K
RI
M
ER
A
P
BE
SP
L
A
TA
N
Prvi broj Vlasine
iza{ao je
16. septembra 1926.
ISSN 1820–4643
INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE • BROJ 56–57 (236–237) • GOD. 3 (82) • JUL – AVGUST 2011.
VINSKI B AL
9. i 1 0. s eptembar
porodica FIORENTINO
recept za uspeh
HRONIKA
CRNE
TRAVE
zavr[eno „leto u vlasotincu“
STRANA 5.
RASPORED
JESEWEG DELA PRVENSTVA
STRANA 11.
SRPSKE LIGE
– ISTOK – 2011/2012.
STRANA 14.
STRANe 8, 9,10.
2
V
E
S
T
SA IZBORNE KONVENCIJE SPS VLASOTINCE
jul-avgust 2011. godine
I
OO NOVE SRBIJE [email protected] KONFERENCIJU
ZA NOVINARE
NOVI PREDSEDNIK
NOVA SRBIJA ZADOVOQNA
NEBOJ[A STOJANOVI] REZULTATIMA IZBORA
Izborna konvencija SPS-a Vlasotinca
odr`ana je 24. juna u sali Bioskopa. Pored vlasotina~kih socijalista, osmoj Izbornoj konvenciji prisustvovali su Dejan Backovi}, direktor
Socijalisti~ke partije Srbije i ~lan predsedni{tva SPS-a, @ikica Nestorovi}, ~lan GO IO
SPS, delegacija OO SPS-a Vo`dovac.
Izbornoj konvenciji prisustvovalo je 135 delegata, te je na Izbornoj konvenciji moglo da se
odlu~uje punopravno. Konvencijom je predsedavao
@ivan [u{uli}, dosada{wi predsednik OO
SPS-a Vlasotinca.
Delegatima je prikazan film „Moje
Vlasotince“, u kome je pobrojano {ta je to sve
SPS uradio u proteklom periodu na podru~ju
na{e op{tine. Osvrnuv{i se na film Neboj{a
Stojanovi}, potpredsednik vlasotina~kih socijalista je izme|u ostalog istakao:
– Zahvaquju}i na{im dobrim kontaktima sa
ministarstvima na ~ijem ~elu su socijalisti,
uspeli smo da dosta uradimo. Uspeli smo da
obezbedimo sredstva u iznosu od oko milion evra.
Ura|eno je sedam-osam kilometara asfaltnog
puta, posebno treba ista}i seoski put do Jezdina.
Svuda smo nailazili na dobar prijem gra|ana,
dakle, gra|ani su bili uz nas i mi uz wih, {to je
jedna od prepoznatqivih karakteristika na{e
partije. U gradu smo asfaltirali desetak ulica.
U saradwi sa Ministarstvom prosvete na{im
{kolama obezbedili smo 28 u~ionica, izgradili
smo trafo stanicu od 620 kilovata za industrijsku zonu. Sa Ministarstvom energetike i inostranom firmom na podru~ju op{tine izgra|ena je
mini elektrana „Po{tica“. U planu su nam i
drugi projekti, koje moramo da realizujemo tokom
narednog
perioda.
Nedavno odr`ani izbori
za Savete mesnih zajednica
potvrdili su da je na{ rad
opravdan. Socijalisti~ka
partija je dobila najve}i
broj glasova na podru~ju
na{e op{tine.
Javnim glasawem delegati su izabrali nove
~lanove Op{tinskog odbora SPS-a. Na osmoj konvenciji delegati su, jednoglasno, za predsednika
Op{tinske organizacije
Socijalisti~ke partije
Vlasotinca
izabrali
Neboj{u
Stojanovi}a,
dosada{weg potpredsednika. Zahvaquju}i se na
ukazanom
poverewu,
novoizabrani predsednik
Neboj{a Stojanovi} je
istakao, da je velika odgovornost biti na ~elu
SPS-a Vlasotinca posle ~oveka koji je 18 godina
uspe{no vodio partiju i u te{kim vremenima
uspeo da je sa~uva.
Socijalisti~ka partija je otvorena za sve,
po{tujemo stare ~lanove ali neophodni su nam
mladi qudi. Moramo nastaviti da jo{ boqe radimo, rezultate koje smo osvojili na izborima za
Savete mesnih zajendica u narednom periodu
moramo poboq{ati. Ponavqam, svakako moramo
jo{ boqe i vi{e da radimo jer SPS mora biti
prva partija na podru~ju vlasotina~ke op{tine istakao je tom prilikom Neboj{a Stojanovi}.
Ovom prilikom, gosti konvencije po`eleli su
vlasotina~kim socijalistima mnogo uspeha u
daqem radu kao i dobre rezultate na narednim
izborima.
Op{tinski odbor Nove Srbije
je odmah nakon zavr{enih izbora
za Savete mesnih zajednica sazvao
konferenciju za novinare na
kojoj su predo~eni rezultati izb-
rezultatu Nova Srbija se nalazi
na tre}em mestu sa malom razlikom u broju glasova u odnosu na
prve dve opcije, {to predstavqa
veliki potencijal za lokalne
ora sprovedenih neposrednim
tajnim glasawem u deset mesnih
zajednica.
– Od ukupno 19.178 bira~a
glasalo je wih 7.025 ili 36%. Kao
stranka nastupali smo samostalno osim u Konopnici gde smo na
izbore iza{li u koaliciji sa
SNS-om. Zadovoqni smo rezultatima izbora jer smo pobedili u
Boqaru, Ladovici, Konopnici i
Manastiri{tu. U Stajkovcu i
izbornoj jedinici broj 5 smo osvojili drugo mesto dok smo u izbornoj jedinici broj jedan osvojili
tre}e mesto. Za nas je glasao 1351
glasa~, odnosno 21%. Pomenuti
rezultati su nam omogu}ili 23
mandata u Savetima ovih deset
mesnih zajednica – istakao je na
konferenciji Bo{ko Stan~i},
predsednik OO Nove Srbije.
Po wegovim re~ima, u zbirnom
izbore.
Bo{ko Stan~i} je tom prilikom naglasio i da su neregularni svi izbori za Savete mesnih zajednica koji su se birali na
Zborovima gra|ana nakon 19. juna
i da }e zatra`iti wihovo
ponovno raspisivawe.
On je tom prilikom ukazao i na
neregularnost zamene ~lana
Saveta MZ Ravni Del jer nakon
odustajawa izabranog ~lana nije
zakazan novi Zbor gra|ana, kako
bi se u potunosti ispo{tovala
voqa bira~a.
Zbog te neregularnosti OO
Nove Srbije najavio je prigovor
Op{tinskoj izbornoj komisiji i
tu`beni zahtev za za{titu
bira~a u MZ Ravni Del.
[email protected] JULSKI PRAZNICI IZ NOR-A
Op{tinski odbor Udru`ewa boraca NOR-a zajedno sa drugim bora~kim organizacijama i predstavnicima lokalne samouprave i ove godine
obele`ili su julske praznika iz NOR-a.
Najpre je polagawem cve}a na spomenik poginulim
borcima NOR-a u Spomen parku na Starom grobqu
obele`en 4. juli Dan boraca NOR-a.
O de{avawima u tom istorijskom razdobqu
prisutne je podsetio istori~ar Novica Tri~kovi}.
Tri dana kasnije 7. jula Udru`ewe boraca NOR-a,
druga bora~ka udru`ewa i predstavnici SO-e
Vlasotince obele`ili su i sedamdesetogodi{wicu
Dana ustanka naroda Srbije protiv okupatora 1941.
godine.
Cve}e je toga dana polo`eno na biste narodnih
heroja i organizatora ustanka u vlasotina~kom i
crnotravskom kraju.
Na dane podizawa ustanaka protiv okupatora naroda u biv{oj Jugoslaviji podsetio je profesor
istorije Velimir Stamenkovi}.
S. Stankovi}
KULTURNI
CENTAR
S. Stankovi}
ZAVR[ENI IZBORI ZA SAVETE
MESNIH ZAJEDNICA
FORMIRANI
NOVI SAVETI
Izbori za Savete mesnih zajednica, u deset mesnih zajednica sa preko 500 bira~a, odr`ani su 19.juna 2011. godine. Da se
podsetimo, izbori za Savete mesnih zajednica neposrednim
izja{wavawem uz primenu Zakona o lokalnim izborima,
odr`ani su po prvi put. Kako smo saznali izbori su protekli
bez prigovora. Od 19178 upisanih bira~a na izbore je iza{lo
7025 bira~a, odnosno 36%.
– Najvi{e uspeha na izborima imala je koalicija oko
Socijalisti~ke partije Srbije, Demokratska stranka, Nova
Srbija, Ujediweni regioni Srbije i Srpska napredna stranka.
Saveti su formirani od predstavnika stranaka koje su iza{le
na izbore, naravno u zavisnosti od osvojenih glasova, odnosno
od broja osvojenih mandata – rekao je Najdan Koci}, koordinator za rad mesnih zajednica op{tine Vlasotince.
Na sednici Skup{tine odr`anoj 16. jula odbornici su
jednoglasno usvojili Izve{taj o sprovedenim izborima za
izbor Saveta mesnih zajednica na podru~ju op{tine
Vlasotince.
U svim mesnim zajednicama kako u onima u kojima su izbori
sprovedeni neposredno, tako i u mesnim zajednicama gde su
izbori odr`ani na zborovima gra|ana, izabrani su novi
~lanovi Saveta. Potom su konstituisani saveti i izabrano
rukovodstvo.
VLASOTINCE
INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE
Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-314, e-mail: [email protected], `iro ra~un: 840 – 287668 – 36.
Direktor: Sla|an Tasi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}.
Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sne`ana \oki} (lektura i korektura),
Boban Dimitrijevi} (prelom), [tampa: Grafi~ar No 5 – Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju.
jul-avgust 2011. godine
3
A
A k
k t
t u
u e
e l
l n
n o
o
OD IGARA NA SRE]U OBEZBE\ENA SREDSTVA
I ZA OP[TINU VLASOTINCE
UNAPRE\EWE
[email protected] CENTRA
Pomo}nik ministra za dr`avnu upravu
i lokalnu samoupravu Aleksandar
Radosavqevi} je 30. juna predsedniku
op{tine Vlasotince Sr|anu [u{uli}u,
uru~io re{ewe o dodeli sredstava od
igara na sre}u op{tini Vlasotince.
– Op{tini Vlasotince dodeqeno je
1.700.000 dinara za unapre|ewe rada
Uslu`no-informacionog centra, odnosno
za
nabavku
softverske
opreme.
Modernizacija ove slu`be doprine}e da
usluge gra|anima budu boqe i kvalitetnije, da se one obavqaju brzo, kvalitetno i
efikasno. Ministar Milan Markovi} je
sa svojim timom prona{ao na~in da realizujemo projekat koji smo nedavno aplicirali – istakao je tom prilikom predsednik Sr|an [u{uli}.
Sredstva iz prvog kvartala dodeqena
su na{oj op{tini nakon objavqivawa
SREDSTVA ZA ZAPO[QAVAWE
IZBEGLIH LICA
U sredu, 29. juna predstavnici nevladine organizacije ENECA-e i predsed-
treba da predlo`e ekonomski isplative
poslovne ideje, kako bi ostvarili
nik op{tine Vlasotince Sr|an
[u{uli} potpisali su Ugovor o saradwi na projektu "Podr{ka zapo{qavawu
i unapre|ewu `ivota izbeglica i interno raseqenih lica u Srbiji".
Ovaj program finansira Evropska
Unija preko Delegacije EU u Srbiji, a
sprovodi ENECA uz finansijsku
podr{ku op{tina ukqu~enih u projekat.
Projektom koji ENECA sprovodi u
Vlasotincu predvi|eno je da se do septembra 2012. godine pru`i finansijska
i tehni~ka podr{ka za najmawe 20
izbeglih i interno raseqenih lica,
ukqu~uju}i i jedan broj socijalno
ugro`enih lokalnih stanovnika.
Ukupna vrednost projekta u na{oj
op{tini je oko 62.000 evra.
Potencijalni korisnici podr{ke
mogu}nost da dobiju opremu ili materijal prose~ne vrednosti oko 2.000 evra, uz
limitirana vlasni~ka prava u periodu
od dve godine.
Korisnici sa kojima se potpi{e ugovor o donaciji bi}e u obavezi da registruju svoju poslovnu aktivnost, da poha|aju
poslovne obuke neophodne za izabranu
delatnost i da obave dru{tveno koristan rad, koji }e biti organizovan u
saradwi sa op{tinom.
Projekat ima za ciq pru`awe pomo}i
izbeglim i interno raseqenim licima u
wihovom ekonomskom osamostaqivawu i
procesu integracije ali i da se unaprede
`ivotni uslovi i re{e egzistencijalna
pitawa ove populacije.
konkursa i aplicirawa projekta za
unapre|ivawe rada Uslu`no-informacionog centra.
– Preko igara na sre}u u prvom kvartalu obezbedili smo 120 miliona dinara
za projekte lokalnih samouprava koje se
odnose na {est ciqeva. Re~ je o infrastrukturnim projektima, unapre|ewu
rada lokalnih samouprava, sanaciji
{teta nanetih vremenskim nepogodama, za
socijalna davawa, za za{titu `ivotne
sredine i racionalizaciju radnih mesta –
istakao je Aleksandar Radosavqevi}.
Po wegovim re~ima, u ovom krugu sred-
stva su dobile 64 jedinice lokalne
samouprave i do kraja godine o~ekuje se
bar jo{ jedan javni poziv. Prioritet
imaju siroma{ne i nedovoqno razvijene
op{tine.
S.Stankovi}
S.S.
NOVA SAOBRA]AJNICA DO [I[AVE
Radovi na izgradwi ulice
Mije Milenkovi}a u du`ini od
1,5 kilometar zapo~eti su u
prisustvu potpredsednice Vlade
Verice
Kalanovi},
lidera
Ujediwenih regiona Srbije
Mla|ana Dinki}a, dr`avnog
sekretara
Ministarstva
ekonomije i NIP-a Milana
\oki}a, predstavnika lokalne
samouprave i brojnih me{tana
ovog dela Vlasotinca.
Vrednost ove investicije je
oko 41 milion dinara a sredstva
su obezbe|ena preko NIP-a uz
u~e{}e lokalne samouprave sa
pet miliona dinara.
– Bez razvoja infrastrukture
Vlasotince ne}e mo}i da ide
napred. Uradili smo ovde mnoge
stvari planski i strate{ki.
Pro{le godine smo oko 200.000
evra ulo`ili u ki{nu kanalizaciju, kojom }emo poku{ati da
spre~imo da buji~ni potoci
prave {tetu naseqima i oranicama tokom prole}a i jeseni. Na
redu
je
izgradwa
ulica.
Planiramo da u narednom periodu u Vlasotincu napravimo
onakvu
putnu,
komunalnu,
telekomunikacionu i energetsku infrastrukturu, kakvu ovo
mesto zaslu`uje – istakla je
Verica Kalanovi}.
Po wenim re~ima tek kada se
ovde stvori povoqan ambijent za
strana ulagawa i Vlasotince
postane mesto u kome qudi `ele
da `ive i osnivaju svoje
porodice, smatra}e se da je
iza{lo iz kruga nerazvijenih
op{tina i da je razvoj juga
Srbije uspe{an.
– Ujediweni regioni Srbije i
predstavnici lokalne samouprave kod izbora projekata, koji
se odnose na izgradwu objekata
na podru~ju na{e op{tine,
rukovode se op{tim interesima
gra|ana i dru{tveno-ekonomskom opravdano{}u investicija
–
istakao
je
Bratislav
Petrovi}, predsednik Skup{tine op{tine Vlasotince.
– Zahvaquju}i Zakonu o
finansirawu lokalne samouprave, koji je usvojen na inicijativu
poslani~ke
grupe
Ujediwenih regiona, Vlasotince }e slede}e godine imati
buxet ve}i za 230 miliona
dinara u odnosu na ovu godinu.
Na taj na~in Vlasotince }e
narednih godina samostalno
mo}i da izgradi neke ulice i
puteve. Na `alost, na podru~ju
ove op{tine trenutno je tek
polovina
puteva
moderno
asfaltirano i tu nas o~ekuje
mnogo posla – istakao je Mla|an
Dinki}.
Radove na izgradwi ove saobra}ajnice izvode „Putevi
U`ice“ a nadzor vr{i „Ni{pro-
jekt“.
Zavr{etak ulice o~ekuje se
po~etkom oktobra meseca. Tada
}e modernom saobra}ajnicom sa
op{tinskim
centrom
biti
povezano 4.000 `iteqa [i{ave
i susednih sela, Lipovice,
Komarice, Guwetine, Sredora,
Crne Bare, Dowe Lomnice i
Gorwe Lomnice.
Ovih dana o~ekuje se i
zavr{etak izgradwe sportskog
terena u Konopnici za koji je
Ministarstvo
omladine
i
sporta izdvojilo preko tri miliona dinara.
S. Stankovi}
POPIS STANOVNI[TVA
Popis stanovni{tva, doma}instava i stanova odr`a}e se
od 1. do 15. oktobra. Po{tuju}i propisane radwe za popis,
najpre je formirana popisna komisija. Potom su od strane
republi~kog Zavoda za statitistiku izabrani op{tinski
instruktori. Ina~e, na raspisani konkurs za op{tinske
instruktore javilo se stotinak zainteresovanih, a za
potrebe op{tine Vlasotince potrebno je 20 instruktora.
Lica koja `ele da budu popisiva~i mogla su se javiti u
periodu od 15. do 19. avgusta.
Po procenama republi~kog Zavoda za statistiku, popis
na podru~ju na{e op{tine treba da uradi 170 popisiva~a.
Po propisanim kriterijumima prednost pri izboru ima}e
nezaposlena lica i studenti. Pored toga, u obzir }e se uzimati stru~na sprema, tako da }e najve}u prednost imati
lica sa visokom stru~nom spremom, poznavawe terena i
rukopis popisiva~a. Rang lista popisiva~a bi}e istaknuta
25. avgusta. Do 29. avgusta izabrani popisiva~i mora}e da
donesu dokumentaciju kojom }e da potvrde broj dobijenih
bodova. Svi oni kojima dokumentacija ne bude potpuna bi}e
eliminisani a na wihovo mesto do}i }e slede}i kandidat sa
rang liste za naseqeno mesto, kako je i propisao Zavod za
statistiku Srbije.
Nakon toga za izabrane popisiva~e sledi trodnevna
obuka.
4
jul-avgust 2011. godine
S K U P [ T I N A
SA 20. SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE VLASOTINCE
JO[ JEDNOM O VODOSNABDEVAWU VLASOTINCA
USVOJEN ZAVR[NI RA^UN BUXETA. USVOJEN REBALANS BUXETA ZA 2011. GODINU.
NEBOJ[A KOVANXI], V.D. DIREKTOR JKP „KOMUNALAC“.
Dana 16. jula odr`ana je
dvadeseta sednica Skup{tine
op{tine Vlasotince. Od 45
odbornika sednici je prisustvovalo wih 42, te je postojao kvorum za rad i odlu~ivawe. Pored
odbornika sednici su prisustvovali Sr|an [u{uli}, predsednik
op{tine,
Neboj{a
Stojanovi}, zamenik predsednika, ~lanovi Op{tinskog ve}a,
pomo}nici
predsednika
op{tine, na~elnik op{tinske
uprave te direktori javnih preduze}a ~iji su Izve{taji o radu
bili na dnevnom redu ovog
zasedawa. Sednicu je vodio
Bratislav Petrovi}, predsednik
Skup{tine
op{tine
Vlasotince. U skladu sa
poslovnikom o radu odbornici
su najpre usvojili zapisnik sa
prethodne sednice.
Odbornici su ve}inom glasova najpre usvojili Zavr{ni
ra~un buxeta op{tine za 2010.
godinu. Predstavnici opozicije
izneli
su
svoj
stav
da
predlo`ena odluka o zavr{nom
ra~unu nije ba{ jasna. I na
ponu|eni rebalans buxeta predstavnici opzicije imali su
dosta zamerki. Tokom diskusije
~ula su se opre~na mi{qewa.
[ef odborni~ke grupe Nove
Srbije Dragan Andrejevi},
u~estvuju}i u diskusiji pred-
lo`io je Skup{tini dva amandmana na ponu|eni rebalans buxeta, ali samo jedan je postao sastavni deo predlo`enih izmena i
dopuna odluke o buxetu op{tine
}e se narednih nekoliko meseci
iz op{tinske kase izdvajati
odre|ena sredstva za pla}awe
tro{kova zakupa prostorija za
rad politi~kih stranaka. Nakon
ka te i diskusiju izazvala je
ta~ka Izve{taj o radu JKP
„Vodovod“. Kao i mnogo puta
ranije opet su se ~ula mi{qewa
da
vodosnabdevawe
na{e
Vlasotince za 2011. godinu. Tako
diskusije, ve}inom glasova usvojen je predlo`eni rebalans.
Najve}e interesovawe odborni-
op{tine nije dobro, da postoji
niz problema vezanih upravo za
ovu oblast, da mnoga doma}inst-
PROSTORNI PLAN
va, posebno u vi{im delovima
grada, tokom letweg perioda
nema vodu. Odbornici su se zapitali kakav je kvalitet vode za
pi}e. Da problem nije nastao u
vreme ove vlasti nego da datira
od ranije. Da je neophodno
tra`iti na~in da se postoje}i
problemi re{e. Da je tema veoma
va`na i da treba svakako ne samo
razgovarati o woj ve} treba
tra`iti
trajna re{ewa.
Izve{taj je usvojen ve}inom
glasova. Potom su odbornici
razmatrali i usvojili Izve{taj
o radu JKP „Komunalac“ i on je
usvojen ve}inom glasova. Na ovoj
sednici odbornici su usvojili i
Izve{taj o sprovedenim izborima za izbor Saveta mesnih zajednica na teritoriji op{tine
Vlasotince. Izbori su odr`ani
tokom juna meseca, u mestima do
500 bira~a izbori su sprovedeni
na zborovima gra|ana, a u mestima preko 500 bira~a po prvi put
je primewen Zakon o lokalnim
izborima pa su sprovedeni na
neposredan na~in tj. na na~in
kojim se biraju op{tinski
odbornici na lokalnim izborima. Na neposredne izbore za
Savete mesnih zajednica od 19179
bira~a iz{lo je 7025 bira~a ili
36%. U svom daqem radu
Skup{tina je u delu izbor i
imenovawa
razre{ila
Aleksandra Koci}a du`nosti
v.d. direktora JKP „Komunalac“
,a istovremeno je za v.d.direktora vlasotina~kog „Komunalca“
imenovala Neboj{u Kovanxi}a,
diplomiranog
gra|evinskog
in`ewera iz Vlasotinca.
U [KOLI U KONOPNICI
^EKA USVAJAWE DE^JI PARK I IGRALI[TE
Javna prezentacija nacrta
Prostornog
plana
Vlasotinca do 2024. godine
izvr{ena je 19. avgusta u
sali Skup{tine op{tine
Vlasotince. Prezentaciji
su prisustvovali ~lanovi
radne komisije, predstavnici stru~ne slu`be i zainteresovani gra|ani. Lokalna samouprava za izradu
Prostornog plana anga`ovala je preduze}e Arhiplan
iz Aran|elovca.
Nacrt Prostornog plana
ura|en je u skladu sa
Zakonom o prostornom
planirawu i izgradwi, sa
republi~kim ali i regionalnim Prostornim planom.
„Prostorni plan Vlasotinca predstavqa smernice
i okvir u kom pravcu }e se
op{tina Vlasotince razvijati do 2024. godine.
Naravno, ovaj dokument
ostavqa mogu}nost da se
izmeni i dopuni. U planu su
predvi|ene smernice razvoja u svim oblastima, infrastrukturi, turizmu, privredi, poqoprivredi... Prilikom izrade nacrta Prostornog plana po{tovani su
svi predvi|eni zakonski
propisi, zna~i nacrt je
uskla|en sa Zakonom o prostornom planirawu i izgradwi, republi~kim Prostornim planom, regionalnim
planom ju`nog pomoravqa,
po{tovawem pravila gradwe. Planom su obuhva}eni
svi budu}i segmenti razvoja.
Ciq je da se planski predvidi br`i i kvalitetniji
razvoj op{tine Vlasotince.
Predvi|ene su mre`e razvoja naseqa, objekata, javnih
slu`bi, komunalni objekti
– istakla je Dragana Biga,
rukovodilac izrade Prostornog plana op{tine
Vlasotince.
Javni
uvid
nacrta
Prostornog plana op{tine
Vlasotince je u toku, i
traja}e do 26. avgusta. Za 1.
septembar planirana je
javna sednica, gde se pismeno mogu podneti primedbe
na nacrt, potom zatvorena
sednica. Nakon toga nacrt
Prostornog plana se {aqe
na saglasnost u Ministarstvo za prostorno planirawe i za{titu `ivotne
sredine. Po dobijawu saglasnosti nacrt Prostornog
plana ~eka}e usvajawe od
strane Skup{tine op{tine.
Ovih avgustovskih dana u toku su radovi na
realizaciji projekta izgradwa De~jeg parka i
igrali{ta u isturenom odeqewu osnovne {kole
u Konopnici. Sa radovima na izgradwi de~jeg
parka i igrali{ta krenulo se sredinom jula
meseca, a u narednom periodu treba da se privedu
kraju. Investitor ovog projekta je Ministarstvo
omladine i sporta. Vrednost projekta je 3,2 miliona dinara. Ovim projektom najmla|i stanovnici Konopnice dobi}e kutak za rekreaciju i
sport. Pored ugra|enih de~jih sprava za igru, u
jednom delu dvori{ta postavqaju se ko{evi za
basket, {kolsko dvori{te je dobilo asfalt.
„ Projekat izgradwe de~jeg parka i igrali{ta
u isturenom odeqewu
Osnovne {kole „8.oktobar“ u Konopnici je samo
jedan u nizu koji smo
planirali da realizujemo.
Na{ ciq je da uradimo sve
{to mo`emo kako bi smo
poboq{ali uslove za
`ivot i rad svih gra|ana, a
najmla|i su nam uvek bili
prioritet. Ovim projektom `elimo da i deca koja
`ive u Konopnici imaju
svoj kutak za rekreaciju a i
mogu}nost da se bave
sportom. Na{im kontaktima izlobirali smo da
Ministarstvo omladine i
sporta nastavi investirawem u na{u op{tinu. Da
se samo podsetimo, uz
wihovu pomo} u prethodnom periodu izgradili smo
mini sportske terene,
{kolska dvori{ta u mnogim selima. Vrednost
projekta kojeg sada realizujemo je 3,2 miliona
dinara. Moram da ka`em i to da lokalna
samouprava planira da u narednom periodu realizuje jo{ niz projekata - ka`e Boban Petrovi},
~lan Op{tinskog ve}a i predsednik OO URS
Vlasotinca.
Pored ovog projekta u toku su i radovi na
izgradwi i rekonstrukciji ulice Mije
Milenkovi} u Vlasotincu. Radove finansira
Ministarstvo ekonomije preko projekata iz
NIP-a uz u~e{}e lokalne samouprave. Vrednost
ovog projekta je 42 miliona dinara, u~e{}e na{e
op{tine iznosi pet miliona dinara.
jul-avgust 2011. godine
CRNA TRAVA
SERVIS SVIH GRA\ANA
Realizacija projekta
Formirawe uslu`nog centra je u toku. Projekat je
podr`an
od
strane
Programa evropskog partnerstva sa op{tinama PROGRES.
„Projekat Formirawe
uslu`nog centra pored
toga {to }e omogu}iti
efikasniju, boqu i br`u
uslugu na{im gra|anima
omogu}i}e realizaciju
projekta Rekonstrukcija
zgrade op{tinske uprave,
koja je gra|ena 50-tih godina pro{log veka. Ura|en
je glavni projekat rekonstrukcije
op{tinske
zgrade {to je i bio uslov
za realizaciju projekta
Formirawe uslu`nog centra. Nedavno je potpisan
ugovor o donaciji sa PROGRES-om. U toku su
aktivnosti na pripremi
tendera. Tender treba da
bude raspisan u prvoj
polovini septembra meseca, a po planu projekta
radovi treba da krenu u
drugoj polovini septembra ili prvoj polovini
oktobra meseca – rekao je
Vatroslav
Slavkovi},
koordinator pri op{tinskoj
Kancelariji
za
lokalni razvoj.
Kako smo saznali, vrednost ovog projekta je
42.500 evra, od ~ega je program PROGRES obezbedio 37.400 evra, a ostali
deo je obavezno u~e{}e
op{tine Crna Trava.
Pored ovog projekta u
toku je realizacija projekta Ja~awe `enskog preduzetni{tva i stvarawe
dodatnih vrednosti za
op{tine Crna Trava i
Vlasotince. Na podru~ju
crnotravske op{tine ovaj
projekat se realizuje u
p r o s t o r i j a m a
Edukacionog centra u
Gradskoj. Za sada se vr{i
edukacija desetak zainteresovanih
`ena
za
proizvodwu zdrave hrane.
Pored
edukacije
o
proizvodwi zdrave vr{i
}e se edukacija o izradi
biznis plana, marketingu
i prodaji, dobijawu sertifikata HASAP, proceni
rizika, upotrebi interneta i sli~no.
OBNOVQEN SPOMENIK BRANIOCIMA
I ove godine, tradicionalno, 21. jula
odr`an je sabor pe~albara i neimara u
Crnoj Travi. Tom prilikom, na spomenik
u centru Crne Trave, podignutom u ~ast
branioca i ujediniteqa, postavqen je
orao.
[email protected] smo da na spomen obele`je
koje su Bugari oskrnavili 1943. godine
tokom Drugog svetskog rata vratimo orla
koji je simbol slobode, lukavstva, ja~ine
crnotravskog naroda. Orao je umetni~ko
delo akademskog slikara i vajara Neboj{e
Mitrovi}a-Pu{e. Pored vra}awa orla na
postoqe gde je i nekada bio, izvedeni su i
neophodni radovi radi za{tite – rekao je
Miroslav Najdanovi}, predsednik Mesne
zajednice „Mirko Sotirovi}“ u Crnoj
Travi.
Sredstva za ovu akciju izdvojila je
lokalna samouprava kao i Milovan
Milo{evi}, vlasnik kompanije „Sistem
FTO“ iz Beograda.
Orao je posle vi{e od {est decenija, u
prisustvu nekoliko stotina Crnotravaca,
vra}en na postoqe.
5
CRNA TRAVA
POPIS STANOVNI[TVA OP[TINE CRNA TRAVA
POPISNE RADWE TEKU PO PLANU
Popis stanovni{tva, doma}instava i
stanova i na podru~ju crnotravske
op{tine vr{i}e se u periodu od 1. do 15.
oktobra, kao u ostalim podru~jima na{e
dr`ave. Zavr{en je izbor op{tinskih
instruktora, u toku je pregled prijava i
rangirawe kandidata za popisiva~e tj.
provera dokumenata i dostavqawe podataka republi~kom Zavodu za statistiku. Ko
ne podnese odgovaraju}u dokumentaciju na
osnovu koje je dobio odre|en broj bodova
bi}e eliminisan, a na wegovo mesto
dolazi slede}i kandidat sa rang liste. Po
proceni republi~kog Zavoda za statistiku za podru~je op{tine Crna Trava
potrebno je pet op{tinskih instruktora
i 41 popisiva~. Za popisiva~e se prijavilo 52 kandidata.
Popisni materijal je ve} stigao,
istrukta`a za op{tinske instruktore
zakazana je od 12. do 14. ili od 15. do 17.
septembra.
Testirawe
op{tinskih
instruktora vr{i}e se 14. ili 17. septembra, a imenovawe 18. septembra.
Obuka za popisiva~e planirana je od
21. do 23. septembra, testirawe popisiva~a zakazano je za 23. septembar. Svaki
op{tinski instruktor dobija tim od osam
popisiva~a koji su pre popisa du`ni da
obi|u popisne krugove i tom prilikom
vr{e uskla|ivawe skica i opisa stawa na
terenu.
U periodu od 16. do 18. oktobra vr{i}e
se popis gra|ana koji nisu popisani u
propisnom roku od 1. do 15. oktobra.
NAJBOQI PRE KRAJA PRVENSTVA
Tokom jula meseca PBD „Orlovac Sistem FTO“ bio je doma}in i organizator
„Balkan kupa“, trke koja se boduje za svetski kup i Dr`avno prvenstvo u brdskom
biciklizmu. Trka„Balkan kup “odr`ana je 10. jula u Crnoj Travi, na ovom takmi~ewu
srpski „planinci“ osvojili su 33 olimpijska boda, i to 13 u mu{koj a 20 u `enskoj
konkurenciji. ^lanovi „Orlovca Sistem FTO“ bili su vi{e nego uspe{ni na ovoj
trci. Naime, sva tri prva mesta u juniorskoj kategoriji pripala su doma}inu, prvi je
bio Ogwen Stankovi}, drugi je Marko Simjonovi} a tre}i Dimitrije Kovanxi}. U
kategoriji elita `ena drugo mesto pripalo je Nikoleti Mitrovi}. Srebrnom
medaqom okitila se i Milica Rajkovi} i time obezbedila petu medaqu doma}em klubu
iz Crne Trave. Na ovom takmi~ewu u~estvovalo je stotinak biciklista a sudije su
bile iz Hrvatske i Bugarske. Dr`avno prvenstvo u brdskom biciklizmu odr`ano je 17.
jula na Vlasinskom jezeru. I ovaj put doma}in je postigao dobre rezultate, u kategoriji juniora slavio je Ogwen Stankovi}, tre}i je bio Marko Simjonovi}. U juniorskoj
trci tre}a je bila Milica Rajkovi}, dok je u kategoriji elita `ena tre}e mesto pripalo Ivani Kosti}. U kategoriji masters drugo mesto pripalo je Goranu Risti}u.
Iako su ostale jo{ dve trke do kraja sezone „Orlovac Sistem FTO“ obezbedio je
prvo mesto.
[email protected] ZABAVNA [KOLA FUDBALA
I ove godine, po tre}i put, op{tine Crna Trava i Vlasotince zajedno su realizovale letwu zabavnu {kolu fudbala. Ovaj projekat dve op{tine realizuju zajedno sa
Sportskim udru`ewem „Otvorena zabavna {kola fudbala“ iz Beograda i Danskim
fudbalskim savezom.
Mali{ani koji su `eleli da nau~e osnovna znawa o fudbalu, ali i drugim sport-
skim igrama najpre su se dru`ili 3. i 4. avgusta na Vlasinskom jezeru a potom su
dru`ewe nastavili 5. i 6. avgusta na vlasotina~koj „Rosuqi“. Sve se odvijalo pod budnim okom nekoliko trenera.
Sa podru~ja op{tine Crna Trava u~estvovalo je 30-tak u~enika Osnovne {kole
„Aleksandar Stojanovi}“ i 162 osnovca iz vlasotina~kih {kola.
Stranu pripremila:
Vesna Miltenovi}
6
D
D
R
R
U
U
[
[
T
T
NOVI OBLIK ZA[TITE PRAVA PACIJENATA
Pru`awe pravnih saveta u oblasti prava pacijenata je nova usluga op{tinske uprave koja je
nedavno prezentovana gra|anima Vlasotinca.
Pomenuta usluga vr{i}e se u okviru pilot projekta „Za{tita prava pacijenata na nivou
lokalne samouprave“.
Ovaj
pilot
projekat
pokrenulo
je
Ministarstvo zdravqa u okviru projekta
„Pru`awe unapre|enih usluga na lokalnom
nivou“ – DILS, koji se finansira iz kredita
Svetske banke, u saradwi sa devet gradova i
op{tina i Stalnom konferencijom gradova i
op{tina.
– Op{tina Vlasotince je jedna od devet
op{tina u Srbiji koja realizuje ovaj projekat u
periodu od jula do decembra 2011. godine. O~ekujemo da }e se na ovaj na~in unaprediti kvalitet
zdravstvene za{tite i ostvarivawe prava pacijenata – istakao je prilikom prezentacije projekta
Bratislav Petrovi}, predsednik Skup{tine
op{tine Vlasotince.
Po re~ima dr Peri{e Simonovi}a, dr`avnog
sekretara Ministarstva zdravqa pove}an je broj
adresa na koje pacijenti mogu da se obrate za
za{titu svojih prava. Oni se mogu obratiti
rukovodiocima u zdravstvenim ustanovama,
za{titnicima pacijentovih prava u zdravstvenim
ustanovama, Ministarstvu zdravqa, republi~kom
Zavodu za zdravstveno osigurawe, komorama
zdravstvenih radnika, sudu i pravnim savetnicima na nivou lokalne samouprave. Upravo ova nova
usluga omogu}uje ~vr{}u i kvalitetetniju vezu
izme|u zdravstvenog sistema i lokalne
samouprave.
Pravni
savetnik
u
gradskoj
upravi
informisa}e gra|ane i pru`a}e savete o obimu i
vrsti prava pacijenata iz oblasti zdravstvene
za{tite i zdravstvenog osigurawa, pru`a}e i
konkretnu pravnu pomo} u ciqu uspe{nijeg ostvarivawa pomenutih prava. Predvi|eno je i
informisawe gra|ana o postojawu i radu
udru`ewa pacijenata, evidentirawe i razmatrawe zahteva i primedbi gra|ana.
–
Novinama
u
radu
postavqamo nove standarde u
zdravstvenoj za{titi gra|ana.
Stalo nam je do povratnih
informacija i mi{qewa
na{ih osiguranika a ovo je
na~in da do|emo do wih.
Raspola`emo sa ograni~enim
finansijskim sredstvima {to
nam pravi raskorak izme|u
naraslih potreba i onog {to u
okviru Zakona mo`emo da
ispunimo. Dobili smo nove
druga~ije
liste
lekova,
o~ekuje nas a`urirawe liste
~ekawa na neke intervencije
kao i ugovori sa privatnim
klinikama – istakao je Goran
Savi}, direktor filijale
republi~kog
Zavoda
za
zdravstveno
osigurawe
Leskovac.
– Za za{titu prava pacijenata veoma je bitan ovaj pilot
projekat koji je odobren
op{tini Vlasotince. Mi pratimo reforme u zdravstvu i
izmene Zakona o zdravstvenoj
za{titi ali nam situaciju
ote`ava specifi~nost brdsko-planinskog dela op{tina. To ote`ava i na{u
dostupnost pacijentima. Ovaj problem ubla`en je
radom deset ambulanti na terenu, slu`bom ku}ne
nege i Hitne medicinske pomo}i – istakla je dr
Milena Mitrovi} Stankovi}, direktor Doma
zdravqa.
Po wenim re~ima u Domu zdravqa intenzivno
se radi na unapre|ewu kvaliteta usluga ove
zdravstvene ustanove, na boqoj informisanosti
gra|ana ali i na prevazila`ewu sistemskih problema koji su nastali usled reforme u zdravstvu.
– U ciqu {to efikasnijeg rada na{e ustanove
potpisani su i protokoli o saradwi sa OUP-om
Vlasotince i Centrom za socijalni rad.
Anga`ovawe pravnih savetnika i na nivou
lokalne samouprave doprine}e unapre|ewu
zdravstvene za{tite na{ih gra|ana – dodala je dr
Milena Mitrovi} Stankovi} .
Pravne savete u ovoj oblasti gra|anima }e
pru`ati diplomirane pravnice Vera \oki} i
Dragana Mitkovi}.
S. Stankovi}
DONACIJOM VLADE JAPANA
KU PQE N O VO Z I LO
Vlasotina~ki „Vodovod“ je u
proteklom periodu uspe{no
realizovao projekat nabavke i
kupovine specijalnog vozila za
odr`avawe kanalizacione mre`e
na
podru~ju
vlasotina~ke
op{tine. Ina~e, projekat je realizovan u saradwi sa ambasadom
Vlade Japana u Srbiji.
–
Kupovinu
vozila
za
odr`avawe kanalizacione mre`e
pre svega omogu}ila nam je
donacija Japanske ambasade. Za
ovaj projekat na{e preduze}e
apliciralo je kod Japanske
ambasade pro{le godine. Nakon
dobijawa saglasnosti sproveli
smo sve zakonski propisane procedure i kupili vozilo. Vrednost
ove investicije je blizu 70.000
evra.
Specijalno
vozilo
za
odr`avawe kanalizacione mre`e
omogu}i}e preduze}u pru`awe
kvalitetnije i boqe usluge. Zato
se zna~aj donacije ne ogleda samo
u ceni vozila ve} i u mogu}nosti
boqeg odr`avawa kanalizacione
mre`e na podru~ju na{e op{tine
– istakao je Neboj{a Stojanovi},
direktor JKP „Vodovod“.
Da se podsetimo, vlasotina~ki
„Vodovod“ ve} ima jedno polovno
vozilo nabavqeno sredstvima
lokalne samouprave. Preduze}e je
bilo u situaciji da iznajmquje i
pla}a vozilo iz okru`ewa ali se
~esto de{avalo da iznajmqeno
vozilo nije bilo dostupno onda
kada je bilo i najpotrebnije.
V
V
O
O
jul-avgust 2011. godine
POMO] TE[KO
POKRETNIM PACIJENTIMA
Po~etkom avgusta meseca vlasotina~ki Dom zdravqa
realizovao je akciju podele antidekubitalnih du{eka
te{ko pokretnim pacijentima na podru~ju na{e op{tine.
Oprema je iz donacije Evropske Unije, a vezana je za projekat razvoja Slu`be za palijativno zbriwavawe (ku}ne
nege) pacijenata. Projekat se realizuje u 30 domova zdravqa
u Republici Srbiji.
– Me|u 30 domova zdravqa, u projektu razvoja palijativne
slu`be, na{ao se i na{ Dom zdravqa. Antidekubitalni
du{eci su donacija Evropske Unije. Ina~e, svi domovi
zdravqa koji su u projektu dobili su po dva du{eka namewena te{ko pokretnim pacijentima. Projekat ima za ciq da
podr`i uspostavqawe sveobuhvatnog i modernog sistema
palijativnog zbriwavawa, koji }e omogu}iti podjednak
pristup svim pacijentima kojima je ovakva vrsta nege
neophodna. Na osnovu procene stru~nog kolegijuma Doma
zdravqa, a na predlog Slu`be za ku}nu negu, doneli smo
odluku da du{eke dobiju mlade osobe kojima su zaista i
neophodni. Ovo je samo jedan od na~ina da se pomogne onima
kojima je na{a pomo} zaista neophodna – istakla je Milena
Mitrovi} Stankovi}, direktor Doma zdravqa u Vlasotincu.
ZA NESMETAN RAD
U nedavnoj analizi vode za
pi}e u ambulantnim stanicama
vlasotina~kog Doma zdravqa u
Svo|u, Lopu{wi, Sastav Reci i
Preslapu otkrivena je bakteriolo{ka neispravnost. Da bi
ambulantne stanice mogle nesmetano da rade i gra|anima
pru`aju usluge, Dom zdravqa je
kupio aparate za pre~i{}avawe
i dezinfekciju vode i ugradio ih
u ovim ambulantama.
– Da bi smo otklonili uo~enu
bakteriolo{ku neispravnost
vode, a time i omogu}ili
gra|anima
neprekidnu
zdravstvenu za{titu, jer su nama
pacijenti uvek na prvom mestu,
kupili
smo
ure|aje
za
pre~i{}avawe i dezinfekciju
vode sa ultravioletnom lampom.
Ure|aji su ugra|eni u sve ~etiri
ambulantne
stanice.
Dom
zdravqa je imao nov~anu pomo}
op{tina Vlasotince i Crna
Trava – rekla je Milena
Mitrovi} Stankovi}.
VLASOTINA^KI VODOVOD POTPISAO
UGOVORE ZA IZRADU GLAVNIH PROJEKATA
ZA POBOQ[AWE
VODOSNABDEVAWA
U republi~koj Direkciji za vode, Neboj{a Stojanovi}, direktor JKP „Vodovod“ iz Vlasotinca, 18. jula potpisao je tri ugovora
za izradu glavnih projekata vezanih za poboq{awe vodosnabdevawa i pro{irewa postrojewa za preradu otpadnih voda.
– U ciqu poboq{awa vodosnabdevawa i pro{irewa postrojewa
za preradu otpadnih voda potpisali smo ugovore koji }e omogu}iti
izradu glavnih projekata. Vrednost ovih projekata je 10 miliona
dinara, od ~ega }e 80% sredstava izdvojiti republi~ka Direkcija
za vode, a 20% lokalna samouprava – rekao je direktor Stojanovi}.
Ina~e, rok za zavr{etak projekata je godinu dana od dana potpisivawa ugovora, a nakon izrade glavnih projekata sti~e se pravo da
se konkuri{e za izvo|ewe radova po dobijenim projektima.
jul-avgust 2011. godine
s
sa
a s
sv
vi
ih
h s
st
tr
ra
an
na
a
NASTAVQA SE OBNOVA CRKVE
SABORA SVETOG ARHANGELA GAVRILA U KRU[EVICI
KRU[EV^ANI VE] NAREDNE
GODINE O^EKUJU LITURGIJU
U SVOJOJ CRKVI
Obnova
crkve
Sabora
Svetog
arhangela Gavrila u Kru{evici po~ela
je 2005. godine nakon dugogodi{weg
propadawa ovog hrama. Akciju je
pokrenula grupa me{tana koja je re{ila
da okupi qude dobre voqe i obnovi hram
koji je do tada bio potpuno ruiniran.
Te godine uni{ten je korov u
dvori{tu, ura|ena je drena`a iznad
crkve, prilazni put do hrama i
delimi~no saniran krov kako bi se
spre~ilo daqe propadawe ove svetiwe.
Druga faza obnove hrama Sabora
Svetog arhangela Gavrila po~ela je 2009.
godine. Sa radovima se intenzivnije
krenulo u jesen iste godine. Tada je
formiran i novi Gra|evinski odbor za
obnovu crkve na ~ijem ~elu je Novica
Petkovi}.
Gra|evinski odbor inicirao je radove
na skidawu crepova i demonta`i krova.
Lokalna samouprava je finasirala ove
poslove i izgradwu plo~e iznad trema, za
{ta je izdvojila oko milion dinara.
Gra|evnski odbor za obnovu crkve je
nakon toga obezbedio donacije za izgradwu krova.
– Pored finansijske pomo}i jedan broj
vernika je obnovu hrama pomogao
dobrovoqnim radom. Imali smo vi{e od
170 dobrovoqnih radnih dana – ka`e
Novica Petkovi}.
U tre}oj fazi organizovano je skidawe
maltera sa spoqnih i unutra{wih
povr{ina crkve, za {ta je trebalo 70
dana.
U
me|uvremenu vlasnik firme
„Montelektro“ iz Ni{a donirao je projekat za osvetqewe hrama. Po~etkom
marta ove godine ova
firma je postavila i
elektri~ne kablove.
Sredstva za nabavku
kablova obezbedio je
Gra|evinski odbor u
saradwi
sa
sve{tenikom
o.
Z o r a n o m
Stojanovi}em.
Nakon raspisanog
tendera za radove na
malterisawu
crkve,
izgradwi trotoara i
oja~avawu
temeqa
izabran je gra|evinski
preduzetnik Radoslav
Stojanovi}.
Predvi|ena vrednost ovih radova je oko
milion dinara. Sredstva }e obezbediti
op{tina Vlasotince.
Radovi su u toku i wihov zavr{etak
o~ekuje se krajem leta.
Vlasotina~ka crkvena op{tina je
omogu}ila ovih dana otkopavawa crkve sa
gorwe strane, kako bi visina poda bila
ni`a od spoqa{weg terena jer }e se na taj
na~in izbe}i vlaga.
Po re~ima profesora Aleksandra
Radenkovi}a, ~lana pomenutog Odbora,
nakon ovih gra|evinskih radova po~e}e i
izrada novog ikonostasa i restauracija
postoje}ih ikona za {ta }e se konsultovati stru~waci. Novi ikonostas radi}e
se po ugledu na stari a finansijska pomo}
o~ekuje se i od privatnih preduzetnika
koji su rodom iz ovog kraja.
I tu nije kraj celokupnom poslu.
Oslikavawe ove svetiwe planira se u
narednom petogodi{wem periodu.
Osve}ewe hrama i prve liturgije u svojoj crkvi Kru{ev~ani o~ekuju ve}
naredne godine.
S. Stankovi}
ZAVR[ENA VLASOTINA^KA KREATIVNA RADIONICA
KREATIVNA RADIONICA – SRBIJA U MALOM
Ove godine po tre}i put Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“
organizovala je Letwu kreativnu radionicu, koju je vodila
likovni saradnik Mirjana Dimitrijevi}.
Na tre}oj po redu manifestaciji zabele`en je ve}i broj
u~esnika nego na prethodne dve. Na letwoj radionici
okupili su se pred{kolci iz Beograda, Kragujevca,
Smedereva, Koceqeva, Lebana, Bojnika, Leskovca,
Medve|e, Oxaka, Kikinde, Vrawa, Crne Trave,
Vladimiraca, Po`ege i U`ica.
Otvraju}i ovo lepo i jedinstveno dru`ewe dece i vaspita~a iz skoro cele Srbije tokom koga je sve podre|eno
kreativnosti dece u svim segmentima Mirjana
Dimitrijevi} je u~esnicima poru~ila: „Borite se za
kreativnu misao i stvarala~ki ~in“.
Po re~ima direktorke Sne`ane Filipovi}
,Vlasotina~ka letwa kreativna radionica ve} je
predvi|ena godi{wim planom rada ustanove kao tradicionalna manifestacija koja ima republi~ki karakter.
– Posledwih godina na{a ustanova intenzivno radi na
podsticawu kreativnosti i de~jeg stvarala{tva, posebno
kada je likovna kultura u pitawu. Nama je veoma va`na i
zainteresovanost kolega iz drugih pred{kolskih ustanova
za ovakav vid usavr{avawa, za negovawe kreativnosti kod
dece, posebno za negovawe wihovog likovnog izraza. Kroz
igru i dru`ewe deca su nau~ila da vladaju likovnim
materijalima i tehnikama. Mo`da je najve}a dobit za wih
dru`ewe koje smo im omogu}ili tokom trajawa na{e
radionice – dodaje Sne`ana Filipovi}.
S. Stankovi}
7
SA GODI[WE SKUP[TINE PO[TOVALACA
SVETE GORE ATONSKE
mnogo aktivnosti malo para
Godi{wa Skup{tina Udru`ewa
po{tovalaca Svete gore Atonske
odr`ana je 19. juna.
Tom
prilikom
razmatran
je
Izve{taj o radu Udru`ewa za 2010. godinu i usvojen Program rada za ovu godinu.
Predsednik Udru`ewa Srboqub
Taki} podsetio je na neke od aktivnosti koje su ~lanovi ovog Udru`ewa organizovali.
Po{tovaoci Svete gore Atonske u
Vlasotincu
suorganizatori
su
Bogojavqenskog plivawa, oni su
omogu}ili i pobedniku iz prethodne
godine da u~estvuje na Svesrpskom plivawu za ^asni Krst u Sremskoj
Mitrovici.
Ne{to kasnije organizovano je i
pokloni~ko putovawe u manastire
Ravanica,
Izvor
i
Le{je
uz
obezbe|ivawe pomo}i za manastir
Svete Petke u Izvoru.
Udru`ewe je i 2010. godine raspisa-
lo Uskr{wi konkurs za u~enike
osnovnih {kola na teme „Manastiri,
na{a duhovna svetiwa“ i „Isus
Hristos – Bogo~ovek“.
Organizacionu podr{ku ~lanovi
udru`ewa pru`ili su i prilikom
proslave gradske slave Sveti Nikola.
– Uz sve na{e napore da odr`avamo
tradicionalna de{avawa koja smo
uvrstili u svoj program tokom protekle godine neke aktivnosti nismo mogli
da organizujemo zbog nedostatka para.
Evidentna je i slabija uplata ~lanirana, mawe interesovawe sponzora
nakon neodr`avawa Bogojavqenskog
plivawa 2008. godine. Do prihoda se
te`e dolazi i zbog sveobuhvatne
situacije u zemqi. Sve to je uslovilo
mawi broj okupqawa u smislu organizacije predavawa, izlo`bi, video projekcija, neformalnih sastanaka i
maweg broja humanitarnih akcija na
~emu }e se vi{e raditi ove godine –
istakao je Srboqub Taki}.
S. Stankovi}
MIRJANA DIMITRIJEVI], SARADNIK LIKOVNE KULTURE
KOD DECE TREBA PODSTICATI CELOKUPNU KREATIVNOST
Ove godine Letwu kreativnu radionicu, koju je organizovala PU „Milka
Dimani}“ karakteri{e ve}i broj u~esnika nego prethodne dve godine.
Radionicu je vodila saradnik likovne
kulture Mirjana Dimitrijevi} pa smo od
we zatra`ili ocenu radionice i wene
utiske o organizaciji ove manifestacije.
– Dobro je {to ove godine imamo ve}i
broj u~esnika jer to doprinosi
razli~itosti i raznolikosti kreativnog
izra`avawa dece. Svako od nas nosi u sebi
razli~itost i to mo`e da poka`e kroz
neki oblik kreativnog izra`avawa –
isti~e Mirjana Dimitrijevi}.
Po wenim re~ima, tokom trajawa ove
letwe kreativne radionice kompletan
rad je bio opu{teniji i spontaniji {to je
preduslov za kreativno izra`avawe.
Smewivali su se igra, rad, dru`ewe pa
ponovo rad. Kroz igru deca su se vra}ala
radu.
– Te`imo da se deca osamostaquju, da
uticaj odraslih na wihov rad bude {to
mawi, da kreativnost u tim trenucima jednostavno iza|e iz deteta. Potrudili smo
se da deci omogu}imo da kroz dru`ewe u
jednom ovakvom okru`ewu do`ive
kreativnost,
prerade
je
u
svom
unutra{wem prostoru i kasnije je poka`u
kroz likovni ili neki drugi kreativni
izraz – ka`e Mirjana Dimitrijevi}.
U naziv same radionice umesto likovna stavqen je predznak kreativna radion-
ica jer se kod dece kroz igru podsti~e
wihova celokupna kreativnost ma kog
izraza ona bila.
Ovogodi{wa tema radionice je „Od
stani{ta do ambijenta“ i to se odnosi na
sva `iva bi}a. Deca su dobila temu da
kroz likovni izraz poka`u ure|ewe prostora za `ivot.
– Odr`avawu ove manifestacije i
poboq{awu kvaliteta organizacije iz
godine u godinu doprinosi direktorka
vrti}a Sne`ana Filipovi}, koja ima
redak i veoma istan~an ose}aj da prepozna
prave stvari i potrebu dece. Na jednom
mestu okupila je mnogo gradova,
omogu}ila je u~esnicima kolonije
izuzetne uslove za rad. Omogu}ila je
neverovatnu saradwu me|u mnogim
vrti}aima u Srbiji i razmenu wihovih
iskustava. Sve pohvale i wenom timu jer
su se pokazali kao izuzetni doma}ini –
prenela nam je svoje utiske Mirjana
Dimitrijevi}.
Po wenim re~ima bez negovawa i podsticawa kreativnosti dece u svim oblastima i svim segmentima `ivota nema
pravilnog
razvoja
intelektualnih
funkcija ni u vrti}u ni u {koli.
– Ukoliko na taj na~in nije ispuwen
unutra{wi prostor deteta dolazi do
disharmonije, naru{avawa ravnote`e u
pojedinim segmentima `ivota deteta –
zakqu~uje na{a sagovornica.
S. Stankovi}
8
Leto
u
Vlasotincu
jul-avgust 2011. godine
KULTURNI CENTAR VLASOTINCA OD 6. JULA DO 3. AVGUSTA ORGANIZOVAO „LETO U VLASOTINCU“
NA PO^ETKU BE[E FILM FILMOVI ZA PO^ETAK „LETA“
SE RI JAL KULT UR NIH M ANIF EST A CIJA Z A PO^ EO
P RO JEKCIJ OM DOKUMENT A R NIH FILMOVA
SA BELDOKS FEST IVA LA
Kulturni centar Vlasotinca i ove
godine je organizovao vi{enedeqni kulturno-umetni~ki i zabavni program
„Leto u Vlasotincu“.
Otvarawu „Leta u Vlasotincu“ prisustvovali su predstavnici Doma kulture
iz Vu~ja, direktor Neboj{a Krsti},
slikar Bratislav Bata An|elkovi} i
izvr{ni producent BelDoks festivala
Vladimir Kajlovi}.
Otvaraju}i „Leto u Vlasotincu“
direktor Kulturnog centra Sla|an
Tasi} je najavio niz novih sadr`aja i gostovawe stvaraoca iz razli~itih sfera
umetnosti.
– @eqa i namera Kulturnog centra je
da vam dane leta u~ini lep{im i
sadr`ajnijim, da vas uz raznovrsne i
kvalitetne kulturne sadr`aje okupimo u
{to ve}em broju. Ovo je i prilika da
afirmi{emo lokalne stvaraoce, ali i da
ugostimo brojne u~esnike iz susednih
op{tina. Pored u~esnika koji tradicionalno nastupaju tokom Leta ove
godine ima}emo likovnu radionicu za
decu i mnogo novih sadr`aja - istakao je
direktor Sla|an
Tasi}.
Organizatori
su ovog puta bili
re{eni da "Leto
u Vlasotincu"
obogate novim
sadr`ajima tako
da je program
po~eo
trodnevnom projekcij
o
m
dugometra`nih
dokumentarnih
f i l m o v a
prikazanih na
ovogodi{wem
BelDoks festivalu.
Filmsko ve~e
po~elo je projekcijom
filma
„Ikona Uro{a
Predi}a“, dokumentarnog
filma o jednom
od najve}ih srpskih slikara, koji se bavio i crkvenim
slikarstvom. Bila je to `iva pri~a o
velikom majstoru i vrsnom slikaru. Iste
ve~eri prikazan je i film „Na po~etku
be{e re~“, Bo{ka Savkovi}a. Ovaj film
predstavqa putopisno-istorijsku sagu o
Miroslavqevom jevan|equ.
S. Stankovi}
ODR@ A N K O N C E R T S T R I N G A R T T R I A
KLASIKA U LETWE PREDVE^ERJE
Muzi~ki deo programa „Leta u Vlasotincu“ ove godine oboga}en je i klasi~nom
muzikom.
Izuzetno ve~e klasi~ne i evergrin muzike prire|eno je 13. jula u dvori{tu
Kulturnog centra.
Za muziku se te ve~eri pobrinuo String art trio, koji ~ine tri izuzetne dame:
Olivera Pavlovi}, Marija Besarabi} - Risti} i Milica Caki}, profesorke Muzi~ke
{kole „Stanislav Bini~ki“ u Leskovcu.
Na wihovom repertoaru te ve~eri na{le su se kompozicije Baha, Mocarta, Piacola,
Dvor`aka, Bramsa ali i Bitlsa i Driftersa.
Ovaj trio predstavqa spoj prijateqstva, ve{tine, kreativnosti i entuzijazma ove
tri mlade `ene, koje svoje zadovoqstvo pronalaze u zajedni~kom muzicirawu.
S.S.
„Leto u Vlasotincu“ po~elo je projekcijom dugometra`nih dokumentarnih
filmova prikazanih na ovogodi{wem
BelDoks festivalu, koji i daqe okupqa
autorske dokumentarne filmove iz svih
delova sveta, ukqu~uju}i i pobednike
najpresti`nijih svetskih festivala kao
i filmove posve}ene najaktuelnijim
temama dana{wice.
Namera organizatora BelDoks festivala je da doma}e gledaoce upozna sa najz-
liku da vidi najzna~ajnija ostvarewa iz
sveta dokumentarnog filma.
Tokom trodnevne projekcije vlasotina~ka publika imala je priliku da vidi
film
„Ikona
Uro{a
Predi}a“,
Vladimira Kajlovi}a, „U po~etku be{e
re~“, Bo{ka Savkovi}a, kanadski film
„Te`ina lanaca“ Borisa Malugarskog i
finsko-litvanski film „Barzak“ autora
Mantasa Kvedaraviciusa.
Projekciji filmova u Vlasotincu svo-
na~ajnijim, najkvalitetnijim i najboqim
ostvarewima dokumentarnog dugometra`nog filma. Jedini uslov za u~e{}e
na festivalu je da film ima kvalitet,
aktuelnost, originalnost i provokativnost bez obzira na tematiku i zemqu
iz koje dolazi.
Projekcijom
ovih
filmova
u
Vlasotincu na{a publika je dobila pri-
jim ugledom u svetu „dokumentarista“
doprineo je Neboj{a Ili} Ilke, koji ima
izuzetnu saradwu sa organizatorima ovog
festivala. Neboj{a Ili} autor je vi{e
filmova koji su mu doneli brojna priznawa i nagrade na presti`nim evropskim
festivalima i u svet dokumentarnog
filma uveli ga na velika vrata.
S.Stankovi}
DE^JI [email protected] PROGRAM
PLES, KOLO I RITMI^KE IGRE NA ISTOM MESTU
Kao {to su organizatori „Leta u
Vlasotincu“ najavili tokom pet nedeqa
trajawa bilo je programa i sadr`aja za
qude razli~itih ukusa, senzibiliteta i
kulturnih potreba.
Veliki broj manifestacija bio je
posve}en najmla|im u~esnicima i
wihovim vr{wacima u publici.
De~ji kola`ni program prire|en je
na keju ispred Galerije Kulturnog centra 11. jula.
Tom prilikom nastupili su ~lanovi
Folklornog ansambla – Crnilovi},
~lanovi Plesnog studija „Fantasy“ i deca
iz PU „Milka Dimani}“.
Raznovrstan program, u neobi~nom
ali interesantnom muzi~kom kola`u,
omogu}io je da se najmla|i u~esnici
predstave u {to boqem svetlu, da predstave rezultate svoga rada iz folklora,
plesa, ritmi~kih igara, scenskih
prikaza.
Ve~e je po~elo nastupom malih
ma`oretkiwa, polaznica vrti}a. One su
u nastavku programa izvele i igre
posve}ene vr{wacima u Japanu a svoj
program one su zavr{ile scenskom
igrom uz pesmu „Biqana platno bele{e“
pod budnim okom svojih vaspita~ica
Qiqane \oki} i Zorice Jankovi}.
^lanovima plesnog kluba „Fantasy“ iz
Vlasotinca te ve~eri pridru`ili su se
i igra~i iz Grdelice.
Pored plesnih parova koji su igrali
rumbu, sambu, ~a-~a-~a, xaiv, tango i
be~ki valcer publika je u`ivala i u nastupima disko-dens formacije „Stars“ i
{ou-dens formacije „Pleme“, koje su
izazvale ovacije publike. Velika zasluga za izuzetan nastup svakako pripada
Novici \oki}u – \oletu, koji se
pobrinuo za program plesnog kluba.
Folkolorni ansambl – Crnilovi} te
ve~eri izveo je tri koreografije: Igre
iz Pomoravqa, De~je igre iz Srbije i
Igre iz okoline Leskovca. Mladi folklorci nastupili su uz podr{ku svog
starijeg druga iz ansambla Marka
Stojkovi}a.
S. Stankovi}
jul-avgust 2011. godine
L eto u Vlasotincu
Vl
PRIKAZANA DE^JA EKOLO[KA PREDSTAVA
VLASOTINCE
[email protected] I SEDAM PATUQAKA“
NA [email protected] DECE
Ove godine je prvi put u
okviru „Leta u Vlasotincu“
organizovana de~ja likovna
radionica sa osnovnom temom
„Moje
omiqeno
mesto
u
Vlasotincu“.
Tokom
dva
dana
rada
pred{kolci i {kolarci su
pokazali svoj likovni talenat.
Likovnu radionicu vodio je
diplomirani vajar i profesor u
[koli za tekstil i dizajn u
Leskovcu Bojan Stankovi}.
On isti~e da je veoma zadovoqan radovima dece.
– Prvog dana imali smo zadatu
temu a kasnije su se deca opustila i bavila se slobodnim
temama. Na{ ciq je da
ispo{tujemo `equ dece, wihov
talenat, da vidimo wihove
mogu}nosti, `eqe, afinitete
prema odre|enim likovnim
tehnikama
–
ka`e
Bojan
Stankovi}.
Po wegovim re~ima me|u
u~esnicima radionice je bilo i
veoma talentovane
dece koja }e mo`da
za nekoliko godina izabrati upravo
[kolu za tekstil
i
dizajn.
Vlasotina~ki kraj
tradicionalno
daje izuzetno talentovane |ake ovoj
{koli.
To su potvrdila
bra}a Aleksandar
i Jovan Spasi} iz
Manastiri{ta,
koji su se jedan kao
biv{i
u~enik,
drugi kao sada{wi |ak {kole prikqu~ili radionici.
Wima se pridru`ila i ne{to
starija drugarica Meri Ne{i},
koja je kao |ak pomenute {kole
ve} izlagala svoje radove na
zajedni~koj
izlo`bi
u
Vlasotincu.
U petak, 15. jula u Galeriji
Kulturnog centra otvorena je
izlo`ba radova nastalih tokom
trajawa Likovne radionice
„Moje
omiqeno
mesto
u
Vlasotincu“.
S. Stankovi}
9
GLUMOM D O E KOLOGIJE
U okviru petonedeqnog programa „Leto u Vlasotincu“ u sali
Bioskopa prikazana je de~ja
ekolo{ka predstava „Sne`ana i 7
patuqaka“.
Predstavu su po scenariju
Dragane Igwatovi} – Crnatovi}
izveli ~lanovi De~jeg ekolo{kog
pokreta iz Ni{a.
– Za scenario sam iskoristila
deo stihova iz svoje zbirke pesama
„[ta je najlep{e“, a za muziku se
pobrinuo Sa{a Miti} – ka`e
Dragana Igwatovi} – Crnatovi}.
Po wenim re~ima, ovakve predstave su najboqi na~in edukacije dece i mladih, najboqi na~in promovisawa ekolo{kih ideja i svesti
za o~uvawe prirode.
– U predstavi se bavimo zdravqem dece a op{ta poruka je da se od malih nogu kod dece usa|uje svest
o o~uvawu prirode i to kroz pesmu, muziku i igru. Ovo je na{ na~in da se borimo protiv pu{ewa, da
promovi{emo zdrav `ivot, da podsti~emo na o~uvawe prirode – dodaje Dragana Igwatovi}.
Me|u publikom je bilo dosta pred{kolaca, koji su se svojim vr{wacima pri kraju predstave
pridru`ili na sceni.
S. Stankovi}
PESMA ZA
SRCE I DU[U
PROJEKCIJA FILMA „90 GODINA FK VLASINA“
VE^E SA „VLASINOM“
Tre}a nedeqa „Leta u
Vlasotincu“ po~ela je prikazivawem filma "90 godina FK
Vlasina“. Naime, 18. jula, u
dvori{tu Kulturnog centra, u
prisustvu
mnogobrojnih
po{tovalaca i zaqubqenika u
najva`niju sporednu stvar na
svetu, prikazan je dokumentarni
film o Fudbalskom klubu
„Vlasina“. Film „90 godina FK
Vlasina“ je jo{ jedno delo
Neboj{e Ili}a Ilketa, a po
tekstu dugogodi{weg fudbalskog radnika i sportskog novinara
Vlastimira
Stamenkovi}a. Ovom prilikom,
prisutni su se podsetili na
davna vremena, na vreme kada je u
Vlasotince
Vojislav
Voja
Popovi} doneo prvu fudbalsku
loptu i kopa~ke, na vreme osnivawa FK „Vlasina“, na mnogobrojne sportske uspehe ali i
padove kroz koje je klub prolazio u proteklih devedeset godina. Film je posve}en svima
onima koji su doprineli da se
klub uspe{no takmi~i i odr`i u
vi{edecenijskoj istoriji.
Obra}aju}i se prisutnima
potpredsednik FK „Vlasina“ i
predsednik op{tine Sr|an
[u{uli} je rekao, da lokalna
samouprava ula`e u razvoj
sporta, da su za sport i ove
godine opredeqena odre|ena
sredstva u buxetu op{tine, da su
uz saradwu sa resornim ministarstvom uspeli da u mnoga
sela na podru~ju op{tine
izgrade sportske terene i da je u
narednom periodu u planu
izgradwa novih. Obe}avaju}i
daqu
podr{ku
lokalne
samouprave predsednik [u{uli} je „Vlasini“ po`eleo jo{
jubileja, podse}aju}i da je FK
„Vlasina“ ono po ~emu se
Vlasotince prepoznaje.
– Ba{ sam zadovoqan {to sam
ve~eras bio u prilici da se vratim na nekada{we staze, da se
izme|u ostalog podsetim i svog
po~etka na „Rosuqi“. Film me je
vratio na po~etak moje karijere,
na prvi trening,
prvi {ut, prvu
utakmicu odigranu
u dresu „Vlasine“.
S ponosom }u CD sa
ovim
filmom
pokazati
svojim
prijateqima
u
[vajcarskoj
gde
sada `ivim – rekao
je
Miroslav
Simonovi} „Kire“,
prvi vlasotina~ki
f u d b a l s k i
reprezentativac u
biv{oj Jugoslaviji,
koji je svoju karijeru zapo~eo na
„Rosuqi“, a potom
nastavio u ekipi
„Radni~kog“
iz
Ni{a.
U sali Bioskopa 20. jula, u tre}oj nedeqi „Leta
u Vlasotincu“, organizator je priredio za sve
qubiteqe dobre izvorene pesme celove~erwi concert Gradskog orkestra Vlasotinca. Kao i vi{e
godina unazad, prisutni su najpre pozdravqeni
Tambura{kim kolom, a potom su se dobrom pesmom
publici predstavili ~lanovi Gradskog orkestra.
Vredno je napomenuti da se te ve~eri starijim
~lanovima ansambla pridu`ila plejada mladih
peva~a, Nemawa Stojanovi}. Irena Daskalovi},
Ivana Golubovi}, Aleksa Kosti}, Milica Pe{i}
i Milo{ Stankovi}. Te ve~eri Gradski orkestar
Vlasotinca razgalio je du{u svih prisutnih i na
trenutak ih odvojio od svakodnevnice.
Da je ve~e bilo veoma uspe{no govori ~iwenica da dok su napu{tali salu, mnogi od posetilaca
po`eleli su jo{ ovakvih koncerata.
KOLO PORED VLASINE
Na platou ba{te hotela Novi Zemun, a u okviru kulturne manifestacije „Leto u Vlasotincu“,
odr`ano je ve~e folklora. Mnogobrojni qubiteqi folklornog stvarala{tva, 28. jula u`ivali su u
nastupu Folklornog ansambla „Branislav Nu{i}“iz Vladi~inog Hana. Publici su se predstavili
nastupni i mla|i ansambl. Pesmom i igrom
prisutne su proveli kroz
Srbiju.
Ina~e,
Folklorni
ansambl
„Branislav Nu{i}“ gostovao je u mnogim zemqama Evrope i mnogim
gradovima u Srbiji, a te
ve~eri prvi put se predstavio
vlasotina~koj
publici.
Publika je imala priliku da u`iva i u nastupu
~lanova
Foklornog
ansambla „Crnilovi}“
iz Vlasotinca, koji su
izveli nekoliko svojih
koreografija. Publika
je aplauzom propratila
nastup dva folklorna
ansambla.
10
L eto u V l asotincu
OTVORENA [email protected] SLIKA SLOBODANA
POPOVI]A I JOVANA NEDEQKOVI]A
jul-avgust 2011. godine
GO STO VA WE @ENS KE P E V A ^KE G RUP E "NE V E N"
ZAVI^AJNA PRI^A NA PLATNU VE^E PESME, POEZIJE I HUMORA
^etvrta nedeqa „Leta u
Vlasotincu“
po~ela
je
otvarawem
izlo`be
slika
Slobodana Popovi}a Popa i
Jovana Nedeqkovi}a.
Publika okupqena u Galeriji
Svako od wih na svoj na~in predstavqa vizuelne elemente koji
su svuda oko nas, istovremeno
projektuju}i emocije i strast –
dodala je Danica Val~i}.
Slobodan Popovi} je pored
Kulturnog centra imala je priliku da se sretne sa dva kreativna ~oveka koja u sebi nose poseban senzibilitet.
– Pejza` i mrtva priroda su
tematska preokupacija leskova~kih
slikara
Slobodana
Popovi}a
i
Jovana
Nedeqkovi}a. Wihov slikarski
okvir je determinisan lirskom
obojeno{}u kada je u pitawu
pejza`. Oslawaju}i se na
okru`ewe u kome `ive i rade
ova dva autora daju nam vizuelnu
zavi~ajnu pri~u – istakla je
Danica Val~i}, istori~ar umetnosti.
Po wenim re~ima na slikama
dominiraju motivi iz okoline
Leskovca, sa Vlasinskog jezera,
sa reka Vu~janke i Vlasine, kao
i pejza`i dopuweni seoskom
arhitekturom.
– Oni su slikari tihe
`ivotne
radosti
koja
proizilazi iz wihovog dodira sa
ambijentom u kome `ive i rade.
vi{e samostalnih u~esnik i
brojnih zajedni~kih izlo`bi.
Izlagao je na Oktobarskom
likovnom salonu u Beogradu,
u~estvovao je na me|unarodnoj
izlo`bi minijatura u Gorwem
Milanovcu. Posebnu pa`wu
javnosti privukla je wegova
izlo`ba skulptura poznatih
Leskov~ana. Pored slikarstva
ovaj umetnik bavi se i digitalnom fotografijom.
Omiqene tehnike Jovana
Nedeqkovi}a su akril na platnu, uqe i pastel. Muzika je posle
slikarstva, wegova druga velika
qubav. On svira gitaru i ~lan je
tambura{kog orkestra.
Pored pejza`a, mrtve prirode
i gradskih motiva Jovan
Nedeqkovi} je za vlasotina~ku
publiku pripremio i seriju
slika
sa
motivima
iz
Vlasotinca.
S. Stankovi}
Dvori{te Kulturnog centra
u sredu, 27. jula bilo je mesto
pozitivne energije, izuzetne
starogradske i izvorne muzike,
poezije i humora.
Sve to su kroz svoj nastup sa
vlasotina~kom
publikom
podelile
~lanice
`enske
peva~ke grupe „Neven“ iz
Leskovca.
Koncert je po~eo vinskim
pesmama a onda su na red do{le
najlep{e
starogradske
i
izvorne pesme sa na{ih prostora, pod budnim okom dirigenta
Srbislave Toli}. Sve to bilo je
za~iweno poezijom i dobrim
humorom za koji je bio zadu`en
Du{an Blagojevi}.
Pesme, muzika i poezija protkane vrcavim leskova~kim
humorom je dobitna kombinacija
za sve qubiteqe dobre muzike,
za sve qude derta i meraka.
^lanice Nevena redovno gostuju u varo{i na Vlasini.
Svojim koncertima ve} tradicionalno upotpuwavaju program
„Leta u Vlasotincu“ i vinske
sve~anosti koje se prire|uju u
dane Vinskog bala.
I ove tople julske ve~eri one
su kroz pesmu pokazale svoju
neizmernu energiju i {arm,
posve}enost muzici i izuzetan
repertoar. Pokazale su da svako
`ivotno doba mo`e da ima
smisao i lepotu u zavisnosti od
bogatstva duha i koli~ine pozitivne energije koju nosimo u
sebi.
One su svoje tre}e doba
u~inile izuzetnim, kreativnim,
pozitivnim i tu svoju energiju
nesebi~no dele sa publikom.
Vi{egodi{we drugovawe sa
penzionerkama iz Vlasotinca
urodilo je i kumstvom jer je ime
ovoj muzi~koj ekipi dala na{a
Sne`ana Stamenkovi}.
S. Stankovi}
GOSTOVAWE FOLKLORNIH ANSAMBALA IZ DESPOTOVCA I RESAVICE
VE^E FOLKLORA ZA QUBITEQE IGRE
Zanimqivo ve~e folklora prire|eno je 28.
avgusta na platou nekada{we ba{te „Park“.
Na jednom mestu, u jednom programu u~estvovala
su tri folklorna ansambla tako da je publika
u`ivala u dvo~asovnom nastupu dece iz razli~itih
sredina, sa razli~itim koreografijama. Skoro da
nije bilo dela Srbije iz koga nije predstavqena
po neka igra.
U programu su u~estvovali ~lanovi KUD
„Branislav Nu{i}“ iz Resavice, wihovi susedi iz
Despotovca, ~lanovi Folklornog ansambla
„Sveti Stefan despot srpski“. Wihov doma}in
bio je Folklorni ansambl – Crnilovi}.
Na programu su se smewivale Gradske igre,
Ma|arski ~arda{, Igre iz Ma~ve, Banata,
[umadije, iz okoline Leskovca, iz Vladi~inog
Hana, Pomoravqa, Vla{ke igre, Vrawanska svita,
De~je igre iz Srbije.
Ovo gostovawe ~lanova KUD „Branislav
Nu{i}“ nastavak je saradwe na kulturnom planu
koja je zapo~eta ovog leta gostovawem FA
„Crnilovi}“ u Resavici tokom trajawa wihovog
Kulturnog leta.
Dogovorena je daqa i intenzivnija saradwa
ovih folklornih sastava.
S. Stankovi}
ROMSKE IGRE NA VLASINI
Vlasotina~ki folklorni ansambl „Bratstvo“ predstavio se
publici 1. avgusta, na samom kraju kulturne manifestacije „Leto
u Vlasotincu“. Ina~e, KUD „Bratstvo“ je u osnivawu i radi}e pod
okriqem Dru{tva za edukaciju Roma u Vlasotincu, na ~ijem ~elu
je Sa{a Stanojevi}. Na svom repertoaru ima sedam koreografija
. Okupqa 70 ~lanova uzrasta od pet do 15 godina.
Publici su se te ve~eri predstavile sve uzrasne grupe.
Na repertoaru pored ve} vi|enih koreografija, na{la se i
nova koreografija Marka Stanojevi}a „Truba“.
U programu je u~estvovao i duva~ki orkestar Milo{a
Stankovi}a „Bela La|a“.
ZAVR[ENA KULTURNA MANIFESTACIJA „LETO U VLASOTINCU“
KAO U STARA DOBRA VREMENA
Tradicionalno, i ove godine
kulturna manifestacija „Leto u
Vlasotincu“ zavr{ena je nastupom
Gradskog
orkestra
Vlasotinca. Naime, 3. avgusta, u
prepunom dvori{tu Kulturnog
centra za qubiteqe izvorne i
starogradske pesme prire|en je
celove~erwi
koncert.
Posetioci su jo{ jednom imali
priliku da u`ivaju u dobroj
muzici. Gradski orkestar je publiku
najpre
pozdravio
Tambura{kim kolom, a potom su
se nizale pesme koje su prisutnima razgalile du{u. Svakako je
vredno ista}i, da su se Gradskom
orkestru Vlasotinca pored
dosada{wih
~lanova
pridru`ili i mladi izvo|a~i, koji
su pobrali simpatije prisutne
publike. Publika je ove ve~eri
po prvi put bila u prilici da
u`iva i u nastupu dueta.
Kraqevskim kolom Gradski
orkestar Vlasotinca oprostio
se od publike.
Iako je ovim koncertom
zvani~no zavr{ena kulturna
manifestacija
„Leto
u
Vlasotincu“, Kulturni centar
se potrudio da i tokom avgusta
meseca priredi bogat kulturnoumetni~ki program. Naime,
tokom avgusta meseca prire|ene
su izlo`be slika i celove~erwi
koncert KUD-a „An|eli“ iz
Jela{nice.
jul-avgust 2011. godine
U
P O S E T I
italijanska formula za uspeh
Danas kada `ivimo u vreme
svetske krize, malo je privrednih subjekata u zemqi koji se
mogu pohvaliti da posluju bez
problema. Ni{ta boqa situacija nije ni u na{oj op{tini, koja
za razliku od drugih op{tina u
Jablani~kom okrugu ima pozitivnih pomaka. Firme poput
„Gruppo Fiorentino“, „Elrad“
i „Gruner“ su pravi privredni
rariteti kada su u pitawu ulagawa u nove investicije i
proizvodwu
i otvarawe
zna~ajnog broja novih radnih
mesta.
Tekstilna firma „Gruppo
Fiorentino“ od svih privatnih
firmi prva se "nastanila" u
Vlasotincu. I to u veoma te{ko
vreme, kada su mnogi be`ali iz
zemqe u inostranstvo. Osmelio
se odva`ni i ambiciozni
Nutrikato Fiorentino da 96.
godine do|e iz Italije najpre u
Ni{ i po~ne saradwu sa
tamo{wom „Modnom konfekcijom“. U tom periodu bilo je
odre|enih poslova i u susednoj
Bugarskoj.
Nutrikato Fiorentino u
Vlasotince sti`e krajem 1999.
godine i sa svojim poslovnim
prijateqima uzima u zakup
tada{wi „Prvi maj – Trend“.
U{li su u posrnulo preduze}e i
za kratko vreme postavili ga na
zdrave noge. Uspeli su potom da
vrlo brzo izmire sve obaveze
prema
radnicima,
dr`avi,
dobavqa~ima, bankama i svima
onima kojima se dugovalo.
Uspe{no su radili sve do 2007.
godine, a u me|uvremenu, ta~nije
2006. godine Fiorentino kupuje
zemqi{te na kome je veoma brzo
izgra|en
moderan
i
funkcionalan
proizvodni
pogon, ta~nije porodi~na firma
porodice Fiorentino.
Proizvodni
pionirski
koraci „Gruppe Fiorentino“ sa
15 radnika zapo~eli su u oktobru
2007. godine. Danas kada krenete
Ora{a~kim putem ostajete gotovo bez daha. Posle prili~no
o{tre krivine, na samom
po~etku puta s leve strane imate
priliku da vidite prelep
objekat sa izuzetno lepim
athitektonskim obele`jem. Do
same poslovno – proizvodne
zgrade, koja se nalazi na blizu
dve hiqade kvadratnih metara
prolazi se zelenim parkom, pre-
punim prekrasnog cve}a. Na
ulaznim vratima sa~ekali su nas
vlasnici
firme.
Dobri
doma}ini, otac Nutrikato i sin
Andrea. Na{i sugra|ani, na{i
qudi
po
mnogo
~emu.
Ambiciozni i qubazni iznad
svega. Qude koje susre}emo
svakodnevno u na{em gradu,
poslovne i preduzimqive koji
svojom
dobrom
i
pravom
poslovnom politikom danas
upo{qavaju 150 radnika konfekcijskog smera.
Isuvi{e
je
novinarske
znati`eqe, i zato po~iwemo
naravno od po~etka. Da saznamo
ono {to na{ ~ovek `eli da zna,
a to je gotovo sve o porodici i
familiji Fiorentino. Otac
Nutrikato koji je prvi postao
„Vlasotin~anin“,
prepu{ta
svom sinu Andrei da pri~a. O
svemu, ba{, o svemu.
– Mi smo sa juga Italije,
ta~nije iz mesta Supresana koje
ima oko pet hiqada stanovnika,
i sve prerogative op{tine. Od
poznatijih gradova na 30 kilometara nalazi se grad Le}e koji
to mnogo. Nedostaje mi more, a u
prvom redu ribarewe. Dodu{e ja
sam ovde govoto svakog slobodanog vikenda sa drugarima na
pecawu na prelepom Vlasinskom
jezeru, koje je velika {ansa za
Da li i danas imate firmu u
Italiji, i koji su weni radni
zadaci?
– U firmi u Italiji radi
desetoro radnika, me|u wima
ima i radnika sa preko 30 godina
radnog sta`a u na{oj firmi.
^itav posao vodi moja ro|ena
sestra i wen suprug, i oni su
logisti~ka podr{ka na{oj
firmi u Srbiji. Sav repromaterijal za rad u Vlasotincu
dolazi iz na{e firme iz
Italije. Robu proizvedenu u
Vlasotincu
otpremamo
u
Italiju u na{u firmu, gde se ona
detaqno pregleda i tako pregledana ide na adrese na{ih
kupaca.
Ko su va{i kupci i u kojim
zemqama sveta se prodaje va{a
roba proizvedena u Vlasotincu
od vrednih qudi vlasotina~ke
op{tine?
– Roba ide gotovo u ceo svet.
Najvi{e, naravno u Italiju,
zatim u Veliku Britaniju,
Nema~ku,
Sjediwenim
SVETI ARHANGEL I TRUBA^I
Da su svim srcem zavoleli novu domovinu Srbiju najboqe
govori ~iwenica da su za slavu firme uzeli srpsku slavu
Svetog Arhangela, koju sa velikom rado{}u slave sa svojim
radnicima i prijateqima. Tada zasviraju i trube koje posebno
obo`ava i voli Nutrikato.
– Veoma po{tujemo tradiciju i obi~aje va{e i na{e Srbije.
Zbog toga slavimo Svetog Arhangela, krsnu slavu na{e firme
sa svim na{im radnicima i mnogobrojnim prijateqima.
Naravno, da se tada ~uju i truba~i a zvuk trube donosi radost i
sre}u. Mi smo izuzetno sre}ni tog dana jer nam u goste tada
do|u svi oni koji nas vole i koje mi volimo – veli Nutrikato.
srpki turizam i dr`ava bi
morala da u~ini mnogo toga kako
bi se svi ti prirodni resursi
samog jezera iskoristili na
pravi na~in. Me|utim, ja koristim svaku priliku, a to je skoro
jednom mese~no da idem ku}i u
Italiju. Ali poslovne obaveze
Ameri~kim Dr`avama. Sada je
roba krenula i za mnogoqudnu
Rusiju, veliko i veoma interesantno tr`i{te.
Da li ste zadovoqni ura|enim
u 2010. godini, a {ta o~ekujete u
teku}oj godini?
– Proizvedeno je pro{le
2010. godine blizu 50.000
pogotovo onog koji uvozi, a u
isto vreme i izvozi stabilnost
dr`avne valute je od posebne
va`nosti. Naravno, da i nama
smeta svetska ekonomska kriza i
nestabilnost vrednosti kursa
dinara, ali snalazimo se nekako.
Radimo, uglavnom, sa istim firmama, a posla ima i za naredni
period, tako da sa te strane
nemamo nikakvih problema.
Kom{ijski Leskovac nekada
je
bio
„jugoslovenski
Man~ester“, a Jablani~ki okrug
SVE PO ZAKONU
Zakonske propise dr`ave
Srbije
firma
„Gruppo
Fiorentino“ u potpunosti
po{tuje, plate radnika su
redovne i sve ostalo {to im po
zakonu pripada.
– Svi na{i radnici su u stalnom radnom odnosu. Plate su
redovne, doprinosi i porezi za
socijalno i penzijsko osigurawe, kao i sve druge obaveze
redovno se izmiruju. Radnici
imaju besplatan prevoz, kao i
topli obrok. Nema norme u
na{oj firmi jer nam je najbitniji kvalitet proizvedene robe
– podse}a Nutrikato.
bastion srpskog tekstila. Danas
toga na `alost nema. Da li ste u
tom i takvom okru`ewu na{li
partnere za saradwu u poku{aju
da se opet {koluju deca za tekstilni profil?
– Imamo izvanrednu saradwu
sa
Tehni~kom
{kolom
u
Vlasotincu, zahvaquju}i pre
svega agilnoj i preduzimqivoj
direktorki Biqani Pej~i}.
Prezadovoqni smo {to }e
u~enici tekstilnog smera ove
{kole od ove godine imati italijanski jezik, {to }e budu}im
konfekcionarima
otvarati
vrata da rade i van Srbije.
Tako|e, na zavidnom nivou je i
saradwa sa Tehnolo{kim fakultetom u Leskovcu. Vrata na{e
firme {irom su otvorena za sve
studente i u~enike na{e struke,
jer potrebnu praksu za {kolovawe mogu da obavqaju kod nas.
Da li ste zadovoqni privredno – poslovnom politikom i
merama odre|enih ministarstava dr`ave?
– Prave poteze na~inilo je
Ministarstvo za ekonomiju i
regionalni razvoj Srbije. Da
nije bilo wihove pomo}i i
RADNICI SU SUPER
Sr|an [u{uli},
predsednik op{tine Vlasotince
SPREMNI
SMO NA SARADWU
Sr|an [u{uli}, prvi ~ovek
vlasotina~ke op{tine ima samo
lepe re~i za firmu „Gruppo
Fiorentino“ i wene prve qude,
izra`avaju}i spremnost i `equ
za saradwu na jo{ ve}em nivou.
– Firma „Gruppo Fiorentino“
je veliki i pozitivni privredni
faktor na{e op{tine. Mnogo je
toga
ura|eno
na
onom
najosetqivijem delu, a to je na
upo{qavawu nove i mlade radne
snage. Vrata lokalne samouprave
su {irom, svakodnevno, otvorena
rukovodstvu firme "sve u ciqu
da zajedni~kim snagama radimo na
stvarawu jo{ boqeg i pravog
razvojnog
ambijenta
firme
„Gruppo Fiorentino“. Tu pre
svega
mislim
na
{irewe
proizvodnih kapaciteta firme i
upo{qavawe nove radne snage, uz
pomo} na{e op{tine i dr`ave
Srbije
–
poru~uje
Sr|an
[u{uli}, predsednik vlasotina~ke op{tine.
11
ima 150.000 stanovnika, a mnogi
ga ovde u Srbiji znaju po
istoimenom fudbalskom klubu,
~lanu Serije A Italije. Moji
sugra|ani i sunarodnici u
Italiji ka`u da je sunce najve}a
firma na{e regije. Jer, uistinu,
sunce i more u tom delu Italije
donose najve}i profit, putem
turizma. U regiji Salento gde
mi `ivimo i gde ima 400 hiqada
stanovnika u toku godine do|e
dva miliona turista, najvi{e iz
Nema~ke, Japana, Amerike i
gotovo celog sveta. Mo`ete
zamisliti kakav je tu obrt kapitala i profita svih onih koji se
nalaze u tom poslovnom lancu zapo~iwe pri~u Andrea.
Da li vam nedostaje rodno
mesto i more koje vam je na dohvat ruke u Italiji?
– Jo{ pitate. Nedostaje mi i
su prioritet svih prioriteta, i
zato moram stalno da budem u
firmi, jer posla i svakodnevnih
obaveza ima i previ{e.
Kada je osnovana va{a firma?
– Firma je po~ela sa radom
daleke 1976. godine. Imali smo u
po~etku 60 do 80 radnika, kao i
proizvodnih jedinica, kao {to
su jakne, blejzeri, zimski
kaputi, zatim, zimska i letwa
garderoba. Sa prijemom nove
radne snage, nadamo se, da ove
godine uradimo oko 65.000
proizvodnih jedinica.
Vi{e je nego o~igledno da se
mnogo radi u va{oj firmi.
Vlasnici firme nemaju ni
najmawe primedbe na rad i
pona{awe svojih radnika.
^ak su i vi{e nego zadovoqni wihovim radom.
– Zaista su nam radnici
super. Vredni su i marqivi i
to je veliko bogatstvo na{e
firme – zajedni~ki konstatuju Andrea i Nutrikato.
razumevawa ne bi uposlili
zna~ajan broj nove radne snage.
Pravi potezi na~iweni u pravo
vreme od strane dr`avnih institucija donose po pravilu svima
ogromnu korist. Uveren sam da
}e dr`ava Srbija i daqe raditi
Saradwa sa lokalnom samoupravom
na poboq{awu poslovnog i
privrednog ambijenta i u narednom periodu, ~ak i vi{e, jer
Dobra i prava saradwa sa lokalnom samoupravom mo`e doneti samo
rad,
proizvodwa
i
obostranu korist u oba pravca. Da li je to tako?
zapo{qavawe mladih qudi mogu
– Saradwa je dobra, ali mo`e i mora biti boqa – diplomatski je i moraju doneti boqitak dr`avi
odgovor vlasnika „Gruppo Fiorentino“.
Srbiji – uveren je Andrea
Fiorentino, na{ kom{ija i
odre|eni broj kooperanata. Tako Svetska ekonomska kriza i
sugra|anin, mladi ~ovek iz
smo u preiodu od 1980. do 1982. nestabilnost srpskog dinara u
Italije, koji Vlasotince podjedgodine imali oko 100 kooperana- odnosu na evro, verovatno vam
nako voli i `eli mu dobro kao i
ta, a radili smo konfekcijsku stvaraju odre|ene probleme u
svom
rodnom
turisti~kom
robu, kao {to su pantalone, va{em poslovawu?
Supresanu na jugu Italije.
bluze i jakne.
– Za svakog privrednika, a
DOBRO JE, ALI [email protected] I BOQE
12
R e p o r t a ` a
jul-avgust 2011. godine
VELIKI USPEH NA[EG ZEMQAKA U FUDBALSKOM SVETU
SLAVI[A I [EICI IZ EMIRATA
SLAVI[A STOJANOVI], NA[E GORE LIST. FUDBALSKU AFIRMACIJU
[email protected] U SLOVENIJI, TRI PUTA PROGLA[EN ZA NAJBOQEG
TRENERA U OVOJ ZEMQI. SADA SA SRE]KOM KATANECOM PREDVODE
REPREZENTACIJU UJEDIWENIH EMIRATA
Malo je i onih dobrih poznavalaca fudbala u Srbiji kojima ne{to zna~i kad se pomene
ime Slavi{e Stojanovi}a, fudbalskog trenera iz Qubqane.
Malo je qudi i iz Vlasotinca
koji bi vam ne{to vi{e rekli o
ovom skromnom momku koji je
ro|en u mahali Predan~a kod
Gorweg
Dejana,
sela
na
putu
Vlasotince – Crna Trava. A,
junak ove pri~e, ni mawe ni vi{e
tri puta je progla{avan najboqim trenerom u Sloveniji, a
sada sa Slovencem, nekada{wim
asom beogradskog Partizana i
reprezentacije
Jugoslavije
Sre}kom Katanecem predvodi
reprezentaciju
Ujediwenih
Arapskih Emirata. Sre}ko
Katanec je selektor, a Slavi{a
ima funkciju prvog asistenta,
tako pi{e u ugovoru sa dvogodi{wim trajawem i koji je
istekao, a u me|uvremenu, na
insistirawe tamo{wih {eika
iz fudbalske organizacije UAE
produ`en je nedavno jo{ na godinu dana.
– Pokojni otac Du{an, koji je
umro 8. marta 2006. godine u
na{oj ku}i u Vlasotincu,
sahrawen je na vlasotina~kom
grobqu, slu`bovao je u vojsci u
glavnom gradu Slovenije. Moja
majka Zorica do{la je iz
Qubqane, radi poro|aja, u o~evu
rodnu ku}u, i tu sam u mahali
Predan~a i ugledao svet hladnog
decembra 1969. godine. Prvih
{est meseci po ro|ewu provedenih u Predan~i, kao malu bebu,
majka me je odvela u Qubqanu.
Redovno, svake godine, sa roditeqima i sestrom Vesnom, svih
prethodnih godina dolazio sam u
rodni dom i u poseti baba Radi.
KOLIMA
OBI[AO
SVET
Za dve godine koliko je u
Emiratima, u `eqi da proveri
i uveri se u kvalitet svakog
potencijalnog reprezentativca, Slavi{a je gledao mnoge
utakmice.
– Kolima sam proputovao
uzdu` i popreko vi{e puta
celu zemqu. Gledao sam 162
utakmice, na kojima sam hteo da
se na licu mesta uverim u
kvalitete svakog igra~a, koji
bi
mogao
da
igra
za
reprezentaciju – otkriva nam
Slavi{a
veoma
zna~ajan
podatak i ~iwenicu koliko se
samo radi u tu|em svetu.
Eto, i sada, po dolasku iz
Dubaija do{ao sam u Vlasotince,
gde imamo ku}u i stan, u poseti
majci koja vrlo ~esto boravi u
Vlasotince, gradu koji izuzetno
volim i puno mi nedostaje zapo~iwe pri~u o svom `ivotnom putu, Slavi{a Stojanovi},
po ro|ewu Vlasotin~anin i prvi
asistent Sre}ku Katanecu,
selektoru
fudbalske
reprezentacije
Ujediwenih
Arapskih Emirata.
Iz kraja ste vrsnih zidara i
ciglara. Niste `eleli da studi-
Slovenije.
Bili ste u kombinaciji da
vla`nosti vazduha od 90 procenata. Mogu li Ujediweni
ZEMQACI
Nema igra~a iz Srbije, malo je i Evropqana. Ipak, ima zemqaka
sa kojima se Slavi{a dru`i.
– Ima na{ih gra|evinaca koji ovde rade. Veoma mi je drag,
Sokobawac, doktor Dejan Jovanovi}, s kojim pijem kafu kao i pilot
ovda{we avio kompanije Slovenac Nenad Isakovi}, ~ija }erka
Sara kao pliva~ica ide na Olimpijadu u London, a pre toga bila je
na Olimpijskim igrama u Pekingu.
postanete
selektor
reprezentacije?
– Da, ba{ tako. To je bilo
2007. godine kada je izabran
Matija` Kek, koji i danas
obavqa tu du`nost. Kada ste
oti{li u Ujediwene Arapske
Emirate?
– U julu 2009. godine pozvao
me Sre}ko Katanec, i ponudio
mi ulogu wegovog prvog asisten-
Arapski Emirati na Mundijal,
u Brazil?
– Bi}e veoma te{ko. Imamo
jaku grupu u kojoj je favorit
Ju`na Koreja, a svoje ambicije
imaju i Liban i Kuvajt. Sa
Kuvajtom igramo u Dubaiju 2.
septembra, a 7. septembra gostujemo u Liban od koga mislim da
smo boqi. Ona reprezentacija
koja ostane nepora`ena u duelu
ta u reprezentaciji Ujediwenih
Arapskih Emirata. Prihvatio
sam wegov poziv, jer sam spreman
na sve izazove u fudbalu, i danas
sam u stru~nom {tabu ove
reprezentacije, koji ~ine trener
golmana iz Italije i vrlo bitan
sa Ju`nom Korejom mo`e se
nadati da ide u naredni tre}i
krug, kada se formiraju dve
grupe od po pet reprezentacija,
gde po dve prvoplasirane ekipe
idu na Svetsko prvenstvo u
Brazil,
dok
najboqa
rate gra|evinu ve} ste zavr{ili
Fakultet za fizi~ko vaspitawe
i potom oti{li u svet fudbala.
Kada i kako ste zapo~eli svoja
fudbalska pute{estvija?
RECEPT
ZA
USPEH
Da bi se uspelo u `ivotu
treba mnogo truda i rada.
Naravno i sre}e. Slavi{a ima
svoj recept, kada je u pitawu
fudbal.
– Dobar trener, dobar trening i dobar saigra~ su glavni
preduslov da bi neko postao
vrhunski fudbaler.
– Po~eo sam kao de~ak u najmla|im selekcijama Slovana, ~iji
je stadion bio nadomak na{eg
stana. Igrao sam u prvom timu
Slovana u Prvoj ligi Slovenije
do 1993. godine. Te godine, moje
dobre igre na poziciji igra~a
sredine terena, zapazio je i
tada{wi selektor slovena~ke
reprezentacije
Zdenko
Veredenik i pozvao me da debitujem u reprezentaciju. Na
`alost, ja sam neposredno pre
obe selekcije bile su prvaci
dr`ave. Iz te generacije
ponikli su golman Samir
Handanovi}, koji sada brani gol
Udineza u Italiji, i Zlatan
Qubijanki}, ~lan Genta iz
Belgije, a obojica su ina~e standardni igra~i reprezentacije
Slovenije. Imate zna~ajna trenerska priznawa od strane
Trenerske organ i z a c i j e
Slovenije. ^ime
ste
ih
zaslu`ili?
– Od strane
Kada je pre nekoliko sezona na ~elu Crvene svojih kolega
tri
zvezde dolazio Zdewak Zeman, najozbiqnije se trenera,
puta uzastopno,
za wegovog prvog saradnika pomiwalo i ime 2006, 2007. i
Slavi{e Stojanovi}a.
2008.
godine
– Bilo je ozbiqnih razgovora na temu mog p r o g l a { a v a n
dolaska na Marakanu. Ali, kako je u fudbalu i s
a
m
`ivotu samo izvesna neizvesnost do toga iz najuspe{nijim
u
nekih razloga nije do{lo. Ja sam te 2008. trenerom
godine oti{ao u Ceqe da vodim istoimeni Sloveniji. Za
prvoliga{ki klub – poja{wava zbivawa iz tog svoj {estogodi{wi rad u NK
vremena Slavi{a Stojanovi}.
Ko zna mo`dda }e Slavi{a jednog dana ipak Dom`ale uspeo
sam da ovaj klub,
sti}i na Marakanu
kao
prvaka
Druge
lige,
odlaska
na
pripreme dovedem u Prvu ligu Slovenije.
reprezentacije do`iveo te{ku U periodu od 2002. do 2008.
povredu ramena i zavr{io u godine, dva puta sam sa ekipom
gipsu. Povredu ramena imao sam Dom`ala bio prvak Slovenije,
jo{ dva puta, i zbog toga sam 2006. i 2007. godine, a isto
morao u 28. godini da prestanem toliko i vice{ampion. Ina~e, u
sa profesionalnim igrawem Sloveniji se igra veoma dobar
fudbala.
fudbal, a mnogo se i ula`e u ovaj
Gde ste najpre zapo~eli tren- sport, po~ev od same infraerski posao?
strukture pa do stvarawa pravog
– Po~eo sam u Slovanu. Vodio fudbalskog ambijenta u gotovo
sam kadete i omladince, i ove svim
fudbalskim centrima
I ZVEZDA
BILA U KOMBINACIJI
[EICI,[EICI
Naftno bogatstvo koje poseduje ova zemqa je preveliko.
Wime gazduju {eici kojih je sve vi{e i u sportu.
– To su divni qudi i veliki zaqubqenici u sport. Ne `ale
novac, po{tuju datu re~, ali tra`e rezultate. Da nije wihove
velike dare`qivosti u sportu, samo mogu da zamislim kako bi
bilo i u fudbalu ali i u ostalim sportovima u dr`avi.
prevodilac na srpski jezik
Tuni`anin, po narodnosti, koji
je studirao u Beogradu. Ugovor
nam je istekao ovog leta, ali
vrlo brzo sa qudima iz saveza
dogovorili smo saradwu na jo{
godinu dana. Produ`etak saradwe najboqe govori o tome kako
su oni zadovoqni na{im radom,
a u isto vreme i da mi nemamo
nikakvih
primedbi
na
dosada{wu saradwu, jer se radi o
veoma korektnim i qubaznim
qudima koji po{tuju datu re~ u
svakom trenutku.
Da li ima interesovawa i
kakvi su uslovi za fudbal?
– Fudbal je u ovoj zemqi u
velikoj ekspanziji. Uslovi za
rad i stadioni su fenomenalni.
Igra~i su veoma talentovani,
ali ne `ele da idu u Evropu, jer
su veoma dobro pla}eni kod ku}e.
Me|utim, vremenski uslovi su
specifi~ni i igra se na visokim
temperaturama od 40 stepeni i
tre}eplasirana reprezentacija
igra bara` sa nekom od
reprezentacija
iz
Ju`ne
Amerike.
Kada }ete opet u Vlasotince?
– Obaveza i posla u narednom
periodu imam preko glave. U
toku
nedeqe
putujem
za
Qubqanu, a potom u Emirate.
Uvek kada po`elim mir i
u`ivawe u prirodi do{ao bih u
Vlasotince, pa u Bistri~ku reku
na pecawe, i pod duwu u hladovinu mog velikog prijateqa
Mi{e Petrovi}a, pravog i
velikog stru~waka za stvarawe
golmana. Daj Bo`e, da imamo
sre}e i kvalifikujemo se za
Mundijal u Brazilu, i eto mene u
Vlasotince da to sve proslavimo
uz puwene pqeskavice i crno
vlasotina~ko vino – obe}ava
Slavi{a
Stojanovi},
slovena~ki „Janez“ i na{
„Rosuqac“.
V.Stamenkovi}
jul-avgust 2011. godine
Sa
svih
strana
13
ME\UNARODNA PRIZNAWA I DAQE [email protected] NEBOJ[I ILI]U
U G A L E RI J I NA NE [ I ] E V OM KE J U
PRI^A O FESTIVALIMA
SR\AN MILO[
K O J A
Neboj{i Ili}u – Ilketu ove godine ne prestaju
da sti`u me|unarodna priznawa za dostignu}a u
oblasti dokumentarnog filma.
Ne prestaju da sti`u ni pozivi za u~e{}e na
intrenacionalnim festivalima dokumentarnog
filma.
Ovog puta Neboj{a Ili} dobio je nagradu
`irija na 7. Internacionalnom filmskom festivalu evropskog filma „Art film Tel~ 2011.“, koji
je organizovan od 16. do 18. juna u ^e{koj.
Selekciju je pro{lo 260 filmova podeqenih u
~etiri takmi~arske kategorije.
Prvi deo filma „Kamen drevnog sneva~a“
takmi~io se u kategoriji lepe umetnosti, dok se
drugi deo filma takmi~io u kategoriji arhitekture, dizajna i umetnosti.
@iri je nagradu Neboj{i Ili}u za film
„Kamen drevnog sneva~a 2“ dodelio u kategoriji
arhitekture, dizajna i umetnosti.
– Utisci sa festivala u Tel~u su sjajani a nagrada `irija za mene je veoma zna~ajna i zbog
~iwenice da je „Kamen drevnog sneva~a 2“ jedini
nagra|eni film iz ovog dela Evrope. Nagrada mi je
draga jer je moj film ovoga puta dobio potvrdu
kvaliteta u jednom novom segmentu, u segmentu
umetni~kog filma – ka`e autor Neboj{a Ili}.
Posle niza nagrada u sferi autorskog, reli-
T R A J E
gioznog, turisti~kog i ekolo{kog dokumentarnog
kratkometra`nog filma nagrada za umetni~ko
dostignu}e predstavqa krunu vi{egodi{weg rada
Neboj{e Ili}a.
– Ovom nagradom filmovi o stvarala{tvu
slikara
Bratislava
Bate
An|elkovi}a
polako zaokru`uju svoju
festivalsku pri~u. Jo{
jednom bih se zahvalio
za
podr{ku
i
razumevawe Kulturnom
centru
Vlasotinca,
lokalnoj samoupravi,
PU „Milka Dimani}“ i
Grupi Fiorentino. Oni
su mi pomogli da realizujem sve {to se
de{avalo oko pri~e
zvane „Kamen drevnog
sneva~a“
–
dodaje
Neboj{a Ili}.
Ovo nije prva nagrada koju je Neboj{a Ili}
dobio u ^e{koj. Wegov
dokumentarni
film
„Ku~evista ili Du{anov znak“ 2009. godine
nagra|en je u kategoriji
narodne umetnosti.
Re|aju se nagrade u
nizu, dve u ^e{koj, dve u Italiji, Bronzani vitez u
Moskvi, nagrade u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj,
Bosni i Hercegovini, brojne u Srbiji.
I taman kada smo mislili da je pri~a o festivalima i nagradama zaokru`ena pre samog
zakqu~ewa ovog broja biltena Neboj{i Ili}u stigao je poziv od organizatora SILAFEST-a '11 za
u~e{}e na ovom festivalu, koji }e se odr`ati od
28. avgusta do 3. septembra u Velikom Gradi{tu.
Selekciona komisija ovog festivala uvrstila
je film Neboj{e Ili}a „Put na Goru“ u zvani~ni
takmi~arski program Festivala.
Neboj{a Ili} nedavno se vratio sa 8. Me|unarodne revije dokumentarnog i etno filma
„Aleksandar – Sa{a Petrovi}“, koja je odr`ana
sredinom avgusta u Bawi Koviqa~i.
Najve}e priznawe autoru iz Vlasotinca je upravo ponuda da radi dokumentarni film o velikanu
srpske kinematografije Aleksandru Sa{i
Petrovi}u.
S. Stankovi}
PO SEDMI PUT
nastala u periodu od 2000. do
2011. godine.
„Kreativnost
Sr|ana
Milo{a ima karakteristike
modernog
individualizma.
Wegova produkcija slika po
motivima, tematici i tehnikama
rada je raznovrsna. Wegov pristup slikarstvu je u rasponu od
lirsko
–
poeti~nog
do
sarkasti~nog i neprijatnog, ali
svakako aktuelnog i u skladu sa
vremenom i prilikama u kojima
`ivimo.
Slu{aju}i
svoje
unutra{we glasove i shvatawe
realnosti, na svim dosada{wim
izlo`bama bio je uvek nov i
razli~it. Wegove simboli~ne
komponente su u neprekidnom
kretawu, a wegove pop –art kompozicije asociraju na qudsku
emotivnost. Wegove slike su
splet boja i znakova, sa delimi~nom strukturom, pune emotivnog naboja, {to svakako odgovara wegovom istra`iva~kom
duhu. On je uvek inoventan,
duhovit i kreativan. Svrstava se
u
avangarde
vlasotina~kog
slikarstva, zapisala je u katalogu Danica Val~i}, kustos
Zavi~ajnog muzeja.
Zvonko
Stojkovi},
istori~ar umetnosti o radu
Sr|ana Milo{a je zapisao:
– Po{tuju}i velikane i
tradiciju i u velikoj meri
oslawaju}i se na wu Sr|an
Milo{ gradi nov izraz, potpuno druga~iji od onog na {ta
smo navikli. Wegovom ki~icom
upravqa strast i neobuzdan
instikt. Bez mogu}nosti da
kontroli{e svoj temperament,
sa zadwom slikom koju gledamo
shvatamo da ~ujemo urlik buntovnika. I da smo u stvari
gledali rezultate, ne stvarala~ke energije ve} rezultate
ru{ila~ke sile.
Pozdravqaju}i mnogobrojnu
publiku i zahvaquju}i se {to
su do{li na wegovu izlo`bu,
autor Sr|an Milo{ je o svom
radu izme|u ostalog rekao, „za
moje slike potreban je malo ja~i
`eludac, a mo`da i jeftinije
va{arske nao~ari. Ako se prozeva{ na izlo`bi, xabe sam
kre~io…
Profesor Luka Krsti}, upotpunio je ve~e pro~itav{i pesmu
iz svoje najnovije zbirke, ina~e
posve}enu
vlasotina~kim
slikarima. On je tom prilikom
rekao, da slike Sr|ana Milo{a
predstavqaju filozofiju koja
posmatra~a
tera
na
razmi{qawe.
Direktor Kulturnog centra
Sla|an Tasi} je uru~uju}i zahvalnicu za dosada{wu saradwu,
Sr|anu Milo{u po`eleo jo{
dosta izlo`bi.
U toku je realizacija projekta
„Revitalizacija
vlasotina~kog
vinogorja“,
koji
finansira Svetska banka preko
Ministarstva poqoprivrede.
Za realizaciju projekta bi}e
izdvojeno 30.000 evra {to je
dovoqno za obnovu 50 hektara
vinograda.
Projektom je predvi|eno
kr~ewe starih zasada, identifikacija zara`enih ~okota i
konsultacije sa stru~wacima sa
Poqoprivrednog fakulteta u
Zemunu.
Po re~ima menaxera projekta Bo`idara Koci}a, vr{e se i
pripreme
za
odr`avawe
stru~nih radionica i obilazak
celokupnog vinogorja.
U okviru Projekta „Reforme
poqoprivrede u tranziciji“
(STAR projekta) nedavno su
ura|ene
identifikacione
li~ne karte za pet sela vlasotina~ke op{tine.
Identifikacione
karte
ura|ene su za Dowi Prisjan,
Ladovicu,
Boqare,
Dowu
Lomnicu i Dadince i one predstavqaju strate{ki dokument
bez koga ne}e mo}i da se pred
fondovima aplicira nijedan
projekat. Uskoro }e ovakvu
dokumentaciju morati da imaju
sva sela.
Projekat
finansira
Ministarstvo poqoprivrede iz
sredstava Me|unarodne banke
za obnovu i razvoj a uz podr{ku
Austrijske razvojne agencije.
Ciq projekta je identifikacija potreba i potencijala
65 reprezentativnih lokalnih
seoskih zajednica Jablani~kog
i P~iwskog okruga kroz punu
participaciju
seoskog
stanovni{tva.
Edukaciju su obavili Centar
za razvoj Jablani~kog i
P~iwskog okruga i Edukacioni
centar u Leskovcu.
Poslovi na izradi identifikacionih karti sela u na{oj
op{tini povereni su in`ewerima poqoprivrede Bo`idaru
Koci}u i Du{anu @ivkovi}u.
– Izradi pomenute dokumentacije prethodili su razgovori sa me{tanima pomenutih
sela o svim problemima i
potencijalima sela. Uradili
smo i ID kartu, mapu resursa
sela, wihov sezonski kalendar,
kategorizaciju
prema
prete`nim izvorima prihoda –
isti~e Bo`idar Koci}, koordinator Kancelarije za ruralni
razvoj.
S.Stankovi}
Kulturni centar Vlasotince
je 10. avgusta, u Galeriji na
Ne{i}evom keju, priredio
izlo`bu vlasotina~kog slikara
Sr|ana
Milo{a.
Ovom
izlo`bom Sr|an Milo{ se po
sedmi put predstavio vlasotina~koj publici. Mnogobrojni
Vlasotin~ani imali su te
ve~eri priliku da vide dela
DRAMSKI STUDIO „HAOS“
ZA VLASOTIN^ANE
PROJEKTI ZA BOQITAK U AGRARU
Na pozori{noj sceni Bioskopa, tokom jula meseca de~ji dramski studio „Haos“ prikazao je
dve predstave. ^lanovi dramske sekcije su tako 19. jula izveli de~ju predstavu „Mala
princeza“, a nekoliko dana kasnije predstavu „Boing, boing“.
Prisutni gledaoci tom prilikom u`ivali su u glumi ovih mladih i talentovanih glumaca.
SUBVENCIJE
SE NEDOVOQNO KORISTE
Me|u uredbama koje je za ovu godinu donelo
Ministarstvo poqoprivrede za poqoprivrednike
na{eg kraja mo`da je najzna~ajnija Uredba o regresirawu repro materijala za ratarsku i povrtarsku
proizvodwu u iznosu od 14.000 dinara po hektaru.
Od toga 6.000 poqoprivrednici }e dobiti za
|ubrivo, 4.000 dinara za dizel gorivo i po ~etiri
hiqade dinara za semenski materijal.
– Za na{e poqoprivrednike mo`e biti interesantna i Uredba koja se odnosi na podizawe
vi{egodi{wih zasada sa odre|enim vo}nim kulturama, {to se subvencioni{e po broju sadnica.
Sadwa jagodi~astog vo}a subvencioni{e se po
zasa|enoj povr{ini – isti~e Bo`idar Koci},
koordinator Podru~nog centra za ruralni razvoj.
Po wegovim re~ima poqoprivrednici su veoma
malo zainteresovani za Uredbu o osigurawu useva
u poqoprivredi, na osnovu koje Ministarstvo
poqoprivrede sa 40% u~estvuje u polisi osigurawa.
Bo`idar Koci} u Kancelariji za ruralni
razvoj napomiwe da je u toku popuwavawe formulara kako bi se dokumentacija blagovremeno
predala Upravi za trezor.
Pravo na subvencije imaju sva poqoprivredna
doma}instva koja su u aktivnom statusu. Rok za
podno{ewe dokumentacije za prvi kvartal bio je
31. jul, dok je za drugi kvartal rok 30. septembar.
Informacije o svim donetim Uredbama za ovu
godinu mogu se dobiti u kancelariji Udru`ewa
vinogradara i vo}ara.
Na podru~ju na{e op{tine ima blizu 4.000 registrovanih poqoprivrednih gazdinstava.
S. Stankovi}
14
* S
P
O
R
T *
jul-avgust 2011. godine
RASPORED JESEWEG DELA PRVENSTVA 2011/2012. SRPSKA LIGA „ISTOK“
VLASINA KA VRHU
U predstoje}oj sezoni Vlasina }e po kvalitetu biti u gorwem
delu tabele, a za ulazak u ve}i rang bori}e se Dinamo iz
Vrawa, Radni~ki iz Pirota i Timok iz Zaje~ara. U Srpsku ligu
– Istok, iz zonskih stepena takmi~ewa, u{li su Balkanski
(Dimitrovgrad), Trgova~ki (Jagodina) i Borac (Bivoqe).
1. kolo
20. avgusta
SVRQIG
RADNI^KI (S)
RADNI^KI (P)
HAJDUK VEQKO
@ITORA\A
VLASINA
TIMOK
SLOGA (D)
CAR KONSTANTIN
TRGOVA^KI
KOPAONIK
BORAC (B)
DINAMO
BALKANSKI
TRSTENIK PPT
RADNIK
2. kolo
27. avgusta
RADNI^KI (S)
RADNIK
BALKANSKI
TRSTENIK PPT
BORAC (B)
DINAMO
TRGOVA^KI
KOPAONIK
SLOGA (D)
CAR KONSTANTIN
VLASINA
TIMOK
HAJDUK VEQKO
@ITORA\A
SVRQIG
RADNI^KI (P)
3. kolo
03. septembra
RADNI^KI (P)
@ITORA\A
TIMOK
CAR KONSTANTIN
KOPAONIK
DINAMO
TRSTENIK PPT
RADNIK
RADNI^KI (S)
BORAC (B)
TRGOVA^KI
SLOGA (D)
VLASINA
HAJDUK VEQKO
SVRQIG
RADNI^KI (P)
TIMOK
CAR KONSTANTIN
KOPAONIK
DINAMO
TRSTENIK PPT
RADNIK
BALKANSKI
BORAC (B)
RADNI^KI (S)
VLASINA
HAJDUK VEQKO
SVRQIG
RADNI^KI (P)
@ITORA\A
TIMOK
CAR KONSTANTIN
DINAMO
TRSTENIK PPT
RADNIK
BALKANSKI
BORAC (B)
TRGOVA^KI
SLOGA (D)
VLASINA
RADNI^KI (S)
SVRQIG
HAJDUK VEQKO
VLASINA
SLOGA (D)
TRGOVA^KI
BORAC (B)
BALKANSKI
IGRA^I: Miodrag Mladenovi}, Sa{a Pe{i}, Sa{a Stankovi} (golmani), Milo{ Petrovi}, Marko Nikoli}, Aleksandar Dini}, Marko
Ivanovi}, Milo{ Stojiqkovi}, Ivan Stojanovi}, Milo{ Sto{i},
Marko Ili}, Danijel Stamenkovi}, Aleksa Kosti}, Milo{ Tasi},
Milo{ Stevanovi}, Bojan Milo{evi}, Aleksandar Koci}, David Jovi},
Milan Cvetkovi}, Stefan An|elkovi}, Stefan Kosti}, Marko Spasi},
Marjan Stojanovi}, Jovanovi}, Ili}.
4. kolo
5. kolo
10. septembra
17. septembra
BALKANSKI
RADNIK
TRSTENIK PPT
DINAMO
KOPAONIK
CAR KONSTANTIN
TIMOK
@ITORA\A
@ITORA\A
TIMOK
CAR KONSTANTIN
KOPAONIK
DINAMO
TRSTENIK PPT
RADNIK
BALKANSKI
RADNI^KI (S)
RADNI^KI (P)
SVRQIG
HAJDUK VEQKO
VLASINA
SLOGA (D)
TRGOVA^KI
BORAC (B)
7. kolo
8. kolo
01. oktobra
08. oktobra
RADNI^KI (S)
@ITORA\A
RADNI^KI (P)
SVRQIG
HAJDUK VEQKO
VLASINA
SLOGA (D)
TRGOVA^KI
RADNI^KI (S)
SLOGA (D)
VLASINA
HAJDUK VEQKO
SVRQIG
RADNI^KI (P)
@ITORA\A
TIMOK
TRGOVA^KI
BORAC (B)
BALKANSKI
RADNIK
TRSTENIK PPT
DINAMO
KOPAONIK
CAR KONSTANTIN
10. kolo
11. kolo
22. oktobra
29. oktobra
SLOGA (D)
TRGOVA^KI
BORAC (B)
BALKANSKI
RADNIK
TRSTENIK PPT
DINAMO
KOPAONIK
KOPAONIK
DINAMO
TRSTENIK PPT
RADNIK
BALKANSKI
BORAC (B)
TRGOVA^KI
SLOGA (D)
RADNI^KI (S)
CAR KONSTANTIN
TIMOK
@ITORA\A
RADNI^KI (P)
SVRQIG
HAJDUK VEQKO
VLASINA
13. kolo
14. kolo
12. novembra
19. novembra
RADNI^KI (S)
KOPAONIK
CAR KONSTANTIN
TIMOK
@ITORA\A
RADNI^KI (P)
SVRQIG
HAJDUK VEQKO
RADNI^KI (S)
SVRQIG
RADNI^KI (P)
@ITORA\A
TIMOK
CAR KONSTANTIN
KOPAONIK
DINAMO
HAJDUK VEQKO
VLASINA
SLOGA (D)
TRGOVA^KI
BORAC (B)
BALKANSKI
RADNIK
TRSTENIK PPT
VLASINA (VLASOTINCE)
OSNOVANA: 1920.
ADRESA: Vlasinska bb, 16210
Vlasotince
TELEFON: 016/875759
STADION: Rosuqa, 4.000
BOJA: Plavo-bela
PREDSEDNIK: Vojkan
Stojanovi}
SEKRETAR: Vlastimir
Stamenkovi}
TRENER: Vitomir Doj~inovi}
STRU^NI [TAB:Dejan Kosti}
6. kolo
24. septembra
RADNI^KI (S)
TRGOVA^KI
SLOGA (D)
VLASINA
HAJDUK VEQKO
SVRQIG
RADNI^KI (P)
@ITORA\A
BORAC (B)
BALKANSKI
RADNIIK
TRSTENIK PPT
DINAMO
KOPAONIK
CAR KONSTANTIN
TIMOK
9. kolo
15. oktobra
CAR KONSTANTIN
KOPAONIK
DINAMO
TRSTENIK PPT
RADNIK
BALKANSKI
BORAC (B)
TRGOVA^KI
RADNI^KI (S)
TIMOK
@ITORA\A
RADNI^KI (P)
SVRQIG
HAJDUK VEQKO
VLASINA
SLOGA (D)
12. kolo
05. novembra
RADNI^KI (S)
HAJDUK VEQKO
SVRQIG
RADNI^KI (P)
@ITORA\A
TIMOK
CAR KONSTANTIN
KOPAONIK
VLASINA
SLOGA (D)
TRGOVA^KI
BORAC (B)
BALKANSKI
RADNIK
TRSTENIK PPT
DINAMO
15. kolo
21. novembra
TRSTENIK PPT
RADNIK
BALKANSKI
BORAC (B)
TRGOVA^KI
SLOGA (D)
VLASINA
HAJDUK VEQKO
RADNI^KI (S)
DINAMO
KOPAONIK
CAR KONSTANTIN
TIMOK
@ITORA\A
RADNI^KI (P)
SVRQIG
jul-avgust 2011. godine
* S
P
O
R
Peti tradicionalni turnir u odbojci na pesku
15
KIK BOKS
LESKOV^ANI POBEDNICI
U Vlasotincu, na pla`i pored brane na reci
Vlasini, odr`an je peti, tradicionalni turnir u
odbojci na pesku. Na turniru je u~estvovalo deset
ekipa, a po prvi put u~estvovala je i ekipa iz
Leskovca.
U veoma atraktivnom takmi~ewu, koje je pratilo
i po vi{e stotina gledalaca, u finale su se plasirale ekipe Dubo~ice i Crnobarci. Krajwe neizvesno
T *
finale i na kraju pobeda ekipe Dubo~ice. Na ovaj
na~in jo{ vi{e se populari{e odbojka kao jedan od
atraktivnijih sportova.
Turnir su ispred Odbojka{kog kluba iz
Vlasotinca organizovali Steva Stamenkovi} i
Vladimir Petrovi}.
Generalni pokroviteq turnira je Sportski
savez op{tine Vlasotince.
SOKOL ARSI]
OPET POBEDNIK ME^A
U Sportskoj hali u
Vlasotincu, 2. jula 2011.
godine odr`an je profi
me~ u kategoriji „K1“, u
kome je Sokol Arsi}
izvojevao jo{ jednu
pobedu u nizu.
Istog dana odr`ano
je otvoreno prvenstvo
centralne Srbije u „K1“
za mu{karce i `ene u
svim kategorijama.
Najboqi u~esnik je
Miroqub Miqkovi},
~lan Kik boks kluba iz
Vlasotinca.
NA[ GRUJA U KRASNODARU UZ MAQKOVI]A
Vlasotin~anin Sa{a Gruji}
ve} punih {est godina profesionalno jede ko{arka{ki hleb,
i, to ni mawe ni vi{e ve} u mnogoqudnoj Rusiji, zemqi koja je
godinama bila vode}a u „kraqici sportova“. Oti{ao je u jesen
2005. godine u Moskvu, na poziv
nara{tajem velikana ruske
ko{arke. Sa uspehom je to ~inio
i u CSKA ovaj skromni profesor fizi~ke kulture, iz grada na
reci Vlasini, koji se ovih dana
na kratko obreo u svoje rodno
Vlasotince.
Prvi
ruski
ko{arka{ki reprezentativac
– Imao sam u svom kampu 40-ro
timu, iz Moskve je dovelo upravo
dece, uglavnom iz Rusije. Sa
Vlasotin~anina Sa{u Gruji}a.
– Da, ba{ tako. Posle tri wima je radilo desetak trenera,
sezone rada u Dinamu iz Moskve, od toga tri iz Rusije, a dva iz
odlazim u Krasnodar, na poziv Ukrajine, a pet iz na{e zemqe.
rukovodstva
Lokomotive. Svi oni su prezadovoqni usloviNaravno, da sam presre}en {to ma za rad i sme{taj u Sportsko
centru
}u biti u stru~nom {tabu koji }e rekreativnom
predvoditi vrhunski trener „Zlatibor“. Radili smo sve ono
Bo`idar Maqkovi}. Ne treba ni {to je najbitnije za decu
najmawe tro{iti re~i kada je u wihovog uzrasta, a na grupu od
pitawu ovaj trenerski mag, a ja ~etvoro polaznika radila su po
}u li~no u~initi sve da mu budem dva trenera. Veoma sam zadovood koristi, a uz to i mnogo }u qan {to smo timskim radom u
nau~iti od wega. Odlazim u kampu doprineli da deca spoznaKrasnodar sredinom ovog mese- ju mnogo toga novog u ko{arci.
ca, kada }e se po~eti sa radom u Zahvalan sam svim trenerima na
klubu, dodu{e bez Bo`idara ozbiqnosti i anga`ovawu u
Maqkovi}a, koji }e u to vreme radu, a posebno Neboj{i Vidi}u
biti
sa reprezentacijom iz Pan~eva, kao i wegovom
Slovenije na Evropskom prven- sugra|aninu Igoru Radosavqevu,
stvu u Litvaniji – informi{e koji je imao zapa`enu ulogu u
nas Sa{a Gruji}, jedan od prvih delu fizi~kih priprema.
saradnika
Bo`idara
Maqkovi}a u stru~nom
{tabu Lokomotive iz
Moskve.
Poenta ove pri~e ne
Sa{a nije usamqen u Rusiji. Dru{tvo
odnosi se samo na vest o mu prave supruga Tijana i trogodi{wi
odlasku na{eg Sa{e sin Vuka{in. Iz Vlasotinca sa wima
Gruji}a u Krasnodar, stalno su na vezi majka Rada i otac Mile,
ve} i na ono {to je godi- zaqubqenik u gotovo sve sportove, a
nama radio, a i sada radi naro~ito u mali nogomet i tenis.
ovaj mladi i nadareni
– Sa{a je uvek voleo izazove. Nisam
ko{arka{ki stru~wak bio najsre}niji kada je prvi put oti{ao u
iz Vlasotinca, gradi}a Moskvu. Ali, verovao sam u wegovo znawe
na jugu Srbije koji i i po{tewe i bio sam siguran da }e uspeti.
nema neku bogatu i Za sada dobro napreduje, stepenicu po steuspe{nu ko{arka{ku penicu, a nadam se da }e biti jo{ vi{e
istoriju. Vi{e od dve radovawa u narednom periodu – ka`e otac
decenije Sa{a Gruji} Mile.
bio
je
polaznik
Me|u toliko dece bilo je i
ko{arka{kog kampa, jo{ iz vremena kada je wime rukovodio leg- starijih ko{arka{a iz redova
endarni Aleksandar Nikoli}. kandidata za reprezentaciju
Odli~an je promoter na{eg Rusije. Koji su to reprezentaplaninskog i sportskog turizma tivci bili?
– Ta~no je da su u kampu bila i
u Rusiji. Ve} {est godina iz
Moskve dolazi na desetine dece trojica ruskih reprezentativada u~i ko{arku pod stru~nim ca koja su se na{la na spisku
nadzorom Sa{e Gruji}a. Ove selektora Dejvida Blata, za
godine, po prvi put, od 11. do 26. predstoje}i Evropski {ampijuna dolaze u „Internacionalni onat u Litvaniji. U `eqi da sa
ko{arka{ki kamp – Aleksandar mnom rade na individualnom
planu, samoinicijativno su
Sa{a Gruji}“.
do{li bekovi Sergej Bikov i
Evgenij Voronov, kao i krilni
centar Nikita [abalkin. Mogu
re}i da sam iznena|en wihovom
pozitivnom energijom i `eqom,
ali silno `ele da budu u~esnici
Evropskog
{ampionata
u
Litvaniji.
Kakve su va{e prognoze kada
je u pitawu reprezentacija
Srbije?
– Zahvaquju}i Dudi Ivkovi}u
vra}en je poznati imix dr`avnoj
reprezentaciji. Sada se na ~elu
ko{arka{ke
organizacije
Srbije nalaze pravi qudi, koji
svojim autoritetom i znawem
donose mnogo vi{e pozitivne
energije. Sve su to bitni ~inioci u stvarawu pravog ambijenta u
reprezentaciji, I, zato se
iskreno nadam da }e ~eta Dude
Ivkovi}a nastaviti putem uspe-
PODR[KA PORODICE
nekada{weg poznatog reprezentativca Sovjetskog Saveza,
Sergeja
Panova,
kome
se
neobi~no dopao program i rad
Sa{e Gruji}a sa mladim
igra~ima, koje je tada demonstrirao
mladi
„Rosuqac“
na
Zlatiboru. Postao je {ef
stru~nog {taba za sve mlade
uzraste u „[koli ko{arke –
Panterra“, vlasni{tvo Sergeja
Panova. Mladi nara{taji u
{koli radili su iskqu~ivo po
planu, programu i nadzoru Sa{e
Gruji}a. Sve to zapazili su qudi
iz rukovodstva ko{arka{kog
giganta CSKA iz glavnog grada
Rusije, i posle jednogodi{weg
rada kod Sergeja Panova oveli ga
u ovaj {ampionski klub. Zadatak
je bio isti, rad sa malim
koji se oprobao u profesionalnoj NBA ligi Amerike, Sergej
Bazarevi~, pozvao ga je 2009.
godine za saradnika u stru~ni
{tab Dinama iz Moskve, gde je
sa uspehom radio do kraja ove
ko{arka{ke sezone.
Da se dobar glas daleko ~uje, a
da za dobar i stru~an rad ne postoje granice, najboqe se vidi,
opet, na primeru Sa{e Gruji}a.
Ko{arka{ki klub Lokomotiva
iz Krasnodara ima velike
planove i ambicije u novoj
ko{arka{koj
sezoni.
Ambiciozno rukovodstvo kluba
iz ovog grada, za {efa stru~nog
{taba anga`ovalo je na{eg trofejnog
trenera
Bo`idara
Maqkovi}a, a za wegovog
najbli`eg saradnika u stru~nom
ha koji je zapo~eo wegovim
povratkom na selektorsko mesto
– uveren je Vlasotin~anin Sa{a
Gruji}, a od ove jeseni prvi
saradnik Bo`idara Maqkovi}a
u ekipi Lokomotive iz Moskve.
S
V
A
@
Slu`ba obave{tewa
Prijava smetwi
Policija
Vatrogasna slu`ba
Hitna pomo}
Ta~no vreme
Automoto savez Srbije
N
E
I
VLASOTINCE
Hitna slu`ba
Bolnica
Dom zdravqa
Gradska apoteka
Vatrogasna slu`ba
Op{tina Vlasotince
Policijska stanica
T
E
988
977
92
93
94
95
987
Bata
876–180
875–215
875–434
875–109
875–128
875–122
876–160
875–039
875–314
875–512
Kulturni centar Vlasotinca
Gradska biblioteka
JP „Direkcija za urbanizam
i izgradwu“
875–168
Osnovni sud Leskovac jedinica
Vlasotince
875–324
Organ za prekr{aje
875–334
Op{tinski javni pravobranilac
875–184
Kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj
877–236
Centar za socijalni rad
875–459
Crveni krst
875–177
Udru`ewe penzionera
875–919
Savez invalida rada
062/771-467
Tr`i{te rada
875–592
Veterinarska stanica
875–174
Gimnazija
875–152
Tehni~ka {kola
875–125
O[ „8. oktobar”
875–450
O[ „Sini{a Jani}“
875–147
JKP Komunalac
875–141
SRC „Vlasina“
875–200
Sportski savez
875–716
JKP Vodovod
875–350
Mlekara Glo`ane
869–978
Klanica Val~i}
874–496
Fabrika vode „Nerezine“
875–499
Elektrodistribucija
875–346
Po{ta
875–126
Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“
„De~ja radost“
875–425
„Kolibri“
875–204
„P~elica“ – Stajkovce
869–927
SOS za decu i `ene `rtve nasiqa 877–490
Poliklinika Eskulap
876–205
062/259–802
Op{tinska organizacija
potro{a~a
875–132
Vlasotina~ka crkva
875–806
Gaga radio
877–297
Kopernikus
244–410
Kabl „Jala“
877–000
Total TV (kablovska preko satelita) 875–908
Pekare
Pekara MG
875–742
kancelarija
875–7222
Pekara „Sawa“
875–135
Rastavnica
875–551
[ekspir
063/404–791
Pekara Dara
874–368
Apoteke
Apoteka Medika
875–395
Apoteka Sveti Nikola
875–322
Apoteka Viva
871–042
Apoteka \ina
875–737
Restorani
BCD hotel Grozd
876–047
Borina ~esma
874–749
Guwetinac
874–531
[e{ir
875–733
Veteran
875–646
Jaz
874–222
]irimixija
875–927
Benzinske pumpe
Jugopetrol
877–030
Boqare M&M
875–629
Stajkovce Morava petrol
869–911
Benzinska pumpa Benzin Bata
875–110
AS petrol
875–068
Bob trejd
869–886
Banke
Alkobanka
875–647
Intesa banka
875–144
Komercijalna banka
875–206
Agrobanka
875–678
Alfa banka
875–730
Eurobank EFG AD Beograd
877–900
Uprava javnih pla}awa
875–358
Mewa~nice
Tehniko
875-593
Rim 1
874–532
Rim 2
875–536
[op
870–398
L
R
E
F
O
N
I
V
A U T O B U S K I
CRNA TRAVA
De~ji vrti} „Mladost“
Tehni~ka {kola
„Milentije Popovi}“
Osnovna {kola
„Aleksandar Stojanovi}“
PZP Crna Trava
Crntar za socijalni rad
Po{ta Crna Trava
Elektrodistribucija
[umska uprava
Poreska uprava
Slu`ba za katastar
nepokretnosti
JKPUT „Vilin lug“
Po{ta Sastav Reka
Mesna kancelarija Sastav Reka
Mesna kancelarija Gradska
Crveni krst
Penzijsko invalidsko osigurawe
Biblioteka
Lova~ko udru`ewe
SIZ Zdravstva
LESKOVAC
Zdravstveni centar
Bolnica
Elektrodistribucija
@elezni~ka stanica
Autobuska stanica LEGAS
Autobuska stanica Ni{ekspres
Ekos petrol
De`urna apoteka
Skup{tina op{tine
Uslu`ni centar
Vi{i sud
Osnovni sud
Privredni sud
Komunalno preduze}e
Radio Leskovac
TV Leskovac
Centar za socijalni rad
Narodno pozori{te
Leskova~ki kulturni centar
Narodna biblioteka
Narodni muzej Leskovac
811–224
811–222
811–115
811–118
811–277
811–114
811–105
811–402
811–255
811–101
811–183
811–152
811–108
811–137
811–313
818–191
818–113
818–136
811–314
811–326
811–312
811–117
811–162
212–184
251–244
230–213
212–390
215–550
242–237
281–452
212–660
253–313
213–946
250–313
242–812
230–502
53–361
244–667
252–127
515–630
232–592
248–302
233–890
212–975
NI[
Gradska bolnica
018/324–964
Narodno pozori{te
018/45–441
De`urna apoteka Ni{
018/512–336
Saobra}ajna milicija
018/43–064
Klini~ki centar
018/324–964
Dom zdravqa
018/251–699, 251–597
Vojna bolnica
018/325–264, 508–758
Klinika za ginekologiju
018/338–181
Psiholo{ke konsultacije
018/523–422
Autobuska stanica
018/255–177
Autobuska stanica (rezerv.)
018/255–666
@elezni~ka stanica
018/364–625
Aerodrom
018/582–828
Univerzitetska biblioteka
018/523–119
Gradska biblioteka
„Stevan Sremac“
018/511–405
S A O B R A ] A J
Obele`eni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM, [email protected] PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIH
RASPUSTA. Polasci iz Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) ne saobra}aju subotom i dr`avnim praznicima.
PETKO PREVOZ A L E X T O U R S
Vlasotince – Crna Trava
5.45, 8.30 i 12.50
Crna Trava – Vlasotince
7.15, 11,30 i 14.30
Vlasotince – Gradska 5.40
Gradska – Vlasotince 6.30
Vlasotince – Crna Trava
16.00
Crna Trava – Vlasotince
18.00
VLASOTINCE – BEOGRAD
5,15 Vlasotince (Leskovac, Brestovac) Beograd (Stevanturs)
6,30 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Kanis)
8,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Simplon)
13,00 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Bata Reisen)
14,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Kolari) Beograd (Simplon)
17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)
BEOGRAD – VLASOTINCE
10,15 Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
13,40 Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
15,08 Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince (Stevanturs)
19,10 Beograd (Leskovac) Vlasotince (Kanis)
21,00 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
NOVI SAD
8,,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Beograd) Novi Sad (Simplon)
17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Beograd) Novi Sad (Bata Reisen)
[email protected]
6,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Po`arevac (V&D)
15,15 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Po`arevac (Frenki)
9,00 Po`arevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki )
13,30 Po`arevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince (V&D)
PIROT
6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince (M601)
17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot (M601)
KRAGUJEVAC
7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac (Frenki)
13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki)
RAVNA DUBRAVA
6,50 Ravna Dubrava (Svo|e) Vlasotince (Ni{ekspres)
11,40 Vlasotince (Svo|e, Ravna Dubrava) Ni{ (Ni{ekspres)
INTERNET sajtovi
www.988info.rs
(Poslovni i telefonski imenik)
www.vlasotince.rs
(Sajt grada Vlasotinca)
www.os8oktobar.edu.rs
(Sajt Osnovne {kole „Osmi oktobar)
[email protected]
(Sajt Osnovne {kole „Sini{a Jani})
www.tsvlasotince.edu.rs
(Sajt Tehni~ke {kole)
www.predskolska-mdimanic.edu.rs
(Sajt Pred{kolske ustanove
„Milka Dimani})
www.nokesoft.com/fdv
(Fondacija darovitih Vlasotince)
www.vlasotince.in.rs
(Za sve one koji vole Vlasotince)
S
SIGMA TRANS
875–333
Turisti~ke agencije
Duga turs
875–537
063/814–2683
Vu~i} travel
234–220
062/235–805
Adria turs
876–225
Inspekcije
Poreska uprava
(terenska kontrola)
875–176
Tr`i{na inspekcija
875–923
Dom zdravqa
Policijska stanica
Op{tina Crna Trava
I
www.radiogaga.fm
(Sajt Radija Gaga)
www.vlasotince.tel
(Sajt Televizije Vlasotince)
www.okkvlasotince.com
(Sajt Ko{arka{kog kluba
„Vlasotince“)
www.vlasotince.com
(Vlasotince kafe)
www.kkshotokan.com
(Karate klub [oto-kan – Vlasotince)
www.vlasotince.com/forum
(Vlasotina~ki forum)
www.pekarasanja.e-vlasotince.info
(Pekara „Sawa“)
www.cementni.co.rs
(Cementni proizvodi Vlasotince)
P R E V O Z N I C I
SIGMATRANS ................................. 875–533
SIMPLON ......................................... 874–474
KANIS ................................................ 876–149
242–200
STEVANTURS ................................... 875–867
JOVI] ................................................ 215–666
BATA REISEN ..................................... 876–149
220–873
FRENKI .............................................. 260–013
NI[EKSPRES ................................. 242–237
V&D .............................................. 063/8867–310
281–382
M601 ............................................... 010/323–601
GA[A BUS ................................ 063/846–7771
Download

Informativni bilten broj 56