Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
Odabrana dela
Kwiga peta
BU\EWE VERE
Izdaje:
IK “Dabar”
Mitropolija dabrobosanska
Dobrun ‡ Sarajevo 2010. godine
S BLAGOSLOVOM
MITROPOLITA DABROBOSANSKOG
GOSPODINA N I K O L A J A
Izdaje:
Izdava~ka ku}a “DABAR”
Mitropolija dabrobosanska
Urednik:
Arhimandrit Kalistrat (Bobu{i})
Tehni~ki urednik:
Arhimandrit Jovan (Gardovi})
Redaktor i korektor:
Proto|akon Radomir Raki}, Dr. h. c.
Ra~unarska priprema {tampe:
Miroslav Radulovi}
[tampa:
“GRAFI^AR”
U`ice
Tira`:
500 primeraka
ISBN 978-99938-??????
PREDGOVOR
U `ivotu svakog od nas ~esto se de{avaju ~udni susreti i
gotovo svakodnevno se susre}emo sa nekim novim spoznajama. Nerijetko, naro~ito u ovo na{e vrijeme, de{avaju nam se neugodnosti i isku{ewa pred kojima posr}emo i padamo ne nalaze}i u sebi snage da ih prevazi|emo.
Za{to su neophodne patwe u na{em `ivotu?
Sve se to de{ava po promislu i dopu{tewu NEBESKOG
OCA.
Bog dopu{ta isku{ewa i stradawa koja nas ~esto zati~u
nespremne jer smo optere}eni zemaqskim brigama, zaboravqamo
na otaxbinu, a na{a prava otaxbina je tamo gdje je Otac, dakle
na nebesima. ^ovjek se u takvim situacijama trgne kao iz ~vrstog sna, probudi se i pora`en savje{}u priznaje da je zanemario svoju [email protected] [email protected] - spasewe du{e.
Bog nas povremeno obilazi, budi i opomiwe i na razne,
~udnovate na~ine poziva nas da se zamislimo o na{em udjelu u
vje~nom `ivotu. Du{o moja du{o moja ustani {to spava{.
A mi? Kako mi odgovaramo na ove intervencije bo`anske
qubavi? Da li smo mi one dobre sluge koje ~ekaju Gospodara da
do|e sa svadbe i kucne. A vi sli~ni qudima koji ~ekaju gospodara svojega, kada }e se vratiti sa svadbe da mu, ~im do|e i kucne,
odmah otvore. Blago slugama onim koje gospodar do{av{i na|e
budne. Zaista vam ka`em da }e se opasati, i posadi}e ih, i pristupi}e te }e im slu`iti (Lk. 12,36-37).
Autor ove kwige kao poslenik na wivi Gospodwoj trudio
se i stra`io kao onaj dobri sluga, ~ekaju}i svog Gospodara.
4
Bu|ewe vere
Skoro u svim novim zadu`ewima i na svim mjestima gdje mu
je bilo odre|eno da slu`i polazio je od po~etka, rade}i, stvaraju}i i pi{u}i za dobro svog roda i svoje crkve.
Srazmjerno iskustvu i snazi autora, nastali su pisani redovi {to je mnogima bilo ili }e biti od koristi kao oslonac u
`ivqewu i bdewu dok ~ekaju svoga Gospodara.
Arhimandrit Jovan (Gardovi})
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
5
BLAGOUPOKOJENI ARHIMANDRIT
JUSTIN (POPOVI]) BOGOSLOVSKI
1
MISLILAC I PISAC
Uvod
Spasiteq je otkrio i pokazao svojom apsolutnom li~no{}u
da je Bog li~nost, vrhovna li~nost, a ne uspavani ili polusvesni duh, neki princip, priroda ili prirodni zakon. Nije Gospod
Hristos obja{wavao i dokazivao Boga. On je potvr|ivao istinitost onog sveop{teg verovawa svih naroda; verovawa, uistinu, iskvarenog i pomu}enog, ali nei{~ezlog.
To je verovawe u Boga, ili bogove, kao svesne li~nosti, kao
i verovawe u svesni i individualni `ivot ~ovekov posle smrti.
Nikada se narodi sveta nisu mogli pomiriti sa filosofskim
u~ewima o bezli~nom Bogu i o bezli~noj besmrtnosti ~oveka.
Zato se javio Bog u li~nosti Sina svoga Isusa Hrista, “koji ne postade da i ne, nego u wemu postade da” (2 Kor. 1,19-20).
Bogo~ovek je sve ono pozitivno i sve potvrdno {to je ikada ~ove~je srce moglo po`eleti ‡ i vi{e od toga. ^ove~anstvu je wegovom pojavom pao teret s du{e i mrak. Zato se `aqahu fariseji: “Vidite da ni{ta ne poma`e: gle, svet ode za Wim!” (Jn.
12,19), veli sv. Jovan Bogoslov, a bo`anstveni Luka ovu misao
dovr{ava: “svi navaquju da u|u u Carstvo nebesko” (Lk. 16,16),
gde caruje Bog kao troji~na li~nost i gde je od postawa sveta
pripremqeno mesto za svaku ~ove~ju li~nost koja se odazove pozivu Hristovom.
Do zlata se dolazi vrlo te{ko. Kopa~ duhovnog zlata bio
je i bla`ene uspomene ahimandrit, profesor i doktor bogoslovqa, o. Justin Popovi}. Zlato koje je iskopao zauvek je wegovo, a
na korist je i duhovno ute{ewe svima koji ga prate preko wego1
Predavawe na simposionu u ~ast o. Justina Popovi}a.
6
Bu|ewe vere
ve pisane re~i. Gospod je stalno potpomagao trudove wegove i
blagosiqao uspehe wegove.
Srpska pravoslavna crkva, iako je on ponekad bio o{tar i
kriti~an zbog izvesnih stvari i u woj samoj, obradovana je wegovim plodovima na poqu dogmatike kao nauke, na komentarima na
Matejevo jevan|eqe, pa na komentarima na obe poslanice Korin}anima, Galatima, Efescima, Filipqanima i Kolo{anima,
£ i ££ Soluwanima, £, ££ i £££ poslanicu Jovanovu. @itija svetih u
dvanaest tomova veliko su bogatstvo, do sada najkompletnije i
najboqe izdawe te vrste u svetu. To je dvanaest tomova opraktikovanog Jevan|eqa Hristovog. To je potvrda Spasiteqeve re~i:
“Jaram je moj blag, i breme je moje lako” (Mt. 11,30). Otac Justin
je i druga dela napisao, rasprave i ~lanke objavqivane po crkvenim i drugim ~asopisima, {to ja ovde ne mogu sve pomiwati,
jer zbir wegovih radova u ovom pisanom sastavu nemogu}e je u
potpunosti izneti.
Bilo bi dobro kada bi se neko prihvatio posla da sve radove prikupi i da objavi u jednom kompletnom izdawu, kao {to su,
bez malo, objavqeni radovi bla`ene uspomene vladike Nikolaja.
Kroz dela o. Justina, kao i u delima Vladike Nikolaja,
struji i ova jevan|elska istina: ~oveka spasava vrlina, a ne ve{tina. To naro~ito ose}aju u pravoslavnom svetu oni koji se
hrane wegovom pisanom re~ju.
Primer: wegova Dogmatika je na zasedawu ££ vatikanskog
koncila bila prisutna, malte ne, kao nastolna kwiga!
I narodno srpsko srce ose}a da Bog o~ekuje od nas prvenstveno vrlinu, a ne ve{tinu. U praksi ga naro~ito u ovo uverava
na{a srpska istorija, gde je mnogo puta pokazano i potomcima
ostavqeno da je vrlina s Bogom ja~a od ve{tine s |avolom.
Ovoj se istini srpski narod prvenstveno u~io u {koli pobo`nosti ‡ Crkvi svojoj, koja je oboga}ena mnogim svetim du{ama iz srpskog roda na ~elu sa Svetim Savom. Kad otac Justin bogoslovstvuje o Crkvi, toj na{oj prvoj i jedinoj hraniteqki i
u~iteqici, on ka`e: “Crkva je telo Hristovo, puno}a Onoga koji sve ispuwava u svemu” (Ef. 1,5.10.23).
Tu je u pitawu predve~na odluka Troji~nog Bo`anstva “da
se sve sastavi u Hristu, tj. u Crkvi, {to je na nebesima i {to je
na zemqi”, tj. da se sve uhristovi i ohristovi; da se sve sastavi u
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
7
jedno Telo, Telo Hristovo ‡ Crkvu. Da se sve ucrkvi i ocrkvi.
Da se sve pretvori u Crkvu, i tako postigne ve~ni bo`anski
ciq. (Tuma~ewe posl. Efescima ‡ uvod). Zato je Crkva Srbima
ne samo Crkva, nego i dr`ava, i kultura, i zbeg, i hrabrewe i
ohristovqewe, jednom re~ju sve. Da nije tako, zar bi o. Justin
bio u toj i takvoj Crkvi?! Tu u woj on je verom u Svemogu}ega vajao i izvajao sebe teologa najvi{eg mogu}eg ranga. Zar bi on
imao toliko snage i duhovne obdarenosti da je sa svim svojim bogoslovskim autoritetom mogao re}i svima i svakome: “Sve i sva
{to je na nebu i na zemqi, ima svoj bo`anski smisao jedino u
Hristu Gospodu. Van Wega i bez Wega ‡ prvi Svetlonosac heruvim pretvorio se u Satanu. Kad je tako sa an|elima, kako da se
~ovek ne pretvori u |avola i svako drugo bi}e u jauk, u lelek, u
muku, u strah, u u`as, u ludilo, u smrt, u pakao?
Odvoji li se ~ovek od Hrista, ~ovek se odvaja od jednog i jedinog razumnog smisla svoga bi}a, svoga `ivota, svoga postojawa.”
I jo{: odvaja se od jednog razumnog smisla svoje du{e, svoga
uma, svoje savesti, svoje voqe, svoga tela. Kad govori o ~oveku
bez Hrista, ka`e: “Bez Hrista {ta je ~ovekov um ako ne ‡ mucavi lelek, {ta wegova du{a ako ne ‡ jezivi bauk, {ta wegova savest ako ne ‡ o~ajni slepac, {ta wegovo telo ako ne ‡ odvratni
crviwak, {ta wegova voqa ako ne ‡ bespomo}ni raslabqenik,
{ta je uop{te ~ovek ako ne ‡ stra{no privi|ewe? Tako i svako
drugo stvorewe, bio to heruvim ili komarac, gubi svaki razumni smisao svoga postojawa ako se bi}em svojim ne dr`i Gospoda
Hrista.”
Otac Justin nije oti{ao u monahe da se napase, nego da se
spase. Kako je uzeo plug za ru~ice da ore brazdu svog `ivota, rekao bih duhovnog `ivota, on se vi{e nije osvrtao nazad. Sa wegovog lica i iz wegovih o~iju sijala je wegova svetla du{a. To je
bilo o~igledno i ni{ta ~udno. On je najpre putovao kroz Jevan|eqe celokupnim bi}em svojim, hrane}i se istinama Jevan|eqa,
a potom se uputio na put dug i te`ak, po `itijama svetih, sabiraju}i kao p~ela med duhovni od svetih stradalnika Hristovog
Jevan|eqa. Putovao je i po Istoku i po Zapadu, Severu i Jugu,
po dubinama, i visinama, i {irinama i du`inama, od svetiteqa
do svetiteqa. Izlazio je pred svete qude, a nikako pred one samorazumne koji su “glas Jakovqev, a ruke Isavove”. Veliku je
8
Bu|ewe vere
veru i qubav gajio prema Svetom Zlatoustu, pa se udostojio da
mu se on li~no javi. Toliko sam o tome saznao, a verujem da je
imao i drugih javqawa, moj ispovednik pred primawe arhijerejskog ~ina. Wegovo je srce znao Bog. Molio se da ga ne uzima sa
ovog sveta dok ne napi{e kompletnu Dogmatiku i da se preseli
Gospodu na dan svog ro|ewa ‡ Blagovesti, po ~emu je na kr{tewu
dobio ime Blagoje. Kada je zavr{io {to je nameran bio, preselio se Gospodu na dan svog ro|ewa ‡ Blagovesti.
Ovaj je svet sav u revoluciji
Na `alost, nije u onoj hri{}anskoj ‡ moralnoj, unutarwoj,
duhovnoj ‡ jedino opravdanoj, korisnoj i konstruktivnoj po ~oveka i ~ove~anstvo uop{te. To je jedina i prava revolucija.
Ono {to danas svet naziva revolucijom, nije ni{ta drugo
do jedna obi~na gomila zlo~ina, uvek sa primesama prolivene
qudske krvi. Me|utim, ko mo`e danas dokazati svetu da uvek vi{e dobra mo`e doneti molitva jednog ~oveka, nego bunt jednog
celog naroda. Ko mo`e dokazati onima koji su daleko od svoje
sopstvene unutarwe revolucije da je milosr|e trajno re{ilo
vi{e pitawa nego ogaw i ma~. Ovo naro~ito va`i na putu re{avawa mira i dobre voqe me|u qudima i narodima, na putu pravde, bratoqubqa i ~ovekoqubqa. Ko danas mo`e dokazati o~ajnicima (a ovde mislim naro~ito na svetske politi~are) koji se iz
dana u dan kqukaju mra~wa{tvom po {kolama i drugim sredstvima javnog mnewa, da su ona tri zla deteta: darvinizam, ni~eizam
i marksizam, ~ija je majka Evropa, zapalila zlom celi svet.
Ovo je u~iweno prvenstveno uz pomo} intelektualaca. Ovde ne pomiwem ~asne izuzetke ‡ intelektualce koji su kroz svet
hodili i hode verom, ne gledawem. Ovo {to danas politi~ari
sveta ~ine li~i na decu koja nose zapaqene bakqe kroz suvu {umu vi~u}i: pazite da se {uma ne zapali.
Uzaludno je vikati: pazite da se {uma ne zapali, kad varnice pr{te i pale {umu i bez qudske voqe. I `ivotom i perom o.
Justin je kao gromovnik opomiwao: gasite svoje za`arene ugarke
oholosti, mr`we, zavisti, srebroqubqa, samoqubqa, tj. |avoqubqa, pa }ete ukloniti svaku opasnost i nepogodu iz ovoga sveta.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
9
Kao {to je u vreme svoje vladavine Izraiqev car Ahav
zdru`io la`, krv i grabe`, to se ponavqa doslovno u dana{we
vreme. To su bolesti du{e i weno le~ewe je dugotrajno i mu~no.
Ovo bi moralo biti sa puno samoodricawa i ga|ewa na sve {to
Bog nije usadio u ~oveka prilikom wegovog stvarawa.
“Zloupotreba duhovnih darova vodi osudi i propasti, kao
{to, opet, mudra upotreba vodi spasewu i proslavqawu”, veli o.
Justin. Odlike hri{}anina, a i sakog drugog ~oveka bez obzira
kojoj veri ili naciji, rasi ili klasi qudi pripadao, treba da
bude mir i red, i to bo`anski mir i red, jer su svi qudi stvorewa Bo`ja.
“Bog Nije Bog nereda no mira”
Taj red i mir se o~igledno odr`avaju u bogozdanoj prirodi:
milijarde i milijarde bi}a i tvari, pa ipak kakav ~udesan poredak! A posebno? Kakav red u ko{nici, u mraviwaku, u kristalu,
u svakom mineralu, u svakom cvetu, u svakoj trav~ici, kakav red
me|u zvezdama! A svrh svega: kakav red i mir donosi Bogo~ovek
Hristos u na{ qudski svet u kome je toliko nereda i nemira, od
greha i zbog greha. Taj se bogo~ove~anski red i mir vidi po svima Crkvama svetih. To je “mir Bo`ji koji prevazilazi svaki um”
(Flp. 4,7).
Kada sve jevan|elsko ~ovek do`ivquje s rado{}u i u Gospodu, onda u du{u wegovu silazi “mir Bo`ji koji prevazilazi svaki um”. Tad ~ovek sti~e sinovstvo Bo`je, odstradavawem Wegovog svetog Jevan|eqa. To je mir kakav um qudski ne mo`e ni zamisliti, a kamoli ostvariti i do`iveti bez Bo`jeg u~e{}a. To
je mir od sveharmonije, od sveskladnosti; mir od ose}awa ve~ne
Istine u celom svom bi}u, od ose}awa Boga `ivoga i istinitog
i beskona~no ~ovekoqubivog.
Mir u du{i jeste razlivena qubav Bo`ja, pravda Bo`ja,
blagost Bo`ja, svaka do`ivqena blagovest Bo`ja, svaka izvr{ena zapovest Bo`ja, veli o. Justin; saznawe da su bo`anski savr{eno i ~ove~anski savr{eno re{ena sva najglavnija pitawa
qudskog duha: pitawe `ivota i smrti, besmrtnosti i ve~nosti,
dobra i zla, ovoga sveta i onoga sveta, Boga i |avola. Zato mir
uvek prati wegova besmrtna sestra: radost bo`anska. Wih dvoje
silaze zajedno u du{u Duhom Svetim za revnostan jevan|elski
10
Bu|ewe vere
`ivot i za jevan|elsku pravednost, jer Carstvo Bo`je i jeste
“pravednost i mir u Duhu Svetom” (Rim. 14,17).
Tako, ohristovqen ~ovek ose}a sve: i svet, i qude, i Boga, i
ptice, i cve}e, i sva bi}a i sve tvari, i u svemu jevan|elski saose}a svoju veliku ulogu pod ovim nebom i svoju maju{nost pred
Bogom.
A kada je ~ovek van Hrista, onda je otvoren za sva zla i isku{ewa. Otvoren je i za same |avole. Jer su nela`na usta sveistinitog izrekla: “dolazi |avo i uzima re~ iz srca”; “dolazi ne~astivi i krade posejano u srcu” (Lk. 8,2; Mt. 13,19). Krade seme
bo`anskog dobra, a seje seme svakoga zla. I vremenom ~ovek proraste svakim zlom i postane tvornica svakog zla. Tada: “iznutra
iz srca qudskog izlaze zle misli, ubistva, preqube, blud, kra|e,
lakomstva, la`na svedo~anstva, hule na Boga, na qude, pakosti,
zlo}e, sramote, zlo oko, ponos, bezumqe. Sva ova zla izlaze iznutra, pretvaraju se u me|uqudske nesporazume, i gore od toga.
@ive}i daleko od Boga, ~ovek se polako navikava na sva zla, i
ona mu postaju tako obi~na da, najzad, u wega nesmetano ulazi
kao u svoj dom sam vrhovni duh zla ‡ Satana. Najboqi primer je
Juda. Re~eno je u Sv. pismu: “Satana u|e u Judu!” (Lk. 22,3; Jn.
13,27).
Blagoupokojeni o. Justin je bio pred Bogom oli~ena krotost i smirenost. Mnogi poznavaoci wega mislili su i druk~ije.
Kroz slu`ewe svete Liturgije, re~ pouke i pisane radove, otkriva se u wemu ~ovek pun velike borbe i energije po Hristovoj
mo}i. Otkriva se ~ovek samosavla|ivawa, samoukorevawa, neprekidnog nezadovoqstva sobom, neutoqive gladi i `e|i za
Carstvom Hristovim. Ispod wegove vedrine i privla~nosti
skrivala se unutarwa bura i muka duha.
Iako je pro{ao zlatni vek velikih podvi`nika, postoji jedan srebrni vek podvi`ni{tva u na{e vreme. Posle pu{tawa na
slobodu iz beogradskog zatvora na sv. Nikolu, na wegovu Krsnu
slavu, povukao se najpre u manastir Ravanicu, a potom u manastiru ]elije `ivi, radi i do~ekuje svoju ovozemnu kon~inu. On
se nije povukao u manastir da miruje, nego da se svom svojom
energijom ustremi ka svom spasewu du{e i pisawu bogoslovskih
dela. Jedne letwe ve~eri, borave}i u man. Devi~u, re~e mi: “Biran sam za episkipa muka~evsko-prja{evskog, ali sam se na izbo-
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
11
ru zahvalio. Tra`io sam da me postave za rektora bogoslovije u
bilo kojoj bogosloviji. To mi nije podareno.”
Danas u ovim, po Crkvu novim, prilikama mislim da bi u
Saboru zna~io Justin Popovi}.
Ja shavatam da se u ovim wegovim re~ima ne vidi neko kajawe, nego ono {to bi u tom mestu bilo boqe po Crkvu srpsku.
Me|utim, on se radovao {to je stupio na ovaj te`i put. Kao
magnet je okupqao qude i nikome ko ga je poznavao ili ~uo za
wega nije bilo te{ko oti}i do manastira ]elije, samo da bi
bio u dru{tvu oca Justina i slu{ao wegove nadahnute re~i. Nema sumwe, onda kada je bio duhom naj`ivqi, smatrao je sebe mrtvim za svet, ne tra`e}i ni{ta od sveta.
On je uve}avao i sestrinstvo tog manastira. I sestre i wegovi u~enici sa qubavqu se se}aju svoga u~iteqa. Duh o. Justina
`ivi me|u nama i sve vi{e prodire tamo gde pre smrti nije zalazio.
Zakqu~ak
Zaista je o. Justin bio svetla pojava u `ivotu Srpske crkve. Velikim svetlom ~inila ga je qubav prema `ivome Gospodu.
Blago du{i wegovoj i blago svim onim du{ama koje se budu
zapajale duhom wegove vere, qubavi i nade, iz kojih se rodi wegova ogromna energija i stvarala{tvo na poqu bogoslovske nauke.
S du`nim po{tovawem i qubavqu prema o. Justinu izgovorih ovo kratko predavawe, koje, po mom uverewu, ba{ ni malo ne
odgovara wegovoj velikoj li~nosti. Drugi, u~eniji i boqi poznavaoci o. Justina re}i }e o wemu vi{e i boqe od mene. Tako
}e i mene dopuniti, a ovaj auditorij ste}i znawe o ovom velikom
srpskom teologu.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
12
Bu|ewe vere
MATI [email protected] ‡ OBRAZAC NA[EG
2
@IVOTA
Raduj se, nesumwiva pohvalo vernih;
Raduj se, nado ve~nih dobara;
Raduj se, Nevesto Nenevestna.
Draga bra}o i sestre,
Proslavqawe Presvete Bogorodice po~elo je veoma davno,
jo{ za vreme wenog `ivota. Na Golgoti sa Krsta Gospod Hristos je svoju Majku poverio svom najmla|em apostolu, svetom Jovanu Bogoslovu, rekav{i: [email protected], eto ti sina!”, a apostolu Jovanu: “Evo ti matere!” (Jn. 19,26-27). I ostali sveti apostoli brinuli su o woj, i do silaska Svetog Duha na wih bili su u wenoj
neposrednoj blizini. Svi su wu po{tovali i voleli kao majku.
Po wenom uspeniju, tj preselewu na nebo, svi su se okupili oko
Wenog odra, i sa velikom pobo`no{}u, pesmama i molitvama
polo`ili su weno telo u grob u Getsimanskom vrtu.
Sveti apostol i jevan|elist Jovan Bogoslov ovu svoju du`nost i Spasiteqevu poruku izvr{ava kao savestan ~ovek kada
odlazi lekaru, pa svu svoju oholost ostavi pred wegovim vratima;
kao ~ovek koji se odlu~i za iskrenu ispovest, pa svi svoju uverqivost ostavi pred crkvenim vratima. On je postupio sli~no
u~eniku koji sve svoje znawe stavqa u poseban fah, slu{a predavawe svoga u~iteqa i wegovim znawem se koristi kasnije, ili
kao ~ovek koji se odlu~i na put, pa ostavi sve druge poslove i odlazi radi onoga {to je na kraju puta wegovog da ga svr{i.
Kada stajemo pred ikonu Presvete Bogorodice i celivamo
je, naro~ito u ove wene dane, u sebi {ap}emo: Nisam do{ao Tebi
iz oholosti i ponositosti, ve} {to te molim za lek du{i mojoj!
Presveta Bogorodica ne}e pohitati uvek sa nagradom, ali ne}e
ni odocniti kada joj se obra}amo. Wena je pomo} stalna i neiz2
Propoved na Uspewe Matere Bo`je
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
13
merna. Samo veruju}i ~ovek najboqe ose}a i ceni koli~inu i hitrinu wene pomo}i. Kao {to se beo oblak razlikuje od zale|ene
vode i rastopqen ~elik od hladnog ~elika, tako se razlikuje pomo} we besmrtne od qudske pomo}i. Ona je govorila: “Otvori
svoju du{u za svetove nematerijalne, i boqe }e{ poznati ceo nebeski svet i Boga na prestolu. ^ija du{a ima prozor prema nebu, lako }e se duhovno osve`iti, obnoviti, o~istiti, preporoditi i Boga videti”.
Nosila je ona u sebi ono sve najboqe {to ~oveka ~ini ~ovekom i bliskim Bogu. Nije li se na woj obistinila narodna izreka: “U~ini dobro i zakopaj ga pod kamen, ono }e od kamena
u~initi sebi jezik i objavi}e se”? U woj je sva dobrota. U wenu
dobrotu ukqu~uje se sva wena milost, trpeqivost i opra{tawe
gre{nicima. Ona svoju dobrotu pozajmquje svakom qudskom
stvorewu. I ne{to vi{e od ovoga ‡ ona pokazuje koliko je dobra
u svakom stvorewu Bo`jem: u kamenu, u biqci, u ogwu, u vodi, u
vazduhu, u etru! Sva ta dobrota se pokazala i poslu`ila woj svedobroj Majci. Zato kada `elimo sve vi{e dobrote, obratimo se
i svedobroj Majci na{oj i podari}e nam. Reci, svedobra, svetrpeqiva, svemilostiva Majko Bo`ja, obdari mene zloga sa vi{e
Bo`je dobrote, da bi se od we vi{e zaradovao i zasijao, te da
bih vi{e mogao odu`iti Bogu, i svima qudima i ostalim
Bo`jim stvorewima.
Treba znati, draga bra}o i sestre, da deca ne ~ine mnogo
ako samo po{tuju svoga oca i svoju majku, a ne po{tuju tu|eg oca
i majku. I to je dana{wa poruka Presvete Bogorodice svima
hri{}anima, deci Crkve Bo`je. Zaista ne ~inimo mnogo ako
smo srcem okrenuti samo najbli`ima i prijateqima svojim.
Ako ovo {ire posmatramo i u delo privodimo, mi po{tujemo
wihov rad, vreme i wihove savremenike. ^ine}i tako umrtvi}emo na{e lo{e navike, a naro~ito prezirawe prema svemu onome
{to nije moje i meni blisko. Budite uvereni, dani koji su nama
dati na raspolagawe nisu ni skupqi ni dra`i Bogu od dana koji
su dati drugima, na{im savremenicima i onima koji su `iveli
pre nas. Ako se ponosimo svojim `ivotom i onim {to ga prati,
znajte i ne zaboravite: dok udarite dlan o dlan, pro}i }e uzroci
na{e ponositosti, ra{}e trava nad na{im vremenom, po na{im
grobovima, na{im telima i delima. Drugi }e se sme{iti nad nama kao nad dugom pro{lo{}u.
14
Bu|ewe vere
Pro~itao sam nedavno slede}e: “U Teheranu, glavnom gradu
Irana, `iveo je otac sa dve nevaqale k}eri. Nisu ga slu{ale.
Svojim prqavim `ivotom uprqa{e ~ast i obraz svome ocu.
Otac im be{e na dosadi kao zla savest. Jedno ve~e kada mi{qahu da otac spava, dogovori{e se da mu sutradan priprave ~aj sa
otrovom. Otac je sve ovo ~uo i svu no} je plakao i Bogu se molio.
Kada su mu ujutru k}eri stavile ~aj sa otrovom, re~e im otac:
“Ja znam va{u nameru i udaqi}u se od vas po va{oj `eqi. No, ne}u se udaqiti va{im grehom, da bi va{u du{u spasao, no svojim.” Rekav{i ovo, preturi ~a{u, prosu otrov i baci se kroz
prozor te pogibe.” Zar se nad ovim ocem nije pre duge pro{losti nasme{ila sada{wost kroz k}eri wegove. Isto tako, neka
majka je korela sina {to je tri godine putovao po svetu. “Ostavio si dom svoj, pa si oti{ao da luta{”, na {ta joj sin re~e:
“Nije istina, majko, moje noge i o~i lutale su po svetu, a ja sam
sve ove tri godine proveo sa tobom pod ovim krovom.”
Ovi primeri govore {ta ne treba ~initi, koliko i kako se
treba ugledati na Presvetu Bogorodicu. Sami ose}amo i uvereni smo koliko je mila u srcu qudi. Koliko je samo hramova podignuto u wenu ~ast, pesama ispevano i otpevano, molitava upu}eno, pa i ona najkra}a koja se lako mo`e nau~iti: “Presveta
Bogorodice, spasi nas!” Ve~eras pevaju}i ove divne pesme woj,
na{oj Nebeskoj Carici, mi smo se pomolili da nam bude uvek
brza pomo}nica u ovom vremenu i `ivotu na{em. Molili smo se
za sve qude, za na{e najbli`e i najdra`e. Ona nije nikada i nikoga izneverila. Kada bi se sve napisalo {ta je i koliko je u~inila pred prestolom Bo`jim mole}i Sina svog za qude, kwige
bi bile mnoge, sve debele i ~udesnim sadr`ajem ispisane. Zna
ona da je greh uvek trudan strahom i pora|a se tamo gde nije mesto ni wemu ni wegovom porodu, pa se ona javqala i kao molitvenica i kao za{titnica qudi.
Neka je ova sveta molitva upu}ena danas prvenstveno Presvetoj Bogorodici na korist svima nama. Pomolimo se na kraju,
draga bra}o i sestre, kao i na samom po~etku:
Raduj se, nesumwiva pohvalo vernih;
Raduj se, nado ve~nih dobara;
Raduj se, Nevesto Nenevestna.
Episkop dalmatinski Nikolaj
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
15
POSLU[NOST I SMIRENOST ‡
3
PO^ETAK NOVE TVARI
Evo nam opet radosnog obznawivawa pre~udesnog i sveobuhvatnog praznika Hristovog ro|ewa.
Kada je re~ o ovom Prazniku, lak{e je smrtnome ~oveku ispitati dubinu mora i visinu zvezdanog neba negoli dubinu i visinu Bo`anske mudrosti utkane u svepuno}u Ro`destva Hristovog i ~ovekovog spasewa. Zato je mnogo vi{e sinova qudskih koji ispituju o~ima, a mawe koji ispituju duhom. [ire je i ve}e poqe koje se ispituje duhom od onoga {to se ispituje o~ima.
Duhovno poqe ovoga Praznika naro~ito nam nagla{ava dve
bo`anske vrline: poslu{nst i smirewe. Sa poslu{no{}u i smirewem po~iwe novi svet, nova tvar, novo ~ove~anstvo. Stari
svet je pogazio poslu{nost prema Bogu i smirewe pred Bogom.
Time je poru{en most izme|u neba i zemqe, a duhovna gra|a za
obnavqawe toga mosta upravo su poslu{nost prema Bogu i smirewe pred Bogom.
Dok je na{ praotac Adam bio poslu{an i smiren pred Bogom, svojim Tvorcem, dotle je sva Wegova okolina disala poslu{no{}u i smirewem. Adamovim padom po~e{e ga okru`ivati
neposlu{ni i gordeqivci, pa tako sve do dana{weg dana. Cve}e
koje se radovalo kada ga Car wegov miri{e, po~e se okrovqavati trwem, da Ga odbije od sebe.
3
Razmi{qawe na Bo`i}.
16
Bu|ewe vere
4
OTAXBINA ‡ ZEMQA OTACA NA[IH
Nedavno proslavismo Nedequ Svih Svetih. To je prva nedeqa po Duhovima. Neobi~no zna~ajan i blag dan. Praznik koji
poja~ava na{u nadu u sve na{e umrle. Posve}en je svima onima
koji “svojim `ivotima onebesi{e zemqu”; “bezimenima”, kako
se nazivaju u slu`bi toga dana.
Tu su mnogi na{i mili i dragi koje smo poznavali. Tu su
“neznani junaci” iz rata i mira, ~ija su imena na zemqi zaboravqena, a u Kwizi `ivota zapisana.
Tu su kosovski vitezovi osim Kneza Lazara. Od cele kosovske vojske, u kalendar je u{lo samo ime ~estitog kosovskog velikomu~enika Lazara. No, zar se nisu posvetili svi koji odo{e na
Kosovo “za Krst ~asni krvcu proqevati”? Zar i sluga Goluban
nije `rtvovao sebe kao i Knez Lazar? I mnogi kosovski Obili}i, i Strahiwi}i i Jugovi}i prine{e sebe na `rtvu. I ona jedinstvena Majka Jugovi}a i }erka joj slavna carica Milica?
Zar i oni svi nisu tamo gde je sveti Knez Lazar? Svakako jesu.
Wihova imena su u ve~nom nebeskom kalendaru za koji se ~estiti Knez mudro privoleo i mnogi danas privole{e.
Za{to se mi danas borimo?
Za slobodu i Otaxbinu na{u, kaza}e svi. Dobra konstatacija i ta~an odgovor.
Za pravu i ve~nu Otaxbinu mi se pripremamo u zemaqskoj
Otaxbini. Zemaqska otaxbina nije samo zemqa koja nas telesno
hrani, niti samo okvir Dr`ave u kojoj se uzajamno poma`emo i
snosimo. To nije samo na{a zemqa, nego i zemqa na{ih otaca,
zbog ~ega se i naziva Otaxbinom.
Jo{ uvek je ovo zemqa na{ih otaca, koji se na woj kao popri{tu borbe usavr{ava{e za onu vi{u, drugu Otaxbinu. U
Otaxbinu spadaju i grobovi wihovi, kosti, krv i suze wihove. U
Otaxbinu spada i graditeqstvo onih koji podigo{e i svom naro4
Propoved u Romanijskoj Lazarici na Vidovdan.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
17
du ostavi{e zadu`bine, crkve, manastire i sve ostale svetiwe,
velike i male, svih srpskih pokolewa iz pro{losti. U Otaxbinu spadaju i ideali istine i pravde otaca na{ih, i gesla wihova
od kojih je najslavnije i najzna~ajnije: “Za Krst ~asni i slobodu
zlatnu”. U Otaxbinu spadaju borbe za te visoke ideale, kojima
se formirao narodni karakter i sa~inila sva veli~anstvena
drama na{e istorije. I borbe, i stradawa, i “muke svakojake”, i
pobede, i porazi, i krici, i jauci, i pesme i molitve, i `rtve, i
tamjan, i vosak, i uzdizawe pokajnika i trpqewe pravednika.
Sve to i jo{ mnogo sli~noga ispuwava pojam Otaxbine.
Sa takvim sadr`ajem Otaxbine, jedna zemqa predstavqa
svetiwu. Sa takvim bogatim sadr`ajem i na{a zemqa predstavqa svetiwu, za koju vredi vojevati i krvcu proqevati.
Ne dao Bog da se u na{ narod useli ona besku}ni~ka re~:
“Gde mi je dobro, onde mi je otaxbina”. Neka Bog dade svetlost
na{em narodu u ovim te{kim vremenima, kao {to dade onom polubataqonu Crnogoraca, koji do|o{e iz bogate Amerike u pomo} svojoj kr{noj Otaxbini 1915. godine. Oni krenu{e na opasan put smrti iz razloga {to su bili uvereni da im je jedino dobro tamo gde je wihova Otaxbina.
Kada danas mislimo o Kosovu i Vidovdanu, mi uvek mislimo o kosovskim podvi`nicima i o vidovdanskoj moralnoj pobedi. Danas se svi nalazimo pred sudom istorije: mi ih pitamo o
wihovim velikim delima, a oni nas o na{im podvizima. Ovo je
najkorisnije susretawe za nas koji smo imali pobeda, a nisu nam
zna~ile sre}u, i poraza koji nam nisu zna~ili nesre}u.
Stoje}i danas pred svetim knezom Lazarom i wegovim saborcima, na mnogobrojna wihova pitawa odgovaramo:
^estiti Kne`e i ~estiti kosovski borci, mi danas branimo {to i vi braniste: branimo zadu`binarstvo, sve~arstvo, predanost voqi Bo`joj, vite{tvo, svetiwe, milosr|e, ne`nost.
I nama je Vidovdan vera koja uvek opomiwe da Bog vlada
carstima, i nama je Vidovdan ~itava mudrost koja te{i i ~itava
etika koja ocewuje: boqe je ~ist umreti nego prqav `iveti.
Pozdravqaju}i vas sa ovih nekoliko misli, svima `elimo
dobrodo{licu na Romanijsko Kosovo i Romanijskoj “Lazarici”.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
18
Bu|ewe vere
BLISTAVE SVETIQKE
5
IZ NA[E ISTORIJE
^udo je kako doga|aji u jednom danu mogu promeniti istoriju i sudbu jednog naroda, ~ak i kontinenta.
Dan Konstantinove pobede nad Maksencijem doneo je slobodu Hristovoj Crkvi posle tristo godina gowewa i mu~ewa.
Jedan dan na Vaterlou zape~atio je sudbinu Napoleonovu i
promenio tok evropske istorije.
Dan iznenadne smrti cara Du{ana otvorio je kapiju Islamu na hri{}anski Balkan.
Vidovdan je bio posledwi juna~ki otpor toj poplavi i posledwa brana protiv we.
U srpskoj istoriji na}i }emo mi sinovi srpski, kao i pokolewa na{a, dovoqno pouka, ispisanih prstom Bo`jim preko umnih srpskih sinova. Kao {to dan sledi no}i, tako je u srpskoj
pro{losti sledila sloboda iza ropstva. O~igledno mi smo narod koji je Bogom milovan i Bogom karan.
Bezsadr`ajno je na{e ime srpsko ako se ne dr`i u svesti
narodnoj, i u svesti u~enih qudi, istorija svoga naroda. Nije dovoqno imati samo znawe srpske istorije, kao i znawe drugih
spisateqskih kategorija, bez razumevawa wene `ive i jasne nauke. Ovo razumevawe sti~e se onda kada Srbin misleno putuje po
pro{losti svoga naroda i pri svetlosti velikih sve}a, upaqenih svetlo{}u Svevi{wega, putuje po celoj svojoj srpskoj pro{losti.
To je svetlost Svetoga Save ‡ to je sve}a svetlosti i blago~a{}a, svetlost ~estitih careva i knegiwa srpskih ‡ to je sve}a
hristoqubqa i rodoqubqa; svetlost Lazareva je sve}a samopo`rtvovawa; svetlost ~estitih mu~enika, zato~nika i stradalnika ‡ to je sve}a trpqewa i tihe predanosti Bogu; svetlost Kara|or|evih ustanika ‡ to je sve}a prostonarodnog vite{tva i
5
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
19
pregnu}a; svetlost Krsta ~asnog i slobode zlatne ‡ to su sve}e
koje se nikada nisu gasile ni hladile; svetlost narodnog po{tewa, stida i dobrote ‡ to je sve}a li~nih karaktera; svetlost
carskih i narodnih zadu`bina, krsta{a barjaka i guslarskih pesama ‡ to su sve}e {to osvetqavaju pravdu Bo`ju i krepe srca
naroda nadom u Boga.
Za ove sve}e zna narod srpski. S tim sve}ama srpski narod
}e i daqe mo}i sada{wu nevoqu rasvetliti i otkloniti. Da se
ponovo ukrasi vencem slave i proslavi ujediwenim slavqem.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
20
Bu|ewe vere
6
O NA[OJ SRPSKOJ GOLGOTI
Posle odluka o osnivawu Kola srpskih sestara u Eparhiji
dabrobosanskoj, danas se prvi put sastajemo na jednom mestu, svi
na okupu, gde }emo progovoriti {ta ~inimo i {ta nam vaqa ~initi, da bismo koliko je mogu}e vi{e, odgovorili svom ~asnom
zadatku.
Srpski narod je imao vi{e te{kih Golgota, a sada je ponovo do{la takva te{ka Golgota kroz koju prolazi srpski narod u
zapadnim srpskim zemqama. Jedan je Krst koji je dosu|en Najve}em, kao zlehuda zemaqska nagrada. Ovde mislim na Hristova
stradawa. Ta Golgota je matica ostalih Golgota, pa i ove na{e.
Taj krst je praotac te{kih krstova i u na{em srpskom narodu, i
slavu pribavi onima koji ga no{ahu. Mi se nadamo i Bogu molimo da i ovaj golgotski krst, i ovoga puta pribavi slavu srpskom
narodu u Republici Srpskoj.
Dvojake su Golgote, po{tovane sestre i trudbenice Kola
srpskih sestara u na{oj Eparhiji. Na jednima su raspiwani posledovaoci Svetog Golgotskog Mu~enika. Raspiwani su zato
{to su qude hteli, i danas ho}e, qude u~initi qudima. Golgotski krst im je pripremila i danas priprema svetina koja wihove
vrline za poroke smatra; svetina za koju se oni bore u `ivotu.
Daqe, Golgotski krst pripremaju oni koji nose zlatne vence, a
imaju vazda u pripravnosti i trnovih, da ih daruju onima ~ija
istinska slava pomra~ava wihovu la`nu slavu.
Na drugim golgotama raspiwe se nevino potomstvo za grehe
predaka svojih.
Kao i drugi narodi, i mi imamo u istoriji svojih Golgota.
Nemamo ih mnogo prve vrste, ali druge isuvi{e. Od svih wih
imamo jednu najve}u i najte`u, a to je Kosovo.
Prva je Golgota `rtvenik na kojem je prinet Sin Bo`ji, a
druga je `rtvenik na kome je prinet ceo srpski narod. Koja je
6
Propoved na slavi Kola srpskih sestara.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
21
u`asnija, a koja groznija `rtva? Prva je gnusnija, jer gre{nici
digo{e ruke svoje na Bo`anskog U~iteqa, ali i veli~anstvena,
jer je iz krvi te `rtve nikao novi svet; sa `rtvenika toga nadahnut je novi svet i qudski rod novom `ivotnom snagom. Druga je
jezovita, kao i ova na{a dana{wa. Slaboqudska stvorewa trpe
isto ono {to je trpeo Hristos, koji je imao bo`ansku mo} i silu.
Muke srpskog naroda u pro{losti, kao i danas, velike su.
Narod srpski, od kako mu je Krst metnut na Kosovskoj Golgoti
na ramena, sve do na{ih dana nosi ga, i kada i ustaje pod wim.
Jedno pokolewe srpsko nosilo bi ga celog `ivota i predavalo
svome potomstvu. S le|a o~evih primali su sinovi, a s le|a maj~inih primale su k}eri srpske ovaj krst Srpske Golgote.
Bog ne dozvoqava da neko bude vi{e isku{avan nego {to
mo`e podneti, pa isku{ewima ~ini kraj (sr. 1 Kor. 10,14). I dolazio je kraj isku{ewima na{im. Mi dana{wi sinovi i k}eri
srpskog naroda u Republici Srpskoj i u Republici Srpskoj Krajini verujemo da }e ubrzo i ovim isku{ewima do}i kraj, i da Gospod ne}e dozvoliti da budemo isku{avani vi{e nego {to mo`emo podneti.
Na{i |edovi i pra|edovi ostavi{e nam jedan sveti amanet.
Izdi{u}i u krvi na bojnim poqima, govorili su potomstvu:
“Evo, mi umiremo za va{u slobodu, ali s tim da se i vi borite za
slobodu ostale bra}e na{e, jer ina~e nema ni vama samima `ivota bez sjediwewa i oslobo|ewa svega Srpstva. Ako se ne borite, vi }ete biti kao slamka me|u vihorima.”
To isto, ~estite trudbenice Kola srpskih sestara, poru~uju i nama i na{im potomcima svi oni borci, bez obzira na pol,
koji `ivote svoje polo`i{e za slobodu srpskog naroda.
^ime mi to danas najvi{e treba da pobe|ujemo?
Ne toliko oru`jem nego svetim odu{evqewem, duhom silnim i mo}nim, duhom punim vrlina, punim rodoqubqa i samopo`rtvovawa. Time najvi{e pobe|iva{e preci na{i, jer ovo
oru`je uvek pobe|uje; ono se nikada ne tupi. Jedan sistem ovoga
oru`ja vlada u svima vremenima; on se nikada ne mewa.
Ono {to vi ~inite jeste to oru`je koje pobedu donosi. Neka bi ono bilo po~etak slavqewa srpskog vaskrsnu}a u Republici Srpskoj i u Republici Srpskoj Krajini, ali i nadahnu}e svima u ostalim srpskim zemqama, pa i u inozemstvu. Daj Bo`e da
22
Bu|ewe vere
ovo bude kraj svima ropstvima srpskog naroda i da sve Srbe obasjavaju svetli zraci Bo`je pravde i pomo}i, uzdaju}i se prvenstveno, ~vrsto u sebe i u Bo`ju pomo}.
Samopouzdawe vite{kih |edova i pra|edova, kao i pomo}
Bo`ja, treba da su nam najmo}niji saveznik. To je ujem~ewe slobode na{e, to je An|eo Bo`ji koji }e di}i plo~u sa groba na{ih
nevoqa i povikati: “Ustajte, mrtvi, jer i Gospod ustade!”
I na kraju da ka`em i ovo: Samo jaka i dobro organizovana
kola srpskih sestara u ovoj Eparhiji mogu kora~ati velikim
uspesima. Zato ne treba `aliti ni uma ni truda kako biste dobar poredak izgradili, jedno organizovano telo, kome savezno
eparhijsko telo treba da bude du{a svih kola srpskih sestara u
Eparhiji. Svaki na svome mestu da radi kako da bi se ~uvali interesi svoga naroda i svoje vere pravoslavne, pa ma to bilo i po
cenu `ivota. Ovo sve ~initi u saradwi sa svojim sve{tenstvom,
a ovi po svojoj du`nosti da zahtevaju da svako do posledweg slova odgovara za svoje du`nosti.
Treba znati da simpatije ~asnih qudi uvek pripadaju slabima i onima koji su na najte`im i najodgovornijim du`nostima. Ko da ne simpati{e onoga koji se sam hvata u ko{tac sa nesravweno ve}im te{ko}ama? Taj dobija simpatije i najve}ih
protivnika. Ovo nije legenda. Li~nost srpskog ~oveka koji se
Boga boji, qudi stidi i sa qubavqu slu`i, to je ono {to pleni i
pridobija qude.
Tako da ~inimo i mi na ovom putu jevan|elske i svetosavske delatnosti, pa }e nam Bog jo{ vi{e blagosiqati dela na{a
i biti nam jo{ bli`i.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
“NOVO” DOBA
23
7
U ovom na{em vremenu mnogo se govori o novom dobu i
svetskom poretku u wemu. [ta je to novo doba i {ta se pod tim
razume?
Obi~no novi qudi ili novi doga|aji kalendarski odeqak
vremena nazivaju novim dobom. U narodima se vazda govorilo o
novom dobu posle kakvog rata, ili promene na prestolu. Naravno, nikada se tako mnogo nije govorilo o novom dobu kao posle
svetskih ratova, pa i u najnovije vreme.
Na novo doba se obi~no gleda kao na Obe}anu zemqu. Od
novog doba o~ekuje se sve.
Hri{}anski mudrac se ne kontroli{e nekakvim fantazijama, no starim Jevan|eqem, ~iji je ideal noviji od svakog novog
doba. On zna da }e novo doba do}i tek s jevan|elski novim qudima, a ne sa spoqa{wim tehni~kim i administrativnim promenama. On ne zida svoju nadu na pesku, nego na kamenu. Kao {to se
trule jabuke ne mogu staviti ni u kakav red na stala`i, tako se
truli karakteri ne mogu staviti u kakav novi dolaze}i poredak.
Kao {to se niko ne mo`e izle~iti gledaju}i u lek, ve} uzimawem leka u svoj organizam, tako se niko ne mo`e izle~iti od moralnog neduga gledaju}i u Jevan|eqe, ili re~ima priznaju}i wegovu lekovitost, nego uzimawem i svarivawem jevan|elske medicine du{om.
Mnogi govore i preporu~uju, no malo ih zna da je preporo|aj ~isto jevan|elski pojam, tj. osnovna eti~ka ideja Jevan|eqa.
Danas, najsre}niji sticaj okolnosti bio bi, kada bi do{lo
do velike spoqa{we promene naboqe, tj. kada bi novo doba, konkretno na{e doba, bilo cementirano starim Jevan|eqem, pa bi
u istini bilo novo.
Svetski ratovi, pa i ovaj dana{wi, dokazali su savesti
qudskoj jasno jednu stvar: ko god je uprqao Hristovo Jevan|eqe,
7
Zahvalno slovo u Op{tini Kalamarija u Gr~koj.
24
Bu|ewe vere
nije ga uni{tio, ve} veoma intezivno naglasio wegovu veli~inu
i neophodnost kao staro i ve~no Jevan|eqe Hristovo. Sve drugo
je obmanulo i pokazalo se kao no` o{tar sa obe strane, podesan
jednako i za dobro i za zlo.
Sa sigurno{}u mogu re}i: dok su god qudi u ratu sa Bogom,
rat me|u wima bi}e neizbe`an. I dok Jevan|eqe ne postane
ustav za regulisawe odnosa me|u pojedincima i me|u narodima,
dotle }e re~i: napredak, civilizacija, novo doba, biti praporci
koji zve~e i zaglu{uju qudsku savest pred glavnim svojim idealom ~ove~anstva: Bogo~ove~anstvom, kome je Bogo~ovek glavni
temeq, glavna `rtva, glavni vo|.
Pozdravqaju}i Vas ovom jevan|elskom idejom u ovom vremenu, `elim od Boga blagoslov i napredak gr~kom narodu,
Gr~koj Crkvi, svima vode}im qudima ovog Bo`jeg par~eta zemqe, kao i Vama li~no, Va{oj op{tini Kalamarija, uz najtopliju blagodarnost na pozivu da smo danas s Vama u ovom sve~anom
trenutku iz velike istorije gr~kog naroda.
I na kraju upu}uju}i najtopliju blagodarnost na svemu u~iwenom mnogostradalnom narodu srpskom u Republici Srpskoj i
u Republici Srpskoj Krajini, ostajemo Va{i du`nici i molitvenici pred Bogom Sveznaju}im i Svedare`qivim. Neka bi dao
Bog da nastupi novo doba zakva{eno Jevan|eqem Bo`jim!
Mitropolit Nikolaj
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
25
8
OGAW VERE NADVLADAVA
Va{e Visokopreosve{tenstvo,
Bra}o sve{tenici,
Draga bra}o i sestre
Najpre blagodarim Va{em Visokopreosve{tenstvu na ovoj
zajedni~koj molitvi i prino{ewu beskrvne `rtve Bogu svevi{wem. Zahvaqujem bra}i sve{tenicima na saslu`ivawu i vama,
draga bra}o i sestre, na ovom molitvenom zajedni~arstvu. Naro~ito zahvaqujem svima na molitvama za moj srpski narod, ~ije
nevoqe vi veoma dobro ose}ate, i od srca materijalno i moralno poma`ete.
Odakle dunu ovaj stra{ni vetar {to uskoleba jezero na{eg
hri{}anskog `ivota i podi`e ovu veliku buru? Neretko biva
da poklonike jerusalimskim svetiwama upozoravaju me{tani da
ne izlaze iz ku}a, jer duva vetar iz Misira. To je zaista ~udan
vetar. Ne ose}a{ da duva, ali on je tu, i od wega se kvare u{i i
o~i. Tajanstveni vetar koji je proizveo buru kod nas, sve nas je
zabrinuo i li~i na taj vetar misirski. On je dunuo i sa Istoka i
sa Zapada. Taj vetar tajanstveno udara i na srpske zemqe i na
gr~ku zemqu, i na sve pravoslavne zemqe, ne samo na Balkanu nego i {ire.
Napad je do{ao, kao i uvek, iznenada. Na{i stra`ari na
crkvenim i narodnim kapijama nisu spavali. Svi vi znate {ta je
du`nost stra`ara u logoru gde se vojska odmara. Kad spaze neprijateqa, moraju trubiti na uzbunu. Ako to ne u~ine na vreme,
onda je totalna opasnost i velike se nesre}e mogu desiti.
Narod srpski u Republici Srpskoj i u Republici Srpskoj
Krajini ~uo je znak uzbune svojih stra`ara i pripravio se za otpor. On je osetio dim i neugodan miris koji dolazi, po{to to
ra|a zle rodove.
Srpski narod veruje u besmrtnost du{e ~ove~je.
Mi verujemo jo{ da `ive du{e iz onoga sveta ‡ iz Carstva
nebeskog isto vode borbu za pravdu Bo`ju. Zbog toga verujemo da
8
Slovo odr`ano u crkvi Svetog velikomu~enika Dimitrija u Solunu.
26
Bu|ewe vere
je `iva du{a sv. velikomu~enika Dimitrija, za{titnika ovog
grada, sv. Grigorija Palame, Svetog Save Srpskog, sv. Vasilija
Ostro{kog ^udotvorca i svih svetih sa Presvetom Majkom
Bo`jom, koja u Nazaretu primi blagu vest o ro|ewu Hrista Spasiteqa i Ustrojiteqa ovog sveta, ‡ da se i oni mole za nas, za
spasewe pravovernih.
“Krv je qudska hrana naopaka”, rekao je veliki crnogorski
vladika Wego{. O, bra}o, kako je velika tajna nevino prolivene krvi! Kada je Kain ubio Aveqa, rekao je Bog Kainu, bratoubici: “Krv brata tvoga vapije k meni”. Svaka nevina krv vapije
nebu, a we je tako mnogo u ovom na{em veku i u svim stranama
sveta! Nema sumwe, Bog je najve}i osvetnik nevine krvi.
Ne dao Bog da se mi slu`imo wihovim neistinama i nasiqem, a nadati se pobedi. Oni ne prestaju da se slu`e nasiqem i
gowewem. Nasuprot wima, mi palimo ogweve u du{ama svojim.
Palimo plamenove vere, molitve i odu{evqewa. ^etiri su
osnovne stvarnosti na{e vere pravoslavne: Bog, du{a, besmrtni
`ivot i sud Bo`ji. Ove ~etiri stvarnosti upijene su u du{u na{e stvarnosti kao ~etiri nebeska pe~ata. Sramno je, bra}o moja, `iveti sa onima koji ne znaju ili ne veruju u Boga, koji ne
znaju za du{u, koji odri~u besmrtni `ivot du{e i koji ne pomi{qaju na pravedni sud Vo`ji.
Gde je tu hladna dr`avni~ka mudrost? Gde znawe iz psihologije? Gde opomena istorije? Gde opomena o tome da se dr`ava ne
stvara nasiqem i utvr|uje, nego slabi. Ni senke od svega toga.
Oni produ`uju sa nasiqem, hap{ewem, terorisawem, ubijawem.
Eto, Va{e Visokopreosve{tenstvo, bra}o sve{tenici i
draga bra}o i sestre, iznesoh vam ovaj mali prikaz doga|awa sa
srpskim narodom u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj
Krajini.
Mi duboko verujemo i nadamo se u pravdu Bo`ju za koju se i
borimo. Verujemo da }e se opet upaliti uga{ena kandila pred
slavskom ikonom u srpskim ku}ama. Mi se nadamo i Bogu molimo
da do|e mir, da se na{i doma}ini vrate ku}i sa prvih borbenih
linija, da poja~aju molitve sa svojim doma{wima, poja~aju `e|
za jo{ dubqim poznavawem i do`ivqajem vere svoje pravoslavne. Da jo{ vi{e poja~aju svoju glad za duhovnim kwigama i `ivqewem u Hristu Gospodu na{em, kome neka je slava i hvala u
sve vekove. Amin.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
27
9
POMOZI, [email protected], SVIMA, PA I NAMA
Pravoslavni narodi su se uvek ovako molili. Ovo je stara
i obi~na molitva prostog pravoslavnog sveta.
U sada{we vreme sveop{tih stradawa i nemira u svetu narod izgovara ovu molitvu ~e{}e no ikada ranije. Dakle, moli se
prvo za sve, pa onda za sebe. I Gospod Hristos pred svoje stradawe molio se za u~enike svoje i za one koji ne znaju {ta rade. Tako iz du{e izlivaju se re~i: “Pomozi, Bo`e, svima, pa i nama!”,
ili “Spasi, Bo`e, svu bra}u pa i mene!” Ili: “Oprosti, Bo`e,
svima pa i meni gre{nom”. Isticati druge ispred sebe, to je jevan|elski zakon.
Ta kratka narodna molitva je naro~ito zna~ajna za ovo te{ko vreme koje obremewava sve narode sveta. Mi slu{amo qude
od uticaja kako govore: ja gledam samo sebe! Ili kako savetuju
druge: gledaj samo sebe! Isto tako, dr`avnike koji ho}e da re{avaju stvari drugih naroda i dr`ava, ali da to sve bude ponajpre u
interesu wihovog naroda. U ovakvom vremenu ova, ma kratka i
jednostavna, molitva pada kao melem na du{u. Sav Dostojevski je
izre~en u ovoj jednoj re~enici. Sa krvavog i stra{nog okr{aja
koji je nametnut srpskom narodu, na{ narod upu}uje preko Svemogu}eg pozdrave i dobre `eqe svima narodima i plemenima koje je On sazdao, celoj ~ove~anskoj porodici.
Stradalnik razume stradalnike, pa}enik ume da saose}a
patwu. Samo sa ovakvom {irokogrudo{}u mo`e se ~ove~anstvo
izvesti sa raspu}a na pravi put i povesti svetlijoj i dostojanstvenoj budu}nosti. Ostane li se pri sada{woj tesnogrudosti,
sebi~nosti i oholosti, li~noj ili kolektivnoj, ne}e biti zadr{ke u srqawu u propast celog ~ove~anstva. I smeh Satane rodu
qudskome, sada potajan, posta}e glasan. Ali }e se u tom slu~aju
uskoriti onaj Dan gneva.
9
Slovo odr`ano u Solunu.
28
Bu|ewe vere
Ja ho}u ovde da upitam: koliko je samo de~aka u ovom mnogoqudnom gradu do{lo sa ovom molitvom na usnama? Veoma mogo.
Bog im je pomagao i odgovarao svebogatim darovima, tako da su
postajali ugledni `iteqi ovog grada. Rano su ustajali, kasno legali, vrednim rukama i ume}em stvarali i stvorili ono {to
imaju. Zato nije nikakvo ~udo {to gr~ki narod razume na{a
stradawa i priti~e nam u pomo} kako bi se {to boqe odr`ali i
bitku izvojevali. Hvala vam, bra}o, i na molitvama i na materijalnoj pomo}i koju nam ~iniste.
Sve ovo sadr`i se u veri, po{tewu, rodoqubqu, ~ovekoqubqu, po`rtvovawu i trudoqubqu, dobroti i milosti, pouzdwu i
strpqewu i usmenom poverewu. To i jeste Carstvo nebesko koje
je unutra u nama. S tim Carstvom nebeskim u sebi ~ovek sti~e
blagoslovenu imovinu u blagoslovenoj otaxbini i blagoslovenoj Crkvi, kao i svoje blagosloveno ime.
Ako `elite, a znam da `elite, da se va{a deca ne izdvoje iz
va{e blagoslovene prodice, ako `elite da budu napredni i
uspe{ni u `ivotu, ako `elite da va{i sinovi i k}eri budu jedno sa du{om gr~kog naroda ‡ uzidani u onaj ~udesni obelisk od
zemqe do nebesa {to se zove istorijom gr~kom, onda ih stalno
u~ite da ustaju i le`u, i kad posluju i kada putuju, izgovaraju
ovu slavnu narodnu molitvu:
Pomozi, Bo`e, svima, pa i nama!
Moje re~i ne mogu biti druk~ije nego {to jesu. U qubavi
jevan|elskoj i Gospodom Hristom `elim Vam u ime rukovodstva
i Vojske Republike Srpske, kao i mojih vrlih saputnika i trudbenika na dobru, svima Bo`ji blagoslov i napredak.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
29
OSTVARIVATI CARSTVO [email protected] NA
10
ZEMQI
Gospodine Predsedni~e,
Gospodo poslanici,
Najpre da u ime bra}e Arhijereja i u svoje li~no ime zahvalim na pozivu da prisustvujemo radu ovog skup{tinskog zasedawa. I ovo zasedawe pada, kao i dosada{wa, u delikatno vreme po
srpski narod, bez obzira na to da li je iz Republike Srpske
Krajine, Republike Srpske, Republike Srbije ili Republike
Crne Gore. Neprijateqi su mnogi, a srpski narod mali, rasejan
i neobjediwen. Pokazalo se da nenavidnicima najte`e pada ideja o na{em objediwewu i ujediwewu, koje bi bez daqeg trebalo
ostvariti {to pre.
Qudi su nepostojani i u zlu i u dobru. [to su nepostojani u
zlu, pa se vra}aju dobru, to je za pohvalu.
Ali, {to su nepostojani u dobru, to je za `aqewe i osudu.
I zbog toga je Bog skratio nekada{wi dugi vek otaca, skratio
ga je da bi se qudi, videv{i te{ke smrti zlotvora, ustra{ili
svoje sopstvene smrti. Isto tako, da bi se i dobrotvori ohrabrili da im ne dotu`i ~initi dobro.
Krajem prvog hri{}anskog milenujuma Vizantija i Rim, behu se isuvi{e zagwurili u zemaqske brige i u`ivawa, te se slabo odaziva{e Bo`jem pozivu. U svojoj arogantnoj gordosti, zbog
zasluga svojih pravednih otaca, dozvolili su sebi da sva{ta ~ine, ne samo na ulici, i u politici, nego i u Crkvi.
Zbog toga se Bog rasrdi, pa im iz Skitije posla neznabo`ne Slovene, koji u pogledu bogopoznawa behu “siroma{ni, i
bogaqi i hromi i slepi” (Lk. 14,21). Takvi kakvi su, postavi Bog
sluge Sv. Kirila i Metodija, koji behu tvorci na{e pismenosti
i prosvetqenosti, za apostole slovenske. Ne treba sumwati u to
da je na{ Gospod pozvao i Slovene na svoju novu i prostranu wi10
Govor u Parlamentu Republike Srpske Krajine.
30
Bu|ewe vere
vu od Dunava do Pacifika. Ta wiva je jedan ogroman kontinent,
prema kome su i Rimsko i Vizantijsko carstvo kao malena ostrva.
I tako, kada su izgledi hri{}anstva bili vrlo mra~ni
krajem prvog milenijuma, jedno zbog korupcije me|u samim hri{}anima, a s druge strane, usled nepo{tednog ma~a Muhamedovog, najednom se pojavi{e Sloveni, nova wiva Bo`ja.
Da ovo potvrdim bar jednim primerom. Hri{}anstvo je lako nasa|eno u Rusiji, i jo{ kako ~isto. Kao srpsko sedam puta na
ogwu `e`eno, na sedam re{eta Vaseqenskih sabora prosejano.
Velika je sre}a {to na ovim predelima nije bilo nikakve izgra|ene kulture: ni rimske, ni jelinske, ni persijske, ni indijske.
Postojala je samo kultura doma}eg rukodeqa i porodi~nog plemenskog ustrojstva.
Za glavnog nosioca celokupnog ovog poduhvata nije Bog
izabrao koga od odaslatog apostola, niti ~oveka svetske slave.
Izabrao je ~oveka iz wihove sredine, jeftinog zemqoradni~kog,
drvodeqskog zanimawa, naroda bez istorije i bez azbuke, wihovog paganskog kneza Vladimira, da preko wega i wime postavi
krst na toj velikoj i novoj wivi svojoj. Tako je ruski narod video novo ~udo obra}awa vode u vino, gre{nika u pravednika. Video je svoga vo|u, koji je do tada u~estvovao u svim narodnim porocima i sujevericama, kako se pomo}u nove vere preobra`ava u
svetiteqa. I to u svetiteqa s pravom nazvanog ravnoapostolni.
Ali kada se zbog greha i ta{tine ruskih knezova, zbog vlastoqubqa i bratoubistava, gresi po~e{e sve vi{e umno`avati,
Gospod pusti uragan vetar na Rusiju da je otrezni. Da pra{inu
strese sa p{enice i da zasja zrno.
Da je evropsko ~ove~anstvo u~inilo savez sa smr}u to jeste
najjasnija ~iwenica od svih ~iwenica u svetskoj istoriji za posledwih dvesta godina i du`e. Evropa miri{e na smrt. Evropski univerziteti propovedaju smrt. Evropski kwi`evnici opisuju smrt. Evropski vaspita~i seju smrt u du{e omladine.
Evropski nau~nici osmr}uju smrt. Evropski politi~ari rade za
smrt. Evropski imperijalisti raznose smrt po celome svetu.
Evropski revolucionari nose barjak smrti. Moderna Evropa je,
na `alost, sinonim smrti i ne}e da zna za `ivot posle smrti,
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
31
jer se bori za pravo, za razliku od nas koji se uvek borimo za
pravdu Bo`ju.
Kako to, pita}e neko, i ja odmah odgovaram: zar je ovo za vas
novost i iznena|ewe? Zar niste ~uli za sveop{ti evropski bunt
protiv `ivota, a za smrt? Hristova Crkva je nosilac `ivota,
moderna Evropa je nosilac smrti. Crkva govori: Stariji je `ivot od smrti, jer je prvo bio `ivot pa potom do{la smrt; nauka
evropska govori: to nije istina, nego starija je smrt od `ivota,
prvo je bila smrt pa se iz smrtne materije razvio `ivot. Crkva
govori: vaskrsli Hristos je pobedio smrt i pozvao qude u Carstvo ve~nog `ivota; evropski univerziteti jednodu{no rugaju}i
se odgovaraju: smrt je nepobediva; `ivot je slu~ajnost na ve~noj
wivi smrti. Crkva govori: narodi su porodica Hrista Boga i
treba da se razumeju i uzajamno poma`u. Na to politi~ari odgovaraju: na{ narod je krvqu i kulturom nad mnogim drugim narodima, i on treba da vlada nad tim narodima; osim toga, jo{ u obzir dolaze i na{i ekonomski interesi, va`niji od svega drugoga, i na{ nacionalni presti`. Jo{ Crkva govori vaspita~ima:
deci treba dati Hrista i decu Hristu ‡ to je sve vaspitawe. Na
to odgovaraju evropski pedagozi, trova~i tu|e dece, a svoje trude se da nemaju: nikako to. Decu treba odlu~iti od zabluda svojih roditeqa i uputiti ih protiv roditeqa, da bi pqunuli na
svoje roditeqe i sve wihove svetiwe ‡ to je moderno, to je progresivno, to je nau~no! Crkva u~i evropske narode: vi ste kr{teni da biste druge kr{tavali. Kao imperijalisti vi zauzimate tu|e zemqe da bi ih iskoristili, a ne da bi Hrista objavili,
i Jevan|eqe, i @ivot i bratstvo. To nije blagoslov, nego prokletstvo.
Tragedija Evrope je u tome {to se privolela carstvu smrti, a odbacila Carstvo `ivota ve~nog. Uhvatila je savez sa smr}u. A ~im se vezala sa smr}u, ona se vezala sa paklom i wegovim
paklenim svojstvima, tj. sa la`ju i prevarom, grabe`i i otmicom, ubistvom i mr`wom, sujetom i svakom drugom sujetom i svakim drugim grobnim smradom. Smrt, ve~na smrt ‡ to se s pravom
mo`e napisati nad svim kapijama i prolazima u Evropu.
A mi Srbi? Potomci kosovskih mu~enika, koji su poginuli
za Carstvo nebesko i ve~ni @ivot. Prema tome, mislite sada
ho}ete li sa Evropom, saveznicom smrti, ili sa Hristom, Carem
Ve~nog @ivota.
32
Bu|ewe vere
Mi moramo prvo da stvorimo, pa onda da tra`imo, a kada
tra`imo, obavezni smo i da damo. Davawe je izraz onoga {to
smo. Sva na{a delawa i pri~awa su odraz onoga {to smo. Posa|enim dobrim drvetom pokaza}e se dobri plodovi, {to zna~i i u
politici: mora se najpre zasaditi dobro drvo, a onda }e se pokazati dobri plodovi.
Gospod je upu}ivao i ove re~i: “Pazite da svetlost koja je u
vama ne postane tama”, pa onda: “Neka se svetli svetlost va{a
pred qudima, da vide va{a dobra dela” (Mt. 5,16). “^a{}u jedan
drugoga ~inite ve}im od sebe”. Neka prvi bude prvi, a drugi drugi.
Dobrim delima u`e`ite svetlost u sebi kako biste sijali
pred qudima, uvek vode}i ra~una o svojoj nevidqivoj li~nosti, o
svojoj du{i.
S bogoslovske ta~ke gledi{ta, srce je sredi{te na{eg `ivota iz koga poti~e sve dobro ili sve zlo. To je mesto gde se ~ovek sastaje sa svojim Bogom, ali je isto tako i centar gde se ~ovek sastaje sa svim svojim la`nim bogovima. Govorio je Gospod:
“Sine moj, daj mi srce svoje”. Daju}i srce svoje Bogu, mi se u~imo da mislimo i ose}amo o svim tvorevinama na{eg Tvorca, mi
smo ispuweni snagom, qubavqu i mudro{}u, da sa ispravnim pogledom na `ivot iza|emo u narod da delamo onako kako dela naoru`an vojnik koji ide u borbu poznavaju}i pravila borbe. Dakle, poimaju}i glas srca svoga, zakqu~ujem: ja sam ovde ne da ne{to radim, nego da budem.
Pomo}i }u vam primerima da me boqe razumete. Ka`e se za
filosofa [openhaura da je mrzeo celi svet i sve qude, i da je
bio u stalnom strahu od sva~ega. ^esto je govorio: “Jedino stvorewe na svetu za koje ja marim jeste moj pas”. Nikakvo ~udo {to
je takav ~ovek bez srca nazvan “ocem pesimizma”.
Poznato je da su takozvani “totalitaristi” u Evropi bili
oskudne visprenosti i duhovnosti, koje izviru iz srca. Bili su
mo}ni samo u snazi voqe. Svi wihovi spoqa{wi radovi bili su
ugla~ani kako bi im se svet divio, a du{e su bile zverske i
mra~ne. Zar Nemci za vreme Drugog svetskog rata nisu bili totalitaristi kada su za jedan nema~ki `ivot uzimali sto `ivota.
Ili da pomenem slede}i primer: Jednom, na Vaskrs kada je
nema~ki stra`ar otvorio vrata zarobqeni~ke }elije, pozdravi{e ga Srbi zarobqenici vaskr{wim pozdravom: Hristos vaskr-
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
33
se! On ih pogleda zbuweno i strogo ih upita: “[ta to zna~i?”
Odgovori{e mu: “Danas je Vaskrs, dan Hristovog vaskrsewa, zar
ne znate?” “Ni{ta ne znam o tom periodu; ja znam da danas dobijamo dvostruki obrok hrane.”
Gospodo poslanici, svet na{eg vremena je pun nametqivaca
koji `ure da rade: da predla`u, da podu~avaju, da organizuju ‡ da
grade, ~ak i neotesanim kamenom. Me|utim, su{tina ~ovekovog
nazna~ewa na zemqi i poziva jeste u biti i raditi. Oni koji
`ure samo raditi, bez ikakvog truda oko biti, razoreni su i za
dru{tvo i za sebe same. U na{im danima izgubqena je ravnote`a
izme|u biti i raditi, mawe ili vi{e, u svakom narodu. Svako
pita {ta raditi? Retko ko pita {ta biti?
Zato mislim, gospodo parlamentarci, u ovom na{em vremenu ovaj Parlament mora prvenstveno da ima u vidu kakav Parlament mora biti. Ako ovo imate u vidu, neminovno }ete imati u
vidu i srpski narod koji ovde predstavqate kakav on ima biti.
Nesuglasice, pocepanosti, trzavice i druge prepreke za normalan rad prvenstveno dolaze od toga {to nismo postavili sebi
pitawe i zadatak: kakav ja imam biti, ve} obratno: {ta }u raditi, a nije va`no kakav }u biti.
Radost, ne}u re}i du`nost, ovog Parlamenta treba da je u
tome da se uvek kre}e ka Savr{enstvu. “Budite savr{eni kao
{to je savr{en Otac va{ nebeski” (Mt. 5,48). Ni jedan u~iteq
ovoga sveta, a ima ih mnogo koji sebe grade u~iteqima i vo|ama,
nije postavio takav uzvi{eni i plemeniti zadatak, tj. biti savr{en kao Bog i raditi savr{eno kao Bog. Ovaj ciq se gospodo,
ne posti`e bez izobilne Bo`je pomo}i. Siguran sam, da ste svesni, kako su o~i srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini i
daleko {ire uprte u vas. Wihove nevidqive rane su daleko ve}e
i bolnije od onih vidqivih, a lekar koji `eli da ih isceli i
sam mora biti zdrav.
Pozdravqaju}i vas, sve u~esnike na ovom zasedawu, gajim
nadu da }ete vi svojim odlukama obradovati prvenstveno svoj narod srpski, i zadiviti i druge svojom velikom duhovnom trezveno{}u i svojom velikom hri{}anskom konstruktivno{}u.
Episkop Nikolaj
34
Bu|ewe vere
11
GOSPOD JEDINI ZIDA DOM
Zaista se radujem ovom op{tem zajedni~arstvu SDS i drugih stranaka srpskih. Ovo dolazi u vreme potrebnog zbli`avawa, dogovarawa, kada su naro~ito potrebne zajedni~ke i op{te
korisne odluke po srpski narod. Vremena su ozbiqna i svi ose}amo da se ne smeju ~initi gre{ke koje bi bile dalekose`ne.
Mnogo puta je u na{oj srpskoj pro{losti potvr|eno da zbog dobrih stare{ina Gospod odbija napada~e, daruju}i mir i blagostawe svome narodu.
Srpskom narodu, koji se nalazi u velikim nevoqama, potrebno je jo{ potpunije slu`ewe jednih drugima. Takvim slu`ewima u proteklim vremenima mi smo ose}ali jo{ ve}u pravdu,
milost, dobrotu, prosve}ewe, razum i qubav Bo`ju. Ose}ali smo
da nismo ostavqeni sami sebi. Divne su to re~i i sve se kruni{u istinom, tj. onim {to je uvek isto. To nije ono {to se mewa,
{to je obmawivo, prolazno, varqivo.
Od 1918. pa do 1941. godine imali smo katastrofu te`u od
one na Kosovu. Neka vas ne iznenadi ovo {to govorim. Na Kosovu je pala vojska, ali ne i narodna ideologija, ne istina. Na Kosovu je oboreno srpsko carstvo zemaqsko, ali ne i nebesko. Pale su sluge Hristove, ali ne i Hristos. Slomqeni su krstonosci, ali ne i krst. Dr`ava se bila ispregla iz jarma slu`be
Hristu. Pove}awe Nebeske Srbije usporeno je kao nikada do tada.
Dostignuta je kulminacija i umnog i moralnog raspada, koji je naro~ito otpo~eo posle smrti kneza Mihaila 1868. g.
O vremenu od 1941. pa gotovo do danas ovde ne treba ni govoriti. Koliko smo nisko padali i padali, i gde se mi to nalazimo danas pred Bogom i na{im precima poznato je svima nama.
Ovaj raspad je po~eo intelektualnim, moralnim, polti~kim i ekonomskim partizanstvom. Sinovi srpski i{li su na
11
Govor na skup{tini politi~kih stranaka radi ujediwewa.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
35
Zapad da tra`e sunce tamo gde se sunce gasi, da tra`e istinu koju je Zapad izgubio. Ono {to se ~inilo i ~ini tamo samo su `i{ci filosofskog i politi~kog mudrovawa, na ~emu se mo`emo
samo pou~iti kako ne treba raditi. Pitaju}i tamo {ta je pravedno, a {ta nepravedno, {ta po{teno, a {ta nepo{teno, sinovi
srpski vra}ali su se ku}i zava|eni i pocepani u tabore i partije, bez ikakvih re{ewa onoga {to su wihovi |edovi i pra|edovi
davno re{ili bez i~ije pomo}i do Bo`je. To ~etvorno partizanstvo stvorilo je od preskupo pla}ene cene srpskog naroda jedno
trkali{te i va{ari{te, na kome Bog i narodna mudrost imaju
najmawu cenu. Sva ~etiri ~ira raspukla su se u vreme obeju Jugoslavija, a krv i smrad se delio po celoj Jugoslaviji. Ta Jugoslavija, uverili ste se, predstavqala je za srpski narod najve}u zabunu, najte`e gr~eve i poni`ewe koje srpski narod nikada nije
do`iveo u svojoj istoriji.
Vi ste se sastali da se ujedinite u jedno telo, u jedan organizam SDS i druge stranke srpske. Neka je ovo va{e nastojawe
od Boga blagosloveno i podr`ano. Kada ste zajedno, sna`niji
ste u svakom pogledu. Uvek imajte u vidu re~ Gospodwu: “Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se trude zidari”. Da dodam i ove re~i
Bo`je: “Kada je Gospod sa vama, ko }e protiv vas”. Dakle, u svemu
ovome SDS, a potom i sav srpski narod, mora ~vrsto stati na
svoj istorijski put slu`ewa Bogu i svome rodu, a ako je skrenuo,
mora se {to pre vra}ati.
Vi znate, svaka velika i spasonosna ideja ostvaruje se naporom i istrajno{}u. To je naro~ito te{ko danas po SDS i druge stranke kada se vodi jedan rat u ime mr`we, osvete, otmice i
grabe`i, nametnut od onih ~ija se kultura svela na borbu za
mo}, za nadmo}, za pravo. Nametnuli su jedan rat u kome gotovo
nema milosti, po{tewa i vite{tva, pa }e i najboqi pesnik te{ko na}i nadahnu}a da napi{e bar jednu dobru pesmu.
Vi se ujediwujete u vreme poja~anog nepoverewa dr`ave
prema dr`avama, ga`ewa osnovnih qudskih prava, rasnih i nacionalnih omraza i, naro~ito, u vremenu sveop{te uznemirenosti duhova na svih pet kontinenata.
Nema sumwe, uporedo sa ratom u ovom vremenu, kora~aju i
napori za mirom. Mir kora~a, ali kao dete za gorostasom, jer
mnogima nije do mira iz raznoraznih razloga. U svemu ovome, da
36
Bu|ewe vere
bi do{lo do potpunog mira, najve}e je blago osloba|ati se od sebe samog, tj. sticati prvo mir u sebi samom.
@ele}i Vam sveuspeh na narodnom poqu, napomiwem da se
treba rukovoditi ~ojstvom i juna{tvom, tj. ~uvawem drugoga od
sebe i sebe od drugoga. To je pravi put i vodi sigurnom uspehu,
put Bo`ji.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
VIDOVDANSKA DUHOVNA VIZIJA
37
12
Dobro do{li na ovo slavqe i od Boga vam blagosloven ovaj
veliki srpski dan ‡ Vidovdan.
Ovaj praznik je svetlost, a ne mrak; svetlost srca, uma i patriotizma. Vidovdan nije nizina, nego visina srpskog naroda.
Vaskrs je izvor radosti i hrabrosti. I Vidovdan otvara
vidik ka Carstvu nebeskom i krepi voqu na `rtvu. Vidovdan
opija qubavqu prema slobodi, hrabri, sna`i, deli vence slave.
On stalno poru~uje svima nara{tajima, pre i posle 1389. godine:
“Srpske rake su kolevke novih snaga.”
U 14. i 15. veku vo|ene su vojne pravoslavnih Balkanaca
protiv nadirawa Turaka iz Azije. U jednoj od tih vojni umro je i
srpski car Stefan Du{an Silni u Trakiji.
U godini 1380, upravo kada je Dimitrije Donski pobedio
Mamija Kana ‡ Tatare na Kulikovu poqu, plativ{i tu pobedu sa
50.000 ruskih `ivota, srpski vojskovo|a Milo{ Obili} pobedio je Turke na Plo~niku, ne bez hri{}anskih `rtava.
Samo devet godina kasnije, 15. juna 1389. godine desila se
odsudna i stra{na bitka na Kosovu poqu izme|u Srba i Turaka,
gde su poginula oba cara: turski car Murat i srpski car Lazar.
Srpski narod je ovekove~io ovu bitku epskom poezijom, kao
bitku za hri{}anstvo fizi~ki izgubqenu, ali moralno dobijenu.
U Kosovskoj epopeji, punoj misti~kog nadahnu}a, govori se
kako je ptica lastavica donela kwigu srpskom caru Lazaru iz
nebeskog Jerusalima, u kojoj mu je napisano od Boga da se mora
pre bitke privoleti ili carstvu zemaqskome ili Carstvu nebeskome. U prvom slu~aju on }e pobediti Turke, a u drugom, Turci
wega. Posle dugih razmi{qawa car Lazar se privoleo Carstvu
nebeskom govore}i:
“Zemaqsko je zamalena carstvo, a nebesko uvek i doveka.”
12
Propoved na Vidovdan.
38
Bu|ewe vere
Duhovna vizija i moralna snaga, ovo dvoje, sa~iwava program dana{weg zborovawa, ovu proslavu Vidovdana. To dvoje ~ine glavnu sadr`inu Hristove nauke, a Hristos je do{ao na zemqu da qudima otvori i produ`i viziju `ivota daleko preko
groba i da im oja~a moralnu snagu.
Srpski narod je uvek imao duhovnu viziju i moralnu snagu
kojom vrhuni i danas i uvek je bio daleko ispred svojih osvaja~a
i zavojeva~a.
Samo duhovnim vizijama i moralnom snagom lako se, sa savremenih vidika, vidi nova srpska ]ele-kula.
Vidi se i srpska armija od preko pet miliona Srba ‡ Hristovih vojnika u Nebeskoj Srbiji.
To je armija nepobediva.
Woj ne mo`e nauditi ni ogaw, ni voda, ni ~elik, ni olovo,
niti bilo kakvo savremeno naoru`awe.
To su na{i pomo}nici, a bi}e ih i vi{e ukoliko cenimo i
razumemo one vrednosti za koje su oni u mukama `rtvovali svoj
`ivot zemaqski, tj. svoju veru i ime.
Vidovdan tako|e ukazuje na novu srpsku ]ele-kulu, izidanu
vrlo visoku i metrom neizmerivu.
Izidanu od postradale bra}e na{e.
Vidovdanska je poruka i danas, kao i uvek {to je bila: koji
je god Srbin zatrovan zmijom sebi~nosti, samoqubqa, bezverstva ili nekom drugom zlobom, ‡ neka pogleda u ovu srpsku ]ele-kulu i Kosovsku bitku, koja jo{ uvek traje, i bi}e strahom isceqen od svega negativnog, niskog, nesrpskog, ne~ove~nog i nehri{}anskog.
Obogativ{i svoje duhovno kandilo du{e i srca novim vizijama i moralnom snagom, svaki Srbin lako }e nau~iti kakav
treba biti, {ta treba i daqe ~initi u slavu Bo`ju, u ~ast svojih
predaka i za spasewe svoga naroda, svoje dece i svoje du{e.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
39
MANASTIRI ‡ DUHOVNO-KULTURNA
13
SVETILI[TA
Veoma sam radostan {to vas, u okviru Andri}evih dana,
mogu pozdraviti u ovoj drevnoj srpskoj svetiwi iz 1343. godine ‡
Manastiru Dobrunu.
Bla`ene uspomene vladika `i~ki Nikolaj je govorio za
@i~u: [email protected]~a, stara pri~a”. Ovaj i drugi na{i manastiri tako|e su “stara pri~a”, po{to su oni na{a stara verska i nacionalna svetili{ta.
Istorijska sudbina na{e Crkve i na{ega naroda, kao {to
vam je poznato, bila je veoma te{ka kroz vekove. Na ovoj balkanskoj vetrometini, a posebno na prostorima gde `ivi srpski narod, bile su mnogobrojne invazije Istoka na Zapad i Zapada na
Istok. Nama je bila dosu|ena, i do sada ostala te{ka uloga, da
~uvamo kqu~eve kapija kroz koje su prolazili i jedni i drugi
osvaja~i. Zbog toga smo tako mnogo stradali, pa i u ovom vremenu isto nam se de{ava. To se mo`e primetiti i na ranama ovot
na{eg svetili{ta, koje je ru{eno od neprijateqa i obnavqano
od srpske ruke.
Na{i manastiri, crkve i druga svetili{ta jesu sunca i sazve`|a na{e istorije, ~uvari duhovne i narodne svesti, zenice
kroz koje su nas gledali pra|edovi i pitali nas kako smo i kakvi smo, pe~ati na poveqama na{ih prava na opstanak, postojawe i `ivot. To su galije koje su nas na svojim jedrima nosile
preko burnih okeana kroz istoriju.
To je bila sudbina i ovog manastira koji je sada u obnavqawu, sa Bo`jom pomo}u, trudom bratije ove svete obiteqi, prilozima blago~estivog naroda srpskog ovoga kraja i na{ih svake
hvale dostojnih qudi koji rade u srpskoj op{tini Vi{egrad.
13
Pozdravno slovo Umetni~koj koloniji u manastiru Dobrunu u okviru
Andri}evih dana.
40
Bu|ewe vere
Uzimaju}i u obzir glavni ciq ovog va{eg skupa, verujemo
da }e va{i napori i zalagawa i ubudu}e biti seme za na{a neka
daqa pokolewa i povezivati sve strane srpske i narod srpski.
Pozdravqam vas dobrodo{licom u ovom na{em svetili{tu, odakle su me|u prvima izbijali izdanci na{eg crkvenog i
duhovnog `ivota, na{e narodne samobitnosti, kulture, nauke,
kwi`evnosti i umetnosti...
Molim se Bogu i od srca `elim {to ve}i prosperitet
Umetni~koj koloniji, koja je pro{le godine po~ela raditi pri
ovom manastiru, i Akademiji za konservaciju, ~iji jedan od ogranaka treba da otpo~ne sa radom pod krovom ove svetiwe.
Opet, u ime bratije manastira Dobruna i u svoje li~no ime,
`elimo vam dobrodo{licu, a manastiru Dobrunu da se {to pre i
{to br`e razvije kao najlep{i cvet koji }e svojom bojom i mirisom privla~iti mnoge posetioce.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
DELA TVOJA SU BESMRTNA
41
14
Ne bojte se straha koji je do{ao na nas, ni
ustremqewa ne~astivih neprijateqa, koji ska~u na nas.
Ako bismo zaista na strah i gubitak mislili,
dobra se ne bismo udostojili.
Ove re~i patrijarha Danila £££ kosovskim borcima, i danas
su aktuelne, jer nam preti isti neprijateq, ustremiteq i ne~astiv u namerama. One spajaju pro{lo i na{e vreme; na{u sa wihovom stvarno{}u.
Da li je na{ savremeni `ivot mali u odnosu na ranije, npr.
savremenika Kosovske bitke, pitaju se mnogi? Mi{qewa su razli~ita, a naj~e{}e su: ne postoji malo vreme i mali `ivot. U
istoriji ~ove~anstva postoje samo velika vremena i pripreme
za ta velika vremena. Na{e sada{we vreme, dakle, mo`e biti
jedno ili drugo. Ako ono samo po sebi nije veliko, onda je ono
priprema za jedno budu}e, veliko vreme, isticao je i dr Jovan
Ra{kovi}. U oba, dakle, slu~aja ba{ nikako se ne opravdava bilo kakav pesimizam.
Na{e vreme je, po mom sudu, ipak veliko, posebno u vezi sa
doga|ajima sa srpskim narodom. Xinovski napori i `rtve, koje
smo ~esto imali u svojoj istoriji, i sada se prinose za svoju Otaxbinu. Otaxbinu ne ~ini samo zemqa otaca nego i ideali, i vrline, i herojstvo, i svetiteqstvo, i obi~aji, i svetiwe, i oltari, i
umotvorine, i }ivoti i grobovi otaca. Tako shva}ena Otaxbina u
ovom na{em vremenu odu{evqava qude da se `rtvuju za wu, a `rtvovati se mogu samo oni koji imaju ~istu du{u. Srpski narod, s
Bo`jom pomo}u, odbrani}e sebe od svojih du{mana ako najpre odbrani sebe od onih koji mu zaga|uju put Bogu i srpskoj sopstvenosti. Na `alost, ta nas muka upravo sada mnogo mu~i.
14
Vrednovawe dela dr Jovana Ra{kovi}a.
42
Bu|ewe vere
££
Trula oligarhijska vlast Mleta~ke Republike u 18. veku
odlu~ila je da prekine svaku vezu sa Srbima i wihovom Crkvom
u Dalmaciji brisawem srpskog imena u Dalmaciji. To se moglo
posti}i, po wihovom planu, najpre brisawem pravoslavne vere i
Srpske pravoslavne crkve, koja je bila za pravoslavne dalmatinske Srbe jedina nacionalna organizacija.
U tom najkriti~nijem vremenu pojavquje se episkop Simeon Kon~arevi}, u~ena i sna`na li~nost. Posle wega sleduju arhijereji: Josif Raja~i}, potowi patrijarh srpski, Stefan Kne`evi}, Nikodim Mila{ i drugi. Narodna pesma je ovekove~ila
Stojana Jankovi}a, Iliju Smiqani}a, Jovana Sinobada, popa
Petra Jagodi}a ‡ Kurixu... Kulturna i politi~ka istorija zabele`ila je imena: Bo`idara Petranovi}a, arhimandrita Gerasima Zeli}a, Save Bjelanovi}a, Onisima Popovi}a, Du{ana Baqka, Sime Matavuqa, Bo{ka Desnice, Mirka Korolije i drugih.
U tom vremenu naro~ito je obra}ana pa`wa na op{te prilike, na op{ti verski i politi~ki polo`aj Srba na ovom prostoru, naro~ito u unutra{wosti gde se nalaze mnoga srpska naseqa, wegove crkve i manastiri, kao i duhovni centri dalmatinskih Srba.
Samo epigrafska gra|a u {ibeni~kom pravoslavnom grobqu pokazuje koliko je bilo ovde qudi koji su, stvoriv{i materijalna dobra, imali mnogo vi{ih pobuda i mnogo iskrene, zdrave qubavi prema svom narodu, wegovoj prosveti i op{tem napretku. Tu su sahraweni osniva~i i mecene prvih slovenskih
{kola na Jadranskom primorju, pokreta~i prvih listova na narodnom jeziku, qudi koji su ~uvali folklor, narodni jezik, borili se za potpunu politi~ku i duhovnu slobodu svoga naroda.
“Bilo je tu velikih qudi koji su slu`ili na ~ast i svome
srpskom imenu i svome rodnom gradu”, veli dr Du{an Ka{i}.
£££
Neumitni hod najnovijih dramati~nih doga|awa po srpski
narod u Dalmaciji, izbacili su vrlo visoko dr Jovana Ra{kovi}a, lekara-neuropsihijatra i akademika Srpske akademije nauka
i umetnosti.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
43
Kao i svi veliki qudi iz bilo koje oblasti stvarala{tva,
i dr Jovan Ra{kovi} se napaja `ivom vodom na nepresu{nim izvorima du{e svoga srpskog naroda.
Ja ne}u iznositi biografiju doktora Ra{kovi}a, niti nau~ni rad na poqu wegovog `ivotnog poziva. Bio je samopregoran
do krajwih mogu}ih granica, sna`an i velik ~ovek, hrabar i neustra{iv, bogoqubiv i rodoqubiv. U poratnom vremenu, srpski
narod u Dalmaciji se uglavnom dr`ao manastira i parohijskih
crkava, a dr Ra{kovi} bi sa jednom grupom qudi zalazio u narod, pose}ivao qude i razgovarao sa wima. Retke bi bile svetkovine na kojima on ne bi bio.
Srpski narod je i u ovom vremenu napregnuo sve svoje snage
zarad srpskog verskog i nacionalnog odr`awa. Verski i nacionalni duh pravoslavnih Dalmatinaca osetio je veli~inu, duhovnu snagu i intelektualnu sposobnost dr Ra{kovi}a, pa je bez
ikakvog predomi{qawa po{ao za wim, pokloniv{i mu svoje
potpuno poverewe i qubav. Najve}e grubosti koje do`ivqava
poticale su od ~oveka, i one su bile naj~e{}e smrt za sve wegove radosti.
Kada je kona~no onemogu}en da daqe radi i opstane u [ibeniku, nastanio se u Beogradu, produ`iv{i svoj rad i brigu o
srpskom narodu u Dalmaciji, i {ire. Veliku satisfakciju za
rad imao je dr Ra{kovi} naro~ito u tome {to je duhovno poveo
mnoge qude u Dalmaciji, {to je bio poznat ne toliko po veli~ini, koliko po srcu, po qubavi, po `rtvi.
Kada bih se god sa wim susreo, razgovarao ili wegove besede slu{ao, sticao sam utisak da on nije samo `ivi hode}i krst,
nego i smireni nosilac svog `ivotnog krsta. Isto tako zakqu~ivao bih: wegove teme nisu uvek usko stru~ne, nego i {iroke:
antropolo{ke, ontolo{ke i dru{tvene sa svima svojim problemima, kako ih je on video kao psihijatar i psihoanaliti~ar.
“Wega zanimaju odnosi vo|e i mase, nacionalnog mentaliteta i
karaktera, koreni savremene masovne mr`we i nasiqa...”, veli
dr @arko Trebje{anin.
Ovo se naro~ito ispoqavalo u posledwoj deceniji wegovog
`ivota, u mnogim intervjujima, preko {tampe, radija, televizije, kao i u neposrednim obra}awima svojim mnogobrojnim po{tovaocima na zborovima i javnim tribinama.
Svoj krst je stvarawem SDS poneo jo{ energi~nije i nosio
ga ne {tede}i sebe. On se, nesumwivo, na razne na~ine, a naro~i-
44
Bu|ewe vere
to svojom britkom re~ju, usprotivio “sili i vlasti” greha. Rekao bih: ovo se sve kretalo donekle u dva pravca. Prvi je ‡ treba
pora`avati silu greha re~ju i delom, a drugi ‡ sve wegove aktivnosti prate i kontroli{u istorijske snage.
U svemu ovome va`no je napomenuti da kao {to se misionarstvom Crkve ne mo`e uspostaviti Carstvo, ve} samo nagovestiti wegov dolazak, tako ni dr Jovan Ra{kovi} na politi~kom
planu nije uspostavqao, ve} samo nagove{tavao ono vreme koje
je dolazilo i do{lo sa svima svojim brutalnostima po srpski
narod u celini. On je nagove{tavao da }e srpski narod biti ponovo u prilici da brani svoj obraz, svoj goli `ivot, svoje ogwi{te, sve ono {to mu je najvrednije i najzna~ajnije. Vezano za drugi deo ove moje opaske, napomenuo bih da je govorio: “Uzroci i
tvorci svih nesre}a po srpski narod ubrzo }e se pokazati”, ~emu
smo mi ve} svedoci. Ali wegovo je i ovo: uvek se iz svenarodnog
stradawa ra|aju radost i nada. Posle raspe}a mora do}i vaskrsewe. Nema sumwe, u svemu ovome moralni imperativ nala`e i u
vremenu kada stradamo da nije dovoqno dr`ati se samo radosti
i nade u slobodu, nego celokupnog `ivota iz “teologije Krsta”.
£¤
Jo{ bih se zadr`ao na jednoj re~enici dr Ra{kovi}a koja
glasi: “Sloboda je uslov nesmetanog cjelokupnog rasta li~nosti
i duhovnog blagostawa” (Narcizam, st. 61).
Pravoslavna duhovnost je uslov za nesmetan rast li~nosti
i duhovnog blagostawa, tj. slobode o kojoj govori dr Ra{kovi}.
Hri{}anska sloboda je ~itava lepeza na~ina kojima je qudski
`ivot osve}en.
Bla`enoupokojeni o. Justin pi{e: “Vi{e od svega voli se
sloboda. Ona se sastoji u dobroti, ne`nosti, u qubavi. A zlo, a
mr`wa ‡ to je ropstvo najgore vrste. Robuju}i wima, robuje se
smrti. A ima li stra{nijeg ropstva od smrti? U takvo ropstvo
odvode qudi, ti izmi{qa~i i tvorci zla, grubosti i mr`we.”
Sloboda, koja nam postom i podvizima ‡ a i nau~ni rad pravilno usmeren jeste podvi`ni{tvo i askeza ‡ omogu}ava u~estvovawe fizi~kim i svim duhovnim sposobnostima u bo`anskom `ivotu, daje se i prima u raznim vidovima duhovnog vo|ewa, i vrhuni u autenti~nom stvarawu novog `ivota Duhom Se-
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
45
tim. Ovo je naro~ito potrebno imati i u sebi nositi onda kada
{iroki dru{tveni slojevi `ive van Crkve. Me|u wima su ne samo neveruju}i, nego i mase polovi~nih hri{}ana, pa i onih koji
Crkvu nikada nisu poznali.
Me|utim, za dr Ra{kovi}a je od velike va`nosti prou~avawe pitawa odnosa Jevan|eqa i kulture. Za wega je kultura duhovno i materijalno stvarala{tvo svega naroda, kao deo crkvene stvarnosti.
Kultura zna~i stradawe? ‡ re}i }ete. Da, kultura u istini
je stradawe, i to veliko, no zna~i i radost: “radost u iznala`ewu, radost u stvarawu, radost u nadmetawu, radost u zidawu novih oblika `ivota i novih kombinacija snaga”, veli ep. Nikolaj
`i~ki.
¤
I na kraju, dr Jovan Ra{kovi} je ne samo veliki u teoriji
kao nau~nik, nego je isto toliko veliki i kao prakti~ar. To je
~ovek koliko od misli i pera, toliko i od dela. On je iz svojih
dela, iako nije bogoslovski obrazovan, pokazivao svoju hri{}ansku veru. Istina, on nije bez velikih prethodnika i nije
po{ao neutrvenim putem kada je po~iwao svoju izdr`qivu slu`bu ~ove~anstvu. On ne}e ostati ni bez velikih posledovalaca.
Velika porodica medicine, nadam se, sre}na je {to je imala jednog takvog ~lana visoke nau~ne erudicije. U na{em vremenu neuropsihijatri zaslu`uju posebno mesto i Bogom su dani za ove
prilike.
Dr Jovan Ra{kovi} je imao zvawe, znawe i polo`aj slu`be
te{ke i zamorne. Iako nau~nik visokog ranga, sebe je stavio u
polo`aj sluge svima. Zauzimao se za sve tu`ne, nedu`ne, poni`ene, uvre|ene, gladne, besprizorne, ucveqene, namu~ene, oja|ene, bolesne, za sve koji su wegovu pomo} tra`ili. On se dr`ao
one jevan|elske poruke: “Ako ho}emo da gospodarimo, moramo
slu`iti”.
Wegov `ivot i rad pratila je i wegova sveta Crkva, pa je
na{la za shodno da bude odlikovan ordenom Sv. Save prvog stepena 18. februara 1990. godine.
Episkop dalamtinski Nikolaj
46
Bu|ewe vere
“IZRAIQU, PROPAST DOLAZI NA
15
TEBE!”
Mi Srbi nalazimo se zemqopisno izme|u Istoka i Zapada,
a idejno stojimo iznad Istoka i Zapada. To je slu~aj sa celim
Balkanom.
Koja je to sila {to nas uzdi`e da ne budemo idejno izme|u,
nego smo iznad Istoka i Zapada. To je vera pravoslavna i samo
vera pravoslavna.
Mi smo u ratu i sa Istokom i sa Zapadom. Bla`ene uspomene vladika Nikolaj, sagledaju}i polo`aj Balkana, gotovo proro~ki veli: “Balkanu preti smrt od gladi, zbog mnogih brbqivih jezika koji ga imenuju izme|u. Ili }e lipsati od gladi izme|u Azije i Evrope, ili }e ga jedna od tih sila progutati ako se
ne bude digao iznad Istoka i Zapada. A pao je na taj na~in {to
je napravio kolevku za tri zla deteta koje je rodila Evropa i
quqa ih: darvinizam, ni~eizam i marksizam.
Kada govorimo o Istoku, mislim na dve grupe naroda: muhamedance (a to je je jedna jevrejsko-hri{}anska sekta) i na bramo-budiste. Kad govorim o Zapadu, mislim na ku}u unutra podeqenu na dva dela: na papizam i antipapizam (u raznim oblicima
protestantizam).”
Ovde s pravom treba postaviti pitawe: a gde su Srbi i
ostali pravoslavni balkanski narodi? Najvi{e na strati{tima pojedina~nog i masovnog stradawa i od isto~nih i od zapadnih suseda. Treba li nabrajati imena stradalnika? To bi nas daleko odvelo i bio bi to veoma dug spisak kakvog svet do sada nije video. Pomenu}u samo grupno stradalnike pe}ke, crnogorske,
ohridske, albanske, peloponeske, trnavske, studeni~ke, jasenova~ke, prebilova~ke, livawske, velebitske, pa{ke i mnoge druge kroz vekove.
15
Beseda pred poslanicima Republike Srpske.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
47
Svi su oni porugani i popquvani bili od neprijateqa ^asnog krsta, kao Hristos od Jevreja. Svi su sa svojim krstom po{li na Golgotu, sa trnovim vencem na glavi i sa mr`wom odasvuda.
Sve ovo {to se Srbima u biv{oj Republici Bosni i Hercegovini de{ava, kao i u Hrvatskoj, nije ni{ta drugo nego nastavak mr`we i zlodejstvovawa na{ih drevnih neprijateqa.
Mi verujemo da su svi pravoslavni stradalnici, odgurnuti
od nenavidja{~ih kao posledwi, od Boga prihva}eni kao prvi.
Tako su oni celim svojim duhom i svom svojom du{om stajali i
danas stoje iznad Istoka i Zapada, a nikako izme|u.
Kod nas Srba ima ne{to zanimqivo kao upore|ewe sa stradawima Jevreja u wihovom sedamdesetogodi{wem vavilonskom
ropstvu.
Naime, sedamdeset godina posle propasti na Kosovu 1389. g.
potpali smo u ropstvo isto~nih jeretika. Sedamdeset godina posle Drugog ustanka oslobo|eni Srbi su pali u potpuno ropstvo
zapadnih jeretika. Ovde mislim na idejno ropstvo: duhovno, intelektualno, moralno, politi~ko i kulturno. I opet nas nesre}a snalazi posle sedamdeset i koju godinu od 1918. rodine kada
do`ivesmo slobodu i izvojevasmo pobedu nad pojedinim zapadnim silnicima.
Samo da podsetim: Turci su (1867) predali kqu~eve od gradova knezu Mihailu, a mi bismo posle 163 godine u Republici
Srpskoj trebalo da predamo kqu~eve Turcima od na{ih gradova,
a shodno mapama kako ih skroji{e zapadni mo}nici. Pored ovoga moram pomenuti: knez Mihailo je po~eo prvi predavati kqu~eve srpske duhovne samostalnosti Zapadu. Te kqu~eve, na na{u
veliku `alost, dr`i u svojim rukama i caruje nad nama, ~emu smo
i mi svedoci. Ispuwavaju se re~i starozavetnika: “Ocevi jedo{e kiselo gro`|e, a sinovima trnu zubi”.
Znate li ko se bunio protiv ove predaje? Bunili su se srpski sve{tenici sa svojim seqa~kim narodom. Kroz ceo devetnaesti vek srpski sve{tenici su ~inili sve najboqe da se: “Branimo od trulog Zapada.”
Srpski sve{teiici i srpski seqaci su mnogo napadani od
jereti~kog Zapada, kao i sada {to vas napadaju. Sve{tenike su
nazivali “rusofilima” i “nazadwacima”, a seqake “neprosve}enom masom”.
48
Bu|ewe vere
Ova stradawa nisu bila toliko od Nemaca, Austrajanaca i
drugih iz wihove sredine, koliko od na{ih sinova {kolovanih
na Zapadu. Ovi su predstavqali besnu kliku i bezbo`nu masu
agenata zapadne “kulture”, “prosve}enosti”, “progresa”. Sve
{to je srpsko odbacivali su kao tursko.
Ovaj svet ose}a veliku opasnost od nemira, sa istim uzrokom nemira Adama i Eve kada su okrenuli le|a Bogu, a lice satani. Isti je nemir kao nemir Kainov kada je ubio brata. Isti
je nemir kao nemir Ahitofela, koji izdade svoga gospodara cara
Davida i na kraju se obesi, te Jude koji isto u~ini sa svojim
U~iteqem, pa baci prqavih trideset srebrenika i obesi se u
Kedronskom potoku. Takav nemir se ose}a i na Istoku i na Zapadu, i rekao bih, naro~ito na Zapadu, jer su stavqeni pod znak
pitawa i Bog, i du{a, i moral, i brak, i porodica, i dru{tvo, i
dr`ava, i ovaj svet i onaj svet. Zbog svega toga nije ~udo {to smo
i mi Srbi u Republici Srpskoj i {ire stavqeni pod jedan veliki znak pitawa.
Gospodo poslanici,
Sve ovo rekoh po{to se danas nalazimo pred sudbonosnim
odlukama o nama samima, a verujte i {ire. Rekoh vam ovo da biste jo{ boqe sagledali gde smo i kako da krenemo daqe.
Rekoh da biste shvatili ono {to smo uvek do`ivqavali:
muka je prekretnica za ve~ni, stvarni nebeski i zemaqski svet.
To je stawe oslobo|avawa du{e od telesnih te`wi, strasti i
po`uda. Ona kod Srba nije u negativu, u apatiji, nije u pesimizmu; ona je u pozitivnoj vrlini, herojskoj qubavi prema vi{im
ciqevima, qubavi koja vodi do samozaborava. Su{tina ove vere
je u borbi za veliko sutra, ve~no i stvarno, u nesalomivoj nadi
koja vodi Bogu. Ona nije samoubila~ka. Za wu je samoubistvo
najve}e zlo. Naprotiv, ona je vedra, optimisti~ka i stvarala~ka, jer preko ovolikog nesebi~nog trpqewa i ovolikog samozaborava vodi u posve}ivawe Bogu koje na{ narod do`ivquje i
koje je nebeski opevao.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
49
KO [email protected] DAJE, BOGU
16
POZAJMQUJE
Svakom ~oveku data su od Boga dva poqa delatnosti: za svoj
dom i za bli`we, druge. Svakome narodu tako|e su data dva poqa
rada i brige: za sebe i druge. Kome je dato vi{e, od wega se vi{e
tra`i, tj. vi{e brige o sebi i o drugima.
[vedski Komitet spasa podigao je ovaj Prihvatni centar
Sokolac. Ovaj prihvatni centar je namewen onima koji su ostali bez svoga toplog doma.
U ovakvim skrbnim i te{kim vremenima sudba od svakoga
tra`i da svoj dom najboqe uredi i da pomogne drugima koji su u
nevoqi.
Gospodo darodavci, i srpski narod je uvek dobro ~inio drugome. Ku}io je ku}e drugima u daqnim zemqama, po sudbi Bo`joj.
Tako su radili i tako su se pona{ali i kada su u svojoj zemqi i kada su daleko od svojih ogwi{ta.
Dozvolite mi da pomenem samo dva imena i umna ~oveka koji su mnogo dobra ostavili, ne samo narodu gde su `iveli i radili. U Novom svetu, u Americi, genijalni Srbi zauzeli su mesta
upravo u prvome redu. [irom Amerike i celoga sveta poznato je
ime sina pravoslavnog sve{tenika Nikole Tesle, koji je otac
energetike, i Mihaila Pupina, koji je otac komunikacija. Ja ovde nisam pomenuo ni jedno ime na{ih velikana iz ranijih vremena koji su ostali da `ive kroz svoja ostvarena dela.
Ovaj gest Svetskog komiteta spasa je gest slu`ewa Bogu
preko qudi u nevoqi, gest doma}inski, gest najhrabrijeg; jednom
re~ju, gest najdu{evnijih i najplemenitijih qudi, najplemenitije dr`ave.
Tim putem idu}i mnogi milioni qudi u{li su u Carstvo
nebesko, stigli pred lice Bo`je. Me|u wima su mnogi i iz srpskog roda. A srpski narod ne samo {to je postizao upravo izne16
Re~ na otvarawu i osve}ewu Prihvatnog centra na Sokocu.
50
Bu|ewe vere
to, nego i ovde slu`e}i Bogu, postigao je i ovo: za preko 800 godina svog pravoslavnog `ivota nije imao nijedan verski rat, niti ekonomski rat, ni tu|inca za vladara u vreme svoje slobode.
Samo to je dovoqno ~udo za narode na Bakanu i u Evropi. Stvorio je veliku i utan~anu kulturu `ivota i rada. Doveo je u harmoniju ono {to se zove individualno i kolektivno. Postigao je
~ove~nost i du{evnost, da i svoga slugu ra~una u ku}nu ~eqad i
posledweg prosjaka stavqa za svoju slavsku trpezu. Postigao je
da doma}inski brine o susednim narodima i o celom ~ove~anstvu, mole}i se Bogu {irokogrudom molitvom: “Pomozi, Bo`e,
svima pa i nama.” Postigao je da ima srazmerno vi{e slavnih
qudi i `ena, vi{e svetaca i heroja, vi{e odsudnih megdana po
Balkan i Evropu, nego ma koji susedni narod.
Me|utim, sve ovo nije najva`nije u srpskom narodu. Najva`nije je {to je postigao da kroz Hrista do|e do saznawa o
smislu, putu i ciqu ~ovekova `ivota na zemqi. Kroz ovo sve postignuto, a naro~ito kroz ovo posledwe, srpski narod, u velikoj
blagodarnosti dr`avi [vedskoj i {vedskom Komitetu spasa,
ume da ceni i procewuje od kolike je va`nosti sve ovo {to ste
u~inili i podarili, naro~ito u ovom vremenu velikih moralnih
kriza u svetu i kod nas, u vremenu kada smo porugani pred svetom.
Mnogo nam je stavqeno na obraz, savest i du{u. A da li je
to sve tako, to najboqe zna Onaj Sveznalac gore, pred kim se ni~ija dela ne}e mo}i sakriti. Jo{ jednom vas sa blagodarno{}u
uveravamo: ovo {to ste u~inili za ovaj narod, {to ste mu dali,
Bogu ste pozajmili, a mi Srbi ka`emo: “Blago onom ko Boga ima
za du`nika”.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
“SA ISTOKA ‡ SVETLOST”
51
17
Kao {to sledi dan no}i, tako je u srpskoj istoriji sloboda
sledila ropstvu. Sledilo je Bo`je milovawe Bo`jem karawu.
Kad god smo, bujicom slobodarske radosti, zaboravqali na osloba|awe du{e od zlobe, lewosti, sebi~nosti, gordosti, nemilosti, lokalizma i drugih negativnih pojava, sloboda nam nije bila potpuna, niti sa mirisom unutra{weg mira. Ovo osloba|awe
treba ~initi iz mnogo razloga, a ponajpre iz straha pred Bogom
i istorijom svoga naroda, koju smo uvek mudro ispisivali i jo{
mudrije pre`ivqavali.
Veliki ruski pisac Dostojevski je pisao: “Najpre qubav,
pa logika”. Tim metodom se uvek rukovodio, pa je velika dela
napisao i svetu ostavio.
Tako je i Srbin ~inio, uvek rukovo|en delima svojih velikana, prvenstveno Svetim Savom. U ovom presudnom vremenu, kada nas gotovo svi ostavi{e, stari prijateqi prijateqstvo zaboravi{e, mi Srbi u biv{oj Bosni i Hercegovini ostavqeni smo
sami sebi i ovom svetosavskom i dostojevskovskom metodu.
Ideal Svetoga Save je bio ‡ osloboditi Srpsku crkvu i
srpsku dr`avu od svake spoqa{we vlasti. Stvoriti od Srba jedan narod, tesno satkan i ~vrsto sjediwen u jednom duhu, jednoj
veri i jednoj moralnoj i nacionalnoj disciplini. Ovo delo je
Sveti Sava uspe{no zavr{io. Bog mu je pomogao i “ne bija{e
ni{ta {to je ovaj svetac od Boga tra`io, a da mu Bog nije darovao”. Blagodare}i toj nezavisnosti odasvuda, srpski narod je
bio osposobqen da stvara i da strada kao retko koji od hri{}anskih naroda. Posle ovog Savinog dela, srpski narod je
shvatio koliko je nezavisnost slatka, ali nije laka. Srpski narod je shvatio da je sloboda kao belo prostrto platno, pa kada se
uprqa, pere se jedino krvqu.
17
Propoved na Svetog Iliju na Sokocu.
52
Bu|ewe vere
Ova briga Svetoga Save nije zastarela. Ona je uvek bila i
u na{em vremenu je aktuelna i za duhovnika i za dr`avnika, i za
prosvetnog radnika i za vojnika, i za odrasle i za mlade. Ovo je
prirodno i logi~no. Ovo se kod Srba razvija u koncentri~nom
krugu, a Hristos je uvek u sredini. Ova struna je uvek zvu~ala i u
srcu i u umu srpskog bi}a. I danas ni{ta mawe ne zvu~i nego kao
u pro{losti, i svaku srpsku brigu prati molitva, trud i delawe.
Sveti Sava se brinuo da sve zapo~eto ostvari i dovede do
savr{enstva, pa je u svemu tome uzor nama. I mi moramo tako ~initi, naro~ito u ovom vremenu isku{ewa.
Nama ne mogu biti uzor oni koji nam name}u sankcije i
druge nesre}e. Stradali smo kroz vekove, ali smo uvek ~uvali
svoju veru i obraz narodni. Udarani smo i po imovini i po telu.
Udarani smo dankom u krvi i prolivawem krvi na{e, ali nam je
Bog sa~uvao du{u. Zaista, ko prou~ava istoriju srpskog naroda,
dolazi do saznawa do kakve je propasti dolazila srpska dr`ava
i sa wom wen narod, u kolikom broju su Srbi ginuli, mu~eni, i u
ropstvo odvo|eni. Pravo je ~udo Bo`je da jo{ postojimo. Nikada se u svojoj pro{losti nismo podizali na evropskim u~ewima,
filosofijama, kulturi i trgovima. Mi smo se iz pepela dizali
samo verom u Boga, u milost Wegovu i u svete wegove. To nam je
put i nauk za dana{we vreme, koje je do{lo posle velikog duhovnog, moralnog i nacionalnog pada srpskoga naroda.
Mi `ivimo u smu{enom svetu, preoptere}eni mehani~kom
civilizacijom, strahom i grehom, nesigurno{}u i zbuweno{}u.
Ovaj svet ~ezne za nadprirodnom silom, jer nije stalno u
kontaktu sa Bogom i svetim qudima.
Sveti qudi su duhovni heroji, nosioci Hristove mo}i i
premudrosti. Neka nova pokolewa tra`e stara pokoqewa, da bi
sa svima svetima bili jedno pokolewe, jedna Bo`ja porodica.
Ceo hri{}anski kalendar je jedan dan, jedna svetkovina. U Crkvi nema ni{ta suvi{e staro ili suvi{e novo. To su poimawa i
saznawa onih koji su du{i svojoj na{li mir, koji dopire do neba
i {iri se do svake stvorene du{e. Za takve je srpski pesnik rekao “Blago onom ko doveka `ivi, imao se ra{ta i roditi”.
U 19. veku, kada je ruska intiligencija tra`ila svetlost od
Zapada, a Zapad od zemqe, jedan wihov i na{ svetiteq, sveti Serafim Sarovski, javqa se me|u wima kao svetlost sa Istoka.
Kako su se na Zapadu, kao i mnogi Rusi, smejali `ivotopisima
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
53
svetiteqa, sveti Serafim je potvrdio da je sve mogu}e {to se u
starim `ivotopisima smatralo preuveli~anim.
On nije bio u~eni bogoslov, a znao je sve.
Nije u~io medicinu, a le~io je qude od svih bolesti.
Nije imao dece, a milioni su ga nazivali svojim ocem.
Nije imao imovine, a obogatio je mnoge.
Nije imao vlasti, a vladao je nad svima.
Nije sebi prizivao, ve} je privla~io qubavqu.
Nije postavqao trpezu, a svi su se sitili posmatrawem wegovog lica.
To je osobina svakog svetog ~oveka, pa i dana{weg svetog
proroka Ilije, ~iji spomen slavimo svi, a ovaj grad posebno kao
svoju Krsnu slavu. ^estitamo slavqenicima i, daj Bo`e, da ovaj
dan mnogo godina do~ekuju u miru i spokoju, u radosti sa prijateqima i sa punim srpskim doma}inskim srcem.
I na kraju, zablagodarimo Bogu {to je uvek nevidqivo pratio oce na{e i sve koji su nam na vlasti ‡ pregovara~e na{e koji sve ~ine da nam srpsko sutra bude lep{e, toplije i mirnije.
Gospod je na{a svetlost u tami, snaga u slabosti, bogatstvo u siroma{tvu, radost u `alosti. On poma`e da svi skupa budemo zajedno svojim te{kim radom, qubaznim srcem i du{om punom molitve, korisni svojoj novoj otaxbini.
On nadahwuje dobrom voqom i duhom bratskog jedinstva sve
nas da izgradimo {to `elimo i za {to se borimo. On nam je dao
mudrost da ~uvamo i sa~uvamo neprocewivu duhovnu ba{tinu
prave vere i po{tenog `ivota, predaju}i sve to svojim sinovima
i k}erima. Wime smo o~uvali i wime `ivi duh tradicionalne
srpske hrabrosti, da se borimo za slobodu i pravdu, da `rtvujemo, kad ustreba, i svoje `ivote. Zahvaqujemo Bogu za sve {to
nam daje, pa i za ovo dana{we slavqe, sa ponovnom ~estitkom:
Sre}na i Bogom blagoslovena Krsna slava sveti prorok
Ilija!
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
54
Bu|ewe vere
PLAMEN KULTURE NE GASI SE
18
Gospodine direktore,
Vama i Va{im saradnicima najsrda~nije ~estitamo ovaj jubilej ‡ 150 godina od postanka i rada Narodnog muzeja u Beogradu.
Mi se pridru`ujemo i ~estitkama upu}enim povodom i
mnogobrojnih drugih kulturnih manifestacija koje je muzej uredio pronose}i ime srpsko sa svom wegovom duhovno{}u i kulturom.
Zadatak je ove ustanove stalno proizno{ewe procvetalih
Bo`jih darova li~nosti osobite darovitosti, kako pred na{u
tako i pred stranu javnost. Proiza{le grane iz ovog stabla
stvaraju mogu}nost za nova ra{}ewa, cvetawa, procvetavawa i
ra|awe slatkih plodova. Tako je Narodni muzej od svog po~etka
do danas uputio mnoge poruke i pouke svetu, i te{ko ih je sve sada pomenuti.
^ine}i tako ova ustanova je do`ivqavala svoje podmla|ivawe i pribli`avawe svakom srpskom nara{taju. U svemu ovome
va`na je i poruka Muzeja koju svaki posetilac mo`e i{~itati i
koja otprilike glasi ovako: “Neka se ~ovek `ivqewem podmla|uje, umirawem ne zaboravqa, slobodu krvqu otkupquje, mu~eni~ki i podvi`ni~ki plamen na pokolewa prenosi”.
Velika je sre}a, g. Direktore, i radost Muzeja {to u ovom
vremenu krize vere, morala i autoriteta, javnosti proiznosi junake vere i svetosti, {to predstavqa one najboqe, najplemenitije, najpravednije, najsadr`ajnije, najkreativnije.
Prenose}i Vam blagoslov i pozdrave Wegove Svetosti patrijarha srpskog Pavla, zahvaqujemo na dodeqenim priznawima
kako Wegovoj Svetosti, tako i wegovom Preosve{tenstvu episkopu dalmatinskom Longinu, kao i meni malo zaslu`nom na
ovom poqu rada. Molimo se svemogu}em Bogu da vama podari jo{
18
Re~ na obele`avawu 150-godi{wice Narodnog muzeja u Beogradu.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
55
ve}u duhovnu snagu i po`rtvovawe kako biste srpskom narodu
pokazali jo{ ve}a blaga. Neka bi iskre Va{e zaqubqenosti u
posao koji obavqate, palile srca i du{e srpskog naroda novom
verom, grejale novom nadom, produhovqavale novom svetlo{}u i
krepile novim snagama.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
56
Bu|ewe vere
BREME ARHIJEREJSKOG [email protected]
19
Va{a Svetosti,
Va{a Visokopreosve{tenstva,
Va{a Preosve{tenstva,
Meni je 20 godina od izbora za arhijereja, a mojoj sabra}i
episkopima Jefremu i Vasiliju 15 godina.
Ovim skromnim ru~kom ove godi{wice obele`avamo, a sve
Vas, bra}o, molimo da nas imate u Va{im svetim molitvama, kao
i do sada. Veliki broj arhijereja koji su nas birali, nisu vi{e
sa nama, pa se mi danas u molitvama se}amo wih i ka`emo: “Carstvo im nebesko!”
Verni jevan|elskim idealima jo{ iz roditeqskog doma i u
trenutku izbora, mi smo se odazvali pozivu Svetog arhijerejskog sabora i prihvatili se te{kog arhijerejskog bremena. To je
bilo i veliko priznawe na{e Crkve i naroda srpskog na{e podobnosti i odgovornosti u ovom delu Bo`jem. S velikim strahom prihvatismo poziv Svetog arhijerejskog sabora i sa qubavqu slu`imo svojoj svetoj Crkvi i srpskom narodu kako najboqe
znamo i umemo.
Sva trojica smo ro|eni u Bosni, u Krajini. Kada pomislimo koliko je qudi pokropqeno osve}enom vodom u srpskim zemqama, pa koliko domova, wiva, stada, p~ela, pa koliko je tek
proliveno krvi u Bosni i Hercegovini i u drugim srpskim krajevima i zemqama, koliko vapaja i suza proliveno, ‡ uvereni
smo da je na{a zemqa sveta zemqa. To uverewe pru`a snagu na{em arhijerejskom slu`ewu, da svetoj zemqi ne mo`e odoleti
ni bezbo{tvo, ni la`, ni nasiqe, ni vulgarnost, ni brutalnost
zavojeva~a, niti ikakva nesveta privremena sila.
Svetu zemqu dr`i Bog svojom mo}i i svojim blagoslovom.
Woj se ne mo`e odoleti, i {to je vi{e mu~eni{tva u woj, to je
ona ~vr{}a i svetlija.
19
Slovo povodom 20-godi{wice arhijerejske slu`be, odr`ano u sabroskoj
trpezariji u Beogradu 1993. g.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
57
Kao i ranije, tako i u ovom vremenu, mi smo svedoci: nemilosrdno nas teraju sa grobqa, {ibaju nas stra{no, ali nam jo{
re~i ne staju u grlu. Grobovi su nam neopojani na mnogo strana,
a majke, neute{ene blagom utehom, bune se u qudskoj srxbi.
Jovan Du~i}, najve}i lirski pesnik kod Srba, ka`e: “Iako
bosanski seqak ne zna gde po~iwe i gde svr{ava wegova Bosna
na mapi, on zna gde po~iwe i gde svr{ava istorija wegove krvi i
gde su po toj zemqi bila wegova vekovna boji{ta protiv stranaca.”
Pa kada je danas tako, a jeste tako, Srbi u Bosni i Hercegovini, odnosno u Republici Srpskoj, vide spas od daqih progona,
zuluma i ubistava, samo u zajednici sa svima ostalim Srbima.
Na{a je du`nost, Va{a Svetosti, da srpskoj zemqi i u woj
sv. Crkvi slu`imo, da wena verna ~eda blagosiqamo i pou~avamo sa strahom Bo`jim i trepetom. Da se nigde ne ogre{imo, ni{ta od Jevan|eqa ne oduzmemo, a {to vi{e jevan|elskog dobra
dodamo.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
58
Bu|ewe vere
20
TREZVENO U RATNIM ISKU[EWIMA
Bra}o sve{tenici i
gospodo savetnici,
Ovo zasedawe Saveta odr`avamo u manastiru Krki. Vi{e
od pet meseci obitavam van svoga doma, kao {to i neki na{i
sve{tenici i mnogi vernici. Vreme u kome `ivimo ratno je, pa
samim tim i vrlo ozbiqno.
O prilikama u Eparhiji, gde su hrvatske vlasti, gotovo da
nemamo vesti o hramovima i ostalim crkvenim zdawima. Ono
{to je najgore, ne znamo {ta je sa na{im vernicima. Znamo da
ima izbeglica, da ih ima u zatvorima, a i mrtvih. Crni oblak
tiranstva nad srpskim narodom u Hrvatskoj ponovo se nadvio sa
jo{ ve}im neprilikama nego {to su bile u Drugom svetskom ratu.
Doga|aji se odvijaju takvom brzinom da ih je nemogu}e pratiti stalo`eno i mirno.
Ovo zasedawe Saveta odr`avamo sa umawenim brojem savetnika. I da smo hteli da ih pozovemo, nismo imali na~ina kako. Ne zam kako bi do{li i ku}i se vratili da su bili pozvani.
Po{to nam je sve u [ibeniku, sedi{tu na{e Eparhije, ni
otuda nismo mogli dobiti materijal neophodan za ovo zasedawe.
Ipak, Bogu hvala i za ovako. Ovog puta radi}emo kako mo`emo i najdobronamernije. [to je najva`nije, ovde smo u slobodi, bez velikih pritisaka sa strane. U drugim eparhijama u Hrvatskoj za ovu godinu ne}e se mo}i uraditi ni ovoliko.
Ja sam radostan i svima zahvalan, {to Vas vidim u ovolikom broju. Iz predmeta koje smo pripremili za ovu sednicu vide}ete kako smo poslovali. Na{e poslovawe je bilo i odvijalo
se pod te{kim okolnostima.
Wegova Svetost Pavle je zahvalio na na{oj ~estitci sa
pro{log zasedawa na wegovom izboru i ustoli~ewu u tron srp20
Slovo na sednici Eparhijskog saveta Dalmatinske eparhije u Krki
1992. g.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
59
skih patrijaraha i uputio je svoj blagoslov. Nisam u mogu}nosti
da vam pro~itam tekst zahvalnice, pa vas ovako obave{tavam.
Ove godine upokoji{e se potpredsednik Saveta in`. Qubo
Kova~evi} iz [ibenika i Aleksandar Plav{a iz Splita, ~lan
Saveta. Tako nam na ovoj sednici predstoji izbor predsednika...
Episkop dalmatinski Nikolaj
60
Bu|ewe vere
DELO SVETOGA SAVE ‡ VELIKO
21
NADAHNU]E
Bog je Stevanu Nemawi i wegovoj supruzi Ani podario i
tre}e mu{ko dete, ina~e ~udo od deteta, lepo i bistro. Na kr{tewu mu dado{e ime Rastislav, a svi su ga zvali Rastko. [to je
Rastko vi{e rastao, sve je vi{e bio voqen, ne samo od svojih
starijih roditeqa, nego i od sve u`e rodbine i cele dr`ave.
Sre}ni roditeqi pazili su dete s ne`nom qubavqu i sveta~kim po{tovawem, kao da ga nisu ni rodili, ve} kao da je poslato sa neba. Mnogi su poverovali da }e to dete biti novi znak
svetu.
Vaspitavali su ga najboqi u~iteqi. U u~ewu i vladawu bio
je ponos svojih nastavnika. Po napuwenoj petnaestoj godini,
otac Nemawa mu dade jednu pokrajinu u Zeti kako bi sticao iskustvo u upravqawu i administraciji. Otac mu dodeli nekoliko
dr`avnika i oficira da ga upu}uju u kne`evskim du`nostima i
vojnim ve{tinama.
Rastko je revnosno i pa`qivo pratio uputstva svojih starijih. Nije izbegavao ni poneke pristojne razonode sa svojim
mla|im drugarima. Uvek otvoren, qubazan i `ivahan, i{ao je s
drugovima na javne igre, u lov i naro~ito na vojne ve`be. Umesto da tro{i vreme na sujetne razonode, ~itao je ozbiqne tekstove i kwige koje mu je otac nabavqao, naro~ito one iz religije i istorije. Redovno je prisustvovao bogoslu`ewima u crkvi,
molio se, postio, pri~e{}ivao i davao milostiwu siroma{nima.
Svi su se divili wegovoj ~ednosti. Bio je omiqen zbog neobi~ne plemenitosti. ^ak u svojoj ranoj mladosti, a ne samo kasnije, voleo je da duboko i mnogo razmi{qa o veri. Ovo ne zna~i
da nije voleo rad. Naprotiv, bio je veoma vredan i izvr{avao je
svoje obaveze vrlo savesno. Posle rada, u slobodnim ~asovima,
21
Predavawe na svetosavskoj akademiji.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
61
najradije je razmi{qao o velikim tajnama ~ovekovog bitisawa i
sudbine. Ove dve uro|ene osobine kod Srba stvorile su najmudrije i najja~e li~nosti kojima je rodona~elnik Sveti Sava. On
je prihvatio i u ne~em na moralnom planu dopunio izreku kineskog mislioca Konfu~ija: “Lako je raditi, te{ko je misliti”.
U svojoj sedamnaestoj godini Rastko je sagledao svu ta{tinu ovoga sveta i, bez probawa svetskih u`ivawa, osetio je wihov
bol i nizak kraj. Bez ijednog ozbiqnog greha, na drugima je posmatrao wihovo razaraju}e dejstvo. To ga je dovelo u Svetu Goru,
u manastir Rusik gde se zamona{io i dobio ime Sava. U Rusiku
je ostao nekoliko meseci, a zatim pre|e u gr~ki manastir Vatoped, jedan od velikih gr~kih manastira gde je ostao punih devetnaest godina.
Ovaj boravak u Vatopedu bio je po wega od neprocewive
vrednosti. To je bio, pre svega, carski manastir, manastir gde su
vizantijski carevi dolazili, odsedali i odatle preduzimali
svoja pokloni~ka putova po Svetoj Gori. Ovde je dobro nau~io
gr~ki jezik. Koristio je veoma bogatu biblioteku o Svetim ocima Pravoslavne crkve, i to na orginalnom gr~kom jeziku. Tamo
je kao na izlo`bi mogao posmatrati i u~iti se prefiwenoj vizantijskoj civilizaciji. Zato Savin dolazak u Vatoped nije bio
wegovim izborom, nego dalekovido{}u Bo`jeg promisla.
Tako, stekav{i veliko duhovno iskustvo, Sveti Sava se javio u srpskom narodu kao veliki neimar, diplomata, podvi`nik,
upraviteq, mirotvorac, pastir, propovednik, pisac, prosvetiteq, projaviteq, arhipastir, poklonik, drugim re~ima ‡ svetiteq.
Projaviteqska i prosvetiteqska misija Svetoga Save
[ta je Sveti Sava u nama potvrdio i utvrdio? Potvrdio je
i utvrdio veru pravoslavnu, uvek savremenu i novu. On nije usa|ivao u nas nikakvu drugu veru do onu kojom je sebe tako visoko
uzdigao do neba. Ovo svi znamo, kako {to znamo da je wegov i
na{ Bog sav potvrdan, a nimalo odre~an; sav pozitivan, a nimalo negativan; sav istinit, a nimalo neistinit; sav On ‡ Onaj koji jeste. On nam sobom pokaza sve {to je u nama i wemu potvrdno,
{to srce qudsko bele`i, a ne}e se prevariti.
62
Bu|ewe vere
Srce tra`i po wemu potvrdu bi}a Bo`jeg, potvrdu qubavi
Bo`je, potvrdu `ivota ve~nog, kao i potvrdu `ivota po Bogu i u
Bogu. Srce je most izme|u zemqe i neba; ono nije samo organ krvi, nego i organ duha.
Me|utim, u na{em vremenu, qudi malih duhovnh sposobnosti a velikih materijalnih preokupacija ne naslawaju se mnogo
na potvrde srca, smeju mu se i odri~u sve ono {to je najvrednije
u wemu. Tako smo dugo slu{ali, pa ~ak i debele kwige su napisane, da je pravoslavna vera, vera svetosavska, nepotrebna srpskom
narodu po{to je prosta~ka! Da li je vera srpskih careva i kraqeva prosta~ka? Da li je ona vera prosta~ka koja je u nesalomqivom otporu odr`ala trideset kolena srpskih? Zar je prosta~ka ona vera koja naziva qude decom Bo`jom? I bori se za
slobodu wihovu. Zar je prosta~ka ona vera koja propoveda qubav
me|u svima narodima i prijateqstvo?
Na{ narod ka`e: “Kome je svet skup, tome je Bog jeftin”.
Ko se zaplete u pau~inu stvari, taj gubi vid za pravi svet slobode. Na{a je vera i wom Pravoslavqe ‡ vera slobode od despotizma qudi, od despotizma stvari, od despotizma od samog sebe. Zatvoriti pravoslavnu veru u granice jednog naroda ili jedne
oblasti, isto je {to sun~anu svetlost zakqu~ati u jedan metalni kov~eg. Mo`e li se to? Kako se mo`e ograni~iti vera pravoslavna i kod nas Srba ‡ Svetosavqe, koje nije ni{ta drugo nego
Pravoslavqe, da ne svetli celome svetu? Ako ne svetli celome
svetu, nikome ne svetli. Ako ne greje qubavqu sve, nikoga ne
greje. To je zakqu~ak koji je Sveti Sava uvek imao u vidu, i on je
beskompromisan.
Sveti Sava ‡ otac Crkve i {kole u Srba
Svetiteq Sava je utemeqiteq Srpske crkve i na{ih {kola.
Po wemu je Crkva Hristova `ivi organizam, sastavqen od
`ivih }elija, svojih ~lanova. Svaki wen dan je oro{en suzama
pokajnika i klicawem pobednika. Crkva vodi bitku, a pobedioci borbu. Pobedioci mogu izgubiti borbu, a Crkva nikada ne gubi bitku. Ona je kroz minulih 20 vekova crpila i crpi snagu od
Osniva~a Crkve Gospoda Hrista. Uz to je jo{ krepqena, prosve}ivana i rukovo|ena prisustvom blagodatnoga i svemogu}ega Du-
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
63
ha Bo`jega. Ona jo{ vodi bitku, a datum zavr{etka bitke je
ozna~en kao zavr{etak vremena.
Postojawe i opstanak Crkve u tako dugom vremenu je pravo
~udo sveta. Ona, taj nebeski sistem dobra, istine i pravde, u su{tini predstavqa samu ne`nost qubavi i angelsku ~istotu.
Ona se jedino Wime (Hristom) mogla odr`ati stalnim obnavqawem, rasti i {iriti se u neznawu, grubosti, idolopoklonstvu, mr`wi i prqavosti zemaqskoj. Ona je kao najne`nije cve}e usred nabujalog korova, i korov ne ugu{i cve}e. “Svetlost se
svetli u tami, i tama je ne obuze”, veli sveti apostol i jevan|elist Jovan (Jn. 1,5).
I ne samo to. Kada nastupe svi prore~eni u`asi na bezbo`ni svet i kada se zemqa bude tresla od ratova, On (Hristos)
unapred predo~ava i hrabri svoje vojnike: “Ne bojte se, jer ja
sam pobedio svet” (Jn. 16,33), i kada bi ceo svet ustao protiv
Crkve On govori: “Gledajte da se ne upla{ite” (Mt. 24,6).
Rekoh, Sveti Sava je otac na{ih {kola na svim nivoima.
On je najpre srpske manastire, me|u wima i Hilandar, na~inio
ono {to mi sada zovemo akademijama, univerzitetima. Stvorio
je prosvetna ogwi{ta. Bavio se i sam kwi`evno{}u i naukom.
Kr~io je put onome duhu koji pro`ima najboqa dela srpske kwi`evnosti i nauke. Uzmite, na primer, wegov [email protected] Svetog Simeona Nemawe” i uporedite ga sa delima gr~kih agiografa. Odmah pada u o~i velika razlika izme|u wih i wega. Dok Grci pi{u sladuwavo, retori~no i senzacionalno, Sveti Sava pi{e
trezveno, stvarno i iskreno. Jezik mu je jezgrovit i jednostavan
bez poze i fraze.
On je i danas radostan kada se u na{im {kolama radi na
prosve}ivawu uma i ja~awu sopstvene voqe, {to su garanti sutra{we savesne odgovornosti na poslovima koje }e kao odrasli
qudi obavqati. Od malih sposobnosti {kola stvara velike kod
onih koji rade. Rad je za ~oveka svojevrsna molitva i pouzdan
put ka postizawu zvawa u~enik kroz ceo `ivot.
Blagodare}i ovoj specifi~nij molitvi (radu), Sveti Sava
je ostavio dubok trag ne samo u duhovnoj nego i u socijalnoj kulturi svoga naroda. Wegovom zaslugom Srpska crkva postaje autokefalnom 1219. g., dok je to Ruskoj crkvi po{lo za rukom tek
polovinom H¤ veka. On nastoji na tome da i Srpska dr`ava bude
nezavisna, te postavqa svoga brata Stevana Prvoven~anog na
64
Bu|ewe vere
polo`aj samodr{ca vladara. Po{to ovakva dvostruka emancipacija izaziva surevwivost suseda, Sveti Sava se svesrdno trudi
da ih umiri, ~esto i dogovorom o nenapadawu, zala`u}i sav svoj
autoritet.
Poznavaju}i mentalitet svoga naroda, smatrao je da nije
dovoqno stvarati uslove za spoqa{wi mir. Preko je potreban i
unutra{wi mir, dvostruki mir: politi~ki i dru{tveni. Shvativ{i dobro i ovaj zadatak, trudi se da oja~a simfoniju ‡ saglasnost izme|u duhovne i svetovne vlasti. Izmirio je zava|enu
bra}u Stefana i Vukana, ubla`io je stale{ku mr`wu, ~ime je u
punom smislu re~i zaslu`io naziv “mirotvorac”. Na{ ugledni
kwi`evnik Matija Be}kovi} re~e: “Izmirewe bra}e je najve}i
posao koji je obavio Sveti Sava”.
Pokosovstvo u svetlosti Svetosavqa
Posle Kosovske bitke prilike u na{oj zemqi bile su veoma ozbiqne i te{ke. O srpske zemqe otimao se Tur~in, stigao je
pod Zadar, severno pod Be~ i pro{ao Pe{tu. U svemu ovome srpski narod je tra`io puteve za svoju Crkvu i dr`avu. Re~i Svetoga Save: “Bra}o i ~eda, kao prvo molim vas, polo`iv{i svu nadu
u Boga, dr`imo se prave vere Wegove” ‡ bile su uvek na umu. Ova
molba Svetoga Save je prihva}ena kao program o~uvawa Pravoslavqa i nacionalnog imena. Sveti Sava i Sveti velikomu~enik kosovski Knez Lazar prolazili su kroz sve vrleti pokosovskih vekova ~uvaju}i narod svoga ota~astva. Kao Mojsije, oni
idu pred svojim Izraiqem nose}i buktiwu svetosavske svesti
koja se nikada nije gasila.
Sveti ap. Pavle poru~uje ono {to se mo`e primeniti je u
ovim vremenima: “Bra}o, {to god je istinito, {to god je po{teno, {to god je pravedno, {to god je ~isto, {to god je dostojno qubavi, {to god je na dobrom glasu, bilo koja vrlina, bilo {to pohvale dostojno, to mislite” (Flp. 4,8). Upravo danas na Savindan, mislimo na sve na{e pretke, borce za sve ono {to je istinito, po{teno, ~isto, na dobrom glasu i pohvale dostojno, {to
osna`uje i na{u sada{wost, a wihovi grobovi nisu rake, ve} kolevke novih snaga.
Mi nedavno proslavismo {est vekova od Kosovske bitke,
ali mnogoimenita kwiga srpskih stradalnika i novomu~enika
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
65
punila se, a i daqe se puni, novim stradalnicima i novomu~enicima. Da, wihovi grobovi su kolevke novih snaga! To su grobovi
novih Lazarevi}a, Obili}a, Popovi}a, Jankovi}a, Sin|eli}a,
Gavrilovi}a. U ovim delovima na{e Crkve i naroda mi smo na
ispitu bili uvek, pa i sada. Ne treba se ovoga pla{iti. Podvizi
iz na{e pro{losti dali su nam srazmerno vi{e slavnih qudi i
`ena, vi{e svetaca i heroja, vi{e presudnih megdana po Balkan
i Evropu, nego ma koji susedni narod.
Duh svetosavqa srpskog {irio se i kroz zadu`binarstvo
po susednim zemqama, i {ire. Najve}i zadu`binari u Rumuniji
bili su Srbi i Srpkiwe. Najznamenitiji veliki veziri u Stambolu bili su Srbi. Najve}i ma|arski pesnik bio je Srbin. Nekoliko Srba vojskovo|a bili su me|u prvima u Rusiji. Na spisku
velikih qudi u Austro-Ugarskoj nalaze se i Srbi. Prva i najve}a svetiwa u Albaniji jeste manastir sa mo{tima sv. kraqa Jovana Vladimira kod Elbasana. Prva i najglavnija svetiwa u Rumuniji su mo{ti svete Petke Srpske u Ja{iju. Dvorska crkva sa
mauzolejem u Kurte de Ar|e{u, gde se sahrawiva{e rumunski
vladari, srpska je zadu`bina. Prva i najva`nija svetiwa u prestonici Bugarske je crkva sv. Nedeqe gde su mo{ti svetog kraqa
Milutina. U neposrednoj blizini Groba Gospodweg nalazi se
zadu`bina kraqa Milutina, posve}ena svetim Arhan|elima, krsnoj slavi Nemawi}a. U gr~koj Tesaliji naj~uveniji su manastiri na Meteorima, koje su podigli Srbi i u kojima se nalaze mo{ti Srba svetaca i ktitora. Da ne govorimo o Svetoj Gori, koja
se obnovila i danas odr`ava blagodare}i najvi{e srpskoj brizi
i pomo}i, duhovnoj i materijalnoj. I najzad, i u na{e vreme u
Americi dva na{a ~oveka Srbina u{li su u red desetorice najzaslu`nijih qudi za Ameriku: Nikola Tesla je otac energetike,
a Mihailo Pupin je otac komunikacija, ne samo u Americi nego
i u svetu.
Najnoviji doga|aji u svetlosti Svetosavqa
Istorija Srba je jedno dugo putovawe po trnovitom putu.
Jedna fizi~ka sila, ~ak dvostruko ili trostruko ja~a, bez moralne i duhovne snage, ne bi izdr`ala {to je u pro{losti izdr`ao srpski narod. Tri Tur~ina su se borila u ~uvenoj Kosovskoj
bici protiv jednog Srbina. Ne{to tako se dogodilo i 1914. go-
66
Bu|ewe vere
dine. Ali srpska du{a za pet stotina godina robovawa stradala
je i verovala. Stradawe katkad slama veru. Me|utim, srpsko
sradawe ja~alo je veru srpskog naroda. Sa verom je dolazila nada, sa nadom snaga; i tako su Srbi izdr`ali najte`e ropstvo
ikada zabele`eno u istoriji!
Svi ste vi svedoci ovih novih nesre}a koje su se sru~ile na
srpski narod. Stari planovi za politi~kom dominacojom od
Berlina do Bagdada o`iveli su ponovo. Srpski narod je na putu
i glavna smetwa ostvarewu tih planova, jer kao {to je u tursko
vreme put sa Zapada preko srpskih zemaqa vodio ka Konstantinopoqu i Solunu a sa Istoka od Bagdada ka Be~u i Berlinu, tako bi trebalo da opet bude. Jo{ jedna ni~eovska teorija je danas
aktuelna: “Mali narodi nemaju pravo na samostalno postojawe”.
Svi mali narodi i dr`ave moraju se udru`iti u veliku dr`avu. Prema spomenutoj teoriji, ona jedino ima pravo na nezavisno postojwe i sposobnost za kulturno stvarawe. Kada se ka`e da velika i sna`na dr`ava ima pravo da gospodari nad malim
susednim dr`avama, onda se pre}utno prihvata mi{qewe da jedan ja~i ~ovek, isto tako, poseduje pravo da gospodari nad slabijim ~ovekom. Kada se u~ewe o Nad~oveku i vi{oj rasi u~vrsti u
qudskoj svesti, onda je vrlo kratak put wegovog ostvarewa. Kada
se Nad~ovek nametne silom kao idol ~ove~anstva, istorija i
kultura tog ~ove~anstva bi}e srozani na kanibalizam Ju`nog
mora. Kakav tu`an i tragi~an eho poeme Ri~arda £££: “Neka mi{ice na{e budu na{a savest, a ma~evi na{ zakon”!
Mi smo se du`e od sto godina o~ajni~ki borili protiv ove
surove i ne~ove~ne ideologije: da mali narodi nemaju prava na
`ivot i slobodu; protiv jedne ideje koja je tako stara kao Tamerlan i turski Sultanat, tako stara kao rimska deviza “zavadi
pa vladaj”, pa ~ak i kao najsuroviji nagon qudski. Srpski ustanak je trajao vi{e od 180 godina, a ja verujem da je u svojoj zavr{noj etapi.
Ne}u preterati ako ka`em da svi blagodarimo Bogu {to
smo ro|eni u svetosavskom podvi`ni~kom narodu. To nam olak{ava terete nenavidnika, tu|inaca, koji olako primaju sve {to
do wih do|e protiv nas. Imamo daleko vi{e razloga da budemo i
daqe sve ~estitiji, uredniji, svetliji, revnosniji i radosniji,
nego oni ~iji su preci napustili ono {to im je bilo najsvetije i
najvrednije. Nau~eni od carskog sina Sv. Save da izgaramo i ~i-
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
67
nimo vi{e nego {to mo`emo, ispuweni smo na kraju krajeva rado{}u i zadovoqstvom. Zato ne mo`emo ni pomisliti da su na{e nade uni{tene ovim prqavim nametnutim ratom. Mi smo u
pro{losti izdr`ali, pre`iveli, pobedili. To je lekcija iz
srpske i svetosavske pro{losti na{oj sada{wosti. Sveti Sava
nikada svoj narod nije ostavqao. On je sa nama, kao i svi ostali
srpski velikani. Oni su sa nama, kao {to smo i mi danas zajedno
sa Svetim Savom.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
68
Bu|ewe vere
SLOVENSKI JEZIK ‡ ZAJEDNI^KA
22
PODLOGA
U prvo vreme po doseqewu, jezik Slovena na Balkanu malo
se razlikovao od praslovenskog jezika. U sedmoj deceniji £H veka sveta bra}a Kirilo i Metodije preveli su bogoslu`bene
kwige na slovenski sa gr~kog jezika. Ti se prevodi nisu sa~uvali u originalima, ve} u prepisima, od kojih najstariji poti~u iz
1000. godine. Jezik na koji su Sveta bra}a preveli bogoslu`bene
kwige nazivamo staroslovenski jezik, za razliku od praslovenskog. Kao i svi drugi jezici na svetu, i praslovenski je imao
svoje dijalekte. Druge su razlike nastale svakako ne{to kasnije
dok su se slovenske mase kretale prema jugu, ili mo`da ve} onda
kada su se ustalile na Balkanskom poluostrvu.
Hladni ogwevi su mnogi i premnogi u~iteqi vere koji prizivaju svet na vatri{te, na kome se
ni oni sami ne smeju da ogreju.
Ep. Nikolaj.
22
Zapis o staroslovenskom jeziku Svete bra}e.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
69
SVETI GEORGIJE ‡ UZOR BRANIOCIMA
23
OTAXBINE
Bilo je vreme u svetu i gr~ko, i rimsko, i germansko, i tatarsko i osmanlijsko. Sada jo{ ne znamo ~ije je vreme na pomolu.
“Sve u svetu ima svoje vreme” ka`e pisac biblijske kwige
Propovednik. Doseqavawem na Balkansko poluostrvo ili u severnije krajeve od ovog poluostrva, Sloveni nisu imali svoje
vreme. Izgleda da su ih susedi odmah osetili kao opasne, pa su
stalno razbijani. To se ~ini i danas. U toj velikoj porodici
slovenskih naroda je i srpski narod, koga je, kao malo koga, pratila sudbina neprijatnih doga|awa.
Srbi su u pro{losti imali svetlih vremena, i videli su
nas kao opasne. Dakle, imali smo krvavih zora i sun~anih dana,
koji su dolazili i prolazili sa posledicama.
Srbi su vekovima trpeli, i svet je wihovo trpqewe shvatio kao slabost.
Srbi su vekovima }utali, a svet je wihovo }utawe shvatio
kao glupost.
Srbi su vekovima bili sluga, a svet je to shvatio kao da
oni ni za {to drugo i nisu nego da budu ne~ije sluge.
Me|utim, Srbi nisu trpeli iz slabosti, nego iz strpqewa.
Trpqewe je za wih bilo ~istili{ni ogaw koji ih priprema za
wihovo vreme opet, za ono vreme koje je bilo na pomolu, a mo`da
i za ovo u kome smo sad.
Srpsko }utawe nije dolazilo iz gluposti, nego iz smirenosti. Slu{ali su one koji su se pravili pametniji i re~itiji od
wih.
A kada se po~elo stidqivo govoriti o srpsko-turskim ratovima, naro~ito o boju sa Turcima na Kumanovu 1912. godine, o
bitki sa Bugarima na Bregalnici 1913. godine, pa o bitki pro23
Re~ na po~etku {kolske godine kadeta Vojne akademije.
70
Bu|ewe vere
tiv Austrije i Ma|ara na Rudniku i Ceru 1914. godine, tada su
se protiv malog srpskog naroda udru`ili Turci, Bugari, Austrijanci i Ma|ari, zajedno sa wihovim gospodarom Nemcima,
da bi nas pokorili i isterali sa sopstvenog ogwi{a. Tada smo
pro{li Albansku Golgotu, Krf, a mnogi ostali u Plavoj grobnici. Stigli smo do Soluna i krenuli u slobodu sa Kajmak~alana 1918. godine. Malom srpskom narodu divio se ceo svet, a Cerska bitka je u{la u sve vojne enciklopedije sveta i priru~nike
vojnih akademija. [aputalo se stidqivo i o podvizima Srba u
Drugom svetskom ratu, dok se svih 45 poratnih godina me|usobno
pitalo: “[ta to Srbi ho}e?”
Evo, u posledwe vreme, zajedno sa svojim satelitima, re{i{e da nas ponovo stave tamo gde nam je, po wima, mesto. Vi se,
gospodo pitomci, u ovoj {koli pripremate da ovo sve izu~ite i
slede}e znate:
Mi smo najvi{e slu`ili Mle~ane, Turke, Austro-Ugare,
Nemce, a da i ne govorim o ranijim vremenima kada smo “mawe”
slu`ili drugima. Dakle, srpski narod nije gazio po ru`ama i
kitio se lovorovim vencima do jedino u trenutku pobeda.
Naravno, morate znati i za podvige na{ih slavnih vojskovo|a, me|u kojima ima i svetaca. Od tih velikih qudi roda na{eg, sve do onog ~estitog srpskog doma}ina ‡ svetosavca, moraju
vam svi biti poznati i slu`iti kao uzor.
Ima naroda, gospodo, koji sa stidom govore o svojoj istoriji. Mi smo toga po{te|eni, jer su na{oj srpskoj istoriji svetiteqi postavqali temeqe. Ne}u re}i da u na{oj pro{losti nije
bilo i onih koji su u te temeqe uzi|ivali drvo, seno i slamu. Na
na{u sre}u, takvih je malo, a daleko je vi{e onih koji su uzi|ivali zlato, srebro i drago kamewe (sr. 1 Kor. 3,10-12).
Pa ipak, da se vratim na prethodno. Svet nas je uvek r|avo
razumevao, zato {to smo trpeli, }utali i slu`ili. Izgleda mi
da dolazi vreme u kome }e svako morati polo`iti ra~un sebi.
To }e biti vreme kada }e svako pokazati svoju p{enicu i svoj
kukoq; svoje sposobnosti i svoje nesposobnosti; svoj moral i
svoj nemoral; svoje juna{tvo i svoj kukavi~luk; svoje {iroko i
svoje zgr~eno srce. Neka nas to ne pla{i. Srpski narod je svikao ~initi velika i trajna dela.
Ne znam ho}emo li se, a trebalo bi, u ovom vremenu osloboditi dela, odnosno nedela, koja smo svikli ~initi od svr{etka
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
71
rata do sada sa kojima smo grdno pokvarili svoj `ivotni prosek
i naru{ili harmoni~nost na{e istorije.
Danas nam je potrebna prava sloboda i prava vera. To bi
morali biti na{i zadaci ovoga vremena. Ne smemo zaboraviti
svoju slavnu pro{lost i misliti samo na sada{wost. Evo jednog
lepog primera iz 1914. godine, a ima ih i mnogo iz posledweg rata.
Jedan odred ¤££ puka bio je odre|en da pre|e Savu kod ^avrnije i ispita neprijateqske polo`aje i snage. To je bio opasan zadatak, pa re~e jedan oficir svome posilnom: “Ako bi se
desilo da poginem u borbi, nemoj me ostaviti ovde. Prenesi moje telo u Kragujevac i daj ga mojoj supruzi da ga tamo sahrani.” I
dogodi se, zaista, da ovaj oficir pogine. Posilni zatra`i dozvolu da prenese telo, ali ne dobi. I pored toga, on uve~e uprti
na le|a telo svoga poginulog stare{ine i ponese u Kragujevac.
Posle tri dana i tri no}i pe{a~ewa, donese ga i predade wegovoj supruzi. Kada se vratio u jedinicu, bio je strogo ka`wen. Na
sve to on mirno odgovori: “Sad me mo`ete i streqati. Ja sam izvr{io nare|ewe i amanet svoga stare{ine. Kad umrem, mogu tamo mirno iza}i pred wega.”
Ovaj hram i ovaj {kolski centar stavqamo pod duhovnu za{titu i posve}ujemo Svetom velikomu~eniku i pobedonoscu Georgiju, ~iju }ete uspomenu proslavqati 16/3. novembra svake godine. U vojni~koj karijeri, a u svojoj 20. godini, ovaj sveti ~ovek
dospeo je do ~ina tribuna i kao takav be{e na slu`bi pri caru
Dioklecijanu. To je onaj rimski imperator, koji je sazidao Dioklecijanovu palatu i mauzolej sebi za po~inak u Splitu, a poreklom je Dalmatinac.
Kada je ovaj car otpo~eo progonstvo hri{}ana, \or|e odva`no stade pred wega i ispovedi da je hri{}anin. Zbog ove odva`ne izjave ovaj car mnogobo`ac baci \or|a u tamnicu, stavi
mu noge u klade i metnu te`ak kamen na prsa. Potom naredi da
ga ve`u na to~ak, pod kojim behu daske sa velikim ekserima, pa
ga okreta{e dok mu celo telo ne pretvori{e u rane. I to ne bi
dosta nego ga zakopa{e u zemqu do glave, i tako on provede tri
dana i tri no}i. Dado{e mu otrov da ispije, ali ga Bog sa~uva u
`ivotu. Pri svim ovim mukama Bog ga krepqa{e, isceqiva{e i
spasava{e od smrti na veliko udivqewe naroda. Ovo mu~ewe je
u narodu izazvalo simpatije prema \or|u i hri{}anskoj veri,
72
Bu|ewe vere
tako da jedan broj prisutnih izjavi{e da su i oni hri{}ani, a
me|u prvima `ena careva Aleksandra. Svi mu~eni~ki postrada{e, kao i \or|e, 303. godine. Pred smrt Sv. Georgije umoli svoga slugu da mu telo prenese u Palestinu i sahrani u rodnom mestu wegove majke, u Lidi. U vreme cara Konstantina Velikog
hri{}ani ovog grada podigo{e mu veli~anstven hram, preneso{e ga u wega i pogrebo{e.
@elim Vam uspe{no {kolovawe, hrabrost Sv. Georgija i
samoodgovornost onog posilnog koji je savesno izvr{io posledwu `equ svoga pretpostavqenog.
Ne usu|ujem se da posumwam u va{ uspeh, hrabrost i samoodgovornost, jer znam iz kog ste naroda i od kakvog roda.
Episkop dalmatinski Nikolaj
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
73
24
IMAMO BOGATO NASLE\E
Gospodine Predsedni~e Republike Srpske,
Gospodine predsedni~e Skup{tine Republike Srpske,
Gospodo poslanici,
Na prvom mestu `elim da vam prenesem iskrene ~estitke
Wegove Svetosti patrijarha srpskog g. Pavla, gospode Arhijereja i ostalih velikodostojnika iz crkvene sredine, kao i da izrazim svoje li~no ~estitawe i sve vas pozdravim drevnim i pravoslavnim pozdravom:
MIR [email protected], HRISTOS SE RODI!
Ove iste ~estitke upu}ujemo naro~ito gospodi generalima,
komandantima i vojnicima Republike Srpske. @elimo vam u
ovim mu~nim danima Bogom blagosloven i radostan Bo`i} i Bogom blagoslovenu novu 1994. godinu.
U nastupaju}oj godini najvi{e `elimo mir i dobru voqu
me|u qudima na svim nivoima, kako bismo se susretali i dogovarali da ovaj nama Srbima nametnuti rat prestane.
Gospodo parlamentarci,
Mi Srbi smo mali, ali star i iskusan narod. Polagali smo
ispite na raznim poqima pre Sv. Save, a i posle wega. Danas pola`emo ispit pred na{im savremenicima sa kojima dugo `ivesmo, ali nas ne oceni{e pozitivno.
Preci su nas u~ili da ne preziremo pro{lost, nego da se
wom svagda oboga}ujemo; da ne preziremo oce, da qubimo sada{we i molimo se za budu}e. Uz ovaj nauk, u na{e du{e je usa|ivano bogoqubqe, bratoqubqe i ~ovekoqubqe. Te su nas tri qubavi vazda ispuwavale. Wima smo `iveli, wima i danas jesmo.
Pro{lost nam govori da tamo gde nisu smeli i}i drugi, i{li
smo mi, pa smo svojim ~ovekoqubqem osvajali druge, a bogoqu24
Bo`i}no slovo na krsnoj slavi Republike Srpske, na Stevandan 1994. g.
74
Bu|ewe vere
bqem i bratoqubqem potvr|ivali sebe kao narod Bo`ji, koji
tu|e ne}e a svoje ~uva i brani.
Ovu misao potvrdila je australijska kwi`evnica Majls
Frenklin, ina~e na{ saborac sa Kajmak~alana. Ona pi{e najpohvalnije o srpskom vojniku: “^vrstim snom spavaju oni na Kajmak~alanu, smirio im se sluh od besne rike topova, du{e su im
sada slobodne za uzvi{eniji podvig od onoga {to Mars mo`e da
ponudi...” “Gurnuti pred topove kao `rtve, oni su ti pobednici,
dok pora`eni bi}e oni koji besciqno gmi`u godinama, dok ih
hrabrost ne izda, a nade im ne si|u u pete...” “Ako li kocka odlu~i druk~ije za vas, moja mila srpska bra}o, koju sam upoznala u
prolazu, va{e radosno izgovorene re~i zauvek }e odzvawati u
meni. Ne mari ni{ta, sestro! Ne mari ni{ta. Laku no} i prijatno spavaj.”
Protestanski pastor Fridrih Grisendorf u propovedi koju je odr`ao u seoskoj crkvi u selu Everburgu kod Osnabrika veli, izme|u ostalog: “...Ovde, me|u nama, ima jedan narod koji je
izvojevao druga~iju i mnogo lep{u pobedu ‡ pobedu du{e, pobedu
srca i po{tewa, pobedu mira i hri{}anske qubavi. To su Srbi.”
U troparu Sv. Savi ka`e se da je posadio maslinu u srcu
naroda svog ‡ maslinu besmr}a, drvo koje sporo raste a dugo `ivi. Danas polo`iti ispit zna~i podvig i isku{ewe, a ne sme
nam ni istorija biti u lokalnom, pokrajinskom. U pro{lom ratu imali smo za saveznike Amerikance, Engleze, Francuze i
druge narode. Oni su nas cenili, na{e podvige veli~ali, slavu
nam pronosili {irom sveta (ovo naro~ito posle Prvog svetskog
rata), a sada se ~ini suprotno. Ka`u: Amerikanci su se divili
na{im zarobqenicima posmatraju}i ih kako gladni, `edni, iznureni, poni`eni ni u ropstvu ne zaboravqaju svoju Krsnu slavu.
Da, Krst na{ je opet uzdignut vrlo visoko pred celim svetom, dok nam se rugaju oni koji su ispod Krsta. Vaskrsewa }e i
ovoga puta biti, a wega ne biva bez smrti, krvi, rana i podviga.
Ho}emo li sami si}i sa tog Krsta ili }e nam neko pomo}i, tek
}e se u budu}nosti znati.
Ako u ovom vromenu upu}ujete pitawe Srpskoj crkvi: “^ime nas ti, Crkvo, danas mo`e{ ohrabriti a da ne povredi{ na{
ponos i ose}awa?” Crkva }e odgovoriti: “Verom u krajwu pobe-
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
75
du dobra”. Crkva je spomenik i dokaz te pobede, ona je puna pri~a koje govore o ovoj pobedi. Ona i nije ni{ta drugo do zbir tih
dokaza o krajwoj pobedi dobra nad zlom. Ona uvek raste, a ne
smawuje se, bogata ~iwenicama, i u woj je Bogo~ovek uvek merilo stvari.
Ona je sazidana na slavi hiqada majki, de~ice, odraslih,
staraca, vojnika i vojskovo|a, dr`avnika, Bo`jih poslanika,
bra}e, sestara, prosjaka, robova, na mno{tvu znanih i neznanih
heroja. To je {kola pobo`nosti i odgajiteq karaktera koji samo
rastu u visinu. Srpski narod i Srpska crkva su tesno povezani,
pa kada je narodu dobro, dobro je i Crkvi, a kada narodu nije dobro, nije dobro ni Crkvi, i obratno.
Vi ste, gospodo, posmatrali i ocewivali rad Srpske crkve
u ovom nametnutom nam ratu i ocenili ga pozitivnom ocenom.
Srpska crkva ~ini onako kako je uvek ~inila kada je wen srpski
narod bio u opasnosti. To je na{a moralna du`nost i odgovornost pred istorijom. Ovo je i na{a poruka budu}im poslenicima
u Crkvi kako i {ta trebaju ~initi ako, ne daj Bo`e, zatreba.
Najtoplije blagodarim na dodeqenim odlikovawima: Wegovoj Svetosti patrijarhu srpskom g. Pavlu, bra}i Arhijerejima
i ostalim zaslu`im delateqima u Crkvi. Ovom prilikom prenosim vam blagoslov i blagodarnost Wegove Svetosti i svih
ostalih, kao i wihove i na{e `eqe za najve|i prosperitet Republike Srpske.
Istovremeno, wihovu i na{u ~estitku o Krsnoj slavi Republike Srpske prenosim Vam i pozdravqam Vas sa:
Sre}na vam i Bogom blagoslovena
Krsna slava
Sveti arhi|akon Stefan!
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
76
Bu|ewe vere
@IVETI S PODVIGOM VERE
25
Va{a Svetosti,
Va{a Preosve{tenstva,
Dobro nam do{li na opevanu i raspevanu Romaniju, u grad
Sokolac, u Mitropoliju dabro-bosansku.
Mi se nalazimo na domaku Sarajeva, sedi{ta Mitropolita
dabro-bosanskih. Tamo se sad ne mo`e. U ovom momentu se}am se
Ma`urani}evih re~i: “Oro gnijezdo vrh Timora vije, jer slobode u ravnici nije”.
U harmoniji lepih `eqa dobrodo{lice, ovom bogoqubivom narodu srpskom i u ovom te{kom i ozbiqnom vremenu poseta Va{e Svetosti je melem koji nam bla`i du{u i pokre}e napred.
Mi smo u Republici Srpskoj, sve do sutra u praznovawu Vidovdana, u se}awu na ~asni Kosovski boj 1389. godine. U se}awu
na vrle junake ~estitoga Kneza Lazara i na sve potowe do na{ih
dana.
Ovih dana postavqamo sebi pitawe: Ko je ve}i junak od
onoga ko je gotov da umre za op{tu stvar, za druge? Nama se name}e i odgovor: u istoriji sveta najve}i su junaci bili oni bezbrojni mu~enici koji, pevaju}i u slavu Bo`ju, po|o{e u smrt za
istinu Isusovu. Tako je i u mu~eni~koj istoriji srpskog naroda.
Pomislimo samo na one velike uzore vite{tva na poqu Kosovu!
I na nekolika pokolewa na{ih predaka od Kosova do najnovijih
dana, pokolewa koja behu predana nasilnoj smrti, no koja se ne
odreko{e vere svoje i imena svoga. Wihovu misao pri hodu na
gubili{te za veru pravoslavnu i ime srpsko izrazio je onaj prekrasni |akon Avakum svojim mednim ustima:
“SrbÄ je Hristov, raduje se smrti”.
25
Pozdrav Wegovoj Svetosti patrijarhu Pavlu u sokola~kom hramu na
doksologiji 3. juna 1993. g.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
77
Vekovi tihog razumevawa i razmi{qawa o smrti, kod silnih srpskih pokolewa, izlili su svoj zakqu~ak u ovoj re~enici
mladog mu~enika |akona Avakuma. To je i Jovan Du~i} u~inio
opevaju}i pro{lost Srbinovu:
“Mi smo tvoje trube, i vali
Tvog ogwenog mora i sun~anih reka.
Mi smo, dobra majko, oni {to su dali
Svagda kapqu krvi za kap tvoga mleka”.
Naravno, sve ovo se ~inilo i nikada nije zaboravqala poruka ~estitoga Kneza Lazara: “Umre}emo da uvek `ivi budemo.
Prine}emo sebe Bogu kao `ivu `rtvu, ne kao pre|e malovremenim i varqivim go{}ewem za nasla|ivawe na{e, nego u podvigu,
krvqu svojom...”
Blagoslovite nas, Va{a Svetosti i bra}o Arhijereji. To
o~ekujemo i Va{im svetim molitvama se radujemo.
Is pola eti, despota ‡ na mnogaja qeta, Svjatjej{i vladiko!
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
78
Bu|ewe vere
26
[email protected]] ‡ SVERADOSNA SVETKOVINA
HRISTOS SE RODI, qubqena bra}o i deco!
Gde se rodi Hristos? Nije se rodio u carskim dvorovima,
da ne ka`u povla{}eni: On pripada nama.
Isto tako da ne ka`u podvla{}eni: On pripada carevima,
a nije s nama.
Nije se rodio u bogata{koj rasko{nosti, da ne ka`u siroma{ni: On je s bogatima, a nije s nama.
Nije se rodio u velikom gradu, gde bedni qudi te{ko dolaze do stana, da se ne ka`e: Stesnio je nas.
Nije se rodio u toploj sobi, da ne ka`u stradalnici po
hladnim izbama: Lako je Wemu.
Nije se rodio me|u qudima, da ne ka`u qudi: Te`ak nam je.
Blagi Gospod se rodio me|u ovcama i ovce mu ni{ta ne zameri{e. Rodio se na mestu ni~ijem, u pe}ini hladnoj, izme|u
grada i sela, izme|u svojina i prisvojenih ba{tina. Rodio se na
stopi zemqe Bo`je. Tu stopu zemqe Bo`je niko nije iskori{}avao osim ovaca, pa i one retko.
Pravoslavni poklonici svetim mestima: Jerusalimu, Vitlejemu, Tavoru i drugim, sve do danas obavezno dolaze u ovu pe{teru u Vitlejemu na poklowewe Bogomladencu Hristu, a beslovesne ovce ovde vi{e ne ulaze.
Svakog Bo`i}a tu i u celom svetu peva se: “Ro|ewe Tvoje,
Hriste Bo`e na{, zasija celom svetu...” I jo{ se u ovoj istoj pe{teri ponavqa ona angelska, rekao bih, programska pesma Hristovog dolaska me|u qude: “Slava na visini Bogu, i na zemqi
mir, me|u qudima dobra voqa” (Lk. 2,14).
Pevajte i vi, dragi slu{aoci, tu pesmu. Wome je izre~en
smisao dolaska i ro|ewa Sina Bo`jeg na zemqi. To je ceo ustav
na{eg `ivota: da se slavi Bog, da bude mir na zemqi, da se zacari dobra voqa me|u qudima. To je u vreme Hristovog ro|ewa bi26
Propoved na Bo`i} 1992. g., odr`ana na radiju Republike Srpske.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
79
lo najpotrebnije. To je i danas najpotrebnije svemu rodu qudskom, a naro~ito nama zava|enim Srbima, Hrvatima i muslimanima.
Stoje}i oborenih glava pred Bogomladencem, mi pitamo:
Kada se Gospod javio u svetu? Javio se u mu~no vreme. U vreme
kada se Bog nije slavio na zemqi, kada nije bilo mira na zemqi
i kada je umesto dobre voqe na zemqi vladala zlovoqa me|u qudima. Javio se u vreme sveop{te `alosti, o~ajawa i nemira u du{ama sviju qudi.
Ja poga|am misli va{e, dragi slu{aoci. Vi mislite: O kako je On danas potreban zava|enim qudima, ogrubelim qudima,
otupelim savetima, zaslepqenim du{ama! Potreban je kao nasu{ni hleb gladnome i kao izvorska voda `ednome.
Rekao je Bogomladenac: “Evo, ja sam s vama u sve dane do
svr{etka veka” (Mt. 28,20).
A mi recimo i pomolimo se: Budi s nama jer tonemo. Osvetli, zagrej hladne pe{tere srca qudskih, kao {to si negda zagrejao i osvetlio Vitlejemsku pe{teru svojim prisustvom. Da
bi opet o`ivelo slavqewe Boga, da bi se ustanovio mir me|u
nama i zacarila dobra voqa me|u qudima.
Drugi dan Hristovog ro|ewa u na{em narodu se zove i
Bo`ji dan. Toga dana, pored velikog doga|aja u vitlejemskoj pe}ini, proslavqamo Presvetu Majku Hrista Spasiteqa, Djevu
Mariju.
Ona nikada nije provodila vreme uzalud. Svaki ~as je upotrebqavala u korist roda qudskog. Svoje starawe posve}ivala
je bolnima i nemo}nima. Te{ila je, upu}ivala je i u~ila svakoga
kome je uteha ili uput trebao.
@ivela je ta~no po nauci Sina svoga. Zato je bila melem za
sve bolove qudi i hla|ani izvor na kome se svaki mogao osve`iti i Nebeskom qubavqu okrepiti. Dobra dela su bila zanimawe
weno, {to ispuwava{e du{u wenu velikim bla`enstvom i utehom.
A svet?! Svet je zaboravio da proslavqa Presvetu Bogorodicu i drugog dana Bo`i}a, i u ostale wene praznike u godini, i
svakog dana. @iva je vera pravoslavnih hri{}ana, ne samo u Bogomladenca Hrista, nego i u Wegovu ne`nu i uzvi{enu Majku. I
bi}e qudi uvek, svakako bi}e, koji }e se pridru`iti svetim
80
Bu|ewe vere
Apostolima, ostalim svetima i nama dragi slu{aoci. Koji }e se
se}ati ove Nazare}anke, upravqaju}i `ivot svoj putem wenog.
Vi pitate {ta nam u ovom trenutku velikih isku{ewa i
nevoqa, o ovom velikom prazniku, Mati Bo`ja poru~uje?
Ona poru~uje: posle svake no}i nepravde ra|a se Hristos
kao Sunce Pravde.
Posle svakog mraka tiranije ra|a se Hristos kao Sunce
Slobode.
Posle svakog mra~nog straha od smrti ra|a se Hristos kao
Sunce @ivota.
Posle svakog tamnog stradawa od la`i i nasiqa ra|a se
Hristos kao Sunce Istine i Qubavi.
Eto, i zato Crkva Hristova, pa i na{a Srpska, ovaj dan posve}uje Saboru Presvete Bogorodice i proslavqa ga.
I jo{:
Tre}eg dana Bo`i}a proslavqamo Prvomu~enika i Arhi|akona Stefana. Bio je srodnik svetog apostola Pavla, vrli hri{}anin i prvi me|u sedam |akona. Zato je nazvan Arhi|akon, tj.
prvi |akon.
Silom svoje vere Sv. Stefan ~iwa{e ~udesa me|u qudima.
Wegovi sunarodnici se ~esto prepirahu sa wim i uvek ostajahu
pobe|eni.
Ovi prepira~i i klevetnici, ne podnose}i wegovu duhovnu
nadmo}nost i uverewe da je Hristos poslati i obe}ani Mesija,
uzbuni{e narod i narodne stare{ine protiv wega nevinog. Govorili su: Huli na Boga i Mojsija. Brzo na|o{e i la`ne svedoke
koji to posvedo~i{e.
Sveti arhi|akon Stefan ih naro~ito izobli~i za ubistvo
Hristovo. Dok ovo govora{e, podi`e o~i svoje k nebu i vide nebo otvoreno i slavu Bo`ju. To {to vide objavi svojim protivnicima: “Evo vidim nebesa otvorena i Sina ^ove~jeg (tj. Gospoda
Hrista) gde stoji sa desne strane Bogu” (Dap. 7,56).
Tada ga pakosnici izvedo{e van grada kao huliteqa i kamenova{e. Me|u mu~iteqima be{e i wegov srodnik Savle, koji
}e se kasnije pred Damaskom, ~uv{i Hristove re~i: “Savle, Savle, za{to me goni{?” (Dap. 9,4), obratiti u hri{}anstvo i postati potowi sveti apostol Pavle. Ovo mu~eni~ko stradawe sv.
Stefana posmatrali su Presveta Bororodica i sv. Jovan Bogo-
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
81
slov, svedoci Hristovog stradawa na Golgoti. To se desilo na
godinu dana posle silaska Svetog Duha na apostole.
Telo sv. Stefana potajno uze i sahrani na svome imawu Gamalil, knez jevrejski i potajni u~enik Hristov.
Tako slavno okon~a ovaj prvenac me|u mu~enicima Hristovim, koga mnogi srpski domovi proslavqaju kako svoju Krsnu
slavu.
Svima slu{aocima i ostalim pravoslavnim Srbima srda~no ~estitamo Hristovo Ro|ewe, onima koji slave ‡ Krsnu
slavu svetog Arhi|akona Stefana, i svima ‡ Novu 1992. godinu,
sa nadom u boqu na{u srpsku budu}nost.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
82
Bu|ewe vere
POKOLEWA DELA SUDE
27
Draga deco,
Pozvali ste me na ovu lepu sve~anost, na izlo`bu literarnih i likovnih radova Romanijske regije. Hvala vam.
Ja posmatram va{e vedre o~i i vesela lica, laku pokretqivost i zadovoqstvo. Vi ste svoju detiwu du{u i ~isto srce uneli
u ove izlo`ene radove. Vi ste sa ovom izlo`bom pokazali svoje
duhovne darove koje ste ra|awem doneli u ovaj svet. Uzrastawem,
obrazovawem i voqom ovi duhovni darovi rastu u vama i ra{}e.
U svemu ovome vode vas, deco, Bog, roditeqi i u~iteqi, i vodi}e
vas u sve ve}e usavr{avawe i uspehe. Naro~ito poslu{no{}u i
disciplinovano{}u razvija}ete se sve boqe i boqe. Ima jedna
izreka u na{em srpskom narodu: “Svaki je zanat zlatan, a najboqi je onaj koga se ~ovek qudski primi”. Ono {to se voli raditi,
tu }e se i uspesi posti}i.
Dragi posetioci,
Vi ste danas radosni, jer kroz izlo`ene radove opa`ate duhovne darove koje va{a deca doneso{e u ovaj svet preko vas. Ono
{to su zvezde na nebu, to su deca u svetu. Oni imaju poverewe prvo u svoga zajedni~kog Oca, i Otac ima radost u wima. Zatim,
oni imaju poverewe u svoje roditeqe, u~iteqe, sve{tenike i
one druge koji brinu o wima, a vi imate radost u wima. Toplo
roditeqsko krilo ovo naro~ito potvr|uje. Deca su sve do svoje
pune zrelosti vezana za hram ra|awa, hram osve}ivawa i hram
prosve}ivawa, tj. za roditeqe, Crkvu i {kolu.
Ve} od svojih najranijih godina deca po~iwu tkati }ilim
`ivota ~udnih {ara i boja. Na pomenutim ~iniocima (roditeqima, Crkvi i {koli) je da ovo ~udno wihovo tkawe na najboqi
na~in uobli~avaju i, iznad svega, u~e ih da odr`avaju savez s naj~udnijim i najsposobnijim Neimarom ovoga sveta i ~oveka u we27
Pozdravno slovo na otvarawu izlo`be literarnih i likovnih radova
Romanijske regije.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
83
mu ‡ Bogom. Ako bi se, ne daj Bo`e, taj savez pokidao, pokida}e
se i u deci sve unutarwe veze koje ih spajaju sa nebom i zemqom.
U takvim slu~ajevima, rekao bih, nema kazne kojom nisu ka`weni Bog i qudi zajedno. Kako? Evo kako: Kad god qudi izgube poverewe u Boga, On izgubi svoju radost u wima. Ove male prin~eve Bog uvek poziva sebi: “Pustite decu meni...” (Mt. 19,14). Ako
ho}emo da se oslobodimo nagona za ratom i sukobom, treba samo
da posmatramo decu. To je jedina nada i mudar po~etak. Hristovo
prizivawe dece ima duboki proro~ki smisao. U svim svetskim
nevoqama, u svim ratovima, preprekama, verskim inkvizicijama
i progonima, svim momentima qudske bede i bespomo}i, Bog je
kroz vekove stalno prizivao decu da mu pri|u. Uveren sam da je
i danas, usred topovskog tutwa, strasti, osveta, krvoproli}a,
onaj ko ima u{i za Wegov glas, ~uo taj isti poziv: “Pustite decu
i ne branite im da dolaze Meni” (Mt. 19,14), ali i onaj upu}en
odraslima: “Ako ne budete kao deca, ne}ete videti Carstva nebeskog” (sr. Lk. 18,17). On ne poziva kraqeve i nesavesne politi~are, ne poziva novinare sa svim sredstvima informisawa, ne
poziva generale agresore, ni odrasle udaqene od wega, nego decu.
I danas kad mi Srbi na najbezazleniji na~in, gotovo de~ji,
tra`imo izlaz iz svetske bede i na{e, budu}izabrinuti za sutra{wicu, savet je Srbima da se moraju i daqe ugledati na decu
i na Hrista.
Oni koji te`e ratu vaspitavani su individualisti~kim
vaspitawem, a pravo mu je ime sebi~nost ili samoqubqe. Ni jedna religija na Istoku nije se hvalila da je propovedala takvo
vaspitawe. Ono je nastalo u srcu Evrope, u Nema~koj. Odnegovali su ga [openhauer i Gete. Potom su ga pomogli nema~ki biolozi, muzi~ari, vajari, fizi~ari, pesnici, vojnici i socijalisti, dakle, najmudriji izme|u manijaka preko Rajne.
Sofisti~ke teorije drevne Atine obnovqene su u sredwoj
Evropi s krajwim ciqem: vaspitawe jedinke, a nikako svih, nikako sve~ove~nost koja je uvek mir. Jedno qudsko bi}e je od neprocewive vrednosti, govorili su nema~ki tuma~i Novog zaveta
materijalisti~ke nauke, demantuju}i sebe dovo|ewem toga stava
u saglasnost sa savremenom teologijom. Umetnost u svim svojim
vidovima predstavqala se jedino kao odraz jedne jedinke, tj.
umetnika. Savremeni socijalizam, suprotno svome imenu, vrlo
84
Bu|ewe vere
sna`no je potpomogao individualizam u svakom vidu qudskog dela. Na osnovu toga, dana{wa pedagogika ‡ nauka o vaspitawu, zasnovana na op{tim ciqevima, postavqala je isti individualisti~ki ideal kao ciq, koji treba da se postigne u {kolama, crkvi, dr`avi, porodici i u mnogim drugim dr`avnim ustanovama.
Umesto da daqe govorim o rezultatima starog ideala, o
vaspitawu koje tra`i mir, zajedni~kom radu, o vaspitawu kao
me|unarodnom predmetu, o majkama kao sve{tenicama doma i
najtoplijem krilu, patriotima, u~iteqima i sve{tenicima,
zbli`avawu dece sveta i o drugim temama vezanim za pitawa
vaspitawa danas, ‡ ja vas podse}am na to da vi niste do{li na
izlo`bu jednog deteta, nego na izlo`bu radova mnoge srpske dece Romanijske oblasti a, rekao bih, i Sarajevske. Sva ova deca
dele istu radost. Sva wihova srca sabrana su u jedno radosno srce, a i na{a odrasla srca udru`ena su sa wihovim.
Deco, vi nam pokazaste svoja po~etna stvarawa. Vi ste nas
sa svojim u~iteqima iskreno obradovali ve~eras. Osna`ili ste
u nama nadu da ono {to mi stariji danas ostvarujemo, imamo kome predati sutra.
Primite moj mali savet i molbu. Deco, ovaj svet u kome ste
i vi ro|eni i u wemu vama je sve lepo, za vas je sasvim novo ~udo.
U wemu se otkriva Bog samo onima kojima je svet jedna nova
stvar, jedno ~udo. Ko god ne ume da se divi ovome svetu kao ~udu
Bo`jem, ne mo`e na}i Boga. Vi ste Mu najbli`i po svojoj bezazlenosti, ~ednosti i prostodu{nosti. Zato vas uvek Sebi zove,
jer u vama nalazi puno zajedni~kog sa Sobom.
Zamolio bih vas: volite i slu{ajte svoje roditeqe! Isto
tako se odnosite i prema svojim u~iteqima i svima starijima od
vas, pa }ete ubudu}e jo{ vi{e uspevati u va{em radu i pokazivati nam jo{ divnija dela, a mi }emo se jo{ ve}om rado{}u radovati va{im uspesima.
^estitam, deco, na izlo`bi. Isto tako, ~estitam va{im
roditeqima i u~iteqima, sa molitvom Bogu da vas uvek prati
Wegov blagoslov.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
85
PRESTATI S DEMONIZOVAWEM
28
JEDNOG NARODA
Glas kanadskih Srba: “Va{e Visokopreosve{tenstvo, Vi
ste posledwe dve godine kao mitropolit dabrobosanski obi{li
mnoga mesta u biv{oj BiH, videli i do`iveli mnoga stradawa
naroda. Recite nam, osim gra|anskog, odnosno me|uetni~kog elementa, koliko je prisutan i elemenat verskog sukoba u ovom ratu?”
Mitropolit Nikolaj: Obi~no se govori i ~esto ~uje da se
u biv{oj Bosni i Hercegovini vodi verski rat. Me|utim, treba
znati da korifeji ovoga rata imaju druge ciqeve i razloge zbog
kojih je ovaj rat po~eo i zbog kojih se vodi. Iako muslimani
uvek vode samo verski rat, to nije slu~aj i sa Srbima koji nisu
uzro~nici ovog rata. Mi smo kroz na{u pro{lost bili gotovo
uvek u prilici da vodimo odbrambeni rat, pa ga vodimo i sada.
Mi jednostavno branimo svoje `ivote, svoja ogwi{ta, svoje svetiwe, svoje susede, prijateqe, kumove, jednom re~ju, branimo sebe, pa, sasvim se razume, i svoju pravoslavnu veru. Ovaj rat nije
poveden radi odbrane Jevan|eqa Hristovog, niti radi odbrane
islamskog verskog u~ewa, pa ni rimokatoli~kog, jer pre po~etka rata nije bilo nikakvih indicija takve vrste. [to se ~esto
~uje da se u Bosni vodi verski rat, to je poku{aj da se skrene pa`awa javnosti na ne{to sasvim drugo, a tako ne{to se de{ava u
politici na{eg vremena. U na{em narodu postoji izreka: “Ni
bajrami vi{e nisu kao {to su nekad bili”, pa ni politika vi{e
nije kao {to je nekada bila. I u woj je jezuitsko na~elo: “Ciq
opravdava sredstvo”, danas vrlo prisutno.
Glas kanadskih Srba: “Zbog ratnih dejstava, umesto u Sarajevu, za koje postoje svedo~anstva o postojawu srpske crkvene op{tine jo{ iz 1516. godine, Vi danas stolujete u Sokolcu. Recite
28
Intervju dat u vreme gra|anskog rata.
86
Bu|ewe vere
nam kakvo je danas duhovno i crkveno stawe na teritoriji Va{e
Eparhije?”
Mitropolit Nikolaj: Na ~itavih sto godina ranije nego
{to Vi pomiwete ima podataka o Srbima u Sarajevu, pa, prema
tome, i wihov verski `ivot je bio prisutan, ukqu~uju}i tu i wihovu bogomoqu, staru sarajevsku crkvu na Ba{ ^ar{iji. Turski
podaci govore da je u Sarajevu 1485. godine bilo 103 pravoslavne, 8 dubrova~kih i 42 muslimanske ku}e. U godini koju Vi navodite pomiwu i nekog prezvitera Vuka, a 1539/40. godine pomiwe
se neka Pava, k}i popa Rake, koja je poklonila deo svog zemqi{ta u mahali varo{i, u svrhu da tu “sve{tenici stanuju i u jevan|equ pou~avaju dje~icu nevjernika”.
U Sarajevu je sedi{te Dabro-bosanskih mitropolita skoro
300 godina, a danas smo prinu|eni da privremeno rezidiramo u
Sokolcu. Dabro-bosanska eparhija je mnogo postradala, gotovo
najvi{e od svih eparhija u biv{oj Bosni i Hercegovini. Centralni deo Eparhije sa sedi{tem Mitropolita dr`e muslimani, dok je cela Eparhija u enklavama. U normalnim prilika, da
bih doputovao do Kupresa, bilo mi je potrebno nepuna tri sata,
a sada treba devet sati vo`we. Crkveno i duhovno stawe u Eparhiji znatno je boqe nego {to je bilo, ali }e nam trebati veoma
mnogo rada kako bi se sve ovo dovelo u nekakav normalan verski
i crkveni `ivot. Dug je period od 45 godina demonizacije i rasrbqavawa srpskog naroda. Gotovo su se svi u tom vremenu rodili, {kolovali, zaposlili i druge navike stekli, koje ih nisu vodile ni veri ni Crkvi. S obzirom na ovu ~iwenicu, mo`emo biti zadovoqni i najve}im uspehom smatrati uvo|ewe veronauke u
osmogodi{wu {kolu kao redovni predmet.
Glas kanadskih Srba: “Prema Va{im saznawima, kakav je
odnos prema srpskom narodu, pravoslavnom sve{tenstvu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi na teritorijama biv{e BiH koje su sada
pod vojnom i politi~kom upravom muslimana, odnosno Hrvata?”
Mitropolit Nikolaj: Nemamo pravo saznawe o stvarnom
stawu odnosa prema na{im vernicima u tim delovima na{e
Eparhije. Na tom prostoru delaju tri sve{tenika u Sarajevu, od
kojih jedan vezan za postequ, a druga dva slu`e u Staroj i Sabornoj crkvi. U Staroj crkvi se slu`i redovno, a u katedralnom
hramu povremeno, tj. re|e. U Preobra`enskom hramu u Novom
Sarajevu uop{te se ne slu`i. Taj hram je provaqen, opqa~kan,
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
87
ikone prodavane po sarajevskim pijacama i sada izgleda kao da
je tajfun pro{ao kroz wega. U Zenici imamo jo{ jednog sve{tenika koji je nekoliko puta dolazio do nas, a ja sam se nedavno na
sarajevskom aerodromu susreo sa protosin|elom Avakumom, klirikom Arhiepiskopije beogradsko-karlova~ke, koji je u Sarajevo do{ao na molbu Wegove Svetosti i mene li~no. Kakav je odnos prema srpskom narodu u Sarajevu i u drugim delovima gde
Srba ima, duga je i tu`na pri~a.
Sada mo`emo samo naga|ati {ta su ti qudi sve pretrpeli,
koliko zlostavqani, kakva su sve i`ivqavawa bila nad `enskim svetom i koliko ih i danas ima po zatvorima. Mi se molimo Bogu da im olak{a muke i da im mo`emo doturiti {to hrane
kako ne bi umirali od gladi. To je sve tu`na stvarnost, koja se i
sada ponavqa kao u Drugom i Prvom svetskom ratu.
Glas kanadskih Srba: “Tako|e, kakav je odnos na teritoriji
Republike Srpske prema vernicima, sve{tenstvu i sakralnim
objektima drugih veroispovesti, i da li su, s obzirom na ratno
stawe, uop{te mogu}a sloboda veroispovesti i konfesionalna
saradwa?”
Mitropolit Nikolaj: Prema onima koji su ostali u Republici Srpskoj i ostali lojalni postoje}oj vlasti, odnos je sasvim normalan.
Na romanijskoj visoravni od Sokolca do Rogatice ima oko
sedam zaseoka muslimana koji su ostali u svojim domovima. Tim
qudima se ni{ta nije dogodilo i potpuno su slobodni. Kada je u
pitawu pomo}, i wima se dostavqa kao i drugima. U Sokolcu postoji prihvatni centar za izbeglice gde nisu prihvatani samo
Srbi, nego i Hrvati i muslimani. I sada u wemu imamo oko 50
muslimanki i 20 dece. Oni imaju zajedni~ku kuhiwu i o wima se
vodi ra~una kada su u pitawu wihove potrebe. Iako je velika
nema{tina u gorivu, wima se uvek stoji na raspolagawu kako bi
bili prevezeni tamo gde `ele i}i. Tako je iz centralne Bosne
nedavno iza{lo oko 2.000 Hrvata sa svoja dva sve{tenika. Tu su
prihva}eni, izdr`avani i odatle otpremqeni na{im autobusima tamo gde su `eleli. U fo~anskoj bolnici ima sedmoro muslimanske dece (beba) koje su u toj bolnici ro|ene. Majke su ih napustile i pobegle iz bolnice. Me|u tom decom ima jedna devoj~ica ro|ena bez {aka na rukama i stopala na nogama. Wu je majka samo jednom videla, napustila bolnicu i vi{e se nikada nije
88
Bu|ewe vere
vratila. Ovde treba napomenuti i sve one usluge koje se vr{e od
strane vlasti i vojske Republike Srpske oko uno{ewa hrane muslimanima u wihove enklave i Sarajevo, a, na velihu `alost, to
strani politi~ari i sredstva informisawa ne vide, ve} nas u
svetu ocrwuju gde god mogu i jo{ uvek progla{avaju krivcima
ovog rata. @alosno, ali je tako. Bog vidi i zna. On je taj koji daje svakome po delima wegovim.
[to se ti~e verskih objekata, ima poru{enih i pravoslavnih, i rimokatoli~kih i muslimanskih na teritoriji na{e
Eparhije, a vreme }e pokazati koji su razlozi bili za wihovo
ru{ewe. Nas {to se ti~e, znamo za preko desetak poru{enih na{ih hramova, mnogo vi{e demoliranih, a koliko je uni{teno
drugih (na{ih) verskih objekata, nemamo ta~nu evidenciju. Sve
skupa, taj broj nije mali.
Glas kanadskih Srba: “Va{e Visokopreosve{tenstvo, od
Srba se u biv{oj BiH tra`i da odre|ene svoje istorijske teritorije prepuste drugima, odnosno muslimanima, a “trguje” se i
sa Hrvatima. Naime, u pitawu su, pre svega, Ozren i Kupres kao
sinonimi za neke nove ^arnojevi}e, za nove migracije koje su,
izgleda, na{ usud. Kako je uop{te mogu}e ustupiti Ozren muslimanima, jer tamo Srbi u ogromnoj ve}ini `ive “od pamtiveka”,
kako ostaviti manastir Svetog Nikole koji je sagra|en pre obnavqawa Pe}ke patrijar{ije? Kako ostaviti Kupres kada je tamo po popisu iz 1991. bilo 53 posto Srba, 38,12 Hrvata i 7,49 posto muslimana, kada se Kupres kao srpska teritorija pomiwe
jo{ 1461. g. u poveqi bosanskog kraqa Stjepana Toma{evi}a? Da
li je to danas politi~arima postalo lako seliti narod sa vekovnih ogwi{ta i ostavqati svoje pradedovske grobove, crkve i
manastire?”
Mitropolit Nikolaj: Ovo pitawe vi{e je za politi~are
nego za mene. Ja ne u~estvujem u pregovorima u @enevi i drugim
mestima. Za{to se ovo samo najavquje, meni nije poznato, i ko
vr{i pritisak da se ti srpski krajevi ustupe drugima. Mi samo
imamo svoja vekovna svedo~anstva i ona }e i ubudu}e biti na{a
tamo{wa svedo~anstva. Manastiri Ozren i Vozu}a su toliko
u{li u istoriju i literaturu da to vi{e niko ne mo`e izbrisati. Kako }e se ta stvar zavr{iti, mi ne znamo, kao {to nije ni
lako preme{tati jedan narod sa svog vekovnog ogwi{ta i odvajati ga od wegovih vekovnih i drevnih svetiwa. Ja li~no ne mogu
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
89
da prihvatim ovakvu podelu. Ali ima jedna stvar koja je iznad
ove podele. Srpski narod koji se nalazi na Ozrenu, Kupresu ili
ma u kom drugom kraju, nipo{to ne treba da ide odatle. Onde mora ostati i stvar re{iti onako kako je po wega najboqe tu. Pored toga, srski narod, ne samo tu nego gde god ga ima, mora znatno pove}avati svoju populaciju, jer onaj ko ra|a, tog je i zemqa.
Glas kanadskih Srba: “Bez obzira na krajwi ishod svih
ratnih i poratnih migracija u ciqu stvarawa tri teritorijalno odvojene etni~ke zajednice, ili dr`ave, uvek }e u svakoj od
wih ostati izvesan broj pripadnika naroda drugih veroispovesti. Kako }e na{a Crkva u tom slu~aju za{tititi svoje vernike
i svoj narod na tu|im teritorijama od asimilacije, a na koji na~in }e biti omogu}ena sloboda veroispovesti pripadnicima
drugih naroda u Republici Srpskoj?”
Mitropolit Nikolaj: Migraciona kretawa su uvek bila
prisutna u srpskom narodu. Posle zavr{enog Drugog svetskog
rata, neki se vi{e nisu mogli vratiti iz izbegli{tva svojim
domovima, kao {to je bio slu~aj sa Srbima iz Makedonije. Neki
zbog toga {to nisu bili politi~ki jednomi{qenici nisu mogli
ostati ni kod svoje ku}e, ve} su morali u beli svet, kao {to je i
sa vama Srbima politi~kim emigrantima u Kanadi, i tako redom. Na{a sveta Srpska crkva za svojom duhovnom decom je i{la
i stizala svugde. I vi ste svoju Crkvu, svog Svetog Savu i ostale
Srbe i Srpkiwe svetiteqe poneli u svojim srcima. Poneli ste
sve svoje moralne vrednosti koje je prvenstveno na{a sveta Crkva usa|ivala u na{a srca.
To isto }e biti i u ovom slu~aju. Tu Crkva ima bogato iskustvo, a od wene dece se jedino tra`i da budu prvenstveno privr`eni svojoj Crkvi. Ako svoje srce budu poklawali nekome ili
ne~em drugome, a Crkvu stavqali na margine `ivota, brzo }e se
izgubiti, verski i nacionalni identitet }e im i{~eznuti. Pored toga, veoma je va`no da uvek imaju svog sve{tenika koji }e
ih putem slu`ewa, rukovo|ewa i u~ewa ~uvati na okupu pa ma
gde oni `iveli i ma pod kim bili. To je ono {to je u ovom Va{em pitawu najva`nije, a {to se ti~e omogu}avawa slobode veroispovedawa pripadnicima drugih naroda u Republici Srpskoj, Ustavom Republike Srpske sloboda veroispovesti je zagarantovana i svima ostalim veroispovestima kao i Srbima.
90
Bu|ewe vere
Glas kanadskih Srba: “I za kraj, po Va{em mi{qewu, da li
}e ova ratna nesre}a jo{ dugo trajati?”
MITROPOLIT NIKOLAJ: Ovaj rat }e trajati onoliko
koliko je u interesu onih koji su ga i prouzrokovali. Ovo bi
bio odgovor na ovo Va{e posledwe pitawe.
Me|utim, ja bih se osvrnuo na ne{to drugo. Iz svih dosada{wih pregovora, mi{qewa i procena stoji jedna nepobitna ~iwenica i, mislim, svima korifejima ovoga rata i sredstvima
informisawa potpuno sada jasna, da ubrana jabuka poznawa ovoga zla ne mo`e se nikada povratiti, niti kome dati. Poubijani
qudi, a nije ih malo, bez obzira na to jesu li Srbi, Hrvati ili
muslimani, osaka}eni qudi, popaqeni i razoreni gradovi, sela,
pomereni narod sa svojih ogwi{ta, velika u du{ama ponesena
ogre{ewa, duboko iskopane provalije izme|u naroda koji su stotinama godina `iveli zajedno i oslawali se jedni na druge, stoji, kako {to }e uvek stajati, ubrana jabuka ovog zla u rukama
onih koji su sve ovo `eleli i do ovoga doveli.
Poznato je, i opet velim vrlo poznato, da je prethodna Jugoslavija sa svojim ure|ewem bila jedan neodr`iv brak, to su
znali svi, pa i oni koji su Srbe proglasili krivcima. To je jedna strana medaqe. Ali ti isti su morali ovo sve doraditi tako
da se ovaj brak razvede kao onaj u biv{oj ^ehoslova~koj, a ne da
se ide na ovakvu grubost koja ne prili~i dvadesetom veku.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
91
SVETOSAVQE KAO
29
[email protected] PRAVOSLAVQE
Srna: Da li je povratak Srba veri, posebno sada u ratu,
uslovqen nekom `eqom, odnosno potrebom verovati da Bog postoji, Bog koji }e nam omogu}iti spasewe od svih ovozemaqskih
nesre}a, koje nas prate ba{ u ovom vremenu?
Mitropolit: Va{e pitawe je karakteristi~no za ovo vreme. Uvek je bilo plima i oseka i na duhovnom planu, pa se pitawe samo po sebi name}e.
Na{a nas savest podse}a na to da smo se ogre{ili o Bo`je
vrednosti udaqavawem od Boga. Srpski narod u poratnom vremenu je bio u prilici, svojom voqom ili voqom nekoga drugog, Bog
najboqe zna, da malo sazna o Bogu, o ~oveku kao bogolikom bi}u,
o nebeskom i ovozemaqskom svetu, o zadacima koje Bog postavqa
pred qude i o drugom. Ovo tim pre {to `ivimo u vremenu kad se
naro~ito nagla{ava i kao najva`nije isti~e ono {to je vidqivo, opipqivo, materijalno. Staviti u qudsku du{u ponovo ono
{to je iznad materijalnog zahteva veliki napor i samoodricawe.
[to danas mnogi ne znaju ni najobi~niju azbuku spasewa u
na{em narodu, nije uvek krivica do wih. @ar vere je uvek bio u
wima, ali nije bilo mogu}nosti slobodnog praktikovawa vere.
To se mora razumeti; i oni koji to shvataju, na putu su da postanu
dobri hri{}ani. To ohrabruje, ali ne ohrabruje pojava po onoj
narodnoj izreci: “Lako je nau~iti `ivotiwu, lako je nau~iti
prostaka, ali je te{ko nau~iti onoga ko se nametnuo u~iteqem
drugima u onome {to ne poznaje”. Takvih imamo danas. Samo da
pomenem jedan primer: Ima pojava pritisaka na sve{tenike, i
to od qudi pod oru`jem, da izvr{e opelo nad poginulim a nije
kr{ten. Ima i drugih nedoli~nih pojava me|u Srbima. Neshvatqivo je ovako ne{to zahtevati i jo{ neshvatqivije ~initi ta29
Intervju dat u vreme gra|anskog rata.
92
Bu|ewe vere
kve gre{ke koje naru{avaju u srpskom narodu ono {to je za wega
sveto. Opelo se mo`e izvr{iti samo nad onom osobom koja je kr{tena, jer je kr{tewe prva sveta tajna koju primaju deca i odrasli nekr{eni. Wom se sti~e ~lanstvo u Crkvi i pravo na sve
ono ~ime Crkva raspola`e. Ovo su negativne pojave koje prelaze u naru{avawe svetih stvari i crkvenog poretka. Ova }e pojava kao i druge pojave, vi{e naneti zla Republici Srpskoj nego
na{oj Crkvi, pa je potrebno svestrano iskorewivawe svega negativnog {to se pojavquje u na{em narodu.
Vi pitate, da li neprilike u kojima smo sada uveravaju qude da Bog postoji?
Nema ni jednog ~oveka koji se ne bi mogao uveriti da Bog
postoji. Svaki ~ovek mora biti bogotra`iteq. Veliki nema~ki
filosof Kant je rekao: “Zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni svedo~e mi da postoji Bog”. Dakle, unutarwim posmatrawem sebe i posmatrawem spoqa{weg sveta dolazi se do saznawa da Bog postoji. Bogopoznawe zahteva u ~oveku aktivnost i
razuma, i voqe i ose}awa. Kada su ova tri duhovna svojstva usmerena ka Bogu, tada se dolazi do saznawa da je ~ovek bogoliko bi}e, a isto tako, i sve ono {to ga okru`uje, na svoj na~in to isto
govori. Tako se zbiva da nevoqe koje ~ovek do`ivqava vode ka
bogopoznawu. Dakle, razli~iti su putevi koji nas vode bogopoznawu; sve saznajemo verom, a ne gledawem.
Pomenuli ste i spasewe qudi Bogom?
Va{e pitawe je ograni~eno samo na spasewe qudi od prisutnih nevoqa. Ja bih rekao: spasewe koje daje Bog jeste spasewe
i du{e i tela. Ono je kompletno, ali uvek uz na{u li~nu saradwu. Zato qudi koji misle o spasewu celokupne ~ovekove li~nosti, uvek `ive vi{e onim u Koga veruju i nadaju se.
Tako su na{e misli, na{e `eqe, na{e molitve uvek u Bogu
Promislitequ, u Bogu Spasitequ, u Bogu Qubavi, u Bogu proslavqawa. Slo`i}ete se s time da su na{e misli br`e od vremena i krilatije od dana, pa je u qudskoj prirodi prisutan fenomen da se verom obra}amo Bogu u svakom vremenu i u raznim prilikama, da se Bogu molimo proslavqaju}i Ga, iskamo {ta nam je
potrebno i nadamo se u Wegovu pomo}. Na na{e molitve odgovori}e kako je za nas najboqe, koliko su nam molitve umesne i koliko kao hri{}ani zaslu`jemo da nam se pozitivno odgovori.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
93
Srna: Po Va{em mi{qewu, kolika veza postoji izme|u nacionalnog i verskog bu|ewa u srpskom narodu?
Mitropolit: Ova dva ~inioca u srpskom narodu su uvek
prisutna. Sveti Sava je Svetosavqem tesno spojio versko i nacionalno. Kod nas Srba nije mogu}e razdvojiti istoriju Srpske
crkve od istorije Srpskog naroda. To je povezano tako tesno da
je versko bu|ewe u srpskom narodu ujedno i nacionalno, i obratno. To je jedno sa drugim tako protkano i utkano da li~i na najlep{i tepih raznih boja, koje su veoma harmoni~no slo`ene i
utkane. Ta veza je i danas veoma prisutna. Prethodni politi~ki
sistem je poku{avao da svojom ideologijom odvoji srpski narod
od Srpske crkve, ali u tome nije uspeo.
Da bi se ostvarile jo{ ve}e spone i duhovna tkawa Srpskog
naroda i wegove Crkve, neophodno je da se bezuslovno vratimo
svojim izvorima i onom vremenu kada je Crkva bila najprisutnija u svim porama srpskog narodnog bi}a. Vreme je pokazalo, a
i doga|aji u wemu: kada smo god svoju Crkvu stavqali na margine
srpskog nacionalnog bi}a, mnogo smo trpeli od nevoqa koje su
poticale od nas samih i od na{ih neprijateqa. Srpsko nacionalno bi}e mora imati svoju vrednost prvenstveno u carstvu
hri{}anskog morala, a moral ima svoju vrednost u carstvu duhovnom. To su bile i ostale smernice Svetoga Save, pa su, razume se, i na{e, jer od wih u na{em narodu nema ni{ta vrednije.
Tako, na Va{e pitawe se mo`e odgovoriti ovako: verske i
nacionalne veze su u srpskom narodu davna{we i nikada nisu
bile razdvojene, pa ni danas.
Srna: Da li Va{e Visokopreosve{tenstvo misli da se,
uslovno re~eno, me|u ovim vernicima pojavquju neki oblici
“farisejstva”?
Mitropolit: Ne, mislim da toga ima. Verovatno ste mislili na pretvarawe i potpunu odsutnost vere? U odgovoru na
prvo pitawe donekle sam se dotakao i ovog pitawa. Treba shvatiti, u moralnom pogledu mogu}e je preobra}awe od gorega na
boqe. Za takve fenomene Crkva zna; u `itijama svetih ima mnogo takvih primera. Ima primera gde su veoma veliki gre{nici
postajali svetiteqi, a bilo je i onih koji su sa lestvice svetiteqstva pali vrlo nisko. Pri~a iz Jevan|qa o ~oveku koji je na{ao skupoceno zrno bisera, pa je prodao sve svoje imawe da bi
kupio to skupoceno zrno bisera, razja{wava ovo Va{e pitawe.
94
Bu|ewe vere
Neispitani su putevi Bo`ji kojima qude privodi Sebi.
Tih pojava ima i kod nas sada.
Srna: Vi ste bili episkop u Dalmaciji vi{e godina. Da li
ste primetili kakve razlike u vezi sa nacionalnim i verskim
bu|ewem u Dalmaciji i u Republici Srpskoj?
Mitropolit: Nikakvu razliku nisam primetio. U Eparhiji dalmatinskoj proveo sam preko 25 godina, koje na du`nosti
Rektora bogoslovije, koje stare{ine manastira Krke. Kao episkop dalmatinski proveo sam 14,5 godina. Vodio sam i manastirsku parohiju sasvim dugo. Mnogo sam nau~io od tog Bo`jeg naroda. Svi su mi bili dobri u~iteqi i pomaga~i u poslovima koje
sam obavqao. Tamo sam delom sebe ostavio i mnogo ~ega sam otuda poneo. Nacionalna i verska svest kod mojih biv{ih eparhiota bila je, a i sada je, na zavidnoj visini. Uvek su govorili, a i
danas se tako pona{aju: nema Srbina bez Pravoslavqa.
Wih su ovome u~ili u pro{losti oni doga|aji koji su bili
vi{e mu~ni i te{ki nego lepi. Zajedni~ki do`ivqaj verskog i
nacionalnog wih i danas pokre}e na borbu kako bi se tamo odr`ali u ovom vremenu kada se nasr}e i na wihovu nacionalnost i
na wihovu veru.
@iveo sam u raznim krajevima na{e zemqe. Svugde sam ose}ao ovo duhovno zajedni~arstvo srpske svesti, ali uvek sa ja~om
dozom tamo gde je stanovni{tvo izme{ano i nacionalno i verski.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
95
RO\EWE HRISTOVO ‡ SVERADOSNI
30
DOGA\AJ
Iako je Hristovo ro|ewe ‡ Bo`i} ‡ Dan radosti, mi ga do~ekujemo sa setom, o`alo{}eni, zabrinuti. Na{a je radost pomu}ena onim {to se de{ava, a do pre dve godine taj isti dan, i
druge dane, svetkovali smo radosno, jedni druge pozdravqali
uzajamnim ~estitawem praznika, bez obzira na to ~iji je praznik i koji ga narod slavi.
Danas se kod nas najvi{e govori o ratu, o svemu onome {to
se dogodilo, pri`eqkuju}i i od Bogomladenca mole}i mir i dobru voqu ponovo me|u qudima. S druge strane, prate}i sredstva
informisawa, srpski narod obuzima uverewe da se protiv wega
urotio ceo svet i svetu postavqa pitawe: [ta i u ~emu sagre{ismo prema vama, bra}o Evropejci, bra}o iz Turske, Azije, Amerike i iz drugih bli`ih i daqih zemaqa? Dobija se utisak da
ste svi sa nama u ratu bez rata, a kada se tome doda sve ono {to
se doga|a kod nas u biv{oj Jugoslaviji, onda je to pravi pakao
koji nas je sve zadesio.
U na{e dane javqaju se mesije sa svojim jevan|eqem sile i
nasiqa, mr`we i osvete, grabe`i i pqa~ke. Odbacuju}i milost
i dobrotu, oni propovedaju veru u krv i ~elik, u otrov i ogaw.
Zvek oru`ja i {krgut zuba wihova su omiqena muzika.
Hristos je do{ao u ovaj svet radi nas. Mi smo se u protekloj godini najvi{e molili i radovali upravo Wemu, Bogomladencu. Sve drugo je izazivalo buru, ogaw i pu{ewe dima, a on je
sti{avao buru, brisao krv i gasio po`are. Sve drugo je radilo
za rat, a on je zra~io mirom i preko onih qudi koji rade na miru. Razjareni qudi sipali su oberu~ke smrt na smrtne, a on je
bri`qivo negovao `ivot u `ivih. Neki proglasi{e sebe spasiocima sveta, pa zavi{e sav svet u crninu tuge i miris le{ine. A
30
Bo`i}na poruka 1993. g. pravoslavnim vernicima u Dalmatinskoj eparhiji.
96
Bu|ewe vere
nevidqivi Hristos se provla~io izme|u tih samozvanih spasioca nose}i ozon `ivota i qubavi, radost, i oslu{kivao da li ko
Wega priznaje za Spasiteqa i priziva u pomo}.
Vo|e na{eg naroda putuju kao kroz sne`nu vejavicu, pa se
o~i moraju dobro stegnuti i napregnuti. Stegnuti ‡da bi se vid
sa~uvao od vejavice, a napregnuti ‡ da bi se put mogao nazirati.
Hladno je i mu~no putovawe, no putnici se hrabre rado{}u i toplinom narodnog ogwi{ta {to ih ~eka na kraju. Oni ose}aju da
sva zbivawa poja~avaju kod na{eg naroda staru veru i novo odu{evqewe. Hrabri ih uverewe: Hristos je i u ovim nara{tajima
prisutan svedok svih zbivawa. Oni gledaju dögu u oblaku i kako
se na muci poznaju junaci. Na muci se poznaju i vere. Ne neshvatqivim popri{tima borbe i strahota; oni vide hri{}ansku veru na koju su uperene mnoge strele. Na{a vera je junak vera. Dvadeset vekova ona je na otvorenom megdanu, u borbi, u muci, kao
ni jedna vera do sada. To ja~a duh qudi koji se bore za na{e boqe
i mirnije sutra. To osvetqava na{u nadu u krajwu pobedu na{e
vere, u krajwu pobedu dobra nad zlom.
Kao {to dobri kapetani hladnokrvno stoje na svojim la|ama i posmatraju buru, stojmo i mi tako. Stojmo i mi tako bez bojazni, ali sa neprestanom molitvom Onome koji jednom re~ju lako mo`e uti{ati bure i vetrove na{ega vremena. Da budemo ispuweni verom otaca na{ih u Bogomladenca Hrista. Ispuweni
novom duhovnom snagom i spokojstvom boraca uverenih u pobedu,
sve dok ne do|e smena ovog pokolewa novim. A kada do|e smena,
neka bi dao Bog da mo`emo predati naslednicima svojim veru
o~uvanu, po{tewe neuprqano, Crkvu neoslabqenu, dr`avu utemeqenu.
Godine 1938. stiglo je u na{u zemqu jedno pismo iz Jerusalima, iz manastira sv. Magdaline u Getsimaniji. Pi{u kako se
jednoj devoj~ici u hramu javio `ivi Hristos. Devoj~ica se usudila da ga upita: “Gospode, dokle }e ovako stradati svet?” Blag
osmeh na Hristovom licu bio je jedini odgovor. Taj osmeh je
ohrabrio devoj~icu, pa je postavila jo{ jedno pitawe: “Gospode,
koja }e vera pobediti?” Istim blagim osmehom Hristos je odgovorio glasno: “Pravoslavna”. Nevinima i ~istima javqa se Bog.
Za nas je pou~no i va`no to {to se u ovo stravi~no vreme osmeh
i daqe nalazi na licu Hristovom. To je osmeh pobedioca, ube|enog u svoju kona~nu pobedu. Va`no je i ovo svedo~anstvo Wegovo,
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
97
prvenstveno radi na{ih osmeha, i u sada{wim nevoqama, pored
mnogih wegovih svedo~anstava u proteklih skoro dvadeset vekova. Mi smo Mu zahvalni {to nam mo} daje i za mnoga skora{wa i
novija svedo~anstva Svog zajedni{tva s nama, potvr|ena mnogim
svedo~anstvima iz na{e mukotrpne pro{losti. Na{ srpski narod Ga je uvek sa osmehom ispovedao, i danas ispoveda, veruju}i
Wemu Bogomladencu Hristu.
Uz sveradosni bo`i}ni pozdrav svima na{im dragim eparhiotima:
Hristos se rodi! ‡ Vaistinu se rodi!
Episkop dalmatinski Nikolaj
98
Bu|ewe vere
JEDNODU[NOST ME\U BRA]OM
31
Pravoslavni mitropolit Eparhije dabro-bosanske
5. februara 1994. g.
Sarajevo (Sokolac)
Gospodinu Draganu Tomi}u,
Predsedniku Skup{tine Srbije
Beograd
Po{tovani Gospodine Predsedni~e,
Iskreno se radujem Va{em unapre|ewu i od srca Vam ~estitam izbor za Predsednika Skup{tine Srbije.
Srpska narodna wiva je uvek bila te{ka za orawe, setvu i
`etvu. Ona je to pogotovo danas u ovim smutnim vremenima kada
imamo mnogo politi~kih nenavidnika, a malo prijateqa. Mi
smo narod, da li na na{u sre}u ili nesre}u ne znam, koji naj~e{}e za doma}ina imade suze, a za gosta u ku}i radost.
Jo{ u Starom zavetu, dakle u vremenu pre Hristovog ro|ewa, re~ Gospodwa veli: “Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se
trude zidari” (Ps. 127,1), a sveti apostol Pavle saop{tava:
“Sve mogu u Hristu Isusu koji mi mo} daje” (Flp. 4,13).
I zaista, sve {to nas je u pro{losti snalazilo i sve ono
{to smo do`iveli, a ipak postojimo kao narod, mo`e se objasniti jedino time {to nas je Bog ~uvao i pomagao, kao i Srbi svetiteqi koji su polo`ili temeqe srpskoj dr`avnosti. Stevan Nemawa savetuje svoje sinove na saboru u De`evi: “Sinovi moji,
dajem vam ovu zapovest koja je odozgo. Ne mislite zlo jedan drugome, ve} imajte pravu qubav me|u sobom. Jer, onaj koji ne voli
svoga brata, ne voli ni Boga, a Bog je qubav.”
31
^estitka povodom izbora D. Tomi}a za predsednika Skup{tine
Srbije.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
99
Mi Srbi, prelepih i Bogom blagoslovenih zemaqa srpskih, “~udo smo ~uda” i velika nerazre{iva tajna Bo`ja. Za vulgarna i trivijalna ~oveka srpski narod bledi kao ~udo, ali za
~oveka savr{enijeg duhovnog sastava, srpski narod postoji i postoja}e kao velika riznica ~uda. Zato, ko razume istoriju srpskog naroda, taj razume sve, pa i Tolstoja koji re~e: [email protected] sveta te~e po ne~ijoj voqi”; pa razume se da i `ivot srpskog naroda
te~e po ne~ijoj voqi.
Ja, sin srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve, ni{ta
Vam drugo po`eleti ne mogu do najpre Bo`ju pomo}, unutarwi
spokoj i trezveno rukovo|ewe brodom srpskog Parlamenta.
Srpski narod je svagda imao u sebi doma}inskog duha. To
nas je ~inilo {irokogrudim ne samo u svojoj ku}i, nego i van we.
Samo tako se mo`e objasniti ~iwenica da smo podigli mnoge
svetiwe u susednim dr`avama i {ire, a da kod nas niko, ama ba{
niko od suseda ne podi`e ni jednu crkvicu.
Oprostite mi, gospodine Predsedni~e, na ovoj, sebi dopu{tenoj, digresiji o Va{em i mom narodu.
Pozdravqaju}i Vas, uz ponovne ~estitke i najboqe `eqe,
ostaje uvek Va{ dobro`elateq i odani:
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
100
Bu|ewe vere
32
HRAM ZA AMANET
Va{a Svetosti,
Ovo je redak do`ivqaj i dugo }e se pamtiti. Pamti}e se da
je ovo razru{eno mesto Novo Sarajevo ‡ Grbavicu posetio Svesvjatjej{i patrijarh moskovski i cele Rusije G. Aleksije ££. Ova
spomen-kapela bi}e podignuta u slavu Bo`ju, u spomen boravka
Va{eg Ruskog bataqona koji je u sastavu mirovnih snaga Ujediwenih Nacija.
Bogu se molimo da ovaj budu}i hram vazda bude ispuwen silom Bo`jom i da se svaki posetilac i vernik ose}a kao apostol
Pavle pred Damaskom: da ga obasjava svetlost i da se Duh Sveti
useqava u wegovu du{u.
Dolaskom ruskih vojnika do{ao je novi priliv snage u du{ama Srba, a Va{im dolaskom ona se jo{ vi{e uve}ala.
Okupqeni oko Vas i Svjatje{eg patrijarha srpskog g. Pavla, prinesimo i mi Bogu ono {to je u nama najboqe: svoje najsvetlije misli, svoja najuzvi{enija ose}awa, svoje naj~istije
`eqe i svoje najtoplije molitve, shodno re~i Bo`joj: “Gospodu
`rtvuj ono {to je najboqe” (sr. 3 Mojs. 22,20).
Neka Bog podari vojnicima Ruske vojske nevino srce i ~istu du{u! Neka ih ispuni qubavqu, umilewem i rado{}u duhovnom! Neka im dade Duha Svetoga i Ute{iteqa da obitava i sa
wima i sa nama do veka!
Hvala Va{oj Svetosti na izvr{enom ~inu osve}ewa ovog
zemqi{ta i postavqenog krsta Gspodweg. Na nama je da ovaj
hram {to pre propoji u slavu Bo`ju i svetih Wegovih.
Blagoslovite, Va{a Svetosti, i ovaj okupqeni narod i Is
pola eti, despota!
32
Pozdravno slovo upu}eno moskovskom Patrijarhu Aleksiju na osve}ewu
zemqi{ta i krsta za novi hram na Grbavici u Sarajevu, 18. maja 1994. g.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
BLAGOSLOV SVERUSKOG PATRIJARHA
101
33
Va{a Svetosti,
Va{e Visokopreosve{tenstvo,
Va{e Preosve{tenstvo,
Va{a, puna mira i dobre voqe, poseta Mitropoliji dabro-bosanskoj dolazi u vreme kada ova Eparhija obele`ava 775.
godi{wicu od postavqawa Svetim Savom prvog wenog episkopa
sa titulom Dabarski; kada obele`avamo 400 godina od spaqivawa mo{tiju Svetoga Save, prvog srpskog prosvetiteqa i u~iteqa, i kada bele`imo 280. godi{wicu od kako su mitropoliti dabro-bosanski po~eli rezidirati u Sarajevu.
Vi nam donosite puninu blagoslova sestrinske Ruske pravoslavne crkve i Va{ patrijara{ki blagoslov, ~ime nas mnogo
oboga}ujete i poma`ete da ove jubileje {to sve~anije obele`imo a i ovo gorko vreme izdr`imo.
Veliki qudi, posebno prvojerarsi Crkve pravoslavne, miri{u mirisom svetosti i puno}om blagodatnog dostojanstva: arhijerejskog sana, jer su zasa|eni u domu Gospodwem, kako veli
Psalmopojac.
Vi ste do{li u ratom zahva}eno podru~je, na domaku Sarajeva. Iskreno `alim {to Vas i Va{u cewenu pratwu nisam u
mogu}nosti pozdraviti dobrodo{licom u na{oj velelepnoj sarajevskoj katedrali. Do{li ste u ovaj deo svete Srpske crkve
~ija su duhovna deca procvetala mu~eni{tvom, hrabro{}u, herojstvom, dr`avni{tvom, diplomatijom i iznad svega, verom u
Boga i odano{}u svojoj svetoj Crkvi.
Ovaj mali deo velike pravoslavne porodice, na ovom brdovitom Balkanu i jo{ brdovitijoj biv{oj Bosni i Hercegovini,
danas se bori da o~uva svoja ogwi{ta i ogwi{ta drugih, svoju
~ast, svoju slobodu i slobodu drugih, svoju veru pravoslavnu.
33
Pozdravna re~ na do~eku Patrijarha moskovskog i sve Rusije Aleksija
££, 18. maja 1994. g.
102
Bu|ewe vere
Nismo iznena|eni napadima onih ~iji smo nekada bili robovi, ve} onih koji su nam do ju~e bili prijateqi. U pro{losti,
Va{a Svetosti, srpski narod je i na ovim podru~jima ponajvi{e
imao suze za doma}ina, a radost za gosta u sopstvenoj ku}i. Tako
je i sada. Nametawem ovog rata umno`i{e nam se grobovi i
grobqa, smawi se broj zdravih, a pove}a broj bolesnih i osaka}enih. Mnogi posta{e siroma{ni, dok mnogobrojna deca osta{e
bez hraniteqa i toplog roditeqskog zagrqaja.
Pa ipak smo radosni, jer ose}amo da je s nama desnica Gospodwa i da nam Gospod prima molitvu: “Raduj se, Lestvice, koja
uzvodi{ qude i ~eqad srpsku pod nebeske krovove”, veli se u
akatistu Presvetoj Bogorodici.
Do{li ste, Va{a Svetosti, kao ~ovek mira i dobre voqe,
ne samo nama u Eparhiji dabro-bosanskoj, nego i svima na{im
eparhijama u biv{oj Bosni i Hrecegovini, bra}i Arhijerejima,
sve{tenstvu, mona{tvu i svoj bogoqubivoj pastvi na{oj. Hvala
vam! Crkve i manastiri su uvek bili i danas su vidni izvori
srpske duhovnosti, moralne i narodne snage. Ovo su bila i do danas ostala vekovna vrela i `iva pojili{ta sa kojih se srpski
narod u Republici Srpskoj stalno napaja, duhovno osna`uje i
odoqeva isku{ewima koja ga snalaze.
Sa ovih izvora potekle su duboke reke na{e narodne svesti, crkvene duhovnosti i narodne kulture. Reka duhovnosti neprekidno te~e sa svojim mnogobrojnim pritokama, zalivaju}i
svaku stopu zemqe na{e, gde god jesmo i postojimo, a nikada nismo bili ne~ija mrtvaja.
Va{a Svetosti, molim Vas blagoslovite nas sve. Blagoslovite ovaj blago~estivi narod srpski i wihovu de~icu koji su do{li da Vas vide, po`ele dobrodo{licu i prime Va{ sveti blagoslov.
Isto tako Vas molim, primite ovaj mali darak ‡ ikonu
Presvete Vladi~ice na{e Bogorodice Trojeru~ice, uz na{e molitve Gospodu Hristu i woj da dolgodenstvujete na tronu svetih
patrijaraha moskovskih i cele Rusije na mnogaja qeta.
Is pola eti, despota!
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
103
IZVE[TAJ O ARHIPASTIRSKOM RADU
34
U 1993. GODINI
Na osnovu ~l. 108 t. 29 Ustava Srpske pravoslavne crkve,
~ast nam je podneti Svetom arhijerejskom saboru godi{wi izve{taj o na{em arhipastirskom radu u poverenoj nam Eparhiji dabro-bosanskoj u slede}em:
Arhipastirski rad
Bogoslu`ili smo u svima hramovima gde nam je bilo dostupno, uz velike napore putovawa i ponekada izlo`eni riziku.
Nismo mogli posetiti sve{tenike u Vozu}i i Stogu, mada smo
`eleli. Ipak, susretali smo se sa wima i preko wih slali humanitarnu pomo} za srpski narod u tom kraju. Tako|e, nismo mogli
oti}i ni tamo gde su nadle`ne muslimanske vlasti, tj. u Sarajevo i Zenicu gde su ostala dva sve{tenika: sin|el Avakum (Rosi}) u Sarajevu i protojerej Miroslav Drin~i} u Zenici, koji
redovno slu`e u hramovima.
Pored svete Liturgije koju sam redovno slu`io u poverenoj
mi Eparhiji, vr{io sam i druga bogoslu`ewa i molitvoslovqa.
Propovedao sam i pou~avao u svim prilikama koliko je to bilo
mogu}e. Tako|e, slu`io sam svetu Liturgiju u slede}im eparhijama: Dalmatinskoj, Brani~evskoj, @i~koj, Bawalu~koj, Sremskoj, Zvorni~ko-tuzlanskoj, Zapadnoevropskoj, Crnogorsko-primorskoj i Arhiepiskopiji beogradsko-karlova~koj. U manastiru
Hopovu obavio sam presvla~ewe sv. Teodora Tirona. Toplo blagodarimo nadle`noj bra}i arhijerejima za bogoslu`ewa u wihovim eparhijama.
Odr`ali smo proslavu Vidovdana 4. jula 1993. g. na nivou
Eparhije dabro-bosanske u hramu sv. proroka Ilije na Sokocu.
34
Izve{taj podnet Svetom arhijerejskom saboru u Beogradu na redovnom
majskom zasedawu 1994. g.
104
Bu|ewe vere
Svetu arhijerejsku liturgiju slu`io je Wegova Svetost patrijarh srpski Pavle sa arhijerejima: budimskim dr Danilom, zahumsko-hercegova~kim dr Atanasijem, vrawskim Pahomijem i
mitropolitom Nikolajem. Po saborno odslu`enoj sv. Liturgiji,
izvr{enom sveop{tem parastosu poginulima za Krst ~asni i
slobodu zlatnu od Kosova do toga dana, odr`ana je prigodna Vidovdanska akademija, kojoj su prisustvovali najvi{i predstavnici vlasti i vojske Republike Srpske. Tom prilikom proglasili smo hram sv. proroka Ilije na Sokocu Romanijskom Lazaricom, a Predsednik Republike Srpske Radovan Karaxi} Romanijsku visoravan ‡ Romanijskim Kosovom. Toga dana smo, tako|e,
obznanili da }e se, ubudu}e, u nedequ po Vidovdanu, na nivou
Eparhije dabro-bosanske proslavqati Vidovdan i odr`avati
crkveno-narodni zbor kod crkve u Sokocu.
Rukoplo`ewa i postavqewa
Rukopolo`eni su bogoslovi i studenti:
Gvozden Aramba{i}, svr{eni bogoslov, u ~in |akona i
prezvitera i postavqen na parohiju u Blagaju kod Kupresa;
Novica ]ebi}, svr{eni bogoslov, u ~in |akona i postavqen u Rogatici;
Mladen Maksimovi}, svr{eni bogoslov, u ~in |akona i postavqen u ^ajni~u;
Goran Terzi}, student Bogoslovskog fakulteta, u ~in |akona i prezvitera i postavqen u Ustikolini.
Za verou~iteqe je postavqeno 37 predava~a u osmogodi{wim {kolama, {to je i Sveti arhijerejski sinod potvrdio svojim odlukama.
Osve}ewa
Osvetili smo:
Obnovqenu crkvu sv. ap. Petra i Pavla u Borikama (Arh.
namesni{tvo gora{ko-vi{egradsko), temeqe novog hrama sv. pr.
Ilije u Vitovqu (Arh. namesn. travni~ko-zeni~ko), temeqe novog hrama na Lukama (Arh. namesn. sarajevsko), pridvornu kapelu prepodobnog Joanikija Devi~kog u Mitropoliji u Sokocu,
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
105
zgrade skup{tina op{tina u: Srbiwu (Fo~i), Rudom, ^ajni~u,
Vi{egradu i Ilixi, bolnicu i de~je obdani{te u ^ajni~u,
osnovnu i sredwu {kolu u Rudom, prostorije Komesarijata za izbeglice i humanitarnu pomo} R. Srpske u Palama i zemqi{te
na Ilixi za izgradwu hrama sv. velikomu~enika Georgija.
Posete i razgovori
U toku 1993. i 1994. g. pose}ivali smo vojnike na polo`ajima i rawenike u bolnicama.
U~estvovali smo na konferenciji u organizaciji Ekumenskog saveza odr`anoj u Pe~uju (Ma|arska).
Odr`ali smo Sastanak sa Nadbiskupom francuske vojske u
sastavu Ujediwenih nacija, na aerodromu u Sarajevu.
Tako|e, dva puta smo se sastali na aerodromu u Sarajevu sa
Nadbiskupom vrhbosanskim mons. Vinkom Puqi}em.
U~estvovali smo redovno na sednicama Skup{tine Republike Srpske odr`anim na teritoriji Eparhije dabro-bosanske.
Na{u Mitropoliju, u okviru posete Srpskoj pravoslavnoj
crkvi, posetio je 18. maja o.g. Wegova Svetost patrijarh moskovski i sve Rusije g. Aleksije ££ u pratwi Svjatjej{eg patrijarha
srpskog g. Pavla i drugih Arhijereja. Tom prilikom posetili su
i predsednika Republike Srpske g. Radovana Karaxi}a sa kojim
su vo|eni razgovori u Predsedni{tvu, a potom bili wegovi gosti na ru~ku u hotelu “Panorama” na Palama. Sa Pala su Wihove Svetosti Aleksije i Pavle sa pratwom otputovali na Grbavicu, gde su posetili Ruski bataqon koji deluje u sastavu mirovnih snaga Ujediwenih nacija u biv{oj Bosni i Hercegovini, a
zatim vodili razgovore na aerodromu u Sarajevu sa predstavnicima Rimokatoli~ke crkve, kardinalom Kuhari}em i nadbiskupom vrhbosanskim mons. Puqi}em.
Istog dana Wegova Svetost patrijarh ruski Aleksije izvr{io je osve}ewe krsta i zemqi{ta na kome }e se graditi crkva
brvnara u ruskom stilu, koja }e biti posve}ena sv. Aleksandru
Nevskom, na Grbavici ‡ Novo Sarajevo, a zatim kasno u no} sa
pratwom otputovao za Beograd.
106
Bu|ewe vere
Odlikovawa
Odlikovali smo ~inom protojereja: protonamesnika Miroslava Drin~i}a, privr. paroha £ zeni~kog, i protonamesnika
Milojka Topalovi}a, privr. paroha ££ zeni~kog i Arhijerejskog
namesnika travni~ko-zeni~kog.
Primili smo u bogosloviju 13 kandidata, na Institut 6 i
na Bogoslovski fakultet 3 kandidata. Dali blagoslov za brak
~etvorici svr{enih bogoslova.
Dispenzi
Dva ven~awa u Crkvom zabraweno vreme i {est pomena samoubicama.
Administrativni deo posla
DELOVODNI PROTOKOL EPISKOPA
U 1993 g. bilo je 628 predmeta i svi su re{eni, a od 1994. do
sada bilo je 185 predmeta, i svi su re{eni.
DELOVODNI PROTOKOL EU ODBORA
U 1993. g. bilo je 92 predmeta, a od 1994. g. do sada 39. Svi
predmeti su re{eni.
DELOVODNI PROTOKOL CRKVENOG SUDA
U 1993. g. bilo je 52 predmeta, a od 1994. g. do sada 9 predmeta. Svi predmeti su re{eni.
Jerej Stanimir Jawi}, privr. paroh zabora~ki, ka`wen je
zabranom sve{tenodejstva od mesec dana.
Brojno stawe sve{tenstva
I daqe su nam izvesni sve{tenici rasuti po drugim eparhijama: Arhiepiskopiji beogradsko-karlova~koj, @i~koj, Mile{evskoj, Crnogorsko-primorskoj, Bawalu~koj, Brani~evskoj i
Zapadnoevropskoj.
Od izbeglih sve{tenika dvojica su se vratila i postavqeni su na parohije, kao i jedan |akon.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
107
Kanonski otpust podelili smo jereju Bogdanu Smiqi}u,
privr. parohu jabu~kom, za Eparhiju isto~noameri~ku radi le~ewa deteta.
Obrazovali smo nove parohije, i to: tre}u paqansku, drugu
sokola~ku, tre}u bla`ujsku, drugu ru|ansku, tre}u vi{egradsku
i od reqevske vogo{}ansku.
Eparhijski savet i EU odbor
U avgustu 1993. i februaru 1994. godine odr`ali smo sednice Eparhijskog saveta i Eparhijskog upravnog odbora.
Izvori prihoda u 1993. g. bili su provizija od kalendara,
eparhijski razrez crkvenih jedinica koje se nalaze pod srpskom
vla{}u i, ne{to malo, od {tampe ikonica koje su deqene narodu.
Ima crkvenih op{tina do kojih se uop{te ne mo`e do}i
jer se nalaze na teritoriji koju kontroli{u muslimanske, vlasti kao {to su Sarajevo i Zenica. Tako, nemamo potpun pregled
materijalnog poslovawa crkvenih op{tina. To se isto odnosi i
na statisti~ke podatke o broju kr{tenih, ven~anih i opojanih.
Odr`ana su dva bratska satanka, kao i zajedni~ka ispovest
i pri~e{}e sve{tenstva.
Gra|evinska delatnost
U toku 1993. godine nije bilo nikakve gra|evinske delatnosti ni na hramovima, ni na crkvenim objektima.
U Sokocu je kupqena nova ku}a za 126.000 DM za sedi{te
Mitropolita dabro-bosanskog. Po{to ova ku}a nije bila dovr{ena, izvr{eni su radovi na woj u vrednosti od oko 30.000 DM, i
u prvoj polovini meseca dacembra uselili smo se u ovu ku}u.
Vlada Republike Srpske i Skup{tina Op{tine Sokolac kupili su ovu ku}u, a dovr{ewe su pomogle privredne organizacije u
Sokocu.
Inventar je bezmalo nabavqen dobrotom srpskih op{tina:
Sokolac, Vi{egrad, Rudo i Ilija{, kao i dobrotom Wegovog
Preosve{tenstva episkopa isto~noameri~kog g. Mitrofana i
protosin|ela Filareta.
108
Bu|ewe vere
Vlada Republike Srpske i Skup{tina Op{tine Srbiwe
(Fo~a) podelili su osnovna sredstva Mitropoliji dabro-bosanskoj, Kazneno-popravni dom u Srbiwu za otvarawe Duhovne akademije. Ovaj objekat mo`e da primi 300 kandidata. Nadamo se da
}e Sveti arhijerejski sabor na svom redovnom zasedawu ove godine doneti odluku o otvarawu ove visoke bogoslovske {kole i
uvrstiti je u spisak bogoslovskih {kola SPC.
Skup{tina Op{tine Srbiwe dodelila je, tako|e, Pravoslavnoj crkvenoj op{tini u Srbiwu zemqi{te od preko 10.000 m2
za podizawe Srpskog svetosavskog centra.
Skup{tina Op{tine Ilixa dodelila je zemqi{te Mitropoliji dabro-bosanskoj za izgradwu hrama sv. velikomu~enika
Georgija na Ilixi. Krst i zemqi{te su osve{tani 7. maja o.g. na
dan sv. velikomu~enika Georgija.
Kolo srpskih sestara
U Eparhiji dabro-bosanskoj u toku 1993. i 1994. g. osnovano
je Kolo srpskih sestara u slede}im crkvenim op{tinama: Pale,
Vojkovi}i, Dobriwa, Trnovo, Grbavica, Sokolac, Haxi}i, Ilija{, Srbiwe (Fo~a), Vi{egrad, Vogo{}a, Kalinovik i Rogatica.
Predlo`eni upravni nadzorni odbori su odobreni i svima
su dostavqena Pravila Kola srpskih sestara, odobrena od Svetog arhijerejskog sinoda.
Humanitarna pomo}
Humanitarnu pomo} primamo uglavnom iz Centralnog magacina Odbora SPC za pomo} izbeglicama ‡ hala 8 na Beogradskom sajmu, koja pristi`e preko Me|unarodne dobrotvorne pravoslavne organzacije (IOSS) iz Baltimora, a u posledwe vreme
najvi{e od Gr~ke pravoslavne crkve.
Dobar deo humanitarne pomo}i stigao je na{em narodu iz
Srbije, posebno iz @i~ke i [umadijske eparhije. I ovom prilikom izra`avamo na{u toplu blagodarnost Wihovim Preosve{tenstvima g. Stefanu i g. Savi na pomo}i koju upu}uju na{em
napa}enom narodu.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
109
Te{ko}e u radu i predlozi
Problemi sa kojima se susre}emo uglavnom su isti kao i
oni koje smo pomenuli u pro{logodi{wem izve{taju, a to su:
‡ Nedovoqan broj verou~iteqa u gradovima,
‡ Nedostatak uxbenika iz veronauke,
‡ Nepostojawe vojnih sve{tenika u vojsci i u bolnicama,
‡ Ote`ane komunikacije zbog nedostatka goriva,
‡ Problem prevoza humanitarne pomo}i iz Beograda do
Sokoca, tako|e zbog nedostatka goriva i vozila,
‡ Nedostatak bar jednog `ivog manastira koji bi bio molitveno mesto u Eparhiji i {kola za negovawe mona{kog podmlatka.
Molimo Sveti arhijerejski sabor da ovaj Izve{taj uzme na
znawe.
Svetom arhijerejskom saboru odani
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
110
Bu|ewe vere
OGROMNO MISIONARSKO NASLE\E
35
SVETE BRA]E KIRILA I METODIJA
“Apostolstvo je ube|ewe i po`rtvovawe”
(Ep. Nikolaj Velimirovi})
“U hri{}anskom u~ewu je samo ono istinito {to su svi
verovali svagda, svugde i jednodu{no”
(Vikentije Lerinski)
“Sve manifestacije kojima je ciq po{tovawe uspomene
svetiteqa Metodija i wegova brata ]irila, “ravnoapostolnih” i “prosvetiteqa” na{e slovenske pravosavne
bra}e, u prvom redu zanimaju Vaseqensku patrijar{iju.
Ona je ova dva izuzetna mu`a poslala na sever s misijom da
propovedaju raspetoga i vaskrsloga Hrista i da narode
ovih krajeva prosvetle pravom verom. Dva svetiteqa nisu
samo ispunili svoju versku misiju, ve} su tim narodima pokazali na~in kako da razviju svoju kulturu kao svoju nacionalnu posebnost”
(Vaseqenski patrijarh Dimitrije £)
Poznato je da je Sveta Gora bila najve}a {kola kroz koju je
pro{ao i Sveti Sava. On tada nije morao da tra`i zaseban jezik
da bi na wemu u~vr{}ivao hri{}anstvo me|u Srbima, nego je samo svoj rad “organski nadovezao na delo Slovenskih Prosvetiteqa”, koje je u wegovom narodu “`ivelo i dobilo svoje osobine”. Upravo, on je “sjedinio u sebi rad i zadatak obojice Slovenskih Apostola”, a “delo Svete Bra}e moglo je da se odr`i u srpskom narodu najvi{e zato {to ga je utvrdio i dao mu `ivot Sveti Sava”. On je za svoju samostalnu Crkvu, koju je osnovao, za
svoj narod i za svoju dr`avu, na svom srpskom jeziku ‡ u sukobu
Zapada sa Istokom ‡ delo Slovenske Bra}e zauvek u~vrstio,
35
Predavawe odr`ano na prvoj Krsnoj slavi Svetih Kirila i Metodija
Isto~nosarajevskog univerziteta na Palama 1994. g.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
111
zbog ~ega je ne samo od Srpske pravoslavne crkve, nego i od srpskog naroda progla{en za svetiteqa i za{titnika Crkve, naroda i {kole.
Koje su to osnovne smernice za Svetu Bra}u koje ih pokrenu{e na ovaj ne tako lak posao i da ni u ~emu nisu protivre~ne
uverewu Svetoga Save?
U moru maloverja i nezahvalnosti, jo{ samo pravoslavni
qudi celivaju ruku svojih dobro~initeqa i predvodnika. Ako je
qubav ja~a od smrti, a jeste, onda je ona ja~a i od eventualnih
bakterija na ruci dobrotvora. Ponekada nas obuzima neodoqiva
`eqa da poqubimo ruku davnih predaka i nepoznatih pradedova
iz blagodarnosti za nezaslu`ene poklone od kolevke do prve
kwige. Za ovaj sudbonosni poklon mnogo dugujemo jednom Vizantincu, filosofu i monahu Kirilu iz Soluna. Wemu i wegovom
bratu, svetitequ Metodiju, dugujemo i mi, u zajednici slovenskih naroda, ~itavu biblioteku “slavjanoserbskih” divovskih
kwiga, kao i rang kulturne nacije. Wima dugujemo na lepoti liturgije na slovenskom pradedovskom jeziku.
I jo{ ne{to: Dostojni u~enik velikog u~iteqa i patrijarha Fotija, Sveti Kirilo, mnogotalentovani filosof, zaslu`uje
taj naziv ne samo po svom visokom obrazovawu i pameti, nego i
zbog ostvarewa pravoslavne svetosti u sebi samom. Kirilo je bio
pravi odjek Premudrosti Bo`je u pra{umi slovenskih re~i. Wemu dugujemo sve, jer Bog je sve, a Boga smo ugledali kroz Jevan|eqe prevedeno i ispisano rukom ovoga velikana nebeske qubavi.
On je, sa bratom Metodijem, svojom mre`om ulovio za Hrista
mnogomilioniti slovenski rod i pro{irio izliv ogwenih darova Pedesetnice na ~estiti soj nepismenih bogotra`iteqa, koji
od tada postado{e sluge Boga Slova. Najzad je i Slovenima kroz
usta Svete Bra}e stigao glas Blagoslovenoga: “Nebo i zemqa }e
pro}i, a moje re~i ne}e pro}i” (Mk. 13,31). Iste ove smernice bile su pokreta~ apostolstva Svetoga Save, koji je Bo`jim Promislom izveden i uzveden na veoma visoko mesto hri{}anske i jevan|elske odgovornosti i delatnosti u svom srpskom narodu.
Jo{ je ne{to Svetog Savu odu{evilo, punog vere u Boga
`ivog. Genijalni poziv moravskog kneza Rastislava pro{ao bi
nezapa`en da Ju`ni Sloveni nisu ve} uverili vode}u gospodu
Vizantijskog carstva da se tu radi o plemenima i narodima koji
znaju dr`ati do svog dostojanstva. Zna~i, Svetu Bra}u (posebno
112
Bu|ewe vere
Kirila) odnegovali su najpismeniji qudi onoga veka, ali su wega do~ekali genijalni nepismeni katihumeni, koji kao da su
imali jasno predose}we da iz najuzvi{enijega kulta izvire i
najvi{a kultura. Upravo, Vizantija je tada utelovila u sebi taj
nebeski kult i najvi{u kulturu. Izgleda da su na{i pradedovi,
gledaju}i na Vizantiju, do{li do samopouzdawa i zakqu~ka, da
je wihov jezik i um sazreo za slovesno uzletawe ka Bogu Slovu,
za razumqivo bogoslu`ewe.
Kirilo-metodijevsko propovedawe hri{}anstva imalo je
uspeha kod Srba. Ono je osvojilo Nemawi}ki dvor, na kome je ~itan `ivotopis Svetog Kirila, i iz koga se mogla saznati uloga
velikomoravskog kneza Rastislava na omogu}avawu rada Slovenskoj Bra}i me|u Zapadnim Slovenima. Zato je Nemawinom najmla|em sinu, po moravskom knezu Rastislavu, dato ime Rastko
(docnije u mona{tvu Sava), i on je kod Srba u~vrstio kirilo-metodijevsko isto~no u~ewe, u~ewe nepodeqene hri{}anske Crkve.
Vizantija je bila u najve}oj meri zainteresovana za hristijanizaciju plemena i naroda s kojima je dolazila u dodir. Pored
op{tih motiva koji su proisticali iz shvatawa da su hri{}anski vladari du`ni da {ire hri{}anstvo, pogotovo ako su krunisani, i da pove}avaju broj vernika, to su svesrdno ~inili. U tom
pravcu su delovali i sasvim prakti~ni interesi. Preobra}awe u
hri{}ansku veru {iroko je otvaralo vrata vizantijskom uticaju
na kulturu i na~in `ivota naroda i stvaralo uslove za wegovo
vaspitawe u duhu vizantijskih ideala. Primawem hri{}anstva
prihvatala se i predstava o svetu kao hri{}anskoj vaseqeni, na
~ijem ~elu stoji vizantijski car kao Hristov namesnik na zemqi.
Sticajem okolnosti, misionarska delatnost u okolnim zemqama dospela je u drugoj polovini £H veka u `i`u vizantijske
politike.
Velikomoravski knez Rastislav je zatra`io 863. godine od
vizantijskog cara slobodne misionare koji bi radili na u~vr{}ivawu hri{}anske Crkve u wegovoj zemqi. On je zacelo bio
rukovo|en `eqom da smawi uticaj frana~kih sve{tenika. Vizantija nije htela da propusti ovu priliku i pro{iri svoj politi~ki uticaj, kao i kulturni. Misija u Moravskoj je bila poverena u~enoj bra}i Metodiju i Konstantinu, sinovima u~enog vizantijskog visokog ~inovnika Lava i majke im Marije, poreklom
Slovenke. Oni su znali jezik Slovena i temeqito su se pripre-
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
113
mali za predstoje}u misiju. Stvorili su posebno pismo, }irilicu, utemeqenu na gr~kim pismenima i prilago|enu osobenostima slovenskog pisma.
Uspe{an rad u Moravskoj, ‡ a uspeh je naro~ito bio u propovedawu Jevan|eqa na narodu razumqivom jeziku, ‡ smetao je
frana~kim biskupima i sve{tenicima i oni ih po~e{e odmah
optu`ivati kako propovedaju na slovenskom varvarskom jeziku,
a ne na jednom od tri sakralna jezika. Po teoriji trojezi~nika,
Re~ Bo`ja se morala propovedati na jevrejskom, gr~kom ili latinskom jeziku.
Na optu`be frana~kih biskupa i sve{tenika Rimu, Sveta
Bra}a su pozvani u Rim od strane pape Nikole £ da do|u na izja{wewe.
Sveta Bra}a se odazva{e. Dok su se na putu u Rim bavili sa
frana~kim biskupima i sve{tenicima u Veneciji, umre papa
Nikola £, a nasledi ga Adrijan ££, koji sa litijama i veoma sve~ano do~eka Svetu Bra}u u Rimu, jer su sobom nosili mo{ti
Svetog Klimenta, pape rimskog.
I u Rimu je bilo arhijereja i jereja rimskog zakona koji su
uporno tvrdili, poput frana~kih vladika i sve{tenika: “Time
se ne proslavqa Bog. Da je to bilo ugodno Bogu, On je mogao u~initi da se od samog po~etka propoved Re~i Bo`je zapisuje na jeziku onoga naroda kome je objavqena. No Bog je izabrao samo tri
jezika: jevrejski, gr~ki i latinski, na kojima treba slaviti Boga.” Takvim qudima sveti u~iteqi odgovarahu: “Bog daje ki{u
svima podjednako, i ~ini te sunce sve obasjava. A David ka`e:
Sve {to di{e neka hvali Gospoda (Ps. 150,6); Usklikni Gospodu,
sva zemqo! Pojte Gospodu pesmu novu (Ps. 149,1). Po{to Gospod
do|e da spase sve narode, onda svaki narod treba da slavi Gospoda na svom jeziku” (@itije svetih, maj st. 272).
Ko su bili Konstantin, u mona{tvu nazvani Kirilo, i
brat mu Metodije, Rimqani su dobro znali, ka`e ep. Nikodim
Mila{. On daqe ka`e: “Ovi znaju da su svi ro|eni i vaspitani u
pravoslavnoj isto~noj Crkvi, da ih je na Zapad poslao Carigrad,
da propovedaju Slovenima. Da su oni me|u zapadnim Slovenima
delovali u ime ovih na~ela koje je priznavala i priznaje i danas
Pravoslavna Crkva, a koja, me|utim, nije prizvavala zapadna,
Rimska Crkva. Znaju da su Kirilo i Metodije propovedali nauku Pravoslavne Crkve. Znaju da je jedan papa uni{tio sve ono
114
Bu|ewe vere
{to su u~inili Kirilo i Metodije me|u Slovenima (primer:
Ninska biskupija) koji su posle pot~iweni bili Rimu, i naprotiv, da se to uzdr`alo svetim i nedodirnutim do dana{wih dana
kod Slovena koji su ostali verni pravoslavqu, i da je to ostalo
wihovom narodnom svojinom. Sve to Rimqani dobro znaju, jer
istorija to kazuje. Novi spomenici {to se otkrivaju jo{ im jasnije to posvedo~avaju. Znaju}i sve ovo, a poimaju}i i to da su
imenom Kirilo i Metodije svetima za svakog Slovena moglo bi
se sa wima dostignuti ono {to je Rim na Zapadu izgubio i {to
bi hteo sada kod Slovena da dobije. Rimqani upre`u sve svoje
sile da Kirila i Metodija svojima u~ine i da prika`u, kako bilo, da su Kirilo i Metodije bili sledbenici Rima.”
Naravno, produ`ava Mila{, da bi se sve ovo postiglo, treba mnogo ve{tine i truda. Treba neke istorijske spomenike
onoga vremena proglasiti la`nima, druge protuma~iti na svoj
na~in, tre}e ista}i vi{e nego {to zaslu`uju, jednom re~ju, treba naopako izvrnuti istoriju.
Ne spomiwu}i druge, dosta je pro~itati Glincerovu, ili
[ulcovu, ili Le`erovu istoriju slovenskih apostola, pa se
uveriti da za tu vrstu nau~ewaka nije nikako ovo te`ak posao,
ka`e Mila{. Da bi ciq svoj postigli, da privuku papi Slovene
koji pravoslavnu veru ispovedaju, i da bi kod wih na{li ono
{to su izgubili kod Nemaca, Engleza, Francuza i Italijana,
rimski biskupi su izvrnuli istoriju, a ra~unaju}i verovatno na
neznawe pravoslavnih Slovena, dokazuju kako su sv. Kirilo i
Metodije za `ivota bili odani Rimu i isti~u “ne`nu” qubav,
koju su prema wima pape imali.
Mi ovo ne bismo dokazivali, a i vreme nam ne dozvoqava,
ali bi sa va{om dozvolom pomenuo slede}e. Biskup [trosmajer,
koji je bio zagovornik jugoslovenstva, u svojoj pastirskoj poslanici od 28. februara, sa osobitim naglaskom spomiwe tvr|ewe
Atanasija bibliotekara i time ponavqa [ulcove re~i, koji na
osnovu istih dokazuje da su sveta bra}a Kirilo i Metodije bezuslovno bili odani namesniku Hristovom u Rimu i da su se s prezrewem otrgli od izvora sviju zabluda, Carigrada. Jo{ }u samo
navesti niz papskih poslanica upu}enih raznim uglednim
li~nostima, a koje govore u kolikoj su milosti kod pape bili
ovi slovenski propovednici Re~i Bo`je na narodu razumqivom
jeziku.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
115
Evo tih poslanica:
1. Poslanica Adrijana ££ Rastislavu, Svetopolku i
Kocequ,
2. Poslanica Jovana ¤££ Pavlu, ankonitanskom, na polazak
wegov u Panoniju.
3. Poslanica Jovana ¤£££ Metodiju, kroz Pavla episkopa
Ankonitanskog,
4. Poslanica Jovana ¤£££ Adalvinu, arhiepiskopu
Salcbur{kom,
5. Poslanica Jovana ¤£££ Hermanrihu, episkopu pasauskom,
6. Poslanica Jovana ¤£££ Hanonu, episkopu frajzing{kom,
7. Poslanica Jovana ¤£££ kraqu Ludvigu,
8. Poslanica Jovana ¤£££ kraqu Karlomanu,
9. Poslanica Jovana ¤£££ Metodiju 879. godine,
10. Paslanica Jovana ¤£££ Svetopolku 879. godine,
11. Poslanica Jovana ¤£££ Svetopolku 880. godine,
12. Poslanica Jovana ¤£££ Metodiju 881. godine,
13. Poslanica Stefana ¤£ Svetopolku i najzad
14. Naputak Stefana ¤£ episkopu Dominiku i
prezviterima Jovanu i Stefanu, na polazak wihov k
Slovenima.
Dok ~itamo ove poslanice, padaju odmah u o~i protivre~nosti papa u naredbama {to se u wima izdaju. [to dopu{ta i
odobrava jedan papa, to drugi zabrawuje, ili jedan te isti papa
najpre jedno nare|uje, a zatim nare|uje sasvim, drugo protivno
prvom. Tako, na primer: Adrijan ££ 870. godine dopu{ta slu`ewe
slovenske Liturgije i nalazi da Kirilo i Metodije pravoslavno veruju. Jovan ¤£££ dva puta 873. i 879. zabrawuje slu`ewe Liturgije na slovenskom jeziku, a 880. godine dopu{ta. Stefan ¤£
ne samo {to zabrawuje, nego predaje anatemi i Metodija i wegovu nauku. O ovome ovoliko ilustracije radi, ne upu{taju}i se u
analizu svake poslanice posebno.
Sada ‡ kada se od jednih nastoji da se preotimawem prisvoji
nacionalno poreklo Sv. Kirila i Metodija, kao i staroslovenski jezik, a od drugih da se kirilo-metodijevsko istinsko u~ewe
116
Bu|ewe vere
nepodeqene Crkve iskoristi kao osnova za podizawe mosta za
“povratak” Pravoslavne Crkve u wihovo rimokatoli~ko krilo ‡
nametnula se potreba da se istorijski prika`e kako su Srpska
pravoslavna crkva i srpski narod, u duhu u~ewa Slovenske Bra}e,
u sva vremena jednako uva`avali delo ravnoapostola Sv. Kirila
i Metodija. To nije ~iweno samo u sredwovekovnoj dr`avi srpskoj, nego i pod tu|om vla{}u i u najnovije vreme. O ovome svedo~e podaci iz starih rukopisnih kwiga srpske recenzije, {tampana srpska kwiga i podaci iz drugih izvora srpskog porekla.
Zato je dobro i radostan sam {to je Sarajevski univerzitet stavqen pod pokroviteqstvo Svetih ravnoapostolnih slovenskih u~iteqa i prosvetiteqa Kirila i Metodija. Univerzitet je ovim uzeo na sebe obavezu da svestrano prou~i rad ovih
vrlih slovenskih misionara i da ih ~uva kao veliko i neprocewivo blago i na{e srpske pro{losti i sada{wosti u svim vidovima wihovog pozitivnog sagledawa i ocene.
Usled svega ovoga, ve} i sada srpski narod ima pravo umoliti da se ravnoapostolni slovenski u~iteqi Sv. Kirilo i Metodije proglase za{titnicima slovenske kwige i da im se moli
re~ima wihovog Tropara:
“Kao apostoli, podjednako uzvi{eni, i u~iteqi slovenskih zemaqa, bogomudri Kirile i Metodije, molite Vladiku
svih, da sve slovenske narode u pravoslavqu utvrdi u jednoj misli, da umiri svet i spase du{e na{e.”
I da zavr{im ovo kratko i nedore~eno izlagawe po svemu
{to je trebalo re}i tekstom pozdrava koji je nastao pre 119 godina. Naime, 1885. godine obele`ena je 1000. godi{wica od prestavqewa svetoga Metodija. Tekst pozdrava uputilo je Srpsko u~eno
dru{tvo, Slovesnom dobrotvornom dru{tvu u Petrogradu:
“Slovenskom kwigom i jezikom brawa{e Rastislav, knez
moravski, svoju narodnost; slovenskom kwigom i jezikom utvrdi
kne`evi} Rastislav Nemawi}, Sveti Sava, Srpstvo; slovenska
vera, kwiga i solidarnost i sada su, posle hiqadu godina, na{i
ideali, za{tita narodnosti, spas budu}nosti. Revnost slovenskih apostola od 863. do 885. neka je na ugled svima nama koji ih
danas slavimo”.
Sre}na Krsna slava Sveti Kirilo i Metodije!
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
117
NIKAD NE ZABORAVITI
36
SVETLU ISTORIJU
“Nauku i zanate mo`emo primiti od Zapada, no veru ne, jer
je ni Zapad nema.
Hri{}anstvo jeste i mora zauvek ostati najglavnijom, `ivotnom osnovom prosve}ivawa na{eg naroda.
Budite bra}a, ali ne jedino zbog ekonomske koristi, nego
zbog puno}e `ivotne radosti, i zbog puno}e qubavi,” veli Dostojevski.
Danas, kada je srpski narod Republike Srpske ponovo na
referendumu izrazio svoje protivqewe bilo kakvom komadawu
wegovih vekovnih ogwi{ta, dozvolite mi da ovaj veoma uva`eni
Parlament, i sve ostale prisutne, pozdravim pozdravom kako
sledi:
Podignite svoje glave opet i opet, jer nad vama sija zvezda
sjajna! Govore nam da smo u pe}ini ro|eni i odrasli, nedovoqno
kulturni i sporog razuma, prezreni i sa Istoka i sa Zapada.
Irodi i fariseji i sa Istoka i sa Zapada misle da je samo u wih
mo} i mudrost. “Zar ne{to dobro mo`e iza}i iz te pe}ine ‡ Republike Srpske i wenog rukovodstva?” ‡ pitaju oni. “Zar gospodstvo i pamet mogu sviti svoje gnezdo jo{ negde sem na{eg Jerusalima?” ‡ pitaju.
Neka pitaju, a vi i daqe svojom mudro{}u i verom u Boga
izlazite, ne iz svoje pe}ine, nego iz svog hri{}anskog Jerusalima. Izlazite sa onom istom mi{qu sa kojom ste do sada izlazili: “Bogu slava, qudima mir i dobra voqa!”
Mesijanska uloga Republike Srpske u ovom vremenu postaje sve jasnija i razgovetnija. Projavqeni nepo{tovaoci uzalud
tupe svoje jezike raznim klevetama. Oni ne poznaju i ne vide mesijansku ulogu srpskog naroda zapadno od Drine. To ne vide i
ostali do skora `ive}i s nama. Ne vide na{u sjajnu Vitlejemsku
36
Pozdravna re~ pred Skup{tinom Republike Srpske.
118
Bu|ewe vere
zvezdu nad nama. Na{i proroci Isaije i Jeremije poznali su
nas: Ko~i}, Du~i}, [anti}, Gavrilo Princip, Filip Vi{wi},
starac Vujadin i dijete Grujica, na{i mitropoliti Sava Kosansovi}, Petar Sarajevski i drugi. I ne samo oni. Videli su nas i
poznali svi koji su platno slobode prali sopstvenom krvqu.
Poznali su nas i videli na{i raniji slavni preci: Sv. car Lazar kosovski velikomu~enik, Milo{ Obili} i Kara|or|e Petrovi}, sa svima srpskim ustanicima. Haxi \era i haxi Ruvim
sa |akonom Avakumom mo{tani~kim i svi ostali srpski svetiteqi i mu~enici, raniji i najnoviji, sa prepodobnim Simeonom
tvorcem srpske dr`avnosti, Svetim Savom i ostalim svetiteqima iz loze Nemawi}a. Videli su nas i poznali svi najnoviji
novomu~enici prebilova~ki, jasenova~ki, velebitski, pa{ki,
livawski, li~ki, korduna{ki, slavonski, sremski, novosadski,
~uru{ki, sanskomostski, krupski i svi ostali ovde nepomenuti
novomu~enici. Svi su nas videli i svi su sa nama. To su oni koje
vi{e ne mogu ubijati, a ~ine se veoma opasnim za sve na{e protivnike. Svi su sa srpskim narodom i wegovim rukovodstvom,
koji se uvek i u svakoj situaciji zna pravilno postaviti i na
stra{nom mestu postojati.
Uostalom, za{to bi se uspokojavali. Pro{lost srpskog naroda u celini je stradawe za pravdu Bo`ju. Kad nam budu}nost
ne bi bila ista takva, sazidali bismo brvnaru na svojim mermernim temeqima. I kako da ne budemo dobre voqe kada verujemo u
Boga i u sebe? Verujmo i daqe u Boga svojih predaka, uz Bo`ju
pomo} i slavom oven~ani. Verujmo i daqe i budimo ube|eni da
nas nisu ostavili na{i carevi i proroci, svetiteqi i dr`avnici. Znajmo, na velikom trgu svetskom prodaju se i kupuju mnoge
mrtve du{e upravo zato {to su jeftine, jer su mnogobrojne. A
mi smo u o~ima ozbiqnog sveta, sveta od uma, pa i u o~ima nenavidnika na{ih, veoma skupi jer imamo `ivu du{u.
QUO VADIS, Evropo, na izvestan na~in pita rukovodstvo
Republike Srpske. Pitate i Vi, vrlo uva`eni u~esnici ovog
Parlamenta sa svojim Predsednikom, pokazuju}i im put Hristov
i Hristu, isti onaj put na koji su tako mnogo puta ukazivali na{i preci. Nedaroviti i bezna~ajni ne stradaju, a plemeniti, ‡
borci za pravdu podnose stradawa s verom i du{evnim mirom,
koji dolazi od vere i samopouzdawa.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
119
U zlu, koje opkoqava sa svih strana, biti pun optimizma je
ne{to najte`e u `ivotu i svetu. Srpski narod u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini je optimist i u ovom zlu koje
ga je od nasilnika sna{lo. Srpski narod zapadno od Drine je rat
u~inio optimistom. Susedi `ele da nas gurnu {to dubqe u pe}inu mraka i ne daju nam van. Mi znamo: tako je bilo i sa ocima na{im umiru}im na loma~ama, koqu, u tamnicama i drugde i na
druge na~ine, sa bo`anskom uzvi{eno{}u nad glupo{}u i netrpeqivo{}u, a budu}i i stalno uvereni da }e se na{i neprijateqi ugu{iti u sopstvenom zlu.
Ure|iva~i novog svetskog poretka guraju nas u tamnu pe}inu na{eg ota~astva, a sebe bi da postave pored na{ih toplih ogwi{ta i svetlosnika. Ho}e da nas ve`u za jasle i hrane onom
hranom koju bi nam oni pru`ali. Pro{lost na{a je puna takvih
vezira i jo{ punija ~emernih wihovih trpeza. ^iwenica je, i
ovim referendumom wihovi Irodi postaju sve smu}eniji i wihovi proroci sve nepouzdaniji. Zar i oni kao kulturni izraiqski car Ahav, sa `enom Jezaveqom ne zdru`i{e: la`, krv i grabe`? Neka se oni uzbu|uju, jer je nepravda uvek uzbu|ena.
I na kraju, narod srpski u Republici Srpskoj i Republici
Srpskoj Krajini }utao je dugo, kao {to na{ istoimeni narod isto~no od Drine jo{ }uti. Progovorio je na{ narod, i svi mu se
dive, neki glasno, a neki }utawem. Podnosimo divqewe spokojno, kao i prezrewa, jer rat jo{ nije zavr{en. Gledajmo svoj put, a
to je put Bogo~oveka. Na tom putu }emo jo{ boqe videti svoju
Vitlejemsku zvezdu. Znajmo, na{i nejednomi{qenici razjedaju
sebe iznutra. Ostavimo ih svojoj sudbini, a mi budimo dobre voqe, jer smo nepravednicima pokazali i pokazujemo pravdu. Radujmo se {to je na{a srpska du{a tako {iroka, pa smo nedavno
spasavali muslimane od Hrvata i Hrvate od muslimana, a sada
dajemo uto~i{te muslimanima izbeglim od muslimana. Vo|e im
ne razumeju “~ojstvo i juna{tvo ” Marka Miqanova.
Radujmo se {to imamo Boga za prijateqa i pomo}nika. Pokazalo se, Wega smo imali i ju~e i danas, a ima}emo ga i ubudu}e, ukoliko grehom ne do|emo u sukob s Wim. Budimo mirne du{e kada to znamo, jer je Bog s nama. Budimo dobre voqe, jer i na{e Irode ostavqa Bog. Grejmo se kroz krv na{ih najboqih izgubqenih sinova, grejmo se i stalno prizivajmo sebi bra}u svoju.
Boqe se grejati na suncu kroz svoju krv, nego kroz tu|u svilu.
120
Bu|ewe vere
Radujmo se, jer na{e Kosovo nije na{a Golgota nego na{e vaskrsewe. Radujmo se verom u mnogotrpeqivost, jer nas ~ak i neke
srpske vo|e ne razumeju. Kada svoj posao svr{imo, onda }e nas
razumeti. Ovako je zbog toga {to nam je uloga mesijanska i misionarska. Mi nosimo jednu boqu humanost i topliju qubav. Mi
idemo za Hristom dok su neki i{li sa Hristom i nosili ma~.
Mi smo u Srpstvu pozvani da donesemo mir i dobru voqu me|u
qudima. Radujmo se zbog toga i pronosimo mir, pa }e Bog mira
biti uvek sa nama.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
121
^ITAOCIMA IZNOSITI
37
SAMO ISTINU
Uredni{tvu lista “Oslobo|ewe”,
Primio sam prvi broj Oslobo|ewa, novina Republike Srpske.
To zna~i: Hram javnosti Republike Srpske ponovo je pred
~itaocima. U uvodniku Redakcije “za{to Oslobo|ewe?” stoji i
ovo: “Zato {to zgusnuta simbolika te re~i prati na{u te{ku i
krvavu istoriju na ovim prostorima, kao sjenka predmet vjekovima. Zato {to smo kroz te iste vjekove nemilice rasipali i
darivali druge na{om nacionalnom tradicijom i populacijom:
tur~ili se, unijatili, selili i povla~ili sa iskonskih ogwi{ta, davali svoje pjesme i junake drugima, pu{tali da od crkvi
postaju xamije...”
A za{to?
Zato {to r|ave misli i `eqe proizvode r|ava dela. Srce
je ~ovekova radionica svega {to mislimo, `elimo, gvorimo i
~inimo. Ali, ima jo{ ne{to {to je uvek aktuelno i va`no pomenuti: pro{lost je u~iteqica `ivota jednom narodu koji ho}e
da `ivi, stvara i postoji. Nije dobar sistem u narodu koji smatra da pro{lost nije va`na. Nije dobar onaj sistem koji u pro{losti tra`i samo ono r|avo i misli da od wega po~iwe istorija. Takvi sistemi su kratka daha i uvek }e, po nekom nepisanom pravilu, svoj ispit polo`iti veoma r|avom ocenom.
Danas se najvi{e govori o miru, a mira nema. Sredstva informisawa su najglasnija, jer registruju ko je {ta rekao o miru.
Te{ko }e posti}i mir, bez unutarweg mira, bez mira sa Bogom.
Tu postoji velika razlika izme|u mira {to ga Hristos daje i
mira {to ga qudi daju i `ele. Prvi mir ~uva qude od korupcije
37
Pozdrav povodom pokretawa novina “Oslobo|ewe” kao glasila Republike Srpske.
122
Bu|ewe vere
i drugih grehova, a drugi mir proizvodi korupciju i vodi pobunama i ratovima. Nevaqao mir je otac rata. Uzev{i idealno,
mir je boqi od rata. Ali koruptivni mir je veoma r|av mir i ne
prinosi dovoqnu `rtvu Gospodu i ~ove~anstvu. Otuda je spoqa{wi mir jedan predah do rata, kao {to se ka`e u Bibliji: “Zemqa po~inu od rata” (Is. Navin 14,15). Dakle? Dok qudi ne uprqaju mir svojim gresima.
Sodom nije uni{ten u ratu, nego u miru i materijalnom
blagostawu. U vreme mira, spoqa{weg blagostawa i sigurnosti
Rimskog carstva dru{tvena korupcija i drugi gresi dovodili su
cara Marka Avrelija, stoi~kog filosofa, do o~ajawa i uverewa
da wegova dr`ava, tj. wegovo carstvo, mora propasti. Jedva da je
ne{to mawa korupcija bila u carstvu Karla Velikog i Luja H££.
Tako je moralo biti svuda gde su qudi tra`ili Raj na zemqi, a
ne na nebu.
Svaki svoj dostignuti raj na zemqi qudi su brzo pretvorili u pakao. Vi }ete ovu istinu do`ivqavati i registrovati u
Oslobo|ewu.
Oslobo|ewe ‡ nedeqne informativne novine, jesu novine
pravoslavnih Srba Republike Srpske, pa se pri pisawu i objavqivawu tekstova to uvek mora imati u vidu. Treba svom narodu
iznositi prvenstveno istinu. To je prvi uslov da bi novine bile
rado ~itane i svaki naredni broj nestrpqivo o~ekivan. Pored
informativnog, moraju imati objektivni, moralni, hri{}anski
karakter.
Dana{wi protagonisti trajnog mira prote`iraju i zagovaraju jedan svet, sa jednim predstavni{tvom, jednim jezikom,
esperantom, jednom vojskom i policijom, jednim kalendarom,
ujedna~enim vaspitawem, ujedna~enom etikom, ujedna~enim ure|ewem. Ka`u: “tada }e nastati ve~ni mir, bezbednost i blagostawe”. Tako govore gosti i do{qaci, sluge i najamnici, bez
razbirawa {ta Doma}in (Bog) misli. Mogu li se oni koji su se
pokazali neverni u malom, pokazati verni u velikom? Ovo ostavqam ~itaocima da razmisle i donesu odgovaraju}i zakqu~ak.
Nema sumwe, u toj univerzalnoj dr`avi, najnovijoj Vavilonskoj kuli, ako bi i postojala, zavlada}e kvare` kakav se nije
video ni u rimskoj dr`avi, niti u nekoj drugoj. Za{to i na osnovu ~ega? Zbog toga {to je u ovaj svet kroz ~oveka u{ao greh i veoma se zacario u wemu. Zavlada}e kvare` du{evna i moralna ko-
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
123
ju je Sveti Apostol Pavle jasno video i opisao. Apostol, istina, govori o posledwem vremenu, ali i ovi novi arhitekti Jednog Sveta, smatraju ovaj svoj ideal posledwom fazom qudske
istorije.
Ako bi do{lo do jedne tako univerzalne dr`ave, u woj }e
nastupiti haos, jer }e se u woj na}i oni isti qudi koji nisu mogli urediti svoju malu dr`avu i u woj biti sre}ni. Koji su to
wihovi moralni krediti koji im govore da }e uspe{no urediti
ovaj svet? Nema ih. Tek bi tu nastali neredi, pobune i revolti.
Parlameti bi bili nemo}ni da to spre~e svojim beskrajnim prepirkama, uzajamnim optu`bama i tobo`wim zakonima.
Upu}ujem Vam ovih nekoliko misli, da ih imate u vidu na
samom po~etku ovog prevashodnog poku{aja, na kome Vam ~estitam i izra`avam svoje iskreno zadovoqstvo i radost. Novine
Oslobo|ewe pojavquju se u ovom sve ~udnijem vremenu u kome
la` tra`i ujediwewe sa istinom. Kako bi se mogla ujedna~iti
istina sa la`ju? La` i istina niti mogu orati na istoj wivi,
niti spavati u istoj posteqi.
@elim da list Oslobo|ewe u svemu {to objavquje, bude kao
nevesta obu~ena u svoju najlep{u belinu, u ~iste haqine radosti i pesme, pi{u}i samo istinu, govore}i samo istinu i qube}i samo istinu. Tako }ete imati uspeh, od ~italaca biti prihva}eni i od Boga blagosloveni.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
124
Bu|ewe vere
[email protected] JE RAT SA
38
SINOVIMA OVOGA SVETA
Dana 25. septembra, na tra`ewe novinara beogradskih informativnih ku}a, odr`ali smo konferenciju za {tampu o sastanku i vo|enim razgovorima poglavara Crkava u na{oj zemqi,
odr`anim u @enevi 23. septembra ove godine.
U razgovoru sa novinarima preneo sam i podatke koje je na
sastanku svima nama saop{tio Nadbiskup sarajevski g. Puqi}, a
iste je saznao od rejs ul uleme gospodina Jakuba Selimovskog,
poglavara Islamske verske zajednice u Sarajevu.
Preuzvi{eni g. Puqi} je, prenose}i izjavu g. Selimovskog,
rekao da je u ovom ratu poru{eno 200 xamija, ubijeno 20 imama,
silovano oko 30.000 muslimanki i poginulo 120.000 muslimana.
Izjavqujemo: ovo nije Na{a izjava, a jo{ mawe je istina da
smo mi izjavili da su ovo Srbi u~inili.
Imamo saznawe da je ove podatke od “Studija B” ‡ Beograd
preuzeo austrijski list “Standard” i iste objavio, a od wih je
preuzela i emitovala austrijska televizija. Isto tako, i zagreba~ka sredstva informisawa u vi{e navrata ovu neistinu emitovala su za svoju javnost, kao i sarajevska sredstva informisawa.
Znamo da je ova neodgovorna, amoralna, neta~na i tendenciozna informacija izazvala veliko iznena|ewe i revolt, naro~ito kod onih kojima je jasno da se u celom ovom prqavom sukobu srpski narod mora braniti od napada i brutalnosti koje
do`ivqava.
Interesantno je: osim onih kojima na srcu le`i mir i dobra voqa me|u narodima u prethodnoj Jugoslaviji, niko drugi
nije izneo podatke o tome {ta se sa Srbima de{ava i kako se
prema wima pona{a na veoma ne~ove~an na~in.
38
Demanti povodom krivotvorene optu`be u gra|anskom ratu 1992. g.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
125
Obi~no se pre}utkuje koliko je poru{enih srpskih hramova i domova, koliko ubijenih i sve{tenika i vernika, silovanih
majki, devojaka i devoj~ica, kaoi mnogobrojnih poubijanih Srba,
me|u kojima nije mali broj i nevine de~ice.
S punom moralnom odgovorno{}u ponovo izjavqujem da Mi
navedenu izjavu, takvu kakva je prezentovana javnosti, nismo dali, niti stojimo iza we, a zadr`avamo pravo da ovu stvar u potpunosti ispitamo i zatra`imo satisfakciju, zbog prqawa na{e
li~nosti, na{eg arhijerejskog dostojanstva i Srpske pravoslavne crkve. Ovo je kleveta, u ~istom vidu, a takvih kleveta u ovom
prqavom ratu ima na pretek.
Mitropolit dabobosanski Nikolaj
126
Bu|ewe vere
KOSOVSKI ZAVET ‡ VE^ITO VRELO
39
NADAHNU]A
Kako se Gospodu izvoli, tako }e biti. Hri{}ani smo, vojnici Hristovi, stradalnici pobo`nosti. Takvi su oni koji znaju da “bolovi ra|aju slavu, a napori pribavqaju pokoj”.
Draga bra}o i sestre,
Istorijska je ~iwenica da Kosovska bitka nije bila
obi~na bitka, uobi~ajeno oru`ano re{avawe politi~kih neprijateqstava i zamr{enih diplomatskih sporova. To je bila tre}a
i zavr{na etapa sukoba na Marici, Plo~niku i Kosovu. Bio je
to sukob izme|u hri{}anskog Istoka i otomanskog Istoka da bi
Srbi na svojim ple}ima poneli sudbinu hri{}anskog sveta na
Istoku. Prihvatili smo u svoje ruke svu te`inu tada{we svetske politike, ose}ali svu tragi~nu te`inu toga vremena i bremena. Na Zapadu su samo slutili, a mi smo na~isto videli o ~emu j e re~. Na{i qudi su ta~no ocenili azijatsku bujicu i nisu
joj se uklonili. U tome je op{ti i ve~ni zna~aj Vidovdana.
Posle ovog boja, srpska du{a je pet stotina godina stradala i verovala. Stradawe katkad slama veru, ali kod srpskog naroda ono ju je ja~alo. S verom je dolazila nada, sa nadom snaga, i
tako izdr`a{e Srbi najmra~nije i najte`e ropstvo ikada zabele`eno u istoriji.
Kako i ne bi kada su na Kosovu `ivote polo`ili: “jedni u
mladosti ne`nog uzrasta, sa cvetolikom velelepotom cvali i
slatkoliko svima o~i punili; a drugi su kao izdanci preukra{eni, nao~iti i svetlooblistani, {to telima objavquju unutra{wu svetlost du{evnu i svima su se divni pokazivali; jedni
hrabromu`estveni, prijatnovidni, prekrasni, izvanredni i dobroumni; a drugi dobrorodni, silni, dostojanstveni, velmo`e
hrabri, dobropobedni, dobrorazumni, predivni, uzrasta savr{e39
Propoved na Vidovdan u Romanijskoj Lazarici.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
127
nog i dobrocvetnog, preukra{enog i presvetlog”, veli arhiepiskop Danilo £££.
Mudrost sveta nije sabrana u glavama samo jednog naroda.
Svaki narod ima svoja posebna izborna iskustva. Tako mi imamo
dva dobra, vrlo bri`no negovana: demokratiju i tradiciju. Neki
misle da ova dva dobra ne mogu zajedno. Kod Srba to nije slu~aj.
Bri`no neguju}i ova oba dobra, srpski narod se osposobio da
svakoga razume, pou~i re~ju i primerom, izjedna~i qude, {iri
hri{}anstvo. Samo zapitajte, ko je od naroda u biv{oj Jugoslaviji bio za{titnik prava malih, siroma{nih i nemo}nih? Ako
je sagovornik objektivan, odgovor }e biti ‡ srpski narod.
Iz ova dva dobra proisti~e i vite{tvo srpsko, nadaleko
~uveno i nezaboravqeno. Pitaju se zavidqivci, koji to narod
jo{ postoji kod koga je razvijeno vite{tvo kao kod srpskog naroda? Zahvaquju}i Kosovskom zavetu juna{tva, ra|ali su se ~udesni heroji u srpskim porodicama kao {to su: Knez Vojislav,
Knez ^aslav, Du{an Silni, Milo{ Obili}, Vojvoda Sin|eli},
Marko Kraqevi}, Hajduk Veqko, Major Gavrilovi}, Neznani
Junak, Vojvoda Mi{i} i mnogi drugi sve do na{eg vremena. Oni
su nezadr`ivo vodili Srbe slobodi. Na wihovim delima i primerima vaspitavali su se srpski nara{taji. Ni oni najve}i narodi nisu imali toliko hrabrih qudi. Wihova vite{ka narav,
herojstvo, snaga i odlu~nost nemaju pore|ewa u svetskoj istoriji. Kako se samo tukao Stojan Jankovi}, kako Zeka sa svojom ~etom Ma~vana, kako su se borili oni heroji probijaju}i Solunski front? Juri{ je obi~no dug desetak kilometara, a wihov je
bio sedam stotina kilometara. Ili, onaj neznatni mitraqezac
sa Avale, sli~an samo Obili}u, koji je dobrovoqno ostao da
{titi odstupnicu i dugo zadr`ava ~itavu nema~ku armiju gledaju}i svoje drugove i narod kako odmi~u u {umadijskoj izmaglici.
Zadivqen wegovom hrabro{}u nema~ki general je naredio svima vojnicima da ga sahrane i na krstu mu na nema~kom jeziku napisao: “Ovde le`i nepoznati srpski heroj”. Samo narod koji neguje hri{}ansku demokratiju i tradiciju, mo`e ra~unati na to
da }e se i ubudu}e ra|ati sli~ni junaci, boriti do kraja, `rtvovati za svoj narod, a da ih narod, opet, zadojen wihovim delima,
pretvara u Kosovski zavet i ‡ pobe|uje.
Ne smeju prevideti na{i sada{wi nara{taji da je srpski
narod sa svojim vladarima, kroz celu na{u istoriju, bio obra-
128
Bu|ewe vere
zac religioznog duha i prave nade. Ovo se naro~ito mo`e re}i
za vladare po~ev od Svetoga Save pa do svetog Kneza Lazara, kada je sultan okupirao donekle Srbiju 1389. godine. Oni su nas
u~ili {ta nam vaqa ~initi u miru ili ratu. Gradili su divne
crkve, mnogo ve}e i rasko{nije od svojih dvorova. Na Zapadu nije bilo tako. Dvorovi srpskih vladara su nestali i jedva se nazire gde im je bilo mesto. Crkve i manastiri su podizani u slavu
Bo`ju, pa jo{ uvek postoje. Turci su mnoge srpske svetiwe uni{tili, a mnoge obesvetili i uprqali oni na{i neprijateqi koje su Srbi po{tovali smatraju}i ih svojom bra}om i hri{}anima.
Otuda, Srpstvo nije narod, nego praznik koji povremeno
proslavqamo. Samo tako shva}eno Srpstvo je uvek u zavetnom
ose}awu, u solidarnosti ‡ da ne budemo ravnodu{ni prema nepravdama i nevoqama ne samo obespravqenog sunarodika, nego i
svakog obespravqenog i poni`enog ~oveka. U takvoj vrsti kosovskog zaveta i solidarnosti mo`emo imati ono {to se zove
gra|anska svest civilizovanog dru{tva.
Srbi se ne bi mogli po`aliti da je na{ sredwi vek bio
mra~an kao kod drugih naroda Evrope. Tokom tri stotine godina
vladavine Nemawi}a nijedan srpski vladar nije ubijen od svog
naroda. Va`nost ove ~iwenice najboqe znaju na{i istori~ari,
i to oni koji tvrde da je Srpska crkva bila neprekidna savest
srpske dr`ave; ni{ta se nije ~inilo bez blagoslova i znawa Crkve.
Od tada{wih suseda Vizantije i Venecije srpski narod je
nau~io mnogo, ali nije nau~io da truje svoje vladare, da ih maltretira, da ih zadavquje, se~e jezike i sli~no.
Ali, na na{u veliku `alost, u savremenim uslovima, kada
je kosovski zavet gurnut postrani, za nepunih 100 godina Srbi su
ubili svoja tri vladara: Kara|or|a, Mihaila Obrenovi}a i
Aleksandra sina Milanovog, 1903. godine. Zaista, ~iwenica
neobi~na i retka! Ali, ne zaboravite: u srpskom narodu po~ela
su nova vremena kad smo po~eli svoje najboqe sinove iz doma}inskih srpskih ku}a slati na Zapad, u nekakav Pariz, da se tamo u~e kako se vodi dr`ava, odakle su nam doneli ideje za koje
ranije nismo znali.
Treba pomenuti i slede}e. U ovom petvekovnom ropstvu
Srbi su navikli da slu{aju o gnusnim ubistvima sultana, vezira
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
129
i pa{a i o drugim svakodnevnim zlo~inima. Turci su ~esto prire|ivali u`asnu krvavu bawu, pri izvr{ewu svoga plana, da bi
pobili sve vo|e i sve{tenike srpske. Na{i pretci su `iveli u
krvi i i{li po krvi; znali su samo za dve boje ‡ crvenu i crnu.
Ali ne samo onda Ismaiq}ani, nego i sada mnogi se velikom silom podi`u da nas opuste, zarobe i razore. Moglo se videti i vidi da na{e o~eve i majke, bra}u i sestre, roditeqe i decu,
kumove i prijateqe mu~e, neke seku i na druge na~ine mno{tvo
krvi prolivaju. Velika tuga obuzima na{ narod, beda, pla~ i ridawe neute{no. Mnogi se grobovi otvori{e i primi{e telesa
ubijenih, masakriranih i te{ko izmu~enih. Ali, pored svega
ovoga, nadajmo se da }e na{ zastupnik i ute{iteq tu`nih Hristos, videv{i dovoqno na{a stradawa, srpski narod opet na wegovu raniju lepotu izvesti, mnogoqudnim i svenarodnim stanovni{tvom krasiti i umno`iti, jer je tako izvoqevao i ranije s
nama ~initi.
U ovim novim isku{ewima Srbi moraju znati da }e Bog
upravqati svetom pravdom sve dotle dok mi upravqamo milosr|em. On }e upravqati i svetim milosr|em onda kada mi budemo
opra{tali jedni drugima.
Zatim, kao {to je nekada sin Sv. Kneza Lazara Despot Stevan Lazarevi} sjedinio ma~ i diplomatiju i umeo se slu`iti i
jednim i drugim, drugi narodi }e nas ceniti kao narod koji zna
gde je i {ta ho}e. Takvim ~iwewem ovaj slavni mu` je nad`iveo
vreme svoje vladavine. Znao je da odbaci bedu i bolest i nije izbegavao da se sretne sa proka`enima i odba~enima. On i wegov
otac su sveti zato {to su se u svemu poistove}ivali sa svetima
pre wih, i {to u svom narodu nisu bili despoti nego bra}a.
Ja ponavqam samo ono {to je srpski narod ~inio i bez ~ega
ne mo`e u boqu budu}nost. Daleko pre dolaska Hristovog re~eno je: “Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se trude zidari” (Ps.
127,1). Tako, ako se ne vratimo izvorima svoje pro{losti i budno ne pratimo i ne procewujemo sve nove pojave, na{ dom }e
uvek biti u opasnosti, najpre od onih koji nam dolaze u “ov~ijim
ko`ama, a unutra su vuci grabqivi” (Mt. 7,15).
Oni koji se mr{te na Kosovo, koji ga nipoda{tavaju, osu|uju, mrze, ili smatraju nesre}om, propa{}u, oni gledaju o~ima
a ne duhom, cene tehni~ki a ne moralno.
130
Bu|ewe vere
Pravi Srbi, {to u kosovskom smislu i zavetu zna~i pravi
hri{}ani, neka zahvale Bogu {to im je dao Kosovo, ponos i utehu, i nepresu{ni izvor najuzvi{enijih zavetnih nadahnu}a; ~istili{te savesti svih pokolewa do kraja vremena.
Skinimo kape u sveti dan Vidovdan, i na svetoj zemqi kosovskoj, ovde pored crkve Lazarice, poklonimo se svetim du{ama kosovskih praotaca, ranijih i sada{wih, pa u harmoniji sa
celim narodom, koji je najboqi tuma~ Kosova i kosovskih zadataka, od onda pa do danas, iz dubine srca i savesti uzviknimo:
“Sve je sveto i ~estito bilo i milome Bogu pristupa~no!”
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
131
VERSKE [email protected] ‡ SVETIQKE
40
NEBA NA ZEMQI
Va{a Svetosti,
Va{a Preosve{tenstva,
Gospodine Predsedni~e Republike Srpske,
Dozvolite da Vas pozdravim za ovom trpezom qubavi, da
vam po`elim dobro zdravqe, dug `ivot i mirno upravqawe brodom Srpske crkve, a sa trona Svetog Save.
Sreli ste se danas sa velikim brojem blago~estivog srpskog naroda, kao i sa izabranicima srpskim za ovom trpezom qubavi.
Bezsadr`ajno je ime Srbin za onoga ko ne dr`i u svetlosti
i svesti istoriju svoga naroda. Nije dovoqno samo posedovati
poznavawe svoje istorije, koliko je va`no razumevawe wene `ive i jasne nauke. Ovo razumevawe dobija se kada se misleno putuje po pro{losti srpskog naroda, a pri svetlosti velikih sve}a,
upaqenih Hristovim plamenom po celoj na{oj otaxbini.
Svetlost Svetoga Save ‡ sve}a je svetlosti i blago~a{}a;
svetlost ~estitih careva i knegiwa na{ih ‡ svetlost je hristoqubqa i rodoqubqa; svetlost Lazareva ‡ sve}a je samopo`rtvovawa; svetlost ~estitih mu~enika u ropstvu ‡ sve}e su trpqewa
i tihe predanosti voqi Bo`joj; svetlost Kara|or|evih ustanika i svih ostalih do danas ‡ sve}e su prostonarodnog vite{tva i
pregnu}a; svetlost ^asnog Krsta i Krsnog imena ‡ sve}e su koje
se nikada nisu gasile ni hladile; svetlost narodnog po{tewa,
stida i dobrote ‡ sve}e su li~nih karaktera; svetlost carskih i
narodnih zadu`bina, krstatih barjaka i guslarskih pesama ‡
sve}e su {to osvetqavaju pravdu Bo`ju i krepe narodna srca nadom u Boga. Bez ovoga ime srpsko bilo bi prazno, a sa ovim dobija biblijski sadr`aj i religiozni oreol.
40
Pozdravno slovo na Sokocu o Vidovdanu na parastosu izginulim ratnicima.
132
Bu|ewe vere
Ovo molitveno zborovawe i ova svetlost Praznika jeste
jo{ jedna pripaqena sve}a pod ovim srpskim nebom na Romaniji,
pa Vas molim da i ovoga puta blagoslovite ovaj na{ po~etak, kako bismo od sada, pa ubudu}e, stalno na ovaj dan se okupqali u
ovom gradu, ovde na Romaniji, Bo`je ime i ~estitoga cara Lazara pomiwali, na{ narod i nara{taje kosovskom ideologijom
oplemewivali.
No, neka se iz godine u godinu, iz veka u vek, sa kolena na
koleno prostire milost Bo`ja, s neprestanom na{om blagodarno{}u.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
* * *
Va{a Svetosti,
Va{a Preosve{tenstva,
Gospodine Predsedni~e Republike Srpske,
Evo dana u kome je izobilan blagoslov Bo`ji na nama Va{im dolaskom i dolaskom Va{e cewene pratwe u grad Sokolac,
u Mitropoliju dabrobosansku.
U ovom mra~nom poqu op{teg duhovnog stawa, pozdravqaju}i Vas dobrodo{licom, `elim da istaknem svetlu sliku ovog
na{eg narodnog slavqa, ove divne blagodarnosti Bogu i Vama.
Vi ste nas duhovno obogatili, osna`ili u ovom vremenu kada se jo{ vodi nametenuti nam rat.
Tvorci narodnih pesama, od najstarijih pa do najnovijih,
Bogu su blagodarili re~ima: “Mili Bo`e, na svemu ti hvala!”
Ovim re~ima Srbin priznaje da ni{ta ne biva bez Bo`je
voqe. Tako i mi razumemo ovaj dan, do`ivqavamo ga i u wemu
smo oni koji }e nara{taje u~iti ‡ da Vidovdan razumeju u punom
smislu jevan|elske svetlosti i narodnog poimawa!
Mi smo se danas molitveno setili svih `ivih sinova i k}eri na{e svete Srpske crkve, prvoprestolnika i narodnih trudbenika, vojnika, u~enika i drugih.
Setili smo se u molitvama i vo|a i vojnika, od Kosova do
danas, koji `ivote svoje polo`i{e za veru pravoslavnu i otaxbinu srpsku. Takvih i u na{em vremenu ima mnogo. Mnogim hiqadama preminulih iz pro{losti za pravdu i slobodu pridru-
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
133
`i{e se i najnoviji poginuli, polo`iv{i nevine `ivote ne za
pravo, ve} za pravdu Bo`ju. Ima i onih ~ija imena ne znamo. Bog
ih poznaje i kao svoje zna; svi oni umre{e dobrom smr}u, iako
nasilnom, jer pomre{e za pravdu svoga srpskog naroda. Jedan narodni blagoslov glasi: “Bog ti dao dobru smrt!” Da su ovi juna~ki qudi `iveli jo{ sto godina, ipak bi morali umreti, no
ko zna da li bi se udostojili tako dobre smrti.
Kao orlovi, pali su na orlovskim planinama, u ravnicama,
kotlinama, {umama i gradovima Republike Srpske. I sa ovih
strati{ta, ‡ a sva su na velikoj nadmorskoj visini, ‡ gledaju se
kosovske planine pod kojima se prostire poqe srpske slave, ~asti, nadahnu}a, ~ove~nosti i vite{tva. Kao carevi oni po~ivaju
na ovim visovima. Zaista, i carevi zemaqski pozavideli bi im
na ovom visokom, ovom ~asnom, sun~anom i mirnom po~ivali{tu.
Kada je Gospod stvarao ove planine, visoravni i druge predele, ove predele je stvarao ne samo za napasawe belorunih stada ovaca, za orawe i kopawe, niti za hu~nu pesmu vetrova, nego i
za spomenike slave.
Mi znamo wihove podvige, mi znamo koliko je skupa wihova krv i koliki su gubitak oni svojim milima i dragima, svojoj
Crkvi i Otaxbini. Svima wima, takvom smr}u slave umrlima,
sa ovoga mesta danas, kao i uvek ranije, uzvikujemo: “Hvala vam,
bra}o na{a! I Bog da vam oprosti i daruje vam Carstvo nebesko! Carstvo cara Lazara Kosovskog, plemenitog pretka va{eg,
poginulog za Krst ~asni i slobodu zlatnu.”
Pozdravqaju}i sve vas ovde prisutne, sa Va{om Svetosti
na ~elu, i budu}i zahvalni na svemu {to u~iniste kako bi nam
ovaj spomenak na{e sada{wosti i po~etak nove budu}nosti bio
{to lep{i i na mnogo godina! Bo`e daj!
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
134
Bu|ewe vere
O OZBIQNIM IZAZOVIMA
41
PRED HRI[]ANIMA
Ni za koga nije tajna da u ovom vremenu pre`ivqujemo te{ki izraz krize. Bilo je kriza i u pre|a{wim vremenima, boqe
re~eno, nikada nije bilo vremena a da nije bilo krize. Mora se
priznati da kriza nikada nije bila tako o{tra i te{ka kao danas. U posledwe vreme, na `alost, ne mo`emo se osloniti ni na
mnoga pera, ni {tampu, ni usmenu izmenu misli. U ovom vremenu
podvrgavaju se kritici i oni malobrojni koji su ostali verni
hri{}anskom poimawu krize. To su oni koji istinski poku{avaju prvo da re{e pitawe krize u svom sopstvenom bi}u, zatim, u
svim drugim odnosima van sebe, naro~ito u onim op{tim, dru{tvenim. Da re{e pitawe o ciqu i zada}i `ivota na zemqi, o
moralnim na~elima, o porodici, braku, imovini, pravilnom
funkcionisawu dr`ave, sopstvenosti, podeli bogatstva i o mnogim drugim pitawima. Ovo vreme koliko je zna~ajno, jo{ je vi{e
te{ko.
U ~emu se sastoji kriza ovog vremena? Najpre u nepoznawu
Istine istina. Ove osnovne istine, wih dvanaest iznete su u
Simvolu vere. Ni jedna od ovih dvanaest istina nije po{te|ena
poku{aja da se pokoleba, da se skine s temeqa na{eg doma, Crkve, {kole, dr`ave, vlade, preduze}a itd., itd.
Nabrajawe svih tih vra`ijih poku{aja u ciqu uklawawa
ovih istina, kod bilo koga i bilo gde, nemogu}e je, jer za to ovde
nije ni vreme ni mesto.
Dozvolite mi da ipak pone{to pomenem. Jo{ u pro{lom
veku je nema~ki filosof Ni~e poku{ao da temeqe istine postavi na qudski na~in, i to bez Boga. Rekao je da su sve istine
Istine izli{ne i da je potreban samo moral, nravstvenost. Zar
su mogu}e posledice bez uzroka? Zar su mogu}i zakqu~ci bez postavki? Za koga }e se ~initi dobro ako se odri~emo na~ela do41
Pozdrav na otvarawu Skup{tine Republike Srpske.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
135
bra? U prakti~nom smislu, zlo nikada ne donosi dobra, a na{
vek je postao poglavito prakti~ni i bez vere u visoke bo`anske
istine.
Drugo, u sastav istina Istine spada i moralni zakon. Wegova su{tina je u Deset zapovesti. Savremena kriza dotakla se i
moralnog zakona. Poku{avalo se, ~ak, da se uspostavi i nov moral. Po~eli su izmi{qati osobine nekog novog ~oveka ‡ nad~oveka, a u samoj stvari ovaj nad~ovek pokazao se gori od najprostijih qudi. Po~ele su se pojavqivati krilatice: “zagrabi od
`ivota”, “ciq opravdava sredstvo” i dr. Poznata je `alosna
sudbina tog novog osniva~a novog morala koji je svojim mudrovawem zadivio ceo svet: poludeo je. Me|utim, nije se desilo da je
koji od pobornika istina Istine poludeo. Da vi{e ne du`im sa
ovim, nego da postavim pitawe: kakav je na{ zadatak u ovom vremenu i kako da se sna|emo u svemu ovom {to nam materijalizovani qudi bez vere name}u?
Na{ zadatak i smer nije da oslikamo dana{wu krizu, nego
kako da se sna|emo. Obi~no iza vremena koje je bogato krizama
dolazi brza popravka ili brza propast. Ovaj Parlament ovo zna
i svim svojim bi}em mora ose}ati re~i sv. ap. Pavla: “Pazite na
vreme, jer su dani zli”.
Pre svega, mora se imati uvidu da u ovako otsudnim trenucima ima veoma veliki zna~aj polagawe nade na svog Dobrotvora
‡ Boga, koji neiskazanom blago{}u i bogatim promislom, upravqa sudbinom sveta, pa i nama. Da Mu pristupamo nedvoli~no,
nego iskreno mole}i Ga da nas uvek upu}uje na put istine, i mi
ne}emo biti ostavqeni bez dobrog rukovodstva, bez samoodgovornosti i pomo}i svih svima, bez ose}awa i shvatawa da se jedino zajedni~ki ovi tereti mogu uspe{no izneti, a na dobro sviju nas.
Ako ikada, a to danas, treba imati na umu zapovest sv. ap.
Pavla: “Bdite, stojte u veri, mu{ki se dr`ite, sna`ite se; nama
se otvaraju velika vrata, a protivnika je mnogo”, i “sve da vam
biva u qubavi” (1 Kor. 16,9.13.14).
Vreme koje mi pre`ivqavamo veoma je ozbiqno. Treba znati da je prisutna kriza kosnula i izvrnula pitawa koja se ti~u
porodice, vaspitawa, odnosa qudi me|u sobom, odnosa mla|ih
prema starijima, pot~iwenih vlastima. Mi }emo biti odgovor-
136
Bu|ewe vere
ni pred budu}no{}u. Nas }e osuditi pokolewa ako ~inimo gre{ke, a ne smemo i nemamo pravo da ih ~inimo.
Uobi~ajeno govorimo o dvadesetom veku sa nadom. O~ekivali smo da }e se bar u tom veku ustanoviti kako su zmije qudima
ve}i neprijateqi no {to su qudi sami sebi. Me|utim, danas saznajemo da su zmije nevina bi}a u upore|ewu sa qudima. Nikada
jedan narod nije stradao od zmija koliko srpski narod od prosve}enih qudi.
Mislili smo da }e u dvadesetom veku roditeqi obdariti
svoju decu `eqom da svako koleno pru`i svetu novi dokaz kako
je ovaj svet pod nebom dostojan svoje velike uloge. Svet koji se
ose}a moralno zdrav, izbegava sve nastranosti i krajnosti, sna`no sara|uje na qudskom moralnom i materijalnom napretku.
Ima ne{to u ~emu ramqe dana{we ~ove~anstvo. Na prvim
svojim stranicama Biblija je otkrila da je zlo u svetu prvi i
najva`niji uzro~nik svih nesre}a i neda}a, kako u svetu tako i u
samom ~oveku. Ubistvom ro|enog brata, Kain je bacio senku na
celu ~ove~ansku istoriju. ^ak ni prvi ~ovek na zemqi Adam nije ostao smireno i spokojno bi}e usled svoga pada u greh.
Kroz na{u pro{lost se uporno tvrdilo kako na{a politika treba da po~iva na hri{}anskim na~elima, {to se ~ini u Republici Srpskoj. Zbog ~ega ja ovo pomiwem. Ja ovo govorim
vrednim sinovima i k}erima srpskim, nosiocima najvrednijih
tekovina koje je na{ narod nazvao svojima.
Srpski `ivot u ovom vremenu najre~itija je tu`ba i protest protiv nedela koja se ~ine prema nama. Poku{aj osvajawa
na{ih duhovnih, kulturnih i materijalnih vrednosti, kao i uni{teni `ivoti i topla ogwi{ta potvrda su ne samo navedenog
nego i oduzimawa takore}i i svetlosti i vazduha na{eg.
Poku{a}u da opi{em srpski narod u mirnom vremenu. To
}u u~initi sa slikom sela, gde se uvek na pitawe: “^ija je to zemqa”? dobija odgovor: “Bo`ja pa moja”. Poku{a}u sa pitawem:
Gde su udarani prvi temeqi svega na{eg materijalnog, duhovnog
i moralnog bogatstva?
Turski osvaja~i srpskih zemaqa posle Kosovske 1389. g. ~inili su sve u ciqu da srpsko stanovni{tvo napu{ta gradove, sela, plodne doline i ravnice, najrodniju zemqu i be`i u {ume,
planine i u mawe pristupa~ne predele.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
137
Na taj na~in na{e selo je postalo ono tle iz koga je ponikla na{a demokratija, za razliku od evropske koja je potekla iz
gradova i gde se prvo razvijala. Odagnani zajedni~kim neprijateqem, Turcima, li{eni slobode i bogatstva, ni`i i vi{i stale`i, u~eni i prosti, su bili podvrgnuti istom poni`ewu i nepravdi. U takvim uslovima je ro|en na{ demokratski duh, koji je
kasnije poslu`io kao podloga na{im demokratskim uspesima:
dru{tenim, politi~kim i crkvenim.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
138
Bu|ewe vere
NOVI EPISKOP NA KORMILU
42
DALMATINSKE EPARHIJE
Va{a Preosve{tenstva,
Bra}o sve{tenici,
Draga bra}o i sestre,
Bo`jom pomo}i, u Eparhiji dalmatinskoj od danas je novi
poslenik, Wegovo Preosve{tenstvo g. Longin, dosada{wi episkop australijsko-novozelandski.
Sveti arhijerejski sabor, kako ste ~uli u pro~itanoj gramati Wegove Svetosti patrijarha srpskog g. Pavla i ~lanova
Svetog arhijerejskog sinoda, izabrao je Preosve}enog Longina
za episkopa Bogom ~uvane Eparhije dalmatinske.
@alim, Va{e Preosve{tenstvo, {to nisam u mogu}nosti
predati Vam Eparhiju na na~in kako sam je ja primio pre 14 i po
godina. Ratne su prilike, i to je jedini razlog. Molim se Bogu
da {to pre do|e do mira, dobrih me|uqudskih odnosa i poverewa me|u narodima, kako biste mirnije upravqali ovda{wim
brodom Srpske crkve.
Me|u ovim narodom Bo`jim proveo sam i `iveo skoro 30
godina, bogate}i se na ovda{wim narodnim vrelima wegovom
pa`wom, qubavqu, pomo}u, iskreno{}u, odano{}u i veoma velikim po{tovawem prema svome Arhipastiru.
Trudio sam se koliko sam mogao i umeo, zajedno sa bra}om
sve{tenicima, eda bih bio na duhovne polze svima. Koliko smo
uspeli, znaju Bog i narod srpski u Eparhiji dalmatinskoj. Na
kraju moga rada ovde, a na po~etku Va{eg, mogu Vam re}i: svagda
sam ose}ao desnicu Gospodwu i podr{ku Sv. Save Srpskog, pa
evo prilike da im se duboko poklonim i molitveno zahvalim.
Do{li ste u pravi vinograd Gospodwi, koji Vi poznajete,
nacionalno i pravoslavno opredeqen. Biti sa narodom, slu`i42
Beseda na ustoli~ewu Preosve}enog Longina u tron episkopa dalmatinskih 22. 10. 1992. g.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
139
ti mu i braniti ga mo`e samo onaj koji voli narod najve}ma do
Boga. Ko voli narod, taj ga i `ali. [email protected] mi je ovoga naroda, jer
su kao stado bez pastira” (Mt. 9,36), rekao je Najve}i Prijateq
naroda, Gospod Isus Hristos. Strah od Boga i qubav prema narodu oduvek je bila odlika istinskih braniteqa naroda.
Voqa naroda je, Preosve}eni Vladiko, jednostavna i wen je
sadr`aj: po{tovati Boga i dr`ati zakon Bo`ji, pa shodno tome
delati na svim poqima arhipastirske slu`be. Ovo je ve~iti narodni program, u kome se sadr`e i moral, i politika, i ekonomija i rodoqubqe. Na programe suprotne ovom narodna se voqa
mo`e navu}i samo grubim konopcem sile ili zavesti svilenim
koncem obmane.
Pozdravqaju}i Va{e Preosve{tenstvo dobrodo{licom i
~estitaju}i Vam ovo novo uzvi{eno mesto Va{eg slu`ewa, `elim da svima zahvalim na pomo}i. Zahvaqujem prvenstveno milom mi narodu srpskom u ovoj Eparhiji, bra}i sve{tenicima,
monasima, arhijerejskim namesnicima i stare{inama manastira
ove Eparhije, gospodi profesorima i u~enicima Bogoslovije.
Posebno zahvaqujem arhimandritu Stefanu (Maleti}u), mom
Arhijerejskom zameniku, vernom saradniku koji je delio sa
mnom sve radosti i tegobe arhijerejske odgovornosti, a koji je
ostao u [ibeniku u ovom te{kom vremenu ~uvaju}i tamo{we
svetiwe i imovinu Eparhije dalmatinske i {ibeni~ke Crkvene
op{tine. Zahvaqujem svima svojim saradnicima koji su iskreno
i odgovorno radili kancelarijske poslove dok su mogli biti u
[ibeniku. Isto tako, izra`avam svoju iskrenu blagodarnost
~lanovima Eparhijskog upravnog odbora i Eparhijskog saveta sa
wihovim podpredsednikom g. Ugqe{om ^eni}em na ~elu.
Zahvaqujem svima koji su na vlasti, koji su mi iskazivali
bratsku qubav i pomo} i projavqivali razumevawe za moj poziv
i odgovornost, ne samo kao episkopu nego i kao Rektoru Bogoslovije Sveta Tri Jerarha u manastiru Krki.
Sa ovoga svetoga mesta se}am se u molitvama svih upokojenih mojih saradnika i svih novih branilaca srpskih ogwi{ta,
te Srpske crkve i na{ih `ivota. Carstvo im nebesko podari,
Gospode, molim Ti se! ...
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
140
Bu|ewe vere
POSLE 14 GODINA ARHIJEREJSKE
43
[email protected] U DALMACIJI
Blagodaran sam svima u~esnicima, organizatorima i sponzorima za ovaj trenutak lepog do`ivqaja u ovom gradu i ovoj trpezi qubavi.
Pozdravqam Vas, Va{a Preosve{tenstva, gospodu predsednike Vlade i Skup{tine Republike Srpske Krajine sa Va{om
pratwom, g. Rob, komadante UMPROFORA za sektor “Jug”, gospodo ministri, g. Predsedni~e SDS i SO Knin, sve ugledne goste od polo`aja i zvawa, bra}u sve{tenike, prijateqe, dobro`elateqe i sve ostale drage mi goste i najlep{e zahvaqujem {to
ste sa nama i {to iskreno i od srca delite s nama ovu na{u radost.
Kako {to zidar postavqaju}i kamen po kamen podi`e zid,
tako je i ovaj doga|aj zidawe, nastavqawe dela na{ih otaca. Mi
ho}emo da i na{e pokolewe bude slavom uven~ano i kao dragi
kamen dostojno nanizano na onaj neprekidni konac istorije
Eparhije dalmatinske. Tu se ni`u i na wemu blistaju veliki arhijereji: Simeon (Kon~arevi}), Josif Raja~i} potowi patrijarh
srpski, Stefan (Kne`evi}), verni sluga zavi~aja svog, Nikodim
(Mila{), najve}i pravoslavni kanonista u svetu, Gerasim Petranovi}, Irinej (\or|evi}), Stefan (Boca) i mnogi drugi.
Dolaskom novog arhijereja Preosve}nog Longina `ivo kamewe uzi|ujemo u ve~nu gra|evinu Bo`ju, Crkvu Wegovu, eda bi
jo{ boqe razumeli prolaske na{ih du{a kroz vodu i ogaw, da bi
se pravo dr`ali i odr`ali. Na{i stari dobro su zidali i dobar
materijal uzi|ivali, pa su isku{ewa lak{e podnosili.
Stari Lakedemonci su nazivali dobra ~ovekova bo`anstvenim. I mi kao hri{}ani mo`emo usvojiti ovaj princip.
Istinski dobar ~ovek jeste bo`anstveni ~ovek. Svojim jevan|e43
Beseda na sve~anom ru~ku povodom ustoli~ewa episkopa Lingina
22. 10. 1992. g.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
141
qem Spasiteq nam poru~uje: dajte mi dobre qude, i Ja }u vam dati sre}an narod, sre}nu dr`avu, sre}no ~ove~anstvo.
Zbog toga se mi hri{}ani uvek radujemo na{em mladom
Hristu, tako mladom kao da je pro{log Bo`i}a ro|en, kada nas
upu}uje na ovakav `ivotno-moralni poziv, na neprestanu sopstvenu trezvenost i odgovornost.
Muzi~ari tvrde da {to je god violina starija, to daje lep{e zvuke. Mi okupqeni danas oko 18. po redu episkopa Eparhije
dalmatinske, muziku Eparhije dalmatinske ~ujemo kako je vi{e
nego veli~anstvena i pou~na.
To su melodije vekova na{e ovda{we pro{losti. Melodije
narodnog zidawa i tu|inskog ru{ewa, melodije borbi, herojskih
borbi za Krst. Melodije narodnog stradawa i duhovnog pribirawa snaga, melodije mu~eni{tva za pravdu, veru i slobodu. Melodije pastira koji postaju isto kao i na{i pretci.
Zaista, iz na{e pro{losti ovakvih melodija mogli bi
mnogo nabrojati. Zaista, te{ko je u simfoniji i u svima wenim
prate}im melodijama srpskog naroda i Srpske crkve u Dalmaciji sve re}i sa malo re~i, a obuhvatiti vreme od kada nas stari
Nemawa sa svoja dva sveta sina izvede na popri{te svetske istorije. Od tada pa do danas sudba na{eg naroda odr`avala se na
sudbi Srpske pravoslavne crkve, pa bilo da je u sre}i ili nesre}i, u razarawu ili obnavqawu.
Znam da nam je danas potrebna uteha, i snaga, i hrabrost i
svetlost. Srpska crkva svugde, pa i u ovim prostorima, iznosi
jednu ~iwenicu i neverovatnu istinu, koju ovaj zemaqski materijalizovani svet gotovo odbacuje.
Nama je danas neophodna vera koja je, po nekima, jeftinija
od nauke, kulture i politike. Ono {to je danas najneophodnije,
to je najjeftinije. Evo primera: luksuz je skup, umetnost je jeftina. Bolest je skupqa od zdravqa. Nesloga je skupqa od sloge.
Parnica je skupqa od bratoqubqa. Rat je skupqi od mira. Revolucija je skupqa od razuma i milosti. Greh vi{e staje nego vrlina. Vera je jeftinija od nauke, od kulture, od politike, ali je
silnija, `ivotvornija, konstruktivnija, pozitivnija. Molim da
mi, vrlo ceweni politi~ari ovde prisutni, oproste {to ovo iznosim uz puno podr`avawe svih Va{ih napora da se na ovim prostorima izborite za na{e boqe sutra.
142
Bu|ewe vere
Bog i narod su dve velike stvarnosti, koje se nikada ne smeju izneveriti.
Radi ovih stvarnosti vredi `iveti ~asno i po{teno, ~uvaju}i i neguju}i svoje me|usobno jedinstvo. Poma`ite se, dopuwujte se i uvek jedno mislite, kako bi Va{a odlu~uju}a re~ bila
da DA i ne NE.
Ovo govorim iz slede}eg razloga: Ako je ogaw sada{wih
stradawa srpskog naroda znak i~ega, onda mislim da je to nebeski signal da se svi svecelo i svedu{no vratimo Bogu i narodu,
ali uvek slo`ni i bez primesa ikakvih nesporazuma. Ovo vreme
i breme koje svi nosimo, name}e ovu potrebu.
Ove ideje su u pro{losti pronosili na{i mudri arhijereji, sve{tenici i drugi poslenici na obrazovawu qudske du{e.
Tako ~inimo i mi. Sveti arhijerejski sabor, izabrav{i i poslav{i nam novog Arhijereja g. Longina, {aqe ga da slu`i svom
narodu ovde, da ga pou~ava i vodi ka nebeskoj Srbiji, gde su nam
preci, pronositeqi na{eg imena i molitvenici za nas zajedno
sa Svetim Savom...
Za nas je u ovom te{kom vremenu pou~no i ohrabruju}e to
{to se nalazi osmeh na licima qudi kao junaka. Otkud to? Otuda {to je na{a vera junak vera, uvek bila pa i danas ostala na
megdanu u borbi i muci. Ona ja~a na{ duh, ona osvetqava nadu u
krajwu veli~anstvenu pobedu vere roda na{ega, u pobedu dobra.
Odlaze}i iz Eparhije dalmatinske, molim se Bogu i svetima Wegovim da se sve brige pretvore u pesmu, a pesma je slatka i
prijatna za sve one koji provode dane svoje sveto.
Napu{taju}i Eparhiju dalmatinsku posle vi{e od 14 godina upravqawa wom, `elim Preosve}enom Longinu mirnu arhipastirsku slu`bu i blagoslov Bo`ji.
Trenutak ove promene u Eparhiji dalmatinskoj pada u vrlo
te{ko vreme, u vreme kada je porugani Bog digao svoju blagu ruku od sveta i dopustio da qudi tvore svoju voqu. Rat je, i narod
ustaje na narod. Gine se, jer je ohladnela me|uqudska qubav, a
morali bismo se opasati uzdr`qivo{}u, sjediniti slogom i ispuniti snagom duha, pa da ova nevoqa prestane.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
143
NA[E VEKOVNO PRISUSTVO U
44
DALMACIJI ‡ SVOJ NA SVOME
Naj~udniji Posetilac je do{ao na ovu planetu i vratio se.
Nekoliko stotina qudskih nara{taja, kroz skoro dve hiqade godina, na razne na~ine govorili su o tome Posetiocu, vi{e nego
o ikome drugom posetiocu.
Najve}e je ~udo {to su svi ti nara{taji govorili o Wemu,
ne samo kao o negda{wem posetiocu, nego i o savremeniku. On je
vazda Negda{wi i vazda Sada{wi. Nekada Ga gledamo iz daleka,
a nekada iz bliza. I ovom izlo`bom Ga gledamo izbliza. Wegov
duh je me|u nama, Wegova vlast je nad nama. Ime Wegovo donosi
nam nadu, utehu i radost, mada ni do danas nije prestalo pitawe:
“Ko je Bog?” Nema sumwe, i ova izlo`ba na izvesan na~in svedo~i o Wemu da je Bog.
U ovom veku i vremenu intimni `ivot ~ovekov je daleko,
daleko zapostavqeniji od tehni~ke virtuoznosti. Nestalnost
spoqa{weg `ivota otvorila je nestalnosti unutra{weg `ivota. Donela je nervozu i paralisala voqu. Otuda o~ajawe i ispovest da zlo pobe|uje dobro. Ipak, usred svih bu~nosti ovoga veka
glas Crkve je uvek najja~i. Crkvu nadvikuju ~esto puta o~ajawe i
zlo~in, nepravda i nepo{tewe, ali se glas Crkve ne smawuje.
Nekada je ~ovek ~oveku bio primer za ugled. Nekada je u
svetu negovan kult du{i, a sada? Nekada je ~ovek bio otporniji
prema zlu i postojaniji verom u krajwu pobedu dobra.
Ova izlo`ba ikona Crkvene op{tine u Benkovcu i iz susednih hramova jeste mala zbirka vrednih eksponata u odnosu na
celokupno sakralno blago Eparhije dalmatinske. Danas na ovoj
izlo`bi prvu re~ imaju stvaraoci ovih ikona, a zatim oni na{i
preci koji su ih naru~ivali. Ikone i drugi sve{teni predmeti
po na{im hramovima neodoqivo govore o tome da su se qudi tak44
Pozdravna re~ na otvarawu izlo`be ikona Crkvene op{tine u Benkovcu.
144
Bu|ewe vere
mi~ili ko }e imati lep{e ikone u svojim hramovima i ku}ama.
Mi samo mo`emo zamisliti koliko su se pred wima molili, i
sebi i drugima govorili:
Ako si zlo mislio, prestani, po~ni samo dobro misliti i
~initi.
Ako si hulio i psovao, prekini i dar re~i upotrebi na slavqewe Boga Svevi{wega i wegovih svetih.
Ako si sabla`wavao i upropa{}ivao omladinu r|avim i
bogohulnim re~ima i pri~ama, po~ni savetovati. Dobrim re~ima poka`i joj uzore u vaqanosti, ~estitosti i pobo`nosti.
Ako si lagao, odustani i govori samo istinu.
Ako si se krivo kleo, pokaj se i pomogni onome ko je stradao zbog tvog krivokletstva.
I tako redom, {aputala su usta va{ih predaka molitve, pa
znamo wihove nara{taje po dobru, istrajnosti u veri i u svojoj
naciji sve do danas.
Bila su to Bogom blagoslovena vremena.
Ova izlo`ba ima svoj jezik i svoje poruke. Poruke su vi{estruke. Sa umetni~ke ta~ke gledi{ta, ova izlo`ba mnogo kazuje.
Ali, ova izlo`ba je samo uvod u jednu daleko obimniju izlo`bu,
sakralnog blaga iz Eparhije dalmatinske. Obe izlo`be }e kazivati da Srpski narod u dalmatinskom podnebqu nije skorojevi},
uqez ili tu|inac. On je svoj na svome sa duboko pu{tenim verskim, nacionalnim, kulturnim i drugim korenima u ovom delu
na{e Crkve i srpskog naroda.
Vreme je do{lo da se na{i stru~waci vi{e pozabave prou~avawem na{ih svetiwa u Dalmaciji, da poka`u na koje smo sve
na~ine plemenito delali i uticali na svoj narod i na one koji
su `iveli s nama.
Iskreno zahvaqujemo svima saradnicima Narodnog muzeja u
Beogradu koji se potrudi{e oko pripreme i izlagawa ovih osve}enih crkvenih predmeta.
Episkop dalmatinski Nikolaj
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
BOGOSLOVSKE [KOLE U BIH
145
45
Va{a Svetosti,
Va{a Visokopreosve{tenstva i Preosve{tenstva,
Bra}o sve{tenici, dame i gospodo,
Danas se se}amo onih velikih qudi koji su, Bo`jom milo{}u i svojim naporima, radili na otvarawu bogoslovskih {kola
po Bosni i Hercegovini, a posebno na otvarawu Sarajevske bogoslovije pre 110 godina.
Prekrasan je sabor tih velikih radnika na wivi Gospodwoj
i narodnoj u ovom delu na{e Crkve. Zbog svega toga mi ovaj dan
zovemo danom blagodarnosti Bogu i wima.
Dok su duhovna vrednost i moralna disciplina li~ne vrline pojedinih qudi, takmi~ewe u dobro~instvu je vrlina koja se
ti~e svih qudi. Dobro~instvo je najvi{a dru{tvena vrlina.
Da se ne bih zadr`avao na bogoslovijama u manastiru Krki,
Sremskim Karlovcima, Pakracu, Pla{kom, Vr{cu, Temi{varu,
i drugim mestima re}i }u ne{to o {kolama ove vrste u Bosni i
Hercegovini.
Dok su ostale srpske pokrajine bile ne{to u povoqnijim
prilikama, bilo kulturnim, bilo politi~kim, Bosna i Hercegovina su najkasnije dobile svoje bogoslovske {kole. Tako, najpotrebnije znawe za vr{ewe sve{tenopastirske slu`be na{i
stari su sticali u manastirima. Manastiri su bili prve {kole
za sve{teni~ke kandidate.
Pre osnivawa redovnih bogoslovskih {kola u Bosni i
Hercegovini, na{i qudi su dolazili do stru~nog bogoslovskog
obrazovawa u drugim krajevima, naro~ito u Beogradu, a neki u
Rusiji. Posle zavr{ene manastirske {kole, me|u prvima nastavili su svoje daqe bogoslovsko obrazovawe: arhimandrit Ni}ifor Du~i}, mostarski mitropolit Serafim Perovi}, sarajevski mitroplit Sava Kosanovi}, dubrova~ki prota a zatim sara45
Predavawe na proslavi 110-godi{wice Sarajevske bogoslovije.
146
Bu|ewe vere
jevski mitropolit \or|e Nikolajevi}, Nikola Lali} i mnogi
drugi.
Prvi poku{aj osnivawa duhovne {kole biva u manastiru
Du`ima kod Trebiwa. Otvorili su je beogradski svr{eni u~enici Ni}ifor Du~i} i Serafim Perovi} 1857. godine. Ubrzo je
prestala da radi zbog nedostatka materijalnih sredstava, ali je
slede}e godine proradila u manastiru @itomisli}u. Za osnivawe ove duhovne {kole mnogo je u~inila mostarska Crkveno{kolska op{tina, a zalagawem Joakima Pamu~ine i jeromonaha
Prokopija ^okorila. Iguman manastira je bio Serafim Perovi}, a upraviteq {kole Ni}ifor Du~i}. [kolovawe je trajalo
dve godine da bi se {kola ugasila 1860. godine.
Osim u Hercegovini, bilo je poku{aja otvarawa duhovnih
{kola i u Bosni. Tako je {kola u manastiru Sv. trojice u Tavni, koja je radila 50-ih i 60-ih godina 19. veka, dala znatan broj
uglednih sve{tenika; ovaj manastir je dugo godina u`ivao ugled
prave Bogoslovije.
Ozbiqniji korak na osnivawu jedne stru~ne bogoslovske
{kole u~iwen je tek osnivawem Bawalu~ke bogoslovije, koja je
tokom devet godina rada {kolovala veliki broj sve{tenika.
Osnovana je 1556, a zatvorena je po~etkom bosansko-hercegova~kog ustanka 1875. godine.
Inicijativu za otvarawe ove bogoslovije dao je beogradski
mitropolit Mihajlo, a u delo sproveo |ak Beogradske bogoslovije Vasa Pelagi}. Razlog {to je ova bogoslovija po~ela sa svojim radom u Bawaluci bio je u tome {to je Krajina svagda bila
na udaru raznih verskih i nacionalnih propagandi, a bila je to
i `eqa Vase Pelagi}a. Nosila je naziv Bosansko-Bawalu~ka bogoslovska {kola.
Ukidawem Bawalu~ke bogoslovije srpskom narodu u Bosni
i Hercegovini zadat je te`ak udarac. Tek pod austrijskom okupacijom ukazala se prilika da se ponovo otvori Bogoslovija.
Rad na otvarawu Sarajevske bogoslovije vezan je za arhimandrita, a potom mitropolita sarajevskog Savu Kosanovi}a,
koji je zbog svoje delatnosti na crkvenom i nacionalnom poqu
spadao u red naj~uvenijih qudi onda{weg Sarajeva i cele Bosne.
Na molbu i uporno tra`ewe mitropopita Save Kosanovi}a, austrijska vlada je odobrila otvarawe ove bogoslovije 19.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
147
oktobra 1882. godine, s tim da sarajevska Crkveno-{kolska op{tina dade zemqi{te za podizawe zgrade bogoslovije.
Po{to mitropolit Sava nije nai{ao na razumevawe ove
op{tine, a znaju}i da to Austrija mo`e iskoristiti u svoje propagandne svrhe, on pi{e: “Odlu~io sam se da besplatno i dragovoqno ustupim Preuzvi{enoj vladi i mome milome narodu jedan
dijel moga sopstvenoga zemqi{ta pokraj rijeke Bosne u selu Reqevu.
Za nagradu svoga zemqi{ta ja ne tra`im nikakve nov~ane
nagrade, osim jedne uspomene i 2 metra prostora u crkvi da me,
kada bude Bo`ja voqa, tamo polo`e radi vje~nog mirnog po~ivawa.”
Tako je zaslugom, razumevawem i qubavqu prema ovoj bogosloviji ovaj veliki jerarh Srpske pravoslavne crkve u~inio da
su mnoge generacije svr{enih bogoslova ove {kole zauzimale i
zauzimaju zna~ajno mesto u Srpskoj crkvi. Me|u wima je i pokroviteq ove sve~anosti Wegova Svetost patrijarh srpski g.
Pavle, kao i neki drugi ovde prisutni.
Najtoplije zahvaqujem “Dobro~instvu” kao organizatoru
ovog koncerta, svima veoma po{tovanim izvo|a~ima ovog programa, sponzorima, doma}inima i svima vama, dragi posetioci.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
148
Bu|ewe vere
VIDOVDAN ‡ VE^ITO POLAGAWE
46
ISPITA
Kada govorimo o Kosovu, o Vidovdanu, mi ga poimamo kao
sveto zemqi{te, a stradawe kao centralnu ~iwenicu na{e istorije. To ~ini jednu istoriju sve{tenom, jednu drugu sakralnom.
Svaki `ivot bez stradawa je plitak. Nijedan narod u Evropi i
{ire, nije skupqe platio svoje mesto pod ovim Bo`jim nebom
kao srpski narod. Uzmite koji god ho}ete grumen zemqe srpske ‡
u wemu je sada drama; u wemu je i greh, i suze, i krv i hajdu~ki
{krgut zuba.
Mi mo`emo biti zadovoqni na{om istorijom. Ona je ve}a
od nas, jer je wu stvarao Neko ve}i od nas. Stvarao je Onaj koji
od jednog grumena zemqe mo`e stvoriti “sud za ~ast i sud za sramotu”. Budimo Mu blagodarni {to je od nas stvorio “sud za
~ast” (2 Tim. 2,20-21).
Se}awe na velike doga|aje, po~ev od Kosovskog boja do danas zna~i se}awe na mnogobrojne `rtve, na polo`ene `ivote za
pravoslavnu veru i milu otaxbinu, za Krst ^asni i slobodu
zlatnu. Danas se budi u nama svest i savest, raspaquje se qubav
prema Bogu koji nam je pomagao i narodu srpskom koji se toliko
`rtvovao. Kada bih hteo biti letopisac, poput na{ih starih
manastiraca-letopisaca, bez ikakvog ulep{avawa opisao bih
patwe i `rtve srpskog naroda u toku {estvekovnog vojevawa.
Vidovdan 1389. godine pun je odlika za Carstvo nebesko, za
~ojstvo, juna{tvo, vite{tvo, `rtve, grobove. Pun je jecawa kao
harfa na rekama vavilonskim. Punih pet vekova, pa i du`e sve
do danas, opevano je izgubqeno carstvo bolom narodne du{e u
vezu, osve}eno suzama Jefimije, `ene u miru gospodara Drame,
dletom Rada neimara; de~anskim horosom napravqenim od polomqenog kosovskog oru`ja i ukra{enog sve}ama koje je prvi zapalio kraq Aleksandar, osvetnik Kosova, a po zavetu ~estite ca46
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
149
rice Milice, i kao ve~an spomen na dela i `rtve velikih narodnih junaka. Na Kosovu poqu padali su i venuli crveni bo`uri, kraj lijepe crkve Gra~anice, kao spomenici koji obele`avaju i danas boju prolivene krvi kosovskih vitezova. I kada su gasnula posledwa kandila i neprijateq obesve}ivao na{e velike
svetiwe, u du{i na{eg naroda o~uvao se grandiozni spomenik
herojstva, ~ojstva i plemenitosti.
O~uvan je spomenik mnogo ve}i i zna~ajniji od egipatskih
piramida. U narodnoj ma{ti ovi veliki heroji, ovi titani retki u svetskoj istoriji, izlivali su figure ve}e od trijumfalnih
kapija sveta i visokih obeliska. Slave}i wihovu veliku psihi~ku potenciju, narod je u svojoj poeziji dao dela kojima se drugi narodi dive.
Heroji na{eg naroda, stra{ni u herojstvu kao jeziva i u`asna `drela balkanskih vulkana, bili su u isti mah du{evno blagi, ~isti kao gorska jezera, pitomi kao golubje du{e i sveti kao
an|eli. Bili su to neustra{ivi borci za na~ela svetog Pravoslavqa, koji pretpostavi{e Nebo zemqi, Nebesko carstvo zemaqskom. Zato ih narod opeva, podi`e ih do nebeskih visina
svetiteqa i an|ela. To su potomci i posledovaoci svetiteqa
Save, koji je oli~ewe istinske svesti, apostolstva i qubavi.
Wihovim oreolom pozla}eni su likovi Jevrosime, Jugovi}a
Majke, carice Milice, Kosovke devojke i drugih. Na wihovoj
ideologiji, na wihovoj religiozno-filosofskoj misli, vaspitavana su ~itava pokolewa sve do na{ih dana. Wihov duh o~uvao je
na{u poeziju, uzvi{enu simfoniju bola i religioznog odu{evqewa. Veliki pravednici iz “Stanova Svetoga Duha” pobedili
su petvekovnu tamu nacionalnog ropstva i oborili prestole
svojih neprijateqa i tirana. Mi danas imamo pred sobom dokaze
kosovskih shvatawa. Imamo dokaze da je wihova ideja bo`anskog
porekla i da je Provi|ewe odredilo posledwe na{e pobede i
osve}ewe na{eg Vidovdana.
Zbog toga i mnogo vi{e od re~enog mnogi se pla{e i pitaju
danas: Ko su ti Srbi i kakav je to narod?
Na ovo pitawe moglo bi se nadugo i {iroko odgovoriti. Ja
}u svoj odgovor svesti samo na ono {to nas ve`e sa Kosovom, sa
Vidovdanom. Pored toga, mi smo deca Bo`ja, potomci seqaka i
sto~ara, Svetoga Save, svetih duhovnika i ~estitog kosovskog
velikomu~enika Cara Lazara. Potomci smo kosovskih junaka
150
Bu|ewe vere
koji se `rtvova{e za Krst ^asni i slobodu zlatnu. Mi smo samonikle i bujne grane narodnog drveta, koje je na Kosovu bilo
skresano do stabla i stablo srubqeno do blizu korena. Ne osu{i se srubqeno stablo, jer Carstvo nebesko koje vitezi Krsta
izabra{e, dade mu snagu da ozeleni i pusti nove grane.
Mi smo telo od tela, kost od kosti i duh od duha onoga naroda koji je posle Kosova `iveo na svojim ogwi{tima bez slobode, u svojoj zemqi pod tu|inom. Bez zemaqskog carstva i bez
zemaqskog sjaja. Mi smo potomci onoga naroda koji je putovao po
pustiwi bez svog Mojsija, ali sa nesalomivom nadom da }e mu
Bog otaca wegovih, Bog Nemawin i Savin, Bog Stefanov i Milutinov, Bog Lazarev i Milo{ev, opet darovati Zemqu obe}anu.
Ti seqa~ki preci na{i, izvezenih dolama preodeveni u kudequ
i sukno, sa uzdahom su gledali u Kosovo ne kao u dolinu, nego kao
u planinu. Sa te planine narod je o~ekivao potoke bistre vode
da mu opere rane i suze, da mu zapoji duh i du{u, da ga nadahne nebeskim nadahnu}em kako bi se odr`ao i sve izdr`ao.
I zaista, narod se odr`ao i sve izdr`ao blagodare}i Kosovu i Crkvi. Crkva mu je bila tuma~ Kosova, a Kosovo tuma~ svega {to se dogodilo. Pomo}u ta dva verna tuma~a narod je shvatio
su{tinu slobode. Shvatio je da je sloboda svetiwa i nerazdvojna
od ^asnog Krsta. Shvatio je da ko se ogre{i o ^asni Krst, ogre{io se o slobodu, i obratno. Shvatio je da je sloboda kao ~isto
platno koje se daje qudima, a kada ga uprqaju, mora se prati krvqu i suzama.
Mi smo potomci tih qudi od kojih se rodi{e ustanici. Potomci smo tih ustanika od kojih se rodi{e i drugi, i tre}i, i
~etvrti pojas ustanika. Tako i mi sada stigosmo na pozornicu ‡
da zavr{imo delo ustanika i da u na{em vremenu sagledamo lepo lice slobode u zapadnim srpskim zemqama.
To bi bio najkra}i odgovor na pitawe: Ko su ti Srbi i kakav je to narod? Ovo je vidovdanski i kosovski odgovor!
I na kraju, kada smo ponovo u prilici, bore}i se i prolivaju}i krv, suze i znoj da bismo o~uvali svoja sveta ogwi{ta,
svetiwe i `ivote, ponajvi{e u molitvi Bogu `ivom iskamo da
nam dometne vere, po{tewa i rodoqubqa. Kada ova tri nevidqiva motora oslabe u na{em narodu, cela vidqiva ma{inerija
qudskog `ivota i na{eg narodnog bi}a nepravilno radi. A nesvesne izdajice ove svete zemqe, svetih otaca na{ih, mogu biti
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
151
samo oni qudi koji ho}e da isprave spoqa{wu ma{ineriju na{eg `ivota, a preziru ona tri nevidqiva motora: veru, po{tewe i rodoqubqe.
Blago onom narodu i wegovim upraviteqima koji svoj `ivotni ideal postaqaju na veri u Boga, po{tewu i rodoqubqu.
Zato, bra}o i gospodo srpska, upravimo sav svoj pogled na
Kosovo, slavno boji{te srpsko, iz koga su kasnije iznikla mnoga
~asna mesta projavqenog vite{tva.
Poklonimo se ve~eras, jer imamo kome. Zavetujmo se, jer
imamo za{to. Jedan deo, tj. prvi, na{e borbe sada se privodi
kraju, kako vidimo i ~ujemo. Ispit je polo`en ~estito i kosovskih junaka dostojno. Uspe{no polagawe drugog dela ispita najvi{e zavisi od sviju nas. Na{e polagawe ispita u ovom vremenu
je i li~no i na~elno. Tako je bilo i u na{oj pro{losti, i samo
tako smo se mogli odr`ati pred Bogom, svetom i na{om istorijom.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
152
Bu|ewe vere
SILA VASKRSLOGA JE MO] ZA QUBAV
47
“Treba slu`iti ~esti i imenu
Neka bude borba neprestana...
Na grobqu }e izniknuti cvije}e
Za daleko neko pokoqewe”...
Wego{, Gorski vijenac
Qudi `ive vi{e onim {to nemaju nego onim {to imaju.
Dana{wi dan je ne{to {to ju~e nismo imali. Dana{wi dan
je ju~era{wa `eqa i ju~era{wa budu}nost. Ju~e smo `iveli u
misli o dana{wem danu, slavnom i velikom. Kad je jutra{wi
dan osvanuo, mi po~iwemo misliti o sutra{wem danu. I tako,
na{e misli i `eqe su br`e od vremena i krilatije od dana. Mi
preti~emo vreme i jurimo napred.
Retki su ~asovi u `ivotu u kojima zaboravqamo na vreme i
govorimo: neka ovi ~asovi budu ve~nost! Retko je kada se vreme
prokrada mimo nas i mi ga ne opa`amo. Tako se celog `ivota zadr`avamo na onome {to je daleko, a mawe na onome {to je blizu.
Vi{e `ivimo onim {to vidimo svojim umom i srcem, nego onim
{to gledamo svojim o~ima. Vi{e se nadahwavamo onim {to nemamo, nego onim {to imamo. Otuda je uvek samo mawi deo sre}e
u na{im rukama, u sada{wosti, a ve}i je deo u budu}nosti, u obliku na{ih `eqa i boqih vremena.
Na{a srpska istorija nije vi{e na stupwu pastirske idile
i, jo{ mawe, na stupwu kulturne blaziranosti. Mi se sada ne nalazimo na stupwu najve}e duhovne gladi, niti na stupwu potpune
kulturne zasi}enosti. Mi ne ose}amo glad za polukulturom, ve}
za pravom, istinskom kulturom. Ose}amo glad za onom kulturom
koja ne ~ini uni`ewe, ve} dostojanstvo i ponos ~ove~anstva. Mi
danas ose}amo glad za pravdom koja ne ~ini uni`ewe, no dostojanstvo i ponos ~ove~anstva. Stole}ima smo bili gladni i `ed47
Vaskr{wa poslanica upu}ena vernima u vreme gra|anskog rata.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
153
ni qudske pravde. Mi smo je bili utolili onda kada smo se uverili da pravda ne dolazi sama niti je treba ~ekati, ve} se za wu
ovde na zemwi treba boriti. Pravda s verom dolazi s neba i nadom u Boga.
Ja ne zami{qam sre}u jednog naroda kao prezasi}enost, ni
~ulnu ni duhovnu. Ja wu zami{qam kao unutra{wu mo} i spoqa{wu mogu}nost za slobodnu delatnost. Unutra{wa mo} je prvenstveno ona {to priroda daje i ono {to sam narod svojim trudom
razvija. Spoqa{wa mogu}nost je ne{to {to zavisi od mnogo koje~ega i van nas. ^ega smo mi Srbi najvi{e gladni?
To je ona spoqa{wa mogu}nost, koja nam je neophodna da bi
pokazali na{u unutra{wu mo}. Jer pre nego {to na slobodi poka`emo tu svoju unutra{wu mo}, ne mo`emo ni mi sami, niti
mo`e svet znati na{u vrednost.
Nama Srbima je danas jedan deo na{ega tela slobodan, a
drugi vezan. Kako da se kre}emo i nadme}emo sa onima koji su
slobodni i slobodno jure pored nas? Ako budemo sad u ovom zimskom stadijumu prigrabili snage, mi }emo lako procvetati kada
nas prole}na svetlost obasja i toplota ogreje. Budemo li sada
prenebregli to pribirawe snage, uzalud }e se prole}no sunce
truditi oko nas.
Nama vaskrsli Gospod govori: “Vi spadate u one narode u
svetu koji su poni`eni i ucveqeni. I Ja sam uvek bio sa poni`enima i ucveqenima. Ja sam drug i prijateq va{, koji broji uzdahe i meri suze va{e. Ja hodim rame uz rame s vama kroz istoriju va{u i pratim va{a padawa i ustajawa. Vi ste me ~esto previ|ali i izbegavali, no Ja vam se nikada nisam ni nametao, kao
{to se pravi prijateq prijatequ ne name}e.
Istorija velikih i prezasi}enih naroda prestala je biti
mojom istorijom, dok je va{a istorija uvek bila i jo{ danas jeste moja istorija, tj. istorija gladi za pravdom i stradawa. Ono
u ~emu se vi razlikujete od mene i od boqih predaka va{ih, jeste
u tome {to jo{ niste uvereni da spoqa{wa sloboda ne vredi
mnogo bez unutra{we slobode i spoqa{wa mo} ne vredi mogo
bez unutra{we mo}i. I jo{ ne{to, dragi moji prijateqi, dr`ite se zbiqe, da svi vi morate u `eqenu gra|evinu uzidati najmawe po jednu dobru ciglu. Svi ste vi zidari va{e budu}nosti.
I jo{ ne{to. Verujte u Mene, jer vera u Mene zna~i vera u
sebe, a vera u sebe zna~i pobedu. Ne uzimajte pre vremena drugu
154
Bu|ewe vere
hranu, da se ne razbolite. Verujte u Mene vaskrslog, Vaskrsiteqa i Pobedioca greha, smrti i |avola. Ja verujem u vas, u va{u
budu}nost. Va{a budu}a sre}a deo je sre}nog ~ove~anstva, a
sre}no ~ove~anstvo krajwa je `eqa Moja.”
[to nam ostaje drugo, dragi moji, nego da po|emo od sebe.
Budimo prete~e deci na{oj u zidawu wihove sre}ne budu}nosti.
Nikada ne dolazi blagostawe zemqi ako se ne pojave prete~e.
Budimo mi te prete~e deci na{oj u zidawu wihove sre}nije budu}nosti, ti po~etnici. Neka nam potomci vide i osete jedan odva`an poku{aj, do kraja osmi{qen i izveden.
Budimo mi u dobrim delima deci na{oj prete~e, i deca na{oj deci. Nije nikakva sramota ni poni`ewe dobrim delima biti dete. Uostalom, to je neophodan uslov za ulazak u Carstvo
Bo`je, u svaku Obe}anu i idealnu zemqu. Carstvo Bo`je je na{a
bla`ena budu}nost na nebu. No, Carstvo Bo`je je isto tako na{a bla`ena (sre}na) budu}nost na zemqi. Mi ni u jedno Carstvo
Bo`je ne}emo u}i ako ne budemo verovali kako deca u nemogu}e
kao mogu}e i ne budemo se odu{evqavali svojom budu}no{}u.
Ako ne budemo kao deca pri{li vaskrslom Gospodu i nau~ili se
od wega trpqewu i stradawu, i u isto vreme veri u sebe i pobedu
svojih ideala, proma{aji su neizbe`ni. Ako ne pri|emo kao deca vaskrslom Gospodu, mi }emo onda ispuniti proro{tvo onih
zloslutih besposlenika, kod nas i vani, koji besposleno hode po
pijacama i ulicama i vi~u: Ni{ta od Srba ne mo`e biti!
Budimo kako deca i prizovimo sebi decu, te sjajne vitezove
na{e budu}nosti. Ne udaqujmo decu svoju od sebe, i kada im se
pribli`imo, otresimo svoj prah sa sebe da ih ne bismo uprqali.
Recimo deci: neka ste blagosloveni, deco na{a. Blagoslov
na{ je na{a `eqa da se vi u~inite zaslu`nijim od nas.
Neka ste blagosloveni, deco na{a, i neka trwe raste po putu va{em, kao {to je raslo po putu na{em i po putu na{ih predaka. Ne ru`e, no trwe, jer put od ru`a vodi nani`e, a vi morate na visinu, uskim putem, kroz trwe. Mi smo padali umorni nasred na{eg trnovitog puta, a okrvavqeni i iznureni opet ustajali i pewali se na visinu. No, vi morate biti ja~i od nas i ne
obzirite se na ni`e, ve} kora~ajte napred preko svoje sopstvene
krvi, i suza i znoja. To je put ovoga sveta gde neprijateq |avo radi.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
155
Neka ste blagosloveni, deco na{a, i neka je va{ broj veliki kako bi oni koji klonu i padnu, imali zamenu. Neka ima {to
vi{e o~iju koje }e gledati jednu istu metu, i {to vi{e nogu koje
}e tr~ati toj meti. Neka ima {to vi{e glava ~ije }e se misli
dizati u visine, jednom istom Bogu, i {to vi{e srca ~ije }e se
plemenito kucawe slivati u jedno.
Krvava je ova zemqa u kojoj ste vi ro|eni, deco. Mi vas pozdravqamo kao sjajne vitezove. Budite i ostanite u sjajnosti vitezova. Mi smo bili sjajni, pa nam je potamnela sjajnost na{a.
Potamnela je vera na{a u nama, pa i mi postadosmo tamni. Va{im sjajem idimo napred Bogu na{em i va{em.
Malena je ova zemqa na{a, no vi budite veliki i nadrastitite zemqu na{u. Budite veliki u veri u vaskrslog Boga, jer ta
vera pobu|uje veru u sebe, koja je prete~a svake pobede.
Budite veliki u nadama svojim. Ko se malo nada, malo i dobija. Neka va{e nade prevazilaze sada{wost i svaku stvarnost.
Poru{e li se neke nade va{e, odmah zidajte druge i ve}e. Budite
veliki u nadama, jer nade su budu}nost. Ko nema nade, nema budu}nosti.
Budite veliki u qubavi. Qubav je ogaw kojim gori svet.
Pribavite {to vi{e ovog ogwa u srca va{a, i bdite da se plamen wegov nikako ne ugasi. Qubav je `rtva va{a onome {to vi
obo`avate. Ako imate bo`anstva, imate i `rtava. ^uvajte se da
ne ostanete bez ijednog bo`anstva, da se `rtveni plamen ne bi u
vama ugasio. Budite revnosni sve{tenici svoga oltara. Potpaqujte svakog dana na wemu `rtvu Bogu i svemu onome {to vas
stavqa blizu Boga.
Budite veliki u istrajnosti. Gazite trwe i pewite se na
visine istrajno. Trpite i pevajte. Nek suze teku od bola, a usta
otvorite za pesmu. @ivite budu}no{}u i pou~avajte se sada{wo{}u i pro{lo{}u. Neka se va{oj istrajnosti zadivi svako,
kao i precima va{im. Neka veli~ina va{a postane glasna na sve
strane.
Molite se Bogu i wega se jedino bojte. “Na{ sveti car Lazar privoleo se Tvom Carstvu nebeskom. Mi, potomci wegovi,
stojimo uza svoga svetoga Cara ‡ Mu~enika. Znamo, samo kroz
mu~eni{tvo dolazi se na nebo. Podi`i i nas u mu~eni{tvu. Samo }e heroji pravde videti lice Tvoje. Ti, Bo`e, jedini mo`e{
udahnuti u mrtve kosti `ivot i herojstvo u male du{e! Jedini
156
Bu|ewe vere
veliki Gospodaru, osvetli um i podigni srce slugama svojim, da
nikada ne ~eznu za nepravdom i nikada ne klonu u borbi za pravdu.”
^estitaju}i radosni praznik Hristovo Vaskrsewe svima, a
na{im vojnicima na rati{tu posebno, molimo se Bogu, da ovaj
besmisleni sukob {to pre prestane i koji nikome kod nas nije
trebao. Molimo se da se mi pravoslavni Srbi u wemu pona{amo
uvek kao qudi, a nikada kao nequdi. Molimo se Bogu da svi koji
nas nenavide i kroje planove na na{u {tetu, to ~ine Jevan|eqem Hristovim i shvate da srpski narod nikome zlo ne ~ini i
ne `eli, uvek spreman da mir do|e i dobra voqa me|u sve qude
kod nas i u svetu.
Hristos vaskrse i radost donese!
Vaistinu vaskrse i tugu odnese!
Va{ molitvenik pred Vaskrslim Gospodom
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
157
48
IGUMANIJA PARASKEVA DEVI^KA
Upokojila se igumanija Paraskeva, dugogodi{wa nastojateqica manastira Devi~a, u 83. godini `ivota. Po ro|ewu Draga~evka i kr{tenim imenom Pavlina, u svojim dvadesetim godinama uputila se u man. Qubostiwu, gde je zamona{ena i dobila ime
Paraskeva. Wena za{titnica Prepodobna mati Paraskeva (sveta Petka) je i wena Krsna slava.
Stvarnost prevazilazi sve slutwe, planove i snove. Tako je
i mati Paraskeva mislila do`ivotno ostati u Qubostiwi. Me|utim, Bog je wu preko si}eva~kih manastira doveo u potpuno
poru{eni manastir Devi~ u rano prole}e 1947. godine. Zaista, u
`ivotu mati Paraskeve Bo`ji promisao je sasvim jasan i divan.
Odnegovana kao prava srpska monahiwa, pored nogu bla`.
po~iv{eg vladike Nikolaja (Velimirovi}a) i oca Justina (Popovi}a), uobli~ila je svoj karakter i srce u kome je bilo mesta
za svakog. Uvek mona{ki vedra, otmena i odmerena, znala je {ta
ho}e i kako se treba postaviti u raznim prilikama. Svoje li~ne
tegobe pokrivala je tegobama tu|im. To se kod we uvek pokazivalo, a naro~ito posledwih nekoliko godina kada su ponovo po~ela stradawa srpskog naroda. Kada je do{la u bolnicu na VMA u
Beogradu, gde su je mnogi pose}ivali i vi{e puta, bila je ona
ista mati Paraskeva, bri`na ne za svoje zdravqe, nego za svoj
manastir Devi~, za svoje sestre i “ono Srba {to je tamo ostalo”. ^esto je govorila o stradawu wenog naroda, a malo o stradawu svom i wenih sestara.
Kada se odazvala pozivu blagoupokojenog episkopa ra{ko-prizrenskog Vladimira da preuzme upravu manastira Devi~a, da bude ~uvar groba Prepodobnog Joanikija Devi~kog, pristupila je odmah obnovi manastira, {to je weno `ivotno delo.
Najpre je pristupila obnovi centralnog konaka, a zatim hrama.
Obnavqala je objekat po objekat i nove podizala. U manastir je
48
Nekrolog ‡ posmrtno slovo igumaniji manastira Devi~a u Metohiji.
158
Bu|ewe vere
do{la sa dve sestre, monahiwama Teklom i Kaliopom. Najpre su
stanovale u obli`wem selu Ludovi}u, jer u sobi nisu imale ni
jedan sobi~ak gde bi se smestile. Na Cveti 1947. godine uselile
su se u devi~ku obiteq. Bila je to wihova prva mona{ka radost
i nestrpqivo o~ekivawe praznika Hristovog Vaskrsewa.
Od manastirskih zdawa ostala je samo manastirska kapelica gde je grob Prepodobnog Joanikija Devi~kog, ~udotvorca i
“Krasnika devi~kog”, kako ga narod iz blagodarnosti i od miqa
zove. Mo`e biti da ni ova kapelica ne bi ostala da se nije na
grobu Sv. Joanikija desila jedna stra{na opomena. Naime, kada
su ru{iteqi manastira Devi~a naposletku do{li da iskopaju i
mo{ti Sve~eve ‡ a wih su bila trojica ‡ onaj koji je krampom
po~eo kopati u dubinu, na mestu je umro, drugi poludeo, a tre}i
se vratio zdrav u selo da javi {ta se na Sve~evom grobu dogodilo. Pri~alo se, a i danas je prisutno, da je u svakoj ku}i bilo po
jedno ludo ~eqade kod onih doma}instava koji su uzeli u~e{}a u
ru{ewu ove svetiwe. Kasnije su dolazili Svecu radi iscelewa,
neki su dolazili sa {tapom i molbom da ih “popadica” istu~e
tim {tapom, a neki su majku Paraskevu molili da im kupi {to
placa kod Kosovske Mitrovice, ustupaju}i ceo svoj imetak manastiru, jer nisu imali ni mira ni sna u svojoj sopstvenoj ku}i,
budu}i da su kamewem od manastirskih zdawa podizali sebi
ograde i dr.
Od onda pa do danas, kroz manastir je pro{lo mnogo du{evnih bolesnika, lak{ih i te`ih. Neki su brzo ozdravqali, a neki su se dugo zadr`avali o~ekuju}i milost Bo`ju preko “Devi~kog Krasnika”. Koliko znam, nije vo|en letopis tih iscelewa, a da je vo|en, bilo bi nekoliko kwiga opisanih ~uda Sv. Joanikija. Bio sam svedok mnogih iscelewa, a najupe~atqiviji utisak je ostavilo iscelewe jednog de~aka od 10-12 godina iz
obli`we {iptarske porodice. Dovezli su ga vezanog u pratwi
{est odraslih i sna`nih qudi. Tog de~aka su velikom mukom doveli do groba Sv. Joanikija i ~im su ga polo`ili na zemqu kraj
groba, odmah je zaspao. Pro~itana mu je jedna katizma iz Psaltira, i posle pola sata probudio se potpuno zdrav. Prisutni su
mnogo blagodarili Bogu i Svetom Joanikiju. Svetiwu devi~ku
napustili su sa iscelenim de~akom i idu}i natra{ke, sve dok su
mogli videti manastirske krovove.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
159
Sva svetla tor`estva i ~uda u devi~koj obiteqi, koju je po
predawu podigao \ura| Brankovi} u znak blagodarnosti {to mu
je Sveti iscelio }erku, ispuwavala su ovu svetiwu, a umilna pesma sestara, predusretqivost i gostoprimstvo majke Paraskeve
razvijali su kod posetilaca `equ da ponovo posete Devi~.
Uvek zauzeta novim mislima i planovima, konstruktivnim
i pozitivnim, mati Paraskreva je bila prva li~nost koja je pismenim putem apelovala i tra`ila od Rankovi}a i drugih da se
hitno obustavi iseqavawe Srba sa Kosova i Metohije. Ona je
prva koja je u tome videla veliku opasnost po srpski narod, po
Srpsku zemqu u tom delu prethodne Jugoslavije i opasnost po
najzna~ajnije srpske svetiwe. Na `alost, niko se na taj wen apel
nije osvrnuo kao na pravi alarm, koji bi spre~io sve ono {to se
kasnije dogodilo. Da je mati Paraskevi Bog produ`io `ivot me|u nama bar za jo{ jednu deceniju, ona bi ostala vedrog mona{kog duha i razboritosti, ali i bri`na zbog neda}a koje su sna{le srpski narod.
Smr}u majke Paraskeve ugasila se jo{ jedna li~nost vredna
pa`we. Mada nije svr{ila neku vi{u {kolu i stekla kompletnije obrazovawe, wena du{evnost zra~ila je u wenoj neposrednoj
blizini. Tu du{u osetile su prvenstveno wene sestre, pretpostavqeni i narod srpski, koji je pratio i ocewivao wen rad najboqom ocenom. Sestrinska trpezarija, bogata doma}inskom du{om, neretko se ispuwavala putnicima, lekarima, ~inovnicima, umetnicima, ekskurzistima, radoznalcima, poklonicima iz
raznih krajeva zemqe i prijateqima manastira. Manastir Devi~ i mati Paraskeva dr`ani su podjednako u se}awu i to }e jo{
dugo trajati. Ona je uvek bila spremna da svaku neuqudnost prese~e, ma od koga do{la. Ona ni~iji protivnik nije bila, a wena
blaga du{a volela je pravdu iznad svega. I potpisani ovog nekrologa u`ivao je gostoprimstvo u Devi~u i u vreme kada nije
smeo oti}i svojim roditeqima zbog toga {to se bio opredelio
da u~i bogosloviju i bude sve{tenik, na ~emu i ovog puta ostaje
duboko blagodaran po~. materi Paraskevi i wenom sestrinstvu.
Na opelu pokojnice u~estvovao je Wegova Svetost patrijarh srpski Pavle sa jo{ ~etvoricom arhijereja i velikim brojem sve{tenomonaha i sve{tenika mirskog reda. Opelo je izvr{eno u prisustvu mnogobrojnih vernika i po{tovalaca man. Devi~a i pokojnice. U opro{tajnim govorima Wegova Svetost Pa-
160
Bu|ewe vere
vle i dr Mileta Aleksi} iz Kosovske Mitrovice, na svemu u~iwenom za ovu veliku srpsku svetiwu i za blago~estivi i mnogostradalni srpski narod, naro~ito na Kosovu i Metohiji, zahvali{e i po`ele{e du{i wenoj Carstvo nebesko, a sestrinstvu
koje ostaje ~uvarom groba Sv. Joanikija, Bo`ji blagoslov i napredak u mona{kom `ivqewu.
Ve~an pokoj materi Paraskevi!
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
161
49
[TA ZNA^I SVETI SAVA MLADIMA
NIKOLAJ
Po milosti Bo`joj
srpski pravoslavni Episkop dalmatinski
svemu pre~asnom sve{tenstvu, prepodobnom mona{tvu,
svoj duhovnoj deci Bogom ~uvane Eparhije Dalmatinske,
~estita veliki praznik
‡ Svetog Savu ‡ prvog srpskog prosvetiteqa i u~iteqa,
i svima {aqe pozdrav i blagoslov:
“Blagodat vam i mir od Boga, Oca na{ega,
i Gospoda Isusa Hrista” (Rim. 1,7),
a po molitvama Svetoga oca na{ega Save.
Draga bra}o i sestre,
Jo{ nam odjekuju u srcu melodije i misli crkvenih pesama,
kojima proslavismo Bo`i} i ostale praznike u ovom mesecu.
Wima se nadahwavao i zamirisao mirisom svetosti Rastko, sin
Nemawin, u mona{tvu Sava.
Jo{ kao dete Rastko se ozbiqno zamislio nad ovim `ivotom. Sin velikog @upana imao je vrle u~iteqe. U~ili su ga poznavawu qudi, stvari i pojava u svetu. Upu}ivan je u dr`avne poslove i ve`ban u vojnim ve{tinama. Darovit mladi} Rastko sve
je ovo izvanredno shvatao, ali obdaren od Boga, smelo je preleteo zemaqske po~asti i uzdigao se u Carstvo ve~ne stvarnosti.
To je put krsta, u~ewe pravih lekcija vere i shvatawe istine o
Wemu.
Sveti Sava je svetiteq cele Pravoslavne crkve. Ali on je
najvi{e svetiteq srpskog naroda, pa ga zato danas tako sve~ano
i izuzetno proslavqamo. Ako je ikome te{ko postati svetiteq,
onda je te{ko onome koji je iza{ao iz vladala~kog doma, odlu~io se za mona{tvo upra`wavaju}i molitvu, dr`e}i post, bde49
Svetosavska poslanica upu}ena sve{tenstvu i vernima Dalmatinske
eparhije.
162
Bu|ewe vere
we, duga bogoslu`ewa, bdewa dawu i no}u. Ovo je ravno ~udu.
Ovo se ne mo`e ~initi bez napora koja vodi podvigu i bez Bo`je
blagodati. Velikodu{no davati med, kao {to je ~inio Sveti Sava, a primati `aoke, karakteristika je svetog ~oveka.
Za nas svetosavce on uvek ima poruke koje nisu od ovoga
sveta i vremena. Neka mi ne zamere stariji {to }u danas u mislima najvi{e biti s mladima. Kada se Sveti Sava odlu~ivao da
napusti o~ev dom i krene jednim sasvim novim putem od koga }e
Srpska crkva i srpski narod sve do danas imati neporecive koristi, bio je najbli`i va{im godinama, uzrastu i birawu poziva. Istina, mladi najvi{e razmi{qaju o mladosti i mladima, i
planove prote`u u budu}nost. Neko je rekao: “Sve{tenik, u~iteq, lekar, vaspita~, roditeq, ima onoliko uspeha me|u mladima koliko se ose}a mlad me|u wima”. Isto tako, mladi se ose}aju onoliko mudrima i stabilnima koliko koriste iskustvo i
znawe starijih.
Va{im susretawem sa svetosavskom Crkvom nisam iznena|en ve} obradovan. Vi, poput va{ih predaka, ulazite u ovu {kolu pobo`nosti ‡ svete hramove, jer ose}ate da je ovo sveto mesto
na{ih otaca. Ovde su stajale noge wihove, kao nekada Mojsijeve
pred “Kupinom koja je gorela, a nije sagorevala”. Du{e mladih i
nas starijih podjednako su zabrinute situacijom u svetu. ^ujemo
i ~itamo o svakodnevnom terorizmu, o ratovima koji se vode ne
tako daleko od nas, pokoqima, demonstracijama, o mestima i dr`avama gde se mesecima umire zbog nema{tine, nasiqa ili
obesti. Nedavno su na{a sredstva informisawa objavila da na
svakog stanovnika na ovoj zemaqskoj kugli ima po ~etiri tone
raspolo`ivog eksploziva.
^itamo o ekonomskim krizama svetskih razmera, korupciji, kra|i, nepravi~nom boga}ewu, nezaposlenosti, {trajkovima
i drugim trzavicama. U prisutnoj moralnoj dekadenciji, gde je
~ovek postao ~oveku zver, kao kod nas na Kosovu, iako je praznik
Ro|ewa Sina Bo`jeg proslavqen, navire u nama imperativ:
“Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to {ta se dogodilo...” (Lk.
2,15), da sretnemo Cara mira i poklonimo se Onome koji u ovaj
svet donosi “mir i dobru voqu me|u qude” (Lk. 2,14).
Treba znati, draga deco da ~ovek nije svestan kada ne mo`e
savladati qutu zver, ili zle qude, nego kada izgubi ono najdragocenije, svoju duhovnu prirodu, sposobnost da voli i stvara.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
163
Isto tako, nije `alosno {to je ~ovek umro, {to je izgubio novac, {to nema ku}e, imawe; sve to ne pripada ~oveku. @alosno je
kada ~ovek izgubi svoju istinsku sposobnost, svoje najvi{e dobro: sposobnost da voli i procewuje vrednosti nebeskog i zemaqskog.
Poseduju}i onaj bo`anski dar, uveri}ete se da mladi u hri{}anstvu, u na{em svetosavqu, ne slu`e samo sebi, nego izgradwi boqeg sveta, preobra`aju dru{tva u kome `ive i pripadaju.
Re~ je o socijalnim stranama na{e vere, koja u novim prilikama
mora zra~iti jasnije nego ikada. ^ovek nije samotwak, sam sebi
dovoqan, usamqeno ostrvo sa sopstvenom vegetacijom i bojom.
On je psihofizi~ko bi}e, punina darova Duha Svetoga. Pitate,
kako se ovaj teorijski plan prakti~no razra|uje i ostvaruje?
Pitate {ta ~ini Crkva na planu oplo|ewa Re~i Bo`je u ovim
na{im prilikama? Pitawe je razlo`no i postavqeno u pravo
vreme. Crkva ~ini mnogo, i onima koji su stalno u woj i sa wom
jasna je wena uloga. Na takva i sli~na pitawa ona primewuje jevan|elski odgovor: treba najpre preobraziti sebe li~no kako
bi bio preobraziteq drugih. Sve po~iwe od pojedinca i ide ka
op{tem; “izvr{i pa drugog u~i”, rekao je Gospod. Ovo je jevan|elski metod, zagarantovani uspeh na putu ~ovekovog uzrastawa
u svetog ~oveka.
Dok posmatramo pojave na{eg vremena, ne smemo biti ravnodu{ni. Moramo se upitati: mo`e li se {ta u~initi da se na{a moralna zbrka pretvori u rad, a na{a razuzdanost u odgovornost? Najvi{e raspravqamo o procesu ekonomskog preobra`aja,
koji na neki na~in ne uti~e mnogo na moralni `ivot ~ovekov.
Dok god na{a misao ne u|e u tok pronalazaka koji odre|uju tok
istorije, mo`emo ostati perspektivno po{teni, ali nemo}ni.
Znajte, deco Bo`ja, pored okretawa va{e mladosti, va{ih
misli i odu{evqewa tajnama ovoga sveta, ne treba zaboraviti
da znawe iz istorije, kwi`evnosti, matematike, fizike, tehnike i kosmonautike, robotike i kompjuteristike ovo ne iscrpquje, nego ~ak i ne na~iwe ona ve~na pitawa sveta i `ivota. Gospod Hristos ih zna i poznaje, jer je bio na po~etku sveta. On }e
na kraju spustiti zavesu izme|u vremena i ve~nosti, onda kada se
zavr{i tajanstvena drama qudskog roda. On i danas skida zavesu
ispred Tajne onima koji Ga ~istog srca primaju u dom du{e svoje. Bez Wega na{a nejaka misao tumara po beskraju, nemo}na da
164
Bu|ewe vere
pove`e niti na{eg vremena s tajanstvenom ve~no{}u. Prou~avajte Jevan|eqe Hristovo, pa }ete se uveriti da osim istina materijalnog kosmosa postoje i ve~ne istine, koje nam sam Bog otkriva. Uveri}ete se da je na{ `ivot sveta i uzvi{ena stvarnost, i da svako zvawe i uverewe mora biti pra}eno ~ovekovim
moralnim usavr{avawem.
Neki crkveni velikodostojnici u pro{loj godini poru~ivali su mladima: “Mladi, ne bojte se svog mladala~kog doba ni
dubokih `eqa koje u sebi nosite za dobrom, istinom, lepotom i
trajnom qubavi ... Gledaju}i vas, ose}amo ~vrstu nadu u vas. U va{im je rukama, velikim delom, budu}nost stole}a koje dolazi.
Ostvarewe mira u va{im je srcima.”
Dodao bih, draga deco, pred vama je stvarala{tvo, istra`ivawe, popravqawe, mewawe. Pred vama su vrednosti duhovne i
materijalne kulture koje treba ostvarivati. Vi treba da imate
ne samo podatke, nego i zadatke. Va{a najve}a `ivotna intervencija i snaga bi}e u ulagawu ovih psihofizi~kih sposobnosti
u budu}i rad, brak, porodicu, patriotizam, dru`equbqe, u stvarala{tvo najvi{ih vrednosti.
S druge strane, ako ste slabi prema sebi, osetili usamqenost, bol, izgubqenost, nejasnost motiva i postupaka, ne predajte se i ne o~ajavajte. Polo`ite nadu u Boga, jer On mo`e pomo}i. O svemu pametno rasu|ujte. Probleme su lako savla|ivali
na{i preci, jer su nosili u sebi radosnu vest vere svoje. Wome
su se krepili, od we su sticali mir, i spokoj i snagu, u vreme
ropstva i slobode. Zato kod wih nije bilo samoubistava i tiranije, nije bilo mnogo ~ega {to je pusto i prazno, {to se danas
vidi i ose}a. Zaludno je zidati bele kule kada u srcima stoji kamewe.
Ova godina je progla{ena godinom za{tite besku}nika i
borbe protiv upotrebe droga. ^uvajte se narkoti~kih sredstava
koja ubijaju du{u i telo. Isto tako, Crkva kao mudra majka savetuje vas, ~uvajte se alkohola i opojnih sredstava bilo koje vrste.
Mnogi su tako unakazili svoj moralni i fizi~ki lik, ostali
bez ~vrstine duha i kreativnosti. Znajte, ono {to ~inite vi, ~ini}e i va{i potomci prema vama i sebi. Tu`an je dan u kome se
ne pokazuje koliko mladost se`e za nepropadqivim vencem koji
Bog daje da ga mladost nosi. Ovom vremenu je potrebna va{a
uverqiva qubav, kori{}ewe iskustva starijih i radost sa Cr-
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
165
kvom zbog ste~enog duhovnog bogatstva u woj. Potrebno je sabrati se na ono {to se u huci na{ih dana i u zaletu nekontrolisanosti i pohota lako zaboravqa: da ~ovek “ne `ivi samo o hlebu
(telesno), nego o svakoj re~i koja izlazi iz usta Bo`jih” (Mt.
4,4).
Upu}uju}i ovih nekoliko iskrenih poruka, srda~no ~estitamo svima vama, draga bra}o i sestre, i vama, najmla|i proslavqa~i Sv. Save, ovaj na{ veliki praznik. Neka bi Bog i Sv. Sava pokrenuli na stvarawe i umno`ewe novih domova, tih crkava
u malome u kojima }e se pripaqivati vo{tanica o Bo`i}u, Krsnoj slavi i u svakoj drugoj prilici, da se i u wima zapeva:
Uskliknimo s qubavqu Svetitequ Savi,
Srpske crkve i {kole svetiteqskoj glavi ...
Dano u gradu [ibeniku o Savindanu 1987. godine.
Va{ molitvenik i dobro`elateq pred Bogom i Svetim Savom
Episkop dalmatinski Nikolaj
166
Bu|ewe vere
[email protected] SVOJOJ VERI ‡ JEMSTVO
50
NACIONALNE PRIPADNOSTI
Napustiti Pravoslavqe zna~i napustiti svoju istoriju,
ostati bez istorije ili falsifikovati istoriju. Ako ko sumwa
u ovo, neka pogleda na balkanske muslimane koji u jednom ranijem vremenu ostavi{e Krst pa prihvati{e polumesec. Koju
istoriju oni smatraju svojom? Ako ih to upitate, zbuni}ete ih.
Da li smatraju svojom istoriju arapskih kalifa ili istoriju
svoje nacionalnosti? Ni jednu ni drugu. I tako, kada jedan pravoslavan ~ovek pre|e u islam, on napu{ta istoriju svoga naroda.
A kada pak pre|e u neku hri{}ansku konfesiju, on ju je falsifikuje, jer je posmatra u druga~ijem svetlu i s druge ta~ke gledi{ta nego {to ju je posmatrao dok je bio pravoslavan.
I ne samo to. Nadahnu}em pravoslavqa izgra|en je sav pozitivan karakter, formirani su obi~aji, stvoren stil zidawa,
slikawa, veza, no{wi, duboreza, kamenoreza, pesme, tuge, celokupne civilizacije. Ali ima ne{to {to je va`nije od civilizacije; to je duh kome sva civilizacija slu`i kao izraz. Pravoslavqe je Srbima dalo novi duh potisnuv{i stari paganski. Otuda
promeniti verom za Srbe zna~i promeniti duhom i civilizacijom.
Jasno je, dakle, odricawe od svoje pravoslavne vere isto
{to i odricawe od svoje du{e. Iza svega toga sleduje da je za Srbe prirodno da budu pravoslavni hri{}ani, a neprirodno da budu ma {ta drugo. To slobodno i otvoreno mo`emo re}i svima jereticima i sekta{ima koji se sa Zapada tiskaju na Balkan me|u
pravoslavne narode.
I jo{ im ne{to mo`emo re}i ‡ da smo mi na Balkanu odgojeni jelinskim hri{}anskim genijem, a ne rimskim, zapadnim.
Razlika pak me|u ta dva genija, ta dva duha, jeste ne{to korenito. Dok jelinski genije ~ezne za slobodom i savr{enom li~no50
Razmi{qawa o pro`imawu verskog i nacionalnog.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
167
{}u, dotle rimski ~ezne za organizacijom, za dr`avom, za spoqa{wom silom i autoritetom. Jelinski duh vi{e stremi kvalitativno, rimski pak kvantitativno. Jelinski duh ho}e {to boqe
i lep{e, a rimski {to vi{e, i samo {to vi{e. Jelinski duh
stremi u visinu, a rimski u {irinu.
Zbog svega toga Pravoslavqe je ne{to prirodno na Balkanu uop{te, a posebno za Srbe:
‡ Pravda i istina se ne dadu ubiti. Mogu privremeno postradati i biti prikriveni, da posle jo{ u ve}oj slavi i jo{ u
ve}em sjaju poka`u se qudima.
‡ Svetosavsko uverewe glasi: Ko udari po veri, udario je
po dr`avi, po narodu, po dr`avnim upraviteqima, po vojsci, po
kulturi, po svemu pozitivnom.
‡ U molitvi Gospodwoj O~ena{u prvo spomiwemo Boga i
Wegovu svetiwu, pa se posle opomiwemo hleba koga zemqa daje,
i, najzad, samih sebe kako smo izvor lukavstva, isku{ewa i greha.
‡ Eshil, pesnik i vojnik atinski, be{e zbog ne~ega osu|en
od Atiwana na smrt. Kad mu je presuda izre~ena, javi se pred sudijama brat Eshilov, koji u ratu za otaxbinu be{e izgubio ruku.
Zasuka rukav do ramena i pokaza preostali patrqak od odse~ene
ruke. Vide}i koliku je `rtvu podneo brat Eshilov za otaxbinu,
sudije oslobodi{e osu|enog Eshila.
A {ta danas? Vidi li ko grobove najboqih srpskih sinova,
zapaqene domove i ~estite doma}ine bez toplih ogwi{ta i u tu|ini. Vidi li ko majke i supruge u crnim {amijama, decu uplakanu i ogolelu. Vidi li ko onu osaka}enu de~icu ‡ borce bez o~iju,
ruku, nogu kako se na {takama te{ko kre}u ili u kolicima. Vidi li ko masovne na{e grobnice i one {to im se za grob nezna.
Vidi li i zna li ko za one silne neprospavane no}i na{ih ~elnika, naroda i vojnika, izbeglica koji na videlu i u no}i prolivaju suze za pragom svojim, za domajom svojom.
Mala Alica, }erka engleske kraqice, iza{la je sama na
ulicu. Upita je neki ~ovek: “Ko si ti?” A ona mu u~tivo odgovori: “Ja sam niko i ni{ta, ali moja majka je engleska kraqica”.
Kako je ovo divno. Tako i mi mo`emo re}i: mi smo u o~ima sveta
niko i ni{ta, ali na{ narod je herojski narod, priznali drugi
to ili ne.
168
Bu|ewe vere
SRPSKA ISTORIJA ‡ U^ITEQICA
51
@IVOTA
Gospodo Poslanici,
... Srpski narod najvi{e pati, bez obzira gde bio i u kakvim se prilikama nalazio. Ko sve na wega danas ne upire prstom i ko sve danas ne pre}utkuje ogre{ewa prema wemu? Mi
smo oduvek ukazivali po{tovawe mu~enicima koji su trpeli i
polo`ili `ivot za veru, za slobodu. Mi i danas veli~amo sinove koji su `rtvovali `ivote za svoj narod i umrli za slobodu
otaxbine. Mi se divimo onima koji svoju krv prolivaju za svoje
ro|ene domove, za dobro, pravdu i kulturu svoga roda. Koristoqubivi politi~ari mogu da misle o tome kako ho}e, ali simpatije i srce srpskog naroda bi}e uvek tamo gde se lepr{a svet
slobode, vere i kulture. A oni koji bi hteli da ugu{e ove ose}aje, ne}e imati ni ~asti ni uspeha u takvom poduhvatu.
Ovaj Parlament sastao se danas i sa zabrinuto{}u i sa optimizmom u dobar ishod gra|anskog rata. I za nas Srbe je istorija u~iteqica `ivota, a istorija nam je takva da se zaista imamo ~emu nau~iti. Za nas ona i daqe mora biti `iva, mora upravqati na{im stvarnim `ivotom i u miru i u ratu. Iz `ivota
na{ih predaka crpimo i daqe primer; iz wihovih velikih dela
u~imo se o tome {ta je sve mogu}e posti}i qubavqu prema Otaxbini, veri, slobodi, kulturi. U nama su uvek `ivi na{i preci.
I danas smo mi onaj isti srpski narod koji je svojom krvqu ispisao mnoge ~asne stranice, ne samo na{e istorije nego i svetske.
U nama jo{ vri krv starih Srba i, Bo`jom pomo}i, mi }emo i iz
ovog rata ostaviti potomstvu mnogo stranica ispisanih zlatnim slovima. Svi znamo da srpska istorija jo{ nije zavr{ena, a
ina~e istorija srpskog naroda dolazi u red najslavnijih naroda
pod ovim nebom. Osim nas, nema naroda koji bi, ovako brojno ma51
Pozdravna re~ na otvarawu Skup{tine Republike Srpske.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
169
len, mogao da se pohvali tako bogatom i slavnom istorijom i po
zaslugama i obilnosti. Eto, u tome je na{ ponos i na{e pouzdawe, jer imamo stalno u vidu da su temeqe srpske dr`avnosti postavqali Srbi svetiteqi.
Srpski narod je oduvek dr`ao prvenstvo me|u ostalim balkanskim narodima, pa i {ire. Nadam se, i da}e Bog, srpski narod ni u budu}a vremena ne}e izgubiti to prvenstvo. ^uva}e ga
jer Srbin nije ugweta~, niti je to u wegovoj prirodi. I sada se u
ovom prqavom ratu, koji svakako nazivaju i krste, poku{ava postaviti sila iznad pravde. Samo ~ovek dostojan svoje slobode,
ume da po{tuje i ~uva slobodu drugih.
Zbog svega toga, u ovim vrlo ozbiqnim prilikama o~ekivati je da se problemima sve razboritije pristupa i re{ava.
Pozdravqam Vas, gospodo u~esnici u radu ovog Parlamenta, `ele}i Vam uspeh u radu.
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj
Pisano po delima
Sv. Nikolaja ohridskog i `i~kog
i drugih pisaca
170
Bu|ewe vere
Sadr`aj
Predgovor ...........................................................................................
3
BLAGOUPOKOJENI ARHIMANDRIT JUSTIN
(POPOVI]) BOGOSLOVSKI MISLILAC I PISAC .. 5
Predavawe na simposionu u ~ast o. Justina Popovi}a.
Uvod ....................................................................................... 5
Ovaj je svet sav u revoluciji ............................................ 8
“Bog Nije Bog nereda no mira” ....................................... 9
Zakqu~ak .............................................................................. 11
MATI [email protected] ‡ OBRAZAC NA[EG @IVOTA .................. 12
Propoved na Uspewe Matere Bo`je
POSLU[NOST I SMIRENOST ‡ PO^ETAK
NOVE TVARI................................................................................... 15
Razmi{qawe na Bo`i}.
OTAXBINA ‡ ZEMQA OTACA NA[IH ............................. 16
Propoved u Romanijskoj Lazarici na Vidovdan.
BLISTAVE SVETIQKE IZ NA[E ISTORIJE ................ 18
O NA[OJ SRPSKOJ GOLGOTI................................................. 20
Propoved na slavi Kola srpskih sestara.
“NOVO” DOBA................................................................................. 23
Zahvalno slovo u Op{tini Kalamarija u Gr~koj.
OGAW VERE NADVLADAVA...................................................... 25
Slovo odr`ano u crkvi
Svetog velikomu~enika Dimitrija u Solunu.
POMOZI, [email protected], SVIMA, PA I NAMA .............................. 27
Slovo odr`ano u Solunu.
OSTVARIVATI CARSTVO [email protected] NA ZEMQI............... 29
Govor u Parlamentu Republike Srpske Krajine.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
171
GOSPOD JEDINI ZIDA DOM .................................................. 34
Govor na skup{tini politi~kih stranaka radi
ujediwewa.
VIDOVDANSKA DUHOVNA VIZIJA ................................... 37
Propoved na Vidovdan.
MANASTIRI ‡ DUHOVNO-KULTURNA
SVETILI[TA ................................................................................ 39
Pozdravno slovo Umetni~koj koloniji u manastiru
Dobrunu u okviru Andri}evih dana.
DELA TVOJA SU BESMRTNA.................................................... 41
Vrednovawe dela dr Jovana Ra{kovi}a.
“IZRAIQU, PROPAST DOLAZI NA TEBE!”..................... 46
Beseda pred poslanicima Republike Srpske.
KO [email protected] DAJE, BOGU POZAJMQUJE ....................... 49
Re~ na otvarawu i osve}ewu
Prihvatnog centra na Sokocu.
“SA ISTOKA ‡ SVETLOST”...................................................... 51
Propoved na Svetog Iliju na Sokocu.
PLAMEN KULTURE NE GASI SE ........................................... 54
Re~ na obele`avawu 150-godi{wice
Narodnog muzeja u Beogradu.
BREME ARHIJEREJSKOG [email protected] ................................... 56
Slovo povodom 20-godi{wice arhijerejske slu`be,
odr`ano u sabroskoj trpezariji u Beogradu 1993. g.
TREZVENO U RATNIM ISKU[EWIMA ............................. 58
Slovo na sednici Eparhijskog saveta
Dalmatinske eparhije u Krki 1992. g.
DELO SVETOGA SAVE ‡ VELIKO NADAHNU]E............
Predavawe na svetosavskoj akademiji.
Projaviteqska i prosvetiteqska misija
Svetoga Save ........................................................................
Sveti Sava ‡ otac Crkve i {kole u Srba.....................
Pokosovstvo u svetlosti Svetosavqa............................
60
61
62
64
172
Bu|ewe vere
Najnoviji doga|aji u svetlosti Svetosavqa................. 65
SLOVENSKI JEZIK ‡ ZAJEDNI^KA PODLOGA............ 68
Zapis o staroslovenskom jeziku Svete bra}e.
SVETI GEORGIJE ‡ UZOR
BRANIOCIMA OTAXBINE .................................................... 69
Re~ na po~etku {kolske godine kadeta Vojne akademije.
IMAMO BOGATO NASLE\E.................................................... 73
Bo`i}no slovo na krsnoj slavi Republike Srpske,
na Stevandan 1994. g.
@IVETI S PODVIGOM VERE.................................................. 76
Pozdrav Wegovoj Svetosti patrijarhu Pavlu
u sokola~kom hramu na doksologiji 3. juna 1993. g.
[email protected]] ‡ SVERADOSNA SVETKOVINA............................ 78
Propoved na Bo`i} 1992. g., odr`ana na radiju
Republike Srpske.
POKOLEWA DELA SUDE ........................................................... 82
Pozdravno slovo na otvarawu izlo`be literarnih i
likovnih radova Romanijske regije.
PRESTATI S DEMONIZOVAWEM
JEDNOG NARODA........................................................................... 85
Intervju dat u vreme gra|anskog rata.
SVETOSAVQE KAO [email protected] PRAVOSLAVQE 91
Intervju dat u vreme gra|anskog rata.
RO\EWE HRISTOVO ‡ SVERADOSNI DOGA\AJ ........... 95
Bo`i}na poruka 1993. g. pravoslavnim vernicima
u Dalmatinskoj eparhiji.
JEDNODU[NOST ME\U BRA]OM ........................................ 98
^estitka povodom izbora D. Tomi}a
za predsednika Skup{tine Srbije.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
173
HRAM ZA AMANET ....................................................................... 100
Pozdravno slovo upu}eno moskovskom Patrijarhu
Aleksiju na osve}ewu zemqi{ta i krsta za novi hram
na Grbavici u Sarajevu, 18. maja 1994. g.
BLAGOSLOV SVERUSKOG PATRIJARHA ........................... 101
Pozdravna re~ na do~eku Patrijarha moskovskog i sve
Rusije Aleksija ££, 18. maja 1994. g.
IZVE[TAJ O ARHIPASTIRSKOM RADU
U 1993. GODINI .............................................................................. 103
Izve{taj podnet Svetom arhijerejskom saboru
u Beogradu na redovnom majskom zasedawu 1994. g.
Arhipastirski rad ............................................................. 103
Rukoplo`ewa i postavqewa ............................................ 104
Osve}ewa .............................................................................. 104
Posete i razgovori............................................................. 105
Odlikovawa ......................................................................... 106
Dispenzi................................................................................ 106
Administrativni deo posla............................................. 106
Brojno stawe sve{tenstva ................................................ 106
Eparhijski savet i EU odbor ........................................... 107
Gra|evinska delatnost ...................................................... 107
Kolo srpskih sestara......................................................... 108
Humanitarna pomo}............................................................ 108
Te{ko}e u radu i predlozi............................................... 109
OGROMNO MISIONARSKO NASLE\E
SVETE BRA]E KIRILA I METODIJA................................ 110
Predavawe odr`ano na prvoj Krsnoj slavi
Svetih Kirila i Metodija
Isto~nosarajevskog univerziteta na Palama 1994. g.
NIKAD NE ZABORAVITI SVETLU ISTORIJU .............. 117
Pozdravna re~ pred Skup{tinom Republike Srpske.
^ITAOCIMA IZNOSITI SAMO ISTINU ..................... 121
Pozdrav povodom pokretawa novina “Oslobo|ewe”
kao glasila Republike Srpske.
174
Bu|ewe vere
[email protected] JE RAT SA SINOVIMA OVOGA SVETA ............. 124
Demanti povodom krivotvorene optu`be
u gra|anskom ratu 1992. g.
KOSOVSKI ZAVET ‡ VE^ITO VRELO NADAHNU]A .. 126
Propoved na Vidovdan u Romanijskoj Lazarici.
VERSKE [email protected] ‡ SVETIQKE
NEBA NA ZEMQI ......................................................................... 131
Pozdravno slovo na Sokocu o Vidovdanu
na parastosu izginulim ratnicima.
O OZBIQNIM IZAZOVIMA PRED HRI[]ANIMA ... 134
Pozdrav na otvarawu Skup{tine Republike Srpske.
NOVI EPISKOP NA KORMILU DALMATINSKE
EPARHIJE........................................................................................ 138
Beseda na ustoli~ewu Preosve}enog Longina u tron
episkopa dalmatinskih 22. 10. 1992. g.
POSLE 14 GODINA ARHIJEREJSKE [email protected] U
DALMACIJI ................................................................................... 140
Beseda na sve~anom ru~ku povodom ustoli~ewa
episkopa Lingina 22. 10. 1992. g.
NA[E VEKOVNO PRISUSTVO U DALMACIJI
‡ SVOJ NA SVOME ........................................................................ 143
Pozdravna re~ na otvarawu izlo`be ikona Crkvene
op{tine u Benkovcu.
BOGOSLOVSKE [KOLE U BIH .............................................. 145
Predavawe na proslavi 110-godi{wice Sarajevske
bogoslovije.
VIDOVDAN ‡ VE^ITO POLAGAWE ISPITA ................. 148
SILA VASKRSLOGA JE MO] ZA QUBAV .......................... 152
Vaskr{wa poslanica upu}ena vernima
u vreme gra|anskog rata.
Mitropolit Nikolaj (Mr|a)
175
IGUMANIJA PARASKEVA DEVI^KA ................................ 157
Nekrolog ‡ posmrtno slovo igumaniji
manastira Devi~a u Metohiji.
[TA ZNA^I SVETI SAVA MLADIMA............................... 161
Svetosavska poslanica upu}ena sve{tenstvu
i vernima Dalmatinske eparhije.
[email protected] SVOJOJ VERI ‡ JEMSTVO
NACIONALNE PRIPADNOSTI ........................................... 166
Razmi{qawa o pro`imawu verskog i nacionalnog.
SRPSKA ISTORIJA ‡ U^ITEQICA @IVOTA............... 168
Pozdravna re~ na otvarawu Skup{tine Republike
Srpske.
176
Bu|ewe vere
Download

BU\EWE VERE