K
RI
M
ER
A
P
BE
SP
L
A
TA
N
Prvi broj Vlasine
iza{ao je
16. septembra 1926.
ISSN 1820–4643
INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE • BROJ 59 – 60 (240–241) • GOD. 3 (82) • NOVEMBAR – DECEMBAR 2011.
Sre}ni p raznici
[email protected] pesni^ki ^as
Predsednik op{tine Sr|an [u{uli} govori za „Vlasinu“
RADIMO UPRKOS KRIZI
STRANA 6.
VLASOTINA^KI
DOM ZDRAVQA
Zavr[eni radovi u
du[anovoj ulici
DOBIO AKREDITACIJU
STRANA 10.
* CRNA TRAVA *
Predsednik op{tine
Slavoqub Blagojevi}
STRANA 8.
PRIORITET
NOVA RADNA MESTA
STRANA 5.
STRANA 6.
2
V
E
S
FORUM @ENA SPS ORGANIZOVAO TRIBINU
POD NAZIVOM
T
I
novembar-decembar 2011. godine
SA KONFERENCIJE ZA [TAMPU OO DS
NASIQE PREMA @ENAMA KARAVAN ZDRAVQA
Tribina na temu „Nasiqe prema
`enama u intimnom partnerskom odnosu“
odr`ana je 5. decembra u sali Skup{tine
op{tine u organizaciji Foruma `ena
Socijalisti~ke
partije
Srbije.
Pozdravqaju}i prisutne Marina Ili},
predsednica Foruma `ena SPS-a
Vlasotinca istakla je, da u danima borbe
protiv nasiqa nad `enama, koji se
obele`avaju od 25. novembra do 10. decembra organizujemo tribinu kako bi ukaza-
li na ovaj itekako bitan i va`an problem.
Na tribini je promovisana kwiga
„Nasiqe prema `enama u intimnom partnerskom odnosu – Model koordiniranog
odgovora zajednice“, autora Tawe
Igwatovi}. Obra}aju}i se prisutnima
ona je tada istakla, da je nasiqe nad
`enama ozbiqan dru{tveni problem koji
zahteva ozbiqan i sistematski pristup
dru{tva.
– Dobro je da je nasiqe u porodici od
2002. godine postalo krivi~no delo i da
je sankcionisano zakonom. Nema dru{tva gde
ovaj problem nije
prisutan,
samo
je
pitawe pristupa prilikom re{avawa problema. Bitno je da
dr`ava omogu}i da se
nasiqe ne trpi i ponudi pomo} prilikom
re{avawa problema. U
kwizi su navedeni
razli~iti
pristupi
ovom
problemu
u
razli~itim dr`avama.
Navedeno je i nekoliko
na~ina kako dr`ave
sistematski re{avaju
problem
nasiqa.
Bitno je da se na
nasiqe reaguje, da se
prati, da se primene
mere i da se dosledno sprovode –istakla
je Tawa Igwatovi}.
V.M.
Op{tinski odbor Demokratske stranke 25. novembra organizovao je konferenciju
za novinare na kojoj su prisutni novinari upoznati sa akcijom „Karavan zdravqa“.
Akciju }e sprovoditi resorni odbor za zdravstvo OO DS Vlasotinca.
Obra}aju}i se prisutnim novinarima dr Momir Kitanovi}, predsednik Odbora za
zdravstvo je istakao, da }e akcija trajati naredna tri meseca, da je ciq akcije da se
izvr{e preventivni pregledi kao i istra`ivawe 12 faktora kardio-vaskularnog
rizika.
– Ova akcija }e se sprovoditi u nekoliko mesnih zajednica s ciqem da se medicinska pomo} pribli`i gra|anima iz najudaqenijih mesnih zajednica, kao i istra`ivawe
faktora kardio-vaskularnog rizika kao vode}ih uzroka smrti stanovni{tva Srbije–
istakao je dr Kitanovi}.
Na konferenciji su novinari upoznati i sa drugim projektima koji se realizuju na
podru~ju op{tine.
– Pored ostalih projekata, trenutno se realizuje projekat poplo~avawe trotoara
u centru grada a
vrednost
ovog
projekta je preko
{est
miliona
dinara. Sredstva
za popla~avawe
trotoara u iznosu od 3,5 miliona
dinara dobili
smo od grada
Beograda, a na{a
o p { t i n a
u~estvuje sa 3,3
miliona dinara.
Po planiranoj
dinamici radovi
bi trebalo da
budu zavr{eni do
kraja ovog meseca, {to zna~i da se u Vlasotincu radi bez obzira na ekonomsku krizu i vremenske
uslove – rekao je dr Slavoqub Mitov, narodni poslanik.
V.M.
[email protected] GODI[WA SKUP[TINA
S R P S K E RA D IKAL NE S T R ANK E
Godi{wa Skup{tina Op{tinskog odbora Srpske radikalne
stranke Vlasotinca odr`ana je 27.
oktobra.
Pored vlasotina~kih radikala
sednici Skup{tine su prisustvovali narodni poslanici: Ale-ksandar Martinovi}, Dragan Stevanovi}, Radica Joki}, Lidija
Dimitrijevi}, Tomislav Qubenovi} i Stojadin Cvetkovi}. Skupu
su prisustvovali i predstavnici
mnogih politi~kih partija.
Predsednik vlasotina~kih radikala Svetislav Jovi} podsetio je
tom
prilikom
prisutne
na
aktivnosti tokom pro{le godine,
koju je ocenio kao godinu stabilizacije nakon raskola u stranci.
– Na{a najva`nija aktivnost
pro{le godine bila je konsolidacija ~lanstva i mesnih odbora
kao i profilacija predsednika
mesnih odbora – istakao je
Svetislav Jovi}.
Po wegovim re~ima odborni~ka
grupa SRS u lokalnoj samoupravi
predstavqa kompaktnu grupu koja
broji osam odbornika, koji su jasno
ideolo{ko-politi~ki opredeqeni.
– Realizuju}i ovogodi{wi plan
rada mi se pripremamo za lokalne i
parlamentarne izbore, radimo na
formirawu novih i reorganizaciji
postoje}ih mesnih odbora i
omasovqavawu ~lanstva SRS –
dodao je Svetislav Jovi}.
Na{i gra|ani nakon izbora
o~ekuju boqi `ivot i mi im to
dugujemo. Gra|ani Vlasotinca s
NAPREDWACI
PROSLAVILI SLAVU
Na dan Svete Petke, 27. oktobra, Op{tinski odbor
Srpske napredne stranke proslavio je svoju slavu. Rezawe
slavskog kola~a obavio je otac Haxi Milorad
Maksimovi}, po`elev{i stranci uspeh u radu. Ovom prilikom, predsednik vlasotina~kih napredwaka Dragan
Spasi}, pozdravio je sve prisutne podsetiv{i da je jedan
od osnovnih zadataka stranke osvajawe {to boqih rezultata na izborima, koji }e se odr`ati naredne godine.
Sve~anost je prire|ena u Galeriji Kulturnog centra na
Ne{i}evom keju, a ovogodi{wi doma}in slave Bratislav
Jovi} slavu je predao Mileti Jani}ijevi}u, budu}em
doma}inu.
Nakon ceremonije rezawa slavskog kola~a prire|en je
prijem kome su pored ~lanova SNS-a i brojnih simpatizera prisustvovali i predstavnici drugih partija.
pravom o~ekuju aktivirawe svih
privrednih subjekata koji nisu u
funkciji posle neuspelih privatizacija i lo{eg upravqawa preduze}ima. Mi moramo pokrenuti
industrijske potencijale, moramo
uposliti na{e neimare kako bismo
qudima vratili samopouzdawe i
poquqano poverewe.
Moramo
obi}i svako naseqe i pribli`iti
qudima na{ program kako bi
shvatili da ima nade za wih. Na
Srpskoj radikalnoj stranci je da
istraje na o~uvawu dr`ave i
dr`avnih interesa – istakao je
Tomislav Qubenovi}.
– Veliki broj mladih qudi koji
su danas sa nama predstavqaju novu
snagu Srpske radikalne stranke i
KULTURNI
dokaz su da smo spremni za predstoje}e izbore. Srpska radikalna
stranka predstavqa snagu u koju
gra|ani moraju da veruju jer jedina
brani srpski nacionalni interes.
Mi se ne zala`emo za ulazak u
Evropsku uniju jer u wu ne veruju ni
oni koji su je formirali. Tu zajednicu odr`ava ~ist i goli interes i
ne mo`e se ra~unati na bilo kakvu
solidarnost kada je ona u pitawu.
Evropska unija je zajednica dr`ava
koja je u politi~kom i ekonomskom
smislu na izdisaju. Na slede}im
izborima o~ekujemo pobedu Srpske
radikalne stranke – istakao je
Aleksandar Martinovi}.
CENTAR
S. Stankovi}
VLASOTINCE
INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE
Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-314, e-mail: [email protected], `iro ra~un: 840 – 287668 – 36.
Direktor: Sla|an Tasi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}.
Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sne`ana \oki} (lektura i korektura),
Boban Dimitrijevi} (prelom), [tampa: Grafi~ar No 5 – Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju.
novembar–decembar 2011. godine
3
A
A k
k t
t u
u e
e l
l n
n o
o
UZ POMO] NACIONALNE [email protected] ZA ZAPO[QAVAWE
I LOKALNE SAMOUPRAVE
UPOSLENO 40 PRIPRAVNIKA
IZ PROGRAMA PBILD
URU^ENA RA^UNARSKA OPREMA
U prisustvu visokih funkcionera
lokalne samouprave Vlasotinca, direktora Nacionale slu`be za zapo{qavawe
Dejana Jovanovi}a, direktora filijale
Jablani~kom okrugu.
– Zahvaquju}i aktivnostima lokalnog
Upravni odbor Programa PBILD odr`ao
saveta ove godine osmi{qen je lokalni je 10. novembra u Vlasotincu svoj sedmi
akcioni plan zapo{qavawa kojim je sastanak. Pre po~etka sastanka, pred-
NSZ Leskovca Jovice Marinkovi}a,
Slavi{e Zlatanovi}a, narodnog poslanika G17 plus, 11. novembra uru~eni su ugovori o stru~nom osposobqavawu i
usavr{avawu pripravnika.
– Op{tina Vlasotince raspola`e
raznovrsnim prirodnim resursima, koji
predstavqaju dobru osnovu za pove}awe
ekonomske snage i uspe{niji razvoj poqoprivrede, drvne i agroindustrije i turizma. Temom zapo{qavawa moramo svi da se
bavimo, a naro~ito op{tine. One same
moraju da odlu~uju kojom merom }e se
zapo{qavawe pospe{iti. Dobro je da je
op{tina Vlasotince odlu~ila da pomogne
i osobama starijim od 30 godina kako bi
stekle svojstvo pripravnika – istakao je
izme|u ostalog Dejan Jovanovi}, direktor
NSZ.
Predsednik op{tine Sr|an [u{uli}
kazao je, da je uprkos slabom stawu
privrede na{a op{tina izdvojila
najvi{e sredstava za zapo{qavawe u
planirano da kroz meru stru~nog
osposobqavawa i zapo{qavawa pripravnika 40-oro mladih obavi pripravni~ki
sta` – istakao je tom prilikom predsednik [u{uli}.
– Svrha ove mere koju sprovodi NSZ, uz
podr{ku Ministarstva ekonomije i
regionalnog razvoja kao i lokalne
samouprave, je mogu}nost da qudi koji
nikada do sada nisu imali priliku da zasnuju radni odnos to upravo urade sad.
Starosna granica kandidata pripravnika
je 45 godina – rekao je Boban Petrovi},
~lan Op{tinskog ve}a.
Za sprovo|ewe ove mere op{tina je
izdvojila 4 miliona dinara, dok je iz
republi~kog buxeta izdvojeno 7,9 miliona dinara. Za vreme trajawa
pripravni~kog sta`a poslodavac ostvaruje pravo na subvenciju u mese~nom iznosu
od 16 do 20 hiqada dinara u zavisnosti od
Op{tina Vlasotince i nevladina organizacija ENEKA su 14. novembra potpisale
stru~ne spreme anga`ovanog pripravni- ugovore o pru`awu finansijske i tehni~ke saradwe sa 18-oro interno raseqenih
ka.
V.M. lica i sa dva socijalno ugro`ena lica sa spiska Centra za socijalni rad.
stavnici PBILD-a, Ministarstva za qudska i mawinska prava, dr`avnu upravu i
lokalnu samoupravu, kao i predstavnici
pojedinih
op{tina
posetili
su
crnotravsko selo Gradska i tom prilikom
obi{li pogon za proizvodwu zdrave hrane
u ovom selu. Povod je bio realizacija
Projekta „Ja~awe `enskog preduzetni{tva
i sticawe dodatne vrednosti “, te predstavqawe asocijacije `ena dve op{tine
„Vlasinske doma}ice“, koje finansira
PBILD program.
Otvaraju}i sastanak i pozdravqaju}i
prisutne predsednik op{tine Sr|an
[u{uli} naglasio je, da op{tina
Vlasotince sa Programom PBILD realizuje pet projekata, neke od wih realizuje
sama a neke u saradwi sa drugim op{tinama. Projekat „Ja~awe `enskog preduzetni{tva“ na{a op{tina realizuje u
saradwi sa crnotravskom op{tinom, te }e
POMO] IZBEGLIM I RASEQENIM LICIMA
SAJAM INVESTICIJA I NEKRETNINA
[email protected] U NOVOM SADU
PREDSTAVQENI POTENCIJALI VLASOTINCA
U Novom Sadu je od 26. do 29. oktobra
odr`an Sajam investicija i nekretnina,
koji je otvorio Bojan Pajti}, predsednik
Izvr{nog ve}a Vojvodine.
Na sajmu su promovisani investicioni
projekti lokalnih samouprava koji
kreativno i anga`ovano stvaraju
neophodne uslove za privla~ewe stranog
i doma}eg kapitala u ciqu ubrzanog
privrednog razvoja zemqe. Kao takav, ovaj
poslovno-stru~ni sajam, sa kqu~nom
temom ulagawa, najsna`niji je promoter
investicionih resursa Srbije.
Na ovoj sajamskoj manifestaciji predstavila se i op{tina Vlasotince.
–Sajamske aktivnosti su bitne za
i ubudu}e na{a op{tina podr`ati ovakve i
sli~ne projekte.
Du{ko Radakovi}, dr`avni sekretar
Ministarstva za qudska i mawinska prava
i dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu
rekao je, da je ovo prilika da se vidi
spremnost `ena ovog kraja da u~estvuju u
razvoju `enskog preduzetni{tva.
– Ministarstva i donatori treba da
podr`e ovakve projekte jer se kroz wihovu
realizaciju
ja~a
duh
razvoja
preduzetni{tva kod svih a posebno kod
`ena. Kroz ovakve projekte stvara se
mogu}nost bavqewa preduzetni{tvom i
ja~awe biznisa– kazao je Radakovi}.
Ovom prilikom predstavnicima
op{tina Jablani~kog i P~iwskog okruga, te
~lanovima Upravnog odbora uru~ena je
ra~unarska oprema za projekte DEVINFO
baze podataka za prikupqawe i obradu
podataka i indikatora koji }e biti u
funkciji dono{ewa op{tinskih strategija
i politika.
V.M.
stvarawe povoqnog poslovnog ambijenta
predstavqawem potencijala i resursa
na{e op{tine u
ciqu privla~ewa
stranih i doma}ih
investitora
isti~e Marinko
\or|evi}, predstavnik
na{e
op{tine na sajmu
u Novom Sadu.
–Veoma
je
va`no
sajamsko
pojavqivawe
i
predstavqawe
malih
op{tina
poput Vlasotinca
jer nam se na taj
na~in
pru`a
mogu}nost
za
uspostavqawe
poslovnih
kontakata. Op{tina
Vlasotince raspola`e potencijalima za
koje su zainteresovani strani i doma}i
investitori. Mi te momente moramo
iskoristiti kako bismo ostvarili viziju boqeg i uspe{nijeg Vlasotinca.
Svesni smo da u ovom te{kom ekonomskom
momentu moramo u~initi maksimalni
napor da zainteresovane investitore
dovedemo u Vlasotince, kako smo, kao
lokalna samouprava, to ~inili i do sada isti~e Jasmina Mil~i} Mitrovi}, jedan
od predstavnika lokalne samouprave na
sajmu u Novom Sadu.
S. Stankovi}
Potpisivawe ugovora i dobijawe finansijskih sredstava omogu}eno je kroz realizaciju projekta „Podr{ka izbeglim i raseqenim licima“.
Ina~e, projekat finansira Evropska unija, a sufinansira op{tina Vlasotince.
– Korisnici koji su danas potpisali ugovore o pru`awu finansijske i tehni~ke
podr{ke radi pokretawa sopstvenog biznisa su u obavezi da poha|aju obuke koje su
neophodne za obavqawe delatnosti – ovom prilikom izme|u ostalog je istakla
Marija Stankovi}, koordinator projekta i {ef kancelarije ENEKA.
Uru~uju}i ugovore predsednik op{tine Sr|an [u{uli} svima je po`eleo
uspe{an po~etak bavqewa odre|enim biznisom i napomenuo da }e op{tina
Vlasotince i ubudu}e, preko raznih projekata pomagati.
V.M.
JO[ JEDNA MODERNA SAOBRA]AJNICA
Radovi na realizaciji
Projekta „Izgradwa ulice
Mije Milenkovi}“ su u
zavr{noj fazi. Naime,
po~etkom decembra meseca
krenulo se sa asfaltirawem ove ulice.
– Ovo je jedan od
zna~ajnijih projekata za
na{u op{tinu jer dobijamo
jednu modernu saobra}ajnicu koja }e nekoliko sela
povezati
sa
centrom
op{tine. Sredstva za ovaj
projekat obezbe|ena su
preko NIP-a, uz u~e{}e
op{tine. Po{to op{tina
Vlasotince spada u ~etvrtu
grupu po stepenu nerazvijenosti, pru`a nam se
mogu}nost da i u narednom
periodu konkuri{emo kod
nadle`nih ministarstava i
institucija za ovakve i
sli~ne projekte. Redovno
pratimo konkurse i na
vreme apliciramo za projekte koji su od velikog
zna~aja za razvoj op{tine,
ve} smo konkurisali kod
Ministarstva omladine i
sporta, kulture, ekonomije i
regionalnog razvoja sektor
za NIP za narednu godinu –
kazao
je
Bratislav
Petrovi}, predsednik Skup{tine op{tine Vlasotince.
Kako smo saznali, do
zakqu~ewa broja zavr{eno
je asfaltirawe ulice, dok
su
ostali
nezavr{eni
radovi na izgradwi trotoara.
V.M.
4
S K U P [ T I N A
novembar–decembar 2011. godine
SA 22. SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE
USVOJEN REBALANS BUXETA
REBALANSOM SREDSTVA POVE]ANA ZA OKO 62 MILIONA
DINARA. OPOZICIJA IZRAZILA SUMWU DA ]E SREDSTVA
OTI]I ZA INVESTICIJE. ZA DIREKTORA
JKP „KOMUNALAC“ IMENOVAN \OR\E SEIZOVI].
Dana 15. novembra odr`ana je
dvadesetdruga sednica Skup{tine op{tine Vlasotince. Na ovoj
sednici od 45 odbornika prisustvovalo je 42.
Nakon usvajawa zapisnika sa
prethodne sednice, javqaju}i se
po Poslovniku na osnovu kojeg
odbornik ima pravo da bude
pravovremeno obave{ten o
stawu u op{tini Vlasotince,
odbornik Miroslav Krain~ani}
zapitao se {ta se to de{ava sa
koritom reke Vlasine, iznose}i
mi{qewe da je mo`da u pitawu
eksploatacija {qunka.
Prva ta~ka dnevnog reda ove
sednice bio je rebalans buxeta
za 2011. godinu. Obrazla`u}i
ponu|eni
rebalans,
~lan
Op{tinskog ve}a Miroslav
Mili} rekao je da su razlozi za
rebalans pove}ani prihodi od
poreza na zarade, poreza na prihode, naknade za kori{}ewe
gra|evinskog zemqi{ta, nenamenski transferi u iznosu od
62.999,448 dinara. Odbornik
Dragan Jovi} uzimaju}i u~e{}e u
diskusiji je rekao, da je op{tina
Vlasotince dobila dodatna sredstva a mi umesto da ih ula`emo u
investicije, u projekte, wima
}emo krpiti postoje}e rupe u
op{tinskom buxetu. I ostali
predstavnici opozicije
koji su uzeli u~e{}e po
ovoj ta~ki dnevnog reda
izneli su mi{qewe da
je trenutna op{tinska
vlast neodgovorna, da se
sredstva ne usmeravaju
na projekte i investicije. Odbornik Dragoslav Raki} zapitao se,
da li su sve predlo`ene
odluke
donesene
u
skladu sa propisanim
zakonima jer po wegovom mi{qewu nisu dobro
o b r a z l o ` e n e .
Predsednik Skup{tine
Bratislav
Petrovi}
odgovaraju}i
odbornicima istakao je, da je dosta
toga ura|eno i podsetio na projekte koji su u prethodnom periodu realizovani, a da op{tina
po{to spada u red nerazvijenih
ima mogu}nosti da konkuri{e
kod odre|enih ministarstava za
realizaciju odre|enih projekata. Odgovaraju}i na iznesena
mi{qewa predsednik op{tine
Vlasotince Sr|an [u{uli}
istakao je, da je izneseno mnogo
neta~nih podataka vezanih za
ostvarivawe i tro{ewe sredstava.
–
Plate
zaposlenih
u
[email protected] DAN VATROGASACA
Me|unarodni dan vatrogasaca, 7. novembar, obele`ila
je i Vatrogasna jedinica
Vlasotinca. Ovom prilikom,
Sr|an [u{uli}, predsednik
op{tine Vlasotince izvr{io je
smotru jedinice i izme|u ostalog rekao:
– Vlasotina~ka vatrogasna
jedinica je tokom ove godine
imala preko sto intervencija na
terenu. Uspevali su da na vreme
stignu svuda gde je to bilo
neophodno. ^iwenica je da u
celoj Srbiji fali odre|eni broj
vatrogasaca, a jedinici u
Vlasotincu neophodna je i obnova postoje}eg voznog parka, pre
svega jedno terensko vozilo koje
bi omogu}ilo lak{i pristup do
pojedinih delova op{tine. No,
iako su broj~ano malo, a i ne
ba{ najboqe opremqeni, na{i
vatrogasci sti`u na sve pozive.
Lokalna samouprava je do sada
uvek izlazila u susret Vatrogasnoj jedinici, naravno ta
saradwa }e se nastaviti i
ubudu}e.
Dragan Stamenkovi}, komandir ove jedinice istakao je, od
kako postoji ova slu`ba ove
godine imala je najve}i broj
intervencija
i
posebno
pohvalio dobru saradwu sa
lokalnom samoupravom.
Vatrogasna jedinica Vlasotinca je i na svoj dan imala
intervenciju
u
ovda{woj
ciglani gde je izbio po`ar.
Pred{kolskoj ustanovi „Milka
Dimani}“ bile su vezane za
zarade u op{tinskoj upravi,
me|utim uspeli su da iskoriste
zakonsku mogu}nost da se ve`u za
osnovicu zarade u obrazovawu i
otuda rebalans za plate u vrti}u.
Dobili smo uve}awe za oko {est
miliona dinara od poreza na
zarade i oko sedam miliona
dinara nenamenskog transfera i
mislim da }e biti upotrebqeni
kako treba. Znamo da je na{a
op{tina korak ispred drugih
op{tina i da je mnogo toga
ura|eno, u na{oj op{tini jo{
uvek se dosta radi. [to se ti~e
radova oko korita reke Vlasine,
op{tina nije povezana sa tom
investicijom.
To
radi
Ministarstvo poqoprivrede,
Direkcija „Srbija vode“ sprovodi projekat ~i{}ewa i produbqivawa re~nog korita kako
bi se omogu}ilo boqe ulivawe
pritoka i kanala, Nas to ni{ta
ne ko{ta, da li je sve ura|eno
kako treba to }ete morati da
pitate nadle`ne institucije u
Republici – kazao je tom prilikom Sr|an [u{uli}, predsednik op{tine Vlasotince.
Boban
Petrovi},
~lan
Op{tinskog ve}a u~estvuju}i u
diskusiji po ovoj ta~ki dnevnog
reda podsetio je prisutne na
Narodnu peticiju, kojom je
omogu}eno dono{ewe dva zakona,
jedan od wih je Zakon o finansirawu lokalne samouprave koji
upravo omogu}ava pove}awe
transfera.
– Buxet op{tine Vlasotince
u posledwa tri meseca ove
godine bi}e ve}i mese~no za oko
8,4 miliona dinara, a naredne
godine transferna sredstva
bi}e ve}a za oko 91.600,000
dinara. I svakako }e biti raspore|ena upravo tamo gde su najneophodnija
i
omogu}iti
lokalnoj samoupravi jo{ boqe
investirawe – istakao je Boban
Petrovi}.
Nakon burne rasprave rebalans buxeta usvojen je ve}inom
glasova,
tako
}e
ukupno
pove}awe rashoda iznositi
62.999,448 dinara.
Bez diskusije, Skup{tina je
usvojila Odluke o izmeni i dopuni Statuta op{tine, o pravima
i uslugama u socijalnoj za{titi.
Na sednici je usvojen i Lokalni
akcioni
plan
upravqawa
otpadom na teritoriji op{tine,
Informacija o pripremqenosti
osnovnih {kola za po~etak
{kolske godine. Bez rasprave
usvojen je i Izve{taj o radu
Pred{kolske ustanove „Milka
Dimani}“.
Skup{tina je razre{ila
du`nosti v.d. direktora JKP
„Komunalac“ Neboj{u Kovanxi}a, a istovremeno za v.d.
direktora ovog preduze}a imenovala \or|a Seizovi}a, poqoprivrednog
in`ewera
iz
Vlasotinca.
V.M.
ZAVR[EN SAJAM LOKALNE SAMOUPRAVE U BEOGRADU
VLASOTINA^KI [TAND
PREPOZNATQIV
Tre}i Sajam lokalne samouprave odr`an je od
9. do 11. novembra u Beogradu. Sajam je imao za
ciq razmenu iskustava i znawa va`nih za razvoj
srpskih gradova i op{tina.Ovog puta predstavilo se 106 izlaga~a iz 92 lokalne samouprave, kao
i Savez op{tina i gradova Republike Srpske.
Sajam lokalne samouprave otvorio je predsednik Republike Srbije Boris Tadi}, koji je tom
prilikom poru~io u~esnicima sajma da moraju
u~initi sve kako bi privukli strane investicije.
Po wegovim re~ima neke op{tine su pokazale
zavidnu ve{tinu u privla~ewu investicija.
–Sajam lokalne samouprave bitan je za povezivawe Vlasotinca sa drugim op{tinama, za razmenu iskustva i znawa u ciqu {to uspe{nije
realizacije postoje}ih i dobijawa novih projekta ~ija realizacija mo`e da poboq{a imix na{e
op{tine – isti~e Marinko \or|evi}, koordinator Kancelarije za LER.
–Tokom trodnevnog trajawa ove manifestacije dobili smo priliku da aktivno u~estvujemo na
raznim prezentacijama, okruglim stolovima i
panel diskusijama koje su od zna~aja za rad
jedinica lokalne samouprave a koje se ti~u
privla~ewa investicija i stvarawa uslova za
wihovu realizaciju isti~e Irena Cvetkovi}, predstavnik
na{e op{tine na sajmu.
– Na{a op{tina
iskoristila je priliku
da razmeni mi{qewe,
izlo`i konkretne inicijative i predstavi
svoje privredne, kulturne,
turisti~ke,
organizacione i druge
potencijale. Na{ {tand je posetio i predsednik Republike Srbije
Boris Tadi} sa svojim
saradnicima – dodaje
Jasmina Mil~i} Mi-
trovi} .
Po wenim re~ima, vlasotina~ki {tand je
postao prepoznatqiv na sajamskim manifestacijama jer uspevamo da na malom prostoru prezentujemo sve ono {to je karakteristi~no za
Vlasotince, od kvalitetnih vina iz malih vinarija do rukotvorina, suvenira, {tampanog materijala i video prezentacije.
Prezentaciji op{tine Vlasotince sa svojim
saradnicima prisustvovali su predsednik
op{tine Sr|an [u{uli} i narodni poslanik dr
Slavoqub Mitov. Oni su potvrdili da je sajamsko pojavqivawe malih op{tina sa velikim
potencijalima bitno, tim pre {to su u
Vlasotincu tokom ove godine realizovani veliki projekti, koji su rezultat anga`ovawa
lokalne samouprave i civilnih organizacija,
koje deluju na teritoriji na{e op{tine.
Sajam lokalne samouprave organizovalo je
Ministarstvo za qudska i mawinska prava,
dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu u saradwi
sa gradom Beogradom i Stalnom konferencijom
gradova i op{tina.
S. Stankovi}
novembar–decembar 2011. godine
CRNA TRAVA
U RAZGOVORU SA PREDSEDNIKOM OP[TINE CRNA
TRAVA SLAVOQUBOM BLAGOJEVI]EM SAZNAJEMO
PRIORITETI –
OTVARAWE NOVIH RADNIH MESTA
Lokalna samouprava crnotravske
op{tine, u ciqu stvarawa {to boqih
uslova za `ivot i poboq{awe `ivotnog
standarda `iteqa, tokom protekle
godine realizovala je niz zna~ajnih projekata. Prvi ~ovek op{tine Crna Trava
Slavoqub Blagojevi} podse}a {ta je sve
tokom godine ura|eno.
– U prethodnoj godini nizom projekata uspeli smo da omogu}imo boqe uslove
za `ivot svim na{im stanovnicima.
Poboq{avali smo putnu mre`u, radili
projekte vezane za poboq{awe vodosnabdevawa i kanalizacije. Projekte smo
realizovali uz pomo} nadle`nih vladinih institucija ali i mnogih donatora. Kao i nekoliko godina ranije, i
tokom ove godine, lokalna samouprava je
obezbedila besplatan prevoz za sve
osnovce i sredwo{kolce koji putuju na
relaciji Krivi Del – Brod – Crna Trava.
Za u~enike koji ne putuju, a sa podru~ja
su na{e op{tine, obezbedili smo
besplatan boravak u internatu. Za
svakog u~enika koji pe{a~i vi{e od 5km
op{tina }e u slede}oj godini izdvojiti
po 20.000 dinara, {to je duplo vi{e nego
li {to su u~enici dobijali do ove
godine. Za svu decu do 15 godina, sa
podru~ja op{tine, obezbedili smo novo-
infrastrukturne projekte, da akcenat stavimo na stvarawe uslova za
otvarawe novih radnih mesta i
uposlewe mladih qudi. U tom ciqu
ve} smo kontaktirali zainteresovanog investitora iz Portugalije.
Po planovima i dogovorima trebalo
bi da sa investitorm iz Beograda do
1. aprila naredne godine otvorimo
pogon za preradu drveta i uposlimo
20- tak mladih qudi. Fabrika Simpa
trenutno dobro radi. U Preslapu, u
fabrici za preradu vode, trenutno
radi 10 radnika a naredne godine
bi}e uposleno jo{ toliko. Na ribwaku u Rupqu uposleno je desetak
radnika, a naredne godine jo{ dvadesetak radnika na}i }e posao na ovom
ribwaku. Sa EKO ENERXI grup iz
Beograda i TEK ENERXI iz [vajcarske nastavi}emo radove na
izgradwi mini elektrana. Tokom
naredne godine planirana je izgradwa jo{ ~etiri minielektrane na
podru~ju na{e op{tine. Zavr{en je
10kW dalekovod Tego{nica – Sastav
Reka, u du`ini od oko 10 km. Radi
poboq{awa snabdevawa i kvalitetnijeg
napajawa
iz
obnovqivih
izvora
zavr{eni su i radovi na 35/10 kW
dalekovodu Sastav Reka –Crna Trava. U
decembru mesecu, sa zainteresovanim
investitorom iz Portugalije, zapo~eti
su radovi na izgradwi vetroparkova na
^emerniku. Od ovog projekta predvi|eno
je da odre|ena sredstva ostanu u op{tinskom buxetu. U buxetu, po prvi put, izdvojena su sredstva od pet miliona dinara
za razvoj poqoprivrede. S obzirom da je
buxet investicioni, predvideli smo 30
miliona dinara za investicije, koje }e se
realizovati 2012. godine, pre svega za
zavr{etak i kupovinu stanova. Op{tina
svake godine velika sredstva izdvaja za
pomo}
socijalno
ugro`enom
stanovni{tvu, u tom smislu iz buxeta }e
se naredne godine finansirati projekat
„Pomo} u ku}i“, na ovom projektu
zaposleno je osam radnika – rekao je
predsednik Blagojevi}.
U ciqu pomo}i mladim bra~nim
parovima i podsticaju ra|awa, rukovodstvo Crne Trave }e tokom naredne
U NOVOJ GODINI
NOVI projekti
Op{tina Crna Trava je do 15. decembra, u skladu sa propisanim
zakonskim rokovima, konkurisala kod Nacionalnog investicionog
plana za projekte za narednu godinu.
Kako smo saznali, lokalna samouprava je aplicirala kod NIP-a za
odobrewe i realizaciju osam projekata tokom 2012. godine. Projekti
su uglavnom vezani za razvoj putne i komunalne infrastrukture.
Vrednost projekata je 247 miliona dinara.
godi{we
paketi}e.
Novogodi{wi
paketi}i i ove godine su donacija
Milovana
Milo{evi}a,
vlasnika
Sistem-FPS – rekao je Slavoqub
Blagojevi}.
Na nedavno odr`anoj sednici
Skup{tine op{tine usvojen je buxet za
narednu godinu. Recite ne{to o tome?
– Odbornici Skup{tine jednoglasno
su usvojili planirani buxet za narednu
godinu i on iznosi 127.350,000 dinara.
Tokom ove godine ostvarewe buxeta
iznosi skoro 100%, sva potra`ivawa
korisnika buxeta su izmirena, a uspeli
smo da u{tedimo 5 miliona dinara. To
nam govori da je buxet kori{}en
doma}inski i racionalno. Ipak, nismo
zadovoqni postignutim, za narednu godinu planirali smo, pored ulagawa u
godine izdvajati po 60.000 dinara za
svako novoro|eno dete.
– U ovoj godini ro|eno je osam beba. U
ciqu pomo}i mladim roditeqima, za
svako
novoro|eno
dete,
umesto
dosada{wih 40.000 dinara op{tina }e
izdvajati po 60.000 dinara. Ina~e, po
podacima iz najnovijeg popisa, prosek
starosti stanovni{tva na podru~ju na{e
op{tine je 58 godina `ivota. Stoga se
mo`e re}i da se stanovni{tvo op{tine
Crna Trava ne iseqava ali smo suo~eni
sa velikom stopom smrtnosti – zakqu~io
je predsednik Blagojevi}.
Sa nadom da }e svi planirani projekti biti realizovani, predsednik
op{tine
Crna
Trava
Slavoqub
Blagojevi} svim Crnotravcima ~estitao
je Novogodi{we i Bo`i}ne praznike.
5
CRNA TRAVA
OTVOREN
internet klub
U centru Crne Trave nedavno je
otvoren Internet klub za mlade.
velikog zna~aja za decu i omladinu
op{tine Crna Trava.
–
Mesna
zajednica
„Mirko
Sotirovi}“, uz saradwu i podr{ku
op{tine CrnaTrava, 12. decembra ove
godine otvorila je Internet klub za decu
i omladinu. Klub je opremqen najsavremenijom ra~unarskom opremom, LCD
televizorom i Total TV kablovskom
televizijom. Vrednost projekta je oko
250.000 dinara - rekao je Vladan Nikoli},
sekretar MZ „Mirko Sotirovi}“.
Otvarawe Internet kluba je od
– @elimo deci da pru`imo mogu}nost
da najpre nau~e osnove ra~unarstva,
kori{}ewe interneta i savremenih
dostignu}a. Pu{tena je i be`i~na internet mre`a u centru Crne Trave koja }e za
gra|ane biti besplatna. U planu nam je da
tokom naredne godine otvorimo {kolu
ra~unarstva za sve zainteresovane, naravno, obuka }e biti besplatna – rekao je
Vladan Nikoli}.
SA 23. SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE CRNA TRAVA
USVOJEN BUXET ZA NAREDNU GODINU
Dana 20. decembra odr`ana je 23. sednica Skup{tine op{tine Crna Trava. Svakako
najzna~ajnija ta~ka ovog zasedawa bila je usvajawe op{tinskog buxeta za narednu godinu. Buxet za 2012. godinu iznosi}e 127.350,000 dinara. Usvojeni op{tinski buxet nije
socijalni nego razvojni, {to se vidi po iznosu planiranih sredstava za razvojne projekte crnotravske op{tine.
Na ovoj sednici usvojena je i Odluka o izmeni programa mera, aktivnosti i mehanizama op{tine Crna Trava na ja~awu populacione politike utvr|ene Strategijom
podsticaja ra|awa u Republici. Usvajawe ove ta~ke veoma je bitno jer je u op{tini
migracija prisutna, a rukovodstvo op{tine je, imaju}i u vidu podatke sa zadweg
popisa stanovni{tva, odlu~ilo da se sredstva na ime jednokratne pomo}i za svako
novoro|eno dete pove}aju. Naime, ova pomo} do sada je iznosila 50.000 dinara bruto, a
tokom naredne godine iznosi}e 60.000 dinara neto.
Istovremeno, odbornici Skup{tine su za v.d.direktora Biblioteke „Sestre
Stojanovi}“ imenovali Qubi{u Savi}a, za v.d. direktora JKP „ Vilin Lug“ imenovana je Svetlana \or|evi}, a za v.d. direktora Fonda za gra|evinsko zemqi{te i
puteve imenovan je Stan~a Stojanovi}. Pored niza drugih ta~aka, na ovoj sednici
odbornici su doneli re{ewe o imenovawu Op{tinske izborne komisije.
SPREMNI ZA ZIMU
Zbog razu|enosti op{tine, posebno u zimskom periodu je
veoma zna~ajno redovno odr`avawe putne infrastrukture. Fond za gra|evinsko zemqi{te i puteve sproveo je
javnu nabavku malih vrednosti za zimsko odr`avawe
op{tinskih i nekategorisanih puteva. Izvo|a~ radova
bi}e „Crna Trava –put“ iz Crne Trave.
Za zimsko odr`avawe izdvojena su sredstva u iznosu od
milion dinara. U lokalnoj samoupravi ka`u da su spremni za predstoje}u zimsku sezonu kako nijedna mahala u
crnotravskoj op{tini tokom zime ne bi bila zavejana i
Stranu pripremila:
odse~ena od centra.
Vesna Miltenovi}
6
I
Iz
z
p
pr
rv
ve
e
r
ru
uk
ke
e
novembar–decembar 2011. godine
ZA „VLASINU“ GOVORI PREDSEDNIK OP[TINE SR\AN [U[ULI]
RADIMO UPRKOS KRIZI
DO SADA REALIZOVANO NIZ PROJEKATA. OP[TINU U 2012. GODINI O^EKUJE
MNOGO POSLA. NOVA RADNA MESTA UVEK PRIORITET.
Kraj godine je prilika da se
Sr|an [u{uli}, prvi ~ovek
op{tine Vlasotince osvrne na
godinu na izmaku, na ono {ta je
planirano, ono {to je ura|eno,
na ono {to se planira u narednom periodu.
Gospodine predsedni~e, kako
ocewujete godinu na izmaku s
obzirom na pomenute okolnosti?
– Ve} nekoliko godina ceo
svet se nalazi u ekonomskoj
krizi, sasvim je normalno da i
na{a zemqa a samim tim i
op{tina Vlasotince dele istu
sudbinu. No, uprkos svemu, na{a
lokalna samouprava uspela je da
tokom ove godine realizuje
mnoge projekte, a sve u ciqu
poboq{awa uslova za `ivot i
rad svih na{ih gra|ana. Tokom
godine imali smo veoma dobre
kontakte sa skoro svim ministarstvima, drugim institucijama, kao i mnogim vladinim i
nevladinim
organizacijama.
Samo na{im znawem, ume}em,
trudom i radom uspeli smo da
tokom ove godine mnoge projekte
realizujemo i donesemo op{tini
sredstva u iznosu od oko 200 miliona dinara. Najbitniji projekti koji su tokom ove godine realizovani vezani su za poboq{awe
infrastrukture i razvoj socijalne za{tite. Da se podsetimo,
od Ministarstva za za{titu
`ivotne sredine dobijena su
sredstva za realizaciju projekta
"Izgradwa transfer stanice", u
vrednosti od preko 60 miliona
dinara. Ulicu Mije Milenkovi}
realizujemo sredstvima Nacionalnog investicionog plana, a
vrednost projekta je preko 40 miliona
dinara.
Sa
Ministarstvom za infrastrukturu
realizova}emo projekat asfaltirawa tri ulice, ~ija je ukupna vrednost deset miliona
dinara. Sa Ministarstvom omladine i sporta realizovali smo
projekat „Izgradwa de~jeg parka
i igrali{ta u okviru {kolskog
dvori{ta u Konopnici“, vrednost projekta je blizu 3,2 miliona dinara. Anga`ovawem
gradona~elnika
Beograda
Dragana
\ilasa,
preko
Sekretarijata za privredu grada
Beograda dobijena su sredstva u
iznosu od 3,5 miliona dinara za
ure|ewe tr`no - poslovnog centra u Du{anovoj ulici. Tokom
godine ura|eno je i niz drugih
infrastrukturnih
projekata
poput regulacije Crnobarskog
potoka, presvla-~ewe ulica
habaju}im
slojem
u
selu
Glo`anu. Sa Minista-rstvom za
dr`avnu upravu i lokalnu
samoupravu realizovan je projekat
„Tehni~ko
opremawe
organa lokalne samouprave“. No,
pored ovih projekata, lokalna
samouprava realizovala je i
realizuje
i
projekte
sa
Programom
PROGRES
i
PBILD, a preko NALED-a,
op{tina Vlasotince je u postupku
sertifikacije
za
stvarawe povoqnog poslovnog
okru`ewa. I pored nabrojanih
projekata ura|eno je jo{ mnogo
toga. [to se ti~e naredne
godine, a po{tuju}i propisane
rokove, na{a op{tina je ve}
konkurisala kod nadle`nih
vladinih institucija za dobijawe sredstava za realizaciju
projekata – istakao je Sr|an
[u{uli}, predsednik op{tine
Vlasotince.
Iako je kraj gra|evinske
sezone grad se u`urbano sre|uje
(ure|uje se korito Vlasine,
poplo~avaju trotoari), recite
ne{to o tome?
– [to se ti~e ure|ewa korita reke Vlasine lokalna
samouprava je upoznata da se
radi o pro{irewu i produbqewu
korita reke Vlasine, radove
izvodi nadle`na vladina institucija „Srbija vode“ kako bi se
omogu}ilo ulivawe pritoka,
kanala, a sve u ciqu regulisawa
reke Vlasine. Zna~i, lokalna
samouprava nije raspisivala
tender za ove radove, niti
birala izvo|a~e radova, niti ih
finansira. Sredstva koja smo
dobili od grada Beograda
namewena su ure|ewu tr`no poslovnog centra u Du{anovoj
ulici, tj. poplo~avawe trotoara
u pomenutoj ulici i stavqawe
ivi~waka. Vrednost ovog projekta je 6,8 miliona dinara. Grad
Beograd donira 3,5 miliona
dinara a ostali deo tj. 3,3 miliona dinara obezbe|uje na{a
op{tina. Krenuli su i radovi u
ulici Milorada Veli~kovi}a,
Kosovskoj i Omladinskoj ulici.
Za ove radove sredstva od 10 miliona dinara obezbe|ena su od
Ministarstva za infrastrukturu – istakao je predsednik
[u{uli}.
Od oktobra meseca ove godine
na{a op{tina dobija uve}ana
transferna sredstva, kako }e ta
sredstva biti upotrebqena?
–- U posledwa tri meseca ove
godine transferna sredstva
uve}ana su zakonom o finansirawu lokalne samouprave. Tako
na{a op{tina dobija preko 25
miliona dinara. Ova sredstva }e
omogu}iti lak{e funkcionisawe na{e op{tine. Ne}e biti
upotrebqena za „krpqewe rupa “
u op{tinskom buxetu kako se
nedavno ~ulo na sednici
Skup{tine op{tine. Svakako
}emo ih iskoristiti za razvoj
na{e op{tine, zna~i bi}e
upotrebqena za investicije –
odgovorio
je
predsednik
[u{uli}.
Predsednik Srbije Boris
Tadi} ali i ekonomisti narednu
godinu najavquju jo{ te`om,
kakva su va{a predvi|awa {to
se ti~e na{e op{tine?
– Sa svih strana ~ujemo da }e
2012. godina biti jo{ te`a, ~eka
nas
drugi
udar
svetske
ekonomske krize. Na{a op{tina
}e sa svoje strane u~initi sve da
teret krize podnesu svi podjednako. Nastavi}emo sa stvarawem
povoqne poslovne klime kako bi
strani investitori Vlasotince
videli kao mesto pogodno za
nova investirawa. Nizom projekata
trudi}emo
se
da
poboq{amo socijalni status
stanovni{tva na{e op{tine. U
svemu veliku podr{ku o~ekujemo
od nadle`nih republi~kih
institucija i mnogih donatora.
^esto
ka`ete
da
je
Vlasotince korak
ispred ostalih mesta
u okru`ewu, da li
}ete se potruditi da
tako ostane i u
narednom periodu?
– Ja zaista mislim
da je Vlasotince
korak ispred drugih
op{tina {to se ti~e
privrede.
Uspeli
smo da u prethodnom
periodu u postoje}a
privatna preduze}a
(Elrad,
Gruner,
Fiorentino)
uposlimo nekoliko
stotina
mladih
qudi. Verujte, na{i
projekti za koje
apliciramo
kod
nadle`nih maltene
iz bilo koje oblasti,
skoro uvek dobiju
pozitivan odgovor.
To govori da u
Vlasotincu postoje
dobri i kvalitetni
qudi. Svakako jedan
od prioriteta bi}e nastavak
ure|ewa industrijske zone, ulagawe u infrastrukturu a sve u
ciqu
stvarawa
povoqne
mogu}nosti investirawa kako za
doma}e tako i za strane investitore. Na ostvarivawu ovog
zadatka moramo biti odlu~ni i
odgovorni
jer
samo
tako
Vlasotince }e i daqe i}i korak
ispred drugih – zakqu~io je
[u{uli}.
Na kraju razgovora, Sr|an
[u{uli}, predsednik op{tine
Vlasotince ~estitaju}i Novogodi{we i Bo`i}ne praznike
svim
gra|anima
op{tine
Vlasotince po`eleo je mnogo
sre}e, zdravqa i li~nog uspeha.
V.Miltenovi}
ZAVR[ENI RADOVI
Projekat „Ure|ewe tr`no poslovnog centra u
Du{anovoj ulici“ ovih decembarskih dana privodi se kraju. Pre prvog snega, radovi na
poplo~avawu i postavqawu ivi~waka s leve
strane u glavnoj ulici su zavr{eni. Krenulo se sa
radovima i na desnoj strani ulice. Radove izvodi
GP „Mehanizacija“. Vrednost projekata je 6,8 miliona dinara.
– Sredstva za realizaciju ovog projekta, u izno-
su od 3,5 miliona dinara, delimi~no su
obezbe|ena
od
Skup{tine
Beograda
i
anga`ovawem Dragana \ilasa, gradona~elnika
Beograda. Op{tina Vlasotince je obezbedila jo{
3,3 miliona dinara. U planu nam je da se uradi i
desna strana glavne ulice, a u drugoj fazi planiramo da uredimo i fasadu u centru grada – rekao je
Sr|an [u{uli}, predsednik op{tine.
V.M.
novembar–decembar 2011. godine
o
o b
b r
r a
a z
z o
o v
v a
a w
w e
e
[email protected] DAN GIMNAZIJE „STEVAN JAKOVQEVI]“
7
[email protected] DAN TEHNI^KE [KOLE
POLA VEKA TRADICIJE MODNA REVIJA POVODOM PROSLAVE
sti~u nova znawa, da streme ka novim visinama, da snove pretvaraju u stvarnost.
– Savremeni nastavni proces, inovacije u
preno{ewu znawa i vannastavne aktivnosti
samo su neki od uslova ka boqem uspehu. Tome
doprinosi i kvalitetno opremqen {kolski
prostor koji je podsticajan za stvarala{tvo
mladih generacija ro|enih u vreme informati~kog dru{tva – rekao je direktor @ivan
[u{uli}.
On je podsetio prisutne da je
Ministarstvo
prosvete i nauke
dalo doprinos ovim
ciqevima kroz program
nabavke
name{taja za sredwe
{kole u Vlasotincu,
koji je vredan pola
miliona dinara
Sve~anost je upotpuwena
izuzetno
lepo osmi{qenim
programom „Ja se
se}am jednog sna“,
koji
su
izveli
TELEGRAM PODR[KE MINISTRA PROSVETE
u~enici recitatorske,
Povodom Dana {kole „Stevan Jakovqevi}“ Ministarstvo dramske, ruske i
prosvete i nauke uputilo je direktoru Gimnazije @ivanu [u{uli}u francuske sekcije.
telegram slede}e sadr`ine:
U~enici su izveli
„U~enicima i kolektivu Gimnazije „Stevan Jakovqevi}“ u dramatizaciju jednog
Vlasotincu, koji obele`avaju svoj Dan {kole 7. decembar, upu}ujem dela
Nu{i}eve
srda~ne pozdrave i ~estitke. Istovremeno, molim da uva`ite {to „ A u t o b i o g r a f i j e “ .
zbog obaveza nisam u mogu}nosti da se odazovem va{em pozivu i Gosti su imali priprisustvujem prigodnom programu koji je {kola pripremila. liku da vide i dramSiguran sam da }ete i ubudu}e na najlep{i mogu}i na~in prezento- sko-lirski
kola`
vati rezultate svoga rada u obrazovno-vaspitnoj delatnosti, koja je kojim je na{a zemqa
jedna od najva`nijih segmenata razvoja na{eg dru{tva i Republike predstavqena
na
Srbije“.
nagradnom studijskom
S po{tovawem,
putovawu u Gr~koj,
ministar prosvete i nauke prof. dr @arko Obradovi} koje je organizovano
povodom godi{wice
od predava~a prvim generacijama gimnazi- proboja Solunskog fronta.
Gosti su bili i ~lanovi hora O[ „Sini{a
jalaca ali i u~enici prve i druge generacije
koji su i danas profesori na{e {kole – Jani}“.
S. Stankovi}
istakao je direktor @ivan [u{uli}.
On je tom prilikom poru~io |acima da
Gimnazija „Stevan Jakovqevi}“ obele`ila
je 7. decembra Dan {kole. Sve~anosti su
pored profesora i |aka prisustvovali brojni gosti, predstavnici lokalne samouprave,
drugih {kola i prosvetari u penziji.
Direktor {kole @ivan [u{uli} tom prilikom je podsetio, da je Gimnazija osnovana
1962. godine, kada je u prvi razred upisano
147 |aka a za direktora {kole postavqen
nastavnik istorije Radomir Kati}.
– Na veliku radost sa nama su danas neki
Dan Tehni~ke {kole bio je prilika da
se brojni gosti, profesori i u~enici
{kole podsete na sve rezultate izme|u
dve godi{we sve~anosti i da kroz bogat
kulturno-umetni~ki program prika`u
deo svojih aktivnosti.
Goste je najpre pozdravila direktorka
{kole Biqana Pej~i}. Ona se tom prilikom zahvalila predstavnicima lokalne
samouprave koji su podr`ali aktivnosti
{kole da ona postane prepoznatqiva u
Srbiji.
– Ove godine radili smo na unapre|ewu
materijalnih uslova za rad u {koli,
omogu}ili smo u~enicima odlazak na
takmi~ewa iz svih oblasti koje smo imali
u planu, obezbedili smo stru~no
usavr{avawe nastavnika i pokrenuli niz
projekata me|u kojima su: „Partnerstvo
na delu“ i „Misli kao preduzetnik“.
Izgradili smo i dobru saradwu sa
poslovnim partnerima jer je nama kao
stru~noj {koli zadatak da
pripremimo mlade za
tr`i{te rada, za sopstveni biznis ili nastavak daqeg {kolovawa. U
tome nam posebno poma`u
„Fiorentino
grupa“,
„Cementni proizvodi“,
GP „Pionir“ i Direkcija
za urbanizam i izgradwu
Vlasotinca – istakla je
Biqana Pej~i}.
Sve~anost su svojim
programom
upotpunili
u~enici recitatorske sekcije. Izveden je i dramskolirski kola` kojim su
u~enici ove {kole predstavili svoj grad i svoju
zemqu u Gr~koj, na nagradnom studijskom putovawu,
koje
je
organizovano
povodom
godi{wice
proboja
Solunskog
fronta.
Poseban
{arm
sve~anosti dala je modna
revija koju su priredile
profesorke i u~enice tekstilne struke. Izuzetna kombinacija modernih i etno modela nastalih u radionicama ove {kole izmamila je burne aplauze
prisutnih gostiju.
S.S.
OSNOVNA [KOLA „8. OKTOBAR“
ZAMEWENA FASADNA STOLARIJA VELIKA ULAGAWA U OPREMAWE [KOLE
U Osnovnoj {koli „8. oktobar“
nedavno je zamewena fasadna stolarija.
Sredstva za ovu investiciju vrednu
3.750.000
dinara obezbedilo je
Ministarstvo ekonomije i regionalnog
razvoja – sektor za NIP.
Po re~ima direktora {kole @ivorada
\oni}a, realizacija ovog projekta
doprine}e unapre|ivawu kvaliteta obrazovne delatnosti u {koli. Zna~ajno }e se
poboq{ati uslovi i kvalitet rada,
zadovoqiti pedago{ki, zdravstveni i
bezbedonosni uslovi u ovoj ustanovi.
Zamenom dotrajale i nefunkcionalne
stolarije za{titi}e se objekat od
propadawa. Na ovaj na~in stvoreni su i
povoqniji estetski i ekolo{ki uslovi
`ivota i rada u {koli.
–Realizaciju ovog projekta, svojim
izuzetnim zalagawem pomogao je Milan
\oki}, dr`avni sekretar Ministarstva
ekonomije i regionalnog razvoja. Veoma
je va`no {to smo obezbedili sredstva za
zamenu fasadne stolarije koja je dotra-
jala i kao takva ote`avala grejawe
{kole. Na ovaj na~in obezbedili smo
boqe uslove za rad nastavnika i
|aka.Pokazali smo da veoma ozbiqno i
odgovorno prilazimo problemima koji se
odnose na brigu o deci i unapre|ewe rada
u {kolama, jer smo to prepoznali kao
jedan od najva`nijih segmenata na{eg
anga`ovawa. Ovakav pristup radu
zadr`a}emo i ubudu}e. Ove godine
obezbedili preko tri miliona dinara za
izgradwu igrali{ta i sportskog terena u
{koli u Konopnici – isti~e Boban
Petrovi}, ~lan Op{tinskog ve}a i
predsednik
Op{tinskog
odbora
Ujediwenih regiona Srbije.
Slede}e godine o~ekuje se i realizacija projekta nadgradwe i rekonstrukcije
Osnovne {kole „8. oktobar“ za {ta treba
obezbediti 26 miliona dinara.
Po
re~ima
Bobana
Petrovi}a
op{tina Vlasotince ve} je preko NIP-a
konkurisala za realizaciju ovog projekta.
S. Stankovi}
U ciqu poboq{awa uslova rada u
Osnovnoj {koli „8. oktobar“ je tokom ove
2011. godine realizovano vi{e projekata.
Po re~ima direktora @ivorada
\oni}a ove godine zavr{ena je digitalizacija {kole. Vrednost ove investicije
je 750.000 dinara a sredstva je obezbedilo
Ministarstvo za nauku i tehnologiju.
Realizacijom ovog projekta {kola je
dobila najsavremeniji kabinet informatike opremqen sa dvadeset ra~unara,
formiran je kabinet sa deset ra~unara za
potrebe razredne nastave a {kola u
Konopnici dobila je laptop i projektor.
U svim objektima centralne {kole
zameweno je osvetqewe za {ta je izdvojeno 345.000 dinara. Sredstva su u zajedni~koj akciji obezbedili {kola i roditeqi.
Ove godine radilo se i na ure|ewu
dvori{ta i sportskih terena. Za izgradwu terena u Konopnici Ministarstvo
omladine i sporta izdvojilo je 3.180.000
[email protected] ME\UNARODNI DAN HUMANITARNOG PRAVA
HUMANOST NAJMLA\IH NA DELU
Povodom Me|unarodnog dana qudskih prava 23. novembra u sali
Bioskopa prire|ena je humanitarna priredba pod nazivom „Zajedno
smo boqi“.
U pripremi programa u~estvovali su polaznici Pred{kolske
ustanove „Milka Dimani}“, u~enici Osnovne {kole „Sini{a Jani}“,
Gimnazije „Stevan Jakovqevi}“ kao i deca iz Centra za decu i omladinu.
Izuzetno dinami~an i lepo osmi{qen zajedni~ki program mnoge iz
publike vratio je u detiwstvo. Bilo je tu dosta muzike, lepih stihova, pesama, igre, dru`ewa. Najmla|i Vlasotin~ani jo{ jednom su
pokazali da su deca ukras sveta, da imaju velika srca otvorena za drugarstvo i da od wih odrasli treba da u~e lekcije o zajedni{tvu,
humanosti, solidarnosti i lepoti dru`ewa.
Sredstva prikupqena od ulaznica upla}ena su u fond „Bitka za
bebe“ i namewena su kupovini inkubatora.
S.S.
dinara.
Direktor @ivorad \oni} isti~e, da je
tokom 2011. godine {kola izdvojila i
435.000
dinara
za
investiciono
odr`avawe i nabavku nastavnih sredstava.
Za nastavnike fizike i |ake koji vole
ovaj predmet posebno je zna~ajno opremawe kabineta fizike novim nastavnim
sredstvima i interaktivnom tablom za
{ta je izdvojeno 386.000 dinara.
U {koli „8. oktobar“ u toku je realizacija DILS projekta „Obrazovna
inkluzija Roma“. Za realizaciju prve
faze ovog projekta obezbe|eno je 550.000
dinara.
–Sve ovo govori da je na{a {kola uz
pomo} pomenutih ministarstava, lokalne
samouprave, roditeqa i sopstvenim sredstvima bitno unapredila uslove rada na
osnovnom obrazovawu na{e dece, {to je od
velikog zna~aja za ~itavu zajednicu –
dodaje direktor @ivorad \oni}.
S. Stankovi}
8
Pesni~ki
~as
novembar–decembar 2011. godine
SA 19. PESNI^KOG ^ASA – U^ITEQSTVU U ^AST – U SPOMEN DANICI GORUNOVI] TASI]
[email protected] PESNIKA I U^ENIKA
radicionalna kulturna manifestacija Pesni~ki ~as – U~iteqstvu u ~ast – u spomen Danici
Gorunovi} Tasi} ove godine odr`ana je po 19 put. U~enici i gra|ani Vlasotinca imali su priliku da se dru`e sa pesnicima Dragomirom ]ulafi}em, Igorom Kolarovim i Brankom Stevanovi}em,
dok je ovogodi{wi gost Pesni~kog ~asa bio prof. dr \ura Stevanovi}. Po ve} ustaqenoj tradiciji, ova
jedinstvena manifestacija u na{oj zemqi odr`ana je 10. i 11. novembra. Ovu jedinstvenu manifestaciju
organizovao je Kulturni centar Vlasotince u saradwi sa gradskim osnovnim {kolama, uz pokroviteqstvo Skup{tine op{tine Vlasotince.
I ove godine, po ve} ustaqenom obi~aju, u~esnici 19. Pesni~kog ~asa najpre su posetili Osnovnu
{kolu „8. oktobar“. [kolska trpezarija bila je popuwena do posledweg mesta, do{li su u~enici, nastavnici, u~iteqi da pesnicima po`ele dobrodo{licu. U~enici su pesmom kako i dolikuje do~ekali
svoje drugare iz ~itanki. Otvaraju}i ovogodi{wi Pesni~ki ~as direktor {kole @ivorad \oni},
po`elev{i dobrodo{licu podsetio je na po~etke ove jedinstvene manifestacije, isti~u}i da }e se
naredne godine odr`ati jubilarni 20. Pesni~ki ~as.
Pesnici su prisutne pozdravili poezijom, onako kako se od wih i o~ekivalo. Jedan {kolski ~as bio
je nedovoqan za dru`ewe u~enika i drugara iz wihovih ~itanki i lektire.
Gost Pesni~kog ~asa prof. dr \ura Stevanovi}, kroz pri~u i {alu, u~enicima je do~arao svoje
{kolske dana.
T
U ^AST U^ITEQSTVU I POEZIJI
[email protected] VE^E UZ MUZIKU
esni~ki ~as – U~iteqstvu u ~ast – u spomen
Danici Gorunovi} Tasi} kao
jedinstveno dru`ewe pesnika,
u~iteqa, |aka i gra|ana na{e
varo{i prire|eno je ove godine
po devetnaesti put.
Kao i ranijih godina prvog
dana Pesni~kog ~asa u Muzeju,
u Sobi stare srpske grafike
je prire|eno kwi`evno ve~e
na kome je pored pesnika:
Dragomira ]ulafi}a,
Igora Kolarova i
B r a n k a
Stevanovi}a, ovom
lepom kulturnom de{avawu
prisustvovao i profesor dr
\ura Stevanovi}, koga su organizatori ove manifestacije
svrstali u grupu prosvetara
koji su ostavili zna~ajan trag u
obrazovawu mladih i bili gosti
ove manifestacije.
Poseban {arm ovoj novembarskoj ve~eri dali su ~lanovi
leskova~kog vokalnog kvarteta
Libero. Poezija i muzika na jednom mestu. Doga|aj za pam}ewe.
Pozitivna energija, duhovitost, lepota stiha i lepota
muzike, prisnost sa publikom,
aplauzi, pa ponovo poetski biseri na{ih pesnika. Profesor
\ura Stevanovi} sa rado{}u i
vidnim zadovoqstvom prise}a
P
PESNI^KI KARAVAN U [KOLI „SINI[A JANI]“
se {kolskih dana, surovih zima
u rodnom Progonu kada se do
{kole putovalo u pirotskim
opancima, prise}a se napora
svoga oca da mu omogu}i {kolovawe, prise}a se u~iteqa
Dobrivoja Ceki}a, svojih {kolskih drugova, svojih |aka, studenata.
I ove godine svetkovina
koja slavi poeziju, posebno
poeziju za decu i koja
istovremeno slavi plemeniti
poziv
prosvetara izazvala je veliku pa`wu i podr{ku
vlasotina~ke javnosti. Skoro
dve decenije u Varo{i na
Vlasini svakog novembra meseca okupqaju se najve}a imena
srpskog pesni{tva za decu. Do
sada su na Pesni~kom ~asu
u~estvovali: Dara Sekuli},
Darinka
Jevri},
Du{ko
Trifunovi}, Mira Ale~kovi},
Mo{o Odalovi}, Dragan Luki},
Dobrica Eri}, Vlasta Ceni},
Tode Nikoleti}, Nedeqko
Popadi}, Grozdana Oluji},
Miroslav Koko{ar, Branka
Veselinovi}, \or|o Sladoje,
Sun~ica
Deni},
Milosav
Te{i}, Branko Pra`i} i
mnogi, mnogi drugi.
.
S. Stankovi}
SVE]E ZA PREMINULE PROSVETARE
PESNICI SE [email protected] I SA OSNOVCIMA IZ [I[AVE
Po tradiciji, drugog dana
Pesni~kog ~asa, pesnici Dragomir
]ulafi}, Igor Kolarov i Branko
Stevanovi} posetili su jednu
{kolu na terenu. Ove godine, pesnici su se dru`ili sa u~enicima
Osnovne {kole „Bra}a Milenkovi}“ u [i{avi.
Odmah nakon prvog susreta
usledilo je pesni~ko nadmetawe
izme|u |aka i wihovih junaka iz
~itanki.
Potekla je reka najlep{ih
de~jih stihova, na radost |aka ove
{kole.
Na kraju ovog zanimqivog ~asa
dogovoren je jo{ jedan susret i
novo dru`ewe.
Drugi dan Pesni~kog ~asa po~eo je tradicionalnim paqewem sve}a
za pokoj du{e preminulim vlasotina~kim prosvetarima u crkvi
„So{estvije Svetog Duha“.
Na ovaj na~in, ve} devetnaest godina, u~esnici i organizatori
odaju po~ast svima koji su svoj `ivot podarili plemenitom prosvetarskom pozivu i dali zna~ajan doprinos u razvoj {kolstva na
podru~ju op{tine Vlasotince.
novembar–decembar 2011. godine
K U L T U R A
SA PROMOCIJE NOVIH KWIGA MR LUKE KRSTI]A
9
PROMOVISANA KWIGA
SAVR[ENA JEDNOSTAVNOST „VRATA SUDBINE“
organizaciji
Kulturnog
centra Vlasotince 31. oktobra prire|ena je promocija
zbirke pesama „Kad lipe zamiri{u“ i
kwige „Pesni~ka sazve`|a nad
Vlasinom“, autora mr Luke Krsti}a.
O kwigama su te ve~eri govorili
prof. dr \ura Stevanovi}, Srbislav
Milenkovi}, mr kwi`evnosti, Srba
Taki}, direktor Narodne biblioteke
„Desanka Maksimovi}“ i Danilo
Koci}, novinar i publicista.
Pozdravqaju}i prisutne, Sla|an
U
stvarala{tvo unosi nove, sve`e
metafore, pa se s pravom uvrstio u
red uspe{nih pesnika.
Magistar Srbislav Milenkovi} je
rekao, da svetlost krasi svaku pesmu
Luke Krsti}a. Savr{eno su jednostavne jer uspeva da ka`e ono {to `eli
bez vi{ka re~i. Ima mo}an duh,
sna`nu emociju, a sve to zahvaquju}i
specifi~nom talentu koji poseduje.
Wegova poezija je pretvarawe re~i u
svetlost. Put do jednostavnosti je
vrlo te`ak, a Luka je to s uspehom
U Galeriji Kulturnog centra na
Ne{i}evom keju, 4. novembra, u organizaciji SUBNOR-a Vlasotinca, Narodne
biblioteke "Desanka Maksimovi}" i
Kulturnog centra Vlasotince promovisana je kwiga „Vrata sudbine“, autora
Jovana F. Despotovi}a. Pored autora, o
kwizi su govorili Goran Petrovi}, recenzent kwige i Milan Andrejevi}, urednik
kwige. Predstavqaju}i kwigu „Vrata sudbine“ Goran Petrovi} je izme|u ostalog
rekao:
– Rukopis Jovana F. Despotovi}a „Vrata
sudbine“ te{ko je svrstati u odre|eni
kwi`evni `anr jer sadr`i elemente
memoara, autobiografije, romansirane
biografije, romana, pripovedaka. Mo`da
je najboqe svrstati ga u hroniku jednog
vremena, jedne epohe. Sti~e se utisak da
nam je autor u kwizi rekao mnogo toga, ali
ostaje li~ni utisak da je mnogo vi{e ostao
du`an. No, uprkos svemu "Vrata sudbine"
su pored velikog broja sli~nih kwiga,
memoara, se}awa, zapisa, hronika, zbornika na temu NOR-a dragocen dokument i
dragocena gra|a za wegovo permanentno
izu~avawe, analizirawe, vrednovawe koje
}e poslu`iti istori~arima ali i obi~nim
gra|anima, posebno mladima, koji sve
mawe znaju o doprinosu koji su na{i narodi dali u borbi protiv fa{izma i pobedi
saveznika u Drugom svetskom ratu.
Zahvaquju}i se prisutnima autor Jovan
F. Despotovi} je rekao da kwiga predstavqa wegov `ivot, da podse}a na vreme
dolaska u Vlasotince, na ratni put
Babi~kog partizanskog odreda, na posleratno vreme. Da se sve ono {to je `eleo da
ka`e nalazi upravo u kwizi „Vrata sudbine“.
V.M.
PROFESOR VLASOTINA^KE GIMNAZIJE SA[A
STANKOVI] ME\U KLASICIMA [email protected]
„PRVENAC“ U „PEGAZU“
Tasi}, direktor Kulturnog centra
istakao je, svakako je ~ast organizovati ve~e dru`ewa sa stvarala{tvom
profesora Luke Krsti}a, koji
svakako ima bogato `ivotno iskustvo
i koji je svoj radni vek posvetio plemenitom prosvetarskom pozivu.
Predstavqaju}i stvarala{tvo mr
Luke Krsti}a, novinar, pisac i publicista Danilo Koci} je rekao, da je
retko kwi`evno ve~e gde se promovi{u dve kwige kao ve~eras.
Stvarala{tvo Luke Krsti}a to
zaslu`uje. On je nadahnut pesnik, voli
`ivot, qude. Wegove pesme tra`e
pa`qivo
~itawe,
wegovo
pro{ao. Vlasotince je izrodilo jedan
veliki mo}an duh, intelektualca u
najlep{em smislu te re~i, veliki
kreativni potencijal, i zato mi je
zadovoqstvo {to sam ve~eras imao
priliku da ka`em ne{to o Lukinom
specifi~nom talentu.
Na kraju, mr Luka Krsti} se zahvalio i kroz {alu rekao, pi{em
starinski, olovkom, i to kada pada
ki{a, dakle ~ekaju}i ki{u, dakle
povremeno, pa opet zastanem ~ekaju}i
novu ki{u. Obja{wavaju}i da je dobra
pesma samo ona koja kod ~oveka mo`e
da probudi radoznalost i neka davno
uspavana ~ula.
V.M.
PRIPOVETKA SA[E STANKOVI]A „PRVENAC“ OBJAVQENA U
ANTOLOGIJI "PEGAZ –PE^AT VREMENA“, KOJU JE [email protected]
OMLADINE SRBIJE PRIREDILA POVODOM
SVOG ^ETRDESETOGODI[WEG JUBILEJA
Velika sala Studentskog kulturnog centra u Beogradu 10. oktobra bila je premala
NA LIKOVNOM KONKURSU PROGRAMA
PROGRES „SRBIJA – ZAGRQAJ CIVILIZACIJE“
GIMNAZIJI PRVO MESTO
I ove godine tokom
oktobra
meseca
raspisan je likovni
konkurs
Programa
evropskog partnerstva
PROGRES. Pored mnogobrojnih {kola na
konkursu je u~estvovala i vlasotina~ka
Gimnazija
„Stevan
Jakovqevi}“.
Nakon
detaqne analize 119
prispelih radova iz 27
sredwih
{kola,
peto~lana
komisija
odabrala je 12 najboqih
radova, koji su sastavni deo EU PROGRES kalendara za 2012. godinu a
odabrane su tri {kole koje su dobile
posebne nagrade.
Vlasotina~ka
gimnazija
nagra|ena je prvom nagradom a to je
{kolska oprema po izboru {kole u
vrednosti od 100.000 dinara. Pored
Gimnazije „Stevan Jakovqevi}“
nagra|ene su i sredwa {kola iz
Brusa i Gimnazija iz Ra{ke sa po 50.
000 dinara.
– U~e{}em na likovnom konkursu
koji organizuje Program PROGRES,
a finansiraju Evropska unija i
Vlada [vajcarske `eleli smo da
podr`imo mlade likovne talente i
podstaknemo
na
bogatstvo
razli~itosti sredine u kojoj `ive, o
~emu govori i tema ovogodi{weg
za sve posetioce koji su do{li da proslave
~etrdeseti ro|endan Kwi`evne omladine
Srbije. Povodom ovog zna~ajnog jubileja
prire|ena je antologija „Pegaz – pe~at vremena“, u kojoj su objavqeni radovi 50 najboqih autora od skoro 200 kwi`evnih stvaralaca koji su u protekle ~etiri decenije
konkursa „Srbija – zagrqaj civilizacije“. Osvojeno prvo mesto
potvrdilo je da imamo veoma talentovane u~enike u {koli, a osvojena
nagrada omogu}i}e {koli nabavku
nove {kolske opreme u vrednosti od
100.000 dinara. Ipak, za nas je
zna~ajno i to {to je na{a {kola
najboqa me|u 27 sredwih {kola
ju`ne i jugozapadne Srbije – rekao je
izme|u ostalog @ivan [u{uli},
direktor vlasotina~ke Gimnazije
„Stevan Jakovqevi}“.
U~enik Sreten Kalini}, ~iji }e
se likovni rad na}i na kalendaru
PROGRES-a, nagra|en je digitalnim
fotoaparatom a istovremeno je
nagra|en i wegov profesor Neboj{a
Mitrovi}.
V.M.
{ampali svoje prve kwige u ovoj zna~ajnoj
izdava~koj ku}i. Jedan od pisaca zastpuqenih u antologiji je Sa{a
Stankovi}, profesor Gimnazije „Stevan
Jakovqevi}“. U antologiju je u{la wegova pripovetka „Prvenac“. On je u ovoj
kwizi ujedno bio i jedini autor sa prostora Jablani~kog okruga .
–Zaista mi je velika ~ast {to sam se
na{ao u dru{tvu kwi`evnih velikana
poput Svetislava Basare, Aleksandra
^orti}a, Jelene Lengold, Isidore
Bjelice i mnogih drugih. Desetak dobitnika Ninove nagrade zapo~elo je svoju
karijeru u Kwi`evnoj omladini Srbije
i ta ~iwenica dovoqno govori o zna~aju
ovog izdava~a. Posebno mi je drago {to
na najboqi na~in prezentujem rodni
grad i {kolu u kojoj radim. Pripovetka
„Prvenac“ je satiri~na i surovo realna.
Wen moto je „mene niko ne gura i jedino
mi ostaje da pi{em“. To va`i za ve}inu
mladih akademaca koji se sami probijaju kroz `ivot. Lepo je kada prika`e{
ono {to te ti{ti,
neki qudi to
primete i nagrade te zbog toga – primetio je mladi pisac Sa{a Stankovi}.
Odlomke iz kwige ~itali su glumci
Branislav Le~i} i Aleksandra [aqi}.
Me|u mnogim javnim li~nostima bili su
prisutni Vawa Buli}, Isidora Bjelica i
Mom~ilo Bajagi}. Ovaj doga|aj, bitan za kulturu zabele`ile su skoro sve televizije sa
nacionalnim frekvencijama.
S.S.
O SMA I ZL [email protected] A S R\ANA MIL O[A
„NA[E MALO MESTO“
U galeriji Zavi~ajnog muzeja, 10. novembra, odr`ana je osma samostalna izlo`ba Sr|ana
Milo{a, pod nazivom „Na{e malo mesto“.
–Svaka slika Sr|ana Milo{a ima neku simboliku i nosi neku poruku. Sr|an Milo{
voli apstraktnu umetnost i uvek je to predstavqawe na individualan na~in i zato ga nazivamo „modernim individualistom“. ^ini se da je on jedan od slikara koji ide ispred vremena. Uvek iznenadi svojim slikama, svojim zamislima i novom tehnikom koju kasnije
razra|uje na vi{e na~ina i tako stvara umetnost- istakla je prilikom otvarawa izlo`be
Danica Val~i}, kustos Zavi~ajnog muzeja.
Zahvaquju}i se prisutnima, Sr|an Milo{ obe}ao je ponovni susret, naravno sa wegovim
novim mislima prenesenim na slike, na samo wemu svojstven na~in.
V.M.
10
Z d r a v s t v o
DOM ZDRAVQA U VLASOTINCU
OBEZBE\ENA TROGODI[WA
AKREDITACIJA
Dom zdravqa u Vlasotincu dobio je 2. decembra
akreditaciju na tri godine od strane Agencije za
akreditacije. Posle leskova~kog ovo je drugi dom
zdravqa u Jablani~kom okrugu koji ima trogodi{wu
akreditaciju.
Proces akreditacije po~eo je u januaru mesecu 2011.
godine uz u~e{}e skoro svih zaposlenih i maksimalno
anga`ovawe rukovodstva ove zdravstvene ustanove.
– Na{ Dom zdravqa je stekao uslove za akreditaciju jer primewuje standarde i kriterijume propisane
zakonom. Dobijawu akreditacije prethodio je pregled
celokupne medicinske dokumentacije i obilazak svih
slu`bi na terenu, nakon ~ega smo dobili povoqne
ocene. Propisane procedure mi po{tujemo s tim {to smo neke prilagodili na{im
uslovima i mogu}nostima – isti~e dr Milena Stankovi} Mitrovi}, direktorka Doma
zdravqa.
Po wenim re~ima, da bi se zadovoqili propisani standardi primarne zdravstvene
za{tite uveden je i nov na~in zakazivawa pregleda, nabavqeni su neophodni medicinski aparati i oprema.
Na stvarawu uslova za akreditaciju bilo je anga`ovano dvanaest timova. Projekat
je sa 90% finansirao DILS a preostala sredstva obezbedila je lokalna samouprava.
Svake godine spoqni ocewiva~i vr{i}e reakreditaciju tako {to }e pratiti rad i
unapre|ivawe kvaliteta rada ove ustanove.
–Posebno bih ovom prilikom istakla da su svi uposleni u Domu zdravqa bili
spremni da u~e i da se maksimalno anga`uju na poboq{awu kvaliteta rada {to nam je
na kraju i obezbedilo trogodi{wu akreditaciju – dodaje direktorka dr Milena
Stankovi} Mitrovi}.
S. Stankovi}
U VLASOTINA^KOM DOMU ZDRAVQA
[email protected] SLAVA SVETI VRA^I
novembar–decembar 2011. godine
[email protected] U DOMU ZDRAVQA
NOVO VOZILO ZA KU]NU NEGU
Vlasotin~ki Dom zdravqa u saradwi
sa lokalnom samoupravom je nedavno
kupio jo{ jedno vozilo marke Fiat
punto za potrebe slu`be ku}ne nege.
Ovo je drugo vozilo koje je u posledwih godinu dana obezbe|eno za potrebu
ku}ne nege pacijenata.
–Na ovaj na~in bitno }emo
poboq{ati kvalitet zdravstvenih usluga, lak{e i br`e
}emo dolazati do na{ih
nepokretnih i te{ko pokretnih pacijenata na teritoriji
cele op{tine – isti~e direktorka Doma zdravqa dr Milena
Stankovi} Mitrovi}.
Za
kupovinu
vozila
obezbe|eno je oko 750.000
dinara.
Medicinske ekipe Doma
zdravqa dnevno obi|u izme|u
30 i 40 te{ko bolesnih pacijenata, one
}e ubudu}e br`e stizati do wih i biti u
mogu}nosti da za kra}e vreme medicin-
sku pomo} pru`e ve}em broju nepokretnih bolesnika.
Po re~ima direktorke Milene
Stankovi} Mitrovi} u planu Doma
zdravqa je i kupovina terenskog vozila
kako bi bilo olak{ano pru`awe
zdravstvene za{tite pacijentima u brdsko-planinskom delu op{tine.
S.S.
SEMINAR SEKCIJE ZA MEDICINU RADA SRPSKOG LEKARSKOG DRU[TVA
KVALITET @IVOTA ZAPOSLENIH
U sali Bioskopa, 25. novembra 2011. godine, Sekcija medicine rada Doma zdravqa
u Vlasotincu u saradwi sa Sekcijom za medicinu rada Srpskog lekarskog dru{tva
organizovala je stru~ni seminar na temu „Kvalitet `ivota zaposlenih“. Prisutni
su mogli da ~uju izlagawa na temu „Grip-uvek aktuelna tema“, i druga izlagawa.
Seminaru je prisustvovalo preko 100 lekara i medicinskih radnika iz cele zemqe.
– Iako Medicina rada u Vlasotincu postoji vi{e od 30 godina, ovo je prvi put da
se ovako veliki broj lekara iz ove oblasti okupi u Vlasotincu – rekao je izme|u
ostalog predsednik op{tine Sr|an [u{uli}, pozdravqaju}i prisutne.
Otvaraju}i seminar i obrazla`u}i svoj rad na temu „Kvalitet `ivota
zaposlenih– zna~ajan faktor u o~uvawu bezbednosti i zdravqa na radu“, dr Nela
Milenkovi}, spec. medicine rada i na~elnik vlasotina~ke slu`be Medicine rada je
izme|u ostalog istakla:
– Koncept kvaliteta `ivota je multidisciplinaran i wime se bave sociologija,
ekonomija, medicina i psihologija. Na kvalitet `ivota uti~e stepen dru{tvne
komunikacije, psiholo{ko dobro ose}awe i telesni ose}aj kao {to je bol. Kvalitet
`ivota na radu je zna~ajan i vrlo jak pokazateq zadovoqstva `ivota. Menaxeri mogu
poboq{ati kvalitet `ivota na radu uvo|ewem vi{e aktivnosti kao {to su
omogu}avawe zaposlenima da u~estvuju u dono{ewu zna~ajnih odluka koje uti~u na
zdravqe, utvr|ivawe jasne uloge zaposlenih u procesu rada, dobra komunikacija sa
zaposlenima, po{tena i jednaka kompenzacija zaposlenima i drugo.
Ovaj seminar je predava~ima omogu}io dobijawe tri boda, a svima prisutnima po
dva boda prilikom obnavqawa licence.
V.M.
CRVENI KRST VLASOTINCA
[email protected] SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE
lasotina~ki Dom zdravqa i ove godine,
14. novembra, proslavio je slavu
lekara Svete Vra~e, Kozmu i Damjana,
za{titnika lekara i bolesnika. Rezawe
slavskog kola~a obavio je otac Haxi Milorad
Maksimovi}, sa `eqama da Kozma i Damjan uvek
budu uz one koji se le~e i one koji ih le~e.
Pored lekara i drugih zdravstvenih radnika,
slavi su prisustvovali visoki funkcioneri
lokalne samouprave kao i mnogobrojni gosti.
Direktorka Doma zdravqa dr Milena
Stankovi} Mitrovi} pozdravqaju}i prisutne
rekla je, da se ula`e veliki napor, trud i rad
kako bi stanovni{tvo imalo kvalitetniju, moderniju i boqu primarnu za{titu.
Predsednik op{tine Vlasotince Sr|an
[u{uli} naglasio je, da je zdravstvena za{tita
primarni ciq svih nas, te }e lokalna samouprava i ubudu}e ulagati u unapre|ewe le~ewa
stanovni{tva.
Ovogodi{wi doma}in slave dr Milena
Stankovi} Mitrovi} slavu je predala budu}em
doma}inu dr Neboj{i Petrovi}u.
V
Komisija za podmladak i omladinu Crvenog krsta Srbije za ovogodi{wu kampawu
obele`avawa Svetskog dana borbe protiv side odredila je slogan „Budu}nost je sada“.
Tokom kampawe koja je po~ela 1. decembra Crveni krst Vlasotinca organizovao je
vi{e aktivnosti: edukaciju, projekciju edukativnih filmova, prezentaciju flajera i
drugog propagandnog materjala, uli~ne manifestacije i anketirawe mladih.
U prostorijama Crvenog krsta toga dana okupili su se vr{wa~ki edukatori sa kojima
je o sidi, na~inu preno{ewa i prevenciji ove bolesti razgovarala epidemiolog dr
Sne`ana \or|evi}. Na vr{wa~kim edukatorima je da ste~eno znawe prenose mladima u
sredini gde `ive.
Tom prilikom prikazan je i dokumentarni film „De~ko koji se stideo“.
Film je ura|en kako bi mlade na neposredan i `ivotni na~in uveo u problematiku
dobijawa HIV-a.
Pri~a prati devetnaestogodi{weg de~aka koji stupaju}i u seksualne odnose bez za{tite dobija HIV.
Autori filma uspeli su da prenesu poruku gledaocima
da stid, neinformisanost i neodgovornost prema sopstvenom zdravqu mogu da budu uzroci naglih, velikih i
te{kih promena u kvalitetu `ivota mladih, ali i svih
seksualno aktivnih osoba koje su sklone rizi~nom
pona{awu.
Istog dana prikazan je i film „U`ivaj sigurno –
koristi kondom“.
Svetski dan borbe protiv SIDE aktivisti Crvenog
krsta Vlasotinca obele`ili su i uli~nom akcijom tokom
koje su delili propagandni materijal, kalendare, kondome i razne bro{ure. Aktivisti Crvenog krsta uradili
su i ankete sa svojim vr{wacima, koje su pokazale da su
mladi dobro informisani o ovoj bolesti, na~inima
wenog preno{ewa i za{ititi od we.
Bro{ure i ostali edukativni materijal deli}e se po
{kolama sve do kraja godine.
S. Stankovi}
novembar–decembar 2011. godine
OSNOVNA [KOLA „BRA]A MILENKOVI]“
RADIONICA
O INTERNET NASIQU
U
Osnovnoj
{koli
„Bra}a
Milenkovi}“ u [i{avi 2. decembra
odr`ana je radionica na temu internet
nasiqa.
Radionicu
je
vodio
Zoran
Stojiqkovi} uz pomo} volontera NVO
„Pavlos“. U radu je u~estvovalo 90 |aka sa
svojim u~iteqima i nastavnicima.
Prisutnima su podeqeni flajeri sa
osnovnim podacima o ovoj pojavi koja se u
vreme ekspanzije dru{tvenih internet
mre`a sve ~e{}e javqa. Na flajerima se
nalaze preporuke za decu, nastavnike i
roditeqe, i pouke kako da se deci
omogu}i bezbedno kori{}ewe interneta.
Neki nastavnici i direktor {kole
Vladislav Gorunovi} zatra`ili su da se
sli~ne
radionice
odr`e
i
na
predstoje}im roditeqskim sastancima
kako bi i roditeqi bili upoznati sa
ovom veoma opasnom dru{tvenom pojavom.
Internet nasiqe nad decom obuhvata
situacije kada je dete izlo`eno napadu
nekog drugog deteta, tinejxera, grupe dece
ili odrasle osobe putem interneta ili
mobilnog telefona.
–Posledice nasiqa preko interneta
nekada mogu biti ozbiqnije od posledica
nasiqa u stvarnim situacijama jer je publika koja posmatra internet nasiqe
daleko brojnija od one u {kolskom
dvori{tu, na igrali{tu, u u~ionici, na
ulici. Kod nasiqa na internetu postoji i
11
D R U [ T V O
snaga pisane re~i pa `rtva mo`e svaki
put ponovo da pro~ita {ta je nasilnik
napisao. Na kraju, pisana re~ deluje
konkretnije i realnije od izgovorene –
isti~e Zoran Stojiqkovi}.
Po wegovom re~ima bez fizi~kog kontakta sa publikom, kriju}i se iza monitora, deca i mladi te`e vide i razumeju
{tetu koju wihove re~i mogu da nanesu.
–Decu naj~e{}e upozoravamo da nikada
ne razgovaraju sa strancima, da budu
oprezna kada im prilazi nepoznata osoba.
Ali, kako im objasniti da isto tako treba
da se pona{aju i kada je internet u
pitawu. Od trenutka kada dete zakora~i u
taj virtuelni svet, roditeqi treba da
znaju kako da ga za{tite. Brojne prednosti globalne dru{tvene mre`e ~esto kriju
pregr{t
opasnosti
za
najmla|e.
Na`alost roditeqi ~esto ne poznaju
dovoqno rad na ra~unaru kako bi mogli
da za{tite svoje dete od opasnosti kojima
se izla`e – dodaje Zoran Stojiqkovi}.
On upozorava da decu i maloletnike
treba za{titi od nasilnih i pornografskih sadr`aja, neprimerenih poruka, od
osoba koje mogu zloupotrebiti de~je
poverewe, od poku{aja da ih nagovore da
odaju privatne podatke, da razmewuju
fotografije ili da sami, bez prisustva
roditeqa, idu da upoznaju onlajn „prijateqe“.
S.S.
TRGOVINA QUDIMA
ILI MODERNO ROPSTVo
Od decembra meseca 2005. godine
Crveni krst Srbije je ~lan Nacionalnog
tima za borbu protiv trgovine qudima. U
ciqu motivisawa i zadr`avawa volontera, koji su od po~etka sprovo|ewa ovog
programa bili veoma aktivni, Crveni
krst Srbije je u saradwi sa Policijskokriminalisti~kom akademijom nedavno
organizovao vi{i stepen obuke.
Na seminaru odr`anom 15. decembra u
Beogradu, prisustvovali su sekretari i
edukovani volonteri, me|u kojima je bio
i ^aslav Koci}, sekretar Crvenog krsta
Vlasotinca. U radu seminara u~estvovao
je i Mitar \ura{kovi}, nacionalni
koordinator za borbu protiv trgovine
qudima.
Po wegovim re~ima Crveni krst
Srbije se sa svojih 100.000 edukovanih
volontera
aktivno
bori protiv
trgovine qudima i radi na wihovom
pronala`ewu.
Do nedavno najve}i broj
`rtava
trgovine bile su `ene i deca, dok su u
novije vreme to gra|evinski radnici,
naj~e{}e prilikom anga`ovawa za rad u
inostranstvu.
Trgovina qudima naj~e{}e se vr{i u
ciqu: seksualne eksploatacije, trgovine
organima, prinudnog prosja~ewa, prinudnog rada, la`nog usvajawa, du`ni~kog
ropstva, prinudnog braka ili prinude na
izvr{avawe krivi~nog dela.
Na seminaru je govorila i Nelima
Lassen, regionalni delegat Me|unarodne
federacije Crvenog krsta. Wena preporuka Crvenom krstu je da sara|uje sa
romskim organizacijama, korisnicima
narodnih kuhiwa, izbeglicama, emigrantima i decom sa smetwama u razvoju
jer su oni ~esto potencijalne `rtve
trgovine qudima.
Prema podacima Ujediwenih Nacija u
svetu godi{we 700.000 `ena i dece postaju `rtve trgovine qudima. Prema podacima OEBS-a godi{we ~ak 1.200.000 qudi
postanu
`rtve
trgovine
qudima.
Trenutno se u svetu u ropskom polo`aju
nalazi 27 miliona qudi od ~ega je osam
miliona dece. Po obimu zarade, ste~ene
kriminalnim aktivnostima, trgovina
qudima je na tre}em mestu odmah iza
trgovine oru`jem i drogom.
Sve do 2000. godine u Srbiji su `rtve
trgovine qudima u 80% slu~ajeva bili
strani dr`avqani
a 20% na{ih.
Posledwe decenije u 80% slu~ajeva `rtve
su na{i dr`avqani.
Crveni krst Vlasotinca 18. novembra
je obele`io Evropski dan borbe protiv
trgovine qudima tako {to je u svojim
prostorijama okupio vr{wa~ke edukatore sa kojima je razgovarao sekretar ove
organizacije ^aslav Koci}. Nakon
zavr{ene ankete kojom su pokazali da su
dobro upoznati sa ovom problematikom,
oni su dobili zadatak da svoja znawa prenesu vr{wacima.
S. Stankovi}
[email protected] 1. DECEMBAR, SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE
AKCIJA U CENTRU GRADA
INFORMISANOST NAJBOQI LEK
Prvi decembar, Svetski dan borbe protiv SIDE brojnim akcijama obele`en je
i u Vlasotincu. Ta~no u podne Centar za
socijalni rad je u saradwi sa Osnovnom
{kolom „Sini{a Jani}“, Gimnazijom
„Stevan Jakovqevi}“ i Udru`ewem Roma
organizovao su akciju tokom koje su pro-
Ta~no u podne u centru grada SOS
telefon za `ene i decu `rtve nasiqa i
Kancelarija za mlade u saradwi sa
Omladinskim centrom „Feniks“ i NVO
„Pavlos“ organizovali su sli~nu akciju,
uz podr{ku lokalne samouprave.
Bio je to na~in da se gra|ani
Vlasotinca upoznaju sa ovom te{kom
bole{}u, na~inima wenog preno{ewa,
klini~kom slikom, prvencijom i zdravim
stilovima
`ivota.
Dobra
informisanost o na~inima preno{ewa i
odgovorno seksualno pona{awe najboqi
su na~in da se ova bolest izbegne.
Tako|e je va`no da se pripadnici
rizi~nih grupa blagovremeno testiraju
na prisustvo HIV-a u krvi.
S. S.
[email protected] ME\UNARODNI DAN
BORBE PROTIV KORUPCIJE
Me|unarodni dan borbe protiv korupcije 9. decembar, obele`en je i u
Vlasotincu uli~nom akcijom „Stop korupciji“, na platou ispred zgrade
Skup{tine op{tine. Akciju je organizovala nevladina organicacija Teledom
Pavlos u saradwi sa lokalnom samoupravom. Akciji su se pridru`ili Kancelarija
za mlade i SOS telefon za `ene i decu `rtve nasiqa. Ciq akcije je da gra|ani
na{e op{tine iznesu svoje mi{qewe o postojawu korupcije u Vlasotincu. Kako
smo saznali, nakon sprovedene akcije na korump metru izmereno je da u Vlasotincu
korupcija postoji u svim oblastima dru{tva.
V.M.
laznicima delili kondome, flajere sa
podacima o ovoj te{koj infektivnoj
bolesti.
Organizatori
akcije
pripremili su za tu priliku i flajare sa
osnovnim podacima o ostalim polno
prenosivim bolestima.
S.S.
12
D
R
U
[
OO DEMOKRATSKE STRANKE ORGANIZOVAO
TRIBINU NA TEMU KOMPOSTIRAWA
T
V
O
novembar–decembar 2011. godine
OBRAZOVNA INKLUZIJA ROMA
„AKO VI[E ZNAM, NAPREDAK U SPROVO\EWU PROJEKTA
VI[E MOGU DA [TEDIM“
Op{tinski
odbor
Demokratske
stranke organizovao je tribinu na temu
kompostirawa – „Ako vi{e znam, vi{e
mogu da {tedim“, 18. novembra 2011.
godine. O kompostirawu su govorili
Vladimir
Marjanovi},
in`ewer
{umarstva i Aleksandar Man~i}, savetnik u resornom ministarstvu. Tribini
su, pored zainteresovanih za temu kompostirawa, prisustvovali i dr Slavoqub
Mitov, narodni poslanik i Sr|an
[u{uli}, predsednik op{tine.
–Godinama i decenijama ~ovek se neodgovorno pona{a prema `ivotnoj sredini.
Jedan od na~ina zaga|ivawa je i stvarawe
divqih deponija sa ogromnom koli~inom
organskog
i
neorganskog
otpada.
Kompostirawe je jedan od na~ina da se
organski otpad preradi i da dobijemo
organsko |ubrivo neophodno za proizvodwu zdrave hrane. Metodom kompostirawa
otpada razvijene zemqe se bave du`i niz
godina. Sporim, ali sigurnim koracima,
ide se napred {to se ti~e kompostirawa
–rekao je Vladimir Marjanovi}.
– Kompostirawem dobijamo dvostruku
korist, dobija se
kvalitetno |ubrivo za proizvodwu
zdrave hrane a
istovremeno se sa
odlagawem otpada
na jedan metodi~an na~in {tedi na odvo`ewu
otpada, a tako se i
brinemo o za{titi `ivotne sredine. Kompostirawe je jedan biolo{ki
proces,
koji zahteva najpre odvajawe, odlagawe i povremeno
me{awe otpada, sve do trenutka kada se od
otpada ne stvori kompost, proizvod koji
neki nazivaju „crno zlato“ – rekao je
izme|u ostalog Aleksandar Man~i}.
Ina~e, kompostirawe je deo projekta
koji realizuje Ministarstvo za{tite
`ivotne sredine i „Srbija {ume“.
V.M.
DILS program u Vlasotincu realizuje
projekat „Jednaka dostupnost kvalitetnom
obrazovawu–
„trpqewe“
ili
bezuslovno prihvatawe“, koji se odnosi
na obrazovnu inkluziju Roma.
Predstavnici Ministarstva prosvete i nauke
Dejan Pavlovi} i Darko Kereke{
posetili su Vlasotince kako bi se
upoznali sa realizacijom ovog projekta i problemima
sa kojima se susre}u
partneri na projektu.
Po
re~ima
Dejana Pavlovi}a,
ciq
projekta je
potpuni
obuhvat
dece obrazovnim
sistemom i jednak
kvalitet obrazovawa za svu decu,
ukidawe diskriminacije,
desegregacije,
negovawe
kulturnog
identiteta i minimizirawe osipawa romske dece iz obrazovnog sistema.
Partneri u ovom projektu su osnovne
{kole: „8. oktobar“ i „Sini{a Jani}“ u
Vlasotincu, O[ „Kara|or|e Petrovi}“ u
Kru{evici , O[ „Bo`idar Miqkovi}“ u
Gorwem Prisjanu, PU „Milka Dimani}“
i Udru`ewe Roma.
–Narativni i finansijski izve{taji
upu}eni Ministarstvu prosvete i nauke
ukazivali su na odre|ene probleme u
realizaciji projekta. U me|uvremenu
znatno su poja~ane aktivnosti na sprovo|ewu ovog projekta te su predstavnici
Ministarstva prosvete veoma zadovoqni
postignutim rezultatima – isti~e
Marinko \or|evi}.
Relizuju}i ovaj projekat deci u {kolama obezbe|eni su besplatni uxbenici,
ishrana i prevoz do {kole. U narednom
periodu predstoji organizovawe radion-
ice za decu i roditeqe.
Ina~e, u op{tini Vlasotince `ivi
1.162 Roma. Osnovnim i sredwim obrazovawem obuhva}eno je 160 dece. Kao u celoj
Srbiji, do nedavno je i u Vlasotincu
mali broj dece ove populacije bio obuhva}en pred{kolskim programom i {kolskim obrazovnim sistemom.
Trenutno u O[ „8. oktobar“ od hiqadu
|aka wih 88 pripadaju romskoj populaciji. U {koli u Prisjanu od ukupno 25
u~enika 12 je Roma.
S. Stankovi}
B. Petrovi}
FORMIRANO [email protected] @ENA SELA LADOVICA
ZA O^UVAWE STARIH ZANATA
U subotu, 10. decembra u
Ladovici
je
sve~ano
obele`eno
formirawe
Udru`ewe `ena sela
Ladovica. Udru`ewe je
formirano sa ciqem da se
promovi{u stari zanati,
da se o~uva tradicija, kultura, obi~aji, ~ime bi se
istovremeno
stvorila
mogu}nost da se u narednom
periodu uposli nekoliko
`ena. Izborna skup{tina
udru`ewa odr`ana je 4.
decembra na kojoj je
izabrano rukovodstvo.
– Iako je zvani~no
udru`ewe registrovano
po~etkom decembra, `ene
iz na{eg sela
u~estvovale su na nekoliko festivala promocije starih
zanata i zdrave hrane.
Tako smo na Me|unarodnom festivalu etno hrane
tokom oktobra meseca
osvojile srebrnu medaqu
za celokupni asortiman
koji
smo
izlo`ile.
Po~etkom decembra u
Ni{u na Sajmu starih
zanata za najboqe ure|eni
{tand dobile smo zlatnu
medaqu. Udru`ewe trenutno broji 27 `ena, ina~e
veliku pomo} imale smo od
Jasmine Mil~i} Mitrovi}. Uz wenu pomo} bile
smo i na nekoliko
edukacija. Namera nam je
da
kroz
udru`ewe
uposlimo najmawe desetak
`ena – rekla je Slavica
Cvetkovi}, predsednica
Udru`ewa `ena sela
Ladovica.
V.M.
VLASINSKIM DOMA]ICAMA NE MAWKAJU IDEJE
OD SEOSKOG TURIZMA
DO PROIZVODWE ZDRAVE HRANE
Projekat Vlasinske doma}ice, u kome
je op{tina Vlasotince partner op{tini
Crna Trava odnosi se na ukqu~ivawe
`ena u process proizvodwe organske
hrane. Podru~je ove dve op{tine ima sve
uslove za razvijawe ove vrste proizvodwe. Uspe{na realizacija ovog projekta
doprine}e samozapo{qavawu `ena.
Vlasinske doma}ice ~ine `ene ove
dve op{tine, razli~itog `ivotnog doba
i obrazovawa, koje su sebe prona{le u
pri~i o zadrugarstvu.
–Va`no je da su `ene shvatile va`nost
li~nog anga`ovawa za ostvarivawe
ekonomske dobiti. Bitno je naglasiti i
da nam je lokalna samouprava pru`ila
maksimalnu podr{ku i razumevawe za
razvoj `enskog preduzetni{tva – isti~e
Jasmina Mil~i} Mitrovi}.
Jedna od projektnih aktivnosti je i
formirawe dva `enske zadruge u pomenutim op{tinama kao i jednog udru`ewa.
To je mogu}nost vi{e za ukqu~ivawe {to
ve}eg broja `ena u rad zadruga, posebno
onih na selu.
@ene obuhva}ene projektom Vlasinske
doma}ice bile su krajem oktobra na
studijskom putovawu u Zlatiborskom
okrugu. One su imale priliku da iz
primera dobre prakse od `ena iz ovog
okruga ~uju na koji na~in su se samoorganizovale i krenule u obavqawe
razli~itih delatnosti, od proizvodwe
zdrave hrane do bavqewa seoskim turizmom.
Ovo putovawe im je pomoglo da dobiju
podr{ku `ena Zlatiborskog okruga prilikom realizacije sopstvenih ideja i
projekata.
–Veoma dugo se bavim re{avawem problema `ena, po~ev od anga`ovawa u SOS
telefonu za `ene i decu `rtve nasiqa, pa
sve do `ena zainteresovanih za bavqewe
sopstvenom delatno{}u, bilo da je u
pitawu proizvodwa zdrave i etno hrane,
bavqewe seoskim turizmom ili izradom
rukotvorina. Moje budu}e anga`ovawe
odnosi}e se na davawe informacija o
aktuelnim projektima, ukqu~ivawe u
razne edukativne kurseve i animirawe
`ena iz ruralnog podru~ja kako bi one
makar iznele svoje ideje za poboq{awe
li~ne ekonomske situacije – isti~e
Jasmina Mil~i} Mitrovi}.
Koliko je to va`no pokazuje primer
`ena iz Ladovice, koje su bile deo ekipe
Vlasinskih doma}ica. One su ove godine
prvi put svoje proizvode predstavile na
Vinskom balu. Usledilo je u~e{}e na
manifestaciji Zlatne ruke, koju je organizovao Centar za ekonomiku doma}instva Leskovac. Ne{to kasnije na izlo`bi
etno hrane u Ni{u ove vredne `ene osvojile su srebrnu medaqu. Na sajmu koji je u
Ni{u organizovala Unija preduzetnika
ju`ne Srbije, one su osvojile zlatnu
medaqu za sveukupni izgled {tanda i
kvalitet pripremqene hrane.
Ohrabrene ovim uspehom `ene iz
Ladovice nedavno su osnovale sopstveno
udru`ewe.
@enama o~igledno ne mawkaju nove
ideje, mnoge su ve} odlu~ile ~ime `ele da
se bave.
Na primer, Violeta Jovi} iz
Jakovqeva opredelila se za seoski turizam i weno doma}instvo bi}e prvo
ogledno doma}instvo u oblasti seoskog
turizma a u okviru pomenutog projekta.
Svetlana Stankovi}
novembar–decembar 2011. godine
Sa
svih
PREDSTAVNICI NA[E OP[TINE POSETILI POQSKU
strana
13
STEFAN MITROVI], [email protected] REPREZENTATIVAC U KARATEU
ISKUSTVA IZ POQSKE NA NA[ NA^IN PRIPREME ZA SVETSKO PRVENSTVO
Predstavnici
op{tine
Vlasotince
u~estvuju u radu regionalne radne grupe za
integrisani razvoj Jablani~kog i P~iwskog
okruga, koja je formirana od strane PBILD
programa.
U ciqu {to uspe{nijeg razvoja na{eg
regiona PBILD program je sredinom decembra organizovao vi{ednevno studijsko putovawu u Poqsku. Ovu zemqu, ~lanicu Evropske
unije obi{li su ~lanovi
regionalne radne grupe,
me|u kojima su bili i
predstavnici
na{e
op{tine
Marinko
\or|evi} i Marijana
Ili}.
–Ciq ovog studijskog
putovawa bio je da se
upoznamo sa iskustvima i
na~inima na kojima su
organizovane
wihove
lokalne samouprave i na
koji na~in se planira i
realizuje wihov ekonomski razvoj, kako bismo to
eventualno mogli da primenimo u na{oj praksi –
isti~e
Marinko
\or|evi}, koordinator
Kancelarije za LER.
–Boravak u Poqskoj za
nas je od posebnog zna~aja
jer se radi o zemqi koja
privla~i ogromna sredstva Evropske unije. Wihove lokalne agencije
za razvoj su potpuno autonomne u radu a zanimqiv je i na~in na koji su organizovali turisti~ku delatnost – dodaje Marijana Ili},
predstavnica Kancelarije za LER.
Na{e predstavnike primio je i ambasador
Srbije u Poqskoj Radojko Bogojevi}.
S.S.
TURIZAM KAO [ANSA ZA RAZVOJ
Prepoznavawem turizma
kao nedovoqno iskori{}ene
privredne granu na teritoriji
op{tine
Vlasotince
lokalna
samouprava
je
izradila Plan razvoja turizma op{tine Vlasotince, {to
je prvi korak ka preduzimawu
konkretnih mera na plasirawu Vlasotinca kao zanimqive turisti~ke destinacije.
– Vlasotince raspola`e
bogatim prirodnim resursima, plodnim poqoprivrednim
zemqi{tem,
mineralnim
sirovinama, {umama, vodnim
potencijalima. To nam daje
mogu}nost za razvijawe poqoprivredne
proizvodwe,
agroindustrije, agroturizma
i turizma – isti~e Jasmina
Mil~i} Mitrovi}.
Po wenim re~ima, poseban
akcenat u Planu razvoja turizma stavqen je na razvijawe
tranzitnog
turizma
s
obzirom da se nalazimo u
blizini koridora 10 i na
samom putu M9.
– Planiramo pokretawe i
razvijawe vinskog turizma
kao vida promocije vlasotina~kog
vinogorja
i
postoje}ih privatnih vinarija, {to }e Vlasotince
svakako upisati u mapu
zna~ajnih vinogradarskih i
vinarskih krajeva. To }e nam
dati i mogu}nost brendirawa
vlasotina~kih vina. Evo,
vi{e od pola veka na{a vina
slavimo autenti~nom i prepoznatqivom manifestacijom „Vinski bal“, koju u danima trajawa poseti vi{e hiqada qudi iz cele Srbije –
isti~e
Jasmina
Mil~i}
Mitrovi}.
Na ovogodi{woj izlo`bi
suvenira koju je organizovala
Turisti~ka
organizacija
Leskovca, Vlasotince je
dobilo tre}u nagradu za
vi{elisnu turisti~ku publikaciju. Re~ je o kwizi koja
sadr`i obiqe fotografija
starog
Vlasotinca
pod
nazivom „Moje Vlasotince“,
autora Srboquba Taki}a.
– Na mnogim sajmovima i
manifestacijama tog tipa
uspe{no se predstavqamo
iako
nemamo
zvani~no
formiranu turisti~ku organizaciju. To govori da smo sa
preduzetim aktivnostima na
pravom putu i da }e
Vlasotince uskoro, uz pomo}
Turisti~ke
organizacije
Srbije, biti turisti~ka destinacija na koju se mora
ra~unati – isti~e Jasmina
Mil~i} Mitrovi}, anga`ovana na prezentaciji i promociji turisti~kih potencijala
Vlasotinca.
Po wenom mi{qewu ne
smemo zaboraviti ni qude
koji su u razvoju seoskog turizma
videli
mogu}nost
obezbe|ivawa
sopstvene
egzistencije.
– Razvoju turizma u na{oj
op{tini svakako doprinose i
ugostiteqi koji u okviru svojih ugostiteqskih objekata
imaju
i
sme{tajne
kapacitete. Za sada su to
motel „Guwetinac“, koji
raspola`e sa {ezdesetak
le`ajeva i etno restoran
„Zavi~aj“ koji na raspolagawu ima par apartmana.
S. Stankovi}
[email protected] DAN QUDSKIH PRAVA
MNOGO NEISPUWENIH @EQA
Me|unarodni dan qudskih prava 12.
decembar i 16 dana aktivizma protiv
nasiqa nad `enama u organizaciji SOS
telefona za `ene i decu `rtve nasiqa
tradicionalno su obele`eni u centru grada.
Ovog puta gra|ani i gra|anke dobili su
mogu}nost da svoje poruke, primedbe,
potrebe i ispisane `eqe oka~e na Drvo
`ivota. Organizatori akcije }e ove poruke
proslediti nadle`nim organima lokalne
samouprave.
Aktivistkiwama
SOS
telefona
pridru`ili su se ~lanovi NVO „Feniks“ i
Udru`ewa Romkiwa „Romsko oko“.
Po re~ima koordinatorke SOS telefona
Svetlane [ari} bilo je dosta poruka kojima
se tra`ilo: pravo na slobodu, pravo na obrazovawe, pravo na rad, ve}a prava radnika i
pristojan `ivot, pravo na za{titu od
poslodavca, pravo na qubav, pravo na `ivot
bez nasiqa, pravo na mir, pravo na zdravu
`ivotnu sredinu, pravo na zdravstvenu
za{titu, pravo na LGP `ivot, pravo na
`ivot bez nasiqa. Ovog puta na{le su se i
poruke sa apelom da se zaustavi nasiqe
svake vraste kao i poruke da su nekim qudima ugro`ena sva prava, da su materijalno
ugro`eni, da nema ravnopravnosti niti
po{tovawa jedni drugih.
S.S.
Sedamnaestogodi{wi
Stefan Mitrovi} iz
Dowe Lopu{we, vi{estruki prvak Srbije u
katama i borbama zablistao je i na Evropskom
karate prvenstvu koje je
30. oktobra odr`ano u
Be~u.
Na ovom takmi~ewu
Stefan Mitrovi} je u kategoriji do 75 kilograma
zauzeo tre}e mesto u borbama. U katama Stefan je
tako|e osvojio tre}e
mesto.
Takmi~ari
srpskog
tima, koji su 1994/1995.
godi{te u ukupnom plasmanu u katama osvojili su
drugo mesto.
Stefanu
Mitrovi}u
u~e{}e na ovom evropskom
turniru omogu}ila
je
pobeda na karate prvenstvu Srbije koje je maja meseca odr`ano u ^a~ku. On je tada postao i ~lan
reprezentacije Srbije.
Stefan Mitrovi} od nedavno trenira u Karate klubu „Tanden“ u
Surdulici, gde boravi kao u~enik Tehni~ke {kole „Nikola Tesla“ i
{koluje se za tehni~ara drumskog saobra}aja. Osnovno znawe o karateu
stekao je u Karate klubu „Vlasotince“ kod trenera Dragana Todorovi}a.
Na turnirima {irom Srbije do sada je osvojio {ezdesetak medaqa.
Sa sada{wim trenerom Srboqubom Miti}em Stefan se uveliko
priprema za svetsko prvenstvo koje }e se odr`ati u Velikoj Britaniji.
– Karate kao sport tra`i mnogo odricawa ali to mi ne pada te{ko jer
volim to {to radim. Kada su uz to i rezultati na takmi~ewima dobri i
podrazumevaju zdrave stilove `ivota onda je to vi{estruka dobit. Dnevno
treniram i po nekoliko sati i nadam se da }e do}i jo{ boqi rezultati –
isti~e Stefan Mitrovi}.
Stefan Mitrovi} karate trenira od sedmog razreda i s obzirom na
wegov talenat, skromnost, upornost, disciplinovanost i ozbiqan rad, ne
treba sumwati u ostvarewe wegove `eqe.
S.S.
IN MEMORIAM
KRISTA \OKI]
(1947 – 2011)
Za sve nas koji smo sa wim u~estvovali u pripremi lista Vlasina,
bila je neo~ekivana, tu`na vest da je umro na{ prijateq i dugogodi{wi
saradnik Krista \oki}. Imali smo druga~ije planove, da od slede}e
godine, kada je trebao da ode u penziju, na{u saradwu intenziviramo i
u~inimo je plodonosnijom. Ali, sudbina je rekla druga~ije i vredan ~ovek,
iskren i odgovoran, napustio nas je, te smo tako ostali uskra}eni za mnoga
dobra, pisana dela, koje je nameravao da uradi.
^itaoci na{eg lista ga pamte kao autora stalnih rubrika: Mozgaonica,
Azbu~nik, Preispitivawa, koje su, po nekoliko godina u kontinuitetu,
bile {tampane na stranicama Vlasine.
Ostavio je za sobom i dve kwige „Deqewe“, koje je osmislio da bi svojim u~enicima olak{ao u~ewe matematike „najlep{e od svih nauka“, kako
je govorio. Starijima }e u se}awu ostati po kwizi „Neka dela budu vrednija od re~i“, ili, kako ju je on nazivao, „mali moralni pou~nik“.
@eleo je da zavr{i monografiju o svom selu Konopnici, da da prilog
za slede}i Vlasotina~ki zbornik, hteo je da uradi jo{ neke priru~nike iz
matematike za osnovce, da produbi saradwu sa stru~nim ~asopisima u
kojima je tokom svog radnog veka objavqivao priloge.
Osta}emo uskra}eni za wegovu energiju, inovativnost, preduzimqivost. ^ovek vredi onoliko koliko ga ima u drugima, a Krista \oki}
je zasigurno ostavio traga u svima sa kojima je radio.
14
obr*
KIK BOKS
S
P
O
R
T *
novembar-decembar 2011. godine
TRENER ALEKSANDAR KOCANOVI] PRI^A O KIK BOKSU
BORBOM RAZVIJAMO PO[TEWE I ^AST
Kik boks klub Vlasotince
osnovan je 2005. godine i bele`i
vrlo dobre rezultate. Klub
broji 30 ~lanova, svih uzrasta,
od ~ega sedam devoj~ica. Dve
takmi~arke se posebno isti~u
Katarina Radosavqevi} i Jovana
Igwatovi}, a od mu{karaca se
isti~u Miroqub Miqkovi},
reprezentativac Srbije i najmla|i takmi~ar Aleksandar
Stojiqkovi} (12 godina). U timu
su dva trenera Aleksandar
Kocanovi} i Sokol Arsi}.
O
dobrom
radu
kluba
Aleksandar Kocanovi} pri~a za
na{ list:
– Na posledwem takmi~ewu,
„Prvenstvo centralne Srbije u
Negotinu“, tri na{a takmi~ara
osvojila su prvo mesto, Jovana
Igwatovi}, Aleksandar Kocanovi} i Miroqub Miqkovi}. To
je samo potvrda dobrog rada u
klubu. Dobru saradwu koju
imamo Sokol Arsi} i ja lako
prenosimo na sve ~lanove kluba.
Aleksandar Kocanovi} je
trener u klubu, ro|en je 1983.
godine, `ivi u Vlasotincu, voli
borila~ke ve{tine i bio je jedan
od inicijatora i osniva~a Kik
boks kluba u Vlasotincu, a o svojoj velikoj qubavi prema bori-
P RV I OT V OR E NI T UR NIR U EFS A RN I S–U
VLADISLAV KITANOVI]
PRVAK U BORBI PALICOM
Sve tehnike borewa hladnim oru`jem
dobile su jedno ime FBS – Filipinski
borila~ki sistemi, a ~ine ih KALI,
ARNIS I ESKRIMA. Pionir ovih
tehnika u Srbiji je Borislav ]osi}, poznato ime u svetu borewa. ]osi} je razvio
borbu palicama i uneo nove elemente koji
}e na}i svoje mesto u EFS – u (Eclectic
Fighting System). EFS borila~ki sistem
pokriva sve distance borewa od najdu`e
palice preko boksa i trepinga (bliska
distanca) do parterne distance borewa.
Ve{tine ~iji su elementi u{li u EFS su
: fbs, boks, kik boks, savate, wch, xudo i
bjj. EFS Arnis klub je prvi put formiran
u Beogradu 2006. godine. Povodom petogodi{wice postojawa Arnis sekcije
(borewe hladnim oru`jem)u okviru EFS
Akademije u Beogradu 19. novembra 2011.
godine u prostorijama EFS Akademije u
Siwskoj ulici br. 38 odr`an je Prvi
otvoreni EFS Arnis turnir u disciplini borewa jednom palicom.
Prvo mesto na ovom Prvenstvu osvojio
je Vladislav Kitanovi} iz Vlasotinca,
student tre}e godine Fakulteta za
bezbednost u Beogradu. Vladislav je do
ovog velikog uspeha do{ao kroz osam
pobeda.
Veliku qubav prema borila~kim
sportskim disciplinama Vladislav je
pokazivao od malih nogu. Spoj vi{e borila~kih disciplina u EFS Arnis-u pobudio je u wemu veliku `equ da se oproba.
Jer tehnike borewa hladnim oru`jem i
praznim rukama kao i drilovi koji se
ve`baju u EFS Arnis-u pored borila~kog
znawa i iskustva poboq{avaju koordi-
STRANU PRIPREMIO
Goran Miladinovi]
l a ~ k i m
ve{tinama
ka`e:
– Borila~ke
ve{tine
sam
zavoleo od detiwstva, a kik
boksom
sam
po~eo da se bavim 1999. godine
u
Leskovcu.
Tada sam po~eo
da treniram i
boks. Uspe{no
sam nastupao za
Bokserski klub
„Vardar“
iz
Skopqa. Zbog
povrede usledila je operacija,
ali
posle
u s p e { n e
naciju, reflekse, balansirawe leve i
desne hemisfere mozga, pru`aju}i
druga~iju perspektivu, ~ovek shvata i u~i
da razmi{qa, da sagledava i donosi brze i
ispravne odluke, {to nesumwivo poma`e
u sticawu samopouzdawa i psihofizi~ke
stabilnosti.
Po{to u Srbiji postoji mali broj
klubova u ovoj disciplini, turnir koji je
odr`an u Beogradu mo`e se nezvani~no
proglasiti i kao Prvenstvo Srbije u
EFS Arnis-u u disciplini borewa jednom palicom.
Uspeh Vladislava Kitanovi}a je
stvarno veliki i mo`e da poslu`i i kao
primer mla|im generacijama, koje
interesuje borila~ke ve{tine.
PRAVILA TAKMI^EWA
PRVOG EFS TURNIRA U PUNOM KONTAKTU
Borba kre}e iz stoje}eg stava na znak sudije, a ona se vodi takmi~arskim palicama
od pvc-a oblo`enim penastim sun|erom. Obavezna oprema koju takmi~ari imaju je kaciga od penaste gume sa otvorenim licem, za{tita za genitalije, tapacirane za{titne
rukavice bez prstiju. Ostala za{titna oprema je zabrawena. Borba se odvija u dve
runde u trajawu od dva minuta.
Dozvoqene tehnike u borbama su slede}e: udarci palicom (sve vrste udaraca), udarci nogom (sve vrste {uteva), bacawa (sve vrste), poluge u stoje}em stavu (samo na rukama) i razoru`avawe protivnika.
Nedozvoqene tehnike u borbama su slede}e: ubod palicom i batom direktno u lice,
vrat, genitalije i ki~mu, udarci rukom, bodovi u o~i, grebawe, gri`ewe, {tipawe, udarci glavom, borba u parteru, {utevi i udarci kolenima u glavu i genitalije, {utevi u
telo protivnika ukoliko protivnik ima vi{e od dva oslonca na podu, namerno
ispu{tawe palice.
Nesportsko pona{awe se sankcioni{e u slede}im slu~ajevima: nepo{tovawe sudije,
psovawe, napu{tawe borili{ta bez dozvole sudije, namerno kr{ewe pravila.
Borba se mo`e dobiti na slede}i na~in:
Sudijskom odlukom na osnovu osvojenih poena, po isteku regularnog vremena
odre|enog za borbu, i ranijim prekidom borbe u slede}im situacijama: pod ranijim
prekidom borbe podrazumevaju se slede}e situacije: predaja jednog od takmi~ara
(udarawem {akom o tatami ili protivnika i glasom), povreda takmi~ara (tehni~ki
nokaut) i sudijskim prekidom u dva slu~aja kada je jedan od takmi~ara u inferiornoj
poziciji iz koje ne mo`e da se brani zbog wegove bezbednosti i diskvalifikacijom u
slu~aju dve javne opomene i usled namernog ispu{tawa palice od strane takmi~ara.
Tehnike koje se boduju su: udarci palicom (i batom palice) po glavi i telu, udarci
nogom ({ut ili koleno) po telu i bacawa.
operacije doktori su mi ipak
zabranili ulazak u ring, kako ne
bih naru{avao svoje zdravqe. I
tako sam se okrenuo trenerskom
poslu.
Kakav je to sport kik boks i
koje
discipline
ima,
Aleksandar ukratko pri~a:
– Gard u kik boksu je preuzet
iz boksa. Ru~ne tehnike su
tako|e iz boksa i najefikasnije
su, no`ne se ve} ne{to razlikuju
od {kole do {kole. U kik boksu
razlikujemo nekoliko disciplina, to su : lajt – kontakt, ful
– kontakt, lou – kik i K-1.
Karakteristika lajt - kontakta
je da nema udaraca u glavu, a sme
se udarati rukama i nogama, pa je
on najsli~niji karateu. Ful –
kontakt je ne{to grubqi, ali
nije dozvoqeno udarati ispod
pojasa, a udarci su rukama i nogama, s tim da se ne sme udarati
cevanicama. U lou – kiku je
dozvoqeno udarati ispod pojasa
i cevanicama, pa je on ne{to
grubqi. Najgrubqi je K-1 gde se
dozvoqavaju udarci kolenom.
Kako ovo ne bi izgledao kao grub
sport, borci imaju za{titnu
opremu: kacigu, {titnik za zube,
{titnik za prsa (prevashodno
kod `ena), {titnik za genitalije, rukavice, {titnik za
potkolenice
i
papu~e.
Napomiwem da je osnovni ciq
svakog borca da nadvlada protivnika boqom tehnikom, brzinom i snagom uz maksimalnu sigurnost, toleranciju, po{tewe i
~ast
–
ka`e
Aleksandar
Kocanovi}.
KARATE
O dr`an kar a t e t u rnir
„KUP NI[A 2011“
Karate turnir „KUP NI[A 2011“, u organizaciji karate kluba „Elid“ iz Ni{a
odr`an je 20.11. 2011. godine. Na ovom turniru u~e{}e je uzelo 30 ekipa sa 300
takmi~ara. Karate klub [OTO KAN iz Vlasotinca je uzeo u~e{}e na ovom
turniru i osvojio slede}e rezultate u katama:
Sla|an Jani}ijevi}, zlatna medaqa, Veqko Milo{evi}, bronzana medaqa,
Teodora Stojanovi}, bronzana medaqa, Miqan Nikoli}, bronzana medaqa, Luka
Stojiqkovi}, bronzana medaqa, Milo{ Milo{evi}, bronzana medaqa
Ovo je trinaesti nastup karatista karate kluba [OTO KAN iz Vlasotinca u
2011. godini - isti~e trener Vladimir Petrovi}.
ZA NAJUSPE[NIJEG TAKMI^ARA
PROGLA[EN NIKOLA STEFANOVI]
U sportskoj sali DTV i R Partizan 3. 12. 2011. godine odr`an je klupski karate
turnir u orgnizaciji karate kluba [OTO KAN. U~e{}e na ovom turniru uzeli su
svi takmi~ari karate kluba [OTO KAN.
Za najuspe{nijeg takmi~ara u 2011. godini progla{en je Nikola Stefanovi}.
– Turnir je kontrolnog tipa pred polagawe za u~eni~ka i majstorska zvawa –
istakao je trener Vladimir Petrovi}.
RUKOMET
DRUGA LIGA - JUG
RUKOMETA[I KONSTANTNI
Vlasotina~ki rukometa{i stvorili su vrlo dobre rezultate u prvom delu prvenstva. Osvajawem drugog mesta u ovom delu takmi~ewa opravdano je o~ekivawe
Uprave i trenera kluba. Radomir Markovi}, trener rukometa{a zadovoqan je
postignutim, ali se o~ekuje i ve}i napredak u narednom periodu. U Kupu Srbije, u
Vlasotincu je do~ekana ekipa @elezni~ara iz Ni{a. Gosti su bili kvalitetniji i
plasirali su se daqe. Vlasotina~kim rukometa{ima je samo ostalo da dovr{e
zapo~eto i plasiraju se u Jedinstvenu drugu ligu. Prvenstvo se nastavqa me~evima
12. kola: @itora|a – Vlasotince, BSK Heba – \erdap, Naisus2 – Bor2, Jastrebac –
Planinka P. voda, Topli~anin – Dubo~ica54, Kwa`evac je slobodan.
novembar-decembar 2011. godine
* S
P
F U D B A L
O
S R P S K A
R
15
T *
L I G A
RADNI^KI IZ SVILAJNCA JESEWI PRVAK
VLASINA U ZONI ISPADAWA
Zavr{en je jesewi deo prvenstva Srpske lige Istok. Ovo sezonsko takmi~ewe je jedino opravdao
Radni~ki iz Svilajnca, dok su svi ostali timovi podbacili. Ovde pripada i Fudbalski klub „Vlasina“ iz
Vlasotinca. Mnogo se vi{e o~ekivalo od ovog tima, ali
na kraju moramo da budemo i zadovoqni. Pora`avaju}e
je da na Rosuqi doma}i tim, od sedam utakmica, pobedi u tri utakmice i ostvari po dva poraza i remija, uz
gol razliku 10:7. Ovo je podatak koji treba da zabrine i
uozbiqi napada~e, tim, trenera i qude koji vole ovaj
klub. Ali uz sve probleme koje su pratili klub, rezultat je ipak dobar i klub ima {anse da se popravi.
Rukovodstvo Vlasine je u mesecu novembru organizovalo prijateqsku utakmicu veterana, sa ekipom "Mika
Mudri}" iz Kragujevca i time nastavilo negovawe
sportskih prijateqstava.
1. RADNI^KI (S)
15
10
4
1
22:4
34
2. @ITORA\A
15
9
1
5 21:13
28
3. TIMOK
15
8
4
3 21:13
28
4. RADNIK
15
9
1
5 30:26
28
5. SLOGA (D)
15
8
0
7 24:13
24
6. CAR KONSTANTIN
15
7
3
5 25:23
24
7. TRSTENIK PPT
15
7
2
6 17:13
23
8. HAJDUK VEQKO
15
6
5
4 19:16
23
9. BORAC (B)
15
6
4
5 14:13
22
10. KOPAONIK
15
5
3
7 14:16
18
11. VLASINA
15
5
2
8 16:29
17
12. RADNI^KI (P)
15
4
4
7 17:17
16
13. SVRQIG
15
4
2
9 11:21
14
14. DINAMO
15
4
2
9 19:30
14
15. TRGOVA^KI
15
3
4
8 12:21
13
16. BALKANSKI
15
2
5
8 11:25
11
Rezultati 15. kola: Trstenik PPT – Radni~ki (S)
0:0, Radnik – Dinamo 3:1, Balkanski – Kopaonik 1:1,
Borac (B) – Car Konstantin 0:0, Trgova~ki – Timok
1:1, Sloga (D)– @itora|a 4:0, Vlasina – Radni~ki (P)
1:0, Hajduk Veqko – Svrqig 2:1.
[esnaesto kolo (na prole}e): Radni~ki (S) –
Svrqig, Hajduk Veqko – Radni~ki (P), Vlasina –
@itora|a, Sloga (D) – Timok, Trgova~ki – Car
Konstantin, Borac (B) – Kopaonik, Balaknski
–Dinamo, Radnik – Trstenik PPT.
SPORTSKI REKREATIVAC
RADIVOJE BRANKOVI]
ENTUZIJASTA ZA PRIMER
Profesori Tehni~ke {kole vi{e
od 20 godina, svakog petka u
ve~erwim satima, rekreativno igraju mali fudbal. Obi~no odigraju dve
ili tri utakmice, kako bi se dobio
pobednik. Najstariji ~lan ove
dru`ine je profesor Radivoje
Brankovi}, koji je ujedno i kapiten
{kolske ekipe. Ono {to ~ini mali
fudbal su golovi. Radivoje ih je
postigao oko 8.500 u svojoj
rekreativnoj karijeri. Veliku
qubav prema ovoj igri prenosio je i
mla|im igra~ima na Rosuqi. Svojim
u~e{}em na Radni~kim sportskim
igrama sa {kolskom ekipom su nezaboravni jer su odisali slogom i dru-
STRANU PRIPREMIO
Goran Miladinovi]
garstvom. Svoju veliku qubav prema
sportu uspeo je da prenese i svojoj
deci. ]erka Violeta, reprezentativka Srbije u disciplini brzo hodawe,
bila je i dr`avna rekorderka, dok je
sin Dragan igrao u mla|oj kategoriji
FK „Vlasina“. Zavr{io je Fakultet
za fizi~ko vaspitawe i profesor je
fizi~kog vaspitawa u Tehni~koj
{koli.
Ovakve qudi koje svakodnevno
sre}emo u na{em mestu, koji su svoju
veliku qubav ulo`ili u porodicu,
dru{tvo i vaspitawe dece, a koje ne
poznajemo na pravi na~in, primeri
su koje treba {to vi{e pomiwati i
slediti.
*prva jol (JABLANI^KA [email protected] LIGA) *
GRADAC
ZIMUJE NA DRUGOM MESTU
U derbiju 17. kola JOL-a, pred
odlazak na zimsku pauzu, fudbaleri
Jedinstva iz Grdelice pobedili su na
svom terenu Gradac iz Konopnice,
rezultatom 2:1 (1:1). Ovakvim rezultatom omogu}ili su da na prvo mesto
ostane Jedinstvo iz Gorweg Stopawa,
dok Gradac i Jedinstvo iz Grdelice
dele drugo mesto. Progres iz
Ladovice je zavr{io na devetom
mestu, {to je vrlo dobar rezultat.
Podbacile su ekipe Budu}nost iz
Ora{ja i Jedinstvo iz [i{ave.
Ovako slabi rezultati nisu o~ekivani od ove dve ekipe. Sledi zimska
pauza kako bi se ekipe jo{ boqe
pripremile za nastavak sezone.
Prvenstvo se nastavqa na prole}e,
me~evima 18. kola: Jedinstvo (GS) –
Gradac,
Budu}nost
–
Morava,
Jablanica – Progres, Veternica –
Jedinstvo ([), Jedinstvo (G) –
^ekmin, Planta`a – Jedinstvo (B),
Mladost – Umac, Bobi{te – Navalin
i Radan – [umadija.
1. Jedinstvo (GS)
17
10
5
2 48:21
35
2. Gradac
17
10
4
3 39:20
34
3. Jedinstvo (G)
17
11
1
5 41:26
34
4. Planta`a
17
9
5
3
32
5. ^ekmin
17
9
3
5 35:25
30
6. Radan
17
8
4
5 31:15
28
7. Umac
17
7
4
6 23:22
25
8. Jablanica
17
6
5
6 26:21
23
9. Progres
17
7
2
8 26:26
23
10. Mladost
17
6
5
6 25:28
23
11. [umadija
17
7
1
9 25:30
22
12. Bobi{te
17
6
3
8 30:32
21
13. Morava
17
5
5
7 27:30
20
14. Budu}nost
17
5
4
8 23:27
19
15. Veternica
17
5
3
9 27:45
18
16. Jedinstvo (B)
17
5
3
9 27:45
18
17. Jedinstvo ([)
17
4
2
11 18:43
14
18. Navalin
17
2
4
11 28:52
10
38:23
REZULTATI 17. KOLA: Jedinstvo ([) – Jedinstvo (GS) 3:2, Veternica
– [umadija 2:1, Radan – Morava 3:0, Budu}nost – Navalin 3:0, Bobi{te –
Progres 2:0, Jablanica – Umac 0:1, Mladost – Jedinstvo (B) 2:2, Planta`a –
^ekmin 3:1, Jedinstvo (G) – Gradac 2:1.
S
V
A
@
N
E
I
Slu`ba obave{tewa
Prijava smetwi
Policija
Vatrogasna slu`ba
Hitna pomo}
Ta~no vreme
Automoto savez Srbije
VLASOTINCE
Hitna slu`ba
Bolnica
Dom zdravqa
Gradska apoteka
Vatrogasna slu`ba
Op{tina Vlasotince
Policijska stanica
T
E
988
977
92
93
94
95
987
Mewa~nice
Tehniko
875-593
Rim 1
874–532
Rim 2
875–536
[op
870–398
Bata
875–333
Turisti~ke agencije
Duga turs
875–537
063/814–2683
Vu~i} travel
234–220
062/235–805
Adria turs
876–225
Inspekcije
Poreska uprava
(terenska kontrola)
875–176
Tr`i{na inspekcija
875–923
876–180
875–215
875–434
875–109
875–128
875–122
876–160
875–039
875–314
875–512
Kulturni centar Vlasotinca
Gradska biblioteka
JP „Direkcija za urbanizam
i izgradwu“
875–168
Osnovni sud Leskovac jedinica
Vlasotince
875–324
Organ za prekr{aje
875–334
Op{tinski javni pravobranilac
875–184
Kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj
877–236
Centar za socijalni rad
875–459
Crveni krst
875–177
Udru`ewe penzionera
875–919
Savez invalida rada
062/771-467
Tr`i{te rada
875–592
Veterinarska stanica
875–174
Gimnazija
875–152
Tehni~ka {kola
875–125
O[ „8. oktobar”
875–450
O[ „Sini{a Jani}“
875–147
JKP Komunalac
875–141
SRC „Vlasina“
875–200
Sportski savez
875–716
JKP Vodovod
875–350
Mlekara Glo`ane
869–978
Klanica Val~i}
874–496
Fabrika vode „Nerezine“
875–499
Elektrodistribucija
875–346
Po{ta
875–126
Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“
„De~ja radost“
875–425
„Kolibri“
875–204
„P~elica“ – Stajkovce
869–927
SOS za decu i `ene `rtve nasiqa 877–490
Poliklinika Eskulap
876–205
062/259–802
Op{tinska organizacija
potro{a~a
875–132
Vlasotina~ka crkva
875–806
Gaga radio
877–297
Kopernikus
244–410
Kabl „Jala“
877–000
Total TV (kablovska preko satelita) 875–908
Pekare
Pekara MG
875–742
kancelarija
875–7222
Pekara „Sawa“
875–135
Rastavnica
875–551
[ekspir
063/404–791
Pekara Dara
874–368
Apoteke
Apoteka Medika
875–395
Apoteka Sveti Nikola
875–322
Apoteka Viva
871–042
Apoteka \ina
875–737
Restorani
BCD hotel Grozd
876–047
Borina ~esma
874–749
Guwetinac
874–531
[e{ir
875–733
Veteran
875–646
Jaz
874–222
]irimixija
875–927
Picerije
Dolce Vita
063/7801–155
Magnifico
065/6511–144
Gondola
062/760–330
Benzinske pumpe
Jugopetrol
877–030
Boqare M&M
875–629
Stajkovce Morava petrol
869–911
Benzinska pumpa Benzin Bata
875–110
AS petrol
875–068
Bob trejd
869–886
Banke
Alkobanka
875–647
Intesa banka
875–565
Komercijalna banka
875–206
Agrobanka
875–678
Alfa banka
875–730
Eurobank EFG AD Beograd
877–900
Uprava javnih pla}awa
875–358
L
R
E
F
O
CRNA TRAVA
Dom zdravqa
Policijska stanica
Op{tina Crna Trava
De~ji vrti} „Mladost“
Tehni~ka {kola
„Milentije Popovi}“
Osnovna {kola
„Aleksandar Stojanovi}“
PZP Crna Trava
Crntar za socijalni rad
Po{ta Crna Trava
Elektrodistribucija
[umska uprava
Poreska uprava
JKPUT „Vilin lug“
Po{ta Sastav Reka
Mesna kancelarija Sastav Reka
Mesna kancelarija Gradska
Crveni krst
Penzijsko invalidsko osigurawe
Biblioteka
Lova~ko udru`ewe
SIZ Zdravstva
LESKOVAC
Zdravstveni centar
Bolnica
Elektrodistribucija
@elezni~ka stanica
Autobuska stanica LEGAS
Autobuska stanica Ni{ekspres
Ekos petrol
De`urna apoteka
Skup{tina op{tine
Uslu`ni centar
Vi{i sud
Osnovni sud
Privredni sud
Komunalno preduze}e
Radio Leskovac
TV Leskovac
Centar za socijalni rad
Narodno pozori{te
Leskova~ki kulturni centar
Narodna biblioteka
Narodni muzej Leskovac
NI[
N
I
811–224
811–222
811–115
811–118
811–277
V
A U T O B U S K I
S
S A O B R A ] A J
SIGMA TRANS
Obele`eni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM, [email protected] PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIH
RASPUSTA. Polasci iz Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) ne saobra}aju subotom i dr`avnim praznicima.
PETKO PREVOZ A L E X T O U R S
Vlasotince – Crna Trava
5.40, 8.25 i 12.50 (subota i nedeqa 8.25)
Crna Trava – Vlasotince
7.15, 11,30 i 14.30 (subota i nedeqa 11.30)
Vlasotince – Gradska 5.40 i 13.50
Gradska – Vlasotince 6.30 i 14.40
Vlasotince – Crna Trava
6,00 i 17,30
811–114
811–105
811–402
811–255
811–101
811–183
811–152
811–108
811–313
818–191
818–113
818–136
811–314
811–326
811–312
811–117
811–162
I
Crna Trava – Vlasotince
7,10 i 19,10
VLASOTINCE – BEOGRAD
5,15 Vlasotince (Leskovac, Brestovac) Beograd (Stevanturs)
6,30 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Kanis)
8,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Simplon)
9,45 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)
13,00 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Bata Reisen)
14,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Kolari) Beograd (Simplon)
17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)
BEOGRAD – VLASOTINCE
212–184
251–244
230–213
212–390
215–550
242–237
281–452
212–660
253–313
213–946
250–313
242–812
230–502
53–361
244–667
252–127
515–630
232–592
248–302
233–890
212–975
Gradska bolnica
018/324–964
Narodno pozori{te
018/45–441
De`urna apoteka Ni{
018/512–336
Saobra}ajna milicija
018/43–064
Klini~ki centar
018/324–964
Dom zdravqa
018/251–699, 251–597
Klinika za ginekologiju
018/338–181
Psiholo{ke konsultacije
018/523–422
Autobuska stanica
018/255–177
Autobuska stanica (rezerv.)
018/255–666
@elezni~ka stanica
018/364–625
Aerodrom
018/582–828
Univerzitetska biblioteka
018/523–119
Gradska biblioteka
„Stevan Sremac“
018/511–405
10,15 Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
13,40 Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
15,08 Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince (Stevanturs)
15,50 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
19,10 Beograd (Leskovac) Vlasotince (Kanis)
21,00 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
NOVI SAD
17,30
Vlasotince (Leskovac, Ni{, ]uprija, Velika Plana,
Beograd) Novi Sad (Bata Reisen)
7,20
Novi Sad (Beograd, Velika Plana, ]uprija, Ni{,
Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
[email protected]
6,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Po`arevac (V&D)
15,15 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Po`arevac (Frenki)
9,00 Po`arevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki )
13,30 Po`arevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince (V&D)
PIROT
6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince (M601)
17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot (M601)
KRAGUJEVAC
7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac (Frenki)
13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki)
INTERNET sajtovi
www.988info.rs
(Poslovni i telefonski imenik)
www.vlasotince.rs
(Sajt grada Vlasotinca)
www.os8oktobar.edu.rs
(Sajt Osnovne {kole „Osmi oktobar)
[email protected]
(Sajt Osnovne {kole „Sini{a Jani})
www.tsvlasotince.edu.rs
(Sajt Tehni~ke {kole)
www.predskolska-mdimanic.edu.rs
(Sajt Pred{kolske ustanove
„Milka Dimani})
www.nokesoft.com/fdv
(Fondacija darovitih Vlasotince)
www.vlasotince.in.rs
(Za sve one koji vole Vlasotince)
www.radiogaga.fm
(Sajt Radija Gaga)
www.vlasotince.tel
(Sajt Televizije Vlasotince)
www.okkvlasotince.com
(Sajt Ko{arka{kog kluba
„Vlasotince“)
www.vlasotince.com
(Vlasotince kafe)
www.kkshotokan.com
(Karate klub [oto-kan – Vlasotince)
www.vlasotince.com/forum
(Vlasotina~ki forum)
www.pekarasanja.e-vlasotince.info
(Pekara „Sawa“)
www.cementni.co.rs
(Cementni proizvodi Vlasotince)
P R E V O Z N I C I
SIGMATRANS ................................. 875–533
SIMPLON ......................................... 874–474
KANIS ................................................ 876–149
242–200
STEVANTURS ................................... 875–867
JOVI] ................................................ 215–666
BATA REISEN ..................................... 876–149
220–873
FRENKI .............................................. 260–013
NI[EKSPRES ................................. 242–237
V&D .............................................. 063/8867–310
281–382
M601 ............................................... 010/323–601
GA[A BUS ................................ 063/846–7771
PETKO PREVOZ ..................... 069/187–5993
ALEX TOURS ............................... 064/424–2639
Download

Informativni bilten broj 59