole}a 1993. godine, otputovao sam
na jug Srbije, prema Vrawu, u zavi~aj mojih dedova, i
kupio deset koza i jarca, rasnog, od one sorte koju su
gajili moji dedovi, jer Tito nije uspeo sve da uni{ti. I
najmo}niji i najokoreliji vladar ne mo`e sve da
upropasti : uvek ostane neka nit...
- Danas je moje stado mnogo ve}e, naravno,
hvala Bogu, i mi se gostimo zahvaquju}i onom {to
preti~e ovde, jer gde ima preticawa i vi{ka, mogu}e je
qudski `iveti i dostojno do~ekati prijateqe i svojtu...
- Koze mogu poboq{ati na{u sudbinu, a ne
Tito i wegovi podrepa{i i naslednici. Jer, svaka moja
koza okozi najmawe tri jareta, a ovca samo jedno
jagwe; retke su ovce koje se blizne. Ovcama su potrebni prostraniji pa{waci, a koza rado brsti i burjan.
Koza je na{a sudbina, dobro~initeq, zvezda, ovca,
june, riba, pe~at, leba mek kao pamuk. [ta ima ~istije
i zdravije od koze? Zdrave, kao dren? Zdrave, rumene
kao jabuka? Zelene kao vir zelen? Na{ vo|a ne}e nas
spasiti, ve} koza. Gospodo politi~ari, gospodo pesnici, dr`ite govore u ~ast koza, pevajte himne kozama!
Kad Srbija zapati deset miliona koza, ili
jedanaest miliona, onda mogu da umrem, jer znam da se
obnovila. Ja sam kozoqubac, ja nisam budala kao
kozomrsci! Kozomrsci su se namaskirali kao bradorci, a narod to uhvatio kao da je istina!...U parlamentima sede kozomrsci, doveo ih je ili izabrao
Novi Kaligula, a nema ni jedne koze ni za lek!
Srbi idu kao muva bez glave.
Seqaci nisu vi{e pravi seqaci, ve} polutani.
Ako neko i zaluta u {umu, ide po {umi kao
nezdrav.
Naravno da su prole}a i leta i jeseni
prekrasni na planini, ali ja volim zimu, zato {to
zima ide kao o{tra sabqa...
Ne trebaju nama magarci, ni magare}a rabota.
Ve} koze, stada koza. Ne la`ovi, jer la`ov la`ova
tra`i. Ve} oni koji su zasukali rukave i rade, i vole
da rade, jer to bog ne brani...
- Koza prava, doma}a sorta {to poti~e od
divqih koza, sa rogovima slabo zavijenim unazad,
angorska, sanska plemenito rano zrela, ili balkanska primitivna, kasno zrela jednobojna ili {arena...
Srbija }e izumreti od gladi i gluposti, ako
se ne okrene kozama. Dosta je bila most, da je svaki
gazi. Svi eksperimenti i ma|ioni~arski trikovi, svi
hokus - pokusi, ovde su isprobani. Ako neko ho}e da
bude boqe, neka gaji koze, neka uzme nekoliko...
[ume su ionako opustele i nema ko da ih
brsti i ~isti. Mnogi su putevi zarasli travom, i nema
ko da je pase. Ako sa~uvamo zanat gajewa koza i on }e
nas. Jer gde ima koza, tu ima i ovaca; tu mo`e biti i
}uraka i paunova, i ribwaka! Gde ima u izobiqu
surutke, tu mo`e biti i krdo suprasnih
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(17)
krma~a...Ako }emo pameti da nau~imo na{ narod,
zapovedimo svakom dembelu da gaji po deset koza...
- Mnogi misle da je Tito bio na{a sudbina;
najlak{e je svaliti sve na drugoga kad umre; socijalizam je zlo, a zlo ne radi ni{ta u pola. Socijalizmu
se mogu suprostaviti i pobediti ga ne takozvane
demokratkse opozicione partije, u kojima sede
biv{i razo~arani komunisti, ve} - koze. Srpske koze
imaju ve}u harizmu i od Tita, Milo{evi}a, i od svih
opozocionih prvaka! Narod je zid, a taj zid ru{i
vlaga, lewost, dert i tuga. Za svaku boqku ima travka, tek vaqa da zna{ da je na|e{. Na{u }e boqku
izle~iti samo milioni koza. Mogu ovde da do|u u ne
znam kakvu pomo} trideset miliona Kineza, ali
xaba: Srbija }e biti jaka, kad bude imala dvadeset
miliona koza. Pet koza po glavi svakog stanovnika!...
- Imamo mi mnoge pametne qude, Srbe, ali: ko
mnogo zna mnogo i pati i nigde ne mo`e da se strati.
Nama je potreban neko pokretan kao koza, ali i stamen
kao ovaj lu`wak nad na{im glavama... Takav se nije
jo{ rodio, ali rodi}e ga neka kr{na kozarka, pameti
bistre...
- Bra}o Srbi, lewost tro{i du{u kao r|a
gvo`|e!
Plodnim kozama i dobrim `enama noge da
perete i tu vodu da pijete!
Koga se bojite? Policije, politi~ara na
vrhu i wihovih podrepa{a? Eh, lovac je da lovi, a
prepelica da se ~uva! Mnogo je budala, jo{ vi{e
lewivaca - pa, {ta, zar je to razlog da sedite
skr{tenih ruku i da ne gajite koze? Ili ovce?
Vredni i mudri sa len{tinama i budalama `ive. U
`itu uvek ima kukoqa, ma koliko ga trebili...
- Na{i politi~ari pri~aju koje{ta, svaka je
koza pametnija od svakog me|u wima. Oni ne znaju da
nevoqa broda ne tra`i; ne gledaju da svoje va{ke
trebe, no brinu kako }e svet i dr`avu da ure|uju.
Eh, eh, ne goji se prase uo~i Bo`i}a! Nije
svako brvno most. I ne treba niko da zna {ta se u
kom{ijskom loncu kuva...
Koze znaju da s bregova naj~istiji vetar
duva, a i svakoj bukvi je jasno da p~elu i devojku ne
mo`e{ vezati.
Ne ~itam novine, i nau~io sam da u }oravoj
zemqi i slepi kowi prolaze. U radina ~oveka - komadina. U neradina - ni bajata slanina. Ratarove su ruke
crne, kao moje, ali on se gosti belom poga~om. [ta }e
Srbima Vo|a: trulo drvo direk ne biva. Srbima je
potreban sto`er, da plaste seno, da gaje koze i
ovce. I za{to toliko galame po novinama: svaki rod
ima po jednog izroda?
- Narod zna da {to vuk du`e na jedno mesto
sedi, rep mu je sve poduga~ak. Pa kad to zna, {to ne
radi {to treba? Ne mo`e neko drugi wegov glavni
posao da posvr{ava. Pa kad je to bilo? [to mo`e
ne{to danas da se orabota za{to bi se ostvqalo za
sutra?
Narod ne treba `aliti; wemu je potrebna
lakrdija... ^ovek se bije lakrdijom, a vo stupcem...
Ali mi danas nemamo vi{e volova, ili ih imamo mnogo
po gradovima...Da bi se stekao dobar par volova, prvo
treba po~eti sa kozama...Kowa je tako malo po srpskim
selima, kao i koza. Vi{e je kowa po gradovima, mada
su i tamo pretkle samo rage...
Ima i takva poslovica: Fali selo, a `ivi u
gradu... Treba utvrditi kad je nastala. Mi treba da
`ivimo u selu, a da falimo gradove... ^uvati se
treba gradova, kao zlokobne `ene, kao otrovne zmije,
kao r|avoga druga, kao suvoga luga, kao rasipni{tva.
Mo`da }e na{i gradovi postati zaista
vredni hvale kada Srbija u selima bude imala dvadeset miliona koza? Sad imamo mnogo vi{e bede i
gor~ine, pa i va{i, i bolesnih, nego koza! Ko {tedi i
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(18)
{ta da {tedi? Na{i dedovi su znali da je {tedwa,
mnogo vredna. [to je vaqalo u ku}i u crkvu nisu
nosili...
- ^itavog ovog HH veka vi~u usjaktelih pogleda: Progres! Progres! Znamo {ta je koza, i znamo ako je
plodna da }e ojariti tri ili ~etiri jareta, i da }e
slede}e godine kad jari}i porastu i oni ojariti po tri
ili ~etiri jareta, i da }e posle nekoliko godina,
na{e stado od pet koza postati stado od pedeset! To
je napredak stvarni i to se vidi.
Zar je to progres: svi ti seqaci, toliki, preseqeni u gradove i varo{i? Jesu li u wima sre}ni,
siti i zadovoqni?
Da li vi{e ili mawe rade? Ako rade vi{e,
gde je vi{ak? Eh seqaci, bra}o moja, uzdajte se u se i
u svoje kquse, nemojte da vas tu|a ruka vodi, tu|a
ruka svrab ne ~e{e. Jeste li vi gospodari u va{oj
ku}i ili va{a `ena? Eh, te{ko mu`u kome `ena
lonac natakne na glavu! To je moderno i progresivno,
zar ne? Pazite, u kakvo ste se kolo uhvatili, onako
}ete i da igrate...
Decenijama je igralo jedino VRZINO KOLO,
kako neke ovde re~e s pravom; a eto, koze ili ov~ice,
mogu nam pomo}i da ne |ipamo vi{e do iznemoglosti i
xaba, ve} da zaigramo u Povratnom kolu, jedinom kolu
vrednom igrawa.
Ne ~inimo to hitro, jer odve} hitar sre}u
presko~i.
Hitawe, gotova smutwa.
Na{i dedovi su znali mnoge zanate, potrudimo se da nau~imo barem nekoliko, znaju}i pri tom da
zanat majstor ne daje dok sam ne ukrade{...
2
IGUMAN
KOZJEG SVETILI[TA
Serafim Trimalhionov nije prihvatio da
nastavi da `ivi pse}i `ivot, a to je onda kad ~ovek ne
radi ni{ta i uzaludno o~ekuje da mu sa neba padne
gola devojka ili milion maraka - ta najpopularnija
valuta u opusto{enoj Srbiji: i{~upao je sebe iz korena, kada je bilo najgore, tokom leta 1993. godine, kao
biqku iz saksije, i najzad se odvojio od {ugavih
bezbrojnih i apati~nih stada kraja Epohe Hokus pokusa.
Na{ao je ravnote`u ne u tome da sve rasturi,
ve} u zidawu i gajewu koza - daleko od grada. Verovao
je da }e nevoqa i nesre}a naterati i mnoge druge da
krenu wegovim stopama i nastojawima, i nije bio glup
~ovek da ne vidi da se to ote`e, kad su u pitawu mnogi
drugi, ve}ina stanovni{tva Srbije, i ne samo Srbije,
ve} i svih biv{ih socijalisti~kih ili komunisti~kih
zemaqa, onih iza tzv. Gvozdene zavese, da se to
poprili~no ote`e...
Qudi kao on, trebalo bi da su pustiwaci; on
je mo`da `ilavi iguman Kozjeg Svetili{ta, namerno
ne ka`em: manastira... Razumeo je sebe, svoje vreme,
svoje savremenike, razumeo je svoje pretke i sve
gre{ke pro{losti i sve nastranosti bogomoqstva:
sazidao je ku}u od kamena, kao dug detiwstvu i uspomenama. Sazidao je svojim sna`nim rukama. Pu` se
ra|a sa ku}om na le|ima, u koju uvek mo`e pred opasnostima i nevremenom da se povu~e, ali svaki `ivi
~ovek treba sam sebi da sazida ku}u, a on je uspeo da
sazida jednu rasko{nu i trajnu, prema planovima ku}a
wegovih pradedova...
Taj ~ovek je pisao stihove ne da bi postao
slavan ve} da ostavi svedo~anstvo da je lepo
sawati i da on to mo`e raditi. Sawao je snove i
pretvarao ih u zbiqu.
U rukopisnoj zbirci igumana Kozjeg
Svetili{ta Vla{ka gozba bilo je dosta pesama i
poetskih zapisa napisanih iskreno i duboko... [ta
drugo da se ka`e? ...Sasvim je dovoqno to...Hrast
lu`wak u blizini igumanovog Kozjeg Svetili{ta
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(19)
imao je svoju stvarnu i prirodnu istoriju, ali i svoju
simboli~nu funkciju, koje su bili svesni i na{i
drevni preci, ali koje je svestan i jedan savremenik,
majstor, kozar, biv{i pravnik, i potajni poeta...
Hrastovi lu`waci, to su za{titni znaci
prave Srbije, one koja polako i nepovratno nestaje.
Koze. Ovnovi. Ovce. Sviwe. Utrine i {ume.
Reke plahovite i jezera. Planine. Visovi.
Ostaci kula kamenih. Kule Ivana
Kosan~i}a.
Rtaw. Homoqe. Kopaonik. Rudnik. Zlatibor.
Stara planina. Radan. Suvobor...
Manastiri, preostali, u ucepima brda...
Nikada nisu dovoqno po{tovali prirodu
Srbije putopisci, pesnici i srpski pisci, kao
uostalom i mnogi qudi drugih profesija. Za{to?
Jer nisu seqaci srpski: jer ne umeju da stanu pred
stvari i predele i puste ih na miru...
Komunisti, progres, industralizacija, u jednom vremenu koje nije daleko, zagalamili su: s tim je
sada gotovo, ume{a}emo se! I - ?
Srbija na svu sre}u nije jo{ uvek zemqa
pustiwa i razvalina, iako je tome sve bli`a:
upropa{tena je me{awem!
*
... Koliko je od wih, makar kraj vikendice
(ako je imaju) zasadilo u svom `ivotu svojom rukom
sadnica tre{awa, {qiva ranki, duwa, mu{mula, ili
~okota prokupca? Da li uop{te znaju za prokupac i
moravke {qive? Oni koji misle da je Srbija na tezgama Zelenog Venca, ne poznaju ni pedaq svoje zemqe...
Najvi|eniji Srbi su postali najve}i prevaranti i
majstori izvrdavawa te{kog fizi~kog rada. Ne
mo`e se na lak na~in do}i do bogatstva; nikada
Srbi, osim prevejanih ratnih i svih drugih {pekulanata, nisu na lak na~in sticali boagstva: ve}
mukotrpnim radom velikih oporodica, velikih porodi~nih zadruga, radom pet i vi{e pokolewa...Sve
odlazi onako kako je i do{lo, zato nepo{teni bogata{i kad tad propadaju...
Srbija je bolesna, a ako je bolesna, onda mora
izbegavati samo}u...
(Bolovi od uvi|awa su, kao od pri{ta strahoviti. Te bolove je Serafim Trmalhionov, kao
~ovek i kao pesnik, savla|ivao ne u~lawuju}i se u
politi~ke stranke, ~ija su usta bila puna re~i o
obnovi
svega:
tradicije,
demokratije
i
privre|ivawa, ve} zidawem kamenih ku}a, gajewem
koza i pisawem stihova "za sebe i svoju du{u".
Izabrao je obronke Homoqa za svoje stado
koza i za svoje bodro starewe, ne da bi mogao da vi~e
u planinskoj samo}i, nego da bi video Srbiju u celini
kakva jeste i kakva mo`e da bude, ako seqaci - ne
svi, ali u svakom selu ima desetak koji bi mogli to,
po~nu da slede wegov primer. Ako je mogao on, biv{i
pravnik i penzioner, za{to to ne bi mogli seqaci bedemi snage i ~uvari nacije?
Serafim Trimalhionov je bio zadovoqan i
siguran ~ovek u sebe, jer je gradio i stvarao ne{to, za
{ta je ve}ina u zemqi verovala da je izgubqeno i
izbledelo. Posledwi `ilavi otpadak Epohe Hokus pokusa nije odvukao wega, kao mnoge druge znane i neznane, sa sobom... To je ono glavno.
Najboqe dru{tvo mu je bilo dru{tvo planine, {uma i koza, krupnih pasa, kamena i hrasta
lu`waka, nepresu{nog izvora...To je veliko i pravo
dru{tvo u kome mu se retko de{avalo da bude
usamqen. Ponovio je u pedesetim svojim godinama
uspeh svojih pradedova, ne mare}i za ~u|ewe prostog
sveta i seqaka - polutana. Takvi su lo{i i odro|eni;
mogu se kupiti za sitne pare i najjeftinija
obe}awa...Hiqadu takvih primera, takvih upornih i
razumnih vrednih qudi, mogu spasti onu Tre}u Srbiju,
Srbiju budu}nosti, ako znaju da su u vezi, ako se
pove`u i budu potpora jedni drugima; ne vlade soci-
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(20)
jalista, ni onih koji }e do}i posle socijalista...
Srbija }e u 21. vek u}i kao bolesnik, koji
le`i potpuno nepomi~no u posteqi. Kada bolest i
besmisao postanu toliko nepodno{qivi da ne{to
mora da se u~ini, evo {ta }e raditi:
Demonstrira}e, tu}i}e jedni druge, razbijati
lobawe, verovatno i ubijati jedni druge, umesto da
ne{to stvarno urade.
Da sprole}a ne{to urade, kao {to seqak
uvek radi...Ubijawem se ne privre|uje, ve} orawem,
sejawem i sa|ewem, gajewem `ivotiwa i vinograda...)
- Dlanovi pravih Srba danas, i uvek, su
`uqeviti. Srbin se ne stidi te{kog fizi~kog rada,
vowa {tala, sviwaca, kozarnika, ov~arnika, stajskog gnojiva, baru{tina i ritova; trulih
paweva...Kod onih kojima je Bog podario fizi~ku
snagu i snagu uma, i koji `ure preko petka i subote i
nedeqe, da ne{to urade na svojoj wivi, ili u
ba{tici, vo}waku, {umi, razvija se jedno od najboqih svojstava radinih qudi...Stvaralaca...
*
Istina je u onom {to je skoro uni{teno, ~ega
skoro da vi{e nema: u prokupcu - opra{iva~u vinograda, u moravki {qivi, od koje se pravi najboqa
prepe~enica na svetu, u hrastovima lu`wacima, u
znoju lica svoga i napornom radu od jutra do
ve~eri... u napu{tenom zemqi{tu, koje vapi da mu se
vrate...Besmisleno je o~ajawe: vratimo se
zemqi{tu, obnovimo sala{e; obnovi}emo tako i
dr`avu. Jer zemqi{te koje se obra|uje dopu{ta da
se na wemu gaje sve mogu}e nade. Na zemqi{tu i na
kamenu se mo`e graditi, i ja sam svojim rukama sagradio ku}u od kamena.Tako sam spasio sebe. Imam svoje
uto~i{te i utvr|ewe; nisam gladan i nikad ne}u
biti. Imam stado koza, imam pun ribwak.
Trideset godina sam radio kao pravnik i sve
je lebdelo u prostoru; sve je bilo nestvarno, kao
ku}a bez tavanice i bez poda. Tu niko nije mogao
`iveti, tu je stanovao samo la`ni duh koji je, nadam
se, nepovratno i{~ezao. I{~ezao....
Tako je pisao Serafim Trimalhionov.
Du{a ve}ine Srba obo`ava da pliva - ne idealizujmo na{ narod, niti ijedan drugi narod na
svetu. Slovenski ili azijatski. Germanski ili
anglosaksonski.
Da bi zaplivali, treba da se opru`e potrbu{ke...To je opis lenosti, skoro uro|ene lenosti.
Komunizam je bio ta velika reka, po kojoj su Rusi i
Srbi mogli da se opru`e potrbu{ke i da plivaju
decenijama...Wihova du{a se tako izvalila i
odlazila. Odlazila plivaju}i. Komunizam je pru`io
sjajnu priliku milionama du{a koje su obo`avale da
plivaju - len{tinama. Milionima i milionima
len{tina...
Pravi Srbi i Rusi su znali da zasu~u rukave
i da crn~e i dirin~e od jutra do sutra. Poneki od wih
su decenijama tako rade}i stekli posede uni{tili su ih veliki opsenari devetnaestog i
dvadesetog veka - od Sahalina do Jadrana!
Treba prezreti zato du{u Ruskog i Srpskog
naroda, tu du{u koja je otplivala daleko, i koja se
ko zna kada otkinula od kon~i}a tankog kojim je bila
vezana za ono {to nazivaju Bog i Stvarawe, jer toj
du{i je va`no u`ivawe, beskrajno u`ivawe...Ako su
~itavi narodi pretvoreni u lewivce, a zar nisu, ko
ikada mo`e o~istiti wihove du{e od blata, ko ih
ikada mo`e promeniti, osim Rada? Nikakav Vo|a ili
Reformator, ne!
Glavni problem biv{ih komunisti~kih
dr`ava nisu vlade i predsednici vlada tih dr`ava,
ve} LENOST. Iz tog neiscrpnog izvora svih poroka,
najsebi~nijeg na svetu, proizilaze sve nesre}e i
propast!
O tome vi{e znaju retki srpski duhovnici,
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(21)
ili ruski, od takozvanih najboqih umetnika, sociologa, filozofa i pisaca HH veka. Srbija je, kao i
Rusija, vrlo bolesna, bolesna od lewivaca - od miliona i miliona lewivaca. Uzaludni su poku{aji onih
koji tobo`e vuku unapred, demokratske opozicije,
novih demokratskih i reformatorskih snaga, jer su
mawina, velika mawina, u odnosu na ve}inu. Ta mawina mo`e da udara ve}inu, dok ova le`i nepomi~no
bolesna, da im sipaju hladnu vodu po glavi, {to i
~ine, ali oni ipak moraju da se povuku u svoje du{e.
Jer ve}ina ih posmatra dobro poznatim
pogledom punim mr`we, koji se najboqe prepoznaje
kod dece...
Qudima je `ivot po~eo da gubi svaki smisao,
a dani kada smo bili sre}ni i bezbri`ni daleko su
iza nas.
@ivot se odvija kao patwa koja je nametnuta, i ose}amo ga kao te{ki jaram. U du{u se uvukla
briga i crne slutwe {to izaiva veliki strah od
dana koji dolaze. Deca vi{e ne `ele da u~e, postaju
razdra`qiva i bahata, sve ~e{}e otkazuju
poslu{nost roditeqima, mrze roditeqe i
optu`uju ih, a ima slu~ajeva i da tuku roditeqe.
Mu`evi su bezvoqni i umorni, `ene nezadovoqne i
nervozne. Porodice su sve sli~nije zatvorima gde
niko nikoga ne trpi, i gde se svako sa svakim sva|a.
Me|usobna optu`ivawa su normalna pojava. Qudi
obolevaju od raznih bolesti, a lekari ne mogu da
otkriju uzrok bolesti. Qudi se sve ~e{}e `ale da
ih boli glava, ruke, noge, le|a, ose}aju malaksalost
i nemo}. U du{i su bezvoqni i imaju `equ da se
odmore i naspavaju, ali i nakon spavawa se ose}aju
lo{e. Sve su to udari crne magije ~ega ve}ina qudi
nije svesna, a posledice koje ose}aju su stra{ne.
Qudi su postali zaboravni, koncentracija im je na
veoma niskom nivou, i ne{to im stalno remeti
planove - tako ka`e jedan od novih isceliteqa i
novih proroka.
Tako govore i mnogi drugi sli~ni. To je
uglavnom ta~no, kao izvestan opis stawa, smatra
Serafim Trimalhionov, ali to nije samo zbog "crne
magije", "svetske zavere protiv male Srbije i Srba",
to je samo posledica i rezultat Velike La`i.
Qudi su oboleli od La`i, pa i Srbi.
Lek je - Istina, ali ni ~itav narod Srpski,
kako se ~ini, a ni mnogi pojedinci, nisu spremni ni da
~uju Istinu, a ni da je vide, ~ak i kad je gledaju praznim pogledom na ulicama i trgovima, na pustim imawima i poluopustelim selima, u otrovanim rekama i
svojim stanovima i ku}ama...
*
Serafim Trimalhionov ima i divne stihove o
"jednoj devojci, ~ije je talase vrele krvi, kao talase
okeana, pokretao Mesec":
...Bo`e, kako ju je u{tap pod vrbama ~inio
slabom,
bespomo}nom, tu`nom.
Gde je ona sada?Kako li se preziva?
^istim li metlom Svete Djeve Marije moje
srce;
jesam li po~istio mnoga se}awa,
kao bokluk ispred moje ku}e?...
Nakon ~itawa jednog pesnika sa severa
Evrope, mo`da {vedskog, uticajnog ~lana Nobelovog
komiteta za kwi`evnost, dodao je kriti~ki:
...Da je `iveo u re`imima isto~nih narodnih
demokratija, pesnik {to je od mladosti nagiwao
levici, druk~ije bi taj gospodin kanarinac sa severa
cvrkutao!
Za{to nije prevo|en ranije? Za{to sada?
Nemam ni{ta protiv prevo|ewa.
Voleo bih da na srpski jezik bude prevedeno
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(22)
na hiqade dobrih kwiga sa drugih jezika...^eznem za
Vavilonskom kulom: ~eznem za razumevawem i jedinstvom ~itavog sveta. Jer, sve je u vezi, ~ak i kad
nije... (14. mart 1995; oko 22: 00 ~.)...
Stihovi Serafima Trimalhionova bili su
uverqivi, ~ak i kad je, retko, zapisivao svoje
ko{mare, obi~nim re~ima, onima kojima su govorili
obi~ni qudi wegovoga zavi~aja:
...Sawao sam, kako po|oh negde za zapre`nim
kolima,
i negde kraj puta zastao sam:
privukao me je jarak obrastao bujnom
travuqinom.
I dok sam razgledao taj jarak, krave
skrenu{e
u wivu, u kukuruz sa kolima; znao sam da su
skrenule - po zvuku, `awu}i zelen kao jed
srpovima
svojih zuba kukuruz; da {teta bude mawa,
potr~ah i izvedoh ih na put;
i videh neka druga zapre`na kola iza,
i neku torbu ko`nu, crnu,
otvorih je, a u woj be{e banana!
Hleba i salama...
Probudih se - gladan!
Gladan sam, gladan!
Glad mi je beskrajna...
U ovom svetu, ukra{enom oblandama,
zatrpanom oblandama, kao snegovima,
nema dobrog hleba, mleka i sira
i skrivenih tartufa...
"Ko je na kowu za wim psi laju. Ko je sre}an
wemu i petlovi jaja nose. Ko ima lepu `enu, ima oblogu
na du{i. Ko nema porod, nema ni du{u ni srce. Ko se
pla{i smrti, ne vaqa u sva{ta da se prti. Lewost
tro{i du{u kao r|a gvo`|e..."
Ovakve i sli~ne poslovice, Serafim je rado
unosio u svoje stihove; i zato {to su bile istine,
proverene dugim iskustvom naroda, one su bila dobra
potpora wegovom rukopisu. "Mala `aba golem krek.
Magare hvali, a kowa ja{i. Mimo Boga nema se kud.
Mrtvi `ivima o~i otvaraju. Najboqu kru{ku sviwa
izede. Ne daj bo`e {to ~ovek trpeti mo`e. Nije svako
brvno most. Od maloga biva golemo. Ne zamahuj ako ne
sme{ udariti. Ne kupuj ma~ku u xaku. Nija ~a{a rakijom pijana na vrhu, nego na dnu. Ne meri se vera i
pam}ewe ar{inom. Od jedan put se drvo ne se~e...Od
sudbine se ne mo`e ute}i. Plug {to vi{e ore sve je
svetliji...Nepovrat kola lomi. Ne ~ekaj zlo da ti ne
do|e jo{ gore..."
Takve je i sli~ne stvari i mudrosti srpskih
seqaka, Serafim smatrao i svojom trajnom du{evnom
imovinom - zajedni~kom i ve~nom istinskom svojinom
vrsnih Srba...
Dakle - Istina mu je, uz sve ostalo, bila
najva`nija...
...Energija zabluda je neiscrpna...
...Bezobzirnost `ene, okrutnost mu{karca
uga{eno su odavno ogwi{te qubavi...
...Najlep{e je i najko{marnije izme|u
neispisanih
redova. Iza onoga o ~emu pesnici - }ute...
...Sodoma i Gomora nisu daleko...
...savest nije sasvim uspavana...
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(23)
...Bude se dvori{ta oko pola pet...
Ti{inom i retkim kukirikawem
preplavqen je ~itav svet...
... Besmisao se, bogme, ra{irio svugde.
- Ostarili smo prebrzo za ovih
nekoliko godina u ovom srpskom karantinu,
uverava starog prijateqa u autobusu,
wihov stari znanac, i jednu damu finu.
Ne mogu da ne ~ujem. - Ima nas mnogo!
- Ali samo da bude boqe na{oj deci!
Vuku torbe sa sela. I{~ekuju}i penziju.
- Fri`ideri se brzo isprazne - veli.
- Trinaest godina te nisam video; jesi
li zavr{io fakultet? - Ne! Radim
ne{to sasvim drugo. - Gde?
- Tamo gde je boqe nego drugde!...
Razgovor otkriva sve krugove
srpskog pakla, jezivog ponora.
Kako oni brzo silaze u limb!
^itavu mladost su verovali u drugove;
Istina te du{e nikad nije dotakla...
ografije
...Nikada nisam ~itao memoare, autobinajgorih...{to preplavi{e zlatni
srpski sprud.
Izbio ih je ili }e ih izbiti klin
- ne lepote, ve} mo`da zga`enog ponosa.
Pisawe je bilo bez kajawa, uzaludni trud.
Uzdahe i iluzije le{inara prepustiti
kao i le{ine hermelinima...
Le{inarima finima...
...^uda postoje. ^udo nas jo{ ~uva.
^udo Svetih ratnika.
^udo plugova Nemogu}ih ratara.
^udo u pepelu davno poga{enih ogwi{ta,
~udo ugaraka ispod pepela neugaslih
vatri...
Od ovog trenutka me ne vode
vi{e vodi~i me~aka, svodnici i zavodnici,
ve} ~udotvorci.
Pravi ~udotvorci...
Jednom u hiqadu godina
rodi se takav jedan
i raste kao hrast lu`wak...
^udo mi je otvorilo oslepele o~i.
^udo svitawa na planini...
Po{ao sam za pravim ^udom
i nema ~ega da se bojim...
^udo otvara puteve
i pe}ine zape~a}ene u stenama..
Qubav je divno ~udo,
nada i smrt jo{ divnije...
...Najve}i srpski umovi, pesnici i kwi`evnici!
Toliko su veliki da ih ne prime}ujem.
Ne prime}ujem kao `ivi spomenik
ispred moje ku}e od kamena...
...Kwi`evni pacovi moje tzv. generacije,
odli~ni polaznici jani~arskih {kola,
pone{to su napabir~ili iz psihijatrije
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(24)
i antropologije, ne i do~arali ogromnost
Bola...
Ili ono uzgred zabele`eno, za {ta }e mnogi
pomisliti da nema nikakve veze za stihotvorstvom
(bi}e u pravu naravno):
... Troskot, ne,
ono kraj puta suncokreti,
`enetrga,
poponac,
cvet bundeve to se opet javqa,
posle toliko godina,
bujnom jedrinom
istinskog napredovawa
i zdravqa...
...Galeb sle}e na hrast lu`wak,
eto za{titnog znaka, slike...
...Pro{lost je sa~uvana u jarmovima
volova od suve kru{kovine.
A budu}nost?...
...P~ele, strpqivo skupqaju}i prah
sa rascvetanih suncokreta znaju
pred zalazak sunca, {to i moj dah,
ono od ~eka se spravqa med:
od ~ega se sastoji ve~nost.
Nau~io sam dobro, makar sed,
{ta ~oveku donosi dugove~nost...
...Ovaj put, i{ao wime na istok ili na
zapad,
uzbrdo ili nizbrdo, na sever i na jug,
vodi u budu}nost, u - dug
koji se mora sudbinom vratiti,
{to ne slute keru{e
i sviwe, cvetovi, ze~evi, ose...
Radovao sam se kad moram patiti,
jer onda iz moje du{e
an|eli i qubav najboqe iznose...
...Pesnika na svetu ima kao pleve,
vi{e nego mawe...
Nije va`an broj: ve} da li ih privla~i
~istota herojskog samopregora, mawi ili
ja~i
jaram ambicije ili ose}awe
koje jo{ niko pre wih nije uspeo da
rasvetli...
Volim one {to su zakukurikali pre vremena,
kao unapred `rtvovani petli...
Ponekada je ovaj pesnik govorio i pisao kao
sneva~ i tuma~ snova istovremeno.
...Trinaesti je dan Mladog Meseca
i ono {to sam no}as sawao
dogodi}e se desetog dana.
Bolest? Trzavice?
Nesre}a?
Prepirke, gubitak, qubomora...
I kada je opisivao sasvim obi~ne stvari, to
nije bilo obi~no, ve} neobi~no - ne uop{tavawe, ve}
univerzalni iskaz, koji su dobro mogli razumeti i
~itaoci koji `ive daleko od wegovog Kozjeg
Svetili{ta, u najudaqenijim kutovima planete, u
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(25)
wegovom vremenu, i u vremenima koja dolaze i koja }e
do}i:
...Okupao sam se, ali iznutra,
nisam se dobro nasapuwao nisam se uop{te nasapuwao
iako mi na dohvatu behu cvetovi bele rade
koji boqe sapuwaju od sapuna
sa mirisom jorgovana ostalo je toliko prqav{tine:
za jo{ hiqadu kupawa i sapuwawa...
Greh navire iz moga srca,
kao i qubav kad na wu zaboravim makar na
...Vreme je za veliko spremawe
Ku}e,
koje treba uraditi pa`qivo
kao {to se sprema tur{ija,
jer od toga zavisi Budu}nost...
tren...
...Vreme je za pomerawe sa mrtve ta~ke.
Uzalud ~ekam telefonski poziv akademika,
akademski razgovori su zavr{eni...
...Jedan moj jarac razgovetnije meke}e
od tog takozvanog najve}eg barda Balkana,
i jedno od mojih nesta{nih jari}a
lep{e ska~e od tog gospodina {to smi{qa
"zanimqive pri~ice sa Balkana",
nisu ba{ toliko glupi ~itaoci
u Nobelovom komitetu, da daju
Nobelovu nagradu tom tipu
sa prepoznatqivom facom
mesara...
... U snu mi se ukazuje sve,
ono {to me mu~i, ono {to }e biti
i {to nikada ne mo`e biti!Jasno,
kao re~no dno, i kao jato riba
koje ri{ka po muqu dna.
Gmizavci, ribe, {qunak i pu`evi.
Vrhovi vrba i trava zelena ispod vrba.
Ne treba da se zanosim. Ni da govorim.
Nikoga ni u {ta da ube|ujem.
^ak mo`da vi{e i da ne pi{em.
Govori}e i pisa}e kroz moju du{u
neki ~udesni durbin, koji je falio
~ak i najboqim umetnicima i pesnicima
koje sam ponekada ~itao...slu{ao...
...Sve {to je vredelo
u ruskim dvadesetim zlatnim godinama,
medved je zagu{io svojim zagrqajem i {apom.
Dvadeseto stole}e nije po{tedelo
ni Piqwaka, ni Mandeq{tama, Jesewina,
Bulgakova... Sve mi se to vra}a sa slapom
potoka niz kamene litice iznad moje ku}e.
Rusija i Srbija su platile visoku cenu,
epoha Hokus - pokusa, ipak nije mogla
da spre~i ono {to dolazi: Nemogu}e!...
...Nobel je svoju zamisao
ostvario, kao i ja moje snove.
Robovi ustaju rano i rade u dve smene.
Radim i ja mukotrpno, i niko
na to ne prisiqava mene.
Svoj sam na svome, i zato stignem
da se zadubim u jablanove,
~ije vrhove pozlati zalazak,
kao moje najlep{e uspomene...
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(26)
...Kada vas neki pesnik, ili pisac,
povede preko potoka ili preko reke `edne,
sklopite korice kwige lepo od{tampane,
bedne!
Kwige bez uspomena i istine,
bez stvarno pro`ivqenog iskustva
nisu pi{qivog boba vredne!...
...Pomrli su izvrsni pripoveda~i
jo{ krajem devetnaestog veka...
Za veli~anstvene eksperimente kwi`evne
u ~itavom dvadesetom veku - nema leka!...
...Daleko, daleko negde u meni, u beskrajima
se}awa,
postoji divni poredak zabrana, grmana i
paprati,
a sasvim blizu, gotovo ispred nosa, nemo
pati,
@ivi spomenik znamewa ve~nosti
{to }e jednom da se vrati,
u ovu neopisanu i neopevanu pusto{,
i {to se sporo vra}a, ipak vra}a.
Taj za{titni znak, ti za{titni znaci,
moji su preci i potomci - moja bra}a,
koja i ne znaju da smo u krvnom i duhovnom
srodstvu.
Ne slu{am ra{timovane orkestre
(to {to se zbija u svetu, u gradovima,
tobo`e!) bukve, koze i breze i vrbe i oskoru{e su moje sestre.
Mistrija je moj drug, kamen, kre~, i mleko.
Majstorstvo je najva`nije svojstvo
moje bele magije...
Wime ja isterujem nesre}u
u`as lewosti i kob Bestragije...
Za len{tine je ve} sto godina trajalo
veliko ferije,
za mene su otpo~ele starobalkanske misterije...
I na kraju, evo jo{ jedne "pesme" u celini
Serafima Trimalhionova pod naslovom STARO
IMAWE:
Sawao sam da bi se obistinio san, kao {to
se i obistinio. Sawao sam ne da dobijem glavni
zgoditak na lutriji, Nobelovu nagradu za
kwi`evnost, sawao sam san koji je sawao jo{ jedan
pesnik, verovatno su ga sawali i mnogi drugi, ne
potrudiv{i se da ga ostvare svojim naporima i majstorstvom. Jer rasni predstavnici moje rase nisu
sawali samo zato da bi sawali.
Otkupio sam STARO IMAWE, stari
Kamenolom i na wemu sazidao novu ku}u, pravu i
trajnu, za sva vremena, srpsku ku}u. Ogradio sam
porodi~no grobqe na imawu biv{ih predaka; mo`da
}u jednom uz pomo} Boga i sti}i da sagradim malu
pravoslavnu crkvicu kraj wega - ne samo zbog se}awa
na pretke koji se tu ugnezdi{e kao orlovi, ne zbog
blizine lavre zadu`bine srpskog kraqa Milutina
(manastira Vitovnice),
ve} zato {to sam sawao san koji nije sawalo
Vreme, nije ga nikad moglo sawati.
Sawao sam da `ivot pro`ivim na planinama, i otkupio sam STARO IMAWE iako je daleko od
puteva, sela i gradova, ba{ zato (daleko za onog
koji putuje pe{ke!).
Sa praga mog Kozjeg Svetili{ta, ili sa
~ardaka, kad su jutra letwa vedra, mogu da vidim
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(27)
jasan vrh Avale.
Sa visova iznad moje ku}e i mnogo daqe.
To mo`da ne bi odu{evilo moga oca i majku,
moju bra}u, ni moju decu - jer su navikli da `ive u
bezbojnim i zara`enim nesre}nim gradovima: to je
moj izbor!
Pa ipak, prijatequ moj, Filipe Senkovi}u,
~ini mi se da najdaqe vidim, uve~e kad su no}i na
planini vedre, kad namirim koze i jari}e, i kad se
udubim sa moga ~ardaka u nebo i zvezde: one umeju
da mi pri~aju divne pri~e, prekrasne,
o veli~ini Kosmosa, o duhovima na{ih predaka, koji
su znali vi{e od nas, oni najboqi me|u wima, ~ak i
kad su podizali obi~ne kolibe. Ako nisu znali gde,
tra`ili su savet od ovaca, jer ovce ne}e da
preno}e na ne~istom mestu... Tako se i ja savetujem
sa kozama i jari}ima, sa zvezdama i `ivim
spomenikom ispred moje ku}e, kad `elim da
proniknem u mnoge tajne u koje nisu ni poku{ali
savremenici, jer su se zaglibili u mo~varama lenosti, na la`nim frontovima odustajawa i `udwe za
blagostawem bez muke i rada...
Najdaqe vidim, vaistinu, kad za`murim i zadubim
se
u moje srce...
U~inio sam jednu dobru stvar u `ivotu :
sagradio sam Novo Kozje Svetili{te, od kamena, na
STAROM IMAWU, jednom i jedinom na kojem se mo`e
graditi...Drugu }u u~initi kad sagradim malu crkvu
od kamena na grobovima predaka i vlasnika STAROGA IMAWA, posve}enu Vaznesewu Gospodwem, na
{umskoj zemqi, lo{eg kvaliteta, plavu{i
ili crvenici (zbog prisustva rude gvo`|a)...
Nijedna zemqa nije lo{a, ali nijedna ne}e davati
plodova, ako je ne razoremo i ne zasejemo...
*
Serafim Trimalhionov, biv{i pravnik i
sada{wi iguman Kozjeg Svetili{ta, uzjogunio se, ali
ne zato {to je ro|eni inaxija. Nije on sebe osudio da
`ivi na svome posedu, i nije on napisao Vla{ku gozbu,
samo zato da bi ovekove~io - hrast lu`wak ispred
wegovog Kozjeg Svetili{ta, {to je trebalo ne{to da
uradi, kako bi izbegao sva poni`ewa postojawa.
Napisao je ne{to, o ~emu se ne mo`e ste}i
prava slika samo na osnovu citiranih stihova i fragmenata istrgnutih iz konteksta wegovog rukopisa,
stvorio je ne{to {to ne mo`e i{~eznuti, {to mo`e da
pri~eka, ne samo dok ne sazru divqe tre{we u
Homoqu, nego {to mo`e da se susretne sa vremenima i
qudima koji nisu len{tine...
Stvorio je to iguman Kozjeg Svetili{ta, koji
je kao majstor mogao svojim rukama, jo{ vi{e svojim
srcem i umom, jednim dodirom ~arobnog {tapi}a, kao
pravi ~arobwak, da stvori ~itav jedan `iv univerzum,
jer je radio i stvarao metodi~no, uporno i strpqivo i
sa verom i qubavqu: druk~ije nije umeo! Zbog toga je
wegov rukopis bio kao i wegovo Novo Kozje
Svetili{te, sazdano od kamena, i tu nije bio kao
za{titni znak ono posve}eno drvo na ulazu u wegovo
dvori{te, ve} je `ivi spomenik bio sam majstor i pesnik, nalik na ~udotvorca, jedan jedini stvor, ili
rezultat stvarawa niza najboqih stvorova wegove
rase, {to je samo pove}avalo op{te i univerzalno
zaboravqeno bogatstvo `ive tradicije, {to nepozvanima i neznalicama m o ` e delovati kao ne{to
nepodno{qivo i ~udovi{no, mada je divno i
veli~anstveno jer je niklo, samoniklo, kao onaj hrast
lu`wak...
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(28)
3
VE^ITI
^UDESNI KORENOVI
Kako se rodilo jedno prijateqstvo?Izme|u
dva sasvim suprotna bi}a: Filipa Senkovi}a i igumana Kozjeg Svetili{ta?
Senkovi} je izgubio godine tra`e}i svoje
zemqi{te, poni`en, usamqen - i naravno da ga je
svako mogao uvrediti i obeshrabrivati; ali evo,
Serafim Trimalhionov je na{ao dobro {umsko
zemqi{te, dobru osnovu i dobro imawe, zemqi{te
koje poznaje i koje ne ostavqa utisak apsurdnog, koje
se sre}e svuda, ovde i u svetu, predeo koji zra~i, koji
se mo`e orati, ponovo i ponovo, i zasejavati semenom,
dobrim samorodnim sortama na{ih dedova, da bi
moglo da obezbedi i hrani i budu}e nara{taje, koji
dolaze i koji }e biti, verujmo, druk~iji od tipi~nmih
len{tina pokolewa Hokus - pokusa...
Serafim je dao F. Senkovi}u, ono {to mu nisu
ostavili ni wegovi najbli`i, plodnu i duboku wivu vezu sa budu}no{}u, budu}im nara{tajima, vasionom i
ve~no{}u i neprolaznim `ivotom.
Neke stihove Serafima Trimalhionova podvla~io je crvenim flomasterom...
...Bela Bartok, mladost, mrak;
Lajo{ Zilahi, mutne vode, Endre Adi;
Josif Brodski i neshva}eni helenizam;
kastrirani pesnik, Danilo Ki{: "Rani jadi".
Bela Hamva{: uvod u skrivena zbivawa.
Sve je tako dobro zamr{eno; sumrak i iva.
Toliko je uni{teno; {ta da se radi?
[qive moravke, prokupac plodni
(iz detiwstva pojedinost):
sve plemenito, samorodno je zatrto
i daleko, kao raj, i kao nevinost...
(...)
Qudi bez sluha, nisu shvatili
ni melodije epohe {to se ra~va ko reka,
ni zvonki huk {to je nosio sve sa sobom:
zebwu, lave`, drve}e, stari put,
bedeme starih svetova, sjajan led.
Da li je Bela Bartok bio bled,
dok je plovio kao pena, klobuci pene,
{ire}i sjaj u daqinu, sve do mene?
U{}e je bilo iza devet brda
u tami, pepeqastoj kao va{.
Misterije su vodile prema mitu
anti~kom, i alhemiji. Bela Hamva{!...
Ti stihovi su bili divna razotkrivawa,
nalik na otapawe snegova: kao da ih je napisao sam
Senkovi}: iguman Kozjeg Svetili{ta mu je pomagao da
lak{e zaplovim na talasima sopstvene penu{ave
podsvesti...
Shvatao je da se pesma u wemu, mnogi stihovi,
javila prvobitno, kao otpor prema svemu onome {to je
lako i povr{insko, {i}arxijsko, pevuckavo, filistarsko i snobovsko, u~eno, pateti~no i ne~ove~no: kao
prizivawe onog {to je zaboravio, potisnuo u najdubqe
ambise zaborava. U Senkovi}evim prvim stihovima i
pesmama je bilo mnogo tuge, gneva, rezignacije i ~e`we
i rukopise tih stihova je pogubio, ili su sagoreli na
plamenovima Epohe Hokus - pokusa.
Zlu izvan du{a pesnika, izvan du{a
neiskvarenih qudi, zlu mra~nih sila, re`iserima
ubistava i samoubistava, nastranostima, skandalima
i mahinacijama i la`ima svih vrsta, suprostavio je
Senkovi} kosmos nevinosti detiwstva, kao Serafim
Trimalhionov kosmos majstorske zrelosti ~oveka koji
je prevalio pedesetu, ne "anga`ovanost" Majakovskog,
jer je Pasternak bio daleko anga`ovaniji i zna~ajniji
pesnik od Majakovskog!...
Crpeo je Senkovi} iz tog nepresu{nog vrela,
izvor~i}a sa zelenom vodom, detiwstva koje je
pro`iveo u `ivopisnom Zvi`du, pored Peka, na
sala{ima, po `itnim poqima, po {umama i na
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(29)
ba~ijama, me|u Srbima i me|u Vlasima, me|u biblijskim qudima, uz vredne dedove i nezaboravnog ujaka,
uz pijane babe koje su bile nepro~itane kwige `ivota
i sudbine, predawa, uz Cigane i vra~are, vodeni~are
i pomeqare, nezaboravne {ume belog bagrema i
zadru`ne maliwake i p~eliwake, poqa suncokreta
rascvetanih, uz virove u kojima su no}u |avoli svirali na frulama boqe od najboqih frula{a na bujecima i zavetinama, uz jazove na reci i jazove u du{ama
jataka hajdu~kih, uz va{are i svadbe, ispira~e zlata
i sna{e koje tope snopove konopqe na kraju sprudova
u pli}acima re~nim, u svetu jednostavnih qudi, grubih ili ne`nih, koji su svemu na svetu prilazili
uzbu|eno - oni su ga nau~ili, iako nikada nisu imali
takvu svesnu nameru, da se usudi, da krene, da se
zaputi tim zavojitim, jedino mogu}im putem za pesnika...
Sve {to je znao i {to je nau~io od trenutka
kada je posisao maj~ino mleko, morao je da zaboravi,
da se odmakne od svega toga na veliko rastojawe, da
bi to mogao da razume, da bih pre svega mogao da vidi
jasno, a u tome mu je pomogao, eto, i poma`e, jedan
drugi ~ovek, za koga nikada nije ni sawao da }e ga
upoznati, jedan biv{i pravnik, kozar i potajni pesnik.
Poma`e mu, dakle, Serafim Trimalhionov, koji je
ro|en ~ak tamo u okolini Vrawa, ju`wak i [op, ba{
time {to je sasvim razli~it od wega, a ponajvi{e time
{to je snove koje je sawao uspevao da pretvori u
`ivot na javi...
...Smrt je izbira~ica, nau~ili su me obi~ni
Vlasi.
Smrt je divna, ko misli da je ru`na?
Pi{e Serafim, mo`da nakon sahrane nekog
bliskog bi}a?
Kakve veze mo`e biti izme|u nas?
Za{to sam uop{te dolazio?
Kome sam pevao Ve~naja pamjat?
Na ~iji sam kov~eg bacio grumen
zemqe?
Zatim slede izvanredni stihovi, koje }emo
uzalud i sve}om tra`iti kod takozvanih najboqih
srpskih pesnika druge polovine HH veka:
...U kov~egu je qubav, koja to nikad nije.
I brak. Koji to nikad nije bio.
I ~edo sa mlade`om, koje je ugu{eno
jastukom, jer je li~ilo na podstanara,
ne na mu`a zakonitog. I kopilu{a dobra
srca,
koja jo{ nikom nije umela da odrekne.
I svi weni prijateqi, bolesni,
bolesti: {izofrenija, pre svega.
I svi grehovi, znani i neznani.
Smrt je spasla kona~no jednu du{u,
pola sveta, ~ini mi se...
F. Senkovi} je posetio igumana Kozjeg
Svetili{ta, posle Uskrsa 1998. godine, u vreme kada
se sve rascvetava. Serafim je pozvao Senkovi}a da
mu bude gost, da do|e, opet, "kada ovde sazru divqe
tre{we, jer je onda najlep{e".Pripremi}e pravu
"vla{ku gozbu", jagwe pe~eno na ra`wu i jare pe~eno u
blatu; pozva}e i vla{ki narodni orkestar
Brezov~anina, i jo{ nekoliko qudi, "pa da jedan
petak, subotu i nedequ provedemo ovde kao
kne`evi".
Tada mu je i dao rukopis pesama "Vla{ka
gozba", da ga pa`qivo pro~ita, doradi ako treba, jer
uvek se mo`e boqe i lep{e re}i ne{to, nego {to je
re~eno i zapisano...
Prihvatio je poziv da do|em u goste, u vreme
koje je odredio Serafim, kad cvetaju divqe tre{we
u Homoqu, i kad se bujna paprat na obodima bukovih
{uma ili kraj potoka zlati kao repovi pevaca ili
paunova. Nije bilo razloga ni u jednom trenutku da
posumwa da }e Vla{ka gozba, koju }e iguman Kozjeg
Svetili{ta prirediti, biti uzbudqivija i nezaboravnija od one Atrbiterove, Trimalhionove gozbe...
Serafim nije bio od onih Srba koji su se dr`ali kao
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(30)
pijan plota prilikom retorskih ve`bi i deklamacija
nekih izan|alih teza. Vi{e je li~io na Sofokla i
Evripida kada su pronalazili prave re~i i pisali ih
onako kako qudi treba da govore.Iako je odgajan u
`iveo u takvoj sredini koja ima taman toliko izgleda
da razvije dobar ukus, koliko i sudopera da miri{e
na ~isto}u i sve`inu, nije bio ni nalik na profesore
retorike koji su pravo govorni{tvo dotukli, jeftinim i praznim zvu~nim efektima... Serafim
Trimalhionov - Senkovi}ev brat Aksel je bio sasvim u
pravu kada mu je dao kao prezime nadimak koji mu ba{
sasvim pristaje, je i kao ~ovek i kao pesnik, prezirao
mnoge isprazne retori~are i mnoge jo{ ispraznije
pisce i pesnike HH veka, zato {to su stvorili od svojih kwi`evnih dela i od govora golu opsenu, ruglo od
opsene, tri~arije...
Serafim je znao da je ~uveno napuvano
praznoslovije dohujalo iz Azije u Atinu i svojim
ku`nim dahom zarazilo sve mladala~ke proma{ene
ambicije...Ponavqao je, ponekad, istinu:
"...Ni na{e profesore retorike ne progoni
vaqda neka nova, posebna vrsta furija, kad stanu da se
deru na sav glas: ’Ovih rana dopao sam za slobodu naroda; ovo oko - za vas sam ga dao. Dajte nekoga da me vodi
mojoj de~ici, prese~ene tetive ne dr`e mi udove
vi{e!’ - To bi, samo po sebi, jo{ i bilo podno{qivo
kad bi stvarno utiralo puteve na{em retorskom
podmlatku. Ali kako stvari sada stoje - na to
Arbiter upozorava ravno pre skoro sedamanest vekova!- re~e Serafim - jedino {to su postigli svojim
pedago{kim {epurewem, visokoparnim temama i gromopucatelnim frazama je to da se mladi govornici,
kada se prvi put suo~e sa stvarnim zadatkom na sudu,
ose}aju kao da su s neba pali.
Stoga smatram da nam {kole potpuno
zaglupquju omladinu, jer joj ne omogu}avaju nikakav
dodir sa slu~ajevima koji se stvarno sre}u u `ivotu.
U na{im retorskim {kolama u~enici niti vide,
niti ~uju bilo {ta od onoga {to bi im jednoga dana
koristilo u praksi na sudu. Sve nekakvi ’Okovani
pirati koji stoje na obali i grozno zveke}u lancima’,
’Tirani koji pi{u naredbe ne~ijim sinovima da
ro|enim o~evima odseku glave’, ili’ Preporuke
proro~i{ta da se za spas od kuge `rtvuju tri ili
vi{e devojaka’ i sve to sladuwavo i zamedqeno, sve
same cvebe i puslice od re~i, svaka re~, svaki pokret
kao posut makom i susamom..."
Iguman Kozjeg Svetili{ta pisao je onako
kako je govorio i mislio.
Ko sa vucima `ivi, mora da nau~i da arlau~e.
Ko `eli da sazna {ta je ~istota, neka upozna dobro koze i metlu Svete Djeve Marije...
To je bilo prvo {to je Senkovi} podvukao u
rukopisu Serafima Trimalhionova, i od prve mu se
dopalo.
Serafim je znao nedoma}inski, nesrpski
na~in `ivovawa mnogih qudi, zaposlenih i nezaposlenih, koji su svoj ciq postizali, i ru~ak ili
ve~eru ulovili: postaviv{i zamke za u{i bogata{a.
On nije prekorevao najmla|u generaciju, jer
deca nisu kriva, ve} roditeqi koji su zaboravili da
odgajaju decu strogo i kako treba. Vi{e o deci znaju
preprodavci droga, duvanxike ili {ankeri u
diska}ima, {verceri i barabe, kriminalci, psihijatri i lekari, nego o~evi i majke...
Serafim je imao ta~nu predstavu o tome gde
je ku}a Srba i {ta je wihova prava sudbina.
Kad je prevrtao stranice kwiga, posle
napornog rada oko koza, kroz wih je oslu{kivao i hod
neumoqive sudbine qudske; bio je ponekad gost
davnih tragedija, i ove savremene, gost na pesni~kim
gozbama, koje su se proredile: i duhom naoru`anim
nepotkupqivim pam}ewem pio je sa nepresu{nog
vrela, iz kamena, zahvataju}i duboko, jer ne vredi na
drugi na~in...
Znao je - ono {to ni Senkovi} nije godinama
razumeo - da ako neko te`i da pe~at prave umetnosti da
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(31)
svom delu, onda duh svoj ka veli~ini usmerava, nek se
kali, / na zakone osve{tane neka pazi; / nek ne zija
sa zavi{}u u ohole dvore mo}nih, / nek ne `udi za
trpezom nemo}nika i poro~nih, / neka iskru svoga
duha ne gasi u punoj ~a{i, / nek od niskih strasti
be`i, u teatru nek ne sedi, / pla}en da se slatko
smeje kreveqewu tom sa scene...
"U srpskom narodu se dogodilo, pod Turcima
i pod komunistima, najezivije iskorewivawe i
odnaro|avawe, i to su uradili takozvani umni i obrazovani, najve}i bezbo`nici i poslu{nici, tobo`we
demokrate, oni {to su dekretima pouni{tavali koze,
koje su hranile sirotiwu. ^ak ni Turci nisu i{li
toliko daleko, koliko titoisti i novi ideolo{ki
jani~ari, ateisti~ke poturice...Prema tome, ono {to je
bilo najvi{e i {to je najdaqe doguralo u titoizmu i
socijalizmu, to je sam porod pakla, demonski...Niti
razumeju sebe, niti ikog drugog, osim svoje guzice i
bolesnog mozga, pa kako bi da razumeju Boga? Toliko
ih je, kao pleve. Vi|ao sam ih u osnovnoj, sredwoj
{koli, na fakultetu, na kwi`evnim ve~erima, na prijemima, ~ak i u crkvama. [ta mo`e biti od pleve?
Pleva! Pleva ne mo`e razumeti ni samu sebe,
plevu...Ali ne vredi kukati, ni zapomagati: to je dug
proces, i nesre}an, do}i}e mnogima iz dupeta u
glavu..."
Prvo se smejao ovim redovima, jer su istina,
duboko potisnuta, a zatim pomislio: Pa zar i Isus nije
govorio tako kada je govorio?
San koji je Senkovi} posledwih godina
sawao, Serafim je - ru`no je re}i - ostvario: on je
`iveo svoje snove, ili po svojim snovima.
Znao je napamet mnoge vla{ke basme. Govorio
je Senkovi}u:
- Pogledajmo ove dve vla{ke basme, ko zna
koliko vekova stare, zapisane sa usana vla{kih baba
tek krajem dvadesetog veka; naravno, prepevane na
srpski (ne zaboravimo pri tom: prepev nikad ne mo`e
da do~ara drevnu patinu i lepotu originala):
Metlo, metlo,
kao {to si po danu ~ista~ica,
no}u budi ~uvarica
od ala i a`daha,
od leptira i leptirica,
od vampira i vampir~ina,
od zmaja i zmajevi}a,
od uroka i re~i koje obuzimaju;
kako si po danu ~ista~ica,
no}u budi ~uvarica:
po~isti ih,
pometi,
i nazad ih vrati
- onome ko ih posla...
Ili ova:
Kako metla pravi ~isto}u,
tako i da ku}a bude ~ista,
od bolesti i ~ini, koje bolest ~ine,
kao {to metla stoji naopako,
tako i zle re~i da zavr{e naopako...
I samo jo{ jedna vla{ka basma protiv
ne~astivog koji se sakrio u vimenu, koju sam nau~io od
ovda{wih baba, i kojom ponekad i ja bajem mojim kozama:
Be`i, ne~astivi, prokleti,
urnisani, sru{eni,
pseto ~upavo,
iz vimena iza|i,
jer te umazah
govancetom od pseta,
koje je gadnije od tebe,
i stigo{e te devet pasa,
sa devet ba~ija,
psi te olaja{e,
ku~ke te pojedo{e,
pojedo{e te i dovr{i{e te,
u veliku te dolinu posla{e,
tamo da jede{ i da pije{,
da zimuje{ i letuje{,
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(32)
u vime da se ne vra}a{.
Sveta Djeva Marija i moja usta
nek izle~e vime,
nabreklo kao vedro...
- Radije ~itam ovakve drevne basme nego
bula`wewa savremenih pesnika i onih umi{qenih
kwi`evnika aleksandrijske {kole... To su jednostavno biseri, beluci - traja}e du`e od belutaka...
Na{e babe i prababe su znale kako se re~ima
isteruje zlo oli~eno u ne~astivom i bolestima, u
napastima i zabludama svih vrsta, znale su to boqe
od, na `alost, i najve}ih pesnika dana{wice, a
mo`emo mirno re}i i za dva posledwa veka!...
Zato treba da priredimo Vla{ku gozbu, kad
sazru divqe i samorodne tre{we ove godine, da
po~istimo ~udesnim metlama zapu{teni srpski dom,
i vla{ki naravno, bez pompe i talambasa, ve} uz sile
magije, one bele, prepe~enice od moravke i penu{avog
vina od prokupca...A ako nam do|u u goste i vla{ki
svira~i, onaj Brezov~aninov orkestar, puna kapa, ili
kako Vlasi vele - A{a biwe!...
*
Tih {est nedeqa, od Uskrsa do Praznika
Duhova, 1998. godine, do ponovnog vi|ewa Senkovi}a i
igumana Kozjeg Svetili{ta, tih {est nedeqa koliko
je bilo potrebno da se Senkovi} pozabavi
Serafimovim rukopisom i za sazrevawe divqih
tre{awa, bile su vrlo plodne, bar prema bele{kama
koje su sa~uvane.Kona~no, Senkovi} je poverovao da
nije sam, da zna za{to je tako uporan i za{to pi{e godinama, uprkos mnogo ~emu (mnoge bi druge to dovelo do
o~ajawa i odustali bi); sve je o`ivelo, stvarawe je
o`ivelo, `ivot je ve~an i neprolazan mileo kao
bubice u travi. Video je sigurnost umetni~kog
stvarawa; obistiwewe predose}awa: pojavili su se
i drugi pesnici, umetnici, koji su izbegli zamke
standardne i uobi~ajene sudbine pesni~ke i
birokratske ili qudske skrojene u boksovima pakla;
ose}ao se pun poleta i pisao je danono}no, brizgalo
je iz Senkovi}a, kao pquskovi iz prole}nog
neba.^itawe Serafimovih rukopisa bilo je vrlo podsticajno za Senkovi}a. Bila je to neka vrsta nagrade.
F. Senkovi} je napisao - (uzdarje, da uzvrati?) Dvaput podvu~eno crvenim flomasterom. ^UDESNO IVERJE.
No, pre nego budu navedene te bele{ke, da
ka`emo ne{to ukratko o nesanicama igumana Kozjeg
Svetili{ta. Trimalhionov je, no}u, kad su ga morile
nesanice, ~itao stihove dva savremena srpska pesnika.Jagli~i}a. Hvalio je, otvoreno, drugog, svoga zemqaka,
Sokolovi}a.
Sokolovi} je konzervativan pesnik, stran mu
je, kao i Crwanskom liberalizam u umetnosti, pa i u
`ivotu, on je umetni~ki makijavelizam, prepustio
onima koji nemaju umetni~kih ciqeva. Prava velika
obnova slobodnog stiha pala je u doba kada je
Crwanski ve} bio napisao Liriku Itake, dvadesetih
godina ovog veka. Kao pesnik, on je daleko od uvoznih
politi~kih programa i recepata spasa i modela
uprave od komuno - republikanskih do fa{isti~kih,
on ne pi{e ne{to {to li~i na nadrealizam ili pak ima
ukus vla{kouli~ne fekalne poezije. On ima dragocenu
distancu prema politi~arima na vlasti i prema svima onima
koji su u ime slobode proigravali slobodu, i svodili je
na slobodu destrukcije i manipulacije. Pojavio se
kao pesnik u vremenima te{kim, groznim i usudnim,
vremenima profitera svih vrsta, kada su na slobodu
pu{teni svi gresi iz davnina, sve sile negativnih
pro{losti, i turske, i belosvetske, i plemenske
sitne, i pokrajinsko - taraba{ke, i partijsko nadgorwa~ke. Pojavio se kao pesnik u vremenima slobode
ga`ewa re~i, slobode dnevnog, politi~kog i duhovnog
kriminala, prise}aju}i se i pevaju}i o svetlijim
primerima iz se}awa i istorije, imaju}i pred svojim
duhovnim o~ima slike predaka od Nemawe do
Kara|or|a - litiju pam}ewa koje samo sebe uvek
nalazi...
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(33)
Mnogi }e, i danas, kao i B. Popovi} nekada,
~itaju}i Sokolovi}eve kwige, smatrati da je to
proza, prozodija. I sam Senkovi} imao je izvestan
otpor,
~itaju}i
prve
dve
kwige
R.
Sokolovi}a.Wegove lirske pesme nisu naslagane kao
dobro pe~ene cigle iz drvenih kalupa. Sokolovi}u se
ponekad otme neki slik, odnosno rima. Crwanski je
znao da nije ritam ono {to ~ini pesmu pesmom, i da nije
ritam samo dobovawe dvanaesterca4.
Svog eventualnog ~itaoca, Sokolovi} u jednoj p e s m i p o z i v a : "Ovog ~asa / za mnom kreni / od Avale /
i [umadije / put carskih gora / do brda ivawskih / i
damarnog nespokoja / gde sa kamena,/ iz izvora,/ i brojnih
kalemova/ odasvud silina plamti./ Iz Podgore/ moja qubav
bije..." (str.38., kw. KALINA, pesma Par~e Srbije).
Pored opsesije srpskom mitolo{kom i istorijskom pro{lo{}u i tragi~nom nacionalnom sudbinom,
Sokolovi} u prve dve svoje zbirke, peva i o nesre}i
vlastitoj, familijarnoj, o `eni - majci, qubavnici i
svetici. Sokolovi} je Srbijanac, potomak srpskih
hri{}anskih seqaka koji su srpsku narodnu revoluciju izveli kao kolektivno narodno delo. On jeste
ro|en u okolini Ivan Kule, u jednoj razgranatoj
familiji, ali je u su{tini beogradski ~ovek, ~ovek
beogradske `ivotne orijentacije i wenog pogleda na
svet ponikao iz srpske narodne revolucije - kako bi
rekao Vladimir Velmar - Jankovi}. Sokolovi} je kao
pesnik samotvoran, kao {to je ve~ito ponovno
samoo`ivotvoravawe napora koji su nikli iz
najkrvnijeg vrela srpskog naroda . A to najkrvnije
`ivotno vrelo, kako je ta~no zapazio S. V. Jankovi}
(~ija je kwiga dugo godina bila sklowena od naroda),
zna~i: "spiralno uspiwawe ka uporno dr`anom, sve
svesnijem, sve {irem, sve vi{em ciqu, taj autodinamizam srpskog narodnog pokreta do wegove pobede
1918. je veliki gest istorije u korist boqeg ~oveka
koji se ostvaruje kroz balkansko tle".5
Beograd je veliki i ve~an grad, kao feniks, jer
"nije uop{te mogao da bude grad koji je negovao svoju
sebi~nu misao". Imao je onaj duh i dah koji je najsvesnije "pripremio sve na{e pobede, omogu}io da stanemo
me|u ostale narode sveta, to je dah i duh grada koji
je, samo da bi postigao slobodu, ~itav vek i vi{e
`iveo PREKO SVOJE SNAGE. Kao uop{te {to je
beogradski ~ovek `iveo preko svoje snage".
Sokolovi} se, kao pesnik, bitno razlikuje od svojih vr{waka, savremenika i pesnika prethodnika:
nekome se on mo`e u~initi kao izraziti srpski
nacionalista ({to je pre samo deceniju bio stra{an
greh!), me|utim, on kao pesnik samo nastoji da izrazi
sve ono {to obuhvata ceo nacionalni srpski duhovni
______
4
Crwanski je zapazio (Za slobodni stih, Misao
1922): "Na veliki petak u crkvama na{im, sva se jevan|eqa
~itaju u slobodnom stihu. Ritam je u misli i u ose}aju. On je
kao qubavni {apat, kad svaka re~ ima svoj dah, svoju boju,
svoje trajawe. (...) Memoari Kazanove su proza kod nas,
dabogme, i pornografija. Dva mesta u tim memoarima (ono
na Krfu, i ono "Ti }e{ i Anrietu zaboraviti") najlep{e su
lirske pesme, a proza jasan ritam. "Eroici furori"
\ordana Bruna imaju ritam, drh}u}i i te`ak, dubqi od
svake metrike" (M. Crwanski, LIRIKA ITAKE, Prosveta,
Beograd, 1968, str. 124 - 125).
Ritam je unutra{wi, a ne spoqa{wi fenomen.
Crwanski je video da ritam do`ivquje "duboku obnovu. To
znaju oni koji su pratili borbu Debisijevu. On ostavqa
foneti~an fizi~ki red i prelazi u psihi~ki zakon. Svaki
sadr`aj ima svoj ritam. To davno zna balet. Dra` i ~ar tog
neposrednog ritma ne sme vi{e da se gubi.. Ogrubeli smo u
zakonima. Ritam je ekstaza, mesto jamba i troheja gramatike, jamb i trohej du{e. Slobodni stih je moderna,
~isto lirska metrika. On je fluid sadr`aja, a to je kod
lirike jedina forma" (isto str. 124) .
5
Vladimir Velmar - Jankovi}, POGLED SA KALEMEGDANA, Biblioteka grada Beograda, 1992, urednik J.
Pej~i}, str. 47
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(34)
i fizi~ki odnos i obele`je wegove krvne i dru{tvene
zajednice "kao ne{to {to po svojim vrednostima
vredi sa~uvati i preko pojedina~nog `ivota i wegovih uslova" .
Sokolovi} je, dakle, svestan kompleksa
duhovnih osnova srpske narodne zajednice, koji
sa~iwavaju:"hri{}anstvo kroz pravoslavqe, svetosavska narodna crkva, patrijarhalno - juna~ko
shvatawe `ivota, po{tovawe predaka i ideja
stare srpske dr`ave, ~ove{tvo sadr`ano u narodnoj
pesmi i ostalom usmenom predawu, sa~uvano u porodici i seqa~kom domu, odnegovano narodnim jezikom"
(Jankovi}, isto, str. 58).
Sokolovi} se zakliwe Pravdi Bo`joj u
istoimenoj pesmi.
"Uvek kad se Srbin vra}ao na sebe, kad je - i
koliko puta! - iz sebe sama, jer drugi mu malo davahu,
a ve~ito uzimahu - morao da iskopa posledwe pouzdawe u pravdu koja }e jednom do}i, bio je s wim
hri{}anski bog koji ga nije ostavio otkad je vera
otaca postala aktivna sadr`ina wegove du{e".
Odrastao je u seoskom miqeu, u kome je bilo tako
`ivo narodno predawe i vera. Pravoslavqe je po
poreklu vizantijsko. To isto~no, balkansko
hri{}anstvo - setimo se Jankovi}evih re~i - "
`ivelo je kroz srpskog seqaka bez zlatnog sjaja
Carigrada, i dugo posle propasti kraqevske
dr`ave. Uvek intimno prisutno, u svima izrazima
narodnoga `ivqewa, makar kao tiwawe svetlosti u
mra~nom dobu turskom, ono je neprestano nalazilo
samoobnovnu mo} i zanavqalo du{evno svoga ~oveka.
Bilo je u wegovoj du{i sve mra~nije, sve pustije;
ogolela je mnogo i hri{}anska vera, svela se na svoju
prirodnost bez dogme i bez sankcija. Ali svoj
evan|eoski karakter nije izgubila nikad i svoju
"reformaciju" do`ivqavala je sama od sebe, bez
kalvinizma i luteranizma. Meditativno i misti~no
u duhovnika, zra~no i prirodno u obi~na ~oveka, to
pravoslavqe pro`elo je kao NAJVI[E duhovno
na~elo celog srpskog ~oveka. Asketi~no, mona{ko,
puno duha samoodricawa, ono je bilo {iroka narodna
vera a ne privilegija crkve i izabranih. Weno
{irewe nije bilo podr`avano nikakvim loma~ama ni
misionarstvom spasa, ali je ipak ba{ ona pomogla da
se u srpskom ~oveku nastani neiskazana duboka snaga
stradawa i nadahne smisao wegove borbe, koja nije
bila ni nada ni uteha, koja nije vapila na nebo u
o~ajawu, no samo opredeqivala srpskog ~oveka za ono
{to je predstavqalo wegov mu{ki podno{eni i
`ivqeni `ivot. Bila je to istorija duha gde je pregarawe bilo tako re}i iskqu~ivi oblik `ivota, ali
nikad negacija `ivota. Duh pravoslavqa je osposobio srpskog ~oveka na patwu koja nije vodila smrti,
na veliko ni{tewe sebi~nosti koja nije bila
samouni{tewe. To su bili stra{ni stepeni
samodiscipline, ali to je bila i tradicija koja je
nadokandila sva ostala moderna iskustva evropskog ~oveka".
U srpski narod zakoni su u{li preko
crkvenih zakona - to Sokolovi} kao pravnik zna - i to
kako crkveni tako i gra|anski propisi. Iako je ro|en
u vremenima kada je gu{eno svetosavqe, Sokolovi}
se uzdigao iznad sredine iz koje je potekao, znaju}i
da svetosavska crkva i pravoslavna duhovnost nisu
bile nikad u sukobu ni sa narodnim te`wama ni sa
srpskom dr`avnom idejom; jer, kad nije bilo dr`ave,
crkva je nosila i pronosila sinonimnost dr`ave.
Hrist je u isto~noj, svetosavskoj i balkanskoj crkvi
jednako blizak i posledwem verniku i prvom sluzi.
Kada pi{e o Sokolovi}evoj IVAN - KULI, kwizi koju
}e napisati, ~iji su fragmenti i naznake uo~qivi i u
wegovim prvim dvema objavqenim zbirkama pesama,
Senkovi} time isti~e i izvesnu vezu Sokolovi}evog
pesni{tva sa onim {to je pravom Srbinu neodvojivo i
imanentno, {to nosi svuda, a to je - wegov Bog. Wegov
Bog se nije ispre~io izme|u wegovih vitalnih snaga i
wegove najdubqe tradicije. Srpski narodni pokret
nije nosio svoga Boga kao zastavu. "^asni krst nije
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(35)
bio znak hri{}anskog krsta{a, koji za Hrista ide na
nevernike, nego znak sopstvene patwe koja je po{la
ka svom iskupqewu.I, ako je patwa Srbinova
zaslu`ila kraj, onda je i trpqewu hri{}ana u wemu
imao da bude kraj. Sjediwen je bio u pravoslavqu srpskom i kosovskoosvetni mit i krstopobedni zavet, i
to ne kroz silu dr`ave i wene organizacije, nego kao
unutra{wa snaga ~oveka koji je dozreo za slobodu.
Vera i narod, crkva i dr`ava nisu bile jedno
drugom sredstvo, ni podvla{}ena ni nametnuta sila,
no jedna jedinstvena zajednica".
*
Da ka`emo jo{ ovo o igumanu Kozjeg
Svetili{ta.
Serafim Trimalhionov, najve}i deo godine,
provodio je sa kozama, kao iguman svog Kozjeg
Svetili{ta, ali nije bio glup, nije bio zatucan, da
`ivi kao kakav stari kalu|er ili iguman manastirski...Po mnogo ~emu, on je bio ~ovek ovog posledweg
Gvozdenog veka; obrazovan; prakti~an; vozio je traktor i ~e{}e auto, jer je tako br`e savla|ivao rastojawa i velike razdaqine... Autom je stizao da
obi|e `enu i poodraslu decu koji su `iveli u
okru`noj varo{i, jer su tamo navikli da `ive...
Izgubqenu nauku je saznavao gaje}i koze,
zidaju}i Vlasima ku}e, odlaze}i im u goste i goste}i
ih u svojoj planinskoj kamenoj ku}i; odlaze}i na pijac
u okolne varo{i...Ve}i deo godine je provodio sam na
planini (`ena je sa wim provodila najgore zimske studeni, a onda je odlazila u varo{ da brine o deci)...
Nikada nije ~itao dela Emanulea
Svedenborga, Blejka, ili Helene Petrovne, ali kao
da ih je oduvek poznavao...
Na svoj na~in, otkrivao je izgubqenu nauku
drevnih qudi, qudi ZLATNOG i SREBRNOG VEKA, u
Zvi`du i Homoqu...
Ko bi rekao, spaziv{i ga na obronku brega,
kraj stada jari}a i koza, da je taj ~ovek do pre nekoliko godina, bio pravnik i govornik od koga su
parni~ne stranke drhtale u sudnici?
Imao je savr{eno retku osobinu - voleo je
zdrav razum.
Dobar ukus, potpuno razli~it od ukusa
gomile.
Nije voleo da podvaquje ni da zaba{uruje.
Re{avawe komplikovanih sudskih sporova
nau~ilo ga je da mora da namakne na udicu mamac za
koji je iz iskustva znao da }e privu}i ribice da
zagrizu. Nije on bio od onih ribara koji bi ostali na
steni i mogli tamo u beskraj da dre`de i uzalud
~ekaju na plen.
^uvaju}i koze, na miru je oplo|avao svoj mozak
~itawem v r e d n e literature, izgra|uju}i svoju
li~nost pomo}u pametnih saveta istinskih mudraca...
Znao je za mo}nu silu govora i kako da re~i imaju svoju
pravu te`inu i dostojanstvo.
Skoro trideset godina proveo je rade}i kao
pravnik, da bi na kraju do~ekao bednu penziju, kojom
ne samo da nije mogao prehraniti sebe, nego ni porodicu. Nesre}a je bila op{ta, velika, nacionalna, i on
je shvatio da svoju bedu mo`emo otkloniti ako je
le~imo svaki za sebe; pokupio je svoje prwe, svoj majstorski alat i oti{ao iz okru`ne varo{i u Homoqe, i
tamo je otpo~eo novi `ivot.
Planinski vazduh mu je prijao. Starewe je
bilo lepo kao detiwstvo: lep{e od detiwstva, jer je
imao dobar zave`qaj `ivotnog iskustva iza sebe,
snagu u veru, samopouzdawe.
Znao je Serafim da nema nikakve koristi od
zakona "kada novac vlada svud,/ kad siroman na tom
svetu/tra`i pravdu uzalud"; tako je bilo u rimsko
doba - pre dvadeset vekova, tako je i na kraju HH veka.
Pa ipak, pomagao je Vlasima u sporovima: u stvari,
koliko su ga po{tovali kao kamenoresca i majstora
zidara kamenih ku}a, jo{ vi{e su ga vremenom po~eli
uva`avati, kad ga malo boqe upozna{e, i kao pravnika, jer je bio boqi od svih advokata u ~itavom okrugu.
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(36)
Nije se prihvatao parnica koje nisu imale izgleda da
budu dobijene. Nije lagao, kao advokati, koji su
iskqu~ivo od toga posla `iveli.
Serafim je spadao u onu retku vrstu qudi
koja se nikada nije razmetala svojim znawima i
ume}ima...
*
SEV: prizor iz detiwstva; se}awe na ujkin
dom; oker i belo...blisko i beskrajno...prolazno i
ve~no...istovremeno opipqio i neuhvatqivo; stvarna poezija...
Oker: da li nijansa rascvetanih oleandra u
~abrovima, ili fasada neke stare ku}e ofarbana
bojom okera na suncu? Ili nijansa vi{weva~e u prozoru, kakvih je bilo nekada, koju su obasjali sun~evi
zraci?
Belo: sigurno ne belo okre~ena stabla jabuka u jabu~aru, ni kre~, mo`da bokori rascvetanih jasmina? Ili bokor rascvetanih belih bo`urova?
Jasno}a. Led. Ogrebotine - po zale|enoj kvrgavoj povr{ini bare. Tu su no}u klizili vuci. Mrki
predvodnik owu{io je vazduh i {kqocnuo zubima?
^opor je nawuio plen ispod leda...Fijuk ko{ave i
arlaukawe probudili su detli}a, usnulog u {upqini
stare tre{we.
Tu smo se klizali popodne, dok je bqe{talo
sunce. Bara nije bila dubqa od pola metra, a kroz
led smo mogli da vidimo kao kroz prozorska stakla
ribe, mnogo riba; krupnih i sitnih; mrena, klenova,
vijuna, krku{a...Neposredan, prisan i pun, stvarni
dodir sa prirodom. Eto, to je moja biografija, od
sedme, osme, devete ili desete godine, kada sam se
klizao na barama pokraj Peka, i sve upijao, kao upija~
mastilo...
Ko to tamo cveta, tako divno u daqini
cveta? Da li je mogu}no? Da, ne{to tamo cveta - ona
divqa tre{wa. A ja je vidim iako je tako daleko, kao
na kraju sveta...
Vidim je kao `ivi spomenik, kao svitawe na
planini, i volim je vi{e od svega na svetu, kao moje
sinove, kao moga mla|eg brata i kao sve moje ve~ne
prijateqe...
Koren svega je u toj divqoj tre{wi, u wenoj
prirodnosti i pokornosti godi{wim dobima, u wenoj
lepoti neizrecivoj: da, ja `elim da se sklonim, kao
{to se sklawa svaki sawar, koji voli svoje snove, u
rasko{nu kro{wu procvetale divqe tre{we!
Tre{wa na sprudu, iznad Kisona, posa|ena u
titravu svetlost, usamqena, jedinstvena i jedna,
{irila je blage senke iznad bare pune sitnih riba,
punoglavaca i `aba, drezge i cvetova bele rade.
Senke, crne kao o~i susetkiwa ^erkeskiwa, lepotica, sa kojima sam se igrao kao dete, crne kao wihove
duge trepavice...
Divqa tre{wa, lep{a od paunica kad
procveta,beqa od snega, sa mirisom oporim i gorkim;
crnih so~nih plodova kad sazru i u~ame, crna kao
vrane, kao jata vrana koja tu sle}u da se oslade; eto,
jedino je to va`no i najva`nije za moju biografiju,
wen istinski po~etak...Lepota puna zrewa...
Od pamtiveka, od praistorije, od paleolitske glosologije, od Hiperborejca Apolona, i mitskog pesnika Orfeja: od svih Severaca do pedesetih
godina dvadesetog veka, vi{e od osam hiqada godina, ~ekala je ta divqa tre{wa, i taj zlatni sprud,
i ti nezaboravni i neopisani predeli Zvi`da i
Homoqa svoga pesnika, da kroz wegova usta i du{u
progovori, re~ima koje }e op~iwavati qude, drve}e i
ptice, mo`da i nebeski svod, i po neku zvezdu, kao
lira Orfejeva!...
Ja sam oduvek, odkako sam po~eo da pamtim,
da pamtim pre svega svoje "bu|ewe", vi{e voleo lepotu i snove, nego ideologiju, ili - ne dao Bog: revolu-
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(37)
ciju! Pravog srpskog i vla{kog seqaka i wihove
potomke (pomiwem Vlahe, jer sam me|u wima kao
Srbin porastao), nalik na istinske kne`eve, kao i
velike umetnike - istinski velike i dokazane! - ideologija i revolucija nikada nisu privla~ile, {to je
sasvim prirodno. U ideologijama/ revolucijama nema
o ~emu da se sneva i sawari, i zbog toga su one sve
neuspele - od prve do potowe. Revolucije razbijaju sudove i sve ostalo (Lewin, Staqin, Tito...); umetnost, ta~nije - umetnici: stvaraju, kao srpski i
vla{ki seqaci, kne`evi (Dante, Mikelan|elo,
Dostojevski, Tolstoj, Jesewin, Rilke, Pasternak,
Mom~ilo Nastasijevi}...); i kada zaista umetnici
stvaraju, kao {to seqaci stvaraju i uve}avaju svoj
domazluk, onda ni~u nepropadqive tvorevine...
Srpski narod, tj. seqake, jer oni ~ine
ve}inu, komunizovali su - belosvetske barabe i
propalice, i skoro da su u tome i uspeli; zato danas
ima tako mnogo poluopustelih srpskih sela. Vla{ki
doma}ini su se tome oduprli, zahvaquju}i pre svega
onom {to zovu wihovom "zaostalo{}u", {to su
sa~uvali svoju tradicionalnu vi{evekovnu patrijarhalnu kulturu, jezik svojih pradedova, vla{ki.
Zavoleo sam Srbovlahe, one koji govore u svojim
ku}ama vla{ki, ali su u {kolama, u vojsci, nau~ili
srpski jezik, da bi se mogli lako sporazumevati sa
svojom bra}om po Hristu i susedima; i ne samo srpski,
nego su poneki od wih, krenuv{i po~ev od sedamdesetih u Evropu na privremeni rad, stigli da nau~e i
francuski, italijanski, nema~ki, {vedski i engleski...Radovao sam se oduvek, a naro~ito posledwih
nekoliko godina ( 1993 - 1998) putovawima u rodno
mesto, u Bosiqkovac, u vreme zimskog ili letweg
raspusta sa mojim sinovima, ne samo zato {to }u
najva`nije pravoslavne praznike provesti me|u
mojim najbli`ima, sa svojtom, ocem i majkom i bratom
i ~lanovima wegove porodice, ve} i zbog ne~eg drugog:
znao sam da }e moj brat Aksel Senkovi} uvek na}i
vremena da me svojim autom proveze po vla{kim i srpskim selima Zvi`da i Homoqa. Uvek sam se radovao
najvi{e ba{ tim putovawima i susretima sa
Akselovim novim prijateqima, ne cene}i ih prema
tome koliko su kwiga pro~itali i kakve su {kole
zavr{ili, ve} prema wihovom `ivotnom iskustvu,
prirodnosti i neiskvarenosti. Nije u mnogim selima
u Zvi`du, u Mlavi, ili u Homoqu bilo ba{ onako kako
sam `eleo; sve je bilo, ~ak bi se moglo re}i, mnogo
druk~ije, nalik na karikaturu, na grotesku, u odnosu
na ono kako je bilo pre Drugog svetskog rata. Mnogi
sala{i zapu{teni, mnoge wive i livade i zabrani
obrasli korovom; mnoge bu~ine nalik na pra{ume...
Me|utim, {to smo se pewali na ve}u nadmorsku visinu, tamo gde je dominantna ~etvrta ili
{esta klasa {umskog zemqi{ta, sve je bilo nekako
prirodnije i lep{e... Bukove {ume su bile dominatne, prozra~ne i pune pe~uraka, posle letwih
pquskova...Kraj {umskih potoka smo nalazili
naj~udesnije biqe, za kakvo nisam znao ni da postoji,
i neko rumeno kamewe nalik na korale...Tada sam
ose}ao nekakvu ~istotu, devi~ansku, nalik na one
dane kada jo{ nisam po{ao u osnovnu {kolu, kada me
je moja majka vodila na ba~iju u Dubokom Potoku, u
kome be{e mnogo starih i ogromnih vrba, {upqih, u
kojima se golubovi griva{i gnezdi{e.
Mogao sam da ~ujem to daleko gukawe kao
zvuke orguqa u katedralama krakovskim, ili
drugede po svetu; i zvonku pesmu {eve, ili kliktawe
orlova iznad nepreglednih ozelenelih bukovih
{uma. I ose}ao sam potrebu da napi{em pesmu, poemu,
ili da makar spomenem one veli~anstvene bregove i
vence karpatskih planina na severu, koje sam prvi
put video kao veoma mali i dobro zapamtio, kao blejawe ovaca izgubqenih u nepreglednoj bu~ini.
Na planinama komunisti nisu oduzimali
zemqu i posede seqacima Vlasima, ~ak i kad su imali
preko dvadeset hektara, mada je broj takvih
doma}instava mali (Ranovac, zaseok Brezovica, i
druga sela); pa su se ta doma}instva i o~uvala:
sredinom devedesetih u ponekima je bilo i po
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(38)
pedesetak ovaca, desetak govedi, krdo sviwa,
buquk koza; traktor, kombajn; kamion; auto; jer je
neko od uku}ana proveo po nekoliko godina u Evropi i
u{parao dovoqno para da kupi ma{ine neophodne za
bavqewe poqoprivredom, i pri tom sazidao sebi
ku}u i ostalo na nekom bre`uqku nalik na plemi}ko
gnezdo; ku}u koja je imala parno grejawe, struju dovedenu sa rastojawa od nekoliko kilometara;
satelitsku TV antenu i mobilni telefon.
Dr`avnog zemqi{ta je bilo u izobiqu, onog kojeg je
posle rata dr`ava konfiskovala od seoskih
op{tina i o kome niko nije vodio ra~una; od zem.
zadruga, koje su se raspale, pojedini doma}ini imu}ni
su otkupili zemqi{te i uve}ali posed, jer je to
zemqi{te nu|eno budza{to i u vreme kad je ve}ina
digla ruke od poqoprivrede i poku{ala da prona|e
lak{u zaradu u gradovima...Gradovi su, pa i Beograd,
po~ev od 1993. godine krpili {to se ka`e, gladovali
i skrivali svoju sramotu, a na vla{kim posedima na
planini `ivelo se; dobro. Po{to je granica sa
Rumunijom blizu, kao i Dunav, odlazili su traktorima sa prikolicama punim plehanih buradi i snabdevali se, no}u, od suseda Rumuna naftom i benzinom;
za wih nisu va`ile sankcije...Moj brat Aksel me je,
naro~ito zimi, vodio u doma}instva wegovih
vla{kih prijateqa, u ~ijim se ku}ama steklo i po
pet generacija; primali su nas gostoqubivo, nastojali su da nas zadr`e i po ~itavu nedequ dana u gostima. Razumev{i da `ivim u Beogradu, kao profesor
i udovac sa dva sina, nastojali su da ponesemo u
autu, izvrsnu rakiju prepe~enicu, boqu od najboqeg
kowaka, koja je odstojala i po dvadeset godina,
pitka vina, su{enog mesa divqa~i (sviwa, srna),
sira, ukusne slanine divqih i doma}ih sviwa,
uhrawenih ne kukuruzom ve} `irom, doma}ih kobasica, sira ov~ijeg i kozjeg...
Neki od tih starijih Vlaha pamtili su moga
pokojnog dedu, Marinka Senkovi}a - veoma su ga
cenili i voleli jer je sa wima razgovarao na
vla{kom...Voleo je da se {ali umesno; nisu znali da
je umro; za wih je on ostao veseli i visoki, ponosni
Srbin... Do~ekivali su nas, gostili i ispra}ali, kao
vla{ki srpske kne`eve...
Naro~ito je nezaboravno bilo u domu narodnog umetnika, frula{a, Brezov~anina, koji je imao i
svoj orkestar (violine, klarinet, gajde, bas, harmonika, dvojance iz @drela), sa kojim je nastupao na
velikim narodnim smotrama stvarala{tva, i
snimio i nekoliko izvrsnih plo~a sa vla{kom etno
narodnom muzikom, kolima, narodnim pesmama i
melodijama...Pevali su i svirali za nas pesme starije od dve i po hiqade godina, i svirali vla{ka kola
agona do iznemoglosti...
U melodijama, u pesmama tih vatrenih narodnih umetnika, bile su utkane sve dugine boje proteklih - ne hiqada - nego milenija godina na ovim
prostorima, starobalkanskim. Ponekada sam sawao
o tome, da, ako se ikada obogatim, sagradim Muzej
`ive tradicije Zvi`da i Homoqa pod vedrim nebom,
na planini - tamo gde su moji pradedovi `iveli u 19.
veku, jer oni su uvek birali mesto za stani{te
daleko od puteva i saobra}ajnica, u neprohodnim
{umama a vrlo blizu jakih izvora...
*
Napisao je, dakle, F. Senkovi}, gorwe
redove, kao neko uzdarje na poklon igumana Kozjeg
Svetili{ta.
“Ja sam stekao veli~anstven posed,
najveli~anstveniji posed koji se mo`e zamisliti i
koji sam odr`avao svojom inteleigencijom i svojim
izuzetnim sposobnostima, naslutiv{i mo} wegove
veli~ine, kroz veru, nadu, qubav, prijatestvo i
opra{tawe...
Plodove toga poseda, mo}i }e da u`ivaju
kroz vreme, oni koji dolazi, i mnogi drugi koji budu
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(39)
sakupqali na wemu pravo, zdravo semewe...Prestao
sam da se bojim smrti, jer ona je preobra`ewe, da bi
dalo ploda, seme mora umreti, ali klica ne umire
nikad, jer je ve~na... Du{u moju nikada ne}e spaziti, i
kada je uporno budu tra`ili; i kada se nekome bude
u~inilo da ju je spazio, neka produ`i - to ne}e biti
ona. Ona `ivi u zrnima svetlucavog peska titravih sprudova, u rascvetanim suncokretima, u divqim perunikama, na vetrovitim utrinama, u prozra~nim zavesama
vazduha, u plo~astim kumulusima belim, u pe~urakama koje se hrane vlagom kao krvqu, na zaboravqenim
stazama i napu{tenim putevima i rudnicima, na
obalama reka malih varo{i, u pe}inskim dvoranama
i na ne~istim svetkovinama prole}nim, na
napu{tenim ba~ijama i kraj obnovqenih ba~ija, u
bujnoj paprati kraj pumskih potoka, na obalama
dalekih okeana, na obalama Crnog mora - tamo }e
`iveti ona, odakle je izgleda i jednom do{la, posle
posve}ewa qubavnika u eleusinske misterije, u
jarkoj svetlosti, onoj nepodno{qivoj avgustovskoj
svetlosti na sprudovima kraj mora Sredozemnog, u
Maroku, ili u [paniji, u Andaluziji ili Granadi, na
obalama Gvadalkivira, ili na sprudovima pokraj
Peka ili Mlave...Ne, nema ~ime moja du{a da se hvali;
i kada bi neko stvarno mogao da je vidi i dodirne,
mogao bi od we da na~ini {ta ho}e, mo`da i
veli~anstveni posed, kakav sam i sam stvarao i stvorio, ~ekaju}i da kona~no sazru divqe tre{we u
Homoqu i veliki Praznik Duhova...”
*
Da li je mo`da boqe bilo
ne pisati, ni{ta, ne poku{avati?
Ne tro{iti papir i mastilo?
Spavati? Danono}no spavati?
Ne mogu da izbegnem, priznajem, lako
suo~avawa najte`a, savest. Razgovore tu`ne.
Seobe i propadawa wi{e mo}no klatno!
An|ele, ti {to si ispratio ve~erwi voz,
ve~nost `ivota, mo`e{ li protiv ru`ne
povesti i zbiqe i{ta? Uvijen u oblak, belo platno.
Gvozdeno doba stavqa ta~ku na ono {to nisu
stigli da u~ine Srebrno, Bakarno ili Zlatno.
Video sam sve na{e iluzije, sve na{e nade,
i radosti, kako ih kosi glupost, kao doba ratno...
Ovi stihovi nisu doneli olak{awe.
(Kasnije, po povratku u Beograd)
Ove stihove je F. Senkovi} napisao u
Bosiqkovcu tokom nekoliko dana i no}i pred
Vaskrsenije 1998. godine: ose}aju}i neopisivu
teskobu, koju nosi ve} godinama. Pisawe je bilo put
prema olak{awu, prema onoj neutrvenoj i zagonetnoj
stazi, koja mu se ukazala jednog popodneva, dok je
obilaze}i jedno od kultnih mesta od pamtiveka (na
{ta naziv potesa upu}uje, a jo{ vi{e wegov
polo`aj), ispod rascvetanih bagremova, ugledao na
zapadu, na bre`uqku na kome stoji danas mesni hram,
ugledao u svetlosti Staro Grobqe, koje je tu bilo i
pre doseqavawa drevnih me{tana slovenskog
porekla. Na Starom Grobqu su me{tani nekada (pre
tridesetak ili sedamdesetak godina) vade}i kamen
za zidawe svojih ku}a i ograda, nailazili na tragove
prastanovnika: |in|uve i druge stvari, koje su
hiqadama godina nad`ivele svoje vlasnike... Te
stvari su navirale iz zemqe, kao mravi, i insekti, i
nikome nije padalo na pamet da ih sa~uva... Zatim je
taj predeo ponovo obrastao divqim rastiwem, gde
rado nalaze skloni{ta guje... Predeo Starog Grobqa
vi|en u zaranke sa nekoliko stotina metara, sa
bliskog uzvi{ewa koje je bilo kultno mesto, kao da je
bio prosvetqen titravom svetlo{}u, kao gojne sapi
krava...Vratio se brzo u dom svojih roditeqa }utke i
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(40)
po~eo da pi{e, ne kao po diktatu, ne...
U Beogradu je nastavio i napisao 14 soneta
nasloviv{i ih NEOBI^AN SUSRET. Dupqajska kolica. Povratak mrtvih. Te stihove je posvetio igumanu
Kozjeg Svetili{ta.
1
(Na kraju drugog milenijuma. Po Hristu)
Vratio sam se u dom pepela me|u Hiperborejce
u kolicima koja su vukli labudovi, kao po kazni.
Perunika, br{qan, imela, lipa, bosiqak,
kraqevsko drvo miri{u ovde, dome prazni!
Prole}u vrabac, muva, osa; promi~u povorke
mrava; tri hiqade ~etiri stotine godina, rojte
pau~ine. Promi~u crni labudovi i gorke
me{avine cvetova gloga, oskoru{e, umesto svojte.
Na Starom Grobqu cveta gusti{ gorkoga gloga.
Novo grobqe. Nova grobqa. Neohiperborejci {umu
kraqevsku ru{e.Sve {to vidim to je - muka.
Patwa i teskoba su mi beskrajne, ali neme
kao gitara u pepelu. Pusto{ u umu,
golet, na kojoj ~ere~e mrtve i Boga!...
2
Roso, ti si bila oblak, {iroka reka, more.
Provala oblaka je raskopala predele, strane.
Zmije su pojele puteve, preko no}i, kao gliste.
Blato, blato! Povetarac wi{e jorgovane
procvetale, kao {to ih je wihao pre tri
i vi{e milenijuma. Vra}aju se mrtvi
iz urvina {uma i vremena, kao geometri.
Ne se}am se ni~eg. Ni~ijoj `rtvi
Maglovita hiqadugo|a nisu shvatila smisao.
Ne raduje me ni{ta. Ne nadam se vi{e.
Tuga se spustila do korena svega.
Crni labudovi, za{to sam uop{te pisao?
Kad }e sva moja pisma isprati ki{e?
Ne volim te, ki{o, sluzava }erko snega!
3
Labudovi crni, vozite me daqe - na sever!
Nervira me sve, sve{tenik - bumbar!
Usred strave milenijuma, kao usred no}i
olujne, petao najvaquje kao dobo{ar,
kukuri~u}i (crwi od labudova) iz petnih `ila
(kao bat duhova mrtvih) pod orahom,
nastup Crnila - ne Plavetnila!):
najezdu opusto{ewa sa ki{om plahom.
Da li je mo`a boqe bilo
da se nikada nije ni rodio
onaj {to je sve ~ega se dotakao `ivih i mrtvih, starih i novih grobaqa,
dr`ava i du{a, hrastova, izvora - izrodio?
Neohiperboreja je postala - pakao!
4
Mra~novid, sa maskom vu~ije glave
predvodi mrtve - Skite, Sarmate,
Dake, Ilire, Dardance, Venete,
Tribale, Tra~ane, Sorabe i Ante.
Ko da zaustavi sve mrtve, tolike kolone?
Mra~novid, himera vu~ije glave?
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(41)
Ni~u, kao posle pquskova, pe~urke, trave.
@ure li Mra~novidu da se poklone?
La` na la` nazidala je kao cigle
iluzija ili rs. Nekropole boqe pamte
od r{uma i unuka onih {to veruju
da su im dedovi bili bogovi.
Pam}ewe je kratko i bridi kao ubod igle
zar|ale.Uzalud iz pomr~ine istinu isteruju.
5
Jer od Istine ovde nije ostalo ni Ist!
@ivi ne znaju da su mrtvi, otrovani.
Zar ima nekog ko je zaista `iv i ~ist?
Duwe procvetale, {im{ir, jorgovani.
Labudovi crni, vozite me daqe.
na sever, kod Hiperborejaca - do Apolona.
Ovde se sve nakostre{ilo, kao maqe,
mahovina; zaborav guta milione miliona!
@ivi su gori od mrtvih jer im je krv
ispio vampir krvo`ednih iluzija.
Mrtvi mogu da me ~uju i grobqanski crv.
Vozite me, labudovi, daqe od bogatih i gologuzija.
Jer je gene i iskon, promenio, novog grobqa strv,
kao zemqotres geografiju. Prokleta emulzija!
6
Prokleta emulzija: to je teku}ina potomaka
u kojoj se nalaze mikroskopske kapqice drugih
sprega. Od mitolo{kih studija bole bubrezi;
raste kamen. Od geneza nerasvetqenih i dugih.
[ta je ostalo od Tribala, Skordiska, Tra~ana,
Soraba, Srba? Od odgovora boli glava.
Staro Grobqe jedina je preostala enklava,
validna al neispitana. Povest kao da je uvra~ana.
Od le{inara, {to su gori u razvla~ewu mrcina
na sprudu. Sa kakvom jaro{}u kasape trulo
truplo legendi i mitova! Nau~nici, kao krqe,
upili su se u ispijenu ko`u pretpostavki.
Sawa~i i umrli slute vi{e; kao da imaju posebno
~ulo
za neki sitni preostali trag, i svetle mrqe.
7
Savremenici Gvozdenog doba nisu i nikad ne}e
razre{iti enigmu drevnih qudi, Zlatnog doba.
Do Empireja, Apolona, najvi{eg neba, bogova i boga,
sti`e se na Dupqajskim kolicima, preko groba.
Umesto muzejskih eksponata, no}ni dvoboj `aba
i slavuja do samozaborava i belog usijawa ne gitara u pepelu, niti drevne basme baba lekovitiji su u pronicawu, ko mese~ina usred
grawa.
Vozite me, labudovi, crni, kroz travu do bagrema
procvetalog: da sa brega vidim Staro Grobqe
u dimu ne od tamjana ve} od magle sutona i jorgovana.
Uz livade kojima su bleskovi zaranaka safirna
ruha
odenuli...Mo`da }u mo}i da putujem kroz razdobqa
o kojima se samo sluti, na sporim kolicima Duha?
8
Zaborav je riznica bogatija od svih se}awa pokolewa.
Sa~uvao je kao {to grob ~uva, ili kao trap.
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(42)
Nau~niku nije dano da po|e posebnim stazama
pam}ewa do kraja. Nauka koju podupire satrap
nema Kqu~ kojim se tajna grobova otkqu~ava.
Seobe su nu`ne. Ostati ovde
daqe zna~i jedno: sklopiti sa propadawem savez.
Su`en je radijus: odavde - dovde.
Istina je tamna, ko olujno ve~e.
Odre{iti se ne da, kao ni Gordijev ~vor.
@ivot se uru{ava bez vizije i plana.
Sve se raspalo i bazdi kao tvor.
Beznade`no, jadno, potuqeno konfuzno,
pokosilo je preko no}i najboqe, zlo doba, kao slana.
9
Gre{ke, sve gre{ke, sad razaraju zube,
o~i, srce, bubrege i crevo guzno.
Pravde nema nigde, ni u sudovima,
ni u hramu, ni na grobqu, oko suzno!
Klice klijaju utopijske
i sjaje u no}i kao zvezde
ili odsev na mese~ini ko`e zmijske.
Nati~u pouke kao {titne `lezde.
Kad ni iz jednog iskustva pouku
nije izvukao jedan narod, nek nestane, li{}e duwa!
Kako }e razumeti tu|u, ako ne razume svoju muku?
Pomr~ina je gusta.Nerazumevawe je niklo gusto.
Istina se ne vidi cela ni pri blesku muwe.
Od Drine do Timoka sve izgleda pusto...
10
Sve }e ovo nad`iveti podlaci, koje nije
mogu}e pove{ati jer ih je vi{e od po{tenih.
Prodali su se ~inovnici i sudije,
zemqa vrvi od leproznih, zara`enih.
Tu ni Bo`ja pomo} ni{ta ne mo`e;
jer gde bezdu{nik mirno raspiwe
koga naumi kroz suze siro~adi,
tuga kraja i nemost sirotiwe,
nepravda koju ne ~ini tu|in, ve} brat,
ponekad iste krvi, istog roda,
parametar su gorke sudbine, a ne rat.
Vrvi od pacova, gmizavaca i izroda.
Na{la je bezbo`na epoha na~ina
da sve za sobom povu~e, u bescewe rasproda...
11
Uzalud se ovde kunu u Sunce i Svetovida.
O gitaro u pepelu posledwih sura;
ovde se priziva drevno zlo, umesto stida.
Ovde je budza{to krv momaka i cura.
I vetar zaobilazi ove predele
uklete; ni vetar da dirne u tvoje `ice.
Mrtvilo je prelazno kao epidemija
kuge, apatije, tuberkuloze, bradavice...
Sudbina je postala bqutava; gor~ina.
Razgovor gluvih ko bukagije sapiwe.
Ono {to sapiwe, vremenom sasvim sapne.
Ko misli da je sve zlo do{lo od Tur~ina,
nek spere crni talog du{evne golotiwe.
Glupost je uspela da nas u kazamat zapne.
12
@amor seni; zatim pti~iji cvrkut.
Grmi u daqini. Bumbar - u blizini - grmi.
Du{e mrtvih klize po mese~ini
kao listovi po vodi, po srmi.
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(43)
Nemo op{te lale sa {im{irom
u ba{ti, ko napukle staze i zidovi stare ku}e.
Sve je ovde mrtvo sa svojim kumirom.
Svaki listi} zove o tome {apu}e.
Gitara je slepqena s pepelom i krvqu.
S krikovima ugu{enim, dijamantima.
Ti{ina udru`ena sa otrovom za mi{eve
i pacove, zaustavqa svaku pomisao, nadawe.
Nestajemo sa Tribalima, Skordicima, Antima.
Dignuto je do kulta - crnog - propadawe...
13
Ne gitara, slavuj vodi dvoboj
sa Crnim Prilikama, stradawem.
Ovde je sve zaptiveno, i proboj
vetra je spre~en, kao svetlost, nadawe.
Osu{ila su se posve}ena drveta,
hrastovi i smokve...Gorostasi!
Dvori{ta su i ogwi{ta sasvim zasenili
zli duhovi i oblaci, i {upqi orasi.
Oskoru{u iz korena su{a quqa.
Flaute iz vrbaka povremeno
probiju crni saten kao sabqe.
Oglase se, iznenada, iz ambisa
kao bare i otsjaji, rado{}u
kakvom zasvetli ponekad leto babqe...
14
Vratio sam se u dom pepela me|u Hiperborejce.
Roso, ti si bila oblak, {iroka reka, more.
Labudovi crni, vozite me daqe - na sever!
@iveti ovako i ovde bilo bi mnogo gore!
Jer od Istine ovde nije ostalo ni Ist!
[ta je ostalo od Tribala, Skordiska,
Tra~ana, Soraba i Srba?
Boqe od arheologa zna hrastov list.
Istoriju moga plemena - istoriju vriska razumeju boqe labudovi crni i poneka vrba.
Uzalud se ovde kunu u Sunce i Svetovida.
Grmi u daqini. Bumbar - u blizini - grmi.
Du{e mrtvih klize po mese~ini
kao listovi po vodi, po srmi...
4
VLA[KA GOZBA
Tajanstveni `ivot neugasle drevne kulture Zvi`da
i Homoqa. Trijumf misterija qubavi i filozofije
razli~itosti...Za{to je ovo vi{e od romana o Uskrsu,
- gozba duhova, ~iji je pogled uskr{wi?
O raju srpske du{e. ("Nikad ~ovek ne mo`e sebe
svesti na bi}e kona~no, prolazno, smrtno. Ma
koliko hteo, ~ovek ne mo`e izvr{iti potpuno
samoubistvo, jer je delo samoubistva po sebi zlo, i
kao takvo prenosi samoubi~evu du{u u ve~no carstvo zla...Samim svojim bi}em ~ovek je osu|en na besmrtnost...")
O t r p a v a w e aristokratskih izvora kulture...
^asna trpeza majstora i "igumana Kozjeg
svetili{ta", na planinama severoistoka Srbije
"...U svetu }e ve~no ostati tragi~ni konflikt i tragi~ni nesporazum izme|u mawine, `ivoga
stvarala{tva, duhovnih tragawa, idejama, poezijom
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(44)
i `ivotom i one pak ve}ine koja `ivi interesima,
apetitom i prozom `ivota.
(...)
Revolucionarni, demokratski i socijalisti~ki pokret vuku nazad u sferi kulture, obaraju
kvalitativni nivo kulture i slabe interes za
probleme kulture. Va{ PROLETKULT zna~i samo da
kultura PROLE]E mimo vas i da vi PROLE]ETE mimo
we. (...)
...Skitska ideologija je jedna maska boga
Dionisa. U svojoj borbi protiv osredwosti i
umerenosti svake kulture ona se okre}e ne navi{e
ka gorwem bezdanu ve} nani`e ka dowem bezdanu;
savremeni "skiti" pevaju himne ne nadkulturnom ve}
do - kulturnom stawu. Najmawe su okrenuti novom
nebu i novoj zemqi i preobra`ewu sveta. Oni su
pagani, u wima kola krv qudi, koji nisu "pri~e{}eni"
tajnom iskupqewa. U Rusiji je skitska ideologija
svojevrsni paganski nacionalizam, koji prelazi u
nehri{}anski i antihri{}anski mesijanizam. Skiti
moraju iskupiti svoje grehe pot~iwavawem kulturi
i wenoj surovoj {koli.
Kultura je nezaobilazni put ~oveka i
~ove~anstva - on se ne mo`e izbe}i. Potrebno je
i`iveti puteve kulture da bi se zakora~ilo preko
granica kulture, ka vi{em stvarala~kom na~inu
`ivota. Tek na vrhuncima kulture stvarala~ka
smelost mo`e raskinuti lance kulture koji prikivaju za ovaj svet. Postoji i put svetosti, koji postoji za mali broj wih, ali i to je put uzvi{ene kulture duha. On vodi kroz najdubqe temeqe
hri{}anske kulture. Dve pojave iskora~uju van predela kanonizovanih normi kulture: svetost i genijalnost. To su najve}a dostignu}a duhovne kulture,
weni istinski pokreta~i..." (Nikolaj Ber|ajev: O
KULTURI)
Svedo~anstvo o drugoj, nepoznatoj Srbiji.
Srbi i Srbija su osu|eni na kulturu: kona~ni obra~un
i opro{taj sa silama neprijateqski raspolo`enim
prema onom {to kulturu ~ini - nihilisti~kim i
anarhisti~kim silama. Topografija pretposledweg,
jer kultura nije ono posledwe. Vla{ka gozba je organizovana da bi omogu}ila put prema bogo~ove~anskom
realizmu: da bi se nastavilo daqe i dubqe tra`ewe
Carstva Bo`jega...
... F. Senkovi} doputovao je dan uo~i
Praznika Duhova 1998. po pre|a{wem dogovoru.
Sa~ekao ga je, Serafim, jednog prole}nog popodneva
na peronu Autobuske stanice najbli`e op{tinske
varo{i i autom su krenuli put Kozjeg Svetli{ta na
obroncima Homoqa.
Usput, na sedlu jednog bre`uqka, kraj `ive
ograde koja je bila rascvetana od ru`a, zaustavio je
auto.Iza{li su da "protegnu noge".Senkovi} je
zapazio sam na padini nepreglednu zelenu pra{umu
paprati, {to se presijavala na suncu, a Serafim je
presko~io ogradu i, kao mladi}, uzverao se uz jednu
divqu tre{wu visoke kro{we, nalik na bukvu,
uzverao se na wu kao ma~ak, ne uste`u}i se {to
tre{wa nije wegova. "Ako je mi ne oberemo sada,
obra}e je jata vrana kroz nekoliko dana!" doviknuo je
odozgo.
- Obi~an narod zna vi{e o svemu i sve mo`e
boqe da izrazi najjednostavnijim re~ima od nas koji
smo zavr{ili visoke {kole i dobro se izve`bali u
retorici! Ove divqe tre{we imaju neponovqiv ukus,
kao i more tih ru`a u `ivoj ogradi - ovih dana je to
va`no, najva`nije! Pogled odozgo sa tre{we je
prekrasan; kakva panorama! [to se ne popne{?
Odozgo sve izgleda druga~ije!...
Nasmejao se da se ori.
Nasmejao se i F. Senkovi}.
Dok su pili najboqu prepe~enicu na svetu,
sede}i za stolom pod kro{wom ozelenelog hrasta
lu`waka u dvori{tu igumana Kozjeg Svetili{ta,koji
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(45)
bi povremeno divno za{umorio iznad glava, sede}i na
klupi koju je, kao i sto, napravio Serafim, F.
Senkovi} je ukratko izneo svoje utiske o igumanovom
rukopisu "Vla{ka gozba".
Da
nije
pohvala,
prijatequ,
preterana?...Bi}e vremena da o tome detaqnije
porazgovaramo ovih dana...Da li si pozvao i tvoje prijateqe da ovamo do|u narednih dana i pridru`e nam
se?
Da - rekao je F. Senkovi} i nabrojao koga je
sve pozvao: pesnika Velikog vra}awa, Zaraslih usta
su|enica. I pripoveda~a, o kome }e se tek ~uti, gimnazijskog profesora Milanovi}a, iz Petrovca na
Mlavi...
Vla{kog P~elara, prevodioca sa rumunskog,
profesora latinskog u penziji, koji se iz Beograda
vratio u rodno mesto, blizu manastira Tumani, u ku}u
i na sala{ pomrlih roditeqa, da gaji p~ele i pi{e
stihove...Vr{waka Serafima Trimalhionova, koga su
izme|u sebe zvali "Rudi Pawko", i P~elarovog
intimusa, zanimqivu li~nost, ispi~uturu i ~oveka
koji se nije sna{ao u `ivotu - onog {to je zbog grehova
u mladosti robijao u Zabeli zajedno sa piscem
Mom~ilom Seli}em: Marsiju - Nastu, poznatijeg kao
"Nasta Pas", kako ga nazivaju u varo{i u kojoj `ivi.I
wegovog kuma a Senkovi}evog starog prijateqa i
daqeg ro|aka, pesnika i slikara Ramzu Zvi{kog.
Da li }e se svi odazvati u to Senkovi} nije bio siguran; obe}ali su - Srbi rado daju obe}awa!
- Lepo; bi}e nas jedanaest apostola za trpezom vla{ke gozbe! - re~e srda~no Serafim. - Fali nam
dvanaesti apostol! ... Mo`e i ovaj hrast iznad na{e
glave da bude ura~unat, on je me|u nama najboqi i najmudriji, najdugove~niji; on }e sve da zapamti boqe od
svakog od nas; pa i sitne pojedinosti koje }emo mi zaboraviti brzo, kroz nekoliko dana...Smisao Vla{ke
gozbe je da nas slede}e godine, i slede}ih deset godina - bude vi{e. Neka nas svako od tih deset pozvanih, pozove, kao pravi doma}in u svoj dom, s tim da
mi uvek pozovemo jo{ po nekog od na{ih prijateqa,
sasvim razli~itih qudi od nas!... Zamisli, kroz
deset godina, posle deset godina, ako Bog da, a
za{to ne bi dao, krug na{ih prijateqa }e se
pro{iriti na stotinu qudi...U podrumu ima vina od
prokupca, piva, kisele vode...
- Ja sam ispekao jagwe na ra`wu, jare u blatu...i
jednog divqeg vepra...slede}a tri dana predvi|ena su za
gozbu...pozvao sam i vla{ke svira~e, orkestar Brezov~anina,
iako su oni zauzeti ovih dana...verovatno }e navratiti jedno
popodne da nam sviraju, ako budu bili raspolo`eni za svirawe i pevawe, i ako nam se bude slu{alo...Jesi li
gladan? Da donesem sira, aqme i i pe~ewa?
Ne ~ekaju}i da mu odgovori, Serafim
Trimalhionov ode u podrum ku}e i donese poga~u,
sira, aqme i jare}eg pe~ewa. Mo`da je bilo oko
~etiri - pola pet popodne; Sunce se polako spu{talo
prema horizontu na zapadu; bilo je tiho i vedro, videlo se daleko, video se ~ak i vrh Avale...Bio je to
uvod, predve~erje vla{ke gozbe. Senkovi} je bio prvi
gost koji je stigao, a ostali - treba da do|u, slede}ih
i narednih dana. Vreme je bilo prole}no, pitko kao
prokupac posle poga~e, koju je Serafim ispekao ispod
sa~a, i so~ne jaretine...
Serafim vide}i da je Senkovi} zami{qen i
da posmatra kako se Sunce polako spu{ta iza bregova
u daqini, ostavi ga na nekoliko minuta i ode da
namiri svoje koze; i nekako u isto vreme, kada je zatvarao masivna vrata u podno`ju litice blizu wegove
ku}e, i polazio prema Senkovi}u, za~u sirenu belog
automobila; pomislio je da dolazi neko od pozvanih
gostiju.Ne, u kolima je bio {ef orkestra Brezov~anin
sa wegovim svira~ima.
Naj~udniji orkestar na svetu: Brezov~anin,
frula{, jedini me|u wima, bio je ~itav, prav, visok i
sna`an Vlah, ~etrdesetogodi{wak, {aqivxija.
Ostali ~lanovi wegovog orkestra, }utqivi Vlasi
(jedan }orav na jedno oko, drugi sakat u jednu nogu,
tre}i grbavac), bez instrumenata i kad ne sviraju,
uop{te nisu li~ili na svira~e.
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(46)
@urili su, kako re~e Brezov~anin, kod nekih
qudi kod kojih su "pogodili svirku", ali su usput
svratili po "ono", kako re~e Brezov~anin, da "to"
ostave no}u, "tamo: kad se budemo vra}ali sa veseqa". "Pogodili smo svirku i prvog i drugog i tre}eg
dana Trojica, pa mo`da ne}emo mo}i da navratimo kod
vas ni tre}eg dana popodne", izviwavao se {ef
vla{kog orkestra...
Izneli su iz Serafimovog podruma, svira~i
"ono" - tj. velikog pe~enog vepra, najve}eg pe~enog
vepra kakvog je Senkovi} u `ivotu video, rumenog
kao bakarno opalo li{}e, pod kojim su stewali
vla{ki svira~i, i jedva ga smesti{e u prtqa`nik
Brezov~aninovog karavana!
Brezov~anin otkinu jednu pe~enu nogu i pre
nego {to komad od we pru`i jednom od wegovih
pajta{a, bubwaru, veselo se prodra:
"Da `ivi Praznik Duhova, i Milo{evi},
otac otaxbine!"
Serafim nije hteo da pusti svira~e, dok ne
popiju po qutu, i dok ne prezalogaje jare}e pe~ewe,
iako oni nisu bili gladni.Oni popi{e samo rakiju,
izgovaraju}i se da moraju da po`ure, jer ih ~ekaju na
nekom vesequ u jednom od susednih vla{kih sela.
- E, ne mo`e tako, prijateqi moji! - naquti se
Serafim Trimalhionov. - Ne}u vas pustiti tek tako!
Vadite instrumente iz auta, smesta!
I na jednom se pru}i kraj stola, na zemqu, sav
se ukruti i prekrsti ruke na grudima i re~e:
"Zamislite da sam mrtav, pa odsvirajte
ne{to lepo".
Svira~i izne{e iz auta frule, bubaw, violine, harmoniku, klarinet, gajde, fligorne, ~ak i
jednu okarinu! Trube, saksofone...
I dunu{e u instrumente tako jako, da i koze i
jari}i u pe}ini zameketa{e, kao da ho}e da probude
okolne {ume, paprat, kao da je buknuo po`ar u
Serafimovoj ku}i...
- Ne, ne tako...Samo frule, dvojanac, gajde,
violine i okarine... Zamislite da smo ja i Senkovi}
mrtvi, ponavqam, pa odsvirajte ne{to tiho i lepo,
kao ovaj planinski suton!...
I svira~i shvati{e i odsvira{e jednu tugovanku za umrlim, koja se slagala sa izdu`enim senkama drve}a i izdu`enom senkom hrasta lu`waka,
`ivog spomenika...
- A onaj vepar pe~eni? Da li su i wega poneli
na slavqe na kome }e svirati? - upitao je Senkovi}
smeju}i se.
Umesto da odgovori, Serafim ode u svoju
ku}u: video je Senkovi} kako kroz otvoren prozor
wegovog ~ardaka pokazuje neku ode}u, neku }ebad...
- [ta to zna~i? - pitao je Senkovi}.
Si{ao je iz ku}e za sto ispod hrasta
lu`waka i bacio pred Senkovi}a jedan xak.
- U subotu uve~e, oko pono}i, drugog dana
Trojica, u jednoj od pe}ina, nedaleko odavde, bi}e
strnxawe, kao nekad...U pe}inu se mo`e u}i go, to jest,
samo sa ovim xakom navu~enim preko glave...maskiran...
Navukao je xak preko glave: virile su mu kroz
proreze, koje je sam prorezao makazama, samo o~i, nos
i usta...Bio je nalik na stra{ilo!
- Poznaje{ li me, o, Senkovi}u? Ni ro|ena
majka me ne bi prepoznala! - re~e smeju}i se.
Zatim je svukao xak sa tela, bacio ga na sto
kraj pe~ewa, i rekao, da ima jo{ "desetak takvih
xakova, ako bude raspolo`enih dobrovoqaca za subotu pred pono}".
Zapalio je cigaretu i po~eo da pri~a.
- Onaj vepar je bio najve}a {teto~ina u okolini; neko ga je pre nekoliko zima ranio u jednu nogu;
ovolike je tragove ostavqao u snegu. To je mo`da bio
najve}i divqi vepar u Homoqu...Sa~uvaj Bo`e da
takvog vepra ne pogodi{ prvim metkom! ratrgao bi te...
Ja i {ef orkestra Brezov~anin, pre nekoliko no}i,
postavili smo mu ~eku u jednom od {umskih potoka...Traktorom smo ga ovamo dovukli: odneli smo
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(47)
meso veterinaru, da proveri da nije zara`eno. Nije!
To nije dozvoqeno, ali otkud da veterinar zna da li
je meso od divqeg ili pitomog vepra? ...Tog pe~enog
vepra }e odneti u pe}inu, tamo gde se odr`ava strnxawe, da bude dovoqno pe~ewa za sve koji do|u...Snaga
na usta ulazi!...
Nudio je Senkovi}a da da jede i dolivao mu
prepe~enicu; ve~e je polako padalo. Senkovi} je
postavio pitawe, mo`da i glupo : za{to je za strnxawe potreban xak navu~en na telo, sa prorezima za
o~i, nos i usta, i kod `ena, za grudi? Serafim
Trimalhionov se gromko nasmejao:"Ko zna? Tako od
starine ostalo! Maska je potrebna; mo`da da niko
nikog ne prepozna? Maske su sve jednoobrazne, iste,
zaboravqaju se; a lica se pamte...Uostalom, tu lice
ne igra ulogu; ono nije va`no tu...Koliko mu`eva mo`e
da vidi lice svoje `ene i qubavnice u pomr~ini dok
to rade? Mnogi to rade u pomr~ini; mo`da pomr~ina i
pospe{uje u`ivawe?..."
- Usred tog qubavnog mahnitawa u pe}ini,
nema dece, kukavne i nedorasle dece, koja bi se prepla{ila neopisivim prizorima prolivawa mu{kog
semena i neobuzdanog `enskog vri{tawa, opu{tawa i
i`ivqavawa, time se ne kaqa svetiwa qubavi; kraj
velike obredne vatre, ritualno se bludnim gr~em
vrele puti kuva u velikom loncu mnogo toga `eqenog
i nei`ivqenog u mu{karcima i `enama; pa onda kroz
wihove usne `udne dah jednih u druge ponire; slivaju
se du{e dve u jednu, iako se ne poznaju...to nisu prequbni~ki zagrqaji i podavawa, to je dopu{teno jednom godi{we, jer su tako radili i daleki preci...tu
mnogi orni qubavnici baldi{u od silnog jebawa...niko te
no}i ne spomiwe qubav, jer i telo, kao i sudbina, ima svoju
ra~unicu...Onda odlaze maskirani u mrak, iz koga su do{li,
i zaboravqaju ono {to ni najlu|a m a { t a n e m o ` e
zamisliti, ni ponovo o`iveti...Klin se klinom izbija...ovde se mnogo mawe razvode nego u gradovima, ba{
mo`da zbog toga, zbog strnxawa...treba to
do`iveti!...pogotovu to treba da do`ivi{ ti, jer
takvi do`ivqaji ja~aju ~oveka, ~ine ga realnijim,
vra}aju ga u stvarnost, da mo`e da se uhvati uko{tac
sa... Qubav prema umetnosti nije jo{ nikoga obogatila, umetnici bi morali da imaju na umu da trgovac
talenat svoj u pu~inu ula`e - ona mu vra}a zlatom
`e`enim!...beda i inteligencija su sestre bliznakiwe, najverovatnije...verovatno se ~esto se}a{ svoje
pokojne `ene, iako su pro{le tolike godine od wene
sahrane; to je plemenito, ali je i glupo! ...stara
iskustva su kao stra{ila...ona su napu{tena odavno i
sama jedva tavore...treba ih potisnuti...Znam, ~itao
sam Crwanskog, i se}am se koliko je Pavel Isakovi~
voleo svoju preminulu lepu divnu `enu; kada je
nai{ao na onu sa zelenim trepavicama, propustio je
{ansu...ulog pravog ~oveka treba da bude kao i ulog
vojnika u bici - hrabrost...senke se ne mogu grliti, kao
vrela i jedra i vita tela nepoznatih
izda{nica...Najdubqe i najlep{e uspomene na jednu
mrtvu i voqenu `enu jo{ uvek bazde na ostatke pokvarene ov~etine, prijatequ moj, treba `iveti
unapred, svako novo iskustvo sa drugom `enom
miri{e na divqe ru`e!...Na{ narod godinu dana `ali
bliskog pokojnika, oca, majku, `enu, dete, a Vlasi i
tri, i devet godina, jer od `alosti se ne
`ivi...Takve kao tebe, ne quti se {to govorim
otvoreno, takve mu`eve i udovce koji ve} dvanaest
godina `ale svoje pokojne `ene, trebalo bi prepustiti onoj Petronijevoj Ojnotiji, {to ume da
pome{a sok od drezge sa pelinom, pa da time
mu{karcu nama`e kitu, pa ga onda strukom koprive
lagano {iba svuda ispod pupka!..."
Tokom no}i, kada su u{li u Serafimovu ku}u
i popeli se na ~ardak ni na nebu ni na zemqi, nastavili su razgovor o Petroniju Arbitru,
iscrpquju}i... Razgovarali su sve do zore, dok nisu
zakukurikali petlovi u daqini i psi zalajali, i koze
zameketale sasvim blizu...
*
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(48)
Da je jezik jaz koji razdvaja stale` od
stale`a i du{u od du{e, znao je Petronije na zadivquju}i na~in, [o, Stevan Sremac, Dragoslav
Mihailovi}, Vidosav Stevanovi}. @argon je mo}no
sredstvo realisti~kog kwi`evnog izraza; savremeni pisci bi trebalo da se preru{e i da kao prosjaci krenu u narod. Petronije je pisac prve imperije,
Prvoga Rima, ~ije je vrhunsko delo u vreme Tre}ega Rima,
prvih decenija HH veka {tampano u malom tira`u i
diskretnom povezu u "crnom marokenu", prodavano
ispod ruke. Nije Petronije pornograf; on je izvanredno opisao izrastawe novog rimskog trgova~ko nov~ano
- zelena{kog sloja. Politi~ar i dvoranin, nije pisao
memoare i nije opisao qude sa Neronova dvora, nije
opisao
sredinu
u
kojoj
je
iskqu~ivo
`iveo...Pozabavio se najni`im slojevima rimskog
dru{tva, ali i ~udnim novim svetom prebogatih
oslobo|enika, milijardera "Mo`da je to bila sredina koja je najvi{e odgovarala wegovom ironi~nom peru
i mo}i sagledavawa qudskih mana. I on je zaista
majstorski predo~io razmetqivost, sirovost,
gramzivost, potkupqivost i prostakluk tog sveta
i mo`da mu je to bio i ciq. Ipak, on je istovremeno
time predo~io i n a l i ~ j e rimskih vrlina: rimske
castitas, pietas i gravitas, ~ije su lice odvajkada bili s
en a t o r i. A to nali~je bili su bogati posrednici o
s l o b o | e n i c i sa wihovim poslovnim mahinacijama
u ime ~asnih senatora..."
Ko je Petronije Arbiter, kome se pripisuje
Satirikon? Petronijevo delo je slabo napredovalo
kroz vekove. I autor i wegovo sjajno delo od po~etka
do dana{wih dana `rtve su moralnih i nau~no
pedantskih predrasuda; pravo je ~udo da se uop{te
sa~uvalo!
Moderne hipoteze o pi{~evom identitetu
vezuju se za drugu polovinu prvoga veka Hristove ere.
Neronov period. "Danas je zaista zvani~no usvojena
najprihvatqivija i najprivla~nija hipoteza da je
pisac Satirikona Petronije Arbiter, "proconsul
Bithuniae et mox consul", maitre de plaisir Neronov,
savr{eno obrazovan, nehajan i elegantan, veliki
gospodin, koji je u`ivaju}i u ludostima Neronova
dvora umeo i da se umeri i da, osu|en na samoubistvo, i na samrtnom ~asu posvedo~i svoju izuzetnost:
oti{ao je u smrt neosetno za svoju okolinu, goste}i
se i neobavezno }askaju}i kao pred odlazak na
po~inak. Toliko se takva li~nost savr{eno uklapala u sliku koju smo mogli ste}i o piscu Satirikona
da je upravo to probudilo ve~ito opreznu skepsu
nau~nika, pa su se delom i zato dali na posao da tu
identifikaciju ospore, iako se prosto nametala
zdravom razumu..."
Petronijevo delo je moralo biti znatno
obimnije, no 141 glava, koliko je otkriveno do 19. veka.
On je prvi realista u svetskoj kwi`evnosti, ravnopravan sa najve}im - Balzakom, Strindbergom...
("...Balzakovo dru{tvo Julske monarhije otima se za
mesta po salonima i nadme}e u finim manirima kojima prikriva svoje }iftinstvo, sebi~nost i poroke.
To la`no otmeno dru{tvo na{lo je svog Petronija u
Balzaku da ga opi{e, ali samo nije moglo ~itati
Petronija i ogledati se u wemu...")
U ~emu je stvar sa Satirikonom Petronija
Arbitera? Za{to ga, i pored oslobo|ene erotike u
kwi`evnosti 20. veka, i daqe bije zao glas?Otkuda
ta vekovima nasle|ivana rezervisanost prema
Petroniju koja i danas traje? Iako navo|en od klasika od kraja 19. veka do danas (Pjer Lui, Bernard [o,
Andre @id, Ford Madoks Ford, Lorens...) - Petronije
nije izvr{io uticaj na bilo ~ije stvarala{tvo niti
je stekao {iroku ~itala~ku publiku...
*
Svaka stvar, ima svoje lice i nali~je. Svaka
kwi`evna pojava, svaki pisac, svaka epoha, svako
razdobqe, svako neshvatawe. Bodler je, kao pesnik,
imao i onu mogu}nost koja je ostala neostvarena. Na
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(49)
tim neostvarenim mogu}nostima, koliko i na onim ostvarenim, ni~u novi pesnici, oni koji dolaze, koji uvek
dolaze.
Za jednu od svojih najboqih kwiga, za Pustu
zemqu, Eliot dvadesetih godina HH veka uzima citat
iz Petronija...
Petronije je veliki pisac, ne treba ga braniti, ni od takozvane "nepristojnosti", pogotovu kraj
poplave romana i filmova erotske sadr`ine krajem
HH veka.
Sibiline re~i, preuzima Eliot i stavqa ih
na po~etak Puste zemqe. Za{to ba{ to, te re~i
Sibiline?
Prevodilac na srpski Satirikona to ovako
razume: "Evropa je osaka}ena i propala (posle prvog
svetskog rata). Kapitalisti~ki sistem, wen kamen
temeqac, ozbiqno je ugro`en..."Politi~ka i
dru{tvena struktura ve}eg dela Evrope je ba~ena u
kqu~alu topionicu. Nestali su sa svetske pozornice
Habsburzi, Hoencolerni, Otomanska Imperija i
Romanovi. To je bilo vreme op{te uznemirenosti i
strepwe od budu}nosti {irom Evrope isto~no od
Rajne", tamo gde }e se desetak godina kasnije
propeti avet nacizma i uskoro pokositi pola
Evrope.
Sibila, mra~ni simbol izgubqenih nada,
proro~ica iz izgubqenih kwiga koja ne mo`e da umre,
ali ve~no stari, kod Petronija simboli{e VE^NI
Rim, robovlasni~ki Rim, osu|en da stari me|u svojim
porocima i sru{enim stubovima ponosa i patricijske
~asti, kod Eliota poquqanu kapitalisti~ku
Evropu, umornu i prestarelu, osu|enu na neizvesno i
beznade`no starewe bez smrti..."
*
Petronija }e, mo`da, razumeti pre obi~ni
qudi, najobi~niji, SrboVlasi - smatrao je Serafim
Trimalhionov. Bezazlena paganska senzualnost koja
ne poznaje fenomen seksa kao greha, bliska je
Vlasima. Ve~nim paganskim epikurejcima, kojima je
qubav ciq `ivota. Kao {to su moderni pesnici svetski, Jejts ili Eliot, izrastali iz `irova mita, starog
i novog, iz helenskih pesnika i iz Bodlera, tako }e
se roditi i izrasti i novi pesnici i pisci koji }e
shvatiti Petronijeve najve}e kvalitete: brzi
tempo, muzi~ki presto, gipkost i prilagodqivost
wegovog jezika, raznih nijansi - od najvulgarnijeg
(tako|e iznijansiranog), preko malogra|anskog
kwi`evnog govora (Prijapove sve{tenice), izmotavawa, upro{}enog kwi`evnog izra`avawa do
lucidnog, kristalno jasnog, sa`etog i odse~nog
kriti~kog rezonovawa nadmo}nog i prefiwenog
intelektualca... Neko }e napisati blistave stranice ako ga ponese presto na krilima vetra koji vrhuni prostranstvima Petronijeva slobodna duha.
- Takva kwiga, dragi moj Senkovi}u, ne mo`e
biti napisana na nema~kom, zbog wegovog te{kog koraka, sve~ane u{togqenosti, razvu~enosti, op{irnosti
i dosadnosti. Ne mo`e se pojaviti ni na ruskom, zbog
predrasuda. Ali mo`e na Balkanu. Da bi neko mogao
da nadma{i Petronija, morao bi da nadma{i ono {to
caruje wegovom kwi`evnom prozom...Predla`em da
osnujemo Kult osmeha blage ironije, proze kakva nije
sva rimska - namewena ~itawu naglas na javnim mestima ili u dru{tvu, naoru`ana za to sra~unatim i u
tan~ine razra|enim retorskim efektima... Kult
proze koja i naglas ~itana ne bi ni{ta izgubila od
utiska proletawa misli koje sti~emo ~itaju}i u
sebi... - re~e Serafim Trimalhionov.
Zaspao je F. Senkovi} na jednom od le`aja na
~ardaku ni na nebu ni na zemqi, dok je iguman Kozjeg
Svetili{ta citirao re~i Bele Hamva{a, tako|e
jednog pisca sli~ne sudbine, poput Petronija, kojega je
marginalizovao Tre}i Rim.. Predstoje}u Vla{ku
gozbu, Serafim je video i kao neku vrstu osnivawa
kulta, ali onako kako je to shvatao Hamva{.
"Kult je ona delatnost kada individualni ~ovek
postane svestan da u wemu `ivi univerzalni ~ovek i da
deluje, i da univerzalni ~ovek ima jedan jedini ciq:
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(50)
povratak u zlatno bivstvo. Svaki udarac motkom,
svaki potez perom, svaka re~ u~iteqa, svako
nare|ewe dr`avnika, svako kuvawe jela, svaki
ubrani cvet je ili a{a ili nije a{a: ili je kult, ili
rad - ili je svesno prihva}ena strast, ili ropstvo ili se wime uve}ava procvat sveta, ili pro`diru
blaga sveta. Prva `rtva je delo, ka`e Bader. I
`rtva postaje ~ovekov an|eo ~uvar. @rtva bdi nad
~ovekom i bdi nad narodima i nad svetom: "qubav
srebrnog pogleda". Velika kultura izvire iz ove
qubavi: " Samo iz qubavi prema prirodi, a ne iz
sebi~nih i kratkovidih, prora~unatih koristoqubivih postupaka". Kult daje ~oveku meru koja se
ne mo`e preina~iti, na kojoj mu se uvek mogu izmeriti
dela. "Kada god ~ovek izmeri svoja dela pri svetlosti ove mere, umno`ava blagoslov sveta" - ka`e
Zaratustra. Ahura Mazda se ovako obra}a ~oveku:
"Vidim vas rastvorene u meni, a vi u sebi vidite
mene marqivog". To su re~i alhemi~ara. ^ovek
rastvoren u Bogu, kao so u moru; Bog je u ~oveku aktivna i tvora~ka sila, kao potajna vatra u sumporu,
skriveni ukus u soli, srozano rajsko bivstvo u
zlatu..."
*
Prvoga dana Praznika Duhova, probudio sam
se Senkovi} kasno; kada je ve} vredni iguman Kozjeg
Svetili{ta namirio koze i jari}e, koko{ke, {arane i
pastrmke u ribwaku, i nekoliko paunova, ~iji su se
krici ~uli usred `buwa u blizini, kao i krikovi
fazana...
Poslovao je u kujni Serafim.
Oko podneva, pristigao je Senkovi}ev mla|i
brat Aksel, donev{i u prtqa`niku auta iz okru`ne
varo{i potrep{tine i za~ine, potrebne za gozbu...
Serafim je F. Senkovi}u pru`io korpu
jednodanku od belog pru}a i predlo`io da ode i
nabere divqih tre{awa, {to je mogu}e vi{e, dok on i
Aksel, u kuhiwi, pripreme umesto }urana, pravog
jednog krupnog pauna iz Serafimovog jata, pauna sa
jajima, jer znao je Serafim gde wegove paunice nose
jaja. Uz pauna }e na poslu`avniku biti i pijanih
{arana i pastrmki iz wegovog ribwaka, tre{awa i
tartufa, koje je Serafimov krupan pas znao da
namiri{e i i{~eprka {apama u bukovim {umama u
blizini...
Drugog dana Praznika Duhova, ve} posle
deset ~asova, do{li su zajedno autom bra}a
Vilogorski, i pesnik Velikog vra}awa.Oni su saznali, da je Vla{ki P~elar, profesor latinac spre~en, kao Milanovi}-da ne mogu do}i na Vla{ku
gozbu. - Me|utim, slikar i pesnik Ramza Zvi{ki, i
wegov kum Marsija - Nasta, zvani "Nasta Pas", dolaze
obavezno, a sa wima i umbrae - "senke" - nepozvane
go{}e u pratwi zvanica... - re~e Aksel Senkovi} i
namignu mangupski.
- Kakve senke? - upitao Filip.
- Uskoro }e{ se uveriti svojim o~ima!
Istim dotrajalim autom stigli su oko
jedanaest Ramza Zvi{ki, "Nasta Pas", ve} pripit, i Branka Zailac! Vitka ~etrdesetpetogodi{wa dama
utegnuta u qubi~astoj haqini...(Ona Branka koju je
Filip Senkovi} voleo, 1967 / 68. godine, i koja ga je
ostavila posle dve nedeqe zabavqawa, ~inilo se,
zauvek.)
Slikar Panza Zvi{ki izneo je iz auta poklon
doma}inu: sliku Neukrotivog Pegaza - krilatog kowa
Belerofontova, ro|enog iz Meduzine krvi.
Razvio je platno i pri~vrstio ga o stablo
hrasta lu`waka, zbijaju}i {ale pomalo nadmeno.
- Za{to Pegaz? Pa zato {to je bio miqenik
Muza, jer je stvorio izvor Hipokrene na planini
Helikonu udarom svoga vol{ebnog kopita...Nema
Belerofonta na slici, jer je on `eleo da se na Pegazu
vine do neba, me|u besmrtnike, ali ga je Zevs zbacio
iz sedla; samo je Pegaz stigao na nebo i uvr{}en me|u
sazve`|a...
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(51)
Branka (koja radi u okru`nom muzeju kao kustos, zajedno sa starijom }erkom profesora u penziji
latinca, Vla{kog P~elara), iznela je pa`qivo iz
auta poklon Vla{kog P~elara: novo koritance od
bukovine, nalik ka kolev~icu, pokriveno gran~icama
ozelenele bukve, ispod koga je, kao ispod busena
zelene trave, svetlucalo sa}e puno meda! Poslao je
Vla{ki P~elar i litar `estoke manastirske
prepe~enice, koji je, usput, “Nasta Pas” popio, tako da
je ostalo samo ne{to pri dnu, ni ~etiri prsta!...
Zauzelo bi suvi{e prostora, opisivawe
usiqenih razgovora, pre po~etka gozbe; servirawe
jela na trpezi ispod hrasta lu`waka. Svi su u tome
uzeli u~e{}a, jer gozba je morala da po~ne ta~no u
dvanaest, kada Sunce bude bilo u zenitu, tj. iznad
kro{we hrasta lu`waka.
Bilo ih je devetoro za trpezom, koliko i
paunovih skuvanih jaja kraj rumenog pe~enog pauna,
pijanih {arana i pastrmki uvaqanih u pr`eno
bra{no. Doma}in je, naravno, sedeo u pro~equ, kako i
dolikuje, Serafim Trimalhionov...
- Pomozi bo`e! Da pijemo ovu ~a{u za slavu
bo`ju. Da pomogne bog i slava bo`ja. Slava dr`ala
ku}u i dom i prijateqe sve; ko je do{ao dobro do{ao,
da ima gde da dohodi i da ima ko da ga do~ekuje. Vas
da bog podr`i a druge goste da primno`i! Ove godine
ovako a dogodine pojako!Amin! - nazdravi Serafim
Trimalhionov, kao {to su nazdravqali srpski
doma}ini, na{i dedovi i pradedovi.
- "Kad god bi stanovni{tvo Masilije napala
kuga, jedan od siroma{nih gra|ana bi se `rtvovao da
celu jednu godinu bude hrawen o dr`avnom tro{ku
naro~itom obrednom hranom. Posle toga bi ga
iski}enog svetim gran~icama mirte i odevenog u ritualno odelo vodili kroz ceo grad izvikuju}i kletve
koje je trebalo da na wega sru~e nesre}u celog grada.
Najzad bi ga bacili u ponor. To pi{e kod Petronija...."nastavi Serafim Trimalhionov.
- Srpski narod ve} decenijama uni{tavaju
dve kuge: crvena i bela!Ima li nekog, sada, ko bi se ko
stanovnik Mesilije, `rtvovao za na{u otaxbinu?
Mislite li da je to neki novi mesija? Vo|a? Vo - |a?
\a - vo?Politi~ke partije? Nismo se skupili pod
ovim hrastom lu`wakom da tra`imo `rtveno jagwe;
nismo mi jedini narod na koji se bog `estoko
ostrvio; mi smo ovde da se pogostimo; da prona|emo
onu Arijadninu nit, koja }e nas dovesti do su{tine
na{eg postojawa; budu}nosti. Nema ovde guske `ive
da joj rase~emo gu{~ije grudi i otuda izvu~emo golemu
xigericu, pa da iz we predskazujemo budu}nost. Ne: mi
patimo od niti koje su pokidane, sa na{om `ivom tradicijom,
od toga najvi{e patimo, i zato, dozvolite mi da nazdravim
prvo u ~ast dva moja gosta, ro|ena u Zvi`du i Homoqu, u ~ast
bra}e Senkovi}a i bra}e Vilogorski, i autora
Velikog vra}awa, pesnika, ora~a, nemogu}ih ratara,
{to su ~itavog `ivota nisko vla~ili, visoko `weli,
beri}et imali!
Pesnik Velikog vra}awa ustao je i podigao
~a{u punu vina od prokupca i nazdravio:
- Hvala ti, doma}ine, na ~ast; dobro smo ti
do{li, ti nas brojio i cenio, a bog tebe. Ovu ~a{u da
ispijemo u ime slave. Gde se slava pila, tu se svako
dobro vilo. Slava da proslavi i dr`ava da podr`i
svuda, i ovde ako bog da! [to mi poar~ili, bog i sveta
Trojica da ti nadvi{i i pojako da!
Ova druga, dobra sluga, gde stigla - pomogla,
sa~uvala i darivala svud, i ovde ako bog da!
Odmakao se malo od trpeze pod brestom
lu`wakom, i pogledom obuhvatio sve prisutne i upitao:
Ko to mno`i oluje i mese~inu
Ruj vo}a i zov sjaja
U podno`ju zore rodne
A zbir mu neizreciv raste
Do u nedogled
Ko to zvoni zvonom veka
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(52)
U dvojniku na dnu bi}a
Iza tame iza stvari
Iza qudi iza neba
Do u beskraj
Ko to ~uva beleg du{e
Sred tokova od iskoni
I u duhu smiraj ~eka
Od po~etka do svr{etka
I jo{ daqe i jo{ daqe
Ko to zove a glas nema
A mo} mu je ko u Boga
Iz pepela mudrost cedi
U rabo{u ime tra`i
Pastir proklet pastir proklet
Ko to stra{ne muke krije
Od qudi i istorije
Na uranak svetlost zove
U sazvu~je koren mami
^udo nad ~udima du{e ~udo
^ija pesma jo{ se vije
I razmere svetu kroji
Zar kolevka jo{ se quqa
Iza pete dimenzije
Kud nas vodi kud nas vodi
- Dozvolite mi, prijateqi, da vam na ovoj
planinskoj visini, u ~asu nadahnu}a i sabranosti,
ka`em koju re~ o izvornosti i pradrevnosti, o prvoj i
petoj dimenziji motiva postojawa i sudbine, ali da
prvo popijemo ovu tre}u ~a{u prokupca, tre}a - dobra
sre}a! Wu }emo da ispijemo u ime svete Trojice,
pomo}nice svakome bratu i nama, da daruje, da sa~uva,
i da pomogne {to mi nismo kadri da u~inimo!
"...Taman kada ste pomislili da su neki svetovi davno potonuli u dubok mrak i nemerqivu
tminu, kao feniks ptica odjednom i odasvuda izrone
zvuci koji su istovremeno ti{i od ti{ine i ja~i od
gromova. Kao da pam}ewe u tim trenucima po~iwe
svoj slojeviti preobra`aj, kao da se poni{tavaju
me|e, ograde i tarabe izme|u onog nekad i ovog sad,
kao da je neko krio bogatstvo pa odjednom i odasvud
`eli da ga stavi na uvid svetu. Sve to, drevno
nasle|e, kao da je vrhovni cvrkut bo`ji, beskrajno
raskr{}e tragova velikih i malih, zvezdano carstvo u kome je se}awe samo puki privid, a stvarnost
netaknuta i neokrwena `ubori u svakom koraku,
svakom slogu pesme i navire iz silnih rukavaca slobodnog zbira du{a. Utisak je kao da vekovi i nisu
prolazili, da je trajawe zaustavqeno i okameweno u
qudima, da je ono {to besmrtnost dosti`e utkano
u svaku kap krvi i da se iz we povremeno oznawuje i
obznawuje.Praznik je to za sva ~ula..."
Pesnik Velikog vra}awa je zastao za trenutak, da uzme dah; nije on gledao i procewivao kakav
su utisak wegove re~i ostavile na prisutne goste; ne,
bio je zagledan negde drugde, u nedogled, u dubinu, u
visinu, u davninu...
Govorio je o va`nosti ~uvawa obi~aja, o
zna~aju odr`avawa velike smotre narodnog stvarala{ta Homoqski motivi i o Almanahu za `ivu
tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, koji na `alost,
qudi Zvi`da i Homoqa nisu podr`ali, ni {tampawe
nov~ano pomogli.
Pesnikove re~i ostavile su dubok utisak; on
je nastavio da govori o va`nosti smotre narodnog
stvarala{tva i o su{tini izvornog narodnog stvarala{tva, koje u isti mah pripada svima i opet sebi...
"...Zra~i onim {to ima, a ne prima uticaje ni
muzi~ko - folklorna dejstva spoqa. Otvara svoje
prepune svetove kao {to zora otvara najmirisnije
jorgovane, i opet ume{no zatvori svoju su{tinu pred
nadiru}im naletima la`nih opsena, i muzi~kih akorda koji nisu prirodni. Ta dru{tveno - kulturna
ba{tina je realna ~arolija, ~udesna gra|evina
tkana vekovima na kojoj se napajate beskrajnom
sve`inom, istinskim i iskonskim `ivotom, nepro-
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(53)
laznom lepotom, a weni temeqi stameno po~ivaju
samo na onome {to qudi u sebi ~uvaju. To je prekrasna niska svitawa odenuta u ruho cve}a, duha, qubav
koja poznaje sre}u do dna, pletenica od vremena koje
nema kraja, od mirisa koji ne vene, od neutrnulih odsjaja koji su svetili{te novih zakazanih susreta
pesme i ~oveka, svirke i obi~aja, zova negda{weg i
sna dana{weg.
Homoqski motivi s pravom su deo velike
nacionalne srpske ba{tine bez obzira da li je neka
muzi~ka tvorevina izvedena prvi ili trideseti
put, da li je korak prezentiran u vla{kom ili
{umadijskom kraju, na Kosovu ili u Vojvodini. I kad
se prividno ponavqaju, oni su neponovqivi. Od zle
patine i r|e koja se nahvatala na dana{wu narodnu
muziku, Motivi su u pravom smislu nesvakida{we
~istili{te, steci{te ozona i ~istih tonova. Oni
su ~itki muzi~ki narodni rukopis, ve~ne poruke
sve`ine, mostovi mnogih kultura, ponornica neugasle mudrosti. Traju za ~oveka i u ime ~oveka, nekada molitva sada izvor. Zbuwuju i uznemiravaju
svedo~ewem onoga {to je bilo, a ~uvaju ono {to
dose`e najdubqu sr~iku trajawa: koren narodni i
`ili{te i sve wegove razvojne faze do danas.
Tvorac Homoqskih motiva u najta~nijem smislu re~i
je narod, prenosilac wegovih sadr`aja opet narod i
~uvar tog blaga isto narod. Narodne tvorevine i
umotvorine su `iva tvar koja samosvojno i vrednosno, i u vremenima kriza, i oskudice, i u vremenima
blagostawa i obiqa s podjednakim `arom prenosi na
mla|e uzraste..."
Govorio je iz du{e, iz predubokih bunara
pamtiveka, ~ijom se vodom napajao, prise}aju}i se
"Svetlane Stevi} koja se prvi put oglasila gotovo
bo`anskim glasom pastirice donose}i sa pitomih
obronaka Homoqa jedrinu pejza`a i sve`inu planinskog cve}a. Wene pesme su stare vi{e stotina godina, kako koja. To su pesme nepatvorene ~istote,
odi{u vi{om lepotom i svetlo{}u, pru`aju se do
vrha vrhova muzike u srpskoj ba{tini. Ovaj neimar
zvonkog glasa u~inio je ono {to je malo ko hteo:
najpre prikupio narodne umotvorine, potom sistematizovao, a zatim ih i otpevao. Sve najlep{e ovozemaqsko i besmrtno bilo je i ostalo u tom glasu:
meki tonovi, bogatstvo preliva i nijansi, lako}a u
dono{ewu melodije. Tekst tih pesama prividno je
jednostavan, ali prebogat u intonaciji.
Tija no} je, tija no} je,
Daleko se ~uje.
Sad moj dragi, sad moj dragi
Daleko putuje.
Jo{ jedno ~udo iznedreno u selima podno
Homoqa blesnulo je do`ivqajem kakav se kompletno
samo na jednom mestu sre}e, a jedna `ena mo`e da
donese. Tih prvih godina na Homoqskim motivima
najavquju}i grupu frula{a iz @drela, oficijelni
spiker najavio je i Nastu Stepanovi} iz Breznice,
op{tina @agubica. Prvo se za~uo uobi~ajeni `agor a
posle je nastao muk i na kraju apaluz. Na samo jednom
vla{kom vokalu, Nasta Stepanovi} otpevala je
samo jednu pesmu. Naprosto nije se znalo je li to glas
ptice peva~ice, glas kukavice, `ene naricaqke ili
predivna ~obanska pesma natopqena srcem, du{om,
neuzvra}enom qubavqu, nabujala ~e`wom, mo`da zov
za dragim koji je oti{ao na dalek put bez povratka.
Niko nije znao ni koliko je pesma stara, iz kog je vremena, peva li je jo{ neko osim Naste. Ova `ena tada
u sredwim godinama nikada tako ne{to nije
do`ivela da joj za pesmu bez porekla, o kojoj ni sama
ni{ta ne zna, aplaudira prepun stadion - 25000
posetilaca..."
Govorio je ono {to se ne zaboravqa, o @ivku
Dragomirovi}u iz sela Melnica, svira~u na
neobi~nom instrumentu, na listu od br{qana, na
kome je svirao neponovqivu vla{ku melodiju."Nije
stigao ~estito ni da odsvira ni polovinu strofe,
kada se gotovo prolomio aplauz sa svih strana.
Ponovile su se ovacije i jo{ jednom: kada je na tom
istom listu uspeo da odsvira i kompletno narodno
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(54)
kolo. Ne znam da li }e ikad @ivko da ostvari svoj
veliki san da napravi orkestar svira~a u list, ali
je ~iwenica da je on na listu nenadma{an majstor
svira~, gotovo mag, umetnik kome nema premca.
Neupu}eni bi lako mogli da pomisle da je u pitawu
cvrkut ptice, a ne svirka u list, tako je neuhvatqiva granica. Neverovatno je kako Dragomirovi}
pravi sa lako}om i jednostavno{}u briqantne
prelaze i muzi~ke uzlete, kako isteruje "gradaciju"
i poga|a du{u. Kao da su mu bogovi dodelili talenat takvih dimenzija da to niko vi{e ne mo`e posedovati..."
Podsetio je i na umetnost grupe frula{a iz
sela @drela kod Petrovca na Mlavi, na neobi~ni
orkestar sastavqen od sredove~nih i starih
frula{a sa frulama nejednakih du`ina i jednog
dobo{ara. "...Ko zna kojim putevima, pre~icama i
rukavcima, kroz koliko je du{a u narodu i sa koliko
kolena preno{ena ta melodija da bi vijugaju}i
ugledala svetlo dana ba{ u Ku~evu. I ovde se ne zna
tvorac, datum nastanka, nikakvih zapisa nema. Prvi
do`ivqaj bio je namewen gledali{tu. Bilo je to
efektno, nezaboravno i atraktivno i vizuelno, ali
i do kraja ubedqivo, maestralno i ~udesno melodijski lepo. Frula{i su donosili neprikosnoveno bogatstvo iz neke daleke prapostojbine u reskom zvuku
koji se povremeno pretapao u zavi~ajnu dubinu idile.
Plenila je ta svirka nekom lepotom postojanosti,
ali i vedrine, izrawala iz tihih daqina i uvirala u
qude, onako spontano kako je u wima i nastala.
Frula{i su znali da su to melodije wihovih predaka nastale u davnim vremenima na obroncima
Homoqa. Znali su da su one stare i to je sve. Istina,
ose}ali su lepotu tih melodija, taj dragoceni iskon
u `ilama i bili su ponosni na to. Oni su bili veliki
~uvari narodnog blaga vi{e po instiktu i lepoti,
nego po teorijskoj razlo`nosti i evokaciji
zna~aja..."
Dotakao se Risti} i RITUALA, tj. ukratko je
opisao ritual vla{ke svadbe, i time je i zavr{io:
"...Kum je glavna li~nost ~ije se `eqe, prohtevi i
odluke po{tuju bez ikakvog poga|awa. Naime, tek
kad kum da znak svadba mo`e da krene. Ispred svadbene povorke po pravilu ide starija `ena (ponekad je
to gatara iz istog ili susednog sela) koja u tipi~no
vla{koj no{wi nosi kle~anu torbu u kojoj su crveni
konci i strukovi bosiqka, a u ruci {tap naj~e{}e od
tvrdog drveta. Tiho, stalno, a povremeno poluglasno izgovara basme protiv uroka i omraza i iz torbe
na put kojim ide svadbena povorka stavqa konac,
~ime prakti~no ~isti i otvara put svadbi da ne bi
koji pojedinac, `ena ili grupa qudi zlonamerno, iz
pakosti i zavisti vra~ali mladencima. Dakle,
gatara je po vi{e osnova spasilac braka mladenaca.
Mogu}e je, prema onome {to predawe veli, da neko
pogine na svadbi, da bude krvi, da se omrznu mlada i
mlado`ewa, da nemaju dece, da se razbole od opakih
bolesti, pa ~ak i da im zakopaju senku i da umru.
Gatara odstrawuje zlo od mladenaca i istovremeno
vra}a zlo onima koji im zlo misle ili pak zlo
~ine...Iza gatare ide barjaktar, pa zatim dever,
mlada i mlado`wa u jednom redu. Uloga devera je
vi{estruka: on nosi bukliju, nudi pi}e iz we svakom
bez obzira u kakvim su odnosima sa ku}ama mlade i
mlado`ewe, sam blagosiqa mladence, ali i prima
blagoslove onih koji piju... I mlada i mlado`ewa
veoma sve~ano za tu priliku su odeveni, u narodnoj su
no{wi, a po mogu}nosti je obla~e prvi put. Mlada na
glavi ima beli venac, sa belim velom do zemqe, na
levoj ruci pe{kir na prsima cvet, oko vrata biser, a
na ~elu dukat ili zlatnu paricu. Mlado`ewa na oba
ramena po pe{kir, i venac od planinskog ili zimzelenog cve}a na {ubari... Iza mlade i mlado`ewe idu
devojke u narodnoj no{wi, najmawe tri (ali moraju
biti u neparnom broju, tako paganski rituali
nala`u). I na kraju, iza wih, kum, starosvatica,
stari svat, posluga i muzika. Za vreme kretawa
svadbe kroz naseqe sviraju se i pevaju svadbene
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(55)
vla{ke pesme i igre, to ~ine muzi~ari obi~no violinisti, frula{i, gajda{i. U zapre`nim kolima
ukra{enim cve}em i biqem nalazi se mladin miraz
spreman prakti~no od ro|ewa u wenim domu. ...sto,
trono`ac, ogledalo, drvene klupe, vla{ka sofra i
razboj za tkawe...miraz prate kowanici naoru`ani
lova~kim pu{kama, koji ~esto podvriskuju, pucaju i
vesele se da bi porod bio `iv, zdrav, veseo...Svadba
se "odobrava" tek kad kum ispita unakrsnim pitawima mladu i mlado`ewu {ta znaju, {ta mogu i umeju,
j e s u l i sposobni z a brak. Ukoliko je sve u redu i
kum da blagoslov, mlado`ewa prvi povede kolo i to
je uz prasak pu{aka znak da mo`e da po~ne veseqe.
Tu je, dakako, i svadbena trpeza: jagwetina,
prasetina, torte, kola~i i ostalo..."
*
- Zapovedaj, doma}ine, za ovu ~a{u, za qubav
na{u, da popijemo u doma}inovo zdravqe i `ivot, da
ima krepost i radost i u srce veselost! - oglasi se
Aksel Senkovi}, i nastavi:
- Na imawu smo Serafimovom i neka mu sre}a
donese neprekidan plod, svakovrsni i obilati rod!
Ovce mu se bliznile a koze jarile, a krma~e u
velikom broju prasile: sve po petoro i desetoro!
P~ele se doma}inu rojile, u cve}e odlazile, same
ku}i dolazile i blago donosile! Pa kad mu se taj
lepi mal isplodi i izrodi, dika mu bila iz ku}e
iza}i, na brdo stati i imati {ta videti! O~i svoje
bogatstvom ispunio i srce razveselio! Ovce mu
poqem zaplivale, koze brda zagu{ile, krma~e me|e
nakitile, p~ele ku}u obuzdale!...Oko ku}e p~ele mu
zujale, volovi bukali a du{mani ukali! Kowi
vri{tali a du{mani pi{tali! Ati mu repovali a
du{mani krepavali!...Kuda desnom rukom manuo bilo
mu sre}no i beri}etno!
Aksel Senkovi} se naka{qa, na~ini malu
stanku i re~e ne{to {to je samo naizgled bilo izviwewe prisutnima {to se na veoma starinski na~in
izra`ava.
" Do{li su svi na ovu vla{ku gozbu p o z v a n i, osim
Vla{kog P~elara, na{eg profesora latinca, i na{eg dragog
prijateqa, profesora Milanovi}a, pripoveda~a ~iji }e se
glas tek ~uti...Tu je i - Branka, jo{ jedan razlog
neo~ekivani da sada pijemo i druk~ije ne mo`e biti,
jer se puna ~a{a mora isprazniti! U ime krsta do maloga prsta! Ko zna boqe {iroko mu poqe, a ko zna vi{e
uto~i mu {i{e!...
- Dru{tvo malo ali odabrano, mo`da nepotpuno, ali svakom wegovom ~lanu sre}a neka dolazi,
{akom i kapom, a na{em doma}inu torbom i vre}om! Mi
smo polako ovom gozbom zaorali prve brazde, a neki
me|u nama ovde, pravi seja~i, zasejali su dobro seme.
Bi}e vr{idba, pa kad je budemo obavqali, mi ili
na{i sinovi, svoje sive kowe uami}emo, nebo }e se
razvedriti, jarko sunce }e sa istoka izgrejati,
vetar }e pirkati, slamu dirkati i `ito od pleve
odvajati, kao {to se dobro i zlo dele...I bi}e kao
{to je nekad bilo, na guvnu }e `ita biti mnogo, u
vodenici }e se uvek mleti, u crepuqi pe}i, ali se
ne}e prepe}i i ne}e ostati nedope~eno...Govorim
starinski, jer sam u starinskom svetu porastao, a
on je najbli`i prirodi i Bogu, i starinske su re~i najjednostavnije i najboqe se primaju. Divim se re~ima
koje su ovde izgovorene, one su mo}nije od onog zrna iz
zdravice na{ih starih: ono je ovde na kamen palo, ali
ono }e s kamena sko~iti, u zemqu usko~iti, pustiti
`ile, rod doma}inu doneti! A taj rod }e biti na{, i
onih budu}ih; u tome je smisao pravog postojawa,
vla{ke gozbe, ~iji smo mi danas gosti, ovog ru~ka
najvi{e nalik na Tajnu ve~eru, da bismo ga mogli s
pravom nazvati Tajni ru~ak, jer mi ovde pijemo i jedemo najboqe re~i, koje u `ivot povra}aju...Jedan moj
prijateq pesnik dobro zna kao pesnik o ~emu govorim:
on je napisao najpodsticajnije pesme, stihove i poeme,
koje su izvrsna slika Vrzinog kola, a ja sam ve} godinama sawam da napi{em Povratno kolo, ono Zmijsko
kolo iz rituala dubo~kih Rusaqa, kolo koje povra}a
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(56)
padalice iz transa u `ivot...^ini mi se da na ovoj
vla{koj gozbi ne govore samo moji dobri prijateqi,
ve} i an|eli kroz wih koji u svojoj mudrosti - idu
daqe i ka`u da od Gospoda dolazi ne samo sve dobro
i sve istinito, ve} i sve ono {to pripada `ivotu. Oni
to potvr|uju time {to ka`u da ni{ta ne mo`e postojati samo po sebi, ve} samo po ne~emu {to mu prethodi... Verovatno je tako kako misle an|eli i
Svedenborg da postoji jedan jedini Izvor `ivota, a
qudski `ivot je wegov potok koji bi se, ako ne bi
stalno opstajao po svom izvoru, razlio...Zna se da od
tog Jedinog izvora `ivota, ne proizilazi ni{ta sem
Bo`ansko Dobro i Bo`ansko Istinito, a oni uti~u
na svakoga prema na~inu na koji ih prima; da oni koji
ih primaju verom i `ivotom, imaju u sebi Nebo; a oni
koji ih odbacuju i ugu{uju, pretvaraju ih u Pakao, jer
pretvaraju dobro u zlo a istinito u la`no; to zna~i
da pretvaraju `ivot u smrt...Ali mi na ovoj vla{koj
gozbi znamo da sve istinito i dobro dolazi odozgo i Aksel Senkovi} pogleda u kro{wu starog i ozelenelog hrasta lu`waka - sav `ivot tako|e dolazi
odozgo...
*
- Koliko se savremena kultura i umetnost
hrani onim {to dolazi odozgo? Ili odozdo, iz kulta
mrtvih? Da li je to najrasko{nije cve}e, onaj trenutak kada se u li~nosti rascvetava najizo{trenije
saznawe i najve}a wena slo`enost, kada razdvojenost i kriza otkrivaju mnogo toga {to je skriveno
u kulturama u cvatu, zdravim kulturama? Da li je
usred varvarstva i krize do{lo, u dubokoj ~e`wi,
kojom je obele`ena na{a kultura i kwi`evnost,
hri{}ansko
otkrovewe,
otkrovewe
duha
pravoslavnog realizma, do{lo u susret iz samih
dubina `ivota i tragedije, iz sudbine i wenih
tajanstvenih nedara?... - oglasio se Filip Senkovi},
ose}aju}i da wegove re~i mo`da ne}e razumeti
wegovi prijateqi. Kako tek da ih razumeju drugi
qudi, daleki, nepoznati?
- Nije va`na pro{lost, jer je puna falsifikata, govnarija, monstruma i pogre{nih odluka.
Do{lo je ve~e drugog milenijuma, a horizont
je identi~an sa sobom, onakav kakav je ~itavog veka
bio.
Usred no}i, najednom je i{~ezao svetli horizont, nestaju}i tako iznenadno u ni{tavilu da su
skoro mnogi za`alili za wim. Ne qubiteqi koza,
hrastova lu`waka i neprohodnih {uma, prostranih
utrina...ve} oni po gradovima, koji su otrovani
me{awem i bezna|em...
Slikar i pesnik Ramza Zvi{ki, kome se re~i
Senkovi}a u`ini{e pateti~ne, uze jedno od onih
devet skuvanih paunovih jaja, kucnu ga o trpezu, i
qu{te}i ga re~e:
- Pa ovo je...ne znam...vi tu sve o najvi{im
stvarima, o ovom, o onom, o bogu, o tre}oj religioznoj
epohi i kozama, sve to nikom ni iz xepa ni u xep, i ~ini
se da niko ovde ni pet para ne daje {to nas cena benzina zakla i {to...odosmo do|avola!...ja nikome vi{e
ne mogu da prodam slike ni po najni`oj ceni, jer mnogi
vi{e nemaju ni za hleb ni za mleko...ove godine pravim
retrospektivu, veliku retrospektivnu izlo`bu koja
}e obuhvatiti trideset godina moga stvarala{tva, a
unapred znam da ne}u prodati ni jednu
sliku...izdr`avam porodicu urezuju}i likove u mermerne spomenike pokojnika...kad neko umre...`ena mi
ve} nekoliko meseci ne prima platu...i ne znam {ta }e
biti slede}e godine...jer ova nesre}a koja nas je
sna{la i traje ve} skoro deset godina, gora je od
velike su{e...boqe je danas biti pekar, nego umetnik,
ko jo{ umetnike zarezuje?...Eh, gde nam je onaj Crveni
Car, Jo{ka Broz zvani - to je bio `ivot!...sad sve ide
preko le|a sirotiwe...sad je dobro samo
smrdidu{ama, la`iguzicama podrepa{kim... sad
svako mo`e da te odstreli kao divqeg zeca za sto
maraka...po{tewa~ine, qudi od re~i, drugar~ine, svi
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(57)
su najebali...sad su se mnogi domogli miliona bez
kapi znoja, oni za koje se nikad ne bi nadao, ej, te{ko
nama! Svaki dan sve gore...ova na{a nesre}a raste
unatra{ke, ko tele}i rep, i unapred ko ... pa ko su ti
qudi {to su nam sve ovo i ovako zasolili? Bi}e da
su malo i bogovi dosolili, i |avo, kad ih je }a}a
pravio!...Ej, bre, ko smo mi? Da imamo muda ko qudi ne
bi nas oni zajebavali!...ja }u morati uskoro da prodam
i ovu krntiju od auta kojom sam se dovezao, dok jo{
mo`e da se proda...i kakva je tu umetnost mogu}a,
svi slu{aju lakrdije, i muzi~ku poqoprivredu, puca
im prsluk za romane, poeme, slike i simfonije...ovaj
narod je toliko zaglupaveo, kao navija~i na utakmicama, pa za najgore freneti~no navija...gde smo tu mi? ...i
bogovi su digli sve ~etiri, digli ruke od nas, ba{ ih
briga...wive i livade su pusteeee...
- Pa dobro, tvoj otac ima deset hektara
najboqe zemqe pokraj Peka? I nema nikog drugog do
tebe: {to ne napusti{ prestoni Beograd, i vrati{
se na zemqu, kad ti je toliko `ao {to su wive i
livade "pusteee"? - pecnu ga neo~ekivano “Nasta
Pas”, kum ro|eni.
- Ma gde god da odem, ne}e nebo da mi bude
bli`e, kume! Svuda je ono jednako daleko...Kad bi se
ja vratio na imawe moga oca pokraj Peka, ti bi onda
pri~ao da u Beogradu tr~e pe~eni prasi}i...
- Eh, kume, kume, ima ne{to i od toga gore: kad
popije{ na gladno litar prepe~enice i usput popu{i{
sam trideset cigareta, kad ti se smu~i, a nikog nema u
blizini. Kad povra}a{, a nema {ta da povrati{, nego
vlastitu `u~...Ja sam napustio studije prava, i
dovr{io ih na robiji; diplomirao sam me|u
politi~kim kriminalcima u Zabeli...Dvanaest godina robije; dvanaest godina sam studirao robija{e i
sebe, zlo~ine i sudbinu...Doktorirao sam na robiji!
Lak{e je doktorirati, nego se osloboditi mu~nine,
mamurluka i povra}awa `u~i!...
Ko zna koliko bi potrajala rasprava kumova,
koja nije za podcewivawe, ali nije ba{ bila zgodna u
vreme gozbe, da se doma}in ne ume{a, veselo!
- E, pa u ~emu je stvar? Stvar je u tome, je l da,
{to je i za trpezom va`na kultura i obrazovawe. Moj
pokojni deda - pokoj mu du{i - `eleo je da u svakom
dru{tvu sijam znawem, da budem glava me|u glavama...Potro{io sam mladost i godine na studije prava,
na parnice, i na kraju - zar sam mogao da `ivim od penzije?...Nisam pao u depresiju, skrstio ruke, ne!... Ja
nisam ro|en u znaku Ribe i nemam nameru da vam prodajem pr`enu ribu i retoriku, ali znam da se svet
okre}e kao vodeni~no kolo i donosi uvek neko zlo:
ili ro|ewe, ili smrt... Ali, gle, ova trpeza je prepuna, a u sredini je koritance s medom i sa}em, poklon na{eg brata Vla{kog P~elara; tu je i pe~eni
paun u dru{tvu pijanih {arana i ukusnih pastrmki, i
tartufa, {to i starcima vra}aju mu{ku rs, i balon
pun prokupca, opra{iva~a vinograda, i pe~ewa
jare}eg, jagwe}eg i prase}eg, hvala Bogu; sve to svoje
ima za{to, sve su to divni plodovi Majke Zemqe,
koja ra|a ono najboqe i najsla|e, ba{ kao to sa}e u
medu, pa prionite, gosti, prijateqi, jer vreme leti,
jer na ovoj trpezi je sve ono {to ne pritiska sudbinu,
nego je razbla`uje. Gostite se, razveselite ovo
vino!...- re~e podsticajno Serafim Trimalhionov i
po~e da naliva ~a{e svima redom, prvo “Nasti Psu”,
koji svoju odmah iskapi...
- ^ovek, kad mu se pru`i prilika, treba da
u`iva!... - re~e “Nasta Pas”, kome su o~i plivale kao
riba na uqu. - Navalimo! - re~e “Nasta Pas”, i zari no`
u jare pe~eno u blatu. - Ni{ta je dan, dok se okrene{,
ve} je no}...
I dok su gosti prionuli na jaretinu i jagwetinu, na poga~u pe~enu ispod sa~a, proju i ka~amak,
`u}i od novog zlata, na sir kozji i aqmu, na batake
pe~enog pauna ili na paunova jaja, Serafim je,
u`ivaju}i u apetitu gostiju, i sam ose}ao kako mu se
topi u ustima so~na jaretina i proja, jer stomak treba
napuniti, po{to u praznom stomaku vino i rakija brzo
zarate i popnu se u mozak, pa ~ovek padne u bunilo i
obuzme ga neizreciva muka...
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(58)
*
Svima je vino udarilo u glavu pomalo, ali je
Nasti mozak sasvim uspavalo. Aksel Senkovi} i
Ramza Zvi{ki prostrev{i nedaleko od stola }ebe na
travu polo`ili su pijanog “Nastu Psa” da odspava. U
zaranke, Serafim Trimalhionov ode da namiri svoje
stado koza, a sa wim krenu i nekoliko gostiju.
Sunce se polako spu{talo iznad bregova u
daqini na zapadu; ~uli su se i krikovi fazana na
bregu iznad Serafimove ku}e, a ra{ireni repovi
paunova i paunica bili su neopisivi,kao sam zalazak
ogwenog to~ka...Kada su se vratili i seli za trpezu,
opet je po~elo nazdravqawe, Serafim je sokolio
svoje goste, nudio penu{avim vinom, iako su oni ve}
spomiwali odlazak..."Ima dovoqno mesta da se ovde
i prespava, za sve, a naro~ito za one koji nisu kadri
da upravqaju volanom..."
I malo posle, Serafim se opet oglasi:
- Nego na{ prijateq Filip Senkovi} se ne{to
u}utao? Je li ti za to kriv prokupac penu{avi?Ili
mo`da na{a netakti~nost?Ili mo`da neka stara
boqka, a, Branka?"
Naravno, svi su se gromko nasmejali, da je i
li{}e najbli`ih grana hrasta lu`waka zatitralo.
- Jezik je najte`e oru`je, prijateqi moji,
jezik nema koske ali kr{i koske!...Mi smo ovde zbog jezika dobra, ne zbog jezika jetrva...
Re}i}u vam ne{to {to je bli`e Mesecu, jer ja
nisam sunce da sijam celom svetu...Mi smo ovde zbog
dobra, dobru se nadamo i mogu}em, ~ak i kad se ono
~ini nemogu}e. Nadam se da }emo i slede}e godine u
ovo vreme biti na gozbi nekog od nas ovde prisutnih, i
da }e nas biti malo vi{e...Verujem da ovde niko nije
zao, zlu ~oveku svak je du`an...
Video sam i sam, kada sam mislio da su mi
mnogi du`ni, zlo je u meni kqu~alo...ja nisam golim
rukama hvatao zmije, ali me je jedna ujela, a koga zmija
ujede, on se i gu{tera pla{i - zar takvog ~oveka prezirati?
Nau~io sam: I voda zaspi a neprijateq ne}e.
Iglom se bunar ne kopa. @aliti mrtve
najve}a ja danguba.
@ivotiwe su {iroke spoqa, a qudi iznutra...
Meni se ~ini, razuverite me ako gre{im, da
smo mi na ovoj gozbi iskopali dubok temeq i sazidali
ga kamenom, onakvim kakvim majstor Serafim zida
Vlasima ku}e: to je dobra podloga da na woj nastavimo zidawe slede}ih godina...
Ima nas ovde nekoliko koji smo ve} ukrali
zanat... - oglasio se Aksel Senkovi}....
- Ova gozba obnavqa mnoge zaboravqene
dragocenosti du{evne, pre svega...Mi smo govorili
jednostavno, nadam se razumqivo, ~ak prosto. Bog je
uvek sa prostima. A prosti su oni, koji su nezlobiva
srca. Mi smo mali qudi, neznatni, i jo{ uvek nepoznati na{em narodu. Ali na{a nada je u verovawu da
Bog malima otkriva svoje namere... - progovorio je
Filip Senkovi}.
- Mi smo ro|eni i porasli u svetu i vek
pro`iveli me|u ve}inom koja misli i tvrdi da nema
Boga, nema du{e... Ja uvek, kad do|e do razgovora o
tome, pitam sagovornika, ponovim mu re~i duhovnika:
"A jesi li boravio tamo gde sve to nema? Nisi
boravio, a `eli{ da boravi{. Jer sam sebe osu|uje{
i osudio si. I svaki koji gre{i i ne kaje se, sam je sebe
osudio. Te{ko tebi kad stigne{ u carstvo |avola.
Iz mr`we prema Bogu |avo }e te prekomerno mu~iti.
Onda }e{ se uveriti da ima Boga, ali dockan".
- ^uli smo ovde divne stvari, ta~ne i nezaboravne...Zaigrali smo u Povratnom kolu, besede}i,
{to je dobro: Zlo ~ine}i a dobru se nadati - nemogu}e
je!
Ovo sve li~i na nekakav san, ali nije san; ne
sawam; gledam vas budan, kao kroz nao~ari za sunce,
iako sunce za bregove za|e, verovatno zbog penu{avog
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(59)
prokupca, jer nisam navikao da pijem previ{e i ne bih
mogao da se takmi~im u pijewu sa Serafimom, Nastom
ili Akselom, priznajem, re~e Filip.
- Neko je ovde dokazivao da du{a postoji,
verujem i ja u to, ali: du{a koren nema!Postoji jedno
svedo~anstvo, prepri~a}u vam ga.Jedan ~udan doga|aj
desio se u Pe}i, pre sto godina, oko 1839. godine.
Zbilo se to u mestu zvanom "Stari Stam". Jedan
Tur~in umre, i sahrane ga u zemqu po muslimanskom
obi~aju. Posle nekoliko dana, ~obani ~uvali stoku u
blizini grobqa, pa ~uli neku lupu. Pri|u i ~uju da
ne{to ima u grobu, pa izveste familiju. Raskopaju
grob, imaju {ta da vide. Mrtvac `iv. Mo`e da govori. Ruke mu izrawavqene od udarawa da ko ~uje.
Odvedu ga ku}i. Pitaju ga {ta je to bilo. On im
ispri~a da je video kako je u drugom svetu. Da je samo
hri{}anska vera istinita, i ko nije kr{ten, ne
mo`e izi}i pred Hrista, nego se baca u neku tamu.
Turci su tada bili silni, i ovoga bednika
po~nu nagovarati da ka`e kako je samo islam
istinit. Ali on im odgovori da to on ne mo`e uraditi ni po cenu svoje glave. Jer zato se i vratio sa
onoga sveta, da na ovom svetu primi kr{tewe. Onda
mu Turci stanu pretiti da }e ga ubiti ako se krsti.
On se tajno krsti, i po~ne se kriti od
Turaka. Pri~ao je ne samo kako je na onom svetu, ve} je
kazivao i o budu}nosti na ovom svetu: Do}i }e vreme
da se qudi podele na narodne i dr`avne. Od ovih
posledwih iza}i }e bezbo`ni{tvo i bezakowe.
Nasta}e jedan veliki rat. Ali }e se qudi vratiti
iz toga rata jo{ lu|i, ne po{tuju}i Boga. Onda }e
me|u narodima nastati me|usobni pokoq, i takvo
stradawe u svetu, da }e malo ko od qudi ostati
`iv. I do}i}e vreme da }e 15 `ena ugledati paw i
misliti da je ~ovek. Ne treba raditi nedeqom i
praznikom. Sveci opra{taju. Nedeqa je Slava Bo`ja,
ona ne pra{ta nikome, nije milostiva...
Taj, koji je to zapisao, pita se 1939.
godine:"Ima li ko slep da ne vidi kako se to danas
obistinilo? Qudi u silu Boga govore, u silu Boga
tvore. @ive da gomilaju bezakowa i greh. Pa kad se
nasite svakog zla, onda primoravaju svoju pamet da
izmi{qa kako Boga nema. Prvo poni{te mnoge dragocenosti du{evne, pa najzad i veru u Boga".
^uli ste pri~u Tur~ina koga su zakopali i
koji je o`iveo, o`iveo i vratio se sa onog drugog
sveta na ovaj da bude kr{ten, makar i tajno, da ne bi
bio ba~en u krajwu tamu.
Moja pokojna supruga umrla je nekr{tena.Ni
ja se nisam potrudio, da se ona, makar naknadno, kao
odrasla, `ena krsti. Da li }u je ikad vi{e videti?Na
onom svetu?...
- Bla`eni Grigorije, u~enik sv. Vasilija
novog, mnogo `eqa{e da sazna {ta je sa du{om
bla`ene Teodore, koja je tako|e mnogo slu{ala sv.
Vasilija. Pa zamoli sv. Vasilija da se pomoli Bogu, te
da Bog poka`e kuda je pro{la du{a Teodorina po
smrti.
I Grigorije je imao vi|ewe u snu, i razgovarao
je sa bla`enom Teodorom kao na javi.
Ovako je Teodora opisala samu smrt: - Ona
ima{e qudski - ~ove~ji lik, ali nije imala nikakvog
tela, ve} be{e sastavqena od samih golih kostiju.
Sa sobom nosila je razne sprave za mu~ewe: ma~eve,
strele kopqa, sikire, kose, srpove, udice, rogove,
testere, dleta i mnoge druge meni nepoznate.
Vide}i sve ovo moja bedna du{a zadrhta od straha.
Tada sveti angeli reko{e: "[ta ~eka{? Razre{i tu
du{u od veza tela, razre{i je brzo i tiho, zato {to
ona nije mnogo optere}ena te`inom grehova". Smrt
mi pri|e bli`e, uze malu neku sikiru i otse~e mi noge
potom ruke, zatim drugim spravama postepeno
odse~e mi sve delove moga tela, odequju}i zglavak
od zglavka. Ja ve} nisam imala ni noge, ni ruke, celo
telo moje be{e omrtvelo tako da se ne mogoh vi{e
ni maknuti. Zatim uzev{i neko oru|e smrt mi
otse~e glavu, posle ~ega ne mogoh ni da je krenem; za
mene ona be{e potpuno tu|a. Najzad, smrt be{e
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(60)
spremila u ~a{i neki rastvor, podnese mi ~a{u
mojim ustima i nasilno me napoji onom te~no{}u.
Ova te~nost be{e tako gorka, da moja du{a nije
mogla da podnese ovu zadrhta i izlete iz tela
kao nekom silom izvu~ena. Svetli angeli uze{e
moju du{u odmah na ruke. Okrenuv{i se ja pogledah
natrag i videh svoje telo, ono je le`alo mrtvo,
neose}ajno i nepokretno.
Kada du{a iza|e iz tela ima {ta i da
vidi: ~eka je najmu~niji put {to se da zamisliti,
put kroz |avoqe sudove: mitarstva. Sve na{e
grehe |avoli podi`u na nas, da bi i du{u odvukli
tamo gde su gresi. Tih sudova ima 20 na broju.
Na tre}em sudu sude se osude, ogovarawa,
opadawa, klevete, podsmevawa tu|im gresima.
Na petnaestom sudu sude se vra~are i
vra~awa.
Na {esnaestom sudi se blud.
Na dvadesetom sudu sudi se nemilosr|e.
Te{ko onom koji ne mo`e da se za{titi ni
verom, ni molitvom, ni dobrim delima!...
- Ne}u se pozivati na Svedenborga, a mogao
bih to da u~inim zbog an|ela, jer An|eli nama svetle, ~ak i kad to ne vidimo: u onoj meri u kojoj
An|eli primaju istinito i dobro od Gospoda, u toj
su meri oni an|eli i u toj su meri Nebo... Nebo koje
vidimo, i ono koje ne vidimo, to su an|eli, an|eli ga
sa~iwavaju... An|eli Najunutarwijeg Neba vide
jasno bo`anski uticaj, ~ak ga i ose}aju: u meri u
kojoj ga primaju, u toj meri ose}aju da su u nebu; jer
u kojoj su meri u qubavi i veri i u svetlosti uma i
mudrosti, u toj meri su i u nebeskoj radosti...
Duhovnici znaju istinu an|ela i tajnu pokojnika u grobovima: umrli su mo`da kao vojnici
izba~eni iz stroja, ali nisu zavr{ili svoju ulogu za
navek. "Zavr{ena je samo kratka drama wihovog
`ivota na zemqi, ali s time nije zavr{eno sve.
Najva`niji doga|aj jo{ se nije za wih dogodio, kao
ni za nas. Mi ~ekamo dva doga|aja: upokojewe i
vaskrsewe, a oni samo jedan - vaskrsewe. A kad se
dogodi ono najva`nije, i oni }e u~estvovati u
wemu isto kao i oni koji se zateknu jo{ u telima
gde gmi`u po grobovima predaka svojih..."
Navede F. Senkovi} jo{ re~i, koje `ivi ne
vole da ~uju: "Sa smr}u nije svr{io ~ovek, kao
~ovek, nego je samo svr{ena wegova privremena
uloga u ovom telesnom `ivotu. Smrti je ciq da
razdvoji du{u od tela, i da dr`i oboje tako razdvojeno do vremena wihovog novog sjediwewa u
vaskrsewu, u op{tem Vaskrsewu. Grob je posteqa
uspavanog praha telesnog, koji }e kao preobra`en
ustati na glas s neba, da ve~no `ivi. Trulewe
tela simvol je odsebqavawa i potpunog predavawa Bogu na milost. Taj prah, kroz koja je `iva
du{a pevala, i plakala, i slavila Tvorca, i
pokazivala dobrotu prema susedima svojim - taj
prah sve{teni opet }e poslu`iti za organ
`ivota, organ pesme i slave i dobrote.
Jer mi odlazimo u ve}u dr`avu `ivih nego
{to smo bili. Broj na{ih srodnika u pratwi
ni{tavan je prema broju onih koji nas tamo
do~ekuju. Tamo }emo se sjediniti sa ocima na{im i
bratijom. "A {ta je tako dobro i tako krasno no
`iveti s bra}om skupa?" A grad upokojenih najve}i
je grad {to postoji u ovome svetu, i najve}a
dr`ava, gde nas ~eka bezbrojna rodbina na{a zagrqaj Oca otaca na{ih..."
- Hteo bih da vam pro~itam i pregr{t stihova koje sam napisao posledwih meseci, O
AN\ELIMA I QUBAVI I NEBU, o vezi sa an|elima
preko posredni~kih Dru{tava an|eoskih; pisao
sam to, znaju}i da }emo do}i na ovu gozbu...
“Nasta Pas” se |ipi iz letargije pijanstva i
neo~ekivano re~e:
- Senkovi}u, zna{ li {ta govori{? Qudi, je
li ovo onaj Filip Senkovi}, koga sam mislio da poznajem, ili je ovo budu}i episkop brani~evski, ili
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(61)
arhiepiskop srpski?...Gde je ta veza izme|u nas i
an|ela?...Zar ova zemqa nije pakao?...Jesam popio
vi{e od vas; vino vi~e a rakija ripa. Vino i mudroga
pomami...Postoji veza izme|u |avola i ~oveka, i...i...
mo`ete da je vidite ako otvorite svoj
nov~anik...ima{ deset maraka, deset maraka vredi{;
kolko ima{, tolko vredi{!...ne zavaravajmo se, |avo
je ovde re`iser, on re`ira najuzbudqivije predstave
`ivota...mi uskoro odlazimo u pakao iz koga smo
ovamo do{li...~ekaju nas usput mrak, prosjaci i
dr`ava koja mi je i u sva crevca zavirila...ne
an|eli... ko misli da |avoli odlaze i da dolaze majmuni, vara se... ko se rodio u kurviwaku, zar zna {ta
je po{tena ku}a...po{teni su budale, ali ne znaju da
su budale, ne vide, a ja koji sam video, ja pijem da zaboravim...|avoli su skuvali ~orbu i pokupili penu sa
uskipele ~orbe, mi im nismo ni ono crno ispod noktiju...naslu{ao sam se ja govorancija, nemojte misliti da
nisam zapamtio sve {to je ovde izre~eno...da nema
|avola, da nas nije zapleo u svoje mre`e kao pauk
muve, sve bi bilo kolaj rabota i xabaluk... Ali |avo
nas je svezao, pa je skupqa pita no tepsija i moramo da
vru}e ispi{amo {to ladno popijemo...ovde se ni dawu
ne dirin~i, a no}u se ban~i...ovde su pravi pobednici
pora`eni...ovde su pesnici uglavnom biv{i pesnici...ovde vlada kasno paqewe i zdipi {to
mo`e{...|avo je ovde vladalac, i niko ne mo`e da ga
otera, ni smrt sama...nema izbora, ako se nekad i ~ini
da ga ima: to je izbor izme|u gluposti i rakije...Ja
uvek biram ovo drugo, pogotovu ako je prepe~enica
na{eg prijateqa Vla{kog P~elara...nemojte re}i da
nemaju pameti ovi {to su u naj~vr{}oj vezi sa |avolom,
jer imaju para...pamet pare pravi, snaga krqe
vadi...Ka`u - para du{egubnica...Para bu{i gde i
burgija ne}e...ne volim te pri~e o an|elima, ko ih
pri~a: ozgor mazan, a unutra prazan!...ne}u prestati
da pijem dok me noge dr`e, jer mene je robija
nau~ila: quti se prvo na sebe, pa posle na
drugoga...an|eli su u visini, pqunite u vis, pa da
vidite na koga }e pquva~ka da padne...ej, sapatnici,
kamo vam um, da vam budem kum!...ko je na kowu za wim
psi laju!...ko ima muku i na du{manska vrata
kuca...ovim svetom vladaju \avoqe sile...\avoqi
~ovek...meni svraka nije popila pamet...nemojte toliko
visoko da letite...pustite pusto starovremsko...Moja
baba je govorila: Tako je to: kad neko na|e - za|e...
Senkovi}u, tebi govorim: Tra`i |avola!... I tre{ten
pijan...sagni glavu, pa gledaj rabotu...
Serafim Trimalhionov poku{a da zaustavi
“Nastu Psa”, ali bez uspeha; gosti su ustali, skoro
svi, osim Branke i Filipa; i Serafimu se u~ini, da je
do{lo vreme za odlazak gostiju, sipao je iz balona
penu{avi prokupac prvo Nasti Psu, vinom ga je zaustavio...
Branka, koja je sedela izme|u Serafima
Trimalhionova, doma}ina, i slikara i pesnika Ramze
Zvi{kog, ustala je sa punom ~a{om prokupca, i pri{la
na drugi kraj trpeze za kojim je sedeo Filip izme|u
Aksela Senkovi}a i ve} pijanog “Naste Psa”,
Filipovog starog prijateqa iz mladosti (zbog kojega
ga je Branka , uzgred budi re~eno, ostavila pre
trideset i kusur godina, da bi i wega posle nekoliko
nedeqa napustila i na{la nekog tre}eg, ~etvrtog, a
udala se za petog, s kojim je rodila jedino dete,
}erku, koja je ve} rodila i svoju }erku {to sada ide u
osnovnu {kolu).
- Svi znate da su bele ko{uqe i bluze, jelek
i anterija - odlika [umadije. A bela, velika {ubara,
zubun, bele pantalone i }urdija - no{wa isto~ne
Srbije - vla{ke... Ja o tome najvi{e znam, ali volela
bih da vam ne{to ka`em o onome {to ne znam ili najmawe znam...i to veoma iskreno, veoma li~no, jer bi
druga~ije bilo greota..
^itala sam posledwih godina Belu Hamva{a...Se}am
se wegovih re~i:"Svako delo ili odgovara Sfingi,
ili ne odgovara; u svakom delu deluje celo
~ove~anstvo; svako delo ili uzdi`e ili obara svet ili donosi svetlost ili tamu. Jer, "dovoqno je ako
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(62)
jedan jedini ~ovek odgovori Sfingi". I ako neko u
usamqenim planinama, u napu{tenoj pe}ini zamisli
istinu, istina vi{e nikada ne mo`e da nestane sa
zemqe..."
^ini mi se da ove re~i va`e i za qudske postupke, odluke, ~inove...i za qubav...zbog we sam se
ovamo ja zaputila, zbog jednog ma~ka Danila, da vas
upitam sve, da te upitam, Filipe Senkovi}u, i sebe:
[ta znamo o sudbini qudskoj?Da li du{a postoji?
[ta je ~ovek? Definisali su ga ovako i onako, a
Sveti Vasilije Veliki ka`e: " ^ovek je nevidqivo
bi}e".
[ta to zna~i? U ~oveku je onaj unutra{wi
duhovni pokreta~, od koga zavisi sva sudba ~ovekova, sve promene spoqa{weg, svi doga|aji koji se
doga|aju, prijatni ili neprijatni, i svi putevi, na
koje nas Provi|ewe vodi - shodno kvalitetu tog
unutra{weg pokreta~a, unutarweg i glavnog bi}a
na{eg...Na{u sudbinu kroji kakvo}a na{eg srca i
svemo} Boga, ali i snovi mogu jako uticati na
promenu sudbine qudi...
Toliko bi toga imala da vam ka`em, ali
odakle da po~nem? Od po~etka? A gde je i {ta je
po~etak?
Verovatno ste pro~itali onu pesmu Danila
Harmsa, objavqenu godine 1937, zbog koje je Harmsu
bilo zabraweno da objavquje:
Iz ku}e izi{ao ~ovek
Iz ku}e izi{ao ~ovek
Sa {tapom i vre}om
I na daleki put,
I na daleki put
Krenuo pe{ke.
I{ao je samo napred
I samo pred sebe gledao.
Nije spavao, nije pio,
Nije pio, nije spavao,
Nije spavao, nije pio, nije jeo.
I tako jednog jutra
Stigao u mra~nu {umu.
I otada,
I otada,
I otada je nestao.
Ako ga ikada sretnete,
[to pre,
[to pre,
[to pre nam javite.
Tako je iz ku}e izi{ao moj ma~ak Danilo, tako
je iz moga `ivota izi{ao i Filip Senkovi}, pesnik u
koga sam bila zaqubqena stvarno, ... Evo, priznajem
to sada posle toliko godina...Ali, pesnici su nestali
iz moga `ivota, onda kada je Filip Senkovi} - nestao!...
Nestao ma~ak Danilo, moj qubqeni ma~ak,
kao da ga nikad nije ni bilo, ~inilo mi se da }u
poludeti, i mo`da sam bila poludela, iako sam
spoqa bila gladac, mirna, niko ni{ta nije
prime}ivao na poslu; samo da naglo slabim; da se
su{im kao grana. I{la sam lekarima, nije pomagalo;
nisu znali od ~ega bolujem. Tablete su ponekada pomagale protiv glavoboqe; ali sve ~e{}e sam se budila
kao polomqena, kao da me je neko prebio pre spavawa,
{to je ponekada ~inio moj prvi mu`; bio je qubomoran
na sve one druge koje sam volela i poznavala pre
wega; bio je poreklom musliman, ali ateist; i on je
nosio kao |ak crvene marame oko vrata i pevao
"Dru`e Tito , mi ti se kunemo..." Lekar mi je otvarao
bolovawe; le`ala sam u mra~nom stanu satima i satima; ponekad se i napijala i bila podnadula, nalik na
furiju...
Nisam vi{e bila mlada, nisu jurili za mnom;
vi{e me nisu privla~ili flertovi, ni o`eweni koji
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(63)
su poku{avali da avanturama sa slobodnim
raspu{tenicama, poput mene, le~e svoje bolesne i
proma{ene brakove, bra~nu dosadu...Sve su to bila
poni`ewa koja ru{e dostojanstvo, ako sam ja jo{ uvek
imala dostojanstvo `ene...
Pomi{qala sam tada, u ko{marima i
o~ajawu, to je bilo to, i mo`da jo{ gore od toga, i na
Filipa Senkovi}a, jer sam saznala od zajedni~kih
starih prijateqa da je udovac i da se ne `eni...jednom
sam htela i da mu napi{em pismo, da se vidimo, da
samo porazgovaramo...Ne, sa~uvaj Bo`e, nije mi nikad
padalo na pamet da bi me|u nama mogla o`iveti
stara, prva qubav na{a, jer sam pretpostavqala da
me je morao mrzeti i da je s godinama ta mr`wa ...
-... Ali htela sam da zavr{im pri~u o mom
voqenom ma~ku Danilu, nikad pre`aqenom...^ekala
sam da se vrati nekoliko dana, ~ekala sam i venula i
na poslu i u stanu, kao cve}e u vazi, a onda sam jednog
popodneva, u kom{iluku, ugledala moga Danila
mrtvog, kako visi obe{en o jednu granu! Neko ga je ubio
i obesio! Prebio mu je tojagom ki~mu... Sahranila sam
ga u ba{ti, kraj jednog jorgovana, i mislila sam da je i
meni do{ao kraj, da vi{e nema smisla `iveti u ovom
surovom svetu. Uostalom, ja sam mo`da i kao petnaestogodi{wa devojka, kao {iparica, bila umrla,
srce mi je bilo prazno, ~im sam mogla da napi{em
pesmu: Mrtva sam, mene vi{e nema!...
Napila sam se, nekoliko dana nisam i{la ni
na posao, ni kod lekara...Onda je koleginica s posla,
{to mi je poklonila ma~e, do{la, da vidi u ~emu je
stvar; i zatekla me u u`asnom stawu... Woj treba da
zahvalim, {to sam ovde, {to sam jo{ uop{te u `ivotu,
jer ona me je prvog vikenda povezla svojim autom, bez
mnogih re~i, u mali manastir u na{em kraju, kod
jednog starog kalu|era, ispovednika: duhovnika
boqeg od psihijatra!...
To je bilo pre pet godina... 1993. godine.
Dobila sam nekoliko meseci bolovawa. Psihijatri su
me le~ili lekovima od ne znam ni ja ~ega, a duhovnik
razgovorima. Imala sam auto, nau~ila sam da vozim
jo{ prvih godina u braku; sve ~e{}e sam navra}ala u
manastir; duhovnik je razgovarao sa mnom satima i
satima, danima i danima. Lekari i psihijatri su znali
da sam bolesna, ali nisu znali od ~ega, a duhovnik je
znao.
Govorio je: "Ova je bolest tebi na spasewe.
Bez we ti nikad ne bi znala za Boga i za du{u".
Mo`da je rekao i da moja bolest nije ~isto
zlo, da je "bolest tela lekarstvo za du{u"?Duhovnik
moju bolest nije smatrao kaznom Bo`jom nego
bo`anskim lekarstvom.
- Kada se govori o sudbama qudi obi~no se
misli samo na spoqa{wi tok `ivota qudskog. No ne
treba zaboraviti na dramu du{evnu, koja je uvek i
va`nija i bogatija i zamr{enija od spoqa{weg toka
jednoga ~oveka - citirao je re~i "svoga duhovnog
u~iteqa. Znao je da je ~ovek nevidqivo bi}e - u razgovorima ga ovidqavao, odmrsivao strpqivo...
- Mrtva sam, mene vi{e nema - tako se zvala
jedna moja pesma, koju sam napisala u prvom razredu
gimnazije, kada sam i tebe srela, Filipe Senkovi}u,
se}a{ li se?- re~e Branka i stavi ruku na rame
Filipu. - Ja tu pesmu i sada ~uvam. Bilo je to u novembru 1967. godine, u na{oj provincijskoj gimnaziji; bilo
mi je petnaest, a tebi sedamnaest i ne{to
godina...Novembar, decembar...Do~ek nove 1968.
godine: bili smo sre}ni, i bio si sre}an...
Sada je 1998. godina, drugi dan Praznika
Duhova: tebi je kosa posrebrena, ~etrdeset i deveta...Druga ti je `ena rodila sinove, i ja sam drugom
~oveku rodila dete...tvoja je `ena umrla, kako sam
~ula, a moj prvi mu` je nestao, kao da nikad nije ni
postojao, nestao ve} posle nekoliko godina braka...
- Je li ba{ nu`no ovo ispovedawe? protestvovao je “Nasta Pas”.
- ...Izviwavam se...Ali ~ista ispovest je
najboqi lek, ona mo`e da izle~i potpuno sva~iju
du{u...Ne mogu ni{ta da presko~im, mili moji, a ako
bih htela sve da ka`em, a htela bih, bilo bi potreb-
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(64)
no nekoliko dana i no}i...Pre nekoliko godina, kada
mi je }erka zavr{ila {kole, udala se i oti{la da
`ivi sa mu`em, kojeg je sama izabrala, oti{la u drugi
grad, a ja ostala sama u na{em malom stanu, po~ela
sam da pu{im mnogo, ponekad i {esdeset cigareta
dnevno, da se su{im i dobijam boju drveta
ugqenisanog. Ne{to se u meni dogodilo, ne znam {ta,
nikad nisam najboqe razumevala sebe i svoje
srce...Nisam se bojala samo}e; }erka je oti{la svojim
putem; tako treba; jedna koleginica iz muzeja mi je
poklonila crno ma~e, dala sam mu ime po Danilu
Harmsu; Danilo je brzo napredovao, porastao; br`e je
rastao od moje depresije, bolesti...Uvek me je ~ekao
ispred ku}e, kad se vra}am sa posla, kako me nekad
otac u detiwstvu sa~ekivao ispred {kole; zavolela
sam ga, toliko sam ga zavolela!...A onda je ma~ak
Danilo nestao, kao {to je i wegov imewak davno nestao...
- Kada sam kao gimnazijalka pisala: Mrtva
sam, mene vi{e nema, stihove koje niko nikad nije hteo
da objavi, a koje je Filip mogao da saslu{a, zato {to
je onda bio zaqubqen u mene; tad me nije voleo, zavoleo me je posle, znam, kad je bilo kasno. Ja nisam
bila sasvim izgubqena; nije sasvim bilo ugu{eno ono
najboqe u meni {to sam ponela iz detiwstva; mene je
samo naopako vaspitawe i obrazovawe i varo{ki
`ivot; prodor muzike sa Zapada, Bitlsa,
Rolingstounsa, Mika Xegera, da ih ne nabrajam sve,
uvodilo u napast, kao i celu moju generaciju, nekoliko generacija!To me uspavqivalo i zabavqalo.
"Uspavanog stra`ara zarobqava neprijateq.
Uspavane du{e zarobqavaju strasti, i qudi, i
demoni, i zemqa, i sva varqiva politura na zemqi.
Svet je ovaj svet simbola i signala. Zla sudba ~eka
onoga ko kao nepismen gleda a ne vidi i kao gluv
slu{a a ne ~uje..."
Verovatno se ve} pitate u sebi, za{to vam
sve ovo pri~am? Imam li pravo da to ~inim? Ba{ ja?
Ja koja sam po~inila greh, prvo prema sebi, a
onda prema drugima, drugom, najvoqenijem bi}u? Da li
je to umesno u ovom trenutku?
Pogre{ila sam mnogo puta u `ivotu,
ogre{ila se o mnoge qude, i najdra`e, najvoqenije,
izgubila sam qubav i bila glupa da poverujem da }u je
zaboraviti i na}i na drugom mestu. Da }u zavoleti
drugog, opet zavoleti. Nisam bila neizmerno mudra i
obazriva u `ivotu, nisam budno stra`arila nad svim
onim {to proizilazi oko nas i u nama. I od toga je i
zbog toga do{lo ono najgore. Prqav{tina srca.
Me|utim, mogla bih time i da zavr{im, iako
nisam rekla ni stoti deo onoga {to mi le`i na du{i,
svaki svoj greh treba ispovediti svakom, i tra`iti
opro{taj. Ja sam ovamo re{ila da do|em, saznav{i za
gozbu koju priprema Serafim, ma i nepozvana.
Zahvalna sam Nasti {to je predlo`io da po|em, i evo
tu sam...
Po{to znam da nema broja kanala i sredstava, kojima se Bog slu`i da upravi sudbu svakoga
~oveka na dobro, ja sam ovde, na ovoj vla{koj gozbi, da
vam ka`em jo{ nekoliko re~i, koje vrede.
"Ponekad biqke i `ivotiwe i minerali
slu`e kao oru|e Bo`jeg Promisla u ovom pogledu. Na
proroka Jonu uticala je jedna bundeva, da se sav
duhom promeni. Na gatara Valama uticala je wegova
magarica, da se od gatara neznabo`a~kog obrati u
proroka Boga `ivoga. Niste li svi sami primetili
ponekad neobi~ne misli u sebi, svetle kao svetlaci? To Bog dejstvuje na vas kroz misli. Ili: niste
li se za~udili ponekad, kako vas iznenadno poseti
neko, ko vam i nehoti~no i kao uzgredno ispri~a zlu
sudbu neke osobe, koja je postradala ba{ zbog onih
potajnih greha i poroka, koje i vi imate? Slu{aju}i
tu pri~u vama se du{a uzmuti i savest uskoleba; vi
se qutite, otkud taj posetilac ba{ to vama da
ispri~a, no pravite se neve{ti. To je poslanik
Bo`ji, bra}o moja, premda on to ni sam ne zna. Nije on
slu~ajno ispri~ao {to vama treba da poslu`i kao
opomena i signal, nego to je ba{ glavno, zbog ~ega je on
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(65)
i posetio vas, poslat od blagog Provi|ewa. Jer
naj~e{}e Bog dejstvuje na qude preko qudi..."
Vi koji me slu{ate, misle}i da mi je vino
udarilo u glavu: mo`da i jeste? Mo`da mi je du{a
pijana, kao onog decembra 1967. godine, kada si me,
Filipe, prvi put zagrlio, u u~ionici tre}eg razreda
posle ~asova...Bo`e, pa ja vidim: pred nama stoji na{a
qubav, uspravqena u svojoj ~istoti, kao breza pod
snegom...
Najednaput, Branka zaplaka, ali se brzo
savlada i nastavi:
- Volim te i vole}u te ovog i onog sveta,
uprkos svemu...onako kako te nijedna pre ni posle nije
volela...ni tvoja, oprosti, pokojna `ena, Bog da joj
du{u prosti...Jer ~ula sam ja od prijateqa daqih i
bliskih za taj stra{ni slu~aj, i za sve tvoje sumwe,
verovatno opravdane...jer ~oveku je potrebno da sve
druge okrivi, tako mu je lak{e... Volim, veruj mi, i
pokojnicu, koju nikada nisam srela, mo`da zato {to
ti nisi umeo da je voli{ onako i onoliko koliko bi
bilo potrebno; zar te i ja nisam zbog toga ostavila,
napustila? Jer mi se ~inilo da si...da
si...smotan...nezgrapan... neiskusan za svoje godine,
oprosti...volim je, jer pripada onom ogromnom narodu
upokojenih, familiji - familiji Bo`joj! Jer grobqe je
- familija Bo`ja, rodbina Hristova, Bo`ja wiva posejana wiva Bo`ja, iz koje }e ni}i ne{to divno i
slavno, ne{to {to je mo`da posejano u sramoti, a
{to ustaje u sili...Ti ve} ima{ jedan grob, a zna{ li
i znate li da Rusi grobqe nazivaju skladi{te, gde se
ne{to dr`i na ~uvawu; iako trune, ipak je dragoceno
ono {to se tu ~uva...volim i tvoje sinove, iako ih
nikada nisam videla...Nadam se da ih voli{ kao
samoga sebe, ali ne zaboravi da se Zapovest Gospodwa
Qubi svoga bli`wega kao sebe samoga, kako re~e premudri
vladika i duhovnik odnosi i na "upokojene isto onako
kao i na `ive, i jo{ vi{e na upokojene ukoliko je wih
vi{e od `ivih. I oni su na{i bli`wi, na{i najbli`i.
Oni su ju~e bili kao mi, i mi }emo sutra biti kao oni.
Mi smo bili u wima, kad su oni hodili na zemqi, i sad
treba da budemo sa wima, svesno i razumno, u jednoj
qubavi i jednoj nade`di vaskrsewa. Jer niti su oni
mrtviji od nas, niti mi `ivqi od wih pred
Darodavcem `ivota. Razlika je u tome {to su na{e
du{e jo{ obu~ene u tela, a wihove nage, razlu~ene od
tela. Mi se molimo nekima od wih, od tih otaca i
bra}e na{e, onima koji su najvi{e zasijali slavom
Bo`jom u telu, - svecima Bo`jim molimo se, da
sa~uvaju na{e gradove i sela od propasti i bede. To
nas obavezuje na uzajamnu bratsku uslugu prema
upokojenim. To nas obavezuje, da se s po{tovawem i
qubavqu odnosimo prema grobovima na{e bra}e i
otaca. Jer put wihov put je i na{. Bog wihov Bog je
i na{. A Bog wihov, Bog otaca na{ih, jedini, sveti i
besmrtni, jeste Bog `ivih a ne mrtvih. Jer su u wemu
svi `ivi, re~e Gospod. Dokle god ide wegov
`ivotvorni dah, ide i `ivot, u krugu tome sve je
`ivo, osim ono {to On namerno odla`e da `ivi..."
Branka otpi malo iz ~a{e i uhvati Filipa za
ruku i nastavi:
- ^itala sam tvoje kwige pesama, onih koje si
napisao posledwih godina, i naro~ito eseje...Divim ti
se... tamo gde si napisao da `eli{ da podigne{ malu
crkvu nad grobom svoje pokojne `ene...
Daj Bo`e da to i uradi{, da sagradi{ crkvu
nad wenim kostima. Ti si sahranio svoju `enu, kao
{to sam i ja pre toliko decenija, sahranila na{u
qubav, a zna{ li {ta zna~i sahraniti, {ta zna~i
grobqe?
"Sahraniti - zna~i sa~uvati.Grobqe je
hranilica i ~uvaonica - na{ih bli`wih, otaca i
bra}e na{e, najve}ega blaga na zemqi, blaga Bo`jega!
“Svako drugo materijalno blago na nama i
oko nas ne vredi jednoga grobqa hri{}anskoga, ni najmawega. I ako izgleda da je pra{ina - pra{ina, to
jest da su svi minerali i sve nemu{te stvari
uop{te na kraju krajeva onakva ista pra{ina kao i
grobna pra{ina od kostiju na{ih otaca. Ali nije
ista. Jer ova je namewena vaskrsewu i `ivotu a ona
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(66)
je obre~ena na smrt. To nam kazuje i re~ usipalnica.
Kapelu ili ku}u na grobqu, gde se upokojeni stavqaju pre sahrane, Rusi nazivaju usipalnica, {to zna~i
spavaonica. U samoj toj re~i, opet narodnoj i drevnoj,
sadr`i se jedna velika ideja: mrtva tela su samo
uspavana tela, uspavana a ne mrtva. Prah od mrtvih
tela jeste prah {to spava. To nije, dakle, obi~an
prah nego prah {to spava..."
- Ti si, mili moj, pesnik - pesnik neobi~nog praha
koji spava: tebe ne}e odmah razumeti, ni rado objavqivati, ni pisati o tvojim kwigama oni {to ispred imena
imaju dr-mr.Raznorazni univerzitetski doktori
@driki}i, i svi oni ~ija se prezimena rimuju sa
ovim....
I Branka neo~ekivano iskapi ~a{u prokupca
do dna, baci je preko le|a na travu i zagrli
Senkovi}a neo~ekivano... ^inilo se da se jedva
savladala da ne zajeca, ali ve} posle nekoliko
trenutaka, ona sede na stolicu kraj Filipa, i po~e da
se smeje gotovo de~ije, i ispri~a jedan kratak vic, koji
i ostale zasmeja...
Filip je video da svi gledaju prema wemu i
o~ekuju da odgovori; umesto toga, Senkovi} popi
naiskap ~a{u vina...Nije se zbunio, ali i nije bio ba{
raspolo`en da govori.
Oglasio se jedan od Luki}a, Mla|i - i tako
"spasio" Filipa.
"Smrt dragog prijateqa, `ene, brata, qubavnika, {to izgleda najpre kao stra{an gubitak, poprimi
nekako kasnije oblik nekog savetnika ili genija, jer
to obi~no izvr{i preokret u na{em `ivotu;zavr{i
epohu detiwstva ili mladosti; prekine uobi~ajeno
zanimawe, gazdinstvo ili na~in `ivqewa, i tako
udesi formirawe novog `ivota, koji je povoqniji za
obrazovawe i razvitak karaktera. Ona udesi
stvarawe novih odno{aja i veza i udesi delovawe
novih uticaja, koji se u idu}im godinama poka`u vrlo
va`nim. Tako ~ovek ili `ena, koji bi ina~e ostali
sun~ani vrtni cvet, koji nema dosta zemqe za svoj
koren, a sunce previ{e pr`i wegovu glavicu, postane
padom zida i nemarom ba{tovana {umskim drvetom,
koje daje hlada i ploda susedstvu na daleko u naokolo".
- Na izdisaju je epoha hokus - pokusa, hteli
smo da to oglasimo i zato smo pokrenuli Almanah za
`ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju. Da, ovaj
almanah pokre}emo jer se ne klawamo svemu starome
kao idolu. Jer verujemo u bogatstvo duha, u wegovu
pravu trajnost i svuda prisutnost. Jer verujemo da
u dana{wem danu ima dosta sile, koja se mo`e
takmi~iti i preobraziti onu lepu ili ru`nu
ju~era{wicu. Ne sedimo skr{tenih ruku, ne pla~emo
uzalud. Ustali smo i po{li napred, uvek napred! ...
I zatim je nastavio, dugajlija, siguran u sebe,
gromkim glasom da se ori:
- Kad postoji ovaj svet, postoji i Onaj
o kome slutwe i snovi imaju pribli`niju
predstavu i od najumnijih pustino`iteqa.
Proste `ene iz naroda odlaze na obale
reka sa pe{kirima, i ponudama
namewenim du{ama drugog sveta.
U srcu jajastih belutaka, vla`nih
od virova, imaju ve~nu ku}u i dobar izvor
na{i mrtvi - u kamenu vaskrsavaju...
Na sprudu u suton titraju upaqene sve}e,
dok druge na tikvama plove, kroz vlagu du{e
ka Svedu{i...
Ovaj svet je nalik kolu dolapa:
dowe posude pewu se pune, a gorwe
silaze prazne. Ko je bogat danas
ve} sutra i prekosutra bi}e bednik!
Zidaju kule i gradove - vreme ih
i zemqotres razgra|uju. Bog nije
ono {to mnogi misle, ve} mehur iz
bezdana mra~noga vira, reke teku
prema Wemu, i nose zale|enu ikru
i trule {i{arke onog {to zovu povest,
istorija; legende }e je nad`iveti,
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(67)
legende su je nad`ivele!...
Balkanske ramonde nisu na vratima
trgovina gde je mnogo bra}e i prijateqa,
ve} na siroma{nim kamenitim grebenima
gde nema ni bra}e ni prijateqa...@ivot, deca
i sticawe, ne zavise od zasluga nego
od povoqnog sticaja okolnosti,
{to je drugo ime za sre}u...Istina je
nalik na ko`u sa upravo odrane ovce!
Nadmudrivawe sa Atiwanima,
i bezbo`nicima i `derowama,
dovodi do soba u kojima zaudara
na u{tavqene ko`e! - So se ne mo`e
pokvariti: zato treba zasoliti
{to je presno! Patwe ~oveku
nikada nisu bile drage, ni one ni plata
za wih. Oni {to prave istoriju naroda,
nalik su na radnike {to pune bure
probu{enog dna.
Ko za sebe gradi, kao Rim {to je gradio, trgove
naseqene bludnicama, kupke za u`ivawe
i mostove da bi ubirao mostarinu,
gradi ne{to od ~ega }e
u najboqem slu~aju ostati samo krhotine...
Upoznao sam tvoje zube, sobo puna kocki!
Sramotu nabrekliju od penisa!
Patrijarhalni nanos,
sazdan od krupnih prepotopskih rebara.
Ne od sekira, ne od glava u mraku
u kojima su se misli izo{trile.
Evo, iz svih tih kocki izlaze
izdr`av{i u patwi mnogo vremena.
Za{to izlaze ako im je unutra
~itav vek toplota prijala? Jer su se
kocke stale kruniti, kroz pukotine se
kao voda Istina slila? Za{to ih ne vratimo
u kocku kockaste? Jer su im ivice
o{trije od isklepanih sekira.
Mi nemamo sli~na oru`ja.
To su mrtvi qudi, samo mrtvi
mogu tako uporno da budu u krugu
Istine. Iza{li su iz crne kocke
nalik na ko`u Biblije, odande dolaze.
Hranili su se mrakom unutar
i ugojili se da im lice svetli.
To su oceubice, svi odreda. Na{i
o~evi, ogrezli u najve}im grehovima:
za{to nas primoravaju i gone
na priznawa? Kakvi su to qudi
kad toliko pamte? Veliki im je teret
na du{i: onda neka umru!
Ko je pravio ove kocke {to se
napokon sla`u? Qudi bez srca, koji
nikad ne poverova{e u Boga. Jesu li kocke
pravili da smire pobune i usijane glave?
O ti ~etvrtasta satanska ~etvrtino!
^ija je su{tina u du{i revnosnih ~inovnika.
Svako je od wih, ne znaju}i drevne obi~aje,
ispred ku}e tojagom umlatio
zmiju ~uvarku}u! U kwigama koje su
govorile o `ivotu i o Nauku, o woj
behu ne~itki spomeni.
U snovima u kojima su sijali
odblesci `ivota drugog, mutnog i
premazanog bojama nemogu}eg...
Jesam i odatle je moja slava!...
Prvo su otputovali autom sa Risti}em,
Luki}i; slikar Ramza Zvi{ki povezao je svoga kuma
“Nastu Psa”, obe}av{i da }e ga predati wegovim
uku}anima u obli`woj varo{i "u svim delovima", dok
se Nasta nije odvajao od jedne fla{e pune prokupca,
koju mu je Serafim nato~io da mu se usput na|e.
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(68)
Aksel Senkovi} je ponudio da poveze Branku
do okru`ne varo{i, kasnije, mo`da oko devet uve~e
kada je polazio, ali ona re~e da }e ostati da preno}i
u Kozjem Svetili{tu...
*
Preneli su sa trpeze ispod hrasta lu`waka
u podrum kamenog Kozjeg Svetili{ta ostatke gozbe;
po~istili i doveli u red - ~asnu trpezu, spram
mese~ine.
Bila je svetla prole}na no}, svetla; srebrna
u daqini. Serafim ih je uveo u svoju prostranu
gostinsku sobu, pa u sobu za razgovor, ~iji su zidovi
debeli metar i po, ali po{to im se nije spavalo,
Serafim je predlo`io da se malo pro{etaju i popeli
su se na breg iznad Kozjeg Svetili{ta. No} je bila
vedra, topla; tiha, samo se iz daqine, na jugoistoku,
~uo eho vla{ke obredne muzike. Nebo je bilo osuto
zvezdama, koje su se ~inile bliske. I kad su seli u
travu, Serafim re~e ne{to, kao da mu je do{apnula
neka treptava zvezda ili jedan od Svedenborgovih
an|ela, {to vredi upamtiti.
- Uvek zanemim pred ovim prizorom...u nebu je
qubav, zato {to je qubav prijem~iva za sve ono {to
je u nebu: mir, razumevawe, mudrost i sre}a. Jer
qubav prima sve {to se sa wom sla`e; ona `udi za
tim stvarima, ona ih tra`i, i wima se pro`ima, sve
kao sama od sebe, jer ho}e da se bogati i usavr{ava
pomo}u wih. Ja ovo znam dobro, ~ini mi se da sam to
oduvek znao, prijateqi moji, jer qubav u meni ispituje pam}ewe, izvla~e}i iz mene ono {to joj odgovara,
ona to prikupqa i raspore|uje u sebe i pod sebe,
daju}i prednost jednom pred drugim, da bi jedno potpuno woj pripalo a drugo da bi joj slu`ilo.Ono {to
qubavi ne odgovara, to odbacuje i izgoni... Pro~itaj
nam sada, Senkovi}u, ono {to si `eleo da pro~ita{
za trpezom...
- Da, pro~itaj nam; nisi se vaqda naqutio na
Nastu, on je kao kow arum... - re~e Branka i blago
Filipa zagrli...
Nije bila potrebna sve}a, jer je sve treptalo
od mese~ine...
^itao je polako usred no}ne ti{ine, dok je
izdaleka dopirao eho vla{ke obredne muzike, a
negde iz blizine miris rascvetalih ru`a.
...Nepun ~as pred pono}
Mislim o Neprocewivom blagu
o gomilama ugqa i dijamanata
na dohvatu ruke...
Moja glad nije beskrajna, ve} konkretna
Susti`u me jaki utisci, kao bore
Gledam prema severu i skrivenom blagu
Obrisao sam prozore i video
mnogo vi{e Hiperborejaca nego Crwanski
Nesanica vodi prema Neprocewivom blagu
Svi proma{aji, sva nenala`ewa
Sawao sam malog crnog zeca popodne
Probudio me telefonski poziv, zaboravqeni glas
Hiperborejke i Apolona, i Dionisa
koji kao da je dolazio sa onog sveta
Izgubqenog u tminama balkanske paleoglosije
Svet boqe vidi na{u nesre}u iz daqine
nego svi Srbi zbijeni u jednom autobusu
Razgovarao sam sa drogiranim fanatikom
Postoje}eg. Mislio o li{}u svelom
u porti srpske crkve u Sent Andreji
Umoran sam od kvazi istorije...
*
..Ulaze}i u pedesete, sve mawe ~eznem
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(69)
i sve re|e se se}am. Ne i{~ekujem telefonske
pozive, ni pisma iz daleka.
@ivim u svetu koji uporno i tvrdoglavo
radi u korist svoje {tete.
Beda kuca na mnoga vrata. I glad.
Srbi potpisuju peticije na Zelenom Vencu
Ustajem i le`em sa uzdasima, s te{kim
mislima.
Budim se sa mnogim te{kim stvarima,
neizrecivim.
Zapo~eo sam mnogo toga, a koliko }u uop{te
uspeti da zavr{im? Suvi{e je bilo onih
koji su mnogo hteli, mnogo zapo~eli
i koje je omeo ~as umrli. Dru{tvo mrtvih pesnika
nije Dru{tvo an|ela posrednika, ali bi
moglo
biti da je bilo vi{e radosti. Mnogo je
tuge.
Rim, Evropa i svet su, obnavqaju}i katolicizam,
smislili opaku zarazu, koja je inficirala
mnoge pravoslavne narode. Sloveni su glupavo naseli.
Rusija je danas srozana kao ~arapa. Balkan
je
slepo crevo...Jo{ ga nije operisala
Evropska
unija...Deset godina Srbi, govorim o ve}ini,
idu iz jednog kruga pakla u drugi.
Pomrlo je prevremeno toliko qudi
i ponekad me obuzme jeza kad se setim
onih koje sam li~no poznavao
i kojih vi{e nema. Mnogo je `ivih mrtvaca
i me|u mojim prijateqima. Novojani~arima
je dobro, oni su dobar {i}ar u{i}arili.
Prepoznajem ih ~im otvore usta...
Mnogima su isprani mozgovi.
Srpski narod je doveden na rub ponora.
Tom narodu vi{e nisu potrebne pesme,
ve} basme i tu`balice...
I du{a i telo su udareni na muke.
A ja nikada nisam bio noj da pred opasno{}u i po{astima
zagwurim glavu u pesak...
Volim svoju zemqu, ali bih ve} sutra da mogu - otputovao na kraj sveta...
Opet se ponovila Gigantomahija
na Po`areva~kom poqu
i drugde
i vrhovni bog je opet pobedio
pobuwene Titane
i bacio ih na Tartar,
\erdap.
Zaboravio sam predawe o ov~ijem runu
i se}am se samo Nemani
{to trese nedra Zemqe,
temeqe, podrume i tavane...
Federi kao da su za~arani,
prestravqeni - podrhtavaju.
Ne{to me u grlu gu{i, pewe se, preobiqe?
Sticaj?
Sreo sam jednog od argonauta
u Ulici Vuka Karaxi}a:
On je sada akademik, penzioner.
Pri~a o Amoru i Psihi
u legendama ima hepiend.
Tu{iram se mitom.
Gejziri Hiperboreje
jo{ greju sever,
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(70)
kao tople leje ba{tovana sve re|ih.
Pesnicima, sve re|im, preostaje
posle svega, da ~upaju travu
po lejama cve}a ovog sveta i onog,
kao {to su od Homera do ju~e
~upkali metafore iz bujnog mita,
uzimaju}i od mita ono jedino
{to su mogli, ali ga ne obnavaqaju}i,
jer mo`da mnogi nisu videli
vezu nereda svog `ivota i sudbine
sa mitom i plemenito{}u plevqewa.
Najboqi su slutili ZLATNI PRESEK,
ali ne na|o{e na~in za wegov prora~un...
Po{ao sam prema Zlatnom preseku
po{tuju}i raspored nebeskih tela
sun~evog sazve`|a...
Zar se ne~eg bojim?
Novog pomra~ewa?
Senki mese~evih?..
*
Okupio nas je vetar, suton, pepeo jorgovana,
tamjan, {umadijski ~aj, suze, ili Prva
qubav
uspravqena kao slavska sve}a, pripaqena?
Okupio nas je oko neugaslog ogwi{ta
na sastanak koji se ne odla`e huk vetra, glas sove, ili lave` pasa
{to se zapli}e u oblake od kojih se
ne vidi nebo?
Izme|u `bunova {im{ira zatitra
mese~ev zrak. O, Mese~e,
za{to si zaklonio Oca na{eg
i bestelesne sile?
Dugo traje taj huk vetra
i nevreme, u ~ije je povesmo upredeno
ski~awe psa, intervali ti{ine,
na{a nostalgija i snovi...
Okupio nas je ^as da se zagledamo
u jednu jedinu ta~ku:
u visini,
u dubini,
u daqini.
Izme|u oblaka se vide otoci morski,
~udesni grebeni,
koralni sprudovi i koralna ostrva.
Nebo je neponovqivo pozori{te:
ako se ~ovek udubi pogledom
u jednu jedinu ta~ku.
Tre}u dimenziju mo`e videti
svako ~iji se molitva i pogled primaju..
Svako ko ima tre}e oko na ~elu...
Okupila nas je bestelesna sila...
- Prijatequ, kao da si mi i{~upao iz du{e,
sve ove re~i koje si izrekao... [ta je od wih lep{e,
osim ovog divnog no}nog neba iznad nas? I eha one
obredne muzike iz daqine? - re~e Serafim
Trimalhionov srda~no.
- Idemo! Odmah! - re~e Serafim i mi po|osmo
za wim polako niz breg prema wegovoj kamenoj ku}i,
kao da gazimo po snegu, po mese~ini.
Kad su u{li u Kozje Svetili{te, na veliki
sto gostinske sobe, Serafim Trimalhionov baci tri
xaka i dva }ebeta, i nali tri pune ~a{e prokupca.I
umesto re~i zdravice, on upita samo:
- Zar da prespavamo ovako divnu prole}nu
no} i strnxawe? Idemo!
Branka se, naravno, uzev{i jedan od xakova
nasmejala; nasmejao se i Senkovi}.
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(71)
- Idemo! Da ne okasnimo...
Serafim Trimalhinov je vozio kroz no}
pa`qivo, i dovezao ih u jedan ucep od bregova...
Mo`da je bilo pred pono}: ~uli su ispod huku potoka,
a visoko, u stenama, u jednoj od pe}ina, eho vla{ke
obredne muzike...
Dok su prote`u}i noge, kraj auta, istezali
vrat u pravcu odakle je dopirala ritualna vla{ka
muzika, videli su i nekakve prilike, maskirane, sa
xakovima na telima, kako grabe uz okomit kamewar
prema grotlu pe}ine, koje bi povremeno obasjao plamen velike vatre koja je unutra gorela...
Po{li su nizbrdo, kad je Serafim
Trimalhionov po~eo da se svla~i. Filip se okrenuo
da vidi: nije mogao da ga prepozna, kada je poskakuju}i
kao jarac, go od pojasa nani`e, potr~ao uzbrdo...
Huknuo je kao sova, staviv{i dlan na usta,
doviknuo:
- Vra}am se pre zore...Ne znate {ta
propu{tate!...
5
QUBAV JE AN\EOSKA
I NEZABORAVNA
- Zamisli da sam umrla, i da me nema, {to je
moglo biti pre pet godina, da su me le~ili psihijatri; nikad me verujem ne bi izle~ili, jer oni i ne umeju
da le~e bolest od koje sam bolovala, re~e Branka
dok su silazili prema potoku...
- Ja sam ovde do{la, i volela bih da no}
potraje, da nikad ne odem odavde.
Da
ponavqam: Volim te, Filipe, onako kako sam te volela
pre 31 godinu, ne smej se, molim te!... Volim te sa
qubavqu koju su pozlatile decenije, sa tvojom i sa
mojom mr`wom, koju su samlele godine...
- Zna{ li, za{to sam te ostavila, pre
trideset i jednu godinu?
- Zar je to va`no, sada?
- Jeste. To je predodredilo ~itav `ivot,
sudbinu. I tvoju i moju. I tvoje pokojne `ene...
Filip je }utao. ^inilo se da je zanemeo i da
}e ti{ina potrajati do ve~nosti.
- ...Od svih re~i, koji je jezik ~ove~iji od
postawa sveta izgovarao...ove tri re~i naj~e{}e su
izgovarane:{ta?kako? i za{to? I ni na kakav predmet u prirodi nisu te re~i ~e{}e upu}ivane nego na
samoga ~oveka i wegovu sudbu. Za{to su sudbe qudi
tako raznolike? - tako se pitao. Tako je i mene pitao
duhovnik vitovni~ki.
- Dete moje, odgovor postoji: izme|u dve neistine - izme|u pomisli da }udi bogova odre|uju raznolikost sudbine, kako su verovali stari pagani, ili
slu~aj, kako misle na{i savremenici - izme|u sujeverja i neverovawa probija sebi put vera Bo`ja sa mnogomilionom vojskom svojom, sa mnogim narodima i plemenima zemnim, koji dr`e veru u `ivoga Boga kao jedinu svetiqku na zamr{enim stazama `ivota...
Znao je da radim kao kustos, da ~itam i
pi{em, bez uspeha, da ne objavqujem, pa mi je savetovao da ~itam neka dela najpoznatijeg srpskog duhovnika.
Poslu{ala sam. Pro~itala sam i re~i
Engleza Tomsona: "vi ne mo`ete zatresti jedan cvet
a da ne zatresete zvezde".
^ovek je odgovoran pred Bogom za svaku re~,
pa i praznu.
"I ne samo re~i nego i pomisli; i ne samo dela nego i namere i ose}aji. Sve je to
pod jednom vi{om i savr{enom kontrolom; sve ide
nekuda, sve se ~uva negde, i za sve }e se odgovarati
nekada.
Pod
tom
savr{enom
kontrolom
Stvoriteqa stoje i sudbe qudske, potpuno nezavisne od kakve avetiwske }udi i slu~aja. Sveto pismo
je pouzdan reflektor, koji baca svetlost na raznolike sudbe raznolikih qudi kako u staro vreme
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(72)
tako i u na{e dane. Prema Svetom pismu dva ~inioca
odre|uju sudbu svih i svakoga: srce ~ovekovo i
Promisao Bo`ja..."
"Kakvo srce u ~oveka onakva mu i sudba od
Boga..."
"...Bogata{ koji izbegava da slu`i Bogu i
qudima svojim bogatstvom, mora da strada bilo od
bolesti ili od lopova i od raskala{nih naslednika
ili od gri`e savesti ili - od svega toga ukupno."
"...Razne sudbe qudske formiraju se prema
raznoj kakvo}i srca ~ove~jeg i prema nedosti`noj
umetnosti Tvorca. Sine, daj mi srce svoje, govorio je
Tvorac qudima preko proroka. A Spasiteq je rekao:
nijedan vrabac ne pada s krova bez Oca va{ega, i jo{:
a vama su i vlasi na glavi sve izbrojane. Eto vam
dakle oba ~inioca, koja odre|uju sudbe qudi. Na{e je
da uredimo srce svoje, a ostalo ure|uje sve mo}na
vlast Bo`ja. Oni koji svu sudbu svoju oholo pripisuju
samo sebi, odri~u vlast Bo`ju; a oni koji sve bacaju
na Boga, odri~u odgovornost svoju. (....)
^im ~ovek promeni srce svoje, mewa mu se i
sudba. Mi ~esto govorimo o promenqivosti sudbe
qudske, ali retko izpitujemo uzroke te promenqivosti. Me|utim srce je na{e uzrok tome. Srce je
na{e kolebqivo i promenqivo, zato i Sudbodavac
mewa Svoje metode, sli~no lekaru koji mewa lekove
shodno promeni stawa kod bolesnika..."
Shvatila sam, posle mnogih razgovora sa
duhovnikom: Jedan deo sudbine na{e u na{oj je
vlasti, i to va`niji deo...
U na{oj su vlasti: misli, `eqe i namere,
dok u na{oj vlasti nisu: zdravqe, imawe, slava i
polo`aj...
Maksim Ispovednik je govorio: "u na{oj su
vlasti uzroci ali ne i posledice" (uzroci na{e
spoqa{we sudbe, ugodne ili neugodne, zavise od nas
samih - i to je jedino {to od nas zavisi)...
Stari duhovnik mi je govorio stvari koje se
ti~u zamr{enosti svake sudbine, opomiwu}i me da
uzroke zla odbacim od sebe, kao {to bi neko izbacio
zmiju iz nedara.
- Ne daj srcu svome da se ispuni nikakvom
ne~istotom, jer }e se od wega kao takvog ispuniti
ne~istotom ceo tvoj `ivotni put. Jer nema jame u
svetu, u kojoj se mo`e smestiti vi{e ne~istote
nego {to je srce qudsko. Ispuni srce svoje strahom
Bo`jim, verom i milo{}u, i od tih uzroka bi}e blage
posledice, od toga semena slatki plodovi. I od
arome srca tvoga ispuni}e se aromom ceo tvoj
`ivotni put; ispuni}e se uz to i mirom, pokojem,
hrabro{}u i odu{evqewem za sve {to je dobro u
o~ima Stvoriteqa tvoga...Ne gomilaj nepotrebno
blago, ako si ga nagomilao, upotrebquj ga hitno na
dobro mnogih u ime Hristovo. Jer }e te ina~e blago
tvoje ugu{iti, tebe i one koje najve}ma qubi{.
Sestro, tebi govorim, ~uj i pamti: ne otklawaj
nasilno decu koju ti Bog kao skupoceni dar {aqe, da
ti se ne bi uzela i ona koja su ti ranije darovana.
A ti, dete moje, ne o~ajavaj za sudbu svoju.
Obazri se na srce svoje i vidi, kakvo si seme u w posejao. Ne izbegavaj slu`bu, ne boj se stradawa, ne veruj
u slepi slu~aj. Se}aj se ~esto re~i Isusovih: Vama su
vlasi na glavi izbrojane, i budi hrabra. Tvoj Bog je
sveznaju}i i svemo}ni Bog. Veruj u Boga, ~isti svoje
srce i nadaj se dobru, i samo dobru... tako je govorio
umni i strpqivi duhovnik.
-^inilo mi se da sam od stakla prozirnog i da
iskusni duhovnik vidi sve u meni, kao {to svoje lice
vidi u ogledalu manastirskog ribwaka kraj koga
ponekad }utqivo {eta i udubquje se u jata pastrmki u
zelenim dubinama...
Bo`e, nekada sam u detiwstvu ose}ala to
jasno, vedrom detiwom du{om svojom - tamo na jugu
Srbije, Stare Srbije, Izmornika ili Kosova, gde su
moji u~iteqevali, i odakle smo do{li na sever
Srbije.
Niko mi o tome nije govorio, to je dolazilo iz
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(73)
moje du{e. Znala sam da postoji neko ili ne{to, dobar
i plemenit kao moj otac, strpqiv da neprestano slu{a
i neprestano odgovara...Izme|u neba i zemqe postoji
jedna ne~ujna i nevidqiva su{tinska veza, koja
neprestano radi i dawu i no}u, sve od kad se Adam iz
pra{ine uobli~io i Duhom o`iveo! Kraj ili po~etak
te veze je na zemqi srce ~ove~ije, moje srce, a centrala na nebu - Bog. Bog je verovao i slu{ao mene,
verovala sam i ja u Wega i slu{ala ga instiktivno,
kao dete.
Kada sam to zaboravila, kada sam to
poni{tila?
Da li kao {iparica, onda kada sam pisala
stihove: Mrtva sam, mene vi{e nema? Kada sam pomislila: Bog mene ne vidi! Kada sam se pomirila sa tim
da me ne vidi i ne ~uje i da ne `eli da op{ti sa mnom?
U nekoj muci odrastawa, u ~udovi{nom svetu
u kome smo odrastali, u ispirawu mozgova?
Duhovnik me je navodio da mu pri~am o svojim
prvim `ivotnim iskustvima, o qubavi sa tobom,
Filipe Senkovi}u, i o onom {to sam ose}ala prema
Nasti, i prema drugima, i prema mu`u; i ja sam o tome
pri~ala sve kako je bilo, ne znaju}i za{to je tako
bilo, i nametao se, naravno, zakqu~ak: Bog mene ne
voli!
- Zar da te ne voli onaj koji je sve stvorio iz
qubavi, i za koga nema druge pobude dejstva izvan
qubavi. Da te ne voli, zar bi te stvorio i na ovo
megdanu svetskom dr`ao? - govorio je duhovnik.I
dodavao je re~i ohrabrewa:- ...Niti govori: suvi{e
sam ja gre{na i prqava, da bi se Bog brinuo za mene!...
On te dr`i jo{ u ovom `ivotu i ~eka.Nadaj se u Boga,
jer i On pola`e nadu u tebe. Kad On ne bi imao nadu,
da }e{ se ti jednoga dana di}i i obrisati pepeo
greha sa bo`anskog ogwa u tebi, zar bi te On dr`ao
me|u `ivima? Gle, Bog tvoj nije begao od mrtvih, nije
se okretao od gubavih, nije prezreo `enu gre{nicu,
nije odbacio ni razbojnika na krstu. Ni tebe ne}e Bog
tvoj ni prezreti ni odbaciti. Podaj mu srce svoje i
On }e ti dati Sebe. Ti ne pripada{, dete moje, narodu koji lako o~ajava... - tako je govorio.
Uvek }u se se}ati onoga {to mi je taj stari
duhovnik govorio u okriqima letwih sutona
ku~ajskih gora o na{em narodu, narodu koji nikad nije
pli}akom putovao.
- ...Po velikim dubinama `ivota plovila je
na{a narodna la|a kroz sve vekove istorije. Oluje
su je tukle oda svih strana, no nisu je mogle razbiti.
Na{om la|om upravqao je ne fantasti~ni Neptun
nego istinski, postradali Bog. Na{i pretci
polo`ili su sudbu u Wegove ruke... Zar pet stotina
godina voditi }utqive razgovore sa jedinim
Hristom i pod Wegov krst gomilati narodne bolove
na ovoj zemqi nakva{enoj krvqu i suzama, pa sada i}i
mimo Wega i u~iti se azbuci `ivota od onih, koji
sudbe svoje pripisuju slepom i gluvom slu~aju? ...
Tako je stari srpski duhovnik pitao mene,
tako ja sada pitam tebe. I sebe...Na{ je stid ogroman,
i na{ je pad jo{ ogromniji. Na{a je bolest velika, ali
ne - neizle~iva...
*
Kad su stigli na obalu potoka, ~iji se voda
srebrila na mese~ini, re~i su - ~inilo se - bile
izli{ne.Tu je bilo i ru`a, i one su, iako crvene, na
mese~ini bile pepeqasto bele.
Branka je najedanput potr~ala prema autu,
~uo je kako otvara vrata i kako ih zalupquje; ubrzo se
vratila nose}i ne{to u ruci. Bacila je Filipu u lice
xak i }ebe, i istovremeno se okrenula i po{la tamo
gde su ru`e bile najgu{}e i po~ela da se svla~i...
I Filip Senkovi} je skinuo sve sa sebe, i
preko golog tela navukao xak sa prorezima samo za
o~i, nos i usta, i mi{ice i po{ao prema maskiranoj
prilici ispred ru`a...
Ona je skakala, kao {to su i druge prilike tamo gore u pe}ini u no}i iznad wih - skakale... Zatim
je rasprostrla }ebe ispod ru`a...
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(74)
Qubav koja je bila zgr~ena u wima vi{e od
tri decenije, koja ih je vodila, sastavqala, razdvajala i dr`ala u slobodi, vi{e u dobru nego u zlu. Ona
je sada mogla da se opru`i, ispravi...
I Branku i Filipa Senkovi}a Bog je dr`ao u
`ivotu wihove prve qubavi, vere, uma i bezumqa, te
prema tome i u bla`enstvu, koje je neopisivo...Mo`da
je u jednom trenutku, izme|u gr~evitih zagrqaja
rekla, izme|u jecaja ne{to, mo`da ba{ to: "Zbog ovoga
sam te ostavila, {to mi to nisi u~inio, onda u sobi
one moje drugarice iz gimnazije, zbog ovoga"? Ali re~i
nisu bile vi{e va`ne; oni su mogli da u|u u nebo i
postanu an|eli; jer ono {to ~ovek i `ena imaju zajedni~ko sa an|elom, to je qubav, a ona je oblikovana po
slici neba...Mada se Filipu ~inilo da oni u tim
trenucima imaju pone{to vi{e i od an|ela; qudski
spoqa{wi delovi i wihovi `ivoti i sudbine bili su
oblikovani po slici sveta, ali Branka i Filip su u
qubavi bili kao u svome nebu, u{li su u bo`anski red
u oba sveta...
Le`ali su u no}i ispod rascvetanih ru`a i
videli, kroz proreze za o~i wihovih maski od xakova,
nebo - celinu koja predstavqa jednog ~oveka...Ni{ta u
tim trenucima nije drugo postojalo do mirisa rascvetalih ru`a, `ubora potoka i eha vla{ke muzike u
visini; do neba, koje je u svoj svojoj slo`enosti predstavqalo wih, i wihovu uspravqenu i zaboravqenu
qubav...To je naravno tajna jo{ uvek nepoznata na ovom
svetu; mo`da i treba da ostane tajna na Zemqi; ali na
nebu je to veoma poznato. Um an|ela sastoji se u
znawu te tajne i u upoznavawu wenih osobitosti i
pojedinosti, kako je pisao davno, vrlo davno
Svedenborg...
(1999. - 2005)
Miroslav LUKI]*
_______
*
Ovaj neveliki obimom roman deo je kw. M. Luki}a
TRE]A SRBIJA:odabrane strane. Koja izlazi u okviru
digitalnog izdawa Sabranih radova (dela) M. Luki}a u 22
toma.
POZIV ~itaocima, piscima,
kriti~arima
ZAVETINE su publikovale celokupna dela
Miroslava Luki}a (1950) : CD Ve~iti ~udesni korenovi Sabrani radovi (2006).O b j a v q e n je na ovom CD, pored
ostalog, i Zbornik radova I: Skrivene vrednosti srpske
kulture i wi`evnosti. Pre}utkivani pisci ili o Delu M.
Luki}a. Zbornik ~ini sedam samostalnih kwiga maweg obima
objavqenih posledwih godina o delu M. Luki}a.
Zavetine planiraju da u skorijoj budu}nosti
objave dopuweno i pro{ireno digitalno izdawe Sabranih
dela M. Luki}a, dopuweno dokumentarnim filmovima o
`ivotu i radu ovog pisca, kao i Zbornikom II, u koji bi u{li
pojedina~ni radovi pojedina~nih pisaca, objavqeni i neobjavqivani, koji bi rasvetqavali iz svoga ugla pojedine segmente Luki}evog opusa. U tom smislu, obra}amo se jednom
{irem krugu na{ih kriti~ara i pisaca slede}im pozivom:
Pozivamo Vas, da u ovom ne samo izdava~kom pregnu}u uzmete u~e{}a. Molimo Vas da se potrudite da Va{i
tekstovi ne pre|u obim od 2 {t. tabaka, ili 32 str.
Ako ste u mogu}nosti, kucajte Va{e tekstove, na
engleskoj tastaturi nekim od tajmsovih pisama. Po{aqite
ih elektronskom po{tom, atachmentom. Na adresu [email protected] ili [email protected]
Primite srda~an pozdrav iz Zavetina,
Po~etkom februara 2007.
Miodrag Mrki}, urednik
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(75)
Miroslav TODOROVI]
POSLE SVEGA
DNEVNIK, 3. XI 2005.
...Spokojstvo dana na ~as uzburka pogrebna povorka
Pro|e brdom u ti{ini kao u staroj pri~i
Neko je kona~no napustio ovo opustelo selo
Ponad {ume graktao je gavran neopisivo
Hujao vetar u tamnim kro{wama borova
Punio jedra mojih misli bio Poslanica’
Vremena i `ivota pesmi ovoj samo dah
Nad wim slika nevidqiva na{la mir
Uve~e dugo gledam pejsa` nebeski
Jata zvezda iz tamnog rukopisa kako trepere
A okolo tavna ti{ina
Gnezdila se izme|u brda
Zbrala istinu vremena i videla boje
U ispis ovaj ^ita se iz no}nog neba
Tre{wevica
POSLE SVEGA
POSLE SVEGA srediti rukopise
Stihove ispisane na listi}ima papira
Fragmente iz slu}enog mozaika pesme
Kami~ak tek za vaskolikost stiha
O`ive se}awa i na letwi dan u manastiru Klisura
Eno s kwigom u ruci
Ide stazom monahiwa
A napoqu sne`i kroz zprozor
Crni se bubawska {uma
Iz stihova davnih jo{t mi svetli
Onaj prozor ka kojem odlaze}i idem
Pozno istinu svega spoznaju}i
Kako je to negda sjalo pesmi se nadalo
Sada po`uteli listovi sa dahom samote
POSLE SVEGA
POSLE SVEGA
Pro~itati ponovo stara pisma
Pocepati potom sudba qudskog je prah
O`ive se}awa na one kokojih vi{e nema
O koliko snova i nada `ivot raspr{i
Kome i ~emu vi{e sve te re~i
Pune vere u sutra
To sutra davno pro{lo
^ujem glas pesnika Qubi{e Mi{i}a1
Pesnika koji je `iveo Poeziju
(Be{e jedan od divnih bo`jih qudi
[to jedva dodirivahu zemqu)
Pisao mi iz Nik{i}a 22. XI 1981.
O tromom jeziku u dana{wem poetskom izrazu
Zaiskri na tren `ivot i vreme zato~eno me| re~ima
Pesnik je redak gost na zemqi
Citira Mi{i} Fjodora Sologuba (26. VI 1982)
U kovertama kao u muzeju
Wegove pesme Potowe verzije
Evo iz Religije qubavi stih
Vaqalo je mnogo toga zaboraviti
Mnogo je pitawa bez odgovora
I odgovora za koje nema pitawa
POSLE SVEGA
- nastavak na 84. strani-
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(76)
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(77)
PUTOPIS
Bili smo dosta u kontaktu tokom puta, ali ipak da prepricamo u najkracem nase impresije:
Kolevku nacizma smo preziveli. Meni je to bio
prvi put da malo zbrisem na Zapad, pa mi je bilo vrlo
edukativno. Jela je vec iskusna jer je cesto bivala u Becu,
ali i ona je puna impresija iz Nemacke. Obisli smo 20ak
gradova, presli 3000km ukupno. Bili smo u Minhenu,
Erlangenu (3 dana, tu sam imao sastanke), Nirnbergu,
Rotenburgu, Bambergu, Vajmaru, Jeni, Lajpcigu, Berlinu
(4 dana), Rostoku i Libeku na Baltickom moru,
Hamburgeru (2 dana), Bremenu, Hanoveru, Dortmundu,
Dizeldorfu (nocenje s doruckom), Kelnu, Bonu,
Vizbadenu, Majncu i konacno u Frankfurtu na Majni (2
dana). Dosta zamorno putesestvije. Vreme nas je sluzilo
fenomenalno, kisa je rominjala jedino dok smo bili na
obali Baltickog mora. Sve ostalo vreme bilo je suvo i
'iznad nule'. Klopali smo kobaje sa kuvanim vinom na
bozicnim vasarima, mrsili se svinjetinom po pabovima i
kafanama i zalivali tocenim pivom i jabukovim vinom,
castili se finim kolacima po kafeima, ponekad izlazili u
klubove, istrazivali crvene cetvrti, setali po muzejima i
neumorno se slikali...
Pored mog prvog i najsnaznijeg utiska da je sve
nevidjeno skupo :-),skapirao sam da mi bas i nismo toliko
daleko od njih, to jest konacno sam skapirao da Beograd
i Srbija jesu Evropa, u sta sam, sasvim glupo, sve ove
godine uporno sumnjao. Od svaba smo jako puno pozajmili - gomilu reci, klopu, kolace, nacin zivota... Mnogo
vise ih kopiramo no sto sam mislio. Ili mozda niko nikog
ne kopira, mozda se tako zivi u Evropi? Germani su i
dalje opasni po nas i svet, ma sta da oni pricaju, i ma
koliko spomenika zrtvama fasizma da podignu, to garantujemo! Berlin je zaista kulturna prestonica, u to nema
sumnje. Dovoljno je samo videti kakva je arhitektura po
gradu, nije neophodno ni ulaziti u galerije, muzeje ili da
pregledate program zbivanja u gradu. Od cuvenog nocnog zivota u Berlinu nismo puno videli. Da l' sto nam je
vodic iz 2004, pa pobrojani klubovi nisu vise u trendu, ili
sto je to poglavlje vodica izgleda pisano za mladje adolescente, ne znam, ali, koliko smo videli, Beograd ima jaci
nocni zivot. U Frankfurtu smo nekako vise tragali za
nasom dijasporom. Bio nam je trip da upadnemo na neku
ex-YU zurku tamo, ali ni u tome nismo sasvim uspeli.
Zakasnili smo na Zeksijev koncert u in-door beach club-u
nekih cetri-pet dana. Ne znam kako da to kazem, ali propustili smo i Cecu. 'Kraljica' je gostovala u gradskoj hali
blizu Frankfurta bas to vece kad smo leteli. Frankfurtski
aerodrom se uspesno bori sa maglom i nas avion nije
kasnio, kao sto sam se nadao... Ma trebalo je da pomerimo let... Ipak, pronasli smo cevabcinicu 'Novi Pazar' kao
i siptarsku bakalnicu sa Krasovim proizvodima, Vegetom,
kafom i Plazmom! Hamburg je gotiva, nesto kao nemacki Amsterdam. Ok, nema slobodne prodaje droge, ali ima
'jaku' crvenu cetvrt i kanale svud po gradu. Za zivot,
izabrali bismo Frankfurt, eventualno Berlin. Sve ostalo je
sve mrtvo u 23h.
Ljubimo vas,
Marko i Jela
(Slike iz Hanovera i Bremena. Snimili Jelena
Sokolovi}-Slavi} i Marko Slavi}. Emajl primqen
24. 12. 2006.)
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(78)
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(79)
MOJE DRVO
ja nas volim
kad me tra`i{, ja te na|em
kad ne vidi{šda sam tu, tu sam
kad me ne ~uje{, govorim
slu{aj ti{inu...
o meni pomisli, ja zadrhtim
mene za`eli, ja te osetim
kad zapeva{, ja te ~ujem
kad zapla~e{, meni suza pote~e
kad sawari{ o meni
ne sawa{š
uzdrhti{
to je dodir moj
kad zaspi{š
ja doletim
kad spava{
ti sav si moj
kad ne}e{ znati, zna}u ja za tebe
i kad me ne voli{, ja te qubim
na}i }u te, kad se izgubi{š
ja nas volim
mogu i ho}u
mogu i ho}u
da sam
tvoja stalna nestalnost
tvoja saglasnost
tvoja zavisnost
tvoja nezavisnost
tvoja sada{wost
tvoj dar
da me pakuje{
i raspakuje{
mogu i ho}u
da sam
sinonimirana
samoglasna
suglasna
interpunktovana
mogu i ho}u
da sam
tvoj sada{wi dar
kog }e{ mewati kroz sva vremana
mogu da sam
tvoja ilegalna
mogu imati rivalstvo
mogu i ho}u biti sva tvoja
ali ne}u da budem
tvoja igra~ka
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(80)
zalutala / izgubqena
ispod ki{e nade
na terasi dosade
ispod pquska osude
na klupi teorije
na tragu lutawa
na ivici bunara
prona{la sam ludilo
u jezeru svetlosti
na stazama memorije
izgubila iluzije
tra`ila pobede
na stazi `ivota
zalutala, izgubila se
na poqima `ita
na puti}e racvetale
u Edenske ba{te
u doline snegom pokrivene
na vrh najve}e planine
oti}i}u da se tra`im
ili }u stradati
ili }u pobediti
ako se na|em
pisa}u tebi
strah
ti ne zna{ odakle
ne`no
tiho
nai|e
do|e
uvek na vreme
nekada sam
bez {uma
bez najave
dotakne te
ne~ujno
miluje te
~uje{ ga
ose}a{ ga
sedne do tebe
wegova praznina se prosipa
raste`e se
zagrli te
smesti se
u|e u tebe
prese~e te
drhti{
pla~e{
on je u tebi
strah
ta~an, okrutan
nikad ne kasni
strah uvek sti`e na vreme
blagovremen
u`asan
strah
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(81)
æ
}udqiv san
ako ni jedan glas ne}e da progovori
treba oti}i, ne vratiti se
bez povratka pobe}i
pevati, igrati, moliti se, plakati
prokliwati No}, promeniti sutra
imitirati Pikasa
parodirati Dalija
kopirati reè po reè
hiqadu strana od Loti
pisati, smiriti svoj nemir
majmunisati Prevera
pocepati svaki list
po~eti naopa~ke
uzeti svoj `ivot u svoje ruke
i ako `e| za pisawem me grize
da ubije{ nered
slu{ati an|ela koji }e ti {apnuti tiho
tvoj }udqiv san
sakrivena
biti
tajna
uslu`na
umiqata
diskretna
savr{ena
dragocena
poluzvani~na
nedozvoqena
misteriozna
potajna
tajanstvena
biti
wegova
qubavnica
sakrivena
moje drvo
ne izgleda sasvim normalno
stoji uspravno, a ipak krivo je
da spava, da jede, da di{e
ruke razgranate
u Nebo di`e
kroz vazduh se prostire
sr` ukorewena u pakao zemqe
tokom godine uvelo li{}e nosi
s vremena na vreme re{i da progovori
po koju re~ da meni uputi
moje drvo nenormalno
mu{ko je
gulim trup
cedim sok
i ispijam nektar pohotno
zatim tonem
tonem pod senkom wegovom
prepu{tam se
prirodnu svetlost gubim
postajem tamna
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(82)
kidam li{}e nepotrebno
on namiguje
ogoqeni plod zarobqava
potpuno
o~aravaju}e
oh prirodo
wegov plod napet
wegov plod odapet
napet, odapet, razapet
lancima vezan
okovan
wegov okov i mene vezuje
postajem deo lanca
nova karika
lan~ana reakcija
vezana
sasvim nemo}na da se oduprem
volim moje drvo
moje drvo voli mene
normalno je
mu{ko je
idu}e godine
mora se prese}i
mo`e{ da me zove{
mo`e{ da me zove{
kako `eli{
tvoja ptica
mazo
moja maco
tvoja mila
ima{ pravo
kako `eli{
ali
zovi
macu
maca
a ja te zvati ne}u
***
od ju~e
u~im
za sutra
se nadam
danas
`ivim
ve~nost
me ~eka - nek ~eka
mi smo se
promasili
Zorica Senti}*
Zorica Senti} `ivi u Kanu. U Francusku je dospela
sa porodicom {esedesetih godina minulog veka iz
poru{enog Skopqa, gde je ina~e ro|ena pedesetih. Prvu
kwigu stihova - Ugasi ti{inu - objavila je 2005. Pesme
su joj prevo|ene na engleski, {panski, italijanski,
francuski, poqski... Prvi put objavquje u ~. Drvo
`ivota. Imala je relativno zanimqiv i buran `ivot, o
kome ne voli da pri~a.Tra`i izdava~a za novi rukopis.
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(83)
Z. Senti}, u
Skadarliji, na
krilu pesnika \.
Jak{i}a.Srpsko
mleko me je zadojilo, sa makedonskim
sam odrasla. Sa
vrawanskim se mu
~im. Mislim na
francuskom, ne mogu
jo{ uvek da se nasmejem svim vicevima
na srpskom...
Koreni su ipak,
duboko u mom srcu
.Imam puno uspomena
sa svih drveta mog
detiwstva, od svog
slatkog vo}a i
qutog povr}a...
Kada slu{am
muziku i pi{em, mislim da znam za{to
sam se rodila. A
kada slu{am na{u
muziku, znam za{to
sad `elim da
nau~im srpski.
...Od nedavno, sam re{ila da se vratim svojim korenima. U~im srpski od avgusta 2004-te. Trudim se da,
sa ono malo srpskog jezika {to je ostalo u mom
se}awu od detiwstva u ju`noj Srbiji, nau~im {to
vi{e...
...Iz Skopqa nas je najurio zemqotres 1963. Stigla
sam u Pariz nakon tri dana putovawa vozom. Imala
sam tada trinaest godina. Francuski sam u~ila na
licu mesta {to mi nije smetalo da maturiram sa
odli~nim uspehom. Time sam se zadovoqila i radila
sam 28 godina sve i svasta...
...Zasaditi drvo je velika umetnost. Baviti se svojom decom, praviti kiflice, gledati, slu{ati,
postavqati pitawa, zalivati limunove, ~itati
kwigu, slusati muziku. Znati slu{ati, to je velika
umetnost! Ja sam imala i neke ekstravagantne
vidove kreacije, pi{u}i xinovska pisma pravim
la`nim Deda-Mrazovima. Otvorila sam privatni
butik za koji su `ene morale da kupe godiswe pretplatne karte da bi u wemu kupovale. Napravila sam
veliku kolekciju {e{ira. Ja sad ne znam da li sam
stvarala umetnost, bila sam ja. A umetnost je du{a
~oveka...
...Svaki `ivot je jedan, roman, (i vi{e), ja ispoqavam
ono sto je u meni.! Jedino ne znam za{to moram da
pi{em, ali sazna}u jednog dana. Mo`da }u pro~itati
u svojoj prvoj ili posledwoj kwizi ? Ne mislim da sam
pisac...
To o sebi ka`e Z. Senti}. Ova autorka se
pored pisawa stihova i pri~a bavi i slikawem,
modom, prevo|ewem. Vi{e o Z. Senti} mo`ete na}i na
Veb sajtu w w w.zorica.sentic
Z. Senti}
Autoportret
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(84)
A sneg provejava vazdug gusne
Smrkava se samo ja nad ovim spisom svetlim
A du{a `ivotnih pri~a tek prami~ak dima
U plaveti na tren samo varka
U pismima @ivote Mi{kovi}a2 roman
O `ivotu punom neda}a
Wegov taksi je bio ispovedaonica
Kakvih se samo drama nije naslu{ao
Sada samo neme re~enice
U spokojstvu slova sve se smirilo
Da zavirim u du{u video bih sav jad ovog sveta
Se}awe Uspomene
Kao gore u maglu zamotane
Me| svim tim pismima
Ja vidim svetli mi onaj prozor u no}i
La kojem preko brda idem
Znam da }u tamo sebe kraj ogwi{ta na}i
Starca {to u vatru listove ove pro~itane bava
Dok pucketa vatra i senke biv{ih po zidovima
titraju
POSLE SVEGA
12. II 2006.
POSLE [email protected] VE^ERI
POSLE kwi`evne ve~eri
Posve}ene laureatima
Upita me novinarka za tzv. kwi`evne nagrade
Bejah najstariji me|u kaziva~ima stihova
Moja lirska du{a
Treperila je u svetlosti
Skoro da se ~uo `ivota uzDAH
Izme|u i ovih stihova vetra da{ak tek
A oduvek
Moje su nagrade pesme koje sam do/`iveo
Izlazak sunca koji posmatram
U jutro julsko ispred rodne ku}e
Dok ptce se ogla{avaju odasvud
A vetar odvajkada }arlija iste misli
Za{to misliti o slavi i prolaznosti
U {umorewu lisja skrita je istina
@ivota roman izme|u dva stiha
U slutwi nikad zapisane pesme
Stranice ti{ine i se}awa samo
Nagrade su lirike moja jutra ova
Al
Posle toliko kwiga poezije
Jo{ uvek se nadam stihu
Koji }e mi u ve~erwem rumenilu
Me| zavi~ajnim brdima
Pokazati put u pesmu o tome
Pesmu ~ije re~i i{~ezavaju
U plavetnilo vidika nas prizivaju...
Miroslav Todorovi}*
______
Qubi{a Mi{i} (1948 - 1997).Pesnik
@ivota Mi{kovi}, dugogodi{wi terenac, Kum,
tragi~no preminuo 2002.
* Miroslav Todorovi} je autor nekoliko vrlo
samosvojnih pesni~kih kwiga. Neke od wih su objavqene sa
zaka{wewem, kako sam veli, od deset godina. Terenska sveska
je objavqena 1993, a napisana je 1980. O kwi`evnim nagradama,
klanovima i ostalom:Sve je mu~no da se re~ima iskazati ne
mo`e... Moj `1ivotni brod se nasukao ovde mimo moje voqe.
Mislio sam da }e me mimoi}i ono {to je sve druge sna{lo. Tako
je Priroda uredila, mo`da je boqe {to se mnogo toga odvija
mimo na{e voqe?...
1
2
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(85)
PREPEVI POEZIJE
Iz Ciklusa-ELEKTRICNA SNOVIDJENJA: Prepevi rok-poezije. Izbor, prepev i beleške o autorima: Robert G.Tili/Tilly
Bob Dilan
VECITO MLAD/FOREVER YOUNG
Dao Ti Bog veèite sreæe i zdravlja,
I sve Ti želje ispunio,
I da vazda drugima dobra èiniš,
I da ga oni èine Tebi.
I da do nebesa lestve izgradiš,
I uspneš se na svaki stepenik,
I da ostaneš
Veèito mlad…
I da u pravednika izrasteš,
I da postaneš iskren,
Istinoljubiv,
I da Te uvek svetlost obasjava,
I da Te uvek toplina greje i ljubav okružuje,
I da odvažan uvek budeš,
I uspravan i moæan u sili i snazi svojoj,i da
Ostaneš veèno mlad…
I ruke neka Ti uvek vredne bude,
Noge da su Ti uvek èvrste i stabilne,
I uvek da su Ti moæni temelji što ih imadeš,
Kada brodovi i vetrovi smerove i pravce menjaju.
I da Ti srce uvek razdragano bude,
I pesma Tvoja uvek da se peva, i da ostaneš
Veèito mlad.
SVE JE U REDU, MAMA, TEK KRVARIM/IT s ALLRIGHT, MA, I m ONLY BLEEDING
Mrkla noæ sred podnevne ure
Èak i zlato obasjava neka senka
Šake su krvave do iznad lakata
Krvavi su i baloni deèiji
Koji okružuju i sunce i mesec
Tek da bi prerano skontali
Kako je sasma besmisleno bilo šta pokušavati
Ili truditi se
Zarad bilo èega
Iskušenja nagomilana kao beznadežne samotne stranice svetih
Spisa i umnih verskih knjiga
Sve izleæe kroz zatarabljene prozore
______
Mislio sam da }e me mimoi}i ono {to je sve druge sna{lo. Tako je
Priroda uredila, mo`da je boqe {to se mnogo toga odvija mimo
na{e voqe?...Tako pi{e o sebi, pomalo rezignirano, ovaj pesnik
kome mnogo toga nije i{lo na ruku. Ovih dana pojavila se kwiga
na{eg urednika Miodraga Mrki}a:Qupka jeza prolaznosti pred
vratima vizije (Ogled o kwizi Posle svega Miroslava
Todorovi}a), Ni{, SVEN, 2006, 96 str..
Kwi`. kriti~ar Mrki} ocewuje Todorovi}evu kwigu POSLE SVEGA kao kwigu tajnih spremi{ta. Duha, du{e. Kao kwigu qupkog u`asa
prolaznosti. Poema POSLE SVEGA, po Mrki}u je, daleko od neoagitpropa, neolakirovke.Ona je poeti~ka drama svojevrsnog ukletog
pesnika eshatolo{koh realizma, nemih vizija...Ubrajaju}i ga u
retke autenti~ne pesnike, Mrki} pi{e (str. 6 nav. dela): Dana{wim
autenti~nim pesnicima nije lako. Na sceni su pesnici politikantsko konjukturni. -U stvari, autenti~nim pesnicima u srpskoj
poeziji nije bilo nikada lako, ni kroz 19, ni kroz ~itav 20. vek carovala je i jo{ uvek caruje tzv. birokratska kwi`evnost, koja
nekwi`evnim sredstvima potiskuje autenti~nu.
Pripremio je i kwigu eseja i kritika U SENCI DAMOKLOVOG MA^A.
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(86)
Kao mrtva priroda kroz ramove slika kojima niko neæe
Ni na platno da pljune
A ti sve to gledaš i naðeš se sred ratnog haosa
Buljeæi u vodopade samilosti i empatije
I knedle su ti u grlu no
Za razliku od ranije
Oseæaš da jedina si osoba na svetu koja narièe
I dok sveštenici propovedaju i pripovedaju o zlehudoj sudbi
Uèitelji uèi da znanje nas navodi na greh
I navodi na bludne i samoubilaèke misli
Èak i
Dobrotu dobro skrivenu iza zidina svojih i stotine zamandaljenih kapija
A èak i predsednik nesretnih Sjedinjenih Država mora se
katkad Razgolititi
Sve vam to razara razum
I svih inih što smatraju da umiranje je èasna rabota
I uopšte život je ponajèešæe krajnje bedast
I uvek ispadne nekako ofrljen i nikakav
I ja usamljen sjebanih udova i zdrobljene butne kosti
Razapet na tuðe grehe mogu tek da procvilim:
"Dobro je, dosta mi je, i kada bih obelodanio svoje snove
Zasigurno bi mi strpali glavu pod giljotinu, ali-sve je u Redu,
mama-sve je to tekživot…"
GOSIN DOBOŠARU/Mr Tambourine man
Stan-der malo, gosin dobošaru i
Otpevaj mi pesmu
Jer nimalo sanjiv nisam i nemam kuda da se denem
Stani malo, dobošaru, otpevaj mi pesmu
I u zveketavom svitanju pratiæu te bogobojazno
Premda znam da carstvo predveèerja povratilo se u žalove
Daleke
Išèilelivši mi iz šaka
Ostavivši me na
Slepo tu, ukoèenog kao spomenik nesanici
Svesnost me sopstvena opèinjava, stamen sam na nogama
No, nikoga da sretnem
A pretpotopne prazne ulice pre-mrtve su
Za snivanje
Stan-der, malo, gosin dobošaru, otpevaj mi pesmu
Nimalo snen nisam i nema takvog mesta gde uputiti bih se
mogao
Povedi me na putovanje na svojoj èarobno zaljuljanoj barci
Èula su mi bolno naoštrena, šake mi ne oseæaju umora
Stopala su mi utrnula, tek vršci mojih èizama
Nestrpljivo ržu, orna za put
Spreman sam da se zaputim ma gde, spreman da išèilim,
U sopstvenoj povorci, ako si odluèio da mi zaèaraš stazu,
Voljan sam da ti se povinujem
Pa me povedi, tako nestajuæeg
Kroz dimne kolutove mojih mnenja, želja i misli
Dole, niz maglovite ruševine vremena, daleko iza naslaga
Zamrznutog lišæa i korenja trava
Ucveljenih, preplašenih stabala, napolje, na vetrovitu plažu
Daleko od uvrnutog dosega pomamnog èemera, tuge i jada
Da plešem pod dijamantskim plaštom noæi
S jednom rukom visoko uzdignutom u slobodnu tminu
Ocrtan pozadinom od morskih talasa i pene
Peskom s cirkuskih šatri koje landaraju u noæi
Sa svom tom beznadežnom hrpom uspomena i sudbe strpanom
i
Pometenom duboko pod talase
Da zaboravim na danas do sutra
Barem
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(87)
Bob Dilan je,bez ikakve sumnje, najbitniji kantautor rok-muzike 20.
veka. Jevrejin poreklom, Dilan je roðen 24. maja, 1941. godine, kao
Robert Alen Cimerman/Robert Allen Zimmerman/, u amerièkoj državi
Minesota.
Pesma "Mr Tambourine Man" nalazi se na njegovom albumu iz 1965.
godine, " Bringing It All Back Home", premda ju je on napisao veæ
godinu dana ranije, 1964. godine, za svoj prethodni album "Another
Side Of Bob Dylan", no, nezadovoljan tom verzijom, doradivši je,
snimio ju je u finalnoj verziji godinu dana kasnije.
Džordž Harison/GEORGE HARRISON:
UNUTRAŠNJA SVET/L/OST/The Inner Lights
Meni sve je znano
Na svetu ovom
Bez potrebe da pogled bacam
Ma gde
Znam kako dejstvuju nebesa
Što dalje se putuje i duže hodi
Manje se saznaje i už/asnij/e se spoznaje
Manje se istinski-zna
Bez i da izaðete kroz svoja vrata
Virnete kroz svoj prozor
Sve na svetu saznati možete i sve videti
Vi oseæate bilo nebesa
Što se dalje putuje
Manje se dozna
Manje se istinski saznaje
Pristižite bez putovanja
Sagledajte celinu bez uvida i pogleda
Uèinite sve
Bez delanja
Pokojni solo-gitarista i najmlaði èlan èuvenih "liverpulskih Buba",
Džordž Harison, bio je najveæi mistik u grupi, oduvek obuzet dalekoistiènjaèkim religijama i orijentalnim misticizmom. Sve njegove rane
pesme u tom su duhu, pa tako i ova, koja je inaèe bila B-strana singla èiju
je prvu stranu zauzimao veliki hit /Ser/Pola Mekartnija: "Lady
Madonna". No, kasnije numere "zrelog" Harisona, kao, recimoneponovljiva "Something"/koju je pokojni Frenk Sinatra nazvao
"najboljom jebenom ljubavnom pesmom svih vremena"/, ili divna "Here
Comes The Sun"/koju je briljantno obradio Rièi Hejvns, pokazale su i
najvatrenijim obožavaocima "lika i dela" kompozitorskog tandema
Lenon-Mekartni, da je "Džordži boj" bio bezobrazno zanemareni kompozitorski talenat.Uostalom, od svih solo-albuma koje su ostali èlanovi
slavnog kvarteta objavili nakon raspada "Bitlsa", i u komercijalnom i u
umetnièkom smislu ubedljivo je najuspelijiji bio upravo Harisonov
prvenac, trostruki album "All Things Must Pass", na kom mu gostuju i
takvi muzièki velikani i prijatelji, kakvi su-Erik Klepton i Dejv
Meksn/gitare/,Bili Prestn/pokojni/, Lion Rasel/klavijature/i/li/bubnjar
Džim Gordon…
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(88)
_____________
SRCE OVOG (OVDE) COVEKA
-izbor iz poezije E.E. Kamingsa" Život, za veæinu ljudi, jednostavno-nije. Uzmite društveni
standard življenja. Šta veæina ljudi misli pod "življenjem"?
Ne misli življenje. Misli na najnoviju i najbližu pluralnu
aproksimaciju pojedinaènoj pretporoðajnoj pasivnosti koju je
nauka, u svojoj konaènoj premda neogranièenoj mudrosti,
uspela prodati njihovim ženama. "
E. E. Kamings , iz predgovora "Sabranim delima" (1938.)
"Svako je ljudsko biæe u sebi i po sebi neizmerno, ali suština
njegove neizmernosti je upravo njegova jedinstvenost-ni sva
prošla, sadašnja i buduæa poezija ne bi mogla naznaèiti
raznolikost jastva-i samotranscendencije. Ove pesme samo
nagoveštavaju tu posebnu svesnost, bez koje nijedan ljudski
duh nikada i ne sanja da æe se diæi iz takvih netajanstvenosti
kao što su mišljenje i verovanje i znanje."
E.E. Kamings iz "Ne-predavanja" (1959.)
Izabrao, prepevao i priredio: Robert G. Tili
*
Edvard Estlin Kamings (Edward Estlin Cummings), koji se, iz
principa, uvek potpisivao tek kao e.e. cummings, uvek malim
slovima, roðen je 1894. godine u Kembridžu, amerièkoj državi
Masaèusetc (Cambridge, Massachussetts). Jedan je od najveæih
inovatora i avangardista ne samo amerièke veæ i vaskolike
svetske poezije i savremene književnosti, uz to sjajan i vrlo
cenjen slikar, još i za života (što je, veæinom, prilièno redak
sluèaj). Vremenski stešnjen izmeðu posleratne, posleratnih"izgubljene" i "egzistencijalistièke" generacije, on se po
vokaciji, gotovo neogranièenom vokabularu neologizama i
naèinu razbijanja stiha, novotarijama, ali i poznavanju i poštovanju klasiène strukture pesme (istina reðe) uzdiže daleko
iznad predstavnika svih pomenutih poetskih grupacija. "Da
nema pesnika kao što je bio Kamings", izjavio je svojevremeno
naš književnik i kritièar, Vlada Kopicl, "ne bi bilo ni, recimo,
hip-hopa". I ta tvrdnja apsolutno stoji. Da ne pominjemo koliko
je Kamings uticao ne samo na tzv. "bit"(beat)-književnost, veæ
na èitavu kasniju (i hipi-) "kontrakulturu" tokom 60-ih minulog
stoleæa. Kamings je studirao na prestižnom amerièkom
Univerzitetu Harvard, a prve je svoje pesme objavio u èasopisu
"The Dial", davne 1920. godine. Prva mu je zbirka poezija
objavljena 1923. godine, a od tada slede knjige: "&"(1925.), "je
5"(1926.), "W"(1931.),"Ne, hvala"(1933.), "Sabrane
pesme"(1938.), "50 pesama"(1940.), "1 x1"(1944.),
"XAIPE"(1950.),
"Pesme,
1923-1954"(1954.),
"95
pesama"(1958.), "73 pesme"(1963.), "Izbor iz poezije"(1965.),
"Izabrane pesme 1913-1962"(1972.). Osim pomenutih,
Kamings je objavio i sledeæe knjige: roman "Ogromna
soba"(1922.), pozorišne komade "Njega"(1927.), te "DedaMraz"(1946.), dnevnik "Eimi"(1933.), knjigu/ predavanja koje
je održao na Harvardu "ja šest ne-predavanja"(1953.), kao i
knjigu
reprodukcija
(svojih)
likovnih
ostvarenja
"CIOPW"(1931.). Kada smo veæ kod njegovog likovnog dela,
da pomenemo kako je poèevši od 1919. godine Kamings izlagao u mnogim prestižnim galerijama, pretežno u domovini,
SAD, ponajviše u Njujorku i Èikagu (New York, Chicago). Za
života je bio dobitnik nagrade "Dial" (1925.), specijalne
Nagrade Asocijacije Izdavaèa SAD (1955.), nagrade
"Bolingen"/Bollingen (1957.) i mnogih drugih, ne manje
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(89)
prestižnih. Posthumno objavljena dela su mu: "73 pesme",
"Izabrane pesme 1913-1962", veæ pomenuta u ranijem delu
teksta, kao i "Bajke"(1965.), te "Izabrana prepiska"(1969.).
Kamings je uglavnom veæi deo života proveo u Njujorku i na
porodiènoj farmi, na Srebrnom Jezeru (Silver Lake), u Nju
Hempšajru (New Hampshire), a umro je 1962. godine, u Nju
Hemšajru.
Robert G.Tili
E.E. Kamings
IZABRANE PESME
4.
platon mu reèe: jok
je verovao (isus
mu reèe, ni tada-lao ce
mu je, jakako, skrenuo pažnju)
i general šerman, jeste, bogami, gospoja, i on je,
svi mu oni reknuše
i èak i
(veroval
i i
li ne)
i vi ste mu nešto natuknuli-pa i j
a, a
i svi mi (ali o
n n
i ovolicno da ne poveruje, jedini u majke)
& trebalo je japanizovano parèe
dobre, stare šeste avenije u tintaru mu
(sina materinog)
da mu dokaže *
8.
beo & zlaæa
n, n
ekada
(taj) ljiljan u prašini
(sada tek otrcan (& star))
lež
i i
mi leži
mo u tišini
kao urolovano cveæe
kao sasušeni korov-sveæa od cveæa
tako-BAŠ nepojamno
(beše ruža & nesta
ruža)
valja obuèiti (se), (obuæi )se) onda možda leæi
da sve je "telesno" tek te
sno
a
ko
i da je sve & sva krv
A KUDA
odavde
s ovog mesta
______
*-Radi se o skandalu koji je izbio nakon otkriæa kako je
vlada SAD proda(va)la Japanu metalne delove rashodovanih
metroa i njujorških liftova iz Šeste avenije, koje su delove
Japanci, kasnije, koristili za izradu municije u Drugom svetskom ratu, ratujuæi protiv SAD (-Prim.R.G.T.)
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(90)
11.
srce ovog (ovde) èoveka
ne laže svom tlu
tako da ne
èiji u
opšte
nisvet
ne za
okuplja
naroèito naroèitu
pažnju ovog frajera & macana & 3 frtal
ja: (ko bi po ukusu opipu mirisu glasu
tiši
ne umeo
pogodi
ti èega se sve seæamo)
no radije da se po
duh
va
ti život & sve sto
ga što nema nièega
za èim ovaj ovde ne l
ud
u
je više no za, eto, ljupkošæu, recimo
(ta prva dolazi)
snež
ne pa
hulje na put
u za ništa
vilo
22.
sva glupost stoboganiše se u znanje
onda upravo & opet nemanje u imanje
ali zima nije zanavek, èak ni inje
sve isèili, proleæe katkad ne donese rastinje
sva povest tek je ko sankanje il dva
al i veèno(st) da je opet insistiro bih ja
jer povest i za mene premalena je
kao što nedostatno za nas uvek svud je sve
ne postoji vino, al eno vam je presasutrašnjica naša stalna je adresa
a ako bi neko baš vreme da traæi
zanima me dal u danas æe nas naæi
(----)
O prevodiocu
ROBERT G. TILI (Robert Gottlieb Tilly, Krušæiæ,
Baèka/Vojvodina, 24. juna, 1959.)-pesnik, prozaista,
književni prevodilac (engleski, nemaèki, jidiš i maðarski
jezik), putopisac, esejista, likovni umetnik, (bivši)
aktivista "Greenpeacea"(Grinpis), "stripar", muzièki kritièar, novinar i publicista .Deklarisani je i radikalni
anarhista/aktivista srpsko-slovenaèke anarhistièke organizacije "Zluradi-Paradi"/. Osnovnu školu i klasiènu
Gimnaziju završio je u Subotici, na beogradskom
Filozofskom fakultetu apsolvirao filozofiju i istoriju moderne umetnosti (kod
pokojnog prof. Lazara Trifunoviæa), nakon èega je tokom jednog semestra asistent matematièke logike kod pokojnog profesora dr. Aleksandra Krona. Leta
1980. odlazi u SAD, gde u jevrejskom letnjem kampu za decu "Camp Akiba" radi
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(91)
kao instruktor plivanja i, potom, na plažama amerièke Istoène obale , kao spasilac. Po povratku u (ex-)SFRJ, objavljuje poeziju, prozu, prevode ( Džojs, Paund,
Kamings, Ginsberg, Krili, Koh, Strend, Reksrot, Rotemberg, Ferlingeti,
Sandberg, Dilan Tomas, Beket, Imamu Amiri Baraka, Henri Miler, Lengston
Hjuz, Silvija Plat, Adrijan Henri, Jejts, Kits, Lorens, Rodžer Mekgof, Brajan
Petn, Adrijan Mièel, Pit Braun, Lajoš Kašak, Katalin Ladik, Lajoš Nað-Parti,
Peter Esterhazi, Jožef Atila, Èat Geza, Endre Adi, Ištvan Besedeš ), ilustracije,
stripove i vizuelnu poeziju, signalistièke radove ,mejl-art, i kolaže, u svim znaèajnijim listovima s ovih prostora, od kranjskog "East-West" (pokojni Franci
Zagoriènik), preko novosadskih "Uj Symposion", "Hey, Joe" (pokojni Vojislav
Despotov), "Transkatalog" i "Polja", osijeèke "Revije", beogradskih "Vidika",
"Studenta", "Dela", "Književne Reèi", i "Književnih Novina", do sarajevskog
"Osloboðenja". Objavljivan i u inostranstvu (Maðarska, Švedska, SAD) Od 1976.
do 2005. živeo je na tri kontinenta /Evropa, Amerika, Afrika/ i bavio se se raznim poslovima: bio je novinar, maneken, drvoseèa, disk-džokej, nastavnik
engleskog jezika , knjižar, karikaturista, dizajner, barmen , košarkaški trener, radnik u peèenjari girosa i tortilja i terenski statistièar. Najduže se izdržavao kao profesionalni (bluz) muzièar, i u periodu od 1985. do 2005.. objavio je 19 nosaèa
zvuka, kao i dva audio-vizuelna DVD-a, pod umetnièkim pseudonimimaLonesome Bob Tilly(Usamljeni Bob Tili ) i - Mighty Robert T. Lee ( Moæni
Robert Ti- Li), što za srpske, što za slovenaèke, hrvatske, maðarske i holandske
diskografske izdavaèke kuæe. Pisao je i muziku za teatar :"Glifak", budimpeštanskog reditelja i koreografa Lasla Lantoša, 1991. i "Tom Džons", predstavu kapošvarskog pozorišta "Èiki Gergelj", 1986. godine, u režiji Zoltana Babarcija), kao i
za film želimira žilnika "Evropa preko plota", iz 2005. godine. Pokrenuo je i ureðivao prvi književni fanzin u Vojvodini, "Renesansni Vašar"(1975-1981), ureðivao list studenata sociologije i filozofije beogradskog Univerziteta, "Zarez"
(1979-1980), bio najmlaði (pridruženi) èlan prve avangardne multimedijalne
umetnièke grupe u Vojvodini, "Bosch & Bosch", predstavljao Vojvodinu na
Meðunarodnim Danima Poezije u Sarajevu, krajem leta 1981. godine (s pokojnim subotièkim multimedijalnim umetnikom i osnivaèem i voðom pomenute
grupe "Bosch & Bosch"-Slavkom Matkoviæem). U domenu konceptualne umetnosti, kolaža, redi-mejda, gvaša, crteža, stripa, vizualne poezije, signalizma, hepeninga, performansa i mejl-arta, imao je desetak grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu i sedam samostalnih izložbi: u Subotici (1994.), Zemunu i Osijeku
(1985.), Beogradu (1981.), Baji (1993.), Kapošvaru (1986.), i Augsburgu (1987).
1992. godine, režiser Karolj Vièek snimio je o njemu i njegovom umetnièkom
delovanju jednosatni dokumentarni film u produkciji RTV Novi Sad, pod
naslovom: "Truba-Dur".Od novembra 1998. godine živi i radi u Subotici kao
novinar na subotièkom radiju..Piše na srpskom, hrvatskom, maðarskom i
engleskom jeziku. U štampi mu je knjiga poezije na engleskom jeziku i jidišuparalelno, za renomiranu amerièku izdavaèku kuæu "City Light Books" iz San
Franciska- " Blasphemer s Holy Book"/Biblija bezbožnika/, za koju je predgovor napisao urednik iste, legendarni guru bit-generacije, amerièki književnik i
likovni umetnik, Lorens Ferlingeti, a koju je, s Tilijem u saradnji, sa srpskog na
engleski preveo naš renomirani prevodilac, dr Zoran Paunoviæ, iz Novog Sada.
Razveden je, i ima kæer, Mašu (24). Od proleæa 2006. živi u Kanjiži,
i bavi se iskljuèivo pisanjem...
Vladimir Kirda Bolhorves
IŠCEZAVANJE ZAVICAJA
POGLED IZ DALJINE
Velike livade,
na kojima smo napasali krave,
na horizontu, podvuèenom travnatim
nasipom omiljenog a dalekog kanala,
behu opervažene niskom jednakih,
zelenoplavih jablanova,
koji me podseæahu na beskrajnu
kolonu vojnika u pokretu.
Pokatkad bih se pitao:
Šta sve ima iza te granice
dragog mi i mrskog zavièaja,
u šarenom belom svetu?
Èak i moje selo,
koje je spokojno ležalo
na drugoj strani horizonta,
zavuèeno u sliveno zelenilo,
iz kojeg je strèao samo crno-beli toranj crkve,
bilo mi je, bar na mahove,
tajanstveno i privlaèno,
iako sam dobro poznavao
veæinu njegovih ljudi
i sve šorove.
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(92)
Tada još nisam znao
da su mnogi fenomeni života
(za naivèine) lepi i fascinantni
samo dok se posmatraju
iz daljine.
POGLED IZ DUBINE
S vremena na vreme uspeo bih,
na Velikim livadama, nagovoriti drugare,
ferijalne kravare, da stado poteramo
prema omiljenom a dalekom kanalu.
Nakon brèkanja u mlakom pliæaku,
zaronio bih u prohladnu, tamnu dubinu,
do koje ne dopire ni pesma trstenjaka,
ni tanka noga rode.
Onde bih na trenutak otvorio oèi
i zagledao se u zanjihanu,
sunèanim zracima obasjanu
površinu vode.
Poželeo bih, detinjski luckast,
da zauvek ostanem na dnu kanala,
u podnožju šumnih tršèanih gustiša,
u fluidu natkriljenom listovima lokvanja,
meðu ribama i vodenim insektima,
meðu obnaženim, beloputim rusalkama,
bezbrižan, od svakojakih nepogoda
suvozemnog sveta zaštiæen,
prema svemu izvan vodenog raja
trajno ravnodušan.
Tada još nisam znao
da æu veliki deo života provesti
u mutnoj dubini, s pogledom uperenim
prema prozraènoj, olimpijskoj,
nedosežnoj visini.
SUNÈANI SEPTEMBAR
U HATARU
Ponekad, nedeljom, kad doðem na selo,
kasno ruèam, zajašem bicikl
i, obišavši najpre neke stare šorove,
produžim u hatar, onamo gde su,
èini mi se, livade najšire, lenije
najduže, kukuruzi najzreliji.
Zalazim duboko u carstvo osunèano, uvelo,
praæen mnogoznaènim šušketanjem
krtih, sasušenih, a živih listova kukuruza;
zastajem tek na krajnjoj poljskoj raskrsnici,
pred zapuštenim drvenim krstom,
nikad mirniji, ni uzbuðeniji.
Ne uzbuðuje to mene samo krst u polju,
sa pokidanim limenim lukom i zarðalim raspetim
Isusom; ovde me još, sem šapata kukuruznog lišæa,
smiruje i uzbuðuje otvorenost neba,
hrpa uspomena i kosmièna samoæa.
Seæam se, recimo: tu smo nekad kosili žito.
Deda je, veæ loman, predveèe skrivao srpove
i govorio: "Deco, tu su, evo, pod ovom krstinom.
Zapamtite, da sutra ne tražite,
ako noæas zaspim veènim snom."
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(93)
Vladimir Kirda Bolhorves, tvorac heuteranizma, književnik i sociolog kulture, roðen je 1. oktobra 1942. godine u Ruskom Krsturu. U rodnom
selu izuèio je mašinbravarski zanat, u Novom Sadu završio Višu tehnièku
mašinsku školu, u Subotici diplomirao na Ekonomskom fakultetu, u Beogradu
magistrirao na Fakultetu politièkih nauka (smer: sociologija kulture i kulturna
politika). Službovao je u Ruskom Krsturu, Novom Sadu, Beèeju i Subotici. Od
sredine sedamdesetih godina zaposlen je u RTV Novi Sad. Danas u toj medijskoj kuæi, u Rusinskoj redakciji, kao urednik složenih emisija ureðuje i prilozima popunjava emisije tv programa na rusinskom jeziku. Glavno delo: mnogotomni heuteranistièko - kulturnosociološko - autobiografsko - romaneskno poetski venac "Snevajuæi zvezdu Heuteranije" . Dosad je objavljeno - na srpskom (ponešto i na rusinskom) jeziku - prvih pet tomova ovog ostvarenja : "Za
gorama" , "Reka èarobnica" , "Kalemegdanski drumovi" , "Nemaèka,
Nemaèka" i "Opijanje vetrom i vatrom". Casopis Drvo zivota donosi u ovom
broju nekoliko pesama iz visetomnog dela ovog autora "Opijanje vetrom i
vatrom"...
(Muzika je, govorio sam tada, najèistija umetnost, slikar-stvo najprijatnija, bar
kao stvaralaèki proces, pozorište i film mogu da budu najatraktivnije umetnosti,
ali književnost je, s obzirom na ulogu koju ima u ljudskoj duhovnosti, pa i dušev
nosti, najrelevantnija.), pise V.K.B. u jednom autobiografski intoniranom tekstu. Znao sam da umetnik ne mora sve eksplicitno da kaže, da treba svom spoljašnjem saradniku u stvaranju umetnièkog dela da pruži priliku za domišljanje,
za dograðivanje, a ipak sam popunjavao celu površinu hartije, lesonita, platna.
Ovu manu je nesuðeni slikar predao piscu. Ni taj ne uspeva da je eliminiše, pa
æe u naredna tri pasusa svojim prijateljima tri nove, možda korisne, možda
suvišne napomene pokloniti...(...) Stvaraoci koji se bave iskljuèivo poezijom
pretvaraju u pesme gotovo sve što vide, èuju, oseæaju...Napisace i ove stihove:
Davno, veoma davno,
još pre Kalidase, èak pre Ovidija,
jednom kad je pesnik, umoran od života
i neveseo, na meseèini hodao žalom
i slušao pesmu mora,
tajnovit meseèev zrak mu je
došapnuo:
"Ma kud pošao,
ma gde bio, ma šta èinio,
uvek imaj na umu
da je tvoj život samo san.
Èas lep, èas ružan, vedar ili tužan,
ali uvek samo san, prevaran
i prolazan."
Nema pesnika bez sumnje u sebe. Medjutim, u opusu ovog autora siroj srpskoj
knjizevnoj javnosti skoro nepoznatog ima veoma zanimljivih i podsticajnih stihova, fragmenata i pesama. Prvi put mu nesto objavljujemo... - Ur. M. L.
Vesti iz ZAVETINA
Veb prezentacija ZAVETINA preme{tena je na novu
internet adresu, po~ev od januara 2007
www.zavetine-83.com.
*
I daqe traje kwi`evni konkurs Amblem tajnog
pisma sveta .Videti detaqnije uslove na Veb sajtu
Zavetina
*
Knjizevna nagrada DRVO ZIVOTA
Podsecanje -odjek u medijima
Nagrade izdavaca "Zavetine - Mobarov institut"
"Drvo zivota" za tri autora
Nagrade "Drvo zivota" koje dodeljuje pozarevacki izdavac
"Zavetine - Mobarov institut", postale su vlasnistvo trojice
autora: Aleksandra Lukica za roman "Maestro Per Pjetro",
Brane Dimitrijevica za zapise srpskog vojnog hirurga od
1916. do 1918. godine pod nazivom "U kontejneru" i
Miroljuba Milanovica za zbirku pripovedaka "Vetrenjak".
Medju nagradama, koje ce biti naknadno urucene, su zastitna
povelja, testija prepecenica, sadnica brsljana i kafa sa
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(94)
Osnivacem. Povodom dodeljivanja ove nagrade, izdavac je
saopstio: - "Drvo zivota" je simbolicna korektivna nagrada i
dodeljuje se autorima cije su knjige nadzivele ne samo sezonu
u kojoj su objavljene vec i mnoge druge nagradjene i nenagradjene knjige koje su zavrsile brzo kao (sk)art istorije.
Autoritet jednoj nagradi ne daju ugledni clanovi zirija vec
visoka vrednost nagradjenih dela. Bilo je monopolskih
izdavaca koji su se sluzili svim sredstvima da namaknu neku
uglednu nagradu svojim autorima, kako bi i sami od toga
imali koristi. Sve to je dovelo do inflacije cina nagradjivanja.
Svet u kome zivimo, kultura i knjizevnost u kojoj delujemo,
odvikao se od svetlosti. Valja se u tami neznanja, nocnih mora
i iluzija. I oni koji dodeljuju nagrade i oni koji ih primaju
govore kao sto bi kanarinac cvrkutao u kavezu. Znajuci za tu
nevolju srpske oficijelne kulture i knjizevnosti, srpske oficijelne kritike, pa i oficijelnog nagradjivanja, srpski izdavac
"Zavetine - Mobarov institut" je ustanovio nagradu "Drvo zivota". ‘ M. V. (List DANAS, rubrika Kultura, sreda 18.
decembar 2002)
*
Komentar
Mirca Belatukadruz ([email protected]), 06.02.2007, 09:49
Lepo je {to “Politika” pi{e o tome da imamo
previ{e kwi`evnih nagrada - mo`da najvi{e na
Balkanu? - mada je to okasnelo. Preispitivawe
tolikih nagrada otpo~eli su u na{oj kulturnoj
javnosti, jo{ pre {est godina, ~asopisi “Zavetina”,
a 2003. godine Edicija BRANI^EVO iz Po`arevca
je objavila izvanrednu kwigu “DOKTOR SMRT” koja
je na neponovqiv na~in izvrgla ruglu nametawe
odre|enih kwi`evnih nagrada i pisaca. Kwi`evne
nagrade su i u onoj staroj SFRJ,i danas u Srbiji,
postale instrument ili odre|enih grupacija i
klanova, i ne slu`e onom zbog ~ega bi trebalo da
postoje.Osim mo`da kwi`evne nagrade “Drvo
`ivota”, koju odnedavno dodequje jedan beogradski
izdava~, kao korektivnu nagradu, simboli~nu, koja
se dodequje, kad se sve druge nagrade u Srbiji
podele.Tu se ne mo`e ni{ta silom:bi}e potrebno
mnogo vremena dok se neke stvari u srpskoj kulturi,
kwi`evnosti i dru{tvu ne po~nu da sre|uju
uspostavqawem istinskih vrednosti.
(Ovaj Komentar je objavqen u Politici elektronsko izdawe lista, kao reakcija na tekst
Revija kwi`evnih nagrada Biqane Stojanovi},
objavqenog na kulturnim stranama - 06.02.2007. Taj
tekst ima podnaslov Kriti~ko preispitivawe broja
priznawa moglo bi biti na~in da se uspostavi red u
vrednovawe doma}eg kwi`evnog stvarala{tva... )
*
U osvrtima na kwi`evnu nagradu Drvo
`ivota potkradale su se i izvesne gre{ke. Ne dodequje kwi`evnu nagradu Drvo `ivota, recimo,
po`areva~ki izdava~ Zavetine - Mobarov institut,
ve} beogradski, itd.
Nagrada Drvo `ivota dodequje se po~ev od
2001. godine.
Prvi dobitnici bili su Srboqub Miti} za
kwigu pesama Novi kqu~evi (nagrada dodeqena
posthumno), i Aleksandar Luki}, Savatije Ig.
Mitrovi} i Batri} Cerovi}, za kwigu ogleda Na
vetru, na ~istini, na visini.
2002: Aleksandar Luki}: Maestro per
Pjetro (roman), Brana Dimitrijevi}:U kontejneru
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(95)
(ogled), i Miroqub Milanovi}:Vetrewak (zbirka
pripovedaka).
2003: Miroslav Luki}: UMETNOST MAHOVINE.
O srpskoj kulturi i poeziji 20. veka. studija. Edicija
BRANI^EVO, biblioteka AB OVO, kw. 3, 174 str.
Milivoj Nenin: STARI LISAC - prise}awa i
pre{tampavawa:pri~e p/o Pavi}u, eseji, Edicija
BRANI^EVO, biblioteka AB OVO, kw. 4, 91 str.
Godine 2004. i 2005. kwi`evna nagrada Drvo
`ivota nije dodeqena.Tih godina su, naravno
objavqivane,kwige, romani, eseji, ogledi, me|u kojima
je bilo na desetine oven~anih kwi`evnim nagradama,
kojih ovde ima kao i pleve.Inflacija je zahvatila i
kwi`evne nagrade i samu literaturu, i kulturu, i
sve, izgleda, ide ni`e i nani`e, kako glasi naslov
jedne od kwiga objavqenih ba{ u tom periodu, gde je,
ina~e, uzgred budi re~eno, jedino naslov dotakao
istinu...
DOBITNICI [email protected] NAGRADE
DRVO @IVOTA za 2006..
1
Miroslav Todorovi}:
SPRAM RASUTIH ZVEZDA:
Rukopis `ivota
Ni{, ~. Unus mundus, sv. 3, 19-20-21-22/ 2006,
str. 257 - 327
2
Vladimir Jagli~i}:MESOJE\E
roman, Po`arevac: Edicija BRANI^EVO,
2006, 237 str.
3
Jovan Pej~i}:MILAN RAKI] NA
KOSOVU:zavet-pesma-~in
Beograd:Konras, 2006, 436 str.
Zavetine, po ~etvrti put, dodequju
kwi`evnu nagradu Drvo `ivota, za 2006. godinu,
piscima nespornih kwi`evnih vrednosti, koji
nisu u `i`i kwi`evnog `ivota: dvojica `ive u
unutra{wosti zemqe; tre}i je profesor univerziteta u Ni{u.Ove godine, sva trojica, objavili su nadahnute i strpqivo pisane kwige, koje
savremena kwi`evna kritika nije ni regitrovala, jer je, izgleda, kratkovida ( zrikava).
Prvi put dobija kwi`evnu nagradu Drvo
`ivota pesnik iz Ni{a, Miroslav Todorovi},
za najnoviju kwigu probranih pesama Rukopis
`ivota,koja je puna “istina malih zbivawa i
otkriva su{tinu `ivota. Treba re}i: i
kwi`evna kritika i nagrade, nekako su zaobilazile ovog pesnika uravnote`enog pesni~kog
razvoja.Wegova jedina kwi`evna nagrada posle
svega i do sada behu pesme koje je do/`iveo.
Todorovi} je objavio 13 kwiga poezije. Uvr{}en je
u skoro sva izdawa antologije srpske poezije 20.
veka NESEBI^AN MUZEJ...
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(96)
*
Vladimir Jagli~i}:MESOJE\E
Gra|a od koje je Jagli~i} morao po}i, pi{u}i
roman MESOJE\E,nisu samo dosijei wegovih junaka,
ve} i mnoge druge stvari. Tu gra|u je imaginacija
darovitog pesnika - uspe{no svarila, savladala, i
zato je Jagli~i}ev rukopis dovr{en, dokumentovan,
ubedqiv i zanimqiv.Za razliku od pokojnoga Ki{a i
Mihajlovi}a, Jagli~i} daje jednu {iru lepezu robija{a, i dubqe i minucioznije sagledava patolo{ki,
kriminalni i nequdski profil jednog sistema koji je
gra|en na sili, ru{ewu, la`ima i preimenovawima.
Niko jo{ nije napisao u srpskoj litearturi ovakvu
kwigu, - niko od onih, pa i hvaqenijih, koji su
znali istinu, i koji i u starosti primewuju ketman. Stradalni{tvo i mu~eni{tvo, veruju}ih, u ovoj
Jagli~i}evoj kwizi, ravno je - stradalni{tvu i
mu~eni{tvu prvih hri{}ana, prognani~kim sabirawima i zbegovima srpskim kroz vekove, martirijumu
srpske dece iz turskih vremena, poznatijem kao danak
u krvi.Stradalnici Jagli~i}eve kwige - nisu
zlo~inci, ve} novomu~enici tzv. Titove Jugoslavije.
Da je bilo mogu}e objaviti ovu i ovakvu kwigu 1992.
godine, Jagli~i}evo ime bi obi{lo svet.
Ova }e kwiga do`iveti mnogo izdawa, ne toliko
zbog svoje aktuelnosti, koliko zbog toga {to Srpski narod i
do danas u dubini du{e svoje voli i po{tuje martirij, ne zbog
patolo{kih sklonosti, ve} zbog nezale~enih rana. Jagli~i}
nije napisao samo jednu potresnu martirologiju, ve} i nezaboravnu apologiju. [to }e ~italac shvatiti na kraju kwige iz
ispovesti jednog od Maksimovi}a.Ovom kwigom
stradalnici i mu~enici po savesti i htewu, svedo~e,
i kao takvi su svedoci Hristovi od Boga posvedo~eni.
Nema jo{ par kwiga u srpskoj kwi`evnosti 20. veka za
koje bi se to s pravom moglo re}i!
Veruju}ima i pravednicima, zato~nicima slobode, sudili su - odstupnici. Silom i smr}u, torturom
i poni`ewima [umadija je uterivana u ropstvo
faraonsko rukom faraona i knutom najgorih. ^itawe
ove kwige }e biti od velike pomo}i kako mla|im
~itaocima ovde tako i ~itaocima po svetu, jer }e
preko novih srpskih martira titoizma, upoznati
wegovu stravi~nu zlo~ina~ku {apu. Vide}e {ta je sve
posleratna Srbija pretrpela - po sudnicama, po
mu~ili{tima, i po kazamatima. Vide}e, kako je
stvarana matrica Strave. Vide}e i shvatiti za{to
su devedesetih partije na vlasti u Srbiji i Crnoj Gori
nasledile strukturu i organe, sredstva i na~ela
posleratnog komunisti~kog sistema. Ovo je naravno
te{ka kwiga, kao i "Zapisi iz mrtvog doma"
Dostojevskog; ali ovo je kwiga, pre svega, o tome, kako
je pridavqivana jedna druga Srbija, krvni~ki i
nemilosrdno, da bi se trasirao put i dominacija
{karta - qudskog i umetni~kog.Ispripovedana je
briqantno, uravnote`eno, majstorski...
*
Jovan Pej~i}:MILAN RAKI] NA
KOSOVU:zavet-pesma-~in
Odavno je uo~eno da u srpskoj kwi`evnosti
postoji mawak monografija o pojedinim pesnicima,
kako 19. tako i 20. veka. To nije slu~ajno i to ima svoj
dubqi razlog. Pisawe monografija o pojedinim na{im
pesnicima posao je mukotrpan i odgovoran. To nije
posao za entuzijaste ve} za stvaraoce koji su se ve}
oprobali kao kwi`evni istra`iva~i i poligrafi, u
najsre}nijem slu~aju.Jovan Pej~i}, profesor Srpske
kwi`evnosti 20. veka na Filozofskom fakultetu u
Ni{u, kada se odlu~io na istra`ivawe konzulskih
dana Milana Raki}a na Kosovu, i uop{te `ivota pesnika i konteksta vremena, imao je iza sebe, dovoqno i
`ivotnog i stvarala~kog iskustva, naravno i
prire|iva~kog. Imao je, osim toga i sre}u, u radu na
ovoj kwizi, koja je jedna od boqih u ovoj oblasti.
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(97)
Ova kwiga nije nastala slu~ajno ili sama od sebe, i
nije iskqu~ivi plod autorskog napora, nau~nokwi`evne obdarenosti pisca, li~ne voqe za istinom, kako pi{e autor. Devet godina se Pej~i} zanima
ovom temom, sedam godina je skupqao gra|u, pet godina trajao je rad na rukopisu - objavqena je ~etvrta
verzija. Monografija Pej~i}eva ima temu koja je prostranija nego {to izgleda, a junak wezin - kako pi{e
autor - zagonetniji je i dubqi nego {to se
misli...Pi{u}i ovu kwigu, Pej~i} je, zahvaquju}i
potomcima po `enskoj liniji Qubomira Kova~evi}a
(familiji Jelene Mitrovi} - Stani}, Olivere
Tasovac i Ivane Aran|elovi}), koje su mu stavile na
raspolagawe celokupnu porodi~nu zaostav{tinu
akademika Kova~evi}a i wegove dece, do{ao do
dragocene gra|e - prepiske, dnevni~kih bele{ki i
dokumenata druge vrste, fotografija, li~nog albuma
slika Milice i Milana Raki}a. In`iwer Sini{a
Vlajkovi}, praunuk Kova~evi}ev, savesni ~uvar,
omogu}io je Pej~i}u potpuno i neograni~eno
kori{}ewe rukopisnog i foto nasle|a svojih predaka. Pej~i}eva kwiga sadr`i 440 strana;povez zje tvrd,
{iven koncem. Korice:ibercig. Kwi`ni blok je {tampan na matiranom 135-gramskom premaznom papiru
fedrigoni, toniranom bojom Pantone
1205c.
Ilustrovana je sa 237 fotografija, 23 reprodukcije,
6 crte`a, 10 autografa, 26 faksimila, 8 mapa i 19
izdawa. Kwiga je {tampana u 1000 primeraka, od ~ega
dva ru~no povezana bibliofilska tira`a: 33 primerka u ko`nom povezu, numerisana brojevima od 001 do
033, i 77 primeraka u platnu...Prelomom i tipografijom ove kwige bavio se Qub. Zlatanovi}.Kwiga je
ina~e objavqena kao prva u Biblioteci Gramata.
Osnov
psihobiografskoga,
dru{tveno
istorijskoga i literarnog istra`ivawa u kwizi
Milan Raki} na Kosovu - pesma - zavet - ~in odre|uju
Raki}eve kosovske godine (1905 - 1912).
Sticajem okolnosti, kwiga je vi{e nego
aktuelna danas. I mo`e biti od velike koristi
mla|im generacijama.
Kwiga je svojevrsna sinteza, nadahnuto i
dokumentovano pisana.Pej~i} daje jedan od najcelovitijih portreta Milana Raki}a. Kwiga ima i rezime na
kraju na nekoliko svetskih jezika....
*
Edicija ZAVETINE ~estita nagra|enim
autorima.
Naknadno }e, nakon dogovora sa autorima,
biti utana~en dan dodele kwi`evne nagrade Drvo
`ivota, koju ~ini: Poveqa, kafa sa Osniva~em i
mogu}nost objavqivawa novog rukopisa...
KOVIONA
“Dve pri~e i nekoliko misli kao usput posejane - to
je sve {to je Branimir ]osi} saznao u @enevi 1928. godine o
kosovskim godinama Raki}evim.Premalo.
Poti{tenost ]osi}evu primetio je, po svemu, i
Milan Raki}, wegov sagovornik. I poku{ao je da ga
utre{i:”Kad budem ostario i povukao se u Kovionu, onda
do|ite, pri~a}u Vam.”
Koviona?To je ]osi}a iznenadilo. Bio je
zate~en:{ta mo`e biti Koviona?
Pomogla mu je Raki}eva supruga Milica:
Koviona, to je [Milanov] san. Vi ne znate gde je
to?Kod Ripwa. Tu }emo napraviti ku}u i `iveti u uspomenama.
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(98)
Milan Raki} prinudno je penzionisan krajem aprila 1933.
godine. Ministarski ukaz zatekao ga je na mestu poslanika u
Rimu. Odatle je otputovao sa `enom u Pariz, na nekoliko
meseci. U Beograd se vratio pred kraj 1933. godine.
Branimir ]osi}, bole{qiv od detiwstva, umro je od grudoboqe 29. januara 1934. godine.
Jesu li se - krajem 1933, po~etkom 1934 - ]osi} i Raki}
videli?
Pri~a ]osi}u obe}ana - nije se dogodila.
Koviona se, Raki}u, nije dogodila...
Citirano prema kwizi Jovana Pej~i}a MILAN
RAKI] NA KOSOVU. Zavet - pesma - ~in, Beograd, 2006,
Konras, 436 str., str. 215
Koviona bi se, ipak, mogla dogoditi, ve}
danas - kao novi, elektronski, kwi`evni ~asopis,
posve}en prvenstveno nepotkupqivoj savremenoj srpskoj kwi`evnoj kritici. Mogao bih biti osniva~ i
izdava~ takvog jednog ~asopisa...
Koviona - strate{ko sredstvo za
prezentaciju kriti~arske literature.Kwi`evni
~asopis, koji bi se razlikovao i od nekada{weg SKG,
i od HH veka, i iz ~ijeg {iwela bi iza{li pisci generacije koja nadolazi, koja jo{ nije do{la.
^asopisi koji danas postoje, i koji se bave
kwi`evnom kritikom (tobo`e), na izvestan na~in
na{timovani su”, kako bi rekao B. Lazarevi}, u duhu
oficijelnom. Nema ~asopisa koji bi na svoj na~in hteo
u sve tonske redove.... Sve su to pristani{ta ne~eg,
doista, biv{eg. Raki} je imao svoj san - Kovionu. Taj
san je neostvaren. Taj san se mo`e obistiniti, izgleda, kod nas, tek kad pro|e sto godina, uglavnom
samo}e. Taj san mo`e ostvariti duh - koji mo`e (po B.
Lazarevi}u) - “da poseti sve predele svog duha, i
drugih duhova, i da se izvije daleko iznad sebe u ove
ve~ne stvari, i da ide u du{u svih pojava i, odavde
svuda, da se vrati natrag u svoje le`i{te, i izrazi
i uobli~i:to je duh koji je veliki i slobodan, i on je
taj koji zalazi u ve~no i neminovno”.
Neko treba da napravi novi put u srpskoj
kwi`evnosti, zaista. Postoje}i ~asopisi to ne ~ine.
Oni utabavaju postoje}e puteve.
Koviona - to nije samo san Raki}ev, ve} i san
vasione: vasiona, velika misao, koja probija novi put.
U jesen 1943. Branku Lazarevi}u se ~inilo da
nikakve utehe nema.Prise}a se Paskalovih
re~i:”Kakva je himera ~ovek?Kakva novina, kakvo
~udov{te, kakav haos, kakav predmet protuslovqa,
kakvo ~udo...” Da je bezmerno bedan ~ovekov slu~aj u
univerzumu.
“^ovek tu mora da se vrati na prokletu
Evinu jabuku, jer smo od po~etka prokleti i izgnani i
heruvim sa plamenim ma~em “~uva put ka drvetu od
`ivota”. Sveto pismo se toga setilo; setilo se da
bo`ju krivicu prebaci na nas i da nas, zbog sebe,
prokune. I tako to ide od prapo~etka i tako }e to
i}i do na{eg skon~awa. To, pak, {to Bog ka`e u
Svetom pismu, nas ne te{i; ni nas ni Wega koga
takvog, nama za ute{ewe, takvog stvorismo.Jer
kako se umiriti kad je i On, ba{ u samome Pismu,
tako uznemiren i tako neute{an.Narodna pesma ima
pravo:”A od Boga, od starog krvnika”.
Tajna je to, Sveta tajna i, bez we, mo`da,
sve bi bilo jo{ tajnije.
Pa ipak:”^ujte Boga!” Da zavr{im kako sam
i po~eo ovo danas, sa Paskalom:”Saznaj, dakle, kakav
si paradoks samome sebi. Ponikni, razume nemo}ni;
}uti, glupa prirodi...” “
Sabrana dela B. Lazarevi}a objavqena su
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
(99)
skoro ~etrdeset godina posle smrti autora. Ta dela
pripremqena
2003.
povodom
120-godi{wice
“Lazarevi}evog ro|ewa, kao deo moralnog duga prema
jednom od najzna~ajnijih srpskih kwi`evnih
kriti~ara HH veka, koji je, iz politi`kih razloga,
dugo bio odgurnut u stranu i ve}im delom zaboravqen”, postala su dostupna. Mali broj qudi u
Srbiji zna {ta se sve dogodilo na kraju sa ovim prekumanovskim intelektualcem, kwi`evnikom i diplomatom 1945 - 1946. Oduzeta mu je prodi~na ku}a u
Beogradu, kao i na Hvaru; preme{ten je u stan u Ul.
Alekse Nenadovi}a 2.U toku rata supruga i sin \or|e
su umrli, a mla|i sin Ivan je poginuo u ratu kao ~lan
Demokratske omladine u sukobu sa partizanima.Iz
Beograda se preselio u Dubrovnik; poku{ao je da ilegalno pobegne u Italiju i bio uhap{en. Posle je
oti{ao da `ivi kod prijateqa u Herceg Novom, gde je
kao samac i podstanar `iveo skoro punih dvadeset
godina, do smrti. Umro je 6. oktobra 1968 i sahrawen je
na grobqu pored manastira Savine u Boki Kotorskoj...
Koviona - Dvestogodi{wi brest- zapis, koji
u svojim godovima nosi pro{lost i sada{wost i
budu}nost. I nebesko-zemaqski paralelizam.Telo i
du{u. Kada je u srpskoj kulturi i kwi`evnosti kulminiralo samo telo, samo jedan deo, to je bilo opasno,
neprirodno i pogubno.Mnoge su civilizacije nestajale
zato {to su gubile ravnote`u tela i du{e. Setimo se
opet Lazarevi}evih lekovitih re~i:”I}i samo u jednom pravcu nosi katastrofu.Kad je egip}anska civilizacija bila na vrhuncu, raj je bio i na nebu i na
zemqi. Tako je to bilo i sa ostalima. Treba
tra`iti Boga na oba mesta, i jednovremeno. Ako je
tra`en i na|en samo na jednom mestu, kataklizma je
pred vratima...”
Koviona - priziva onu umetnost koja kao i
velike reke deltom uti~e u beskraj. Priziva pisce i
kriti~are ~ija je misao “deltoidna”.
Koviona - zna da religija i umetnost idu
zajedno, da ritualna akcija tra`i umetni~ki prikaz.
I doziva kriti~arski duh, {irok, na svim putevima,
koji miri sve protivure~nosti i mo`e da `ivi pod
svim konstelacijama...
Koviona - Da se nikad ni{ta ne zaboravi!...
(PRETEK. Jedna od ideja)
M. L.
[email protected]
Srdoboqu u Homoqu le~e na razne na~ine. Neki kuvaju jaku i gustu kafu sa vrlo malo {e}era i daju
bolesniku da pije pre jela; drugi kopaju koren od
pitome perunike, istuku ga i potope u vodi, pa daju
od te vode po tri put na dan. Ali kao najboqi lek
smatra se korewe od divqe `ute perunike, {to
raste po barovitim mestima u visini od jednog
metra, a koju seqaci zovu ste`a.Wen je koren tvrd,
i kad se rase~e, pocuri te~nost, koja na vazduhu brzo
pocrveni. Tu te~nost uhvate u ~a{i, pome{aju s
malo vode i daju bolesniku da pije pre jela...
Sava Mil. Milosavqevi}:OBI^AJI SRPSKOG
NARODA iz sreza homoqskog
Beograd: SKA, 1913, str. 216
Nezavisni ~asopis novih inicijativa
(100)
DRVO @IVOTA
24 - 28 / 2005-2006.
nova serija
Osniva~, izdava~, vlasnik
gl. urednik
Miroslav Luki}
Uredni{tvo (privremeno)
Mira Saji~i}, Dimitrije Luki}
Jelena Sokolovi}, Miodrag Mrki}
Adresa redakcije i administracije
11000 Beograd
Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13
telefon 063-7 669 853
^asopis izlazi najmawe 4 puta godi{we u sveskama
do 7 {t. tabaka
Godi{wa pretplata 730 din.
Za pravna lica 1200 din.
Za pretplatnike iz Evrope 30 evra
Za pretplatnike iz Amerike 35 dolara
Kwi`arska cena ovog broja 110 din.
Direktna kupovina od izdava~a 90 din.
Detaqnije informacije
Web site
www. zavetine-83. com
E- mail
[email protected]
telefon 063-7 669 853
Urednik prima sredom od 12 - 13 ~.
Biblioteka O[ “Mika Alas”
Jovanova 22, Beograd
Obave{tewe
Edicija ZAVETINE }e publikovati u 2007.
godini CD: Ostrvo usred beskraja:Periodika
Zavetina, digitalno izdawe svih do sada
objavqenih brojeva ~asopisa Zavetine, Drvo
`ivota, Umetnost mahagonija i Tre}a
Srbija, sve u svemu oko 120 brojeva.Na ovom CD
}e na}i se i almanah VELIKA MAGAZA.
Jedinstvena prilika za sve zainteresovane da
obezbede na vreme celokupnu ~asopisnu produkciju ZAVETINA. Uz ovaj CD Edicija ZAVETINE
}e svojim poru~iocima pokloniti i 1 dokumentarni film o Zavetinama, kao i od{tampan na
papiru broj 16 - 20/ 2005 Tre}e Srbije (jedini
koji nije digitalizovan ). celokupnu svoju dosada{wu ~asopisnu produkciju.
Na ovu adresu slati pisma, poruxbine:
Biblioteka O[ Mika Alas , Jovanova 22
11000 Beograd
(Za Luki}a)
Drvo `ivota 24-28 / 2005 - 2006
Download

Дрво живота