K
RI
M
ER
A
P
BE
SP
L
A
TA
N
Prvi broj Vlasine
iza{ao je
16. septembra 1926.
ISSN 1820–4643
INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE • BROJ 53 (233) • GOD. 3 (82) • JANUAR – FEBRUAR 2011.
bogojavqewe
Bdi}
foto:
Bdi}
foto:
skok za ~asni krst
STRANA 7.
Va s u q i c a
RAZGOVOR SA
^ELNIM QUDIMA
OP[TINE
Maja
Risti}
NAJBOQA
U SRBIJI
STRANA 6.
STRANA 3.
* CRNA TRAVA *
OVE GODINE [email protected] CENTAR
foto:
Bdi}
STRANA 6.
STRANA 5.
IZABRANI
SPORTISTI GODINE
STRANA 15.
2
V
E
DEMOKRATE ^ESTITALE
[email protected]]NE PRAZNIKE
Klub demokratske omladine je na Badwi dan, 6. januara, organizovao akciju tokom koje je ispred prostorije stranke gra|anima
Vlasotinca delio badwake ~estitaju}i im novogodi{we i
bo`i}ne praznike.
Istovremeno je organizovana humanitarna akcija tokom koje su
aktivisti i simpatizeri ove stranke prikupili novac za pomo}
najsiroma{nijoj deci Vlasotinca.
Mladim demokratama i okupqenim gra|anima pridru`io se i
narodni poslanik dr Slavoqub Mitov.
S.S.
DRAGAN SPASI] PREDSEDNIK
VLASOTINA^KIH NAPREDWAKA
Izborna skup{tina Op{tinskog odbora Srpske napredne
stanke Vlasotinca odr`ana je
29. januara. Pored delegata,
Izbornoj skup{tini su prisustvovali Ninoslav Giri}, poverenik za Jablani~ki okrug
SNS-a, Goran Cvetanovi},
predsednik Gradskog odbora
SNS Leskovca i drugi.
U skladu sa Statutom ove
stranke na Izbornoj skup{tini
birano je u`e rukovodstvo.
Glasawe o kandidatima bilo je
javno. Ve}inom glasova delegata
za predsednika SNS-a izabran je
dr Dragan Spasi} iz Vlasotinca.
Zahvaquju}i se na ukazanom
poverewu dr Dragan Spasi}
istakao je, da sada{wi trenutak
zahteva trezvenost, kako bi se
gra|anima Srbije omogu}ili
{to boqi uslovi za boqu
budu}nost. Naredni izbori }e
potvrditi i omogu}iti da vlast
treba da vr{e qudi sposobni za
to.
PETICIJA ZA
OSLOBA\AWE
VOJISLAVA
[E[EQA
Op{tinski
odbor
Srpske
radikalne stranke Vlasotinca u
petak 11. februara 2011. godine
po~eo je akciju prikupqawa potpisa za osloba|ewe dr Vojislava
[e{eqa iz Ha{kog tribunala.
Akcija je sprovedena na platou
ispred zgrade Skup{tine op{tine.
Po re~ima aktivista koji su
prikuqali potpise, tokom ovog
politi~kog procesa dr [e{equ
prekr{ena su sva procesna i qudska prava, pravo na `ivot, pravo na
pravi~no su|ewe, pravo na su|ewe
u razumnom roku, pravo na odbranu,
pravo na obave{tewe o svim
akspektima optu`be i pravo na
komunikaciju.
Akcija prikupqawa potpisa za
osloba|awe dr [e{eqa bi}e
sprovedena u svim gradovima
Srbije, ali i u Ruskoj Federaciji
i Francuskoj.
V.M.
Za sekretara OO SNS-a
Vlasotinca izabran je Darko
Dragi{i}, a za blagajnika
Vladimir Dimitrijevi}.
V.M.
S
T
I
januar-februar 2011. godine
NA SASTANKU OO G17 PLUS ISTAKNUTO
NEOPHODNA REGIONALIZACIJA
I RAVNOMERNI RAZVOJ
Po~etkom februara meseca,
Op{tinski odbor G17 plus
Vlasotinca za ~lanstvo i simpatizere stranke organizovao
je sastanak sa visokim
funkcionerima stranke. Na
sastanku
je
~lanstvo
informisano o trenutnom
politi~kom stawu, o zna~aju
formirawa
Ujediwenih
regiona Srbije kao i o ciqevima i zadacima koji o~ekuju
stranku u predizbornoj godini.
Sastanku su prisustvovali
Branislav Jovanovi}, predsednik uprave Ujediwenih regiona
ju`ne i isto~ne Srbije, narodni
poslanik G17 plus i predsednik
Gradskog odbora Ni{a, Slavi{a
Zlatanovi}, ~lan Uprave URS-a
ju`ne i isto~ne Srbije, i
dr`vni sekretar Ministarstva
omladine i sporta i predsednik
gradskog odbora G17 plus
Leskovca, kao i Branislav
\or|evi}, ~lan izvr{nog odbora G17 plus i zamenik
gradona~elnika Leskovca.
Boban Petrovi}, predsednik
OO G17 plus i ~lan Op{tinskog
ve}a pozdravqaju}i mnogobrojne
~lanove, simpatizere i goste
rekao je, prilika je da se razmene
mi{qewa, iskustva i ideje. Da se
informi{u o trenutnoj politi~koj situaciji, o planovima
G17 plus, o samoj ideji URS i
wihovom zna~ewu. Po wegovim
re~ima, OO G17 plus veoma je
aktivan
u
vlasotina~koj
op{tini i spreman je za sve
zadatke koji ih o~ekuju u predi-
rekao je Branislav Jovanovi}.
Slavi{a
Zlatanovi}
je
napomenuo, da se ne sme odustati
zbornoj godini.
B r a n i s l a v
J o v a n o v i } ,
obra}aju}i
se
prisutnima
istakao je da rukovodstvo ove
stranke ne o~ekuje izbore pre
planiranog
roka.
Parlamentarni
izbori
}e
verovatno biti raspisani marta
– aprila 2012. godine.
– Da bi realizovali promene
koje `elimo i pokrenemo Srbiju
odlu~ili smo da tra`imo druge
puteve, a put kojim sada `elimo
da krenemo je put regionalizacije i ravnomernog ekonomskog
razvoja.
URS
predstavqa
okupqawe i realizovawe te
platforme. Ujediweni regioni
Srbije je politi~ki savez sa
regionalnim, lokalnim strankama, udru`ewima i organizacijama u ciqu postizawa boqih
izbornih
rezultata.
Zato,
gra|ane moramo upoznati sa
na{im planovima i programima.
Napredak URS-a je o~igledan i
mi samo `elimo da budemo nezaobilazni u budu}oj Vladi Srbije –
od ideje da se svakoj op{tini
poboq{a standard, od ideje
regionalizacije i decentralizacije. To je neophodno celoj
Srbiji a posebno na{em Okrugu,
a svakako }e to biti br`e i boqe
kroz Ujediwene regione Srbije.
On je tom prilikom dodao:
– Mnogo je u prethodnom periodu ura|eno u va{oj op{tini.
Zajedno smo uspeli da u~inimo
da Vlasotince ode korak napred
u odnosu na druge op{tine
sli~ne veli~ine, `elimo da i
ubudu}e bude tako. Da bismo to
mogli da uradimo neophodni su
dobri rezultati na budu}im
izborima. Dobri rezultati }e
omogu}iti i realizaciju projekata koji do sada nisu mogli da
budu realizovani.
Branislav \or|evi} podsetio je, da je u toku nekoliko programa koje realizuje Nacionalna
slu`ba zapo{qavawa preko
kojih se na jo{ jedan na~in
poma`e gra|anima Srbije pa i
Vlasotinca.
V. Miltenovi}
FORMIRANA OMLADINSKA [email protected]
OO G17 PLUS VLASOTINCA
Izborna Skup{tina Omladinske mre`e
G17 plus Vlasotinca odr`ana je 30. januara.
Pored delegata, Izbornoj skup{tini su
prisustvovali Boban Petrovi}, predsednik
OO G17 plus Vlasotinca, Bratislav
Petrovi}, predsednik Skup{tine op{tine
Vlasotince, Mihajlo Zdravkovi}, potpredsednik Omladinske mre`e G17 plus
Srbije, Bora Cvetkovi}, ~lan Izvr{nog
odbora Omladinske mre`e G17 plus, delegati.
Pozdravqaju}i
prisutne
Boban
Petrovi}, predsednik OO G17 plus istakao
je, da se Omladinska mre`a G17 plus
Vlasotinca prvi put formira od postojawa
stranke u Vlasotincu. Formirawem OM
G17 plus upotpuwava se infrastruktura
stranke na lokalnom nivou. Napomenuv{i,
da je omladina bitna karika u lancu
dru{tvenog sistema, on je tada poru~io, na
mladima je da iznesu svoje primedbe,
mi{qewa, ideje, svoju viziju Vlasotinca,
kako bi se stvorili uslovi da mladi ne
odlaze iz svog rodnog kraja, ve} da se posle
zavr{enog {kolovawa vrate u Vlaostince.
^lan predsedni{tva Omladinske mre`e
G17 plus Bora Cvetkovi}, obra}aju}i se
prisutnima rekao je, danas se bira rukovod-
stvo koje }e u narednom dvogodi{wem periodu voditi mlade ove stranke. Po wegovim
re~ima, ovo je jo{ jedna prilika da se
mladima da {ansa da u~ine ne{to vi{e za
sebe i za svoj grad.
Mihajlo Zdravkovi}, potpredsednik
Omladinske mre`e G17 plus Srbije istakao
je, da zainteresovanost mladih za program
stranke G17 plus govori da stranka ima
sada{wost a i budu}nost. Jedan od zadataka
svih pa i mladih ove stranke, po wegovim
re~ima, je rad na promovisawu programa
stranke i Ujediwenih regiona Srbije,
posebno me|u omladinom Vlasotinca.
On je tada rekao da se u narednom perioda o~ekuje i formirawe regionalnih odbora Omladinske mre`e.
Za savet OM G17plus Vlasotinca
izabrani su Davor Andrejevi}, Veqko
Val~i}, Vladimir Gligorijevi}, Ivana
Kitanovi},
Ivana
Mi{i},
Sa{a
Mladenovi}, Aleksandra Nikoli}, Bojan
Risti}, Svetozar Stamenkovi}, Katarina
Stamenkovi} i Milo{ Stankovi}.
Na svojoj prvoj sednici Savet OM G17
plus za predsednika je izabrao Ivanu
Mi{i}, a za potpredsednike Katarinu
Stamenkovi} i Milo{a Stankovi}a.
V.M.
Prvu akciju OM G17 plus organizovala je povodom Dana zaqubqenih.
KULTURNI
CENTAR
VLASOTINCA
INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE
Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-314, e-mail: [email protected], `iro ra~un: 840 – 287668 – 36.
Direktor: Sla|an Tasi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}.
Redakcija: Boban Dimitrijevi} (prelom), Sne`ana \oki} (lektura i korektura), Svetlana Stankovi} (novinar), Goran Miladinovi} (sport),
Vlastimir Stamenkovi} (sport), [tampa: Grafi~ar No 5 – Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju.
januar-februar 2011. godine
A
A k
k t
t u
u e
e l
l n
n o
o
3
RAZGOVOR SA ^ELNIM QUDIMA OP[TINE VLASOTINCE
SR\AN [U[ULI],
PREDSEDNIK OP[TINE VLASOTINCE
STVARAWE BOQIH
USLOVA @IVOTA
NA[A JE [email protected]
OBAVEZA
I TOKOM OVE GODINE O^EKUJE
SE REALIZACIJA BROJNIH PROJEKATA
Po~etak godine uvek je prilika da se
sa prvim ~ovekom na{e op{tine razgovara o trenutnom stawu, da se analizira prethodni period i sagledaju i
~uju vizije za naredni period.
Sr|an
[u{uli},
predsednik
op{tine Vlasotince rado se odazvao
na{em pozivu za razgovor, zadovoqan
pre|enim putem i planovima za budu}i
razvoj.
Za nama je te{ka godina, pre svega u
privrednom pogledu. Kako biste je ocenili s obzirom na mogu}nosti koje je
pru`ao op{tinski buxet, bilo je prvo
{to nas je interesovalo u razgovoru sa
~elnim
~ovekom
vlasotina~ke
op{tine?
– Uprkos te{koj krizi koja je zahvatila ceo svet pa i na{u zemqu, mislim da je lokalna samouprava uspela da
na zadovoqstvo svih gra|ana u protekloj godini investira u mnoge projekte,
koji su od veoma bitnog zna~aja za
razvoj op{tine. Najve}i deo sredstava
investirali smo u infrastrukturne
projekte, investirano je preko 160 miliona dinara, a pri tom skoro svim buxetskim korisnicima isplatili smo
planirane iznose za 2010. godinu.
Kako smo saznali, ove godine radi
lak{eg funkcionisawa lokalnih
samouprava transferna sredstva bi}e
vra}ena na nivo iz 2009. godine. Kakve
}e to efekte imati za na{u op{tinu?
– Dobro ste ~uli. Ove godine republi~ka transferna sredstva bi}e
vra}ena na nivo iz 2009. godine. A to je
pre svega zasluga anga`ovawa predsednika 40 nerazvijenih op{tina i
razumevawa Ministarstva finansija.
Tako }e tokom ove godine transferna
sredstva na{e op{tine iznosti 15.500
,000 dinara. Povratak transfera
omogu}i}e nam lak{e funkcionisawe,
ali moramo imati u vidu i inflaciju.
Realna vrednost transfera je mawa
nego pre dve godine, no {ta je tu je, mislim da }emo uspeti da realizujemo sve
planirano – rekao je [u{uli}.
Ekonomisti najavquju da }e 2011.
godina biti jo{ te`a nego prethodna,
kako se nositi sa narastaju}im
obavezama?
– Op{tina Vlasotince je uprkos
smawewu transfernih sredstava u
prethodnoj godini uspela da izmiri sve
obaveze prema du`nicima, kao i prema
ve}ini
buxetskih
korisnika.
Pove}anim transfernim sredstvima i
uz podr{ku resornih ministarstava
mislim da }e za gra|ane i op{tinu
Vlasotince ova godina biti mnogo
boqa nego li pro{la.
Dosta je ura|eno u protekloj godini,
kolika su sredstva ulo`ena i za koje
projekte?
– Kao {to sam rekao u protekloj
godini u projekte koje je lokalna
samouprava realizovala ulo`eno je
preko sto{ezdeset miliona dinara.
Svi projekti su realizovani u saradwi
sa nadle`nim vladinim institucijama.
Tokom protekle godine asfaltirano je
preko 26.000 kvadratnih kilometara
ulica, ura|en je lokalni putni pravac
od Gorweg Oraha do Jezdina, izgra|ena
su tri rezervoara pitke vode, sekundarna vodovodna mre`a u Batulovcu i pojedinim ulicama u gradu. Obnovqena su
dva pravoslavna hrama. Izgra|eno je
nekoliko sportskih terena na podru~ju
na{e op{tine. Oko jedanaest miliona
dinara ulo`eno je u nadgradwu sredwih
{kola a za osnovne {kole obezbe|en je
nov name{taj. Za potrebe ovda{weg
Doma zdravqa i Vodovoda kupqena su
vozila. Stvorili smo uslove za
otvarawe novih pogona za upo{qavawe
mladih qudi. Ovo je deo onoga {to je
lokalna samouprava u prethodnoj godini uspela da uradi. Gradimo
Vlasotince onako kako smo na{im
gra|anima i obe}ali.
Lokalno
rukovodsvo
je
kod
nadle`nih institucija ve} konkurisalo sa projektima za ovu godinu.
Po re~ima predsednika [u{uli}a,
redovno se prate konkursi, neki su u
toku a neki se tek o~ekuju, aplicira se
blagovremeno. Do sada je konkurisano
kod Ministarstva za Nacionalni
investicioni plan sa 23 projekta, ~ija
je vrednost preko pola miliona dinara.
Aplicirano je i kod Programa PROGRES, koji se realizuje u 25 op{tina
ju`ne i jugozapadne Srbije. Moramo
nastaviti razvoj na{e op{tine i
omogu}iti svim gra|anima boqe uslove
`ivota i vi{i standard, a to mo`emo
samo ako na vreme konkuri{emo kod
nadle`nih ministarstava i drugih
institucija.
Vlasotina~ka privreda u odnosu na
okru`ewe ~ini se da je korak ispred,
recite ne{to i o tome?
– U protekloj godini uspeli smo da
stvorimo uslove za otvarawe jo{ dva
pogona i to u okviru Fjorentino grupe
i Elrada. U ova dva nova pogona bi}e
zaposleno preko 100 mladih qudi. I
tokom ove a i narednih godina moramo
nastaviti u ovom pravcu. Na{ ciq je da
dovedemo jo{ zainteresovanih investitora u Vlasotince. Samo tako mo`emo
smawiti broj nezaposlenih qudi i
krenuti jo{ jedan korak napred.
V. Miltenovi}
NEBOJ[A STOJANOVI], ZAMENIK
PREDSEDNIKA OP[TINE
I POTPREDSEDNIK SPS VLASOTINCE
UDVOSTRU^I]EMO
uLAGAWA
U INFRASTRUKTURU
U^E[]E U VLASTI ZAHTEVA ODGOVORNO PONA[AWE,
ZALAGAWE ZA UNAPRE\EWE KVALITETA @IVOTA
SVIH GRA\ANA I STVARAWE POVOQNOG AMBIJENTA
ZA NOVA ULAGAWA – [email protected] NEBOJ[A STOJANOVI]
Brojne investicije u prethodnoj godini
i najava dvostruko ve}ih ulagawa u ifrastruktru ove godine bili su povod za razgovor sa Neboj{om Stojanovi}em, zamenikom
predsednika op{tine Vlasotince i potpredsednikom OO SPS Vlasotince.
* Iako prolazimo kroz period recesije
pro{le godine na podru~ju op{tine
Vlasotince bilo je znatnih ulagawa u
razvoj infrastrukture?
– Uz podr{ku pojedinih ministarstava,
republi~kih institucija i fondova
pro{le godine uspeli smo da realizujemo
par kapitalnih investicija.
Preko Puteva Srbije izgradili smo put
Tego{nica – Jezdine, za koji je izdvojeno
oko 40 miliona dinara.
Uz pomo} Ministarstva za infrastrukturu obezbedili smo oko 25 miliona dinara
za asfaltirawe ulica u gradu. Radilo se u
ulicama: Koste Stamenkovi}a, Dimitrija
Pe{ki}a, Maksima Gorkog 1, 2 i 3, Josifa
Pan~i}a, Kajmak~alanskoj, Radni~koj i
Drvarskoj ulici.
Ministarstvo energetike omogu}ilo
nam je izgradwu trafo-stanice u industrijskoj zoni za {ta je izdvojeno blizu 5 miliona dinara. Me|u projektima NIP-a, koji
su vezani za Ministarstvo prosvete izborili smo se za realizciju nadgradwe
Gimnazije i Tehni~ke {kole, {to je
ko{talo oko 11 miliona dinara – podse}a
Neboj{a Stojanovi}.
* Mo`e se zakqu~iti da ste imali
uspe{nu saradwu sa mnogim ministarstvima.
– Upravo tako. Preko ministarstava na
~ijem su ~elu ~lanovi Socijalisti~ke partije Srbije pro{le godine smo za projekte
obezbedili oko milion evra. To nisu mala
ulagawa s obzirom na ukupnu ekonomsku i
politi~ku situaciju u zemqi. Bilo bi
dobro kada bi u izgradwu Vlasotinca svaka
stranka preko svojih ministarstava i
republi~kih institucija donela najvi{e
{to mo`e, ali to nije uvek slu~aj.
* Kakvi su planovi za ovu godinu, koji
projekti }e imati prioritet?
– Ove godine planiramo da udvostru~imo
ulagawa u razvoj infrastrukture, {to
zna~i otprilike jo{ dva miliona evra izdvajawa za realizaciju projekata sa kojima
smo konkurisali.
Putevi Srbije ve} su uvrstili u svoj
plan rada izgradwu mosta na Vlasini u
Konopnici, kao i asfaltirawe puta
Jakovqevo
–
Tego{nica.
Preko
Ministarstva za infrastrukturu odobreno
je oko 11 miliona dinara za pripremawe
ili asfaltirawe {est ulica u gradu. Re~ je
o ulicama Branka Miqkovi}a, Marka
Kraqevi}a 1 i 2, \ure Jak{i}a, zatim
Vlasinskoj, Kosovskoj i Omladinskoj
ulici. To je samo jedna tre}ina od planiranih ulica na kojima }e se raditi ove
godine. Ove godine realizova}emo i projekat koji je odobren pro{le godine. Re~ je
presvla~ewu asfaltom puta u Glo`anu, za
{ta }e biti izdvojeno 3 miliona dinara.
Ministarstvu za infrastrukturu predat
je i zahtev za presvla~ewe asfaltom puta u
Konopnici, {to }e ko{tati 9 miliona
dinara, kao i zahtev za regulaciju korita
buji~nog potoka u ovom selu, za {ta se mora
izdvojiti 20 miliona dinara.
Zahvaquju}i odli~noj saradwi sa
Ministarstvom energetike dogovorili smo
rekonstrukciju dalekovoda i postavqawe
kabla prema Konopnici kako bismo industrijsku zonu grada snabdeli kvalitetnom
elektri~nom energijom.
Ministarstvo prosvete nam je pro{le
godine omogu}ilo opremawe 30 u~ionica u
osnovnim
{kolama.
Ove
godine
poku{a}emo da preko istog ministarstva
obezbedimo sredstva za adaptaciju |a~ke
kuhiwe, koja je predata na kori{}ewe
{koli „Sini{a Jani}“ a radimo i na
obezbe|ivawu sredstava za nadgradwu
{kole u Glo`anu.
* Posebnu pa`wu gra|ana ovih dana
privukla
je
najava
gasifikacije
Vlasotinca?
– U ovom trenutku uspeli smo da se izborimo kod „Yugorosgaza“ za postavqawe
prikqu~ka prema Vlasotincu na gasovodu
Leskovac – Vrawe. Ovaj prikqu~ak
pru`i}e nam {ansu da lak{e krenemo sa
izgradwom gasovoda kada se stvore uslovi
za to.
* Ovih dana puno se govori o prevremenim izborima?
– Ko ho}e promenu vlasti, treba
gra|anima da ponudi konkretne programe i
akcije. Socijalisti~ka partija Srbije je
sto`er okupqawa mnogih stranaka. Ona
istovremeno predstavqa i veliku sigurnost za gra|ane na{e op{tine. Kao partija okupili smo veoma kvalitetne qude,
profesionalne u svom poslu. Poseban adut
predstavqa nam sve ve}i broj mladih socijalista. Uskoro }emo podeliti 200 novih
pristupnica, uglavnom mladim ~lanovima.
Na slede}im izborima oko nas }emo
okupqati partije sa konkretnim programima i prioritetnom brigom za sve gra|ane
na{e op{tine.
@ivimo u veoma ozbiqnom i slo`enom
vremenu koje ne dozvoqava stati~nost,
la`na obe}awa gra|anima i prikrivawe
iza ranijih ili tu|ih rezultata. Ovo je
vreme koje zahteva brzo delovawe,
re{avawe problema u hodu i nove ideje
kako bi gra|anima omogu}ili {to
kvalitetniji `ivot – isti~e Neboj{a
Stojanovi}.
Svetlana Stankovi}
4
A K T U E L N O
Savo [kundri} je tom prilikom
istakao da su razlike izme|u Vo`dovca i
Vlasotinca velike ali da ima i
neverovatnih sli~nosti, koje se mogu
iskoristiti.
– Danas `elimo da vidimo kako
Vo`dovac u ovom trenutku mo`e da
pomogne Vlasotincu i kako da u predizbornoj godini gra|anima obe}amo samo
ono {to do izbora mo`e da se uradi.
Danas su sa nama qudi koji su spremni da
svako iz svoje oblasti da {to ve}i doprinos razvoju Vlasotinca – istakao je Savo
[kundri}.
Goran Petkovi} govorio je o zna~aju
alternativnih izvora energije s obzirom
da se normativima u zemqama Evrope
proizvodwe i izgradwom proizvodnih
kapaciteta. U Vlasotincu treba sagledati mogu}nost otvarawa proizvodnog
kapaciteta za preradu vo}a ili povr}a
ve} u ovoj godini – istakao je Du{an
Jeli~i}.
Jelenko Jeremi} izrazio je spremnost
da stipendira 40 vlasotina~kih |aka
gra|evinske struke.
– Nama }e ove godine trebati skoro 500
proizvodnih radnika, od tesara do armira~a, bi}e nam potrebni tehni~ari,
in`eweri, potreban nam je gra|evinski
materijal. Sve to daje nam mogu}nost za
razli~ite vidove saradwe – istakao je
Jelenko Jeremi}.
Vojislav Uro{evi}, tako|e je obe}ao
pomo} ovom delu Srbije s obzirom da se
„Bojoni“ bavi proizvodwom vrhunskih
sadnica vinove loze, vo}a i hmeqa a da
ovaj kraj ima dobre predispozicije za
uzgajawe vinove loze i vo}a.
Po wegovim re~ima nakon ulaska
Srbije u EU mo}i }emo da zadr`imo samo
postoje}e zasade vinove loze i vo}a.
Nakon toga, bez saglasnosti iz Brisela,
ovim kulturama ne}emo mo}i da zasadimo
nijednu parcelu.
– Evropa od nas tra`i malinu, teletinu i vino. Tu je na{a izvozna {ansa, koju,
zahteva odre|eni procenat energije iz
obnovqivih izvora.
On je obe}ao pomo} Ministarstva
energetike u izdavawu energetskih
dozvola i obuku menaxera energetike u
pomenutom ministarstvu.
– Imamo bogatu zemqu sa siroma{nim
narodom i moramo mewati takvo stawe u
Srbiji. ^esto je od velikih re~i do malih
dela najdu`i put. Mi to ne smemo
dozvoliti. Investira}emo u nove
kapacitete i nove tehnologije. Radna
mesta otvaraju se kroz podsticaj
za sada, ne koristimo dovoqno – dodao je
Vojislav Uro{evi}.
Bo`idar Miloji~i} govorio je o
modalitetima finansirawa razvoja ovog
kraja istakav{i spremnost da finansira
projekte iz oblasti poqoprivrede,
proizvodwe i ~uvawa vina, projekte
vezane za preradu vo}a i povr}a i opreme
za minihidrocentrale.
Nakon sastanka potpisani su ugovori o
anga`ovawu
na{ih
radnika
na
gradili{tima „Zlatibor Gradwe“.
Svetlana Stankovi}
SUSRET PRIVREDNIKA I SOCIJALISTA [email protected] I VLASOTINCA
SIGURNIM KORAKOM U RAZVOJ
OBE STRANE SE [email protected] DA ZAJEDNI^KIM SNAGAMA [email protected]
DA SE RADI NA STRATE[KOM RAZVOJU VLASOTINCA
Politi~ko-privredna delegacija sa
Vo`dovca, na ~elu sa Savom [kundri}em,
predsednikom OO SPS Vo`dovac,
posetila je 12. februara Vlasotince.
omogu}iti da se Vlasotince sigurnim
korakom vrati na gradili{ta Srbije, na
kojima je nekada imalo zna~ajnu poziciju
– istakao je @ivan [u{uli}, predsednik
vlasotina~kih
socijalista i zamenik
predsednika
SO-e Vlasotince.
– Kao odgovorna
partija na vlasti
du`ni
smo
da
pomognemo na{im
privrednicima
u
i z n a l a ` e w u
strate{kih partnera
i
da
u
Vlasotincu stvo-
Me|u gostima iz Beograda bili su:
Dragan Jovanovi}, pomo}nik ministra
infrastrukture, Goran Petkovi}, sekretar u Ministarstvu energetike, Jelenko
Jeremi}, direktor GP „Zlatibor Gradwa
Beograd“, Bo`idar Miloji~i}, direktor
„Zastava Istrabenz lizing“, Du{an
Jeli~i}, vlasnik preduze}a „Agroforum“
i „Agromedija“, Vojislav Uro{evi},
vlasnik firme „Bojoni“, predstavnici
Puteva Srbije, EPS-a i BIP-a.
Na
sastanku
sa
socijalistima
Vlasotinca bilo je re~i o strate{kim
razvojnim
projektima
op{tine
Vlasotince i planovima za wen izlazak
iz kruga nerazvijenih.
– Prvi sastanak privrednika i socijalista Vo`dovca i Vlasotinca treba da
nam pru`i smernice za re{avawe
strate{kog razvoja op{tine Vlasotince.
Danas imamo priliku da u oblasti
gra|evinarstva pove`emo privrednike
Vo`dovca i Vlasotinca i to u sferi
niskogradwe, visokogradwe i proizvodwi
gra|evinskog
materijala.
To
}e
rimo povoqan ambijent
za nove investicije. Samo
tako mo`emo da pokrenemo zamajac br`eg razvoja na{e op{tine i
gra|anima omogu}imo da
`ive bar pribli`no kao
`iteqi na{e zemqe u
razvijenijim regionima.
Na{a namera, kao partije
na vlasti, je da Beograd
pribli`imo Vlasotincu,
da {to ~e{}e organizujemo susrete privrednika i
politi~ara iz regiona
koji su razli~iti po
geografskom polo`aju,
stepenu i mogu}nostima
razvoja ali koji su sli~ni
sa nama po `eqi da se
objektivne te{ko}e koje recesija nosi
{to pre prevazi|u - istakao je Neboj{a
Stojanovi}, potpredsednik OO SPS
Vlasotinca i zamenik predsednika
op{tine Vlasotince.
SA SKUP[TINE PUPS–a
RADI SE NA JA^AWU STRANKE
januar-februar 2011. godine
DA SE NE ZABORAVI
Krajem 2010. godine odr`ana je sednica Skup{tine PUPS-a, kojoj je prethodila sednica Op{tinskog odbora stranke.
Sednici Skup{tine prisustvovali su
predstavnici Okru`nog odbora PUPS-a
iz Leskovca i @ivan [u{uli}, predsednik vlasotina~kih socijalista.
Izve{taj o radu za 2010. godinu podneo
je predsednik Gradimir \oki}.
On je tom prilikom istakao da je
PUPS Vlasotinca radio na ja~awu
stranke tako da je, nedavno dobio 50
novih ~lanova.
Sednice op{tinskog odbora, po wegovim re~ima, redovno su odr`avane kako bi
se sva aktuelna pitawa blagovremeno
razmotrila i re{ila.
– Rukovodstvo stranke svakodnevno je u
kontaktu sa mesnim odborima. Na{i
~lanovi daju doprinos radu lokalne
samouprave. U~estvovali smo i na
Izbornoj skup{tini PUPS-a, kada je
izabrano novo rukovodstvo stranke –
istakao je Gradimir \oki}.
Po wegovim re~ima, radi se na jedinstvu stranke ali i na jedinstvu sa
udru`ewem penzionera.
Za ~lanove PUPS-a organizovana je i
tribina na kojoj su oni upoznati sa izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom
osigurawu.
Gradimir \oki} je pozvao sve ~lanove
Op{tinskog odbora da u~ine {to vi{e
kako bi predstoje}e izbore do~ekali
spremno.
On je tom prilikom izrazio zadovoqstvo odnosima sa koalicionim partnerima, posebno sa Socijalisti~kom partijom Srbije.
U nastavku sednice za potpredsednika
stranke izabran je Predrag Ra{i}.
S.S.
Ostvaruju}i jedan od prioritetnih
zadataka, obele`avawe bitnih datuma iz
istorije srpskog naroda i o~uvawe tradicije, delegacija SUBNOR-a Vlasotinca
je 18. januara posetila spomenik palim
borcima u Drugom svetskom ratu u selu
Ora{ju. Ovim povodom polo`ili su
vence i odali du`nu po~ast onima koji su
streqani davne 1943. godine.
Stojan Stamenkovi}, predsednik SUB-
NOR-a Vlasotinca tom prilikom je podsetio prisutne na doga|aj iz 1943. godine
kada je, u ciqu zastra{ivawa, streqan
ve}i broj vi|enijih qudi iz onda{weg
vlasotina~kog sreza. On je tada istakao,
da je obele`avawe svih zna~ajnih datuma
iz daqe i bli`e istorije srpskog naroda
obaveza svih nas, kako se ne bi zaboravilo da su oni za slobodu dali svoje `ivote.
V.M.
januar-februar 2011. godine
CRNA TRAVA
CRNA TRAVA
5
[email protected] CENTAR OVE GODINE
U ciqu razvoja i stvarawa uslova za
boqi `ivot, u crnotravskoj op{tini se i
tokom ove godine planira realizacija niz
projekata.
Do sada je konkurisano kod mnogobrojnih institucija.
– U skladu sa rokovima, za ovu godinu,
kod NIP-a smo konkurisali sa osam pro-
plana – ka`e Vatroslav Slavkovi}, koordinator pri Kancelariji za lokalni
ekonomski razvoj op{tine Crna Trava.
Op{tina Crna Trava je na poziv programa PBILD za podno{ewe predloga
projekta za dodelu bespovratnih sredstava za regionalni razvoj konkurisala sa
projektom
„Ja~awe
`enskog
pre-
– Na{a op{tina je u ovom projektu
glavni aplikant, a projekat }emo realizovati
zajedno
sa
vlasotina~kom
op{tinom. Ovaj projekat je odobren od
strane Projektnog upravnog odbora
PBILD-a. Ukupan buxet projekta je
88.992 ameri~ka dolara. Po~etak rada
planiran je za mart mesec, a predvi|eno je
da ovaj projekat traje devet meseci –
isti~e Slavkovi}.
Sa Programom Progres op{tina Crna
Trava realizova}e projekat „Formirawe
uslu`nog centra“. Uslu`ni centar }e
gra|anima omogu}iti br`u i boqu uslugu.
– Od strane Programa Progres odobrena sredstva za ovaj projekat iznose oko
65.000 evra. Obaveza op{tine je da uradi
projekat
rekonstrukcije
zgrade
op{tinske uprave, kao u~e{}e u projektu.
Da bismo obezbedili u~e{}e u projektu,
ve} smo konkurisali kod Kancelarije za
odr`ivi razvoj nedovoqno razvijenog
podru~ja sa projektom izrade tehni~ke
dokumentacije. Po~etak realizacije ovog
projekta planiran je za maj ili jun mesec,
a sve zbog predvi|enih zakonskih procedura. Formirawe uslu`nog centra
omogu}i}e otvarawe tri ili ~etiri
{altera, a samim tim i pru`awe usluga
gra|anima bi}e mnogo boqe i efikasnije
– ka`e Slavkovi}.
Konkurs za projekte kod Programa
Progres je u toku i traje sve do 28. februara, a kako smo saznali, crnotravska
op{tina planira da konkuri{e i sa
drugim
projektima
vezanim
za
poboq{awe infrastrukture.
USKORO
VEB SAJT OP[TINE
U ciqu jo{ boqe informisanosti svojih gra|ana, rukovodstvo
jekata, ~ija je vrednost oko 240 miliona
dinara. No, jo{ uvek nemamo informaciju o tome koje projekte }emo realizovati
sredstvima Nacionalnog investicionog
duzetni{tva i stvarawe dodatne vrednosti u op{tinama Crna Trava i
Vlasotince“. U ovom projektu partner je
op{tina Vlasotince.
op{tine planira izradu veb sajta.
– U toku je sprovo|ewe aktivnosti na izradi op{tinskog veb sajta.
Ciq nam je da svoje gra|ane a i sve Crnotravce jo{ boqe
informi{emo. Ina~e, izradu veb sajta finansira}e Centar za
Jablani~ki i P~iwski okrug – ka`e Vatroslav Slavkovi}, koordinator pri Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj op{tine Crna
Trava.
Kako smo saznali, sa Centrom }e se realizovati i izrada geografskog informacionog sistema (GIS-a).
Pored ovih projekata, op{tina Crna Trava }e u narednom periodu sa
Centrom za Jablani~ki i P~iwski okrug, realizovati jo{ tri projekta.
Re~ je o projektima: Kreirawe pozitivnog ambijenta za privla~ewe
investitora, Investirajte u region zelene energije i Podr{ka
proizvodwi organske hrane u ju`noj Srbiji.
SVE^ANO ZA SAVINDAN
U~enici
Osnovne
{kole
„Aleksandar Stojanovi}“ nizom
aktivnosti obele`ili su {kolsku
slavu Svetog Savu. Moto ovogodi{wih aktivnosti bio je „Sveti
Sava – princ, svetiteq i
prosvetiteq“.
Bogat kulturno umetni~ki program priredili su kako u~enici u
mati~noj {koli u Crnoj Travi,
tako i u~enici u isturenim odeqewima. Kroz pesmu, igru i
dramske prikaze u~enici su sve
prisutne podsetili na `ivot i
delo Svetog Save.
U realizaciji programa i ovaj
put veliki doprinos dali su
roditeqi u~enika i me{tani.
Po peti put odr`ano je
Svetosavsko kalansko ve~e.
PO^AST BRANIOCIMA OTAXBINE
Stranu pripremila:
Vesna Miltenovi}
Delegacije SUBNOR-a Crne Trave i Vlasotinca,
kao i predstavnici crnotravske op{tine polo`ili
su cve}e na spomen plo~u u selu Jabukoviku. Ina~e,
spomen plo~a se nalazi na mestu gde je 1944. godine
formirana peta Ju`nomoravska brigada.
Odaju}i po~ast borcima pete Ju`nomoravske
brigade, na wen dan formirawa i ratni put
prisutne je podsetio Rade Stanisavqevi}, predsednik crnotravskog SUBNOR-a. Po wegovim re~ima,
peta Ju`nomoravska brigada formirana je od boraca
sa teritorije Crne Trave, Vlasotinca i Lu`nice.
– Nama i na{im potomcima obaveza je da ~uvamo
uspomenu na qude koji su dali svoje `ivote za slobodu – istakao je tom prilikom Rade Stanisavqevi}.
6
D
D
R
R
Na konkursu ,,Mladi u Srbiji, gde smo i gde idemo''
MAJA RISTI]
NAJBOQA
„Nezavisna organizacija za
razvoj i promociju Srbije“
okupqa i promovi{e mlade
umetnike iz cele Srbije.
Krajem
novembra
pro{le
godine
ova
organizacija
raspisala je konkurs pod
nazivom „Mladi u Srbiji, gde
smo i gde idemo“. Na ovom
konkursu, koji je trajao sve do 7.
februara ove godine, prijavilo
se 287 mladih pisaca, slikara i
muzi~ara, starosne dobi od 15
do 35 godina. Teme su bile iz
kwi`evnog,
muzi~kog
i
grafi~kog dela.
Maja Risti}, u~enica tre}e
godine vlasotina~ke Gimnazije
„Stevan
Jakovqevi}“
konkurisala je svojim radom u
kwi`evnom delu, sa zadatom
temom „Kultura i mladi“. U
konkurenciji 146 prispelih
radova, u~enika, studenata i
profesora, talentovana Maja
Risti}, po odluci stru~nog
`irija napisala je najboqi
kwi`evni rad, koji nosi radni
Pipovi}, koja mi je mnogo
pomogla, zahvalnost dugujem i
profesorima i direktoru na{e
{kole, koji su me svesrdno
podr`ali da stignem do tako
vrednog priznawa. Naravno i
podr{ka
moje
porodice
zaslu`uje da bude pomenuta.
Za{to ste se odlu~ili da
radni naslov bude „Slu{aj
ovamo“, i koju sadr`inu i
poruku on u sebi nosi?
– Rad je svojevrstan krik, moj
krik protiv primitivizma, a u
~ast kulture i mladih. Govori o
dvema grupama mladih koje su se
danas izdvojile u Srbiji.
Poziva na borbu za prave vrednosti, za umetnost, kulturu i
nauku. Ukazuje na pravi put
kojim bi mladi trebalo da
krenu. @iri je u obrazlo`ewu
svoje odluke rekao da ovaj rad
nosi puno pozitivne energije
jedne mlade osobe, koja `eli da
pomogne drugim mladim osobama da se izvuku iz ~amovawa,
dosade i mraka u koje sve vi{e
upadaju.
^ime ste trenutno preokupirani?
Ugledna imena odlu~ivala
STRU^NI @IRI
U stru~nom `iriju za najboqi
kwi`evni rad na{la su se ugledna imena na{e kulture, kao {to
su Petar Gruji~i} (dramaturg i
kwi`evnik), Radmila Ceni}
(politikolog i novinar) i
Jelena
Toma{evi}
(pop
peva~ica).
– Pored redovnih obaveza u
{koli, trenutno pripremam
istra`iva~ki rad iz srpskog
jezika za Regionalnu smotru
talenata u Vrawu na temu
„Mesto
frazeologizama
u
leksi~kom
fondu
vlasotina~kog kraja“, uz zdu{nu
Majini planovi za budu}nost
STUDIRA]U
MATEMATIKU I [email protected]
Maja je odli~na u~enica od prvog razreda. Sve petice se nalaze
i sada pored wenog imena u {kolskom dnevniku. Ima `equ da se
oproba na dva razli~ita koloseka, kad je u pitawu fakultet.
– Imam `equ da studiram kwi`evnost i matematiku u isto
vreme. To je podosta zanimqiva korelacija, ali mislim da mogu da
podjednako uspe{no studiram na ta dva razli~ita fakulteta –
samouvereno ka`e Maja.
naslov „Slu{aj ovamo“.
– Veoma sam sre}na {to je moj
literarni rad zavredeo najvi{e
priznawe stru~nog `irija u
konkurenciji 146 prispelih
radova u~enika, studenata a i
profesora koji su poslali svoje
radove na ovaj presti`ni
konkurs. ^iwenica da sam bila
najmla|a ~ini me jo{ sre}nijom
– ka`e nam Maja Risti},
o~igledno vi{e nego zadovoqna
priznawem koje je dobila.
Kako ste do{li do ideje da
u~estvujete na konkursu i ko
vam je sve pomagao da uspete u
svojim namerama?
– Najve}u zahvalnost dugujem
profesorki engleskog jezika
Biqani Pipovi}, koja je putem
sajta ove nezavisne organizacije saznala za konkurs. U~enicima na{e {kole preporu~ila je
da se prijave na konkurs. Ja sam
to i u~inila, sve iz `eqe da
predstavim sebe i uka`em na sve
istinske vrednosti mladih.
Pored profesorke Biqane
pomo} profesorke srpskog jezika Marine Savi}. Bi}e to
veoma zanimqivo istra`ivawe,
a pored toga pripremam se i za
Regionalnu smotru iz fizike,
hemije i srpskog jezika.
Gde je odr`ano sve~ano
progla{ewe najboqih i kako
ste se vi ose}ali u tako odabranom dru{tvu talentovanih pojedinaca?
–
Sve~ano
progla{ewe
odr`ano je u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, 12.
februara ove godine. Naravno
da sam bila prezadovoqna,
najpre {to sam bila najboqa u
konkurenciji velikog broja
u~esnika u pisawu literarnog
rada, a pogotovo {to je to bio
skup veoma talentovanih stvaralaca a koji su budu}nost na{e
Srbije – rekla nam je na kraju
razgovora Maja Risti}, u~enica
vlasotina~ke
Gimnazije
„Stevan Jakovqevi}“.
V.Stamenkovi}
U
U
[
[
T
T
V
V
januar-februar 2011. godine
O
O
PRAVOSLAVNA NOVA GODINA DO^EKANA NA TRGU
DO^EK UZ MUZIKU
I GREJANU RAKIJU
Kulturni centar Vlasotinca i Op{tinsko ve}e
13. januara organizovali su u centru grada do~ek
Nove 2011. godine, koja se slavi po Julijanskom
kalendaru.
Uz kulturno-zabavni program, ~aj, kuvano vino i
grejanu rakiju veliki broj Vlasotin~ana okupio se da
na trgu do~eka Pravoslavnu novu godinu.
U muzi~kom programu u~estvovali su ~lanovi
Folklornog ansambla – Crnilovi} i muzi~ka grupa
iz Leskovca „Bumerang“.
Ovog puta nastupale su sve tri uzrasne grupe
ansambla Crnilovi}.
Dolazak Nove godine krunisan je bogatim
vatrometom.
S.S.
foto:
Bdi}
[email protected]] - PRAZNIK MIRA I RADOSTI
Na Badwi dan u na{em narodu postoji lep obi~aj da se u domove i crkve unosi badwak koji predstavqa
samog Bogo~oveka - Hrista. Uve~e se u svim hramovima slu`i ve~erwa slu`ba sa Bdenijem ~ije pesme
nagove{tavaju
sutra{wi
veliki praznik.
Badwe ve~e u vlasotina~koj
crkvi proslavqeno je sve~ano i
u prisustvu velikog broja
gra|ana a naro~ito mladih.
Nakon ve~erwe slu`be obavqen
je ~in nalagawa i paqewa
badwaka, a zatim je lomqena
~esnica sa zlatnikom.
U ovom lepom srpskom
obi~aju uvek sa rado{}u
u~estvuje i veliki broj dece.
Na sam dan Bo`i}a u vlasotina~koj crkvi slu`ena je
Sveta liturgija u toku koje je
pro~itana
ovogodi{wa
Bo`i}na poslanica Wegove
svetosti patrijarha srpskog
gospodina Irineja.
Nakon Svete liturgije i
Svetog pri~e{}a prisutan narod je radost praznika ro|ewa Hristovog poneo ku}i da ga podeli sa svojim
uku}anima.
PROMOVISANI NOVI ^LANOVI
Godi{wa skup{tina Udru`ewa vitezova
vinskog reda „Simeon“ odr`ana je 12. februara. Pored ~lanova Udru`ewa, Skup{tini su
prisustvovali predstavnici udru`ewa vitezova vinskog reda iz Beograda, Subotice,
Aran|elovca.
O aktivnostima Udru`ewa tokom protekle
godine kao i planovima za ovu godinu govorio
je Sreten Milenkovi}, Veliki majstor vitezova vinskog reda „Simeon“.
Po wegovim re~ima, Udru`ewe je u protekloj godini radilo na promociji Vlasotinca,
vlasotina~kog vinogorja i vina. Ovom prilikom, promovisano je sedmoro novih ~lanova, me|u kojima su Sr|an [u{uli}, predsednik op{tine Vlasotince i dr Slavoqub
Mitov, narodni poslanik.
Skup{tina je imenovala Srboquba
Jankovi}a za konzula Udru`ewa vitezova
vinskog reda „Sv. \or|e“ iz Novog Sada.
Da podsetimo, Udru`ewe vitezova vinskog
reda "Simeon" iz Vlasotinca je {esto
udru`ewe ove vrste u Srbiji.
januar-februar 2011. godine
b
bo
og
go
oj
ja
av
vq
qe
ew
we
e
7
NA BOGOJAVQEWE, 19. JANUARA U VLASOTINCU ORGANIZOVANO PETO PLIVAWE ZA VA\EWE ^ASNOG KRSTA
DO KRSTA PRVI STIGAO MILO[ \OR\EVI]
NAJVI[E PLIVA^A DO SADA – PRVI PUT ZA ^ASNI KRST PLIVALA
@ENA – HIQADE POSETILACA PRATILO TAKMI^EWE
Na Dan kr{tewa Gospoda Isusa Hrista
19. januara {irom Srbije je organizovano
bogojavqensko plivawe za va|ewe ^asnog
krsta.
U organizaciji Udru`ewa po{tovalaca Svete gore Atonske, pod pokroviteqstvom Skup{tine op{tine Vlasotince
a uz blagoslov sve{tenstva vlasotina~ke
crkve „So{estvije svetoga duha“ ove
godine je u Vlasotincu po peti put organizovano plivawe za va|ewe ^asnog
krsta.
– Vlasotince je danas deo one duhovno
probu|ene i ispuwene Srbije jer slavimo
istovremeno sa mnogim gradovima Srbije
va|ewe ^asnog krsta na jedan uzvi{en i
dostojanstven na~in. ^in plivawa za
^asni
krst
simbolizuje
telesno
o~i{}ewe, duhovno uzrastawe i uzdizawe
u veri. Samim tim on simbolizuje ~ovekoqubqe, sabornost, `equ da se uzvisimo
iznad svakodnevnog, da o~vrsnemo u zajedni{tvu pod okriqem na{e pravoslavne
crkve – istakao je Vojkan Arsenovi} na
po~etku programa.
– Svi znamo da nema sre}e ako je sami
sebi ne stvorimo, nema boqeg `ivota ako
ne poradimo da do wega do|emo, nema
blagostawa ako ne zasu~emo rukave.
Ni~ega od ovoga ne}e biti ako nema na{e
sloge,
razumevawa
i
dogovora.
Ovogodi{we Bogojavqewe neka nam
pomogne da prigrlimo u~ewe Bogo~oveka,
neka nam pomogne da na ovaj svet
progledamo drugim o~ima, da prihvatimo
brata za brata, da izlaz iz nevoqa
tra`imo u zajedni{tvu, da do re{ewa
dolazimo dogovorom i uz uva`avawe. Ovi
hrabri qudi, pliva~i za ^asni krst, svojim nesebi~nim ~inom isku{avaju svoje
telo i svoj duh, dokazuju svoju
privr`enost veri, uveravaju nas da smo
spremni da prvo promenimo sebe, `ele}i
da promenimo svet u kome `ivimo –
poru~io je Srboqub Taki}, predsednik
Udru`ewa po{tovalaca Svete gore
Atonske.
U ime lokalne samouprave u~esnike
plivawa, sve{tenstvo na{e crkve i
okupqene gra|ane pozdravio je predsednik op{tine Sr|an [u{uli}.
– Danas se u Vlasotincu pliva istovremeno kada i u mnogim gradovima Srbije.
Peto bogojavqensko plivawe, broj
u~esnika i posetilaca je potvrda da je
obnavqawe ove manifestacije ispravan
PIHTIJADA PRIVUKLA GURMANE
Ba{ koliko traje obnovqeno
bogojavqensko
plivawe
u
Vlasotincu toliko dugo se organizuje i takmi~ewe vlasotina~kih
doma}ica u pripremawu pihtija.
Ovu lepo osmi{qenu i veoma
pose}enu manifestaciju organizovalo je Udru`ewe „Loza“, dru{tvo za
o~uvawe kulturnog nasle|a i tradicionalnih vrednosti vlasotina~kog
kraja.
Ovogodi{wa
pobednica
takmi~ewa je \u{ana Vidosavqevi},
drugo mesto `iri je dodelio Rajni
Mitrovi} dok je nagradu za tre}e
mesto dobio najmla|i
u~esnik
takmi~ewa
trinaestogodi{wi
Nikola Mitrovi}.
Organizatori
su
nagradili i najstariju
u~esnicu takmi~ewa
Radmilu Stevanovi},
koja je ro|ena 1937.
godine.
Qiqana Kocanovi}
je dobila nagradu za
najboqe
aran`iran
sto.
Izbor
najboqih
pihtija obavili su
~lanovi `irija: dr
Slavoqub
Mitov,
kuvar
Dejan
Zlatanovi} i Haxi
Olga Pe{i}.
Oni nisu imali lak
zadatak jer je bilo ~ak 23 u~esnice.
@iri je ocewivao gustinu, ukus,
bistrinu i izgled ovog jela
omiqenog me|u Srbima u zimske
dane.
Po re~ima predsednika `irija dr
Slavoquba Mitova sve u~esnice se
mogu smatrati pobednicama jer su
ulo`ile puno truda u pripremi ovog
jela, bilo po tradicionalnim ili
nekim novim receptima.
Nakon ocewivawa i podele nagrada usledila je prava mala gozba na
trpezi gde se takmi~ewe odvijalo.
S.S.
~in na dobrobit svih gra|ana Vlasotinca.
Plivawem za Bogojavqenski krst u~esnici na ovaj dan pokazuju svoju snagu, voqu i
duhovnost. Ovim pokazujemo da se u
Vlasotincu bri`qivo neguje tradicija
srpskog naroda – istakao je predsednik
Sr|an [u{uli}.
– I ove godine smo se okupili da se
dru`imo i proslavimo Bogojavqewe,
praznik prosvetqewa i javqawa Svete
Trojice u tri lica Boga Oca, Sina i
Svetoga Duha. Ovaj praznik je praznik
prosve}ewa. Doga|aj na Jordanu nam
pokazuje Boga kao Trojicu jednobitnu i
nerazdeqivu. Svako od nas se kr{tewem u
vodi prosve}uje time {to
postaje usinovqen od Oca,
zaslugom Sina i silom
Duha Svetoga – podsetio je
stare{ina vlasotina~ke
crkve
jerej
o.Goran
Dimitrijevi}.
Ove godine za vite{ki
~in plivawa za ^asni krst
na gradskom jezeru u
Vlasotincu prijavio se 31
pliva~. To je najve}i broj
u~esnika do sada.
foto:
B d i}
Prvi put me|u pliva~im bila je i jedna
`ena, ~etrdesetpetogodi{wa Pavlina
Stojanovi}. Predrag Miqkovi} iz Be~a i
ove godine je svoj ro|endan proslavio
vite{kim plivawem za ^asni krst.
[estogodi{wi Kristijan Pe{i} jo{ jednom je bio najmla|i u~esnik.
Nakon blagoslova sve{tenika pliva~i
su se uputili prema stazi dugoj 33 metra.
Temperatura vazduha u tom trenutku bila
je 0 stepeni a temperatura vode plus 2 stepena C. Pliva~e je bodrilo vi{e hiqada
posetilaca.
Do krsta je prvi stigao Milo{
\or|evi}, pripadnik `andarmerije u
Ni{u, ro|en 1982. godine.
Odmah nakon izlaska iz vode Milo{ se
zahvalio organizatorima takmi~ewa od
kojih je potom dobio vredne nagrade.
– Velika je ~ast i zadovoqstvo prvi
doplivati do krsta. Kratko sam se
pripremao sa kolegama za dana{we plivawe, ali pobedu nisam o~ekivao jer je
danas bilo dosta vrsnih pliva~a, zato mi
je pobeda jo{ dra`a – rekao je Milan
\or|evi}.
Udru`ewe Vlasotin~ana u Beogradu
„Vlada Ili}“ i ove godine pripremilo je
nagradu za najstarijeg u~esnika dok je
porodica
Slobodana
]ukalovi}a
nagradila najmla|eg u~esnika takmi~ewa.
– Ve} nekoliko godina sam planirala
da se prijavim za bogojavqensko plivawe,
i evo tek danas mi se ostavrila `eqa.
@elela sam da plivam ne samo zbog
iskazivawa odanosti veri ve} i zbog
`eqe da dam doprinos ne~emu {to je
postalo obele`je Vlasotinca. @ao mi je
{to danas nisu ovde moje }erke da zajedno
plivamo ali se nadam da }emo slede}e
godine sve tri plivati na ovaj dan – rekla
je prva i jedina `ena koja je plivala na
Bogojavqewe Pavlina Stojanovi}.
Svetlana Stankovi}
Vesna Miltenovi}
SVI QIQINI SPECIJALITETI
Ve} godinama tokom pihtijade koja se
prire|uje na Bogojavqewe i etno kuhiwe koja
se organizuje tokom trajawa Vinskog bala,
pa`wu novinara i posetilaca privla~e
{tandovi Qiqane Kocanovi} iz Vlasotinca.
Qiqana Kocanovi} u~estvovala je i na ovogodi{woj pihtijadi. Wena skromnost potpuno je u suprotnosti sa wenim odli~nim
kulinarskim ume}em i sa ve{tinom dekorisawa.
Na Qiqinoj trpezi toga dana na{le su se
pihtije, predjelo, proja, u{tipci od mlevenog
mesa sa tikvicama i drugim povr}em, specijalitet od pasuqa poznat
kao „grav~e na tav~e“,
poga~e sa sodom bikarbonom, pita sa tikvicama,
a od slatka{a gusenice i
vanilice.
Nisu izostale ni salate.
Bilo je tu ajvara, paprika
iz tur{ije, paprika sa
kupusom.
Ni pi}a nije mawkalo.
Posetioci su mogli da se
okrepe i zagreju doma}om
orahova~om,
~istom
komovicom, lozova~om, a
na kraju poslu`ewa crnim
i belim vinom.
Sve doma}e, sve po receptu na{ih baka, sve lepo
servirano da ogladni i
~ovek koji nije gladan.
Baka Qiqi su u pomo} oko servirawa
do{le i unuke Jovana, Anastasija i Milica.
Posla je bilo i za wihovog tatu Momira
Rankovi}a.
Qiqana Kocanovi} je pro{le godine
u~estvovala na Evropskim danima zdrave
hrane, koji su odr`ani u Doqevcu, bila je
gost i u @ikinoj {arenici.
Iako u 58. godini `ivota Qiqa se nije umorila od kuvawa. Pobornik je zdrave hrane,
pomno od zaborava ~uva stara srpska jela,
posebno jela iz ovog kraja.
S.Stankovi}
8
S V E T I
S A V A
januar-februar 2011. godine
PODEQENI SVETOSAVSKI PAKETI]I SVE^ANO ZA SAVINDAN
U OSNOVNOJ [KOLI „SINI[A JANI]“
I ove godine praznik Sveti Sava je sve~ano
proslavqen. Centralna crkvena proslava u na{em
mestu odr`ana je u crkvi Silaska Svetog Duha.
Svetosavsku liturgiju slu`ilo je sve{tenstvo
vlasotina~ke crkve, a nakon we je obavqen ~in
rezawa slavskog kola~a.
[kolsku slavu i ove godine ulep{ali su najmla|i, u~enici prvog razreda na{ih osnovnih
{kola.
Tradicionalno, Svetosavska povorka prvaka je
po{la od centra grada. Bez obzira na vrlo hladno
januarsko jutro, de~ja graja je i ovaj put izmamila
mnoge Vlasotin~ane da iza|u i pozdrave ih.
U porti vlasotina~ke crkve prvacima su podeqeni svetosavski paketi}i, dar crkvene op{tine
Vlasotince.
I ove godine u~enici i
kolektiv
Osnovne
{kole
„Sini{a Jani}“ sve~ano su,
nizom aktivnosti, proslavili
{kolsku slavu {kolsku slavu.
Po odeqewima su organizovane
proslave a centralna sve~anost
prire|ena je za u~enike, nastavnike
{kole
i
goste.
Sve~anost je po~ela svetosavskom
himnom.
Rezawe
slavskog kola~a obavio je
stare{ina vlasotina~ke crkve
jerej o.Goran Dimitrijevi}, podsetiv{i prisutne na zna~aj
Svetog Save za srpski narod a
posebno na wegov doprinos u
razvoj {kolstva.
Upoznaju}i prisutne sa radom
{kole u prethodnom periodu,
Goran Miti}, direktor {kole je
izme|u ostalog istakao:
– Na{a {kola je uvek spremna
da prihvati tehni~ke i stru~ne
inovacije u ciqu unapre|ewa
vaspitno obrazovnog rada ali to
ne zna~i da se treba odre}i
dobrih tradicionalnih vrednosti koje su krasile srpsko obrazovawe. Akcenat se ipak mora
staviti upravo na osnovnu delatnost a to je svakako obrazovawe
i vaspitawe najmla|ih – rekao je
direktor Miti} i dodao:
– [kola „Sini{a Jani}“ je
potpisala
ugovor
sa
Ministarstvom prosvete o opremawu jo{ jednog kabineta
informatike, naravno sve o
tro{ku Ministarstva. Dobi}emo najsavremenije ra~unare za
25 radnih mesta, i to u okviru
projekta „Digitalna {kola“.
Kabinet }e biti kompletno
formiran u narednih par meseci
i to po pravilima ministarstva
koja }e biti vidno istaknuta,
kori{}ewe
kabineta
bi}e
omogu}eno svim u~enicima uz
nadzor de`urnog nastavnika.
U~enici
ni`ih
razreda
izveli su prigodan program
podse}aju}i na `ivot i delo
Svetog Save.
Za postignute rezultate na
okru`nim
i
republi~kim
takmi~ewima nagra|eni su
u~enici, u~iteqi i nastavnici
{kole. Ovom prilikom uru~ene
su zahvalnice i donatorima
{kole.
Za posebno zalagawe i pomo}
pri
nabavci
{kolskog
name{taja,
profesoru
ove
{kole
@ivanu
[u{uli}u
uru~en je prigodan poklon.
V.M.
PRED[KOLCI PROSLAVILI SVETOG SAVU
Vaspita~ice iz vrti}a „Kolibri“ koje
rade sa decom pripremnog pred{kolskog
programa u predve~erje velikog srpskog
praznika priredile su Svetosavsko ve~e.
Program je prire|en u Galeriji
Kulturnog centra a priliku da se ukqu~e
u priredbu dobila su sva deca ovih grupa.
Muzi~ko-poetski program pripremile
su vaspita~ice Qiqana \oki}, Milijana
Petkovi}, Mirjana Veli~kovi} i Vesna
Mladenovi}.
Maleni u~esnici programa podsetili
su prisutne na `ivot i delo prvog srpskog
prosvetiteqa.
Svetosavska sve~anost 27. januara u
Pred{kolskoj ustanovi „Milka Dimani}“
tradicionalno je po~ela rezawem
slavskog kola~a, uz sve}u, `ito i vino, u
objektima „De~ja radost“ i „Kolibri“.
Sve~anosti su pored dece i vaspita~a
prisustvovali sve{tenici vlasotina~ke
crkve.
Nakon slu`ewa `ita prire|en je
muzi~ko-poetski program tokom koga su
mali{ani stihovima do~arali `ivot
prvog srpskog prosvetiteqa.
S.S.
SVETOSAVSKI DANI
U BOQIM USLOVIMA RADA
Svetosavske aktivnosti u O[ „8.
oktobar“ najavio je na konferenciji za
novinare direktor {kole @ivorad
\oni}.
Direktor \oni} je tom prilikom
podsetio novinare da je u {koli od
po~etka {kolske godine dosta ura|eno
na poboq{awu uslova rada. Za te
potrebe od septembra do decembra meseca izdvojeno je milion dinara. ^etiri
u~ionice kompletno su opremqene,
nabavqena su nova nastavna sredstva za
kabinet fizike i kupqena tre}a interaktivna tabla, {to
najboqe govori o primeni savremene nastave u realizaciji programa.
Po wegovim re~ima
zavr{ava se i prva
faza zamene osvetqewa
u centralnoj {koli.
Kao {to je na konferenciji najavqeno
proslava Svetog Save
po~ela je ve} 21. januara
izlo`bom
Astrofotografija
amatera Srbije i Makedonije.
Istovremeno je otvorena i izlo`ba
likovnih radova na temu Svetosavqa.
Svetosavski dani bili su prilika da se
u {koli odr`e ugledni ~asovi, radionice „Otvorena {kola“ i da se prvi ~as
istorije posveti me|unarodnom danu
se}awa na holokaust.
Direktor {kole priredio je prijem
za u~enike, nastavnike i dobrotvore
{kole a potom su odr`ane i svetosavske
igranke za u~enike predmetne nastave.
S.S.
januar-februar 2011. godine
s v e t i
U ^AST SVETOG SAVE
I u Osnovnoj {koli „Bra}a
Milenkovi}“ u [i{avi bilo je
sve~ano na dan Svetog Save. Ovim
povodom u~enici i nastavnici
pripremili su bogat i raznovrstan
program. Najpre su sve prisutne pozdravili Svetosavskom himnom, a potom
su stihovima, pesmom i igrom podsetili na `ivotni put na{eg prvog
arhiepiskopa i prosvetara Rastka
Nemawi}a.
Predrag Milenkovi}, u~enik sedmog
razreda pozdravio je goste Zdravicom.
^lanovi recitatorske sekcije izveli
su recital o `ivotu i delu Svetog
Save. [kolski hor se predstavio pes-
uru~io je Jovani Stamenkovi}, u~enici
petog razreda, ~iji je likovni rad na
temu „Sveti Sava pred na{om
{kolom“, po mi{qewu `irija bio
najboqi. Za svoj literarni rad na temu
„Sveti Sava – {kolska slava“
nagra|ena je Nikolina Jovi}, u~enica
drugog razreda. Tre}a nagrada za
likovni rad pripala je Milici Ili}.
Radove u~enika ocewivao je `iri u sastavu Irena Petrovi}, profesor srpskog jezika, Neboj{a Mitrovi}, profesor likovne kulture, @arko \oki},
profesor
veronauke
i
Zoran
Pe~enkovi}, nastavnik istorije.
Radnicima koji su svoj radni vek
mom „Ko udara tako pozno“, Vojislava
Ili}a i narodnom pesmom „Marijo
slavna“.
Dramska sekcija pobrala je simpatije izvo|ewem dramskog komada „Sveti
Sava na selu“.
Ovom prilikom nagra|eni su
u~enici ~iji su radovi bili najboqi
na Svetosavskom tematu iz srpskog
jezika, likovne kulture, verske nastave
i istorije. Vladislav Gorunovi},
direktor {kole prigodne nagrade
proveli u ovoj {koli i oti{li u
zaslu`enu penziju uru~eni su prigodni
pokloni.
Osve}ewe i rezawe slavskog kola~a
obavio je paroh konopni~ki Bo`idar
Pe{i}, u prisustvu mnogobrojnih
u~enika,
nastavnika,
roditeqa,
predsednika
op{tine
Sr|ana
[u{uli}a, narodnog poslanika dr
Slavoquba Mitova i drugih gostiju.
V.M.
s a v a
9
OSNOVNA [KOLA „8. OKTOBAR“
POSELO ZA SAVINDAN
Centralna sve~anost povodom {kolske
slave u O[ „8. oktobar“ po~ela je rezawem
slavskog kola~a u prisustvu sve{tenika
vlasotina~ke crkve.
Ove godine u programu su u~estvovali
u~enici drugog i ~etvrtog razreda.
Izuzetna manifestacija odu{evila je
brojne goste i ~lanove ovog kolektiva.
U~esnici programa su tom prilikom
podsetili prisutne na stare srpske obi~aje
vezane za proslavu Badweg dana, Bo`i}a i
Uskrsa.
Vi{e od stotinu |aka u narodnim
no{wama za soframa, uz slavski kola~ i
trpezu kazivalo je zdravice, predawa i stihove vezane za ove praznike.
Scena je bila izuzetno lepo ure|ena zahvaquju}i predmetima iz bogate etno zbirke
tako da smo u jednom trenutku zaboravili da
se nalazimo na {kolskoj priredbi a ne u
nekom seoskom doma}instvu pre vi{e od
jednog veka.
U muzi~kom delu programa pored hora
nastupili su i ~lanovi folklorne sekcije.
Ove godine na sve~anoj sednici {kole
nagra|en je |ak generacije {kolske
2009/2010. godine. Ovu presti`nu nagradu
dobio je Stefan Stefanovi}, koji je pored
odli~nih rezultata u redovnoj nastavi
postigao izuzetne uspehe na takmi~ewima
iz matematike, fizike i drugih predmeta.
Svetosavske sve~anosti bile su povod da
se nagrade i najuspe{niji u~esnici
likovnog i literarnog konkursa na temu
Svetosavqa.
Na literarnom konkursu me|u mla|im
osnovcima prvo mesto pripalo je Mariji
Igwatovi}, drugo mesto osvojila je Mila
Spasi} dok je Ivona Stojkovi} nagra|ena
za tre}e mesto.
Me|u starijim osnovcima najuspe{niji
literarci su: Dimitrije Stevanovi}, koji
je zauzeo prvo mesto, Miqani Jovanovi} je
pripalo drugo mesto dok je tre}a Maja
Nikoli}.
Prvo mesto na likovnom konkursu za
u~enike od 1. do 4. razreda pripalo je
Angelini Vidosavqevi}, druga je Emilija
Jovanovi}, tre}a Marija Stojanovi}.
Nagrade za likovne radove dobili su i
wihovi
stariji
drugari:
Nikola
Mihajlovi}, Sowa Stefanovi} i David
\or|evi}.
Na sve~anosti su nakon vi{edecenijskog
predanog rada u {koli ispra}eni u penziju:
Petar Krsti}, Marica Cvetkovi}, Nada
\oki}, Simka Zlatkovi}, Mirjana
[u{uli}, Spasena Milenkovi}, Gordana
Ceci}, Veselinka Stankovi} i \uka Ili}.
S. Stankovi}
SVE^ANO ZA SAVINDAN I U OSNOVNIM [KOLAMA U SVO\U, TEGO[NICI, JEZDINAMA, PRISJANU
PUTEM SVETOSAVQA
I ove godine {kolska slava Sveti Sava proslavqena je sve~ano u svim {kolama na
podru~ju vlasotina~ke op{tine. U~enici su se, uz pomo} svojih nastavnika, potrudili
da {to dostojnije obele`e dan najve}eg srpskog prosvetiteqa i utemeqiva~a {kolstva.
Na proslavama su osim nastavnika bili prisutni i roditeqi u~enika, koji nisu
krili zadovoqstvo izvedenim programom, koji je na trenutak sve prisutne vratio u
davna vremena.
Bogatim sadr`ajem, recitalima, pesmom, igrom, dramskim prikazima i prigodnim
govorima, u~enici su podsetili na lik i delo Svetog Save. Ali, i na obavezu da nastavqaju}i wegovo stvarala{tvo budu dostojni naslednici.
Tradicija i narodna kultura su ono {to je odr`alo na{ narod, te je put svetosavqa
obaveza svih nas.
V.M.
10
januar-februar 2011. godine
O B R A Z O V A W E
[email protected] DAN GIMNAZIJE „STEVAN JAKOVQEVI]“
PROSLAVA UZ NOVU HIMNU
U
Gimnaziji
„Stevan Jakovqevi}“ nedavno je
obele`en
Dan
{kole.
Sve~anosti
su
prisustvovali
predstavnici
l o k a l n e
samouprave, profesori i |aci {kole
i prosvetari u penziji.
P o e t s k o muzi~ki program
priredila je profesorka
srpskog
jezika
Marina
Savi}.
Prvi put izvedena je himna {kole,
koju je po tekstu profesora
biologije
Zorana
D.
Stankovi}a, komponovao profesor muzi~ke kulture Dejan
Bu|i}.
Pozdravqaju}i
goste
direktor
{kole
Jovan
Karuovi} je izrazio zadovoqstvo {to ova ugledna
ustanova
obrazovawa
sa
tradicijom du`om od osam
decenija, ima posebnu ulogu u
obrazovawu i vaspitawu
budu}e elite na{eg dru{tva.
– Danas, u 21. veku, u vremenu visoke tehnologije misija profesora gimnazije ostaje da kroz implementaciju
programa, podsti~u li~ni
razvoj i {ire nau~no utemeqena znawa i potrebne
ve{tine. Me|utim, novo
vreme postavqa pred nastavnike i nove zadatke. Jedan
od tih zadataka je negovawe
stvarala~kih sposobnosti,
kreativnosti, estetske percepcije i ukusa. Kreativne
li~nosti su danas u sredi{tu
pa`we
visokorazvijenih
dru{tava. Ova dru{tva tra`e
kreativne, inventivne, inovativne qude, koji su ~ak
sposobni za stvarawe novih
proizvoda. Gimnazije su upravo {kole gde se deca razvijaju
u tom pravcu – istakao je
direktor Jovan Karuovi}.
Po
wegovim
re~ima
Gimnazija
"Stevan
Jakovqevi}"
spada
u
savremene sredwe {kole sred-
we veli~ine sa oko 400
u~enika. [kola ima optimalne uslove za rad i predstavqa visoko podignutu
bakqu koja osvetqava put
prosvetarstva kod nas.
Povodom
Dana
{kole
nagra|eni su u~enici koji su
postigli najboqe rezultate u
{kolskim i vannastavnim
aktivnostima.
Gimnazijalci koji su, po
re~ima direktora Jovana
Karuovi}, bili uspe{ni na
brojnim takmi~ewima i predstavqaju ponos {kole su:
Ivana Stamenkovi}, Milan
Lepojevi}, Milica \or|evi},
Stefan
Tasi},
Filip
[u{uli}, Maja Risti} i
Ivona Milenkovi}.
S.Stankovi}
Z AB ELE@ EN O U V RT I ] U
MEDICINSKE SESTRE
RADE NA PREVENTIVI
Septembra meseca pro{le
godine u Vlasotincu je prvi put
obele`en Me|unarodni dan
fizioterapeuta, pod sloganom
„Pokretom do zdravqa“.
Tom prilikom u~estvovala su
i deca pripremnog pred{kolskog programa PU „Milka
Dimani}“.
Fizioterapeuti su sa wima
radili preventivne i korektivne ve`be za otklawawa
deformiteta ki~menog stuba i
tabana.
Mali{anima je skrenuta
pa`wa na pravilno dr`awe tela
i pokazane ve`be za otklawawe
pomenutih deformiteta.
Ovo je bila polazna osnova za
projekat koji su uradile medicinske sestre u Pred{kolskoj
ustanovi „Milka Dimani}“ a
koji }e biti prezentovan na
majskim stru~nim susretima
medicinskih sestara pred{kolskih ustanova Srbije.
S.S.
PRED[KOLSKA USTANOVA
„MILKA DIMANI]“
RADI SE NA SVIM
SEGMENTIMA
Po~etak drugog polugodi{ta
u
Pred{kolskoj
ustanovi „Milka Dimani}“
odvija se po planu.
– Godi{wi plana rada
ustanove
za
prvo
polugodi{te u najve}em delu
je
realizovan.
Posebnu
pa`wu
smo
posvetili
stru~nom
usavr{avawu
vaspita~a kako bi se {to
boqe obavqao vaspitnoobrazovni rad. Najve}i broj
seminara akreditovan je od
Ministarstva prosvete ali
smo organizovali i neke seminare za koje su vaspita~i
bili veoma zainteresovani –
isti~e direktorka vrti}a
Sne`ana Filipovi}.
Po wenim re~ima, zahvaquju}i saradwi sa roditeqima realizovano je vi{e
aktivnosti: De~ja nedeqa,
proslava
novogodi{wih
praznika i nekoliko radionica sa roditeqima.
– S obzirom da je
pred{kolski uzrast dece
najosetqiviji
period
u
`ivotu svakog ~oveka u
vrti}ima se posebna pa`wa
poklawa preventivnoj nezi i
ishrani dece. Da bi se
izbegla pojava zaraznih
bolesti ustanova je pod stalnim nadzorom zdravstvene,
sanitarne, veterinarske i
prosvetne inspekcije – dodaje
direktorka Filipovi}.
Ustanovu redovno pose}uje
i lekar pedijatar a organizuju se i stomatolo{ki pregledi dece.
Me|u kulturnim manifestacijama najvi{e radosti
deci donelo je gostovawe
lutkarskih pozori{ta u
vrti}u.
Nedavno su mali{ani
imali priliku da vide
lutkarsku
predstavu
„Dinosaurusi u cirkusu“,
koju su izveli ~lanovi
Pozori{tanca iz Beograda.
O~ekuje se i baletska predstava „^etiri godi{wa
doba“, koju }e izvesti
~lanovi „Ars-longa“.
Novogodi{wi praznici
obele`eni su priredbama u
svim pripremnim grupama.
Nakon priredbi, kojima su
prisustvovali i roditeqi,
deci su podeqeni novogodi{wi paketi}i.
S.S.
Osnovna {kola
„SINI[A JANI]“
ul. Mihajla Mihajlovi}a br. 1
Vlasotince
tel. 016/875–147
877–121
e.mail: [email protected]
PO[TOVANI RODITEQI,
O[ „Sini{a Jani}“ vr{i}e upis dece (ro|ene od 01. marta 2004. do 28. februara 2005. god.) u prvi
razred od 01. aprila 2011. godine. Kako u varo{i postoje dve osnovne {kole, obave{tavamo Vas da
imate pravo izbora {kole u koju }ete upisati Va{e dete. Ukoliko smatrate da po takozvanoj
rejonizaciji ne pripadate na{oj {koli, dovoqno je da do|ete do prostorija na{e {kole i prijavite
Va{e dete, svejedno da li to u~inili do 01. februara ili kasnije. Iskoristite ovo pravo i upi{ite
Va{e dete u {kolu koja ima:
– Najdu`u tradiciju u obrazovawu;
– Najboqe rezultate u~enika na kvalifikacionim ispitima;
– Najboqu prohodnost pri upisu u sredwe {kole;
– Odli~ne rezultate na pojedina~nim i timskim takmi~ewima na najvi{em nivou;
– Znawe u~enika koje se potvr|uje kroz daqe {kolovawe;
– Bogat izbor vannastavnih aktivnosti: priredbe i predstave povodom upisa prvaka, Dana {kole,
{kolske slave, Uskrsa...Pesni~ki ~as, Literarno ve~e, Literarni i likovni konkursi, „Kviz znawa“,
„Idol“ {kole, sportske sekcije i nadmetawa...
– Podmla|en nastavni kadar, edukovan za primenu razli~itih inovativnih metoda u nastavi;
– Pisane kriterijume za svaku pozitivnu ocenu po predmetima i po nastavnim temama za u~enike
od V do VIII razreda. Sa ovim kriterijumima bi}e unapred upoznati i u~enici i roditeqi, tako da }e
deca mo}i sama da procene svoje mogu}nosti i da napreduju `eqenim tempom a roditeqi da prate i da
se konsultuju sa svim predmetnim nastavnicima;
– Najmla|e rukovodstvo, spremno da prihvata aktuelne inovacije u {kolstvu;
– Psiho-pedago{ku slu`bu koja preventivno deluje na svaku mogu}nost nasilnog i devijantnog
pona{awa u~enika;
– Razra|en sistem unutra{we i spoqa{we za{titne mre`e u okviru projekta „[kola bez nasiqa“;
– Video nadzor i prisustvo {kolskog policajca;
– Le`e}e policajce ispred {kole kao dodatnu meru za bezbednost dece;
– Sportske terene za sve sportove i salu za fizi~ko vaspitawe u sastavu {kolske zgrade;
– Prostrane i svetle u~ionice okre~ene u boji novog name{taja, koje pored novog name{taja imaju
i kompletno novo osvetqewe;
– Novo protivpani~no osvetqewe u hodnicima koje se pali u slu~aju nestanka struje;
– Novu kotlarnicu za sigurno grejawe na mazut;
– Iskqu~ivo bele table na kojima se pi{e raznobojnim flomasterima;
– Instaliranu interaktivnu tablu u jednoj u~ionici;
– Kabinet informatike koji je pro{le godine opremqen sa 12 novih ra~unara povezanih na internet;
– Novu digitalnu u~ionicu sa 25 radnih mesta, umre`enu sa drugim {kolama preko interneta;
– Specijalizovane u~ionice za fiziku, hemiju, biologiju, tehni~ko informati~ko obrazovawe,
likovnu kulturu, gra|ansko vaspitawe i versku nastavu;
– [kolsku biblioteku sa velikim brojem kwiga i pristupom internetu;
– Besprekornu organizaciju |a~kih ekskurzija i drugarskih ve~eri;
– Geografski polo`aj daleko od gradske gu`ve i saobra}aja.
S po{tovawem
Uprava {kole
januar-februar 2011. godine
PLANINARSKO DRU[TVO „MORI^“
PREDSTAVILO SVOJE AKTIVNOSTI
PLANINAREWE NA FOTOGRAFIJAMA
U Galeriji Kulturnog centra nedavno
je otvorena izlo`ba fotografija
aktivnosti
Planinarskog
dru{tva
„Mori~“.
Otvarawu izlo`be su, pored ~lanova
ovog dru{tva, prisustvovali brojni posetioci.
Na stotinama izlo`enih fotografija
zabele`enih foto-aparatima planinara
ovekove~ena su osvajawa Kopaonika,
Fru{ke gore, Golije, Suve planine,
Karpata, Rtwa, Rudnika, Besne kobile,
Ozrena, Rajca i mnogih drugih planina.
Posetioce je najpre pozdravio
predsednik Skup{tine Planinarskog
dru{tva „Mori~“ Blagoje Karuovi}. On
je tom prilikom podsetio na prve planinarske korake ovih qubiteqa prirode
kada su kao sekcija postojali u okviru
[email protected]~ara“ iz Vrawa. Od pre godinu i
po dana oni postoje kao samostalno
udru`ewe.
O radu Dru{tva govorio je najstariji
aktivni ~lan Zoran D. Stankovi}.
– Planinarewe je veoma zdrav sport jer
aktivira ~itavo telo a ponekad zahteva
naprezawe
do
krajwih
granica
izdr`qivosti. Posebno radimo na popularisawu planinarewa me|u mladima,
koje treba otrgnuti od kafi}a, kompjutera i zatvorenog prostora – istakao
je Zoran Stankovi}.
On je tom prilikom govorio o istorijskom, zdravstvenom, ekolo{kom i sportskom aspektu planinarewa.
Posetioci su imali priliku da vide
fotografije na~iwene od po~etka 2008.
godine na planinarskim pohodima po
Srbiji i zemqama u okru`ewu.
Me|u organizatorima izlo`be bila je
i predsednica „Mori~a“ Dragana
Zlatkovi}, ~iji je podvig za ponos dvodnevno pe{a~ewe na Karpatima kada je
savladala stazu dugu 74 kilometara. Rame
uz rame sa starijim kolegama aktivna je i
najmla|a ~lanica „Mori~a“ dvanaestogodi{wa Milica Stojanovi}. Ona je sa
samo deset godina na Kopaoniku, za dva
dana prepe{a~ila stazu dugu 48 kilometara.
S. Stankovi}
I [email protected] E MIOD RAGA S PAS I]A
SPAJAWE PRO[LOG
I SADA[WEG TRENUTKA
Miodrag Spasi} se posledwih godina
intenzivno bavi fotografijom. Nedavno
je priredio dve izlo`be svojih radova.
Prva izlo`ba prire|ena je u Tehni~koj
{koli „Milentije
Popovi}“ u Crnoj
Travi.
Naziv izlo`be je
„^etiri
strane
sveta“ a fotografije su inspirisane
narodnim motivima
i no{wama.
Druga
izlo`ba
prire|ena je u Domu
kulture
u
Vladi~inom Hanu.
–
Moje
fotografije spajaju
dva vremena. One ne
bele`e samo deli}
pro{losti ve} ga
stavqaju u kontekst
sada{weg vremena.
One su odraz na{e sredine i senzibiliteta – ka`e autor Miodrag Spasi}.
NA POKLON PRVI TELESKOP
„Vlasina“.
Vlasotince je u predve~erje 21. januara
bilo astronomski centar Srbije.
Najpre je u O[ „8. oktobar“ otvorena
izlo`ba
astrofotografija
amatera
Srbije i Makedonije.
Izlo`bu
je
otvorio
Dragan
Radmilovi}, predsednik Saveza astronoma
amatera Srbije. Zatim je potpredsednik
Astronomskog dru{tva iz Novog Pazara
dr El Jera Hubani} poklonio teleskop
Astronomskom udru`ewu „Vlasina“.
Neobi~na je pri~a o saradwi predsednika Dragana Radmilovi}a i u~enika ove
{kole Stevana Golubovi}a.
Stevan se veoma interesuje za
astronomiju, preko interneta je stupio u
kontakt sa mnogim udru`ewima astronoma
iz zemqe. Boravak u istra`iva~koj stanici „Petnica“ pomogao mu je da neka prijateqstva i u~vrsti.
On je podstakao astronome Srbije da
novoformiranom udru`ewu poklone
teleskop.
Iste ve~eri u multimedijalnom kabinetu O[ „8. oktobar“ Jovan Aleksi} iz
Astronomskog
dru{tva
„Ru|er
Bo{kovi}“, odr`ao je predavawe pod
nazivom „Dobar dan sunce“.
Nedequ dana kasnije izlo`ba je
preme{tena u O[
„Sini{a Jani}“
kada je prikazan i
film o astronomiji i profesionalnim teleskopima.
Izlo`ba
}e
narednih
dana
biti preme{tena u
prostorije sredwe
{kole.
– U~enici u
okviru fizike u~e
o astronomiji ali
f o r m i r a w e
astronomske sekcije
u
{koli
omogu}i}e im da
pro{ire
svoja
znawa
iz
ove
oblasti.
Ova
znawa posebno }e
biti od koristi
u~enicima
koji
`ele da se kasnije bave astronomijom. Za
sredwo{kolce je ve} dogovoreno predavawe Jovana Aleksi}a na temu
„Nastawivih planeta“ – isti~e Maja
Veqkovi}, profesor fizike u Gimnaziji
"Stevan Jakovqevi}".
Po re~ima Dragana Miqkovi}a u toku
je osnivawe letweg kampa astronoma u
Lopu{wi i povezivawe Udru`ewa sa
istra`iva~kom stanicom „Petnica“.
Nedavno je odr`ano i prvo javno posmatrawe kroz teleskope. Zainteresovani
gra|ani uskoro }e ponovo mo}i da pogledaju u nebo zahvaquju}i teleskopima.
S. Stankovi}
Nastavljaju}i
svoje
izlo`bene
aktivnosti ovaj autor slede}u izlo`bu
planira u Beogradu.
Pored predstavqawa doma}oj publici
u vi{e navrata, Miodrag Spasi} izlagao
je i u Novom Sadu.
S.S.
ILKETOVI FILMOVI
I BATINE SLIKE U PRIJEPOQU
FORMIRANO AMATERSKO ASTRONOMSKO [email protected] „VLASINA“
Po~etkom januara meseca u Vlasotincu
je formirano Amatersko astronomsko
udru`ewe „Vlasina“, koje }e imati
zadatak da radi na popularizaciji
astronomije me|u mladima i gra|anima
Vlasotinca uop{te.
– Planiramo rad na prikupqawu i
obra|ivawu nau~ne i stru~ne literature,
organizovawe seminara i stru~nih skupova iz ove oblasti, objavqivawe kwiga i
publikacija o astronomiji, saradwu sa
univerzitetima i stru~nim udru`ewima u
zemqi i inostranstvu, kao i prikupqawe
donacija za boqi rad udru`ewa – ka`e
Dragan Miqkovi}, predsednik Udru`ewa
11
K U L T U R A
Autor dokumentarnih filmova „Kamen
drevnog sneva~a“ 1 i 2 Neboj{a Ili} i
slikar Bata An|elkovi} nedavno su se
predstavili prijepoqskoj publici.
U Domu kulture u Prijepoqu povodom
obele`avawa
Svetosavskih
dana
prire|ena je izlo`ba slika na kamenu i
oslikanih predmeta Bate iz
Vu~ja. Nakon otvarawa izlo`be
usledila
je
i
projekcija
Ilketovih filmova posve}enih
slikaru koji je umetni~ki sazreo
podno Skobaqi} grada a nadomak
kawona reke Vu~janke.
Izlo`bu Batinih slika i filmove Neboj{e Ili}a do sada je
video veliki broj srpske publike
a pozivi za gostovawa i daqe
sti`u iz svih delova Srbije.
Ovih dana o~ekuje se projekcija
Ilketovih
filmova
u
Vladi~inom Hanu, Gaxinom Hanu,
Bojniku i Grdelici.
Ovo je ujedno i najboqi na~in promocije ustanova kultura pod ~ijim okriqem
umetnici rade i stvaraju, a to su
Kulturni centar Vlasotinca i Dom kulture u Vu~ju.
S.S.
KARNEVAL U SUSRET NOVOJ GODINI
Vlasotin~ani su tradicionalno staru
2010. godinu ispratili karnevalom, koji
ve} godinama organizuje O[ „8. oktobar“.
Stotine |aka pod maskama, u
razli~itim kostimima, uz muziku, u
pratwi svojih nastavnika krenulo je ulicama Vlasotinca da na simboli~an na~in
isprati staru i krene u susret Novoj
godini.
Veliki broj gra|ana iza{ao je na
ulice da pozdravi |ake preru{ene u
patuqke, vile i vilewake, likove iz
crtanih filmova i bajki.
Oni su na trenutak rasejali radost na
celu varo{ prenose}i svoj razdragani
smeh, dobro raspolo`ewe i pozitivnu
energiju.
Novogodi{wi karneval i daqe je jedan
od prepoznatqivih simbola Osnovne
{kole „8. oktobar“.
S.S.
12
D R U [ T V O
januar-februar 2011. godine
NASTAVQAJU SE AKTIVNOSTI NA
OBRAZOVNOJ INKLUZIJI ROMA
OBRAZOVNA INKLUZIJA ROMA
Ciq ovog programa je
unapre|ivawe dostupnosti i
kvaliteta obrazovawa Roma na
ra.
Za mentora je imenovana
Milenka Zlatanovi}, koja }e
Op{tinskom timu obezbediti
podr{ku za pripremu Lokalnog
akcionog plana i pripremu
predloga projekta.
Ona je ve} na prvom sastanku
predstavila
program
„Obrazovna inkluzija Roma“,
wegov ciq i na~in realizacije.
Mentorska
podr{ka
obezbe|ena je do 28. februara,
do kada treba da bude kreiran
predlog projekta u skladu sa
smernicama DILS programa.
Projekat }e biti dostavqen
Ministarstvu prosvete kako bi
se konkurisalo za grant liniju
„Obrazovna inkluzija Roma“.
Op{tinski tim pru`a}e
podr{ku
pred{kolskim
ustanovama i {kolama na
unapre|ivawu
integrisanog
obrazovawa romske dece, odnosno na spre~avawu segregacije,
diskriminacije i osipawa
romske dece iz obrazovnog sistema,
kao
i
pomo}
na
obezbe|ivawu
kontinuiteta
obrazovawa.
Za koordinatora Op{tinskog tima izabrana je Marijana
Ili}.
S.Stankovi}
O
SK
lokalnom nivou u skladu sa
Zakonom o osnovama sistema
obrazovawa i vaspitawa.
Radi {to boqeg ure|ewa ove
oblasti nedavno je u Vlasotincu
formiran Op{tinski tim, koji
~ine predstavnici obrazovnih
institucija i nevladinog sekto-
U
Op{tina
Vlasotince
ukqu~ena
je
u
program
„Obrazovna inkluzija Roma“,
koji Ministarstvo prosvete
preko DILS projekta realizuje
iz sredstava Svetske banke u
saradwi sa Fondom za obrazovawe Roma iz Budimpe{te.
RO
FORMIRAN OP[TINSKI TIM
ZA RAZVOJ OMLADINSKOG PREDUZETNI[TVA
Na osnovu Ugovora koji je
op{tina Vlasotince potpisala
sa USAID-om, predvi|eno je da
se uradi Akcioni lokalni plan
o razvoju omladinskog preduzetni{tva na
podru~ju
na{e
o p { t i n e .
Akcionim planom
precizirane
su
aktivnosti kojima
bi se poboq{ao
razvoj omladinskog
preduzetni{tva
i
ja~awe kapaciteta
Kancelarije
za
mlade.
U
implem e n t a c i j u
A k c i o n o g
lokalnog plana za
razvoj omladinskog
preduzetni{tva,
USAID
i
op{tina Vlasotince u~estvuju
sa po 5000 dolara.
Javna rasprava o Akcionom
lokalnom planu za razvoj
omladinskog preduzetni{tva na
podru~ju vlasotina~ke op{tine
odr`ana je 4. februara. Pored
~lanova radne grupe za izradu
Akcionog plana na javnoj
raspravi u~estvovali su zainteresovani gra|ani, kao i
Udru`ewe „Narodni parlament“
iz Leskovca, koje je tokom izrade
dokumenata pru`ao konsultansku podr{ku Kancelariji za
mlade u Vlasotincu.
Ciq javne rasprave
je bio da se u izradi
ovako zna~ajnog dokumenta ukqu~i {to
ve}i broj qudi, koji bi
svojim
sugestijama,
primedbama i idejama
pomogli i direktno
d o p r i n e l i
poboq{awu Akcionog
plana. Planirano je da
se izradom Akcionog
plana mladima obezbede boqi uslovi za
pokretawe sopstvenog
biznisa
i
samozapo{qavawa.
Akcioni lokalni
plan
za
razvoj
omladinskog
preduzetni{tva
~eka
usvajawe od strane odbornika
Skup{tine op{tine.
V.M.
OBUKA ZA GERONTO ASISTENTE
U
okviru
projekta
Pomo} starim licima na
teritoriji
op{tina
Vlasotince i Crna Trava
organizovana je obuka za
geronto
asistente
u
pomenutim
op{tinama.
Zainteresovani kandidati
su uspe{no zavr{ili
obuku koju su pripremile i
po akreditovanim programima vodile Qubinka
Cvetanovi}, pravnik i
Sne`ana Popovi}, psiholog.
– Ciq obuke je bio da se
geronto asistenti upoznaju sa svojim pravima i
obavezama, kao i sa korisnicima sa kojima }e raditi
–
isti~e
Sne`ana
Popovi}.
Obukom je obuhva}eno i
ja~awe ve{tine komunikacije sa starim i
bolesnim licima a usvojeni su i principi efikasnije
komunikacije
sa
wima.
Nakon
uspe{no
obavqene obuke geronto
asistenti su pripremqeni
za odgovoran i human posao
koji }e obavqati narednih
godinu dana u Vlasotincu i
okolnim selima.
Spisak korisnika kojima je pomo} geronto asistenata
potrebna
pripremili su stru~ni
radnici Centra za socijalni rad Vlasotinca.
S.S.
JEDINSTVEN PROJEKAT
Op{tinski
tim
za
Obrazovnu inkluziju Roma sastao se 2. februara sa mentorom
Milenkom Zlatanovi}.
Tom prilikom obavqena je
prezentacija Nacrta Lokalnog
akcionog plana za obrazovawe
Roma op{tine Vlasotince.
Nacrt
su
predstavili
Marinko \or|evi} i Sr|an
Anti}, koordinator za romska
pitawa.
tima sa procesom izrade predloga projekta. Ona je tom prilikom podsetila da obrazovne
ustanove svoje mini projekte
treba da dostave do 18. februara
Kancelariji
za
lokalni
ekonomski razvoj. Lokalna
samouprava }e nakon toga
konkurisati sa jedinstvenim
projektom za grant u visini od
25.000 evra.
– Ciq projekta je {to mawe
Po re~ima Sr|ana Anti}a u
Vlasotincu `ivi 1.162 Roma, od
toga je 20 polaznika vrti}a, 118
dece poha|a osnovnu {kolu,
osmoro wih su sredwo{kolci a
~etvoro studenti.
Potom je mentor Milenka
Zlatanovi} upoznala ~lanove
osipawa romske dece iz {kola,
zaustavqawe segregacije, ukidawe eventualne diskriminacije Roma i negovawe wihovog kulturnog identiteta – istakla je
koordinator Op{tinskog tima
Marijana Ili}.
S. Stanovi}
OBRAZOVAWE SVIH
IMPERATIV
Od februara do maja meseca na podru~ju vlasotina~ke op{tine
sprovodi}e se projekat „Svi u {kolu, budu}nost za sve“. Ina~e, projekat se sprovodi u 100 op{tina u Srbiji. U realizaciji su
ukqu~eni Fond za otvoreno dru{tvo, Savez u~iteqa Srbije, Centar
za obrazovnu politiku, Centar za interaktivnu politiku i
Ministarstvo prosvete kroz DILS projekat.
Jedan od ciqeva projekta je pravednija upisna politika i
pove}awe dostupnosti obrazovawa dece sa invaliditetom i smetwama u razvoju i dece iz drugih osetqivih grupa. Pored toga, kampawa
inkluzivnog obrazovawa predvi|a boqu informisanost o obavezi
ostvarivawa zakonski regulisanih prava dece, planirawe podr{ke
{koli i deci, boqe razumevawe prava dece na kvalitetno
inkluzivno obrazovawe, mapirawe obaveza obrazovnih ustanova,
boqe razumevawe koncepta socijalne i obrazovne inkluzije.
– Na`alost ~esto se programi nameweni marginalizovanim i
iskqu~ivim grupama odvijaju izvan redovnog obrazovnog sistema
iako se sve vi{e prepoznaje da je za decu sa smetwama u razvoju kao
i za decu iz marginalizovanih grupa boqe da poha|aju redovne
{kole uz razli~ite vidove posebne podr{ke. Brojne studije pokazuju da u~enici iz ovih grupa posti`u boqe rezultate {kolovawa u
inkluzivnom obrazovawu i tako vi{e doprinose u dru{tvenom,
socijalnom `ivotu sredine. Inkluzivni sistem u dru{tvu neophodan je i koristan za sve u~enike bez ikakve diskriminacije prema
bilo kojoj osobi ili grupi – istakla je Jasmina Petrovi}, koordinator kampawe za inkluzivno obrazovawe.
I
januar-februar 2011. godine
to
se
dogodilo
Zimska {kola golmana Mi{e Petrovi}a
13
CENTAR ZA DECU I OMLADINU
U^ITEQ KOJI NIKAD NE [TRAJKUJE PRAZNICI UZ NOVOGODI[WU PREDSTAVU
Polaznici zimske fudbalske
{kole Mi{e Petrovi}a u
Vlasotincu, ovih ledenih zimskih dana `estoko su radili i na
temperaturi od minus 15 stepeni
Celzijusovih. Wihov u~iteq i
trener Mi{a Petrovi} nije u
{trajku za razliku od u~iteqa,
nastavnika i profesora, koji
ove zime obustavom rada `ele da
dobiju ve}e plate. Toga nema u
fudbalu. Do uspeha u fudbalu
licencu. Porodi~ni dom bata
Mi{e je vrlo ~esto topla
svla~ionica za mnoge mladi}e
koji u Vlasotince dolaze sa
strane. Tu je i qubazna i
{armantna teta Bisa, wegova
supruga, koja u ove hladne zimske
dane deci skuva po koju {oqu
toplog ~aja.
– Ova zima je ba{ bila hladna. Nema pravih uslova za rad,
ali
raditi
se
mora.
Ovo
Neobi~an raritet
TRENIRAO ZVEZDA{E
Iako je u du{i navija~ Partizana, trenirao je na po~etku
wihove karijere i trojicu golmana Crvene Zvezde.
Pomalo ~udno, ali tako je. Aleksandar Koci}, najpre, a potom i
Dejan Pe{i}, ne{to kasnije i Sa{a Stamenkovi} trenirali su
kod mene. Naravno, na samom po~etku wihove karijere. Jo{ tada su
pokazivali odlu~nost ka uspehu. I uspela su sva trojica, nije mala
stvar biti ~lan {ampionskog giganta kao {to je Crvena Zvezda –
veli bata Mi{a.
mora se proliti mnogo rada i
mnogo znoja. Pogotovo su
naporni i izuzetno te{ki treninzi za golmane. Jer mesto
~uvara mre`e u ekipi je
najosetqivije, i od u~inka golmana zavisi krajwi rezultat
jednog me~a.
Mi{a Petrovi} je godinama
bio vratar Vlasine, a ve} tri i
po decenije radi kao trener golmana. I to sa mnogo uspeha.
Poduga~ak je spisak golmana
koji su odnegovani pod wegovom
rukom, a kasnije napravili
zavidnu golmansku karijeru,
kako na na{oj najve}oj fudbalskoj sceni, tako i u inostranstvu. Najdaqe je dogurao
Aleksandar Koci}, koji je
branio gol na{e reprezentacije,
zatim {ampionskog tima Crvene
Zvezde i novosadske Vojvodine, a
imao je i uspe{nu internacionalnu karijeru. Ve`bao je
golmane Vlasine, Dubo~ice,
MSK, Radnika iz Surdulice, a
dr`ao je
i edukativne i pokazne
treninge u Pirotu, Po`arevcu i
Ra{ki, kao i mnogim klubovima
iz Jablani~kog okruga. Do pre
nekoliko godina kao fudbalski
instruktor za golmane radio je u
vi{e navrata u kampove koje je
organizovao Fudbalski savez
Srbije i Fudbalski savez
regiona isto~ne Srbije. Da se
dobra vest daleko ~uje o~igledan
je primer Mi{e Petrovi}a.
Veliki broj dece koja `ele da
postanu fudbalski golmani
posledwih
godina
redovno
dolaze u Vlasotince. Koriste
zimski i letwi {kolski raspust
da mnogo toga nau~e od svog
u~iteqa bata Mi{e, koji je
nedavno dobio trenersku „A“
Mari}.
Bili
su
nekad
golma~ine, a za sva vremena
veliki i po{teni qudi - sa puno
emocija govori o golmanima
Mi{a Petrovi}, upravo
trener i stvaralac ~uvara
mre`e.
Da li ste i ove zime imali
polaznike va{e golmanske
{kole?
– Ovo je deseta godina kako u
ovom zimskom periodu
vodim ovu {kolu. To su,
uglavnom, deca od 12 do
18 godina, a bilo je 15
golmana, najvi{e iz
Jablani~kog
okruga,
Beograda,
Ni{a,
Surdulice i Leskovca.
Gde ste obavqali
treninge?
– Bilo je kombinovanog rada, na terenu
pored
same
reke
Vlasine,
sportskoj
hali
i
teretani.
Koristili smo i mini
pi~ teren sa ve{ta~kom
travom, a radili smo i u
jami sa peskom.
Ima li talentovanih golmana u va{oj
{koli?
– To su uglavnom jo{ deca. Tek
su na po~etku, a mnogo rada i
odricawa bi}e potrebno ako
`ele da postignu ne{to vi{e.
Nekada je na{ fudbal imao
~itavu plejadu vrsnih golmana.
Boqi od boqeg. Danas ih
nemamo. Zanemaren je rad sa tim
momcima, uga{ena je samim tim i
na{a ~uvena golmanska {kola.
Zbog toga nije lako saveznom
kapitenu na{e reprezentacije,
Vladimiru
Petrovi}u
„Pi`onu“, da prona|e standardnog ~uvara mre`e – zakqu~ak je
T r e n i r aju i ~ i taju k wi ge
[OLETOV @IVOT
Za Mi{u Petrovi}a, nekada{wi golman Partizana, Milutin
[o{ki} je ne{to posebno. Ne zna ni sam da li ga vi{e ceni kao
golmana ili po{tuje kao ~oveka. Da bi se ugledali na nekada{we
na{e veliko fudbalsko ime, Mi{a Petrovi} je obezbedio za svoje
golmane 15 primeraka kwige „[ole“, koju je na maestralan na~in
napisao Vawa Buli}, a koja govori o `ivotnom putu Milutina
[o{ki}a.
– Neka deca pro~itaju i vide {ta je sve kroz `ivot pro{ao na{
[ole, golman svetskog formata. Veoma me dirnula kao ~oveka
wegova privr`enost rodnoj grudi, wegova istinska briga za qude
koji i danas `ive na prostorima Kosova i Metohije. Odu{evila
me posebno wegova pravi~nost i odlu~nost i u trenucima kada mu
je bilo najte`e. Bio je qudina i to je i danas ostao. Zaista mu se
divim – posebno apostrofira Mi{a Petrovi}, o svom idolu,
Milutinu [o{ki}u.
naro~ito va`i za golmane. Ne
smeju da prave duge pauze, moraju
svakodnevno
da
budu
u
trena`nom procesu. Iako je
prvenstvena pauza, mnogi od wih
do{li su do mene da se vidimo i
odradimo po koji trening. Tako
sam se iskreno obradovao poseti
Milo{a Koci}a, koji sada brani
u Torontu iz Kanade, a ponikao
je u leskova~koj Dubo~ici. Iz
dalekog Irana stigao je Dejan
Pe{i}, na{ sugra|anin, nekada
~lan beogradske Crvene Zvezde
i
mlade
reprezentacije
Jugoslavije. Dolazili su jo{
Borivoje Risti}, ~lan beogradskog BASK-a, Nenad Petrovi}
iz Leskovca i Vladimir
Markovi}
iz
Kru{evca.
Golmani su neka posebnost.
Veoma su privr`eni jedni drugima i zato su wihova prijateqstva duga i ~estita. Eto, i ja sam
emotivno prijateqski vezan za
na{e golmanske gromade, kao
{to su Milutin [o{ki},
Ratomir Dujkovi} i Enver
poznatog i priznatog u~iteqa
golmana, Mi{e Petrovi}a iz
Vlasotinca.
V.Stamenkovi}
Centar za decu i omladinu je
povodom obele`avawa Nove
godine, krajem decembra organizovao podelu novogodi{wih
paketi}a za decu iz hraniteqskih porodica i za decu sa invaliditetom.
Sve~anost je upotpuwena i
izvo|ewem de~je predstave koju
mali glumci uz pomo} vaspita~a
osmislili i napravili svoje
maske. Jedva su ~ekali po~etak
predstave kako bi pokazali {ta
sve mogu i umeju.
Predstava je uspe{no izvedena pred publikom, me|u kojom su
bili: ~lanovi wihovih porodica,
prijateqi i hraniteqi.
su
pripremili
i
izveli
mali{ani iz hraniteqskih
porodica, ~lanovi kluba i
korisnici dnevnog boravka za
decu sa invaliditetom a uz pomo}
stru~nih radnika centra.
Deca su tom prilikom izvela
predstavu u stihu „Medvedova
`enidba“, po tekstu Desanke
Maksimovi}.
Svako dete je dobilo ulogu
prema svojim sposobnostima i
afinitetima. Za priredbu su
Mali glumci bili su veoma
zadovoqni {to su pokazali svoju
gluma~ku ume{nost.
Nakon burnog aplauza kao
najve}e
nagrade
publike,
prire|ena je zakuska, podela
paketi}a i slikawe sa Deda
Mrazom.
Najavqeno je da sa predstavom
„Medvedova `enidba“ ovi de~aci
i devoj~ice gostuju i po {kolama.
S.S.
U vinogradu Radovana Nikoli}a
[email protected] DAN VINOGRADARA
^lanovi
Udru`ewa
vo}ara i vinogradara
Vlasotinca, tradicionalno, na dan Sv. Trifuna, na
sve~an na~in obele`ili su
svoju slavu orezivawem
vinove loze u vinogradu
doma}ina slave Radovana
Nikoli}a
u
Manastiri{tu.
Jerej
vlasotina~ke
crkve Goran Dimitrijevi},
blagoslovio
je
sve
vinogradare, po`elev{i
im blagorodnu godinu, a
doma}in ovogodi{we slave
bogatom trpezom u samom
vinogradu
iznad
Manastiri{ta ugostio je
goste i prijateqe, koji su
prisustvovali
ovom
sve~anom
~inu.
Novi
doma}in slave za narednu
godinu je Sr|an @ivkovi}
iz Boqara.
[email protected] DAN QUBAVI
Centar za socijalni rad je u saradwi sa Kancelarijom za mlade organizovao akciju kojom je 14. februara obele`en Dan qubavi.
Akcija je izvedena ta~no u podne ispred Centra za socijalni rad. Organizatorima su se pridru`ili
u~enici vi{ih razreda osnovnih {kola, deca na porodi~nom sme{taju i korisnici Centra za decu i
omladinu.
Ove godine nagrade su deqene
nakon ga|awa pikada. Ovoj zanimqivoj igri pridru`ili su se i
mnogobrojni prolaznici.
Kancelarija za mlade i Centar
za socijalni rad obezbedili su tom
prilikom lepe nagrade i sve simboli~no u crvenoj boji.
Volonteri su prolaznicima
obja{wavali ciq akcije dele}i
od{tampane poruke i stihove
posve}ene qubavi.
S.S.
14
KO[ARKA
obr*
S
D R U G A
P
O
S R P S K A
R
L I G A
T *
I S T O K
MLADI I POLETNI
OKK Vlasotince je u pro{loj godini
progla{en za najboqi sportski kolektiv.
Povodom ovog priznawa, a pred po~etak drugog
dela takmi~arske sezone, organizovali su
ko{arka{ko ve~e. Tom prilikom su pohvaqeni, a
napomenuto je da ovakva nagrada obavezuje na jo{
ve}i i kvalitetniji rad. Rukovodstvo kluba je
veoma slo`no, klub ima sve selekcije od petli}a
do seniora, klubu su potrebni donatori koji bi
finansijskim sredstvima pomogli, kako bi rezultati bili jo{ boqi.
Trinaesto kolo (19. i 20. februara): Hajduk Veqko – Pe~ewevce
Basket Produkt, Bor – BSK Junior, Borac – Mladost Vesna,
Jastreb – Ergonom, Zdravqe 09 – Vlasotince.
ISTOK – dvanaesto kolo: Pe~ewevce Basket Produkt – Vlasotince
92:79, Ergonom – Zdravqe 09 55:75, Mladost Vesna – Jastreb 78:86, BSK
Junior – Borac 71:66, Hajduk Veqko – Bor 69:67.
januar-februar 2011. godine
1. ZDRAVQE 09
12
11
1 951:740
23
2. BSK JUNIOR
12
9
3 952:776
21
3. PE^EWEVCE
12
8
4 909:818
20
4. BOR
12
7
5 936:866
19
5. VLASOTINCE
12
7
5 885:797
19
6. BORAC
12
6
6 881:818
18
7. H. VEQKO
12
6
6 887:901
18
8. JASTREBAC
12
4
8 890:879
16
9. ML. VESNA
12
2
10 795:978
14
12
0
12 608:1021
12
10. ERGONOM
ATLETIKA
Na{ sugra|anin Predrag Filipovi} uveliko
se sprema za novu sezonu i obe}ava
OBORI]U REKORD
NA 20 KILOMETARA
Drugi deo sezone po~eo je desetim kolom. Na{i
ko{arka{i su gostovali Mladost Vesni i
zabele`ili pobedu od 62:44.
U jedanaestom kolu u Vlasotincu je deklasirana
ekipa Ergonoma sa neverovatnih 102:27. Na `alost
povredio se igra~ doma}ih \or|e Stojiqkovi}, i
sa terena }e odsustvovati vi{e od mesec dana.
Dvanaesto kolo, gostovawe u Pe~ewevcu, donelo
je i prvi poraz u nastavku prvenstva. Ovoj mladoj
ekipi treba dati vremena, a rezultati }e do}i za
neku godinu.
Vla s ina o s t a l a b e z d v a n a jb o qa i gr a~ a
STANKOVI]I
POTPISALI ZA „ROMANTI^ARE“
ugovor sa „romanti~arima“ u
ovom zimskom prelaznom roku.
Pre nego {to je do{lo do
okon~awa ovog transfera bilo
je mnogo nedoumica i nerazumevawa
u
rukovodstvu
Vlasine. Mnogo toga ne {tima
kako treba na „Rosuqi“. To je
vi{e nego o~igledno. I to traje
ve} du`e vreme. Na jednoj strani
je predsednik kluba, a na drugoj
preostali deo rukovodstva.
Svaka strana govori da sve ~ini
za dobro u interesu kluba, tako
su radili do sada. ^lanovi
momke iz inostranstva, kao i iz
na{e zemqe. Najkonkretniji i
jedini sa vaqanom i ponudom na
adresu kluba, u pisanoj formi
pojavili su se qudi iz rukovodstva OFK Beograda. Tako ne{to
nisu uradili predstavnici
Jagodine i Sevojna, koji su
tako|e iskazali interesovawe
za ovu dvojicu fudbalera.
– Glavnu re~ gde }e fudbalsku
karijeru da nastave bra}a
Stankovi} doneli su wihovi
roditeqi. Oni su se opredelili
za klub sa Karaburme, i to je
Da se sve zna oko transfera
VLASINI 10.000 EVRA
Ponuda rukovodstva OFK Beograda sadr`avala je sve odredbe
jednog pravog poslovnog ugovora. Vlasini, po slovu potpisanog
ugovora, pripada 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan
uplate, kao i 10 odsto od svakog budu}eg transfera Milo{a i
Du{ana Stankovi}a u drugi klub.
Dva mlada igra~a, nosioci
igre Vlasine u jesewoj sezoni,
bra}a blizanci Milo{ i Du{an
Stankovi}
napustili
su
Vlasinu i postali novi ~lanovi
superliga{a OFK Beograda sa
Karaburme. Oni su potpisali
Upravnog odbora nisu se nijednom sastali, da u jednoj konstruktivnoj atmosferi, analiziraju pro{lu takmi~arsku
godinu i odrede smernice rada
za 2011. godinu.
Ali, zato je bilo mnogo
interesovawa i brige kod pojedinaca iz kluba gde }e i pod kojim
uslovima
oti}i
bra}a
Stankovi}. Bilo je poziva za ove
wihov li~ni izbor. Nije bilo u
redu da deci uskra}ujemo
odlazak iz kluba, a u tome ne
bismo ni uspeli jer propisi su
na wihovoj strani. Ponuda OFK
Beograda bila je jedina u pisanoj
formi, dok drugi klubovi to
nisu dostavili – obja{wava nam
predsednik Vlasine, Aleksandar Koci}.
V.Stamenkovi}
Ni izuzetno hladno vreme
ove zime, kada je temperatura
iznosila minus 10 Celzijusovih
stepeni, nije smetalo Predragu
Filipovi}u, dr`avnom rekorderu i reprezentativcu u
hodawu, da svakodnevno trenira
sa svojim trenerom Tomislavom
Stefanovi}em, na stazi pored
hladne reke Vlasine. Ovaj
izuzetno skroman momak iz
Vlasotinca sigurno je u posledwoj deceniji najuspe{niji
sportista
u
Jablani~kom
okrugu. Bio je u~esnik posledwe
dve najve}e sportske priredbe
na svetu, kao {to su Olimpijske
igre (Atina 2004. i Peking
2008. godine). Uz to redovni je
u~esnik najve}ih svetskih i
evropskih takmi~ewa u atletici. Jedino su on i Olivera
Jefti} uspeli da u minuloj 2010.
godini ispune „A“ normu, koja
im daje za pravo da budu u~esnici
najve}ih
atletskih
takmi~ewa u 2011. godini.
– Jo{ jesenas, ta~nije, 10.
oktobra, na hoda~kom mitingu u
Rusiji ispunio sam „A“ normu
na 50 kilometara, sa vremenom
3:57,22. Ovim rezultatom stekao
sam pravo da u~estvujem na ovogodi{wem Svetskom prvenstvu
u atletici u Koreji, od 27.
avgusta do 4. septembra. U celini zadovoqan sam rezultatima u
2010. godini, jer sam imao
zapa`ene nastupe i rezultate na
nekoliko najve}ih svetskih
hoda~kih mitinga u Evropi, kao
i na Balkanskom {ampionatu u
brzom hodawu – ka`e nam
Predrag Filipovi}, analiziraju}i rezultate u 2010. godini.
Kada ste po~eli pripreme za
novu takmi~arsku sezonu?
– U sportu nema pravog
predaha i odmora. ^im se
zavr{i jedan takmi~arski cik-
radio, a to i sada ~inim. U
okviru zajedni~kih priprema
reprezentativaca
Srbije,
sredinom januara bio sam na
dvonedeqnim pripremama u
Baru. U toku leta sigurno }u
obaviti zavr{ne pripreme na
Vlasinskom jezeru pred odlazak
u Koreju na Svetsko prvenstvo.
Koja su vam najzna~ajnija
takmi~ewa u teku}oj godini?
– To je sigurno svetsko
prvenstvo u Koreji. Pre toga
nastupa}u
na
Balkanskom
{ampionatu u hodawu, kao i na
nekoliko hoda~kih mitinga na
na{em kontinentu. Tu pre svega
mislim na Dudince u Slova~koj,
gde, ina~e, redovno nastupam. U
ovom gradu poku{a}u da ve} na
po~etku sezone oborim sopstveni rekord, koji je ujedno i
rekord Srbije na 20 kilometara. O~ekuje me mnogo rada i
odricawa, jer je kalendar
takmi~ewa prepun, tako da }u
ove godine imati mnogobrojne
Trener Stefanovi} veruje u svog pulena
PEKA JE SJAJAN TAKMI^AR
Tvorac svih najvrednijih rezultata vlasotina~kih atleti~ara
je trener Tomislav Stefanovi}. Atletski stru~wak koji je stvorio vi{e {ampiona i rekordera u nekada{woj Jugoslaviji,
rade}i kao trener u Slobodi iz Tuzle, a potom i u Vlasotincu.
Predrag }e po tre}i put uzastopno biti na Olimpijadi. Ovog
puta u Londonu 2012. godine. Nastupa}e sa najboqim svetskim
hoda~ima na 20 i 50 kilometara. Peka je sjajan takmi~ar. Dobar i
po{ten momak, koji ima neverovatnu energiju za rad. Verujem u
wega, i mi ve} sada, radimo po programu sa~iwenom za nastup na
Olimpijskim igrama naredne godine u Engleskoj – ka`e nam o
planovima za svog pulena Tomislav Stefanovi}, izvrsni atletski stru~wak iz Vlasotinca
lus po~iwe se sa radom i
pripremama za nova predstoje}a
takmi~ewa. Ni u vreme novogodi{wih i bo`i}nih praznika
nisam imao odmora. Sa svojim
trenerom
Tomislavom
Stefanovi}em svakodnevno sam
nastupe, gde o~ekujem da
postignem rezultate koji }e
zadovoqiti moje ambicije –
optimista
je
Predrag
Filipovi}, najboqi sportista
Jablani~kog okruga.
januar-februar 2011. godine
* S
P
O
R
15
T *
NAJBOQI I NAJUSPE[NIJI SPORTISTI U 2010. GODINI
SOKOL, MILICA I KO[ARKA[I
Analizom
sportskih
stru~waka, novinara i drugih
parametara lako se mo`e
zakqu~iti da na jugu Srbije
op{tina Vlasotince ima najorganizovaniji Sportski savez.
Ovo svakako nije mali uspeh, jer
je Sportski savez Vlasotinca
ispred sportskih saveza iz
Vrawa i Leskovca, koji imaju
mnogo ve}e sportske buxete.
Saradwom Skup{tine op{tine
i Sportskog saveza op{tine
Vlasotince, u 2010. godini iz
buxeta su maksimalno izdvajana
sredstva za sport. Tako|e,
Vlasotince
ima
jedinog
olimpijca
sa
juga
Srbije
atleti~ara
Predraga
Filipovi}a. Sportski savez se
bavi sportskom politikom u
op{tini i rukovodi raspodelom
sredstava. Na{ grad ima jednu
od najmodernijih i najnovijih
sportskih dvorana u ovom delu
Srbije, pro{le godine je
izgra|en i teren za male
sportove sa ve{ta~kom travom,
USNS sekcija za Jablani~ki
okrug
nagradila
je
SO
Vlasotince za ulagawe i doprinos u razvoju sporta u ovom delu
Srbije.
– Sve su ovo razlozi da smo
sportsku godinu za nama odgovorno proglasili uspe{nom.
Ne}emo podse}ati na ote`ane
uslove
finansirawa
i
funkcionisawa. Raduje nas da
su se sportisti uprkos tim nevoqama
ipak
izborili
za
presti`ne rezultate i verujem
kako }e oni u 2011. godini biti
jo{ boqi, a mi }emo uspe{ne
mla|e sportiste jo{ vi{e
nagra|ivati – kazao je na
uru~ivawu nagrada u Galeriji
Kulturnog centra Vlasotinca,
Za doprinos u razvoju regionalnog fudbala Diplomom su
nagra|eni klubovi: Budu}nost (Ora{je), Jedinstvo ([i{ava),
Progres (Ladovica), Polet (Stajkovce), Morava (Glo`ane),
Gradac (Konopnica) i OFK Vlasotince.
STRANU PRIPREMIO
Goran Miladinovi]
dr Slavoqub Mitov, predsednik
Sportskog
saveza
Vlasotinca.
Priznawa Sportskog saveza
Vlasotinca dobile su sportske
nade: Sa{a Koci}, ~lan Kik
boks kluba Vlasotince, Ksenija
Seizovi} iz Karate kluba
Vlasotince, Aleksandar Miti}
iz OFK Progres Ladovica,
Lazar Nikoli} iz Moto kros
kluba Junior, Andrijana Koci}
odbojka{ica OK Vlasina, Ivan
Stojanovi},
fudbaler
FK
Vlasina,
Sreten
Kalini}
Bokserski klub Arena, Marko
Gorunovi},
atleti~ar
AK
Vlasotince,
Dragoslav
Seizovi} ORK Vlasotince,
Aleksandar Lepojevi}, Marko
Dini}
i
Nikola
Ili}
ko{arka{i OKK Vlasotince.
Plaketa najstarijem klubu za
90 godina postojawa dodeqena
je FK Vlasina, koji bele`i
odli~ne rezultate u Srpskoj
ligi - istok. Trener godine je
Vitomir Doj~inovi}, trener FK
Vlasina. Za najboqeg sportskog
radnika progla{en je Dragan
Nikoli}, potpredsednik FK
Vlasina, vlasnik preduze}a
SIGMA TRANS iz Vlasotinca.
Najboqi sudija je Igor Koci},
savezni fudbalski sudija, koji
rezultate u mla|im selekcijama. OKK je formirao i
seniorsku ekipu iz svojih selekcija, koja se ravnopravno bori
pehara uru~ene i nov~ane
nagrade.
Hvala vam za sve {to ste na
sportskim terenima u~inili.
sa ko{arka{ima iz ovog dela
Srbije.
Sportistkiwa
godine
je
rukometa{ica @RK Vlasotince
Milica Ran|elovi}, koja kao
kapiten ve} osam godinu predvodi ekipu, a najboqi sportista
Uprkos te{kom stawu u op{tini
i problemima u obezbe|ivawu
sredstava sve smo u~inili da
vam omogu}imo nesmetan rad,
takmi~ewa i li~ni napredak.
Obe}avam u ime lokalne
samouprave da }emo u 2011.
trenutno sudi na utakmicama
Prve lige Srbije.
Najuspe{niji sportski kolektiv je OKK Vlasotince za rad na
omasovqavawu
ko{arka{kog
sporta ali i za veoma dobre
je kik bokser Sokol Arsi},
u~esnik posledweg prvenstva
Evrope, gde je stigao do ~etvrtfinala.
Najboqem sportisti i najboqoj sportistkiwi su pored
godini poku{ati da obezbedimo
vi{e sredstava nego li u ovoj
godini, a koju }emo pamtiti po
va{im dobrim rezultatima –
kazao
je
Sr|an
[u{uli},
predsednik op{tine.
S
V
A
@
N
E
I
T
Slu`ba obave{tewa
Prijava smetwi
Policija
Vatrogasna slu`ba
sa mobilnog
Hitna pomo}
Ta~no vreme
Automoto savez Srbije
988
977
92
93
875–128
94
95
987
Hitna slu`ba
Bolnica
Dom zdravqa
Gradska apoteka
Op{tina Vlasotince
Policijska stanica
sa mobilnog
Autobuska stanica
Kulturni centar Vlasotinca
Gradska biblioteka
JP „Direkcija za urbanizam
i izgradwu“
Op{tinski sud
Op{tinski javni pravobranilac
Op{tinski javni tu`ilac
876–180
875–215
875–434
875–109
875–122
876–160
875–039
875–240
875–314
875–512
VLASOTINCE
875–168
875–324
875–184
877–025
877–024
875–334
Op{tinski organ za prekr{aje
Kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj
877–236
Centar za socijalnirad
875–459
Crveni krst
875–177
Udru`ewe penzionera
875–052
Tr`i{te rada
875–592
Veterinarska stanica
875–174
Gimnazija
875–152
Tehni~ka {kola
875–125
O[ „8. oktobar”
875–450
O[ „Sini{a Jani}“
875–147
JKP Komunalac
875–141
SRC „Vlasina“
875–200
JKP Vodovod
875–350
Mlekara Glo`ane
869–978
Klanica Val~i}
874–496
Fabrika vode „Nerezine“
875–499
Elektrodistribucija
875–346
Po{ta
875–126
Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“
„De~ja radost“
875–425
„Kolibri“
875–204
„P~elica“ – Stajkovce
869–927
SOS za decu i `ene `rtve nasiqa 877–490
Poliklinika Eskulap
870–106
062/259–802
Op{tinska organizacija
potro{a~a
875–132
Vlasotina~ka crkva
875–806
Gaga radio
877–297
Kabl „Jala“
877–000
877–001
877–002
Total TV (kablovska preko satelite) 875–908
Pekare
Pekara MG
kancelarija
875–542
Pekara „Sawa“
875–135
Rastavnica
875–551
[ekspir
063/404–791
Pekara Dara
874–368
Apoteke
Apoteka Medika
875–395
Apoteka Sveti Nikola
875–322
Apoteka Viva
871–042
Apoteka \ina
875–737
Restorani
BCD hotel Grozd
876–047
876–048
876–049
876–050
Borina ~esma
874–749
Guwetinac
874–531
[e{ir
875–733
Veteran
875–646
Jaz
874–222
Benzinske pumpe
Jugopetrol
877–030
Boqare M&M
875–629
Stajkovce Morava petrol
869–911
Benzinska pumpa Benzin Bata
875–110
AS petrol
875–068
Bob trejd
869–886
Banke
Alkobanka
875–647
Intesa banka
875–144
Komercijalna banka
875–206
Metals AD
877–840
Agrobanka
875–678
Alfa banka
875–730
Eurobank EFG AD Beograd
877–900
Uprava javnih pla}awa
875–358
Mewa~nice
E
L
R
E
F
O
N
I
Tehniko
875-593
Rim 1
874–532
Rim 2
875–536
[op
870–398
Bata
875–333
Turisti~ke agencije
Duga turs
875–537
063/814–2683
Vu~i} travel
234–220
062/235–805
Inspekcije
Poreska uprava
(terenska kontrola)
875–176
Tr`i{na inspekcija
875–923
CRNA TRAVA
Dom zdravqa
Policijska stanica
Op{tina Crna Trava
De~ji vrti} „Mladost“
Tehni~ka {kola
„Milentije Popovi}“
Osnovna {kola
„Aleksandar Stojanovi}“
PZP Crna Trava
Sudija za prekr{aje
Po{ta Crna Trava
Elektrodistribucija
[umska uprava
Poreska uprava
Slu`ba za katastar
nepokretnosti
JKPUT „Vilin lug“
Po{ta Sastav Reka
Mesna kancelarija Sastav Reka
Mesna kancelarija Gradska
Crveni krst
Penzijsko invalidsko osigurawe
Biblioteka
Lova~ko udru`ewe
SIZ Zdravstva
LESKOVAC
Zdravstveni centar
Bolnica
Elektrodistribucija
@elezni~ka stanica
Autobuska stanica LEGAS
Autobuska stanica Ni{ekspres
Ekos petrol
De`urna apoteka
Skup{tina op{tine
Uslu`ni centar
Okru`ni sud
Op{tinski sud
Komunalno preduze}e
Radio Leskovac
TV Leskovac
Centar za socijalni rad
Narodno pozori{te
Leskova~ki kulturni centar
Narodna biblioteka
Narodni muzej Leskovac
NI[
V
I
A U T O B U S K I
S
S A O B R A ] A J
SIGMA TRANS
Obele`eni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM, [email protected] PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIH
RASPUSTA. Polasci iz Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) ne saobra}aju subotom i dr`avnim praznicima.
NI[EKSPRES
811–224
811–222
811–115
811–118
811–277
LESKOVAC – VLASOTINCE: 4.30, 5.15, 9.00ndp, 10.00, 11.00, 11.30,
15.20sndp, 16.30, 17.30, 18.45sndp
VLASOTINCE – LESKOVAC: 5.00, 8.30, 9.30, 10.30, 11.30ndp, 15.25,
17.00, 18.45sndp, 19.50.
811–114
ndp – nedeqom i dr`avnim praznicima ne saobra}aju
sndp – subotom, nedeqom i dr`avnim praznicima ne saobra}aju
811–105
811–402
811–255
811–101
811–183
811–152
811–108
811–137
811–313
818–191
818–113
818–136
811–314
811–326
811–312
811–117
811–162
212–184
251–244
230–213
212–390
215–550
242–237
281–452
212–660
253–313
213–946
250–313
242–812
53–361
244–667
252–127
515–630
232–592
248–302
233–890
212–975
Gradska bolnica
018/324–964
Narodno pozori{te
018/45–441
De`urna apoteka Ni{
018/512–336
Saobra}ajna milicija
018/43–064
Klini~ki centar
018/324–964
Dom zdravqa
018/251–699, 251–597
Vojna bolnica
018/325–264, 508–758
Klinika za ginekologiju
018/338–181
Psiholo{ke konsultacije
018/523–422
Autobuska stanica
018/255–177
Autobuska stanica (rezerv.)
018/255–666
@elezni~ka stanica
018/364–625
Aerodrom
018/582–828
Univerzitetska biblioteka
018/523–119
Gradska biblioteka
„Stevan Sremac“
018/511–405
Leskovac – Vlasotince
Leskovac – Vlasotince
5,15
–
5,45
11,30
–
12,00
– Crna Trava
– Crna Trava
–
7,00
–
13,45
VLASOTINCE – BEOGRAD
5,15
6,30
8,10
9,15
13,00
14,10
16,00
17,30
Vlasotince (Leskovac, Brestovac) Beograd (Stevanturs)
Boqare (Vlasotince, Leskovac, Ni{) Beograd (Kanis)
Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Simplon)
Vlasotince (Leskovac) Beograd (Simplon)
Vlasotince (Leskovac) Beograd (Bata Reisen)
Vlasotince (Leskovac, Ni{, Kolari) Beograd (Simplon)
Vlasotince (Ni{, Velika Plana) Beograd (Simplon)
Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)
9,00
10,15
13,40
14,30
15,50
17,45
19,10
21,00
Beograd (Kolari, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
Beograd (Brestovac, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince (Stevanturs)
Beograd (Markovac, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
Beograd (Leskovac) Vlasotince (Kanis)
Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
BEOGRAD – VLASOTINCE
NOVI SAD
8,,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Beograd) Novi Sad (Simplon)
17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Beograd) Novi Sad (Bata Reisen)
[email protected]
6,30
15,15
9,00
13,30
Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Po`arevac (V&D)
Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Po`arevac (Frenki)
Po`arevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki )
Po`arevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince (V&D)
PIROT
6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince (M601)
17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot (M601)
KRAGUJEVAC
7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac (Frenki)
13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki)
NI[
4,45 Ni{ (Gaxin Han, Svo|e) Vlasotince (Ni{ekspres)
11,40 Vlasotince (Svo|e, Gaxin Han) Ni{ (Ni{ekspres)
15,00 Ni{ (Gaxin Han, Svo|e) Vlasotince (Ni{ekspres)
18,00 Vlasotince (Svo|e, Gaxin Han) Ni{ (Ni{ekspres)
INTERNETsajtovi
www.vlasotince.org.rs
(Sajt grada Vlasotinca)
www.vlasotince.in.rs
(Za sve one koji vole Vlasotince)
www.8oktobar.edu.yu
(Sajt Osnovne {kole „Osmi oktobar)
www.ossinisajanic.edu.rs
(Sajt Osnovne {kole „Sini{a Jani})
www.tsvlasotince.edu.rs
(Sajt Tehni~ke {kole)
www.nokesoft.com/fdv
(Fondacija darovitih Vlasotince)
www.vlasotince.tv
(Radio televizija Vlasotince)
www.okkvlasotince.com
(Sajt Ko{arka{kog kluba
„Vlasotince“)
Crna Trava – Vlasotince – Leskovac
Crna Trava
– Vlasotince – Leskovac
7,00
–
8,30
–
9,00
14,05
–
15,25
–
15,50
www.vlasotince.com
(Vlasotince kafe)
www.kdvlasotince.co.cc
(Kinolo{ko dru{tvo Vlasotince)
www.mkkjunior.org
(Moto klub „Junior“)
www.kkshotokan.com
(Karate klub [oto-kan - Vlasotince)
www.vlasotince.com/forum
(Vlasotina~ki forum)
www.predskolska-mdimanic.edu.rs
(Sajt Pred{kolske ustanove „Milka
Dimani}“)
www.pekarasanja.com/pekara
(Pekara „Sawa“)
www.cementni.co.rs
(Cementni proizvodi Vlasotince)
P R E V O Z N I C I
SIGMATRANS ................................. 875–533
LASTA ..................................................260–726
SIMPLON ......................................... 874–474
KANIS ................................................ 242–200
STEVANTURS ................................... 875–580
JOVI] ................................................ 215–666
BATA REISEN ..................................... 220–873
FRENKI .............................................. 281–216
NI[EKSPRES ................................. 242–237
V&D .............................................. 063/8867–310
281–382
SLAVUJ PREVOZ ............................ 870–078
M601 ............................................... 010/323–601
Download

Informativni bilten broj 53