K
RI
M
ER
A
P
BE
SP
L
A
TA
N
Prvi broj Vlasine
iza{ao je
16. septembra 1926.
ISSN 1820–4643
INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE • BROJ 65 (245) • GOD. 3 (82) •SEPTEMBAR – OKTOBAR 2012.
DE^JA NEDEQA
STRANA 9.
DAN OP[TINE
postavqen video nadzor
STRANA 2.
Neboj{i Ili}u
4
P redrag F ilipovi}
FESTIVALA GOVORI ZA VLASINU
NAGRADE
STRANA 12.
HRONIKA CRNE TRAVE
JO[ JEDNA MINI
REKONSTRUKCIJA „GAZELE“ HIDROCENTRALA
STRANA 3.
STRANA 2.
STRANA 5.
STRANA 16.
2
V
E
S
SANACIJA VLASOTINA^KE
„GAZELE“
Po~etkom septembra meseca u
Vlasotincu je po~ela sanacija „Gazele“,
takozvanog
Doweg mosta na reci
Vlasini. Most „Gazela“ se ina~e nalazi
na magistralnom putu M9, na putu koji
vodi ka Vlasinskom jezeru i Pirotu. Ovaj
most izgra|en je pre oko ~etiri decenije, i kako smo saznali, do sada nikada
nije rekonstruisan.
Vrednost radova je oko 17 miliona
dinara, a finansijer je JP „Putevi
Srbije“.
Radove
izvodi
JP
"Mostogradwa" iz Beograda. Po planiranoj dinamici svi radovi treba da budu
zavr{eni u roku od tri meseca. Dok traju
radovi saobra}aj }e se u ovom delu
grada odvijati po novopostavqenoj signalizaciji.
V.M.
JKP „VODOVOD“
OBEZBE\ENA SREDSTVA
ZA NOVE PUMPE
Javno komunalno preduze}e „Vodovod“ nedavno je instaliralo bunarsku
pumpu za pove}awe kapaciteta prerade vode za pi}e. Kapacitet nove pumpe je
sto litara u sekundi, a wena vrednost je ~etiri miliona dinara. Ova sredstva obezbedila je lokalna samouprava.U toku je i realizacija projekta koji je
omogu}en zahvaquju}i donaciji Progresa u iznosu od 50.000 evra. Ovim sredstvima bi}e obezbe|ena jo{ jedna bunarska pumpa istih karakteristika kao i
nedavno ugra|ena, zatim pumpa za crpnu stanicu u [i{avi i tri pumpe za dozirawe hemikalija.
Republi~ka direkcija za vode i lokalna samouprava obezbedile su deset
miliona dinara za izradu projektne dokumentacije koja se odnosi na rekonstrukciju crpne stanice sirove vode, rekonstrukciju vodozahvata na reci
Vlasini i pro{irewe i dogradwu postrojewa za preradu otpadne vode.
Ove godine „Vodovod“ je sopstvenim sredstvima kupio radnu ma{inu
rovokopa~ - utovariva~, koja }e znatno olak{ati rad uposlenih na terenu.
Vrednost ove ma{ine je 73.000 evra.
Po re~ima direktora Neboj{e Stojanovi}a, u toku je akcija stavqawa u
funkciju svih mernih instrumenata kako bi se smawio gubitak vode u vodovodnoj mre`i. Tokom pro{le godine obavqeno je ba`darewe 500 vodomera.
S.S.
KULTURNI
T
I
septembar- oktobar 2012. godine
VIDEO NADZOR U GRADU
Projekat „Siguran `ivot u bezbednom
gradu“ ovih dana privodi se kraju. Tokom
septembra meseca po~elo je instalirawe video nadzora na tri punkta u
gradu, a za kratko vreme bi}e instaliran
istakao, projekat je realizovan zahvaquju}i narodu [panije odakle je i stigao
novac za projekat.
- Prioritet je odredila sama lokalna
samouprava. Savet za bezbednost
na jo{ nekoliko punktova. Kamere su
trenutno
instalirane
na
Trgu
oslobo|ewa, Trgu Dragoquba Petkovi}a
– Stoleta i u ulici Dvanaeste brigade.
Pored ovih punkova, u narednom periodu
kamere }e biti postavqene na autobuskoj
stanici i na ulazu i izlazu iz grada.
Ovaj projekat vlasotina~ka op{tina
realizuje kroz program PBILD. Op{tina
Vlasotince je nosilac projekta dok je
Policijska stanica partner na projektu.
Vrednost projekta je 13.190 dolara.
– Realizacijom projekta „Siguran
`ivotu u bezbednom gradu“ omogu}i}e se
lak{e, boqe i br`e pra}ewe saobra}aja
na ovim prometnim saobra}ajnicama gde
voza~i ne po{tuju propisanu brzinu
kretawa, ali i pored toga, omogu}i}e
kontrolu i drugih vrsta prekr{aja i to ne
samo iz oblasti saobra}aja. Tako }emo
imati uvid u sva de{avawa na tri
lokacije koje su po na{em mi{qewu i
najfrekventnije. To su Trg oslobo|ewa,
ulica Dvanaeste brigade i Trg
Dragoquba Petkovi}a– Stoleta. Tokom
projekta imali smo dobru saradwu sa
programom PBILD koji je i finansirao
sam projekat– istakao je izme|u ostalog
Neboj{a
Stojanovi},
predsednik
op{tine.
Menaxer PBILD programa Nikolas
Herkules tom prilikom izme|u ostalog je
Vlasotinca je kao jedan od prioriteta
definisao postavqawe video nadzora,
kako bi se stanovnici grada ose}ali
bezbednije u svom gradu. Kori{}ewe
video nadzora ima i preventivno delovawe– istakao je Nikolas Herkules.
Komandir
policijske
jedinice
Vlasotince Nenad Stojiqkovi} istakao
je, video nadzorom policijski slu`benici 24 sata prate de{avawa u navedenim
delovima grada. Mesta gde su instalirane kamere po na{oj proceni su mesta
gde naj~e{}e dolazi do prekr{aja iz
oblasti bezbednosti saobra}aja i
oblasti javnog reda i mira. Ovo }e nam
posebno pomo}i u oblasti preventivnog
delovawa na sve na{e gra|ane.
Govore}i o realizaciji projekta
„Siguran `ivotu u bezbednom gradu“,
menaxer projekta Marinko \or|evi} je
izme|u ostalog istakao:
– Projekat „Siguran `ivot u bezbednom gradu“ realizuje se planiranom
dinamikom. Nakon edukativnih radionica, ovih dana postavqene su kamere tj.
video nadzor na tri punkta, u narednom
periodu video nadzor instalira}e se na
jo{ najmawe tri punka. Ciq projekta je
poboq{awe op{te sigurnosti gra|ana,
kao i smawewe ~iwewa krivi~nih dela.
V.Miltenovi}
DOM ZDRAVQA
OSAVREMEWEN
RAD USTANOVE
Vlasotina~ki Dom zdravqa je jedan od 42 doma zdravqa u Srbiji, koji u~estvuje
u projektima DILS-a, kojima su obuhva}ene ~etiri komponente rada: akreditacija,
kapitacija, klini~ki putevi i uvo|ewe informacione tehnologije.
Proces akreditacije uspe{no je zavr{en nakon ~ega je obezbe|en trogodi{wi
sertifikat za rad ove zdravstvene ustanove.
Kada je re~ o kapitaciji, nakon vi{egodi{wih priprema, od 1. oktobra ove
godine primewuje se nov obra~un zarada zdravstvenim radnicima, odnosno
pla}awe po u~inku.
U ovom periodu uvedeno je i osam klini~kih puteva kojima }e se lak{e pratiti
zdravqe stanovni{tva kada je u pitawu osam bolesti.
Klini~ki putevi uvedeni su za primarnu prevenciju kardiovaskularnih oboqewa, za sekundarnu prevenciju kardiovaskularnih oboqewa, za rano otkrivawe dijabetesa melitusa, za lumbalni bol, za astmu kod dece, za depresiju, za rano otkrivawe raka debelog creva i klini~ki put za siderostenijsku anemiju.
Za uvo|ewe informacionih tehnologija kroz projekat DILS-a za vlasotina~ki
Dom zdravqa obezbe|ena su 62 kompjutera, prate}a oprema i umre`avawe. To je
omogu}ilo da se od 1. avgusta u ovoj zdravstvenoj ustanovi koriste elektronski kartoni.
Pored ovih novina, po re~ima direktorke Milene Stankovi} – Mitrovi}, ova
ustanova kontinuinirano radi na edukaciji zdravstvenih radnika.
S.S.
CENTAR
VLASOTINCE
INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE
Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-314, e-mail: [email protected], `iro ra~un: 840 – 287668 – 36.
Direktor: Sla|an Tasi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}.
Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sne`ana \oki} (lektura i korektura),
Boban Dimitrijevi} (prelom), [tampa: Grafi~ar No 5 – Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju.
septembar-oktobar 2012. godine
D A N
O P [ T I N E
3
[email protected] DAN OP[TINE
Sve~ana
sednica
povodom
68.
godi{wice od oslobo|ewa Vlasotinca u
Drugom svetskom ratu i ove godine
odr`ana je 10. oktobra u sali Bioskopa.
Pored odbornika, sve~anoj sednici su
prisustvovali dobitnici oktobarskih
priznawa,
predstavnici
susednih
op{tina, Vojske Srbije, pravoslavne
crkve, direktori javnih preduze}a i
ustanova kao i direktori privatnih preduze}a i drugi gosti. Dan op{tine je uvek
prilika da se svi podsetimo {ta je
ura|eno izme|u dva oktobra, a i prilika
da se ~uje {ta se to planira tokom
naredne godine.
Pozdravqaju}i prisutne i ~estitaju}i
Dan op{tine gra|anima Vlasotinca,
Neboj{a
Stojanovi},
predsednik
op{tine je izme|u ostalog istakao:
– Vlasotince i okolina izme|u dva
oktobra postali su bogatiji za putnu
infrastrukturu vrednu blizu 170 miliona dinara, sredstva su pored lokalne
samouprave izdvojili i Ministarstvo
infrastrukture, JP „Putevi Srbije“ i
NIP-a. U oblasti socijalne za{tite
pru`ili smo pomo} i adaptirali objekte
u iznosu od 35 miliona dinara. U {kole
na teritoriji op{tine ulo`ili smo osam
miliona dinara. Vlasotina~ko
zdravstvo dobilo je 4,5 miliona
dinara. Narodna biblioteka
„Desanka Maksimovi}“, koja ove
godine slavi vek postojawa, ovih
dana dobi}e reprezentativni
objekat Gigine ku}e, potpuno
opremqen i rekonstruisan, a u
wega je tokom ove godine ulo`eno
10 miliona dinara. Koalicija
koja vodi Vlasotince ova ~etiri
meseca trudi se da svakog dana
uradi ne{to dobro za gra|ane,
naravno u onoj meri u kojoj nam
mogu}nosti dozvoqavaju, kako bi
svi osetili da je ova vlast u
slu`bi svojih gra|ana“.
Govore}i o planovima, o projektima koje lokalna samouprava
planira da realizuje u narednom
periodu, predsednik op{tine
Neboj{a Stojanovi} kazao je, nastavi}e se sa asfaltirawem puteva
i sanirawem vodovodne mre`e u
seoskim mesnim zajednicama, a u
planu je i zamena azbestnih cevi u
gradu. Fabrika „Elrad“ planira
da otvori 50 novih radnih mesta,
kompanija „Gruner“ podnela je
zahtev za nala`ewe prostora za
izgradwu jo{ jedne hale u kojoj bi se
uposlilo jo{ dve stotine radnika.
– Na prole}e }e se krenuti sa prvom
fazom radova na izgradwi otvorenog
sportsko-rekreativnog centra na obalama Vlasine. Planiramo da centar sadr`i
atletski stadion sa tribinama, fudbalski, ko{arka{ki i teniski teren. Pla`a
}e biti ure|ena a odre|eni sadr`aji za
aktivnosti na vodi bi}e integrisani u
prirodno okru`ewe – istakao je predsednik Stojanovi}.
Ovom prilikom prisutni su mogli da
pogledaju film „Vlasotince u srcu“, u
kome je slikom prikazano {ta je sve
ura|eno izme|u dva oktobra.
Povodom Dana op{tine uru~ena su
oktobarska priznawa. U ime nagra|enih
zahvalio se Du{an Stojanovi}, student
Medicinskog fakulteta isti~u}i, dobijawe oktobarskog priznawa je privilegija i obaveza da i u narednom periodu svi
dajemo doprinos razvoju i napretku na{e
op{tine.
V. Miltenovi}
DOBITNICI OKTOBARSKIH PRIZNAWA
Povodom Dana op{tine oktobarska priznawa u obliku Poveqe grada Vlasotinca,
Diplome „10. oktobar“, Pohvale i Zahvalnice uru~ena su pravnim licima i pojedincima za doprinose u prethodnoj godini i razvoj op{tine u raznim oblastima.
Oktobarsko priznawe u obliku „Poveqe grada Vlasotinca“ pripalo je:
Gimnaziji „Stevan Jakovqevi}“ povodom obele`avawa 50 godina postojawa i rada
i izuzetnog doprinosa kulturnom napretku op{tine Vlasotince.
Oktobarsko priznawe u obliku Diplome „10. oktobar“ pripalo je:
Narodnoj biblioteci „Desanka Maksimovi}“ povodom obele`avawa
stogodi{wice osnivawa i doprinosa na oboga}ivawu, ~uvawu i za{titi kwi`nog
fonda, ~uvawu pisane i istorijske gra|e vezane za lokalno podru~je.
Udru`ewu preduzetnika, zanatlija i privrednika Vlasotinca za doprinos koji je
udru`ewe dalo na inicirawu i podsticawu aktivnosti na ostvarivawu povoqnijih
uslova za rad i razvoj privrednih subjekata op{tine i ostvarivawu saradwe sa drugim
institucijama i fondovima na lokalnom i republi~kom nivou.
„Udru`ewu `ena Ladovica“ zbog osvojenih brojnih nagrada i priznawa na raznim
takmi~ewima.
Oktobarsko priznawe u obliku „Diplome 10. oktobar“ pripalo je:
dr Miodragu Tasi}u, radniku Doma zdravqa iz Vlasotinca za ispoqenu humanost
prema pacijentima i unapre|ivawu organizacije rada Slu`be hitne medicinske
pomo}i.
Oktobarsko priznawe u obliku „Pohvale“ sa nov~anom nagradom
od 15.000 dinara pripalo je:
Du{anu Stojanovi}u iz Vlasotinca, najboqem studentu pete godine Medicinskog
fakulteta u Ni{u.
Maji Risti}, u~enici ~etvrtog razreda Gimnazije „Stevan Jakovqevi}“ za osvojena brojna priznawa i nagrade iz oblasti srpskog jezika i jezi~ke kulture i |aku generacije protekle {kolske godine.
Oktobarsko priznawe u obliku „Pohvale“ pripalo je:
Neboj{i Stojanovi}u, direktoru JKP „Vodovod“ za ispoqene organizatorske
sposobnosti i uspe{no vo|ewe preduze}a u vreme ekonomske krize.
Draganu Stamenkovi}u, komandiru Vatrogasno – spasila~ke jedinice Vlasotinca
zbog izuzetnog doprinosa i zalagawa na zadacima u kojima je ova jedinica bila
anga`ovana.
Qubinki Cvetanovi}, radniku Centra za socijalni rad op{tina Vlasotince i
Crna Trava, autoru i koordinatoru vi{e projekata i realizatoru mnogih aktivnosti na izradi strategije razvoja socijalne za{tite na teritoriji dve op{tine.
Jovanu Nikoli}u, radniku Op{tinske uprave op{tine Vlasotince za postignute
rezultate na radnom mestu i anga`ovawu van radnog vremena na ure|ewu grada.
Dragoqubu Stojanovi}u iz Kukavice za aktivno u~e{}e u svim akcijama mesne
zajednice i doprinosa koji je svojim radom i zalagawem dao ovoj mesnoj zajednici.
Oktobarsko priznawe u obliku „Zahvalnice“ pripalo je:
EU PROGRES – Programu evropskog partnerstva sa op{tinama za doprinos u
realizaciji razvojnih programa u op{tinskim ustanovama i javnim preduze}ima i
pomo}i da zapo~nu, nastave i zavr{e radove na bitnim projektima.
UN PBILD – Programu odr`avawa mira i inkluzivnog lokalnog razvoja – zajedni~kom programu Ujediwenih nacija u Srbiji za doprinos u realizaciji projekata u
op{tini Vlasotince.
Ambasadi Japana u Srbiji za doprinos na unapre|ewu komunalne delatnosti u
op{tini Vlasotince.
^ESTITKE SA SVIH STRANA
Dan op{tine Vlasotince telegramom su, izme|u ostalih, ~estitali Ivica Da~i},
premijer Vlade Srbije i mr Verica Kalanovi}, ministarka za regionalni razvoj i
lokalnu samoupravu.
U telegramu predsednika Vlade Republike Srbije Ivice Da~i}a izme|u ostalog
se ka`e, `elim da imate puno uspeha u budu}em radu na dobrobit svih gra|ana
Vlasotinca i okoline. Vlada Republike Srbije vodi ra~una o ravnomernom razvoju
svih regiona Srbije i te`i otvarawu novih radnih mesta i boqem `ivotu za sve
gra|ane.
U telegramu ministarke za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu mr Verice
Kalanovi} se izme|u ostalog ka`e, `elim da nastupaju}i period bude obele`en
brzim razvojem Vlasotinca i boqim `ivotom svih wegovih stanovnika. Moja `eqa
je da kroz anga`ovawe i posve}enost svih nas, kako na nacionalnom tako i na
lokalnom novou, dugoro~no obezbedimo razvoj Vlasotinca.
V.M.
^UVARI TRADICIJE
Povodom Dana op{tine Vlasotince predstavnici lokalne samouprave, delegacije
SUBNOR-a, Udru`ewa rezernih vojnih stare{ina, Udru`ewa boraca rata 1990. 10.
oktobra polo`ili su vence i odali du`nu pa`wu palim `rtvama NOR-a u spomen parku
na Starom grobqu, na bistama narodnih heroja Milo{a Dimani}a i Qube Stankovi}a–
Pere, na bistu Sini{e Jani}a, i na spomenik palim `rtvama Drugog svetskog rata na
gradskom grobqu. Predsednik vlasotina~kog SUBNOR-a Stojan Stamenkovi} je ovom
prilikom podsetio prisutne da je iz vlasotina~kog kraja i okoline poginulo 300 boraca.
– Jedan od osnovnih ciqeva udru`ewa boraca je da ~uva se}awe na sve `rtve koje su
pale u oslobodila~kim ratovima. ^uvawe tradicije je ne samo zadatak nego i obaveza
svih potomaka – istakao je izme|u ostalog Stojan Stamenkovi}.
4
Skup{tinska hronika
septembar-oktobar 2012. godine
SA TRE]E SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE VLASOTINCE
USVOJEN REBALANS BUXETA
Tre}a sednica Skup{tine odr`ana je
26. septembra. Pored 42 odbornika, sednici su prisustvovali predsednik op{tine
Neboj{a Stojanovi}, pomo}nici predsednika op{tine @ivan [u{uli}, Boban
Petrovi} i Dragan Spasi}, kao i direktori javnih preduze}a i ustanova ~iji su
se izve{taji o radu na{li na dnevnom
redu.
Na ovoj sednici potvr|eni su mandati
odbornicima Vladislavu Gorunovi}u,
Borislavu Stankovi}u, Ru`ici Val~i},
Sne`ani Milojkovi} i Tomislavu
Miti}u.
Na sednici je bez diskusije usvojen
predlo`eni rebalans buxeta op{tine
Vlasotince. Ovim rebalansom op{tinski buxet pove}an je za 32.121.188 dinara.
Rebalansom je izvr{ena preraspodela
sredstava u okviru rashoda, kao i
pove}awe prihoda koji bele`e boqa
izvr{ewa za ovaj buxetski period. Buxet
za ovu godinu ~ine buxetska sredstva u
iznosu od 612.043,900 dinara i sredstva iz
dodatnih aktivnosti od 33.082, 559 dinara
tako da op{tinski buxet za ovu godinu
iznosi 645.126,459 dinara. Na predlog
predsednika Skup{tine Bratislava
Petrovi}a, Skup{tina je usvojila odluku
o dodeli Oktobarskih priznawa za 2012.
godinu. Oktobarska priznawa u vidu
Poveqe, Diplome, Pohvale i Zahvalnice
kao priznawa op{tine Vlasotince dodequju se pojedincima i pravnim licima
koji su dali zna~ajan doprinos za razvoj
op{tine. U svom daqem radu odbornici su
bez diskusije usvojili izve{taje o radu
Op{tinskog javnog pravobranila{tva,
Doma zdravqa, Vodovoda, Komunalca , PU
"Milka Dimani}" i Crvenog krsta.
Izve{taj o radu Sportskog saveza nije
usvojen. U delu izbor i imenovawa
Skup{tina je na li~ni zahtev, a zbog
sukoba interesa, razre{ila du`nosti
zamenika direktora Doma zdravqa dr
Miodraga
Tasi}a.
Istovremeno,
Skup{tina je za vr{ioca dru`nosti
zamenika direktora imenovala dr Nelu
Milenkovi} iz Vlasotinca.
V.Miltenovi}
INICIJATIVA ZA VRA]AWE SUDA
Odbornici vlasotina~ke Skup{tine podr`ali su inicijativu Zorana
Stankovi}a, op{tinskog pravobranioca i doneli odluku da se kod nadle`nih
dr`avnih organa i institucija zatra`i da sud op{te nadle`nosti u Vlasotincu bude
organizovan kao Osnovni sud Vlasotinca, a ne kao Sudska jedinica Osnovnog suda u
Leskovcu, kakav status sada ima po postoje}oj organizaciji mre`e sudova.
NA KONFERENCIJI ZA [TAMPU PREDSEDNIK OP[TINE
VLASOTINCE NEBOJ[A STOJANOVI] NAJAVIO
I NAREDNE GODINE OBNOVA FASADA
Posledwih nekoliko nedeqa centar
Vlasotinca dobija novo lice. Starim
zgradama vra}en je stari sjaj, nove fasade
su zablistale. Sve to ura|eno je zahvaquju}i lokalnoj samoupravi, koja je obezbedila sredstva za obnovu fasada starih zgrada. Tim povodom, 24. oktobra odr`ana je
konferencija za novinare na kojoj je
Neboj{a Stojanovi}, predsednik op{tine
prisutne novinare upoznao sa ovim projektom. On je tada izme|u ostalog rekao:
– Posle majskih izbora op{tinska koali-
radili smo po preporuci Zavoda za
za{titu spomenika kulture u Ni{u. Ove
godine uradili smo dve faze, nov izgled
dobilo je 19 zgrada. Vrednost je oko sedam
miliona dinara. Planiramo da naredne
godine uradimo jo{ dvadesetak zgrada,
kako bi na{ grad
bio lep{i i primamqiviji.“
Predsednik
Stojanovi}
je
ovom
prilikom
cija je, pored infrastrukturnih projekata,
projekata iz oblasti socijalne za{tite,
pored brige o otvarawu novih radnih
mesta, bila jedinstvena da realizujemo
projekat vezan za ure|ewe i izgled grada.
Smatramo da su zgrade jednog grada u
stvari ogledalo tog grada. Bili smo jedinstveni u ideji da uredimo fasade zgrada
koje datiraju jo{ iz 20-tih i 30-tih godina
pro{loga veka. Zgrade koje smo radili,
najavio, da }e lokalna vlast na prole}e
krenuti sa realizacijom projekta vezanog
za izgradwu sportsko-rekreativnog centra
pored reke Vlasine.
Spiridon Bo{kovi}, jedan od vlasnika
~ija je ku}a dobila novu fasadu,
obra}aju}i se novinarima istakao je, da je
ideja bila dobra, sa veoma efikasnom
realizacijom.
SANIRANE POSLEDICE POPLAVE
U selima Skrape` i Konopnica po~etkom
oktobra meseca zavr{eni su radovi na
sanaciji {tete, koje je putna infrastruktura
ovog kraja pretrpela tokom maja meseca.
Da se podsetimo, usled obimne ki{e
tokom maja meseca putna infastruktura je u
ovom delu op{tine bila veoma o{te}ena.
V.M.
SE]AWE NA OSLOBO\EWE
Udru`ewa boraca sa podru~ja vlasotina~ke op{tine obele`ila su
jo{ dva zna~ajna datuma iz srpske istorije. Tako su predstavnici
lokalne samouprave, delegacije potomaka oslobodila~kih ratova,
SUBNOR-a i rezervnih ratnih stare{ina 15. septembra na spomenik
Oslobodiocima Vlasotinca i na spomenik na Moravi polo`ili vence
i odali du`nu pa`wu i po~ast. Tom prilikom, na davnu 1818. godinu i
na dan kada je na Kajmak~alanu izvr{en proboj Solunskog fronta podsetio je Velimir Stamenkovi}, profesor istorije u penziji.
Potom je delegacija SUBNOR-a, sa delegacijom leskova~kog SUBNOR-a, 20. septembra posetila mesto na Babi~koj gori, gde je 1941.
godine formiran Babi~ki partizanski odred i na spomen obele`je
polo`ila vence i odala po~ast palim borcima ovog odreda. Oni su se
i ovom prilikom podsetili na dan formirawa ovog odreda i wegov
ratni put.
Na kraju su, kroz razgovor, zakqu~ili da je o~uvawe tradicije i
obele`avawe zna~ajnih datuma iz srpske istorije osnovni zadatak
svih udru`ewa boraca.
V.M.
septembar-oktobar 2012. godine
CRNA TRAVA
OTVORENA JO[ JEDNA
MINI HIDROELEKTRANA
5
CRNA TRAVA
POPIS TE^E PO PLANU
Popis poqoprivrede, u skladu sa
Popisom poqoprivrede u Srbiji, je i na
podru~ju crnotravske op{tine po~eo 1.
oktobra i traja}e do 15. decembra. Na 314
kvadratnih kilometara, {est popisnih
podru~ja, 24 popisna naseqa, popis }e
vr{iti {est popisiva~a. Pored ovih
{est popisiva~a, u skladu sa uputstvom o
sprovo|ewu popisa, predvi|eno je i pet
rezervnih popisiva~a.
–
Uprkos
lo{em
geografskom
polo`aju, putnoj infrastrukturi i veoma
lo{oj demografskoj slici crnotravske
op{tine, Popis poqoprivrede do prvog
preseka situacije realizuje se dobro.
Naime, popisano je vi{e od 90% gazdinstava sa popisne liste bez ikakvih problema. Popis obavqaju jedan regionalni
koordinator, ~etiri ~lana popisne
komisije, jedan op{tinski instruktor i
{est popisiva~a – rekao je Veselin
Jova{evi}, ~lan Komisije za vr{ewe
Popisa poqoprivrede na podru~ju
op{tine Crna Trava.
POTPISAN
GRANT UGOVOR
Ministarka energetike, razvoja i
`ivotne sredine Zorana Mihajlovi} je
21. septembra u selu Dowe Gare, na
podru~ju crnotravske op{tine, otvorila mini hidroelektranu snage 2,5
megavat sati, koja }e godi{we
proizvoditi deset miliona kilovat sati
struje. Tom prilikom, ministarka
Mihajlovi} naglasila je, da je stav Vlade
Srbije a i resornog ministarstva da
podr`e sve one koji `ele da ula`u u
obnovqive izvore energije. Te da }e procedura za dobijawe potrebnih dozvola
biti skra}ena, jer je do sada, za nabavku
svih dozvola, bilo potrebno i do 2,5
godine. Ina~e, mini hidroelektranu na
reci Vlasini u selu Dowe Gare izgradilo je beogradsko preduze}e „Hidro –tan“,
a investitor je „Eko Energo grup“.
Vrednost je 4 miliona evra. „Eko energo
grup“ je do sada ulo`io u izgradwu
minielektrana vi{e od osam miliona
evra izgradiv{i ~etiri ovakva objekta
ukupne snage 6,5 megavat sati i planira
da do narednog septembra izgradi jo{
jednu elektranu u ovom delu Srbije.
Izvo|a~ radova „Hidro-tam“ }e zajedno
sa „Eko energo grup“ raditi na izgradwi
mini hidroelektrane „Jabukovik“ a sa
dana{wom elektranom od 2009. godine
izgra|ene su ukupno tri. Ina~e,
crnotravska op{tina, kako je tada
re~eno, spada u podru~je sa najboqim
prirodnim uslovima za izgradwu
ovakvih minielektrana sa potencijalom
od 22 lokacije. Kako je navedeno,
hidroelektrane na ovim lokacijama
imale bi ukupnu snagu 17 megavat sati, a
proizvodile bi 72 miliona kilovat sati
struje.
PODMLADIMO CRNU TRAVU
Op{tina Crna Trava u saradwi sa Ministarstvom omladine i sporta realizuje projekat „Podmladimo Crnu Travu“. Ciq projekta je promocija mladih sa
vizijom i Kancelarije za mlade, izrada Lokalnog akcionog plana mladih,
osnivawe omladinskog udru`ewa, formirawe omladinskog kluba, organizovawe seminara i radionica iz raznih oblasti. Ukupna vrednost projekta j e
oko 1,3 miliona dinara. Ministarstvo omladine i sporta u projektu u~estvuje
sa oko 800.000 dinara, dok su preostala sredstva u~e{}e op{tine. Planiranom
dinamikom projekat treba da se zavr{i do 23. decembra.
Op{tina Crna Trava zajedno sa programom PROGRES planira da u narednom periodu realizuje projekat „Unapre|ewe sanitarnih uslova vodozahvata i za{tita sliva
reke Vlasine“. Ciq ovog projekta je re{avawe pitawa sekundarne kanalizacione
mre`e, u nasequ [tutgart. Pored toga, predvi|ena j e i izgradwa fekalnog korektora
u du`ini od 780 metara, od Doma zdravqa do lokacije postrojewa za pre~i{}avawe
otpadnih voda. Ovim projektom najpre }e biti za{ti}en sliv reke Vlasine. Vrednost
projekta je oko 200.000 evra. Za sada je potpisan Grant ugovor, a tokom zime planira se
sprovo|ewe javnih nabavki, raspisivawe tendera i izbor najboqeg ponu|a~a.
USPE[NA SEZONA
Planinarsko-biciklisti~ko dru{tvo
„Orlovac-Sistem FPS“ – Crna Trava
uspe{no je zavr{ilo i ovu takmi~arsku
sezonu u planinskom biciklizmu. Naime,
~lanovi "Orlovca" su ekipni prvaci
Srbije u kategorijama seniora, juniora,
juniorke, `ene-elita i kadetkiwe, a u dve
kategorije su vice {ampioni.
I u pojedina~nim kategorijama u ligi
Srbije u planinskom biciklizmu ~lanovi
PBD "Orlovca" postigli su dobre rezultate. ^etiri takmi~ara „Orlovca“ pojedina~no su prvaci Srbije a u pet kategori-
ja vice {ampioni.
– Ova sezona je svakako najuspe{nija od
osnivawa kluba 2003. godine. Biti najboqi od 16 ekipa u Srbiji koje u~estvuju u
MTV ligi Srbije svakako je velika stvar.
Svoje uspehe dugujemo pre svega lokalnoj
samoupravi i qudima dobre voqe, koji nas
nesebi~no poma`u bilo da organizujemo
takmi~ewe ili da u~estvujemo na nekom
takmi~ewu – rekao je izme|u ostalog
Vladan Nikoli}, sportski direktor PBD
„Orlovac“.
JEDAN OD PRIORITETA – RAZVOJ POQOPRIVREDE
Op{tina Crna Trava, zadwe nedeqe oktobra meseca, a u ciqu razvoja sto~arstva,
realizuje projekat nabavke kvalitetnih junica simentalske rase.
– Do kraja oktobra meseca o~ekujemo isporuku 11 grla junica simentalske rase, koje
}e istog trenutka biti isporu~ene onima koji su ih dobili na konkursu. Vrednost ovog
projekta je 2,5 miliona dinara. Sredstva za realizaciju obezbedila je lokalna
samouprava iz sopstvenog buxeta. Ciq projekta je razvoj poqoprivrede u na{em kraju.
Pored ovog projekta, u planu nam je da gra|anima ponudimo i druge projekte iz oblasti
poqoprivrede. Planiramo da zainteresovanim gra|anima obezbedimo i podelimo sadnice ameri~ke borovnice, ali i drugog vo}a kako bismo {to boqe i br`e pospe{ivali
razvoj poqoprivrede u na{em kraju – rekao je Veselin Jova{evi}, stru~ni saradnik za
poqoprivredu u op{tini Crna Trava.
ZAUSTAVITI URU[AVAWE SPOMENIKA
Tokom oktobra meseca SUBNOR Crne
Trave je uz pomo} lokalne samouprave
izvr{io sanaciju stuba na spomeniku na
Pavlovoj gramadi. Ina~e, ovaj spomenik
podignut palim borcima u Drugom svetskom
ratu izgra|en je 1951. godine i do sada nikada
nije renoviran.
– Zahvaquju}i saradwi sa lokalnom
samoupravom uspeli smo da ovaj spomenik
spasimo od daqeg uru{avawa. Moram da
istaknem da smo u nekoliko navrata
konkurisali kod Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Ni{a, ali nismo dobili sredstva. Sredstvima u iznosu od oko 300.000
dinara uspeli smo da zavr{imo sanaciju
stuba na kompleksu na Pavlovoj gramadi, no
potrebno je renovirati i ostale delove.
Radove je izvelo preduze}e „Crna Trava put“
iz Crne Trave – rekao je Rade
Stanisavqevi}, predsednik crnotravskog
SUBNOR-a.
Kako smo saznali, crnotravski SUBNOR
je u proteklom periodu uspeo da renovira
nekoliko spomenika i spomen – ~esmu i spasi
ih od zuba vremena
Stranu pripremila:
Vesna Miltenovi}
6
A K T U E L N O
U KOMPANIJI „GRUNER SRBIJA“ [email protected]
OVA GODINA JE BILA USPE[NA
Vlasotina~ka privreda, kao i
privreda u Srbiji,
deli te{ke
dru{tveno-ekonomske prilike. Po
nepisanom pravilu uvek ima izuzetaka
{to se mo`e re}i za privatnu firmu
„Gruner Srbija“, koja uprkos svemu
dobro radi. Ova strana kompanija, ~ije
se sedi{te nalazi u Nema~koj, ve}
nekoliko godina unazad posluje i u
Vlasotincu. Kao i ve}ina stranih preduze}a i ovo preduze}e od svog osnivawa koristi pogodnosti i subvencije
dr`ave.
Ina~e, kompanija „Gruner Srbija“
formirana je 2007. godine i u to vreme
2000 kvadrata. Realizacijom ovog projekta predvi|a se upo{qavawe jo{ 160
radnika. Ugovorom je predvi|eno da
projekat bude zavr{en do kraja 2013.
godine. Proizvodni prostor je
zavr{en i trenutno u na{em preduze}u
radi 300 mladih qudi. Do Nove godine
trebalo bi da uposlimo jo{ 30 radnika –rekao je Vladica Stankovi},
menaxer kompanije „Gruner Srbija“.
Budu}i da ova kompanija spada u
grupu specifi~nih industrijskih
grana, zbog svoje specifi~ne delatnosti nemaju problema sa tr`i{tem.
– Zbog na{e specifi~ne delatnosti
upo{qavala je samo 20 radnika.
– Kompanija „Gruner Srbija“ svoju
proizvodwu u Vlasotincu zapo~ela je
pre pet godina, po preporuci vlasnika
„Elrada“ u ~ijoj hali je u to vreme i
krenula probna proizvodwa. Po{to je
pokretawe probne proizvodwe dalo
dobre rezultate, nakon dve godine,
koriste}i subencije dr`ave izgra|en
je objekat na povr{ini od 2000 kvadrata, uz ugovornu obavezu da se uposli 200
radnika. Naredne godine ta ugovorna
obaveza je ispo{tovana, a istovremeno
uz pogodnosti koje je dr`ava
omogu}ila donesena je odluka da se
izgradi jo{ jedna zgrada kojom se
pove}ava proizvodni prostor za jo{
a to je proizvodwa elektronskih i
energetskih releja koji se koriste u
automobilskoj i energetskoj delatnosti, mi nemamo problema sa tr`i{tem.
^ak komotno mo`emo re}i da je ova
godina za nas bila veoma dobra na svim
poqima. Ove godine proizveli smo oko
milion jedinica releja, a imali smo
jednu reklamaciju Zna~i, imamo
kvalitetnu radnu snagu, proizvodimo
kvalitetan proizvod, zadovoqavamo
visoke standarde tr`i{ta – ka`e
Stankovi}.
U narednom periodu, ova kompaniji
planira pove}awe proizvodwe a samim
tim i upo{qavawe novih radnika.
V.M.
VI[E [email protected] NEGO LANI
Tokom ove godine na podru~ju vlasotina~ke i crnotravske op{tine registrovano je 169 intervencija Vatrogasno-spasila~ke jedinice Vlasotinca.
Ako se uporede podaci iz ove i pro{le godine vidi se da su vatrogasci reagovali 45 puta vi{e nego lani. Vatrogasci su naj~e{}e intervenisali u ga{ewu
po`ara i to ~ak 134 puta.
U toku letwih meseci zbog visoke temperature, vetra, ali i zbog pove}ane
nemarnosti gra|ana bio je pove}an i broj po`ara.
– Intervencije Vatrogasne jedinice se po pravilu pove}avaju tokom letweg
perioda kada se zbog qudskog nemara i visoke temperature naj~e{}e doga|aju
po`ari. Tako smo, recimo, tokom septembra meseca u selu Kukavica imali
vi{e puta dnevno intervencije na istom mestu. U Lopu{wi smo, pak, po`ar
gasili nekoliko dana. Sedam vatrogasaca Vatrogasne jedinice radilo je i po
18 sati dnevno. U ga{ewu ovog po`ara bila je ukqu~ena i poqoprivredna avijacija – rekao je Dragan Stamenkovi}, komandir Vatrogasne jedinice
Vlasotince.
Kako smo saznali, de{avalo se da vatrogasci Vlasotina~ke spasila~ke
ekipe reaguju sami iako im je bila potrebna pomo}.
– Morali smo sami da reagujemo iako je bila potrebna i pomo} na{ih kolega. Pomo} nismo mogli da dobijemo zbog po`ara i u drugim delovima na{eg
okruga. No, svakako moram da istaknem, od strane lokalne samouprave uvek smo
za na{e intervenicije imali neophodnu logisti~ku podr{ku i neophodnu
pomo} – kazao je Dragan Stamenkovi}.
Po{to je u jeku sezona poqoprivrednih radova iz Vatrogasne jedinice
Vlasotinca apeluju na sve gra|ane da ne pale strni{ta ili biqne ostatke gde
stignu i na taj na~in izazivaju po`are.
V. Miltenovi}
septembar-oktobar 2012. godine
SPORTSKO-REKREATIVNI CENTAR „VLASINA“
HALA SE OTVARA ZA PRIPREME
KLUBOVA IZ SRBIJE
Sportsko-rekreativni centar „Vlasina“
raspola`e sa kompletnom sportskom
infrastrukturom za veliki broj sportova.
Ovaj centar raspola`e otvorenim terenima za fudbal, mali fudbal, ko{arku i
rukomet, zatvorenim sportskim terenom za
mali fudbal, rukomet, ko{arku i odbojku,
moderno opremqenom teretanom, halom za
stoni tenis, {ah salom i makadamskom trim
stazom duga~kom oko tri kilometra.
Ovi potencijali omogu}ili su novom
rukovodstvu SRC „Vlasina“ da svoje
kapacitete ponudi sportskim klubovima
{irom Srbije za organizovawe letwih
priprema sportista.
Ponude su poslate na veliki broj adresa
sportskih klubova u Srbiji i prvi rezultati su stigli.
Ko{arka{ki klub „Eko sport“ iz
Beograda je u drugoj polovini avgusta
poslao na pripreme svoju kadetsku i
juniorsku selekciju.
Po re~ima direktora sporske hale
Petra Cvetkovi}a, to je jedan od na~ina da
se ovaj sistem pokrene i za`ivi, da se
finansijski {to vi{e osamostali i na
pravi na~in uposli svoja 22 radnika.
Do sada su usluge na{eg Sportskorekreativnog centra koristili iskqu~ivo
Po wegovim re~ima najve}i problem
novom rukovodstvu predstavqa nemogu}nost
grejawa Sportsko-rekreativnog centra
tokom zime iako ovaj projekat na papiru
postoji ve} godinama. Wegova realizacija
je prioritet i planira se naredne godine.
– Ukoliko na pravi na~in iskoristimo
ove potencijale mi }emo istovremeno
napraviti i prvi korak ka razvoju sportskog turizma u Vlasotincu za koji imamo i
najvi{e mogu}nosti. Istovremeno to bi
Sportsko-rekreativni centar u~inilo
rentabilnim – dodaje direktor Cvetkovi}.
– Veoma smo prijatno iznena|eni uslovima za pripreme na koje smo nai{li u
Vlasotincu. Dugo se, kao trener, bavim
ovim poslom, obi{ao sam sve sportske centre i ko{arka{ke kampove u Srbiji ali
utisci iz Vlasotinca su mnogo boqi ~ak i
od onih u pojedinim ve}im centrima. Pored
sale i teretane na{i igra~i su posebno
zadovoqni blizinom kupali{ta. To im
omogu}ava da se nakon napornih treninga
relaksiraju i opuste. Vlasotince ima
uslove i za pripremu mnogo ve}ih sportskih
klubova – isti~e trener KK „Eko sport“
Neboj{a Zduji}.
Novinu u radu Sportsko-rekreativnog
centra novo rukovodstvo uvelo je
klubovi koji su i sami korisnici buxeta
tako da od na{ih usluga nismo imali
finansijskih
efekata.
Upoznavawem
javnosti u Srbiji sa kapacitetima kojima
raspola`emo i uz dodatne pogodnosti koje
nam idu na ruku, poput blizina reke i
pla`e, mi }emo privu}i klubove sa strane
za sportske pripreme – isti~e direktor
Petar Cvetkovi}.
stvarawem mogu}nosti da rekreativci i
gra|ani mogu subotom i nedeqom da koriste
halu za bilo koji od pomenutih sportova.
Po re~ima direktora Petra Cvetkovi}a,
na ovaj na~in }e se omogu}iti rekreacija
gra|anima koji se profesionalno ne bave
sportom.
S. Stankovi}
SU[A POGODILA
I VLASOTINA^KI KRAJ
Republi~ki Hidrometeorolo{ki zavod saop{tio je da je leto 2012. bilo najtoplije
od kada se vr{e merewa u Srbiji. Su{a je podila sve krajeve u Srbiji, ali je {teta ve}a
u onim krajevima koji nemaju sisteme za navodwavawe. Jedan od takvih je i op{tina
Vlasotince u kojoj je {teta procewena na 565 miliona dinara. Najvi{e je stradao kukuruz sa 70% roda kao i pasuq u istom procentu. Prepolovqen je rod paprike, a prinos
vinove loze je smawen za 30%. U istom procentu je smawen rod i ostalog vo}a (jabuke,
vi{we, {qive i kru{ke). Velike gubitke su{a je izazvala i kod krmnog biqa i na
povr{inama pod me{avinom trava, koje su sasu{ene na oko 400 hektara. Sve ovo }e
dodatno umawiti i onako mali sto~ni fond u op{tini Vlasotince. Resorno ministarstvo Vlade Republike Srbije donelo je uputstva za sanirawe posledica su{e i
ono je prosle|eno svim op{tinama. U skladu sa ovim uputstvom Odeqewe za poqoprivredu op{tine Vlasotince donelo je mere za za{titu poqoprivrednog zemqi{ta.
Skup{tina op{tine Vlasotince je na zadwoj sednici usvojila Izve{taj o proceni
{tete kao i mere za weno sanirawe. Sada je na potezu republi~ka Vlada koja treba da
izdvoji finansijska sredstva.
Re{avawe problema su{e stru~waci vide u sistemima za navodwavawe svuda gde za
to ima uslova.
B.Petrovi}
septembar-oktobar 2012. godine
7
D
D r
r u
u {
{ t
t v
v o
o
GERONTODOMA]ICE POTREBNE NA TERENU
POPIS POQOPRIVREDE POMO] ZA STARE I BOLESNE
Popis poqoprivrede na teritoriji
Republike Srbije, pa i na podru~ju
na{e op{tine, sprove{}e se u periodu
od 1. oktobra do 15 . decembra. Od 1960.
godine kada je sproveden posledwi
popis poqoprivrede nisu prikuqeni
svi podaci koji su neophodni za oblast
poqoprivrede, ve} su samo u okviru
popisa stanovni{tva prikupqeni
osnovni podaci o poqoprivredi.
Popis poqoprivrede 2012. godine
priprema, organizuje
i sprovodi
Republi~ki zavod za statistiku.
– Ciq popisa je da se evidentira
pravo
stawe
poqoprivrede
u
Republici Srbiji kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, kao i na
nivou gazdinstava. Pored toga, podaci
dobijeni popisom omogu}i}e formirawe
kvalitetnog
okvira
za
sprovo|ewe redovnih istra`ivawa
prilikom kojih }e se koristiti
me|unarodni standardi, koji }e predstavqati okosnicu sistema statistike
poqoprivrede. Saznawa o realnom
stawu u poqoprivredi od velikog su
zna~aja za sve budu}e korisnike
podataka, a posebno za poqoprivrednike koji }e mo}i boqe da planiraju
poqoprivrednu proizvodwu, da se prijavquju kod nacionalnih i evropskih
fondova za podr{ku u poqoprivredi .
Pored toga, dobi}e se i saznawa u koju
poqoprivrednu granu se trebalo i
treba investirati – rekao je Milo{
Radosavqevi},
~lan
Op{tinske
popisne komisije.
U proteklom periodu za op{tinu
Vlasotince, a u skladu sa kriterijumima koje je propisao Republi~ki zavod
za statistiku, izabrano je {est
instruktora popisiva~a i dve rezerve.
Za op{tinu Vlasotince predvi|eno je
36 popisiva~a poqoprivrede plus 10
popisiva~a kao rezerva. Tokom septembra meseca odr`a}e se edukativne
radionice popisiva~a, i to onih koji
su polo`ili predtest.
– Za u~e{}e u popisu vladalo je
veliko interesovawe na{ih gra|ana, i
za instruktore a i same popisiva~e
prijavio se veliki broj gra|ana.
Izbor kandidata je vr{en strogo po
propisanim kriterijumima Zavoda kao
i na~in bodovawa. Ina~e, me|u
~lanovima
Op{tinske
popisne
komisije nalazi se i jedan ~lan iz
Republi~kog zavoda za statistiku –
istakao je Milo{ Radosavqevi}.
Ina~e, popisom poqoprivrede
obuhva}ena su sva poqoprivredna
gazdinstva, i registrovana i neregistrovana,
aktivna
i
pasivna.
Popisom }e biti prikupqeni podaci o
strukturi poqoprivrednih gazdinstava, zemqi{nom fondu, kategorijama
kori{}ewa
poqoprivrednog
zemqi{ta, povr{inama pod usevima i
zasadima, mehanizaciji, radnoj snazi,
kori{}ewu podsticajnih sredstava i
kredita za obavqawe poqoprivredne
delatnosti, o opremi i objektima, o
broju stoke po vrstama, o metodama
poqoprivredne proizvodwe i sli~no.
Upitnik za popis uskla|en je sa regulativama EU koja i finansira sprovo|ewe. Pored ostalog, popis }e
pokazati koliko se qudi u Srbiji bave
poqoprivrednom
proizvodwom,
koliko je kori{}ena poqoprivredna
povr{ina i postoje}i sto~ni fond,
koliko je poqoprivrednih ma{ina,
broj poqoprivrednih objekata, kolika
je organska proizvodwa, proizvodwa u
ribwacima, kolika je povr{ina pod
{umama i drugo.
V. Miltenovi}
NEUMORNI AKTIVISTI
CRVENOG KRSTA
Produ`avawe `ivotnog veka gra|ana
danas predstavqa jedan od najve}ih
uspeha civilizacije. Istovremeno,
starewe stanovni{tva predstavqa
veliki izazov i postavqa pred dr`avu
sve ve}e ekonomske i socijalne zahteve.
[irom sveta broj osoba starijih od 60
godina je u porastu a taj trend se nastavqa. S obzirom da natalitet opada a
dugove~nost se pove}ava, o~ekivawa
nekih demografa je da se broj lica starijih od 60 godina sa 600 miliona 2000.
godine vi{estruko pove}a do 2050.
godine.
Crveni krst Vlasotinca obele`io je
1. oktobar Dan starih u nameri da
skrene pa`wu na polo`aj starih lica,
na stvarawe pozitivne slike o starim
licima i razvije me|ugeneracijsku solidarnost.
Po re~ima ^aslava Koci}a, sekretara Crvenog krsta, aktivisti ove organizacije su tim povodom posetili starije sugra|ane i uru~ili im prigodne
pakete. Svim starim licima koja su
toga dana do{la u wihove prostorije,
uru~ili su pakete sa sredstvima za
higijenu. U saradwi sa patrona`nom
slu`bom organizovana je kontrola
krvnog pritiska, koju je obavila Nada
Kosti}.
– Kroz nekoliko dana po~e}emo distribuciju paketa sa hranom i sredstvima za higijenu bolesnim i starim licima u brdskim selima. Kao i ranijih godina obi}i}emo {ti}enike u ustanovama
za stara lica, koji su sa podru~ja na{e
op{tine – dodaje ^aslav Koci}.
S obzirom da je septembar mesec bio
posve}en obolelima od tuberkuloze,
Crveni krst je ovim licima obezbedio
pakete hrane i nastavio rad na tome da
ih motivi{e da redovno uzimaju terapiju i idu na kontrolne preglede.
Po re~ima sekretara Crvenog krsta
Vlasotince ^aslava Koci}a, ova organizacija i daqe traga za obolelima od
tuberkuloze kako bi im na adekvatan
na~in pomogla.
„Bezbednost dece u saobra}aju“ je
tradicionalna akcija Crvenog krsta.
Ove godine realizovana je tako {to su
aktivisti, a posebno vr{wa~ki edukatori, prvacima delili rasporede
~asova, koji sadr`e osnovne informacije o tome kako da se deca za{tite kao
u~esnici u saobra}aju i {ta roditeqi
treba da znaju o tome.
S obzirom da je Crveni krst
Vlasotinca zadu`en za motivaciju
gra|ana za dobrovoqno davawe krvi i da
svakodnevnom kontaktu sa wima, ova
organizacija preuzela je na sebe
zadatak da gra|ane obavesti o osnovnim
informacijama koje potencijalni
davaoci treba da znaju, a koje su predvi|ene najnovijim Pravilnikom o
obimu pregleda i kriterijumima za
izbor davaoca krvi, koji se primewuje
od 28. septembra ove godine.
S. Stankovi}
Devet gerontodoma}ica od 1. aprila
anga`ovano je na realizaciji projekta
Ministarstva rada i socijalne politike,
kojim se pru`aju usluge starim i
nemo}nim
licima
u
Vlasotincu,
Kru{evici, Jakovqevu i Dowoj Lopu{wi.
One }e ovaj posao obavqati do kraja oktobra meseca. Pet gerontodoma}ica
anga`ovano je za ove poslove preko pro-
pa`wa koju im posve}ujemo, lepa re~, re~i
podr{ke i ohrabrewa. Wima je va`no saznawe da nisu sami, ostavqeni i zaboravqeni, da neko brine o wima i wihovom
zdravqu. Zbog svoje starosti i bolesti
oni se ponekad ose}aju usamqeno, ponekad
budu razdra`qivi, pla~ni, nostalgi~ni,
samosa`aqivi. Tada ih treba ohrabriti,
podr`ati. Mnogi od wih bi mogli da odu
jekta koji se finansira iz buxeta
op{tine Vlasotince. Wime je do kraja
septembra meseca bila obezbe|ena pomo}
u ku}i za stara i bolesna lica u
Vlasotincu,
Konopnici,
Crnatovu,
Svo|u i Jastrepcu.
U Centru za socijalni rad sreli smo se
sa tridesetsedmogodi{wom Du{icom
Ximi} iz Dowe Lopu{we, koja je
anga`ovana kao gerontodoma}ica preko
projekta Ministarstva rada i socijalne
politike. Ona je prethodno isti posao
obavqala i preko PBILD programa.
Interesovala su nas wena iskustva sa terena.
– Trenutno brinem o ~etrnaest starih
lica koja imaju od sedamdeset do preko
osamdeset godina. Tokom nedeqe obi|em
sve korisnike u Dowoj i Gorwoj
Lopu{wi, Samarnici i Ravnoj Gori.
Najvi{e napora predstavqa mi pe{a~ewe
do Ravne Gore i nazad, {to je otprilike
osam kilometara. Pogotovo je bilo te{ko
preko zime kada sam do korisnika, preko
dubokog snega, stizala u pratwi svojih
pasa – ka`e Du{ica Ximi}.
Po
wenim
re~ima
u
svakom
doma}instvu ~eka je posao ~i{}ewa stana
i oku}nice, provetravawa, prawe posu|a i
ve{a, peglawe, prawe prozora, nabavka
namirnica i lekova, priprema lakih
obroka i toplih napitaka.
–Vi{e od zavr{enih poslova na{e
korisnike obraduje razgovor sa wima,
kod svoje dece ali se qudi u tim godinama
nerado udaqavaju od ku}nog ogwi{ta –
dodaje Du{ica Ximi}.
Po re~ima psihologa Sne`ane
Popovi}, ciq pomo}i u ku}i nije samo
nega korisnika i odr`avawe higijene ve}
i psiholo{ka nega uz uva`avawe socijalnih i emocionalnih potreba korisnika.
To je jako va`no jer su u pitawu usamqena
i bolesna lica. Zbog toga je prilikom
edukacije gerontodoma}ica neophodno
savladavawe ve{tine komunikacije sa
korisnicima.
Korisnici usluge pomo} u ku}i ~esto
isti~u zna~aj
razgovora sa wima,
uva`avawe wih kao li~nosti i interesovawe za wih kao qudska bi}a.
– Veoma sam zadovoqna svojim poslom.
Raduje me ulazak u svaku ku}u kao i
~iwenica da mogu nekom da pomognem, da
u~inim da se neko bar na trenutak oseti
sre}no i zadovoqno. Pored toga, va`an
momenat na{eg anga`ovawa je i
mogu}nost da za svoje porodice i nas same
obezbedimo platu u trenutku kada je jako
te{ko do}i do posla – dodaje Du{ica
Ximi}.
I korisnici, i gerontodoma}ice i radnici Centra za socijalni rad slo`ni su u
`eqi da se izna|e mogu}nost i da se usluga pomo}i u ku}i nastavi i kada se
pomenuti projekti zavr{e.
S. Stankovi}
DNEVNI BORAVAK ZA DECU I OMLADINU
IZLET DO SOKOBAWE
Dnevni boravak za decu i omladinu Vlasotince tokom avgusta organizovao je
jednodnevni izlet do Sokobawe za decu koja koriste usluge ove ustanove. Sredstva
za odlazak u Sokobawu prikupqena su na novogodi{wem i uskr{wem va{aru. Ove
manifestacije povodom pomenutih praznika priredio je Centar za socijalni rad, a
na wima su u~estvovala deca sa posebnim potrebama i mali{ani iz hraniteqskih
porodica.
U Sokobawi ovi mali{ani su imali priliku da posete Akva park, razgledaju ovu
turisti~ku varo{icu i obi|u wene znamenitosti.
Po re~ima organizatora izleta, deca su bila odu{evqena putovawem i
sadr`ajima koji su im pru`eni tokom boravka u Sokobawi.
Ciq izleta je da deca iza|u iz svog porodi~nog okru`ewa, obogate svoja iskustva, da se socijalizuju, {to vi{e osamostale i dru`e sa svojim vr{wacima, {to je i
predvi|eno individualnim planovima podr{ke.
S.S.
8
D
r
u
{
t
v
o
septembar-oktobar 2012. godine
[email protected] VLASINSKI SUSRETI
OSAMNAESTI PUT O SELU
Me|unarodni nau~ni skup o poqoprivredi i selu „Vlasinski susreti“ , po osamnaesti put odr`ani su u Vlasotincu i na Vlasinskom jezeru 6. i 7. septembra. Kao i
ranijih godina, Susrete je organizovao Zavod za prou~avawe sela, Srpsko udru`ewe za
sociologiju sela, Balkanska asocijacija za sociologiju sela i poqoprivredu u saradwi sa Kulturnim centrom Vlasotince. Glavne teme ovogodi{wih „Vlasinskih susreta“ bile su „Promena dru{tvene strukture u seoskim naseqima“ i „Porodi~na poqoprivredna gazdinstva – izme|u pro{losti i budu}nosti“.
Tokom ovogodi{wih Susreta u~estvovalo je vi{e od stotinu nau~no-stru~nih radnika kako iz zemqe tako i iz inostranstva, sa vi{e od 70 saop{tewa i referata. Kao
i do sada, u radu su pored sociologa i sociologa sela, u~estvovali demografi, ekonomisti, psiholozi, agronomi, geografi, istori~ari, pravnici.
Odr`an je i okrugli sto na temu Selo i poqoprivreda: {ta da se radi na lokalnom
i dr`avnom nivou.
Kao i ranijih godina, organizator je uru~io priznawa istaknutim nau~nim
istra`iva~ima iz zemqe i inostranstva, kao i `iteqima sela koji svojim radom
doprinose poboq{awu ugleda sela. Tokom dvodnevnih susreta nisu zaboravqene ni
godi{wice velikana i pregaoca istra`ivawa srpskog sela poput Vuka Karaxi}a,
Stojana Novakovi}a, Milana Vlajinca, Krste Kilibarde i drugih o kojima su izgovorene re~i se}awa a predstavqene su i kwige iz obimne izdava~ke delatnosti
„Vlasinskih susreta“.
V.M.
SA PLENARNE SEDNICE "VLASINSKIH SUSRETA"
ZADRUGE TREBA VRATITI
Na plenarnoj sednici prvog dana
„Vlasinskih
susreta“
podneti
su
referati i vo|ena diskusija na teme
„Promene dru{tvene strukture u seoskim
naseqima“ i „Porodi~na poqoprivredna
gazdinstva – izme|u pro{losti i
budu}nosti“.
O razvoju poqoprivrede i sela i stawu
u ovoj oblasti u doba svetske ekonomske
krize govorila je Vera Majerova, profesorka na Univerzitetu za `ivotne nauke u
Pragu.
Po wenim re~ima, poqoprivredna
proizvodwa u ^e{koj sli~na je kao i u
zemqama u wenom okru`ewu pa se zbog
toga javqa problem nedostatka tr`i{ta.
Zaustavqena je migracija iz sela u grad
ali jo{ uvek ima migracije iz mawih u
ve}a sela. ^ak i mladi qudi, koji rade u
gradovima, sa svojim porodicama `ive u
selima prigradskog karaktera zbog
visoke cene stambenog zakupa. Iako je
me|u stanovni{tvom na selu najvi{e
onih sa osnovnim obrazovawem, posledwih godina raste broj stanovnika sa
vi{im nivoima obrazovawa. S obzirom da
opada broj zaposlenih u poqoprivredi a
Evropska unija zahteva wegovo pove}awe,
veliki
problem
predstavqa
obezbe|ivawe posla onima koji su ga izgubili, posebno starijim i licima sa
ni`im nivoom obrazovawa – rekla je
Vera Majerova.
Ona je istakla da se od 1995. godine u
^e{koj pove}ava broj samozaposlenih
farmera ali ipak najvi{e zaposlenih je u
tercijarnom sektoru, odnosno u sektoru
uslu`nih delatnosti, dok je osamdesetih
godina primarni sektor imao najve}i
broj zaposlenih. Ali, u globalu, `ivot je
danas u ^e{koj boqi nego osamdesetih
godina za daleko ve}i broj stanovnika.
Profesor iz Gr~ke Evangelos
Papanagiopu govorio je o ekonomskoj
krizi i gr~kom selu. Po wegovim re~ima,
Gr~ka u privredi zemaqa Evropske unije
u~estvuje sa dva procenta, i sa 0,5% u
svetskoj privredi.
–Najve}i problem u na{oj zemqi predstavqa veliki dug prema inostranstvu,
veliki buxetski deficit i slaba
konkurentnost na tr`i{tu u odnosu na
zemqe sa razvijenim ekonomijama. Javni
dug raste u odnosu na ukupan dru{tveni
proizvod. Kao posledica recesija
dru{tveni bruto proizvod tako|e opada
dok nivo nezaposlenosti raste i trenutno
iznosi oko 20%. Ovi problemi mogu da se
re{e
agresivnom,
ekonomskom
i
fiskalnom
politikom,
smawewem
potro{we, odnosno rashodne strane koju
~ini dr`ava i pove}awem prihodne
strane buxeta – istakao je Evangelos
Papanagiopu.
DOBROVI[ PROSLAVIO SEOSKU SLAVU
Svake godine krajem avgusta meseca selo Dobrovi{ naglo o`ivi.
Seoska slava na Gospo|indan je povod
da se oko seoske crkve okupe svi
me{tani, pa i oni koji su se davno
odselili. Svetu liturgiju ispred
crkve odr`ali su arhijerejski namesnik Zoran Stojanovi} i o. Haxi
Milorad Maksimovi}. Sva de{avawa
posle liturgije su pokazala da je
organizacija seoske slave dobra, i da
u ovom selu `ive dobri doma}ini.
Bilo je tu hrane i pi}a za sve, o ~emu
je brinuo @arko Koci}, doma}in
slave.
Odmah pored crkve je Zadru`ni
dom u kome se odvijao kulturno-
zabavni program. Ovaj program su
pripremili i izveli ~lanovi
Folklornog
dru{tva
"Sveta
Trojica" iz Boqara, pod vo|stvom
Milorada Caki}a. Bilo je tu igre,
pesme i humora {to je razgalilo
prisutne me{tane, a ceo program je
znala~ki vodio Vlasta Lazarevi}.
Vlasta Mladenovi}, predsednik
Crkvenog odbora za proslavu seoske
slave je pozdravio sve prisutne i zahvalio se na podr{ci lokalnoj
samoupravi, a ovom prilikom je
naro~ito pohvalio firmu „Sava kop“,
koja je izgradila put do sela.
B. Petrovi}
Profesor iz Hrvatske Antun Petak
govorio je o zadrugama i porodi~nim
poqoprivrednim
gazdinstvima.
Po
wegovim re~ima, Hrvatska ima veliki
broj poqoprivrednih doma}instava i
karakteri{e je usitwenost poseda i
niska akumulacija u poqoprivrednoj
proizvodwi koja ne garantuje razvoj i
normalnu proizvodwu. Hrvatska danas
nema strategiju razvoja zadrugarstva a
postoje}im zakonima ukinuta je i odredba
o zadru`nom vlasni{tvu. Tako|e, 2006.
godine ukinuta je [tedno – kreditna
zadruga, kao va`an razvojni instrument
za ~itavu poqoprivredu.
Profesor Antun Petak je kao pozitivan primer naveo funkcionisawa zadrugarstva u Danskoj, gde su svi poqoprivrednici ~lanovi zadruga.
O promenama u dru{tvenoj strukturi
na selu u uslovima tranzicije govorio je
profesor Qubi{a Mitrovi}. Po wegov-
im re~ima, iza pojma tranzicije stoji
globalni kapitalizam, finansijska zelena{ka oligarhija koja vlada svetom i
zemqe koje su prinu|ene da tra`e pomo},
a to uvodi u du`ni~ko ropstvo.
– Tranzicija, ne samo {to uni{tava
gradove i sredwu klasu, ona je uni{tila
selo i poqoprivredu bez mogu}nosti za
ekonomski oporavak. Umesto reformisawa proizvodnog sistema, razorena je
privreda, selo i poqoprivreda. Seqaci
su neorganizovani, nemaju zadruge kao
svoje autenti~ne sindikate. Ne postoje ni
dugoro~ni programi strategije razvoja
sela u Srbiji. Za pomak napred treba
vi{e
akcije,
multidisciplinarna
istra`ivawa za re{avawa problema na
selu i obnova zadru`nog pokreta kako bi
se za{titio interes seqaka - rekao je,
izme|u ostalog, profesor Qubi{a
Mitrovi}.
S. Stankovi}
PROFESOR DR NEBOJ[A MARKOVI] RAZGOVARAO
SA NA[IM VINOGRADARIMA
PREPORU^UJU
SE AUTOHTONE SORTE GRO@\A
Profesor dr Neboj{a
Markovi} je u dane „Vinskog
bala“ boravio u Vlasotincu,
obi{ao je tom prilikom
vinograde i vinarije u ovom
kraju a zatim i odr`ao predavawe
na
temu
„Osavremewavawe proizvodwe gro`|a i vina“.
Po wegovim re~ima, qudi
u
Srbiji
sa
mawim
povr{inama pod vinovom
lozom jo{ uvek gro`|e
proizvode na tradicionalan
na~in, na osnovu predawa
o~eva i dedova i nisu spremni da uvode novine u ovu
proizvodwu, ali, ima i
vinogradara i vinara koji
prate savremenu proizvodwu
i primewuju je na svojim
parcelama i u svojim podrumima.
– Za podizawe novih
vinograda veoma je va`an
dobar izbor sadnog materijala. Treba odabrati sortiment koji odgovara podnebqu
na kome je vinograd. Pri
odabiru sortimenta treba
voditi ra~una i na kojoj }e
podlozi biti kalemovi.
Novi klonovi vinove loze su
boqeg kvaliteta,
ranije
sazrevaju i odra`avaju se na
boqi
kvalitet
vina.
Karakteristike
su
im
poboq{ane u odnosu na ranije sorte. U svetu je danas tendencija da se vi{e ide na
autohtone sorte vinove loze.
Za vlasotina~ki kraj to bi
bila plovdina, prokupac i
tamjanika. S obzirom da su
narednih decenija najavqene
promene klime sa kratkim i
o{trim zimama i izuzetno
su{nim
letima treba
birati sorte koje su otporne
na su{u – rekao je izme|u
ostalog professor Neboj{a
Markovi}.
On je nakon predavawa
razgovarao sa vinogradarima
i vinarima ovog kraja, odgovarao na wihova pitawa i
davao im savete kako da
o~uvaju i unaprede svoju
proizvodwu.
S. Stankovi}
septembar-oktobar 2012. godine
D e ~ j a
MALI[ANI IZRAZILI
SVOJE @EQE PREDSEDNIKU
Povodom obele`avawa De~je nedeqe, Neboj{a Stojanovi}, predsednik
op{tine Vlasotince je 3. oktobra
organizovao prijem za najmla|e
Vlasotin~ane,
polaznike
Pred{kolske
ustanove
„Milka
Dimani}“. Mali{ani su tom prilikom zatra`ili od predsednika
op{tine Neboj{e Stojanovi}a da
op{tinsko rukovodstvo pomogne
vrti}u pri nabavci kostima za
priredbe, nabavku ozvu~ewa i drugih
neophodnih sredstava za igru i rad.
Predsednik op{tine Neboj{a
Stojanovi} je, uz `eqe da mali{ani
rastu bezbri`no, mirno i sre}no,
obe}ao pomo} rukovodstva op{tine u
skladu sa mogu}nostima.
Moto pod kojim se ove godine
obele`ava De~ja nedeqa je „Rastemo
kao jedno-boqi smo zajedno“.
V.M.
9
n e d e q a
PRED[KO LC I OB E L E @ IL I D E ^J U NE D E Q U
SVOJA PRAVA IZRAZILI I [email protected]
De~ja
nedeqa
pod
sloganom „Rastemo kao jedno,
boqi smo zajedno“ brojnim
aktivnostima obele`ena je i
u Pred{kolskoj ustanovi
„Milka Dimani}“. Pored
tradicionalnog upoznavawa
sa de~jim pravima prvog dana
ove nedeqe, pred{kolci su
svoja prava predstavili i
kroz
likovne
radove
koriste}i razli~ite tehnike
i
materijale.
Vaspita~icama i deci su
tokom rada mnogo pomogla
iskustva ste~ena tokom
vi{egodi{we realizacije
Letwe kreativne radionice.
U utorak je na Ne{i}evom
keju organizovana likovna
radionica i dru`ewe dece i
roditeqa. Izlo`ba zajedni~kih radova prire|ena je u
holu vrti}a.
Polaznici pripremnog
pred{kolskog programa iz
„Kolibrija“ sa svojim vaspita~ima
pripremili
su
priredbu pod nazivom „Boqi
smo zajedno“. Priredbi su u
{kolskom dvori{tu prisustvovali roditeqi, brojni
gosti i polaznici Dnevnog
boravka za decu sa smetwama
u razvoju. Predstava se sastojala iz pokretnih igara i
recitala.
Pred{kolce je u svom
kabinetu primio i predsednik
op{tine
Neboj{a
Stojanovi}.
Tokom
cele
nedeqe
bele`eni su de~ji iskazi i
prikupqane wihove ilustracije vezane za prava dece
i De~ju nedequ.
Po re~ima psihologa
Jelene [u{uli}, ove godine
De~ja nedeqa organizovana je
kao deo {ire nacionalne
kampawe pod nazivom „Boqi
smo zajedno“, a posebna
pa`wa posve}ena je inkluziji i promociji prava dece sa
smetwama u psihofizi~kom
razvoju.
S.S.
NACRTAJ SVOJU [KOLU
D R U @E WE SA PESNIKO M
Tokom obele`avawa De~je nedeqe osnovci vlasotina~kih {kola „Sini{a Jani}“ i „8.
oktobar“, dru`ili su se sa poznatim pesnikom za decu Nedeqkom Popadi}em.
Kao sve {kole na podru~ju vlasotina~ke op{tine, De~ja nedeqa je nizom
aktivnosti proslavqena i u Osnovnoj {koli „Bra}a Milenkovi}“ u [i{avi.
Ovim povodom organizovana je likovna radionica „Nacrtaj svoju {kolu“ u kojoj
su u~estvovali u~enici od prvog do osmog razreda. U~enici su imali zadatak da,
koriste}i svoju ma{tu i svoju kreativnost, nacrtaju postere o svojoj {koli.
Tokom trajawa De~je nedeqe organizovan je turnir u fudbalu, u kome su u ferplej takmi~ewu bili boqi osmaci od u~enika sedmog razreda. Posledwi dan
De~je nedeqe u~enici su obele`ili oslikavawem {kolskog dvori{ta kredama
u boji i takmi~ewem za najlep{i crte`.
RASTEMO KAO JEDNO
- BOQI SMO ZAJEDNO
Osnovna {kola „Sini{a Jani}“ je
i ove godine nizom aktivnosti
obele`ila De~ju nedequ od 1. do 7.
oktobra. Moto ovogodi{we De~je nedeqe je „Rastemo kao jedno – boqi smo
zajedno“. U svim odeqewima odr`ani
su ~asovi posve}eni De~jim pravima.
Organizovana je akcija solidarnosti
„Deca – deci“, a sva prikupqena
nov~ana sredstva namewena su jednom
u~eniku ove {kole kao pomo} za
le~ewe. Organizovan je likovni i
literarni konkurs na temu „Rastemo
kao jedno – boqi smo zajedno“.
Prigodne nagrade u~enicima, ~iji su
radovi nagra|eni bi}e uru~ene na Dan
{kole. Leskova~ko pozori{te je za
u~enike ni`ih razreda izvelo
lutkarsku predstavu „Sre}a“, autora
Lele Stojanovi}. Tokom De~je nedeqe
u~enici, kako mati~ne {kole tako i
isturenog odeqewa u Ora{ju i
Ladovici dru`ili su se sa pesnikom
Nedeqkom Popadi}em, autorom mnogobrojnih de~jih pesama i urednikom
kwi`evnog ~asopisa za decu "Vitez".
Tokom De~je nedeqe odr`ana je i konstitutivna sednica U~eni~kog parlamenta, na kojoj je za predsednika
izabran Nikola Petkovi}, u~enik
osmog razreda i dva ~lana Natalija
Koci} i Aleksandra Milenkovi},
u~enice sedmog razreda, oni }e mo}i
da prisustvuju [kolskom odboru, ali
bez prava glasa.
U~enici tre}eg razreda su za
prvake izveli priredbu, po`elev{i
im time dobrodo{licu u {kolu.
V.Miltenovi}
OSNOVNA [KOLA „8. OKTOBAR“
DE^JA NEDEQA PREPUNA AKTIVNOSTI
Povodom aktivnosti i
akcija organizovanih tokom
obele`avawa De~je nedeqe
Osnovna {kola „8. oktobar“
organizovala je konferenciju za novinare. Ove godine
De~ja nedeqa od 1. do 7. oktobra obele`ena je pod
sloganom „Rastemo kao jedno
– boqi smo zajedno“.
To je bila prilika da se
mediji i javnost upoznaju sa
bogatim sadr`ajem aktivnosti u nedeqi posve}enoj deci
i de~jim pravima. O wima su
govorile PR {kole Ivana
Ceki}, pedagog Kaja Popovi}
i
psiholog
Sne`ana
Prokopijevi}.
I kao {to je najavqeno,
prvog dana De~je nedeqe, na
prvom {kolskom ~asu osnovci
su
upoznati
sa
Konvencijom o pravima deteta, a nakon toga je za u~enike
razredne nastave izvedena
pozori{na
predstava
„Sre}a“ po tekstu Lele
Stojanovi}.
Ni ove godine nije izostala akcija „Deca – deci“,
kojom se deca na najboqi
na~in u~e humanosti i solidarnosti.
Drugi dan De~je nedeqe
bio je u {koli „8. oktobar“
rezervisan
za
fer-plej
sportske igre.
Veoma sadr`ajan je bio
tre}i dan De~je nedeqe kada
su osnovci dobili priliku
da se dru`e i razmewuju stihove sa pesnikom Nedeqkom
Popadi}em,
urednikom
kwi`evnog
~asopisa
„Vitez“. Istog dana odr`ana
je sednica U~eni~kog parlamenta a potom i kreativne
radionice na kojima su pored
dece u~estvovali roditeqi i
nastavnici.
^etvrtak je bio rez-
ervisan za javni likovni ~as
u parku u centru grada.
Osnovci su dobili priliku
da svoju ma{tu i ideje prenesu crte`ima na staze i
{tafelaje u parku.
Zadweg dana De~je nedeqe
obavqen je prijem prvaka u
savez Prijateqi dece Srbije.
Nakon toga predstavqeni su
strani jezici koji se u~e u
ovoj {koli. Ove godine novinu predstavqa i u~ewe
kineskog jezika, {to je izazvalo veliko interesovawe
dece i prosvetara.
Ni ove godine nije
izostao likovni i literarni
konkurs na temu de~jih prava.
Radovi su izlo`eni u holu
{kole,
a
nagrade
najuspe{nijim u~enicima
uru~ene su na sve~anosti
povodom proslave Dana
{kole.
S. Stankovi}
10
O b r a z o v a w e
OSNOVNA [KOLA „8. OKTOBAR“
SVE^ANOST POVODOM DANA [KOLE
Odmah nakon zavr{etka De~je nedeqe
Osnovna {kola „8. oktobar“ priredila je i
sve~anost povodom Dana {kole.
Sve~anoj sednici prethodili su finalni
susreti Fer-plej turnira i promocija novog
broja [kolskog informatora.
Sve~anost je po~ela muzi~ko-poetskim
programom u~enika ove {kole. Nakon ~lanova hora i recitatorske sekcije publici su
se predstavili i ~lanovi dramske sekcije,
koji su izveli deo iz komada „Sumwivo lice“
Branislava Nu{i}a.
Izuzetni mali glumci ozbiqno su
shvatili svoje prve gluma~ke korake i publiku nasmejali do suza odli~nom glumom,
naravno uz izuzetan tekst na{eg velikog
komediografa.
Kao i ranijih godina, kola`ni program
zavr{en je nastupom ~lanova folklorne
Petrovi} a tre}a je Anastasija Nikoli}.
Na likovnom konkursu me|u osnovcima
ni`ih razreda pobedila je Katarina Pe{i},
An|ela Stojanovi} zauzela je drugo mesto
dok su tre}e podelili Nikola Stojanovi} i
Boris Stojanovi}.
Me|u osnovcima starijih razreda prvo
mesto zauzela je Angelina Vidosavqevi},
Katarina Ili} osvojila je drugo mesto a
Nikola Vidosavqevi} tre}e.
Ove godine rukovodstvo {kole prvi put je
dodelilo nagradu najboqem sportisti generacije 2011/2012. Ova nagrada dodeqena je
Milanu \oki}u.
U najlep{em delu sve~anosti nagrada je
dodeqena u~eniku generacije 2011/2012.
godine. Ovo presti`no priznawe dodeqeno
je Nemawi Stojanovi}u, koji je sada ve}
u~enik Gimnazije „Stevan Jakovqevi}“.
septembar-oktobar 2012. godine
U O[ „BRA]A MILENKOVI]“ U [I[AVI
PROSLAVQEN DAN [KOLE
Osnovna {kola „Bra}a Milenkovi}“ u
[i{avi ove godine proslavila je 155-tu
godinu svog postojawa. U~enici i kolektiv {kole priredili su bogat kulturno umetni~ki program u kome su u~estvovali
u~enici svih razreda ove {kole. Program
su otvorili u~enici vi{ih razreda uz
u~e{}e u~enika tre}eg razreda. Pored
recitala, u~enici su izveli bogat
kola`ni program. Svi prisutni mogli su
da u~estvuju u Zmajevim pesmama, u pesmama Mo{e Odalovi}a, Nedeqka Popadi}a,
Desanke Maksimovi} i drugih poznatih
de~jih pesnika. U~enici 7. i 8. razreda
izveli su deo komedije "Izbira~ica",
Koste Trifkovi}a. Bogatim apaluzom
prisutni su nagradili u~enike 6. razreda,
koji su u zanimqivom dijalogu izveli
pesmu Mo{e Odalovi}a „Vetar mi odneo
pantalone“. Program je zavr{en de~jom
pesmom „Mati{ i hemija“ u izvo|ewu
u~enice
osmog
razreda
Jelene
Stojiqkovi}.
V.M.
U O[ „SINI[A JANI]“ POVODOM DANA [KOLE
sekcije, koji su se publici predstavili
Igrama iz [umadije.
Nakon ovog dela programa direktor
{kole @ivorad \oni} nagradio je pobednike likovnog i literarnog konkursa. Prvo
mesto na literarnom konkursu za u~enike
razredne nastave osvojio je Danilo
Markovi}, drugo mesto podelili su Sowa
Koci} i Aleksandar Stamenkovi} dok je
tre}e mesto pripalo Andrijani Ili}.
Pobednica literarnog konkursa me|u
u~enicima predmetne nastave je Tamara
[u{uli}, drugo mesto osvojio je Marko
Svetlana Koci}, wegov biv{i razredni
stare{ina je pored Nemawinih uspeha i
nagrada
na
brojnim
takmi~ewima
razli~itih nivoa, posebno na republi~kim
takmi~ewima iz matematike i fizike, govorila i o Nemawi kao dobrom i po`rtvovanom drugu i mladi}u za primer svojim
vr{wacima.
– Za uspeh u `ivotu i ostvarivawe ciqeva potrebno je puno rada i malo sre}e. Mi ti
`elimo mnogo sre}e, a sve ostalo je na tebi
– poru~ila je Svetlana Koci}.
S. Stankovi}
NOV NAME[TAJ ZA SREDWO[KOLCE
Gimnazija „Stevan Jakovqevi}“ nedavno je novim {kolskim name{tajem opremila
sedam u~ionica. Istovremeno je kupqen i deo kancelarijskog name{taja. Sredstva u
iznosu od milion dinara obezbedilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog
razvoja.
Ova investicija ima ve}i zna~aj samim tim {to je obezbe|ena u godini jubileja.
Gimnazija „Stevan Jakovqevi}“ kao zna~ajna ustanova obrazovawa ove godine
obele`ava pola veka svog postojawa.
U~ionice }e, po re~ima direktora @ivana [u{uli}a, koristiti u~enici obe
sredwe {kole.
S.S.
[email protected] U PU „MILKA DIMANI]“
AKTIVNOSTI U NIZU
Vaspita~ice Biqana Petronijevi},
Olivera Stankovi} i Maja Miladinovi}
pripremile su sa decom PPP iz celodnevnog boravka priredbu dobrodo{lice
za novu generaciju polaznika pripremnog
pred{kolskog programa. Priredba je
izvedena u dvori{tu objekta „De~ja
radost“, a sve~anosti su pored dece prisustvovali i wihovi roditeqi.
Predstavnici PU „Milka Dimani}“
u~estvovali su sredinom septembra meseca i na Pertinijevim danima, koje je ova
kompanija organizovala povodom dve
decenije postojawa. U okviru programa
proslave jubileja organizovane su tradicionalne stru~ne manifestacije iz
oblasti pred{kolstva, kao i prezentacija najnovijih igra~aka. Posebnu pa`wu
radnika vrti}a iz mnogih gradova Srbije
privuklo je predavawe Vesne Karter o
standardima kvaliteta rada u pred{kolskim ustanovama.
Polaznici Pred{kolske ustanove
„Milka Dimani}“ i ove godine u~estvuju
na nagradnom konkursu, koji se organizuje
povodom 16. oktobra Svetskog dana hrane,
na temu „Pravilna ishrana i zdravqe“.
Konkurs organizuju
Zavod za javno
zdravqe Leskovac i Institut za javno
zdravqe Srbije „Dr Milan Jovanovi}
Batut“ uz podr{ku Ministarstva
zdravqa. Promocija nagra|enih radova i
dodela nagrada odr`a}e se novembra
meseca u Beogradu.
– I ove godine na{ vrti} }e u~estvovati u realizaciji projekta „Rastimo uz
ples 2013“. Re~ je o me|unarodnoj manifestaciji de~jeg plesnog stvarala{tva,
koja }e se istog dana u isto vreme organizovati u svim gradovima u~esnicima u
projektu. Pripreme za ples na trgovima
ve} su po~ele – ka`e Sne`ana
Filipovi}, direktorka PU „Milka
Dimani}“.
S.S.
PRIRE\EN BOGAT PROGRAM
Osnovna {kola „Sini{a Jani}“ ove
godine proslavila je 146. godinu svog postojawa. U~enici su za Dan svoje {kole
pripremili i izveli bogat kulturnozabavni program. Sve~anost je po~ela
intonirawem himne „Bo`e pravde“, a
potom je usledio kola`ni program u kome
su u~estvovali u~enici ni`ih i vi{ih
razreda. Goran Miti}, direktor {kole i
doma}in
sve~anosti
pozdravqaju}i
u~enike, nastavnike, profesore i druge
goste tom prilikom je izme|u ostalog
istakao:
– U na{oj {koli nastojimo da kroz sve
delatnosti nau~imo decu da tr~e. Da tr~e
u susret promenama i da se usput sami
mewaju u smislu prilago|avawa i
usavr{avawa. U tu svrhu prilago|avamo
nastavno gradivo, nastavne metode, nastavna sredstva, vannastavne aktivnosti,
odnos prema u~enicima, prostor u kome
borave deca i {kolsko okru`ewe. Svake
godine permanentno se radi na razvoj
svake od navedenih oblasti, ali ove
godine sanirali smo deo hodnika u
prizemqu. Renovirani su toaleti u
prizemqu i izgra|ena je nova kabina sa
prilazima za decu sa posebnim potrebama. Da bismo nastavili da tr~imo, u
saradwi sa lokalnom samoupravom, radimo na kompletirawu projekata za sanaciju krova, podova, fasade i stolarije na
mati~noj zgradi, rekonstrukciju ograde i
sportskih terena i na izgradwi fiskulturne sale.
Na Dan {kole uru~ene su prigodne
nagrade u~enicima koji su pobedili na
likovnom i literarnom konkursu koji je
bio raspisani povodom obele`avawa
De~je nedeqe. Pored ovih u~enika,
nagra|eni
su
i
u~esnici
kviza
„Sveznalice“, koji su pokazali najboqa
znawa u ovom kvizu a koji se tradicionalno, ve} nekoliko godina unazad, organizuje u ovoj {koli.
Po ve} ustaqenoj praksi, Milici
Savi}, |aku generacije uru~ena je Poveqa
{kole i prigodan poklon. Za donaciju
{koli zahvalnicu su dobili Sini{a i
Qiqana Pavi}. Ovom prilikom uru~ene
su i jubilarne nagrade za deset i dvadeset
godina rada u {koli, a {est radnika ove
{kole ispra}eno je u zaslu`enu penziju.
V.Miltenovi}
septembar-oktobar 2012. godine
K
u
l
USKORO ZAVR[ETAK RADOVA
NA „GIGINOJ KU]I“
U
sali
Skup{tine
op{tine
Vlasotince 29. septembra potpisan je
Ugovor o zavr{etku radova na zgradi
Narodne
biblioteke
„Desanka
Maksimovi}“. Ugovor o zavr{etku radova
potpisao je u ime op{tine Neboj{a
Stojanovi}, predsednik op{tine i predstavnici izvo|a~a radova GZZ „Pionir“
iz Vlasotinca. Potpisivawu Ugovora
prisustvovali su Bojan Mar~i}, predstavnik EU PROGRES-a, jednog od
investitora i Srboqub Taki}, direktor
Narodne
biblioteke
„Desanka
Maksimovi}“.
Predsednik op{tine Vlasotince
Neboj{a Stojanovi} jo{ jednom je podsetio da je zavr{etak radova na narodnoj
biblioteci zna~ajan za grad i za sve
gra|ane Vlasotinca.
– Ugovor koji danas potpisujemo
iznosi 66.000 evra, koje smo obezbedili
apliciraju}i kod EU PROGRES, a koji je
prepoznao na{ interes – istakao je tom
prilikom Neboj{a Stojanovi}, predsednik op{tine.
Bojan Mar~i}, program koordinator
EU PROGRES-a je istakao, ovaj program
ima za ciq da pomogne Srbiji da se
prikqu~i Evropskoj uniji i da pomogne
op{tinama da pru`aju boqe servise
gra|anima.
Marinko \or|evi}, koordinator
Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj
op{tine istakao je, Kancelarija za
lokalni ekonomski razvoj je pomogla da
se do|e do ovog projekta, koji }e
omogu}iti zavr{etak zgrade biblioteke.
Zahvaquju}i na donaciji EU PROGRES-u direktor biblioteke Srba Taki}
istakao je, u godini kada ova institucija
slavi sto godina od postojawa pravi poklon za ustanovu je zavr{etak radova na
mati~noj zgradi.
– Sve neda}e koje su nas sna{le u protekle 4,5 godine prihvatili smo kao izazov. Pokrenuli smo izdava{tvo, formi-
rali smo spomen sobu posve}enu stotoj
godi{wici na{e ustanove, radimo na
formirawu legata posve}enom Miodragu
Nagornom. Kwi`ni fond uspeli smo da
uve}amo za oko 50 odsto, tako da sada
raspola`emo sa oko 60.000 kwiga –
istakao je direktor Taki}.
Pored zavr{etka gra|evinskih i
zanatskih radova, po re~ima direktora
Taki}a, deo sredstava bi}e iskori{}en
za nabavku opreme i ure|ewe dvori{tva
biblioteke gde }e mo}i da se odr`avaju
razli~ita kulturna de{avawa. Ina~e,
planirani rok za zavr{etak radova je 30
radnih dana od dana po~etka radova.
V.Miltenovi}
t
u
r
11
a
PRIRE\EN 29. LIKOVNI SALON – LIKOVNI
STVARAOCI VLASOTINCA
SVOJE RADOVE PREDSTAVILI
DOAJENI SLIKARSTVA I MLADI SLIKARI
U Galeriji Kulturnog centra 29. oktobra prire|en je 29. Likovni salon likovni stvaraoci Vlasotinca.
Na ovoj tradicionalnoj likovnoj manifestaciji u~estvovali su doajeni
likovne umetnosti, koji su svojim umetni~kim radom postavili temeqe ovoj
zna~ajnoj manifestaciji. Oni su svojim
radom obele`ili vreme u kome `ivimo,
dali mu lepotu i novi smisao.
Ove godine na Likovnom salonu
u~estvovao je veliki broj mladih autora,
~ije stvarala{tvo predstavqa garanciju
da likovni salon ima budu}nost i u godinama koje dolaze.
– Umetnici koji su ve~eras predstavili svoje slike svakako su imali
nameru da oplemene i obogate na{ duh, da
razgale na{u du{u i uvedu nas u svet lepote i pozitivne energije. Vlasotina~ka
publika }e podr`ati svaki wihov umetni~ki izazov jer su oni ti koji unose
vedrinu u sivilo na{ih `ivota.
Izlo`eni radovi predstavqaju slo`eni
mozaik ve{tina, znawa i ume}a na{ih
slikara. Teme koje su odabrali, tehnike
rada i kolorit ~ine jedno prefiweno
ritmi~ko tkawe koje izaziva u posmatra~u prijatan do`ivqaj – istakla je
Danica Val~i}, istori~ar umetnosti.
Po wenim re~ima, kompozicioni red i
organizacija prostora doprinose da
izlo`eni radovi budu sadr`ajniji i
bogatiji. Forme utkane u izlo`ena dela
odgovaraju li~nom stilu likovnog
izra`avawa i likovnom rukopisu svakog
autora pojedina~no. Na salonu su
izlo`eni pejza`i, portreti, futuristi~ke slike, mrtva priroda i modernisti~ki izrazi.
Izlo`bu je otvorio direktor
Kulturnog centra Sla|an Tasi}, koji je
tom prilikom istakao da Kulturni centar Vlasotinca na ovaj na~in odaje priznawe i podsti~e na daqi rad darovite
slikare, me|u kojima su akademski
slikari, studenti likovnih akademija,
u~enici likovnih i grafi~kih {kola i
oni koji se slikarstvom bave iz hobija.
– Za nas kao organizatore veoma je
va`no {to na Likovnom salonu izla`e
sve ve}i broj mladih i talentovanih
slikara – dodao je Sla|an Tasi}.
Najnovija dela nastala u likovnim
radionicima 25 na{ih slikara izme|u
dva oktobra, bila su te ve~eri predstavqena mnogobrojnoj publici.
S. Stankovi}
KOLO ZA VOJNIKE
Folklorni ansambl „Crnilovi}“ je
pod
okriqem
Kulturnog
centra
Vlasotince 26. septembra priredio
jedno~asovni koncert za oficire, podoficire, vojnike i kadete u Centru za
obuku vojnika u kasarni „Petar Bojovi}“
u Sinkovcu.
Najstarija i sredwa grupa predstavile
su se publici delom svog bogatog repertoara. Program je po~eo Igrama iz
Pomoravqa, nastavqen je spletom igara
iz Poni{avqa, [umadije i okoline
Leskovca a zavr{en je najnovijom koreografijom Brace Stojkovi}a - Igrama iz
Timo~ke krajine.
Nastup ovih talentovanih, uigranih i
razdraganih de~aka i devoj~ica izazvao je
op{te odu{evqewe pripadnika Vojske
Srbije tako da su ve} 12. oktobra
u~estvovali u sve~anom programu, koji je
prire|en povodom povratka kadeta na
Vojnu akademiju u Beograd i odlaska
jednog broja vojnika u druge centre za
specijalisti~ke obuke. I ovog puta neumorni ~uvari kulturne ba{tine iz
Vlasotinca izazvali su ovacije stotina
pripadnika Vojske Srbije. Ve} je dogovorena daqa saradwa sa Kulturnim centrom Vlasotince, koji }e povremeno
organizovati kulturno-umetni~ke programe za pripadnike ovih jedinica.
S.S.
12
K
K U
U L
L T
T U
U R
R A
A
septembar-oktobar 2012. godine
[email protected] NEBOJ[A ILI] OSVAJA NAGRADU ZA NAGRADOM
SA ^ETIRI FESTIVALA ^ETIRI NAGRADE
Neboj{a Ili} – Ilke je samo
pre dva meseca premijerno
prikazao svoj najnoviji dokumentarni film o Vlasinskom
jezeru „Mobi Dik – zemqa koja
plovi“. Re~ je o filmskoj pri~i
o plove}im ostrvima na
Vlasinskom jezeru, koja polako
nestaju usled qudske nebrige.
Kroz ovu pri~u protkane su
davna legenda o Vlasinskom
biku, koja je qude terala daleko
od wegovih obala i nova legenda
o Vlasinskom vuku, koja se
stvara posledwih decenija.
Odmah nakon premijere
filma usledili su festivali i
nagrade na wima. Najnovije
filmsko ostvarewe Neboj{e
Ili}a, u{lo je zvani~nu
takmi~arsku
selekciju
na
~etiri festivala u zemqi i
inostranstvu. Na svim festivalima do sada Ilketov rad
krunisan je nagradama i priznawima. Sve je po~elo na
Me|unarodnom festivalu turisti~kog i ekolo{kog filma
SILAFEST 2012, koji je organizovan u Velikom Gradi{tu od
2. do 8. septembra. Na ovaj festival stiglo je 186 filmova iz
21 zemqe a publici je prikazano
45 najboqih filmova. Na ovom
festivalu prisustvovali su
rediteqi iz zemqe i inostranstva, producenti, novinari,
direktori srodnih festivala
iz celog sveta i turisti~ki radnici. Film Neboj{e Ili}a
„Mobi Dik – zemqa koja plovi“
nagra|en je Srebrnim pincumom
za najboqi srpski ekolo{ki
film.
Ovaj talentovani snimateq,
monta`er i rediteq, autor niza
dokumentarnih filmova nedugo
zatim
osvojio je Bronzanu
borovnicu, tre}u nagradu u kategoriji turisti~kog filma na
Internacionalnom festivalu
turisti~kog
i
ekolo{kog
filma i promotivnog spota
„Jahorinafest“ u Republici
Srpskoj.
Na festival su
pristigli filmovi iz SAD,
Iako je na festivalu u
Rumuniji konkurencija bila
izuzetno jaka „Mobi Dik –
zemqa koja plovi“ se dopao
`iriju i publici, tako da je
Ilke izborio svoje mesto me|u
filmske kadrove i ogroman
trud koji sam ulo`io tokom
vi{egodi{weg snimawa filma
- prenosi nam svoje utiske
Neboj{a Ili}.
Na festival je pristiglo 298
jskih i ekolo{kih ostvarewa.
Sa Neboj{om Ili}em u
Solinu je, kao gost festivala,
boravio
i
slikar
Bata
An|elkovi}.
On je gradu
Solinu poklonio sliku na
Meksika,
Kanade,
Rusije,
Danske, Norve{ke, [vajcarske,
Nema~ke, [vedske, Portugalije, [panije, Austrije, Velike
Britanije, Italije, ^e{ke,
Ma|arske, Slovenije, Bugarske,
Hrvatske, BIH, Srbije...
Istog dana film Neboj{e
Ili}a nagra|en je i u Rumuniji
na Me|unarodnom festivalu
dokumentarnog, turisti~kog i
ekolo{kog filma u rumunskom
gradu Pitesta. Ovog puta nagrada je dodeqena Neboj{i Ili}u
za najboqi ekolo{ki film a
priznawe je u ime autora primio wegov saradnik na filmu
Zoran Stoji~i}.
najboqim autorima.
Na nedavno zavr{enom 15.
me|unarodnom festivalu turisti~kog filma u Solinu, kod
Splita, u Hrvatskoj Neboj{a
Ili} je za isti film dobio
posebno priznawe za kvalitetnu
dokumentaristi~ki
ispri~anu pri~u.
– Ovu nagradu do`ivqavam
kao veoma zna~ajno priznawe za
moj dosada{wi rad. Stao sam
rame uz rame sa velikim i
visokobuxetnim svetskim produkcijama. Stru~ni `iri je u
mom filmu prepoznao originalnu ideju, moju iskrenu `equ
da sve to prenesem kroz
filmova iz 69 zemaqa sveta sa
svih kontinenata, {to je
dvostruko vi{e nego pro{le
godine. Od ovih filmova u
konkurenciju za nagrade nominovano je 76 turisti~kih,
putopisnih,
dokumentaristi~kih, kulturolo{ko-istori-
kamenu
„Gospa
od
otoka
Solina“, koja je za{titnica
ovog grada. Hrvatska {tampa je
u svojim tekstovima o wegovom
slikarstvu, Batu iz Vu~ja
svrstala u najboqe svetske
minijaturiste.
S. Stankovi}
NOVO LICE KUD-A „SINI[A JANI]“
NAJZAD BOQI USLOVI ZA RAD
Sredinom oktobra ove godine zavr{ena je
popravka prostorije i rekonstrukcija ulaza
Kulturno umetni~kog dru{tva „Sini{a Jani}“ u
Vlasotincu.
Ovi radovi bili su neophodni jer su posledwi
ozbiqniji zahvati na popravci prostorije
ura|eni pre 35 godina.
Op{tina je obezbedila sredstva za nabavku
materijala za popravku plafona. Me|utim, bez
dobrote i humanosti osvedo~enih prijateqa i
dobrotvora kulturnih i obrazovnih ustanova u
ovom gradu, Qiqane i Sini{e Pavi}a, koji su
nesebi~no darovali 2.000 evra za ure|ewe prostorija, ne bi bili mogu}i radovi ovog obima.
Ura|ena je rekonstrukcija elektro i vodovodne
mre`e i ure|en ulaz u prostorije. Vlasotina~ki
slikar i dugogodi{wi ~lan KUD-a Milentije
Petkovi} uspeo je, zahvaquju}i svojoj kreativnoj
inventivnosti, da ulaz u KUD sada izgleda
reprezentativno.
Zoran Davini}, predsednik KUD-a zadovoqan je
{to }e najzad, posle nekoliko godina izuzetno
lo{ih uslova za rad, sekcije KUD-a imati boqe
uslove za rad i svoja okupqawa. Predsednik Zoran
Davini} najavquje sezonu bogatu raznovrsnim
sadr`ajima, intenzivirawe rada Kwi`evnog
kluba „Rosuqa“, u~vr{}ivawe saradwe sa sli~nim
udru`ewima u zemqi i inostranstvu i pro{irewe
rada sa kwi`evnim podmlatkom. Najavqene su i
nove predstave Dramskog i omladinskog studija
„Haos“, @enskog dramskog studija i Gradske
pozori{ne scene.
S. Stankovi}
MIHAJLO STOJANOVI]
DVE NAGRADE ZA LIKOVNE RADOVE
Na Fejsbuk konkursu za decu {kolskog i pred{kolskog uzrasta, na temu „Mali crte`i za veliku
nagradu“, koji je organizovala Eurobanka u saradwi sa Fondacijom „Ana i Vlade Divac“ sedmogodi{wi
Mihajlo Stojanovi} osvojio je nagradu. Ovo nije prva Mihajlova nagrada iz oblasti likovnog stvarala{tva. On je aprila meseca ove godine nagra|en i na likovno-literarnom konkursu „Andersenova
bajka u pesmi i stripu“, koji je raspisala Narodna biblioteka „Stevan Sremac“ u Ni{u povodom
obele`avawa Svetskog dana kwige za decu. Tom prilikom pristiglo je1068 radova, a jedna od nagrada
stigla je u ruke talentovanog Mihajla Stojanovi}a, koji je sada ve} u~enik prvog razreda.
S.S.
PLANINARSKO DRU[TVO „MORI^“
OSVAJAWE VRHOVA EVROPE
Za ne{to vi{e od mesec dana ~lanovi Planinarskog dru{tva
„Mori~“ osvajali su nekoliko vrhova Evrope. Sredinom avgusta
sedmoro ~lanova ovog dru{tva boravilo je u Bugarskoj. Wihov ciq
bilo je osvajawe vrha Musala na planini Rila. Re~ je o najvi{em
vrhu na Balkanu, koji se nalazi na nadmorskoj visini od 2.925
metara. Poseban utisak na u~esnike ovog pohoda ostavila su gorska jezera, kojih je, po wihovim re~ima, bilo skoro „na svakom
koraku“.
Samo nekoliko nedeqa kasnije ~lanovi "Mori~a" boravili su
u Ukrajini. Ovog puta wihov ciq je bio vrh Goverla na obroncima
Karpata. Zastava ovog dru{tva postavqena je na nadmorskoj visini od 2.016 metara. Iako je put od 2.500 kilometara u oba pravca
bio naporan, utisci ovih neumornih qubiteqa prirode i planinskih visina su izuzetni. Sa ovog putovawe pamti}e i prvi ovogodi{wi sneg. Po povratku iz Ukrajine oni su obi{li Debrecin,
Arad i Temi{var.
Nezaboravni podvig planinara iz Vlasotinca svakako je osvajawa vrha Mitakis na Olimpu u Gr~koj. Ovaj vrh nalazi se na 2.918
metara nadmorske visine. Ono {to ovo putovawe ~ini druga~ijim
od prethodnih su utisci nakon uspona na preko 2.100 metara.
Po wihovim re~ima, taj deo planinarewa li~io je na osvajawe
vrha na nekoj drugoj planeti, bez rastiwa i bilo kakvog `ivog
sveta, na veoma zahtevnoj i rizi~noj stazi. Dok je deo do 2.000
metara prelep, sa izuzetno lepom borovom {umom.
S. Stankovi}
septembar-oktobar 2012. godine
V i n s k i
b a l
13
[email protected] 27. „VINSKI BAL“ U SLAVU VLASOTINA^KOG VINA I GRO@\A
PESMOM PO^EO, PESMOM SE ZAVR[IO
POD POKROVITEQSTVOM OP[TINE VLASOTINCE 31.AVGUSTA I 1.SEPTEMBRA [email protected] 27. „VINSKI BAL“ I [email protected] 52. GODINA OD
OSNIVAWA PRVOG „VINSKOG BALA“ KAO NAJZNA^AJNIJE PRIVREDNE, TURISTI^KE I KULTURNE MANIFESTACIJE
I ove godine, reka qudi slivala se pored Vlasine tokom odr`avawa dvodnevne manifestacije „Vinski bal“. Vi{e hiqada qudi u`ivalo je u raznovrsnim sadr`ajima,
koje je organizator pripremio za ovu priliku. U prepodnevnim satima, na gradskom
jezeru, po~ele su Igre na vodi. Udru`ewe vinogradara i vo}ara organizovalo je tribinu na temu aktuelnih pitawa u vlasotina~kom vinogradarstvu. Popodnevni program
po~eo je de~jim maskenbalom u pratwi Drum dum orkestra. Ve~erwi program nastavqen je progla{ewem najboqe pesme i najboqe karikature na temu gro`|a i vina. Te
ve~eri, mnogobrojnoj publici predstavili su se ~lanovi folklornih ansambala
„Crnilovi}“ i „Bratstvo“, te ~lanovi plesnog kluba „Fantasy“, a svojom pesmom
prisutne su pozdravile i ~lanice `enske peva~ke grupe Neven, iz Leskovca. Prvi dan
ove tradicionalne manifestacije zavr{en je nastupom „JU grupe“, koja, kako sami
reko{e, postoji vi{e od 40 godina, a ove godine prvi put nastupa u Vlasotincu.
Drugi dan vinskih sve~anosti po~eo je tradicionalnom povorkom kroz ulice
varo{ice. Ove godine prvi put su nastupile ma`oretkiwe, koje su predvodile
povorku. Ba{ta Novog Zemuna bila je u popodnevnim ~asovima mesto odr`avawa
svetkovine, sa raznim propratnim sadr`ajima. [tandovi sa vinom i rakijom iz vlasotina~kih podruma, {tandovi etno kuhiwe sa kojih su vredne doma}ice posetiocima
nudile hranu spremqenu po recetima na{ih baka, takmi~ewe u brzom ispijawu
{pricera. Muzika i pesma bile su neizostavni deo, orilo se na sve strane, to~ilo se
vino. Te ve~eri, nekoliko hiqada posetilaca okupilo se na platou ispred centralne
bine, i sa nestrpqewem se o~ekivao zavr{no deo programa.
Sve prisutne najpre je pozdravio Neboj{a Stojanovi}, predsednik op{tine
isti~u}i, Vlasotin~ani su ponosni na svoje vinogorje i vino, okon~an je najte`i period o~uvawa tradicije gajewa vina na ovim prostorima tako da slede boqi dani za vlasotina~ke vinare i vinogradare.
– U~ini}emo sve da na{a vina vratimo na tr`i{te koje mu i pripada. Siguran plasman gro`|a i proizvodwa vina mo`e se posti}i samo ponovnim aktivirawem na{ih
Podruma, to je jedan od na{ih prioriteta, a ja smatram da smo na pravom putu da to ostvarimo – istakao je Neboj{a Stojanovi}, predsednik op{tine.
Zavr{no ve~e na centralnoj bini bilo je rezervisano za muziku, lepotu i vatromet.
Odu{evqewe publike izazvao je nastup Petra Miti}a, Mirjane Aleksi} i Mirjane
Mirkovi}, mladih „Zvezda Granda“. Defile kandidatkiwa za „Mis Vinskog bala“ na
trenutak prekida wihov nastup. @iri nije imao nimalo lak zadatak, sve kandidatkiwe su bile prelepe. Ipak, za ovogodi{wu „Mis Vinskog bala“ progla{ena je Milica
Risti} iz Babu{nice, prva pratiqa je Qubica Krsti} iz Vlasotinca a druga pratiqa
Natalija Jovanovi} iz Bele Palanke. U trenutku progla{ewa najlep{e devojke nebo
je zablistalo vatrometom.
Na kraju ovogodi{weg „Vinskog bala“ Vlasotin~ane je pesmom pozdravila pop
grupa „Valentino“.
V.Miltenovi}
VINO I GRO@\E KAO INSPIRACIJA
Ovogodi{wi izbor najboqe karikature
na temu vina i gro`|a karakteri{e veoma
veliki broj pristiglih radova. O
nagra|enim karikaturama odlu~ivali su:
predsednik komisije Nikola @ivkovi},
Bojan Spasi} i Sla|an Tasi}.
Ovog puta prvo mesto osvojio je Nikola
Ota{ iz Beograda, drugo mesto pripalo je
Goranu ]eli~aninu iz Varvarina dok su
tre}e mesto podelili Zoran Mihailovi}
iz Beograda i Matija Radi~evi} iz
Vlasotinca.
Tokom trajawa „Vinskog bala“ karikature su bile izlo`ene u Galeriji
Kulturnog centra.
S.S.
VINO U PESMAMA
IGRE NA VODI
NAJBOQA EKIPA „[KOLSKI“
I ove godine tokom „Vinskog bala“ organizovane su Igre na vodi. U igrama je
u~estvovalo {est ekipa iz Vlasotinca, a ekipe su se takmi~ile u deset disciplina.
U~esnici su se takmi~ili po kup sistemu. Ina~e, Igre na vodi organizovane su poput
nekada{wih Igara bez granica. Organizator je za ovu priliku anga`ovao specijalizovanu Agenciju iz Kragujevca, koja se profesionalno bavi ovim poslom. Najboqa,
najspretnija i najbr`a bila je ekipa „[kolski“, koja je i pobednik ovogodi{wih Igara
na vodi.
Ciq organizovawa ove prate}e manifestacije „Vinskog bala“, kako smo saznali, je
popularizacija sporta na vodi kod omladine kao i promocija vlasotina~kog kupali{ta
na gradskom jezeru.
V.M.
ZA [email protected]
VLASOTINA^KIH VINOGRADA
Drugog dana svetkovine u ~ast gro`|a i
vina, Neboj{a Stojanovi}, predsednik
op{tine priredio je prijem za predstavnike Udru`ewa vitezova vinskog
reda „Sveti Simeon“ i goste iz Beograda,
Vr{ca, Aleksandrovca.
Obra}aju}i se prisutnima, predsednik
op{tine Vlasotince Neboj{a Stojanovi}
tom prilikom naglasio je, lokalna
samouprava ~ini sve {to je u wenoj mo}i
da pomogne u vra}awu sjaja vlasotina~kom
vinogorju. On je tada istakao, do sada je iz
op{tinskog buxeta ulo`eno oko pet miliona dinara u ure|ewe atarskih puteva
kako bi uglavnom svi vlasnici imawa
mogli da do|u do svojih vinograda.
– U narednom periodu, a u ciqu
o`ivqavawa vlasotina~kog vinogorja,
koje je nekad bilo poznato {irom stare
Jugoslavije,
planiramo
da
za
vlasotina~ke
Podrume
na|emo
strate{kog
partnera.
Pokretawem
Podruma stvori}emo dobre uslove ne samo
za o`ivqavawe vlasotina~kih vinograda,
nego i motivaciju da gajewem i proizvodwom gro`|a po~nu da se bave mnogi na{i
gra|ani
– rekao je izme|u ostalog
predsednik op{tine Neboj{a Stojanovi}.
Zahvaquju}i se predsedniku op{tine
Veliki majstor Vinskog vite{kog reda
"Sveti Simeon" Sreten Milenkovi}
kazao je, ovom udru`ewu jedan od prioritetnih zadataka je da pomogne u promociji vlasotina~kog kraja i vlasotina~kog
vinogorja.
Ina~e, tokom dvodnevne manifestacije
„Vinski bal“, vlasotina~ki vitezovi su
sa svojim gostima obi{li nekoliko privatnih vinarija u Vlasotincu i vlasotina~kom selu Dadincu.
I ove godine vlasotina~ko vinogorje, vino i gro`|e bili su inspirativni za pesnike i karikaturiste {irom zemqe, pa ~ak i za stvaraoce iz regiona.
To je uticalo da na konkurse za najboqe pesme i karikature na temu vina i gro`|a,
koje je raspisala Direkcija „Vinskog bala“, stigne znatno ve}i broj radova nego ranijih godina.
Za najboqu vinsku pesmu `iri je proglasio pesmu „Zdravica“, autora Bo{ka
Lomovi}a iz Gorweg Milanovca. Druga nagrada dodeqena je Nikoli Jovanovi}u iz
Beograda za pesmu „Boemska zdravica“. Tre}u nagradu podelili su Dobrosav
Tepav~evi} iz Petrovca na Mlavi za pesmu „Re~ pesnika kaqena u vinu“ i Milorad
Cvetkovi} iz Leskovca za pesmu „^ekawe“.
Komisija je posebno pohvalila pesme „Vinograd u zavi~aju“ autora Manojla
Gavrilovi}a iz Beograda i pesmu „Vlasotince je svuda oko mene“ autora Milenka
Hercega iz Lazareva.
Posebno priznawe van konkurencije komisija je dodelila An|eli Stamenkovi},
u~enici ~etvrtog razreda iz Vlasotinca, za lepe i uspe{ne radove na temu vina i
gro`|a, sa `eqom da je motivi{e za daqi rad.
O najboqim pesmama ovogodi{weg konkursa odlu~ivali su: mr Luka Krsti},
Qubomir Gligorijevi} i Srboqub Taki}.
S.S.
14
V
V I
I N
N S
S K
K I
I
B
B A
A L
L
septembar-oktobar 2012. godine
[email protected] TRIBINA ZA REVITALIZACIJU VLASOTINA^KOG VINOGORJA
JEDAN OD ZADATAKA VRATITI VINOGORJU STARI SJAJ
Tokom drugog dana kulturnoprivredne
manifestacije
„Vinski bal“, u Galeriji
Kulturnog
centra
na
Ne{i}evom keju 1. septembra je
odr`ana tribina na temu
Revitalizacija vlasotina~kog
vinogorja. Organizator tribine
je
Udru`ewe
vo}ara
i
vinogradara Vlasotinca i predstavnici Vinskog vite{kog
reda "Sveti Simeon" iz
Vlasotinca, a na tribini su
pored ~lanova Udru`ewa prisustvovali i gosti iz Sremskih
Karlovaca, Beograda, Baj{e,
@upe Aleksandrova~ke, Vr{ca.
Kao doma}in, tribinu je otvorio
predsednik
op{tine
Neboj{a
Stojanovi},
pozdravqaju}i sve prisutne govorio je o vlasotina~kom vinogorju i istakao, da je upravo revitalizacija vinogorja jedan od
prioritetnih
zadataka
za
lokalnu samoupravu i da }e se u
narednom periodu u~initi sve
{to je u mogu}nosti op{tine
Vlasotince da se vinogorju i
vinu, po kome je nekada
Vlasotince bilo poznato, vrati
nekada{wi zna~aj i sjaj. On je
tom prilikom izme|u ostalog
rekao:
– U narednom periodu
svakako }emo se zalagati da vlasotina~ki Podrumi, koji su
nekad bili osnova razvoja
vinogradarstva u na{em kraju,
dobiju strate{kog partnera.
Budu}i investitor mora biti
zainteresovan za ulagawe u
razvoj ove oblasti. Ulagawa su
velika ali o~ekujem, da u {to
skorije vreme, re{imo ovo
pitawe. Za sada postoje velika
interesovawa inopartnera za
vlasotina~ke Podrume i mi
}emo, nadam se, uspe{no realizovati i ovaj projekat. Nadam se
da }e do kraja ove godine ili
po~etkom naredne vlasotina~ki
podrumi, koji se nalaze u veoma
lo{em stawu, imati strate{kog
partnera. Pored toga, lokalna
samouprava planira i kontakte
sa resornim ministarstvom
kako bi gra|ani blagovremeno
bili upoznati sa svim subvencijama koje dr`ava nudi.
Bo`idar Koci}, ispred
Udru`ewa vo}ara i vinogradara
sve prisutne upoznao je sa projektima koji su pokrenuti, koji
su realizovani ili }e biti
realizovani u narednom perio-
du. On je tada napomenuo, subvencije koje dr`ava nudi poqoprivrednicima za revitalizaciju vinograda ovda{wi
poqoprivrednici nisu iskoristili.
Tokom diskusije ~ulo se da je
neophodno napraviti strategiju
razvoja vinogorja, ukrupniti
posede
pod
vinogradima,
~lanove udru`ewa i ostale
gra|ane blagovremeno obavestiti o subvencijama koje nudi
dr`ava, nastaviti sa edukacijom
gra|ana koji se bave proizvodwom gro`|a i vina. Svi prisutni imali su priliku da ~uju
probleme koji mu~e i druge
proizvo|a~e, da saznaju wihova
iskustva u proizvodwi i plasmanu gro`|a i vina. U~esnici
tribine slo`ili su se da je
neopodno da se i pojedine
zakonske regulative iz ove
oblasti u narednom periodu
moraju mewati, i napomenuli, da
bez ve}eg u~e{}a dr`ave u ovoj
oblasti te{ko da }e na{a
proizodwa biti konkurentna na
tr`i{tu.
V. Miltenovi}
SA SKUP[TINE VINSKOG VITE[KOG REDA „SVETI SIMEON“
IZABRANI NOVI ^LANOVI
Peta, redovna Skup{tina Vinskog vite{kog reda „Sveti
Simeon“ odr`ana je 1. septembra u Vlasotincu. Tom prilikom
razmatran je Izve{taj o dosada{wem radu a iznete su i
aktivnosti planirane za naredni period. Potom su vitezovi ovog
vinskog reda razmatrali kadrovska pitawa i prijem novih ~lanova.
Skup{tinu je vodio predsednik Svetislav Petrovi}. On je i
predlo`io dnevni red koji je jednoglasno usvojen.
U periodu izme|u dve skup{tine vitezovi su se predstavili u
paviqonu „Cvijeta Zuzori}“, u okviru programa koji je organizovao Vinski vite{ki red „Singidunum“, a potom su boravili u
Vr{cu na poziv Vinskog vite{kog reda „Sveti Teodor“.
– Mi kao udru`ewe, svojim sugestijama i predlozima treba da
doprinesemo br`oj revitalizaciji vlasotina~kog vinogorja.
Svoj rad ubudu}e prilagodi}emo potrebi na{ih vinara i nastaviti saradwu sa lokalnom samoupravom, kako bi {to pre
o`iveli vinogorje ovog kraja i podstakli razvoj vinogradarstva i
vinarstva – istakao je Veliki majstor Sreten Milenkovi}.
– Sa na{im aktivnostima i radom upoznali smo bratstva
vite{kih redova ne samo u Srbiji nego i {ire. Po{tujemo sve
ono zbog ~ega se ulazi u vinski red. Svojom kulturom i {irewem
vinske kulture doprinosimo {irewu vinske ideje na{eg reda –
rekao je kancelar Petar \eli}.
Nakon polo`ene zakletve u Vinski vite{ki red „Sveti
Simeon“ primqeni su Dragan Stojanovi}, Du{an Kati} i
Stani{a Stankovi}.
Ovog puta Skup{tini su prisustvovali ~lanovi vinskih
vite{kih redova: „Singidunum“ iz Beograda, „Sveti Teodor“ iz
Vr{ca, „Sveti Dimitrije“ iz Baj{e i vitezovi iz
Aleksandrovca.
S.Stankovi}
MILUTIN CAKI], NAJBOQI VINOGRADAR
UPRKOS SU[I
ODLI^AN ROD GRO@\A
I ove godine zvawe najboqeg
vinogradara poneo je Milutin
Caki} iz Vlasotinca.
Ovo je tre}a pobeda uzornog
doma}ina, vinara i vinogradara
Milutina Caki}a. On je do sada po
dva puta pobe|ivao kao najboqi
vinar za bela i crvena vina.
Wegov vinograd prostire se na
povr{ini od jednog hektara. Od
belih sorti uzgaja `upqanku,
smederevku i italijanski rizling
a od crnog gro`|a prokupac,
frankovku i vranac. Milutin
Caki} vino proizvodi iskqu~ivo
od svog gro`|a.
–
Vinogradarstvom
i
vinarstvom aktivno se bavim od
2005. godine. Redovno pratim sva
predavawa stru~waka i literaturu iz ove oblasti {to mi dosta
poma`e u ostvarivawu rezultata i
unapre|ivawu
proizvodwe.
Primenom svih mera u za{titi i
prehrani dobio sam vrhunske
rezultate uprkos nepovoqnim vremenskim prilikama. Iako deluje
nepojmqivo, ja sam ove godine ostvario vrhunske rezultate sa rekordnih 12 tona kvalitetnog gro`|a
po hektaru. Su{a nije uticala da u
svom vinogradu imam listi} suve
loze, rekao je Milutin Caki}.
Zahvaquju}i
neprekidnom
stru~nom
usavr{avawu
i
doma}inskom odnosu prema radu,
uz odgovaraju}u mehanizaciju
Milutin Caki} sa suprugom
Jelicom obra}aje svoj vinograd.
Iako uspe{an vinogradar i vinar
Milutin Caki} nije iskoristio
nikakve subvencije i povoqne
kredite namewene poqoprivredi.
Poslovi oko uzgajawa vinove loze
ove godine su mu olak{ani
popravkom poqskih puteva.
Za najboqeg vinara u kategoriji
belih vina progla{en je Dragan
Pe{i} iz Prilepca, dok je u kategoriji crvenih vina pobedio
Svetislav Krsti} iz Vlasotinca.
S. Stankovi}
PLANINARSKO DRU[TVO „MORI^“
DVE PLANINARSKE
TURE ZA „VINSKI BAL“
Organizatori ovogodi{weg „Vinskog bala“ u program
manifestacije ukqu~ili su veliki broj udru`ewa. Tim
povodom Planinarsko dru{tvo „Mori~“ organizovalo je
dva pohoda. Prva grupa planinara pe{a~ila je do Ravne
Gore i nazad, dok je druga grupa i{la do Brezovice i
nazad.
Drugog dana „Vinskog bala“ u Vlasotincu se obrelo
250 planinara iz Kwa`evca, Zaje~ara, Kru{evca, Ni{a,
Aleksinca, Vrawa i Leskovca. Oni su sa svojim
doma}inima, ~lanovima PD „Mori~“ krenuli pomenutim
stazama. Po povratku u Vlasotince prire|en im je
srda~an do~ek uz kuvan pasuq i jagwetinu sa
ra`wa.Planinari su drugi deo dana proveli u
Mari~kinom, uz dobru muziku, odli~nu hranu, sun~awe i
dru`ewe do duboko u no}. To je bila odli~na prilika da
sa druge obale Vlasine prate zavr{ni program "Vinskog
bala".
S.S.
BRZINSKI ISPIT ZA [PRICERA[E
Vinski bal, pre svega kao kulturno-privredna, turisti~ka i zabavna manifestacija, ove
godine je u svom programu imala i sportski deo. Prvog dana je organizovano polufinale Igara
na vodi. Drugog dana organizovana je revijalna odbojka{ka utakmica sa go{}ama iz Makedonije.
U isto vreme, na Vlasotina~kom jezeru odr`ano je finale Igara na vodi. Me|utim, najvi{e
pa`we privuklo je takmi~ewe u brzom ispijawu {pricera. Takmi~ewe je vodio i brinuo o pravilima Vlasta Lazarevi}. U finalu je bilo pet takmi~ara, koji su se borili za prvu nagradu.
Prvu nagradu, burence od pet litara, osvojio je Marko Stamenkovi}, koji je pet ~a{a {pricera
ispio za 11 sekundi. Zbog velikog interesovawa gra|ana i medija, nadamo se da }e ovo takmi~ewe
postati tradicionalno.
B.Petrovi}
septembar-oktobar 2012. godine
Sa
svih
U OSNOVNOJ [KOLI „BRA]A MILENKOVI]“ U [I[AVI
BOQE GREJAWE OVE ZIME
Tokom letweg perioda u O[ „Bra}a Milenkovi}“ u [i{avi, pored redovnog spremawa za predstoje}u {kolsku godinu, obezbe|en je nov kotao za grejawe.
– Kotao za parno grejawe u na{oj {koli zadwe ~etiri godine radi smawenim
kapacitetom i wegov rad nije zadovoqavao potrebe grejawa cele {kole, slobodno se
mo`e re}i da se {kola te`e zagrevala. Letwi raspust iskoristili smo da pored
redovnog odr`avawa nabavimo i nov kotao za parno grejawe, ve}e snage i ve}eg
kapaciteta. Jo{ jednom smo dokazali da {kola ima dobru saradwu sa lokalnom
samoupravom, a posebno sa sada{wim predsednikom op{tine Neboj{om
Stojanovi}em, koji su imali razumevawa i pomogli nam da kupimo kotao. Pored toga,
blagovremeno je nabavqeno i ogrevno drvo tako da {kola predstoje}u grejnu sezonu
do~ekuje spremno. Pored ogreva za mati~nu {kolu u [i{avi, blagovremeno smo
obezbedili i ogrev za isturena odeqewa u Lipovici, Sredoru i Crnoj Bari – rekao
je Vladislav Gorunovi}, direktor Osnovne {kole „Bra}a Milenkovi}“ u [i{avi.
SOLIDARNOST IZGUBQENA U VREMENU
Tokom velikog po`ara u Gorwoj
Lopu{wi 31. avgusta ekipa Crvenog krsta
pridru`ila se vatrogasnim i policijskim
ekipama kako bi pru`ila pomo}
ugro`enom stanovni{tvu.
Po re~ima sekretara Crvenog krsta
^aslava Koci}a, nakon izbijawa po`ara
vatra se zbog jakog vetra brzo {irila i
pretila da ugrozi mahale: Sre{kovac,
Cvejini, Ivkovi i Saramandini.
Ekipa Crvenog krsta posebno je
ogor~ena stavom me{tana, pogotovo
mladih, koji nisu ni poku{ali da gase
po`ar i spre~e daqe {irewe vatre bar do
LI^NI
strana
15
Kladionica
zabava ili ne{to drugo
Kada su po~ele stidqivo da se
pojavquju pre otprilike 20 godina
malo ko je slutio da }e ta grana
privrede u dana{we vreme postati i
najprofitabilnija.
Fenomen kla|ewa je toliko za{ao u
svaku poru dru{tva da je za mnoge
nezamislivo da dan pro|e a da se oni
ne klade. Kada pogledamo ponudu
kladionica vidimo da je prakti~no
mogu}e kladiti se na bilo koji
doga|aj bio on sportski ili ne.
Dostupnost kla|ewa je velika jer
kladionica ima na svakom }o{ku i
sve ovo mnogo uti~e na veliku popularnost ovog vida zabave. Ima mnogo
qudi koji }e re}i da to nije zabava
nego kocka oko ~ega ne treba
polemisati jer su mo`da u pravu.
Kako i sam pose}ujem kladionicu
poku{ao sam da od vi{e stalnih
posetilaca doznam wihove razloge
za dolazak u kladionicu. I tako sam
u prvu grupu qudi svrstao one koji
odigraju jedan ili dva tiketa na dan
i sa prijateqima odgledaju utakmicu
i to bi bila grupa kladioni~ara iz
zabave. Ona druga grupa qudi koja u
kladionice ulazi da tamo zaradi je
na ivici onoga {to se zove kocka.
Svi oni po wihovim re~ima imaju
razra|ene sisteme koji }e im
omogu}iti da stalno dobijaju.
Me|utim, svi znamo da je kladionica
zatvoreni sistem i da samo ona dobija. Psihologija igra~a je takva da
posle svakog velikog dobitka igra~
srqa u jo{ rizi~nije poduhvate. Ovo
je upravo ona tre}a grupa qudi i to
je u pravom smislu re~i kocka. Ovi
igra~i po pravilu imaju problema u
porodici, a kasnije i sa okolinom
jer pozajmquju velike sume novca.
Ovaj problem zavisnosti od kocke je
takav da se naj~e{}e pojedinac ne
mo`e sam izboriti sa wim.
Iz ovoga vidimo da je to opasan
dru{tveni problem kome se ne poklawa dovoqno pa`we. Posledwih
godina u Beogradu je otvorena
ustanova za le~ewe bolesti zavisnosti od kocke {to je dobar korak u
pravcu
re{avawa
ovog
problema.^ak je i sama kladionica
Mocart imala akciju sa upitnikom
za igra~e, ~ijim popuwavawem igra~
mo`e da vidi koji je stepen wegovog
problema. Postoje i SOS kanali na
kojima se mo`e prijaviti problem
sa kockom i zatra`iti le~ewe. Sve
ovo je dobro i ide u dobrom pravcu,
ali mi se ~ini da }e izgubiti bitku
sa kladionicama ako se dr`ava ne
ukqu~i u re{avawe ovog problema
sa svim kapacitetima.
B. Petrovi}
IN MEMORIAM
dolaska vatrogasne ekipe i radnika
[umskog gazdinstva.
– Neverovatna je ~iwenica kako smo u
ovim te{kim godinama izgubili ose}aj solidarnosti i postali ravnodu{ni prema
tu|im nesre}ama. Za mene je nezamislivo da
je u trenutku {irewa po`ara grupa mladih
nehajno sedala ispred seoske prodavnice i
pila a da nije ni poku{ala da spre~i
{irewe po`ara. Neki su ~ak mobilnim
telefonima slikala vetru koja se brzo
{irila zbog jakog vetra – isti~e ^aslav
Koci}.
S.S.
STAV
ISTO, ILI [email protected] NIJE
Obi~aj je da se svakoj novoizabranoj vlasti da prvih 100 dana da se srede
odnosi i po~ne da radi na programu za koji je dobila poverewe gra|ana na
izborima. Za ovo vreme lokalna vlast je imala sitnih trzavica i saplitawa
od strane opozicije {to je i normalan vid politi~ke borbe. Me|utim, mnogo
je opasnije takvo delovawe u okviru vladaju}e koalicije.Silno vreme i energija su utro{eni da se do kraja rasvetli to da projekat renovirawa fasada ne
finansira jedna od opcija u vlasti, ve} da iza toga stoji iskqu~ivo cela
lokalna samouprava. Mi{qewa gra|ana su podeqena i kre}u se od toga da su
fasade ra|ene na zgradama ~iji vlasnici celog veka ni{ta nisu uradili, pa do
toga da se sa renovirawem treba nastaviti i narednih godina. Reakcije qudi
koji povremeno dolaze u Vlasotince su pozitivne i svi su saglasni da se sa
ovim projektom treba i}i daqe. Iz vrha lokalne vlasti imamo obe}awe da }e
i naredne godine biti ura|en isti broj fasada. Su{tina je, i to mora da se
zna, da sve fasade koje su ra|ene imaju preporuku Zavoda za za{titu spomenika kulture u Ni{u. Transparentnost ovog projekta je potvr|ena objavqivawem
adresa
svih
objekata
u
Slu`benom
glasniku.
Tako|e, ovde moram re}i, da ma koliko se deo vladaju}e koalicije uspiwao da
kao svoj predstavi projekat Sportsko-rekreativnog centra to je uzaludno,
jer svako u gradu zna da projekat datira od pre 20 godina. Siguran sam da }e
Dragan Miti}, direktor Direkcije za urbanizam i izgradwu Vlasotinca i
grupa mladih arhitekata oko wega, koji rade na idejnom projektu ovog centra
doneti neka nova savremena re{ewa. Li~no mislim da je dobar idejni projekat va`an, ali mi se ~ini da je mnogo va`nije obezbediti finansijska sredstva za realizaciju jednog takvog projekta. Iz tih razloga je bitno da cela
lokalna vlast stane iza ovog i sli~nih projekata.
B.Petrovi}
SA[A MILENKOVI]
(1972 – 2012)
Nedavno smo ostali bez dragog prijateqa, izuzetnog i plemenitog ~oveka.
Umro je Sa{a Milenkovi}. Svi smo na trenutak zanemeli, ostali bez ijedne
izgovorene re~i, bez ikakvog komentara. Na `alost, odlaze i najboqi.
Sa{a Milenkovi} je bio ~lan Gradskog orkestra Vlasotinca, voditeq radio i
TV programa, medicinski radnik, ali, pre svega, dobar ~ovek, odan prijateq i
veliki humanista.
Pamti}emo osmeh koji nije silazio sa wegovog lica, pamti}emo wegov {arm,
elokvenciju, sve re~i podr{ke kada nam je bilo te{ko, pamti}emo wegove {ale,
dosetke, po`rtvovanost i istrajnost u svemu {to je radio, a posebno wegov izuzetan glas. Qudi su dolazili na koncerte Gradskog orkestra Vlasotinca, da ~uju
Sa{ino izvo|ewe wegovih omiqenih pesama. Rado je pevao „Dunav tiho te~e“,
„Tambura{e“, [email protected] za mladost“.
Ne}emo zaboraviti wegov posledwi nastup na zavr{nom koncertu Gradskog
orkestra, kada nije odoleo isku{ewu da publiku pozdravi sa dve pesme.
Sa{a je `iveo za svoju porodicu, `iveo je za muziku, `iveo je za podr{ku drugima. Sa{a je bio Veliki ~ovek i takav }e ostati u na{em se}awu.
16
obr*
S
P
O
R
T *
septembar-oktobar 2012. godine
PREDRAG FILIPOVI] NAKON TRE]EG U^E[]A NA OLIMPIJSKIM IGRAMA GOVORI ZA "VLASINU"
OLIMPIJADA KAO OSTVAREWE SPORTSKIH SNOVA
doba, sezone kupawa i skijawa,
sezone rada i odmora, dok se
godine ni`u jedna za drugom.
OLIMPIJADA VI[E OD IGRE
Olimpijske igre - san svakog sportiste
i ostvarewe snova za atleti~are
Predraga i Nenada Filipovi}a iz
Vlasotinca. Hoda~i iz varo{ice sa
Vlasine, blizanci, atletikom se bave od
1996. godine, za reprezentaciju nastupaju
od 1998. godine. Predrag je zabele`io tri
u~e{}a na Olipijadama, branio je boje
na{e nacije u Atini, Pekingu i Londonu,
dok je Nenad na Olimijskim igrama nastupao dva puta. Ispratili smo ih ovog
leta, navijali za wih, ponosili se gledaju}i ih u dresovima srpske reprezentacije.
Bra}a Filipovi} nisu samo prvi
olimpijci iz Vlasotinca ve} iz ~itavog
ovog kraja.
– Olimpijske igre su san svakog
sportiste. U samo te dve re~i milioni
mali{ana {irom sveta nalaze motivaciju za svoje prve sportske korake i ma{taju
o izlasku na olimpijsku pozornicu. Iako
je to primarni ciq, Olimpijske igre nisu
samo sportska takmi~ewa, one su i prilika za prezentaciju kulture dr`ave iz koje
dolazimo, prilika za dru`ewa, nova poznanstva, podr{ku jedni drugima. Iako je
ova svetkovina sporta sa`eta u samo tri
nedeqe ona u nama traje mnogo, mnogo
du`e – prenosi nam svoje utiske sa najzna~ajnije sportske manifestacije na
planeti hoda~ Predrag Filipovi}.
@IVOT IZME\U
DVA TAKMI^EWA
A onda sledi pri~a kroz {ta je pro{ao
da bi postao trostruki olimpijac. Pri~a
o godinama napornih treninga, odricawa,
priprema za takmi~ewa, pri~a o neizmernom broju prepe{a~enih krugova oko
kupali{ta u Vlasotincu, o treninzima i
kada je bolestan i dok pe{a~i sa neizdr`ivim bolom od `uqeva na nogama. I
sve to dok {toperica neumorno otkucava
vreme i podse}a da se mo`e jo{, da se
mora jo{, da se `eli jo{. Hodawe,
hodawe, hodawe, dok smewuju godi{wa
Same pripreme za ovogodi{wu Olimpijadu dugo su trajale i bile su veoma naporne
pod budnim okom trenera Tome
Stefanovi}a. Deo priprema
obavqen je i na Vlasinskom
jezeru.
– Radovao sam se odlasku na
Olimpijske igre, susretu sa starim prijateqima, dru`ewu sa wima. I debitanti
su se lepo uklopili sa nama „starijima“,
bili smo jedni drugima podr{ka, prava
velika sportska porodica. Atmosfera u
Olimpijskom selu bila je odli~na. Na
svakom koraku smo susretali po nekog
poznatog. Posebno sam sre}an zbog susreta i fotografije sa velikom zvezdom OI,
najbr`im ~ovekom na svetu, Nebeskom
muwom Juseinom Boltom i taj trenutak
}u pamtiti celog `ivota – prise}a se
Predrag Filipovi}.
Stazu
od
20
kilometara
na
ovogodi{woj
Olimpijadi
Predrag
Filipovi} prepe{a~io je za vreme od
1.27.22.
U nastavku pri~e Pe|a se prise}a nezaboravih trenutaka i
uspomena iz
Londona, izuzetnih znamenitosti, Muzeja
istorije, Stamford Brixa, Vimbldona,
zgrade sa 165 spratova.
– Ali, Temza me je razo~arala, na{a
Vlasina je sto puta boqa i lep{a od we duhovit je na{ sagovornik.
Lepo je slu{ati prise}awa na
dru`ewe sa ostalim atleti~arima, vaterpolistima, strelcima, odbojka{ima,
odbojka{icama, pliva~ima….
– Poseban utisak na mene je ostavio
do~ek na balkonu Skup{tine Beograda.
To je neprocewiv i neponovqiv ose}aj.
Te{ko je opisati ono {to se u tim
trenucima de{ava u svima nama, jednostavno to se mora do`iveti – dodaje
Predrag Filipovi}.
Upoznavaju}i ga tokom svih ovih godina, prate}i wegovu blistavu karijeru,
znaju}i wegovu blagu narav ali i nesvakida{wu upornost, znaju}i ga kao izuzetno
dobrog ~oveka i isto toliko dobrog
sportistu, verujemo da }e Pe|a nositi
dres na{e reprezentacije i na
Olimpijadi u Riju, i takmi~iti se rame uz
rame sa najve}im svetskim asovima.
ATLETIKA PUT
ZA RAZVIJAWE PRAVIH
VREDNOSTI
– Samo oni koji mogu da motivi{u sebe
da treniraju i kad misle da ne mogu vi{e
da izdr`e, mogu da ra~unaju na uspeh u
atletici, bez obzira na fizi~ke predispozicije. Zatim sledi napor da ~ovek prevazi|e ~iwenicu da ne}e biti pla}en ni
kao lokalni fudbaler zarad po{tovawa i
dostojanstva. Atletika ne prepoznaje ko
su vam roditeqi, ni odakle ste. Postoje
samo {toperica i metar. Roditeqi ~esto
gre{e kada decu usmeravaju ka profitabilnim sportovima za koje pla}aju
visoke ~lanarine misle}i da }e im se to
vratiti. Zato pozivam decu da se kroz
atletiku nau~e zdravom `ivotu i sportski doka`u. @ivot i atletika su tesno
povezani, to je spoj uspona i padova.
Atletika podrazumeva naporne treninge,
stvarawe radnih navika i `equ za
dokazivawem. Odgovorno tvrdim da je u
Vlasotincu atletika najboqi put za
razvijawe pravih sportskih i qudskih
vrednosti kod dece i omladine – isti~e
Predrag Filipovi}.
On tvrdi da ga je atletika nau~ila
`ivotu, da je zahvaquju}i kraqici
sportova upoznao mnogo qudi i zadovoqan je {to mu wegovi Vlasotin~ani
~esto prilaze na ulici sa re~ima da su
ponosni na wega, sa re~ima podr{ke i
vere u wega.
REKORDI ZA PONOS
Predrag Filipovi} je do sada bio pet
puta prvak Balkana u brzom hodawu na 20
kilometara, dva puta je osvajao drugo i
tri puta tre}e mesto na Balkanskim igrama. On do sada ima najvi{e medaqa u
istoriji Balkanskih igara, kada je ova
disciplina u pitawu. Osam puta do sada
Predrag Filipovi} je bio dr`avni
prvak, zabele`io je 32 nastupa za
reprezentaciju. Najboqi rezultat na
stazi od 20 kilometra postigao je 2003.
godine i on iznosi 1.21.50, dok mu sopstveni rekord na stazi od 50 kilometara
iznosi 3.57,22 a postignut je 2010. godine
u Ukrajini.
SERIJA TAKMI^EWA
SLEDE]E GODINE
Predrag Filipovi} i daqe naporno
trenira jer ga slede}e godine o~ekuju
brojna takmi~ewa. Krajem marta o~ekuje
ga u~e{}e na Mitingu u Slova~koj (na 50
kilometara), u aprilu na Balkanskom
prvenstvu u Turskoj, maja meseca na
Evropskom kupu u Slova~koj, juna meseca
na Mediteranskim igrama u Turskoj i kao
kruna svih ovih takmi~ewa Svetsko
prvenstvo u atletici, koje }e se odr`ati
avgusta meseca u Moskvi.
Svetlana Stankovi}
ORGANIZOVAN PRVI TURNIR U STONOM TENISU
POBEDNICI TURNIRA SU SVE EKIPE
U Sportsko-rekreativnom centru "Vlasina" u Vlasotincu 10. oktobra je organizovan Prvi turnir u stonom tenisu. Na turniru je u~estvovalo 17 ekipa a sistem
takmi~ewa je bio eliminacioni. U finalnom me~u ekipa "DRIM" tima savladala je
ekipu "10. oktobar", a tre}e mesto osvojila je ekipa SRC "Vlasina". Pobedni~ki
tim je nastupao u sastavu \or|e Koci}, Dejan Krsti} i Milan Stojiqkovi}.
Uspe{an organizator ove sportske manifestacije je SRC "Vlasina", generalni
pokroviteq je Skup{tina op{tine Vlasotince
* S
septembar-oktobar 2012. godine
P
O
R
* JABLANI^KI OKRUG *
F U D B A L
N I [ K A
Z O N A
TIMOVI IZ VLASOTINCA IGRAJU PROMENQIVO
L E B A N ^ A N I
L I D E R I
SKANDALOZNO PONA[AWE [email protected] LICA
I GLEDALACA U GRDELICI U KOM[IJSKOM DERBIJU
PRAVILA DIVQEG ZAPADA
Jedina bitna stvar u utakmici
devetog kola Ni{ke zone u Grdelici
14. oktobra bila je kako da
doma}ini
pobede
goste
iz
Vlasotinca. Ako je tako trebalo da
bude onda utakmica i nije trebala
da se igra, ve} je doma}ina odmah
trebalo registrovati kao pobednika. Gledaoci svoje frustracije i
agresivnost treba da re{avaju
savetima stru~nih lica, a ne na
sportskim terenima.Slu`bena lica
treba da se dr`e pravila fudbalske igre jer su polagali testove
iz wih. Direktori liga i komesari
za takmi~ewa treba da bele`e
doga|aje koji se doga|aju na terenu i
da ~ekaju izve{taje i dopunske
izve{taje s utakmica, a ne da ulaze
na teren kao {erifi sa divqeg
zapada. Svaki udarac ili poku{aj
udarawa sudije je crveni karton sa
prekidom utakmice bez nastavka.
Fudbal nam vode qudi koji vi{e
vole ne{to drugo nego li sam fudbal i zato na terenima o`ivqavaju
pravila divqeg zapada. Kona~nu
re~ treba da daju disciplinski
organi Ni{ke zone. Kakva }e odluka
biti ne znamo, ali se nadamo da }e
fudbaleri biti za{ti}eni kako bi
imali
regularne
uslove
za
takmi~ewe.
Vlasina igra promenqivo, {to je
i
bilo
za
o~ekivawe,
sa
podmla|enim sastavom ipak ima
velike {anse da do|e na prvo mesto
i posle jedne sezone vrati srpskoliga{ki status.
17
T *
1. RUDAR A
9
8
0
1 27:11
24
2. MORAVAC (P)
9
6
2
1 22:7
20
3. SLOGA (L)
9
6
0
3 24:15
18
4. BALKANSKI
9
6
0
3 18:14
18
5. VLASINA
9
5
2
2 21:10
17
6. ZAPLAWAC
9
5
1
3 15:9
16
7. PUSTA REKA (-1)
9
4
2
3 13:11
13
8. JEDINSTVO
9
4
1
4 10:14
13
9. [email protected]
9
4
0
5 13:10
12
10. PUKOVAC
9
4
0
5 18:20
12
11. VU^JE
9
3
1
5 16:26
10
12. ZLO]UDOVO
9
2
2
5 9:16
8
13. NAPREDAK
9
2
2
5 8:17
8
14. SVRQIG
9
2
1
6 8:18
7
15. BSK
9
1
2
6 7:17
5
16. MALO[I[TE (-1)
9
2
0
7 9:23
5
Rezultati 9. kola:
Pusta reka – Svrqig
4:1, Sloga (L) – Zaplawac 2:1, Vu~je –
Moravac (P) 0:2, Napredak – Balkanski 3:0,
Jedinstvo – Vlasina 1:0, Lu`nica – BSK 2:0,
Rudar Alpos – Zlo}udovo 1:0, Pukovac –
Malo{i{te 3:0.
Deseto kolo (20/21. oktobar): Svrqig –
Malo{i{te, Zlo}udovo – Pukovac, BSK –
Rudar Alpos, Vlasina – Lu`nica, Balkanski
– Jedinstvo, Moravac (P) – Napredak,
Zaplawac – Vu~je, Pusta reka – Sloga (L).
Jablani~ka
liga
ima
najve}i broj klubova sa
teritorije na{e op{tine.
Progres iz Ladovice je
posle devet kola najboqe
plasirana ekipa na petom
mestu.
Budu}nost
iz
Ora{ja ima deset bodova i
zauzima osmo mesto, dok je
Gradac iz Konopnice na
13. mestu. Prvenstvo je
interesantno, lider je
Radan iz Lebana, a prate ga
Jedinstvo
iz
Gorweg
Stopawa i Bo{wace, tako
da }emo imati vrlo
neizvesnu borbu za prvaka
Jablani~ke lige. Timovi
iz Vlasotinca vrlo te{ko
mogu da se ukqu~e u borbu
za vi{i plasman, bili bi
zadovoqni da ostanu u ovoj
ligi.
9
8
0
1
29:4
24
2. JEDINSTVO (GS)
9
7
1
1 23:11
22
3. JEDINSTVO (B)
9
7
1
1
16:8
22
4. SLOGA
9
6
1
2
18:13
19
5. PROGRES
9
5
0
4 15:12
15
6. [email protected]
9
4
1
4 12:10
13
7. UMAC
9
4
0
5 15:12
12
8. BUDU]NOST
9
3
1
5 10:14
10
9. MLADI BORAC
9
3
1
5 18:23
10
10. BOBI[TE
9
3
1
5 12:18
10
11. [UMADIJA
9
3
1
5 12:21
10
12. ^EKMIN
9
2
3
4 16:13
9
13. GRADAC
9
3
0
6 13:26
9
14. MLADOST
9
2
2
5 11:21
8
15. MORAVA
9
2
2
5
6:17
8
16. JABLANICA (-1)
9
2
1
6
9:13
6
REZULTATI 9. KOLA: Jedinstvo (GS) – Bobi{te 2:1, Jedinstvo (B) –
Mladost 3:1, Sloga – Progres 3:1, Morava – Budu}nost 1:1, Radan – Umac 2:0, ^ekmin –
Jablanica 1:1, Planta`a – [umadija 4:1, Gradac – Mladi borac 4:0.
DESETO KOLO: Bobi{te – Mladi borac, [umadija – Gradac, Jablanica –
Planta`a, Umac – ^ekmin, Budu}nost – Radan, Progres – Morava, Mladost – Sloga,
Jedinstvo (GS) – Jedinstvo (B).
SPORTSKI SUSRETI DECE DNEVNIH BORAVAKA
ODBOJKA
POVODOM „VINSKOG BALA“ U VLASOTINCU [email protected]
ME\UNARODNA PRIJATEQSKA UTAKMICA
go[]e
iz makedonije
U sklopu obele`avawa „Vinskog bala“1.
septembra su u SRC „Vlasina“ odr`ane dve
prijateqske utakmice sa go{}ama iz
Makedonije. Ove utakmice je uspe{no organizovao Odbojka{ki klub „Vlasina“. Utakmice
su odigrane u pionirskoj i seniorskoj kategoriji. Sport je pravi put za stvarawe mostova prijateqstva izme|u dve dr`ave.
1. RADAN
Mo`da bi u daqoj budu}nosti u Vlasotincu
trebalo organizovati i neki me|unarodni
turnir.
Pomo} pri realizaciji utakmica dao je
Sportsko-rekreativni centar „Vlasina“, generalni pokroviteq je Skup{tina op{tine
Vlasotince.
Dnevni boravak za decu i mlade sa
smetwama u razvoju Centra za decu i
omladinu Vlasotinca, 8.9.2012. godine
u~estvovao je na Sportskim susretima
dece dnevnih boravaka, koji su organizovani od strane Udru`ewa obolelih od
mi{i}nih i neuromi{i}nih bolesti u
Prokupqu.
Na takmi~ewe su bila pozvana deca iz
nekoliko op{tina: Ni{, Prokupqe,
Negotin, Pre{evo, Lebane, Vladi~in
Han, Vrawe i Vlasotince. Organizovano
je takmi~ewe u bacawu pikada, skoku u
daq, stonom tenisu, obarawu ~uweva i
ko{arci (slobodna bacawa). Dnevni
boravak iz Vlasotinca imao je pet
takmi~ara. Takmi~ari iz Vlasotinca
nadmetali su se u svim disciplinama,
@aklina Stankovi} osvojila je prvo
mesto u bacawu pikada, dok je Danijela
RUKOMET
Stamenkovi} osvojila tre}e mesto u
ko{arci. Dnevni boravak Vlasotinca
osvojio je tre}e mesto u ekipnom plasmanu. Svi dnevni boravci dobili su
povequ za fer-plej. Pre po~etka
takmi~ewa za sve u~esnike organizovan
je obilazak prokupa~kog Dnevnog boravka
„Sunce“, gde su deca dobila osve`ewe i
mogu}nost da se igraju na de~jem
igrali{tu doniranom od strane organizacije „Veliko srce“. Nakon toga, deca su
u Sportskoj hali „dr Zoran \in|i}“
imala
organizovanu
u`inu.
Po
zavr{etku takmi~ewa svi u~esnici
Sportskih susreta oti{li su na organizovani ru~ak u restoranu hale, gde su
deca imala priliku da se upoznaju i
dru`e sa decom drugih dnevnih boravaka, a nakon ru~ka podeqene su i medaqe.
B.Petrovi}
PRVA SRPSKA LIGA - ISTOK
VLASOTIN^ANI UBEDQIVI
ODIGRANO TRE]E KOLO PRVESRPSKE LIGE GRUPA ISTOK
Na po~etku takmi~ewa u Prvoj srpskoj ligi grupa Istok rukometa{i
iz Vlasotinca imaju tri pobede, tako da su sa Planinkom i Dubo~icom
jedine tri nepora`ene ekipe. Po~etak je vrlo dobar, nadamo se da }e tako
ostati do kraja prvenstva.
S
V
A
@
N
E
I
Slu`ba obave{tewa
Prijava smetwi
Slu`ba za hitne intervencije
Policija
Vatrogasna slu`ba
Hitna pomo}
Ta~no vreme
Automoto savez Srbije
VLASOTINCE
Hitna slu`ba
Bolnica
Dom zdravqa
Policijska stanica
Vatrogasna slu`ba
Op{tina Vlasotince
T
E
988
977
112
192
193
194
95
987
Alfa banka
875–730
Eurobank EFG AD Beograd
877–900
Uprava javnih pla}awa
875–358
KBC AD Beograd
ekspozitura Vlasotince
875–647
Mewa~nice
Tehniko
875-593
Rim 1
874–532
Rim 2
875–536
[op
870–398
Bata
875–333
Turisti~ke agencije
Duga turs
875–537
Adria turs
876–225
876–180
875–215
875–434
875–120
875–128
875–122
Kulturni centar Vlasotince
875–314
Gradska biblioteka
875–512
JP „Direkcija za urbanizam
i izgradwu“
875–168
Centar za socijalni rad
875–459
JKP Komunalac
875–141
JKP Vodovod
875–350
Fabrika vode „Nerezine“
875–121
Tr`i{te rada
875–592
Crveni krst
875–177
Po{ta
875–126
Elektrodistribucija
875–346
Kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj
877–236
Osnovni sud Leskovac jedinica
Vlasotince
875–324
Organ za prekr{aje
875–334
Op{tinski javni pravobranilac
875–184
Gimnazija
875–152
Tehni~ka {kola
875–125
O[ „8. oktobar”
875–450
O[ „Sini{a Jani}“
875–147
SRC „Vlasina“
875–200
Sportski savez
875–716
Udru`ewe penzionera
875–919
Savez invalida rada
062/771-467
Op{tinska organizacija potro{a~a 875–132
SOS za decu i `ene `rtve nasiqa 877–490
Gaga radio
877–297
Vlasotina~ka crkva
875–806
Poliklinika Eskulap
876–205
Veterinarska stanica
875–174
Kopernikus
876–228
Kabl „Jala“
877–000
Total TV (kablovska preko satelita) 875–908
Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“
„De~ja radost“
875–425
„Kolibri“
875–204
„P~elica“ – Stajkovce
869–927
Inspekcije
Poreska uprava (terenska kontrola) 875–176
Tr`i{na inspekcija
875–923
Apoteke
Gradska apoteka
875–109
Apoteka Medika
875–395
Apoteka Sveti Nikola
875–322
Apoteka Viva
871–042
Apoteka \ina
875–737
Pekare
Pekara MG
875–742
kancelarija
875–7222
Pekara „Sawa“
875–135
Rastavnica
875–551
[ekspir
063/404–791
Pekara Dara
874–368
Pekara \ole
873–153
SAN–PEK
065/8452–581
PEKARA „N“
875–131
Zotest
386–9926
Restorani
BCD hotel Grozd
876–047
Borina ~esma
874–749
Guwetinac (motel)
874–531
[e{ir
875–733
Veteran
875–646
Jaz
874–222
]irimixija
875–927
Picerije
Dolce Vita
063/7801–155
Magnifico
065/6511–144
Gondola
062/760–330
Benzinske pumpe
Jugopetrol
877–030
Boqare M&M
875–629
Stajkovce Morava petrol
869–911
Benzinska pumpa Benzin Bata
875–110
AS petrol
875–068
Bob trejd
3869–939
Banke
Intesa banka
875–565
Komercijalna banka
875–206
Agrobanka
875–678
L
R
E
F
O
CRNA TRAVA
Dom zdravqa
Policijska stanica
Op{tina Crna Trava
De~ji vrti} „Mladost“
Tehni~ka {kola
„Milentije Popovi}“
O[ „Aleksandar Stojanovi}“
PZP Crna Trava
Centar za socijalni rad
Po{ta Crna Trava
Elektrodistribucija
[umska uprava
Poreska uprava
JKPUT „Vilin lug“
Po{ta Sastav Reka
Mesna kancelarija Sastav Reka
Ambulanta Sastav Reka
Mesna kancelarija Gradska
Ambulanta Gradska
Crveni krst
Penzijsko invalidsko osigurawe
Biblioteka
Lova~ko udru`ewe
SIZ Zdravstva
LESKOVAC
Zdravstveni centar
Bolnica
Elektrodistribucija
@elezni~ka stanica
Autobuska stanica LEGAS
Autobuska stanica Ni{ekspres
Ekos petrol
De`urna apoteka
Skup{tina op{tine
Uslu`ni centar
Vi{i sud
Osnovni sud
Privredni sud
Komunalno preduze}e
Radio Leskovac
TV Leskovac
Centar za socijalni rad
Narodno pozori{te
Leskova~ki kulturni centar
Narodna biblioteka
Narodni muzej Leskovac
N
I
811–224
811–222
811–115
811–118
811–277
811–114
811–105
811–402
811–255
817–191
811–183
811–152
811–108
811–313
818–191
268–392
268–384
817–009
817–014
811–314
811–316
811–312
811–117
811–162
212–184
251–244
230–213
212–390
215–550
242–237
281–452
212–660
253–313
213–946
250–313
242–812
230–502
53–361
244–667
252–127
515–630
232–592
248–302
233–890
212–975
NI[
Klini~ki centar
018/224–964
De`urna apoteka Ni{
018/512–336
Dom zdravqa
018/503–503
Klinika za ginekologiju - porodili{te
018/238–181
Psiholo{ke konsultacije
018/523–422
Saobra}ajna policija
018/43–064
Autobuska stanica
018/255–177
Autobuska stanica (rezerv.)
018/255–666
@elezni~ka stanica
018/264–625
Aerodrom
018/582–828
Narodno pozori{te
018/45–441
Univerzitetska biblioteka
018/523–119
Gradska biblioteka
„Stevan Sremac“
018/511–405
V
I
A U T O B U S K I
S A O B R A ] A J
SIGMA TRANS
Vlasotince – Leskovac
Radnim danom: 5.30, 6.00, 6.30, 6.50, 7.30, 8.00, 8.25, 9.05, 10.00, 10.55, 11.55, 12.20, 12.50,
13.10, 13.35, 14.05, 14.35, 15.00, 15.40, 16.25, 17.15, 17.45, 18,15, 19.30, 20.35
Nedeqom: 8.00, 10.00, 11.55, 13.35, 15,45, 18,15
Leskovac – Vlasotince
Radnim danom: 6.00, 6.30, 7.00, 7.30, 8.40, 9.30, 10.30, 11.25, 11.55, 12.20, 12.45, 13.20, 13.45,
14.15, 14.40, 15.05, 16.00, 16.40, 17.00, 18.00, 18.25, 19.10, 20.10, 21,15
Nedeqom: 9.30, 10.30, 12.45, 14.20, 17.00, 19.10
Obele`eni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM, [email protected] PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIH
RASPUSTA. Polasci iz Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) ne saobra}aju subotom i dr`avnim praznicima.
V A N L I N I J S K I
P R E V O Z
PETKO PREVOZ A L E X T O U R S
Vlasotince – Crna Trava
5.40, 8.25 i 12.50 (subota i nedeqa 8.25)
Crna Trava – Vlasotince
7.15, 11,30 i 14.30 (subota i nedeqa 11.30)
Vlasotince – Gradska 5.40 i 13.50
Gradska – Vlasotince 6.30 i 14.40
Vlasotince – Crna Trava
6,00 i 17,30
Crna Trava – Vlasotince
7,10 i 19,10
VLASOTINCE – BEOGRAD
5,15 Vlasotince (Leskovac, Brestovac) Beograd (Stevanturs)
6,30 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Kanis)
8,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Simplon)
9,45 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)
13,00 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Bata Reisen)
14,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Kolari) Beograd (Simplon)
17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)
BEOGRAD – VLASOTINCE
10,15 Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
13,40 Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
15,50 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
16,04 Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince (Stevanturs)
19,10 Beograd (Leskovac) Vlasotince (Kanis)
21,00 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
NOVI SAD
Vlasotince (Leskovac, Ni{, ]uprija, Velika Plana,
Beograd) Novi Sad (Bata Reisen)
Novi Sad (Beograd, Velika Plana, ]uprija, Ni{,
7,20
Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
17,30
[email protected]
6,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Po`arevac (Sigma Tours)
15,15 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Po`arevac (Frenki)
9,00 Po`arevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki )
13,30 Po`arevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince (Sigma Tours)
PIROT
6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince (M601)
17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot (M601)
KRAGUJEVAC
7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac (Frenki)
13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki)
INTERNET sajtovi
www.988info.rs
(Poslovni i telefonski imenik)
www.vlasotince.rs
(Sajt grada Vlasotinca)
www.os8oktobar.edu.rs
(Sajt Osnovne {kole „Osmi oktobar)
[email protected]
(Sajt Osnovne {kole „Sini{a Jani})
www.tsvlasotince.edu.rs
(Sajt Tehni~ke {kole)
www.predskolska-mdimanic.edu.rs
(Sajt Pred{kolske ustanove
„Milka Dimani})
www.nokesoft.com/fdv
(Fondacija darovitih Vlasotince)
www.vlasotince.in.rs
(Za sve one koji vole Vlasotince)
S
www.radiogaga.fm
(Sajt Radija Gaga)
www.vlasotince.tel
(Sajt Televizije Vlasotince)
www.okkvlasotince.com
(Sajt Ko{arka{kog kluba
„Vlasotince“)
www.vlasotince.com
(Vlasotince kafe)
www.kkshotokan.com
(Karate klub [oto-kan – Vlasotince)
www.vlasotince.com/forum
(Vlasotina~ki forum)
www.pekarasanja.e-vlasotince.info
(Pekara „Sawa“)
www.cementni.co.rs
(Cementni proizvodi Vlasotince)
P R E V O Z N I C I
SIGMATRANS ................................. 875–533
SIMPLON ......................................... 874–474
KANIS ................................................ 876–149
242–200
STEVANTURS ................................... 875–867
JOVI] ................................................ 215–666
BATA REISEN ..................................... 876–149
220–873
FRENKI .............................................. 260–013
NI[EKSPRES ................................. 242–237
V&D .............................................. 063/8867–310
281–382
M601 ............................................... 010/323–601
GA[A BUS ................................ 063/846–7771
PETKO PREVOZ ..................... 069/187–5993
ALEX TOURS ............................... 064/424–2639
S
V
A
@
N
E
I
Slu`ba obave{tewa
Prijava smetwi
Policija
Vatrogasna slu`ba
Hitna pomo}
Ta~no vreme
Automoto savez Srbije
VLASOTINCE
Hitna slu`ba
Bolnica
Dom zdravqa
Policijska stanica
Vatrogasna slu`ba
Op{tina Vlasotince
T
E
988
977
92
93
94
95
987
Eurobank EFG AD Beograd
877–900
Uprava javnih pla}awa
875–358
KBC AD Beograd
ekspozitura Vlasotince
875–647
Mewa~nice
Tehniko
875-593
Rim 1
874–532
Rim 2
875–536
[op
870–398
Bata
875–333
Turisti~ke agencije
Duga turs
875–537
Adria turs
876–225
876–180
875–215
875–434
875–120
875–128
875–122
Kulturni centar Vlasotince
875–314
Gradska biblioteka
875–512
JP „Direkcija za urbanizam
i izgradwu“
875–168
Centar za socijalni rad
875–459
JKP Komunalac
875–141
JKP Vodovod
875–350
Fabrika vode „Nerezine“
875–121
Tr`i{te rada
875–592
Crveni krst
875–177
Po{ta
875–126
Elektrodistribucija
875–346
Kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj
877–236
Osnovni sud Leskovac jedinica
Vlasotince
875–324
Organ za prekr{aje
875–334
Op{tinski javni pravobranilac
875–184
Gimnazija
875–152
Tehni~ka {kola
875–125
O[ „8. oktobar”
875–450
O[ „Sini{a Jani}“
875–147
SRC „Vlasina“
875–200
Sportski savez
875–716
Udru`ewe penzionera
875–919
Savez invalida rada
062/771-467
Op{tinska organizacija potro{a~a 875–132
SOS za decu i `ene `rtve nasiqa 877–490
Gaga radio
877–297
Vlasotina~ka crkva
875–806
Poliklinika Eskulap
876–205
Veterinarska stanica
875–174
Kopernikus
876–228
Kabl „Jala“
877–000
Total TV (kablovska preko satelita) 875–908
Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“
„De~ja radost“
875–425
„Kolibri“
875–204
„P~elica“ – Stajkovce
869–927
Inspekcije
Poreska uprava (terenska kontrola) 875–176
Tr`i{na inspekcija
875–923
Apoteke
Gradska apoteka
875–109
Apoteka Medika
875–395
Apoteka Sveti Nikola
875–322
Apoteka Viva
871–042
Apoteka \ina
875–737
Pekare
Pekara MG
875–742
kancelarija
875–7222
Pekara „Sawa“
875–135
Rastavnica
875–551
[ekspir
063/404–791
Pekara Dara
874–368
Pekara \ole
873–153
SAN–PEK
065/8452–581
PEKARA „N“
875–131
Zotest
386–9926
Restorani
BCD hotel Grozd
876–047
Borina ~esma
874–749
Guwetinac (motel)
874–531
[e{ir
875–733
Veteran
875–646
Jaz
874–222
]irimixija
875–927
Picerije
Dolce Vita
063/7801–155
Magnifico
065/6511–144
Gondola
062/760–330
Benzinske pumpe
Jugopetrol
877–030
Boqare M&M
875–629
Stajkovce Morava petrol
869–911
Benzinska pumpa Benzin Bata
875–110
AS petrol
875–068
Bob trejd
3869–939
Banke
Intesa banka
875–565
Komercijalna banka
875–206
Agrobanka
875–678
Alfa banka
875–730
L
R
E
F
O
CRNA TRAVA
Dom zdravqa
Policijska stanica
Op{tina Crna Trava
De~ji vrti} „Mladost“
Tehni~ka {kola
„Milentije Popovi}“
O[ „Aleksandar Stojanovi}“
PZP Crna Trava
Centar za socijalni rad
Po{ta Crna Trava
Elektrodistribucija
[umska uprava
Poreska uprava
JKPUT „Vilin lug“
Po{ta Sastav Reka
Mesna kancelarija Sastav Reka
Ambulanta Sastav Reka
Mesna kancelarija Gradska
Ambulanta Gradska
Crveni krst
Penzijsko invalidsko osigurawe
Biblioteka
Lova~ko udru`ewe
SIZ Zdravstva
LESKOVAC
Zdravstveni centar
Bolnica
Elektrodistribucija
@elezni~ka stanica
Autobuska stanica LEGAS
Autobuska stanica Ni{ekspres
Ekos petrol
De`urna apoteka
Skup{tina op{tine
Uslu`ni centar
Vi{i sud
Osnovni sud
Privredni sud
Komunalno preduze}e
Radio Leskovac
TV Leskovac
Centar za socijalni rad
Narodno pozori{te
Leskova~ki kulturni centar
Narodna biblioteka
Narodni muzej Leskovac
N
I
811–224
811–222
811–115
811–118
811–277
811–114
811–105
811–402
811–255
817–191
811–183
811–152
811–108
811–313
818–191
268–392
268–384
817–009
817–014
811–314
811–316
811–312
811–117
811–162
V
I
A U T O B U S K I
S
S A O B R A ] A J
SIGMA TRANS
Obele`eni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM, [email protected] PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIH
RASPUSTA. Polasci iz Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) ne saobra}aju subotom i dr`avnim praznicima.
V A N L I N I J S K I
P R E V O Z
PETKO PREVOZ A L E X T O U R S
Vlasotince – Crna Trava
5.40, 8.25 i 12.50 (subota i nedeqa 8.25)
Crna Trava – Vlasotince
7.15, 11,30 i 14.30 (subota i nedeqa 11.30)
Vlasotince – Gradska 5.40 i 13.50
Gradska – Vlasotince 6.30 i 14.40
Vlasotince – Crna Trava
6,00 i 17,30
Crna Trava – Vlasotince
7,10 i 19,10
VLASOTINCE – BEOGRAD
5,15 Vlasotince (Leskovac, Brestovac) Beograd (Stevanturs)
6,30 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Kanis)
8,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Simplon)
9,45 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)
13,00 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Bata Reisen)
14,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Kolari) Beograd (Simplon)
212–184
251–244
230–213
212–390
215–550
242–237
281–452
212–660
253–313
213–946
250–313
242–812
230–502
53–361
244–667
252–127
515–630
232–592
248–302
233–890
212–975
NI[
Gradska bolnica
018/324–964
Narodno pozori{te
018/45–441
De`urna apoteka Ni{
018/512–336
Saobra}ajna policija
018/43–064
Klini~ki centar
018/324–964
Dom zdravqa
018/251–699, 251–597
Klinika za ginekologiju
018/338–181
Psiholo{ke konsultacije
018/523–422
Autobuska stanica
018/255–177
Autobuska stanica (rezerv.)
018/255–666
@elezni~ka stanica
018/364–625
Aerodrom
018/582–828
Univerzitetska biblioteka
018/523–119
Gradska biblioteka
„Stevan Sremac“
018/511–405
17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)
BEOGRAD – VLASOTINCE
10,15 Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
13,40 Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
15,50 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
16,04 Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince (Stevanturs)
19,10 Beograd (Leskovac) Vlasotince (Kanis)
21,00 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
NOVI SAD
Vlasotince (Leskovac, Ni{, ]uprija, Velika Plana,
Beograd) Novi Sad (Bata Reisen)
Novi Sad (Beograd, Velika Plana, ]uprija, Ni{,
7,20
Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
17,30
[email protected]
6,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Po`arevac (V&D)
15,15 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Po`arevac (Frenki)
9,00 Po`arevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki )
13,30 Po`arevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince (V&D)
PIROT
6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince (M601)
17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot (M601)
KRAGUJEVAC
7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac (Frenki)
13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki)
INTERNET sajtovi
www.988info.rs
(Poslovni i telefonski imenik)
www.vlasotince.rs
(Sajt grada Vlasotinca)
www.os8oktobar.edu.rs
(Sajt Osnovne {kole „Osmi oktobar)
[email protected]
(Sajt Osnovne {kole „Sini{a Jani})
www.tsvlasotince.edu.rs
(Sajt Tehni~ke {kole)
www.predskolska-mdimanic.edu.rs
(Sajt Pred{kolske ustanove
„Milka Dimani})
www.nokesoft.com/fdv
(Fondacija darovitih Vlasotince)
www.vlasotince.in.rs
(Za sve one koji vole Vlasotince)
www.radiogaga.fm
(Sajt Radija Gaga)
www.vlasotince.tel
(Sajt Televizije Vlasotince)
www.okkvlasotince.com
(Sajt Ko{arka{kog kluba
„Vlasotince“)
www.vlasotince.com
(Vlasotince kafe)
www.kkshotokan.com
(Karate klub [oto-kan – Vlasotince)
www.vlasotince.com/forum
(Vlasotina~ki forum)
www.pekarasanja.e-vlasotince.info
(Pekara „Sawa“)
www.cementni.co.rs
(Cementni proizvodi Vlasotince)
P R E V O Z N I C I
SIGMATRANS ................................. 875–533
SIMPLON ......................................... 874–474
KANIS ................................................ 876–149
242–200
STEVANTURS ................................... 875–867
JOVI] ................................................ 215–666
BATA REISEN ..................................... 876–149
220–873
FRENKI .............................................. 260–013
NI[EKSPRES ................................. 242–237
V&D .............................................. 063/8867–310
281–382
M601 ............................................... 010/323–601
GA[A BUS ................................ 063/846–7771
PETKO PREVOZ ..................... 069/187–5993
ALEX TOURS ............................... 064/424–2639
Download

Informativni bilten broj 65