ZAVETINE Plus ultra
5⎯6
_________________
PESMA ISTO^NIKU
Na isto~nik, na izvor
nijedna reka se ne vra}a
do u vidu oblaka.
Na isto~nik, na izvor
nijedan put se ne vra}a
do u vidu ~e`we.
O, pute i reko, obla~e i ~e`wo,
{ta }u biti kada se budem vratio
na isto~nik, na izvor?
Bi}u li ~e`wa onda? Bi}u li oblak?
Lu}ijan BLAGA (1895 - 1961)
Preveo sa rumunskog Ratomir Markovi}
^ITAOCU
Od Vaskrsenija objavqiva}e se dvonedeqne ili mese~ne sveske pod zajedni~kim
naslovom ZAVETINE, sve do Petrovog posta. Sveske su nastavak "Godi{waka" Zavetina
(izlazio do 1997. godine). Sveske po~iwu da izlaze u najgorim izdava~kim i drugim
okolnostima, bez nov~ane pomo}i ma kog mecene (investitora).
Dve stvari
}e imati ovde najpovla{}eniji prostor : Nova mitologija,
kwi`evnost istinita. Kwi`evnost koja se ne mo`e falsifikovati. Koja ima samo dva
ciqa : Istinu i Lepotu.
Istinu koja nije ni{ta drugo do istina, koja je ba{ zato ( Haksli je to znao) antiprirodna, apstrakcija, na wu ni{ta ne li~i {to je iz pravog sveta.
Priroda zra~i lepotom. "U prirodi se veoma mnogo stvari stranih stvari me{a sa
bitnom istinom. To je razlog {to umetnost tako ponese ~oveka - to {to se ona ne mo~e
falsifikovati i daleko je od nesu{tastvenosti pravog `ivota."
Koliko u dana{wim ~asopisima ima stvari koje su u direktnoj vezi sa bitnom
istinom? Lepotom?
Magla, pra{ina, dim, strugotina, lutke... Ne{to mnogo gore od bazara i kupleraja.
Prava orgija kwi`evnih naduvanih balona, koji i ne slute koliko je uzbudqivija
najobi~nija pornografija!...
Kulise, kulise, kulise!Srpska kwi`evnost ve} decenijama tavori u kulisama, iza
kulisa, u blizini kulisa. Ona dolazi u {iwelu anahronizama, nalik na veliko
Potemkinovo selo, u ~ijoj izgradwi i podizawu u~estvuje ve}ina ~asopisa...Eh, koliko je
onih koji prave te ~asopise i onih koji sara|uju u wima, koji su se toliko literarizovali,
zamislili sebe kao heroje ~itavog niza dela koje su sami zamislili : i {ta? Najpogre{niji
i naopak na~in suprostavqawa svetu, ~ak i samom sebi. Jer zadatak `ivog ~oveka i `ivog
~asopisa, naravno, nije da apstrahuje sebe, nego da `ivi!
Sve je u senci trgovine, politike i donekle religije - najprqavijih stvari...
Neizrecivo je {ta se sve objavquje kao umetnost! Ve~ni i neprolazni poziv umetnosti je da
daje sve ~isto. Svi ~asopisi kao da su mrtvi, ili na izdisaju, barem oni koje ~itamo
posledwih desetak, dvadesetak, pa i pedesetak godina. Ako jo{ neki i izlaze, to je s mene pa
na u{tap, i tamo vi{e ne sara|uju `ivi qudi, nego mrtvi, aveti. Pa kad je ve} tako, gospodo,
ima li smisla kupovati i ~itati takve stvari? (Ne umem da razgovaram sa mrtvim, osim,
ponekad, u snu... Ako ve} treba da ~itam mrtve ili ugu{ene ~asopise, onda radije ,
povremeno, HH VEK.)
Poznavao sam ne jednog urednika ~asopisa, i mnoge pisce, i svi su {tampali svoje i
rukopise prijateqa, uglavnom o tu|em ruvu ili kruvu...Nikada nisu {tampali neprijateqe,
kako ovde rado nazivaju nezavisne duhove, slobodne strelce i qude druk~ijeg mi{qewa i
senzibiliteta. Treba li `aliti zbog toga?
Mrtvi su ~asopisi, mrtav je kwi`evni `ivot, mrtva je literatura. Mrtvi su
kriti~ari i kritika. Sve je mrtvosano. Mnogi pisci su se pomirili sa tim, lepo umrli,
nestali ko no}ni duhovi. I{~ezli su bez traga i glasa i oni urednici koji su umeli da
okupe stotinak saradnika. Zato vi{e nema `ivih ~asopisa. Niko nema ni petqe, a niti
mo`e da odre{i kesu da bi poplo~ao put prema kwi`evnoj slavi nezahvalnika. Bastion
oficijelne literature i kritike uspavquje. Ponikao u blizinama vlasti, on se uvek
razmno`avao vankwi`evnim "oplo|avawima" : Psudohijerarhijama, pseudokanonizacijama,
pseudoantologijama
Naravno da bi bilo dobro da postoji neki, makar jedan `iv ~asopis u
kojem bi jedan, dva ili deset pisaca mogli da se sretnu sa wihovim eventualnim ~itaocima.
I ~itaoci su po~eli da isparavaju... Svi su zaboravili gde je po~iwalo sve, pa i slava.
^asopisi su bili ponekada divni susreti, i kad su prestali da to budu, kad je nestalo
radosti i nade, i ~asopisi su polako nestali... Svi su zaboravili sve, pa i na Dostojevskog i
wegovog GRA\ANINA, ili na Rozanova i ~asopis koji je sam izdavao, ure|ivao i
ispuwavao svojim tekstovima (Apokalipsa na{eg vremena)...
Ja nisam. I danas, po ko zna koji put, prelistavam Pi{~eve dnevnike Dostojevskog
i bele{ke Rozanova.
"(...) Nema sumwe da je duboka osnova svega {to se sada zbiva u tome, {to su se u
celom evropskom, pa tako i u ruskom ~ove~anstvu stvorile kolosalne provalije u ranijem
hri{}anstvu; i u te provalije ru{i se sve : prestoli, klase, stale`i, rad, bogatstva. Svi
su uzdrmani. Svi propadaju, sve propada. Ali, sve se to stropo{tava u prazninu du{e,
li{ene drevne sadr`ine..."
Tako pi{e Rozanov, krajem 1918. godine.
Osamdeset i ne{to godina kasnije jo{ uvek se koprcamo u "kolosalnim
provalijama". Sve je oti{lo dovraga, "prese~eno", propalo.
Javqamo se iz ambisa ("kolosalnih provalija"), nadaju}i se da }e na{ glas dopreti
do retkih i mo`da sli~nih - qudi punih du{a, ispuwenih drevnom sadr`inom.
Ogla{avamo se iz provalije pune "qudi koji u stvari ne znaju {ta `ele re}i, ali
koji imaju jaku potrebu da pi{u.
[ta se doga|a? Pi{e se ono {to prolazi, ono {to ne ko{ta ni{ta i {to nema
nikakve te`ine. Ali se ovi prethodni izrazi zamewuju ja~im re~ima, mewaju se,
usavr{avaju.
Sva snaga se koristi u tim zamewivawima : pewe se do neobi~nih "lepota"..."
Tako je Pol Valeri opisao Kwi`evnost. Insistiraju}i da "sistem" "zamewivawa"
"bude organizovan"...
"Moral" ovog tvorca ( on se nije pozabavio time " da izgradi jedan "), dopu{ta
~iwewe svakog zla "koje `elimo, pod izri~itim uslovom da smo ga jasno `eleli i
predvideli kao zlo, uop{te se ne {tede}i od saznawa, po{to bri`qivo si|emo u svoju
li~nost, u svoje verovatne posledice, u dobro koje `elimo da izvu~emo odatle - i
smatrati kao apsolutno zabrawenu svaku pukotinu za kajawe, sve ono {to bi u~inilo da
pobqujem svoju pro{lost i {to bi uprqalo dana{wi dan - sutradadan.
^ini {to god `eli{ ukoliko mo`e{ da podnese{ neograni~eno.
Svet vredi tek u svojim krajnostima i traje tek zahvaquju}i sredstvima.
On vredi tek kroz ultra i traje kroz umerenosti.
Poka`i u jednoj re~enici wen blesak, wen odgovor, weno ni{tavilo, wene
temeqe..."
Sveske prizivaju prave pisce i slobode; one }e da izlaze kao male kwige. Bez
potpore, investitora i sponzora. Mogu u wima da sara|uju svi oni ~ije su misli izvanredno
bistre i kojima zabava nije jedina namera. Od devet do sto devet godina...
_____________
PERPIWANSKA
STANICA
Vodi~ za (nepo)kolebqive
i radoznale duhom
I
Zalazak, zlato, Pek
Predve~e, u dokolici, u ko~ijama se izvozio do ravnice, koju naziva prastarom, jedan kineski
pesnik . . Zalazak Sunca ~inio mu se prelep, ali mu je sumrak preblizu!
Pre ravno hiqadu godina...
Ne{to sli~no ose}am skoro svakog predve~erja, odlaze}i izvan sela u {etwu, do Obrenove
Stra`are, pru`nog prelaza, ponekad do Glavi~ice. Idemo pe{ke, polako, moj mla|i sin i ja. Treba
nam desetak minuta do obala Peka. Ne idemo vi{e do mostova na Peku, boje}i se da mogu biti mete
nevidqivih bombardera NATO alijanse, ve} do ~aira na{ih pradedova s ovu stranu reke, gde jo{ stoji
pod }eramidom sala{ sa oborom, kraj koga su divqe tre{we, ~ije su se grane skoro spustile do zemqe,
pa se mogu brati le`e}i u travi. Poqa su pusta, ba{te, livade, bregovi; ne prolaze vi{e vozovi
pe~kom dolinom. Vrlo retko prolaze i automobili...Sve mnogo podse}a na dane mog ranog detiwstva,
iako ni{ta vi{e nije isto... Televizija Beograd je bombardovana; sru{eni su mnogi televizijski
predajnici. Nema ni elektri~ne struje. Iz Beograda sam se evakuisao sa decom i nisam poneo
tranzistor, ni baterije. Umesto radio i televizijskih informativnih emisija, gledam u`ivo
sve...Ponekad, predve~e, sedim za svojim radnim stolom u sobi u kojoj sam se rodio pre ravno ~etrdeset
i devet godina, i gledam kroz otvorena vrata, ispod verande, kako se Sunce spu{ta sve ni`e prema
Mustapi}skim bregovima...Zalazak Sunca je prelep, ali mu je i pojava satelita na nebu i prodornog
zvuka sirena {to ozna~avaju po~etak vazdu{nih napada preblizu!
Do{li smo ovamo pre nego {to su procvetale kajsije i tulipani, a ve} ima i zrelih tre{awa.
Ponekad, subotom i nedeqom, kad doputuje moj mla|i brat, idemo na pecawe. Pecamo na starim
mestima, na kojima smo nekada davno pecali, ona su sada deo nepregledne seoske pra{ume; ~esto mi se
~ini da zmija {i{ti iza mojih le|a, u gustoj travi i jo{ gu{}em `buwu, a pa`wu mi odvla~i i sneg
koji neprestano veje sa grana bagremova nagnutih nad reku, ili gukawe golubova griva{a na visokim
topolama preko Peka. Nekad se gukawe golubova griva{a moglo ~uti najbli`e tek na desetak
kilometara iznad sela u brdima, tamo gde su nekada bile ba~ije, u Dubokom Potoku, gde ima starih
xinovskih {upqih vrba. Gledaju}i pra{ume oko Peka pomislim : mora da su ovi krajevi izgledali
ovako pre hiqadu godina...
Op{tina Ku~evo (1987) imala je 28. 266 stanovnika, ili 2,8% mawe stanovni{tva nego 1971.
godine. Negativna migraciona kretawa i opadawe prirodnog prira{taja razlog su smawivawa
stanovni{tva. Kod seoskog `ivqa porodice sa jednim detetom ~esta su pojava. Prose~na gustina
naseqenosti je vrlo mala - 39 stanovnika po kvadratnom kilometru.U etni~kom pogledu dana{we
stanovni{tvo Op{tine ~ine Vlasi i Srbi, i Cigani. Vekovi zajedni~kog `ivota u~inili su da, i
pored elemenata karakteristi~nih za jedne, me|u wima postoji mnogo toga zajedni~kog u obi~ajima,
verovawima, zanimawima - tradicionalnoj kulturi. Pored Ku~eva, koje je na veoma lepom mestu i ima
oko desetak hiqada stanovnika, ve}a mesta u op{tini su Neresnica (4744), Voluja ( 3131) i Rabrovo
(2220).
Broj doma}instava je 7 204, {to je u odnosu na 1971. godinu mawe za 3,7 %.
Broj lica na privremenom radu u inostranstvu je 3 488, a to je u odnosu na ukupan broj
stanovni{tva op{tine preko 12 %.
Mi{qenovac - moje rodno mesto - koje je sedamdesetih godina pro{log veka bilo sedi{te
velikog sreza, nema, trenutno, ni oko hiqadu stanovnika (oko stotinu ku}a je uga{eno posle Drugog
svetskog rata). Mi{qenovac koji je pre ~etrdesetk godina imao u svom ataru tri velike ba~ije i na
stotina sala{a na kojima se `ivelo i privre|ivalo, danas ima samo dva sala{a u Dubokom Potoku, na
kojima qudi `ive, nijednu ba~iju. Me|utim, u susednom selu, Qe{nici, preko Peka, na samo dva
kilometra, jo{ su se odr`ale ba~ije i ima sala{a na kojima se `ivi...Op{tina Ku~evo ima 21 mesnu
zajednicu; nadmorska visona podru~ja op{tine u svom isto~nom delu dosti`e mestimi~nu visinu od
1000 m, ali su sva naseqa na nadmorskoj visini do 400 m. Sredwa godi{wa temperatura vazduha kre}e se
od 11 C• u najni`im do 6 C• u najvi{im delovima podru~ja. Kroz teritoriju Op{tine prolazi put i
`elezni~ka pruga Beograd - Zaje~ar. Vekovima je ovaj kraj bio izolovan od sredi{ta Srbije, uprkos
svojim prirodnim i rudnim bogatstvima, ~udesnim rudnicima tradiocionalne kulture - sve do kraja
~etrdesetih godina HH veka, dok nije izgra|ena pruga Po`arevac - Ku~evo. Ovo mesto je tavorilo u
dubokoj anonimnosti sve do sedamdesetih godina ovog veka, do osnivawa velike smotre narodnog
stvarala{tva severoisto~ne Srbije "Homoqski motivi".
Rimqane je u ovom kraju zadr`alo, pre svega, zlato, koje se na ovom podru~ju vadilo ili
ispiralo i pre wihovog dolaska. Pored zlata, Rimqani su vadili i srebro; iz starih zapisa se zna da
su "srebrni rudnici" u Ku~ajni imali preko 60 okana. U jednom novijem arheolo{kom nalazi{tu
Kraku lu Jordan kod Brodice, koji poti~e s po~etka II veka na{e ere, prona|eni su odlivci gvo`|a. Tu
se proizvodio bakar i drugi metali...Cigani `ive oko Brodice i Kom{e, izgleda da su u sedmanaestom
veku, kao i Grci i Rimqani, bili privu~eni zlatnom groznicom. I danas se na Peku i na nekim drugim
wegovim pritokama u gorwem Zvi`du zlato ispira iz {qunka na stari na~in.
Ko god je izme|u dva svetska rata pomiwao zlato, nije mogao da mimoi|e, kao temu, Pek.
Ponekada su u Peku nalazili samorodno grumewe zlata od po nekoliko grama te`ine, {to je
podsticalo lokalno stanovni{tvo da se bavi ispirawem zlata iz {qunka.
Zlatonosni nanosi Peka i wegovih pritoka behu eksploatisani od lokalnog stanovni{tva u
svim prethodnim vekovima.
Izvesni Steva Popovi} osnovao je prvo dru{tvo za istra`ivawe i ispirawe {qunka
zlatonosnog Peka.
Wemu i wegovim pomaga~ima je uz pomo} resornog ministarstva, izdata 4. maja 1901. godine
koncesija za istra`ivawe 715 poqa oko Peka. Oni su po kratkom postupku unov~ili svoju ideju.
Koncesiju su, posle nekoliko meseci ustupili firmi Srpsko istra`iva~ko dru{tvo i Rudarsko
dru{tvo ili SERVIAN DREDGING AND MINING SUNDICATE, ~ije je sedi{te bilo u Londonu.
Bager se pojavio najpre oko Neresnice, na poqima za koje je utvr|eno da su najzlatonosnija.
Od dr`ave je tra`ena nova dozvola, i pre nego {to je dobijena, na obalama Peka je zastewala 6. septembra 1903. godine - gvozdena grdosija iz koje je sukqao dim i koja je velikom ka{ikom zahvatala
zlatonosni {qunak.
Veliki bager, kupqen u Holandiji za onda{wih 250. 000 dinara uspevao je da ispere oko 700
kubika {qunka dnevno!
Prvog dana rada bagera koncesionari su dobili 82 grama ~istog zlata.
[est godina kasnije Dru{tvo je uve}ano, a zahtev za novom koncesijom imao je naziv "Pek".
Glavni akcionar bio je baron de bak, a finansijer industrijalac Bril iz Pariza.
Dva bagera - dve prave grdosije - u vremenu 1903 - 1905. godine - iskopali su 445. 000 kubika
{qunka i izvadili 171 kg zlata ( zlato je izvezeno u Pariz, prodavano je po 3, 44 dinara ; ukupna
vrednost dobiti : 590. 000 onda{wih dinara!).
Engleski suvlasnici su 28. maja 1906. godine preneli sva svoja prava na novo dru{tvo SOCIETE
DÄ EXPLOITATION EN SERBIE, sa sedi{tem u Brislu.
Zlatonosni Pek je u{ao u igru akcijskog kapitala me|unarodnih berzi, a 1908. godine, u Pek
je stigao i ~etvrti bager.
Srpska vlada je poverovala da sve to mo`e boqe da iskoristi, pa je poku{ala da organizuje
ispirawe zlata ni`e od Neresnice. Mnogo skromnije od stranaca.
Istra`na bu{ewa ma{inskom bu{ilicom ( Keustone Driller) po~ela su od Kusi}a uzvodno uz
Pek.
Istra`eni su nanosi Peka izme|u Turije i Neresnice.
U neresni~koj op{tini, nizvodno od sela, izdata je 28. aprila 1906. godine nova povlastica
pod imenom HILENDAR F. Hofmanu veli~ine 57 rudnih poqa.
Ovu koncesiju iskori{}avala je dru{tvo koje je ve} dr`alo u svojim rukama povlasticu
"Pek".
1910 - 1912 . godine vr{ena su bu{ewa severno od Ku~eva.
Za vreme Prvog svetskog rata, okupator je posle 1915. godine pustio bagere u rad i ispirano je
zlato sve do jeseni 1918. godine.
Tokom tih prvih petnaestak godina rada bagera, neresni~ki bageri su izvadili oko 3000
kilograma zlata. Tri tone zlata!
Kompanija "Neresnica - Glogovica" otpo~ela je ponovnu eksploataciju zlata, ispirawem
{qunka novim bagerom 1933. godine. Ni kraq Aleksandar Kara|or|evi} nije odoleo pe~kom zlatu!
U izve{taju direkcije rudnika za 1933. godinu utvr|eno je da na povr{ini od 680. 000
kvadratnih metara ima preko 3,5 miliona kubika nanosa sa prose~nom sadr`inom od 142, 7 miligrama
zlatnog praha po kubiku.
Pred kraqevu pogibiju trebalo je da proradi novi bager, proizveden u Engleskoj, te`ine 786
tona, dug 33, a {irok 14 m, s dnevnim kapacitetom od 3000 kubika {qunka!
Zemqa oko Peka, od Ku~eva do Neresnice - najplodnija, kao da je provrela. Plodne livade i
wive, i vrbake, preoravala je i prevrtala gvozdena grdosija. Zlatonosni pesak putovao je od
Neresnice, Ku~eva i Peka do Frankfurta, a odande su se u Beograd vra}ale zlatne
poluge.Pretpostavqa se da je samo jedna tre}ina stizala do kraqeve blagajne.
Iz nalazi{ta "Glogovica - Neresnica" samo za osam meseci rada bagera isprano je 188 kgr
zlata, u vrednostu oko 15 miliona predratnih dinara!
Iza bagera je ostajala neopisiva pusto{ : pe{~ane dine visoke i po ~etrdesetak metara,
velike bare nalik na bazene, mala jezera. Taj predeo od nekoliko kilometara, i sedamdesetih godina
HH veka, li~io je na malu Saharu! Odlazio sam tamo kao gimnazijalac, maturant, student, da pecam, ne
da se kupam. Jezera su bila duboka, zelena i hladna. U tom moru {qunka, bilo je samo skakavaca,
gu{tera i zmija. I nakaznog niskog drve}a, malobrojnog, kiselog drveta, koje nije moglo da izraste
vi{e od qudskog rasta. Tu plodnu zemqu su pretvorili u pusto{, prethodno je kupiv{i relativno
jeftino od privatnih posednika ; vo|eni su mnogi sporovi i vukle su se mnoge afere. Onima, kojima je
zlato bilo va`no zbog ogromnig profita, nije padalo na pamet da pomi{qaju kako da tu izba~enu
utrobu zemqe ponovo oplode, po{ume, zaspu makar tawim slojevima zemqe neizbrojne {qunkovite
dine...Prepu{teno je prirodi da se sama postara o sebi, da se povrati od sebi~nog industrijskog {oka.
Za to je potrebno barem ~etvrt milenijuma! ...
1
Odlazio sam u tu ku~evsko -neresni~ku malu Saharu, nazovimo je Bagerska pustiwa : 1967, u
oktobru, jer je relativno blizu varo{i (na kilometar - od Lazi}ske vodenice, pa na daqe), sa mojim
onda{wim prijateqima koji su bili skloni slikawu i muzici, umetnosti i samo}i, sa - ~udacima.
Odlazio sam, posle toga, s vremena na vreme, skoro svake subote i nedeqe : 1968, 1969, 1970.
godine.
Ne{to me je tamo op~iwavalo : jezera, otoke, oaze zelenila, lepota predela preko Peka,
Kiselih voda...
Onda godinama nisam odlazio.
Sredinom devedesetih, tamo sam vodio starijeg sina, Dimitrija, i do`iveo prili~na
iznena|ewa.
Prakti~no, Bagerska pustiwa po~iwe od mesta gde smo nekada odlazili na pla`u, tj. od [IKa
"Slobodan Jovi}". Tu su na~ete ogromne pe{~ane dine - {qunak su vozili kamioni grade}i nasipe na
Peku kroz Ku~evo, a na tim mestima je varo{ki otpad, koji deluje jezivije od nekada{we pustiwe.
Moglo se na}i i pogodnije mesto za otpad, a ne na samim obalama gorske brzavice, koja je dar
Bo`ji narodu ovog kraja.
Bilo je oko Vaskrsa : prole}e : ozelenele su vrbe i rakite - kupina i pavit i trava po~ela je
da raste iz {qunka...
Bagerska pustiwa obuhvata, pretpostavqam, vi{e od stotinak hektara.... Videli smo divqe
patke u jezerima, orlove koji kru`e iznad vrbaka, zmije koje su slobodno plivale po tamnim
ogledalima bara. ^uli smo i one nevidqive otrovnice ispod kamewa kako zlokobno stru`u
zubima...Videli smo i fazane, a prema Neresnici i ~itava jata plovaka... Mali je broj onih qudi koje
zanima Bagerska pustiwa, osim onih malobrojnih zelenih oaza sa sala{ima vlasnika koji su uporniji
od vremena i zlatnih groznica. Ima nekoliko sala{a koje su zaobi{li vreme, bageri i pusto{...
^ija je Bagerska pustiwa sada? Pripada li op{tini, dr`avi, republici? Nisam primetio da
iko tamo zalazi redovnije, osim retkih ~uvara lovi{ta, i jo{ re|ih sala{ara.
U Katastru se to mo`e utvrditi. To nekome mora pripadati. Iako sve to ne vredi mnogo,
mo`da bi pravi~no bilo sve to vratiti seqacima od kojih je oduzeto uz neadekvatnu nadoknadu
koncesionara, ali ih obavezati da pustiwu oplemene. Pre nekoliko godina, verovao sam da bi
Op{tina, ili Ministarstvo rudarstva, ako je ono vlasnik, mogla ne{to da u~ini, da poku{a da na
teritoriji Bagerske pustiwe podigne botani~ki park - Balkanski Karpatum, mo`da i Muzej `ive
tradicije, za{to ne i amfiteatar u kome bi se odr`avala smotra narodnog stvarala{tva s - i Srbije
Homoqski motivi ?
2
Ku~evo ima lep spomen - dom kulture, u samom centru varo{i, kraj Bawske reke, sagra|en
osamdesetih : ne i muzej. Sada je upravnik doma G -|a S. Vukojevi}, psiholog. Po~etkom godine pozvala
me je telefonom i objasnila da zajedno sa sopotskim domom kulture sprema izdavawe jedne skromne
zajedni~ke publikacije, u kojoj bi bili objavqeni, pored ostalog, i kwi`evni prilozi umetnika rodom
iz Zvi`da i Sopota. Zatra`ila je, da po svom izboru, po{aqem ne{to, pesme najpre, jer me po tome
pamte u Ku~evu. I predlo`ila je, kada doputujem u Mi{qenovac prvom prilikom, da do|em i do
Ku~eva, da se upoznamo. Poslao sam pesme iz kwige "Vrata Zvi`da" nekoliko dana posle toga
razgovora, jer je kwiga trebalo da iza|e u aprilu 1999. godine. Doputovao sam u Ku~evo jedne subote, u
aprilu, i u domu zatekoh samo slikara Kecmana, starog poznanika. Dom prakti~no nije radio,
upravnica je bila odsutna; pri~ali smo uz kafu, dok su sirene ogla{avale po~etak vazdu{nih napada.
Na sto~noj pijaci sam, pre toga, video samo jednu kravu, nekoliko ovaca; i pijac je zamro, ali ne samo
zbog rata. Na buvqoj pijaci se moglo kupiti kukuruzno i p{eni~no bra{no, ali po mnogo ve}im
cenama od beogradskih. Jugozapadni breg, Bojnatovac, bio je u magli, koja se razilazila. Slikar mi je
pri~ao o iskustvima wegovih poznanika dobrovoqaca, koji su se razo~arani vratili sa Kosova, o
konfuziji i besmislu; slu{ao sam ga, razgledaju}i wegove platna po ateqeu. Posle smo obi{li i
wegovu galeriju slika, preko puta...Rat je bio neizbe`na i aktuelnija tema. Kecman je slikao dve vrste
slika : jedne po poruxbini, i druge za svoju du{u. Na ovim drugima se trudio da sa~uva duh podnebqa
Zvi`da i Homoqa. Rat mu je, kao i mnogim drugim umetnicima, pomrsio ra~une i zaustavio poslove.
Radio je kao nastavnik likovnog, a onda napustio prosvetu da bi se sasvim posvetio slikawu. Ostao je
u zavi~aju. Zapo~eo je ku}u, koju nije dovr{io...Nismo se podse}ali starih poznanika; mnogi su
isparili, nestali. Ve}ina onih, koji su meni zna~ili ne{to drago su - na grobqu. Nisam obi{ao
grobqe, jer nisam, na `alost imao vremena: morao sam po`uriti na autobus...
U me|uvremenu, kori~ila se moja kwiga "Vrata Zvi`da". Nisam susreo upravnicu Doma
kulture u Ku~evu, i ne znam {ta je bilo sa publikacijom koju je pripremala. Ona se nije javqala : rat
je sve potisnuo u drugi plan.
Posledice rata su se svuda videle. Ne mislim samo na nesta{ice bra{na, duvana, uqa i
{e}era, ve} i na li{}e tre{awa i li{}e drugog drve}a na gori koje je opadalo pre vremena. Na strah
i neizvesnost u qudima. Postoji sablazan rata i ~ovekovo ropstvo od rata - Ber|ajev je o tome tako
pronicqivo i znala~ki pisao; treba ponovo i ponovo ~itati wegovu kwigu (prevedenu kod nas) : O
^OVEKOM ROPSTVU I SLOBODI . Ogled o personalisti~koj filosofiji (Kwi`evna zajednica
Novog Sada, 1991, 242 str.)
Ratove zapo~iwu i vode surovi, nasilni i slabi qudi, nemo}ni, bolesni. Porobqiva~i.
Otima~i. Ne - jaki qudi. Jaki qudi daju, poma`u, osloba|aju, vole...Ber|ajev je znao da je svaki
"porobqiva~ porobqeni ~ovek" : "Zasnivawe dr`avne veli~ine i mo}i na sadisti~kim instiktima
je jednostavno krajwi oblik gubitka slobode, li~nosti i qudskog lika u svetu objekata. To je
krajwi oblik ~ovekovog pada..." (nav. delo, str. 146)
Video sam u`as rata, bedu ratnog romantizma, najodvratnijeg na svetu, zato {to je povezan sa
ubistvom, ne samo jednog ~oveka, ve} i sa uni{tavawem mnogih qudi, flore i faune : video sam kako
predve~e rode sle}u na krovove Mi{qenovca, izbegav{i iz bara i ritova izlo`enih
bombardovawima... Rat je fatum, i on je lebdeo nad mojom glavom, i nad glavama miliona drugih qudi.
To jefatum dr`ave.
" I istorija dru{tava - dr`ava ispuwena je ratovima. Istorija ~ove~anstva je u znatnoj
meri istorija ratova i ona dospeva u totalni rat. U su{tini, stil dr`ave je ratni stil, a ne
dr`avni. Vlast dr`ave je bila okru`ena simbolima rata, vojskama, zastavama i ordewem, vojnom
muzikom. Monarsi su uvek bili vojnici, i{li su u vojnoj uniformi, pojavqivali su se okru`eni svojom
gardom.Predsednici demokratskih republika idu u `alosnom dr`avnom izgledu, to je ogromno
preimu}stvo, ali iza wih isto tako stoji vojska, iza wih idu a|utanti u vojnoj uniformi.
Simbolika vlasti uvek je vojna, vlast je uvek spremna da pribegne sili radi podr{ke svoga presti`a.
Ukoliko vlast ne vodi ratove sa spoqnim neprijateqima, onda se ona uvek sprema za te ratove i ona
je uvek pripravna za rat sa unutra{wim neprijateqem. Dr`ava tro{i ~udovi{na sredstva za
naoru`avawe i kao te{ko breme le`i na narodu. Zakon `ivota nacionalnih dr`ava je : ~ovek je
~oveku vuk. U organizovanim civilizovanim dr`avama qudi ponajvi{e gube snagu na pripremawe
kolektivnih ubistava i ponajvi{e podnose `rtve radi ovog nequdskog ciqa. Pogre{no bi bilo re}i
da rat postoji radi qudi ; ne , qudi postoje radi rata. Qudska se dru{tva nalaze u poror~nom
ratnom krugu i tra`e izlaz iz wega. Rat je kolektivna hipnoza i ona je mogu}na jedno zahvaquju}i
kolektivnoj hipnozi..." (isto, str. 147 - 148)
Vojni stil dru{tva nikada mi nije bio blizak, zato {to zna~i nasiqe i porobqavawe ~oveka,
psihi~ko i fizi~ko.
Demon rata je sve poremetio, san. Nijedan rat nije - human. O takozvanoj "plemenitosti rata"
mogla bi se napisati dva toma. Rat seje smrt.Iako mu je tobo`e ciq - mir i ujediwewe ~ove~anstva,
ispuwewe pravde."Rat ne mo`e biti samo dobro ili samo zlo, u wemu ima i velikog dobra i velikog
zla. Rat je dete greha i iskupqewe greha, rat govori o tragici `ivota u ovom svetu, o
nemogu}nosti da se u wemu kona~no sve uredi, o nemogu}nosti mira i bezgrani~ne dobrobiti i
blagostawa. Rat zadaje najstra{nije udarce malogra|anstvu, malogra|anskome spokojstvu i
zadovoqstvu, demon rata je uvek vukao ~ove~anstvo u daqine, odvajao ga je od malogra|anske
prikovanosti za tle i ograni~enosti. Rat najpre govori o iracionalnim, demonskim silama u
~oveku, o ogwu koji uvek mo`e planuti i spaliti sve {to je qudima od interesa. Rat je
eksperimentalno opovrgavawe racionalisti~kog pogleda na istoriju, jer da bi ratovali narodi
zaista moraju periodni~no da polude..." ( Ber|ajev : RAT, v. u kw. FILOZOFIJA NEJEDNAKOSTI,
Mediteran - Oktoih, Budva - Titograd, 1990, str. 189 - 190)
Demon rata me je oterao sa Labudovog Brda i prikovao mesecima za rodno mesto Mi{qenovac.
Prvi put, posle vi{e od petnaestak godina, `iveo sam u rodnom mestu, i sve upijao, od
svitawa - do tre}ih petlova, kao sun|er. Video sam da je Mi{qenovac, kao i susedna sela, stara~ko
selo, koje vi{e ne `ivi od onoga od ~ega je `ivelo dva posledwa veka, ve}, uglavnom, od pomo}i onih na
privremenom radu u inostranstvu. Neke od porodica kao da rat uop{te nije zatekao, iznenadio,
upla{io : imali su dvoqno zaliha hrane, pre svega. Me|utim, u ~itavom selu od stotinak i vi{e ku}a bilo je vi{e traktora nego krava, vi{e elektri~nih mlinova nego ovaca, vi{e automobila nego kowa
i bikova. Mleko se nije moglo redovno kupovati, jer u ~itavom selu nema desetak krava, pedesetak
ovaca i dvadesetak koza ukupno! Kad su nestali benzin i nafta, kad je trebalo orati za kukuruz, kad je
nestala struja i kada je trebalo samleti kukuruz ili p{enicu, svi su se setili nekada{wih vodenica,
zapre`nih kola...
Vesti su stizale, kao i glasine, u ovo selo na razne na~ine : o uni{tavawu fabrika u kojima su
radili na hiqade radnika, o uni{tavawu velikih skladi{ta nafte, kvartova, hemijskih postrojewa,
mostova... Saobra}aj nije sasvim paralizovan - drumski, ali `elezni~ki je sveden na najminimalniju
meru...
Pa, ipak, rat mi je omogu}io da otvorim o~i i da pogledam na toliko stvari kraj kojih sam
ranije prolazio povr{no.
Moji roditeqi, penzioneri, imaju oko 4 hektara zemqe i ku}u; ve}inu poseda ne obra|uju.
Nemaju ~ime. Tro{kovi obrade zemqe i ostaloga su ve}i od mogu}ih prinosa. Prakti~no, odr`avaju
mali vinograd od 12 ari, ba{tu od 5 ari i krompiri{te od 5 ari. Ovog prole}a su posejali kukuruz i
pasuq na 30 ari. Najboqu zemqu, prvoklasnu, pokraj Peka, ustupili su bez ikakve nadoknade, na{im
bli`im ro|acima. Sli~na je situacija i sa mnogim drugim stara~kim doma}instvima. Na prste jedne
ruke bi se mogla nabrojati ona doma}instva koja obra|uju svu obradivu zemqu koju poseduju. Ve}ina
poseda je zaledin~ena; a ledine su u brdskom pojasu ve} postale {ikare, male pra{ume. Deset hiqada
koza ne bi mogle da obrste i dovedu atar sela u stawe onakvo kakvo sam zapamtio (pre ~etrdeset
godina ! ili pre 20!)...
Moja majka je donela u miraz , pored ostalog, jedan vo}wak i vinograd, na Glavi~ici (tu ina~e
i moj otac ima svoje krompiri{te i bagremar). Tu sam, ponekad, `eleo da sagradim Muzej Nemogu}eg
Ratara od kamena, Kulu pesnika. Tu, na Vratima Zvi`da. Bre`uqak je {ubarast, divan, zapu{ten,
nekih pola kilometra udaqen od sela, iznad puta i `elezni~ke pruge sa lepim pogledom na Pek i
okolna sela, na na{ sala{ na Peku, kraj koga sam odrastao. Visina bre`uqka odgovara visini
bre`uqka Staro Grobqe na kraju sela na kome su moji preci sagradili hram Vaznesewa Gospodweg : sa
Glavi~ice se i taj hram lepo vidi. Ka`em da je bre`uqak udaqen od sela, isti~em to zato {to mi se to
oduvek ~inilo va`nim : zbog suseda. Od suseda se mo`ete "braniti" jedino veli~inom poseda. Mnogi su
u Mi{qenovcu, rade}i u inostranstvu, sazidali u selu na malom prostoru, ogromne zgradurine, pri
tom ne uzev{i u obzir najosnovnija, rimska shvatawa komunalizacije. Uprkos bogatstvu prirodnih
izvora vode i prostora, selo nema svoj vodovod i kanalizaciju. Sve je prepu{teno pojedina~nom
dovijawu. Otpadne vode oti~u u septi~ke jame, u blizini bunara, koje se u vreme ki{a izlivaju. A oni
koji nisu iskopali ni septi~ke jame, oni jednostavno ispu{taju otpadne vode u jarkove kraj puta,
jarkove u kojima su nekada jata gusaka i plovaka pasle travu! Ti jarkovi sada tako bazde, da je pravo
~udo da jo{ nije izbila neka epidemija. Porta je na divnom mestu, iznad Bewinog bre`uqka, nekada su
je zvali Mali Oplenac, ali ba{ ispred we, u jarku ispod javorova koje je u svoje vreme zasadio jedan od
popova, uvek se {iri neprijatan smrad...
3
Ako ne budem sagradio Muzej Nemogu}eg Ratara na Glavi~ici, ili na nekom drugom mestu u
Zvi`du, to }e biti zato {to moji zemqaci ne uva`avaju ono {to su Rimqani uva`avali pre 2000
godina!
Ispod Glavi~ice , na lokalnom starom turskom putu prema Golastrani i Dubravama, me{tani
su napravili neku vrstu ogavnog otpada. Taj otpad je divqi, izme|u `elezni~ke pruge i lokalnog puta
i prote`e se od pru`nog prelaza sve do `elezni~kog mosta. ^ega tu sve nema : odba~enih starih
cigala, slomqene }eramide, kamena, stare obu}e, starih {poreta, zar|ale gvo`|urije, itd. Nekada je
na tom prostoru bila ispa{a za ovce i sviwe, kao utrina. Sad rastu koprive i `buwe, puno ogromnih
zmijurina! Po{to vi{e nema mnogo ovaca i sviwa u selu ne ~uva se ova poluutrina, postala je
alajbegova slama, ruglo smradno i steci{te otrovnica...
Isto je i na dvesta metara odatle, ispred betonskog drumskog mosta na Peku - prvom, kad se
putuje iz Beograda prema Ku~evu. Predeo je unaka`en svojevrsnim smradnim i nequdskim otpadom.
(Pecaju}i blizu mosta, video sam kako se poneki automobilisti zaustavqaju nasred mosta i bacaju iz
svojih kola u bistru reku - sva{ta!)
Potok, koji proti~e kroz selo - neure|en je i unaka`en odba~enim stvarima, starim, koje voda
i zemqa, biqke i bakterije ne mogu razgraditi. Sli~na je situacija i iznad sela, kraj Potoka, gde su
nekada bile lepe utrine : sada su one zatrpane otpadom. Svi bacaju sve, a naro~ito na onaj prostor koji
je ni~iji... Koliko ih je onih koji , kad im ugine stoka, zakopaju le{ine na svom posedu? Ve}ini je
lak{e izgleda da crknute koko{ke, sviwe, ovce, ili psa, zamota u plasti~ni xak i baci u reku. Dowi
deo potoka, izvan sela, u poqu prema Peku je prokopan, produbqen : ali predstavqa ruglo, jer tamo
bacaju iznutrice i druge stvari... Nekada nije bilo tako. ^uvao se svaki pedaq zemqe, a naro~ito
utrine, jer je selo bilo prenaseqeno i trava je po{tovana kao Bo`ji dar...
Kada sam bio dete, daleko od sela, izvora i bunara je postojalo tzv. Sto~no grobqe ( prema
Zoja~kom potoku, gde su se odlagale u duboku za to naro~ito iskopanu jamu mrcine, u koje nisu mogli
silaziti psi, vukovi, lisice, ve} samo lete}i redari nebeske sahrane) ; sada je oburvano i obraslo
pra{umom zokve. Dakle, na{i dedovi su znali da se druk~ije, uqudnije, prirodnije i nesebi~nije
pona{aju. ^itav atar sela za wih je bio prostor na kome se `ivelo i koje nisu ugro`avali. Sada je sve
svedeno na ku}u, dvori{te : tamo je uredno, a ostalo?
4
Postoji Dalijeva slika PERPIWANSKA STANICA.
Dali je smatrao da je Perpiwanska stanica, ~vorna ta~ka u kojoj su se spajali svi delovi
sveta.
Dali je u jednom tekstu, koji se odnosio na tu wegovu sliku (kao pi{e Evelin Vajs ; separat
Kwi`evne re~i, br. 255, 10. 1. 1984) izneo " najzna~janije ikonografske pojmove slike koja pripada
seriji kompozicija velikog formata nastalih izme|u 1950 i 1970. i koja, po Daliju, predstavqa kqu~
za razumevawe wegove misli i dela".
"^uvena slika @an - Fransoa Milea je jedno malo platno (55,5 h 66 cm) iako ostavqa
monumentalan utisak.
Ovo delo ima burnu pro{lost ( dva puta je bilo meta atentatorima) i wegova slava
odra`ava se u moru reprodukcija koje dugujemo sposobnosti se}awa. Dali je od dvadesetih godina bio
opsednut tom slikom. Sakupqao je ~iwenice i ikonografske dokumente za jedno globalno tuma~ewe
dela. 1938. bele`i ishod tih istra`ivawa u jednom rukopisu koji je nestao 1940. za vreme nema~ke
okupacije i koji }e Dali prona}i tek 22 godine posle toga. 1963. objavi}e Tragi~ni mit o Mileusovom
Angelusu iz ~ijih ideja nastaje Perpiwanska stanica. Podstaknut psihoanaliti~kim tuma~ewem
Leonardove slike Bogorodica i sveta Ana na kojoj je Frojd skriveni prikaz orla protuma~io kao
seksualni simbol, Dali otkriva u Angelusu jedan neodre|en oblik : na rengenskom snimku slike ukaza
se izme|u mu{karca i `ene jedan geometrijski oblik koji Dali protuma~i kao kov~eg mrtvoga sina.
@ena , je prividno pokorna, za Dalija u polo`aju koji prethodi napada~kom ~inu, kao bogomoqka pred
smrtno parewe. Mu{karac je do~ekuje kao hipnotisan, kao da ga je ve} uni{tila. Otac i sin su
sa`eti u jedan isti lik u `rtve parewa i plodnosti. Dali u svojoj kwizi iznosi erotsko tuma~ewe
kolica natovarenih xakovima, preko mnogobrojnih primera koji se mogu na}i kako u Milea tako i u
narodnim prikazima seoskog erotizma. @rtvovawe sina transponovano je u Dalijevoj slici u crte`
raspetog Hrista sa glogovom krunom na glavi, koji lebdi u samom sredi{tu kompozicije. Upravo tu
je svetlost naj`ivqa, najintezivnija, i zra~i sa krsta ~itavom slikom. Dve sfere, sfera erotsko seksualne simbolike i sfera `rtvovawa stapaju se u Dalijevoj slici, iako i jedna i druga ostaju
prepoznatqive. Hedonisti~ki mit i Hristov nauk Dali dovodi u direktnu vezu sa samim sobom. Jer
paralelno sa Hristovim likom, Dali se pojavquje obasjan svetlo{}u u sredi{tu slike, lebde}i sa
rukama na krstu : prikazao je sebe dva puta na vertikalnoj osi u direktnoj vezi sa `enskim likom
postavqenim ispod wega, dok u horizontalnoj osi stupa u odnos sa majkom i wenim sinom, tako da je
istovremeno i sin, i `rtva, i Hrist. Ni{ta, ni najmawi detaq na toj slici nisu slu~ajan ili
sporedan. Pa tako i krvava Hristova rana predstavqa seqa~ke vile pobodene u zemqu (obred
plodnosti) koja u isti mah veoma jasno podse}a na Port Qigat, mesto u kome Dali `ivi i u kome je i
nastala slika.
Drugi va`an geografski orijentir, Perpiwanska stanica, predstavqena je lokomotivom u
gorwem delu platna. Dali je ~esto morao da se zaustavqa na toj stanici, dok je wegova supruga
obavqala formalnosti vezane za prevoz wegovih slika u Ameriku. Dali je po~eo nau~no da prou~ava
to mesto. Saznao je da je ba{ u Perpiwanu u XVIII veku izvr{eno prora~unavawe i odre|ivawe
pramere za merewe obima zemqe : metra. Otkrio je da je jedini crte` koji je Frojd ikada nacrtao,
jedna skica wegove studentske sobe, imao ta~an oblik hola Perpiwanske stanice.. Stanica postade
za dalija sveto mesto, centar sveta. Ona je za wega bila "izvor svetlosti", katedrala nadahnu}a"
..."
II
Velika magaza
Pre ~etrnaestak godina, posle smrti moje supruge, pisao sam u Mi{qenovcu vi{e od godinu i
po dana, iz dana u no}, ciklus romana, koji je onda, i godinama posle toga, nosio op{ti zajedni~ki
naslov PU[TAWE VODE MRTVIMA ZA DU[U.
Bilo je oko deset kwiga. Uspeo sam, posle mnogo peripetija, da objavim samo tri : Zemqa
Nedo|ija (1993), Liturgija (1997), i Ujkin dom (1997).
^etvrtu, zakqu~nu kwigu, TAMNI VILAJET, odlagao sam godinama da napi{em.
Gra|a za sve te kwige be{e ogromna, ~udovi{na, neverovatna.
Se}am se, ~uvao sam je u ovoj istoj sobi u Mi{qenovcu, u kojoj sve ovo pi{em. Sobi u kojoj sam
se rodio, doslovno i simboli~no. To je soba 5 h 4 metra, na kraju Magaze, zgrade koju su moj pokojni deda
i moj otac sazidali od cigle nekoliko godina posle Drugog svetskog rata , nekoliko godina pre moga
ro|ewa. Tu su nekada stojale stvari koje je moja majka donela u miraz, ormani, kreveti, etc. Jedna
kraqica pe}i. Me|utim, jo{ od drugog razreda gimnazije, ta je soba postala moj radni prostor, moja
soba.
Preuredio sam je, tu preneo sve svoje kwige, bele`nice, pisa}e ma{ine, krevet; mnoge
~asopise, i mnoge druge stare stvari koje su nekada bile u upotrebi u na{em doma}instvu. Sam sam tu
sobu odr`avao. Ona je imala jedan prozor - prema zapadu, jedna vrata {to izlaze na verandu, u vrt.
Godinama je ispred wih bila jedna ukrasna jela, koja je zaklawala pogled sa puta. Uku}anima je
pre{lo u naviku da u tu sobu re|e zalaze... ^ak i onda kad nisam navra|ao u rodno mesto mesecima. To
nepisano pravilo ponekada bi prekr{ila moja majka, s jeseni, unose}i u tu sobu, koju smo ve} godinama
zvali Biblioteka : gomile duwa, jabuka zimki, tegli, hrizanteme - da se ne zamrznu i tegle za slatkom,
i pekmezom. Kad je jedne zime ostavila tu xakove sa le{nicima i orasima, nastupila je nevoqa.
Pojavili su se mi{evi, u gomilama, i pored oraha i le{nika, po~eli da grizu kwige i ~asopise koje
sam decenijama sakupqao, kao uostalom i gra|u za ciklus romana PU[TAWE VODE MRTVIMA ZA
DU[U...
Na~eli su glodari dosta toga. Jedva smo ih oterali, otrovom i zamkama moga oca...
U Magazi , dakle, imam svoju sobu. Biblioteku, ostavu, radionicu.
Ne, ovo nije memoar. Niti uvod u nastanak ciklusa kwiga PU[TAWE VODE MRTVIMA
ZA DU[U!
Odustao sam, kona~no, od toga preglomaznog i mnogima nejasnog op{teg naslova. Do onog
pravog i kona~nog sam do{ao jednog prole}nog popodneva, nedavno...
1
Umetnost mahagonija
Rat se odu`io. Apatija i neizvesnost tako|e. Dani su bili dugi, no}i jo{ du`e. Kada bih
nekoliko dana ostao bez cigareta, morao sam da jutarwim autobusom odem do Po`arevca da tamo
poku{am da nabavim zalihe duvanske.
Jednog od tih dana, ki{ovitog, obreo sam se u Domu kulture Po`arevac, u kancelariji moga
mla|eg brata. Kad je neo~ekivano zazvonio telefon - javio se jedan na{ zajedni~ki prijateq : pravnik
u penziji, nesu|eni arhitekta, qubiteq koza i zaqubqenik u kamen, ali, pre svega, strastan ~italac.
Nekoliko meseci, nakon objavqivawa moga romana TRGOVCI SVETLO[]U, G -din N. mi je
telefonirao, nakon {to je pro~itao kwigu. Bio je toliko odu{evqen i `eleo je da mi izrazi
zahvalnost, ponudiv{i mi da se li~no sretnemo, kao i to da mi jednoga dana, kada se za to odlu~im,
sazida kulu od kamena, gde ja to budem `eleo...
Mislio sam da se {ali; do na{eg susreta nije do{lo, mo`da ne bi ni do{lo - da nije rat i da
ne vlada oskudica cigareta.
^im je ~uo da sam u kancelariji, pozvao nas je u goste u svoju ku}u; i mi smo oti{li. Ne bih
rekao da se ona nalazi na 1,5 kilometra od centra Po`arevca.
Svojim je rukama, o svom ruvu i kruvu, sazidao divnu trospratnu kamenu ku}u na placu od
dvadesetak ari. Kao i kameni stan za koze. Kozarnik je, u stvari bio usred dvori{nog vinograda,
ukopan u zemqu, lepo ozidan ; nevidqiv sa ulice. N. je posedovao preko dvadesetak koza! Odmah je
velikodu{no ponudio da mi pokloni kozu i jare...S kakvom je qubavqu napravio stan za koze, s jo{
ve}om je sazidao ku}u od kamena. Sve je u ku}i svojeru~no napravio. Napravio je na tre}em spratu i
svoju radnu sobu, ~ardak ili ~ardakliju. Sve je tu bilo stameno, kameno i nepatvoreno. N. je od
detiwstva `eleo da sazida ba{ takvu ku}u. Imao je tamo u Trgovi{tu dedu, koji je pre Prvog svetskog
rata, kao trgovac, terao u Solun 2000 ovnova. Deda je sazidao ogromnu ku}u od kamena, u kojoj je bilo
prostora za stanovawe mnogoqudne familije, ali i stanova za stoku. Ku}a je tamo u Trgovi{tu
pokrivena liskunom, pod za{titom dr`ave, i ve}a je od ku}a turskih pa{a... U ku}i N. ni{ta nije
suvi{no; sve je ~isto, kao i u dvori{tu. U dvori{tu, pored kalemqenih tre{awa, ima i onih divqih,
~ije je sadnice doneo iz Trgovi{ta. Predlo`io mi je da jednom odemo u Trgovi{te i pogledamo tu
ku}u...
Mnogi seqaci, ~obani i doma}ini bi mogli da pozavide ovom vrednom po`areva~kom
pravniku u penziji, pre svega na dvori{tu, ku}i, ali i kamenom kozarniku!.. Misam mogao da ostanem
du`e od jednog ~asa, zbog toga {to je jedini autobus za Mi{qenovac polazio kroz jedan ~as. Oprostili
smo se od N. i ja sam krenuo na Autobusku stanicu, pod sna`nim utiskom onoga {to sam video...
Nekada su, uz put Po`arevac - Ku~evo, pasla mnoga stada koza i ovaca, krda sviwa, a sada se ne
mogu videti. Pusta poqa i livade. Sela su pru`ala sumornu sliku. Dvori{ta su bila neuredna,
naravno ne sva, ali ja sam video ona zapu{tena...zakorovqena.
^im sam stigao u selo, u na{u ku}u, odmah sam prionuo da sredim Drugu avliju (ekonomski deo
dvori{ta). Sve plasti~ne stvari, papire, sve razbacano, sklonio sam na gomilu. Mislio sam da to
zagorim.
Oti{ao sam u Biblioteku i izneo kraqicu pe}i, pe} koja se ne lo`i godinama. Postavio sam
je kraj Magaze, bila je puna papira koje sam vremenom bacao umesto u korpu za sme}e.
Pripalio sam je, i brzo je sve sagorelo, {to je bilo u woj.
Zatim sam doneo onu gomilu iz Druge avlije, i to spalio.
Sinulo mi je da bih isto tako mogao i sve one stvari koje su pre`ivele, iz Biblioteke, da
spalim.
Bilo je mnogo toga kabastog, zaboravqenog, ko zna kada odlo`enog i za{to, {to je zauzimalo
dosta prostora.
Bilo je i stvari koje su nad`ivele svoje sopstvenike.
Tada sam pomislio na UMETNOST MAHAGONIJA, da, to }e biti kona~ni naslov, op{ti
naslov nekada{weg ciklusa PU[TAWE VODE...On na najdubqi mogu}i na~in izra`ava smisao toga
ciklusa romana.
Vatra preobra`ava, pepeo je najboqi izraz sa`imawa.
Palio sam sve {to je kabasto, a onda pepeo rasipao po lejama u ba{ti.
Zar isto tako ne bi mogli i drugi qudi?
3
Velika ostava
^itava planeta Zemqa, kontinenti i potkontinenti, okeani i mora, svaka zemqa : zar to nije
jedna velika ostava? Za nas, koji upravo sada `ivimo? Ali i za budu}a pokolewa?
Pribli`avao sam se pedesetoj i razmi{qao sam o mnogim stvarima, pa i o sudbini svega
stvorenog, i svoga Dela.
Verovatno }u kroz nekoliko godina biti u prilici da objavim svoj stvarala~ki OPUS - ono
{to sam napisao do 50. godine. Sve ~e{}e mislim da bi sve te kwige pesama, eseja, romana, drama,
dnevnika i fragmenata, trebalo objaviti pod op{tim naslovvom VELIKA MAGAZA.
Tako se u mom romanu zove jedna drumska kr~ma. MAGAZA nije srpska re~, ali je uobi~ajena, a
jedno od wenih zna~ewa je i :ostava.
VELIKA MAGAZA je za mene, ono {to je za Dalija Perpiwanska stanica. VELIKA
MAGAZA nije sazidana, ali svest o woj postoji u onom {to sam napisao do 50. godine moga `ivota. Da
li }e biti i sazidana, i gde, zavisi, naravno od velikog spleta okolnosti, od koga mi se ~esto zavrti u
glavi...
Moj otac je sazidao Magazu i Novu ku}u - najboqe godine svoga `ivota `rtvovao je tome. U
novoj ku}i, kao i u Magazi, postoje}oj, ovoj ovde, ima prostorija, kako ka`u deca, da se "jurimo". Ne
znam koje behu polazne pretpostavke moga pokojnog dede i oca, kada su sve to zidali : da li da naprave
ve}e ku}e od najve}ih u selu, dakle, sujeta, ili su naprosto ra~unali da }emo ja i moj brat `iveti
zajedno u Mi{qenovcu. Ne `ivimo ni zajedno, ni u Mi{qenovcu, ve} decenijama.
Odvratna mi je megalomanija, a wu susre}em na svakom koraku...
U arhitekturi i u literaturi.
III
Mauzolej na Loretu
Verovali ili ne, Bo`idar Jovi}evi} iz Gugqa kod Po`ege podigao MAUZOLEJ! Neko voli da
tro{i na pi}e, provod, kafane, a neko {tedi i ~uva, a Bo`idar Jovi}evi} je svoje pare tro{io na
spomenike, da sebi i svojima podigne obele`ja "kakvih nadaleko nema". Bo`idar se upustio u
neobi~an poduhvat, - kako pi{e dopisnik "Politike", B. Pejovi}, vidi u broju od subote, 15. novembra
1997, na stranici 18 . - re{en da se po ne~emu pro~uje i ostavi za sobom pe~at neprolaznog.
I tako Bo`idar po~ne sa izgradwom mauzoleja 1982. godine; gradio je deset godina. Ugradio je
u mauzolej 12,5 tona cementa, 1, 5 tona gvo`|a, 12 kubika drvne gra|e... Da bi uveo struju iskopao je 350
m kanala. Samo dovo|ewe struje ko{talo je 18. 000 maraka!
" U impozantnoj gra|evini , visokoj oko sedam i po metara, a podignutoj na petougaonoj
osnovi, nalazi se velika prostorija sa dve mermerne grobnice (za wega i `enu), kako pi{e dopisnik
"Politike". Tu su jo{ mermerni sto, televizor i radio, koje povremeno ukqu~uje... Vlasnik i okolinu
uredno odr`ava i ne dozvoqava da korov prekrije wegovu ve~nu ku}u. / Mauzolej Jovi}evi}a posebno
no}u privla~i pa`wu, jer je na vrhu, usred petokrake, crvena svetiqka, koja radi na foto}eliju. Tako
petokraka sija po celu no}. Na pitawe za{to ba{ petokraka i otkud potreba da na mauzolej
povremeno oka~i trobojku biv{e SFRJ sa petokrakom, Bo`idar odgovara da je decenijama po{tovao
ove simbole i da sada, posle svega, ne `eli da se mewa. / Posebna je pri~a spomenik u obliku ogromnog
krsta, koji je ovaj ~ovek posvetio uspomeni na svoje pretke. Zavr{en krajem minulog leta, a svojom
visinom, on se izdvaja od ostalih spomenika na grobqu u Loretu..."
I drugi su po~eli da podi`u u znak zahvalnosti svojim precima izginulim u Prvom svetskom
ratu spomenike, ali samo je Bo`idar podigao spomenik visok {est metara!
"- U tom ratu, brane}i Srbiju, od nema~kih, autrijskih i bugarskih okupatora stradali su
mi dvojica dedova i jedan stric. U znak zahvalnosti za wihovo juna~ko `rtvovawe postavio sam ovo
obele`je i ispisao posvete, sa ukupno urezanih 1600 slova, dodaje Bo`idar Jovi}evi}. / Cena, ka`e na
kraju on, i nije toliko va`na. Uostalom, i pored velikih ulagawa ostalo je ne{to para i za neka sitna
zadovoqstva. A ono {to je najva`nije, ispunio je sebi `equ da sagradi jedinstvene spomenike i
pro~uje se me|u qudima, mnogo daqe od wegovih Loreta i Gugqa!"
Objavqena je, dakako , i fotografija Mauzoleja na Loretu...
Pa zar to nije neverovatno, zar taj Bo`idar i wegov Mauzolej na Loretu nisu simbol Srbije
na kraju ovog HH veka! Eto o tome izve{tavaju najtira`nije novine u zemqi Srbiji. Bo`idar
Jovi}evi} je uspeo (istina, ne pitaju}i koliko sve to ko{ta) , podigao je mauzolej, i za to je saznao
svaki ~ovek koji ~ita pomenute novine, a saznali su bogme i oni koji uop{te ne ~itaju novine, jer se o
tome pri~a i prepri~ava. Prvo se pri~alo u Gugqu i Loretu, pa u Po`egi, ali je vest o mauzoleju
stigla preko Beograda, i u druge srpske gradove i sela, daleko od Gugqa, Loreta i Po`ege : vest je
krenula i u svet, u Evropu , Rusiju i Ameriku. Ma kakva Amerika i Rusija : Bo`idar Jovi}evi} je
pokazao i Americi i Rusiji da je stvorio ne{to {to oni nisu i nikada ne}e!
Xaba Rusiji {to je toliko prostrana i {to je imala Pu{kina i Gogoqa, velike pisce, pisce
bez premca, Srbija na kraju HH veka ima Bo`idara Jovi}evi}a, {esdesetogodi{waka, ~oveka koji je
ulo`io na hiqade maraka u svoj mauzolej!
Da, Srbija ima svoje Gogoqe i Pu{kine u obi~nim qudima, najobi~nijim ; na{im Gogoqima
nije potreban tamo neki Pu{kin da im da si`e za "Mrtve du{e"! Jer Srbija ima najgenijalnije
dopisnike i novinare na svetu!
Zamislite slede}u vest, objavqenu istog dana u istom broju "Politike" (odmah ispod senzacionalne
vesti o Mauzoleju na Loretu) :
" ^udo prirode kod Boqevca. - JARAC KOJI DAJE MLEKO.
Rasni jarac Srle, poreklom iz Bugarske, po~eo je odnedavno svom vlasniku Krsti Vojni}u iz
Boqevca da daje i mleko - litar do dva dnevno. Em {to Krsta Srleta pripu{ta me{tanima na koze
- em jo{ i mleko dobija. A sve je vi{e i radoznalog sveta koji dolazi da vidi ovo ~udo prirode. - S.
Todorovi}".
- [ta ka`ete? Jarac koji daje mleko, do dva litra dnevno, na istoku Srbije, plus onako
impozantan Mauzolej na Loretu , na zapadu Srbije!
Da li to jo{ ima negde na svetu, recite?
Eto dva simbola sa kojima Srbija i Balkan ulaze u 21. vek :
NEPROLAZNO,
NATPRIRODNO :
Mauzolej na Loretu i boqeva~ki jarac Srle!
Srbija je zemqa fenomena, i mnoge od wih , izgleda, niko nikada ne}e mo}i da razre{i.
Pisci, sumwi~avi po prirodi, mnogo gre{e {to se ne upuste u razja{wewe nekih od ovih
fenomena.
Pi{u}i svoje romane i pripovetke, pesme i poeme, traktate i eseje i druge
koje{tarije, pisci su izbegavali obi~nog ~oveka, obi~ne qude i pisali o tamo nekim neobi~nim i
prepametnim junacima! Opisivali su takozvane heroje, ili izmi{qene pale qude, iako im je ispred
nosa vrvelo toliko obi~nih qudi i takva gra|a od koje bi i jedan Gogoq, da mo`e da ustane iz groba i
doputuje u Srbiju, da otvori sajam kwiga i da upozna neku privla~nu i lepu mladu Srpkiwu, ponovo
si{ao s uma!
Ne, nije ovo {ala; i umni episkop Nikolaj je govorio i pisao da treba upoznati
obi~nog ~oveka, wegove ose}aje i verovawa, du{evni `ivot.
" ^oveku se na taj na~in, boqe nego i na koji drugi, {iri um i srce; ~ovek se tako nau~i da
razume i qubi druge qude ; i najzad, samo tako `ivot ostaje za ~oveka vazda interesantan. / Korisno
je udubiti se ~esto u du{evni `ivot i obi~nih qudi, u toliko pak vi{e neobi~nih. Ono u samoj
stvari i ne postoje obi~ni qudi ; svi su qudi neobi~ni, svojeobrazni, ~udni i tajanstveni. Priroda
ne kopira no stvara. Izraz "Mnogi - Premnogi " ( "Viel-zu - Viele". Ni~e) kao naziv obi~nih qudi
stvorila je nemo} na{a, da se na svakome od tih "Mnogih - Premnogih" zaustavimo, u wegovu du{u
zagledamo i wegovu neobi~nost uo~imo. Kad nam na{a nemo} ne bi smetala, mi bi se mogli uveriti,
da su qudi, koje mi nazivamo obi~nim, dovoqno neobi~ni, dovoqno originalni i dovoqno za nas
pou~ni"
( RELIGIJA WEGO[EVA, studija D - ra Nik. Velimirovi}a, peto izdawe, S. B. Cvijanovi}
, Beograd, 1921, str. VI - VII) .
Putnik namernik bi imao {to {ta da vidi i do`ivi po zemqi Srbiji. Ako pro|e slu~ajno
kraj onog grobqa na Loretu, vide}e na vrhu mauzoleja cve}e na krovu. Mo`da povremeno za~uje i
muziku. Kakvu muziku ?
Ko je taj Bo`idar Jovi}evi} - mo`da }e neko pomisliti zlobno - i otkud mu tolike pare da
sazida mauzolej na grobqu u kome mo`e da se slu{a i muzika?
Bo`idar Jovi}evi} je penzioner. [esdesetogodi{wak. Imao je dobru platu u preduze}u
"Milan Blagojevi}" u Lu~anima. A u slobodno vreme radio je kao automehani~ar. Para je bilo vi{e
nego {to je potrebno i Bo`idar se upustio u neobi~an poduhvat. Neobi~an je, jer mo`ete pro}i kroz
stotine i stotine srpskih sela i grobaqa, i ne}ete videti na wima - mauzolej. A na grobqu na Loretu,
dominira mauzolej po kojem se pro~uo Bo`idar Jovi}evi}. Da li je taj mauzolej Bo`idar podigao samo
zato kako bi se pro~uo? Ili iz drugih pobuda?
U nekim vla{kim selima u isto~noj Srbiji postoje grobqa sa monumentalnim gotovo carskim
grobnicama. Treba li se tome rugati? Tim grobnicama na ~iju je izgradwu potro{eno mnogo, mnogo
deviznih sredstava?
Istina, na tim vla{kim monumentalnim porodi~nim grobnicama nema petokrake...
Zar i egipatski faraoni nisu podizali svoje veli~anstvene grobnice - piramide? [ta znamo
danas o tolikim faraonima? A o piramidama barem smo pone{to ~uli. Smrt je velika tajna i
zagonetka, i za obi~nog i za najneobi~nijeg ~oveka. I za pastira i za doktora nauka. I za vladara i za
akademika. Smrt jo{ niko nije objasnio, niti izbegao. @ivot qudski je prolazan , kratkotrajan ( ~ak i
kad potraje stotinu godina). Mo`e li se smrt pobediti : izgradwom grobnica, ili hramova? Ili ne~im
drugim? Besmrtnost je fenomen, ko o besmrtnosti nije barem jednom razmi{qao? Besmrtnost se ne
mo`e kupiti. Ima li ne{to {to nikada ne}e propasti, umreti? Hramove ru{e, ku}e propadaju,
ponekad i delove starih grobnica koriste novi majstori i graditeqi da sazidaju ne{to novo. Na
Balkanu su jedni narodi drugima, u ratovima, i grobqa preoravali. Ni{ta nije nepropadqivo, osim
predawa i, mo`da - kwiga.
Kwige se objave uvek u toliko primeraka, da neki pretekne, izbegne poplavu, po`ar, rat,
uni{tewe.
Miroslavqevo jevan|eqe, napisano pre toliko vekova, jo{ uvek traje i trajnije je od svih
gra|evina, ku|a, manastira i tvr|ava, grobnica, dukata i srebrnog novca, ogrlica i grivni. ^udo da se
srpski seqak nije setio da napi{e, makar ru~nu kwigu, o svojoj familiji, o svojim precima i o sebi :
jer je kwiga trajnija od grobova i grobnica, crkava i carskih zadu`bina i mauzoleja.
Zamislite da u svakom srpskom selu ima po nekoliko porodica, ~ak i jedno - dve, koje su
priu{tile sebi to zadovoqstvo da imaju napisanu kwigu o svojoj porodici!
Kakva bi to gra|a bila, kakav bi to neprocewiv fond za prou~avawe na{ih sela bio!
(............)
1
Ovaj tekst sam napisao pre skoro dve godine; zaturio. Na{ao sam ga u trenutku, kada ratne
vesti presti`u jedne druge; kada po ko zna koji put bombarduju Lu~ane, Po`egu. Kada granate
preoravaju srpska grobqa i kada kov~ezi sa tek sahrawenim, doista, lete, kao na filmu, u nebo.
"An|eli Alijanse" razaraju sa neba fabrike, i onu u kojoj je radio vlasnik Mauzoleja na
Loretu.
2
Ako je sru{en Mauzolej na Loretu, osta}e o wemu ovaj zapis.
3
Posledwih dana bombardovawa razarawu je bio izlo`en i Boqevac. Video sam groznu sliku
pobijenih ovaca na jednoj farmi u blizini Boqevca ; {ta je sa fenomenom zvanim jarac Srle? Da li je
pre`iveo?
4
Srbija je neobi~na i nepoznata zemqa; pisci, koji zaista vole svoj zavi~aj i u neraskidivoj su
vezi sa wim, malo su napisali o tome. Osim Crwanskog, Grigorija Bo`ovi}a, R. Petrovi}a,
Nastasijevi}a...
Zavi~aj ne treba otkrivati a ne hvaliti . Voleo sam da slu{am qude, koji su voleli da
putuju, i koji su putovali po Balkanu i Srbiji uzdu` i popreko : qude koji su imali dobar
posmatra~ki dar (Srbu Igwatovi}a, Sini{u Risti}a, Aleksandra Luki}a...), ali niko jo{ nije
napisao vaqaniji putopis o svome zavi~aju... Na{ obi~an svet nije za potcewivawe, ~ak i kad nam se
~ini da je primitivan. "Svet primitivnog ~oveka ima sasvim druga~iju konfiguraciju nego svet
na{e stvarnosti i bio bi sli~niji svetu na{e poezije kada bismo je shvatali ozbiqno. (....)
Primitivna du{a nalazi neku ~udesnu prohodnost izme|u razli~itih stvarnosti, {to omogu}ava
prelaz iz jedne u drugu kao da su one ispuwene metafizi~kim porama ili da su gasovite u svojoj
biti..."
(Hose Ortega i Gaset, POSMATRA^, Clio, Beograd, 1998, str. 187, esej Bele{ke jednog
skita~kog leta)
5
Putevi [panije
"Kada bi jedne no}i nestali, kada bi ih neki drznik ukrao, [panija bi se na{la u pometwi,
postala bi bezobli~na masa, svaki busen bi ostao zatvoren u sebe, le|ima okrenut ostalima, divqi i
nepristupa~an. Mre`a puteqaka je krvotok nacije koji je ujediwuje i, istovremeno, omogu}ava da
celim telom struji jedinstvena duhovnost..." pi{e Gaset u ve} navedenom eseju (str. 140 - 141). Taj
rasni i plodotvorni [panac je poznavao su{tinu puteva i wihovih patwi, ~itao je Vodi~ za
kolebqive velikog Majmonida (1135 - 1204, jevrejskog filosofa, astronoma i lekara iz Kordobe) ,
koji je poznavao prirodu razuma : " [to se vi{e napre`e, razum sve vi{e tone u neodlu~nost i sve
dubqe uvi|a, re~eno sa punim po{tovawem, su{tinu Buridanovog magarca koji je u wemu".
^itavog prole}a je bombardovana Jugoslavija i prirodno je da su se mnogi qudi sklonili u
skloni{ta i da se smawio broj putovawa. Bombe su razarale mostove, puteve, aerodrome i `elezni~ke
pruge. Putovao je iz mesta u mesto samo onaj koga je gonila neka quta nevoqa...
Ja nisam mogao da sedim po vas dan u Biblioteci i pi{em : lutao sam velikim atarom
Mi{qenovca pe{ke uzdu` i popreko, u brda naj~e{}e, ne toliko zbog opojnog i gorkog mirisa
procvetalih divqih tre{awa koliko zbog napu{tenih puteva, sala{a i ba~ija.
Nije ovaj rat kriv {to su ti putevi nestali, ukrala ih je kratka pamet, epoha ; i doista je
svaki busen, svaki {ib divqih ru`a, svaki zabran ili bukvik, bio zatvoren u sebe, i okrenut le|ima
svemu ostalom...
IV
1
Pismo iz karantina
Gospodu Bogu i svim qudima dobre voqe, dobrotvorima i velikim dobrotvorima,
mirotvorcima i prilo`nicima, piscima i ~itaocima
VREME SE [email protected], pazite da vas opet ne prevare. ^uvajte se od la`nih proroka,
kwi`evnika i fariseja i nemojte i}i za wima. I kad dopru do vas vesti o pobunama i ratovima,
nemojte se upla{iti, jer sve to treba da bude, ali to ne}e biti kraj.
Usta}e narod na narod i carstvo na carstvo. Bi}e gladi i pomori, i strahote i znaci bi}e
veliki s neba. Kao {to je pisano : "Umira}e qudi od straha i od o~ekivawa onog {to dolazi na svet;
jer }e se sile nebeske pokrenuti".
Da, pokrenule su se nebeske sile. Srbija i Srbi su u karantinu, u kakvom nikad nisu bili.
To je po~etak stradawa kome se ne vidi kraj (...)
Ovi redovi su bili objavqeni ,sredinom 1993. godine, kao Dodatak, u kwizi FLORA DE LA
MUN]E (Kraq Homoqa) - Pesme Bore Mi{qenovi}a, str. XVIII - XX.
2
U utorak, 23. novembra 1993. godine, pre podne, oko pola deset napisao sam fragment, koji se
sa~uvao u mojim papirima
HRONIKA KRAJA
1993. GODINE
"Politika" danas ko{ta 150.000 din. [ibica (uvoz iz Gr~ke) - 200.000 din. "MORAVA"
(filter) - 1 DM (po uli~nom kursu). Babe (ispred "Alonsa", Jovanova) : "Kakva opozicija!Glasa}emo
za poziciju - oni barem imaju ne{to".
Tetka N. donela tzv. "topli obrok". Nepune - 2 marke! Ni 2 pakla cigareta "MORAVA".
Jutros ustao u 5. Probudio se u 4 ~. Na~inio nekoliko grubih oma{ki.
Ju~e video ***. Gre{ka! Danas - ne}u! Ni sutra, Ni ubudu}e....
Ponu|eno je suspendovawe sankcija (dogovor {efova diplomatije EZ u Luksemburgu)
(privremeno ubla`avawe sankcija u zamenu za teritorijalne ustupke muslimanima u BiH. Daglas
Herd : Potpuno ukidawe sankcija mora da sa~eka "{ire aran`mane". Predstavnici tri zara}ene
strane ponovo pozvani u @enevu zbog ~vrstih garancija bezbednosti humanitarnih konvoja. Pretwe
upotrebom sile kako bi se spre~ila humanitarna katastrofa. Vili Klas : Dogovor u @enevi
otvorio bi vrata {irem re{avawu problema u biv{oj Jugoslaviji).
Besmisao!
(Potpresednik promuslimanskog predsedni{tva biv{e Bosne i Hercegovine Ejup Gani}
izjavio je londonskom "Obsereveru" da se muslimanska strana nikada ne}e predati. "Uni{ti}emo
Hrvatsku pre nego {to se predamo, a Srbiju }emo vratiti u sredwi vek. Oni jednostavno nisu dovoqno
sna`ni da nas dokraj~e", rekao je Gani}, a prenosi TANJUG.)
Uskra}en uvoz goriva za bolnice u Srbiji.
"Politika" objavquje ~lanak pod naslovom (o svetskom biznisu i politici) : AMERI^KA
RATNA DOKTRINA O TRO[KU EVROPE.
Jugoslovenski sindrom u srcu Evrope.
Upozorewa iz Elektroprivrede Srbije ne poma`u : OPASNI REKORDI U POTRO[WI
STRUJE.
Upozorewa iz Srpske fablike stakla u Para}inu :Preti ga{ewe pe}i zbog nesta{ice gasa.
Hleba i daqe nema dovoqno.
Litar dugotrajnog mleka - 15. 000.000 din.
Od danas u upotrebi nov~anica od 50. 000.000 din. !
Poskupqewa - bez kraja (pogledaj cenovnike!) ...
Sve lo{ija ishrana bolesnika u bolnicama... itd.
Hiqadu devet stotina devedeset i tre}a godina bila je te{ka, nemilosrdna, opora, apsurdna, i
takva }e ostati do kraja. Puna zimomore, gladi, neizvesnosti i jo{ mnogo koje~ega.
Iz podruma i podzemqa iza{li su najve}i pacovi.
U toj godini su cvetale ru`e jedino dilerima, ratnim profiterima, kurvama i qudima bez
obraza...Fukari...
3
[est godina, posle toga, 23. marta 1999. godine, posle 22 ~asa, moj telefon je zvonio do
usijawa.
Usplahireni glasovi prijateqa iz daqine prekliwali su me da decu evakui{em iz stana u
Mi{qenovac, u ku}u mojih roditeqa, kako znam i umem - odmah posle telefonskog razgovora.
Nisam poslu{ao. Nisam verovao. Pisao sam u to vreme...nekoliko kwiga istovremeno,
dovr{avao sam ih...
Otputovao sam slede}eg dana autobusom . Spakovao sam najnu`nije stvari u putne torbe, i
stigao na Autobusku stanicu Beograd , oko 4 popodne. Tamo je bila gu`va. Ve}a nego u vreme kada se
grad odliva na {kolski raspust, ili oko Uskrsa.
Doputovali smo 24. marta 1999. godine oko 18 ~asova.
Te no}i je otpo~elo bombardovawe Jugoslavije.
Mi{qenovac je selo na putu i pruzi Beograd - Majdanpek, na 38 kilometru od Po`arevca...
To je deo severoisto~ne Srbije, prili~no zaostao - slepo crevo Srbije. Bez zna~ajnijih
fabrika, vojnih postrojewa. Mo`da upravo tome treba zahvaliti {to na taj kraj nije pala ni jedna
bomba NATO pakta? Bombardovan je Po`arevac , bombardovan Bor; ali ni jedna bomba nije pala na taj
prostor izme|u Po`arevca i Bora. Najbli`e eksplozije i detonacije koje su se ~ule bile su one koje
su pale na selo Vla{ki Do, u blizini Po`arevca. Ali, tokom ~itavog rata, svakodnevno se
ogla{avala i po nekoliko puta tokom dana i no}i, iz Mesne kancelarije, sirena za oznaku vazdu{nog
napada...
Stanovni{tvo u gradovima (Beograd, Novi Sad i Ni{, i drugim , prakti~no na teritoriji
koju ~ini 3/4 Jugoslavije) do`ivelo je jezive stvari!
Vratio sam se u Beograd, 12. aprila i nisam spavao u stanu, ve} u okolini @elezni~ke
stanice Beograd, kod prijateqa. Mislim da su tih no}i prvi put bombardovali Str`evicu bombama od
2,5 tone; prozori zamalo {to ne isko~i{e iz {tokova. Qudi koje sam vi|ao tih dana u Beogradu, ve} su
bili obuzeti sindromom ratne psihoze. Prividno su bili mirni... Beograd je no}u delovao sablasno...
Otputovao sam ponovo na selo.
Na selu smo mogli da slu{amo Radio program stranih radio stanica, Radio Beograda i
lokalnih stanica. Neko vreme smo mogli da gledamo i program RTS. Ne i Studio B. Novine nisu
stizale u Mi{qenovac. One no}i kada je sru{en TV predajnik na Avali, nisam mogao da zaspim :
slu{ao sam seriju strahovitih eksplozija u no}i, i brujawe nevidqivih bombardera, za koje mi se
~inilo, da se okre}u ba{ iznad Mi{qenovca...
[ta sam drugo mogao? Udubqivao sam se u u`asnu sada{wost i u dubine neizvesne budu}nosti.
Pisao sam...
To su bili prozai~ni redovi o surovoj stvarnosti tzv. humanog rata bez ambicija da budu neko
poetsko svedo~anstvo. To je bilo s u o ~ a v a w e sa mnogim stvarima, sa zvezdama i mese~inom, pre
svega. Nagledao sam se neba i zvezda, satelita i meteora za ~itav `ivot.
26. maja 1999. ve} sam bio odmakao sa tim Bele{kama.
Gledao sam kako se pretvara u prah i pepeo ono {to su milioni qudi stvarali najmawe
pedeset godina ; protivvazdu{na odbrana je ponekada uspevala da skrene raketa sa ciqa, ali onda bi
one poludele i poga|ale pogre{ne stvari, uglavnom nedu`ne, sasvim nedu`ne qude.Takve rakete su
mogle pogoditi kada se najmawe nadamo i na{e selo, na{u ku}u ; pisao sam puno, da ne mislim na to.
To {to sam pisao, nije bilo ne{to sa ~ime sam mogao da ra~unam : pisao sam ne da bih nekoga u
ne{to ubedio, da bih nekome ne{to savetovao, da bih ma kome skrenuo pa`wu...Ne!
Vrlo ~esto, zagledao bih se u jednom pravcu, i video : okre~en zid belo, braon pervaz, stari
tranzistor i stari televizor, zar|alo gvozdeno peglo, ili : tavanicu koja se ru{i, ba{tensko
cve}e. - Sve bi me to podsetilo na neke druge stvari, a ove na tre}e...
4
Bdewa, nesanice, slavuji, muk
... Ali sumrak i oblaci su {titili slavuje u grmqu (na vrhu jednog bre`uqka - tamo gde je nekada
bio bunker, okrenut zapadu ), i psi su lajali (kraj Stra`are), i ~inilo se da }e briznuti pqusak -
onaj kratkotrajni, gust kao magla ; ~inilo se neupu}enom - ne i onom nepoznatom u poqu {to je
pripalio gomilu suve kukuruzovine da je plamen suknuo u nebo. Sumrak je bio }utqiv i strpqiv, kao
pesnik koji je prihvatio sudbinu, ne `ele}i da je izdvoji, jer je to `ilava biqka koju je nemogu}e
i{~upati sa svim wenim korewem.
Detiwstvo nije legenda i po~etak legende : ono je zasejano krajevima i zavr{avawem.
U predve~erje svetlost obasjava izreckane listove paprati, dowi deo borova ili debela
stabla starih {upqih oraha i {upqine iz kojih vise zelene brade.
Bog prikupqa se}awa i obasjava ih velikim fewerima u snovima .
Ni qudi nalik na an|ele ne znaju u {ta su ume{ani svakog dana, svakog ~asa, pa i svake no}i dok sawaju snove koje ne razumeju.
^istota i nevinost sastoji se od neznawa.
Najuglednije porodice jedne zemqe poreklom su iz zaba~enih krajeva.
Zlo u qudima izvire iz wihovih srca, iz predrasuda, iz otupelosti.
U svakom kraju, kao i u svakom semenu, postoji klica koja ni~e i koju treba (pre)poznati.
Na vreme.
Treba zastati u sumrak pred `buwem u kome slavuji prevr}u o~ima...
...Ne uspomene (zaludno presipawe), ne snatrewa (ograni~eni, zaludni beskraji), ve} delte
]utawa, delte velike reke, stropo{tavawe `aluzina, beskrajne povorke mrtvih ispred {atora
trgovaca svetlo{}u.
Grobnice Kelta, Huna, divqe tre{we koje rastu iz davnih zbivawa raspr{enih.
Iz temeqa ru{evina rimskih letwikovaca, iz mozaika ~udesnih {to su potonuli u zemqu, iz
grobova zatrvenih.
Zeleno ofarbana, mastionica drvena, dvogled, fosilni ostatak stopala malih vodenih
duhova, pisma i razglednice pristigle pre ~etvrt veka. Dvogled usmeren u delte Budu}nosti, kao
prema vrhovima planina obasjanih suncem.
Da bi stigao na ciq po`uri polako.
Krevet je pun sablasti i opsena.
Ne uspomene, ne snatrewa, ne opsene ploti. Ne re~i - nere~eno je re~itije!
Ne maske, ne maske!
Podignimo sve spu{tene zavese i neka na scenu stupi grozno nestrpqewe.
Devoj~ica koja se pewe na smokvu sa svim ~arima detiwstva i bezazlenosti.
Starost je do{la, i se}awa su do{la.
Ali sve je to pro{lo, ili su pokrali sitni lopovi.
Sve sam izgubio i sve }e mi biti vra}eno hiqadostruko.
Nesanicu je poslao an|eo i ona je merilo. To su lestve kojima si se uspeo, vazneo - samo
beskrajnim nesanicama i jo{ beskrajnijim nestrpqewem...
Neizmerno }utawe `utog ivawskog cve}a na padini brega i moj pogled spojeni su divqewem i
nesanicom, kao sun~eva srma i kapi vode u travi...
5
Rat me je, kao i hiqade drugih neznanih qudi, izbacio iz zgloba : ovaj apsurdni rat.
Verujem, da su reforme i demokratizacija postitovske Jugoslavije, bile mnogo jeftinije i
boqe re{ewe i za sve gra|ane Jugoslavije i za Evropu od ratova koji su vo|eni na teritoriji biv{e
Jugoslavije tokom posledwe decenije...
Iako sam bio o{tar u skicirawu HRONIKE KRAJA 1993. godine, Potpuna Istina mi je
izmicala! Pre toga je po~eo na teritoriji SRJ rat, koji su povele retrogradne snage, rat koji je
zaustavio reforme i onemogu}io demokratizaciju nekada{we Jugoslavije.
Nisam se bavio predvi|awima doga|aja, ali mnogo toga sam predvideo. Drugi su,
najverovatnije, bili mnogo ta~niji u predvi|awima i od toga zanimawa su napravili i profesije.
Ovaj rat je apsurdan, katastrofalan, i deo je tzv. "{ireg aran`mana" i poku{aj vra}awa
Srbije u sredwi vek...U`asni prizori ovoga rata zapquskivani su mozak talasima jeze. Na Beograd je
sru~eno toliko bombi, koliko nikada pre u ~itavoj wegovoj istoriji! Nisam video Novi Sad, ili
Ni{, ili Kosovo posle bombardovawa. Ni Fru{ku goru...Razorene su fabrike i na hiqade je radnika
ostalo bez posla. I pre toga je, skoro milion radnika zbog sankcija i drugih uzroka, ostao bez posla.
^itava jedna armija, uglavnom u gradovima, je ostala bez posla.
Na drugoj strani, sela su poluopustela. Koliko ih je od koji su ostali bez zaposlewa u
gradovima, sada i pre nekoliko godina, koji }e se vratiti na selo da se bave onim zanimawem kojim su
se bavili wihovi preci?
V
PRIRODNO, NATPRIRODNO
I NEPROLAZNO
1
Zavr{io se rat, koji je prouzrokovao smrt mnogih qudi, razarawa, i doneo ekolo{ku
katastrofu ogromnih razmera i bedu, koja je napa}enom stanovni{tvu pod vi{egodi{wim sankcijama
ve} ugrozila biolo{ki osnov, u srcu Evrope!
Pusto{ nije simbol Srba, iako su ih pusto{ewa i zla istorijska kob pratili vekovima
unazad : pre bi to mogla biti : svetlost, trgovina svetlo{}u.
Ta "trgovina" u sebi sadr`i Prirodno, Natprirodno i Neprolazno.
2
"Ku}a trgovaca svetlo{}u"
U dana{wem kulturnom dodatku "Politike"(subota, 10. jul 1999, str. 25) ~itam da je iza{lo iz
{tampe "ratno izdawe po`areva~kog ~asopisa za kwi`evnost, umetnost i kulturu "Brani~evo"
nastalo od tekstova koji su ovda{wi pisci ~itali za vreme trajawa vazdu{ne uzbune u "Ku}i trgovaca
svetlo{}u", kako su nazvane sesije protestnih okupqawa u Domu kulture..." itd.
Nisam ni u toj, niti u bilo kojoj drugoj sesiji u~estvovao; imao sam pre~a posla!
Nazvali su te sesije, prema mome romanu "Trgovci svetlo{}u"; nisam ni znao : sada sam
saznao!
Ne bunim se. KU]A TRGOVACA SVETLO[]U }e biti sazidana jednog dana, naravno, ako je
ja budem zidao i sazidao do kraja, zva}e se VELIKA MAGAZA.
3
Dva [panca, jedan filosof i drugi slikar, Hose Ortega i Gaset i Salvador Dali,
Perpiwanska stanica i Ideje zamkova : umetnici se vezuju jedni za druge nekim skrivenim vezama koje
ostaju zakopane duboko u wima.
Ni jedan ni drugi nisu bili varvari, predstavnici varvarske epohe.
"Varvarska epoha predstavqa vrhunac vere u sebe. To je wena neizmerna vrlina koju bi bilo
zgodno nakalemiti na na{e doba zgr~eno od opreznosti i zabrinutosti. Ni divqak koji `ivi u
neprestanom strahu, niti kulturan ~ovek koji `ivi ispuwen sumwom i nesamopouzdawem, nemaju taj
neizmerni dar varvarina : veru u sopstvene snage", ka`e Gaset (str. 162).
Svet ne mo`e postojati, ako mu glavna deviza bude bila "ili jedno ili drugo"; vek koji dolazi
morao bi biti druk~iji, i wegova bi deviza trebalo da bude "i jedno i drugo".
Jer, svet nije ono {to je bio u posledwa dva veka : svet je VELIKA OSTAVA svih vekova od
Gilgame{a, preko Odiseja i Don Kihota do Doktora Faustusa i Doktora @ivaga, do Nikole Tesle i
do bombi koje padaju na Gra~anicu i crkvu Svetog Marka, Carsku baru i Jadransko more...
Ideje zamkova, sadr`e u sebi, pored ostalog, i pravi smisao SLUGE.
"Pisci demokratske ortodoksije pocrvene od stida kad pro~itaju da je Servantes sebe
nazivao "slugom" grofa od Lemosa. (Pedro Fernandes de Kastro, grof od Lemosa, vicekraq Perua od
1667 - 1672, kada je umro; veoma doprineo autoritetu ja~awa visekraqske vlasti - moja napomena - M.
L.) Pored nedostatka istorijske svesti, {to im je ina~e svojstvo, oni misle da se tom re~ju
poni`ava i blati wihov stale`. Me|utim, u ovom Servantesovom izrazu jo{ uvek odjekuje,
slaba{nim i potmulim ehom, smisao jedne od najlep{ih i najplemenitijih institucija za~etih u
zamkovima.
Danas se re~ "sluga" ne shvata. Weno etimolo{ko zna~ewe - "biti sluga zbog nekoga" - nema
ni~eg zajedni~kog sa uobi~ajenim zna~ewem - "biti ne~iji sluga" . Ipak, opstala je jedina dodirna
ta~ka u oba slu~aja, a to je pretpostavka da je gospodar hranilac svoga sluge. Pod "slu`ewem" se
podrazumeva pokoran rad, pri ~emu se za uzvrat dobija izdr`avawe, kao plata, nadnica za taj rad"
(Gaset, isto, str. 171 - 172) .
Biti u pravom smislu re~i S l u g a trgovaca svetlo{}u, SLUGA majstora zidara
VELIKE MAGAZE, to zna~i ve} biti ku}no ~eqade VELIKE MAGAZE.
^ove~anstvu je potrebno da kona~no protrese drvo umetnosti, arhitekture, starudija,
eksperimenata i cirkuskih dimnih zavesa kako bi sa wega pootpadali svi truli plodovi...
4
Zato {to je kamen najstariji na planeti Zemqi - ba{ wime treba sazidati VELIKU
MAGAZU.
Gde?
Za{to u Bagerskoj pustiwi izme|u Ku~eva i Neresnice?
Za{to na Glavi~ici, na Vratima Zvi`da, na mirazu moje majke?
Op{tina Ku~evo obiluje prirodnim lepotama ; pogodnom klimom, bogatstvom {uma,
`ivopisno{}u Klisure Jorgovana, vrta~ama, vrelima, vodopadima, pe}inama. Pe}ine Ceremo{wa,
Ravni{tanka prave su podzemne lepotice ovog dela Srbije. Zatim Dubo~ka pe}ina. Zvi{ka Potajnica
i vodopad Sige pravi su draguqi ovog karpatskog podru~ja. u Ceremo{wi ve} postoji deo etno - parka,
botani~ka ba{ta Karpatum.
Trideset i vi{e godina u Ku~evu se odr`ava velika smotra narodnog stvarala{tva Homoqski
motivi ; za organizaciju je potro{eno mnogo para, da se poka`e, ali ne i sa~uva od daqeg zaboravqawa
ne{to bitno : nije objavqen ni jedan zbornik koji bi bio posve}en pokazanom i otkrivenom, jeziku,
kulturi i civilizaciji Zvi`da i Homoqa, poput, recimo, studije KULTURNA ISTORIJA
SVRQIGA (Glavni i odgovorni urednik Dr Sreten Petrovi}) : pozama{ni ALMANAH ZA @IVU
TRADICIJU, [email protected] I ALHEMIJU ( u koji je u{lo preko 2000 strana), koji od{tampa{e
o svom ruvu i kruvu trgovci svetlo{}u, bez ikakve podr{ke onih kojih se to najvi{e ticalo, bio je
prva lasta, prvi glas KU]E TRGOVACA SVETLO[]U ili VELIKE MAGAZE.
Niko ni ~uo nije taj glas u Zvi`du i Homoqu.
Za{to bi onda tamo bila sazidana VELIKA MAGAZA?
5
Gde }e biti sazidana VELIKA MAGAZA, to znaju ra{qari i ovce.
Postoji jedno veliko planinsko vla{ko selo Ranovac, u op{tini mlavskoj sa brojnim
zaseocima. U wemu sam pre nekoliko zima, susreo jednog od ra{qara, koji ima dar ili sposobnost da uz
pomo} tankog pruti}a od pasjeg drena lako prona|e mesto na kome treba kopati bunar, ili mesto na
kome ima zakopanog blaga.
U tom selu, bogatom vodama i potocima, {umama i carskom paprati, nema onih jezivih i
prizora sebi~nosti tako ~estih u mnogim na{im selima i varo{ima, gradovima : sve je prirodno i
`ivopisno. Novo se prirodno utkalo u staro, vekovima stvarano...Kad ku}u tamo zidaju, ~ine to kao
{to su wihovi preci ~inili oduvek : izabrano mesto ograde i u wega doteraju ovce. Tamo gde ovce
preno}e - tamo zidaju!
`ive.
Putevi i reke, {ume i predeli govore svojim jezikom o jednom kraju, pa i o qudima koji tu
Brvna i mostovi.
Putawice preko brega i kladenac pod bregom
Priroda i prirodno su unaka`eni.
Nije sve to unakazio drevni ~ovek, ve} ovaj moderni, na{ savremenik. Ovaj {to se zavarava da
`ivi istinskim `ivotom, kad mu je pun fri`ider, i kad sve slavine u stanu rade. Ovaj {to ide kroz
carstvo otpada i smrti, stvaraju}i ga. Pe~at ekonomizma pritisnuo je prirodu na ~itavoj planeti
zemqi, u mnogim wenim delovima udario je takav pe~at, koji je sasvim zbrisao uzvi{eniji `ivot.
Priroda i prirodno su obesve}eni, zato {to je dovedeno do apsurda shvatawe o Natprirodnom
i Neprolaznom. Nije va`no da li je Natprirodno i neprolazno starije od Prirode i prirodnog :
verovatno su isto, to jest Natprirodno i neprolazno su mo`da stvari koje mo`emo videti, ako se malo
boqe udubimo ba{ u Prirodu. [uma je hram, majka svega stvorenog na zemqi. Svaki ~ovek bi morao da
zna da u prirodu ne treba pretrpavati neorganskim i drugim otpadom koji ona ne mo`e svojim mo}ima
razgraditi...
Kap rose je ogledalo iz koga zra~i Apsolutno, lepota, Carstvo Bo`je, a to je i svaki izvor~i}
sa vodom zelenom, vodopad, reka... Ne mo`e se vi{e niko izgovarati na planeti, ili u bilo kojoj
zemqi, da je istorija svemu kriva ;~itava istorija je ispuwena tra`ewem Carstva Bo`ijeg... Ako je
Carstvo Bo`ije ciq istorije, kraj istorije, izlazak izvan granica istorije, ono ne mo`e biti u
istoriji zbog toga. Carstvo Bo`ije je iza i iznad istorije...
6
@ivot u seoskim op{tinama, ili na "dr`avama" - imawima izvan sela, u zavetrini, na
zgodnom mestu, gde ima nekoliko hektara, dobar poteski put, `ivi izvor ili reka, mala vodenica,
ribnik i dosta `ira, `ivot koji se odvijao u skladu sa ritmom godi{wih doba, duhovne i telesne
~istote, koja je prirodno podrazumevala i ~isto}u magaza, ambara, ko{eva, avlija i ku}e za spavawe,
`ivot u neposrednom dodiru sa prirodom ; `ivot na ba~ijama i sala{ima {to je podrazumevao i
neprestanu borbu, ~edo gre{noga razdora, {to sledi iz nepuno}e - nepotpunosti ; kroz `ivot, rad i
borbu se prevladavao taj razdor i zbivalo ostvarewe `ivota. To su znali na{i pradedovi i dedovi.
Pogledajmo samo te opustele sala{e i ba~ije, i "dr`ave", i vodeni~i{ta, na kojima su vek svoj
proveli. Pogledajmo sva ta porodi~na grobqa, koja jedina svedo~e da su postojali, zaista. Jer kad se
budemo dobro zagledali u wih, jo{ boqe }emo zagledati u sebe i u sav apsurd koji ve} ~itava
generacija `ivi. Koliko je u Srbiji jo{ sela koja `ive u neraskidivoj vezi sa drevnim nasle|em?
Premalo. Gerilski partizanski rat je bilo mogu}e voditi
uspe{no sredinom veka protiv
fa{isti~ke nemani zato {to su sela i zaseoci imali dovoqno qudi, hrane, skloni{ta, ogreva,
vodenica i ni{ta ih nije moglo iznenaditi. Ne tako davno pe{a~io sam oko trinaestak kilometara od
rodnog mesta do potesa ba~ija kroz {umu : tu je nekada vrvelo od qudi, stada, jata ptica, plovaka i
}uraka, pasa, goveda i plastova; i nisam sreo nikog `ivog, nikog drugog, osim divnih plo~astih oblaka,
kontinentalne pra{ume, dva vrapca i jednog orla klikta{a! Putevi su zarasli travom, a oni koji su
bili razriveni traktorskim gumama puni vode i punoglavaca!...
VI
ZONA SUMRAKA
1
Prvo izdawe Muzeja Nemogu}eg Ratara (Beograd : Zavetine, 1996) oti{lo je brzo i nepovratno u
svet, i bilo je posve}eno qudima, za koje se pisac nadao da }e prihvatiti Osniva~evu ideju kao svoju.
Nepoznatim i poznatim. Dana{wim i budu}im.
Plemenitim. Pametnim. Bogatim.
Preduzimqivim i dalekovidim. Vizionarima.
I onim najneznatnijim.
@ivima i mrtvima.
Srpskom rataru i plugu.
U novom, drugom, izmewenom i pro{irenom izdawu (Beograd, Zavetine, krajem juna 1998. ),
pre{tampana su samo nekoliko tekstova iz prvog : Muzej Nemogu}eg Ratara ( u celini), i jo{ tri
odlomka iz jednog podu`eg eseja , kao samostalne celine : ^equsti razjapqene prema beskrajnosti,
Setva nikla sred ogwi{ta i Muzej `ive tradicije. U wemu je, tako|e, pre{tampano nekoliko kra}ih
fragmenata, preliminarno ve} objavqenih na drugim mestima ( u ~asopisima, zbornicima, mojim
kwigama eseja - ) .
Sve ostalo, vi{e od polovine kwige, prvi put je bilo objavqeno u novom drugom izmewenom i
pro{irenom izdawu.
To novo, drugo, izmeweno i pro{ireno izdawe predstavqalo je skoro novu kwigu.
Ono je druk~ije komponovano od prvog.
Napisao sam u tom drugom izdawu slede}e:
"Budu}a izdawa Muzeja Nemogu}eg Ratara treba pre{tampavati, naravno uz izri~itu dozvolu
autora, prema ovom drugom izdawu."
Te re~i se, po svemu sude}i, mogu odnositi na ovo tre}e i k o n a ~ n o izdawe ove kwige.
Pisac ne mo`e znati koga }e sve wegova kwiga, susretati, kroz vreme.
Prvo izdawe nije stiglo do svojih pravih i pretpostavqenih ~italaca.
Iako je po~iwalo kao rebus, ono je imalo svoju odgonetku.
Znam da to prvo izdawe Muzeja Nemogu}eg Ratara nije sama~ki upalo me|u qude, i da nije
sama~ki pobeglo od qudi. Ono je umar{iralo u `ivot, kao vojska, sa mnogo nogu no sa jednom i istom
lampom u du{i...
Treba se pomiriti sa ~iwenicom da oba izdawa, izgleda, nisu nai{la na svoje prave ~itaoce,
osim one nekolicine, koji su mi se javili.
Bili su to : a) studenti rodom iz Homoqa i Zvi`da; b) jedan pravnik i protomajstor u penziji i
v) jedan pisac monografije o mom rodnom mestu Mi{qenovcu.
Studenti su mi predlo`ili osnivawe Dru{tva za osnivawe Kompleksa SPASOVO.
Verovali su da se na teritorijama neke od op{tina severoisto~ne Srbije, Ku~evu, @agubici, ili ve}
nekoj drugoj, mo`e ustupiti do 5 hektara pustog zemqi{ta za osnivawe Kompleksa Spasovo.
Predlo`ili su i da ja budem do`ivotni predsednik i umetni~ki direktor takvog jednog Kompleksa...
Nisam im odgovorio. Wihov predlog bi imao smisla da je bio propra}en i zvani~nom
podr{kom lokalnih vlasti. Me|utim, o~ekivati je, zna~i biti mnogo naivan!
Protomajstor N. ponudio je da besplatno sazida od kamena - iskqu~ivo od kamena - sve zgrade
u okviru Kompleksa SPASOVO, kao i veliku Kulu pesnika. Sra~unao je da bi za sve bilo potrebno
oko 500 kubika kamena, u vrednosti oko deset hiqada DM, upozoriv{i me da je prevoz skupqi od samog
kamena! On bi sve to sazidao, strpqivo i polako, bez ijednog dinara za svoj rad koji bi potrajao
nekoliko godina, kao zadu`binu...
Plemenito i neo~ekivano! Me|utim, gde na}i deset hiqada DM i kako prevesti toliku gomilu
kamewa na izabrano mesto?
Pisac monografije MI[QENOVAC, M. R. napisao je stotinak stranica o Mi{qenovcu,
zamoliv{i me da budem recenzent wegovog rukopisa.Mi{qenovac le`i na izlazu klisure i izvan
zvi{kog basena, ali administrativno pripada Zvi`du i ekonomski je upu}en na Ku~evo. Selo je
starijeg postanka, ali u `ivotu wegovom nema neprekidnosti. Raseqeno je po~etkom sedamnaestog veka
i ponovo naseqeno krajem istog veka, ali je opet raseqeno oko 1720. godine. Mi{qenovac se ubrzo
ponovo po~eo naseqavati, a ve} 1733. godine u wemu je bilo 17 domova Srba i Vlaha...
Monografija M. R. , Mi{qenovac, obuhvata vreme i doga|aje od sedamdesetih godina 19.
veka, pa do dana{wih dana. Zna~i od vremena po~etka vlade kneza Milana Obrenovi}a, pa do vladavine
Slobodana Milo{evi}a.
Pisac Ant. Lazi} je u svom radu Naseqavawe i razvitak naseqa u gorwem i sredwem Peku
(1939, separat Glasnika geografskog dru{tva, str. 29 - 30) detaqno pobrojao sve mi{qenova~ke
familije - od onih koje su ga obnovile, tridesetih godina osamnaestog veka, do onih koje jo{ uvek `ive
u wemu ~etrdesetih godina hh veka. M. R. je po{ao Lazi}evim tragom i podrobno je pisao o
mi{qenova~kim familijama i prilikama od ~etrdesetih do devedesetih godina hh veka. Obuhvatio je i
dve velike migracije seoskog stanovni{tva, prvu, posleratnu, koja traje do sedamdesetih godina :
prelazak, preseqewe u Po`arevac, gde su mnogi dobili posao i sagradili ku}e. I drugu, od {esdesetih
do osamdesetih : odlazak na privremeni rad u inostranstvo (Austrija, Italija, Nema~ka, [vajcarska,
[vedska, Francuska, SAD... ) Prvu emigraciju je omogu}ila lako okolnost da su dva komandanta
okru`nog partizanskog odreda bila iz Mi{qenovca, od kojih je potowi (M. Milojevi}) do~ekao kraj
rata `iv. Milojevi} je pomogao oko zaposlewa ve}ini Mi{qenov~ana. Zatim su Mi{qenov~ani
pomagali jedni druge.
Drugu emigraciju je ubrzala poznata ekonomska situacija u zemqi i, na izvestan na~in,
besperspektivnost `ivota i rada uop{te na selu u ~itavoj drugoj polovini hh veka. Tome je na ruku
i{la i okolnost usitwenost i iscepkanost privatnih poseda. Mnogo se boqe i lak{e `ivelo od neke
slu`bice u gradu, nego od mukotrpnog rada na dva, tri, ili pet hektara... Izvestan broj Mi{qenov~ana
je prodavao ku}e i imawe u Mi{qenovcu, a onda kupovao plac u Po`arevcu i tamo zidao. Samo je
nekolicina onih koji su u okolini Po`arevca kupilo i ne{to zemqe...
U su{tini, za mawe od pedesetak godina, u Mi{qenovcu se ugasilo vi{e od stotinak ku}a i
ogwi{ta. Sve ba~ije - a bilo je tri velike ba~ije; sve kolibe i sala{i, svi zaseoci - zarasli su u korov.
M. R. u svom rukopisu, pretr~ava preko vekova i tih okolnosti obnova i propadawa
Mi{qenovca.
U delu rukopisa posve}enom obi~ajima, opisao je obi~aj seoske slave - zavetine
(velikei male), svadbe.
Spomenuo je sve zanatlije poimence i konstatovao da su svi pomrli.
Sve u~iteqe koji su slu`bovali u selu od otvarawa osnovne {kole (krajem 19. veka).
Pobrojao je sve izginule ratnike u Prvom i Drugom svetskom ratu.
Jedan odeqak je posvetio i vi|enijim Mi{qenov~anima, gde spomiwe (pored ostalih) i
tri Luki}a : Dragoslava, upravnika nekada{we Zem. zadruge "Zlatan Pek", potpresednika op{tine
Ku~evo i osniva~a velike smotre narodnog stvarala{tva Homoqski motivi, moga brata Aleksandra i
mene. Pobrojao je i na{e kwige, konstatuju}i : da ne zna "ni jednu drugu ku}u u na{oj zemqi u kojoj su
dva brata napisali vi{e kwiga"...Taj odeqak je nesrazmerno ve}i od prethodnih u rukopisu. M. R. je
pa`qivo i{~itao prvo izdawe moje kwige Muzej Nemogu}eg Ratara i podstaknut idejama o osnivawu
muzeja `ive tradicije, on pi{e :
"Bilo bi lepo da se takav jedan muzej osnuje u rodnom mestu pisca Miroslava Luki}a, u
Mi{qenovcu, a ne u onoj pustari u Ku~evu, ili u nekom drugom mestu, ba{ zato {to je Mi{qenovac
`ivopisno mesto sa vrlo lepim polo`ajem. Mi{qenovac ima crkvu na bre`uqku Staro Grobqe i
veliku portu (oko 2 hektara) koju nazivaju (Drugi ) "Mali Oplenac".Kroz selo prolazi put i
`elezni~ka pruga Beograd - Zaje~ar. Kroz mi{qenova~ko poqe proti~e reka Pek ( na pola kilometra
od posledwih ku}a u selu). Kroz samo selo celom wegovom du`inom proti~e Potok (pravcem
jugoistok severozapad), ~ije su obale neure|ene.Potok je nedavno prokopan u dowem toku - ispod sela,
kraj nekada{we vodenice u [qivici, tzv. Luki}ske vodenice do u{}a u Pek. Kad su najve}e vru}ine i
`ege, ~ini se da ovaj Potok presu{i, ali nikada od Sastavaka do starih vodeni~i{ta i prvih ku}a u
selu . Taj deo Mi{qenovca pomalo podse}a na Tr{i}, s tim {to je Mi{qenovac ve}i od Tr{i}a, ali
i nesre|eniji. Oko nekada{wih starih vodeni~i{ta na isto~nim po{umqenim padinama bregova
mogao bi se podi}i muzej `ive tradicije; mogla bi se obnoviti i vodenica poto~ara... Taj deo kao da
je Bogom dan za podizawe Muzeja `ive tradicije, onako kako ga je ve} zamislio Luki} u svojoj kwizi
Muzej Nemogu}eg Ratara..." Itd.
Taj deo M. R. -ovog rukopisa obiluje i drugim razlozima ZA podizawe muzeja `ive tradicije u
Mi{qenovcu na spomenutom mestu; me|utim, i M. R. je smetnuo sa uma naoko sitnu pojedinost : teren na
kome je on video najpovoqniju mogu}nost za podizawe Muzeja `ive tradicije u privatnom je posedu : i
nije na prodaju! Iako je re~ o vo}wacima, bagremarima, trwarima, zemqi{tu posledwe klase.
Prednost toga mesta - sam po~etak Zukve - je u tome {to je na zaklowenom mestu od vetrova,
kraj samog Potoka, i {to je u potplaninskom delu sela, na kraju, posle koga po~iwe skoro prava
kontinentalna pra{uma.
M. R. je detaqno opisao obe seoske Male, Gorwu i Dowu, kao i grobqa na kojima se ukopavaju
Mi{qenov~ani : Starac i Poto~i}.
Oba grobqa su porasla i jo{ uvek rastu i {ire se, dok se Mi{qenovac zbija usvoje jezgro u
centru.
Monografija o "Mi{qenovcu" trebalo je da bude objavqena jo{ pro{le godine, uz pomo},
pre svega me{tana - privatnih preduzetnika i onih na radu u inostranstvu; me|utim, tu je ba{ zapelo.
Mi{qenovac je imao seosku biblioteku pre i posle rata, sve dok je radio Dom kulture; ve} vi{e od
dvadeset godina selo nema biblioteku. Prakti~no, najve}a biblioteka u selu je privatna - ona u mojoj
sobi ro|ewa, u kojoj je samo deo kwiga, mojih i moga mla|eg brata. Kwiga je, kako po svemu izgleda, i u
Mi{qenovcu, na posledwem mestu...Nije od{tampan rukopis monografije "Mi{qenovac", i ko zna da
li }e i kada }e. Napisao sam kratku preporuku da se kwiga mo`e objaviti, jer duboko verujem u to da bi
svako selo u na{oj zemqi, pa i ono najneznatnije, trebalo da ima pisane tragove o sebi : tapije o
izvorima...
2
Da li mi je Bog poslao Fatamorganu Kompleksa Spasovo da bi posledwe godine moga `ivota
stavio na najgora mogu}a isku{ewa?
Trajne zadu`bine osnivaju i brinu o wima bogati qudi; kne`evi, vladari, milioneri. Knez
Miroslav, na{i kraqevi i vladari; kapetan Mi{a Atanasijevi}.
Ne i srpski kwi`evnici. Ne zato {to su cicije i izjelice, ve} zato {to su sirotiwa...
Sirotiwa su i oni koji ve} imaju iza sebe i po trideset objavqenih kwiga i skoro {esdesetak
godina `ivota. Ali, to se skriva...Skrivaju, pre svega i pre svih, sami kwi`evnici, jer od svega {to
su imali i mogli imati, ostao im je jedino okrwen ponos...
Pre izvesnog broja godina zanosio sam se mi{qu da bi se kapital za podizawe Kompleksa
SPASOVO mogao obezbediti time {to bih se odrekao honorara od objavqivawa svih kwiga iz Opusa
N• 1 - Umetnost mahagonija. Solidan kapital se ne stvara objavqivawem Dela, barem zadugo ne u
zemqi Srbiji, gde se kapital nami~e na drugi na~in...
3
Posledwi broj lista ZONA SUMRAKA (61, 13. jul 1999 (adresa redakcije : Dimitrija
Avramovi}a 8, Novi Sad) sav je u znaku predstoje}eg pomra~ewa Sunca : DA LI NAS 11. AVGUSTA
^EKA KONA^NI SMAK SVETA ? To je od{tampano krupnim crvenim slovima preko ~itave
naslovne stranice. U dnu naslovne stranice nalazi se i slika ~asovnika: 12 ~asova. ^ove~anstvo
odbrojava svoje posledwe trenutke!
Ne ~itam ovaj list, a bogme ni druge, ovaj mi je sasvim slu~ajno dospeo pod ruku.
ZONA SUMRAKA ima i svoj aktuelni podnaslov : Uvek na licu mesta!
Astrolozi, vidovwaci, numerolozi, parapsiholozi i ostali ispravqaju tuma~ewe najve}eg
svetskog proroka : Smak sveta prema Nostradamusu ne}e biti ove, nego 3238 godine! Tarabi}i su smak
predvideli 3700. godine. Planete pore|ane u Krst ne}e doneti ni{ta dobro! Jedan od anonimnih
astrologa smatra da neki proroci daju veliki zna~aj pomra~ewu Sunca, najavqenom za 11. avgust, koje
}e se najboqe videti u Bugarskoj i Rumuniji. Smatraju da }e se tada dogoditi ne{to va`no, ali niko se
ne izja{wava {ta }e to ta~no biti. Anonimni astrolog ne veruje da bi to mogao da bude smak sveta.
Uveren je da bi Nostradamusovo spomiwawe Marsa moglo zna~iti i kraj patwama i prestanak velikih
ratova. Nostradamus pi{e da }e Mars sre}no vladati, {to mo`e da zna~i da }e se umiriti. Osim toga,
po verovawu toga astrologa, svet ulazi ueru Vodolije u kojoj ne bi smelo biti tolikih ratova.
Nostradamus je verovatno u svojoj viziji video koban avgust, ali ga je zbog promenekalendara smestio u
juli. U avgustu }e se svakako ne{to dogoditi jer }e se tada planete pore|ati u obliku velikog krsta.
Gotovo svi }e biti u fiksnim znakovima, pa }e osobe ro|ene u znaku Bika, Lava, [korpije i Vodolije
te`e pro`ivqavati avgust, jer }e tada dominirati 90 % negativnih vibracija. Mo`da bi to {to }e se
dogoditi u avgustu najgrubqe re~eno trebalo da ozna~i kraj ne~ega, mo`da vlasti. Ono {to treba da se
dogodi mo`e nastupiti u avgustu, ali i nekoliko meseci pre ili kasnije. Mogu}i su Milo{evi}ev pad,
Klintonova afera i papina povreda povezani sa tim krstom. Svi su oni ro|eni u nekom od nabrojanih
znakova...
4
Treba, s vremena na vreme, prelistati i aktuelnu `utu {tampu!
Na 8. i 9. strani objavqen je i pove}i ~lanak Q. Danilovi} : NLO ponovo na nebu ju`ne
Srbije. BAZE VANZEMAQACA NA RADAN PLANINI.
Objavqena je i fotografija Gromade na vrhu Radan planine : Navigator za sletawe
vanzemaqskih letilica?
Podnaslovi ~lanka : Navigacija za lete}e tawire ; I ranije vi|ani vanzemaqci ; Tajne
Radan planine se otkrivaju...
[ta je to {to NLO i vanzemaqce privla~i na Radan planinu?
"Istra`iva~i neobja{wivih doga|aja ka`u da to nije ni{ta ~udno jer je poznato da je ova
planina jedna od najslabije ispitanih u Srbiji i da ona u svojim dubinama krije ogromne pe}ine. To
potvr|uju i speleolozi koji tvrde da postoje kilometarski duboke pe}ine u koje je nemogu}e u}i i
ispotati ihbez ogromnih materijalnih ulagawa. Zna~i, sasvim je mogu}e da se u tim pe}inama nalaze
baze vanzemaqaca. A da je u pitawu ne{to zaista misteriozno potvr|uju i ~udni doga|aji koji se
povremeno de{avaju na ovoj planini - neobja{wivo se gasemotori na kolima, divqe `ivotiwe be`e na
druge planine, pojavquje se ve} pomenuta neobi~na svetlost..." , kako pi{e Q. D.
Nikada nisam bio na Radan planini, ali blisko poznajem nekoliko qudi koji su tamo ro|eni
i odrasli. Uvek su mi sa qubavqu pri~ali o woj, kao i o ostacima Justinijanovog Cari~inog grada.
Ili o Ivan Kuli...
Koliko poznajemo na{e planine, sve planine?
Malo. Kao {to jedva poznajemo i sebe. Svoju genealogiju, dubqu pro{lost i mentalitet.
Sujeverje i mitologiju.
Privla~e me pe}ine; oneotkrivene i poznate; a pogotovu one neotkrivene, pa makar bile i
male, koje nije uspela da identifikuje ni Titova svemo}na policija. Voleo bih da mogu da kupim makar
i malo imawe, makar u pustim planinama Srbije, na kome bi bila i neka mawa neotkrivena pe}ina,
mo`da budu}a riznica Muzeja Nemogu}eg Ratara. Naravno, ne sawam o povratku seqaka i Srba u
pe}ine - ve} nas je tamo vratio najnoviji razvoj istorije; voleo bih da postoji neko mesto na kome se
mo`e sa~uvati za budu}e i nepoznate generacije ovog naroda sve ono {to ~uva pam}ewe. Tokom
posledwih hiqadu godina Srbi su mnogo toga sagradili na prostorima na kojima su `iveli, ali je od
svega toga ostalo vrlo malo, poneki manastir, poneka crkva, poneka crkvena kwiga ; i na hiqade u
korov zaraslih crkvi{ta, manastiri{ta, seli{ta i grobi{ta...
5
Istorija Srba izlazi iz zone sumraka i opet se u wu vra}a : pomi{qao sam, dovr{avaju}i
ciklus FATAMORGANA JEDNE NEMOGU]E KWIGE.
U taj ciklus ulaze moje kwige, koje su nai{le na odli~an prijem kod najozbiqnijih qudi
ovoga vremena : Zemqa Nedo|ija, Liturgija, Ujkin dom i Tamni vilajet.
Mislio sam da bi sve one mogle poneti zajedni~ki naslov Hiqadu godina samo}e, {to u su{tini
izra`avaju na diskretan i nedvosmislen na~in, ali sam od togaodustao u posledwem ~asu.
Da imamo flesibilne i preduzimqiveizdava~e, da spomenuta kwiga mo`e biti objavqena u
velikom tira`u i po veoma povoqnoj ceni, one bi postale bestseler.
Ne kao BIBLIJA ili SVETO PISMO - bestseler svih vremena.
Biblija ima 66 kwiga, i u wenom stvarawu je u~estvovalo oko 40 - ak pisaca u razdobqu od
jednog i po milenijuma (od oko 1500. godine pre na{e ere do 100. godine na{e ere)! BIBLIJU su
pisali posve}enici, nadahnuti Svetim Duhom.
Moja FATAMORGANA JEDNE NEMOGU]E KWIGE sadr`i ~etiri kwige, napisane tokom
nekoliko decenija : ona je uspeh u na{oj literaturi, i u evropskoj, ali je u pore|ewu sa BIBLIJOM a jedino je vredi porediti sa tom kwigom - ona je samo jereti~ki apokrifni spis...
Ono najboqe {to sam napisao, naravno, visoko se uzdiglo iznad uobi~ajenog shvatawa
zabrawenih jereti~kih spisa, ali je daleko ispod BIBLIJE.
Nijedno remek - delo, napisano dvadeset vekova pre, i dvadeset vekova posle BIBLIJE,
duboko u to verujem, nije nadma{ilo umetni~ku i svaku drugu vrednost BIBLIJE.
Ni Homer, ni Dante, ni Servantes, ni Gogoq, ni Tolstoj, ni Dostojevski...
Ni Dostojevski, na koga sve ~e{}e mislim posledwih dana. Prise}am se wegove sudbine i
udela i poku{aja wegovog brata u izdavawu nezavisnih listova.
Drago mi je da sam uspeo da objavim tri izdawa Muzeja Nemogu}eg Ratara. To iskustvo je bilo
dragoceno. Muzej Nemogu}eg Ratara je mogao postati moja forma, izazovna, kao uostalom i Dnevnik
pisca Dostojevskog. Meni se gadi ve}ina srpskih kwi`evnih ~asopisa; uostalom oni neredovno izlaze
i redovno ih izgleda ~itaju samo autori priloga u wima. Meni se gade potemkinova sela srpskog
izdava{tva. Meni se ~ine luda~kim veliki tira`i malih i bezna~ajnih kwiga! Iako mi se ~ini ~esto
da sam se kao ~ovek i pisac rodio u sasvim pogre{no vreme, prihvatio sam borbu i `rtvu kao na~in
opstajawa. Prihvatio sam i realan odnos prema broju od{tampanih primeraka jedne kwige danas. Ni
najve}i `ivi srpski pesnici, danas, ne zaslu`uju da se wihove kwige objavquju u tira`ima ve}im od
100 primeraka! ...
Ve}ina danas nema para da kupi ni dnevni novine, a koliko ih mo`e kupiti tek
novoobjavqene kwige? Oni koji imaju toliko novca da ne znaju {ta }e sa wim, kao i uvek, kao i svuda,
rade na umno`avawu toga novca, tj. ne gube vreme ~itawem kwiga. Kwige imaju tu nezgodnu osobinu,
naravno ako su dobro i znala~ki napisane, da stalno podse}aju i opomiwu, prizivaju istinu... A istina
je najsporednija, najneva`nija stvar za bogate. La` donosi mnogo vi{e, i zaborav...Tako se ~ini...
Mo`da me|u dana{wim bogata{ima ima i izuzetaka, plemenitih, dobrotvora; nisam ih susreo
ni upoznao. Ono {to sve ~e{}e vidim na ulicama i u autobusima, u bolnicama i {kolama i na drugim
mestima, pa i u kwi`arama, to je ne{to grozno.
6
Ne neko drugi, ja sam to napisao, u jednom od prethodnih odlomaka (4) , da sawam o neotkriveoj
pe}ini u kojoj bi bilo sakriveno i sa~uvano sve {to ~ini su{tinu iskonskog pam}ewa moga naroda!
Apsurd. Ne}u da precrtavam.
To je govor trauma.
Ne treba da se bojimo sveta. Pe}ina je metafora; umetnost, vaskolika i svetska u najboqem
zna~ewu te re~i, mo`e biti moja sawana neotkrivena pe}ina, ~uvar i riznica. Ono {to je uvek na oku
svima, zar mo`e iko ikada ukrasti, oskrnaviti, spaliti i uni{titi?
______
Biblioteka
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA
Da li }e `ivot koji mi je Bogom dat i zadat biti dovoqno dug i doneti o~ekivane plodove, da
mogu, zaista, i osnovati, sazidati Muzej Nemogu}eg Ratara?
I ono o ~emu sam sawao godinama, o ~emu ni sada ne prestajem da sawam : osnivawe Kompleksa
Spasovo?
@ivot je ipak prekratak; lete godine i decenije. Srpski pisac, koji je imao nesre}u da `ivi
krajem drugog i prvih decenija tre}eg milenijuma na Balkanu, i to pisac koji nije bio u blizinama
vlasti, i ~ija dela svet nije {tampao {tedro, nije mogao da, odvajaju}i od usta svoje dece, i od svojih,
zapo~ne izgradwu ni Kompleksa Spasovo, ni Muzeja Nemogu}eg Ratara.
Ono jedino {to bi mogao, i {to se stvarno mo`e, to je, da osnuje jednu biblioteku, ne ba{
impozantnu poput biblioteka koje osnivaju predsednici SAD, ili drugi bogata{i i mecene.
Zbog toga mi se ~ini realnim osnivawe Biblioteke POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA,
u rodnom domu mojih roditeqa, u Mi{qenovcu na Peku, selu u Zvi`du, koja bi za po~etak bila
formirana od kwiga i rukopisa - mojih i moga mla|ega brata Aleksandra Luki}a, a zatim i od kwiga i
rukopisa svih onih pisaca koji su rodom ili su nekada `iveli i bili vezani za taj nepoznati i
nedovoqno prosve}eni, zapostavqeni i prekrasni kraj severoisto~ne Srbije...
U neku ruku, ta Biblioteka je ve} i osnovana, u jednoj od onih prostranih soba, u kojoj sam se i
rodio, posledweg dana meseca juna 1950. godine.
Biblioteka Posebna porodi~na zavetina mogla bi da preuzme na sebe i veliki zadatak
osnivawa Kompleksa Spasovo.
Da li je potrebno osnovati Dru{tvo za osnivawe Biblioteke Posebna porodi~na zavetina?
*
Biblioteka Posebna porodi~na zavetina, kako sada stoje stvari, ima svoju adresu :
Mi{qenovac, selo izme|u Rabrova i Ku~eva, u Zvi`du.
Ku}a mojih roditeqa - Mihajla i Natalije Luki}, nalazi se u tzv. Luki}skoj Mali.
U sredi{tu sela Mi{qenovca, kraj puta.
Kraj Mi{qenovac prolazi `elezni~ka pruga Beograd - Zaje~ar, a kroz selo drum.
Tri ulaza ima u selo : zapadni, sredi{wi (kraj wega je ku}a mojih roditeqa) i isto~ni, {to od
druma vodi uz Bewino Brdo prema Mesnoj Crkvi.
Luki}ska Mala zauzima prostor od kraja Bewinog Brda i ulaza u portu crkve, pa sve do
Potoka koji proti~e kroz selo. Verovatno ona zauzima ne ve}i prostor od dva hektara, a na woj se
nalazi 11 avlija, odnosno 8 ku}a u kojima jo{ neko `ivi. Tu u stvari `ive, uglavnom, potomci Luki}a,
ve} vi{e od dve stotine godina, osim "Basaraca" (nekada{wa avlija pok. Stojana Buwevca), koji su se
preselili tu iz zaseoka Basare, iz {ume, pa ih jo{ nazivaju i "[umci". Me|utim, od onih koji jo{
uvek opstaju i `ive u Luki}skoj Mali, samo moj otac i moja majka nose prezime Luki}.
Dvori{te mojih roditeqa je prostrano - 17 ari, ogra|eno je tvrdom ogradom od cigle,
sazidanom jo{ dok sam bio dete. Pored ostalih zgrada, tu su Magaza, sazidana odmah posle rata od
cigle ( 22 h 5 m), i Nova Ku}a (koja je to sada samo po imenu, sazidana sedamdesetih, 13 h 9 m).
Avlija ima dva dela : na granici stoji Nova ku}a, i ono iza we na severu, ~esto zovemo Druga
avlija. Na woj dominira nekoliko velikih oraha, ~ije kro{we leti bacaju hladovinu na taj deo
dvori{ta. Sa severnih stepeni{ta Nove ku}e i kad je verdo i kad je obla~no lepo ce vidi na
severoistoku Crni Vrh...
U prvu avliju, gde je ba{ta, vinograd i vrt, i Magaza, ulazi se kroz gvozdenu kapiju. Tu,
posledwih godina, zami{qam kako stoji kamena Kula pesnika na tri sprata, koju bih tu sazidao.
Iznenadio sam se kako je kulu na istommestu video i moj mla|i brat, iako o tome nismo pri~ali...
Zgrade imaju svoj rok. Magazu bi trebalo adaptirati...Trebalo bi podi}i krov; postaviti
betonsku plo~u preko ~itave zgrade, malo dozidati, i tako bi se dobilo potkrovqe; skoro 220
kvadratnih metara. Ponekad mi se ~ini, da bi trebalo Kulu i Magazu povezati novom gra|evinom
(ju`ni obod avlije), dimenzija 12 h 5 m. Koliko bi to ko{talo sada? - Moj otac Mihajlo, koji je realan
i pragmati~an ~ovek, uvek upita.Verovatno 30.000 DM.
Isto tako, i krov Nove ku}e bi trebalo podi}i; i tamo izliti betonsku plo~u preko ~itave
zgrade, i malo dozidati, i tamo bi se dobilo izuzetno potkrovqe; sve ukupno preko 240 metara
kvadratnih. I to bi ko{talo najmawe 30.000 DM.
Gde na}i tolike pare? Jeste li vi pri sebi? - Ve} ~ujem glas moga oca, kome ni u starosti
mozak nisu svrake popile .
Sve to tako, adaptirano i dogra|eno, imalo bi korisnog stambenog prostora preko 650 metara
kvadratnih. Tu bi bilo mesta za stanovawe - i na{ih roditeqa, i moga brata i wegove porodice, i moje.
Kao i za sme{taj Fonda Biblioteke Posebne porodi~ne zavetine od 50. 000 kwiga , najmawe.
Kako, danas, do}i na po{ten na~in do 70 - ak hiqada DM?
*
Na kraju na{e Druge avlije nalazi se (pusta) Gradina Rujkinog, ne vi{e od 6 ari, koju je on
nasledio od wegovog pokojnog tasta Rade Nene. Na wenom kraju, nalazi se gradina, na kojoj je Drag~e
Zvrca sazidao dvospratnu ku}u wegovoj mla|oj }erki, koja tu ne stanuje! Mo`da }e, kad ostari. Gradina
i ku}a zvrje prazni. Pusto je, jugoisto~no od tih gradina, dvori{te i ku}a pokojnog Dragi{e
Cvetkovog, koji je umro pre nekoliko godina, kao i wegova posledwa `ena sredinom ove zime 1999 /
2000. godine. To je nasledio brat pokojnika, Tane "Putar", odnosno wegov sin Gosa, koji je na kraju
sela na prostranom dvori{tu podigao nekoliko ku}a. To }e oni, najverovatnije, jednom prodati. Uz
ku}u pokojnog Dragi{e Cvetkovog, sazidanu od tvrdog materijala pre Drugog svetskog rata, ima i
pomo}na zgrada, magazica, pokrivena }eramidom, crna, kao kakva starica u crnini. Na kraju Luki}ske
male, prema porti, je gradina Mi{e @iki}evog, vo}wak, ogra|en betonskom ogradom, usred koga je on
zapo~eo lepu porodi~nu ku}u, za wegovu mla|u unuku i zeta, koji tu ne `ive ( `ive i rade u Ku~evu).
Ispred ulaza u tu Mi{inu gradinu, ima mali trg, Luki}sko gumno, gde se nekada vrlo `ito.
Odatle puca vanredan pogled na sever, preko Peka i na padine bregova prema Crnom Vrhu. Luki}sko
gumno je u sredi{tu raskr{}a : jedan put odatle vodi sa isto~ne strane Luki}ske male prema Grobqu u
Poto~i}u, drugi sa zapadne strane Male prema centru Mi{qenovca i grobqu na Starcu. Od
Luki}skog gumna do ulaza u portu, nema ni ~etrdesetak metara...
Da imam dosta para, dovoqno boqe re}i, i da su na prodaju Rujkina Gradina, ku}a pok.
Dragi{e Cvetkovog, Zvrcina i gradina Mi{e @iki}evog, vrlo rado bi ih otkupio, i pripojio
dvori{tu i ku}i mojih roditeqa. Sve u svemu, to ne bi bilo vi{e od pola hektara, a adaptacijom
postoje}ih izgra|enih objekata, moglo bi se osnovati Kompleks Spasovo, sa svim onim {to sam
zamislio na wemu.
"Sve to i tako, ne bi moglo da se uradi bez 200. 000 DM!" ^ujem glas moga oca.
"A za 200. 000 DM, ti mo`e{ na}i mnogo lep{e mesto, vodnije i Bogu ugodnije, {irom Srbije.
Mo`e{ kupti mnogo prostranije i tim parama podi}i, po skromno zami{qenom prvobitnom planu, sve
ono {to bi voleo..." To je razumni glas moga mla|ega brata.
Naravno, 200. 000 DM, danas, ovog trenutka, kada je moja profesorska plata spala ispod 80 DM,
predstavqaju veliko bogatstvo, neostvarivu sumu.
"I za{to ti to ba{ `eli{ ovde u Mi{qenovcu, gde si ro|en?" - ~ujem kako me opet neko pita.
Da li zato {to mi se ~ini da bih tu najpre mogao da ostvarim nemogu}e? Ili naprosto, {to se
zrno vra}a tamo gde je klicu zametnulo? Da li zato {to se u Mi{qenovcu, u Zvi`du i Homoqu,
ponajvi{e o~uvalo ono {to zovu `iva tradicija?
*
Ne znam. Sve ~e{}e lovim sebe u pomislima na one koji su pomrli, na one koji su nekada
`iveli u Luki}skoj Mali: na pok. Stojana Buwevca i wegovog nesre}nog sina Milo{a, na
harmonika{a Tasu Radojkovog, i wegovu najmla|u }erku Jelicu, koju je ubio jednog prole}a grom u
{tali dok je pojila krave , na ~upave ve}e gnevnog Rade Nene, na no` u kanijama za pojasom Stanka
Ba{i}a, i wegovu pokojnu `enicu baba Stanu "[vajinu", na op{tinskog dobo{ara @iki}a - "Pi{tu",
i wegovu pokojnu `enu Milenu, na baba Dostu i wenog mu`a i sina, Aleksandra - Acu i @ivu
Puqe`ane, na Dragi{u Cvetkovog, nekoliko godina mla|eg od moga oca ( nisu ga mobilisali 1944.
godine jer je bio mlad, ali su ga zaposlili u seoskoj miliciji, da hvata zajedno sa Mikom Lunetom i
drugima dezertere pobegle sa fronta u Bosni - Cigane, Vlahe i Srbe; streqali su ih na grobqima;
pri~ao mi je o tome; zgra`avao se streqawa; ~astio je svoje drugove rakijom i duvanom da oni to
urade)...Dragi{a je dugo bolovao od najgore bolesti, umro je u neopisanim mukama; bio je mlad; ko zna :
mo`da je i on ponekada streqao begunce?...
Bili su; i kao da ih nikad nije bilo.
Ali ja sam ih poznavao, slu{ao, upamtio sam ih. Fasada ku}e Dragi{e Cvetkovog ima lepe
motive; pod je patosan belim daskama; odlazio sam tamo kao dete; onda kada je on redovno navra}ao u
na{ dom svakog jutra; sve dok nije zloupotrebio gostoprimstvo i daqe ro|a{tvo; neka mu Bog oprosti!
Moj otac je bio ~ovek koji je okupqao mnoge qude, ne samo iz na{e Luki}ske Male, ve} iz ~itavog sela,
susednih sela, pa i iz onih daqih gorskih sela, sela Gorweg Zvi`da; naro~ito subotom i nedeqom, kada
se u na{em dvori{tu skupqalo dosta nepoznatog sveta, kao u dvori{tu manastira Tumani. Nije taj
narod dolazio onda na hodo~a{}e, ve} po potporu i po pomo}: moj otac je, biv{i predratni pisar,
radio zajedno sa nekim sreskim advokatima, i pru`ao je pravnu pomo} tom siroma{nom svetu...
*
Da li mo`da, pomalo, i zato `elim da osnujem Kompleks Spasovo, da obnovim i osna`im onu
pomo} koja je potrebna na{em sirotom i neprosve}enom narodu u zabitim krajevima?
Ne `elim da ni{ta bude precrtano, zaboravqeno. Propadawe sve zahvata, pa i `ivu
tradiciju...Ko o tome brine? I na kakav na~in? Zaborav je jedna u`asna, nemoralna i pogubna stvar.
Zaboravqaju}i i potiskuju}i danas ovo, sutra ono, mi i narod, nalik smo na hrastove zapise koji po~nu
da se su{e : od grana na vrhu, prema gran~icama na dohvatu ruke...Zaborav je crv koji grize i kro{wu i
stupove, dok ne stigne do korena, i koren. Zaborav je gori od smrti...
( Petak, 3. marta 2000. godine, u Beogradu )
______
ARHIV ZA @IVU TRADICIJU,
[email protected] I ALHEMIJU
Re~ je o Arhivu u osnivawu. Ko bi ga drugi osnovao do jedan pesnik, alhemi~ar?
Arhiv je osnovan u jednoj od zgrada koje su pesnikovi preci sazidali sredinom HH veka po
Hristu. Preci su zidali gra|evine od kamena, cigle i gorunovine; wihov potomak je zidao u duhu.
Ono {to su preci zidali videlo se okom; ono {to je zidao potomak moglo se videti dobro
samo unutra{wim, tre}im oko. Mnogi zato nisu videli Arhiv i kad su prolazili kraj wega; kad im je
bio ispred nosa.
Postojawa Arhiva oglasio je zbornik Almanah za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, 1,
1998.
Adresa Arhiva za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju je : Mi{qenovac, Zvi`d, Srbija.
I me|u precima, naro~ito onima dalekim i potpuno zaboravqenim, bilo je onih koji su
zidali u svom duhu. To se mo`e videti kada se prilikom kopawa ledina i zemqi{ta, otkopaju
nepoznati grobovi. Oni su boqi ~uvari postojawa od muzeja i nauke. Grobovi imaju svoje enigme i svoj
tajanstveni jezik...
Arhiv u osnivawu nema , za sada, svoju posebnu, namensku zgradu; on se nalazi u sklopu
porodi~ne ku}e jedne stare i ne ba{ ~uvene porodice. U sobi u kojoj se rodio i u sobama u kojima je
odrastao Osniva~.
Arhiv za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju prikupqa i prou~ava zaboravqenu nauku
drevnih qudi, bez potpore dr`ave ili sebi~nih investitora. To je nevladina i neformalna
institucija, ~iji su fondovi prevashodno posve}eni otkrivawu bogatstva `ive tradicije, tajni
drevne religije, umetnosti i kulture, ve~nih enigmi Zlatnog, Srebrnog i Bakarnog doba, ali i
rudnicima Gvozdenog doba. Qudi kratkog pam}ewa, pori~u nu`nost i smisao postojawa Arhiva za
`ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, kao {to ateisti Gvozdenog doba ( posledwih vremena)
pori~u osobeno postojawe Boga, pozivaju}i se na sveto ime kulture i nau~nosti, zahtevaju}i dokaze,
argumente.
Postoji samo jedan dokaz o postojawu Arhiva za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju objavqeni prvi zbornik Alamanaha za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, i on je sasvim dovoqan.
Prvi broj Alamanaha sadr`ao je mnoge dragocene priloge iz FONDA ZAKOPANOG
BLAGA. Svojim obimom i pozama{no{}u prevazi{ao je mnoge sli~ne zbornike.
Osniva~, kao glavni i odgovorni urednik, pozvao je na saradwu izvestan broj onih za koje je
smatrao da su pozvani; me|utim, odazvalo se samo dvadesetak saradnika! Ispostavilo se da me|u
pozvanima ima mnogo vi{e slepih i zara`enih javnom bole{}u Gvozdenog doba. Mnogo vi{e je onih
sklonih za razgra|ivawe, nego za strpqivo bdewe i izgrawu tvorevina u duhu.
To je odlu~ilo budu}u sudbinu Alamanaha. Po~ev od drugog broja zbornika, pa nadaqe,
Osniva~ }e biti wegov jedini izdava~, stalni saradnik, dok ne stasa pokolewe pozvanih. Gvozdeno
doba je puno lutalica i pretendenata, ve~nih pretendenata, a oni su i nepouzdani i
nekompetentni. Kada je re~ o zagonetkama , fenomenima i nerazja{wenim tajnama pro{losti, oni
su skloni mistifikacijama, krivotvorewima svih vrsta i najgorim kompromisima.
Nije im vodi~ Celina, ve} nepotpunost.
Svi vekovi koji su do{li posle Zlatnog doba, vodili su isparcelisanosti, a Gvozdeno doba
je u tome daleko doguralo!
U ovom drugom zborniku Almanaha za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, prilozi se ne
bave parcelizacijama i zabludama i la`nim samopouzdawem Gvozdenog doba. Nema potrebe
dokazivati postojawe Boga, jer wegovo postojawe i pretpostavqawe krajwi je temeq svake
sigurnosti i dokazivawa. Jedan Ma|ar je oglasio zaboravqenu istinu : ~ovek je u sredi{tu svega,
teomorfan a ne antropomorfan ~ovek! Uvek je postojala religija, i u vreme najtamnijih perioda
prapovesti, i ona je bila izraz najdubqeg ponirawa duha. ^ovekova Celina i Celina Kosomosa
nikada nije potpuno shva}ena, dosegnuta; najvi{e se o woj slutilo u prareligijama i religijama.
Mnoge su religije propale, a s wima i svi wihovi znaci; i o wima se vrlo malo zna, na osnovu ponekog
otkopanog groba. Paleontolozi mogu na osnovu jedne ko{~ice sastaviti rekonstrukciju ~itavog
skeleta praistorijskih `ivotiwa. Arheolozi vi{e slute nego {to znaju o religijama plemena ili
naroda Hiperboreje.
Celina je zakon pouzdanog saznawa - iznad Celine nema zakona. Pravi zakoni se nalaze
izme|u Celine i Potpune istine. I Celina i Potpuna Istina su odavno pre{le u mutnu legendu,
jo{ krajem Zlatnog doba.
Gvozdeno doba je nametnulo Jedinu Istinu - osaka}enu, delimi~nu istinu. Ono je samo
stepenik i prelazna etapa, i bi}e prirodno potisnuto i zaboravqeno, dejstvom vremena i ki{a,
r|awem. R|a }e pojesti plodove Gvozdenog doba...
Bilo bi idealno da je Osniva~ Arhiva za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, vlasnik
barem tri hektara, malog poseda - VRATA [email protected], gde rosna trava, divna i mirisna, svakog
prole}a razjeda gvozdene sabqe, no`eve, motike, srpove, sekire, kop~e... Taj divni {ubarasti
bre`uqak u blizini sela nekada je (sude}i po jednom od svojih naziva : Glavi~ica) bio kultno mesto.
I Arhiv u osnivawu je u svojoj najdubqoj su{tini kultno sredi{te. Druk~ije ne mo`e biti. Tu je
mera svakog elementa postojawa svemir, koji je jedini istovetan sa sobom bez ostatka. U
istovetnosti svemira Arhiva za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju sve drugo samo sudeluje.
Arhiv za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju razlikuje sebe od svega.
Vrata Zvi`da : vidikovac ~arobni, ta~ka sa koje se najboqe vidi izlazak i zalazak sunca.
Sunce izlazi iza Crnog Vrha, iza koga te~e ^etvrta rajska reka. A zalazi iza Starog Grobqa, sa koga
naprosto puca pogled na ~itavu dolinu Zlatne reke.
Religija je starija od kulture i ona mora stojati nasuprot woj. Neodvojivi su Jezik i
Mi{qewe; se}ajmo se te neodvojivosti i razume}emo religiju svakog naroda...
MOBAROVOG INSTITUT
PI[^EVIH IZDAWA
Mister Tomas F. Stejli rukovodi Centrom Hari Rensom za istra`ivawe humanisti~kih
nauka na Univerzitetu Teksas u Ostinu. Mister Stejli je arhivista i dokumentarista, specijalizovan
kada je re~ o kwi`evnim ostav{tinama i arhivama. Kad gospodin Stejli pozove nekog autora, to je
vi{e nego dobar znak.
Centar Rensom u Ostinu u Teksasu odabrao je 1700 pisaca, i taj Centar o wima ima sve
najva`nije podatke, odlu~uju}e za wihov rad (rukopise, kwige, pisma i novine), sve se to nalazi u
odre|enom fajlu. Mister Stejli istovremeno predaje Xojsa i savremenu englesku kwi`evnost na
Univerzitetu u Teksasu, nastavqaju}i posao koji je 1957. godine zapo~eo Hari Rensom, sekretar
Univerziteta.
Teksas je samo jedan od brojnih univerziteta ( i biblioteka) koji su specijalizovani za
kwi`evne arhive.
Kakva je situacija u Srba u wihovoj zemqi? Gde zavr{avaju rukopisi, naro~ito oni
neobjavqeni, srpskih pisaca? Postoji li na Filolo{kom fakultetu nekakav zametak kwi`evnog
arhiva? Ili postoji li ne{to sli~no u Univerzitetskoj biblioteci? U nacionalnoj Narodnoj
biblioteci Srbije? Pri novosadskoj Matici srpskoj?
Nije svaka `vrqotina na papiru nekog pisca veoma va`na da bi se smatrala kao zvezdana
pra{ina. Me|utim : gde se nalaze rukopisne zaostav{tine najva`nijih srpskih pisaca HH veka? Da li
se ~uva i gde kwi`evna arhiva Borislava Peki}a, Danila Ki{a, Me{e Selimovi}a; S. Vinavera; R.
Drainca; M. Nastasijevi}a; Vaska Pope, i drugih - mnogih drugih?
*
Osnovao sam 1983. godine Institut Pi{~evih izdawa - poznatiji kao Zavetine, i sa~uvao sam
wegovu arhivu.
U stvari : Institucija Pi{~evih izdawa postoji u srpskoj kwi`evnosti gotovo dve stotine
godina, od
be~kih izdawa prvih kwiga Vuka Stef. Karaxi}a. Pravu i stvarnu istoriju srpske
kwi`evnosti, onu, jo{ uvek nenapisanu, najverovatnije ~ine dela iza{la iz {iwela Pi{~evih
izdawa... I institucije i institut su birokratske, malo te{ke re~i. Institucije - zna~e deo Corpus
iuris civilis, zakonika koji je sa~iwen u 6. veku na{e ere u vreme vizantijskog cara Justinijana, a u
wemu je sakupqeno ~itavo rimsko robovlasni~ko pravo klasi~ne pravne ere starog Rima, i on je bio
kasniji uzor za stvarawe bur`oaskog pravnog sistema. INSTITUT - prevode kao zavod, vaspitni ili
nau~ni; pravni propis; zakonsko na~elo. Da li je Institut Pi{~evih izdawa - kwi`evno - nau~ni
zavod, zakonsko na~elo Pi{~evih izdawa? Sme{no, apsurdno. U vreme socijalizma bilo je u modi
osnivawe instituta za ovo i ono, osnivala ih je i finansirala dr`ava.
Dr`ava, ova i ovakva, ili neka druga, budu}a, nema gotovo nikakve veze sa Institutom
Pi{~evih izdawa : ona ga ne poma`e, jer ve} poma`e neke druge izdava~e koje je uslovila i koje
kontroli{e na ovaj ili onaj na~in. Dr`ava ne finansira i ne mari za Institut Pi{~evih izdawa :
kad brine o wemu, to je samo onda u retkim slu~ajevima, kad nastoji da ga sputa ili ugu{i, ili pridavi
mehanizmima cenzure.
Neotu|ivo je pravo svakog pisca, da objavquje svoja dela - o tu|em, ili o svom ruvu i kruvu.
Institut Pi{~evih izdawa nije kwi`evno preduze}e, kwi`evna zajednica; to je na~in
udru`ivawa dara i mara umetnika, najvi{e nalik na srpski narodni obi~aj poznat kao moba. Postoji
dakle narodni obi~aj da susedi besplatno ili sa uzajamnim uzvra}awem poma`u nekome pri ve}im
seoskim radovima. Etimologija Instituta mobarov Pi{~evih izdawa je slo`ena, ali je sada malo
jasnija : smatram se wegovim osniva~em i utemeqiva~em, a wegovo sedi{te je - tamo gde se ~uva arhiva
Zavetina, dakle, u mom roditeqskom domu u Mi{qenovcu, i u mom beogradskom stanu. U neku ruku,
Institut mobarov Pi{~evih izdawa je proizi{ao iz alternativnih izdawa, kakva su izdawa Zavetina
bila godinama. Kwi`evni mobar, u~enik kwi`evne mobe, onaj koji radi na kwi`evnoj mobi : to sam
bio godinama, decenijama, kao i mnogi drugi. Mobarov institut Pi{~evih izdawa, pripada
kwi`evnim mobarima, svim u~esnicima kwi`evne mobe, kakvih je uvek bilo i kakvih }e uvek biti dok
je sveta i veka. Jer nije samo i iskqu~ivo vredno spomena ono {to se objavquje o tu|em ruvu i kruvu.
Narodni obi~aj moba nema administraciju i birokratiju, bez koje ne mogu ni velika ni mala izdava~ka
preduze}a, bez obzira na vladaju}i dru{tveni sistem...
Pravi i puni, kona~ni naziv za na~in kwi`evnog organizovawa, izdavawa rukopisa i wihovog
o~uvawa, mogao da glasi, ne nekakvo dru{tvo, ve} : Mobarov Institut Pi{~evih izdawa. To je
verovatno najboqi mogu}i, naj~asniji i dugove~ni na~in obelodawivawa rukopisa kwiga i o~uvawa
rukopisa...Pisci mogu pomo}i jedni drugima, kad im ve} dr`ava ili neko drugi ne poma`e : u tome
nema ni~ega zlog, naprotiv...Krugovi istinske kulture {ire se tako kao krugovi na vodi...Hvala Bogu ba~eni su prvi kamen~i}i u vodu : ne sa }epenaka, ve} kroz prozore Mobarovog Instituta Pi{~evih
izdawa...
___________
KULA PESNIKA (Projekt)
NACRT romana
MAESTRO PER PJETRO
Ovaj roman sam zapo~eo pri kraju drugog milenijuma, posledwih meseci godine 1999., u mnogo ~emu
fatalne i apsurdne, ne samo za stanovnike Balkana, Srbije i Evrope, ve} za ~itavo ~ove~anstvo, godine koja je bila
traumatska, kao i ~itav HH vek, u kome je Nauka sa svojim blistavim otkri}ima (naj~e{}e zloupotrebqenim u
destruktivne svrhe) imala nesumwivo preimu}stvo nad Umetno{}u. To je bila godina u kojoj su ~iweni poku{aji
svo|ewa bilansa u svim oblastima stvarala{tva, pravqene su "liste" najboqih dela i autora, na kojima je ~esto negde pri
vrhu bio Xems Xojs, autor "Uliksa" - jednog izvanrednog kwi`evnog eksperimenta...
^ini mi se da se u toj euforiji kraja veka i drugog milenijuma zaboravqalo na apsolutnu istinu, ve~nu,
neuni{tivu, bekrajnu, prostranu i duboku, transcendentalnu i inteligentnu. Napisao sam NEOPHODNI TUMA^ (na
kraju moje posledwe kwige pesala Legenda o ramondama i ru`i~astom pesku mese~evog smaknu}a), iz wega
navodim selde}e redove:
"Najve}im evropskim i svetskim pesnicima HH veka - Ezri Paundu, Rilkeu, Eliotu i Jejtsu nije po{lo za rukom da spoje najvi{a dostignu}a umova Zapada i Istoka, konsekvence teorije o
relativitetu i teorije o sinhronicitetu. Pre svih wih, dalo se naslutiti i obelodaniti
apsolutnu istinu o smislu stvarala{tva Nikolaju Ber|ajevu, nesu|enom apostolu Tre}e
stvarala~ke epohe, Tre}eg zaveta. - Zbog toga je kraj ove kwige, Legende o ramondama i ru`i~astom
pesku mese~evog smaknu}a, pro`et direktnim navodima ili parafrazama, iz wegove izuzetne studije
Smisao stvarala{tva (1914)..." (str. 115)
Ber|ajevqeva kwiga je, iako dragocena, imala nezavidnu, katastrofi~nu sudbinu, kao uostalom i brodolom
Titanika, godinu dana pre toga. Bila je zatrpana stihijom istorijskih doga|aja i nestala u okeanskim dubinama zaborava.
Linearnim tokm evropske i svetske povesti, epohom HOKUS - POKUSA (kako je naslutio jo{ u minulom 19.
veku Dostojevski - istinski prorok Tre}e religiozne epohe stvarala{tva), bio je, bojim se, spre~en po`eqan
razvoj. Da li je HH vek dao pisce poput Gogoqa, Dostojevskog, Tolstoja?
Voleo bih da jeste.
Pri tom podrazumevam i okvire - svetske i nacionalnih kwi`evnosti.
Bilo je, naravno, stvarala~kih uzleta, u Evropi i svetu, bilo je dostojnih pregnu}a, ali je stvarala~ki razvoj
tekao - ne prema velikoj tajni stvarala~kog razvoja, ve} prema onome {to je udaqavalo od wega. Umetnost je, ~ini mi
se bila zasewena blistavim uspesima Nauke, mo`da previ{e okrenuta eksperimentisawima, a ne objavqivawu smisla
umetnosti budu}nosti - relegiozne epohe stvarala{tva. Ta epoha dolazi i zna~i da }e se opet obelodaniti dela koja }e
biti napisana maestralno, jer posle Gogoqa, Dostojevskog i Tolstoja - uzimaju}i u obzir wihova najboqa dela - nema
smisla pisati lo{ije, gore... Pisci tre}ega milenijuma, naro~ito pisci romana, ako zaborave ove polazne premise, boqe
neka se bave ne~im drugim, komfornijim, mawe napornim...
MAESTRO PER PJETRO ima slede}u posvetu:
U woj je precrtano, da je "posve}ena velikom i Nemogu}em Majstoru, MIROSLAVU
LUKI]U" - mom starijem bratu (Mi{qenovac, 1950), pesniku, romanopiscu, esejisti, profesoru, autoru jedne od
najboqih antologija poezije u naj{irem smislu u Srba NESEBI^NI MUZEJ , 1938 - 1998 (1999) (Zavetine, Beograd,
1999). Precrtano je precrtao sam Miroslav Luki}, jedan od mojih prvih ~italaca i ~ovek izvanrednog senzibiliteta i
opusa, o kome se vrlo malo zna u srpskoj kulturnoj javnosti. Moj stariji brat je obele`io svojim nesebi~nim pe~atom
prvu i kona~nu verziju romana MAESTRO PER PJETRO. Imao sam retku sre}u, ne samo za na{e srpske i
balkanske prilike, ve} i za evropske i svetske, da imam izvrsnog, nepotkupqivog, nesebi~nog ~itaoca i prvog
recenzenta...
Ta Posveta, ona preliminarna, i ova potowa, na najsa`etiji mogu}i na~in, svedo~i o visokim zahtevima koji
sam postavio sebi, pi{u}i roman MAESTRO PER PJETRO... Nepotrebno je sve to komentarisati, a u neku ruku to
ve} ispuwava i prevazilazi prvo i neophodno obja{wewe o mom romanu.
Roman MAESTRO PER PJETRO je u prvoj verziji imao oko 243 strane slo`ene za {tampu, u kona~noj }e
najverovatnije imati desetak stranica mawe.
Roman, pre svega, neka ne zaborave ni u snu eventualni romanopisci!, mora biti - kako je govorio
veliki liberten Markiz de Sad - zanimqiv od prve do posledwe stranice. Roman ne voli eksperiment; ni
najveli~anstveniji eksperimenti u romanu, nisu u HH veku stvorili remek - delo vredno se}awa...
Bio sam duboko svesatn ove naizgled sporedne okolnosti, dok sam pisao MAESTRA PER PJETRA.
Prve re~enice moga romana su:
"Na ovom svetu ne postoji sveobuhvatna hronika.
Drami, ~ak i da je mogu}a, takva ne treba..."
Napisao sam - ne sveobuhvatnu povest malog balkanskog grada Drame, ve} ne{to sasvim drugo, {to mo`da
mo`e neke istan~ane ~itaoce podsetiti na SATIRIKON Petronija Arbitera, odnosno na TRIMALHIONOVU
GOZBU (v. SKZ, Beograd, 1976), mada su moje pobude, ba{ zato {to `ivim sedamnaest vekova posle gotovo
anonimnog rimskog pisca, zato {to sam mla|i za vi{e od sedamnaest vekova od wega {to je velika prednost, prevazilaze
ravan Trimalhionove gozbe, kako metodom tako i ose}awem Istine i Lepote. Znaju}i da Istina i Lepota "ne mogu
trijumfovati na ravni sveta, u {irokom poqu rodnog `ivota; one se uznose na krst i samo kroz
misteriju raspe}a vaskrsava ru`a svetskog `ivota", izbrao sam Tvrdokorni Smeh, od koga se, prvi put
posle stotina godina, moraju pomeriti kosti u grobovima - i Fransoa Rableu i Nikolaju Vasiqevi~u Gogoqu...
Radwa moga romana MAESTRO PER PJETRO, najve}im svojim delom, odvija se na grobqu Drame,
godine 1999, a kraj u rodnom mestu glavnoga junaka Maestra per Pjetra, selu Bogu iza le|a, tj. u zale|u Drame...
Mo`e li se sredstvima Tvrdokornog Smeha, komedije i crnog humora, ispri~ati jedna univerzalna, koliko
balkanska, toliko i op{te~ove~anska, tragedija?
Izgleda da mo`e.
Za razliku od Trimalhionove gozbe, pozornica moga romana je grobqe Drame. Junaci su : personal
grobqa drame : Diskobol Nepobedivi, upravnik mrtvog naseqa, Olimpija Erosova, ^udotvorka, Nau~nica, Maestro per
Pjetro - ~uvar grobqa i pisac kwiga bez budu}nosti, neimar kwiga bez kraja i Kule Pjetrovih, Upravnica narodne
biblioteke Drame i istovremeno i Predsednik Partije Pitona Drame, kao i Servantes - {ef Politi~ke policije...
Napisao sam, sad znam, ne{to {to - kako rekoh i u Posveti, predstavqa `ivi spomenik, ali : OVAJ
SPOMENIK NE NASLE\UJE NI JEDAN NASLEDNIK (da se poslu`im re~ima iz Trimalhionove gozbe, str. 71).
U mom romanu nema pokli~a "Avgustu, ocu otaxbine", kao kod Arbitera; mada postoji dostojni pandan
vremena, epohe i prilika : Generalisimus Partije Pitona, kao {to postoji Sveta Alijansa i Plemeniti
An|eo... Me|utim - nema smisla prepri~avati roman : on je napisan da se ~ita. On }e se, ne sumwam, ~itati, ne samo
zato {to je dragoceno razli~it od svih najuspe{nijih srpskih romana u HH veku napisanih, ve} pre svega, zato {to je
izvanredno napisan!
U su{tini, i najupro{}enije re~eno, moj roman je uzbudqivo svedo~anstvo o ne~emu {to bi se moglo nazvati
danak u krvi HH veka, danak godine Satanine, danak Svete Alijanse i Plemenitog An|ela, danak u krvi
Generalisimusa Partije Pitona...
U mom romanu MAESTRO PER PJETRO, negde pri kraju, roman po~iwe SAM DA SE PI[E, {to bi
naravno voleli mnogi pre svega balkanski i evropski pisci; u ~emu je tajna ovoga ~uda, shvati}e pa`qivi budu}i ~itaoci
romana. Ima}u ih, od trenutka kada se bude pojavila moja kwiga vi{e nego moj stariji i daroviti brat Miroslav Luki},
koji je napisao mnogo vi{e romana i studija od mene, pa i kwiga pesama; sigurno je da }e ovaj roman baciti u zasenak i
moje najboqe pesni~ke kwige (tri posledwe naro~ito - EVROPA, BROD LUDAKA i LEGENDE O RAMONDAMA I
[email protected]^ASTOM PESKU MESE^EVOG SMAKNU]A), ali zar zbog toga tugovati : zar to nije razlog za radovawe?
Sigurnost sa kojom sada govorim, i iskrenost, onima koji nisu pro~itali MAESTRA PER PJETRA, mo`e
se u~initi pateti~na i preterana, me|utim, ~itaoci moga romana }e shvatiti moju skromnost, nadam se, uskoro...
Nisam napisao samo roman o porazu ili o pobedi, jer znam da je u mnogim slu~ajevima pobe|eni u stvari
pobednik; moj roman se zavr{ava tragedijom i pogibijom nekoliko junaka - Diskobola Nepobedivog i Olimpije
Erosove, ^udotvorke, ali i privo|ewem kraju dovr{avawa Kule pesnika : ostala je nedovr{ena u romanu, kao {to su i
mnoge druge neimarske ambicije svetske poezije, ostale nedovr{ene... Roman MAESTRO PER PJETRO, u
po~etku, to jest prva polovina romana, raste natra{ke, kao tele}i rep. Zemqa ne gori pod wegovim junacima,
gori Balkan; roman neprekidno ne pevu{i piskavim i neverovatno nemuzikalnim glasi}em liriku gospodara, nego
detronizuje i razara glupost zajedni~kog lonca Balkana i sveta u kome ka{a slabo vri. Vi{e se smeha prosulo na
stranicama ili na sofri ovoga romana, nego {to je bilo vina u celom podrumu HH veka! Ho}u da
verujem da sam napisao ne{to, kona~no, {to }e zna~iti da je osvanuo tre}i dan - dan o~ekivane velike gozbe
savremene srpske kwi`evnosti...Bi}e da su tu kwigu malo i veliki smehotvorci i bogovi dosolili dok sam ga, kao wegov
}a}a, u znoju svoga uma i lica pravio...
Nisam hvalisavac; ne volim da se smejem svojim velikim {alama; sve sam sra~unato uradio, od prve do
posledwe stranice romana. Nisu mi uzor bili pisci, ni na{i ni strani, koji su u svako sedlo zaseli : borio sam se za svaku
re~enicu, za svaku stranicu... Besmisao i apsurd su imali svoje pesnike; mnogi su od wih propali; svet voli vi{e parade i
la`, svetu la` je oduvek voleo; cirkus i va{ar pogotovu - tom i takvom svetu, bez ikakvih moralnih predrasuda postavqena su ~udesna ogledalca, ona ~arobna i iskrivqena, i ona druga bez naprslina... Godina Satanina, 1999, bila je,
uprkos svemu, sjajna prilika, koju nisam propustio. Nije mi padalo na pamet ni da tra`im ni da promrsim nekakve
izgovore Agamemnonu i drugim balkanskim ratnicima od Odiseja do dana{wih dana i da onda pobegnem koliko me
noge nose, kao od pravog po`ara : naprotiv! Suo~o sam se sa ne~im {to je postajalo sve mu~nije, da se
~oveku zgadi, da povra}a...
Suo~io sam se sa tragedijom Stare (helenske) i Nove Evrope, sa mnogim wenim ponorima, ne na na~in
naturalista, koji vole i u crevca da zavire svojim junacima, sa crnom i belom magijom, sa licem i nali~jem, sa mr`wom i
apsurdom, sebi~no{}u , sa miterijama mr`we i qubavi, sa qubavqu koja jedina mo`e da spasi svet od raspadawa i
nestajawa...
Aleksandar LUKI]
_______
Mihaj EMINESKU
( 1850 - 1889 )
AKO SE DAWU...
Ako se dawu desi da te vidim
Sigurno }u no}u lipu da usnim,
A ako preko dana sretnem lipu
Gleda}e{ me cele no}i u mom snu.
Prevod sa rumunskog i napomena Ratomira Markovi}a.
*
Ove godine se proslavqa sto pedeset godina od ro|ewa najve}eg rumunskog pesnika Mihaja Emineskua.
- Pa zar ovo nije pesma Nikite Staneskua ? - sigurno }e neko da upita.
To pitawe je, ustvari, jedan od dokaza da je Eminesku moderan pesnik, na{ savremenik...
NEOBI^AN SUSRET
Dupqajska kolica. Povratak mrtvih
Fatamorgana Arhiva za `ivu tradiciju,
kwi`evnost i alhemiju
1
(Na kraju drugog milenijuma. Po Hristu)
Vratio sam se u dom pepela me|u Hiperborejce
u kolicima koja su vukli labudovi, kao po kazni.
Perunika, br{qan, imela, lipa, bosiqak,
kraqevsko drvo miri{u ovde, dome prazni!
Prole}u vrabac, muva, osa; promi~u povorke
mrava; tri hiqade ~etiri stotine godina, rojte
pau~ine. Promi~u crni labudovi i gorke
me{avine cvetova gloga, oskoru{e, umesto svojte.
Na Starom Grobqu cveta gusti{ gorkoga gloga.
Novo grobqe. Nova grobqa. Neohiperborejci {umu
kraqevsku ru{e.Sve {to vidim to je - muka.
Patwa i teskoba su mi beskrajne, ali neme
kao gitara u pepelu. Pusto{ u umu,
golet, na kojoj ~ere~e mrtve i Boga!...
2
Roso, ti si bila oblak, {iroka reka, more.
Provala oblaka je raskopala predele, strane.
Zmije su pojele puteve, preko no}i, kao gliste.
Blato, blato! Povetarac wi{e jorgovane
procvetale, kao {to ih je wihao pre tri
i vi{e milenijuma. Vra}aju se mrtvi
iz urvina {uma i vremena, kao geometri.
Ne se}am se ni~eg. Ni~ijoj `rtvi
Maglovita hiqadugo|a nisu shvatila smisao.
Ne raduje me ni{ta. Ne nadam se vi{e.
Tuga se spustila do korena svega.
Crni labudovi, za{to sam uop{te pisao?
Kad }e sva moja pisma isprati ki{e?
Ne volim te, ki{o, sluzava }erko snega!
3
Labudovi crni, vozite me daqe - na sever!
Nervira me sve, sve{tenik - bumbar!
Usred strave milenijuma, kao usred no}i
olujne, petao najvaquje kao dobo{ar,
kukuri~u}i (crwi od labudova) iz petnih `ila
( kao bat duhova mrtvih) pod orahom,
nastup Crnila - ne Plavetnila!) :
najezdu opusto{ewa sa ki{om plahom.
Da li je mo`a boqe bilo
da se nikada nije ni rodio
onaj {to je sve ~ega se dotakao `ivih i mrtvih, starih i novih grobaqa,
dr`ava i du{a, hrastova, izvora - izrodio?
Neohiperboreja je postala - pakao!
4
Mra~novid, sa maskom vu~ije glave
predvodi mrtve - Skite, Sarmate,
Dake, Ilire, Dardance, Venete,
Tribale, Tra~ane, Sorabe i Ante.
Ko da zaustavi sve mrtve, tolike kolone?
Mra~novid, himera vu~ije glave?
Ni~u, kao posle pquskova, pe~urke, trave.
@ure li Mra~novidu da se poklone?
La` na la` nazidala je kao cigle
iluzija ili rs. Nekropole boqe pamte
od r{uma i unuka onih {to veruju
da su im dedovi bili bogovi.
Pam}ewe je kratko i bridi kao ubod igle
zar|ale.Uzalud iz pomr~ine istinu isteruju.
5
Jer od Istine ovde nije ostalo ni Ist!
@ivi ne znaju da su mrtvi, otrovani.
Zar ima nekog ko je zaista `iv i ~ist?
Duwe procvetale, {im{ir, jorgovani.
Labudovi crni, vozite me daqe.
na sever, kod Hiperborejaca - do Apolona.
Ovde se sve nakostre{ilo, kao maqe,
mahovina; zaborav guta milione miliona!
@ivi su gori od mrtvih jer im je krv
ispio vampir krvo`ednih iluzija.
Mrtvi mogu da me ~uju i grobqanski crv.
Vozite me, labudovi, daqe od bogatih i gologuzija.
Jer je gene i iskon, promenio, novog grobqa strv,
kao zemqotres geografiju. Prokleta emulzija!
6
Prokleta emulzija : to je teku}ina potomaka
u kojoj se nalaze mikroskopske kapqice drugih
naroda. Od mitolo{kih studija bole bubrezi;
raste kamen. Od geneza nerasvetqenih i dugih.
[ta je ostalo od Tribala, Skordiska, Tra~ana,
Soraba, Srba? Od odgovora boli glava.
Staro Grobqe jedina je preostala enklava,
validna al neispitana. Povest kao da je uvra~ana.
Od le{inara, {to su gori u razvla~ewu mrcina
na sprudu. Sa kakvom jaro{}u kasape trulo
truplo legendi i mitova! Nau~nici, kao krqe,
upili su se u ispijenu ko`u pretpostavki.
Sawa~i i umrli slute vi{e; kao da imaju posebno ~ulo
za neki sitni preostali trag, i svetle mrqe.
7
Savremenici Gvozdenog doba nisu i nikad ne}e
razre{iti enigmu drevnih qudi, Zlatnog doba.
Do Empireja, Apolona, najvi{eg neba, bogova i boga,
sti`e se na Dupqajskim kolicima, preko groba.
Umesto muzejskih eksponata, no}ni dvoboj `aba
i slavuja do samozaborava i belog usijawa ne gitara u pepelu, niti drevne basme baba lekovitiji su u pronicawu, ko mese~ina usred grawa.
Vozite me, labudovi, crni, kroz travu do bagrema
procvetalog : da sa brega vidim Staro Grobqe
u dimu ne od tamjana ve} od magle sutona i jorgovana.
Uz livade kojima su bleskovi zaranaka safirna ruha
odenuli...Mo`da }u mo}i da putujem kroz razdobqa
o kojima se samo sluti, na sporim kolicima Duha?
8
Zaborav je riznica bogatija od svih se}awa pokolewa.
Sa~uvao je kao {to grob ~uva, ili kao trap.
Nau~niku nije dano da po|e posebnim stazama
pam}ewa do kraja. Nauka koju podupire satrap
nema Kqu~ kojim se tajna grobova otkqu~ava.
Seobe su nu`ne. Ostati ovde
daqe zna~i jedno : sklopiti sa propadawem savez.
Su`en je radijus : odavde - dovde.
Istina je tamna, ko olujno ve~e.
Odre{iti se ne da, kao ni Gordijev ~vor.
@ivot se uru{ava bez vizije i plana.
Sve se raspalo i bazdi kao tvor.
Beznade`no, jadno, potuqeno konfuzno,
pokosilo je preko no}i najboqe, zlo doba, kao slana.
9
Gre{ke, sve gre{ke, sad razaraju zube,
o~i, srce, bubrege i crevo guzno.
Pravde nema nigde, ni u sudovima,
ni u hramu, ni na grobqu, oko suzno!
Klice klijaju utopijske
i sjaje u no}i kao zvezde
ili odsev na mese~ini ko`e zmijske.
Nati~u pouke kao {titne `lezde.
Kad ni iz jednog iskustva pouku
nije izvukao jedan narod, nek nestane, li{}e duwa!
Kako }e razumeti tu|u, ako ne razume svoju muku?
Pomr~ina je gusta.Nerazumevawe je niklo gusto.
Istina se ne vidi cela ni pri blesku muwe.
Od Drine do Timoka sve izgleda pusto...
10
Sve }e ovo nad`iveti podlaci, koje nije
mogu}e pove{ati jer ih je vi{e od po{tenih.
Prodali su se ~inovnici i sudije,
zemqa vrvi od leproznih, zara`enih.
Tu ni Bo`ja pomo} ni{ta ne mo`e;
jer gde bezdu{nik mirno raspiwe
koga naumi kroz suze siro~adi,
tuga kraja i nemost sirotiwe,
nepravda koju ne ~ini tu|in, ve} brat,
ponekad iste krvi, istog roda,
parametar su gorke sudbine, a ne rat.
Vrvi od pacova, gmizavaca i izroda.
Na{la je bezbo`na epoha na~ina
da sve za sobom povu~e, u bescewe rasproda...
11
Uzalud se ovde kunu u Sunce i Svetovida.
O gitaro u pepelu posledwih sura;
ovde se priziva drevno zlo, umesto stida.
Ovde je budza{to krv momaka i cura.
I vetar zaobilazi ove predele
uklete; ni vetar da dirne u tvoje `ice .
Mrtvilo je prelazno kao epidemija
kuge, apatije, tuberkuloze, bradavice...
Sudbina je postala bqutava; gor~ina.
Razgovor gluvih ko bukagije sapiwe.
Ono {to sapiwe, vremenom sasvim sapne.
Ko misli da je sve zlo do{lo od Tur~ina,
nek spere crni talog du{evne golotiwe.
Glupost je uspela da nas u kazamat zapne.
12
@amor seni; zatim pti~iji cvrkut.
Grmi u daqini. Bumbar - u blizini - grmi.
Du{e mrtvih klize po mese~ini
kao listovi po vodi, po srmi.
Nemo op{te lale sa {im{irom
u ba{ti, ko napukle staze i zidovi stare ku}e.
Sve je ovde mrtvo sa svojim kumirom.
Svaki listi} zove o tome {apu}e.
Gitara je slepqena s pepelom i krvqu.
S krikovima ugu{enim, dijamantima.
Ti{ina udru`ena sa otrovom za mi{eve
i pacove, zaustavqa svaku pomisao, nadawe.
Nestajemo sa Tribalima, Skordicima, Antima.
Dignuto je do kulta - crnog - propadawe...
13
Ne gitara, slavuj vodi dvoboj
sa Crnim Prilikama, stradawem.
Ovde je sve zaptiveno, i proboj
vetra je spre~en, kao svetlost, nadawe.
Osu{ila su se posve}ena drveta,
hrastovi i smokve...Gorostasi!
Dvori{ta su i ogwi{ta sasvim zasenili
zli duhovi i oblaci, i {upqi orasi.
Oskoru{u iz korena su{a quqa.
Flaute iz vrbaka povremeno
probiju crni saten kao sabqe.
Oglase se, iznenada, iz ambisa
kao bare i otsjaji, rado{}u
kakvom zasvetli ponekad leto babqe...
14
Vratio sam se u dom pepela me|u Hiperborejce.
Roso, ti si bila oblak, {iroka reka, more.
Labudovi crni, vozite me daqe - na sever!
@iveti ovako i ovde bilo bi mnogo gore!
Jer od Istine ovde nije ostalo ni Ist!
[ta je ostalo od Tribala, Skordiska,
Tra~ana, Soraba i Srba?
Boqe od arheologa zna hrastov list.
Istoriju moga plemena - istoriju vriska razumeju boqe labudovi crni i poneka vrba.
Uzalud se ovde kunu u Sunce i Svetovida.
Grmi u daqini. Bumbar - u blizini - grmi.
Du{e mrtvih klize po mese~ini
kao listovi po vodi , po srmi...
Bele{ka. - Ove stihove sam napisao u Mi{qenovcu tokom nekoliko dana i no}i pred Vaskrsenije
2000. godine po Hristu : ose}aju}i neopisivu teskobu, koju nosim ve} godinama. Pisawe je bilo put prema
olak{awu, prema onoj neutrvenoj i zagonetnoj stazi, koja mi se ukazala jednog popodneva, dok sam obilaze}i jedno
od kultnih mesta od pamtiveka (na {ta naziv potesa upu}uje, a jo{ vi{e wegov polo`aj ), ispod rascvetanih
bagremova, ugledao na zapadu, na bre`uqku na kome stoji danas mesni hram, ugledao u svetlosti Staro Grobqe,
koje je tu bilo i pre doseqavawa drevnih me{tana slovenskog porekla. Na Starom Grobqu su me{tani nekada
(pre tridesetak ili sedamdesetak godina) vade}i kamen za zidawe svojih ku}a i ograda, nailazili na tragove
prastanovnika : |in|uve i druge stvari, koje su hiqadama godina nad`ivele svoje vlasnike... Te stvari su navirale
iz zmeqe, kao mravi, i insekti, i nikome nije padalo na pamet da ih sa~uva... Zatim je taj predeo ponovo
obrastao divqim rastiwem, gde rado nalaze skloni{ta guje... Predeo Starog Grobqa vi|en u zaranke sa
nekoliko stotina metara, sa bliskog uzvi{ewa koje je bilo kultno mesto, kao da je bio prosvetqen titravom
svetlo{}u, kao gojne sapi krava...Vratio sam se brzo u dom mojih roditeqa }utke i po~eo da pi{em, ne kao po
diktatu, ne...
Da li je mo`da boqe bilo
ne pisati, ni{ta, ne poku{avati?
Ne tro{iti papir i mastilo?
Spavati? Danono}no spavati?
Ne mogu da izbegnem , priznajem, lako
suo~avawa najte`a, savest. Razgovore tu`ne.
Seobe i propadawa wi{e mo}no klatno!
An|ele, ti {to si ispratio ve~erwi voz,
ve~nost `ivota, mo`e{ li protiv ru`ne
povesti i zbiqe i{ta? Uvijen u oblak, belo platno.
Gvozdeno doba stavqa ta~ku na ono {to nisu
stigli da u~ine Srebrno, Bakarno ili Zlatno.
Video sam sve na{e iluzije, sve na{e nade,
i radosti, kako ih kosi glupost, kao doba ratno...
Ovi stihovi nisu doneli olak{awe.
( Kasnije, po povratku u Beograd, 8. maj 2000.)
Miroslav TODOROVI]
POVRATAK U ZAVI^AJ
Ledena zima
na dr{ki sekire
otisak {ake
B. Valentin
"U mladosti sam oti{ao od ku}e, u starosti se vra}am,
nare~je iz zavi~aja nije se promenilo, a kosa na slepoo~nicama opada.
Deca me susre}u i ne prepoznaju,
Nasmejana pitaju odakle dolaze gost?"
Ovako je pesnik H. Xixang (659 - 744)
opisuju}i svoj Povratak u zavi~aj opevao
I moj pozni povratak u rodnu Tre{wevicu
Trinaest vekova docnije...
Minulo je u trenu po veka Evo me
Kamena samca Stojim na brdu ponad ku}e
Otac i majka u grobu Sve daqe su pri~e
Lica se u se}awu magle a tek re~i
Zasvetluca kadikad slika davna ugasi opomiwu}a
^itam okolna brda U~im iz oblaka
]utim potom danima iz vekova
Iz travke u travku hujim kroz vetar planina
Sa pam}ewem prole}nih oblaka i umornih se}awa
Zelena boja `ivota razliva se po
Tamnim obroncima moje samo}e
Freneti~no budila se {uma Ispod snega
Zemqa `ivo crnila Kano u zaboravqenim pri~ama
Zima je uzmicala u brda Vidici mojih stihova
Sjali me| strofama gde susre}u se vetrovi
Vrh brda mladi brezik
Sja ruho zapisu drugom
Evo me `ivahnog star~i}a od pedeset godinica
Stojim na brdu Dovikujem se sa oblacima
Bejah tekst ispisan po snegu {to kopni
Sada zagledan u ~uda aprilska svetlucam (...)
Svetlucaju i re~i ehe - hej u bajkolikom zelenilu {uma
Koje se drvo po drvo vra}a u svoj dom
Dijalektika listawa Sve jasniji romor boja
Kovitla brda Sjalo je u prostoru
Nad tekstom vijala moja du{a ozarena
Me| re~ima {aputale sene zaboravqene
A pejza` be{e oko koje se {irilo blagorodno (...)
*
OVDE je bila ku}a
Zna trava Se}a se vetar
Huji u gorskom videlu
Kopriva se popela na krov pobedonosno
Se}a se travom prekriven put
Se}am se se}a senka u kamenu
Kap suza u ti{ini spisa
Senke videla stranica tame
O tome re~ i zrno Moj dah...
Epilog
PONOVO sam na rodnom pragu
al avaj
kad mi je zemqa na tragu
1999.
Zoran M. MANDI]
MALI (P)OGLEDI
2.
Kao i mnogi wegovi likovi
pesnik je ekstremno zpoznajni putnik
od neuspelog samoubistva do odu{evqewa
`ivotom
i zaqubqenosti u {izofreni~are
(idealnu `enu)
3.
Li~na luda energija poma`e da se
neke stvari stave na noge
Bitan je na~in na koji se ogla{ava{
bitniji od stvarawa iluzije za sve koji
prilaze da te gledaju
Idealno je kada ima{ probleme i sa jednima
i sa drugima
Ne stati ni na ~iju stranu
Malo qudi sme da se danas oglasi
ostali to ne znaju ili }ute kao
{izofreni~ari
*
POEZIJA
...Nije stan za podstanare
ni mesto na koje }e{ sa kupqenom ulaznicom
Ona ~ak i ne postoji
kao predmet slike
nijedan neposredan prizor ne viri iz we
Nemu{ta je
Neogra|ena
Rasuta u vazduhu kao nevezivi elemenat
Udahne{ li je izdahnu}e{ je
nema ni jedne okolnosti za one kojima ne
pripada
Mirjana USKOKOVI] - MITROVI]
KWIGA KOJA HODA
U gradu-polisu ~ije ime ne}ete prona}i ni na jednoj od postoje}ih geografskih karata, u
Evdopulusu, `ivelo se ~itavo jedno stole}e u miru, izobiqu i mudrosti.
Ve} je sama arhitektonika grada posmatra~a upu}ivala na zakqu~ak o sveukupnoj mislenosti
`ivota koji se odvijao unutar wegovih zidina: dominantna ideja sklada i reda u kojem su va`ila
o~igledno stroga pravila, o~itovala se u zdawima, ulicama, terasastim ba{tama i povrtwacima,
naprosto, sve je stremilo ka visini, ali je istodobno vrlo jasno ucrtana u svaku gra|evinu i misao
stanovnika ona neumitna hijerarhijska skala bez koje nema visokih dostignu}a, mislili su.
Zanatlije, majstori, piqari bez kojih `ivot svakodnevnice nije mogu}, bivali su raspore|eni
u osnovici gradske arhitekture, u takozvanom prizemqu; svima na usluzi oni su produ`avali fizi~ki
integritet svih materijalizovanih elemenata. Wihove prodavnice, vrtovi bili su mali, skladni,
uzorno uredni i uvek opskrbqeni neophodnim stvarima (izli{no je napomiwati da su poslovi~ni
osmeh i qubaznost bili amblem bez kojeg se ovaj plemeniti i prostodu{ni soj qudi nije mogao ni
zamisliti).
Na prvoj skali iznad osnove diqem ~itavog polisa boqe su razme{tene porodice slu`benika
dr`avnih slu`bi, po{te, vaspita~i, u~iteqi, re~ju - svi oni koji su se starali o du{evnoj, moralnoj
materijalnoj higijeni stanovni{tva.
Uva`avali su ih svi i trudili se da nikada i ni u ~emu ne oskudevaju jer su oni, zapravo, bili
ogledalo `ivota. (Ima neke dirqive mistike u odnosu qudi prema onima koji se staraju o tu|em i
op{tem dobru, a slu`benici, vaspita~i i u~iteqi i popovi su zapravo takvi; oni nikada sami ne
odre|uju cenu i vrednost svog truda, jer tu trgovinu su smatrali nedostojnom svog poziva i uvek su
primali samo ono {to im se ponudi kao simboli~ki ekvivalent wihovom duhovnom radu, a gra|ani su
vodili ra~una da im nikada ne zakinu jer su verovali da bi time uvredili i unizili Tvorca i samo
lice pravednosti).
Na slede}oj razini ove vertikale `ivele su sudije, profesori, doktori, bankari i arhitekte,
oni bez kojih ni jedna zajednica koja sebe smatra uva`enom i samostalnom ne mo`e postojati. Oni su sa
svojih terasa i prozora imali nekako jasniji i celivitiju pogled nad gradom. Nedobronameran
posmatra~ bi mogao brzopleto da zakqu~i kako je ovakva situacija svakako pogodovala i podgrevala
wihovo sujetno samoqubqe, ali stanovnici su znali da od ovih umnih i odgovornih qudi zavisi
wihova sloboda u odnosu na ono izvan zidina i u odnosima izme|u wih samih.
Uloga koja im je omogu}avala ugled istovremeno ih je i obavezivala vi{e nego ostale
stanovnike.
Na samom vrhu gradske ve}nice boravilu su dr`avnici, zakonodavci, filozofi-savetnici i
crkveni velikodostojnici, koji su op{tili sa stanovnicima preko uredbi, zakona i slu`benika. A sa
vi{im silama ili sa onima izvan zidina preko svog znawa, ume}a i pomalo mudre lukavosti neophodne
da se odr`ava ravnote`a sila mraka i svetla, zla i dobra, destrukcije i smisaonosti.
Pri~e o kraju istorije ovde su se ~itale i tuma~ile samo kao utopijsko, odlo`eno vreme,
fiktivna stvarnost koja je imala za ciq moralno usavr{avawe u ~istoti, mudrosti i milosr|u.
(Kada se istorija pretvara u aprurd? U kojem to kobnom trenutku istorijsko vreme prestaje da
postoji ustupaju}i mesto metafizi~kom vremenu?, pita se pisac koji nije imao stalno mesto boravka,
kao ni pesnici, slikari i proroci. Ne zato {to se u arhitekturi ovog polisa nije na{ao nivo podesan
za wih, nego naprosto zbog prirode wihovog duha koji ne mo`e, ako ho}e da komunicira sa kosmi~kim
prostorom, da se ustoli~i na jednoj hijerarhijskoj skali. Zavisi li to pomerawe, pita se nadaqe, od
onoga {to mo`e do}i izvan (od neprijateqa), ili odozgo (od Boga), ili iz same su{tine wihivog
postojawa. Kojim }e znakom biti odre|en po~etak tog kraja?)
Pitawa su uvek mudrija od odgovora. Ona u sebi nose jedinstvo prabi}a, sumwu u mogu}nost
doga|awa i sumwu u mogu}nost opovrgavawa doga|aja istovremeno. Pitawa su kao nov~i}i, uvek u
dvostrukosti: pismo - glava. Odgovori su osuje}ewe istine jer jednostrano definisawe stvarnosti
li{ava je ostalih zna~ewa.
Pisac sluti jednu druga~iju stvarnost koja nadire iz {upqina na arhitekturi grada, iz
zidina koje ga okru`uju stole}ima.
Nije ni slutio da je kraj istorije do{ao iz dubine zemqe, ispod same nevidqive povr{ine.
@ivele su zgrade, `iveli su trgovi, `iveli su i qudi daqe, ali pam}ewe je umiralo naglo, kao da je
obolelo od neizle~ive bolesti. Prestalo je da postoji u svesti qudi najpre ono {to se desilo nekada,
a onda je prestala da postoji i sada{wost a s wom i misao o budu}em. Nestalo je vremena, a s wim i
smisla o trajawu. ^asovnici su isprazno klopotali u sablasnu prazninu. Pisac je predlo`io, dok jo{
sve vreme ne iscuri, da svako od wih u kojima je jo{ ostalo komadi}a se}awa na sada{wost, zapamti po
jednu va`nu re~ i da je nikada ne izgubi, makar vremenom zaboravio {ta ona zna~i. (Kada je pisac ovih
redova jednom u svojoj radoznalosti zalutao u Evdopulus, odvojiv{i se od grupe turista, zatekao je
qude koji su hodali ulicama bez ciqa izgovaraju}i neke ~udne re~i koje je on zapisivao na svemu {to
je moglo poslu`iti kao podloga: hrastov list, salveta, glinena plo~ica, kutija cigareta, toaletpapir...Sa tim malim arsenalom biv{eg-sada{weg vremena vratio se u istoriju da ga protuma~i i
spase od kona~nog nestajawa).
7⎯8
__________
I za mene i za ~itaoce je zgodnije ako ZAVETINE prebacim u formu ~asopisa. U
svakom slu~aju, ne nameravam da objavim na stotine brojeva ~asopisa; mo`da }u ga izdavati do 2003.
godine, kada se puni dvadeset godina postojawa Zavetina. Molim one koji `ele da se pretplate da
po{aqu pretpalatu za 2000. godinu 10 DM (dinarska protivrednost), na adresu (nov~anom
uputnicom) : ZAVETINE, Mi{qenovac, Ku}a Luki}a ( za Mihajla), 12 254 Rabrovo, Srbija. Slawe
po{tom preuzima izdava~. Ime, prezime i ta~na adresa pretplatnika moraju biti ~itko ispisani.
_____
Kult mrtvih. Da li ste slu~ajno pogledali televizijsku reporta`u 4. maja 2000. godine na
jednoj od srpskih gradskih televizija? Onu u kojoj neka neka nepoznata starica odu{evqeno recituje
na grobu J. B. Tita ( tzv. Ku}a cve}a) anahroni~ne stihove stihoklepa~ke himne, koja pripada nekim
drugim u`asnim vremenima?
STANOJKO S. SPASI]
Solunska TRILOGIJA
I
Unutra{wim o~ima Homer je pratio rat bogova,
dvadeset prvo poglavqe se zavr{ava preru{avawem Apolona u Agenora, be`awem od Ahileja.
- Hektore, ne ~ekaj, dragi moj sine, toga junaka
sam, od drugih daleko, da tvoja te stigne sudba,
Pelejev da te ne smakne sin, jer mnogo je ja~i.
U`asan borac! Da je on bozima mio toliko
koliko meni, psi bi i jastrebi pojeli wega
gde bi ubijen le`Äo, tad quta sa srca meni
spala bi `alost... tako je doviknuo kraq Prijam,
ali Hektor ne hte da uzmakne.
Jer {ta bi rekli Trojanci i Trojanke u dugom ruhu : da pogubi toliki narod u svoju uzdaju}i se
snagu?Najboqe bi bilo da Ahileja smakne u borbi i
vrati se nazad ili ispred zidova Troje od wega da pogine
slavno. Ili da odlo`i oru`je, i da Ahileju krene u susret i obe}a mu Helenu i blago celo s wom {to
u la|ama nekad prostranim donese Pris u Troju, i tako
po~etak nastade sva|i, da mu obe}a i sve ostalo,
zakletve trojanskoh vo|a... Ali, da li sada prili~i
Hektoru o hrastu i kamenu sa Ahilejom da slatko
}ereta kÄo devojka s momkom {to ume?
Bogovi su sve zamrsili, }erke bogova.
- Molim te, `ivota ti tvog i kolena, oca i majke,
ne daj da me psine kod ahejskih razderu la|a,
nego ti dovoqno medi i zlata uzmi, dare
{to }e ih tebi dati moj otac i dostojna mati,
telo pak moje ku}i povrati, da bi me ogwu
mrtva predati mogli Trojanci i trojanske `ene!"
te{ko raweni Hektor zbori.
- Nemoj me roditeqima ni udima zakliwatÄ, pseto!
Kad bi me nekako srce i srxba mogli navesti
presno ti meso da re`em i jedem - {to u~ini meni!
Stoga nikoga nema od glave da pse ti odagna
ni da mi deset puta ilÄ dvadeset jo{ da mi puta
ve}e odmere otkup, i drugo da obreknu jo{te,
ni da celoga tebe potegnuti naredi zlatom
Prijam, Dardanov sin, - ni tako te dostojna mati
koja te rodi, ne}e na odar metnutÄ ni tidatÄ
za tobom, nego }e psine i ptice celog te trgatÄ...
Ahilej divni odgovara.
*
Silne ptice mislilice.
I ponosne bregunice.
- Lutalice i selice.
Vazduh nose u visine
Iz tananog daha qudi.
- Pesmi tmine.
Da li neko tamo sudi,
Mesto sunca na{e hridi.
- Talasima lake bludi?
Delo svoje usna vidi,
Gde detiwstva niti le`e.
- Divno bridi.
Gde oluja ~vrsto ve`e
kolevkama bukovine.
- @ive vre`e.
Opet }e se bez sna sniti.
Silne ptice mislilice.
- Lutalice i selice...
*
Velika du{a naroda suncokreta
u svitawe, kao sneva~i, tiho bunca;
Sunce se ra|a, kao na po~etku sveta,
i polako se uzdi`e do vrhunca.
Od razvalina Troje do Soluna,
veliko je rastojawe, od mandarina do solunca.
Ko od azijata do Slovena, od Srbina do Huna.
Kao od svitawa do zalaska Sunca...
*
Od Indije i od Kine
sve do Crnog mora, putem svile,
zato~nika nema pravog : ru{evine,
i ponegde utve zlatokrile.
Mahovina mi, ko orman, prekrila
najlep{e pesme, vrtove, kliktaj `una.
Zaborav se ra{irio od Po`una
do Pre{eva, od Ozrena do Soluna!
*
Kraj Dunava, od Golupca,
oko Peka, du` Morave, sve do Trgovi{ta,
zar ne osta ni klica prokupca,
i moravke {qive, i ponosa srpskog, ni{ta?
@aklina, Ahmet, Ben, Karolina :
zar su to cvetovi i imena na{e gradine?
[ire se Azija, Nova Evropa, Kina.
U~itequ megdana i ponosa, bolani Doj~ine...
II
- Avaj, zanago mene ve} pozva{e bogovi u smrt :
ja sam mislio da je kraj mene juna~ki Dejfob,
ali on je u gradu, a prevari mene Atena.
Ve} mi se hudo skon~awe pribli`uje, nije daleko;
be`awa nema, jer to ve} odavno milije be{e
Divu i wegovu sinu streqa~u, koji su pre|e
moja za{tita bili, alÄ sada me susti`e udes tako govori Hektor, uo~i svoje pogibije.
Trojanski rat je zapo~eo, vo|en i zavr{en zbog otmice lepe Helene, ili srpski Jelene.
Na megdan ne izlazi kraqevi} - otmi~ar, Paris, ve} wegov brat, jedan od najve}ih trojanskih
junaka, miqenik bogova, i vrhovnog boga Diva, i - gine.
Ahilej sa Hektora skida oru`je, a wega privezuje za svoja kola i odvla~i u tabor.
Mrtvom Hektoru je uskra}eno, ono {to je bilo vrlo va`no u helenskom svetu, obred u ~ast
pokojnika.
Ipak, bogovi su udesili otkup mrtvog Hektora : Ahilej prima otkup, predaje Hektora ocu i
poziva ga na ve~eru.
Nad Hektorom na odru nari~u Andromaha, Hekaba i Jelena.
Nari~e prvo supruga, pa majka, pa snaha.
Jelena :
-Hektore, mojemu srcu najmiliji od svih devera,
sad mi je mu` Aleksandar bogoliki, {tono je mene
doveo nekad u Troju, - ej da me je nestalo pre tog! ve} mi je sada evo i dvadeset godina stiglo
otkad odande otidoh i ostavih o~insku zemqu,
ali jo{ ne ~uh od tebe ni zle ni pogrdne re~i,
nego kad bi me ko drugi u dvorima korio kogod,
dever ilÄ jetrva ili leporuha zaova koja
ili svekrva - svagda kÄo otac blag mi je svekar ti si ga ustavqÄo vazda i mene si branio uvek
svojim milosnim srcem i qubaznim re~ima svojim.
Zato `alosna s tobom i sebe oplakujem jadnu :
milostiv nije mi vi{e u Troji {irokoj niko
a ni prijateq dobar, jer svi se groze od mene".
Loma~om, spaqivawem, nasipawem nadgrobnog huma i da}om u ~ast Hektora, zavr{ava se
ILIJADA.
*
Preci, moji, `iveli su u okolini Vrawa i Trgovi{ta, i tamo sam vrlo rano i prvi put ~uo
narodnu pesmu BOLANI DOJ^IN, o vojvodi koji se "razboqeo" u Solunu gradu bijelome, gde su moji
dedovi trgovali ovnovima i drugom stokom, boluju}i "za devet godina; / Pa Soluna ne zna za Doj~ina, /
Oni misle da je preminuo. / To se ~udo na daleko ~ulo, / ^ak daleko u zmequ Arapsku, / Za~uo je Uso
Arapine, / Jednak ~uo, jednak sedla vranca, / Pravo ode ka Solunu gradu, / Te on pade pod Soluna grada, /
Pod Soluna u poqe {iroko, / Usred poqa {ator razapeo, / Od Soluna i{te zato~nika, / Da izi|e
wemu na mejdana, / Da juna~ki mejdan podijele, / U Solunu ne ima junaka, / Da iza|e wemu na mejdana : /
Doj~in bio, pa se razboqeo; / Bio Duka, pa ga boli ruka; Jest Ilija luda axamija, / Ono boja nije ni
vi|elo..."
Verovatno jedna od najlep{ih narodnih pesama Balkana, ispevana na srpskom, ka`e daqe o
crnom Arapinu, da je on - kad je video \e junaka u Solunu nema - "Na Solun je porez udario : / Sve na
dvora po jalova ovna, / Po furunu qeba bijeloga, / I po tovar vina crvenoga, / I po kondir `e`ene
rakije, / I po dvadeset `utijeh dukata, / I po jednu lijepu |evojku, / Ja |evojku, ja nevestu mladu, /
Kojano je skoro dovedena, / Dovedena, jo{te ne qubqena; / Sav je Solun porez izredio, / Redak do|e
dvoru Doj~inovu..."
Tu, u stvari, ova velika pesma srpske narodne poezije po~iwe; i tu bi se moglo u~initi
pore|ewe, izme|u junaka Bolani Doj~ina i helenskog Hektora; pore|ewe ne bi ispalo na {tetu
potoweg solunskog junaka! Naprotiv. Iako bolestan, ve} devet godina, Bolani Doj~in izlazi na
megdan pustahiji i arapskom kavgaxiji, pobe|uje ga i vra}a se `iv sa megdana. Iako bolan, Doj~in je
junak poput Ahileja; Doj~in je svojom hrabro{}u za{titio istovremeno i Solun i ~ast i ponos svoje
sestre Jelice i supruge An|elije, kako od crnog Arapina, tako i od "pobre" Petra nalbantina.
Vrativ{i se u lo`nicu, Doj~in izvadi "o~i Arapove, / Te ih baci svojoj miloj seji : ? "Eto , sele, o~i
Arapove, / "Neka znade{, da ih qubitÄ ne}e{, / "Sele moja, za `ivota moga". / Pa izvadi o~i
nalbantove, / Te ih daje qubi An|eliji : / "Naj ti, An|o, o~i nalbantove, / "Neka znade{, da ih
qubitÄ ne}e{, / "Qubo moja, za `ivota moga"..."
Naravno da je to jedna velika i tragi~na i nezaboravna pesma, po mnogo ~emu; ali u toj pesmi
wen junak je `iv, a ne mrtav. Pesma sadr`i izvanredne detaqe. Jedan od wih je na samom po~etku, kad
"quba vijernica" An|elija i "mila seja" Jelica, porez jedva sastavqaju : "AlÄ ga niko da odnese nema, /
Jer ga Arap prihvatiti ne}e / Bez Jelice lijepe |evojke. / One su se jadne uzmu~ile; Sjede Jela bratu
vi{e glave, / Roni suze niz bijelo lice, / Te je bratu lice pokapala; / Tad se jadan Doj~in razabrao, /
Pa besjedi bolani Doj~ine : / "Dvori moji, ogwem sagoreli! / "A kada mi br`e propapaste? / "Da mi
nije umrijeti s mirom"..."
Razgovor bolesnog brata i sestre je visoka poezija, najdubqa mogu}a, porodi~na.
Bolani Doj~in nije Mi{oov Izvesni Plim, koji sede}i na svojoj posetqi, posmatra prizor i
}utke razmi{qa. Doj~in je brat i mu`, gospodar ku}e, jedino mu{ko, bolesnik na smrt, ali ne onaj
severwa~ki, kjerkegorovski, ve} srpski vitez...Boluju}i dugo, Doj~in ne shvata {ta se izvan wegove
lo`nice i dvora zbiva. Kada mu sestra ka`e da mu nisu dvori prokapali, ve} da je re~ o wenim suzama,
Doj~in se pribira i pita: "[to je sele, ako Boga znade{! / "AlÄ je vama qeba nestanulo? / "Ali qeba,
alÄ crvena vina? / "Ali zlata, alÄ bijela platna, / " Nema{ ~ime na |er|efu vesti, / "Nema{ ~ime,
alÄ nema{ po ~emu?" ..."
Bolani Doj~in je nikao i ponikao iz srpskog narodnog eposa, iz mita, iz nereda i tragi~ne
istorije balkanskih prostora; on nije potomak Hektora, pa ni Ahileja, ve} juna~kog, vite{kog
herojskog doma}ina, koji nikad nije bio mlakowa i koji }e uraditi ono {to mo`e...
Neverovatno je da balkanski i srpski pesnici nisu stigli do duboke tajne ove pesme koja nije
u mr`wi, ni samo u vite{tvu, ve} u neizrecivoj qubavi doma}ina koji ustaje sa smartne posteqe, koji
ne izvradava kao Hektor megdan sa Ahilejom. Bolani Doj~in veli sestri : " O Jelice, moja milo sejo! /
"Donesi mi jednu krpu platna, / "Utegni me, sele, od bedara, / Od bedara do vitih rebara, / "da se moje
kosti ne razminu, / "Ne razminu kosti mimo kosti"..."
To platno je ne{to izvrsno, ti uvija~i bolesnog viteza; ti uvija~i su qubav, to je tutkalo ove
pesme. Sve u ovoj pesmi ima svoj smisao i zna~aj : i quba i seja, i dorat, i kopqe, i sabqa Alamanka, i
srce u junaka, naravno; me|utim, platno kojim je utegnut Doj~in, belo platno, da se kosti bolesnog
junaka ne razminu, detaq je kroz koji ho}u da gledam kao {to se gleda kroz prozor : ose}am potrebu da
zapla~em pred tom belinom, rasko{nom, ~ednom, vite{kom, slavnom, vrednom pam}ewa. To platno je
odgovor na sva pitawa o lepoti ove pesme...Megdan i ponos su lek, to je Doj~inovo zdravqe. Balkan
nije ispran od svoje egzotike, vite{tva i tragi~ne istorije, herojstva i lepote. U mladosti, kada sam
imao dvadesetak i ne{to godina, i pisao stihove koje nisam objavqivao, mislio sam : ako za tridesetak
godina ne uspem i ne uspemo da upostavimo odnose sa svojim mitom i predawem, sa na{im istinskim i
najboqim u~iteqom megdana i ponosa, Bolanim Doj~inom, onda smo mi Srbi izgubqeni. Srbi su
oboleli od krize svoje dimenzije. Slutio sam i obistinilo se. Srbi su smrtno bolesni; od svoje
dimenzije, od budu}nosti svoje dimenzije koju su zaboravili kada su se do sita nakqukali nesvojim...
~inila.
*
^emu stihovi? Pesme? Ako nisu iskustva? Pa ~ak i ona skoro neizreciva.
Svetla budu}nost, pevalo se do skora o woj, umateri~ila se u Pro{losti, kao {to je oduvek
Bi}e mnogo gadno za one koji ne mogu da shvate, da je trebalo da vode ra~una, kao Doj~in, o
suzama - suzama svoje sestre i }erke, najbli`ih, o svome srcu...Jer ve} je kasno...Lorka je pevaju}i o
crnomawastom, toplom vetru ju`waku, {to mu dole}e, "nose}i setvu - poglede sjajne, natopqene
cvetom naran~e", pevao i pri~ao o vrelima `ive tradicije [panije iz koje je crpeo, pio. Sawao sam o
stihovima jednostavnim i bistrim, {to naviru iz onoga najlep{ega {to su nam prethodnici ostavili,
naviru i razlivaju se kao voda sa dolapa...Tiha voda srpske narodne
poezije , duboka je, prozra~na, ~ak i kad se ~ini da je ustajala i zasewena senkama brestova i vrba, ili
goruna. Ta tiha voda sve barijere i bregove ru{i, jer je lep{a od }utqivih usta poqupcima
prekrivenih, ~e`wom i suzama zalivenih...
*
PALIMPSESTI
Zaboravqene `ene
Imenom jabuke miri{u vrela,
U soku jagode usna im uvire,
Dok iz se}awa blago navire
Blagi {um krila Arhan|ela.
U planini winoj velebiqe buja,
I bokori divqe perunike, oskoru{a.
Iz muka se ogla{ava neprevodiva du{a
treptawem zvezda, glasom slavuja...
*
Nostalgija me maticom dira,
Vilovita vilo u haqini vira!
Navire, kao kroz {ajtov, slatka {ira:
Mlaz {to brizga iz bestelesnog, iz svemira.
Zar misao na usne ne sme?
Talasi odnose li{}e, sprudove i pesme.
Navire iz izvora bistrog, ko iz ~esme,
Eho {to uvire u ponor plemena i plesme...
*
Kad bih, zden~e, vetar bio,
Za tebe bih sunce skrio,
U {ipra`ju leske, paviti do neba,
Gde povetarac zvon~i}e koleba...
Da lÄ su ove re~i prave?
Nikle samoniklo kao trave?
Ako nisu, bistri zden~e,
NekÄ nestanu, ko jelen~e!...
*
Zemqo snova, {to san lije{,
Sanak krepki melodijom uspavanke :
Da lÄ ti o~i sklopi blagi umor,
IlÄ ~vor nerazdre{en u grudima, tumor?
Izvijam se - bditi, bditi! Ko bor tanan, ko bor viti.
Nek mi zdenac neiscrpni slatko sniva!
Nek mu povr{inom neven pliva!...
*
No}as ne}u zadremati,
Svoj }u sanak zdencu dati.
Zden~e, svu no} }emo bditi!
Ho}e li me nebo sniti, i ti?
Mladi snovi `urno hrle,
Ko slavuji nesanicu da zagrle:
Da pevaju s moje grane,
Sve dok zora ne osvane...
*
Re}i }u ti moju tajnu, zden~e, ~uj,
O Ofeliji i Hamletu : procvetao je ruj!
Slavuj je i pre smrti slavuj;
Ne sumwaj nikad u dar, ve} - daruj!
Zar prave lavove na slobodi hrane
Iz opojno budne i znane
Nadine sawive zdele?
Da lo~u krv pra{ume su htele...
*
Utopqenica
Jo{ kapqu, kao streje,
Trepavice crnog oca utopqenice.
Oh, alÄ plod sudbine blista!
Gde je zaru~nik, i qubav, sre}a? Gde je?
Ne}e re}i gavranovi, su|enice.
Ponavqa se sudba stara, ista.
Oti{la je na Dunav devojka nevesela,
Ispro{ena ( drugog je qubiti htela!)...
*
Pesnicima Dubokih pesama:
Lorki i Luki}u Starijem
1.
Gledaju se izvor bistar, nebo ~isto,
Nebo staro, nebo blisko, nebo zlatno.
Izvor bistar, dubok. Ni{ta nije isto,
Iako je sli~no, kad zawi{e, kao klatno,
Srca pesnika no}, na vazdu{astim
Putawama. Samo se u~ini da se isto zove,
Kad krenu kao tiha voda niz / uz bregove
Pastiri da donesu ru`e, tartufe i snove...
2.
U wihovim gradinama snova nema flamingosa.
Satkane su od niti mese~ine grane jablanova.
Izmamio je `ubor izvor~i}a i {edrvana
Nekoliko sun~anih ptica, s tihom hodom snova.
Oh, zlatna jabuko, sa toliko paunova i paunica!
Kako je duga no} sveta, odjednom, zablistala!
Poezija nepregledna, iako ispred nosa, nepoznata,
Zeleni se kao bukova {uma tek olistala!...
Bra}i An|elkovi}
Ako vam raste u grudima mlado stablo breze,
Sa tu|im i va{im snovima, koji ne}e pro}i
Kao refreni, pomisli, vozovi teretni i ~eze,
Nemir no}i bez Meseca - mra~nih no}i;
Do}i}e majstori, kao {to pastir dolazi.
Qude }e obasjati duginim bojama, qudima.
Mlado stablo breze kao staro ovi}e se
Pavetinom, re~ima pesama, savr{enstvom, ~udima...
*
Od rabo{a do azbuke,
Neka `eqe wi{u ruke.
Ko {to vetar wi{e grane
Rascvetane - divqe kru{ke i jabuke!
O, devojke, lastavice, bele rade!
Leti jato maca, ko jesewa svila, titra.
Na obali cveta zumbul, badem.
Sa fasada rodnih ku}a - malter i {alitra...
*
Lepotice s juga plahe,
Ko tavan pod kojim borave laste,
Klik}u svijaju}i gnezda :
Tamo gde se sutoni plaste.
Oj, golube - moj golube!
Poleti sa grane na kojoj snevah.
Odnesi, na sever ko u kqunu klas,
Pesmu duginih }udi, koju ne dopevah...
*
Sutone meraklija, {to nadire{
iz ru`i~waka, nasloni se na stablo vitko
jablana! ^e`wo, {to navire{
Iz duginih }udi, kao vino opojno, pitko.
Od Vrawa do Trgovi{ta, do Soluna,
Povrh visova nebo nisko, sutone meraklija!
[to poklawa{ beskrajne darove
Juga, melodijama derta, bunila, rakija...
*
Od Vrawa do Trgovi{ta, do Pre{eva,
Ko mi je doneo pesmu, {to zapo~iwe pla~om
Devoja~kim, treptawem zvezda, krvavim suzama,
Srce dedova, probodeno sa {est kama?
No} - duga pet stotina godina?
No} udru`ena s du{manima i loma~om?
No} udru`ena s ne~istim duhovima
[to nadiru puzavo kao no}na tama?
*
Ni gavranovi ne}e re}i,
Niti orlovi doneti dobre vesti.
Moje }e pleme ko ovna na ra`wu pe}i,
podgiza}e mu koren - bune, ratovi ~esti.
Kada istorija prevari pesme,
Kad vir vrtlogom mrak uvije ;
Zar re~ ispred budu}nosti - ne sme,
Da kao list li{}e otkrije?...
*
Doj~inova kula bela,
Kao vrt jasmina, sneg sa [are!
Joj, ponose, u vazduhu {to nestade
Ustreptalom, ko sve na{e pesme stare.
Jug Srbije nosi moru istorije,
Me{avinu vrelog stewa, belog krina.
Iz klisura, sa visina, sve morije
Srpske i solunske, dolaze s mirisom jasmina...
*
Joj, ponos se nepovratno izgubio.
A s wim i sva na{a dedovina.
Sun~ane dugine knegiwice, sestre i neveste.
Paunice. Pa{waci oblaka; kovanluk; medovina.
Elipsa jauka, krvavih lokvi, od sela do sela
Ide. U imenu je na{a tajna. IZMORNIK Tako se od starine zove Kosovo. Nevesela
Istorija srpska kao da je zapo~ela u - utornik!...
*
U nemim jutrima koja sporo svi}u,
Ponavqa se istorija kobna, stara, ista.
Okovana darovima vekova, srmom,
Umetno{}u kujunxija: jani~ara, komunista.
Lavirinti koje je stvorilo vreme,
Nisu i{~ezli. Osim pusto{i, ovde caruje
Ti{ina kojom odjekuje hiqadugo|e,
[to kao Hilanadar, hodo~asnika mirom daruje...
*
Mo`da srpski ponos spava
Kao vreme u grumewu samorodnog zlata?
Milan Raki} progovora iz zaborava,
Kao narod smo`den, tu`an, iz inata?
Ubijawe nije deo srpske sudbine, zanata.
Iz na{e celine, iz dubine, ne iz separata,
Ustaje bolani Doj~in - na{a java Beqi od sjaja dvorova, palata...
*
Ponos, ko bogiwa, bogove i junake ra|a.
Pre po~etka i opet iznova.
[ta sawamo, a {ta nam se doga|a?
Molitva ne poma`e. A blejawe ovnova?
Nema vi{e ni volova, ni ovnova.
Osim ponekog pesnika, istinskog srpskog vola.
Od Drine do Timoka - puno je klovnova.
Od Horgo{a do Draga{a - jo{ vi{e bola!...
*
Otac moj vek je proveo u Lavirintu
Mra~nom : da li je ubio ~udovi{te?
Koren nam je na~eo Kentaur balkanski.
Tu`no je Vrawe, i Pre{evo, Trgovi{te...
Otac je moj crn od ugqena i epohe.
U podzemqu su za~arane wegove misli, vera.
Pi{em ti opet i prizivam te, bolani Doj~ine,
Krilatim kapima vodopada sa Severa...
*
Lipama ma{u hladovi,
Podno bregova ili vrh vidika;
Otvaraju se usred zaranaka - adovi,
Ko {to se otvara plava perunika...
Miri{u divqi cvetovi,
Rascvetani ko pomisli nagle,
Kada se prole}ni suton zgusne,
Ko {to se zgusnu jorgovanske magle...
*
Svilene gusenice umiru
svijaju}i se u lake ~ahure.
Detiwstvo nestaje i ~ili,
Ali ne i oreol, wegove nevidqive aure.
Vidqivo ne vidi - vidqivo;
Nevidqivo vidi - nevidqivo.
Blizanci u jednom liku `ive
Kao svila, divno i stidqivo...
PESME POSVE]ENE AN\ELIJI,
QUBOVCI BOLANOG DOJ^INA
Zorki
Znali smo nevestu tanku
U velovima, nalik belom qiqanu,
Otetu o~ima, se}awima predanu
I neplodnom, bolnom izdanku.
Pustite je na bregu da pla~e.
Sve je na svetu srozano, ko ~arapa.
I ti{ina je udavqena u `alosti.
Ko u blatu godina, {ajka~a - srpska kapa...
*
Bio sam u tunelima predawa,
Odeven u srebro brezine kore.
I video sam an|ele i senke.
I da od goreg, ima jo{ gore!
Vetre, {to duva{ od Golupca!
I }aska{ sa vodom sred na{e pustiwe.
Opra{i ove bregove prahom prokupca.
Nek se zabele - procvetale tre{we, ili iwe!...
*
Balada o majstoru kamenorescu,
{to je sazidao Novu Doj~inovu Kulu
...Imao je usne crveno - `ute,
nalik na kqunove golu`dravih pti}a, lasta.
I sada se osmehuju dobrotom, ~ak i kad
ih zate`e - trag groznice : krasta.
Klesao je i zidao danima i no}ima Neumorno, ~uda lukova, galebove Mediterana,
Sletele na litice iznad qubi~atih talasa,
Raduju}i se belini i `uboru {edrvana.
U qupkom mahu i zamahu mistrije
Me{ao je kre~, svetlost, sprudove, slogu,
Pustiwe Maroka, Libije, Srbije,
I prah prokupca - mio Bogu...
^itav je `ivot prekrasnom majstorstvu slu`io,
Lepoti neopisivoj, ponosu, ve~nosti, qubavi;
S duginim spektrom i magijom se dru`io I jo{ se nije svemu tome, u zrelosti, odu`io...
Voleo je majstorstvo, zanat ubavi,
Ko ko`u devojke il `ene, boje naranxe.
Uzidao je u svaki beli dvor, umesto senke, qubav qubavi.
Samleo je nesavr{enstvo sveta, ko orlovske kanxe...
*
U `eni hrastove vetrovi wi{u.
Tu uviru mora, kao eho galopa, kopita.
Kroz rasko{ne vodene dveri, Bog pu{ta ki{u.
Je~e gromovi, zvukovi re~i; bo`anska svita.
U svakom damaru `ene treperi
Jara Mediterana, mora, beline i plaveti.
Majstor se lepotom brani od svih zveri,
Krvoloka i ru{iteqa, qubavqu - od aveti...
*
Kad po|e putem prema jugu, stazom dugom
Nalazi svoja i tu|a vremena, `buwe divqeg qiqka:
Ledine i ru{evine iz kojih ni~e nesejano seme,
I povesmo baba, kao slike iz potiqka...
Jao onom ko ne vidi sebe i stado svoje;
Mesto gde je gorelo ogwi{te, mirisala @ena.
Zar joj i ovog ~asa tamo ne leluja sena?
Zar ne penu{a kao griva talasa morskih, pena?...
*
Na{a je lepota me|u devojkama,
I omorikama vitkim, prekrasnim brezama,
U opojnom odmoru, qubavnoj plimi mora,
[to nadolazi sa mese~evim menama, jezama...
Qubavqu i majstorstvom beskraj je doseglo
Na{e Srce, tamo gde su zvezde svoje gnezdo svile.
Nisu te, Srbijo, najlep{e nade napustile;
mo`da si ti ostavila svoje staro, Sun~evo leglo?...
*
Ni{ta, Srbijo, ne mo`e da te skoli;
Ni da zaboli vi{e od onog {to dugo boli,
Uzme li te u naru~je Bolani Doj~in,
Solunskog stola vitez oholi...
Ako svetlosti i ponosa nema{ snagu,
Pove{}e te vitez na obale mo}nog mora,
Da ti na megdanu re~ poqubi misao na starom tragu,
Kao staru zemqu kandila, mediteranska zora...
*
Bi}e {to biti mora, zemqo moja,
~ije su {ume u pra{ume pretvorene, u ledine - oranice.
Izme|u suna~anih i mese~evih me|a,
Zasija}e{ kao duga, kao {arene tkanice.
Jer, nisu sokovi u godovima hrastova
Odlepr{ali poput divqih golubova, jata.
Ba{ na putevima kojim putuju misli nevesele,
Ra|a se jedna druga zemqa, iz pepela, nepoznata...
*
Dra`esna, kao jare belo, jutra
Svi}u, otimaju}i se iz mra~nih no}nih okova.
Izvla~e se iz no}ne haqine zvezdanih snova.
Budu}nost, vera, qubav, snagom vo}nih sokova.
Nova Kula Bolani Doj~inog,
Umotana je belim platnom, kao wegova vita rebra.
Srbija se budi, iz pepela, skidaju}i safirni
Smaragd sa du{e bolne, blistaju}i poput srebra...
( Iz rukopisa ; sredinom sedamdesetih )
III
1
Od onog jareta, {to se tek ojarilo,
i {to ve} stoji na no`icama, gle, belo
kao bokor svilenih jasmina,
i od tre{we divqe, procvetale, ~iju sadnicu doneh
iz sela mojih dedova, od svitawa na periferiji
Po`arevca,Golupca, ili od svitawa na bregovima
iznad Dunava, Peka, Mlave, od jarebica, prepelica,
od orla sa stogodi{wim vetrom u krilima,
od srne na rubu {ume - ( i od mene) ;
od lovaca na srne, i puteva zaraslih - ( i od mene) ;
od snegova {to sipe i vetra {to jewava - ( i od mene);
od ptice na grani i ptice na kamenu,
od detonacija razgnevqenih gromova,
od pe{tere manastira Tumani,
od javorova iznad pe{teri - ( i od mene);
od sela s ovu i onu stranu Crnog Vrha,
od kladenaca usputnih, i ba~ija,
brestova Zapisa - ( i od mene) ;
od mene i od svega toga, Majstore,
jedan jedini muzej pod vedrim nebom da na~ini{ :
od mene i od ose}awa pesnika usamqenih,
pastira, kad, pewu}i se uz bregove
svojim dahom primaju u sebe golemo i jasno
o`ivqavawe sveta -, od mene i od svake vodenice
napu{tene i zaboravqene u brdima,
od svakog sala{a odevenog u pavetinu,
od svakog stabla obraslog br{qenom, Majstore :
da jedan sve - op{ti muzej `ive tradicije
pod vedrim nebom na~ini{ : od stvari
ba~enih na otpad, i od do{qaka,
od ograda oko porodi~nih grobaqa,
jer ja ne znam, Majstore, nijednog dovoqno `ivog,
nijednog koji bi da {egrtuje u svojoj ve{tini
obliku koji nije te`ak i koji u sebi
sa`ima sva iskustva magije krajeva
Bogu iza le|a, i od mene, i od mene,
majstora kojim malim dletom razbija
blokove stena, da jednu Kulu na~ini{
na bre`uqku {ubarastom, gde }e rasko{
prire|ivati
gozbe za sve du{e i beskrajne darove
ro|enog i nero|enog vremena...
2
[ta te to skrha, o Majstore,
Badem u senovitom hladu opsene,
Krik slasti u katakombama podsvesti,
Mrtvi orlovi, kanxe grabqivica, le{inara,
Krzno hermelina, krik iz nepoznatih svetova,
Te nemo}i pusta{ na mene gao gromove s vrha
Ili zle duhove iz devetog kruga pakla?
Sazidao sam Novu Kulu Bolanog Doj~ina
Uviv{i je u neprolazno belo platno;
Kao da je no} poslala duhove
I trulu vrbovinu da u pomr~ini svetli kao svici .
Bolani Doj~in ima gde da spava
Sa o~ima izvan na{ih java.
Jer wegova (o)poruka nije hodawe
Ne~ujnih, nevidqivih mrava...
[ta te to skrha, Majstore,
Lobawa antilope na talasu,
Nepregledan pesak pustiwe, ti{ina, krik hijena?
Arapski atovi ili stra{na java
U kojoj nevidqivi kosac kosi
Nabujale trave, kantarion i rosu?
[to su svi {egrti Novog oblika
Pomrli, ~im su svet ugledali?...
3
Od Pre{eva do Ni{a, do Golupca i \erdapa,
Do Po`arevca, Zvi`da, Homoqa, do svih potajnica,
Kad sam na stazama obraslim mahovinom, osvajao
Svetove van svetova : dletom, ~eki}em, mistrijom,
Malterom i alhemijom,namotavaju}i zamr{enu
Pre|u `ivota u veliko klube, koje sad odmotavam,
spomiwem se neba i kamenite padine brega
kojom stado koza silazi s planine...
Iz strme kamenite litice pr{ti
Ledeni smaragd i ponekad se preliva
Kao duga posle ki{e. Tu mi je postala kamena du{a,
Gde se u wu slivao svakodnevni `ivot kozara,
Jer to je bio posao svakako po`eqan
Za pravnika koji je decenije potro{io
Na uzaludno isterivawe pravde.
Nije Bog u hramovima, on potajno ulazi
U priliku kozara u daqini na bregu kamenitom
Ne smawuju}i se, i u jare na litici
[to zastaje nad ponorom da se ogleda
U ve~nim ogledalima voda; u kozaru
Kroz koga prolaze senke prekrasnih kumulusa
Kao svetlost kroz staklo. Gledaju}i prisvajamo
Prostor lagano misle}i kroz wega.
Ulazimo u pukotine mermernih blokova ne kao Smrt,
Ve} kao Bog u kozara, {to sporo i polako kora~a
Prema nebu, veli~anstven kao brest
Koji je nadvisio burjan i koprive...
( Po~etkom 2000. - te godine)
Bele{ka o Majstoru
Majstor Noki ( nadimak po kojem je poznat u po`areva~kom kraju) : Stanojko S. Spasi}, ro|en je 25.
avgusta 1944. godine, u Pre{evu, kao izdanak jedne stare srpske familije, nad kojom su {iptarski nacionalisti i
fa{isti izvr{ili jezivi pokoq tokom Drugog svetskog rata. Zavr{io je Pravni fakultet u Beogradu, i kao
pravnik je radio decenijama; uzgred je nau~io, kao wegovi ju`wa~ki preci, i zanat kamenoresca i zidara ku}a od
kamena. Putovao je svetom ( Evropa, Afrika, Azija)...
Upoznao sam ga krajem 1997. godine, kada je ve} imao pedeset i tri godine, u po`areva~koj narodnoj
biblioteci, posle jedne kwi`evne ve~eri. Uop{te nije li~io na pravnika u penziji, pa ni na farmera koza, a ni na
ve{tog majstora kamenih ku}a...Wegovo lice je bilo zagonetka, kao i op{ti spoqni varqivi izgled...Kasnije sam o
wemu saznao da je strastveni ~italac dobrih kwiga, da pi{e pesme od mladosti, jednako uporno kao {to je nau~io
zanat kamenoreza~ki u Golupcu, kao pravnik, od jednog od Srejovi}evih majstora, seqaka iz ovih krajeva. Nakon
izlaska drugog izdawa moje kwige MUZEJ NEMOGU]EG RATARA, a naro~ito romana TRGOVCI SVETLO[]U,
Spasi} mi je predlo`io, da, jednoga dana, kada za to bude prilika i kada se steknu uslovi, on sazida od kamena Kulu
pesnika i zgradu Muzeja Nemogu}eg Ratara, sebi za du{u, srpskoj kulturi za ve~ni spomen...
*
Re}i za Spasi}a da je neobi~na, zanimqiva li~nost, potomak onih srpskih predaka na ve~nom udaru
tu|ina, emancipovani Srbin, ~ovek vrlo zanimqive biografije i velikog `ivotnog iskustva, deo je potpune istine
o wemu. Kao {to je bio odli~an pravnik, kao {to je vrstan majstor kamenorezac i odgajiva~ koza, usred Po`arevca,
ovaj ~ovek je od onih Srba koji nisu poklekli ni u najgorim i najte`im, sudbonosnim vremenima i prilikama, jer
je, u su{tini ro|en u kraju potomaka Bolanog Doj~ina.
Pa je sasvim i prirodno i o~ekivano, da Bolani Doj~in, i ono {to ovaj svetli junak srpske narodne
epopeje nosi u svojoj sudbini i poruci, postane i tema Spasi}eve poezije.
Neveliku obimom kwigu pesama Solunska Trilogija ~ine tri dela : prvi i tre}i deo su napisani
posledwih godina, sredi{wi, drugi deo napisan je pre skoro tridesetak godina, sredinom sedamdesetih, pre
pesnikove tridesete godine, i wegovu glavninu ~ine pesme vezanoga stiha, uglavnom po dve strofe "prese~enih
soneta" bez tercina, kakve niko od wegovih vr{waka nije pisao (Milutin Petrovi}, Branislav Prelevi}, Adam
Pusloji}, Srba Igwatovi}, Jovica A}in, Radomir Andri}...) Spasi} nije `urio sa objavqivawem, kao wegovi
vr{waci, Pusloji} ili Radomir Andri}, naprotiv, strpqivo je ~ekao, da stihovi iz mladosti dovoqno odle`e, i
pripremio ih je za {tampu, posle skoro tridesetak godina, sa strpqivo{}u majstora kujunxije : zato ovim
stihovima ne treba preporuka : oni sami sebe najboqe preporu~uju.
Mnogi bi vr{waci Spasi}eve generacije po`eleli da imaju ovakvu kwigu, kakva je sada Solunska
Trilogija : gde su mnoge stvari dovedene do majstorstva, do jednostavnosti rezbarija narodnih umetnika i neimara...
*
Spasi} je, naravno, druga~ije `iveo, druga~ije se formirao, druga~ije obrazovawe dobio i pozvan je za
druga~ije od ve}ine istaknutih i ve} poznatih pesnika wegove generacije .
Ovom majstoru koji se izve{tio da kroti kamen i da od wega stvara ~ipke i vezove kamene arhitekture,
po{lo je za rukom, da u jednoj jedinoj kwizi, kakva je, sada, Solunska Trilogija, napravi dragocenu i nu`nu sintezu,
kakva je u srpskoj poeziji, izmorenoj neprestanim te`wama za standardizacijama i nivelizacijama sa tokovima
svetske poezije, bila vi{e nego potrebna. Spasi} je uronio u vitalne tokove srpske narodne tradicije, predawa,
lirike, ponosa i samopregora herojskog i vite{kog, i izneo je iz toga svojevsrsnog balkanskog tamnog vilajeta na
svetlost dana, umetnost stihova, prelomqenu krioz wegova iskustva, i nalik na drago kamewe. Uz Aleksandra
Luki}a i Vladimira Jagli~i}a, Danilova, koji `ive u unutra{wosti, od kojih je po godinama prili~no stariji,
ali i veoma stro`iji prema sebi i prema la`nim tokovima srpske lirike i kwi`evnosti, duhovnosti, Spasi} je
"oja~ao" kwi`evni autoritet pesnika i majstora koji `ive van metropola kwi`evnog `ivota i kwi`evnih
`ari{ta.
Marko RO[UQ
ARABESKE, SRBOVLA[KE
U govor se mo`e u}i
i u mnoge pri~e, izreke i druge
u obi~aj uzete re~i.
Uz pomo} groma i pijavica.
I ako poka`e{ zube,
ako se iskezi{.
Ru`no je lepo veoma!
*
Grom me je obele`io,
potoci me izdr`avaju,
va{ari su moja prestonica.
*
Nikada ne}u umreti.
Jer du{a ne umire;
ona se seli,
kao ptica selica.
*
Vampiri su
|avolov pronalazak.
Pijavice - dar potoka.
Ko ima vi{ak krvi
neka proba iz moje tegle...
*
Potok izvire iz stene
iz beskrajnog
i uliva se u beskrajno;
verujem samo u to...
*
\avo stoji na levoj obali potoka,
Bog na desnoj.
Kad zagrnu nogavice
i u|u u potok,
zamute vodu
i nastaje ~ovek.
*
Kad Bog u|e sam u potok
voda oko wegovih nogu te~e bistra,
pastrmke repovima sade ikru
u zlatastom pesku.
*
U Ve~nost se mo`e zagaziti
kao u bistar potok.
*
Pre ovog lica
imao sam neko drugo, mla|e, lep{e.
Pre tog drugog, mla|eg i lep{eg
imao sam jo{ lep{e.
Pre toga sam imao jo{ lep{e,
najlep{e...
*
Ovo lice , koje sada nosim,
u`asava sve koji ga vide.
Decu ponajvi{e.
To lice je oblikovao
\avo, jedne olujne no}i
za{av u potok,
dok je bog sawao dubokim snom.
*
\avolu je dato
da oblikuje
uz pomo} muwe
najrugobnije oblike...
*
Video sam an|ele
izme|u visokih bukava...
*
Na va{aru
ni s kim ne razgovaram.
Ni sa kupcima,
sa onima {to pate od vi{ka krvi,
rumenih kao ru`a.
Tu vrvi od perfidnih...
*
Ja sam prodavac pijavica
Najve}a rugoba ovog sveta.
Qudi vide moje nakazno lice
koje se raspada.
Ne znaju da ja nosim u sebi
mnogo duhova,
koje je mogu}e razaznati
kao fazane usred paprati,
i koje povezuju
senke drve}a,
senke gustih {uma...
( 1954. Zabele`io B. M.)
Mihajlo S. LUKI]
VODENICA U [QIVICI
...Biblioteka u Domu kulture primala je besplatno "Borbu", kao {to sada neki primaju
xaba "Politiku".
Uzgred budi re~eno, "Politiku" je {esdesetih dobijao kao stalni pretplatnik gazda Draga
Tomin. Po{tar donese "Politiku" i ostavi je u Upravi zem. zadruge "Zlatan Pek", pa je prelistam.
Izlazio je onda feqton o Foti}u; ali to niko ne}e da ~ita. Svi su u Upravi ~lanovi Partije, osim
mene. Vide oni da ja pratim feqton o Foti}u, pa me gledaju ispod oka; a mo`da po neko od wih o
tome i pismene dostave dostavqa Gde Treba. Naravno da su {pijunirali i da su smatrali da su
po~astvovani {to to ~ine. Kad god bi me otpustili sa posla, ~inili su to po nalogu Komiteta i
policije. Uvek su oni tesno sara|ivali...
Za zlo su mi uzeli i {to sam predratni pisar i {to ~itam feqtone o narodnom izdajniku
Foti}u...
Zadruga je radila dobro dve - tri godine. Otvorili smo i parni mlin. Tad sam ja digao ruke
od na{e drevne Luki}ske vodenice u [qivici. Jer vodenicu treba odr`avati; treba nekoliko put
godi{we ~istiti jarugu, jaziti vodoja`u. Na{a jaruga je duga skoro kilometar i po - potrebna je za
to radna snaga, a qudi su ve} po~eli da napu{taju selo i da odlaze u Po`arevac, gde im je Miloje
Milojevi}, prvoborac, nalazio slu`bice. ..
Odrekao sam se me|u prvima dela vodenice, posle mene su se pi{manili Voja Sibin i drugi,
tre}i. Ostali samo dva - tri ortaka, ali ne mogu samo dve - tri porodice da odr`avaju veliku
vodenicu na ~etiri vitla; napuste i oni. Po~eo korov da raste po jarugi, pau~ina po vodenici.
Buqine naseli{e tavan. ..Tako sam ja, dakle, dao primer i upropastio vodenicu koja nam je ostala od
pamtiveka...
*
Otvorili smo dve velike ba{te; jedna je bila blizu vodenice u [qivici. Tasu Milojevi}a
pokojnog odredimo da rukovodi u ovoj drugoj ba{ti. Kao Dejkin zamenik. Tasa je pre rata bio
po`areva~ki sluga, sada je slu`io Ba{tu.
Gajili smo kupus, paradajs, bostan, krastavce, tikvice, krompir, {argarepu - snabdevali smo
Po`arevac i Beograd. Guraju samo kamioni i voze...
Prire|ivali smo ru~kove za poslovne partnere na na{oj livadi u Lakomici pod brestovima,
jer je tu bila lepa re~na pla`a. Ispe~emo jagwi}e, prasi}e; na{e `ene naprave salate, torte, kola~e;
kafexija Vlasta Boban dotera pivo, vino, rakiju, klaker, oran`adu.
U Peku je bilo lepo re~no ostrvo, Ostrvo Luki}a, sa finim peskom; sprud i pla`a kao na
moru.
Preko vikenda, leti, do|e mnogo porodica na{ih poslovnih partnera. Kupaju se; pa onda
rastru ~ar{ave ispod bagremova - puna livada gostiju.
Sprud vrvi od de~urlije. Ba{ta je postala zlatna koka na{e zem. zadruge...
Ona druga ba{ta nije donosila profit. Tamo je rukovodio Vla iz Mustapi}a, Veqa. On
samo pu{i i ~itav dan ~ita novine.
Pokojni Tasa mi je pri~ao : Jednom radnici seju krompir, |ubre su dovla~ili iz Ekonomije.
Trebalo je da se brzo istru`u topolove daske za "jastuke". Napravili su {est "astuka". Tu, oko
"jastuka" ima dosta posla. Kad se razvio rani rasad, bilo je oko trideset "jastuka". Ima tu
prili~no posla i ujutru i uve~e. Preko dana treba da se da samo malo lufta. Da pokriju ono staklo
kad upe~e sunce, jer odozdo |ubre toplotu {iri, gore je staklo, pa se stvara zapara, ako Tasa ne pazi izgore rasad. Kad se mleko kuva, pazi{ da ne pokipi...
Do{ao Adam iz Srpaca - {ef Ekonomije ( nesposoban ~ovek, ~lan Partije) i naredio Tasi da
ide na `elezni~ku stanicu Zvi`d da odvoji topolove trupce za strugawe dasaka za tople leje. Veqa
Raji} je otkupqivao od seqaka za na{u zadrugu topole. "Ja ko plovka iskrivim {iju, gledam u nebo,
vreme prili~no tijo, obla~no, al }e da izgreje sunce. - Dobro, ja }u da idem, iako to nije moj posao,
ka`em Adamu i upozorim ga : Adame, ukoliko izgreje sunce, ne mora{ da daje{ luft, ali barem baci
asure preko toplih leja, da ima ladovinu paradajs, da ga ne zaka~i Sunce!" [ta je bilo? Saznali smo
predve~e od Tase. On je oti{ao na `elezni~ku stanicu i tamo se prili~no zadr`ao; jer trebalo je
preturati gra|u, odabrati trupce i natovariti ih na traktorsku prikolicu. Izgrejalo je jako
sunce. "...Pomislim - ode rasad! Odgovara}u! Propa{}e godina! Ja trrrkom niz Pek, jurim preko
livada. Koliko stigoh u Ba{tu i pogledah, ono se samo pu{i, pu{i! Zapalile se leje. Brzo sam dao
luft, prebacio asure preko leja. [teta, velika {teta. Tu grotlo, tu grotlo, strado rasad,
ispr`ena stabaoca kao kajgana. Ja pravo kod Adama. O~i bi da mu iskopam! On i Veqa igraju {ah,
politi~e. - Dobro, Adame, {to ne staviste asure? Upozorio sam va! [ta je va`nije : {ah ili rasad?
- Pa ja zaboravio... - Ti si zaboravio, a zna{ koliku si {tetu napravio?..." Uve~e je do{ao Dejka i
napao tasu : "Ti nisi smeo da napu{ta{ ba{tu!" Morao je - naredio mu {ef Ekonomije. Do{ao Dejka
prvo kod mene, pa onda kod upravnika Dragoslava Luki}a - Drike... Posle pozvali Adama da mu o~itaju
bukvicu : "Slu{aj, Adame, Tasa ne sme da mrdne od toplih leja kad izgreje sunce, kaki trupci! Ti si
mogao drugog radnika da po{aqe{!" "Tasi ne sme niko drugi da daje posao osim mene, ina~e raskidam
ugovor sa zadrugom! Ne}u ja s opro{tewem da sviram kurcu u Mi{qenovcu! " Oti{ao je upravnik
Drika i procenio {tetu : "Nije mnogo!" "Nije; ali {ta bi bilo da je Tasa ostao jo{ pola sata u
Zvi`du, da nije dotr`ao sa `elezni~ke stanice? Mogli bismo da se uhvatimo za krivi stojko!"
To je samo moglo kod [efa ekonomije Adama, da Tasa mora da bude na dva radna mesta
istovremeno.
"Tasu vi{e niko ne sme da dira osim tebe, majstore!" prese~e spor upravnik Drika.
Onda smo primili mladog agronoma Mi{u - ~im je zavr{io Poqoprivredni fakultet. Mlad
~ovek, va`nije su wemu mlade i lepe u~iteqice, seoske opajdare i raspu{tenice od Ba{te.
Posle smo se preorijentisali na gajewe svilenih buba i maliwaka. Bio lep i veliki maliwak
iza Ekonomije. Po maliwaku ovako krupne jagode. Radnici to beru, kad do|e {ef ra~unovodstva,
Milisav iz Bresnice - doveo slu`benike da pomognu u berbi, a u stvari on se uvek motao oko zgodnih
slu`benica, poqoprivredne tehni~arke. Poma`u - kako je govorio Tasa - beru}i i jedu}i one
najkrupnije.
- Drugovi, ako ja vas pustim da vi meni tako poma`ete, {ta }emo mi da naberemo da nosimo
da prodamo? ^ime }u ja da platim ove sezonske radnike? - pitao je Tasa... (...)
Zadruga je propala, jer je morala da propadne.
Kao i vodenica u [qivici. Propadwu vodenice sam kumovao ja, propadawu zadruge svi
pomalo...I kao da ih nikad nije ni bilo. Bog da prost...
( Mihajlo S. Luki}, 1925, Mi{qenovac, kod Ku~eva. Biv{i op{tinski pisar. Ovo je
wegov prvi objavqeni rad. )
___________
Makedonske gajde
1.
U avgustu 1972. kupio sam kamion TAM - PIONIR - PRAGA za petsto{esdeset iqada i
po~eo sam da radim kao autoprevoznik. Prevozim drva iz moje {ume, preprodajem; pomalo kradem iz
dr`avne {ume. Jedne ve~eri iza|em sa jednim drugarom na korzo, a taj je imao devojku. [etali smo
utroje do deset uve~e; onda oni meni ka`u, da je vreme da idemo kud je koji namerio, a ja, budu}i da
nemam gde da prenmo}im, pitam ih : " Ima li mesta da prespavam kod vas?" "Ako ho}e{ da te povedemo
kod jedne drugarke, ali da joj ne govori{ bezobrazne stvari po{to ona ne voli takve stvari", i ja sam
se slo`io. Po|emo. I ta nas primi lepo i skuva nam kafu. I dok se kafa kuva, ona me pita odakle sam
i {to sam sam, i ja sam joj odgovorio istinu. Popili smo kafu, rakiju; i ja vidim da ta `enska
pocrveni kad je pogledam...Gledala nam je u {oqu; pri~ala nam o sebi...Pri~ala nam je i o sebi, a ja
nisam u to poverovao. I tako pro|e pola no}i, a negde oko tri predzoru ja sam hteo da krenem
kamionom po drva, ali me ona ne pusti. Legao sam i zaspao kao kow. Opio sam se. Kad sam se probudio,
gledam, ta `ena le`i pored mene. Vidim na satu - 11 pre podne. Probudim je. Ona skuva kafu i ka`e mi
: " AjÄ da idemo zajedno po drva, trebaju mi dva kubika, pa }u da ti platim". Ja ka`em : "Dobro, spremi
se". Kad smo stigli blizu moga sela, ona po~ne da me moli : " AjÄ d idemo kod tvoje majke". A mene je
pomalo sramota, kako da je upoznam sa majkom kad je nisam dobro poznao, kad ne znam kakva je, je li
neka kurvetina ili ne. "Ako ho}e{ sada da utovarimo drva, pa da vozimo u [tip, i ako mo`emo tamo da
razgovaramo ozbiqno, bez vrdawa i la`i". "Dobro, neka bude kako ka`e{. Ali mene jedno mu~i, ovo,
slu{aj, Il~o, mene je sram da ti ka`em, ja tebe volim i ho}u da ostanem sa tobom...Kako odlu~i{ ti
tako neka bude. Ali da se mi uzmemo..." Rekao sam joj : "Ja sam siroma ~ovek. Nemam ni{ta drugo osim
ovog odela na meni i kamiona. Ako mi kupi{ novo odelo i ako misli{ da bude{ samo moja `ena, ja se
sla`em. Kakva si bila ne znam, ali od sada da bude{ dobra!" Sve je to bilo u wenom stanu u [tipu;
ponudila me je rakijom; popio sam dobro. Brzo sam izgubio sram; po~eo sam da je grlim i vu~em prema
krevetu; ona me je ~upala za kosu. Posle se ja skinem i po~nem i wu da svla~im, a ona zaplaka i re~e: "
Pre dva meseca imala sam de~ka, ali me je prevario i oti{ao u vojsku. Veruj, deset - petnaest dana sam
mu se dozvolila, a sa drugima nisam imala rabote. Ile, pitaj koga ho}e{!"
"Arna lo{a, ja te volim i ne}u da te ostavim", ka`em i ona po~ne da me grli, kad neko ~uk ~uk na vrata. Ja se ne pla{im po{to znam da stanuje kod nekih starih qudi. A to je bio moj drugar sa
devojkom. Ova moja im ka`e kako smo bili po drva i kako smo odlu~ili da se uznemo. Oti{li smo u
hotel. Skupili se moji drugari. Tamo smo pili do pono}i. Pojavi se jedan milicionaer i veli : "AjdÄ d
idemo u stanicu", i ja velim : "Dobro". I nekako se dogovoriv{i na brzinu sa ovim mojim drugarima ja
pobegnem milicionaru ispred nosa. Odem u stan moje devojke. Do|u i ostali i onda mojim kamionom
po|emo u selo kod moje majke. Tamo mi ~estitaju snaja i majka. Devojka mi posle kupi novo odelo,
cipele, bundu od sto dvadeset iqada. Napustio sam je posle mesec dana...
*
Sve ovo {to nameravam da zabele`im pro{lo je preko moje glave : tako sam pro`iveo do 18.
januara 1976. godine. Tad sam se o`enio po tre}i put. Po{to nisam pisac, dragi Miroslave Luki}u,
ja nemam nameru da svoje do`ivqaje stavqam nekom tre}em u usta, nego da se odmah predstavim :
STOILKOV IL^O, ro|en 18. avgusta 1956. godine u selu Kalapetrovci - [tip, Makedonija. Gajde sam
nau~io da sviram jo{ kao u~enik osnovne {kole. Svirao sam na svadbama i na ispra}ajima vojnika.
Umem da sviram u gajde boqe nego {to vozim kamion. Crnomawast sam i `enama sam se oduvek
dopadao. Za{to? Razgovarale dve devojke, jedna pitala drugu : Za{to voli{ crnomawaste
mu{karce? Za{to da volim bele i plave? ^okolada je crna i slatka, a sneg je beo i hladan. Svakoj bi
devojci otpevao na po~etku pesmu : Ka`i, mome, usitinu qubi{ li me, mami{ li me, il se sa mnom
poigrava{, da ti mine vreme? Ja ne mogu da razberem bula li si il Grkiwa, il si, mome, Makedon~e,
{to si tolko ubavo? Mo`da bi nekom od pesama, a ja ih znam na stotine, mogao da po~nem ovu pri~u,
mo`da ovako : Ja sam Il~o golem lola bio, u kafani lo{e u~inio. Ja sam pio i ~a{e razbio, kelnerki
sam po{teno platio. Ako umrem, obucite mi mangupsko odelo. Mesto popa, kr~maricu pozovite, nad
glavom mi bure postavite, od bureta slavinu otvorite : nek pote~e quta {qivovica!... Eh, ali to
je zajebancija...Bio sam mangup, baraba, pro`iveo sam i lo{e i dobro, pa da vidimo {ta sam zapamtio
i {ta mogu da ispri~am...Ko ho}e mo`e da mi pi{e na adresu : STOILKOV IL^O, s.
KALAPETROVCI, 92000 [TIP. ( Kad iza|em iz vojnog zatvora, to jest - posle septembra 1977.
godine.)
2.
Negde oko nove 1973. godine ( sa nepunih sedamnaest godina) {etaju}i {tipskim korzoom
nai|em na jednu poznatu devojku, a ona je golema ober- kurva. Poznajemo se dobro. Oterali su je od ku}e
i zove se S. iz sela Krupi{ta ({tipskog). Ka`e mi : "Rani me i kupi mi haqine; i}i}u sa tobom svuda",
a ja joj predlo`im: "Ako ho}e{ da te odvedem u jedno selo, ov~ari daju po pet kubika drva za jedan ~as,
pa }emo prodati drva i pare podeliti!" Ona se slo`i. Jednoga dana odemo u selo Bu~um. Parkirao sam
kamion i ostavio je da sedi u kabini, a ja sam po{ao kod ov~ara. Behu dvojica. Ka`em im : "Ako ho}ete
da mi date deset kubika drva, ostavi}u vam `ensku od 16 godina da bude s vama celog dana!" pogodimo
se. Natovare mi pet metara drva i ja odem u [tip da prodam. @ensku ostavim sa wima. Vratim se u pet
popodne i natovarim jo{ pet kubika. Drva prodamo, pare podelimo i ona ostane sa mnom. Posle nekog
vremena odveo sam je u selo B. Strumi~ko, da bude kelnerica. Dogovorimo se da ukrade ne{to para iz
kase i da se na|emo u [tipu. Uzeo sam jednu sobu pod kiriju i dao joj adresu, ali mi se ona nikako ne
vrati. Da li je `iva i gde je - ne znam...
3.
Isto tako jednom na korzou na|em se sa jednim ~etrnaestogodi{wim devoj~etom. Krene sa
mnom kamionom, ali ne da da je j. Jednog dana me povede u prodavnicu i ka`e : " Da mi kupi{ sandale",
a ja ne samo dvadeset iqada za sandale nego i dvesta iqada dao bih da je j. Kupio sam joj sandale i
fustan. I jedne ve~eri povedem je prema nekom parku, a tamo ima poslasti~arnica. I ona ka`e : "AjdÄ
prvo da me ~asti{ neko tulumbe, posle }emo u park!". Odemo, jedemo slatki{e, pro|u pet - {est
devoj~uraka, ona ih vide i ka`e : " Sedi tu, sa~ekaj me, da idem da se vidim sa drugarkama". Ode i do
dana dana{weg se ne vrati. Odnese mi ~etrdeset iqada u odelu i deset iqada u nov~anicama. Ne `alim
pare, {to mi odnese; `alim {to je ne j.
4.
U julu mesecu 1973. godine vratim se u selo Kalapetrovci kamionom, u|em u na{e dvori{te,
tamo dva milicionara. Majka me prekori: "Gde si? [to te nema dva meseca da se javi{?" Ja joj ka`em
da sam bio u [tipu, a milicionari zagalame na mene: "Kome si ukrao deset metara drva?" "Nikom
nisam ukrao drva, a vi ako ho}ete da znate ko krade drva, ~ekajte ga no}u na putu, pa }ete ga uhvatiti!"
Vratim se u [tip da se na|em sa jednom devojkom ( dala mi je adresu). U wenom stanu, oko
deset uve~e, sede tri devojke i pu{e, ali we nema! Piju kafu. Ponude i mene. "Zna{ li za{to si
do{ao?" "Pogodio sam se sa Milom da doteram dva metra drva i da prespavam no}as ovde, ona se
slo`ila". Nemaju one pojma da ja znam da su one najve}e ober - kurve u [tipu; mo`da imaju triper; zato
ih izbegavam.
"Napravite vi ve~eru; ja idem da parkiram kamion sa drvima", la`em ih, i one ka`u "Dobro". I odem
i ne vratim se, jer sa zara`enim kurvama ne}u da imam rabotu. Da ih nisam poznavao, mogao sam da
prokockam moju mladost jedne no}i.
5.
(Ista, ali sam joj platio dostojno)
U oktobru iste godine ja naletim na devojku {to mi je dala adresu na korzou, pita me za{to se
nisam vratio da prespavam, ja je slagah : "[umari mi uzeli drva!I kako da se vratim, re}i}ete da vas
la`em, bilo me sramota". I ka`em : "AjdÄ da po|emo sada kamionom kod tebe i tvojih drugarki", i ona
se slo`i :"Dobro".
Zakqu~am desna vrata kabine i vozim ne u wen stan nego u selo Kalapetrovci; ona pla~e i
ho}e da poludi. Skrenem u {umu, po~nem da je svla~im i skinem je sasvim golu. I{amarao sam je. J.
sam je i odvedem je kod jednog drugara, u [tipu; do{la su jo{ petorica. Izre|amo se svi nad wom, i
pustimo je da ide u no}. Ne mo`e ona mene da zajebe, nego sam joj platio dostojno!...
6.
U prole}e 1974. kupio sam kamion~e marke DOX - nosivost 2 tone. Stari kamion mi je postao
defektan. Vozim jednom Pirinskom ulicom i zaustavi me milicija po{to mi vozilo ne be{e
registrovano, i ja odlu~im da be`im, a u prikolici imam dva putnika. Ja be`im, oni me gone, ali ne
mogu da me prestignu. Stigao sam blizu manastira "Sveta Nedeqa" ( dva kilometra od [tipa) i vi{e
ne mogu da im be`im po putu, jer se {iri, a milicioneri na dvadeset metara iza mene sa landroverom;
sevne mi da izvu~em reduktor i skrenem sa puta uz jedno uzbrdo po kome ni pe{ak ne bi mogao da ide, i
kad se okrenem i gledam, milicioneri stoje na putu i krste se, pustili su me da pobegnem u moje selo
Kalapetrovci. Odmah do|e jedan i ka`e : "Ako ho}e{ da mi prebaci{ 4 metra drva u [tip, kolko
treba da ti paltim". Natovarimo i odemo u [tip. Sutradan rano oko pet sati vra}aju}i se u selo
svratim da uzmem benzin, kad tamo ona ista milicijska patrola koja me je gonila. Oti{li su putem
[tip - Kalapetrovci da me sa~ekaju. Ali ja krenem u drugom pravcu : [tip - ^iflik - Kalapetrovci, i
ne mogu da me uhvate...
( Nastavi}e se)
Il~o STOILKOV
( Makedonac I. Stolikov je ovu svoju oporu `ivotnu povest zabele`io kao vojnik u kasarni u Tuzi,
po~etkom leta 1977. godine.
Prevod sa makedonskog na srpski : redakcijski. © obavezan, Zavetine)
Dimitrije Luki}
ZUBI KI^MEWAKA
I
Vilice i ishrana
Oblik `ivotiwskih vilica i zuba govori o na~inu ishrane. Izdu`ene, tanke ~equsti, sa
zubima pri vrhu, pogodne su za tra`ewe i grickawe hrane. Kao takve one su korisne za male insekte i
bobice. Nemaju, me|utim, snagu kratkih, {irokih ~equsti sa velikim zubima sme{tenim pozadi, koje
su pogodne za mrvqewe tvrde biqne hrane i lomqewe kostiju i hrskavice. Kod mnogih `ivotiwa gra|a
je kombinovana : ~equsti sredwe du`ine sa o{trim zubima za se~ewe i sitwewe spreda, i {iroki zubi
pozadi za drobqewe i mlevewe.
Biqojedi
Krave, kowi, kamile, ovce, koze i srne su biqojedi - hrane se biqkama. Kost dowe vilice
sme{tena je duboko pozadi ~ime se dobija velika povr{ina za pri~vr{}ivawe jakih mi{i}a `vaka~a. Posebni zglobovi omogu}avaju pokrete gore - dole i tamo - amo.
^upawe zalogaja. Poput mnogih biqojeda, jarac nema gorwih predwih zuba. On ~upa hranu
koriste}i sna`an jezik i usne, oblo`ene gorwe desni i male dowe sekuti}e. ^equsti klize napred nazad radi boqeg mlevewa.
Dowa ~equst pokre}e se levo - desno i napred - nazad.
Velika dowa ~equst slu`i za pri~vr{}ivawe mi{i}a.
Lobawa ovce ima mesto ro`natog jastu~i}a.
Kutwake i pretkutwake.
Praznina izme|u pretkutwaka i kutwaka i dowih sekuti}a u dowoj ~equsti omogu}ava da
jezik preme}e kabaste zalogaje.
Polo`aj dowih sekuti}a : na samom po~etku dowe ~equsti.
Glodari
Mi{evi, pacovi, veverice i nutrije su glodari. Oni su biqojedi ali su im ~etiri predwa zuba
o{tra i velika - prilago|ena glodawu.
Neprestano glodawe. Predwi zubi glodara stalno rastu, ali se isto tako i tro{e. Praznine
me|u zubima omogu}avaju da se usnama zatvori pristup ustima za vreme glodawa.
Na lobawi nutrija vidi se naranxasta gle| na sekuti}ima. Praznina za zatvarawe usta. Kao i
mesto gde se u~vr{}uju vilice i vratni mi{i}i.
Sva{tojedi
To su `ivotiwe koje se hrane biqnom i `ivotiwskom hranom - od malih i mekanih bobica do
hrskavi~avih komada mesa. Zbog raznolike ishrane ~equsti i zubi su mawe specijalizovani nego kod
meso`dera i biqojeda.
Najbli`i ro|ak ~oveka - {impanza. Vilice i zubi {impanza sli~ni su qudskim, ali ve}i u
odnosu na lobawu.
[impanze hranu komadaju i `va}u jer je skupqaju rukama.
Wihov vili~ni zglob mawe je pokretqiv nego kod ~oveka, {to onemogu}ava velike bo~ne
pokrete.
Zbog toga im se zubi tro{e i dobijaju oblik {iqaka za razliku od zaobqenih zuba kod ~oveka.
Dowa vilica {impanze kre}e se gore - dole.
Postoji duboka izbo~ina za mi{i} - `vaka~. I veliki o~waci.
Meso`deri
@ivotiwe ~ije su ~equsti i zubi prilago|eni iskqu~ivo ishrani mesom, nazivaju se
meso`deri. Takvi su lavovi, tigrovi, ma~ke i psi. Mnoge imaju masivne, te{ke ~equsti u odnosu na
svoju veli~inu. Slepoo~ni mi{i}i koji zatvaraju ~equst prote`u se od zadweg dela dowe ~equsti do
ispup~ewa na stra`wem delu lobawe kako bi ugriz bio sna`an i kod {irom otvorenih usta.
Kraqevska lobawa lava ima veliki ko{tani greben obraza. Veliki musculus masseter prote`e
se odatle do dowe ~equsti. Time se dobija snaga mrvqewa i pri gotovo sasvim zatvorenim ustima.
Zastra{uju}i predwi zubi imaju duboko korewe {to im daje snagu da savladaju plen.
Lav ima zube dera~e koji seku meso poput makaza.
O~wacima lav grabi i kida plen.
Dowa vilica kre}e se samo gore - dole.
Musculus masseter je u~vr{}en u dowem delu vilice.
II
@ivotiwski zubi
Zato {to su vi{enamenski, `ivotiwski zubi se razlikuju po veli~ini i obliku.
Qudski zubi su srazmerno mali i ne izrazito specijalizovani. Qudi kuvaju, a sem toga
koriste viqu{ke i no`eve.
@ivotiwski zubi treba da urade mnogo toga : od gri`ewa i komadawa, `vakawa, drobqewa,
glodawa, kopawa, odbrane i komunikacije.
Zubi govore mnogo o vlasniku - od vrste pojedene hrane do starosti `ivotiwe. Izraz engleski - "dugi zubi" odnosi se na ~iwenicu da se kod starijih `ivotiwa desni povla~e otkrivaju}i
zube, tako da oni izgledaju du`i.
Najdu`i zubi su slonovske kqove, a najmawi se nalaze na jeziku pu`a balavca.
Biqojedi i meso`deri
Biqojedi, poput kowa i zebre moraju da pretvore hranu u ka{u pre gutawa, jer je te{ko
svariti neistiwenu biqnu hranu u `elucu i crevima. Oni imaju {iroke i velike kutwake.
Meso`deri, `ivotiwe koje se hrane samo mesom, imaju izra`enije zube radi hvatawa i
komadawa. Potrebno je mawe `vakawa jer je meso svarqivije.
Raqe morskog psa. U unutra{wosti usta morskog psa mogu se videti zubi koji rastu. Novi zubi
stalno rastu i kre}u se unapred da zamene one na ivicama ~equsti koji su se istro{ili ili slomili za
vreme borbe sa plenom. Svaki zub je o~vrsla varijanta ko`nih "zubi}a". Svaki zub traje 8 - 10 dana. U
gorwoj vilici su zubi koji se mewaju i koji se koriste.
Mnoge zmije (piton), mogu otka~iti vili~ne zglobove i {iroko razjapiti usta. Redovima
unazad savijenih zuba hvataju plen i guraju ga u usta.
Na lobawi i vilici pitona posmatranoj odozdo vidi se gorwa vilica, desna gorwa vilica i
dodatni red zuba u gorwoj vilici.
Pokre}u}i naizmeni~no levu i desnu stranu ~equsti i koriste}i unutra{wi i spoqa{wi red
gorwih zuba, piton "navla~iÄ plen u usta. Po{to je ugu{i, piton satima guta gazelu.
Mnogo je slonova ubijeno zbog kqova. Slonova~a se koristila za klavirske dirke, bilijarske
kugle i rezbariju. Danas je ubijawe, kako ka`u, pod kontrolom, mada je krivolov prisutan.
Kutwak afri~kog slona. Slonovi imaju {est kutwaka na svakoj strani gorwe i dowe vilice.
Oni rastu jedan za drugim i pomeraju se unapred. U isti mah koristi se samo jedan ili dva zuba na
svakoj strani. Kada se istro{i i posledwi zub, slon vi{e ne mo`e da jede. Grebeni poja~avaju dejstvo
mlevewa. Kutwak ima zadwi i predwi koren. Greben je od gle|i i cementa. Dentin je izme|u grebena.
Slonovska kqova je sekuti} koji stalno raste. Na~iwen je od "slonova~e" - dentina
pome{anog sa mineralima kalcijuma. Prose~ni slon za `ivota proizvede oko pola tone slonova~e.
Kow ima kutwake sa {irokim povr{inama za `vakawe. I sekuti}e u dowoj vilici za seckawe
trave. Kowski sekuti}i, spreda, ~upaju i vuku zalogaje trave. Veliki kutwaci i pretkutwaci
pretvaraju hranu u ka{u. Sme{teni su duboko u vilici...
Psi imaju zube prilago|ene za kidawe i komadawe.
Zubi iz gorwe vilice psa pokazuju karakteristike meso`dera. Svaki tip zuba ima odre|enu
funkciju pa se tako i oblikuje.
Zubi psa : mali sekuti}i, dugi o~wak, pretkutwak za drobqewe, zub za se~ewe i kutwak za
lomqewe kostiju.
III
Zubi ~oveka
1
Zubi - lat. dentes.
Zubi su niz malih ko{~ica u vilici, ~ija je funkcija grizewe i drobqewe hrane. ^ovek ima
heterodentalnu vilicu, jer su zubi u zavisnosti od funkcije razli~ito raspore|eni. Za kidawe se
nalaze napred, a za mlevewe pozadi.
Zubi se mewaju od {este do ~etrnaeste, ali umwak ( dens seratinus ) izrasta izme|u sedamaneste
i tridesete. Ali i ne mora izrasti.
Do kraja druge godine `ivota ~ovek dobija mle~ne zube ( dentes decidui ).
Dete treba da ima dvadeset mle~nih zuba koje od {este do sedme godine smewuju stalni zubi.
Formula de~ije vilice ( 2 - 1 - 2 / 2 - 1 - 2) , {to zna~i da i u gorwoj i u dowoj vilici ima isti
broj zuba. ( Dva sekuti}a, jedan o~wak, i dva molara. )
Odrastao ~ovek ima 32 zuba. Formula vilice odraslog ~oveka je ( 2 - 1 - 2 - 3 / 2 - 1 - 2 - 3 ), {to
zna~i da u gorwoj i dowoj vilici ~ovek ima isti broj zuba. (Dva sekuti}a - dentes incisivi, jedan o~wak dens caninus, dva premolara - denetes premoleres, i tri molara - dentes molares. ) Posledwi molar je
umwak koji ne mora ni}i.
De~iji zubi
Od {estog do sedmog meseca izni~u medijalni dowi, pa medijalni gorwi, a onda lateralni
dowi i lateralni gorwi na kraju.
Nicawe sekuti}a se zavr{ava u desetom mesecu. U dvanaestom mesecu ni~e prvi dowi molar,
pa prvi gorwi molar, gorwi o~wak, pa dowi o~wak, pa drugi dowi molar i na kraju drugi gorwi molar.
Nicawe mle~nih zuba se zavr{ava u periodu od osamanestog do dvadeset i ~etvrtog meseca.
Trajni zubi
Od {este do sedme godine ni~e prvi trajni molar, da bi u osmoj godini iznikli sekuti}i, pa
prvi premolari.
Od 11 - 13 godine izniknu o~waci drugi premolari, a u periodu od 12 - 14 godine drugi molari.
Tre}i molar ni~e u periodu od 18 - 30 godine, ali ne mora ni}i.
Zubi u gorwoj i dowoj vilici obrazuju luk ( arcus dentalis).
Gorwi luk ( arcus maxillaris superior) je {iri, a dowi (arcus mandibulari inferior) je u`i .
Gorwi zubi normalno preklapaju dowe.
Zub se deli na
- krunu ( corona dentis),
- vrat ( collum dentis),
- koren ( radix dentis).
Na vrhu korena ( apex dentis) nalazi se foramen picis dentis za prolaz `ila i `ivaca u pulpu i iz
we.
U unutra{wosti krune, vrata i korena nalazi se {upqina (cavum dentis) koji ispuwava pulpa
ili veivo ispuwena krvnim `ilama ili `ivcima, tj. stanicama koje stvaraju dentin.
[upqina se smawuje u predelu korena i naziva se capilis radilis.
[upqina zuba se vremenom smawuje stvaraju}i takozvane rogove pulpe.
Na kruni zuba se mo`e razlikovati nekoliko povr{ina :
- grizna povr{ina ( facies masticatoria),
- povr{ina okrenuta nepcu i jeziku ( facies lingualis),
- povr{ina prema obrazima (facies buccalis).
Kod sekuti}a i o~waka se predwa strana naziva facies labialis, a postrani~ne povr{ine facies
lateralis et medialis. Dodirne strane susednih zuba su facies contactus.
2
Morfologija zuba
Sekuti}i ( dentes incisivi) imaju krunu gra|enu popud dleta i po jedan koren.
Kod trajnih sekuti}a grizna strana im je nazubqena.
Najve}i su gorwi medijalni sekuti}i, a najmawi su dowi medijalni sekuti}i.
Oralna strana krune je konkavna i ima kvr`icu.
Distalno od kvr`ice se nalazi udubqewe.
Koreni su kod gorwih sekuti}a ~uwasti, a kod dowih komprimirani u meziodistalnom smeru
i imaju uzdu`nu brazdu.
Gorwi sekuti}i su izbo~eni ne{to prema napred.
Sekuti}i se jedni od drugih me|usobno razlikuju ne samo po veli~ini ve} i po malim
razlikama kod kruna.
Kod medijalno gorwih sekuti}a, medijalni ugao je o{tar, a lateralni je ne{to zaobqen.
Kod lateralno gorweg sekuti}a lateralni ugao je jako zaobqen, a kruna je mawa nego kod
medijalnog.
Kod dowih sekuti}a grizna strana je takva kao da se ne{to lateralno pewe, jer dowi sekuti}i
sa svojom griznom stranom opisuju konkavitet prema gore.
Gorwi sekuti}i imaju okrugao koren, pa pri va|ewu rotiraju, a dowi sekuti}i koji imaju
spqo{ten koren moraju se luksirati.
O~waci (dentes canini) . Ima ih po jedan u svakoj polovini vilice - ukupno 4.
Oni imaju krunu gra|enu kao {iqasto dleto.
Kruna je nesimerti~na, tako da medijalna strana gorwih dolazi u kontakt za lateralnom
stranom dowih o~waka.
Ta kongruencija nije uvek pravilna. Na oralnoj strani kruna poseduje grebe koji se prema
vratu zavr{ava kvr`icom.
Koreni o~waka su jaki i dugi, a posebno gorwih, kojima koren mo`e biti dug i do 25 mm.
Koren poseduje uzdu`nu brazdu, a kod dowih na vrhu mo`e biti podeqen.
Iako je koren gorweg o~waka neobi~no duga~ak, on nikada ne {tr~i u maksilarni sinus.
Premolarni zubi (dentes premolares). Oni poseduju dve kvr`ice. Lingvalnu i bukalnu. Bukalna
kvr`ica je ve}a od lingvalne.
Prema veli~ini lingvalne kvr`ice se porede :
- prvi dowi premolar - kod wega je lingvalna kvr`ica najmawa;
- drugi dowi premolar ima malo ve}u lingvalnu kvr`icu od prvog doweg premolara;
- prvi gorwi premolar ima malo ve}u lingvalni kvr`icu nego prvi dowi premolar;
- drugi gorwi premolar ima lingvalnu i bukalnu kvr`icu iste veli~ine.
Koreni premolara izgledaju spqo{teno i imaju uzdu`nu brazdu.
Pri puwewu korena zuba nakon devitalizacije, va`no je znati da je koren prvog gorweg
premolara u vi{e od 50 % slu~ajeva podeqen i poseduje dva kanala.
Kutwaci ( dentes molares). Ima ih tri u svakoj polovini vilice, ukupno 12.
Kruna sadr`i ~etiri kvr`ice. Geometrijski izgled krune gorwih i dowih kutwaka je
razli~it.
Kruna gorwih je rombi~na, a dpwih je kvatrati~na.
Po broju korena tako|e je izra`ena razlika jer dowi imaju dva korena ( oba spqo{tena i to
jedan napred, a drugi nazad), dok kod gorwih kutwaka ima tri korena ( i to dva bukalno spqo{tena i
jedan okruga ili palatinalni, ja~i i vi{e divergentan).
Kod dowih kutwaka broj korena ne odgovara broju kanala, jer predwi koren kod svih dowih
molara ima po dva kanala {to kod svih dowih kutwaka daje brojku tri kanala naspram dva korena.
Kod gorwih kutwaka u bukalnim korenima ima po dva kanala, a u palatinalnom korenu po
jedan kanal {to za svaki gorwi kutwak ponaosob govori da ima pet kanala naspram tri korena, tako|e
nejednak broj.
Ovaj odnos kanala i korena tako|e je va`an za puwewe korenova posle devitalizacije. Pri
va|ewu zuba u pogledu kutwaka, ugao izme|u krakova kle{ta mora biti razli~it zbog razli~itog broja
korena kod gorwih i dowih molera.
Za va|ewe dowih kutwaka kraci kle{ta su jednaki jer imaju {iqak izme|u dva konkaviteta
koji pristaju me|u korene.
Za va|ewe gorwih kutwaka onaj krak koji obuhvata palatinalni koren mora biti konkavno
zaobqen da koren ne bi pukao, i zato se kle{ta za gorwe desne kutwake razlikuju od kle{ta za levu
stranu i ne smeju se zameniti.
Kod dowih kutwaka izgled krune je razli~it.
Prvi dowi kutwak ima pet kvr`ica ( dve lingvalne, a tri bukalno sme{tene).
Drugi dowi kutwak ima ~etiri kvr`ice ( bukalne su ve}e od lingvalnih).
Tre}i dowi kutwak ima ~esto spqo{tene i zavijene korenove {to ~esto pravi problem pri
wihovom va|ewu.
Koreni su kod dowih kutwaka zavijeni ka nazad.
Kruna gorwih molara je rombi~na.
Prvi gorwi molar na svojoj oralnoj strani mo`e imati razvijen tuberculum anomale caralelli, on
je kra}i i ne u~estvuje u gri`ewu.
Drugi gorwi molar ima redovito trouglastu krunu i tri kvr`ice od kojih je jedna lingvalno,
a dve bukalno sme{tene.
Tre}i gorwi molar mo`e tako|e imati slepqene korene.
Hrana se meqe spajawem kruna gorwih i dowih molara i to tako {to lingvalne kvr`ice
gorwih molara zapiwu i sudaraju se u bukalne kvr`ice dowih molara.
Kod gorwih molara korenovi mogu str~ati u maksilarni sinus i upala mo`e dovesti do
prelaska sa zuba na sinus.
3
Gra|a zuba
Delovi zuba : kruna, zubna gle|, dentin, pulpa, gingiva (desni) , cement.
Zub sa~iwavaju tri supstance:
- dentin( substantia eburnea),
- caklina (enamelum),
- cement (substantia ossea dentis).
Dentin sa~iwava najve}u masu zuba. Nalik je beloj kosti i iako nije ne{to posebno ~vrst
ima otpornost prema lomu.
Mezodermalnog je porekla, a izgra|en je od osnovne supstance koja sadr`i kalcijum fosfat
unutar koga se nalaze kolagene fibrile.
Gra|en je nalik na kost, me|utim ne poseduje niti sistem Haversovih kanala niti ko{tane
{upqine ve} kanali}e dentina kroz koje prolaze nastavci odontoblasta ( stanica zaslu`nih za
stvarawe dentina).
Kanali}i dentina su upravqeni radijalno.
Dentin je produkt odontoblasta (cilindri~ne mezodermalne stanice i sme{tene su naj~e{}e
uz grani~nu stranu dentina sa pulpom).
Ovi nastavci odontoblasta ulaze u kanali}e dentina putem otvora na strani zubne {upqine.
Odontoblasti hrane dentin. Dentin boli pri bu{ewu zuba, jer se odontoblasti trzaju. U
dentinu se nalaze zavr{eci nervnih vlakana koji prolaze kroz pulpu.
Dentin ~ini osnovu krune i korena zuba.
vratu.
Caklina se nalazi samo na kru`nom vratu zuba. Ona je najdebqa na vrhu krune, a smawuje se ka
Caklina je produkt epitelnih stanica usne {upqine. Sa~iwavaju se {estostrane caklinske
prizme i prote`e se do ~itave debqine cakline.
Prizmu sa~iwavaju anorganske soli, kalcijevi fosfati i kalcijevi fluoridi.
Prizme se povezuju me|ustani~nom supstancom.
Kod tek niknutih zuba caklina se prekriva kutikulom koja se izbrusi kasnijom upotrebom
zuba.
Izgled prizmi ne mora biti pravilan i on vremenom mewa izgled.
Cement pokriva koren i vrat ( sa delom cakline na wemu) zuba.
Cement je ko{tana supstanca bez Haversovih kanali}a.
Cement ima samo ko{tane {upqine sa ko{tanim stanicama.
U wih urastaju [arpejeve niti uz koje se zub fiksira za zid alveole.
Spoj izme|u alveola i zuba je gomphosis.
Zub je obe{en o stenku alveole, a nije utaknut u alveolu poput klina, jer u tom slu~aju bi pri
ugrizu bili potisnuti `ivci i `ile koji na vrhu korena ulaze u zubnu {upqinu.
Ovo se posti`e tako {to se vezivne niti periodoncijuma idu koso, silazno od zida alveole
prema korenu zuba.
Retke niti u oblasti vrata idu horizontalno, uzlazno.
Koso postavqene vezivne niti u momentu zagrizawa, zidove alveole priqube uz zub putem
zategnutih niti.
Zidovi alveole se ne razmi~u ve} se de{ava suprotan proces va`an za zube pri `vakawu.
Pritisak koji }e delovati na krunu pri `vakawu bi}e ravnomeren na ~itavu povr{inu
korena zuba {to omogu}ava da objasnimo kako zubima mo`emo podi}i terete ve}e te`ine iako su
zidovi alveole tanki.
U dowem delu korena zuba nalazi se cement bez dentina.
Ova oblast nema [arpejevih niti i zbog toga se vr{ak korena mo`e kod granuloma
resecirati a da zub ipak ostane fiksiran u alveoli.
Veza izme|u alveola i zuba }e omogu}iti da zub i pored devitalizacije dobija hranu od strane
alveole koja cement opskrbquje krvqu.
Za ekstrakciju je va`no upravo kidawe tih [arpejevih niti da bi se zub izvadio. To se
posti`e luksacijom ili rotacijom korena zuba u zavisnosti od wegovog oblika.
Pulpa ( cavum dentis) je vezivno tkivo i ono ispuwava {upqinu zuba.
Sa~iwavaju je `lezdolike stanice me|u kojima su kolagene fibrile.
Povr{inu pulpe sa~iwavaju odontoblasti.
U pulpu putem korena dolaze dve arterije ( gran~ice koje poti~u od maksilarne arterije).
Venozna krv iz zuba }e oti}i u plexus pterugoidens, a limfne `ile odlaze u lumhononodi
submandibulares, dok `iv~ane niti za desni i zube odlaze od maksilarnog i mandibularnog `ivca (
drugi i tre}i deo trigeminusa).
4
Razvoj zuba
tkiva.
Zubi se razvijaju u usnoj {upqini ( i sluznici), caklina od epitela, a dentin od vezivnog
U {estoj nedeqi embrionalnog razvi}a urasta mnogoslojni plo~ati epitel u mezenhimno
tkivo i formira se zubni greben.
Odgovaraju}a mesta na zubnom grebenu gde }e kasnije biti mle~ni zubi nastaje pet zadebqawa
( vr~eva) , a tek iz novih vr~eva koji su razme{teni oralno od ovih }e se razviti trajni zubi.
Skupqawem mezenhimnih stanica oko vr~eva stavra se zubna papila koja daje osnovu za zubnu
pulpu.
Na mestu dodira pulpe i caklinskog organa vezivne stanice pulpe pretvaraju se u
cilindri~ne odontoblaste.
Stanice koje okru`uju konkavitet ~a{e tako|e su visoke. Ovo su adamantoblasti i one }e
stvoriti cakline.
Prvo }e se adamantoblasti i odontoblasti dodirivati da bi posle kako izlu~uju dentin ili
cakline po~eli da se odmi~u jedni od drugih.
Sa spoqne strane adamantoblasta je caklinska pulpa koja ima zvezdolike ektodermalne
stanice.
Caklinski organ }e se nastaniti u {upqini alveole u obliku nekog tananog epitelnog
cilindra nalik na matricu kalupa za razvoj korena zuba.
Vi{e ovakvih izdanaka se formira kod zuba sa vi{e korena.
Caklinska pulpa prote`e se samo toliko duboko na dole koliko se i sama caklina razvija.
Cement se stvara tek kad se stvorio dentin i to od zubne vre}ice , tj. vezivnog tkiva koje
okru`uje zubnu vr~.
U po~etku anorganske soli nisu ulo`ene u osnovu zuba, pa je osnova meka.
Ulagawe soli u izlu~en dentin i caklinu po~iwe najpre u oblasti krune.
Sa druge strane
prilikom izmene mle~nih sa stalnim zubima, na mestu gde }e izrasti trajni, najpre biva resorbiran
koren mle~nih zuba, tako da od wih ostane samo kruna.
5
Fiziologija usne {upqine i zuba.
Zna~aj pri varewu
Usta su po~etni deo probavnog trakta koji je kod ~oveka sa predwe strane oivi~en usnama i za
koji se prote`e usna dupqa oblo`ena tankom sluzoko`om.
Zidove usne {upqine sa~iwavaju obrazi, tvrdo i meko nepce sa koga se spu{ta resica, i pod
dupqe.
U ustima se nalaze zubi i izvodni kanali tri para pquva~nih `lezda.
Jezik je mi{i}ni organ koji je svojom osnovom vezan za jezi~nu kost, dok su mu telo i vrh
slobodni i izuzetno pokretqivi.
On ima funkciju prevrtawa hrane, poma`u}i pri `vakawu i gutawu ( tako {to sa`vakanu
hranu natapa pquva~kom).
Pquva~ne `lezde se nalaze ispod dowe vilice, nazivaju se podvili~ne ( glandula submaxilaris),
zatim `lezde ispod jezika ( podjezi~ne - glandula subligualis), i `lezde ispod u{iju (dou{ne - glandula
poratis).
Sve one izlivaju preko svojih izvodnih kanala u usnu {upqinu sekrete.
U ustima se hrana priprema za gutawe tako {to se sa`va}e i natopi pquva~kom. Na taj na~in
ona }e se slepiti u klizavu mazu koja je podesna za prolaz kroz `drelo i jedwak.
Pquva~ka sadr`i mineralne soli, a od fermenata amilazu tialin i ne{to maltaze.
Najve}i deo pquva~ke ~ini voda.
100 gr. pquva~ke = 99, 5 gr, H 2O (voda) + 0, 5 gr. (organske + neorganske - materije).
Neorganskih sastojaka u pquva~ci ima : 0, 28 % od kojih 70 % ~ine kalijumove soli, a 30 %
natrijumove soli.
Od organskih sastojaka kojih ima oko 0, 22% pquva~ka sadr`i : belan~evine, ugqene hidrate,
masti, vitamine, hormone i fermente.
Uloga pquva~ke je raznovsrna.
Najzna~ajnije su baktericidno, antibakterijsko i natisepti~ko dejstvo.
Pri `vakawu hrane pquva~ka poma`e u formirawu mekane hrane i gutawu.
Eksretorni zna~aj pquva~ke je da se putem we mogu izbaciti produkti metabolizma, te{ki
metali i druge toksi~ne supstance.
Zaslu`na je sa stvarawe naslage na zubima, koje mogu izazvati oboqewa zuba i desni.
Pquva~ka je slabo bazne reakcije.
Amilaza deluje na kuvani skrob i u ustima ga razla`e, ali se weno delovawe nastavqa i u
`eludcu pre lu~ewa `eluda~nih sokova.
Pquva~ka se lu~i putem mehani~kih, hemijskih, psihi~kih nadra`aja.
Tako|e se lu~i pri uno{ewu hrane dejstvom mirisa i ukusa hrane.
Pquva~ka se mo`e lu~iti i pod dejstvom uslovnih refleksa ( kada se oseti miris ili ~uje
razgovor o hrani, a ~ovek je gladan).
Putevi hrane se u `drelu ukr{taju sa vazdu{nim putevima, jer je gorwi deo `drela preko
otvora u vezi sa nosnom dupqom, dok je dowi deo u vezi sa usnom {upqinom - grkqan.
Ispred grkqana uz osnovu jezika se nalazi hrskavi~ava tvorevina ( grleni poklopac).
Iz `drela polazi Eustahijeva tuba, koja ga vezuje sa sredwim uvom.
Pri udisawu grleni poklopac se podi`e, vazduh slobodno struji iz nosne {upqine u du{nik.
Pri gutawu se jezik sa zadwim delom kre}e unazad i potiskuje grleni poklopac, nami~e ga na
u{}e grkqana, spre~avaju}i ulazak hrane i te~nosti u disajne puteve. Tako zalogaj preko grlenog
poklopca skiznuti u jedwak i daqe u `eludac.
6
Preparati za negu
usne {upqine i ~i{}ewe zuba
Vrste zubnih naslaga
Naslage na zubima prema sastavu mogu biti kalcifikovane i nekalcifikovane.
U kalcifikovane naslage spad : kamenac kao primarna naslaga i konkremenati kao slo`ena
froma kamenca.
Ove naslage na zubima izazivaju zapaqewe desni i iritiraju meko tkivo.
Zubni kamenac je kalcifikovana masa, ~vrsto pripijena za povr{inu zuba po~ev od ivice
desni. Boje je bele do tamno`u}kaste, ~vrstog je sastava, i vrlo lako se skida zubnim instrumentima.
Satoji se od organskih materija 10 - 30 %, i neorganskih 70 - 90 %.
Neorganske materije su soli kalcijum fosfata, kalcijum karbonata, magnezijum fosfata.
Organske materije ~ine mukopolisaharidi, deskvalirane epitelne }elije i razli~iti oblici
bakterija i gqivica.
Nastaje formirawem mekih naslaga , zatim kalcifikovawem formiranih mekih naslaga i
ulogom mikroorganizama i ishrane.
Meke naslage nastaju usled prisustva i zadr`avawa pquva~ke u ustima pod uticajem vi{e
faktora :
a) Izmena ph vrednosti pquva~ke. Pri normalnim uslovima ph pquva~ke 7 sa porastom ph
vrednosti se smawuje talo`ewe jer raste baznost sredine. A sa opadawem baznosti, raste kiselost i
dolazi do talo`ewa.
b) Uticaj koloidnih rastvora : oni uti~u na promene koje odr`avaju jone kalcijuma i
fosfora u pquva~ci. Pri stahnaciji pquva~ke izdvajaju se koloidi i vr{i se talo`ewe mekih naslaga
kalcijum fosfata.
v) Uticajem mukopolisaharida koji ~ine osnovnu supstancu kamenca imaju osnovnu ulogu u
kalcifikaciji tako {to kompleksno vezuju - heliraju kalcijum iz pquva~ke i od wega formiraju
jezgro za talo`ewe mineralnih soli.
g) Uticajem fermenata, enzima iz pquva~ke ( fosfataze), oslobo|enih iz deskvaliranih
epitelnih }elija ili bakterija hidrolizuju fosfatne estre pove}avaju}i koncentraciju fosfatnih
jona u pquva~ci.
Ferment esteraza je prisutan u nekim mikroorganizmima ( koke, gqivice, leukociti)
hidrolizuje masne estre u slobodne masne kiseline i iz tako nastalih masnih kiselina se stvaraju
slabo rastvorqive soli kalcijum fosfata.
d) Uticaj mikroorganizama ( bakterije koje su sastavni deo kamenca, ali nemaju aktivnu ulogu
u kalcifikaciji, ve} indirektnu). Indirektna uloga pri osloba|awu fostfataze , zatim na ph
pquva~ke i hemijski uticaj na mineralizaciju pquva~ke.
|) Uticajem ishrane. ^vrsta i slatka hrana ima zna~aj u stvarawu kamenca jer ne omogu}ava
te~no `vakawe .
Imaju}i u vidu sve napred izlo`eno, zubni kamenac kombinovanim hemijskim, bakterijskim i
mehani~kim dejstvom izaziva zapaqewe desni i pojavu xepova ( propadawe desni).
"Idealna" mesta za razvoj bakterija i formirawe konkremenata i daqe propadawe zuba su na
o{te}enoj kutikuli zuba, izme|u dva zuba, izme|u zuba i desni.
Konkremenati. Razlikuju se od kamenca po boji, na~inu formirawa i lokalizaciji.
Stvaraju se tamo gde su stvoreni gingevalni xepovi.
Iritiraju}i tkivo, podsti~u zapaqewe desni.
Talo`e se jo{ : na povr{ini zubne gle|i u obliku zrnca i plo~a.
Nastaju tako {to se u organsku osnovu talo`e kre~ne soli iz tkivnog eksudata.
Ovi konkremenati su tamnomrki jer su obojeni jediwewima gvo`|a oslobo|enim iz
eritrocita koji su stalno prisutni u xepu ( pri paradentozi prisutno stalno krvarewe desni i bogato
opskrbquju zub krvqu).
Sporije se formiraju, ali zato su ~vr{}i od zubnog kamenca i te{ko se skidaju ~ak i
najsavremenijim zubnim isntrumentima, a ubrzavaju truqewe zubnog korena, pa samim tim dovode do
brzog propadawa i va|ewa zuba.
Nekalcifikovane naslage.
a) Gle|na opna - kutikula- nije naslaga ali mo`e poslu`iti kao podloga za fiksaciju naslaga.
Bezbojna je.
b) Meke naslage - materia alba. Natalo`i se iznad ivica desni ako se nepravilno peru zubi.
Belo - `u}kaste boje. ^ine je bakterije, gqivice, epitelne }elije, ostaci hrane. Lako se skidaju jer su
mekane.
v) Mucinozni plak (mucinske i bakterijske naslage). Organske naslage, bezbojne, qigave,
opalescentne. ^ine ga mucina, bakterije, gqivice. ^esto nastaje pod uticajem ostatatka hrane i
homogenih bakterija.
g) Mrke naslage : tanke, providne, sli~ne keratinu. Sastoje se od mucina i nekih proizvoda sekreta pquva~ke.
d) Duvanske naslage . Katranski sastojci pri sagorevawu dunava. Ako prodru u gle| boje zub u
braon i crno, ali to ne zna~i da je zub oboleo.
|) Crne naslage. Talo`e se kru`no oko zuba iznad ivice desni, a stvaraju ih homogene
bakterije.
e) Zelene naslage. Javqaju se kod dece na gorwim sekuti}ima pod uticajem specifi~nih
fluorescentnih bakterija ( kada deca jedu zeqastu hranu).
`) Naranxaste naslage. Re|e su u nastaju pod uticajem homogenih bakterija.
z) Pigmentacija (obojewe metalima) nastaje tako {to metali oboje povr{inu zuba raznim
bojama, a ~esto trajno ofarbaju zub bojama :
- bakar - zelena;
- gvo`|e - mrka;
- srebro - crno;
- `iva - zeleno.
7
Uklawawe naslaga
a) Kalcifikovane naslage se u zubnim ambulantama skidaju pomo}u posebnih instrumenata.
U novije vreme laserski.
b) Nekalcifikovane naslage se skidaju ~etkicom za zube i uz pomo} specijalnih preparata
za ~i{}ewe usne dupqe :
- sapuni,
- pra{kovi,
- paste, i
- vode za usta.
Ispirawe usta se vr{i blagim neiritiraju}im sredstvima nalik rastvoru kihiwske soli,
kalijum - permanganata, ~ajevima od kamilice, `alfije.
Vode za usta spre~avaju talo`ewe naslaga i razvoj mikroorganizama.
Obi~no su to vodeno - alkoholni rastvori etarskih uqa, aktivnih supstanci i boja. Kao
rastvara~ se koristi etanol, dodaju se solubilizatori da bi omogu}ili rastvarawe etarskih uqa.
Od etarskih uqa se upotrebqavaju uqa sa dezifektivnim i dezodorantnim delovawem.
Vode za usta ~esto sadr`e razbla`ene ekstarkte taninskih droga.
Od anti - septika naj~e{}i su benzoeva kiselina, hlor benzoeva kiselina, estri hidroksi
benzoeve kiseline, a mogu se dodati salol u malim koncentracijama i druga sredstva.
Vodama za usta se dodaju i korigensi ukusa.
Saharin i natrijumov ciklamat.
Za bojewe se upotrebqavaju karamel, sinteti~ka boja, a izra|uju se u koncetrovanom stawu, a
primewuju se razbla`ene vodom tako {to se sipa nekoliko kapi preparata u pola ~a{e vode i time se
nekoliko puta ispere usna {upqina.
Paste za zube. Funkcija im je da uklawaju ostatke hrane i ostale naslage sa zuba , kao i
neugodne mirise i tako spre~avaju pojavu kamenca i zubnog karijesa.
Pasta se ceni po tome kako obezbe|uje belinu i sjaj zuba i prema sposobnosti otklawawa
mirisa i naslaga iz usta.
Osnovna podela im je na higijenske i medicinske.
Osnovne sirovine za izradu pasta za zube su :
- abrazivna sredstva ( sredstva za mehani~ko ~i{}ewe),
- vezivna sredstva ,
- sredstva za vla`ewe,
- sredstva za stvarawe pene,
- korigensi,
-konzervansi,
- antiseptici,
- boje, i dr.
Pra{kovi za ~i{}ewe zuba. Osnovu ovih pra{kova ~ine kalcijum i magnezijum karbonat.
Wima se dodaju penu{ava sredstva, dezificijensi i korigensi ukusa ( saharin i natrijum
ciklamat).
Ovi preparati izra|uju se tako {to se najpre izradi osnovna masa pra{ka u koja se dodaju
sredstva za penu{awe i drugi korigensi.
Preparati za ~i{}ewe zubnih proteza. Svrha ovih preparata je da odklone ostatke hrane iz
usta i sterli{u proteze kako one ne bi bile uzrok neprijatnog daha iz usta i zapalewa desni ispod
proteza, a samim tim izazivawa paradentoze.
Sastoje se obavezno od tri komponente : oksidacionog sredstva, koje deluje i dezinficijentno
( spre~ava infekciju), bazne komponente ( natrijum trifosfat).
Osim osnovnih supstanci ovi preparati sadr`e pamsubilizator ( lauril sulfat, aroma) .
Naj~e{}e se proizvode u obliku tabletica.
^iste se uglavnom kod zubara tako {to se tabletice rastvore u vodi, a proteza zaroni u
rastvor i pusti da ogrezne.
8
Naj~e{}e bolesti zuba
Naj~e{}a bolest koja napada zube je zubni karijes.
Karijes nastaje propadawem zubne gle|i i dentina.
Propadawe zubne gle|i i dentina izazivaju konkremenati, izazvani kamencem.
Neuo~avawem primarnog karijesa dolazi do pro{irewa karijesa na pulpu, odnosno dubokog
kvara. Duboki kvarovi su naj~e{}e pulpitis i hiperemija pulpe.
Pulpitis nastaje kod zuba koji nisu dobro iz~i{}eni i koji nastavqaju da se kvare pod
plombom. Pulpitis se manifestiuje izuzetno jakim bolovima i to mehani~kim pri `vakawu, pri
uno{ewu mlake i malo hladnije te~nosti, pri naglom udaru hladnijeg vazduha.
Pulpitis se le~i cinkovim oksidom koji se dr`i na zubu dve nedeqe. Ako tretman uspeva,
stavqa se troslojna plomba : cinkov oksid, podloga i malagamska ili helio - plomba.
Hiperemija pulpe je te`i oblik distrofije pulpe. Na rendgenolo{kom snimku se vidi
veliki broj upaqenih i deformisanih }elija. Rogovi pulpe su totalno uni{teni; javqaju se otici u
samoj pulpi ; zub boli ~ini se iz ~istog mira.
Bol zuba pod hiperemijom pulpe mo`e se re{iti na dva na~ina :
- ako je ravan kanal, va|ewem `ivca ( lek za umrtvqivawe `ivca - kalcit pulpe); plomba
posle ekstrakcije `ivca je specifi~na. Prvo se moraju ispuniti korenovi zuba, zatim kanal pulpe, a
tek onda staviti plomba.
- Ako kanal nije ravan, uz anesteziju, zub se ekstrahuje.
Zakqu~ak
U ovom radu su razmatrani zubi svih ki~mewaka s posebnim osvrtom na qudske zube.
U zavisnosti od na~ina `ivota i ishrane ki~mewaka postoje razli~ite anatomije vilica i
zuba `ivotiwa. @ivotiwski zubi su prilago|eni pre svega na~inu ishrane i opstanka. @ivotiwski
zubi su u stawu da urade toliko toga : gri`ewe, komadawe, `vakawe, drobqewe, glodawe, kopawe,
odbrana i komunikacija. @ivotiwski zubi su mnogo otporniji od zuba qudi i zato se mawe kvare.
Zato {to qudi kuvaju, oni ne moraju da ~ine ono {to ~ine `ivotiwski zubi. Zato su qudski
zubi srazmerno mawe i ne naro~ito specijalizovani.
Anatomija qudske vilice i zuba je mnogo jednostavnija od vilica i zuba `ivotiwa.
Tre}i deo ovog rada iscrpnije je posve}en zubima ~oveka.
( Dimitrije Luki} je ro|en 1981. godine, u Beogradu. Ovo je wegov prvi objavqeni rad. )
___________
Ivan Luki}
LASTAVI^JI
IBRI[IM. Pesme
[ETWA PUTEM ZA [QIVICU,
DO SELA PREKO PEKA, SRPCA
Uz put,
uz pust,
uz pust put
braon boje,
posmatrah vrbe
i sprudove,
i Pek {to te~e
ne~ujno, plav.
I sala{e {to jo{ postoje.
I most, nov, od ~elika.
I tok.
Reka je krivudava i duboka,
kao {to je moja ~e`wa velika.
PREDELI [email protected]
Hrastovi pored Peka.
Vrbe. Topole. Jove.
Trava narasla kraj `elezni~ke pruge.
Qudi prolaze,
kao ne~ujne senke duge.
Pored pru`nog prelaza blizu Glavi~ice bagremova se {uma wi{e.
Vetar quqa bregove
i bagremove.
Ko zmijsku ko{uqicu,koru ima klen..
Bedemom biv{e jaruge
cveta bela rada ,
`uta jemenlika, pelen...
O MI[QENOVA^KIM
VRBACIMA, PESMA
Kad idem pored vas meni je tako drago
da `elim da vas zagrlim!
Dole ispod strmih bedema, Pek zelenkast {umi.
Mene kao dan zadive wihove grane,
kao zlatom ukra{ene,
kao velika `uta sjajna lopta.
U`ivam u wihovoj senci.
*
24. marta 1999. godine, doputovali smo iz Beograda, negotinskim autobusom : otac, moj
brat i ja; uve~e.No}u su bombardovali gradove. I sela. Pa i Rakovicu, gde smo stanovali.
Posle nekoliko dana, po~eo je veliki ratni {kolski raspust na neodre|eno vreme. Mi smo
spavali u tzv. Novoj ku}i, a Deda i Baba u Magazi, ispred koje je [upa sa lukovima, ispod
koje ima lastavi~jih gnezda. Jo{ dok sam bio mali, napravile su gnezda pod gredama, kao ose
osiwak...Dva gnezda. Od blata. Iznutra su bila postavqena lastavi~jim ibri{imom. Od
ne~eg svilenog i toplog su bili, leti, i pti}i crveno`utih kquni}a, koji su uvek zevali.
Mi smo redovno dolazili kod Dede i Babe, kao {to su se i laste vra}ale iz toplih krajeva
po~etkom svakog prole}a. Kajsije su ve} bile procvetale, i tulipani u vrtu ; zelenela se
staza uokvirena
{im{irom. Pod {upom je bio veliki sto sa stolicama, gde smo ~esto sedeli, ali - nije se
~uo cvrkut lasta.
Mi smo se vratili pre wih. Gledali smo prema nebu, ali umesto lasta, nevidqivi avioni
su pisali svoje sastave s velike visine lastavi~jim mastilom. Najve}i deo vremena,
provodio sam u Biblioteci, sobi punoj kwiga, na kraju Magaze, sobi u kojoj se moj otac
rodio. Tu je on doneo jedan stari krevet, koji je skinuo sa tavana iznad {tale i o~istio
ga od pau~ine i pra{ine. Voleo sam da le`im u tom krevetu i prelistavm kwige, koje mi
behu na dohvatu ruke : to je bilo moje gnezdo. Tu je bio i radni sto od ~amovine s po~etka
veka, i pisa}a ma{ina moje pokojne majke, }irili~na. Soba je imala samo jedan prozor, kroz
koji se vidi mlada oskoru{a, koja je prvi put procvetala tek ove godine, ali i zalazak
Sunca. Slu{ali smo vesti - na{ih i stranih radio - stanica, i ve}ina je bila kao
lastavi~je mastilo. Laste se nisu vratile ni kad su cvetale tre{we. Sa ocem sam
redovno odlazio u {etwu, nekoliko puta u toku dana, izvan sela, a naj~e{}e predve~e,
prema Obrenovoj Stra`ari, da gledamo prolazak vozova, koje ja volim, ali - ni vozovi nisu
vi{e prolazili. Sve je stalo...Ali ne i trava, i nekoliko zrna kukuruza, koje sam posejao
kraj oskoru{e ispred Biblioteke. Oni su nikli i rasli br`e od mene. Video sam i jednu
crvenu zmiju kraj puta, pre \urevdana, kad smo i{li do Dubrava da i{~upamo br{qan i
presadimo ga u na{em dvori{tu, ispod vi{awa. Br{qan se primio, kao i kukurek, koji smo
iskopali na drugom kraju sela, jednog dana, u Zukvi. Otac me je slikao ispod rascvetanih
tre{awa na Glavi~ici. Vodio me je u duge {etwe uzbrdo, do Dubrava, i jednog zaboravqenog
kladenca kraj nekog sala{a koji je odavno sru{en i iz ~ijih temeqa bujaju koprive. Pa i do
visa Ciganske Poqane, gde smo kroz durbin gledali Karpatske planine, stene u Qe{nici,
Crni Vrh i \ulu Turijsku, Rakovbarski Vis.
Nestalo je obi~nih i hemijskih olovaka, ali ja sam u ormanu , koji je moja Baba donela u
miraz kada se udala, na{ao - bo~icu sa lastavi~jim mastilom. Ono je cvrkutalo ponekada
na papiru, koji je moj Stric redovno donosio kao i cigarete, kao jedan slavuj koji se
ugnezdio u `buwu ukrasne jele izme|u Nove ku}e i Magaze. Sitne kajsije - xerzvalije toliko su zametnule plodova, da je otac ponekada tresao stablo, jer ne vaqa kad vo}ka
prerodi. U vinogradu su ve} cvetale {panske jagode, kao i divqe na Glavi~ici. Laste se
nisu vra}ale. Wihov let i cvrkut me je smirivao. Odlazio sam na `elezni~ku stanicu i
~ekao da nai|e neki voz, ali oni nisu prolazili ni uve~e. Tad su se na nebu, izme|u zvezda,
pojavqivale neke druge - repate. Sirene za vazdu{ni napad su nas budile, rasawivale,
uspavqivale. Na nebu je bilo mnogo onih opasnih zvezda i satelita, ali na wih nije
obra}ao pa`wu onaj slavuj u `buwu ukrasne jele. On je pevao i no}u, kao {to su i neke `abe
koje nikada nisam video uporno ponavqale :Rrrrrrrrrrrrr!
DEDA PI[E LASTAVI^JIM MASTILOM,
A BABA VEZE LASTAVI^JIM IBRI[IMOM
Deda pi{e lako i lepo,
a govori kao Svrzislovo.
Baba veze lastavi~jim ibri{imom po bezu od snega, jutra.
Gugutke na majijama
uporno ne{to ponavqaju.
Jedna `una svira na flauti.
Deda pi{e isto i isto, kao da ve`ba krasnopis...
Moj otac pi{e druga~ije, ne cifra kao Deda.
I moj Stric pi{e druga~ije, nikad isto.
Video sam kako stru`e motornom testerom topole u Lakomici : iz topola voda pi{ti.
Tako moj Otac i Stric pi{u...
Baba pi{e po lejama, po brazdama, po ba{tama
lastavi~jim ibri{imom.
I vinograd Baba ve`e
lastavi~jim ibri{imom.
Sve su pesme napisane
i sve su kwige napisane.
Na mrqama na duvaru,
na papiru belom kao vrh planine.
Belina se ra{irila gizdava,
belina do beskraja,
ali nema nikog da je ~ita.
Vi{e je onih {to ho}e da {krabaju
po belom vidiku celom.
I oni zapisuju po belini,
po ve} napisanom i nevidqivom,
naj~e{}e svoj potpis,
kao Deda.
Mnogo ima Svrzislova...
TAVANICE
Tavanice u Novoj ku}i su bele,
ali ako se pogledom u wih udubi{ kad ne mo`e{ da zaspi{, vide}e{ da je tamo zapisano ono
o ~emu se nikad ne govori.
Kad sam bio mali, spavao sam u sobi u kojoj i sada spavam preko raspusta letweg : onoj ~ije
prozore zaklawaju grane kro{we velikog dvori{nog oraha.
Video sam na plafonu lik moje pokojne majke kako se sme{i, i hteo sam da je pozovem...
U wenoj sobi, onoj crvenoj, sa plafona visi pau~ina.
Tamo je zapisano hijeroglifima ne{to {to jo{ uvek ne umem da pro~itam.
Da li moj stariji brat, koji sada tamo spava, kad ne mo`e da zaspi, poku{ava da pro~ita ono
{to ja ne umem?
U ^ikinoj sobi na alabasteru je propet jedan lav.
Na plafonu hodnika hrizanteme su vodile dnevnike bez kraja...
Svakoga prole}a kre~e
Kujnu i Trpezariju,
i novi sloj kre~a je premazao
ono {to je minule godine zapisano...
A Ostava i Kupatilo
su icrtane mrqama kakvih nema ni u najlep{im podzemnim pe}inama...
Tavanice u Magazi
godinama vreme gazi.
Pasuq, masna ribqa ~orba,
ka~amak i vru}a proja
opisali su svoje starinske storije, na plafonima Dedine sobe i letwe kujne.
Gde dr`e bra{no, seme i elektri~ni mlin.
ra{irile su se mrqe bujne.
Tu se jedna kolenika ceri
gazdi i majstoru,
prole}u i Veri.
Tu propadawe, na vagi
mo`e da se,
ko bra{no,izmeri...
U Pivnici je kao u dimnici.
Tu stra`u ~uva ba~va i kaca i red buradi od cerovine.
Veverica kroz dimwak silazi,
lasica, mi{evi, pacov, cari}.
Na plafonu se potpisao duh pokojnika,
vinopija, rakixija,
pradedova i wihovih dvojnika.
Bekrija, drvenih advokata, pisara, provodaxija...
Tu su zapisane zamr{ene familijarne hronike.
Najtamnije su ispisane stranice
razbojnika i inaxija...
U Biblioteci, na kraju Magaze,
gde se rodio moj Otac,
mi{evi i paukovi na kwige paze.
Sa plafona otpada lep,
kao sa bagremovih grana cvet
i otkriva koncentri~ne krugove
izve`ene lastavi~jim ibri{imom, ocrtane
crnim mastilom.
Kao godovi, svaki krug ima svoju neverovatnu pri~u.
Iz jednog zrikavci zri~u
po svu no}.
Iz drugog detli}i kli~u.
Bregunice, sprudwajke, {eva.
Iz tre}eg Adam i Eva.
Arhan|el Gavrilo.
Marija Magdalena, Isus Hrist.
Sveta porodica.
Arhan|el Mihailo.
Iz ~etvrtog muvar i uvrati,
jasenovi, volovi, par prepelica.
Tu sam siguran svoj na svome,
u dru{tvu ogromnom i dobrom.
^ak i kad u krevetu starom no}u
le`im sa poskokom ili kobrom,
senkama izlomqenim.
Tu su sve a`daje i divqe zveri,
gavranovi i nesre}e i sudbina,
O~evim strpqewem i qubavqu, radom pripitomqeni...
Kad Sunce zalazi, ono sve u Biblioteci zlatom okupa.
Tu nema pristupa
ru`na re~, la`, neznawe, Svrzislovo.
Ispod ove tavanice
miran sam kao ispod svodova
crkve u Ku~aju, Ravanice...
Tu ne postoji kraj pruge,
rampe i vragovi, nerazumevawe,
mr`wa, zamke i granice...
ZAVI^AJ, MESTO GDE SE
KO RODIO I NAVIKAO
Sela Ranovac, Radenka, [evica, Voluja, Kaona, Turija, Sena, Rakova Bara, Qe{nica, Srpce,
Vukovi}, Zelenik, Klewe, Rabrovo, Mi{qenovac, Ravni{te, Ceremo{wa;
reke Zukva, Pek, [ume}e, Glo`anska, Mlava, Krupaja, Morava, Dunav;
varo{i Ku~evo, Golubac, Petrovac, @agubica, Bor, Zaje~ar, Po`arevac;
manastiri Tumani i Vitovnica;
va{ari : Kalini}, Petrovdan, Sveti Ilija, Preobra`ewe, Velika Gospo|a, Kraqevdan;
sve je to Baba, na svilenoj marami od svile bele, lastavi~jim ibri{imom , izvezla, kad je
cura bila.
Tu maramu sada nosi jedan oblak od zapada, ko crkvewak vre}u kada prati popa...
U tu|ini niko nije na{ao sre}u.
I u Raju,
kquse i gove~e te`i svome zavi~aju...
GAKAWE U DAQINI...
^ika Srbi Igwatovi}u, iz ~ije sam kwige jednog leta
sricao prva slova }irilice...
ovde u
Opet ga~u plovke ili ga~ci
u daqini : iz potoka, iz sredine sela, iza vrba, iza plotova, iza vrzina;
iz dvori{ta, iz gradina;
iz oblaka, iz paperja ;
iz vo}waka, iz predve~erja!
Ne prolaze vi{e putni~ki vozovi pe~kom dolinom,
Mi{qenovcu
samo ponekad teretni.
Gakawe ratuje sa ti{inom.
Ga~ci se gnezde
na vrhu `elezni~kog mosta :
odotud se ~uje gakawe,
i ponekad mukawe,
blejawe, lajawe,
magare}e wakawe.
I kukurikawe petlova u daqini.
Sve re|e odlazim na `elezni~ku stanicu
i do mostova,
jer bombarduju mostove i pruge.
Topovi grme,
bombe eksplodiraju, rakete.
I ptice i ovce, grobovi i crkve,
i ma~ke i rode, postali su mete!
Ponekad, no}u, kad se probudim
i odem u kupatilo
da se napijem vode po mraku,
~ini mi se da ~ujem gakawe...
Setim se svega {ta je bilo
pre rata, pre par meseci.
Ne kuje Mujo kowa po Mesecu,
niti jedno dete u mraku kuje
i{ta drugo do strele
protiv satelita :
sad se ludilo pita,
zvezde i mese~ina.
Mister [erif i Msje Rambuje.
Odjekuje gakawe, odjekuje,
kao kukurikawe petlova u daqini,
pred zalazak Sunca
i po svu no} : odjekuje, odjekuje...
ALBUM SLIKA : MRQE
Ispod lukova [upe, vazduh titra; ne jewava podnevna `ega.
Treperi iznad {im{ira, kajsija, kru{aka, iznad krovova ; kao da su se upalili, dim se izvija
kao u snu, a podne se odu`ilo...
Treperi iznad bunara i narcisa,
treperi sedef : treperi kao zaga`wa : s kojom nema ni{ta, kao ni vetar s opaklijom...
Laki se lahor zaverio s bokorima narcisa : nose}i wihov miris, evo, di`e zavese od
sedefa...
*
Malo - pomalo, sve boqe otkrivam mo} belila, i ono pto je napisano na belom do beskraja.
Postoji azbuka snega,
azbuka procvetalih tre{awa i narcisa, azbuka jasmina,
i mnoge druge tajne azbuke, kojima su nevidqivim mastilom napisane kwige o kojima sawaju
kwi`evnici i svrzislova.
Kwige ne treba pisati, ve} ~itati, po{to su najboqe ve} napisane. Napisao ih je tajnom
Azbukom Gospod kada se sa`alio na divna ogledala voda u kojima je venula lepota.
^itawe je korisnije od pisawa i nadmetawa, jer ~itati mo`e svako ko je nau~io i obi~nu
azbuku, a nadmetati se sa Bogom nije dopu{teno ni an|elima...
*
Sri~em slova tajne Azbuke Gospoda : gledam u letve, u tarabe, u gnezda od blata, u staru
obu}u, u pepeo, u paweve {to su dobili u{i, u daqinu, u vitlove ispod napu{tene qe{ni~ke
vodenice, u pru`ne pragove, u mostove,
u mrqe na betonu, na plotu od cigle, na spoqnim zidovima magaze, u mrqe na prozorima,
u izmet vrapca izme|u prozorskih stakala, u mrqe na po`utelim pismima,
u mrqe na tapijama i na starim fotografijama s po~etka veka, u zapise na bukvama, urezane
no`em pastira, {umara, u `drelo napu{tenog rudnika grafita, napu{tenog ugqenopa, u
garav ulaz pe}ine, u asvalt razmek{an, u belutke na sprudu,
u vrata{ca kladenca u urvinama, u zelen izvor~i}, u li{}e graba, kopriva, i vrba,dudova,
jova, leske i bundeva, u cvetove patlixana i ru`a,
{to pu`u uz stubove verande, kao br{qan,
u }eramidu obrsalu li{ajem, u mahovinu i hrapavu koru starih stabala, pozelenelih,
okrenutih severu, u pera fazana koje je otkinulo gusto `buwe i nokti kupine, u klisuru gde
se sastaju potoci, u zovu i kalabuk...
Stalno gledam i u~im.
Svaka stvar i svaki breg ima svoj oblik, svaki put, svaka kro{wa, padina ili skup stabala,
li{}e divqe tre{we, kamen plavac , kremen -kamen...
*
Deda je dobio kona~ni oblik.
Dobila ga je i baba.
Dobila ga je i ograda od cigle.
I pocrnela taraba.
I kro{we oba oraha u Drugoj avliji.
I plugovi zar|ali na tavanu.
I kace u {tali.
I visovi u daqini vrani.
Samo nisu jorgovani,
procvetali pokraj plota,
kao kosa moga oca.
*
U prirodi je ve} sve nacrtano,
zapisano, u dvori{tu,
na livadi, ili drumu,
na bregu, u bagremaru,
u baricama po putu,
ispod {atora hmeqa,
u sobi, na tavanici,
na nebu,
u virovima,
na raskr{}ima,
na listovima li{}a,
u kraqevskim krunama ru`a puzavica,
u br{qanima,
u lastavi~jim gnezdima,
na verandama,
pod {upama,
na sala{ima,
na grobqima,
na puti}ima zaraslim travom,
pod pustim vodenicama,
u kolu vodeni~nom zar|alom,
na sprudovima,
u svakom zrncu peska,
u o~ima krupnih klenova,
u pe}inama,
u blizini i u daqini,
na va{arima,
na fasadama,
na kolosecima - onim na prugi,
i onim vazdu{nim, na nebu,
u ~ekawu i gledawu,
samo treba pa`qivo
i {to je mogu}e vernije
samo prepisati, precrtati
svaku mrqu, svaku re~, s v e,
kad nema ni filmova
za Kodak aparate.
Voleo bih da postanem dobar fotograf
vi{e nego slavan pesnik.
Zahvalan sam onom {to mi je
poklonio fotogrfaski aparat,
koji ima preciznije oko od orlovskog!
I lastavi~jem ibri{imu,
i svakom drugom svilenom koncu,
{od {upom sa lukovima,
ili na verandi s br{qanima
i ru`ama puzavicama,
i pu`i}ima po stazi betonskoj
izme|u orezanih {im{ira,
gde se rasulo klup~e
i konac svilen,
sjajan kao zraci Sunca...
Spisak ilustracija : mrqa : Predeli Zvi`da: 1 - 7; Otrovan oblak; Neman; Hermelin na grobqu;
Rasprskavawe stena; ^udovi{te nalik na ogromnu `abu ; Silueta Krsta ; Gusenica ; Figura kowa; Pegaz, 1; Pegaz
2 ; Crno tele s obezglavqenim qudskim glavama; List na ki{i ; Opali pocrneli list na ki{i; Silueta kosa ;
Koko{ka "Petra" ; Ma~ka pre`i ptice ; Pocrnela lopatica ; Crni nebeski bik; Pacov bi da owu{i mese~ev luk
; Cari} je okrenuo le|a mese~evom luku...
(Slede fotografije koje je Ivan Luki} snimio Kodakom u dve minule godine, kao i wegova fotografija...
Ovi stihovi su odabrani na stalno otvorenom kwi`evnom konkursu za one koji dolaze. Ivan Luki}
ro|en je 8. marta 1986. godine u Beogradu. Prva dva meseca `ivota proveo je na Novom Beogradu. Slede}e ~etiri
godine, u Mi{qenovcu, kod babe i dede po ocu. Od pete godine stalno `ivi u Beogradu. U~enik je O[ " 14 oktobar"
na Labudovom brdu . Prve pesme objavio je u [kolarcu. Ve}inu ovih pesama napisao je za vreme velikog ratnog
prole}nog raspusta 1999. godine lastavi~jim mastilom. Vozovi i putovawa su mu opsesija...)
_________
Kalin Vlasije
OPIJEN LEPOTOM
Sve je bajno
u lepoj varo{i
na lepoj obali
u lepo vreme
u lepom svetu
u lepoj ti{ini
u lepoj tmini
Drve}e je lepo
asfalt je lep
zgrade su lepe
bre`uqci su lepi
du}ani su lepi
nebo je lepo
qudstvo je lepo
moja ku}a je lepa
antene su lepe
sve
sve je neizrecivo lepo
Toliko je lepote
toliko topline
i toliko ti{ine
toliko qubavi
toliko svetlosti
Bazam pijan
kao pijani ~ovek
kao pijano nebo
kao pijano drvo
kao pijana kuhiwa
kao pijani pacov
kao pijano poqe
kao pijana biblioteka
Ja sam {ef nekih lepih graditeqa
koji lepu zgradu podi`u
lepim cementom
lepim kre~om
lepim peskom
za neku varo{
Jedna zgrada sa ne znam koliko lepih spratova
Jedna zgrada sa koje }emo lepo leteti
u lepoti i slobodi
Jedna zgrada odakle vi~e
jedna lepa `ena
poludela od lepote
DU[MANSKA SOVA
Perfidno me ispituje
`uti insekt
rogat i zubat
grozomorno.
Sam samcit no} je
mesec miri{e
kao karbidno jaje.
Telefonom pote`em
mog {efa
ne bi li mi prineo jednu
pumpu sa otrovom.
Ali `uti insekt
pretvara se
u sovu.
"\avole!"
Iz pumpe se iscedi
sova
poput poskoka
preko mog mesa
slobodnog.
U strahu
{ef sa mnom sa~iwava
ugovor
ne bi li mu tajno
detaqan izve{taj sro~io
"Motri na sovu
bele`i sve u
bolesni~ki list
pa }u te nagraditi
nekom ukrasnom sitnicom."
Kupujem laso
celuloidno
pa se vrtim po
Dolini Megavid
u helikopteru.
"[efe, ova sova
je mislilac.
Do~epala se mikrofona
pa vi~e u eter
poput qudo`dera
da `eli da me zbri{e!"
[ef mi `urno prinosi
atomsko kopqe.
"Odrubi glavu mirktofona
najpre,
naredi mi on.
Smrvi zrakom iz pete
otu`ne bubne opne
madonu
zabravi u sef."
... ^upaju mi iz mesa mesing
da ~uju `ivci
kad se prome{koqe
kako zvu~e kad zatrepere.
^ujem sovu kako povra}a
povrh moga sna
iz kojega bih hteo
da se probudim.
*
SATIR : " mani se apoftegnela, promeni
re`iju i religiju, pusti atome
i pojmove i pogledaj u nas
nakostre{ene i patuqaste
kako plivamo u salu i uqu
Velikom Ulicom u gradi}u
opskurnom..."
STIGLA JE PRO[LOST
"Stigla je pro{lost" - jeknu{e
slova; u svakom slovu
po jedna log a u svakom
logu po jedno sunce skrovito.
Svi bi hteli da zra~e u
ve~nosti.
Vidi{ : uloge poput nekih ku}a
napu{tenih.
Postojalo je nekada jedno ja o~arano
psihom nekog jutra
kada je sve taknuto
bivalo urlik i bol.
Zvali su nas precizni glasovi a
bez gravitacije.
Vidi{ : nestvarno ose}awe kakvog
radio - prijemnika, nekog svetlucavog
je`a.
Kada je li{}e po~elo da nudi
danu re{ewa, ponovo
izmislismo `ivot.
IZGON
Iz fri`idera izlaze
ribe pomodrele
ribe - kle{ta.
Lete.
^ine od ku}e
akvarijum.
Grizu mi zidove
name{taj kwige.
Ni{ta ne urli~e
ne krvari
ne spletkari.
Ulazi u mene.
Pliva u meni.
U mo~vari u azuru.
(Bolesni~ki list )
Ja sam taj na ni{anu
Najpre saznam da sam ro|en, jednog odre|enog dana u
svetu u nekom posve odre|enom prostoru jednog
posebnog sveta
- informacije su ta~ne ne mogu biti demantovane,
subjektivnost po~iwe preciznom ~iwenicom ba{ sunce
precizno jutros u preciznom gradu, ro|ewe
nesumwivo : prvi prethode}i doga|aj neizbrisiv
mogu samo da falsifikujem pobrkam
Ni{ta misteriozno otka~eno, ni{ta tajno
Rumun a ne Egip}anin ili Grk ili Amerikanac ili
Kinez
Mu{ko dete, kadar za postojawe i smrt
Niti bog niti junak niti kentaur :
pravo normalno bi}e - normalnost
sposobna za nenormalnost, u principu
(Ne znam ni{ta o vilama sudbine : {ta li su one rekle
tada)
XI
Besmo umorni - umorno pokolewe.
"[ta se de{ava, doktore?"
Imadosmo utisak da smo sa~iweni
od xinovskih kola hitne pomo}i
koja su se prevrnula na raskr{}u
pustom.
Ispod sirene pulsiraju}i poput sunca
sporo!
(1976 - 1989 )
Prevod sa rumunskog : Marija Muti}, Miqurko Vukadinovi}
Bele{ka o o autoru
Kalin Vlasije ( Kalin Vlasie, 1953.) , rumunski pesnik, esejist, novinar, izdava~ na univerzitetu u
Bukure{tu.. Diplomirao je na grupi za pedagogiju i francuski jezik. Osniva~ je "kruga ponedeqkom" (1977) na
Filolo{kom fakultetu. Kao novinar debituje 1971. godine u listu "Ar|e{", koji je vodio ugledni rumunski
pesnik George Tomazeu. Izdava~ki se ogla{ava 1981. plaketom stihova "Neuronija" u "Biblioteci AR\E[", br. 2,
koja je ukqu~ena u "Svesku Albatrosa" ( 1980 - 1981) ( Izd. ku}a "Albatros", 1981). Sara|ivao je kao pesnik i
esejista u najzna~ajnijim listovima u Rumuniji. Sada je direktor "PARALELA 45" - izdava~ke ku}e, jedne od
najuglednijih u Rumuniji koja posebnu pa`wu posve}uje stvarala{tvu autora 80 - tih i 90 - tih godina (izbori,
kriti~ka izdawa, antologije, dvojezi~na i izdawa na stranim jezicima, studije, tuma~ewa i sli~no). ^lan je
Udru`ewa kwi`evnika Rumunije i jedan od osniva~a (sada i potpresednik) Udru`ewa profesionalnih pisaca
Rumunije ASPRO.
Objavqene kwige;
Spacijalna laboratorija ( Laborator spatial), 1984;
Vreme sna ( U timp de vis), 1993;
Unutra{wa akcija ( Actiunea interioara), 1999.
Zastupqen je u nekoliko antologija i izbora na rumunskom i na nema~kom, kao pesnik i esjist.
Mobarov institut }e tokom 2000. predstaviti ovog rumunskog pesnika srpskim ~itaocima kwigom
UNUTRA[WA AKCIJA - pesmama u izboru i prevodu M. Muti} i M. Vukadinovi}a.
Slobodan TRUJI]
SNOVI
Sova leti kroz {umu
ili neko lete}e ~udo
i odle}e na sever
Ku}ice kamene na vrhu brega
Kukuruz nadrastao visoke bukve
i {ubarasti breg
Iz brega ni~u kamene statue
Zvezde trepte u daqini
gde su srasle planine i nebo
Bele tre{we, bele tre{we!
Hajdemo niz breg
u ravan gde se kupaju
nevina deca
ispred belih ~adora.
*
Umre}u ne ba{ mlad ko Branko,
ali prerarno.
I javqa}u se posle
samo sawa~ima.
Na onom svetu
}u napisati stihove
koje nisam na ovom.
*
Ponekad mislim na leto
Preko Peka,
na divqe orahe
i sonetne vence,
bele rade
i cvet krompira.
Kad crtam zamkove i crkve
ili kad pi{em qubavno pismo
curama zapupelim kao vrbe,
to diktiraju duhovi
koji }e se pojaviti
posledwe decenije
drugog milenijuma.
*
Ima}u sinova,
koje }e roditi `ena,
ali moji sinovi }e biti livade
i sprudovi,
i po neko stablo divqe tre{we.
*
[tuke iz moravskih bara,
ke~iga, {krge kurvi
iz polutajnih varo{kih bordela,
ribnik na bregovima, u vinogradu
sala{ iznad Vla{kog Dola,
pogled na jugoistok; Vitovnica
Planine nas zbli`avaju, mladi prijatequ
Snovi, rakovi, rujwa~e
Ba~ije, grmani, urvine u nama
u porodicama i bregovima.
Sve pesme su napisane
i zabele`ene u nekim kwigama.
Na{e je, ~ini mi se,
da sa~inimo izvode na osnovu se}awa.
Pijavice iz potoka
mogu da se napiju na{e suvi{ne krvi.
Ako umrem pre pedesete,
progovori}u kroz nekog drugog.
Kroz tebe.
Kroz breze i topole krajem leta...
(....) *
( Slobodan Truji} je ro|en u selu Vla{ki Do, mo`da 1947. godine; upoznao sam ga davno, kada je dolazio u
posetu svojoj sestri, udatoj u Mi{qenovcu, kao sredwe{kolac. Uvek mi je iz varo{i u kojoj je u~io sredwu
{kolu, donosio kwige, hrpe kwiga. Pisao je pesme, izvanredno crtao. Ponekad mi je svoje stihove diktirao pod
vrbama i brestovima na na{im livadama na Peku. Neke od tih stvari sa~uvao sam, u svojim bele`nicama; ovde se
prvi put objavquju. Truji} je napustio sredwu {kolu. Bio je sin iz bogate seqa~ke ku}e ; o`enio se, sinove
dobio. Nad`iveo je svoga oca, ne i majku. Sve re|e sam ga vi|ao kao sredwe{kolac; da bi na{i susreti sasvim
prestali sedamdesetih. Oti{ao je na rad u Austriju, a pre nekoliko godina je i preminuo. Nikada ni jedan od
svojih rukopisa nije objavio, koliko mi je poznato. Odli~no je govorio i vla{ki i srpski...Povremeno }emo
objavqivati onaj skromniji deo wegove rukopisne zaostav{tine, koji nam je dostupan... )
Dolon Mosin
PASIJA PO AMARILISU
( 1)
Vaqda se tako zove taj divni crveni krupni cvet, {to je procvetao za nekoliko dana, a zatim
svenuo preko vikenda? @ivot ~ove~iji sli~an je tome cvetu i prolazniji. Sino} je pukovniku
Amarilisu glava bila puna divnih planova, a kada se probudio jutros i video u ogledalu treperewe
ozelenelih kro{wi topola, pomislio je na visoke barijere postavqene wegovim najglavnijim
planovima...
Mit ih je zatrpao, gotovo zatrpao. Nered je uznapredovao i u stanu u kojem stanuje, i u
kancelariji u kojoj radi. Do{la je jedna slu`benica, i protegla se ispred wegovoga nosa. Video je pre
toga wen te`ak depresivni pogled. Depresija se ispru`ila kao {umska zmija; prsa su se napela.
Trebalo je da ne{to odmah u~ini; da je ponizi; `ene to vole. Trebalo je da je naguzi na pisa}em stolu;
da u`iva u svom poni`ewu. Mit se u{uwao u biblioteku...
28. jula 1989. godine. I 21. aprila 2000. godine. Isto.
Uzalud pukovnik Amarilis ~eka da mu se, G - |a Amarilis, javi . G - |u Amarilis zabavqa
neki biznismen u jednom od svojih apartmana u centru prestonice. Ili joj uzima meru neki
funkcioner slu`be ~ije ime nije zgodno pomiwati? Ne zna. Sazna}e, kad bude bilo kasno. G - |a
Amarilis spada u najkontroverznije. Sva je obe}awa i sve dogovore pogazila barem jedno pedesetak
puta. Pukovnika Amarilisa kao da je svezala ~uvenim starovla{kim qubavnim vraxbinama; wegovo,
ionako naru{eno samopo{tovawe, srozavala je na najni`i mogu}i nivo. Ponekad, kada ga napije, i kada
se sama napije, kasno no}u, telegrafski i so~no bi mu opisivala svoje prevare. Za{to je nije ubio?
Zato {to je nula. Zato {to dobija svoju vrednost samo brojevima, koji su se re|ali ispred nule.
Verovatno se podala mnogim mu{karcima; jedno vreme je bila opsednuta nekim Don @uanom , koji je u
notesu imao 2020 recki. Na more je odlazila sama, i nije gubila vreme. Pukovniku Amarilisu je bilo
jasno jo{ pre dvanaestak godina da je G - |a Amarilis najpogre{nija osoba na svetu, ostavqao je; be`ao
od we; izbegavao je ponekad po pola godine; me|utim, ona je bila uspe{na u progawawu i napastvovawu;
{to je du`e izbegavao, to je, kad bi uspela da ga uhvati, snaga wenih kanxi bila ja~a. Barem nekoliko
no}i. Imala je opsesiju da vodi qubav sa nekoliko mu{karaca istovremeno; i pukovnik Amarilis je,
ponekada, nekih no}i, morao da preuzme gotovo nemogu}u ulogu nekoliko wenih neobuzdanih mu`jaka.
Ona je bila sadist, on mazohist. Zatim su se uloge mewale : ona je bila mazohist, pasivna topla
kravetina, a on zver...U su{tini, taj perverzni konkubinat je trajao i daqe pre svega zato {to je
pukovnik Amarilis slabi} i rawiv ~ovek! Jednostavno, G - |a Amarilis mu je dodeqena da mu bude
senka; mo`da ju je u wen krevet poslao upravo Generalisimus, kako bi ga uz pomo} wenih o~iju i uzda
kontrolisao?
Jednom mu je rekla u {ali da je zavr{ila najvi{e {kole {pijuna`e; svuda vlada {pijuna`a,
pa i u krevetu. Tako mora biti. Da bi jedna dr`ava i dru{tvo bili sasvim sigurni od potajnih pu~ista.
Samozvanaca...Kad ju je prvi put sreo bio je major; kada ju je prvi put povalio, koji mesec kasnije,
unapre|en je u potpukovnika. U pukovnika je unapre|en u vreme koje je ona provela oporavqaju}i se od
posledica jedne kireta`e. Klela mu se da je odstraweni plod bio wegov; a najverovatnije da je
pripadao onome preko koga je unapre|en u pukovnika. Ovaj svet je stra{an; pukovnik Amarilis je bio
uslovqen tom morbidnom vezom, smi{qenom vrlo visoko. Tamo gde se vode vrlo precizne evidencije
o svakom gra|aninu, a pogotovu o kraqeubicama, nepredviqivim piscima, oficirima i potomcima
~uvenih pu~ista. Kad je blebetala o qubavi do groba, pukovniku Amarilisu su silazili `marci niz
ki~mu, jer je shvatao da mu je dodeqena do`ivotno, da }e wena slu`ba trajati do wegovog i wenog
posledweg daha; od toga mu se falus uspravqao, a G - |a Amarilis nije razmi{qala o uzrocima
wegove iznenadne potentnosti, nego bi ga zajahala; i vrlo ~esto je ona wemu radila ono {to bi on
trebalo woj da radi...Okolina i oni koji su mislili da ih poznaju, smatrali su, verovali ~ak, da su
pukovnik i pukovnica Amarilis najidealniji par na svetu...
Mnogo je detaqa ukazivalo na to, da pukovnika Amarilisa G - |a Amarilis vara. Podo~waci,
glavoboqe, izvanredan smisao za izgovore. Predose}ao je da ga vara, ali nije imao ni jedan ~vrst dokaz.
I pade mu na um neobi~na ideja. U spava}oj sobi je bio masivan orman od orahovine. Svaka su se vrata
zakqu~avala posebnim kqu~em. Kqu~evi od onih vrata ormana u kojima su bila wegova odela i
ko{uqe jednog su jutra vol{ebno nestali. Napravio je scenu : izvikao se! Nigde nije bilo kqu~eva!
Svud su ih tra`ili, ali kao da su propali u more. G - |a Amarilis se zavla~ila ispod francuskog
le`ja da ih tra`i...A kqu~evi su, naravno, bili u kancelariji pukovnika Amarilisa. Istoga dana uzeo
je tri dana odmora, vratio se ku}i i na stolu ostavio G - |i Amarilis poruku da je hitno morao da
otputuje na slu`beni put u inostranstvo.
^itao je do pola jedan dnevne novine, kwige; a oko pola dva se sakrio u roman. Kroz dve
okrugle rupice je mogao da vidi lepo francuski le`aj. G - |a Amarilis se vratila s posla pre dva;
~im je pro~itala poruku, dograbila je telefon. Prvo je pozvala wihovog starog zajedni~kog prijateqa,
ne`ewu, predlo`ila mu da do|e "odmah". Zatim je telefonirala svom biv{em mu`u; zamolila ga da
navrati oko {est popodne. Onda nekom poslovnom ~oveku, o`ewenom, ali nesre}no. Predlo`ila mu je
da navrati "ne pre, u deset uve~e"...Onda je telefonirala ~oveku koji je `iveo u unutra{wosti, daleko
od prestonice, kao direktor. Rekla mu je da hitno doputuje slede}eg dana "oko deset pre podne, radi
neodlo`nog posla koji mo`e doneti veliku dobit". Setio se toga ~oveka : on je ponekada navra}ao,
dolaze}i u prestonicu poslovno, u wihov stan; predstavqala ga je kao starog prijateqa, nesre}nog u
braku. Na kraju je telefonirala i ~oveku koji je bio u mladosti wena "prva qubav"(o`enio se drugom
`enom i `iveo je tako|e u unutra{wosti, kao profesor). Wemu je zakazala slede}eg dana uve~e.
Na{la mu je, veli, primamqive poslovne partnere; da doputuje slede}eg dana, neizostavno, oko sedam
uve~e; iza}i }e na stanicu da ga do~eka...
Ne pro|e pola sata od telefonskih razgovora ( za to vreme se G - |a Amarilis istu{irala,
stojala je u belom frotirskom ogrta~u ispred ogledala i su{ila kosu), u stan u|e visok mu{karac
plavih o~iju i razbojni~kog pogleda. Jedan od starih i dobrih prijateqa iz mladosti pukovnika
Amarilisa, `enskar i hazarder, Don @uan. - Gde je on? - samo je to pitao. - Daleko, van granice zemqe!
- samo je to rekla. A onda je mu{karac zgrabio, podigao kao devoj~icu; i ne svla~e}i se i ne svla~e}i je
pritisnuo uza zid; ona je vri{tala; grlila ga...Pa posle ova poza, pa ona poza, pa oralno, pa analno.
Pukovnik Amarilis nije ni slutio koliko je G - |a Amarilis ume{na!...Oko pola pet skuvala je kafu;
~uo je kako Don @uan hvali gradsku vladu, kako zbija viceve na ra~un {efa dr`ave. I kako
nagove{tava da se domogao posla koji }e doneti mnogo para. A G - |a Amarilis }uti. Pukovniku
Amarilisu je dolazilo da isko~i iz ormana, da se ume{a u razgovor, da im pqune u lice i da ih upuca,
jer imao je pri sebi slu`beni revolver pun i otko~en. Me|utim, savladao se : setio se zbog ~ega je u
ormanu...
G- |a Amarilis se ponovo istu{irala; gledala je TV program, neku sapunicu do {est i deset,
kada je pokucao wen biv{i mu`. Za{to prepri~avati wihov razgovor? Zgadilo mu se kako ga je
ohrabrivala; u pola sedam je zakqu~ala vrata stana; pet minuta kasnije mogao je da gleda stvari koje su
prevazilazile scene najtvr|ih porni}a. Biv{i mu` G - |e Amarilis bio je nekoliko godina mla|i od
we, sna`an mu{karac, neobrijan, }utqiv, vrlo, vrlo zahtevan. Stewala je pod wim, jaukala, govorila
gnusobe. - To, to, on mi to nikad ne radi, do kraja, to, ne {tedi me, uni{ti me...Ponudila ga je koka
kolom, a on je prezrivo govorio i o vladaju}im partijama i opoziciji. "Sve ista bran{a; upropasti{e
nas..." Dolazilo je pukovniku Amarilisu da izleti iz ormana, nekoliko puta, ali nije smeo da se
otkrije. Govorila mu je da je "biv{eg mu`a, otka~ila zauvek i da je on najve}e |ubre na svetu", a kako
ga je grlila, kako se pod wim uvijala, kako mu je tepala! Nije ni sawao koliko je la`qiva i poro~na...
Biv{i mu` je oti{ao pre devet.
G - |a Amarilis je pojela pola pe~enog pileta, nekoliko paprika u uqu i tri qute
papri~ice,pola litra jogurta, opet se istu{irala, jer je higijena vrlo va`na stvar; opet je gledala TV
sapunice...Oko deset je navratio novi posetilac, dr~ni gospodin koji je prevalio pedeset i petu,
plavih o~iju, sasvim ispeglan, ali praznog pogleda...^uo je kako govori `alosne stvari o svojoj
supruzi, etc. Razgovor, tj. "ispovedawe" je potrajalo ~itav sat... Toliko je put taj ~ovek ranije dolazio,
delovao je ozbiqno, mo`da ~ak nesre}no... Ali `iveo je na visokoj nozi. G - |a Amarilis se svojski
potrudila da ga "ute{i"; podavala mu se spram stone lampe, pa je sve mogao da vidi; li~ilo je sve na
najgore qubavne do`ivqaje koje je upoznao sa wom...Toga ~oveka je posle ponudila viskijem, a on je
iskoritio priliku da telefonira svojoj `eni i izvini se {to kasni " jer je imao neki neodlo`ni
posao"... Odvezao se svojim autom oko pono}i...
Pukovnik Amarilis je prvi put u `ivotu no} prespavao skriven u ormanu.
Oko devet ~asova sled}eg jutra probudilo ga je energi~no kucawe o vrata stana. Protrqao je
o~i i video kako G - |a Amarilis le`i na francuskom le`aju pole|u{ke, kao od majke ro|ena, kao
usnula bela zmija. Nije ~ula kucawe; dolazilo mu je da isko~i iz ormana i otvori vrata...Nepoznati je
lupao pesnicom o vrata. Bio je nestrpqiv!... Napokon se G - |a Amarilis probudila, histro ustala, kao
ma~ka, ogrnula se belim frotirskim ogrta~em i otvorila vrata...U sobu su u{la dva visoka mu{karca
{etrdesetih godina, direktor iz provincije i wegov {ofer; ~uo je kako G - |a Amarilis veli :
"^ekaj!" Ali nije mogao da vidi za{to to ka`e. ^uo je : "Znojavi ste!" Posle nekoliko minuta je za~uo
iz pravca kupatila pr{tawe vode, i ubrzo krikove koji su mu bili dobro poznati! G - |a Amarilis se
tu{irala zajedno sa provincijskim direktorom, a uzgred su podsticali i {ofera... Ono {to se posle
na francuskom le`aju de{avalo, kada se G - |a Amarilis na{la u sendvi~u izme|u provincijskog
direktora i wegovog {ofera, te{ko je zamisliti... Ponudila ih je rakijom i kafom pre odlaska;
veselo su }eretali o {efu dr`ave, veli~aju}i ga do nebesa, a G - |a Amarilis je }utala. Ispratila ih
je oko pola dvanaest, i zatim iza{la.
Kona~no! Oti{la je na zelenu pijacu, znao je pukovnik Amarilis, i iskoristio vreme wenog
odsustva da obavi neodlo`ne i neizdr`ive fiziolo{ke tegobe i potrebe; uzgred se i istu{irao i
presvukao. Nije imao vremena da ne{to i prezalogaji. Oko pola jedan ponovo je morao da se sakrije u
orman. G - |a Amarilis se vratila sa korpom koja je bila puna sve`eg povr}a, vo}a, srpskih kobasica i
slatki{a. Odmah je prionula da jede i ~inilo se da }e pojesti sve {to je kupila na zelenoj pijaci;
uzgred je telefonirala prijateqici, koja je stanovala u susednom kvartu; ~avrqala sa wom; dogovorile
su se da se odmah vide; a pukovnik Amarilis je zapamtio i pojedinost: "Mogu da ostanem kod tebe do
{est; posle toga imam neodlo`nu obavezu".
^im je G - |a Amarilis oti{la kod prijateqice, pukovnik Amarilis se izvukao iz svoga
skrovi{ta i odmah je po~eo da jede, stalno oslu{kuju}i, kao lopov, korake na hodniku. Odavno je
nau~io da prepozna zvuk potpetica G - |e Amarilis...^itao je na francuskom le`aju skoro tri sata ;
ne~im je morao da utuca vreme. Oko {est se vratila G - |a Amarilis iz posete; odmah je - prvo
presvukla posteqno rubqe, istu{irala se; zatim je obukla neku belu haqinu, koja joj je lepo stojala
kao kakvoj knegiwi. Iza{la je ubrzo i vratila se oko sedam sa nekim dugajlijom pedesetogodi{wakom.
Bila je to wena prva propala qubav, profesor iz provincije... ^itava no} je bila pred wima; slu{ao
je wihovo bqutavo obnavqawe uspomena. Kad su legli, G - |a Amarilis je ugasila stonu lampu; radili
su to u mraku; pukovniku Amarilisu se ~inilo , u pojedinim trenucima, da }e se francuski le`aj
raspasti pod onima koji na wemu kao da se rvaju. I po jaucima i uzdasima mogao je da zamisli kakav je
to okr{aj posle toliko godina. Tom ~oveku je bila najvernija; toga ~oveka je volela, pomisli
pukovnik Amarilis; za toga ~oveka je trebalo da se uda; za{to nije? Tome ~oveku se podavala kao
nikome nikad...Ujutru su oti{li zajedno iz stana : G - |a Amarilis na posao, a wena Prva qubav prvim
autobusom u varo{ u kojoj je `iveo...
Toga dana G - |a Amarilis do|e u stan pre vremena, oko dvanaest. Pukovnik Amarilis se
pani~no sakrio u orman. Sa wom su do{la i tri mladi}a - ne starija od dvadeset i tri godine! Mogla
im je biti majka, da je mogla da rodi. Ono {to se de{avalo od jedan popodne do sutona iza spu{tenih
`aluzina, te{ko je mogu}e zamisliti. O tome i `ene sklone najrazuzdanijem sawarewu pojma nemaju.
Dvojica kratko pod{i{anih momaka, obra|ivali su je temeqno u sendvi~u, ne {tede}i je kao ni kasapi
kad navla~e zaklano jagwe na ra`aw; ona je tre}eg sisala, ~edno kao jagwe majku ovcu! Uve~e, kad ih je
izmorila, isisala, iscedila kao limun, hvalili su uz kafu i koka kolu {efa dr`ave, kako je uspeo da
pobedi ~itav svet i kako je trajno zauzeo veliko mesto u istoriji sveta. Najzad i G - |a Amarilis
progovori. Tvrdim tonom i re~nikom opozicione {tampe. Da li je ona normalna? "Zemqu je u crno
zavio, upropastio..." Dolazilo je pukovniku Amarilisu da isko~i iz ormana da je o{amari i zaustavi,
ali ga u tome prete~e jedan od one trojice momaka. "La`qiva gaduro, ti tako da pri~a{ o jednom
velikanu"; {utirao ju je; oblila ju je krv; ali G - |a Amarilis nije zajaukala. Tukli su je onako golu i
krvavu dok ih nije pro{ao bes; pretili : "Ho}e{ da te povezemo kolima i da te malo okupamo u
Dunavu?" Fini neki momci - gde ih je na{la i kako su se span|ali sa kurve{tijom?... Oti{li su oko
devet uve~e, sna`no zalupiv{i vrata stana...
Bri{u}i krv koja joj je curila iz razbijenog nosa pe{kirom, G - |a Amarilis je pozvala
de`urnu kliniku i pitala ih do koliko rade... Krv joj je jo{ uvek curela iz nosa; imala je modrice po
licu; spremila se i iza{la...
Pukovnik Amarilis je iskoristio odustvo G - |e Amarilis; obukao je jedno od svojih
sve~anijih odela; spakovao nu`ne stvari za put i prvim taksijem se odvezao u svoju firmu. No} je
prespavao za svojim radnim stolom. Ujutru, nekoliko minuta pre po~etka radnog vremena, sudario se sa
nadre|enim {efom u toaletu. "Treba hitno da otputuje{ u Makedoniju..." Objasnio mu je u ~emu je
stvar. I koliko dana treba da ostane. ^etiri dana. Zatra`io je i tri dana odmora. Odobreno mu je.
Odleteo je avionom posle nekoliko ~asova.
Petoga dana posle toga, telefonirao je jedne ve~eri, iz jednog ohridskog hotela, G - |i
Amarilis.
pre...
^im je ~ula wegov glas, po~ela je da pla~e. [ta ti je? pitao je.
- Volim te, kao nikog nikada. Za{to me ostavqa{ tako dugo samu? Ose}am se lo{e, kao nikad
- Dolazim prekosutra!
Vratio se avionom. Kupio joj je ru`e, prvi put, na pijaci. Jo{ uvek je bilo tragova modrica po
wenom licu, i po telu. "Od ~ega ti je to?" "Pewala sam neke kov~ege na ormane, pa sam pala sa
merdevina i povredila se"... Aha.
Jahala ga je, a on je mislio na sve wene la`i, podlost i perfidnost, na to kako su je dok je bio
sakriven u ormanu "obra|ivali" svi weni tajni i slu~ajni "jaha~i"; ~inilo mu se u nekim trenucima
da je~i kao pod svojim biv{im mu`em ili pod onim koji je bio wena Prva Qubav; bio je hladnokrvan,
priseban kao nikad; mogao je da je ubije - ali, za{to? Svr{avaju}i ona je buncala "Volim te, volim te,
sad znam da te volim vi{e od svih drugih na svetu ..." Jeste, G - |a Amarilis je bila sposobna jedino za
tu vrstu qubavi, koja }e joj do}i glave. I sve je bilo opet kao nekada; G - |a Amarilis je bila uverena
da najvi{e na svetu voli pukovnika Amarilisa, ne znaju}i da se on svojim o~ima uverio koliko je to
velika la`. Kona~no je znao sve ono o woj, najintimnije i najsramnije, {to mu nikada, ni u samrtnom
~asu ne bi priznala. Ni mrtva. Odjednom je postao stra{ni gospodar nad tom preporo~nom g - |om
polovwa~om...Mo}niji i od onih koji su mu je i poslali u svoje vreme, jo{ dok je bio major...
Ne, ne. Nikad je ne}e suo~iti sa svim onim {to zna o woj. Ne}e je nabiti na kolac, jer nije
Tur~in, nek umre uspravno sa svim svojim uspomenama, perfidnostima, licemerjem i la`ima...*
_____
* Od ovog broja Zavetine objavquju roman u nastavvcima G. Dolona Mosinog, ~iji je rukopis odabran na stalno
otvorenom kwi`evnom konkursu. Ovo je prvi objavqeni tekst G. Mosina ( 1958).. Rukopis je - preliminarno - imao
naslov Beogradska kuga, ali je urednik uz pristanak autora izmenio naslov rukopisa. Jest, Beograd je mo`da ( kao i
Sarajevo u narodnoj sevdalinki) gnezdo sokolova, Beograd na kraju drugog milenijuma. Glavnom junaku su i otac i
majka pomrli, i pobratimi i prijateqi po oru`ju; ostala mu je samo satrapska qubovca, lepa i pefidna, kozolika i
kozonoga. Svaka medaqa ima dva lica, i G. Mosin je napisao ne{to {to je verna kopija slave nali~ja. Wegov roman
}e, verujemo, biti zanimqiv kako za ~itaoce sa Balkana tako i za one {irom Latinske Amerike, Rusije...
________
Savatije Ig. Mitrovi}
Uvod u NOVU MITOLOGIJU
Da li je Borhes imao razloga {to je ~esto prezirao autorsku ulogu? Nesumwivi pisac
trostrukoga dara be`ao je od autorske uloge. Ako je istina da sve kwige na svetu proizilaze iz jedne
i opet se vra}aju u istu, zar onda nije kontraverzna autorska uloga? Da li ona postoji?
Kwizi je potreban autor dok ona nastaje, kao porodiqi babica; posle - autor je sasvim
izli{an.
Kwiga lepo mo`e i bez autora. Mnogi autori su imali dvojnike (Dostojevski, Borhes,
Fernando Pesoa...Miroslav Luki})...Dvojnici ~esto umeju da budu svirepi; gori od pijavice, krpeqa ;
da li je od wih be`ao Borhes? Da li je mogu}e da autor "ubije" dvojnika?
Ovde u Francuskoj se saznalo da je pisac Romen Gari za svoga ro|aka Pola Pavlovi~a
smislio pseudonim Emil A`ar i pod tim imenom objavio ~etiri uspele i hvaqene kwige. Kada je
javnost otkrila prevaru, i `igosala je kao gnusni moralni ~in, Romen Gari nije mogao izdr`ati
napade i ubio se!
Zar je mogu}e da pseudonim(i) nekome do|e glave? Gari nije pisac koga cenim, na `alost. Da
li je on ikada ~itao Fridriha [legela : Razgovor o poeziji ( 1800), Govor o mitologiji i Pismo o
romanu? I ako ih je ikada pro~itao, da li ih je shvatio na pravi na~in?
Vanserijski pisci se prepoznaju po vanrednoj umetni~koj fantaziji. Tim piscima je
pretesno u wihovoj ko`i. Oni nemaju mogu}nosti, fizi~ko - biolo{ke, kao zmije, da presvla~e svoj
svlak; ali je ponekom dato da to mo`e da u~ini duhovno, fantazijom.
Uloga autora je precewena. Ako je ~ovek mikrokosmi~ko sredi{te svih duhovnih
oblikotvornih sila makrokosmosa, ~ovek je duh koji sadr`i u sebi tako re|i mno{tvo duhova;
li~nost je slo`en mehanizam, u ~ijoj nutrini je univerzum, koji klija u svakom zaletu, izrasta i
sazreva. Svaki odnos ~oveka prema li~nosti, prema beskrajnom i neiscrpnom je - religija. I svaki
vanredni autor je, naravno, u vezi sa beskrajnim, sa bo`anstvom. Postoji upliv Bo`je stvala~ke
qubavi i on se u ~oveku, u autoru, ispoqava kao ~e`wa za stvarawem, za podra`avawem Boga. Visoka
nauka prave kwi`evne kritike ne postoji u 19. i 20. veku ni u Evropi, ni u nacionalnim
kwi`evnostima evropskih naroda : pa ni u srpskoj kwi`evnosti. Jer da je postojala i da postoji ona
bi morala samu sebe da obrazuje u samoj sebi, i pre svega trebalo bi da pou~i pisce u razvoju da svaku
nezavisnu li~nost poezije shvate u wenoj klasi~noj snazi i obiqu, da im cvet i sr` tu|ih duhova
budu hrana i seme za wihovu sopstvenu fantaziju...
Fernando Pesoa, pesnik koji se otkriva sa izvesnim zaka{wewem - tipi~an je pesnik NOVE
MITOLOGIJE, koju je anticipirao Fridrih [legel. Nikada ne}e biti otkrivene sve obrazine ovog
pesnika sa bezbroj lica!
Uop{te nije nemoralno ni gnusno objavqivati svoje pesme, stihove, eseje, razmi{qawa,
romane i drame, fantazmagorije i farse pod mno{tvom pseudonima, jer samo jedno jedino ime autora
nije va`no, ono nije nimalo va`nije od Celine koja ~ini ~oveka. Celina nadilazi svako ime i
prezime. Pogotovo entuzijazam velikih pesnika. Onima kojima je dato da se preme{taju "hotimice
~as u ovu, ~as u onu sferu, kao u jedan drugi svet, ne samo razumom i uobra`ewem, nego ~itavom du{om".
Romen Gari je, na `alost, ispao budala : `rtva!
Nije bio veliki pesnik? Imao je entuzijazma, ali izgleda nije bio ja~i od wega?
Pseudonimi su izraz entuzijazma; nemaju nikakve veze sa moralom, pre sa imoralno{}u.
Devetnaesti i dvadeseti vek : obiluje kwi`evnim predrasudama. Duh i logika kwi`evnih
predrasuda korov su koji se `ilavo obnavqa i u okvirima francuske i mnogo mawe srpske
kwi`evnosti. Velikim pesnicima mora biti tesno u okvirima ko`e nacionalnih kwi`evnosti! U
okvirima svih predrasuda. Pesnici bez strasnog i saose}ajnog religioznog stawa niti su postojali
niti }e ikad postojati.
Shvatqivo je {to su i Borhes i Fernadno Pesoa be`ali od unapred nametnute uloge
autora.
Veliki pesnici su slobodni qudi. Novinskim piskaralima, ovde u Parizu, ili tamo u
Beogradu, ili bilo gde drugde, nabe|enim i ograni~enim tzv. kwi`evnim kriti~arima, te{ko je da
na vreme prepoznaju velike pesnike. Jer oni se pona{aju kao lovci na gnusobe, mistifikacije i
falsifikate, prevare raznih vrsta, kao carinici. Najpre pesnici i pravi ~itaoci, kojih svuda ima
gde trava ni~e, prepoznaju veli~ine, pre svega po entuzijazmu, koji je definisao ta~no pre dvesta
godina [legel. Zar je neprirodno, ne~asno i moralno sumwivo kad se autori odri~u ~as ovog, ~as
onog dela svoga bi}a, te se sasvim ograni~avaju na neki drugi; sad u ovoj, sad u onoj individui kad
tra`e i nalaze svoje jedno i sve, a sve drugo namerno zaboravqaju? Naravno, da to ne mogu pisakarala,
nabe|eni kriti~ari, kwi`evne lutke. "To mo`e samo jedan duh koji tako re}i u sebi sadr`i mno{tvo
duhova..." ( [legel).
U srpskoj kwi`evnosti nikada nije bilo me|u onima koji su se ozbiqnije bavili
filozofskim problemima kwi`evnoga stvarala{tva pobo`nih mislioca; a ako je neko i imao
metafizi~kih sklonosti i pobo`nosti, to je bila i ostala teorija. Vrlo retko je to bilo
posmatrawe bo`anskoga, razborit pogled, miran i vedar u tihoj usamqenosti. Srpska kwi`evno nau~na misao nije imala svoj ideal, Spinozu. Uvek je bilo ne{to drugo, samodr{ci, funkcioneri,
prazne tikve, uobra`eni profesorski tikvani...tvorci mrtvih shema i hijerarhija, veliki
literarni krijum~ari... Takvi podgrejani mrtvaci ra|aju bele robove i `alosno potomstvo...U
stvari; treba ignorisati tzv. kwi`evnost koja vrvi od neistina ili delimi~nih istina...[to
svet i ~ini.
Male nacionalne kwi`evnosti su sli~ne mo~varama; vrve od gmizavaca, nei`ivqenih
komplkesa i glorifikacija. One su anonimne i wihova afirmacija ne dosti`e zalet; ostaju mrak u
mraku. Svet je posed pesnika, ma gde oni bili ro|eni, u Portugalu, [paniji, Srbiji, Parizu ili u
Sibiru, ili na Sumatri, ili mo`da na Rtu Dobre Nade. Svet treba osvajati...
Srpska kwi`evnost, tj. weni autori, skoro bez izuzetka, ne behu dorasli tom osvajawu keoz
~itav HH vek!
U srpskoj kwi`evnosti nije dovoqno shva}en ni zna~aj stare, a pogotovu ne NOVE
MITOLOGIJE.
Shvatio sam to pi{u}i pojedine delove studije NA VETRU, NA VISINI, NA
^ISTINI, posve}ene opusu UMETNOST MAHAGONIJA M. Luki}a. Ovaj pisac je najizrazitiji
predstavnik NOVE MITOLOGIJE, koja je isto {to i wegova poezija, kako bi rekao [legel, "na
jedan druga~iji na~in", "lep{i", "ve}i" - slobodniji, duhovniji.
Ako se delu Miroslava Luki}a pri|e iz ravni NOVE MITOLOGIJE - a ko to od tuma~a i
kriti~ara u Srbiji ~ini? - vide}e kako se oblikuju wegova najboqa ostvarewa : oblikuju se iz
najunutarwije dubine duha kao sama od sebe. Da li je ovaj pisac nepopravqivi idealista ili
bezgrani~ni realista? Na prvi i povr{ni pogled mo`e se u~initi da je ovaj autor i jedno i drugo.
[legel je primetio : " Idealizam u bilo kojoj formi mora na ovaj ili onaj na~in da iza|e iz sebe,
kako bi mogao da se vrati u sebe, te da ostane ono {to jeste. Stoga jedan nov i isto tako bezgrani~an
realizam mora da se uzdigne i uzdi}i }e se iz wegovog krila, a idealizam, dakle, posta}e : ne samo po
svome na~inu postojawa, nego ~ak na indirektan na~in - wen izvor..."
Taj kwi`evno - umetni~ki proces odvio se uveliko u Luki}evom opusu UMETNOST
MAHAGONIJA, i otuda izvesna prividna neuhvatqivost, jaz, skoro nepremostiv za eventualne
tuma~e wegovih dela u zemqi u kojoj `ivi i objavquje. Luki} je pro`et formama idealizma,
unutra{wih zakona i udvostru~enog `ivota " koji svoju tajnu snagu otkriva na najdivniji na~in kroz
neograni~eno obiqe novog izumqivawa, kroz op{tu saop{tivost i kroz `ivu delotvornost..."
( Iz du`eg rukopisa pod naslovom "NOVA MITOLOGIJA". - Autor je ro|en 1939.)
_________
9 ⎯ 10
Zbog pove}awa cene za slawe paketa sa {tampanim stvarima po{tom, pove}awa
cene {tamparskih tro{kova, molim lica koja su pretpla}ena li~no kod mene, da po{aqu razliku za
godi{wu pretplatu za osam brojeva ZAVETINA. Zainteresovani, koji to jo{ nisu stigli da
u~ine, mogu da po{aqu novac nov~anom uputnicom 10 DM ( dinarska protivrednost) na adresu :
ZAVETINE, Mi{qenovac, Ku}a Luki}a ( za Mihajla), 12 254 Rabrovo, najkasnije do beogradskog
Sajma kwiga.
Ukupno je pripremqeno tridesetak brojeva ZAVETINA i samo zbog nov~anih te{ko}a taj
posao }e se razvu}i do 2003. godine.
*
Rusiju je ubila kwi`evnost - re~e na jednom mestu Rozanov; po wegovom mi{qewu,
kwi`evnost posle Gogoqa pripremila je kraj Rusije. Lo{a kwi`evnost. Nezanimqiva. Neuverqiva.
Pretenciozna. Naki}ena. Malogra|anska kwi`evnost, ona koja prezire seqa{tvo, wegov u`as ,
sramotu i patwu. U srpskoj kwi`evnosti, posle Vuka St. Karaxi}a, malo je pisaca koji govore istinu.
Ima puno razlika da se ne veruje srpskim beletristima ~itavog HH veka. Srpska nesre}a je
proistekla iz poricawa `ive tradicije...Ovu temu treba razviti do kraja, produbiti...Umesto srpske
kwi`evnosti, danas postoje velike srpske kwi`evne iluzije. Potemkinova sela. Da li ste posledwih
godina i decenija pro~itali ne{to nad ~ime biste mogli da se zakunete da predstavqa ono {to je
uistinu kwi`evnost? ( ...Velika, nezaboravna sre}a, ali i velika nesre}a u li~nom `ivotu? )
Srbija prolazi kroz najgrozomornije dane u svojoj poznatoj istoriji. Me|u onima koji su je
rasto~ili ima dosta onih sa kwi`evnim poreklom...Me|utim, o tome ne}e niko ni da zucne, od pisaca
do akademika; svi gledaju svoja posla; dodequju jedni drugima kwi`evne nagrade; tap{u}i jedni druge
po ramenima uz odvratne komplimente...A radi se zapravo o tome : Ko ovde zaslu`uje ma i jedan
~estiti kompliment? Izdava{tvo je, kao i mnogo {ta drugo, oti{lo do vraga; pa ipak, mnogi uspevaju
da iskam~e od sponzora novce za objavqivawe svojih kwiga. Pogledajte savremenu srpsku kwi`evnost
posledwih godina, poeziju, prozu, esejistiku, tzv. kritiku - to je pozori{te apsurda. Unapred se zna
kome }e biti dodeqena neka kwi`evna nagrada. Mo`da i pre nego {to napi{e kwigu. Ponekad
po`elim da napi{em USPOMENE NA TIRANIJU MEDIOKRITETA. Da ka`em {ta mislim o
umetni~koj i nebeskoj naciji. Sasvim anonimnoj na nebu. I jo{ nepoznatijoj u belom svetu...
Savremena kwi`evnost je puna kwi`evnika i fariseja. Mnogi su nalik na Jonu, dospeli ~ak u utrobu
kitovu...
Savremena srpska kwi`evnost je, kao ~ovek, ispod ormana. Pritisnuta ormanom.
Ono najboqe u woj ne bi stalo ni u jedan mawi orman. Me|utim, ono {to je u ormanima danas,
prigwe~ilo je, bra}o! Prigwe~ilo je sve!
Mo`da i nije vreme za kwi`evnost, ve} za odmicawe, pomerawe ormana, za zapo~iwawe ~itave
stvari iz po~etka?
Pripremaju}i, pre nekoliko godina, obimni Alamanah za `ivu tradiciju, kwi`evnost i
alhemiju, pozvao sam na saradwu barem stotinak saradnika, ali ve}ina je bila zakqu~ana u ormanima,
mo`da su tamo le`ali ugruvani smrvqeni, bolesni? Nisu se odazvali ~ak i oni koji su bili skloni
izvesnom spiritualizmu...Kao da su o~ekivali da ih neko drugi otkqu~a iznutra i izvu~e iz te{kog i
mra~nog ormana. Kako sam bio naivan! Nema pomo}i niti nade od onih zakqu~anih u ormanu sa devet
brava ~iji su kqu~evi jo{ u wihovoj mladosti ba~eni u siwe more...Pru`ila mi se prilika za prezir :
neo~ekivano i ba{ tamo gde sam se najmawe nadao! ^ovek mora - a pogotovu onaj koji je izabrao
kwi`evnu sudbinu - da svaku bravu i svaki drugi zaklop, i samog sebe, otvori sam od sebe!...Kako? Pa
na{i stari su znali...
______________
Mirjana USKOKOVI] - MITROVI]
DA LI JE BI[OP @IVEO ILI UMRO UZALUD
Te{ko da bi se ko mogao setiti kada je i od koga Bi{op dobio zadu`ewe da vlada i odlu~uje o qudskim
sudbina. Tek, to je bila ~iwenica sa kojom su svi, koji su u te stvari bili upu}eni, upoznati.
Pretpostavqalo se, samim tim, da on nikada ni za `ivu ko`u svoga obraza ne bi ponu|enu mu mo}
iskoristio neovla{}eno ( ne zna se od koga bi mogao tra`iti to ovla{}ewe do li od samog Tvorca).
Ipak, jedno je, nekako vremenom, promaklo svima a to je neumitna ~iwenica da je svaki `ivi stvor, pa
time i Bi{op, gre{an i nesavr{en mimo svoje voqe, ali po voqi nesavr{enosti svakog zanata pa i
tvora~kog. Delo ne zavisi, kona~no, samo o snazi Tvorca, nego i od materijala od kojeg se stvara.
Tvorac beja{e majstor nad majstorima, ali imao je ~udnu potrebu da isprobava vaqanost svoje
ve{tine na tvarima nedovoqno plemenitog kvaliteta. Kao {to je qude obdario vrlinama i manama,
On je i za sebe odredio neke osobine koje su neprikladne za javnost. Jedna od wih beja{e izrazita
sklonost ka nekoj vrsti ki~a. I sam se ~esto pitao otkuda ta potreba da se tajno u`iva u preterivawu
i izopa~ewu onoga {to predstavqa ne sam `ivot, nego wegovo imitirawe. Smisao tog ~ina uvek ostaje
izvan kreacije, nedoku~iv, kao {ala na koju bi se rado zaboravilo kao na ne{to neprikladno pri
dnevnom svetlu, ali mu se rado vra}alo no}u, kao ne~emu izazovnom.
Eto i g. Bi{op je bio slika i prilika te bo`anske hirovitostii `eqe da se na~ini nekakva
kreatura na podobije prikrivenih strasti, jednom re~i: senka svih nagona oblepqena glinom
oblaporne mo}i.
Jadni g. Bi{op. Mo`ete li zamisliti kako se ose}ao kada se prvi put u ogledalu susreo sa
onim {to }e ~itavog `ivota morati da nosi kao svoju obrazinu. Sve se jasno i surovo ocrtavalo da nije
moglo biti nedoumice u pogledu Tvor~eve sarkasti~ne potrebe za igrom i eksperimentom. Svaki gest
bio je osu|en na muke ovladavawa sopstvenom nesavr{eno{}u. To je iziskivalo mnogo uporne i
dugotrajne ve`be, odricawa od svega {to on uistinu ose}a da jeste i {to `eli da bude, zarad onoga {to
je znao da mora biti jer se, po tvora~koj voqi, to od wega o~ekuje: Budi ono {to nisi da bi bio ^ovek!
Prezri svoju prirodu da bi dosegao med bo`anske tvari!
I tako je g. Bi{op `iveo izvan i iznad sebe, sam svoja p~ela i med, a i drugima tako|e:
savetnik u parnicama; konstruktor u gra|ewu mostova, navoza i kula; u~iteq u podu~avawu o lepoj
umetnosti stare Jelade, o ve{tini baratawa re~ima. Znao je svakojake recepte za postove i mrsove, za
zdrave i bolesne od gu{oboqe, srdoboqe, stoma~nih tegoba, astme, du{evnih nemira, strahova, besova
i raznih ala podzemnog sveta, koje nasrnu na slabog i neza{ti}enog u prelomnim vremenima.
Svima je bio pri ruci i pomagao, ali sebi nije mogao da izbori mir.
Lutao je kroz tu|e muke i nevoqe ne bi li se oslobodio sopstvenih. Tumarao je po tu|im
`ivotima u nadi da }e prona}i i sastaviti jednom sebe sa sobom, sa onim stvarnim koji jeste. A opet,
negde duboko u du{i, pla{io se i zazirao o~ajni~ki od tog susreta. Kao da nije znao ho}e li mo}i da
prepozna i prihvati sebe posle tolikih decenija izbijawa iz sopstvene prirode.
I ba{ ono ~ega se bojao susrelo ga je u obrazini nesavr{enosti i greha. G. Bi{op je vremenom
nau~io da savlada svaku svoju manu, kao da nije ~ovek od krvi i mesa, te su qudi po~eli u wemu da
gledaju osobu koja je imuna na sve slabosti od kojih drugi rado i ~esto obolevaju. Govorilo se: svako
mo`e biti i zavidan, i ohol, i osion, i bolestan od bolesti i mr`we, i lew, i nemaran jer sve {to je
qudsko, na qudima se i ispoqi, ali Bi{op je nekako vi{e nego ~ovek, ne{to kao ideja o ~oveku,
oslobo|ena telesnih i du{evnih okova.
I sve se tako kotrqalo niz `ivot po zapovesti Onoga Ko Je Sve Zamislio i pokrenuo, ali
niko nije hteo da se zamara razmi{qawem za{to je sve ba{ tako. Qudi se lako mire sa ~iwenicom da
je ne{to takvo kakvo je ako od wih ne zahteva dodatni napor u prosu|ivawu ili, ne daj bo`e,
odlu~ivawu o bo`anskim i qudskim stvarima.
Tek tako kako je, da sve bude naopako i apsurdno do kraja kao u modernom teatru, g. Bi{op se
razboli u zrelom dobu od nesavladive qubavne ~e`we za jednom mladom `enom ~iji mu` ga je odabrao
za kuma. Uzalud je Tvorac slao prete}e poruke, radio o glavi nesre}nog kuma, opomiwao ga na du`nost
da slu`i na dobrobit svom stadu koje od wega i daqe o~ekuje pomo} i savete, sve uzalud. Matica ga je
zahvatila i vu~e ga kuda i ne misli da ide, niti je ikada sebi mogao da predstavi da }e zaplivati.
Odmarao se na kamewu, dokon i osun~an kao gu{ter, zapu{ten, pometen u glavi i udovima, u sva|i sa
svime {to je ~inilo red i zdravu pamet. Qudi su zazirali od wega, `ene su ga katkad sa`aqevale i
odobravale iz `enskog milosr|a, a potom su svi stali da okre}u pogled od wega u strahu da ne budu
nehoti~ni svedoci ne~ega stra{nijeg, {to su hteli po{to-poto da zaobi|u. Ali neizbe`no se ne da
izbe}i. Ono svakoga sustigne usput, kada se ne nada.
Tako se desi da g. Bi{op, u nedequ posle Liturgije, ostavi svoje odelo i cipele te onako,
polugo i bos, iza|e pred kuma sa ku}nim no`em u rukama i nao~igled zbuwenw svetine raskroji ga
uzdu`no, kako ovaj nije stigao ni da ga upita {ta smera. Tako okrvavqen sko~i u Dunav na mestu gde je
voda uskovitlana i puna virova, da su mu neko vreme sagledali glavu kako izrawa i urawa bore}i se sa
vodenim levkom, dok se kona~no nije izgubio iz vidokruga.
Ostalo je za wim mnogo pri~a i naga|awa, jedan pun kov~eg uredno povezanih i ukori~enih
spisa o raznim ve{tinama i znawima kojima be{e ovladao tokom `ivota. Sve to islednici i sudije
zapakova{e i predado{e na starawe bibliotekaru, sa napomenom da se nesavr{eni i grehu skloni
telesni `ivot wegov nikako ne sme nadaqe dovoditi u vezu sa wegovom savr{enom duhovnom prirodom
koja se spasla i otkupila kroz delo koje }e ostati i posle wega da `ivi na dobrobit svih. Papiri su
uredno katalogizovani i zape~a}eni po{to su otisnuti u vi{e primeraka, a g. Bi{op je nadaqe
spomiwan samo kao znawe i ume}e, kao ve{tina i plemenitost ovladavawa `ivotom, {to }e re}i:
stvarni g. Bi{op je bio zamewen imenicama i idejama. [ Bibliotekar je na margini zapisao ovo:
Umetnost bi trebalo da predstavqa op{tu sliku mogu}eg `ivota. Budu}i da je Istina samo jedna,
otvara se dilema da li ona (Istina) ostaje kao zapitanost izvan `ivota ili izvan umetni~kog smisla
].
( Autorka je ro|ena 1950. godine; objavila je solidnu kwigu kratkih proza "Bes sumwe"; `ivi i radi u
Beogradu, kao profesor kwi`evnosti i kriti~ar...Zaslu`uje znatniju pa`wu srpskih izdava~a)
An|elko PUDIN
ZAVET.I.NE
U umu ~ovekovom postoje, verujem, ogledala,
mo`da skrivena i savr{ena,
nenaprsla.
Ona zbuwuju, u snu, obi~ne qude
i neobi~ne
kojima se jo{ nije ukazala va`nost i veli~ina
nebesa i istine.
Babe nose crne ma~ke
i dete koje je za~eo \avo
i usput pridikuju o istini
kao suludi pop s predikaonice.
Videle su svu bedu sudbine,
krv, bezbrojna smaknu}a,
toliko le{eva
i navikle se na o~aj
i na sva obe}awa monstruma,
nalaze}i opravdawe
za zlo~ine
i za svakog xelata ponaosob.
[ekspir je savremenik ~udovi{ta.
Udarac u potiqak;
batina{i u crnom.
Voda mrzne
i du{e, usred leta.
Zamrzavawe istorije, naroda,
fri`ider xinovski i nezgrapan.
Konstruisali su ga monstrumi
uz pomo} pobuwenih an|ela.
*
Xelate najboqe poznaju xelati.
La`ovi mogu biti prijateqi.
Iz pomr~ine iskrsavaju prilike
~udovi{ta. ]utawe nas `ive sahrawuje...
...
MRAK. Mrak. U mraku ne mogu pisati.
Nikada beznadniji i depresivniji...
U ponedeqak sam, sve, predosetio, nagonski, fizi~ki; bol u stomaku; iznad dijafragme. Gubitak
apetita...
Besparica. Beda. Proklete babe. Baksuzi. O~ajan svet. Licemerje.
[trajk gradskih prevoznika. Jezive, ko{marne scene. Mogao bi se napisati roman o ...
Olak{ala mi se visina na kosu, to jest lasta.
Ka`u da je to dobar znak, da }u dobiti pare. Od koga?
Budio sam se no}u - jer se tokom spavawa sve stalo`ilo u meni. Po~eo sam da svatam svu slavu nali~ja.
Sve u`ase koji su do{li i koji }e tek uslediti. Nemam iluzije o ovom narodu, o intelektualcima, piscima, nemam
vi{e iluzije ni o kome. Ose}am se kao ~ovek zato~en u praznom stanu, u kome ima vode ali ne i hrane. U pomr~ini.
(..............)
...
Kako su gusto posejani bezdu{ni, licemeri, provokatori svih vrsta; dou{nici! Ko je jednom prevario,
opet }e. Ko je od mladosti radio ono niz vetar, opet }e. Uobra`ene budale su saksijsko cve}e. Bole me grudi;
zmija mi qubi listove, ki~mu; htela bi da mi se uvije oko vrata; qubi me po trepavicama. Po`urila si, zmijo!
Sa~ekaj dok umrem.
Dobi}e{ adresu koja ti je tako potrebna; zapisana je u praznim o~nim dupqama.
*
Zmijac; ne zmija ^uvarku}a; poskok ukr{ten s belou{kom; mutant interregnuma. Bazdi ko crv u siru.
Pliva pli}akom, bezna~ajnom rekom. Lovi sitnu ribu. Glad mu je institkivna, beskrajna, nezaja`qiva. Voli sunce
i sprudove i hrapavu koru vrba. Pritajio se; te{ko ga je prepoznati. Takav Zmijac crpe svoju snagu i otrov iz
samoga sebe, iz podmuklosti, iz ambisa. Kako je neizmerqiva dubina wegove podmuklosti...
Sudbina peca na udicu svakog kao ribu.
On je bi}e obreda, ne muzike. On se bavi spoqwim a ne unutra{wim. Zakasnio je da ~ita Konfu~ija.
("Obredi reguli{u ose}awa naroda; muzika uspostavqa harmoniju me|u zvucima jedne zemqe; uprava odre|uje
wihovo pona{awe i kazne spre~avaju zlo~ine. Kad su obredi, muzika, kazne i uprava sasvim u redu, onda su
principi politi~kog poretka sasvim potpuni." )
Dovodio sam u ravnote`u unutarwa ose}awa, podmetnuv{i zamke, u koje se zapleo Zmijac... ^edo
monstruma i (palih) an|ela...
Ratomir - Zvi{ki PANTI]
ISTREBQIVA^ SNOVA
Snovi su samo ru`na izbo~ina na ~istom horizontu
stvarnosti, nepotrebna zakonitost prirode,
tvrdoglavo i uzaludno bekstvo slabih. Treba ih
iskoreniti u najve}oj hitwi i bez odlagawa,
u tajnosti,
naro~ito obra}aju}i pa`wu na predgra|a, kasnije
i na provincije.
Naoru`avaj se strpqewem, sinko, kao {tuka na dnu reke.
Stvaraj od sebe ratnika i lovca {to lovi i proteruje
snove za nov~ane nagrade. Okupqaj po gradovima
sledbenike i obu~avaj ih u ~itawu tragova i mirisawu vetra.
Snovi svake vrste vaskrsavaju ne biraju}i godine.,
ne proveravaju budu}a stani{ta, ne prave predrasude
kod boje ko`e. Za najkra|e mogu}e vreme, kao ~udesni
virusi mutanti u stawu su da zagade ~itave narode.
Zato nau~i da ih prepoznaje{ na svakom koraku,
u sva~ijem pogledu i za najkra}e mogu}e vreme.
Uni{tavaj ih svim raspolo`ivim sredstvima!
Oblici su wihovi beskona~ni simboli i tajna pisma,
zamu}ena ogledala u o~ima u o~ima dvadesetpetogodi{waka.
U ~asu wihovog uni{tavawa ne poveravaj se nikome, zadr`i
potpuno tajnu za sebe. Ti si Istreb~iva~, ne izazivaj
sudbinu. Ispod tanke kape svetlosti, oslowen o tvoja
stopala, obrnuto dakle, hoda drugi Istrebqiva~,
neprekidno stra~are}i nad tvojom bolesnom glavom
i mogu}im snovima.
RE^I
Pred spavawe, kad te putovawe zamori, sakupi i izbroj
sve izgovorene re~i u proteklom danu.
Odvoj precizno neprijateqske. One ~ine
posebnu kategoriju. Vrati kwigama {to duguje{.
Iz pam}ewa izgoni ne`ne prevare qubavnica.
sa ~ela otari maj~insko {aputawe. Ako {togod
ostane - smatraj se sre}nim.
Re~i, prijatequ, imaju sudbinu pasa lutalica.
Wihova je svaka du{a pod zvezdom, one su svakom
domovina.
Mogu da budu najte`i okov,
tamnica bez zidova, ma~ nevidqivi. Snagu groma
lepotom nadmudruju. Istorije vaspostavqaju. Narode
~itave podi~u iz pepela. I nikada, nikada ne gube sjaj.
Zato svake no}i, pred spavawe, izvr{i po{tenu podelu.
^ak samo jedna ~ista i sjajna re~ bi}e
dovoqna, mora{ u to verovati, da spokojno
zaspi{. ^ak samo jedna obi~na a prava
re~ bi}e dovoqna ~e`wu za ~ivotom da ti produ`i.
A ako nema takve re~i, kakva golema {teta!
(... )
PSE]A SENKA
Pas stoji tu, na suncu, sam,
sa svojom senkom. Nepomi~an je
kao se}awe.
pas stoji na svojoj senci dive}i joj se.
Taj izmi{qeni pas sa svojom
stvarnom senkom doziva me
otvorenom utrobom. (....)
Wemu tiho prilazi
smrt i miluje ga. Zatim mu
hitro oduzima senku.
Pas ne mo`e vi{e da `ivi.
Bez te (...) crne senke
on je ni{ta. O{trim zubima on
raskida sopstvenu utrobu.
Odnekud dole}u gavranovi, ali to je
sada druga pesma (....)
UPOTREBA PUTOVAWA
4
Ne zbori neupitan ne pitaj
[to naslu}uje{
Bi}e vremena
Kad spava{ spavaj me|u govedarima i
Wihovim snovima
Na svoje zaboravi.
10
Pazi na senke to
Nali~je svetlosti
Ru`i~asto sive koralno crvene modre
Kao vrat divqe patke
One tra`e svoje gospodare
Tu|u ne gazi svojoj
Ne dozvoqavaj preveliku slobodu (....)
^ITA^
Nikiti Staneskuu
Poznajem ~oveka koji ne ~ita
kwige kao sav ostali svet. On ih,
po mraku, uzima i ne`no kÄo ~a{u hladne vode,
prislawa na ~elo.
Dolaze qudi iz daleka da ga vide. ^ude se.
Hu~u. Odmahuju rukama.
Ja mu, me|utim, ne prilazim. Samo ga
u sebi zapitkujem: Ko te je, reci,
u~io da se kwige tako ~itaju?
Prolaze godine. Starimo, dok se na Istoku
otvaraju nova rati{ta.
I taman kad bi svako pomislio da je na moje
pitawe zaboravio, on je, jedne no}i,
iznenada obuhvata moju
lobawu dugim prstima, podi~e je, pra{wavu,
sa police pa setno veli, u poverewu:
...I ne ~itam te kwige nikada. To ja
dozivam svetlost...
(Autor je ro|en 1948. godine u Zvi`du; grafi~ar i pesnik; nema jo{ objavqenu kwigu. @ivi i radi u
Sopotu)
_______________
DOSIJE :
kwi`evno nagra|ivawe i podsticawe
Otvaramo ovaj Dosije, nadaju}i se da }e u wemu izneti svoja mi{qewa, kriti~ka ili
pristrasna, sudionici kwi`evnog `ivota.. Samo slepci ne vide da kao ~lanovi `irija - jedan u`i
krug qudi - favorizuje dela i pisce, koji nisu reprezenti onog najboqeg i najvitalnijeg u na{oj
kwi`evnosti. .. ^esto je rad `irija tajanstven, zavereni~ki; saop{tavaju se "odluke", i vrlo retko se
daju obrazlo`ewa, koja ni na {ta ne li~e; pri tom se pre}utkuje kakva je stvarna konkurencija bila za
neku kwi`evnu nagradu. Veliki je broj kwi`evnih nagrada koje imaju ideolo{ki predznak, {to je
lo{e...
_____________
Kwi`evne nagrade.
I kwi`evne iluzije
Ni maweg naroda, ni vi{e kwi`evnih nagrada.
Brankova - za prvu kwigu pesama, NIN- ova za roman godine; Wego{eva; Du~i}eva; Zmajeva;
\urina; Oktobarska nagarada grada Beograda; Disova ; Drani~eva; Bore Stankovi}a; Branka
Miqkovi}a; Branka ]opi}a ; Me{e Selimovi}a; Andri}eva...
I trista drugih.U `ivotu sam ih dobio nekoliko, i - ?
Drugi pisci su dobili sve mogu}e kwi`evne nagrade u ovoj zemqi; verovatno su ih
"zaslu`ili".
*
Sve nagrade u Srba su, vremenom, do`ivele, kao i valuta ove zemqe - "inflaciju".
Unapred se ovde zna ko }e dobiti Kari}evu, NIN- ovu, Du~i}evu, ili bilo koju drugu
kwi`evnu nagradu.
Zato najboqe, najvrednije kwige iz svih oblasti ne dobijaju kwi`evne nagrade.
Najve}a nagrada za jednog pisca, pisca izvanredne kwige je - {irewe krugova pa`we i ~itawa,
~italaca. Ko ne shvati na vreme sve la`i vezane za sve na{e kri`evne nagrade, od najmawih do
najve}ih, pristao je na naju`asnije kwi`evne iluzije.
Nema ni jednog ~lanova kwi`evnog `irija u ovoj zemqi kojem se ne bi moglo prigovoriti ovo
ili ono. Nema velike li~nosti pouzdanog kwi`evnog sudije, ima puno malih qudi, koji su se dokopali
univerzitetskih katedarskih busija i svih drugih sinekura.
Tako da je za jednog istinskog srpskog pisca najboqe da zaboravi sve mogu}e srpske kwi`evne
nagrade. Nagrade nikada ne daju najboqim piscima za wihova najboqa dela, ve} zbog ne~eg drugog, zbog
nekih starih zasluga ili zbog ne~eg tre}eg, a ne prema pravilima koja su propisana javnim konkursima
kwi`evnih nagrada.
Ovde nagra|ivawa ne~emu drugome slu`e a ne podsticawu i podr{ci onih stvaralaca koji to
i zaslu`uju. Prema tome, dobiti neku kwi`evnu nagradu, ovde, ne zna~i ni{ta, do - srozavawe. Ovde u
`irijima sede furije koje ni sila bo`ja ne bi porazila.
Ovde je u vodu i goru, u drvo i kamen, i du{e udarilo ne{to gore od ~ume; ~udo je sna{lo sve,
pa i vrednovawe!
Raznorazni dr i mr praktikuju la`na merila, mrska Gospodu, i prirodno je da se uzvikne:
^asni krst ih porazio!
Da, zaboravio sam : prisustvovao sam krajem 1999. godine u UKS sastanku ~lanova `irija
Vitalove nagrade sa novinarima, i ~uo sam svojim u{ima, kako veoma uva`eni profesor beogradskog
Univerziteta, {ef katedre za srpski jezik i kwi`evnost, Novica Petkovi}, obrazla`u}i za{to se
odlu~io za neke od kandidata ~ije je kwige bio pro~itao tokom 1999. godine, predla`e i jednog od
pesnika, ~ija je kwiga tek trebalo da iza|e (Aleka Vukadinovi}a)! Petkovi} je ~ovek i pisac i
profesor kojega sam do toga trenutka visoko uva`avao; me|utim, posle toga je sve moralo biti, i jeste,
druga~ije.
*
Sve je kod nas "na{e" ; da ne ka`em mnogo `alosno, mnogo zakukuqeno i zamumuqeno. Od
po{te do lekarskih ordinacija, od gradskog saobra}aja do ...Boga!
Sve se kod nas prekinulo kao `ica gitare.
O kakvoj ovde kwi`evnoj istini, ili o kwi`evnim hijerarhijama jo{ mo`e biti re~i?
na oku.
Ovde treba zidati na svakih pedeset kilometara Novu Kulu Bolani Doj~inog. Belu i svakom
Umesto kwi`evne kritike, one prave, i kwi`evnih `irija, pravih, mi imamo - metafori~no
re~eno - Crnog Arapina, na jednoj strani, i na drugoj na{u savremenu kwi`evnost, koja polako umire u
belom domu kao propast mu{karaca. Oni retki na{i najboqi pisci, nalik su na Bolanog Doj~ina...
Druge sudbine oni ni nemaju, niti drugu sudbinu mogu odabrati...Mi imamo razne Nalbantine, koji su
zanate izu~ili u Vrzinom kolu epohe Hokus - pokusa...
Takvi niti umeju, niti mogu, niti ho}e, potkovati kowa bolanog Doj~ina za kwi`evni
megdan...
Nijedan od svih tih kriti~ara u drugoj polovini HH veka nikad nije iskovao pravu britku
sabqu...
Na{i kwi`evni kriti~ari su otu|eni, umi{qeni, mali, vrlo mali qudi, nimalo nalik na
svoje pretke radine i seqa~ke, koji su znali na svoj jednostavni na~in da se pomole za ono posejano :
[to si posejao da ti ne prepukne, da bog da i dana{wi dan!
Pa su i sve kwi`evne nagrade nalik na one koji ih dodequju. Sve su slatke kao {erbet i smrde
kao tvor!
*
Nagrada Knez Pavle Kara|or|evi}
Osniva~: Wegovo Kraqevsko Viso~anstvo Knez Aleksandar (Pavla) Kara|or|evi}. Iznos : 10.000 franscuskih
franaka. Kao i jednonedeqni boravak i sme{taj u Parizu. Nagra|uju se : Poetska, prozna, dramska i esjisti~ka dela koja
svojim umetni~kim dometom podsti~u rodoqubqe. Dodela : 15. aprila svake godine. @iri : Prof. dr Jovan Deli},
Miodrag Jankovi}, prof. dr Aleksandar Jovanovi} (predsednik), mr Bojan Jovi}, Sr|an Stani{i}.
Adresa : Nagrada Knez Pavle Kara|or|evi}, 11001 Beograd, Po{tanski fah 99.
"Budu}i uveren da nam sada, vi{e nego ikada, vaqa razvijati i negovati qubav prema
Otaxbini, na{oj Srbiji, i `ele}i da se i na ovaj na~in obnovi i o~uva uspomena na moga dragog oca
W. K. V. Kneza Pavla Kara|or|evi}a,
re{io sam da ustanovim godi{wu nagradu za kwi`evno delo koja }e nositi wegovo ime i koja }e se
dodeqivati na dan kada se on rodio - 15. aprila.
Nagrada je u iznosu od 10.000 francuskih franaka i uz wu ide jednonedeqni boravak i
sme{taj u Parizu.
Dolaze u obzir da budu nagra|ena poetska i prozna ostvarewa, drama i esej, kojima je tema
Srbija i koja svojim umetni~kim dometom ja~aju rodoqubqe.
@iri za dodelu nagrade razmatra}e dela objavqena tokom prethodne godine.
@eqa mi je da u takmi~ewu za nagradu u~estvuju pisci iz Srbije, Crne Gore, Republike
Srpske i celokupnog srpskog rasejawa.
@iri }e raditi u slede}em sastavu (....)
Detaqne propozicije `iri }e saop{titi na konferenciji za {tampu u novembru mesecu.
Knez Aleksandar (Pavla) Kara|or|evi}
Pariz, 1. septembar 1999."
*
Dva ~lana ovoga `irija, od kojih je jedan, na konferenciji za {tampu, priznao u {ali da je
nosio "crveni {al", sigurno su odnekud zalutali. Otkud oni u `iriju jedne tipi~no monarhisti~ke
kwi`evne nagrade?
*
"NAGRADA KNEZ PAVLE KARA\OR\EVI]
Beograd 11001
Po{tanski fah 99
Predlog
DESET LUKI]EVIH KWIGA U 1998. GODINI.
[est u 1999.
U srpskoj kwi`evnosti se re|e de{avalo, i u 19. i 20. veku (koliko nam je poznato), da jedan
na{ pisac, objavi samo u toku jedne kalendarske godine, deset kwiga, ~iji obim prema{a sto
{tamparskih tabaka. Naravno, ovde ne mislimo o sabranim ili izabranim delima jednog pisca, koja
obi~no dolaze pred kraj `ivota i objavquju se, ako se uop{te objave.
Miroslav Luki} (1950), ro|en je u selu Mi{qenovac, na obalama Peka, nekada{wi srez
Zvi{ki, okruga po`areva~kog (severoisto~na Srbija), kao prvo mu{ko dete u porodici. Ve} kao
maturant ku~evske gimnazije objavio je zbirku stihova. Diplomirao je na beogradskom Filolo{kom
fakultetu na Grupi za jugoslovensku i op{tu kwi`evnost. @ivi i radi u Beogradu, kao profesor
kwi`evnosti i pisac. Prve tekstove objavio je kao u~enik osnovne {kole, u onda{wim de~ijim
listovima. Prvu kwigu objavio je 1969. godine, a 1999. godine, napunilo se trideset godina
kwi`evnoga rada ovog pesnika, romanopisca, esejiste i antologi~ara.
Tim povodom, beogradske "ZAVETINE", objavquju dve Luki}eve kwige : "VRATA [email protected]"
(obimna kwiga pesama) i "RELIGIJA POEZIJE", kwiga eseja o zna~ajnim srpskim pesnicima (
Miodragu Pavlovi}u, Srbi Miti}u, Ivanu V. Lali}u, Adamu Pusloji}u i Aleksandru Luki}u).
Po~etkom ove 1999. godine u kwi`arskim izlozima su se pojavile i dve Luki}eve obimne i
nezaobilazne antologije srpske poezije 1938 - 1998 : NESEBI^AN MUZEJ (504 str. ) i
ANTOLOGIJA FENIKS (206 str.) o tragizmu qudskog postojawa i utopija i sferi mistike. Te
antologije su bile dovr{ene 1995. godine, ali su se pojavile tek ove godine, jer zbog obima bilo je
te{ko na}i izdava~a. Luki} je potro{io godine i godine na sastavqawe ovih antologija, jer je
wihova izrada podrazumevala strpqivo i pomno istra`ivawe opusa 315 autora, kwi`evnih ~asopisa i
razvoja srpske poezije u HH veku. U tom smislu, ove antologije predstavqaju nestandardna dela i na
najboqi mogu}i na~in reprezentuju srpsku poeziju, kako za doma}eg tako i za inostranog ~itaoca.
Godine 1999. trebalo je da iza|e i novi roman Miroslava Luki}a KU]A SVETIH
RATOVA...
Luki} je od onih pisaca koji stvaraju daleko od medijske halabuke, skoro u potaji.
U drugoj polovini 1999. godine izi{ao je novi roman M. Luki}a MESE^EVA SVADBA, koji
je pobrao laskave prikaze, kao i nova Luki}eva pesni~ka kwiga nevelikog obima RUSAQ.
*
Tokom 2000. godine treba da se pojavi i obimnija studija ( oko 300 str.)
Mitrovi}a - Aleksandra Luki}a - Batri}a Cerovi}a :
Savatija Ig.
NA VETRU, NA ^ISTINI, NA VISINI. Mit i metafora. Uvod u Opus N°1 (Umetnost
mahagonija) Miroslava Luki}a.
*
Visoko cene}i pokojnog kneza Pavla Kara|or|evi}a, tj. wegove nesumwive zasluge za
nacionalnu kulturu Srba, predla`em Vam da uzmete u obzir za istoimenu nagradu, sva Dela
Miroslava Luki}a obelodawena tokom 1999. godine, koja, po mom, i ne samo mom mo{qewu,
reprezentuju ono najvi{e u kwi`evnom stvarala{tvu Srba danas :
1. NESEBI^AN MUZEJ, antologija, Zavetine, Beograd, 1999.
2. Antologija FENIKS, izvedena antologija, Zavetine, Beograd 1999.
3. RELIGIJA POEZIJE, eseji, Zavetine, Beograd, 1999.
4. VRATA [email protected], poezija, Zavetine, Beograd, 1999.
5. RUSAQ. Uvertira za Desetu simfoniju, pesme, Edition Sectio Caesarea, Paris, 1999.
6. Mese~eva svadba, roman, Zavetine, 1999.
I po obimu, i po kvalitetu, sve ove kwige, koje Vam {aqem, osim Antologije FENIKS, zna~e
najvi{i domet srpske kwi`evnosti, kako u oblasti eseja, antologi~arskih napora i umetnosti romana,
jer je re~ o jednoj izuzetnoj, pre svega zreloj i samosvojnoj li~nosti, stvaraocu koji je imao po`eqan
stvarala~ki razvoj, o kome je uostalom i napisao i najboqi esej u okvirima srpske kwi`evnosti.
Ako su zaista iskrene namere i osniva~a spomenute nagrade, kao i ~lanova `irija, u {ta }u
se uveriti tek kada nagrada bude dodeqena; ako se zaista `ele nagraditi najuspe{nija poetska i
prozna ostvarewa, i esej, kojima je tema Srbija, ili ono {to je u vezi sa Srbijom, sa ja~awem
rodoqubqa, pogledajte Luki}evu poemu "Fatalni ortodoksni Uskrs 1999" iz kwige "Vrata Zvi`da",
str. 23 - 31, ili wen pandan u Luki}evom romanu "Mese~eva svadba" - to je ne{to najboqe {to se mo`e
pro~itati o tragi~nim doga|ajima koji su za nama, ali to je ne{to {to }e se ~itati i mnogo kasnije,
kad svi ti doga|aji budu zaboravqeni...
Kao revnosni i pasionirani ~italac, kao onaj koji ne pi{e i ne objavquje, znam da Vam
predla`em najsolidnijeg mogu}eg kandidata, "apsolutnog pisca". Da li }e te ga izabrati ili ne,
mawe je va`no. Ako mislite da oja~ate autoritet kwi`evne nagrade koju dodequjete ve} od po~etka,
dobro razmislite kome je dodequjete.
[aqem Vam i objavqene kritike - fotokopije - o predlo`enim kwigama M. Luki}a. Jer uvek
je dobro da se ~uje i mi{qewe drugih, kompetentnih...
@elim Vam uspeh u radu, to jest da se ne obrukate, kao mnogi drugi kwi`. `iriji u na{oj
zemqi, jer Vas na to obavezuje ime nagrade.
U Beogradu, 2. marta 2000.
Ratka SOKOLOVI],
Principova 63,
684 - 702 "
tel.
:
*
Ovaj broj ~asopisa bio je u pripremi za {tampu, kada je dodeqena spomenuta nagrada Knez
Pavle Kara|or|evi}.
Dodelili su je pesniku, ~ijoj su kwizi pre toga dodelili sve va`nije kwi`evne nagrade u ovoj
zemqi.
Pesnik Te{i} zbog toga nije kriv : nije nagrade dodeqivao sam sebi. Me|utim, nije ni sasvim
"nevin". Uvrstio sam ga u antologiju "Nesebi~an muzej", ne i u "Antologiju FENIKS". Nije mi `ao
{to }u mu pokvariti "ge{eft", wemu i svima onima koji su mu isposlovali i tu kwi`evnu nagradu.
Dobro je da sam, slu~ajno, prisustvovao konferenciji za {tampu i ~uo ~lanove `irija, tj.
wihovo uverewe da }e dodela kwi`evne nagrade Knez Pavle Kara|or|evi} biti mo`da neka vrsta
praskozorja novog na~ina nagra|ivawa i vrednovawa novih vrednih kwi`evnih dela. Bilo je red da
tako bude.
Nije ovo kwi`evna "sa~eku{a"; umesto dana{wih kriminalaca, wihovog re~nika i slenga,
kao i argoa literarnih diverzanata od kojih vrvi podzemqe srpske kwi`evnosti vi{e od pedeset
godina, bli`i mi je svet bolanog Doj~ina...
DO BOGA I DO DU[E! ZA [email protected] ATAR! IMENA MI [email protected]!
*
Ni prema kom ni prema ~emu, do Boga, nemam predrasuda. Zato je i mogu}e da napi{em ne{to
bez dlake na jeziku, jer druga~ije ne umem.
Kod nas su obrazlo`ewa prilikom dodela neke od kwi`evnih nagrada - nemu{ta, apsurdna,
sme{na, trivijalna, nakaradna i naopaka.
Politika je u subotu, 6. maja 2000. godine, tzv. kulturni dodatak, str. 25, objavila na tri
stupca panegirik Draganu Jovanovi}u Danilovu, povodom dodeqivawa nagrade "Branko ]opi}", pod
naslovom "Eros estetskog", iz pera Antonija Isakovi}a, pisca, akademika, narodnog poslanika SPS,
dugogdi{weg direktora najve}eg dr`avnog izd. preduze}a "Prosveta", ~oveka ogrezlog u blizinama
vlasti i wene mo}i, koji po~iwe ovako :
"U ba{ti sqezove boje, ta~nije - u vrtu savremene srpske poezije, cvet Dragana Jovanovi}a
Danilova zauzima posebno i specifi~no mesto. Izrastao u posledwoj deceniji, ~ini se kao da ba{
sada, na prelazu milenijuma, na pragu novih, nevidqivih nebeskih znakova, on u`iva posebnu
naklonost zvezda..."
Kamo lepe sre}e da je tako! Najja~e mesto u ovom degutantnom panegiriku je: " Ovaj momak ume
da zgrabi. Da zgrabi!" Ne; nije ovo preuzeto iz nekog pornografskog ~asopisa, iz neke vulgarne
erotske pri~e. To je kwi`evna terminologija bastiona oficijelne kritike i literature. Isakovi}
svoj panegirik zakqu~uje re~enicom: " U pomenutoj, ve~no cvetaju}oj i rascvetanoj, ba{ti sqezove
boje, ona zaista zauzima prepoznatqivo mesto"... Panegirik je izre~en u sve~arskom duhu protopopa
beogradske kwi`evne parohije... Danilov, pak, istog dana, u subotu, dakle, 6. maja 2000. godine, daje
intervju "Blicu" (str. 11), u kome veli : " Narodwaci i filofrula{i uvek nadja~aju modernost, makar
i na silu. Danas ne postojimo na svetskom bazaru lirike i nemamo mogu}nost da se poredimo sa
pesnicima drugih naroda". Danilov, daqe, veli: " I nema ni~eg tu`nijeg od enklave kriti~ara koji,
ne po{tuju}i kodeks cehovske kwi`evne ~asti i slede}i svoju dogmatsku kriti~arsku teologiju, takvo
pisawe favorizuju i sanktifikuju". Danilov se, kako ka`e, gadi "svakog udru`ivawa, plemenskih i
klanovskih saveza. Pisac treba da ostane sam i svoj". ..
Danilov jo{ ka`e : " Nadovezuju}i se na Nastasijevi}evu i Rastkovu zlatnu nit, Popa je
napisao veliku, inovativnu poeziju. Miodrag Pavlovi} i Ivan Lali} tako|e. No, mno`ina pesnika
uglavnom ostane u domenu lokalnog, prave}i neinventivne kompromise sa medijevalnom srpskom
poezijom i wenim oblicima. Dakle, sa jedne strane imamo kwi`evne folklora{e i kwi`evstva. A u
sredini izme|u te dve opcije odve} je malo jakih kwi`evnih li~nosti i te{kokalibarske
kwi`evnosti..."
Ne `elimo da {tetimo ovom pesniku u razvoju, nesumwivoga talenta, me|utim, wegov re~nik
mnogo podse}a na folklor srpskog modernizma. Drugo, u wegovoj svesti je prisutna cementirana
kwi`evna hijerarhija, kada je re~ o srpskoj poeziji; nema tragova istinskog i dubqeg preispitivawa
stvarnog razvoja srpske poezije u HH veku. Danilov nema razloga da bude kivan - u pore|ewu sa svojim
vr{wacima i pesnicima koju godinu starijim - na pakao srpskih izdava~a, na bastione oficijelne
literature i kritike, kroz koje poku{ava da se probije. Na svaki mogu}i na~in. Sam pesnik uprkos
svojoj plodtvornosti nije jaka li~nost, ve} tipi~ni ~ovek svoga vremena, snala`qiv, umiqato,
artificijelno jawe. Mo`da se on ~uva plemenskih klanova, ali zar je uspeo, zar je mogao da se o~uva
od svih klanova? Koga obavezuje wegovo mi{qewe o savremenoj srpskoj poeziji i koliko je ono
objektivno? Zar je u toj poeziji najvi{i autoritet Popa, pesnik koji je srastao sa mra~nim
lavirintima minule epohe, i koji je, u su{tini, ostavio nedovr{enim svoje delo? (...)
*
Danilovu predstoji stvarala~ki razvoj, i on mo`e biti ometen , razmaze li ga kwi`evne
nagrade i povoqan sticaj izdava~kih i drugih okolnosti.
U svom dosada{werm stvarala~kom razvoju, on je formalno krenuo i uputio se prema onom za
~im ~ezne kao za idealom pesni~kim, za obrednim smislom poezije, liturgijskim, me|utim, to
su{tinski , ~ini mi se, nije u pravoj meri dosegao. Shvatio sam to pre nekoliko godina ( 1995),
~itaju}i wegovu kwigu "Evropa pod snegom"; pisao sam o tome blagonaklono, poredio sam
Danilovqevu kwigu i Aleksandra Luki}a (koju godinu starijeg) "Evropu". Razlika izme|u tih kwiga
postoji, pre svega u prevrelosti, snazi izraza. Danilov ne prezire materiju i ne pi{e samo o du{i i
duhu. Mnogo je uverqiviji kad se bavi telom, nego duhom, kad se "bavi" duhom, u baroknim zaletima i
senzacijama, ima neprevrelih ~itawa prethodnika ~iji je metafizi~ki izazov izvoran; kod Danilova
ima dosta praznih hodova...
Me|utim, ovaj pesnik je nawu{io - bit oficijelne literature i kritike. On ume da taktizira
i da se prilago|ava; to je jedini uslov opstanka i prisutnosti u srpskoj kwi`evnoj parohiji ...
*
Nikada u srpskoj kwi`evnosti nije bila potrebnija kritika, koja bi nadrasla kwi`evnu
parohiju kao brestovi koprive. Takva kritika bi nu`no sve `ive sudionike kwi`evnoga `ivota
oslobodila mnogih kwi`evnih iluzija i rasterala bi oblake dimnih zavesa. Govorim o velikoj i
bitnoj kritici, onoj koja je iz utrobe umetnosti ponikla. Takvu kwi`evnu kritiku mi nemamo ve}
decenijama!
U wenom nedostatku postoji surogati. Koliko srpskih pesnika i kwi`evnika, ovog vremena, i
minulih decenija, tim surogatima duguje svoju jadnu slavu!
Zar ima i jednog srpskog pisca posledwih decenija kojemu treba zavideti na takvoj slavi?
Srpska kwi`evnost druge polovine HH veka jer apsolutno precewena od surogata. Niti ima
dovoqno umetnosti koja je plemenita, niti kritike koja je sveta.
Mnogo vi{e ima kwi`evnih sudeonika dostojnih prezira i zaborava.
Kritika je neophodna u jednoj kwi`evnosti; ne treba je relativizovati. Bodler je verovao da
je "najboqa kritika ona koja je zabavna i poeti~na; a ne ona hladna, nalik na algebru, koja, pod
izgovorom da sve obja{wava, ne sadr`i u sebi ni qubav ni mr`wu, i svojevoqno se odri~e svake vrste
temperamenta; ali kako je lepa slika izraz prirode koja se ogleda preko umetnika - ona koja }e
predstavqati tu sliku bi}e odblesak inteligentnog i osetqivog duha. Tako|e }e najboqi prikaz jedne
slike mo}i da bude sonet ili elegija".
Algebarsko - univerzitetska kwi`evna kritika, ili ona koja se name}e iz regiona
oficijelne literature i oficijelne kwi`evne mo}i, potrebna je kao hleb nasu{ni slabim duhovima i
li~nostima.
Ovde nema kwi`evne kritike kojoj je ideal da bude pravedna! Takva bi imala razlog za
postojawe i pravo na pristrasnost, strastvenost. Naravno, ona bi morala da bude dru{tveno
opredeqena, iskqu~iva... Kritika kritike ovde ne postoji.
Postoje surogati kwi`evne kritike, postoje nekakva gledi{ta, ali ona nisu mnogo {iroka ni
mnogo pravedna, i po svojoj su{tini ukazuju na krupno neznawe pojedina~nih sudbina. U kwi`evnoj
kritici , ili onim {to se ovde tako zove, ne vladaju istinska merila, ve} la`na, mrska Gospodu.
Postojalo je mnogo vi{e nametawa, nego morala.
Kwi`evna javnost je onakva kakav je i narod.
Kwi`evna javnost je ve} godinama zona sumraka. Pristala je ili naterana na obmane i
pritisak najuticajnijih medija, najtira`nijih dnevnih listova. Oni koji su najprisutniji u
kwi`evnoj javnosti, na ovaj ili onaj na~in, predstavqaju kwi`evne arlekine. Kwi`evna zbivawa kod
nas su mutna. Poezija, koja bi trebalo da predstavqa i objavquje neprekidnu sve`inu sveta, povukla se
kao more u vreme oseke. Ulazak na velika vrata male kwi`evnosti, ovde se duguje, ne kwi`evnim i
umnim darovima. Nego nekim drugim okolnostima. Uvek se ovde ulazi u skrivene nagodbe, koje vreme
sporo otkriva...
Mo`ete ovde pisati iz dana u dan sto godina, napisati tomove, i me|u wima nekoliko
vanrednih kwiga; savremenici, naro~ito oni najprisutniji u javnosti to ne}e primetiti, i ako
primete, ne}e vam oprostiti. Kad neki ~lanovi `irija i kriti~ari govore da }e se u svom radu
rukovodit save{}u, to je izgovor - odvratno trla baba lan da joj pro|e dan. Srpska kwi`evnost,
govorim o onoj {to je nastajala tokom ~itavog HH veka, vrvi od neistina, literarnih krijum~arewa
i krijum~ara.
Vrlo malo u srpskoj kwi`evnosti ima kritike koja je dijalog sa stvaraocem i delom koje se
istra`uje.
Miodrag Pavlovi} je u jednom intervjuu izrekao jednu poluistinu o na{im kriti~arima: "(...)
Zatim, videli smo, naro~ito u posleratnom periodu, u prvih recimo petnaest godina, da se kriti~ar
javqao u velikoj meri kao funkcioner, kao funkcioner dru{tva. Izgleda da to kriti~arima, kao
li~nostima, nije posebno smetalo"...
Ovaj pesnik zna punu istinu, ali se ni u svojim poznim godinama, nije usudio da je iznese
celovitu.
Ovde prolaze delimi~ne istine.
Nije zgodno zamerati se. Pisati kritiku poezije, predstavqa ne{to najte`e,
najkomplikovanije. Pavlovi}, koji je za to imao kompetencija, tako je malo napisao o drugim `ivim
pesnicima, savremenicima. Dugo godina sam bio u zabludi da je ovaj pesnik i esejist uspeo da se "otme"
zamkama i nagodbama epohe; iako sam kao mladi pesnik, iskusio ne{to sasvim drugo, kada je re~ o wemu
kao o uredniku. Nikad ga nisam ~uo da je izrekao ma i jednu re~ pokajawa. Popa, Rai~kovi}, Pavlovi}
su do{li iz bastiona i regiona oficijelne literature i kritike. Nisam qubiteq istra`ivawa
biografija i kwi`evnih karijera, ali one kriju odgovore na pitawa kwi`evne sudbine spomenute
pesni~ke trojke. I kao urednika, i kao pesnika...
Istinu ovde ne vole, jer je gorka. Celovitu istinu; delimi~na je ponekada bila jako u modi.
Kao ~ovek koji trideset i vi{e godine gleda predstave na{eg kwi`evnog cirkusa, vi{e imam
po{tovawa za jedan pravi i stvarni seqa~ki va{ar. Srpska kwi`evnost je ve} predugo va{arsko
preduze}e :
kritike, izdava~kih preduze}a, autora,
sponzora, nagra|ivawa, ignorisawa,
politike...klanova... Kwi`evni cirkusanti, kwi`evni `ongleri, arlekini, kameleoni, ne mogu
doneti dobra, ni u~initi da neki pojedinac isko~i iz toga va{arskog pozori{ta, u svet. Sve koje
znam, napravili su kompromise koji bi mene otrovali. (Da li zato ja i u pedesetoj godini imam
probleme sa objavqivawem rukopisa?)
Od prave i istinske kwi`evnosti i kritike ovde su ostale samo kulise, privid, maske, kao u
pozori{tu senki. I to }e potrajati dok ne izumru svi `reci srpskog kwi`evnog `ivota, koji je
mrtvilo...
*
Kwi`evne nagrade se dodequju ovde u Boksovima pakla, na osnovu ko zna kakvih, naj~e{}e
nekwi`evnih merila i evidencija, pa zato takve nagrade i nemaju zna~aj koji bi ina~e imale.
Zaboravqaju se brzo, kao i nagra|ena dela. Eventualni ~itaoci nisu toliko naivni i priglupi,
koliko veruju izvesni `iriji, ako uop{te o tome ikada i do kraja misle. Nemoral i licemerje ne mogu
odabrati Istinu i Lepotu; oni opstaju proizvode}i La` i Neistine. Time se hrane, skoro
savr{enom perfidno{}u, krivotvorewem i nametawem sasvim li~nih i proizvoqnih "vrednosti"
(surogata)... "Najzna~janije" kwi`evne nagrade ovde dodequje tabor oficijelne kritike... Omatoreli
literarni diverzanti, podrepa{i ciklona slabih pisaca, koje brzo prepoznamo po teskobi koju
osetimo ~itaju}i ih... Nagrade se ovde naj~e{}e dodequju islu`enim "kwi`evnim ragama", mravima i
korwa~ama,
fosilima. [ti}enicima Proseka...[ti}enicima Odre|ene Fele. [ti}enicima
"skrojene budu}nosti". Brigu o socijalnoj milostiwi, preuzeli su vrli kwi`evni `iriji; dakle, oni
se bave i ne~im humanim! Sve ~lanove svih postoje}ih `irija treba poslati u penziju, sasvim
zaslu`enu!...
FOND ZAKOPANOG BLAGA
[email protected] KALENDAR (2000)
Kraj aprila 2000. godine.
Ima jedna Bodlerova misao; pro~itao sam je davno, ali mi je tek sino} wen smisao
postao jasan :
"Sklonost ka stvarala~koj usredsre|enosti bi, u zrela ~oveka, trebalo da
potisne sklonost ka samorasipawu".
Sreda, 26. april 2000. godine, oko 10 : 30 ~. Prethodne no}i je podmetnut eksploziv u
stambenoj zgradi na Ceraku. No}as je izre{etan direktor JAT - a. Ju~e sam pro~itao u
"Politici" obrazlo`ewa ~lanova `irija, prilikom dodele kw. nagrade "Branko ]opi}" N.
Tadi}u, M. Panti}u, Danilovu - Svetozara Koqevi} i Antonija Isakovi}a. Sa~uvaj me ,
Bo`e, takvih pohvala. G - din Sv. Koqevi} - "miro|ija u svakoj ~orbi". Vrhunski i
neizbe`ni specijalista za dodelu kwi`. nagrada: "Vital", "Branko ]opi}", NIN, etc.
Srpskom kwi`evno{}u i kulturom vlada duhovni gangsteraj i kwi`evna la`. ..
Kwi`evni gangsteraj! Postoji bastion oficijelne kwi`evne kritike i
literature, sa svojim kumovima i ~udovi{tima. Srpska kwi`evna kritika - ne, to je
ne{to {to ne postoji. Postoji ne{to drugo _ stvarawe Potemkinovih sela. Time se
punom parom bavi kwi`evno preduze}e iluzija, zvano kwi`evna kritika. Postoji
nekoliko iluzionista, mahom na Univerzitetu ili u blizinama SAN, koji `are i pale.
Srpska kwi`evna kritika ne postoji : postoji srawe u boji. Nema nela`nih merila. Nema
Boga. Nema ni~eg. Niko vi{e nije autoritet. Kriti~ari nisu ni{ta boqi od naroda iz
kojega su iznikli ; kad bismo im pore|ali imena, u~inili bismo im po~ast koju nisu
zaslu`ili. Vladaju regionima kwi`evnih la`i i zonom sumraka. Imaju ispred imena i
prezimena Dr ili Mr, Akademik, i {to se neko od wih vi{e izdvojio, to je ve}i gangster.
Svi su sli~ni kao lutke : svi su napravqeni u FABRICI LUTAKA. Svi su proveli
pripravni~ki sta` u toj ~uvenoj fabrici : od Svetozara Koqevi}a, Jovana Deli}a do
Novice Petkovi}a, od Aleksandra Ili}a, Radivoja Miki}a do Mihajla Panti}a, od
Marka Nedi}a, Gojka Te{i}a, Aleksandra Jovanovi}a do Iksa i Ipsilona. Gde oni
odlu~uju, tu trava ne ni~e. ..
Za{to bih se bavio izdancima, koje je ve} otpisala epoha?
Kwi`evnu la` treba raskrinkavati uvek i svuda.
Srpska kwi`evnost je precewena. Crwanski, Andri}, Peki}, Ki{...@. Pavlovi}.
Milorad Pavi}, Miodrag Pavlovi}...
Svi su idealizovani; preceweni. ^inili su ustupke, koje ja nisam i ne}u. Kwige su
im objavqivane o tu|em ruvu i kruvu. Zato {to su geniji? Ma, molim vas, ko je od wih genij?
Zar ono {to se smatra wihovim najboqim ostvarewima nije prostituisawe? Ko je od wih
gromada? Bard? Mali narodi - kakav je i srpski - imaju svoje nei`ivqene strasti,
pristrasnosti, komplekse i surovu logiku parohije...
*
Za{to se ne oglasiti protiv logike kwi`evne parohije i kreatura koje tamo
neprestano kade , na {tetu srpske kwi`evnosti?
Iz tog pravca ne dolazi dobro. Dolazi bezna|e i besmisao. Ve} mesecima sam
zahva}en ne~im u`asnim, {to dolazi spoqa i {to podsti~e moj o~aj, patwu i sklonost ka
samorasipawu. Vreme proti~e polako i neumitno. Sve je vi{e Potemkinovih sela i
kwi`evnih la`i...
@ivimo lo{e, skoro kao prosjaci. Mnogi to nisu zaslu`ili. ...Za mene vi{e nema
nikakav zna~aj nijedna kwi`evna nagrada - bilo to NIN- ova nagrada ili Nagrada Knez
Pavle Kara|or|evi}, Borina ili Du~i}eva - sve je to : provalija bez dna, ni{ta! Bog je
udesio da u posledwih dvadesetak i vi{e godina svakog od tih ~lanova `irija vidim u
nekoj nedostojnoj qudskoj situaciji. Sve je zloupotrebqeno i srozano kao po nekom
satanskom naumu , a sve na {tetu onoga {to bi trebalo da bude svetiwa - barem za one
naj~asnije : srpska kwi`evnost - ono najboqe u woj...
Kwi`evno - gangsterski regioni i bastioni oficijelne srpske kwi`evne kritike
i literature vrve od kreatura i rugoba koje ~ovek ne mo`e ne prezirati i ne gaditi se!...
Vrvi od vampirolikih prilika i spodoba, neopisivih sablasti i aveti; wima se
pozabavilo vreme, jer jedino ono ima dovoqno snage da tu mafija{ku dru`inu istinski
protrese i ispra{i, precrta.
Ne~asno je primiti bilo koju kwi`evnu nagradu i ja verujem da i mnogi drugi pisci
dele ovo moje mi{qewe. Nemoralno je pri`eqkivati ma koju kwi`evnu nagradu : jer je
dodequju mrtvi i vampiroliki, kwi`evne krvopije. Jedino {to u srpskoj kwi`evnosti
donekle vredi, to je po neki mrtvi pesnik...Ovde jo{ nije svanulo; ovde je uveliko gluvo
doba; ponekad se oglase tre}i petlovi. Ovde su mnogi izdali prvo sami sebe. Kwi`evni
svedoci su onemeli. Poneki su oboleli od zamuckivawa; mnogi su ogrezli u kompromisima
najgorih mogu}ih vrsta. Kwi`evnici i pesnici koje obasipaju kwi`evnim nagradama
posledwih godina i drugim malim znacima pa`we - izdava~a ili potpuno kontrolisane
{tampe - su : {upqi orasi! Bo`e, koliko ima {upqih oraha : da se sa wima poigra pet
hiqada mi{eva i vampira na tavanima. Kraj drugog milenijuma je izmislio benglaske
vatre, bacawe pra{ine u o~i, dimne zavese i ostale ma|ioni~arske trikove za gu{ewe
onih najboqih i najvitalnijih kwi`evnih tokova i podsticawe svih perfidnosti, pa i
najrazornije sklonosti ka samorasipawu...Amin!
*
Trebalo bi da prestanem da pu{im. I da po~nem da pravim izvode iz mnogobrojnih
katalogizovanih bele`nica. Jer dok su moji vr{waci, ili oni stariji nekoliko godina, ili
mla|i isto toliko, `urili da objavquju svoje rukopise, da se do~epaju kwi`evnih nagrada,
priznawa i privilegija i svega {to uz wih ide, ja sam neprestano bele`io, izgra|uju}i
vlastitu stvarala~ku usredsre|enost do usijawa. Ne znam druk~iji, ni boqi na~in kako da
savladam ove gvozdene zup~anike besmisla, koji dolaze spoqa i mrve me iznutra po~ev od
kraja 1998. godine, pa do ovih dana pred Uskrs 2000. - te godine...
Spaqivati - sveske, redom, onda kada im isisam , kao ose, slatku sr`. Vra}ati ih
plamenom plamenu iz kojega su zaplamsale.
Vatra pro~i{}ava.
Malopre slu{ao razgovor dobrovoqnih robova; `ena; slu`benica. Govorile su o
nostalgiji od koje mi se ledi krv u `ilama...
Video sam jednog ~oveka, mladog, koji se sna{ao u stihiji koja vlada i porobqava;
verglao je, kao pokvarena plo~a, isti provociraju}i refren. Rob je ~vrste valute i
odli~nih auta. One sa kojima radimo, nismo mi izabrali, nego neki drugi qudi. Ni kom{ije
nismo mi izabrali. Mnogo toga je u ~ovekovom `ivotu predodre|eno. Tzv. kultura, kao
debeli sloj pudera, prekriva surovu ko`u i sebi~nost. [ta ~ovek mo`e da izabere? @enu,
profesiju, na~in i{~ezavawa? Da li uop{te ima pravog izbora? Nije li stra{no su`en
opseg izbora? Ko nas je pitao da li `elimo da se rodimo? I kada? Drugi su tobo` preuzeli
odgovornost za na{ dolazak na ovaj svet. Rano upoznajemo da smo sami na svetu i da nam niko
ne mo`e pomo}i. Svet u kojem sam nau~io da hodam, da govorim, iako surov, imao je svojih
dra`i. Nepravdu sam prepoznao vrlo rano, jo{ u osnovnoj {koli. U sredwoj {koli sam je
mogao dodirivati rukama. Na studijama ona se nije najasnije videla, zbog mnogo magle, ne od
baruta, ve} od pra{uma la`i...Uplitawe u svet je isto {to i hvatawe u mitsko tzv. Vrzino
kolo... Ovim svetom |ipaju bezbrojna Vrzina kola...
*
Glad se skriva kao sramota. Mnogi jo{ ne shvataju dubinu nesre}e, op{te i
pojedina~ne. Propadawe je rezultat. Putujem kroz }utawe. Prole}e je, ali me to vi{e ne
veseli kao nekada. Prole}e je tu`no. To ne treba dokazivati. Bog sve vidi, sve ~uje, sve zna.
Bog je u nama. Jer je ~ovek bogolik.Bog je u bubrezima, u srcu, u o~ima.
^etvrtak, 4. maj 2000.
*
Mo`da je ovo suvi{e li~no i mo`da jo{ uvek nije za objavqivawe? Vi odlu~ite.
*
Divim vam se sa kakvom mirno}om podnosite svoju nezavidnu kwi`evnu sudbinu. Ovo
{to vam {aqem je ne{to IZVAN onoga {to ina~e pi{em.
U na{oj kwi`evnosti je suvi{e sebi~nosti, surovosti i be{~a{}a. Ponekad mislim
da je najboqe spaliti svoje rukopise i ne ukqu~ivati se u taj zveriwak.
Ono {to je bilo solidno u wenim provincijskim okvirima - Ki{ - zveri su rastrgle
i uni{tile.
O sudbini iskonskih kwi`evnika odlu~uju krvo`edni i potureni "kwi`evni
jani~ari"...
Kwi`evnost, ova kwi`evnost, odve} parohijalna, nije, i ne mo`e, i ne}e jo{ biti,
divno poqe neobi~nih susreta...Radosnih.
Nema pre~eg posla danas za jednog istinskog pesnika, pisca ili kriti~ara, esejistu,
~ini mi se, do da prihvati prkosnu kwi`evnu sudbinu i ulo`i svoju snagu uma u otpor
logici parohije...
*
Srpskoj kwi`evnosti su potrebna istinita, a ne la`na merila mrska Gospodu.
Od kwi`evnosti vredne pam}ewa ovde nema ni k; caruje ono {to vi zovete "pau~ina
doma}eg pauka"; mimoprola`ewe...
... Tajni smisao mimoila`ewa postoji; shvatio sam ga razmi{qaju}i o nepoklapawu
putovawa dva partnera. Doputovao sam u nedequ uve~e, sino}; do~ekale su me lo{e vesti.
Posumwao sam u sve; ne zbog lo{ih vesti koje su me do~ekale, ve} povezav{i stvari koje sam
posledwih meseci potiskivao, minimizirao. Nered u stanu, u de~jim sobama, svuda : verna je
slika neopisivog nereda u na{im du{ama. Doputovao sam autobusom iz provincije;
poku{avao sam da razgovaram sa starim prijateqem koji je putovao istim autobusom; vrlo
brzo sam shvatio wegovu dvoli~nost i ograni~enost. Ve} godinama ne popravqa zube;
uostalom, i sa nekoliko mojih zuba spale su plombe. Osedeo sam...poku{avao sam da pi{em
sino}, kada su uku}ani legli...me|utim, ne pi{e mi se, i ne ~ita mi se. Pi{em uvek o ne~em
drugom i sporednom, uzgrednom. Ne o onom {to me u`asava, boli, mu~i, iscrpquje. Beograd je
osiroma{io i sve vi{e li~i na ulice na{ih palanki. Na Sajmu automobila je prodato
trideset mercedesa, oko 9 miliona maraka. Danas smo dobili polovinu plate, - 45 DM. Na
selu se, no}u, jasnije vide stvari : zvezde, sateliti, oblaci...@ivot je prohujao, ~ini se, kao
povodaw; hteo sam da napi{em : besmisleno. Procvetale su {qive; predeli Srbije se bele, u
daqini, kao moja glava u ogledalu...Bio sam lakoveran, kao i mnogi drugi; ne poznajem
dovoqno qude, `ene. Uvek sam u zakqu~ivawu o qudima polazio od svoga neznawa,
odu{evqewa, od sebe, naj~e{}e. Znam da nema vi{e ni slamke za koju mogu da se uhvatim, kao
davqenik. Izneverili su me oni kojima je to postala navika. Licemerje je unosnije od
iskrenosti. Pu{im - najjeftinije cigarete - previ{e. Pijem kafu vi{e nego {to bi
trebalo. @ivim neuredno. Hranim se lo{e. Me|utim, iako ~itavom prestonicom vlada
sablasna avet gladi, svako izbegava tu temu. Listao sam ukori~eno godi{te "Komunista" za
1980. godinu, posledwe stranice, tobo` posve}ene kulturi, i video sam da je tamo, iz broja u
broj, Milovan Vitezovi}, objavqivao svoje aforizme i pesme. Ne znam za{to, izgubio sam
nekoliko ~asova na listawe koje me je u~inilo jo{ gor~im. Prezirem mnoge ugledne pisce.
(Mnogi }e u skorijoj budu}nosti biti svedeni na pravu meru svoga talenta, ako su ga
imali. Ma o kome da je re~ : ]osi}u ili Isakovi}u, Basari ili D. Kova~evi}u. ) Mogao bih
da navedem podu`i spisak imena; me|utim, zanimqivije bi bilo da pi{em o vampirima ili
ne~em anahroni~nom, fantasti~nom. Ono {to ose}am je neizrecivo i mo`da
najfantasti~nije na svetu. Nigde nema toliko kameleona, ~ini mi se, kao u ovom narodu
kome pripadam. Ovaj narod vi{e nije ono {to je u svojim najboqim trenucima bio. Da li je
jo{ igde na kugli zemaqskoj toliko razvijen ose}aj za trpqewe i mazohizam? Za{to bi se
ponosio zato {to sam Srbin? Da sam zmija, `ivot bi mi bio mnogo druk~iji. O qubavi
postoje mnoge zablude. Mo`ete li voleti nekoga ko vam nije sli~an? No}as i u svitawe
tresla se zgrada; verovatno je negde bio zemqotres. Nisam prelistao dnevne novine ( odavno
vi{e ne mogu da kupujem novine; i kupovina novina je postala luksuz). Na dr`avnom radiju i
televiziji pri~aju pri~e, prazne pri~e o obnovi i ...ne slu{am...Javni smisao mimoila`ewa
postoji. Avet nasiqa. Smisao za povr{nost i la`qivost doveden je do paroksizma...Bole me
bubrezi...Mla|e dete ka{qe ve} deset dana; obuzme me jeza od u`asa kada pomislim na
budu}nost na{e dece...Najboqe je kad }utim. Pisati, govoriti; za{to, kome? Mnogi gledaju
tupo;
i
kao
da
su
ogluveli...Osmesi
su
postali
tako
retka
pojava...Mimoila`ewe...Agresivnost...
Srbija je zemqa dve paralelne stvarnosti. One u`asne i crne ( ne ka`em
fa{isti~ke) i one ru`i~aste; obe su grozomorne...
Kakav narod - takva je i kwi`evnost, takva je i vojska, policija, vlast, demokratija...
( ................................................. )
DELI JOVAN PEK*
_____
* Ovo je prvi objavqeni rad Gospodina Deli Jovana Peka (1950, Zvi`d), {efa (volontera) Fonda
zakopanog blaga Arhiva za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju. Oduvek je imao i kwi`evnih sklonosti, ali
nikada nije `urio sa objavqivawem . U kratkoj bele{ci o sebi pi{e:
"... Mnogo je kwiga objavqenih, uglavnom lo{ih; ali jo{ je vi{e legendi i predawa koja ~ekaju da budu
zabele`ena, sa~uvana. Stariji qudi u familiji Deli} svoje poreklo vezuju za ime Deli Jovan, smatraju}i da se
tako zvao wihov daleki predak, koji se doselio u okolinu Vrata Zvi`da (Pek), krajem sedamnaestog veka. Gde su
`iveli daleki preci toga dalekog pretka, pre hiqadu, dve ili tri i po hiqade godina? Jer negde su morali `iveti
i postojati.
... skoro ~etrdeset i devet godina nosio sam porodi~no prezime, izvedeno iz Deli, a onda sam ga zamenio
, neo~ekivano, i na zgra`avawe `ivih ~lanova familije, u Pek : prema imenu reke kraj koje sam se rodio i
odrastao.
Deli je turcizam, pridev, odoma}en u srpskom jeziku : mahnit, bezuman, hrabar, neustra{iv. (Delija :
oficir, ~etovo|a, zapovednik nad kowanicima - delijama..) Pro~itao sam, verujem, mnogo vi{e od svojih vr{waka
i zemqaka. ^itaju}i srpske kalendarske pesme, videh da se antropomorfizirano Sunca krije iza likova junaka
koji se naj~e{}e zove Jovan, Jovo. Ceo `ivotni ciklus obi~aja direktno je vezan za dnevno prividno kretawe Sunca
od istoka prema zapadu. Kr{tewa i ven~avawa obavqaju se dok Sunce napreduje. U imenu je tajna : daleki preci su
novoro|enom dalekom pretku doseqeniku dali ime Sunca, `ele}i mu da napreduje; kao {to su i wihovi potomci
dali isto ime - meni. U mom imenu i prezimenu sadr`ani su zaboravqeni krugovi zna~ewa : mahnitost,
bezumnost, hrabrost, neustra{ivost, ~asni{tvo, delije, reka, zlatna reka, planinska brzavica sa sprudovima peska
koji svetlucaju od quspica pirita i zlata na Suncu...
Prikupqam gra|u za svoju kwigu o nesvakida{wim doga|ajima, koji su se dogodili u mom
zavi~aju, istra`uju}i usmeno predawe, ali ne podcewuju}i ni pisane izvore.^elno mesto u mojoj budu}oj kwizi
posve}eno je jednom nesvakida{wem doga|aju koji se zbio u selu Miqevi}u 1934. godine o kome se i danas pripoveda
sa ~u|ewem. Postoji pisani trag o tome ( mo`e se na}i u jednoj objavqenoj hronici koja potanko govori o
nekoliko sela u dowem toku Zlatne reke)..."
*
"...Dok je porodica imu}nog doma}ina Xine Racinog, kojem je pravo ime bilo @ivojin Radosavqevi},
sedela okupqena oko stola ~ekaju}i da se samo malo ohladi ka~amak na loparu u kuhiwi, pa da po~ne ve~era, otuda
~ula se neobi~na lupwava. Svi su pogledali prema kuhiwskim vratima a otuda je, lebde}i u vazduhu, dolazio onaj
lopar s ka~amakom. Stigao je iznad stola i tresnuo na wega.
Tek {to se to dogodilo, napoqu se za~uo huk, kao kad duva sna`an vetar. Po dvori{tu su leteli razni
predmeti a grane drve}a su se lomile. Svi su bili zanemeli od straha. Bili su tu : Xina i `ena mu Ana, pa wihov
sin i snaha Milan i Danica i unuci Brana i Mi{a. S wima za stolom sedela je i porodica Xininog u ratu
poginulog brata : snaha Qubica, wena k}i @ivka i zet Stanimir, te unuci Zorica i Qubi{a. Niko od wih te
no}i nije zaspao, jer je oluja napoqu neprestano trajala, a predmeti su leteli i s treskom udarali u zidove ili se
sudarali u vazduhu.
Sutra{wi dan nije doneo smirewe. Onaj neobja{wivi mete` nastavqen je istom `estinom. Dotr~ali
su prvo qudi iz kom{iluka, a onda iz celog sela. No, niko ni{ta nije mogao da pomogne. Jedan ~ovek je poku{ao da
u|e u dvori{te i ne{to u~ini, ali je, zasut kamewem, peskom i komadima drveta, morao da se povu~e.
Pozvani su `andarmi, koji su opkolili dvori{te. Besnilo oluje, koja je samo u dvori{tu vladala, nije
prestajalo. Stoka u {tali bila je sva u peni. Onda je Branislav @ivkovi} uzeo vilu i krenuo na tavan {tale.
Tek {to je stigao do tavana a vila mu je izletela iz ruku i udarila u tavanski direk tako jako da se dr`aqe
polomilo, a on je, zba~en s merdevina, tresnuo na zemqu.
Po{to je Xina imao prodavnicu u svom dvori{tu, do puta, i u woj bestijawe te sile nije prestajalo. U
svakom }o{ku ona je re|ala od poda do tavana kocke {e}era, stavqaju}i ih jednu na drugu. Qudi su ulazili u
prodavnicu i ru{ili te kocke, ali su one ubrzo na isti na~in bile pore|ane.
Sa tavana je povremeno leteo mokar pesak, kakav postoji u obli`wem potoku, ali nikom nije bilo jasno
kako je taj pesak dospeo tamo. " Gledali smo kako }eramida pada s ku}e, ali nismo videli ko je baca. Be`ali smo da
nas ne udari. Celo selo je silazilo dole da to gleda. ^udo bilo", se}a se @ivojin Pajki}.
Sve je to trajalo tri dana i tri no}i...."
*
Samo jedanput je to bilo i nikada vi{e. Gospodin Deli Jovan Pek je razgovarao sa nekoliko o~evidaca
koji su svemu tome bili svedoci. Kako sve to objasniti? Ima li obja{wewa? Kakva je to sila i kakav je to vetar
bio?
_______
Gospodin Deli Jovan Pek kao da je do{ao iz legendi i predawa iz kojih dolaze wegovi kwi`evni radovi.
Poslao nam je nekoliko svojih radova. Objavqujemo ih sa zadovoqstvom. Urednik je savladao svoju
uobi~ajenu skrupuloznost i odlu~io da objavi i polemi~ki tekst ovog pisca, u kojem je, sticajem okolnosti, jedan
od "junaka" ...
________
BOKSOVI PAKLA
Pozama{an je spisak pisaca koji nisu u{li u antologiju NESEBI^AN MUZEJ. Me|u wima
je i pokojni Branko \ur|ulov (nekada{wi upravnik Biblioteke grada Beograda). U verzijama koje su
prethodile objavqivawu spomenute antologije, \ur|ulov je bio indirektno zastupqen preko jednog
teksta N. Milo{evi}a, gde se citira jedna \ur|ulovqeva pesma. Zbog nu`nog sa`imawa, taj tekst je
izostavqen. \ur|ulova sam sreo u `ivotu samo jednom. Sudbina je udesila da rukopis jedne wegove
kwige VREME QUDI, dospe do mene nedavno pod neobi~nim okolnostima. Originalni primerak
rukopisa u jednoj beloj fascikli, na{li su prolaznici kraj kontejnera u Jovanovoj ulici, kraj nekih
starih kwiga, i doneli ga sa starim kwigama u biblioteku O[ "Mihailo Petrovi} Alas". Pro~itao
sam taj rukopis od stotinak stranica i iz wega ovde donosim nekoliko tekstova. Da li je Slu~aj
komedijant sve ovo udesio ba{ ovako? I bez toga slu~aja nosio sam se mi{qu da treba posvetiti
pa`wu i onim autorima koji izmi~u mnogim vrstama po`eqne pa`we...
Jer vredno je da se baci naknadna svetlost i na deo onoga {to nije uspelo da u|e u spomenutu
antologiju. \ur|ulov ( 1925, Subotica), pesnik, prozni pisac; objavio je zbirke pesama : Sete ( 1976),
San ( 1982), Slutwe (1990); roman Smeh (1973); lirske proze Nije smela da umre moja prva igra (1984),
Nedosti`na stvarnost ( 1987). Podse}awe na delo ovog pisca ovde nije samo izraz pijeteta, ve} i
poku{aj da se otrgnu od zaborava i muka u Boksovima pakla, kako ovaj preminuli tako i niz drugih
autora...
(1)
Branko \ur|ulov
NERAZUMNA NADA
Da bih zabele`io koristim posledwe kapi svetlosti jednog vremena koje odlazi,
kao i uvek, prekrivaju}i tamom ono {to je u wemu bilo i {to ga je ~inilo razli~itim od
drugih.
Istovremeno ne mogu da shvatim snagu moje ande da radim ne{to {to ne vidim da
}e nekome biti od koristi.
Ostaje mi samo da verujem kako negde, u nekim porivima moje du{e, postoji ose}awe
da ni{ta nije uzalud.
Ni{ta u meni, istina je, nije toliko stvarno kao ovo verovawe, koje je duboko
sakriveno od moje svesti. Sve ostalo je senka koja promi~e u nekom nedore|enom snu. Znam
da je taj san za mene sudbina, ali ga ne ose}am kao svoj. Nazivao sam ga ~esto, ne pori~em,
svojom `ivotnom istinom. Na to sam bio prisiqen, jer drugog nije bilo. Ne, nije bilo.
NESRE]NI GENIJE
Dopustio je ma{ti da ra|a neverovatne vizije.
Neobuzdano se predavao zanosu koji mu je donosila.
Odjednom je osetio da }e ga dosti}i kazna neke neumitne sile {to je svojim
iluzijama, u delu koje je stvorio, dozvolio da pre|u preko granice do koje je qudskom bi}u
dopu{teno. Ali, i da }e ta kazna biti, svojim strahotama, srazmerno onolika koliko je
svojim stvarala{tvom prema{io dozvoqeno.
Mora da je dosegao ne{to {to je za wega bilo zabraweno, pa zbog toga nije mogao da
ostane ~ovek kao {to su to mnogi qudi. Nekud je zalutao. Svi napori da se vrati
osuje}eni su u samom za~etku. Qudi mu ne veruju i ne}e da ~uju za wegove snove.
Upoznao je neke nepoznate sile. One ga nose sobom i sve mu mawe dozvoqavaju da bude
ono {to je nekada bio. Pla{i ih se. Nikada ga ne napu{taju. Prisutne su i kada misli da
bi morao da bude smiren. Donose mu uzbu|ewa ja~a od svih koja je ranije imao i neko ~udno
ose}awe sre}e.
Uskoro se ne}e vi{e mu~iti, jer sve mawe op{ti sa svojom okolinom i sve se vi{e
predaje svetu neobi~ne snage i privla~nosti. Ose}awe usamqenosti me|u qudima ubrzo }e
mu nestati. U svesti ne}e vi{e biti ni traga o tome, a ne}e ni brinuti {ta }e qudi
misliti o wemu i o wegovom neshva}enom delu, koje je za wih stvorio od najboqeg i
najlep{eg {to je u srcu imao.
NEDOVR[ENA PESMA
Lagala me je mirno, skoro s rado{}u. Na usnama bi joj bujala neobi~na lepota dana, a
iz o~iju bi joj se {irio nebeski svod sa mnogo sunca. @eqan velikih ose}awa, verovao sam joj
predano. Zna`no sam bio obuzet, vi{e od svega, uverewem da me voli.
Bio sam bezazlen, opsednut igrom rane mladosti i lud...obuzet najlep{im ludilom
du{om i telom.
Ne, lagati vi{e ne mogu...Voleo sam je i volim je vi{e od sebe. moj `ivot, od kada
sam je sreo, samo je s wom. To je moja istina. Mu~i me i sili da je iska`em, makar to bilo
jedva ~ujno i ti{e od {apata...
Uvek je vidim u poqu kraj grada kako me - qube}i me u gustoj travi - la`e da me
voli, dok le`im i umirem od sre}e, ne znaju}i da posmatram belim oblaka laki i be{umni
let.
_______________
11 ⎯ 12
Univerzalna Biblioteka
________________________
*
PUCKE PRIPOVIESTI Lava Tolstoja u prevodu Sergeja Jurjevi}a Hetmanova , objavqene su u Zagrebu,
1889. ( Naklada Knjizare Mucnjak i Senftleben, Univerzalna Biblioteka, Svezak XI).
To izdawe sam na{ao na jednom od beogradskih tavana, u mraku. Staro je 110 godina!
Korice su bro{irane, o{te}ene, ali se jo{ dr`e.
Subota je, 30. maj 1998. godine. Devet pre podne.
Ka{qem. Pu{im lo{e cigarete. Popu{io sam ve} - sedam.
Sawao sam nejasne snove, iz kojih me je probudio jutarwi TE - VE program, koji je gledao moj mla|i sin.
On ve} godinama ustaje prvi, rano, kako je navikao kod dede i babe na selu, gde je `iveo prvih pet godina
`ivota.
Stariji spava (gimnazijalac) (legao je sino} kasno, jer je gledao neki film).
I ja sam sino} legao kasno, ~itaju}i kona~nu verziju rukopisa romana TRGOVCI SVETLO[]U. To su ona
pa`qiva ~itawa rukopisa koji }e uskoro da ide u {tampariju. Voleo bih da bude objavqen u Univerzalnoj
Biblioteci.
Stanujem na Labudovom Brdu, u delu u kome ima dosta drve}a, i koji li~i na {umu. ^ujem kroz otvorene
prozore vrane.
Prionuo sam da pripremim doru~ak i ru~ak istovremeno, i oqu{tio krompir za musaku, naseckao mlad
crni luk...
Dinstaju}i naseckani luk i mleveno meso, mislio sam na ono zagreba~ko izdawe, {to se otvara pou~nom
pri~om "Dva brata i zlato".
Dobro je {to sam pro~itao tu Tolstojevu pri~u, makar i sa velikim zaka{wewem.
Za{to? Obja{wewe je malo du`e.
Razmi{qaju}i o zasnivawu Kompleksa SPASOVO, uvek sam mislio o tome kako bi mi u tome pomogao i
mla|i brat (Aleksandar Luki}). I uvek mi se ~inilo da je zasnivawe tako ne~ega skop~ano sa kapitalom,
znatnim kapitalom. Koji mi, Aleksandar i ja, uzgred budi re~eno, nismo imali. Mi smo bili nalik, donekle, na
ona dva siroma{na Tolstojeva junaka, dva brata iz davnih vremena {to su `ivela nedaleko od Jerusalima Anastasija i mla|eg Ivana. Meni se nekada ~inilo da bi zlato koje bismo na{li, moglo biti od pomo}i, da
ostvarimo neobi~nu i korisnu zamisao o Kompleksu SPASOVO. Zna~i, ja sam li~io na starijega brata iz
Tolstojeve pri~e - Anastasija... On je zaista na{ao zlato, koje je prvo ugledao mla|i Ivan , i pobegao od wega.
Pro~itao sam Tolstojevu pri~u i shvatio istinu. Anastasij na|eno zlato nije iskoristio na svoj provod, za
zabavu i razonodu. Sagradio je tri ku}e u gradu : jednu za udove i sirote, drugu - bolnicu za uboge i kqaste, tre}u
za prosjake i strance. I na{ao je tri po{tena starca i jednoga postavio nad siroti{tem, drugoga nad
bolnicom, a tre}ega nad pristani{tem prosjaka i stranaca. I ostalo je jo{ mnogo zlatnih novaca, koje je
Atanasij podelio starcima. Kraj te kratke Tolstojeve pri~e glasi ovako :
"... Anastasij je qubio svoga brata i, oprostiv{i se s narodom, nije ostavio sebi ni jedne monete, nego je u
istoj staroj ode}i , u kojoj je i do{ao, po{ao natrag k svom prebivali{tu.
Dolazi Anastasij k svojoj gori i misli : " Nije pravo uradio brat, kada je sko~io daqe od zlata i pobegao
od wega. Zar ja nisam boqe u~inio?"
I jedva je to pomislio Anastasij, kad na jednom vidi, - stoji na putu onaj an|eo, koji ih je blagosiqao, i
mrko gleda u wega. I prepao se Anastasij i jedva rekao : " Za {to, Gospode?" - I otvorio an|eo usta i rekao : "
Odlazi odavde. Ti nisi dostojan, da `ivi{ sa bratom tvojim. Jedini beg brata tvoga vredi vi{e od svih tvojih dela,
{to si ih u~inio zlatom tvojim".
I stao Anastasij da govori o tom, koliko je on putnika i siromaha nahranio, koliko sirotih ute{io. I
an|eo mu rekao : " Onaj |avo, koji je polo`io ono zlato, da te zavede, nau~io te je i tim re~ima". I tad je opametila
Anastasija savest wegova, i on je uvideo, da nije Boga radi u~inio dela svoja, pa je zaplakao i stao se kajati.
Tada je odstupio an|eo sa puta i pokazao mu put, na kom je ve} stajao Ivan, ~ekaju}i brata svoga.
I od tog vremena nije se Anastasij podavao isku{ewu |avola, koji je rasipao zlato, nego je uvideo, da se
ne mo`e zlatom, nego samo svojim trudom slu`iti Bogu i qudima..."
Zlato se ne mo`e na}i, ako ga |avo nije ostavio.
Ponekom je majstoru dato, da stvara zlato. Dok sam pisao TRGOVCE SVETLO[]U , ja sam se stalno,
kao stariji brat Atanasij, susretao sa an|elom (~ak i kad nisam bio svestan toga) .
Trud na rukopisu TRGOVCI SVETLO[]U nije bio uzaludan, izme|u svega ostalog, {to me je pomirio
sa mla|im bratom, kao u onoj Tolstojevoj kratkoj pri~i.
Ne ~eznem vi{e za onim stvarima za kojima sam ~eznuo nekada. Bogatstvo i zlato mogu stvoriti sam,
trudom i naporima koji treba da ostanu Tajna.
Postoje, dakle, i drugi na~ini da bra}a `ive kao i pre.
Ne, ni prvo, a ni drugo, izmeweno i dopuweno izdawe Muzeja Nemogu}eg Ratara, nisu mogli da mi
otkriju tajnu alhemije : jer su bila pragovi na stepeni{tu ka Univerzalnoj Biblioteci i TRGOVCIMA
SVETLO[]U, i onom {to iza toga (uz pomo} Boga i an|ela) treba da do|e...
Nedeqa, 31. maj 1998. Oko 15 ~.
SEOSKA UMETNOST (izvodi)
Ovu sintagmu koristi Tih. \or|evi}.
Na jednom starom beogradskom tavanu prona{ao sam wegovu kwigu NA[ NARODNI @IVOT, Beograd,
SKZ, 1923 ; str. 194 + / 1 / ; 8° (SKZ, kw. 174 , sig. u Nar. biblioteci Srbije II 15401 / 174 ).
Kwiga je o{te}ena, nedostaju joj prve tri stranice, a zavr{ava se stranicom 162.
Unutra je i lutrijska OBVEZNICA na pogotke dr`avnog zajma od 2. 000. 000. 000 dinnara izdata na osnovu
Uredbe 0 4 1/ 2 0 / 0 na sto dinara, Serija 0980, Broj 0482.
" Ove lutrijske obveznice na pogotke izdaje Srpsko ministarstvo finansija u okviru zajma od 2. 000.
000. 000 dinara, u komadima od po 100 . - (jedinice), 500 .- (petice), 1000. - (desetice) i 5000 . - ( pedesetice)
nominalnih dinara numerisanih po serijama od po 1000 brojeva. Obveznice glase na donosioca i ne}e nositi
kamatu, ve} }e se odgovaraju}i deo anuiteta za kamatu upotrebiti na uve}awe premija. - Amortizacija
obveznica vr{i}e se putem izvla~ewa za amortizaciju po nominalnoj vrednosti i putem izvla~ewa zgoditaka,
prema amortizacionom planu koji }e utvrditi Ministar finansija. - Izvla~ewe za amortizaciju i zgoditke
obavqa}e se dva puta godi{we 15 februara i 15 avgusta u godini. Isplata amortizovanih obveznica i zgoditaka
po~iwe mesec dana po izvla~ewu.
Beograd, 1 avgusta 1943 ..."
Kada je re~ o na{oj narodnoj umetnosti, Tih. \or|evi} smatra ( 1923) da nijedna grana wena nije jo{
prou~ena. " Etnografski muzeji, u kojima bi se skupqalo i gradivo iz narodne umetnosti, tek su u po~etku "
(str. 140).
" Ono {to se iz op{tega posmatrawa umetnosti u Ju`nih Slovena vidi to je da oni i za wu imaju
isto tako velike sposobnosti i dara, kao {to ih imaju i za poeziju. U wih je jaka imaginacija, dobra kompozicija
i lepa obrada umetni~kih tvorevina i u celini i u detaqima. To se vidi i na svima vrstama narodnih
umetni~kih proizvoda : tkaninama, vezovima, pletivu, izra|evinama od drveta, metala, kamena, na ikonama po
crkvama, koje su radili prosti seqaci i, najzad, na narodnoj muzici.
Doseqavaju}i se u dana{we zemqe, u VI i VII veku , Ju`ni Sloveni su bili samo jedna primitivna
slovenska grana, koja je `ivela od sto~arstva i zemqoradwe. Kolika je tada bila wihova narodna umetnost ne
mo`e se re}i. Nastaniv{i se u dana{wim zemqama oni su i u wima, za prvo vreme, ostali seqaci sa svojim
starim na~inom `ivota i sa svojom umetno{}u. Tek sa osnivawem dr`ava oni, malo pomalo, po~iwu da izlaze iz
svoje stare primitivnosti. Prva wihova dr`ava javqa se u drugoj polovini VII veka, u severozapadnom delu
wihovom, me|u pretcima dana{wih Slovenaca, a zatim se, krajem VIII i po~etkom IX veka, javqaju hrvatska i
srpska dr`ava - prva na primorju Jadranskoga Mora, a druga u centralnim jugoslovenskim oblastima, najpre oko
reke Drine, Ibra i Lima, a zatim sve daqe i {ire.
U opseg jugoslovenskih dr`ava u{le su i stare varo{i doti~nih oblasti, naseqene tu|im, - na zapadu
prete`no romanskim, a na istoku i jugu prete`no gr~kim stanovni{tvom. Osvojiv{i ih Ju`ni Sloveni su
otpo~eli postepeno naseqavati se i u wih. Staro varo{ko stanovni{tvo bilo je naslednik i ~uvar jedne
stare kulture i umetnosti. Novi naseqenici postepeno pretapaju starosedeoce u sebe, ali primaju na sebe i
ulogu nosilaca i ~uvara stare varo{ke kulture i umetnosti. Jugoslovenska masa narodna ostaje i daqe po
selima kao nosilac seoske kulture i umetnosti..." (str. 140 -141)
Tihomirovi} razlikuje "Varo{ki umetni~ki tip" ( i u okviru wega "varo{ku zanatsku" i "varo{ku
narodnu umetnost") i "Seoski umetxni~ki tip" ili "seosku umetnost".
Seoska umetnost je " nastavak stare slovenske umetnosti koju su Ju`ni Sloveni doneli dolaze}i na
Balkansko Poluostrvo. Ona nije ostala onakva , kakva je bila u staro vreme. Tokom vremena, uticajem naroda koje
su Ju`ni Sloveni zatekli i koji su docnije dolazili, i napretkom kulture, ona se vrlo udaqila od svoje
prvobitne osnove, i gde{to se uzdigla vrlo visoko. Ona se ogleda u radovima jugoslovenskih seqaka : gra|ewe
ku}a, kov~ega, preslica, svirala, stolica, raznih drvenih sudova i u radovima seqanaka : tkanina, ~arapa, vezova,
~ipaka i tako daqe. Seoska umetnost nije svuda jednaka, ve} lokalno varira. Sem razlika koje su dolazile
uticajem razli~itih tu|ih naroda na raznim mestima, ima i takvih koje su do{le iz drugih uzroka.
U krajevima siroma{nim, planinskim, odstrawenim ili malo pristupa~nim uticaju, ona je prosta, bez
mnogo detaqa i dobro o~uvana sve do danas. U krajevima imu}nijim ali isto tako odstrawenim od uticaja
moderne kulture, ona je vrlo rasko{na, komplicirana, sa mnogo varijacija i sa puno lepih izra`enih detaqa i
isto tako o~uvana do danas. U krajevima otvorenima, lako pristupa~nima i onima u kojima je bio jak uticaj
varo{i ili {iroke moderne kulture, ona je popustila i ustupila mesto bilo varo{kim obrascima, bilo
{arenim fabri~nim proizvodima, koji oblikom i bojom potse}aju na staro narodno {arenilo i boje. ( Vojvodina,
delovi Hrvatske, Slovena~ka)..." (str. 143 - 144).
Tihomirovi} pomiwe jo{ jednu narodnu umetnost : LOKALNA NARODNA UMETNOST, koja je vezana
samo za izvesne krajeve ili izvesna mesta (Debar - slikari, drvoresci ; Pirot - pirotski }ilimi).
Narodna umetnost, iako ima u sebi puno tu|ih elemenata (gr~kih, romanskih, turskih), nije "wihova
prosta kopija, niti wihovo prosto podra`avawe. Na protiv, Ju`ni Sloveni su u sve {to su od drugih naroda
pozajmili uneli svoj duh i svoj ukus, dali mu svoje oblike, svoje proporcije i svoj raspored boja, obradili ga na svoj
na~in i utisnuli mu svoj karakter, tako da se jugoslovenska narodna umetnost izdvaja kao ne{to samostalno,
tipi~no i specijalno jugoslovensko" (str. 146).
Na tavanu, ili na buwi{tu - svejedno - na{ao sam ne{to {to je blizu istine i sudbine.
Osamdesetak godina kasnije, nakon {to su napisani ovi redovi, mi prisustvujemo agoniji seoske umetnosti.
Tzv. moderna kultura opusto{ila je na{a sela i varo{ice...
Osnivawe Muzeja Nemogu}eg ratara ili Muzeja `ive tradicije , moglo bi da sa~uva od zaborava i "seosku
umetnost".
A pokretawe ALMANAHA ZA @IVU TRADICIJU, [email protected] I ALHEMIJU, video sam,
izme|u ostaloga, kao jednu od mogu}nosti da se o~uva jo{ pone{to vredno od propadawa...
@enidba Marka Kraqevi}a
Lapovsko Dru{tvo za negovawe tradicija i narodnih obi~aja Kosovka devojka, obnovilo je stari srpski
narodni obi~aj @enidba Marka Kraqevi}a, 1990. godine, posle prekida dugog pola veka.
Obi~aj se odr`ava u Beloj nedeqi.
Scenario je ura|en po motivima epske narodne pesme "Marko Kraqevi} ukida svadbarinu".
Prema jednom novinskom izve{taju, u prepodnevnim satima povorka kowanika, karuca, i ~eza, u no{wama
sredwevekovnih vitezova kre}e iz Lapova ka obli`woj varo{ici Bato~ini odakle }e Marko dovesti lepu Jelenu.
Na putu dugom nekih sedam kilometara neobi~ni "svatovi" izazivaju znati`equ lokalnog stanovni{tva,
putnika.
Glavni deo obi~aja odvija se oko podneva na gradskom stadionu gde "svatove" na ~elu sa Markom i Jelenom
do~kuje nekoliko hiqada gledalaca.
Crni Arapin }e poku{ati da od Marka preuzme mladu. U dvoboju Marko pobe|uje ~uvenim buzdovanom
Arapina
Zatim se po crkvenim pravilima obavqa "ven~awe" Marka i Jelene...
*
Koliko sli~nih dru{tava, poput ovog iz Lapova, ima u Srbiji na kraju drugog milenijuma?
*
^asopis "Raskovnik", pokrenut krajem {esdesetih, nekoliko godina je predstavqao pravo otkri}e : po
tome kako je predstavqao seosku umetnost, umetnost stvaranu na selu, i `ivu tradiciju. ^asopis je mogao postati i
svojevsrni Arhiv za sakupqawe, o~uvawe i rasvetqavawe `ive narodne tradicije. Me|utim, ovaj ~asopis je
vremenom postao ne{to drugo...
*
Povodom dva novinska
~lanka objavqena u "Politici"
( 6. mart 2000)
1.
"Porodi~na stabla" ( str. 17)
Vukoje Vlasteqica ( Jovan Radovi}), etnograf, trideset i {est godina, selo Lopa{ kod Po`ege. "Rodom
je iz sela Vi~e u Draga~evu. U Lopa{ je, ka`e, do{ao "`eni u ku}u". Sa suprugom Sne`anom ima dvoje dece..."
Zanimqivu pasiju - izradu rodoslova - Vukoje je vremenom pretvorio u svoje stalno zanimawe.
Do sada je "izradio vi{e od 200 porodi~nih rodoslova, "pogledao" je u poreklo mnogih porodica dva tri veka unazad...Radio je, najpre, za svoju porodicu, pa za familiju, rodno selo Vi~u, a onda po~eo da radi po
poruxbini. Po dogovorenoj ceni pravio je rodoslove qudima u draga~evskom, ariqskom, ivawi~kom, ~a~anskom
kraju, po [umadiji. Uvek iscrpno i autenti~no, rade}i na osnovu istorijskih izvora, mati~nih kwiga, ali i
istra`uju}i po selima, grobqima, predawu.
- Rodoslovi koje radim nisu samo prosta porodi~na stabla. Izra|ujem, zapravo, rodoslovne
monografije. U izvorima pronalazim, pa na od{tampanom rodoslovu prikazujem sve pretke po mu{koj liniji,
naj~e{}e do 12. ili 13. kolena, navode}i i `ene u naju`em srodstvu. Tu zapisujem i zanate predaka, zanimawa,
wihove krsne slave, gde su se selili, kad su ratovali, bili na vlasti i sli~no. Dobija se, dakle, kompletna
informacija o precima..."
"Studirao je istoriju i etnologiju, bavio se i novinarstvom, pi{e poeziju. Pisawe rodoslova mu je,
ipak, glavna preokupacija. Zbog toga je dane provodio ( i provodi) po arhivima Srbije i Jugoslavije, SANU,
hiqade mati~nih kwiga je prelistao, silnu literaturu pro~itao. Stvorio je i sopstvenu arhivu, kojom sada
mo`e da se obezbede i do dve tre}ine izvora potrebnih za izradu jednog rodoslova. Obi{ao je, ka`e, 700 na{ih
grobaqa, sa spomenika ~itao natpise, video mnoge krajputa{e.
Nikad mu, ni po snegu i kojametu, nije bilo te{ko sti}i i do najzabitijeg sela. Te{ko mu pada jhedino
saznawe da su mati~ne kwige ponekad uni{tene, da nema pisanih tragova o precima. Se}a se (...) gesta jednog
dovitqivog sve{tenika iz ivawi~kog sela Radaqeva, koji je, videv{i kako Austrijanci u obli`wem Ariqu 1915.
godine pale mati~ne kwige, radaqevske kwige "sahranio" u mrtva~ki kov~eg i potom zakopao. Kad je rat zavr{en,
iznete su na svetlo dana, pa se, zahvaquju}i tome, sada znaju preci porodica u ovom selu od 1837. godine.
- Mati~nu slu`bu u Srbiji uveo je kwaz Milo{ 1836. godine, a trajno prezime, poput dana{wih, u tim
zapisima uvodi se 1861. godine. Od koristi su mi i sa~uvani pro{lovekovni sudski spisi, koji su, na primer, za ceo
u`i~ki kraj dostupni, a za ~a~anski nisu. Od svega {to sam uradio do sada, najrazgranitiji mi je rodoslov
Karaklaji}a iz [arenika kod Ivawice.Taj rodoslov od jednog zajedni~kog pretka, ro|enog oko 1710. godine, vodi u,
~ak, 750 imena..."
*
Izradi rodoslova - sve je podredio."Zahvaquju}i tim istra`ivawima, duboko je "u{ao" u istoriju
srpskog naroda. Posebno je do detaqa spoznao sliku svog rodnog sela Vi~e, za koje ima gotovo spremnu istorijsko
- etnografsku studiju od nekoliko stotina strana, sa svim rodoslovima, obi~ajima, istorijskim doga|ajima u
posledwa tri veka..."
2.
OSTACI DREVNE KULTURE
( str. 25 )
Etnokulturolo{ka radionica iz Svrqiga, na ~ijem je ~elu dr Sreten Petrovi}, profesor Filolo{kog
fakulteta u Beogradu, organizovala je, 1995. godine, u Svrqigu, prvi me|unarodni nau~ni simpozijum na temu
Tradicionalna kultura u `ivotnom ciklusu obi~aja. Slede}e godine tema je bila : Tradicionalna kultura u
godi{wem ciklusu obi~aja, pa su usledile teme: Priroda u obi~ajima i verovawima; Slave, zavetine i druge srodne
proslave stanovni{tva isto~ne Srbije i susednih oblasti ; Narodno stvarala{tvo u obi~ajima i verovawima
stanovni{tva isto~ne Srbije i susednih oblasti.
Svake godine, posle zavr{etka simpozijuma, objavqivan je pozama{an zbornik radova, ~iji je glavni i
odgovorni urednik prof. Sreten Petrovi}.
Petrovi} je nedavno dao intervju novinaru Z. Radisavqevi}u, iz koga, pored ostalog, vredi zapamtiti
slede}e:
"Pro{logodi{wi simpozijum je bio posve}en narodnom stvarala{tvu. [ta je danas od autenti~nog
stvarala{tva na{ega naroda sa~uvano u praksi?
- Mislim da je narodno stvarala{tvo u ~itavom svom obimu prisutno kod stanovni{tva isto~ne
Srbije, sa jednom va`nom napomenom : u dimenziji se}awa i mogu}nosti reprodukcije, ali ne i u `ivoj praksi. Pre
svega, danas je u potpunom uzmaku niz tradicionalnih obi~aja i obreda , koji su se nekada ekstezivno upra`wavali
i imali, na primer, svoju muzi~ku pratwu, i koji su u svoj dramatur{ko - obredni scenario izvo|ewa, ukqu~ivali
orske igre, mitolo{ke pesme. Odlivom stanovni{tva nestao je i onaj mobilni kreativni potencijal sela,
dakle, i samo umetni~ko narodno stvarawe ostalo je "da visi". Likovno stvarawe se sve vi{e potiskuje, jer se na
nivou doma}e radinosti danas sasvim sporadi~no upra`wavaju tkawe, vez i }ilimarstvo. . Kada je re~ o narodnoj
muzici i orskim igrama, ove forme se o`ivqavaju tek u sporadi~nim folklornim manifestacijama, koje imaju
pre svega manifestacioni i estetski karakter, a mawe proizilaze iz "realiteta `ivotne prakse".
U pet kwiga, na vi{e od 1500 stranica, sakupqeno je, nema sumwe, dragoceno blago koje ukazuje na
vrednosti duhovne i materijalne kulture stanovni{tva jednog dela na{eg naroda.
- Dakle, u doba tehnolo{kog napretka u obradi zemqe
Bilo je planirano i osnivawe narodnog muzeja u Svrqigu, sa posebnim naglaskom na etnografskoj i
arheolo{koj zbirci?
- Da. Od toga plana se u Skup{tini op{tine Svrqig nije odustalo. Prikladna zgrada za ovu namenu
uglavnom je dobijena. Problem je izme{tawa nekoliko ustanova koje se u woj nalaze, da bi procedura adaptacije
mogla da po~ne.Svrqig se ubraja u najstarije gradove u Srbiji. O tome sasvim dobro mo`e da posvedo~i u wemu
napisani i sa~uvani rukopis "Svrqi{kih odlomaka jevan|eqa" iz XIII veka, kao najstariji srpski }irili~ni
rukopis u isto~noj Srbiji. Po~etke istorije grada Svrqiga nau~nici vezuju za epohu Rimskoga carstva. Prvi
pisani trag je iz 535. godine, kada je poru{eni kastel Svrqig Justinijan obnovio. Sve to ukazuje na drevnost i
kraja i stanovni{tva, u kome le`e zapretene znatne arheolo{ke, etnografske dragocenosti, kao i bogat
materijal za lingvisti~ka i mitolo{ka istra`ivawa. Otvarawe muzeja sa navedenom namenom samo bi
pospe{ilo daqa etnokulturolo{ka istra`ivawa..."
3.
Komentar
To su, u moru haosa i besmisla, propadawa i nestajawa, vesti koje raduju. Ta dva ~lanka.
U Svrqigu, ili u Ku~evu, mo`da i u @agubici, ne bi trebalo osnivati tipi~ni narodni muzej, sa
posebnim naglascima na etnografskim i arheolo{kim zbirkama. Takvi muzeji ve} postoje u ve}im okru`nim
mestima.
Mnogo bi boqe bilo, verujem, da severo - isto~na Srbija osnuje jedinstveni MUZEJ DREVNE
KULTURE, koji bi se iskqu~ivo bavio prou~avawima ostataka drevne kulture, ono {to ja nazivam Akademija
alhemije.
Da li }e i kada biti osnovan MUZEJ DREVNE KULTURE, koji bi imao istovremeno i srpski i
palbalkanski karakter, samo Bog zna. Za takvo ne{to potrebna su dva kapitala : kapitala znawa, kompetencije i
kapital nov~ani.
Prvog ima, donekle; drugog - nema.
Da bi mogli da se upoznaju, svi oni na Balkanu, koji sawaju o MUZEJU DREVNE KULTURE, potrebni su
susreti, simpozijumi, poput onih u Svrqigu, ali i drugde; zbornici su dobra stvar. Alamanah za `ivu tradiciju,
kwi`evnost i alhemiju, pokrenut 1998. godine, jedno je od mesta i na~ina za upoznavawa kako drevne kulture, tako
i wenih zato~nika.
Malo se u Srbiji zna i o ne tako dalekoj pro{losti, a o onoj sasvim dalekoj, preistorijskoj i drevnoj - da
ne govorimo.
Vukoje Vlasteqica se, kao entuzijasta, po~eo baviti jednim plemenitim poslom : izradom rodoslova,
Porodi~nih stabala. Koliko u Srbiji, sada, ima porodica koje imaju dubqu svest o pro{losti svojoj porodi~noj?
Koliko ih je koji znaju barem kako im se zvao samo ~ukundeda, sukur|el ili kurajber?
Svaki `ivi ~ovek danas ima oko dvadeset miliona predaka, a mo`da u Srbiji nema ni stotinak porodica
koji pouzdano znaju pone{to o dvadesetak kolena koja su im prethodila...
Ima vi{e razloga za to...
*
CENTAR ZA MITOLO[KE STUDIJE SRBIJE
Centar za mitolo{ke studije Srbije sa sedi{tem u Ra~i, odnosno Beogradu, osnovala je grupa nau~nika
koji se bave prou~avawem mitolo{kih korena i matrica Srba, Slovena, {ire Indoevropqana, kao i svih onih
mitologija koje su egzistirale (na) prostorima na kojima su u bli`oj ili daqoj pro{losti `iveli Srbi. Ciq
je da se multidisciplinarnim studijama objasne autohtone mitske matrice, kao i one koje su na ovom tlu
import i koje su ostavile svoje tragove u~estvuju}i u stvarawu kulture prethri{}anskih Srba i naroda
Balkana.
^lanovi Centra imaju priliku da na redovnim, otvorenim, godi{wim skupovima izlo`e svoje priloge
na teme koje su unapred utvr|ene. Radovi se objavquju u godi{waku "Mitolo{ki zbornik" koji izdaje Centar uz
pomo} Ministarstva za kulturu Srbije i Skup{tina op{tine Ra~a. Prethodni skupovi su posve}eni temama :
"Mitolo{ko bi}e naroda u pesmi i istoriji" i "Koreni srpske mitologije".
Centar za mitolo{ke studije Srbije objavquje, pre svega, radove svojih ~lanova. Do sada su objavqene
kwige dr Radmila Petrovi}a : " Menore iz ^elareva", "Romuliana arcana", "Kulturna istorija Vizantije";
@ivojina Andreji}a: "Grivne `ivota", "Velu}a Draga{a", "Vladari Tribala".... ( MITOLO[KI ZBORNIK,
2 / 2000, str. 9 - 10).
*
Dobro je da je osnovan Centar za mitolo{ke studije Srbije ( Mutologu studie Center of Serbia).
Mo`da nisu ba{ najsre}nije definisani wegovi - ciqevi?
Me|u ~lanovima Centra ima dosta poznatih imena profesora, nau~nika i drugih : Petar
Vlahovi}, D. Kalezi}, R. Petrovi}, R. Novakovi}, M. Stojanovi}, J. Dereti}, S. Petrovi}, N. Grdini},
V. Trbuhovi}, \. Jankovi}, R. Raki}, M. Stoji}, M. Tadi}, D. Simonovi}, G. Komar.. i dr.
Drugi redovni skup Centra za mitolo{ke studije Srbije odr`an je u Beogradu od 3. do 24. juna
1998. godine u Studentskom kulturnom centru, Srpskih vladara 48, nekada{wem zdawu Rankovi}eve
Udbe. Tema skupa je bila KORENI SRPSKE MITOLOGIJE. Saop{tewa su objavqena u
MITOLO[KOM ZBORNIKU 2.
Mitolo{ki zbornik 2 / ( Drugi redovan skup Centra za mitolo{ke studije Srbije Koreni
srpske mitologije, Beograd, 3. do 24 juna 1998. ; priredio @ivojin Andreji}). - ( 1. izd.). - Ra~a ;
Beograd : Centar za mitolo{ke studije Srbije, 2000 (Ra~a : @a dizajn). - 119 str. : ilustr. ; 24 cm.
Tira` 300 pr.
Objavqeni su slede}i prilozi : D. Jacanovi} : Kalendar za astronomsko znawe Srba; @.
Andreji} : Serbali ili Saveanci; dr \. Jankovi} : Pogrebni ritus kod Srba; dr. M. Stoji} : Bronzani
ukras za glavu iz Sofronijeva, kop~a iz Para}ina i Dupqajska kolica - religijske sli~nosti; mr N.
Amanovi} : Kult drveta i biqaka; mr M. Stanojevi} : Drvo kosmosa u mitologiji Srba - zapisno drvo u
[umadiji; dr G. Komar : Nalaz kamenih jaja u Kutima; dr R. Petrovi} : Srpski vladarski krst iz
pience, S. Stevi} : Zmaj - devojka i Nenad.
Objavqena je i pesma V. Tomi} ( na kraju) : Vidovdan.
Vredna su pa`we saop{tewa objavqena izme|u korica drugog broja Mitolo{kog zbornika.
Me|utim, to je tek po~etak. Mo`da je mitolo{ki zbornik mogao biti zbornik drevne kulture?
Sigurno da je vredno napora istra`ivati drevnu kulturu praistorijskih naroda koji su `iveli na
teriotoriji jugoisto~ne Evrope, Balkana, dana{we Srbije, jer u toj oblasti ima mnogo vi{e
nepoznanica, nego pouzdano utvr|enih ~iwenica...Bilo bi nam drago da se Centar za mitolo{ke
studije Srbije ne pretvori u Centar koji }e silne duhovne energije potro{iti na pseudomitolo{ka i
pseudoistorijska istra`ivawa ~iji }e krajwi ciq biti da se doka`e kako su Srbi narod najstariji na
svetu... Dobro je da su entuzijasti ovog Centra uspeli da dobiju nov~anu pomo} ne samo Ministarstva
kulture Srbije, nego i drugih faktora, za objavqivawe svojih publikacija, mada bi mo`da bilo boqe
da su svoja saop{tewa {tampali o svom ruvu i kruvu. Ka`em to zato {to u Srbiji postoje i drugi qudi
koji deluju u kulturi, pa ne dobijaju nov~anu vladinu pomo}...
*
@ivojin Andreji} : VLADARI TRIBALA, Ra~a ; Beograd : Centar za mitolo{ke studije
Srbije ; Lapovo : Kolor pres, 2000. - 176 str. ; ilustr. ; 24 cm.
@. Andreji} je ( kako pi{e na 6. str. ove kwige) "rukovodilac Centra za mitolo{ke studije
Srbije". Andreji}eva kwiga sadr`i slede}a poglavqa : TRIBALI , TRIBALSKI CAR, ARHONT
TRIBALA. Rezime, Literaturu (165 - 171), Biografiju autora.
U REZIMEU Andreji} pi{e:
" Rezimiraju}i raspravu o kulturnim i eventualnim etni~kim kontinuitetima srpskog tla i Srba, a
pre svega srpske vladarske dinastije Nemawi}a, koja se u autenti~nim, starijim i mla|im srpskim letopisima i
rodoslovima, povezuje sa rimskim Avgustom Licinijem, dolazimo do zakqu~ka, da su ovi izvori neopravdano
odba~eni kao konstrukcija, odnosno poru~eni falsifikat srpskih vladara zarad ostvarivawa vladarskog
legitimiteta i digniteta. Uz to, ne mogu se zanemariti vi{evekovne tvrdwe gr~kih i drugih starih
istori~ara i letopisaca o tribalskom poreklu srpskih vladara i srpskog etnosa.
Dakle, na osnovu istorijskih i arheolo{kih izvora jasno je, ~as sa velikim usponima, ~as sa velikim
padovima, bivstvovawe Tribala na ovim prostorima nepobitno u periodu od 1300. godine pre n. e. pa sve do 300.
godine nove ere. Po svemu su, koliko samostalno, toliko pod uticajem susedne gr~ke i tra~ke tradicije, razvili
svoju sna`nu dr`avu ~ije opadawe po~iwe posle poraza od Aleksandra Makedonskog. Sude}i po izuzetnim
predmetima i nakitu od srebra i zlata, u kne`evskim grobovima i ostavama, posvedo~ujemo se i u vrlo visok nivo
kulture. Ovi predmeti i wihovo locirawe nepogre{ivo odre|uju i tribalsku teritoriju. To nam dokazuju, pre
svega bronzane grivne tipa Juhor, kao i srebrne i zlatne grivne i pojasevi tipa Mramorac i odre|ena keramika
dobrog kvaliteta.
Jo{ ve}e udare Tribali trpe od Kelta, tako da su se , dobrim delom povukli u planinske predele svoje
teritorije, a pogotovo u planine i visoravni dana{we Hercegovine koja je, po wima, doskora nosila ime
Trivalija. Do danas je ostao sa~uvan i plemensko - dr`avni grb Tribala : prostreqena glava divqe sviwe.
O~igledno je udeo Tribala u srpskom etnosu daleko ve}i nego {to se misli.
Istorijski izvori nisu ostavili jasnu sliku o teritoriji Tribala, a na osnovu arheolo{kih
istra`ivawa se vidi da je ona u starijim vremenima zahvatala ~itavo dana{we srpsko Podunavqe, isto~nu
Posavinu i Srem, severoisto~nu Bosnu, gotovo celokupni sliv Velike, Zapadne i Ju`ne Morave, Ju~nog Banata,
Oltenije u Rumuniji i Severozapadne Bugarske do reke Iskar.
Rimqani su wihove teritorije osbojili u 1. veku, a od 3. do 5. veka je sa ovog prostora poniklo deset
rimskih careva. Svi oni su sa tribalskih prostora a u izvorima se ne pomiwu kao Tribali, {to je svojevrstan
apsurd. Posebno su indikativni primeri, da su pojedini od wih ro|eni na tribalskim prostorima na kojima
nikada nije bilo dardanaca, ni u 2. - 3. veku, a etni~ki su ozna~eni kao Dardanci. Tribali su bili izuzetni
ratnici, kao takvi su bili vrlo uva`eni u Aleksandrovoj vojsci, a sa srodnim plemenima, ~inili su okosnicu
rimskih legija Balkana, koje su i iznedrile svoje imperatore.
Jedan od wih bio je i Licinije (250 - 324) koji je ro|en u dana{woj isto~noj Srbiji, odakle mu je bila i
prva `ena. U vreme saveza sa Konstantinom Velikim drugi put o`enio se wegovom sestrom Konstancijom sa
kojom je imao sina Licinijana... (....)
Prema srpskim letopisima, koji imaju i negativnu konotaciju prema Liciniju, wegova dva sina i
supruga, verovatno iz prvog braka, su se iz sirmijuma sklonili u gotsku zemqu, a potom su do{li u Trivaliju
(Hercegovina). Od wih su mnogi srpski vladari, naj~e{}e pomiwani Stefan sve{tenik, Bela Uro{ i najzad
Nemawa. Svi sredwovekovni gr~ki izvori srpske, ranije i poznije, vladare nazivaju arhontima Tribala..." itd. (
str. 157 - 159)
Obimna je literatura na koju se poziva ra~anski istoriograf Andreji} ( 1950), koji je
zavr{io Vi{u pedago{ku {kolu ( OTO i likovna umetnost) i apsolvirao na Filozofskom fakultetu
u Beogradu ( grupa Istorija umetnosti)...Vi{e od trideset godina bavi se slikarskim radom; objavio je
vi{e kwiga... " Ra~a i okolina", "Tame i svitawa", "Stara varo{ Ra~a", "Trgovina Svilajnca",
"Bato~ina sa okolinom", "Zagonetna Rama}a", "Grivne `ivota", "Vitezovi reda Zmaja" i dr. Ovaj
nastavnik O[ "Kara|or|e" u Ra~i, kao amater - istori~ar, koji nije dobio po`eqno obrazovawe
istori~ara, pleni svojim entuzijazmom, energi~nim radoznalim duhom. Boqi poznavaoci, istori~ari
i istra`iva~i etnosa naroda i plemena na Balkanu , gotovo ~itav milenijum pre pojave hri{}anstva,
pa i Tribala i prehri{}anskih Srba, trebalo bi da se oglase povodom ove kwige i da je podvrgnu
celovitoj i nepristarsnoj recenziji...
( Vrlo rado }emo objaviti, i takve , i sli~ne priloge, u nekom od budu}ih brojeva na{ega
~asopisa. )
____________
Vla{ki vidovwak iz Vukovi}a
Zna se da je potomak starca Ne{ka, Srbina, ro|enog oko 1755. godine, koji je imao sina \or|a
(1798), koji se doselio sa dva brata u Vukovi} oko 1818. godine, ali se ne zna odakle.
\or|e je dobio decu tek posle ~etrdesete godine, zahvaquju}i snu koji je sawao i ~aju od
lekovitog drveta `ivota Hiperboreje. Samo je jedan od ~etiri wegova sina, najstariji Nikola,
ro|en 1841. godine posle Hrista imao potomke. Wegov je sin bio Pavle, a Pavlov Stevan, koji se
pro~uo kao prorok Tiresija {irom Hiperboreje. U vojsci krajem pro{log veka, rekao je svom
komandiru koliko je rana zadobio u prethodnom ratu, a oraspolo`io ga je prorekav{i mu da }e uskoro
dobiti sina, {to se i obistinilo. Jo{ po~etkom dvadesetog veka govorio je kako }e poqem kraj
Zlatne reke prelaziti veliki gvozdeni pik, da }e nebom leteti ptice sa gvozdenim kqunovima.
Pri~ao je o mnogo ~emu {to }e se dogoditi, pa i o onom ~udu u Miqevi}u, i mnogim drugim ~udima, ali
to qudi nisu razumeli , pa su brzo zaboravqali wegove re~i i vi|ewa. Niko se nije osmelio da ih
zapi{e. Dolazili su kod wega i qudi iz udaqenih krajeva; wegovo dvori{te je uvek bilo puno sveta,
kao crkvena porta praznikom. ^esto su ga odvozili i u veoma udaqena mesta gde je proricao ili
le~io. Jedan od lovaca na zakopano blago, Bakarelo Wagojevi}, pre svakog "lova" odlazio je kod
vidovwaka iz Vukovi}a da "obaje", jer obi~an ~ovek ili lovac na zakopano blago nikada ne zna koje je
blago prokleto, a koje ne. Vidovwak je no}u bajao na jazu na Zlatnoj reci.
Vla{ki vidovwak je preminuo 1957. godine, one godine kada se u jednom od susednih sela rodio
budu}i pesnik Aleksandar Luki}, ~ije sam kwige rado ~itao, naro~ito Legende o ramondama i
ru`i~astom pesku mese~evog smaknu}a. Ve}ina proroka Hiperboreje umirala je a da wihova
proro~anstva niko nije zabele`io. Ona su decenijama kolala u usmenom predawu, a onda ih je vreme
odnosilo zauvek, kao da nikada nisu ni postojala...
Tajno znawe je oticalo kao zlatni {qunak Zlatne reke.
RASKOVNIK
Pri~a koja sledi - o raskovniku - zapisana je od ~oveka koji je vi{e puta u svom `ivotu
u~estvovao u pustolovnom lovu na zakopano blago, vrlo omiqenom u Zvi`du i Homoqu, ali i na
~itavom Balkanu. S vremena na vreme severoisto~nu Srbiju potresa Zlatna groznica neopisivih
razmera. On ve} desetak godina nije u `ivotu; a pri~u koja sledi, ispri~ao je nekoliko godina pre nego
{to }e preminuti. Sahrawen je na jednom grobqu iznad sela, okrenutom dolini Peka; i po{to nema
mu{kih potomaka, na wegovom grobu je izrasla trava i {ibqe; ko bi rekao da je u tom grobu zakopan
jedan neustra{ivi raskovni~ar?
On je imao u rukama raskovnik. Pri~ao je o wemu tako zanimqivo, kao {to se pri~a o ogwilu,
iskopanom ma~u, ili pe~atu drevnog i ousto{enog srpskog manastira, odavno i{~ezlog sa lica zemqe.
Za raskovnikom je tragalo bezuspe{no nekoliko ~lanova wegove familije. Na prvom mestu
wegov hromi otac Stefan, zatim bra}a @ica i Jago{...
- Kad smo se pribli`avali raskovniku, ose}ali smo neku lako}u, kao da nam spadaju neki
unutra{wi okovi, okovi oko du{e, oko porekla i rodoslova. Ne znam kakvi to behu okovi i kakvo je
wihovo poreklo... Mo`da se raskovniku najvi{e pribli`io moj mla|i brat - ubili su ga s le|a!
Mo`da je na{ao raskovnik, nosio ga u torbi, mo`da su ga ubili zbog raskovnika? Jedno znam : jo{ sam
preostao jedino ja od onih mnogih znanih i neznanih kojima je raskovnik zna~io {to i meni. Kada bih
ispri~ao o toj ulozi raskovnika u na{oj familiji, to bi bila duga~ka pri~a, da se napi{e kwiga...
Tako je pri~ao ~ovek kojega su me{tani prezirali zbog takvih pri~a.
- Raskovnik ne mo`e da otkrije svako, ve} samo nadaren ~ovek - onaj kome je su|eno! Koji ima
krst ili zvezdu na ~elu. Ali, onaj koji na|e, pa ne zna va`nost onoga {to je na{ao, taj ni{ta nije
uradio. Raskovnik je dar Bo`ji. .. Mnogi su tragali za raskovnikom, ali badava im trud...Raskovnik
raste blizu vode...to nije nekakva izmi{qena trava, ve} ~udesni dar prirode, koji ima mo} da svaku
bravu i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe. Mislim na Mu{ki raskovnik.
Jer ima i `enski raskovnik . Ciganke iz Kom{e nazivaju ga : Mali raskovnik : on otvara
zatvorene materice, kao ~aj od rajskog drveta Zvi`da...Mali je kao figurica gole `ene; ima glavu,
ruke, sisice, trbu{~i}, onu mu~enicu dole - pukotinicu...
1
(Prokletstvo i raskovnik)
Prokletstvo postoji od pamtiveka, a raskovnik je mo`da videlo samo nekoliko qudi na svetu.
Koren raskovnika ima boju tek oko}enih poqskih mi{eva.
Onaj koji je to video svojim o~ima, svedok, pri~ao je o tome zavereni~ki, jer raskovnik ima
neopisivu mo}, za kojom ~eznu gramzivi qudi i vlast. Raskovnik je toliko privla~an da bi ve}ina onih
koji za wim tragaju ~itavog `ivota bili spremni sve da u~ine samo da ga se do~epaju. Pa i da ubiju
vlasnika raskovnika.
Raskovnik je otkrila jedna skoro poluslepa starica iz Kaone, {to be{e jatak ~uvenog hajduka
Petra iz Kobiqa. Sapiwala je kowa da pase kraj neke bare; kow pase; pa u|e u baru da se napije vode;
okovi mu spadnu sami od sebe. Baba se doseti da tu ne{to ima. Tu gde su kowu okovi spadali, na{la
raskovnik. Oteo joj ga je razbojnik Petar Kobiqac, i pre nego {to je poginuo, dao ga je na ~uvawe
jednoj `eni; sada se raskovnik nalazi u vlasni{tvu wenoga sina...
Raskovnik ne sme da se opogani. Da bi se sa~uvao, mora da se ~uva na suvom i ~istom mestu.
Svakog godi{ta mewa mu se vosak. Taj vosak ga ~uva, odr`ava i hrani.
Dva puta deluje i otvara sam od sebe brave, zaborav, svetove.
Ako se slu~ajno opogani ( ako dospe u ~mar ili u `enski polni organ), gubi ~udotvornu mo}.
*
Vlasnik raskovnika ( razumqivo je {to wegovo ime nikada ne sme biti obelodaweno), bio se
uorta~io sa jednim zemqakom koji je tragao za zakopanim blagom. On dovede neka dva svoja pajta{a,
sumwiva tipa, opasna, da "vide" raskovnik. Dali su kauciju deset velikih dukata Marije Terezije i
deset hiqada maraka da vide raskovnik, ali vlasnik je prozreo wihove prave namere, i - vratili su se
dobiv{i {ipak!
Do raskovnika se te{ko dolazi; do kineskih i japanskih ili ruskih careva i nekako...
Raskovnik ima mo} da otkloni prokletstvo sa zakopanog blaga.
Jer kad je neko zakopao zlato, srebro, dukate ili druge dragocenosti, on ih je obezbedio
magijom namiwawa.
Neko je rekao : "Ko pokoqe devet bra}a, taj nek uzme zakopano blago".
Ali, onaj koji kopa, ne zna kako je namenio onaj koji je zakopao.
Neko namenio ovako, onako.
Pa umro i zaboravio da ka`e i svojim najbli`ima zagonetku magije.
Jer mnogi su ~esto zakopav{i blago, rekli: " Nikad ni{ta nemao onaj ko iskopa ovo blago!"
[ta }e `ivom ~oveku takvo blago? Iskopa, pa tro{i. Pa ga najedanput pogodi grom iz vedra
neba za sva vremena. Pogine mu }erka, sin, unuk, familija se istrebi. Razumni qudi ne kopaju blago
bez raskovnika...
Nijedan dukat nije bez krvave mrqe.
Zakopano blago gori na Bogojavqewe; kopa se tamo gde je goreo plamen iznad zemqe.
Plamen bogojavqenski je znak. Ukoliko onaj koji vidi spomenuti plamen ima no`, sedne i
napravi se~ivom krug oko plamena, ka`e : "Da se okroji mesto koliki je sud!"
Kad do|e slede}eg jutra na mesto gde je gorelo zakopano blago, zemqa okrojena, sama od sebe, i
tragalac zna u kakvom je sudu blago. Ko se ne pridr`ava ma|ijskog rituala, jaoj wemu i wegovom
potomstvu!
*
( Gde sve ima zakopanog blaga? )
1. Kraj Zukve. Blizu Puste i Hajdu~ke vodenice. Poku{avali neki da na|u, ali nisu uspeli.
Jer je kazano : "ko prona|e kqu~eve od neba i zemqe, taj da se osevapi!"
[ta zna~i ma|ija, te re~i "kqu~evi od neba i od zemqe"? Ka`u da je na tom mestu od starine
bio nekakav han; imao je podrum, tavan. Pa sru{en pre ro|ewa oca moga oca. Da li ma|iju treba
tuma~iti doslovno ili u prenosnom smislu? Mo`da je "nebo" tavan toga hana, a "zemqa" podrum?
Ni pop mesni nije mogao da odgonetne smisao ma|ije.
2. Kraj Turskog Vira ( gde be{e tursko streli{te), treba da ima ne{to zakopano. Mnogi
veruju da je deo toga blaga iskopao - - - . ^im se proneo glas da je neko iskopao to, Raskovni~ar je i{ao
slede}eg jutra da izvidi. Neko je zaista kopao, ali...
3. Kod Puste vodenice. U blizini kolibe Save rajkovog, neki Tur~in zakopao punu tepasiju
dukata. Jedni ka`u pod vodeni~nim kamenom, drugi - ispod ju`nih vrata. Sad na tom mestu nema ni
traga od vodenice; vre`e kupina, koprive. Samo oko Bogojavqewa zasija zlatni plamen, gde se potok
stropo{tava niz kamen...
4. U blizini avlija pokojnih \ure Miqka Jov~inog i Qubomira Stoki}a. Blago zakopano u
kazanskoj luli. Bio neki prebeg iz Vasojevi}a, {to je preko Kosova dobegao u Zvi`d, pa je poarao
neku srpsku manastirsku kraqevsku riznicu. Doneo je to u novi zavi~aj i zakopao. Al je, ka`u, ne{to
za wim vikalo, tamo na Kosovu: " Prokleti da su {to poara{e kraqevsku riznicu!" Mesni paroh koji
je znao za to predawe, govorio je: To zlato je prokleto. Ko ga iskopa, mora jednu tre}inu da podari
crkvi, da zbaci prokletstvo.
5. Iznad Zukve prema Bojnom Potoku. Ima jedna zakopana vu~ija pod nekim najdebqim
gorunom, u branicima, ali to nije ~isto...
6. U Krajnom Potoku. Pod jednim drvetom starim trista godina, zakopano je ~etiri stotine
velikih i malih dukata Marije Terezije.
*
Raskovni~ar je kao mla|i ~ovek kopao, na osnovu rekla - kazala, na dva mesta : u [ibovima i u
Bubre{ki.
Tamo su i mnogi drugi kopali, kraj puta, kraj jedne divqe tre{we.
U potesu Bubre{ka, raskovni~ar je kopao no}u sa pokojnim starijim bratom i i Slavkom
Pajkuzom. Pored pijuka i a{ova, imali su na dohvatu ruke i karabine i pedeset i dva metka.
Raskovni~ar i Pajkuz su kopali, a tre}i je ~uvao stra`u.
Iskopali su skoro "raku", i do{li do neke kamene plo~e, iz koje sevaju varnice kad zaka~e
trnokopom. I odjednom je po~ela da mumla me~ka. "To su ~uvari tog zakopanog blaga. Ne vidimo je, ali
mumla. I sve bli`e, sve bli`e se ~uje to mumlawe...Me~ka ovolika, lanac debeo, a me~kar nosi debelu
batinu. Prikazala se ne~ista sila...Ja znam da nam ne~ista sila ne mo`e ni{ta, nastavqam da kopam
}utke daqe i ~ekam da me~ka i me~kar usko~e u rupu i da se uhvatim u ko{tac sa wima i porvem.
Me|utim, kompawon se prestravio od strave, pobegao.
Stra`ar opalio i - nema vi{e privi|ewa me~ke i me~kara!... Da nastavimo kopawe? Ne! Oti{lo to,
zakopano blago putuje kroz zemqu, dubqe... Jer kad je blago nameweno nekom, ono prilazi kroz zemqu
tom, ispliva na povr{inu...Kad nije nameweno onom koji kopa, javqaju se prikazanije..."
*
( Zavr{nica o raskovniku )
^itav `ivot je nekima protekao u tragawu za raskovnikom. Nalazi ga samo onaj kome je
odre|eno. Bog to odre|uje.
Jer raskovnik je ne{to `ivo, ve~no, mo}no i neprolazno; kad se pojavi negde, on sjaji kao
svetwak, leti kao vilin - kowic, ne dugo, ni pet minuta, i nestane. Vi|ali su ga na dan Svete Trojice
no}u, leteo s brda na brdo...
Tad se lovi kao beli leptir, svilenom maramom natopqenom voskom. Golom rukom ne sme da se
dirne raskovnik.
*
Nakon povratka iz bolnice u varo{i i operacije Raskovni~ara.
"^ovek nikada ne mo`e da ka`e sve; dok je ~iv, mora pone{to da krije, i od samog sebe, a
naro~ito od drugih. Ja znam da ne}u dugo, ali ja se ne bojim ONOG SVTA; niko se nije vratio odonud da
mi ka`e kako je tamo - mo`da je previ{e dosadno za qude kakav sam ja? Mo`da ni~eg tamo nema osim
senovitih {uma i bezgrani~ne ti{ine? Ima jedna Vlajna, {to razgovara sa mrtvima... Pre neko ve~e
mi{qah da }e da mi iza|e du{a, pa sam zamolio `enu da mi obu~e ono odelo u kome sam odredio da me
zakopaju...Pa, kad me sarane, a ti se seti{ ne~eg {to si zaboravio da me pita{, sedni na voz prema
Majdanpeku, pa kod one Vlajne. Pitaj me preko we. Obavezno da ponese{ sve}u, a evo ti i beleg od moje
ko{uqe...[ta }u mrtav da ti odgovorim pojma nema? Vaqda ne{to od onoga {to za `ivota nisam smeo?
Kad su me operisali i kad sam se probudio, ja sam se setio tebe, Deli Jovane; da li si
zapisivao pone{to od svega onoga {to sam ti pri~ao ranijih godina? Ako jesi ONAKO KAKO SAM
GOVORIO, bi}e dobro. Pa kad umrem, osta}e TO. Re~i, re~i - meni drugi spomenik i ne treba,
prikane moj!..."
Deli Jovan Pek
__________________
Zvi`d
BEOGRAD
02.
Va`i 2 dana. 2 r Putni~ki voz. Din 30. Broj karte 15608. [tambiq : Z v i ` d. Zvi`d. 2000 05
Voz polazi (po Redu vo`we) u 6 : 39.
Bu|ewe u 5 ~. Pakovawe dp 5 : 30 ~. Kafa oko 5 : 40 ~. Polazak u 5 : 50 ~. Miris bagrema.
Pramewe magle. Svitawe Sunca. Pe{ke : 30 min. Drumom. Prugom. Pru`nim nasipom. Krik fazana.
Fazan kod Kisona. Kison. Vla{ki pastiri. Psi. Qe{nica. Vodenica, napu{tena. Pet putnika na
peronu. Golub skupqa slam~ice izme|u koloseka. Magla. Iznad bregova. Ornitologija. Biv{a vada
qe{ni~ke vodenice. Tri koloseka. Nepoznati putnici. Doseqenici iz Bosne?
Voz ( iz pravca Zaje~ara ; kasni 20 min. ) , izrawa iz senskog tunela i jutarwe magle i klizi
kao litica ili preistorijska neman. U wemu je ~itava putuju}a severoisto~na Srbija. Nema mesta za
stajawe ni po hodnicima. Putnici zbijeni, kao sardine u konzervama. Nigde kao tu ne vidi se i ne
ose}a tu`na sudbina putuju}ih.
Pa, poku{aj da opi{e{ takvo putovawe, samo nekoliko ~asova. Do 9 : 30 ~., kad voz u|e u
Rakovicu.
Ili neka to opi{e pesnik Ratcu Golesan, Srbovlah i p~elar, koji istim vozom putuje
bezmalo svakog vikenda.
Kakva bi to kwiga bila, kada bi joj uvod napisao spomenuti pesnik, a ostala poglavqa svi
putnici na toj relaciji. Svak bi mogao da doda po desetak sa`etih i so~nih re~enica. Voz bi tako
mogao da napi{e roman o tri sata putovawa od koga bi pamet stala najgenijalnijim romanopiscima u
svetu. Voz? Oni koji putuju u wemu.
Pozivamo sve vozopisce, putopisce, pa i one koji putuju pe{ke, da nam se jave, makar pismima,
i iznesu svoje utiske sa svojih uobi~ajenih ili neuobi~ajenih putovawa zemqom rodnom uzdu` i
popreko!...
____________
MUZEJ ODBIJENIH RUKOPISA
5. SEPTEMBAR 1994.
Liri~ar! Urednik s br~i}ima,
osredwi polaznik [kole pisawa stihova,
kwige mu izlaze s vremena na vreme;
on ima vlast da bira rukopise za objavqivawe
ili da ih baca u korpu za otpatke.
On je strog.
On je mali bog.
Mnogo boqe se snalazi u prostranoj uredni~koj
sobi svoga lista, nego u u velikom Skladi{tu
istorije i kwi`evnosti, u vrtlozima
kwi`evnoga toka. Puca wemu prsluk za fla{e
alhemi~arskih preobra`aja.
On je nikada ne}e otvoriti.
Po danu se preru{ava u oca porodice.
^ita Hegela.
Kalemi u vo}wacima srpske kwi`evnosti
divqaku{e, ali mu se pelcar nije primio.
Ima ga u antologijama, ja{ta!
S godinama se ugojio.
Rumeni se, kao kobasi~ar.
Li~i na onog slavnog srpskog pripoveda~a
nalik na kasapina u najboqem izdawu.
Fin neki gospodin, po{tewa~ina i istovremeno podlac.
Napravio je lepu kwi`evnu karijeru.
Pokondirio se, kao Sterijine tikve.
Wegova uredni~ka korpa je zanimqivija
od wega. Poezija je tome ~ovi sredstvo a ne ciq.
I za{to bi on, moli}u lepo, u svom vrlo cewenom listu
ustupio prostor predmetima koji se opiru
da budu svrstani u neku novu celinu,
tragi~no usamqenu, koja ni{ta drugo ne dokazuje
osim svoje egzistencije, izolovanosti?...
Laka{e je odbiti pesmu koja nije iz jednog komada
i koja ni na {ta drugo ne li~i do na sebe.
Pro{lo je vreme sakupqawa na otpadu drangulija,
sklapawa u monta`ne odnose fiksnim veivawem u trajniji skup
lepqewem, zakucavawem, zavarivawem, uvrtawem,
uglavqivawem, premazivawem, krpqewem...
Jer gospodin urednik je vremenom
navikao na stvari finije i luksuznije, eksluzivnije,
savr{enije, ja{ta!...
MUZEJ POD VEDRIM NEBOM
Pri~ao sam jutros o tom mestu,
koje zaista
postoji :
se}ao sam se minulog prole}a
i hu~awa nado{log Peka.
Vodio sam starijeg sina
da mu poka`em bogate riznice...
I{li smo putem obraslim busenima trave
i popeli se na brdo, na kome nekada be{e
sala{ pod starim gorunima,
i ~uli smo hu~awe reke
koju nismo mogli da vidimo
od nepregledne zavese li{}a.
A onda smo je ugledali
silaze}i niz strmu putawicu umotanu u mahovinu.
Tu sliku i taj {um uvek }u pamtiti.
Kao i prve zelene listove zove
i `ivu ogradu oko [kembarskog Zabrana.
Tu sam zami{qao Muzej pod vedrim nebom
na bregovima, okrenutim severu i zlatnoj reci
i selima podno severnih bregova
belih kao devoja~ki zubi...
(Petak, 4. oktobar 1996. Mi{qenovac, oko 12 ~.)
( Dato Politici; nikad nije objavqeno.)
1996.
*
Neobi~no. Niko ni{ta nije razumeo?
Ili jeste, pa skriva pravo lice?
Zavese su spu{tene.
Mentalitet je presudio,
inercija svakodnevnice?
Nesporazum. U autobusu.
Ne. Podmuklost.
Vreme otkriva.
Sablasne prizore.
Novo more - more licemera.
More Strave.
Gospod, vidi{ li?
Ove buzdovane?
Ove izrode?
(Ponedeqak, 18. novembar 1996. Jovanova 22)
*
Obrisao sam prozorska stakla
i video maglu. I {arene plakate.
Tutor naroda tutori{e preko mnogih tutora.
Spu{tene su zelene zavese.
Wegovo "kraqevsko viso~anstvo" iz daleka
poru~uje... Devi~anstvo u Africi ritualno
u dvanaestoj - ve} dve hiqade godina ! re`u odrasle `ene. A ovde, eh!
Video sam vrbake na Adi ( iz autobusa)
rumenkaste kao. I setio sam se neznawa mladosti.
Predrasuda. Iznajmqene sobice Qiqe D., blizu
`elezni~ke stanice... Sad znam {ta je trebalo
u~initi u mraku ustupqene sobice ;
iskustvo me je u~inilo starijim, otupiv{i mi du{u.
Sada sam mo`da boqi no {to sam bio.
Na~in na koji shvataju maldi strast i qubav.
Licemerje je je uobi~ajeno vaspitawe
kroz koje se prolazi pod tutorstvom.
Vesti su ogavne i idu na ruku tutoru.
(Sreda, 23. oktobar 1996...)
*
Prvi put se, posle toliko godina,
ose}am slobodno kao ptica.
Video sam dve mrtve ma~ke usput.
Horoskop vara, kao `ene.
Jesen je. I breze blistaju.
Susedi su izgu`vaniji od krpa.
Snovi i more su ih izgu`vali.
Otpisao sam izvesne stvari.
Za~epio u srcu mutni zdenac
koji me je trovao.
Jesen je, i neko peva.
Zapevao bih i ja.
Jer sam slobodan, zaista.
Slobodniji od ptica.
(Ponedeqak, 7. oktobar 1996, Jovanova 22...)
*
Otvorite prozor! ~oveku se smu~ilo.
Klonuo je na sedi{te.
Zinuo kao riba na suvom. Pognuo glavu.
^oveku je lo{e.
Naslutio sam zort...
Otvorite prozor!
^oveku je pozlilo, pozlilo.
Otvorite prozor!
Vi, koji ste ga zatvorili.
Qudi imaju zort, pozlilo im je.
Pu{taju smradne vetrove...
(.....)
Starost po~iwe u kostima, u zubima,
ozdozgo, a ne odozdo.
Otac je dobar deo `ivota
ugradio u zidawe Nove fatamorgane.
Po~eo je u ~etrdesetoj,
a pribli`io joj se u {esdesetoj.
A ja?
A brat?
A toliki drugi?
Ho}emo li biti prvi u familiji
koji ne sazidasmo sebi ku}e?
(Ponedeqak, 4. novembar 1996...)
PE^URKE
Ju~e sam mislio o ne~emu divnom,
o ki{i letwoj i {umi,
o slikama vi|enim pre nekoliko godina
na planini - blizu Paqevina.
Najlep{e stvari iz mog detiwstva vezane su
za planinu i Paqevine.
Ho}e li nam Bog pomo}i?
Ho}e li nam Arhan|el Mihailo
pomo}i?
(Bog i an|eli poma`u.)
Brat mi veli da su iz paweva po~ele da ni~u bukov~e
krupne kao u{i teladi.
-Od bukova~a bi se lepo moglo `iveti
da ~ovek ima pedesetak kubnih metara paweva...
I onda nastavqa daqe o bukviku na Paqevinama,
o starom imawu i planini.
Sve se mo`e nastaviti na planini.
Tamo sve po~iwe...
(^etvrtak, 14. novembar 1996....)
BEZDANI VEKOVA
Cari~in grad, Prekop~elica
Za{to ba{ ovde?
Unapred smo, zar, izgubili
bitku s precima,
sa pravim odgovorima,
oma|ijani dugim no}ima
pod maskom kumira?
Zar upla{i nas siktaj guja
da skrenemo s druma?
Ili nam {anu mo`da demon visoravni
da mo`emo da propadnemo u bezdan?
Preci su kao krtice u ba{ti.
Pesnik je zanesewak, glupak,
`ena - nije!
Boje r|e, izdaleka, boje starog crepa ko je taj predeo s licem lepotana
{to gleda nas u prolazu
kroz duge trepavice?
Zavoleo sam davno jug Srbije,
mo`da zato {to sam sa severa,
i {to je ovde sve druk~ije?
U pustoj kapelici ivawskog grobqa
korwa~a - ve~nost iz we bije,
veli~ina i `ensko telo,
lepo slo`eno i belo.
Ve~nost je srasla sa svim stvarima
i rumenim tre{wama,
sa pro{lo{}u i budu}no{}u,
kao pup~ana vrpca s pupkom....
Tup si ti, kao kow glupi, slepi,
tup je tvoj um, o ~ove~e,
{to se vrti{ u uzanom krugu!
Grobovi su potonuli duboko
i mrtve {tite.
Putuj i kopaj drumove
zarasle travom.
Nek te nadgleda vetar, muva,
vojska mrava.
Poskok ili {arka.
Krava gojna, ~e{qugarka.
Putuj bezdanom. Zaboravom.
Putuj uz bregove, kao zmija travom...
(Petak, subota, 10 - 11. jun 2000. Lebane.)
JUSTINIJANOV RIBWAK
Znam, znam svu na{u tugu, nesre}u i sudbinu!
I muka mi je od marama koje su nam vezali
preko o~iju vekovi, tu|in i seobe.
Istorija Sokolu zulum u~inila,
zulum u~inila - ku}u zapalila!
Joj!
Joj, Sokole!
Ugasi}emo po`ar,
vodom sa carskih izvora
sa smaragdnih izvora ispod Radana.
Jo{ lep{u }emo sazidati Ku}u;
nek sokoli}i ne pi{te,
a ni ti ne kuni,
moj Sokole, istoriju,
hiqadu godina samo}e,
vi|ewe iz drugog ugla,
jer ja sam stariji od doseqenika
i svake istorije poraza.
Ja sam dvestagodi{wi zlatni {aran
{to ima krila
vi~nija od sokola.
Ja putujem br`e od ptica (vazduhom)
i (kroz zemqu) brzinom
vodotoka sa Radana!
Ovde da kopamo,
malo dubqe
i malo ni`e,
ovde da kopamo, ~uje{ li me?
Ne inati se, nego me saslu{aj!
Ovde da kopamo, u vo}waku.
Ovde gde nas upu}uje Klokot.
Jer kroz klokot govori
korwa~a i zmija i {aran
i zakopano blago,
smreka i teme planine.
Vodenica poto~ara
sa sojkama i vrbama,
orasima razgovara.
Pra}aka se ispod lipa
sred vo}waka zlatni {aran
simbolima pokopanim
sav i{aran crven i pozla}en,
limunasto`ut.
Tu gde se zavr{ava,
moj Sokole,
ba{ po~iwe put!...
( Vladi Dragutinovom Sokolovi}u, u wegovom vo}waku
podno Radana, u subotu, 10. juna 2000. godine)
Miroslav LUKI]
P. S.
Ve} godinama tragam za zemqi{tem pogodnim za podizawe Muzeja Nemogu}eg Ratara. Po~etkom juna 2000.
godine nije me povela ova stara `eqa na jug Srbije (Leskovac, Lebane, Prekop~elica, Cari~in grad...), ve} sasvim
drugi povod. Prvi put sam ove krajeve video izbliza tek u pedesetoj godini i osetio pored radosti i izvestan stid
od toga koliko malo poznajem(o) svoju zemqu, svaki wen kut, naro~ito one zaba~ene, nepoznate. Mesto na kome se
nalazi Cari~in grad, sklop uzvi{ewa, po ne~emu podse}a na Vrata Zvi`da. Me|utim, za{to je Justinijan odabrao
da podigne Cari~in grad na mestu na kojem ga je podigao, bilo mi je jasno kada sam stigao u selo Ivawe podno
Radana, to jest kada sam u{ao u malo seosko grobqe i pogledao niz bregove. Bio je vedar dan i moglo se videti
daleko, daleko preko Cari~inog grada. Grobqe iznad Ku}e Sokolovi}a, malo, na nekoliko ari, sa~uvalo je istoriju
ovog mesta, koja jedva da datira stotinak i kusur godina, unazad. U vo}waku Sokolovi}a je bila jedna "turska
kru{ka", tj. wen paw. Ka`u da je Tur~in aga, oti{av{i odavde u Stabol, tugovao do`ivotno za vodama i kru{kama
Ivawa koje je prodao potomcima Sokolovi}a. Usred grobqa je izrastao veli~anstven gorun koji je svojom kro{wom
zasenio grobnice; i sad ga se se}am...
Naknadno dopisano, u ponedeqak 19 juna 2000. godine.
Dr Qubi}, ~ija je ku}a podno Radana, me|u posledwima u lepom planinskom selu Ivawu, kraj koje teku dve
planinske re~ice, veli : ^ini mu se da je {uma svakoga dana sve bli`e wegovom domu i posedu.
Za nekoliko minuta smo se autom probili do jednog od uzvi{ewa - Mali kamen, na koji smo se popeli
kozjim nogostupom za nekoliko minuta. Sa vrha je pucao izvanredan pogled na leskova~ku dotlinu; ~inilo mi se da
se mo`e videti dvesta kilometara daleko...Doma}ini su mi obja{wavali s qubavqu kako je nekada, pre skoro
dvadesetak godina, pod nama na padinama bilo puno pa{waka, krasnih livada na kojima su kao deca ~uvali stoku,
odrastali. Sve je to vremenom progutalo nepregledno {umsko more. Vrh Petrovac smo mogli obuhvatiti blago
pogledom; bio je obasjan suncem zaranaka. Mali kamen je bio verovatno na devet stotina metara nadmorske visine...
Sa wega se videla planina Vidojevica, ali i Brestova~ko jezero...Zapravo, video se -planinski jug Srbije : velika i
veli~anstvena riznica `ive tradicije... Iza Malog kamena je bila gomila kamewa, obra|enog; mo`da ostatak
nekog manastiri{ta ili kastela? Razgledali smo sve to, i{li kroz {umu; videli lova~ku ~eku. Oprobali
nedozrele i gorke plodove divqih tre{awa; divqih jagoda kraj puta. Ube|ivao sam moje doma}ine, koji su mi
pri~ali o svom detiwstvu i odrastawu ovde, da sve to opi{u. Voleli su svoj zavi~aj, koji je {uma gutala
napreduju}i nezadr`ivo, prise}aju}i se stvari koje su divne i koje }e umreti sa wima i nestati nepovratno, ako ih
ne zapi{u, makar i neve{to. Ja znam i duboko verujem u to da je ~ovek povezan sa ne~im beskona~nim. Ili je
povezan, ili nije. Ko jeste, on lako izbegne vezivawe svoga interesovawa za bezna~ajne stvari i za ciq koji nema
istinski zna~aj. Video sam, moji doma}ini, mla|i od mene i obrazovani qudi, shvatili su da su u detiwstvo
podno Radana, kraj Ivawske reke, i na rajskim livadama, ridovima, ve} imali vezu sa beskona~nim, wihovi stavovi
i `eqe su se mewali. Oni se vra}aju svome zavi~aju, i ogwi{tima pradedova i predaka, i osetili su da vrede samo
zbog su{tine koju otelovquju; wihov }e `ivot biti proma{en ukoliko je ne oteloquju... Jedno selo i jedna
planina se ne upoznaju za nekoliko ~asova popodneva. Doktora Q. jedva da sam poznavao, wegovog vr{waka i
zemqaka poznajem ne{to du`e; me|utim, dok smo se peli na vrh Mali kamen, koji uop{te nije mali, u na{em pewawu
i u na{im odnosima je bio va`an elemenat beskona~nosti...
Vra}aju}i se sa vrhova planine, svratili smo i do ]umurane.To su divne, napu{tene planinske livade,
neopisive, koje jo{ nije progutala {uma; neo~ekivana blaga ravan kroz koju vijuga kroz visoku travu kao zmija Ivawska reka. Bio je to divan atak na ma{tu, predeo kakav bi ponajvi{e odgovarao teritoriji pogodnoj za
podizawe skromnog Muzeja `ive tradicije...Za ovaj kraj je znao car Justinijan i verovatno ga je obo`avao; odavde je
on skupqao vodu za svoj Cari~in grad... Ivawe je selo koje polako odumire. Pitam doma}ine - po{to su ove rajske
i zapu{tene livade? Ka`u da bi se hektar mogao kupiti za 100 DM. Nikoga to ne zanima. ^ije su livade?
"Pripadaju Vesincima...nisu na prodaju...to treba proslediti naslednicima..."
Naslednicima koji nikada ovde ne}e do}i ni boraviti... Treba upoznati planinsku Srbiju; malo poznajemo sve
na{e pokrajine. Odrastao sam na krajwem severu Srbije, one karpatske; tamo kao da su sapeti vidici; ovde na vrhu
Radana se otvaraju, ~ini mi se, unedogled. Po{li smo iz Beograda u subotu oko tri popodne; putovali smo ni{kim
drumom; iz auta sam mogao da vidim obasjane obrise i vrhove mnogih planina na severu; pre svega neopsivi vrh
Rtwa; video sam ga iz nekoliko uglova, a u jednom trenutku mi se u~ini kao da je pole|ina ove planina deo neke
druge planete...Na utrinama iznad s. Ivawa postoji neobi~an spomenik izginulima u dva velika svetska rata u HH
veku, koji huji i je~i kao du{a rawenika. Postoji i mali partizanski aerodrom iz 1944. godine. Postoji i
planinarski dom; dok se pewemo prema wemu, vidimo kraj puta krupne cvetove hajdu~ke trave, kupine; lipa ovde jo{
nije procvetala...Postoji i ]umurana iz rimskog perioda na kraju livade; skupqamo {qaku, par~i}e; ispiramo ih u
bistroj vodi Ivawske reke; moji doma}ini opet o`ivqavaju svoja detiwstva i legende, koje bi vredelo zabele`iti,
jer nostalgija je u vezi sa beskona~nim...[ume nepregledne i ve~ne, more zeleno, su nezadr`ivi osvaja~i, boqi od
gr~kih i rimskih careva, vizantisjkih i srpskih; one su pobednici pravi. Pobedile su i Kelte i varvare i mnoge
druge narode, znane i neznane, ~etnike i partizane...Dr Qubi} ih se boji, jer nadiru; on im ne mo`e uvrebati rast;
niko to ne mo`e. Ali ih mogu zaustaviti i obuzdati koze, koze! Ali ne videh ni jednu kozu, odavno su nestale...U
tom moru {umskog zelenila pod samih vrhom planine Radan, Dr Qubi} ima ku}u i posed oko tri hektara, i dve reke;
on o svemu tome brine, ne ba{ kao wegovi preci, dedovi i babe, ali sigurno boqe od svojih vr{waka i zemqaka.
Livada nazvana \umurana , {um Ivawske reke, {qaka iz rimskog doba, najedanput povezuju nas sa ne~im
beskona~nim...
Vratili smo se u Beograd kasno, posle pono}i; utisci su se polako slegali u meni; prespavao sam sa onom
koja je odrastala na Ivawskoj reci; probudio sam se kasno, a utisci se jo{ nisu slegli u meni. Iz beogradske
perspektive, izgleda gotovo nemogu}e da postoji takav predeo kakva je ]umurana; ali ja znam da postoji, ~udesan i
prepu{ten samom sebi, mo`da pomalo snen kao borova {uma, tih kao gusta bukova {uma. Koliko jo{ takvih divnih
krajeva {irom Srbije postoji, prepu{tenih samima sebi? Gradovi su mesta koja se ne mogu porediti sa takvom
lepotom... Justinijan je morao biti vladar sa okom sokolovim, veliki esteta, ali i prakti~an vladar : prepoznao je
jedan od naj`ivopisnijih delova Balkana, i u wemu podigao svoju carsku rezidenciju, obezbediv{i je smaragandim i
zdravim izvorima pitke planinske vode...[ta je od Justinijana ostalo? Osim zakonika u svetskoj ba{tini...
Ostale su cigle i neki drugi predmeti koje vremena razvla~e i grabe...Pro{lost je puna nepoznanica i one `ubore
kroz mrak neznawa i slutwe na{ih du{a kao smaragdni tok Ivawske reke sa Radana...Pusta reka okupqa mnoge vode
sa Radana, Pusta reka u kojoj je ro|en i hajduk Veqko Petrovi}...Nadirawe nepreglednih {uma se mo`e zaustaviti,
glasom qudskim, usamqenim, mo`da i o~ajnim, vapajima, meketawem koza, obnavqawem zapu{tenih vodenica,
p~elama i britkim kosama...Ne mo`e se Srbija vratiti sebi drevnoj samo pisawem stihova, kwiga, iluzijama i
zabludama raznih vrsta ve} i prihvatawem sudbine predaka, samopregornog rada, simbioze osmi{qenog rada,
regulative stvarnog tr`i{ta. Planina ima puno darova Bo`jih, od zdravih voda do flore i faune; na woj vlada
stihija i nije lako na woj `iveti, ali je svakako lep{e nego u gradovima. Kamo sre}e kada bi se suvi{ak
stanovni{tva svih na{ih prenatrpanih gradova po~eo odlivati prema planinama i unutra{wosti zemqe. To
nikada ne}e biti mogu}e bez jedne rigoroznije i dalekovidije politike dr`ave. U ne~emu bismo se mogli nau~iti
od Justinijana. Jer on nije tek tako izabrao mesto za izgradwu Cari~inog grada. Sada je to jedan {umovit
bre`uqak, anoniman; a mogao bi biti poznatiji ~itavom svetu. Nisam politi~ar; nikada to ne}u biti... Dirnut sam
nepoznatom lepotom predela, koju treba videti; u kojoj je lepo `iveti. Govorim o svemu ovome zbog dosezawa svesti,
jer samospoznaja predstavqa kulturu u naj{irem i najdubqem zna~ewu re~i...
_________________
Miroslav TODOROVI]
POVRATAK. SVESKA SE]AWA
SA STIHOVIMA...
*
PRESAHLA ~esma, zgasla vatra.
Umukla i vrata {kripa.
Ku}a napu{tena zemqi privila.
Nad krovom razgranala {umi lipa.
Tu`i sala{, zgradica, {tala...
Samo vetar kadikad otvara vrata.
Ograda se pomela, u kovrag pala.
Ko u pri~i : kro{we i ti~ja jata.
Korov pustiwak primi~e se ku}i.
Ku}a se runi, crne duvari...
Gledam je setan, svega se se}am.
Usnula ku}a, a dan se `ari.
No}u, iz sna morne jave
Pri~ine se sene uku}ana.
U {apat odjeka... uspomene
Videlo stiha zbra za svitaj dana.
Svitnula je muwa `ivota.
U mislima ku}e napu{tene
Predivo nevidqivo nebo mota.
Uz ogwi{ta no}i uga{ene.
Huji vetar - to zemqa di{e.
Zuji vreteno u tami spisa zarobqeno.
Sa ovoga sveta kukurikawe petla
Priziva zorom sene, o `ivotima pi{e.
29. 04. - 5. 05. 1998.
Tre{wevica (Ni{)
*
Sa kom{ijama koje nisam video trideset qeta
Be{e nas `ivot razvejao Pribra{e godine i nevoqa
Sedim Pijemo rakiju U hladu jabuke se}amo se
(........) Iz magle izrawaju
Senke lica koja su bila kojih vi{e nema
To {to je iza nas jo{t ostalo
Svetluca u varqivoj svetlosti oblaka
(...)
Nazire se smisao `ivota izvan na{ih stihova
Izbistrile su se pri~e u re~i
Izo{trila ti{ina u stih U vreme U kamen
Kazujem o mojim tumarawima po svetu
Ilinka u se}awu devoj~urak pri~a o unucima
Julsko je popodne 1997. u ti{ini punoj mirisa
Krili se toplina zemqe i neba Zuje slike zrewa
Sve {to nam je ostalo za slovo o `ivotu
Nekoliko ubogih re~enica satkanih iz mutnih slika
Al pri~a je znana za pri~u ostalo ni{ta nije
Zemqa kazuje da ni~ega nije ni bilo
Idu}i razmi{qam o ovom pejza`u od pre iqadu godina
I filozofiji brda koja su unaokolo plandovala
O slici koja }e biti posle isto toliko godina
A mi
gola iskrica u svemu nevidna
Stara je pri~a ve~na i bez re~i
Sve {to vetar mraka povezuje
U tri znaka `ivota {ara
Kwiga po~etka u kwizi svr{etka
Izme|u ti{ina videla talo`ila se u kamen
Vetra poslanica ponad
Huj milenijuma
ROZMERI
RADIO sam grube te`a~ke poslove
Popravqao ogradu cepao drva kopao
Uve~e ~itao sudbinu iz nebeskih sazve`|a
Le`ao pun umora na zemqi i slu{ao
Kako se dah wen preliva u moje telo
jer si prah , i u prah }e{ se vratiti
Iznenada jedne ve~eri setih se Rozmeri
U trenu kada spazih ma~je o~i u mraku
Tako je i ona u vreloj no}i moje sobe
U kampu Rupisi veselo zasvetlucala
A bila je crna kao sve no}i koje su pro{le
Gde li je sada Rozi? Gde ja? Jesmo li `ivi?
Ma~ka je {mugnula u grmqe i ~u|ewe wenih o~iju
Imalo je oblik mraka u koji su klisnule sve na{e godine
A se}awe je krwilo sliku po re~ po glas
Mo`da je ovaj mrak Rozmeri mislio sam
Umela je i onda (1984) da se preobra`ava u sve
[to bih po`eleo. Jednom sam je nosio
Kao ~udesnu ru`u u xepu moje pustiwske ko{uqe
Dok su je pred barakom hospitala strpqivo ~ekali
Crnci oboleli od kolere sa obli`wih farmi pamuka
Se}ao sam se, se}a{ li se, u toploj no}ii
I tonuo u san dok se tama ponad razlivala
A kwiga ve~nog u davno do`ivqenoj pesmi
Sklapala sa pri~ama koje ne}u nikad zapisati
1993.
SVESKA SE]AWA SA STIHOVIMA...
U HLADU zrele {qive verosavke
Ispisivao sam re~i Nizali se ovi redovi
Senke su plandovale pod kro{wama Zreli mirisi
Tihovahu Tek pokoja ptica glasne se
A sitosti zuj izme|u grana tijo zabruji
Pospani {umovi letwe zreline svuda unaokolo
Detli} je gradio stani{te u stablu starog oraha
U travi se belasala gomilica drvenog bra{na
Vezana za ogradu krava Bulka je dahtala brane}i se od muva
U mirisnom maliwaku su veselo ci~ali prasi}i
Ovce brektale stisle se jedna uz drugu okolo smreke
Ozgora jara sipila u vidiku bez daha treperilo
...
Zgusnulo se zelenilo {ume Iz daleka crni
Tik do mojih nogu promi~e {arka Nesta u travi
Mlaki vali snene izmaglice U daqini Ov~ar i Kablar
Izme|u ispisanih redova talo`ila se zrela ti{ina
...
Videh kako je iz zelenog gusti{a kod Mari~ine vode
Izleteo jastreb kroz plavetnilo zakrililo Koritima
Koko{ke su uznemireno zakokodakale a potom nastavile
Da ~eprkaju po avliji dok je pevac di~no stajao kraj klade
U vazduhu ose}ao je dah opasnosti
Visoko gore ta~ka jedna plovila lukavo ka Dubovcu
Eno je ponad Ostre{a Vinu se u sjaj Svetiwe
U tom ~asku nasta pometwa Petao zakre{ta
(Prastara scena vazda iste uzbudqivosti odigravala se ispred)
Strelovito stu{tio se jastreb
Pani~no kokoda~u}i koko{ke se sjati{e pod trem lepetaju}i
Burno krlima Riknu i Bulka U Koritima zalaja pas
Vazduh je sekla kao svilu sabqa krila a ne~iji zvi`duk sa Svelovina
Fiknu probrda kano kamen hitnut me| aprilske oblake
Strelovito...jastreb ispod tre{awa kraj sala{a zgrabio
Koko{ku Jovanu A moja majka je s naramkom trave nemo}no
Stajala kraj ograde i slaba{nim glasom zapomagala:
Uaaaaaa !! vi~i Miroslave
Uaaaa! Uaaaaa! Uaaaaa!!
Gromki povik presrete Jastreba i on ispusti Jovanu
Muwevito i{~eze u zelenom vrtlogu Blagojevine dok su koko{ke
Pani~no kre{tale Ozgora je vejalo perje
A kokodakawe je kqu~alo pod tremom i u drvqaniku...
Uve~e sam ispri~ao majci kako sam pi{u}i
Smotrio jastreba dok lukavi izle}e iz smrekovih gusti{a
A trag i stani{te zavarkava jezde} krugom u sasvim drugom pravcu
Dok je ona...godinama mislila da `ivi u stewu Klika
I otuda kletiwa vreba wene kakotaste zlatojke
Osmehnula se majka moja za~u|eno i rekla
Vidi{ kako mo`e imati vajde i od tvog dokonawa bogme pisawa
jul 1994.
Zoran M. MANDI]
PESME IZ DNEVNIKA (1)
Pismo majci (II)
Evo me
taman kada si pomislila da sam
previ{e zauzet
Nad tvojom humkom stojim
gledaju}i za danima koji ...
odlaze
Nijedan da zastane
na putu u povratku ku}i
Spremio sam ti sve najnovije vesti
o onome {to si i preko qubavi volela
o nama
o Srbiji
Te{ka su vremena a jo{ te`a kada se
ura~una
u ono malo {to se dobije
Neka mizerija zavladala je planetom
i ne odvaja se u kru`ewu oko we
Tvoj najstariji D. ne{to se razboleo
mu~e ga pro{la vremena s Tobom bolnom
on jo{ uvek veruje da si u wegovoj sobi
kao nanadma{na ~uvarka kwiga
kao Ona Jedina i Jedna za wegov model
idealnog...
M. te najvi{e pose}uje
on je junak u jednoj maloj pri~i
o neshva}enom junaku
mnogo zna ali i mnogo }uti
Pod jednim malim ki{obranom odlazili smo
zajedno Tvom D. u bolnicu
preskakali smo ogradu bolni~kog karantina...
Kada razmi{qam o Tebi ne mogu da ne mislim
na fabriku u kojoj si proizvodila sjaj
i godinama nas bojila wime
Jednom si me u~inila nevidqivim
pa sam tako mogao da posmatram
kako qudi pripremaju prevare
Nad Tvojom humkom stojim
dok vetar nestrpqivo ~eka da izvadim
papire
da sa wih podigne moje re~i visoko...
Ali vetar nije znao da }u ti sve re~i
naizust preneti
kao onda kada smo prenosili te{ke ormane
iz jednog u drugi ugao sobe do ulice
Mnogo qudi je oti{lo sa ovog sveta
Nekih iz Apatina se se}am kao kroz maglu
ili se uop{te ne se}am vremenskih perioda
u kojima sam morao da ih poznajem
Ne pamtim idealni vi{e ni svoje pesme
ni tekstove koje sam odvojio na stranu
ni na desetine latinskih sentenci...
Dobro smo sva trojica
u podno{qivoj intelektualnoj kondiciji
^itamo i ne propu{tamo nepro~itano
Onaj najstariji ima konkretne primedbe
i na savremenu svetsku kwi`evnost...
Onaj najmla|i sve zna o krvnim grupama
i metabolizmu pa`we
Strpqiv je i ne srqa samo u jednom pravcu
verujem da mu ne}e izma}i zami{qeno
i da }e sti}i tamo gde je naumio
Vetar je majko moj prijateq
pokriva put duge od o~iju onih koji ho}e
da je razbojni~ki saviju u obru~ oko mene
Oko mojih pesama
koje lete namazane sjajem iz Tvoje fabrike
sjaja i jezika
verovawa da treba putovati u svim pravcima
bez zadr`avawa u gra|evinskim objektima...
A sad kada me podigne vetar mahnu}u ti i
sjajem poqubiti Tvoju ve~nost
Mirno spava ne boj se mi smo dobo
D. M. i Z.
PEDESETA MI JE
Pedeseta mi je
pa {ta
zvona stalno zvone za nekim
{umovi koji se stvaraju prelistavawem
kwige unatrag
ne oboga|uju muziku prolaznosti
Vreme nepristrasno ne staje ni na jednoj stanici
u poeziji a kamoli u gradu
ni semafori na raskrsnicama ne mogu da ga
zaustave
Ono stalno nekud napred hoda
Pedeseta je kao slika na zidu
u budu}em se}awu urezana kao o`iqak
a u pro{lom kao trag zale~ene rane
Ponekad kao i sve ostale li~i na zatvoreni sef
neke dobro stoje}e inostrane banke
u kojima se ~uvaju najdragocenije stvari
i dobri duh fabrike kamata
Pedeseta zna sve o ironiji
nostalgi~na je (.....)
usamqena je kao vrhovi Himalaja
na dubok okean podse}a (...)
Ne voli suvoparne pri~e o znawu
ni biltene ne simpati{e (....)
Pedeseta mi je
uskrsle su s wom mnoge razlike
snovi su mnogo sa`etiji (...)
Molitve su druga~ije (...)
magi~na krpa vremena upija iscurelo
Na stolu esej o ~istoti zapp~et
na ~istom stolu esej o ~istoti nezavr{en
Kroz prozor dopiru
pedesete (........)
DINE
Iz klepsidri pam}ewa
neumoqivo isti~e pesak zaborava
U nepresu{ivom hodu {ravi dine
na krovovima nekada{wih svetova
Ne vidi se kraj tom zidarstvu
Na {irokoj slici kre}u se
qudi obu~eni u ta~ke i ta~kice
Neva`ni su wihovi carevi
carice i druge podele
Slika je tamnija na delovima
pokrivenim sa vi{e ta~aka i
ta~kica (...)
Nebitno je i poreklo peska koji
isti~e
Izme|u vavilonskog i aleksandriskog
peska razlika postoji sama za sebe
peskovita je u su{tini
Zanimqivo je da su bitno smaweni
pokreti popisiva~a
zapisiva~a
mnoge popisne komisije su raspu{tene
Svet je... raspu{tenica
koja sedi na pesku {to neprestano isti~e
s wim i rasipa se u ponore dina vremena...
^IJI LI JE SVET
Prokletstvo slova upozorava da
nezapisano nema ko da za{titi
male smrti postaju tako veliki doga|aji
Umiru ~itava poglavqa
nepreseqenih svetova na hartiju
Izdi{u i hartije od prekomernih
zamora beline
oslepe usred belog ludila
Gde onda sa du{om pisca koji ne}e da pi{e
u {ta umotati wegovo neposlu{no tro{no telo
Pri~iwavaju li nam se to pitawa Sokratova
ili odmetnuti zvuk ne~ijeg glasa remeti
mentalni muk nepismenih
Ne zna se
koliko bezobzirna prokletstva potra`uju
iracionalne dugove
^ak se i o pozajmicama }uti me|u bogovima
^iji li je onda svet
____
13 ⎯ 14
ULAZAK U POETSKI SVET
Poetski svet je muzi~ki. Bezgrani~an je, u wemu postoji bezbroj mogu}nosti. Zahvaquju}i wemu poezija
}e postojati i onog trenutka kada na svetu ne bude nikog `ivog ko bi mogao da je ~uje. Veliku poeziju niko nije
napisao u mladosti, jer tek kasnije, sa iskustvom slu{awa i pisawa, dolaze sva ona naizmeni~na pro`imawa,
spajawa i razvijawa koja se mogu nazvati umetni~kim.
Pesnik ako nije muzi~ar, pomalo je hendikepiran, jer je li{en svih onih prednosti i ogromnih sredstava
koji su na~iweni za muzi~ku umetnost. Jedno jedino sredstvo, pesnik pozajmquje - JEZIK, materwi, u najboqem
slu~aju, ili zaumni jezik, kojega je te{ko prevoditi. Jezik je zbirka mno{tva re~i; pesnik mora da stvori
neprolazni most , prisnu povezanost izme|u pojedinih re~i i svoga duha. Treba da otkrije re~i koje }e na ~itaoce
ili slu{aoce wegove pesme, ili samo jednog stiha, delovati na na~in muzi~kog akorda.
U pesniku se nepretano klati klatno, ono ide od wegovog zapa`awa prema nekoj wegovoj opsesiji ili
prema nekom ose}awu, skoro neizrecivom, i - kako znalac ove materije, valeri smatra, " vra}a se prema kakvoj
uspomeni zapa`awa i prema verovatnoj radwi koja bi obnovila to zapa`awe. dakle, zapa`awe je ne{to
su{tinski sada{we. Ne postoji boqa definicija sada{wosti od samog zapa`awa, upotpuwenog podsticajem
radwe koja bi mofifikovala to zapa`awe. Ali, naprotiv, ono {to je ~ista misao, slika, ose}awe, uvek je, na neki
na~in, ostvarewe odsutnih stvari. Pam}ewe je su{tina svake misli. Predvi|awe i wegova lutawa, `eqa, namera,
nagove{taj, na{ih nada, na{ih stihova, jesu najbitnija unutra{wa delatnost na{ih bi}a.
Misao je prema tome, rad koji o`ivquje u nama ono {to vi{e ne postoji, koji mu, hteli mi to ili ne,
daje na{e trenuta~ne snage, koji nas navodi da odlomak shvatimo kao celinu, sliku kao realnost, i koji u nama
stvara iluziju da vidimo, da delamo, da podnosimo, da posedujemo nezavisno od na{eg dragog starog tela..."
Kako }e te prepoznati svakog pravog pesnika? Prema tome, izgleda, u kakvom su odnosu duh pesnika i
zvukovi, ili {umovi; misao pesnika ili zvukovi. Ne treba idealizovati ~itaoce pesama; treba pone{to znati i o
wihovom stawu; to nikada nije stawe ~istih misli. Istinski pesnik ima svoju dubinu i ona se uvek ispoqava u
samom wegovom ~inu pesni~kom.
^italaca pesama ima raznoraznih, od onih obrazovanih, {to predaju na univerzitetima kwi`evnost,
{to je "tuma~e", do... onih koji prvi put ~itaju neku pesmu. Takvi mo`da i ne slute ni{ta o predistoriji i
istoriji pesme. Takvi ~itaoci su mo`da najiskreniji, najidealniji. U su{tini, istinski pesnik je naboqi
kriti~ar. Ko u to sumwa, prili~no je ograni~en i smetnuo je s uma ono {to je najnevidqivije i najneizrecivije :
rad duha, ta borba protiv neujedna~enosti trenutaka, slu~ajnost povezivawa, nemo}i i{~ekivawa, spoqna
kretawa. Duh je strahovito promenqiv, varalica i prevareni, bogat nere{ivim problemima i prividnim
re{ewima. Kako bi jedno izvanredno delo izi{lo iz tog haosa, da taj haos koji sadr`i sve, ne sadr`i tako|e neku
ozbiqnu mogu}nost da spozna sam sebe i da u sebi odabere ono {to zaslu~uje da bude izdvojeno od trenutka i
bri`qivo upotrebqeno?
Valeri je na~inio dragocena otkri}a u ovoj oblasti i vredi ih se s vremena na vreme podse}ati. Pesnik
ne ulazi u poetski svet; nadahnu}e od wega napravi u nekim trenucima medijum. U pesniku postoji (ili ne postoji)
vrsta duhovne nergije; ponekada ona "hipnoti{e". O toj vrsti duhovne energije posebne prirode, vrlo malo se zna.
O tome su naklapali ~uveni univerzitetski Doktori Faustusi : oni mogu pone{to da natuknu o tome {to pesnik
pru`a nepoznatima ono {to je dobio od nepoznatog... Poetski svet se u pesniku se otkriva sam po sebi u izvesnim
trenucima beskrajne vrednosti...Beskrajne za pesnika... Ponekad beskrajne i za eventualnog ~itaoca. Umetnost
pesni~ka je najslo`eniaj i mo`da najsavr{enija zato {to u wenom svetu postoji bezbrojan bbroj uslova i funkcija
koje treba uskladiti. Poezija univerzalnih vrednosti ponekad izgleda kao nemogu}na. Me|utim, ona postoji i u
~oveku se budi zahvaquju}i kakvom neobi~nom, malom, sporednom doga|aju, spoqwem ili unutra{wem izbivawu i
podsticaju... Izvrsna Valerijeva pesma MORSKO GROBQE po~ela je u pesniku jednim izvesnim ritmom...Ne treba
be`ati od metri~kih i muzi~kih uslova, ba{ zato {to veoma su`avaju neodre|enost...[teta to pesnici, koji to
zaista jesu, ne govore o poetskom svetu, o svim avanaturama duha i ma{te, {to ne iznose primere iz svojih malih
kwi`evnih radionica i sudbina...
Poetski svet je ispuwen ~e`wom : zvukova, misli, stvarnog i imaginarnog, logike, sintakse i dvostruke
invencije sadr`aja i forme, neotkrivenog jezika, ~e`wom za jednom savr{enom sintezom svega...Gospodo pesnici,
javite nam se i napi{ite nam pone{to o izvla~ewu iz Jezika ~istog i idealnog Glasa, sposobnog da posreduje bez
te{ko}a i naru{avawa trenutne sfere poetskog sveta, o va{em ja ~udesno nadmo}nijem od ~itala~kog ja...
_____________________________
Viktor TREFALT
MOJ VRISAK
U HLADNOM PROSTRANSTVU
STAPA SE S TI[INOM
IZ VE^NOGA MRAKA
(krv Prometeja)
_Dilber
Dil~ik
Dok letim sa orlom nekuda visoko
po purpurnom nebu,
ka dalekom suncu
zariv{i mi kanxe dovoqno duboko
komada mi telo
prepu{ta me sebi
da bespomo}no padam
ja sam samo plen
ja sam samo hrana
koja nikad ne}e utoliti glad
neizmernog ponora...
(19. 3. Ä99. )
Poput neoslikanog neba,
nezavr{ene re~i,
neispevane pesme.
Daleko od i~ijeg pogleda,
daleko od i~ije misli...
Kao istruleo paw,
zatrpana planina,
presahla reka...
Negde iza mora
izgubqena i zaboravqena
ispucala nadgrobna plo~a
obrisi moga imena na woj...
Da li sam ja zaista nestao?
da li mogu nestati?
U `utom moru zaborava?
(21. 1. 1999)
*
Sasvim sam sam, nigde nikoga,
posmatram pogubni trag vremena
i {apat peska koji me ubija
na dnu Pacifika.
Svaka moja misao boje sitnog {qunka
poput igle. Svako se zrno zabada
sve dubqe
u mojim {akama
u mojim grudima
u mojim o~ima
na dnu Pacifika.
Hiqade glasova,
voda je zelena,
ne`an dodir wenih mirisa...
Ose}am strah i bol
na dnu Pacifika...
(31. 1. 2000)
*
Ose}am kako gubim tlo pod nogama,
pratim svoje misli,
hod po tankim `icama.
Tra`im svoje mesto;
sumorna gradska ulica, dolina reke;
prostranstvo iza planina.
Jasno je da to nisam vi{e ja.
Svestan sam sveta
s druge strane ogledala,
u wemu sna`nog lika
koji sam bio nekada.
(14. 2. 2000)
*
Po|em i tra`im,
gubim ponekad,
stignem negde,
shvatim pone{to,
lutam i daqe
pogre{nim putem
jer nemam krila od voska i perja...
Zidovi svuda,
gde god da krenem
oko mene, u meni
i samo iznad mene
plavetnilo neba
i putokaz zvezda
koji uvek }u da pratim
dok ne stignem do kraja
i nestanem u magli...
(21. 3. 2000)
( Viktor Trefalt, 1984, Beograd; prve objavqene pesme odabrane na otvorenom kwi`evnom
konkursu Zavetina)
Adam PANTI]
POSLEDWI KRSTA[I
(Kona~no upozorewe)
Zar niko te ne ~uje, Staramajko?
Zar niko ne shvata
posledwi vrsisak nemo}i?
Sem nas, naravno,
ali mi smo na izmaku
`ivota svojih.
Starci na kulama koji osmatraju,
dr~e {tit
i ~ekaju.
Okruweni olujama,
o~iju zvezdanih,
starci na stra~i.
Avaj, Staramajko,
sinovi tvoji mra~nog uma
ne vide Raspe}e,
ne ~uju urlik krvi sle|ene,
dok te neuki, divqi i gladni,
posedaju i
poseduju,
na grudima izmu~enim
gnezde okot svoj.
zar te niko ne poznaje
kako jeca{
i u porazu neponi`ena?
(.....)
(Prvi objavqeni stihovi. Autor `ivi u Sopotu. Student )
Mida Banker
Majstor nad majstorima
Dud pqucka na pro{je i na pe} za hlebove;
u pe}i drema ma~ak boje pepela.
@ut bagrem je procvetao, i plav.
Kreveti za rani rasad crne se, kao pro{je.
Grane smokava umotane jesu, i `buwe,
ribizle, u mre`e od gubarove svile.
Gugutke u kafezu kao da su skamewene.
Gugutke na brestu i grlice na divqim
orasima predu od srebrne svile uspavanke
za `abe ispod starih }eramida na krovu.
Svetlost na razboju tka }ilim, motive:
kapije crne i zatvorene, jarosne }utqive
starce pro}elave; }urane i po neko jagwe...
Majstor nad majstorima blene
u probu{ene {erpe, lonce i stabla jabukova.
U senke drve}a, i senke preminulih
{to se vra}aju preko pustih gradina,
kao senke oblaka...
Na tavanu je , na otpadu
nepisana istorija plemena
osu|enog da i{~ezne...
*
Zmijska ko{uqica,
vitki i prav i suv i dug {tap od leske,
udica za pecawe crvenperki, i klenova,
{ibica puna muva bez krila,
{ibica puna trutova,
{ibica puna livadskih skakavaca,
{ibica puna crnih popaca,
~ep od plute;
putawica ispod grobqa;
bele tre{we;
pozdrav ~e{qugara;
pozdrav {qunka, svra~ka;
topolovog li{}a lepqivog;
odblesaka breza i sprudova sve to vredi dukat mali!..
*
Ve~ni `ubor
tog neprestanog oticawa
i ulivawa u daleko i beskrajno
more me zadivquje,
kao spokoj u polusenci vrba
kamenova u pli}aku
balavih od algi.
Kristalna treperewa,
cvet divqih tre{awa ili zove,
hmeqa, niz koji se stropo{tava
kliktaj ~e{qugara ili `une;
mukawe bregova; {apat matice;
{i{tawe belou{ke, ili fazanke
na gnezdu u vre`ama kupine
na obali; kreket iz bara;
ili brujawe `ica
kraj pru`nog nasipa;
{tektawe svraka;
ru{ewe obale;
u{ivawe poruba horizonta
svilenim koncem prepelica;
treperewe oskoru{e na kakvom tajanstvenom instrumentu
i ko stvara te udaqene melodije, zanosnu muziku?
Samo nebo?
[ta u stvari mi ~ujemo?
Harmoniju koja op~iwava i bogove?
Jer to nije ti{ina.
Ribe veselo iska~u - pqas! - i ponovo rone.
toliko je koncentri~nih krugova na povr{ini
reke pred suton da ih jo{ niko nije prebrojao.
Uzvi{eni delovi univerzuma
ogla{avaju se na najzaba~enijim mestima.
Muq do kolena `mr}ka, izra`ava se
mehurovima jedne bo`anske i neopisive analogije.
*
Majstor nad majstorima
bos gazi po muqu do kolena,
po zvezdama koje su najbli`e, najdubqe, najmuklije.
Ulazi u sfere svih pokretnih zvezda,
u najsavr{enije pesme koje se me|e
sa ti{inom... jer on je skrenuo sa svih
puteva, pre svega sa onih mravqih,
i nije upao u mre`u vremena, brojeva i mera:
on gazi kroz sve dubqi muq,
i sporo izvla~i jednu nogu pa drugu,
iz sfera i zagrqaja najbli`ih zvezda,
i iz spobnosti da ne bude ono {to je...
*
On je svet gledao kroz istinite prozore,
kroz prozore koji nisu napravqeni sami od sebe.
Kroz prozore koje je napravio majstor
koji ima svoje nezaboravno ime i prezime.
Dru`io se sa prvim unukom toga majstora
i od wega je nau~io da gleda kroz nela`ne prozore.
Video je - senke, i zemqu ofarbanu opalim
plodovima crnih dudova.
Dvori{na stabla vo}aka okre~ena.
Bela, bela kao mno{tvo pitomih belih ze~eva.
Video je zumbule i zelenkade, {eboj
crveno`utih cvetova, grozdove `utog bagrema...
Rastao je i poja~avao ose}aj
koji je stekao gledaju}i kroz istinite prozore...
Kroz par staklenih crepova na krovu
video je bele kowe, an|ele, vrhove planina
i Boga kako nestaje na santama leda
u plavetnilu beskraja okeana.
Razgovarao je izvan sveta
sa svojom sopstvenom utvarom, Bogom.
Majstor nad majstorima je sve,
a ipak je nepotpun.
Bojao se pomr~ine kao sasvim mali,
jer mu je ona sasvim ogoqavala du{u.
Nije ro|en za trgovinu, politiku
i religiju, ni za zbuwuju}u prqav{tinu
lukavstva pridobijawa i zavo|ewa klijentele...*
( Ovo su prve objavqene pesme M. Bankera, koje je urednik probrao iz jednog obimnijeg rukopisa IZVOR^I] SA
VODOM SLATKOM...)
_________________
KRAJ
EPOHE
HOKUS - POKUSA
Batri} CEROVI]
SVETIQKA U TMINAMA
( Iz objavqenih i neobjavqenih
razgovora sa Miroslavom Luki}em )
(......)Oba romana, a naro~ito Ujkin dom, ubrzo po izlasku, oceweni su kao iskorak u odnosu na
tradicionalnu i savremenu romanesknu praksu u na{oj kwi`evnosti.^itaoci i kriti~ari, susreli su se sa delom
koje, iako je zaroweno u istoriju, nije istorijski roman, a jo{ mawe hronika ili povest posve}ena svom nacionu,
wegovoj pro{losti. U romanu Ujkin dom , re~ je o svojevrsnoj suptilnoj i ma{tovitoj poetsko - mitskoj
reinterpretaciji nacionalne istorije novijih vremena, u neku ruku, to je roman o istoriji samoj, ali mitiziranoj.
U romanu LITURGIJA, prepoznatqivi su vi{e ili mawe neki prelomni doga|aji u sudbini srpskog naroda koji su
ostavili najizrazitiji trag u narodnom pam}ewu. U balkanskoj i srpskoj istoriji, u istoriji uop{te, ni{ta se ne
de{ava samo od sebe. U oba romana, ti prelomni doga|aji, dati su kao fantazmagori~no svedo~anstvo o hodu kroz
mitsko i istorijsko vreme, kolektivne i individualne ko{mare. Na nekim stranicama, u ovim romanima, kao da se
gube veze izme|u `ivota i smrti, sna i jave, realnog i fantasti~nog, pro{losti i sada{wosti. Pa, ipak, u oba
romana, u celini gledano, wihovog autora ne odvla~i sporedno. Odre|ena uverqivost i verodostojnost , u oba
Luki}eva romana, {iri se uvo|ewem istorijskih, mitolo{kih i fantasti~nih pojedinosti. Sudbina i istorija u
ovim romanima ukrstile su se kao ma~evi na dramati~noj vetrometini i sceni razlaza individue i dru{tva. U
Ujkinom domu Luki} je progovorio o epohalnom problemu, o problemu sudbine jedne utopije u HH veku, o isku{ewu
kome su podlegli milioni, o posledicama i bilansima toga isku{ewa i podlegawa.
1. Uspeli ste ono {to samo retkima polazi od ruke : da na ~udotvoran na~in pome{ate istinu
i iluziju. Prepoznatqivi doga|aji u Va{im romanima : da li su to savremeni me|a{i u
kataklizmi~nom kretawu istorije? Napisali ste kwige o vremenima i sudbinama. Da li ste ,
opisuju}i likvidaciju ruske carske porodice u Jekaterinburgu 1917. godine, u Ujkinom domu , hteli da
sugerirate ~itaocima da su se time ostvarila proro~anstva iz drevnih aramejskih, samaritskih i
gr~kih slova? Postoji li neka veza u Va{im romanima i sa Kremanskim proro~anstvom?
- Odgovoriti na ova pitawa, u pravom smislu re~i, zna~ilo bi napisati novu, ili jo{
nekoliko novih kwiga! Zatim, ja nisam siguran da sam u~inio ne{to ~udotvorno; ono {to mo`da
iznena|uje moje eventualne ~itaoce, to je, verovatno, grubo re~eno stvar savesti. Da, savest : u pravoj
savesti je pravi duhovni `ivot ~ovekov, "jer je u woj wegova vera spojena s delotvornom qubavqu; zbog
~ega ~initi ne{to po savesti kod (...) qudi zna~i ~initi ne{to iz svojeg du{evnog `ivota..." @ivimo
u vremenu u kojem nas zapquskuje plima neistina i konvertita, isku{ewa, stihije i la`nih merila.
^itaoci treba da znaju da su oba romana i LITURGIJA i UJKIN DOM bili napisani pre skoro
deset godina. Nisu hteli da ih objave onda{wi urednici u dr`avnim izdava~kim preduze}ima, {to je i
razumqivo, ali nisu hteli da ih objave ni pre nekoliko godina, i oni urednici koji u javnosti slove
kao "demokrate", {to je simptomati~no. Nisu hteli da objave te rukopise, jer nisu imali vere
(naklonosti prema istini koja nastaje odatle {to se ho}e istina zato {to je istina). Dozvolite, u
ovom vremenu u kome `ivimo, to insistirawe na tome da se ho}e istina, za mene je bitno. Jer hteti
istinu "zato {to je istina jeste ba{ ono duhovno u ~oveku, jer je potpuno zasebno od onoga {to mu je
prirodno, a to je hteti istinu ne radi istine nego radi svoje slave, dobra glasa ili dobitka. Istina
odeqena od tih motiva duhovna je, jer poti~e od bo`anstva. [to od bo`anstva poti~e to je duhovno i
to se preko qubavi pripaja ~oveku, jer je qubav duhovno spajawe". Mislite li da je slu~ajno to, {to se
roman UJKIN DOM otvara jednom qubavnom epizodom koja je spoj delotvorne qubavi i vere? Ni~eg
slu~ajnog, dakle, u oba romana nema, ni u Ujkinom domu, ni u Liturgiji. To su zasebne kwige, ali oba
romana "funkcioni{u" - da se poslu`im nerado jednim pojmom iz fizike - na principu "spojenih
sudova".
Likvidacija imperatorske ruske porodice u Jekaterinburgu predstavqa gnusan zlo~in, koji je
i danas obavijen misterijom. Nisam bio u prilici da vidim dokumenta koja se ti~u toga zlo~ina
boq{evika, a nalaze se u "Arhivu Sokolov". Boq{evici su se trudili, nastojali da sakriju istinu o
tome, i u tome su uspevali decenijama. Ali, pogledajte kako su zavr{ili egzekutori i naredbodavci
toga zlo~ina : niko nije izmakao Pravdi!
Kad je re~ o proro~anstvima kroz povest qudskog roda, ~ini mi se da treba biti rezervisan
prema svakom onom proro~anstvu koje ima izvesnu, skrivenu ili neskrivenu politi~ku pozadinu. Da li
postoji i kakva veza mojih romana sa Kremanskim proro~anstvom? Neka ~italac otvori roman
LITURGIJA na 50. stranici i tamo }e mu se kazati samo. Mnoga su se proro~anstva obistinila, a neka
se upravo obistiwuju.
Svet je Celina. Sve je u vezi, pro{lost i sada{wost, zemqa i nebo, nebo i pakao, `ivot i
smrt, sudbina i farsa. Istorija je ~esto iracionalna, nalik na stihiju, a tamo gde je stihija ponela
konkretne qude, nema slobode, jer istorija ~oveka nosi kao povodaw penu, {u{aw ili slamku.
Na neka od pitawa postavqenih (meni) 1997. godine odgovorio je Dostojevski pre vi{e od sto
godina! Dostojevski je video i predvideo. Dostojevski je ne samo naslutio neke stvari koje }e se
dogoditi u HH veku, nego ih i opisao, boqe od istori~ara, nau~nika. Jer je Dostojevski video duboku
protivure~nost izme|u socijalizma i hri{}anstva. Ovaj vek, HH to je vek hokus-pokusa! Boq{evici
vi{e li~e na jezuite, nego na svoje pretke. Misija Rusije nikada nije bila u internacionalizmu, u
{irewu ma~em, ve} u pokoravawu duhom. Boq{evizam je, pored mnogih zala, doneo obo`avawe jednog
~oveka, Vo|e, ~udovi{ni kolektivizam. Kolektivizam boq{evi~og tipa sputava, ako ne i uni{tava
maksimalan razvoj li~nosti i sopstvene voqe. U tom kolektivizmu, kao i u socijalizmu je iverje,
strugotina. Ne mo`e vo|a biti ideja kolektivnog ~ove~anstva, mase, svih - ali boq{evizam i svi
wegovi sledbenici su pokazali - da mo`e. U socijalizmu i boq{evizmu nema ideala, ili ako ga ima,
onda je to ne{to drugo - biti slepo pokoran. Ideal je ne{to drugo: "Dosegnuti najvi{i stepen svesti i
duhovnog razvoja, potpuno spoznati svoje ja i dati sve to po svojoj voqi svima. I zaista, {ta boqe
mo`e da u~ini ~ovek koji je sve dobio, sve spoznao i postao svemo}an? Ako ga ostavite u stawu
podvojenih li~nosti, ne}ete oti}i daqe od trbuha. Socijalisti ne idu daqe od trbuha". @ivimo u
vremenu koje je te{ko, i ~itawe Dostojevskog bi mnogima pomoglo mnogo vi{e od ~itawa kwiga, koje
se danas objavquju, ili od listova i ~asopisa koji danas izlaze, da razumeju Celinu, ili ono {to nam se
doga|a, i {to }e nam se tek dogoditi! Svakodnevno susre}emo qude koji ni u ludilu ne bi u{li u
razgovor o besmrtnosti du{e, za koje su ~izme boqe od [ekspira. Socijalizam koji se klawa svom
vrhovnom Bogu -trbuhu, ne, to nije nikada bilo po ukusu jednog pravog pisca! Pisac ne tra`i neke
nove gospodare, on `eli da bude gospodar nad samim sobom, nad svojim ja; on `eli da `rtvuje svoje ja i
da ga da svima, jer u tome ima ne{to neodoqivo, ~arobno, neminovno, pa i neobja{wivo. Do{ao je kraj
epohe Hokus - pokusa, do{lo je vreme da se pi{e istorija Hokus-pokusa...
2. Va{a kwiga UJKIN DOM komunicira sa ruskom istorijom, sudbinom i isku{ewima. Ima
li to veze sa Va{im neposrednim `ivotnim iskustvom, ili je re~ o uticaju bogate lektire? Vi ste
progovorili o nekim tabu - temama. Da li pisac i koliko sme }utati o onome {to se oko wega de{ava?
Dodirnuli ste i temu Golog otoka. Da li u UJKINOM DOMU iznosite na videlo svoje `ivotno
iskustvo i Va{e poglede na `ivot i vremena koja su prethodila dana{wem? [ta mislite o odnosu
zavetovane }utwe i neslobode?
- Na izvestan na~in - da : Ujkin dom, kako vi ka`ete, "komunicira" sa... Ali ne samo sa ruskom
, sudbinom, i isku{ewima, ve} i sa evropskom i svetskom sudbinom i istorijom, ili - sa posledwom
sferom mistike. Roman UJKIN DOM je roman-tragedija, ne samo jednog ~lana , bosiqkova~ke
porodice Mi{qenovi}, istina posledweg Mi{qenovi}a, ili Bore "[vabe", ve} i tragedija, {to se
malo boqe vidi , na kraju prethodnog romana LITURGIJA, ~itavog sela Bosiqkovca. To je opojna
pri~a o tragizmu postojawa. Moj otac Mihajlo Luki} bio je predratni pisar. Moj deda Stanko Luki}
bio je zemqodelac, vlasnik osredweg zemqi{nog poseda (oko dvanaest hektara), i ratni bolni~ar.
Moji vi{e od dva stole}a `ive u jednom kraju poznatom po zlatu i hajdu~iji (nekada{wi Zvi{ki srez)
. Niko mi u familiji nije bio Brozov skutono{a, ni golooto~ki zato~nik. Ali Goli otok i Zvi`d su
povezani izvesnim vezama, ili ako ho}ete, sudbinama nekih mojih junaka. Zvi`d - tamo odjekuje i bruji
Istina, koju, izgleda, savremenici, ba{ i ne vole.
Pisac, ako to zaista jeste, nikada ne mo`e biti ravnodu{an na la`i oko wega, na Svela`, ali
on nije propagandist i aktivista neke politi~ke stranke. Wegova je specifi~na te`ina druk~ija. Ne
samo o nekim tabu- temama, progovorio sam, ~ini mi se, dok sam pisao i UJKIN DOM i LITURGIJU,
o zverovima spoqnim i unutra{wim, od kojih ~ovek mora biti na stra`i. Progovorio sam o
podprirodnosti istorije. Progovorio sam o `ivotu i sudbini, koji su bili mi{olovka, buvolovka nad kojom bdi nezaja`qiva smrt. Ve}ina romana napisanih o Golom otoku napisani su u matrici koja je
meni bila odurna : poku{ao sam ne{to druk~ije. Tu temu su na{i pisci olako i brzo potro{ili.
Va`no je kad je o toj temi re~ ovo : postojao je Goli otok na jadranskom moru, ali jo{ gori i jeziviji je
postojao i na kopnu, ~ak i mnogo godina kasnije, kada je taj logor zatvoren. Logore su uveli u praksu u
evropskoj i svetskoj istoriji levi i desni ultraekstremisti (boq{evici i fa{isti).
Kad je re~ o zavetovanoj }utwi (ako sam Vas dobro razumeo), da, postojalo je i to. Postojali su
isihasti, kalu|eri, i imali su svoje manastire i u mom zavi~aju (Zvi`d , Homoqe). Naravno, postoji i
ono }utawe u kome se ~ovek i istorija, narod i istorija gledaju samo le|ima, be`e}i jedno od drugog.
To }utawe je nemoralno i zlo, ali izgleda da ono godi nekim qudima ne~iste savesti. Zaborav i
kratko pam}ewe su stra{an i velik greh. Imate ovde i pisaca, i istaknutih li~nosti u javnosti, koji
su oboleli od amnezije... Tamo gde ima mnogo amnezije, tamo je teskobno od neslobode.
3. Koliko su posledice istorijskog i dru{tvenog kretawa kod nas uticale na qude i
generacije i u~inile ih takvim kakvi su, a koliko je uticaj zala uro|enih u ~oveku? Kako
do`ivqavate Srbe kao `rtve medijske propagande u svetu i danas kao dr`avqane jedne nove dr`ave?
[ta u na{em jeziku zna~i skorojevi}? Verujete li da kwige mogu promeniti nacionaliste?
- Ma kakvu te`inu i smisao imale poruke romana, ili bilo koje druge kwige, one ne mogu
neutralisati negativni nacionalisti~ki naboj, netrpeqivost, mr`wu, koje su podstakli masovni
mediji, ili predstavnici i zagovornici agresivnog nacionalizma.Kwige nikada nisu mogle da
promene nekoga, pa i nacionaliste, mada mi se ~ini da vi pod nacionalistima podrazumevate
{oviniste. To su razli~ite stvari. Ako ne volite svoj narod, kako }ete voleti pripadnike drugih
naroda? Ne morate ih voleti, ali treba da ih po{tujete, sve wihove razlike i ostalo. Jedan od
najumnijih Srba, kroz vekove na{eg postojawa, zlatousti episkop Nikolaj Velimirovi} , kao
zato~enik, kroz tamni~ki prozor zloglasnog logora Dahau, upozoravao je Srbe {ta ih ~eka pod
vladavinom i okupacijom Hokus- pokusa.To je pitawe savesti.Treba priznati da nisi bio u pravu, a za
to je potrebno opravdawe - da opravda{ svoja dela koja su u svojoj su{tini zlo. Narod naseda ~esto, i
zato mu se lo{e stvari doga|aju. Ja se gadim svih nacionalista, ovih posleratnih, koje sam kao mlad
~ovek zapamtio kao javno deklarisane internacionaliste. Saose}am sa svakom istinskom `rtvom.
Eksperiment Hokus- Pokusa ostavio je pogubne posledice na ~itave generacije. Ulicama na{ih
gradova i sela hodaju hiqade i hiqade onih kojima su milije ~izme od [ekspira - podeqene, nesre}ne
individue. Koliki je broj onih koji su ogrezli u zlu i nepo~instvima, u }utawu i zaboravu, i kojima ne
pada na pamet da se pokaju. Ko ho}e da se istinski spasi vaqa da ispovedi svoje grehe i da vr{i
pokajawe. Ali, da bi neko mogao da ispovedi svoje grehe mora da zna {ta su zla, da ih vidi prvo u sebi,
da ih prizna, da prizna da je kriv zbog wih i da ih osudi. Ko je na to, od na{ih pisaca, ili politi~ara
- da ne idemo daqe - spreman? Imamo puno pokajawa ustiju a ne `ivota. A {to se ti~e skorojevi}a, o
pokondirenim tikvama pisao je jedan na{ pisac i u pro{lom veku. Za|ite ponekad u neke hotele,
restorane ; ili - pro{etajte uve~e ulicama na{ih gradova i sela, pa }e te svojim o~ima videti. Auta
koja voze, ku}e u kojima stanuju, zlatni nakit, itd. Kad je re~ o opravdawu i savesti, opro{tewa
grehova ne mo`e biti bez istinskog pokajawa, a savest se formira kod ~oveka iz "stawa religioznosti
u kojem se nalazi prema tome kako ga unutra u sebi prima". Sve ~e{}e, pa i na televiziji, pokazuju
stravi~ne slike lica nepoznatih qudi koji se hrane u narodnim kuhiwama : jeste li videli ta lica i te
stra{ne prizore? U isto vreme, Beograd u kome `ivim, no}u izgleda - dok teku reke luksuznih
automobila, kao grad bogata{a. Kao i drugi Beogra|ani, prevozim se autobusima gradskog saobra}aja,
kad odlazim na posao, i kad se vra}am : na po~etnim stanicama je sve ~e{}e toliko qudi kao na
nekada{wim mitinzima opozicije, a kad kona~no do|e autobus i kad svi nagrnu u wega, ~ini se : Svi su
Srbi stali u jedan autobus! I tako to traje danima, nedeqama, i nikom ni{ta. Svakodnevnica je
postala sablasna. Koliko qudi danas gladuje u na{oj zemqi i stidi se da ka`e da gladuje? Ko voli
svoju Otaxbinu, treba istovremeno da voli i kraqevstvo Gospodwe, jer je kraqevstvo Gospodwe
posledwa i ve~na ~ovekova otaxbina...
4. [ta sad? Ko }e platiti ceh ovog isku{ewa i haosa? U nekim od eseja objavqivanih
posledwih godina po na{im kwi`evnim ~asopisima, ka`ete da ste napisali vi{e stvari nego {to ste
ih objavili. Kakva su Va{a iskustva sa izdava~ima i kakvi su Va{i zakqu~ci o izdava{tvu
umetni~kih kwiga na ovim prostorima?
- Ja sam imao velikih problema sa objavqivawem dva posledwa romana , oni su, desetak godina,
putovali od nemila do nedraga - ovim beogradskim prostorima. @ivimo u deceniji tzv. "spoznorske
kwi`evnosti", svako mo`e objaviti {ta ho}e, ako ima uticajne prijateqe, ro|ake, svojtu, i one koji ga
guraju. Ja ni u tom pogledu nisam imao "sre}e". @ao mi je {to jo{ uvek nemamo sabrana Dela Rastka
Petrovi}a, Vinavera. Izdava{tvo je osu|eno da podeli sudbinu dru{tva na du`i niz godina. Jer, oni
koji bi mogli pomo}i izdava{tvu, na{i novopo~eni bogata{i i dr`ava, imaju pre~a posla. Tamo gde
vlada kult boga}ewa u okviru jedne generacije ne postoji kult kwige. Nema danas qudi koji su dorasli
Mi{i Atanasijevi}u, ili nekim drugim na{im osniva~ima zadu`bina u pro{lom i prvoj polovini
ovog veka... Ceh se ve} pla}a, svi ga pla}amo, i pisci, i kwige, i narod, i kultura, kwi`evnost...
5. San i nije san u uobi~ajenom smislu re~i nego vrlo jasno predvi|awe budu}ih doga|aja. Je li
to skrivena zna~ewska zamka - u Va{em romanu UJKIN DOM - kojom se nastoji da se naruga `ivotu
onako kako se on narugao qudima?
- Danas je ponedeonik, a znate li {ta je ponedeonik?
Pa, ponedeonik! 8. decembar 1997. godine!
- Tako }e odgovoriti ve}ina, dakle, milioni qudi. Zlatousti Velimirovi} je odgovorio
ovako : " Ponedeonik je survavawe Nedeqe. / Utorak je lopov Ponedeonika. / Sreda je zavidnik
Utornika. / ^etvrtak je klevetnik Srede. / Petak je mrziteq ^etvrtka. / Subota je krvnik Petka i
svih wegovih prethodnika. / Ah, kako je mnogo ponedeonika u sedmici! Kako ih je premnogo u Istoriji!
Du{a moja tamni od wih, spu{ta se slepa no}u na wu sirotu". Dakle, mnogi su odgovori , na brzu ruku,
danas, izraz "kratkog pam}ewa". Ne ~uje kom{ija, ne ~uje rodbina, ne ~uju prijateqi, ne ~uju kolege, ne
~uju kumovi, Bog jedino ~uje i pita : imamo li snage da se odazovemo Istini? Ne}e mu odgovoriti
lakta{i, jer oni su laktovima gurali mnoge jo{ s Ponedeonika da se udave. Mo`da }e odgovoriti
An|eo }utawa , ili neko koji sawa, jer u snovima ima mnogo vi{e istine i odgovora, vidqivija je veza
neba i ~oveka, neba i an|ela. @eleti besmrtnost to ne zna~i promenu jela i odela i ku}e, jer i kad se
nekima sve to da, sticajem prilika, to ih ne raduje. Ve}ina qudi ne veruje u saobraznost svih nebeskih
stvari sa svim {to pripada ~oveku. Jer dana{wi ~ovek se udaqio od neba kroz qubav prema samom sebi
i prema svetu. U tom smislu, dana{wi ~ovek je daleko od onog pravog u odnosu na drevne qude koji su
bili druga~iji. Dana{wi ~ovek je nesre}niji , jer se udaqio od saobraznosti ili korespodencija sa
nebom i An|elima. U oba moja romana, u LITURGIJI vi{e nego u UJKINOM DOMU , kwi`evni
junaci su stanovnici - da se poslu`im Rozanovqevim pojmom - DOMOSTROJA, op{tine ili ob~ine, a
dana{wi ~ovek, naro~ito onaj koji `ivi u postkomunisti~kim dru{tvima zato~enik je Lavirinta
epohalnog eksperimenta Hokus- pokusa. Dana{wi ~ovek voli sebe i svet i dr`i samo do svetskih
stvari, mo`da one laskaju wegovim spoqa{wim ~ulima i gode wegovim sklonostima ka u`ivawu, i ne
obra}a pa`wu na Duhovno, a ono prija unutra{wim ~ulima i veseli um, veselilo je um drevnog ~oveka.
Pradrevni qudi poznavali su nauku o saobraznostima ili korespodencijama sa nebesima, pa su mogli
da razgovaraju i sa An|elima, ali je ta nauka vremenom izgubqena, a oni koji podse}aju da je nekada
postojala dana{wem ~oveku li~e na zanesewaka ili ludaka. Mi iz dana u no} prisustvujemo survavawu
Nedeqe. U {kolama su nas u~ili naopako, napunili su mnoge glave ogromnim praznim ormanima i
pe{~anim pustiwama.
6. Da li ste zadovoqni odjekom Va{eg dela u javnosti?Mo`e li se kod nas `iveti samo od
kwi`evnog rada?A ako ne mo`e - {ta pisac da radi? Da li da prihvati materijalnu i svaku drugu
podr{ku vladaju}e, ili neke druge partije? Da li ste imali neku ponudu u tom smislu? Ako Vam je
nezgodno da odgovorite na ovo pitawe, ne morate.Ali ,molim Vas da budete sa`etiji, imaju}i u vidu
eventualne ~itaoce ovog intervjua...
-Ne! Nikakvih ponuda i nikakve materijalne ili bilo koje druge potpore i podr{ke nisam
imao ni od jedne partije.Moje su kwige ~esto i doslovno izlazile u "{iwelu pi{~evih izdawa". ^ini
mi se, da odjek mojih kwiga u javnosti nije srazmeran wihovoj vrednosti. U visokotira`nim dnevnim
listovima te{ko se probijaju i {ture vesti o izlasku nekih mojih kwiga. Ali se zato u svim na{im
visokotira`nim listovima trubi , ~im se pojavi neka od kwiga sa za{titnim znakom nekih biv{ih
dr`avnih ili paradr`avnih izdava~a. Mi danas imamo dr`avne izdava~e, nekada{we "velike"
beogradske izdava~e, da im svima ne spomiwem nazive - i tamo sede kao urednici oni isti qudi koji su
tamo bili i pre deset- petnaest godina. Ti izdava~i postali su svojevrsna ~udovi{ta, dinosaurusi.
Pojavili su se i privatni izdava~i, ali me|u wima ima zaista malo onih koji su neka alternativa. Sve
u svemu, novi hokus-pokus. Ovde ne postoji organizovana briga o kwizi, o izdava{tvu, o plasmanu
na{ih vrednih kwi`evnih ostvarewa na druge jezike. Sve je ostavqeno dovitqivosti pojedinih
pisaca, ili izdava~a. Kwi`evna kritika kao i da ne postoji. Objavquju se samo pohvale, ti meni ja
tebi, itd. Postoje nepisane hijerahije , kojih se novinari dr`e, kada ho}e da ~itaocima svojih
tira`nih listova, pribli`e izloge novih kwiga. Postoje lobirawa novinara i kwi`evnih kriti~ara
skoro svake godine, oko dodela kwi`evnih nagrada. Mi smo zemqa koja ima vi{e pisaca i kwi`evnih
nagrada nego stanovnika, ponekada mi se u~ini, a iznos tih kwi`evnih nagrada je toliki da, ako uspete
i da dobijete neku, to ni{ta ne zna~i. [ta mo`ete kupiti za takvu jednu nagradu? U svetu biste mogli.
Pisati kwige i objavqivati ih danas, zna~i suo~iti se sa mnogim krugovima pakla, sa u`asnim
krugovima sirotiwe... Ja ne mislim mnogo na ~itaoca, kad pi{em kwigu, jer znam da ~italaca ima
raznih. Ja ~eznem za onim idealnim ~itaocem, a takvi su najre|i.Takvih je uvek malo. ^italac,
~itaju}i, ~esto ~ita samoga sebe, pa ponekada pro~ita izme|u redova i ono {to pisac nikada nije
napisao, a ni pomislio. Kod nas je mnogo qudi, i ~italaca me|u wima, koji su podlegli. "Ako ~ovek
podlegne, wegovo stawe posle isku{ewa postane gore nego {to je bilo pre toga, jer je tada zlo ba{
steklo vlast nad dobrom i neistina na istinom", ka`e na jednom mestu E. Svedenborg .
7. Koji je Va{ najve}i problem kao pisca?
- Verovatno, to, {to nemam agilnog izdava~a, spremnog da rizikuje.Na drugoj strani stalno
suo~avawe sa onim {to Svedenborg defini{e kao "prevlast zla nad dobrim". Velika su isku{ewa
kojima je danas pisac izlo`en, jer je veli~ina zla velika .Isku{ewa su, dakle, izazov za jednog pesnika
i romansijera, jer ona se pojavquju zato da se dobro dovede do prevlasti nad zlom i istina nad
neistinom, " zatim da se u~vrste istine i da se spoje sa dobrima, a ujedno da se raspr{e zla i usled toga
neistine (...) Isku{ewa tako|e slu`e u tu svrhu da otvore duhovnog unutra{weg ~oveka, i da
prirodnog ~oveka wemu podvrgnu; daqe slu`e i za to da suzbiju samoqubqe i qubav za svetom i da
ukrote po`ude koje iz tih qubavi izviru. Kada je to u~iweno, tada ~oveku do|e prosvetqewe i saznawe
{ta je istina i dobro, a {ta je neistina i zlo. Odatle nastaje ~oveku razumnost i mudrost koje zatim
rastu iz dana u dan". Svedenborg je bio u pravu u mnogo ~emu, pogotovu kada je re~ o duhovnom ~oveku,
duhovnom `ivotu. Isku{ewe je izazov za pisca , kao tema, jer je onda pisac bli`e Bogu, po{to se za
~oveka u isku{ewima bori jedino Bog... Isku{ewa i san upu}uju pisca na blizine Bo`je. Ja ne verujem
u Hokus -pokuse.Pakao je ovde i sada, vidici su zakloweni ko{marima. Ne verujem ni u kakve
ideologije, koncepte i programe, ni u qubavi opisane u romanima ili prikazane u bioskopskim
dvoranama, jer to su qubavi onih koji su u qubavi prema sebi i svetu, zar oni imaju ikakvu sposobnost
da prime dobro i istinu? Zar ih oni ne preziru i ne odbacuju? Zar oni u prvom dodirom sa dobrom i
istinom ne be`e i ne pridru`uju se u Paklu onima koji su u sli~noj qubavi kao oni? Jedino u {ta
verujem i u {ta }u verovati do kraja `ivota jeste nebo i korespodencija s nebom, pa bilo to ono nebo
iznad moga rodnog sela, ono nebo {to se naslawa na jasenove na mustapi}skim bregovima, ili ono nebo
koje nale`e na potkrovqe mog stana u Rakovici. Verujem u San, jer se on ne mo`e kontrolisati i
unapred znati... U San i Re~, koje povezuju ~oveka sa nebom, an|elima i Bogom. Jedino one, ne ovaj
otpad - ideologija, utopija i neistina! I qubav, ona neizreciva, jer od wenog pravog karaktera zavisi
i karakter na{eg `ivota, pa i sudbina ~oveka. Verujem u Qubav i Nebo, jer nebo u celini predstavqa
jednog ~oveka. Neki od mojih kwi`evnih junaka pomalo li~e na an|ele, a to je zato {to an|eo ima
savr{en qudski oblik. Gadim se istorije jer je nesavr{ena i jedna od metafora Pakla na zemqi...
Govorim o paklu, jer qudi ne shvataju da je to svet ~udovi{ta i ko{mara, ovde na zemqi,
neprirodnosti, zla i obmana, a ne dobra i istine. Ne verujem u vo|e, poglavare i "turpije", i u sve ono
{to zatupquje, {to ukalupquje ~oveka i neizbe`no vr{i nad wim nasiqe : Bog nikada ne vr{i
nasiqe na ~ovekovu svest, pa se prema tome svakom veruju}em ukazuje onako kako ga ovaj zami{qa,
odnosno pribli`no tako... Ne o~ekujem da }e ~itati moje kwige i da }e ih razumeju mnogi, jer
prirodni i ~ulni qudi o Snu i o bo`anskom misle samo kao o svetu i onom {to je u svetu. Mene je uvek
vi{e privla~ilo, i kao pesnika, i kao romanopisca, ono Unutra{we u ~oveku, Duhovno. Duhovni
~ovek, ili duhovno u ~oveku, okrenuto je nebu, svetlosti i toplini...Svestan sam epohe u kojoj `ivim i
wenih glavnih tokova - tamo je dominantan ~ulni i prirodni ~ovek, ostra{}en i apati~an, prevaren i
izneveren skoro od svih ; zar da ga i pisac romana vara?
KOMENTARI
Ovaj tekst (razgovor)
objavio je beogradski kwi`evni ~asopis "SAVREMENIK plus" ( 55 - 56 - 57 /
1998 ).
Razgovor s povodom, koji sam obavio sa piscem, bio je ponu|en beogradskoj "Politici", i po{to ga nije
prihvatila, ponudio sam ga : "Demokratiji" (Svet kwige).
^asopis "SAVREMENIK plus" objavio je razgovor doslovce. U to vreme, kada je ovaj ~asopis iza{ao ,
ja sam se nalazio u rodnom mestu Tu{iwe, na Durmitoru, gde sam negovao mog starijeg brata bolesnog na smrt.
Nakon ukopa brata , vratio sam se u Beograd, gde su me ~ekale nove objavqene kwige Miroslava Luki}a :
roman TRGOVCI SVETLO[]U i obimna pesni~ka kwiga RAJSKA SVE]A.
Profesor sam i publicist, u mojim `ilama te~e krv crnogorskih Cerovi}a, jedne stare familije ~ije
postojawe se mo`e pratiti nekoliko vekova unazad. Ro|en sam 1939. godine. Radio sam kao novinar televizije Crne
Gore, ali sam taj posao u svoje vreme morao napustiti zbog "nepodobnosti". Objavio sam dosta publicisti~kih
tekstova, ali - sticajem okolnosti - dva rada koje je upravo objavio spomenuti beogradski kwi`evni ~asopis,
predstavqaju moje prve objavqene kwi`evne radove. [esdeseta mi je godina - tada se obi~no svode bilansi, a evo, ja
mo`da ba{ sada zapo~iwem.
Jo{ ovo : Iz Razgovora s povodom, izostavqen je - na moj predlog - ovaj deo :
- Nadam se da sam donekle odgovorio na Va{a pitawa, uz jednu ogradu : ja ne pori~em izvesnu vrednost
socijalizma u razvoju li~nosti, ali podse}am da je to onaj "posledwi stupaw razvoja li~nosti, stupaw pre ideala,
ali on nije norma, tj. u wemu nema maksimalno svesno razvijenih pojedina~nih li~nosti maksimalno sjediwenih u
ime lepote ideala sa drugim li~nostima..."
Dostojevski je video daleko. Video je da }e papa izgubiti svetovnu vlast, i da }e izgubiv{i vlast katoli~ka
crkva mo`da do`iveti uzvi{ewe i pro~i{}ewe, ali da joj to ne}e biti ni od kakve koristi i da }e se okrenuti
"hokus-pokusima". Dostojevski je video i predvideo da }e papa ste}i nove "pristalice o kojima Sveta stolica i ne
sluti. Nemiri }e zahvatiti Evropu i mnoge snage u Evropi podeli}e se za i protiv pape. (...) S druge strane i crkva
}e zapo~eti svoju obnovu, ali to }e opet biti hokus-pokus i to u dve faze - kroz jezuitizam i kroz socijalizam.
Crkva }e se sjediniti neposredno s revolucionarima i socijalistima - preko svojih iskrenih predstavnika
iskreno, a preko licemernih teroristi~ki (...), ali }e i u jednom i u drugom slu~aju u revoluciju uneti jezuitizam".
- Crwanski svoje komentare uz LIRIKU ITAKE zapo~iwe pri~om o svojim precima, dedovima; {ta Vi
mo`ete re}i o svojim?
- . . Pone{to sam ve} i rekao - ono {to sam mogao, u romanu LITURGIJA. Oca moga oca Stanka Luki}a, jedva sam zapamtio po{to je umro kada mi je bilo nepunih {est godina. On
me je uvek {titio od moga strogog oca, koji je bio veoma prek ~ovek. Sve {to znam o Dedi,
preneo mi je otac. On je imao izuzetno pam}ewe. Znam, dakle, da mi je deda bio - jedinac. Zato
{to mu je otac bio pregleda~ bobi~avih sviwa i narodni poslanik (ne}u re}i koje stranke),
moj deda je 1914. godine mobilisan, kao i mnogi drugi, ali je kao jedinac i sin narodnog
poslanika, odre|en za bolni~ara i pomo}nika onda{we vojne bolnice u Ni{u, blizu ]elekule, kapetana vojnog lekara V. Stanojevi}a (kasnije generala i do`ivotnog predsednika
Srpskog lekarskog dru{tva , i pisca). Pro{ao je Golgotu Albanije, na Solunskom frontu je
prekomandovan u Sanitet Vrhovne komande. Bio je (~ini mi se) boqi i zanimqiviji ~ovek
od moga oca, mada sam ga slabo upamtio. Umro je jednog popodneva novembra 1955. godine, u
trenutku kada sam u na{oj ku}i i u wegovoj sobi bio samo ja. Tako je ta smrt postala
ne{to {to je uticalo, izmenilo i u~inilo moje detiwstvo tu`nijim i gu{}im, nego {to
bi ina~e bilo. Kada sam, mo`da 1978. godine, pro~itav{i jedan dug ~lanak o vreme{nom
generalu Stanojevi}u, u Beogradu, tada ve} kao profesor kwi`evnosti, okrenuo sam
telefonski broj Dr Stanojevi}a i predstavio se. Prvo {to me je upitao bilo je :"Pa, gde je
Stanko Luki}, {to mi se ne javi?" Rekao sam da je umro davno, i onda me je stari general
upitao odakle zovem. Rekao sam adresu. "Pa, to je u blizini moga stana, do|ite odmah!"
Devedesetogodi{wi general i do`ivotni predsednik SLD `iveo je blizu beogradskog
Pravnog fakulteta. On je toliko pri~ao o mome pokojnom Dedi, toliko je stvari znao, koje
ja nisam znao, da me je to zaprepastilo. [ta je to bilo u tom nekada{wem vojniku i
bolni~aru Stanku Luki}u {to je doktor Stanojevi} zavoleo zauvek? Moja porodica se
raspala Dedinom smr}u, nastupile su deobe i druge mu~ne stvari. Sve sam ovo ispri~ao zato
da se vidi, da niko od mojih nikada nije imao neke veze sa komunistima i wihovim hokuspokusima. I to je moralo ostaviti traga i na moj `ivot i razvoj, pa ako ho}ete i na moju
karijeru. Nedavno je BIGZ objavio jednu vrlo zanimqivu kwigu kragujeva~kog pesnika, pisca
i kriti~ara Jagli~i}a VRELO. Na naslovnoj strani te kwige je crte` Viktora Viswecova
An|eo }utawa, a ono najboqe u toj kwizi je, ~ini mi se , poema DEDINA SMRT. Tamo ima i
ovih stihova: "Ho}emo li i mi, javom, / druk~e pretke da sledimo - / nau~iti da sa travom /
ko sa sestrom besedimo? // Zoro bela, nevesela, / ni ugasli, ni planuli, / u negvama istog tela
/ za{to li smo osvanuli?" Ta kwiga je mogla poneti i naslov Suswecovqevog crte`a An|eo
}utawa. Jer, tamo gde je u toj kwizi stihova, An|eo progovorio ("Do~uj {apat neba, uho! /
Za o~i je to blistawe : / promenimo staro ruho, / spitomimo postojawe. // Da nastani du{a
svode / ne slabqewem, ve} ja~awem, / da se i u samrt ode - / ko u ovo kora~awe") ... Nije slu~ajno
{to Crwanski komentare uz svoju jedinu kwigu stihova zapo~iwe pri~om o svojim precima i
dedovima. Zar i Velimirovi} na jednom mestu ne veli : " Tako mi posledweg Pretka, grobqa
na{ih otaca pritiskaju nas kao krdo kitova i ho}e da udave, no ja sve jasnije ~ujem glas
ispred nas. ^uje{ li i ti, kom{ija?" Korenovi su duboki i mo`da ve~ni...I Crwanski, ili
Jagli~i}, znaju da mrtvi imaju svoj glas, i da je on ~esto ispred nas...
*
Sa Luki}em sam
razgovarao, nakon {to sam pro~itao wegov roman
TRGOVCI
SVETLO[]U, krajem oktobra 1998. godine. Poslao sam taj tekst "Politici", pa po{to je tamo
najverovatnije ba~en u korpu, kopiju sam poslao i nekim drugim listovima, izme|u ostaloga i
"Pravoslavqu"...
"Prozaista Miroslav Luki} je autenti~an ma{tar ovoga podnebqa, na{ pandan Borhesu i
Kuequ. Wegov roman TRGOVCI SVETLO[]U nalikuje na veliku bajku nadahnutu legendama i
mitovima Balkana, stare Evrope. Vraxbine i ~ini, magija i rituali, susretawe paganskog s
hri{}anskim - ~inioci su Luki}evog za~aranog sveta u kwizi koja se ~ita kao otkrovewe" - pi{e na
pole|ini korica novog Luki}evog romana, u izdawu VERZALpressa .
^inilo mi se , da bih razgovor sa Miroslavom Luki}em, mogao nastaviti daqe, tamo gde smo
pro{le zime zastali...
Podstaknut jednom Svedenborgovom mi{qu ("Savest mo`e biti savr{enija kod onih koji su u
istinama vere prosve}eniji od drugih i koji su u jasnijem saznawu nego drugi koji su mawe prosve}eni
i u nejasnom saznawu") upitao sam : za{to se pisac Luki} ba{ uhvatio u ko{tac sa isku{ewima koja
su obele`ila ovaj vek?
-Dobro je {to ste spomenuli velikog pisca Svedenborga, malo prevo|enog kod nas. Znate, on
je, ne jednom, podvla~io da se u isku{ewima radi "o prevlasti dobra nad zlom i zla nad dobrom. Zlo
koje ho}e da vlada nalazi se u prirodnom ili spoqa{wem ~oveku, a dobro u duhovnom ili unutra{wem.
Ako pobedi zlo, tada vlada prirodni ~ovek ; ako dobro pobedi, tada vlada duhovni ~ovek".
U oba moja romana, u LITURGIJI i UJKINOM DOMU ( a ja bih rekao i u prvoj kwizi
Pu{tawa vode mrtvima za du{u, Zemqi Nedo|iji, BIGZ, Beograd, 1993), imate tu svedenborgovsku
prevlast zla nad dobrom.
Me|utim, u mom novom romanu TRGOVCI SVETLO[]U, re~ je o ne~em sasvim drugom.
Prvo, u tom romanu su sru{ene sve one brojne barijere koje sam ja bio postavio izme|u
~itaoca i sebe u prethodnim romanima, naro~ito u LITURGIJI : TRGOVCI SVETLO[]U se
~itaju bez daha...
Ovaj roman ima mnogo vi{e dodirnih ta~aka sa mojom poezijom ("RAJSKA SVE]A", 1998) i
esejima, naro~ito esejima o Staroj Evropi, starobalkanskom nasle|u...On se ~ita kao jedna kosmi~ka
pri~a o osloba|awu duha...
" Qudski duh je u zarobqeni{tvu. Ovo utamni~ewe ja zovem "svet", stvarnost sveta, nu`nost.
"Ovaj svet" nije kosmos, on je nekosmi~ko stawe izdvojenosti i neprijateqstva, atomizacija i
raspadawe `ivih monada kosmi~ke hijerarhije".
To su re~i Ber|ajeva - ta~ne re~i.
Moj telefon se nekih ve~eri "usijava", zovu me oni koji su pro~itali TRGOVCE
SVETLO[]U da mi izraze svoje divqewe i po{tovawe, nepoznati ~itaoci, arhitekte, pravnici,
lekari, profesori....
Ono {to ih odu{evqava, {to ne mogu da objasne sebi do kraja, to je odva`no oslobo|ewe duha
i stvarala~ka inicijativa.
Moja najnovija kwiga je izgleda li{ena svakog pesimizma i skepticizma, egoizma i
samoqubqa.
Nisam pisao TRGOVCE SVETLO[]U da bih izborio neku svoju "ulogu" u okvirima atara
na{e nacionalne kwi`evnosti, naprotiv.
U`as, bol, o~aj, izolovanost i tragediju poku{ao sam - i izgleda uspeo u tome - da pobedim
stvarala{tvom.
U mom najnovijem romanu postoji nesumwiv do`ivqaj snage...Prakti~no, ja sam ovaj roman
pisao i napisao rade}i uporedo na kona~noj redakciji veoma obimne kwige "RAJSKA SVE]A", o
kojoj se ne zna mnogo zato {to je objavqena kod malog izdava~a...
Nisam napisao roman o ovom svetu, o zarobqenom i utamni~enom duhu.
Oni koji su pro~itali roman, znaju da po~iwe jednim neobi~nim snom, koji sam ja `eleo da
protuma~im do kraja.
Tako sam se na{ao na jednom stra{nom i neprolaznom putu, na stazi kojom niko nije pre
pro{ao...
Bio je to uzbudqiv i istinski put, bio je to balkanski trougao, mesto oslobo|ewa od
"utamni~enosti".
Verujem da sam krenuo u pravcu oslobo|ewa qudskog duha iz okova nu`nosti...
Vrlo dobro znam {ta sam napisao, ali ne}u da tuma~im svoj najnoviji roman, pou~en primerom
Danila Ki{a : da ne uzimam "hleb" gospodi kriti~arima...
- Vi, dakle, ne krijete da ste napisali kwigu o jednom primitivnom, nemodernom svetu sa
balkanskog trougla?
Recite mi barem jedan razlog za{to bih to ~inio? Za{to bih pevao hvalospeve modernoj du{i?
Pa ja ve} imam punih 48 godina i znam.
Znam ono {to je znao Ber|ajev - da je moderna du{a jo{ uvek zarobqena strahom od svetlosti.
" Tamnim hodnicima du{a je i{la kroz neprosvetqenu nauku i stigla je do tamne mistike.
Du{a jo{ nije stigla do sun~ane svesti. Misti~ki preobra`aj se do`ivqava kao ula`ewe u epohu
no}i. Epoha no}i je `enstvena, a ne mu`evna, u woj nema sun~evog sjaja. Ali u dubqem smislu ~itava ta
nova istorija sa wenim racionalizmom, pozitivizmom, nau~no{}u je bila no}na, a ne dnevna epoha - u
woj je sunce sveta izgubilo sjaj, ugasnula je vi{a svetlost, ~itava osvetqenost je bila ve{ta~ka i
posredna"...
TRGOVCI SVETLO[]U
su okrenuti arhetipskom, drevnom, ~inima i ra{~iwavawu,
mitolo{kom i nemodernom saznawu sveta...
- Da li je Va{ roman satiri~no patriotska poema, bajka, ili traktat koji zadire u dubinsku
psihologiju i ono {to je Jung nazivao sinhronicitetom?
Odgovor na ova, i mnoga druga pitawa, postoji u samom romanu. Stvarala{tvo uop{te je velika
tajna bi}a.
Pro{le godine sam objavio LITURGIJU, prvi roman-liturgiju na svetu (koliko mi je
poznato), i to je bilo mogu}e zato {to sam shvatio da se tragedija ne mo`e razumeti iz sebe, ve} iz
liturgije.
Ove godine sam napisao roman koji je plod naj~udesniji ukr{tawa.
U romanu postoji jedna pri~a o tkawu }ilima, Arumaninog ~udesnog }ilima, i ta pri~a nije
utkana u roman slu~ajno, tek tako.
Moram vam re}i : pisci romana, i kod nas i u svetu, i ove i minulih godina, poku{avaju}i da
proniknu {ta je kona~na qudska tajna i {ta je kona~na tajna Bo`ija, dospevali su uglavnom do
akosmizma. Kosmi~ko im je izmicalo. Apsolutno im je apsolutno izmicalo.
Zato {to apsolutno nisu tra`ili tamo gde se ono uspostavqa : zna~i u dubini duhovnog
`ivota, a ne u spoqa{wem relativnom svetu u kome nema ni~eg apsolutnog.
Jo{ dok sam pisao roman LITURGIJA, shvatio sam da ~itava usmerenost `ivota treba da
pre|e "unutra. Sve mora da bude shva}eno kao misterija duha, kao etapa wegovog puta koji se odigrava u
ve~nosti. Sve spoqa{we, predmetno, materijalno, samo je simbolizacija onoga {to se odigrava u
dubini duha, u ^oveku".
Pi{u}i roman o jednom na prvi pogled primitivnom svetu sa balkanskog trougla, ja sam bio
vo|en duhom a ne nau~no{}u.
Probijao sam barijere nu`nosti, servilnosti, uvre`enih predrasuda.
Nisam se bavio religijom, mistikom i filosofijom na nequdski i bezqudski na~in.
Bilo mi je va`nije umno saznawe od logi~kog saznawa.
Nisam imao strah od svetlosti, ~eznuo sam za wom.
Mnogi }e me ~itaoci upore|ivati sa Markesom i Kueqom, i ve} to ~ine oni ~itaoci koji su
pro~itali moju kwigu, i zatim je kupili i poklonili prijateqima : nisam napisao magi~ni roman, jer
znam da je magija povezana sa naukom.
Vi{e imam po{tovawa prema filosofiji - iz koje su se razvile sve nauke - jer je ona jedina
koja tra`i istinu.
Naravno, ne podcewujem nauku, ali nikada ne}i uzeti u~e{}a u stvarawu wenog kulta, kulta
nauke, jer nauka nije stvarala{tvo, ve} pokorovawe nu`nosti.
"Nauka nikada nije bila i ne mo`e biti oslobo|ewe qudskog duhga. Nauka je uvek bila izraz
zato~eni{tva ~oveka u nu`nosti. Ali je ona bila dragocen orijentir u nu`nosti i posve}eno saznajno
pokoravawe posledicama greha koji je ~ovek po~inio. Nauka po svojoj su{tini i po svom ciqu uvek
saznaje svet sa askepta nu`nosti, a kategorija nu`nosti je - osnovna kategorija nau~nog mi{qewa kao
orijentativnog prilago|avawa odre|enom stawu bi}a. Nauka ne uvi}a slobodu u svetu. Nauka ne zna
kona~ne tajne, zato {to je nauka - bezbedno saznawe. Zato nauka ne zna Istinu, ve} samo istine..."
Umetnost, pogotovu umetnost romana, mo`e biti filosofija, ako je prevashodno umetnost
saznawa u slobodi kroz stvarala{tvo ideja, koje se suprostavqaju datosti i nu`nosti sveta, i ako
proni~e u onostranu su{tinu sveta...
U na{oj kwi`evnosti sli~nih poku{aja poput mog romana nije bilo (osim, delimi~no,
"bo`anskog romana", pesni~kog speva "DIVNO ^UDO", Miodraga Pavlovi}a). "Pozornica" na kojoj
se odvija i deo radwe moga romana TRGOVCI SVETLO[]U, je, kao i u Pavlovi}evom DIVNOM
^UDU, geografski i mitolo{ki centar Balkana. Pavlovi} je koliko srpski toliko i svebalkanski,
evropski pesnik, tamo gde je uspeo da nasluti su{tinu istinskog stvarala{tva ( ono je teurgija,
bogo~iwewe, zajedni~ko delovawe s Bogom) : ovaj pesnik je u svojim najboqim trenucima okrenut
antropolo{kom. Nau~nik nikada ne bi mogao napisati "DIVNO ^UDO" .
I u jednom i u drugom delu, o~igledna je veza mikrokosmosa i makrokosmosa, kosmi~ka
dimenzija. Ali, vi{e je razlika nego sli~nosti izme|u ove dve kwige... Pavlovi} je, po{av iz
pesni~kih baza me|uratnih pesnika, shvatio da je dobit stvarala{tva ne{to {to se ra|a iz slobode
onoga koji stvara. Stvaralac je pozvan da obogati sam bo`anski `ivot.
Ali su{tinu stvarala{tva je najdubqe i najta~nije definisao Ber|ajev :
" Stvarala{tvo nije prelazak mo}i onoga koji stvara u drugo stawe i na taj na~in slabqewe
ranijeg stawa - stvarala{tvo je tvorewe nove mo}i od onoga {to nije bilo, {to prethodno nije
postojalo. I svaki stvarala~ki ~in je u su{tini stvarawe iz ni~ega, to jest obrazovawe nove snage, a
ne promena i preraspodela stare. U svakom stvarala~kom ~inu postoji apsolutna dobit, pove}awe"...
Ja ove godine nisam objavio roman bajku, ve} mo`da neku vrstu filosofskog traktata o
istini koja se pokazuje u premudrosti, u stvarala~koj intuiciji, u kosmi~koj istini, zadobijenoj
slobodom. Ja svojim kolegama, savremenicima i kwi`evnim kriti~arima delujem kao "zakasneli
pisac", kao neko ko dolazi iz tzv. "pobo~ne linije" na{e savremene kwi`evnosti. To je zato {to sam
dugo godina proveo na periferiji na{e kwi`evnosti - odbijao sam da se pomirim sa formalizmom
dru{tva i ~ove~anstva - ma koliko to pateti~no nekom zazvu~alo - rascepqenog iznutra, duhovno
otu|enog.
Me|utim, stvari su se promenile - verujem, ili }e se promeniti u vrlo bliskoj budu}nosti sa pojavom romana TRGOVCI SVETLO[]U, koji izra`ava dobit i pove}awe u stvarala{tvu.
Ja sam se, najverovatnije, prvi me|u balkanskim i srpskim piscima, u jednom trenutku upitao :
{ta mo`e da se stvori novo, bitno novo, ne samo u okvirima balkanskih kwi`evnosti, ako je pisac, a
pre svega pesnik, sapet nau~nom op{tom obavezno{}u moderne svesti, op{tom obaveznom
redukovano{}u, osiroma{eno{}u duha?
Prekid duhovnog op{tewa i wegovo svo|ewe na krajwi minimum je pogubno!
Ja sam hteo ne{to drugo - pi{u}i TRGOVCE SVETLO[]U - a to {to sam hteo, najboqe
izra`ava moj najnoviji roman. To nije diskurzivno mi{qewe i carstvo prose~nosti.
Prezirem, ponavqam, usmerenost filosofije ka nau~nom obliku, ka uskla|ivawu sa
nu`no{}u. Prezirem sholasti~are. Najdumqi smisao stvarala{tva i prave umetnosti je saznawe. Moj
roman izlazi izvan datih okvira sveta, ne samo na{e i balkanske, ve} i evropske umetnosti romana.
Pomogao sam ne~em dragocenom, praiskonskom i balkanskom da se oglasi, da do|e na svet, eto, to sam,
~ini mi se, u~inio. Ostalo neka otkrivaju ~itaoci i kriti~ari!....
(16. novembar 1998)
*
1. Nedavno se u izdawu beogradskih "ZAVETINA" pojavila opse`na antologija poezije
srpske kwi`evnosti, 1938 - 1998, Miroslava Luki}a (1950), pesnika, esejiste i romanopisca,
"NESEBI^AN MUZEJ" na preko 500 strana u veoma luksuznoj opremi. Prva reakcija je vi{e nego
povoqna. Kako to tuma~ite?
- Sa stanovi{ta antologijskog prikazivawa pojedinih segmenata srpske kwi`evnosti, mi ve}
dugo vremena nemamo antologiju koja bi pru`ila adekvatan i ozbiqniji uvid u srpsko pesni{tvo
pomenutoga perioda (1938 - 1998). Posledwi poku{aj u tom smislu bila je antologija srpskog
pesni{tva Miodraga Pavlovi}a (1964), ali i iz wenih dopuwenih izdawa, i ovog najnovijeg - upravo
objavqenog u okviru sabranih dela M. Pavlovi}a - ne mo`e se stvoriti ni pribli`na informativna
slika o dometima posleratnog srpskog pesni{tva.Ostale antologije su zaboravqene (Komneni}eva,
Krwevi}eva), a druge, koje su afirmisale samo jednu pesni~ku grupaciju, ili jedno parcijalno
razdobqe srpske kwi`evnosti, nisu od neke koristi. Ja sam na antologiji "NESEBI^AN MUZEJ"
radio godinama. Moja antologija ima nominalno preko 500 stranica od{tampanih dvokolonalno
sitnijim slogom, me|utim kada bi se od{tampala na uobi~ajen na~in, recimo u formatu B5, kwiga bi
imala preko 1200 stranica, a to je oko 75 {tamparskih tabaka!
Treba spomenuti, pravde radi, i
~etiri kwige mojih eseja, koje su pratile nastajawe ove antologije : MUZEJ NEMOGU]EG RATARA
(prvo izdawe, 1996, drugo, pro{ireno 1998), METAFIZIKA U BELOM ODELU (1998), IN
CONTINUO, 1, i DUHOVI, 1 (1998, objavqenih u Alamanahu za `ivu tradiciju, kwi`evnost i
alhemiju, 1 / 1998), u kojima ima niz sinteti~kih eseja portreta zastupqenih autora u
NESEBI^NOM MUZEJU.
Bio sam svestan da srpska kwi`evna kritika, nije ispunila ni pred Drugi svetski rat, a ni
posle wega - zadatak revalorizacije i prevrednovawa - na~inio sam izbor iz opusa 179 autora ( 43
autora su pokojni, 136 `ivi). Autori su pore|ani kombinovanim azbu~no - hronolo{kim redom.
Izme|u I. Andri}a, kojim zapo~iwe antologija, i L. [ejke, kojim se zavr{ava izbor, nalaze se Du~i},
Rastko Petrovi}, V. Petrovi}, Vinaver, Crwanski, M. Nastasijevi}, D. Maksimovi}, Mati},
Drainac, Dedinac, Davi~o, Popa, Pavlovi}, Milorad Pavi}, Peki}, Rai~kovi}, R. To{ovi}, A.
Ti{ma, Kulenovi}, M. Selimovi}, Ivan V. Lali}, B. Miqkovi}, J. Hristi}, Marija ^udina,
Danojli}, Ki{, Komneni}, S. Miti}, Be}kovi}, Simovi}, ^arls Simi}, B. Petrovi}, G. \ogo, B.
Milidragovi}, B. Radovi}, M. Stanisavqevi}a, N. Tadi}a, Aleksandar Luki} i drugi.
2. Ka`ete da Va{a antologija "NESEBI^AN MUZEJ" sadr`i u sebi barem pedesetak
"skrivenih antologija" , kako to razumeti?
- Doslovno. Upravo se {tampa jedna od tih "skrivenih antologija", moja druga antologija Antologija FENIKS, izvedena iz prethodne antologije, ona sadr`i 34 autora, koji predstavqaju same
vrhove srpskog pesni{tva druge polovine HH veka sa reprodukcijom slike "An|eli" Milene
Pavlovi} Barili na naslovnoj stranici. Nije iskqu~eno da se jednoga dana ne pojavi jo{ neka od tih
"skrivenih" antologija...Me|utim , danas nije lako {tampati kwige, ~ak i takve koje bezinteresno
afirmi{u reprezentativne vrhove srpske kwi`evnosti. Antologija nije bilo na pretek u na{oj
kulturi, iako su jedan od na~ina za afirmisawe stvarala{tva koje je iz raznih razloga ostalo
nepoznato naj{iroj kulturnoj i ~itala~koj javnosti. Moje antologije afirmi{u pesni{tvo koje
zadire u sferu mistike, u tragediju qudskog postojawa i utopija..
3. Preliminarni rukopis antologije "NESEBI^AN MUZEJ" prema{ao je obim od 100 {t.
tabaka ; za{to ste ga "skratili"? Koliko je Va{ izbor iz kwi`evnosti spomenutoga razdobqa
objektivan?
- @ao mi je {to nisam bio u prilici da objavim preliminarnu verziju rukopisa ; to bi mnogo
ko{talo u dana{wim uslovima. Onda bi poneki autori bili zastupqeni i sa vi{e pesama, nego u ovom
prvom izdawu kwige. [to se ti~e "objektivnosti", o tome treba drugi da iznesu svoje mi{qewe, oni
koji su za to kompetentni, pozvani, dobri poznavaoci srpske poezije spomenutoga perioda. Ja }u
pa`qivo saslu{ati sve kritike i opravdane primedbe, verovatno }u neke od wih i uva`iti u nekom od
narednih ponovqenih izdawa ove kwige...
(Sredinom leta, 1999)
*
...Dragi Mirko,
Beskrajan je spisak na{ih vrlina (po na{em mi{qewu), a i spisak poroka koji vre|aju javni
moral beskrajan je. [ta je narod - zbir bezbrojnih grupica, i svaka od wih se zgra`ava nad
nemoralnim postupcima svih ostalih grupica i pojedinaca, da se ~ini da je nastupila Sodoma i
Gomora? Olako se upotrebqavaju re~i koje ni{ta ne zna~e, ili imaju sasvim suprotno zna~ewe od
onog koje im govornik pridaje. MI PA MI, ili JA PA JA, prednost dajemo uvek sebi, isti~u}i sebe u
prvi plan. Koliko smo mi kriti~ni? Jesen je na Durmitoru, {teta {to nisam pesnik; savr{ena
ti{ina i mir pred zalazak sunca; ~udesni sutoni; padaju mi na pamet mnoga pitawa, koja bih ti rado
postavio, nadaju}i se da bi imao snage i voqe da odgovori{ na poneka od wih.
Neka pitawa i probleme sam pribele`io i {aqem ih u pismu, veruju}i da }e{ odgoviriti, do
na{eg slede}eg vi|ewa u Beogradu.
Karakter umjetnika; merilo veli~ine; leva ili desna orijentacija.
Mo`e li umjetnik biti neutralan? Sme li biti na strani ja~eg?
Problemi dogme, {ablona. [ta }e biti sa "delima" u slu`bi propagande?
Kad je rije~ o temperamentu umetnika - kako da neko bude pribran pisac ovog tragi~nog
vremena, koje lomi stole}a u svakom trenutku?
Da li je obi~nom ~ovjeku su|eno da pati veruju}i da je sudbina ne{to na {to se ne mo`e
uticati?
Svi poznati mitovi o stvarawu sveta, bilo da imaju religioznu ili pjesni~ku podlogu,
polazili su od toga da je svet stvaran Bo`jom odlukom ni iz ~ega : {ta Ti misli{, da li je tako?
Da li dru{tvo treba mewati prema ~ovjeku, ili obrnuto? Da li ovo dru{tvo uzima na
skriveni na~in pojedincu slobodu
Da li je moralno kada tvrdimo da smo uvijek moralni pobednici, a da su svi drugi nemoralni
bednici?
Da li je dana{wa civilizacija dovedena u pitawe silovitim nadirawem jednog monstruoznog
sistema mi{qewa i djelawa?
Da li su Srbi u celini gledano specifi~an narod koji re{ava mnoge nagomilane probleme na
nespecifi~an na~in? Ili mi spadamo me|u najproblemati~nije narode u Evropi i svetu?
Da li se u savremenom svetu obistinila biblijska metafora o Sodomi i Gomori?
Da li zbog re~i koje se toliko ~esto upotrebqavaju : ^AST, OBRAZ, DOSTOJANSTVO mi
~inimo licemerno dru{tvo ~asne bra}e i sestara ili ?
Ne ~ini li Ti se da ima mnogo "zasluga" i "priznawa" za ju~era{wicu, dana{wicu,
sutra{wicu?
Da li ima{ hrabrosti da progovori{ javno o psihopatologiji na{e sudbine i `ivota, o
mirnodopskim borbama nevi|enih razmera koje nemaju nikakve veze ni sa ratnim okr{ajima, ni sa
borbom za {to ve}u borbu?
Za{to ~esto vi{e cenimo ono {to je politi~ki tendeciozni ki~, mawe vredno, a ignori{emo
prave vrednosti?
Otkud u svakoj oblasti sijaset samozvanaca koji bdiju nad na{om stvarno{}u i ~uvaju je od
svih nas ostalih? [ta ~uvaju?
[ta misli{ o svim onim na{im qudima koji se ne ustru~avaju da ka`u da su najve}e patriote
na svetu i kao takvi ~ine ~udne stvari?
Da li, ako zatreba, svi treba da poginu za otaxbinu, ali ko }e onda `iveti za ovu zemqu?
Koji su qudi najhrabriji na svetu?
Drugi vode ra~una da ne budu na gubitku, a za{to mi ho}emo da u gubicima budemo ve}i od
ostalih na svetu?
Da li smo obave{teni o zbivawima? Da li znamo {ta se dogodilo, i {ta se upravo doga|a?
Kako zavr{ava anga`ovawe umjetnika u vremenu i prostoru?
Da li ima smisla postaviti pitawe o smislu `ivota ili postojawa bi}ima ~ije se bitisawe
svodi samo na pre`ivqavawe, kao biolo{ki fakat i proces?... itd.
Odgovori na ova pitawa predstavqaju jezgro budu}e kwige, koja }e se pojaviti jednoga dana,
mo`da, ako Bog da.
Smisao te kwige, kako je ja vidim, ne bio bi samo u tome da pripomogne u razre{avawu
enigme zvane Miroslav Luki}, ve} i u produbqivawu saznawa o epohi Hokus - pokusa.
*
- Dragi Cerovi}u, postavio si te{ka i ozbiqna pitawa, koja u sebi sadr`e i niz
neizre~enih...
^ini mi se da sam na mnoga postavqena pitawa ve} odgovorio i da se odgovori nalaze rasuti u
onom {to predstavqa moje Delo, ono dostupno, tj. objavqeno. Ti "odgovori" su tamo vi{e implicitni
nego eksplicitni. Sad bi trebalo da budem, kako sam shvatio, {to je mogu}e vi{e eksplicitan.
^itaoci vole eksplozije eksplicitnosti! Pa, mo`da }e ih i biti?
Zavidim Ti {to si napustio Beograd i vratio se u rodno mesto, na Durmitor, da tamo
sa~eka{ neka druk~ija, podno{qivija vremena i prilike. I sam sve ~e{}e hvatam sebe u pomislima
kako bi bilo dobro da se i ja vratim u rodni Mi{qenovac, koji je stara~ko selo. ^ini mi se da bih
tamo mogao vi{e da uradim. Mnogi od nas su, {koluju}i se, napustili svoja rodna mesta i zavi~aje i
na{li uto~i{te na drugim mestima, u velikim gradovima : provinciju i unutra{wost zemqe smo
prepustili onoj ~ami na koju je ona ina~e na ovim prostorima ve} vekovima osu|ena...
U rodno mesto sam se sklonio od bombardovawa proletos i tokom tih nekoliko meseci koje
sam proveo tamo, napisao sam nekoliko novih kwiga. Upravo su odtampane u malim tira`ima...Ve}
mesecima nisam putovao u Mi{qenovac : porazilo me je tamo, ali i u drugim krajevima, sumorna slika
napu{tenosti, besperspektivnosti, apatije i propadawa...Ne mirim se sa propadawem i nestajawem;
nisam Gospod da bih ga mogao zuastaviti; poku{avam da otrgnem pone{to od svega onoga {to sam
zapamtio i poneo u sebi...
Umetnik ne mo`e biti neutralan, nikada nije ni bio ; ja se li~no ne mogu prisetiti onih
umetnika, vrednih spomena, koji su bili na strani pobednika...Kod nas je bilo mnogo "umetnika",
naro~ito u drugoj polovini HH veka, o kojima su vremenom objavqivane studije, monografije i ostale
u~ene {krabotine, koje }e vreme prosejati na svojim finim sitima, ve} seje! Koga }e se se}ati budu}u
~itaoci, oni koji }e `iveti i ~itati 2050. ili 2083. godine, mi to ne mo`emo znati. Meni se ~ini,
~vrsto verujem, da }e mnogi biti zaboravqeni, pa ~ak i oni koji su do pre nekoliko godina, ili
decenija, ili danas, nosili epitet velikih umetnika.
Da li je neko zaista veliki umetnik, pisac, o tome ne presu|uju izdava~i i kwi`evna kritika,
ve} ~italac, to jest generacije i generacije ~italaca. Veliki je pisac samo onaj ~ije stvoreno delo
stalno dobija, iz godine u godinu, iz decenije u deceniju, iz veka u vek, kao {to je slu~aj sa
ILIJADOM i ODISEJOM, ili sa BIBLIJOM...
Antologi~ari bi mogli da pomognu ~itaocima da se sna|u, govorim o idealnim
antologi~arima, ali mi naj~e{}e imamo posla, kada je re~ o antologi~arima, sa qudima koji naj~e{}e
nisu pozvani za taj posao, i koji prave antologije sa nekim ra~unicama, u kojima je najja~a strana neki
skriveni, banalni, vankwi`evni, ~udni ili nepoznati "grm", "dug".
U nedequ (31. oktobar 1999. godine), jedan od najtira`nijih beogradskih dnevnih listova,
doneo je vest o srpskim piscima u dijaspori , tj. o dvotomnoj antologiji srpske poezije za srpske
{kole u Ma|arskoj Stojana Vuji~i}a. Autor je "kwi`evni istori~ar i pesnik, dugogodi{wi nau~ni
saradnik Instituta za kwi`evnost Ma|arske akademije nauka, direktor ( i osniva~) Crkveno umetni~ke i nau~ne zbirke Srpske pravoslavne crkve u Sentandreji..." " U lepo opremqenoj
antologiji, u prvoj kwizi su stihovi, izme|u ostalog Save Nemawi}a, Stefana Nemawe, Teodosija,
Stefana Lazarevi}a, Konstantina Filozofa, Patrijarha ^arnojevi}a, Kiprijana Ra~anina,
Venclovi}a, Orfelina, Dositeja Obradovi}a, Mihaila Vitkovi}a, pa sve do Sime Sarajlije,
Mu{ickog, Pa~i}a, Sterije, Wego{a, Branka Radi~evi}a, \ure Jak{i}a, Zmaja i Laze Kosti}a. U
drugoj, daleko obimnijoj kwizi, su pesme i Vojislava Ili}a, [anti}a, Du~i}a (25), Raki}a, Disa,
Veqka Petrovi}a, Crwanskog, Nastasijevi}a, Rastka Petrovi}a, Desanke Maksimovi}, Mati}a,
Drainca, Dedinca, Davi~a, ]opi}a, Vaska Pope ( najvi{e - 36 pesama), Dejana Medakovi}a,
Rai~kovi}a, Miodraga Pavlovi}a (26 pesme), Miqkovi}a, Simovi}a, Danojli}a, Be}kovi}a, \oga,
Milutina Petrovi}a, Simona Simonovi}a, a posledwi je Ra{a Livada".
Vuji~i} zavr{ava antologiju pesnikom, koji je svoju posledwu kwigu objavio, pre mnogo
godina, i posle koga su do{li barem desetak vrednijih i zna~ajnijih pesnika. U su{tini, antologi~ar
je "preslikao" inventar zate~enih antologi~arskih "hijerarhija" biv{ih vremena; a tamo gde je
mogao dati pribli`niju informaciju, antologi~ar se zaustavqa na osamdesetim godinama. Ne mo`emo
biti zadovoqni srpskom dijasporom, kao ni ona nama. Ne vredi da se la`emo; boqe je da poku{amo da
napravimo jedno malo ali pravo, a ne la`no, Potemkinovo kwi`evno selo! Vuji~i} je propustio lepu
priliku da afirmi{e najnovije srpsko pesni{tvo, kome su prese~ene mnoge mogu}nosti afirmacije u
svetu zbog poznatih prilika posledwih decenija : afirmisao je svoje kwi`evne simpatije. (Boqe
i{ta nego ni{ta?) Dodu{e, mo`da je ~ovek i neinformisan? U stvari, uvek treba po}i u zakqu~ivawu
od najgore mogu}nosti...
Ja u su{tini prezirem qude, ovde i svugde, koji pod pla{tom izvesne "valorizacije",
prekwi`avaju i pre`vakakavaju poznato. [eme i {abloni, i stare hijerarhije }e mnogima do}i glave!
Nijednog umetnika, i pesnika, pa ni one najve}e, ne treba KANONIZOVATI. Sad se to
poku{ava sa pokojnim Danilom Ki{om, a kroz nekoliko godina }e do}i na red i drugi. To je nekorisno
zanimawe. Ja nikada nisam imao vremena da ga rasipam na ustoli~avawa. Moje polazne premise su, i
kao antologi~ara, uvek bile druk~ije. Niko nije, pa ni najve}i pesnici, veli~ina koja }e zauvek ostati
takva : sve je u stalnoj meni. Me|utim, uvek }e biti i antologi~ara i onih koji prou~avaju kwi`evnost,
koji }e nastojati da odre|ene kwi`evne pojave, ili kwi`evnike, mrtve ili `ive, "ustoli~e", nametnu
kao veli~ine prvoga reda. Meni je bli`e preispitivawe, sejawe i prosejavawe, kako li~nosti i dela
iz daqe tako i iz bli`e pro{losti; nikada se ne}u dr`ati kao pijan plota onoga {to je ve} napisano o
nekim
pesnicima
u
prigodnim
istorijama
kwi`evnosti,
periodizacijama
i
hijerarhijama...Dugogodi{wi rad na antologiji NESEBI^AN MUZEJ otvorio mi je o~i, da tako
ka`em, za stvarne probleme na{e kwi`evnosti, kwi`evne kritike, kwi`evnog `ivota i patologije ga
prati...Me|utim, to su stvari o kojima se ovde najradije }uti...
*
Sreda je, 3. novembar 1999. godine. Dolaze}i jutros na posao, video sam ispred Narodnog muzeja
u Beogradu kako jedna mlada nepoznata `ena oni`eg rasta pretr~ava ulicu na nedozvoqenom mestu i
kako je udara taksi : hvala Bogu, pre`ivela je. Video sam kako u `urbi juri u nesre}u i hteo sam da joj
doviknem da se zaustavi, ali taksi je ve} udario! Pro{le no}i je bilo vedro nebo i na wemu je bilo
mnogo vi{e satelita nego za vreme bombardovawa proletos : {ta ~eka Srbiju predstoje}ih nedeqa i
meseci? Voleo bih da odgovorim samo na to jedno jedino pitawe, ta~no, {to je mogu}e ta~nije. Sino}
sam prelistavao specijalno izdawe "Nedeqnog TELEGRAFA" - Misterije (novembar 1999), u kome su
objavqeni reporta`e i razgovori sa {amanima, onima koji sebe nazivaju beli magovi, i onima koji
vode razgovore sa mrtvima. Svi mrtvi se sla`u i upozoravaju da Srbija ulazi u jedan lo{ period novembar - Bo`i} 2000. godine. Najavquju dugu i stra{nu zimu, sukobe policije i demonstranata...Itd.
Narod, najve}i wegov deo, kopka istina, budu}nost : da li se do we mo`e do}i racionalno ili
iracionalnim putem? Mnogi Istinu slute, neko }e je i naslutiti...
Sawao sam no}as nejasne snove, ali ih se ne mogu setiti. Ve} dugo vremena ne sawam mrtve.
Dok ovo pi{em, |aci galame po hodnicima {kole. Nisam imao para da kupim dnevne novine;
neko je doneo "Politiku"; prelistao sam je; uglavnom kulturnu rubriku; na udarnom mestu je
fotografija pisca Miroslava Josi}a Vi{wi}a i vest o objavqivawu wegovog novog romana, koji je on,
navodno, napisao za opkladu! Postavio si pitawe o karakteru umetnika, a i ja bih tebi postavio
pitawe: [ta misli{, koliko na{i umetnici, zaista, imaju karaktera? Ja sam u `ivotu uglavnom
susretao me|u umetnicima qude koji su vrlo {areni iznutra, prozeliti, mizerije i slavoqubivi
bednici...
Voleo bih da sam malo vi{e sujeverniji, iracionalniji. Pro~itao sam dnevni horoskop, Raka,
u kome pi{e:
"Ovo je period u kome mo`ete u~initi ~uda u karijeri i iznenaditi sve, pa ~ak i samog sebe.
Planirate neki kra}i put ili izlazak. Dobijate poslovnu poruku iz inostranstva. Iako su vam
emocije u konfliktu sa intelektom, danas vrlo dobro predvi|ate budu}i tok doga|aja. Prijateqi vam
poma`u. Zanimqiv dan".
Da li }e TRGOVCE SVETLO[]U prevesti na francuski? Da li }u o tome dobiti poruku
danas, ili sutra?
Voleo bih da zaista predvidim budu}i tok doga|aja, pone{to sam ve} i predvideo. Ju~e,
vra}aju}i se sa posla, preko Studentskog parka, video sam povorku studenata BU , koja je tekla niz
Dor}ol; Vasina je bila zakr~ena od hiqade studenata i zaglu{ena od muzike...
Pre desetak godina, plata profesora kwi`evnosti, iako je zaostajala za ostalim
profesijama, bila je znatno ve}a. Sada iznosi oko 70 - ak DM, i po{to je ispla}uju neredovno, iz tzv.
dva dela, ponekad je to samo, mese~no, 35 DM. Glad kuca na mnoga vrata. Ovakvo je stawe neodr`ivo...
Me|utim, beogradskim ulicama prolaze skupoceni automobili; mnogi se sugra|ani kupaju, kako to
narod ka`e, u mleku i medu. Jedan broj gra|ana mo`e kupiti i pti~ije mleko, a velika ve}ina ni litar
obi~nog kravqeg...Ove godine je objavqeno toliko malo romana, da je o tome, mo`da, sramota i
govoriti: Pavi}, V. Despotov, N. Milo{evi}, Milovan Danojli}, M. J. Vi{wi}, kroz nekoliko dana
izlazi i moj roman MESE^EVA SVADBA. Pa neka ih bude, recimo, i deset! U {ta iskreno sumwam.
Ovogodi{wa romaneksna produkcija je minimalna, konkurencija je nikakva, pa ipak }e javni red i
poredak oficijelne literature biti o~uvan pomo}u kriti~ara-kerbera. Dodeqivawe NIN-ove
nagrade za najboqi roman 1999. godine , pretvori}e se, kao i prethodnih godina, u farsu. Nagra|eni
pisci, laureati, nisu sasvim krivi; mnogo su vi{e odgovorniji ~lanovi `irija. Pisci ne dodequju
sebi presti`ne kwi`evne nagrade, ako jo{ takvih uop{te ima! Sve je devalvirano; sve mawe
razmi{qam o tome. Lo{im piscima treba dati presti`ne kwi`evne nagrade, jer je to jedini na~in da
se skrene pa`wa {ire javnosti na neku od wihovih kwiga. Piscima od ugleda, ina~e autorima
osredwih romana, kwiga eseja ili studija, treba dati presti`ne nov~ane kwi`evne nagrade, pogotovu
ako iznos prelazi preko 2500 DM, jer su postali socijalni slu~ajevi. Sve je oti{lo do vraga: za{to da
i NIN-ov `iri ne preuzme ulogu neformalne institucije za re{avawe socijalnih slu~jeva poznatijih
kwi`evnika? Kona~no, ambiciozni spisateqi o~ekuju, ostariv{i, priznawa i zasluge za... za {ta? Za
maglu, recimo!
(....)
- Kada se `ivot velike ve}ine stanovni{tva svodi na golo bitisawe, puko pre`ivqavawe;
kada dobijamo humanitarnu pomo} iz Evrope od ne znam koga (sapun, ~etkicu za zube, pastu, 3 kgr
pra{ka za prawe, toalet papir, ulo{ke...), kada ne znamo kako }emo se grejati kroz nekoliko nedeqa i
{ta }emo jesti; kada svi patimo, iznureni, od kijavice ili dijareje, od epidemije `utice, onda se ne
razmi{qa mnogo o smislu `ivota, dragi Cerovi}u! Razmi{qam, danima i nedeqama, o tome - kako da
negde nabavim nekoliko kilograma {e}era i zejtina, i kako da kom{iju, koji mi je skinuo krov nad
glavom, obuzdam da ponovo vrati krov. Dobio je dozvolu mimo Generalnog urbanisti~kog plana grada
Beograda, sklonio kosi krov, i zida ~ardak ~ovek; sve se mo`e kupiti - dozvole, odgovaraju}e sudske
odluke, etc. Svi su se iskompromitovali, svi su prevarili - pozicija, opozicija. Junak na{eg vremena
je Apsurd i Besmisao. Nasiqe. Mnogi su se pojedinci ostrvili. Nekima su raznorazne ambicije
toliko udarile u glavu, da se zaista ~ini da je u zemqi u kojoj `ivim nastupila Sodoma i Gomora!
Lo{a su vremena i prilike i bilo bi prirodno da one izrode, barem me|u nekim piscima, krikove
savesti! Ali, ja ve} dugo ne ~ujem nikakve krikove, ve} samo perfidno }utawe i kalkulisawe...
Mom~ila Trajkovi}a su ranili na Kosovu, danas su novine objavile wegovu izjavu : `ao mu je {to ga
nisu ubili! Stra{na izjava; kao narod smo nisko pali, najni`e u vaskolikoj na{oj istoriji...
Trpqewe i patwa su nam postali ropski; gde nam je heroizam dedova i predaka?
Narod se obra}a duhovima mrtvih predaka za pomo}!
(....)
- Moj kwi`evni agent i promoter mi je malopre, u telefonskom razgovoru, rekao da je dobio
odgovor od G., pari{kog izdava~a, kojem je bio ponudio moj roman "Trgovci svetlo{}u", i da Pariz
uprkos kwi`evnim vrednostima, ne mo`e objaviti spomenutu kwigu, etc. Za{to me nije odmah
obavestio o tome? Da me ne bi rastu`io! Nisam pitao da li je kwigu poslao nema~kim i {panskim
izdava~ima - za{to bih se me{ao u wegov posao?
Horoskop je, zna~i, bio ta~an!
Dobio sam poslovnu poruku iz inostranstva; {to ona nije o~ekivana, pozitivna, eh, to je ve}
druga stvar. Evropa ne razume Srbiju, niti se Srbija trudi da razume Evropu. Niko nije idealan.
Evropa se - prema jugoistoku Evrope - svom organskom i najdrevnijem sastavnom delu, pona{a
ma}ehinski, neokolonijalno. U Srbiji i na Balkanu uop{te prevode se mnogo vi{e evropski pisci,
nego {to je to slu~aj sa uspe{nim piscima poreklom sa Balkana. Pored ostalih, napisao sam tri
kwige (Trgovci svetlo{}u, Ku}a svetih ratova i Mladost bez starosti i `ivot bez smrti), koje bi na
bilo kom od ve}ih evropskih jezika (francuskom, engleskom, nema~kom ili {panskom...) bile
zanimqivo {tivo, verujem; me|utim, tim kwigama su postavqene tolike barijere, koje jedino Bog i
an|eli mogu sru{iti. Bog i an|eli? Zar oni nisu mrtvi u Evropi?
Episkop i teolog N. Velimirovi}, koji je posle rata `iveo u Evropi, uputio je iz zloglasnog
logora u Dahahu (pred kraj Drugog svetskog rata), dragocene re~i Srpskom narodu kroz tamni~ki
prozor : on je, me|u prvim Srbima, najeksplicitnije prozreo demoniju Evrope! Oslobodio nas je
iluzija o Evropi. Evropa je daleko od toga da uspostavi Majku Evropu, da je sabere, omo}a, osvemo}a i
vaskrsne. Da je sposobna za to, ona bi "podr`ala" one li~nosti i pisce, recimo, sa Balkana, i iz
Srbije, koji ve} uveliko zidaju kulu novoga sveta i nove istorije na temequ unutra{we najunutra{wije - jednakosti svega, ili raspetosti svega!
Mi znamo o Evropi ono {to znamo o sebi, i ne znamo o Evropi ono {to ne znamo o sebi.
Evropa me}e zaborav na Balkan i Srbiju, da jedno drugom jo{ nepoznatiji budu! Zar to nije i
apsurdno i nedopustivo?
I na jugoistoku Evrope i u srcu Evrope ima mnogo zalutalih zrakova na zemqi, koji se ne
poznaju dovoqno, koji se ne poznaju uop{te! @iva tradicija Balkana i Srbije i kulturno blago ne
boji se lopova i paliku}a : wihovo blago ~uva se samo i ne be`i od wih.
Suncokreti su naravno privla~niji od dana{we Evrope, jer su verni Istoku : oni su ukrutili
svoje vratove i fiksirali o~i poput bo`anstva i ne mare za Zapad! - Evropa prolazi preko Balkana i
Srbije ko rabaxije `ivota svu no} pored grobqa i ne vidi ni{ta i kao da ne ose}a ni{ta, no samo
ponavqa tropare diktata i uslovqavawa, koji umrtvquju...Nije ~udno {to obi~an narod vi{e ne
o~ekuje pomo} od Evrope, ve} od duhova svojih mrtvih. Mrtvi znaju istinu...Duhovi o nama vi{e brinu
nego beli demoni Evrope...
(....)
- Evropa nam mo`da mo`e pomo}i, naravno, ne ~itava, ako pre toga sami sebi pomognemo. Na
stotine hiqada na{ih qudi je oti{lo trbuhom za kruhom i na{lo posao posledwih decenija u
Nema~koj, Austriji, ima ih i u Francuskoj, Italiji, [vedskoj i drugde. Najvi{e ih je u Nema~koj i
Austriji. To je ~iwenica. Milioni qudi u Srbiji i Crnoj Gori `ivi, direktno i indirektno, od
onoga {to zarade ~lanovi wihovih porodica u Nema~koj i Austriji. To ne treba zaboravqati. Ne
treba zaboraviti ni ostale istorijske okolnosti, odnose Srba sa Austrijom i Nema~kom u pro{losti.
Istorija, trgovina, kultura, `ivot i privreda su nas upu}ivali jedne na druge. Afirmacija srpske
kulture u 19. veku u{la je preko nema~kog jezika. Treba zaboraviti traumatska iskustva iz
pro{losti, raditi vi{e na onome {to nas zbli`ava. Nemci Srbima mogu pomo}i u svakom pogledu
mnogo vi{e od ostalih evropskih naroda, daj Bo`e da se to i dogodi! Dunav mo`e postati reka
zbli`avawa...
Verujem da }e do}i vreme kada }emo mo}i da putujemo kroz Evropu bez viza i paso{a, samo sa
li~nom kartom. Do}i}e vreme zra~nih, prozra~nih granica... Ne samo Dunav, ve} i kultura, mo`e
ubrzati me|usobno prihvatawe i razumevawe. Mi imamo {ta da prihvatimo od Nemaca; mi treba da se
duboko zagledamo u sebe, i ve} to ~inimo, ~ini mi se; dosta je bilo anarhije i stihije, lutawa i
tra`ewa : sa boqom i racionalnom organizacijom celokupnoga rada i `ivota, mi se mo`emo izdi}i iz
provalije u koju smo se survali. Bog nam je dao izuzetno podnebqe, `ilavost; ono {to je srpski narod
izdr`ao posledwih deset, ili posledwih pedesetak godina, druge bi narode dokusurilo. Srbi imaju
izvanrednu sposobnost prilago|avawa, na koju kao da su zaboravili! Dru{tvo treba promeniti i
prema ~oveku i prema izvesnim principima. Srbi nisu najproblemati~niji narod u Evropi i na svetu.
Wihovo nacionalno i dr`avno pitawe nije re{avano kao {to je u~iweno sa drugim narodima. Srbi
nisu istrebqivali nacionalne mawine; Srbija je dr`ava gra|ana i ve} na izvestan na~in Evropa u
malom. Ono {to je Srbiju unazadilo na mnoge godine to su recidivi tzv. komunizma, ili istorijsko
ka{wewe i odlagawe temeqnog procesa demokratske i ekonomske reforme.
Ratom ni{ta ne mo`emo re{iti; diplomatijom i reformama, prilago|avawima odnosima u
svetu, mo`emo - sve.
Srbi su u principu pitom, trpeqiv i gostoqubiv slovenski i hri{}anski narod; u trenucima
istorijskih lomova i potresa i egzistencijalne ugro`enosti, iz srpskoga grma se ispile i atipi~ni
Srbi; jer nekontrolisani istorijski povodwi, kao i oni pravi prirodni, izbace sva{ta. Srbiji treba
ukinuti sankcije da bi stala na noge, osvestila se od silnih {okova, bede, iznurenosti i gladi, i
vratila se sebi, svojoj kulturi i najboqoj demokratskoj tradiciji. Isto~noj Nema~koj je padom
Berlinskog zida dozvoqeno da se spoji sa Zapadnom; za{to i Srbima iz Bosne nije dopu{teno da se
spoje sa Maticom? Evropska i svetska politika se slu`e razli~itim i la`nim ar{inima, a oni su
mrski Gospodu. Osveta Evrope i sveta i svo|ewe Srbije na tzv. turski Beogradski pa{aluk nije
pametno re{ewe, predstavqa regresiju i vra}awe na staro i pre`ivelo. Ironija je da se na Balkanu
tiho i diskretno, uz pomo} jedne od najmo}nijih hri{}anskih dr`ava sveta, uspostavqa ponovo biv{e
osmanlijsko tursko carstvo. To ne mo`e biti dobro ni za koga!...
(.....)
- Sudbina - da, fatalisti veruju da ona postoji. ^oveku je dato, me|utim, da mo`e uticati na
wu, a jedan od najboqih na~ina je da joj se ne opire. Ovde se to te{ko shvata.
Sino} sam video film "SIBIRSKI BERBERIN". Jedan od najboqih filmova koji sam
ikada u `ivotu video. Mogao sam ga i ne videti, mogao sam, recimo, ne dao Bog, umreti pre toga! @ao
mi je {to autora ne poznajem li~no, {to ga, mo`da, nikada ne}u upoznati. Kao {to sam kasno upoznao i
pokojnog doktora V. Stanojevi}a - prijateqa iz Prvog svetskog rata moga dede po ocu Stanka Luki}a.
Stanojevi} je, kao vojni pitomac Kraqevine srbije, zavr{io studije medicine u Rusiji, nekako u vreme
koje se poklapa sa radwom filma Nikite Mihalkova! Pred sam kraj `ivota (prole}e 1978. godine)
pri~ao mi je o danima svojih studija u Rusiji, iako je mene tada zanimalo vi{e ne{to drugo...Nisam
mogao da zaboravim doktora Stanojevi}a, kao {to ne mogu da se oslobodim utiska ushi}ewa filmom
"Sibirski berberin".
Eto, to je moja sudbina : ne mogu da zaboravim. ^esto sam toliko opsednut umetno{}u
mahagonija i stvari koje su nad`ivele svoje majstore i sopstvenike, da mi se ponekad ~ini da ni{ta
drugo i ne postoji. Veliku, ogromnu i besmrtnu Rusiju nikada nisam video izbliza, uprkos tome {to
sam za{ao u pedesetu! Ju~e sam razgovarao sa jednim poznanikom, graditeqem hidrocentrala, ~ovekom
u godinama, koji je proputovao svet sa na{im najve}im firmama : video je Rusiju, `iveo u woj, kao i u
Libiji, Panami. Panama mu je ostala u najlep{oj uspomeni. Ne bih mogao re}i da sam rusofil, jer
koliko bih `eleo da proputujem Rusiju, toliko bih voleo da vidim i Kanadu, Ameriku, naro~ito Ju~nu
Ameriku, Australiju, Indiju, Kinu i Sumatru. Da li }u ikada putovati prekookeanskim brodovima?
Da li }u videti Atlantski okean, Tihi okean? Pa ~ak i Pariz, London? Meksiko?
Mla|eg sina sam jutros ispratio na jednodnevni {kolski izlet na Maqen; dao sam mu samo 20
din. za xeparac : meni je moj otac davao vi{e u sli~nim prilikama. Moj mla|i sin je opsednut
vozovima, putovawima; iako mu je tek ~etrnaesta, vodi}u ga da pogleda "Sibirskog berberina" : velika
umetnost je nezaboravna i lekovita. Mi smo zaista imali iluziju da smo imali velike rediteqe;
"Sibirski berberin" me je oslobodio te slatke iluzije. Mo`da upravo neki na{ veliki filmski
rediteq upravo odrasta; i mo`da }u imati prilike da ga upoznam i da sara|ujem sa wim, makar kao
starac. Znam kakav bi se filmovi mogli napraviti po mojim tekstovima "Zamka za ptice", ili po
romanima "Liturgija", "Ujkin dom", "Trgovci svetlo{}u"; shvatio sam to gledaju}i "Sibirskog
berberina", gledaju}i scene kada se napija ruski general i upravnik vojne akademije na periferiji
Moskve...
Pripadam generaciji nesre}nih qudi, koje je nesre}na politika - doma}a i svetska zatvorila u u`asan geto, nalik na logor. Ne da ne mogu putovati u Rusiju, Gr~ku, Francusku, Ameriku,
nego ~esto, zbog toga {to su me|ugradske autobuske karte skupe, ne mogu putovati ni u severoisto~nu
Srbiju. Moja generacija je pora`ena, moralno i materijalno ; moja generacija je porobqena, saterana u
`ivo blato dana{wice bez izgleda; sva su prava merila pogubqena, caruje politi~ki tendeciozni ki~,
mawe vredna dela; svuda su najvidqiviji samozvanci.Uistinu je malo hrabrih qudi. Najvidqivija je
gomila, gomile, koja nije obave{tena o zbivawima, koja ne zna {ta se dogodilo i {ta se jo{ uvek
doga|a. Kako se kao umetnik anga`ovati u ovoj mo~vari i u ovom blatu, u kome caruju krvo`edni
aligatori? Demokratiju su ovde pogre{no shvatili, jo{ pogre{nije propovedali : gadim se kad se
setim {ta se sve izdoga|alo posledwih desetak godina : svi su se bavili time da jedni drugima opi{u i
izmere rep! \avoli su |avolima tra`ili rep i na{li su - rogove! Pora`eni smo, i pora`en sam. Svet
nas nije shvatio, i nismo mu pomogli da nas shvati. Svet je prihvatio latinsko iskustvo Divide et
impera! Narod se pomirio sa narodnom poslovicom Sja{i Kurta da uzja{e Murta, i tako su sentence
i narodne poslovice sahranile mnogo toga. Da li se u takvoj paklenoj klimi mogao razviti uzvi{eni
karakter umetnika? Ne. Mnogo je ~e{}e ne{to drugo : savr{en razvoj udvorica, ~ankoliza, la`ova,
beskarakternih individua. Srbi nisu specifi~an i najproblemati~niji narod u Evropi i svetu, oni
su, kao i drugi narodi, prisilno uvedeni u komunizam, imali veliki dru{tveni problem, i jo{ ga uvek
imaju, ~ini se da ve} godinama nisu izabrali racionalan i razuman na~in za wegovo re{avawe, sa
re{avawem svog najva`nijeg problema. Zato {to nisu izabrali najrazumniji i najkra}i na~in za
re{avawe svoga najva`nijega nacionalnog, istorijskog, egzistencijalnog, privredno - ekonomskog i
politi~kog problema, oni na svet ostavqaju sliku najproblemati~nijeg naroda. Mislim da sam
odgovorio na niz postavqenih pitawa, koliko je to mogu}e u mojoj mo}i; uveren da smo izgubili mnoge
godine uzalud, kao narod i dr`ava, da smo za samo nekoliko godina pri kraju HH veka izgubili dva veka
blistave istorije. I u Rusiji su se posledwih godina dogodile mnoge lo{e stvari, u Rusiji iz koje je
krenula opaka epidemija boq{evizma koja je rova{ila HH vek, ali Rusija se, mo`da, ipak sna{la,
iako ni u woj ne cvetaju ru`e, dok u Srbiji buja paprat, bela kuga i propadawe kojem se ne vidi kraj...
Srbi, pritisnuti bedom i nestajawem i neizvesno{}u pred budu}no{}u, obra}aju se duhovima svojih
mrtvih za pomo}, ne Sve~oveku, Mezimcu istorije, ravnom prvencu. U Srbiji se {ire i napreduju
grobqa, grobqa ratnika, grobqa jedinaca, novinara, kameleona i ~itav narod je raspet izme|u tri
razbojnika : neopisive bede, groma i kuge. Srbi su daleko od toga da `ele da poli`u sve izre~ene
la`i...
(....)
- Ne mislim da je "beskrajan spisak na{ih vrlina", naprotiv! Naprotiv!
Mnogo je qudi koji su usamqeni, izdrobqeni, beznadni, maskirani, otu|eni,
samozaboravqeni, okovani - sami su sebe okovali. Mnogo je vi{e zlomislilaca, i Bog je raspet u wima.
A koliko tek ima budala i la`ova sa skiptrom mudrosti, i u wima je Bog raspet! Pravi sveci u ovoj
zemqi, jesu oni obu~eni u luda~ke ko{uqe stida, i u wima je Bog raspet! Zlo je u ovu zemqu
prokrijum~areno uz pomo} kwi`evnika i fariseja, i svetskih probisveta. Dok je ova zemqa imala
stanovnike koji behu seqaci, ona je imala du{u. Kada su seqaci dovedeni u gradove, po~elo je masovno
kvarewe ovog naroda. Ja prezirem iz dna du{e na{e najve}e kwi`evnike i umetnike, jer me|u wima
ima mnogo zlodeteqa pod skerletnom togom slave : Bog je raspet u wima! Ti sinovi pobuweni protiv
Oca, napravili su od Oca i Oceva servilnog izme}ara sinovima! Unucima tih qudi, sinove ne vredi
ni spomiwati, puca prsluk za Boga! Ovde je decenijama suvereno vladala jedna pseudo nauka dovedena
do vrhunca u poni`avawu Boga. Koliko ovde ima onih koji nisu gre{ni i koji su svesni svojih grehova
i imaju voqu da svojevoqno iskupquju svoje grehe? Ovde se ve}ina obrela na kru`nom putu, kojim
mnogi idu ~ak i kad se ne kre}u. Svi se vrte u krug. Ko jo{ ovde ima snage za podizawe poni`enoga
Boga, za tu jednu jedinu stvar koja je ve}a i od Boga, i nesravweno ve}a od zemqe?
Se}ate li se paradoksa od pre nekoliko godina : ni crkveni list "Pravoslavqe" nije hteo da
objavi Va{ razgovor sa mnom povodom izlaska moga romana "Liturgija"!
Uprkos svemu tome, ja nisam izgubio veru : znam da svakoga trenutka poneka nova zvezda baca
pogled na nas! Znam da `ivot na{ nije jedan bizaran dan u ve~itom sumraku, nego jedan bizaran sumrak
u ve~itom danu. Ateizam, nametnut raznim sredstvima, poguban je po ovaj mali narod pravoslavni. Da
se ovde bar malo Boga boje, bilo bi mawe stravi~nih prizora Raspetog Boga u svemu! Ateizam je
omogu}io kreature i jadna bi}a, la` u la`ovu, kra|u u lopovu, vatru u paliku}i, nagon ru{ewa u
osvaja~u, blud u bludniku, strah u stra{qivcu, puzavost i otrov u zmiji, trulost u jabuci, sebi~nost u
jazavcu, prolaznost u boru, usamqenost u lisici, poraz u ptici, nesre}no u ribi, mrtvo u grobqu...Ne
mogu Srbi pomo}i sebi, a ni drugima, ako ne pomognu svemu. A svemu }e pomo}i misle}i o Sve~oveku...
Velimirovi} je u svoje vreme pisao: "Sve~ovek je Majka Luciferova, koja se dla od sina poniziti,
iseckati, smawiti, stesniti, popquvati i raspeti, sve iz materinske qubavi prema sinu".
Posledwe je vreme da se u ovom narodu rodi svetac, sirak me|u siracima, koga mo`da u prvo
vreme i ne}e prepoznati, koji ne}e `iveti samo od svojih re~i, i koji }e zabrawivati svakome da
zara|uje novac prodavawem re~i i misli. Nego }e `iveti onako kako nala`e i sebi i drugima, rade}i
neki sazidni posao...Re~i i misli nikada nisu bile ni~ije zanimawe, ve} `ivotvorna muzika svakoga
zanimawa, pa i onoga najneznatnijega...
(.....)
- Sve~ovek je jedna jedina Ideja ili Istina, iz koje proizilaze sve druge. On je blizanac svega,
sem Boga. On je sin ~ove~anstva, a ne jednoga ~oveka i `ene, jednoga plemena ili naroda. On je
svetiqka u tminama. Kad srpski narod, kad wegovi najboqi i najgori qudi nau~e ovu bajku, na}i }e
blizanca, koga tra`e, i mir, koji je kao sen nevidqivo kasao uporedo sa svakim sedamdeset godina,
sedamsto godina. ^oveku je data jedna majka i jedan otac, a blago onima koji `ive}i steknu dvadeset ili
trideset. Ne vredi poginuti za otaxbinu, ve} za bajku materinstva i bratstva, koju sunce koje
hiqadama godina kru`i iznad ~ove~anstva od pamtiveka do danas dobro zna i po{tuje, a koje qudi koje
smo znali ili nismo slute ali uglavnom potcewuju!...Glupo je poginuti, ali je jo{ glupqe `iveti u
takvom neznawu i takvom samozaboravu u kojem dana{wi ~ovek `ivi...@ivot je ve~an i neprolazan,
neka je blagosloven!...
(....................)
- ...Nije li pokretawe ~asopisa ZAVETINA, u ovom trenutku, donkihotski, gotovo
apaurdni ~in?... Mo`e li biti sre}e u pokretawu novog ~asopisa?
Smatram tvoja (naknadna) pitawa dobronamernim.
Neodvojiva je sudbina kwi`evnih ~asopisa od sudbina urednika, saradnika i dru{tva u kojem
izlaze. Ve}ina dana{wih kwi`evnih ~asopisa mene podse}a, na `alost, na mrtve reke. Uzmi bilo koji
od kwi`evnih ~asopisa u Srbiji i Crnoj Gori : da li vidi{ da se negde ribice pra}akaju u tim
rekama? Ja ne vidim.
Da li uop{te u tim rekama ima vi{e `ivih ribica? Da li su se mo`da povukle na dno? Da li
su sre}ne? Naravno, nemoj mi spo~itavati staro ^uangceovo skepti~no zapa`awe da je ~oveku
nemogu}e da utvrdi u ~emu je sre}a riba.
Princip o sredwem. Zlatna sredina. Tako se na evropske jezike prevodi jedna od
Konfucijevih kwiga ^UNGJUNG ("centralna harmonija"). Da li danas ne postoji nikakav moralni
dru{tveni poredak? [ta je moralni `ivot? Da li je i sada isto kao u Konfucijevo doba? Pogledajmo
oko sebe. Ne samo na kwi`evne ~asopise. Uop{te pogledajmo. I danas plemenite prirode `ive
suvi{e visoko, daleko iznad obi~ne moralne biti; a neplemenite prirode ne `ive dovoqno visoko, ne
`ive prema svojoj obi~noj istinskoj biti. Isto je kao pre dve hiqade godina, kako bi rekao Konfucije:
" Nema nikoga ko ne jede ili ne pije. Ali malo ih je koji zaista ose}aju ukus".
"Zavetine" ra~unaju na tu mawinu. ^asopis bez vizije i te`we prema centralnoj harmoniji je
sli~an mrtvoj reci. ^emu jo{ jedan mrtav mutan tok?
Bog je dao qudima qudsku prirodu; ispuwavawe zakona qudske prirode je ono {to je
Konfucije nazivao moralnim zakonom. Negovawe moralnog zakona je ono {to je nazivao kulturom. Ko
delovawe toga zakona mo`e izbe}i ma i u jednom trenutku svoje egzistencije? Moralni qudi bde
strpqivo i uporno nad onim {to o~ima ne mogu da vide i pla{e se, puni su strahopo{tovawa prema
onome {to u{ima ne mogu da ~uju.
"Ne postoji ni{ta o~iglednije od onog {to ne mo`e o~ima da se vidi i ni{ta opipqivije
od onoga {to ne mo`e ~ulima da se oseti. Stoga moralan ~ovek bdije nad svojim skrivenim mislima.
Dok se strasti, kao {to su radost, qutwa, bol i zadovoqstvo, ne razbude, to je na{a
sredi{na bit ili moralno bi}e... Kada se te strasti razbude i svaka od wih i sve zajedno dostignu
svoju (odgovaraju}u) meru i stepen, to je harmonija ili moralni poredak... Na{a sredi{na bit, ili
moralno bi}e je velika osnova postojawa, a harmonija ili moralni poredak je univerzalni zakon u
svetu.
Kad se na{a istinska sredi{na bit i harmonija ostvare, svemir tada postaje kosmos i sve
stvari posti`u svoj puni razvitak i rast" - tako je pisano davno, predavno.
Zavetine su poku{aj da se na|e Centralni kqu~ za na{e moralno bi}e koje nas sjediwuje sa
univerzalnim poretkom, i to je ono najvi{e {to one mogu posti}i. I {to ~ovek mo`e posti}i. Tokom
mnogih vekova qudi su retko kada bili sposobni za to. Ja imam viziju tridesetak broja Zavetina.
Zavetine }e od prvih brojeva ustupiti skroman prostor qudima koji su celog `ivota
tra`ili centralni kqu~ svoga moralnog bi}a, qudima koji su spremni da kad se do~epaju ne~ega {to je
dobro, prihvate to sa svom snagom i nikada vi{e to ne gube. Zavetine ne jure i ne moqakaju svoje
eventualne saradnike.
Aktivna je svuda i kuqa kao bistra voda iz planinskog izvora - ja~ina duhovnih snaga u
svemiru. "Nevidqiva oku i neopipqiva za ~ula, sadr`ana je u svim stvarima, i ni{ta ne mo`e izbe}i
weno dejstvovawe".
Zavetine su namewene autorima koji imaju APSOLUTNO ISTINSKO JA. Stvaraocima
koji mogu na svetu da ostvare svoju sopstvenu prirodu. Jer oni koji mogu da ostvare svoju sopstvenu
prirodu, "mogu ostvariti prirodu drugih; samo oni koji ostvare prirodu drugih, mogu ostvariti
prirodu stvari; oni koji ostvare prirodu stvari, vredni su da poma`u Majku Prirodu u ra{}ewu i
odr`avawu `ivota, ravni su Nebu i Zemqi".
Sveobuhvatan uticaj mogu ostvariti samo takvi tvorci ili stvaraoci, takav ~asopis.
Nema kwi`evne istine, istine uop{te, ako autori nemaju svoje apsolutno istinsko ja. Gde
ima apsolutnog istinskog ja ima i apsolutne ili neuni{tive istine. Istina je dragocenija od la`i
jer je vi{e od "ostvarewa na{ega bi}a; pomo}u we stvari izvan nas imaju egzistenciju. Ostvarewe
na{eg bi}a je moralno ose}awe".
Kao urednik, ja sam znao da }u nastojati da ne uradim ni{ta zbog ~ega bih pocrveneo, pa
makar me i samo tavanica posmatrala. Zar je , u po~etku bitno, da li }e se Zavetine {tampati u
dvadeset pet, dvesta pedeset ili pet stotina primeraka? Naravno, dobro bi bilo da mogu biti
objavqene u {to ve}em broju primeraka.
Kwi`evna istina je ve~na i neuni{tiva, eto, to posebno podvla~im, slu`e}i se re~ima jednog
isto~wa~kog mudraca, koji je na najjednostavniji na~in umeo da izrazi najslo`enije stvari sudbine i
postojawa. "Budu}i ve~na, ona postoji sama sobom. Budu}i da postoji sama sobom, ona je beskrajna.
Budu}i beskrajna, ona je prostrana i duboka. Budu}i prostrana i duboka, ona je transcendentalna i
inteligentna. Zato {to je prostrana i duboka, ona sadr`i celokupno postojawe. Zato {to je
transcendentalna i inteligentna, ona obuhvata celokupno postojawe. Zato {to je beskrajna i
ve~na, ona ostvaruje ili usavr{ava celokupno postojawe. Po prostranstvu i dubini, ona je kao
Zemqa ..."
Pokretawe ~asopisa, danas, i ovde, je vi{e od kwi`evnog kaprisa jednog urednika i pisca. Ja
nemam bogatu tetku kao Miroslav Krle`a; niti nasledih pozama{no nasle|e, ~iji jedan deo re{ih da
potro{im na svoj vanredni ili hazarderski kapris. Ja samo ho}u jedan zaista novi ~asopis koji }e
odbacivati ili poku{avati da izbegne ~etiri stvari : samovoqu u mi{qewu, dogmati~nost,
uskogrudost i egotizam... Zavetine nisu jo{ jedan ~asopis za one qude i ~itaoce koji ceo dan ili no}
hodaju s punom stomakom i praznom du{om. Ni u snu ne sawam da ispravqam pro{lost. Saradnici i
oni autori koji ~ak imaju i lep talenat, ako su gordi i sebi~ni, neka ne {aqu svoje rukopise na adresu
Zavetina...
Mnogi jurodivi zaslu`uju ve}e po{tovawe od savremenih uobra`enih pisaca i umetnika.
Jurodivi i umetnost }e uvek postojati; mogu umreti najve}i pisci, mogu se i likvidirati, ali niko ne
mo`e ubiti ambiciju u ~oveku...
(...)
Sve je vi{e prosjaka, ali i jurodivih Boga radi. ^ini se da su jurodivi gu{}e posejani po
gradovima, velikim i malim. Nego po selima, oko manstira i crkava. Sve svoje, kao pu` ku}u na
le|ima, nose sa sobom. Spavaju po parkovima pod otvorenim nebom, po {umicama; nalaze hranu u
kontejnerima; sabla`wavaju svet. Prqav{tinom, zapu{teno{}u. Vinogradarski i drugi pu`evi deluju
vedrije, sedefnije od jurodivih. U stvari, svi izbegavaju da se izbli`e zagledaju u lice ili u figure, u
prtqag jurodivih. Kao da se boje kakve zaraze. Da li zbog pove}awa broja jurodivih treba biti tu`an?
Gde su oni bili pre desetak ili dvadesetak godina? Gde su se skrivali? Gde su ih skrivali? Kako su
nestajali? Kao ptice nebeske? Nema ih na va{arima, na zavetinama. Ko zna : mo`da ba{ pove}awe
broja jurodivih predstavqa predznak istinske i tihe obnove drevne Srbije, iskonske? Koliko
poznajemo Srbiju i Crnu Goru, sve wene pokrajine, zabiti i buxake? Da sam penzioner, krenuo bih kao
jurodivi s kraja na kraj Balkana i opisivao {ume, sela, ru{evine, sala{e, napu{tene rudnike i
puteve zarasle travom... Kao urednik Zavetina, znam, uputi}u gotovo o~ajni~ki poziv pozvanim
piscima da se pozabave istinskim opisima svakog kuta na{e zemqe. Na{i zna~ajni pisci ( Isidora i
Crwanski, Bo`ovi}...) ostavili su izvanredna svedo~anstva o krajevima koje su proputovali,
upoznali, do`iveli... Mi tako malo znamo o sebi i svim na{im pokrajinama... Kod nas je tako
neuravnote`eno poznavawe svoje zemqe i sveta...Kod nas je mnogo kwi`evnosti koja li~i na pravu
kwi`evnost a nije prava kwi`evnost...Kod nas je mnogo la`nih xentlmena, brbqivog sveta, ve{tih
pri~ala udvori~kog izgleda. @ena i neobrazovanih qudi sa kojima je te{ko iza}i na kraj...U pore|ewu
sa wima }utqivi jurodivi deluju iako zastra{uju}e kao sveci...
Zavetine ne}e podsticati neostvarqive politi~ke ambicije, ne}e se ulagivati ni narodu,
smatraju}i ga herojom i vrhunskom vredno{}u, ni vladaru i wegovim slu`benicima, najgrubqe re~eno.
Ni dobrim ni lo{im gra|anima. Ne}e podsticati vladara da pobije sve lo{e gra|ane i udru`i se sa
dobrim gra|anima. Konfucije je znao : "Za{to bi vladar zemqe pobio lo{e gra|ane? Ako `elite ono
{to je dobro, i narod }e postati dobar. Karakter vladara je kao vetar, a karakter obi~nog naroda
kao trava, i trava se savija prema vetru".
Isti mudrac je jo{ govorio : "Kad sam vladar radi ono {to je pravo, ima}e uticaja na narod
i ne izdaju}i nare|ewa, a kad sam vladar ne radi ono {to je pravo, sva wegova nare|ewa ne}e biti ni
od kakve koristi".
Rekao je i ovo : " Ako vladar ispravqa svoje pona{awe, lako }e vladati, ako ga ne ispravqa,
kako onda mo`e ispraviti pona{awe drugih?"
Eto, to su stare istine kojih se vredi podse}ati s vremena na vreme....Nisam u{ao ni u jednu od
partija devedesetih; sad vidim da je to dobro. Pro`iveo sam dobar deo svoga veka kao bibliotekar,
mo`da la`ni bibliotekar; nikada se nisam udvarao nikom, ne novope~enim bogata{ima. Uvek sam sa
izvesnim podozrewem i sumwom prilazio preko lako izre~enih re~i i obe}awa. Biti opozicionar
trivijalnom, pre`ivelom, prilago|enom i mimikri~nom ~inilo mi se uvek privla~nije, iako te`e,
napornije. To ko{ta. Prava opozicija mora imati i svoju pravu opoziciju. Stvaraocu je, ~ini mi se,
pre mesto tamo gde se kritikuje sa vaqanim argumentima, nego na polo`ajima {efova partija, ili
zamenika partija. Kad neki mla|i pisac ho}e da bude ono {to je nekada bio neki stariji wegov kolega
(]osi}), to me ne zanima...Privla~nije je za jednog istinskog pisca da dovodi u ravnote`u unutarwa
ose}awa qudi sa wihovim spoqnim pona{awem, da se bavi istinskim poslom obreda i muzike...Svi
~asopisi u ovoj zemqi izlazili su ili jo{ uvek izlaze o tu|em ruvu i kruvu, pa su time i tetovirani.
Zavetine nisu...
(Po~etkom leta 2000. )
Kanal FILTRA : Druga~ije, Zavetine
Ovde je re~ o primqenim kwigama, relativno "novim" po datumu objavqivawa. Starnu
kwi`evnu "novinu" odre|uju pozvani kriti~ari, koji imaju dovoqno vremena, voqe i kompetencije da
to u~ine, ovde i sada, danas, sutra, i prekosutra...Vrata su {irom otvorena za one pozvane koji ne
pripadaju regionima i bastionima oficijelne kwi`evne kritike i literature. Ovo je tribina
nela`nih kriti~ara. Preporu~ujemo onim drugima, ve}ini, kojima je doma}i pauk, duh epohe, duh
nezamerawa isisao sr`, kao pauk muvi, da nam ne {aqu svoje mrtve i bezbojne tekstove; ima jo{ uvek
dovoqno ~asopisa gde to lepo mogu...
Poezija
ZADU[NICE : antologija pesnika ruske iskoni dvadesetog veka / Nikolaj Kqujev,
Sergej Jesewin, Sergej Kli~kov, Pavel Vasiqev, Nikolaj Rubcov ; preveli Milan Vukovi},
Vladimir Jagli~i}, Jovica Jankovi} i Lazar Radulovi}, Kragujevac, Kwi`evni klub
"katarina Bogdanovi}" , 1998. - 187 str. ; slike autora; 21 cm. (Biblioteka Izvori ; 8).
Tira` 700 pr.
Ve}ina pesnika zastupqenih u ovoj antologiji, ~ija je poezija navirala iz nepresu{nih vrela ruske `ive
tradicije, zavr{ila je tragi~no. Izbor, prevod i nadahnutu bele{ku o pesniku Nikolaju Kqujevu sastavio je
daroviti i pozvani prevodilac pesnik V. Jagli~i}. Izbor Bela Indija Kqujeva sadr`i 26 probranih pesama.
Kqujev ( + 1937) je u neku ruku bio u~iteq Jesewinu, no wihov me|usobni odnos se promenio vremenom. "
Prekrivena dremqivim {umama i neprohodnim mo~varama, Olowecka gubernija je ~uvar narodnih predawa i
staroverstva. Iz Zaone`ja su rodom narodni rapsodi Rjabiwini, i bajkar Irina Feodosova. Sam vazduh tih
krajeva natopqen je poezijom patrijarhalne starine. Kqujev nije morao putovati daleko da bi gledao drevne
crkvice i ikone, da bi zavirio u rukopisne ili {tampane kwige, koje su sastavqali pomorci staroverci, da ~uje
narodne pesme, bajke, biline. Sve je bilo kraj wega - trebalo je samo ma{iti se rukom", pi{e Jagli~i}. I izbor
pesama i prepev su vi{e nego uobi~ajeni kwi`evni do`ivqaj. BELA INDIJA po~iwe stihovima : "Na dnu svih
svetova, mora, polutara, / jo{ `ivucka bajka - dijamantska {ara, / talisman svevi{weg koji je on, tminom, /
izgubio nadnet nad Drevnom Dubinom" (str. 41). Prevodioci nisu u{li u detaqnije tuma~ewe podnaslova wihove
antologije - `ive tradicije ili drevne kulture - ali ono je indirektno dato spomenutim stihovima Kqujeva.
Izbor i prevod pesama S. Jesewina - Crni ~ovek ( 20 pesama) sa~inili su Milan Vukovi} i Lazar
Radulovi}.
Sergej Kli~kov ( U gostima kod `dralova - 30 pesama) predstavqen je pesmama u izboru i prevodu J.
Jankovi}a.
Pesme Pavela Vasiqeva (Qudi iz tajge - 12) , izabrali su i prepevali V. Jagli~i} i J. Jankovi}.
A pesme Nikolaja Rubcova ( Nad Rusijom celom - 11) izabrao je i prepevao V. Jagli~i}.
Solidan izbor, solidni prepevi; srpska kultura i srpski ~itaoci duguju mnogo entuzijazmu sastavqa~a
ove antologije. Ova antologija jeste jedan od puteva za upoznavawe ruske du{e, drevnosti, `ive tradicije i
nepatvorene poezije. Duh pesnika Rubcova nedovoqno poznatog i prevo|enog na srpski , ili wegova du{a, lebdela je
nad Rusijom celom, i mogla je padaju}i prema nebu da dirne u Istinu :
O, Rusijo! Put zvezda zna{!
Ko zvezde {to su van domaka,
be{umno pro|e i vek na{,
lepotu tvoju ne dotakav.
Ko da tvoj drevni lik zanavek
zape~a}en je nekud otud,
u du{i koja ~uva zavet pro{lih vremena svu lepotu ( str. 174).
*
Aleksej Koqcov : IZABRANE PESME ( izbor, prevod sa ruskog i predgovor Lazar
Radovanovi}), Kragujevac, 1994, Kwi`evni klub "Katarina Bogdanovi}" ; 118 str. ; 21 cm.
(Biblioteka Izvori, 4). Tira` 500 pr.
Prvi put su prevedene izabrane pesme na srpski jezik pesnika Alekseja Vasiqevi~a Koqcova (1809 1842). To je pesnik koji je u sebi ~uvao kompletno narodno stvarala{tvo, wegov duh i wegovu ideju, ali treba re}i
i ono {to je Bjelinski zapazio u svoje vreme, da se poezija ovog pesnika razlikuje od narodne poezije " po svojoj
umetnosti pod kojom se mora podrazumevati celovitost, jedinstvo, puno}a i izra`ajnost misli i forme"... Koqcov
je polazio od tvorevina narodne poezije, ali ono {to je pisao nadvisivalo je podsticaje i samo sebe, doti~u}i vi{e
sfere `ivota i misli...
*
David Samojlov : IZABRANE PESME ( izbor i prevod sa ruskog Jovica Jankovi}),
Kragujevac, Kwi`evni klub "Katarina Bogdanovi}"), 1994. - 39 str. ; 20 cm. (Biblioteka
Izvori, 5). Tira` 500 pr.
Nije pro{lo ni nedequ dana od objavqivawa jednog ciklusa pesama Davida Samojlova ( 1920 - 1990) na
srpskom, a iz Rusije je stigla vest da je pesnik preminuo. Tako da nije stigao da sazna da je u Jovici Jankovi}u
na{ao priqe`nog i istrajnog prevodioca. Samojlov je, kako ka`e poznavalac ruske poezije i recenzent ove kwige,
V. Jagli~i} : "predstavnik ruske pesni~ke {kole koju su, po~etkom veka, formirali akmeisti. Ali wegove veze su
ja~e sa akmeistima tzv. "druge generacije" koji se nisu bavili "uzvi{enim" i "herojskim" temama, ve} su poeziju
smatrali odgovorom umetnika na te{ko}e i izazove svakodnevnog `ivota. On je u neku ruku, nastavqa~ pesni~kog
"veruju" Mandeq{tama, Ahmatove i, {to se "filozofske"strane wegovog pevawa ti~e, Zabolockog."
Samojlov je rekao prave re~i ohrabrewa talentima. Sami dolaze. Niko ih ne ~eka. / Bez na{eg pristanka
zauzmu sva mesta... Verovatno svoja mesta? Upozorio je talente da se ne igraju sa svojim umnim darovima, da ih ne
zavede karijerizam, kwi`evno nagra|ivawe, bogatstvo i pare. Te stihove treba ponavqati, ovde i svugde, sada i
ubudu}e: Vratite se, talenti! S ~istine / Jasno i svetlo nama govorite! / Ni{ta vam ne mogu niske istine, /
Slava i wene zakrpe i rite. // Izvedite nas van dometa / Sive proze, svega {to se zatre. / Smelo nek se rone suze
poleta, / Zavisti i stvarala~ke vatre! ( str. 22). ^udni stihovi javqali su se u ovom pesniku naglo, kako sam
ka`e, neulovqivi, kao da su pod maglom. No, poneke je od wih ovaj pesnik umeo da izrazi sa neponovqivom
jednostavno{}u i ume}em, kao one iz 1979. godine, posve}ene Z. G. Kwiga sadr`i 26 izabranih pesama, a u najlep{e
spadaju oni ve} spomenuti:
Ponovi, obnovi, vrati `ivot moj,
Ali ga skrati i daj mu o{trinu.
Nek za jednu no} sve moje no}i minu
I sve moje dane zgomilaj u roj.
Dan dug, neponovqiv - sa`ete godine I no}, samo jedna, data mi za kraj.
A u praskozorje labud nek se vine Jedan kliktaj, jedan opro{taj
( str. 33).
*
Janika Pe~i : Kvartet lira, Beograd, Apostrof, 1998, 70 str. ; 21 cm. (Biblioteka
[um vremena; kw. 39). Tira` 350 pr.
Autor je ro|en u Rumi 1959, gde `ivi i radi. Objavio je dve kwige pesama i zbirku bajki i pri~a za decu.
Studirao je op{tu kwi`evnost i teoriju kwi`evnosti u Beogradu. Recenzent S. Igwatovi} smatra da pesme u ovoj
kwizi "posvedo~uju" "visoku artificijelnost". Ako je odista re~ o tehni~ki savr{eno ispoqenim ose}awima (
kakav je slu~aj sa Chamber Music X. Xojsa), pitawe za jednog recenzenta i ~itaoca je : koliko se ove pesme u
spomenutoj kwizi Pe~ija uzdi`u iznad proseka?
*
Srboqub Ili} : Svetlosna stawa, Beograd, Apostrof, 1999. - 47 str.; 20 cm.
(Biblioteka [um vremena; kw. 104). Tira` 300 pr.
Srboqub Ili} (1952, Beograd), studirao je na Filolo{kom fakultetu; objavio je dve kwige pesama pre
ove. Priznawe nemo}i : "Uzalud sva ma{ta i / vedra ve{tina poezije - / nikada ne}u napisati pesmu / koja bi
mogla da bude / deo wenog sna..." (str. 33), iskreno izre~eno, dominira ovom nevelikom sveskom stihova, dominira
do pesama NO] : odatle, pa do kraja po~iwu stihovi koji se probijaju kroz standardni prosek ove kwige, dose`u}i
"puno}u i delikatno savr{enstvo dovedenog (osvojenog?) izraza"...
Lazar Vla{i}
Povodom Rajske sve}e i zaokru`ewa
Opusa N° 1 : UMETNOST MAHAGONIJA
U kasnu jesen 1998. godine pojavila se i kwiga RAJSKA SVE]A. Opus Miroslava Luki}a 1968 - 1998, u
izdawu ZAVETINA, na 390 strana velikog formata, u rasko{noj opremi.
Kwiga sadr`i, celovite verzije svih pet kwiga kwiga ARHIVA U OSNIVAWU : 1. Sveska
HOMOQSKI MOTIVI, ( str. 56 - 116), 2. ZLATNI RASUDENAC, (str. 117 - 152), 3. ZMIJA ^UVARKU]A,
(str. 153 - 224), 4. MOARA PARASITA (Pusta vodenica) (str. 225 - 278), i 5. CADIS. Posle svega (str. 279 - 344).
U kwizi, velikog formata, koja je od{tampana dvokolonalno, objavqeno je preko 18.000 stihova
Miroslava Luki}a, najve}i deo onoga {to je napisao tokom posledwih tridesetak godina. Ne sve.
Potpisao sam tu neponovqivu kwigu kao urednik.
Smatram da je to bila po~ast sudbine.
Tu kwigu i ono {to je tom kwigom Miroslav Luki} dosegao, najboqe je za sada definisao S. I. Mitrovi}.
" Ovaj pesnik nije krenuo od Zvi`da i Homoqa, od svoga zavi~aja samo, krenuo je sa onog mesta odakle je
"svet survan"..." (str. 346)
"Ciq ovog pisca je, kao pesnika, romanopisca, esejiste, ali i kao ~oveka " dospeti do / li~nosti
UNIVERZALNOG ^OVEKA i / izvornog poretka stvari" (str. 345)."
"RAJSKU SVE]U je stvorio i objavio istinski pesnik, pesnik iskona i energije kakvu }emo re|e sresti
i kod pesnika koje je ve} kwi`evna kritika proglasila "velikima", "bardima".
Objavio ju je ~ovek koji je ose}ao neodoqivu potrebu da brzo, kao da stoji pred odlaskom ili prekim
krajem, ka`e iskreno ne{to od onoga {to ga je ispuwavalo svega i nagonilo da govori. Luki} je pesnik, srpski
koliko i balkanski i evropski ; mislio je na sve {to ni~e i `ivi u vasionskim predelima pod vla{}u Sunca i
Meseca i stalnoj smeni dana i no}i, i godi{wih doba..." (str. 367)
"RAJSKA SVE]A spada me|u one najre|e kwige poezije objavqene u 20. veku u srpskoj kwi`evnosti, po
tome {to je najpravi~nija mera kojom se mo`e meriti - ona koja je u woj sadr`ana. To je posebna mera, mera
Svesmisla, mera Svevremena, mera Sve~oveka. To je vi{e od poku{aja da se, grade}i na temeqima koji su postavili
srpski pesnici druge moderne, ali i poneki od posleratnih pesnika u svojim najboqim trenucima (Miodrag
Pavlovi}, Ivan V. Lali}), dodirne, zahvati i izrazi, ne samo ono {to nema ime, ono {to je ispod ili iznad
vidqive realnosti i znanog, ve} i ono {to pripada i najiracionalnijem i najneuhvatqivijem u ~oveku i dru{tvu, u
sudbini i istoriji, u oniri~kom, u vizijama, duhu i neiscrpnim se}awima. (.....) Zrelina misli i emocija koju
nalazimo, u RAJSKOJ SVE]I, poti~e od "jednog primarno nepesni~kog obrta", kome su Eliot i Man, umeli da daju
"vrednost izuzetne poezije : od toga da jedno delo, predstavqa u isti mah i svoj sopstveni komentar..." (str. 376).
*
Tu kwigu i {tampa i bastion oficijelne kwi`evne kritike i literature uporno ignori{e i pre}utkuje
: kao da nikada nije ni objavqena. To je svojevsrsno be{~a{}e savremenika, lenih i inertnih, nemoralnih,
mizernih. Duboki su koreni toga nemoralnog }utawa; me|utim, pesnik nema ni jednog razloga da se zabrine nad
tom logikom - logikom kwi`evne parohije. Jer ta kwiga je, kao ni jedna druga u HH veku u srpskoj poeziji,
iskora~ila izvan proseka...
Rajska sve}a nije unela pomutwu u srpsku poeziju na kraju HH veka : ona je otkrila mnogo toga
nepoznatoga, otkrila je ~itav jedan svet i naravno dovela u pitawe kwi`evno nasiqe {to dolazi iz mra~nih
bastiona oficijelne srpske kwi`evne kritike i literature, oli~eno u kanonizacijama, ignorancijama i
marginalizacijama. Ova kwiga je pregolem zagolaj za jednu malu kwi`evnost i kulturu kojom vlada u~mali duh i
logika parohije.
*
RAJSKU SVE]U , u okviru Opusa N° 1 (Umetnost mahagonija), Luki} je "razbio" u tri kwige Zlatnog
preseka (Poezije) : Br{qan oko mladosti (najranije pesme), Arhiv u osnivawu, 1 - 5, i Povratno kolo. U ovu
posledwu kwigu - Povratno kolo - u{le su pesme iz kwiga Vrata Zvi`da i Rusaq, kao i neke pesme iz Sveske
HOMOQSKI MOTIVI. Tako }e, u te tri kwige Zlatnog preseka, celokupna Luki}eva lirika biti, verujemo,
mnogo "preglednija"...
*
Mimo Opusa N°1 (Umetnosti mahagonija), Luki} je , napuniv{i pedeset godina `ivota, na~inio izbor
svojih pesama : KRAQEVSKE INSIGNIJE (Odabrane pesme 1968 - 2000), {to je dobro, jer ima iza sebe i dovoqno
kwi`evnog i `ivotnog iskustva i {ta da odabere. U eseju o kwi`evnosti i nasiqu, pisanom pre niz godina,
ustru~avao sam se da svome starijem bratu, piscu kojem dugujem kao ~italac, ~ovek i pesnik mnogo, posvetim vi{e
prostora, koji je on vi{e zaslu`io, dosledno{}u jednom koju je skupqe platio od svih pisaca koje sam tamo
spomiwao : Kova~a, Danojli}a... M. Pavlovi}a...Nikada o Miroslavu Luki}u nisam pisao samo zato {to je moj
stariji brat, ve} pre svega zato {to je pesnik, zato {to je to bio i onda dok sam ja bio jo{ de~ak. "Kwi`evno
nasiqe" epohe Hokus - pokusa, jezivi prizori be{~a{}a i najrafinovaniji oblici gu{ewa, zaustavqali su
po`eqnu i prirodnu afirmaciju ovog pesnika; kao {to to ~ine i danas, jo{ uvek, mnogi okoreli, proma{eni,
islu`eni, perfidni, {izofreni~ni pobornici logike parohije... U logici parohije ujediweni su sredwovekovni
realizam i dijalekti~ka teologija HH veka. Miroslav Luki} nije od onih kwi`evnika i pesnika kome }e
dodeqivati najuglednije kwi`evne nagrade - republikanske i monarhisti~ke : to je rezervisano za pesnike i
kwi`evnike simpatizere logike parohije. U `irijima za dodele kwi`evnih nagrada presu|uju "ugledni" kreteni,
poneko od wih ima ispred imena i dr i mr; a skoro svaki je nosio oko vrata crvenu maramu i {al. Najve}a mogu}a
nagrada koja se mo`e dodeliti jednom istinskom pesniku Miroslavu Luki}u dodeqena je od sudbine, `ivotne i
kwi`evne sudbine.
Zavr{io je dvadeset i pet kwiga UMETNOSTI MAHAGONIJA , ~itavog jednog opusa.
Opusa kakav se re|e mo`e na}i i kod drugih klasi~nih pisaca svetske kwi`evnosti, pisaca koji su
pripadali velikim narodima, velikim jezicima, velikim kwi`evnostima...
*
Luki} je pisac, koji se uzdigao iznad vrhova kwi`evnosti i jezika na kojem pi{e kao brestovi iznad
kopriva; to je pisac koji nikada nije crpeo samo sa jednog izvora, pa ni onda kada je po~iwao i objavqivao prve
stihove; to je jedini pisac na ~itavom svetu, danas, koji je naprosto u dahu, napisao tri izuzetne kwige Trgovci
svetlo{}u, Ku}a svetih ratova i Mladost bez starosti i `ivot bez smrti, gde je glavni junak Nebo, mo`da an|eli,
prostirawe : prostirawe koje nije kao na svetu odre|eno i merivo, ve} kao na Nebu, neodre|eno i nemerivo.
Pogled ovog pisca ide mnogo daqe od pogleda wegovog oka, i do Sunca i do zvezda koje su tako daleke, do
Kosmosa. To je pisac koji misli duboko, onaj koji zna da unutarwi vid, onaj {to pripada misli, ima jo{ {ire
prostirawe od pogleda oka...
Delo ovog pisca stremi Nebu i bo`anskom vi|ewu, beskrajnoj energiji prostirawa misli; ovaj pisac ima
ideju o Bogu i o an|elima; on zna da je bo`ansko u obliku ~oveka i da su an|eli nebeski qudi...
Luki}ev Bog je Onaj Bog, iz Tre}eg zaveta, koji nikada ne vr{i nasiqe na ~ovekovu svest...
Luki} dakle, i kao ~ovek i kao pisac, ima ideju o Nebu, o bo`anskom, od koga proisti~e nebo, i on se
mo`e uzdi}i do prvog ulaska u nebo, i daqe.
Jer, po tome se ovaj pisac razlikuje, ne samo od svojih savremenika pisaca, u zemqi i van zemqe, kao i od
svojih saplemenika, {to od sebe nije odstrawivao uticaj Neba vlastitim umom i zlom `ivota, nije ugu{io u sebi
ono nebesko i bo`ansko usa|eno...
Ovoga su pisca poku{avali da ugu{e, marginalizuju, gurnu na sporedni kolosek sudbine i pozvawa,
nepozvani najbla`e re~eno : oni koji ho}e jednog nevidqivog Boga, oni koji su ga ugu{ili vlastitim umom, i oni
koji su to u~inili zlom svoga `ivota, koji ne}e nikakvoga Boga...
Kako da se pomire sa ~iwenicom postojawa ovakvog jednog duha, kakav je Luki}ev, i jedni i drugi koji
pojma nemaju o usa|enom verovawu, koga u wima nema?
Jer ve}ina onih, bili tzv. pesnici, pisci, urednici, novinska piskarala i mnogi drugi, koji nemaju ideju o
Nebu, iz koga sve proisti~e, takvi se ne mogu uzdi}i ni do prvog ulaska u Nebo. Takvi nikada ne dospevaju ni na
Prvo, ni na Drugo, ni na Tre}e nebo...
Luki} je, dakle, od onih svetskih pisaca, pesnika korespodencije ili saobraznosti svih nebeskih stvari
sa svim {to pripada ~oveku. HH vek ne zna {ta je saobraznost.
Dominanti pesnici ili oni koji vrednuju u~inak pesnika imali su mnogo godina da sve postave naopako.
Glavno obele`je mnogih vekova, a epohe Hokus - pokusa ponajvi{e, je to {to se ~ovek udaqio od Neba kroz qubav
prema sebi i prema svetu. [to se zaboravilo ili poricalo, da ~ovek upravo i postoji po saobraznosti, jer postoji
samo u zavisnosti od Neba.
Miroslav Luki} nije pesnik epohe Hokus - pokusa, on je pesnik vremena i veka koji dolazi, pesnik celog
prirodnog sveta saobra`enog duhovnom svetu, i to ne samo u op{tem, nego i u svemu {to ga sa~iwava...
Luki} je od onih pesnika koji je u osami svoga `ivota radije slu{ao Svedenborga i wegove an|ele, a ne
barabe i umi{qene samozvance i wihove ograni~ene sledbenike.
Luki} veruje da se an|eli ~ude "kada saznaju da ima qudi koji sve pripisuju Prirodi a ni{ta Bo`anskom,
i da veruju da wihovo telo, u kome je sakupqeno toliko nebeskih divota, poti~e od Prirode, da ~ak i razumsko
~ovekovo od we dolazi, dok me|utim mogu videti, ako samo malo napregnu um, da ovo poti~e od Bo`anskog a ne od
Prirode, i da je Priroda bila stvorena samo zato da bi bila ode}a Duhovnom i prikazivala ga u saobraznom obliku
u posledwem od Redova....: An|eli takve qude upore|uju sa sovama koje vide u mraku a ne na svetlosti..."
Luki} je - pesnik svetlosti. Wegov duh se oblikovao u onome {to je bitno; ovaj pesnik je `iveo i `ivi u
zemaqskom telu, mo`da }e takav u su{tini ostati kroz celu ve~nost?...Poeziju ovog pesnika tek treba razumeti,
~itati, rasvetqavati; verujem da }e ovaj pesnik tek napisati najdubqe svoje pesme, one koje }e nadam se pisati tek
posle obelodawivawa ovih wegovih dvadeset i pet kwiga Umetnosti mahagonija.
Jer ovaj se pesnik dugo pripremao, za druga~ije; druga~iji je ~ovek ~ije misli poti~u od Duhovnog sveta.
Mo`da se ovaj pesnik rodio u ~istom neznawu, da bi potom, bo`anskim sredstvima, umetni~kim, rvawem sa onim
{to je Opus Umetnosti mahagonija, bio priveden Nebeskoj Hijerarhiji...Okolnost, da je me|u posledwim delima
Opusa Umetnost mahagonija, stvorio ba{ Vla{ku gozbu, zar ne, nije slu~ajna: Luki} je imao takav stvarala~ki
razvoj koji se mo`e uporediti jedino sa saobra`avawem semenki biqnog carstva: "Semenke izrastaju u drve}e,
razvijaju li{}e, proizvode cvet pa zatim i plod, gde sme{taju nove semenke. To se odvija postupno i pokazuje u
divnom redu, a ne mo`e se opisati u malo re~i. Bili bi potrebni tomovi, pa ni onda ne bi bile dostupne nauci sve
unutarwe tajne koje se odnose na pojedine radwe..."
Dakle, ono {to je stvoreno i {to je ve} semewe Luki}eve umetnosti, Opusa Umetnosti mahagonija, ima
nebesku snagu novih semenki...Toliko je za po~etak dovoqno o duhu i delu ovog pisca; ko shvati do kraja i upije,
ne}e imati {tete...
Miroslavu Luki}u, izuzetnom i plodotvornom piscu, a p s o l u t n o m p i s c u, majstori na{ih najve}i
kwi`evnih neistina ( oli~eni u kriti~arima, onima koji rade na univerzitetu ili imaju veliki uticaj u velikim
izdava~kim preduze}ima, oli~eni u publicistima, novinarima i ostalim tvorcima bengalskih vatri na
buwi{tima srpske kwi`evnosti) namenili su ulogu , koja je namewena Pepequgi u istoimenoj bajci: od te odurne i
nemoralne bajke velikih majstora kwi`evnih neistina, vremenom ne}e ostati ni{ta.
Srpska kwi`evnost je dobila velikog pisca, apsolutnog pisca, i to }e bivati sve jasnije iz godine u
godinu, verujemo... Ne velikog po kvantitetu napisanog i objavqenog. Luki} jeste ispunio izvesnu prazninu nastalu
odlaskom Peki}a, Ki{a, @ike Pavlovi}a, Xuni}a...Kao pesnik, imao je vi{e sre}e, druga~iju bografiju i
po`eqniji stvarala~ki razvoj u odnosu na spomenute pisce. U sli~nosti sa spomenutim srpskim piscima postoje i
bitne razlike : Luki} je mnogo napisao i objavio , kao Peki} a naro~ito wegov zemqak Pavlovi}. Me|utim, kao
esejista, Luki} nije dosadan, megaloman; nije tetoviran tetova`om epohe Hokus - pokusa. Peki} i @ika Pavlovi} i
nisu pesnici; Ki{ je mo`da bio, ali ga je Adi kastrirao...
Ovog pesnika }e afirmisati wegovo delo. Wegovo delo }e, verujemo, vr{iti delotvorniju kritiku u
srpskoj kwi`evnosti od oficijenih bastiona srpske kwi`evne kritike i literature. Luki}ev Opus Umetnost
mahagonija , verujemo, sam }e se izboriti protiv unapred skrojene i odre|ene uloge kwi`evnih me{tra, me|utim, za
to }e biti potrebno mnogo vi{e vremena.
Ova redovi su morali da se napi{u, da bi se rasvetlilo skriveno zlo u okvirima oficijelne srpske
kwi`evnosti : Luki}u se dalo , verujemo, da podigne mitsko - bajkoliko - ma}ehinsko korito na{ih sme{nih,
sitnih i anahroni~nih, trivijalnih i proma{enih savremenih majstora kwi`evnih neistina...
Nije slu~ajno, dvadeset i peta kwiga Luki}evog opusa UMETNOST MAHAGONIJA - Usamqeno drvo, I ponelo tako dobar naslov : to je ta~an opis pozicije i uloge i sudbine ovog pesnika : on stoji kao posve}eno drvo,
kwi`evni gorostas, naspram duhovnog i kwi`evnog gangsteraja epohe Hokus - pokusa, naspram misaonih i jezi~kih
sazve`|a, rasprostrawenih zabluda i fabrika lutaka...
Aleksandar Luki}
OGROMNOST : Genealogija, Zavi~aj, Jezik
Ranko Sokolovi} : AGNA I MAKARIJE, Slu`beni glasnik, Beograd, 2000. godine, pesme
Na Vaskrs 1940. godine, Isidora Sekuli} upu}uje PISAMCE "Dobrom Bogu" u kome vapi :
"...A sve ima svoju istinu, Bo`e!
I ta istina mu je `ivot i jedino pravo.
A ~esto, Bo`e, kamen je navaqen
Na istine malih, sirotih `ivota.
[ta }e tu grobni kamen, Bo`e?"
Na Vaskrs 1940. godine, umna i du{evna Isidora jo{ veli :
"Ne dado{e mi zboriti, Bo`e!
Po~eh tad grcati, o Bo`e, o narodu
Koji je maleni narod moj.
Istine na{e nisu mnogobrojne,
I sve do jedne peku i bole,
A one su nam sve blago i sve pravo na{e!
Preseko{e mi re~, Gospode!
Vaskrs je danas.
A ja pod plo~om }utim,
I `alim Ti se, Bo`e, gorko, gorko.
I molim Te:
Pusti me preda Se,
@ivu ili pokojnu,
Da tebi bar ka`em {ta je danas
Istina stra{na o malom narodu".
Ranko Sokolovi} ( 1960), pisao je i napisao u periodu od maja 1998. do maja 2000. godine, svoju novu {estu
kwigu pesama "AGNA I MAKARIJE"; napisao ju je u vreme koje je bilo pogubno i stra{no i za Srbiju i za wene
gra|ane, i vi{e nego sli~no vremenima u kojima se Isidora Sekuli} obra}ala Bogu. Kwiga sadr`i tri ciklusa :
IVAN - KULA, GOLUBOVAC i GORIO^, u kojima se pesnik, jezikom koji je poneo iz zavi~aja, obra}a i Bogu, ali
i svojim dalekim precima :Agni i Makariju Sokolovi}u. Sokolovi}eve pesme ne te`e artificijelnosti po svaku
cenu; ponekad deluju stilski nezgrapno, fragmentarno. Naj~e{}e su nalik na pojedinosti izstrgnute iz kakvog
neverovatnog, apokalipti~nog i mitskog miqea. Sokolovi} se obra}a mitskim precima : Vratkovi}u - Obili}u Kosan~i}u, Kara|or|u i drugima. On nastoji da, bacaju}i poglede u duboku pro{lost i jezivu sada{wost, ka`e Bogu
i drugima, i sebi, "istinu stra{nu o malom narodu". Sokolovi} poku{ava da podigne grobni kamen, navaqen "Na
istine malih, sirotih `ivota"... Sokolovi} bi hteo sve pesmom, koja ~esto prerasta u usamqeni~ki krik, on
inventari{e sve srpske istine koje nisu brojne i koje peku i bole. R. Sokolovi} peva o onome {to je "sve blago i
sve pravo na{e". Ima Sokolovi}evih stihova sa kojima se savremeni ~italac mo`da ne}e slo`iti, mo`da }e ih
smatrati preteranim, anahronim, mo`da ponekad i pregrubo izre~enim; me|utim, i gra|a od koje je po{ao, i
podsticaji su bili vi{e nego jezivi. Za razliku od Isidore Sekuli}, Sokolovi} uprkos svemu nije izgubio veru i
nadu; ponekad, wegovi stihovi kao da su izre~eni ustima jurodivog. Oni se razlikuju od stihova vr{waka pesnika
Sokolovi}evih. Razlikuju se i od starijih i mrtvih pesnika - Raki}a, na primer. Razlikuju se ne samo zato {to je
Sokolovi} kao pesnik druk~ijeg obrazovawa, profesije, ve} i senzibiliteta i energi~nosti kakvu je posedovao
mladi Crwanski...Kao {to sve na svetu ima svoju istinu, tako i R. Sokolovi} ima svoju istinu. Ta istina je wegov
`ivot i wegovo pravo. Ova nova {esta Sokolovi}eva kwiga, pisana skoro iz dana u dan, razlikuje se od prethodnih,
~ini mi se, ponajvi{e u tome, {to se Sokolovi} u woj uputio prema svojoj istini i jeziku - ne dovoqno poznatom
dijalektu wegovog zavi~aja. Mo`da je ova nova Sokolovi}eva kwiga mogla biti i maweg obima, sa`etija; mo`da su
neke pesme, ili stihovi, mogli biti izostavqeni; preseliti se u neki drugi rukopis; me|utim, i ovakva i u
ovakvom obliku, ona roni u iskon i predawe, u rane neprebolne, i u `estoku stvarnost sada{wih dana. Sokolovi}
ne spada u anacionalne Srbe; on to, kao pesnik i ne krije. Zapravo, ovaj pesnik peva o razistoriji, o
raspolu}enosti svoga naroda, o nevoqama i grehovima, o tragediji vlastitog naroda i istorije, nacionalne i
svetske. On pita, doslovce: Kakva bi istorija sveta bila da je rod qudski umeo i sa~uvao Biblioteku
Aleksandrijsku? Wegov ideal nisu "`ene" koje "odustaju od Mona{ke Republike, / bave} se klokotom i zavo|ewem
prostote"... Najboqi stihovi ovog pesnika su nastali u osami, u gr~u, u trenucima kada je sve bilo dovedeno u
pitawe : `ivot, opstanak. U ovoj kwizi stihova ima pesama koje su potekle iz samog izvora sudbine i istorije,
udesa. Pesnik se ne libi da stvari nazove onako kako se zovu. Ponekad je direktan na na~in kako se to nikada ne bi
usudili wegovi vr{waci i kolege pesnici. Neke wegove pesme su duboko li~ne. Prvu pesmu u kwizi posvetio je
svojoj praprababi ~udnog imena (dolazi od ogwa), a posledwu Keltima, to jest legendi o ~etrnaest pustahija s
Juhora...Sigurno je da }e ovaj pesnik u budu}nosti morati vi{e pa`we da posveti ujedna~avawu svoga izraza,
izvesnoj ekonomiji izraza. Ovaj pesnik nastoji da o`ivotvori amanet kneza Lazara... Kroz stihove ovog pesnika
zra~i spomenuti amanet : da je carstvo nebesko iznad carstva zemaqskoga...Sokolovi} otvara za sebe testamente
srpskih vrhovnih gospodara, visoke momente srpske istorije. Ali, i kad se bavi niskim momentima srpske istorije,
poku{avaju}i da u|e u rodoslov svoje familije, odnosno prababe Agne ili Makarija Sokolovi}a, R. Sokolovi} se
"hvata" za one "kop~e", alke ili likove, nizove, koji su "omogu}ivali" da narod kome pripada opstane i u najte`im
okolnostima, i u okolnostima pod kojima bi svaki drugi mawi narod neizostavno bio zbrisan...Sokolovi}, kao
pesnik, imao pravo na svoje istine i uverewa, kao {to ih i mi imamo...Nadajmo se da }e ova wegova najnovija kwiga
biti uvod u jedno dubqe usredsre|ewe, usredsre|ewe onoga {to je protiv svakog nereda, {to je najboqe u wemu, ili
u onome {to nosi u svojoj eruptivnoj du{evnosti...
*
Kao i Qubomir Simovi}, Sokolovi} je od onih pesnika koji se neprestano vra}a svom rodnom kraju :
ubavoj planini Radan, Kosan~i}evoj Podgori i Kosanici, selu Ivawu ("ve~noj qubavi / veri i nadawu") .
Sokolovi} se nije otu|io od svog izvori{ta i korenova svoga porodi~nog, i rodovnog stabla. Zavi~aj je mesto na
kome Sokolovi} "najdubqe i najneposrednije " ose}a ceo svet. "I sve druge svetove, ~ak i one nevidqive..." Kao i za
Qubomira Simovi}a, i za Sokolovi}a zavi~aj nije samo odre|ena "geografija i istorija, nego ne{to {to je i sve
to, ali i ne{to mnogo vi{e od svega toga : jezik. Ni{ta nije toliko vezano za jedan narod, za wegovu sudbinu i
egzistenciju, kao jezik..." Kao wegov zemqak B. Stankovi}, ju`wak Sokolovi} duboko ose}a govor kojim se govori
u Pustoj reci. On se ne ustru~ava da na tom jeziku pi{e , jer zna da je taj jezik , takav kakav je, ono {to ta~no i
potpuno izra`ava tog ~oveka. To je jezik koji su stvorili seqaci, govedari i pastiri, iskonski qudi; to je jezik
koji je Sokolovi} nau~io u zavi~aju. Taj jezik je te{ko prevodiv na jezik pisaca "beogradskog stila", ali je
reqefan, hrapav kao hrastova kora, i postojan kao hrastovi usred malog grobqa sela Ivawa. I za Sokolovi}a su,
kao i za pesnika Simovi}a, re~i, "kao i za divqaka, jo{ uvek vezane za stvari, i jo{ uvek su providne"...Slu~aj je
udesio da prvi put odputujem na Radan, nakon {to sam napisao recenziju za izdava~a za spomenutu Sokolovi}evu
kwigu, da svojim o~ima vidim izbliza Petrovac, Mali kamen, ]umuranu, NADVADU, Cari~in grad - neke od
toposa, koje Sokolovi} ~esto spomiwe. Nisam mogao da ne napi{em naknadno ovaj dodatak, shvativ{i da je za ovog
pesnika zavi~aj izvornost i neposrednost svega : i visova, i omorika, i Justinijanovih izvora, Ivawske reke, i
rodnog govora, pokrajinskog i nepatvorenog. Pravnik po obrazovawu, kao i wegov daleki zemqak Justinijan,
Sokolovi} je u svom zavi~aju i u wegovom govoru, na{ao bezgrani~no more bitnosti, ulaze}i u wega, u ogromnost,
kao u ku}u...Prema ovom pesniku }e , mo`da, kriti~ari ispoqiti svoje predrasude u po~etku zbog uobi~ajenih i
izforsiranih podela na tradicionalno i moderno. Mogu}e su i druge vrste predrasuda. Me|utim, Sokolovi}a ne
zanima odnos konfrotacije, ve} alternative. Kad se malo boqe pogledaju wegove pesme i kada se vidi koliko u
wima tradicionalno hrani moderno, i koliko moderno reaktualizuje, i revitalizuje tradicionalne vrednosti,
onda }e nestati i dobar deo predrasuda. Sa jednog od vrhova Radana, Malog kamena, otvara se veli~anstven pogled na
sever i severoitok unedogled : na Cari~in grad u daqini, na Leskovac i carski grad Ni{ i daqe, daqe. Sokolovi}
je odrastao tu, na visini, u kraju u kome nema industrije i gde {ume nadmo}no napreduju. @iva tradicija nije
ugu{ena, ona navire kao pitke i bistre vode planinske reke. To podnebqe kao da je stvoreno za Muzej pod vedrim
nebom...Sokolovi}eva poezija je spoj tradicionalnog i modernog, tu nema granice izme|u jednog i drugog, i to je
sasvim prirodno...
M. Luki}
Proza
U SMERU VRTLOGA
Miroslav Luki} : Mese~eva svadba, roman, izdava~ "Zavetine", Beograd, 1999.
Pesnik, esjist, antologi~ar i prozaist Miroslav Luki} ( 1950) objavio je svoj novi roman "Mese~eva
svadba" - hroniku tragi~nih ratnih doga|aja, ali i hroniku "sebe". Pre ovog, Luki} je objavio slede}e romane :
"Dnevnik za Senkovi}a", "Liturgija", odli~ni "Ujkin dom", "Trgovce svetlo{}u" - kao i dva koja nisam uspeo
dobaviti : "Ogwene `abe" i "Ku}a svetih ratova".
Luki} je "apsolutni" pisac ~ijem spisateqstvu te{ko mo`e{ naka~iti `anrovsku odre|enost. Wegove
pesme, eseji i proza se u potpunosti prepli}u. Budu}i da ne pi{e uvek na istom nivou, vrednost wegovog rada ide od
hronologije doga|aja do dubokih uvida i umnih zakqu~aka o sudbini pojedinca, epohe i sveta.
Luki}evi romani su neujedna~eni, a ~esto i jezi~ki nedobro "pro{iveni" unutarwim nitima. Ipak, oni
ostavqaju utisak samosvojne i neobi~ne celine. Obrazuju va`an rukavac "podzemne" struje srpske kwi!`evnosti za
koju ne}e biti ~udno ako se u narednom vremenu izlije i poka`e mo}nijom od sada prividno mo}nih reka. Nije
slu~ajno da se wegovi "beogradski" romani, sa "isto~nosrpskim" nadahnu}em, javqaju naporedo sa fizi~kim
odlaskom @. Pavlovi}a i S. Xuni}a.
"Mese~eva svadba" ima dvojaku su{tinu " ona je bele`nik "spoqnih" zbivawa na{eg `ivota - rata,
besparice, intriga, nemorala vlasti; s druge strane, ona je inventar li~nih spisateqevih poraza - sukoba sa ocem,
nesporazuma sa qubavnicom, nezadovoqenosti li~nih ambicija. Ova dva plana poku{avaju se splesti op{tom
slikom od duhovnih korena otpa|enog srpskog pokolewa koja dovr{no doprinosi pi{~evoj pora`enosti. Filip
Senkovi}, pi{~ev alter ego, bombardovan je kako spoqa, tako i iznutra, i ~udo je da se nije odavno u sebe uru{io.
Istovremeno, on `udi za obnovom - kako svog naroda, tako i svojom sopstvenom, ali je vidi, samo povremeno, u
prirodi, za retkih trenutaka odmora na zavi~ajnom Peku:
"Bo`urovi beli i krvavocrveni, visoki brestovi pokraj Peka na koje predve~e sle}u vrane ili rode ;
odraz neba venecijanski plavog u virovima reke; oguqena kora mladih brestova, nalik na odranu bivoqu ko`u;
detli} koji morezeovom azbukom povezuje sprudove i ade; pozla}ene kro{we divqih oraha ozra~enih jarkim sjajem
suca - sve to otvara tajanstvena vrata, ona najtajanstvenija za koja se veruje i da ne postoje."
Socijalna stvarnost Senkovi}a dovodi u o~ajawe: " Svaka no} je mora u svakom mestu u Srbiji"... "Kad se
bude zavr{io ovaj rat, ludi Srbi }e otpo~eti gra|anski"..."U srpskoj dnevnoj {tampi jedino su istinite posledwe
stranice (In memoriam) i sitne vesti kriminalnih rubrika"... Uza sve to, progoni ga i razaraju}a, tipi~no
velegradska qubav, kao iz Dostojevskog. Senkovi} }e poku{ati da nasluti ono "iza" : "Iz moga poraza, iz
sveop{teg poraza, kao iz mojih mana i poroka, ambicija i slabosti, najboqih vrlina, pomaqa se ne{to neopisivo i
stvarno, neizmerno kao dubina i visina prostranstva". To "iza" u ovoj kwizi ostaje nenapisano. "Mese~eva svadba"
je pre svega svedo~anstvo davnog indijskog proro{tva o kali - jugi" - vremenu kada su najgori iza{li iz
ropotarnica i zauzeli mesta najboqih. Aristokratiji je preostao marginalizovan komentar - budu}im vremenima
za nauk: " Probrana bulumenta veselo upravqa brodom ludaka. U smeru vrtloga koji pre`iveti ne}e ni pacovi".
Vladimir Jagli~i}
Esej
Prilog kwi`evnoj poligrafiji
Jovan Pej~i} : ZNAMEWA I ZNACI : pojmovi / poimawa 2 , Apostrof, Beograd,
1999. - 95 str. ; 21 cm. ( Biblioteka [um vremena; kw. 100 ) . Tira` 500 pr.
Pisac ove kwige (1951), kriti~ar, istori~ar kwi`evnosti, esejist, predava~ srpske poezije i srpske
kritike dvadesetog veka na Filosofskom fakultetu u Ni{u, objavio je nekoliko veoma podsticajnih, iako
nevelikih obimom, kwiga (Tajna i krst, 1994; Oblik i re~ kritike, 1994. i druge); bavio se i prire|iva~ko kriti~kim radom; po~etkom 2000. godine pojavile su se dve kwige koje vredi pro~itati i imati u biblioteci :
Isidora Sekuli}, IZRAVNAWA , i Milan Raki}, NAD ZASPALIM SRPSTVOM.
U Bibliografskoj napomeni na kraju ZNAMEWA, autor pi{e: " Kao svojevremeno za TAJNU I KRST,
tako su sada, pri oli~avawu ZNAMEWA I ZNAKOVA, svi prethodno objavqeni tekstovi pa`qivo pro~itani.
Nedovoqno jasne misli dore~ene su, suvi{na mesta prebrisana, {tamparski i drugi propusti otkloweni.
Taj zahvat doveo je, verujem, do ukupnoga poboq{awa jezi~ko - stilskoga i kompozicionog plana kako
pojedina~nih tekstova, tako i kwige u celini.
Pet radova objavquje se prvi put" (str. 85).
Tih pet tekstova koji se objavquju prvi put u ovoj kwizi su : Balada o Tajni i Krstu, Sedmi pe~at,
Istina i lepota, Kwi`evnost i vrednovawe, Nu{i} devetstoosme.
Ovi tekstovi spadaju i me|u najnadahnutije napisane tekstove u kwizi. U poqu auto - refleksije i
poetsko - filozofske meditacije ovaj autor je u svom rodnom domu. ^itali smo i wegove radove iz kwige OBLIK I
RE^ KRITIKE, tamo ima dosta dobrih stvari, mada , kako nam se ~ini, poneke ne izlaze uvek iz regiona i
bastiona oficijelne kritike i literature. Pej~i} pi{e i o svojim kolegama kriti~arima (N. Milo{evi}, R.
Konstantinovi}, P. Palavestra, M. [uti}) i o srpskom pesni{tvu HH veka ( S. Rai~kovi}, V. Popa, M. Danojli},
B. Radovi}, A, Vukadinovi}, R. P. Nogo, B. Milidragovi}, Z. Mili}, K. Mi}evi}, M. \uri}, D. Uro{evi}, P. B. Ci)
i tako otkriva svoje poqe i sistem afiniteta.
U tekstu Kwi`evnost i vrednovawe (45 - 48), ovaj kwi`evni delatnik, ~ini nam se, polazi prema onom
putu koji je neizbe`an : on vi{e nije jedan od kwi`evnih carinika iz bastiona oficijelne kritike i literature;
on oja~ava smisao za odgovornost. "Nikakva strategija mi{qewa ne mo`e kriti~ara za{titi od odgovornosti
: on, prvo, ima obavezu da zna {ta su wegova merila, da bi tek potom - i to je drugo - uop{te znao {ta radi, i
za{to.
S druge strane : kao {to, istorijski posmatrano, vrednost kwi`evnih dela nije nepromenqiva
veli~ina, tako ni merila vrednovawa ne moraju imati stalnost u vremenu. U tome se ogleda kriti~an polo`aj
kriti~ara : svojom ocenom on ocewuje na prvom mestu sebe (Bogdan Popovi})" (str. 46).
Da li uvek ovaj autor, kao kriti~ar, ima po`eqan ose}aj za vrednost, vrednovawe? Za osnovni ~in
kritike?
Koliko je opklada sa vremenom dobio, koliko izgubio?
Koliko sistem afiniteta ovog autora govori o wemu samom, kao kriti~aru ?
Dobro je {to na umu ima re~i Bogdana Popovi}a zapisane u osvit HH veka : da svak svagda razume i voli
samo ono {to mu je ravno : najve}i - najvi{e... (str. 48).
Skre}emo pa`wu eventualnim ~itaocima i na Pej~i}evo razmatrawe Problema pesnika - kriti~ara (str.
37, i daqe). Da li je mogu}e da pesnik i filosof bude kriti~ar i tuma~ stvarala{tva drugog pesnika? Pej~i}
polazi od primera Laze Kosti}a, a zatim ga razre{ava teorijski i logi~ki, oslobodiv{i raspravu suvi{nih
pojmovnih nedoumica. Predla`e da pesnika - kriti~ara nazovemo poligrafom, a wegove kriti~ke radove
kwi`evnom poligrafijom. Prise}a se , s punim pravom, Eliota, teorijske pozicije Ajvora Armstronga Ri~ardsa.
Ri~ards zna, kao i Pej~i}, da su misao i ose}awe sposobni za uzajamno zavo|ewe. "Me{oviti na~in pisawa", kako
smatra Pej~i}, "pisawe u dve ruke, rad u dvema granama Kwi`evnosti, plod je takvoga wihovoga delovawa. Ali
vrstu i obim tih me|udejstava ne ure|uje nikakav univerzalni zakon; sve zavisi od individualnih mo}i stvaraoca"
(str. 43). Nama se oduvek ~inilo da problem pesnika, umetnika - kriti~ara ne postoji : umetnik koji zna da
sastavi jedno delo, ume da ga i rastavi. Pogotovu sa sticawem stvarala~koga iskustva, to ume}e se pove}ava i
~esto je zanimqivije od "ume}a" onih koji nikada nisu uspeli da sastave i obelodane nijedno umetni~ko delo.
Umetni~ko i esteti~ko mogu se izra`avati ne ugro`avaju}i jedno drugo... Estetsko i esteti~ko nikada nisu tako
strogo razdvojeni, neprijateqski suprostavqeni, iskqu~uju}i...
M. Luki}
Ostalo
DRNDAREVI], Dragan : U Rupeqevu Drndarevi}i : porodi~na monografija / Dragan
Drndarevi}, Qubi{a Drndarevi}. - Veliko Gradi{te : Q. Drndarevi} : D. Drndarevi{, 1999. ( Beograd
: Reprograf). 412 str. ilust. : 25 cm.
Zajedni~ko delo, oca i sina, pravnika (biv. policajca i carinika) i arhitekte? Objavqeno o svom ruvu i
kruvu u 300 pr. Ovu porodi~nu monografiju autor je posvetio svojim roditeqima i zavi~aju. Kwiga pored
predgovora i uvoda sadr`i poglavqa : Familija Drndarevi} Poreklo i doseqavawe na dana{we prostore;
Delatnost Drndarevi}a nekad i sada; Na {kolu se dugo ~ekalo; Obi~aji ; Borci pali u ratovima... ; Pogrebni
obi~aji; Hajdu~ija i poseban, dragocen dodatak (arh. Dragana Drndarevi}a) Razvoj ku}e za stanovawe i pomo}nih
objekata familije Drndarevi} u Rupeqevu (tekstualni i grafi~ki prikaz). Kwiga je pisana veoma dokumentovano (
sadr`i obilatu foto - dokumentaciju) ; stotinak takvih ili sli~nih kwiga, o porodicama i selima {irom Srbije,
predstavqale bi dragocenu gra|u za realnije poznavawe Srbije...
Arhiv NADE I VERE ( 1 )
1
[ Pre{tampan Dodatak iz kwige FLORA DE LA MUN]E (kraq Homoqa). Pesme Bore Mi{qenovi}a, Beograd, 1993,
str. X - XVII ]
ZAVETINE su po~ele svoj `ivot, kao mali izdava~,pre Spasovdana 1983. godine, kada je grafi~ar
BORBE Mom~ilo-Moma Suji} (1931-1987) na{ao mogu}nost da povoqno objavqujemo kwige maweg formata.
Osniva~i ZAVETINA su Bra}a Luki} (Miroslav, 1950, i Aleksandar, 1957, Mi{qenovac, kod Ku~eva).
Administraciju je vodila Miqana Vi}entijevi} - Luki} (1956 - 1986). Za{titne znake nekoliko kolekcija
(Posebna porodi~na zavetina, Feniks, Paun, Stara Evropa) uradio je Ratomir Panti} (ro|en 1948. godine u
Zeleniku kod Ku~eva, umetnik, grafi~ar, ilustrator kwiga i ~asopisa). Znamewa ostalih kolekcija preuzeta su iz
starih sredwevekovnih srpskih rukopisnih kwiga. Glavni za{titni znak ZAVETINA je inicijal, slovo Z.
ZAVETINE su nikle na plodonosnoj tradiciji tzv. PI[^EVIH IZDAWA, tj. iz nemirewa sa postoje}im
stawem stvari.
Osnovane su sa `eqom da budu nezavisni izdava~, koji }e objavqivati dela iz umetni~ke i narodne
kwi`evnosti, radove koji zna~e bitan i individualni napredak u prou~avawu izvesnih tema i motiva iz
mitologije, folklora, istorije, i istorije narodnog duha u naj{irem smislu re~i. Prve godine svog postojawa
ZAVETINE su planirale da objave: 1.Dnevnik za Senkovi}a Miroslava Luki}a 2. Narodne pesme Slavonske
granice Slavice Garowe. 3. U vagonu Rozanova Aleksandra Luki}a, 4. Podne na jednom sprudu, izbor iz kwi`evnog
stvarala{tva, Ratomira Panti}a. ZAVETINE su objavile samo prvu kwigu sa ovog spiska. Drugu je, tri godine
kasnije, objavio KOS, a tre}u "Narodna kwiga".
ZAVETINE su pokrenute u pretposledwoj deceniji XX veka u najnepovoqnijim okolnostima koje se mogu
zamisliti.
Jugoslavija je ve} bila u ekonomskoj krizi ~ije dubine mnogi nisu bili svesni. Te`inu te krize ilustruju
stagnacija privrednog rasta, enorman porast inflacije, opadawe investicione aktivnosti, porast nezaposlenosti,
opadawe li~nog i dru{tvenog standarda. Kriza je bila ekonomska i politi~ka, ali to se skrivalo. Ono {to nije
bilo na~eto, to je bila kultura, koja se opirala uporno i gr~evito - politici.
ZAVETINE su delile sudbinu te krize i vremena.
ZAVETINE nisu izdava~ki veliki i uparlo`eni aparat.
Rashodi oko izdavawa kwiga ~inili su stvarni {tamparski, ban~ini i po{tanski tro{kovi.
Prva kwiga ZAVETINA "Dnevnik za Senkovi}a" (11 {t. tabaka) prodavana je u kwi`arskoj mre`i po
280 dinara, a u pretplati 230 dinara (1983 / 84).
BILANS rashoda i prihoda ovog izdawa na dan 26. maja 1985. godine je kratak: [tamparski tro{kovi
(upla}eni 1.IX 1983) iznosili su 99.000 din. Po{tanski i drugi tro{kovi 35.158 din. Lo{e od{tampani primerci 13 komada. Pokloweno pojedinim mati~nim i {kolskim bibliotekama - 140 komada. Neizmirena potra`ivawa: Oko
200 mati~nih i {kolskih biblioteka zadr`alo je 420 primeraka kwiga u vrednosti 96.600 din. Svega (neizmirena
potra`ivawa) 445 primeraka u vrednosti 101.520 din. Prihod od ovog izdawa su ~inili 672 primerka prodatih
direktno u vrednosti 154.560 din. I prodato u kwi`arskoj mre`i 22 primerka u vrednosti 4.052 din. Svega prihod:
161.612 dinara.) Razlika izme|u rashoda i prihoda iznosi: 27.454 dinara. Ta dobit je predstavqala neznatna
sredstva, nedovoqna ni za isplatu honorara autoru, recenzentima, a ni za ulagawe u {tampawe novog rukopisa. Jer
su cene {tamparskih tro{kova u me|uvremenu rasle, kao i inflacija. Bilans od 26. maja 1985. godine pru`a realnu
sliku o ishodu izdava~kog poduhvata.
Taj Bilans optere}uju Neizmirena potra`ivawa, koja nisu nikada ni izmirena. Pa, ipak, vredelo je
poku{ati.
*
U spisku koji sledi objavquju se imena pojedinaca, {kolskih, mati~nih i narodnih biblioteka do kojih je
stiglo prvo izdawe ZAVETINA. Broj iza imena ili naziva biblioteke zna~i broj poru~enih primeraka. Tamo gde
nema broja, zna~i da je poru~en ili poslat samo jedan primerak kwige. Beograd: (+) Ra{ko Dimitrijevi}, Petar
Brki}, Vuk Milatovi}, Jovan Pej~i}, Jovica Stojanovi}, Mili} od Ma~ve, Mikan Ani~i}, Marko Paovica,
@ivojin Ne{i}, Ratomirka Sokolovi}, Gojko Te{i}, Rado{ Stevanovi}, Miodrag Popovi}, Miodrag Pavlovi},
Nikola Vuj~i}, Spasenija Vladislavqevi}, Moma Dimi}, Marinko Arsi} Ivkov, Nikola Milo{evi}, Nikola
Ivan~evi}, Vladimir Jovi}evi} Jov, Milisav Savi}, Bo{ko Bogeti}, Jovan Strikovi}, Mom~ilo i @ivka Suji},
Gordana Andrejevi}, Dragan Dobrijevi}, Bo`idar Milidragovi}, Milan Vlaj~i}, ^edomir Mirkovi}, Radoslav
Brati}, Stjepan Plani}, Novica Tadi}, Jovo Mari}, Milo{ Bandi}, Slobodan Ma{i}, Dragoqub \oki},
Aleksandar Jerkov, Vlada Stanojevi}, Predrag ^udi}, @ivan @ivkovi}, Biblioteka grada Beograda, Jovica A}in,
Marko Nedi}, Dragan Babi}, Dragomir Brajkovi}, Mom~ilo Parau{i}, Predrag Proti}, Sne`ana Brajovi}, Mile
Risti}, Svetozar Reqi}, Lidija Popovi} Mar{i}evi}, Ratko Bo`ovi}, Radivoje Miki}, Srba Igwatovi},
Katarina Simi}, Danica Markovi}, Bora Jovi~in, Mihailo Ble~i}, Slavica Marinkovi}, Biba - kwi`ara MS,
Milica ]uk, \or|e Grmu{a, Milan \or|evi}, Slavica Garowa, Gordana Lazi}, Prodana Petrovi}, Spomenka
Jovi}, Luka Brki}, \ura| Marjanovi}, Marija Mitrovi}, Ru`ica Avramovi}, Miroslava Topli~i}, Julijana
\ur|evi}, Milica Mari~i}, Stanka [teri}, Vasilija Ran|elovi}, Radenko ]irkovi}, Svetlana Risti}, Nada
Trajkovi}, Qiqana Arseni}, Jelena @uwi}, Marija Popovi}, Marija \oki}, @ivojin Vlahovi}, (+) Milo{
Jankovi}, Cveta \ura{kovi}, Mira [erbexija, Predrag \or|evi}, (+) Radmila Veqkovi}, Divna Vukomanovi},
porodica Revid, Irina Milojevi}, Sun~ica Stamenkovi}, Marko Bjelica, Lepa Nimkijevi}, Ivanka Maksimovi},
Bratislava Stankovi}, Maja Stamenkovi}, Zlata Jovanovi}, Katarina Tomi}, Ru`ica Paji}, Dragomir Ka~arevi},
Branko Rako~evi}, Nade`da @uwi}, Maja Stojadinov, Radinka Memedovi}, Ratomir Igwatovi}, Sa{a Markovi},
Qubica Despotovi}, Bogdan ^oli}, Valerija Por, Slavka Rankovi}, Slobodan Stani{i}, Nikola Karaklaji},
Meri Cetini}, Mirjana i Slavko Grbi}, Rada Saratli}, M. J. Vi{wi}, Radovan Popovi}, Dragi} Nikoli}, \or|e
Jani}, Petar Xaxi}, Zoran Mili}, Josip Babel, Zorica Tri~kovi}, Ivica Rori}, (+) Milan Lali}, Marina
Kosti}, (+) Dimitrije Vu~enov, Predrag Bogdanovi}, (+) Branislava Pe{akovi}, Aleksandar Ili}, Vasa
Milin~evi}, Vidosav Stevanovi}, M. Lango, Radi{a iz "Borbe", Ratko Pekovi}, Slavko Lebedinski, Slavko
Pavi}evi}, Petar Paji}, Zoran A}imovi}, Sloba (kwi`ar), Nevena Antonijevi}, Branislav Petrovi}, Sava
Dautovi}, Slobodan Stojanovi}, Drago Panti}, Vuk Krwevi}. - [kole: "B.Jerkovi}" (2), M. Pijade"(2), "@.
Zrewanin"(N. Beograd, 2), "Prvi maj" (3), "I. Gunduli}" (2), "N. H. B.Para}" (2), "R. Bo{kovi}" (3), "D.
Obradovi}" (2), "V. Vuli}evi}" (2), O.[ "Drinka Pavlovi}" (2), "\.\akovi}" (2), "P. Popovi}" (5), "V. Ribnikar"
(2). "R. Mitrovi}" (2), "B. Radi~evi}" (Batajnica, 2), "V. Karaxi}" (Ripaw, 2), "B. Lazi}" (Vla{ka, 2), "M. Vukovi}
- seqak" (Barajevo, 2), "B.Radi~evi}" (Boqevci, 2), "M.Labudovi} - Labud" (Baro{evac, 2). Nar. biblioteka "\.
Dini}" (2). Zemun : Gordana D.\uri}, Kwi`ara "Pero", David Albahari, Radmila Gligi}. [kole: "R.Kon~ar" (2),
"S. Marinkovi}" (2), "I. Bir~anin" (2), "O. @upan~i}" (2), "L. Savati}" (2).
Sopot: Vladimir Pavi}, Ratomir Panti}. Po`arevac: Katica Stevi}, Qubica Mihailovi}, Marko Ivanovski,
Milan Milovi}, Jovan Rajkovi}, Srba Kukoq, Slavi{a Radovanovi}, Milisav Milenkovi}, Milan Dimitrijevi},
Jasmina Pavlovi}. Ku~evo: Qubi{a Vuli}, Mija kwi`ar, O.[."Ugrin Brankovi}" (3), Spomen dom kulture (3),
Mirko Stoji}evi}, Nevenka Todorovi}, Dragoslav Luki}, Stanko Jovanovi}, Svetlana Luki}, Milan @iki}.
Mi{qenovac: Vasa Mili} (harmonika{), Mihailo Luki}, (+) Tanasije Milojevi}. Zrewanin: Branislava Radi},
\ur|a Radi~ev, Dragoqub Bakovi}, Jovanka Vukalovi}. Novi Sad: Jovan Deli}, Miroslav Egeri}. Pan~evo: Dragan
Simovi}. Zagreb: Jovanka Babi}, D. Bejakovi}. Srpska ~itaonica i kwi`nica, Irig (3), Narodna biblioteka
Aran|elovac (3), Nar. boblioteka, [abac (3), Dom kulture Kosjeri} (3),NU "V.Dugo{evi}", Golubac (3), Narodna
biblioteka Para}in (3), OC Lazarevac (3), O[ "D. Karaklaji}" (2), O[ "V.Vlahovi}", Bor~a (2), O[ "M.
Milo{evi}", Jagwilo (2), O[ "Kara|or|e", Ostru`nica (2), Narodna biblioteka Kraqevo (3), Centar za kulturu
Bosilegrad (3), Mati~na biblioteka Lazarevac (3), Nar. biblioteka Smederevo (3), O[ Dra`evac (2), Narodna
biblioteka Lu~ani (3), O[ "S.Jovi}", Voluja (3), NU Veliko Gradi{te (3), O[ Ariqe (3), OC Ariqe (3),
Kulturni centar (3). Tutin: Rifat Gegi}, Vehbo Bahtijarevi}, Emira Zukorli}, Milica Popovi}, Jusuf Ku~,
Remzo Matovi}, Hilmija Aliba{i}, Fatima Aliba{i}, Nermina Vrci}, Xevad Drekovi}, Daut Dedei}.Majdanpek:
@arko Trailovi}, Radoica Jovanovi}. Priboj: Mirko Ikoni}, OC "V.Vlahovi}" (3). U`ice: Narodna biblioteka
(3), OC "R. Mari}" (2). Vaqevo: OOUR "14 oktobar" (3), [kola "B.Atanackovi}" (3), [kola "Dr M. Panti}" (3).
Loznica: Zorica \ukanovi}, Milena Spasojevi}, Dragana Bla`i}, Sawa Novakovi}, Anka Maksimovi}, Dragica
Gruji~i}, Milica Osatovi}, [kola "V.Mati}" (3). U`i~ka Po`ega: Dragan Vu~i}evi}, [kola "Q.Mici}" (3),
Nar. biblioteka (3). Kikinda [KC "M.Pupin" (3), Narodna biblioteka (3), S[ "D.Vasiqev" (3). Bor: Narodna
biblioteka (10), Vera Savi}. Crwajka: Neboj{a Jankovi}, Sreta Jakubovi}. Kr{: Slobodan Jankovi}. Turija:
Qubinka Barni}. Mati~na biblioteka Malo Crni}e (3), Gradska biblioteka Subotica (3). Gradska biblioteka
Vr{ac (3). Narodna biblioteka Ra`aw (3). Nar. univerzitet Oxaci (3). Vladeta Ko{uti}, Krwa~a. Kni}: Mati~na
biblioteka (3), Me{ovito obrazovni centar (3). Ub: Obrazovni centar "Ub" (3), Kulturno informativni centar
(3). [kola "M.Radovanovi}" Topola (3). OC "L.Spasojevi}" Qig (3). Mati~na biblioteka Negotin (3). RU
"Progres" Qubovija (3). Narodna biblioteka Brus (3). Narodna biblioteka In|ija (3), Nar. univerzitet
Surdulica (3). Dom kulture Blace (3). DK "17 septembar" Mali Zornik (3). OC "B. Nu{i}" Sokobawa (3). S[UO
Srpska Crwa (3). RU "D.Popovi}" Rekovac (3). Rad. univerzitet Pre{evo (3). Dom kulture B. Petrovac (3). Centar
kulture Ba~ka Palanka (3). OC "Q. Stojanovi}" Svilajnac (3). Narodna biblioteka Pe} (3).
Bogati}: Smiqa Daki}, O[ "M.Mitrovi}" (3). Prijepoqe: OC "Prof. B.Radi~evi}" (3), Bo`idar Zejak. O[
"M.@ivojinovi}" Mladenovac" (2).OC "17 Oktobar" Grocka (3). [kola "B.P. Braca" Vr{ac (3). M.Arsenov Novo
Milo{evo. V. Stojanovi}, Velika Obarska. QAO "Qavdarbashi" Prizren (3). Narodni univerzitet Titel (3).
Nar. biblioteka Smed.Palanka (3). OC "S.Popovi}" G.Milanovac (3). S[C "25.maj" Temerin (3). Zavod za
vaspitawe omladine Ni{ (3). Osnovna {kola Takovo (3). S[ "S. Markovi}" Novi Sad (3). OC "M.Mitrovi}"
[abac (3). OC "J.Pan~i}" Bajna Ba{ta (3). OC "9.maj" Aleksandrovac (3). Mati~na biblioteka Mladenovac (3).
OC "2.bataqon" Gu~a (3). OC "V.Ne{ovi}" G.Milanovac (3). O[ Brekovo (3). OC "M.Pijade" Surdulica (3). OC
"4.jul" ^a~ak (3). [kola "22.oktobar" @abaq (3). Dom kulture Nova Varo{ (3). Dom kulture Doqevac (3).
Kragujevac: M[C "Sestre Ninkovi}" (3), Narodna biblioteka (5). Narodna biblioteka Kula(3). DK "3.oktobar"
Kova~ica (3). OC "N.Tesla" Medve|a (3). S[ "20 oktobar" B.Palanka (3).Kru{evac: Milentije \or|evi}, OC
"Bosa Cveti}" (3), Pedago{ka akademija (3), OC "L. Ribar" (3). O[ "S.Mihajlovi}" Brza Palanka. O[
"M.Nikoli}" Bo`evac. O[ "D.Tucovi}" Jabu~je. BVI - per kulture Kacanik (3). O["Zeinel Hajdini" Sijerinska
Bawa. O[ "M.Popovi}" Bajevac. Nikolaj Tim~enko Leskovac. Sa{a Haxi Tan~i} Ni{. Miki Kne`evi} Beo~in.
OC "S.\or|evi|" Smed.Palanka. (3). OC "13 oktobar" Kostolac (3). OC "H.Haximurtezi}" Nova Varo{ (3).
Sredwe obraz. centar Lipqan (3). OVO "B.Stankovi}" Ni{ (3). Zdenka Ivankovi} Ruma. Sr|an Petrovi} Bojnik.
Perica Petrovi} Vlasotince. Goran Bogojevi} Varvarin. Mati~na bivblioteka "Wego{" Kwa`evac (3). NU
"M.Trebiwac" B.Ba{ta (3). Mira Travica In|ija. [UO "15 septembar" Trgovi{te (3). Milada Sejdi}, Pilica.
Ivanka Tomi}, D.Borina. Gordana Nikoli}, Tekeri{. Milosav Stefanovi}, Jadranska Le{nica. Dragan Ili},
Draginac. Mirjana \uri}, Korenita. Slavica Panti}, Kozluk. Slobodanka Te{i}, Brezjak. Verica Markovi},
Top. Mala Plana. Lozica Anti}, Kos. Kamenica. Jasmina Petkovi}, Bojnik. Mujesira Omerovi}, B.Poqe. Smiqa
Simonovi}, Domorovce. Sne`ana Jovanovi}, Kos. Kamenica.Slobodan Arsi}, Kos.Kamenica. O[ "D.Obradovi}",
Umka (2). Mat. biblioteka "V. Karaxi}", Prijepoqe (3). OC "Mladost", Petrovac na Mlavi (3). Bra}a \or|evi},
Slatina (Kosovo). Svetlana Vesi}, Klokot. Verica Martinovi}, Perica Paunovi}, Bogovina. Vaqevska Kamenica:
Branka Isailovi}, Slavica Vu~i}evi}, Verica Alimpi}, Leposava Filipovi}. Milojko Jovovi}, Svetozarevo.
Rajna Ili}, Ni{. Sne`ana Radisavqevi}, Vel. Plana. Predrag Adamovi}, Gorwi Pla~kovci. Slavoqub Saveqi},
Obili}. OC "@arko Zrewanin", Vrbas (3). OC "J.Lovi}", Sjenica (3). S[UO Koceqeva (3). Nar.univerzitet "Pap
Pal" Temerin (3). Osnovna {kola Kru{~ica. O[ "Bra}a Nedi}", Ose~ina. OOOUR "R.Bosni}", Bukovo (3). CUO
"M.[aranovi}", Be~ej (3). Kulturno obrazovni centar, Bogati} (3). O[ "B.Stankovi}", Orane. O[ "B.Peri}",
Rudna Glava. Narodna biblioteka "26. septembar", ]uprija (3). OVC poqoprivredno ekonomskih zanimawa,
Pri{tina (3). O[ "D. ^kowevi}", [titkovo. Osnovna {kola Me|ure~je. Narodni univerzitet Qig (3). O[
"B.Radi~evi}", Bivoqe. Kulturni obrazovni centar, N. Kne`evac (3). O[ "Mi|eni", Cerevajka. Dom kulture
Orahovac (3). Ratomir Markovi}, Obrenovac. O[ "D.Plazini}" Gora~i}i. O[ "D.D.Raji}", Bistrica. O[ Veliki
[iqegovac. Ratiborka Jovanovi}, Srpce. Nina Stojkovi}, @agubica. Sredwa {kola "Bratstvo jedinstvo", ^oka
(3). O[ "Bo{ko Buha", Ivawe. O[ Dvorane. O[ "V.Kukaq", Lebane. O[ "V.Karaxi}", Jasenovo. O[ "J.]ati}",
Stragari. O[ "Bra}a Ribar", Dowa Borina. O[ Kar. bunari (Sjenica). Du{an Maksimovo}, Uro{evac. Qubisav
Simi}, Bratunac (31). Mustafa Novali}, Grada~ac (2). @ivko Male{evi}, Glamo~. Ibrica Haximusti}, Mostar.
Aleksandar O. Bereta, Prijedor. Dobrila Kraj{umovi}, Ilija{ (2). Izudin Plan~i}, Te{aw. @ivko Reqi}, Knin.
Sawa Pribol{an i Dragica Radovi}, Petriwa. Radomir Komneni}, Dubrovnik. Manda Kati}, Vrbovac. Jasmina
Veselinovik , Tetovo. Svetlana Nikolovska i Dijana Josifovska, Tearce. Toni Apostolovski, Roga~evo. Rumenka
Markoska, Struga. Ohridija Lazarevska, Valentina Hristova, Sofka Turun|eva i Tawa Jovanovska, Bitola.
Milorad Jovanovi}, Radevo. Bla{ka Lazareva, Milka Andonova i Vangelija Cavkova, Ko~ani. Bla{ka Teneva, G.
Podlog. Milica Lazi}, WuJork. Jana Kempf, Burg Birkenhof. Mili} Stevi}, Minhen. Nina Grigorjevna Gaqcova,
Moskva. A.V.Kokojlo, Kijev. Ana [tuka, Krakov.
*
ZAVETINE me|u prvima spomiwe Dragoqub \oki}, u listu Mladost 10.X.1983. godine.
Prosvetni pregled od 25.X.1983.godine objavquje prikaz "Dnevnika za Senkovi}a" Vuka Milatovi}a
"Romansirani dnevnik".
Beogradstvo {kolstvo objavquje 24.X.1983 kra}i osvrt D. Vukomanovi} "Roman strepwa i nesnala`ewa".
NOVOSTI 8 u rubrici Mozaik donose kra}i osvrt o ZAVETINAMA pod naslovom "Br`e do ~itaoca",
16.II.1984.
^asopis VENAC (martovski broj 1984) donosi du`i pozitivan prikaz @ivana @ivkovi}a "Dnevnik ili
poetski roman". "^ini se da od DNEVNIKA O ^ARNOJEVI]U Milo{a Crwanskog u srpskoj kwi`evnosti nije
se pojavila ~udesnija kwiga", bele`i u prikazu M .Ikoni} u "Pribojskim novinama". ^asopis Brani~evo se uzgred
osvr}e na pojavu Zavetina i "Dnevnika za Senkovi}a".
[email protected] RE^ (10.10.1984.) objavquje interjvju sa osniva~em Zavetina M. Luki}em pod naslovom
"Posebna porodi~na zavetina ili dve golubice u sun~evom spektru".
Zavetine su u svom postojawu imale podu`u pauzu (do 1991.). O kwizi Aleksandra Luki}a "Osniva~
podzemne prestonice", pisali su Odjek (Dragomir Mati}), Letopis MS (Veli{a Joksimovi}), Stvarawe (Zoran M.
Mandi}), Re~ naroda i Mlavska zora.
U {tampi je kwiga Slavi{e Radovanovi}a "Prazne godine", u pripremi su jo{ nekoliko rukopisa.
Zavetine su, ve} od samog po~etka, dospele u mnoge gradove, varo{i i sela Srbije, Bosne, Hrvatske i Makedonije bez neke velike reklame. Zavetine bi, svakako, u~inile mnogo vi{e, objavile ve}i broj kwiga da su imale svoju
malu {tampariju, ~ak da su imale samo jednu polovinu a ispravnu ofset - ma{inu B4 i kwigoveza~ki no`, pa ~ak i
samo jedan ve}i polovni reparirani aparat za fotokopirawe! Prvi preduslov uspe{nog bavqewa izdava{tvom
jeste da ono bude profesija kao i svaka druga.
ZAVETINE su osnovane onda kada su privatni izdava~i bili retke zveri u zemqi. Kada je sve bilo
protiv wih, od visokih tro{kova {tampawa i primitivnog ignorisawa vode}ih listova ~ak i onda kada je trebalo
da objave pla}eni oglas! Osniva~i Zavetina su svesni da izdavawe kwiga nije samo tr`i{te i zarada; ono je i
prvorazredna misija. Ono ne sme biti prepu{teno surovim zakonima ponude i potra`we.
Krajem 1990.godine, kada je izdavava{tvo u znaku privatne inicijative (registrovano je u Privrednom
sudu Beograda oko 7300 firmi!), samo se ~inilo da su se neki privatni izdava~i br`e boqe sna{li u tr`i{noj eri
socijalizma. Surovi svet Ju biznisa kwigom (dru{tvenih ili privatnih kwi`ara, ili posrednika) ostavqao je
kratkih rukava, pre svega, autore, a zatim kulturu u naj{irem smislu te re~i. Izdava~i su primorani da i po {est
meseci prose svoj sopstveni novac, uzimaju im rabat od 50 - 80 %!
Za izdava~a i autora ostajala je samo milostiwa! Izdava~i su uceweni, OD ONIH KOJI IMAJU
MONOPOL NAD [email protected] [email protected], koju u stvari, treba nazvati [email protected] MAFIJOM!
ZAVETINE su, donekle, prona{le drugi put do ~itaoca. Zatim je do{ao rat, ovaj rat koji jo{ uvek besni
na prostorima biv{e Jugoslavije, i prvobitni polet privatnih izdava~a je, dele}i sudbinu op{tu, splasnuo.
Najve}a izdava~ka preduze}a u Srbiji (SKZ, Matica Srpska, Prosveta, i druga), ne bi uop{te mogla da objave
poneku kwigu da nije sponzora! ^ete pisaca, ~ak i najuglednijih, krenuli su u pro{wu! Matica Srpska objavquje
pojedine naslove u tira`u od 100 primeraka, kao privatni izdava~ Miodrag Todorovi}!
U vreme kada pored rata i glad kuca na mnoga vrata, objavi se tu i tamo jo{ poneki naslov*, ali cena
wihova u kwi`arama dosti`e vrtoglav rast iz dana u dan, kao uostalom i svega drugog.
*
Kwiga Aleksandra Luki}a, OSNIVA^ PODZEMNE PRESTONICE, iza{la je o Spasovdanu 1991.
godine uz pomo} pretplatnika i dobrotvora.
Beograd: Miqurko Vukadinovi}, Predrag Bogdanovi}-Ci, Oliver Viktorovi}, Tereza Davidovi}, Sveta
Ivanovi}, Lepomir Ivkovi}, Miodrag Maticki, Steva N. Naumovi}, Stani{a Ne{i}, Nevena Patari},
Ra{i} dr Jovan, Soldo Qiqana, Stanojevi} Vesna, Miroslava Uvalin.Nik{i}: Du{an Govedarica,
Negotin: Vlasta Mladenovi}. Dubravica: Prvoslav Miladinovi}, Tomislav Jevremovi}, \urakovo:
Aleksandar Milanovi}. Petrovac na Mlavi: Miroqub Milanovi}. V.Gradi{te: Svetislav @.Miti},
Stoki} Novica. Drmno: Nenad Radenkovi}. Puhovo: Milisav Jeli}. Kostolac: Vojkan Ivkovi}, Slavica
Pejovi}. Popovac: Dragi{a Simi}. Kobiqe: Kosta Stanojevi}. Australija: Trailovi}
[email protected]: @ivislav Antonijevi}, Milorad Antonijevi}, Mirko Arsi}, Nevenka
Blagojevi}, Mile Veqkovi}, Dragoslav Vu~kovi}, Qubi{a \oki}, Smiqa \uran, Dragan @ivanovi},
Drag~e @ivkovi}, Branislav @ivulovi}, Dragi Ili}, Rade Ivkovi}-Tica, Branko Ivo{evi}, Zlatko
Ili}, Milica Isakovi}, Predrag Jevremovi}, Violeta Jela~i}, Milo{ Jeremi}, Radomor Jeremi}-Glava,
Goran Jovanovi}, Mihajlo Jovanovi}, Veli{a Joksimovi}, Dragan Jacanovi}, Du{an Kova~evi}, Srboqub
Kukoq, Mirko Mandi}, Miroqub Manojlovi}, Verica Markovi}, Dragomir Vasi}, Milisav Milenkovi},
Miroslav Mileti}, Miodrag Mili}, Tanasije Milovanovi}, Jelica Milojkovi}, Miodrag Mirkovi},
Vesna Mi{i}, Qiqana Mi{i}, Tatjana Mr|an, Gavrilo Mudrinski, Darko Nikoli}, Qubi{a Obradovi},
Ma{a Pani}, Slavi{a Petrovi}- Kinez, Milan Pindi}, Mirko Rado{evi}, Jovan Rajkovi}, Milan
Risti}, Dejan Savi}, Blagoje Savovi}, Zoran Simi}, Stanka Soki}, Selimir Stankovi}, Slobodan
Tomi}, Branislav To{i}, Violeta Trifunovi}, Bojana ]irkovi}, Qiqana Ugrinovi}. Skup{tina
op{tine Po`arevac, "Vo}e produkt", Turisti~ka agencija LITAS, Centar za kulturu, ~asopis i edicija
BRANI^EVO. DP "Ozren". Sportski centar. "]EBA". Butik Cve}a "Qiqan". Omladinska zadruga.
Preduze}e za sindikalnu prodaju, odmor radnika i turizam. VODOPRIVREDA. Pokret gorana Srbije
OK Po`arevac. Saraorci: Izdava~ka ku}a DRAGAN LAKOVI]._______________
2
ZAVETINE su u posledwoj deceniji HH veka ostale ono {to su i bile od svog po~etka. Nikle iz {iwela
Pi{~evih izdawa, i ne skrivaju}i to ni u jednom trenutku, one i daqe traju i nadamo se rastu, kao i wihov osnovni
simbol - hrast, posve}eno drvo, koje se ne sme sase}i dok se samo od sebe ne sasu{i.
ZAVETINE, su pokrenule zbornik Alamanah za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju. 1. broj je objavqen u
Beogradu, na Bogojavqewe 1998.
Osniva~i
Bra}a Luki}
kwi`evnici, profesori i trgovci svetlo{}u
Priprema teksta :
Golubice u sun~evom spektru
Tisak :
Bela stona manufaktura ALKE,
Mi{qenovac, 12254 Rabrovo
11000 Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13
*
ZAVETINE nemaju svoju kwi`aru.
Mogu}e je da }e je imati jednog dana : bi}e u obliku broda, koji plovi po suvom, od jednog do drugog mesta.
Samo mawi broj pojedina~nih izdawa ZAVETINA dospe preko kwi`ara do ~itaoca.
Kwi`are, kao i nekada, i danas uzimaju visok rabat.
ZAVETINE do ve}ine svojih ~italaca dolaze drugim putem.
*
Na kraju Almanaha za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, na posledwim stranicama, upu}en je poziv
eventualnim ~itaocima da Pismom ili dopisnicom poru~e izdawa ZAVETINA :
ZAVETINE
11000 Beograd
Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13
I
NAJNOVIJA IZDAWA Zavetina :
Miroslav LUKI] : Druga i tre}a kwiga
"PU[TAWA VODE MRTVIMA ZA DU[U" - LITURGIJA i UJKIN DOM
po povla{}enoj ceni - 140 din
1. Miroslav Luki} : LITURGIJA, Beograd, Zavetine, 1997, 227 str. F.: A4
Tvrd povez sa zlatotiskom.
Cena : 100 din.
2. Miroslav Luki} : UJKIN DOM,
Beograd, Apostrof, 1997, 190 str. F.: 20 cm. Bro{. povez; korice u boji
Cena : 40 din.
3. ALMANAH ZA @IVU TRADICIJU, [email protected] I ALHEMIJU, zbornik ili godi{wak, br 1, 1998, 462
str. ; bro{irano. Format : A4
Almanah pored obiqa priloga, na{ih i stranih pisaca, donosi i oko osam novih kwiga na{ih savremenih pisaca i
~itavu studiju pok. Dr Vojislava M Suboti}a RUSAQE...
Cena - povla{}ena - 100 din.
II
Izdawa iz prethodnih godina :
(Cena svake od ovih kwiga je 20 dinara)
5. Miroslav Luki} : DNEVNIK ZA SENKOVI]A, Zavetine, Beograd, 1983, 176 str. Bro{. Roman
6. Aleksandar Luki} : OSNIVA^ PODZEMNE PRESTONICE. Pesme. Zavetine, Beograd, 1991, 40 str. Bro{.
"... PODZEMNA PRESTONICA je Luki}ev simbol za sve Neronove Zlatne dvorce, Hitlerove Vu~je jame,
^au{eskove, Sadatove i Staqinove bunkere, kroz koje je izgra|ivan kontinuitet zla, koje dolazi od diktatora
i tirana, od dobrovoqnog ropstva u povesti..." ( "STREMQEWA", Pri{tina, br. 1 - 2 / 1992, str. 206)
7. Aleksandar Luki} : STRA[NI SUD (detaqi), 1. Pesme. Kwi`evna zajednica "Vladimir Miju{kovi}" i NIP
Univerzitetska rije~ - Nik{i}, 1991. 53 strane
Nagra|ena kwi`evnom nagradom ZALOGA, kao jedna od najboqih pesni~kih kwiga u Crnoj Gori. U woj je Luki}
nastavio onim silovitim i nadmo}nim tempom kojim je ina~e i zapo~eo prvom kwigom, U VAGONU
ROZANOVA, za koju je dobio Brankovu nagradu
8. Petar Jevtovi} : @UQ NA KRILIMA. Pesme. Zavetine - Apostrof, Beograd, 1993. 46 str. F. : 21 cm. Bro{.
"... Uistinu je malo srpskih pesnika, koji su evo na izdisaju HH veka, tako dramati~no poistovetili `ivot i
pesmu, kao {to je to u~inio srpski pesnik sredwe generacije, Petar Jevtovi}..." (Iz recenzije D. Mati}a)
9. Slavi{a Radovanovi} : PRAZNE GODINE. Roman. Zavetine - Apostrof, Beograd, 1993. 76 str. ; 21 cm.
"... Slavi{a Radovanovi}, ovom svojom, tre}om po redu, kwigom, potvr|uje da je od talentovanog, preko no}i
izrastao u potpuno zrelog pisca. "U praznim godinama prazninu ~ine qudi kojih nema", pi{e Radovanovi}, i u
svesti ~itaoca, ta istina, postaje deo na{eg zajedni~kog usuda, slika pusto{i ~iji se fragmenti sru~uju poput
udaraca gvozdenog maqa. Posle briqantnog uvoda u kwigu, pisac nas uvla~i u svet i "filozofiju" na{ih
doma}ioh zloduha, spremnih da ispred dece uzmu posledwi komad hleba. Pri kraju ove kwige, koja osu|uje ratove,
postoji epizoda iz lepe i stra{ne istorije plavih {lemova koja bi ~inila ~ast ma kojem bestseleru svetske
literature o ratu" ( Ocena D. Mati}a)
10. Vesna Mi{i} : SVLAK. Proza. Zavetine, Beograd, 1993. 47 str. ; 21 cm.
Iako prva kwiga, ona je li{ena po~etni~kih mana. Pisana je veoma zanimqivo
11. BOG NIKOM [email protected] NE OSTAJE
Narodna pesma. Ilustrovana je `ivopisom Bog nikom du`an ne ostaje, rad akademskog slikara Josipa vu~eti}a manastir Sestroqin. Apostrof, Beograd, 1996. 15 str. ; 22 cm. Kwigu je priredio za {tampu A. Luki}, a pogovor
napisao M. Luki}
III Bibliofilska i ponovqena izdawa
12. Novo, drugo izmeweno i pro{ireno izdawe kw. eseja Miroslava Luki}a MUZEJ NEMOGU]EG RATARA, 106
str., velikog A4 formata. 60 dinara!
13. Novo, drugo dopuweno i pro{ireno izdawe ARHIVA U OSNIVAWU, 1 - 2 Miroslava Luki}a. Kwiga je
dopuwena bezmalo dvema novim kwigama iz rukopisa pesnika koji su odle`ali u fiokama vi{e od ~etvrt veka!
Obim : 138 str. velikog A4 formata. 70 dinara.
14. Tre}e izdawe ARHIVA U OSNIVAWU, 1 - 2. Obim : 138 str. velikog A4 formata. 60 dinara!
15. RAJSKA SVE]A / Opus Miroslava Luki}a, 1968 - 1998. To nije kwiga izabranih pesama Miroslava Luki}a,
jer u wu nisu u{le pesme objavqene u romanima , ve} - pesme iz autorovih rukopisa. U ovoj kwizi se objavquje
integralna verzija ARHIVA U OSNIVAWU, 1 - 5, plus dve kwige ranih stihova pesnika - POVRATNO KOLO.
Obim kwige : 390 str. Format : 23 cm. (Tekstovi su slo`eni dvokolonalno, sitnim slogom. U kwizi se prvi put
objavquje mno{tvo novih grafi~kih priloga i fotografija, skoro dvadesetak.) 250 dinara..
16. NESEBI^AN MUZEJ - antologija : izbor iz srpskog pesni{tva u naj{irem i anti~kom zna~ewu re~i iz
perioda 1938 - 1998. godina, na 500 strana velikog , A4 formata, sitnog sloga, tvrd povez. 250 din.
17. Antologija FENIKS - skrivena antologija
18. RELIGIJA POEZIJE, obimna kwiga eseja o tre}oj religioznoj eposi stvarala{tva, koja se {tampa o
tridesetogodi{wici javnog kwi`evnog delovawa Osnivaa~a Zavetina
19. VRATA [email protected], kwiga poezije M. Luki}a, koja se objavquje povodom 30 - godi{wice kwi`evnog delovawa
3
Zavetine su oja~avale i n s t i t u t Pi{~evog izdawa.
Ne treba ~itati feqtone i `utu {tampu da bi se saznalo :
Koliko pisce ko{ta {tampawe kwige ( materijalno i moralno)?
"Jugoslaviju, kao zemqu radnika i seqaka, mogli bismo, bez preterivawa, nazvati i zemqom pisaca.
Naime, na {est hiqada stanovnika dolazi jedan kwi`evnik, s tim da se taj odnos snaga iz meseca u mesec mewa
jer broj onih koji `ele da stave izme|u korica sve ono {to napi{u {iri se ovom dr`avom kao epidemija (......)
(DT, ~lanak G. Ga}e{e : DEVIZNO XEPAREWE AUTORA)
Mnogi pisci zaboravili su na Institut Pi{~evog izdawa; i potra`ili su one izdava~ke ku}e, koje su
prihvatile princip "pi{~evog samofinansirawa".
G. Ga}e{a je pribele`ila re~i direktora izdava~ke ku}e RAD , Zorana Vu~i}a :
" Pre otprilike ~etiri godine, kada je cela dr`ava bila u velikoj krizi, bila je neophodna pomo} svih,
dakle i Ministarstva kulture, raznih fondova, pa i samih autora, kako bi se odre|ena kwiga
{tampala....Me|utim, i onda a i sada vodimo ra~una o kvalitetu samog rukopisa. Dakle, kod nas mo`e da {tampa
kwigu svako ~iji rukopis ima odre|enu umetni~ku vrednost".
G. Ga}e{a je zabele`ila i re~i jednog od autora RADA, koji je `eleo da ostane anoniman, zato {to su svi
prema wemu bili "korektni" :
" Za 500 primeraka svoje kwige iz sopstvenog xepa platio sam 900 DM, naravno, u dinarskoj
protivvrednosti. U po~etku je bilo problema jer nisu hteli da mi daju priznanicu da sam im novac uplatio, ali
su mi je kasnije dali. Ugovor ih je obavezivao da mi organizuju dve promocije, {to su i ispunili, a autorski
honorar dobio sam u naturi, ta~nije wegov iznos ~inilo je 150 primeraka moje kwige koje sam uglavnom
ispoklawao". Na pitawe novinara za{to je pristao na ovakve, u najmawu ruku, ~udnematemati~ke operacije
zbrajawa i oduzimawa, pisac je rekao : " Svesno sam u{ao u sve to, jer je re~ o uglednom izdava~u. Druga~ijejekada
ti kwiga iza|e u ÄRaduÄ, druga~ije kada ti wu objavi neko ko se bavi {tampawem kalendara i vizit karti".
Tako je to u na{em izdava{tvu globalno gledano : i vukovi siti i ovce na broju.
U posledwih desetak godina ve}ina izdava~a je prihvatila "samofinansirawe" pisaca. ^ak i oni koji su
dugi niz godina slovili kao ugledni izdava~i. Bila je to svojevrsna transakcija : izdava~i su napla}ivali svoj
ugled i za{titni znak, pisci su na to pristajali. [to je mawi talenat i dar, to je br`i pristanak bio. [i}ar je
pripadao takozvanim uglednim izdava~ima... Ako je neko `eleo da postane pisac, to je pucalo po wegovom xepu.
Kwigu je mogao da objavi svako kod takozvanih uglednih izdava~a, ako je rukopis imao "odre|enu umetni~ku
vrednost". I ako je pisac imao deviza u xepu, ili ako su ih imali wegovi prijateqi, voqni da plate takozvane
tro{kove {tampawa i izdavawa, oli~eni u liku "sponzora"... Gotovo ~itavu posledwu deceniju hh veka u Srbiji
"cveta" takozvana sponzorska literatura, koja }e biti brzo zaboravqena, kao i ona koja joj je prethodila.
Sponzorsko izdava{tvo je dovelo do apsurda plemenitui staru instituciju dobrotvora i prilo`nika,
odr`avaju}i pre`ivele vampirske odnose...
ZAVETINE nisu tra`ile sponzore niti su devizno i na drugi na~in xeparile autore. Nastojale su da na
najjeftiniji na~in objave najrealniji broj primeraka jednog naslova. ZAVETINE su se trudile da udru`e dar i
mar darovitih pojedinaca, ostaju}i u ataru malog izdava~a, malih tira`a. ZAVETINE su tako nesvesno ~uvale
obraz srpskih izdava~a.
Institut Pi{~evih izdawa, iza koga ne stoji dr`ava, i mnoge druge korporacije, niko drugi do samog
pisca, wegovog dara i glasa koji se odupire gu{ewu, - ve~an je, pouzdan, ~astan - ba{ zato {to se objavquje o svom
ruvu i o svom kruvu.
*
ZAVETINE su postale nerazdvojni deo sudbine wenih osniva~a i autora.
Sve kwige sa za{titnim znakom Zavetina objavqene su o svom ruvu i o svome kruvu.
Pri tom Zavetine nisu postale neka vrsta }epenka jednog uzanog ili {ireg kruga, {to bi se moglo re}i za
ve}inu izdava~a ovde : Zavetine mogu postati vremenom - doslovno - `ivi organ fatamorgane Kompleks Spasovo.
Naravno, ako se wenim Osniva~ima posre}i kao piscima da steknu solidan kapital za podizawe
zadu`bine Kompleks SPASOVO...
Mecena je oduvek bilo i bi}e ih. Krle`a je imao bogatu tetku koja mu je ostavila u nasle|e imetak na
osnovu koga je mogao da objavquje svoje ~asopise i kwige. Pripadali su bogatim slojevima. Najmawe je me|u
mecenama kroz vekove bilo umetnika, pisaca : ali, zar neki pisci koji su stekli veliki imetak ne bi mogli biti
mecene? Novope~eni bogata{i i cicije nikada ne}e biti mecene... Mecenat je plemenit. U totalitarnim
dru{tvima staru ulogu mecenata preuzimalo je dru{tvo i dovodilo je do apsurda...Sada kada se ona raspadaju , dok
jo{ uvek traju neototalitarna dru{tva, tzv. sponzori su daleko od nekada{we uloge mecenata... Da li }e se
pojaviti nove mecene i kojim }e slojevima dru{tva pripadati?...
Dok se nove i prave mecene ne pojave, Institut pi{~evih izdawa predstavqa jednu od najpouzdanijih
neformalnih institucija na{eg izdava{tva, kulture i kwi`evnosti.
ZAVETINE od svoga osnivawa, a i danas, u tome vide svoju misiju i {ansu.
*
Za{titni znak Arhiva Posve}enog drveta je - Hrast, Zapis.
Mogao bi biti i javor, divqa tre{wa. Frula, violina.
Sedeli smo godinama, kao qubavnici senki drve}a, na jednom bre`uqku, blude}i pogledima prema
titravom zlatu listova.
Mislili smo o stablima zakr`qalih brestova na isto~noj padini bre`uqka, primali smo ih na svoj
na~in. Ne mislimo da znamo vi{e o wima nego {to oni o sebi znaju sami...Na{e su du{e rasle sa hrastovima koji
su se osu{ili sami od sebe ( u sredi{tu sela, i na kraju Prosjanskog puta). Na{e su du{e postajale
stabla...Prirodno je da imamo koren dubok, koji nismo sagledali do kraja...Koren govori kroz nas, ti{e od
stabla...U{li smo u preobra`ewa...Rasli smo istovremeno u visinu i u dubinu. Nismo se nigde pomerali. Korwa~e
i mravi su br`i od nas; ne bismo se smeli trkati ni sa bubamarama, rakovima, pijavicama, pu`evima. Rasli smo u
dubinu; na{ koren je probijao mra~ne riznice istinitog...
*
Katalog
UMETNOST MAHAGONIJA
(Opus N° 1 : 1968 ⎯ 2000)
DELA
Miroslava Luki}a, u 25 kwiga
Obave{tewe o pretplati
Mobarov institut
pi{~evih izdawa
11000 Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1/13
Telefon # 381 11 533 - 48 - 99
I Zlatni presek
(Poezija)
1. Br{qan oko mladosti
Format : 20 cm. Oko 200 str.
2. Arhiv u osnivawu, 1 - 5
20 cm. Oko 600 str.
3. Povratno kolo
20 cm. Oko 200 str.
II (Ne)sebi~an muzej ( Eseji. Kritike. Antologije )
4. Nesebi~an muzej
20 cm. Oko 1100 str.
5. Antologija FENIKS
20 cm. Oko 440 str.
6. Religija poezije
20 cm. Oko 320 str.
7. Duhovi, 1
20 cm. Oko 120 str.
8. Metafizika u belom odelu
20 cm. Oko 120 str.
9. In continuo, 1
20 cm. Oko 120 str.
III
FATAMORGANA JEDNE NEMOGU]E
KWIGE (Ciklus romana I )
10. Zemqa Nedo|ija
20 cm. Oko 110 str.
11. Liturgija
20 cm. Oko 400 str.
12. Ujkin dom
20 cm. Oko 210 str.
13. Tamni vilajet
20 cm. Oko 420 str.
IV
HIPERBOREJCI (Ciklus romana II )
14. Dnevnik za Senkovi}a
20 cm. Oko 200 str.
15. Mese~eva svadba
20 cm. Oko 200 str.
16. Vla{ka gozba
20 cm. Preko 1200 str.
V
OPUS OBER, OBERLIGHT
(Ciklus romana III )
17. Trgovci svetlo{}u
20 cm. Oko 260 str.
18. Ku}a svetih ratova
20 cm. Oko 120 str.
19. Mladost bez starosti i `ivot bez smrti
20 cm. Oko 100 str.
VI
FRAGMENTARIUM
20. Va{ari Hiperboreje ( Iz Nedovr{enog
porodi~nog ciklusa )
20 cm. Oko 160 str.
21. RUSAQE (Zamka za ptice)
20 cm. Oko 80 str.
22. Tuga golema
20 cm. Oko 150 str.
23. Odlomci; godovi, pawevi i strugotina...
20 cm. Oko 100 str.
VII
FINIS OPERIS
( Eseji. Dnevnici. Poetika.
Kraj epohe Hokus - pokusa)
24. Muzej Nemogu}eg Ratara
20 cm. Oko 200 str.
25. Usamqeno drvo, I
20 cm. Oko 200 str.
↓
EVENTUALNIM PORU^IOCIMA, ^ITAOCIMA
Od prole}a 2000. godine Mobarov institut u saradwi sa Arhivom za `ivu
tradiciju, kwi`evnost i alhemiju i Zavetinama ( kao izvr{nim izdava~em) objavquje
Dela Miroslava Luki}a (1950), u 25 kwiga, pod zajedni~kim naslovom UMETNOST
MAHAGONIJA ( Opus N° 1 : 1968 ⎯ 2000).
Pored niza poznatih, objavqenih Luki}evih kwiga pesama, eseja, romana i
antologija, u okviru UMETNOSTI MAHAGONIJA pojavquju se, prvi put, i nove kwige
ovog pisca. Kwige }e biti {tampane u bro{iranom izdawu i izlazi}e sukcesivno, do 2003.
godine, kada Zavetine obele`avaju dvadesetogodi{wicu postojawa.
Prvo }e izlaziti kwige maweg obima ( od 100 - 200 stranica). Vrlo malo ovih kwiga
}e zalutati u kwi`are, gde }e ina~e biti dvostruko i trostruko skupqe.
Najsigurniji na~in nabavke je da se kwige poru~e po{tom ( pismom ili dopisnicom,
sa ta~nom adresom i telefonom) preko ovla{}enih distributera Zavetina : Bra}e Luki}
(Dimitrija i Ivana) :
Mobarov institut pi{~evih izdawa, 11000 Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13.
Telefon: (011) 5334 899.
(Ili : Zavetine ; Arhiv za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, Mi{qenovac,
12254 Rabrovo, Ku}a Luki}a. )
Kwige sti`u po{tom; poru~ioci pla}aju po{taru.
Postoji mogu}nost i li~nog dostavqawa ( u gradovima : Beograd, Po`arevac, Sopot,
Ku~evo, Petrovac n / m ; Ni{, Leskovac...)
DELA Miroslava Luki}a objavquju se bez pomo}i dr`ave, ma kog investitora, bez
ikakvih kredita, ili mecena i dobrotvora, u gotovo nemogu}im i neverovatnim uslovima. O
svom ruvu i kruvu. Cena pojedina~ne kwige
do 100 str. : 3 DM (dinarska protivrednost).
Do 150 str. : 5 DM.
Do 200 str. : 8 DM.
Do 250 str. : 10 DM.
Do 320 str. : 14 DM.
Do 400 str. : 16 DM.
Do 450 str. : 20 DM.
Do 600 str. : 25 DM.
Do 1100 str. : 37 DM.
Preko 1200 str. : 46 DM.
Ukupna cena 25 kwiga UMETNOSTI MAHAGONIJA iznosi ( 8 + 25 + 8 + 37 + 20 +
14 + 5 + 5 + 5 + 5 + 16 + 8 + 20 + 8 + 8 + 46 + 10 + 5 + 3 + 5 + 3 + 8 + 8 = ) 278 DM.
Tro{kove po{tarine u zemqi snosi izdava~.
Poru~ioci iz biv{ih jugoslovenskih republika, evropskih i vanevropaskih zemaqa
tro{kove po{tarine snose sami .
Dela Miroslava Luki}a mogu se nabaviti unapred putem pretplate, po ceni od 250
DM, u dve rate ( prva 150 DM, do Beogradskog Sajma kwiga 2000. godine, druga 100 DM do
Uskrsa 2001. godine).
Sva druga obave{tewa eventualni poru~ioci i ~itaoci mo}i }e (ubudu}e) da na|u
izme|u korica ~asopisa Zavetine, koji }e po~eti da izlazi krajem 2000. godine u nekoliko
svesaka godi{we, prema potrebi ... Zavetine }e mo}i da se na|u u beogradskoj kwi`ari
Plato (Filozofski fakultet)...
&
Preko Mobarovog instituta mogu da se poru~e retka i bibliofilska izdawa,
pre svega Zavetina (prvih izdawa Luki}evih antologija srpske poezije : NESEBI^AN
MUZEJ, Antologija FENIKS, romana LITURGIJA, Mese~eva svadba, kwige eseja Religija
poezije, kwiga poezije Vrata Zvi`da i Rusaq, zbornik Almanah za `ivu tradiciju,
kwi`evnost i alhemiju, 1, 1998.), a zatim i druge, dobre, stare i o~uvane kwige i dragocena
izdawa evropskih i svetskih pisaca. Cena za svaku pojedina~nu kwigu, ili komplet, je po
dogovoru...
Mobarov institut prikupqa kwige koje su pisci objavili, o svom ruvu i
kruvu, udrugoj polovini HH veka radi formirawa Biblioteke pi{~evih izdawa , i izrade
bibliografije i potpunijeg pregleda ovog najstarijeg i najpouzdanijeg na~ina objavqivawa
kwiga u srpskoj kulturi i kwi`evnosti...
Oglas
⎯⎯⎯
Studio PeAeF
Jedan od najve}ih jugoslovenskih pisaca, pla}ao je iz svoga xepa ( pored lektora dr`avnog izdava~a )
jo{ tri probrana lektora; zato wegova dela imaju visoki kwi`evni nivo. Studio PeA eF okupqa
poznate kwi`evnike, autore profesionalce, formaliste, koji pru`aju svoje kwi`evne i druge
intelektualne usluge, prema slede}em cenovniku.
Tarifa kwi`evnih usluga Studia
PeAeF
1. ^itawe rukopisa - poezije, proze, eseja, drama, memoara, hronika, autobiografija i dr. ( do 160 str.)
- 100 DM ( dinarska protivrednost).
- Delimi~na dorada rukopisa - prema dogovoru.
- Potpuna dorada rukopisa - prema dogovoru.
2. Pisawe recenzija - 150 DM (dinarska protivrednost).
3. Pisawe monografija, hronika, porodi~nih romana i dr. - prema nacrtu poru~ioca ( do 160 str.) :
- Bez sakupqene gra|e i dokumentovane podloge - 5000 DM (dinarska protivrednost);
- Sa sakupqenom gra|om i dokumentovanom podlogom - 3000 DM (dinarska protivrednost).
4. Pisawe obimnijih porodi~nih hronika, ili porodi~nih romana ( preko 500 str.) , uz nacrt
poru~ioca i dostupnu porodi~nu arhivu :
20. 000 DM (dinarska protivrednost).
5. Kwi`evna obrada memoara, dnevnika, se}awa, sirove proze i poezije - zavisno od obima, prema
dogovoru.
6. Pisawe romana - bestselera, na osnovu napisanih, neuspelih verzija rukopisa - 30. 000 DM
(dinarska protivrednost).
Kvalitet i diskrecija apsolutni i zagarantovani.
Sve ponude slati na adresu ~asopisa ZAVETINE, Mi{qenovac, 12. 254 Rabrovo ( Ku}a
Luki}a) sa obaveznom naznakom " Za Studio PeAeF".
Bele{ke
Download

ЗАВЕТИНЕ Плус ултра