K
RI
M
ER
A
P
BE
SP
L
A
TA
N
Prvi broj Vlasine
iza{ao je
16. septembra 1926.
ISSN 1820–4643
INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE • BROJ 51-52 (231-232) • GOD. 3 (82) • NOVEMBAR - DECEMBAR 2010.
Sre}ni p raznici
USVOJEN BUXET
STRANA 4.
18. Pesni~ki ~as
FUDBALERI ZVEZDE
NA „ROSUQI“
STRANA 15.
* CRNA TRAVA *
STRANA 8.
BUXET NAGRADE
68.566.000 U N I Z U
DINARA
STRANA 5.
STRANA 9.
2
V
E
S
T
IZBORNA KONFERENCIJA SOCIJALISTA
ZA PREDSEDNIKA
DR MOMIR KITANOVI]
godine
zadr`imo
i
poboq{amo – istakao je dr
Momir Kitanovi}, novoizabrani predsednik IO DS
Vlasotinca.
Od
konstituisawa
Izvr{nog odbora 9.11.2010.
godine, preduzete su i
odre|ene
aktivnosti,
ka`ite ne{to o tome?
– Kako bi smo {to vi{e
aktivirali
rad
na{e
stranke i na{ih ~lanova od
konstituisawa IO odr`ali
smo nekoliko sastanka gde
smo precizirali {ta i kako
treba raditi u narednom
periodu, a sve u ciqu {to
ve}e popularizacije principa i stavova koje zastupa
Demokratska stranka. Tako
su odr`ani sastanci sa
~lanovima
Demokratske
stranke koji se nalaze u
rukovodstvu op{tine, zatim
sa direktorima javnih preduze}a i {kola, sa Klubom
demokratske omladine, sa
predstavnicama
@enske
mre`e i sa resornim odborima. Dakle, osnovni ciq je
pove}awe na{ih aktivnosti
u predstoje}em periodu –
rekao
je
dr
Momir
Kitanovi}.
Na Skup{tini Demokratske stranke odr`anoj
18.12.2010.
godine
u
Beogradu,
vlasotina~ke
demokrate predstavqalo je
14 delegata, 12 iz redova
Op{tinskog odbora i dva
delegata po funkciji, dr
Slavoqub Mitov, narodni
poslanik i Sr|an [u{uli},
predsednik op{tine Vlasotince.
V.M.
[email protected] TRIBINA O OTKRIVAWU TAJNIH GROBNICA
„OTKOPAVAWE ISTINE“
NA SKUPU SU GOVORILI DR MOM^ILO
PAVLOVI], DIREKTOR INSTITUTA ZA SAVREMENU
ISTORIJU I SR\AN CVETKOVI], SEKRETAR
[email protected] KOMISIJE
– Istra`uju}i okolnosti pod kojima je
likvidiran general Dra`a Mihajlovi},
grupa istori~ara je otkrila dokumente
koji potvr|uju sumwu na masovne likvidacije tokom jeseni 1944. godine. Radi
otkrivawa istine u julu 2009. godine
pokrenuta je kampawa pod nazivom
„Otkopavawe istine“ – istakao je na
tribini dr Mom~ilo Pavlovi}, direktor
Instituta za savremenu istoriju.
Nakon toga doneta je Odluka o formirawu dr`avne komisije za otkrivawe
tajnih grobnica u Srbiji nastalih posle
12. septembra 1944. godine.
Institutu za savremenu istoriju poveren je posao arhivskih istra`ivawa i
evidentirawa grobnica.
– Ne tvrdimo da su svi streqani nevini ali pravi~no su|ewe je postulat od
koga se ne mo`e odustati. Porodice imaju
pravo da dobiju presudu i da znaju gde su
grobna mesta. Savet Evrope tra`i da
istra`imo totalitarnu pro{lost {to je
u~iweno u mnogim zemqama Evrope –
dodao je Mom~ilo Pavlovi}.
Po wegovim re~ima, jedna grupa qudi,
militantnih komunista je 1944. godine
bez su|ewa ili su|ewem tako {to je presudu donosio opunomo}enik OZNE, likvidirala veliki broj qudi.
Presek
rezultata
dosada{wih
istra`ivawa na tribini je predstavio
Sr|an Cvetkovi}, sekretar dr`avne
komisije.
On je tom prilikom izneo podatak, da
je na podru~ju Jablani~kog okruga streqano 707 lica dok se 125 vodi kao nestalo.
Me|u popisanima su i 102 lica iz
Vlasotinca.
Kada je re~ o ovom delu Srbije evidentirana su strati{ta u Pirotu, Slavniku,
Lapotincu i Jastrepcu, na lokaciji
Guvni{te. Likvidacije Vlasotin~ana
obavqene su od oktobra 1944. do januara
1945. godine. U Vlasotina~kom srezu
najvi{e `rtava bilo je u Ladovici, Crnoj
Bari, Jastrepcu, Dowoj Lomnici i
[i{avi.
– Uglavnom se radi o mu{kim mladim
glavama koje su predstavqale zdravo
tkivo naroda. U gradovima su naj~e{}e
likvidirani pripadnici sredweg sloja
trgovci, zanatlije i ~inovnici – istakao
je Sr|an Cvetkovi}.
Po re~ima Mom~ila Pavlovi}a, da bi
se izbegla preterivawa, kojima su Srbi
skloni, ne barata se brojkama ukoliko
podaci nisu sigurni. Do sada je u Srbiji
utvr|eno 160 lokacija.
– Ciq istra`ivawa nije rehabilitacija streqanih ve} da se popi{u lica
i utvrde lokacije, da se grobna mesta dos-
KULTURNI
novembar-decembar 2010. godine
[email protected] SEDMA
IZABRAN NOVI IZVR[NI ODBOR DS VLASOTINCA
Na sastanku Op{tinskog
odbora Demokratske stranke
Vlasotinca, koji je odr`an
5. 11. 2010. godine, izabran je
Izvr{ni
odbor
Demokratske stranke Vlasotinca.
Za predsednika IO DS
izabran je dr Momir
Kitanovi}, spec. urgentne
medicine, za potpredsednika
Aleksandar
Radenkovi},
profesor istorije a za
sekretara Vladica Stojkovi},
vi{i
rendgen
tehni~ar. Ina~e, Izvr{ni
odbor ima}e devet ~lanova.
– Najbitniji i mo`da
iskqu~ivi kriterijum za
izbor ~lanova Izvr{nog
odbora bili su rad i operativnost
na
terenu.
Prioritetan
zadatak
Izvr{nog odbora u narednom periodu bi}e rekonstrukcija i sprovo|ewe izbora u mesnim odborima, kako
u gradu tako i u selima. Do
sada je odr`ano devet
izbornih sastanaka u mesnim
odborima. Onde gde mesni
odbori dobro rade i imaju
zapa`ene rezultate promene
nisu u planu, a onde gde su
rezultati slabiji potra`i}emo nove mlade qude
koji imaju viziju i spremni
su da daju doprinos radu
stranke. Istovremeno, na{
ciq je da postignute rezultate na izborima iz 2008.
I
Sedma Izborna Konferencija SPS-a
Vlasotinca odr`ana je 26. novembra, u
sali Bioskopa. Konferenciji su, pored
delegata,
prisustvovali
Du{an
Cvetkovi}, predsednik Okru`nog odbora SPS-a, @ivojin Stefanovi},
predsednik OO SPS-a Leskovac i
predsednik Skup{tine grada Leskovca,
kao i predstavnici drugih politi~kih
partija.
Pre po~etka rada, po dnevnom redu,
socijalisti su minutom }utawa odali
po~ast
preminulim
~lanovima izme|u dva
kongresa. Upoznavaju}i
delegate
sa
Izve{tajem o radu Socijalisti~ke
partije
Srbije izme|u dva kongresa, Zvonko Jovi},
~lan Izvr{nog odbora
SPS-a
Vlasotinca
istakao je, da je najzna~ajniji doga|aj za
SPS u ovoj godini
odr`avawe 8. kongresa
na kome }e delegati
razmatrati i ocewivati ostvarene rezultate i proces reforme
partije tokom ~etvorogodi{weg delovawa.
– Nakon op{tih izbora 2008. godine i ulaska socijalista u
Vladu Republike Srbije, socijalisti
dobijaju bitna mesta u novoformiranoj
Vladi. Mesto prvog potpredsednika
Vlade i ministra unutra{wih poslova
pripalo je Ivici Da~i}u, zatim funkcije ministra prosvete, rudarstva i energetike, infrastrukture, mesto predsednika parlamenta i generalnog sekretara, sedam na~elnika okruga, odre|en
broj dr`avnih sekretara i zna~ajan broj
mesta u rukovode}im strukturama javnih
preduze}a i institucija ~iji je osniva~
Republika Srbija. Istovremeno, socijalisti su osvojili 552 odborni~ka
mesta, izabrano je 12 predsednika
op{tina, 31 predsednik Skup{tine
op{tina ili gradova, 28 zamenika
predsednika op{tina i gradova, 16
zamenika
predsednika
Skup{tina
op{tina i gradova. Shodno postignutim
rezultatima, obezbe|ena je i odgovara-
ju}a zastupqenost socijalista na odgovornim du`nostima i funkcijama u javnim preduze}ima i upravnim odborima
~iji je osniva~ Republika Srbija,
Skup{tina grada ili Skup{tina
op{tine – istakao je Zvonko Jovi}.
Na izbornoj konferenciji prikazan
je film „Uradili smo“, autora Neboj{e
Ili}a, a o tome {ta je ura|eno u
prethodnom periodu govorio je Neboj{a
Stojanovi}, potpredsednik SPS-a
Vlasotinca, podse}aju}i da je u kontak-
tima sa nadle`nim institucijama
ura|eno dosta {to govori o dobrim vezama socijalista sa resornim ministarstvima.
– Za narednu godinu ve} je kod
nadle`nih institucija i organizacija
aplicirano sa projektima ~ija je vrednost oko dvesta miliona dinara. Bitno
je i to da je u proteklom periodu
u~lawen veliki broj novih ~lanova, a
zna~aj je ve}i ako se ima u vidu da su to
mahom mladi qudi – kazao je Neboj{a
Stojanovi}.
Javnim glasawem izabrano je 16 delegata u~esnika 8. kongresa SPS, dok }e po
osnovu funkcije u radu 8. kongresa
u~estvovati @ivan [u{uli}, predsednik OO SPS-a Vlasotince.
Prisutne delegate je sa Nacrtom programa Socijalisti~ke partije Srbije
upoznao @ivan [u{uli}.
V.M.
tojno obele`e bez utvr|ivawa da
li su lica kriva ili ne - dodao je
Sr|an Cvetkovi}.
– Elementarno qudsko pravo
je pravo na dostojnu sahranu
prema obi~ajima sredine i
obele`avawe grobnog mesta.
Mrtvi qudi se ne dele po
politici, rasi i veri. Smrt
izravnava sve – poru~io je
Mom~ilo Pavlovi}.
^lanovi komisije obi{li su
strati{te na Guvni{tu, gde je,
po proceni, likvidirano {ezdesetak qudi.
Svetlana Stankovi}
KOMISIJA
ZAVR[AVA POSAO
Nikola Popovi} ~lan je Dr`avne komisije od wenog osnivawa.
I pre nego {to je komisija po~ela da radi Nikola Popovi} se, najpre u okviru
SPO-a a potom i samostalno, bavio istra`ivawem i prikupqawem dokumentacije o
tajnim grobnicama.
– Intenzivniji rad na tom poslu po~eo je snimawem dokumentarnog filma
„Guvni{te“ 2006. godine. S obzirom da `ivih svedoka vi{e nema, mi smo na osnovu
kazivawa wihovih potomaka poku{ali da ispri~amo pri~u o `rtvama ovih likvidacija. Potom smo u Pirotu obi{li neka od strati{ta. Arhivsku dokumentaciju koju je
komisija prikupila mi smo dopunili istra`ivawem sa terena – isti~e Nikola
Popovi}.
S.S.
CENTAR
VLASOTINCA
INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE
Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-314, e-mail: [email protected], `iro ra~un: 840 – 287668 – 36.
Direktor: Sla|an Tasi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}.
Redakcija: Boban Dimitrijevi} (prelom), Sne`ana \oki} (lektura i korektura), Svetlana Stankovi} (novinar), Goran Miladinovi} (sport),
Vlastimir Stamenkovi} (sport), [tampa: Grafi~ar No 5 – Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju.
novembar-decembar 2010. godine
A
A k
k t
t u
u e
e l
l n
n o
o
3
TRIDESETAK PROJEKATA RADOVI U TOKU
^EKA ODOBREWE
Lokalna samouprava je u prethodnom periodu, u zakonski propisanom
roku, konkurisala kod nadle~nih ministarstava, institucija i organizacija sa velikim brojem projekata. Ciq
projekata je poboq{awe uslova za
`ivot i rad svih gra|ana na podru~ju
na{e op{tine.
– U ciqu poboq{awa uslova
`ivota i rada na{ih gra|ana i
stvarawa {to boqih uslova za razvoj
op{tine Vlasotince do sada smo
konkurisali sa vi{e desetina projekata kod nadle`nih ministarstava.
Tako smo kod Ministarstva za
Nacionalni investicioni plan, za
narednu godinu, konkurisali sa dvadesetak projekata. Vrednost ovih projekata je oko 491 milion dinara.
Planirali smo radove na izgradwi i
rekonstrukciji ulica u gradu i selima i izgradwu kanalizacione mre`e. U planu
nam je da uz pomo} sredstava NIP-a dogradimo i
pro{irimo postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda. Konkurisali smo i sa projektima
vezanim za rekonstrukciju Osnovne {kole „8.
oktobar“, zgrade Skup{tine op{tine, dogradwu
de~jeg vrti}a „Kolibri“, adaptaciju ambulanti
u pojedinim selima, izgradwu i ure|ewe sprotskih terena i izgradwu lokalnih putnih pravaca. [ta }e se od ovoga realizovati zavisi}e od
sredstava koje NIP bude odobrio – ka`e Boban
Petrovi}, ~lan Op{tinskog ve}a i predsednik
OO G17 plus.
Kod Ministarstva omladine i sporta
konkurisano je sa devet projekata, ~ija je vrednost oko 44 miliona dinara. Konkurisano je za
izgradwu sportskih terena ili kompleksa u
Batulovcu, Kukavici, Konopnici, Dadincu,
Svo|u
i
Tego{nici.
Istovremeno
je
Radovi na projektu Rekonstrukcija i dogradwa ki{ne kanalizacije i regulisawe buji~nih potoka su u toku. Sa radovima se
krenulo sredinom oktobra meseca.
– Realizacijom ovog projekta, ure|ewem Smrdanskog i
Crnobarskog potoka re{avamo dugogodi{wi problem ~estih
plavqewa ovog dela na{eg grada. Pored plavqewa stotinak
doma}instava, re{i}emo i problem stanovnika u ulici Milka
Dimani} i Vlasinskoj jer }emo re{iti i prihvatawe atmosferske
vode pomenutih ulica. Ujedno }emo uraditi i ki{nu kanalizaciju
u ulici Nikola Tesla – rekao je Boban Petrovi}, ~lan Op{tinskog ve}a i predsednik op{tinskog odbora G17 plus.
Projekat se realizuje sredstvima Ministarstva za Nacionalni
investicioni plan.
– Vrednost ovog projekta koji realizujemo sredstvima NIP-a je
oko 22 miliona dinara. Izvo|a~ radova je GTP „Mehanizacija“ iz
Vlasotinca. Za sada, radovi se odvijaju predvi|enom i planiranom
dinamikom – istakao je Boban Petrovi}.
Da li }e predvi|eni rok od 90 dana od dana po~etka radova
ispo{tovati, umnogome }e zavisiti i od vremenskih prilika.
V.M.
konkurisano i za izgradwu, adaptaciju i rekonstrukciju objekata u Vlasotincu, kao i za
izgradwu kompleksa sa tri teniska terena.
– Mislimo da je veoma va`no ulagati u razvoj
sporta, jer veoma je va`no da deci i omladini
omogu}imo pravilan razvoj a i svaki dinar
ulo`en u sport danas sutra se vra}a vi{estruko.
Nadamo se da }e ve}ina na{ih projekata biti
odobrena – kazao je Boban Petrovi}.
Naredne godine op{tina Vlasotince
u~estvova}e i u projektu koji treba da sprovede
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
– Tokom naredne godine sa Ministarstvom
ekonomije i regionalnog razvoja realizova}emo
projekat Finansirawe pripravnika u javnom
sektoru. Za ovaj projekat predvi|ena su sredstva
i u buxetu op{tine, jer }e ministarstvo
u~estvovati sa dve tre}ine sredstava a op{tina
sa tre}inom – rekao je Boban Petrovi}.
V.M
RENOVIRANA PO[TA U VLASOTINCU
Po{ta Srbije je za renovirawe
objekta
po{te
u
Vlasotincu obezbedila sredstva u iznosu od milion i 300
hiqada dinara. Po{ta u
Vlasotincu koja funkcioni{e
u sklopu Radne jedinice
Leskovac pokriva teritoriju
op{tine od 303 kvadratna
kilometra na kojoj `ivi 35
hiqada qudi. U po{ti su
uposlena
22
radnika,
a
adaptacijom prostora pove}an
je broj {altera na {est i
postavqen poseban {alter za
isporuku i prijem paketa ~ime
je obezbe|eno kvalitetnije
pru`awe usluga korisnicima,
rekao je direktor Radne
jedinice u Leskovcu, Jovan Zec.
Tom prilikom generalni
direktor Po{te Srbije, Goran
]iri} je izme|u ostalog rekao,
Po{ta Srbije jo{ jednom je
pokazala da je preduze}e sa
velikim ambicijama i dodao:
– Na{a snaga zavisi}e od
spremnosti svakog od nas pojedina~no da napreduje usvajaju}i
nova znawa i tehnologije i
obavqaju}i nove poslove.
Kqu~na snaga je odnos prema
qudima i ono {to ne}e
tehnologija nadomesti}e odnos
sa ~ovekom koji do|e na {alter
i kome je, ~esto, dra`e da
porazgovara sa slu`benikom na
{alteru nego da koristi usluge
bankomata, jer im je potrebna
topla re~ koju }emo im
pru`iti u boqim uslovima.
– Ovo je samo primer kako uz
dobru voqu nadle`nih qudi
mo`e da se pokrene ne{to {to
je
na
dobrobit
`iteqa
op{tine Vlasotince, a sve u
ciqu ravnomernog regionalnog
razvoja – dodao je Sr|an
[u{uli}, predsednik op{tine
Vlasotince.
Ovom prilikom predstavnici Telekoma uru~ili su pomo}
Centru za socijalni rad
namewenu korisnicima Centra
za decu i omladinu.
REALIZACIJA PROJEKTA
„PARTNERSTVO NA DELU“
U^ENICI
EKONOMSKE [KOLE
PUTUJU ZA NEMA^KU
Tehni~ka {kola u Vlasotincu jedna je od dvadeset {kola u
Srbiji koja je ukqu~ena u projekat Partnerstvo na delu. Ovaj projekat sprovode Kancelarija evropskog pokreta u Srbiji i
Kancelarija GTZ-a.
S obzirom da projekat obuhvata i razmenu u~enika, Tehni~ka
{kola u Vlasotincu u~ini}e to sa Ekonomskom {kolom iz
nema~kog grada Fridrih{afen.
Predstavnice nema~ke {kole na ~elu sa direktorkom Suzan
Fastna posetile su Vlasotince.
One su najpre upoznate sa podru~jima rada Tehni~ke {kole, sa
projektima koji se u woj realizuju a prire|ena je i izlo`ba radova u~enika svih zanimawa.
Go{}e iz Nema~ke i predstavnike Tehni~ke {kole u svom kabinetu primio je i predsednik op{tine Sr|an [u{uli}.
On je tom prilikom upoznao prisutne sa razvojem i potencijalima op{tine Vlasotince izra`avaju}i nadu da }e u drugoj fazi
saradwe dva grada do}i do privrednih kontakata i saradwe dve
regije.
– Planiramo da naredni korak bude susret sa gradona~elnikom
i privrednicima ovog grada, kako bismo razmotrili sve vidove
saradwe i izna{li mogu}nosti za nove investicije u ciqu
ekonomskog napretka na{e op{tine. Ponudi}emo ono {to imamo.
Vlasotince je interesantno za ulagawa jer nudi velike
mogu}nosti za razvoj privrede. Na{e potencijale predstavqa i
razvoj vinogradarstva i povrtarstva – istakao je predsednik
Sr|an [u{uli}.
– Ovaj projekat realizujemo pod sloganom „Ne u~imo za {kolu,
u~imo za `ivot“ i u wega je ukqu~eno 20 ekonomskih {kola u
Srbiji. On predstavqa korak ka savremenim tokovima u obrazovawu a nama pru`a mogu}nost da vidimo kako se u~i u evropskim
zemqama. To }e svakako motivisati i na{e profesore da
unapre|uju svoj rad – istakla je Biqana Pej~i}, direktorka
Tehni~ke {kole.
– Stru~ne {kole iz oblasti ekonomije {irom Evrope kroz ovaj
projekat dobile su dobar osnov za partnerstvo. Misiju na{e
{kole ~ini i globalno razmi{qawe i razmena, {to }e nam
pomo}i u realizaciji ovog projekta – istakla je Suzan Fastna.
Finansijsku i organizacionu podr{ku Tehni~koj {koli u
Vlasotincu pru`i}e nema~ka organizacija ze tehni~ku podr{ku
GTZ.
S. Stankovi}
4
SKUP[TINSKA HRONIKA
novembar- decembar 2010. godine
SA [ESNAESTE SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE
ODBORNICI JEDNOGLASNI ZA RAZVOJ VLASOTINCA
SKUP[TINA POTVRDILA DA JE OP[TINA SPREMNA ZA U^E[]E U REALIZACIJI PROGRAMA EVROPSKOG PARTNERSTVA – PROGRES. BEZ POTREBNE VE]INE GLASOVA ZA IZBOR I
IMENOVAWE DIREKTORA JKP „VODOVOD“. [ESNAESTA SEDNICA PREKINUTA.
Dana 18. novembra 2010.
godine zapo~eta je {esnaesta
sednica Skup{tine op{tine
Vlasotince.
Od 45 odbornika Skup{tini
je prisustvovalo 36. Pored
odbornika, sednici su prisustvovali predsednik op{tine
Sr|an
[u{uli},
zamenik
predsednika op{tine Neboj{a
Stojanovi}, pomo}nici predsednika op{tine Zvonko Jovi} i
Zoran Koci}, ~lanovi Op{tinskog ve}a, na~elnik op{tinske
uprave
Bojan
Cvetkovi}.
Sednicu je vodio predsednik
Skup{tine op{tine Bratislav
Petrovi}. Odbornici su najpre,
ve}inom glasova, usvojili zapisnik sa prethodne sednice.
Pre usvajawa dnevnog reda, na
predlog Op{tinskog ve}a i
Komisije za izbor i imenovawa,
isti je pro{iren za jo{ nekoliko ta~aka. Na predlog
odbornika Dragana Milutinovi}a, odbornici su se odrekli
svojih dnevnica za nastradale u
Kraqevu. Predsednik Skup{tine Bratislav Petrovi}
obavestio je odbornike, da je
op{tina Vlasotince ve} uputila sredstva u Kraqevo, u iznosu
od 100 000 dinara. Predlog {efa
odborni~ke grupe Nove Srbije
Dragana Andrejevi}a, da se u
dnevni red uvrsti i dono{ewe
Odluke o osloba|awu pla}awa
naknade za gradsko gra|evinsko
zemqi{te za privrednike koji
grade ili }e graditi objekte za
upo{qavawe deset i vi{e lica,
nije dobio potrebnu ve}inu da bi
Skup{tina o wemu odlu~ivala.
Prezentiraju}i
program
PROGRES, zamenik menaxera
ovog programa Aleksandra
Radeti} rekla je, da }e se program Progres sprovoditi u 25
op{tina
Jablani~kog
i
Topli~kog okruga u naredne tri
godine. Donatori programa su
Evropska Unija sa 13,5 miliona
evra, Vlada [vajcarske sa 2,5
miliona evra i Vlada Republike
Srbije preko resornih ministarstava sa 1,5 miliona evra.
Po wenim re~ima, Program je
nastao uz konsultacije sa predstavnicima lokalnih samouprava. Svrha PROGRES-a je da se
sagledaju stvarne potrebe i
realna situacija na terenu, u
ciqu smawivawa razlike izme|u
siroma{nih i bogatih, u `eqi
da se osna`e one op{tine koje
nemaju potrebne kapacitete da
bi koristile sredstva raznih
fondova. Program realizuje
Kancelarija Ujediwenih Nacija
{to daje uverewe da je on apoliti~an i da }e kontrola
sprovo|ewa projekata biti maksimalna, pogotovo kada se zna
SA NASTAVKA 16. SEDNICE
SKUP[TINE OP[TINE
USLEDILA
ODBORNI^KA PITAWA
Sednica Skup{tine op{tine,
koja je sa radom po~ela 18. novembra nastavqena je 6. decembra.
Dragan Jovi} je obavestio
Skup{tinu da podnosi ostavku
na mesto {efa i ~lana
odborni~ke grupe DSS i da od
ove
sednice
nastupa
kao
samostalni odbornik. Javqaju}i
se po Poslovniku, odbornici
opozicije su pitali za{to u
prethodnih nekoliko dana u
gradu nije bilo vode i koji je to
problem vezan za vodosnabdevawe. U daqem radu Skup{ina je
imenovala ~lanove {kolskih
odbora. Ve}inom glasova imenovana je Komisija za odre|ivawe
vrste i stepena ometenosti dece
u razvoju. Formirana je lokalna
interresorna komisija op{tine
i Komisija za tajne grobnice
ubijenih posle 12. septembra
1944. godine. Na ovoj sednici
imenovan je ~lan Nadzornog odbora Doma zdravqa i predsednik
Upravnog odbora Zavi~ajnog
muzeja. Usvojen je i na~in finansirawa projekata organizacija
civilnog dru{tva. Odbornici su
pitali, {ta je sa pregovorima
lokalne samouprave i kompanije
PVV, deponija, da li }e se
re{iti problem plavqewa u
okolini kanala Dubnica u
Stajkovcu.
Odbornik Sveta Jovi} je
obavestio Skup{tinu da je preduze}e „Vinarska“ oti{lo pod
ste~aj.
kakve su propisane procedure i
kriterijumi.
Predsednik op{tine Sr|an
[u{uli} uzimaju}i u~e{}e u
radu sednice istakao je, da je 25
predsednika op{tina juga i
jugozapada Srbije uspelo da
izlobira program PROGRES,
pre svega velikim anga`ovawem
predsednika tih op{tina, s
ciqem da se unapredi `ivotni
standard gra|ana.
– Zajedno }emo predlagati
projekte koji }e se finansirati
ili sufinansirati u naredne
tri godine koliko i traje ovaj
program. Nadam se da }emo biti
jedna od op{tina koja }e imati
pozitivnu saradwu, kao {to smo
imali i sa organizacijama sa
kojima smo do sada sara|ivali –
istakao je [u{uli}.
Skup{tina je jednoglasno
usvojila Odluku o spremnosti
op{tine Vlasotince za u~e{}e u
realizaciji Programa evropskog partnerstva sa op{tinama
(PROGRES).
Usvojena
je
Odluka
o
naknadama odbornika i ~lanova
radnih tela Skup{tine, kojom
}e dnevnice odbornika i ~lanova radnih tela Skup{tine biti
pove}ane za 500 dinara.
U daljem radu Skup{tina je
ve}inom glasova, bez velike
rasprave, usvojila Akcioni program poqoprivrednih radova za
2010/2011. godinu, Godi{wi plan
rada Pred{kolske ustanove
„Milka
Dimani}“
i
Informaciju o pripremqenosti
osnovnih i sredwih {kola za
po~etak {kolske godine. Doneto
je i re{ewe o davawu u zakup
zemqi{ta u dr`avnoj svojini
Elektrodistribuciji za izgradwu trafostanice u industrijskoj
zoni.
Odbornici su doneli odluku
da se prizemni deo porodi~ne
zgrade preuzme iz poseda
Crvenog krsta i da se ustupi
Centru za socijalni rad.
U delu izbor i imenovawa,
ve}inom glasova, Skup{tina
nije
usvojila
predlo`eno
re{ewe o imenovawu Neboj{e
Stojanovi}a
za
direktora
Vodovoda, koji je do sada bio
vr{ilac du`nosti direktora u
ovom preduze}u.
Nakon glasawa po jedanaestoj
ta~ki, Bratislav Petrovi},
predsednik Skup{tine dao je
pauzu, nakon ~ega je Skup{tina
prekinula rad.
V.Miltenovi}
SA SEDA MNA ES TE S E D NICE S KUP[TINE
USVOJEN BUXET OP[TINE
Sedamnaesta sednica Skup{tine op{tine
odr`ana je 16.12.2010 godine, kojoj je prisustvovalo 39 odbornika.
Odbornici opozicije izneli su primedbe na
zapisnik sa prethodne sednice, u delu koji se
odnosio na sam tok sednice. Javqaju}i se po
Poslovniku, odbornik dr Dragoslav Raki} podsetio je, da ve} dugo ~eka odgovore na petnaestak odborni~kih pitawa, smatraju}i da se tako
vr{i politi~ka diskriminacija jednog dela
odbornika.
Najzna~ajnija ta~ka ove sednice bila je
dono{enje buxeta op{tine za narednu godinu.
Predstavnici opozicije su zamerili da buxet
nije razvojni, da je preslikan iz prethodne
godine, nerealan, neznatno uve}an, da su u vreme
krize umawena sredstva za socijalna davawa. Da
se u buxetu ne vide investicije, ali se vidi
uve}awe davawa za plate, otplate kredita i
sli~no.
Odgovaraju}i na primedbe Miroslav Mili},
~lan Op{tinskog ve}a je rekao, da je trenutna
realizacija buxeta za ovu godinu 84%, a u narednih desetak dana ona }e biti preko 95%.
– Tokom godine imali smo samo jedan rebalans {to govori da je projekcija buxeta bila
veoma precizna. Ukupne investicije u ovoj godini iznose oko 160 miliona dinara, a o tome da
li je planirani buxet za narednu godinu razvo-
jni govori}emo idu}e godine u ovo vreme.
Pove}awe plata je propisano zakonom i to 5,7%
u januaru, 3,6% u aprilu i 1,5% u oktobru, tako
da uve}awe sredstava za plate ne stoji – istakao
je Miroslav Mili}.
Predsednik op{tine Sr|an [u{uli{ je
posetio, da je u prethodnom periodu dosta
ura|eno. Asfaltirano je oko 18000 kvadratnih
metara ulica. Izgradjen je asfaltni put Gorwi
Orah - Jezdine. Ura|eno je oko dve hiqade
metara kanalizacione i vodovodne mre`e,
sportski tereni i de~ja igrali{ta, restaurirane crkve u Kru{evici i Lipovici. Nabavqen
je name{taj za dve {kole, kupqena su vozila za
Komunalno preduze}e, Vodovod i Dom zdravqa.
Buxet za narednu godinu usvojen je u iznosu od
413.100.000 dinara.
Usvojene su Odluke o op{tinskim administrativnim i lokalno-komunalnim taksama.
Zatim, Odluka o utvr|ivawu visine poreskih
stopa poreza na imovinu, boravi{nim taksama,
o posebnoj naknadi za za{titu i unapre|ivawe
`ivotne sredine.
Skup{tina je ve}inom glasova, usvojila
Program rada op{tinske uprave za narednu godinu, kao i programe rada javnih preduze}a,
ustanova i organizacija ~iji je osniva~
Skup{tina.
V.Miltenovi}
novembar-decembar 2010. godine
CRNA TRAVA
POMO] U KU]I
I NAREDNE GODINE
Na podru~ju crnotravske op{tine
tokom naredne godine realizova}e se projekat „Pomo} u ku}i“. I ranijih godina,
crnotravska op{tina je u~estvovala u
projektu „Pomo} u ku}i“. Pomo}
gerontodoma}ica mnogobrojnim stara~kim doma}instvima je neophodna.
Projekat realizuje Centar za socijalni
rad.
– Tokom naredne godine opet }e biti
realizovan projekat „Pomo} u ku}i“.
Pomo} koju gerontodoma}ice pru`aju je
pravi vid pomo}i upravo onima kojima je
najpotrebnija. Ina~e, projekat finansira
Ministarstvo rada i socijalne politike
sa oko 3,5 miliona dinara, a imamo i
donaciju iz Amerike od oko 700 000
dinara. Na realizaciji projekta bi}e
uposleno najmawe pet lica iz na{e
op{tine – rekao je Slavoqub Blagojevi},
predsednik op{tine Crna Trava.
Kako smo saznali, od Ministarstva
rada i socijalne politike u prethodnom
periodu op{tina je dobila 500 000 dinara,
a Centar za socijalni rad jo{ 600 000
dinara. Sredstva su namewena za pru`awe
jednokratne nov~ane pomo}i socijalno
ugro`enim licima i ve} se ispla}uju.
CRNA TRAVA
5
SA 17. SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE CRNA TRAVA
NAREDNE GODINE
OP[TINSKA KASA
TE[KA 68.566.000 DINARA
Sedamnaesta sednica Skup{tine op{tine Crna Trava odr`ana je 16. decembra
2010. godine.
Odbornici su najpre usvojili Odluku o izmeni i dopuni rada JKP „Vilin Lug“.
Slede}a ta~ka Skup{tine bila je Odluka o buxetu op{tine Crna Trava za narednu
godinu. Bez velike rasprave, odbornici su usvojili predlo`eni buxet. Tako }e tokom
naredne godine crnotravskoj op{tini za rad i funkcionisawe biti na raspolagawu
buxet u visini od 68.566.000 dinara.
Na ovoj sednici usvojen je i rebalans op{tinskog buxeta za 2010. godinu.
Odbornici su usvojili Plan upravqawa otpadom u op{tini Crna Trava za period
2010. do 2020. godine. Skup{tina je na ovoj sednici formirala Savet za ravnopravnost polova.
U daqem radu, Skup{tina je za vr{ioca du`nosti direktora Fonda za gra|evinsko zemqi{te i puteve op{tine Crna Trava imenovala Stan~u Stojanovi}a. Za v.d.
direktora Javno-komunalnog preduze}a „Vilin Lug“ imenovan je Mil~a Savi}.
KONKURISALI SA OSAM
PROJEKATA KOD NIP-A
IZ BIBLIOTEKE „SESTRE STOJANOVI]“
BOGATIJI
ZA STOTINAK NOVIH NASLOVA
Na policama biblioteke „Sestre
Stojanovi}“ nalazi se preko 23 000
kwiga. Ove godine kwi`ni fond
oboga}en je sa stotinak novih naslova.
– Tokom ove godine postoje}i fond
kwiga obogatili smo novim naslovima.
Sopstvenim sredstvima kupili smo 15
novih kwiga, od donacije Sistema FTO
jo{ 42, od autora smo dobili sedam
kwiga i 12 kwiga biblioteci je poklonio
Predrag
Triki},
poreklom
Crnotravac. Ameri~ka ambasada poklonila je sedam kwiga. To su uglavnom
kwige koje naj~e{}e tra`e i ~itaju –
Stranu pripremila:
Vesna Miltenovi}
rekla je Radmila Mladenovi}, bibliotekar i ra~unovo|a biblioteke
„Sestre Stojanovi}.
Broj ~italaca je konstantan iz godine
u godinu, kwige pozajmquju kako
pred{kolci
tako
i
penzioneri.
Interesantno je napomenuti da mnogi
koji do|u da provedu odmor u Crnoj
Travi ~esto postaju i ~lanovi biblioteke.
^lanarina za pozajmqivawe kwiga
nije pove}avana ove godine i ista je kao
lani, iznosi 200 dinara.
Crnotravska lokalna samouprava kod
Ministarstva za NIP konkurisala je sa
osam projekata, ~ija je ukupna vrednost
oko 240 miliona dinara.
– Kod Ministarstva za NIP
konkurisali smo sa osam projekata, ~ija
vrednost iznosi oko 240 miliona dinara.
Projekti su uglavnom vezani za
poboq{awe infrastrukture u op{tini,
za asfaltirawe prioritetnih op{tinskih puteva, za zavr{nu fazu izgradwe
vodovoda u Crnoj Travi, za izgradwu
kanalizacione mre`e sa fekalnim
korektorom od Doma zdravqa do budu}eg
postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih
voda. Konkurisali smo i sa projektom
kojim bi re{ili problem kanalizacione mre`e u nasequ [tudgard – rekao
je Vatroslav Slavkovi}, koordinator
pri Kancelariji za lokalni ekonomski
razvoj op{tine Crna Trava.
Istovremeno je konkurisano i sa
~etiri projekta koji se odnose na izradu
tehni~ke dokumentacije rekonstrukcije
zgrade op{tine, rekonstrukcije ulice i
trga u Crnoj Travi. Zatim za izradu pro-
jektne dokumentacije za asfaltirawe
ulica u naseqima [tudgard i Sokolica
i za izgradwu sportskog terena na
„Sokolici“.
Op{tina je konkurisala i kod
PBILD programa sa jednim projektom,
koji se odnosi na ja~awe `enskog preduzetni{tva. Su{tina projekta je
ponovno aktivirawe edukacionog centra u Gradskoj.
Lokalna samouprava planira da
konkuri{e i kod programa PROGRES,
sa projektom vezanim za izgradwu
postrojewa za preradu otpadnih voda.
Konkurs je u toku i traje do 28. februara
naredne godine.
– Za realizaciju ovog, ina~e, veoma
zna~ajnog projekta, ve} postoji idejno
re{ewe sa preuzetom tehnologijom iz
^e{ke. Ambasada ^e{ke spremna je da u
naredne dve godine finansira nabavku
opreme, sa oko dvesta hiqada evra. A za
gra|evinske radove, ~ija vrednost je oko
sto hiqada evra konkurisa}emo kod programa PROGRES – ka`e Vatroslav
Slavkovi}.
OP[TINSKA UPRAVA OP[TINE CRNA TRAVA
U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi
OGLA[AVA
JAVNI UVID
O PREDLOGU PLANA GENERALNE REGULACIJE
VARO[ICE CRNA TRAVA
Na osnovu Pravilnika o sadr`ini, na~inu i postupku izrade planskih
dokumenata, kao i uslovima i na~inu stavqawa na uvid („Slu`beni glasnik
RS“ broj 31/2010 i 69/2010)
– Javni uvid o „Predlogu plana generalne regulacije varo{ice Crna
Trava" odr`a}e se u trajawu od 30 dana i to od 16.12.2010. do 15.1.2011.
godine.
– Predlog „Plana generalne regulacije varo{ice Crna Trava“ bi}e
izlo`en na javni uvid svakog radnog dana od 7 do 14 ~asova, u zgradi
Skup{tine op{tine Crna Trava, kancelarija broj 6.
– Sve bli`e informacije i potrebna obja{wewa o predlogu „Plana generalne regulacije varo{ice Crna Trava“, mogu se dobiti u slu`bi
nadle`noj za poslove urbanizma. Fizi~ka i pravna lica mogu dostaviti
primedbe na predlog „Plana generalne regulacije varo{ice Crna Trava“
iskqu~ivo u pisanom obliku, Op{tinskoj upravi op{tine Crna Trava, u
toku trajawa javnog uvida, zakqu~no sa 15.1.2011. godine.
– Komisija za stru~nu kontrolu i javni uvid o predlogu "Plana generalne
regulacije varo{ice Crna Trava, zaseda}e 17.1.2011. godine, u zgradi
Skup{tine op{tine, sa po~etkom u 11 ~asova.
– Zasedawe komisije }e se obaviti u organizaciji Op{tinske uprave
op{tine Crna Trava, uz u~e{}e obra|iva~a plana „Infoplan“ DOO iz
Aran|elovca i svih zainteresovanih pravnih i fizi~kih lica.
– Po zavr{etku sednice, komisija sa~iwava izve{taj koji se upu}uje
Skup{tini op{tine Crna Trava na usvajawe.
6
D
D
R
R
U
U
[
[
[email protected] SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE
T
T
V
V
O
O
novembar-decembar 2010. godine
INTERENERGO DARIVAO NARODNU
BIBLIOTEKU „DESANKA MAKSIMOVI]“
ZNAWEM DO ZDRAVQA RA^UNARI NA DAR
Povodom 1. decembra Svetskog dana
borbe protiv SIDE, Klub mladih
demokrata Vlasotinca organizovao je
tribinu na kojoj su mladi upoznati sa
ovom te{kom bole{}u, na~inima wenog
preno{ewa, klini~koj slici, prevenciji
i zdravim stilovima `ivota.
O SIDI, odnosno ste~enom imunodeficijentnom sindromu, govorila je dr
Jelica Mitov, dermatovenerolog.
Ona je tom prilikom mladima
poru~ila da su znawe i odgovorno seksualno pona{awe najboqi na~in da se ova
bolest izbegne.
– Bolest se prenosi seksualnim odnosom sa obolelom osobom, sa inficirane
majke na dete, inficiranim medicinskim
instrumentima ili priborom za drogu
koji su koristili oboleli od AIDS-a.
SIDA se ne prenosi kapqi~nim putem,
dodirom ili boravkom u istoj prostoriji
jer je virus neotporan u spoqa{noj sredini – istakla je dr Jelica Mitov.
Zdrava ko`a je, po wenim re~ima, barijera za ulazak virusa u organizam ali
svaka povreda ko`e u dodiru sa HIV-om
mo`e za ovaj virus predstavqati ulazna
vrata u cirkulaciju.
Prvi stadijum bolesti nastupa nekoliko nedeqa posle zaraze a simptomi
li~e na obi~nu prehladu i spontano prolaze nakon nekoliko dana. Drugi stadijum
predstavqa asimptomatski period bez
tegoba, koji mo`e da traje od dve do 20 godina nakon ~ega se bolest ispoqava.
U tre}em stadijumu javqa se povi{ena
temperatura, uve}awe limfnih `lezda,
proliv, umor, gubitak pam}ewa, no}no
znojewe. Infekcije koje nisu pogubne za
zdrav organizam u stawu smawenog imuniteta mogu biti fatalne za obolele od
HIV-a.
Pripadnici rizi~nih grupa treba da se
testiraju analizom krvi. Na taj na~in se
utvr|uje prisustvo antitela na pomenuti
virus. Anonimnost je zagarantovana standardima lekarske etike te se ne treba
ustru~avati od ovog pregleda.
Tokom tribine dr Jelica Mitov je jo{
jednom apelovala da mladi za{tite sebe
odgovornim pona{awem bez rizi~nih sek-
Kompanija Interenergo, u okviru
razvijenog dru{tveno odgovornog
poslovawa, donirala je 26. oktobra
~etiri kompjutera sa Vindovs operativnim sistemom. Kompjuteri su
donirani u `eqi da se otvori
Internet kutak za sve korisnike biblioteke.
Izra`avaju}i
zadovoqstvo
povodom ove donacije, kao i `equ za
daqom saradwom Anton Pape`, direktor kompanije Interenergo je istakao:
– Kompanija Interenergo posle
otvarawa hidroelektrane Po{tica,
zapo~iwe aktivnost iz segmenta
donacije i dru{tveno odgovornog
poslovawa. Simboli~no, kroz donaciju ova ~etiri kompjutera, otvaramo
prostor za dostupniji svet znawa na
Internetu.
Direktor biblioteke Srboqub
Taki}, zahvaquju}i se na donaciji
izme|u ostalog je istakao:
– Ova podr{ka je od velikog zna~aja
za bilioteku i sve zaposlene. Istakao
bih va`nost Interneta za sve korisnike bilioteke kao i br`u digital-
izaciju kartoteke. Voleo bih da i
drugi privredni subjekti i institucije nastave da podr`avaju akcije
ovakvog tipa.
Istovremeno je u prostorijama
Skup{tine op{tine Vlasotince, u
prisustvu predstavnika lokalne
samouprave, Ratku Ili}u, direktoru
Osnovne {kole „Vuk Karaxi}“ u
Tego{nici uru~eno pismo o namerama
za u~e{}e pri izgradwi letweg
bazena sportsko-pliva~kih igara.
Da
podsetimo,
kompanija
Interenergo je sredinom ove godine
otvorila hidroelektranu Po{tica na
teritoriji op{tine Vlasotince i time
je zapo~et investicioni ciklus u
proizvodwi elektri~ne energije iz
obnovqivih
izvora
u
Srbiji.
Hidroelektrana Po{tica ima instalisanu snagu 600 kilovata, a u naredne
dve godine planira se izgradwa jo{
~etiri hidroelektrane u Srbiji, ukupne snage 20 megavat sati.
V.Miltenovi}
PREDRAG I NENAD FILIPOVI] I DANIJEL
MLADENOVI] ATLETI^ARI AK „CRNA TRAVA“
BRZIM KORAKOM U HUMANITARNI POHOD
sualnih odnosa sa nepoznatim osobama.
Na `alost, statistika pokazuje da se u
Srbiji godi{we potro{i u proseku tek
1,3 kondoma po glavi stanovnika.
U svetu je do sada obolelo 33 miliona
qudi, dok je u Srbiji zabele`eno negde
oko 2.500 obolelih.
S. Stankovi}
IZ KANCELARIJE ZA MLADE
[email protected] 1. DECEMBAR
Kancelarija za mlade je u saradwi sa Centrom sa socijalni rad i Udru`ewem Roma
organizovala vi{e akcija povodom 1. decembra Svetskog dana borbe protiv AIDS-a.
Akcije je podr`ao i SOS telefon za `ene i decu `rtve nasiqa.
Najpre je omogu}en pregled krvi na prisustvo HIV-a. Besplatna i anonimna akcija
organizovana je u centru grada i Gimnaziji "Stevan Jakovqevi}".
Ove preglede krvi pomogli su Zavod za javno zdravqe i JAZAS Zaje~ara.
- Nama je veoma va`no {to su se mladi odazvali akciji jer nam to govori da su edukovani i nemaju predrasuda po pitawu ove bolesti - isti~e Nata{a Jovanovi}, koordinator
Kancelarije za mlade.
Narednog dana, u centru grada, prolaznicima su deqeni kondomi i bro{ure sa podacima o ovoj bolesti.
S.S.
ATLETI^ARI ZA DECU
Promovi{u}i veliku humanitarnosportsku akciju pod imenom „Brzom
korakom kroz Evropu“, srpski atletski
reprezentativci u brzom hodawu
Predrag i Nenad Filipovi}, kao i
juniorski
{ampion
Danijel
Mladenovi}, brzim korakom su pre{li
Srbiju, od juga do severa. Trojica
atleti~ara u svoj pohod krenula su 18.
oktobra iz Pre{eva a wihova krajwa
destinacija bila je Subotica, gde su
stigli 31. oktobra. Akcija „Brzim
korakom kroz Srbiju“ samo je zagrevawe
pred onim {to ih o~ekuje naredne
akcije i obe}ao svu potrebnu pomo} i u
narednom periodu, za akcije ~iji je ciq
pomo} deci sa posebnim potrebama.
Zahvaquju}i se na razumevawu i
pru`awu podr{ke jedan od inicijatora
ove akcije Nenad Filipovi}, osvaja~
brojnih medaqa kako u zemqi tako i u
inostranstvu, izme|u ostalog je
istakao:
– @eleli smo da kroz ovu akciju promovi{emo ne samo brzo hodawe nego i
da pomognemo deci sa posebnim potrebama koja su sme{tena u nadle`nim
institucijama. Sva sredstva koja
godine. Naime, oni su planirali da
naredne godine pre|u razdaqinu od
4.200 kilometara, kada }e brzim
hodawem pre}i razdaqinu od Atine do
Osla. Putovawe }e trajati oko 2 meseca
a u planu je da dnevno prelaze oko 70
kilometara. Put }e ih voditi kroz
deset
evropskih
zemaqa
Gr~ku,
Makedoniju,
Srbiju,
Ma|arsku,
Slova~ku, ^e{ku, Nema~ku, Dansku,
[vedsku i Norve{ku.
U okviru tre}e etape na svom putu
kroz Srbiju, bra}a Filipovi}i i wihov
klupski drug Mladenovi}, 20. oktobra
su iz Pre{eva stigli u Vlasotince gde
ih je primio predsednik op{tine Sr|an
[u{uli}.
Ina~e,
vlasotina~ka
op{tina daje punu podr{ku ovoj humanitarnoj akciji. U razgovoru sa
atleti~arima predsednik [u{uli}
istakao je, da je lokalna samouprava u
potpunosti razumela ciq i svrhu ove
prikupimo tokom ove „sportske {etwe“
bi}e upotrebqena u humanitarne svrhe.
Raspodela sredstava i}i }e preko socijalnih ustanova koje imaju najboqi uvid
u potrebe i stawe dece sa posebnim
potrebama. A wima je na{a pomo} najneophodnija – isti~e Nenad Filipovi}.
Partner u realizaciji ovog projekta
je humanitarna organizacija „De~ije
srce“.
U akciji „Brzim korakom kroz
Srbiju“ tri atleti~ara dnevno su
prelazila oko ~etrdeset kilometara.
Komentari{u}i kilometra`u Predrag
Filipovi} je istakao:
– Ova kilometra`a nije predstavqala nikakav problem jer smo
znali da }emo uspe{nom realizacijom
pru`iti pomo} deci sa posebnim potrebama i deci koja ~ekaju na skupe intervencije u inostranstvu.
V.M.
LEKARI PROSLAVILI SLAVU
Lekari vlasotina~kog Doma zdravqa
proslavili su lekarsku slavu Sveti Kozma
i Damjan, u narodu poznatu kao Sveti
Vra~i. U prisustvu predstavnika lokalne
samouprave, mnogobrojnih lekara i gostiju
ceremoniju rezawa slavskog kola~a obavio
je otac Haxi Milorad Maksimovi}.
Ovogodi{wi doma}in slave dr Nata{a
Milosavqevi} predala je kola~ budu}em
doma}inu Mileni Stankovi} Mitrovi}.
Tom prilikom predsednik op{tine
Vlasotince Sr|an [u{uli} obe}ao je i na
daqe dobru saradwu sa vlasotina~kim
Domom zdravqa jer bi svima zdravqe trebalo da bude na prvom mestu.
novembar-decembar 2010. godine
P
P R
R I
I V
V R
R E
E D
D A
A
F I O R E N T I N O
G R U P A
7
IZGRADWOM NOVOG POGONA
I NOVA RADNA MESTA U "GRUNERU"
SVAKOG MESECA PROIZVODWA ZA IZVOZ
DESET NOVIH RADNIH MESTA
Kompanija Grupo Fiorentino je 2007.
godine na povr{ini od jednog hektara
izgradila nov proizvodni kompleks ~iji
su kapaciteti dovoqni za upo{qavawe
stotinak radnika. Novembra meseca iste
godine u novoj fabrici je proizveden
prvi kaput.
Ova kompanija danas radi za renomirane modne ku}e kao {to su: Trusardi,
Elogi, Timberland, Focus Europa i Grupa
Fiorentino Italia.
Fiorentino grupa ima realizaciju od
35.000 jedinica modne konfekcije
godi{we. Osnovni proizvodni program
~ine zimski kaputi i letwe jakne visokog
modernizaciji proizvodwe. Nedavno je
ugovorena kupovina ma{ine za peglawe
koja ko{ta 200.000 evra a planira se i
uvo|ewe najsavremenijeg sistema za inovativni dizajn u modi Elektra – isti~e
Andrea Nutrikato.
Gra|evinski radovi na izgradwi novog
objekta privode se kraju i potom sledi
wegovo opremawe i po~etak proizvodwe.
Zahvaquju}i porodici Nutrikato koja
se decenijama bavi tekstilstvom, posebno
Fiorentinu Nutrikatu koji se ovom granom industrije bavi 3,5 decenije polako
po~iwe o`ivqavawe nekada veoma razvijene industrije tekstila u Vlasotincu.
kvaliteta, ra|ene prema najvi{im kriterijumima modnih trendova.
Trenutno su u ovoj kompaniji uposlena
94 radnika a svakog meseca otvara se
deset novih radnih mesta.
Vlasnici Fiorentino i Andrea
Nutrikato planiraju da ve} do prole}a
naredne godine broj uposlenih pove}aju
na 140, ~ime }e se omogu}iti realizacija
od 50.000 jedinica modne konfekcije
godi{we. Na ovaj na~in lagano po~iwe
o`ivqavawe nekada veoma razvijene tekstilne industrije u Vlasotincu.
– Uveliko radimo na pro{irewu i
– Qudi su ovde dobri i vredni, ima
dosta kvalifikovanih radnika koji su
spremni da rade i unapre|uju svoja znawa
tako da nam razvoj tek predstoji – isti~e
Fiorentino Nutrikato, koji je deo svog
posla trajno vezao za Vlasotince i sa
ponosom ka`e da je Vlasotin~anin italijanskog porekla.
Porodica Fiorentino na Aran|elovdan obele`ila je slavu svog preduze}a u
Vlasotincu. Sve~anosti su prisustvovali brojni prijateqi, poslovni saradnici i uposleni u preduze}u.
S. Stankovi}
NAGRADA ZA PROMOTIVNI NASTUP
Na 9. Me|unarodnom sajmu preduzetni{tva koji je odr`am od 2. do 4.
decembra u Beogradu kompanija Grupo
Fiorentino dobila je specijano priznawe za uspe{an promotivni nastup.
Po re~ima jednog od vlasnika kompanije Andrea Nutrikata, ovo je prvo
u~e{}e vlasotina~kih tekstilaca na
sajmu preduzetni{tva.
Tom prilikom promovisan je film
Gruppo Fiorentino Italia, Neboj{e
Ili}a – Ilketa, kojim je prikazan
po~etak i uspon tekstilne industrije u
ovom delu Srbije, zatim period
propadawa i na kraju obnavqawa ove
industrije u Vlasotincu.
– Uspeli smo da prika`emo razvojni
put tekstilne industrije i weno
o`ivqavawe posledwih godina. Kroz
film smo predstavili i na{u viziju u
kom pravcu ona treba da se razvija u
budu}nosti. To se jako dopalo organizatorima sajma i opredelilo nas kao
dobitnike ove nagrade – dodaje Andrea
Nutrikato.
Na sajmu je prikazan i deo
ovogodi{we kolekcije izra|ene u vlasotina~kom pogonu.
S.S.
Kompanija „Gruner Serbian“ osnovana je 2007. godine kao deo mati~ne kompanije „Gruner AG“ iz Nema~ke.
U Vlasotincu je najpre izgra|en poslovni objekat povr{ine dve hiqade
kvadrata. Gruner trenutno upo{qava 210 radnika.
Krajem pro{le godine sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja potpisan je ugovor za otvarawe 160 novih radnih mesta. Ovaj ugovor deo je Programa
finansijske podr{ke investitorima koji sprovode Ministarstvo ekonomije i
Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza SIEPA.
Vrednost ovog investicionog ulagawa od strane korisnika je 1,5 miliona evra.
Novi objekat }e biti sli~ne povr{ine. Po~etak izgradwe planiran je za april
mesec naredne godine. Radovi }e biti zavr{eni u roku od {est meseci.
Po re~ima direktora Vladice Stankovi}a, po~etak proizvodwe u novom
pogonu mo`e se o~ekivati do kraja naredne godine jer }e se transformacija
proizvodnih linija obaviti brzo i efikasno.
Celokupna proizvodwa kompanije „Gruner Serbian“ namewena je izvozu.
– Deo proizvodnog programa odnosi se na proizvodwu elektronskih sigurnosnih releja, koji se koriste u industriji i za ku}nu upotrebu. Plasman je namewen
inostranom tr`i{tu zapadne Evrope, Amerike i Ju`ne Afrike. Drugi deo
proizvodwe namewen je automobilskoj industriji i predstavqa oko 40% ukupne
proizvodwe u Srbiji. Kupci su renomirane firme poput Mercedesa, Por{ea,
Pe`oa i Renoa – ka`e direktor Stankovi}.
Ove godine zabele`ena je proizvodwa blizu dva miliona releja, koji su plasirani na inostrano tr`i{te.
Nakon pro{irewa proizvodwe planira se proizvodwa ~etiri do pet miliona
releja godi{we.
– Ovakva investicija u nerazvijenom podru~ju veliki je doprinos razvoju
op{tine Vlasotince i mo`e pokrenuti mnogobrojne privredne, razvojne i druge
procese. Proteklih godina sa lokalnom samoupravom ostvarili smo veoma dobru
saradwu. Podr{ka lokalne samouprave ogleda se kako u efikasnom re{avawu
dozvola i saglasnosti tako i obezbe|ivawu infrastrukturnih potreba – isti~e
Vladica Stankovi}.
S. Stankovi}
U SUSRET NOVOM ZAKONU
O ZA[TITI POTRO[A^A
OLAK[ICE
ZA POTRO[A^E
Usvajawem
novog Zakona o
z a { t i t i
potro{a~a, koji
}e stupiti na
snagu 1. januara
2011.
godine
na{i gra|ani }e
kona~no dobiti
mogu}nost visokog stepena za{tite, pre
svega kada su u pitawu rokovi i procedura
reklamacije.
Veliku novinu u Zakonu predstavqa
~iwenica da }e kupac, ako uo~i
nedostatke, robu mo}i da vrati u roku od
{est meseci a teret dokazivawa prenosi
se na trgovca.
– To se bitno razlikuje od dosada{weg
stawa oko reklamacije u garantnom roku i
otklawawa nedostataka. Do sada su procedurom
favorizovani
trgovci
i
proizvo|a~i, jer je teret dokazivawa bio
na kupcu kao slabijoj strani. Nove
odredbe Zakona su veoma zna~ajne, poseb-
no {to se posledwih godina u Srbiji prodaje roba znatno ni`eg kvaliteta – isti~e
Novica
Jovanovi},
predsednik
Op{tinske organizacije potro{a~a.
Novim Zakonom uvodi se i garancija od
dve godine na svu robu {iroke potro{we
a ta pogodnost mnogo zna~i, posebno {to
su kod nas proizvo|a~i i uvoznici
odre|ivali znatno kra}e rokove u odnosu
na minimalne rokove koji u
Evropi va`e za tehni~ku
robu.
– Trgovac je, po novom
Zakonu, odgovoran i za
robu i za usluge koje
plasira. Su{tinsku prednost predstavqa i obaveza
trgovca da kupca obavesti o
svim svojstvima proizvoda
koji nudi. Proizvo|a~ je
neosporno odgovoran za
kvalitet. Ali, odgovornost
deli i trgovac. Jer, na
primer, nije sproveo kontrolu kvaliteta osnovnih
parametara tog proizvoda.
To zna~i da mora da pazi od
koga nabavqa robu i {ta
prodaje – dodaje Novica
Jovanovi}.
Od 1. januara ukoliko se
utvrdi da je roba nekvalitetna, prodavac
}e o svom tro{ku morati da je povu~e i
nadoknadi {tetu potro{a~u.
Po re~ima Novice Jovanovi}a do sada
se svesno i{lo na mehanizam koji je dovodio potro{a~e u nepovoqan polo`aj. Od
sada to ne}e biti mogu}e.
Zakon tako|e predvi|a i redovno
informisawe javnosti o pona{awu proizvo|a~a i trgovaca. Odgovornost za to
mora}e da se deli izme|u proizvo|a~a i
trgovaca, potro{a~a i dr`avnih organa,
svakog u okviru svojih nadle`nosti.
S. Stankovi}
8
18.Pesni~ki ~as
novembar-decembar 2010. godine
[email protected] OSAMNAESTI PESNI^KI ^AS U^ITEQSTVU U
^ A S T – U S P O M E N D A N I C I G O R U N O V I ] TA S I ]
STIHOVI ZA \AKE I ODRASLE
NA PESNI^KOM ^ASU U^ESTVOVALI SU PESNICI QUBIVOJE R[UMOVI], MIROSLAV
KOKO[AR I VERA CVETANOVI] – GOST PESNI^KOG
^ASA BIO JE PROFESOR MR LUKA KRSTI]
Osamnaesti Pesni~ki ~as u~iteqstvu u ~ast – u spomen
Danici Gorunovi} Tasi} prire|en je 11. i 12. novembra.
Ovu tradicionalnu manifestaciju organizovao je
Kulturni centar Vlasotinca u saradwi sa gradskim
osnovnim {kolama a pod pokroviteqstvom op{tine
Vlasotince.
Predsednik op{tine Vlasotince Sr|an
[u{uli} je po{tuju}i vi{egodi{wu tradiciju priredio prijem za u~esnike Pesni~kog
~asa.
U
srda~nom
razgovoru
predsednik
[u{uli} je istakao, da lokalna samouprava
posebnu pa`wu poklawa kulturnom razvoju
kao preduslova duhovne nadgradwe dru{tva.
– Ve} osamnaest godina uspe{no realizujemo jedinstvenu manifestaciju dru`ewa
u~enika i pesnika. Tih dana novembra, na
trenutak, Vlasotince postaje centar poezije
jer u ove dane okupqa najboqe de~je pesnike
iz cele Srbije. Upravo nas tradicija obavezuje da uvek na|emo sredstva za stvari koje oplemewuju ~ovekovu du{u – kazao je tom prilikom predsednik Sr|an [u{uli}.
^AS POEZIJE U [KOLI „8. OKTOBAR“
Potom je pesni~ki karavan posetio
O[ „8. oktobar“. \aci su sa rado{}u
do~ekali veliko ime savremenog srpskog
pesni{tva,
~uvenog
R{uma, starog znanca
Miroslava Koko{ara i
od sada novog prijateqa
wihove {kole pesnikiwu Veru Cvetanovi}.
Na svoj na~in poezijom i muzikom pozdravili su i profesora u penziji i pesnika mr Luku
Krsti}a.
Usledio je pesni~ki
odgovor majstora poezije.
Deca su jo{ jednom dobila priliku da u`ivo ~uju
pesme iz svojih ~itanki i
to od samih autora.
Jedinstveno dru`ewe |aka, nastavnika
i pesnika pretvorilo se veoma lep ~as
poezije i drugarstva.
LUKA KRSTI]
GOST
PESNI^KOG
^ASA
Gost Pesni~kog ~asa mr Luka Krsti}
kao profesor u Gimnaziji „Stevan
Jakovqevi}“ radio je 35 godina i skoro
~itavu deceniju na Visokoj strukovnoj
{koli za vaspita~e u Pirotu.
Profesor Luka Krsti} podjednako
neguje pisanu re~ i usmeno kazivawe jer
se wegove besede dugo pamte.
Odli~an je profesor, izuzetan besednik i sjajan pesnik.
Pored vi{e zajedni~kih zbirki
pesama objavio je i kwigu poezije
„Godine masla~ka“.
POEZIJA ZA ODRASLE
Kwi`evno ve~e ovog puta prire|eno je u Galeriji Kulturnog centra.
Ovo je bila prilika da i gra|ani Vlasotinca ~uju deli} pesni~kog stvarala{tva
ovogodi{wih u~esnika Pesni~kog ~asa.
Kao niske bisera nizali su se stihovi jedan za drugim. Publika `eqna lepe re~i,
`eqna re~i kojima se slavi qubav, dobrota, radost i sre}a u`ivali su u dru`ewu sa
R{umovi}em, Koko{arom, Verom i Lukom.
SVE]E ZA PREMINULE PROSVETARE
Drugog dana Pesni~kog ~asa 12. novembra u~esnici Pesni~kog ~asa posetili su vlasotina~ku crkvu So{estvije Svetoga Duha.
Oni su tom prilikom zapalili sve}e za pokoj du{e preminulim prosvetarima
Vlasotinca.
Paqewe sve}a ve} je postalo sastavni deo ove manifestacije i prilika da se podsetimo qudi koji su svoj `ivot posvetili plemenitom u~iteqskom pozivu.
R[UMOVIH [email protected] NASTAVQENO U [KOLI „SINI[A JANI]“
15.000 PESAMA
Qubivoje R{umovi} pi{e jo{ od {kolskih dana. Do sada je napisao preko 15.000
pesama i kako sam ka`e, sve ih zna napamet.
Objavio je 76 kwiga u vi{e od 1.400.000
primeraka.
Generacije i generacije dece odrastale
su i odrastaju uz wegove stihove.
Qubivoje R{umovi} radio je u Radio
Beogradu. Neizbrisivi trag ostavio je na
Televiziji Beograd kao autor vi{e od 500
emisija za decu. Serija "Fazoni i fore"
imala je neverovatnu popularnost kod
gledalaca svih uzrasta. Za wega ka`u da je
bio naj~itaniji i najpopularniji pesnik za
decu jo{ u staroj Jugoslaviji.
Dugo godina Qubivoje R{umovi} bio je
upravnik pozori{ta „Bo{ko Buha“.
Dobitnik je brojnih kwi`evnih nagrada i
priznawa me|u kojima su: „Neven“, „Mlado
pokolewe“, „Zlatni kqu~i}“, nagrada
„Branko ]opi}“ i nagrada „Zmajevih de~jih
igara“.
Laureat je i svetskih nagrada. Posebno
mu je draga nagrada UNESKO-a za „Bukvar
de~jih prava“ i nagrada Puqa, koju je dobio
u Bariju za celokupno stvarala{tvo.
Te{ko je pobrojati sve wegove kwige pa
}emo pomenuti samo: zbirku poezije
„Pevanka“ u kojoj su sve pesme antologijske,
zatim kwige: „Pri~anka“, „Jo{ nam samo
ale fale“, „Domovina se brani lepotom“,
„Ma {ta mi re~e“, „Fazoni i fore“,
„Sun~awe na mese~ini“.
Pesnici
inspirisani
toplinom do~eka u na{oj varo{i
i gostoqubivo{}u vlasotina~kih
prosvetara nastavili su dru`ewe
sa u~enicima O[ „Sini{a
Jani}“.
Lepota stihova za trenutak je
zaustavila {kolsko zvono i decu
okupila oko omiqenog pesnika.
R{um je sa wima podelio pregr{t
svojih najlep{ih stihova a potom
su mu se pridru`ile i kolege
Miroslav Koko{ar i Vera
Cvetanovi}.
Nakon uzajamnog darivawa stihova usledilo je }askawe i
fotografisawe sa pesnicima.
^AS POEZIJE NA OTVORENOM
Stranu pripremile:
Vesna Miltenovi}
Svetlana Stankovi}
Pesni~ki trio nastavio je svoj put
prema {koli u Ora{ju. Upravo tamo
je i nai{ao na najve}e odu{evqewe i
radost |aka.
Lepo novembarsko vreme u~inilo
je ovaj ~as zaista jedinstvenim jer je
odr`an u {kolskom dvori{tu.
Mali{ani su za svoje goste
priredili poetsku dobrodo{licu.
Svoj program zapo~eli su pesmom „Od
ku}e do {kole“ nastavqaju}i stihovima gostiju.
Nestrpqivo su ~ekali da ~uju pesnike koji su ih darivali svojim najboqim stihovima.
9
K U L T U R A
NAGRADE U NIZU SA 27. LIKOVNOG SALONA – LIKOVNI STVARAOCI VLASOTINCA
novembar-decembar 2010. godine
Drugi deo dokumentarnog
filma Neboj{e Ili}a –
Ilketa
„Kamen
drevnog
sneva~a“ prikazan je na
me|unarodnom festivalu turisti~kog filma ITF CRO, koji
je ove godine odr`an u Solinu.
Na ovogodi{wem festivalu
prikazana su 152 filma iz 47
zemaqa.
Me|u laureatima je i
proslavqeni glumac Rade
[erbexija, koji je u Solinu
dobio nagradu za doprinos
razvoju ovog festivala (za
`ivotno delo).
@iri je Neboj{i Ili}u
dodelio nagradu za, kako je
navedeno u obrazlo`ewu,
autorstvo,
dojmqivost
i
ma{tovitost
prikazivawa
sadr`aja u funkciji turizma.
– U Italiji sam dobio
nagradu za sam film dok priznawe u Hrvatskoj do`ivqavam kao
nagradu za moj pristup turisti~kom
filmu. Ovim filmom postigao sam
ono {to sam `eleo, da na druga~iji
na~in prika`em turisti~ke potencijale ovog dela na{e zemqe – ka`e
autor filma Neboj{a Ili}.
Wegov odlazak na festival i pro-
MLADIMA DAT PRIMAT
mociju filma pomogli su: Kulturni
centar
Vlasotinca,
lokalna
samouprava, PU „Milka Dimani}“,
Fiorentino grupa, Kabl Jala,
Teledom Pavlos kao i pojedinci koji
shvataju zna~aj svega {to je Neboj{a
Ili} postigao u sferi dokumentarnog
filma.
S.S.
U organizaciji Kulturnog centra, u
Galeriji na Ne{i}evom keju, 13. oktobra
odr`ana je tradicionalna manifestacija
Likovni salon – likovnih stvaraoca
Vlasotinca. Ove godine, Likovni salon organizovan je po 27 put. Zaqubqenici likovne
umetnosti imali su priliku da vide preko 60
likovnih radova kojima se predstavilo 24
autora.
Obra}aju}i se mnogobrojnim posetiocima
Danica Val~i}, kustos Zavi~ajnog muzeja
kazala je, da pored onih slikara koji izla`u
od osnivawa Salona (Jovan \eki}, Neboj{a
Mitrovi}, Nikola @ivkovi}, Bla{ko
Stankovi},
Zvonimir
Katlanovi},
Vlastimir Stojanovi}, Jovica Nikoli}),
kasnije su se prikqu~ili Miroslav
Krain~ani},
Bojan
Spasi},
Mihajlo
@ivkovi}, Sr|an Milo{, Milica Ne{i},
Milena Pe{i}.
– Posledwih nekoliko godina svoje radove
po~eli su da izla`u i studenti arihitekture
(Dragan Miti}, Branimir @ivkovi}) i oni
koji su zavr{ili sredwe umetni~ke {kole
ili studiraju na Fakultetu umetnosti u
Ni{u (Zorica @ivkovi}) i na likovnim
akademijama u Beogradu, Novom Sadu ili
Novom Pazaru (@arko Jovi} iz Stajkovca,
Jelena Pe{i}, Vladimir Vidosavqevi},
Meri Ne{i}, Bojan \oki}, Dejan \iki}.
Uporedo sa wima izlo`ili su radove i amateri (Dimitrije Kalini}, Jovana Spasi},
Slavi{a Ivkovi}, Marina Milenkovi},
Jelena An|elkovi}, Dragana Bixi}, Zlata
Stankovi} i Sne`ana Stamenkovi}) – dodala
je Danica Val~i}.
Govore}i o izlo`bi Danica Val~i}
naglasila je, da su izlo`eni radovi samo deo
slo`enog mozaika ve{tine i znawa qudi koji
su prisutni u kulturno - umetni~kom `ivotu
Vlasotinca. Kreativnost duha u smislu
tehnika rada kojim se izra`avaju i tematike
koju obra|uju imaju visok nivo individualnosti. Wihove radove treba posmatrati odvojeno, svakako iz prizme wihove razli~itosti
u smislu tehnike kojom rade i tematike koju
obra|uju, jer svoje radove izla`u i akademci
i amateri.
Izlo`bu je otvorio Sr|an [u{uli},
predsednik op{tine naglasiv{i, da mu je
veoma drago {to su mladi autori, studenti na
likovnim akademijama, na{li svoje mesto na
likovnoj mapi Vlasotinca uz doajene
likovnog
stvarala{tva
Vlasotinca,
obe}av{i da }e ovakve kulturne doga|aje
lokalna samouprava uvek podr`avati.
V.M.
PRIZNAWE ZA „KU^EVISTU“
Nedugo nakon nagrade u Solinu Neboj{a Ili} je na 4. Internacionalnom
festivalu ekolo{kog i turisti~kog filma „Jahorinafest 2010“ dobio specijalnu nagradu za film „Ku~evista ili Du{anov znak“.
Nagrada je dodeqena za doprinos autora na o~uvawu kulturnog nasle|a.
Re~ je o dokumentarnom filmu o Skopskoj Crnoj Gori i wenom
stanovni{tvu.
– U srpskim selima tog regiona, na samom severu Makedonije, o~uvana je
stara narodna i crkvena tradicija. U selu Ku~evista, gde se posebno neguje
svest o etni~koj pripadnosti, nastava se odvija na dva jezika. Ovo je pri~a o
opstajawu u damarima kulturnog nasle|a – isti~e autor teksta mr Stanislav
Stankovi}.
– Film „Ku~evista ili Du{anov znak“ nije ra|en sa ambicijom da bude turisti~ki film. On se bavi kulturnim nasle|em i tradicijom qudi koji `ive u
jednom delu Makedonije. Qudi i wihovi obi~aji su u `i`i ovog filma. To
predstavqa novinu za ovaj `anr produkcije, koja nailazi na odli~ne kritike
qudi iz sveta turisti~kog filma – ka`e autor filma Neboj{a Ili}.
„Jahorinafest“ odr`an je od 29. novembra do 2. decembra na Palama. Na
festivalu je prikazano 70 filmova iz 21 zemqe sveta.
„Ku~evista“ je premijerno prikazan u Etnografskom institutu SANU u
Beogradu a zatim na „Silafestu“ u Velikom Gradi{tu. Neboj{a Ili} dobio
je poziv i za u~e{}e na festivalu koji organizuje Slovena~ka akademija nauke
i umetnosti, kao i na 47. Festivalu turisti~kog filma, koji }e se naredne
godine odr`ati u italijanskom gradu Le}e.
S.S.
KULTURA SPOJILA TRI VARO[I
Kulturni centar Vlasotinca, Dom
kulture u Vu~ju i Kulturni centar u
Surdulici nedavno su potpisali ugovor o saradwi ove tri ustanove kulture.
Do ideje o razmeni kulturnih
sadr`aja izme|u ove tri varo{i
do{lo se nakon prikazivawa dokumentarnih filmova Neboj{e Ili}a –
Ilketa „Kamen drevnog sneva~a“ 1 i 2,
koji su prikazani surduli~koj publi-
ci.
U centru ovih filmova je stvarala{tvo Bate An|elkovi}a iz Vu~ja.
Wegova umetnost i filmovi Neboj{e
Ili}a spojili su ove kulturne institucije {to }e daqe razmenom kulturnih sadr`aja znatno unaprediti
kulturno-umetni~ke programe u
Vlasotincu, Vu~ju i Surdulici.
S.S.
PRIPADNICI GARNIZONA VRAWE POSETILI VLASOTINCE
DOGOVORENA KULTURNA I SPORTSKA SARADWA
Op{tinu Vlasotince i Kulturni centar
nedavno su posetili pripadnici 4. brigade
Kopnene vojske garnizona Vrawe.
Sa potencijalima i planovima op{tine
goste je upoznao zamenik predsednika
Skup{tine op{tine Vlasotince @ivan
[u{uli}.
On je tom prilikom istakao da lokalna
samouprava tradicionalno dobro sara|uje sa
pripadnicima vojske.
– Za nas je veoma zna~ajno produbqivawe
kulturno-umetni~ke i sportske saradwe koje
smo danas dogovorili – dodao je @ivan
[u{ulu}.
– Pripadnici garnizona Vrawe i
Bujanovac, posebno 4. brigade kopnene vojske,
koja nastavqa tradiciju 1. pe{adijskog puka
kwaza Milo{a Velikog i 78. motorizovane
brigade, intenzivno rade na pru`awu pomo}i
stanovni{tvu u kopnenoj zoni bezbednosti i
{ire. Pru`amo pomo} svima kome je potrebna bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, kako bi tim qudima olak{ali `ivot u
ionako slo`enim uslovima. Istovremeno
ja~amo kulturno-umetni~ku i sportsku saradwu sa varo{ima poput Vlasotinca – istakao
je brigadni general Milosav Simovi}, koji je
ina~e najmla|i general u istoriji srpske
vojske.
On je tom prilikom izrazio zadovoqstvo
programom koji je Kulturni centar priredio
na bazi „Jug“.
Direktor Kulturnog centra Sla|an Tasi}
predlo`io je odigravawe prjateqske utakmice sa pripadnicima Vojske Srbije i
najavio nastup folklornog ansambla –
Crnilovi} i Gradskog orkestra u Vrawu i
Bujanovcu.
S.S.
10
O B R A Z O V A W E
U OSNOVNOJ [KOLI [email protected] MIQKOVI]“ PRIRE\ENO
[email protected] PESNIKA I U^ENIKA
U
Osnovnoj
{koli
„Bo`idar
Miqkovi}“ u Gorwem Prisjanu sredinom
oktobra meseca odr`ani su |a~ki
pesni~ki susreti pod nazivom „Mihoqsko
leto pod Suvom planinom“.
Na ovoj manifestaciji u~estvovali su
u~enici vlasotina~kih osnovnih i sredwih {kola, kao i u~enici iz Gradske.
Pored u~enika, na ovoj manifestaciji
leto pod Suvom planinom“ na{a {kola
organizuje po drugi put. Inicijativa za
dru`ewe u~enika i pesnika potekla je iz
ove male ali duhom velike {kole. Mo`da
materijalne vrednosti ne krase ovu {kolu
ali imamo ne{to {to se meri nemerqivim
vrednostima, ve} se meri idealima,
duhovno{}u. Na{a {kola je ko{nica
duhovnosti i mi se trudimo da prona|emo
u~estovali su i pesnici Rusomir Anti} iz
Ni{a i Vera Cvetanovi} iz Babu{nice i
mlada pesnikiwa Jelena Sari} iz
Vlasotinca.
Pozdravqajuci sve prisutne Jasmina
I{qamovi}, direktorka {kole je istakla:
– \a~ke pesni~ke susrete „Mihoqsko
sve ono {to se ne meri materijalnim
ar{inima.
Prisutnima su se najpre predstavili
u~enici pozdravqaju}i ih stihovima, koji
su tog oktobarskog dana tekli kao reka, a
potom su re~ preuzeli pesnici.
V.M.
[email protected] DAN TEHNI^KE [KOLE
I ove godine, povodom Dana Tehni~ke
{kole prire|en je bogat kulturno-umetni~ki program.
Sve~anosti su prisustvovali predstavnici lokalne samouprave, brojni saradnici i prijateqi {kole.
Goste je na devedesetogodi{wi jubilej
{kole i uspeh u radu podsetila direktorka
Biqana Pej~i}.
– Na{a {kola je jedna od najuspe{nijih u
Jablani~kom okrugu. Postigli smo izuzetan uspeh u u~eni~kom preduzetni{tvu. Ve}
tradicionalno, na{i |aci su uspe{ni na
takmi~ewima iz stru~nih predmeta. Imamo
dobre rezultate u sportu, recitovawu i
drugim aktivnostima – podsetila je Biqana
Pej~i}.
Od 1920. godine {kola je mewala naziv,
status i uvodila nove stru~ne profile
istovremeno grade}i svoj ugled.
S.S.
novembar-decembar 2010. godine
DUNAV SVICI
ZA BEZBEDNOST NA ULICI
U ciqu unapre|ewa bezbednosti prvaka u saobra}aju Dunav osigurawe,
Ministarstvo prosvete i Ministarstvo
unutra{wih poslova i ove godine organizovali su akciju „Dunav svici za
bezbednost na ulici“.
Re~ je o akciji tokom koje su svi
prvaci u Srbiji dobili svice, odnosno
male svetle}e ure|aje, koje mogu da nose
na jaknama ili torbama kako bi bili
uo~qiviji u saobra}aju.
Podela svitaca vlasotina~kim i
leskova~kim osnovcima obavqena je 16.
novembra u O[ „8. oktobar“.
Pored svitaca, {kolama su podeqene
video igrice „Saobra}ajka“ i posteri sa
ilustracijama i uputstvima kako se
treba pona{ati u saobra}aju.
Dobrodo{licu gostima po`eleli su
u~enici tre}eg razreda prigodnim programom, kojim su na duhovit na~in
pokazali poznavawe saobra}aja.
Predstavnik Odeqewa saobra}ajne
policije Policijske uprave Leskovac
Milivoje Stojilkovi} istakao je, da }e
policija i ubudu}e podr`avati sve akcije unapre|ewa bezbednosti u saobra}aju,
posebno kada su deca u pitawu.
On je tom prilikom izrazio zadovoqstvo {to su |aci tokom programa
pokazali odli~no znawe o saobra}aju.
Pro{le godine prvacima je podeqeno
80.000 svitaca. Ta akcija je dala rezultate zbog ~ega je nastavqamo i ove
godine – rekao je Dragan Koci}, predstavnik Dunav osigurawa.
S. Stankovi}
PRVACI POSETILI BIBLIOTEKU
„DESANKA MAKSIMOVI]“
DOBILI BESPLATNE ^LANSKE KARTE
U~enici prvog razreda Osnovne {kole „Sini{a Jani}“, isturenog odeqewa u
Ora{ju, 21. oktobra, sa svojim u~iteqem Sla|anom Tasi}em, posetili su Narodnu
biblioteku „Desanka Maksimovi}“ i Kulturni centar Vlasotinca.
Oni su ovom prilikom dobili ~lanske karte gradske biblioteke, kao i kwige na
~itawe. Direktor biblioteke Srba Taki}, istakao je da je kwiga veran drug, da se
izme|u korica kwiga krije mnogo znawa.
Prvaci su potom posetili Zavi~ajni muzej i Galeriju Kulturnog centra na
Ne{i}evom keju gde su razgledali izlo`bu slika sa ovogodi{weg Likovnog salona.
V.M.
U^ENICIMA KOMPJUTER
U~enici Osnovne {kole „Bra}a Milenkovi}“ u [i{avi, isturenog odeqewa u Lipovici,
2. novembra 2010. godine dobili su na poklon kompjuter. Ovim poklonom obradovao ih je
Centar za socijalni rad iz Vlasotinca.
Predaju}i kompjuter Mom~ilo Igwatovi}, direktor Centra za socijalni rad istakao je, da
Centar kad god je u prilici poma`e svima a posebno je zadovoqstvo kada poma`emo
najmla|ima.
Zahvaquju}i se, Vladislav Gorunovi}, direktor Osnovne {kole „Bra}a Milenkovi}“ je
rekao, da u 21. veku ne bi trebalo da postoje {kole gde nema savremenih sredstava za rad.
Dana{wi poklon omogu}i}e u~enicima savremeni vid komunikacije i svakako olak{ati sticawe novih znawa, ma bilo koja oblast da je u pitawu.
V.M.
novembar-decembar 2010. godine
11
A K T U E L N O S T I
PO^ELA OBNOVA VINOGRADA
PRVIH 50 HEKTARA [email protected] ZEMQI[TA VE] DATO U ZAKUP – SUBVENCIJE
MINISTARSTVA POQOPRIVREDE I EVROPSKE UNIJE – NAREDNE GODINE
POVE]AWE AGRARNOG BUXETA
Pro{le godine oktobra meseca
lokalna samouprava je na aukciji ponudila 310 hektara dr`avnog zemqi{ta u
zakup na vremenski period od pet do 40
godina.
Pet porodica uzelo je zakup 50 hektara
vinograda na Belom kamenu. Kr~ewe
vinograda je u toku a do prole}a }e se
obaviti rigolovawe vinograda. Nakon
toga povr{ine }e biti zasejane nekom
`itaricom. Novi zasadi planiraju se
2012. godine. Prva berba o~ekuje se za
sedam do osam godina.
Na slede}oj aukciji ponudi}e se i preostale
povr{ine
poqoprivrednog
zemqi{ta
u
[i{avi,
Glo`anu,
Batulovcu, Ladovici i Crnatovu.
Za o`ivqavawe zapu{tenih vinograda
proizvo|a~i }e mo}i da koriste dr`avne
i subvencije Evropske Unije.
NA RASPOLAGAWU
BROJNE SUBVENCIJE
Ovih dana o~ekuje se i realizacija
projekta „Revitalizacija vlasotina~kog
vinogorja“ sa kojim je konkurisalo
Udru`ewe vinogradara i vo}ara.
Projekat }e preko Ministarstva poqoprivrede finansirati Evropska Unija a
re~ je od 30.000 evra.
Projektom je obuhva}ena identifikacija zara`enih ~okota, provera
agrobiolo{kih osobina, utvr|ivawe
zdravstvenog
stawa
vinove
loze,
odre|ivawe kvaliteta zemqi{ta, agrohemijska analiza i predlozi za popravku
zemqi{ta. Stru~nu pomo} u ovim
poslovima pru`a}e Poqoprivredni
fakultet u Zemunu.
Pored predavawa vezanih za podizawe
novih zasada vinove loze projektom je
predvi|ena i nabavka opreme za kr~ewe
starih zasada.
Lokalna samouprava konkurisala je
preko PROGRES-a (Evropskog partnerstva sa op{tinama) sa projektom za
kr~ewe vi{egodi{wih zasada pod
vinovom lozom. Za ova sredstva preko
lokalne samouprave konkurisalo je 25
vinogradara. Fitosanitarna inspekcija
ustanovila je zdravstveno stawe ~okota i
vlasnicima je dat nalog za kr~ewe
vinograda a nadoknada }e se obaviti
preko Ministarstva poqoprivrede.
Projekat izrade Stretegije ruralnog
razvoja Jablani~kog i P~iwskog okruga
finansira Vlada Austrije.
Za te potrebe izvr{ena je anketa sa
predstavnicima lokalne samouprave,
nevladinih organizacija i lokalnim
medijima. Obavqeno je i anketirawe 50
doma}instava u selima Dowi Prisjan,
Boqare, Dowa Lomnica, Dadince i
Ladovica.
Za ova sela bi}e ura|ene indentifikacione i li~ne karte, jer su to dokumenti
bez kojih ne}e mo}i da se konkuri{e kod
predpristupnih fondova Evropske Unije.
Bo`idar Koci} kao vo|a tima napomiwe, da }e ovakva dokumenta morati da se
urade za sva sela.
Podru~na kancelarija za ruralni
razvoj ve} godinama radi na intenzivirawu vinogradarske i vo}arske proizvodwe.
NEMAWA DOJ^INOVI] – DETE OD KOGA TREBA U^ITI
PLEMENITOST
POKAZANA NA DELU
U vreme evidentnog uru{avawa
morala i isplivavawa nekih nama
sasvim nepoznatih i neprihvatqivih
vrednosti, jo{ uvek nailazimo na
primere dobrog vaspitavawa dece i
po{tovawe tradicionalnih vrednosti
koje nosimo od ku}e. Jo{ uvek oko nas
ima qudi koji mla|im generacijama u
amanet ostavqaju vrednosti koje smo
decenijama negovali i prenosili ih sa
kolena na koleno.
Na veliku sre}u svih nas jo{ uvek ima
dece koja se ne stide da poka`u dobro
vaspitawe, plemenitost, drugarstvo i
odgovorno pona{awe.
Jedan od takvih de~aka svakako je i
petnaestogodi{wi Nemawa Doj~inovi}.
On je sve ove osobine nedavno pokazao
na delu. Kada je na odmoru u {kolskom
dvori{tu na{ao nov~anicu od 500 evra
odmah je predao de`urnom nastavniku.
Kako sam Nemawa ka`e, kroz glavu mu
je samo pro{la misao da je neko od
wegovih vr{waka ili nastavnika
trenutno jako tu`an zbog gubitka
velikog iznosa para i da {to pre treba
na}i osobu koja je novac izgubila.
Na sre}u, dilema je brzo razre{ena,
otkriveno je ko je izgubio novac i on je
vra}en wegovom drugu iz {kole.
Ovakvi slu~ajevi vra}aju nam nadu da
jo{ uvek imamo veliki broj dece koja su
dobra i plemenita, na koju mo`emo da se
oslonimo, kojoj mo`emo da poverimo i
najodgovornije zadatke. Sigurni smo da
}e ih te osobine krasiti i kada odrastu.
Bilo bi lepo da mnogi od nas u~e
upravo na primeru Nemawe Doj~inovi}a.
Treba zapitati koliko bi odraslih
qudi odolelo isku{ewu?
S. Stankovi}
– Qudi u ovom kraju su zainteresovani
za podizawe novih zasada ali problem
predstavqaju usitwene parcele. Jedan od
na~ina re{avawa ovog problema je i uzimawe u zakup dr`avnog zemqi{ta koje se
NOVE UREDBE
JO[ POVOQNIJE
Bo`idar Koci} }e kao predstavnik
Udru`ewa vinogradara i vo}ara sredinom decembra u~estovati u timu koji je
zadu`en za kreirawe Uredbi ministarstva poqoprivrede za 2011. godinu.
– Uredbe vezane za podizawe novih
zasada pod vo}em i vinovom lozom i za
nabavku opreme za proizvodwu vina i rakije bi}e izuzetno povoqne jer je agrarni
buxet za narednu godinu znatno pove}an dodaje Bo`idar Koci}.
Iz kancelarije apeluju na poqoprivredne proizvo|a~e koji su obavili
jesewu setvu da sa~uvaju fiskalne ra~une
za nabavku semena, |ubriva i goriva kako
bi u prole}e naredne godine podneli
BUDU]NOST
U M ALI M
VINARI J AM A
– Ideja nam je da u narednom periodu o`ivimo
vlasotina~ko vinogorje, koje je ve} godinama
zapu{teno. Sada smo dobili priliku da to uradimo
uz pomo} i subvencije dr`ave – ka`e narodni
poslanik dr Slavoqub Mitov.
Po wegovim re~ima, ovo je najboqi na~in da se
realizuje vi{egodi{wa vizija rukovodstva
op{tine i da se razviju male vinarije, koje predstavqaju jednu od mogu}nosti za razvoj ovog kraja. Proizvodwa vina da}e nam
mogu}nost da se pojavimo na tr`i{tu Evrope.
– Ja u stvari `elim da pijem vino iz svog bureta 2015. godine. I to mlado vino
proizvedeno od sopstvenog gro`|a. Ovde nije re~ o ekonomskoj dobiti ve} o mojoj
`eqi da sopstvenim primerom poka`em da od vinogradarstva i vinarstva mo`e da se
pristojno `ivi – dodaje na{ sagovornik.
Narodni poslanik dr Slavoqub Mitov najavquje jo{ jednu licitaciju na potezima
u Ladovici, Glo`anu i [i{avi. To }e se obaviti nakon parcelizacije pomenutog
zemqi{ta.
V. M.
ve} 15 godina ne obra|uje. Posebno je
va`na ~iwenica da dr`ava i Evropska
Unija subvencioni{u ovu vrstu proizvodwe – isti~e koordinator Kancelarije
Bo`idar Koci}.
zahtev za povra}aj sredstava po Uredbi
Ministarstva poqoprivrede.
O svim merama i uredbama ovog ministarstva poqoprivrednici mogu da se
informi{u u pomenutoj kancelariji.
S. Stankovi}
PREZENTOVANE
MOGU]NOSTI OP[TINE
Sajam lokalnih samouprava odr`an je od 10. do 12. novembra u Hali sportova na
Novom Beogradu. Na Drugom sajmu predstavilo se 90 lokalnih samouprava koje su
tom prilikom prezentovale svoje privredne, kulturne, turisti~ke i druge potencijale i resurse. Sajam je bio idealna prilika da op{tine i gradovi u Srbiji prika`u
svoje aktivnosti i potencijale svim zainteresovanim kompanijama, investitorima
i donatorima. Tokom Sajma organizovani su okrugli stolovi, paneli i tematski
doga|aji gde su u~esnici izneli i razmenili svoja mi{qewa sa predstavnicima
Vlade Republike Srbije, resornim ministarstvima, Stalnoj konferenciji gradova
i op{tina i donatorskim organizacijama.
Op{tina Vlasotince u~estvuju}i na Drugom sajmu lokalne samouprave predstavila je svoje privredne, kulturne, turisti~ke, organizacione i druge potencijale.
Op{tina Vlasotince u~estvovala je i na 5. Me|unarodnom sajmu investicija i
nekretnina i 19. Me|unarodnom sajmu energetike sa za{titom `ivotne sredine pod
zajedni~kim nazivom „Investexpo“. Me|u 54 lokalne samouprave na{la se i na{a
op{tina, koja je promovisala 13 projekata.
Na Sajmu su promovisani investicioni potencijali Vlasotinca i potpisana
Deklaracija o usvajawu nacionalnog de facto standarda BFC, {to zna~i prihvatawe
standarda o povoqnom poslovnom okru`ewu.
V.M.
MLADI SU ZAKON
U TEHNI^KOJ [KOLI REALIZOVAN
PROJEKAT EKOSPORTOLOGIJA
Projekat
Tehni~ke
{kole
„Ekosportologija“ od Ministarstva
prosvete ocewen je kao najboqi u
Jablani~kom okrugu i to na konkursu pod
nazivom „Mladi su zakon“.
Nedavno su aktivnosti predvi|ene
ovim projektom prezentovane u dvori{tu
{kole i na sportskim terenima.
U~enici gra|evinskih struka predstavili su se grafi~kim radovima i
maketama, u~enice tekstilne struke
prezentovale su svoje radove na dizajnirawu i izradi haqina i drugih odevnih
predmeta.
U dvori{tu {kole improvizovane su i
prave male radionice. Bilo je tu frizera,
manikira,
{minkera,
automehani~ara.
Predstavqeno je i u~eni~ko preduzetni{tvo kroz aktivnosti preduze}a
CUPID i HONEYMOON.
Ekolo{ki deo projekta obuhvatio je
prikupqawe plasti~ne ambala`e.
U sportskom delu organizovana su
ekipna takmi~ewa u ko{arci, odbojci,
fudbalu, stonom tenisu i pikadu.
S.Stankovi}
12
I
TO
SE
DOGODILO
novembar-decembar 2010. godine
STANI DA TI [email protected] MI ZNAMO, VAS MEWAMO
Krajem oktobra meseca sprovedena je
akcija zdravqa „Stani da ti ka`em“.
Akcija je izvedena u Galeriji Kulturnog
centra na Ne{i}evom keju.
– Karavan zdravqa sprovodimo u
okviru projekta Pristup zdravstvenim
uslugama koje tretiraju polno i reproduktivno zdravqe za `ene i mlade - raseqene i Rome u Ju`noj Srbiji. Ovaj projekat vezan je za pristup zdravstvenim
institucijama i unapre|ewu reproduktivnog zdravqa ugro`enih grupa. Ina~e,
projekat se realizuje ve} tri godine, u
Vrawu, Bujanovcu i Leskovcu. Tokom
oktobra meseca Karavan zdravqa
sprovodimo u Vlasotincu i Trgovi{tu, a
u narednim mesecima sprove{}emo ga u
Lebanu i Surdulici. Do sada smo u
Vlasotincu odr`ali tri sesije u
Tehni~koj {koli i jednu supervizorsku u
Domu zdravqa. Veliku pomo} i podr{ku
imali smo od Tehni~ke {kole,
Kancelarije za mlade, Centra za socijalni rad, oni su se aktivno ukqu~ili u na{
projekat – rekao je Tihomir Belikinac,
omladinski zdravstveni posrednik.
Projekat sprovode CARE INTERNE[N –
Kancelarija iz Beograda, nevladine organizacije Nexsus iz Vrawa, Generator iz
Vrawa, Centar E8 iz Beograda i Narodni
parlament iz Leskovca.
– Ovomese~ne aktivnosti zavr{avamo
uli~nom akcijom "Stani da ti ka`em",
gde }emo na kreativan na~in vr{wacima
pribli`iti na{a saznawa o reproduktivnom zdravqu. Novina je da o tome govorimo kroz pozori{nu predstavu – dodao
je Tihomir Belikinac.
V.M.
Ovih dana zavr{en je projekat „Mi znamo, vas mewamo“, koji sprovodi SOS telefon za `ene i decu `rtve nasiqa, uz podr{ku Rekonstukcije `enski fond i op{tine
Vlasotince.
– Upravo je zavr{ena edukacija jo{ jedne grupe vr{wa~kih edukatora. Oni }e
znawe koje su stekli na radionicama ili predavawima prenositi svojim vr{wacima.
Edukacije su vr{ene o `enskim qudskim pravima. Ovom prilikom, obra|ene su teme
o Be~koj deklaraciji, rodnoj ravnopravnosti i sli~no. Edukatori, wih 39
podr`avaju sve na{e akcije, u~estvuju u deqewu propagandnog materijala i volontiraju na SOS telefonu za mlade – kazala je Svetlana [ari}, predsednica SOS telefona za `ene i decu `rtve nasiqa.
V.M.
[email protected] DAN QUDSKIH PRAVA
RODNA RAVNOPRAVNOST
NA DNEVNOM REDU
Program „Odr`awe mira i inkluzivni
razvoj“, odnosno PBILD nedavno je u
Vlasotincu organizovao tribinu o rodnoj
ravnopravnosti na kojoj su prisustvovali
predstavnici
lokalne
samouprave,
Centra za socijalni rad, Kancelarije za
lokalni ekonomski razvoj, Udru`ewa
Roma i SOS telefona za `ene i decu
`rtve nasiqa.
Nema dovoqno para za razvojne programe, nedovoqna je svest o zna~aju
strate{kog planirawa a ~esto nema ni
`eqe da se ne{to uradi. Nedostatak
stru~nih kadrova i nedovoqna komunikacija izme|u nadle`nih institucija i
nevladinih organizacija tako|e doprinose nere{avawu problema vezanih za
rodnu ravnopravnost – istakao je
Marinko
\or|evi},
koordinator
Kancelarije za ekonomski razvoj.
Po wegovim re~ima vreme je resurs
koji treba koristiti na konkretne akcije
u pravom trenutku. Va`no je preventivno
I ove godine 10. decembra obele`en je
Me|unarodni dan qudskih prava. U
mnogim gradovima Srbije organizovana
je akcija „Drvo `ivota“.
Tradicionalno,
Drvo
`ivota
postavqeno je i u centru Vlasotinca.
Na ovaj na~in gra|ani Vlasotinca su
mogli da upute poruke, primedbe i `eqe
nadle`nim institucijama.
Vlasotin~ani su to u~inili tako {to
su svoje zahteve, `eqe, probleme i
potrebe ispisivali na papirima i potom
ih stavqali na Drvo `ivota.
Ovu akciju, kao i godinama unazad,
organizovao je SOS telefon za `ene i
decu `rtve nasiqa.
Aktivistkiwama SOS telefona
prikqu~ili su se pripadnici Udru`ewa
Roma.
S.S.
delovati a ne re{avati posledice.
Kada je re~ o rodnoj ravnopravnosti
predlo`eno je da se institucionalno
odredi ko {ta treba da uradi i da se
nakon formirawa Saveta za rodnu ravnopravnost pri lokalnoj samoupravi uradi
analiza potreba i mera u ovoj oblasti.
Za sada je formirana regionalna radna
grupa ~iji su ~lanovi Marinko \or|evi}
i Irena Cvetkovi} iz Vlasotinca.
Na
ovu
temu
pod
sloganom
„Ravnopravnost po~iwe na lokalu“
nedavno je odr`ana konferencija u
Beogradu. U radu skupa u~estvovali su
Marinko \or|evi} i Irena Cvetkovi}.
Tom prilikom je zakqu~eno da sve
lokalne samouprave treba da imaju mehanizam za unapre|ewe rodne ravnopravnosti preko stalnog radnog tela ili
zaposlenog lica koje je zadu`eno za rodnu
ravnopravnost.
S.S.
POMO] ZA NAKNADNI UPIS
U KWIGE RO\ENIH
U vlasotina~koj op{tini, kao i u trinaest op{tina Jablani~kog i P~iwskog okruga, realizova}e se Program za odr`avawe mira i inkluzivni lokalni razvoj (PBILD).
Program PBILD je zajedni~ka inicijativa Ujediwenih Nacija u Ju`noj Srbiji, koju
realizuju {est agencija Ujediwenih Nacija, koje zajedni~ki rade kroz partnerstvo sa
op{tinama Jablani~kog i P~iwskog okruga i sa partnerima iz centralne vlade. U
ciqu predstavqawa programa PBILD, 16. novembra u op{tini Vlasotince izvr{ena
je prezentacija aktivnosti upisa u mati~ne kwige ro|enih i pru`awe besplatne
pravne pomo}i pri dobijawu ostalih li~nih dokumenata za pripadnike romske populacije. Navedene aktivnosti iz ovog programa sprovodi}e se u saradwi sa nevladinom
organizacijom Praxis iz Beograda. U ciqu pribli`avawa samih aktivnosti predstavnici Praxisa i pribli`avawa programa PBILD zainteresovanima su izme|u
ostalog napomenuli, da veliki broj romske populacije u Srbiji, pre svega dece, nije
upisano u kwigu ro|enih te nisu u mogu}nosti da ostvare svoja prava.
Govore}i o razlozima za{to se u zakonsko predvi|enom roku ne izvr{i upis u
mati~ne kwige ro|enih, Jelena Ivani}, pravni savetnik u Praxisu je izme|u ostalog
napomenula, da su to ~esto slu~ajevi koji se prenose s generacije na generaciju, da to
dolazi zbog neinformisanosti roditeqa, siroma{tva, nemarnosti, neposedovawa
li~nih dokumenata roditeqa, nepismenosti i sli~no. Istovremeno, ~esto je postupak
naknadnog upisa nepoznanica i problem onima koji postupaju po zahtevima.
Na sastanku je iznet podatak da op{tina Vlasotince uglavnom nema problema sa
naknadnim upisom u mati~ne kwige ro|enih, te da se ovde i deca romske populacije
upisuju u mati~ne kwige u skladu sa zakonski propisanim rokom.
V.M.
novembar-decembar 2010. godine
PISMO IZ AMERIKE
13
@ I V O T N I P UT S V E [ T E N I KA O . ^E D O M I RA KO S TI ] A
OD VLASOTINCA DO ^IKAGA
N
edeqa, 29. avgust 2010. godine,
lep sun~an dan, od Boga poslan,
ozario je srca i du{e vernih
parohijana hrama Vaskrsewa Hristovog
na Palmer ulici u ^ikagu, da bi toga dana
obele`ili va`an doga|aj, krunisan svetom arhijerejskom Liturgijom kojoj je
na~alstvovao na{ uva`eni i svake hvale i
po{tovawa dostojan, episkop Longin, uz
saslu`ewe paroha doma}ina protojereja
^edomira Kosti}a, protojereja-stavrofora Lazara Kostura, jereja Vladana
Mari}a i |akona Nikolaja Kostura.
Sveta arhijerejska Liturgija je po~ela
ujutru u 10 sati, na kojoj je skladno,
pobo`no i molitveno odgovarao hor
„Stevan Stojanovi} – Mokrawac“, {to je
doprinelo duhovnom i psihi~kom raspolo`ewu prisutnih vernika.
Na kraju svete Liturgije, episkop
Longin je svojom divnom besedom duhovno
inspirisao prisutno sve{tenstvo i
vernike i poru~io da je sveta du`nost da
na{e svete hramove, koje je na{ verni
narod gradio i u amanet nam ostavio,
obnavqamo i ~uvamo za nara{taje posle
nas. Na kraju svoje besede, episkop se osvrnuo na sve{tenopastirski rad o. ^ede, kao
paroha hrama Sv. Jovana Krstiteqa u
Belvudu i za posledwe tri godine kao
paroha hrama Vaskrsewa Hristovog na
Palmer skveru u ^ikagu.
Zatim je Preosve}eni episkop Longin
odlikovao protojereja ^edomira Kosti}a
naprsnim krstom, odnosno pravom no{ewa
naprsnog krsta, najvi{im odlikovawem
mirskog sve{tenika, za wegovu po`rtvovanu i revnosnu sve{tenopastirsku
slu`bu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, 19
godina u Vlasotincu, kod Ni{a, {esnaest
godina u parohiji
Sv. Jovana Krstiteqa u Belvudu, i
tri godine u parohiji Vaskrsewa Hristovog na Palmer
skveru u ^ikagu.
Ovaj momenat propratio je crkveni
hor emotivno otpevanim „Aksios“ i
„Mnogaja qeta“.
Vidno dirnut i
smerno
zahvalan
prota-stafrofor
^edomir Kosti} se
zahvalio Wegovom
Preosve{tenstvu
vladici Longinu na
visokom
odlikovawu, kao i na
o~inskoj
qubavi.
Zahvalio se o. ^eda
i svim parohijanima, prisutnim na
ovaj radostan doga|aj, ~ime su uveli~ali ovaj zna~ajan momenat u wegovom `ivotu, te ih je zamolio da
prisustvuju i trpezi qubavi koja sledi
pod geslom „pomozimo hram“, uz poruku da
ko Crkvi daje Bogu pozajmquje, a Bog
nikome du`an ne ostaje.
Vredne ~lanice Kola srpskih sestara
pod upravom predsednice Qiqane Bara}
pripremile su divnu sofru u elegantno
ukra{enoj crkvenoj dvorani, a u ~ast
novoimenovanog protojereja stavrofora
^edomira Kosti}a. Na sve~anom ru~ku
bio je prisutan veliki broj parohijana,
me|u kojima je bio znatan broj dece i
omladine.
Program je vodila sestra Mara
Milanovi}, te je odmah u po~etku u ime
crkvenog hora pozdravila Wegovo
Preosve{tenstvo episkopa Longina i
~estitala protojereju – stavroforu
odlikovawe i unapre|ewe. Zatim je
za`elela dobrodo{licu svim gostima.
Predsednica Crkvene nedeqne {kole
Vlastica Bankovi}, u ime {kole, ~estitala je proti ^edomiru odlikovawe i zahvalila za podr{ku koju ukazuje crkvenoj
{koli. Tri crkvene organizacije, Kolo
srpskih sestara, hor i crkvena {kola poklonili su proti ^edomiru kompletno
sve{teni~ko odjejanije.
Predsednik crkveno{kolske omladine
Dragan
Stevanovi}
je
pozdravio
Preosve}enog episkopa Longina, mesnog
sve{tenika i gostuju}e sve{tenstvo, i sve
prisutne na ovom skupu. ^estitao je
odlikovawe proti-stavroforu ^edomiru
i osvrnuo se na sve{teni~ki rad prote
^edomira, istakav{i wegov doprinos
napretku parohije. Izme|u ostalog
istakao je uspostavqawe slave hora
„Stevan Mokrawac“ – Pedesetnicu, a kuma
na prvoj slavi je bila protinica Vera
Kosti}, supruga prote ^edomira, te se
slava uspe{no nastavqa i slavi.
Ustanovqen je „Dra`in dan“ koji se
obele`ava 17. jula, na dan wegove
mu~eni~ke smrti. Odr`ava se piknik
povodom po~etka crkvene nedeqne {kole,
u mesecu septembru. U produ`etku
predsednik g. Stevanovi} je pomenuo
radove na hramu, spoqa i iznutra i u
oltaru, tako da sveti hram sija svojom lepotom u centru ^ikaga. Predsednik je daqe
nastavio zablagodariv{i Bogu i svima
onima koji danas nisu sa nama, a koji su
gradili ovaj sveti hram i ostavili nama u
amanet da ga ~uvamo za budu}e generacije,
a du{e wihove se raduju u carstvu
ve~nosti. Tako|e se zahvalio i svima koji
zbog raznih okolnosti nisu prisutni ali
su poslali svoje priloge.
Zatim je predstavqena g-|a Veneta
Jevtovi}, osoba koja je veoma odana svojoj
crkvi, da bi se osvrnula na li~nost i rad
prote ^edomira, s obzirom da je i za vreme
slu`be prote ^ede u Belvudu bila sekretarica crkvenog odbora u Belvudu. Ona je
izme|u ostalog rekla:
– ^edomir Kosti} je ro|en 29. aprila
1947. godine od oca Bo`idara i majke
Olge, u selu Konopnici kod Vlasotinca,
na jugu Srbije. Bogosloviju je zavr{io u
Prizrenu. Rukopolo`en je 1972. godine i
postavqen za paroha u Vlasotincu u
Eparhiji
ni{koj.
O
tridesetosmogodi{woj
pastirskoj
slu`bi, od Vlasotinca do ^ikaga, govore
sva priznawa kojih je udostojen.
Od strane tada{weg episkopa ni{kog
Irineja, dana{weg Patrijarha srpskog, o.
^edomir je 28. jula 1980. godine odlikovan
crvenim pojasom, u znak priznawa za gradwu crkve Sv. Nikolaja u Kozaru. Posle
osamnaest godina parohijske slu`be u
Vlasotincu dolazi u Ameriku i biva
postavqen od bla`enoupokojenog mitropolita Irineja za paroha pri hramu Sv.
Jovana Krstiteqa u Belvudu. Na parohiji
u Belvudu za vreme svoje sedamnaestogodi{we
slu`be
ostavqa
tragove
plodonosnog rada, {to je i zabele`eno u
spomen kwizi 2002. godine, povodom
pedesetogodi{wice
crkveno{kolske
op{tine vidno se prime}uje napredak u
broju ~lanova i parohijana. Posebno nas
raduje {to se broj dece koja pose}uju hram
sve vi{e pove}ava, {to je garancija da
na{oj op{tini predstoji boqa budu}nost.
To nas je inspirisalo da svi zajedno sa
na{im parohom, dobrovoqnim prilozima,
kupimo novo crkveno imawe koje }e
slu`iti duhovnom uzrastu na{im budu}im
srpskim pokolewima. I na kraju kao
vi{egodi{wi direktor letweg kampa,
koji se odr`ava svake godine pri na{em
manastiru
Nova
Gra~anica,
na{
sve{tenik, koliko god puta je dosad bio u
kampu ostavio je lep utisak kao pravi
roditeq i sve{tenik.
Prota ^edomir je bio ~lan Crkvenog
suda i ~lan Eparhijskog upravnog odbora.
Slede nekoliko pismenih pozdrava o.
^edi iz wegove ranije parohije Sv. Jovana
Krstiteqa u Belvudu.
„Od moje uskr{we pri~esti ja sam ostala dirnuta lepotom slu`be g. prote
Kosti}a. Vratila mi se `eqa da obnovim
svoje ~lanstvo...“, – pi{e Vera Jovanovi}.
„Po{tovani o. ^edomire i g|o popadija, Joca i ja `elimo da vam se zahvalimo na
va{oj dobroti i pa`wi...“, u znak zahvalnosti ka`u Joca i Vera Gavrilovi}.
U znak zahvalnosti, pri odlasku
Uprava C[ op{tine u Belvudu, sa vernim
narodom,
dodequje
zahvalnicu
o.
^edomiru
sa
slede}im
re~ima:
„Protojereju ^edomiru Kosti}u, za
dugogodi{wu slu`bu Bogu, zahvalna je
Uprava i ~lanstvo Sv. Jovana Krstiteqa u
Belvudu“.
Posebno su bile dirqive re~i
Predsednice crkvene nedeqne {kole na
dan rastanka sa upravom i decom, gde se
nije moglo a da se i suza ne pusti. U tom
pismu sa potpisom dece se ka`e: „Na{a
deca znaju za qubav koju ste im pru`ili. za
vreme davawa nafore svake nedeqe. Vi
biste im stavili nekoliko posebnih
par~i}a nafore na wihove dlanove i
zatvorili im dlanove va{om rukom. Kako
biste se ponosno sme{ili na decu Va{im
o~ima kao i sa osmehom na licu. Kada ste
govorili o va`nosti na{e dece u nedeqnoj
{koli
posle
zavr{etka
bogoslu`ewa. Kada ste pohvaqivali decu
koja su vam pomagala u oltaru, itd. To su
sve momenti koje }e na{a deca zauvek
nositi sa sobom u se}awu kroz celi `ivot.
Mi vam se srda~no zahvaqujemo o brizi
na{e dece i `eleli bi da Vam predamo ovu
kartu od sviju s qubavqu. Mi vas nikada
ne}emo zaboraviti“. Potpis: Smiqana
Mrki}, direktor nedeqne {kole.
Na kraju je protojerej-stavrofor
^edomir Kosti}, pozdravqen od svih
burnim aplauzom, zahvalio se Gospodu
Bogu {to ga je udostojio visokog zvawa, a
zatim je izrazio blagodarnost Wegovom
Preosve{tenstvu episkopu Longinu, svom
slu`a{~em sve{tenstvu, vernim ~lanovima,
parohijanima,
crkvenom
horu
„Mokrawac“ i deci nedeqne {kole koja su
uvek, svake nedeqe i danas, prisutna na
svetoj Liturgiji, te su ulep{ali sve~ani
dan tridesetosmogodi{we slu`be prote
^ede.
Na samom kraju prisutnima se obratio
i sve pozdravio Preosve}eni episkop
Longin. Episkop se osvrnuo na rad
sve{tenika i na wegovu vernost Bogu,
crkvi i svojim pretpostavqenim.
Pohvalio je episkop Longin i vrednu protinicu, wihove sinove i snaju koji
aktivno u~estvuju u crkvenom `ivotu.
Pozdravio je Episkop i decu i pohvalio
lepo organizovanu crkvenu {kolu i pozvao decu da pose}uju {kolu i odgajaju se u
religioznom duhu da bi kad porastu
postali ~estiti i dobri qudi.
Blagodare}i Bogu na Wegovom daru
{to je ovaj dan protekao u duhu qubavi,
zajednice i radosti pod krovom na{eg svetog hrama Vaskrsewa Hristovog u ^ikagu,
na{ Preosve}eni vladika je ispra}en s
rado{}u, u nadi da }emo se uskoro opet
videti, u duhovnoj radosti svih vernih
~lanova na{e svete Crkve.
14
obr*
S
RUKOMET
P
D R U G A
O
L I G A
R
T *
T A B E L A
J U G
RUKOMETNI JUNACI IZ VLASOTINCA
Vlasotina~ki rukometa{i su ovaj deo prvenstva odigrali ~ak vrlo dobro. Ekipa se susretala sa velikim brojem problema u igra~kom
kadru, ali se uvek iznalazilo pravo re{ewe,
kroz dru`ewe, inat i sportsku sre}u.
Ovakav rezultat je prava nagrada za
rukometa{e, da su na drugom mestu u prvenstvu.
Tako da imaju realne {anse da se bore za plasman u ve}i rang takmi~ewa. U derbiju dvanaestog
kola u Vlasotincu, posle niz preokreta, vlasotina~ki rukometa{i su na kraju slavili 33:30.
Pauzu koja }e uslediti, Uprava kluba, treneri i
igra~i trebalo bi da iskoriste da se jo{ malo
konsoliduju, kako bi se na{li u ve}i rang
takmi~ewa. Ekonomski, ve}i rang takmi~ewa
nije takmi~arski skupqi od ovog takmi~ewa.
novembar-decembar 2010. godine
1. BANE
12
10
1
1 351:292
21
2. VLASOTINCE
12
9
0
3 338:298
18
3. TOPLI^ANIN
12
9
0
3 322:292
18
4. SLOGA
12
8
1
3 369:330
17
5. TREP^A
12
8
0
4 355:352
16
6. @ITORA\A
12
7
1
4 296:279
15
7. 15. OKTOBAR
12
7
0
5 358:321
14
8. [email protected]
12
7
0
5 397:275
14
9. BOR 2
12
6
1
5 297:278
13
10. DUBO^ICA
12
4
0
8 252:359
8
11. \ERDAP
12
2
1
9 320:360
5
12. JASTREBAC
12
1
1
10 300:408
3
13. [email protected]
11
1
0
10 255:304
2
14. ARIQE
11
1
0
10 272:334
2
Rezultati 12 kola: Topli~anin - Trep~a 38:28 (18:12), Ariqe - U`ice 22:21 (12:9), Kwa`evac - \erdap
40:35 (21:16), Vlasotince - Sloga 33:30 (17:18), 15. oktobar - Bor 2 24:17 (10:7), Dubo~ica 54 - Jastrebac 46:20
(16:8), Bane - @itora|a 22:21 (11:10).
KO[ARKA
Superiorno zdravqe
Ko{arka{i ekipe Zdravqe 09 su prvi
deo zavr{ili sa devet pobeda, bez
poraza i ubedqivo su prvi u ovom rangu
takmi~ewa. Vlasotina~ki ko{arka{i su
ostvarili pet pobeda i ~etiri poraza. U
posledwem, devetom kolu, na gostovawu
u Bujanovcu do`ivqen je nesre}ni poraz.
Vlasotina~ki mladi igra~i su dominirali tokom tri ~etvrtine utakmice, da
bi u ~etvrtoj ~etvrtini izgubili sa
deset poena. Ovo takmi~ewe je vrlo
va`no za ovu mladu generaciju.
Takmi~ewe sa svojim igra~ima i
stvarawe mla|ih selekcija uvek daju
rezultate, tako se pokazalo u praksi i
ovaj put.
1. ZDRAVQE 09
9
9
0 736:578
18
2. PE^EWEVCE
9
6
3 657:606
15
3. BSK JUNIOR
9
6
3 646:589
15
4. BOR
9
5
4 715:650
14
5. BORAC
9
5
4 652:591
14
6. VLASOTINCE
9
5
4 635:634
14
7. H. VEQKO
9
4
5 666:647
13
8. JASTREB
9
3
6 660:647
12
9. ML. VESNA
9
2
7 627:745
11
9
0
9 463:741
9
10. ERGONOM
Deseto kolo (29. i 30. januara): Pe~ewevce Basket Produkt - Ergonom, Mladost Vesna Vlasotince, BSK Junior - Zdravqe 09, Hajduk Veqko - Jastrebac, Bor - Borac.
ODBOJKA
KRE]E JUNIORSKO PRVENSTVO
Odbojka{i su imali dobru
polusezonu. Mu{ka ekipa je
ostvarila dve pobede u toku
ovog dela takmi~ewa. Formira
se ekipa od mla|ih igra~a, na
~elu sa iskusnim trenerom
Du{anom Krsti}em. @enska
odbojka{ka ekipa je tako|e
zavr{ila svoju polusezonu.
Trener Stevan Stamenkovi} je
pripremao `ensku juniorsku
ekipu, koja }e se po prvi put
takmi~iti u svojoj kategoriji.
Opredeqewe
Sportskog
saveza da poma`e mla|e kategorije u svim dvoranskim
sportovima, pokazalo se kao
pravi potez, mladi bi trebalo
da se {to vi{e i aktivnije
ukqu~e u sportske aktivnosti.
STRANU PRIPREMIO
Goran Miladinovi]
PIKADO
PRVI VLASOTINA^KI TURNIR
U nedequ, 12. decembra, u
kafi}u
"Ragina
glava"
odr`an je prvi turnir u
pikadu. Na turniru je u~estvovalo 16 igra~a, a takmi~ewe se
odvijalo po kup sistemu.
U finalu su se sastali
Du{an Lepojevi} i Stefan
Koci}.
Pobednik prvog turnira u
pikadu je Du{an Lepojevi}.
Organizator prvog vlasotina~kog turnira u pikadu
je Milo{ Mitov, profesor
fizi~kog vaspitawa.
*JABLANI^KA [email protected] LIGA *
GRDELI^ANI JESEWI PRVACI
Nakon uzbudqive polusezone 1. JEDINSTVO (G)
13
8 4
1 31:11
28
na istoku, jesewu titulu su
2. MORAVAC (P)
13
8 4
1 31:13
28
podelile dve ekipe, Jedinstvo iz
13
7 5
1 23:8
26
Grdelice i Moravac iz Pe~ewev- 3. JEDINSTVO ([)
ca, dok tre}u i ~etvrtu poziciju 4. BUDU]NOST
13
8 2
3 28:15
26
zauzimaju dve ekipe sa teritorije
5. MORAVA (L)
13
7 1
5 23:20
22
na{e op{tine, sa zaostatkom od
13
4 4
5 21:28
16
dva boda, a to su Jedinstvo iz 6. MORAVA (G)
[i{ave i Budu}nost iz Ora{ja. 7. KUMAREVO
13
3 6
4 16:16
15
Ove ekipe }e se boriti u
8. OFK VLASOTINCE 13
4 3
6 21:22
15
prole}nom delu prvenstva za
13
4 3
6 16:21
15
plasman u bara` za ve}i rang. 9. GRADAC
Samo jo{ jedna ekipa mo`e da se 10. PROGRES
13
4 3
6 18:22
15
ukqu~i u borbu za vrh, a to je
11. LEMIND
13
3 6
4 14:20
15
Morava iz Leskovca. Od ekipa sa
12.
VETERNICA
13
3
4
6
12:20
13
teritorije
na{e
op{tine,
najve}e iznena|ewe je dobar 13. MB MANOJLOVCE 13 2 3 7 14:28
9
plasman Morave iz Glo`ana, koja 14 POLET
13
1 2 10 12:36
5
zauzima {esto mesto. OFK
Vlasotince, Gradac i Progres su osvojili po 15 bodova, a najslabiji plasman
je ostvarila ekipa Poleta iz Stajkovca, koji su fewera{i u ovoj grupi.
Predstoji period pauze i priprema, realno je da jedna ekipa bar u|e u bara`
za ve}i rang takmi~ewa. U zapadnoj grupi Jablani~kog okruga, Jedinstvo iz
Gorweg Stopawa se izdvojilo sa 31 bodom, a slede ga Mladost iz Vinarca sa 28
bodova, ^ekmin sa 24 i Jablanica iz Medve|e sa 22 boda.
REZULTATI 13. KOLA „ISTOK“: Gradac - Jedinstvo (G) 1:1,
Kumarevo - Jedinstvo ([) 1:1, Moravac (P) - Budu}nost 3:3, Morava
(G) - MB Manojlovce 2:1, Veternica - OFK Vlasotince 1:1, Progres Polet 2:0, Lemind - Morava (L) 1:2.
novembar-decembar 2010. godine
* S
F U D B A L
P
O
S R P S K A
R
L I G A
[email protected] SA ROSUQE
Ni{ki Radni~ki, prema o~ekivawu, predvodi karavan Srspke lige „Istok“, Piro}anci, Surduli~ani,
Vlasotin~ani i Leskov~ani nisu se odrekli prvog
mesta i o~ekuje ih te{ka borba na prole}e sa
Radni~kim. Najneprijatnije iznena|ewe priredio je
Timok iz Zaje~ara, koji je slovio za kandidata za
ve}i rang, a nalazi se u zoni ispadawa. Borba za
opstanak }e biti neizvesnija, jer }e ligu najverovatnije napustiti tri kluba, a veliki broj ekipa je
ugro`en od Car Konstantina, pa do Rudar Alposa, to
je pola lige. Prole}ne igre bi}e te{ke, pa }e ekipe
morati da se pripreme i poja~aju. Milo{ Stankovi},
Rezultati 15. kola: Vlasina - Dubo~ica 2:1,
Hajduk Veqko - Sloga (DE) 5:1, Rudar Alpos Radni~ki (S) 1:0, Kopaonik - Radni~ki (P) 1:0,
Svrqig - @itora|a 2:1, Jedinstvo (P) - Radnik 0:0,
Car Konstantin - Radni~ki (N) 0:1, Trstenik PPT Timok 2:1.
15
T *
centarfor Vlasine, sa devet golova, najboqi je
strelac Srpske lige "Istok". Gol mawe postigao je
Milan Stavri} iz Radni~kog iz Pirota. U jesewem
delu ukupno je postignuto 298 pogodaka, doma}ini su
postigli 189, a gosti 109 pogodaka. Na 120 utakmica
doma}ini su slavili 59 puta, gosti 17 puta, a 24 puta
nije bilo pobednika.
Vlasina je u petnaestom kolu, u derbiju na
„Rosuqi“, savladala ekipu Dubo~ice rezultatom 2:1,
a strelci za Vlasinu su bili Milo{ Stankovi} u 34.
i Marjanovi} u 59. minutu.
Parovi 16. kola (na prole}e): Dubo~ica - Timok,
Trstenik PPT - Radni~ki (N), Car Konstantin Radnik, Jedinstvo (P) - @itora|a, Svrqig - Radni~ki
(P), Kopaonik - Radni~ki (S), Rudar Alpos - Sloga
(DE), Hajduk Veqko - Vlasina.
1. RADNI^KI (N)
15
11
2
2
27:9
35
2. RADNI^KI (P)
15
10
2
5 27:14
30
3. RADNIK
15
9
3
3 22:14
30
4. VLASINA
15
8
3
4 22:17
27
5. DUBO^ICA
15
7
4
4 22:14
25
6. RADNI^KI (S)
15
7
2
6 19:20
23
7. KOPAONIK
15
6
4
5 14:13
22
8. JEDINSTVO (P)
15
5
5
5 16:20
9. CAR KONSTANTIN
15
6
1
8 26:21
19
10. TRSTENIK PPT
15
4
7
4 14:16
19
11. HAJDUK VEQKO
15
5
2
8 15:21
17
12. SLOGA (DE)
15
5
2
8 16:25
17
13. SVRQIG
15
4
3
8 20:23
15
14. TIMOK
15
3
5
7 17:19
14
15. @ITORA\A
15
3
4
8 12:18
13
16. RUDAR ALPOS
15
3
1
11
8:33
10
[email protected] 90 GODINA POSTOJAWA FK „VLASINA“
CRVENA ZVEZDA UVELI^ALA JUBILEJ
Ve~iti rivali su za kratko vreme
uzburkali fudbalsku javnost na jugu
Srbije. Partizan je gostovao 10.
novembra u ~etvrtfinalu Kupa Srbije
u Ni{u i pobedio Sin|eli} sa 4:0.
Crvena Zvezda je gostovala na Rosuqi
17. novembra, povodom obele`avawa 90
godina
postojawa
FK
„Vlasina“.
Jubilej
je
ulep{alo i 5000 gledalaca na
stadionu
na
"Rosuqi".
Posebno lepu dekoraciju
imali su doma}i navija~i
„Poplaws“, koji su navijali
tokom celog toka utakmice.
Navija~i Crvene Zvezde
do{li su iz svih gradova sa
juga
Srbije
(Vrawe,
Surdulica, Vladi~in Han,
Leskovac, Ni{...). Delegaciju
Crvene Zvezde predvodili su
predsednik ovog Sportskog
dru{tva i ministar u Vladi
Republike Srbije Petar
[kundri}, predsednik FK
Vladan Luki}, Goran Negi} i
rezervni igra~ki sastav.
Delegaciju doma}ina predvodili su predsednik op{tine
Vlasotince Sr|an [u{uli},
zamenik predsednika Neboj{a
Stojanovi}, predsednik Skup{tine op{tine Vlasotince
Bratislav Petrovi}, narodni
poslanik
u
Skup{tini
Republike Srbije Slavoqub
Mitov, zamenik predsednika
Skup{tine
@ivan [u{uli}, predsednik FK
„Vlasina“ Aleksandar Koci} i mnogobrojni ~lanovi Uprave i li~nosti iz
javnog `ivota Vlasotinca.
Na ovoj utakmici od aktivnog
su|ewa oprostio se Goran \oki} zv.
„Vicko“, savezni fudbalski sudija i
biv{i igra~ Vlasine. Goran \oki} je
bio jedan od najboqih fudbalskih
sudija sa juga Srbije. Tokom celog toka
utakmice igra~i Crvene Zvezde su
bili boqi i sasvim zaslu`eno su pobedili. Proslavu je malo pokvario
pqusak, ali gledaoci su bili uporniji
od ki{e i ostali su do kraja utakmice.
Ovakve sportske praznike treba
vi{e prire|ivati na jugu Srbije, {to
zbog afirmacije velikih timova, zbog
afirmacije sportskih nada sa na{ih
prostora i mogu}nosti da postanu
~lanovi velikih klubova i mogu}i
reprezentativci svoje zemqe.
VLASINA - CRVENA ZVEZDA 0:3 (0:1)
17.11.2010.
god.
Stadion
Rosuqa.
Gledalaca 5000. Sudija: Goran \oki} (od
12. minuta Igor Koci}) svi iz
Vlasotinca. Strelci: Rudi} u 43.
Stojilkovi} u 81. i Reqi} u 83. minutu.
VLASINA: Mladenovi}, D. Stankovi},
Zdravkovi}, Jovanovi}, Dini}, nikoli},
Vidanovi}, Stojanovi}, M. Stankovi}.
Igrali su jo{ i: Markovi}, A. Koci},
Jovi}, Stevanovi}, Tasi}, Petroiv}, V.
Koci}. Trener: Vitomir Doj~inovi}.
CRVENA ZVEZDA: Pavlovi}, Spaji},
Mijovi}, Lazovi}, Despotovi}, Reqi},
Bini}, Cvetkovi}, Rudi}, Nikoli},
Srni}. Igrali su: Cakovi}, I. Ili},
Po`ar,
Mijailovi},
V.
Ili},
Stojilkovi}.
STRANU PRIPREMIO
Goran Miladinovi]
S
V
A
@
N
E
I
T
Slu`ba obave{tewa
Prijava smetwi
Policija
Vatrogasna slu`ba
sa mobilnog
Hitna pomo}
Ta~no vreme
Automoto savez Srbije
988
977
92
93
875–128
94
95
987
Hitna slu`ba
Bolnica
Dom zdravqa
Gradska apoteka
Op{tina Vlasotince
Policijska stanica
sa mobilnog
Autobuska stanica
Kulturni centar Vlasotinca
Gradska biblioteka
JP „Direkcija za urbanizam
i izgradwu“
Op{tinski sud
Op{tinski javni pravobranilac
Op{tinski javni tu`ilac
876–180
875–215
875–434
875–109
875–122
876–160
875–039
875–240
875–314
875–512
VLASOTINCE
875–168
875–324
875–184
877–025
877–024
875–334
Op{tinski organ za prekr{aje
Kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj
877–236
Centar za socijalnirad
875–459
Crveni krst
875–177
Udru`ewe penzionera
875–052
Tr`i{te rada
875–592
Veterinarska stanica
875–174
Gimnazija
875–152
Tehni~ka {kola
875–125
O[ „8. oktobar”
875–450
O[ „Sini{a Jani}“
875–147
JKP Komunalac
875–141
SRC „Vlasina“
875–200
JKP Vodovod
875–350
Mlekara Glo`ane
869–978
Klanica Val~i}
874–496
Fabrika vode „Nerezine“
875–499
Elektrodistribucija
875–346
Po{ta
875–126
Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“
„De~ja radost“
875–425
„Kolibri“
875–204
„P~elica“ – Stajkovce
869–927
SOS za decu i `ene `rtve nasiqa 877–490
Poliklinika Eskulap
870–106
062/259–802
Op{tinska organizacija
potro{a~a
875–132
Vlasotina~ka crkva
875–806
Gaga radio
877–297
Kabl „Jala“
877–000
877–001
877–002
Total TV (kablovska preko satelite) 875–908
Pekare
Pekara MG
kancelarija
875–542
Pekara „Sawa“
875–135
Rastavnica
875–551
[ekspir
063/404–791
Pekara Dara
874–368
Apoteke
Apoteka Medika
875–395
Apoteka Sveti Nikola
875–322
Apoteka Viva
871–042
Apoteka \ina
875–737
Restorani
BCD hotel Grozd
876–047
876–048
876–049
876–050
Borina ~esma
874–749
Guwetinac
874–531
[e{ir
875–733
Veteran
875–646
Jaz
874–222
Benzinske pumpe
Jugopetrol
877–030
Boqare M&M
875–629
Stajkovce Morava petrol
869–911
Benzinska pumpa Benzin Bata
875–110
AS petrol
875–068
Bob trejd
869–886
Banke
Alkobanka
875–647
Intesa banka
875–144
Komercijalna banka
875–206
Metals AD
877–840
Agrobanka
875–678
Alfa banka
875–730
Eurobank EFG AD Beograd
877–900
Uprava javnih pla}awa
875–358
Mewa~nice
E
L
R
E
F
O
N
I
Tehniko
875-593
Rim 1
874–532
Rim 2
875–536
[op
870–398
Bata
875–333
Turisti~ke agencije
Duga turs
875–537
063/814–2683
Vu~i} travel
234–220
062/235–805
Inspekcije
Poreska uprava
(terenska kontrola)
875–176
Tr`i{na inspekcija
875–923
CRNA TRAVA
Dom zdravqa
Policijska stanica
Op{tina Crna Trava
De~ji vrti} „Mladost“
Tehni~ka {kola
„Milentije Popovi}“
Osnovna {kola
„Aleksandar Stojanovi}“
PZP Crna Trava
Sudija za prekr{aje
Po{ta Crna Trava
Elektrodistribucija
[umska uprava
Poreska uprava
Slu`ba za katastar
nepokretnosti
JKPUT „Vilin lug“
Po{ta Sastav Reka
Mesna kancelarija Sastav Reka
Mesna kancelarija Gradska
Crveni krst
Penzijsko invalidsko osigurawe
Biblioteka
Lova~ko udru`ewe
SIZ Zdravstva
LESKOVAC
Zdravstveni centar
Bolnica
Elektrodistribucija
@elezni~ka stanica
Autobuska stanica LEGAS
Autobuska stanica Ni{ekspres
Ekos petrol
De`urna apoteka
Skup{tina op{tine
Uslu`ni centar
Okru`ni sud
Op{tinski sud
Komunalno preduze}e
Radio Leskovac
TV Leskovac
Centar za socijalni rad
Narodno pozori{te
Leskova~ki kulturni centar
Narodna biblioteka
Narodni muzej Leskovac
NI[
V
I
A U T O B U S K I
S
S A O B R A ] A J
SIGMA TRANS
Obele`eni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM, [email protected] PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIH
RASPUSTA. Polasci iz Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) ne saobra}aju subotom i dr`avnim praznicima.
NI[EKSPRES
811–224
811–222
811–115
811–118
811–277
LESKOVAC – VLASOTINCE: 4.30, 5.15, 9.00ndp, 10.00, 11.00, 11.30,
15.20sndp, 16.30, 17.30, 18.45sndp
VLASOTINCE – LESKOVAC: 5.00, 8.30, 9.30, 10.30, 11.30ndp, 15.25,
17.00, 18.45sndp, 19.50.
811–114
ndp – nedeqom i dr`avnim praznicima ne saobra}aju
sndp – subotom, nedeqom i dr`avnim praznicima ne saobra}aju
811–105
811–402
811–255
811–101
811–183
811–152
811–108
811–137
811–313
818–191
818–113
818–136
811–314
811–326
811–312
811–117
811–162
212–184
251–244
230–213
212–390
215–550
242–237
281–452
212–660
253–313
213–946
250–313
242–812
53–361
244–667
252–127
515–630
232–592
248–302
233–890
212–975
Gradska bolnica
018/324–964
Narodno pozori{te
018/45–441
De`urna apoteka Ni{
018/512–336
Saobra}ajna milicija
018/43–064
Klini~ki centar
018/324–964
Dom zdravqa
018/251–699, 251–597
Vojna bolnica
018/325–264, 508–758
Klinika za ginekologiju
018/338–181
Psiholo{ke konsultacije
018/523–422
Autobuska stanica
018/255–177
Autobuska stanica (rezerv.)
018/255–666
@elezni~ka stanica
018/364–625
Aerodrom
018/582–828
Univerzitetska biblioteka
018/523–119
Gradska biblioteka
„Stevan Sremac“
018/511–405
Leskovac – Vlasotince
Leskovac – Vlasotince
5,15
–
5,45
11,30
–
12,00
– Crna Trava
– Crna Trava
–
7,00
–
13,45
VLASOTINCE – BEOGRAD
5,15
6,30
8,10
9,15
13,00
14,10
16,00
17,30
Vlasotince (Leskovac, Brestovac) Beograd (Stevanturs)
Boqare (Vlasotince, Leskovac, Ni{) Beograd (Kanis)
Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Simplon)
Vlasotince (Leskovac) Beograd (Simplon)
Vlasotince (Leskovac) Beograd (Bata Reisen)
Vlasotince (Leskovac, Ni{, Kolari) Beograd (Simplon)
Vlasotince (Ni{, Velika Plana) Beograd (Simplon)
Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)
9,00
10,15
13,40
14,30
15,50
17,45
19,10
21,00
Beograd (Kolari, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
Beograd (Brestovac, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince (Stevanturs)
Beograd (Markovac, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
Beograd (Leskovac) Vlasotince (Kanis)
Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
BEOGRAD – VLASOTINCE
NOVI SAD
8,,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Beograd) Novi Sad (Simplon)
17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Beograd) Novi Sad (Bata Reisen)
[email protected]
6,30
15,15
9,00
13,30
Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Po`arevac (V&D)
Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Po`arevac (Frenki)
Po`arevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki )
Po`arevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince (V&D)
PIROT
6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince (M601)
17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot (M601)
KRAGUJEVAC
7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac (Frenki)
13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki)
NI[
4,45 Ni{ (Gaxin Han, Svo|e) Vlasotince (Ni{ekspres)
11,40 Vlasotince (Svo|e, Gaxin Han) Ni{ (Ni{ekspres)
15,00 Ni{ (Gaxin Han, Svo|e) Vlasotince (Ni{ekspres)
18,00 Vlasotince (Svo|e, Gaxin Han) Ni{ (Ni{ekspres)
INTERNETsajtovi
www.vlasotince.org.rs
(Sajt grada Vlasotinca)
www.vlasotince.in.rs
(Za sve one koji vole Vlasotince)
www.8oktobar.edu.yu
(Sajt Osnovne {kole „Osmi oktobar)
www.ossinisajanic.edu.rs
(Sajt Osnovne {kole „Sini{a Jani})
www.tsvlasotince.edu.rs
(Sajt Tehni~ke {kole)
www.nokesoft.com/fdv
(Fondacija darovitih Vlasotince)
www.vlasotince.tv
(Radio televizija Vlasotince)
www.okkvlasotince.com
(Sajt Ko{arka{kog kluba
„Vlasotince“)
Crna Trava – Vlasotince – Leskovac
Crna Trava
– Vlasotince – Leskovac
7,00
–
8,30
–
9,00
14,05
–
15,25
–
15,50
www.vlasotince.com
(Vlasotince kafe)
www.kdvlasotince.co.cc
(Kinolo{ko dru{tvo Vlasotince)
www.mkkjunior.org
(Moto klub „Junior“)
www.kkshotokan.com
(Karate klub [oto-kan - Vlasotince)
www.vlasotince.com/forum
(Vlasotina~ki forum)
www.predskolska-mdimanic.edu.rs
(Sajt Pred{kolske ustanove „Milka
Dimani}“)
www.pekarasanja.com/pekara
(Pekara „Sawa“)
www.cementni.co.rs
(Cementni proizvodi Vlasotince)
P R E V O Z N I C I
SIGMATRANS ................................. 875–533
LASTA ..................................................260–726
SIMPLON ......................................... 874–474
KANIS ................................................ 242–200
STEVANTURS ................................... 875–580
JOVI] ................................................ 215–666
BATA REISEN ..................................... 220–873
FRENKI .............................................. 281–216
NI[EKSPRES ................................. 242–237
V&D .............................................. 063/8867–310
281–382
SLAVUJ PREVOZ ............................ 870–078
M601 ............................................... 010/323–601
Download

Informativni bilten broj 51