U OVOM BROJU:
Sloboda istina i pravda –
stubovi svetosavske etike
Put ka obnavqawu srpskog
nacionalnog identiteta
Tolerancija i pomirewe
Sveti Sava i savremena
srpska {kola
Kraj zapadne kulture
Tolerancija i verska
sloboda
Veronauka kao kultura
Istine i tajne manastira
Dubnice
Starovla{ki sto`eri
svetosavqa
Problemi planinskih sela
Hilandarska zvona
Izdaje
MILE[EVSKI KULTURNI KLUB “SVETI SAVA”
Prijepoqe
e-mail: [email protected]
www.savindan.org.yu
Tel.: 033/23-280
Izlazi svakog Savindana.
Predsednik Glavnog odbora Kluba
Zoran Male{i}
REDAKCIJA:
Mileva Male{i} glavni i odgovorni urednik,
Milovan Mitrovi}, Qubomir [uqagi}, Mirjana
Te{evi} i Zoran [apowi}
Fotografije:
Rade Preli}, Zoran Male{i}
Ilustracije:
Milutin Dedi}
Likovno re{ewe zaglavqa:
Veselin Ni{avi}
Tehni~ki urednik:
Slavica Josifovi}
[tampa:
Beograd, Nemawina 6
@iro ra~un Kluba 43000-678-7-5124 SPP Prijepoqe
@
Mile{evski kulturni klub "Sveti Sava" u 2001. godini
REALIZOVANI ZNA^AJNI PROJEKTI
Organizovan okrugli sto na temu "Svetosavska duhovnost i moderni
srpski identitet", snimqeni filmovi "Svetibor" i "Nad dolinom Lima"
i uspostavqena saradwa sa Dru{tvom "Sveti Sava" iz Beograda
D esetogodi{wicu postojawa i rada ~lanovi Mile{evskog kulturnog kluba "Sveti Sava" obele`ili su pro{le godine radno, bez
sve~arewa. Tokom godine realizovano je nekoliko zna~ajnih projekata
koji su za ciq imali o~uvawe i negovawe tradicionalnih vrednosti i
wihovu prezentaciju, i ugradwu u nove vrednosti.
U saradwi sa produkcijskom ku}om "Vra~arski breg" iz Beograda, prijepoqskim Muzejom i [umskim gazdinstvom iz Prijepoqa snimqeni su
dokumentarno-turisti~ki filmovi "Na svetim vodama Lima" i
"Svetibor", oven~an nagradama na mnogim festivalima, u kojima su
prikazane prirodne lepote Kamene Gore, Sopotnice, doline Lima... i
lepote sakralih objekata, manastira Mile{eve, Davidovice i
Kumanice.
U galerijskom prostoru Muzeja prire|ena je izlo`ba slika
Milutina Dedi}a sa temom vodenica i promovisana kwiga "Vodenica
Bo`ja i |avoqa", autora Dedi}a i Mihajla Vujani}a, nagra|ena za
grafi~ku opremu i ilustracije, izdava~a Milorada Rajka [}eki}a.
Tako|e, u istom prostoru i u saradwi sa Muzejom, organizovana je i
izlo`ba slika "Od Sopo}ana do Mile{eve" ruskih umetnika koji su
tokom 2000. godine mesec dana boravili u Ra{koj oblasti.
U organizaciji MKK "Sveti Sava" od 15. do 18. novembra u
Prijepoqu je predstavqeno beogradsko Dru{tvo "Sveti Sava", promovisan ~asopis Dru{tva "Bratstvo" i odr`an okrugli sto na temu:
"Svetosavska duhovnost i moderni srpski identitet".
O radu Dru{tva "Sveti Sava" govorili su profesori dr Mihajlo
Vojvodi}, predsednik, profesor dr Jasna Jani}ijevi}, generalni sekretar
i magistar Arsen \urovi}, ~lan Glavnog odbora Dru{tva. U radu
okruglog stola u~estvovalo je vi{e nau~nih radnika iz Beograda, a moderator skupa bio je profesor dr Milovan Mitrovi}.
Izlagawa sa okruglog stola objavqujemo u tematskom delu
"Savindana".
M. Male{i}
2
Svetosavska duhovnost i moderni srpski identitet
SLOBODA, ISTINA I PRAVDA – STUBOVI SVETOSAVSKE ETIKE
P
od svetosavskom duhovno{}u ovde
se podrazumeva istorijski iskristalisan
vrednosno-normativni obrazac dru{tvenog verovawa,
ose}awa i mi{qewa, kao i kolektivnog pona{awa i delovawa
Srba
kao
pravoslavnih
hri{}ana, na svim relevantnim
podru~jima qudske dru{tvene
prakse. Jednostavnije re~eno, svetosavqe je srpska verzija
pravoslavnog hri{}anstva koje je
Sveti Sava svojevremeno kanonizovao kod Srba. Svetosavqe
je tokom vekova slu`ilo kao srpska duhovna istorijska vertikala
i kao takvo postalo je bitan elemenat srpskog nacionalnog identiteta – kolektivne nacionalne
samosvesti po kojoj Srbi sami
sebe identifikuju kao Srbe i po
~emu se razlikuju od drugih srodnih kolektiviteta.
Nekoliko istorijskih refleksija o Svetom Savi (ili Rastku Nemawi}u) koji personalizuje
duhovno prevo|ewe Srba iz predistorije u istoriju omogu}uje da
se srpska ideja prati od svoga
ishodi{ta, od svetosavskog isto~nika kad je prvi put i dobila
onu duhovnu fizionomiju i
dru{tvenu funkciju koja }e ostati bit wenog bitka do dana{wih
dana. Srpska ideja je oplemewena
u glavi ~oveka koji je umeo da
sagleda realnost, a naro~ito
relativnost ovozemaqske politi~ke vlasti i koji je razumevao
svekoliku surovost s kojom se ona
osvaja i dr`i. Li~no pristaju}i
na prirodni redosled u tradicionalnom dru{tvenom poretku vlasti
na{ao je na~in kojim zadovoqava svoju
ambiciju da bude prvi, iako je po ro|ewu
bio tre}i. On ne remeti ni prirodni ni
dru{tveni poredak, nego ih me|usobno
miri i tako i jedan i drugi oja~ava i
oplemewuje. Umesto da se sa starijom
bra}om surovo bori oko vlasti (kao {to
je ~inio wegov otac) ili da se zadovoqi
provincijskim tre}erazrednim gospodstvom (kao wegovi stri~evi) on bira
"tre}i put" kojim drugi nisu hteli niti
mogli da po|u. A upravo taj put kojim
Sveti Sava hodi, pokazuje se ubrzo, ako ne
kao jedini ono kao pravi srpski put. To je
bio put pametno promi{qen i dugoro~no
usmeren ka op{tem narodnom i dr`avnom
interesu.
– Obdaren dr`avni~kom mudro{}u, a
ne ophrvan verskom mistikom, Rastko
Nemawi} odlaskom u Hilandar ne odlazi
u obi~an srpski manastir nego u duhovno
sredi{te hri{}anskog sveta u, kako bi se
Sveti Sava, manastir Mile{eva
danas reklo, "multikulturnu i me|unacionalnu sredinu" koju karakteri{e
duhovno bogata i raznovrsna `iva komunikacija qudi i ideja. Tu se susre}u sve
ideje starijih i novijih mediteranskih
kultura i vera, sa Istoka i sa Zapada – helenske, rimske, slovenske i arapske – i
me|usobno me{aju i oplemewuju. Savino
mona{tvo u Hilandaru je i najvi{i univerzitet onoga doba, prvi primer i idealni obrazac srpske diplomatije kojom je
izdejstvovana autokefalnost srpske
pravoslavne crkve i duhovni legitimitet
i me|unarodni legalitet mladoj srpskoj
dr`avi.
– Savina diplomatska ume{nost potvr|ena je ne samo na me|unarodnom, nego i
na unutarwem planu. Rastko je bio sin
koji nije poslu{ao svoga oca, iako je ovaj
bio despot, ve} je uspeo da ga "omek{a" i
pod starost "prevaspita". On je bio brat
koji se oko vlasti nije posva|ao sa
bra}om, iako su mu bra}a bila sebi~na,
vlastoqubiva i svadqiva. Ve} ovo
bi bilo dovoqno da se prepozna
wegova suptilna qudska gra|a
koja je oduvek toliko retka da se
opisuje kao atribut svetosti i kao
poseban dar Bo`ji. Zato Sveti
Sava i Sveti Simeon i nemaju
isti status u hijerarhiji srpskih
svetaca. Prvi je "prosvetqavao"
drugog i druge, a Nemawu je trebalo "prosvetqavati" jer je sam na
svojoj du{i nosio te{ke grehe.
Dodu{e, dr`avni~ke zasluge, a
naro~ito budu}e dr`avne potrebe,
skra}ivale su Nemawin put (i
vreme) kroz ~istili{te pre nego
{to je postao svetac.
– Hteo je Sveti Sava da, sa
Nemawinim pokajawem za grehe
koje je ovaj po~inio uspiwu}i se
na vlast i vr{e}i je, prekine
lanac koji povezuje vlast i
zlo~ine. Naum je bio stvarno
bo`anski, ali on bi se izgleda
mogao ostvariti jedino kad bi na
vlasti bili sami svetiteqi. Tako
se i kod Srba uobli~ava poznati
paradoks u odnosu vlasti i
svetiteqstva koji se potvr|uje na
mnogim drugim (tu|im i na{im)
primerima. Savin primer pokazuje da se do svetosti sti`e tek odustajawem, a Nemawin tek sa odstupawem od vlasti. Zato kad pi{e
`itije svoga oca (verovatno 1209)
Sv. Sava opisuje prete`no posledwe tri godine wegovog mona{kog
`ivota na Svetoj Gori. Ni tada,
on sam monaha Simeona (Nemawu) ne
naziva "svetim" ve} "pre~asnim ocem
na{im i ktitorom gospodinom Simeonom". Ali primer jednog i drugog potvr|uje pravilo da su oni koji su bili predaleko od vlasti bili "daleko i od Boga"
i da su retko postajali sveci.
– Kao niko pre ni posle wega, Sveti
Sava je znao da unutarwi raskoli navla~e
spoqne nesre}e, te da je dobra unutarwa
politika najboqa potpora spoqnoj, a da
je krajwi smisao dobre spoqne politike
oplemewivawe unutarweg poretka. Zato
se i sam nije zadovoqio diplomatskim
uspesima na me|unarodnom planu nego
nastoji da srpsku dr`avu oja~a iznutra –
kulturnim prosve}ivawem srpskog naroda
i modernim organizovawem srpskog dru{-
3
tva. U wegovo vreme to je zna~ilo utvr|ivawe u univerzalnoj hri{}anskoj veri
i organizovawe duhovnog i dru{tvenog
`ivota Srba u okviru dru{tvenih ustanova kakve su postojale u onda{woj
Vizantiji.
Tada je prvi put me|u Srbima jasno
postavqeno univerzalno pravilo da je
prvi zadatak dobre vlasti da podi`e
kulturni nivo svoga naroda i civilizacijski ure|uje dr`avu po najboqim
stranim uzorima i na najboqim autohtonim tradicijama. Mnogi su i op{tepoznati tragovi Savine prosvetiteqskoreformatorske uloge u srpskoj istoriji, i
me|u pisanim istorijskim spomenicima
i u srpskoj narodnoj usmenoj predaji. Sava je za uzor srpske crkve, dr`ave, dru{tva i kulture izabrao najrazvijeniju svetsku civilizaciju svoga vremena – vizantijsko-hri{}ansku.
Me|utim, sve svoje duhovne napore i
diplomatsko i politi~ko ume}e Sveti
Sava je usmeravao ka jednom op{tem
strate{kom ciqu – da se Srbi ne podrede
tako visokom uzoru i tako mo}nom susedu,
ve} da se od wega {to vi{e i u svakom
pogledu osamostale: i crkveno-verski
(srpskom crkvenom autokefalijom), i
politi~ki (suverenom srpskom dr`avom i
narodnim autonomnim pravom) i kulturno (pismom i kwi`evnim i crkvenim
jezikom razumqivim obi~nom srpskom
narodu); da se duhovno, kulturno i politi~ki pove`u sa srodnim slovenskim plemenima i narodima; da se, kad je nu`no,
oslone i na zapadne dr`ave, te da se naizmeni~no i istovremeno pojavquju u ulozi
posrednika koji su "Istok Zapadu, a
Zapad Istoku". Iako svetac, on nije
mogao uticati na srpsku sudbinu toliko
da bi spre~io da Srbi kao "most koji
spaja Istok i Zapad" ne postanu ono {to
narod naziva "brvinom koju svi gaze". On
je samo znao, kao genijalni istorijski
strateg srpske ideje, da je razlika izme|u
"mosta" i "brvine" u civilizacijskom
nivou ove dve, tako sli~ne a toliko
razli~ite, graditeqske tvorevine. Samo
dobro organizovana srpska dr`ava i kulturno prosve}eno srpsko dru{tvo mogu da
budu toliko jaki da i onda kada su
prinu|eni da nekome slu`e kao "most" od
te uloge ubiraju za sebe nekakvu "mostarinu".
Od tada pa do danas, sve bitne crte
srpskog nacionalnog programa koji je
Sveti Sava skladno slo`io u celinu koja
sa~iwava istorijsku matricu srpske ideje
potvrdile su svoju istinsku vrednost i
dru{tveno-istorijsku delotvornost – u
duhovnom, u politi~kom, kulturno-civilizacijskom i u svakom drugom pogledu.
Svi kasniji "popraviteqi" i "tuma~i"
srpske ideje me|u srpskim nacionalnim
ideolozima, ako nisu oskrnavili poneku
crtu svetosavskog srpstva, vo|eni svojim
politi~ko-ideolo{kim ili nekim dru-
gim posebnim interesima i motivima –
ostajali su na visinama koje su dostojne
same ideje i wenoga prvog glasnogovornika. Prema{iti ih nije mogao niko, a verovatno to ni u budu}im vremenima ne}e
biti mogu}e. To ne zna~i da je "svetosavski zavet" nekakav misti~ni imperativ,
jednom za svagda odre|ena sudbina srpskog naroda. Pre se radi o ideji vodiqi,
o proverenom duhovnom orijentiru, o istorijskoj vertikali oko koje se srpski narod okupqa kad je rasut i uspravqa kad
posrne. A rasipawa i posrtawa u srpskoj
istoriji bilo je i previ{e, te je i svetosavski duhovni i kulturni kodeks, kao
istorijsko upori{te srpstva, ~esto prizivani srpski duhovni memento.
Smisaoni sadr`aj sintagme "moderni
srpski identitet" je neodre|eniji, jer je
zna~ewe termina "moderno" relativno
(ono {to je danas tradicionalno nekad je
bilo moderno, a ono {to je moderno mo`e
da postane deo ne~ije i nekakve tradicije). Problem se sastoji u tome {to se
atribut "moderno" kolokvijalno poistove}uje sa dominantnim ideolo{kim i
normativnim obrascem savremene zapadnoevropske i ameri~ke kulture i industrijskog dru{tva zasnovanog na stalnom
rastu materijalne proizvodwe i potro{we, na masovnim komunikacijama i
informacijama koje proizvode zapadni
centri dru{tvene (ekonomske, vojne i
politi~ke) mo}i, a prenose mo}ni elektronski mediji. Bitno obele`je tako
shva}enog moderniteta jeste arogantna
promocija i agresivna difuzija zapadnog
ideolo{kog i kulturnog obrasca koja se
temeqi na ekonomskoj, tehni~koj, politi~koj i vojnoj superiornosti SAD i
zemaqa Evropske unije (tzv. svetske zajednice) u odnosu na ostali svet. Sistemska
represija je naro~ito izra`ena prema
malim narodima i dr`avama. Wihov kulturni identitet, politi~ki suverenitet,
kolektivno i qudsko dostojanstvo smatra
se smetwom za globalnu i totalnu prevlast velikih i mo}nih, a naro~ito SAD,
koje u najnovijem ideolo{kom projektu
tzv. novog svetskog poretka sopstveni
obrazac "melting pot"-a (lonca za
me{awe) bezobzirno name}u celom svetu.
Posle svega {to se u istoriji izdoga|alo srpskom narodu na ovim balkanskim prostorima, a naro~ito na osnovu
onoga {to mu se danas doga|a, moglo bi se
pouzdano tvrditi da su Srbi pla}ali
skupu cenu svakom velikom svetskom projektu: propalim projektima zapadnog
fa{izma i isto~nog komunizma, ali i
povampirenim projektima panislamskog
fundamentalizma i "modernog" ameri~kog pseudo-demokratskog "novog svetskog
poretka". Iluzorno je nastojawe malih
naroda, da ru{e projekte velikih. Zato je
pogre{no bilo gurawe Srba da se samo
oni "isprse" pred naletima i talasima
ameri~kog "demokratsko-humanitarnog"
imperijalizma. Neki uticajni i mo}ni
Srbi nikad se nisu oslobodili ove iluzije, kao ni one jo{ kobnije, da se mo`e
o`iveti propali komunisti~ki nadnacionalni projekat. Nisu mnogo realniji
bili ni poku{aji o`ivqavawa panslavizma ili stvarawa pravoslavne zajednice dr`ava, po ugledu na islamsku ili
katoli~ku internacionalu. Takvo udru`ivawe je strano duhu pravoslavqa koji
uva`ava posebnost svake nacionalne
zajednice i pojedinca kao vernika i kao
~oveka. To je u globalnim svetskim odnosima uistinu bio nedostatak pravoslavqa u odnosu na islam i katoli~anstvo.
Ali ono {to je u politi~kom pogledu
bilo nedostatak u moralnom i duhovnom
se pokazivalo kao prednost.
Jedina internacionala koja je u
pravoslavnom svetu postojala i delovala
bila je komunisti~ka internacionala.
Ona je, kao i svaka internacionala, bila
imperijalna po svome karakteru i kao
takva potpuno je odudarala od duha
pravoslavqa i svetosavqa. U prilog ovoj
oceni mogu se navesti mnogi argumenti, a
evo nekih, va`nijih: ideologija pokreta
(komunisti~kog) koji je stvorio ovu
internacionalu uvezena je sa Zapada
(marksizam); organizacija i metode delovawa opona{aju vatikansku hijerarhiju
(dogma o nepogre{ivom vrhu, jedan svetski centar, inkvizitorske metode, montirana javna su|ewa i sl.); pravoslavqe (i
srpsko svetosavqe) smatra se najve}om
"jeresi" i sa katoli~kog i sa komunisti~kog stanovi{ta; i kona~no, komunizam je odba~en od samih pravoslavnih
naroda – niko ih od wega nije oslobodio.
Svi analiti~ari tzv. post-komunisti~kih dru{tava u post-komunisti~kom
vremenu sla`u se oko ocene da se u ovim
dru{tvima, posle komunizma, pojavio
nacionalizam. To je neosporna ~iwenica,
ali wena obja{wewa su razli~ita – kako
u pogledu uzroka i posledica, toka i
karaktera, tako i oko na~ina wegovog
smirivawa i vra}awa destabilizovanih
dru{tava u stabilnije stawe. Ovde se
polazi od op{te postavke da se svako
dru{tveno kretawe mo`e shematski i
slikovito predstaviti kao "istorijska
spirala" ili kao "strukturna cik-cak
kriva". Strukturno gibawe iz kojeg proizlaze ove i sve druge dru{tvene promene
podse}a na kretawe klatna. ^ak bi se,
uslovno re~eno, moglo govoriti o izvesnoj op{toj pravilnosti koja bi se nazvala
"pravilom socijalnog klatna", a ogledala bi se u jakoj te`wi dru{tvenih grupa i
pojedinaca da, onda kad u svom delovawu
pretrpe neuspeh u ostvarivawu nekih svojih va`nih ciqeva, naprave radikalan
ideolo{ki zaokret ka suprotnom polu,
ali na istoj vrednosnoj skali.
Zato je razumqivo {to se posle
internacionalnog komunizma i kod nas
javqa nacionalizam (kao {to se posle
4
dr`avne favorizuje privatna svojina,
posle centralizacije decentralizacija,
posle ekstremnog jednopartizma ekstremni vi{epartizam i sl.). Problem nije u
izvedenom zaokretu, koji je bio nu`an,
koji je trebao i pre da nastupi, koji je i
danas dobrodo{ao – ve} je problem {to
krajnosti li~e kao "jaje jajetu". Velika i
korisna promena se tako izvrgava u
o~uvawe onoga {to se `elelo i nameravalo promeniti. Problem je vi{e prakti~ni i politi~ki, jer stawe dru{tvenih
odnosa i tok dru{tvenih procesa se ne
mewa na po`eqan na~in, `eqenim tempom ili u pri`eqkivanom pravcu. Sa
saznajno-teorijskog gledi{ta upravo
takav na~in, tok i ishod promena bio je
nu`an s obzirom na okolnosti (unutarwe
i spoqne), na aktere promena i kulturni
nivo sredine u kojoj se promene odigravaju.
Ovaj op{ti okvir mora se primeniti
i na obja{wewe nacionalizama onakvih
kakvi su se danas kod nas pojavili pre
raspada avnojevske Jugoslavije i posle
wega. Na prostorima biv{e Jugoslavije
na (zlo) delu je bio post-komunisti~ki
nacionalizam. Taj nacionalizam je reaktivan, a to zna~i kivan, ostra{}en,
razo~aran, besperspektivan, pun mr`we
(pravi {ovinizam), destruktivan do
samodestruktivnosti, fanati~an i klaustrofobi~an – upravo onakav kakvi su i
wegovi nosioci i kakvo je vreme i okolnosti koji ga pothrawuju.
Upravo zbog onog {to se danas i ovde
stvarno de{ava, ima smisla ukazivawe da
se srpski nacionalni svetosavski ideal
bitno razlikuje od post-komunisti~kog
srpskog nacionalizma. Hrvatski nacionalizam je kroz istoriju ~esto skretao na
genocid nad Srbima, anacionalni islamski fundamentalizam ima jo{ du`i kontinuitet zlo~ina nad Srbima. Ni novi
hrvatski nacionalisti ni najnoviji
islamski fundamentalisti nisu do
nedavno ~inili Srbima ni{ta drugo
nego ono {to su im ve} wihovi stariji
prethodnici ranije vi{e puta, u sli~nim
prilikama, ~inili. Pri tom, ni Hrvati
ni muslimani nisu bitnije odstupali od
svog istorijskog obrasca odno{ewe
prema Srbima. Sa druge strane, postoje
realne indikacije da su i Srbi ovog puta
"li~ili na svoje neprijateqe" vi{e nego
ikad ranije i pri tom, potpuno odstupali
od svog nacionalnog ideala.
[ta je to {to je nove srpske nacionaliste nateralo da postanu sli~ni svojim najqu}im neprijateqima i da po~nu
da im "vra}aju milo za drago"? Da li se
tradicionalna srpska ~ove~nost izgubila zbog nestajawa plemenskog "~ojstva" i
patrijarhalne "du{evnosti" ili zbog
dubokog potiskivawa svetosavske etike i
pravoslavne duhovnosti u ateisti~kim
komunisti~kim vremenima? Ili je
izigravawe "bratstva i jedinstva"
razo~aralo one koji su jednom ve} oprostili i zaboravili logore i jame svojoj
"bra}i-nebra}i", a uznemirena podsvest je
pozvala na osvetu? Nije li "svetska"
nepravda oli~ena u drskom ga`ewu me|unarodnog prava pri ru{ewu Jugoslavije sugerisala amoralan stav da takva
nepravda zaslu`uje svaku reakciju? Nisu
li manipulacije civilima kao taocima,
orkestrirana satanizacija Srba u svetskim medijima, montirane optu`be,
stavqawe u geto celog srpskog naroda,
naterali qude da se pona{aju kao zveri u
zatvorenom kavezu, bez vode i hrane? Nije
li oru`je upakovano u "humanitarne"
pakete sejalo, pored smrti i cinizam koji
je ubijao humanizam kao istorijsku tekovinu zapadne civilizacije? Na svako
postavqeno (i nepostavqeno) pitawe
mo`e se dati vi{e od jednog ta~nog odgovora.
Svaki odgovor nosi deo istine i
nudi nekakvo obja{wewe, ali ni svi
zajedno nisu u stawu da u celini obuhvate
sve dimenzije u~iwenog zla. Pred takvim
zlom i besmislom qudski razum je
nemo}an. A tada nastupa vera u Boga,
~oveka i(li) u "bogo-~oveka" da ni u
pro{losti tako nije moralo da bude, da
danas ne mora isto zlo da bude i da se u
budu}nosti sli~no zlo ne}e ponoviti.
Kod Srba se zadr`alo staro, slovensko i
prethri{}ansko reagovawe na takva
nepojmqiva zla: "pomenulo se, ne povratilo se!"
Jugoslovenski "splav" je razvezan
pred buru na svetskoj pu~ini. "Balvani"
se danas razilaze na razne strane i ve} je
jasno da }e svi oni, ovako ili onako, biti
ugra|eni u ve}a i ja~a svetska plovila.
Zato je, uostalom splav i bio razvezan.
Te{ko je poverovati da }e bilo ko sam za
sebe, lak{e o~uvati svoj nacionalni
identitet u velikim internacionalnim
celinama u kojima su mali jo{ mawi i
bezna~ajniji nego kad su u zajednici sa
sebi sli~nima. Oni koji su hteli da budu
sami, brzo }e se uveriti kako se na
usamqenom balvanu ne mo`e ugodno
ploviti, po talasima i kroz brzake.
Te{ko onima koji se na wima zadese! Iz
takvog istorijskog iskustva je i nastala
poznata srpska svetosavska izreka: "Ko
ne}e brata za brata, ima}e tu|ina za
gospodara".
Da li je, posle svega, mogu}e moderno
svetosavqe? Jeste, upravo zbog toga {to
svetosavqe, izme|u ostalog, poziva na
sabornost, najpre Srba me|usobno, a onda
i svih drugih qudi i naroda. Poziva na
dobru voqu i u zlim vremenima, na
saradwu i qubav i onda kad prevladaju
sukobi i mr`wa, a takvi pozivi su nam
danas najpotrebniji. Tako shva}eno svetosavqe mo`e da bude i moderno, ali pod
uslovom da se pojam moderniteta pluralizuje tako da u sebe ukqu~i i da
uva`ava, pored zapadne, i svaku drugu
autohtonu duhovnu tradiciju koja se
danas i ubudu}e mo`e univerzalizovati
kao kulturna osnova boqeg (kvalitetnijeg) qudskog `ivota, humanije dru{tvene
zajednice i umnijeg qudskog dru{tva.
Samo u tom smislu moderno svetosavqe je
danas i potrebno i mogu}e. Ono je
Srbima potrebno danas i sutra, kao {to
je i ju~e bilo, zato {to je neizostavno
va`an
duhovni
koren
srpskog
nacionalnog identiteta. Svetosavqe
mo`e da bude pouzdan duhovni orijentir
Srbima ne samo zato {to je ono duboko
ukoreweno u wihovo istorijsko bi}e,
nego pre svega stoga {to u svojoj biti
sadr`i univerzalne vrednosti koje su
svakom vremenu dragocene, koje nikoga ne
ugro`avaju, te i drugima mogu biti prihvatqive. Po tome, ponajpre, svetosavqe
mo`e biti i moderno. Svetosavska
duhovnost, dakle, nosi univerzalne
poruke, artikulisane srpskim jezikom,
prilago|ene srpskoj tradiciji i najdubqim savremenim kulturnim potrebama srpskog naroda.
Ako je potvrdan odgovor na pitawe o
mogu}nostima kulturnog osavremewivawa svetosavqa, slede naredna pitawa:
kako danas o`ivqavati svetosavsku tradiciju, na koji na~in razvijati moderno
svetosavqe, kojim sredstvima se slu`iti
i kojim pravcem se uputiti? Budu}i da je
pitawa puno, a mogu}ih odgovora mnogo
vi{e, i da je proces otvoren u svim
pravcima, sada i ovom prilikom mogu}e
su samo neke naznake za potpunije odgovore.
Savremeno svetosavqe mora da bude
univerzalno zasnovano, vi{edimenzionalno orijentisano, poli-funkcionalno i
maksimalno dinami~no i elasti~no. To
zna~i da svetosavqe uistinu treba da
postane savremeni kulturolo{ki projekat, mnogo vi{e nego tradicionalisti~ka teolo{ka ili ideolo{ka projekcija pro{losti na sada{wost i budu}nost. U tragawu za post-modernim kulturnim identitetom sve izra`enije su
tendencije o`ivqavawa autenti~nog kulturnog nasle|a uo~qive kod svih evropskih naroda pod kraj XX veka. Utoliko je
razumqivije da i Srbi o`ive svoju svetosavsku kulturnu tradiciju, ne samo
kroz pravoslavnu veru i kroz Srpsku
pravoslavnu crkvu nego i posredstvom
raznih oblasti umetni~kog stvarala{tva
i alternativnom "filozofijom svakodnevnog `ivota". A radi se o uistinu
bogatoj tradiciji koja je nastala u
najbli`em susedstvu i u protivre~nom
dodiru dve stare kulture – vizantijske i
rimske – koje su u temequ savremene
evropske civilizacije.
Kao takvo, svetosavqe mora da se
osloni na najdubqe `ivotne potrebe
srpske mlade`i, da prati i razvija wihov
senzibilitet za pitawa smisla individualnog i kolektivnog `ivota usmerenog ka
5
Manastir Mile{eva, Milutin Dedi}, crte`
produhovqenoj ~ove~nosti, slobodi, istini i pravdi – vrednostima koje ~ine
stubove svetosavske etike. Da bi `iveli,
svetosavski ideali moraju se uskladiti sa
konkretnim i dugoro~nim interesima
mladih generacija. Oni ne smeju dovoditi
u pitawe wihovu `ivotnu perspektivu,
kao {to ni mladala~ke ambicije ne bi
trebale da se zasnivaju na negirawu svetosavskih vrednosti.
Ako se "modernitet" svede na ono {to
se pod ovim pojmom obi~no podrazumeva u
antropolo{koj, sociolo{koj, psiholo{koj, filozofskoj i srodnoj zapadnoj
literaturi, onda bi se svetosavqe moglo
shvatiti ne samo kao duhovni sklop predmodernih
tradicijskih
kulturnih
obrazaca, nego i kao post-moderna alternativa industrijskom na~inu `ivota u
post-industrijskom dru{tvu. Ve} je
postalo tradicionalno shvatawe "moderniteta" kao skupne oznake za tehnologiju
industrijske proizvodwe, za dru{tvenoorganizacionu i za kulturno-simboli~ku
infrastrukturu koja jednostrano i apsolutno podsti~e, podr`ava, opravdava i
perpetuira industrijski na~in `ivota,
masovnu proizvodwu i potro{wu, masovne komunikacije, uniformisane vrednosti, norme i oblike `ivqewa masovnih
urbanih dru{tava. Me|utim, ba{ tako
shva}eni modernitet danas pokazuje
najo~itije znake krize – strukturne,
funkcionalne i smisaono-zna~ewske,
vrednosne i identifikacijske.
Industrijska organizacija rada,
birokratska organizacija dru{tva, kontrola javnosti putem masovnih medija,
koncentracija ekonomske, politi~ke i
informacijsko-manipulativne mo}i u
vrhovima dru{tvene piramide obi~nog
malog ~oveka ~ini bespomo}nijim nego
ikad. Sve ovo je utoliko te`e podneti
zato {to su u tako shva}enom modernom
dobu dovedene u pitawe sve primarne
qudske zajednice (naro~ito porodica), a
oslabio je i uticaj religije na qude.
Iskustvo svakodnevne patwe i zla postaje
za qude nepodno{qivo, jer se ni sa ~im ne
osmi{qava. Religija je, na ovaj ili onaj
na~in, osmi{qavala ~ak i najbolnija
iskustva ~oveka, nezavisno od toga da li
su ona izazvana prirodnim ili dru{tvenim uzrocima. Moderno dru{tvo je
dovelo u pitawe vrednost verskih
teodiceja, ali nije otklonilo okolnosti
koje ih ~ine potrebnim.
Patologija svakodnevnog `ivota u
modernim urbanim, masovnim i industrijskim dru{tvima goni qude da se
opiru wenim posledicama tra`e}i
~ove~nije alternative. "Usamqena gomi-
la" sebi~nih individua, u neprekidnoj
me|usobnoj borbi za novac, bogatstvo,
"imix" – gura slaba qudska bi}a ne samo
u materijalno siroma{tvo nego i u
duhovnu bedu, u zlo~in i drogu, u perverzije i besmisao egzistencije, uz
masovne medije kojima im se svakodnevno
"ispira mozak". Tako otu|ena (svetosavskim jezikom re~eno one~ove~ena,
"obezbo`ena" i "obezdu{ena") qudska
bi}a nesposobna su da vole ni sebe ni
drugoga, nisu u stawu da stvore i
odr`avaju ni svoju porodicu, a nekmoli
{iru qudsku zajednicu. U svojoj
samo`ivosti, oni imaju potrebu za
drugim ~ovekom samo ako ga mogu
upotrebiti kao objekt svojih neretko
perverznih `eqa. Oni ne znaju {ta je
qudska qubav, dostojanstvo, sloboda,
istina, lepota, pravda niti u wihovom
negovawu i razvijawu vide bilo kakav
smisao.
Svetosavska duhovnost je, dakle,
utoliko moderna {to ona u sebe ukqu~uje
univerzalne qudske vrednosti, a pri tom
ne potire nego toleri{e kulturne razlike i neguje civilizacijski najvrednije
srpske nacionalne osobenosti.
Milovan Mitrovi}
6
Poruke vladike Nikolaja Velimirovi}a
J
PODR[KA, SNAGA I PUTOKAZI
edan od najve}ih umova srpske
pravoslavne crkve vladika Nikolaj
Velimirovi} bio je jedan od prvih
uglednih crkvenih velikodostojnika koji
se posle stvarawa jugoslovenske dr`ave u
Prvom svetskom ratu oglasio narodu s
porukama o tome {ta bi trebalo da bude
wegova vodiqa, ~emu bi trebalo da te`i i
kojim vrednostima da se ispuni i okru`i.
To su istovremeno trebalo da budu i
poruke Srpske pravoslavne crkve. Vladika Velimirovi} je to u~inio najre~itije u svom velikom govoru koji je
odr`ao u septembru 1925. godine na Cetiwu povodom prenosa mo{tiju crnogorskog vladike Petra II Petrovi}a Wego{a. Pogodnijeg trenutka da uputi te
poruke nije moglo biti jer su se one mogle
uzeti i kao neposredna inspiracija
li~no{}u i delom velikog pesnika i
filozofa. Nisu te poruke bile upu}ene
samo srpskom narodu niti su bile
pro`ete nacionalnom idejom, niti strogo uzetom sopstvenom pro{lo{}u i srpskim idolima, nego su bile podstaknute
realnim okru`ewem, a pre svega su proistekle iz ~iwenice da su narodni ideali i
to ne samo srpski, ostvareni u novoj
jugoslovenskoj dr`avi, a, kako je naglasio, time su bili ispuweni i snovi
Petra II Petrovi}a Wego{a o oslobo|ewu i ujediwewu celokupnog jugoslovenskog naroda. Nikolaj Velimirovi} je tada
uputio poruke univerzalnog zna~ewa,
mudre, plemenite, potkrepqene podse}awima na pouke iz Wego{evog dela, ali
i na izvesne vrednosti kojima je taj narod
bio pro`et i sa~uvao ih je bez obzira na
isku{ewa kroz koja je prolazio.
Danas smo, me|utim, mi suo~eni sa
razgra|ivawem te iste jugoslovenske
dr`ave, i wenim nestajawem, nalazimo se
pred ostacima wenim, i pred neizvesnom
sudbinom wenog posledweg zajedni~kog
dela. Lepo bi nam bilo kad bi nam se
danas obratio jedan Nikolaj Velimirovi} s dragocenim porukama zasnovanim na mudrostima iz pro{losti a
okrenutim budu}nosti, vode}i ra~una o
stvarnosti da smo u jednom drugom
okru`ewu, da smo se na{li u novim procesima, u oblikovawu novih kultura, u
novim pro`imawima i u velikim isku{ewima, {to je posebno zna~ajno za male
narode i one kojima je potreban ogroman
korak da se na|u u matici zbivawa, a
nedostaje im za to i sredstava i snage.
Dakle za male, mislim na evropske narode, pre svega na{ narod koji se ne}e na}i
pred prijatnim izazovima, a koga }e ~esto
sa~ekivati i negostoqubivi doma}ini u
Evropi. Posledwih godina smo imali
prilike da ~ujemo od nekih uglednih
evropskih intelektualaca o izra`enim
tendencijama na Zapadu, usmerenim na
bukvalno brisawe pro{losti nekih naroda u pojedinim novim velikim i
zna~ajnim publikacijama ili u najmawu
U~esnici okruglog stola “Svetosavska duhovnost i moderni srpski identitet”
dr Mihailo Vojvodi}, dr Jasna Jani}ijevi} i magistar Arsen \urovi}
ruku o umawivawu wihove uloge u istoriji, a {to bi na prvom mestu moglo da
pogodi neke od slovenskih naroda.
Budu}i da se mi mo`emo na}i u `i`i tih
nepovoqnih procesa, ima razloga da
budemo zabrinuti, ali isto tako i podstaknuti da na|emo odgovor. ^ini mi se
da bi se u re~ima vladike Nikolaja koje je
izgovorio pred mo{tima Petra II
Petrovi}a Wego{a, u wegovim ocenama,
nadasve primerenim vremenu i okru`ewu
u kome je `iveo, u stvari u univerzalnim
porukama, moglo na}i bar ne{to od tih
odgovora ili, a mo`da i pre svega, podsticaj da se ne ide samo s verom u
budu}nost, nego da se za wu bude
pripremqen ukoliko se `eli da je ima.
Kada to ka`em mislim na sve nas da
moramo da tra`imo odgovor da se od
malih nogu obrazujemo za tu budu}nost, da
nam u tome pomogne i {kola i kwiga, i
re~ i misao, {tavi{e tu vidim i ulogu i
najmla|e {kolske discipline u sada{woj
{koli dakle nedavno uvedene veronauke.
Vratimo se sada nekim porukama
Nikolaja Velimirovi}a koje mi se ~ine
da su bliske na{im qudima u ovim
dana{wim promenama a potrebne su pre
svega onima koji tek dolaze. Pravi
primeri iz pro{losti – kako Velimirovi} nagla{ava – su ne{to pred ~ime se ne
mogu zatvarati o~i, ne{to {to ne mo`e
i{~iliti iz se}awa jer bi u suprotnom
taj narod bio zbrisan sa lica zemqinog,
nestao bi kao {to su uostalom nestali
mnogi narodi i bili izbrisani iz
istorije. Ove misli Velimirovi}a
podse}aju na re~i koje je nekoliko decenija pre wega izgovorio Stojan Novakovi}
o tome da nas istorija u~i da negativne
primere iz pro{losti ne ponavqamo u
sada{wosti i budu}nosti. Dakle, Ni-
kolaj Velimirovi} u ovim primerima iz
pro{losti nije video samo mogu}nosti za
prazno podse}awe, nego ne{to sa ~ime }e
se i}i napred, ne{to {to vu~e ka
budu}nosti, ka dobru, ne{to {to daje narodu snagu, veru.
Razume se, Velimirovi} je za svoje
re~i s pravom na{ao potvrde u na{oj
istoriji. Vi{e imena i zbivawa iz te
pro{losti krepilo je narodnu du{u u
potowim vekovima a me|u wima, razume
se, na prvom mestu Sveti Sava i
Vidovdan. U vezi sa ta dva kultna simbola, podsetio bih samo na nekoliko
primera iz XIX veka kada se ~esto
nagla{avala potreba da se mora voditi
ra~una o jedinstvu srpskog dru{tvenog i
dr`avnog korpusa i kada su takve poruke
koje su mnogi upu}ivali bile istovremeno i ozbiqna opomena. Ime i delo
Svetog Save bilo je nepresu{na
inspiracija srpskom narodu u godinama
ropstva, inspiracija da se oslobode i da
stvore svoju dr`avu. Za ime Svetog Save
vezivalo se moralno u~vr{}ivawe srpske
dr`ave, smirivawe nesre}nog razdora
me|u bra}om, zave{tawe da se u srpskoj
dr`avi odr`ava ~isto}a vere Hristove, a
u dru{tvu uzdi`u moralne vrline, ~uva
~isto}a i dostojanstvo `ivota u svakom
pogledu, neguje te`wa za prosve}ivawem,
a da se dr`ava krepi postojanom i svesrdnom potporom. Po re~ima srpskog
kwi`evnika i nacionalnog radnika
Matije Bana, koje je iskazao 1862. godine,
praznik Svetog Save opomiwe da je veliki srpski svetiteq jo{ u ono vreme
razumeo {ta je to dru{tvo a {ta je
dr`ava, {ta je potrebno dru{tvu da bi
opstalo i da bi se usavr{ilo a {ta treba
dr`avi da se utvrdi i razvije.
Novostvorena i potom me|unarodno priz-
7
nata Srbija je uzela dan Svetog Save za
dr`avni praznik. S tim u vezi spomenuo
bih jedan zanimqiv podatak koji pokazuje
koliko su i srpski neprijateqi priznavali ime i delo Svetog Save. Prilikom
pregovora o zakqu~ewu carinskog ugovora izme|u Srbije i Turske po~etkom
devedesetih godina 19. veka zapelo je oko
klauzule o isticawu dr`avnih obele`ja u
vreme dr`avnih praznika. Turci su zazirali od toga da se na dr`avni praznik na
dan Svetog Save na jarbol ispred srpskog
poslanstva u Carigradu i srpskih konzulata u Skopqu, Bitoqu i Solunu isti~e
srpska zastava. Ispostavilo se da to nije
zbog Svetog Save. Turski ministar inostranih dela je po~etkom oktobra 1892.
godine spomenuo da sultan kao musliman
po{tuje dela Svetog Save, ali da ga to
ime podse}a i na Dru{tvo Svetog Save
koje je upravo tih godina vodilo sna`nu
srpsku nacionalnu propagandu u Staroj
Srbiji i Makedoniji od ~ega su turske
vlasti veoma strepele, zapravo pla{ili
su se uticaja toga dru{tva na tamo{wi
srpski narod. Drugi srpski simbol
Vidovdan je bio tu`an dan, ali i podsticaj da se uvek ima na umu sveti zadatak
oslobo|ewa. Sa se}awem na taj dan su
Srbi, kako nam je pokazala istorija, i
ustajali i i{li na spavawe. Imaju}i uvek
pred o~ima taj dan, a zagledan i u
budu}nost Wego{ je u jednom pismu 1850.
godine uveravao da se Srbi i Turci od
Kosova dobro poznaju i da se ne}e
"slo`iti" dokle god jednom od wih ne nestane traga u Evropi. Kada su Srbi hteli
obele`iti petstogodi{wicu Vidovdana
1889. godine, i Turci i Austrijanci su od
toga strahovali pa zato srpski narod
izvan Srbije taj dan nije smeo proslaviti
jer su se oni kao tada{wi gospodari
Bosne i Hercegovine, Stare Srbije,
Makedonije i nekih drugih krajeva
pla{ili op{teg srpskog povezivawa
~emu je upravo taj dan najvi{e i doprinosio. Prilikom svoje posete Beogradu
1896. godine, u vreme Vidovdana, kwaz
Nikola je u sve~anoj zdravici pred
kraqem Aleksandrom podsetio srpski
narod da je srpsko carstvo propalo ne
zbog nadmo}nosti neprijateqa nego zbog
srpske nesloge.
Vladika Velimirovi} je inspiri{u}i se Wego{em ukazao i na nekoliko
zna~ajnih vrlina koje bi trebalo da
razvija na{ narod. Na prvom mestu se
radilo o Veri u boga i u besmrtnost du{e.
On je u tome na prvom mestu video snagu,
podr{ku, da narod samo uz takvo uverewe
mo`e podnositi stra{ne udare, isku{ewa, stradawa i da ne}e dozvoliti da ga
sklone, da ga gurnu u zavetrinu, te da }e
nepokolebqivo graditi svoju budu}nost,
i da ga ne}e zbuwivati kako ka`e prividni besporeci. Citiraju}i Wego{eve
re~i: "Cijeli ovi besporeci po poretku
nekome sleduju", on mudro nagla{ava da
trud ne vredi ako se u wega silno ne veruje. Slede}a vrlina u ~iju prakti~nu vrednost vladika Velimirovi} duboko veruje
i koju preporu~uje je rodoqubqe. Nije se
radilo, po wemu, samo o odbrani od spoqnih neprijateqa, nego je re~ o odbrani
od unutra{wih poroka. Smisao te vrline
je zapravo u ~asti, po{tewu i moralnoj
~isto}i svakog gra|anina. ^ini mi se da
danas ove re~i Nikolaja Velimirovi}a
zvu~e propovedni~ki, kao nasu{na potreba, kao melem na ranu, kao pro~i{}ewe od
onoga {to se kod nas dugo natalo`ilo,
dakle kao kqu~ za budu}nost. Napokon da
spomenemo jo{ jedan Velimirovi}ev apel
i jo{ jednu vrlinu za koju se on zala`e,
razume se opet podstaknut Wego{evim
ocenama. Re~ je o vite{tvu. Opet se radilo o pojmu kome je Velimirovi} dao aktuelan i univerzalan smisao. Radilo se o
ne~emu {to je u miru potrebno {to je
va`no za vreme koje dolazi posle lomova,
sukoba, velikih promena. Ako je
Velimirovi} mislio na vreme posle
oslobo|ewa i ujediwewa 1918. godine, mi
bi mogli da se zamislimo nad sada{wim
vremenom.
Pod
re~ju
vite{tvo
Velimirovi} je pre svega podrazumevao
karakter ~oveka. I za male narode i siroma{na dru{tva najve}u vrednost predstavqa – kako isti~e Velimirovi} – ono
{to je duboko unutra{we, ono {to je
karakter pred kojim pada sve drugo, to je
ono {to je najpotrebnije, ono {to
zasewuje i siroma{tvo i bezperspektivnost, to je ono {to odr`ava ~oveka,
zapravo spreme ga za budu}nost, dakle
ne{to {to nije ni sporedno ni jeftino,
nego ne{to {to se mora, kako ka`e,
prikazati pred svima vidqivim i nevidqivim.
Te{ko da bi danas u ovom vremenu, u
kome `urimo ka razvijenoj Evropi, u kome
tra`imo puteve da iskorenimo bedu i
siroma{tvo, u kome te`imo da otvorena
~ela savladamo sve ono {to nas sputava,
da uklonimo sve ono {to nas ko~i,
zadr`ava, ono {to nas ~ini malodu{nim,
mogli na}i toliko okrepqewa, podr{ke,
snage, putokaza, koliko smo na{li u tim
davno izre~enim porukama pravoslavnog
mudraca Nikolaja Velimirovi}a. A ove
poruke su sadr`ane samo u jednom nadahnutom govoru odr`anom nad prahom neugaslog Wego{a.
Iz narodne riznice
Mihailo Vojvodi}
Izreke uz praznike
– Duni vjetre po Bo`i}u pete, a devete ni molit'te ne}u.
(Misli se na petu nedequ)
– Ko o Savindanu!
(jer je tada uvek hladno sa velikim snijegom).
– Bog se javio.
(ka`e se kada se neko ne{to ~udi)
– Febro broji rebro.
(Misli se na februar, kada su hrana i pï}a za stoku na izmaku, te je glad)
– Jererasi, 'ajde kozo pasi.
(Smatra se da Sveti Tri jerarha ozna~avaju kraj zime)
– Marte–brate!
– Blagovjes–raste trava unesvjes.
(Blagovesti ozna~avaju bujawe prirode)
– Udesio ga za Vrbicu.
(Lazareva subota ili Vrbica, a ka`e se kad neko nekome ne{to podvali)
– \ur|ev danak, hajdu~ki sastanak.
– Za svetu Trojicu.
(Kad se pije tre}a)
– Posle svetog Ilije, sve je sunce milije.
– Makivije, kose o ~ivije a srpove za repove.
(Misli se na Makaveji, 14. avgust; smatra se da je sezona ko{ewa zavr{ena
i sti`e `etva `ita)
– Preobra`ewe, i kamen u vodi i drvo u gori se preobra}a.
(Mewa se priroda jer se ose}a dolazak jeseni)
– Gospojina mala, jesen prava.
– Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti.
– Sveti Toma, 'ajd majstori doma.
Sveti Toma, 'ajd planinke doma.
(Sveti Toma je za{titnik dun|era (majstora), te se smatra da wegovim
dolaskom nastaju hladni dani, te majstori prekidaju svoje poslove, a
planinke sa katuna vra}aju se ku}i)
– Sveti Sr|e, jo{ i gr|e.
(Sr|evdan, jo{ je gore nego za sv. Tomu)
– Sveti Luka, snijeg do kuka.
– Sveti Mrata, snijeg do vrata.
(Misli se na Mratindan)
– Mitrov danak, hajdu~ki rastanak.
– Koja Vra~i prekora~i.
(Misli se na Vra~eve, jer se smatra da devojka, koja se do tada ne uda,
osta}e za idu}u godinu).
Qubomir [uqati}
8
Duhovni koreni Svetosavqa u obrazovawu
PUT KA OBNAVQAWU SRPSKOG NACIONALNOG IDENTITETA
P
itawe koje danas ~esto sebi postavqamo: kako vozvisiti posrnuli
nacionalni duh izgubqen u tami
svakodnevice, koji rekao bih, tumara za
izlaskom iz tmine, ostavqen bez snage da
povrati svetlost i time udahne novi `ivot
nama koji smo posustali i koji smo ostali
bez daha, ali ne i bez nade. Nada, reko{e jednom, umire posledwa, a ona zapravo nije
ugasla za one koji su svoj `ivot posvetili
~uvawu svetosavqa i svetosavske tradicije,
one koji jo{ od 1854. u svesti nose stihove
pesme posve}ene Sv. Savi, izgovorene u
Novosadskoj gimnaziji na proslavi dana Sv.
Save, za onda{wu malobrojnu novosadsku
elitu koja je tog hladnog januarskog dana
ispunila {kolsku dvornicu. Ta nada su kako
to kazuju re~i ove pesme, bili a i danas su:
"O srpska mlada, Nevina ~eda, Pun milog
slada, Di`ite klik, Svetome Savi Svet srbstva slavi, Va{ neka danas Sav peva lik. Bio
je to putokaz za one koji su tek zakora~ili u
`ivot, ali i za one koji su se pitali tih, po
srpski narod te{kih godina, kako opstati i
o~uvati nacionalni identitet i nacionalno stablo od vetrova koji su duvali sa
Otranta i zapada, ali koji su uprkos
razornoj snazi uspeli samo da poviju grane.
Koren na polzu ote~estva nije i{~upan, jer
je bio duboko usa|en u srpskom nacionalnom
bi}u, a wegova posledwa odbrana bilo je svetosavqe koje }e pored crkve u {koli imati
najboqeg ~uvara. Potvrdu ovih re~i nalazimo nekoliko decenija kasnije u pozivu
gra|anstvu Kotora, koji je uputio predsednik tamo{weg pododbora Dru{tva Sv. Save
Nikola Stefanovi}, povodom obele`avawa
500-godi{wice kosovske bitke 15. juna 1889.
godine u kome se ka`e: "mi kao potomci onijeh slavnih junaka te rado za svoj rod i vjeru
poginu{e, `elimo tu svetu uspomenu da
proslavimo". Sve se to de{ava u drevnom
Kotoru, koji se tada nalazio u sastavu
Austro-Ugarske monarhije, ali bez poziva
na osvetu i bez mr`we u duhu svetosavqa i sa
humanitarnim karakterom te sve~anosti:
prikupqawem sredstava za srpsku narodnu
{kolu.
Godine i decenije koje su tekle kako se
pribli`avao XX vek, kao na filmskoj traci
bile su ispuwene mnogim izazovima i
stradawima, ali uprkos svemu nacionalno
jezgro srpskog naroda ostalo je, kako je
primetio jednom prilikom Milojko
Veselinovi} "nedirnuto". A to jezgro,
zapisao je 1886. godine Veselinovi}ev savremenik Jovan Miodragovi}, poznati beogradski prosvetni delatnik, ~inilo je "nekoliko
miliona Srba {to nas jo{ ima, te se nije
istur~ilo i ponem~ilo". Gotovo u ve}ini
poluobrazovani i duhovno "nejaki" Srbi su
se nalazili pred velikim isku{ewem i sa
te{kom dilemom kako zakora~iti u novo
doba. Kakva su to isku{ewa bila najboqe
svedo~e re~i ve} spomenutog Miodragovi}a,
koji je duboko zabrinut za budu}nost
ote~estva, primetio "za nas koji smo
neve{ti, tako neuki, izme|u sebe neslo`ni,
politi~ki pocepani – eto posla Sv. Savi".
Ova opaska iskusnog prosvetnog pregaoca ukazuje na kqu~ni problem srpskog
dru{tva toga vremena tek zapo~etu modernizaciju obrazovawa, kao osnovne pretpostavke privrednog i dru{tvenog razvoja
srpske dr`ave na prelomu dva veka. Ako na
trenutak zavirimo u sa~uvana istorijska
dokumenta (nastavni program za osnovne i
sredwe {kole), lako }emo uo~iti da se negovawu svetosavqa posve}ivala du`na pa`wa,
ali naravno, ne samo u okviru nastavnih
predmeta, ve} i u okviru obrazovawa uop{te
od osnovne, sredwe do Velike {kole potoweg
Univerziteta. Poseban zna~aj, pored obele`avawa {kolske slave, koja je kako smo
napred istakli i okupqala "vasceli otmeni
svet i narod", imala je svakako uvo|ewe svetosavske nagrade na Velikoj {koli 1872.
godine, za najboqe radove "u~enika", kako su
se studenti tada nazivali. Ova tradicija
o~uvana je i po~etkom XX veka, kada je 1905.
godine Velika {kola prerasla u Univerzitet, a pokroviteqstvo je tada preuzeo
kraq Petar I, obezbe|uju}i poseban fond za
svetosavsku nagradu, koja je za onda{we studente zna~ila mnogo vi{e od bilo koje druge
nagrade. A bilo ih je tih godina zaista
mnogo. Od nagrade iz fonda dr Nikole Krsti}a, do nagrade op{tine grada Beograda i
drugih. Ipak, Sv. Savska nagrada Kraqa
Petra I, bila im je, kako je to jednom prilikom istakao wen dobitnik Toma @ivanovi}, tada student Pravnog fakulteta
"ne samo podsticaj za nova pregnu}a", ve} i
potvrda duhovne pripadnosti svetosavqu,
jer ih je podse}ala na korene svojih predaka.
Od kakve je to va`nosti bilo pokaza}e i
velika nesre}a i patwa koju je sa sobom donelo vreme velike vojne Prvi svetski rat, kada
}e mnogi, u najte`im trenucima po sebe i
svoj "rod" pre`iveti nose}i u sebi nadu,
snagu i veru koju je u wima stvarao ose}aj
pripadnosti pastiru i duhovnom ocu Sv.
Savi. Zato i ne ~udi {to su u tim apokaliti~kim trenucima, pored oskudne ode}e i
malo hrane, uz sebe imali jedinu vrednost i
za{titu u ikoni Sv. Save koju su poneli sa
sobom napu{taju}i svoje ogwi{te, neki
na`alost zauvek. Mnogim, nekada{wim studentima koji su |a~ke klupe zamenili
polo`ajima u rovovima u u{ima su odzvawale poruke sa svetosavskih proslava, davaju}i im tog trenutka smiraj i nadu "da srpsko ime zatrijeti ne}e", jer su oni duhovno
stasali i prva znawa stekli u srpskim
{kolama, koje su ih pou~avale u duhu poznate
lozinke Dru{tva Sv. Save "Brat je mio koje
vere bio". Bila je to ne samo lozinka, ve} i
osnovni `ivotni moto mnogih generacija
srpskog naroda, koje su bile deo tu`ne i
tragi~ne pri~e, sa naslovom od jedne re~i:
Jugoslavija. Upravo u toj "pri~i" Sv. Sava i
svetosavqe do`ivelo je progon, od onih koji
su bili odnaro|eni i koji nisu ni bili dostojni da budu "deca Sv. Save", jer su oni
zapravo bili bez duhovnog korena, drugim
re~ima qudska bi}a za svaki prezir i ve~ni
zaborav. Oni i da su hteli nisu mogli da
do`ive boqu sudbinu od one koju dodequje
nemilosrdni sud istorije: a to je zaborav da
su postojali, jer oni nisu ostavili "trag
pored puta", jer su bili odavno si{li sa
jedinog puta koji ~oveku omogu}uje da ostavi
traga – svetosavqa, uspostavqenog kako je to
zapisao Vojislav Ili} u pesmi posve}enoj
Sv. Savi "vekovi su prohujali od ~udesne one
no}i" sa ro|ewem sina Nemawe Rastka i sa
jasnom porukom velikog pesnika "i mnogi }e
jo{te pro}i". Pro}i }e, ali kako. Da se vratimo pitawu istaknutom na po~etku ovog
referata, koji uz istorijsku retrospekciju u
sebi nosi zabrinutost za vremena koja dolaze. ^ini se da smo ponovo na po~etku – eto
posla za Sv. Savu, podse}am iznova na re~i
lucidnog Jovana Miodragovi}a. A za{to i
dokle tako? Pitao se nekada Svetomir
Nikolajevi}, ugledni prof. Velike {kole.
Wegove re~i imaju smisla i danas, jer boqeg
trenutka nije bilo i ne}e ga biti za srpski
narod i dr`avu. Sveti Sava je ponovo posle
gotovo pola veka na{ao svoje mesto u srpskim {kolama, ali ne samo kao ikona, koja sa
zida u~ionica na kojoj se nalazi lik svetiteqa, sa toplim o~inskim pogledom, koji kao
da nas opomiwe"ne zaboravite ko ste", ili
kao {kolska slava koja ispuwava mladala~ka srca i um svetosavskim porukama, ve}
ga ose}amo i mislima mu se vra}amo uvek kad
u~inimo dobro delo, kad se na|emo nevoqniku na muci. Ali, ~ini se da se jo{ jedno
pitawe samo po sebi name}e, da li je to "potpuni povratak svetosavskoj duhovnosti na
kojoj treba da gradimo moderni nacionalni
identitet"? Odgovor je negativan, jer je
izostala podr{ka tom svetom ciqu u
najva`nijem {kolskom dokumentu, nastavnom programu, naravno ne samo kada je u
pitawu nastava istorije, ve} i srpskog jezika i kwi`evnosti. Tu le`i i kqu~ni problem gde je izvr{en prekid sa svetosavskom
tradicijom. To ka`emo imaju}i u vidu ~iwenicu da je danas, u pomenutom nastavnom
programu za osnovne i sredwe {kole, kad je u
pitawu predmet istorija, Sv. Savi je jedva
posve}ena jedna ili dve nastavne jedinice.
Da li na ovom mestu treba uop{te podsetiti
na ~iwenicu da je Sv. Sava bio ne samo
svetiteq ve} i istorijska li~nost od
velikog ugleda i po{tovawa u onda{wem
svetu. Zato utoliko vi{e boli ova ve} pomalo i poslovi~na zaboravnost "nezahvalnih
Srba". Kako onda ponovo uspostaviti tu
prekinutu vezu izme|u sada{wih generacija
sa svetosavskom tradicijom kada se obrazuju
po ovakvim nastavnim programima. Rekao
bih te{ko, jer ni{ta ~oveka "ne izdaje kao
pam}ewe, samo {to je zapisano ostaje",
prisetih se re~i Ive Andri}a, zapisanih
negde potkraj wegovog `ivota.
9
Neki }e ovu konstataciju primetiti, da
je vra}awem veronauke u srpske {kole
u~iwen prvi i zna~ajan korak. Slo`ili
bismo se donekle sa tom konstatacijom. Ali,
ne mo`emo i da se u isto vreme ne zapitamo:
za{to jo{ uvek na na{ univerzitet nije
vra}ena Sv. Savska nagrada za najboqe
radove studenata, tim pre {to je za takvu
odluku potrebno ulo`iti mali napor.
Ovo pitawe nas uvodi u jo{ jednu temu
zanimqivu za analizu problema kojim se
bavimo u ovom radu, a to su legati. Ne
mo`emo a da se ne setimo ovom prilikom
Kapetan Mi{e Anastasijevi}a, Ilije
Milosavqevi}a – Kolarca, ili dr Nikole
Krsti}a i mnogih drugih koji su ostavili
ote~estvu legate koji su zapravo postali vremenom hramovi obrazovawa i kulture. Na{e
poimawe svetosavqa neraskidivo je
povezano sa plemenitim ~inom gore pomenutih dobrotvora. Kako su godine smewivale
jedna drugu na izmaku XX veka, a {to ne re}i
i po~etkom novog milenijuma, ne nalazimo
na ovakve primere. To je jo{ jedan dokaz
prekinutih veza ove dana{we generacije sa
svetosavskom tradicijom, koju }e biti
te{ko ponovo uspostaviti ukoliko ne shvatimo na pravi na~in poruke Sv. Save koje su
sadr`ane u wegovom celokupnom `ivotu i
delu: "da se srpski jezik {iri; da se brat sa
bratom miri; da se slavi srpska slava".
One utoliko dobijaju na te`ini i
aktuelnosti danas kada razgovaramo o svetosavskoj duhovnosti i modernom srpskom
identitetu. Za mnoge danas postoji kolizija
izme|u svetosavske duhovnosti i modernog
srpskog identiteta. Drugim re~ima, ima
onih koji smatraju da moderni srpski identitet ne treba graditi na temeqima svetosavske duhovnosti. Po na{em sudu oni
pripadaju onoj kategoriji stanovni{tva,
koja je duhovno stasala u vremenu, kada je iz
na{ih {kola bio eshuminiran Sv. Sava i
svetosavqe, tako da nisu ni shvatili
veli~inu dela "prvog me|u Srbima", pa
otuda i wihovo nerazumevawe svetosavqa
kao istinske i nezaobilazne vrednosti koja
upravo ~ini duhovnu osnovu modernog srpskog identiteta. To ka`em imaju}i u vidu
~iwenicu da u potrazi za prvim predstavnikom srpskog naroda u daqoj
pro{losti, kome bi mogli pridodati epitet
moderan, dolazimo do Sv. Save, jasno u konstelaciji onda{weg sredwovekovnog
dru{tva. I zaista je Sv. Sava po mnogo ~emu
bio ispred svog vremena, pogotovo kada je u
pitawu shvatawe odnosa onda{we srpske
dr`ave sa susedima, kao i kulturnog i
duhovnog uzdizawa naroda kome je pripadao
svim svojim bi}em u ovozemaqskom `ivotu.
^ini se da je retko ko kao M. Crwanski
uspeo da odredi ulogu Sv. Save, koji je
zapisao "Savina Legenda i Savino delo
osta}e najveli~anstvenije i najuzvi{enije
{to nam se ra|alo, kroz tamu vekova na
gorkom tlu Balkana, da nas svojim zracima iz
pro{losti uvek obasjava". I bi tako.
Arsen \urovi}
TOLERANCIJA I POMIREWE
SU[TINA SRPSKOG IDENTITETA
D
a bi se govorilo o savremenom
identitetu Srba, moraju se pomenuti velika isku{ewa kroz koja je
prolazio srpski narod tokom posledwih
vi{e od osamdeset godina. Tih osam
decenija zna~ilo je u dobroj meri i period
wegove erozije (i svetovne i duhovne), ali i
napora da se na drugoj strani, o~uva wegova
samobitnost, autenti~nost i osobenost.
Sile erozije su o~igledno bile ja~e, jer
su wih stvarale kako kulturno istorijske
tako i sociopsiholo{ke determinante, a
koje su sna`no do{le do izra`aja ve} u
prvim mesecima Prvog svetskog rata, kada
se mislilo da prve vojne pobede izvesno
nagove{tavaju {irewe teritorije i
stavqawe pod bratsko okriqe porobqene
susedne zemqe i narode (Ni{ka deklaracija
iz decembra 1914). Sve se ve} tada, podredilo jednoj ~isto romanti~arskoj ideji, koju
su na kraju nevoqno prihvatile i Velike
sile pobednice, o zajedni~koj dr`avi
Ju`nih Slovena. Srbija, iako i sama
pobednica, za tu ideju je `rtvovala samu
sebe, svoju dr`avnost, svoje ime i insignije, dok su oni drugi, ne `rtvuju}i ni{ta, a
dobijaju}i na poklon ono {to su ratom
izgubili, u{li u tu zajednicu sa
prora~unom koji se na kraju veka
ispostavio ta~nim: ne samo da su sa~uvali
svoj identitet, nego su ga doveli do stepena
do tada nepostoje}e dr`avnosti, pri ~emu je
zajedni~ka dr`ava bila samo privremeno
re{ewe, kako se to na kraju pokazalo.
U mentalitetu Srba kako su to dobro
primetili jo{ Cviji}, Dvornikovi} i
drugi veliki etnolozi i antropolozi, postoji mno{tvo opre~nih odlika koje ih ~ine
nekako druga~ijim, a mo`da zato i samosvojnijim od drugih bliskih im naroda.
Pored plemenitosti i {irokogrudosti,
hrabrosti (vite{tva o kome je govorio
vladika
Nikolaj),
gostoqubivosti,
dovitqivosti, dobrostivosti, dru`equbivosti, trpeqivosti i prostosrda~nosti,
postoji i ona druga strana gde vladaju
ina}ewe, podozrivost, ksenofobi~nost,
prevrtqivost i nepouzdanost. Tu je prisutan i onaj ~uveni "rajinski mentalitet"
koji podriva svaku plemenitu pobudu svojom potrebom da se stalno dodvorava i
dokazuje, ~esto gorem od sebe, ali i da se
bude po svaku cenu voqen, cewen i
po{tovan, koliko zbog samog sebe, toliko i
zbog svoje velike, stare pro{losti.
Naravno, bez svesti o nevoqnosti drugih
da to prihvate. Tako su se Srbi na{li u
novoj dr`avi razme}u}i se, kako se to ovim
drugima ~inilo, svojom stvarala~kom
energijom, svojom dr`avotvorno{}u i svojim ratnim zaslugama, ne ose}aju}i, ili
gotovo imuni na podozrive poglede drugih,
onih koji su ih zbog toga, mada ne od ju~e,
malo ili nimalo voleli, i po~iwali da
mrze.
I taj hubris, taj usud oholosti zbog
kojeg su nekad bogovi te{ko ka`wavali
anti~ke junake, nije mimoi{ao ni Srbe,
naprotiv, doveo ih je do tragedija i katastrofa. Pa ipak, oni su se oporavqali, smatraju}i ih gre{kom istorije, a nikako ne
posledicom svojih zabluda. No "rajinski
mentalitet" je i daqe podrivao identitet
srpskog ~oveka, preko razli~itih tipova
uticaja: iznutra i spoqa. Iznutra, Srbi su
najlak{e `rtvovali svoje interese pokoravaju}i se voqi velikog vo|e (ili vo|a) i
wegovih satrapa, a spoqa su olako, nekriti~ki, prihvatali svaki uticaj koji je donosio odobravawe sa strane. Tako su na
primer,
pod
sovjetskim
uticajem
upropa{tavali svoju arhitekturu koja se
izme|u dva rata bli`ila velikim evropskim uzorima, stvaraju}i bezli~na satelitska naseqa oko gradova, grade}i uniformne
~udovi{ne blokove za stanovawe, devastiraju}i autenti~na jezgra starih srpskih
varo{i, i sl. Decenije su trebalo da pro|u
pa da zapo~nu da obnavqaju spomenike
tradiconalne kulture na pravi na~in, manastire pre svega. A ~ak jo{ vi{e vremena je
trebalo da pro|e da se ti isti manastiri
prestanu da posmatraju samo kao
spomeni~ki kompleksi, ve} i kao zdawa
srpske duhovnosti koja se tu vekovima
~uvala, i gde se pored pravoslavqa sa~uvao
i onaj autenti~ni srpski identitet koji je
uspevao da pre`ivi u vekovima mraka, ropstva i obezbo`ewa naroda. Ne da i tu nije
do{lo do erozije, razume se da se sudbina
naroda tragi~no prelamala i kroz sudbinu
wegove crkve, vere i sve{tenstva, ali zahvaquju}i sposobnosti da trpi i ponovo se
obnavqa, zavisno od vremena, vera je uspela
da o`ivi ~ak i onda kada je sve drugo
obuzela apatija (ili mo`da ba{ zbog toga)
i da pogura napred oja|eni svet koji po~iwe
da joj se vra}a. A ona, takva kakva je, legat je
koji nam je ostavio Sveti Sava u nasle|e.
U svoje vreme, kada se uspostavqala
samosvojna, autokefalna srpska pravoslavna crkva, suo~en sa vitalnim paganizmom, idolopoklonstvom i sna`nim kultovima prirode i predaka koji su se po{tovali i negovali u narodu, Sveti Sava je
pohri{}anio mnoge obi~aje i obrede, dao
im pe~at svoje duhovne obnove i prihvatio
ih kao deo narodne hri{}anske vere. Tako
je odobrio slavqewe slave i omogu}io da se
hri{}anstvo prihvati kao prirodna vera
civilizovanog sveta, koja je qudima donela
nadu, spokoj, utehu i spasewe.
Taj legat tolerancije, pomirewa, trpeqivosti i blagosti, utkan je u su{tinu srpskog identiteta, pa ~ak i onda kada su se sve
ostale wegove povr{inske crte izlizale i
po~ele da nestaju, ove dubinske se ponovo
pojavquju i vra}aju. Time se mo`da,
nagove{tava i najavquje i neko novo doba,
neki duhovni, ali i svetovni preporod,
koji bi kona~no mogao da izvede srpski
narod iz sveta zabluda, obmana i privida
u svet su{tinskih, pravih, trajnih i proverenih vrednosti.
Jasna Jani~ijevi}
10
N
ULOGA KULTA SVETOGA SAVE U SRPSKOM
ETNI^KOM IDENTITETU
i jednoj li~nosti u srpskoj istoriji
nije posve}eno toliko pa`we i narodnih predawa, sem Marku Kraqevi}u, koliko je to Svetom Savi. Zbog
toga u narodnoj tradiciji niko nije `iveo
du`e od Svetoga Save. Ve} osam vekova se
oko wegove li~nosti i dela talo`e nanosi
mitolo{kog i hri{}anskog, biografskog i
istorijskog, stvarnog i legendarnog,
nacionalnog i op{teg. Uostalom o tome su
raspravqali vrsni istra`iva~i iz raznih
nau~nih oblasti vi{e nego o bilo kojoj
drugoj li~nosti iz srpske istorije i kulturnog nasle|a. Iz toga se vidi da Sveti
Sava, po narodnom predawu, objediwuje
mnoge pagansko hri{}anske osobine. Javqa
se kao bo`anstvo u qudskom obliku, kao
kalu|er, kao mudri starac, neznani junak,
brodar, ~obanin, lekar. Pored ovoga Sveti
Sava ima izrazito srpsko nacionalno
obele`je i javqa se kao branilac pravde i
za{titnik sirotiwe. Iz napred pomenutih
shvatawa Sveti Sava je vremenom postao
nerazdvojni deo srpskog nacionalnog bi}a
i etni~kog identiteta srpskog naroda.
di{te i `ari{te bilo na podru~ju
Hercegovine i Crne Gore i da se postepeno,
sa migracijama u velikim seobama srpskog
naroda, postepeno {irio i izvan srpskog
etni~kog jezgra.
Najstarija predawa o Svetom Savi,
istorijski posmatrano, su po~ela da cvetaju u XIII veku. Wihovu osnovu ~ine pisani
tekstovi iz crkvene literature i legende
koje su vezane za odre|ene likovne predstave. Razdobqe iz XV i XVI veka neguje
Savin svetiteqski kult u crkvenim
propovedima koje se ~esto pro`imaju elementima prvobitne legende. U to vreme ,
izgleda, nastaju pesme i pri~e o Svetom
Savi sa najraznovrsnijim motivima. Ovaj
proces se nastavqa tokom XVII veka i
povezuje se sa prosvetiteqskom delatno{}u
u XVIII i XIX veku, kada se dan Svetog Save
progla{ava zvani~no i za {kolsku slavu.
Podaci zabele`eni 1295, uz Nomokanon, pokazuju da je Sveti Sava "iz mlada
osve}eni... prvi arhiepiskop... i prvi nastavnik sve srpske zemqe". U XIV stole}u se
Sveti Sava sve vi{e pomiwe u poveqama, a
U~esnici Okruglog stola “Svetosavska duhovnost i moderni srpski identitet”
Po istra`ivawima Vladimira ]orovi}a, na{eg poznatog istori~ara, geografsko rasprostrawewe predawa o Svetome
Savi uo~ava se u oblastima wegovih manastira Studenice i Mile{eve, zatim u
Hercegovini do Neretve, u Crnoj Gori i
Boki, u Bosni osim Travni~kog okruga, u
Sremu, u Severnoj Srbiji. Dopire do
Prizrena na jugu, [tipa i Kratova u
Makedoniji. Predawa o Svetom Savi
tako|e ima u pravoslavnim naseqima po
severnoj Dalmaciji, u Lici i Baniji.
Kult o Svetom Savi, kao {to se vidi,
{irio se i izvan prostora srpskih zemaqa
koje je obuhvatala Savina crkvena organizacija posle progla{avawa autokefalne
srpske arhiepiskopije. [irio se prema
istoku, severu i zapadu i prodirao i u
Povardarje, tamo gde je istorijski bila
ve}a koncentracija srpskog `ivqa u ranijim epohama. Sti~e se utisak da mu je isho-
kasnije ga veoma mnogo slave srpski
rodoslovi i letopisi. To je, izgleda, bio
jedan od razloga {to se bosanski kraq
Tvrtko I, srpski vladar, krunisao u
Mile{evi a Stefan Vuk~i} se proglasio za
"hercega od Svetoga Save". Turci, po
putopiscima, daruju Mile{evu u kojoj je
Sveti Sava bio sahrawen isto kao i Srbi
pa se taj kult {iri i razvija i u XX veku.
Vremenom dan Svetoga Save postaje
seoska zavetina, {kolska slava i slava
pojedinih esnafa. Zanimqivo je da su
Svetog Savu slavili kao esnafsku slavu
samarxijski, u`arski }ebexijski (beqarski) i ko`arski (taba~ki) zanat. Kult
je toliko oja~ao da se na dan Svetoga Save
posti za svoje zdravqe, zdravqe svojih
uku}ana i svoje stoke, radi toga da se stoka
sa~uva od vukova za koje se u narodu veruje
da su bili pod vla{}u Svetoga Save. Na
ovaj na~in Ivan Bo`i}, na{ istaknuti
istori~ar, je kult Svetog Save povezao sa
kasnijom narodnom tradicijom i dokazao
wegovu postojanost, `ivotnu snagu i kontinuitet koji je ovaplo}en u poznatom
Svetosavqu. Na taj na~in, kroz narodna
predawa, stvarao se kontinuitet u kultu
Svetoga Save koji je vremenom postao okosnica istorijske svesti i kulturnog nasle|a
srpskog naroda.
Kult Svetog Save, kakav danas poznajemo, razvijao se u srpskom narodu iz vi{e
razloga. To su mu pre svega omogu}ile
istorijske i dru{tvene prilike u kojima se
`ivelo. Sveti Sava je bio istorijska
li~nost , "stvarni", "osobiti", ~ovek, koji
je mogao jo{ za `ivota, poput niza drugih
junaka, da izazove pripovedawa o sebi, koja
su se u skladu sa wegovim realnim svakodnevnim delovawem i na~inom `ivota,
oblikovala u tada postoje}e odgovaraju}e
folklorne obrasce u kojima mu se pripisuju mnoge specifi~ne osobine koje se iskazuju u fizi~koj snazi, magijskoj mo}i, umnosti i lukavstvu.
Mnoga predawa i pri~e prikazuju
Svetog Savu kao ~udotvorca i u~iteqa. Po
pri~ama Sveti Sava u~i narod kako se ore,
kako se prave prozori na ku}ama, kako se
kuje usijano gvo`|e. Isto tako u~i `ene
kako se tka i {ije, kako se pravi sir i
kiseli mleko. On je li~nost koja svojom
qudskom pojavom i bi}em donosi narodu
dobro i zbog toga dobija sveta~ki oreol.
Za ime Svetoga Save, kao obele`je
wegove bo`anske mo}i, vezani su mnogi
toponimi. Ime Svetoga Save se na mnogim
mestima vezuje za izvore vode i za pe}ine.
Narod veruje da se na tim izvorima mo`e
dobiti `ivotna snaga i da le~e mnoge
bolesti pa su zbog toga, pored takvih izvora, podignute mnoge bogomoqe. Kod
Studenice se nalazi Savina kada, lekovita
voda, kao i na Boroviku u blizini manastira. Kod Mile{eve je, pri~a se, Sveti Sava
u jednoj pe}ini postio a u drugoj se nalazi
izvor Savina voda , za koji se veruje da ima
~udotvornu mo} pa se kod ove vode dovode
bolesnici radi isceqewa. Pred pe}inom je
u kamenu "ostala" Savina stolica, a na
Jadovniku, kod Savine vode, otisci kopita
Savinog kowa. Izme|u Prijepoqa i
Pqevaqa, pri~a se, Sveti Sava se zaustavio i oslonio laktom na jednu stenu pa je
na woj ostao trag po kome je narod to mesto
nazvao Savin lakat. Na Durmitoru, na vrh
planine, nalazi se Savin kuk i Savina
voda. Savina voda se pomiwe i na
Siwajevini kod Kola{ina kao i na drugim
stranama.
Prenos Savinog tela iz Trnova (Bugarska) u Mile{evu 1237. bio je poduhvat
koji je dao povoda posebnoj glorifikaciji
i uzdizawu wegovog dinasti~kog, crkvenog
i narodnog poimawa svetiteqskog kulta. U
XVI veku kult Svetog Save ~uvao je i dobar
deo muslimana, mo`da podsvesno jo{ iz
svoje hri{}anske starine. Kult Svetog
Save ~uvan je, uz narodno predawe, i u mus-
11
limanskoj pisanoj kwi`evnosti. To
potvr|uje pesma "Poziv na vjeru" bosanskog
alhamiado pesnika Muhameda Hevaije
Uskufije (Muhamed Hevai Uskufi, ro|en
1601. u Dowoj Tuzli) koji, osu|uju}i nasiqe
nad jednokrvnom bra}om, upu}uje muslimane na svetosavsko u~ewe, budu}i da je za
obe konfesije Sveti Sava bio, pre svega,
~udotvorni u~iteq.
Strani putnici i putopisci bele`e
kako Turci uva`avaju ("{tuju") "Mile{evske kalu|ere" (@an [eno 1547) i kako
im daju ve}u milostiwu nego hri{}ani
(Katarin Zeno 1550; Benedito Ramberti
1554.). A. Hiferding saop{tava da je narod
u XIX veku na mile{evske razvaline
dolazio i donosio bolesnike pa se taj kult
odr`avao sve do na{eg vremena. U Crnoj
Gori je zabele`eno da se u zdravici na dan
Svetog Save doma}inu `eli dobro zdravqe
i svako dobro a "ponajvi{e mu{ke glave da
se wima di~i i kiti kao Sveti Sava ledom
i snijegom"
Kult Svetoga Save, pored pravoslavnih i muslimana, zbog wegovog zna~aja i
ugleda, po{tovali su i katolici. O tome
pi{u Ivan Tomko Mrnavi} i fra Andrija
Ka~i} Mio{i}, koji Svetog Savu slavi kao
sveslovenskog svetiteqa: "Rad ~udesa kalu|era Save, slovenske ga sve dr`ave slave",
jer svojim blagoslovom spasava od svih beda
i nevoqa. Na primer, izvodi kirixije iz
magle, {titi ih od nevremena i dovodi u
manastir gde je nalo`ena vatra da se zagreju. Na sli~an na~in spasava bolesne pa je
zbog toga, posle prenosa wegovog tela iz
Trnova u Mile{evu (1237) Mile{eva
postala veoma po{tovana bogomoqa.
O Svetom Savi se u narodu pri~a kao o
izuzetnom diplomati i pregovara~u.
Poznata je iz predawa, izme|u ostalih,
wegova poseta ugarskom kraqu u koju ga je,
navodno, poslao wegov brat Stefan Prvoven~ani da mu sredi odnose sa severnim
susedom. U vreme Svetoga Save, zahvaquju}i
wegovom zalagawu, Srbija je postala
otporno sredi{te isto~nog pravoslavqa.
Zna se da je Sveti Sava, kroz li~ni primer
bogougodnog `ivota, utemeqio srpsko
mona{tvo, dao mu odgovaraju}e uredbe i u
svoju vladarsku porodicu uneo svetu
obavezu podizawa zadu`bina. Preuzeo je za
svoju crkvu pre~i{}ene vizantijske uzore a
jeretike, uz pomo} dr`avnih vlasti, progonio je iz Srbije. Zbog toga je u literaturi i
predawu zapam}en kao "pastir i u~iteq",
"zakonodavac", "svetiteq bogonosan",
"voditeq zabludelih", "svetionik svetli" i
prosvetiteq svoga ota~astva. Ali, isto
tako, zna se, da je bio "otac siro~adi",
"udovicam pomo}nik", "zastupnik skrbnima.", "pobornik bednim" navodi se u
Srbqaku, u slu`bi koju je oblikovao nepoznati Mile{evac.
Sakralni program Svetog Save, kroz
pomenuto, postaje duhovno upori{te
dr`avne, dru{tvene i kulturne samostalnosti sredwovekovne Srbije. Iz tih razloga se wegovo bi}e i wegov lik nije gubio iz
vida ni u vreme najve}ih isku{ewa kroz
koja je vekovima prolazio srpski narod.
Napad na Mile{evu i tursko spaqivawe mo{tiju Svetoga Save na Vra~aru
1594. izazvao je suprotan efekat. Umesto da
se uni{ti sveta~ki kult Svetog Save on je
oja~ao i pro{irio se i u one sfere koje su
bile trajno zatvorene pred svim {to je
pravoslavno.
Kult Svetog Save je od druge polovine
XVIII veka u srpskom narodu dobio nove
dru{tvene, kulturne i politi~ke sadr`aje"
Pretpostavqa se da je u to vreme nastala i
ona popularna svetosavska himna
"Uskliknimo s qubavqu". Uporedo sa tim
Sveti Sava je uzet za {kolskog patrona, a
wegov dan za {kolsku slavu. U tom svojstvu
se, na primer, u Zemunu javqa 1812. godine.
U Srbiji kneza Milo{a svetkovawe Savin
dana je uvedeno naredbom 1823, a dan Svetog
Save proslavqa se kao {kolska slava u
Srbiji od 1841. godine. U Vojvodini je u
prvoj polovini XIX veka proslavqawe
dana Svetoga Save zavedeno u sva va`nija
mesta, a u Bosni i Hercegovini svetosavske
zabave su kod Srba od osamdesetih godina
XIX veka postale vrsta veoma popularnih
nacionalnih revija.
Sveti Sava je u narodnoj ma{ti, podsticanoj gorkim iskustvom robovawa, koja
je preno{ena s kolena na koleno, dobio
najrazli~itija obele`ja. Ona se kre}u od
osobina obi~nog ~oveka do vrhovnog Boga.
Kao ~ovek sa natprirodnim obele`jima, po
predawu, stvara mnogo {ta {to je neophodno za boqi `ivot, a kao obi~an ~ovek kara
i miluje, kune i blagosiqa, ka`wava i
pra{ta, deluje kao starinsko putuju}e
bo`anstvo. Iz tih razloga Sveti Sava ostaje najkrupnija figura u istoriji srpskog
naroda kojoj se duguje zahvalnost za najdragoceniji deo kulturnog nasle|a, onog
zbog koga srpski narod ne pada u red skorojevi}a.
Posve}uju}i "`ivot rodu, otaxbini i
slobodi" Sveti Sava je utemeqio pismenost
srpskog naroda, razvio wegovo pravoslavqe
i inicirao mnoga remek dela manastirske
arhitekture i slikarstva. Oblikovao je
Svetosavqe kao religijsko kulturni pogled
na `ivot i svet. Zbog toga je Svetosavqe,
tokom vekova, postalo bogata riznica narodnog iskustva i na svoj na~in shva}enih
poruka koje su bile i ostale nerazdvojni deo
srpskog etni~kog bi}a oblikovanog u prostoru i vremenu. Zbog toga je srpskom narodu,
bez obzira {to pripada pro{losti, stvarala{tvo Svetoga Save uvek savremeno zbog
svoje univerzalnosti i zajedno sa wegovim
likom koji o`ivqava, neophodno sve donde
dok ne presahnu izvori na{e nacionalne
ugro`enosti.
Istorijski izvori i `ivotna praksa
potvr|uju da je kult Svetoga Save bio i
ostao najtrajniji i nezamenqivi ~uvar srpskog etni~kog i kulturnog identiteta i u
minulom i u na{em vremenu.
Petar Vlahovi}
I
SVETI SAVA
I SAVREMENA SRPSKA [KOLA
me srpskog svetiteqa i prosvetiteqa Save nerazdvojno je
vezano uz srpsku {kolu od wenog
osnivawa u prvim decenijama 18. veka.
Ostalo je zabele`eno da je prva proslava
{kolske slave sv. Save bila 14. januara
1735. u srpsko-latinskoj {koli u Karlovcima. Od toga vremena pa sve do
danas nad srpskim {kolama neprestano
bdije duh svetosavski. [ta je to {to svetoga Savu danas vezuje sa {kolskom
omladinom koja ga slavi kao
svoga za{titnika? Te{ko bi bilo
na ovo jednostavno pitawe dati
jednostavan odgovor.
Delatnost sv. Save na poqu
zakonodavstva, istorije, politike,
kwi`evnosti bila je vekovima
predmet zanimawa brojnih istra`iva~a. U ovome pobrajawu nisu
pomenute ni sve oblasti wegovoga
delovawa, a kamoli mnoga pitawa
koja su samo u pomenutim okvirima
ostala nerasvetqena ili nedovoqno prou~ena. Otuda novi
nara{taji uvek imaju dovoqno
izazova da se oku{aju u raspletawu
i tuma~ewu pojava vezanih uz ime
srpskog prosvetiteqa, neimara i
nau~iteqa svetoga Save.
U ovoj prilici osvrnu}emo se
na jedno, po na{em sudu zanimqivo, kwi`evno pitawe. Re~ je o
{kolskim svetosavskim "hrijama"
iz 18. veka. Sastavqali su ih
u~enici srpsko-latinske {kole u
Karlovcima. O ovoj kwi`evnoj
pojavi govori Milorad Pavi} u
svome radu Lik sv. Save u srpskoj
kwi`evnosti XVIII veka, a u odeqku pod naslovom Svetosavske
"hrije" XVIII veka. Uz naslov ovoga
odeqka dodaje jo{ i slede}u odrednicu: "|a~ka pohvalna slova
posve}ena sv. Savi". Naslov dajemo u celini jer je veoma va`an za
na{u daqu raspravu. Zahvaquju}i
Dimitriju Kirilovi}u, koji je na{ao i
objavio radove ovih u~enika, poznata su
nam i wihova imena: David Georgijevi},
Pantelejmon Hranislavqevi} i Andrej
Jovanovi}.
Dva kwi`evna pojma u naslovu gorweg
odeqka, hrija i pohvalno slovo, zahtevaju
kratko obja{wewe. Da pojednostavimo
postupak treba re}i da oba pojma pripadaju kategoriji pripremnih ve`bawa za
besednike. Kako im i samo ime kazuje nas-
tavnici su ovim ve`bama pripremali
|ake uvode}i ih postupno u probleme
retorske ve{tine. Pored hrije i pohvale
tu spadaju jo{ sentencija, basna,
pripovedawe, opis, ku|ewe, op{te mesto,
slikawe karaktera, pore|ewe, teza,
utvr|ivawe, opovrgavawe, uvo|ewe zakona.
Me|u ovim pripremnim ve`bama hrija je
najpoznatija. A to zna~i da je bila dugo,
kako u {kolskoj, tako i u kwi`evnoj
upotrebi.
razli~ite vrste i podvrste, ali nam je
ovde dovoqna samo ona podela na {kolsku
osmodelnu, koja je po imenu retora
Aftonija, s kraja 4. i po~etka 5. veka, nazvana jo{ i aftonskom hrijom; i ~etvorodelnu hriju podesnu za kwi`evnu
upotrebu, koja je po imenu rimskog retora
Cicerona, nazvana jo{ i ciceronovskom.
Letimi~an pogled dovoqan je da ustanovimo kako su neki termini u gorwem
nizu pripremnih ve`bawa, uz nekoliko
izuzetaka, zapravo oznake za
kwi`evne rodove: basna, opis,
pripovedawe, pohvala. I ne samo
to. Terminima opis i pripovedawe ozna~avamo jo{ i danas
u {koli neke vrste jednostavnijih
|a~kih pisanih sastava. Ako sada
osmotrimo retori~ke kategorije
hriju i pohvalno slovo, koje M.
Pavi} naporedo daje, jasno je,
dakle, da uz hriju ne mo`emo
stavqati termin pohvalno slovo
kao bli`u odrednicu. Jer pohvala
je, kao i hrija, jedna od vrsta
pripremnih ve`bawa.
Hrija u vizantijskoj {koli i
kwizi ima zapa`eno mesto, a u
novije vreme poznata je i pod
imenom rasprava. Wena osnovna
struktura je trodelna i sadr`i
uvod, sredi{wi deo i zakqu~ak.
Naravno, ovakva podela hrije,
odnosno novovekovne rasprave,
odgovara
strukturi
|a~kog
pisanog sastava. Tako se zatvara
krug koji ~ine anti~ka i
novovekovna hrija s jedne i pisani
sastav s druge strane.
Da zakqu~imo. Pripremne
ve`be za besednike, me|u kojima je
hrija najpoznatija, slu`ile su kao
obrasci za sastavqawe rasprava,
filozofskih i nau~nih. U srpskolatinskim {kolama 18. veka |aci
su po modelu hrije sastavqali
svoje pisane sastave, i to one
logi~ki najslo`enije – rasprave. Spremaju}i se da proslave svoju {kolsku slavu
sv. Savu |aci su svoje pismene radove u toj
prilici sastavqali i kao pohvalna
slova. Na istovetan na~in |aci srpskih
{kola danas mogu da se poslu`e istim
sredstvima pri sastavqawu pisanih sastava. Na taj na~in oni ba{tine u dugoj i
bogatoj tradiciji u kojoj je sv. Sava svojim
`ivotom i delom ostao uzor prosve}ivawa i moralnog uzdizawa srpskog
naroda kroz vekove.
Foto: Zoran Pavlovi}
12
^asna trpeza, manastir Uvac
Da bismo razumeli va`nost podatka o
svetosavskim hrijama iz pomenutog rada
Milorada Pavi}a moramo ne{to re}i o
tome {ta je zapravo hrija? Re~ je gr~koga
porekla. Na srpski jezik se po pravilu ne
prevodi, ve} se upotrebqava kao tu|ica hrija. Samo je Jovan Sterija Popovi} u
svojoj Retorici ovaj gr~ki retori~ki
pojam preveo na srpski terminom polezno
izre~enije. Definicija za hriju glasi
ovako: hrija je kra}i pisani sastav koji
kao temu uzima izreku neke poznate
istorijske li~nosti. Hrija se deli na
Vojislav Jeli}
U
ISTINSKA DUHOVNOST
KAO OP[TEQUDSKI POTENCIJAL
loga umetnosti u stvarawu identiteta mislim da nije sporna.
Sporni su, eventualno, putevi
wenog ostvarivawa. U vezi sa tim
iznosim jedno svoje razmi{qawe.
Nedavno sam u jednom ekskluzivnom
restoranu u centru Moskve slu{ao
jednog momka kako na sintisajzeru
diskretno izvodi popularne kompozicije Pletersa, Net King Kola, Sinatre i
drugih poznatih zapadnih zvezda iz tzv.
{ou-biznisa. U trenutku sam mu pri{ao
i zamolio da mi odsvira "Ivu{ku" ili
neku drugu poznatu rusku romansu. Re~e
mi da on ne zna te kompozicije.
Najbla`e re~eno, podatak vrlo
indikativan. Me|utim, jo{ indikativnije je moje saznawe o upoznatosti sa
delima koja se nalaze u obnovqenoj
Tetrjakovskoj galeriji. Re~ je o najve}oj
zbirci dela ruskih majstora.
Iako sam diplomirao istoriju
umetnosti, moram da priznam da mi
ve}ina autora nije bila poznata. [ta
re}i za druge koji se ne bave profesionalno umetno{}u? Na studijama kod nas
se tom slikarstvu poklawa minimalna
pa`wa. A za{to? Verovatno je situacija
sli~na onoj sa pomenutim muzi~arem na
po~etku teksta, koji misli da sve {to
dolazi sa Zapada ima ve}u vrednost od
doma}eg stvarala{tva (usput re~eno:
koje se ina~e malo poznaje). Pri tome ne
treba zanemariti ~iwenicu da su zapadni istori~ari i teoreti~ari umetnosti
stvorili, a u neku ruku i nametnuli sistem koji obuhvata razne periodizacije,
stilove i pravce, i svi umetnici su
razvrstani u te "fijoke". Ko se ne uklapa
u sistem arbitra, taj kao da ne postoji.
Tako je bilo, a tako je i sada. Uz to ide i
pre}utkivawe, pa i minimizirawe svega
{to dolazi sa pravoslavnog Istoka. Da
ne bi bilo nesporazuma treba naglasiti
da grandiozna dela nastala na Zapadu
niko ne sme niti mo`e da dovodi u
pitawe. Dakle, to nije sporno, ovde se
radi o tome da i ono {to je kao vrednost
stvoreno isto~nije ima isti tretman.
Mislim da bi bilo vi{estruko korisno
da se dela, recimo, Ivanova,
Venecijanova, Vere{}agina, Polenova,
Sapunova i dr. pribli`e {iroj javnosti. Pretpostavqam da se ne{to vi{e zna
o Rubqovu, Rjepinu i Ajvazovskom.
Kulturno-istorijsko blago Rusije je
nesumwivo veliko. Ono je skoncentrisano posebno u velikim duhovnim
centrima kao {to su Zagorsk,
Moskovski Kremq, Novodevi~anski
manastir, Kolominski manastir i dr.
Velika je i wegova duhovna snaga, iako
wu ne odre|uje fizi~ki obim. Zbog toga
duhovnost shvatam kao op{tequdski
potencijal kome je nacionalno poreklo
samo jedna od osobina. Pri tome treba
uva`avati me|usobne uticaje. Kad je re~
o srpsko-ruskim kulturno-duhovnim
vezama, one se mogu pratiti ve} od 15.
veka kada su obrazovani pojedinci kao
Pahomije Srbin ili Kiprijan i
Grigorije Camblak bili u Rusiji i
vr{ili jak uticaj. S druge strane car
Ivan IV Grozni kao za{titnik
porobqenih pravoslavaca i te kako je
pomogao da se srpski identitet odr`i.
A {ta re}i, na primer o uticaju vizantijske umetnosti na razvoj zapadne umetnosti. Iako je nauka ovo pitawe umnogome osvetlila, ti rezultati su ostali
uglavnom u wenim okvirima, pa stoga ne
~udi da se jo{ uvek, o Vizantiji i wenoj
13
kulturi, na Zapadu govori pe`orativno.
Smatram da sve dotle dok qudi, ma
gde `iveli i nezavisno od toga kojoj
veri ili naciji pripadali, ne shvate da
su, na primer, Vasilije Bla`eni u
Moskvi, Hilandar na Atosu, Tax Mahal
u Indiji, Notr Dam u Parizu, Kineski
zid itd. ba{tina svih, a ne samo Rusa,
Srba, Indijaca, Francuza odnosno
Kineza, duhovnost ne}e mo}i da zra~i
onom snagom koja je potrebna da se
osvetli put ka ~ove~nosti svih, a pogotovo onih koji, eto, i u 21. veku misle da
treba uni{tavati ba{tinu onih drugih,
wihove crkve i manastire, skulpture
wihovih bogova, stare gradove, hramove
itd.
Od svih identiteta najva`niji je,
ipak, onaj qudski.
Milutin Dedi}
14
KRAJ ZAPADNE KULTURE
Duhovnost se zamewuje informativnim sadr`ajem. Princip korisnog, utilitarnog, odnosi prevagu. Time se
nagove{tava kraj zapadne kulture kao integrisanog sistema znawa, verovawa i pona{awa. Srpski narod }e
obezbediti svoj opstanak samo ako se vrati svojim korenima
G
lobalni poredak "Pah Americana"
koji po~iva na ideologiji "demokratije, qudskih prava i slobodnih tr`i{ta", neminovno iziskuje
stvarawe svetskog sistema gra|anskog
prava, a samim time i svetskog, nadnacionalnog sistema vlasti. Srbi su predstavqali test projekta, a wihov poraz,
neminovan pod biv{om vla{}u, dao je
podstrek wegovim zagovornicima.
Implikacije su dalekose`ne.
Suo~eni smo sa globalnim problemom koji predstavqa sintezu svih ostalih problema XX veka, a koji se mo`e
definisati kao kraj kulture. Hiqadama
godina qudi su `iveli u zajednicama u
kojima su me|usobne veze bile direktne i
emotivne. Zajednice su se vremenom
stapale u dru{tva u kojima su odnosi
bivali podvrgnuti "objektivnim" uzusima, ali je ~ovek, pojedinac, i daqe bio
subjekat sopstvenog pona{awa, sopstvenog delovawa motivisanog wegovim
ose}awima i te`wama kao `ivog,
misle}eg bi}a. Me|utim, drugom
polovinom XX veka nau~no-tehnolo{ki
razvoj zapada uvodi eru informatike gde
~ovek od subjekta aktivnosti postaje
wen puki element: tzv. qudski faktor.
Ukqu~en u mre`u odnosa koji stvaraju
sopstvenu "stvarnost", pojedinac mora
da sledi sistemske okvire. Ve}ina
odnosa me|u qudima vi{e nije uslovqena neracionalnim impulsima kao {to
su ose}awa, obi~aji, vera, qubav, mr`wa, nada, strah, razlikovawe izme|u
dobra i zla, lepog i ru`nog, istine i
la`i. Duhovnost se zamewuje informativnim sadr`ajem. Princip korisnog,
utilitarnog, odnosi prevagu. Time se
nagove{tava kraj zapadne kulture kao
integrisanog sistema znawa, verovawa i
pona{awa.
Fosilizovana kultura
Transformacija zapadnog dru{tva u
Fukujaminu postistoriju zna~i da kultura postaje izli{na kao mehanizam
odr`avawa dru{tvene dinamike i integracije. Materijalno bogatstvo, profesionalni uspeh i fizi~ko zdravqe jedina su istinska dobra u zapadnom tehnosu. Emotivna iskustva i li~na mi{qewa
su balast i luksuz koji zapadni profesionalac sebi ne mo`e da dopusti – u
okviru formule vreme je `ivot akumulisan u novcu. Sve ostalo (pravda,
~ast, du`nost, qubav prema zemqi, naro-
du i porodici, qubav kao takva) puki su
atavisti~ki otpaci pretehnolo{kog,
istorijskog dru{tva. Pitawe svrhe qudskog postojawa iskqu~uje se apriori, jer
je sam koncept svrhe prevazi|en.
Kultura je fosilizovana, puki produkt
koji se konzumira, a ne pro`ivqava.
Kraj istorije, u smislu pretvarawa
qudskog dru{tva u sociotehnolo{ki
sistem regulisan tr`i{tem, iziskuje ne
samo kraj nacija kakve znamo (globalizam), ve} i kraj ~oveka kakvog znamo
(posthumanizam). Pobornici tog razvoja – poput profesora sociologije i
filosofije na Univerzitetu dr`ave
Merilend, dr Xona Hjuera – otvoreno
isti~u da je intervencija NATO 1999.
imala paradigmatski zna~aj za ~itav
svet, kao sukob humane, iracionalne
pro{losti (Srbi) i posthumane,
racionalne budu}nosti (Amerikanci):
"Amerikanci bombarduju, Srbi se
postavqaju kao qudski {titovi po
mostovima, i time oli~avaju dva bitno
razli~ita sveta. Visokoj tehnologiji
neprevazi|ene savr{enosti, tako logi~noj i racionalnoj, suprotstavqa se potpuno odbacivawe logike i racionalnosti. Srbi znaju da ne mogu da se odupru;
trpe gubitke i podnose bol razarawa, jer
im je misao podvrgnuta srcu punom bola
i gor~ine".
Hjuer smatra da je bombardovawe
Srbije simbolizovalo dva arhetipa
dru{tva: jedno je orijentisano ka
budu}nosti, drugo ka pro{losti.
Amerikanci veruju u mo} tehnologije i
svega {to ona nosi: razum, logiku, prakti~nost, re{avawe problema, veli on,
dok Srbi veruju u mo} sudbine, sna`nu i
tako qudsku, ali iracionalnu i osu|enu
na propast. Wegov zakqu~ak je istinski
frapantan: "Amerikanci sada ulaze u
novu, bitno druk~iju eru dru{tva i kulture, u eru kakvu svet do sada nije video.
To je posthumana era u kojoj }e svi aspekti dru{tvenog `ivota biti svedeni u
predvidqive {ablone i racionalizovani, sve nijanse me|uqudskih odnosa
pojednostavqene u rutinske procedure i
prepu{tene pla}enim profesionalcima
poput advokata, psihologa i birokrata... Ova posthumana Amerika mnogo je
svetlosnih godina udaqena od Srbije,
koja je jo{ uvek svojim delima mislima u
mra~nom dobu koje nema blage veze sa
modernim vremenima."
Po Hjueru, "Amerikanci su prototip qudi budu}nosti, Srbi atavisti~ki
ostatak pro{losti. Posthumana Amerika vlada}e novim vekom, jer }e sva
wena energija biti usmerena na {irewe
informativne tehnologije i popularne
kulture, privrednonov~anu dominaciju
i neprekidnu vojnu hegemoniju {irom
sveta." On zakqu~uje da bi bilo pametno
za Srbe da spoznaju ovaj neumitni
istorijski razvoj i da se priklone
onome {to }e biti, a ne onome {ta je
bilo ili je trebalo da bude.
Ovaj brutalno otvoreni iskaz ukazuje za{to sve ono {ta se Srbima desilo
tokom protekle decenije – i {ta }e tek
da im se desi u narednoj ako sada ne
legnu na rudu – nije samo wihov, niti
samo regionalni, balkanski problem, a
pogotovu nije samo problem prevazila`ewa tmurnog nasle|a Milo{evi}eve
vlasti Beogradu. Ta je vlast, naravno,
godinama bila garant svih srpskih
poraza, nesposobna da osmisli ma kakvu
strategiju otpora. Zbog toga je savr{eno
odgovarala Klintonovoj administraciji, sa kojom je bila u odnosu
neraskidive simbioze. Me|utim i sada,
posle wenog sloma, suo~eni smo sa
istim, uistinu globalnim problemom.
Otpor ili saradwa
Dok jo{ traje varqivi medeni mesec
posle beogradskog Oktobra, dok
u`ivamo predah posle decenijske
satanizacije, primamqivo je isku{ewe
da pomislimo kako }e nas pustiti da
ubudu}e budemo jedan normalan mali
evropski narod sa normalnom privredom, obrazovawem, zdravstvom itd. Ta je
te`wa na mestu, ali nema {anse. Parola
Milo{evi} je kriv za sve nije i ne}e
biti prihva}ena bez tzv. denacifikacije koja zna~i desrbizaciju. Za na{e
dobro izle~i}e nas od na{e mitomanije
i kompleksa `rtve. Za na{e dobro
zabrani}e se desetera~ka poezija i
"Magnum Krimen" Viktora Novaka, da o
Wego{evom genocidnom "Gorskom vijencu" ne govorimo. (Put utire Aleksandra
Stiglmajer zabrawuju}i Andri}a u
Bosni.) Za na{e dobro smawi}e nam
holesterol u ishrani, alkohol i duvan
zameniti prozakom i vijagrom, xoging
u~initi obaveznim, a ispred Mawe`a
podi}i spomenik pok. G. Nebrigi}u.
Ovo ne ka`em ja. Ovo nam poru~uju sami
tvorci projekta i wihovi izvr{iteqi,
poput kojekakvih "stru~waka" za Balkan
koji u povinovawu Srbije ha{kom diktatu vide kqu~ni test uspe{nosti
wihovog projekta.
Re~ je o kulturi ~oveka razdvojenog
od prirode i okru`enog ve{ta~kom
realno{}u koja prodire u wega i
ispuwava ga sobom. Ona zahteva odricawe od identiteta zasnovanog na
porodici, zadruzi ili plemenu, na
svakoj samobitnosti koja svoje postojawe duguje kolektivnim se}awima a ne
merqivim dobitima. Ona je bezrezervno
suprotstavqena svemu {to miri{e na
evropsku, hri{}ansku misao. Omirisala
je na Balkanu krv, neka`weno je
po~inila zlo~in i smelo grabi napred.
Sada bi ~ak i da Milo{evi}ev pad
upi{e svom pohodu u zaslugu. Weni
sau~esnici, u masmedijima i na adakemskim katedrama, taj pohod nazivaju
hodo~a{}em.
Novi, postmoderni globalni imperijalizam ipak ne mo`e da traje ve~ito.
On ne mo`e unedogled da meqe nacije i
kulture, da ve~ito gradi "Mekdonaldse"
i video-spotove na wihovim ruinama, da
zauvek bombarduje svakoga ko se drzne da
ka`e ne. Stoga zavr{imo sa tra~kom
nade. Svi poku{aji negacije qudske
prirode u krajwoj liniji se oslawaju na
silu, na prinudu. Wihova protivprirodnost nosi seme sopstvenog
uni{tewa, iako taj proces mo`e da
potraje dugo. Koliko dugo zna}emo,
mo`da, kada Amerika zapadne u prvu
ozbiqnu ekonomsku recesiju, ili kada
novi Zapad negde naleti na tvr|i orah,
nego {to su se Srbi pokazali u ovoj
rundi. Kada god to bilo, a pre ili kasnije to }e da se desi, srpski narod mora
biti spreman da odlu~no pristupi
izmeni nametnutih mu re{ewa tokom
katastrofalne posledwe decenije XX
veka. Trku treba izdr`ati a pri tom ne
izgubiti sebe.
Sr|a Trifkovi}
SVETOSAVSKA VEROISTINA
KAO NOJEVA BARKA
M
nogo je dr`ava na ovom svetu
ali je malo takvih koje kao
Srbija bezuslovno stra`e
izme|u Golgote i Hristovog Groba.
Maleni narod srpski mnogo je toga
gubio tokom svoje istorije, ali nije
gubio ono najva`nije: veru u Carstvo
Pravde. Zato }e svoja stradawa ovaj
narod gledati kao privo|ewe iskustvu
@ivog Boga, a svako vreme, kao duhovni
ispit vere u to Neprolazno carstvo.
Prvi put Srpski narod zapo~eo je
blagodatni preobra`aj Svetom bra}om
Kirilom i Metodijem, no, Hristova
istina koja }e formirati identitet
ovog naroda zva}e se Sveti Sava. Ovaj
Svetac posta}e Hristom pravac srpske
misli u vekove, jer je `eleo da od dobre,
pitke narodne vode stvori vino ve~ne
Hristove radosti. Hteo je da na svaku
srpsku du{u nalepi po jednu stranicu
Svetog pisma. Ali, to nije bilo nimalo
lako.
Sveti Sava se rodio 1165. godine u
mestu Mi{~i}i, danas u Ra{koj oblasti
u blizini \ur|evih Stupova, na dvoru
velikog `upana srpskog, Stefana
Nemawe. Predawe ka`e da je Sveti Sava
od malena goreo hristo~e`wivo{}u.
Zato }e wegov `ivot biti mona{ki podvig, za koji je blagoslov o~ev dobio tek
posle mona{ewa u svetogorskom manastiru Rusiku. Kasnije }e Sveti sin
pomo}i ocu, da od Nemawe postane
Sveti Simeon, da ma~ i krunu zameni
krstom i vencem neuvenivim.
Kao arhimandrit hilandarski,
Sveti Sava }e oti}i tada (nepravedno
prognanom iz Carigrada u Nikeju)
patrijarhu Manojlu Sarantenu i caru
vizantijskom Teodoru I Laskaru 1215.
god. da od wih zatra`i, za rod srpski,
arhiepiskopiju i kraqevstvo. Tada }e
Sveti Sava biti posve}en za
arhiepiskopa, koji }e mo}i i sam da
hirotoni{e budu}e episkope samostalne
srpske Arhiepiskopije, koja je do tada
bila u sastavu Ohridske arhiepiskopije.
Podvig dobri kao `rtva qubavi za
Boga i bli`weg nije bio izraz besputne
snishodqivosti i nemo}i kod Svetog
Save
ve}
wegova
ohristovqena
stvarnost. Na wivi Gospodwoj on }e
imati te`ak zadatak, da otvori ve~nosne
vidike naroda a to je mogao samo
nadqudskom snagom Vladike Hrista.
Ovaj Sveti ~ovek ne}e `eleti ~asti za
`ivota niti slave posle smrti, ipak "ne
mo`e se grad sakriti kad na gori stoji"
(Mt 5,14). Wegova duhovnost bi}e
poslu{nost i `rtva za narod svoj u veri
nepostidnoj, stalno svetloj, a wegovo
delo bi}e Bogoqubqe i ~ovekoqubqe.
15
Do danas je on najve}i srpski svetiteq, ~udotvorac (vaskrsao je brata Stefana Prvoven~anog i potom zamona{io), mirotvorac, dr`avotvorac, ure|iva~ mona{tva srpskog, zakonopisac,
kwi`evnik i najumniji prosvetiteq
(zbog ~ega posle 20 godina i napusti
blagodat Svete gore Atonske) no, i veliki zadu`binar srpskih zemaqa, ali i
slavni poklonik i veliki ktitor Svete
Zemqe Gospodwe.
On je progovorio najdubqim jezikom
smisla i otvorio prozore narodne du{e,
a najtajnovitiji srpski trenutak
najpravilnije upotrebio i tako zanavek
ostao jezikoslovac vrline. Govorio je:
"Niti je korisno rukovo|ewe u `ivotu
bez vere, niti je dovoqno pravilno
ispovedawe vere bez dobrih dela, da bi
nas dovelo pred lice Bo`ije, ve} je oboje
potrebno za izgradwu pravog Bo`ijeg
~oveka". @estina wegovog ogwa bila je
tihih boja neugasivog Hristovog
sadr`aja. Jer je i istina sadr`aj,
su{tina, blagovesno je ispovedao Sveti
Teofilakt Ohridski. Zato je srpski
narod pre svega Svetosavski narod.
Ipak, ne qube svi ovu istinu.
Mnogi bi hteli da Srbi budu deca
"vukova i dositeja", ili deca novog,
savremenog sveta, da budu bezli~ni uniformisani brojevi, zaboravqaju}i da je
jedino novo i uvek novo pod kapom
nebeskom samo Bogo~ovek Hristos. To
nije bila `eqa Svetog Save. Dana{wi
svet ili kli~e da Boga nema ili ga
tuma~i na svoje na~ine poku{avaju}i da
narod otruje filosofijom `ivotne
pometenosti, zloupotrebom onog korisnog vremena ostavqenog nam Hristom zbog spasewa. Zato je srpski `ivot
uonoliko `ivot koliko je oprisutwen,
osada{wen Svetim Savom, jer je on ugledni primer srpske mere u svemu
~estitom. On je u Hristu Bogu srpska
pro{lost, sada{wost i budu}nost, u
wemu je narodna religija, istorija,
dr`ava, kultura i slava.
Wime je svako pravoslavan zavetovan Bogu, jer Sveti Sava ostavi testament koji vrhuni slede}im re~ima:
"Molim Vas koji dolazite posle mene, da
nastavite ono {to ja, zbog kratko}e vremena, nisam uspeo da dovr{im". Ovde je
zavet i savremenog srpskog identiteta.
Zato je sve sa Hristovog puta Svetog
Save veoma dobro, jer svetosavska
veroistina je najspasonosniji brod ovog
samotonu}eg sveta. Wu su prihvatili
mnogi svetiteqi od kojih i savremenici, uzori dana{weg roda srpskog – vladika Nikolaj Velimirovi} i ava Justin
Popovi} Novi, posvetiv{i se ne samo za
vreme nego i za ve~nost.
Haxi Dragan B. Popovi}
16
Povratak veronauke u {kole
PUT DOBRA ILI ZLA
O
Wegova svetost patrijarh Pavle:
d veronauke se ne mo`e o~ekivati
da promeni svet i iskoreni sve
{to je zlo. Na nama je da u~inimo
ono {to mo`emo, ne ~ekaju}i {ta }e da
uradi drugi, jer svi mi sami biramo
kojim }emo putem i}i - putem dobra ili
zla, a svako od nas odgovoran je samo za
ono {to je uradio, ili nije, a trebalo je.
Vra}awe veronauke u osnovne i sredwe {kole, u kojima se u~ila u biv{oj
Jugoslaviji izme|u Prvog i Drugog svetskog rata, smatram da je akt demokratizacije dru{tva i izraz slobode date i
veruju}im gra|anima, kojima je u poratno vreme bila oduzeta. Poznato je da su
vlasti posle Drugog svetskog rata, u
prethodnoj Jugoslaviji, uvele obavezno
u~ewe marksizma ne samo u osnovne i
sredwe {kole, nego i na fakultete, a
u~ewe veronauke u {kolama zabranile.
Ako je takav stav zna~io "pravu
demokratiju" i slobodu, onda ne bi trebalo da nas ~udi da se uvo|ewe veronauke
u osnovne i sredwe {kole - i to deci
~iji roditeqi to ho}e, a punoletnima
koji se za to sami odlu~e - progla{ava
"naturawem religije, klerikalizacijom
dr`ave i kr{ewem osnovnih qudskih
prava i sloboda", kako neki vele.
Srpska
pravoslavna
crkva
vra}awem veronauke u {kole dobija
mogu}nost da se u~enicima - kako to
re~e jedna devoj~ica iz osnovne {kole -
pored istine da su qudi telesna,
zemaqska bi}a, uka`e i na drugu stranu
istine: da su oni i duhovna bi}a,
obdarena umom, srcem, voqom i slobodom u odlu~ivawu.
Veronauka u javnim {kolama treba
da uka`e da je primawem hri{}anstva
na{ narod, kao i drugi, dobio pismenost, mogu}nost da se izrazi u
kwi`evnosti, graditeqstvu, slikarstvu
- umetnosti. Pored toga i da uka`e
koliko je hri{}anstvo podizalo narodnu du{u, kad su majke, i u doba slobode i
u doba ropstva, u~ile decu:
"Nemoj, sine, govoriti krivo,
ni po babu ni po stri~evima,
ve} po pravdi Boga istinoga.
Boqe ti je izgubiti glavu
nego svoju ogre{iti du{u!"
Ne{to druk~ijim re~ima kazuje to
isto savremeni nam duhovnik i besednik:
"U~i {to ho}e{
i znaj {to mo`e{,
ali jedno ne sme{ ne znati da je boqe dobro vladawe
nego mnogo znawe.
U~i {to ho}e{
i znaj {to mo`e{,
ali jedno ne sme{ nau~iti na zlo upotrebiti svoje znawe.”
Tolerancija i verske slobode
P
roizveden je privid u javnosti da su gra|ani suprotstavqeni po pitawu
povratka ravnopravnosti crkava i verskih zajednica u dru{tvu, verske
nastave i sli~no, kao i da su ovi postupci u suprotnosti sa nau~nim
razlozima i razvojem savremenog dru{tva. Privid proizvodi mali broj uskogrudih i agresivnih pojedinaca. Me|utim, niti me|u gra|anima, od kojih devet
desetina pripadaju tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama, niti u
stru~nim krugovima, ne postoje zna~ajnija protivqewa. Sve se svodi na pojedince koji zastupaju ne{to, {to je u krajwoj liniji produ`etak politike komunisti~kog re`ima prema crkvama, verskim zajednicama i duhovnom `ivotu
gra|ana. Jedini wihov argument je verbalisti~ko zastupawe tobo`e savremenog
u suprotnosti prema navodno zastarelim shvatawima.
Ako se ciq savremenog pristupa tolerancija razli~itosti, kakvu toleranciju zastupa onaj, koji bi da uskrati deci pravo da izaberu versku nastavu koju
`ele, imaju pravo da je ne poha|aju, i kakvu razli~itost treba po{tovati, ako
se duhovnost ne priznaje? U komunizmu se vaspitawe i obrazovne vrednosti,
moralno vaspitawe, pre svega, iskqu~ene iz obrazovnog sistema. Posledice
toga ose}amo i danas, kada sa mukom gradimo dru{tvo i dr`avu koji }e imati
moralni kvalitet u svojoj strukturi.
Verska sloboda, i verska nastava kao wen izraz u obrazovawu jedan je od
kamena temeqaca obnove demokratskog dru{tva.
Vojislav Milanovi}
Patrijarh Pavle
Svakako da ne}e biti zlo da to ~uju
i sada{wi i budu}i |aci.
I pre, a i sada, Pravoslavna crkva
moli se svakodnevno sa svojim vernima
Bogu, Spasitequ svih qudi, i za neprijateqe i za wihovo spasewe. Svi qude
poziva da postupaju po principu:
"[to ho}ete da vama ~ine qudi,
tako ~inite i vi wima" (Mt 7:12)
Na taj na~in mo}i }e se sve nesuglasice me|u qudima i narodima re{iti
na miran na~in, qudski, ne mr`wom i
nasiqem prema bilo kome.
Pri uvo|ewu veronauke u prvi razred
osnovnih i sredwih {kola, anga`ova}e se
sada sve{tenici, diplomirani studenti
Bogoslovskog fakulteta i Bogoslovskog
instituta, tako|e nastavnici bogoslovija i drugih crkvenih ustanova. Oni,
li~nim primerom i re~ima, treba da budu
dobri verou~iteqi.
Sa ose}awem da se veli~ina pred
Bogom sti~e slu`ewem bli`wima, svima
nam je upu}ena re~ apostola Pavla: "Kad
imamo hranu i ode}u, budimo ovim
zadovoqni. A koji ho}e da se obogate,
upadaju u isku{ewe i zamku i u mnoge
lude i pogubne `eqe, koje qude guraju u
propast i pogibao" (1. Tim 6:8-9).
Sada{wa vlast, izabrana od naroda
da unese mir i osigura pravdu i slobodu
svima gra|anima, pru`a slobodu i
Crkvi u granicama Ustava i zakona.
[to se ti~e nezakonito oduzete
imovine eksproprijacijom i nacionalizacijom, koje su preduzele biv{e
vlasti, nadamo se da }e ona biti
vra}ena i Crkvi, ali i drugima. [to se
ti~e Zakona o verskim slobodama, koja
se (sloboda) ogleda i u uvo|ewu
veronauke u {kole, Crkva ne o~ekuje od
wega "sve i sva". Kao {to napomenusmo,
izme|u dva svetska rata veronauka se
u~ila u {kolama, ali to {to su, kao
|aci, u predratnoj Jugoslaviji u~ili
veronauku nije najvi{e rukovodioce
biv{eg re`ima omelo da propovedaju
nehri{}anski materijalisti~ki pogled
na svet i postanu ateisti. Sloboda ne
zna~i predodre|ewe.
17
Tema o kojoj se govori
M
VERONAUKA KAO KULTURA
Odgovaraju}e versko obrazovawe podsti~e toleranciju, dijalo{ku komunikaciju, jednom re~ju kulturu
i ba{tinimo onu tradiciju i
onaj ideal obrazovawa koji se
oslawaju – kao i sve drugo {to
pripada evropskom duhu – na dva potporna
stuba: helenstvo i hri{}anstvo. Toj
tradiciji dugujemo uverewe da su vrlina i
znawe neraskidivo povezani i da je obrazovawe u stvari oblikovawe – zadobijawe
i negovawe bo`anskog lika u nama. Termin
"li~nost" nije sa ovim u vezi samo jezi~ki.
Ono {to podrazumevamo pod pojmom li~nosti jeste misaono postignu}e Kapadokijskih otaca hri{}anske crkve na
Istoku u IV veku. Sa hri{}anskim pojmom
li~nosti na scenu stupaju i nove ideje slobode i odgovornosti, dostojanstva i
prirodnog prava. Ne samo zbog nekog duga
prema pomenutom religijskom ishodi{tu
ve} i su{tinski, li~nost se mo`e te{ko
konstituisati bez vere, u {irem smislu te
re~i. Da li je onda i ideal obrazovawa
zamisliv bez vere?
Obrazovawe podrazumeva i sticawe
znawa o veri i religiji. Bez wihovog poznavawa nerazumqivi su nam mnogi problemi raznih nau~nih disciplina i {kolskih predmeta: filosofije, psihologije,
istorije, kwi`evnosti, likovne i muzi~ke
umetnosti, sociologije, prava... To je toliko o~igledno da nije potrebno navoditi
primere. Ovde je re~ o veri i religiji kao
predmetu znawa, nauke, teorije, {to s jedne
strane zna~i da ~iwenice tog znawa moraju da budu prisutne u programima svih nastavnih predmeta gde im je mesto, i to
nikako ne mo`e i ne treba da bude zamena
za veronauku.
Vera i savest
Pravo da se slobodno izabere pogled
na svet tako|e govori u prilog verskom
obrazovawu. Strogo govore}i, u na{im
{kolama je tako pravo ograni~eno: od
naziva {kola preko {kolskog enterijera
do uxbenika – sve je to jo{ uvek pod sna`nim pe~atom ideologizacije i idolatrije. Sve to nije nakloweno slobodi izbora
pogleda na svet, naime sve to su`ava
mogu}nost da slobodno i samostalno konstitui{emo svoju li~nost. Za nas koji stojimo u hri{}anskoj pravoslavnoj tradiciji vera je li~no iskustvo `ivog Boga,
ona je najintimniji deo du{evnog `ivota i
pro`ima duhovnu celokupnost li~nosti;
vera bitno u~estvuje u formirawu savesti
(moralne svesti), u bu|ewu duhovne samostalnosti i u osvajawu slobode za samostalno odlu~ivawe. Veronauka ne samo da tome
slu`i nego ona ishodi iz takve tradicije,
i ne mo`e da bude stvar neutralnog
informisawa, posed leksikonskog znawa.
Ona dakle ne mo`e biti nadome{tena
istorijom religije, ne samo zbog toga {to
mi ne treba da podjednako i na isti na~in
u~imo o lamaizmu ili totemizmu kao i o
hri{}anstvu, nego i zbog jednog na~elnog
problema kada je u pitawu istorijsko i
komparativno izu~avawe religije: da
bismo upoznavali religije moramo imati
neki "pojam" religije; po{to ne postoji
neki op{ti pojam religije a jo{ mawe neka
op{ta religija – mi mo`emo imati iskustvo religije jedino u nekoj veri i konkretnoj veroispovesti, jedino iz sopstvene
vere mo`emo sagledavati druge vere, a ne
sa nekog navodnog neutralnog stanovi{ta
izvan svake religije.
Pravo na veroispovedawe mora da
bude fakti~ko pravo a ne ustavna proklamacija. Vera nije samo kulturno-istorijska ~iwenica i nasle|eno dobro ve} i
li~na potreba i pravo koje onda dr`ava
mora da jem~i. Garancija prava na veroispovedawe pre svega pretpostavqa otvorenu mogu}nost da se bude vernik.
(Naravno, i mogu}nost da se bude neveruju}i.) Ovu mogu}nost da se bude vernik
{kola ne sme da redukuje ili gu{i, ve}
mora da je {titi. Socijalni kontekst je
predugo bio naprotiv takav da je sadr`ao
otvorenu prinudu da se bude ateista, ako
ne i antiteista. Veronauka u {koli je
dr`avno jemstvo prava na veroispovedawe.
Podsticaj demokratskoj kulturi
Prirodno pravo roditeqa da vaspitavaju svoju decu ne sme da bude suspendovano nikakvim {kolskim sistemom.
Od Luvra do Mile{eve
Dajem sve Mona Lize sveta
za jednog Belog an|ela,
pogled najzagonetniji
za treptaj krila
i komad plavetne dobrote.
Dug put je pred Tobom, \okonda,
od Luvra do Mile{eve,
od prestonice umetnosti
do nebeske metropole.
Ti, pred kojom klawaju se
budni i oni {to snevaju,
lepotu tu ne sluti{ jo{!
Al' nikad vi{e
iste bile ne bi
te mo}ne o~i Tvoje,
u koje spada sva tajna qudska,
kad videle bi
Belog an|ela iz Mile{eve.
Nevena Vito{evi}
Iz tog prava proishodi du`nost i odgovornost roditeqa da svoju decu slobodno
vaspitavaju u duhu svoje veroispovesti, za
koju su ~vrsto uvereni da je istinita i da
donosi spasewe.
Znamo da obrazovawe ima socijalnu
funkciju. Jedan aspekt te funkcije danas je
veoma va`an, a to je integrisawe zajednice.
Adekvatno versko obrazovawe i porast
verske kulture uop{te uticalo bi na
pove}awe demokratske kulture i tolerancije. Tolerancija je trpeqivost i pa`wa
prema religioznim, politi~kim i uop{te
svetonazornim uverewima drugih
i
druga~ijih qudi. Ako ne ranije, u {koli
moramo da sedimo jedni pored drugih i da
se u~imo tolerantnoj i dijalo{koj komunikaciji. Problem dijaloga, pa i me|ureligijskog, nije u tome da mi treba da se
odreknemo onih svojih uverewa i vrednosti za koje naivno pretpostavqamo da su
navodno prepreka za dijalog; naprotiv:
svoja uverewa i vrednosti treba da
ukqu~imo u dijalog da on ne bi bio
mehani~ki susret stanovi{ta i besplodna
razmena informacija. Nije mogu}no
odre}i se sopstvenih vrednosti i uverewa
da bismo po{tovali tu|e vrednosti i
uverewa. Kompromis nije u odricawu od
sebe, ve} u priznawu da i drugi ima prava.
To znamo najboqe kada dr`imo do svojih
prava. Jedno od wih je pravo na veronauku.
Bogoqub [ijakovi}
18
Ujediwewe kao vjera
M
OD NEMAWE DO WEGO[A
o n t e n e g r i n s k o - d u k q a n s k a bjelopavli}kog serdara Mijajla Bo{ko- klimatski prili~na wihovom ote~eskoalicija falsifikuje istori- vi}a.
tvu".
ju i pori~e srpski karakter
Wego{ je primao rusku pomo} za
1809. serdar Mijajlo Bo{kovi}
Crne Gore i time zaista {iri mr`wu poslao je ~etu najboqih momaka iz Bjelo- izgra|ivawe dr`ave, ali je tajno s Grame|u narod. Pritom zaboravqa da stara pavli}a u pomo} mora~kom vojvodi {aninom i Poqacima stvarao plan o
Crna Gora i sada{wa nijeMiwi Radovi}u da se u oslobo|ewu od Turaka. U tom ciqu, u
su teritorijalno iste pa se
Ra{koj oblasti sretnu s proqe}e 1845., primio je iz Beograda
Miroslavqevo evan|eqe ne
Kara|or|em. U pismu upu}e- pomo} od hiqadu dukata. A u proqe}e
mo`e ni |ukanisati ni
nom Miwi serdar Mijajlo 1849. Matija Ban mu je donio dve hiqade
dukqanisati. Sama ~iweka`e: "Dragi pobratime, dukata kao pomo} beogradske vlade za
nica da je srpski smisloizabrao sam najboqih 100 izvo|ewe ustani~ke akcije u Bosni i
davac i ujediniteq Nemomaka iz Bjelopavli}a da Hercegovini.
mawa ro|en u Ribnici
Pomo} Beograda tekla je i kasnije,
sa tobom i tvojom vojskom
pobija sve wihove falsiidu u sretawe srpskoj vojsci poslije Wego{eve smrti. Zauzimawem
fikate.
i Kara|or|u. Daj Bo`e da se kwegiwe Darinke Cetiwu je upu}eno
Istori~ari su davno
brzo sastanemo i ujedinimo osam hiqada dukata uz diplomatsko pisukazali da je sva borba srpod Beograda do Cetiwa i mo u kome se tra`i ~vr{}e jedinstvo Srskog naroda od kosovske
pozdravi mi srpske junake". bije i Crne Gore. Kwaz Crne Gore i Brbitke do danas imala samo
Jo{ u ranoj mladosti da zahvalio je: "Kad kroz vjekove stoji
jedan ciq – obnovu Du{aWego{ u predgovoru "Glasa pod oru`jem Crna Gora se bori za ime
Ostavka zbog ujediwewa:
nova carstva, tj. oslobokamen{taka" 9. maja 1833. srpsko i ne mo`e imati nikakvih drugih
brigadir Milo Matanovi}
|ewe i ujediwewe.
pi{e: "Srpska pjesma od osje}awa."
No, pogledajmo {ta
1861. u Crnoj Gori je vladala velika
srpskog pjesnika koji rado
ka`u nezamu}eni izvori.
pjeva o onome {to se odnosi na wegov glad. Knez Mihailo je poslao pomo} od
Bo`idar Vukovi} – Ze}anin 1519. narod, a ne voli da pjeva o podvizima {est hiqada dukata i od tada odnosi
osniva u Mlecima srpsku {tampariju za stranih naroda. Kome je po voqi neka je postaju srda~niji. 1864. knez Mihailo
izdavawe bogoslu`benih kwiga. Wegov ~ita." A u pohvalnoj pjesmi nahijama kumovao je djeci kneza Nikole, a potom
poduhvat imao je veliki kulturni i Katunsku nahiju isti~e: "Ti si mati odmah poslao bateriju topova i potrebdru{tveni zna~aj. On otvara prvu srpsku srpske Crne Gore". Misao o narodnoj nu municiju. 23. septembra 1866. sklopkwi`aru u manastiru Mile{evi. Svojim cjelini i jedinstvu Wego{
qen je savez izme|u dve brattestamentom zave{tao je "glavnom manas- je jasno izrazio u posveti
ske zemqe. 1869. na Cetiwu
tiru Srba u Svetoj Gori (Hilandaru) poemi "Pustiwak cetiwsje formiran Komitet Ujedijedan minej, uvezan u ko`u i pozla}en, a ki" 1834.:
wene omladine srpske.
Mile{evi pozla}eni barjak i novac da
1871. prestala je sa ra"Srbin srpskom rodu svome
zavr{i radove na vodi koje je on invedom Ujediwena omladina
ovo djelce posve}uje.
stirao 1533. Zave{tao je 10 dukata za
srpska u Vojvodini, pa je
Wegovo je sitno cv’je}e
izgradwu hrama svetog \or|a u Podiste godine, na jednom saspo livadi pravog Srpstva
gorici i ~etiri bogoslu`bene kwige".
tanku na Cetiwu, stvorena
i izraslo i pobrato
Wegov sin Vi}enco Vukovi} ka`e da je
nova organizacija – Drui u v’jenac rodu dato".
wegov otac smatran "najva`nijim i
`ina za oslobo|ewe i ujediglavnim za srpski jezik u Veneciji".
wewe srpsko. Punu pomo}
^etrdesetih godina deU vrijeme masovnog u~e{}a Srba na vetnaestog vijeka me|u Srorganizaciji obe}ao je vojstrani Austrije i Mletaka protiv bima je ve} bila sazrela
voda Marko Miqanov. A
Turaka cetiwski mitropolit Visarion misao o ujediwewu i nawene predstavnike primio
1689. pi{e da je "velika crkva doma pravqen je plan. Wego{ je Odlu~an u odbrani ujediwiwa: je i knez Nikola i rekao da
Spasova, koja se zove Pe}, arhepiskopija taj plan prihvatio, pa je re- vojvoda Stevo Vukoti}, brat je spreman da prihvati narop{ta i dom i presvetlo sunce koje sija kao: "Treba najprije da se crnogorske kraqice Milene odnu stvar.
i lu~i svoje zrake po celoj srpskoj Srpstvo oslobodi i ujediZa vrijeme Bosanskozemqi".
ni. Ja bih tada u moju Pe}ku hercegova~kog ustanka 1875/6. vlada
Vladika Danilo Petrovi} popisi- patrijar{iju, a knez srpski u Prizren. Srbije poslala je Crnoj Gori polovinu
vao se kao vojvodi~ srpskoj zemqi, a mit- Meni duhovna a wemu svetovna vlast nad svoga vojnog buxeta – deset hiqada dukaropolit Vasilije kao egzgarh trona srp- narodom slobodnim i ujediwenim". ta da izdr`i u ratu i pomogne oslobodiskog. Sveti Petar Cetiwski pi{e piv- Wego{ je pisao Simi Milutinovi}u la~ku borbu Br|ana i Hercegovaca.
skom arhimandritu Arseniju Gagovi}u: Sarajliji 15. septembra 1844. i moli ga
Povodom oslobo|ewa Podgorice i
"Mi smo Srbi..." A pred kraj ovoze- da preporu~i pokroviteqstvu svijetloga Zete knez Nikola pi{e: "Tako se izvrmaqskog `ivota rekao je okupqenim gla- kwaza i wegovu praviteqstvu da "na{ {ilo prisajediwe Zete Crnoj Gori, starvarima: "Zbogom slobodne gore ove i ne narod koji se iseqava iz Crne Gore u odrevne kolijevke dr`ave srpske, u kojoj
uvela vi slave dokle traje svijeta i vije- Srbiju, da budu kao bra}a Srbi se odwihala i podigla prva misao o
ka"! Blagodat Bo`ja po srijedi vas i sve- primqeni i da ih blagoslove naseliti dr`avnom jedinstvu srpskom. Poslije
ga roda srpskoga". I izdahnuo na rukama po onim mjestima koja su fizi~eski i vjekova najte`ega robovawa, ona se opet
19
povratila u slobodu i zajednicu sa onom
dr`avom srpskom, koja je za sve one
vjekove prolijevala dragocjenu krv za
oslobo|ewe bra}e svoje."
U slu`benom pismu [aku Petrovi}u predsedniku Skup{tine Crne
Gore 12.12. 1906. knez Nikola ka`e: "...
da smo Srbi porijeklom, a Crnogorci
provincijalno. To su sve nepobitne istine kao istina univerzalno poznata da
su Crnogorci Srbi". A dr Esad ]imi}
ka`e: "Nacija se ne mo`e mewati kao
ko{uqa".
Jovan \onovi} je pisao da je "Crna
Gora etni~ki jedno sa Srbijom, klasi~na zemqa srpske slobode i nacionalne
svijesti".
Po pitawu ujediwewa sa Srbijom
tri predsjednika Nikoline vlade u emigraciji podnijela su ostavku. Lazar
Miju{kovi} se povukao, a Andrija Radovi} postao vatreni borac za ujediwewe.
Poslije ostavke Andrije Radovi}a kraq
Nikola je obrazovao novu vladu: ministar-predsednik
brigadit
Milo
Matanovi}, a ministri Stani{a Ili}
i Milutin Tomanovi}.
I vlada Mila Matanovi}a bila je
za ujediwewe. U wenom predlogu iz maja
1917. se ka`e: "Status quo ante nije vi{e
mogu}. Ideja ujediwewa postala je vjera,
religija masa. Tu vjeru stvori{e kroz
vjekove hiqade narodnih mu~enika i
rijeka na{e krvi prolivene na bojnim
poqima".
Po{to kraq Nikola nije prihvatio
predlog o ujediwewu vlada Mila Matanovi}a podnijela je ostavku.
Predsednik Izvr{nog odbora Velike narodne skup{tine u Podgorici za
ujediwewe sa Srbijom bio je vojvoda
Stevo Vukoti} brat crnogorske kraqice Milene. Pored ostalog rekao je da
ga ni{ta ne mo`e odvojiti od Srbije, pa
kad bi mu i krunu ponudili i wu bi pod
noge bacio kada je u pitawu ujediwewe
Srpstva. I proslavqeni vojskovo|a
armijski general Janko Vukoti} rekao
je: "Borili smo se radi Srpstva, Otaxbine i istorije" i podr`ao ujediwewe.
Odluke Velike narodne skup{tine u
Podgorici bile su onakve kakve su trebale da budu. To je sinteza vekovnog
razvitka i borbe, logi~an i demokratski proces, kruna srpske nacionalne
svesti u Crnoj Gori. U vezi s tim dr
Novica [kerovi} ka`e: "Nije bilo,
niti mo`e biti uzvi{enijeg ~ina od
odluke Podgori~ke skup{tine, koja je
proklamovala ujediwewe dvije slobodne
srpske dr`ave Crne Gore i Srbije. Taj
veliki ~in ne mo`e natruniti pred neumitnom istorijskom istinom prigovor
ma od kuda i ma zbog ~ega dolazio".
\or|ije Joksimovi}
Predprazni~na molitva Svetom Savi
PO^UJ GLAS SVOG RODA
Znamo kako vaqa a radimo kako ne vaqa!
Znamo ko smo a ho}emo da smo {to nijesmo.
Vje~no je me|u nama slijepih vo|a i }oravih sledbenika. Zavodni~ki nas zavedu i na zlo navedu.
Po~nemo tra`iti "zakon u topuzu" pa nam tragove za dugo tamjan ne mo`e okaditi.
Lako se odnaro|avamo i tu|inu prilago|avamo.
Dukqani su vele a o Dukqi gotovo da ni{ta ne znaju.
Da znaju znali bi da je Dukqa anti~ko ime kao i Makedonija. Znali bi i za
svetog Vladimira kao sveca srpskog roda.
A {ta re}i ako ne znaju ili ne}e da znaju da je starocrnogorski kr{ naselilo
80 odsto Srba iz Ercegovine a ostalo Srbi iz Ra{ke ili sa Kosova. Znali bi kad
bi htjeli da znaju da su dvije tre}ine dana{we Crne Gore bile stara
Hercegovina, a od preostalog ve}i deo nije Zeti ve} Ra{koj pripadao. Dio Zete i
negda{we Dukqe danas je arnautskoj dr`avi pripojen.
Samo onoga ko ne}e da zna jadi od sebe znavaju.
Kod takvih se oholost ra|a i nasrtawe u naviku pretvara.
Takvi kriju bezbo`je u bulevarskom prista{ju. Halakawem i no}nim
provalama Boga prizivaju.
Zbog takvih se na{i sve{tenici u hramove zatvaraju i do zadweg damara ne
posustaju da bi ih odbranili.
No, dok je vjere, bi}e i vjeroloma. A {to su napasniji naprasnije propadaju,
jer Bogu sila nije mila.
Ko prepuni "mje{inu grijeha" pucaju mu na sedalu kolani.
Svako zlo i svoj kraj ima!
A na{i svetosavski pastiri jo{ mole: "Pokajte se gre{ni, Bog pra{ta!"
Da li je i donebesnik sa Lov}ena o tome razmi{qao kad re~e: " A |avola jo{
nijesam gleda’ da se popu ispovijedao".
Je li mu se tada, kako se pripovjeda, otela suza za sudbinom wegova naroda
koja }e ga u rasrbnom vaktu sna}i?
Tek kako bi danas leleknuo s oburvanog lov}enskog crkvi{ta? Gromovi ga ne
bi nadja~ali.
A kako bi ruke nebu ra{irio kad bi novo pustopoqe uo~io?
Mo`da bi opet uzviknuo: "O kukavno Srpstvo uga{eno!." a potom grudobolno jeknuo: "Zar s najgorim moram da se borim?"
Na{a je sudbina u nama i kad je Bog s nama ali i kad nas Satanail vodi.
Prvi put je bo`ji i na wemu bogougodnica. On vodi Svetitequ Savi i sve
srpskoj slavi.
Drugi je nepomenikov.
Kuda treba po}i znamo!
Sava je za nas razmislio i pravac nam osmislio. Isus je odredio svjetlosnu
stazu ~ovje~anstva u Vaseqeni, Sava svetlost Srpstva u ~ovje~anstvu.
Zato je ovaj malobrojni narod, ako ide wegovim smjerom, najve}i na Nebu. Ako
li ga ne slijedi najdubqe u ambise posrne.
Ne ostavi nas u isku{ewu za{titni~e Savo.
O~vrsni nam vjeru tvrdovjer~e! Za{titi nas srbospasitequ! Pou~i nas prvi
u~itequ na{!
Molimo ti se sveti o~e na{ih otaca, duhovni napojni~e na{ih du{a, okajni~e na{ih grehova, vidovwa~e na{ega vida.
U~ini da na{i, srebrwacima zaslijepqeni, iskarioti progledaju, da se u
tvojoj istini vide i zastide.
"Po~uj glas svog roda, srpskoga naroda! "
Ne dozvoli da nam de~ansko-ravani~ki stubovi popuste! Daj da tvoj
blagoslov opet nalazimo u hqebu i soli, u vinu osve{tanom.
Ne zatvaraj dveri nebeske pred na{im molbama!
Opet nas okupi tvojim znamewem!
Odmrzni na{e januarski zamrznute du{e!
Odobrovoqi nas hilandarskom toplinom.
Pomozi da nam {kole zamiri{u tamjanom vjere, da nas politi~ari zadive
po{tewem a srborodni narod slogom i rodoqubqem.
I da nas tvoj krst sa ~etiri slova prati!
Slava ti!
^edomir Lu~i}
Savindan
20
Pismo kraqa Nikole o ujediwewu Srbije i Crne Gore 1914. godine
SJEDIWENO I [email protected] SRPSTVO
N
akon abdikacije kraqa Milana Obrenovi}a (1889) a
naro~ito posle aneksije Bosne i Hercegovine (1908)
odnosi Srbije i Crne Gore, su se znatno popravili.
To se naro~ito odrazilo za vreme balkanskih ratova 1912 i
1913. godine. Zajedni~ka srda~na saradwa u ovim ratovima
uticala je veoma povoqno na javno mnewe i bratsko ose}awe
oba jednorodna naroda, da se krajem 1913 i po~etkom 1914.
godine, po~elo govoriti i o formalnom ujediwewu ovih
dveju srpskih dr`ava. Po~eli su kontakti na najvi{em nivou
obeju vlada, vode}i ra~una da se pogre{no ne stvori slika da
Srbija kao ve}a sila ~ini presiju na Crnu Goru. Nikola
Pa{i}, predsednik ministarskog saveta i ministar spoqnih poslova Srbije 11. januara 1914. godine izme|u ostalog
rekao je predstavniku Crne Gore u Srbiji L. Miju{kovi}u...
"Ako bi crnogorski kraq i vlada izi{li sa nekim predlogom mi smo uvek gotovi da mu se najiskrenije odazovemo." Ovu
inicijativu srpske vlade, crnogorska vlada je dostavila
svom kraqu Nikoli, koji ga je u na~elu prihvatio. Me|utim,
predhodno je `eleo da ga obaveste i o raspolo`ewu ostalih
zvani~nih krugova i naroda u Srbiji prema ovom pitawu.
Predstavnik Miju{kovi} za kratko vreme obavestio je svoju
vladu i kraqa... "Da je u Srbiji sporazum i zbli`avawe Crne
Gore i Srbije veoma popularno ne samo kod srpske vlade nego i
celokupnog ovamo{weg naroda i javnog mwewa."
Posle ovih saznawa koje mu je preneo predsednik
crnogorske vlade serdar Janko Vukoti}, kraq Nikola je
po~etkom februara 1914. godine napisao slede}e pismo:
"Va{e Veli~anstvo
Dragi brate i zete moj
Posle toliko patwi, nevoqa i muka na{ega naroda, Bog je milostivo dosudio da ga vidimo danas oslobo|ena ispod turskog
jarma, sre}na, uveli~ana i u bratskoj qubavi zagrqena. Neka je zato i sad i vazda Svevi{wem i slava i hvala!
Na{ je narod u ovome pro{lom ratu bio, kao vazda, hrabar i izdr`qiv i svjestan zada}e koju je slavno izvr{io. Slava
na{em dobrom srpskom narodu, koji je sa odu{evqewem i sa smelo{}u ustao i krenuo putevima, koje smo mu Va{e Veli~anstvo
i Ja ozna~ili.
A da se tome narodu punu vrlina u nekoliko odu`imo, mislim, dragi brate, da bismo to najboqe izvr{ili kad bismo
stavili tvrd temeq jednom sporazumnom radu.
Mi smo obojica ve} qudi u godinama, te nam du`nost nala`e da Na{ Narod i na{e Naslednike ostavimo nakon nas na
jednoj tvrdoj podlozi za wihov `ivot, za wihovo blagostawe za wihovu bezbri`nost i za o~uvawe nasledstva koje im
ostavqamo, kako bi tim na~inom lak{e mogli pristupiti ostvarewu ostalih nacionalnih zavjeta.
[to skoriji na{ sporazum u tom pravcu bio bi koristan objema stranama.
Prijeka je potreba saglasiti se na temequ nezavisnosti i jednopravnosti na{ih dr`ava i dinastija, u obiqe`ewu
du`nosti prema zajedni~kom zadatku u vojni~kom, diplomatskom i finansijskom poqu.
Uredimo li sve ovo, dragi moj brate, za na{ega `ivota, koliko }e nam olak{ati du{i i umornim `ivotima na radu oko
dobra i sre}e na{ega naroda!
Jest, ostavi}emo tako na{im sinovima jednodu{nom sjediweno i slo`no Srpstvo, bogato plodnim ravnicama, isprepletano rijekama, ukra{eno {umama, bogato rudama i kupano Sivim morem, na{im slobodnim srpskim morem.
Po tom prostranom Srpstvu, {iri}e se na stotine hiqade jedrih srpskih momaka, da sve to o~uvaju i radom i kulturom
poqep{aju i obogate.
Ne samo na{ narod iz Srbije i Crne Gore, sporazumu }e se tome obradovati nego i ona jo{ ne oslobo|ena bra}a srpska pa
i cjelo Jugoslovenstvo, u nadi jedne op{te zajednice du{u }e mu krijepiti.
Na{a vjekovna pokroviteqica Rusija, svoj }e materinski blagoslov dati na{em sporazumu. Mi }emo joj osna`eni mo}i
jo{ boqe dokazati na{u zahvalnost, na{u vjernost i qubav za sve ono {to je za nas tokom vjekova u~inila, dok nas je, najzad,
videla oslobo|ene i slobodne i sposobne da mo`emo sopstvenim `ivotom `ivjeti i biti joj, od potrebe, najzahvalniji, najlojalniji i najvjerniji saveznici.
Ako je Va{e Veli~anstvo ovoga mi{qewa, bilo bi potrebno da se {to prije sastanu po jedan ili dva dr`avnika Va{a i
moja da, na temequ gore re~enog, izrade plan za jedinstvo na{ih dr`ava.
Vazda pro`et idejom op{tega srpskoga dobra, pristupih ovom koraku u vremenu {to smatram pogodnim, ubje|en, da }u
nai}i na svesrdan odziv u rodoqubivoj du{i Va{eg Veli~anstva i Va{ih mudrih dr`avnika.
Va{eg Veli~anstva iskreni brat NIKOLA".
Ovo pismo, pre nego {to je upu}eno kraqu Petru
dostavqeno je J. Vukoti}u da ga prou~i i da o svemu u svojstvu
predsednika vlade da svoje mi{qewe. Vukoti} je 16. februara
vratio pismo kraqu Nikoli a u sprovodnom pismu je napisao:
"Crnogorska vlada ni posle svestranog prou~avawa nema ni
jednog slova da dodadne niti da oduzme, ve} na protiv nalazi da
ono i po svojoj formi i po svojoj sadr`ini odgovara Velikoj
Dr`avni~koj mudrosti i velikosrpskim ose}ajima svoga
uzvi{enog tvorca Va{eg Veli~anstva. Vlada Va{eg Veli~anst-
va iz mnogobrojnih razloga moli da se ovo pismo {to pre uputi
onome kome je nameweno. Ovo malo poznato pismo je upu}eno
kraqu Petru 2. marta 1914. godine.
Do dana{weg dana u istoriji je malo poznato o daqoj sudbini ovog pisma i pregovorima dveju vlada, ali je poznato da je
Austrougarska, isto kao i ranije bila odlu~no protiv, ~esto ne
biraju}i sredstva. Na sve na~ine se borila da ne do}e do zbli`avawa Srbije i Crne Gore, a naro~ito wihovog ujediwewa.
Momir Marjanovi}
Download

PRELOM od 1 do 20.qxd