K
RI
M
ER
A
P
BE
SP
L
A
TA
N
Prvi broj Vlasine
iza{ao je
16. septembra 1926.
ISSN 1820–4643
INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE • BROJ 49 (229) • GOD. 3 (82) • JUL – AVGUST 2010.
U S USRET V INSKOM B ALU
10 – 11. septembar
SVE O
LETU U VLASOTINCU
STRANE 7, 8, 9.
ni~u sportski tereni
RAZGOVOR S POVODOM
Sr|an [u{uli}, predsednik
ZACRTANI
PLANOVI
SE OSTVARUJU
STRANA 3.
* CRNA TRAVA *
OTVOREN
MUZEJ
STRANA 4.
GRA\EVINARSTVA
STRANA 5.
RASPORED JESEWEG
DELA PRVENSTVA
SRPSKE LIGE
– ISTOK – 2010/2011.
STRANA 14.
2
V
E
S
T
I
jul-avgust 2010. godine
PREDSTAVQENA KWIGA VOJISLAVA [E[EQA „POLICIJSKI DOSIJE“
PROSLAVQEN VIDOVDAN,
DOSIJE PRETO^EN U KWIGU
SLAVA SRPSKOG POKRETA OBNOVE
O KWIZI SU GOVORILI NARODNI POSLANICI - GORDANA POP-LAZI],
VLADAN JEREMI], FILIP STOJANOVI], LIDIJA DIMITRIJEVI] I
TOMISLAV QUBENOVI]
Kwiga dr Vojislava [e{eqa
„Policijski dosije“ promovisana je u Vlasotincu 30. jula.
Re~ je o izdawu u ~etiri toma u
kome je obuhva}en period od
ranih
osamdesetih
godina
pro{log veka pa sve do 2003.
godine.
– Ovu kwigu do`ivqavam kao
va`an dokumenat o vremenu ~iji
smo savremenici, kao zbirku
podataka o metodologiji rada
tajnih slu`bi i kao va`nu dopunu
za
politi~ki
portret
dr
Vojislava [e{eqa – istakao je
Sveta
Jovi},
lider
vlasotina~kih radikala.
– Dr Vojislav [e{eq je
dokazao svoju posebnost time {to
je svoj policijski dosije stavio
na uvid javnosti, dok su mnogi
politi~ari svoje dosijee posle 5.
oktobra sklonili od o~iju javnosti – rekla je narodni poslanik
Lidija Dimitrijevi}.
– U ovoj kwizi autor otkriva
tajne godinama skrivane od
javnosti. Ova dela doprinose da
shvatimo kako su radile slu`be
dr`avne bezbednosti u staroj
Jugoslaviji i kako rade danas u
Srbiji – istakao je narodni
poslanik Filip Stojanovi}.
– Vojislav [e{eq je u Hagu
osu|en na 15 meseci zatvora zbog
nepo{tovawa suda i navodnog
otkrivawa
identiteta
za{ti}enog svedoka koji se u
su{tini i ne pomiwe u kwizi.
Samo na osnovu sedam procenata
prevoda na engleski jezik
izre~ena je ova presuda – rekao je
narodni poslanik Tomislav
Qubenovi}.
Po wegovim re~ima radi se o
4.000
stranica
radne
disidentske biografije ~oveka
koji se borio protiv represije, za
istinu i pravdu. U kwigama je oko
780
podataka
tajnog
prislu{kivawa i vi{e od 2.000
dokumenata.
– Iako su mu ulazili u `ivot,
pratili
~lanove
wegove
porodice i prijateqe, Vojislav
[e{eq je izabrao put opasan do
mere da mo`e da mu ugrozi `ivot
ali zarad istine i politi~kih
uverewa – naglasio je narodni
poslanik Vlada Jeremi}.
–
Kwiga
„Policijski dosije“
ima dvostruki zna~aj,
prvi je istoriografski kako bi smo sami
prosudili
o
doga|ajima
u
Jugoslaviji i Srbiji u
posledwe dve decenije, drugi zna~aj kwige
je u tome {to ona
p r e d s t a v q a
osloba|aju}i materijal
za
Vojislava
[e{eqa. Ko god da je
poslao ovaj policijski
dosije Ha{kom tribunalu nesvesno je u~inio uslugu
Vojislavu [e{equ. Jer, kako je
mogu}e da ga optu`uju za
udru`ivawe za zlo~ina~ke poduhvate sa qudima koji su nalagali
da se on sistematski prati i godinama obra|uje od strane Slu`be
– rekla je narodni poslanik i
potpredsednik stranke Gordana
Pop-Lazi}.
S. Stankovi}
IZ SUBNORA-A VLASOTINCA
Vidovdan je nepokretan
verski praznik koga 28. juna
slavi Srpska i Bugarska
pravoslavna crkva i jedan je
od najve}ih srpskih praznika.
Zna~aj Vidovdana za srpski
narod proisti~e iz istorijskih doga|aja koji su vezani
za taj datum. Od svih je najzna~ajniji
Kosovski
boj,
pogibija kneza Lazara (13711389), i tzv. propast Srpskog
carstva, pa se tog dana, pored
svetog Amosa, od po~etka 20.
veka slavi i crkveni praznik
svetog velikomu~enika kneza
Lazara i svetih srpskih
velikomu~enika.
Rukovo|en zna~ajem ovog
datuma
Srpski
Pokret
Obnove je pre dvadeset godina
za svoju krsnu slavu proglasio
Vidovdan pa je i odbor SPO-a
u
Vlasotincu
redovno
proslavqa na ovaj dan.
Ove godine doma}in slave
je bio dugogodi{wi ~lan
SPO-a Qubi{a Stankovi} a
slede}e godine doma}in slave
}e biti Slavoqub Popovi}.
Ceremonija se~ewa slavskog
kola~a
i
primopredaje
doma}instva slave vr{ena je u
prisustvu sve{tenika vlasotina~ke crkve. Proslavi
Vidovdana u prostorijama OO
SPO prisustvovao je veliki
broj ~lanova i simpatizera
SPO iz Vlasotinca i okoline. Na samoj slavi ~lanovi
SPO su evocirali uspomene
na sada ve} davno vreme
formirawa novih stranaka i
u~e{}e
na
prvim
vi{estrana~kim izborima na
kojima su bili jedina organizovana politi~ka grupacija
pored SPS-a koji je nasledio
infrastrukturu, ~lanstvo i
materijalne pogodnosti od
Saveza komunista.
STRU^NA POMO] - BESPLATNO
Sredinom
jula
meseca
odr`an je sastanak sa konsultanskom ku}om GFA. Na sastanku je dogovoreno da predstavnici ove pru`e tehni~ku
pomo}
predstavnicima
op{tine Vlasotince.
–Konsultanska ku}a GFA
pru`a}e pomo} u izradi
tehni~ke
dokumentacije,
proceni tro{kova i finansijske
analize,
pripremi
konkursne
dokumentacije,
sprovo|ewu javnih nabavki.
Sva pomo} koju op{tina
Vlasotince dobije od ove konsultanske ku}e bi}e besplatna.
A
ciq
je
svakako
udru`ivawe znawa kako bi se
na{a
op{tina
dobro
pripremila za u~e{}e u programu Progres koji sprovodi
Evropska unija. Dogovoreno je
da
se
radi
efikasnije,
kvalitetnije i pravovremene
realizacije programa i projekta pripremi tehni~ka pomo} u
oblasti
vodoprivrede,
lokalne infrastrukture i
upravqawe otpadom – rekao je
Marinko \or|evi}, koordinator u op{tinskoj Kancelariji
za lokalni ekonomski razvoj.
Kako smo saznali u pripremi je Memorandum o saradwi
konsultanske ku}e GFA i
op{tine Vlasotince koji
treba da bude potpisan tokom
avgusta meseca.
V.M.
Pokret
veterana
Vlasotinca
je
povodom
obele`avawa 11-godi{wice
od
smrti
Aleksandra
Stefanovi}a organizovao
akciju kojom je wegovoj sestri Slavici Mici} obezbedio deo name{taja.
Veterani su se ovog puta
ukqu~ili i u organizavawe
jedanaestogodi{weg pomena
ovom palom borcu a prethodno su uredili wegovo grobno
mesto.
– Aktivisti iz Pokreta
veterana uvek su tu kada nam
je pomo} potrebna, makar ona
bila i samo moralna
podr{ka, kako bismo se
lak{e nosili sa gubitkom
najbli`ih
~lanova
porodice. Va`no mi je saznawe da u ovom te{kom vremenu nismo zaboravqeni –
ka`e Slavica Mici}.
– Kad god mo`emo i
koliko god mo`emo trudimo
se da pomognemo, posebno
porodicama palih boraca i
socijalno najugro`enijim
`iteqima
Vlasotinca.
Na{a obaveza je da ne zaboravimo `rtve koje su qudi
dali na braniku otaxbine –
istako je Rade Jovi},
predsednik ovog pokreta.
S.S.
[email protected] JULSKI PRAZNICI POMO] SESTRI PALOG BORCA
Nastavqaju}i tradiciju obele`avawa svih
zna~ajnih datuma iz srpske istorije, predstavnici
vlasotina~ke organizacije SUBNOR-a i ove godine
sve~ano su obele`ili 4. juli Dan boraca i 7. juli
Dan ustanka u Srbiji.
Na Dan boraca, 4. jula, u spomen parku na Starom
grobqu vence i cve}e polo`ile su delegacije
op{tine Vlasotince, Op{tinskog odbora SUBNORa, Podru`nice potomaka ratnika 1912-20. godine,
Udru`ewe boraca rata od 1990. godine, Udru`ewe
ratnih veterana 1999. godine i Organizacija rezervnih vojnih stare{ina.
O zna~aju 4. jula – Svetskog dana boraca sve
prisutne podsetio je Velimir Stamenkovi}, profesor istorije u penziji.
Na Dan ustanka u Srbiji, 7.jula, delegacije
Op{tinskog odbora SUBNOR-a polo`ile su cve}e na
biste narodnih heroja i organizatora ustanka u vlasotina~kom kraju. Obra}aju}i se prisutnima, Stojan
Stamenkovi}, predsednik Op{tinskog odbora SUBNOR-a se najpre zahvalio lokalnoj samoupravi na
dobroj saradwi i razumevawu za sve aktivnosti ove
organizacije i sve prisutne podsetio da je o~uvawe
tradicije i obele`avawe svih zna~ajnih datuma iz
srpske istorije prioritetan zadatak ovog Udru`ewa.
Polagawem cve}a i odavawe po~asti palim
`rtvama, 4. i 7. juli obele`eni su i u Batulovcu,
[i{avi, Ora{ju, Boqaru, Jakovqevu, Dowoj
Lopu{wi, Prisjanu i Zlati}evu.
S.\.
KULTURNI
CENTAR
VLASOTINCA
INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE
Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-314, e-mail: [email protected], `iro ra~un: 840 – 287668 – 36.
Direktor: Sla|an Tasi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}.
Redakcija: Boban Dimitrijevi} (prelom), Sne`ana \oki} (lektura i korektura), Svetlana Stankovi} (novinar), Goran Miladinovi} (sport),
Vlastimir Stamenkovi} (sport), [tampa: Grafi~ar No 5 – Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju.
jul-avgust 2010. godine
R
Ra
az
zg
go
ov
vo
or
r
s
s
p
po
ov
vo
od
do
om
m
3
U RAZGOVORU S PREDSEDNIKOM OP[TINE SR\ANOM [U[ULI]EM SAZNAJEMO
ZACRTANI PLANOVI SE OSTVARUJU
Planirani projekti se realizuju predvi|enom dinamikom. ^inimo sve da
Vlasotince ide putem razvoja, poru~io je predsednik [u{uli}
Vlasotince deli ne samo sudbinu Srbije, nego i celog sveta
koji se nalazi u te{koj ekonomskoj krizi. No, i pored te{ke
materijalne situacije, ipak je na
podru~ju op{tine u posledwih
godinu i po dana mnogo toga
ura|eno u svim oblastima, a sve u
ciqu poboq{awa uslova za
razvoj op{tine. O tome {ta je
ura|eno, dokle se stalo sa realizacijom projekata, {ta lokalna
samouprava planira da uradi u
narednom periodu razgovarali
smo sa Sr|anom [u{uli}em,
predsednikom
op{tine
Vlasotince.
– Iako se Vlasotince kao i
Srbija, nalaze u ekonomskoj
krizi mi moramo stvarati
uslove i iznalaziti mogu}nosti
da svi ravnomerno podnesemo
trenutnu situaciju. Ne sme se
desiti da ni jedan gra|anin
Vlasotinca ostane zapostavqen.
No, moramo stvarati i uslove za
razvoj na{e op{tine, graditi
ulice, puteve, mostove, raditi
na poboq{awu vodosnabdevawa,
ulagati u razvoj zdravstvene
za{tite,
na}i
snage
i
mogu}nosti da se svim {kolama
pomogne, ulagati u razvoj kulture, u razvoj sporta. Jednom
re~ju moramo unaprediti sve segmente razvoja dru{tva - rekao je
Sr|an [u{uli}, predsednik
op{tine Vlasotince.
Kontaktima sa nadle`nim
dr`avnim institucijama realizuje se niz projekata.
–Na{a op{tina ima dobru
saradwu sa predstavnicima
Vlade Republike Srbije, to
govore projekti koji ovih
dana realizujemo. Pre nekoliko dana zapo~eti su radovi
na sportskom terenu u
Osnovnoj
{koli
“Bra}a
Milenkovi}” u [i{avi, kao
i izgradwa mosta na reci
[i{avici. Pored mosta
uradi}emo i potrebne potporne zidove kako bi re{ili
problem ~estih plavqewa.
Sredstva od pet miliona dinara
za ova dva projekta dobijena su
od Ministarstva za dr`avnu
upravu i lokalnu samoupravu.
Zavr{etak
ovih
projekta
o~ekuje se za desetak dana.
Krajem jula meseca otvorili smo
i predali omladini Vlasotinca
mini pi~ teren pored Vlasine.
Istovremeno, u Ladovici je
me{tanima
predat
novoizgra|eni sportski teren.
U realizaciju ovih projekata
veliku saradwu i podr{ku imali
smo od Ministarstva omladine i
sporta. U toku je i realizacija
javnih radova koje finansira
Nacionalna
slu`ba
zapo{qavawa, u pitawu su
~etiri projekta kojim je
uposleno 57 lica sa evidencije
nezaposlenih. U toku je i tender
za realizaciju projekta koji
finansira Ministarstvo za
Nacionalni investicioni plan,
re~ je o projektu Rekonstrukcija
i dogradwa ki{ne kanalizacije
i regulisawe buji~nih potoka.
Po~etak radova na ovom projektu o~ekujemo septembra meseca.
Pored ve} odobrenih sredstava
iz NIP-a, o~ekujemo jo{ sredstava u septembru kojima }emo
raditi prioritetne projekte.
Pored ovoga, u prethodnom periodu zavr{eno je asfaltirawe
~etiri ulica u gradu i to
Ustani~ke, Branka ]opi}a,
Dadina~ke i novoprojektovane
ulice
u
Manastiri{tu,
povr{ine od oko sedam hiqada
metara kvadratnih. Ina~e, vrednost ovog projekta je oko pet
miliona i osamdeset hiqada
dinara. U toku su i radovi na
pripremi za asfaltirawe i
asfaltirawe u ulicama Maksim
Gorki 1,2 i 3, Drvarskoj, Josifa
Pan~i}a i Dimitrija Pe{ki}a.
Ukupna vrednost planiranih
radova je oko 17 miliona dinara
– ka`e predsednik [u{uli} i
dodaje:
–
U
ulicama
Mije
Milenkovi}a i delu ulice
Wego{eve u toku su radovi na
izgradwi
kanalizacione
i
vodovodne mre`e. Vrednost ove
investicije je oko tri miliona
dinara. Zavr{eni su radovi na
izgradwi – produ`ewu niskonaponske mre`e u ulicama
Kosovskoj, Stojana Petrovi}a,
Omladinskoj i novoprojektovanoj ulici. Vrednost ovih radova je oko 1,3 miliona dinara.
[to
se
ti~e
odr`avawa
lokalnih putnih pravaca i tu
smo uradili dosta. Ure|eni su
putni pravci Vlasotince–Crna
Bara,
Sredor–Komarica,
B o q a r e – C r n a t o v o ,
Tego{nica–Dowe Gare, Dowi
Dejan–Gorwi Dejan–JakovqevoTego{nica. Planirano je i
odr`avawe i sanacija i ostalih
putnih pravaca na podru~ju
op{tine Vlasotince. U ciqu
stvarawa boqih uslova za
privla~ewe stranih investitora radi se na ure|ewu infrastrukture u industrijskoj zoni,
tako su u toku i radovi na
izgradwi vodovodne mre`e u
Metalskoj
ulici.
Sa
Ministarstvom za infrastrukturu i Puteve Srbije radi se na
izgradwi lokalnog putnog pravca M9 prema selu Jezdinu.
Op{tina Vlasotince je jedna
SREDSTVIMA MINISTARSTVA ZA [email protected] UPRAVU
I LOKALNU SAMOUPRAVU U DOWOJ LOMNICI GRADI SE
MODERAN [KOLSKI SPORTSKI TEREN
U Dowoj Lomnici 3. avgusta 2010.
godine po~eo je sa realizacijom projekat
Presvla~ewe asfaltom sportski teren
Osnovne {kole „Bra}a Milenkovi}“.
Projekat se realizuje zahvaquju}i sredstvima Ministarstva za dr`avnu upravu
i lokalnu samoupravu.
– Ovo je jedan od projekta koji se realizuje tokom ove godine i to pre svega zahvaquju}i podr{ci Vlade Republike
Srbije, a pre svega Ministarstvu za
dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu.
Naime, ovo ministarstvo je op{tini
Vlasotince opredelilo sredstva u iznosu od pet miliona dinara. Ovim sredstvima }emo u najskorije vreme realizovati
dva projekta. Prvi projekat je
Presvla~ewe asfaltom sportski teren
O[ „Bra}a Milenkovi}“, u okviru ovog
projekta
planirana
je
izgradwa
za{titne mre`e i ugradwa elektroinstalacija. Drugi projekat sa ~ijom realizacijom kre}emo istovremeno a finansira se sredstvima pomenutog ministarstva je Projekat izgradwe mosta na
reci [i{avici u mahali \urinci u
[i{avi. Pored izgradwe mosta,
uradi}emo i potporni zid. Ovim }emo
trajno re{iti problem jer smo do sada
dva tri puta re{avali pitawe prelaska
preko [i{avice u ovom delu. Do sada je
2-3 puta postoje}i most ili pak propusti
koji su bili ura|eni plavili i ve}a voda
ih nosila. Pored izgradwe mosta u projektu je planirana i izgradwa tri potporna zida na najkriti~nijim mestima
tako da me{tani ovog dela [i{ave ne}e
vi}e imati problema sa prelaskom preko
ove reke – rekao je Sr|an [u{uli},
predsednik op{tine.
U ime mesne zajednice Dowa Lomnica
predsednik MZ Zoran Stojiqkovi} je
naglasio, da }e realizacijom ovog projekta Osnovna {kola „Bra}a Milenkovi}“
dobiti moderan sportski teren na
zadovoqstvo u~enika i wihovih roditeqa i nastavnika {kole. Pored {kole,
teren koriste i mestani za organizovawe
raznih sportskih aktivnosti te je korist
vi{estruka.
V.M.
od 25 op{tina koja u~estvuje u
Programu Progres koji sprovodi Evropska unija, ka`ite
ne{to i o tome?
– U drugoj polovini jula meseca na{a op{tina je potpisala
Ugovor o dodeli bespovratnih
sredstava za sprovo|ewe programa „Evropsko partnerstvo sa
op{tinama – Progres. Ovaj program vredan je 17,5 miliona evra.
Evropska unija za realizaciju
programa izdvojila je 13,5 miliona evra, Vlada [vajcarske 2,5
miliona evra a Vlada Republike
Srbije 1,5 miliona evra.
Program se sprovodi u naredne
tri godine i podr`ava 25
op{tina, me|u kojima je i
op{tina Vlasotince a koje su
suo~ene sa nezaposleno{}u,
neodgovaraju}om infrastrukturom, siroma{tvom i socijalnim uslugama. Na{a op{tina je
ve} uradila petnaestak projekata sa kojima }emo konkurisati u
programu Progres – rekao je
Sr|an [u{uli}, predsednik
op{tine.
Dosta je ulo`eno i jo{ uvek se
ula`e u poboq{awe vodosnabdevawa op{tine Vlasotince.
– Zavr{en je rezervoar na
„Rovinama“ kapaciteta 1000 kubnih metara, i jedan u selu
Ora{ju, u ciqu poboq{awa
vodosnabdevawa
op{tine
Vlasotince. Ovih dana o~ekujemo neophodnu sanitarnu saglasnost kako bi ih pustili u rad.
Op{tina Vlasotince izdvojila
je sredstva i Vodovodu, kupila je
specijalno vozilo za probijawe
kanalizacije
„VOMA“.
Za
kupovinu vozila izdvojeno je oko
1,400.000 dinara. U ciqu
pobo{avawa
zdravstvene
za{tite gra|ana na{e op{tine,
vlasotina~kom Domu zdravqa
kupili smo vozilo „punto“,
nameweno ku}noj nezi. Da bi smo
pomogli
najsiroma{nijim
gra|anima pove}ali smo i sredstva za socijalna davawa – ka`e
predsednik [u{uli}.
Vlasotina~ka privreda, u
odnosu na svoje okru`ewe, se
nalazi u ne{to povoqnijim
uslovima.
– Pored ve} postoje}ih pogona koji rade u Vlasotincu u kontaktima smo sa investitorima
koji su zainteresovani da grade i
rade u Vlasotincu. Tako je u
narednom periodu planirano
otvarawe tri do ~etiri pogona i
tako
stvoriti
uslove
za
otvarawe 300 novih radnih mesta
i zapo{qavawe mladih qudi –
odgovorio je [u{uli}.
Op{tinu Vlasotince o~ekuje
organizacija
tradicionalne
kulturno-privredne
manifestacije „Vinski bal“.
– I pored te{ke ekonomske
situacije u kojoj se svi nalazimo,
kultura je va`an segment
dru{tvenog `ivota, gra|ani
Vlasotinca zaslu`uju adekvatne
kulturne sadr`aje. Nedavno je
zavr{ena petonedeqna tradicionalna
kulturna
manifestacija „Leto u Vlasotincu“,
a sada nas o~ekuje organizovawe
Vinskog bala. Ovo je godina
jubileja, u stvari obele`avamo
50 godina od organizovawa prvog
Vinskog bala u Vlasotincu.
Kulturno, turisti~ka i privredna manifestacija Vinski bal
odr`a}e se 10. i 11. septembra.
Direkcija Vinskog bala osmislila je raznoliki sadr`aj.
Potrudili smo se da na|emo
prava re{ewa za sve uzraste, da
zadovoqimo sadr`inom i one
najmla|e kao i najstarije
gra|ane vlasotina~ke op{tine.
Vinski bal je i prilika da na{u
op{tinu predstavimo mnogobrojnim gostima koji tada posete
na{ grad - zakqu~io je predsednik op{tine Sr|an [u{uli}.
V. Miltenovi}
IZ NIP-A URE\EWE BUJI^NIH POTOKA
Op{tina
Vlasotince
kod svega Crnobarskog i Smrdanskog potoka
Ministarstva za Nacionalni investi- re{ava se dugogodi{wi problem ~estih
cioni plan konkurisala je sa dvadesetak plavqewa stotinak doma}instava koja
`ive u tom delu grada. A pored toga, proprojekata.
Ministarstvo za NIP odobrilo je jektom je predvi|eno da se istovremeno
sredstva za realizaciju slede}ih projeka- re{i i problem stanovnika Vlasinske
ta, Rekonstrukciju vodovoda, kanalizaci- ulice i ulice Milke Dimani}, jer je predje i kolovoza u ulicama Ivo Lola Ribar i vi|eno prihvatawe atmosferske vode iz
Mihajla Mihajlovi}a i za Rekonstrukciju ove ulice i ulice koje se nalaze sa desne
i dogradwu ki{ne kanalizacije i reguli- strane kanala. Projektom je planirano i
sawe buji~nih potoka – rekao je Boban re{avawe ki{ne kanalizacije u ulici
Nikole Tesle – odgovorio je Boban
Petrovi}, ~lan Op{tinskog ve}a.
Vrednost oba projekta je oko 40 mil- Petrovi}, ~lan Op{tinskog ve}a.
Kako smo saznali, u toku septembra
iona dinara.
– Realizacija projekta izgradwe ulice meseca o~ekuje se jo{ sredstava iz
Ive Lole Ribara zapo~et je krajem 2009. Ministarstva Nacionalnog investigodine a zavr{ena je aprila ove godine. cionog plana radi realizacije priorUkupna vrednost ovog projekta je oko 18 itetnih projekata.
V.M.
miliona
dinara.
Drugi
projekat
Rekonstrukcija i dogradwa ki{ne
kanalizacije i regulisawe buji~nih
U
prethodnom
broju
Biltena
potoka je trenutno u fazi odabira
„Vlasina“ do{lo je do tehni~ke gre{ke
izvo|a~a radova. Vrednost ovog projekta je oko 30 miliona dinara. na strani 3, u tekstu „Odr`ani izbori
O~ekujemo da se sa realizacijom za Savete nacionalnih mawina“. U tekovog projekta krene septembra mese- stu stoji re~enica „Romi za Evropsku
ca – ka`e Boban Petrovi}.
Srbiju – Vitomir Mihajlovi}, lista
Ovim projektom trajno }e biti koju je podr`ao Sr|an Anti} dobila je
re{en
problem
plavqewa 31 glas“. Umesto 31 glas trebalo je da
doma}instava u ovom delu op{tine, stoji, dobila je 131 glas. Izviwavamo
recite nam ne{to vi{e o tome?
se ~itaocima zbog ove gre{ke.
– Izgradwom i ure|ewem pre
4
jul-avgust 2010. godine
A K T U E L N O
G R A D I
S E
U P R K O S
K R I Z I
OTVOREN MINI PI^ TEREN
Slavi{a
Zlatanovi},
dr`avni sekretar Ministarstva
omladine i sporta posetio je
Vlasotince 28. jula 2010. godine.
Povod posete bio je otvarawe
mini pi~ terena u Vlasotincu,
pored reke Vlasine. Projekat je
realizovan saradwom lokalne
samouprave i Vlade Republike
Srbije tj. resornog ministarstva. Ministarstvo omladine i
sporta, Fudbalski savez Srbije
i Vlada Kraqevine Norve{ke
finansiraju izgradwu mini terena u 52 op{tine u Srbiji.
Projekat Izgradwa mini pi~
terena realizova}e se {irom
Srbije, ta~nije u op{tinama gde
nema javnih igrali{ta, a jedan
od prioriteta je da se motivi{u
lokalne zajednice u ciqu
unapre|ewa polo`aja mladih.
Mini pi~ je koncept kojim se
ure|uju javne povr{ine za
razli~ite sadr`aje na kojima se
mladi rado okupqaju i provode
slobodno vreme bave}i se
razli~itim sportskim i drugim
aktivnostima. Otvarawu mini
pi~ terena prisustvovao je i
ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki}.
Mnogobrojnim
gra|anima
koji su prisustvovali zvani~nom
otvarawu, najpre se obratio
predsednik op{tine Sr|an
[u{uli}. On je tada izme|u
ostalog rekao:
– Pre godinu dana obe}ali
smo gra|anima podr{ku Vlade
Republike Srbije. Najboqi
pokazateq da mi imamo podr{ku
Vlade i resornih ministarstava
je upravo i ova sve~anost danas.
Pored ovog objekta u narednih
desetak dana nastavi}emo sa
realizacijom niza projekata
bitnih za na{ grad. Zahvaquju}i
Ministarstvu
omladine
i
sporta, Fudbalskom savezu
Srbije i Vladi Kraqevine
Norve{ke
odvojena
je
pozama{na suma da bi se ovaj
projekat uradio. Nadam se da }e
se tokom naredne godine u na{oj
op{tini otvarati jo{ sportskih terena.
Obra}aju}i se prisutnima
Slavi{a Zlatanovi}, dr`avni
sekretar Ministarstva omladine i sporta podsetio je sve
prisutne da je potpredsednik
Vlade Srbije i ministar
ekonomije i regionalnog razvoja
Mla|an Dinki} mnogo pomogao
razvoj ovog dela Srbije.
– Posebno je zna~ajna saradwa
Ministarstva
omladine
i
sporta i lokalne samouprave bez
koje ovaj projekat danas ne bi
bio realizovan. Nadam se da }e u
narednom periodu zajedno biti
realizovano jo{ projekata.
Ministarstvo
omladine
i
sporta donelo je tri prioriteta
a to su deca u sportu, objekti za
bavqewe sportom i vrhunski
sport. Ciq nam je da unapredimo
polo`aj mladih u svim lokalnim
zajednicama. Zato danas jedan
dinar ulo`en u razvoj sporta,
sutra je tri dinara mawe u
zdravstvo.
On je tom prilikom uru~io
lopte i dresove najmla|im
sportistima Vlasotinca.
V. Miltenovi}
OTVOREN SPORTSKI T E R E N U L A D O V I C I
U Ladovici je 28. jula, u prisustvu
dr`avnog sekretara Ministarstva sporta
i omladine Slavi{e Zlatanovi}a, predstavnika lokalne samouprave i `iteqa
Ladovice otvoren sportski teren.
Izgradwu terena je finansiralo
Ministarstvo omladine i sporta a projekat je realizovan uz podr{ku lokalne
samouprave i mesne zajednice Ladovica.
Radovi na izgradwi terena odvijali su
se u dve faze i za wih je izdvojeno
4.800.000 dinara. U prvoj fazi obavqeno
je asfaltirawe terena i postavqawe metalnih konstrukcija dok su u drugoj fazi
izgra|ene
tribine
i
postavqeno
osvetqewe.
– Danas na ovom mestu zavr{avamo
drugi od na{a tri najva`nija projekta.
Najpre smo izgradili, za nas od kapitalne
i neprocewive va`nosti, asfaltni put
Ladovica – Glo`ane, koji nas je
pribli`io regionu i Srbiji. Danas dobijamo sportski teren, koji daje nadu za
zdrav `ivot mladih nara{taja, daje garanciju za ostanak mladih na selu i wihovo
boqe sutra. Pred nama je tre}i, za sada,
neostvareni, najte`i i najva`niji
zadatak koji se odnosi na ekonomski i
privredni preporod sela, bez ~ega nam
nema opstanka ali sam siguran da }emo
istrajati i na tom zadatku – istakao je
Blagoje Ili}, predsednik Saveta mesne
zajednice Ladovica, pozdravqaju}i brojne goste i okupqene `iteqe sela.
– Ciq lokalne samouprave je da, u
okviru sprovo|ewa Strategije
razvoja
op{tine
Vlasotince,
izgradwom jednog ovakvog sportskog terena, unapredi polo`aj
mladih. Mi intenzivno radimo na
tome
da
mladima
na
selu
poboq{amo kvalitet `ivota, da im
omogu}imo bavqewe sportom i
drugim aktivnostima, kako bi svoje
slobodno vreme {to kvalitetnije
osmislili. Upravo ovakvim projektima poku{avamo da omladini na
selu pru`imo iste uslove za
pomenute
aktivnosti
kao
i
wihovim vr{wacima u gradu –
istakao je Bratislav Petrovi},
predsednik Skup{tine op{tine
Vlasotince.
Po wegovim re~ima Ladovica je
dobar primer koji treba da slede i
druge mesne zajednice, jer su weni
`iteqi jedinstveni i slo`ni pri
realizovawu bilo kog projekta ili
akcije.
– Zahvaquju}i va{oj slo`nosti danas
dobijate ovaj teren ali ste u proteklom
periodu izgradili i brojne infrastrukturne objekte. Lokalna samouprava }e vam
i ubudu}e pru`ati podr{ku prilikom
izrade i kandidovawa va{ih projekta i
wihove realizacije – dodao je predsednik
Bratislav Petrovi}.
Otvaraju}i sportski teren dr`avni
sekretar Slavi{a Zlatanovi} je istakao
zna~aj anga`ovawa lokalne samouprave,
posebno
predsednika
Skup{tine
Bratislava Petrovi}a, da projekat bude
odobren u Ministarstvu omladine i
sporta.
– Lepo je saznawe da je Ministarstvo
omladine i sporta doprinelo stvarawu
uslova da va{a deca igraju fudbal,
ko{arku, da se u svom rodnom mestu bave
sportom koji su izabrali. Mo`da }e ba{
na ovom terenu stasati neki sportski as
ili reprezentativac. Va{a deca treba
GRADI SE PUT DO J E Z D I N A
Radovi na rekonstrukciji i izgradwi lokalnog putnog pravca od M9 do
Jezdina zapo~eli su po~etkom avgusta meseca. U prvoj fazi ovaj putni pravac
radi}e se u du`ini od oko dva kilometra. Vrednost radova je oko 35 miliona
dinara. Radove finansira preduze}e Putevi Srbije. Izvo|a~ radova je
Preduze}e za puteve „Vrawe“ iz Vrawa.
– Zahvaquju}i dobroj saradwi mesne zajednice Jezdine i lokalne samouprave
uspeli smo da po~nemo sa realizacijom rekonstrukcije i izgradwe kru`nog
lokalnog puta Jezdine–]uove–Luka~evo od regionalnog puta M9. Poseban doprinos za realizaciju ovog projekta dali su @ivan [u{uli}, zamenik predsednika
Skup{tine op{tine i Neboj{a Stojanovi}, zamenik predsednika op{tine. Najpre
}e se raditi dva kilometra, a nadam se da }e se u narednom periodu nastaviti
sa daqom realizacijom. Dobijawem asfaltnog puta me{tani }e imati boqu i
br`u komunikaciju sa centrom op{tine – rekao je Boban \oki}, predsednik
mesne zajednice Jezdine.
Radove na ovoj deonici planiranom dinamikom treba zavr{iti do po~etka
septembra meseca.
V.M.
{to vi{e vremena da provode na ovom
terenu i da se bave sportom. Svaki dinar
ulo`en u sport je tri dinara mawe ulagawa u zdravstvo – poru~io je Slavi{a
Zlatanovi} prilikom otvarawa terena.
Potom je dr`avni sekretar malim fudbalerima darivao dresove nakon ~ega je
odigrana i prva zvani~na utakmica na
terenu u Ladovici.
S. Stankovi}
jul-avgust 2010. godine
CRNA TRAVA
CRNA TRAVA
5
OTVOREN MUZEJ
GRA\EVINARSTVA
Na inicijativu Tehni~ke {kole „Milentije Popovi}“ iz Crne
Trave, a uz pomo} mnogih Crnotravaca, 21. jula 2010. godine otvoren je
Muzej gra|evinarstva.
Muzejska gra|a iz oblasti gra|evinarstva prikupqana je dugo. U taj
posao, pored me{tana ukqu~ili su se i Crnotravci koji `ive van svog
rodnog kraja.
Crnotravci kao graditeqi i neimari poznati su kako u Srbiji tako
i van wenih granica. Muzej je otvoren u znak se}awa na sve
gra|evinare, koji su svoju du{u utkali u mnoga velelepna zdawa {irom
nekada{we Jugoslavije. Neke od najlep{ih gra|evina u Beogradu su
upravo izgradili Crnotravci, poput Narodne Skup{tine, zgrade
Vlade Srbije, hotela Moskva, Narodnog pozori{ta i drugih.
Muzej je otvorio Slavko Bo`ilovi}, rektor Univerziteta „Union“
iz Beograda.
SABOR PE^ALBARA UZ PESMU I IGRU
Ve} nekoliko godina unazad, 21. jula, Crnotravci organizuju
Sabor pe~albara i neimara. Ovogodi{wi skup, kao i prethodnih
godina, organizovala je mesna zajednica Crna Trava uz pokroviteqstvo kompanije Sistem FTO iz Beograda.
Za mnogobrojne Crnotravce koji svoj odmor provode u zavi~aju
pripremqen je bogat kulturno-zabavni program. To je ujedno i bila
prilika da se Folklorni ansambl „Crnilovi}“ iz Vlasotinca predstavi prisutnima. ^lanovi folklornog ansambla predstavili su se
sa pet spletova, vode}i publiku igrama kroz Srbiju. Posebno
odu{evqewe izazvala je koreografija „Vrawanska svita“. A program su upotpunili vokalni solisti Zvonko Ili}, Bratislav
Mladenovi} i Jelena Ili}, koji su pesmom pozdravili publiku a
Dimitrije Milenkovi} izvo|ewem klasi~ne muzike na klavijaturama. Nekoliko stotina Crnotravaca pesmom su pozdravile i
Aleksandra Dimi} i Katarina Nikoli} iz Crne Trave, u~enice
ekonomske {kole, koje su na republi~kom takmi~ewu sredwo{kolskih domova osvojile tre}e mesto u kategoriji popularne muzike.
Ovom prilikom predsednik mesne zajednice Crna Trava Mi{a
Najdanovi} uru~io je povequ Milovanu Milo{evi}u, vlasniku kompanije Sistem FTO iz Beograda, za doprinos u organizovawu, ove,
sada ve} tradicionalne manifestacije. Uru~uju}i povequ Mi{a
Najdanovi} je istakao, da bez pomo}i qudi dobre voqe Sabor
pe~albara i neimara ne bi bio organizovan. Milovan Milo{evi}
nesebi~no je u proteklih nekoliko godina pomagao svoj zavi~aj u
raznim oblastima.
Crnotravci rasuti po celoj zemqi nastavili su dru`ewe, uz
truba~e, do duboko u no}, uz obe}awe da }e se i slede}e godine okupiti na istom mestu u isto vreme.
BALKANIJADA PUNA TROFEJA
Davosir je istakao:
– Svaka ~ast svim reprezentativcima, pokazali su izvanrednu
formu i veliku borbenost.
Staza nije bila nimalo laka. A
konkurencija je bila dobra, bez
obzira {to su na takmi~ewu
izostali Grci i Rumuni.
Trenutno, odska~u \ur|i} i
Mari}, {to se pokazalo i u
Prvenstvo Balkana u planinarskom biciklizmu odr`ano je
1. avgusta u Crnoj Travi. Na
Balkanijadi su u~estvovale
ekipe iz Bugarske, Kipra, Bosne
i Hercegovine, Makedonije,
Crne Gore i Srbije. Iako je
bilo planirano da u~estvuju i
takmi~ari iz Gr~ke, Turske,
Rumunije i Albanije wihove
ekipe nisu do{le. Ovo prvenstvo osta}e upam}eno po sjajnom
u~inku srpskih reprezentativaca jer je osvojen rekordan broj
trofeja, ~ak 11.
Na takmi~ewu su srpski
reprezentativci pokazali da su
u dobroj formi i da poseduju
veliku borbenost. Boje Srbije
NA PRVENSTVU SRBIJE
CRNOTRAVCI POSTIGLI DOBRE REZULTATE
Prvenstvo Srbije u planinskom biciklizmu odr`ano je 18. jula
na Fru{koj Gori. ^lanovi PBD „Orlovac“ pokazali su izuzetnu
formu jer ni na ovom takmi~ewu nije izostao uspeh. U najja~oj kategoriji „Elita – `ene“, Nikoleta Mitrovi} ubedqivom vo`wom
osvojila je titulu prvaka Srbije za 2010. godinu.
Marko Simjonovi} u kategoriji kadeta, dobrom vo`wom
odbranio je pro{logodi{wu titulu prvaka Srbije u svojoj kategoriji.
Juniorka Ivana Kosti} u svojoj kategoriji osvojila je srebro, a u
kategoriji „Elita –`ene“ bronzanu medaqu.
Na prvenstvu Srbije juniori “Orlovca” osvojili su ekipnu titulu vice{ampiona Srbije.
branili
su
i
Nikoleta
Mitrovi},
Ivana
Kosti},
Marko Simjonovi} i Negovan
Stana~kov, svi ~lanovi PBD
„Orlovac“ iz Crne Trave. U kategoriji elita prvo mesto osvojila je Nikoleta Mitrovi}, drugo
mesto pripalo je Ivani Kosti},
a u kategoriji kadeta Marko
Simjonovi} zauzeo je tre}e
mesto.
Prvenstvo Balkana organizovalo je PBD „Orlovac“ iz Crne
Trave.
Komentari{u}i
postignute rezultate srpske
reprezentacije trener Ivan
Crnoj Travi.
U organizovawu Balkanijade
PBD „Orlovac“ pomogli su
Ministarstvo
omladine
i
sporta Srbije, Biciklisti~ki
savez Srbije, op{tina Crna
Trava, generalni sponzor bio je
Sistem FTO, kao i firme
Vijadukt, Balkan, Vlasina voda
i Bankovi}.
Stranu pripremila:
Vesna Miltenovi}
6
A
A
J O [
K
K
T
T
U
U
J E D N O M
O
E
E
L
L
N
N
jul-avgust 2010. godine
O
O
K V A L I T E T U
V O D E
VLASOTIN^ANI PIJU KVALITETNU VODU
^esto pitawe koje gra|ani
Vlasotinca postavqaju sebi je
svakako kakvu vodu piju, da li je
voda ispravna i da li je dobrog
kvaliteta. Odgovor na ovo
pitawe potra`ili smo u vlasotina~kom Vodovodu.
– Vlasotin~ani piju higijenski ispravnu vodu. Potvrdu da je
voda ispravna i dobrog kvaliteta daju nam izve{taji Zavoda za
javno zdravqe iz Leskovca, koji
tri puta mese~no vr{i uzorkovawe vode za pi}e iz gradske
mre`e i samim tim kontroli{u
ispravnost pija}e vode. Pored
analize Zavoda, Fabrika vode
poseduje modernu laboratoriju,
i na{a slu`ba svakodnevno
vr{i uzorkovawe vode iz
gradske
mre`e
na
pet
razli~itih lokacija. Lokacije
se svakodnevno mewaju vode}i
pri tom ra~una da se pokrije
celokupna
distributivna
mre`a kako Vlasotinca tako i
sela koja dobijaju vodu za pi}e
sa gradskog vodovoda. Zato mogu
gra|anima
Vlasotinca
da
ka`em da je voda za pi}e iz gradskog vodovoda ispravna i
kvalitetna – rekao je Neboj{a
Stojanovi}, v.d. direktora JKP
„ Vodovod“.
De{ava se ~esto da gra|ani
ostanu kra}i ili du`i vremenski period bez vode, slavine
osu{e, ova pojava ~e{}a je u
letwim mesecima, ka`ite nam
za{to?
– Usled pove}awa temperature dolazi do pove}awa
potro{we vode. Jedan od razloga, koji dovodi do nesta{ice
vode, je i smaweni kapacitet za
preradu a uzrok je pohabanost
pumpi kojima se prepumpava
re~na voda na postrojewu za
preradu vode i stoga na postrojewe ne vrati projektovani
Z ABE [email protected] U JP „ K OM U NA LA C “
BORBA ZA SVAKI POSAO
Ove godine preko Nacionalne slu`be
za zapo{qavawe Javnom preduze}u
„Komunalac“ odobren je samo jedan javni
rad iako je ovo preduze}e konkurisalo sa
vi{e projekata.
Po re~ima \or|a Seizovi}a preko
odobrenog projekta petnaest radnika sa
evidencije Nacionalne slu`be za
zapo{qavawe, uglavnom starijih od
pedeset godina, anga`ovano je na
~i{}ewu divqih deponija na lokacijama
- starog vodovoda, va{ari{ta, Manxine
doline, kao i na ure|ewu grobqa u
Manastiri{tu.
Radovi su po~eli 21. juna i traja}e tri
meseca.
Nakon ure|ewa, brigu o odr`avawu
grobqa u Manastiri{tu preuze}e JP
„Komunalac“ ali tek kada se reguli{u
imovinsko-pravni odnosa za pojedine
parcele.
Kada je re~ o gradskom grobqu,
uposleni u „Komunalcu“ suo~avaju se sa
problemom nedostatka grobnih mesta
tako da su gra|ani ~esto prinu|eni da ih
kupuju od vlasnika okolnih parcela. To
kasnije stvara nove probleme jer gra|ani
odbijaju da pla}aju „Komunalcu“ usluge
odr`avawa parcela, staza i izno{ewa
sme}a.
„Komunalac“ je nedavno kupio novo
pogrebno vozilo za koje je izdvojeno
740.000 dinara.
– Po re~ima pomo}nika direktora
Perice Risti}a, novo vozilo je ekonomi~nije jer koristi naftni gas.
Kvalitetom usluga je konkuretnije u
odnosu na neka pogrebna preduze}a pa }e
„Komunalalac“ ubudu}e mo}i da obavqa
prevoz i iz udaqenih mesta.
Nakon
preuzimawa
osnovne
i
najrentabilnije delatnosti, izno{ewa i
deponovawa sme}a od strane PWW-a
uposlenima u „Komunalcu“ preostaje
borba da izna|u mogu}nosti kako bi ostvarivali dodatne prihode.
– Do preuzimawa izvo`ewa sme}a kasnili smo sa isplatom dve zarade, nakon
toga pove}ano je zaka{wewe isplata
zarada. PWW nije preuzeo ni sve radnike
koji su predvi|eni ugovorom. Naime, od
predvi|enih 28 PWW je preuzeo 23 radnika. Radionica, kancelarijski prostor i
vozni park vra}eni su „Komunalcu“ tek
nakon protesta radnika. Vozila nisu
odr`avana u skladu sa ugovorom. Na
primer, FAP autokorpar je onesposobqen, traktor smo morali da remontujemo iz sopstvenih sredstava. Tek
nedavno
smo
zavr{ili
remont
bulodo`era. PWW i daqe povremeno
koristi deponiju u Vlasotincu za odlagawe sme}a iako to nije ugovorom predvi|eno – isti~e pravnik Zoran Koci}.
Po wegovim re~ima osposobqavawe
buldo`era va`no je za obezbe|ivawe
dodatnih poslova „Komunalcu“ jer se
anga`ovawem
ovog
vozila
~esto
obezbe|uju dodatni prihodi preduze}u
izvo|ewem radova koji se ugovore sa
Direkcijom za urbanizam i izgradwu.
Ovo vozilo kori{}eno je nedavno za
ure|ewe atarskih puteva i ure|ewe
sportskog terena u Gimnaziji.
– Radimo na iznala`ewu novih poslova kako bismo obezbedili dodatne prihode, o~uvali likvidnost preduze}a i
uposlenima obezbedili {to redovnije
zarade. Sa Direkcijom za urbanizam i
izgradwu ugovoreno je odr`avawe
zelenih povr{ina i ~i{}ewe javnih
povr{ina i ulica u gradu. Preuzeli smo
i odr`avawe fudbalskih terena. Ovih
dana bili smo anga`ovani i na ure|ewu
zemqi{ta u krugu Elrada – isti~e
direktor „Komunalca“ Aleksandar
Koci}.
Re~ je, uglavnom, o sezonskim poslovima, kojih }e tokom zime biti daleko
mawe, {to zabriwava uposlene u ovom
kolektivu.
U „Komunalcu“, nakon najave republi~ke tr`i{ne inspekcije da }e svi prodavci morati da izdaju fiskalne ra~une,
strahuju i od smawewa broja korisnika
koji koji zakupquju tezge na robnoj
pijaci. Izdavawefiskalnih ra~una
mnoge naterati da odustanu od ovakve
vrste prodaje.
Svetlana Stankovi}
kapacitet vode. Da bi do{ao do
postrojewa
projektovani
kapacitet vode neophodan je
remont postoje}ih pumpi ili
nabavka novih. Drugi razlog za
nestanak vode je weno neracionalno kori{}ewe. Voda se u
letwim mesecima koristi za
polivawe travwaka, betona,
ba{ti, puwewe bazena i sli~no.
To svakako ide na savest
gra|anima. Glasine, da se voda
redukuje su neta~ne, jer se
celokupna
proizvedena
koli~ina vode sa fabrike {aqe
u distributivne mre`e – ka`e
Neboj{a Stojanovi}.
Te{ka ekonomska situacija
pogodila je i na{u op{tinu, da
li potro{a~i vode redovno
izmiruju svoja dugovawa za
isporu~enu vodu?
– Kao i kod drugih preduze}a
i kod nas postoje dugovawa, mogu
re}i da smo u posledwe vreme
postigli znatan napredak u
smawewu dugova. Neredovne
plati{e polako uvodimo u red
plati{a omugu}avaju}i im
pla}awe zaostalih dugovawa u
vi{e mese~nih rata. Jedan od
uslova koji neredovne plati{e
uz dogovor prihvataju za reprogram duga je pla}awe teku}ih
ra~una. U ciqu jo{ efikasnije
naplate planiramo da se ukine
pau{alno pla}awe vode putem
ba`darewa i zamene vodomera
kako bi svi vodomeri na{ih
potro{a~a bili ispravi a
samim tim na{i korisnici
pla}ali one koli~ine vode koju
su i potro{ili – odgovorio je
Neboj{a Stojanovi}.
V.Miltenovi}
VOZILO NA POKLON
U toku jula meseca Javno komunalno preduze}e „Vodovod“ dobilo je specijalno vozilo
za probijawe kanalizacione mre`e. Ovo vozilo omogu}i}e svakodnevne intervencije i
svakako boqi i efikasniji rad preduze}a.
– Jedna od osnovnih delatnosti preduze}a je
odr`avawe kanalizacione mre`e a jedini
na~in za obavqawe ove delatnosti je posedovawe jednog ovakvog vozila, jer usled neredovnog odr`avawa kanalizacione mre`e ~esto
dolazi do izlivawa fekalne kanalizacije,
usled
~ega
dolazi
do
pove}awa
epidemiolo{kog rizika. Na{e preduze}e
unazad 5 do 6 meseci nije posedovalo specijalno vozilo za ot~epqavawe kanalizacije i bili
smo prinu|eni da pomo} potra`imo od susednih op{tina poput Leskovca i Lebana. Svaki
wihov dolazak ko{tao je preduze}e mnogo, a
pored toga, oni nisu dolazili kada je nama
najpotrebnije ve} onda kada nisu imali intervencije u svojim op{tinama. Vrednost vozila
koje je op{tina Vlasotince donirala preduze}u je oko 1.400 000 dinara – ka`e Neboj{a
Stojanovi}, v.d. direktora JKP „Vodovod“.
Kako smo saznali, planirate da nabavite
jo{ jedno vozilo za ot~epqewe kanalizacione
mre`e?
– Uradili smo projekat i ve} smo aplicirali kod ambasade Japana za donaciju novog
specijalnog vozila za probijawe kanalizacione mre`e. Vrednost donacije je oko 70.000
evra. Mislim da za sada postoji i velika
verovatno}a da ovaj projekat uspe{no realizujemo na zadovoqstvo svih gra|ana – istakao je
Neboj{a Stojanovi}.
V.M.
ZAHVAQUJU]I PORODICI KOCI]
MLIN NA VLASINI OPET RADI
Posle pet godina pauze vlasotina~ki
mlin na Vlasini ponovo je po~eo da radi.
Opet se meqe p{enica, i pravi najkvalitetnije bra{no u mlinu, koji se ponosno di`e na
reci Vlasini u gotovo samom centru grada.
Vodenicu sa {est kamenih to~kova koji su
mleli `itarice sagradio je u 19. veku Prokop
Crnilovi}, od koga je 1895. godine otkupio
Gavrilo Popovi}. Tada su iz upotrebe
izba~eni primitivni kameni to~kovi, a
ugra|ene su ma}ine. Mlin je 1937. godine
kupila Kreditna banka. Posle rata bio je u
dr`avnom vlasni{tvu sve do privatizacije
leskova~kih preduze}a „Toma Kosti}“ i
„Umipek“.
– Po{to se bavimo pekarstvom `eleli
smo da zaokru`imo ~itav proces proizvodwe
i tako smo kupili mlin. Ulo`ili smo puno
novca u sanaciju objekta, tako da ispada da
bismo sa mawe novca sagradili novi mlin.
Ali, ne `alimo se zbog toga. Jo{ }emo ulagati u ovaj mlin, jer on je simbol i du{a
na{eg grada, a uz to i proizvodni objekat, iz
koga }emo izdvojiti najkvalitetnije bra{no
za potrebe na{ih pekara – rekla nam je
Marija Koci}, nova vlasnica mlina i vlasnica pekare „Sawa“.
U proteklih nekoliko godina, umesto da
bude ponos i turisti~ka atrakcija grada,
prostor oko mlina donedavno je bio poligon
i mesto okupqawa narkomana i lopova. Sada
kada je mlin prosto umiven, opet deluje
impozantno i primamqivo za mnoge
znati`eqnike koji tokom godine do|u u
Vlasotince.
Ispred samog mlina, na obali reke
Vlasine, vlasnici mlina „Sawa“ otvorili su
mali ugostiteqski objekat gde mnogobrojni
gosti uz pi}e i osve`ewe u`ivaju u lepoti
reke Vlasine, naro~ito u ove pretople avgustovske dane.
– Planiramo da jo{ ula`emo u obnovu
samog mlina, kako bi smo povratili
poverewe svih pomeqara koji su tradicionalno skladi{tili vi{ak p{enice u
ovom mlinu. Garantujemo visok kvalitet
bra{na tipa 400, 500 i 850, kao i trice za
ishranu stoke. Uz to garantujemo i sigurnost
da na{i pomeqari mogu do}i u bilo koje
vreme da preuzmu potrebne koli~ine bra{na
koje su nam poverili i uskladi{tili u na{em
mlinu. Uz to, spremni smo, da po
odgovaraju}oj ceni i kupimo uskladi{teni
vi{ak p{enice od samih vlasnika – ka`e
Vladimir Koci} iz mlina „Sawa“.
V.Stamenkovi}
jul-avgust 2010. godine
L
Le
et
to
o
u
u
V
Vl
la
as
so
ot
ti
in
nc
cu
u
7
„LETO U VLASOTINCU“ PO [ESTI PUT
I ove godine, {esti put zaredom, u
organizaciji
Kulturnog
centra
Vlasotinca, a pod pokroviteqstvom
op{tine Vlasotince, organizovano je
„Leto u Vlasotincu“. Kulturni centar
Vlasotinca se potrudio da u dane Leta
priredi dobar i kvalitetan kulturno-umetni~ki program, da afirmi{e lokalne
stvaraoce ali i ugosti {to ve}i broj u~esnika iz susednih op{tina.
Ovogodi{we „Leto u Vlasotincu“ otvorio je Neboj{a Stojanovi}, zamenik
predsednika op{tine Vlasotince, koji je
izrazio zadovoqstvo {to }e Vlasotin~ani, u
pet nedeqa trajawa Leta, imati priliku da
vide kvalitetan i raznovrstan kulturnoumetni~ki program.
Tradicionalno, „Leto u Vlasotincu“
zapo~elo je nastupom najmla|ih, mali{ani
Pred{kolske ustanove „Milka Dimani}“
izveli su program „Bora iz susednog {ora“,
za koji su na festivalu „Cvr~ak“ u
Smederevu nagra|ani za najboqi kostim i
koreografiju.
Nakon toga, mnogobrojnim posetiocima
koji su te ve~eri bili na platou ispred
Galerije Kulturnog centra na Ne{i}evom
keju predstavili su se najmla|i i mla|i
~lanovi Folklornog amsambla „Crnilovi}“
Igrama iz okoline Leskovca i De~jim igrama iz Srbije. Program je upotpuwen nastupom ~lanova Plesnog kluba „Fantasy“.
U nastavku programa prire|ena je velika
de~ja `urka sa klovnom.
S.\.
PRI^A O SMISLU
QUDSKOG @IVOTA
U drugoj nedeqi trajawa „Leta u Vlasotincu“
zainteresovani Vlasotin~ani mogli su da u`ivaju
u projekciji filmova „Kamen drevnog sneva~a 1 i
2“, autora Neboj{e Ili}a. Ina~e, filmovi su do
sada vi{estruko nagra|ivani kako u zemqi tako i
u inostranstvu. Obra}aju}i se prisutnima
Neboj{a Ili}, autor filmova je rekao:
– Filmovi „Kamen drevnog sneva~a 1 i 2“
nai{li su na odli~an prijem kako kod publike
tako i kod kritike, mo`da je razlog i to da se u
centru turisti~kog filma ne nalazi neki objekat
ve} ~ovek i wegovo delo. Svako od nas `eli da
ostavi trag o sebi kao svedo~anstvo da je uop{te
postojao i da je ispunio svoj `ivot. Filmovi predstavqaju moj poku{aj da kroz lik i delo slikara
Bate An|elkovi}a iz Vu~ja ispri~am pri~u o
smislu qudskog `ivota.
Glavni lik filmova „Kamen drevnog sneva~a 1 i
2“ je slikar Bratislav An|elkovi} – Bata iz
Vu~ja, koji je naglasio da se nastavqa izuzetna
saradwa Kulturnog centra Vlasotinca i Doma
kulture iz Vu~ja jer je ovaj projekat nastao kao
zajedni~ko delo ove dve ustanove kulture.
S.\.
DVA NASTUPA PRED SVOJOM PUBLIKOM
ANSAMBL „CRNILOVI]“ JE ZA SVOJU PUBLIKU U VLASOTINCU TOKOM
LETA PRIREDIO DVA CELOVE^ERWA KONCERTA – PUBLICI SE PREDSTAVILE SVE TRI GENERACIJE IGRA^A – IGROM PRO[ETALI KROZ SRBIJU
Celove~erwi koncert Folklornog ansambla
„Crnilovi}“ prire|en je 29. jula na platou hotela
Novi Zemun.
Bila je to prilika da se publici predstave sve
tri ekipe ovog ansambla.
Najstarija ~lanovi ansambla i prve postavke
program su zapo~eli Igrama iz Srbije, kolom su
zatim pro{etali do severa na{e zemqe predstavqaju}i se publici Igrama iz Vojvodine.
Oni su u nastavku programa odigrali i koreografiju koja im je donela i prvu pobedu na nekom
takmi~ewu. Re~ je o Igrama iz okoline Leskovca
sa kojima su pro{le godine pobedili na
me|uokru`noj smotri folklora u Vrawu.
Zatm su priliku da zaigraju pred vlasotina~kom
publikom dobili i ~lanovi sredwe uzrasne grupe,
koji su ovog puta izveli De~je igre iz Srbije.
Pa`wu publike privukla je jo{ jedna koreografija koju je Braca Stojkovi} postavio za ovu
sezonu a re~ je o Igrama sa Stare planine.
Odu{evqewe prisutnih i ovacije publike dobi-
la je najmla|a grupa ansambla „Crnilovi}“, koja je
ovog puta izvela Izvorne igre iz okoline
Leskovca.
Za sam kraj programa ostavqena je po, mi{qewu
mnogih,
najboqa
koreografija
ansambla
Crnilovi}. Vrawanska svita i ovog puta je
podigla publiku na noge.
Program je upotpuwen solisti~kim nastupom
Bratislava Mladenovi}a, Jelene Ili} i Zvonka
Ili}a.
Za muziku su se pobrinuli ~lanovi orkestra
narodnih pesama i igara: Dimitrije Milenkovi} Kaja, Miroslav Krsti}, Nikola Val~i}, Jovan
Milenkovi} - Kaja i {ef orkestra Bratislav
Val~i}.
Zbog izuzetne pose}enosti nastupima ovog
ansambla tokom trajawa „Leta u Vlasotincu“ organizovana su dva celove~erwa koncerta. Prvi susret sa vlasotina~kom publikom prire|en je 9. jula.
S.S.
G R A F I K E
SVETE PEJI]A
U okviru manifestacije
„Leto u Vlasotincu“, 8. jula u
Galeriji Kulturnog centra na
Ne{i}evom keju, prire|ena je
izlo`ba grafika akademskog
slikara Svete Peji}a iz
Leskovca. Sveta Peji} bavi
se grafi~kim dizajnom,
slikarstvom i grafikom.
U~esnik je mnogih kolektivnih izlo`bi u Leskovcu,
Ni{u, Vrawu, Beogradu,
Kumanovu, Prilepu, a ove
ve~eri se prvi put predstavio vlasotina~koj publici. Dobitnik je mnogih
nagrada i priznawa.
Sveta Peji} svoj likovni
izraz na{ao je u grafi~kim
tehnikama linorez i akvatinta. O ovim grafi~kim
tehnikama
na
otvarawu
izlo`be govorila je Danica
Val~i}, istori~ar umetnosti i kustos Zavi~ajnog muzeja, koja je izme|u ostalog
rekla:
– Tragawu za temama
gospodin Peji} suo~io se sa
sopstvenim nacionalno-kulturnim nasle|em i zaronio je
u korene srpske duhovnosti,
(kada stvara linoreze na temu
Hilandar), a kada stvara
konkretne
arhitektonske
oblike suo~ava se sa graditeqskim nasle|em kao kulturnoistorijskom ba{tinom (kada
stvara
akvatinte,
odnosno
urbani pejza`). Peji} nas svojim
grafikama vodi kroz neka minula vremena, kroz arhitekturu
duha na jedan suptilan i rafiniran na~in.
Izlo`bu je otvorila Mare
Karanfilovi},
profesor
kwi`evnosti iz Leskovca, koja
je rekla, da je Peji} na jedan
poetski na~in izrazio svoju
kreativnost i zanatsko ume}e
kada stvara urbane pejza`e
Ni{a, Leskovca i starih sela.
On je u skali nijansi i tonova
koji se prepli}u dao puno}u i
jasno}u grafi~kih otisaka.
Grafi~ar Sveta Peji} obratio se publici, rekav{i da je
svojim stvarala~kim ume}em
uobli~io i prostor i vreme po
svojoj sopstvenoj meri, zahvaliv{i se na prijemu i
pose}enosti izlo`be.
S.\oki}
8
L U V L
L e t o
GRADSKI HOR JUSTINIJANA PRIMA IZ LEBANA
I OVE GODINE U VLASOTINCU
jul-avgust 2010. godine
MONODRAMA NA KEJU
U okviru ovogodi{weg
„Leta u Vlasotincu“, 15. jula
je na platou Galerije
Kulturnog centra prikazana
monodrama „A ovoj – ovoj
}e{ wekwe“, u izvo|ewu
Sne`ane
Dragovi}
iz
Lebana.
– Kriza se ose}a kako u
velikim tako i u malim
gradovima, ovo je apel qudima da se ne bave previ{e
politi~kim pitawima ve} da
se okrenu lep{im stvarima u
`ivotu, poru~ila je Sne`ana
Dragovi}, autor i izvo|a~ ove monodrame.
Ina~e, kako nam je rekla, do sada je
uradila i preko 40 de~jih predstava, a
u pripremi su i 2 monodrame.
S.\.
ZORICA SE OPET [email protected]
SA VLASOTINA^KIM MALI[ANIMA
Gradski hor i orkestar Justinijana Prima iz Lebana gostovao je u Vlasotincu 13.
jula u okviru kulturno-umetni~kog i zabavnog programa „Leto u Vlasotincu“.
Dvo~asovni koncert prire|en je u dvori{tu Kulturnog centra. Publika je u`ivala
u dobrim pesmama nagra|uju}i sjajni nastup gostiju iz Lebana burnim aplauzima.
Vlasotince i Lebane imaju dobru saradwu na poqu kulture, sa namerom da ona traje
i ubudu}e. Razmena programa tokom letwih manifestacija traje ve} nekoliko godina
unazad, a da }e se nastaviti u tom pravcu slo`ili su se direktorka Doma kulture u
Lebanu Emilija Jordanov i direktor Kulturnog centra Vlasotinca Sla|an Tasi}.
S.\.
MALI[ANI
ULEP[ALI KULTURNO LETO
Beogradska glumica, prvakiwa
pozori{ta „Bo{ko Buha“ Zorica
Jovanovi}, 16. jula gostovala je u
Vlasotincu. Ve} omiqena me|u
publikom, posebno me|u decom,
ona je do{la da im ulep{a dane
leta.
Uz pesmu i gitaru, ona je brzo
uspostavila kontakt sa prisutnom
decom iz publike koja su joj se
ne{to kasnije pridru`ila na
sceni.
Nakon predstave, deci se
pridru`io i klovn, tako da je
`urka na keju potrajala do kasno
uve~e.
Zorica Jovanovi} je do sada
odigrala preko 4000 predstava.
U~estvovala je na mnogim
me|unarodnim
festivalima.
Nastupala je u Kairu, Minsku,
Tunisu, Bugarskoj, Turskoj i
Rusiji.
Weno gostovawe u Vlasotincu
omogu}io je SOS telefon za `ene
i decu `tve nasiqa u Vlasotincu.
S.\.
Sredinom kulturnog leta u Vlasotincu nastupili su najmla|i ~lanovi KUD-a
„Sini{a Jani}“ i de~je dramske sekcije „Haos“. Izvedena je predstava „Zazmajavawe“.
Stihove ve~itog ~ika Jove Zmaja, uz veselu de~ju muziku, poletno su dramatizovali
PRIRE\ENA [email protected] [email protected] DRAGANA DIMI]A
najmla|i glumci amateri. Wihova igra izmamila je aplauze publike.
Sa istom predstavom nastupili su i na smotri amaterskih pozori{ta u Surdulici.
Posle wih nastupili su u~enici Osnovne {kole “8. oktobar” i prikazali deo programa „Srebrne sirene“, manifestacije koju ova {kola tradicionalno organizuje krajem svake {kolske godine.
Vlasotina~ki mali{ani su te srede, 21. jula, razgalili prisutne i svojim talentom
U
okviru
programa
„Leto
u znakova... Univerzum je pretvoren u zapis,
za pesmu i glumu pokazali da u Vlasotincu tek stasavaju budu}i umetnici.
Vlasotincu“ Kulturni centar je prire- a ovaj u poeti~nu priliku u kojoj ~estica
S.\. dio izlo`bu crte`a Dragana Dimi}a, usnulog kosmosa, kako slikar ka`e, ima
stalno promenqivu materijalno-vremenakademskog slikara iz U`ica.
Tom prilikom u Galeriji Kulturnog sku dimenziju – zapisao je kwi`evnik
centra izlo`eni su crte`i koji pripada- Haxi Dragan Todorovi}, 2004. godine o
ju ciklusima: Tragovi, Tragom zapisa i ovim ciklusima.
Ovo je bila 61. samostalna izlo`ba
Krugom obeliska. Ova dela nastajala su
od 1995. godine a inspirisana su civi- Dragana Dimi}a, koji je do sada imao i
preko 200 kolektivnih izlagawa.
lizacijom Lepenskog vira.
Kako sam ka`e, autor se nije bojao da Nedavno je u U`icu, ovaj Crnotravac po
preuzme simbole iz kulture Lepenskog ro|ewu, obele`io 40 godina svog stvarvira prave}i potom originalnu kompozi- ala{tva.
S. Stankovi}
ciju prilago|enu savremenim tokovima u
likovnom izrazu.
Sa ovim motivima Dragan
Dimi} je eksperimentisao u svim
medijima – na slici, skulpturi,
grafici, crte`ima, na objektima.
Preko umetnosti koja je davno
nastala on i daqe stvara savremeni likovni izraz.
– Opredme}eni crte`i, sa nostalgi~nim
i
simboli~nim
zna~ewima posebno su progovorili u ciklusima “Tragovi” i
“Zapisi”. Direktno nasloweni na
veli~anstvenu
civilizaciju
Lepenskog vira, oni su, kao veoma
inspirativna asocijacija, dali
posebnu dra` Dimi}evim naporima da svojim umetni~kim i
kreativnim mo}ima restauri{e
sistem simbola i organizaciju
LEPENSKI VIR
KAO INSPIRACIJA
jul-avgust 2010. godine
u
V l a s o t i n c u
VE^E STAROGRADSKE
I IZVORNE MUZIKE
U dvori{tu Kulturnog centra vlasotina~koj publici 29.jula predstavila se `enska peva~ka grupa „Neven“ iz
Leskovca.
@ensko peva~ko dru{tvo „Neven“
postoji {est godina i do sada se predstavio publici u Leskovcu, Lebanu,
Sijerinskoj bawi, Vlasotincu i
drugim mestima u Srbiji.
9
U^ESTVOVALI
I NA GEJZERSKIM NO]IMA
Mnogobrojni Vlasotin~ani te
ve~eri u`ivali su u izvornoj i starogradskoj muzici. Program je upotpuwen
nastupom dramske sekcije Kulturnog
centra iz Leskovca. Glumci ove sekcije predstavili su se monolozima na
dijaltektu i izazvali odu{evqewe
prisutnih.
V.M.
I ove godine, tradicionalno, Kulturni centar Vlasotinca nastavio je dobru saradwu sa organizatorima kulturno - zabavne manifestacije „Gejzerske no}i“ u
Sijarinskoj bawi.
Mnogobrojnim gostima u Sijarinskoj bawi 27. jula predstavio se Folklorni ansambl „Crnilovi}“.
Folklorni ansambl „Crnilovi}“ je izveo pet spletova igara. Program je upotpuwen
nastupom vokalnih solista Gradskog orkestra Vlasotinca Jelene Ili}, Zvonka Ili}a
i Bratislava Mladenovi}a.
Jo{ jednom su ~lanovi ansambla koji rade pod okriqem Kulturnog centra dostojno
prezentovali sredinu iz koje dolaze. A da su imali veliki uspeh o tome govori i kolo
koje su na kraju programa svi zajedno zaigrali.
V.M.
ZA VR[E NO “L E TO U V L AS OTINCU”
„VLASINKA“
NA OBALI VLASINE
Celove~erwi
koncert
KUD
„Vlasinka“ i folklorne grupe iz
Boqara prire|en je 30. jula u okviru programa Leto u Vlasotincu.
^lanovi Vlasinke tom prilikom
predstavili su se Igrama iz Srbije,
Igrama iz okoline Leskovca i Romskim
igrama, koje su premijerno izvedene pred
vlasotina~kom publikom.
Folklornu grupu iz Boqara najpre su
predstavili najmla|i ~lanovi. Ekipa
pred{kolaca igrala je uz kompoziciju
„[ano du{o“ i osvojila simpatije publike. Ne{to stariji ~lanovi potom su
nastupili uz pesmu „Ajd povedi veselo“ a
svoj nastup zavr{ili su Leskova~kim
igrama.
Igra~e su za klavijaturama pratili
Qubi{a Stankovi} i Toma Bosi}.
Po re~ima koreografa Miroslava
Ceki}a, folklor iz Boqara nakon samo
tri meseca rada na repertoaru ima {est
koreografija, a uz KUD „Vlasinka“ ve}
su nastupali u Sijarinskoj bawi i na
Vlasinskom jezeru.
U programu su te ve~eri u~estvovali
instrumentalisti Dragan Miti} na
usnoj harmonici i Petar Jovi} - frula.
Za solisti~ke nastupe ovog puta su se
pobrinuli: Novica Mi{i}, Slavi{a
Stamenkovi} i Bora Cvetkovi}
S.S.
GRADSKI ORKESTAR “ODJAVIO” LETO
Ve} postaje tradicija da se kulturnoumetni~ki i zabavni program „Leto u
Vlasotincu“
zavr{ava
koncertom
Gradskog orkestra Vlasotinca.
Zavr{ni koncert prire|en je 3. avgusta u dvori{tu Kulturnog centra.
Savr{en
ambijent
za
ovakva
de{avawa, muzi~ka dru`ina spremna da
pesmom razveseli publiku i odli~na
organizacija doprineli su da ovo bude
izuzetno lepo muzi~ko ve~e.
Gradski orkestar Vlasotinca je tokom
leta odr`ao dva koncerta a novinu predstavqa i u~e{}e ve}eg broja `enskih
vokala.
Pored
Zvonimira
Stanojevi}a,
Bratislava
Mladenovi}a,
Vladana
Mari}a,
Zvonka
Ili}a,
Sa{e
Milenkovi}a, Milorada Pavlovi}a i
Jelene Ili}, peva~ku dru`inu ovog leta
upotpunili su: Marina Markovi}, Ivana
Davini}, Irena Daskalovi}, Milica
Pe{i} i Milo{ Stankovi}.
Wih su pratili sjajni instrumentalisti: Bratislav Val~i}, Qubi{a [ari},
Novica Val~i}, Blagoje Kosti} i Jordan
Ili}.
Tokom trajawa „Leta u Vlasotincu“
publika je pet nedeqa u`ivala u
muzi~kim,
poetskim
i
likovnim
ve~erima.
Bilo je programa za najmla|e posetioce, prire|eni su brojni i raznovrsni
kulturni sadr`aji za sve generacije
hiqade posetilaca koji su pratili program.
I nakon zvani~nog zavr{etka “Leta u
Vlasotincu” Kulturni centar i daqe
redovno prire|uje kulturne manifestacije koje su tokom leta izuzetno
pose}ene, kako zbog doma}e publike tako
i zbog brojnih gostiju sa strane.
S.Stankovi}
10
jul-avgust 2010. godine
D R U [ T V O
CENTAR ZA SOCIJALNI RAD
NOVE USLUGE
SOCIJALNE ZA[TITE
Skup{tina op{tine Vlasotince ve}
nekoliko meseci radi na pripremi i revidirawu petogodi{weg plana razvoja
usluga socijalne za{tite. Predvi|a se
planski i sistematski koje }e se usluge i
oblici socijalne za{tite unapre|ivati u
periodu od 2010. do 2015. godine.
Radna grupa za socijalnu politiku
opredelila se za ~etiri kategorije ~ije su
potrebe prioritet u socijalnoj za{titi.
To su osobe sa invaliditetom, stara lica,
deca i mladi sa poreme}ajima u dru{tvenom pona{awu i disfunkcionalne
porodice. Pored ovih kategorija, kada se
bilo koje lice na|e u stawu socijalne
ugro`enosti kroz neku formu bi}e obuhva}eno odre|enom socijalnom za{titom.
– Strategija nije skup dobrih ideja, ve}
lista problema i realnih re{ewa koje
smo se obavezali da ispunimo. Kao zadatak
smo postavili otvarawe dnevnih centara
za stare i centra za decu i mlade sa
poreme}ajima u pona{awu – ka`e
Qubinka Cvetanovi}, koordinator Radne
grupe za strategiju razvoja socijalne
za{tite.
Po wenim re~ima planira se otvarawe
klubova za osobe sa invaliditetom i
stare po mesnim zajednicama, servis
geronto doma}ica za stare i anga`ovawe
personalnih asistenata za OSI. Za `rtve
nasiqa otvori}e se prihvatna stanica i
SOS telefon kao i grupe za psihoterapiju. U planu je i otvarawe jedinice za
za{ti}eno stanovawe mentalno nedovoqno razvijenih osoba.
– Tokom izrade strategije u planirawe
i pokretawe novih usluga ukqu~ili smo i
korisnike. Vodili smo se wihovim potrebama ali i novim tendencijama u razvoju
socijalne za{tite, kako kod nas tako i u
svetu. Tokom realizacije zadataka kao i
kod planirawa vodi}emo se realnim procenama, zahtevima struke i to po meri
korisnika – dodaje Qubinka Cvetanovi}.
S.S.
PLEMENITOST NA DELU
IGRA^KE ZA VR[WAKE
Pomalo neuobi~ajena slika za vreme
neprekidne `urbe da negde stignemo, da
ne{to ne propustimo, da sve planirano
smestimo u radni dan koji nije beskrajan
- ispred dvori{ta Crvenog krsta zaustaqa se automobil i iz wega izlaze
{estogodi{wi de~ak i devoj~ica i
iznose svoje bicikle.
U`urbanim aktivistima Crvenog
krsta koji tovare du{eke za kamp u
Gaxinom Hanu, prilaze oprezno. De~ak,
za koga saznajemo da se zove Marko
Arsenovi}, je hrabriji, prilazi i pita
da li mo`e svoj bicikl koji je “prerastao” da pokoloni nekom de~aku koji nema
bicikl. Wegova sestra bliznakiwa
Ivana re{ena je da svoj bicikl pokloni
nekoj siroma{noj devoj~ici.
Aktivisti pomalo iznena|eni gestom
ove dece koja su humanosti nau~ena jo{
od najranijih dana jo{ vi{e su
iznena|eni kada i wihov otac Vojislav
predaje pune kese polovne ode}e,
igra~aka i trotinet, darove koji }e
uveseliti neku drugu decu i ulep{ati
ne~ije “bosonogo detiwstvo”.
Nau~eni humanosti ali i skromnosti
Marko i Ivana nisu hteli da se slikaju
jer ka`u da to nije ni{ta posebno. Mi
mislimo da je to izuzetan gest humanosti
i zato pi{emo o wima kako bismo dali
primer wihovim vr{wacima da se uz
osmeh odreknu stvari koje su prerasli,
igra~aka uz koje su odrastali i garderobe u koju ne mogu vi{e da “stanu” kako
bi neko dete na drugom kraju grada ili
sela dobilo ono o ~emu samo mo`e da
sawa.
Raspituju}i se saznali smo da je
Markov i Ivanin deda Mirko dobrovoqni davalac krvi, koju je dao preko 20
puta, a otac Vojislav ovom humanom
gestu do sada se odazvao preko 30 puta.
Porodica humanih qudi jo{ uvek ima,
tu su oko nas. Jednim po jednim plemenitim gestom qudi dobre voqe mogu
promeniti dru{tvo kako bi ono postalo
zajednica odgovornih, solidarnih i
humanih qudi.
S.S.
ZA[TITA MLADIH
SA POREME]AJIMA U PONA[AWU
Dnevni boravak za decu i omladinu sa
problemima u pona{awu je osmi{qen kao
centar za unapre|ewe i odr`awe
kvaliteta `ivota korisnika u wihovoj
socijalnoj sredini razvojem socijalnih
ve{tina i smawewem dru{tveno neprilago|enog pona{awa. Korisnici }e kroz
vi{e usluga i u organizovanom okru`ewu
Dnevnog boravka, zadovoqavati svoje
razvojne potrebe, sticati i razvijati
`ivotne ve{tine, li~nu i dru{tvenu
odgovornost u ciqu razvoja samostalnosti, socijalnih, saznajnih i drugih va`nih
funkcija.
Usluge }e se realizovati u okviru
Op{tinskog Centra Vlasotince za decu i
omladinu u prostoru, koji treba adaptirati i opremiti, kako bi bio prilago|en
potrebama korisnika.
– Dnevni boravak }e svoje usluge realizovati kroz osmi{qene programe u
planiranim i ograni~enim vremenskim
rokovima. Pomenute usluge }e se
pro{iriti i uspostavqawem SOS i
TEEN telefona za usluge savetodavnog
tipa u prostoru Dnevnog boravka – isti~e
Qubinka Cvetanovi}, koordinator Radne
grupe za strategiju razvoja socijalne
za{tite.
Po wenim re~ima, ovako koncipirana
usluga podrazumevala bi: Savetovali{te
za prevenciju bolesti zavisnosti dece i
omladine sa problemima u pona{awu,
aktivnosti u okviru psiho-socijalnih
radionica podr{ke deci i porodici deteta sa problemima u pona{awu, kreativne
i edukativne radionice za korisnike
dnevnog centra, razvijawe solidarnosti
odnosno samopomo}i, kulturno-zabavne i
rekreativne radionice.
Ovakve usluge podrazumevaju i
ukqu~ivawe lokalne zajednice i javnosti, informisawe i senzibilisawe javnosti, razvijawe socijalne mre`e podr{ke
korisnicima i pru`aocima usluga i na
kraju, organizaciju, realizaciju i u~e{}e
u promotivnim aktivnostima od zna~aja
za uslugu.
Dnevni boravak za decu i mlade sa
problemima u pona{awu pru`a}e usluge
deci i mladima od 7 do 18 godina, koji
manifestuju probleme u pona{awu ili su
u riziku za razvoj problema u pona{awu a
na inicijativu roditeqa, starateqa ili
druge institucije, kao i deci i mladima
uzrasta od 14 do 18, odnosno 21 godine, a
po odluci tu`ila{tva ili suda u okviru
primene vaspitnog naloga, vaspitne mere
ili posebne obaveze.
Ove usluge pru`a}e se u trajawu od najmawe {est meseci do najvi{e dve godine.
S.S.
CRVENI KRST VLASOTINCA
NOVI UPITNICI
ZA SIROMA[NE
Iako je vreme godi{wih odmora za radnike Crvenog krsta nema predaha. Oni,
trenutno, na terenu vr{e reviziju upitnika za socijalno najugro`enije
stanovni{tvo u brdsko-planinskom delu op{tine. Na osnovu ranijih upitnika
Crveni krst Vlasotinca je, zahvaquju}i Vladi Republike Srbije, do sada podelio
500 paketa.
Novi upitnici rade se na licu mesta, gde se utvr|uje materijalno stawe i polo`aj
lica obuhva}enih upitnicima.
PRVA POMO] U CENTRU GRADA
Podmlatkari
Crvenog
krsta
Vlasotinca su radi priprema za me|uregionalno takmi~ewe u prvoj pomo}i
u~estvovala na pokaznoj ve`bi u pru`awu
prve pomo}i koju je organizovao Crveni
krst Bosilegrada.
^lanovi ekipe su u centru grada pred
oko 200 me{tana prikazali zbriwavawe
povre|enih u masovnim nesre}ama. Ve`ba
je odr`ana na ~etiri poligona.
U realizaciji ove ve`be u~estvovali
su pripadnici OUP-a Bosilegrad i hitna
pomo} Doma zdravqa u Bosilegradu.
Nakon pokazne ve`be organizovani su
kvizovi: „[ta zna{ o Crvenom krstu“ i
„[ta zna{ o davala{tvu krvi“.
Ekipa Crvenog krsta Vlasotinca je
pokazala izuzetno znawe iz ovih oblasti
a svi u~esnici dobili su zahvalnice.
S.S.
To }e, po re~ima sekretara Crvenog krsta Vlasotinca ^aslava Koci}a, kasnije
olak{ati i raspodelu pomo}i bilo kog donatora.
– Ovim upitnicima obuhva}eni su i mla|i qudi koji su bolesni i imaju lekarsku
dokumentaciju. Oni }e tako|e imati prioritet prilikom raspodele paketa. Na{e
aktivnosti su usmerene na stvarawe „socijalne karte“ za doma}instva koja se nalaze
u veoma te{kom stawu – isti~e sekretar ^aslav Koci}.
Po wegovim re~ima, mnogo je siroma{nih, sela su ispra`wena tek sa ponekim
stara~kim doma}instvom. Mnoga od wih ne mogu sama da privre|uju. ^esto, ni deca
koja su se odselila ne rade, tako da ne mogu da pomognu svojim roditeqima.
– Na{i aktivisti razgovarali su sa tim qudima na terenu ali je wima pored lepe
re~i potrebno da se prehrane, ogreju, kupe lekove – dodaje Koci}.
Bolesnim licima je, na osnovu ranijih upitnika, uru~ena pomo} a ~oveku iz
Jakovqeva sami aktivisti prikupili su sredstva za kupovinu lekova i lancete za
merewe {e}era u krvi.
S.S.
jul-avgust 2010. godine
11
O B R A Z O V A W E
PRED[KOLSKA USTANOVA „MILKA DIMANI]“
U VRTI]U NEDOVOQNO
MESTA ZA SVU DECU
PRIPREMNI PRED[KOLSKI PROGRAM JE
OBAVEZAN – RODITEQIMA KOJI NE UPI[U SVOJU
DECU SLEDE NOV^ANE KAZNE
Po prvi put Pred{kolska ustanova
„Milka Dimani}“ susre}e se sa problemom da kapaciteti ustanove nisu dovoqni za potrebe roditeqa da svoju decu
smeste u vrti}.
Zbog toga }e ustanova na osnovu
Zakona o osnovama sistema obrazovawa i
vaspitawa i svog Statuta doneti kriterijume za upis dece.
Po
Zakonu
o
pred{kolskom
vaspitawu i obrazovawu prioritet za
upis imaju deca iz osetqivih grupa.
poha|awe pripremnog pred{kolskog
programa. Najkasnije do 1. aprila teku}e
za narednu {kolsku godinu ustanova je
du`na da obavesti roditeqe o tome.
Nadle`ni organ, odnosno jedinica
lokalne samouprave podne}e zahtev za
pokretawe prekr{ajnog postupka protiv roditeqa, odnosno starateqa ~ije
dete nije blagovremeno upisano, odnosno
koje ne poha|a pripremni pred{kolski
program i to najkasnije 15 dana od dana
kada su nadle`ni o tome obave{teni.
RU A
D DAJE REZULTATE
vrti}u se intenzivno radi na pripremama za po~etak nove {kolske
godine. Vr{i se adaptacija, kre~ewe i ure|ewe prostorija, zamena stolarije, popravka plafona za grupe na terenu i u gradu. Svi radovi po re~ima
direktorke Sne`ane Filipovi} bi}e zavr{eni na vreme.
Jo{ jedno priznawe ovih dana obradovalo je uposlene u ovoj ustanovi. Na
karnevalu u Leskovcu ma`oretkiwe iz vlasotina~kog vrti}a dobile su
nagradu za najboqu de~ju karnevalsku grupu.
S.S.
– Upis dece u vrti} vr{i se na zahtev
roditeqa ili starateqa. Godinu dana
pred polazak u {kolu sva deca se upisuju
za poha|awe pripremnog pred{kolskog
programa u skladu sa zakonom. [kolske
2010/2011. godine od 1. septembra u
pripremni pred{kolski program bi}e
ukqu~ena deca ro|ena od 1. marta 2004.
godine do 1. marta 2005. godine – isti~e
direktorka Sne`ana Filipovi}.
Po wenim re~ima, shodno zakonu
,jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obave{tava pred{kolsku
ustanovu o tome koja su deca stasala za
– Dete mo`e da izostane sa poha|awa
ovog programa samo u opravdanim
slu~ajevima. Roditeq, odnosno starateq
du`an je da najkasnije u roku od osam
dana
opravda
izostanak
deteta.
Nov~anom kaznom od 5.000 do 25.000
dinara kazni}e se roditeq ili starateq
za prekr{aj ako namerno ili bez opravdanog razloga ne upi{e dete u pred{kolsku ustanovu radi poha|awa PPP ili
ako dete neopravdano izostaje iz ove
ustanove – obja{wava zakonsku regulativu direktorka Filipovi}.
S.S.
OSNOVNA [KOLA „SINI[A JANI]“
NOV NAME[TAJ
ZA NOVU [KOLSKU GODINU
Ministarstvo prosvete obezbedilo je
{kolski name{taj za opremawe 14 u~ionica i kabinet informatike u O[
„Sini{a Jani}“. Vrednost opreme i
name{taja je oko dva miliona dinara.
– U toku je sanirawe u~ionica,
kre~ewe, popravka stolarije i izrada
novog osvetqewa tako da }emo nov
name{taj smestiti u kompletno ure|ene
u~ionice – isti~e direktor {kole Goran
Miti}.
U Ladovici }e tako|e dve u~ionice
biti opremqene novim name{tajem,
belim tablama i pe}ima na ~vrsto gorivo.
Ove godine u mati~noj {koli upisano
je jedno odeqewe prvaka vi{e nego lani.
Prvi razred poha|a}e ukupno stotinu
prvaka.
U {koli s ponosom isti~u da su ove
godine u~enici osmog razreda postigli
izuzetne rezultate na kvalifikacionim
ispitima za upis u sredwe {kole i da je
veliki broj |aka izborio prvu `equ.
S.S.
– U VODI VIDIMO SVOJ ODRAZ ALI U VINU
[email protected] SRCA DRUGIH –
...PRETO^ENE MISLI U PESMI O VINU...
Poziv za u~estvovawe na konkursu za izbor
najlep{e pesme o vinu, i najlep{e karikature.
Konkurs je otvoren od 18.08.2010. do 05.09.2010.
godine.
Radove u tri primerka, sa {ifrom u posebnoj
koverti, slati na adresu:
Kulturni centar, ul. AVNOJ-a br.1
16210 Vlasotince
DIREKCIJA VINSKOG BALA 2010
PU „MILKA DIMANI]“ ORGANIZOVALA LETWU KREATIVNU RADIONICU
LIKOVNA KOLONIJA – SRBIJA U MALOM
Pred{kolska
ustanova
„Milka Dimani}“ u posledwe
vreme skre}e pa`wu na sebe svojim delovawem u procesu de~jeg
uzrastawa kada je likovna kultura u pitawu. Na tom poqu
vr{e se ozbiqna istra`ivawa.
– Rezultati tih istra`ivawa
su pokazali kako i na koji na~in
se mogu detetu pribli`iti visoki zahtevi u likovnom stvarala{tvu i podsticati i negovati
wegova kreativnost – isti~e
saradnik
likovne
kulture
Mirjana Dimitrijevi}.
Tako da nimalo nije slu~jno
{to je ova ustanova od 25. do 29.
juna organizovala Vlasotina~ku
letwu kreativnu radionicu, koju
je vodila Mirjana Dimitrijevi}
iz Beograda.
– Na{ zadatak je da
podsti~emo i negujemo de~ji
likovni izraz. Svako dete ima
pravo na likovni izraz bez
me{awa odraslih, kako bi
do`ivqeno prikazalo na svoj
na~in. Deca su ovde da daju
do`ivaqj svega ovoga i sve ono
{to ih podsti~e na lepo raspolo`ewe a ja sam tu da im prenesem ono {to znam iz likovnosti.
Ovaj na~in rada i organizacija
radionice odli~ni su kao i
pro{le godine – isti~e Mirjana
Dimitrijevi}.
Ovogodi{wi program bio je
druga~iji nego pro{le godine.
U~esnici su na radionicama
izra|ivali kostime, od tradicionalnog do savremenog.
Organizovane su i radionice
na kojima su ra|ene skice,
detaqi, simboli i znaci kao
likovne senzacije. Na kraju
kolonije prire|ena je izlo`ba
svih radova.
– Veoma smo zadovoqni realizacijom ovog projekta. Va`na
nam je zainteresovanost kolega
iz drugih pred{kolskih ustanova {irom Srbije za ovakav vid
stru~nog usavr{avawa. Deca su
bila vesela, dru`equbiva i
zadovoqna boravkom u na{oj
ustanovi, {to je mo`da i najve}a
dobit za wih. Istovremeno, ona
su nau~ila da vladaju likovnim
materijalima i tehnikama u
likovnom vaspitawu – ka`e
Sne`ana Filipovi}, direktorka PU “Milka Dimani}“.
Ona
isti~e,
da
je
Vlasotina~ka letwa kreativna
radionica
ve}
predvi|ena
godi{wim planom rada ustanove
kao
tradicionalna
manifestacija koja ima republi~ki
karakter.
Na ovom likovnom okupqawu
u~estovali su pred{kolci iz
Oxaka, Kikinde, Kragujevca,
Koceqeva, Vrawa, Vladi~inog
Hana, Leskovca, Bojnika, Crne
Trave i Vlasotinca.
Ustanova je ovu aktivnost
realizovala sopstvenim sredstvima. Pored materijala za rad
sa decom, za tu priliku je u
dvori{tu opremqena drvena
ku}ica - skrivalica a mali{ani
su dobili priliku da sa svojim
vaspita~ima jedan dan borave i
na Vlasinskom jezeru.
S.Stankovi}
12
D R U [ T V O
jul-avgust 2010. godine
PRI^A JEDNOG GASTARBAJTERA
@IVOT ISPUWEN STVARALA[TVOM
Ve} smo pisali o `ivotnom putu
Slobodana Milojevi}a od rodnog Kozila
do Herbrehtingena u Nema~koj. O putu
koji se meri hiqadama kilometara i
decenijama `ivota.
kako bi od nekvalifikovanog radnika,
preko {est razli~itih svedo~anstava i
tri diplome akademskog ranga stigao do
zvawa ma{inskog konstruktora i
matemati~ara vi{eg stepena. Posledwe
Vi{e od ~etiri decenije Slobodan
Milojevi} `ivi u Nema~koj. Na svom
usavr{avawu radio je devetnaest godina
studije je zavr{io 1996. godine i od tada
se aktivno bavi izumima koji su mu na
po~etku predstavqali samo hobi.
Zadwih godina Slobodan se posve}eno
bavi konstrukcijom i patentirawem
dru{tvenih igara, koje samo na prvi
pogled podse}aju na bilijar. Ali, osim
bilijarskih {tapova, kugli i zelene ~oje
sve ostalo je druga~ije.
„Poqana“, „Mini – Milo voz“, „Rid”,
„Sunons“, „Susret“ 1, 2 i 3, „Zamak“ samo
su deo igara koje je Slobodan Milojevi}
patentirao kod nema~kog Zavoda za
patente, od kojih je do sada dobio devetnaest priznawa. Skoro jo{ toliko neprijavqenih izuma bi}e patentirano i
za{ti}eno kao intelektualna svojina.
– Dru{tvene igre koje sam do sada
patentirao imaju za ciq razvijawe koncentracije i strpqewa. Zadovoqstvo i
ostale ~ari igre dolaze kasnije, same po
sebi - ka`e nam u telefonskom razgovoru
Slobodan Milojevi}, na{ zemqak koji je
svoj radni vek gradio u dalekoj Nema~koj.
Nedavno je iz {tampe iza{la wegova
autobiografska kwiga „Vom gastarbeiter
bis...?“ ili „Od gastarbajtera do...?“.
U kwizi se Slobodan Milojevi} na 135
strana osvrnuo na svoj `ivotni put od
mladala~kih dana kada je sa samo petnaest
godina, `eqan znawa, iz rodnog Kozila
krenuo za Beograd a potom preko Kopra i
za Nema~ku, gde i danas `ivi.
Slobodan Milojevi} je u Beogradu
`iveo sve do 23. godine tako {to je preko
dana radio u raznima firmama i na
gradili{tima a nakon radnog dana
poha|ao ve~erwe {kole.
P^ELARSTVO UNOSAN BIZNIS
Kada se odlu~ujemo da se bavimo nekim poslom ~esto ne
razmi{qamo u {ta se to
upu{tamo. Nekada to radimo iz
qubavi, nekada iz ~iste
ekonomske ra~unice tra`e}i
na~in da poboq{amo egzistenciju.
@ivot nas ~esto i sam usmerava u wegove tokove i tako
no{eni rekom `ivota u jednom
trenutku donosimo odluke koje
se iz nekog razloga poka`u kao
p~ela i krenuo u novu avanturu,
ali zbog nedovoqnog znawa o
ovom poslu sva ~etiri roja su
tokom zime stradala. Razo~aran
{to nisam uspeo prekinuo sam
sa p~elarewem nakon samo nekoliko meseci. Ali, nisam ga
napustio zauvek. Tada sam shvatio da ~ovek, da bi bio uspe{an
u nekom poslu, mora da poseduje
i odre|ena znawa o wemu, jer
neznawe mo`e ponekad skupo da
se plati. Nakon uginu}a p~ela
ispravne i ba{ su one prave koje
treba slediti. Da je tako
potvrdila nam je i pri~a Zorana
Krsti}a iz Dowe Lomnice, koji
se od bavqewa gra|evinarstvom
otisnuo ka p~elarstvu.
– Nakon vi{e godina provedenih u gra|evinarstvu, bave}i
se raznim poslovima iz ove
oblasti morao sam da tra`im
neki novi izvor zarade radi
egzistencije svoje porodice.
Kada iz zdravstvenih razloga
nisam vi{e mogao da se bavim
gra|evinarskim
poslovima
okrenuo sam se gajewu p~ela i
proizvodwi meda. No, moj
po~etak nije bio ba{ najboqi.
Za p~elarstvo sam se zainteresovao pre deset godina i
onda sam i po~eo da se wime
bavim. Naime, davne 1999.
godine, kupio sam ~etiri roja
doneo sam odluku da najpre
ne{to i nau~im o p~elarewu.
Nekoliko godina aktivno sam
u~io sve o p~elarstvu. Kupovao
sam
stru~nu
literaturu,
pose}ivao razna predavawa,
~esto puta i pitao stare
p~elare o raznim stvarima
vezanim za ovu oblast. Nekako,
nakon pet godina po~eo sam opet
da se bavim p~elarstvom. Od
2003. godine pa sve do danas
aktivno se bavim ovim poslom.
Svake godine trudio sam se da
uve}am broj dru{tava, tako, da
sada, nakon skoro sedam godina
imam 110 dru{tava, a istovremeno i 100 oplodwaka za
proizvodwu matica – pri~a s
ponosom Zoran Krsti}.
Na pitawe koliko meda
godi{we proizvede, Zoran
Krsti} ka`e:
– Sve zavisi od godine,
primera radi pro{le godine sa
50 dru{tava proizveo sam oko
2,500 kilograma i ove godine sa
duplo ve}i broj dru{tava
proizveo sam istu koli~inu,
uglavnom bagremovog meda.
Ko{nice su raspore|ene na
dva mesta, tako da je oko dvadesetak ko{nica u Dowoj Lomnici a
preostali deo u Svo|u.
– Kao i za svaki posao i za
ovaj su neophodne voqa, qubav i
trud koji moraju da se ulo`e da
bi se postigli dobri rezultati.
Svakodnevno, a ponekad i vi{e
puta u toku dana, obilazim oba
p~eliwaka. Mogu re}i da se trud
isplati, jer nakon svedenog
ra~una mo`e se pristojno zaraditi – ka`e Zoran Krsti}.
Od 2005. godine ste ~lan
Saveza p~elarskih organizacija
Srbije,
koje
povoqnosti
omogu}ava ovo ~lanstvo?
– Savez p~elarskih organizacija Srbije obezbedio je
tr`i{te
za
proizvedene
koli~ine meda. Tako je, recimo,
krajem jula meseca od p~elara sa
podru~ja vlasotina~ke op{tine
otkupqeno oko 20 tona meda, po
ceni od 2,5 evra za kilogram.
Pre nego {to se med preda
obavezna je wegova analiza, a
~lanovima SPOS-a analize su
jeftinije, kontrola i pregled
p~ela su isto tako jeftiniji za
~lanove udru`ewa – rekao je
Zoran Krsti}.
Pored proizvodwe meda
Krsti} se bavi skupqawem
propolisa,
cvetnog
praha,
mati~ne mle~i. A u stotinak
oplodwaka proizvodi matice za
tr`i{te.
Za naredni period planira da
proizvodwu uve}a, da uposli
radnika jer za sada sve poslove
obavqa sam, i kako ka`e, nije se
obra}ao za pomo} dr`avi a sve
tajne u vezi posla kojim se bavi
dr`i za sebe.
V.M.
– Rodno mesto napustio sam sa vrlo
malo {kole, velikim planovima i o~ekivawima. Dok sam kao dete provodio dane
~uvaju}i stoku na nepreglednim pa{wacima i livadama budan sam sawao da jednog
dana budem uspe{an i bogat. Znao sam {ta
ho}u ali su mi {anse za usavr{avawe i
napredovawe bile male. Ipak, nisam odustajao od svojih snova. Danas sa 65 godina
`ivota moji snovi su na neki na~in ostvareni. Nisam bogat jer moje patente tek
o~ekuje komercijalizacija ali wihovo
konstruisawe predstavqalo mi je
izuzetno zadovoqstvo i mom `ivotu dalo
jedan nov smisao – dodaje Slobodan
Milojevi}.
Dru{tvene igre donele su mu `ivot
ispuwen kreativno{}u, smisleno{}u,
tragawem za ne~im novim i druga~ijim i
na kraju, zadovoqstvom. Wihova komercijalizacija tek se o~ekuje ali zato wegovi
prijateqi u`ivaju provode}i svoje slobodno vreme uz izazove koje pru`a osvajawe novih igara.
Kwiga sadr`i obiqe dokumentacije
vezane
za
patentirawe
igara
i
usavr{avawe autora. U woj su mesto
na{le i grafike kojima se autor bavio u
mladosti.
Objavqivawe
kwige
Slobodana
Milojevi}a propratili su pojedini mediji u Nema~koj. Autor uskoro najavquje i
nastavak ovog autobiografskog dela.
S. Stankovi}
POQOPRIVREDNICI NEZADOVOQNI
REZULTATIMA OVOGODI[WE @ETVE
PRINOSI P[ENICE
ISPOD O^EKIVAWA
@etveni su radovi, po mnogima, najva`niji posao u godini.
Ovog leta `etva u vlasotina~koj
op{tini krenula je po~etkom
prvih dana jula, i posle dvonedeqnih radova kombajneri su
uspe{no obavili svoj deo posla.
Me|utim, o~ekivawa poqoprivrednih proizvo|a~a da }e
svoje ambare dobro napuniti
ovoletwom `etvom p{enice, na
op{tu `alost, nisu se obistinila.
Prinosi p{enice su ispod
svakog o~ekivawa, a ni kvalitet
samog zrna nije ponajboqi. Tako
je u proseku ovogodi{wi rod
p{enice po jednom hektaru
izme|u 2-2,5 tone. Brojke neumoqivo kazuju da je ovogodi{wi
rod p{enice podbacio za oko 3040 procenata po jednom hektaru.
Na `alost, posao godine se
pretvorio u proma{aj godine,
jer poqoprivrednici su gubitnici po{to ne mogu da povrate
ni ulo`ena sredstva u samu
proizvodwu.
Tradicionalno, posledwih
nekoliko
godina,
u
vlasotina~koj op{tini usluge
kombajnera su najve}e u Srbiji,
tako su za svoj rad po jednom hektaru napla}ivali 18-20 hiqada
dinara po jednom hektaru.
– Veoma je bio slab ovogodi{wi rod p{enice. Dugotrajne
i obilne ki{e u velikoj meri su
kumovale da prinosi p{enice
budu izuzetno slabi. Dobro }u
razmisliti, da li }u za narednu
godinu p{enicu zasejati na
povr{ini ve}oj od dva hektara,
koliko sam, ina~e, imao ove
godine. Mnogo rada, jo{ vi{e
ulagawa, a malo vajde – ka`e
^aslav Stamenkovi} „Manga“ iz
Ora{ja, rekorder po gajewu
p{enice i rekorder po u~iwenim uslugama sopstvenim kombajnom.
V.S.
jul-avgust 2010. godine
* S
P
O
R
T *
13
DOK LOKALNA SAMOUPRAVA [email protected] OLIMPIJCU
ATLETSKI SAVEZ SRBIJE [email protected]
vru}ine i sparine, u vreme
kada su na stazi dugoj 50 kilometara nastupili najboqi
evropski hoda~i.
– Pridru`ujem se op{toj
oceni mnogih stru~waka iz
atletike, da su na{i predstavnici zabele`ili sasvim
dobre rezultate u Barseloni.
[to se ti~e mog pulena,
Predraga Filipovi}a, mislim
da j e mogao i boqe, ispunio je
osnovni ciq, d a u napornoj
trci, po u`asno te{kom vremenu ispuni „B“ normu za
Svetsko prvenstvo u atletici
2011. godine u Daegu u Ju`noj
Koreji. Mogao j e i boqe, a
za{to nije to bi trebalo da se
zapitaju ~elnici iz Atletskog
saveza Srbije koji vode i
POLITI^KO – SPORTSKI RARITET
PREDRAG U DRESU
TRI REPREZENTACIJE
Ne svojom voqom Predrag Filipovi} nosio je dr`avni dres tri dr`ave. Na
po~etku svoje karijere debitovao je u dresu reprezentacije Jugoslavije, da bi potom
bio takmi~ar Srbije i Crne Gore, i sada na kraju nosi crveni dres, obele`je
reprezentacije Srbije.
Ve} nekoliko godina unazad,
Predrag Filipovi}, dr`avni
rekorder i reprezentativac u
brzom hodawu je najboqi
atleti~ar juga Srbije. Ovaj
nesumwivo veliki sportsmen
iz Vlasotinca, grada na reci
Vlasini, u svojoj karijeri ima
poduga~ak spisak najve}ih
sportskih takmi~ewa na kojima je u~estvovao {irom sveta.
Tako je u dva navrata bio
u~esnik Olimpijade, najve}e
sportske smotre, najpre 2004.
godine u Atini, a potom 2008.
godine u Pekingu. U dr`avnom
dresu reprezentacije oprobao
se i na tri Svetska prvenstva u
atletici u Parizu (2003),
Osaki u Japanu (2007) i
Berlinu u Nema~koj (2009).
Isto toliko puta nastupao je
na Prvenstvu Evrope u
Minhenu (2002), Geteborgu
(2006) i ovog leta u Barseloni.
Imao je zapa`ene nastupe i n a
Svetskom kupu hoda~a u Torinu
(Italija) 2002. godine, zatim u
Hamburgu (Nema~ka) 2004, kao
i u ^eboskariju (Rusija) 2008.
godine, a takmi~io se i na
Evropskom kupu za hoda~e 2000.
godine u Ajzerhuten{tandu
(Nema~ka) i 2003. godine u
^eboskariju. U svojoj karijeri
ima i dva nastupa na
Mediteranskim igrama 2005.
godine u Alemairi ([panija)
i 2009. godine u Peskari
(Italija), a 2005. godine bio j e
u~esnik
Univerzijade
u
Turskoj. U~estvovao je i na 11.
Prvenstvu Balkana u hodawu, i
tom prilikom se okitio sa
devet medaqa, od toga ~etiri
sa zlatnim sjajem, dva puta oko
vrata dobio je srebrne medaqe,
a tri puta dobio je bronzano
odli~je.
Kapa
dole
Predragu
Filipovi}u kada se pogledaju
svi wegovi nastupi i sama
~iwenica da su to sve bila
takmi~ewa i nastupi najvi{eg
sportskog rejtinga.
Ni na tek zavr{enom ovo-
letwem Evrpskom prvenstvu u
Barseloni nije razo~arao.
Uspeo je u `estokoj konkuren-
kreiraju politiku kraqice
sportova, a za to su dobro i
nagra|eni. Ovo govorim iz
„BISERI“
^ELNIKA AS SRBIJE
Ne}e Predrag, „biser“ posebne vrste, da pri~a o nepravdi koja
ga je ovih dana zadesila od ~elnika AS Srbije.
Ne}e Predrag, ali je zato, bez dlake na jeziku
wegov trener Tomislav Stefanovi}.
– Predrag je imao izuzetno te{ku i napornu
trku u petak u kojoj je izgubio 5-6 kilograma. To
svi dobro znaju, i ~udi me zato postupak
rukovodstva reprezentacije da ga odmah
sutradan samog avionom po{aqu za Srbiju, a
tamo su ostali neki takmi~ari koji su svoje nastupe zavr{ili pre Predraga. A, da ne govorim o
tome da, jedino on, nije dobio sportsku opremu
koju su dobili ostali reprezentativci za
Barselonu. ^udni su, zaista, ar{ini pojedinaca
na{e atletike. Wima kao da smetaju hoda~i –
ka`e, o~igledno, nezadovoqan nekim postupcima ~elnika AS
Srbije, doajen srpske atletike Tomislav Stefanovi}.
Zahvaquju}i razumevawu qudi iz lokalne samouprave vlasotina~ke op{tine uspeo je da do|e do radnog mesta.
– Imam diplomu gra|evinskog in`ewera i zaposlen sam u
Sportskoj hali. Veoma sam zahvalan qudima iz lokalne
samouprave koji su mi omogu}ili da do|em do radnog mesta – ne
zaboravqa Predrag da se zahvali dobronamernim qudima iz vlasotina~ke op{tine.
AS Srbije planom je predvideo 5.000 evra za ovu godinu za
Predraga Filipovi}a i wegovog trenera. Ali, trener
Stefanovi} ne veruje da }e do}i do realizacije celokupne sume
odobrenih sredstava.
– Do sada smo potro{ili blizu 2.000 evra. Najpre na dvonedeqnim pripremama februara meseca u Ulciwu i 14 dana na
Vlasinskom jezeru. U ovaj iznos ra~unam i 300 evra namewenih za
vitaminizaciju. Nisam siguran da }e sti}i preostalih 3.000 evra
za potrebe Predraga Filipovi}a, iako je on u Barseloni ve}
ispunio „B“ normu za Svetsko prvenstvo u atletici naredne
godine u Ju`noj Koreji. Posle kra}eg odmora mi se ve} okre}emo
novim obavezama, a to su pripreme za Ju`nu Koreju i ispuwewe
norme za Olimpijadu u Londonu – precizan je Tomislav
Stefanovi}, kada su u pitawu daqi planovi vezani za wegovog
pulena Predraga Filipovi}a.
ciji 27 hoda~a da trku zavr{i
15. po redu, u trci u kojoj je 12
hoda~a moralo ranije da odustane zbog izuzetno velike
brige prema atleti~arima i
atleti~arkama, zbog wihove
sportske budu}nosti, ne zbog
sebe, jer ja sam duboko zako-
ra~io u osmu deceniju `ivota,
i, ja, ni{ta u ovim godinama ne
tra`im za sebe ve} `elim da
sportisti imaju pravi tretman
jednak za sve kod ~elnika svoje
sportske asocijacije – bez
dlake n a jeziku ka`e Tomislav
Stefanovi}, priznati atletski stru~wak u nekada{woj
Jugoslaviji
i
dana{woj
Srbiji.
Ovaj razgovor vodili
smo u prostorijama AK
„Vlasotince“, odmah po
dolasku
Predraga
Filipovi}a
iz
Barselone. Vidno umoran
i iscrpqen od nastupa i
ovog puta samo je klimnuo
glavom dok je govorio
wegov trener i u~iteq
Tomislav Stefanovi}.
Nevoqno je pristao da
pri~a o onome zbog ~ega
nije zadovoqan od strane
~elnika AS Srbije.
Wegova skromnost, wegovo
po{tewe i poimawe sportskog
fer pleja osnovni su razlog
{to je svoje probleme dr`ao
samo u sebi i samo za sebe.
– Od 2006. godine, na osnovu
postignutih rezultata imao
sam kategoriju „Me|unarodnog
razreda“. Mislim da su 16
atleti~ara i atleti~arki
nosioci ove kategorije. Sve
prinadle`nosti koje sleduju
atleti~are ovog razreda primao sam kao i svi ostali do
kraja 2006. godine. Od po~etka
ove godine, jedino meni j e
ukinuta stipendija, a da za to
nema vaqanih razloga jer sam ja
i daqe zadr`ao kategoriju
„me|unarodnog razreda“, uz to
ispuwavao odre|ene norme i
bio u~esnik svih najve}ih
sportskih takmi~ewa – nevoqno je zapo~eo pri~u o (ne)
pravdi koja j e stigla od ~elnika Atletskog saveza Srbije.
Da li ste potra`ili
obja{wewe od meritornih
qudi iz AS Srbije?
– Odgovor koji sam dobio
nije mi bio jasan, a mislim da
nije bio jasan ni onome koji ga
je dao.
Koji je iznos stipendije koja
vam je ukinuta?
– To je suma od blizu 40
hiqada dinara, a odnosi se na
tro{kove opreme i pripreme.
Zar niko nije stao u odbranu
va{ih prava?
– Zar mislite da bi ozbiqno
razmotrili,
mo`da
samo
protest mog kluba. I dok AS
Vojvodine i AS Beograda za
svoje takmi~are izdvajaju
posebne stipendije iz svog buxeta, dotle AS centralne
Srbije ni{ta ne ~ini za
reprezentativce sa svoje teritorije. A nema nas mnogo.
Pored mene, tu je i Olivera
Jevti}, kao i Amela Terzi} i
Nemawa Cerovac, koji su
nedavno
bili
u~esnici
Svetskog juniorskog prvenstva
u Kanadi.
Kako je bilo na stazi u
Barseloni?
– Izuzetno te{ko. Pre
po~etka trke bilo je prave
provale oblaka i jake ki{e.
Bila je sparno i vru}e a relativna vla`nost vazduha 80%.
Na startu je bilo 23, a na
zavr{etku 28 Celzijusovih
stepeni. Na 10. km. iz oblaka se
pojavilo sunce, {to nas je na
stazi jo{ vi{e opteretilo. Na
25. km. imao sam odli~no vreme
(1:57,26), ali od 30. km. stigla
me je kriza i do kraja same trke
nisam uspeo da je n a pravi
na~in prevazi|em. Zadovoqan
sam da sam uspeo trku da
zavr{im, jer oko mene od umora
i nemo}i palo j e i odustalo 12
vrhunskih hoda~a.
Koji su va{i daqi planovi?
– Nastavi}u da jo{ vi{e
radim, predavati se ne}u, bez
obzira na evidentne nepravde.
Ja sam sportista, moje radno
mesto je staza, merilo mojih
vrednosti su rezultati –
poru~uje Predrag Filipovi}.
Nije ova pri~a radi pri~e.
Nije ovo optu`ba protiv
~elnika AS Srbije. Ovo je
ispovest mladog ~oveka i
sportiste najvi{eg ranga i
`eqa da istina ugleda svetlost i stvarnost dana.
Jer, ipak, istina je najbolnija.
I, bilo bi dobro, da se posle
svega ovoga neki qudi iz sveta
sporta otrezne. Zarad sporta i
zarad sportista.
Vlastimir Stamenkovi}
14
* S
P
O
R
T *
jul-avgust 2010. godine
RASPORED JESEWEG DELA PRVENSTVA 2010/2011. SRPSKA LIGA „ISTOK“
BORBA ZA OPSTANAK
1. kolo
14. avgusta
TIMOK
DUBO^ICA
0:0
RADNI^KI (N)
PPT TRSTENIK
1:1
RADNIK
CAR KONSTANTIN
3:1
@ITORA\A
JEDINSTVO
0:0
RADNI^KI (P)
SVRQIG
2:1
RADNI^KI (S)
KOPAONIK
1:0
SLOGA
RUDAR ALPOS
4:0
VLASINA
HAJDUK VEQKO
2:1
2. kolo
21. avgusta
DUBO^ICA
HAJDUK VEQKO
3:1
RUDAR ALPOS
VLASINA
1:0
KOPAONIK
SLOGA
4:0
SVRQIG
RADNI^KI (S)
0:1
JEDINSTVO
RADNI^KI (P)
0:4
CAR KONSTANTIN
@ITORA\A
3:0
PPT TRSTENIK
RADNIK
1:3
TIMOK
RADNI^KI (N)
1:2
3. kolo
28. avgusta
RADNI^KI (N)
RADNIK
@ITORA\A
RADNI^KI (P)
RADNI^KI (S)
SLOGA
VLASINA
HAJDUK VEQKO
DUBO^ICA
KOPAONIK
SVRQIG
JEDINSTVO
CAR KONSTANTIN
PPT TRSTENIK
TIMOK
RADNI^KI (N)
@ITORA\A
RADNI^KI (P)
RADNI^KI (S)
SLOGA
VLASINA
HAJDUK VEQKO
RUDAR ALPOS
KOPAONIK
DUBO^ICA
TIMOK
PPT TRSTENIK
CAR KONSTANTIN
JEDINSTVO
SVRQIG
KOPAONIK
RUDAR ALPOS
4. kolo
5. kolo
04. septembra
11. septembra
RUDAR ALPOS
HAJDUK VEQKO
VLASINA
SLOGA
RADNI^KI (S)
RADNI^KI (P)
@ITORA\A
RADNIK
RADNIK
@ITORA\A
RADNI^KI (P)
RADNI^KI (S)
SLOGA
VLASINA
HAJDUK VEQKO
RUDAR ALPOS
7. kolo
8. kolo
25. septembra
2. oktobra
DUBO^ICA
RADNIK
RADNI^KI (N)
TIMOK
PPT TRSTENIK
CAR KONSTANTIN
JEDINSTVO
SVRQIG
DUBO^ICA
JEDINSTVO
CAR KONSTANTIN
PPT TRSTENIK
TIMOK
RADNI^KI (N)
RADNIK
@ITORA\A
SLOGA
VLASINA
HAJDUK VEQKO
RUDAR ALPOS
KOPAONIK
SVRQIG
JEDINSTVO
CAR KONSTANTIN
RADNI^KI (S)
SLOGA
VLASINA
HAJDUK VEQKO
RUDAR ALPOS
KOPAONIK
SVRQIG
JEDINSTVO
DUBO^ICA
RADNI^KI (P)
@ITORA\A
RADNIK
RADNI^KI (P)
TIMOK
PPT TRSTENIK
CAR KONSTANTIN
13. kolo
14. kolo
6. novembra
13. novembra
DUBO^ICA
RADNI^KI (S)
RADNI^KI (P)
@ITORA\A
RADNIK
RADNI^KI (N)
TIMOK
PPT TRSTENIK
DUBO^ICA
TIMOK
RADNI^KI (N)
RADNIK
@ITORA\A
RADNI^KI (P)
RADNI^KI (S)
SLOGA
PPT TRSTENIK
CAR KONSTANTIN
JEDINSTVO
SVRQIG
KOPAONIK
RUDAR ALPOS
HAJDUK VEQKO
VLASINA
KOPAONIK
RUDAR ALPOS
HAJDUK VEQKO
VLASINA
SLOGA
RADNI^KI (S)
RADNI^KI (P)
@ITORA\A
9. kolo
9. oktobra
RADNI^KI (P)
RADNI^KI (S)
SLOGA
VLASINA
HAJDUK VEQKO
RUDAR ALPOS
KOPAONIK
SVRQIG
DUBO^ICA
@ITORA\A
RADNIK
RADNI^KI (N)
TIMOK
PPT TRSTENIK
CAR KONSTANTIN
JEDINSTVO
12. kolo
23. oktobra
16. oktobra
JEDINSTVO
SVRQIG
KOPAONIK
RUDAR ALPOS
HAJDUK VEQKO
VLASINA
SLOGA
RADNI^KI (S)
SVRQIG
KOPAONIK
RUDAR ALPOS
HAJDUK VEQKO
VLASINA
SLOGA
RADNI^KI (S)
RADNI^KI (P)
18. septembra
DUBO^ICA
SVRQIG
JEDINSTVO
CAR KONSTANTIN
PPT TRSTENIK
TIMOK
RADNI^KI (N)
RADNIK
11. kolo
10. kolo
DUBO^ICA
CAR KONSTANTIN
PPT TRSTENIK
TIMOK
RADNI^KI (N)
RADNIK
@ITORA\A
RADNI^KI (P)
DUBO^ICA
RADNI^KI (N)
TIMOK
PPT TRSTENIK
CAR KONSTANTIN
JEDINSTVO
SVRQIG
KOPAONIK
6. kolo
30. oktobra
DUBO^ICA
PPT TRSTENIK
TIMOK
RADNI^KI (N)
RADNIK
@ITORA\A
RADNI^KI (P)
RADNI^KI (S)
CAR KONSTANTIN
JEDINSTVO
SVRQIG
KOPAONIK
RUDAR ALPOS
HAJDUK VEQKO
VLASINA
SLOGA
15. kolo
21, novembra
VLASINA
HAJDUK VEQKO
RUDAR ALPOS
KOPAONIK
SVRQIG
JEDINSTVO
CAR KONSTANTIN
PPT TRSTENIK
DUBO^ICA
SLOGA
RADNI^KI (S)
RADNI^KI (P)
@ITORA\A
RADNIK
RADNI^KI (N)
TIMOK
jul-avgust 2010. godine
* S
P
F U D B A L
O
R
S R P S K A
T *
15
L I G A
vlasina – sopstvenim snagama
Zaqubqenici u fudbalsku igru u Isto~noj Srbiji sa
nestrpqewem o~ekuju novu fudbalsku sezonu u svojim
gradovima. Ekipe iz Ni{a, Zaje~ara, Svilajnca, Pirota i
Leskovca juri{aju na prvo mesto, ostali timovi }e se
boriti za opstanak u ligi, gde spada i Vlasina iz
Vlasotinca. Letwa pauza je donela Vlasini novog
predsednika kluba, biv{eg virtuoza sa fudbalskom
loptom Aleksandra Koci}a, koji trenutno vr{i i
du`nost direktora u JKP “Komunalac”. Uprava kluba je
skoro ostala ista, a za trenera prvog tima imenovan je
Vitomir Doj~inovi}. Pripremne utakmice su zavr{ene,
tim je spreman za izazove u novom prvenstvu. Pravila
takmi~ewa su ista, tako }e prvak srpske lige grupe
Istok izboriti plasman u Prvu ligu, a tri najslabija
tima mora}e da se presele u ni`i rang.
Direktor Srpske lige “Istok” je Goran Lapadatovi}
iz Negotina, koji je ovu funkciju obavqao i u pro{lom
mandatu. Dobio je poverewe FS RIS-a, ali sigurno
treba da obrati ve}u pa`wu na regularnost takmi~ewa.
Devet trenera }e voditi ekipe u kontinuitetu, dok je
sedam timova promenilo prvog stratega, me|u kojima je i
Vlasina.
Plave boje kluba ove sezone najvi{e }e nositi
slede}i igra~i: Miodrag Mladenovi}, Aleksandar
Dimi}, Milo{ D. Petrovi}, Nenad Nikoli},
Aleksandar Zdravkovi}, Marko Ili}, Miqan Jovi},
Ivan Stojanovi}, Milo{ Stankovi}, Milo{ S.
Petrovi},
Dalibor
Marjanovi},
Stefan
An|elkovi}, Aleksandar D. Koci}, Du{an
Stankovi}, Stefan \oki}, Aleksandar V. Koci},
Bojan Milo{evi}, Sa{a Pe{i}, Boban An|elkovi} i
neki novi klinci.
U jesewem delu takmi~arske sezone, u prvoj utakmici
na Rosuqi, protivnik Vlasine bi}e ekipa Hajduk Veqka
iz Negotina.
POBEDA NA PREMIJERI
Vlasina je na po~etku nove sezone na Rosuqi do~ekala ekipu Hajduk Veqka iz Negotina. Utakmici je prisustvovalo oko 300 gledalaca. Rosuqci su dominirali tokom celog toka utakmice. Vlasina je povela u 30. minutu pogotkom
M. Stankovi}a, gosti su izjedna~ili u 63. minutu. Nakon toga, u 73. minutu postignut je odlu~uju}i pogodak a strelac
je Ivan Stojanovi}. Ako se po jutru dan poznaje Vlasina }e sopstvenim snagama izboriti opstanak u ligi.
U drugom kolu Vlasina je izgubila minimalnim rezultatom na gostovawu Rudaru u Aleksincu.
O D B O J K A
ODBOJKA NA PESKU
U organizaciji Sportskog saveza op{tine Vlasotince, a pod pokroviteqstvom Skup{tine op{tine Vlasotince, tradicionalno je i ovog leta organizovan turnir u odbojci na pesku. Takmi~ewe se odvijalo od 4. do 10. avgusta, u
seniorskoj konkurenciji nastupilo je osam ekipa, a posebno se isticala ekipa
koju su predvodile Milica Gorunovi} i Milena Pqaski}. Ekipu ~ini dva plus
jedan igra~. Timovi su bili raspore|eni u dve grupe po ~etiri ekipe, odr`ane
su polufinalne i finalne borbe. Pobednik za ovu godinu je ekipa Auto {kola
„Polet“ (\okica Stamenkovi} i Slavi{a Milo{evi}), vice{ampion je ekipa
STR „Trener“ (Sini{a Petkovi} i Aleksandar Ili}), dok je tre}e mesto
osvojila ekipa STR „Jeka“ (Sla|an Marinkovi}, Vlada \or|evi} i Nemawa
Petkovi}). Za ovo takmi~ewe obezbe|ene su i adekvatne nagrade. U realizaciji turnira posebno su se istakli Stevan Stamenkovi} i Vladica Petrovi}.
Turnir se odr`ao na terenu za bi~ volej, na kupali{tu pored reke Vlasine,
a ovo takmi~ewe i sportski do`ivqaj koji je trajao sedam dana videlo je vi{e
hiqada gledalaca.
*JABLANI^KA [email protected] LIGA *
PROMENA SISTEMA TAKMI^EWA
Na sastanku Izvr{nog odbora FS Jablani~kog okruga donesena je odluka da se
ukinu dva komesara za takmi~ewe i delegirawe sudija, a odredi jedan ~ovek koji }e
obavqati te zadatke, a zva}e se direktor lige.
Direktor Okru`ne lige Jablani~kog okruga za nastupaju}u sezonu bi}e Jordan
Stanojevi}, koji je u prethodnoj godini bio komesar za takmi~ewe Jablani~ke lige.
Prvenstvo Okru`ne lige odvija}e se u dve grupe po 14 klubova. Po dvokru`nom
bod sistemu, po dve najboqe ekipe u grupama „Istok“ i „Zapad“ odigra}e plej-of za
prvaka i novog ~lana Ni{ke zone.
Izvr{ni odbor odlu~io je, godinu dana ranije, da se prvenstvo Okru`ne lige od
takmi~arske sezone 2011/2012. godine promeni i organizuje u Prvoj ligi sa 16
klubova i Drugoj okru`noj ligi sa 14 klubova.
Ove godine u Okru`noj ligi Jablani~kog okruga nastupi}e slede}i klubovi sa
teritorije na{e op{tine: Jedinstvo iz [i{ave, Budu}nost iz Ora{ja, Polet iz
Stajkovca, Progres iz Ladovice, Morava iz Glo`ana, Gradac iz Konopnice i OFK
Vlasotince iz Vlasotinca.
R U K O M E T
[email protected] VANREDNA SKUP[TINA ORK „VLASOTINCE“
MIODRAG [ARAC
NOVI PREDSEDNIK
U sali Skup{tine op{tine 31. jula 2010. godine odr`ana je vanredna Skup{tina ORK
„Vlasotince“. Kako Skup{tini nije prisustvovao dosada{wi predsednik kluba Miodrag
Seizovi}, Skup{tina se jednoglasno slo`ila da se nastavi sa radom. Izbornoj skup{tini je
prisustvovao i poslanik u Narodnoj skup{tini Republike Srbije Slavoqub Mitov, koji
obavqa i funkciju predsednika Sportskog saveza op{tine Vlasotince. Pre po~etka
Skup{tine, minutom }utawa, odata je po~ast Nikoli Kosti}u Gexi, koji je prerano izgubio
bitku sa `ivotom.
Skup{tinom je rukovodilo radno predsedni{tvo u sastavu Jovica Petrovi}, Radomir
Jovi}, Goran \or|evi}, a zapisni~ar je bio Milan Vidosavqevi}.
Po prvoj ta~ki, Milan Vidosavqevi} je obavestio Skup{tinu da je
dosada{wi predsednik Milutin Seizovi} usmeno podneo ostavku, koja
je jednoglasno usvojena. Druga ta~ka je bila Izve{taj o radu sa finansijskim izve{tajem do 31.07.2010. godine. Donesena je odluka da se samo
izvesti po Finansijskom izve{taju. Sve obaveze koje su stvorene trebalo bi sanirati {to pre, uz zadovoqewe svih aktera. Dosta je govoreno i
zamereno kako klub nije pre{ao u ve}i rang takmi~ewa.
Na Skup{tini je izabran i novi predsednik Miodrag [arac, za potpredsednika su izabrani Radomir Jovi} i Zoran Koci}, a za ~lanove
Upravnog odbora Vladica Dimitrijevi} i Bojan Dilberovi}. Izabran
je i Nadzorni odbor u sastavu Goran \or|evi}, Jovica Petrovi} i
Neboj{a Milenkovi}.
Skup{tina ORK „Vlasotince“ je usvojila da izabrani Upravni
odbor bude za obe kategorije, mu{ku i `ensku, ali sa dva teku}a ra~una.
Ovim potezom `eli se dati {ansa i `enskom rukometnom klubu da
za`ivi. ^eka se samo odluka Upravnog odbora `enskog rukometnog
kluba. Skup{tina se izjasnila da `eli da se klub takmi~i u ligi od 14
klubova za narednu takmi~arsku sezonu.
Predsednik Sportskog saveza Slavoqub Mitov je na kraju rekao:
– Vrlo je bitno da, ovo, novo mlado rukovodstvo, dobije podr{ku
starijih rukometa{a, i da novu takmi~arsku sezonu klub do~eka bez
dugova. Dobro je ako rukometni klub mo`e ove godine u ve}i rang, ali
primarno je da se radi sa mla|im kategorijama kako bi se na{
najuspe{niji tim za dvoranske sportove vratio na staze starog uspeha i
slave.
S
V
A
@
N
E
I
T
Slu`ba obave{tewa
Prijava smetwi
Policija
Vatrogasna slu`ba
sa mobilnog
Hitna pomo}
Ta~no vreme
Automoto savez Srbije
988
977
92
93
875–128
94
95
987
Hitna slu`ba
Bolnica
Dom zdravqa
Gradska apoteka
Op{tina Vlasotince
Policijska stanica
sa mobilnog
Autobuska stanica
Kulturni centar Vlasotinca
Gradska biblioteka
JP „Direkcija za urbanizam
i izgradwu“
Op{tinski sud
Op{tinski javni pravobranilac
Op{tinski javni tu`ilac
876–180
875–215
875–434
875–109
875–122
876–160
875–039
875–240
875–314
875–512
VLASOTINCE
875–168
875–324
875–184
877–025
877–024
875–334
Op{tinski organ za prekr{aje
Kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj
877–236
Centar za socijalnirad
875–459
Crveni krst
875–177
Udru`ewe penzionera
875–052
Tr`i{te rada
875–592
Veterinarska stanica
875–174
Gimnazija
875–152
Tehni~ka {kola
875–125
O[ „8. oktobar”
875–450
O[ „Sini{a Jani}“
875–147
JKP Komunalac
875–141
SRC „Vlasina“
875–200
JKP Vodovod
875–350
Mlekara Glo`ane
869–978
Klanica Val~i}
874–496
Fabrika vode „Nerezine“
875–499
Elektrodistribucija
875–346
Po{ta
875–126
Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“
„De~ja radost“
875–425
„Kolibri“
875–204
„P~elica“ – Stajkovce
869–927
SOS za decu i `ene `rtve nasiqa 877–490
Poliklinika Eskulap
870–106
062/259–802
Op{tinska organizacija
potro{a~a
875–132
Vlasotina~ka crkva
875–806
Gaga radio
877–297
Kabl „Jala“
877–000
877–001
877–002
Total TV (kablovska preko satelite) 875–908
Pekare
Pekara MG
kancelarija
875–542
Pekara „Sawa“
875–135
Rastavnica
875–551
[ekspir
063/404–791
Pekara Dara
874–368
Apoteke
Apoteka Medika
875–395
Apoteka Sveti Nikola
875–322
Apoteka Viva
871–042
Apoteka \ina
875–737
Restorani
BCD hotel Grozd
876–047
876–048
876–049
876–050
Borina ~esma
874–749
Guwetinac
874–531
[e{ir
875–733
Veteran
875–646
Jaz
874–222
Benzinske pumpe
Jugopetrol
877–030
Boqare M&M
875–629
Stajkovce Morava petrol
869–911
Benzinska pumpa Benzin Bata
875–110
AS petrol
875–068
Bob trejd
869–886
Banke
Alkobanka
875–647
Intesa banka
875–144
Komercijalna banka
875–206
Metals AD
877–840
Agrobanka
875–678
Alfa banka
875–730
Eurobank EFG AD Beograd
877–900
Uprava javnih pla}awa
875–358
Mewa~nice
E
L
R
E
F
O
N
I
Tehniko
875-593
Rim 1
874–532
Rim 2
875–536
[op
870–398
Bata
875–333
Turisti~ke agencije
Duga turs
875–537
063/814–2683
Vu~i} travel
234–220
062/235–805
Inspekcije
Poreska uprava
(terenska kontrola)
875–176
Tr`i{na inspekcija
875–923
CRNA TRAVA
Dom zdravqa
Policijska stanica
Op{tina Crna Trava
De~ji vrti} „Mladost“
Tehni~ka {kola
„Milentije Popovi}“
Osnovna {kola
„Aleksandar Stojanovi}“
PZP Crna Trava
Sudija za prekr{aje
Po{ta Crna Trava
Elektrodistribucija
[umska uprava
Poreska uprava
Slu`ba za katastar
nepokretnosti
JKPUT „Vilin lug“
Po{ta Sastav Reka
Mesna kancelarija Sastav Reka
Mesna kancelarija Gradska
Crveni krst
Penzijsko invalidsko osigurawe
Biblioteka
Lova~ko udru`ewe
SIZ Zdravstva
LESKOVAC
Zdravstveni centar
Bolnica
Elektrodistribucija
@elezni~ka stanica
Autobuska stanica LEGAS
Autobuska stanica Ni{ekspres
Ekos petrol
De`urna apoteka
Skup{tina op{tine
Uslu`ni centar
Okru`ni sud
Op{tinski sud
Komunalno preduze}e
Radio Leskovac
TV Leskovac
Centar za socijalni rad
Narodno pozori{te
Leskova~ki kulturni centar
Narodna biblioteka
Narodni muzej Leskovac
NI[
V
I
A U T O B U S K I
S
S A O B R A ] A J
SIGMA TRANS
Obele`eni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM, [email protected] PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIH
RASPUSTA. Polasci iz Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) ne saobra}aju subotom i dr`avnim praznicima.
NI[EKSPRES
811–224
811–222
811–115
811–118
811–277
LESKOVAC – VLASOTINCE: 4.30, 5.15, 9.00ndp, 10.00, 11.00, 11.30,
15.20sndp, 16.30, 17.30, 18.45sndp
VLASOTINCE – LESKOVAC: 5.00, 8.30, 9.30, 10.30, 11.30ndp, 15.25,
17.00, 18.45sndp, 19.50.
811–114
ndp – nedeqom i dr`avnim praznicima ne saobra}aju
sndp – subotom, nedeqom i dr`avnim praznicima ne saobra}aju
811–105
811–402
811–255
811–101
811–183
811–152
811–108
811–137
811–313
818–191
818–113
818–136
811–314
811–326
811–312
811–117
811–162
212–184
251–244
230–213
212–390
215–550
242–237
281–452
212–660
253–313
213–946
250–313
242–812
53–361
244–667
252–127
515–630
232–592
248–302
233–890
212–975
Gradska bolnica
018/324–964
Narodno pozori{te
018/45–441
De`urna apoteka Ni{
018/512–336
Saobra}ajna milicija
018/43–064
Klini~ki centar
018/324–964
Dom zdravqa
018/251–699, 251–597
Vojna bolnica
018/325–264, 508–758
Klinika za ginekologiju
018/338–181
Psiholo{ke konsultacije
018/523–422
Autobuska stanica
018/255–177
Autobuska stanica (rezerv.)
018/255–666
@elezni~ka stanica
018/364–625
Aerodrom
018/582–828
Univerzitetska biblioteka
018/523–119
Gradska biblioteka
„Stevan Sremac“
018/511–405
Leskovac – Vlasotince
Leskovac – Vlasotince
5,15
–
5,45
11,30
–
12,00
– Crna Trava
– Crna Trava
–
7,00
–
13,45
VLASOTINCE – BEOGRAD
5,15
6,30
8,10
9,15
13,00
14,10
16,00
17,30
Vlasotince (Leskovac, Brestovac) Beograd (Stevanturs)
Boqare (Vlasotince, Leskovac, Ni{) Beograd (Kanis)
Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Simplon)
Vlasotince (Leskovac) Beograd (Simplon)
Vlasotince (Leskovac) Beograd (Bata Reisen)
Vlasotince (Leskovac, Ni{, Kolari) Beograd (Simplon)
Vlasotince (Ni{, Velika Plana) Beograd (Simplon)
Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)
9,00
10,15
13,40
14,30
15,50
17,45
19,10
21,00
Beograd (Kolari, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
Beograd (Brestovac, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince (Stevanturs)
Beograd (Markovac, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
Beograd (Leskovac) Vlasotince (Kanis)
Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
BEOGRAD – VLASOTINCE
NOVI SAD
8,,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Beograd) Novi Sad (Simplon)
17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Beograd) Novi Sad (Bata Reisen)
[email protected]
6,30
15,15
9,00
13,30
Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Po`arevac (V&D)
Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Po`arevac (Frenki)
Po`arevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki )
Po`arevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince (V&D)
PIROT
6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince (M601)
17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot (M601)
KRAGUJEVAC
7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac (Frenki)
13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki)
NI[
4,45 Ni{ (Gaxin Han, Svo|e) Vlasotince (Ni{ekspres)
11,40 Vlasotince (Svo|e, Gaxin Han) Ni{ (Ni{ekspres)
15,00 Ni{ (Gaxin Han, Svo|e) Vlasotince (Ni{ekspres)
18,00 Vlasotince (Svo|e, Gaxin Han) Ni{ (Ni{ekspres)
INTERNETsajtovi
www.vlasotince.org.rs
(Sajt grada Vlasotinca)
www.vlasotince.in.rs
(Za sve one koji vole Vlasotince)
www.8oktobar.edu.yu
(Sajt Osnovne {kole „Osmi oktobar)
www.ossinisajanic.edu.rs
(Sajt Osnovne {kole „Sini{a Jani})
www.tsvlasotince.edu.rs
(Sajt Tehni~ke {kole)
www.nokesoft.com/fdv
(Fondacija darovitih Vlasotince)
www.vlasotince.tv
(Radio televizija Vlasotince)
www.rosulja.vlasotince.com
(Neprofitabilna be`i~na mre`a)
Crna Trava – Vlasotince – Leskovac
Crna Trava
– Vlasotince – Leskovac
7,00
–
8,30
–
9,00
14,05
–
15,25
–
15,50
www.vlasotince.com
(Vlasotince kafe)
www.kdvlasotince.co.cc
(Kinolo{ko dru{tvo Vlasotince)
www.mkkjunior.org
(Moto klub „Junior“)
www.kkshotokan.com
(Karate klub [oto-kan - Vlasotince)
www.vlasotince.com/forum
(Vlasotina~ki forum)
www.predskolska-mdimanic.edu.rs
(Sajt Pred{kolske ustanove „Milka
Dimani}“)
www.pekarasanja.com/pekara
(Pekara „Sawa“)
www.cementni.co.rs
(Cementni proizvodi Vlasotince)
SLAVUJ PREVOZ
Vlasotince – Crna Trava: 15.45
Crna Trava – Vlasotince: 17.30
P R E V O Z N I C I
SIGMATRANS ................................. 875–533
LASTA ..................................................260–726
SIMPLON ......................................... 874–474
KANIS ................................................ 242–200
STEVANTURS ................................... 875–580
JOVI] ................................................ 215–666
BATA REISEN ..................................... 220–873
FRENKI .............................................. 281–216
NI[EKSPRES ................................. 242–237
V&D .............................................. 063/8867–310
281–382
SLAVUJ PREVOZ ............................ 870–078
M601 ............................................... 010/323–601
Download

Informativni bilten broj 49