K
M
ER
A
RI
P
BE
SP
L
A
TA
N
Prvi broj Vlasine
iza{ao je
16. septembra 1926.
ISSN 1820–4643
INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE • BROJ 79 (259) • GOD. 6 (82) • JANUAR – FEBRUAR 2015.
NEOPHODAN NOVI MOST
VLASOTINCE
PREDSTAVQENO KRAQEV^ANIMA
INTERVJU
SA PREDSEDNIKOM OP[TINE
STRANA 2.
REGISTRUJTE SVOJE VINOGRADE
STRANA 14.
STRANa 4.
USPEH NAJMLA\IH
[AHISTA
STRANa 15.
STRANA 3.
2
V
E
S
NOVA SRBIJA PROSLAVILA SLAVU
Op{tinski odbor Nove Srbije
proslavio je svoju krsnu slavu Sveti
Simeon Miroto~ivi
u Galeriji
Kulturnog centra na Ne{i}evom keju u
prisustvu mnogobrojnih ~lanova, simpatizera kao i predstavnika svih
politi~kih partija sa podru~ja vla-
Vlasotinca Bo{ko Stan~i} se zahvalio prisutnima na odvojenom vremenu, uz `equ da se slava Nove Srbije
slavi jo{ mnogo godina. Ovogodi{wi
doma}in slave Predrag Filipovi} je
istakao da je u narednim godinama
neophodno iskazivawe jedinstva svih
sotina~ke op{tine.
^in rezawa slavskog kola~a obavio
je otac Zoran Stojanovi} po`elev{i
stranci uspeh u daqem radu.
Predsednik OO Nove Srbije
politi~kih aktera a zarad prosperiteta vlasotina~ke op{tine.
Predrag Filipovi} je slavski kola~
predao budu}em doma}inu Dragani
Stankovi}.
V.M.
ZAVR[EN SAJAM TURIZMA U BEOGRADU
U Beogradu je od 19. do 22. februara odr`an 37. Me|unarodni sajam turizma na
kome se po prvi put predstavila i Turisti~ka organizacija Vlasotinca.
Tokom trajawa sajma predstavqeni su turisti~ki potencijali na{e op{tine, razglednice, katalog sa fotografijama Vlasotinca, bro{ura pod nazivom „Istra`i
upoznaj zavoli“ i organizovana degustacija vlasotina~kih vina. Sve to organizovano je na zajedni~kom {tandu sa turisti~kim organizacijama Leskovca i Lebana.
– Za sajam smo uradili pomenutu bro{uru sa najva`nijim podacima vezanim za
Vlasotince i okolinu, od geografskog polo`aja, prirodnih karakteristika, istorije ovog kraja, poznatih gra|evina, kulturno-istorijskih spomenika, najva`nijih kulturnih manifestacija do puta vina. Potrudili smo se da na ovaj na~in skrenemo
pa`wu na Vlasotince, da posetioce sajma podstaknemo da razmi{qaju o Vlasotincu
i da jednog dana do|u da ga boqe upoznaju – isti~e v.d. direktora Turisti~ke organizacije Olivera Stamenkovi}.
Po wenim re~ima posebnu pa`wu posetilaca privukla je degustacija
vlasotina~kih vina, kojoj je prisustvovala i direktorka Turisti~ke organizacija
Srbije Gordana Plamenac.
U Razgovoru sa Gordanom Plamenac dobili smo i neke od smernica po kojima
na{a turisti~ka organizacija treba da se razvija. Po wenom mi{qewu va`na je
saradwa sa turisti~kim organizacijama iz okru`ewa, izrada zajedni~kih kataloga i
T
I
januar-februar 2015. godine
KULTURNI CENTAR VLASOTINCE U KRAQEVU
VLASOTINCE KROZ DVE PRI^E
Vlasotina~ki Kulturni centar je 11. februara gostovao u Kraqevu, u Narodnoj
biblioteci „Stefan Prvoven~ani“, gde je izvr{ena prezentacija Vlasotinca kroz
program pod imenom „Vlasotince – dve pri~e“. Prisutni Kraqev~ani bili su u
prilici da se upoznaju sa tradicionalnom manifestacijom „Pesni~ki ~as – u~iteqstvu u ~ast“, koju vlasotina~ki Kulturni centar organizuje vi{e od dve decenije.
U drugom delu programa prisutni su imali priliku da vide dokumentarnoekolo{ki film „Mobi dik – zemqa koja plovi“, autora Neboj{e Ili}a.
Zahvaquju}i se na gostoprimstvu i na organizaciji v.d. direktor Kulturnog centra
Maja Markovi} je najavila da }e ove dve institucije, koje su kroz u~e{}e kraqe-
va~kih pesnika na Pesni~kom ~asu zapo~ele saradwu, tu saradwu nastaviti i
ubudu}e.
Jedan od organizatora Pesni~kog ~asa istakao je da Pesni~ki ~as traje 22
godine, te da su se kroz manifestaciju dru`ewa u~enika i pesnika
Vlasotin~anima predstavila najpoznatija imena srpske poezije za decu. Na
Pesni~kom ~asu dosad su u~estvovala imena poput Qubivoja R{umovi}a, Ra{e
Popova, Branke Veselinovi}, Mo{e Odalovi}a, Dare Sekuli} i mnogi drugi. Ovom
prilikom, kako bi se prisutni upoznali sa ovom jedinstvenom manifestacijom u
Srbiji, prikazan je i film „Prvih 20 godina“, autora Neboj{e Ili}a.
Sa lepotama Vlasinskog jezera Kraqev~ani su se upoznali i kroz dokumentarnoekolo{ki film "Mobi dik- zemqa koja plovi", u okviru projekta "Vodi~ kroz
prirodne lepote Srbije", koji realizuje kraqeva~ka biblioteka.
Program je upotpuwen nastupom orkestra Osnovne {kole „Svetozar Markovi}“ u
Kraqevu. Ina~e u realizaciji programa u~estvovali su Kulturni centar
Vlasotince, Narodna biblioteka "Stefan Prvoven~ani" i Kraqeva~ko dru{tvo
u~iteqa.
V.M.
zajedni~ki nastupi na sajamskim manifestacijama . Ona veruje da }e i Vlasotince
za koju godinu biti progla{eno za izuzetnu destinaciju Evrope u okviri projekta
Eden Srbije, kojim se promovi{u mawe varo{i kao po`eqna turisti~ka odredi{tadodaje Olivera Stamenkovi}.
Olivera Stamenkovi} i wena koleginica Kristina Ili} razmenile su iskustva,
ideje i uspostavile kontakte sa mnogim kolegama turizmolozima iz Srbije.
Sajam su posetili i u~enici Tehni~ke {kole u Vlasotincu, kao i predsednik
op{tine Miroslav Qubenovi} sa svojim saradnicima.
Turisti~ka organizacija Vlasotinca je saradnik na Projektu podr{ke mladima u
sektoru poqoprivrede, koji je odobren Udru`ewu „Loza“ . U deo vezan za razvoj
seoskog turizma bi}e ukqu~ena Turisti~ka organizacija Vlasotinca.
Olivera Stamenkovi} kao pravce razvoja turizma u na{oj op{tini, pre svega,
vidi seoski turizam u okviru koga mogu da se promovi{u vinski podrumi, vlasotina~ko vino i doma}a radinost, zatim sportsko-rekreativni turizam.
S. Stankovi}
KULTURNI
CENTAR
VLASOTINCE
INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE
Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-314, e-mail: [email protected], `iro ra~un: 840 – 287668 – 36.
v.d. direktor: Maja Markovi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}.
Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sne`ana \oki} (lektura i korektura),
Boban Dimitrijevi} (prelom), [tampa: Suzy D&D – Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju.
r a z g o v o r
januar-februar 2015. godine
s
p o v o d o m
3
O PLANOVIMA LOKALNE SAMOUPRAVE GOVORI
PREDSEDNIK OP[TINE MIROSLAV QUBENOVI]
STVARAWE POVOQNE KLIME ZA INVESTIRAWE
URE\EWE INDUSTRIJSKE ZONE I INFRASTRUKTURE PRIORITET. I OVE GODINE
REALIZACIJA NIZ PROJEKATA IZ OBLASTI SOCIJALNE ZA[TITE.
BUXET PREDVI\A I SUBVENCIJE ZA POQOPRIVREDU.
Po~etak godine je prilika da
~itaoce Biltena „Vlasina“ upoznamo sa
planovima i prioritetima lokalne
samouprave za teku}u godinu. Odgovore
na na{a pitawa potra`ili smo od prvog
~oveka vlasotina~ke op{tine predsednika Miroslava Qubenovi}a.
[ta lokalna samouprava planira da
uradi tokom godine u ciqu razvoja
op{tine i {ta su ovogodi{wi prioriteti lokalne samouprave?
„Sprovo|ewe i izrada plana javnih
nabavki je prvi i neophodan korak za
finansirawe svih aktivnosti u 2015.
godini, kako bi izradili i realizovali
sve predvi|ene projekte. Svakako jedan
od najbitnijih projekata je ure|ewe
industrijske zone koja se nalazi na
ulazu u Vlasotince sa leve strane.
Realizacija ovog projekta je od
su{tinske va`nosti, pre svega zbog
najavqenog pro{irewa postoje}ih
kapaciteta i stvarawe povoqnije i
boqe klime za dolazak drugih zainteresovanih
investitora.Ure|ewe
industrijske zone veoma je bitno jer ono
zna~i i stvarawe mogu}nosti za ve}e
upo{qavawe mladih qudi {to je i prioritet i primarni ciq lokalne
samouprave. Ve}u zna~ajnost ima, ako se
uzme u obzir, da je na{a op{tina jedna
od op{tina u Srbiji sa najve}om stopom
nezaposlenosti i najni`om prose~nom
zaradom u Srbiji – rekao je predsednik
op{tine
Vlasotince
Miroslav
Qubenovi} i dodao:
„Kompletno ure|ewe industrijske
zone i sa desne strane je ve} u toku.
Re{avaju se imovinsko-pravni odnosi
jer firme Gruner i Elrad planiraju
pro{irewe a u najavi je dolazak i
drugih investitora zainteresovanih za
ulagawe u Vlasotince“.
Sem realizacije projekta ure|ewa
industrijske zone, na nedavnoj konferenciji za {tampu ste izjavili da }e
lokalna samouprava poseban akcenat
staviti i na poboq{awe putne infrastrukture?
„Da. Mislim da je ulagawe u infrastrukturu neophodno jer dobra infrastruktura je jo{ jedan od uslova koji
poboq{ava klimu za ulagawe u razvoj
Vlasotinca. Tako je preko Direkcije za
urbanizam i izgradwu na ime
odr`avawa i izgradwe putne infrastrukture u gradskim i seoskim sredinama opredeqeno preko 100 miliona
dinara. Ulaga}e se u odr`avawe i
izgradwu infrastrukture kako u gradu
tako i u seoskim sredinama, jer smatram
da postoje}a nije u zadovoqavaju}em
stawu“.
Javna i javno-komunalna preduze}a su
u nezavidnom polo`aju. Recite ne{to i
o tome?
„Funkcionisawe javnih i javno-komunalnih preduze}a su trenutno u nezavidnom polo`aju. Nekako se ~ini da je
stawe u Komunalcu lo{ije upravo zbog
toga {to je optere}eno zaostalim dugovawima prema radnicima, koji su
utu`ili firmu zbog neispla}enih
li~nih dohodaka. No, nadam se da }emo
ovo pitawe polako re{iti jer je ve}
postignut dogovor o reprogramu duga sa
radnicima u koji smo ve} u{li,i repro-
gram }emo ispo{tovati u narednom
periodu. Pored toga potrebna su im
sredstva za rad, pre svega, nova vozila.
Potrebno je boqe i efikasnije vo|ewe
preduze}a, a svakako i pove}awe
naplate za usluge koje ovo preduze}e
pru`a“.
Kultura je osnova svakog dru{tva pa
i na{eg. Da li mislite da se izdvaja
dovoqno sredstava za rad ovda{wih
ustanova i udru`ewa koja se bave kulturom?
„Vremena u kojima `ivimo su zaista
te{ka, zato mislim da na{a op{tina za
kulturu izdvaja pristojna sredstva,
posebno ako pogledamo na{e okru`ewe.
Svakako da postoji voqa i `eqa za
unapre|ewem
kulturnog
`ivota.
Naravno da }emo nastaviti, u okviru
svojih mogu}nosti, da pratimo sve programske planove na{ih kulturnih
ustanova. Moramo da poboq{amo
lokalnu pozori{nu scenu i pomo}i im
da organizuju i realizuju nove predstave
namewene razli~itoj populaciji na{eg
grada“.
Ime na{eg grada pronose i mnogi
sportisti. Da li su izdvajawa za sport
dovoqna?
„ Iz buxeta se izdvaja dovoqno sredstava za finansirawe svih klubova kao
i
finansirawe Sportskog saveza.
Najve}i deo sredstava namewen je
Sportskoj hali, jer `elimo da unapredimo rad ove ustanove. Znamo da postoji
problem vezan za ventilaciju objekta,
ali problem vezan za grejawe ne
mo`emo brzo i lako re{iti, za to je
potreban malo du`i period. Nedavno je
osnovana i Turisti~ka organizacija
Vlasotinca kroz koju vidimo mogu}nost
unapre|ewa sportskog turizma“.
Nekada je na{ kraj bio poznat po
vinogradarstvu, a sada, ~ini se po
gajewu ranog povr}a. Da li su u buxetu
predvi|ena sredstva dovoqna za razvoj
poqoprivrede?
„Na `alost, ono {to mi kao lokalna
samouprava mo`emo u ovom trenutku je
da iz buxeta finansiramo samo
odre|ene projekte, wih je malo, a oni
tako|e ~ekaju saglasnost Ministarstva
poqoprivrede. Nadam se da }e biti sub-
vencija u oblasti vinogradarstva i
vo}arstva bar u iznosima na nivou
prethodnih godina. Povr{ine zasada
pod vinovom lozom postoje, ali
verovatno ko se time bavi mora da na|e
ekonomsku isplativost a i da ra~una na
pomo} dr`ave, koja u ovom trenutku nije
dovoqna. U op{tinskom buxetu postoje
sredstva
za
subvencionisawe
ve{ta~kog osemewivawa koje je u toku.
U planu nam je da realizujemo i programe iz oblasti vo}arstva, p~elarstva
i sto~arstva ali za wihovu realizaciju
~ekamo saglasnost resornog ministarstva. Tu je i projekat ure|ewa
atarskih puteva. Kada budemo dobili
povratnu informaciju rebalansom
}emo opredeliti sredstva po projektima“.
Svi znamo da se u ova te{ka vremena
mnogo gra|ana obra}a za razne vidove
socijalne pomo}i. Da li u op{tinskoj
kasi ima dovoqno predvi|enih sredstava za socijalu?
„Naravno, sve {to radimo u oblasti
socijalne za{tite radimo preko
Centra za socijalni rad. Ta institucija
je osavremewena i smatramo da veoma
op{tinskoj administraciji. Imenovan
je novi na~elnik i {efovi odeqewa?
„Da. Ciq nam je da napravimo
efikasniju upravu jer je bilo dosta zastoja u radu, pogotovo u Odeqewu za
urbanizam i u lokalnoj poreskoj administraciji. U toku su pripreme za primenu novog Zakona o planirawu i
izgradwi
koji
zahteva
veliku
anga`ovanost op{tinske uprave, dozvole za izgradwu moraju biti dobijene
najkasnije za 28 dana zbog preciziranog
roka. Re{ewa za porez na imovinu su
neuredna i neblagovremena, to je
zate~eno stawe i mi moramo to re{iti
u
narednom
periodu.
Lokalnu
samoupravu moramo pretvoriti u servis
koji slu`i gra|anima, kako bi gra|ani
Vlasotinca lak{e i br`e re{avali
svoje probleme“.
Vlasotince postaje rasadnik mladih
talenata u raznim oblastima. Da li }e i
ove godine biti nagra|eni najboqi studenti?
„Buxetom su predvi|ena sredstva za
ove namene, konkurs je ve} zavr{en.
Interesantno je da se javilo preko 50
studenata ~iji je prosek iznad 9. Svi }e
dobro radi. Preko Centra za socijalni
rad realizuje se dosta projekata me|u
kojima }e biti i nekih novih, naravno u
pojedinim je op{tina sufinansijer. U
posledwe vreme bila je dosta popularna
jednokratna nov~ana pomo}. Za ovaj vid
pomo}i mi }emo slediti uputstva
Ministarstva za rad, bora~ka i socijalna pitawa kako bi se i to pitawe podvelo iskqu~ivo pod nadle`nost Centra
za socijalni rad, jer su oni svakako
najstru~niji u ovom domenu“.
Svedoci smo da ovih dana Vlada
Republike Srbije najavquje racionalizaciju radnika u javnom sektoru. Da li
u vlasotina~koj lokalnoj samoupravi
postoji vi{ak radnika i kako }e se to
re{iti?
„Postoji odre|eni vi{ak radnika,
ali mi moramo sprovoditi svaku zakonsku odredbu. Tra`imo mogu}nost da se
pokriju sve delatnosti. Ne shvatamo
ni{ta olako a postoja}e kriterijumi
koji se moraju po{tovati“.
Do{lo je do odre|enih promena u
biti nagra|eni, ponavqam, shodno
mogu}nostima kojima raspola`emo.
Dodao bih i da redovno ispla}ujemo i
predvi|ena davawa trudnicama i
porodiqama“.
I za kraj, ka`ite kakvu pomo} o~ekujete od resornih ministarstava Vlade
Republike Srbije i kako ste zadovoqni
funkcionisawem sada{we koalicije
bez obzira {to je formirana pre nekoliko meseci?
„Posebnu podr{ku o~ekujem od
Ministarstva za rad, bora~ka i socijalna pitawa prilikom realizcije projekata iz oblasti socijalne za{tite.
Imamo dobru saradwu i sa drugim ministarstvima kao npr. sa Ministarstvom
privrede, gde o~ekujemo saradwu prilikom ure|ewa industrijske zone.
Koalicija za sada funkcioni{e dobro,
suo~avamo se sa su{tinskim problemima i trudimo se da na|emo najispravnija re{ewa – zakqu~io je na kraju
predsednik Miroslav Qubenovi}.
V.Miltenovi}
4
AKTUELNO
NEOPHODAN NOVI MOST
DIREKCIJA ZA URBANIZAM I IZGRADWU
MNOGO PLANOVA
ZA OVU GODINU
Na po~etku godine interesovalo nas
je koji su prioriteti zacrtani u programu i planu rada Javnog preduze}a
Direkcija za urbanizam i izgradwu
Vlasotinca. U razgovoru sa Bo{kom
Stan~i}em, direktorom Direkcije saznali smo da se planira izgradwa,
rekonstrukcija, sanacija, putna infrastruktura kako u gradu tako i u selima,
radovi na kanalizacionoj, ki{noj,
fekalnoj i vodovodnoj mre`i, kao i
zimsko i letwe odr`avawe puteva i
drugo.
„ U toku 2015. godine vr{i}e se
pripreme za asfaltirawe i izgradwa
ulica. Gradi}e se delovi ulica
Mihajla Pupina, Filipa Filipovi}a,
\or|a Jovi}a, Josifa Pan~i}a, deo
Kosovske ulica, Maksima Gorkog, krak
ulice Avnoj-a, krak Partizanske, krak
Dragoquba Jovi}a, krak Nemawine,
krak Desanke Maksimovi} kao i krak
Nu{i}eve ulice. Za ove radove planirana su sredstva od 13,5 miliona dinara.
Pored toga, planirani su radovi u
Konopnici,
Boqaru,
[i{avi,
Batulovcu, Stajkovcu, Ora{ju i
Manastiri{tu. Za pomenute radove
planirana su sredstva od 13 miliona i
300.000 dinara – rekao je Bo{ko
Stan~i}, direktor Direkcije za urbanizam i izgradwu.
Pored izgradwe radi}e se i rekonstrukcija nekih ulica, izgradwa
fekalne kanalizacije, regulisawe
atmosferske vode, recite ne{to i o
tome?
„U narednom periodu planirana je
rekonstrukcija
Vlasinske
ulice,
Milorada
Veli~kovi}a,
Stevana
Jakovqevi}a i \ure Jak{i}a. Za te
radove planirana su sredstva u iznosu
od
9 miliona i 400.000 dinara.
Planirana je izgradwa fekalne kanalizacije u ulicama Dragoquba Jovi}a,
Wego{eve, Dimitrija Stojanovi}a,
Branka
]opi}a,
Omladinskoj,
Dimitrija Pe{ki}a, Veqka Vlahovi}a,
Vlasinskoj,
Dadina~koj,
Branka
]opi}a, Babi~kih odreda i dr. U planu
i programu Direkcije za ove radove
predvi|ena su sredstva u iznosu od 7
miliona i 580.000 dinara. Za regulisawe atmosferske vode, tj. ki{ne
kanalizacije
u
ulicama
Vinogradarskoj,
Ju`nomoravskih
brigada, kraku Branislava Nu{i}a,
kraku Vojvode Mi{i}a, kao i u selima
Stajkovcu,
Ora{ju,
Batulovcu,
Glo`anu, Ladovici i [i{avi planirano je 5 miliona i 250.000 dinara –
januar-februar 2015. godine
istakao je Stan~i}.
Za radove na vodovodnoj mre`i u ulicama Jovana Cviji}a, Ustani~koj,
\or|a Jovi}a i Prvog oktobra predvi|eno je milion dinara. Za izgradwu
uli~ne rasvete i izgradwu niskonaponske mre`e u Lipovici, Dobrovi{u,
Kru{evici,
Strawevu,
Dowoj
Lopu{wi, kao i u gradu u ulicama
Kajmak~alanskoj, Jovana Cviji}a, 22.
decembra, Svetosavskoj, Dimitrija
Pe{ki}a i Stevana Prvoven~anog
predvi|ena su sredstva u iznosu od 3
miliona i 650.000 dinara. Za letwe
odr`avawe ulica i puteva predvi|eno
je 23 miliona i 650.000 dinara. Za
popravku lokalnih putnih pravaca
prema Jastrepcu, Lopu{wi, Dadincu,
Lomnici, Skrape`u, Konopnici i
drugim mestima kao i za krpqewe
udarnih rupa u gradu izdvojeno je 4 miliona dinara, a za horizontalnu i vertikalnu signalizaciju predvi|ena su
sredstva u iznosu od 900.000 dinara. Za
zimsko odr`avawe puteva i ulica predvi|eno je 3,5 miliona dinara.
„Raspisivawe tendera za zimsko
odr`avawe ulica i puteva vr{i se jednom godi{we i mora biti zavr{eno do
31.12. teku}e godine. Slede}e godine se
ponovo raspisuje tender zato i postoji
vakum izme|u dva tendera gde Direkcija
zbog zakonske regulative
nije u
mogu}nosti da reaguje. U toku je
pokretawe postupka za raspisivawe
svih tendera predvi|enih programom
poslovawa Direkcije, a ceo postupak
treba da se zavr{i do sredine aprila,
{to je u skladu sa Zakonom o javnim
nabavkama. Rokovi su definisani i
propisani i mi moramo da ih se
pridr`avamo i da ih po{tujemo –
zakqu~io je Stan~i}.
Krajem januara `iteqi vlasotina~kog
sela Konopnica organizovali su protest, na
kome su zatra`ili da se {to pre preduzmu
mere na popravci o{te}enog mosta preko
reke Vlasine u ovom selu, jer po wihovom
mi{qewu preti opasnost od uru{avawa
mosta. Ina~e, most na reci Vlasini u
Konopnici izgra|en je davne 1968. godine i
od tada nije bilo nikakvih ulagawa u wegovu
sanaciju. Ina~e, slivom reke Vlasine gazduju Srbijavode.
Da se podsetimo, most je o{te}en u katastrofalnoj poplavi 1988. godine, a tada kao
ni posle toga nisu preduzimane nikakve
mere na wegovoj rekonstrukciji. Most predstavqa jedinu vezu `iteqa ovog sela sa svetom, ali i `iteqa susednih sela koja gravitiraju ovom putnom pravcu.
„ Godinama smo u problemima jer postoji
zabrana kretawa vozila preko mosta te`ih
od tonu i po. To zna~i da ~ak ni autobus ne
izgradwu Vlasotinca.
„Jo{ 1988. godine ovaj most je po~eo da se
uru{ava i tada je trebalo izgraditi novi
most, no do toga nije do{lo niti je pak
vr{ena bila kakva sanacija na objektu. Juna
meseca 2008. godine, u vreme kada sam
vr{io funkciju predsednika op{tine, prvi
put je ura|ena ekspertiza mosta od strane
Gra|evinskog fakulteta u Ni{u. Ekspertiza
je pokazala da bi rekonstrukcija mosta
iznosila 60% vrednosti od izgradwe novog
mosta ali da ni to ne bi bilo trajno
re{ewe. Pravo re{ewe bilo bi izgradwa
novog mosta raspona 68 metara(20+28+20)
{irine 9 metara, od glavnih nosa~a
izra|enih od prednapregnutog betona. U to
vreme ministar za kapitalne investicije je
ubacio izradu novog mosta kao kapitalnu
investiciju u program i plan Ministarstva
za kapitalne investicije. Me|utim, u
me|uvremenu je napravqena nova vlada,
sme preko mosta, pa deca pe{ice idu u
{kolu. Godinama molimo za pomo} ali niko
od nadle`nih u Vladi Srbije nam do sada
nije odgovorio – ka`e me{tanin Goran
Stojiqkovi}.
ministarstvo je podeqeno, do{li su novi
ministri i pitawe izrade novog mosta
stavqeno je po strani. Trenutno je na mostu
dozvoqeno kretawe vozila nosivosti tonu i
po, zabraweno je ko~ewe na mostu i dozvo-
Na poziv predsednika Mesne zajednice
Konopnica protestu je prisustvovao i Bo{ko
Stan~i}, direktor Direkcije za urbanizam i
qen je prelazak lakih automobila zbog opasnosti koja mo`e da izazove uru{ewe mosta
a samim tim i qudsku tragediju – rekao je
Bo{ko Stan~i}.
Na mostu je uru{eno vi{e konstruktivnih
elemenata. Temeqna greda koja povezuje tri
nose}a stuba vi{e nije temeqna jer je ogoqena i nalazi se iznad povr{ine vode.
Jedan glavni nose}i stub je zbog o{te}ewa
skroz iza{ao iz ose i nije u funkciji. Veza
izme|u grede i obalnog oslonca na desnoj
obali vi{e ne postoji i taj deo mosta fukcioni{e kao konzolna greda {to je veoma
opasno. Ono {to op{tina mo`e da uradi je
da izgradi alternativni put do Konopnice i
most tada zatvori za saobra}aj. Kako sada
stoje stvari most mo`e da se uru{i za 5minuta, pet dana ili mesec, svakog trenutka –
dodao je Stan~i}.
Gra|evinsku dozvolu za izgradwu ovog
mosta izdaje resorno ministarstvo, jer novi
most treba da bude raspona 68 metara.
Po{to jo{ uvek nije izdata gra|evinska
dozvola ne mo`e da se konkuri{e kod Javnog
preduze}a "Putevi Srbije" i drugih donatora. Ali na{a lokalna samouprava nema
toliko sredstava da sama izgradi most na
reci Vlasini u selu Konopnica ipak je
neophodna pomo} Vlade Republike Srbije,
odnosno resornog ministarstva.
NA NOVOGODI[WEM PRIJEMU PREDSEDNIK QUBENOVI] NAJAVIO
VE]E ZALAGAWE ZA BOQE USLOVE
Predsednik op{tine Vlasotince Miroslav Qubenovi} je povodom do~eka
pravoslavne Nove godine organizovao prijem za direktore privatnih i javnih preduze}a, ustanova, predstavnike policije, vojske i medije.
Pozdravqaju}i prisutne i ~estitaju}i im Novu godinu predsednik Qubenovi} je
podsetio da je pred nama jo{ jedna te{ka godina. On je tada izme|u ostalog rekao:
„Prilika je da se na po~etku godine zajedno okupimo i popri~amo o godini koja je
pred nama. Da popri~amo o planovima, `eqama i mogu}nostima predvi|enih za 2015.
godinu. Svesni smo toga da }e i ova 2015. godina biti veoma te{ka, stoga moramo svi
zajedno da podnesemo teret koji je pred nama. O~ekuje nas puno posla u gotovo svim
segmentima lokalne samouprave. Verujem da }emo sopstvenim radom, zalagawem i
uporno{}u biti primer i svojim saradnicima, kako bismo stvorili i kreirali jedno
boqe okru`ewe za sve gra|ane op{tine Vlasotince“.
Qubenovi} je tada dodao da su u samoj lokalnoj samoupravi napravqeni rezovi ~iji
je ciq efikasniji rad administracije. On je tom prilikom pozvao sve Vlasotin~ane
da srpsku Novu godinu do~ekaju na platou ispred op{tine, uz bogat kulturno-umetni~ki program.
V.M.
januar-februar 2015. godine
5
D r u { t v o
TRADICIONALNI DO^EK PRAVOSLAVNE NOVE GODINE U VLASOTINCU
HIQADE POSETILACA PEVALO SA U^ESNICIMA PROGRAMA
Skoro ~itavu jednu deceniju pod
pokroviteqstvom lokalne samouprave a u
organizaciji
Kulturnog
centra
Vlasotince na trgu u Vlasotincu organizuje se do~ek pravoslavne Nove godine.
Tako je bilo i ovog 13. januara u centru
grada.
Na ovaj na~in u Vlasotincu se
bri`qivo ~uvaju vera, tradicija i kultura . Sa velikom posve}eno{}u ~uvaju se
i pamte datumi i praznici koji se
ra~unaju po Julijanskom kalendaru.
Hladna januarska no} podgrejana je
dobrom atmosferom kojoj su doprineli
u~esnici muzi~kog programa, nastupi
folklornih ansambala, zvezde Granda,
takmi~ar za Pinkovu zvezdu Aleksa
Kosti}. Ni ove godine nije izostalo
poslu`ewe prisutnih gra|ana ~ajem, grejanom rakijom i kuvanim vinom.
U prvom delu muzi~kog programa nas-
iz Poni{avqa“, „Igrama iz leskova~kog
kraja“, „Bini~kim igrama“, „Igrama iz
[umadije“,, „Igrama iz Poni{avqa“,
„Igrama iz Srbije“, „[opskim igrama“, u
izuzetnoj koreografiji „Biqana platno
bele{e“.
Za izuzetnu muzi~ku {etwu mnogim
delovima Srbije i Makedonije pobrinuli
su se ~uvari na{e bogate kulturne
ba{tine, ~lanovi pomenutih ansambala i
wihovi koreografi: Miroslav Ceki},
Marko Stanojevi} i Braca Stojkovi}.
S obzirom da gotovo nema pravog srpskog veseqa bez truba i truba~a, ~lanovi
duva~kog orkestra „Latino ujo“ i ove
godine uveseqavali su vlasotina~ku publiku i brojne goste iz okolnih varo{i.
Posebne simpatije publike osvojio je
Aleksa Kosti}, ~lan Gradskog orkestra
Vlasotinca i kandidata za Pinkovu zvezdu. Ovo je bio odli~an na~in da prisutni
pevala je zajedno sa wima i na trgu
do~ekala prve trenutke Nove
pravoslavne 2015. godine. Taj trenutak obele`en je i bogatim vatrometom koji je doprineo slavqeni~koj
atmosferi u centru grada.
tupili su ~lanovi KUD „Sveta Trojica“
iz Boqara, KUD „Bratstvo“ iz
Vlasotinca i Stajkovca i Folklornog
ansambla „Crnilovi}“.
Na sceni su se mewale koreografije.
Publika je u`ivala u „Bugarki“, „Igrama
~uju a kasnije i podr`e svog kandidata u
takmi~ewu koje mu predstoji.
U novogodi{wu no} hiqade posetilaca uvele su zvezde Granda: Mirjana
Aleksi}, Qubomir Peru}ica i Tijana
Milentijevi}.
Okupqena
publika
KULTURNI CENTAR VLASOTINCE
PROGRAM ZA VOJNIKE
Saradwa
Kulturnog
centra
Vlasotince i Tre}eg centra za obuku
Vojske Srbije, sme{tenog u kasarni
„Vojvoda Petar Bojovi}“ u Leskovcu
nastavqena je nedavno odr`anim koncertom za vojnike.
Tom prilikom u Centru su nastupili
~lanovi Folklornog ansambla Crnilovi}, predvo|eni umetni~kim
rukovodiocem Bratislavom Val~i}em i
koreografom Bracom Stojkovi}em.
Vi{e stotina vojnika nakon burnog
aplauza ustalo je da pozdravi sjajne
igra~e iz Vlasotinca, koji su se predstavili Igrama iz Srbije, Igrama iz
[umadije, Igrama iz Pomoravqa,
[opskim igrama i koreografijom
Biqana platno bele{e.
Kapetan Predrag Kosti}, zadu`en za
vojno-civilnu saradwu u ovom Centru
istakao je tom prilikom zna~aj saradwe
sa civilnim ustanovama i da se veoma
uspe{no razvija saradwa sa ustanovama
kulture iz Vlasotinca, posebno sa
Kulturnim centrom.
Ovaj Centar organizovao je pro{le
godine humanitarnu akciju pomo}i
najsiroma{nijim `iteqima u pojedinim selima na{e op{tine, organizovani
su lekarski pregledi u nekim mesnim
zajednicama. Oficiri i podoficiri
ovog Centra posetili su Vlasotince,
bili su gosti
Kulturnog centra,
obi{li su Narodnu biblioteku
„Desanka Maksimovi}“, upoznali se sa
znamenitostima Vlasotinca i spomen
obele`jima iz minulih ratova, razgovarali su sa predstavnicima lokalne
samouprave i dogovorili daqu saradwu.
S.Stankovi}
Nakon vatrometa nastavqen je koncert
zvezda Granda, koje su publici podarile i
mnoge hitove starijih kolega.
V.M i S.S.
POVODOM DANA [email protected]
PRIRE\ENA JE [email protected]
POGLED U NA[U PRO[LOST
Povodom obele`avawa Dana dr`avnosti Srbije, a u organizaciji Kulturnog
centra
Vlasotince, 13. februara u
Galeriji Zavi~ajnog muzeja otvorena je
izlo`ba pod nazivom „Pogled u na{u
pro{lost“( sredwovekovne poveqe, pisma
i ugovori) a odnosi se na period sredwovekovne Srbije i Bosne. Dokumenta
predstavqaju arhivsku gra|u iz arhiva
primorskih gradova (Dubrovnika, Kotora
i Zadra). Ova arhivska gra|a je deo Legata
poznatog slikara i grafi~ara prof.
Miodraga Aleksandrovi~a Nagornog,
koji ih je na ka{iranom kartonu
fotokopirao od originala.
Posle pozdravnog obra}awa v.d. direktora Kulturnog centra Maje Markovi}, o
sadr`aju izlo`ene arhivske gra|e govorila je Danica Val~i}, kustos Zavi~ajnog
muzeja. Ona je tada izme|u ostalog rekla:
„U dokumentima se pomiwu krupni
doga|aji,
va`ne
pojave,znamenite
li~nosti iz na{e pro{losti, zna~ajna i
vredna svedo~anstva o srpskoj dr`avi, a
dubrova~ki arhiv ima najbogatiju gra|u
za stariju istoriju Srbije. Bez te gra|e
mnogi doga|aji iz na{e pro{losti ostali
bi u senci zaborava, a mnoga pitawa iz
istorije ne bi na{la svoja re{ewa i
odgovore“.
Posle kratkog osvrta na istoriju
grada Dubrovnika i na sadr`aj izlo`enih
sredwovekovnih poveqa, ugovora, pisama,
povlastica Danica Val~i} je dodala:
„Ovaj deo Legata profesora Nagornog
podseti}e posetioce na wihovo znawe
nacionalne istorije ili ih i upozoriti
koliko je to znawe i{~ezlo iz wihove
svesti. Arhivska gra|a na kojoj je ispisan
deo istorije sredwovekovne srpske
dr`ave od dinastije Nemawi}a, koji su
postavili wene temeqe do vremena pada
pod Turcima, Kao ustanova kulture smatrali smo da je na{a du`nost i obaveza da
javnosti prezentujemo ovu vrstu gra|e“.
U prepunoj Galeriji Zavi~ajnog muzeja,
uz topli ~aj, publika je komentarisala,
tra`ila obja{wewa i odgovore. Ovo je
bila prilika da publika bude upoznata sa
arhivskom gra|om koja se odnosi na
istoriju i stvarawe srpske dr`ave. Na
ovaj na~in hteli smo da obele`imo Dan
dr`avnosti i da se podsetimo na na{u
pro{lost, a to nam je omogu}io na{
po{tovani profesor Miodrag A.
Nagorni.
V.M.
6
B o g o j a v q e w e
januar-februar 2015. godine
[email protected] DEVETO BOGOJAVQENSKO PLIVAWE U VLASOTINCU, PRVI PUT DO KRSTA STIGLA JEDNA DAMA
TEODORA STEFANOVI] POBEDNICA OVOGODI[WEG PLIVAWA
Bogojavqewe, 19 . januar. Svi putevi u
Vlasotincu vode ka gradskom jezeru.
Hiqade qudi toga dana uputilo se ka
mestu gde }e se obaviti vite{ko plivawe
za ^asni krst. Toplo zimsko prepodne, u
vazduhu se ose}a sve~arsko raspolo`ewe
i mir koji sa sobom nosi ovaj veliki
pravoslavni praznik. Svi se pozdravqaju
hri{}anskim pozdravom Bog se javi.
Posledwe pripreme za deveto po redu
plivawe privode se kraju. Nedaleko od
gradskog jezera vredne vlasotina~ke
doma}ice
iznele
su
pihtije.
Tradicionalno takmi~ewe za najboqe
pripremqene pihtije ve} godinama
prethodi plivawu.
Na obali jezera okupqaju se predstavnici lokalne samouprave, sve{tenstvo, ~lanovi Udru`ewa Po{tovalaca
Svete Gore Atonske, koji su pokrenuli
inicijativu za obnovu Bogojavqenskog
plivawa,
~lanovi
Udru`ewa
Vlasotin~ana u Beogradu „Vlada Ili}“,
brojni gosti sa strane.
Prisutne pozdravqaju
predsednik
Op{tine
Vlasotince
Miroslav
Qubenovi},
predsednik
Udru`ewa
Po{tovalaca Svete Gore Atonske
Srboqub Taki}, a besedu kazuje proton-
amesnik
i
stare{ina
Crkve
vlasotina~ke o. Goran Dimitrijevi}.
Dragan Stankovi} [imi, predsednik
Udru`ewa golubara pismono{a iz
Leskovca iz kaveza simboli~no pu{ta 33
bela goluba.
Pristi`u i u~esnici plivawa. Ove
godine ih je 58, me|u wima je i jedna devojka Teodora Stefanovi}, zatim najmla|i
pliva~ desetogodi{wi Kristijan Pe{i}
i Vlasotin~anin koji ve} ~etiri decenije `ivi u Be~u Predrag Miqkovi},
do{ao je da se plivawem u veri i
vite{tvu doka`e.
Pliva~i primaju blagoslov o. Gorana
Dimitrijevi}a.
Novinarske ekipe prate
sva
de{avawa i spremne su da kamerom
zabele`e i najva`niji treunutak ovog
praznika, va|ewe ^asnog krsta iz
Vlasine, ~ija temperatura u tom trenutku
iznosi tri stepena Celzijusovih, dok
temperatura vazduha iznosi 8 stepeni.
Pozdravqaju}i
hiqade
svojih
sugra|ana i brojne goste voditeq programa Vojkan Arsenovi} podse}a da ovaj, pre
svega, duhovni ~in, pokazuje kako se narod
vra}a svojoj veri i tradiciji u sve ve}em
broju, a vi{edecenijsko plivawe za ^asni
krst organizuje se u sve vi{e gradova i sa
sve ve}im brojem u~esnika.
^in plivawa za Krst ^asni simbolizuje telesno o~i{}ewe, duhovno uzrastawe,
uzdizawe u veri, ~ovekoqubqe, `equ da
se uzvisimo iznad svakodnevnog, da
o~vrsnemo u zajedni{tvu pod skutom
Svete Pravoslavne crkve.
Pliva~i su spremni za plivawe. U vodu
prva ska~e Teodora Stefanovi}, ne{to
kasnije za wom u hladnu vodu ska~u preostali takmi~ari, koji xentlmenski daju
prednost jedinoj dami.
Trideset tri metra dugu stazu, prema
broju godina ovozemaqskog `ivota gospoda na{eg Isusa Hrista, prva je preplivala upravo Teodora Stefanovi}. Slede
aplauzi i podr{ka publike a potom i
vredne nagrade, zlatnik sa urezanim
likom Isusa Hrista, dar zlatare Srbe
S VEROM U BOGA DO ^ASNOG KRSTA
Udru`ewe Po{tovalaca Svete Gore
Atonske je jedan od organizatora tradicionalne manifestacije plivawa za
Bogojavqenski krst. Ina~e, pokroviteq
manifestacije je op{tina Vlasotince.
Obra}aju}i
se
mnogobrojnim
Vlasotin~anima koji su toga dana bili
na gradskom jezeru, predsednik ovog
udru`ewa Srboqub Taki} je izme|u ostalog rekao:
[email protected] u veoma te{kim vremenima,
vremenima neprestanih preispitivawa,
tra`ewa pravih odgovora, ali i u vremenima dokazivawa i potvr|ivawa svoga
~ojstva. Kada druge vrednosti budu
poquqane vera je ta koja nam pokazuje
pravi put, ona je ta koja nam ne da da se u
dobru uzoholimo, niti da se u zlu ponizimo. Kako }emo stvoriti boqu zajednicu,
kako }emo sebe u~initi sre}nima – jedino ako se naoru`amo verom, ako tolenranciju i razumevawe ugradimo u osnove
svoga pona{awa. I kada se ne volimo, da
se ne mrzimo, i kad ne mo`emo da se
poma`emo da se barem ne odma`emo. Na
dana{wi dan, u koji se pozdravqamo sa
Bog se javi, neka nam se Bog stvarno javi
i useli se u na{a srca i razum. ^ovek
vredi onoliko koliko ga ima u drugima,
pa hajde da od danas i mi sebe merimo tom
merom, koliko smo sposobni da svojim
delom, re~ima i pona{awem zaslu`imo
tu|e pam}ewe. Neka nam Bog da snage da
tako i bude.“
Prigodnu besedu odr`ao je otac Goran
Dimitrijevi} istakav{i, da se praznik
Bogojavqewe naziva jo{ i Prosve}ewem.
Jer nas doga|aj na Jordanu prosve}uje i
pokazuje nam Boga kao Trojicu jednobitnu i nerazdeqivu. Zato se i mi u ime
Svete Trojice Oca i Sina i Svetoga
Duha krstimo kada stavqamo krsni znak
na sebi i kada se kr{tavamo vodom i
Duhom svetim, po ugledu na Hristovo
kr{tewe.
Potom su vlasotina~ki sve{tenici
blagoslovili u~esnike Bogojavqenskog
plivawa.
V.M.
Jankovi}a, darodavca, osniva~a i
po~asnog
predsednika
Udru`ewa
po{tovalaca Svete Gore Atonske i ikona
sa likom Svetog Jovana dar Udru`ewa
Po{tovalaca Svete Gore Atonske.
Najstarijem pliva~u Udru`ewe „Vlada
Ili}“ daruje ikonu Svetog Nikole,
porodica
Slobodana
]ukalovi}a
pripremila je kao dar najmla|em pliva~u
unikatni sat a Kristijanu Pe{i}u ova
porodica daruje paket kwiga i igra~aka.
Pobednici su svi pliva~i koji su
snagom vere, hrabrosti i odva`nosti
savladali hladnu vodu.
S. Stankovi}
PLIVAWE ZA ^ASNI KRST
PRISUSTVOVAO VELIKI BROJ VLASOTIN^ANA
Nekoliko hiqada Vlasotin~ana
okupilo se 19. januara na gradskom
jezeru, na Bogojavqensko plivawe, kako
bi pozdravili najhrabrije me|u nama.
Pozdravqaju}i prisutne predsednik
op{tine Miroslav Qubenovi} je rekao:
„Okupili smo se ovde na gradskom
jezeru da pozdravimo najhrabrije me|u
nama, one koji imaju nameru da doplivaju do ^asnog krsta. Znam da ih hladna
Vlasina ne}e sputati u toj nameri jer ih
vodi qubav, vera i nada. Dana{wa manifestacija, plivawe za Bogojavqenski
krst, postala je najmasovnija manifestacija ove vrste u okru`ewu i mi
}emo je i ubudu}e negovati“.
Prisustvo
velikog
broja
Vlasotin~ana je jo{ jednom potvrdilo
da Bogojavqensko plivawe lokalna
samouprava treba bezrezervno da
podr`i i narednih godina.
V.M.
TRADICIONALNA PIHTIJADA
Vredne vlasotina~ke doma}ice i ovog
puta su se potrudile oko pripreme pihtija, tradicinalnog zimskog jela. Svoje
pihtije izlo`ilo je wih ~etrdesetak.
Pihtije je ocewivao `iri u sastavu:
Gordana Mitrovi}, Mom~ilo Stankovi}
i Sreten Todorovi}.
Prilikom uru~ivawa nagrada predsednica `irija Gordana Mitrovi} ~estitala je nagra|enim doma}icama i rekla da
je `iri imao veoma te`ak zadatak jer su
na{e ve{te doma}ice i ovoga puta
pokazale svoje odli~no kulinarsko
ume}e.
Pobednica ovogodi{we pihtijade je
Stojanka Stojkovi}, drugo mesto pripalo
je Sne`ani Daskalovi} dok je tre}e
mesto zauzela Radmila Stefanovi}.
Takmi~ewe je organizovalo Udru`ewe
za o~uvawe kulturnog nasle|a i tradicionalnih vrednosti vlasotina~kog
kraja „Loza“.
S.S.
januar-februar 2015. godine
BOGAT PROGRAM ZA [KOLSKU SLAVU
Program i aktivnosti predvi|ene
tokom trajawa Svetosavske nedeqe u O[
„8. oktobar“ najavqeni su na konferenciji za novinare, koja je odr`ana u ovoj
{koli. Tom prilikom novinarima je predstavqen i drugi broj {kolskog lista
„Rosuqa“.
Ovaj list, po re~ima predstavnika
{kole za odnose sa javno{}u profesorke
Ivane Ceki}, predstavqa zapravo nastavak {kolskog informatora, koji je godinama izlazio u ovoj {koli.
– Na{a ideja je bila da informator
izmenimo, obogatimo novim rubrikama,
izmenimo wegov sadr`aj a
istovremeno
o~uvamo
tradiciju izla`ewa {kolslog lista – rekla je Ivana
Ceki}.
Po wenim re~ima novi
broj
{kolskog
lista
sadr`i zapise o svim bitnim de{avawima u {koli, o
mnogim nastavnim i vannastavnim
aktivnostima,
uspesima najboqih |aka,
radu pojedinih sekcija.
^itaoci u novom broju
„Rosuqe“ mogu pro~itati
sve o 22. Pesni~kom ~asu,
Danu {kole, De~joj nedeqi,
dobrodo{lici prvacima, svetosavskim
konkursima, poboq{awu uslova rada u
ovoj ustanovi obrazovawa, ekskurzijama,
obilascima penzionera ove {kole, uspesima sa takmi~ewa.
O
izuzetnom
uspehu
Teodore
Markovi}, u~enice petog razreda i pobednice Me|unarodnog festivala „^arolije“, govorila je psiholog Sne`ana
Prokopijevi}. Ona je tom prilikom
istakla i izuzetan uspeh {ahiste Pavla
Stamenkovi}a, u~enika prvog razreda,
koji je na Kadetskom prvenstvu
Jablani~kog okruga osvojio prvo mesto a
sa takmi~ewa „Osnovac u pokretu“ doneo
srebrnu medaqu. Wegov vr{wak Mihailo
Mom~ilovi} je na Kadetskom {ahovskom
prvenstvu Jablani~kog okruga osvojio srebrnu medaqu.
Direktorka {kole Svetlana Koci} je
potom najavila program Svetosavske nedeqe. Pored tradicionalnih aktivnosti
Svetosavskog posela, sve~ane akademije,
uglednih
~asova
i
radionica,
Svetosavskog prijema najuspe{nijih
u~enika i nastavnika, ove godine je prvi
put organizovan Svetosavski kviz pod
nazivom : „Srpski manastiri“. Na ovom
takmi~ewu u~estvovali su u~enici predmetne nastave. Sve~anost je odr`ana i u
podru~noj {koli u Konopnici.
S. Stankovi}
GIMNAZIJALCI PROSLAVILI DAN ZAQUBQENIH
PETAK 13. U ZNAKU QUBAVI
Povodom Dana zaqubqenih, u petak
13. februara, u fiskulturnoj sali
Gimnazije „Stevan Jakovqevi}“ odr`ana
je karaoke `urka u organizaciji
U~eni~kog parlamenta. Uprkos simbolici dana i datuma, ve~e je proteklo u znaku
dobre zabave, muzike i igre. Pored
sada{wih gimnazijalaca proslavi Dana
zaqubqenih prisustvovali su i biv{i
u~enici ove {kole, koji su u dane praznika pristigli
sa svojih fakulteta.
Muzi~ka ponuda je bila krajwe {arolika,
po principu „od Silvane do Nirvane“.
– Uzbu|ewe u~enika je bilo veliko,
tako da su neki stigli i pre dogovorenog
termina. Kako je ve~e odmicalo, atmosfera je postajala sve boqa. U~enici su i
daqe pristizali. Centralni doga|aj
`urke bilo je karaoke takmi~ewe na kome
su u~estvovali prijavqeni u~enici.
Smewivale su se pesme razli~itih `anrova a atmosfera je sve vreme bila vesela i
zanimqiva. Zadovoqstvo se moglo videti
na licima svih prisutnih, i u~enika i
profesora, koji su zajedno sa svojim
|acima u`ivali u raznovrsnom muzi~kom
programu. Dobro raspolo`ewe nije jew-
7
O b r a z o v a w e
avalo ni na samom kraju `urke. Ve} smo se
dogovorili da `urku ponovimo i slede}e
godine povodom Dana zaqubqenih –
U POSETI OSNOVNOJ [KOLI
„25. MAJ“
BORBA ZA SVAKU INVESTICIJU
Po~etak drugog polugodi{ta bio je
povod da se sa direktorkom O[ „25. maj“
u Dowoj Lopu{wi Violetom Petkovi}
osvrnemo na sve ono {to je u prethodnom
periodu ura|eno u {koli.
S obzirom na veoma te{ku ekonomsku
situaciju u zemqi, a posebno u prosveti,
svaki pomak na unapre|ewu nastave i
rada u {koli predstavqa uspeh, svako
ulagawe zahteva izuzetno anga`ovawe,
svaki napredak zaslu`uje pohvalu.
Na samom po~etku razgovora direktorka Violeta Petkovi} govori o zameni
ulaznih vrata na {koli, zbornici i
arhivi.
Umesto
drvene
dotrajale,
ugra|ena je aluminijumska
stolarija.
Zastakqene su sve
u~ionice i prostorije. Nakon toga {kola
je prvi put od osnivawa dobila fiksni
telefon.
Za
potrebe
administrativnih
radnika nabavqen je
ra~unar. Popravqen
je i pu{ten u rad sistem daqinskog grejawa. Osvetqen je
prilaz {koli. U ciqu
bezbednosti u~enika
zamewene su stare i o{te}ene klupe, kao
i nove katedre i stolice za nastavnike,
koje }e sti}i ovih dana.
Udru`ewe gra|ana „Osmeh“ je uz
pomo} Edukacionog centra iz Leskovca
doniralo {kolski pribor u~enicima
razredne nastave.
– Zbog svih ovih ulagawa u boqu
opremqenost
{kole
i
stvarawe
kvalitetnijih uslova za rad sa decom
zahvaqujem se svim radnicima {kole,
roditeqima, mesnoj zajednici Dowa
Lopu{wa, lokalnoj samoupravi na ~elu
sa predsednikom op{tine i predsednikom Skup{tine op{tine. Jer su svi oni
imali dovoqno sluha za na{e probleme
i omogu}ili nam da ih zajedno re{imo isti~e direktorka Violeta Petkovi}.
Zainteresovani u~enici dva puta
nedeqno vredno treniraju karate u KK
„[oto-kan“, tako da dobri rezultati ne
izostaju a ~esto su krunisani i medaqama.
Povodom
De~je
nedeqe,
pod
sloganom „Svako dete sre}nog lica ~uva
jedna porodica“ organizovana su sportska takmi~ewa i takmi~ewa u kazivawu
stihova. U obele`avawe De~je nedeqe
bili su ukqu~eni i roditeqi u~enika.
Nova godina i zavr{etak prvog polugodi{ta bili su povod za izvo|ewe predstave „Deda Mraz je stigao“. Mali glumci
tom prilikom odu{evili su sve
prisutne.
S. Stankovi}
ZAPIS IZ TEHNI^KE [KOLE
PROSLAVQEN SVETI TRIFUN I DAN ZAQUBQENIH
Povodom
Svetog
Trifuna i Dana zaqubqenih,
u petak 13. februara u
Tehni~koj
{koli
predstavqen je kola`ni program
pod nazivom „Qubav i vino“,
koji je organizovao u~eni~ki
klub Ekonomisti.
Ve~e je bilo posve}eno
Svetom Trifunu, za{titniku
vinove
loze
i
vinogradarstva
i
Danu
zaqubqenih.
U~enici
Ru`ica
Stankovi},
Daliborka Dabi} i Igor
Anti} izveli su nekoliko
muzi~kih kompozicija, potom
su nastupile mlade glumice
Marijana Stefanovi} i
Milica Gar~i}, koje su
izvele ske~ o brawu gro`|a,
naravno na dijalektu, kao {to su to
~inili i ranije u~enici ove {kole.
Igrokaz o u~iteqici i {usteru izveli su
prenosi nam svoje utiske Katarina
Milica Stojkovi} i Dimitrije Coji}.
Gavrilovi}, ~lan novinarske sekcije
Zatim je usledilo takmi~ewe u
Gimnazije „Stevan Jakovqevi}“.
karaokama. Stru~ni `iri u sastavu:
S.S.
Aleksandra
Stamenkovi},
Marina
Lepojevi} i Sa{a Mladenovi} odlu~io je
da dodeli dve nagrade duetima. Ove
nagrade dobile su Jelena Ili} i Jovana
Stojanovi}. Isto priznawe pripalo je i
Predragu Milenkovi}u i Du{anu
Koci}u. Nagrada publike pripala je
Sa{i \oki}u.
S.S.
JO[ JEDAN USPEH U^ENIKA TEHNI^KE [KOLE
NA[I SREDWO[KOLCI STIGLI DO [email protected] TAKMI^EWA
Nacionalno finalno takmi~ewe pod nazivom „Poslovni
izazov“ bi}e uskoro odr`ano u Beogradu i okupi}e 60 u~enika
iz 43 sredwe {kole u Srbiji, koji su se u finale plasirali
nakon regionalnih takmi~ewa, koja su odr`ana u Beogradu,
Leskovcu, Novom Sadu i ^a~ku.
U~enici Tehni~ke {kole u Vlasotincu, koji su se plasirali u nacionalno finale su Vladimir Petrovi} i Jelena
Mitrovi}, a wihov mentor je profesorka Jasmina \or|evi}.
Takmi~ewa finalistima }e biti postavqen „izazov“,
odnosno zadatak koji predstavqa realan poslovni problem.
Uz pomo} biznis volontera, u~eni~ki timovi osmi{qava}e
re{ewe problema i kreirati biznis plan i prezentaciju koju
}e drugog dana predstaviti ~lanovima `irija i publici.
„Poslovni izazov" je pokrenut sa namerom da podstakne
sredwo{kolce da upotrebe svoje ve{tine na inovativan
na~in kako bi unapredili svoj preduzetni~ki duh i pove}ali
svoje mogu}nosti za zapo{qavawe.
Takmi~ewe realizuje organizacija Dostignu}a mladih u
Srbiji uz finansijsku podr{ku Ameri~ke agencije za
me|unarodni razvoj (USAID), kompanije Telekom Srbija i
BASF.
S.S.
8
S V E T I
S A VLeto
A
januar-februar 2015. godine
U O[ „SINI[A JANI]“ PROSLAVQEN SAVINDAN
SVETI SAVA – NA[ NAJVE]I U^ITEQ
Kolektiv Osnovne {kole „Sini{a Jani}“ tradicionalno je i ove godine proslavio
{kolsku slavu Svetog Savu. Najpre je po odeqewima na prigodan na~in obele`en
Savindan, a potom je prire|ena centralna proslava. Izveden je prigodan program koji
je sve prisutne vratio u vreme `ivota Rastka Nemawi}a, u vreme kada je on napustio
carske dvore i krenuo put Hilandara. Kako i dolikuje trenutku sve~anost je po~ela
intonirawem himne „Uskliknimo s qubavqu Svetitequ Savi“, potom je prisutne pozdravio direktor {kole Goran Miti} . On je tom prilikom izme|u ostalog istakao:
„Dana{wi praznik u Srbiji je ispuwen sve~anim liturgijama, svetosavskim programima i akademijama koje veli~aju li~nost ~oveka koji je bio i princ, i monah i
podvi`nik i poglavar crkve, i pisac i pravnik i diplomata i rodona~elnik srpske
crkve i dr`ave. Od svih mogu}ih aspekata `ivota i dela Svetoga Save danas bi ukazao
na dva, za nas u {koli najzna~ajnija – na Svetoga Savu svetiteqa Bo`jeg i Savu
prosvetiteqa, `ele}i da uka`e na odnos religije s jedne i nauke i prosvete sa druge
strane u svesti svakoga od nas. Gde je tu {kola i mogu li prosvetni radnici
uva`avaju}i najboqe od obe strane da bar deo svestranosti Savinog duha prenesu na
najmla|e. Sava je bio i osta}e na{ najve}i u~iteq. Kad idemo za wim nema boqeg
putokaza i orjentira da smo na pravom i Bo`jem putu. On je kolovo|a istinske
prosvete koja r|avog ~oveka pretvara u dobrog, gre{nog u pravednog, pravednog u svetog, smrtnog u besmrtnog. Nauka jeste neobi~na pojava u qudskom iskustvu, ona je
racionalna ali po~iva na veri. Nije dogmati~na ali ima pretpostavke. Nije ideologija ali brani svoje interese. Nije politika a donosi sudbonosne odluke, nije pravo ali
ima stroge norme, nije etika a zahteva moralno vladawe, nije religija a veruje u svoje
metode, nije umetnost a otkriva sklad sveta. Nije magija a stvara ~uda. Otkriva zakone
ali ih ne propisuje, otkriva ~oveka ali ga ne razume. Otkriva istine o wemu ali se one
~esto poka`u kao zablude. Ako u navedenom prepoznate li~na ose}awa onda dileme
nema. Dozvolite deci da i jedna i druga istina dopre do wih. Bez nametawa sudova i
stavova a oni }e ve} sami prepoznati istinu u svojim srcima. Tako }e spojiti u sebe i
U^ENICI O[ „KARA\OR\E PETROVI]“ U KRU[EVICI
PODSETILI NA @IVOT I DELO SVETOGA SAVE
Savu svetiteqa i Savu prosvetiteqa.
Nakon toga u~enici ove {kole izveli su bogat kola`ni program sastavqen od
recitala, beseda, pesama i dramskih prikaza. Najvi{e aplauza dobili su u~enici
dramske sekcije koji su izveli segment iz `ivota srpskog prosvetiteqa Svetoga Savu.
I ove godine, na dan {kolske slave, nagra|eni su u~enici koji su u prethodnoj {kolskoj godini postigli zna~ajne rezultate na takmi~ewima, kao i u~enici ~iji su radovi
pobedili na literarnom i likovnom konkursu koji je bio raspisan na temu
Svetosavqa. Prilika je bila da se nagrade i u~iteqi,nastavnici i profesori koji su
zajedno sa svojim u~enicima postigli rezultate iz razli~itih nastavnih oblasti.
V.M.
PROSLAVQEN SAVINDAN I DAN [KOLE
Svake godine, 27. januara, i u Osnovnoj {koli „Sveti Sava“ u Glo`anu proslavqa se
{kolska slava, a istovremeno i Dan {kole, koja nosi ime na{eg najve}eg prosvetiteqa. Poput ostalih {kola {irom Srbije ovaj dan kolektiv i u~enici posvetili su liku
i delu najznamenitijeg Srbina, arhiepiskopa, prosvetiteqa. Kao {to je Sveti Sava
svojom blago{}u i mudro{}u blagosiqao srpski rod, tako su i u~enici ove {kole
bili posebno vredni i prigodnim recitalom, dramskim izvo|ewem teksta o Savinom
`ivotu, izvornim pesmama i folklorom oplemenili sve prisutne i ohrabrili ih u
uverewu da na{ mladi nara{taj tradiciju po{tuje i neguje.
Kao i ranijih godina u~enici koji su ostvarili zapa`ene uspehe na takmi~ewima
nagra|eni su kwigama. Na ovaj dan {kola tradicionalno izdaje list "P~elice"koji je
podeqen svim u~enicima, nastavnicima i gostima. Proslavu Dana {kole i {kolske
slave uveli~ali su prisustvom, izme|u ostalih, predsednik op{tine Miroslav
Qubenovi}, nekada{wi radnici {kole, sada penzioneri, kao i roditeqi u~enika.
V.M.
U~enici Osnovne {kole „Kara|or|e Petrovi}“u Kru{evici {kolsku slavu
Svetog Savu priredili su u Domu kulture u Boqaru, gde ova {kola ima svoje
istureno odeqewe. Dom kulture bio je premali da primi sve zainteresovane za
proslavu. U~enici ove {kole su uz pomo} svojih u~iteqa i nastavnika priredili
i izveli prigodan program, koje je sve prisutne podsetio na `ivot, delo i rad
prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetiteqa Svetoga Savu.
Ovogodi{wi doma}in slave bio je Miodrag Mladenovi}, roditeq u~enika iz
Boqara. Wemu je u organizaciji proslave pomagao direktor {kole Branislav
Stankovi}. Interesantno je da je ovo bila prilika da se sem u~enika i roditeqa
iz mati~ne {kole u Kru{evici okupe i u~enici i roditeqi iz Boqara, Ravnog
Dela i Dejana.
PRED[KOLCI PROSLAVILI SVETOG SAVU
U^ENICI O[ „DOSITEJ OBRADOVI]“ U SVO\U
PROSLAVILI SAVINDAN
DA SE SRPSKI JEZIK [IRI
Po{tuju}i veru, tradiciju i obi~aje na{eg naroda Pred{kolska ustanova „Milka
Dimani}“ je i ove godine obele`ila Svetoga Savu.Sve~anost je po~ela rezawem
slavskog kola~a. Nizom prigodnih muzi~kih, dramskih i likovnih aktivnosti,
izlo`bama, sve~anom priredbom i posetom crkvi deca su obele`ila {kolsku slavu i
stekla svoja prva znawa o velikom srpskom prosvetitequ i utemeqiva~u {kolstva u
nas. Priredbe su odr`ane u oba gradska objekta i u grupama na terenu.
S.S.
U~enici Osnovne {kole „Dositej
Obradovi}“ u Svo|u prigodnim programom obele`ili su {kolsku slavu
Svetog Savu. Da sveto ime svetiteqa
Save u svako de~je srce za|e potrudili su
se u~enici ove {kole.
Prisutni roditeqi i gosti imali su
priliku da u`ivaju u prigodnom programu koji su u~enici, iako malobrojni,
pripremili uz pomo} svojih nastavnika.
Kona~ni program sastavqen od recitala
i
dramskog
prikaza
izveli
su
pred{kolci, mla|i i sredwi osnovci.
Naziv svetosavske priredbe bio je „Da se
srpski jezik {iri, da se brat sa bratom
miri, da se slavi srpska slava…“. Svojim
prisustvom proslavu {kolske slave
uveli~ali su u~enici, nastavnici,
roditeqi, predstavnici mesne zajednice
i lokalne samouprave. Slavski kola~
prerezao je direktor {kole Dejan
Petrovi}.
januar-februar 2015. godine
9
SVETI SAVA
[email protected] U O[ „8. OKTOBAR“
U O[ "BRA]A MILENKOVI]" U [I[AVI
SVETOSAVSKE NAGRADE ZA NAJBOQE BOGAT PROGRAM ZA SAVINDAN
Pored brojnih aktivnosti tokom
Svetosavske nedeqe u O[ „8. oktobar“
odr`ana je sve~ana sednica kojoj je
prethodilo Svetosavsko poselo u~enika
razredne nastave. Centralna sve~anost
po~ela je rezawem slavskog kola~a koje je
obavio o. Goran Dimitrijevi}.
Usledio je nastup hora, recitatora,
peva~a, ~lanova folklorne sekcije.
Publici se predstavila i pobednica
Me|unarodnog festivala de~je muzike
kulturu. Na~ela pravde, prava, slobode,
mudrosti i qubavi ugradio je u temeqe
srpske dr`ave. Na{e je samo da ta na~ela
svim srcem i mi{qu sledimo i darujemo
ih generacijama u~enika ~iji smo
u~iteqi i nastavnici - rekla je, izme|u
ostalog, u svojoj besedi direktorka
{kole Svetlana Koci}.
I ove godine tradicionalno su dodeqene nagrade radnicima {kole koji su
oti{li u penziju. Nakon decenija rada u
„^arolije“ Teodora Markovi}.
Sve~anosti su prisustvovali predsdnik Op{tine Vlasotince Miroslav
Qubenovi}, zamenik predsednika dr
Slavoqub Mitov i wihovi saradnici kao
i biv{i nastavnici ove {kole.
– Na dan kada slavimo obrazovawe i
{kolstvo treba da se podsetimo na
rodona~elnika na{e pismenosti i kulture, osniva~a {kola Svetog Savu. Za
`ivota je u~inio mnogo, ali je to nesrazmerno malo u odnosu na ono {to ~ini
u `ivotu posle `ivota. Kada je umro, kao
da se tek rodio i po~eo da `ivi. Tada su
wegova dela dobila jo{ ~udesniju snagu i
preobra`avaju}u mo}. Tokom vekova se
wegov `ig utiskivao na sve {to je srpsko. Sveti Sava je, ~ini se, po na~inu
mi{qewa savremeniji od na{ih savremenika. Kao da mi `ivimo u wegovom, a
on u na{em vremenu. Zbog toga on nije
na{a pro{lost nego na{a budu}nost. On
je stvorio autenti~nu i otvorenu srpsku
ovoj {koli u penziju su oti{li u~iteqica Bosana @ivkovi}, nastavnik fizike
Dragoslav Stankovi}, nastavnik hemije
Svetislav Bogdanovi} i {ef ra~unovodstva Radmila Kova~evi}.
U duhu Svetosavqa i ove godine
raspisani su literarni i likovni
konkursi za u~enike razredne i predmetne nastave. Tokom cele nedeqe hol
{kole krasila je izlo`ba |a~kih radova.
Nagrade za najboqe literarne radove
dobili su: Sara An|elkovi}, Iva
Stojanovi}, Mila Spasi}, Emilija
Lepojevi} i Jelena Milosavqevi}.
Kao najuspe{niji u~esnici likovnog
konkursa nagra|eni su: Kristina Krsti},
Jovan Cvetkovi}, Mihajlo Stojanovi},
Nikola
Milenkovi},
Marko
Milenkovi}, Sta{a Petrovi}, Miqana
Stankovi} i Jelena Milenkovi}, dok su
specijalne nagrade dobile:
Vawa
Milo{evi} i Ana Milo{evi}.
Svetlana Stankovi}
GIMNAZIJA „STEVAN JAKOVQEVI]“
SVE^ANO POVODOM [KOLSKE SLAVE
Dan Svetog Save obele`en je i u Gimnaziji „Stevan Jakovqevi}“. [kolska slava
bila je prilika da se kwigama nagrade u~enici koji su prvo polugodi{te zavr{ili sa
svim peticama u {kolskim kwi`icama.
Po re~ima profesora Sa{e Z. Stankovi}a, ovu nagradu zaslu`ilo je 26-oro gimnazijalaca. Najboqi uspeh me|u wima postigli su u~enici tre}eg razreda.
Tom prilikom direktor {kole @ivan [u{uli} nagra|enim u~enicima po`eleo je
i uspeh na predstoje}im takmi~ewima.
Za daqi tok proslave bio je zadu`en
hor {kole pod rukovodstvom profesora
muzi~ke kulture Igora Ran|elovi}a.
Sve~anost je nastavqena rezawem slavskog
kola~a. Ovogodi{wi doma}in slave bio je
sekretar {kole Milan Petkovi}.
Ovom sve~arskom trenutku prisustvovali
su predstavnici lokalne samouprave, roditeqi |aka, zaposleni i u~enici {kole.
S. Stankovi}
Kao i sve {kole na podru~ju na{e
op{tine a i {irom Srbije, i ove
{kolske godine kolektiv Osnovne
{kole „Bra}a Milenkovi}“ u
[i{avi proslavio je {kolsku slavu
Svetog Savu. U~enici su najpre sve
prisutne pozdravili Svetosavskom
himnom, a potom je izveden kola`ni
program. U~enici ni`ih razreda
kazivali
su
odabrane
stihove
posve}ene Rastku Nemawi}u, dok su
u~enici ~etvrtog i petog razreda
kazivali stihove o zna~aju Svetog
Save, prvog srpskog arhiepiskopa i
prosvetiteqa. Atmosferu je u~inio
sve~anijom i nastup {kolskog hora.
Aplauzom je nagra|en i nastup
u~enika petog razreda koji su izveli
dramski komad posve}en na{em
prosvetitequ. Folklorna sekcija je
prisutne pozdravila Igrama iz
Srbije, a nakon priredbe prerezan je
slavski kola~.
U realizaciji programa u~estvovali su u~enici uz svesrdnu pomo} nastavnice srpskog jezika i nastavnika
veronauke.
V.M.
SVETI SAVA – SVETIONIK SRPSKE ZEMQE
Srpska pravoslavna crkva i vernici
27. januara slave Svetog Savu, utemeqiva~a srpske crkve, dr`ave i {kolstva.
Put vekovima dug nastavili su i
u~enici Tehni~ke {kole u Vlasotincu.
Sve~anom priredbom obele`ena je
{kolska slava. Doma}in slave ove
godine je bio Milo{ Stojanovi}, profesor verske nastave, a slavu za narednu godinu preuzela je psiholog Dragana
Stankovi}. Svetosavska priredba
odr`ana je u sve~anoj Sali {kole pod
nazivom „Sveti Sava – svetionik
srpske zemqe“.
Program je po~eo nastupom hora koji
je izveo Svetosavsku himnu. Prisutnim
gostima, zaposlenima i u~enicima
obratio se direktor {kole Milivoje
\or|evi}.
Nakon obra}awa direktora {kole,
dve u~enice sa zapaqenim sve}ama u
rukama kazivale su stihove Matije
Be}kovi}a „Pri~a o Svetom Savi“.
Stihovi ove pesme kao lajt motiv
provla~ili su se tokom cele priredbe.
Program je zavr{en izvo|ewem pesme
„Plava ptica“.
Priredbu su pripremile profesorke srpskog jezika i kwi`evnosti
Marija Rajkovi} i Maja Lepojevi} sa
u~enicima tre}eg i ~etvrtog razreda na
smeru arhitektonski tehni~ar i
u~enicima ~etvrtog razreda sa smera
ekonomski tehni~ar.
S.Stankovi}
10
SVETI
SAVA
SVE^ANO I U LOPU[WI
U utorak, 27. januara hiqadama svojih
vr{waka iz Srbije u proslavi Svetog
Save - {kolske slave pridru`ili su se i
osnovci iz O[ „25. maj“ u Dowoj
Lopu{wi. Proslava je uprili~ena
prigodnim programom, koji se sastojao od
recitala, pevawa |aka na srpskom,
engleskom i ruskom jeziku, glume delova
iz „Pokondirene tikve“, Jovana Sterije
Popovi}a. Priredbu su, sa u~enicima,
priredili nastavnici {kole: Novica
Stankovi}, Dragana Kocanovi}, Zoran
Stojanovi}, Dragan Kosti} i Ana Mari}
Stevanovi}. U proslavi {kolske slave
osnovcima su se pridru`ili i mla|i drugari iz pripremnog pred{kolskog programa.
Ovoj lepoj priredbi su pored radnika
{kole prisustvovali i roditeqi |aka.
Tom prilikom je direktorka {kole
Violeta Petkovi} nagradila u~enike
koji su postigli dobre rezultate na
okru`nim i republi~kim takmi~ewima,
koja su odr`ana pro{le godine.
Ovogodi{wi doma}in slave Novica
Stankovi} potrudio se da se sve~anost
odr`i u lepoj i prijatnoj atmosferi, koja
je zapo~ela rezawem slavskog kola~a. Deo
slavskog kola~a tradicionalno je predat
slede}em doma}inu {kolske slave a to }e
biti u~enica Dragana Milo{evi} sa svojim roditeqima.
S. Stankovi}
januar-februar 2015. godine
SVETOSAVSKA AKADEMIJA
I U BIBLIOTECI
Povodom obele`avawa Svetog Save,
prvog srpskog prosvetiteqa, Narodna
biblioteka „Desanka Maksimovi}“ je 28.
januara
organizovala
Svetosavsku
akademiju. U organizaciji manifestacije, pored biblioteke, u~estvovali su
u~enici O[ „8. oktobar“, O[ „Sini{a
Jani}“, vlasotina~ke Gimnazije kao i
mali{ani PU „Milka Dimani}“. Besedu
o Svetom Savi kazivao je otac Nikola
Pe{i}. Svetosavska akademija po~ela je
kao {to i dolikuje intonirawem himne
"Uskliknimo s qubavqu Svetitequ
Savi", koju je izveo hor O[ „8. oktobar“.
Pozdravqaju}i prisutne v.d. direktor
biblioteke Miqana I{qamovi} je
izme|u ostalog rekla:
„Sveti Sava je na{a ve~ita pri~a
nikad do kraja ispri~ana i zavr{ena. Svi
znaju o wemu pone{to ali niko ne zna sve,
jer je wegov `ivot bio istovremeno
`ivot Bo`ji i crkven u istoriji i vremenu. Srpski narod nema ve}eg
prosvetiteqa. Prema sebi je celog
`ivota bio strog a prema drugima blag.
Sve {to je imao davao je drugima. Qubav
je {irilo wegovo bi}e do neslu}enih
razmera. Ostavio je svima nama pe~at i
primer `ivota. Ugledajmo se svi na
wega“.
Potom je usledio kola`ni program
u~enika gradskih osnovnih {kola,
potekla je reka stihova koja je sve
prisutne podsetila na rad i delo Svetog
Save. Ovo je bila i prilika da se jo{ jednom podsetimo na naro~itu zaokupqenost
Svetog Save kwigom. Podsetili smo se da
se na wegovim spisima nalaze ne samo
jevan|eqa, apostoli i parimejnici, a
pogotovu psaltir, nego i duhovno {tivo
prologa i paternika, Lestvica Jovana
Sinajskog, besede ranovizantijskih
crkvenih otaca kao i crkveno-pravna
literatura.
Otac Nikola Pe{i} besedio je o
liku i delu Svetog Save, naglasiv{i da je
Sveti Sava odredio pe~at koji prati srpski narod, prosveti ga i u~ini ~oveka
svetijim. Ovom prilikom, na konkursu
Novogodi{wa ~estitka koji je biblioteka raspisala, u~enicima koji su imali
najboqe radove uru~ene su besplatne
~lanske karte.
V.M.
SVETOSAVSKA NEDEQA U O[ „8. OKTOBAR“
PROSLAVA PO^ELA SVE^ANOM AKADEMIJOM
Osnovna {kola „8. oktobar“ je i ove
godine tradicionalno povodom {kolske
slave priredila Svetosavsku akademiju
pod nazivom „Vatra Savinog uma za
ve~nost“. Na ovaj na~in prakti~no je 26.
januara zapo~eta Svetosavska nedeqa,
ispuwena brojnim i kvalitetnim programima i aktivnostima.
U Sali bioskopa, pored hora, nastupili su ~lanovi recitatorske, folklorne i muzi~ke sekcije.
U~enici su tom prilikom podsetili
na `ivotni put i delo najve}eg srpskog
prosvetiteqa koga je Qubomir Simovi}
opisao kao "putnika koji je bosim nogama
dospeo tamo dokle se ne dopire krilima".
Pozdravqaju}i goste, roditeqe,
u~enike i kolege prosvetare direktorka
{kole Svetlana Koci} je tom prilikom
istakla da kada se pi{e `ivot Svetog
Save, pi{e se u stvari po~etak na{e
prosvete u Sredwem veku.
Wegov `ivot i wegov rad bili su
vekovima izvor srpske kulture. Wegovo
delo nastavili su, isto tako grandioznim
delima, Dositej Obradovi} i Vuk
Karaxi}. Oni su nam u amanet ostavili da
ih sledimo, da ne skre}emo sa puta obrazovawa, kulture i prosve}ivawa.
Du`nost nam je da nastavimo wihovu
beskrajnu pri~u, zapo~etu mnogo vekova
unazad, onda kada je princ Rastko postao
Sava. Du`nost nam je da decu u~imo ne
samo ra~unu ili jeziku, ve} da im
uka`emo na vrednosti i ideale koje je
postavio Sveti Sava - poru~ila je direktorka Svetlana Koci}.
S. Stankovi}
U^ENICI O[ „VUK KARAXI]“
PROSLAVILI [KOLSKU SLAVU
Kao i u drugim {kolama, i u Osnovnoj
{koli „Vuk Karaxi}“ u Tego{nici
obele`ena je {kolska slava Sveti Sava.
Tom prilikom izveden je prigodan
kola`ni program u kome su u~estvovali
svi u~enici, od 1. do 8. razreda. Nakon
IZ OSNOVNE [KOLE
[email protected] MIQKOVI]“ GORWI PRISJAN
PRIREDBA „SVETOSAVQE“ ZA SAVINDAN
Tradicionalno je i ove godine u O[ „Bo`idar Miqkovi}“ u Gorwem Prisjanu
proslavqena {kolska slava Sveti Sava. U~enici {kole su sa svojim u~iteqima i nastavnicima pripremili prigodan program za goste. Sve~anost je po~ela izvo|ewem
Svetosavske himne. Gosti su nakon toga imali priliku da u`ivaju u recitalu koji je
posve}en na{em prvom prosvetitequ. Nakon rezawa slavskog kola~a prire|ena je
zakuska za sve u~enike, wihove roditeqe, radnike {kole i ostale goste.
programa, u prisustvu u~enika, nastavnika, direktora, izvr{en je obred rezawa
slavskog kola~a. Prigodnim programom
proslavqena je {kolska slava i u
isturenim odeqewima ove {kole.
januar-februar 2015. godine
POBEDNICA FESTIVALA DE^JE MUZIKE „^AROLIJE“
TEODORA MARKOVI]
[email protected] SVOJU ^AROLIJU
U~enica je petog razreda O[ „8. oktobar“, svestrana je, dobar je |ak, ima
neosporni dar za muziku, poti~e iz
porodice u kojoj se muzika neguje i wome
se bavi ve}i deo ~lanova.
Re~ je o Teodori Markovi}. Wen talenat roditeqi su preopoznali jo{ u
najranijem detiwstvu. Po polasku u
{kolu nije bilo mogu}e da se ne uo~i
muzikalnost ove vesele i dru`equbive
devoj~ice. Teodorin talenat prepoznala
je u~iteqica @aklina \iki}, i ona je
podstakla da se ve} u tre}em razredu prijavi na audiciju za Festival de~je muzike
„^arolije“, koja je 2011. godine odr`ana u
Ni{u. Te godine Teodora je stigla do
polufinala ovog takmi~ewa.
Usledilo je u~e{}e u horu {kole a
polaskom u peti razred sa wom je po~eo da
radi nastavnik muzi~ke kulture
Bojan Ceni}. On je pomogao da se
Teodora pripremi za audiciju koja
je 5. septembra pro{le godine
organizovana u sali vlasotina~kog
bioskopa. Audiciju je organizovao
Beoton. Od ~etrdesetak kandidata
pro{la je samo Teodora Markovi},
{to je bio ve} prvi korak ka uspehu.
Beoton je polufinale ovog
takmi~ewa organizovao 22. novembra u Beogradu, u studiju Pinka.
Samo mesec dana kasnije, 25. decembra u Domu sindikata organizovano
je finale Me|unarodnog festivala de~je muzike „^arolije“. U
zavr{noj fazi takmi~ewa u~estvovalo je osamnaest najboqih kandidata iz Srbije, Crne Gore i Bosne
i Hercegovine.
Prepuna sala Doma sindikata,
blistava pozornica, talentovani
mali{ani iz celog regiona. @iri
u sastavu: Miwa Subota, Ivana
Peters iz grupe Negativ i
Leontina Vukomanovi}, muzi~ari
koji su godine, ~ak i decenije svog
rada posvetili radu sa muzi~ki
talentovanom decom. Sve pripreme
za takmi~ewe su zavr{ene. Uz
Teodoru, kao podr{ka nastavnik Bojan
Ceni} i mama Violeta Markovi}. Od
treme ni traga uprkos jakoj konkurenciji
i veoma stru~nom `iriju, jer muzika je
wena qubav, muzika je wena radost, muzika je u wenom srcu. Teodora peva pesmu
„Mese~eva {kola“.
Ali, neopisiva radost sledi odmah
nakon progla{ewe, Teodore Markovi}, za
pobednicu tek zavr{enog Festivala
„^arolije“. Tu su pohvale `irija,
~estitke, podr{ka drugova iz {kole,
intervjui za mnoge televizije. Posebne
pohvale sti`u od Leontine Vukomanovi}.
Teodorina ~arolija, ~arolija pobede
po~iwe da `ivi.
I tu ve} bivaju zaboravqena naporna
11
PONOS VLASOTINCA
ve`bawa, u po~etku tri puta nedeqno a
pred samo takmi~ewe i dva puta svakog
dana.
Iza Teodorinog napornog rada stala je
wena mati~na {kola, a radost pobede,
pored {kolskih drugova i porodice
podelili su i gra|ani Vlasotinca.
Ovo nije jedina pobeda i jedino pobedni~ko slavqe koje se dogodilo u porodici
Markovi}. Mnogo zlatnih medaqa sa
takmi~ewa u standardnim i latinoameri~kim plesovima donela je starija
sestra, dvadesetdvogodi{wa Gordana
Markovi}. Gordana je redovno u~estvovala na Muzi~kom festivalu {kole „8.
Oktobar“ Srebrna sirena.
SINI[A PETKOVI],
PROGLA[EN ZA MVP IGRA^A NA „EUROIJADI“ U GR^KOJ
MEDICINA I SPORT – DVE VELIKE QUBAVI
Nosilac Vukove diplome u
Osnovnoj {koli „Sini{a Jani}“, |ak
generacije u Medicinskoj {koli u
Pan~evu, danas uspe{an student
Medicinskog fakulteta u Beogradu i
uspe{an odbojka{, Sini{a Petkovi}
uspeo je da spoji svoje dve velike
qubavi – medicinu i sport.
On na delu pokazuje da mo`e
uspe{no da zavr{ava sve svoje obaveze
na fakultetu, po~ev{i od predavawa,
ve`bi, kolokvijuma do ispita.
Istovremeno Sini{a uspeva da izdvoji dovoqno vremena i za svoju drugu
veliku qubav - odbojku.
– Na prvoj godini studija zapazili
su me igra~i i trener odbojka{kog
kluba Medicinskog fakulteta. Kao
najmla|i ~lan tima vredno sam trenirao i ubrzo dobio poziciju libera u
ekipi. Zahvaquju}i starijim i iskusnijim igra~ima, me|u kojima su i
mnogi lekari, koji su nastavili da
treniraju i nakon zavr{etka studija,
postao sam ~lan prve postave odbojka{kog tima - ka`e Sini{a Petkovi}.
Uskoro su po~eli da sti`u i prvi
rezultati vrednog trenirawa. Maja meseca pro{le godine na Medicinijadi, koja
je odr`ana u Budvi i na kojoj su u~estvovale brojne ekipe medicinskih i srodnih
fakulteta
sa
prostora
biv{e
Jugoslavije,
odbojka{ka
ekipa
Medicinskog fakulteta u Beogradu osvojila je prvo mesto. Zlatni odbojka{i iz
na{e prestonice su svom fakultetu
doneli i pehar.
U novembru mesecu Sini{a je sa svojom ekipom u~estvovao na „Euroijadi“,
Po re~ima mame Violete Markovi} i
sredwa }erka Aleksandra ima dara za
muziku, ple{e, svira klavir. Kako smo
saznali }erke su talentovane na mamu jer
Violeta je sluhista i veoma lepo peva.
– Sve nas je u porodici obradovao
Teodorin uspeh. Mi smo kao roditeqi
uvek tu da je podr`imo, posavetujemo,
usmerimo, obodrimo kad treba – ka`e
mama Violeta.
I dok najstarija sestra studira
ekonomiju, sredwa je na Visokoj medicinskoj {koli, Teodora jo{ uvek ne
razmi{qa o tako ozbiqnim stvarima kao
{to je izbor budu}eg zanimawa. Ona
u`iva u svom detiwstvu, u`iva u muzici,
u dru`ewu sa vr{wacima a mo`da }e
jednog dana zapevati na muzi~koj pozornici Srbije.
Svetlana Stankovi}
koja je odr`ana u Solunu. Na ovom
turniru u razli~itim sportskim disciplinama u~estvovali su dr`avni i privatni fakulteti iz devetnaest evropskih
zemaqa.
– Medaqa nam se u tom trenutku
~inila nedosti`nom jer je konkurencija
bila veoma jaka. Ali, sama pomisao da
predstavqamo svoju dr`avu, univerzitet,
Medicinski fakultet, da sebe predstavqamo kao budu}e lekare, dalo nam je
dodatni motiv i vetar u le|a za put koji
je vodio iz pobede u pobedu. Na terenu
smo bili jedna velika porodica, kao {to
smo to i na fakultetu. Bila nam je va`na
pobeda, ali i fer plej igra. Borbeno{}u,
istrajno{}u i odli~nom tehnikom igre
stigli smo do finala. Pobedom u finalnoj utakmici postali smo zlatni momci
Evrope i na{em fakultetu doneli jo{
jedan pehar – prenosi nam svoje utiske
Sini{a Petkovi}.
On je na turniru progla{en za MVP
igra~a turnira. Ali, skroman po prirodi, on ka`e da je to zapravo uspeh wegovih saigra~a i wega.
– Eurijadu }u pamtiti po odli~noj
organizaciji, dru`ewu i upoznavawu sa
studentima iz razli~itih zemaqa i sa
razli~itih fakulteta, upoznavawu sa
wihovim kulturama. Za sve nas je bilo
zna~ajno i upoznavawe sa gr~kom kulturom, tradicijom i obi~ajima. Najve}i
ponos {to sam Srbin osetio sam na
Zejtinliku, klawaju}i se senima poginulih srpskih boraca u Prvom svetskom
ratu - dodaje Sini{a.
Ove godine, u maju mesecu wega i
wegovu ekipu o~ekuje jo{ jedna
„Medicinijada“ u Budvi, Univerzitetska
liga i par turnira u Beogradu.
Bez obzira {to se odbojkom bavi
rekreativno, trenizi su zahtevni pa ga
pitamo kako uskla|uje studije i sport?
– Naravno, uz adekvatan raspored i
sklad izme|u obaveza na fakultetu i
treninga sve je mogu}e. Kao i kolegama
iz tima, na prvom mestu nam je obrazovawe, {to svakako ne iskqu~uje bavqewe
sportom. Odbojka mi poma`e da vodim
zdrav na~in `ivota, i da kao budu}i
lekar promovi{em zdrave stilove
`ivota. Veoma je va`no za sve studente
da pored svih obaveza na fakultetu imaju
„izduvni ventil“ koji }e im pomo}i da se
oslobode stresa, da izbace negativnu
energiju i tako olak{aju period studirawa. Ponekad je dovoqno da se ode na
bazen, tr~awe ili neku {etwu pa da se
~ovek oseti boqe. Kod nas se jo{ uvek
nedovoqno pa`we poklawa promociji
sporta i zdravim stilovima `ivota –
isti~e Sini{a Petkovi}.
I kada smo se ponovo dotakli teme
sporta Sini{a ne propu{ta priliku da
se zahvali treneru Mi{i Petrovi}u,
koji ga je od malih nogu u~io prvim
sportskim znawima, fer plej igri i
pona{awu na terenu.
– Mi{a Petrovi} nam je uvek govorio
da sportista mora biti svestrana
li~nost, da mora hrabro podneti i pobedu
i poraz, da je pored sporta va`no i obrazovawe, da u sebi treba da zadr`imo
po{tewe, da nikada ne zaboravimo ko smo
i da u sebi zadr`imo vedrinu i osmeh –
prise}a se Sini{a saveta iz |a~kih dana.
Po wegovim re~ima, zahvalnost za
uspeh na odbojka{kom terenu duguje i
Stevanu
Stamenkovi}u,
koji
mu
omogu}ava treninge u Vlasotincu i individualne treninge pred odlazak na ve}a
takmi~ewa.
– Veliku zahvalnost dugujem porodici,
posebno majci, koja je uvek uz mene, koja je
uvek tu da me saslu{a, usmeri na pravi
put. Moj drugi oslonac u `ivotu su baba i
deda, koji su me nau~ili da je najvrednije
u `ivotu ostati ~ovek i da nikada ne
treba zaboraviti svoje korene- iskren je
Sini{a Petkovi}.
Nema nimalo sumwe da je Sini{a
postao dobar ~ovek, da je odli~an
sportista i da }e biti jo{ boqi lekar.
Svetlana Stankovi}
12
D
D r
r u
u {
{ t
t v
v o
o
ENERGIJU TREBA [TEDETI
DRVO JE NAJJEFTINIJI
I NAJZDRAVIJI ENERGENT
Ranom nabavkom ogreva mo`e se
poboq{ati grejawe,u{tedeti novac i
sa~uvati resurs koji jeste obnovqiv, ali
nije neograni~en
^ak 96% doma}instava u Vlasotincu
koristi ogrevno drvo kao energent, ali
svega 0,2% wih to ~ini na pravi na~in,
odnosno efikasno. To je jedan od rezultata istra`ivawa ra|enog, izme|u ostalih,
i na podru~ju Vlasotinca, u okviru projekta „Efikasno kori{}ewe ogrevnog drveta
u doma}instvima“ GIZ DKTI programa.
Isto istra`ivawe pokazalo je da svega
3% ovda{wih doma}instava drvo
nabavqa u aprilu, kada ono ima dovoqno
vremena da se osu{i do mere da pru`i
maksimum toplote prilikom sagorevawa.
To se de{ava delimi~no zbog stalnog
mawka novca, a delimi~no i zbog lo{e
navike da sve radimo u posledwem
trenutku, pa i nabavqamo ogrev. Ta navika, me|utim, svake grejne sezone ko{ta
nas nekoliko desetina evra vi{e od
onoga {to bi objektivno potro{ili da
racionalnije raspola`emo jednim tako
va`nim resursom kao {to je ogrevno drvo,
ka`u stru~waci.
„Mo`emo ogrev, umesto u septembru
ili oktobru, da nabavimo u aprilu, maju
ili junu. Zabluda je da }emo u tom slu~aju
potro{iti vi{e drveta. Naprotiv, na{a
istra`ivawa
u
doma}instvima
u
Vlasotincu i Leskovcu su potvrdila da
se mo`e u{tedeti izme|u 16 i 22% drve-
ta za istu grejnu povr{inu i pritom }emo
se boqe grejati – ka`e nacionalni
ekspert za biomasu, prof. dr Branko
Glavowi}, sa [umarskog fakulteta u
Foto: B. Glavowi}
Beogradu.
Ako se sagledaju svi segmenti jednog
doma}instva u kojima se gubi energija,
onda se lako mo`e zakqu~iti da za energetski efikasno doma}instvo treba puno
novca. Ono na {ta stru~waci upozoravaju,
jeste upravo ~iwenica da se ranom
nabavkom ogreva mo`e poboq{ati grejawe, u{tedeti novac i sa~uvati resurs
koji
jeste
obnovqiv,
ali
nije
neograni~en.
Sirovo drvo svojim sagorevawem
proizvodi ve}e koli~ine dima u odnosu
na suvo drvo - to je gusti tamno sivi dim
koji zimi kuqa iz mnogih dimwaka.
Sagorevawem sirovog drveta pove}avaju
se koncentracije ugqen-monoksida, ~a|i
i azotovih oksida i time se zaga|uje vazduh.
Projekat
„Efikasno
kori{}ewe
ogrevnog drveta u doma}instvima“
sprovodi se u okviru bilateralne saradwe Vlade Savezne Republike Nema~ke i
Republike Srbije koju implementira
Nema~ka organizacija za me|unarodnu
saradwu kroz program „Razvoj odr`ivog
tr`i{ta bioenergije u Srbiji“.
PROMOCIJA HUMANITARNIH VREDNOSTI
Tokom prethodnog perioda Crveni krst
Vlasotinca realizovao je niz aktivnosti,
neke od wih su uru~ivawe paketa za decu
slabijeg materijalnog stawa i odr`avawe
radionica za promociju humanitarnih
vrednosti.
„Crveni krst je u toku 2014. godine dobio
donaciju od Predraga Noci}a u iznosu od
20.000 dinara. Sredstva su u dogovoru sa
darodavcem iskori{}ena za kupovinu novogodi{wih paketi}a namewenih deci slabijeg socijalno-ekonomskog statusa. Kupili
smo 40 paketi}a, deo sredstava obezbedio
je i Crveni krst. Paketi}i su podeqeni
deci uzrasta od prvog
do ~etvrtog razreda, 15
paketi}a dobili su
u~enici O[ "8. oktobar",
14
paketi}a
u~enici O[ „Sini{a
Jani}“, 7 paketi}a
u~enici O[ „Sveti
Sava“ u Glo`anu a 4
paketi}a su podeqena
deci u prostorijama
Crvenog krsta. Akcija je
realizovana u dogovoru
sa
predstavnicima
{kola – reklaje Vi{wa
Buwevac,
sekretar
Crvenog
krsta
Vlasotinca.
Volonteri Crvenog
krsta su 29. januara
odr`ali dve radionicevezane za promociju
humanitarnih vrednosti u O[ "Sveti
Sava" u Glo`anu na temu tolerancije i
nenasiqa.
„Na{a volonterka koja je vodila ovu
radionicu radila je po principu `ive biblioteke. Radionica je ra|ena kombinacijom
programa promocije humanitarne vrednosti
i trgovine qudima. Deci je na po~etku
re~eno da je pri~a istinita i podeqeni su
papiri}i svima a oni su ih gu`vali kada u
pri~i volonterke prepoznaju nasiqe. Tokom
radionice volonterkaje pri~ala svoju
pri~u o nenasilnom re{avawu konflikta i
tolerancije. U~enici su pa`qivo slu{ali
kada je ona do{la do pola pri~e. Podelila
je u~enicima kartice iz programa trgovine
qudima za igroliku radionicu „korak
napred“ i nastavila sa pri~om. Kada je
zavr{ila pri~u u~enici su pro~itali sa
kartica koje su uloge dobili. Morali su da
se u`ive u svoje uloge. Kada su ~itana
pitawa iz kwige oni su bacali zgu`vane
papiri}e iza sebe i prepoznavali se u svojim ulogama. Kada su zavr{ili, u~enici koji
su pri{li volonterka je pitala da li im je
neprijatno {to su pri{li blizu ( oni koji
su bacali papiri}e i i{li prema woj
imali su uglavnom vi{e nego ostali
u~enici) na kraju su videli da to ipak i nije
tako jednostavno, jer kad se okrenu vide
koliko je wihovih drugara ostalo iza wih.
Na kraju ispri~ane pri~e i otkrivene tajne
u~enici su ostali zbuweni i ovakav na~in
rada ostavio je dobar utisak na decu,
shvatili su da se nasiqe ne re{ava
nasiqem, ve} moramo da poka`emo vi{e
tolerancije i razumevawa prema svojim
drugarima. I ako primetimo nasiqe nad
nekim od na{ih drugara moramo odmah da
reagujemo i da re{avamo problem a nikako
da pustimo da se to provla~i me|u nama –
kazala je Vi{wa Buwevac.
[email protected] NAIVE I [email protected]
Krajem januara meseca Narodna biblioteka „Desanka Maksimovi}“ organizovala je izlo`bu slika naive i pejza`a
\or|a Georgijeva, samoukog slikara iz
Surdulice. Ovaj samouki slikar do sada je
izlagao na oko 40 samostalnih i vi{e zajedni~kih izlo`bi, kako u zemqi tako i u inostranstvu. Na svojim slikama uglavnom
prikazuje motive sela, `ivot seqaka sa
svim te{ko}ama i mukama ali istovremeno
i sa radostima i lepotama koje nosi. Ovaj
samouki slikar na svojim platnima, staklu
i drvetu o`ivqava uspomene iz detiwstva
koje je proveo u Boqici, selu kraj
Surdulice. ^esta inspiracija i motivi
vezani su i za prizore sa Vlasinskog jezera.
Slikarstvom j e po~eo da se bavi relativno
kasno u 28.godini kada je oti{ao da `ivi i
radi
u
Sloveniji.
Otvaraju}i izlo`bu v.d.
ZA[TITA POTRO[A^KIH PRAVA
Posledwih meseci, pove}an je broj gra|ana koji
su se obra}ali Kancelariji za besplatnu pravnu
pomo} tra`e}i savet ili za{titu u vezi sa
potro{a~kim pravima.
„Jedna od situacija u kojoj smo reagovali ti~e se
leskova~kog „Vodovoda“. Gra|ani su se `alili na
obra~un tro{kova na osnovu pau{alne, a ne na
osnovu realne potro{we, odnosno o~itavawem
vodomera tamo gde oni postoje i gde su u funkciji –
ka`e pravnik u ovoj kancelariji, Borivoje
\or|evi}.
„Ovo preduze}e prekr{ilo je Zakon o komunalnim
delatnostima i Zakon o za{titi potro{a~kih
prava. Kancelarija za besplatnu pravnu pomo}
udru`ewa Narodni parlament pokrenula je inicijativu za za{titu kolektivnih prava potro{a~a
Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Ovo ministarstvo, naime, nadle`no je za za{titu
januar-februar 2015. godine
potro{a~kih prava od septembra pro{le godine
kada je na snagu stupio novi zakon o ovoj oblasti. U
odgovoru od 8. januara ove godine, ministarstvo nas
je obavestilo da je pokrenut postupak protiv JKP
„Vodovod“ Leskovac, tako da se o~ekuje epilog ove
situacije koja nije retka u gradovima Srbije poja{wava \or|evi}.
Kancelarija za besplatnu pravnu pomo} poma`e
gra|anima u re{avawu problema koje imaju sa
institucijama sistema. Nalazi se iza biv{eg Doma
vojske u Leskovcu, ulica \or|a Le{waka 7, 1. sprat.
Pravnike ove kancelarije mogu}e je kontaktirati i
putem nacionalnog broja 0700/500-500 ~ije se pozivawe tarifira cenom poziva u fiksnoj telefoniji.
Zainteresovanim gra|anima na raspolagawu su i
fb stranica „Ispravimo krive drine“ i internet
stranica www.netrpimnepravdu.rs
direktor Narodne biblioteke
Miqana
I{qamovi} je istakla
da je najboqe o radu
ovog umetnika rekao
Sr|an
Markovi},
istori~ar umetnosti.
Citiraju}i Markovi}a
ona je istakla:
„\or|e Georgijev je
umetnik dugih se}awa i
senzibilnih vra}awa.
Svaka wegova slika kao
da sabira i ponovno
o`ivqava proteklo vreme, evociraju}i
celokupno umetni~ko i `ivotno iskustvo sa
svim titrajima duha pred stvarno{}u i
istovremeno pred istorijom. U tehni~kom
smislu on je potpuno sazreo umetnik. Sliku
gradi vrlo ve{to od zasebnih ~lanova koji
se udaquju umawivawem ali je svaki detaq
jasan i volumen svake figure ili stvari
precizno je definisan“.
Istori~ar
umetnosti
Zvonko
Stojiqkovi} govore}i o radu \or|a
Georgijeva istakao je da je na wegovim
slikama, bilo da je re~ o pejza`ima ili uqu
na platnu, radu na staklu ili oslikavawe
minijatura na drvetu dominiraju motivi
vezani za selo, za qude koji `ive na selu,
za prirodu koja ih okru`uje, on strpqivo
te`i ve}oj autenti~nosti. Pozdravqaju}i
prisutne autor izlo`be \or|e Georgijev je
rekao:
„Presudan uticaj namene je imalo
dru`ewe
sa
poznatim
slovena~kim
slikarom naive Antonom Repnikom 70-tih
godina, koji je u mojim po~etni~kim radovima prepoznao talenat koji posedujem i
ohrabrio me da i daqe radim i da ga razvijam. Mo`da je prelomni doga|aj vezan za moj
umetni~ki rad bila izlo`ba u Lucernu
davne 1985. godine kada su sve slike koje
sam izlo`io bile rasprodate. Od tada se
posve}ujem samo slikarstvu od ~ega i danas
`ivim“.
V.M.
januar-februar 2015. godine
13
K u l t u r a
DVA VRSNA UMETNIKA BATA IZ VU^JA I NEBOJ[A ILI]
U^ESTVOVALI U [email protected] STOGODI[WICE OD
RO\EWA PATRIJARHA PAVLA U RAKOVICI
NARODNA BIBLIOTEKA „DESANKA MAKSIMOVI]“
VE^E POSVE]ENO
BATINE SLIKE I ILKETOVI FILMOVI PLENE SRBIJOM H R I S T I F O R U C R N I L O V I ] U
U Domu kulture u Vu~ju krajem decembra
prire|eno je kwi`evno ve~e povodom stogodi{wice od ro|ewa Patrijarha Pavla.
Ovom zna~ajnom kulturnom de{avawu prisustvovali su akademik Adam Pusloji} i
kwi`evik Jovan Jawi}.
Nakon poetskog dela ve~eri prikazan je
filmski zapis Neboj{e Ili}a Ilketa „Mala
Gospojina“.
Ovaj filmski zapis nastao je u
Kulturnom centru u Rakovici gde je na Malu
Gospojinu povodom stogodi{wice od ro|ewa
Patrijarha
Pavla
prire|ena
izlo`ba
slika na kamenu i drvetu
sa wegovim likom, autora Bratislava Bate
An|elkovi}a
pod
nazivom „Budimo qudi“.
Prikazan je i film
Neboj{e Ili}a Ilketa
„Kamen drevnog sneva~a“
2, koji je inspirisan
umetni~kim
radom
slikara iz Vu~ja. Tom
prilikom
pesnik
Dobrica Eri} je istakao
da
je
Bata
jo{
posve}eniji svome radu
od Mili}a od Ma~ve.
– Bata radi na
kamenu, drvetu, platnu, hartiji… radi pod
crkvenim svodovima {irom Srbije. On svoje
izlo`be prire|uje gotovo uvek na velike
pravoslavne praznike – istakao je Dobrica
Eri}.
Istovremeno je u Rakovici odr`an i 4.
Me|unarodni sabor duhovne poezije, kao i
nau~ni skup na temu srpskog jezika i }irilice.
Gostuju}i u Vu~ju akademik
Adam
Pusloji} posebno se osvrnuo na filmski rad
Neboj{e Ili}a.
–Nakon mnogih vidova duhovnosti,
spisateqstva, lepe pisane i usmene re~i,
evo da iska`em i odu{evqewe filmskom
verzijom svega onoga {to smo do`iveli u
Rakovici. Neboj{a Ili} je tamo pratio hod,
rad i duh na{eg Bate i sve to preto~io u
izuzetan dokumentarni film. Neboj{a Ili}
je to uradio poput velikih rediteqa sa kojima sam sara|ivao minulih decenija. Kao
scenarista
radio
sam
sa
Sa{om
Petrovi}em,
@ivojinom
Pavlovi}em,
Du{anom Makavejevim – istakao je Adam
Pusloji}.
Svako `eli da se obele`i u svetu i
ostavi trag o sebi, kao svedo~anstvo da je
uop{te postojao i ispunio svoj `ivot. Nema
nimalo sumwe da dva velika umetnika iz
ovog dela Srbije, Bata iz Vu~ja svojim
slikama i Neboj{a Ili} svojim filmovima
ostavqaju neizbrisiv trag u vremenu
sada{wem za vremena budu}a.
Za Neboj{u Ili}a prethodna godina
bila je veoma uspe{na. Wegovim najnovijim
filmom „Pustood“ otvoren je 23. Me|unarodni festival etnolo{kog filma u Beogradu.
Sa ovim filmom Neboj{a Ili} je u~estvo-
vao i na Jahorina festu dok mu je na
Festivalu u Solinu ovo dokumentarno-igrano filmsko ostvarewe donelo posebno priznawe. Potom je film u organizaciji
Makedonske akademije nauka i umetnosti
(MANU) prikazan u Makedoniji.
Za film Kamen drevnog sneva~ 2, na
festivalu
dokumentarnog
filma
u
Portugaliji dobio je nagradu u kategoriji
religioznog filma. Ovaj film nagra|en je
specijalnom nagradom `irija na festivalu
Zlatna buklija u Velikoj Plani.
Na Srtemfilm festu Ilketov film
„Put u Italiju“ tako|e je dobio specijalnu
nagradu `irija.
Ipak, pro{lu 2014. godinu obele`ile su
projekcije filma Kamen drevnog sneva~a 2 i
izlo`ba portreta Patrijarha Pavla, Bate iz
Vu~ja. Predstavqaju}i Vlasotince i Vu~je,
predstavqaju}i
Kulturni
centar
u
Vlasoticu i Dom kulture u Vu~ju, ova dva
umetnika gostovala su u Pan~evu, Lebanu,
Kur{umliji, Kovinu,, Rakovici, u Prwavoru
Ma~vanskom, Bogati}u, Subotici i Pan~evu.
Povodom (129) godi{wice od ro|ewa
Hristifora Crnilovi}a Kice Narodna biblioteka „Desanka Maksimovi}“ priredila je
ve~e posve}eno ovom istaknutom srpskom
slikaru, profesoru i kolekcionaru.
Ve~e je po~elo prikazivawem trejlera iz
dokumentarno-igranog filma „Pustood“,
Neboj{e Ili}a Ilketa. Film je snimqen u
saradwi Kulturnog centra i Etnografskog
muzeja u Beogradu, uz podr{ku Jugoslovenske
kinoteke, Narodnog muzeja Srbije i Narodnog
muzeja u Leskovcu.
V.d. direktora biblioteke Miqana
I{qamovi} tom prilikom je istakla da je
ovo bio jo{ jedan od na~ina da se podsetimo
Hristifora Crnilovi}a i svega onoga {to je
uradio kao slikar, profesor i kolekcionar.
Ovo ve~e istovremeno je bilo jo{ jedan od
na~ina da se odu`imo ~oveku, koji je godinama u svom zavi~aju bio u senci zaborava. Tek
posledwih godina {ira javnost bli`e se
upoznaje sa svim segmentima wegovog rada.
O `ivotu, {kolovawu i kolekcionarskom
radu Hristifora Crnilovi}a govorila je
Jelena Milenkovi}. Ona je tom prilikom sa
publikom podelila i par anegdota iz `ivota
Crnilovi}a.
Profesor istorije Velimir Stamenkovi}
osvrnuo se na osnivawe Fondacije darovitih koja nosi ime znamenitog srpskog etnografa, etnologa i slikara. Potom je predstavio svoju kwigu „Hristifor Crnilovi} –
Kica – Vodi~ kroz `ivot i delo“. Tom prilikom profesor Velimir Stamenkovi}
posebno se osvrnuo na slikarski rad ovog
znamenitog Vlasotin~anina a potom i na
prikupqawe etnografske gra|e sa podru~ja
centralnog Balkana.
Profesor Sa{a Stankovi} govorio je o
Zborniku "Pri~e bola i ponosa", koji je
objavqen povodom stogodi{wice od po~etka
Prvog svetskog rata a po~iwe wegovom
pri~om o Hristiforu Crnilovi}u „Gete nije
bio dovoqno Nemac“. Zbornik je izdalo
Udru`ewe
„Kulturno
nasle|e
grada
Smedereva“.
Sa{a Stankovi} je nakon toga poklonio
biblioteci Zbornik, dok je Neboj{a Ili}
poklonio CD sa filmom „Pustood“.
Ina~e, Hristifor Crnilovi} jedan je od
onih podvi`nika koji su u Srbiji utemeqavali ideje moderne umetnosti, intelektualaca koji su svojom delatno{}u nastojali da
Srbiju pribli`e Evropi i da, istovremeno,
evropskoj javnosti uka`u na svoju zemqu,
wenu kulturno-istorijsku ba{tinu i veoma
brojan i mo}an krug mladih stvaralaca,
nau~nika i intelektualaca kadrih da tih
prvih godina dvadesetog veka uvedu Srbiju
na velika vrata u Evropu, gde joj je, uostalom,
oduvek i bilo mesto.
Zbirka Hristifora Crnilovi}a predstavqa svojevrstan muzej. Sadr`i 2.600
predmeta velike kulturne vrednosti, 1617
negativ plo~a snimqenih na terenu, oko
21.500 stranica rukopisne gra|e i preko 700
kwiga i ~asopisa istorijsko-etnografske
sadr`ine. Veliki deo zbirke ~ine seoske i
gradske no{we sa podru~ja centralnog balkanskog podru~ja iz 19. i prvih decenija 20.
veka.
S. Stankovi}
Svetlana Stankovi}
NARODNA BIBLIOTEKA "DESANKA MAKSIMOVI]" ORGANIZOVALA PROMOCIJU KWIGA IVANA IVANOVI]A
[email protected] VE^E SA IVANOM IVANOVI]EM
Narodna biblioteka „Desanka Maksimovi}“ je 24. februara organizovala promociju stvarala{tva kwi`evnika Ivana Ivanovi}a.
Pozdravqaju}i goste i publiku v.s. direktora biblioteke Miqana I{qamovi} je tom prilikom istakla da je neposredan povod za gostovawe poznatog kwi`evnika predstavqawe
romana „Partizani“ iz trilogije Narodna buna, koji govori o `ivotu Milivoja Perovi}a i Ratka
Pavlovi}a ]i}ka.
O `ivotu i delu Ivana Ivanovi}a govorio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr
Jovica Trkuqa, beogradski advokat Branko Pavlovi} i profesor kwi`evnosti Sa{a
Stankovi}.
Sa{a Stankovi} je tom prilikom podsetio da jedna stambena zgrada u Vlasotincu nosi
naziv [opska ambasada, po Ivanovi}evoj pripoveci.
Tom prilikom dr Jovica Trkuqa predstavio je svoju kwigu" Uspon i pad Ivana Ivanovi}a",
koja je nastala tokom wegovog istra`ivawa propadawa intelektualaca u Srbiji. Po wegovim
re~ima, Srbija ima najgori odnos prema najumnijim qudima, po~ev od Dositeja i Vuka do na{ih
savremenika. Prema qudima koji su nas najvi{e zadu`ili najgori odnos imaju i vlast i narod.
Wima ~esto priznawa sti`u tek kada „odu u svet“.
– Pored izgona Ivana Ivanovi}a, za wegov kwi`evni rad me
je privuklo i to {to do tada gotovo ni{ta nisam znao o jugu
Srbije i marqivim qudima ovog kraja. Wegova dela najboqe govore o propadawu srpskih porodica. U wegovim romanima i
pripovetkama posebno su fascinantni likovi `ena, koje su
tokom tragi~nih ratnih godina odr`ale `ivot na ovim prostorima - istakao je profesor Jovica Trkuqa.
Po wegovim re~ima debitantski krah u kwi`evnosti Ivanovi} je do`iveo romanom Crveni
kraq, jer ga je stvarao nadahnut studentskim pobunama 1968. godine. Napisan sjajnim `argonom
roman govori o otu|enosti dru{tva.
Usledila je zabrana romana, otpu{tawe sa posla, su|ewe zbog povrede ugleda dr`ave
SFRJ.
– Roman Arizani je po mi{qewu mnogih najboqi roman o propadawu srpskog sela. Sve
romane Ivana Ivanovi}a mo`emo svrstati u psiholo{ki, istorijski i antropolo{ki ciklus dodao je Jovica Trkuqa.
Beogradski advokat Branko Pavlovi}, potomak Ratka Pavlovi}a ]i}ka, osvrnuo se tom prilikom na roman „Partizani“.
– Re~ je o vi{eslojnom romanu koji je znala~ki prese~en istoriografskim kazivawem autora. Slojevitost se ogleda u razli~itosti karaktera qudi, odnosu partizana i ~etnika koji je
objektivno prikazan, bez ostra{}enosti, izneta je i unutarkomunisti~ka pri~a.
Posebno je interesantna senka smrti ]i}ka, jer ostaje sumwa da je likvidiran od svojih
saboraca. Na razmi{qawe navodi i pri~a o Milivoju Perovi}u doktoru pravnih nauka koji
je uspeo da se uzdigne do vrhunskog intelektualca, zahvaquju}i svom izuzetnom samopregoru – rekao je Branko Pavlovi}.
Govore}i o svom kwi`evnom radu i istra`ivawu istorije ovog dela Srbije Ivan
Ivanovi} je istakao da se sada{wost ne mo`e razumeti bez poznavawa pro{losti . On se
tom prilikom posebno osvrnuo na sudbine svih dobrovoqaca, koji predstavqaju
najtragi~niji deo na{eg naroda jer su ~esto bili progla{avani i izdajnicima.
– Moje veliko interesovawe u kwi`evnom radu predstavqa i istra`ivawe palanke i
palana~kog `ivota, u ~emu mi je pomogao `ivot u Aleksandrovcu i Kur{umliji. Me|utim, u
Vlasotincu sam prepoznao gradi} koji mo`e da sublimira ceo kraj, te sam u wega ugradio
druge varo{i – istakao je Ivan Ivanovi}.
Ivan Ivanovi} je tokom 40 godina kwi`evnog rada objavio vi{e od trideset kwiga.
Monodramu „[opska ambasada“ nastalu po Ivanovi}evoj pripoveci deset godina je izvodio glumac Nikola Simi}.
Romanom Vojvoda od Leskovca, pisac se okrenuo istorijskim temama i skrenuo pa`wu
javnosti na Iliju Strequ Petrovi}a, najve}eg junaka Prvog srpskog ustanka, ju`no od Ni{a.
Delo je 1994. godine u{lo u naju`i izbor za Ninovu nagradu. Posledwih godina Ivan
Ivanovi} se bavi istorijom juga Srbije u prvoj polovini 20. veka.
Odlomke iz dela Ivana Ivanovi}a ~itali su gimnazijalci Marko Stankovi} i Vladimir
Nikoli}. Ve~e je zavr{eno nastupom glumca Zorana Radenkovi}a.
S. Stankovi}
14
P
P o
o q
q o
o p
p r
r i
i v
v r
r e
e d
d a
a
[email protected] VO]ARA I VINOGRADARA
PROSLAVILO „SVETOG TRIFUNA“
Udru`ewe vo}ara i vinogradara je i ove
godine obele`ilo svoju slavu i svog za{titnika „Svetog Trifuna“. Kao i mnogi
doma}ini iz ovog kraja, iz udru`ewa su
zarezivawem ~okota vinove loze i se~ewem
slavskog kola~a obele`ili ovaj dan. Vinovu
lozu u vinogradu Dragana Pe{i}a,koji se
nalazi na potesu kozara~kog atara, zarezao je
predsednik op{tine Miroslav Qubenovi}.
„^iwenica je da se zasadi pod vinovom
imati svoj zasad vinove loze – poru~io je
predsednik op{tine Miroslav Qubenovi}.
Slavski kola~ je prerezao i vinograde
blagoslovio otac Nikola Pe{i}.
Ovogodi{wi doma}in Dragan Pe{i}
vinograd ima od 1985. godine. Wegov zasad
prostire se na 14 ari sa kojih se godi{we
ubere izme|u tonu ipo do dve tone gro`|a.
„Pravim italijanski rizling, belo.
Pro{la godina bila je veoma lo{a. Nadam
lozom u na{em kraju decenijama smawuju. I
upravo zato svaki napor koji se ula`e da se
vinogradi o`ive i sa~uvaju predstavqa trud
vredan pa`we. Nadam se da }e na{i
vinogradari uspeti da prenesu qubav na
svoje potomke i da }e ponovo do}i vreme
kada }e u Vlasotincu i okolini svaka ku}a
se da }e ova biti boqa – rekao je Pe{i}.
Ovom prilikom, Dragan Pe{i} je slavski
kola~ predao Marjanu Jovanovi}u iz Ora{ja.
Ina~e, na podru~ju vlasotina~ke op{tine
pod zasadom vinove loze nalazi se oko 200
hektara.
V.M.
januar-februar 2015. godine
IZ UDRU@ E W A V O] AR A I V INOG R AD AR A
REGISTRUJTE SVOJ VINOGRAD
U skladu sa Zakonom o vinu predvi|en je
obavezan upis u Vinogradarski registar svih
pravnih i fizi~kih lica odnosno preduzetnika koji se bave proizvodwom gro`|a
namewenog prometu.
„Po`eqno je da se svi proizvo|a~i gro`|a
~ija je proizvodwa namewena prometu upi{u
u Vinogradarski registar jer bez upisa ne
mogu
ostvariti
nikakve
subvencije
predvi|ene za ovu oblast. Bez upisa u registar, oni ne}e imati
prava da prodaju svoje
proizvode.
Upis
je
besplatan,
i
u
Vinogradarski registar
se mogu upisati i ona
gazdinstva i oni proizvo|a~i gro`|a ~ija
gazdinstva nisu registrovana. Pravna i
fizi~ka lica kao i preduzetnici
koji
proizvode gro`|e koje
nije nameweno prometu
a imaju u vlasni{tvu,
zakupu
odnosno
u
kori{}ewu imawe mawe
od 0,1 hektara odnosno
10 ari, ne podle`u
obavezi
upisa
u
Vinogradarski registar
– istakao je Bo`idar Koci}, predsednik
Udru`ewa vinogradara i vo}ara Vlasotince.
Pozivaju se svi proizvo|a~i gro`|a da se
upi{u u Vinogradarski registar, predajom
popuwenog zahteva za upis u Vinogradarski
registar, koji su dobili uz dokumentaciju za
obnovu registracije od Uprave za trezor,
najbli`oj filijali Uprave za trezor.
Pored popuwenog zahteva za upis u
Vinogradarski registar podnosi se i slede}a
dokumentacija: izvod iz Registra privrednih
subjekata (za privredna dru{tva i preduzetni~ke radwe), izvodi iz katastra
nepokretnosti i kopije planova za katastarske parcele na kojima se nalaze
vinogradarske parcele koje se upisuju u reg-
istar, ugovor o zakupu, kori{}ewu, odnosno
dokument kojim se potvr|uje da dati proizvo|a~ proizvodi
gro`|e na svojim
vinogradarskim parcelama,kao i dokaz o
upla}enim administrativnim taksama.
V.M.
V INS K I V IT E [K I RED SIM EO N
NA SRETEWE [email protected]
GODI[WA SKUP[TINA
Tradicionalno, i ove godine je na
Sretewe Gospodwe 15. februara odr`ana
redovna godi{wa Skup{tina Vinskog
vite{kog reda Simeon u Galeriji Narodne
biblioteke „Desanka Maksimovi}“. Pored
vitezova Skup{tini su prisustvovali i
vinari iz ovog kraja.
Goste i vitezove najpre je pozdravio
predsednik Skup{tine ovog reda Svetislav
Petrovi} a potom i veliki majstor Sreten
Milenkovi}.
Ovog puta na dnevnom redu bio je Izve{taj
o radu za period izme|u dve Skup{tine sa
finansijskim planom. Usvojen je i Plan
aktivnosti za ovu godinu. Dogovoreno je da
~lanarina ove godine bude 4.000 dinara.
Izve{taj o radu podneo je kancelar Petar
\eli}.
Vinski vite{ki red Simeon u~estvovao je
pro{le godine na svim vinskim sve~anostima, seminarima, degustacijama vina i sajamskim manifestacijama u zemqi koje su bile
povezane sa vinom. Ove godine planiran je
odlazak u Portugaliju, gde }e se okupiti
predstavnici evropske Asocijacije vinskih
vite{kih redova.
Vitezovi iz varo{i sa Vlasine pro{le
godine su u~estvovali i na prvoj
Konferenciji vinskih redova, koja je
odr`ana u Horgo{u. Na ovom skupu u~estvovali su predstavnici svih devet Vinskih
vite{kih redova iz Srbije. Saradwa sa
wima dogovorena je i za ovu godinu. Za novog
predsednika Asocijacije izabran je I{tvan
Ba~kulin iz reda Sveti Dorotej iz Sremskih
Karlovaca.
Vinski vite{ki red Simeon je tokom
pro{le godine intenzivno radio na promociji kulture vina, prezentaciji Vlasotinca,
vlasotina~kog vinogorja
i na wegovom
vra}awu na vinsku mapu Srbije.
Na Skup{tini je dogovoreno da se tokom
aprila meseca ove godine proslavi petogodi{wica od osnivawa ovog reda, sa bogatim
kulturno-umetni~kim programom. Izabran je
i organizacioni odbor proslave koji je
zadu`en za pripremu proslave u saradwi sa
{kolama i ustanovama kulture.
Na sastanku je dogovoreno i da se u vreme
proslave petogodi{wice postojawa izabere
vite{ko vino, koje se bira me|u ~lanovima
ovog Reda. Zastavno vino bi}e izabrano od
ostalih vinogradara ovog kraja. Planirano je
da se otkupi vite{ko i zastavno vino i u
buteqkama pripremi za potrebe prezentacije. Ovaj Vinski vite{ki red i daqe je
otvoren za nove ~lanove.
Vinska kultura je deo gastronomske kulture, a ova deo op{te kulture jednog naroda.
Ona podrazumeva negovanu i civilizovanu
potro{wu vina. Vinska kultura mo`e biti
vaqan reprezent stepena civilizovanosti
jednog naroda, {to potvr|uje italijanska
izreka: „Ako `eli{ da upozna{ jedan narod,
sedi za wegov sto i pij wegovo vino“. Ovo
nedvosmisleno govori o zna~aju negovawa
kulture vina, {to je jedan od zadataka i
na{ih vitezova vina.
Samo dan ranije, na Svetog Trifuna
za{titnika vinara i vinogradara, obavqeno
je zarezivawe prvih ~okota u vinogradima
~lanova ovog reda, kao i u vinogradima
drugih vlasotina~kih vinogradara.
S. Stankovi}
NASTAVAK
PROGRAMA FRUITS&BERRIES
OTVARA SE POQOPRIVREDNI
INFORMACIONI CENTAR
U Udru`ewu vo}ara i vinogradara 19. februara odr`an je sastanak sa predstavnicima
Fruits &Berries-a, Programa podr{ke razvoju privatnog sektora u oblasti vo}arstva i
bobi~astog vo}a u Ju`noj Srbiji. Ovog puta povod za okupqawe bila je realizacija projekta koji
se odnosi na formirawe poqoprivrednog informacionog centra u Vlasotincu.
Centri }e biti formirani u deset, od 32 op{tine, koje su obuhva}ene Fruits&Berries programom.
Po re~ima administratora Zorana Stefanovi}a ciq je da se podigne nivo informisanosti proizvo|a~a vo}a, da oni budu upoznati sa subvenicijama koje se nude, sa konkursima, novim
tehnologijama u proizvodwi i preradi vo}a, zatim da oni steknu uvid o stawu na tr`i{tu, kao
i da mogu elektronskim putem da oglase prodaju na berzi.
Informati~ka oprema je ve} obezbe|ena. Predstoji obuka desetak mla|ih vo}ara. Oprema
}e ostati korisnicima i kada projekat bude zavr{en. Uz grantove koje su dobijali kroz pomenuti Program ova oprema je jo{ jedan vid podr{ke za unapre|ewe wihovog na~ina rada.
Ina~e, Program Fruits&Berries sprovodi se od 2011. godine u 32 op{tine Ni{avskog,
Topli~kog, Jablani~kog, P~iwskog i Pirotskog okruga. Zavr{etak projekata iz ovog programa
planiran je 2016. godine a wegova vrednost iznosi 10 miliona evra.
Za subvencije vo}arima izdvojeno je {est milona evra. Sredstva su usmerena na podizawe
novih zasada, opremu i mehanizaciju za primarnu proizvodwu i preradu vo}a. Preostala sredstva predvi|ena su za tehni~ke komponente poput obuka, studentskih poseta, obilazaka sajmova i {tampawe bro{ura.
Do sada je na{a predavawa na temu proizvodwe i prerade vo}a pro{lo 6.000 polaznika.
Odr`ana su i brojna predavawa na temu izrade biznis planova i upravqawa gazdinstvima,
organizovane su studijske posete u zemqi i inostranstvu, posete uspe{nim proizvo|a~ima,
sajmovina poqoprivrede i prehrane. Program finansiraju Vlada Kraqevine Danske i Vlada
Republike Srbije - ka`e Zoran Stefanovi}.
Sa{a Jovanovi} iz Vlasotinca do sada je dva puta koristio subvencije iz ovog Programa.
Bavi se proizvodwom jagodi~astog vo}a. Kod Fruits&Berries-a aplicirao je za opremu hladwa~e i opremu za navodwavawe, a u drugom konkursu za pove}awe sme{tajnih kapaciteta.
Danas Sa{a Jovanovi} jagodi~asto vo}e proizvodi na 1,3 hektara i ima sopstvenu hladwa~u
koja mu omogu}ava da svoje proizvode na tr`i{te plasira kada je to najpovoqnije za wega.
On je ove godine aplicirao za preostalu opremu kako bi zaokru`io ceo proizvodni ciklus.
Sastanku je prisustvovao Dagfin Moe, menaxer projekta, administrator Zoran Stefanovi},
Slavi{a Trajkovi}, profesor na Gra|evinskom fakultetu u Ni{u, koji je zadu`en za formirawe poqoprivrednih informacionih centara, Bo`idar Koci}, predsednik Udru`ewa vo}ara
i vinogradara u Vlasotincu i ~lanovi ovog udru`ewa Slavko Stamenkovi} i Sa{a Jovanovi}.
S. Stankovi}
januar-februar 2015. godine
* S
P
O
F U D B A L
R
F U D B A L
PRVENSTVO NI[KE FUDBALSKE ZONE
KONFERENCIJA KLUBOVA ZONE „JUG“
15
T *
@ E N E
RA ZVOJ NA L IG A @ E NS KOG FUD B AL A
VLASINA ZA PRIMER „ROSUQA“ IMA DVE NERE[ENE UTAKMICE
Fudbalsko Bobi{te bilo je dobar doma}in
Konferencije klubova zone „Jug“. Rukovodstvo
FSRIS, pod ~ijom je ingerencijom ovo takmi~ewe,
iskazalo je zadovoqstvo sveukupnim u~inkom u
jesewoj sezoni. Gotovo istovetno je bilo i
mi{qewe predstavnika prisutnih klubova.
Ina~e, iz nepoznatih razloga svoj nedolazak nisu
opravdali predstavnici Ropotova, Jedinstva iz
Bele Palanke i Slobode iz Dowe Vre`ine.
–
U celini mo`emo biti zadovoqni
de{avawima u jesewoj sezoni. Svedoci smo da
klubovi `ive i rade u veoma te{kom ekonomskom
okru`ewu, gde je svaki dinar bitan i vredan. Ba{
zbog toga takse za su|ewe ne}e biti pove}ane, jer
jasno nam je da bi to bio dodatni teret za
klubove, koji ionako muku mu~e sa obezbe|ivawem
novca za teku}e obaveze – rekao je prvi operati-
vac FSRIS, generalni sekretar Blagoje
Milo{evi}.
Izve{aj o su|ewu koji je podneo komesar Goran
Nasti} jasno kazuje da se prvenstvo u jesewoj
sezoni odvija u okvirima sportske korektnosti i
sa zavidnom objektivno{}u delilaca fudbalske
pravde, {to je u svom izve{taju komesar Nasti}
posebno apostrofirao „da je su|ewe proteklo na
visokom nivou“. Tako|e, i komesar za takmi~ewe
Predrag Cvetkovi} je u svom izve{taju konstatovao „da je jesewa sezona protekla u regularnim
uslovima“.
Usvojen je predlog predstavnika klubova da se
povede vi{e ra~una prilikom delegirawa
slu`benih lica, i da oni, uglavnom, dolaze iz
jednog pravca kako bi tro{kovi slu`benih lica,
bar u tom delu, bili mawi.
VLASINA NAJDISCIPLINOVANIJA
Ako se, ve}, ne mogu pohvaliti jesewim u~inkom, Vlasotin~ani se mogu podi~iti time da su jedini
klub u zoni „Jug“ koji nije do{ao pod udar disciplinskog sudije FSRIS Miroslava Stamenkovi}a. Tako
su „Rosuqci“ pored {tedwe na svom bodovnom kontu, u{tedeli i na partiji „izre~enih nov~anih kazni“
od strane disciplinskog sudije.
VLASOTIN^ANI RE[ILI PITAWE TRENERA
STAN^I] PONOVO
NA KLUPI VLASINE
Jesewi u~inak vlasotina~kog zona{a
Vlasine po mnogima je bio mr{av i ispod
svih o~ekivawa. Plasman u sredini tabele u
zoni „Jug“ i samo 24 osvojena boda, i sedam
bodova mawka u odnosu na vode}i tandem
Jedinstva iz Bo{waca i Balkanskog iz
Dimitrovgrada ne daje {anse „Rosuqcima“
da se mogu dokopati srpskoliga{kog dru{tva.
Mnogo problema bilo je jesenas na fudbalskoj „Rosuqi“. Nagomilani dugovi iz
prethodnog perioda prakti~no su ispraznili
klupsku kasu, tako da je predsednik Toma
Zlatkovi} imao grdnih problema u svom radu.
Morao je da vra}a dugove koje nije napravio,
a nije mogao, ba{ zbog toga, da igra~ima i
trenerima u jesewoj sezoni isplati makar
jedan dinar. Stoji~ki je sve to podneo i trener iz jesewe sezone vredni Sr|an Petkovi}
iz Leskovca koji je ostao do kraja sezone,
jasno poru~iv{i jo{ tada da se na wegove
usluge ne ra~una u prole}noj sezoni. Ovih
dana u potragu za novim trenerom dali su se
predsednik Zlatkovi} i direktor Nikola
Gar~i}. I na{li su ga u susednom Leskovcu.
Prvi strateg vlasotina~kog zona{a je
Sini{a Stan~i} koji ima bogatu karijeru, a
radio je u nekoliko klubova na jugu Srbije,
izme|u ostalih i u Vlasini pre dve godine.
–
Mnogo toga jesenas nije {timalo
kako treba i kako smo `eleli. Morali smo da
vra}amo dugove koji su bili napravqeni u
prethodnom periodu. To je u velikoj meri
usporavalo na{u `equ da Vlasinu vratimo
tamo gde joj je mesto i gde bi trebalo da bude,
Da li je neko
od igra~a najavio
da ide iz kluba?
–
Za sada
nema takvih najava. Ina~e, iz
kluba mo`e da
ide
svako
ko
`eli,
jer
mi
ne}emo
nikoga
silom terati da
ostane u klubu, a
pogotovo ako mu
se nude boqi
uslovi u drugoj
sredini.
Da li }ete dovesti poja~awa u ovom
prelaznom roku?
–
Svakako. Nama trebaju igra~i gotovo
na svim pozicijama a na treneru je da nam
predlo`i pojedince za koje `eli da do|u u
na{ klub. Poja~awa moraju da budu adekvatna
i da donesu boqitak u igri ekipe.
Dobro nam je poznato da je lokalna
samouprava jedini i glavni finansijer
kluba. Kakva je sada situacija u tom pogledu?
–
Rukovodstvo op{tine i ovog puta
daje bezrezervnu podr{ku klubu. U buxetu
op{tine za ovu godinu predvi|ena su sredstva u iznosu od {est miliona dinara, ali nas
mu~e dugovawa koja klub ima iz ranijih godina. Zbog toga moramo da vodimo ra~una o
svakom dinaru i nikakvog razbacivawa parama u tom pogledu ne}e i ne sme da bude.
@enski fudbalski klub „Rosuqa“ odigrao je tri utakmice u Razvojnoj ligi `enskog fudbala, a saldo su dva nere{ena rezultata i jedan poraz. U ligi u~estvuje {est ekipa, a do sada
su odigrana tri kola. Hendikep je {to ekipa iz Vlasotinca jo{ uvek nije postigla nijedan
pogodak.
Tabela:
1. Ma{inac (Ni{) 9 bodova, 2. Radni~ki 2012 (Ni{) 4 boda, 3. Nives (Kwa`evac) 3 boda, 4.
Rosuqa (Vlasotince) 2 boda, 5. Lemind Lavice (Leskovac) 1 bod i 6. Kolibri (Kur{umlija) 0
bodova
[ A H
VELIKI USPEH
NAJMLA\IH [AHISTA
Petoro kadeta iz Vlasotinca
kvalifikovala su se za zavr{ni
turnir
[SC
Srbije
u
Kragujevcu ostvariv{i normu
na Regionalnom takmi~ewu u
{ahu Jablani~kog okruga, koje
je odr`ano u Leskovcu decembra 2014. godine. Mladi vlasotina~ki {ahisti su potom na
Kadetskom
festivalu
[ahovskog saveza centralne
Srbije, koji je odr`an u
Kragujevcu od 14. do 17. februara 2015. godine postigli
istorijski uspeh, do sada nezabele`en u mla|im kategorijama.
U kategoriji de~aka do 8 godina Mihajlo Mom~ilovi} je
zauzeo 4. a Pavle Stamenkovi}
6. mesto. Medaqe su im izmakle
za malo, ali sude}i po
konkurenciji dece iz Ni{a,
Smedereva,
Para}ina,
Po`arevca, dakle daleko ja~ih
{ahovskih centara, uspeh
mladih
Vlasotin~ana
je
izvanredan.
U konkurenciji devoj~ica do
10 godina i najve}i uspeh vlasotina~kog {aha je mala
An|ela Dini}, koja je ubedqivo prva sa osvojenih 7 poena iz
7 partija. Nadali smo se dobrom
uspehu jer je An|ela pokazala veliki
„ROSUQSKI“ (SVE)ZNALAC
U gradu na reci Vlasini imena nekih qudi ne treba pomiwati. Svi ih znaju i prepoznaju
po wihovim (ne)delima i wihovom (ne)znawu. Ba{ zbog toga ne bi trebalo ni organizovati
eventualni kviz pod nazivom „Tajanstvena li~nost“, jer u~esnici kviza gotovo bi stoprocentno pogodili o kojoj li~nosti se radi. Jedino on ne bi pomislio da se o wemu radi, po{to za
sebe misli da je(sve)znalac. On sebe vidi kao visprenog politi~ara, vrhunskog analiti~ara
u re{avawu svetske ekonomske krize, a u fudbalu je boqi i ja~i od Muriwa. A ti wegovi
fubalski proizvodi, pojedini, jedva da stignu na klupu za rezervne igra~e u Babu{nici,
Zlo}udovu i Ladovici. A, tek {to Vlasinu najvi{e voli. I, to do posledweg dinara.
a to je srpskoliga{ko dru{tvo klubova
„Istoka“ – veli Toma Zlatkovi}, u ~iju
predsedni~ku funkciju ovih dana `ele da
zasednu neki pojedinci, ali on o tome ne
`eli da pri~a.
Kakve su ambicije kluba u periodu koji
sledi?
–
Moramo shvatiti gde se sada nalazimo i to je realnost ovog vremena. Najpre
treba da po~nemo sa revitalizacijom kluba
na svim nivoima. Da postavimo ~vrste temeqe i da potom postavimo jasne ciqeve sa
unapred predvi|enim rokom koji mora biti u
potpunosti realizovan. @eqe nikako ne bi
smele da budu megalomanske, ve} mora da
odi{u realno{}u vremena u kome `ivimo, a
to je evidentna nema{tina i sveop{ta kriza.
Kada }e Vlasina po~eti sa pripremama za
novu sezonu?
–
U subotu, posledweg dana januara.
Ta~no u podne o`ive}e fudbalska „Rosuqa“ –
rekao nam je na kraju razgovora Toma
Zlatkovi}.
Poruka lokalne samouprave
PLA]AWE PO ZAKONU
Lokalna samouprava daje novac klubu, ali u isto vreme poru~uje da se sve finansijske transakcije moraju obavqati u okviru zakonske regulative.
Vlasina }e i daqe biti na buxetu op{tine, ali obaveza rukovodstva kluba je da vodi
ra~una o svakom utro{enom dinaru. I, sve to mora da ide u okviru va`e}ih propisa i zakona poru~io je rukovodstvu kluba, zamenik predsednika op{tine dr Slavoqub Mitov, pogotovo zbog
~iwenice da su inspektori za privredni kriminal ~e{qali rad klupske administracije.
napredak a znaju}i kvalitete wenih
protivnica iz ve}ih gradova. Po
zavr{etku takmi~ewa An|eli Dini}
je zlatnu medaqu i pehar dodelio
generalni sekretar [SC Srbije
Milivojevi}.
S. R.
S
V
A
@
N
E
I
Slu`ba obave{tewa
Prijava smetwi
Slu`ba za hitne intervencije
Policija
Vatrogasna slu`ba
Hitna pomo}
Ta~no vreme
Automoto savez Srbije
T
988
977
112
192
193
194
95
987
VLASOTINCE
Hitna slu`ba
Bolnica
Dom zdravqa
Policijska stanica
Vatrogasna slu`ba
Op{tina Vlasotince
876–180
875–215
875–434
875–120
875–128
875–122
Kulturni centar Vlasotince
877–466
875–314
875–512
Gradska biblioteka
JP „Direkcija za urbanizam
i izgradwu“
875–168
Centar za socijalni rad
875–459
JKP „Komunalac “
875–141
JKP „Vodovod“
875–350
Fabrika vode „Nerezine“
875–121
Tr`i{te rada
875–592
Crveni krst
875–177
Po{ta
875–126
Elektrodistribucija
875–346
Kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj
877–236
Osnovni sud Leskovac jedinica
Vlasotince
875–324
Organ za prekr{aje
875–334
Op{tinski javni pravobranilac
875–184
Gimnazija „Stevan Jakovqevi}“
875–152
Tehni~ka {kola
875–125
O[ „8. oktobar”
875–450
O[ „Sini{a Jani}“
875–147
SRC „Vlasina“
875–200
Sportski savez
875–716
Udru`ewe penzionera
875–919
Savez invalida rada
062/771-467
Op{tinska organizacija potro{a~a 875–132
SOS za decu i `ene `rtve nasiqa 877–490
Gaga radio
877–297
Vlasotina~ka crkva
875–806
Poliklinika Eskulap
876–205
Veterinarska stanica
875–174
Veterinarska ambulanta Milo{-vet 875–033
Kopernikus
876–228
Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“
„De~ja radost“
875–425
„Kolibri“
875–204
„P~elica“ – Stajkovce
3869–927
Inspekcije
Poreska uprava (terenska kontrola) 875–176
Tr`i{na inspekcija
875–923
Apoteke
Gradska apoteka
„Medika“
„Sveti Nikola“
„Viva“
„\ina“
Pekare
„MG“
„Sawa“
„Rastavnica“
„Rastavnica“ (kod autobuske
stanice)
„[ekspir“
„Dara“
„\ole“
„SAN–PEK“
„N“
„Zotest“
„Aleksandar“
„Grozdanovi}“
875–109
875–395
875–322
871–042
875–737
875–742
875–135
875–551
875–629
063/404–791
874–368
873–153
065/8452–581
875–131
386–9926
063/520–153
064/300–4457
Restorani
BCD hotel „Grozd“
876–047
„Borina ~esma“
874–749
„Guwetinac“ (motel)
874–531
„Veteran“
875–646
„Jaz“
874–222
„]irimixija“
875–927
„Trofej“
062/677–560
„Rujna zora“
871–351
„Oaza“
064/429–6397
„Zavi~aj“
063/769–6824
E
L
„Magnifico“
„Monca “
R
E
F
O
Picerije
N
I
I
A U T O B U S K I
S
S A O B R A ] A J
SIGMA TRANS
065/6511–144
063/745–2656
Benzinske pumpe
NIS petrol
877–030
Boqare M&M
875–629
Kocka petrol
869–911
Ramazza
875–110
AS petrol
875–068
Bob trejd
3869–939
Stam-Gas
875–068
Banke
Intesa banka
Komercijalna banka
Po{tanska {tedionia
Eurobank EFG AD Beograd
Societe Generale banka
Uprava javnih pla}awa
Tehniko
Rim 1
Rim 2
[op
Bata
V
Mewa~nice
875–565
875–206
875–678
877–900
875–647
875–516
875–358
875-593
874–532
875–536
870–398
875–333
CRNA TRAVA
De~ji vrti} „Mladost“
Tehni~ka {kola
„Milentije Popovi}“
O[ „Aleksandar Stojanovi}“
Centar za socijalni rad
Po{ta Crna Trava
Elektrodistribucija
[umska uprava
Poreska uprava
JKPUT „Vilin lug“
Po{ta Sastav Reka
Mesna kancelarija Sastav Reka
Ambulanta Sastav Reka
Mesna kancelarija Gradska
Ambulanta Gradska
Crveni krst
Penzijsko invalidsko osigurawe
Biblioteka
Lova~ko udru`ewe
Fond zdravstvenog osigurawa
Obele`eni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM,
[email protected] PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIH RASPUSTA. Polasci iz Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) ne saobra}aju subotom i dr`avnim praznicima.
VLASOTINCE – BEOGRAD
Turisti~ke agencije
Duga turs
875–537
Adria turs
876–225
Live Travel
875–777
Dom zdravqa
Policijska stanica
Op{tina Crna Trava
Vlasotince – Leskovac
Radnim danom: 5.30, 6.00, 6.30, 6.50, 7.30, 8.00, 8.25, 9.05, 10.00, 10.55, 11.55, 12.20, 12.50,
13.10, 13.35, 14.05, 14.35, 15.00, 15.40, 16.25, 17.15, 17.45, 18,15, 19.30, 20.35
Nedeqom: 8.00, 10.00, 11.55, 13.35, 15,45, 18,15
Leskovac – Vlasotince
Radnim danom: 6.00, 6.30, 7.00, 7.30, 8.40, 9.30, 10.30, 11.25, 11.55, 12.20, 12.45, 13.20, 13.45,
14.15, 14.40, 15.05, 16.00, 16.40, 17.00, 18.00, 18.25, 19.10, 20.10, 21,15
Nedeqom: 9.30, 10.30, 12.45, 14.20, 17.00, 19.10
5,15 Vlasotince (Leskovac, Brestovac) Beograd
6,30 Vlasotince (Leskovac) Beograd
8,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd
9,45 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd
13,00 Vlasotince (Leskovac) Beograd
14,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Kolari) Beograd
17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd
811–224
811–222
811–115
811–118
811–277
811–114
811–105
811–255
817–191
811–183
811–152
811–108
811–313
818–191
268–392
268–384
817–009
817–014
811–314
811–316
811–312
811–117
811–162
BEOGRAD – VLASOTINCE
10,15 Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince
13,40 Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince
15,50 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince
16,04 Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince
19,10 Beograd (Leskovac) Vlasotince
21,00 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince
NOVI SAD
17,30
Vlasotince (Leskovac, Ni{, ]uprija, Velika Plana,
Beograd) Novi Sad
7,20
Novi Sad (Beograd, Velika Plana, ]uprija, Ni{,
Leskovac) Vlasotince
[email protected]
6,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Po`arevac
15,15 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Po`arevac
LESKOVAC
Zdravstveni centar
Bolnica
Elektrodistribucija
@elezni~ka stanica
Autobuska stanica LEGAS
Autobuska stanica Ni{ekspres
De`urna apoteka
Uslu`ni centar
Vi{i sud
Osnovni sud
Privredni sud
Narodno pozori{te
9,00 Po`arevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince
212–184
251–244
230–213
212–390
215–550
242–237
212–660
213–946
250–313
242–812
230–502
232–592
13,30 Po`arevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince
PIROT
6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince
17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot
KRAGUJEVAC
7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac
13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince
INTERNET sajtovi
www.988info.rs
(Poslovni i telefonski imenik)
www.vlasotince.rs
(Sajt grada Vlasotinca)
www.os8oktobar.edu.rs
(Sajt Osnovne {kole „Osmi oktobar)
www.ossinisajanic.edu.rs
(Sajt Osnovne {kole „Sini{a Jani})
www.tsvlasotince.edu.rs
(Sajt Tehni~ke {kole)
www.predskolska-mdimanic.edu.rs
(Sajt Pred{kolske ustanove
„Milka Dimani})
www.bibliotecavlasotince.org.rs
(Biblioteka „Desanka Maksimovi}“)
www.nokesoft.com/fdv
(Fondacija darovitih Vlasotince)
www.vlasotince.in.rs/info desk
(Za sve one koji vole Vlasotince)
www.radiogaga.fm
(Sajt Radija Gaga)
www.vlasotince.tel
(Sajt Televizije Vlasotince)
www.okkvlasotince.com
(Sajt Ko{arka{kog kluba Vlasotince“)
www.vlasotince.com
(Vlasotince kafe)
www.kkshotokan.com
(Karate klub [oto-kan – Vlasotince)
www.vlasotince.com/forum
(Vlasotina~ki forum)
www.pekarasanja.e-vlasotince.info
(Pekara „Sawa“)
www.cementni.co.rs
(Cementni proizvodi Vlasotince)
P R E V O Z N I C I
SIGMATRANS ................................. 875–533
SIMPLON ......................................... 213–935
KANIS ................................................ 876–149
STEVAN BUS ................................... 875–096
JOVI] ................................................ 215–666
BATA REISEN ..................................... 261–100
FRENKI .............................................. 260–013
NI[EKSPRES ................................. 242–237
SIGMA TOURS ........................... 063/8867–310
GA[A BUS ................................ 063/846–7771
PETKO PREVOZ ..................... 069/187–5993
ALEX TOURS ............................ 064/424–2639
STOJIQKOVI] TURS ......... 063/115–8158
DULE TAKSI ............................. 063/278–606
DAMPEKS PIROT ................... 063/770–0663
Download

Најновији број Информативног билтена општине Власотинце