Ivan Nini}
REVIZIJA
DEMOKRATIJE
Srpska radikalna stranka
Beograd 2009.
Ivan Nini}
Revizija demokratije
Recenzenti
Dr Vojislav [e{eq, Boris Aleksi}
Direktor izdava~kog sektora
Ogwen Mihajlovi}
Redakcija
Ivana Borac, Qubinka Bo`ovi}, Vesna Zobenica,
Vesna Mari}, Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi}, BiqanaOlui},
Severin Popovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi},
Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq
Izdava~
Srpska radikalna stranka
Trg pobede 3, Zemun
Za izdava~a
Dr Vojislav [e{eq
[tampa
[tamparija DOO “Dragi}”, Zrewanin
Za {tampariju
Mom~ilo Dragi}
Tira`
500 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
33(497.11)
NINI], Ivan, 1988Revizija demokratije / Ivan Nini}. Beograd (t. j.) Zemun : Srpska radikalna
stranka, 2009 (Zrewanin : Dragi}). - 312
- str. : 25. cm
Tira` 500. - Str. 3-5: Predgovor / Boris
Aleksi}. - Napomene i bibliografske reference
uz tekst.m
ISBN 978-86-7886-064-5
Ekonomske prilike
COBISS.SR-ID 171007244
Ivan Nini}
Predgovor
“...Odmah }ete razumeti moje re~i ako pomislite na qude koji su nekada
stanovali u potkrovqu, a danas se voze ko~ijama i bludni~e sa biv{im markizama. Kad gledamo kako se zakonodavci narodni razme}u porocima i rasipni{tvom nekada{wih dvorana... prire|uju rasko{ne gozbe, dr`e poslugu, nose skupocena odela, s pravom se mo`emo upitati – jesu li oni opqa~kali narod? Mislim da nema potrebe dodavati jo{ neke crte portretima koje
sam naslikao. Oni su ve} zavr{eni. Nema sporazuma, nema primirja sa qudima koji su mislili samo kako da opqa~kaju narod, nadaju}i se da }e to pqa~kawe ostati neka`weno! Nema sporazuma, nema primirja sa qudima kojima
republika predstavqa {pekulaciju, a revolucija – zanat!”
Robespjerov govor u jakobinskom klubu
iz “Dantonove smrti”
Korupcija je prisutna u qudskom dru{tvu od samog po~etka. Nepodeqeno je mi{qewe u svetu da velika koli~ina mo}i mo`e lako da korumpira.
Lord Ekton je povodom proklamovane papine “nepogre{ivosti” izjavio da
“svaka vlast te`i tome da kvari, a apsolutna vlast apsolutno kvari”. I zaista, neke qude, ~im dobiju malo vlasti, kao da ne mo`emo vi{e da prepoznamo. Od skromnih, smirenih i qubaznih oni postaju gordi, sujetni i samodovoqni. Ovo isku{ewe pre ili kasnije mora da zadesi svakog politi~ara,
funkcionera, ali i sve one sa “diskrecionim” ovla{}ewima. Izlo`en korupciji, deo politi~ara i javnih funkcionera postaje, od zastupnika op{teg
dobra i idealista, ~uvar svojih privatnih interesa. Oni halapqivo grabe
materijalna dobra, gomilaju ih i brane kao da im `ivoti od toga zavise. Iskvareni tom po`udom, ne shvataju da ponavqaju staru matricu jer se umesto
Bogu klawaju Mamonu. Moral kod takvih qudi postaje nebitna stavka, koja
ih se}a na vreme kada su “`iveli od vazduha i qubavi”.
Kada takve osobe postaju najuticajnije i do|u na vlast, dr`ava pada u
kanye nekih izopa~enih oblika vladavine. Oligarhija, kleptokratija, plutokratija itd. razaraju vladavinu prava i demokratiju. Republika postaje
wihov plen. Na putu svog boga}ewa i pusto{ewa zemqe oni ne `ele da otvore o~i i shvate da zarad svog lagodnog `ivota otimaju od najugro`enijih slojeva stanovni{tva, od dece, siroma{nih, bolesnih, od najslabijih. U staroj
Gr~koj qudi su se delili na “politikose” one koji se staraju o op{tem dobru
i “idiotes”, one koji gledaju iskqu~ivo svoje uske privatne interese.
Ukoliko pogledamo oko sebe, vide}emo da su se godinama unazad qudi na
funkcijama bogatili dok je dr`ava siroma{ila. Dr`avne institucije nisu
3
Revizija demokratije
imale priliku da se razviju jer korumpiranim politi~arima na vlasti one
nisu ni potrebne. Jake institucije spre~avaju korupciju, a tada pojedinci na
vlasti ne mogu da se bogate.
Upravo je iz tog razloga sada{wi re`im ukinuo podelu vlasti u Srbiji, gde vlada kontroli{e rad parlamenta i sudstva. Ove grane vlasti vi{e
nisu nezavisne i ne funkcioni{u po sistemu “ko~nica i ravnote`a”, ve}
prema voqi izvr{ne vlasti. Takva vlada je izopa~ena i ne mo`e ni{ta dobro da donese gra|anima. Dono{ewem Zakona o sudijama re`im je ukinuo
stalnost sudijske funkcije garantovanu Ustavom. U ustavni sud jo{ uvek nisu izabrani svi ~lanovi, {to wegov rad ~ini podlo`nim uticaju vlade. Demokratska stranka u svom radu najvi{e ra~una na pravnike poput biv{ih
“otpora{a” Slobodana Homena, Nece Konstantinovi}a i Bo{ka Risti}a. U
sporovima koje vode, oni se vi{e oslawaju na svoje partijske kwi`ice nego
na struku. Oni ne znaju razliku izme|u obavezuju}eg akta kakav je odluka i
neobavezuju}eg kakvo je mi{qewe, ali im je povereno da rukovode skup{tinskim odborima.
Neki od funkcionera sada{weg re`ima, poput Bo`idara \eli}a, su od
siroma{nih podstanara stigli do bankara koji raspola`u imovinom od 11
miliona evra u akcijama. Drugi, poput Dragana \ilasa, su od skromnih prodavaca bi`uterije postali vlasnici 16 firmi koje im obezbe|uju mese~ni
profit od preko 200 hiqada evra. Mla|an Dinki} je uni{tio srpsko bankarstvo i prepustio ga zapadnim bankama, ~iji je jedini ciq da {to vi{e deviza iznesu iz Srbije. Krediti u Srbiji su najskupqi u Evropi a spoqwi dug
zemqe je ve}i od duga SFRJ. Samo {to Srbija ima tri puta mawe stanovnika od stare Jugoslavije. Bojan Pajti} je od osobe koja je poku{avala da poka`e svoju mudrost i stru~nost citiraju}i latinske poslovice, dodu{e sa u`asnim izgovorom, postao feudalac u Vojvodini gde ja~aju separatisti~ke te`we. Ministar odbrane Dragan [utanovac je od vlasnika kafi}a postao bogata{ i jedna od kqu~nih figura NATO pakta u Srbiji.
Na korupciju nisu bili imuni ni pojedinci iz opozicije, jer upravo opozicija predstavqa pretwu poziciji, odnosno re`imu, te stoga postaje ciq
wegovog koruptivnog delovawa. Dvojica doskora{wih visokih funkcionera Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} od
skromnih qudi koji te`e bilo povratku na selo iz gwilanskog zatvora, bilo u~estvovawu u odbrani Srpstva, postaju saradnici Stanka Suboti}a i
Mila \ukanovi}a, {efova duvanske mafije i eksponenti tajkuna Miroslava Mi{kovi}a i Milana Beka. Nikoli} je javno, nakon wegovih sastanaka sa
Borisom Tadi}em, predlo`io stvarawe dvopartijskog sistema u Srbiji “po
ugledu na SAD”. Za{to ne kao u Nema~koj ili Velikoj Britaniji? Zato {to
bi te dve partije kao i u Sjediwenom dr`avama bile kontrolisane iz istog
centra. U Srbiji to su Demokratska stranka i novoformirana Srpska napredna stranka. Wihovi sponzori, mentori i nalogodavci iz inostranstva su
ve} sada isti.
Bez obzira na luksuzne stanove, opremqene jo{ luksuznijim name{tajem, tajkunski novac je Nikoli}u i Vu~i}u isprao mozak i proizveo evroatlantsku percepciju stvarnosti. Po~eli su da zidaju ku}e sa vinskim podru4
Ivan Nini}
mima, da konzumiraju hrvatsko vino dobijeno od vinove loze koja raste na zemqi natopqenoj krvqu nevinih srpskih `rtava. Zaboravili su na Srpstvo,
pa se sada smeju svima koji su se borili za Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. Ka`u da to nikad nije bilo srpsko. Kada }e to da izjave i za
Kosovo i Metohiju? Mo`da je to ve} i u~iweno prilikom Vu~i}eve posete
Va{ingtonu. I zaista, pogled sa terase luksuznog stana u novobeogradskoj
“Crvenkapi” je druga~iji od onog koji omogu}uje raniji skromni porodi~ni
kutak.
Estetske operacije, diploma tzv. Fakulteta za menayment poklowena
pred Tominu penziju, skakutawe na estradi nije od wih na~inilo boqe qude
samo ih je svrstalo u u`i krug za izbor naj{arenijeg estradnog politi~ara.
Poznato je da Zapad ipak ima najboqu {minku.
Jedan od najboqih na~ina borbe protiv koruptivnog delovawa pored
kvalitetne zakonske regulative jeste izgradwa sna`nih institucija i wegovo brzo raskrinkavawe. Mladi stru~wak iz redova Srpske radikalne stranke Ivan Nini} ve} godinama ide tim putem. Skroman i stru~an, on se uhvatio u ko{tac sa qudima koji imaju veliku mo}. Na prvi pogled mnogi bi pomislili da }e izgubiti tu borbu. Me|utim, on je, raskrinkavaju}i korupciju
u dr`avnom aparatu na najvi{em nivou dokazao suprotno. Obi~an ~ovek svojim predanim i kvalitetnim radom mo`e da pobedi tu neman. Nini} je sa svojih {esnaest godina otkrio i uspe{no razobli~io aferu sa nezakonitim
otimawem novca od sredwo{kolaca koji su stanovali u u~eni~kim domovima u Beogradu.
Danas, u svojoj dvadeset i prvoj godini, Nini} do tan~ina javnosti i gra|anima Srbije predstavqa ~iwenice o pusto{ewu i pqa~kawu buyeta Republike Srbije koje sprovodi re`im, koji personifikuju Demokratska stranka i G17 plus. Autor svojim “o{trim perom” iznosi podatke koji ukazuju na
sve vidove zloupotrebe dr`avnog buyeta i korupciju u najvi{im organima
izvr{ne, zakonodavne i sudske grane vlasti u dr`avi. Ovim ~iwenicama dopuwuju se nepoznati segmenti politi~ke biografije poznatih me{etara:
Mla|ana Dinki}a, Tomice Milosavqevi}a, Dragoquba Mi}unovi}a, Prvoslava Davini}a, Du{ana Mihajlovi}a, Nenada Bogdanovi}a, Dragana \ilasa, Du{ana Petrovi}a i dr.
Wegova kwiga “Revizija demokratije” je svojevrsni vodi~ za borbu protiv korupcije u Srbiji. Ujedno, to je priru~nik za kvalitetne rasprave o materiji buyetskih rashoda najvi{ih dr`avnih organa, organa lokalne samouprave, javnih preduze}a i ustanova. Kao takva, “Revizija demokratije” predstavqa veliko bogatstvo za svaku budu}u vlast koja te`i izgradwi i ja~awu
dr`avnih institucija i boqitku gra|ana. Kwiga Ivana Nini}a zaslu`uje
posebnu pa`wu i postavqa smernice za budu}i stru~ni rad policije, javnog
tu`ioca i drugih pravosudnih organa. Tako|e, autor svojim delom pokazuje
mladim generacijama kako da se bore protiv korupcije od sredwe {kole pa
na daqe, a svojim primerom svedo~i da je za moralnog, hrabrog i stru~nog ~oveka ta bitka unapred dobijena.
Boris Aleksi}
5
Ivan Nini}
(1)
Ra~un bez kr~mara i milijarde bez kontrole
Sedam pojedina~nih zavr{nih ra~una buyeta Republike Srbije, od 2001.
godini do danas, nikada se nisu na{li na dnevnom redu sednice Narodne
skup{tine, niti su bili predmet eksterne revizije kako to eksplicitno
propisuju Ustav Republike Srbije i Zakon o buyetskom sistemu. Da bi
predlog Zakona o zavr{nom ra~unu buyeta Republike uop{te i mogao da bude predmet rasprave u parlamentu, neophodno je da pro|e eksternu reviziju od strane Dr`avne revizorske institucije, ~ije funkcionisawe “demokratski” re`im sabotira pune ~etiri godine. Tako namerno izazvani “vakum”, Ministarstvo finansija koristi za brisawe i korigovawe podataka iz zavr{nog ra~una za 2008. godinu, dok Vlada Republike Srbije, niti po{tuje zakonske rokove iz buyetskog kalendara, niti za to snosi odgovornost. Na ovaj na~in “demokratski” re`im gra|anima Srbije i javnosti {aqe veoma jasnu poruku da je iznad Ustava i zakona kada je re~ o tro{ewu novca iz dr`avne kase.
***
“Demokratsko”” kr{ewe Ustava i zakona Srbije
Uspostavqawe vandalske, a pre svega nezakonite prakse svih “demokratskih” vlada u Srbiji od 2001. godine do danas, prema kojoj Narodna skup{tina ne usvaja godi{we, zavr{ne ra~une o izvr{ewu buyeta Republike Srbije1), proizvelo je nesagledive posledice po buyetski sistem na{e dr`ave.
Ove posledice se pre svega ispoqavaju kao “jedna~ina sa dve nepoznate” i to
kroz: (1) sistem upravqawa javnim finansijama i (2) sistem kontrole, odnosno revizije upravqawa javnim finansijama.
Jednostavno re~eno, onemogu}avawe punih 7 godina da se pred Narodnom
skup{tinom, kao najvi{im zakonodavnim telom i jednim od tri stuba vlasti
1) Zavr{ni ra~un buyeta Republike se donosi u formi zakona, pa tako odredba ~lana 2, stav 1, ta~ka 56 Zakona o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/09)
propisuje da je Zakon o zavr{nom ra~unu buyeta Republike Srbije “akt kojim
Narodna skup{tina za svaku buyetsku godinu utvr|uje ukupno ostvarene prihode i primawa i rashode i izdatke (ukqu~uju}i sopstvene prihode i rashode iz
sopstvenih prihoda korisnika sredstava buyeta Republike Srbije), finansijski rezultat buyeta Republike Srbije (buyetski deficit ili suficit) i ra~un finansirawa”.
7
Revizija demokratije
u na{oj dr`avi, koji crpi najve}i legitimitet narodne voqe iskazane na izborima, otvori rasprava o tro{ewu novca poreskih obveznika i gra|ana Srbije, najboqe svedo~i o tome kako re`im ne dopu{ta predstavnicima naroda da politi~ki, stru~no i argumentovano “revidiraju” ceh jalove “demokratije”. O ~emu se zapravo radi, autor }e poku{ati da prika`e u ovoj analizi.
Naime, nadle`nost i obaveza Narodne skup{tine Republike Srbije da razmatra i usvaja zavr{ni ra~un buyeta Republike Srbije, proizilaze iz Ustava Republike Srbije i Zakona o buyetskom sistemu. Tako je odredbom ~lanom
99, ta~ka 11, Ustava Republike Srbije, kojom se utvr|uje nadle`nost Narodne skup{tine Republike Srbije, propisano da Narodna skup{tina “usvaja
buyet i zavr{ni ra~un Republike Srbije, na predlog Vlade”.
^iwenica je da ova nadle`nost proizilazi iz novog ustava koji je na snazi
od oktobra 2006. godine, ali je ona samo “prepisana” iz prethodnog ustava koji je bio na snazi od 1990. godine do oktobra 2006. godine. Tako je odredbom
~lana 73, ta~ka 3 prethodnog ustava Republike Srbije, bila utvr|ena nadle`nost Narodne skup{tine da “donosi plan razvoja, prostorni plan, buyet i
zavr{ni ra~un”. Me|utim, potpunim ignorisawem ove ustavnopravne obaveze, “demokratski” re`im u Srbiji nije dopu{tao da Narodna skup{tina razmotri i da eventualno usvoji posledwih 7 pojedina~nih zavr{nih ra~una
buyeta Republike Srbije.
Ina~e, ove ustavne norme koje se odnose na obavezu razmatrawa i usvajawa zavr{nog ra~una buyeta Republike, bli`e su razra|ene Zakonom o buyetskom sistemu koji, izme|u ostalog, detaqno ure|uje i materiju buyetskog finansirawa i izve{tavawa direktnih i indirektnih korisnika buyetskih
sredstava u na{oj dr`avi. Od februara 2002. godine kada je donet, Zakon o
buyetskom sistemu je 3 puta pretrpeo izmene i dopune i to u decembru 2002.
godine, u junu 2005. godine i u septembru 2006. godine2), da bi novi zakon o
buyetskom sistemu bio donet u julu 2009. godine3).
Odredbom ~lana 63 Zakona o buyetskom sistemu iz februara 2002. godine, a koja je bila na snazi sve do juna 2009. godine, bilo je propisano da “Vlada dostavqa predlog zavr{nog ra~una buyeta Narodnoj skup{tini”. Daqe,
odredbom ~lana 64 istog zakona, bio je definisan buyetski kalendar za podno{ewe zavr{nih ra~una, pa je tako odre|en 15. jun kao krajwi rok po kome
je Ministarstvo finansija u obavezi da pripremi nacrt zakona o zavr{nom
ra~unu buyeta Republike i da ga podnese Vladi. Sa druge strane, 15. jul je bio
definisan kao krajwi rok prema kome je Vlada u obavezi da Narodnoj skup{tini dostavi predlog Zakona o zavr{nom ra~unu buyeta Republike, ukqu~uju}i i odluke o zavr{nim ra~unima finansijskih planova organizacija
obaveznog socijalnog osigurawa. Kako “demokratski” re`im u Srbiji shvata ove obaveze koje su proizilazile iz Ustava i zakona, pokaza}e daqa analiza.
2) Zakon o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9/02, 87/02, 66/05 i 85/06).
3) Zakon o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/09).
8
Ivan Nini}
Rasipawe buyeta bez eksterne revizije
Ono {to je posebno karakteristi~no kada se govori o zavr{nom ra~unu
buyeta Republike, jeste obaveza koja proizilazi iz odredbe ~lana 92 Ustava
Republike Srbije iz oktobra 2006. godine, a kojom je propisano da “Narodna
skup{tina razmatra predlog zavr{nog ra~una buyeta po pribavqenom mi{qewu Dr`avne revizorske institucije”. Dakle, nakon {to Ministarstvo
finansija izradi nacrt zavr{nog ra~una buyeta Republike, a Vlada Srbije
ga usvoji u formi predloga zakona i prosledi Narodnoj skup{tini na daqe
razmatrawe i usvajawe, postoji ustavna obaveza, ali i zakonski osnov da zavr{ni ra~un buyeta Republike pro|e kroz eksternu reviziju. Me|utim, ova
obaveza nije novina u pravnom sistemu na{e dr`ave koja je ustanovqena samo Ustavom iz oktobra 2006. godine, ve} je pravni osnov za tako ne{to sadr`an i u odredbi ~lana 71 Zakona o buyetskom sistemu iz 2002. godine, kojom
je bilo propisano da “zavr{ni ra~un buyeta Republike, buyeta lokalne vlasti i finansijski planovi organizacija obaveznog socijalnog osigurawa
podle`u eksternoj reviziji”. Koliko god, na prvi pogled, izgledalo da je re~
o “idealnom” formalnopravnom ambijentu koji pru`a mogu}nost nadzora i
kontrole tro{ewa buyetskog novca, praksa “demokratskog” re`ima u Srbiji je u potpunosti druga~ija.
Da je od 2001. godine do sada bilo koji zavr{ni ra~un buyeta Republike
pro{ao eksternu reviziju, taj ozbiqan zadatak bi verovatno, po politi~kom
kqu~u, bio poveren privatnim revizorskim firmama koje su na neki na~in
povezane sa Bo`idarom \eli}em (DS), Mla|anom Dinki}em (G17 plus)
Aleksandrom Vlahovi}em (DS) i dr. Ipak, to se do sada nije dogodilo, jer je
“demokratski” re`im znao da se pred poslanicima Skup{tine Srbije uop{te ne}e na}i nijedan zavr{ni ra~un buyeta Republike, pa eksterna revizija tog dokumenta, kao ustavna i zakonska obaveza, uop{te nije izvr{ena. Ne{to kasnije, tek u novembru 2005. godine, “demokratski” re`im je materiju
eksterne revizije zavr{nog ra~una buyeta Republike uredio na jedan, pune 4
godine, neostvariv na~in i to dono{ewem prvog Zakona o dr`avnoj revizorskoj instituciji4). Tako je odredbom ~lana 35 ovog zakona propisano da }e
Dr`avna revizorska institucija (u daqoj analizi: DRI) svake godine donositi program revizije za narednu godinu, koji obavezno izme|u ostalog obuhvata i “buyet Republike Srbije”. Daqe, odredbama ~lana 43 i 47 Zakona je
propisano da }e DRI izve{tavati Narodnu skup{tinu, i to podno{ewem
“izve{taja o reviziji zavr{nog ra~una buyeta Republike”. Me|utim, “demokratski” re`im u Srbiji smatra da ovako ozbiqan posao, pored dr`avnog organa, mo`e da radi i bilo koji drugi privatni subjekt, pa je takva ideja i
“ugra|ena” u zakon.
Autori Zakona o dr`avnoj revizorskoj instituciji su “fleksibilnom”
pravnom normom ostavili dovoqno prostora da se, i pored toga {to je predvi|eno da DRI vr{i reviziju zavr{nog ra~una buyeta Republike, taj posao
mo`e poveriti i privatnom sektoru. Tako je odredbom ~lana 64, stav 1 Zako4) Zakon o dr`avnoj revizorskoj instituciji (“Sl. glasnik RS”, br 101/05) je donet
14. 11. 2005. godine, a na pravnu snagu je stupio 29. 11. 2005. godine.
9
Revizija demokratije
na propisano da Savet DRI “mo`e da anga`uje konsultante koji bi u skladu
sa donetim programom i planom revizorske obuke obavqali obuku dr`avnih
revizora”, dok je stavom 2 propisano da isti konsultanti “mogu obavqati i
reviziju zavr{nog ra~una buyeta Republike i reviziju poslovawa drugih subjekata u ime DRI”. Ovakvo zakonsko re{ewe je vi{e nego skandalozno i nedopustivo, pre svega zato {to ne postoje garancije da }e revizori (konsultanti) iz privatnog sektora biti nepristrasni i objektivni, a osim toga poreski obveznici, odnosno gra|ani Srbije }e novcem iz buyeta pla}ati astronomske usluge privatnim firmama koje je re`im anga`ovao da taj isti re`im kontroli{u. Uostalom, gra|ani Srbije }e na ovaj na~in istovremeno
finansirati i dr`avne i privatne revizore, bez imalo nade da }e “u~inak”
i jednih i drugih biti efektan i da }e javnost dobiti odgovor na pitawe kako “demokratski” re`im raspola`e milijardama iz buyeta Republike.
DRI – institucija koja funkcioni{e “na papiru””
Iako je DRI zakonom ustanovqena u novembru 2005. godine, ona do danas
(avgust 2009) nije izvr{ila nijednu reviziju finansijskog poslovawa dr`avnih organa, a kamoli reviziju zavr{nog ra~una Republike. Tako Srbija skoro 4 godine samo “na papiru” ima jedan “fikus” i “skelet bez mi{i}a” za koji se ka`e da je “nezavisna” institucija, ~iji bi osnovi zadatak trebalo da
bude kontrola javnih finansija, odnosno kontrola tro{ewa novca koji se
“sliva” i koji “oti~e” iz buyeta. Prema “mrtvom” slovu zakona propisano je
da kontroli dr`avnih revizora podle`u svi direktni i indirektni korisnici buyetskih sredstava Republike Srbije, a wih, prema javno dostupnim
podacima, ukupno ima oko 8.300. Drugim re~ima, revizori iz DRI su nadle`ni za “~e{qawe” finansija organa autonomne i lokalne vlasti, organizacija obaveznog socijalnog osigurawa, buyetskih fondova, Narodne banke Srbije, javnih preduze}a, privrednih dru{tva (~iji je osniva~ dr`ava, odnosno
u kojima dr`ava ima u~e{}e u kapitalu), politi~kih stranaka, korisnika
sredstava iz fondova EU i dr.
Kao krajwi rok za izbor ~lanova Saveta DRI, koji je ina~e najvi{i organ DRI, zakon je propisivao mesec maj 2006. godine, ali je “demokratski” re`im namerno odugovla~io sa ovom obavezom. Skup{tina Srbije je petoro
~lanova Saveta DRI izabrala tek 24. septembra 2007. godine, i to po partijskom kqu~u, tako {to su sve vladaju}e stranke predlo`ile svoje kandidate.
Nakon toga javili su se problemi finansijske, tehni~ke i kadrovske prirode koji su u startu obezglavili rad ove institucije. A koje kriv za to? “Vlada je krivac {to Srbija jo{ nema reviziju javnih finansija. Ona je po zakonu obavezna da nam obezbedi uslove – prostor, opremu i sredstva za rad”5), re~i su Radoslava Sretenovi}a, predsednika Saveta DRI. Ovaj problem je re{en tek u avgustu 2009. godine, kada je kona~no DRI dobila 10 kancelarija u
Mekenzijevoj ulici u Beogradu, ali samo kao privremeno re{ewe. Ovaj prostor svakako nije dovoqan za rad dvadesetak qudi koliko je trenutno zaposleno u DRI, a utoliko gore {to je u toku konkurs za prijem jo{ 44 revizo5) Izvor: List “Politika”, (http://www.politika.rs/) od 13. 1. 2009. godine.
10
Ivan Nini}
ra. “O~ekujemo da u dogledno vreme dobijemo odgovaraju}e prostorije na
trajno kori{}ewe, gde }e mo}i da se smesti 129 qudi, koliko treba da zapo{qava DRI”6), re~i su Radoslava Sretenovi}a. Dakle, o~igledno je da izvr{na vlast, odnosno Vlada koju oli~ava re`im Borisa Tadi}a, na ovakav na~in namerno sabotira rad DRI i gu{i wene nadle`nosti.
Korekcije zavr{nog ra~una po meri “demokratskog”” re`ima
Zbog nefunkcionisawa DRI u punom kapacitetu, revizija 7 pojedina~nih zavr{nih ra~una buyeta Republike od 2001. godine je neizvesna. Iz ove
institucije postoji najava da }e “do kraja oktobra, ili po~etkom novembra”
biti ura|ena revizija zavr{nog ra~una buyeta Republike za 2008. godinu7).
Ukoliko to zaista bude u~iweno, revizori bi u svom izve{taju trebalo da
konstatuju da li su buyetski prihodi i rashodi objektivno prikazani u zavr{nom ra~unu i da li je bilo “probijawa” buyeta. Drugim re~ima, revizori
bi morali da daju odgovor na pitawe da li je i u kojim slu~ajevima je re`im
Borisa Tadi}a pravio prekora~ewa u pogledu izvr{ewa aproprijacija koje
su bile utvr|ene Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2008. godinu. To je
posebno va`no, imaju}i u vidu manipulacije nacrtom Zavr{nog ra~una
buyeta Republike za 2008. godinu, koje je u februaru 2009. godine javnosti
priredilo nadle`no Ministarstvo finansija.
Naime, tada je iz prvobitno prikazanog izve{taja koji je obelodawen na
veb sajtu Ministarstva finansija, proiza{la ~iwenica da je u 2008. godini
planirani buyetski deficit “probijen” za ~ak 9 milijardi dinara. Rebalans
buyeta je predvi|ao da dr`avna kasa u 2008. godini ostvari prihode od 650,2
milijarde dinara, rashode od 695,9 milijardi dinara, dok je buyetski deficit planiran u visini od 45,8 milijardi dinara. Me|utim, dr`ava je u 2008.
godini ostvarila prihode od 649,2 milijarde dinara, rashode od 703,9 milijardi dinara, pa je tako napravqen deficit (mawak) od 54,7 milijardi dinara, a {to je bilo 9 milijardi vi{e od planiranog i odobrenog8). Potpuno
neo~ekivano, Ministarstvo finansija je sa svog veb sajta na neko vreme povuklo ovaj izve{taj, i javnosti je omogu}en internet pristup uz obja{wewe
da je “sajt u rekonstrukciji”. Zatim je prikazan novi Izve{taj o prihodima
i rashodima dr`ave za 2008. godinu, prema kome dr`ava ne samo da nije “probila” planirani deficit za 9 milijardi, ve} je potro{ila 2.200.000 dinara
mawe od planiranog. Ovakvu “korekciju” su u Ministarstvu finansija pravdali obja{wewem da je u pitawu primena razli~ite metodologije i da je u
drugom slu~aju izrade izve{taja primewena metodologija MMF-a9).
[to se ti~e zavr{nog ra~una buyeta Republike Srbije za 2007. godinu,
ako se ima u vidu da je Ustavom propisano da Narodna skup{tina razmatra
predlog zavr{nog ra~una buyeta “po pribavqenom mi{qewu Dr`avne revizorske institucije” i da ga nakon toga usvaja, onda izvesno da parlament ne6)
7)
8)
9)
Izvor: Agencija Beta, od 13. 8. 2009. godine.
Izvor: List “Politika”, (http://www.politika.rs/) od 27. 7. 2009. godine.
Izvor: Agencija Beta, od 16. 1. 2009. godine.
Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/), od 19. 2. 2009. godine.
11
Revizija demokratije
}e u skorije vreme razmatrati, niti }e usvojiti ovaj zavr{ni ra~un. Izme|u
ostalog, za wegovo usvajawe odavno je protekao zakonom utvr|eni rok iz
buyetskog kalendara. Rok je “probila” i Vlada Republike Srbije, koja je tek
31. jula 2008. godine usvojila predlog Zakona o zavr{nom ra~unu buyeta Republike Srbije za 2007. godinu. Me|utim, da je Srbija dr`ava u kojoj je vladavina prava i zakona izvan vladavine vandalizma i pravnog nasiqa, onaj ko
je odgovoran zbog toga {to nije ispo{tovan buyetski kalendar koji propisuje zakon, te predlog zavr{nog ra~una nije usvojen do 15. jula, svakako da bi
morao da podlegne nekoj vrsti odgovornosti. Na`alost, ~ak i da je neko zbog
ovoga snosio odgovornost onako kako to zakon propisuje, onda bi to bilo rugawe svim gra|anima Srbije, jer je odredbom ~lana 74, ta~ka 7 tada{weg zakona o buyetskom sistemu, bilo propisano da }e se prekr{ajno, nov~anom kaznom u rasponu od 5.000 do 50.000 dinara, kazniti odgovorno lice ako ne po{tuje rokove koje zakon defini{e, a koji se odnose na izradu i usvajawe zavr{nog ra~una. Dakle, ovde se radi o “simboli~noj” kazni, pri tom nema ni
govora o politi~koj, niti krivi~noj odgovornosti premijera, ministra finansija ili bilo kog drugog ~lana Vlade.
Na kraju ove analize, va`no je ista}i zna~aj zavr{nog ra~una buyeta Republike, kako bi se boqe shvatilo koliko je va`no da se on na|e pred narodnim poslanicima. Jednostavno, zna~aj ovog dokumenta proizilazi iz wegove
sadr`ine, te tako ovaj akt koji ima snagu zakona ~ine: 1) bilans stawa; 2) bilans prihoda i rashoda; 3) izve{taj o kapitalnim rashodima i finansirawu;
4) izve{taj o nov~anim tokovima; 5) izve{taj o izvr{ewu buyeta, sa~iwen
tako da prikazuje razliku izme|u odobrenih sredstava i izvr{ewa; 6) obja{wewa velikih odstupawa izme|u odobrenih sredstava i izvr{ewa buyeta;
7) izve{taj o primqenim donacijama i kreditima, doma}im i inostranim, i
izvr{enim otplatama dugova; 8) izve{taj o kori{}ewu sredstava iz teku}e
buyetske rezerve; 9) izve{taj o garancijama datim u toku fiskalne godine; i
10) izve{taj eksterne revizije o finansijskim izve{tajima (navedenim od
ta~ke 1 do ta~ke 9). Dakle, na bazi podataka iz ovog jednog (integralnog) dokumenta koji se sastoji iz 10 zasebnih dokumenata, mogu}e je, koliko-toliko,
izvr{iti analizu tokova buyetskog novca koji “prolazi kroz ruke” ~elnim
qudima re`ima Borisa Tadi}a.
12
Ivan Nini}
(2)
Tenderom do plena
Kada jedan sistemski zakon koji je donet s namerom da se oja~aju konkurencija i privatni sektor, za{titi dr`avni novac od nenamenskog rasipawa i pqa~kawa, suzbije korupcija i omogu}i br`i pristup u EU, postane
upravo instrument za tajkunizaciju, pqa~ku, kriminal i pusto{ewe dr`ave, onda se javqa ozbiqan problem erozije pravnog i dru{tvenog poretka jedne zemqe. Upravo takav slu~aj je prisutan u na{oj dr`avi kada se govori o Zakonu o javnim nabavkama. U sistemu javnih nabavki u Srbiji, refleksija korupcije je nekontrolisana zbog ~iwenice da se u uzajamnoj vezi
ponude i potra`we nalazi 80.000 ponu|a~a i 12.000 naru~ilaca koji godi{we zakqu~e oko 250.000 ugovora o javnim nabavkama. Za sedam godina wegovog “sprovo|ewa” u praksi, stvorena je {iroka “lepeza” mogu}nosti zloupotreba koje na prvi pogled izgledaju kao proceduralne gre{ke, a zapravo re~
je o perfidnim mehanizmima “{timovawa” tendera i pqa~kawa buyeta.
Zbog krize autoriteta nadle`nih institucija i zbog izostanka kaznene
politike koju re`im ne `eli da obezbedi, Zakon o javnim nabavkama se permanentno zloupotrebqava i kr{i na sve mogu}e na~ine, {to onima koji su
zadu`eni za wegovu primenu obezbe|uje lako i brzo boga}ewe na ra~un gra|ana Srbije.
***
Javne nabavke: javna korupcija i virtuelna u{teda
Kada je u junu 2002. godine oblast javnih nabavki u Srbiji dobila svoje
pravne okvire, javnost je bila ube|ena da je Zakon o javnim nabavkama10) pravo sistemsko re{ewe i prvi antikorupcijski zakon koji je usvojila tada{wa
dosmanlijska vlast. Me|utim, da je ovo bilo samo “obe}awe ludom radovawe”
svi su se veoma brzo uverili, uvidev{i da su najve}e afere, pqa~ke dr`avne
kase i korupcija upravo posledica ovog zakona koji je sistemski omogu}io
lako i brzo boga}ewe tada{wem (i sada{wem) “demokratskom” re`imu.
Zbog toga svako zavaravawe gra|ana i javnosti od strane nadle`nih u Ministarstvu finansija, koji tvrde da je od 2002. do 2006. godine ostvaren pozitivan razvoj u oblasti javnih nabavki i u{teda od 300 miliona dolara11), predstavqa zamenu teza i ~istu la`. Jednostavno, ovakvo marketin{ko i politi~ko samoreklamirawe koje nije ~iweni~no potkrepqeno, nije prihvatqivo iz dva razloga.
Prvi razlog je taj {to prakti~na primena Zakona o javnim nabavkama
najboqe oslikava koliko novca i pomo}u kojih sve mehanizama se sliva u
10) Prvi Zakon o javnim nabavkama (“Slu`beni glasnik RS”, br. 39/02) na pravnu
snagu je stupio 13. 7. 2002. godine, a od tada je mewan 3 puta (“Slu`beni glasnik
RS”, br. 43/03, 55/04 i 101/05), da bi od januara 2009. godine u primeni bio novi
zakon (“Sl. glasnik RS”, br. 116/08).
11) Ministarstvo finansija je ovaj podatak iznelo na javnoj raspravi koja je povodom novog nacrta Zakona o javnim nabavkama odr`ana 26-28. 9. 2007. godine.
13
Revizija demokratije
yepove onih dr`avnih funkcionera koji uslovno re~eno “rade” na wegovom
sprovo|ewu. Drugi razlog zbog kog se ne mo`e prihvatiti tvrdwa o buyetskoj u{tedi od 300 miliona dolara je taj {to Uprava za javne nabavke ovu
u{tedu ra~una samo na osnovu raspolo`ivih projekcija. Tako iz {turo dostavqenih godi{wih izve{taja od strane naru~ioca, Uprava pravi uporedni prikaz planirane (procewene) vrednosti godi{we nabavke i ostvarenih
(realizovanih) tro{kova javnih nabavki. Na bazi tako uo~ene razlike izme|u plana i realizacije, dobija se projekcija u{tede koja nije prikaz pravog
~iweni~nog stawa. Ovome ide u prilog i podatak Uprave za javne nabavke da
u{tede u javnim preduze}ima bele`e negativnu tendenciju, i da su u periodu
od 2005. do 2007. godine bile ispod proseka, {to je zabriwavaju}e, jer se udeo
javnih preduze}a kre}e od polovine do ~ak dve tre}ine ukupne vrednosti javnih nabavki u Srbiji12).
Dakle, pravo pitawe je da li se pod ovakvim okolnostima i sa ovakvom
vla{}u u Srbiji uop{te i mo`e re}i da postoji bilo kakva u{teda u buyetu
zahvaquju}i Zakonu o javnim nabavkama. ^iwenica je da danas udeo javnih nabavki u BDP-u Srbije iznosi gotovo 15 odsto i da se celokupni sistem javnih nabavki realizuje na jedan kriminalan, i za re`im veoma profitabilan
na~in.
Tenderi “obr}u”” milijarde iz buyeta
Prema dostupnim procenama dr`avnih organa, u Srbiji je trenutno
ukupna vrednost javnih nabavki procewena na 4 milijarde evra godi{we, od
~ega je zvani~no registrovan promet od svega 2,4 milijarde evra13), dok su javne nabavke finansirane sa preostalih 2 milijarde evra izostavqene iz regularne procedure koja je ustanovqena Zakonom o javnim nabavkama. Razlog
za tako ne{to je o~igledan, a krije se u ~iwenici da dr`ava nije u stawu da
prekontroli{e i evidentira celokupni promet finansijskih transakcija
koje nastaju po osnovu vi{e od 1.000 ugovora o javnim nabavkama, koliko se u
Srbiji svakodnevno zakqu~i. Ovi podaci, kao i podaci iz kojih proizilazi
da u Srbiji trenutno postoji 12.000 naru~ilaca i 80.000 ponu|a~a koji godi{we zakqu~e oko 250.000 ugovora o javnim nabavkama,14) nesumwivo ukazuju
na to da se korupcija najvi{e reflektuje upravo u sferi javne potro{we
novca poreskih obveznika kroz sistem javnih nabavki. Ako je verovati gruboj proceni koju je u medijima izneo dr Predrag Jovanovi}, direktor Uprave za javne nabavke, buyet Srbije kroz korupciju u javnim nabavkama godi{we izgubi oko 800 miliona evra15).
Koliko sve ovo mo`e da bude ozbiqno, o~igledno je ako sa napravi osvrt
samo na neke gigante koji su tokom 2007. godine u Srbiji bili najve}i naru12) Izve{taj o dodeqenim ugovorima o javnim nabavkama u Republici Srbiji u
2007. godini, koji je sa~inila Uprava za javne nabavke RS, preuzet je sa zvani~nog veb sajta Uprave: http:(//www.ujn.sr.gov.yu/ )
13) Izvor: List “Danas”, (http://www.danas.rs/), od 31. 3. 2009. godine.
14) Izvor: List “Blic”, (http://www.blic.rs/), od 20. 12. 2008. godine.
15) Izvor: List “Blic”, (http://www.blic.rs/), od 29. 11. 2008. godine.
14
Ivan Nini}
~ioci dobara, usluga i radova16). Primera radi, na lestvici od 30 naru~ioca predwa~e: JP “Telekom Srbija” sa zakqu~enih 2.230 ugovora, ukupne vrednosti 19,5 milijardi dinara; JP “Eelektroprivreda Srbije” sa zakqu~enih
103 ugovora vrednosti 10,1 milijarda dinara; Grad Beograd – Gradska uprava
sa zakqu~enih 276 ugovora vrednosti 8,8 milijardi dinara; TE “Nikola Tesla” sa zakqu~enih 817 ugovora vrednosti 8,2 milijarde dinara; Direkcija za
gra|evinskog zemqi{te i izgradwu Beograda sa zakqu~enih 343 ugovora
vrednosti 6,4 milijardi dinara; Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe
sa zakqu~enih 1620 ugovora vrednosti 5,6 milijardi dinara; JP “Beograd-put”
sa zakqu~enih 100 ugovora vrednosti 5,8 milijardi dinara; JKP “Beogradske
elektrane” sa zakqu~enih 530 ugovora vrednosti 5,1 milijarda dinara; Ministarstvo odbrane sa zakqu~enih 383 ugovora vrednosti 4,6 milijardi; JP
“Rudarski basen Kolubara” sa zakqu~enih 1240 ugovora vrednosti 4,6 milijardi dinara, itd. Dakle, kada je re~ o javnim nabavkama, upravo u ovako velikim sistemima se najvi{e proizvodi korupcija i najlak{e se pqa~ka dr`ava. Zbog toga se me|u re`imskim politi~kim partijama i vodi velika
borba kome }e pripasti koja direktorska foteqa u raspodeli dr`avnih resursa, odnosno u raspodeli javnih preduze}a koja se tretiraju kao strana~ki plen.
Male tenderske cake, a velike mu}ke
Ukoliko se napravi osvrt na dosada{wu praksu sprovo|ewa javnih nabavki u Srbiji, me{etarewe i prakti~ni problemi postoje apsolutno u svakom segmentu realizacije zakonske procedure za javne nabavke, bez obzira na
wihovu nov~anu vrednost, koli~inu i na to koja ustanova ih sprovodi. Zakonodavac je propisao da se javnom nabavkom smatra svaka nabavka dobara, usluga ili radova od strane dr`avnih organa, ustanova i organizacija, a koja se
finansira javnim sredstvima. Zakonodavac je propisao da se Zakon o javnim
nabavkama primewuje na gotovo sve dr`avne institucije koje u potpunosti
ili delimi~no raspola`u javnim sredstvima17) (ministarstva, op{tine,
{kole, bolnice, fondovi, direkcije, zavodi, javna preduze}a...), a ~iwenica
je zapravo da novcem ovih organa raspola`u politi~ki eksponenti koje re`im imenuje, odnosno postavi na funkciju. Naj~e{}i primeri kr{ewa Zakona o javnim nabavkama tokom 2006. godine, sa kojima se suo~avala Komisija za za{titu prava,18) i danas su aktuelni, jer su to zapravo standardni obrasci pona{awa onih kojima su povereni poslovi sprovo|ewa javnih nabavki.
16) Izvor: Uprava za javne nabavke Republike Srbije, (http://www.ujn.sr.gov.yu/).
17) Prema definiciji iz ~lana 2, stav 1, ta~ka 4 Zakona o buyetskom sistemu
(“Slu`beni glasnik RS”, br. 54/09), “javna sredstva su sredstva na raspolagawu
i pod kontrolom Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija za obavezno
socijalno osigurawe.”
18) Komisija za za{titu prava, odnosno Republi~ka komisija za za{titu prava,
prema Zakonu o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 116/08) ima nadle`nost za{tite prava ponu|a~a i javnog interesa u svim fazama postupka za dodelu ugovora o javnim nabavkama. Prvobitna komisija je osnovana 24. 4. 2003.
godine, ali nikada nije po~ela sa radom, pa je tek 26. 12. 2003. godine osnovana
nova komisija za za{titu prava ponu|a~a.
15
Revizija demokratije
Prema navodima iz Izve{taja o radu Komisije za za{titu prava u 2006. godini19), {to zbog “nepoznavawa” propisa, a {to zbog “{timovawa” tendera
mimo zakonske procedure, u Srbiji se obi~no kr{ewe Zakona o javnim nabavkama javqa u dva segmenta i to: 1) nezakonitosti u pripremi konkursne
dokumentacije i 2) nezakonitosti u stru~noj oceni ponuda. Ukoliko se doka`e prvi slu~aj, tender se poni{tava u celosti, dok se u drugom slu~aju tender poni{tava delimi~no, te se nakon toga vr{i ponovno ocewivawe prispelih ponuda.
Kada je re~ o nezakonitim radwama kojima naru~ioci nabavki pribegavaju, tu se prvi problem javqa kod izrade “tenderske dokumentacije”. Uo~eno
kr{ewe zakona u ovom segmentu je: 1) nepostojawe konkursne dokumentacije
koja bi trebalo da sadr`i sva uputstva potrebna za sastavqawe i dostavqawe ponude; 2) odre|ewe roka za podno{ewe ponuda u javnom pozivu i u konkursnoj dokumentaciji koji je kra}i od rokova odre|enih Zakonom o javnim
nabavkama, ~ime se ponu|a~i spre~avaju da pripreme kompletne, odnosno ispravne ponude sa svim tra`enim dokazima i sa adekvatno analiziranim i ponu|enim uslovima za realizaciju konkretnog ugovora; 3) neprecizno odre|ewe mesta podno{ewa ponuda, kao i datuma i mesta wihovog otvarawa; i 4)
previsok iznos za otkup konkursne dokumentacije na osnovu koje se jedino i
mo`e sastaviti ponuda, {to ujedno i jeste razlog zbog kojih pojedini ponu|a~i moraju da odustanu od konkretne javne nabavke i time budu diskriminisani.
Konkursna dokumentacija, tako|e, vrlo ~esto sadr`i i diskriminatorske uslove kako bi se favorizovali odre|eni ponu|a~i. Komisija za za{titu prava ponu|a~a identifikovala je 5 naj~e{}ih diskriminatorskih uslova, i to: 1) kada bi naru~ilac kao uslov za u~e{}e u postupku neopravdano
zahtevao, primera radi, dostavqawe sertifikata ta~no odre|ene institucije, iako je sasvim odgovaraju}i i sertifikat koji izdaju i druge ustanove;
2) zahtev naru~ioca da ponu|a~i, kao referentne, imaju realizovane nabavke odre|ene visoke vrednosti, {to je u slu~aju da je procewena vrednost konkretne javne nabavke znatno ni`a od tog tra`enog iznosa, potpuno neopravdano; 3) od ponu|a~a je tra`eno da su u odre|enom periodu realizovali nabavke dobara, usluga ili radova koji nisu u logi~koj vezi sa predmetom konkretne javne nabavke. Tako, na primer, za izvo|ewe sasvim jednostavnih gra|evinskih radova tra`e se realizovane reference na veoma slo`enim i velikim objektima; 4) kada naru~ilac u tehni~kim specifikacijama “prepi{e” tehni~ke karakteristike i dimenzije ta~no odre|enog ure|aja koji je
predmet javne nabavke; i 5) zahtevawe odre|enog porekla dobra ili usluge,
kao npr. insistirawe da dobro mora da bude s odre|enog geografskog podru~ja.
Bodovi za izmi{qene kriterijume
Jedan od ~estih primera kr{ewa zakona u postupku javne nabavke javqa
se i prilikom odre|ivawa kriterijuma i wihovih elemenata, na osnovu kojih se ponude ocewuju i rangiraju i tako ~esto, umesto da ponu|a~ bude dis19) Izve{taj je objavqen na veb sajtu Komisije za za{titu prava: (http://www.komisija.ujn.sr.gov.yu ).
16
Ivan Nini}
kvalifikovan, wemu se dodequju bodovi. Sa nekim od takvih primera susrela se i Komisija za za{titu prava: 1) vrednovawe sa velikim brojem pondera (bodova) odre|enih sertifikata kvaliteta koje poseduju samo odre|eni
ponu|a~i, a koji su u su{tini nepotrebni sa stanovi{ta predmeta konkretne javne nabavke (predstavqa diskriminaciju onih ponu|a~a koji ih ne poseduju); 2) vrednovawe odre|enih stru~nih referenci koje po svojoj prirodi
nisu od zna~aja za zadovoqewe konkretnih potreba naru~ioca (za pru`awe
usluge obuke iz stranih jezika, tra`i se da ponu|a~ ima i reference kao
{kola ra~unara); 3) ukoliko nije opisan na~in primene elemenata kriterijuma, odnosno metodologija ocewivawa ponuda koja }e omogu}iti naknadnu
objektivnu proveru, ve} se ta metodologija formira tek kada se vidi sadr`ina ponuda, pa se onda pode{ava prema favoritima; 4) naru~ioci ~esto
zloupotrebqavaju “kvalitet” kao element kriterijuma, jer odre|uju da }e se
ponude (u pogledu kriterijuma) ocewivati na osnovu subjektivne ocene ~lanova komisije naru~ioca, pa tako neretko odre|uju da }e “kvalitet” donositi i preko 50, od potencijalnih 100 bodova; i 6) pored “kvaliteta” koji nije
opisan, ~esto se zloupotrebqavaju i “dosada{wa iskustva” kroz koja naru~ilac mo`e da favorizuje one ponu|a~e sa kojima ve} du`e vreme posluje i time spre~ava druge koji bi bili povoqniji da budu izabrani, kao i “posebne
pogodnosti” kod kojih naru~ilac uzima u obzir razli~ite beneficije koje
nude ponu|a~i, koje u svojoj su{tini nemaju nikakve veze sa predmetom konkretne javne nabavke (nude se studijska putovawa, kao i besplatne obuke iz
oblasti koja nema veze sa konkretnom uslugom, itd).
U fazi stru~ne ocene ponuda, Zakon o javnim nabavkama se tako|e kr{i
tendenciozno i smi{qeno. Ukoliko se utvrdi da je to za ciq imalo favorizaciju odre|enih ponu|a~a, tender se delimi~no poni{tava. Tako je Komisija za za{titu prava, svojim odlukama, delimi~no poni{tavala pojedine
tendere zbog pogre{ne ocene ispravnosti prispelih ponuda, i to: 1) ukoliko je ponuda ponu|a~a koji zahteva za{titu svojih prava neosnovano odbijena od strane naru~ioca, jer navodno nema neki dokaz koji je tra`en, a taj dokaz se ipak nalazi u dokumentaciji dostavqenoj Komisiji od strane naru~ioca; i 2) ukoliko je ponuda izabranog ponu|a~a progla{ena za najpovoqniju,
iako je trebalo da bude odbijena jer nema neki od dokaza koji potvr|uje da je taj
ponu|a~ ispunio uslove za u~estvovawe (nije prilo`en dokaz o registraciji,
pla}enom porezu, ili potrebna licenca za izvo|ewe gra|evinskih radova).
^iwenica je da “pogre{no” ocewene ponude u praksi dovode i do pogre{nog rangirawa ponuda, pa tako prema oceni Komisije za za{titu prava,
izabrana “najboqa” ponuda ~esto bude u stvari nepovoqna, i to u slede}im
situacijama: 1) kada naru~ilac uvodi nove elemente kriterijuma ili potkriterijume, koje nije predvideo konkursnom dokumentacijom, pa je o~igledno da uvodi nova merila za ocenu ponuda koja ponu|a~ima (osim favorizovanim) do tada nisu bila poznata; 2) kada naru~ilac ponu|a~ima dostavi samo
tabelarni pregled bodovawa ponuda iz koga se ne mo`e se zakqu~iti na koji na~in je izvr{io bodovawe (jer bude dat samo kona~ni pregled, a ne i na~in obra~una bodova po svakom od utvr|enih elemenata kriterijuma); 3) ka17
Revizija demokratije
da naru~ilac ne izabere odre|enog ponu|a~a i pored ~iwenice da je prvorangirani po ukupnom broju bodova koje je dobila wegova ponuda, ve} izabere nekog ko ima mawi broj bodova, uz obrazlo`ewe da je wegova ponuda “prema saznawima wegovog stru~nog osobqa” boqa; i 4) kada naru~ilac zainteresovanom ponu|a~u nije omogu}io uvid u ponude konkurenata kako bi se taj
ponu|a~ uverio da li je zaista ponu|eno ono {to je naru~ilac uzeo u obzir
prilikom izbora najpovoqnije ponude.
Nemo} dr`ave i mo} “tenderskih me{etara””
Sve ove nepravilnosti koje Komisija za za{titu prava u postupku po
`albi u~esnika na tenderu utvrdi, sankcionisane su Zakonom o javnim nabavkama. Sankcija je usmerena u dva pravca. Odlukom Komisije, javna nabavka (tender) mo`e potpuno ili delimi~no biti poni{tena, a tako|e mo`e biti pokrenut i prekr{ajni postupak za utvr|ivawe prekr{ajne odgovornosti. Na`alost, zahvaquju}i re`imu, u Srbiji ne funkcioni{e ni jedan ni
drugi mehanizam sankcionisawa na adekvatan na~in. Komisija za za{titu
prava je tokom 2006. godine, re{avaju}i u `albenom postupku, donela 253 odluke u korist ponu|a~a i nalo`eno je da se ~ak 175 postupaka javne nabavke
poni{ti u celosti. Od svog osnivawa u decembru 2003. godine, Komisija je
odlu~ivala o vi{e od 1.800 `albi ponu|a~a, nakon ~ega je u vi{e od 50 odsto
slu~ajeva, zbog ozbiqnih nepravilnosti, potpuno ili delimi~no nalo`ila
poni{tavawe tendera. Me|utim, sve ovo je bilo uzalud, jer Komisija nema
povratne informacije da li su i u koliko slu~ajeva naru~ioci javne nabavke postupili po wenim odlukama. Najboqi primer koji ilustruje razmeru
kriminala u sferi javnih nabavki i nemo} Komisije za za{titu prava, jeste
grad Zrewanin ~iji je gradona~elnik Goran Kne`evi}, ina~e funkcioner
Demokratske stranke, uhap{en zbog korupcije. “Bilo je nekoliko `albi
upu}enih Komisiji za za{titu prava. Komisija je poni{tila tendere, ali
kasnije smo iz sredstava javnog informisawa saznali da su ti poslovi ipak
zakqu~eni, uprkos poni{tavawu zbog neregularnosti”, izjavio je povodom
kriminala u Zrewaninu dr Predrag Jovanovi}, direktor Uprave za javne nabavke20). Ina~e, policija tereti Kne`evi}a da je organizovao kriminalnu
grupu koja je zloupotrebama slu`benog polo`aja, falsifikovawem isprava
i primawem i davawem mita o{tetila buyet Zrewanina i tako protivpravno pribavila za sebe ~ak 3,5 miliona evra.
Sistem javnih nabavki Gorana Kne`evi}a (DS)
Kako je u Gradskoj upravi Zrewanina doskora{wi gradona~elnik Goran
Kne`evi} iz Demokratske stranke, razradio sistem pqa~kawa op{tinskog
buyeta kroz javne nabavke, javnost u Srbiji je imala priliku da pro~ita u medijima. Prema navodima lista “Blic” 21), kriminal kre}e tako {to op{tina raspisuje tender za poslove fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa i na tender se
dostavqaju falsifikovane ponude, od kojih je samo jedna “prava” i koja }e na
20) Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/) od 3. 10. 2008. godine.
21) Izvor: List “Blic”, (http://www.blic.rs/), od 2. 10. 2008. godine.
18
Ivan Nini}
kraju “pobediti”. Prema dugoj {emi, svoje ponude na tender dostave kompanije sa kojima favorizovana firma (Agencija “Gvozden”) sara|uje. Time se
ispuni uslov postojawa vi{e ponu|a~a, ali je javno nadmetawe u stvari unapred izre`irano time {to “konkurentske” ponude slu`e samo da bi obarale cenu, jer prema dogovoru, “konkurencija” ima skupqu ponudu od ponude
“pobednika”. List “Blic” daqe pi{e da, ukoliko se dogodi da se na tender,
sa najpovoqnijom ponudom, javi neka firma koja nije u~esnik celokupne prevare, tender bi bio poni{ten uz obrazlo`ewe o navodnim nepravilnostima.
Na ponovqenom tenderu, posao bi naravno dobila Agencija “Gvozden” kao
“najpovoqnija”. Tako je Kne`evi} u posledwe dve godine, za svaki doga|aj u
Zrewaninu, bilo da je re~ o gradskom manifestaciji ili poslovima ~uvawa
op{tinskih objekata, raspisivao tendere za usluge obezbe|ewa. Prema navodima “Blica”, na kraju posla op{tina bi novac upla}ivala na ra~un Agencije “Gvozden”, a potom bi ta sredstva delili svi u~esnici pqa~ke. O kojim
svotama novca je re~, to bi trebalo da utvrde pravosudni organi. Dakle, ovo
je prava slika sprovo|ewa tendera u Srbiji, u re`iji kadrova Demokratske
stranke i re`ima Borisa Tadi}a.
Kaznena politika pora`avaju}a
Kada je re~ o kaznenoj politici u sferi javnih nabavki u Srbiji, prekr{ajne sankcije su propisane u vidu nov~anih kazni za pravna lica, odnosno
za naru~ioce i ponu|a~e, ali i za odgovorna lica u pravnim licima. Shodno
kaznenim odredbama aktuelnog zakona o javnim nabavkama, kazne za pravna
lica (naru~ioce i ponu|a~e) kre}u se u rasponu od 100.000 do 1.000.000 dinara, dok se kazne za odgovorna lica u pravnim licima kre}u u rasponu od
20.000 do 50.000 dinara. Prema podacima koje je od Ministarstva pravde dobila NVO “Transparentnost Srbija”, u 2006. godini, zbog kr{ewe odredaba
Zakona o javnim nabavkama i Zakona o buyetskom sistemu, izre~eno je svega
28 prekr{ajnih kazni odgovornim licima. Od ovog broja ka`wenih, 25 kazni
je izre~eno u visini do 10.000 dinara, odnosno ~ak 13 kazni je je izre~eno do
5.000 dinara, a 17 lica je ka`weno u rasponu od 5.000 do 10.000 dinara. Nimalo boqa situacija nije bila ni sa pravnim licima (naru~iocima) koji su dobili samo 27 kazni, a od toga je wih 17 ka`weno “simboli~no” do 10.000 dinara. Najvi{om nov~anom kaznom, preko 10.000 dinara, ka`weno je svega 3
fizi~ka lica u Beogradu, dok je jedno pravno lice u Vaqevu ka`weno u rasponu od 50.000 do 100.000 dinara22). [to se ti~e krivi~nih sankcija, kada je
re~ o kr{ewu odredaba Zakona o javnim nabavkama, one Krivi~nim zakonikom Republike Srbije nisu eksplicitno propisane. Eventualno me{etarewe u javnim nabavkama se mo`e podvesti pod krivi~na dela koja propisuje
Krivi~ni zakonik, i to “zloupotreba slu`benog polo`aja” ili “nesavestan
rad u slu`bi”. U svom autorskom tekstu, u listu “Politika”, novinarka Vesna Jela~i} ka`e da je 2006. godine “okru`ni tu`ilac razmatrao {est slu~ajeva potencijalnih zloupotreba u javnim nabavkama, ali da nijedan slu~aj
nije stigao pred okru`ni sud”23).
22) Izvor: NVO “Transparentnost Srbija”, (http://www.transparentnost.org.yu/).
23) Izvor: List “Politika”, (http://www.politika.rs/), od 28. 12. 2008. godine.
19
Revizija demokratije
Kriza autoriteta institucija
Kada je re~ o inicirawu prekr{ajne odgovornosti za one koji kr{e Zakon o javnim nabavkama, Uprava za javne nabavke Republike Srbije gotovo i
da nema nikakav autoritet. “Mi smo za ozbiqne prekr{aje podnosili prijave, ali su sankcije izostale. Recimo, bila je jedna ozbiqna nabavka od oko 20
miliona dinara, a firma je ka`wena samo opomenom. Sudija je obrazlo`io
da bi nov~ana kazna bila tro{ak za dr`avni buyet jer se radi o dr`avnoj
firmi. Kao da lo{a nabavka nije tro{ak za buyet”, re~i su dr Predraga Jovanovi}a, direktora Uprave za javne nabavke24). Dakle, potpuno odsustvo
autoriteta institucija i kaznene politike u Srbiji ostavqa me{etare da
bez sankcija kr{e zakon, stavqaju}i na taj na~in milione buyetskih sredstava u svoje duboke yepove. Pri tom, kada je re~ o “autoritetu” Uprave za javne
nabavke, dovoqno govori podatak da je ovaj organ uspeo da, od 12.000 naru~ilaca u Srbiji, pribavi svega 2.100 izve{taja o sprovedenim javnim nabavkama tokom 2007. godine. Istovremeno su gra|ani Srbije, odnosno poreski obveznici u periodu od 2003. do 2007. godine, iz svog yepa finansirali rad
Uprave za javne nabavke i Komisije za za{titu prava sa 163,5 miliona dinara. Ukqu~uju}i buyetsko izdvajawe od 58 miliona dinara u 2009. godini, ovaj
organ }e do kraja 2009. godine ukupno ko{tati gra|ane Srbije 221,5 miliona
dinara. Znatno jeftinije bi bilo da re`im u Srbiji nije formirao Upravu
za javne nabavke, kao jo{ jednog bespotrebnog “buyetskog parazita”, ve} da su
poslovi Uprave povereni na nadle`nost jednom sektoru ili odeqewu u Ministarstvu finansija. Da stvar bude gora, Ministarstvo finansija, u okviru svoje sistematizacije i organizacije poslova, u sklopu “Sektora za pripremu propisa koji nisu u delokrugu rada sektora”, ve} ima “Grupu za sistem
javnih nabavki”25). Ovo prakti~no zna~i bespotrebno gomilawe dr`avnog
aparata i preklapawe nadle`nosti i poslova Uprave za javne nabavke i Ministarstva finansija, a {to se finansira na teret gra|ana Srbije.
Dakle, upravo iz svih razloga koji su izneti u ovoj analizi26), Zakon o
javnim nabavkama je danas u potpunosti izgubio svoj smisao, a korisno je podsetiti da je on donet s ciqevima: 1) u{tede i racionalne upotrebe buyetskih
sredstava; 2) ja~awa antikorupcijskih mehanizama; 3) ja~awa konkurencije;
4) ja~awa privatnog sektora i 5) br`eg pristupawa EU. Na`alost, ovaj propis je postao instrument enormnog, brzog i lakog boga}ewa “demokratskog”
re`ima u Srbiji i pojedinaca bliskih tom re`imu.
24) Izvor: List “Blic”, (http://www.blic.rs/), od 20.12.2007. godine.
25) Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije, (http://www.mfin.sr.gov.yu/)
26) Autor je analizu identi~nog sadr`aja objavio u listu SRS “Velika Srbija”,
broj: 3270, iz meseca novembra 2008. godine.
20
Ivan Nini}
(3)
I Dinki} stvori Kri{ta (1)
Za fenomen “Kri{to”, koji je u dr`avni aparat “instalirala” stranka Mla|ana Dinki}a, slobodno se mo`e re}i da je “reprezentativan uzorak”
kadrovske i ekonomske politike “demokratskog” re`ima koji od 5. oktobra 2000. godine pusto{i sve resurse Srbije. Iz nalaza buyetske inspekcije, jasno proizilazi zakqu~ak da je odmah po dolasku na funkciju direktora
u JP Aerodrom “Nikola Tesla” Bojan Kri{to po~eo da radi na stvarawu
normativno-pravnog ambijenta u kome }e postati najpla}eniji funkcioner u Srbiji. Promenio je op{ta akta o unutra{woj organizaciji i radu
preduze}a, sebi je pro{irio direktorska ovla{}ewa i izmislio je, odnosno
propisao je astronomske stimulacije za redovne poslove, za koje je ve} dobijao astronomsku platu. Kroz stimulacije od 8,4 miliona dinara za 10 meseci, Kri{to je perfidno potkupio lojalnost svih 9 saradnika koji su zajedno sa wim ~inili “menayment preduze}a”. Iako su Kri{to i Dinki} tvrdili da ovakvom pqa~kom buyeta Aerodroma, nije prekr{en Program poslovawa tog preduze}a za 2008. godinu koji je usvojila Vlada Republike Srbije, buyetski inspektor je upravo utvrdio suprotno. Dokazano je da je isplatom astronomskih stimulacija, Kri{to “probio” Program poslovawa i nezakonito o{tetio buyet Aerodroma za ~ak 6,3 miliona dinara.
***
Slu~aj u~enika Kri{ta i wegovog mentora Dinki}a
Po saznawu da “menayer” Bojan Kri{to27), kadar stranke G17 plus, u JP
Aerodrom “Nikola Tesla” u Beogradu sprovodi vi{emese~nu akciju spektakularne pqa~ke, i to u momentu kada gra|ani Srbije jedva krpe kraj s krajem,
srpski radikali su re{ili da takvom bezakowu stanu na put. Krajem novembra 2008. godine, poslanici Srpske radikalne stranke u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, danima su vr{ili sna`an i argumentovan politi~ki
pritisak, zahtevaju}i od re`ima Borisa Tadi}a da momentalno razre{i
Kri{ta funkcije direktora, kao i da se prekontroli{e poslovawe JP
Aerodrom “Nikola Tesla”. Videv{i da radikali dve nedeqe ne popu{taju u
27) Bojan Kri{to je ~lan stranke G17 plus sa kojom je u prvi “du`ni~ko-poverila~ki” odnos u{ao sa 21 godinu, ta~nije 1997. godine, kad je bio |ak “[kole ekonomske politike” koju je tada organizovala NVO “G17 plus”. Bio je anga`ovan kao
konsultant Svetske banke, od 2000. godine radio je u kabinetu potpredsednika
Savezne vlade SRJ M. Labusa (G17 plus), a nakon toga prelazi u Labusov potpredsedni~ki kabinet u Republi~koj vladi. Radio je i u dr`avnoj firmi “Dunav
osigurawe”, gde ga je prema informacijama D. Todorovi}a (SRS) zaposlila
Olivera Labus, supruga M. Labusa. Jedno vreme, Kri{to je na predlog stranke
G17 plus bio predsednik UO dr`avnog preduze}a “Galenika”, a 2004. godine je
od strane Vlade imenovan na funkciju direktora “Dr`avne lutrije Srbije”. U
novembru 2007. godine Vlada je Kri{ta imenovala na funkciju direktora JP
Aerodnom “Nikola Tesla”, gde se zadr`ao sve do kraja novembra 2008. godine.
21
Revizija demokratije
svojim zahtevima i da je Bojan Kri{to jedina ta~ka dnevnog reda teku}e sednice parlamenta, ministarka finansija Diana Dragutinovi} je bila primorana da buyetskoj inspekciji izda nalog za hitnu i vanrednu kontrolu u JP
Aerodrom “Nikola Tesla”. Kri{to nije do~ekao dolazak inspektora, niti
je dopustio da bude smewen, ve} je samoinicijativno podneo ostavku. Istovremeno, on se u svojstvu “`rtve” pismom obratio javnosti i na kraju “pobegao” iz Srbije.
“Sa `aqewem konstatujem da je deo na{e javnosti bio obmanut pri~om
da se bilo {ta na Aerodromu radilo protiv zakona. Sve je ura|eno po zakonu, ali je i ~iwenica da su ispla}ene nagrade za na{e uslove zna~ajne, zbog
~ega smo odlu~ili da vratimo u buyet Aerodroma sve {to je ispla}eno”28) –
naveo je “menayer” Kri{to u svom pismu kojim je obrazlo`io razloge za podno{ewe ostavke. Od svog mentora i strana~kog {efa Mla|ana Dinki}a,
Kri{to je dobio otvorenu i veoma sna`nu podr{ku, {to se moglo i o~ekivati, jer Dinki}i, {tite}i Kri{ta, zapravo {titi sebe. “On je napravio
gre{ku {to nije smawio te bonuse u uslovima ove krize. Me|utim, te bonuse, kada sam pogledao listinge, nije ispla}ivao u jednom mesecu. Wemu je plata bila oko 350.000 dinara mese~no u proseku, a u proseku bonusi 150.000 dinara”29) – rekao je Dinki} brane}i svoj “proizvod”, Bojana Kri{ta.
Nedugo zatim, buyetsku kontrolu obra~una i isplata plata i drugih primawa za 2008. godinu u JP Aerodrom “Nikola Tesla” Beograd, izvr{ila je
gospo|a Jovanka U{qebrka, buyetski inspektor Ministarstva finansija.
O tome je sastavqen i zapisnik (nalaz) koji je u Ministarstvu finansija zaveden pod slu`benim brojem: 401-00-1353/2008-09, od 14. januara 2009. godine.
Ukoliko se samo napravi pore|ewe Kri{tovih i Dinki}evih tvrdwi i izjava sa ~iwenicama koje su sadr`ane u zvani~nom inspekcijskom nalazu, jasno je da su obojica lagali i obmawivali javnost i gra|ane Srbije. Niti je
Kri{to radio po zakonu, niti je u buyet Aerodroma vra}en sav novac od “napumpanih” bonusa, niti su bonusi jedini greh ovog Mla|inog “menayera”.
Zbog toga }e autor u ovoj analizi veoma sistemati~no obraditi su{tinu me{etarewa Bojana Kri{ta i javnosti prezentovati zvani~ne podatke koje je
otkrila buyetska inspekcija u kontroli Aerodroma “Nikola Tesla”.
Kri{to – idejni autor svih stimulacija i bonusa
Odgovorna lica “po predmetu kontrole”, kako se navodi u inspekcijskom nalazu, bili su Bojan Kri{to, generalni direktor, i Velimir Radosavqevi}30), zamenik generalnog direktora u JP Aerodrom “Nikola Tesla”.
Kada je re~ o nov~anim tokovima, verovali ili ne, Aerodrom je svoje finan28) Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/), od 26. 11. 2008. godine.
29) Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/), od 1. 12. 2008. godine.
30) Velimir Radosavqevi} je potpredsednik Gradskog odbora G17 plus, a osim {to
je u JP Aerodnom “Nikola Tesla” obavqao funkciju zamenika direktora, Kri{to ga je po “ugovoru o delu” anga`ovao za usluge savetovawa, koordinirawa i
pomagawa u rukovo|ewu preduze}em. Prvi “ugovor o delu” od 5. 12. 2007. godine
Radosavqevi}u je doneo zaradu od 378.000 dinara, a drugi “ugovor o delu” od 26.
12. 2007. godine, zaradu od 160.000 dinara.
22
Ivan Nini}
sijsko poslovawe obavqao preko ~ak 23 ra~una u poslovnim bankama, od kojih je 9 dinarskih i 14 deviznih! Unutra{wu organizaciju i funkcinisawe
ovog preduze}a, osmislio je i uredio sam “menayer” Kri{to, i to na na~in
koji mu je najvi{e odgovarao, grabe}i za sebe {iroka ovla{}ewa i ve}u koncentraciju nadle`nosti, {to je, ispostavi}e se kasnije, bio jedan od preduslova uspe{ne pqa~ke. Naime, Kri{to je po dolasku na funkciju direktora
Aerodroma (1. novembar 2007.), izdejstvovao kod Upravnog odbora dono{ewe
izmena i dopuna Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, i to
ve} 17. decembra 2007. godine. Dakle, to je u~inio samo mesec i po dana po dolasku u fotequ, a odmah zatim i izvr{io drugu izmenu 17. januara 2008. godine, tre}u izmenu 8. februara 2008. godine i ~etvrtu izmenu 30. oktobra 2008.
godine31). Isto tako, u vi{e navrata tokom 2008. godine, Kri{to je vr{io
izmene i dopune Pravilnika o radu, i to prvi put 17. januara 2008. godine,
drugi put 27. maja 2008. godine, tre}i put 20. juna 2008. godine i ~etvrti put 3.
oktobra 2008. godine32). U tom pogledu, buyetski inspektor u svom nalazu
konstatuje da “novim pravilnikom (iz januara i maja) u odnosu na prethodni,
ure|eno je druga~ije utvr|ivawe zarada i data su ve}a ovla{}ewa generalnom direktoru”.
Prva “krupna” izmena se odnosila na novi na~in utvr|ivawa zarada zaposlenih za obavqeni rad i vreme provedeno na radu, tako {to se vi{e ne}e
primewivati dotada{wi koeficijenti, ve} se prelazi na cenu rada u nominalnom iznosu koju utvr|uje generalni direktor, a koja se unosi u ugovor o
radu zaposlenog! Tako je Kri{to, pored osnovne zarade, svojim novim pravilnikom propisao i mogu}nost uve}ane zarade i to kroz: 1) periodi~ne stimulacije; 2) godi{we stimulacije i 3) stimulacije za uve}awe vrednosti
preduze}a. [to se ti~e “periodi~nih stimulacija”, one se utvr|uju mese~no
i kvartalno i daju se zaposlenima “na osnovu anga`ovawa na radu”. Zatim,
“godi{we stimulacije” se mogu dodeliti na godi{wem nivou, a na osnovu doprinosa u radu preduze}a, i to: a) smawewe tro{kova; b) pove}awe prihoda;
v) unapre|ewe kvaliteta pru`enih usluga; i g) ispuwewe konkretnih radnih
zadataka. Novim pravilnikom je utvr|eno da se ovaj vid stimulisawa mo`e
ugovoriti i na po~etku godine, s tim da isplata bude vezana za ispuwewe odre|enih ciqeva i zadataka, pa u tom slu~aju nije neophodno donositi odluku
o visini godi{we stimulacije! Definisano je i to da sredstva ukupne godi{we stimulacije na nivou preduze}a iznose 10 odsto od planirane dobiti i
15 odsto na razliku izme|u planirane i ostvarene dobiti preduze}a. I na
kraju, Kri{to je propisao da se “stimulacija za uve}awe vrednosti preduze}a” utvr|uje na osnovu skoka akcija preduze}a na berzi, odnosno na osnovu
31) Izmene i dopune Pravnilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova JP
Aerodrom “Nikola Tesla” su zavedene pod brojevima: 18310/1, od 17. 12. 2007. godine; 660/3, od 17. 1. 2008. godine; 2200/2, od 8. 2. 2008. godine; i 13600/14-2, od 30.
10. 2008. godine.
32) Izmene i dopune Pravnilnika o radu su zavedene pod brojevima: 18440/9, od 24.
12. 2007. godine; 660, od 17. 1. 2008. godine; 4370/10, od 27. 5. 2008. godine; i 7770/21,
od 20. 6. 2008. godine.
23
Revizija demokratije
razlike u procewenoj vrednosti kapitala preduze}a. Ova stimulacije se
utvr|uje ugovorom o radu, i to u procentualnom iznosu.
Stimuli{e i obra~unava li~no direktor Kri{to
Kada je re~ o dono{ewu odluka o visini sve tri prethodno navedene vrste stimulacija, Pravilnikom je bilo propisano da wih za zaposlene donosi neposredni rukovodilac (direktor odre|ene delatnosti). S druge strane,
iste odluke za zaposlene u svom kabinetu i poslovodstvu preduze}a (za 10 direktora odre|enih delatnosti) donosi generalni direktor, u ovom slu~aju
Bojan Kri{to. Dakle, Kri{to kao generalni direktor sam za sebe donosi
odluke o visini stimulacija, jer je tako ure|eno odredbama novog pravilnika ~ije “inovacije” je li~no on osmislio i legalizovao kroz Upravni odbor
preduze}a. Drugi primer alavosti i bahatosti Bojana Kri{ta jeste izmena
i dopuna Pravilnika o radu, i to u pogledu odredbe koja je do tada regulisala obra~un i isplatu mese~nih primawa zaposlenih u dva dela. Propisan je
novi obra~un i isplata zarada, i to po pravilu jedanput (15-og u mesecu) za
prethodni mesec! Tako|e, u pogledu obra~una i visine zarada u JP Aerodrom
“Nikola Tesla”, novim pravilnikom je propisano da zarada predstavqa “poslovnu tajnu”, {to je bilo potpuno apsurdno i nezakonito sa stanovi{ta
pristupa informacijama od javnog zna~aja, imaju}i u vidu da je re~ o javnom
preduze}u ~iji je osniva~ dr`ava. Jo{ jedan primer Kri{tovog bahatog pona{awa i alavosti na novac se mo`e sagledati kroz izmene i dopune Pravilnika o radu od 3. oktobra 2008. godine. Tada je Kri{to odlu~io da obra~un zarada u preduze}u vi{e ne}e vr{iti Sektor finansijske operative u
delatnosti finansija, ve} je ovaj posao prisvojio sebi, odnosno organizacionom delu – Kabinet generalnog direktora.
Izmi{qeno pravo na “bonus”” i do 40.000 evra
Kada je u normativno-pravnom pogledu stvorio osnovu i paravan za
pqa~ku kase Aerodroma, Bojan Kri{to je sa svojim saradnicima krenuo u
razbojni~ki pohod. Tako ugovorom o radu33) sebi obezbedio platu u nominalnom iznosu od 3.600 evra (neto) na dan obra~una po sredwem kursu NBS.
Istim ugovorom sebi je propisao pravo na periodi~nu, ali i godi{wu stimulaciju u visini od 1 odsto od razlike izme|u planirane i ostvarene godi{we dobiti Aerodroma. Kri{tov zamenik Velimir Radosavqevi} je imao
zakqu~en ugovor o radu34) kojim je bila definisana visina plate od 4.500
evra (neto), a zatim 3.500 evra (neto)! Tako|e, Radosavqevi} je kao zamenik
generalnog direktora imao ugovorenu stimulaciju u visini od 0,6 odsto razlike izme|u planirane i ostvarene godi{we dobiti Aerodroma, odnosno godi{we do 15.000 evra. Zoran Ili}35), koji se nalazio na funkciji direktora
33) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1520/1, od 26. 3. 2008. godine i “Aneks 1” broj:
1582/1, od 4. 11. 2008. godine.
34) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1524/1, od 5. 4. 2008. godine i “Aneks 1” broj:
1371/2008-1, od 3. 11. 2008. godine.
35) Re~ je o bratu Vladimira Ili}a, visokog funkcionera stranke G17 plus.
24
Ivan Nini}
Delatnosti strate{kog razvoja, imao je ugovorenu36) zaradu od 4.000 evra (neto), kao i mogu}nost da mu se zarada po osnovu radnog u~inka uve}a do 30 odsto. Dragan Ne{torovi}, direktor Delatnosti saobra}aja, u yep je stavqao
mese~no 3.000 evra (neto), a ugovorom o radu37) mu je bila omogu}ena godi{wa
stimulacija od 0,2 odsto, koja nije smela da pre|e “skromnih” 30.000 evra!
Isti slu~aj je bio i sa Violetom Jovanovi}38), direktorkom Delatnosti komercijalnih poslova, koja je mese~no zara|ivala 3.000 evra (neto), plus godi{wu stimulaciju koja je bila ugovorena39) u visini od 0,2 odsto, a koja je smela da dostigne 20.000 evra!
Daqe posmatrano, Qiqana Simonovi}, direktorka Delatnosti finansija u ovom preduze}u, je imala ugovorenu40) mese~nu zaradu u visini od 3.500
evra (neto), kao i pravo na godi{wu stimulaciju u visini od 0,25 odsto, koja
je smela da dostigne 20.000 evra. Goran Jovi~i}, direktor Delatnosti bezbednosti, u yep je mese~no stavqao 3.000 evra (neto), a ugovor o radu41) je predvi|ao i stimulaciju na godi{wem nivou do 0,2 odsto ili do 20.000 evra. Olivera Markovi}, direktorka Delatnosti pravnih poslova i javnih nabavki,
primala je platu u visini od 2.000 evra (neto), dok je ugovorom o radu42) bilo
predvi|eno i to da joj na ime godi{we stimulacije pripadne 0,125 odsto za
“doprinos poslovnom rezultatu preduze}a”! Ana Juzba{i}, direktorka Delatnosti upravqawa qudskim resursima, sigurno{}u i kvalitetom imala je
ugovorenu43) zaradu od 1.500 (neto) i pravo na godi{wu stimulaciju od 0,1 odsto. Nikola Volarevi}, direktor Delatnosti investicija i odr`avawa do
kraja avgusta 2008. godine je zara|ivao 3.000 evra (neto) i po osnovu ugovora
o radu44) imao pravo na 0,1 odsto dobiti, {to nije smelo da pre|e 40.000 evra!
Ina~e, Volarevi} je usled restruktuirawa preduze}a 31. oktobra 2008. godine dao otkaz i uzeo otpremninu od ~ak 2.058.677 dinara. Wegovu fotequ je u
septembru 2008. godine nasledio Marko Markovi}, koji je kao samostalni
referent imao platu 820 evra, a uz funkciju direktora Delatnosti investicija i odr`avawa, aneksom ugovora o radu45) dobio je novu zaradu od 1.000
evra (neto).
Sekretarica vi{e zara|ivala od lekara i profesora
Kada je re~ o utvr|ivawu nominalnog iznosa plata, na osnovu ugovora o
radu, u JP Aerodrom “Nikola Tesla” buyetski inspektor je otkrio jedan
36) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1530/1, od 5. 4. 2008. godine.
37) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1526/1, od 5. 4. 2008. godine.
38) Re~ je o supruzi Sa{e Vito{evi}a, visokog funkcionera G17 plus, nekada{weg saveznog ministra poqoprivrede i poslanika u Narodnoj skup{tini Republike Srbije.
39) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1531/1, od 5. 4. 2008. godine.
40) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1528/1, od 5. 4. 2008. godine.
41) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1532/1, od 5. 4. 2008. godine.
42) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1527/1, od 5. 4. 2008. godine.
43) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1529/1, od 5. 4. 2008. godine.
44) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1525/1, od 5. 4. 2008. godine.
45) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 2004/535, od 26. 3. 2008. godine i “Aneks 1”
broj: 1504/1, od 18. 2. 2008. godine.
25
Revizija demokratije
skandalozan podatak. Naime, utvr|eno je da je za vreme direktorskog mandata Bojana Kri{ta, wegova sekretarica Olivera \or|evi}, ina~e “tehni~ar
za preradu namirnica biqnog porekla”, primala platu od 700 evra neto, koja je u julu 2008. godine pove}ana na 800 evra neto46). Potpuno isti slu~aj u
pogledu visine i skoka mese~ne zarade bio je i sa Olgom Milovanovi}47) koja od stru~ne spreme ima zavr{enu gimnaziju. Ona je prvo bila raspore|ena
na radno mesto “stru~nog saradnika u ekonomsko-finansijskoj delatnosti”
Aerodroma, ali je po~etkom novembra Kri{to prebacuje na poslove “vi{eg
referenta za obra~un zarada u kabinetu generalnog direktora”. On ovu
akrobaciju izvodi u skladu sa novim pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova koji je doneo 2 meseca ranije. Tako|e, kontrolom je utvr|eno da su Olivera \or|evi} i Olga Milovanovi} u septembru mesecu 2008.
godine, u skladu sa odlukama48) Bojana Kri{ta, dobile stimulaciju od po
1000 evra u dinarskoj protivvrednosti, i to zbog “doprinosa u ispuwewu radnih zadataka”. Me|utim, u inspekcijskom nalazu se ne navodi kakav je to “doprinos” dat, niti se navodi kakvi “radni zadaci” su ispuweni.
Unapred prigrabili 8,4 miliona kao “akontaciju””
U postupku kontrole isplata mese~nih zarada za 2008. godinu, buyetski
inspektor je utvrdio da u januaru 2008. godine nije bilo isplata stimulacija poslovodstvu preduze}a. Me|utim, bilo je isplata “zajma za zimnicu” koji
je iznosio 60.000 dinara po zaposlenom, a koji je direktor Kri{to svojom odlukom odobrio! Ovaj zajam je uzelo 366 radnika, {to je Aerodrom ko{talo
21.960.000 dinara, a me|u korisnicima zajma na{ao se i Bojan Kri{to, wegovo zamenik, kao i 4 direktora delatnosti. Ve} u februaru mesecu, Kri{to je
sam sebi isplatio 238.801 dinar (bruto) na ime akontacije godi{we stimulacije u neto iznosu od 2.000 evra, a o tome je naknadno donosio pisane odluke49). Kako je bilo mogu}e unapred uzeti “akontaciju” na ime stimulacije, ne
treba se preterano ~uditi. Kri{to je u ugovore o radu uneo klauzulu da se
godi{wa stimulacija mo`e ispla}ivati i akontativno u iznosima i rokovima koje utvr|uje generalni direktor, tj. on li~no! Veliki “menayer” Kri{to je zatim u mesecu martu tako|e doneo odluku50) da sebi isplati akontaciju “godi{we stimulacije” u visini od 188.824 dinara (bruto). Za mesec
april je odlukom51) iz maja meseca, pored redovne zarade, sebi isplatio dodatak od 205.933 dinara (bruto), dok su svi ostali direktori delatnosti do46) “Aneks 1” osnovnog ugovora o radu je zaveden pod brojem: 1582/1, od 4. 11. 2008. godine, a “Aneks 2” broj: 1551/2, od 27. 6. 2008. godine.
47) “Aneks 1” osnovnog ugovora o radu je zaveden pod brojem: 1512/1, od 18. 2. 2008. godine; “Aneks 2” broj: 1553/2, od 27. 6. 2008. godine, i “Aneks 2b” broj: 13701/20081, od 3. 11. 2008. godine.
48) Odluke su zavedene pod brojevima: 1578/2 i 1578/3 od 1. 10. 2008. godine.
49) Odluke su zavedene pod brojevima: 01-4972, od 21. 3. 2008. godine i 1519/1, od 21. 3.
2008. godine.
50) Odluka je zavedena pod brojem: 1519/1, od 21. 3. 2008. godine.
51) Odluka je zavedena pod brojem: 1533/1, od 5. 5. 2008. godine.
26
Ivan Nini}
bili po 17.118 dinara (bruto). Kako ne bi ostali radnici bili quti na ove
alave “zveri”, Kri{to je doneo odluku52) da svi zaposleni i radno anga`ovani radnici u JP Aerodrom “Nikola Tesla” za mesec april prime “periodi~nu stimulaciju” u visini 12.000 dinara (neto).
Kako alavosti nema kraja, Bojan Kri{to je u junu doneo odluke53) da za
mesec maj sebi isplati 600.077 dinara (bruto) kao “akontaciju godi{we stimulacije”, dok je 8 wegovih saradnika – direktora delatnosti, svako ponaosob dobio po 413.103 dinara (bruto)54). Zatim, Kri{to na osnovu sopstvene
odluke55), za mesece jun i jul uzima akontaciju po 174.986 dinara (bruto), dok
u avgustu svojom odlukom56) “grabi” 174.580 dinara (bruto). Posebno je zanimqivo otkri}e buyetskog inspektora da je Kri{to u junu 2008. godine isplatio 11.412 dinara (bruto) svojoj saradnici – direktorki Delatnosti komercijalnih poslova, i to na ime nabavke {kolskih uybenika, iako ova gospo|a
ima mese~nu platu od 3.000 evra (neto)! Me|utim, ova gospo|a je bez trunke
stida samo iskoristila svoje pravo koje je Kri{to svojom odlukom57) omogu}io svim zaposlenim i radno anga`ovanim licima u preduze}u, a re~ je o isplati po 8.000 dinara (neto) na ime nabavke {kolskih uybenika za osnovnu i
sredwu {kolu, i to za svako dete zaposlenog! U mesecu septembru Bojan Kri{to je na ime akontacije stimulacije isplatio 3,5 miliona dinara (bruto),
a ovu sumu je podelilo 7 direktora delatnosti i Kri{tov zamenik. Dodu{e,
podela plena nije izvr{ena na ravne ~asti, jer je pojedina~no gledano, direktorka Delatnosti finansija dobila ~ak 909.490 dinara (bruto)58)! Buyetski inspektor je izveo ra~unicu da je samo na ime “akontacije” (pre zavr{etka poslovne godine) poslovodstvu Aerodroma u periodu januar-oktobar 2008.
godine ispla}ena “godi{wa stimulacija” u visini od ~ak 8.620.117 dinara
bruto, odnosno 7.373.991 dinar neto!
Polovinu plena vratili, a polovinu zadr`ali
Prema navodima buyetskog inspektora, u postupku kontrole isplate
“akontacija” ~lanovima poslovodstva Aerodroma, “na uvid nije dat obra~un
na koji na~in su utvr|ivane obra~unate i ispla}ene akontacije godi{we
stimulacije”. Ovakav obra~un je bio od velikog zna~aja s obzirom da je Pravilnikom o radu predvi|eno da se godi{we stimulacije mogu dodeliti iskqu~ivo na osnovu doprinosa u radu preduze}a na godi{wem nivou, i to doprinos u: 1) smawewu tro{kova poslovawa, pove}awu prihoda; 2) pove}awu
52) Odluka je zavedena pod brojem: 6370, od 29. 4. 2008. godine.
53) Odluke su zavedene pod brojevima: 1534/1, od 2. 6. 2008. godine i 1548/2, od 3. 6.
2008. godine.
54) Odluke su zavedene pod brojevima: 1540, 1541, 1542, 1543, 1544, 1545, 1546, 1547,
od 3. 6. 2008. godine.
55) Odluka je zavedena pod brojem: 1548/1, od 3. 6. 2008. godine.
56) Odluka je zavedena pod brojem: 1564, od 29. 8. 2008. godine.
57) Odluka je zavedena pod brojem: 13575, od 2. 8. 2008. godine.
58) Odluke su zavedene pod brojevima: 1570/1, 1571/1, 1572/1, 1573/1, 1574/1, 1575/1,
1576/1, 1577/1, od 1. 10. 2008. godine.
27
Revizija demokratije
dobiti preduze}a; 3) unapre|ewu kvaliteta pru`enih usluga; i 4) doprinos u
ispuwewu konkretnih radnih zadataka. Me|utim, prema obja{wewu koje je
buyetskom inspektoru dala direktorka Delatnosti pravnih poslova, navodi
se da je “generalni direktor donosio odluku o visini periodi~ne i godi{we
stimulacije” i da je to pravo direktorima poslovodstva “predvi|eno ugovorom o radu”. U obja{wewu, koje je u vidu pisane informacije buyetskom inspektoru dao Bojan Kri{to, navodi se da “periodi~ne i godi{we stimulacije predstavqaju pravo iz radnog odnosa i da je obaveza direktora da meri
rezultate rada pojedinaca i rada preduze}a kako bi ispunio obavezu prema
zaposlenima”. Daqe, “menayer” Kri{to u svom pamfletu ka`e da su “radnopravni kriterijumi za isplatu u prva tri meseca bili mese~na sagledavawa
poslovawa, a kasnije kvartalne informacije o poslovawu koje usvaja Upravni odbor”. Kada je re~ o astronomskim platama, Kri{to obja{wava da je “sistem pojedina~ne nominalne neto plate zamenio prevazi|ene koeficijente”
i da je upravo to “u najve}oj meri doprinelo da se motivi{u zaposleni”.
Me|utim, videv{i da je preterao sa “motivisawem” svojih najbli`ih saradnika i da je na jedan nemoralan, perfidan i pokvaren na~in stvorio
“pravni osnov” da zaposleni dobiju 8,6 miliona dinara neto, odnosno ukupno
7,3 miliona dinara bruto stimulacije fakti~ki niza{ta, Kri{to je pod
sna`nim pritiskom javnosti bio primoran da vrati novac u kasu Aerodroma. Kri{tov tata Ivan je u ime svog sina Bojana, na ra~un Aerodroma ukupno vratio 862.379 dinara, dok je to isto u~inila i ve}ina direktora iz Kri{tovog “menaymenta”. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, na ra~un
preduze}a je vra}eno ukupno 4.046.009 dinara, dok preostali iznos ispla}ene
stimulacije, do zavr{etka buyetske kontrole (14. januar 2009. godine) uop{te nije vra}en.
Zvani~no: Program poslovawa “probijen”” za 6,3 miliona
Ukoliko se sumiraju zakqu~ci iz nalaza buyetskog inspektora, proizilazi da je buyet JP Aerodrom “Nikola Tesla” pretrpeo {tetu zahvaquju}i
“menayeru” Bojanu Kri{tu. Kako? Naime, utvr|eno je da je samo za 10 ~lanova poslovodstva Aerodroma, na ime zarada ispla}eno 44.411.443 dinara (bruto), dok je Programom poslovawa ovog preduze}a za 2008. godinu, koji je odobrila Vlada Republike Srbije59), za ovu namenu bilo predvi|eno 38.098.110
dinara (bruto) i to za 8, a ne za 10 direktora! Dakle, na ovaj na~in Program
poslovawa je probijen za ~ak 6,3 miliona dinara, a osim toga Aerodrom je
imao i 2 direktora vi{e od projektovanog i odobrenog! Buyetska inspekcija se osvrnula i na rashode po osnovu stimulacija koje su dobili ostali zaposleni, bez poslovodstva (bez 10 direktora), a koje su ispla}ene u ukupnom iznosu od 12,9 miliona dinara bruto za 462 zaposlena. Pri tom, samo za 10 ~lanova poslovodstva ispla}ene su stimulacije u iznosu od ~ak 8,6 miliona dinara bruto!
59) Program je zaveden pod brojem: 18840/11-1, od 24. 12. 2007. godine, usvojen je od
strane UO JP Arodrom “Nikola Tesla” 27. 12. 2007. godine, a kao osniva~ JP,
Vlada Republike Srbije je na wega dala saglasnost Re{ewem broj: 023-155/2008,
od 17. 1. 2008. godine (“Sl. glasnik RS”, br. 7/08, od 18. 1. 2008. godine).
28
Ivan Nini}
Otkri}e nadle`nog buyetskog inspektora da je Kri{to probio “Program poslovawa JP Aerodrom ’Nikola Tesla’ za 2008. godinu” za ~ak 6,3 miliona dinara i to samo na ime napumpanih zarada, prati i ~iwenica da nadle`na ministarstva ovo uop{te nisu identifikovala. Naime, isplate zarada u javnim preduze}ima se ne mogu izvr{iti sve dok Ministarstvo rada i
Ministarstvo finansija ne overe poreske prijave o obra~unatim i pla}enim doprinosima. Takvu proceduru propisuje va`e}a uredba60) koja je 2006.
godine doneta od strane Vlade Republike Srbije. Dakle, nakon isplate zarada, javno preduze}e je, prema va`e}oj uredbi, obavezno da u roku od 3 dana dostavi poreske prijave Poreskoj upravi Srbije i ministarstvu nadle`nom za
oblast koju pokriva javno preduze}e (u ovom slu~aju to je Ministarstvo infrastrukture). U tom pogledu, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, iz
overenih obrazaca (poreskih prijava) za isplatu zarada u JP Aerodrom “Nikola Tesla” za 2008. godinu, utvr|eno je da nadle`na ministarstva, kao ni
Poreska uprava, “nisu imali primedbi”! Ovaj podatak samo pokazuje da su
Bojan Kri{to i wegova dru`ina imali institucionalnu podr{ku za pqa~ku buyeta Aerodroma, jer oni organi koji su bili du`ni da nadziru mese~ne
isplate zarada, svoju nadle`nost nadzora nisu vr{ili u ciqu za{tite dr`avnog interesa. Dakle, da nije bilo naknadnog nadzora od strane Buyetske
inspekcije i zahteva Srpske radikalne stranke da se izvr{i kontrola, nezakonita isplata 6,3 miliona dinara bi ostala neprime}ena.
Kri{to i Dinki} dokazani me{etari i la`ovi
Dakle, sve ~iwenice koje su iznete u ovoj analizi, a koje je utvrdio
buyetski inspektor, ne uklapaju se u odbranu koju je Bojan Kri{to u pisanoj
formi dostavio medijima. On je svojevremeno u toj odbrani istakao da je
“Upravni odbor kompanije, u kome su zastupqeni predstavnici gotovo svih
stranaka u Srbiji (DS-2, G17 plus-1, DSS-1, SDP-1, NS-1), doneo Odluku o
nagra|ivawu menaymenta u zavisnosti od ostvarene dobiti preduze}a, posle
~ega je Vlada Srbije po~etkom godine usvojila Program poslovawa Aerodroma za 2008, u okviru koga je definisan buyet za plate menaymenta”. Prema Kri{tovoj tvrdwi “sve dosada{we isplate zaposlenima i menaymentu su
izvr{ene u skladu sa zakonom i u okviru predvi|enog buyeta Aerodroma
odobrenog od strane Vlade Srbije”61). Po izbijawu “Afere Kri{to” i Mla|an Dinki}, mentor Bojana Kri{ta je tako|e tvrdio da “Kri{to nije prekr{io Program poslovawa JP Aerodrom ’Nikola Tesla’ u pogledu odobrene
isplate masa plata za 2008. godinu”62). Na`alost, nadle`na buyetska inspekcija Ministarstva finansija je utvrdila upravo suprotno, a to je da je Program poslovawa “probijen” za 6,3 miliona dinara i da odluke o isplati sti60) Uredba o na~inu i kontroli obra~una isplata zarada u javnim preduze}ima
(“Slu`beni glasnik RS”, br. 5/06).
61) Izvor: Internet portal “E-novine”, (http://www.e-novine.com/), od 26. 11. 2008.
godine.
62) Izvor: Agencija Tanjug, od 30. 11. 2008. godine.
29
Revizija demokratije
mulacija nije donosio UO, ve} direktor Kri{to. Zbog ovih la`i i obmane
javnosti ni Kri{to, a ni Dinki} nisu snosili odgovornost. Kri{to je samoinicijativno podneo ostavku jer je, kako ka`e, “u delu javnosti izvrgnut lin~u i progonu”, a Dinki} je za izbijawe “Afere Kri{to” optu`io medije.
30
Ivan Nini}
(4)
Mit o “menayeru”” i istina o {teto~ini (2)
Bezuspe{no predstavqawe Bojana Kri{ta, biv{eg direktora JP
Aerodrom “Nikola Tesla”, kao vrhunskog “menayera” koga Srbije nije imala
otkako je sveta i veka, bilo je samo jedno u nizu mnogobrojnih dosada{wih
spinovawa Mla|ana Dinki}a (G17 plus). To spinovawe je za ciq imalo da javnosti prika`e Kri{ta u potpuno druga~ijem svetlu od onoga {to su ~iwenice i {to je na kraju pokazala buyetska kontrola Kri{tovog rada. A
~iwenica je da je “menayer” Kri{to u JP Aerodrom “Nikola Tesla” kao
tehnolo{ki vi{ak, otpustio 141 radnika uz isplatu 135,6 miliona dinara otpremnine, i da je s druge strane na razli~ite na~ine, po osnovu vi{e
vrsta ugovora i uz “probijawe” Programa poslovawa preduze}a, anga`ovao
840 radnika. Anga`ovawe 473 radnika za 10 meseci 2008. godine, pla}eno je
omladinskim zadrugama 80,6 miliona dinara, dok je preduze}u “OZB Komerc” za anga`ovawe 350 radnika pla}eno 301,3 miliona dinara, i to bez
raspisivawa tendera. Jedan od mnogobrojnih {teto~inskih “ugovora o delu”, bio je ugovor sa ~ovekom koji je po zanimawu oficir, a koga je Kri{to
anga`ovao kao svog “savetnika za ekologiju i za{titu `ivotne sredine”.
Ovakovo Kri{tovo “restrukturirawe”, podr`ao je i Upravni odbor preduze}a, ~iji ~lanovi su za uzvrat dobijali astronomske apana`e, nerealno
visoke naknade putnih tro{kova i biznis platnu karticu za krkanluk i
gorivo.
***
Mla|ina demagogija i populizam
Veliko “priznawe” koje je mentor Mla|an Dinki} javno odao svom “misionaru” i u~eniku Bojanu Kri{tu, jesu navodni “uspesi” u “restruktuirawu” JP Aerodrom “Nikola Tesla” za vreme wegovog direktorskog mandata.
O tome, u svom autorskom tekstu objavqenom u dnevnom listu “Politika”,
pod naslovom “Kad je skupo zapravo jeftino”, Dinki} ka`e: “(...) Nakon sveop{te hajke, oti{ao je jedan od retkih direktora koji je hrabro i uspe{no
restruktuirao svoje preduze}e, raskinuv{i brojne {tetne ugovore, smawiv{i masu plata za 15 odsto u odnosu na pro{lu godinu, broj zaposlenih za jednu tre}inu, uz pove}awe dobiti za dr`avu od ~ak ~etiri puta. Bojan Kri{to
je zapravo uradio ono {to se ve} godinama tra`ilo od svake vlade – smawio
je javnu potro{wu na primeru preduze}a koje je vodio. Zato je i stekao brojne neprijateqe (...)”63).
Posle ovakvog Mla|inog hvalospeva, svi bi izveli zakqu~ak da je Kri{to bio “menayer” kakvog bi svaka dr`ava i svaka vlast veoma rado po`elele u svom timu. Me|utim, o ~emu se ovde radi najboqe ilustruju prve re~enice iz Mla|inog autorskog teksta: “Najve}a opasnost za demokratiju je dema63) Izvor: List “Politika”, (http://www.politika.rs/), od 8. 12. 2008. godine.
31
Revizija demokratije
gogija. Posebno u Srbiji, u kojoj je populizam stariji od demokratije. Demagogija dovodi do iskrivqenog sistema vrednosti”. Dakle, ministar Dinki}
veoma precizno iznosi svoje zapa`awe uzajamnog odnosa “demokratija-demagogija” u na{oj zemqi, ali bira upravo taj na~in, da demago{kom i populisti~kom zamenom teza prika`e Bojana Kri{ta kao “supermena”. Kao “uspe{nog menayera” koji je `rtva “lova na ve{tice” i kao “jednog ~oveka” koji
je do`iveo “besomu~ni medijski lin~”. Na ovaj na~in Dinki} je na najbrutalniji mogu}i na~in obmanuo javnost i gra|ane Srbije, a da je to zaista tako
svedo~i i zvani~an nalaz buyetskog inspektora Ministarstva finansija. Iz
ovog dokumenta se veoma precizno vidi kako je to Kri{to “hrabro i uspe{no restruktuirao” preduze}e kojim je rukovodio, kako je “raskinuo brojne
{tetne ugovore” i kako je “smawio masu plata za 15 odsto” i “smawio broj zaposlenih za jednu tre}inu”.
Kri{to “menayer””: otpustio 141, pa zaposlio 840 radnika
U postupku kontrole poslovawa JP Aerodrom “Nikola Tesla” i rada
direktora Bojana Kri{ta, buyetski inspektor je u svom nalazu konstatovao
da je to preduze}e Programom restruktuirawa za 2008. godinu64), planiralo
da smawi dotada{wi broj zaposlenih za 108 qudi. Proceweno je da bi ovaj
poduhvat ko{tao oko 108 miliona dinara, a {to je obezbe|eno u buyetu
Aerodroma. Me|utim, obra~unate su i ispla}ene otpremnine za 141 zaposlenog, {to je buyet Aerodroma ko{talo 135.634.571 dinara bruto. Nakon ovog,
kako Dinki} ka`e “hrabrog i uspe{nog restruktuirawa” preduze}a u kome
se “smawio broj zaposlenih za jednu tre}inu”, u JP Aerodrom “Nikola Tesla” se de{avaju neverovatne stvari. Naime, de{ava se to da se Bojan Kri{to “otarasio” radnika u stalnom radnom odnosu da bi poslove anga`ovawa
radnika pla}ao preko ugovora, omladinskih zadruga i preko jednog privatnog preduze}a. Kako? Naime, u prvih 10 meseci 2008. godine JP Aerodrom
“Nikola Tesla” je utro{ilo 420 miliona dinara bruto za finansirawe plata 472 stalno zaposlena radnika. Kri{to je po “ugovoru o delu” prose~no anga`ovao 12 lica, {to je Aerodrom ko{talo 7,5 miliona dinara bruto. Po
“ugovoru o povremenim i privremenim poslovima” anga`ovao je 4 lica, a po
“ugovoru o dopunskom radu” prose~no 1 lice mese~no, {to je Aerodrom ko{talo 4,1 milion dinara bruto. U istom periodu Kri{to je preko omladinskih zadruga anga`ovao i 473 radnika koji su ko{tali dodatnih 80,6 miliona dinara bruto. Me|utim, preko firme “OZB Komerc”, Kri{to je anga`ovao 350 radnika, a {to je Aerodrom ko{talo ~ak 301,3 miliona dinara bruto. Dakle, prema ~iwenicama koje je utvrdio buyetski inspektor, na platnom spisku preduze}a se u prvih 10 meseci 2008. godine na{lo 472 radnika u
stalnom radnom odnosu i ~ak 840 radnika “tu|e radne snage”.
Dakle, ukoliko se sumira broj stalno zaposlenih i broj anga`ovanih
radnika, re~ je o prose~nom mese~nom broju od ukupno 1.311 qudi koji su u prvih 10 meseci 2008. godine bili na platnom spisku JP Aerodrom “Nikola Te64) Program je zaveden pod brojem: 19339, od 18. 12. 2007. godine.
32
Ivan Nini}
sla”. Kri{to je rad svojih stalno zaposlenih radnika platio 420 miliona
dinara, dok je rad tu|e radne snage platio 396,9 miliona dinara. Nejasno je u
~emu se onda ogleda “restrukturirawe” i “smawewe broja zaposlenih za jednu tre}inu”? Kakva je to ra~unica otpustiti 141 radnika i za otpremnine izdvojiti 135,6 miliona dinara, a istovremeno anga`ovati 840 radnika “sa
strane” i platiti im skoro 400 miliona dinara?! Ovako ne{to u Srbiji nije zabele`eno sve do pojave Bojana Kri{ta i Mla|ana Dinki}a.
Kri{tovi “honorarci”” i 350 “omladinaca””
Ukoliko se analizira na~in na koji je Bojan Kri{to anga`ovao “tu|u
radnu snagu” i poslovi za koje su pojedinci “sa strane” anga`ovani, mogu se
izvu}i zakqu~ci da nije re~ ni o kakvom “menayeru”, ve} da je re~ o najobi~nijoj {teto~ini koju jedno dr`avno preduze}e u “demokratskoj” Srbiji mo`e da ima. Kako je buyetski inspektor utvrdio, odmah po re{avawu problema “vi{ka zaposlenih” i po isplati otpremnina, direktor Kri{to je po~eo
da zapo{qava novu radnu snagu i to po “ugovoru o dopunskom radu”. Tako je
za prvih 10 meseci 2008. godine, na teret buyeta Aerodroma, stvorio tro{kove u visini od 1.635.929 dinara bruto. Da skandal bude jo{ ve}i, u Programu poslovawa JP Aerodrom “Nikola Tesla” za 2008. godinu, koji je usvojila Vlada Republike Srbije, uop{te nisu bili predvi|eni, odnosno nisu
bili odobreni rashodi po ovom osnovu. Jedan od ugovora65) o dopunskom radu
do 1/3 punog radnog vremena, Kri{to je potpisao sa izvesnim Markom Paunovi}em,66) i to za poslove “koordinatora projekta izrade Studije o restrukturirawu JP Aerodrom “Nikola Tesla” u periodu od 1. juna do 31. decembra 2008. godine”. Naknada za ovaj posao je ugovorena u neto iznosu od ~ak
2.000 evra mese~no! Pored ugovora po ovom osnovu, Kri{to je u prvih 20 meseci 2008. godine utro{io ~ak 7.665.967 dinara bruto za anga`ovawe radne
snage, i to 12 qudi po “ugovoru o delu”. Buyetski inspektor je utvrdio da je
Program poslovawa “probijen” za 2.867.474 dinara, koliko je vi{e utro{eno od planiranog i odobrenog. Izme|u ostalog, jedan od ugovora o delu koji
je Kri{to potpisao bio je i ugovor67) sa izvesnim Zdravkom Vu~kovi}em.
Iako je Vu~kovi} po zanimawu oficir, Kri{to ga je anga`ovao za svog “savetnika za ekologiju i za{titu `ivotne sredine”, za {ta je mese~no dobijao
54.800 dinara neto.
65) U inspekcijskom nalazu se ne navodi delovodni broj ugovora.
66) Marko Paunovi} je izvr{ni direktor NVO “Centar za liberalno-demokratske studije”. Diplomirao je 2000. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu,
a po magistraturu je “oti{ao” 2003. godine kao stipendista Vlade SAD na University of Pennsylvania. Kri{tovo poznanstvo i prijateqstvo sa “ekspertom” Paunovi}em datira jo{ iz kabineta potpredsednika Vlade SRJ i Vlade Srbije M.
Labusa (G17 plus), gde su obojica radili. Tek svr{eni student, “ekspert” Paunovi} je od januara 2001. godine do maja 2006. godine radio kao “ekonomski savetnik” M. Labusa.
67) Ugovor je zaveden pod brojem: 440/32, od 4. 2. 2008. godine.
33
Revizija demokratije
Direktor Kri{to se nije zaustavio na ovim anga`ovawima, ve} je radnu
snagu od 17 qudi anga`ovao i na tre}i na~in, i to po osnovu “ugovora o povremenim i privremenim poslovima”. Tako su poslovi “kuvawa kafe u delatnosti komercijale” i poslovi vezani za “telekomunikacione sisteme”, u prvih 11 meseci 2008. godine, buyet Aerodroma ko{tali 2.500.369 dinara. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, izme|u ostalog, Kri{to je za period
od 1. avgusta do 31. decembra 2008. godine, za poslove “odr`avawa telekomunikacionih sistema”, anga`ovao po ugovoru izvesnog Sr|ana [vabi}a i
obezbedio mu mese~nu naknadu od 40.000 dinara neto. Zahvaquju}i “menayerskom” poduhvatu Bojana Kri{ta, buyet JP Aerodrom “Nikola Tesla” je u periodu od 1. januara do 31. novembra 2008. godine opusto{en za ~ak 83.165.539
dinara, koliko je ko{talo anga`ovawe radne snage za obavqawe privremenih i povremenih poslova. Od toga je 2,5 miliona dinara direktno pla}eno
fizi~kim licima sa kojima su potpisivani ugovori, dok je iznos od 80,6 miliona dinara pla}en omladinskim zadrugama. Prema navodima buyetskog inspektora, Kri{to je stvarawem ovih rashoda “probio” Program poslovawa
JP Aerodrom “Nikola Tesla” za 2008. godinu, koji je usvojila Vlada Republike Srbije, i to za 6.459.550 dinara, koliko je vi{e utro{eno od planiranog i odobrenog. Aerodrom je imao ugovorene poslove sa 3 omladinske zadruge preko kojih je za prvih 10 meseci 2008. godine, u proseku bilo anga`ovano
350 lica. Anga`ovani su radnici za utovar-istovar, odr`avawe zelene povr{ine, te kafe kuvarice, pomo}ni radnici, higijeni~ari, voza~i sanitetskog
vozila, traga~i izgubqenih stvari, voza~i prtqaga itd. Zadrugama je na ime
bruto tro{kova i provizije pla}eno 80.665.169 dinara, a od tog novca anga`ovana lica su dobila 48.274.021 dinar neto.
Preko posrednika zaposleno jo{ 473 radnika za 301 milion
Da se “menayerski” rezultati Kri{ta ne zavr{avaju samo na anga`ovawu radne snage preko omladinskih zadruga, buyetski inspektor je otkrio
prilikom kontrole dokumentacije o saradwi JP Aerodrom “Nikola Tesla”
sa preduze}em “OZB Komerc”. Naime, utvr|eno je da je preko ove firme, a za
potrebe Aerodroma, bilo anga`ovano ukupno 473 lica. Tako je 219 radnika
bilo anga`ovano u Delatnosti saobra}aja; 40 radnika u Delatnosti investicija; 158 radnika u Delatnosti bezbednosti; 7 radnika u Delatnosti komercijale; 18 radnika u Delatnosti informacionih tehnologija; 7 radnika u Delatnosti pravnih poslova i javnih nabavki; 13 radnika u Delatnosti finansijskih poslova; i 2 radnika u kabinetu direktora Bojana Kri{ta (menayer
za odnose sa javno{}u i voza~). Ovo anga`ovawe “tu|e radne snage” za prvih
10 meseci 2008. godine ko{talo je Aerodrom ~ak 301.367.709 dinara, koliko
su iznosile bruto zarade sa provizijom. Od ove sume samo je 174.252.428 dinara pla}eno na ime “~istih” neto zarada radnicima. Posebno je interesantno
to {to su obra~un zarada i druge poslove vr{ile kadrovska i obra~unska
slu`ba JP Aerodrom “Nikola Tesla”. S druge strane, firma “OZB Komerc”
je samo zakqu~ivala ugovore sa radnicima i za ugovorenu radnu snagu, u skladu sa svojim cenovnikom usluga, od Aerodroma napla}ivala proviziju. Re~ je
o proviziji od 4 odsto na bruto zaradu radnika.
34
Ivan Nini}
Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ugovor o poslovnoj saradwi68)
izme|u JP Aerodrom “Nikola Tesla” i preduze}a “OZB Komerc” datira jo{
iz septembra 2005. godine, a potpisao ga je Kri{tov prethodnik, tada{wi
direktor Neboj{a Nedeqkovi},69) iz G17 plus. U ugovoru je navedeno da je
osnov za wegovo zakqu~ivawe odredba ~lana 98, stav 1, ta~ka 8 Zakona o javnim nabavkama70) kojom je propisano na koje usluge se ovaj zakon ne primewuje. Prema stavu buyetskog inspektora, JP Aerodrom “Nikola Tesla” u poslu
sa preduze}em “OZB Komerc” nije oslobo|en primene Zakona o javnim nabavkama, jer je re~ o pru`awu usluga koje podle`u proceduri javne nabavke.
U vezi sa ovim kriminalom, u postupku buyetske kontrole uzeta je i pisana
izjava od direktorke Delatnosti pravnih poslova i javnih nabavki u JP
Aerodrom “Nikola Tesla”. Prema navodima izjave, Aerodrom se u 2008. godini “obratio Upravi za javne nabavke sa zahtevom za mi{qewe da sprovede
postupak sa poga|awem i da nakon toga zakqu~ni novi ugovor sa ’OZB Komerc’, ali nije dobijeno pozitivno mi{qewe i izvr{ene su pripreme za
sprovo|ewe otvorenog postupka”. Dakle, potpuno logi~no {to se posao vredan vi{e od 300 miliona dinara ne sme sprovesti u postupku javne nabavke
“sa poga|awem”. Me|utim, nije logi~no kada su to Kri{to i “dru`ina” planirali da sprovedu “otvoreni postupak” javne nabavke ako je 2008. godina ve}
bila pri kraju. S druge strane, Zakon o javnim nabavkama nala`e da se za svaku buyetsku godinu sprovodi nova javna nabavka ugovarawa usluga, te je u tom
smislu od 2005. godine, svake godine morao biti raspisivan tender za izbor
najpovoqnijeg ponu|a~a. O~igledno je da to nije bilo u interesu tada{wem
direktoru Nedeqkovi}u, a ni wegovom nasledniku Kri{tu.
Upravni odbor potkupqen, a nadzorni nije formiran
Kao organ upravqawa, Upravni odbor u JP Aerodrom “Nikola Tesla”
se nije obazirao na me{etarewe direktora Bojana Kri{ta, ve} je dono{ewem pojedinih akata slu`io kao Kri{tov paravan koji treba da ozakoni ono
{to je nezakonito ili lo{e po preduze}e. Tako su ~lanovi UO za prvih 10
meseci 2008. godine bili “debelo” pla}eni za svoj nerad, a prema navodima
68) Ugovor je zaveden pod brojem: 917/2005, od 30. 9. 2005. godine.
69) Neboj{a Nedeqkovi} je kao kadar stranke G17 plus sredinom 2004. godine postavqen za direktora JP Aerodrom “Nikola Tesla” (tada: Aerodrom “Beograd”), gde se zadr`ao sve do novembra 2007. godine kada ga je zamenio B. Kri{to. Na predlog stranke G17 plus, Vlada Republike Srbije Nedeqkovi}a imenuje za direktora JP “Skijali{ta Srbije” gde se zadr`ao sve do juna 2008. godine.
U `i`u javnosti je dospeo zbog ~iwenice da je od Aerodroma naplatio otpremninu u iznosu od 1,6 miliona dinara, da bi kasnije od Skijali{ta naplatio jo{
2.166.155 dinara. Prema pisawu lista “Pres” od 11. 12. 2008. godine, Nedeqkovi} je Re{ewem broj: 02-191, od 23. 1. 2004. godine dobio otkaz u JP “JAT ervejz”,
a u obrazlo`ewu ovog akta se navodi da su razlozi za otkaz: “povreda i zanemarivawe radnih obaveza, po{to je neprofesionalnim kori{}ewem interneta i
pose}ivawem sajtova sporne sadr`ine naneo {tetu poslovawu preduze}a”. Nedeqkovi} je trenutno direktor izdava~kog preduze}a “Borba”.
70) Zakon o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 43/03 i 55/04).
35
Revizija demokratije
buyetskog inspektora naplatili su 14.121.768 dinara neto, odnosno
21.267.724 dinara bruto. Od ove sume, predsednik UO je dobio 1.908.348 dinara neto, odnosno 2.874.018 dinara bruto, dok je 8 ~lanova UO podelilo
12.213.420 dinara neto, odnosno 18.393.705 dinara bruto. Me|utim, iako su
~lanovi UO u proseku mese~no primali po 152.667 dinara, a predsednik UO
u proseku 190.834 dinara, na tome se otima~ina ne zavr{ava. Wima je Kri{to svojom odlukom71) omogu}io i kori{}ewe drugih pogodnosti na teret
buyeta Aerodroma. Tako je jedna od pogodnosti bila i kori{}ewe “biznis
platne kartice” za ugostiteqske usluge i nabavku benzina, sa mese~nim limitom potro{we od 50.000 dinara. Kri{tova odluka je propisivala i to da
se “do po~etka kori{}ewa platne kartice ~lanovima UO odobravaju tro{kovi u iznosu od 25.000 dinara mese~no, po~ev od dana postavqewa za ~lana UO”. I na kraju, Kri{to je odobrio da ~lanovi UO koji na sednice UO
dolaze van grada Beograda, imaju pravo na naknadu u pau{alnom iznosu od
20.000 dinara za svaki dolazak na sednicu UO, a {to }e pravdati ra~unima za
gorivo i autobuskim kartama. Buyetska kontrola je pokazala da je isplatom
svih naknada i beneficija ~lanovima UO, “probijen” Program poslovawa
preduze}a za 2008. godinu, i to za 685.925 dinara neto, odnosno za 1.036.389 dinara bruto, koliko je vi{e ispla}eno od dozvoqenog.
Dakle, ako je na ovakav na~in UO preduze}a bio potkupqen od strane
Bojana Kri{ta, postavqa se pitawe {ta je u tom slu~aju radio Nadzorni odbor? Vlada Republike Srbije uop{te nije ni imenovala Nadzorni odbor u
JP Aerodrom “Nikola Tesla”, te tako nije imao ko da vr{i nadzor nad radom direktora i UO. ^ak i da je postojao Nadzorni odbor, pitawe je koliko
bi wegov rad imao uticaja na funkcionisawe preduze}a, jer bi ovaj organ verovatno imao samo “dekorativnu” ulogu. Prema tome, sve ~iwenice koje
autor iznosi u ovoj analizi ukazuju na to da Dinki}ev “menayer” Bojan Kri{to zapravo nije menayer, ve} je najobi~nija dru{tvena, ekonomska i politi~ka {teto~ina.
71) Odluka je zavedena pod brojem: 10102, od 19. 6. 2008. godine.
36
Ivan Nini}
(5)
Tomica i javne nabavke u zdravstvu
Gotovo da je nemogu}e od preko 250 zdravstvenih ustanova u Srbiji
o~ekivati i zahtevati striktnu primenu Zakona o javnim nabavkama, ako
istovremeno Ministarstvo zdravqa predstavqa “bazu” korupcije kada je
re~ o nabavkama u zdravstvenom sistemu na{e dr`ave. Ova ~iwenica je i
zvani~no dokazana u kontroli finansijskog poslovawa Ministarstva
zdravqa tokom 2005. i 2006. godine, koju je izvr{ila Buyetska inspekcija
Ministarstva finansija. Prema nalazu buyetskog inspektora, ministar
Tomica je nezakonito sprovodio javne nabavke koje se mere u milijardama dinara, i to bez godi{wih planova javnih nabavki, koje Ministarstvo zdravqa nije donosilo. Primera radi, ministar Milosavqevi} je ugovor o nabavci 20 komada transportnih inkubatora u vrednosti 11,4 miliona dinara, dodelio preduze}u “Medical System” uz kr{ewe Zakona o javnim nabavkama. Koliko su kriminalne javne nabavke u Ministarstvu zdravqa “uzele
maha”, najboqe svedo~i nezakonita nabavka 30 sanitetskih vozila, koju je
ministar Tomica jo{ 2005. godine avansno platio ~ak 79,1 milion dinara.
^etiri godine posle toga, niti su isporu~ena vozila niti je novac vra}en
natrag u buyet Republike Srbije iako postoji obavezuju}a sudska presuda.
Nadle`no tu`ila{tvo pune dve godine nije u stawu da pokrene krivi~ni
postupak protiv odgovornih za ovu pqa~ku, aminuju}i tako kriminal u
zdravstvu koji ne zna za granice.
***
Javne nabavke – “Ahilova peta”” ministra zdravqa
Za srpskog ministra zdravqa Tomicu Milosavqevi}a iz G17 plus, korupcija u zdravstvu je, kako on tvrdi, “sporadi~na pojava”, a kada se uop{te
govori o korupciji u zdravstvu, ministar ka`e da se tu “misli na odnos doktor-pacijent, {to je obostran proces”72). Davawem ovakvih izjava, jasno je da
Milosavqevi} ne `eli da prihvati ~iwenicu da je resor kojim skoro deceniju rukovodi73), jedan od najve}ih izvora korupcije u na{oj zemqi. Daleko
od toga da je samo relacija “doktor-pacijent” jedina i najve}a asocijacija za
korupciju u zdravstvu. Ovaj oblik korupcije je dalekom mawi u Srbiji u odnosu na veliki obim korupcije u javnim nabavkama koje se sprovode u zdravstvenom sistemu. Me|utim, pojavu korupcije u ovoj sferi zdravstva ne ospo72) Izvor: “Tanjug” i list “Politika” (http://www.politika.rs/), od 16. 1. 2009. godine.
73) Prof. dr Tomica Milosavqevi} (G17 plus) je na du`nost ministra zdravqa u
Vladi DOS-a prvi put izabran 2002. godine. Kao kadar stranke G17 plus reizabran je u prvoj i drugoj vladi dr Vojislava Ko{tunice (DSS), i to 3. 3. 2004. godine, a zatim 15. 5. 2007. godine. U vladi dr Mirka Cvetkovi}a (DS) Milosavqevi} je 2008. godine ponovo izabran na funkciju ministra zdravqa. Dakle, re~ je
o ministru koji ima najdu`i kontinuitet u vo|ewu istog resora od tzv. “demokratskih promena” do danas.
37
Revizija demokratije
rava ni sam ministar Milosavqevi}, koji ka`e da su “nabavke drugi prostor
za korupciju, iako Srbija posledwih godina ima Zakon o javnim nabavkama
koji je tu oblast zna~ajno promenio”. Koliko je ovaj zakon zaista “promenio”
oblast javnih nabavki u zdravstvu, najboqe svedo~e primeri malverzacija u
nekoliko zdravstvenih ustanova u Beogradu, {to je medijski i te kako bilo
propra}eno. Sr` ove afere su bile nezakonite javne nabavke sa drasti~no
uve}anim cenama inventara i gra|evinskih radova u domovima zdravqa i
bolnicama. Direktori zdravstvenih ustanova su, i pored zvani~nih inspekcijskih nalaza, negirali svoju krivicu, odbijaju}i da dobrovoqno podnesu
ostavke, nakon ~ega su smeweni, i to iskqu~ivo zahvaquju}i medijskoj buci.
Dakle, ako je poslovawe spornih zdravstvenih ustanova bilo samo “slu~ajan uzorak”, onda mo`emo da pretpostavimo kako je realizovan projekat
“Hitna rekonstrukcije 20 bolnica u Srbiji”. Re~ je o projektu koji je Svetska banka finansirala sa 50 miliona evra, a zbog nedostatka novca, iz sredstava NIP-a za tu namenu je utro{eno i dodatnih 6,9 miliona evra. Ali
pretpostaviti i ukazati na bilo kakvu senku sumwe u ar~ewe dr`avnog novca kada je re~ o javnim nabavkama u zdravstvu, ili jo{ gore, dovesti ministra
Tomicu Milosavqevi}a u bilo kakvu vezu sa tim, veoma je rizi~no i predstavqa “ma~ sa dve o{trice”. Ko uradi tako ne{to, odmah }e ga od strane ministra sa~ekati krivi~na prijava za uvredu i klevetu i velika paqba u medijima, uz navode da je re~ o tendencioznim optu`bama i organizovanim napadima na ministra zdravqa. Zbog toga autor ni{ta tendenciozno i neprovereno ne}e iznositi u ovoj analizi, strogo }e se dr`ati ~iwenica iz zvani~nih dokumenata koji dokazuju obim korupcije u kojoj je zdravstvo u Srbiji ogrezlo, i to uz “blagoslov”, koga drugog nego ministra Milosavqevi}a.
Naime, kako su se u Ministarstvu zdravqa tokom 2005. i 2006. godine, u
re`iji ministra Milosavqevi}a realizovale javne nabavke, utvrdio je
buyetski inspektor Ministarstva finansija Hasan Berberovi}, koji je o tome ne{to zvani~no i “pribele`io”. O izvr{enoj kontroli finansijskog poslovawa Ministarstva zdravqa, inspektor Berverovi} je sa~inio zapisnik
(nalaz) koji je zaveden pod brojem: 401-00-01564/2006-09, od 12. marta 2007. godine. Na bazi pomenutog dokumenta, u ovoj analizi autor }e bli`e obraditi
i prezentovati nepravilnosti u javnim nabavkama koje je sprovodilo Ministarstvo zdravqa.
Tomica ne planira nabavke, a “topi”” milijarde
Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, sve javne nabavke koje je Ministarstvo zdravqa sprovelo u 2005. i 2006. godini, nisu smele biti sprovedene jer ovo ministarstvo prethodno uop{te nije donelo godi{wi plan javnih nabavki. Dakle, nije postojao plan koji bi podrazumevao vrstu, obim i
vrednost planiranih nabavki prema raspolo`ivim sredstvima u buyetu Republike Srbije koji je opredeqen za finansirawe izdataka i rashoda Ministarstva zdravqa. Ovim su direktno prekr{ene odredbe Zakona o javnim nabavkama, a ministar Tomica Milosavqevi} je u 2005. godini, bez plana, sproveo 63 nabavke za opremawe i rekonstrukciju bolnica i domova zdravqa u
38
Ivan Nini}
Srbiji. Od toga je vrednost najmawe nabavke iznosila 1 milion dinara dok
je najve}a nabavka gra|evinsko-zanatskih radova dostigla 42,8 miliona dinara. Tako|e, Tomica je kao odgovorno lice za raspolagawe buyetskim sredstvima Ministarstva zdravqa, mimo plana, nezakonito izvr{io i nabavke
robe, usluga i radova, i to od 45 dobavqa~a. Najmawa vrednost ovih ugovora
kretala se u rasponu od 1 milion, pa sve do 340,2 miliona dinara, a bilo je i
sklapawa poslova vrednih 247,9 miliona; 125,2 miliona; 96,6 miliona; 103,8
miliona; 98,8 miliona dinara, itd. Upravo ovakvim bezakowem u Ministarstvu zdravqa, ministar Milosavqevi} podsti~e vi{e od 250 zdravstvenih
ustanova u Srbiji da kr{e Zakon o javnim nabavkama, jer ako se ministar u
ministarstvu ne pridr`ava zakona pri nabavkama, za{to bi to ~inio bilo
koji direktor doma zdravqa u Srbiji?!
Tomica ~a{}ava, a gra|ani Srbije pla}aju
Kako ministar Tomica Milosavqevi} nezakonito razbacuje novac iz
buyeta Republike, dokazuje i otkri}e buyetskog inspektora. Naime, u postupku buyetske kontrole utvr|eno je da je Ministarstvo zdravqa u 2005. godini “preplatilo” radove na rekonstrukciji bolnice “Stefan Visoki” u
Smederevskoj Palanci. Tako je Tomica bez pravnog osnova, preduze}e “MLP
Jugoinport” d.o.o. ~astio sa 355.768 dinara, zbog ~ega je inspektor nalo`io
meru da se navedeni iznos vrati u buyet Republike. Osim ovih sredstava,
buyetski inspektor je Tomici nalo`io meru da u buyet Republike vrati i
iznos od 695.102 dinara, koliko je nezakonito utro{io 2005. godine za nabavku ode}e i obu}e za 16 zaposlenih koji na to nisu imali pravo. Naime, re~ je
o tome da je po va`e}em pravilniku74) Ministarstva zdravqa decidno bilo
utvr|eno ko od zaposlenih u tom ministarstvu ima pravo na kori{}ewe obu}e i ode}e na teret buyeta. Iako ga je li~no doneo, za Tomicu va`e}i pravilnik nije bio obavezuju}i pa je tako, umesto da opremu obezbedi za 346 zaposlenih, to u~inio za 362 zaposlena. To je buyet Ministarstva zdravqa ko{talo ~ak 15.726.688 dinara, odnosno 695.102 dinara vi{e nego {to je propisima bilo dopu{teno.
Nabavka inkubatora i obu}e mimo zakona
Prema nalazu buyetskog inspektora, u 2005. godini ministar Tomica
Milosavqevi} je posao nabavke 20 komada transportnih inkubatora vrednosti 11,4 miliona dinara, nezakonito dodelio preduze}u “Medical System” iz
Beograda. Od 5 prispelih tenderskih ponuda, oceweno je da kvalifikacije i
tehni~ke uslove ispuwavaju samo dve firme, od kojih je jedna bila “Medical
System”. Me|utim, kontrolom tenderske dokumentacije inspektor je otkrio
da ova firma nije dostavila odgovaraju}e dokaze, {to izri~ito propisuje
Zakon o javnim nabavkama. Na potpuno isti na~in, uz kr{ewe zakona i bez
odgovaraju}e tenderske dokumentacije, Tomica je posao nabavke mu{kih i
74) Pravilnik o sredstvima li~ne za{tite i opreme zaposlenih u Ministarstvu
zdravqa, broj: 110-00-61/2003-04, od 4. 7. 2003. godine.
39
Revizija demokratije
`enskih cipela za slu`benike Ministarstva zdravqa, vredan 3,1 miliona
dinara, dodelio preduze}u “BN boss company”.
Kako to izgleda kad Tomica bira “najboqeg””
S obzirom da je Ministarstvo zdravqa u 2005. godini sprovelo tendere
za vi{e od 100 javnih nabavki, buyetski inspektor nije bio u prilici da svaki ugovor pojedina~no prekontroli{e, ve} je kontrola ra|ena metodom
“slu~ajnog uzorka”. Tako je najvi{e pa`we dato kontroli javne nabavke sanitetskih vozila, jer je upravo ova nabavka bila predmet velike medijske
“pra{ine”. Naime, ministar Tomica Milosavqevi} je 28. marta 2005. godine doneo odluku75) o pokretawu postupka javne nabavke sanitetskih vozila
procewene vrednosti ~ak 100 miliona dinara. Ova nabavka je bila podeqena u tri partije (zasebne faze), pa je tako prva partija podrazumevala nabavku 30 sanitetskih automobila vrednosti 80.190.000 dinara, druga partija se
odnosila na nabavku 10 vozila za prevoz bolesnika na dijalizu vrednosti
14.810.000 dinara, dok je tre}a partija obuhvatala nabavku 5 terenskih sanitetskih vozila vrednosti 5.000.000 dinara. Krajwi rok za dostavqawe ponuda Ministarstvu zdravqa bio je 9. maj 2005. godine, a ponude je do tada dostavilo 8 ponu|a~a. Tenderska komisija je ministru Tomici Milosavqevi}u,
kao najpovoqnije ponu|a~e za prvu i drugu partiju, predlo`ila preduze}e
“Jucit” a.d. iz Beograda, dok je za tre}u partiju kao najpovoqniji ponu|a~
predlo`eno preduze}e “Beomedicina” iz Beograda. Zatim je ministar Milosavqevi}, dana 9. juna 2005. godine, doneo odluku76) da se zakqu~e ugovori
o nabavci sanitetskih vozila sa navedenim firmama.
Me|utim, konkurentske firme nisu bile zadovoqne {to je preduze}e
“Jucit”, sa svojom ponudom od 79,1 milion dinara, pobedilo na tenderu, smatraju}i da je u segmentu koji se odnosio na bodovawe tenderskih ponuda bilo
mu}ki. Zbog toga su, koriste}i svoje zakonsko pravo, preduze}a “Delta M” i
“Beomedicina” uputili `albu Komisiji za za{titu prava pri Upravi za javne nabavke. Komisija je uva`ila wihove `albe, potvr|uju}i da je bilo kr{ewa zakona u tenderskoj proceduri. O tome je 26. jula 2005. godine doneto i re{ewe77) kojim se Ministarstvu zdravqa nala`e da poni{ti tender, ali samo u onom delu koji se odnosi na bodovawe ponuda za prvu partiju tendera
(prvu nabavku). Bodovawe je ponovqeno i, naravno, preduze}e “Jucit” je ponovo izabrano kao najpovoqniji ponu|a~, a Ministarstvo zdravqa je navedenim firmama moralo da nadoknadi tro{kove `albenog postupka. Ti tro{kovi su buyet Srbije dodatno ko{tali 98.750 dinara. Kada je na red do{lo
i to da Ministarstvo zdravqa zakqu~i ugovore za tri zasebne nabavke sa
firmama koje su pobedile na tenderu, preduze}e “Beomedicina” je odustalo
od sklapawa ugovora za nabavku 5 terenskih, sanitetskih vozila, nakon ~ega
je posao dodeqen preduze}u “Jucit” koje je bilo drugoplasirano. Tako je
75) Odluka je zavedena pod brojem: 404-02-123/2005-07, od 28. 3. 2005. godine.
76) Odluka je zavedena pod brojem: 404-02-123/2005-07, od 9. 6. 2005. godine.
77) Re{ewe je zavedeno po brojem: 4-00-340/2005, od 26. 7. 2005. godine.
40
Ivan Nini}
“Jucit”, 26. septembra 2005. godine, sa Ministarstvom zdravqa zakqu~io tri
pojedina~na ugovora78) za sve tri nabavke koje su bile predmet tendera ukupne vrednosti 98,8 miliona dinara (79,1 milion, 16 miliona i 3,6 miliona).
Avans od 79 miliona dinara “pojeo mrak””
Ugovor o nabavci 30 sanitetskih automobila, koji je potpisan izme|u
preduze}a “Jucit” i Ministarstva zdravqa, obavezao je dr`avu na 100 odsto
avansno pla}awe pre isporuke vozila. Tako je Ministarstvo, po potpisivawu ugovora navedenom preduze}u platilo 79,1 milion dinara, uz ugovornu
obavezu da se vozila isporu~e u roku od 12 nedeqa od dana potpisivawa ugovora. Pri tom je preduze}e “Jucit” Ministarstvu zdravqa, u okviru tenderske dokumentacije, dostavilo bankarsku garanciju u visini od 5 odsto ukupne vrednosti ugovora, kao dokaz da ne}e odustati od izvr{ewa ugovorenog
posla, ali i menicu na iznos od 79,1 milion dinara. Kako su dani i meseci odmicali, preduze}e “Jucit” nije razmi{qalo o tome da isporu~i ugovorena i
pla}ena vozila, niti je ministar Tomica Milosavqevi} razmi{qao da bi
trebalo da aktivira raspolo`ivu menicu i da tako u dr`avnu kasu vrati 79,1
milion dinara koje je “pojeo mrak”. Nakon godinu dana od ugovarawa i pla}awa ovog posla, ministar Milosavqevi} se “setio” da treba da reaguje tek
onda kada su ga na to podsetili mediji79).
Ministar Milosavqevi} je tek 10. oktobra 2006. godine shvatio da je
krajwe vreme da 79,1 milion dinara, kojim je pla}ena “magla” preduze}u “Jucit”, bude vra}eno natrag u buyet Republike Srbije, jer bi na taj na~in za{titio sebe i svoju stranku od medijske “pra{ine”. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, tog dana Ministarstvo zdravqa je “AIK banci” u Beogradu dostavilo dve menice na naplatu duga od 79,1 milion dinara i garancije od 3,9 miliona dinara na teret ra~una preduze}a “Jucit”. Me|utim, ove menice nije bilo mogu}e naplatiti zbog blokade ra~una du`nika – preduze}a
“Jucit”, a prema navodima iz inspekcijskog nalaza do sredine 2007. godine
ugovorena obaveza isporuke saniteta, iako je pla}ena, nije izvr{ena. Ovde
sa sada s razlogom name}e pitawe kako to da je preduze}e “Jucit” koje je bilo pred bankrotom dobilo ovaj posao vredan 79,1 milion dinara, a da ovu ~iwenicu niko u Ministarstvu zdravqa nije imao u vidu prilikom dodele tendera?! Naime, buyetski inspektor je utvrdio da preduze}e “Jucit” uop{te
nije ispuwavalo propisane tenderske uslove za u~e{}e na tenderu Ministarstva zdravqa na kome je dobilo ovaj posao. Tako “Jucit” tenderskoj komisiji uop{te nije dostavio originale ili overene kopije bilansa stawa za
78) Ugovori su zavedeni pod brojevima: 404-02-125/2005-07; 404-02-125-1/2005-07; i
404-02-125-2/2005-07od 26. 9. 2005. godine.
79) Tomica Milosavqevi} je sa svojim kolegama ministrima iz G17 plus, navodno
zbog “prekida pregovora o evropskim integracijama izme|u EU i Srbije”, istupio iz Vlade Republike Srbije 1. 10. 2006. godine. Wihove ostavke je Narodna
skup{tina verifikovala tek 9. 11. 2006. godine. U me|uvremenu je list “Pres”
4. 10. 2004. godine objavio tekst pod naslovom “Velika mu}ka”, a u vezi sa avansno pla}enim i neisporu~enim sanitetima od strane firme “Jucit”.
41
Revizija demokratije
prethodne tri obra~unske godine, koje su prema uslovima konkursa morale
biti potpisane od strane ovla{}enog revizora. Ovim ne samo da su prekr{ene odredbe Zakona o javnim nabavkama i uslovi tendera, zbog ~ega “Jucit”
nije mogao biti kvalifikovan kao ponu|a~ sa ispravnom ponudom, ve} je
o~igledno da je ceo posao odra|en na krajwe kriminalan na~in i to na {tetu buyeta Republike Srbije.
Tomica “bacio”” 79,1 milion dinara
U toku buyetske kontrole ovog kriminala u Ministarstvu zdravqa, slu~aj za{tite dr`avnog interesa preuzelo je i Republi~ko javno pravobranila{tvo, koje je u februaru-martu 2007. godine pokrenulo spor protiv preduze}a “Jucit”. Da li je 30 sanitetskih vozila posle tri i po godine isporu~eno ili je {teta od 79,1 miliona nadokna|ena nov~ano, kao i to da li je spor
okon~an i kolika su potra`ivawa Ministarstva zdravqa prema preduze}u
“Jucit”, autor je za potrebe izrade ove analize poku{ao da sazna u nadle`nom ministarstvu. Na postavqena pitawa iz zahteva, autor je dana 16. marta 2009. godine dobio pisani odgovor80) od Dragana Mora~e, sekretara Ministarstva zdravqa. U odgovoru se navodi da “do danas nije usledila isporuka 30 sanitetskih vozila”, kao i to da “Ministarstvo zdravqa nije uspelo da
u buyet izvr{i povra}aj upla}enih avansnih sredstava”. Prema navodima iz
odgovora gospodina Mora~e, “neizmirena potra`ivawa do danas iznose
79.150.352 dinara”, dok }e kamate naknadno biti obra~unate. Iz presude81)
Trgovinskog suda u Beogradu, koju je autor dobio od Ministarstva, vidi se da
je spor okon~an jo{ 23. aprila 2007. godine i da je preduze}u “Jucit” nalo`en
povra}aj avansa od 79,1 miliona dinara, ukqu~uju}i i garanciju od 3,9 miliona dinara, ali i sve zatezne kamate koje pripadaju buyetu zbog nanete {tete. Na`alost, iako je sudskom presudom nalo`ena prinudna naplata potra`ivawa od preduze}a “Jucit”, i to sa 5 pojedina~nih bankovnih ra~una ove
firme, autor je od Ministarstva dobio odgovor da “presuda nije izvr{ena
jer su blokirani svi ra~uni navedenog preduze}a”.
Tu`ila{tvo {titi Tomi~in kriminal
Da je ovde re~ o o~iglednom kriminalu i da je dr`ava opqa~kana za 79,1
milion dinara (bez pripadaju}ih kamata), jasno je svima pa i buyetskom inspektoru Ministarstva finansija, koji je 7. avgusta 2007. godine slu`benim
dopisom svoj nalaz prosledio Odeqewu za suzbijawe privrednog kriminaliteta MUP-a Republike Srbije. Autor ove analize je, proveravaju}i {ta je
policija preduzela povodom ovog slu~aja, od inspektora iz Odeqewa zakonitosti u radu MUP-a Srbije, dana 27. februara 2009. godine, dobio pisani
odgovor82). Iz odgovora se vidi da je policija navedeni nalaz Buyetske inspekcije o malverzacijama Ministarstva zdravqa i firme “Jucit” prosle80) Odgovor je zaveden pod brojem: 500-00-328/2009-07, od 16. 3. 2009. godine.
81) Presuda je zavedena pod brojem: XXVIII-P-1864/07, od 23.4. 2007. godine.
82) Odgovor je zaveden pod brojem: 214-163/09, od 27. 2. 2009. godine.
42
Ivan Nini}
dila Drugom op{tinskom javnom tu`ila{tvu jo{ 14. avgusta 2007. godine. Iz
odgovora policije se tako|e vidi da je tom tu`ila{tvu trebalo punih godinu dana da predmet “razmotri” i da ga, 20. avgusta 2008. godine, vrati policiji za zahtevom za prikupqawe dokaza i dodatnih obave{tewa. Iz navedenog
odgovora se daqe vidi da je inspektorima za privredni kriminal bilo neophodno 3 meseca da slu~aj obrade po zahtevu tu`ila{tva i napi{u krivi~nu
prijavu,83) koju su 20. novembra 2008. godine prosledili nadle`nom tu`ila{tvu na daqe postupawe.
U Drugom op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Beogradu, autor ove analize je poku{ao da sazna koje lice i za koje krivi~no delo se tereti krivi~nom
prijavom policije, kao i to kakva je daqa sudbina ove prijave. Od v.d. javnog
tu`ioca Tomislava Kilibarde, autor je 9. marta 2009. godine dobio “{tur”
odgovor u pisanoj formi,84) u kome se navodi da je “u toku pretkrivi~ni postupak u predmetu Ktr. br. 154/07”. Dakle, ko je navedenom prijavom obuhva}en, tu`ila{tvo ne `eli da odgovori javnosti, ali je ~iwenica da nakon 109
dana razmatrawa krivi~ne prijave koju je policija podnela, tu`ilac nije
prosledio predmet istra`nom sudiji sa zahtevom za otvarawe i sprovo|ewe
daqe istrage. O~igledno je nekome u interesu da ovaj kriminal u re`iji Tomice Milosavqevi}a ne dobije svoj sudski epilog, {to u pravosudnom sistemu koji funkcioni{e po diktatu re`ima Borisa Tadi}a i nije ni{ta novo.
U svakom slu~aju, ovi podaci samo pokazuju kako je i koliko je zdravstveni
sistem Srbije ogrezao u korupciji kada je re~ o javnim nabavkama koje re`ira i sprovodi ministar Milosavqevi}. Da li }e dr`avnom buyetu u skorije
vreme biti nadokna|ena {teta od 79,1 milion dinara (bez pripadaju}ih kamata) i da li }e za ovu pqa~ku neko odgovarati, te{ko je predvideti. Verovatno }e sve biti zata{kano, a za 79,1 milion dinara slobodno mo`emo re}i
da ih je “pojeo demokratski mrak”.
83) Krivi~na prijava je zavedena pod brojem: KU22129/08, od 20. 11. 2008. godine.
84) Odgovor je zaveden pod brojem: A52/09, od 09. 3. 2009. godine.
43
Revizija demokratije
(6)
Kako je ministar Tomica kupovao lek “tamiflu””
Da je potkradawe svoje dr`ave i svog naroda “epidemija” koja je gotovo
neizle~iva u stranci G17 plus, pokazao je i ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} prilikom kupovine 10.000 pakovawa leka “tamiflu” u 2006. godini. Ministar Milosavqevi} je prvo potpisao ugovor o nabavci leka
“tamiflu” po ceni od 1.146,00 dinara po pakovawu, a samo dve nedeqe nakon
toga je dao nalog da se ugovori nova nabavka koja je realizovana po ceni od
1.953,70 dinara po pakovawu. Pri tom je promewen samo distributer leka
dok je proizvo|a~, kompanija “Hoffman la Roche” iz [vajcarske, ostao nepromewen. Tako je iz buyeta Srbije finansirana nabavka 10.000 pakovawa leka
“tamiflu” u vrednosti 19.537.000 dinara, sa porezom 21.099.960 dinara, a da
je ispo{tovan prvi ugovor, ista nabavka bi ko{tala 11.460.000 dinara, odnosno 12.376.800 dinara sa porezom. Tako je na ovom poslu buyet dr`ave, zbog
razlike u ceni, o{te}en za 8.723.160 dinara.
***
“Pti~iji grip”” kao idealna {ansa za korupciju i me{etarewe
Mogu}nost pojave svetskog virusa H5N1, poznatijeg kao “pti~iji grip”,
u na{oj zemqi tokom 2006. godine, a nakon toga mogu}nost pojave i sama pojava virusa H1N1, poznatijeg pod nazivom “meksi~ki grip” ili “sviwski
grip” tokom 2009. godine, aktuelizovala je do tada retko spomiwani lek “tamiflu”. Re~ je o antivirusnom leku koji se u slobodnoj prodaji, na tr`i{tu
lekova u Srbiji, nalazi od novembra 2002. godine, dok je posao oko nabavke
ovog leka u dr`avnoj re`iji prvi put u medijima spomenut krajem 2005. godine. Tada je preneta vest da }e kompanija “Roche” u novembru i decembru,
“obezbediti i staviti na raspolagawe Srbiji urgentne koli~ine leka protiv pti~jeg gripa, ’tamiflua’, na osnovu zahteva Ministarstva zdravqa”85).
Kako je posao nabavke spomenutog leka u dr`avnoj re`iji, odnosno u re`iji
srpskog ministra zdravqa Tomice Milosavqevi}a zaista i realizovan, javnost se u Srbiji nije interesovala. Jednostavno, niti se o tome pisalo, niti
se o tome pri~alo. Me|utim, o kakvoj prevari i pqa~ki dr`avnog buyeta je
zapravo re~, autor }e ukazati tako {to }e izneti frapiraju}e podatke koji
su zvani~no utvr|eni i dokumentovani od strane Buyetske inspekcije Ministarstva finansija, koja se sasvim neplanirano bavila ovim slu~ajem.
Naime, prilikom buyetske kontrole materijalno-finansijskog poslovawa Instituta za javno zdravqe Srbije “Dr Milan Jovanovi} Batut” u Beogradu, Buyetska inspekcija je svoju kontrolu pro{irila i na Ministarstvo
zdravqa. Zapravo kontrola je pro{irena na segment koji se odnosio na poslovni odnos Ministarstva zdravqa i firme “Roche” d.o.o. iz Beograda. Tako je u avgustu 2007. godine nastao zapisnik (nalaz) o kontroli posla nabavke leka “tamiflu”. Inspekcijski nalaz je sa~inio vi{i buyetski inspektor
85) Izvor: List “Glas javnosti”, (http://arhiva.glas-javnosti.rs/) , od 30. 10. 2005. godine.
44
Ivan Nini}
Zoran Ili}, a u Ministarstvu finansija je zaveden pod slu`benim brojem:
401-00-607/2007-09, od 27. avgusta 2007. godine. Logi~no, dokument ovakve sadr`ine nije mogao da dospe u ruke medija jer bi wegovo publikovawe dodatno uru{ilo ve} uru{eni kredibilitet ve~itog ministra Tomice Milosavqevi}a, kao i kredibilitet wegove politi~ke stranke G17 plus, koja je postala sinonim za pqa~ku Srbije. O kakvoj pqa~ki pod pla{tom “pti~ijeg
gripa” se ovde radi, koja “metodologija” je kori{}ena i kako je hronolo{ki
sprovedena otima~ina buyetskog novca u re`iji ministra Milosavqevi}a i
wegove ekipe, potrebno je izvr{iti sistemati~nu i sveobuhvatnu analizu, i
to uz oslawawe na nalaz buyetskog inspektora.
Ministar potpisao ugovor, pa nalo`io sprovo|ewe nove nabavke
Ministarstvo zdravqa i {vajcarska farmaceutska kompanija “Roche”
d.o.o. Beograd86) su, 7. marta 2006. godine, zakqu~ili ugovor87) o planirawu
rezervi leka “tamiflu” za slu~aj epidemije u Srbiji. Ovaj ugovor je u ime
Ministarstva zdravqa potpisao ministar Tomica Milosavqevi}, a ispred
firme “Roche” svoj potpis su stavili generalni i finansijski direktor.
Naime, u ugovoru je konstatovano da je Ministarstvo zdravqa obavestilo
“Roche” d.o.o. da u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije
(SZO), preduzima pripremne mere da se suprotstavi epidemiji gripa u slu~aju wegovog izbijawa ili u slu~aju vanrednog stawa, vezano za zdravstveni
problem. S tim u vezi, Ministarstvo zdravqa je odabralo lek “tamiflu” za
antivirusnu upotrebu i saglasno je da kupuje robu od preduze}a “Roche” d.o.o,
a preduze}e “Roche” d.o.o. je saglasno da isporu~uje robu za upotrebu u slu~aju epidemije gripa ili vanrednog stawa vezanog za zdravstveni problem. Dobavqa~ “Roche” d.o.o. je ugovorom garantovao rok upotrebe leka u trajawu od
60 meseci od datuma proizvodwe, dok je Ministarstvo zdravqa dalo garanciju da kupovina leka iz ugovora mo`e da se koristi samo za namene javnog zdravqa u vezi sa epidemijom gripa, kako to defini{e SZO. Pri tom se dobavqa~ ugovorom obavezao na isporuku 75.000 pakovawa leka “tamiflu” (pakovawe od 10 kapsula), i to po ceni od 1.146,00 dinara (bez PDV-a), a kao krajwi rok posledwe isporuke je odre|en mart 2007. godine. Buyetski inspektor
je u svom nalazu konstatovao da ovaj ugovor uop{te nije realizovan.
Me|utim, dve nedeqe nakon zakqu~ewa prethodno spomenutog ugovora,
ta~nije 17. marta 2006. godine, Ministarstvo zdravqa se dopisom88) obrati86) Preduze}e “Roche”” d.o.o. Beograd je najve}a strana farmaceutska ku}a koja je
prisutna u Srbiji, a mati~na kompanija je osnovana 1896. godine u Bazelu ([vajcarska). Danas “Roche” u svetu zapo{qava 74.000 qudi, a primera radi, u 2006.
godini je na 150 tr`i{ta na kojima posluje, prodala proizvode vredne ~ak 42,1
milijarde {vajcarskih franaka. Prema podacima iz Agencije za privredne registre RS, ~ista (neto) dobit ove firme u Srbiji je u dinarima i po godinama
iznosila: 12,5 miliona (2005); 190,9 miliona (2006); 40,9 miliona (2007); i 168,4
miliona (2008).
87) Ugovor je zaveden pod brojem: 515-01-603/2006-01, od 7. 3. 2006. godine.
88) Dopis je u Ministarstvu zdravqa zaveden pod brojem: 515-01-603/1/2006-01, od 17.
3. 2006. godine.
45
Revizija demokratije
lo Institutu za za{titu zdravqa, Srbije “Dr Milan Jovanovi} Batut”, obave{tavaju}i tu ustanovu da je do{lo do prelaska smrtonosnog virusa H5N1
na doma}u `ivinu i da postoji mogu}nost da su zara`eni i qudi koji su bili
u kontaktu sa doma}om `ivinom. Iz tog razloga, prema nalogu Ministarstva, neophodno je da se hitno sprovede postupak javne nabavke antivirusnog
leka “tamiflu kapsule 10h75mg” u koli~ini od 10.000 pakovawa, a {to }e biti finansirano iz buyeta Republike Srbije. Nakon toga, Institut “Batut”
je 29. marta 2006. godine, u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama,
doneo odluku89) o pokretawu javne nabavke predlo`enog leka, i to u nazna~enoj koli~ini, procewuju}i da }e vrednost nabavke orijentaciono iznositi oko 20.000.000 dinara. U odluci se navodi da }e se sprovesti hitan postupak u skladu sa zakonom i da }e se dodela ugovora o nabavci izvr{iti u postupku sa poga|awem, bez prethodnog objavqivawa. Istog dana je obrazovana
i stru~na komisija sa zadatkom da koordinira izradu konkursne dokumentacije, prikupi, otvori i stru~no oceni ponude i predlo`i izbor najpovoqnijeg ponu|a~a. U ovu akciju ukqu~uje se i Agencija za lekove i medicinska
sredstva Srbije, koja obave{tava Institut “Batut” o mogu}im ponu|a~ima
na teritoriji Srbije, koji mogu da ispune zahtev za javnu nabavku leka “tamiflu kapsule 10h75mg”, a koji proizvodi kompanija “Hoffman la Roche”. Mi{qewe ove agencije je da veletrgovine “Velfarm”, “Jugohemija”, “Erma” i
“Adoc” mogu da u~estvuju u proceduri javne nabavke leka, jer imaju potpisan
ugovor o distribuciji proizvoda kompanije “Hoffman la Roche”.
Isti proizvo|a~ leka, ali novi posrednik i nova cena
Nadle`ni u Institutu “Batut” su, nakon pribavqenog mi{qena od
strane Uprave za javne nabavke RS, morali da poni{te prvu odluku o pokretawu javne nabavke od 29. marta 2006. godine, jer nisu bili ispuweni zakonski uslovi za sprovo|ewe javne nabavke na na~in kako je to prvobitno planirano. Naime, nije bilo mogu}e izvr{iti dodelu ugovora o nabavci sa poga|awem, bez prethodnog objavqivawa (tendera), jer je utvr|eno da postoje
~etiri konkurentna ponu|a~a za nabavku leka. S obzirom na ovu prepreku,
direktor Instituta “Batut” je, 19. jula 2006. godine, doneo novu odluku90) o
pokretawu javne nabavke istog leka, iste koli~ine, sa istom procewenom
vredno{}u celokupne nabavke, ali ovog puta u otvorenom postupku. Rok za
dostavqawe ponuda je istekao dana 21. avgusta 2006. godine, nakon ~ega se sastala tenderska komisija koja je zapisni~ki konstatovala da su blagovremeno pristigle tri ponude, i to od firmi iz Beograda: “Velfarm lekovi”, “Jugohemija farmacija” i “Adoc”. Samo 3 dana kasnije, 24. avgusta 2006. godine,
sa~iwen je i zapisnik o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a za nabavku leka “tamiflu kapsule 10h75mg”. U ovom zapisniku je navedeno da je nabavka sprovedena na osnovu naloga ministra zdravqa, a da je prema kriterijumu “ekonomski najpovoqnije ponude” komisija izabrala ponudu preduze}a “Velfarm le89) Odluka je zavedena pod brojem: 1897/01, od 29. 3. 2006. godine.
90) Odluka je zavedena pod brojem: 4494/01, od 19. 7. 2006. godine.
46
Ivan Nini}
kovi” d.o.o. iz Beograda i da predla`e da se sa ovim ponu|a~em zakqu~i ugovor o nabavci. Na ovakvu odluku Tenderske komisije Instituta “Batut”, drugorangirani ponu|a~ “Jugohemija farmacija” d.o.o. iz Beograda, je ulo`io
zahtev za za{titu svojih prava kod nadle`ne Komisije za za{titu prava ponu|a~a, pri Upravi za javne nabavke91). Komisija je svojim re{ewem92) od 26.
oktobra 2006. godine odbila zahtev za za{titu prava ponu|a~a “Jugohemija
farmacija” d.o.o. kao neosnovan.
Ve} 20. novembra 2006. godine, izme|u Instituta za javno zdravqe Srbije “Dr Milan Jovanovi} Batut” i preduze}a “Velfarm lekovi” d.o.o. iz Beograda potpisan je ugovor93) o kupoprodaji 10.000 pakovawa leka “tamiflu
kapsule 10h75mg”. Ugovorena cena ovog leka po pakovawu je bila 1.953,70 dinara (bez PDV-a), {to je za 10.000 pakovawa iznosilo ukupnu cenu od
21.099.960 dinara, sa PDV-om. Na osnovu ovog ugovora i fakture preduze}a
“Velfarm lekovi” d.o.o. iz Beograda, a na osnovu re{ewa94) ministra zdravqa Tomice Milosavqevi}a, iz buyeta Republike Srbije na ra~un Instituta “Batut” je 25. decembra 2006. godine izvr{en prenos sredstava u visini od
21.099.960 dinara. Ve} narednog dana Institut “Batut”, je izvr{io svoje obaveze pla}awa prema dobavqa~u na pravno regularan, ali i te kako ~udan na~in. Deo fakturisanog duga u iznosu od 17.280.960 dinara Institut je preneo
na ra~un firme “Roche” d.o.o. i to na osnovu ugovora o ustupawu potra`ivawa (cesiji)95) koji je zakqu~en 12. decembra 2006. godine. Naime, taj ugovor o
cesiji je predvi|ao da “Velfarm lekovi” d.o.o. svoja potra`ivawa od Instituta “Batut, ustupi firmi “Velfarm a.d. holding”, a ova firma potra`ivawa ustupi cesionaru “Roche” d.o.o. iz Beograda. Na ovaj na~in je iznos od
17.280.960 dinara direktno upla}en firmi “Roche”, dok je preostali iznos od
3.819.000 dinara upla}en na ra~un stvarnog dobavqa~a, “Velfarm lekovi” iz
Beograda.
Zbog razlike u ceni buyet Srbije o{te}en za 8,7 miliona dinara
Dakle, ako rezimiramo ovu kriminalnu nabavku leka “tamiflu”, koju je
prekontrolisao buyetski inspektor Ministarstva finansija, lako se mogu
izvu}i pravilni zakqu~ci. U formalnopravnom smislu propusta nije bilo
jer je u svemu ispo{tovana procedura javne nabavke propisana Zakonom o javnim nabavkama, ali je o~igledno da je ovde re~ o klasi~noj otima~ini novca
91) Prema novom zakonu o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br.116/08), koji je na
snagu stupio 6. 1. 2009. godine, dotada{wa komisija za za{titu prava ponu|a~a
pri Upravi za javne nabavke je razdvojena od Uprave za javne nabavke i preimenovana u posebnu organizaciju dr`avne uprave pod nazivom: Republi~ka komisija za za{titu prava u postupcima javnih nabavki.
92) Re{ewe Komisije za za{titu prava je zavedeno pod brojem: 4-00-621/2006, od 26.
10. 2006. godine.
93) Ugovor je zaveden pod brojem: 6770, od 20. 11. 2006. godine.
94) Re{ewe je u Ministarstvu zdravqa zavedeno pod brojem: 401-00-2696/06-07, od 14.
12. 2006. godine.
95) Ugovor je zaveden pod brojem: 7251, od 12. 12. 2006. godine.
47
Revizija demokratije
iz buyeta Srbije. Kako? Naime, prvi ugovor Ministarstva zdravqa sa firmom “Roche” d.o.o. iz Beograda je definisao je cenu pakovawa leka “tamiflu” na iznos od 1.146,00 dinara (bez PDV-a), a da pri tom ova nabavka uop{te nije izvr{ena. Zatim, samo dve nedeqe nakon zakqu~ewa ugovora sa ovakvom cenom, ministar Tomica Milosavqevi} je inicirao novu, hitnu nabavku potpuno istog leka, a da prethodno ugovorena nabavka uop{te nije izvr{ena. Tako je drugim, novim ugovorom sa firmom “Velfarm lekovi” d.o.o. iz
Beograda prihva}ena i ugovorena cena leka “tamiflu” od 1.953,70 dinara
(bez PDV-a). Dakle, radi se o razlici u ceni od 807,70 dinara po kutiji (pakovawu), a re~ je o koli~ini od 10.000 kutija. Tako je ova nabavka po drugom
ugovoru izvr{ena od firme “Velfarm”, i to po skupqoj ceni za 807,70 dinara, a {to je sa porezom fakturisano na iznos od 21.099.960 dinara, iz ~ega se
mo`e zakqu~iti da je cena bez poreza iznosila 19.537.000 dinara96). Naredni zakqu~ak je veoma precizan i logi~ki ispravan, jer nam ukazuje na to da je
Tomica nabavku leka “tamiflu” izvr{io po prvobitnom ugovoru i po ceni
firme “Roche”, onda bi 10.000 pakovawa leka buyet ko{talo 11.460.000 dinara, odnosno 12.376.800 dinara sa porezom. Dakle, skupqom nabavkom, buyet
Srbije je samo na razlici u ceni o{te}en za 8.723.160 dinara.
Svaka “karika u lancu”” iz buyeta Srbije dobila “svoj deo””
Ono {to je posebno zanimqivo, jeste ~iwenica da je iz buyeta Srbije iznos od 17.280.960 dinara preko ugovora o cesiji, direktno upla}en firmi
“Roche” d.o.o. sa kojom poslovni odnos nije imala dr`ava, ve} firma “Velfarm lekovi” d.o.o. Upravo ovako ~udno “ustupawe potra`ivawa” primorava nas da zakqu~imo da je firma “Velfarm lekovi” d.o.o. samo bila “proto~ni bojler” za “skidawe kajmaka” i da se zbog toga firma “Roche” d.o.o. uop{te nije pojavila kao ponu|a~ na tenderu. Logi~ki pretpostavimo da je
“Velfarm” izvr{io nabavku leka “tamiflu” od firme “Roche” po ceni od
1.728,00 dinara sa porezom, a da je zatim taj isti lek ponudio i prodao dr`avi po ceni od 2.109,00 dinara sa porezom. “Velfarm” platio svoju nabavku robe proizvo|a~u u visini od 17.280.960 dinara, a za sebe je sebe zadr`ao iznos
od 3,8 miliona dinara. Time je “Roche” na perfidan na~in zaradio 4.904.160
dinara vi{e nego {to bi zaradio da je lek direktno prodao dr`avi, a “Velfarm”, koji se samo malo “pomu~io” u posredovawu, zaradio je 3.819.000 dinara. Drugim re~ima, dr`avna kasa je primenom skupqe cene iz drugog ugovora
umesto povoqnije cene iz prvog ugovora, ostala “kra}a” za 8.723.160 dinara.
Me|utim, na ovome se pri~a ne zavr{ava jer buyetski inspektor u svom nalazu navodi i odre|ene podatke o popisanim zalihama kupqenog i utro{enog leka “tamiflu” na dan 31. decembar 2006. godine, a koji je dr`ava poverila na ~uvawe preduze}u “Velfarm”. Iz tih podataka proizilazi da je dr`ava nabavila ukupno 20.000 pakovawa leka “tamiflu kapsule 10h75mg”, od ~ega je do kraja 2006. godine utro{eno svega 20 pakovawa. Pored toga, nabavqe96) Porez na dodatu vrednost (PDV) na lekove je od 25. 7. 2005. godine iznosio 8 odsto.
48
Ivan Nini}
no je i 400 pakovawa istog leka, ali doze od “100 mg”, od ~ega je utro{eno svega 10 pakovawa. Ono {to je svakako enigma jeste pitawe da li je svih 20.000
pakovawa leka kupqeno po istoj ceni. Ukoliko je to u~iweno, onda bi ova
nabavka dr`avu ko{tala 42.199.920 dinara. U tom slu~aju, izvesno je da bi
zbog razlike u ceni {teta po buyet bila dvostruko ve}a i iznosila bi
17.446.320 dinara.
Ministar se pravda “nesta{icom leka na tr`i{tu””
Povodom nabavke leka “tamiflu” pod ovakvim okolnostima, na zahtev
buyetskog inspektora Institut, “Batut” je u saradwi sa Ministarstvom
zdravqa sa~inio pismeno izja{wewe. To izja{wewe je potpisala Tawa Kne`evi}, direktorka instituta i Nevena Karanovi}, dr`avni sekretar u Ministarstvu zdravqa. Wih dve navode da je “u vreme izuzetne potra`we za lekom ’tamiflu’ na svetskom tr`i{tu, zbog pojave pojedinih `ari{ta u svim
delovima sveta pa i kod nas (Bajina Ba{ta i Vojvodina), bilo neophodno rezervisati ’tamiflu’ upravo zbog wegove deficitarnosti”. Zbog toga se prvim ugovorom sa “Roche” d.o.o. “iskqu~ivo vr{ila rezervacija koli~ina za
odre|eni period, kao i planirawe sredstava”. Kao posledwe opravdawe za
nabavku na ovako kriminalan na~in, gospo|e Kne`evi} i Karanovi} navode
da “ugovor nije proizveo nikakve finansijske obaveze”. Sasvim je logi~no da
prvi ugovor nije proizveo nikakve finansijske obaveze, jer nije ni realizovan. Zato je drugim, nepovoqnijim ugovorom direktno opqa~kan buyet Srbije, ali se ove dve gospo|e u svom izja{wewu na to ne osvr}u, poku{avaju}i
“zamenom teza” da zamaskiraju kriminal.
U akciju razja{wewa ovog razbojni{tva ukqu~io se i ministar Tomica
Milosavqevi}, koji je u postupku buyetske kontrole, li~no \uri Rastovi}u, na~elniku Buyetske inspekcije Ministarstva finansija, u pisanoj formi poslao obave{tewe97). Na po~etku svoje verzije pri~e, ministar Milosavqevi} prvo upoznaje Buyetsku inspekciju {ta je to pti~iji grip, {ta zna~i
termin “pandemija” i kakve posledice pti~iji grip ostavqa usled nepripremqenosti vlada dr`ava za brzo reagovawe “na veliki broj obolelih i umrlih lica u kratkom vremenskom periodu”. On ka`e da je lek “tamiflu” u Republici Srbiji “registrovan jedino kod proizvo|a~a ’F.Hofman-La Roche’
([vajcarska) i nijedan paralelni antivirusni lek nije registrovan, tako da
se pristupilo pregovorima sa navedenim ponu|a~em”. Za prvobitno potpisani ugovor Tomica tvrdi da je to bila re~ samo o planirawu koli~ine leka
za slu~aj nastupawa pandemije, jer “zbog aktuelne epidemiolo{ke situacije
’F.Hofman-La Roche’ nije bio u mogu}nosti da proizvede dovoqne koli~ine
koje su u tom trenutku od svih evropskih zemaqa tra`ene”.
Me|utim, kako je u Srbiji u me|uvremenu do{lo do prelaska smrtonosnog virusa H5N1 na doma}u `ivinu, ministar u svom obja{wewu priznaje da
je izdao nalog da se “sprovede hitna nabavka raspolo`ivih koli~ina leka
’tamiflu’ na tr`i{tu, i to koliko je u tom trenutku bilo na raspolagawu u
97) Obave{tewe ministra je u Ministarstvu zdravqa zavedeno pod brojem: 515-011373/07-05, od 20. 6. 2007. godine.
49
Revizija demokratije
Srbiji, a u skladu sa tr`i{nim cenama”. Ovakav postupak kupovine ministar Milosavqevi} obja{wava re~ima: “Hitna kupovina drugih 10.000 kutija ’tamiflu’ nije sprovedena po sporazumu o planirawu rezervi od 75.000 kutija, jer pomenuta koli~ina nije postojala na tr`i{tu Srbije, po{to nije
bila proizvedena, tako da se cena iz Sporazuma o planirawu nije odnosila
na ovu nabavku, ve} na eventualnu nabavku 75.000 kutija”. On ka`e da planirana, odnosno ugovorena nabavka nije realizovana ni u 2007. godini zbog prevremenog buyetskog finansirawa, a samim tim i nedostataka sredstava na
buyetskim pozicijama Ministarstva zdravqa. Prema Tomi~inom izja{wewu, “u svakom slu~aju, sporazum od 75.000 kutija po povla{}enoj ceni tek treba da bude realizovan”.
Pitawa bez odgovora i krivci bez odgovornosti
Svako normalan u Srbiji ne mo`e da poveruje u obja{wewe ministra,
koje o~igledno predstavqa opravdawe za smi{qenu i izvedenu pqa~ku
buyeta koja je izvr{ena pri nabavci leka “tamiflu”. Prema verziji ministra Milosavqevi}a, ugovoreno je planirawe rezerve od 75.000 kutija, a kada je trebalo isporu~iti svega 10.000 kutija, to nije bilo mogu}e, jer ta koli~ina “nije postojala na tr`i{tu Srbije”. Name}e se pitawe kako je onda mogu}e da tu koli~inu isporu~i preduze}e “Velfarm” ako je poznato da ono nije proizvo|a~, ve} prema potvrdi Agencije za lekove i medicinska sredstva
Srbije, re~ je samo o distributeru proizvoda kompanije “Hoffman la Roche”
iz [vajcarske. Ako je preduze}e “Roche” d.o.o. iz Beograda predstavni{tvo
kompanije “Hoffman la Roche” iz [vajcarske, zbog ~ega nije bilo mogu}e izvr{iti nabavku lekova direktno od proizvo|a~a, i to prema ceni utvr|enoj
u prvobitnom ugovoru? Za{to je ta nabavka morala da ide preko distributera “Velfarma”, i to po ceni ve}oj za ~ak 8.723.160 dinara, na {tetu buyeta
Srbije? Za{to “Roche” d.o.o. nije ispo{tovao prvi ugovor i dr`avi isporu~io lekove po povoqnijoj ceni, nego je preko “Velfarma” potpuno “lagano”
zgrnuo 17.280.960 dinara, odnosno 4.904.160 dinara vi{e nego {to bi zaradio
da je lek direktno prodao dr`avi? I posledwe pitawe bez odgovora jeste zapravo pitawe ko je preduze}u “Velfarm” omogu}io da kao posrednik iz yepova gra|ana Srbije uzme 3.819.000 dinara. Sve ovo su pitawa na koja ministar
Tomica Milosavqevi} nije odgovorio u svom izja{wewu datom Buyetskoj
inspekciji Ministarstva finansija, niti je odgovorio javnosti u Srbiji i
gra|anima Srbije. Na ovaj na~in, i u re`iji ministra zdravqa Tomice Milosavqevi} iz stranke G17 plus, od gra|ana Srbije je oteto 8.723.160 dinara
buyetskog novca i to samo na jednoj nabavci leka “tamiflu”, za {ta niko do
danas nije snosio odgovornost.
50
Ivan Nini}
(7)
Le{inari o~erupali “JAT””
Posledica kontinuiteta pqa~ke koju trpi javno preduze}e “JAT ervejz” jeste spora, ali sigurna propast na{eg giganta i nacionalnog avioprevoznika, koji je do sada iskqu~ivo zavisio od kadrovske politike re`ima Borisa Tadi}a. Prema nalazu Buyetske inspekcije i izve{taju Buyetske revizije Ministarstva finansija za 2004. i 2005. godinu, “JAT” je zahvaquju}i tada{wim direktorima iz Srpskog pokreta obnove (koje Tadi} i
daqe dr`i na visokim funkcijama), samo po osnovu nezakonito uve}anih,
odnosno ispla}enih plata, o{te}en za ~ak 111,8 miliona dinara. Kontrola je pokazala da su u “JAT-u” sve javne nabavke, sa vi{e od 900 kooperanata,
vredne preko 10 milijardi dinara, sprovedene na nezakonit na~in. Zbog
potkradawa i korupcije koja je “JAT-u” nanela {tetu od oko 50 miliona
dolara, ovo preduze}e ne mo`e da se izvu~e iz dugova koji su u 2008. godini dostigli cifru od oko 25 miliona evra. Prema izve{taju i upozorewu nezavisnog revizora, bez programa restruktuirawa i bez permanentne finansijske podr{ke iz buyeta Srbije, “JAT-u” u budu}nosti preti totalni kolaps. Problem je jo{ ve}i jer je {ansa za strate{ko partnerstvo sa ruskom
kompanijom “Aeroflot” propu{tena zahvaquju}i Mla|anu Dinki}u, pa je
trenutno gotovo nemogu}e na}i kupca koji bi na{eg nacionalnog avio-prevoznika spasao od totalne propasti.
***
Interesi osujetili partnerstvo sa Rusima
Posledwe vesti koje u medijsku orbitu dolaze iz Javnog preduze}a “JAT
ervejz” ukazuju nam na to da se veliko breme problema sjatilo u na{u nacionalnu avio-kompaniju, i to iskqu~ivo zahvaquju}i aktuelnom re`imu koji
“JAT” do`ivqava kao strana~ki plen. Su{tina svih problema jeste u tome
{to dr`ava nema dovoqno sredstava da spre~i daqe propadawe “JAT-a”, a
onda kada je to moglo i trebalo da bude u~iweno, tada su partijski i li~ni
interesi prevagnuli nad dr`avnim interesima. Naime, krajem jula 2008. godine raspisan je tender za prodaju ve}inskog paketa akcija “JAT-a”, gde je ponu|ena minimalna cena od 51 milion evra, i to za 51 odsto akcija. Prema navodima iz javnog poziva koji je objavqen u dnevnom listu “Politika”, Agencija za privatizaciju je uputila javni poziv potencijalnim kupcima za dostavqawe ponuda kojima je bilo mogu}e preuzeti najmawe 51 odsto, a najvi{e 70
odsto udela u kompaniji “JAT”98). Tako je rok za dostavqawe ponuda istekao 24.
oktobra 2008. godine, a iz Agencije za privatizaciju javnosti je saop{teno da
je tender propao, jer do isteka utvr|enog roka nije pristigla nijedna ponuda.
Propast ovog tendera za “spas” na{e avio-kompanije je bila potpuno
o~ekivana s obzirom da je posao bio u rukama Mla|ana Dinki}a, koji kon98) Izvor: Agencija Tanjug i “Politika”, (http://www.politika.rs/), od 31. 7. 2008. godine.
51
Revizija demokratije
stantno pokazuje otvorenu netrpeqivost prema kapitalu koji dolazi iz Ruske Federacije. Naime, prva procena vrednosti kapitala “JAT-a” je iznosila 150 miliona evra, da bi ta cena za svega nekoliko nedeqa bili drasti~no
sni`ena na 51 milion, a tender je raspisan tek kada je sve velike avio-kompanije zahvatila ekonomska kriza. Najva`nije u celoj pri~i jeste to da je
sredinom 2007. godine ruski “Aeroflot” bio zainteresovan za partnerstvo
sa “Jatom” i osnivawe zajedni~ke avio-kompanije sa sedi{tem u Beogradu, u
vezi sa ~im je bilo potpisano i pismo o namerama u So~iju. ^ak su predstavnici “Aeroflota” Vladi Srbije uputili zvani~nu ponudu, koja je pored kupovine “Jata” podrazumevala da bi Rusi zadr`ali sve zaposlene, vratili dugove i obnovili flotu “Jat-a”99). Naravno, ponuda “Aeroflota” se nije podudarala sa interesima Zapada”” pa je lobista Mla|an Dinki} ceo posao stopirao i tender je u nepovoqnom trenutku bio osu|en na propast.
Ovakva tempirana propast poku{aja da “Jat” do|e do strate{kog partnerstva sa jednom jakom ruskom kompanijom kao {to je “Aeroflot”, jeste rezultat politike Mla|ana Dinki}a, ali je istovremeno i velika korist re`imu Borisa Tadi}a i Demokratskoj stranci. Korist se iskqu~ivo ogledala
u tome {to je Demokratska stranka preko svog ~oveka nastavila i daqe da umawuje vrednost “JAT-a” i da pqa~ka imovinu ovog javnog preduze}a kojim je doskoro upravqao Sa{a Vlaisavqevi} (DS). Za{to je “JAT” partijski plen,
kolika je vrednost tendera koji se sprovode mimo zakona u ovom preduze}u i
kako sve to izgleda u brojkama i u novcu, najboqe je u ovoj analizi ilustrovati na primerima koji su utvr|eni prilikom buyetske kontrole i revizije
poslovawa “Jat-a” 2005. godine.
Revizija i kontrola poslovawa “JAT-a””
Sa ozbiqnijim propustima u dosada{wem poslovawu “JAT-a” javnost u
Srbiji nije upoznata, jer nijedan dosada{wi nalaz, kako inspekcije tako ni
revizije, nikada ranije nije javno objavqivan u tzv. demokratskim medijima100). U ovoj analizi autor }e obraditi zapisnik (nalaz) Buyetske inspekcije Ministarstva finansija koji je zaveden pod brojem: 401-00-01918/2005-09, od
18. marta 2005. godine, a koji se odnosi na izvr{enu kontrolu primene propisa u oblasti materijalno-finansijskog poslovawa, namenskog i zakonitog
kori{}ewa buyetskih sredstava JP “JAT ervejz”, za period od 1. jula 2004. godine do februara 2005. godine101). Ovaj dokument su sa~inili i potpisali
buyetski inspektori Hasan Berberovi} i Jovana Arizanovi}. Pored toga,
99) Izvor: Internet portal “E-novosti”, (http://www.enovosti.info/), od 13. 6. 2007.
godine.
100) Autor je analizu identi~nog sadr`aja objavio u listu SRS “Velika Srbija”,
broj: 3277, iz meseca januara 2009. godine.
101) Dopisom broj: 811, od 17. 12. 2008. godine koji je, u smislu odgovora na podneti
zahtev, autoru uputio tada{wi direktor “JAT-a” S.Vlaisavqevi} (DS), navodi se da je uvidom u dokumentaciju nadle`nih slu`bi “JAT-a” utvr|eno da
“JAT” u svom posedu ima samo izve{taj o izvr{enoj reviziji, odnosno da nema
zapisnik o izvr{enoj kontroli od strane Buyetske inspekcije. To ukazuje na
~iwenicu da je neko od Vlaisavqevi}evih prethodnika iz arhive preduze}a
“sklonio” ovaj dokument.
52
Ivan Nini}
autor }e obraditi i pojedine navode iz Izve{taja o izvr{enoj reviziji JP
“Jat ervejz” koji su sa~inili buyetski revizori Ministarstva finansija, a
koji je zaveden pod brojem: 40-00-14/2006-09-2 od 23. oktobra 2006. godine. Revizijom je obuhva}en period poslovawa ovog preduze}a u 2005. i 2006. godini,
a revizorski tim su ~inili revizori Ministarstva finansija: Vesna Tomovi}, Qubinko Stanojevi} i Zoran @ivojinovi}. Iako se ova dva dokumenta
znatno razlikuju po formi, jer je jedan nalaz sa~iwen od strane buyetskih
inspektora, a drugi od strane revizora, detaqnom analizom se mo`e izvu}i
zakqu~ak da je wihova su{tina potpuno ista. Su{tina je zapravo u predmetu kontrole, a predmet kontrole u “JAT-u”, kako od strane inspektora tako
i od strane revizora, bio je: 1) obra~un zarada zaposlenih i 2) javne nabavke.
Dakle, dva najva`nija pravca u finansijskim rashodima jednog javnog preduze}a, kao {to je u ovom slu~aju “JAT” koji je, primera radi, u 2005. godini
“obrnuo” 12 milijardi dinara.
Me{etari Vuka Dra{kovi}a
Ono {to tako|e povezuje ova dva me|usobno nezavisna inspekcijska nalaza, jeste ~iwenica da je Srpski pokret obnove (SPO), trenutno koalicioni partner i sau~esnik Demokratskoj stranci u vr{ewu vlasti, imao kontinuitet u upravqawu “JAT-om” u kontrolisanom periodu. Naime, prema navodima buyetskog inspektora, odnosno revizora, odgovorno lice u “JAT-u” u
momentu kontrole bio je direktor Aleksandar Milutinovi}102) (SPO), i
to u periodu od 24. marta 2004. godine, pa sve do 18. februara 2005. godine, kada ga je zamenio v.d. direktora Neboj{a Star~evi} (SPO). Ova “bra}a po
partiji” u javnosti su poznata kao kadrovi koji su svojim rukovo|ewem ojadili kompaniju “JAT”. Me|utim, bez obzira na to, Milutinovi} je nakon
smene imenovan na funkciju predstavnika “JAT-a” u Gr~koj (Atina), dok je
Star~evi} nakon smene, u februaru 2008. godine, imenovan na funkciju zamenika generalnog direktora “JAT-a”, te je tako postao desna ruka novom direktoru Sa{i Vlaisavqevi}u (DS). Nedugo zatim, po~etkom 2009. godine,
Star~evi} je postavqen na funkciju direktora Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Republike Srbije103). Dakle, o~igledno da su nalazi buyetske
102) Aleksandar Milutinovi} (SPO) je bio odbornik u Skup{tini grada Beograda (1993-2000), narodni poslanik i potpredsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda (1997-2000.), ministar saobra}aja i veza u prelaznoj
vladi od 19. oktobra do 23. decembra 2003. godine. U vreme “ekspanzije” SPOa u Beogradu, Demokatska stranka ga je optu`ila da je svoju suprugu Milicu
Milutinovi} “progurao” na mesto potpredsednika SO Palilula. Nakon dolaska na funkcuju direktora JAT-a, marta 2004. godine, Gradski odbor DS je
Milutinovi}evo postavqewe osudio saop{tewem za javnost u kome je ukazano da “wegov rad u gradskoj vladi Beogra|ani pamte po tome {to je do prosja~kog {tapa doveo skoro sva beogradska javna preduze}a”.
103) Odluku o postavqewu N. Star~evi}a na mesto generalnog direktora Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Republike Srbije doneo je Savet Direktorata, 23. januara 2009. godine, na predlog Vlade Republike Srbije. Ovu
funkciju, prema Statutu Direktorata, Star~evi} bi trebalo da obavqa narednih pet godina.
53
Revizija demokratije
inspekcije i revizije, Milutinovi}u i Star~evi}u, bili “odsko~na daska” i
“preporuka” za napredovawe, umesto da poslu`e kao “viza” za vi{egodi{wu
robiju.
Nezakonite plate “pojele”” 111,8 miliona dinara
U pogledu kontrole zakonitosti obra~una i isplata zarada zaposlenih
u “JAT-u”, buyetski inspektori su utvrdili da je direktor Aleksandar Milutinovi} u 2004. godini “probio” Program poslovawa za 2004. godinu104), na
koji je saglasnost dala Vlada Republike Srbije, ~ime je u ovom javnom preduze}u stvoren mawak u kasi od 111.862.284 dinara. Tako je Milutinovi} nalo`io, odnosno odobrio isplatu zarada ve}ih od dozvoqenih, i to: (1) u mesecu julu za 11,1 milion vi{e; (2) u septembru za 104,1 milion vi{e; i (3) u
mesecu oktobru za 83,2 miliona vi{e. S druge strane radnicima je isplatio
mawe zarade, i to: (1) u mesecu avgustu 3 miliona mawe; (2) u novembru 3,7 miliona mawe; i (3) u mesecu decembru 80,2 miliona dinara mawe. Razlika vi{e ispla}enih li~nih dohodaka radnicima od ~ak 111,8 miliona dinara, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, vr{ena je na osnovu pojedina~nih odluka generalnog direktora Milutinovi}a. Zbog toga su buyetski inspektori nalo`ili da se pomenuti iznos sredstava vrati u buyet “JAT-a”, ali je
ovaj nalog tada preduhitrila Vlada Republike Srbije, koja je u ciqu sanirawa {tete donela odgovaraju}e re{ewe105). Ovim aktom vlada je “JAT-u” nalo`ila da u prvom kvartalu 2005. godine, u masu sredstava od 248 miliona dinara, koliko je kvartalno bilo predvi|eno za plate, ura~una vi{ak ispla}enih 111,8 dinara i da za taj iznos isplate zarada budu umawene.
Tako je Buyetska inspekcija naknadno utvrdila da je “JAT” izvr{io
smawewe zarada i nadoknadio {tetu od 99 miliona dinara, dok je 12,8 miliona mawka ostalo nenadokna|eno. Tada{wi ministar finansija Mla|an
Dinki} je 30. juna 2006. godine, doneo re{ewe106) kojim je “JAT-u” nalo`eno
da u sopstveni buyet vrati preostali mawak od 12,8 miliona dinara. Me|utim, do dana dana{weg se ne zna da li je ova obaveza izvr{ena, jer u Ministarstvu finansija tvrde da o tome ne poseduju nikakav dokaz107). Ono {to je
posebno interesantno u celoj pri~i oko isplate li~nih dohodaka u “JAT-u”
jeste ~iwenica da je osim “probijawa” Programa poslovawa za 2004. godinu,
rukovodstvo ovog preduze}a kr{ilo tada va`e}u uredbu108) koja reguli{e
visinu zarada u javnim preduze}ima. To je ~iweno tako {to poreske prijave
o pla}enim doprinosima za socijalno osigurawe na zarade i naknade, odgo104) Program poslovawa i saglasnost su zavedeni pod brojem vlade: 401-5969/2004-2,
od 26. 8. 2006. godine.
105) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 343-941/2005-1, od 17. 2. 2005. godine.
106) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 401-00-00195/2005-09-1, od 30. 6. 2006. godine.
107) U dopisu koji je zaveden pod brojem: 4-00-00091/2008, od 15. 12. 2008. godine, a koji je Ministarstvo finansija dostavilo autoru u vidu odgovora na wegov zahtev, navodi se da ministarstvo ne poseduje akt iz kog bi se moglo videti da li
je “JAT ervejz” postupio po re{ewu ministra finansija.
108) Uredba o visini zarada u javnim preduze}ima (“Sl. glasnik RS”, br. 127/03).
54
Ivan Nini}
vorni u “JAT-u” nisu dostavqali na overu nadle`nim ministarstvima u
utvr|enim rokovima od 3 dana od dana isplate li~nog dohotka. Ovakvo me{etarewe sa platama i poreskim prijavama, prema odredbama tada va`e}e
uredbe koju je donela Vlade Republike Srbije, bilo je ka`wivo i tretirano
kao privredni prestup. Me|utim, da li je direktor Milutinovi} ka`wen za
svoj nesavestan rad i da li je “JAT” platio kaznu zbog Milutinovi}evog nesavesnog rada, ili je pre}utno dopu{teno da ovi prekr{aji nakon godinu dana zastare, autoru ove analize nije poznato.
Mimo zakona izvr{ene nabavke “te{ke”” 10 milijardi
Kada je re~ o najva`nijem korupciona{kom poqu delovawa – javnim nabavkama, buyetski inspektori su utvrdili da je “JAT” sve nabavke u 2004. godini izvr{io bez prethodno donetog godi{weg plana javnih nabavki, koji
prema tada{wem Zakonu o javnim nabavkama109) predstavqa osnovni preduslov da bi javna nabavka uop{te smela da se sprovede. Ni{ta boqe stawe nije bilo ni 2005. godine kada je direktora Milutinovi}a nasledio Neboj{a
Star~evi}, jer prema navodima iz izve{taja revizora Ministarstva finansija utvr|eno je da “JAT” ni u 2005. godini nije imao godi{wi plan javnih nabavki, kao i to da je u 2006. godini ovaj plan sa~iwen “{turo”, bez svih elemenata koje zakon propisuje. Na`alost, javne nabavke u “JAT-u”, nakon 2004.
godine, pojedina~no nisu kontrolisane, ali kako je taj “razra|eni sistem”
funkcionisao u 2004. godini, autor }e u ovoj analizi razobli~iti zahvaquju}i zvani~nom inspekcijskom nalazu.
Naime, u 2004. godini nadle`ni u “JAT-u” su evidentirali 36 nabavki
ukupne vrednosti: 113.285.799 dinara; 3.461.732 dolara; i 319.741 evro. Pored
toga, zvani~no je evidentirano i 9 poni{tenih postupaka (neuspelih), i 8 postupaka koji nisu bili okon~ani u teku}oj godini, a odnose se na “sitne usluge”, nabavku rezervnih delova, odr`avawe i nabavku mazuta. Me|utim, ako se
zbirno posmatra, “JAT” je u 2004. godini, mimo godi{weg plana, izvr{io nabavke od preko 900 dobavqa~a u zemqi i inostranstvu, ~ija je vrednosti bila 8 milijardi i 78.752.623 dinara, i to bez iskazanog prometa sa ostalim dobavqa~ima u visini od jo{ 2,4 milijarde dinara. Drugim re~ima, “Jat” je tokom 2004. godine od preko 200 dobavqa~a izvr{io nabavke vredne 2,4 milijarde dinara, a da pri tome uop{te nije sprovedena tenderska procedure propisana tada{wim zakonom o javnim nabavkama.
Tako je, primera radi, mimo tendera vr{ena nabavka robe i usluga od
preko 50 dobavqa~a u zemqi, a da se pojedina~na vrednost nabavke kretala
od jednog miliona do jedne milijarde dinara. Potpuno ista situacija je bila
i sa 124 dobavqa~a iz inostranstva od kojih je “JAT” bez tendera vr{io nabavku rezervnih delova. Da bi se boqe shvatilo o kakvom kriminalu je ovde
re~, najboqe je izdvojiti kao primer samo neke gigantske nabavke rezervnih
delova od stranih kompanija, i to: 23 miliona dinara (Sirija); 27,9 miliona
dinara (Holandija); 28,6 miliona dinara (Italija); 45,8 miliona dinara
109) Zakon o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 39/02, 43/03 i 55/04).
55
Revizija demokratije
(Francuska); 46,6 miliona dinara (Turska); 80,4 miliona dinara (Francuska); 107,5 miliona dinara (Engleska); 130,7 miliona dinara (Amerika); 168,2
miliona dinara (Amerika); 245,1 milion dinara (Amerika); 257 miliona dinara (Gr~ka); 513 miliona dinara ([vajcarska); 626 miliona dinara (Belgija), itd. Dakle, sve ove nabavke su pojedina~no prema{ile iznos od jednog miliona dinara, koliko je tada, ~lanom 17 Zakona o buyetu Republike Srbije za
2004. godinu bilo limitirano da bi se neka nabavka smatrala nabavkom velike vrednosti, ali za wih jednostavno “JAT” uop{te nije raspisivao tender.
Milijarda dinara za kerozin bez tendera
Ono {to je tako|e zanimqivo kada je re~ o o~iglednom “{timovawu”
tendera, jeste otkri}e inspektora da je “JAT” u 2004. godini prvo raspisao
dva tendera kao javne nabavke velike vrednosti, i to: 1) odr`avawe i nabavka rezervnih telova za ra~unara i 2) usluge odr`avawa i zamene rezervnih
delova voznog parka, i da ih je zatim poni{tio. Me|utim, ove nabavke su naknadno izvr{ene nezakonitom primenom procedure za nabavku male vrednosti (sa 3 ponude) iako je vrednost prve nabavke iznosila 1,3 miliona dinara,
dok je vrednost druge nabavke bila 1,4 miliona dinara. Naravno, da i od ovog
kriminala uvek postoji ve}i kriminal, najboqe se mo`e uo~iti na na primeru nabavke naftnih derivata (goriva i maziva) za potrebe “JAT-a” u 2004.
godini. Naime, Uprava za javne nabavke je “JAT-u” dala pozitivno mi{qewe110), koje predstavqa neku vrstu saglasnosti, da to javno preduze}e mo`e
da vr{i nabavku goriva od NIS-a kao potencijalnog ponu|a~a, tako {to ne}e raspisivati tender, ve} }e shodno odredbama tada{weg zakona o javnim
nabavkama izvr{iti postupak sa poga|awem, bez prethodnog objavqivawa
javnog poziva. Me|utim, rukovodstvo “JAT-a” je ovu saglasnost na najgrubqi
mogu}i na~in zloupotrebilo tako {to je nabavka (utakawe) mlaznog goriva,
osim na aerodromu u Srbiji, bez tendera vr{ena i u inostranstvu.
U postupku buyetske kontrole inspektori su utvrdili da je “JAT” u
2004. godini imao ukupne rashode za gorivo u visini od 2,2 milijarde dinara.
Od toga je, prema zakqu~ku inspektora, bez tenderske procedure mogla biti
izvr{ena samo nabavka goriva u vrednosti od 1 milijarde i 7,5 miliona dinara sa “Jugopetrolom”, dok je za preostali utro{ak od preko 1 milijarde dinara morao biti sproveden tender za izbor najpovoqnijih ponu|a~a u inostranstvu. Jednostavno, “JAT” ovu obavezu nije ispo{tovao, pa ja nabavka
32.526 tona (Beograd i Ni{) i 3.563 tone (Podgorica i Tivat) u Srbiji bila
zakonita, dok je s druge strane na nezakonit na~in izvr{ena nabavka 38.232
tone mlaznog goriva u inostranstvu.
Kriminalna kupovina odela od 2,5 miliona evra
Prema otkri}u buyetskih inspektora, u septembru 2004. godine, rukovodstvo “JAT-a” je na nezakonit na~in sprovelo tender i izvr{ilo izbor
najpovoqnijih ponu|a~a za nabavku slu`benih odela zaposlenima u delatno110) Mi{qewe u formi dopisa je zavedeno pod brojem: 458/II, od 2. 6. 2004. godine.
56
Ivan Nini}
sti leta~kih i komercijalnih poslova. Naime, sa svojim ponudama na tender
se javilo 19 ponu|a~a, od kojih je wih 17 blagovremeno (u roku) dostavilo ponudu. Kao najpovoqniji ponu|a~ za tri nabavke je izabrano preduze}e “Novitet” iz Novog Sada dok je u jednoj nabavci “pobedila” firma “Zekstra” iz Beograda. Me|utim, naknadnom proverom tenderske dokumentacije, inspektori
su utvrdili da tenderske ponude “pobedni~kih” firmi “Noviteta” i “Zekstre” nisu mogle biti bodovane u konkurenciji sa preostalim ponudama, ve}
su morale biti diskvalifikovane zbog toga {to nisu sadr`ale svu zakonom
propisanu tendersku dokumentaciju. Drugim re~ima, ove ponude su bile neispravne u smislu odredbi tada{weg zakona o javnim nabavkama, ali su i pored toga izabrane kao “najpovoqnije”. O kakvom kriminalu je ovde re~, najboqe govori ~iwenica da je procewena vrednost tendera bila ~ak 2,5 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, i to bez tada{weg poreza na promet.
Tadi}ev re`im doveo “JAT”” do kolapsa
Na kraju ove analize, najva`nije je ista}i da su svi ovi primeri prvenstveno “proizvedeni” u 2004. godini, {to samo name}e zakqu~ak kako i za koliko se “JAT” mo`e “o~erupati” na godi{wem nivou. Prvo, primer “JAT-a”
je “obrazac” {teto~inskog i le{inarskog pona{awa u svim javnim preduze}ima koja re`im Borisa Tadi}a danas do`ivqava kao partijski plen i ne
treba se ~uditi za{to je strate{ko partnerstvo sa ruskim “Aeroflotom”
osujetio Mla|an Dinki}. Drugo, javnost u Srbiji nikada nije bila upoznata
sa me{etarewem u “JAT-u”, a ~iwenica je da je sindrom poznat po nazivom
“Kri{to”, nakon 5. oktobra 2000. godine, prisutan u svakom javnom preduze}u. Tre}e, ~iwenice iznete u ovoj analizi autora su zapravo rezultati politike Srpskog pokreta obnove i wegovog predsednika Vuka Dra{kovi}a, koji danas u koaliciji sa Demokratskom strankom i G17 plus, ~ini bitnu komponentu Tadi}evog i Dinki}evog re`ima.
Dakle, zbog ovakvog upravqawa dr`avnim resursima i zbog ovakve kadrovske politike, “JAT” mora da racionalizuje svoje rashode kroz re{avawe vi{ka zaposlenih. Tako je u februaru 2009. godine raspisan interni konkurs za dobrovoqni odlazak iz kompanije, a kako bi se broj zaposlenih sa
1.697 smawio na ispod 1.200 radnika111). Pre ovog ~ina, u decembru 2008. godine, tada{wi direktor “JAT-a” Sa{a Vlaisavqevi}112) (DS) je izjavio da
111) Izvor: Agencija Tanjug, od 22. 2. 2009. godine.
112) Sa{a Vlaisavqevi} (DS) je predsednik resornog Odbora za privredu Gradskog odbora DS Beograd. U oktobru 2007. godine je imenovan za generalnog direktora JP “JAT ervejz”, a prethodno je u istom preduze}u, od 1995. godine, bio
{ef Operativnog centra, a zatim direktor Delatnosti zemqakih poslova.
Zbog prelaska na novu funkciju, Vlaisavqevi} je funkciju direktora napustio 2. 7. 2009. godine, kada je na wegovo mesto vlada imenovala Sr|ana Radovanovi}a (DS), ali je ostao na funkciji predsednika UO JP “JAT ervejz” koju je
obavqao istovremeno i dok je bio direktor. Po odluci gradona~enika Beograda D. \ilasa (DS), 1. 7. 2009. godine, Vlaisavqevi} je stupio na du`nost gradskog menayera za privredni razvoj, ali se na toj funkciji zadr`ao svega 3 nedeqe.
57
Revizija demokratije
}e program re{avawa vi{ka zaposlenih ko{tati “JAT”, odnosno dr`avu, 7,5
miliona evra i da je za ulagawe u osnovno odr`avawe flote, toj kompaniji
neophodno jo{ 4,8 miliona evra. Sredstva u ukupnom iznosu od 12,3 miliona
evra, “JAT” je zatra`io od Vlade Republike Srbije kao jednogodi{wu pomo}, a da }e “pozajmica” biti vra}ena u buyet Srbije, “JAT” (koji je i sada
prezadu`en) garantuje svojom imovinom u Srbiji i inostranstvu113). Samo
meseca dana kasnije, Vlada je “JAT-u” odobrila pozajmicu od 10 miliona
evra, {to je kompanija du`na da vrati do kraja 2009. godine114). A kako }e
“JAT” ova sredstva vratiti, to vi{e niko `ivi u Srbiji ne zna, jer je kompanija 2008. godinu zavr{ila sa gubitkom od oko 25 miliona evra115).
Nezavisni revizor previ|a kolaps “JAT-a””
Kakvo je zaista stawe tokom 2008. godine bilo u “JAT-u”, u svom izve{taju utvrdio je i nezavisni revizor “BDO BC EKSEL” koji je izvr{io reviziju rada kompanije. “Grupa posluje sa nedostatkom trajnog kapitala i obrtnih
sredstava, a kratkoro~ne obaveze Grupe su ve}e od obrtne imovine. Pored toga, poslovawe Grupe optere}eno je i posledicama globalne ekonomske krize. Ovakvo stawe ukazuje na postojawe materijalno zna~ajnih neizvesnosti
koje mogu da izazovu sumwu u sposobnost Grupe da nastavi sa poslovawem po
na~elu stalnosti pravnog lica. Mogu}nosti poboq{awa finansijskog polo`aja Grupe ograni~ene su i gotovo u celosti zavise od podr{ke Vlade Srbije i wenih planova za restrukturirawe mati~nog preduze}a” – ovako je kolaps “JAT-a” u odeqku “skretawe pa`we” revizorskog izve{taja, zabele`io
nezavisni revizor. Uz ove ~iwenice, list “Politika” tako|e iznosi i podatak da “prema nekim neformalnim ali pouzdanim informacijama, ’JAT’ za
6 meseci ove godine ima gubitak od oko 12 miliona evra”. Dakle, za opstanak
“JAT-a” u skorijoj budu}nosti sve o~i su uprte u Vladu Srbije, odnosno u poreske obveznike koji su i do sada finansirali java{luk i pogre{nu ekonomsku i kadrovsku politiku re`ima Borisa Tadi}a. Zbog totalnog kolapsa na{e nacionalne avio-kompanije niko od wenih dosada{wih direktora nije
snosio krivi~nu odgovornost, i pored zvani~nih informacija koje ukazuju
da je u korupciji, “JAT” o{te}en za ~ak 50 miliona dolara117). Posledwi me|u wima, Sa{a Vlaisavqevi} (DS), daqe se nalazi na funkciji predsednika Upravnog odbora JP “JAT ervejz”, iako je prethodno kao direktor dao svoj
doprinos u propasti kompanije.
113)
114)
115)
116)
117)
58
Izvor: Agencija Beta, od 27. 12. 2008. godine.
Izvor: Agencija Beta i TV B92, od 6. 2. 2009. godine.
Izvor: Agencija Beta, od 7. 3. 2009. godine.
Izvor: List “Politika”, (http://www.politika.rs), od 23. 7. 2009. godine.
U intervju za list “Borba” (http://www.borba.rs/), od 25. 5. 2009. godine, tada{wi
generalni direktor “JAT-a” S. Vlaisavqevi} (DS) je izme|u ostalog rekao:
“(...) o{te}eni smo svojim ne~iwewem ili korupcijom u samoj kompaniji za oko
50 miliona dolara, a svi predmeti su procesuirani (...)”.
Ivan Nini}
(8)
Dinki}eva hajdu~ija (1)
Buyetska kontrola je pokazala da je lider stranke G17 plus, Mla|an
Dinki}, tokom 2006. godine u resoru finansija izvr{io pravi razbojni~ki
atak na buyet Republike Srbije. Mla|a je u Ministarstvu finansija, preko “ugovora o delu”, nezakonito zapo{qavao “honorarce” kojima je ispla}ivao apana`e od vi{e stotina hiqada dinara. Na ime “usluga po ugovoru” i
“specijalizovanih usluga” tokom 2006. godine, nezakonito je “ispumpao” milione i milione dinara iz buyeta. Mla|a je buyet Republike “probio” za
2,5 milijarde dinara, privatnoj firmi iz Va{ingtona je, pod oznakom
“strogo poverqivo”, platio sumwive poslove od 368.000 USD, dok je firmi
iz Stokholma za poslove “lobirawa” platio ~ak 720.000 USD. Prema otkri}u inspektora, Mla|a je za tro{kove realizacije festivala “Exit 06”
na nezakonit na~in organizatoru transferisao 12 miliona dinara iz
buyetske rezerve, a Fond “Dr Zoran \in|i}” je ~astio sa 3,5 miliona dinara, dok mu je ta organizacija kao pomo} zatra`ila 1,3 miliona dinara. Samo na jednom poslu, koji je Dinki} ugovorio pogre{nim obra~unom kursa od
strane nadle`nih u Ministarstvu finansija, buyet je o{te}en za 451.025
dinara. Tokom 2006. godine u Dinki}evom ministarstvu Zakon o javnim nabavkama ili se u op{te nije primewivao ili se primewivao selektivno.
***
Me{etarewe “najboqeg”” ministra finansija u svetu
Kada je vode}i svetski (ameri~ki) ~asopis za finansije i bankarstvo
“Juromani” u oktobru 2007. godine proglasio Mla|ana Dinki}a (G17 plus)
“najboqim ministrom finansija u svetu u 2006. godini”, srpska javnost bila
je frapirana. [ta je zaista Dinki}a preporu~ilo da bude “najboqi u svetu”
i da li je on, kako su mediji pisali, ovu nagradu debelo platio novcem gra|ana Srbije118), niko do danas nije uspeo da razotkrije. Me|utim, dok su se ~lanovi “stru~nog `irija” u Va{ingtonu pripremali da “dorade” Mla|inu biografiju tako {to }e ga proglasiti “najboqim” i “najuspe{nijim” ministrom finansija u svetu, wegovu profesionalnu biografiju, odgovaraju}im
~iwenicama, dopunili su i nadle`ni organi u Srbiji. Na tome treba zahvaliti Lazaru Nikoli}u, buyetskom inspektoru i Danijeli Milovi}, buyetskom revizoru Ministarstva finansija koji su u prostorijama tog ministarstva, u periodu od 5. marta do 26. juna 2007. godine, profesionalno obavili
svoj radni zadatak.
118) Prema pisawu lista “Kurir” od 23. 10. 2007. godine, a prema svedo~ewu Dragana @ivadinovi}a, nekada{weg savetnika u Ministarstva finansija, magazin
“Juromani” je svojevremeno objavio i “afirmativni tekst o tada{wem jugoslovenskom guverneru Dragoslavu Avramovi}u uz nadoknadu od 80.000 dolara”. Pla}eni tekst koji je aminovan od strane ministara iz Savezne vlade
SRJ, imao je za ciq “da popravi imiy zemqe, pohvali jak dinar i istakne u prvi
plan ekonomske reforme koje se uspe{no sprovode u SRJ”.
59
Revizija demokratije
Oni su izvr{ili kontrolu primene zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovawa, namenskog i zakonitog kori{}ewa buyetskih sredstava kod Ministarstva finansija za period 2006. godine kada je funkciju
ministra obavqao Mla|an Dinki}. Inspektorima je “~e{qawe” dokumentacije omogu}io tada{wi ministar Milan Parivodi} koji je privremeno obavqao funkciju koordinatora Ministarstva finansija119). Tako je sa~iwena
“publikacija” u formi inspekcijskog zapisnika (nalaza) koji je u Ministarstvu finansija zaveden pod slu`benim brojem: 401-00-294/2007-09-01, od 26. juna 2007. godine. U ovom dokumentu, koji sasvim sigurno mo`e poslu`iti kao
dopuna biografiji Mla|ana Dinki}a, ali i kao osnova za formirawe predmeta za krivi~no gowewe pred nadle`nim tu`ila{tvom, inspektori iznose svoje vi|ewe rada Ministarstva finansija pod Dinki}evim patronatom.
Kako je Dinki}, kao ministar finansija, tro{io novac gra|ana Srbije
autor }e prikazati u ovoj analizi, i to uz oslawawe na zvani~an, inspekcijski nalaz.
Bez finansijskog plana i zavr{nog ra~una
Postupak vr{ewa buyetske kontrole u Ministarstvu finansija buyetskim inspektorima nije bio nimalo lak ni jednostavan s obzirom na to da su
“pretres” vr{ili u “mati~noj ku}i”, koja im je ujedno i poslodavac. Pri tom
treba ista}i i to da ovo ministarstvo inspektorima na uvid nije dalo Finansijski plan za 2006. godinu, koji je morao biti sa~iwen u skladu sa odredbom ~lana 19 tada{weg zakona o buyetskom sistemu. Isto tako, suprotno
~lanu 65. tada{weg Zakona o buyetskom sistemu, zavr{ni ra~uni Ministarstva finansija za 2005. i 2006. godinu nisu bili sa~iweni u propisanoj formi, a na wima nije bilo ni potpisa odgovornih lica. Ovde se postavqa fundamentalno pitawe: ako jedan dr`avni organ, poput Ministarstva finansija, nema finansijski plan i zavr{ni ra~un, kako onda o~ekivati od preostalih 8.300 buyetskih korisnika u Srbiji da imaju ove bazi~ne dokumente o
projekcijama i izvr{ewu buyetskih rashoda u toku godine? No, ovaj problem
u Ministarstvu finansija buyetski inspektori su prevazi{li tako {to su
finansijsku kontrolu sproveli zahvaquju}i dokumentaciji o izvr{ewu
buyeta kojom je raspolagala Uprava za trezor Republike Srbije, a preko koje Ministarstvo finansija kao direktan buyetski korisnik vr{i sva buyetska pla}awa. [ta je kontrola pokazala i kako je Mla|an Dinki}, tada{wi
ministar finansija, tro{io novac gra|ana Srbije?
Nedodirqive plate u Ministarstvu finansija
Kontrola tro{ewa buyeta u Ministarstvu finansija pokazala da je
Dinki} za potrebe svoga ministarstva u 2006. godini za plate zaposlenih iz
buyeta namenio 355,3 miliona dinara, iako mu ova sredstva nisu bila po119) Po ovla{}ewu predsednika Vlade, dr V.Ko{tunice (DSS), broj: 02-01-00001/2006-01, od 14. 11. 2006. godine funkcija koordinatora rada Ministarstva
finansija poverena je tada{wem ministru za ekonomske odnose sa inistranstvom M. Parivodi}u (DSS), jer su M. Dinki} i ministri iz G17 plus napustili Vladu.
60
Ivan Nini}
trebna. Bilo mu je potrebno svega 42,6 odsto, odnosno 151,6 miliona dinara,
koliko je za plate u navedenoj godini zaista i potro{eno. Kako je do ove “pogre{ne” procene do{lo? Do{lo je tako {to Ministarstvo finansija nije
izradilo validan predlog finansijskog plana koji je Upravi za trezor morao biti dostavqen prema stvarnim potrebama rashoda ministarstva, a ne
prema pau{alnim, Mla|inim projekcijama, ~ime je najgrubqe prekr{en Zakon o buyetskom sistemu u delu koji se odnosi na pripremu i dono{ewe
buyeta Republike Srbije. Provera da li su plate zakonito ispla}ivane nije mogla biti izvr{ena jer prema navodima inspektora, “Ministarstvo ne
poseduje pomo}nu kwigu plata, niti bilo kakvu drugu vrstu evidencije o platama i dodacima zaposlenih u Ministarstvu”. Pri tom je utvr|eno neslagawe kwi`ewa tro{kova plata, dodataka i doprinosa koji su ispla}eni, a
brojke se ne sla`u i to za ~ak 559.623 dinara. Rashodi po osnovu otpremnina
koje su u 2006. godini dobili radnici koji su oti{li sa svojih radnih mesta
iz Ministarstva finansija iznosili su 4,8 miliona dinara. Tro{ak po ovom
osnovu nije propra}en validnom dokumentacijom koja bi sadr`ala elemente
na osnovu kojih je isplata vr{ena u pogledu godina radnog sta`a i drugih podataka.
Da skandal bude jo{ ve}i, savetnica za finansijske poslove Ministarstva finansija Zora Pavlovi}, i pored zahteva buyetskih inspektora da im
se omogu}i uvid u dokumentaciju o isplatama plata, svih zarada i otpremnina zaposlenima, nije im to omogu}ila. Na ovaj na~in javnost je ostala uskra}ena za odgovore na pitawe da li je obra~un zarada zaposlenih u Ministarstvu finansija izvr{en u skladu sa zakonom, va`e}im uredbama, koeficijentima i kvotama koje su buyetom bile propisane. Tako|e, javnost je ostala bez
odgovora na pitawe da li je neko od zaposlenih slu`benika stavio u yep ve}e zarade nego {to je to propisima bilo dopu{teno, imaju}i u vidu masovnu
pojavu nezakonitih uve}awa mese~nih zarada u dr`avnim organima, {to
buyetu Republike nanosi milionske {tete. Osim ovoga, u 2006. godini Ministarstvo finansija je po osnovu “ostvarenih u{teda” zaposlenima isplatilo 12,4 miliona dinara, i to bez ikakvih kriterijuma. Pojedina~ni iznosi po zaposlenom ispla}ivani su u rasponu od 5.000 do 60.000 dinara. Jedini
kriterijum za visinu “apana`e” bila je ocena rada slu`benika od strane rukovodioca organizacione jedinice, a takav na~in ocewivawa nije bio utvr|en nijednim aktom.
Mla|ini “eksperti”” na grba~i gra|ana
Koliko je za stranku G17 plus karakteristi~an sindrom “Kri{to” kada
je re~ o astronomskim ugovorima o delu svedo~i i primer Mla|ana Dinki}a. On je svojevremeno u Ministarstvu finansija praktikovao sklapawe
ovakvih ugovora, i to naravno na nezakonit na~in. Tako je Dinki} u ime Ministarstva finansija zakqu~io ugovor o delu bez broja i datuma sa izvesnim
Rajkom Jovanovi}em kao izvr{iocem poslova. Jovanovi} je za 3 meseca rada
(februar-april 2006. godine) na poslovima “projekata” Ministarstva finansija u yep stavio neto apana`u od 270.000 dinara. Drugi ugovor Mla|a je
ponovo potpisao sa istim licem, i to za dvomese~ni rad (maj i jun 2006. godi61
Revizija demokratije
ne) na poslovima “stru~ne podr{ke oko realizacije NIP-a”, uz apana`u od
180.000 dinara neto. Slede}i Mla|in ugovor o delu je bio ugovor sa izvesnim
Zoranom ^omi}em za “stru~ne poslove u okviru NIP-a” koji je za 3 meseca
rada (septembar-novembar 2006. godine) dobio mese~nu apana`u od 65.000 dinara neto. Za iste poslove ministar Dinki} je ugovor o delu zakqu~io i sa
Ledom Litri~anin uz mese~nu apana`u od 70.000 dinara, i to u trajawu od 4
meseca (septembar-decembar 2006. godine). Jo{ jedan od zakqu~enih ugovora
o delu Ministarstva finansija bio je i ugovor sa izvesnim Nenadom Brki}em koji je anga`ovan za “realizaciju investicija u pozori{tima u Beogradu, Subotici, Ni{u i U`icu i odre|ivawe prioriteta projekata”. Wegova
apana`a za 4 meseca rada (mart-jun 2006) iznosila je 240.000 dinara neto.
Interesantno je da se u inspekcijskom nalazu navodi da se na zahtevima
za pla}awe Mla|inih “honoraraca” ne nalaze overe (potpisi) nadle`nih
lica da su poslovi odra|eni u skladu sa ugovorom. Dokazi o tome nisu obezbe|eni ni u postupku buyetske kontrole. Za ugovore o delu (i to bez broja i
datuma) buyetska inspekcija je utvrdila da su bili nezakoniti i da su sklapani na {tetu buyeta Republike Srbije. Naime, prema Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu finansija120), honorarni poslovi
koje je Mla|a ugovarao, ve} su bili sistematizovani u okviru poslova stalno zaposlenih slu`benika. Tako je u okviru Sektora za upravqawe projektima, u Odeqewu za operativno upravqawe projektima Ministarstva finansija, pravilnikom bilo sistematizovano radno mesto za stalno zaposlene izvr{ioce “za stru~no-operativne poslove konsultanta” u zvawu “mla|i
savetnik”. Dakle, i pored ove ~iwenice, o~igledno je da je za ministra Dinki}a prioritet bio sklapawe poslova sa li~nim i partijskim prijateqima
na teret buyetskih sredstava gra|ana Srbije.
Kod Mla|e se “radilo”” i po 300 sati
Zapo{qavawe u Ministarstvu finansija po Dinki}evim kriterijumima nije se svodilo samo na zakqu~ewe ugovora o delu, ve} su za to postojali
i drugi, perfidniji mehanizmi. Za tro{kove “ostalih administrativnih
usluga” Mla|a je u 2006. godini potro{io 3,6 miliona dinara, i to izme|u
ostalog i za potrebe anga`ovawa studenata preko omladinske zadruge, koji
su honorarno radili u Ministarstvu finansija. Tako je student Radovan Medi} u Sektoru za makroekonomske i fiskalne analize Ministarstva finansija, preko omladinske zadruge radio 28 dana u februaru 2006. godine i zaradio 61.800 dinara. Za isti anga`man, u trajawu od 31 dan tokom meseca marta
2006. godine, Medi} je zaradio tako|e 61.800 dinara. Kako se navodi u inspekcijskom nalazu, Medi} je u Ministarstvu finansija navodno mese~no ostvarivao 300 sati “rada”, rade}i “rudarski posao”, i to od 07:00 do 20:00 ~asova
120) Na Pravilnik o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu finansija Vlada Republike Srbije dala je saglasnost 12. 10. 2006.
godine, a wime je obrazovana unutra{wa organizaciona jedinica “Sektor za
upravqawe projektima”.
62
Ivan Nini}
i od 08:00 do 20:00 ~asova121). Isto tako, drugi student, Marko Licisa, je za
ostvarenih 200 sati istog “posla” dobio 41.200 dinara, dok je student Marko
Zec za “kurirske poslove” dobijao mese~nu apana`u od 37.449 dinara. Kolike je zapravo tro{kove Ministarstvo finansija imalo prema omladinskim
i studentskim zadrugama, inspektori nisu mogli da utvrde zbog toga {to
Mla|ino ministarstvo “nije vodilo pomo}ne kwige i evidencije”, ve} je samo vr{ilo pla}awa. Isto tako, buyetskim inspektorima dokumentacijom
nije dokazano da je Ministarstvo finansija sprovelo proceduru javne nabavke kada su zakqu~ivani ugovori o pru`awu usluga preko zadruga, a to je bila obaveza prema tada{wem zakonu o javnim nabavkama.
Za Dinki}a ne va`i Zakon o javnim nabavkama
Veoma je interesantna ~iwenica da Mla|an Dinki}, za vreme svog rukovo|ewa u Ministarstvu finansija u 2006. godini, za odre|ene astronomske
nabavke (npr. usluge stranih firmi) uop{te nije primewivao Zakon o javnim nabavkama122) ili ga je primewivao selektivno. Buyetski inspektori su
konstatovali da im, u postupku kontrole, na uvid uop{te nije stavqen Plan
javnih nabavki za 2006. godinu, koji je Ministarstvo moralo da donese pre nego {to uop{te zapo~ne bilo koju javnu nabavku, ~ime je najgrubqe prekr{en
zakon. Prema otkri}ima inspekcije, Ministarstvo finansija proceduru
javne nabavke nije sprovelo za pla}awe usluga robe i materijala u 2006. godini, a ~ija je ukupna vrednost iznosila 6,3 miliona dinara. Primera radi,
nabavka benzina za potrebe Ministarstva finansija uop{te nije izvr{ena
iako je vrednost kupqenog benzina iznosila ~ak 4,8 miliona dinara. Posebno je skandalozno to {to je za kontrolu primene Zakona o javnim nabavkama
u svim dr`avnim organima u Srbiji bilo nadle`no upravo Ministarstvo
finansija, odnosno buyetski inspektori i buyetski revizori tog ministarstva. O~ito je Mla|an Dinki}, kao ministar finansija, bio iznad zakona,
umesto da zakon bude iznad wega.
Ministar Dinki} “probio”” buyet za 2,5 milijarde
@urba ministra Dinki}a da se milioni i milijarde dinara iz buyeta
Republike Srbije potro{e zarad politi~ke promocije wegove partije i
{to boqeg pozicionirawa na narednim parlamentarnim izborima, dovela
je do toga da je istovremeno uz tro{ewe novca kr{en i zakon. Tako je, primera radi, inspekcija utvrdila da je Dinki} u 2006. godini samo na jednoj ekonomskoj klasifikaciji probio buyet za ~ak 2 milijarde i 579 miliona dinara! Kako? Naime, Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2006. godinu, za po121) U skladu sa odredbama Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/05... 61/05) koje
reguli{u puno radno vreme (40 ~asova nedeqno) i prekovremeni rad (4 ~asa
dnevno, a najdu`e 8 ~asova nedeqno) “honorarac” R. M. je u Ministarstvu finansija mogao da ostvari 160 ~asova rada (bez vikenda) i 32 ~asa prekovremenog rada. Dakle, R. M. je po zakonu mogao da bude anga`ovan 192 ~asa, a on je anga`ovan, odnosno pla}eno mu je 300 ~asova rada.
122) Zakon o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 39/02... 101/05).
63
Revizija demokratije
ziciju “nabavka doma}e finansijske imovine” Ministarstva finansija bilo je predvi|eno i odobreno 4 milijarde i 623 miliona dinara, a Mla|a je potro{io 7 milijardi i 383 miliona dinara. Ovo “probijawe” buyeta mimo zakona odnosilo se na date kredite fizi~kim licima i u~e{}e dr`avnog kapitala u javnim preduze}ima i drugim institucijama. Tako je, primera radi,
Mla|a iz buyeta Srbije preneo 1 milijardu i 91 milion dinara kao osniva~ki kapital wegove ideolo{ke i politi~ke Agencije za osigurawe i finansirawe izvoza. Po istom kqu~u Nacionalnoj korporaciji za osigurawe
stambenih kredita preneo je iz buyeta Republike iznos od 210 miliona dinara. Osim “probijawa” buyeta koji je Narodna skup{tina stavila na raspolagawe ministarstvu Mla|ana Dinki}a, nigde u poslovnim kwigama Ministarstva finansija, kao vlasni~ki udeo Republike Srbije, nije evidentirano ulagawe od 1,3 milijarde dinara koje je preneto navedenim institucijama.
Takav propust bio je u suprotnosti sa odredbama tada va`e}e uredbe123) koja je bli`e precizirala materiju buyetskog ra~unovodstva. Sli~an slu~aj je
bio i sa subvencijom od 80 miliona dinara koju je Dinki} iz teku}e buyetske
rezerve uplatio preduze}u a.d. “Politika” , i to “na ime u~e{}a Republike
u sanirawu poslovawa”. Nakon ove uplate, Ministarstvo finansija u svojim
poslovnim kwigama nigde nije evidentiralo pove}awe vlasni~kog udela Republike Srbije u a.d. “Politika”. Da li je to samo bilo propust “tehni~ke”
prirode ili je pozadina ovog me{etarewa ne{to druga~ija, buyetska inspekcija nije proveravala.
Mla|ine kriminalne i nezakonite “usluge po ugovoru””
Kako je u Ministarstvu finansija tokom 2006. godine ministar Mla|an
Dinki} utro{io ~ak 59,5 miliona dinara na ~uvene “usluge po ugovoru”,
buyetski inspektori nisu u potpunosti kontrolisali, ve} je samo delimi~no izvr{ena kontrola pojedinih rashoda. Primera radi, “usluge prevo|ewa”
ko{tale su buyet 2,5 miliona dinara, a u tu svrhu nije u celosti sproveden
postupak javne nabavke propisan Zakonom o javnim nabavkama. Tako rashode
od 453.581 dinar, koji se odnose na “usluge prevo|ewa” , ministar Dinki}
uop{te nije tretirao kao javnu nabavku, ~ime je grubo prekr{en Zakon o javnim nabavkama i Zakon o buyetskom sistemu. Kada je re~ o “uslugama informisawa” za potrebe Ministarstva finansija, u maju 2006. godine Mla|a je
“Euromoney Magazinu” platio usluge “informisawa javnosti” u iznosu od 4,2
miliona dinara (faktura ispostavqena na iznos od 48.000 evra). Za iste
usluge ministarstvo je snosilo i tro{kove prema agenciji “Beta pres”, koji
su, primera radi, za mesec maj 2006. godine iznosili 48.600 dinara. Tako|e,
preduze}ima “Blic pres” i “Politika” vr{eno je pla}awe objavqivawa tendera i informativnih oglasa. U svom inspekcijskom nalazu inspektori konstatuju da u postupku kontrole nisu dobili dokaz da je Ministarstvo finansija usluge informisawa javnosti kod ovih firmi ugovorilo sprovo|ewem
postupka koji je propisan Zakonom o javnim nabavkama.
123) Uredba o buyetskom ra~unovodstvu (“Sl. glasnik RS”, br. 125/03 i 12/06).
64
Ivan Nini}
Buyetska pozicija “ostale stru~ne usluge” za potrebe Ministarstva finansija u 2006. godini, ko{tala je gra|ane Srbije 66,4 miliona dinara. Ovaj
tro{ak je delom finansiran sredstvima obezbe|enim Zakonom o buyetu za
2006. godinu, i to u iznosu od 16,4 miliona dinara. Razlika je izmirena iz drugih izvora finansirawa, i to sa 44,5 miliona dinara iz sredstava primqenih od inostranih zadu`ivawa i 3,2 miliona dinara iz donacija me|unarodnih organizacija. Iz inspekcijskog nalaza se vidi da je Buyetska inspekcija
imala i nameru i `equ da prekontroli{e dokumentaciju koja prati zahteve
za pla}awe, a koji se odnose na tro{ewe 44,5 miliona dinara iz sredstava
primqenih od inostranih zadu`ivawa. Me|utim, na zahtev za uvid u sporna
dokumenata, od nadle`ne slu`be Ministarstva finansija inspektori su dobili odgovor da ta slu`ba ne raspola`e istima. Tako se u inspekcijskom nalazu konstatuje da inspektori nisu imali uvid u re{ewa ministra finansija iz kojih bi se moglo videti da li su sredstva opredeqivana i tro{ena onako kako to zakon nala`e. Ina~e na teret ove buyetske stavke, Ministarstvo
finansija je u martu 2006. godine, po fakturi124) agencije “Fitch Ratings” iz
Londona, platilo ~ak 35.000 evra “na ime godi{we naknade za odr`avawe
kreditnog rejtinga”. Kakvo “dobro” je ovaj tro{ak doneo gra|anima Srbije,
nije poznato. Me|utim, poznata je ~iwenica da je sporna obaveza proiza{la
iz ugovora koji je 25. maja 2005. godine Mla|an Dinki} potpisao sa Agencijom za utvr|ivawe kreditnog rejting “Fitch Ratings”.
“Strogo poverqivo””, a gra|ane ko{ta 368.000 USD
Buyetskih rashodi koji se iskazuju kroz ekonomsku klasifikaciju “specijalizovane usluge” ~esto su predmet kritike javnosti u Srbiji, kojoj niko
ne `eli da odgovori na pitawe {ta zapravo zna~i ova buyetska pozicija, koje usluge obuhvata i kakva je potreba buyetskih korisnika za rashodima po
ovom osnovu. Da je re~ o mutnim poslovima preko koji ministri “ispumpavaju” ogromne svote novca, svedo~i primer Mla|ana Dinki}a i rashoda od 115,2
miliona dinara koje je Ministarstvo finansija imalo u 2006. godini na teret tzv. specijalizovanih usluga. Primera radi, ovo ministarstvo je pod ne
razja{wenim okolnostima, u ciqu sprovo|ewa zakqu~ka125) Vlade Republike Srbije koji je ozna~en kao “strogo poverqiv”, u{lo u poslovni odnos sa
preduze}em “Barbour Griffith & Roges LLC” iz Va{ingtona. Ova naknada je po
fakturi126) navedenog preduze}a pla}ena 8.000 USD za jul 2006. godine, a po
60.000 USD za avgust septembar i oktobar iste godine. Zatim je na teret
buyeta pla}ena i nova faktura127) “prijateqa” iz Va{ingtona, i to po 60.000
USD za svaki mesec, a re~ je o novembru i decembru 2006. i januaru 2007. godine. Iz inspekcijskog nalaza se ne vidi koje su to “strogo poverqive” usluge pla}ene navedenom preduze}u, ali se isti~e da nije bilo mogu}e utvrditi
da je ovaj posao dodeqen u skladu sa procedurom koju propisuje Zakon o jav124) Faktura nosi broj: No.24808, od 19. 1. 2006. godine.
125) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: 00-198/2006, od 27. 7. 2006. godine i nosi oznaku
“strogo poverqivo”.
126) Faktura nosi broj: Inovoice No.14955, od 27. 7. 2006. godine.
127) Faktura nosi broj: Inovoice No.16028, od 1. 11. 2006. godine.
65
Revizija demokratije
nim nabavkama. Osim toga, naknada za sporne usluge pla}ana je uglavnom unapred, a u kontrolisanoj dokumentaciji nisu se nalazili dokazi da su ugovorene i pla}ene obaveze zaista i izvr{ene. To ostavqa i sumwu da je 368.000
USD “na mufte” oteto od gra|ana Srbije.
Mla|ino lobirawe od 720.000 USD
Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, tokom 2006. godine gra|ani
Srbije su preko buyetske pozicije “specijalizovane usluge” Ministarstva
finansija, platili jo{ jedan sumwiv posao ~iji je nosilac i realizator bio
Mla|an Dinki}. Naime, radi se o ugovoru od 27. juna 2006. godine koji su potpisali Ministarstvo finansija, koje je kao naru~ilac zastupao ministar
Dinki} i firma “Kreab floragatan” iz Stokholma koju je kao izvr{ilac zastupao izvesni MrGeorg Danell. Predmet ugovora je, kako se navodi u inspekcijskom nalazu, “pru`awe savetodavnih usluga RS u pregovorima sa EU i
SAD, ~lanovima Kontakt grupe, me|unarodnim finansijskim institucijama, Pariskim klubom poverilaca, kao i susedima u regionu, naro~ito o budu}em statusu Kosova, evropskim integracijama RS, regulisawu duga RS, a u
ciqu postizawa zna~ajnih u{teda za RS”. Jedna od ugovornih obaveza izvr{ioca bila je, izme|u ostalog, i pru`awe “takti~ke podr{ke za sastanke sa
kqu~nim me|unarodnim sagovornicima”, a period anga`ovawa ove firme
bio je jul –decembar 2006. godine. Cena posla koji je Dinki} ugovorio na teret buyeta Srbije, iznosila je ~ak 120.000 USD mese~no, odnosno 720.000
USD za celokupni {estomese~ni anga`man. To je u dinarskoj protivvrednosti ko{talo gra|ane Srbije vi{e od 40 miliona dinara.
U pogledu zakonitosti ovih poslova, Buyetska inspekcija je u svom nalazu konstatovala da u toku kontrole Ministarstvo finansija, nije pru`ilo dokaze da je sporni ugovor sklopqen u skladu sa procedurom koju propisuje Zakon o javnim nabavkama. Osim toga, inspektorima nije dat nikakav dokaz u vidu zakqu~ka Vlade kojim bi se ovaj posao poverio eventualno Ministarstvu finansija u ~iju nadle`nost i delokrug rada ne spada sklapawe ovakvog ugovora. I pored toga, Ministarstvo finansija je ovaj posao finansiralo svojim sredstvima koja su bila namewena za redovno poslovawe Ministarstva kao organa dr`avne uprave, a ne za me|unarodne aktivnosti. [to se
ti~e dokaza da je pla}eni posao od 720.000 USD zaista izvr{en i pored ugovorne obaveze da “naru~ilac izvr{iocu dostavi pismeni izve{taj o realizaciji ugovora”, inspektori na uvid nisu dobili takav dokument. Interesantno je da je kontinuitet ugovarawa i pla}awa lobisti~kih usluga pod ~udnim okolnostima u 2009. godini nastavila i vlada premijera Mirka Cvetkovi}a128). Dakle, re~ je o najperfidnijem pusto{ewu buyeta Srbije i pqa~ka128) Dnevni list “Borba” je u broju: 28853, od 28. 8. 2009. godine objavio informaciju da je Vlada Republike Srbije, 30. aprila 2009. godine, donela zakqu~ak koji
nosi oznaku “strogo poverqivo” broj: 00-197/2009-001. Zakqu~ak se odnosi na
usvajawe ugovora o anga`ovawu sumwive konsultantske ku}e “Advanced Practical Solutions LLC”, koja }e za interese Srbije raditi na unapre|ewu diplomatskih i ekonomskih odnosa sa SAD. Prema istra`ivawu tog lista, usluge pomenute firme kao i usluge firme, “30 Point Strategies LLC” ko{taju Srbiju
145.000 USD svakog meseca, odnosno 1.740.000 USD godi{we.
66
Ivan Nini}
wu gra|ana Srbije po osnovu fantomskih, lobisti~kih usluga koje dr`avi i
narodu ni{ta konkretno ne donose. Li~nu i politi~ku korist usluga ovakve
vrste imaju samo u~esnici ove pqa~ke.
Fondu “Dr Zoran \in|i}”” 3 puta vi{e od tra`enog
Kako je ministar Dinki} rasipao novac gra|ana Srbije najboqe svedo~i jedan interesantan podatak koji je u svom nalazu konstatovala buyetska
inspekcija. Naime, Dinki} je, 18. septembra 2006. godine, iz buyeta Republike Srbije transferisao iznos od 4,8 miliona dinara Fondu “Dr Zoran \in|i}”129), a na osnovu zahteva koji je ova organizacija, 11. septembra 2006. godine, uputila Ministarstvu finansija. Iako je od Dinki}a zatra`eno 1,3
miliona dinara, i to “za pokrivawe dela organizacionih tro{kova programa” Fonda, a “~ime bi bila olak{ana wegova organizacija”, Mla|a je bio daleko “velikodu{niji” pa je iz buyetske rezerve, preko Vlade Republike Srbije, izdejstvovao znatno vi{e. Tako je ideolo{ki “odre{io kesu”, te je \in|i}ev fond ~astio novcem gra|ana Srbije vi{e nego {to je od wega zatra`eno, i to sa ~ak 3,5 miliona dinara. Kako je Dinki} zakqu~io da ba{ treba da dotira 3 puta vi{e od tra`enog i da li bi isti ar{ini va`ili za bilo koju drugu organizaciju koja bi svoj zahtev uputila Ministarstvu finansija, nije poznato. ^iwenica je da su poreski obveznici iz svog yepa finansirali jedan partijski transfer.
Dinki} “~astio”” festival “Exit 06”” sa 12 miliona
U okviru ~uvenih “specijalizovanih usluga”, Ministarstvo finansija
je u 2006. godini imalo i rashode na ekonomskoj poziciji “usluge kulture”,
iako nadle`nost ovog resora uop{te nisu poslovi kulture. Naime, dana 21.
marta 2006. godine, udru`ewe “Exit” se (putem faksa) obratilo ministru finansija Mla|anu Dinki}u, zahtevaju}i nov~anu podr{ku neophodnu za realizaciju festivala “Exit 06” u iznosu od ~ak 12 miliona dinara! U pismu upu}enom Dinki}u, ovo udru`ewe je “izrazilo nadu da }e zajedni~kim naporima
vratiti Srbiju na kulturnu mapu Evrope, dovesti veliki broj turista i novinara, te doprineti kreirawu pozitivnog imiya na{e zemqe”130). Kako tada Dinki}, poznati qubiteq muzike, nije u svom resoru imao sredstava jer
129) Fond “Dr Zoran \in|i}” osnovan je 15. 12. 2003. godine nakon likvidacije tada{weg premijera dr Z. \in|i}a (DS), a osnovali su ga wegovi prijateqi i saradnici s ciqem “da se nastavi promocija vrednosti na kojima je insistirao
dr Z. \ini|i}”. Dakle, re~ je o pravnom licu koje nema status direktnog, niti
indirektnog buyetskog korisnika u smislu odredbe ~lana 2 Zakona o buyetskom sistemu Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 9/02... 86/06).
130) Kakav imiy kreira festival “Exit” najboqe ilustruju informacije koju su javnosti saop{tene iz Okru`nog suda u Novom Sadu, a koje je preneo list “Pres”
(http://www.pressonline.rs/) od 16. 7. 2009. godine. Prema saop{tewu tog suda, u
vreme odr`avawa festivala “Exit” u julu 2009. godine izre~ene su nov~ane kazne od 15.000 do 50.000 dinara za 93 optu`ena stranca. Kod 276 osoba zaplewene su razli~ite vrste narkotika: 666 grama marihuane, oko 1.500 tableta “ekstazija”, oko 30 grama kokaina, 10 grama ha{i{a i druge vrste droga.
67
Revizija demokratije
Zakonom o buyetu za 2006. godinu nisu bila predvi|ena sredstva za takvu namenu, on je predlo`io Vladi da se izdvoje sredstva iz teku}e buyetske rezerve, {to je Vlada prihvatila i donela odgovaraju}e re{ewe131). Sredstva na
buyetskoj poziciji “usluga kulture” odobrena su Ministarstvu finansija i
pored ~iwenice da taj posao nije u nadle`nosti ovog resora. Nakon toga, ministar Dinki} je 13. aprila 2006. godine izvr{io prenos novca u korist
udru`ewa “Exit”. Buyetski inspektori su utvrdili da je ovaj Mla|in transfer bio nezakonit, odnosno u suprotnosti sa odredbama ~lana 48, stav 4 Zakona o buyetskom sistemu. Osim {to novac za ovu svrhu nije smeo biti dodeqen Ministarstvu finansija, Dinki} je pre prenosa sredstava u smislu odredbe ~lana 7, stava 1 Zakona o buyetskom sistemu, morao da donese re{ewe
koje bi predstavqalo pravni osnov za transfer. Isto tako, Dinki} je sa navedenim udru`ewem morao da zakqu~i ugovor o me|usobnim pravima i obavezama, {to nije u~iweno. Tako uop{te nije bio predvi|en na~in pravdawa
12 miliona dinara, koliko je iz teku}e buyetske rezerve navedenom udru`ewu “pokloweno”, odnosno oteto od gra|ana Srbije.
Pogre{an kurs napravio pqa~ku od 451.025 dinara
Kako se na osnovu pogre{nog obra~una sredweg kursa dolara u Ministarstvu finansija pod Dinki}evim patronatom perfidno pqa~kaju dr`ava
i gra|ani, dovoqno je ilustrovati na samo jednom primeru koji su otkrili
buyetski inspektori i sve je jasno. Naime, kontrolom tro{kova rashoda
“usluga za izradu softvera” za potrebe Ministarstva finansija u 2005. godini, utvr|eno je da je ovaj organ u septembru 2005. godine zakqu~io ugovor132)
sa preduze}em za konsalting, in`ewering i zastupawe u oblasti informati~kih i komunikacionih tehnologija “Spinnaker New Tehnologies” a.d. iz Beograda. Predmet ugovora bila je izrada softvera za posrednu kontrolu deviznog poslovawa, a za potrebe Sektora za deviznu inspekciju Ministarstva
finansija i to po ceni od 70.000 dolara u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu NBS na dan uplate. Dinamika pla}awa ugovorena je u 3 rate, i to
prva rata u vidu avansa 50 odsto od ugovorene cene, zatim druga rata 40 odsto
i tre}a rata 10 odsto. Iako je rok za izradu ovog posla bio ugovoren na 6 meseci, svi poslovi su okon~ani tek u decembru 2006. godine. Pri tom je buyetska inspekcija konstatovala da joj na uvid nisu stavqena dokumenta iz kojih
bi se moglo videti da je ovako vredan posao pro{ao kroz proceduru javne nabavke koju nala`e zakon.
Me|utim, ono {to je najkriminalnije u ovom poslu izrade i nabavke
softvera za potrebe Ministarstva, jeste na~in pla}awa koji je bio suprotan
ugovoru i suprotan kursnoj listi NBS na dan pla}awa, ~ime je direktno
opqa~kan buyet Srbije. Kako je inspekcija utvrdila, sredwi kurs dolara
prema kursnoj listi NBS na dan pla}awa tre}e rate (27. jun 2006. godine) iznosio je 68,75 dinara za 1 USD. Prema ovom kursu, Ministarstvo finansija
131) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 401-1483/2006.
132) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-02-99/2005, od 12. 9. 2005. godine.
68
Ivan Nini}
je preduze}u “Spinnaker New Tehnologies” trebalo da plati iznos od 1.925.168
dinara. Me|utim, upla}en je iznos od 2.259.004 dinara, {to je ~ak za 333.836
dinara vi{e od ugovorene sume, a na {tetu buyeta Republike Srbije. Isti
slu~aj je bio i sa preostalom, tre}om ratom, koja je pla}ena za 117.189 dinara vi{e od cene koja je definisana ugovorom. Buyetski inspektori su konstatovali da su zbog ovakvog pla}awa prekr{ewe odredbe ~lana 38, stava 2
tada{weg zakona o buyetskom sistemu Republike Srbije. Dakle, buyet je
o{te}en za ukupno 451.025 dinara, koliko je preduze}u “Spinnaker New Tehnologies” pla}eno vi{e od obaveze iz ugovora. Ovo je konkretno slu~aj koji
bi morao da zainteresuje javnog tu`ioca jer je navedenom preduze}u pribavqena protivpravna nov~ana korist, a buyetu Srbije pri~iwena {teta.
Dakle, sve ovo su rezultati ministrovawa Mla|ana Dinki}a u 2006. godini, ina~e u godini kada je progla{en “najboqim ministrom finansija u
svetu”. Za ove ~iwenice koje je utvrdila Buyetska inspekcija, a koje su sistematizovane i obra|ene u ovoj analizi, slobodno se mo`e re}i da predstavqaju samo “mrvicu” {tete koju je Dinki} pri~inio buyetu Srbije. Dinki}evo
{teto~instvo je daleko ve}e, odnosno neizmerqivo je u pogledu sveukupnog
ekonomskog pusto{ewa Srbije od 5. oktobra 2000. godine do danas.
69
Revizija demokratije
(9)
Dinki}eva pqa~ka bez pardona (2)
Eks-ministar finansija Mla|an Dinki} i wegov tada{wi pomo}nik
Neboj{a Skori}, posao renovirawa i adaptacije nove zgrade Ministarstva finansija u ulici Kneza Milo{a br. 20 u Beogradu, vredan 371,3 miliona dinara ili oko 5 miliona evra, sproveli su od po~etka do kraja na najkriminalniji mogu}i na~in i to na {tetu dr`ave i gra|ana. Prema navodima iz nalaza Buyetske inspekcije, utvr|eno je da je ugovor o izvo|ewu radova sa preduze}em “Grading SS” iz Beograda zakqu~en na nezakonit na~in,
i to u “postupku sa poga|awem”, a osim toga, ovom preduze}u nije mogao biti dodeqen posao jer je prethodno bilo anga`ovano na poslovima tehni~ke kontrole-revizije glavnih projekata za izvo|ewe radova na istom objektu. Umesto da u skladu sa ugovorom, me{etari iz Ministarstva finansija preduze}u “Grading SS” naplate 11,5 miliona dinara na ime “penala” zbog
ka{wewa u izvo|ewu radova, navedenoj firmi je iz buyeta Srbiji pla}eno
13,7 miliona dinara kao “penali” zbog ka{wewa u izmirivawu obaveza. Samo po osnovu kursne razlike, izvo|a~ radova je “po~a{}en” sa 4 miliona dinara, dok je potra`ivawe izvo|a~a od 4,7 miliona dinara izmi{qeno kao
“zaostali” dug prema dr`avi. Od krajweg “ceha”, koji je iznosio 371,3 miliona dinara, jednostavnim prora~unom buyet Republike Srbije je na ovom
poslu o{te}en za ukupno 39,9 miliona dinara.
***
Za Dinki}a aminovan “tender sa poga|awem””
Koliko je gra|ane Srbije ko{tao sjaj i glamur rekonstruisane zgrade u
kojoj se danas nalazi Ministarstvo finansija Republike Srbije i kako je
ovaj posao odra|en u re`iji tada{weg ministra finansija Mla|ana Dinki}a i wegovih saradnika, proverila je Buyetska inspekcija. U sveobuhvatnoj
kontroli poslovawa Ministarstva finansija za period 2006. godine, u delu
inspekcijskog zapisnika (nalaza) koji je zaveden pod slu`benim brojem: 40100-294/2007-09-01, od 26. juna 2007. godine, posebno se daje osvrt na izvo|ewe
radova, odnosno “zidawa” Dinki}evog dvorca od 371,3 miliona dinara! Dakle, kako je po vi|ewu buyetskih inspektora sve po~elo, teklo i kako se zavr{ilo, autor }e detaqno obraditi u ovoj analizi. Naime, sve je po~elo kada je dana 24. maja 2004. godine Ministarstvo finansija, po stupawu Dinki}a na funkciju ministra133), uputilo dopis Upravi za javne nabavke kojim se
ovaj organ obave{tava da planira izvo|ewe velikih radova na zgradi u ulici Kneza Milo{a br. 20134). Prema navodima dopisa, radovi }e u prvoj fazi
133) Mla|an Dinki} (G17 plus) je 3. 3. 2004. godine stupio na funkciju ministra finansija u prvoj vladi dr Vojislava Ko{tunice (DSS) i tu du`nost je vr{io sve
do 1. 10. 2006. godine, kada je podneo ostavku, odnosno do 9. 11. 2006. godine, kada
je Narodna skup{tina konstatovala wegovu ostavku.
134) Dopis je zaveden pod brojem: 361-03-31/2004-05, od 24. 5. 2005. godine.
70
Ivan Nini}
obuhvatiti: rekonstrukciju krova i oluka, restauraciju i rekonstrukciju
fasade sa dekorativnom rasvetom, zamenu stolarije i gromobranskih instalacija. Od Uprave za javne nabavke se tra`i pozitivno mi{qewe da se ugovor za gra|evinske i gra|evinsko-zanatske usluge dodeli u postupku sa poga|awem bez prethodnog objavqivawa javnog poziva (tendera), i to uz obrazlo`ewe da se objekat nalazi u “alarmantnom stawu” i da je neophodna hitna i
neodlo`na rekonstrukcija. Neverovatno, ali istog dana Uprava za javne nabavke u pisanoj formi daje svoje “uslovno mi{qewe”135) da se ugovor za ovaj
posao mo`e zakqu~iti u postupku “sa poga|awem” u smislu odredbe ~lana 23,
stav 1, ta~ka 2 Zakona o javnim nabavkama, i to “ukoliko su navodi iz zahteva Ministarstva ta~ni”. Na bazi ovog mi{qewa, Dinki} je odmah, 26. maja
2004. godine, doneo odluku136) o pokretawu postupka za realizaciju “prve faze” radova na zgradi Ministarstva finansija, i to u postupku javne nabavke
sa poga|awem, bez prethodnog raspisivawa javnog poziva.
Ugovor vredan 276,1 milion “na mufte””
Samo dva dana kasnije, ta~nije 28. maja 2004. godine, ministar Dinki} donosi odluku kojom u ciqu eliminisawa svog imena kao odgovornog lica, za
sve poslove oko izvo|ewa radova, sklapawa ugovora i pla}awa poslova, pismeno ovla{}uje137) svog pomo}nika Neboj{u Skori}a. Ministarstvo finansija je donelo odluku da se ovako veliki posao dodeli preduze}u “Grading
SS” iz Beograda, kao “najpovoqnijem ponu|a~u” u konkurenciji razmatranih
ponuda, i to naravno u postupku bez objavqivawa javnog poziva. Dakle, u
skladu sa pozitivnim mi{qewem Uprave za javne nabavke, niko u Srbiji nije znao za ovaj tender, a da jeste, verovatno bi bilo na desetine povoqnijih
ponuda. Ve} 18. juna 2004. godine, po Mla|inom ovla{}ewu, wegov “izaslanik” Neboj{a Skori} potpisuje ugovor138) sa navedenim preduze}em, i to za
izvo|ewe “prve faze” radova ~iji rok za zavr{etak iznosi 360 dana (12 kalendarskih meseci). Vrednost radova u ugovoru iznosila je 230,1 milion dinara, {to je sa porezom na promet dostiglo cifru od 276,1 milion dinara.
Ugovoreno je i avansno pla}awe 30 odsto po potpisivawu ugovora, {to je
podrazumevalo iznos od 82,8 miliona dinara. Tako|e, ugovor predvi|a da }e
se cena mewati ukoliko samo do|e do promene kursa evra koji je na dan dostavqawa ponude iznosio 71,21 dinara u odnosu na 1 evro, dok je ta~kom 2.6
ugovora regulisano da se cena ne}e mewati ukoliko izvo|a~ radova svojom
krivicom kasni sa zavr{etkom radova. Izvo|a~ radova se obavezao da }e pove}ati broj radnika i uvesti rad u smenama kako bi u ugovorenom roku od 360
dana posao bio okon~an u celosti. Ipak, ukoliko do|e do probijawa roka
krivicom izvo|a~a radova, ugovor izvo|a~a obavezuje da dr`avi, odnosno
135) Mi{qewe UJN je zavedeno pod brojem: 404-02-2968/04, od 24. 5. 2004. godine.
136) Odluka je zavedena pod brojem: 404-02-86/2004-01, od 26. 5. 2004. godine.
137) Odluka o davawu ovla{}ewa Neboj{i Skori}u, tada{wem pomo}niku ministra finansija za imovinskopravne poslove zavedena je pod brojem: 021-0285/2004-01, od 28.5. 2004. godine.
138) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-02-98/2004-05, od 18. 6. 2004. godine.
71
Revizija demokratije
Ministarstvu finansija, za svaki dan ka{wewa plati “penale” u visini od
dva promila od ukupne vrednosti ugovorenih radova, s tim {to ukupan iznos
“penala” ne mo`e pre}i 5 odsto od ukupne cene radova.
Procedura ugovarawa ~ist kriminal
U postupku kontrole dokumentacije, Buyetska inspekcija je utvrdila da
posao nije smeo biti dodeqen firmi “Grading SS” u postupku poga|awa, i
to bez prethodnog objavqivawa javnog poziva (tendera) kako nala`e Zakon o
javnim nabavkama. Ministarstvo je u ovom slu~aju obmanulo nadle`ne u
Upravi za javne nabavke, jer ni wima, a ni buyetskim inspektorima nisu pru`eni dokazi koji bi potvrdili “alarmantno stawe” u kome se zgrada nalazi
i hitnost da se u posao u|e odmah, a ne putem redovne tenderske procedure koja podrazumeva ve}u konkurenciju ponuda sa ni`im cenama. Otpo~iwawem
posla na navedeni na~in, buyetski inspektori konstatuju da su grubo prekr{ene odredbe ~lana 24, stav 1, ta~ka 1 Zakona o javnim nabavkama i odredbe
~lana 37 Zakona o buyetskom sistemu. Daqa kontrola ove Dinki}eve pqa~ke pokazala je da Ministarstvo finansija nije inspektorima dalo Godi{wi
plan javnih nabavki za 2004. godinu, iz koga bi se videlo da su sporni radovi
planski predvi|eni, {to u smislu ~lana 24 tada{weg zakona o javnim nabavkama predstavqa osnovni zakonski preduslov da se krene sa radovima. Osim
ovoga, Dinki} u dnevnim novinama, u smislu ~lana 71 Zakona o javnim nabavkama, uop{te nije oglasio prethodni raspis (oglas-najavu radova), a to je bila obaveza s obzirom da vrednost ugovorenih radova iz ugovora dosti`e ~ak
276 miliona, odnosno na kraju 371,3 miliona dinara! Da stvar bude jo{ gora,
preduze}e “Grading SS” je u novembru 2003. godine, prema ugovoru139) sa
Upravom za zajedni~ke poslove bilo anga`ovano na poslovima tehni~ke
kontrole-revizije glavnih projekata za izvo|ewe radova na istom objektu.
Nakon toga, isto preduze}e je kasnije dobilo ovaj posao, {to nije bilo dopu{teno odredbama ~lana 6, stava 2 Zakona o javnim nabavkama, a ova ~iwenica je bila dobro poznata i nadle`nima u Ministarstvu finansija.
I aneks osnovnog ugovora od 68,3 miliona “na mufte””
Skoro godinu dana kasnije, 8. aprila 2005. godine, u svojstvu ministra
finansija, Mla|an Dinki} donosi odluku140) o pokretawu postupka javne nabavke za izvo|ewe “druge faze” rekonstrukcije i restauracije zgrade u ulici Kneza Milo{a br. 20, i to u vidu “dodatnih radova”. Mla|a je prethodno,
25. oktobra 2004. godine, zatra`io i dobio pozitivno mi{qewe141) Uprave
za javne nabavke da u vidu “dodatnih radova” mo`e sklopiti ugovor o izvo|ewu radova, i to sa poga|awem bez prethodnog raspisivawa javnog poziva, ukoliko vrednost “dodatnih radova” ne prelazi 25 odsto od vrednosti prvobitno zakqu~enog ugovora. Nadzorni organ u ovom poslu, preduze}e “Zinko”
139) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-02-429/03-01, od 7. 11. 2003. godine.
140) Odluka je zavedena pod brojem: 404-02-184/2004-10, od 8. 4. 2005. godine.
141) Mi{qewe UJN je zavedeno pod brojem: 404-02-5857/04-01, od 25. 10. 2004. godine.
72
Ivan Nini}
d.o.o. analizirao je prikupqene ponude za “dodatne radove” i tenderskoj komisiji, u svojoj analizi od 12. aprila 2005. godine, izneo je primedbu da je ponu|ena cena preduze}a “Grading SS” “u principu vi{a za 10 odsto u odnosu
na ponude drugih izvo|a~a”. Me|utim, bez obzira na to {to je za dr`avu i
buyet bilo povoqnijih ponuda, po Dinki}evom ovla{}ewu, wegov pomo}nik
Neboj{a Skori} je sa preduze}em “Grading SS”, ve} 13. maja 2005. godine, zakqu~io “Aneks 1” osnovnog ugovora142) za izvo|ewe “druge faze” radova u
vrednosti od 68,3 miliona dinara sa porezom. Ovim aneksom je tako|e predvi|ena korekcija cena u skladu sa kursom evra i “penali” zbog ka{wewa, a
kao krajwi rok za izvo|ewe “dodatnih radova” odre|eno je 150 radnih dana.
Zbog “gre{ke”” pretpla}eno 4 miliona dinara
Kako je ove radove na rekonstrukciji zgrade Ministarstva finansija,
ministar Mla|an Dinki} sa svojom ekipom, ugovorio uz totalno nepo{tovawe procedure i kr{ewe vi{e zakona i kako su radovi polako odmicali, do{lo je na red i wihovo pla}awe. Ministarstvo finansija je preduze}u “Grading SS”. za ugovorene radove u periodu od 2. jula 2004. godine, do 1. septembra 2006. godine, transferisalo novac na osnovu ispostavqenih 10 faktura,
a jedna uplata je bila na ime “avansa”. Iz nalaza koji su sa~inili buyetski
inspektori vidi se da je “prva faza” radova, bez poreza i kursne razlike, ko{tala 227,4 miliona dinara, dok je izvo|a~u, sa porezom i kursnim razlikama, iz buyeta ukupno pla}eno 300,8 miliona dinara. Dakle, porez na radove
je pla}en u iznosu od 42,7 miliona dinara, dok su kursne razlike sa pripadaju}im porezom pla}ene u iznosu od ~ak 30,5 miliona dinara. [to se ti~e
“druge faze” radova po “Aneksu 1” osnovnog ugovora, sa porezima i kursnim
razlikama, pla}eno je 70,5 miliona dinara! Dakle, zbirna (ukupna) vrednost
izvedenih radova na rekonstrukciji zgrade Ministarstva finansija, bar kada je re~ o “prvoj fazi” i “drugoj fazi” ko{tala je poreske obveznike, odnosno gra|ane Srbije 371,3 miliona dinara. Me|utim, da je i ovde re~ o kriminalu i da je dr`ava izvo|a~u preplatila radove novcem gra|ana Srbije, inspektori su utvrdili detaqnim “~e{qawem” dokumentacije Ministarstva
finansija.
Naime, kontrolom je utvr|eno da je pla}awe koje je po “petom obra~unu”
do tada izvedenih radova, 11. maja 2005. godine, izvr{eno u iznosu 31,3 miliona dinara, plus razlika u kursu evra od 7,4 miliona dinara. Me|utim, stvarna kursna razlika iznosila je 14,85 odsto, pa je kao takva trebalo da bude obra~unata i pla}ena u iznosu od 4,6 miliona, a ne 7,4 miliona dinara. Iz toga
su inspektori izveli zakqu~ak i ra~unicu da je Ministarstvo finansija izvo|a~u radova platilo ~ak 2,8 miliona dinara vi{e nego {to je shodno ugovoru trebalo da bude pla}eno! Potpuno isti slu~aj je bio i sa pla}awem “desetog obra~una” izvedenih radova, kada je, 1. septembra 2006. godine, Ministarstvo izvo|a~u radova platilo ~ak 3,6 miliona dinara, i to samo na ime
142) “Aneks 1” osnovnog ugovora je zaveden pod brojem: 404-02-45/05-03, od 13. 5. 2005.
godine.
73
Revizija demokratije
razlike u kursu, od ~ega je iznos od 451.747 dinara nezakonito (vi{e) prepla}en! Razlika u kursu je tako|e pogre{no obra~unata i ispla}ena izvo|a~u
radova i po “Aneksu 1” osnovnog ugovora, i to u iznosu od 172.787 dinara! Dakle, zbog ovih namernih ili “slu~ajnih” gre{aka, buyet Srbije o{te}en je
~ak za 3,4 miliona, odnosno 4 miliona dinara, koliko je sa porezom izvr{eno prepla}ivawe firmi “Grading SS” od strane Dinki}evog Ministarstva,
i to suprotno zakqu~enom ugovoru za obe faze radova.
Buyet namerno o{te}en za 11,5 miliona dinara
Ugovor koji je bio zakqu~en izme|u Ministarstva finansija i preduze}a “Grading SS” definisao je rok za zavr{etak radova od 360 dana (12 meseci) od dana uplate avansa. U toku buyetske kontrole, inspekcija je utvrdila
da je izvo|ewe radova trajalo 488 dana, odnosno da je ugovorni rok probijen
za ~ak 122 dana. Shodno odredbama iz ugovora koje su izvo|a~a radova obavezale da zbog probijawa roka plati “penale”, inspektori su izveli ra~unicu
da je Ministarstvo finansija od izvo|a~a radova za svaki dan ka{wewa imalo pravo da naplati 460.242 dinara. Drugim re~ima, Ministarstvo finansija je za 122 dana zaka{wewa imalo pravo da na ime “penala” naplati iznos od
~ak 56,1 milion dinara. S obzirom da je ugovor imao dobro smi{qenu “caku”
da iznos “penala” ne mo`e pre}i 5 odsto od ukupne cene radova, tako Ministarstvo nije imalo pravo na naknadu stvarne {tete u iznosu od 56,1 milion
dinara, ve} je ta {teta mogla da bude napla}ena pet puta mawe, odnosno 11,5
miliona dinara. Iako je ministarstvo ovaj iznos, shodno odredbama ugovora,
moglo da naplati jednostavno tako {to }e neku od mnogobrojnih faktura ispostavqenih od izvo|a~a umawiti za 11,5 miliona, to nije u~iweno. Buyetski inspektori u svom nalazu navode da u toku kontrole nisu dobili dokaze
kojima se potvr|uje da su nadle`ni u Ministarstvu finansija poku{ali da
naplate ovaj iznos. Tome u prilog ide i ~iwenica da je Ministarstvo u septembru 2006. godine, bez umawewa 11,5 miliona dinara, izvr{ilo prenos
sredstava od 24,6 miliona izvo|a~u, a da je tada ve} bilo poznato da je rok za
izvo|ewe radova probijen! O~ito je da “skija{i” iz G17 plus, Dinki} i Skori}, nisu {titili interes dr`ave, ve} su izvo|a~u bukvalno poklonili 11,5
miliona buyetskih sredstava gra|ana Srbije.
“Prebijawe”” dugova i potra`ivawa na {tetu dr`ave
Kako bi se u ovoj “pqa~ki veka” kona~no “sravnale” me|usobne obaveze
Ministarstva finansija i preduze}a “Grading SS”, dana 27. marta 2007. godine sa~iwen je “Protokol o izvr{enim radovima na objektu Ministarstva
finansija u ulici Kneza Milo{a br. 20”. Protokol je svojim potpisom potvrdio i nadzorni organ, tj. preduze}e “Zinko”. Ovim protokolom je utvr|eno da su radovi u svemu izvedeni po ugovoru i aneksu ugovora, da je ukupna
vrednost radova, sa porezom i kursnom razlikom, 371,3 miliona dinara i da
nisu utvr|ene dodatne obaveze naru~ioca i izvo|a~a radova. Samo mesec dana kasnije, 27. aprila 2007. godine, me{ovita komisija u kojoj se ispred Ministarstva finansija nalazio Neboj{a Skori}, tada jo{ uvek pomo}nik mi74
Ivan Nini}
nistra finansija, kao i predstavnici izvo|a~a radova i nadzornog organa,
sa~inili su zapisnik o prijemu i kona~nom obra~unu radova koji odgovara
visini cene radova koja stoji u potpisanom protokolu143). U ovom zapisniku
o prijemu radova se navodi: 1) da su radovi probijeni i da su trajali 488 dana, ali da 183 dana nije bilo mogu}e izvoditi radove zbog vremenskih uslova, pa se “penali” ne}e naplatiti izvo|a~u jer ne postoji wegova krivica; 2)
da je saglasno primedbama buyetske inspekcije “pre
pla}eno” izvo|a~u 4 miliona dinara (sa porezom) zbog pogre{nog obra~una kursne razlike, {to se pretvara u potra`ivawe Ministarstva prema
izvo|a~u; 3) da pojedine fakture ministarstvo nije platilo u roku, pa je cena shodno ugovoru uve}ana za dodatnih 4,7 miliona dinara, {to predstavqa
potra`ivawe dobavqa~a prema Ministarstvu; 4) da je obilaskom prostorija komisija uo~ila nedostatak kerami~kih radova, zbog ~ega se vrednost radova izvo|a~u umawuje za 671.704 dinara; i 5) da se predla`e da se na osnovu
ovog mi{qewa komisije prihvati kona~an obra~un izvedenih radova. Dakle,
na ovaj na~in izvr{eno je “peglawe” i “prebijawe” mawka radova od 671.704
dinara i iznosa od 4 miliona dinara, koliko su zbog pogre{nih kursnih razlika Dinki} i wegov “pajtos” Skori} ~astili izvo|a~a radova. Iz toga je na
kraju proisteklo da “niko nikome ni{ta ne duguje”, a da u dr`avnoj kasi ipak
ostaje mawak. O ~emu se ovde zapravo radi?
Zbog “gre{ke”” pla}eno 13,7 miliona dinara
Ovako “na{minkan” zapisnik o prijemu radova, u toku buyetske kontrole Buyetska inspekcija nije prihvatila kao validan. S tim u vezi, u inspekcijskom nalazu se navodi da izvo|a~ radova nije tra`io prekora~ewe roka
za izvo|ewe radova zbog “vi{e sile”, kao i da dodatni rok naknadno uop{te
nije bio odobren, iz ~ega proizilazi da je dr`ava od izvo|a~a morala da naplati “penale” u iznosu od 11,5 miliona dinara. Tako|e, inspektori navode
da je komisija neosnovano i naknadno iskazala obavezu – dug Ministarstva
od 4,7 miliona dinara, a da se ovaj dug uop{te ne pomiwe, niti je obra~unat
protokolom koji je potpisan samo mesec dana ranije. I ono {to je na kraju
najva`nije, a to je ~iwenica da su inspektori otkrili da zapravo dr`ava nije trebalo da plati “penale” od 13,7 miliona zbog ka{wewa u pla}awu faktura, a da je ovaj iznos ipak pla}en izvo|a~u. Naime, inspektori su otkrili
da je Neboj{a Skori} (ovla{}en od strane Dinki}a) “propustio” da u ugovor o izvo|ewu radova unese odredbu koja se nalazila u tenderskom obrascu
- “modelu ugovora”, a kojom je predvi|eno da Ministarstvo finansija ne}e
pla}ati “penale” izvo|a~u zbog ka{wewa u pla}awu ako je izvo|a~ probio
rok za izvo|ewe radova. Me|utim, bez obzira na “propust”, predstavnik
preduze}a “Grading SS” je prilikom sprovo|ewa tenderske procedure potpisao izjavu kojom prihvata “model ugovora” iz tenderske dokumentacije u
kome je sadr`ana ova odredba. Ipak, pored ove ugovorene (izjavom prihva}e143) U inspekcijskom nalazu se ne navode delovodni brojevi Protokola od 27. 3.
2007. godine i Zapisnika od 27. 4. 2007. godine.
75
Revizija demokratije
ne) odredbe, a i pored probijawa ugovorenog roka od 360 dana, Ministarstvo
je prilikom ka{wewa u pla}awu ~etiri ra~una izvo|a~u uvek pla}alo i razliku u ceni u vidu “penala”, u ukupnom iznosu od ~ak 13,7 miliona dinara!
Krajwa {teta po buyet 39,9 miliona dinara
Dakle, ako se sumira ova pqa~ka koju je buyet Republike Srbije pretrpeo u me{etarewu prilikom rekonstrukcije i adaptacije nove zgrade Ministarstva finansija, ona se mo`e prikazati na slede}i na~in: 11,5 miliona
(izvo|a~ nije dr`avi platio “penale”); 13,7 miliona (dr`ava bez osnova izvo|a~u platila “penale”); 4 miliona (vi{e pla}ena kursna razlika); 4,7 miliona (izmi{qen zaostali “dug” prema izvo|a~u, koji je trebalo navodno da
bude obra~unat na iznos od 13,7 miliona) i 671.704 dinara (neizvr{eni, a
pla}eni kerami~arski radovi). Prema tome, osim {to je posao vredan oko 5
miliona evra bio nezakonit i kriminalan od po~etka do kraja, kada se ove
cifre saberu, proizilazi da su Mla|an Dinki} i wegov pomo}nik, partijski saborac i “skija{“ Neboj{a Skori}, o{tetili buyet Republike Srbije
za ukupno 39.971.704 dinara! Zbog toga ni jedan ni drugi nisu snosili nikakvu odgovornost, ve} su samo promenili foteqe. Mla|a je u novoj vladi izabran na funkciju ministara ekonomije i regionalnog razvoja i na funkciju
potpredsednika Vlade, a wegov “pajtos” Neboj{a je imenovan na funkciju direktora JP “Skijali{ta Srbije” 144). I jedan i drugi su za sada nedodirqivi za pravosudne organe jer su deo re`ima Borisa Tadi}a.
144) Neboj{a Skori} je deklarativno “nestrana~ka li~nost” (a u~estvuje u tribinama stranke G17 plus) i ~ovek koji se tretira kao “desna ruka” M. Dinki}a.
Dok je Dinki} bio guverner NBJ, Skori} je bio generali direktor Direkcije
za op{te poslove u NBJ i, prema pisawu medija, lice koje je bilo anga`ovano
za poverqive transfere devizne efektive u inostranstvo. Zatim, dok je Dinki} bio ministar finansija, Skori} je bio wegov pomo}nik za imovinskopravne poslove. On je na Dinki}ev predlog jedno vreme bio i ~lan UO JP
“JAT ervejz”, ali je zbog sukoba interesa bio prinu|en da u septembru 2004.
godine na tu funkciju podnese ostavku. Izborom Dinki}a na novu funkciju
ministra ekonomije i regionalnog razvoja, N. Skori} je postavqen na funkciju pomo}nika ministra za sektor turizma. Nedugo zatim, u junu 2008. godine, na predlog M. Dinki}a, Vlada RS je N. Skori}a postavila na funkciju generalnog direktora JP “Skijali{ta Srbije”.
76
Ivan Nini}
(10)
Asfaltirawe “demokratskog”” lopovluka
Kako je 2003. godine, “ekspoziturom” za boga}ewe mafije – Republi~kom
direkcijom za puteve, rukovodio kadar Demokratske stranke i biv{i direktor Tihomir Timotijevi}, proveravala je i Buyetska inspekcija Ministarstva finansija. Prema nalazu Buyetske inspekcije, Timotijevi} je u
2003. godini “probio” buyet Direkcije, odnosno buyet Republike Srbije
tako {to je potro{io ~ak 118 miliona dinara vi{e od zakonom dozvoqenog. Preko 200 javnih nabavki koje su bile “te{ke” oko 10 milijardi dinara, Timotijevi} je izvr{io uz kr{ewe Zakona o javnim nabavkama, dok za pojedine nabavke, koje se mere u milionima dinara, uop{te nije raspisivao
tender. Primera radi, nabavka soli za puteve u vrednosti ~ak 173,1 milion dinara izvr{ena je na nezakonit na~in. Zbog “naduvanih” faktura, koje
je Direkcija pla}ala suprotno tada va`e}em cenovniku usluga, buyet Srbije je o{te}en za 23,3 miliona dinara. Buyetski inspektor je otkrio i to
da je, 2003. godine, direktor Timotijevi} nezakonito potpisao sporazum
koji je buyet Srbije naknadno ko{tao 60 miliona dinara. Zbog nezakonite
kupovine odela i cipela za sebe, svoje saradnike i referente koji na to nisu imali pravo, Timotijevi} je buyet o{tetio za 1,6 miliona dinara. Verodostojnost i zna~aj ovih ~iwenica koje je nadle`ni dr`avni organ utvrdio i zapisni~ki konstatovao prilikom kontrole finansijskog poslovawa
Republi~ke direkcije za puteve, eks-direktor Tihomir Timotijevi} negira.
***
Drumski razbojnici
Koliko “uspe{no” kadrovi Demokratske stranke rukovode dr`avnim,
odnosno javnim preduze}ima, najboqe se mo`e videti na primeru Republi~ke direkcije za puteve, kojom je, od februara 2001. godine sve do marta 2004.
godine, rukovodio Tihomir Timotijevi}145) (DS). Timotijevi}evo ime se u
medijima, tokom leta 2003. godine, vi{e puta dovodilo u vezu sa anga`ovawem firme “Difens roud” u vlasni{tvu Qiqane Buhe, supruge Qubi{e Buhe ^umeta146), na asfaltirawu puteva u Srbiji. Tako|e, objavqivani su i
145) Tihomir Timotijevi} je kao kadar Demokratske stranke, po dolasku DOS-a na
vlast, postavqen na funkciju direktora Republi~ke direkcije za puteve dana
23. 2. 2001. godine. Sa ove funkcije razre{en je re{ewem Vlade Republike Srbije broj: 119-1996/2004, od 25. 3. 2004. godine.
146) Qubi{a Buha ^ume je kontraverzni biznismen iz Sur~ina, a od strane policije, pravosu|a i medija, identifikovan je kao vo|a tzv. kriminalne grupe
“Sur~inski klan”. U kriminalnim poslovima sa dr`avom za vreme re`ima S.
Milo{evi}a (SPS) i re`ima Z. \in|i}a (DS), ^umetu je na brz i lak na~in
omogu}eno sticawe neprocewivog kapitala. U sudskom procesu optu`enima za
likvidaciju Z. \in|i}a (DS), dobio je status prvog “svedoka saradnika” u istoriji srpskog pravosu|a.
77
Revizija demokratije
transkripti telefonskih razgovora koje su presretali operativci UBPOK-a, a koje je svojevremeno sa ~elnicima DOS-ovog re`ima obavqao ^ume. Me|u tim transkriptima na{ao se i transkript razgovora od 6. septembra 2001. godine koji je vo|en izme|u ^umeta i Vladimira Bebe Popovi}a147), u kom se isti~e kako je tada{wem direktoru Republi~ke direkcije za
puteve Tihomiru Timotijevi}u nu|eno ~ak 100.000 DEM da bi ostavio firmu “Biodekor” da i daqe radi dotada{we poslove sa dr`avom148). Svi ovi
navodi su do dana{weg ostali nerazja{weni, pa se zbog toga i ne zna koliki
je Timotijevi}ev udeo u saradwi sa podzemqem u vreme vladavine DOS-a u
Srbiji, s obzirom da je on bio samo eksponent, ali ne i “kqu~ni igra~” u ugovarawu i dodeli poslova asfaltirawa puteva u Srbiji. Tu dilemu nije rasvetlio ni Branko Joci} (NS), koji je u direktorskoj foteqi zamenio Timotijevi}a. Me|utim, u ovoj dr`avi ipak se na{ao neko ko je bar malo “za~eprkao” po Timotijevi}evim poslovima, a to je Buyetske inspekcija Ministarstva finansija, koja je krajem 2004. godine posetila Republi~ku direkciju za
puteve.
U kontrolu materijalno-finansijskog poslovawa, zakonite i namenske
upotrebe buyetskih sredstava Republi~ke direkcije za puteve149), buyetski
inspektor Hasan Berberovi} je do{ao 22. oktobra 2004. godine i tu se zadr`ao sve do 31. decembra iste godine. Nakon 3 meseca inspekcijskog pregleda,
zapisnik (nalaz) o ~iweni~nom stawu definitivno je bio zavr{en 21. januara 2005. godine i u Ministarstvu finansija je zaveden pod brojem: 401-0001918/2004. U ovom dokumentu, koji se sastoji iz 56 stranica teksta, kao prvo
odgovorno lice ozna~en je direktor Direkcije Tihomir Timotijevi}. Osim
wega, kao odgovorna lica su ozna~eni i {ef ra~unovodstva i na~elnici
Odeqewa za magistralne i regionalne puteve. Uvidom u ovaj inspekcijski
nalaz, samo se delimi~no mo`e ste}i slika o Timotijevi}evom me{etarewu,
a za{to je to tako navodi se u samom nalazu. Naime, buyetski inspektor je
zbog obimnosti posla vr{io kontrolu dokumentacije “metodom slu~ajnog
uzorka”, odnosno inspekcijskom metodom “na probir i preskok”. Me|utim,
bez obzira {to je re~ o “slu~ajnom uzorku”, rezultate buyetske kontrole, odnosno rezultate rada direktora i “demokrate” Timotijevi}a, autor }e sistemati~no obraditi i prezentovati u ovoj analizi.
147) Vladimir Beba Popovi} je u vladi dr Z. \in|i}a (DS) obavqao funkciju {efa Biroa za komunikacije sa medijima. Suvlasnik je marketin{ke firme
“Spektra”, koja je 1993. godine za DS radila predizbornu kampawu pod sloganom “Po{teno”. Popovi} je u javnosti poznat kao “~ovek iz senke”, a wegovo
ime politi~ki neistomi{qenici ~esto dovode u vezu sa likvidacijom Z.\in|i}a, sumwivim privatizacijama i kriminalnim aferama iz vremena Vlade
DOS-a. Ina~e, Popovi} va`i za jednog od imu}nijih qudi u Srbiji koji vodi
veoma lagodan i skup `ivot, a o wegovom kapitalu se ~esto pri~alo i pisalo u
medijima.
148) Izvor: List “Pres”, od 1. 7. 2007. godine, str. 2.
149) Republi~ka direkcija za puteve je Odlukom Vlade Republike Srbije broj: 0238228/2005, od 22. 12. 2005. godine, transformisana u JP “Putevi Srbije”, a shodno
novom Zakonu o javnim putevima (“Sl. glasnik RS”, br. 101/05).
78
Ivan Nini}
Tika “probio”” buyet za 118 miliona dinara
Kontrolom tro{ewa buyetskih sredstava u Republi~koj direkciji za
puteve, utvr|eno je da je u ovom preduze}u utro{eno ~ak 118.325.000 dinara
vi{e nego {to je to bilo dozvoqeno buyetskim aproprijacijama koje su bile definisane Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2003. godinu. Tako je
na buyetskoj poziciji “423 usluge po ugovoru”, iz buyeta Republike bilo izdvojeno 12,5 miliona dinara, a Timotijevi} je utro{io 68,8 miliona, {to je
za 56,3 miliona bilo vi{e od dozvoqenog. Isto tako, za buyetsku poziciju
“426 – tro{kovi materijala” utro{eno je 4,2 miliona vi{e od dozvoqenog,
dok je za buyetsku poziciju “541 – Zemqi{te” utro{eno 16,8 miliona dinara vi{e od dozvoqenog. Jo{ jedan od razloga “probijawa” buyeta, odnosno nezakonitog tro{ewa novca iz dr`avne kase, krije se u otplati stranih i doma}ih kamata, ali i u otplati glavnice stranim kreditorima. Tako je za otplate raznoraznih doma}ih kamata, buyet “probijen” za 7,2 miliona dinara,
dok je zbog otplate stranih kamata buyet “probijen” za 10,1 milion dinara.
Ne{to gori slu~aj je bio sa otplatom glavnice stranim kreditorima, za {ta
je iz buyeta bilo odobreno 250,7 miliona, dok je krajwi utro{ak iznosio
274,1 miliona, iz ~ega proizilazi da je ~ak 23,4 miliona dinara utro{eno vi{e od odobrenog. S obzirom na ovako neracionalno i nezakonito poslovawe
direktora Tihomira Timotijevi}a, buyetski inspektor je konstatovao mawak u buyetu i nalo`io Republi~koj direkciji za puteve da u roku od 30 dana u dr`avnu kasu nadoknadi iznos od 118.325.000 dinara.
[ta to be{e tender?
Kontrola je pokazala da je Republi~ka direkcija za puteve, odnosno wen
direktor Tihomir Timotijevi} kao naru~ilac radova, u 2003. godini sproveo ~ak 90 javnih nabavki velike vrednosti na kriminalan na~in. Sve javne
nabavke velike vrednosti (tada preko 600.000 dinara)150), koje je Republi~ka
direkcija za puteve sprovela u 2003. godini, imale su ukupnu vrednost od ~ak
9,5 milijardi dinara. Ove nabavke nisu proceduralno izvr{ene u skladu sa
tada{wim zakonom o javnim nabavkama151), jer Republi~ka direkcija za puteve prethodno nije donela godi{wi plan javnih nabavki, {to predstavqa
preduslov da se raspi{e tender, odnosno da se zapo~ne i sprovede tenderska
procedura. Dakle, direktor Timotijevi} je, o~igledno po svojim `eqama i
merama, mimo Zakona o javnim nabavkama, sprovodio gigantske tendere vredne 9,5 milijardi dinara, i to onako kako je odgovaralo re`imu DOS-a i mafiji koja je profitirala na asfaltirawu puteva. Mimo spiska od 90 javnih
nabavki, koji je u formi godi{weg izve{taja Republi~ka direkcija za pute150) ^lanom 12 Zakona o buyetu Republike Srbije za 2003. godinu (“Sl. glasnik
RS”, br. 86/02 i 35/03) bilo je propisano da u toj godini sve nabavke dobara, radova i usluga ispod 600.000 dinara podle`u pod javnu nabavku male vrednosti,
odnosno da se sve nabavke iznad navedenog iznosa tratiraju javnom nabavkom
velike vrednosti.
151) Zakon o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 39/02 i 43/03).
79
Revizija demokratije
ve dostavila Upravi za javne nabavke Republike Srbije, buyetski inspektor
je naknadnom kontrolom otkrio jo{ 17 nabavki na koje uop{te nije ni primewena tenderska procedura. Ove nabavke su se kretale u rasponu od milion do ~ak 57 miliona dinara. Me|utim, na tome se tenderske mahinacije direktora Timotijevi}a ne zavr{avaju.
Buyetski inspektor je utvrdio da je u nekim slu~ajevima tokom 2003. godine, isto tako bez tenderske procedure, tro{en buyetski novac, odnosno
novac gra|ana Srbije. Tako je, primera radi, nezakonito, preko Republi~ke
direkcije za puteve, kao dobavqa~ usluga, JP “Beograd-put” utro{ilo 188,6
miliona dinara, dok je Direkcija za puteve SO [abac utro{ila 9,7 miliona dinara. Naravno, kontinuitet nezakonitog poslovawa direktora Tihomira Timotijevi}a je nastavqen i u narednoj, 2004. godini, gde je situacija iz
2003. godine apsolutno preslikana. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, Republi~ka direkcija za puteve uop{te nije donela godi{wi plan javnih
nabavki, a izvr{ila je preko 60 nabavki velike vrednosti. Tako|e, kontrolom je utvr|eno da za 14 javnih nabavki uop{te nije ni sproveden postupak
tenderske procedure, iako se vrednost spornih nabavki kretala u rasponu od
milion do ~ak 396 miliona dinara!
“Male nabavke””, a velike mu}ke
Osim kontrole postupaka javnih nabavki velike vrednosti, u Republi~koj direkciji za puteve buyetski inspektor je izvr{io i kontrolu javnih nabavki male vrednosti (u 2003. godini do 600.000 dinara, a u 2004. godini do milion dinara)152). Tom prilikom je otkriveno da ovaj organ u 2003. godini,
uop{te nije doneo godi{wi plan javnih nabavki, ovog puta male vrednosti.
U tom slu~aju, tada{wi zakon o javnim nabavkama153) je propisivao da direktor Timotijevi} uop{te nije smeo da pokre}e postupke javne nabavke male
vrednosti bez prethodno donetog plana. Me|utim, kontrolom finansijske
dokumentacije, inspektor je utvrdio da je u 2003. godini izvr{eno ~ak 55 nabavki male vrednosti. Od toga su izvr{ene i 4 nabavke koje su se kretale u
rasponu od 800.000 do 1,1 milion dinara, a {to je podlegalo proceduri za nabavke velike vrednosti. Na`alost, ovde se pri~a ne zavr{ava, jer je daqom
kontrolom buyetski inspektor utvrdio da su pojedine nabavke vr{ene bez
ikakve zakonske procedure. Takvih kupovina bilo je 10, a wihova vrednost je
dostizala i do 700.000 dinara. Kada je re~ o nabavkama Republi~ke direkcije za puteve u 2004. godini, buyetski inspektor je utvrdio da je izvr{eno
ukupno 45 malih nabavki koje su dostizale milion dinara, dok je 10 kupovina realizovano bez ikakvog tenderskog postupka.
Dakle, bez obzira da li je re~ o velikim ili malim javnim nabavkama, za
direktora Timotijevi}a je Zakon o javnim nabavkama bio samo “mrtvo slovo
152) ^lanom 17 Zakona o buyetu Republike Srbije za 2004. godinu (“Sl. glasnik RS”,
br. 33/04 i 115/04) bilo je propisano je da u toj godini sve nabavke dobara, radova i usluga ispod 1.00.000 dinara podle`u pod javnu nabavku male vrednosti.
153) Zakon o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 39/02 i 43/03) i Zakon o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 39/02, 43/03 i 55/04).
80
Ivan Nini}
na papiru”, a upravo takvo me{etarewe su kroz buyet Srbije finansirali
gra|ani. Zbog toga je za vreme mandata direktora Timotijevi}a najvi{e profitirala mafija, kojoj su Vlada DOS-a i wen premijer Zoran \in|i} (DS)
omogu}ili asfaltirawe puteva po Srbiji i to kao gest zahvalnosti za finansijsku i logisti~ku podr{ku “demokratskim” promenama154).
Tika solio puteve – “zabiberio”” buyet
Kao jedinstven primer zloupotrebe tendera koji je u Republi~koj direkciji za puteve otkrio buyetski inspektor, bio je tender za nabavku soli. Naime, u avgustu 2003. godine, Republi~ka direkcija za puteve i wen direktor
Tihomir Timotijevi}, otpo~eli su tendersku proceduru za nabavku 35.000
tona soli za posipawe puteva u zimskom periodu 2003/2004. godine, i to u
vrednosti od 115 miliona dinara. Javno ogla{avawe ove nabavke je izvr{eno u listu “Politika” i “Slu`benom glasniku”155), a tendersku dokumentaciju je preuzelo ~ak 12 firmi koje su bile zainteresovane za u~e{}e na tenderu. Buyetski inspektor je utvrdio da nijedan od 12 ponu|a~a, uz svoju ponudu u tenderskoj dokumentaciji, nije prilo`io dokaz da je izmirio poreze i
doprinose i druge javne da`bine u skladu sa propisima, a {to je bilo izri~ito propisano odredbom ~lana 45, stava 2, ta~ke 4 tada{weg zakona o javnim
nabavkama.
Bez obzira na ovaj nedostatak, tender nije poni{ten, ve} je tenderska
komisija kao najpovoqnijeg ponu|a~a, sa ponu|enom cenom od 100.695.000 dinara (bez poreza), izabrala firmu “Univerzal” a.d. holding iz Beograda. Nakon toga Republi~ka direkcija za puteve je, dana 17. septembra 2003. godine,
sa preduze}em “Univerzal” a.d. holding zakqu~ila ugovor156) o nabavci soli
za posipawe puteva u vrednosti od 121.935.251 dinar sa porezom na promet.
Me|utim, buyetski inspektor je utvrdio da je u ostatku zimske sezone 2004.
godine, od istog preduze}a, i to bez ikakvog tendera, nabavqeno jo{ 14.776
tona soli, a {to je pla}eno dodatnih 51,2 miliona dinara. Dakle, soqewe puteva na ovakav na~in, sa ukupno 50.097 tona soli, na kraju je ko{talo Republi~ku direkciju za puteve 173.142.367 dinara. Prema navodima iz inspekcij154) Prema pisawu internet portala i lista “Ve~erwe novosti” (http://www.novosti.rs/), u tekstu pod naslovom “^ume iz druge ruke”, od 31. 1. 2005. godine, Republi~ka direkcija za puteve, u periodu od 2001. do 2004. godine, “nije potpisala” nijedan ugovor sa firmom “Difens”, ~iji je tada vlasnik bila Qiqana
Buha, supruga Q. B. ^umeta. Ova firma nije mogla direktno da u~estvuje na
tenderima za obnovu i izgradwu saobra}ajnica jer nije ispuwavala uslove,
ali je u~estvovala indirektno kao podizvo|a~ drugih firmi koje su na tenderima “pobe|ivale” i zvani~no dobijale poslove. Tako se re`im “ogra|ivao”
od ^umeta, pod izgovorom da “izvo|a~ radova ima pravo da anga`uje podizvo|a~a po svom izboru” i da “dr`ava nema nikakve veze” sa firmom “Difens”.
Uz ovakvo “obrazlo`ewe” ^ume je iz dr`avne kase u svoj yep zgrtao milijarde dinara profita.
155) Dnevni list “Politika”, od 6. 8. 2003. godine i “Slu`beni glasnik RS”, br.79/88/03.
156) Ugovor je zaveden pod brojem: 454-01-966, od 17. 9. 2003. godine.
81
Revizija demokratije
skog nalaza, inspektor je uvidom u pojedine fakture utvrdio da pla}awe soli nije uvek fakturisano i vr{eno po ugovorenoj ceni, ve} da su pojedine koli~ine nabavqene po znatno ve}im cenama. Interesantno je i otkri}e
buyetskog inspektora da firma “Univerzal” nije ispuwavala svoju obavezu
distribucije soli, a {to je proizilazilo kao obaveza iz potpisanog ugovora
i {to je fakturisano, odnosno pla}eno. Tako je Preduze}e za puteve “Kru{evac put” iz Kru{evca, Republi~koj direkciji za puteve na naplatu dostavilo fakturu u iznosu od 96.000 dinara za distribuciju u sopstvenoj organizaciji, iako je to bila obaveza dobavqa~a, firme “Univerzal”. Dakle, re~ je
o klasi~nom ~erupawu dr`avne kase.
Sumwive i “naduvane”” fakture od 23,3 miliona
Kontrolom po principu “slu~ajnog uzorka” dokumentacije koja se odnosila na tro{kove prevoza rasutih materijala (obele`avawe kolovoznih
traka), tako|e su utvr|ene velike mahinacije. Izvo|a~ radova, Preduze}e za
puteve “Kragujevac”, je Republi~koj direkciji za puteve dostavilo, obra~unske listove gra|evinske kwige o rasipawu 51 tone materijala na putevima.
Me|utim, iz te evidencije se nije mogla uo~iti pojedina~na cena usluge, registarski broj vozila i wegova nosivost. Ovi podaci su svakako bili bitni
da bi se utvrdila zakonitost i regularnost fakturisawa tro{kova za navodno rasipawe 51 tone materijala na putevima, a prema va`e}im cenovnicima
usluga. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, utvr|eno je da su fakture
koje su iskazane na prethodno opisa na~in, bile krajwe sumwive jer u wima
nisu sadr`ani neophodni podaci. Tako je izvo|a~ radova, Preduze}e “Srbija autoput” iz Beograda, dana 6. novembra 2003. godine, Republi~koj direkciji za puteve, prvo ispostavilo fakturu na iznos od 26,3 miliona dinara, a kasnije tu fakturu naknadno uve}alo na 33,5 miliona dinara. Ovakva faktura
je pla}ena i pored ~iwenice da nije overena od nadzornog organa koji bi svojim potpisom potvrdio wenu verodostojnost. Preduze}e za puteve “Kru{evac-put” je 5. novembra 2003. godine, Republi~koj direkciji za puteve na pla}awe ispostavilo fakturu u visini od 6,6 miliona dinara. Ni ova faktura
nije potpisana od odgovornih lica za nadzor, a izvr{eno je weno pla}awe. S
tim u vezi buyetski inspektor je utvrdio da je fakturisawe na ovakav na~in
bilo potpuno nezakonito.
Kontrolom identi~ne dokumentacije koja se odnosila na tro{kove odr`avawa magistralnih i regionalnih puteva od strane Preduze}a za puteve
“Kragujevac” iz Kragujevca, jasno je utvr|eno da su fakture bila “naduvane”.
Naime, buyetski inspektor je ustanovio da je u fakturama dolazilo do odstupawa cena u odnosu na cene utvr|ene tada va`e}im cenovnikom Republi~ke
direkcije za puteve. Tako je, primera radi, za pojedina~no fakturisawe tro{kova goriva dizel D-2, bitumena i kamenog agregata koji su utro{eni na
odr`avawu regionalnih puteva, odstupano od va`e}ih (propisanih) cena i
do 565.602 dinara. S tim u vezi, detaqnom kontrolom je utvr|eno da je Republi~ka direkcija za puteve u 2003. i 2004. godini Preduze}u za puteve “Kragujevac” iz Kragujevca isplatila ukupno 23,3 miliona dinara vi{e nego {to
82
Ivan Nini}
je trebalo da bude pla}eno shodno sopstvenom, va`e}em cenovniku usluga.
Zbog ove astronomske pqa~ke, buyetski inspektor je Republi~koj direkciji za puteve nalo`io meru da u roku od 30 dana u buyet Srbije nadoknadi {tetu od 23.366.435 dinara, koliko je preko uve}anih faktura nezakonito ispla}eno Preduze}u za puteve “Kragujevac” iz Kragujevca.
Tika zadu`io buyet Srbije za 60 miliona
Fenomen svih fenomena u Republi~koj direkciji za puteve za vreme
mandata direktora Tihomira Timotijevi}a (DS), koji je, mora se priznati,
iznenadio i buyetskog inspektora, dogodio se 29. decembra 2004. godine, i to
u momentu vr{ewa buyetske kontrole. Tog dana je Uprava za javna pla}awa –
filijala Stari grad, izvr{ila isplatu “Delta banci” a.d. Beograd, a na teret buyeta Republike Srbije, u ukupnom iznosu od ~ak 60 miliona dinara.
Ovakvu iznenadnu isplatu koja je “aktivirana” putem menica, proizveo je tada ve} biv{i direktor Tihomir Timotijevi} (DS), koji je jo{ 6. avgusta
2003. godine, sa Preduze}em za puteve “Ni{“ a.d. iz Ni{a potpisao nezakoniti sporazum157). Tim sporazumom, Timotijevi} je Republi~ku direkciju za
puteve obavezao na odlo`eno pla}awe radova koji su izvedeni na autoputu E75, deonica Pe~ewevce-Grabovnica (sektor I). Sporazumom je predvi|eno da
se pla}awe vr{i putem menica, a po prethodnoj dostavi svake overene “situacije” od izvo|a~a radova. Tako je Republi~ka direkcija za puteve izdala 6
solo menica na iznos od po 10 miliona dinara, {to je ukupno ~inilo 60 miliona dinara. Buyetski inspektor je u svom nalazu veoma precizno konstatovao da je potez direktora Timotijevi}a bio u suprotnosti sa odredbom
~lana 53, stava 5 tada{weg zakona o buyetskom sistemu158), te je u skladu sa
istim bio i ka`wiv.
Na teret buyeta odelo i cipele za direktora
Koliki java{luk je buyetski inspektor Ministarstva finansija otkrio u Republi~koj direkciji za puteve, za vreme mandata “demokrate” i direktora Timotijevi}a, najboqe ilustruje slede}i primer zloupotrebe slu`benog polo`aja. Naime, direktor Timotijevi} je 23. oktobra 2003. godine,
pozivaju}i se na Zakon o za{titi na radu i Zakon o dr`avnoj upravi, kao i
na Poseban kolektivni ugovor, doneo re{ewe159) o nabavci ode}e, obu}e,
sredstava i opreme li~ne za{tite na radu. Tu mogu}nost je iskoristilo 83
radnika, me|u kojima su bili i direktor, kao i svi wegovi savetnici i referenti, a {to je buyet Srbije ko{talo 1.617.213 dinara. Prema navodima iz
inspekcijskog nalaza, svakom radniku je stavqeno na raspolagawe 20.000 di157) Sporazum je zaveden pod brojem: 953-00-3436, od 6. 8. 2003. godine.
158) ^lanom 53, stavom 2 Zakona o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9/02 i
87/02) bilo je propisano: “Direktni i indirektni korisnik buyetskih sredstava ne mo`e da ovlasti drugo lice, osim ministra, da potpi{e ugovor ili
drugi sporazum koji po svojoj prirodi predstavaqa zadu`ivawe, iz kojeg proizilazi ili mo`e da proiza|e obaveza pla}awa iz buyeta”.
159) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 953-00-4685, od 23. 10. 2003. godine.
83
Revizija demokratije
nara, a re{ewe je predvi|alo da “radnik donese ra~un na isplatu”. Me|utim,
buyetski inspektor je kontrolom utvrdio da je ovakvo re{ewe direktora
Timotijevi}a bilo nezakonito. Naime, Poseban kolektivni ugovor za dr`avne organe decidirano je propisivao koji dr`avni slu`benici, prema
svom radnom mestu i opisu posla, mogu da se obuku, obuju i opreme o dr`avnom tro{ku. Prema ovom aktu, takvoj mogu}nosti svakako da nisu podlegali
direktor Timotijevi}, wegovi savetnici i referenti. S obzirom da je ovakvo nezakonito re{ewe direktora Timotijevi}a prouzrokovalo {tetu
buyetu, buyetski inspektor je Republi~koj direkciji za puteve nalo`io meru da u roku od 60 dana u dr`avnu kasu nadoknadi iznos od 1,6 miliona dinara. Naravno, treba ista}i i to da u ovu sumu ulazi i odelo direktora Timotijevi}a koje je pla}eno 15.000 dinara, kao i cipele od 5.000 dinara.
Timotijevi} “nije obave{ten”” o svom me{etarewu
Kada je autor ove analize me{etarewa u Republi~koj direkciji za puteve, analizu hteo da objavi u listu “Velika Srbija”, kontaktirao je sa gospodinom Tihomirom Timotijevi}em (DS) kako bi u analizu, odnosno u autorski ~lanak uvrstio i wegovo vi|ewe inspekcijskog nalaza buyetskog inspektora160). U telefonskom razgovoru, autor je gospodinu Timotijevi}u rekao
da poseduje zvani~an nalaz o kontroli wegovog rada u Republi~koj direkciji za puteve, a koji je sa~inio buyetski inspektor. Zatim, autor je Timotijevi}u u kratkim crtama predo~io ~iwenice koje su konstatovane u spomenutom dokumentu. Na pitawe autora kako komentari{e ~iwenicu da je “probio” buyet za 118 miliona dinara, nezakonito sprovodio javne nabavke, pla}ao “naduvane” fakture i nezakonito zadu`io buyet za 60 miliona dinara,
Timotijevi} je potpuno smireno odgovorio: “Ma nema od toga ni{ta, to su
gluposti koje nemaju veze sa mnom, ja odavno nisam tu.” Na pitawe autora da
li je zbog ovog inspekcijskog nalaza do sada bio predmet interesovawa pravosudnih organa, Timotijevi} je negativno odgovorio i prokomentarisao:
“Hvala bogu da od toga nema ni{ta, to su gluposti”. Na konstataciju autora
da je re~ o ozbiqnim ~iwenicama za vreme wegovog direktorskog mandata
koje su ipak potkrepqene preciznim dokazima, Timotijevi} se branio re~ima: “To {to vi pri~ate meni ni{ta nije jasno, ja uop{te nemam pojma {ta vi
~itate.” Ipak, on je neke svoje “grehe” i potvrdio, ali svakako izabrao je one
“najbezna~ajnije”. “Da je to ne{to va`no, ja bi taj zapisnik imao, meni bi bio
uru~en. Jedina gre{ka koju je prona{la buyetska inspekcija u mom poslovawu jeste probijawe buyeta zbog nabavke odela za radnike”, rekao je tada u izjavi za “Veliku Srbiju” Tihomir Timotijevi}. Me|utim, on je demantovao
tvrdwu autora da je re~ o 1,6 miliona dinara, komentarom da su to “pau{alne pri~e”.
Dakle, “demokrata” Timotijevi} nije bio raspolo`en da javno govori o
onome {to je zvani~no utvrdio nadle`ni inspekcijski organ, ne priznaju}i
160) Autor je analizu identi~nog sadr`aja objavio u listu SRS “Velika Srbija”,
broj: 3203, iz meseca juna 2008. godine.
84
Ivan Nini}
pri tom kao verodostojne navode iz dokumenta Ministarstva finansija. Mo`e mu se, jer iza wega stoji Demokratska stranka kojoj je po`rtvovano slu`io na mestu direktora “zlatne koke” kao {to je Republi~ka direkcija za
puteve. Zbog toga, ako se desi da Timotijevi} “propeva”, mnoge kolovo|e nekada{weg DOS-a i Demokratske stranke bi}e u panici. [tite}i Tiku od
robije, “demokrate” zapravo {tite sebe.
85
Revizija demokratije
(11)
Milioni “sagoreli”” na “zgari{tu demokratije”” (1)
Nakon 5. oktobra 2000. godine, buyet Skup{tine Savezne Republike
Jugoslavije, a kasnije Skup{tine Dr`avne zajednice SCG, prema nalazu
Buyetske inspekcije Ministarstva finansija, bio je predmet “demokratske” otima~ine. Oni koji su spalili skup{tinsku zgradu, ispostavili su
i od gra|ana Srbije, preko kompanije “Dunav osigurawe”, naplatili {tetu
u iznosu od 95 miliona dinara. Zatim su 2002. godine, za nabavku “administrativne opreme” nenamenski utro{ili 46,8 miliona dinara, dok je prethodno oprema u vrednosti od 64,6 miliona dinara “otpisana” bez ikakvih
dokaza. Ista “garnitura” je 2002. i 2003. godine nezakonito potro{ila
55,6 miliona dinara za druge namene mimo zakonom predvi|enih i odobrenih.
Najodgovorniji za pusto{ewe skup{tinske kase bili su “demokrate” Dragoqub Mi}unovi}, predsednik Skup{tine, i Zoran Lu~i}, generalni sekretar. Odgovornost je imao i Ratko Matovi}, ~ovek koji je 2002. godine uzeo
otpremninu od 804.801 dinara, i po ugovoru o delu nastavio i daqe da radi
kao rukovodilac Odseka za imovinskopravne, finansijske i materijalne
poslove, {to je dr`avu i gra|ane ko{talo 1,3 miliona dinara.
***
Zgrada Skup{tine – “aligator”” koji guta milione
Treba li zaista Srbiji dve skup{tinske zgrade i da li taj rashod i luksuz gra|ani Srbije mogu da isfinansiraju, pitawe je bez odgovora koje se sve
~e{}e mo`e ~uti u srpskoj javnosti. Ovo pitawe je aktuelizovano u jeku
svetske i doma}e ekonomske krize i u trenutku kada je vladaju}i re`im u Srbiji doneo odluku da se od meseca marta 2009. godine skup{tinska zasedawa
odr`avaju u nekada{woj zgradi Savezne skup{tine, odnosno Skup{tine
SRJ161). Mo`da se javnost i ne bi previ{e uzburkala zbog ~iwenice da }e
najvi{e zakonodavno telo u Srbiji na raspolagawu imati dve zgrade, da uz to
nije stigla jo{ jedna vest. Mediji su preneli informaciju, koja im je potvr|ena od strane nadle`nih u Skup{tini Srbije, da }e preseqewu poslanika
iz zgrade u ulici Kraqa Milana u zgradu na Trgu Nikole Pa{i}a prethoditi investiciono ulagawe od oko 16 miliona dinara162). Ova sredstva su utro{ena za sre|ivawe sale u kojoj se odr`avaju skup{tinska zasedawa. I taman
kada se “pra{ina” oko skup{tinskog rasipni{tva usred krize “slegla”, mediji su preneli neke dodatne frapiraju}e informacije. Naime, sredinom jula 2009. godine, najavqeni su novi, letwi radovi u skup{tinskoj zgradi na
161) Nakon raspada Dr`avne zajednice SCG, pravo svojine nad dotada{wom zgradom Saveznog parlamenta je pripalo Republici Srbiji, pa je 23. 7. 2006. godine
ovo zdawe zvani~no progla{eno Domom Narodne skup{tine Srbije.
162) Kako prenosi list “Danas” (http://www.danas.rs), od 3. 4. 2009. godine, re~ je o investiciji koja je ko{tala 16.434.414 dinara.
86
Ivan Nini}
Trgu Nikole Pa{i}a. Prema medijskim napisima, re~ je o uvo|ewu sistema
klimatizacije koji }e ko{tati buyet “oko 40 miliona dinara”. Me|utim, ovde se pri~a ne zavr{ava jer prema izjavi Veqka Odalovi}a, sekretara Narodne skup{tine “potpisano je dvadesetak ugovora sa izvo|a~ima za razne
radove i renovirawe }e trajati sigurno jo{ nekoliko godina”163).
Dok se najavquju novi gigantski i milionski radovi na osvetqewu, sre|ivawu fasade i prostora ispred skup{tinske zgrade, niko iz “demokratske” vlasti gra|anima Srbije i javnosti nije ispostavio ra~une o tome koliko je od 5. oktobra 2000. godine do danas, ukupno novca iz buyeta ulo`eno u
renovirawe i adaptaciju skup{tinskog zdawa na Trgu Nikole Pa{i}a. Ova
cifra se ne krije samo iz razloga {to je astronomska, ve} se krije zbog toga
{to }e neko postaviti pitawe {ta su sve to platili gra|ani Srbije i da li
su poslovi adaptacije odra|eni u skladu sa zakonom. Odgovore na sporna pitawa kojima se “slobodni i demokratski” mediji u Srbiji u proteklih 9 godina nisu bavili, autor ove analize }e poku{ati da predo~i gra|anima Srbije i javnosti.
Kontrola poslovawa Mi}unovi}a i “ekipe””
Na koje sve na~ine je nakon 5. oktobra 2000. godine, za vreme predsedni~kog mandata prof. dr Dragoquba Mi}unovi}a164) izdvajan i tro{en novac za
renovirawe zgrade tada{we Skup{tine SRJ, kasnije Skup{tine SCG, a danas Doma Narodne skup{tine Republike Srbije, nije nimalo lako utvrditi.
Nadle`ni organi nisu istra`ivali kako je Mi}unovi} raspolagao novcem
gra|ana Srbije sve do juna 2004. godine, kada je prof. dr Zoran [ami (DSS)
preuzeo funkciju predsednika Skup{tine SCG. Tada je inicirana prva kontrola materijalno-finansijskog poslovawa, namenskog i zakonitog kori{}ewa sredstava buyeta u Saveznoj skup{tini, koja je trajala u periodu od 4.
juna do 14. septembra 2004. godine. Buyetski inspektori Ministarstva finansija, Nada Metiko{ i Bojana Svilar, su dana 14. septembra 2004. godine
sa~inili zapisnik (nalaz) koji je u Ministarstvu finansija zaveden pod brojem: 401-00-900/2004-09-4. Ovaj dokument na najboqi mogu}i na~in svedo~i o
tome kako i koliko su ~elnici DOS-a bili razbojni~ki nastrojeni prema
dr`avnim institucijama koje su prethodno, spaqivawem i pqa~kawem, osvo163) Izvor: List “Ve~erwe novosti”, (http://www.novosti.rs/), od 17. 7. 2009. godine.
164) Prof. dr Dragoqub Mi}unovi} je jedan od osniva~a Demokratske stranke
(1989), bio je wen predsednik (1990-1994), delegat u Ve}u Republika Savezne
skup{tine biv{e Jugoslavije (1991–1992), savezni poslanik sa liste DS
(1992), jedan od osniva~a NVO “Centar za demokratiju” (1994), osniva~ i predsednik partije Demokratski centar (1996), savezni poslanik ispred Koalicije
“Zajedno” u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine (1996), jedan od inicijatora
osnivawa koalicije DOS (1999), savezni poslanik ispred koalicije DOS u
Ve}u gra|ana Savezne skup{tine (2000), predsednik Ve}a gra|ana Savezne
skup{tine (oktobar 2000), predsednik Skup{tine DZ SCG (mart 2003–mart
2004), republi~ki poslanik ispred DS (od decembra 2003. godine do danas).
Predsednik je Politi~kog saveta DS, ~lan Predsedni{tva i ~lan GO DS.
87
Revizija demokratije
jili. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, kao odgovorna lica za kontrolisani period ozna~eni su Dragoqub Mi}unovi}, tada{wi predsednika
Ve}a gra|ana, Milan Lu~i}165), generalni sekretar parlamenta i kadar Demokratske stranke, kao i pojedini “spoqni saradnici”.
U ovoj analizi autor }e na sistemati~an na~in obraditi i rezimirati
pojedinosti koje su buyetski inspektori ustanovili u postupku kontrole poslovawa Savezne skup{tine za vreme Mi}unovi}evog mandata. Naime, za finansirawe rada Savezne skup{tine SRJ, kasnije Savezne skup{tine SCG, u
periodu od januara 2002. godine do maja 2004. godine, bila su obezbe|ena nov~ana sredstva u visini od 987,6 miliona dinara. Dakle, skoro milijarda dinara ili ne{to vi{e od 10 miliona evra po orijentacionom, sredwem kursu
evra u julu 2009. godine. U ovu sumu ulaze obezbe|ena sredstva iz Saveznog i
Republi~kog buyeta u iznosu od 861,4 miliona dinara, sredstva koja su 2002.
godine dozna~ena od “Dunav osigurawa” a.d. iz Beograda u iznosu od 91,2 miliona dinara, ali i sredstva od Fonda za obnovu zgrade Savezne skup{tine
u iznosu od 35 miliona dinara. Ukoliko se napravi gruba analiza strukture
rashoda koji su u nazna~enom periodu predstavqali utro{ak od 987,6 miliona dinara, proizilazi da je za kapitalno odr`avawe zgrade Skup{tine i administrativno opremawe utro{eno 450,9 miliona, na plate zaposlenih, naknade i otpremnine je utro{eno 293 miliona, dok je na tro{kove slu`benih
putovawa u zemqi i inostranstvu utro{eno 127,6 miliona dinara. Dakle,
ovakva struktura skup{tinskih rashoda za vreme trajawa mandata Dragoquba Mi}unovi}a bila je predmet interesovawa Buyetske inspekcije, a {ta je
tim povodom otkriveno, to je predmet pri~e koja zaslu`uje posebnu pa`wu.
Gra|ani i dr`ava platili spaqivawe Skup{tine 95 miliona
Pre osvrta na konkretne pojedinosti me{etarewa, neophodno je podsetiti da su tro{kovi rekonstrukcije i adaptacije zgrade Skup{tine nastali
kao direktna posledica vandalskog ~ina spaqivawa i pqa~kawa najvi{e zakonodavne institucije u tada{woj SRJ, a {to je 5. oktobra 2000. godine organizovao DOS uz logisti~ku, finansijsku i medijsku podr{ku me|unarodne
zajednice, doma}ih i stranih NVO. Materijalna {teta tada{we ~uvene
“buldo`er revolucije” na kraju je, razume se, pla}ena novcem gra|ana i dr`ave Srbije. A kako? Naime, prema sudskom poravnawu izme|u “Kompanije
Dunav osigurawe” a.d. iz Beograda i Savezne direkcije za imovinu, odnosno
Savezne skup{tine SRJ, koje je 14. marta 2002. godine postalo pravosna`no,
stranke u postupku (tu`eni i tu`ilac) su se sporazumeli da “Dunav” isplati Skup{tini SRJ iznos od 95.001.088 dinara povodom {tetnog doga|aja koji je nastupio 5. oktobra 2000. godine na objektu Savezne skup{tine. Ra~unaju}i 3,8 miliona, koliko je “Dunav” pre sudskog poravnawa isplatio, do decembra 2002. godine, “Dunav” je sukcesivno Saveznoj skup{tini isplatio celokupnu dogovorenu nadoknadu {tete koja je proizilazila iz sudskog porav165) Milan Lu~i} je funkciju generalnog sekretara Skup{tine SRJ obavqao kao
kadar Demokratske stranke. Lu~i} je u maju 2008. godine, od strane O. Duli}a
(DS), bio promovisan kao kandidat za funkciju generalnog sekretara Skup{tine Srbije, ali mu je fotequ iznenada “izmakla” Tamara Stoj~evi} (DS).
88
Ivan Nini}
nawa. Dakle, “demokratsko” i huligansko spaqivawe zgrade Savezne skup{tine ko{talo je direktno gra|ane i dr`avu vi{e od milion evra, a {to je
napla}eno preko dr`avne kompanije “Dunav”. Osiguranici kod “Dunava” bile skoro sve dr`avne firme i ustanove, pa je samim tim ova kompanija deo
svog prihoda morala da izdvoji za pla}awe {tete nanete “buldo`er revolucijom”, ~ime je podjednako stavqena ruka u yep i gra|anima i dr`avi166).
Bez traga “otpisana”” oprema vredna 64,6 miliona dinara
Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, Zakonom o saveznom buyetu za
2002. godinu, za rad Savezne skup{tine SRJ bila su odobrena buyetska sredstva u iznosu od 381 milion dinara, dok su ukupni godi{wi rashodi realizovani u prikazanom iznosu od 403,1 milion dinara. Kako buyetski inspektori navode, ovo “probijawe” izme|u planiranih i realizovanih tro{kova,
stvorili su tro{kovi otpremnina i posebnih plata za zaposlene, koji su naknadno odobreni u visini od 17 miliona dinara. Me|utim, i pored toga
buyet Savezne skup{tine je neplanirano pretrpeo rashod od 5 miliona, koliko je utro{eno vi{e od dozvoqenog za slu`bena putovawa. Detaqnom kontrolom poslovnih kwiga, inspektori su do{li do saznawa da ukupan buyet
Savezne skup{tine zapravo nije iznosio 381 milion, kako je to bilo prikazano. Buyet Skup{tine je zapravo iznosio 496,1 milion dinara, a razlika izme|u prikazanih i stvarnih sredstava ostvarena je od “Dunav osigurawa” i
od tenderskih prihoda. Ono {to je posebno zanimqivo jeste otkri}e buyetskih inspektora da iznos od 10,6 miliona neutro{enih i neopredeqenih
sredstava, koji se na{ao na skup{tinskom ra~unu na dan 31. decembar 2002.
godine, uop{te nije vra}en u savezni buyet kao {to je to nalagao ~lan 33 Zakona o finansirawu SRJ. Za ovu nepravilnost kao odgovorno lice je ozna~en Milan Lu~i}, tada{wi sekretar Savezne skup{tine.
Kontrolom pojedina~nih rashoda u 2002. godini, inspektori su utvrdili da je na osnovu re{ewa generalnog sekretara Milana Lu~i}a, Savezna
skup{tina otpisala opremu u vrednosti od 64,6 miliona dinara. U otpisanu
opremu spadaju ra~unari, ofset {tamparska ma{ina, ma{ina za umno`avawe, fotoslagaju}i aparat, kwigoveza~ki no`, 15 aparata za fotokopirawe,
mobilni telefoni i sl. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ne postoji nikakav dokaz o izvr{enom popisu i izve{taj o otpisu navedene opreme,
~ime su prekr{eni propisi. Takvom radwom je prekr{ena odredba ~lana 25,
stava 3 tada{weg zakona o ra~unovodstvu167) i odredba ~lana 13 pravilnika
koji bli`e ure|uje na~in i rokove popisa168). Dakle, postavqa se pitawe gde
je zapravo zavr{ila “otpisana” oprema u vrednosti od 64,6 miliona dinara,
166) Kompanija “Dunav osigurawe”” a.d. je 2002. godine bila lider me|u osiguravaju}im dru{tvima u SCG, sa ukupnom premijom od oko 150 miliona dolara i sa
34,5 odsto tr`i{ta osigurawa. Prihodi ove kompanije u navedenoj godini su
iznosili 9.305.316.000 dinara (Izvor: “Glas javnosti”, (http://arhiva.glas-javnosti.rs/), od 12. 2. 2004. godine).
167) Zakon o ra~unovodstvu (“Sl. list SRJ”, br.46/96... 71/01).
168) Pravilnik o na~inu i rokovima vr{ewa popisa i uskla|ivawa kwigovodstvenog stawa sa stvarnim stawem (“Sl. list SRJ”, br.17/97).
89
Revizija demokratije
jer da je propisno (komisijski) uni{tena, onda bi o tome postojao bar neki
pisani trag!? Me|utim, o tome pisanog traga nema.
Spiskali 55,6 miliona dinara, pa perfidno prekwi`ili
Kada je re~ o nabavci nove administrativne opreme u 2002. godini,
buyetski inspektori su utvrdili da je Savezna skup{tina u tu svrhu utro{ila 46,8 miliona dinara vi{e od predvi|enog, a da je razlika “pokrivena”
prekwi`avawem sredstava iz drugih namena. To je u~iweno tako {to je izvr{eno prekwi`avawe sredstava namewenih za: kapitalno odr`avawe 20,8
miliona; tro{kove putovawa u inostranstvo 11,4 miliona; tro{kove putovawa u zemqi 5,3 miliona; medicinsku i laboratorijsku opremu 3,1 milion;
opremu za saobra}aj 1,7 miliona; reprezentaciju 1,2 miliona; usluge komunikacije 1,2 miliona; i naknade 1,8 miliona. Ovakvim me{etarewem su prekr{ene odredbe Zakona o saveznom buyetu za 2002. godinu i odredbe Zakona o
finansirawu SRJ. Me|utim, ovde je bila sasvim o~igledna namera me{etara da na teret drugih buyetskih pozicija ravnomerno rasporede sredstva koja su nenamenski utro{ena za nabavku nove administrativne opreme i time
da na prvi pogled prikriju “probijawe” buyeta na pravoj buyetskoj poziciji.
Tako|e, u buyetskoj kontroli tromese~nog perioda januar-mart 2003. godine,
inspektori su otkrili da su nadle`ni u parlamentu, u okviru buyetskih pozicija, izvr{ili nezakonito prekwi`avawe sredstava u visini od 8,8 miliona dinara. Prethodno je izvr{eno nenamensko tro{ewe buyeta za slu`bena putovawa u zemqi u iznosu od 6.022.283 dinara, {to je prekwi`avawem
preba~eno na druge buyetske pozicije, ~ime je prekr{en zakon i uredba o
prevremenom finansirawu. Slu`benik koji je ovo me{etarewe “korigovao”, u izjavi datoj Buyetskoj inspekciji naveo je da je to u~inio po nalogu
Milana Lu~i}a, sekretara parlamenta i Ratka Matovi}a, {efa Odseka za
finansijske poslove.
Fakturisawe i pla}awe kako Mi}un ka`e
U periodu januar-mart 2003. godine, kada je jo{ uvek vr{eno finansirawe iz saveznog buyeta, za tromese~ni rad Skup{tine SRJ je uredbom o prevremenom finansirawu bilo izdvojeno 95,2 miliona dinara. Me|utim, parlament je u nazna~enom periodu realizovao ukupne prihode od 132,4 miliona i rashode od 127,6 miliona dinara. Tako je planirani rashod od 25 miliona za kapitalno odr`avawe zgrade uve}an na ~ak 47,1 milion, o ~emu inspektorima u toku kontrole na uvid nije stavqen nikakav predra~un za ovu razliku iako je prema Zakonu o finansirawu SRJ organ bio du`an da uskladi
svoje rashode sa sredstvima utvr|enim buyetom. Ipak, ovu mu}ku je raskrinkala inspekcija koja je utvrdila da je 19. februara 2003. godine u skup{tinski buyet od strane Fonda za obnovu zgrade Savezne skup{tine (Osniva~:
Dragoqub Mi}unovi}) izvr{en prenos sredstava od 35 miliona dinara. Ova
sredstva su preneta u ciqu delimi~nog pokrivawa tro{kova prema fakturi od 50,3 miliona dinara, za izvedene radove na renovirawu i opremawu kabineta predsednika Ve}a gra|ana i Ve}a Republika Savezne skup{tine.
90
Ivan Nini}
Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, faktura za izvedene radove uop{te nije prokwi`ena u poslovnim kwigama Savezne skup{tine, pa samim
tim nije ni iskazana razlika dugovawa od 15,3 miliona dinara, {to je bio nezakonito. Osim toga, me|usobni odnosi Fonda za obnovu zgrade Savezne
skup{tine i Savezne skup{tine nisu bili definisani nikakvi ugovorom,
pa inspektori nisu mogli da utvrde osnovanost fakturisawa radova na ovako polovi~an na~in. Prema izjavama odgovornih lica, Milana Lu~i}a, sekretara, i Ratka Matovi}a, koji je po ugovoru bio anga`ovan kao {ef Odseka za finansijske poslove, sve je ura|eno “u skladu sa usmenim dogovorom sa
predsednikom Skup{tine SRJ (Mi}unovi}em)”.
Nenamenski utro{eno 6,3 miliona dinara
Za razliku od dotada{we Skup{tine SRJ, od 1. aprila 2003. godine rad
Skup{tine Dr`avne zajednice SCG je finansiran sredstvima iz buyeta Republike Srbije. Tako je Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2003. godinu,
za rad parlamenta DZ SCG bio opredeqen iznos sredstava od 203,8 miliona
dinara. Osim ovog iznosa, po zahtevima stru~ne slu`be Skup{tine SCG, Savet ministara je iz teku}e buyetske rezerve odobrio prenos sredstava u visini od 7,2 miliona, pa je tako parlament tokom 2003. godine raspolagao sa
ukupno 211.034.000 miliona dinara. Kontrolom tro{kova rashoda, buyetski
inspektori su utvrdili da je parlament u 2003. godini potro{io 6,3 miliona dinara za investicione radove i opremawe zgrade, i to na teret sredstava koja su bila namewena za tro{kove “putovawa” i tro{kove “usluga po ugovoru”. Kako ovakav vid nenamenskog tro{ewa novca nije bio u saglasnosti
sa Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2003. godinu, a imaju}i u vidu da je
re~ o novcu iz republi~kog buyeta, inspekcija je nadle`nima u Skup{tini
SCG nalo`ila odgovaraju}u meru. Tom merom Skup{tina SCG je bila u obavezi da u roku od 30 dana, u republi~ki buyet izvr{i povra}aj 6,3 miliona
dinara koliko je nenamenski, odnosno nezakonito utro{eno.
Ono {to su buyetski inspektori u svom nalazu konstatovali, a {to se
odnosi na celokupni period koji je prekontrolisan, jeste ~iwenica da su
kwi`ewa (nakon toga i pla}awa) vr{ena bez verodostojne dokumentacije,
{to je bilo u suprotnosti sa va`e}im propisima. Primera radi, prema navodima iz inspekcijskog nalaza u delu koji se odnosi na 2003. godinu, inspekcija je utvrdila da je u poslovnim kwigama Skup{tine SCG zatvoreno potra`ivawe za dati avans dobavqa~u “Cores” iz Beograda. To je u~iweno bez
verodostojne dokumentacije iz koje bi moglo da se utvrdi da li su dati avansi zaista i opravdani, ~ime je izvr{eno grubo kr{ewe propisa koji ure|uju
buyetsko ra~unovodstvo i buyetski sistem Republike Srbije. Jo{ jedna konstatacija inspektora, koja se generalno odnosi na mandat Dragoquba Mi}unovi}a, jeste i to da u toku buyetske kontrole Skup{tina SCG inspektorima nije pru`ila nikakav dokaz iz koga bi se moglo videti da je vr{eno usagla{avawe plasmana, potra`ivawa i obaveza. Isto tako, nije pru`en dokaz
o izvr{enom popisu osnovnih sredstava u pripremi, van upotrebe, i imovine koja se nalazi kod drugih pravnih lica. Koliko je sve ovo proizvelo ozbi91
Revizija demokratije
qan kriminal, to je posebna pri~a koja svakako zaslu`uje posebnu analizu.
Uzeo otpremninu, ali sa~uvao fotequ {efa
Za sporazumni prestanak radnog odnosa 2002. godine, u Saveznoj skup{tini opredelilo se 19 zaposlenih, za {ta je po osnovu otpremnine i skup{tinske kase ispla}eno 13,1 milion dinara. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, me|u tim radnicima se na{ao i Ratko Matovi}, koji je 27. decembra 2002. godine primio otpremninu u visini od 804.801 dinara. Me|utim,
Matovi} je nakon toga nastavio i daqe da radi kao rukovodilac Odseka za
imovinskopravne, finansijske i materijalne poslove, i to po ugovoru o delu. Po tom osnovu, Ratku Matovi}u je do juna 2004. godine ispla}eno ~ak
557.017 dinara neto, ali je wegov rad skup{tinski buyet ukupno ko{tao 1,3
miliona dinara bruto. U ovom slu~aju se postavqa elementarno pitawe da
li je ovakav vid funkcionisawa Mi}unovi}evog parlamenta zaista imao
smisla. Postavqa se pitawe bez odgovora, da li je Ratko Matovi} bio toliko “stru~an” da je nakon prijema otpremnine, a {to je za ciq imalo racionalizaciju skup{tinske slu`be, morao da nastavi sa radom na istom radnom
mestu. Matovi} ne samo da je nastavio i daqe da {efuje, nego je svoj doprinos dao i u me{etarewu jer je kontrola u vi{e navrata pokazala wegovu odgovornost za mnogobrojne nezakonitosti u finansijskom segmentu rada parlamenta.
Srbija pla}ala bahanalije Milovog kadra – “prazno kao puno””
Da bahatost u vreme Mi}unovi}evog mandata nije imala granice, svedo~i podatak da je Skup{tina SCG 2. jula 2003. godine, zakqu~ila ugovor sa
Ugostiteqskim preduze}em “Stari grad” iz Beograda, o kori{}ewu usluga
sme{taja u “apartmanu broj 101” i to po ugovorenom principu “prazno kao
puno”. Naime, re~ je o uslugama sme{taja koje je koristio dr Milorad Drqevi}, potpredsednik Skup{tine SCG i visoki funkcioner DPS-a, partije
Mila \ukanovi}a. Ugovorom je precizirano da }e Skup{tina SCG snositi
tro{kove svakog dana u visini od 5.400 dinara, bez obzira da li se apartman
koristi ili ne. ^istom ra~unicom se mo`e do}i do zakqu~ka da je ovaj
apartman mese~no ko{tao buyet Srbije 167.400 dinara, i to ne ra~unaju}i
ostale takse. Ina~e, pored ove cene ugovorom je bilo definisano i to da
Skup{tina SCG snosi tro{kove boravi{ne takse i osigurawa za dr Drqevi}a.
92
Ivan Nini}
(12)
Sanacija i adaptacija “zgari{ta demokratije”” (2)
Dok se na ~elu Savezna skup{tina SRJ nalazio Dragoquba Mi}unovi}
iz Demokratske stranke, svi poslovi su pod krajwe ~udnim okolnostima
ili na nezakonit na~in poveravani preduze}u “Omni Stock” iz Beograda, koje je, za razliku od drugih firmi, najvi{e fakturisalo i naplatilo “demokratsko” spaqivawe, rekonstrukciju i modernizaciju zgrade parlamenta
nakon 5. oktobra 2000. godine. Vrednost ugovorenih poslova izme|u ove
firme i parlamenta kroz osnovne ugovore, anekse i dopunske ponude u periodu od 2000. do 2004. godine, iznosila je ~itavih 528,5 miliona dinara, od ~ega je do maja 2004. godine fakturisano 341,2 miliona dinara. Buyetski inspektori su utvrdili da je preduze}u “Omni Stock” uglavnom vr{eno avansno pla}awe, bez obzira na vrednost i koli~inu ugovorenih radova. Tako je
ova firma samo na ime avansa iz buyeta dobila 157,4 miliona dinara, od ~ega ~ak 38,9 miliona dinara do kraja maja 2004. godine uop{te nije bilo
opravdano. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, u novembru 2001. godine nadle`ni u Saveznoj skup{tini su preduze}u “Omni Stock” nezakonito
“namontirali” posao nabavke i monta`e elektronskog sistema za glasawe
u vrednosti od 93 miliona dinara. Me{etarewe, bezakowe i pqa~ku u Saveznoj skup{tini je istra`io i UBPOK, koji je svoj izve{taj na daqe postupawe i procesuirawe odgovornih prosledio Okru`nom javnom tu`ila{tvu u Beogradu, koje od javnosti krije informacije u vezi sa ovim slu~ajem.
***
Kako su “bra}a”” 20. decembra naplatila 5. oktobar...
Prema nalazu buyetskih inspektora Ministarstva finansija, sumwivi
i nezakoniti poslovi na renovirawu, adaptaciji i opremawu zgrade Savezne
skup{tine, zapo~eti su odmah nakon 5. oktobra 2000. godine, odnosno nakon
izbora prof. dr Dragoquba Mi}unovi}a na funkciju predsednika Ve}a gra|ana. Tako je ve} 20. decembra 2000. godine izme|u Savezne skup{tine i preduze}a “Omni Stock” iz Beograda zakqu~en ugovor169) o sanaciji i opremawu
dela zgrade Savezne skup{tine. Me|utim, Buyetska inspekcija u toku kontrole na uvid nije dobila mi{qewe Saveznog javnog pravobranila{tva, koje je bilo neophodno pribaviti pre zakqu~ewa ugovora u skladu sa odredbom
~lana 43 tada{weg zakona o imovini SRJ170). Ovim ugovorom, ~ija je vrednost iznosila 42,3 miliona dinara, ugovoreno je izvo|ewe: gra|evinsko-zanatskih radova na delu zgrade; elektro-instalaterskih i ma{inskih radova
u celoj zgradi i zanatskih radova u odre|enim prostorijama zgrade. Ugovore169) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 20. 12. 2000. godine.
170) Zakon o imovini Savezne Republike Jugoslavije (“Sl. list SRJ”, br. 41/93...
30/00).
93
Revizija demokratije
ni rokovi za zavr{etak radova bili su 45 dana od dana uplate avansa, a
“avans” je podrazumevao uplatu ukupno ugovorene cene, i to u roku od 3 dana
od dana potpisivawa ugovora.
Inspektori su utvrdili da je Savezna skup{tina, u periodu od 20. 12. do
31. 12. 2000. godine, preduze}u “Omni Stock” iz Beograda, na osnovu predra~una, isplatila ukupno 30,2 miliona dinara. Da kriminal bude jo{ ve}i, utvr|eno je da je u poslovnim kwigama za 2000. godinu ova uplata kwi`ena kao
“izmirewe obaveza prema ovom dobavqa~u”, iako je zapravo re~ od uplati
“avansa po predra~unima”. Mnogo gore od ovoga jeste ~iwenica da je ceo posao namonitiran preduze}u “Omni Stock” tako {to je Savezna skup{tina zakqu~ila ugovor bez prethodno sprovedenog postupka javnog nadmetawa. Time je prekr{en Zakon o imovini SRJ, a kao formalno odgovorno lice za ovaj
prekr{aj, identifikovan je Milan Lu~i}, generalni sekretar tada{weg
parlamenta.
Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, iako je posao izme|u Savezne
skup{tine i preduze}a “Omni Stock” prvobitno bio ugovoren u vrednosti od
42,3 miliona dinara, kona~na situacija je uve}ana ~ak dva i po puta. Prema
kona~nom obra~unu radova iz osnovnog ugovora, aneksa osnovnog ugovora i
dopunskih ponuda, iskazana je vrednost ukupno ugovorenih radova u iznosu od
112,7 miliona, ukupno izvedenih radova u iznosu od 90,4 miliona i ukupno
pla}enih radova u iznosu od 93 miliona dinara. Buyetska inspekcija nije mogla da prekontroli{e naknadno ugovoreni kriminal, jer u postupku kontrole inspektorima na uvid nisu dati aneksi ugovora i dopunske ponude koje su
znatno uticale na krajwu, astronomsku cenu radova.
Avansi od 68,7 miliona dinara kao “bak{i{””
Kada je re~ o godi{wim tro{kovima odr`avawa zgrade Savezne skup{tine, ukupno iskazani rashod po tom osnovu na kraju 2002. godine iznosio
je 91,3 miliona dinara. Inspekcija je prekontrolisala pojedine rashode koji su vr{eni na teret buyeta Savezne skup{tine i tom prilikom je, naravno,
utvr|eno me{etarewe i bezakowe. Naime, po “prvoj privremenoj situaciji”,
koja je ispostavqena od preduze}a “Monta`a” a.d. izvr{eno je pla}awe iznosa od 9,4 miliona, dok je vrednost celokupnih radova iz ugovora171) definisana na iznos od 26,6 miliona dinara. Tako|e, po “prvoj privremenoj situaciji” izvr{eno je pla}awe 3,1 milion dinara preduze}u “Omni Stock” i to za
izvedene fasaderske radove na zgradi Savezne skup{tine koji su ugovorom172) definisani na iznos od 12,5 miliona dinara. U oba slu~aja nije utvr|eno da li su prethodno ispo{tovane zakonske obaveze u smislu sprovo|ewa
javnog nadmetawa, {to propisuje Zakon o imovini SRJ. Preduze}u “Corecs”
je po “~etvrtoj privremenoj situaciji” pla}eno 1,3 miliona dinara, a u skladu sa ugovorom173) o isporuci, monta`i i pu{tawu u rad opreme informacionog sistema, ra~unarsko-komunikacione i sistemske osnove u zgradi Save171) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 26. 8. 2002. godine.
172) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 8. 10. 2002. godine.
173) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 27. 12. 2001. godine.
94
Ivan Nini}
zne skup{tine. U novembru 2002. godine Savezna skup{tina je u poslovnim
kwigama prokwi`ila ulaz ra~unarske opreme od Preduze}a “Corecs” u vrednosti od 6,8 miliona dinara. Buyetska inspekcija je kontrolom dokumentacije utvrdila da je nabavka ra~unarske opreme na teret sredstva za kapitalno odr`avawe Savezne skup{tine, realizovana sredstvima koja nisu bila
predvi|ena i odobrena za tu namenu, ~ime je izvr{eno nenamensko raspolagawe buyetom.
Buyetski inspektori su detaqnom kontrolom utvrdili da tro{kovi
odr`avawa zgrade Savezne skup{tine, koji su u 2002. godini iskazani u iznosu od 91,3 miliona, sadr`e i ispla}ene avanse koji nisu opravdani na dan izrade godi{weg – zavr{nog ra~una (nakon 31. 12. 2002), a iznose ~ak 68,7 miliona dinara. Dakle, kasa parlamenta je olak{ana za 68,7 miliona koje niko
od dobavqa~a (izvo|a~a radova) nije opravdao na kraju 2002. godine. prethodno stawe datih avansa, na dan 31. decembar 2002. godine je iznosilo 100,2 miliona dinara, a najzna~ajniji finansijski iznosi avansa su se odnosili na
slede}e dobavqa~e: 1) “Omni Stock” iz Beograda 38 miliona; 2) “Corecs” iz
Beograda 19,2 miliona; 3) “Union in`iwering” iz Beograda 12,8 miliona i
4) “Name{taj @ivkovi}” iz Kragujevca 7,3 miliona dinara.
Probijali rokove, a “na mufte”” zgrtali milione
Buyetski inspektori su u postupku kontrole utvrdili da su pojedine
firme, u periodu januar-mart 2004. godine, ispostavqale Skup{tini na pla}awe “privremene situacije” za ~ije radove su rokovi iz ugovora odavno bili istekli. Tako je u navedenom periodu 2004. godine vr{eno delimi~no pla}awe sumwivih poslova koji su prethodno bili dodeqeni favorizovanim
firmama. Pla}awe je vr{eno delom iz buyeta, a delom donatorskim sredstvima preko “Fonda za obnovu zgrade Savezne skup{tine” ~iji je osniva~
bio Dragoqub Mi}unovi}, a donatori strane vlasti i ambasade. Fond je dobavqa~ima izvr{io pla}awe 3 miliona dinara, a od Savezne skup{tine je
na sebe preuzeo i dug od 19 miliona dinara koji je nastao pri renovirawu
predsedni~kog kabineta u Saveznoj skup{tini. Buyetska inspekcija je utvrdila da u poslovnim kwigama Savezne skup{tine uop{te nije evidentirana
pojedina dokumentacija, pa su samim tim i obaveze prema dobavqa~ima iskazane u mawim ili ve}im iznosima od stvarnih potra`ivawa i dugovawa.
Preko Fonda je izvr{ena uplata iznosa od milion dinara za tri “privremene situacije” koje su ispostavqene u 2004. godini od strane preduze}a
“Monta`a” a.d. Pri tom, ove “privremene situacije” uop{te nisu evidentirane u poslovnim kwigama Savezne skup{tine, dok je ukupna vrednost radova iznosila 32,4 miliona dinara. Najskandaloznije u svemu tome jeste navod
iz inspekcijskog nalaza da je rok za zavr{etak radova protekao jo{ u 2002.
godini. Potpuno isti slu~aj je bio i sa preduze}em “Energoprojekt-Energodata” a.d. iz Beograda, kome je preko Fonda u 2004. godini upla}eno “milion~e”, a ~ime je zatvorena finansijska konstrukcija od 5,5 miliona dinara. Me|utim, ugovor o izvo|ewu radova174) je potpisan 2002. godine, dok je trebalo
174) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 27. 12. 2001. godine.
95
Revizija demokratije
da radovi budu okon~ani jo{ tokom 2003. godine. Izme|u preduze}a “Kompani-name{taj @ivkovi}” d.o.o. i Savezne skup{tine, 15. 5. 2002. godine, potpisan je ugovor175) o izradi, transportu, ugradwi i lakirawu klasi~nog i
hrastovog parketa. Vrednost posla je ugovorena na iznos od 15,5 miliona dinara, rok za zavr{etak radova je definisan na 90 dana od dana uplate avansa,
a avans je upla}en 22. 5. 2002. godine. U ovom slu~aju finansijska konstrukcija nije bila zatvorena sve do 2004. godine, kada je Fond “intervenisao” svojim sredstvima.
U svom nalazu buyetski inspektori su konstatovali da u toku kontrole
na uvid nisu stavqene saglasnosti saveznog javnog pravobranioca za zakqu~ewe ugovora sa tri prethodno nagla{ene firme. Nepostojawem mi{qewa
(saglasnosti) pravobranioca ne samo da su poga`ene odredbe Zakona o imovini SRJ, ve} se ostavqa prostor i za pitawe da li je uop{te sproveden postupak javnog nadmetawa, a ukoliko jeste, postavqa se pitawe na koji na~in
je to u~iweno.
Firmi “Omni Stock”” poslovi od 528,5 miliona dinara
Ono {to su buyetski inspektori posebno uo~ili i u svom nalazu evidentirali, jeste ~iwenica da je sa preduze}em “Omni Stock” iz Beograda “od oktobra 2000. godine pojedina~no ugovarano najvi{e poslova, i to kroz osnovne ugovore, anekse i dopunske ponude”. Ova firma se pokazala kao “devojka
za sve”, a povereni su joj poslovi: izrade projektne dokumentacije, sanacije i
opremawa dela zgrade Savezne skup{tine, arhitektonsko-gra|evinski radovi, fasaderski radovi, protivpo`arne instalacije, ma{inske instalacije,
TT instalacije, klimatizacija, ventilacija, grejawe, adaptacija diplomatskog salona, isporuka i ugradwa “konferencijskog sistema”, centralno-tehni~ka re`ija, kao i video-TV nadzor. Kontrolom dva osnovna ugovora koja je
Savezna skup{tina sa preduze}em “Omni Stock” zakqu~ila, i to prvi 20. decembra 2000. godine i drugi 27. decembra 2001. godine, utvr|eno je da je ugovorena obaveza pla}awa avansa u rasponu od 50 odsto do 100 odsto. S obzirom
na ovakav vid ugovorenih obaveza avansnog pla}awa, kao i to da su pojedini
radovi kroz anekse naknadno ugovarani, inspekcija u svom nalazu konstatuje
da je “zna~ajan iznos sredstava zadr`an u stawu datih avansa”, a da su radovi
jo{ uvek u toku (jun 2004.).
Preduze}e “Omni Stock” je, kako buyetski inspektori ka`u, “prisutno u
celom kontrolisanom periodu i predstavqa najzna~ajnijeg dobavqa~a u finansijskom iznosu”. Zbog toga je bilo neophodno sagledati ukupne vrednosti
ugovorenih i realizovanih poslova, pa su u postupku kontrole sa~iweni
pregledi obaveza dobavqa~a “Omni Stock”, odnosno pregledi ugovorenih,
fakturisanih i realizovanih poslova prema vrsti, obimu i ceni. Dakle, bilo je neophodno sistematizovati i analizirati ~udan i obiman poslovni odnos Skup{tine i preduze}a koje je nakon 5. oktobra 2000. godine postalo
glavni “servis” spaqenog i opusto{enog parlamenta. Tako se iz sa~iwenog
175) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 15. 5. 2002. godine.
96
Ivan Nini}
“pregleda” poslovnog odnosa Skup{tine i preduze}a “Omni Stock” mo`e
uo~iti da je ukupna vrednost ugovornih poslova sa ovom firmom u periodu
od 2000. do 2004. godine iznosila ~ak 528,5 miliona dinara. Od toga je u istom
periodu avansno pla}eno ~ak 157,4 miliona dinara, od ~ega su dati avansi, i
to: u 2001. godini avans od 60 miliona; u 2002. godini avans od 52,9 miliona; u
2003. godini avans od 39,9 miliona; i u prvih pet meseci 2004. godine avans od
2,3 miliona dinara. U nazna~enom periodu preduze}e “Omni Stock” je Skup{tini fakturisalo iznos od 341,2 miliona dinara, {to je pla}eno pravdawem avansa u iznosu od 118,5 miliona, i po ispostavqenim situacijama 210,8
miliona dinara. Na kraju maja 2004. godine, dug Skup{tine prema preduze}u
“Omni Stock” je iznosio 11,7 miliona, dok je dug te firme prema Skup{tini
u vidu neopravdanih avansa iznosio ~ak 38,9 miliona dinara. Dakle, mutno
da mutnije ne mo`e biti.
Elektronski sistem za glasawe – kriminal za primer
Prilikom kontrole materijalno-finansijskog poslovawa parlamenta,
buyetski inspektori su se posebno zadr`ali na kontroli dokumentacije koja se odnosila na realizaciju nabavke “konferencijski sistem” za potrebe
Savezne skup{tine. Ovaj sistem izme|u ostalog podrazumeva identifikaciju poslanika, automatsko utvr|ivawe kvoruma, formirawe liste govornika,
automatizovano vo|ewe sednice, govor s mesta i automatsko brojawe glasova poslanika. Nabavka opreme pod nazivom “konferencijski sistem” izvr{ena je, naravno, od ve} poznatog preduze}a “Omni Stock” iz Beograda. Realizacija nabavke je, ina~e, otpo~eta dono{ewem re{ewa176) o obrazovawu
komisije za javno otvarawe ponuda i izradu predloga najpovoqnijeg ponu|a~a. Navedeno re{ewe je, 30. avgusta 2001. godine, doneo Milan Lu~i}, generalni sekretar parlamenta i kadar Demokratske stranke. Zatim je komisija
sa~inila svoj izve{taj o otvarawu ponuda i izradi predloga najpovoqnijeg
ponu|a~a po raspisanom javnom oglasu177) za “ustupawe radova na isporuci,
monta`i i pu{tawu u pogon dela elektronskih sistema i opreme u zgradi
Savezne skup{tine”.
Prema navodima iz izve{taja, komisija je izvr{ila bodovawe tri ponu|a~a koja su u~estvovala na javnom oglasu. Tako je ponuda preduze}a “Lola
Audio”, sa cenom od 103,2 miliona dinara i rokom isporuke od 16 nedeqa,
ocewena sa 94,59 bodova. Ponuda preduze}a “NT Milenijum”, sa cenom od 98
miliona dinara i rokom isporuke od 12 nedeqa, bodovana je sa 93,7 bodova.
Tre}a ponuda iz izve{taja bila je ponuda konzorcijuma koji je u~estvovao u
sklopu firme “Omni Stock”, sa cenom od 102,6 miliona dinara i rokom isporuke od 22 nedeqe, a {to je oceweno sa 89,62 boda. Komisija je zakqu~ila da
je “Lola Audio” ponudila najboqe tehni~ko re{ewe, pa je ovu firmu predlo`ila kao najpovoqnijeg ponu|a~a, a “uzimaju}i u obzir cenu ponu|a~a,
ocenu ponuda, rangirawe ponuda po tehni~kim mogu}nostima, svedene cene i
176) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 402-6/00-060, od 30. 8. 2001. godine.
177) Javni oglas je objavqen 26. 10. 2001. godine (“Sl. list SRJ”, br. 33/01).
97
Revizija demokratije
rokove isporuke”. Zanimqivo je to da je ponuda firme “Lola Audio” po bodovima bila prva, a po ponu|enoj ceni najskupqa. Ovakvu svoju odluku komisija je obrazlo`ila tvrdwom da se “radi o izuzetno modernom sistemu, koji
je do sada proizveden i instaliran na nekoliko lokacija, da (ponu|a~) ima
iskustva sa analognim konferencijskim sistemom sa digitalnim upravqawem, tako da se ne o~ekuje da ima softverskih problema sa novim sistemom”.
S obzirom da izabrani ponu|a~ nudi konferencijsku opremu firme Interkom iz Nema~ke, komisija tvrdi da u odnosu na ostale ponu|a~e prednost kori{}ewa ba{ ove opreme se krije u “novijoj tehnologiji”, i to sa jednim centralnim upravqa~kim sistemom. Osim toga, u prednosti je i zbog kori{}ewa standardnih kablova i mogu}nost integrisawa prenosnih ra~unara.
Elektronski sistem za glasawe – “burazerski”” izbor
Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, generalni sekretar saveznog
parlamenta, Milan Lu~i}, uop{te nije uva`io prethodni zakqu~ak i predlog nadle`ne komisije da se izvr{i izbor firme “Lola Audio”. On je 1. novembra 2001. godine doneo odluku178) o izboru “najpovoqnijeg ponu|a~a po
raspisanom javnom oglasu za ustupawe radova na isporuci, monta`i i pu{tawu u pogon dela elektronskih sistema i opreme u zgradi Savezne skup{tine”, kojom je kao “najpovoqnijem”(!?) nabavku dodelio ponu|a~u “Omni Stock”
– konzorcijumu iz Beograda. Da skandal bude jo{ ve}i, Lu~i} je svoju odluku
obrazlo`io re~ima: “(...) ovo iz razloga {to je na osnovu cene ponu|a~a i ponude, rangirawa po tehni~kim mogu}nostima, svedenih cena i rokova isporuke, stru~nog iskustva, referenci i usagla{enosti ponude sa zahtevima iz
ponudbeno-ugovorne dokumentacije, predlo`io najboqe tehni~ko re{ewe
sa postoje}om opremom (...)”. Dakle, o~igledno je da je ovakvo obrazlo`ewe u
kona~noj Lu~i}evoj odluci u potpunosti suprotno obrazlo`ewu i konstatacijama, zakqu~cima i preporukama iznetim u izve{taju nadle`ne komisije.
Buyetska inspekcija je napravila pore|ewe i tom prilikom je utvr|eno da
je nadle`na komisija za ponu|a~a “Omni Stock” navela: “(...) da nudi opremu
firme PHILIPS koja ima veliki broj referenci i kvalitetnu opremu, me|utim ponu|en je zatvoren sistem bez mogu}nosti pro{irewa prenosnim ra~unarima, sa kori{}ewem iskqu~ivo specijalnih, sopstvenih kablova i slaba
ta~ka ponu|enog sistema je ve}i broj centralnih jedinica i nemogu}nost
vru}e rezerve”.
Iz ovakvih kriminalnih postupaka mo`e se zakqu~iti da je “komisija
za javno otvarawe ponuda i izradu predloga najpovoqnijeg ponu|a~a”, koju je
~inio ~ak 21 ~lan, me|u kojima je bilo i 9 doktora (ma{instva, arhitekture
i elektro-struke), zapravo imala samo “dekorativnu” ulogu u celom postupku. Kona~nu odluku o dodeli posla je doneo “interesni lobi”, a wu je samo
formalno, i to na nezakonit na~in, u delo sproveo “`uti” Milan Lu~i}.
Ipak, o{te}ena i prevarena firma “Lola Korporacija”, odnosno “Lola
Audio” d.d. je u novembru 2001. godine Skup{tini izjavila `albu179) na od178) Odluka je zavedena pod brojem: 402-6/00-060, od 1. 11. 2001. godine.
179) Obrazlo`ewe `albe je zavedeno pod brojem: 01-1208, od 22. 11. 2001. godine.
98
Ivan Nini}
luku o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a i to “imaju}i u vidu da je istom za najpovoqnijeg ponu|a~a, odre|ena kompanija ~ija je ponuda tre}eplasirana na
rang-listi stru~ne komisije”. Vrhunac bahatosti i bezobrazluka koji je kulminirao u ovom kriminalu dogodio se 28. novembra 2002. godine, kada je, verovali ili ne, Zoran Lu~i}, generalni sekretar parlamenta, doneo akt-odluku kojom je usvojio prigovor ponu|a~a “Lola Audio” d.d. iz Beograda. Me|utim, Lu~i} je samo dan ranije, 27. novembra 2001. godine, sa preduze}em
“Omni Stock” zakqu~io ugovor180) o isporuci, monta`i i pu{tawu u pogon
dela elektronskih sistema i opreme u zgradi Savezne skup{tine. Vrednost
ugovora je definisana na iznos od 93.037.867 dinara, {to je znatno mawe od
ponude sa kojom je isti ponu|a~ u~estvovao na konkursu.
Buyetski inspektori su utvrdili da je sekretar Lu~i}, zakqu~ivawem
ugovora na ovakav na~in, suprotno sprovedenom postupku javnog nadmetawa,
prekr{io ~lan 6 tada{weg zakona o imovini SRJ. Tako|e, utvr|eno je i to
da je Savezno javno pravobranila{tvo dalo pozitivno mi{qewe181) vezano
za zakqu~ivawe ugovora sa preduze}em “Omni Stock”, me|utim, ovo mi{qewe se nije odnosilo na cenu koja je utvr|ena ugovorom. O ~emu se ovde radi i
da li je pravobranilac bio obmanut ili je bio deo istog “ansambla”, ostalo
je nerazja{weno. O~ito je da je Lu~i} na potpuno kriminalan na~in preina~io mi{qewe komisije i ugovor zakqu~io sa ponu|a~em po sopstvenom “ukusu”, {to je i savezni javni pravobranilac trebalo da konstatuje, ali iz nepoznatih razloga to nije u~iweno.
Kako je inkognito “skladi{teno”” 60 miliona dinara
Spornim ugovorom Savezne skup{tine i preduze}a “Omni Stock” o isporuci, monta`i i pu{tawu u pogon dela elektronskih sistema i opreme u
zgradi Savezne skup{tine, decidirano je definisana obaveza dobavqa~a.
Tako je predmet ugovora podrazumevao: isporuku i monta`u opreme i pribora konferencijskog sistema i wihovo pu{tawe u rad; izradu projekata; isporuku seta rezervnih delova za petogodi{we odr`avawe; isporuku seta
alata, mernih i ispitnih instrumenata za odr`avawe; isporuku servisnotehni~ke dokumentacije i garantnih listova; i isporuku uputstva za rad i
ostale dokumentacije instaliranog sistema u tri primerka i na CD-u. Pored ovoga, ugovorom je definisana i stru~na obuka kadrova za kori{}ewe
opreme, ali i odr`avawe opreme u garantnom i vangarantnom roku. Ugovoreni rokovi su precizirani, i to: 1) isporuka opreme 22 nedeqe od dana uplate avansa i 2) izvo|ewe radova 4 nedeqe od prispe}a opreme u objekat. [to
se ti~e najva`nije stvari, a to je monta`a opreme i pu{tawe u rad sistema,
dogovorena je realizacija u fazama. Tako je bilo predvi|eno da prva faza radova ko{ta 58,9 miliona dinara, a pla}awe da se vr{i na slede}i na~in: iznos od 29,4 miliona na ime avansa u roku od 5 dana od potpisivawa ugovora,
iznos od 23,5 miliona sukcesivno po izvr{enim isporukama i 5,8 miliona
180) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 27. 12. 2001. godine.
181) Mi{qewe RJP je zavedeno pod brojem: M-1023/01, od 27. 12. 2001. godine.
99
Revizija demokratije
dinara po izvr{enoj primopredaji prve faze okon~anih radova. Kada je re~
o finansirawu ostalih faza radova, “naru~ilac i isporu~ilac su saglasni
da se isporuka i monta`a opreme vr{i sukcesivno sa obezbe|ivawem sredstava u Saveznom buyetu”.
Kontrolom pla}awa ugovorenih radova izme|u Savezne skup{tine i
preduze}a “Omni Stock”, buyetska inspekcija je otkrila izuzetno zanimqive, kriminalne detaqe. Uplate preduze}u “Omni Stock” iz buyeta Savezne
skup{tine, u periodu od 30. aprila do 5. jula 2002. godine, izvr{ene su u ukupnom iznosu od 49,9 miliona dinara, i to: 30. aprila 2002. godine uplata 19,5
miliona; 7. juna 2002. godine uplata 15,8 miliona; i 5. jula 2002. godine uplata 14,6 miliona. Ovom pla}awu je prethodilo ispostavqawe “privremene situacije” sa prate}im otpremnicama od strane preduze}a “Omni Stock”. Kontrolom otpremnica robe, inspektori su utvrdili da na wima stoji napomena: “Oprema se preuzima na ~uvawe u skladi{tu u Beogradu, Bulevar Kraqa
Aleksandra 174, do ugradwe”. Me|utim, ulaz robe u kwigovodstvenu evidenciju Savezne skup{tine, umesto kwi`ewa kao “oprema u pribavqawu”, na
kraju godine kwi`en je na teret kapitala i to to u iznosu od 41,9 miliona dinara. Time su grubo prekr{ene odredbe ~lanova 5 i 7 tada{weg zakona o ra~unovodstvu. Uvidom u izve{taj o popisu imovine Savezne skup{tine, inspekcija je utvrdila da uop{te nije izvr{en popis imovine koja se nalazi
kod drugih pravnih lica, ~ime su ponovo poga`eni propisi, a osim toga stvoren je i prostor za me{etarewe. Prema izjavi predsednika popisne komisije datoj inspekciji, navodi se da “komisija uop{te nije bila upoznata da je
konferencijski sistem predmet popisa, pa iz tog razloga osnovna sredstva
koja se nalaze kod drugih pravnih lica, nisu bila popisana”.
Kada je re~ o realizaciji tzv. prve faze ugovora o nabavci “konferencijskog sistema”, koja je ugovorena po ceni od 58,9 miliona dinara, utvr|eno
je da je do 31. maja 2004. godine po ovom osnovu fakturisano ukupno 60,4 miliona, a od Savezne skup{tine napla}eno 60 miliona dinara. Kako se uop{te
nije znala vrednost opreme koja je stavqena u funkciju (oprema u upotrebi),
buyetski inspektori su nadle`nima u parlamentu nalo`ili da tu vrednost
utvrde. Nakon {to je stvar isterana “na ~istac”, ispostavilo se da se od
opreme koja je pla}ena 60 miliona dinara, do maja 2004. godine u upotrebnoj
funkciji nalazi oprema vrednosti svega 644.828 dinara! Dakle, re~ je o me{etarewu i bezakowu na {tetu dr`ave kod kojih Dragoqub Mi}unovi} i
“ekipa” nisu znali za granice.
Pqa~kawe buyeta preko razlike u kursu evra
Pored svih ovih nepravilnosti, posebno je interesantan jedan detaq u
vezi sa nabavkom i pla}awem ~uvenog “konferencijskog sistema”. Naime,
ugovorom o nabavci je bilo definisano da se “neispla}eni iznos koriguje
prema deviznom kursu valute evro na dan isplate preostalog duga”. Buyetski
inspektori su, uvidom u “privremene situacije”, utvrdili da se zbog promene kursa od 1 odsto nakon korekcija cena uve}ava za 199.623 dinara. Me|utim,
ukupna korekcija, cene koja je zbog promene kursa od 1 odsto fakturisana Sa100
Ivan Nini}
veznoj skup{tini iznosi ~ak 334.168 dinara. Inspektori u svom nalazu navode da “kako su cene date u dinarima i finansijske obaveze uglavnom izmirene, kontrolom nije utvr|en osnov za fakturisawe korekcije cene zbog promene kursa od 1 odsto”. Dakle, re~ je o klasi~noj pqa~ki 334.168 dinara iz
buyeta Savezne skup{tine. S tim u vezi, inspektori su zatra`ili, ali nisu
dobili pismeno obrazlo`ewe od Milana Lu~i}a, koji je u svojstvu generalnog sekretara parlamenta ovaj ugovor zakqu~io i bio naredbodavac za izvr{ena pla}awa.
Ko stoji iza favorizovanog preduze}a “Omni Stock””?
Podatak da je Savezna skup{tina, u periodu od 2000. do 2004. godine, sa
preduze}em “Omni Stock” iz Beograda ugovorila nabavke i usluge u vrednosti od 528,5 miliona dinara, a da su fakturisane usluge iznosile 341,2 miliona dinara, otvara niz pitawa i dilema. Svakako najva`nije pitawe jeste ko
stoji iza preduze}a koje je imalo monopol nad svim poslovima vezanim za
adaptaciju i opremawe Savezne skup{tine nakon 5. oktobra 2000. godine.
Naime, preduze}e “Omni Stock” je osnovano neposredno pred 5. oktobar 2000.
godine, ta~nije 15. marta 2000. godine, kada se vlasnik Veselin Sjeklo}a, tada mladi, tridesetogodi{wi biznismen vratio u Srbiju. Re~ je zapravo o
potpredsedniku Privredne komore Beograda i ~oveku koji je posle deset godina rada u Rusiji, SAD i Italiji, do{ao u Beograd “s namerom da se ukqu~i u borbu za uspostavqawe demokratije”. On tvrdi da je doneo sav kapital
ste~en u inostranstvu i investirao u kompaniju “Omni Stock”182). [ta je i
koliko je gospodin Sjeklo}a “doneo u Srbiju” to se ne zna, ali se prema podacima Agencija za privredne registre Republike Srbije zna da upisani i
upla}eni osniva~ki kapital wegove firme “Omni Stock” iznosi svega 5.001
evro. [to se ti~e godi{weg prometa ove firme, u 2005. godini iskazan je
prihod od 75,7 miliona i dobit od 1,5 miliona, u 2006. godini prihod 155,1 milion i dobit od 760.000 dinara, u 2007. godini prihod 61,2 miliona i dobit
svega 799.000 dinara, a u 2008. godini prihod od 66,1 milion i dobit od 6,6 miliona dinara183).
Firma Veselina Sjeklo}e je u~estvovala i u radovima na “Beogradskoj
areni” tokom 2004. godine, kao i na rekonstrukciji i adaptaciji vi{e objekata MUP-a Republike Srbije tokom 2002. godine184). Pored toga, Sjeklo}a
je poznat i kao uspe{ni u~esnik na nekoliko aukcijskih prodaja preduze}a u
Agenciji za privatizaciju. Za 61 milion dinara ili milion evra je kupio poznatu beogradsku projektantsku firmu “Centroprojekt” koju su hteli da kupe i zaposleni, ali nisu mogli da se nose sa cenom koju je izlicitirao Veselin Sjeklo}a185). Osim ove firme, Sjeklo}a je u avgustu 2003. godine kupio
182) Izvor: Portal “Srpska dijaspora” (http://www.srpskadijaspora.info/).
183) Uvid u podatke se mo`e izvr{iti posetom veb sajta Agencije za privredne registre RS (http://www.apr.gov.rs/), i to unosom naziva preduze}a “Omni Stock”
ili mati~nog broja 17245031 u sekciju “pretraga privrednih subjekata”.
184) Izvor: Oficijelni sajt kompanije “Omni Stock” (http://www.omnistock.rs/).
185) Izvor: List “Glas javnosti”, (http://arhiva.glas-javnosti.rs/), od 6. 12. 2002. godine.
101
Revizija demokratije
{aba~ko preduze}e “Ingo” za 23 miliona i to obaveznicama stare devizne
{tedwe. Radnici su ga tokom {trajka, po~etkom 2005. godine, optu`ivali za
nepriznavawe naknade za topli obrok i regres, ali i za neispuwewe obaveza iz kupoprodajnog ugovora jer im nije uplatio povezivawe radnog sta`a za
pun period od 2002. do 2004. godine186).
Okru`no tu`ila{tvo i UBPOK “~e{qaju”” malverzacije
Tragaju}i za dokumentacijom o malverzacijama u Saveznoj skup{tini za
vreme trajawa mandata Dragoquba Mi}unovi}a, autor ove analize se, pisanim zahtevom od 23. juna 2008. godine, obratio i Narodnoj skup{tini Republike Srbije koja je preuzela arhivu od biv{e Savezne skup{tine. Me|utim,
iz republi~kog parlamenta je stigao odgovor187) da se tra`ena dokumenta vi{e ne nalaze u arhivi tog parlamenta jer ih je: “(...) Narodna skup{tina, postupaju}i po zahtevu okru`nog javnog tu`ioca, predala Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK)”. Dakle, nadle`ni organi su startovali sa “obradom” Mi}unovi}evog me{etarewa, a dokle se u tome stiglo
autor je proverio u UBPOK-u. Od Mladena Spasi}a, tada{weg na~elnika
UBPOK-a pri MUP-u RS, autor je, 19. avgusta 2008. godine, dobio pisani odgovor188) u vidu informacije o {ta je ta slu`ba preduzela kada je re~ o proveri nezakonitosti u renovirawu zgrade nekada{we Savezne skup{tine.
Spasi} u svom odgovoru navodi da je UBPOK dana 26. 12. 2007. godine
Okru`nom javnom tu`ila{tvu u Beogradu dostavio “izve{taj broj: 03/4-12342/07 o izvr{enim proverama po navedenom zahtevu za prikupqawe potrebnih obave{tewa, na 15 strana, sa prate}om dokumentacijom”. Tako|e,
Spasi} navodi da je UBPOK na ovaj na~in postupio po zahtevu za prikupqawe potrebnih obave{tewa KTR br. 4030/04, koji je ta slu`ba, 20. oktobra
2006. godine, dobila od Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu.
Navedenim zahtevom je od kriminalisti~ke policije, ta~nije od Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala, zatra`eno da prikupi odre|ene informacije “oko materijalno-finansijskog poslovawa, tj. namenskozakonitog kori{}ewa sredstava buyeta Skup{tine SRJ, odnosno Skup{tine DZ SCG, za period od 1. januara 2002. godine do 31. maja 2004. godine, kao i
oko poslovnog odnosa sa Fondom za obnovu zgrade Savezne skup{tine”.
Autor je poku{ao da istra`i dokle je Okru`no javno tu`ila{tvo stiglo u ovom slu~aju, ali je od Jelene Kati}, zamenika okru`nog javnog tu`ioca, stigao negativan odgovor. Naime, u odgovoru iz septembra 2008. godine
navodi se da se “ne mogu dostaviti tra`ene informacije iz predmeta KTR
br. 4030/04 obzirom da se predmet nalazi u fazi pretkrivi~nog postupka”.
Dakle, slu~aj je pod velom tajne, a sve o~i su uprte u okru`nog javnog tu`ioca, odnosno u wegovog zamenika.
186) Izvor: List “Balkan” od 3. 2. 2005. godine.
187) Odgovor je ozna~en slu`benim brojem: 9-1130/08, od 7. 7. 2008. godine.
188) Odgovor je ozna~en slu`benim brojem: 03/4-1 br. 1902/08, od 19. 8. 2008. godine.
102
Ivan Nini}
Od skrivawa informacija do tu`be Vrhovnom sudu Srbije
U ciqu informisawa javnosti i gra|ana Srbije o tro{ewu buyetskog
novca u Narodnoj skup{tini Republike Srbije za vreme predsedni~kog mandata Predraga Markovi}a189) (G17 plus), autor ove analize je od parlamenta
zatra`io nalaz Ministarstva finansija o izvr{enoj reviziji materijalnog
poslovawa republi~kog parlamenta, koji su revizori tog ministarstva sa~inili tokom 2005. godine. Me|utim, slu`benica parlamenta Aleksandra
[a{o je slu`benim dopisom190) odbila navedeni zahtev, upu}uju}i pri tom
autora da “dokument zatra`i od Ministarstva finansija” i pored ~iwenice da se tra`eni dokument nalazi u arhivi parlamenta. Obrazlo`ewe za ovakav postupak je nezakonito, zapravo u suprotnosti je sa odredbama Zakona o
slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja191) koje propisuju da
nije bitno ko je “izvor informacije”, ve} je bitno da se “tra`ena informacija nalazi u posedu organa javne vlasti”.
Naime, odredbom ~lana 2 propisano je da “informacija od javnog zna~aja,
u smislu ovog zakona, jeste informacija kojom raspola`e organ javne vlasti,
nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadr`ana u odre|enom
dokumentu, a odnosi se na sve ono o ~emu javnost ima opravdan interes da zna”.
U drugom stavu istog ~lana stoji “da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog zna~aja, nije bitno da li je izvor informacije organ javne
vlasti ili koje drugo lice, nije bitan nosa~ informacija (papir, traka,
film, elektronski mediji i sl) na kome se nalazi dokument koji sadr`i informaciju, datum nastanka informacije, na~in saznavawa informacije, niti su bitna druga sli~na svojstva informacije”. Dakle, imaju}i u vidu prethodno citirane odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja, stav ovla{}enog lica Narodne skup{tine, kojim se autor upu}uje na Ministarstvo finansija uz obrazlo`ewe da je “re~ o izvornom aktu tog organa” i
da “Narodna skup{tina nije ovla{}ena da u~ini dostupnim akt koji je nastao u radu drugog organa”, u potpunosti je nezakonit. Zbog ovakvog postupawa
i nezakonite odluke Narodne skup{tine Republike Srbije, autor ove analize
je presavio tabak i Vrhovnom sudu Srbije podneo je tu`bu192) kako bi dokazao da najvi{i stub zakonodavne vlasti u Srbiji mora da se pridr`ava zakona
~iji je donosilac, a ne da ga gazi i pogre{no tuma~i. Upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije je u toku, pa je iz tog razloga javnost za sada ostala uskra}ena za informacije o ~iwenicama kako je novcem gra|ana Srbije raspolagao republi~ki parlament na ~elu sa predsednikom Predragom Markovi}em.
189) Predrag Markovi} je kao funkcioner stranke G17 plus u prvoj vladi dr V. Ko{tunice (DSS) obavqao funkciju predsednika Narodne skup{tine RS (20042007). Bio je osniva~ i drugi predsednik ekspertske mre`e G17, a od osnivawa
stranke G17 plus wen je potpredsednik sve do maja 2006. godine, kada napu{ta ovu
funkciju. Po~etkom 2007. godine izabran je za po~asnog predsednika stranke
G17 plus.
190) Dopis je ozna~en slu`benim brojem: 9-1130/08, od 7. 7. 2008. godine.
191) Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja (“Sl. glasnik RS”,
br.120/04).
192) Autor je tu`bu Vrhovnom sudu Srbije predao 12. 8. 2008. godine.
103
Revizija demokratije
(13)
Mrak “pojeo”” donacije za “zgari{te demokratije”” (3)
U Fond za za obnovu zgrade Savezne skup{tine, koji je nakon 5. oktobra
2000. godine osnovao Dragoqub Mi}unovi}, vlasti Gr~ke, Engleske, Kanade
i Italije su preko svojih ambasada u Beogradu uplatile enormno velike donacije, i to 855.263 dolara, 54.250 maraka i 69.034 evra. Buyetska inspekcija uop{te nije mogla da utvrdi potpuno stawe i kretawe nov~anih priliva i odliva sa deviznih ra~una Fonda jer joj uvid u to nije bio omogu}en. Poslovni odnos i me|usobne obaveze izme|u Fonda, kojim je upravqao Mi}unovi}, i Skup{tine, na ~ijem ~elu je bio Mi}unovi}, uop{te nisu bile definisane sporazumom ili ugovorom, me|utim to nije predstavqalo prepreku
da se sredstvima Fonda pla}aju sumwive, nepotpune i virtuelne milionske fakture koje su od strane izvo|a~a radova ispostavqane parlamentu.
Kontrola je pokazala da je samo renovirawe i opremawe Mi}unovi}evog kabineta ko{talo 50,3 miliona dinara, da u poslovnim kwigama Fonda nije
evidentirana donacija Ambasade Engleske od 10.000 funti i da je preduze}u “Energoprojekt-Energodata” a.d. iz Beograda upla}eno milion dinara
bez pravnog osnova.
***
Fond za “dizawe”” Feniksa iz pepela
Nakon vandalizma i varvarizma u kome je 5. oktobra 2000. godine stradala zgrada i imovina Savezne skup{tine u Beogradu, razumqivo je bilo da novoizabrani predsednik Dragoqub Mi}unovi} nije mogao da boravi u demoliranoj zgradi parlamenta, niti je mogao da sedi u “ugqenisanom” kabinetu.
To “zgari{te demokratije” je moralo biti sanirano u najkra}em mogu}em roku, a poslove oko sanacije i adaptacije su na sebe li~no preuzeli “podstreka~i” paqewa i razarawa. S tim u vezi, predsednik Ve}a gra|ana Savezne
skup{tine, Dragoqub Mi}unovi}, je osnovao i svoj privatni “Fond za obnovu zgrade Savezne skup{tine”, sa osniva~kim ulogom od 200.000 dinara.
Osnivawe Fonda je izvr{eno u skladu sa re{ewem193) tada{weg Ministarstva za kulturu, a Fondu je, dana 21. decembra 2000. godine, izdata potvrda o
upisu u registar, koji se pod rednim brojem 421 vodio kod tog ministarstva.
Re{ewem Ministarstva kulture ta~no je definisano u koje svrhe se sve
sredstva Fonda mogu tro{iti. Tako je predvi|eno da sredstva Fonda slu`e
za “obnovu zgrade Savezne skup{tine nakon {to su wene prostorije uni{tene i o{te}ene po`arom u gra|anskom protestu 5. oktobra 2000. godine”. Definisano je da u obnovu zgrade parlamenta spada izvo|ewe svih gra|evinskih, umetni~kih i drugih radova, uz to i opremawe zgrade savremenom opremom, opremawe kabineta, sala i drugih prostorija autenti~nim kancelarijskim i drugim name{tajem, ukqu~uju}i i nabavku umetni~kih skulptura i
193) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 022-05-43/2000-05, od 21. 12. 2000. godine.
104
Ivan Nini}
slika. Tako|e je bilo predvi|eno da sredstva Fonda slu`e i za sve tro{kove izrade tehni~ke i druge dokumentacije, kao i za inicirawe i organizovawe saradwe izme|u vladinih i drugih stru~nih institucija, koja za ciq ima
kvalitetno i kompleksno obavqawe radova na obnovi zgrade Savezne skup{tine.
Sva pitawa koja su se ticala na~ina unutra{weg funkcionisawa i organizacije Fonda ure|ena su aktom o osnivawu Fonda194), koji je bio overen
u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu. Predvi|eno je da Fondom upravqa
Odbor Fonda od 10 ~lanova, koji ~ine predstavnici zna~ajnih dr`avnih i
drugih institucija, kao i istaknuti pojedinci u nau~nim i tehni~kim oblastima. Tako je na konstitutivnoj sednici, koja je odr`ana 6. februara 2001.
godine, osnovan Odbor Fonda u slede}em sastavu: 1) Mr Sr|a Bo`ovi}, predsednik Ve}a Republika Savezne skup{tine; 2) Prof. Dr Mom~ilo Gruba~,
savezni ministar pravde; 3) Qiqana ^oli}, savezni poslanik u Ve}u gra|ana; 4) Milan Lu~i}, generalni sekretar Savezne skup{tine; 5) Mr Nenad
Bogdanovi}, predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda; 6)
Lidija Ratkovi}-Trifunovi}, direktor Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda; 7) Dr Marko Popovi} iz Arheolo{kog instituta SANU i saradnik Zavoda za za{titu spomenika kulture; 8) Prof. dr Vladimir
Kosti}-Divac sa Fakulteta primewenih umetnosti i iz Narodnog muzeja; 9)
Irina Suboti}, profesor; i 10) Milomir Joksimovi}, privrednik. Dakle,
re~ je o {arolikoj i politi~ki obojenoj ekipi “stru~waka” i “istaknutih
pojedinaca” koje je na jednom mestu okupio Dragoqub Mi}unovi}.
Mentori i sponzori davali i {akom i kapom
S obzirom na ~iwenicu da je rekonstrukcija, adaptacija i opremawe
zgrade Savezne skup{tine SRJ delom finansirano sredstvima buyeta, a delom sredstvima Fonda, buyetski inspektori Ministarstva finansija su
prilikom materijalno-finansijske kontrole poslovawa parlamenta istra`ili i prekontrolisali poslovni odnos Savezne skup{tine i Fonda. Kontrolom je obuhva}en period od osnivawa Fonda, pa sve do 2004. godine, do kada se Dragoqub Mi}unovi} nalazio na ~elu saveznog parlamenta. Tako je
uvidom u dokumentaciju Fonda inspekcija utvrdila da ne postoje odluke o
kori{}ewu sredstava Fonda, ne postoje finansijski planovi, a nije bilo ni
finansijskih izve{taja za ~ije dono{ewe je bio nadle`an Odbor Fonda.
Pri tom, Fond je finansijsko poslovawe obavqao preko 3 dinarska i 3 devizna ra~una, ~ije prihode i rashode su, sa malo uspeha, inspektori poku{ali da prekontroli{u. U toku kontrole inspektorima na uvid nisu stavqeni
svi devizni izvodi iz banaka, pa tako nije bilo mogu}e utvrditi za koje devizne donacije je izvr{en prenos i utro{ak sredstava, niti je bilo mogu}e
utvrditi promet i stvarno stawe na deviznim ra~unima Fonda.
Kada je re~ o podacima koji govore o tome ko je i koliko novca u devizama, a na ime donacija, dao Fondu, cifre su zaista bile impozantne. Tako je
194) Overa osniva~kog akta je zavedena pod slu`benim brojem: 1531/2000. od 20. 12.
2000. godine.
105
Revizija demokratije
Ambasada Gr~ke u martu 2001. godine Fondu uplatila donaciju od 800.000 dolara za obnovu zgrade, odnosno kabineta u Saveznoj skup{tini. Istog meseca i iste godine Ambasada Engleske je donirala 30.650 maraka za obnovu biblioteke Savezne skup{tine, dok je Ambasada Kanade donirala 23.600 maraka za nabavku kompjutera za biblioteku, {to je, konvertovano u evre iznosilo 27.737 evra. Ambasada Kanade je i u februaru 2002. godine donirala 55.263
dolara, dok je u septembru 2003. godine Vlada Italije donirala 41.316 evra
za restauraciju opreme i name{taja u “Diplomatskom salonu” i 9 gipsanih
skulptura. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ukupan priliv sredstava po osnovu ovih donacija je utvr|en u slede}em iznosima i valutama: 855.263
dolara, 54.250 maraka i 69.034 evra. Rashodi su evidentirani i to: 550.000 dolara od Ambasade Gr~ke za restauraciju i opremawe kabineta i 40.000 evra
od Vlade Italije za pla}awe faktura koje je ispostavila Savezna skup{tina, a me|u kojima su uo~ene i fakture bez verodostojne dokumentacije. Ono
{to je posebno interesantno jeste to da su buyetski inspektori otkrili da
u poslovnim kwigama Fonda, kao ni u poslovnim kwigama Skup{tine SCG,
nije evidentirana donacija od Ambasade Engleske u iznosu od 10.000 funti
koja se odnosila na nabavku kompjuterske opreme. Iz kog razloga je nekome
bilo te{ko da “pribele`i” priliv i odliv 10.000 funti i {ta se iza ovog
“propusta” krije, nije poznato.
Novi Mi}unovi}ev kabinet ko{tao 50,3 miliona dinara
Od ukupno 7,7 miliona dinara, koliko je na ra~unu Fonda bio iskazan
prihod u 2001. godini, prihod od donacija u istoj godini je iznosio 7,6 miliona dinara. Tada je “DDOR” iz Novog Sada donirao 2 miliona, a “HVB Banka” je dala donaciju od 1,5 miliona dinara. Donaciju od po milion dinara dali su “Fond za otvoreno dru{tvo”, Beogradski sajam, preduze}e “Toza Markovi}” iz Kikinde i preduze}e “Hemofarm” iz Vr{ca195). Buyetski inspektori su utvrdili da su ovako prihodovana sredstva tro{ena u suprotnosti sa
pravilima rada Fonda, i to iskqu~ivo po odobrewu predsednika Fonda Dragoquba Mi}unovi}a, zbog ~ega u postupku inspekcijske kontrole na uvid nisu stavqene odluke nadle`nog Odbora Fonda. Izme|u ostalog, sredstva iz
donacija su tokom 2001. godine tro{ena za pla}awe nabavke ra~unara, {tampa~a i faks ure|aja po ceni od 751.200 dinara. Kontrolom odgovaraju}e dostavnice utvr|eno je da je Savezna skup{tina navedenu opremu primila 18.
maja 2001. godine, me|utim isto tako je utvr|eno da oprema uop{te nije evidentirana kao “osnovno sredstvo” u poslovnim kwigama parlamenta, a ni
Fonda. Na kraju 2001. godine utro{eno je svega 1.015.000 dinara, dok je 6,6 miliona dinara ostalo neutro{eno. Ova sredstva su preneta u narednu, 2003.
godinu, tokom koje nisu evidentirani nikakvi prihodi od donacija, ve} je
evidentiran samo rashod od 985.424 dinara. Time je stawe na ra~unu Fonda,
na dan 31. decembar 2002. godine, iznosilo 5,6 miliona dinara.
195) Me|u navedenim donatorima privatna pravna lica su tada bila samo: “HVB”
banka, koja od 1. 4. 2007. godine nosi naziv “UniCredit bank Srbija” i NVO “Fond
za otvoreno dru{tvo”, na ~ijem ~elu se nalazi Sowa Liht.
106
Ivan Nini}
Tokom 2003. godine na dinarski ra~un Fonda za obnovu zgrade Savezne
skup{tine slilo se ~ak 32,1 milion dinara, {to je sa zate~enim stawem od
5,6 miliona ukupno iznosilo 37.856.157 dinara raspolo`ivih sredstava. U
navedenoj godini rashodi su evidentirani u iznosu od 36,4 miliona, a na dan
31. decembar 2003. godine na ra~unu Fonda ostalo je svega 1,8 miliona dinara. Najve}i izdatak u ovoj godini predstavqao je transfer 35 miliona dinara sa ra~una Fonda na ra~un Savezne skup{tine. Na taj na~in Dragoqub Mi}unovi} je na teret Fonda preuzeo obavezu i samoinicijativno odobrio delimi~no pla}awe radova na rekonstrukciji sopstvenog kabineta, kao i kabineta Sr|e Bo`ovi}a196), tada{weg predsednika Ve}a Republika Savezne
skup{tine. Za zdrav razum je neshvatqivo da su tro{kovi adaptacije i opremawa dva kabineta (8 prostorija) iznosili ukupno 50.329.125 dinara! Posebno je frapiraju}a struktura i cena izvedenih i pla}enih radova. Naime, gra|evinski radovi, ukqu~uju}i elektro i ma{inske instalacije, ko{tali su
15,6 miliona, dok su stolarski radovi (vrata, lamperija i radovi u vezi sa
parketom) ko{tali 19,7 miliona, a prozori su pla}eni 2,3 miliona dinara.
Samo za kupovinu opreme kojom je opremqen predsedni~ki kabinet utro{eno je 12,6 miliona dinara. Dakle, bahato od strane Mi}unovi}a da bahatije
nije moglo biti.
Kad Mi}un “~asti”” tu|im parama...
Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, u oktobru 2003. godine Savezna skup{tina i Narodni muzej iz Beograda sklopili su ugovor197) o konzervaciji i restuaraciji 9 o{te}enih skulptura iz zgrade parlamenta. Ovaj ugovor je, po Mi}unovi}evom ovla{}ewu, potpisao Milan Lu~i}, generalni sekretar parlamenta, a wime je bilo predvi|eno da se ugovoreni tro{kovi od
1,3 miliona dinara finansiraju iz sredstava donacije koje je dala Vlada
Italije (41.316 evra). Ugovorom je definisano da }e Narodnom muzeju tro{kovi biti pla}eni avansno u visini od 40 odsto, i to u roku od 8 dana od potpisivawa ugovora, a preostali iznos duga bi}e pla}en u 3 rate po dinamici
koju odrede nadle`ni u parlamentu. U skladu sa ovom obavezom, Fond za obnovu zgrade Savezne skup{tine je u novembru 2003. godine izvr{io avansno
pla}awe Narodnom muzeju, i to u iznosu od 546.000 dinara. Me|utim, kontrolom poslovnih kwiga Fonda, inspekcija je utvrdila da je izvr{ena uplata
kwi`ena kao “zatvarawe obaveze prema dobavqa~u”, a ne kao “potra`ivawe
za dati avans”. Dakle, u potpunosti je nelogi~an potez zatvarawa finansijske konstrukcije za posao koji uop{te u tom trenutku nije bio izvr{en. Ovakvim na~inom kwi`ewa utro{ka donatorskih sredstava grubo je prekr{ena
odredba ~lana 7 tada{weg zakona o ra~unovodstvu198).
196) Dr Sr|a Bo`ovi} je kao kadar iz Crne Gore obavqao funkciju predsednika
Ve}a Republike Skup{tine SRJ (1997-2003), bio je potpredsednik SNP Crne
Gore (1997-2006), poslanik u Skup{tini Republike Crne Gore (od 2003. godine
do danas).
197) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-4/00-060, od 17. 10. 2003. godine.
198) Zakon o ra~unovodstvu (“Sl. list SRJ”, br. 46/96... 71/01).
107
Revizija demokratije
Kada je re~ o poslovawu Fonda u 2004. godini, buyetski inspektori su
tako|e utvrdili odre|ene malverzacije. Naime, u prvih pet meseci 2004. godine Fond je ostvario prihod od 4,3 miliona dinara, {to je sa do tada neutro{enim sredstvima iznosilo 5,7 miliona dinara. Me|u ostvarenim prihodima bila je i uplata 415.417 dinara od strane Ambasade Kanade, ali zbog nedostatka dokumentacije inspekcija nije mogla da utvrdi za koju namenu su ova
sredstva donirana. Drugi dinarski prihod ostvaren u 2004. godini bio je priliv od 2,7 miliona dinara, za koliko je izvr{ena konverzija 40.000 evra koje je donirala Vlada Italije jo{ u 2003. godini. I tre}i prihod je iznosio
1,1 milion dinara, a ostvaren je po osnovu donacije iz me|unarodnih ugovora. Rashodi Fonda u ovom periodu iznosili su 5,4 miliona dinara, iz ~ega
proizilazi da je na dan 1. jun 2004. godine na ra~unu Fonda ostalo svega
320.972 dinara. Rashodi u visini od 3 miliona dinara su stvoreni na osnovu
ra~una koji je Savezna skup{tina ispostavila Fondu, a re~ je o dugovima
prema raznim dobavqa~ima, me|u kojima su bile firme “Energoprojekt”,
“Monta`a”, “Name{taj @ivkovi}”, “Omni Stock”, itd. Utvr|eno je da je ovom
izmirewu dugova prethodio zapisni~ki konstatovan predlog Dragoquba
Mi}unovi}a da Fond u celosti preuzme preostale skup{tinske dugove koji
su nastali pri renovirawu kabineta predsednika, i to u iznosu od 19.078.033
dinara. Buyetski inspektori su prekontrolisali izvr{eno pla}awe dela
duga od 3 miliona dinara prema pojedinim dobavqa~ima i tom prilikom je
konstatovano da “nije utvr|ena osnovanost za fakturisawe od preduze}a
’Energoprojekt-Energodata’ a.d. iz Beograda na iznos od 1.037.176 dinara”.
Dakle, zbog ~ega se Mi}unovi} “ponudio” da donatorskim sredstvima izmiri pojedine “virtuelne” dugove koji su bili fakturisani na ime renovirawa wegovog kabineta, ostalo je nerazja{weno.
Fond u senci me{etarewa i spornih pitawa
Na sve sporne okolnosti oko rada Fonda za obnovu zgrade Savezne skup{tine, Buyetska inspekcija je zatra`ila obja{wewe od Dragoquba Mi}unovi}a, osniva~a Fonda. Mi}unovi} se, 12. jula 2004. godine, u 5 ta~aka izjasnio o spornim pitawima, ali su wegova obja{wewa toliko {tura i “siroma{na” da se iz wih ne mo`e zaista rekapitulirati zakonitost funkcionisawa Fonda. Kada je re~ o nepostojawu ugovora kojim bi se regulisali odnosi Fonda i Savezne skup{tine, Mi}unovi} ka`e da je “Fond, ako je `eleo,
mogao da sredstva upla}uje u savezni buyet za posebnu namenu, ali da za takvom vrstom uplate nije bilo potrebe”. Dakle, Mi}unovi}u je iz nepoznatih
razloga vi{e odgovaralo da dobijene donacije budu utro{ene na relaciji
Fond – izvo|a~i radova, nego da pro|u kroz savezni buyet. Ono {to je svakako najozbiqnije u celoj pri~i jeste ~iwenica da buyetski inspektori uop{te nisu imali uvid u sve izvode sa deviznih ra~una. Jednostavno nije bilo
mogu}e da inspektori utvrde koje su to devizne donacije pretvarane u dinare, pa u samom inspekcijskom nalazu stoji da zbog toga “nije bilo mogu}e
utvrditi promet i stvarno stawe na deviznim ra~unima”. Ova ~iwenica je
zabriwavaju}a iz vi{e razloga, a naro~ito zbog toga {to je re~ o namenskim
donacijama za koje nije utvr|eno kako su utro{ene u celosti.
108
Ivan Nini}
Poznato je da je iskazan prijem u stranoj valuti, i to: 855.263 dolara,
54.250 maraka i 69.034 evra. U ovoj analizi mo`e se sagledati samo kako je
utro{eno 550.000 dolara od Ambasade Gr~ke i 40.000 evra od Vlade Italije,
a {ta je sa ostalim novcem buyetski inspektori nisu bili u mogu}nosti da
konstatuju u svom nalazu. Jednostavno, ne postoji odgovor na pitawe kakvo je
stawe na deviznim ra~unima bilo na kraju svake godine koja je kontrolisana. Ako je na dinarskom ra~unu, na dan 1. jun 2004. godine preostalo svega
320.972 dinara, koliko novca se istog dana nalazilo na deviznim ra~unima
Fonda? Za{to uop{te u poslovnim kwigama Fonda nije evidentirana donacija od Ambasade Engleske u iznosu od 10.000 funti koja se odnosila na nabavku kompjuterske opreme? Za{to inspektori nisu mogli da utvrde pravni
osnov za uplatu iznosa od 1.037.176 dinara preduze}u “Energoprojekt-Energodata” a.d. iz Beograda? Za{to je opremawe dva predsedni~ka kabineta ko{talo ~ak 50,3 miliona dinara? Dakle, sve su ovo pitawa na koje buyetski
inspektori Ministarstva finansija nisu mogli da daju odgovore. Zbog toga
javnosti i gra|anima Srbije samo ostaje nada da }e rad Fonda za obnovu zgrade Savezne skup{tine, nakon istrage UBPOK-a, dobiti svoj epilog u Okru`nom javnom tu`ila{tvu koje se bavi proverom ovog kriminala. Kakav god
da taj epilog bude, odgovornost u svakom slu~aju niko ne}e snositi, i to je
sve, dok Demokratska stranka upravqa pravosudnim sistemom, potpuno jasno.
109
Revizija demokratije
(14)
Carovawe Mla|inog “carinika”” Dragana Jerini}a
Trogodi{we rukovo|ewe Upravom carina od strane Dragana Jerini}a,
koga je na tu funkciju doveo Mla|an Dinki}, imalo je kobne posledice po
carinski i buyetski sistem Republike Srbije. Po imenovawu Jerini}a na
funkciju direktora, u javnosti su se otvorile mnogobrojne teme o wegovom “minulom radu” i sumwivom cariwewu robe dok je upravqao Carinarnicom Beograd. Pisalo se i pri~alo se o tome da je Jerini} zaveo diktaturu u Upravi carina, da je stricu omogu}io da privatno carini robu u Dobanovcima, da je nepodobnim radnicima delio otkaze, a da je istovremeno zapo{qavao i na kqu~ne pozicije postavqao svoje qude od poverewa. Za vreme wegovog mandata uhap{eno je 36 radnika Uprave carina koji su ozna~eni
kao tzv. carinska mafija, a za koju se procewuje da je svojim nezakonitim
radwama o{tetili dr`avu za vi{e desetina miliona evra. U kontroli
rada Uprave carina i direktora Jerini}a koju je u prvom kvartalu 2007. godine izvr{ila Buyetska inspekcija, utvr|ene su mnogobrojne nezakonitosti. Tako je, primera radi, zbog nepoklapawa kwigovodstvenog stawa bilo
nemogu}e prekontrolisati tokove sopstvenih sredstava od 927,2 miliona dinara, koje je Uprava carina ostvarila u 2006. godini. Utvr|eno je da
Uprava carina uop{te nije vodile evidenciju o koli~ini i vrednosti zaplewene robe, koja je naknadno procewena na oko 1 milijardu i 115 miliona
dinara. Tako|e, kontrola je pokazala da je direktor Jerini} svoje odabrane kadrove iz unutra{wosti Srbije doveo u Beograd, isplatio im naknadu
od preko milion dinara za “odvojen `ivot od porodice” i nezakonito im
omogu}io kori{}ewe sme{taja u internatu Uprave carina na teret dr`ave.
***
Nestrana~ka li~nost, ali Dinki}ev izbor
Kriminalna hobotnica, koja sebe identifikuje kao G17 plus, svoje pipke je u periodu od marta 2004. godine do jula 2007. godine dr`ala i nad Upravom carina Republike Srbije. U tom periodu funkciju direktora Uprave
carina obavqao je Dragan Jerini}, eksponent i kadar Mla|ana Dinki}a (deklarativno “nestrana~ka li~nost”) i ~ovek sa kontroverznom biografijom.
Ovaj Mla|in “pajtos” u Upravu carina dolazi 1990. godine, kada radni odnos
zasniva kao pripravnik u Carinarnici Beograd. Wegov lavirint do foteqe direktora prosto je “impresivan”. Prema pisawu medija,199) u periodu od
1994. do 1999. godine Jerini} je bio raspore|en na mesto {efa Odseka za carinsko-upravni postupak Carinarnice Beograd, a zatim postaje i {ef Carinske ispostave Luke Beograd. Petooktobarski pu~ doneo mu je funkciju
~lana Privremene uprave Savezne uprave carina, koju je obavqao u periodu
199) Izvor: List “Danas”, od 19. 7. 2007. godine, str. 15.
110
Ivan Nini}
od oktobra do decembra 2000. godine. Nakon toga, Jerini} u periodu od decembra 2000. do marta 2001. godine vr{i funkciju savetnika direktora Savezne uprave carina. On zatim ekspresno postaje upravnik Carinarnice Beograd i savetnik direktora Uprave carina. Dakle, na prvi pogled reklo bi
se da je gospodin Jerini} prevalio “te`ak” profesionalni i politi~ki put
i “redovnom procedurom” postao direktor, ali tako ne{to samo naivni mogu da pomisle. Poznato je da u svakom talasu dru{tveno-politi~kih “previrawa” interesne grupacije imaju svoju kombinatoriku u tzv. politi~koj eliti, koju direktno ili indirektno dovode na vlast i isto tako smewuju s vlasti.
Konkretno, sa svojim ambicijama gospodin Jerini} bi, kako na{ narod
ka`e, “mogao samo da se slika”, da ga za prvog ~oveka Uprave carina Srbije
nije “progurao” li~no Dinki} i da u raspodeli politi~kog plena iza wega
nije stala ta ma{inerija koja se zove G17 plus. Upravo zbog toga name}e se
pitawe kakav je to “minuli rad” preporu~io Dragana Jerini}a za tako odgovornu funkciju? U ovoj analizi autor }e nastojati da objektivno prika`e
“carovawe” Mla|inog “carinika” Dragana Jerini}a i neka od najinteresantnijih de{avawa u Upravi carina za vreme wegovog mandata.
Mutni poslovi “carinika”” Jerini}a
Me|u zaposlenim carinicima Dragan Jerini} je poznat pod nadimkom
“Kinez”, a po ~emu se u negativnom svetlu proslavio na radnom mestu upravnika Carinarnice Beograd. Prema navodima iz krivi~ne prijave koju je protiv wega tokom 2004. godine podnela grupa biv{ih carinika, Jerini} je,
upravqaju}i Carinarnicom Beograd (od 2001. do 2004. godine), po izuzetno
niskim cenama, ocarinio 3.600 kontejnera kineske robe, dok ogromne koli~ine robe nisu ni pregledane.
Prema navodima prijave, dr`ava je ovakvim radwama o{te}ena za najmawe 100 miliona evra. Tako je u oktobru mesecu 2002. godine u Carinarnici
Beograd, za samo jedan dan, ocariwen 21 kontejner kineske robe, {to je ~ak i
fizi~ki nemogu}e zbog toga {to je jedan kontejner te`ak izme|u 14 i 16 tona. Pri tom, prema nekim procenama, kontejner koji je vrednovan sa svega
4.500 evra, na tr`i{tu donosi zaradu od 80.000 evra, a zbog ~ega je navodno dr`avna kasa ostajala “tawa” godi{we za 30 milijardi dinara.
Da ovo nisu samo pau{alne pri~e, mo`e se utvrditi iz jednog akta, koji
je u Upravi carina u 2003. godini zaveden pod brojem D-4359/2, a u kome stoji
da su kontrolori Odseka za kontrolu Uprave carina utvrdili da je u Beograd svojevremeno “stigao 21 kontejner robe iz Kine i da zaista niko nije
kontrolisao deklarisanu robu, a da je dekleracije izdao ’Mil{ped’ iz Beograda”200). Zbog ovih i drugih Jerini}evih mahinacija, biv{i direktor
Uprave carina Srbije Vladan Begovi} je 2002. godine uputio zahtev Saveznoj
vladi za Jerini}evu smenu.
200) Izvor: List “Revija 92”, (http://www.revija92.rs /), broj: 587.
111
Revizija demokratije
Me|utim, kako pojedinci svedo~e, ovu inicijativu je stopirao tada{wi
potpredsednik Savezne vlade Miroqub Labus201) iz G17 plus. “Hteo sam da
ga smenim iz vi{e razloga. Pre svega {to sam bio nezadovoqan radom carinske ispostave Pan~evo, jer se velika koli~ina robe nije gledala. Jerini} me
nije obave{tavao o problemima s cariwewem robe, a ~ak sam ja li~no tra`io da se preispita cariwewe ma{ina za asfaltirawe Qubi{e Buhe, {to
je bilo u wegovoj nadle`nosti. Moj zahtev za wegovu smenu je bio i na sednici Savezne vlade, ali je Labus tra`io da se to odlo`i za narednu sednicu da
bi imao vremena da razmotri slu~aj. Me|utim, to vi{e niko niko nije ni
spomenuo”- izjavio je Vladan Begovi} u julu 2004. godine202).
Begovi}u smena zbog “{e}era””, a Jerini}u foteqa
Umesto da tada{wa Savezna vlada SRJ preispita rad i mutne poslove
Dragana Jerini}a za vreme wegovog upravqawa Carinarnicom Beograd, u
maju 2003. godine Republi~ka vlada je sa mesta direktora Uprave carina smenila direktora Vladana Begovi}a. Begovi}evoj smeni je prethodila wegova
izjava kojom je potvrdio da ima odre|ena saznawa da je u Srbiji bilo prepakivawa {e}era koji je uvezen iz EU po ni`oj ceni, pa zatim izvezen u EU po
vi{oj ceni203). Begovi} je tada izjavio: “Vide}emo da li }e se na kraju predo~iti ti dokazi. Ja ka`em da sam svojim o~ima video dvojnu fakturu za jedan
{leper, a jedan {leper je 20-25 tona. Ne mogu da ka`em da je postojao neki
sistem, a s obzirom na to da je ovo Balkan, nije to ra|eno na nau~noj bazi. Ja
~ak verujem da je to ra|eno sa {e}erom koji je bio bli`i ruti, tu nije bilo
neke organizacije. Mora i to da se ka`e, ako se otvori takav neki posao, da
kupujete za 300, a prodajete za 600, to }e morati da se kad-tad desi, ili ne}ete imati doma}i {e}er”204). Da daqe ne bi rovario i prikupqao dokaze, Vladan Begovi} je ve} narednog dana razre{en du`nosti direktora Uprave carina Srbije. Naravno, tada{wi ministar finansija Bo`idar \eli} je demantovao da Begovi}eva smena ima bilo kakve veze sa wegovom izjavom o
{vercu {e}era, uz napomenu da je Vlada izuzetno zadovoqna wegovim dota201) Dr Miroqub Labus je bio savetnik za makroekonomska pitawa u Saveznoj vladi (1987-1991), poslanik u Saveznoj skup{tini i ~lan Komiteta za monetarnu
politiku (1992-1996), potpredsednik Demokratske stranke (1994-1997), predsednik UO G17 plus (1999-2000.), predsednik politi~ke stranke G17 plus
(2002-2006), potpredsednik Savezne vlade SRJ i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, kao i guverner SRJ u Svetskoj banci i Evropskoj banci
za obnovu i razvoj (2000-2003), potpredsednik Vlade Srbije (2004-2006). Dr Labus je nakon sukoba sa M. Dinki}em 13. maja 2006. godine, podneo ostavku na
strana~ku funkciju i vratio se profesuri na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde danas predaje predmet politi~ku ekonomiju.
202) Izvor: List “Balkan”, od 15. 7. 2004. godine, str. 7.
203) Zbog sumwe da je u inostranstvo izvo`en {e}er koji nije proizveden u Srbiji,
Evropska komisija je 4. 3. 2003. donela odluku kojom je na 3 meseca suspendovan
povla{}eni izvoz {e}era iz SCG u zemqe EU. Tzv. “{e}erna afera” nikada
nije dopila svoj epilog na sudu niti su me{etari sankcionisani.
204) Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/), od 14. 5. 2003. godine.
112
Ivan Nini}
da{wim radom. “Daleko od toga da Vlada Republike Srbije `eli da kazni
gospodina Begovi}a. Mi smo veoma zadovoqni wegovim radom. On je posle
dve, dve i po godine poslovnih napora hteo da malo promeni, rekao bih, i ritam `ivota, mo`da i porodice, jer to je izuzetno zahtevna stvar. Mi nismo
hteli da on napusti na{e redove i ponudili smo mu veoma osetqivo mesto u
vezi sa stvarima u kojima je pokazao zapa`ene rezultate u pro{losti, a to je
borba protiv {verca duvana” – izjavio je tada \eli}.
Dakle, da bi ubla`ila Begovi}evo talasawe, tada{wa dosovska Vlada
Srbije imenovala ga je na funkciju direktora Agencije za duvan. Na funkciju direktora Uprave carina imenovan je kadar Demokratske stranke i prijateq tada{weg premijera Zorana @ivkovi}a, Ni{lija Aleksandar Krsti}
koji je do imenovawa obavqao funkciju predsednika Izvr{nog odbora
Skup{tine grada Ni{a. U martu 2004. godine, na predlog Mla|ana Dinki}a,
Krsti}a je nasledio Dragan Jerini} i tada kre}e daleko ve}i sunovrat
Uprave carina Republike Srbije.
Od sinovca “carinarnica”” za strica
Imenovawe i mandat Dragana Jerini}a na direktorskoj funkciji jedne
izuzetno va`ne institucije kao {to je Uprava carina, propratile su mnogobrojne afere. Odmah po preuzimawu funkcije, Jerini} je prvo izdao direktivu svim zaposlenima u Upravi carina da niko ne sme davati izjave za medije sem wega li~no i ministra finansija, tada Mla|ana Dinki}a. Prema
odre|enim informacijama, Jerini} je u avgustu 2003. godine otpustio 334
radnika, a za vreme svog mandata doveo je oko 500 novih radnika. Na kqu~na,
rukovode}a mesta postavio je svoje odabrane kadrove bez iskustva u radu na
carini. Istovremeno, pojedinim carinskim inspektorima izdelio je otkaze
zbog toga {to su u medije “curele” odre|ene informacije, pa se zbog toga
ume{ao i Vrhovni sud koji je presudio u korist otpu{tenih radnika, ali je
Jerini} odbijao da izvr{i nalog suda i radnike vrati na posao205). Jerini}
je svojevremeno imao i aferu zbog toga {to je svom stricu Dragoslavu Jerini}u, tada direktoru {pedicije “Interjug As”, omogu}io da otvori privatnu
carinsku ispostavu za cariwewe robe u Dobanovcima.
Da skandal bude jo{ ve}i, mediji su izve{tavali kako je na vratima firme “Interjug As” u Dobanovcima, bila oka~ena tabla sa natpisom “Uprava carina”, uz obave{tewe da se pregled robe vr{i “od 11:00 do 14:00 ~asova”. Republi~ki odbor za re{avawe o sukobu interesa je tada odlu~io da nema mesta vo|ewu postupka protiv Jerini}a, a odluku je doneo, na osnovu tvrdwe
Ministarstva finansija, da takva carinska ispostava u Dobanovcima ne postoji206). Ovakva odluka ovog dr`avnog tela u javnosti i medijima podigla je
pra{inu jer su se novinari li~no uverili da se roba u Dobanovcima carini
i da na tom privatnom punktu rade carinici, a {to Odbor nikada nije u~inio.
205) Izvor: List “Revija 92”, (http://www.revija92.rs), broj: 587.
206) Izvor: List “Pres”, od 16. 12. 2006. godine, str.7.
113
Revizija demokratije
Za Jerini}a ne postoji “carinska mafija””
Ono {to je u javnosti ostavilo poseban trag za vreme Jerini}evog mandata, jeste ~iwenica da je policija u vi{e sinhronizovanih akcija uhapsila
36 radnika carine, koji su osumwi~eni da su pripadali tzv. carinskoj mafiji. Kao organizator ove kriminalne grupe, ozna~en je Velibor Lukovi}, biv{i {ef Odseka za suzbijawe krijum~arewa i koordinator Uprave carina za
podru~je ju`no od Beograda. Prema navodima policije, grupa je radila veoma organizovano i procewuje se da su svojim radwama o{tetili dr`avu za vi{e desetina miliona evra. Tako su, primera radi, istovarali kamione sa robom u tranzitu u nelegalnim skladi{tima u Srbiji, a zatim, uz fiktivnu dokumentaciju, te iste kamione pu{tali preko granice. Pri tom, istovremeno
su fiktivnu dokumentaciju pregledali korumpirani carinici na grani~nim prelazima, a organizatori “posla” su uzimali od 3.000 do 12.000 evra za
svaku uslugu. Roba koja je krijum~arena u Srbiju, prema navodima policije,
bila je uglavnom tehnika i tekstil iz Bugarske, Turske, Hrvatske, BiH i Makedonije. Ono {to je bilo posebno interesantno tada, jesu navodi ~elnika
policije da policija uop{te nije sara|ivala sa Upravom carine prilikom
pra}ewa i hap{ewa mafije207). Sve ovo bilo je razlog da nakon dva i po meseca prvi ~ovek Uprave carina Dragan Jerini} odr`i konferenciju za
{tampu. On je tada izjavio da “ne prihvata insinuacije da postoji carinska
mafija i da je taj termin smi{qen tendenciozno da bi se cela carinska slu`ba kriminalizovala”. Da skandal bude jo{ ve}i, Jerini} je istakao da su
hap{ewa radnika carine bila “nezakonita i protivustavna”. “Hap{ewe,
snimawe i objavqivawe imena i lika uhap{enih je neustavno i protivzakonito. [ta }e biti ako ti qudi u postupku budu progla{eni nevinim? Pa wima su, takvim snimcima, zauvek ukaqani ~ast i obraz, a hap{ewe je, na`alost, iskori{}eno u druge svrhe” – izjavio je tada Jerini}, {tite}i sebe i
svoju fotequ208). Me|utim, o tome da li su nadle`ni dr`avni organi bili u
pravu kada su pokrenuli slu~aj “carinske mafije”, ili je u pravu Dragan Jerini} kada poku{ava da za{titi “~ast i obraz” svojih bliskih saradnika,
pokaza}e sudska presuda209).
Argumenti za inicirawe odgovornosti Jerini}a
Nakon hap{ewa tzv. carinske mafije, Buyetska inspekcija Ministarstva finansija je u januaru 2007. godine otpo~ela kontrolu poslovawa Uprave carina Srbije. Nalaz inspekcije je bio gotov krajem aprila 2007. godine,
207) Izvor: List “Ve~erwe novosti”, od 29. 11. 2006. godine, str. 3.
208) Izvor: List “Blic”, (http://www.blic.rs/), od 7. 2. 2007. godine.
209) Specijalno tu`ila{tvo za organizovani kriminal je u maju 2007. godine, na
vi{e od 200 stranica teksta, podiglo optu`nicu protiv 28 lica koja su bili
udru`ena u tzv. carinsku mafiju, koja je buyet Srbije o{tetila za vi{e desetina miliona evra. Tu`ilac ovu grupu tereti za korupciju na carini, primawe mita, zloupotrebu slu`benog polo`aja i krijum~arewe. Pred Specijalnim sudom u Beogradu su|ewe je zapo~eto u decembru 2007. godine.
114
Ivan Nini}
a Jerini} je sa funkcije direktora smewen tri meseca kasnije210). Ovaj dokument je u Ministarstvu finansija zaveden pod slu`benim brojem: 401-0015/2007-09, od 27. 4. 2007. godine. Sa~inila ga je buyetski inspektor Dragica
Panteli} koja je i izvr{ila kontrolu rada Uprave carina za period 2006.
godine. [ta je u postupku kontrole utvr|eno, autor ove analize }e detaqnije obraditi u daqem tekstu analize, i to oslawaju}i se na ~iwenice iz zvani~nog inspekcijskog nalaza.
Kako je utro{en sopstveni prihod od 927,2 miliona?
Kontrolom poslovnih kwiga i prihoda koje je Uprava carina ostvarila
u 2006. godini, utvr|ene su znatne nepravilnosti i mu}ke koje nisu razja{wene do kraja. Naime, carinarnice {irom Srbije poslovale su kao organizacione jedinice u okviru Uprave carina, i to sa 12 redovnih ra~una i 12 ra~una
depozita. Pored ovih ra~una za naplatu buyetskih prihoda i naplatu kamate, bila su otvorena dva zasebna ra~una u Upravi za trezor Republike Srbije. Za jedan od ovih ra~una uop{te nije vo|ena glavna kwiga, {to je bilo u suprotnosti sa va`e}im propisima. Na wega su se slivale naplate prihoda od
carine, akciza, PDV-a, republi~ke administrativne takse, kao i prihodi od
svih drugih usluga carinskih organa. Isti slu~aj je bio i sa ra~unom Carinske ispostave Beograd, na koji su se tako|e slivali prihodi od carinskih da`bina. Buyetski inspektor je utvrdio da su svih prihodi prvo dolazili na
pomenuta dva ra~una, a zatim je jedan deo prihoda usmeravan u buyet Republike, dok je drugi deo novca, koji pripada carinskom organu, transferisan na
ra~un sopstvenih prihoda Uprave carina. Primera radi, utvr|eno je da je
Carinska ispostava u Subotici, u svom dnevniku blagajne za period od 5. jula do 6. avgusta 2006. godine, iskazala prihod po osnovu napla}ene takse za
kori{}ewe puteva u me|unarodnom drumskom saobra}aju, i to u iznosu od
160.360 evra. Me|utim, prema navodima buyetskog inspektora, ove takse i
uplate nisu bile iskazane u poslovnim kwigama koje vodi Uprava carina,
{to je bilo u suprotnosti sa va`e}im propisima. Na ovaj na~in, u 2006. godini, Uprava carina je ostvarila sopstvene prihode sa stawem na dan 31. decembar 2006. godine u iznosu od ~ak 927,2 miliona dinara211). “^e{qawem”
ovih prihoda nije bilo mogu}e prekontrolisati wihovo “kretawe”, {to podrazumeva tokove prihoda i rashoda u toku godine, jer se kwigovodstveno i
stvarno stawe uop{te nije poklapalo. Iz kog razloga je na ovakav na~in postupalo rukovodstvo Uprave carina, nije poznato. ^iwenica je da je ovako
“zagonetan” vid poslovawa bio nezakonit.
210) Vlada Republike Srbije je na sednici odr`anoj 19. 7. 2007. godine razre{ila
D. Jerini}a funkcije direktora Uprave carina Srbije. Na wegovo mesto postavqen je Predrag Petronijevi} koji je prethodno radio u preduze}u “Jugoimport SDPR” i BIA.
211) Prema Odluci Vlade Republike Srbije o vrsti, visini i na~inu pla}awa naknade za usluge carinskog organa (“Sl. glasnik RS”, br. 7/04 i 97/05), ta~no je
propisano za {ta se mo`e koristiti ostvareni prihod po osnovu naknada za
usluge carinskog organa, odnosno sopstvena sredstva koja ostvari Uprava carina.
115
Revizija demokratije
U magacin “ba~eno”” 77,6 miliona dinara
Ono {to je prilikom kontrole Uprave carina posebno zapalo za oko
buyetskom inspektoru, jeste milionska oprema koja je pla}ena kreditnim
sredstvima, a koja je, neraspakovana i skladi{tena ostavqena da ~ami kod
{peditera u magacinu. Naime, nekada{wi direktor Savezne uprave carine,
Vladan Begovi}, je 7. aprila 2003. godine zakqu~io ugovor sa kompanijom
“NEC CORPORATION” iz Japana u vrednosti od 117.961.579 jena. Predmet
ugovora bila je nabavka komunikacione opreme za LAN WAN tehnologiju.
Pla}awe ugovorene opreme izvr{eno je sredstvima kredita koji je Srbija i
Crna Gora dobila od Me|unarodnog udru`ewa za razvoj, i to u iznosu od 61,1
milion dinara, dok je Uprava carina iz sopstvenih sredstava platila 3,4 miliona dinara, pa je ukupna cena pla}ene opreme iznosila 64.590.854 dinara.
Ova oprema je, 31. decembra 2004. godine, ocariwena na Carinskoj ispostavi
u Beogradu, a obra~un carinskih da`bina iznosio je 8,9 miliona dinara. Me|utim, izmirewe da`bina nije izvr{eno ni po dolasku Dragana Jerini}a na
mesto direktora (mart 2004), ve} je pla}awe iz sopstvenih sredstava Uprave
carina izvr{eno tek 17. januara 2006. godine. Naravno, kako pla}awe nije izvr{eno u roku od 8 dana od dana obra~una i uru~ewa tro{kova, narasla je kamata u iznosu od 2,1 milion dinara, koja je pla}ena 13. februara 2006. godine. Pored ovih tro{kova pla}eni su i tro{kovi uvozni~ke provizije i {pediterskih usluga po ra~unu preduze}a “Jugo{ped” iz Beograda, i to u iznosu
od 969.603 dinara. Ono {to je posebno skandalozno, jeste ~iwenica da je od
dana nabavke kupqena oprema neraspakovana i skladi{tena u magacinu “Jugo{peda” u Beogradu. Pri tom, samo za tro{kove skladi{tewa u 2005. i 2006.
godini Uprava carina je skladi{taru morala da plati tro{kove u iznosu od
1,6 miliona dinara.
Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ukupni tro{kovi po osnovu
nabavke i skladi{tewa ove telekomunikacione oprema, na kraju 2006. godine, evidentirani su u iznosu od 77,6 miliona dinara, a do dana kontrole (10.
april 2007) nabavqena oprema nije stavqena u upotrebnu funkciju. S tim u
vezi, Jerini}ev pomo}nik za informacione tehnologije u Upravi carina,
Zoran Vukoti}, u postupku buyetske kontrole dao je pismeno obja{wewe. U
obja{wewu se navodi da je “oprema poru~ena i dobijena za glavni SDH prsten 155 MBIT/S, ali da istu Uprava carina nije mogla da koristi bez Vojske, pa je ponu|ena na preuzimawe Vojsci ili MUP-u”. Vukoti} daqe obja{wava da su “najve}i uticaj na kori{}ewe ove opreme imale promene u biv{oj SRJ i u Vojsci, po{to su odre|en broj wihovih objekata preuzele druge
slu`be, a bitno je smawen broj zaposlenih u vojsci, pa su ove promene dovele do toga da se izgube osnovne prednosti kori{}ewa postoje}e infrastrukture – objekata i antenskih stubova vojske, kao i kori{}ewe tehni~kog kadra za odr`avawe opreme”. Buyetska inspekcija se nije upu{tala u ocenu
ovakvog opravdawa, ve} je Upravi carina izdala meru da se hitno, i to u roku od 60 dana, ova oprema u koju je ulo`eno 77,6 miliona dinara, ili “stavi u
funkciju ili otu|i uz adekvatnu naknadu”. Dakle, kupqena je bespotrebna
oprema koja nikada nije upotrebqena, {to je prouzrokovalo rashod od skoro
116
Ivan Nini}
milion evra. Da bezobrazluk bude jo{ ve}i, ovaj java{luk je finansiran novcem iz kredita. Pri tom, nije iskqu~eno ni to da nam je kredit212) od Me|unarodnog udru`ewa za razvoj dat uz istovremeno uslovqavawe da kupujemo,
po `eqi i meri kreditora, ono {to dr`avi Srbiji zaista nije potrebno i
{to je za na{e uslove fakti~ki neupotrebqivo.
Zaplenili robu, a ne znaju koli~inu i vrednost
Dok je Upravom carina Srbije palio i `ario Dinki}ev “pajtos” Dragan
Jerini}, dr`ava uop{te nije znala koliko robe je oduzeto na carinskim
punktovima, niti je bila poznata vrednost te robe, jer uop{te nije vr{en
wen popis. Tako je buyetski inspektor izvr{io kontrolu kwigovodstva u
segmentu koji se odnosio na evidentirawe privremeno oduzete i zadr`ane
robe, i tom prilikom je utvr|eno haoti~no stawe. Primera radi, Carinska
ispostava u Beogradu od gra|ana je oduzimala razli~ite vrste robe, kao {to
su: nafta, ~amci, `enske torbice i ode}a, putni~ka vozila, motocikli, bela
tehnika, {e}er, itd. Nakon oduzimawa, izdavane su potvrde ili re{ewa o oduzetoj robi do okon~awa prekr{ajnog postupka. Me|utim, privremeno oduzeta roba (koja nije vlasni{tvo Uprave carina) predavana je u magacin na
skladi{tewe, a pri tom nije iskazana u kwigovodstvenoj evidenciji Uprave
carina, niti je evidentirana u trezoru Republike Srbije. Isto tako, dokumentacija o oduzetoj robi nije dostavqena ni Upravi za zajedni~ke poslove
republi~kih organa213). Dakle, nigde nije popisana ukupna vrednost privremeno zadr`ane i oduzete robe u 2006. godini, sa stawem na dan 31. decembar.
Ipak, u toku kontrole buyetski inspektor je, uvidom u zahteve za pokretawe
prekr{ajnog postupka, uspeo da utvrdi da vrednost nepotpisane robe iznosi
~ak 1 milijardu i 115 miliona dinara.
Pojedina~no gledano, najvi{e robe je oduzeto na Carinskoj ispostavi u
Beogradu, i to sa procewenom vredno{}u od 493,8 miliona dinara, dok je u
Vr{cu oduzeta roba u vrednosti od 8,1 milion dinara. Za carinske ispostave u Beogradu i Vr{cu interesantno je to da u vrednost zaplewene robe uop{te ne ulaze vrednosti oduzetog oru`ja, kompjuterske opreme, softvera, motornih vozila, kafe, zlatnih dukata i predmeta od zlata. Zbog toga je u toku
buyetske kontrole izvr{en popis robe ~ija se vrednost do tada uop{te nije
znala. Tako je, pojedina~no gledano po gradovima u kojima se nalaze carinske ispostave, iz zahteva za pokretawe prekr{ajnih postupaka utvr|ena sle212) Prema Zakonu o potvr|ivawu Sporazuma o kreditu za razvoj izme|u SRJ i Me|unarodnog udru`ewa za razvoj (“Sl. list SRJ”, Me|unarodni ugovori br.
8/02), SRJ je 14. 6. 2002. godine sa navedenim kreditorom zakqu~ila sporazum
o kreditu (br. kredita IDA-351YF). Re~ je o “projektu za olak{avawe trgovine i saobra}aja u jugoisto~noj Evropi”, a na{a dr`ava }e ovaj kredit od
5.099.134 evra vra}ati u periodu od oktobra 2012. godine sve do aprila 2022.
godine.
213) ^lanom 2 Odluke o Upravi za zajedni~ke poslove republi~kih organa (“Sl.
glasnik RS”, br. 67/91... 13/04), propisano je da ovaj organ vodi pomo}ne kwige
robnog i materijalnog kwigovodstva.
117
Revizija demokratije
de}a vrednost oduzete robe: u Kraqevu 67,3 miliona dinara; u Novom Sadu
73,2 miliona dinara; u Zrewaninu 19,3 miliona dinara; u Dimitrovgradu
102,5 miliona dinara (bez vrednosti oduzetih cigareta); u Kragujevcu 43 miliona dinara; u Subotici 113,2 miliona dinara; u Somboru 21,5 miliona dinara; u Ni{u 123,1 milion dinara; u Kladovu 29,1 milion dinara (bez vrednosti svih oduzetih vozila); i u [apcu 20,5 miliona dinara. Buyetski inspektor je ocenio da je ovakav na~in poslovawa Uprave carina bio nezakonit, jer do dolaska inspekcije ukupna vrednost zaplewene robe od 1 milijardu i 115 miliona dinara uop{te nije bila kwigovodstveno evidentirana na
zalihama. Dakle, ovakav na~in rada je ostavio dovoqno prostora za mahinacije i zloupotrebe kojima se Buyetska inspekcija, na`alost, nije bavila.
Gratis bahanalije za svoje qude na teret dr`ave
Buyetska kontrola je pokazala da je u 2006. godini Dinki}ev “pajtos”
Dragan Jerini} omogu}io da, pored 441 carinskog radnika koji nema prebivali{te na teritoriji Beograda, a koriste usluge sme{taja u internatu
Uprave carina, te usluge gratis koristi i 5 radnika po wegovom izboru. Jerini} je pisanom direktivom214), koju je doneo u februaru 2006. godine, odredio koje kategorije lica i pod kojim uslovima imaju pravo kori{}ewa usluga sme{taja i ishrane u internatu Uprave carina. Tom direktivom on je odredio da se navedene usluge mogu koristiti “i u drugim slu~ajevima uz wegovu saglasnost”. Tako su, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, pored sme{taja, usluge ishrane u internatu gratis koristili i carinski radnici koji su bili polaznici na seminarima za stru~nu obuku. Buyetski inspektor je
ovakve bahanalije tretirao kao nezakonite, jer su bile u suprotnosti sa va`e}im propisima215), kojima nije predvi|eno da navedene usluge mogu gratis
koristiti u internatima, korisnici buyetskih sredstava. Pri tom je tokom
kontrole utvr|eno da cene sme{taja i ishrane u internatu Uprave carina
uop{te nisu definisane, niti su u kwigovodstvu vo|eni podaci o izdacima
za rad internata. U inspekcijskom nalazu se konstatuje da su svi izdaci po
ovom osnovu nadokna|eni iz buyetskih sredstava.
Tako je izme|u ostalog utvr|eno da je usluge sme{taja gratis koristio
Nikola Kru{kowa, na~elnik Odeqewa za carinske istrage u Direkciji za
kontrolu primene carinskih propisa. Pored visoko kotiranog Nikole Kru{kowe, gratis usluge sme{taja u internatu koristili su i Ivan Petrovi},
upravnika Carinarnice Beograd, Qiqana Jovanovi}, slu`benica na upravno-nadzornim poslovima u Odeqewu revizije, Goran Je`, elektri~ar u Odeqewu za op{te poslove i Darko Kova~evi}, KV radnik u bifeu Odeqewa za
op{te poslove. Ova lica su prethodno iz unutra{wosti Srbije preme{tena na radna mesta u Upravi carina u Beogradu, pa su po tom osnovu “ubirali”
i naknadu po osnovu “odvojenog `ivota od porodice”. Tako je po re{ewima
214) Direktiva je zavedena pod slu`benim brojem: D-16033/1, od 18. 2. 2006. godine.
215) Uredba o naknadama i drugim primawima zaposlenih u dr`avnim organima,
odnosno postavqenih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 95/05 – pre~i{}en tekst).
118
Ivan Nini}
direktora Jerini}a svima wima ispla}ena naknada za 2006. godinu, i to u
bruto iznosu: Nikoli Kru{kowi 283.900 dinara; Qiqani Jovanovi} 283.900
dinara; Goranu Je`u 289.614 dinara; Darku Kova~evi}u 281.851 dinara. Dakle, ovde se postavqa pitawe moralnih “dimenzija” Dragana Jerini}a. Suludo je bilo da “miqenici” iz unutra{wosti Srbije dolaze u Beograd i da se
tu provode gratis o tro{ku dr`avne kase, a na ista radna mesta su mogli da
budu raspore|eni radnici ~ije je prebivali{te u Beogradu.
Nakon smene Dragana Jerini}a sa funkcije direktora Uprave carina
Republike Srbije sve ove ~iwenice morale su postati predmet interesovawa nadle`nog javnog tu`ioca. To se za sada nije dogodilo, a realna je pretpostavka da se u skorije vreme ne}e ni dogoditi. Eventualno krivi~no gowewe Jerini}a gotovo da je nemogu}e iz prostog razloga {to je wegov {ef i
mentor bio Mla|an Dinki}.
119
Revizija demokratije
(15)
Zavod za me{etarewe
Umesto da bude u funkciji gra|ana-zdravstvenih osiguranika koji sa
milijardama dinara finansiraju zdravstveno osigurawe, Republi~ki zavod
za zdravstveno osigurawe (RZZO), pod upravom direktorke Svetlane Vukajlovi} i “ideologijom” stranke G17 plus, postao je institucija koja
pqa~ka gra|ane Srbije. U kontroli rada ovog organa tokom 2005. godine
Buyetska inspekcija je otkrila astronomsko “probijawe” nov~anih sredstava koja su na pojedinim ekonomskim klasifikacijama, u finansijskom
planu RZZO, bila odobrena od strane Narodne skup{tine Republike Srbije. Kontrola je pokazala da je zbog nezakonitog akta o koeficijentima,
koji je donela direktorka Vukajlovi}, a koji je bio suprotan uredbi Vlade
Republike Srbije, zaposlenima u RZZO potpuno neosnovano ispla}eno ~ak
525.105.896 dinara na {tetu gra|ana Srbije. Isto tako, nezakonitosti su
otkrivene i prilikom sprovo|ewa Programa racionalizacije radnika u
zdravstvenim ustanovama tokom 2005. i 2006. godine, kada je dr`ava iz
buyeta Republike Srbije pozajmila RZZO ukupno 4 milijarde i 470 miliona dinara. Dok s jedne strane RZZO nezakonito pqa~ka gra|ane i otima im
milijarde dinara za zdravstveno osigurawe, s druge strane GAK “Narodni
front” pacijentkiwama nezakonito napla}uje 8.060.000 dinara za usluge
koje im besplatno pripadaju kao pravo iz zdravstvenog osigurawa.
***
RZZO najprofitabilniji organ dr`avne uprave
Zavod za zdravstveno osigurawe Republike Srbije (RZZO) je osnovan u
skladu sa Zakonom o zdravstvenom osigurawu216), i to sa statusom organizacije za obavezno socijalno osigurawe koja se finansira kroz uplatu poreza
za zdravstveno osigurawe. O kakvom “gigantu” je ovde re~, najboqe svedo~i
godi{wi buyet kojim raspola`e RZZO, a koji }e u 2009. godini, prema izmewenom finansijskom planu217) na koji je saglasnost dala Narodna skup{tina, iznositi ~ak 179 milijardi i 712,6 miliona dinara! Prema projekcijama
koje je dao RZZO u Memorandumu o buyetu Republike Srbije za 2009. godinu,
u kasu ovog organa dr`avne uprave u 2010. godini trebalo bi da legne 207 milijardi i 385,5 miliona dinara, a u 2011. godini 215 milijardi i 680,9 miliona dinara! Me|utim, ove cifre nimalo nisu za ~u|ewe ako je poznato da se
u kasu RZZO sliva novac od Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, Fonda
PIO zaposlenih, Fonda PIO samostalnih delatnosti i Fonda PIO ze216) Zakon o zdravstvenom osigurawu (“Sl. glasnik RS”, br. 18/92... 107/05).
217) Odluka o izmenama i dopunama Finansijskog plana RZZO za 2009. godinu zavedena je pod brojem: 400-18/09, od 14. 4. 2009. godine. Prema prvobitnom Finansijskom planu RZZO za 2009. godinu broj: 400-27/08, od 12. 9. 2008. godine, buyet
RZZO u 2009. godini bio je projektovan na 193 milijarde i 150 miliona dinara.
120
Ivan Nini}
mqoradnika. Pored osiguranih 6.600.000 lica, znatna sredstva za finansirawe zdravstvene za{tite za jo{ 1.200.000 lica koja nisu obavezno osigurana po zakonu, kao i izbeglih i prognanih lica, RZZO ostvaruje dotacijama iz
buyeta Republike Srbije. Na ime ovih dotacija, RZZO }e u 2009. godini dobiti 1 milijardu i 198,3 miliona dinara transfernih sredstava218). Dakle,
imaju}i u vidu ogroman godi{wi buyet Zavoda, slobodno se mo`e re}i da je
ova ustanova asocijacija za pravu “kovnicu novca” u Srbiji. Zbog toga se name}e opravdano pitawe ko i kako tro{i novac gra|ana Srbije koji je namewen finansirawu zdravstvenih usluga i zdravstvene za{tite.
Mo} i “bolest”” jedne institucije
Kako finansijski posluje RZZO, koji bi za dr`avu, gra|ane i Ministarstvo zdravqa trebalo da predstavqa “servis” koji preko svojih 28 regionalnih filijala i 152 ispostave na teritoriji Republike Srbije “servisira”
sve tro{kove propisane Zakonom o zdravstvenom osigurawu, kontrolisala
je i Buyetska inspekcija. Taj zadatak je bio poveren An|elki Radenkovi},
buyetskom inspektoru Ministarstva finansija, koja je papire u ovoj ustanovi “~e{qala” u periodu od septembra do novembra 2006. godine. O izvr{enoj
kontroli ona je sa~inila i kona~an zapisnik (nalaz) koji je zaveden pod slu`benim brojem: 401-00-1357/2006-09, od 25. januara 2007. godine. Naravno, kao
i svaki put do sada, javnost u Srbiji nikada nije saznala ni{ta o ovoj kontroli, tako da je rad Svetlane Vukajlovi}, direktorke RZZO-a, ostao pod velom
tajne. Ina~e, Svetlana Vukajlovi}219) je u fotequ najprofitabilnije dr`avne institucije zasela 6. marta 2004. godine, i to na predlog stranke G17
plus, odnosno na predlog ve~itog ministra zdravqa Tomice Milosavqevi}a. Sa ove funkcije ona je, isto kao i Milosavqevi}, gotovo nesmewiva. Ako
se u obzir uzme ~iwenica da je pod okriqem ideologije G17 plus RZZO, primera radi, u 2005. godini “obrnuo” 104 milijarde i 393,6 miliona dinara, onda je jasno za{to se od osiguranika, odnosno od gra|ana Srbije kriju inspekcijski nalazi. Zbog toga }e autor u ovoj analizi prezentovati su{tinu onoga {to je utvrdila Buyetska inspekcija u radu RZZO u 2005. i delimi~no u
2006. godini.
RZZO “iznad”” Narodne skup{tine Republike Srbije
Kako je utvrdio buyetski inspektor, prema finansijskom planu za 2005.
godinu na koji je saglasnost dala i Narodna skup{tina Republike Srbije,
RZZO je planirao “tro{kove putovawa” u visini od 20 miliona dinara, ali
je za tu namenu utro{eno 24,1 milion dinara. Kada je re~ o probijawu buyeta
218) Prvobitno je bilo planirano da ova transferna sredstva iznose 4 milijarde
i 250 miliona dinara.
219) Svetlana Vukajlovi} je za direktora RZZO postavqena Re{ewem Vlade Republike Srbije broj: 119-1465/2004-1, od 6. 3. 2004. godine, a zatim je na osnovu
novog zakona o zdravstvenom osigurawu (“Sl. glasnik RS”, br. 107/05) imenovana Odlukom UO RZZO broj: 119-2234/2006, od 4. 5. 2006. godine.
121
Revizija demokratije
u milijardama dinara, za “teku}e popravke i odr`avawa” bilo je predvi|eno
73,4 milijarde, a utro{eno je ~ak 81,5 milijardi dinara. Tro{kovi nabavke
“materijala” su bili odobreni na 38,9 milijardi dinara, ali je probijawem
plana stvoren rashod u visini od 43,8 milijardi dinara. Posebno je interesantan slu~aj sa tro{kovima “usluga po ugovoru” koji su bili odobreni na
100 miliona dinara, a ostvareni su rashodi od ~ak 171,1 milion dinara. U ove
izdatke spadaju i naknade ~lanovima Upravnog i Nadzornog odbora i raznih
komisija, a {to je u 2005. godini RZZO, ili boqe re~eno gra|ane-zdravstvene osiguranike, ko{talo ~ak 9.421.661,73 dinara.
Ovde se postavqa fundamentalno pitawe kako to direktorka Zavoda
bez ikakve odgovornosti mo`e da rasipa novac osiguranika u ve}im iznosima od iznosa koji je odobrila Narodna skup{tina Republike Srbije?! O~igledno je samovoqa Svetlane Vukajlovi}, uz “blagoslov” G17 plus, bila iznad odluke Narodne skup{tine Republike Srbije.
Nezakonito u yepove 525 miliona dinara
U pogledu rashoda koje je RZZO imao u 2005. godini po osnovu obra~una
i isplate zarada zaposlenih u ovoj instituciji, buyetski inspektor je u postupku kontrole utvrdio nezakonitosti kojima su direktno o{te}eni zdravstveni osiguranici, odnosno gra|ani Srbije. Naime, RZZO je u 2005. godini
imao 2.279 sistematizovanih radnih mesta, koja je na platnom spisku u decembru 2005. godine popuwavalo 2.068 izvr{ilaca.
Ovim radnicima je u navedenom mesecu na ime plata ispla}eno 48,5 miliona dinara neto, odnosno 85,6 miliona dinara bruto. Kontrola re{ewa o
obra~unu zarada koju je sprovela Buyetska inspekcija, pokazala je da je, primera radi, radnik sa visokom stru~nom spremom imao koeficijenat za obra~un zarade od 17,69 dok je tada va`e}om uredbom220) Vlade koeficijenat za
visoku stru~nu spremu bio utvr|en u visini od 9,68. Zbog ove “gre{ke”, koja
je svoje “pravno upori{te” imala u odluci221) direktorke RZZO, u periodu
od 1. januara 2005. do 30. marta 2006. godine, na ime sredstava koja su vi{e od
dozvoqenog ispla}ena zaposlenima, buyet RZZO je o{te}en za 303.305.441
dinar neto, odnosno za ~ak 525.105.896 dinara bruto. Buyetski inspektor je
Zavodu nalo`io meru da u roku od 30 dana izvr{i povra}aj ovih sredstava koja su nezakonito ispla}ena u bruto iznosu. Dakle, re~ je o klasi~noj zloupotrebi slu`benog polo`aja od strane direktorke Vukajlovi}.
220) Uredba o izmenema i dopunama Uredbe o koeficijentima za obra~un i isplatu plata zaposlenih u javnim slu`bama (“Sl. glasnik RS”, br. 44/01).
221) Pravni osnov za obra~un i isplatu zarada u RZZO na navedeni na~in bio je
akt direktora “Tabela za obra~un i isplatu zarada zaposlenih u RZZP-direkciji”, broj: 121-666/04, od 21. 7. 2004. godine. Koeficijenti iz ovog akta su bili u suprotnosti sa koeficijentima iz akta (uredbe) Vlade Republike Srbije.
122
Ivan Nini}
Osiguranici da finansiraju otpremnine
Kako je RZZO poslovao u 2005. godini, najboqe govori podatak iz inspekcijskog nalaza koji ukazuje na to da je ova ustanova poslovnu godinu zavr{ila sa neizmirenim obavezama (deficitom) koje su iznosile ~ak 9 milijardi i 168 miliona dinara! Tako su dugovi prema zdravstvenim ustanovama
i dobavqa~ima, sa stawem na dan 31. decembar 2005. godine, iznosili ~ak 3,6
milijardi dinara, dugovi prema osiguranim licima dostigli su 4,4 milijarde, a dugovi prema buyetu Republike narasli su na 2,1 milijardu dinara. Ono
{to je posebno interesantno kada je re~ o dugovima Zavoda, jeste dug koji je
Zavod imao prema buyetu Republike Srbije, i to kao posledicu pozajmice
buyetskih sredstava u ciqu realizacije “Programa racionalizacije u zdravstvenim ustanovama”. Naime, radi se o programu koji je podrazumevao da se u
zdravstvenim ustanovama broj zaposlenih smawi za 7.140 radnika, za ~ije otpremnine je iz buyeta izdvojeno 2 milijarde i 166,5 miliona dinara. Ova
sredstva su iz buyeta odobrena 25. oktobra 2005. godine zakqu~kom222) Vlade, i to uz obavezu da iz RZZO vrati u buyet do 30. novembra 2005. godine. Vlada je svojim zakqu~kom223), sredstva za ovu namenu odobrila i 2006. godine, uz
obavezu da RZZO dug vrati u buyet do 30. novembra 2006. godine. Ovakva politika finansirawa otpremnina u zdravstvu bila je nezakonita. Kako? Tako {to je inspektor u svom nalazu zakqu~io da zdravstveni osiguranici ne
mogu finansirati tro{kove otpremnine, s obzirom na ~lan 231 Zakona o
zdravstvenom osigurawu, koji decidno propisuje namenu sredstava koja RZZO ostvaruje od doprinosa.
Rasprodaja tu|e imovine, pa vra}awe duga
Tro{kovi racionalizacije radnika u zdravstvenim ustanovama, odnosno tro{kovi otpremnina koje je snosio RZZO zahvaquju}i pozajmici iz
buyeta Republike, stvorili su ukupan dug od 4 milijarde i 470 miliona dinara koji je ova ustanova imala prema buyetu u 2005. i 2006. godini. Da stvar bude jo{ gora, u obavezuju}em roku iz ugovora224) o pozajmici RZZO uop{te nije vratio pozajmicu u buyet Republike. Posebno je zapawuju}a ~iwenica kako je uop{te i dogovoreno da se ova pozajmica vrati dr`avi. Naime, odlukama225) UO Zavoda o prihvatawu ugovora o pozajmici, RZZO i aktima Vlade
Republike Srbije predvi|eno je da se pozajmqena sredstva vrate u buyet Republike tako {to }e se izvr{iti prodaja vi{ka poslovnog prostora zdravstvenih ustanova. S tim u vezi, i sam buyetski inspektor u svom nalazu izra`ava ~u|ewe ovakvom zdravstvenom politikom, jer je op{tepoznata ~iwenica da su svi zdravstveni objekti u vlasni{tvu Republike Srbije, imaju}i u
222) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: 401-6681/2005-1, od 20. 10. 2005. godine.
223) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: 401-826/2006, od 23. 2. 2006. godine.
224) Ugovori su zavedeni pod brojevima: 400-28/05-1, od 25. 10. 2005. godine i 450153/06, od 27. 2. 2006. godine.
225) Ugovori o pozajmici su odobreni odlukama UO RZZO i to broj: 400-28/05, od 24.
10. 2005. godine i 450-151/06, od 27. 2. 2006. godine.
123
Revizija demokratije
vidu da je Republika wihov osniva~, a ne RZZO koji je samo krajwi korisnik.
Prema tome buyetski inspektor jasno konstatuje: “(...) imovinom zdravstvenih ustanova, odnosno imovinom Republike, ne mo`e raspolagati RZZO kao
organizacija socijalnog osigurawa”. Propisi nala`u da je za realizaciju
ovakve zdravstvene politike Tomice Milosavqevi}a potrebno da Ministarstvo zdravqa prethodno sprovede postupak otu|ewa imovine ~iji je vlasnik Republika, dok s druge strane RZZO ima obavezu da u buyet Srbije vrati dug. Ovo se kosi i sa zdravim razumom i sa va`e}im propisima dr`ave Srbije.
Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, dug od 4 milijarde i 470 miliona dinara koji je RZZO imao prema buyetu Republike Srbije po osnovu pozajmice za isplatu otpremnina, nije bio jedini dug ovog organa. Zavod je dugovao i 34 miliona dolara ameri~koj kompaniji VPI (Valeant Pharmaceuticals
International – re~ je o biv{oj kompaniji “ICN”) i to po sporazumu o poravnawu226) koji je potpisan kao posledica okon~awa spora nad vlasni{tvom “Galenike” a.d. Beograd. Buyetski inspektor je utvrdio da su oba duga ~inila
ukupan (jedinstven) dug Zavoda prema buyetu Republike Srbije od ~ak 5 milijardi i 73,6 miliona dinara. Tako je UO Zavoda doneo odluku227) da se zakqu~i sudsko poravnawe izme|u RZZO i Vlade Republike Srbije i izmire
dugovawa prema buyetu Republike na taj na~in {to }e se izvr{iti prenos
vlasni{tva akcija koje RZZO ima kod “Galenike” na Republiku Srbiju. Dakle, na ovaj na~in je izvr{eno “prebijawe” dugova RZZO i Vlade Republike
Srbije, a sve u re`iji Svetlane Vukajlovi} i sa “blagoslovom” Tomice Milosavqevi}a i stranke G17 plus.
Kako je GAK “Narodni front”” pqa~kao pacijentkiwe
Mnogobrojni su primeri koji svedo~e o tome koliki haos vlada u srpskom zdravstvu kada je re~ o kori{}ewu propisanih prava osiguranika koja
proisti~u iz Zakona o zdravstvenom osigurawu. Jedan od specifi~nih primera bahate i nezakonite pqa~ke zdravstvenih osiguranika, odnosno pacijenata, zabele`en je u Ginekolo{ko-aku{erskoj klinici “Narodni front” u
Beogradu. Naime, nadzornici zdravstvenog osigurawa iz RZZO Jasminka
Kosti} i dr Elena Pa{i}, u novembru 2008. godine, izvr{ili su kontrolu
rada navedene klinike. One su o tome sa~inile i zapisnik (nalaz) koji je u
RZZO zaveden pod slu`benim brojem: 54-2609/08-1, od 5. decembra 2008. godine. Tako su kontrolori RZZO u postupku kontrole rada GAK “Narodni
front” u Beograd utvrdili da je ova zdravstvena ustanova svoje pacijentkiwe nezakonito i neosnovano pqa~kala u periodu od januara do septembra
226) Sporazum o poravnawu i uzajamnom prenosu prava broj: 711-20/06, od 28. 2. 2006.
godine zakqu~en je izme|u RZZO, “Galenike” a.d. i kompanije “Valeant” iz
SAD. Na potpisivawe ovgog sporazuma Vlada Republike Srbije je prethodno
dala svoju saglasnost zakqu~kom koji nosi oznaku “strogo poverqivo” broj:
00-64/2005-004, od 23. 2. 2006. godine.
227) Odluka je zavedena pod brojem: 711-107/06, od 14. 11. 2006. godine.
124
Ivan Nini}
2008. godine. Naime, uprava GAK-a je napla}ivala zdravstvenu uslugu “laparoskopske hirur{ke intervencije” u visini od 20.000 dinara, a na osnovu nezakonite odluke228) Upravnog odbora, iako su pacijentkiwe kao osigurana
lica imale svu potrebnu dokumentaciju229). Tako je od 400 pacijentkiwa napla}eno 8.870.000 dinara, a deo sredstava od 300.000 dinara je vra}en zbog neura|enih intervencija. Dok je ova zdravstvena ustanova pqa~kala svoje korisnike i dok je novac “legao” na wen ra~un “sopstvenih prihoda”, istovremeno su Zavodu ispostavqane fakture za refundaciju tro{kova koji su padali na teret buyeta. Kontrolori RZZO su svojim merama, datim u zapisniku, nalo`ili klinici da pacijentkiwama vrati ukupno 8.060.000 dinara, koliko je nezakonito napla}eno. Naravno, odgovornost za ovu pqa~ku i otima~inu ni ovoga puta ne}e snositi niko, {to je u skladu sa politikom ministrovawa Tomice Milosavqevi}a.
228) Odluka je zavedena pod brojem: 790/1, od 3. 5. 2007. godine i wome su propisane
cene zdravstvenih usluga za le~ewe neosiguranih lica, le~ewe lica bez uputa i le~ewe lica na spostveni zahtev. Za ove tri kategorije lica (pacijenata)
propisana je cena od 20.000 dinara za vanstandardnu uslugu u~e{}a u materijalnim tro{kovima u “laparaskopskoj hiru{koj intervenciji”.
229) Shodno odredbi ~lana 178, stav 3 Zakona o zdravstvenom osigurawu (“Slu`beni glasnik RS” br. 107/05 i 109/05-ispravka), GAK “Narodni front” nije smeo
da napla}uje sporne tro{kove i usluge od osiguranika RZZO koji se ustanovi jave sa overenom zdravstvenom kwi`icom i urednim uputom za “laparaskopsku hiru{ku intervenciju”.
125
Revizija demokratije
(16)
Ministar Davini} “sahranio”” buyet vojske (1)
Prema nalazu buyetske inspekcije Ministarstva finansija, nekada{wi ministar odbrane SCG Prvoslav Davini}, kadar stranke G17 plus, iz
buyeta Srbije je u 2004. godini nenamenski utro{io ~ak 448,8 miliona dinara, od ~ega mu 106,6 miliona uop{te nije bilo odobreno. Za preusmeravawe buyetskih aproprijacija i tro{ewe spornih sredstava po li~nom naho|ewu, ministar Davini} je pribavqao odluke od Saveta ministara Dr`avne zajednice SCG, ali ne i od Ministarstva finansija. On je u toku svog
mandata konstantno uve}avao dugove vojske Srbije koji su na po~etku 2004.
godine iznosili 2,7 milijardi, da bi na kraju 2004. godine dostigli ~ak 3,9
milijardi dinara. U svom nalazu buyetski inspektori “bele`e” i to kako
je ministar Davini} izmirivao dugove prema pojedinim dobavqa~ima preko reda dospe}a, zbog ~ega je buyet trpeo dodatne izdatke. Tako su zbog
“mizernog” duga od 106,3 miliona dinara u 2004. godini, tro{kovi penala i
kazni zbog ka{wewa u pla}awu na teret buyeta pali u iznosu od ~ak 634
miliona dinara. Tako|e, Ministarstvo odbrane je za vreme Davini}evog
ministrovawa imalo rashod od ~ak 9 milijardi dinara kao pla}ene, a neopravdane avanse dobavqa~ima. Iz sredstava buyeta Srbije su pla}eni i rashodi vojske od 13,4 miliona dinara, a trebalo je da padnu na teret buyeta
Crne Gore.
***
“Reforma”” koja je opusto{ila vojsku
Doma}a i svetska javnost, mnogi ugledni vojni stru~waci, analiti~ari
i gra|ani, sla`u se sa ocenom da u Srbiji vi{e ne postoji odbrambena vojna
sila koja je ranijih decenija u me|unarodnoj bezbednosnoj infrastrukturi
personifikovala snagu i potencijale na{e dr`ave. Prvi i pravi udarac vojsci SRJ zadao je NATO pakt u nelegitimnoj agresiji koja je izvedena tokom
1999. godine, a koja je trajala punih 78 dana. Drugi i zavr{ni udarac vojska
SRJ je do`ivela nakon “demokratskih” promena posle 5. oktobra 2000. godine. Tada su “reformu” sektora odbrane u Srbiji preuzele one politi~ke
strukture koje su iz Pentagona i Brisela dobile zadatak da potpuno ugu{e
i “sahrane” na{ sistem odbrane230). Tako je prve kobne posledice po na{ sistem odbrane i borbenu gotovost vojnih snaga, proizvela tzv. Tadi}eva “re230) Izborom Borisa Tadi}a (DS) na funkciju ministra odbrane Dr`avne zajednice SCG, 17. 3. 2003. godine, zapo~eto je sprovo|ewe naru~enog i pripremqenog koncepta reforma sistema odbrane. U tom procesu “reforme” posebnu,
savetodavnu ulogu su imale strane NVO i odre|ene me|unarodne organizacije, kao i pojedinci koje je Tadi} postavio na kqu~ne funkcije u resoru odbrane. Tadi} je funkciju preuzeo od dotada{weg ministra odbrane SRJ i kadra
iz Crne Gore Velimira Radojevi}a (SNP).
126
Ivan Nini}
forma po NATO standardima”. Zbog toga danas okupatori srpskog naroda i
mentori mentori Borisa Tadi} iz Pentagona i Brisela, s punim pravom mogu da ka`u da su uspe{no ispunili svoje ciqeve – Srbija vi{e nema vojsku.
Ono {to je posebno karakteristi~no kada se govori “reformi” na{e
vojske, jeste ~iwenica da je uz gu{ewe odbrambene mo}i Srbije, u kontinuitetu uni{tavana i pqa~kana izuzetno vredna vojna imovina. Otima~ina je
sprovo|ena u pogledu vojne opreme, naoru`awa i objekata, a buyet koji je dr`ava proteklih godina izdvajala za vojsku bio je predmet posebne otima~ine “reformatora”.
O tome kako je Boris Tadi} za vreme svog ministarskog mandata upravqao buyetskim novcem koji je bio izdvajan za vojsku, javnost nije informisana, niti su to istra`ivale nadle`ne inspekcijske slu`be. ^ak da su se slu`be time i bavile, podaci takve vrste danas bi bili gotovo nedostupni s obzirom na apsolutnu vlast i ulogu u dr`avi koju ima Boris Tadi}. Me|utim,
o tome kako je pusto{en buyet vojske javnost u Srbiji je prvi put bila u prilici da ~uje sredinom 2005. godine, kada je nastao li~ni sukob izme|u Prvoslava Davini}a231), tada{weg ministra odbrane SCG, i Mla|ana Dinki}a,
tada{weg republi~kog ministra finansija.
Ovaj sukob je nastao u avgustu 2005. godine, i to upravo kao posledica
borbe stranke G17 plus, odnosno Mla|ana Dinki}a, da u Ministarstvo odbrane, na funkciju pomo}nika ministra koji bi bio zadu`en za buyet i celokupne finansije vojske, “progura” izvesnog Aleksandra Radovi}a. Za ovu
Dinki}evu inicijativu “inspiracija” je bio nalaz Buyetske inspekcije Ministarstva finansija koja je prethodno izvr{ila kontrolu tro{ewa buyetskog novca u Ministarstvu odbrane SCG kojim je upravqao ministar Prvoslav Davini}.
Kontrola rasipni{tva Prvoslava Davini}
Kao posledica sukoba na relaciji Dinki}-Davini}, u medijsku orbitu
Srbije “lansirane” su informacije o tome kako je Prvoslav Davini} za vreme svog ministarskog mandata raspolagao buyetom Ministarstva odbrane,
odnosno novcem gra|ana Srbije. Javnost je o tom rasipni{tvu, tokom 2005. i
2006. godine mesecima “brujala”, kako pre tako i nakon podno{ewa ostavke
Davini}a na funkciju ministra odbrane Dr`avne zajednice SCG. O ciframa je obi~no “operisano” na konferencijama za {tampu stranke G17 plus,
ali mediji nikada nisu imali uvid u zvani~ne izve{taje buyetske inspekcije Ministarstva finansija. Iz tog razloga, autor }e u ovoj analizi, ne upu{taju}i se u li~ni, politi~ki i strana~ki sukob na relaciji Dinki}-Davini}, ukazati na to {ta su sve buyetski inspektori otkrili prilikom kontrole tro{ewa novca u Ministarstvu odbrane SCG.
231) Dr Prvoslav Davini} je na predlog stranke G17 plus, a od strane Skup{tine
SCG, 16. 4. 2004. godine, izabran na funkciju ministra odbrane Dr`avne zajednice SCG. On je zbog afera u vojsci i sukoba sa M. Dinki}em, 8. 9. 2005. godine, podneo ostavku na funkciju ministra i tako peduhitrio svoju smenu od
strane poslanika Skup{tine SCG.
127
Revizija demokratije
Naime, 2. avgusta 2005. godine buyetski inspektori Ministarstva finansija su sa~inili zapisnik o izvr{enoj kontroli primene zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovawa, namenskog i zakonitog kori{}ewa buyetskih sredstava u Ministarstvu odbrane – Upravi za buyet. Ovaj dokument, odnosno zapisnik (nalaz) je u Ministarstvu finansija zaveden pod
brojem: 401-00-00506/2005-09-1232). Iz wega proizilazi da su predmetnu kontrolu izvr{ili buyetski inspektori Lazar Nikoli} i Jovana Arizanovi},
a kontrola je obuhvatila period poslovawa od 1. januara 2004. godine do jula
2005. godine.
Na prvoj, od ukupno 33 strane teksta iz koliko se sastoji nalaz, kao odgovorno lice za zakonitu, namensku, ekonomi~nu i efikasnu upotrebu buyetskih aproprijacija, kao i za preuzimawe obaveza, wihovu verifikaciju i davawe naloga za pla}awe u Ministarstvu odbrane, a prema odredbi ~lana 50
Zakona o buyetskom sistemu233), bio je ministar Prvoslav Davini}. Pored
wega, prema navodima inspektora, odgovornost za zakonitost tro{ewa vojnog buyeta imali su: Pavle Jankovi}, pomo}nik ministra za politiku odbrane; Du{an Orli}, na~elnik Uprave za finansije i buyet; Milo{ Mileti},
zamenik na~elnika Uprave za finansije i buyet; pukovnik Velibor Lukovi}, na~elnik Ra~unovodstvenog centra u Upravi za finansije i buyet; kao
i potpukovnik Dragan Drakuli}, na~elnik Odeqewa za kwigovodstvo i
platni promet u Ra~unovodstvenom centru pri Upravi za finansije i buyet
Ministarstva odbrane. Wihova odgovornost je decidno utvr|ena odredbama
Pravilnika o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta234),
kao i odredbama Pravilnika o planirawu i materijalnom i finansijskom
poslovawu235). Pred toga, odgovornost ovih lica je bila posebno utvr|ena na
osnovu re{ewa o finansirawu odbrane SCG za 2004. i 2005. godinu koja je doneo li~no ministar Davini}.
Nenamenski spiskano 448,7 miliona dinara u 2004. godini
Prvo na {ta su u svom nalazu ukazali buyetski inspektori, jesu znatna
odstupawa izme|u planiranih i izvr{enih prihoda i rashoda u Ministarstvu odbrane tokom 2004. godine. Zakonom o buyetu Republike, za finansirawe odbrane u 2004. godini bilo je odobreno 43 milijarde 82.663.000 dinara,
od ~ega je iz buyetskih sredstava odobreno 41,1 milijarda dinara, a iz sopstvenih sredstava 1,9 milijardi. Kada se govori o sopstvenim sredstvima, misli se pre svega na sporednu prodaju dobara i usluga i prodaju nefinansijske
232) Inspekcijski nalaz nosi oznaku “Slu`bena tajna”” i “Poverqivo””, a ukoliko
nadle`ni dr`avni organi u “demokratskoj” Srbiji procene da je “ugro`ena
bezbednost zemqe” obelodawivawem ~iwenica koje proisti~u iz wega, autor
je spreman da snosi krivi~nu odgovornost.
233) Zakon o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9 i 87/02).
234) Pravilnika o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u
Ministarstvu odbrane (“Sl. vojni list”, br. 18/97 do 22/02).
235) Pravilnika o planirawu i materijalnom i finansijskom poslovawu u Saveznom ministarstvu za odbranu i vojsci Jugoslavije (“Sl. vojni list”, br. 2/96).
128
Ivan Nini}
imovine, ~ime Ministarstvo odbrane ostvaruje svoje prihode u toku fiskalne godine. [to se ti~e buyetskih sredstava, pored navedene sume, tada{wa
vlast je posebnim re{ewima iz teku}e buyetske rezerve izdvojila i dodatnih 1,5 miliona dinara za isplatu naknade {tete. Me|utim, prema zavr{nom
ra~unu koji je Ministarstvo odbrane izradilo i predalo Upravi za trezor
Ministarstva finansija, buyetska primawa Ministarstva odbrane u 2004.
godini odvajala su se na druga~iji na~in nego {to je to Zakonom o buyetu bilo predvi|eno. Naime, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, za sistem
odbrane je u 2004. godini iz buyeta Republike Srbije izdvojeno 241,6 miliona dinara mawe od predvi|enog iznosa. Pri tom su sopstveni prihodi vojske
ostvareni u iznosu ve}em od planiranog, i to za 209,3 miliona dinara. Na bazi ostvarenog priliva nov~anih sredstava, razlika odobrenih, a neutro{enih sredstava od 130,8 miliona dinara je preneta u 2005. godinu, i to za redovno finansirawe odbrane u toj godini.
Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, buyet Ministarstva odbrane
bio je prava “poslastica” za ministra Prvoslava Davini}a, koji je u 2004. godini uspeo da nenamenski utro{i ~ak 448,8 miliona dinara. Kako? Naime,
Davini} je kao odgovorno lice sprovodio u delo ovakvo nekontrolisano rasipawe novca iz dr`avne kase, ali je prethodno ~etiri puta pribavqao i
odobrewe Saveta ministara Dr`avne zajednice SCG. Tako je Savet ministara nezakonito odobravao preusmeravawe odre|enih aproprijacija koje su bile ve}e preko 5 odsto od prvobitno utvr|enih. Za te poteze prethodno nije
tra`ena saglasnost nadle`nog Ministarstva finansija, kako je to propisivao ~lan 41, stav 7 tada{weg zakona o buyetskom sistemu236). Ministar Davini} je pojedine aproprijacije odobrene Zakonom o buyetu za 2004. godinu,
tro{io u iznosima mawim od dozvoqenih, i to zbirno za 342,1 milion dinara. Me|utim, dodatni utro{ak od 106,6 miliona dinara je ostvaren “probijawem” buyeta jer su pojedine aproprijacije realizovane u ve}im iznosima od
iznosa koji su buyetom bili odobreni.
Osim {to je buyet Ministarstva odbrane “probijen” za 106,6 miliona
dinara, buyetski inspektori su otkrili da je izvr{eno i kwi`ewe poslovnih promena na nezakonit na~in. Time su neutro{ena sredstva u iznosu od
342,1 milion dinara, nezakonito preusmerena i upotrebqena za druge namene od namena predvi|enih i odobrenih Zakonom o buyetu za 2004. godinu. Tako je Ministarstvo odbrane u 2004. godini odobrilo pla}awe rashoda u ukupnom iznosu od 448,8 miliona dinara, a da sredstva za te namene nisu bila odobrena Zakonom o buyetu za 2004. godinu, ~ime je postupqeno u suprotnosti sa
236) Zakon o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9 i 87/02) je u ~lanu 41, stavu 7 propisivao da: “direktni korisnik buyetskih sredstava, uz odobrewe ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadle`nog za finansije, mo`e izvr{iti preusmeravawe aproprijacija odobrenih na ime odre|enog rashoda u iznosu do 5 odsto vrednosti aproprijacije za rashod ~iji se iznos umawuje”. Takva mogu}nost je samo bila iskqu~ena odredbom ~lana 41, stava 8 zakona i to:
“aproprijacije se ne mogu prenositi izme|u zakonodavne, izvr{ne i sudske
vlasti”.
129
Revizija demokratije
odredbama Zakona o buyetskom sistemu Republike Srbije. Dakle, ako rezimiramo ovo me{etarewe, mo`emo izvesti slede}i zakqu~ak: Ministar Davini} je prvo “u{tedeo” deo sredstava (342,1 milion), pa je zatim od Saveta
ministara pribavio ~etiri nezakonite odluke kojima mu je odobreno da ta
sredstva potro{i za druge namene. Me|utim, wemu je i to bilo malo, pa je iz
buyeta utro{io dodatnih 106,6 miliona dinara, koje mu niko nije odobrio.
Dakle, ministar Prvoslav Davini} je po buyet Republike Srbije stvorio
{tetu od 448,8 miliona dinara u 2004. godini.
Dugovi vojske “sko~ili”” sa 2,7 na 3,9 milijardi dinara
Odredbe ~lana 35, stava 1 tada{weg zakona o buyetskom sistemu, striktno su propisivale da obaveze koje preuzima direktni korisnik buyetskih
sredstava, moraju biti u skladu sa propisanim kvotama za svako tromese~je
ili drugi period, koji odredi ministar finansija. Odredbama ~lana 36, stava 3 istog zakona, propisano je da preuzete obaveze, ~iji je iznos ve}i od iznosa sredstava predvi|enog buyetom, ili koje su nastale u suprotnosti sa zakonom ili nekim drugim propisom, ne mogu se izvr{avati na teret konsolidovanog ra~una Trezora Republike Srbije. Formalnopravno gledano, od
ovoga (teoretski) nije odstupao ni Prvoslav Davini}, koji je svojim re{ewem o finansirawu odbrane SCG za 2004. godinu propisao da stvarawe obaveza iznad iznosa raspore|enih sredstava u buyetu, predstavqa nezakonito i
nenamensko kori{}ewe buyetskih sredstava. Prema tome, Davini} je propisao da }e, u takvim slu~ajevima, naredbodavca koji stvori obaveze iznad
predvi|enih, Ra~unovodstveni centar Ministarstva odbrane upozoravati
da je tako stvorena obaveza u suprotnosti sa odredbama Zakona o buyetskom
sistemu, pa }e se takva obaveza samo evidentirati, a isplata izvr{iti po
obezbe|ewu sredstava za tu namenu.
Ipak, da sve nije onako kako zakon nala`e i kako bi po re{ewu ministra trebalo da bude, ustanovili su i buyetski inspektori prilikom kontrole neizmirenih obaveza Ministarstva odbrane u 2004. godini. Prema nalazu inspektora, dugovi Ministarstva odbrane tokom 2004. godine su iz dana
u dan i iz meseca u mesec uve}avani sve vi{e. Tako su na dan 1. 1. 2004. godine neizmirene obaveze Ministarstva odbrane iznosile 2,7 milijardi, na dan
31. 8. 2004. godine 2,8 milijardi, na dan 30. 9. 2004. godine 3,3 milijarde, a na
dan 31. 12. 2004. godine ~ak 3,9 milijardi dinara. Ukoliko se napravi osvrt
na pojedine ekonomske klasifikacije ili buyetske pozicije ~iji je pregled
sa~inila Buyetska inspekcija, ta~no se mo`e uo~iti koji su dugovi predstavqali veliko breme za vojni buyet. Tako je prema navodima iz inspekcijskog
nalaza, vojska pod Davini}evim ministrovawem najvi{e novca dugovala za
nabavqeni “materijal”, i to 1,13 milijardi dinara. Dug po osnovu “kazni i
penala” zbog ka{wewa prilikom pla}awa prema dobavqa~ima iznosio je
106,3 miliona dinara, dok je dug po osnovu “tro{kova za naknadu {tete” iznosio 1,4 miliona dinara. Dugovi za “odr`avawe zgrada i objekata” iznosili su 507 miliona dinara. Dugovi za odr`avawe “ma{ina i oprema” iznosili su 737,5 miliona dinara, dok su dugovi za “teku}e popravke i odr`avawe”
130
Ivan Nini}
dostigli 587 miliona dinara. Na ime “stalnih tro{kova” Ministarstvo odbrane je dugovalo 743 miliona dinara. Dugovi po osnovu “plata za zaposlene”
iznosili su 24,3 miliona, a dug “naknada u naturi za zaposlene” je dostigao
49,3 miliona dinara.
Od dugova za izgradwu objekata do vi{ka objekata
Prilikom kontrole neizmirenih obaveza Ministarstva odbrane, inspektori su utvrdili da je to ministarstvo, pre rebalansa buyeta, zapo~elo
proces zakqu~ewa “enormno velikog broja ugovora sa dobavqa~ima”. Ugovori su zakqu~eni odmah nakon izvr{enog rebalansa buyeta, i to 20. oktobra
2004. godine, {to je, bez obzira na rebalans, doprinelo uve}awu neizmirenih
obaveza na 3,9 milijardi dinara. Tako je zakqu~eno: 44 ugovora u vrednosti
od 73,9 miliona na ime “popravki i odr`avawa”; 89 ugovora u vrednosti od
311,6 miliona na ime “nabavke materijala”; i 8 ugovora u vrednosti od 117,3
miliona dinara na ime “izgradwe, odnosno kupovine zgrada i objekata”.
Buyetski inspektori se, na`alost, nisu upu{tali u kontrolu ovih ugovora,
tako da je u potpunosti ostale nepoznato o kakvim ugovorima se radi kada je
re~ o ekonomskoj klasifikaciji 511, koja se prema kontnom okviru odnosi
na “kupovinu zgrada i objekata”. U potpunosti bi bilo nelogi~no da vojska
ugovara takvu izgradwu, ili jo{ gore, kupovinu zgrada i objekata u vrednosti od 117,3 miliona dinara, jer je javnost bila u prilici da ~uje i vidi kako
vojska stalno ogla{ava i vr{i prodaju vi{kova svoje imovine. U oktobru
2008. godine, tada{wi na~elnik General{taba vojske Srbije Zdravko Pono{237) je iza{ao u javnost sa podacima da vrednost vi{ka imovine, odnosno
nekretnina koje poseduje vojska Srbije, prema proceni Poreske uprave Srbije, iznosi preko 2 milijarde evra238).
[to se ti~e stvarawa enormno visokih dugova na teret buyeta Ministarstva odbrane u 2004. godini, zakqu~ak buyetskih inspektora je precizno
izra`en u wihovom nalazu. Naime, inspektori su naveli da je preuzimawe i
neizmirivawe obaveza u visini od 3,9 milijardi dinara od strane nadle`nih
u Ministarstvu odbrane bilo nezakonito. Konstatovano je da ovakvim radwama nije postupqeno po re{ewu239) o finansirawu odbrane u 2004. godini,
koje je doneo niko drugi, nego sam ministar Prvoslav Davini}. Dakle, me{etar Davini} nije postupao po sopstvenom aktu, {to je, jednom re~ju, skandalozno. Tako|e, prekr{ena je i odredba ~lana 35, stava 1 tada{weg zakona o
buyetskom sistemu Republike Srbije, kojom je striktno propisano da obave237) General potpukovnika Zdravka Pono{a je, 30. 12. 2008. godine, sa mesta na~elnika General{taba vojske Srbije smenio predsednik Republike Srbije Boris Tadi} (DS). Razlog za ovu smenu je bio taj {to je Pono{ prethodno preko
medija uputio niz o{trih kritika na ra~un ministra odbrane Dragana [utanovca (DS) u pogledu pogre{nog na~ina reforme sistema odbrane i nenamenskog tro{ewa vojnog buyeta.
238) Izvor: Magazin “Ekonomist”, (http://www.emportal.rs/), od 21. 6. 2008. godine.
239) Re{ewe int.broj: 11-51, od 6. 5. 2004. godine.
131
Revizija demokratije
ze koje preuzima direktni korisnik buyetskih sredstava moraju biti u skladu sa propisanim kvotama za svako tromese~je ili drugi period koje odredi
ministar finansija. Kr{ewem ove odredbe, nadle`ni u Ministarstvu odbrane su prekr{ili i odredbu ~lana 74, stava 1, ta~ke 1 istog zakona, jer su
stvarali obaveze koje nisu predvi|ene buyetom, a stvarawe takvih obaveza
se ne sme pla}ati buyetskim sredstvima. Na`alost, kr{ewe zakona na ovakav na~in je, sve do izmena i dopuna Zakona o buyetskom sistemu u oktobru
2006. godine, tretirano samo kao obi~an prekr{aj, a ne kao krivi~no delo.
Prodavali vojnu imovinu kao svoju dedovinu
Kako je Ministarstvo odbrane raspolagalo buyetom u svojim organizacionim jedinicama tokom 2004. godine, buyetski inspektori su utvrdili
kontrolom ~etiri vojne po{te. Kontrola je pokazala da su se tri vojne po{te pridr`avale visine odobrenih sredstava po unapred utvr|enim buyetskim namenama, dok je “probijawe” buyeta utvr|eno u jednoj vojnoj po{ti. Tako se u inspekcijskom nalazu navodi da je Vojna po{ta “3888-1 Beograd” u
2004. godini “probila” odobreni buyet za ~ak 429,2 miliona dinara. [to se
ti~e raspolagawa vojnom imovinom, inspektori su otkrili da je Ministarstvo odbrane u 2004. godini, u pet navrata, izvr{ilo nezakonitu prodaju vi{kova vojne imovine. Tako je prilikom kontrole Vojne po{te “8634-4 Beograd” utvr|eno da je u decembru 2004. godine ova organizaciona jedinica Ministarstva odbrane izvr{ila prodaju vojne imovine. Naime, izme|u ove vojne po{te i kupca T.P. “Standard” iz Beograda zakqu~en je ugovor240) o prodaju osnovnih sredstava, i to u vrednosti 2.270.000 dinara. Tako|e, izme|u
iste vojne po{te i preduze}a “Autoremont” iz Kraqeva zakqu~en je ugovor241) o prodaji osnovnih sredstava u vrednosti od ~ak 1.937.800 dinara. Vojna po{ta “8080-20 Beograd (Zemun)” je sa A.D. “Metva” iz Vaqeva, u avgustu
2004. godine, zakqu~ila ugovore242) o prodaji pokretne vojne imovine vrednosti 274.089 dinara i 247.341 dinar. Ista vojna po{ta je, u maju 2004. godine,
sa kupcem “Otpad-promet” iz Koceqeve zakqu~ila ugovor243) o prodaji imovine u vrednosti od 294.000 dinara. Prema zakqu~ku buyetskih inspektora
koji se navodi u nalazu o izvr{enoj kontroli, prodaja vojne imovine je vr{ena “bez prilagawa odluke o progla{ewu vi{kova pokretne imovine u kwigovodstvenim evidencijama, kao i navo|ewa razloga zbog kojih se pristupilo neposrednoj pogodbi sa samo jednim kupcem”.
Osnovni dug 106,3 miliona, a kamata 634,1 milion dinara
Kontrolom finansijske dokumentacije koja se odnosila na izmirewe
obaveza Ministarstva odbrane prema dobavqa~ima, buyetski inspektori su
otkrili da pla}awe pojedinih nabavki, dobara, radova i usluga, nije vr{eno
240)
241)
242)
243)
132
Ugovor je zaveden pod brojem: 1072-82-47-2004, od 2. 12. 2004. godine.
Ugovor je zaveden pod brojem: 1072-82-2004.
Ugovori su zavedeni pod brojevima: 34/4 i 38/05, od 2. 8. 2004. godine.
Ugovor je zaveden pod brojem: 27/03, od 21. 5. 2004. godine.
Ivan Nini}
u skladu sa rokovima dospe}a. Tako je utvr|eno da su u mnogim slu~ajevima
“izmirivane obaveze novijeg datuma i pored postojawa zna~ajnijih iznosa neizmirenih obaveza koje su ste~ene pre obaveze koja je pla}ena”. Ra~unovodstveni centar Ministarstva odbrane je redovno, periodi~no, ponekad ~ak i
sedmodnevno sa~iwavao preglede neizmirenih obaveza po svim kontima i
rokovima, me|utim o~igledno je da je pla}awe vr{eno na selektivan na~in
po burazerskim principima “ko podma`e bi}e prvi namiren”. Ovakvo poslovawe neurednog i neredovnog izmirewe ste~enih obaveza i te kako uti~e
na drasti~no pove}awe obaveza pla}awa kamata zbog ka{wewa. Tako je pla}awe kamata zbog ka{wewa u 2004. godini, na teret buyeta Ministarstva odbrane, realizovano u iznosu od 634,1 milion dinara i to zbog ste~enih a neizmirenih obaveza od 106,3 miliona dinara. Na bazi toga, inspektori su konstatovali da “pla}awe obaveza mimo rokova wihovog dospe}a ne predstavqa
ekonomi~nu i efikasnu upotrebu buyetskih aproprijacija, kako je uslovqeno odredbama ~lana 50, stava 2 Zakona o buyetskom sistemu”.
Neopravdani avansi od devet milijardi “na lepe o~i””
Kontrola pla}awa “avansa” i “privremenih situacija” pokazala je da je
Ministarstvo odbrane vr{ilo kwi`ewe poslovnih promena i transfera
suprotno propisima i suprotno kontnom okviru. Tako su inspektori izvr{ili uvid u evidenciju o datim avansima i depozitima u 2004. godini i tom
prilikom je utvr|eno da pojedine isplate, do momenta otpo~iwawa buyetske
kontrole, uop{te nisu pravdane potrebnom dokumentacijom. Tako je utvr|eno da je bez neophodne dokumentacije Ministarstvo odbrane izvr{ilo avansno pla}awe u visini od 9,04 milijarde dinara, i to za: 1) pribavqawe stanova 15 miliona; 2) isplate po privremenim gra|evinskim situacijama 3,4 milijarde; 3) isplate po privremenim gra|evinskim situacijama za stambenu
izgradwu 4,06 milijardi; 4) isplate po fazama 870 miliona; 5) ostale isplate 434,6 miliona i 6) avansi za nabavke 230,2 miliona. Primera radi, Direkciji za investicione radove je tokom 2001. i 2002. godine izvr{eno nekoliko avansnih pla}awa u ukupnom iznosu od 140 miliona dinara, a {to do vr{ewa buyetske kontrole (22. 3-15. 7. 2005) “nije pravdano potrebnom dokumentacijom”.
Buyetski inspektori su otkrili da je Ministarstvo odbrane, za izgradwu objekata dobavqa~u “Binom”, dana 25. oktobra 2003. godine, uplatilo
avans u iznosu od 45 miliona dinara, a {to do zavr{etka buyetske kontrole
(15. 7. 2005) nije pravdano validnom dokumentacijom. Za izmirewe obaveza
prema dobavqa~u “IMP-Ra~unarski sistemi” izvr{eno je pla}awe po ra~unu od 7. decembra 2003. godine, i to u iznosu od 2,6 miliona dinara, a “{to se
zbog nekompletnosti dokumentacije i daqe vodi u okviru ispla}enih avansa”. Primera radi, po “petoj privremenoj situaciji” i “tre}em aneksu”
osnovnog ugovora, Ministarstvo odbrane je preduze}u “M-invest in`iwering”, dana 9. avgusta 2000. godine, platilo 20 miliona dinara. Istom preduze}u je, po privremenim situacijama, ukupno preneto 350 miliona dinara “za
koje nije pribavqena dokumentacija potrebna za pravdawe u~iwenih izdata133
Revizija demokratije
ka”. Preduze}u “Termomont-gradwa” je, prema “privremenoj situaciji”, jo{
11. septembra 1999. godine iz buyeta Ministarstva odbrane preneto 2,6 milina, a 4. jula 2002. godine je istoj firmi prenet i iznos od 10 miliona dinara. Ova pla}awa su u 2005. godini u dokumentaciji Ministarstva vo|ena kao
“pravdawe izdataka koji su evidentirani u okviru ispla}enih privremenih
gra|evinskih situacija”. Dakle, ovo su bile samo neke od spornih situacija
za koje nisu “zatvorene” finansijske konstrukcije i za koje ne postoji neophodna i validna dokumentacija koja bi, u skladu sa propisima, pratila i
pravdala izvr{eno buyetsko pla}awe.
Iz buyeta Srbije finansirani tro{kovi Crne Gore
Kontrolom ispla}enih plata i zarada u Ministarstvu odbrane tokom
2004. godine, buyetski inspektori su utvrdili da je za tu svrhu utro{eno ~ak
78,3 miliona dinara vi{e od odobrenog u buyetu. Ova sredstva su upotrebqena iz potpuno druge namene. Iz inspekcijskog nalaza se vidi da je Ministarstvo odbrane, u septembru 2004. godine, iz buyeta Srbije isplatilo zarade za
42.027 lica. Od toga je bilo 18.560 profesionalnih vojnika, 17.556 civilnih
lica i 6.701 vojnik po ugovoru. U decembru iste godine obra~unate su i ispla}ene zarade na teret buyeta za ukupno 41.966 lica. Tako je, izme|u ostalog, u periodu mart-jul 2004. godine, iz buyeta ispla}eno i 881 milion dinara na ime naknada za odvojeni `ivot od porodice. Bez obzira na to {to su
ova sredstva bila namewena za Vojnu po{tu “1570-2 Beograd”, kori{}ena su
zapravo za pla}awe naknada za odvojeni `ivot od porodice profesionalnim
vojnicima i civilnim licima sa teritorije Republike Crne Gore. S tim u
vezi, inspektori su utvrdili da je pla}awe naknada licima iz Crne Gore ko{talo buyet Srbije ~ak 5,9 miliona dinara. To je bilo suprotno re{ewu ministra odbrane o finansirawu odbrane u 2004. godini, kojim je bila definisana obaveza finansirawa odbrane “po teritorijalnom principu”. Ovo nije bio jedini primer da su se, za vreme Davini}evog ministrovawa, iz buyeta
Srbije finansirali tro{kovi Crne Gore.
Kontrolom finansijske dokumentacije koja se odnosila na rashode Vojne po{te “4171 Bar”, utvr|eno je da su tokom 2004. godine izvr{ena kwi`ewa tro{kova hrane i pi}a za potrebe ove jedinice. Rashodi po ovom osnovu
su pla}ani sopstvenim sredstvima Ministarstva odbrane, dok je iznos od 1,2
miliona dinara pla}en iz buyeta Republike Srbije. Isto tako, tro{kovi
hrane i pi}a za Vojnu po{tu “7133 Kumbor”, pla}eni su sredstvima iz buyeta
Republike Srbije, i to u iznosu od 2,2 miliona dinara. Buyetski inspektori
su u svom nalazu konstatovali da je ovakvo pla}awe na teret buyeta Srbije
bilo “u suprotnosti sa definisanim na~inom finansirawa odbrane SCG u
2004. godini, i to po teritorijalnom principu”. Dakle, buyet Srbije je ostao
“kra}i” za 3,4 miliona dinara, koliko je trebalo da plati Crna Gora iz svog
buyeta.
Kontrola izvr{enih pla}awa po osnovu naknade {tete pokazala je da je
Prvoslav Davini} iz buyeta Srbije namirivao i {tete koje su padale na teret buyeta Crne Gore. Tako je dana 23. 1. 2004. godine, preduze}u A.D. “Zeta134
Ivan Nini}
trans” sa sedi{tem u Podgorici, iz buyeta Srbije pla}eno 94.427 dinara. Dana 8. decembra 2004. godine, pravnom licu A.D. “Jadran” sa sedi{tem u Baru,
iz buyeta Srbije pla}eno je ~ak 4 miliona dinara. Osnov za ove isplate predstavqale su sudske odluke koje su donete po tu`bama o{te}enih lica. Tako
je tu`ena strana u navedenim predmetima bila Dr`avna zajednica SCG –
Ministarstvo odbrane, dok su tu`ioci A.D. “Zetatrans” iz Podgorice i
A.D. “Jadran” iz Bara podneli tu`bu za naplatu potra`ivawa od jedinica sa
teritorije Crne Gore. Sudsku presudu u predmetu A.D. “Zetatrans” je doneo
Privredni sud u Podgorici, a presudu u predmetu A.D. “Jadran” doneo je Trgovinski sud u Beogradu. Buyetski inspektori su konstatovali da je ovo pla}awe na teret buyeta Srbije izvr{eno “suprotno Re{ewu ministra odbrane o finansirawu odbrane u 2004. godini, kojim je definisana obaveza finansirawa odbrane po teritorijalnom principu”. Samo na ovih nekoliko
primera buyet Srbije je “olak{an” za 13,3 miliona dinara, i pored ~iwenice da je taj tro{ak trebalo da pada na teret buyeta Crne Gore. Drugim re~ima, ministar Prvoslav Davini} je novcem gra|ana Srbije pla}ao rashode
Crne Gore, {tede}i na taj na~in buyet Crne Gore, ~iji re`im mu je za uzvrat
pru`ao politi~ku podr{ku244).
244) Prema informaciji koju je 31. 8. 2005. godine prenela novinska agencija “Tanjug”, tada{wi crnogorski predsednik Filip Vujanovi} je izjavio da je “za Crnu Goru neprihvatqivo da Prvoslav Davini} bude smewen”, uz obrazlo`ewe
da je vo|ewe Ministarstva odbrane prepustio kadrovima iz Crne Gore i dozvolio da se buyetska sredstva Srbije koriste za potrebe Vojske u Crnoj Gori.
135
Revizija demokratije
(17)
Kontinuitet “agresije”” na vojni buyet (2)
U prvih {est meseci 2005. godine, biv{i ministar odbrane Prvoslav
Davini} je nenamenski utro{io ~ak 376,4 miliona dinara koji za Ministarstvo dobrane nisu bili odobreni u buyetu Republike Srbije. Pri tom
su dugovi vojske, sa 3,9 milijardi na kraju 2004. godine, dostigli cifru od
4,9 milijardi na kraju juna 2005. godine, a zbog pla}awa odre|enih dobavqa~a preko reda, {estomese~ni penali i kazne ko{tali su buyet 97,6 miliona dinara. Tako je zbog neblagovremenog izmirivawa obaveza, samo po osnovu kamata u prvih pet meseci 2005. godine, Ministarstvo odbrane preduze}u za proizvodwu vojne opreme “Mile Dragi}” iz Zrewanina, moralo da
plati ~ak 10,6 miliona dinara. Isto tako je, zbog duga od svega 2,3 miliona dinara, ova firma na ime kamate od dr`ave “ubrala” 32,7 miliona dinara. Sredstvima iz buyeta Srbije u 2005. godini su pla}ani rashodi vojske
Crne Gore, a pla}eni su i tro{kovi 17 avionskih letova za Crnu Goru Vuka{inu Mara{u, zamenika ministra odbrane, i to obi~no za vreme vikenda i dr`avnih praznika. Srbija je iz svog buyeta sa 263.700 dinara, Mara{u
platila posebno iznajmqen avion na relaciji Beograd-Podgorica-Beograd,
i to za odlazak na referendum za nezavisnost Crne Gore.
***
Za pola godine Davini} nezakonito potro{io 867,1 milion
Pored kontrole materijalno-finansijskog poslovawa, namenskog i zakonitog kori{}ewa buyetskih sredstava u Ministarstvu odbrane SCG u
2004. godini, istom kontrolom je obuhva}en i period u prvih {est meseci
2005. godine. Tako je, sude}i po ~iwenicama iz nalaza Buyetske inspekcije,
ministar Prvoslav Davini} sa rasipawem i nezakonitim raspolagawem
sredstvima vojnog buyeta nastavio i u 2005. godini. Naime, Ministarstvu odbrane je u 2005. godini na raspolagawe stavqen buyet u ukupnom iznosu od
46,5 milijardi dinara. Od toga je 43,2 milijarde opredeqeno iz buyeta Republike Srbije, a 3,3 milijarde iz sopstvenih prihoda Ministarstva odbrane,
ostvarenih putem prodaje dobara, usluga i nefinansijske imovine. Prema
{estomese~nom finansijskom izve{taju za period januar-jun 2005. godine,
koji su nadle`ni u Ministarstvu izradili i dostavili Upravi za trezor Republike Srbije, za finansirawe odbrane iz buyeta Srbije je utro{eno 21,5
milijardi dinara. Drugim re~ima, to je predstavqalo utro{ak od 49,18 odsto od ukupnog buyeta koji je zakonom bio odobren Ministarstvu odbrane za
tu godinu. Osim navedenog iznosa, Ministarstvo je utro{ilo i 1,2 milijarde dinara iz sopstvenih sredstava, {to ~ini ukupnu {estomese~nu realizaciju buyeta u iznosu od 22,7 milijardi dinara.
Detaqnom kontrolom tro{ewa buyetskih sredstava za prvih {est meseci 2005. godine u Ministarstvu odbrane, buyetski inspektori su i ovog puta
otkrili bezakowe u radu ministra Prvoslava Davini}a i wegove “svite”.
136
Ivan Nini}
Tako je za odre|ene namene, za koje su sredstva bila odobrena Zakonom o
buyetu Republike Srbije za 2005. godinu, utro{eno vi{e novca od odobrenog, i to 867,1 milion dinara, dok je za druge namene utro{eno 490,7 miliona dinara mawe nego {to je bilo odobreno. Na bazi toga, inspektori su otkrili razliku od 376,4 miliona dinara koja je utro{ena za odre|ene namene,
a da pri tom ta sredstva uop{te, Zakonom o buyetu za 2005. godinu, nisu bila
niti odobrena, niti dotirana Ministarstvu. O ~emu je ovde zapravo re~?
Naime, radi se o istoj “formuli” me{etarewa Davini}a kao i u 2004. godini, tako {to je ministar za neke rashode koji su bili planirani “stegao kai{“, da bi sredstva iz takve u{tede nezakonito usmerio u druge namene. S
tim u vezi, buyetski inspektori su konstatovali da je Ministarstvo odbrane “odobravalo izdatke i vr{ilo pla}awe izdataka za odre|ene namene, i to
preko iznosa koji je za {etomese~ni period odredio ministar nadle`an za
finansije u vidu kvota”. Ovakav potez ministra Davini}a je bio u suprotnosti sa odredbom ~lana 34, stava 1 tada{weg zakona o buyetskom sistemu.
Imaju}i u vidu da je u trenutku buyetske kontrole izvr{ewe buyeta za
2005. godinu bilo u toku, inspektori su Ministarstvu odbrane nalo`ili odgovaraju}u meru. Tako je nalo`ena mera prema kojoj je Ministarstvo obavezno da do 31. decembar 2005. godine “stvori uslove i ispravkama omogu}i da
se sredstva buyeta za 2005. godinu, u iznosu od 490,7 miliona dinara, za koja
je utvr|eno da do vr{ewa kontrole nisu utro{ena za namene za koje su obezbe|ene – utro{e namenski”. Me|utim, ova mera buyetske inspekcije se u najmawu ruku mo`e oceniti kao skandalozna. Naime, inspektori Ministarstvu
odbrane nala`u da za planirane namene utro{i sredstva u iznosu od 490,7
miliona dinara, a pri tom su prethodno utvrdili da je Ministarstvo sporna sredstva ve} nezakonito upotrebilo za druge namene. Po logici stvari,
Ministarstvo odbrane, na dan 31. jun 2005. godine, ve} ima “rupu” u buyetu od
376,4 miliona dinara (867,1-490,7) zbog stvarawa izdataka koji nisu bila
predvi|ena buyetom. Dakle, Ministarstvo odbrane treba da izvr{i nalo`ene meru iz inspekcijskog nalaza i da ponovo utro{i 490,7 miliona, ali ovog
puta za prave (planirane i odobrene) namene. Potpuno nelogi~an predlog
buyetskih inspektora.
Dugovi vojske dostigli 4,9 milijardi dinara
Dugovi koji su stvoreni na teret Ministarstva odbrane SCG, na dan 31.
decembar 2004. godine iznosili su 3,9 milijardi dinara, a zadu`ivawe je u
kontinuitetu vr{eno i tokom 2005. godine. Prema navodima iz inspekcijskog izve{taja, u prvih {est meseci 2005. godine dugovi su narasli za ~ak
986,5 miliona dinara. Tako su na dan 31. jun 2005. godine neizmirene obaveze
vojske dostigle 4,9 milijardi dinara. Ovakav kontinuitet zadu`ivawa je,
prema oceni buyetskih inspektora, bio u suprotnosti sa re{ewem245) o finansirawu odbrane za 2005. godinu, koje je doneo ministar Prvoslav Davini}. Naime, prekr{ene su i odredbe ~lana 35, stava 1 Zakona o buyetskom si245) Re{ewe int.broj: 11-241, 29. 12. 2004. godine.
137
Revizija demokratije
stemu jer su “stvorene i preuzete obaveze iznad kvote koju je ministar finansija propisao za {estomese~ni period 2005. godine”. Tako|e, prekr{ene
su i odredbe ~lana 74, stava 1 Zakona o buyetskom sistemu jer su “stvorene
obaveze i odobreno pla}awe rashoda koji nisu predvi|eni u buyetu”.
Pored nezakonitog zadu`ivawa vojske, ministar Davini} je u 2005. godini nastavio isti trend pla}awa rashoda na teret buyeta kao {to je to ~inio
u 2004. godini. Tako su kontrolom dokumentacije koja se odnosila na izmirivawe obaveza prema dobavqa~ima, buyetski inspektori ponovo utvrdili da
“pla}awe za pojedine nabavke dobara, usluge i radove, nije vr{eno sa rokovima nastanka, odnosno dospe}a tih obaveza, ve} da su u odre|enim su~ajevima izmirivane obaveze novijeg datuma i pored postojawa zna~ajnijih iznosa
neizmirenih obaveza”. Zbog takvog funkcionisawa Ministarstva odbrane i
ministra Davini}a, {tetu su pla}ali gra|ani Srbije. Samo u prvih {est meseci 2005. godine stvorene su kamate, odnosno kazne zbog ka{wewa, u visini
od 97,6 miliona dinara, a zbog neizmirenih dugova prema dobavqa~ima koji
su iznosili 231,9 miliona dinara. Ovakav {teto~inski pristup dr`avnoj
kasi svakako da se kosio sa odredbama tada{weg zakona o buyetskom sistemu
kojim je bila propisana ekonomi~na i efikasna upotreba buyetskih aproprijacija.
Kontrolom dokumentacije koja se odnosi na nabavku nov~anih bonova za
benzin, za potrebe Ministarstva odbrane, inspektori su utvrdili da je u mesecu maju 2005. godine izvr{eno pla}awe po tom osnovu u visini od 1,4 miliona dinara. Me|utim, za iznos od 600.000 dinara, koliko je pla}ena nabavka
bonova za benzin, utvr|eno je da nije obezbe|ena niti je inspektorima u toku kontrole na uvid stavqena neophodna dokumentacija kojom bi se pravdao
ovaj izdatak. Prema zakqu~ku inspektora, ovakav na~in pla}awa, za koji ne
postoje odgovaraju}e ra~unovodstvene isprave za pravdawe, bio je u suprotnosti sa pravilnikom246) kojim se ure|uje buyetsko ra~unovodstvo. Dakle,
kada i kako je neko u Ministarstvu odbrane upotrebio bonove za benzin koji su pla}eni buyetskim sredstvima u visini od 600.000 dinara, buyetski inspektori nisu mogle da utvrde.
Iz yepa gra|ana Srbije u korist Mila \ukanovi}a
U postupku kontrole rashoda Ministarstva odbrane u 2005. godini,
buyetski inspektori su otkrili i nekoliko izvr{enih pla}awa koja su pala na teret buyeta Srbije, a po teritorijalnom principu predstavqali su
rashod koji je morao biti podmiren iz buyeta Crne Gore. Tako je, primera
radi, trgovinskom preduze}u “Bojan” iz Beograda pla}en ra~un za nabavku
potro{ne robe, i to u iznosu od 163.725 dinara, a za potrebe Vojne po{te
“7133 Kumbor”. Po re{ewu i naredbi Vojnog suda u Podgorici, sudsko-medicinskom ve{taku iz Podgorice je ispla}en iznos od 14.642 dinara, i to na teret buyetskih sredstava Republike Srbije. Isto tako, na ime radova kod Voj246) Pravilnik o planirawu i materijalnom i finansijskom poslovawu u S.M.O. i
Vojsci Jugoslavije (“Sl. vojni list”, br. 18/97 od 22/02).
138
Ivan Nini}
ne po{te “3272 Podgorica”, za nabavku stolarske bravarije, preduze}u
“Elektrometal” iz Beograda pla}en je iznos od 30.403 dinara na teret buyetskih sredstava Republike Srbije. Sva ova pla}awa, prema navodima buyetskih inspektora, izvr{ena su u suprotnosti sa re{ewem o finansirawu odbrane SCG u 2005. godini, kojim je bilo propisano da se evidentirawe i izvr{avawe obaveza pla}awa vr{i po teritorijalnom principu. Tako su gra|ani Srbije, po ko zna koji put do tada, finansirali tro{kove koji su trebali da padnu na teret buyeta Crne Gore.
I pored vi{ka zaposlenih, Davini} zaposlio jo{ 395 lica
Kada je re~ o isplata zarada zaposlenim licima u vojsci, odnosno u Ministarstvu odbrane SCG tokom 2005. godine, tako|e su utvr|ene odre|ene nepravilnosti. Kontrola je pokazala da je u prvih {est meseci 2005. godine, za
zarade (plate i dodatke) iz buyeta Srbije utro{eno ~ak 58 odsto buyetskih
sredstava. To je bilo prouzrokovano finansirawem ve}eg broja zaposlenih
od broja koji je planom bio predvi|en. Tako su sredstva za finansirawe zarada u vojsci, odnosno u Ministarstvu odbrane, Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2005. godinu, planirana i odobrena za ukupno 35.459 lica, a {to
je za 6.716 lica bilo mawe u odnosu na 2004. godinu. Zna~ajna smawewa broja
zaposlenih u vojsci su usledila nakon meseca februara 2005. godine, kada su
usvojene izmene Zakona o vojsci Jugoslavije247), pri ~emu su stvoreni uslovi
za prestanak slu`be civilnih lica i zaposlenih u vojsci Crne Gore i Ministarstvu odbrane. Tako su u decembru 2004. godine obra~unate, a u januaru
2005. godine ispla}ene plate za 41.966 lica, dok su plate za maj obra~unate, a
u junu 2005. godine ispla}ene za 37.898 lica. Dakle, radi se o 4.068 lica mawe
u odnosu na decembar 2004. godine (do momenta buyetske kontrole radni odnos je prestao za 4.082 lica). Me|utim, bez obzira na znatno smawewe, ukupan
broj lica na platnom spisku je ipak predstavqao 2.439 lica vi{e u odnosu na
projektovan broj zaposlenih u 2005. godini, za koji su obezbe|ena sredstva u
buyetu. Ovu prvobitnu kadrovsku i buyetsku projekciju poremetio je preme{taj 193 vojna lica iz Crne Gore u Srbiju, kao i prijem u radni odnos novih
395 lica. Ovakvo neplanirano “poja~awe” radne snage u vojsci na teret
buyeta Srbije dogodilo se u periodu januar-maj 2005. godine.
Nova kontrola, a stare “rupe””
Nakon kontrole tro{ewa buyetskih sredstava u Ministarstvu odbrane,
koja je obuhvatala period 2004. godine i prvih {est meseci 2005. godine, a u
kojoj je otkriveno sistematsko razarawe vojnog buyeta, u maju i junu 2006. godine buyetski inspektori Ministarstva finansija su izvr{ili jo{ jednu
kontrolu. Tako je, 28. juna 2006. godine, buyetski inspektor Lazar Nikoli}
sa~inio svoj zapisnik (nalaz) o izvr{enoj kontroli, koji je u Ministarstvu
247) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vojsci Jugoslavije (“Sl. vojni list”,
br. 5/2005).
139
Revizija demokratije
finansija zaveden pod brojem: 401-00-838/2006-09/5248). Kontrolom je obuhva}ena provera finansijskog poslovawa Ministarstva odbrane u 2005. godini,
kao i period januar-jun 2006. godine. Pored Prvoslava Davini}a, koji je
funkciju ministra formalno obavqao do 20. 10. 2005. godine, odgovornost za
tro{ewe buyetskih sredstava, od 21. 10. 2005. godine snosio je i novi ministar Zoran Stankovi}249).
Za period Stankovi}evog ministrovawa, inspektori nisu utvrdili preterano velike propuste na {tetu buyeta Republike Srbije, osim {tete koju
je nasledio od Prvoslava Davini}a. Tako su novog ministra Stankovi}a sustigle neizmirene obaveze vojske, koje su iz dana u dan sve vi{e uve}avane.
Na dan 30. april 2006. godine dugovi vojske dostigli su ~itavih 5,7 milijardi, a poznato je da su na dan 31. jun 2005. godine iznosili 4,9 milijardi dinara. Ovakav vid zadu`ivawa i gurawe vojske u “du`ni~ko ropstvo” posebno se
odrazio na uve}awe penala i kamata zbog ka{wewa u pla}awu. Primera radi, u prvih pet meseci 2005. godine, Preduze}u za proizvodwu vojne opreme
“Mile Dragi}” iz Zrewanina, Ministarstvo odbrane je moralo da plati ~ak
10,6 miliona dinara, i to po osnovu obra~unate kamate zbog neblagovremenog izmirivawa obaveza. Tako|e, buyetski inspektor je utvrdio da je dug Ministarstva odbrane prema ovom preduze}u, na dan 2. jun 2006. godine, iznosio
35,9 miliona dinara. Od toga, potra`ivawe od svega 2,3 miliona dinara
predstavqa dug za isporu~enu robu, a potra`ivawe od 32,7 miliona dinara
predstavqa dug po osnovu obra~unate kamate koja je nastala zbog neblagovremenog izmirivawa obaveza.
Srbija platila let Mara{u da glasa za nezavisnost CG
U postupku kontrole, buyetski inspektor je otkrio da je sredstvima
buyeta Republike Srbije, preko Ministarstva odbrane, vr{eno finansirawe avionskih letova za Crnu Goru tada{weg zamenika ministra odbrane Vuka{ina Mara{a250). Naime, sve do po~etka 2005. godine, Vuka{in Mara{ je,
kao funkcioner iz Crne Gore, sve putne tro{kove avio karata za slu`bena
putovawa u Crnu Goru, podnosio na naplatu Vladi Crne Gore koji su padali
na teret buyeta Crne Gore. Me|utim, od 1. 4. 2005. godine sva slu`bena puto248) Inspekcijski nalaz nosi oznaku “Poverqivo””. Autor je prvi i drugi nalaz
buyetske inspekcije o izvr{enoj kontroli u Ministarstvu odbrane SCG dobio od Ministarstva finansija RS, a u skladu i na na~in propisan ~lanom 5
i 15 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja (“Sl. glasnik RS”, br. 120/04).
249) Dr Zoran Stankovi} je pukovnik u penziji, a nakon ostavke Prvoslava Davini}a, na predlog Demokratske stranke Srbije, izabran je na funkciju ministra odbrane SCG od strane Skup{tine SCG. Tu funkciju Stankovi} je obavqao sve do 15. 5. 2007. godine kada ga je nasledio Dragan [utanovac (DS).
250) Vuka{in Mara{ (DPS) je obavqao funkciju zamenika ministra odbrane
SCG od marta 2003. godine, do juna 2006. godine kada je prestala da postoji Dr`avna zajednica SCG. Nakon kra}e bolesti preminuo je u Podgorici 12. 9.
2008. godine.
140
Ivan Nini}
vawa zamenika ministra odbrane obavqala su se po wegovim pismenim nare|ewima. Tako je Mara{ sam sebi potpisivao putne tro{kove, kao i naredbe
za isplatu putnih tro{kova, a po prethodnom odobrewu kabineta ministra
odbrane. Obrazlo`ewe za takav postupak je bilo to da se ti tro{kovi “mogu tretirati kao planski rashodi koji padaju na teret kabineta ministra”.
Kontrolom dokumentacije, buyetski inspektor je utvrdio da je po osnovu ispostavqenih ra~una za kori{}ewe avionskog prevoza za zamenika ministra, i naj~e{}e jo{ jedno lice, po osnovu 8 naredbi za slu`bena putovawa, stvoren rashod od 173.579 dinara, koji je u 2005. godini pla}en na teret
buyeta Srbije.
Isto tako, za 9 slu`benih putovawa gospodina Mara{a, i naj~e{}e jo{
jednog “saputnika”, u Crnu Goru, na teret buyeta Srbije je tokom 2006. godine izvr{en rashod od 276.315 dinara. U toj godini, tro{kove je u svojstvu nadle`nog naredbodavca odobravao i naredbe za isplatu izdavao, pukovnik Milan Bjelica, na~elnik kabineta ministra odbrane. U inspekcijskom nalazu
se konstatuje da su u obe godine putovawa vr{ena “uglavnom u vreme vikenda
i dr`avnih praznika”. Dakle, gra|ani Srbije su finansirali ukupno 17 letova Vuka{ina Mara{a za Crnu Goru, i to u svrhu odmora “od napornog rada” u Beogradu.
Osim ovih “redovnih” letova za odmarawe Vuka{ina Mara{a u Crnoj
Gori, buyetski inspektor je otkrio da je dana 25. juna 2006. godine potpisana
i data naredba kojom se vr{i isplata putnih tro{kova u iznosu od 131.850
dinara, po ra~unu Avio-slu`be Dr`avne zajednice SCG, na ime “kori{}ewa usluga prevoza posebno iznajmqenim avionom na relaciji Beograd-Podgorica-Beograd, dana 18. 5. 2006. godine”.
Ovu naredbu, kojom se odobrava pla}awe na teret buyeta Srbije, potpisao je pukovnik Milan Bjelica, a radi “realizacije aktivnosti zamenika ministra odbrane prilikom slu`benog putovawa u Crnu Goru, u vreme odr`avawa referenduma”251). Pored ovoga, buyetski inspektor je konstatovao da
iz pregledane dokumentacije “nije utvr|en broj i spisak putnika koji su putovali posebno iznajmqenom letelicom”. U inspekcijskom izve{taju se navodi i to da je dana 20. maja 2006. godine Avio-slu`bi podnet zahtev u ciqu
povratka zamenika ministra odbrane sa slu`benog putovawa u Crnu Goru,
posle odr`avawa referenduma. Tada je tako|e iznajmqen poseban avion za
22. maj 2006. godine u 9:00 ~asova iz Podgorice. Avio-slu`ba je Ministarstvu
odbrane, nakon realizacije ovog leta, ispostavila ra~un “za kori{}ewe
usluga i ovog prevoza u iznosu od 131.850 dinara”. Dakle, samo za odlazak Vuka{ina Mara{a i wegove svite na referendum u Crnu Goru i povratak iz
Crne Gore iznajmqen je poseban avion, {to je buyet Srbije ko{talo 263.700
dinara.
251) Referendum za nezavisnost Crne Gore je odr`an 21. 5. 2006. godine. Gra|ani
Crne Gore su, pod jakim uticajem spoqnog i unutra{weg politi~kog i propagandnog faktora, izglasali nezavisnost u odnosu na dotada{wu dr`avnu zajednicu SCG i to sa “diskutabilnih” 55,54 odsto glasova. Crna Gora zvani~no
postala samostalna dr`ava 3. 6. 2006. godine.
141
Revizija demokratije
Za zloupotrebu 1,3 milijarde dinara iz buyeta
ministra Davini}a – prekr{ajna “kazna”” do 20.000 dinara
Nenamensko tro{ewe buyetskih sredstava u Ministarstvu odbrane, odnosno “probijawe” buyeta Republike Srbije u ve}im iznosima od odobrenih
aproprijacija, i to prvenstveno 448,8 miliona dinara u 2004. i 376,4 miliona dinara u 2005. godini, kod ministra Prvoslava Davini}a nikako nije moglo da stvori “brigu”. Naime, ovakvim radwama ministra Davini}a bio je
prekr{en ~lan 74, stav 1 tada{weg zakona o buyetskom sistemu, jer su “stvorene obaveze i odobreno pla}awe rashoda koji nisu predvi|eni u buyetu”, a
za {ta je za odgovorno lice bila propisana kazna u rasponu od 2.000 do 20.000
dinara. Dakle, re~ je o obi~nom prekr{aju koji se sankcioni{e u prekr{ajnom postupku kao, primera radi, bilo koji lak{i saobra}ajni ili komunalni prekr{aj. Tek 04. oktobra 2006. godine, kada su na snagu stupile izmene i
dopune Zakona o buyetskom sistemu, bio je propisan novi ~lan 74a, kojim je
propisano: “Nov~anom kaznom od 30.000 do 300.000 dinara ili zatvorom do
jedne godine, kazni}e se za krivi~no delo odgovorno lice korisnika buyetskih sredstava (...) koje stvori obaveze ili na teret ra~una buyeta odobri
pla}awe rashoda i izdataka preko iznosa od 1.000.000 dinara u odnosu na iznos utvr|en buyetom ili finansijskim planom, odnosno preko iznosa sredstava pozajmica datih aktom Vlade”. Dakle, slu~aj ministra Prvoslava Davini}a je, sa aspekta primene odredaba Zakona o buyetskom sistemu, bio veoma diskutabilan jer je tretiran samo kao prekr{aj. [to se ti~e odredaba
Krivi~nog zakonika Republike Srbije, ukoliko ne postoje prepreke politi~ke prirode, nadle`ni pravosudni organi bi svakako morali da se zainteresuju za Davini}ev slu~aj. Do sada je u javnosti me{etarewe Prvoslava Davini}a povezivano iskqu~ivo sa postupcima koji se vode za dve afere, i to
aferu “Satelit”252) i aferu “Pancir”253).
252) Aferu “Satelit”” je u javnost, u junu 2005. godine, lansirao M. Dinki} tvrdwom da je P. Davini} neovla{}eno potpisao ugovor vredan 45 miliona evra o
zakupu {pijunskog satelita od izraelske kompanijom “Imiy set interne{enal” kojim bi Srbija kontrolisala teritoriju Kosova i Metohije. U januaru
2009. godine Vrhovni sud Srbije nalo`io je ponovno sprovo|ewe istrage protiv P. Davini}a. Prema pisawu medija iz aprila 2009. godine, Arbitra`ni
sud u Londonu je doneo prosvtepenu presudu po kojoj Srbija izraelskoj kompaniji mora da plati {tetu od 37 miliona evra.
253) Aferu “Pancir”” je u javnost, krajem avgusta 2005. godine, lansirao M. Dinki}
tvrdwom da je firma za proizvodwu vojne opreme “Mile Dragi}” sa vojskom
SCG potpisala {tetan ugovor nabavke vojne opreme u kome bi buyet bio
o{te}en za 176 miliona evra. Krajem 2007. godine protiv biznismena Mileta
Dragi}a, biv{eg ministra Prvoslava Davini}a, pukovnika Jovice Vu~kovi}a i generala Miluna Kokanovi}a, podignuta je optu`nica i su|ewe je u toku.
142
Ivan Nini}
(18)
Biznis na {tetu buyeta
[ta sve od nepokretne imovine u svom vlasni{tvu ima Republika Srbiji, nadle`na Republi~ka direkcija za imovinu mo`e samo da naga|a jer o
tome nema precizne, ve} samo ima pribli`ne podatke. Zbog toga i ne postoji precizna evidencija o tome kojim sve tre}im licima i po kojim cenama dr`avni organi, organizacije i ustanove koje koriste dr`avni poslovni prostor, taj isti poslovni prostor izdaju u zakup, i to nezakonito,
bez prethodne pismene saglasnosti nadle`ne direkcije. Da stvar bude jo{
gora, nemogu}e je u}i u trag podacima koliko novca dr`avni organi godi{we ostvaruju po osnovu kirije od zakupa i za koliko miliona, odnosno milijardi dinara, buyet Republike ostaje “kra}i” svake godine. Za rentirawe dr`avnog poslovnog prostora zakon propisuje da se pita nadle`na direkcija, kao i to da se sredstva ostvarena po osnovu kirije od zakupa moraju uplatiti u buyet Republike. Ova obaveza ne odgovara me{etarima koji
su navikli da novac ste~en po tom osnovu prihoduju na ra~une sopstvenih
prihoda i da ga tako tro{e nenamenski, neracionalno i nezakonito. Na
ovu pojavu Srpska radikalna stranka je reagovala tako {to je na predlog
Zakona o buyetu Republike Srbije za 2009. godinu predlo`ila amandman koji je usvojen, ali to nije dovoqno da se lo{a praksa me{etarewa osujeti i
zaustavi. U konkretnom slu~aju, neophodno je da se (1) ustroji evidencija o
vlasni{tvu i izdavawu u zakup dr`avne svojine, (2) promenom zakona redefini{e slaba dosada{wa kaznena politiku i da se (3) poja~aju inspekcijski i kontrolni mehanizmi. Na`alost, za sve ovo re`im Borisa Tadi}a nema politi~ku voqu.
***
Srbija bez preciznog popisa dr`avne imovine
Dok se za dru{tvenu svojinu ka`e da je “sva~ija i ni~ija”, {to aludira
na to da kod ovog oblika svojine titular nije precizno utvr|en, isto to se ne
mo`e re}i i za dr`avnu svojinu s obzirom da ovaj oblik svojine ima svog titulara – dr`avu. Dakle, dr`ava je titular dr`avne svojine, a {ta je sve dr`avna svojina u Republici Srbiji, jasno je definisano zakonom. S obzirom
na temu koju }e autor bli`e obraditi u ovoj analizi, posebno je interesantno prakti~no raspolagawe nepokretnostima koje se nalaze u dr`avnoj svojini. S tim u vezi, Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije254) propisuje da raspolagawe nepokretnostima u dr`avnoj svojini zapravo mo`e predstavqati wihovo: 1) otu|ewe iz dr`avne svojine; 2) pribavqawe u dr`avnu
svojinu; 3) davawe na kori{}ewe, odnosno u zakup; i 4) stavqawe hipoteke na
nepokretnost u dr`avnoj svojini. Naravno, kada se govori o ovoj temi, va`no
254) Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 53/95...
101/05).
143
Revizija demokratije
je ista}i i to da se sredstva (pokretna i nepokretna) koja pripadaju dr`avnoj svojini, mogu i otu|iti po tr`i{nim uslovima, ali iskqu~ivo po proceduri koju propisuje zakon.
Analiziraju}i podatke i brojke koje je, za potrebe izrade ove analize,
autor prikupio od nadle`nih slu`bi Republi~ke direkcije za imovinu Republike Srbije (u daqoj analizi: Direkcija za imovinu), name}u se tri zakqu~ka. Prvi zakqu~aj je taj da Republika Srbija u svom vlasni{tvu ima dosta nepokretne imovine (poslovnog prostora, stambenog prostora i zemqi{ta). Drugi zakqu~ak je da ni sami nadle`ni organi nemaju potpuno preciznu evidenciju o tome koliko jedinica nepokretnosti dr`ava poseduje. I
tre}i zakqu~ak je da nadle`ni organi nemaju evidenciju o tome koliko se od
prodaje i davawa u zakup odre|enih nepokretnosti, u buyet Republike godi{we slije nov~anih sredstava. Prema podacima iz 2006. godine koje je Direkcija dobila od korisnika nepokretnosti u dr`avnoj svojini, i to za potrebe
formirawa svoje baze podataka, evidentirano je 116.058 jedinica nepokretnosti, ukupne povr{ine 127.904 ha, 51 ari i 46 m2 ~iji je vlasnik Republika
Srbija. Ovde je va`no ista}i i ~iwenicu da je u 2006. godini, izme|u ostalog,
izvr{eno preuzimawe i evidentirawe 2.264 objekta ukupne povr{ine oko
800.000 m2, imovine koja je sa Dr`avne zajednice SCG pre{la u vlasni{tvo
Republike Srbije255). Me|utim, kakvo je stawe trenutno sa kvadraturom
zgrada, objekata i zemqi{ta ~iji je vlasnik dr`ava? To se veoma te{ko mo`e pouzdano utvrditi zbog ~este prodaje ili razmene ovih nepokretnosti.
Zbog toga se ovi podaci uop{te i ne iskazuju u godi{wim izve{tajima o radu Direkcije za imovinu, {to je zaista skandalozno.
Prihod od rentirawa – medaqa sa dve strane
Ukoliko se samo napravi osvrt na podatke koji ukazuju na to kolike prihode ostvaruje buyet Republike po osnovu prodaje i davawa u zakup odre|enih nepokretnosti ~iji je vlasnik dr`ava, cifre su zaista impresivne. Primera radi, samo u periodu od jula do decembra 2008. godine, Republika Srbija je naplatila milionske prihode, i to izme|u ostalog: 43,3 miliona dinara
po osnovu izdavawa u zakup nepokretnosti biv{e Dr`avne zajednice SCG
(poslovni prostor, gara`e, stanovi, otkup stanova...); 133,4 miliona dinara
po osnovu izdavawa u zakup ostalog poslovnog prostora; 22,2 miliona dinara po osnovu prodaje nepokretnosti u dr`avnoj svojini; 19,5 miliona dinara
po osnovu prodaje stanova koje koje su koristili dr`avni organi i organizacije; i 55,1 milion dinara po osnovu otu|ewa vojne imovine256). Prema podacima za period od maja do decembra 2007. godine, buyet Republike je na isti
na~in prihodovao sredstva, i to: 117,1 milion dinara po osnovu izdavawa u
zakup vila, zgrada i stanova koji su izdavati stranim ambasadama i diplo255) Str. 4. i 12. Izve{taja o radu Republi~ke direkcije za imovinu RS u 2006. godini, broj: 021-1/2007, od 19. 1. 2007. godine.
256) Str. 3. i 4. Izve{taja o radu Republi~ke direkcije za imovinu RS u 2008. godini, broj: 02-4/2008, od 30. 1. 2009. godine.
144
Ivan Nini}
matsko-konzularnim predstavni{tvima; 50,7 miliona dinara po osnovu izdavawa u zakup nepokretnosti biv{e Dr`avne zajednice SCG; 218,2 miliona dinara po osnovu izdavawa u zakup ostalog poslovnog prostora; 3,5 miliona dinara po osnovu prodaje stanova koje su koristili dr`avni organi i organizacije, 12,8 miliona dinara po osnovu otu|ewa vojne imovine; i 3,5 miliona evra po osnovu napla}enih licitacionih garancija u vezi s prodajom
zgrade biv{eg saveznog MUP-a257).
Me|utim, ono {to je u ovoj analizi najva`nije i ono {to zapravo predstavqa sr` problema na koji autor `eli da uka`e, jeste ~iwenica da bi dr`avna kasa, odnosno buyet Republike, trebalo da prihoduje znatno vi{e
sredstava po osnovu izdavawa u zakup nepokretnosti koja je u dr`avnoj svojini. Prethodno iznete cifre, iako su milionske, predstavqaju samo “mrvicu” prihoda koji se slije u buyet po osnovu zakupa, a koji se u toku jedne buyetske godine fakti~ki realizuje od strane korisnika dr`avne svojine kao zakupodavca s jedne strane i tre}eg lica kao zakupca s druge strane. Na`alost,
milioni, a verovatno i milijarde dinara, iako bi trebalo, ne odlaze u buyet
Republike kao naknada po osnovu izdavawa u zakup nepokretnosti ~iji je
vlasnik dr`ava. Ako novac od zakupa ne odlazi u buyet, gde onda zavr{ava?
Kako su propisi regulisali ovu oblast? [ta s tim u vezi preduzima Buyetska inspekcija Ministarstva finansija, a {ta Direkcija za imovinu? Da li
i kako odgovorni treba da odgovaraju za me{etarewe? Kako je na ovu pojavu
reagovala Srpska radikalna stranka? Sve su ovo kqu~na pitawa na koja }e
autor u daqoj analizi dati odgovore.
Dr`ava rentira, ali ne zna kome i za koliko para
Mogu}nost davawa “na kori{}ewe, odnosno u zakup” nepokretnosti koje koriste dr`avni organi (javne slu`be), propisana je odredbom ~lana 8a
Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. Istom odredbom je propisano da je ovako ne{to mogu}e realizovati na osnovu odluke organa javne slu`be koji je utvr|en zakonom, odnosno statutom te slu`be, ali iskqu~ivo uz
saglasnost Direkcije za imovinu. Dakle, ako se posmatra u prakti~nom smislu, dr`avni poslovni prostor se ne mo`e dati zakupcu pod “kiriju”, ako
prethodno nadle`an organ (direktor, odnosno u ve}ini slu~ajeva je to upravni odbor) koji je zapravo korisnik tog prostora ne donese takvu odluku, a za
{ta saglasnost treba pribaviti od nadle`ne Direkcije za imovinu, da bi
ugovor o zakupu uop{te i smeo da se realizuje. Odredbom stava 2, ~lana 4 Zakona, propisano je da je ugovor koji se zakqu~i suprotno prethodno navedenom na~inu “ni{tavan” u pravnom prometu, {to je sasvim logi~no. Me|utim,
ovde je norma jedno, a praksa ne{to sasvim drugo. Veliki broj dr`avnih organa, zbog ignorisawa zakona i spore, birokratske procedure, uop{te od Direkcije za imovinu ne tra`i saglasnost pre nego {to nepokretnost u dr`avnoj svojini, koja mu je data na kori{}ewe, izda u zakup tre}em licu.
257) Str. 2. Izve{taja o radu Republi~ke direkcije za imovinu RS u 2007. godini,
broj: 021-1/2008, od 1. 2. 2008. godine.
145
Revizija demokratije
Autor ove analize je od Direkcije za imovinu zatra`io podatke u pogledu toga koliko zahteva za davawe saglasnosti na odluke o zakupu je taj organ
dobio u posledwe tri godine. Iz pisanog odgovora258) koji je prosle|en autoru, vidi se da je Direkcija za imovinu u 2006. godini primila 913 zahteva, u
2007. godini 1092 zahteva, a u 2008. godini 1282 zahteva. U pogledu date saglasnosti da se dr`avni prostor izda u zakup, Direkcija za imovinu je za navedeni broj zahteva donela pozitivna re{ewa i to u 2006. godini 179 re{ewa,
u 2007. godini 104 re{ewa i u 2008. godini 97 re{ewa. Tako|e, autor je dobio
i informaciju da u postupcima re{avawa po zahtevima korisnika, u navedenom periodu, Direkcija za imovinu “nije donosila negativna re{ewa”. Ovde
ostajemo uskra}eni za odgovor {ta se zapravo dogodilo sa velikim brojem
predmeta na koje Direkcija za imovinu nije dala saglasnost i da li su korisnici dr`avne svojine poslovni prostor izdali i bez dobijene saglasnosti
nadle`ne direkcije?! Me|utim, ~uveno “}utawe administracije” je karakteristi~no ba{ za rad ovde institucije koja dr`avne organe (korisnike dr`avne svojine) tako podsti~e da kr{e zakon. Daqe, autor je pitao nadle`ne
u Direkciji za imovinu ko im se sve u protekle 3 godine obra}ao sa zahtevima da dobije saglasnost o izdavawu poslovnog prostora. Odgovor je da su to
uglavnom bili dr`avni organi, organizacije, organi lokalne samouprave i
javna preduze}a, bez preciznog navo|ewa naziva ovih korisnika.
Najskandaloznije u ovoj pri~i jeste to {to je na pitawe autora da li Direkcija za imovinu ima precizne ili pribli`ne podatke o povr{ini izdatog poslovnog prostora u protekle 3 godine koji se nalazi u dr`avnoj svojini, stigao odgovor da Direkcija za imovinu takve podatke “nema”. I ovde se
dolazi do su{tine problema, a to je ~iwenica da dr`ava ne zna kako i na koji na~in dr`avni organi raspola`u dr`avnim prostorom. Samim tim dr`ava ne mo`e da izvede ta~nu, niti pribli`nu projekciju koliko novca godi{we izgubi buyet Republike Srbije, jer zakupodavci, umesto da ova sredstva
u skladu sa zakonom uplate u buyet, ista zadr`e na sopstvenim ra~unima
ustanova.
Rashodi dr`avi, a prihodi sebi
Obaveza dr`avnih organa i ustanova koje izdaju dr`avni (poslovni)
prostor da u buyet Republike Srbije uplate prihode ostvarene po osnovu izdavawa u zakup nepokretnosti u dr`avnoj svojini, proizilazi iz odredbe
~lana 17, ta~ke 4 Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima259). Dakle,
naknada koju organi, organizacije i ustanove ostvaruju po ovom osnovu, predstavqa prihod buyeta Republike i slu`i za finansirawe buyetskih rashoda u toku fiskalne godine. Me|utim, kada bi svi korisnici koji se bave “rentirawem” dr`avnog prostora po{tovali ovo pravilo, i novac upla}ivali u
buyet Republike, gde bi onda tu bila wihova mogu}nost da novac stave u svoj
yep? Primer ovakvog poslovawa najboqe dolazi do izra`aja u osnovnim i
258) Dopis je zaveden pod brojem: 46-29/2009, od 4. 2. 2009. godine.
259) Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima (“Sl. glasnik RS”, br. 76/91...
135/04).
146
Ivan Nini}
sredwim {kolama na teritoriji Republike Srbije, domovima zdravqa i drugim institucijama. Direktori {kola, mahom bez saglasnosti Direkcije za
imovinu, izdaju {kolski (dr`avni) prostor tre}im licima koja u okviru
{kole otvaraju pekare, kwi`are, prodavnice... Da stvar bude jo{ gora, kada
{kola izdaje fiskulturne sale, sportske terene i bazene privatnim sportskim klubovima, najvi{e trpe u~enici. Primera radi, domovi zdravqa na
isti na~in naj~e{}e izdaju poslovni prostor privatnim opti~arskim radwama i apotekama, mada i kod drugih institucija ima jo{ gorih primera me{etarewa dr`avnom imovinom.
Ovde vaqa ista}i samo neke od mnogobrojnih primera koje su nadle`ne
inspekcije, i to Buyetska inspekcija Ministarstva finansija, “uhvatile” u
pqa~kawu dr`ave i kr{ewu propisa koji ure|uju pitawe dr`avne svojine i
javnih prihoda i rashoda. Primera radi, O[ “Sveti Sava” u Beogradu je nezakonitim izdavawem {kolskog prostora u 2006. godini zaradila 873.014 dinara. ET[ “Mihajlo Pupin” iz Novog Sada je, po istom osnovu, u 2005. godini zaradila i prisvojila 3,1 milion dinara. Dom zdravqa “Vra~ar” u Beogradu je tokom 2005. i 2006. godine, izdavawem dr`avnog prostora, prihodovao
na sopstveni ra~un 4,9 miliona dinara, umesto da ova sredstva budu upla}ena u buyet Republike. Fakultet za sport u Novom Sadu je nezakonito izdavao nepokretnosti (zemqi{te) u 2006. godini, i to za potrebe jednog ugostiteqskog objekta, ~ime je ovaj fakultet na sopstveni ra~un ostvario prihode
od 873.449 dinara. Posebno je zanimqiv primer Studentskog centra “Beograd” u kome su nadle`ni tokom 2004. godine izdavali prostorije, sportske
terene i sale, ~ime je ostvaren prihod od ~ak 11 miliona dinara, koliko je
trebalo da bude upla}eno u buyet Republike, ali to nije u~iweno260). Sve
ovo je samo “kap vode u moru” u odnosu na ~iwenicu koliko poslovnog (dr`avnog) prostora u Srbiji godi{we izda i koliko se novca se po tom osnovu
ostvari, a ne uplati u buyet.
Amandman SRS u interesu buyeta, ali kaznena politika lo{a
S obzirom da je ova pojava unosnog i profitabilnog “rentirawa” dr`avne imovine poprimila {iroke razmere, i to na {tetu gra|ana i buyeta, Srpska radikalna stranka je tim povodom reagovala u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Tako je autor napisao, a narodni poslanik Srpske radikalne stranke, Marina Toman, podnela amandman na predlog Zakona o buyetu Republike Srbije za 2009. godinu. Amandmanom je predlo`eno da se u ovaj zakon
doda novi ~lan 11a, koji je Vlada Republike Srbije razmotrila i prihvatila, te je on tako postao sastavni deo predloga zakona, a kasnije i sastavni deo
samog zakona. Odredbe predlo`enog ~lana 11a Zakona o buyetu Republike
Srbije za 2009. godinu261) glase: “(1) Direktni i indirektni korisnici sred260) Primeri na koje autor ukazuje sadr`ani su u zvani~nim, pojedina~nim dokumentima ~iji je donosilac Ministarstvo finansija, odnosno Sektor za buyetsku inspekciju i reviziju, odnosno Odeqewe za buyetsku kontrolu.
261) Zakon o buyetu Republike Srbije za 2009. godinu (“Sl. glasnik RS”, br. 120/08)
usvojen je 29. 12. 2008. godine, a na pravnu snagu je stupio 30. 12. 2008. godine.
147
Revizija demokratije
stava buyeta Republike Srbije koji raspola`u nepokretnostima u dr`avnoj
svojinu, du`ni su da nepokretnostima raspola`u u skladu sa zakonom; (2) Korisnici iz stava 1 ovog ~lana koji nepokretnosti u dr`avnoj svojini daju na
kori{}ewe, odnosno u zakup uz naknadu, du`ni su da sredstva ste~ena po
ovom osnovu uplate u buyet Republike Srbije; (3) Sredstva iz stava 2 ovog
~lana smatraju se javnim prihodima i slu`e za finansirawe javnih rashoda
u skladu sa zakonom”. Dakle, autor i Srpska radikalna stranka su ovim
amandmanom i pored postoje}e zakonske obaveze, jo{ jedanput obavezali dr`avne organe da u ekonomski te{koj 2009. godini moraju novac ostvaren od
zakupa poslovnog prostora da uplate u buyet Republike.
Ovako predlo`eno i usvojeno re{ewe }e biti od vi{estrukog zna~aja
naro~ito za rad nadle`nih inspekcijskih organa koji }e na terenu imati
obavezu da kontroli{u da li se apsolutno svi pripadaju}i prihodi po ovom
osnovu upla}uju u buyet. Ipak, ovaj amandman Srpske radikalne stranke ne}e biti dovoqan ako se ne promeni svest o tome da dr`avna svojina nije ni~ija dedovina koja se mo`e tako lako ~erupati i stavqati na dobo{. Ali, kako promeniti politi~ku ideologiju re`ima koji predvodi Boris Tadi}? Na
pitawe novinara, autora ove analize, u koliko slu~ajeva je u protekle 3 godine “utvr|eno kr{ewe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije”, iz
Ministarstva finansija je stigao odgovor262) da je Buyetska inspekcija kr{ewe ovog propisa utvrdila u svega “7 slu~ajeva kontrole”. Na`alost, ova
brojka bi bila mnogo ve}a kada bi nadzor nad primenom zakona bio sveobuhvatniji, ~e{}i i ozbiqniji. Tako|e, autor je pitao i Direkciju za imovinu
koliko je taj organ u posledwe 3 godine podneo prekr{ajnih, a koliko krivi~nih prijava protiv odgovornih lica koja su dr`avnim nepokretnostima
raspolagala nezakonito. Odgovor koji je autor dobio je zaista skandalozan,
a glasi: “Direkcija kao posebna organizacija Vlade Republike Srbije, u
okviru svojih ovla{}ewa nema nadle`nost za podno{ewe krivi~nih, odnosno prekr{ajnih prijava.”
Dakle, o~igledno je da je sistem omogu}io i osigurao ovakvo pona{awe
“direktor~i}ima”, da dr`ava ne `eli da ih spre~i u kriminalu, niti `eli
da ih sankcioni{e. Svako je sebi dao slobodu da dr`avne nepokretnosti izdaje kome ho}e, bez saglasnosti dr`ave, da odredi cenu koju ho}e, a koja u ve}ini slu~ajeva odstupa od realne tr`i{ne cene zakupa, da novac ne uplati
na ra~un buyetskih prihoda, ve} na ra~un sopstvenih prihoda i na kraju da taj
novac potro{i bez ikakve kontrole. Sve ovo, naravno, nije krivi~no delo,
ve} obi~an prekr{aje za koji, ukoliko ne zastari (nakon godinu dana), sudija za prekr{aje po prijavi (koju niko od nadle`nih ne}e podneti) mo`e izre}i nov~anu kaznu pravnom licu (dr`avnom organu-korisniku dr`avne svojine) u rasponu od 50.000 do 1.000.000 dinara, {to zna~i da bi ova kazna najverovatnije morala biti pla}ena buyetskim sredstvima. Ukoliko se u ovom
me{etarewu uhvati odgovorni me{etar, preti mu kazna u rasponu od svega
10.000 do 50.000 dinara, ali fotequ svakako niko ne}e izgubiti. Upravo na
ovaj na~in aktuelni re`im u Srbiji {titi dr`avnu svojinu!
262) Dopis je zaveden pod brojem: 4-00-2/2008, od 28. 1. 2009. godine.
148
Ivan Nini}
(19)
Od “vizije”” do velike provizije (1)
Kako je eks-ministar policije Du{an Mihajlovi}, uz podr{ku Vlade
Zorana \in|i}a (DOS), vr{io nabavku opreme za uvo|ewe novih biometrijskih isprava u Srbiji, proveravala je slu`ba Generalnog inspektorata Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, koja je utvrdila da je
re~ o klasi~nom kriminalu. Mihajlovi} je sa svojim saradnicima sprovodio
tenderske procedure, i to uz najgrubqe mogu}e kr{ewe zakona, sklapaju}i
tako u ime MUP-a milionski vredne i {tetne ugovore na teret buyeta
Republike Srbije. Umesto da MUP nabavi opremu za izradu biometrijskih
isprava bez ~ipa, ekspresno je prihva}en predlog prodavaca da u ID dokumenta bude ugra|en ~ip, a {to je buyet Srbije, umesto prvobitno planiranih i odobrenih 75 miliona evra, ko{talo ~ak 89 miliona evra. Ministar Mihajlovi} je, izme|u ostalog, na nezakonit na~in posao i proviziju
dodelio i svojoj firmi “Arius”, umesto da uvoz opreme iz inostranstva direktno sprovede dr`ava. Da stvar bude gora, javni tu`ilac je u dva navrata, 2003. i 2005. godine, doneo odluke da za kriminal u nabavci informati~ke opreme i softvera za MUP Srbije “niko nije odgovoran”.
***
Kriminal iz fokusa unutra{we kontrole MUP-a
Javna je tajna da je priprema i nabavka opreme za uvo|ewe novih biometrijskih isprava “demokratskom” re`imu u Srbiji poslu`ila kako idealna
{ansa za pqa~ku dr`avne kase. Naime, jedna od najve}ih afera, “te{ka” oko
100 miliona evra, koju je u periodu od 2001. do 2004. godine proizvela vlada
DOS-a, uz po~etno odobrewe Zorana \in|i}a (DS), a sve u organizaciji i
re`iji tada{weg ministra policije Du{ana Mihajlovi}a263), nije dobila
svoj sudski epilog i, kako stvari stoje, nikada ga ne}e ni dobiti. Iako su svi
dokazi bili prikupqeni i na sto “servirani” nadle`nim tu`ila{tvima, ta
263) Du{an Mihajlovi} je svoju politi~ku karijeru zapo~eo kao mladi komunista,
jer je partijsku kwi`icu dobio jo{ u tre}em razredu gimnazije. Bio je gradona~elnik Vaqeva (1986-1990), potpredsednik vlade dr Stanka Radmilovi}a
(1990-1991), vlasnik i generalni direktor preduze}a “Lutra” d.d. (1991-1995),
predsednik UO “Lutra” a.d. (1996-2000), bio je savezni poslanik i predsednik
Odbora za kreditna i monetarna pitawa Ve}a republika u Saveznoj skup{tini (1992-1996), jedan je od osniva~a Nove demokratije – Pokreta za Vaqevo i
Nove demokratije – Pokreta za Srbiju. Kratko vreme je bio i generalni sekretar DEPOS-a, a 90-ih, sve do 1997. godine, rado je bio koalicioni saradnik SPS-a i JUL-a i deo tada{weg re`ima. Nakon izbora na funkciju ministra unutra{wih poslova u Vladi DOS-a 2001. godine, obavqao je funkciju
potpredsednika Vlade, ~lana Saveta za kontrolu DB i funkciju ~lana UO
Gra|evinske direkcije Srbije. Prema svedo~ewu i podacima dr V. [e{eqa
(SRS), D. Mihajlovi} je ~lan masonerije i dugogodi{wi saradnik CIA.
149
Revizija demokratije
ista tu`ila{tva koja su bila u obavezi da {tite “javni interes”, ocenila su
da protiv odgovornih “nema mesta krivi~nom gowewu po slu`benoj du`nosti”. Koliko su ovakvom odlukom tu`ioci u ulozi partijskih slugu poklekli pred ~elnicima re`ima, pogazili Ustav i zakon i “pqunuli” na svoju
profesiju, treba prepustiti javnosti i gra|anima da sami zakqu~e. Zbog toga }e u ovoj analizi autor ukazati na sve ~iwenice do kojih je, istra`uju}i
nezakonitosti prilikom nabavke sporne opreme od strane Du{ana Mihajlovi}a i wegovih saradnika, do{ao Generalni inspektorat264) MUP-a Republike Srbije. Naime, autor }e u ovoj analizi obraditi Izve{taj generalnog
inspektorata koji nosi oznaku “strogo poverqivo” i slu`beni broj: 856/04,
a koji su sa~inili major Qubi{a Vaqarevi} i potporu~nik Ivan Petkovi}.
Iz ovog dokumenta se jasno vidi kriminalna metodologija na osnovu koje je
sporni tender, na {tetu buyeta Srbije, sproveden u re`iji Du{ana Mihajlovi}a, a pod patronatom vlade tada{weg premijera Zorana \in|i}a.
“Zeleno svetlo”” od Vlade DOS-a
Iz autoru dostupnog izve{taja proizilazi da je sve po~elo 1. avgusta
2001. godine, kada je rukovodstvo MUP-a Srbije, bez prethodne procedure
koja bi podrazumevala izradu nacrta zakona o li~noj karti i wegovo detaqno usagla{avawa od javne rasprave do skup{tinske procedure, raspisalo javni poziv za nabavku “integrisanog automatizovanog sistema za personalizaciju identifikacionih dokumenata”265). Ovako veliki tender, koji }e ne{to kasnije pretrpeti drasti~ne korupciona{ke “turbulencije” i “{timovawe”, sastojao se iz 7 zasebnih delova, i to nabavke: 1) personalni ra~unari, 2) laserski {tampa~i, 3) nadgradwa centralnog ra~unara, 4) serveri, 5)
sistemi za neprekidno napajawe, 6) ra~unarsko telekomunikaciona oprema
i 7) integrisani automatizovani sistem266).
Koliko je ovaj posao bio profitabilan, najboqe govori podatak da je
tendersku dokumentaciju preuzelo ~ak 103 preduze}a koja su mogla da dostave od jedne do sedam pojedina~nih ponuda, iz koliko se delova tender i sastojao, pa je tako do isteka tenderskog roka (za 27 dana), prispelo ~ak 118 ponuda. Tenderska komisija koju je MUP formirao, dana 26. februara 2002. godine, je predlo`ila Vladi Republike Srbije da se kao “najpovoqniji” ponu|a~i izaberu preduze}a: “Arius”, “IBM”, “Vlatakom”, “Videodata”, “SoFraCO” i
“MRG”, uz naznaku da }e vrednost celokupnog projekta ko{tati 75 miliona
i 50.766 evra. S obzirom da ovaj ogromni buyetski izdatak nije bio obezbe|en u buyetu MUP-a za 2002. godinu, Vlada je donela odluku kojom je nalo`ila MUP-u da ceo projekat nabavke podeli u dve faze. Tako je tada{wi mini264) Generalni inspektorat Resora javne bezbednosti MUP-a Republike Srbije je
Zakonom o policiji (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005) preoblikovan u Sektor
unutra{we kontrole sa zadatkom da vr{i unutra{wu kontrolu rada policije.
265) [ifra tendera je bila: IT 2001-H.
266) Svih 7 tendera je, radi identifikacije, ozna~eno {iframa od IT 2001-H/1 do
IT 2001-H/7.
150
Ivan Nini}
star Du{an Mihajlovi} odlu~io da “prva faza” nabavke obuhvati {est pojedina~nih nabavki, dok bi sedma nabavka “automatizovanog integrisanog sistema za personalizaciju identifikacionih dokumenata” bila odlo`ena za
naredni period kada se u buyetu obezbede sredstva za tu namenu. Ovaj predlog za realizaciju “prve faze” tendera u vrednosti od 39 miliona i 179.492
evra, MUP je, 6. marta 2002. godine, dostavio Vladi Srbije, uz predlog da se
kao “najboqi ponu|a~i” izaberu preduze}a: “Arius”, “IBM”, “Vlatakom”, i “Videodata”. Samo dan kasnije, 7. marta 2002. godine, vlada Zorana \in|i}a je na
svojoj sednici donela zakqu~ak267) kojim se prihvata informacija MUP-a i
odobrava realizacija “prve faze” projekta nabavke.
Dule sebi dao i posao i proviziju
Sprovode}i odluku Vlade, ve} narednog dana, 8. marta 2002. godine,
MUP je zakqu~io ugovor sa preduze}em “Arius” iz Beograda u kome je vlasni~ki udeo svojevremeno imao i sam ministar Du{an Mihajlovi}. Predmet
zakqu~enog ugovora bio je “upravqawe projektom celog sistema, sistemska
integracija svih podsistema, nadzor i obuka kadrova”, za {ta je ugovorena cena u iznosu od 2.420.500 evra, uz obavezu od 20 odsto avansnog pla}awa. Ipak,
ovo nije bio prvi put da MUP za vreme mandata ministra Mihajlovi}a ulazi u saradwu sa spornim i favorizovanim preduze}em “Arius”, ova saradwa
datira jo{ iz decembra 2001. godine. Naime, 24. decembra 2001. godine MUP
je zakqu~io ugovor268) sa preduze}em “IBM” o nabavci opreme u vrednosti
~ak 12,9 miliona evra, {to je podrazumevalo i avansno pla}awe 3,5 miliona
evra pre nego {to oprema uop{te bude isporu~ena. Ve} narednog dana, 25. decembra 2001. godine, MUP je sa preduze}em “Arius” zakqu~io ugovor koji je
podrazumevao da, na osnovu ugovora izme|u MUP-a i “IBM-a”, preduze}e
“Arius” kao posrednik izvr{i uvoz opreme i softvera u Srbiju, a sve prema
nalozima MUP-a Srbije. Ovim ugovorom koji je potpisao Gojko Todorovi},
tada{wi na~elnik Uprave za zajedni~ke poslove MUP-a, bilo je predvi|eno da MUP Republike Srbije, na ime uvozni~ke provizije, preduze}u “Arius”
plati naknadu u visini od 0,2 odsto od ugovorene vrednosti uvezene opreme.
Prema navodima iz Izve{taja Generalnog inspektorata, preduze}u “Arius”
ispla}eno je ukupno 2.266.246,32 dinara, ~ime je “je prouzrokovana {teta
MUP-u Srbije”.
Naime, prema odredbi ~lana 9 tada{weg zakona o spoqnotrgovinskom
poslovawu269), MUP je kao dr`avni organ mogao da izvr{i pojedina~an posao spoqno trgovinskog prometa za svoje potrebe, iako nije upisan u registar za obavqawe spoqnotrgovinskog prometa, i to na osnovu odobrewa saveznog organa nadle`nog za ekonomske odnose sa inostranstvom. Dakle, ovde
se o~igledno i{lo na to da umesto direktnog uvoza za svoje potrebe i bez
provizije, MUP preko posrednika plati proviziju, stavqaju}i tako ruku u
267) Zakqu~ak je potpisao @arko Kora}, tada{wi potpredsednik Vlade.
268) Ugovor je zaveden pod brojem: 05 br.404-1446/01, od 25. 12. 2001. godine.
269) Zakon o spoqnotrgovinskom poslovawu (“Sl. glasnik RS”, br. 46/92... 23/2001).
151
Revizija demokratije
yep gra|anima Srbije. Prema navodima iz Izve{taja Generalnog inspektorata, nakon utvr|enih ~iwenica i prikupqenih dokaza koji su prezentovani
Sne`ani Bogdanovi}, tu`iocu Drugog op{tinskog javnog tu`ila{tva,
“konstatovano” je da se u radwama Gojka Todorovi}a pri potpisivawu ovog
ugovora i pla}awu provizije, “sti~u obele`ja krivi~nog dela zloupotreba
slu`benog polo`aja”! Me|utim, da je izvesni Gojko Todorovi} “sitna riba”
u ovom kriminalu jasno je bilo svima u Srbiji kada je obelodaweno da je akcionar firme “Arius” sa svojih 6 odsto vlasni~kog udela, sve do aprila 2001.
godine bio tada{wi ministar Du{an Mihajlovi}. Ovu informaciju je svojevremeno potvrdio i Mihajlovi}ev advokat Aleksandar Lojpur270). Pored
ovoga, Mihajlovi} je preko firme “Vidra info”, koju je osnovala tako|e Mihajlovi}eva firma “Lutra”, imao svoja osniva~ka prava jer je u sastavu ove
firme poslovali sporno preduze}e “Arius”. To {to je Mihajlovi} tvrdio da
u momentu ovog posla nije direktno imao vlasni~ki udeo u navedenom preduze}u i nije neki argument s obzirom na na te`inu ovog kriminala i ~iwenicu da je wegov kompawon Slobodan Paunovi} bio direktor firme “Arius”.
Naravno, ovome treba dodati i podatak da je sedi{te preduze}a “Arius”, “Lutra”, i “Vidra info”, bilo na istoj adresi: Mekenzijeva br. 53 u Beogradu.
“Sugestija”” prodavca podigla cenu na 89 miliona
Pripreme za realizaciju “druge faze” projekta preostale nabavke
“automatizovanog integrisanog sistema za personalizaciju identifikacionih dokumenata” zapo~ete su krajem 2002. godine, dok su u buyetu za 2003. godinu izdvojena sredstva za tu namenu. Me|utim, kako je u me|uvremenu na snagu stupio Zakon o javnim nabavkama271), odlu~eno je da se na ovu nabavku primene odredbe tada{weg zakona, ali samo u onoj meri u kojoj je to odgovaralo
re`imu, odnosno ~elnicima MUP-a. Pre nego {to se uop{te krenulo u nabavku, ~elnici MUP-a su odjedanput promenili prvobitno zami{qenu “viziju”, prema kojoj je u “prvoj fazi” tendera tra`ena ponuda za ID dokument
u obliku polikarbonatske kartice sa odre|enim vidovima za{tite koja se
primewuje u [vajcarskoj, Hrvatskoj, BiH..., ali bez ~ipa! Tako se u Izve{taju Generalnog inspektorata MUP-a Srbije navodi da “s obzirom da je do{lo
do velikog proteka vremena od po~etka sprovo|ewa tendera, ponu|a~i su
predlo`ili stru~nim slu`bama MUP-a Srbije da, zbog zna~ajnih tehni~kotehnolo{kih pomaka na svetskom tr`i{tu, treba razmotriti mogu}nost
uvo|ewa ~ipa u ID dokumenta”. Me|utim, u Izve{taju se ne navodi koji su
to ponu|a~i predlo`ili ove “inovacije”, ali stoji da su “stru~ne slu`be
MUP-a Srbije prihvatile ovaj predlog i odlu~ile da se uvede ~ip u ID dokumenta”.
Ovakva odluka ~elnika MUP-a, kasnije }e se odraziti na naknadnu promenu tehni~kih uslova tendera i “{timovawe” konkursne dokumentacije,
270) Izvor: Nedeqnik “Vreme”, (http://www.vreme.com/), broj: 670, od 6. 11. 2003. godine.
271) Prvi zakon o javnim nabavkama je po~eo da se primewuje od 13. 7. 2002. godine.
152
Ivan Nini}
ali i na cenu celokupnog projekta. Ukoliko samo podsetimo da je MUP prvobitno Vladi Srbije na odobrewe predlo`io vrednost celokupnog projekta koji je trebalo da ko{ta 75 miliona i 50.766 evra, a da je Vlada odobrila
“prvu fazu”, realizacije (6 nabavki) u vrednosti od 39 miliona i 179.492
evra, onda je jasno da je za “drugu fazu” koja je realizovana samo godinu dana
kasnije, trebalo biti izdvojeno preostalih 35 miliona i 871.274 evra. Me|utim, vrednost nabavke u “drugoj fazi” ko{tala je poreske obveznike ~itavih
50 miliona i 184.055 evra, tako da je celokupni projekat nabavke opreme pla}en 89 miliona i 363.547 evra. To }e na kraju sa svim tro{kovima dosti}i ~itavih 100 miliona evra272)!
“Cepkawe”” tendera da svi “vuci budu siti””
Realizacija “druge faze” projekta zapo~eta je raspisivawem javnog poziva od strane MUP-a, koji je objavqen 14. februara 2003. godine u “Slu`benom glasniku RS”. Tender je bio podeqen na 4 zasebna segmenta nabavke, i to:
TP-1 Sistem za pripremu podataka za personalizaciju i za{titu; TP-2 Personalizacioni centar za elektronska ID dokumenta; TP-3 Personalizacioni centar za putne isprave; i TP-4 Ure|aji za validaciju ID dokumenata.
Kako ni ovako “cepkawe” tendera nije bilo dovoqno da svi Mihajlovi}evi
“vuci budu siti”, sva ~etiri segmenta tendera su usitwena na nekoliko dodatnih podsegmenata. Ovakvo pravqewe “rezanaca za supu” od jednog ozbiqnog i skupog tendera je izvr{eno na nezakonit na~in jer, prema tada va`e}im odredbama Zakona o javnim nabavkama, MUP je bio u obavezi da od Uprave za javne nabavke zatra`i saglasnost na svoju odluku o oblikovawu tendera u vi{e zasebnih partija, me|utim o~igledno je da tada zakon za Du{ana
Mihajlovi}a nije va`io, pa je na svoju ruku odlu~io da “iscepka” tender.
Za u~e{}e na ovom tenderu se prijavilo 14 ponu|a~a koji su dostavili
svoje ponude, o ~emu je komisija MUP-a sa~inila svoj zapisnik 15. aprila
2003. godine. Sve prikupqene uzorke, tenderska komisija MUP-a je prosledila Institutu za bezbednost radi analize, pa je ova ustanova tra`enu analizu i izvr{ila, o ~emu je MUP obave{ten nekoliko meseci kasnije, ta~nije 14. maja 2003. godine. Naime, Institut za bezbednost je dao svoje mi{qewe,
prema kome se nije mogla izvr{iti analiza uzoraka bez kompletnih tehni~kih karakteristika za segment TP-2 personalizacioni centar za elektronska ID dokumenta, i to za nabavku opreme iz podsegmenta {estog (TP-2.6).
Ve} 4. septembra 2003. godine MUP je izuzimaju}i sporni podsegment TP-2.6
kao najpovoqnija preduze}a za segmente ovog tendera ozna~ene kao TP-1 i
TP-2 izabrao preduze}e “Giesecke&Devrient”, za segment TP-3 preduze}e
“Thales”, dok je za segment TP-4 izabrano preduze}e “Vlatacom”.
Prema navodima iz Izve{taja o izvr{enoj kontroli zakonitosti ovog
tendera koji je sa~inio Generalni inspektorat MUP-a Srbije, ponu|a~, od272) Prema pisawu lista “Blic”, (http://www.blic.rs/), od 0 3. 3. 2005. godine, vrednost opreme za izradu li~nih dokumenata je oko 90 miliona evra, a ukupni
tro{kovi opreme i adaptacije prostora za {tampariju iznosi}e oko 100 miliona evra.
153
Revizija demokratije
nosno preduze}e “Giesecke&Devrient” je nepravilno bodovano od strane tenderske komisije. Tako je komisija ovom preduze}u neosnovano umawila 2 boda, pa je naknadno izvr{ena korekcija bodova, prema kojoj su pomenutoj firmi vra}ena “zakinuta” 2 boda, {to nije uticalo na promenu mesta na tabeli
svih ponu|a~a koji su bodovani. Me|utim, MUP ostale ponu|a~e nije obavestio o ovoj korekciji, uskrativ{i im tako mogu}nost da se u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama `ale na formalno pravne propuste, {to bi
svakako u `albenom postupku dovelo u pitawe regularnost i transparentnost celokupnog tendera.
“Na{timovan”” tender vredan 24,9 miliona evra
Kada je re~ o “zaostaloj” i “preostaloj” nabavci opreme iz podsegmenta
TP-2.6, ona prvobitno nije bila ugovorena jer je MUP ispo{tovao mi{qewe Instituta za bezbednost, te je obavestio sve ponu|a~e da se javni poziv za
ovu nabavku obustavqa zbog nezadovoqavaju}ih ponuda. Me|utim, ve} 11. septembra 2003. godine, umesto da raspi{e potpuno novi tender za nabavku opreme iz podsegmenta TP-2.6, tenderska komisija MUP-a je obavestila ponu|a~e da naknadno produ`uje rok za dostavqawe novih ponuda! Tako je prvobitna tenderska dokumentacije znato izmewena uvo|ewem novih referenci o
~ipu i operativnom sistemu, a da stvar bude jo{ vi{e u suprotnosti sa odredbama Zakona o javnim nabavkama, prvobitno tra`eni operativni sistem
“Java” sada je promewen u operativni sistem “Multos”. Naime, da stvar bude
jasnija, u konkretnom slu~aju, MUP je u skladu sa odredbom ~lana 79 tada{weg zakona o javnim nabavkama morao da odbije sve ponude kao neispravne
i da raspi{e potpuno novi tender, {to nije u~iweno, ve} se i{lo na izmene, dopune ili boqe re~eno i{lo se na “{timovawe” tenderske dokumentacije. Sve ovo je vodilo ka tome da uz pomo} nezakonite tenderske procedure
na tenderu u~estvuju potpuno isti ponu|a~i kojima je samo nekoliko meseci
ranije ponuda odbijena kao neispravna, ali naknadno ponude tih istih firmi, zahvaquju}i “{timer-majstorima” iz MUP-a, postaju “ispravne”. Tako je
tenderska komisija, 28. novembra 2003. godine, sa~inila zapisnik i zakqu~ak
da se kao najpovoqniji ponu|a~i koji su u~estvovali na tenderu za nabavku
opreme (koja je definisana podsegmentom TP-2.6 prvobitnog tendera), izaberu firme: “Cetis Celje”, “Giesecke&Devrient” i “Miehlbauer”.
Mu}ka od 24,9 miliona evra “nije za robiju””
Zbog grubog kr{ewa propisa i ~iwenice da je na potpuno nezakonit na~in, sa firmom “Miehlbauer” iz Nema~ke, uz saglasnost Du{ana Mihajlovi}a, zakqu~en ugovor u vrednosti od 24 miliona i 950.000 evra, reagovala je i
buyetska inspekcija Ministarstva finansija. Tako su buyetski inspektori,
dana 25. septembra 2004. godine, podneli krivi~nu prijavu273) protiv odgovornog lica (potpisnika ugovora), i ovog puta poznatog Gojka Todorovi}a,
tada{weg na~elnik Uprave za zajedni~ke poslove MUP-a, zbog sumwe da je
273) Prijava je zavedena pod brojem: 401-00-519/2004-09-07, od 25. 9. 2004. godine.
154
Ivan Nini}
naknadnim “{timovawem” tenderske dokumentacije izvr{io krivi~no delo
“nesavestan rad u slu`bi”. Me|utim, da osumwi~eni Gojko Todorovi} po ovoj
krivi~noj prijavi nije odgovarao za svoje me{etarewe, potvr|uje pisana informacija274) koju je autor ove analize dobio u Okru`nom javnom tu`ila{tvu. Tako je krivi~na prijava buyetske inspekcije u predmetu KT-1767/04
odba~ena, a predmet je arhiviran 28. decembra 2005. godine “jer nije bilo zakonskog osnova za pokretawe krivi~nog postupka”. Prema navodima iz Izve{taja Generalnog inspektorata, u predmetu Ktr-2713/03 koji se vodio kod
Okru`nog javnog tu`ioca, a u kome je vr{ena provera me{etarewe sa provizijom i preduze}em “Arius”, tu`ilac je 20. novembra 2003. godine doneo
svoju odluku. U odluci stoji da “nema osnovane sumwe da je u vezi s nabavkom
sredstava i informati~ke opreme, kao i softvera za MUP Srbije, izvr{eno bilo koje krivi~no delo koje se goni po slu`benoj du`nosti”.
Dakle, upravo ovako je Du{an Mihajlovi}, \in|i}ev ministar, poznatiji kao trgovac bikovima275), koji je priznao da je bio akcionar u ~ak 13
preduze}a, “uspe{ni biznismen” ~ija se preduze}a bave turizmom, poqoprivredom, spoqnom i unutra{wom trgovinom, marketingom, informacionim
tehnologijama, projektovawem, in`eweringom, integracijom ra~unarskih
mre`a i sistema, jo{ jedanput dokazao svoju nadmo}, nedodirqivost i “superiornost” nad pravnim sistemom Republike Srbije. I ne samo to, Mihajlovi}
je najboqi primer kako nakon 5. oktobra 2000. godine jedan ministar mo`e
slobodno da smisli, organizuje i izvr{i “atak” na buyet Republike Srbije,
a da ne snosi krivi~nu odgovornost.
274) Pisana informacija u formi dopisa je zavedena pod brojem: A749/08, od 30. 12.
2008. godine.
275) Prema informacijama koje je 3. 11. 2003. godine prenela TV B92, svojevremeno su M. Dinki} i stranka G17 plus optu`ili D. Mihajlovi}a da je u svojstvu
ministra policije zloupotrebqavao polo`aj u Vladi tako {to se susretao sa
stranim delegacijama privrednog karaktera i tako pronalazio kupce za 3.500
junadi i bikova koji su se nalazili u vlasni{tvu wegovih firmi.
155
Revizija demokratije
(20)
Du{an nedodirqivi i kvadrati nevidqivi (2)
Prema navodima krivi~ne prijave koju je protiv eks-ministra policije Du{ana Mihajlovi}a podnela buyetska inspekcija Ministarstva finansija, pravosudni organi su imali i razloga i materijala da se zainteresuju za ovaj slu~aj, obzirom da se Mihajlovi} tereti za za buyetske zloupotrebe koje se mere u milionima i milijardama dinara. Prema navodima prijave, on je za vreme svog mandata potpisao sijaset ugovora iako za wihovu
realizaciju nisu bila obezbe|ena sredstva u buyetu Republike i time dr`avi i buyetu natovario obaveze za period od 2004. do 2010. godine od ~ak
7 milijardi i 217,9 miliona dinara. Tako|e, kako se u prijavi navodi, Mihajlovi} je avansno platio izgradwu stanova, i to 172,5 miliona dinara, da
bi nakon izgradwe prodavac ove stanove prodao na tr`i{tu, umesto da ih
preda policiji. On je isto tako, sa 161,2 miliona dinara, unapred pla}ao
izgradwu stanova, ~ime je na kraju realno bio opravdan samo 51,1 milion dinara, jer je od ugovorenih i pla}enih 2.501m2 policija dobila svega 981,05m2
stambenog prostora. Me|utim, Okru`no javno tu`ila{tvo je ovu krivi~nu prijavu odbacilo uz obrazlo`ewe da “nema mesta krivi~nom gowewu”,
dok se obrazlo`ena odluka o tome skriva od javnosti, uz obrazlo`ewe da je
re~ o “slu`benoj tajni koja je dostupna samo odre|enom krugu lica”.
***
Prijava zbog “rasipawa”” buyeta policije
Ministarstvo unutra{wih poslova je ve} dugi niz godina ozna~eno kao
“vrh ledenog brega” korupcije i kriminala u Srbiji. Pod “ki{obranom”
ovog organa sve po~iwe i sve se zavr{ava. Prema tome, ako se u kr{ewu zakona “uhvate” i tu`ila{tvu procesuiraju ~elnici MUP-a Srbije, a to isto
tu`ila{tvo potencijalne krivce abolira svake vrste odgovornosti, onda se
{aqe jasna poruka gra|anima da se prekr{ioci zakona dele na dodirqive i
nedodirqive. O~igledno je za pravosudni sistem Srbije nedodirqiv i biv{i ministar Du{an Mihajlovi}, ali i wegovi saradnici Gojko Todorovi},
nekada{wi na~elnik Uprave za zajedni~ke poslove MUP-a, i Sava \ikanovi}, blagajnik MUP-a. Sude}i po sadr`aju krivi~ne prijave broj: 401-00519/2004-09-07, od 25. septembra 2004. godine, koju je Buyetska inspekcija Ministarstva finansija podnela Okru`nom javnom tu`ila{tvu u Beogradu,
prijavqeni Mihajlovi}, Todorovi} i \ikanovi}, osumwi~eni su da su direktno svojim postupcima i radwama proizveli {tetu buyetu Republike Srbije. Ukoliko se u ovoj analizi osvrnemo na navode krivi~ne prijave, “najboqe” je pro{ao prijavqeni Sava \ikanovi} koji se sumwi~i za “nesavestan
rad u slu`bi”. Prema navodima Buyetske inspekcije, on je isplatio 5.000
evra za slu`beno putovawe jednog radnika MUP-a, a da ta sredstva uop{te
nisu opravdana validnom dokumentacijom.
156
Ivan Nini}
Za prijavqenog Gojka Todorovi}a, prema navodima krivi~ne prijave,
osnovano se sumwalo da je izvr{io krivi~no delo “nesavestan rad u slu`bi”,
jer je sa preduze}em “Srem-put” iz Rume, dana 15. jula 2003. godine, sklopio
ugovor276) vrednosti 9.157.031 dinar. To je za ~ak 784.154 dinara bilo vi{e od
iznosa koji je prethodno odobrio tada{wi ministar Du{an Mihajlovi}.
Osim ove nezakonite radwe, Todorovi}u je Buyetska inspekcija na teret
stavila i krivi~no delo “zloupotrebe slu`benog polo`aja”, za koje se sumwa da ga je izvr{io jo{ 1999. godine kao slu`beno lice u MUP-u Srbije.
Naime, prema tvrdwi podnosioca prijave, Gojko Todorovi} je u januaru
i februaru 1999. godine, suprotno propisima, bez postojawa odluke Vlade
Republike Srbije, zakqu~io ugovore sa preduze}em “National Group” iz Vrwa~ke Bawe. Predmet oba ugovora277) je izgradwa i prodaja stambenih jedinica na lokaciji SRC “Hajduk” u Beogradu, i to po ceni od 2.184.000 dinara
i 2.343.362 dinara. Iako je rok za zavr{etak radova bio mesec avgust 1999. godine, ugovorene stambene jedinice nisu izgra|ene, a pla}ene su sredstvima
MUP-a Srbije.
Dule dugoro~no zadu`io MUP sa 7,2 milijarde dinara
Prema navodima buyetske inspekcije koji su izneti u obrazlo`ewu krivi~ne prijave, a u delu u kome se za krivi~nu odgovornost sumwi~i biv{i ministar unutra{wih poslova Du{ana Mihajlovi}, re~ je o kr{ewu odredabe
~lana 35, stava 2 i ~lana 50 Zakona o buyetskom sistemu278) i nezakonitom,
dugoro~nom zadu`ivawu dr`ave.
Naime, Mihajlovi} je, kako se u prijavi navodi, odgovoran jer je ispred
MUP-a preuzeo obaveze za period od 2004. do 2010. godine, i to po osnovu ugovora potpisanih u periodu od 2001. do 2003. godine, a da za to uop{te nije
imao obezbe|ena buyetska sredstva u teku}oj fiskalnoj godini na ekonomskim klasifikacijama “512: Ma{ine i oprema” i “426: Materijal”. Visina
preuzetih obaveza bila je ~ak 7 milijardi i 217,9 miliona dinara, {to je u
evrima iznosilo 109.479.966 evra. Dakle, tada{wi ministar je fakti~ki
sklapao poslove koji dospevaju na naplatu tek nakon pada vlade DOS-a i koji buyetu Republike Srbije predstavqaju du`ni~ko breme sve do 2010. godine.
Pri tom, Mihajlovi} je kao ministar bio u obavezi da po{tuje buyetske
kvote za teku}u fiskalnu godinu, {to nije ~inio, a tako|e, u pogledu va`e}ih propisa, bio je odgovoran i za preuzimawe obaveza, zakonitu, namensku,
ekonomi~nu i efikasnu upotrebu buyetskih sredstava. Ovakvo pona{awe
\in|i}evog ministra, buyetski inspektori su okarakterisali kao osnovanu sumwu da je izvr{io krivi~no delo “nesavestan rad u slu`bi”, koje je tada bilo propisano ~lanom 245 KZ RS.
276) Ugovor je zaveden pod brojem: 351-83/2003, od 15. 7. 2003. godine.
277) Prvi ugovor je zaveden pod brojem: 04/1 br. 452-74/99, od 27. 1. 1999. godine, a
drugi ugovor je zaveden pod brojem: 04/1 br. 452-171/99, od 24. 2. 1999. godine.
278) Zakon o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9/02 i 87/02).
157
Revizija demokratije
Dule sa 172,5 miliona “kupio”” prodate stanove
Drugi “greh” koji su buyetski inspektori Mihajlovi}u pripisali u krivi~noj prijavi, stavqaju}i mu ponovo na teret krivi~no delo “nesavestan
rad u slu`bi”, jesu nezakonitosti oko izgradwe stanova za potrebe MUP-a.
Naime, prema navodima prijave, MUP je sa gra|evinskim preduze}em “Cari~in grad” imao sklopqen ugovor za izgradwu i kupovinu 55 stanova ukupne
vrednosti 227,7 miliona dinara. Iako je ovim ugovorom bila ta~no definisana dinamika pla}awa, koja je trebalo da prati stepen izvr{enih radova,
Du{an Mihajlovi} je, zarad svojih kooperanata, obaveze pla}awa vr{io po
svojim ar{inima.
Tako je “po datom odobrewu ministra” navedenom izvo|a~u radova, suprotno ugovornim obavezama, upla}eno 172.558.632 dinara, a da je stepen izvr{enih radova iznosio svega 50 odsto. U novembru 2002. godine je istekao
ugovorni rok za zavr{etak izgradwe 55 stanova, a novi rok nije bio definisan aneksom, niti bilo kojim drugim aktom. Da stvar bude jo{ gora, izvo|a~
je, prema navodima krivi~ne prijave, “u me|uvremenu deo ugovorenih stanova prodao, a nova lokacija i struktura stanova nije ugovorena”. Buyetska inspekcija daqe navodi da su uplatom ovog iznosa na ra~un izvo|a~a radova, i
to “bez pravnog osnova”, prekr{ene odredbe ~lana 39 i ~lana 50 tada{weg
zakona o buyetskom sistemu. Tako|e je zanimqivo da je izvo|a~ radova u svojoj zvani~noj ponudi na osnovu koje je i dobio posao, ponudio MUP-u Srbije
kao poklon jedan stan, koji kasnije nijednim ugovorom nije bio obuhva}en.
Dule pla}ao unapred stanove kojih nema
Koliko je stambena izgradwa bila profitabilna za Du{ana Mihajlovi}a, potvr|uje i ~iwenica da je buyetska inspekcija, u tre}oj ta~ki krivi~ne
prijave, biv{em ministru na teret stavila krivi~no delo “zloupotreba slu`benog polo`aja”. Radi se o ugovoru279) koji je Republi~ka direkcija za imovinu, kao kupac, zakqu~ila 14. decembra 2001. godine sa Kompanijom “Graditeq-in`ewering” iz Beograda, kao prodavcem. Predmet ugovora je bila kupovina 34 stana u izgradwi u nasequ “Bra}a Jerkovi} 2” u Beogradu, ~ija je
povr{ina obuhvatala 2.501 m2. Vrednost kupovine ugovorenih stanova, koji
se nabavqaju za potrebe MUP-a Srbije, iznosila je 130 miliona i 52.000 dinara.
Dinamika ugovorenog pla}awa je bila utvr|ena tako da je kupac bio u
obavezi da po potpisivawu ugovora plati avans od 20 odsto kupoprodajne cene, u iznosu od 26.010.400 dinara, {to je MUP i u~inio tokom decembra 2001.
godine. Kupac je zatim bio obavezan da plati 5 odsto kupoprodajne cene, u iznosu od 6.502.600 dinara, i to po primopredaji objekta, dok }e se preostali
iznos platiti u 6 jednakih mese~nih rata. MUP je u 2003. godine, kompaniji
“Graditeq-in`ewering”, u 7 rata uplatio iznos od 144.268.320 dinara, a ova
kompanija je MUP-u vratila “prepla}eni” iznos od 9.249.652 dinara.
279) Ugovor je zaveden pod brojem: 464-771/2001, od 14. 12. 2001. godine.
158
Ivan Nini}
Prema navodima iz zapisnika280) o primopredaji stanova, MUP je dobio
jedan stan koji nije bio ugovoren i 12 kqu~eva, uz napomenu da se u stanovima nalaze, “bespravno useqena lica”. Tako u zapisnicima o primopredaji
stanova stoji da su MUP-u predati stanovi ugovorene i izvedene povr{ine
od ukupno 428,27 m2, stanovi ugovorene povr{ine od ukupno 485,78 m2 i stan
br. 35 izvedene povr{ine 67,06 m2, koji uop{te nije bio ugovoren kupoprodajnim ugovorom! Iako je ukupna vrednost ugovorenih i pla}enih stanova iznosila ~ak 2.501 m2, prema dokumentaciji MUP-a jasno se vidi da je ugovorene stanove kompanija “Graditeq-in`ewering” otu|ila, umesto da ih je predala na kori{}ewe MUP-u Republike Srbije! Tako proizilazi da je MUP
na kori{}ewe dobio stanove povr{ine svega 981,05m2, koji vrede 51.14.600
dinara. Prema navodima Buyetske inspekcije, MUP je prodavcu, kompaniji
“Graditeq-in`ewering” ukupno platio ~ak 161.29.067 dinara, ukqu~uju}i i
iznos od 6,5 miliona dinara koji je trabalo da bude pla}en tek po primopredaji stanova.
Kamata na kamatu, pqa~ka na pqa~ku
Kako buyetska inspekcija navodi u krivi~noj prijavi, MUP je svoje obaveze prema kompaniji “Graditeq-in`ewering” platio vi{e od ugovorenog,
i to za 30 miliona i 750.347 dinara na ime zatezne kamate. Ovu kamatu je navedena kompanija obra~unala i ispostavila na pla}awe MUP-u Srbije, i to
zbog neblagovremenih uplata rata u iznosu od 29,2 miliona dinara. Tako|e,
enormno visoka kamata sa revalorizacijom je obra~unata i na ve} postoje}u
kamatu od 1,4 miliona dinara, koja se odnosila na ka{wewe uplate od 5 odsto ugovorene vrednosti stanova. Dakle, sve ugovoreno je pla}eno, ukqu~uju}i i “kamatu na kamatu”, a od toga {to je ugovoreno i pla}eno, opravdano je
samo 51 milion dinara! Buyetski inspektor u krivi~noj prijavi navodi da je
MUP platio sve kamate kao i kamatu na 5 odsto ugovorenog iznosa, koji je
prema ugovoru trebalo da bude upla}en po primopredaji stanova, ali kako
stanovi iz ugovora nisu primqeni na upotrebu, uop{te “nije postojala obaveza da se kamata plati na ugovorenu vrednost”. Prema mi{qewu Buyetske
inspekcije, pla}awem stanova na ovakav na~in, suprotno zakqu~enom ugovoru o wihovoj nabavci, prekr{ene su odredbe ~lana 39 tada{weg zakona o
buyetskom sistemu jer je izvr{eno pla}awe a da za to “nije postojao pravni
osnov, ~ime je naneta {teta buyetu Republike Srbije”. Zbog toga je Du{an
Mihajlovi} kao odgovorno lice osumwi~en za “zloupotrebu slu`benog polo`aja”.
I pored svih ovih nezakonitosti koje je napravio tada{wi ministar
Mihajlovi}, a koje su sadr`ane u krivi~noj prijavi Buyetske inspekcije, tu`ila{tvo je donelo kona~nu odluku da nije re~ o krivi~nim delima i prijava je odba~ena. Zahtev autora ove analize da mu se dostavi kopija obrazlo`ene odluke o razlozima za odba~aj krivi~ne prijave, odbijen je re{ewem281)
Okru`nog javnog tu`ioca, uz tvrdwu da je re~ o “slu`benoj tajni koja je do281) Re{ewe je zavedeno pod brojem: A16/09, od 20. 1. 2009. godine.
159
Revizija demokratije
stupna samo odre|enom krugu lica”. Dakle, sasvim je jasno i o~igledno da se
tu`ila{tvo u potpunosti stavilo u funkciju za{tite kriminala koji je
proizveden za vreme vladavine DOS-a u Srbiji. [ta drugo re}i, sem da }e
srpska istorija crnim slovima u istorijske uybenike dosmanlijske vladavine zabele`iti ministrovawe jednog Du{ana nedodirqivog.
160
Ivan Nini}
(21)
Od me{etara do foteqe gradskog sekretara
O tome kako se me{etari i kako se pqa~ka u zdravstvu, funkcionerka
Demokratske stranke dr Sne`ana Stevanovi} prva iskustva stekla je tokom 2005. i 2006. godine na rukovode}oj poziciji u beogradskom Domu zdravqa “Vra~ar”, da bi ubrzo potom bila imenovana na funkciju gradskog sekretara za zdravstvo grada Beograda. Wenim rukovo|ewem i rukovo|ewem
wene naslednice, dr Vesne Te{i}, tako|e funkcionerke Demokratske
stranke, bavila se i Buyetska inspekcija Ministarstva finansija koja je
utvrdila veoma interesantne “finansijske akrobacije”. Kako proizilazi
iz inspekcijskog izve{taja, dr Stevanovi} je umela da telefonira nezakonito na ra~un dr`ave i do 39.236 dinara mese~no, dok je milionske buyetske donacije tro{ila nenamenski i uz kr{ewe Zakona o javnim nabavkama.
Samo po osnovu nezakonitog rentirawa poslovnog prostora koji se nalazi u dr`avnoj svojini, buyet Srbije je izgubio 4,9 miliona dinara. Prema
otkri}ima inspekcije, u Domu zdravqa “Vra~ar” buyet je opqa~kan za 5,8
miliona dinara preko “naduvane” isplate minulog rada zaposlenima, ali i
za 1,5 milion dinara po osnovu nezakonito zakqu~ivanih ugovora o delu i
ugovora o dopunskom radu. Svakako najve}e me{etarewe i bezakowe zabele`eno je u sferi javnih nabavki koje je sprovodilo rukovodstvo Doma zdravqa “Vra~ar”. Tako je u jednom slu~aju, umesto da tender, po nalogu nadle`nog organa, bude poni{ten i sproveden ponovo, izvr{eno nezakonito
potpisivawe ugovora o nabavci vrednoj 6,2 miliona dinara. U drugom slu~aju falsifikovana je tenderska dokumentacija o izboru ponu|a~a za nabavku ra~unarske opreme vredne 1.192.178 dinara.
***
“Minuli rad”” kao preporuka za napredovawe
Kao “`irant” Demokratske stranke, interesna organizacija G17 plus je
od svog osnivawa uvek bila u tesnoj vezi sa partijom Borisa Tadi}a, i to u
onim trenucima kada se vr{ila podela plena, odnosno raspodela “re`imskih plodova”. Tako je bilo i po~etkom 2003. godine, kada je ve~iti i nezamenqivi ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} iskoristio neuskla|enost Zakona o lokalnoj samoupravi sa Zakonom o zdravstvenoj za{titi i kao
“supermen” preuzeo ingerencije nad smenama i postavqewima direktora
(bez konkursa) u oko 270 zdravstvenih ustanova u Srbiji. Foteqe su me|usobno i sporazumno dobijali iskqu~ivo kadrovi G17 plus i Demokratske stranke. Pravdaju}i kadrovske poteze, Tomica, u jednoj od svojih izjava iz februara 2003. godine, ka`e: “Osnovni kriterijumi za izbor direktora, bili su
stru~nost, plan rada koji su ponudili, prakti~nost, dosada{wi rezultati i
spremnost za saradwu pred veliku reformu zdravstva”282). Uz ovakvo obra282) Izvor: Nedeqnik “NIN”, (http://www.nin.co.rs/), broj: 2721, od 20. 2. 2003. godine.
161
Revizija demokratije
zlo`ewe, izvr{ena je perfidna i brza ~istka na nivou Republike, ali i na
nivou grada Beograda. Milosavqevi} je tada uspeo da u beogradskim domovima zdravqa izvr{i velike turbulencije u korist Demokratske stranke. Tako je u “jednom cugu”, od 13 novoimenovanih direktora domova zdravqa u glavnom gradu, ~ak wih 8 bilo obojeno bojama Demokratske stranke.
Me|u kadrovima Demokratske stranke koji su “avanzovali” svoj strana~ki anga`man i zaseli u direktorske foteqe na{la se i dr Sne`ana Stevanovi}283), koja je 5. februara 2003. godine imenovana za direktora Doma zdravqa “Vra~ar”. Ona se na toj funkciji zadr`ala sve do 29. septembra 2006. godine, nakon ~ega je kao kadar Demokratske stranke, po~etkom oktobra 2006.
godine, imenovana, na funkciju gradskog sekretara u Sekretarijatu za zdravstvo grada Beograda. Na weno mesto u DZ “Vra~ar” kao v.d. direktora, postavqena je dr Vesna Te{i}284), tako|e kadar Demokratske stranke. Zapravo
“istorijske ~iwenice” govore da je re~ o ~uvenoj dr Vesni Pajevi} iz Kragujevca, koja je promenila prezime, stranku, grad i fotequ. Ove kadrovske turbulencije svakako nisu puno uticale na rad DZ “Vra~ar” jer je kontinuitet
me{etarewa koje je zapo~ela dr Stevanovi} nastavila dr Te{i}. Me|utim,
kontinuitet takvog rukovo|ewa malo je “poquqala” Buyetska inspekcija
Ministarstva finansija koja je neposredno pred imenovawe dr Sne`ane
Stevanovi} na funkciju gradskog sekretara za zdravstvo, posetila DZ “Vra~ar” i izvr{ila redovnu buyetsku kontrolu. Tako je {estomese~na kontrola od strane buyetske inspektorke Sne`ane Jerkovi} zapo~eta 25. septembra 2006. godine, nakon ~ega je sa~iwen zapisnik (nalaz) koji je u Ministarstvu finansija zaveden pod brojem: 401-00-1654/2006-09, od 10. aprila 2007. godine.
Osim kontrole finansijskog poslovawa DZ “Vra~ar” za period kada je
funkciju direktora obavqala dr Sne`ana Stevanovi}, kontrolisani period je obuhvatao i poslovawe tada imenovane dr Vesne Te{i} (Pajevi}). Dakle, obe funkcionerke Demokratske stranke su, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ozna~ene kao odgovorna lica, i to svaka za svoj period rukovo|ewa. O kakvom “rukovo|ewu” je zapravo re~ i kakvi su to “rezultati” preporu~ili dr Stevanovi} za funkciju gradskog sekretara za zdravstvo, autor
}e obraditi i prezentovati u ovoj analizi.
283) Dr Sne`ana Stevanovi} (DS) je od 1996. godine ~lan Resornog odbora za
zdravstvo pri Gradskom odboru DS, ~lan je Republi~kog odbora za zdravstvo
u DS, birana je za odbornika SO Vra~ar, direktor DZ “Vra~ar” (februar
2003 – septembar 2006), gradski sekretar za zdravstvo grada Beograda (oktobar 2006 – septembar 2008). Re{ewem broj: 920-239/2008-VIII, od 2. 9. 2008. godine koje je doneo predsednik op{tine Vra~ar B. Kuzmanovi} (DS), dr Stevanovi} je postavqena za pomo}nika predsednika op{tine Vra~ar na mandatni period od 4 godine.
284) Dr Vesna Te{i} (DS) je kao kadar SPO-a obavqala funkciju potpredsednice gradske vlade u Kragujevcu (1996-2000), a zatim je izabrana za ~lana Izvr{nog odbora SG Kragujevca (od 2000. godine). Dr Te{i} se u me|uvremenu priklonila Demokratskoj stranci.
162
Ivan Nini}
Buyetski “kola~i}”” od 658,9 miliona dinara
Kako i za{to je profitabilno biti direktor zdravstvene ustanove u
Srbiji, na najboqi mogu}i na~in svedo~i “kasa” u beogradskom Domu zdravqa “Vra~ar”. Naime, buyet DZ “Vra~ar” u 2005. godini iznosio je ~ak 330,1
milion dinara, od ~ega je 282,9 miliona dotirano iz sredstava Republi~kog
zavoda za zdravstveno osigurawe (RZZO), a 47,2 miliona Dom zdravqa je
ostvario po osnovu sopstvenih prihoda. Buyetski inspektor nije mogao da
utvrdi da li je Upravni odbor DZ “Vra~ar” doneo Finansijski plan za 2005.
godinu, a {to je bila obaveza definisana ugovorom sa RZZO. Razlog za to se
krije u ~iwenici da je inspektoru na uvid dat finansijski plan bez ikakvog
delovodnog broja, datuma, pe~ata i parafa odgovornog lica. Ovakvim na~inom rada odgovorni u Domu zdravqa su prekr{ili odredbe ugovora285) sa RZZO, odredbe ~lana 20, stava 7 tada{weg zakona o buyetskom sistemu i odredbe ~lana 24, stava 1, ta~ke 3 Statuta ustanove. [to se ti~e buyeta DZ “Vra~ar” u 2006. godini, on je iznosio ~ak 328,8 miliona dinara. U ovoj godini ugovor286) o pru`awu i finansirawu zdravstvene za{tite sa RZZO pretrpeo je
3 izmene tako {to je konstantno pove}avan iznos sredstava koja su dotirana
ovoj ustanovi. Tako je DZ “Vra~ar” od RZZO ostvario ukupan prihod u iznosu od 255,8 miliona dinara, dok je ostatak sredstava do iznosa od 328,8 miliona dinara ostvaren po osnovu sopstvenih prihoda. Prema navodima buyetskog inspektora, Finansijski plan DZ “Vra~ar” za 2006. godinu bio je neoveren i nepotpisan, a pri tom u wemu nisu bili odvojeno iskazani rashodi po
strukturi buyetskih prihoda. Dakle, zakonitost i na~in tro{ewe enormnih
buyetskih sredstava od 330,1 milion dinara u 2005. godini i 328,8 miliona
dinara u 2006. godini bio je predmet interesovawa buyetskog inspektora
Ministarstva finansija.
Telefonirali i putovali na ra~un dr`ave
Prema navodima iz inspekcijskog nalaza tro{kovi mobilnih telefona
u DZ “Vra~ar” u 2005. godini iskazani su u iznosu od 219.396 dinara, a u 2006.
godini u iznosu od 223.105 dinara. Buyetski inspektor je utvrdio da u DZ
“Vra~ar” nijednim aktom nije bilo regulisano pravo na kori{}ewe mobilnih telefona u slu`bene svrhe, niti je bila utvr|ena visina dozvoqenog limita potro{we. Time je postupqeno u suprotnosti sa odredbama ~lana 38.
stav 1 i 2 Zakona o buyetskom sistemu287). Dakle, stvarani su izdaci na teret
buyeta koji nisu bili odobreni nijednim aktom pre izvr{ewa pla}awa, {to
je sankcionisano zakonom. Tako je, primera radi, tro{ak mobilnog telefona direktorke Sne`ane Stevanovi} u mesecu junu 2005. godine iznosio 18.023
285) Ugovor je zaveden pod brojem: 02/386, od 31. 3. 2005. godine, a ugovor o izmeni i
dopuni ugovora je zaveden pod brojem: 02/1951.
286) Ugovor je zaveden pod brojem: 02/215, od 9. 2. 2006. godine, a ugovori o izmenama i dopunama ugovora su zavedeni pod brojevima: 02/714, od 18. 4. 2006. godine;
02/975, od 30. 5. 2006. godine; i 02/1672, od 24. 8. 2006. godine.
287) Zakon o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9/02... 86/06).
163
Revizija demokratije
dinara, u mesecu julu 39.236 dinara, a u mesecu avgustu 9.649 dinara. U julu
2006. godine ra~un direktorke Stevanovi} iznosio je neverovatnih 23.668
dinara. Neki ra~uni su pla}eni iz sopstvenih sredstava DZ “Vra~ar”, dok su
neki pla}eni iz buyetskih sredstava. Isto tako tokom 2005. i 2006. godine,
za ostale zaposlene kupqeno je na desetine pri-peid dopuna za privatne mobilne telefone. Samo u 2006. godini, DZ “Vra~ar” je izvr{io nabavku 21 telefona za slu`bene potrebe, {to je ko{talo 179.500 dinara, dok je u 2007. godini izvr{ena nabavka 4 telefona ukupne vrednosti 29.259 dinara. Ina~e, ove
nabavke su izvr{ene u suprotnosti sa tada{wim zakonom o javnim nabavkama.
U pogledu rashoda DZ “Vra~ar” koji su se odnosili na tro{kove dnevnica, sme{taja i krkanluka na seminarima i simpozijumima tokom 2005. i 2006.
godine, inspektor je utvrdio da ovi izdaci nisu bili propra}eni validnom
dokumentacijom. Pri tom su sporni rashodi iznosili 830.404 dinara u 2005.
godini i 424.515 dinara u 2006. godini. Putovalo se na Zlatibor, u Vrwa~ku
bawu, ^aw..., a za ve}inu putovawa nisu izdavati putni nalozi, niti su tro{kovi pravdani na zakonit na~in, ~ime je kr{en Zakon o buyetskom sistemu Republike Srbije i uredbe kojima je precizirana ova materija. [to se ti~e utro{ka sredstava za benzin u 2005. godini, buyetski inspektor je utvrdio da su ovi tro{kovi pla}eni u iznosu od 1.220.000 dinara, i to bez sprovo|ewa postupka javne nabavke, {to je bilo suprotno odredbama Zakona o javnim nabavkama. Pri tom, bonovi za benzin su tro{eni bez vo|ewa evidencije o pre|enoj kilometra`i za svako vozilo, a DZ “Vra~ar” uop{te nije imao
akt o kori{}ewu slu`benih automobila.
Improvizovani tenderi “istopili”” donacije
U martu 2005. godine, DZ “Vra~ar” je od grada Beograda dobio donaciju
u visini od 3 miliona dinara, i to za nabavku medicinske opreme za laboratoriju. U ovu svrhu sproveden je tender, ali u toku buyetske kontrole inspektoru na uvid nije data dokumentacija o pokretawu postupka javne nabavke i
formirawu tenderske komisije. Isto tako buyetski inspektor je konstatovao da se iz zapisnika o prispelim ponudama na tenderu nije mogao utvrditi
kriterijum na osnovu kojeg je, u konkurenciji od 5 ponuda, izabrana ponuda
preduze}a “Makler” iz Beograda. Cena iz ponude ovog preduze}a sa kojim je
i potpisan ugovor288) o nabavci, iznosila je 3.232.000 dinara sa porezom. Ovakvim propustima nadle`ni u DZ “Vra~ar” su na najgrubqi mogu}i na~in prekr{ili odredbe Zakona o javnim nabavkama. Druga donacija u ovu zdravstvenu ustanovu stigla je tokom 2005. godine od op{tine Stari grad, a re~ je o
sredstvima u visini od 800.000 dinara za kupovinu aparata za livewe kostomata. S tim u vezi, krajem marta 2005. godine, komisija za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a na raspisanom tenderu, izabrala je ponudu firme “Dentalmedikal” iz Subotice, i to sa cenom od 677.966 dinara. Osim ove firme sa kojom
je potpisan ugovor289) o nabavci, na tenderu je u~estvovalo jo{ dva ponu|a~a,
288) Ugovor je zavedene pod brojem: 02/881, od 3. 6. 2005. godine.
289) Ugovor je zavedene pod brojem: 2345/222, od 10. 4. 2005. godine.
164
Ivan Nini}
ali inspektor nije mogao da utvrdi da li je izabrani ponu|a~ zaista blagovremeno dostavio svoju ponudu, jer zapisnik komisije nije sadr`ao sve neophodne elemente o danu i ~asu prijema ponuda. Time je i u ovom slu~aju od strane nadle`nih u DZ “Vra~ar” prekr{en Zakon o javnim nabavkama.
Krajem 2005. godine, DZ “Vra~ar” je od op{tine Vra~ar dobio donaciju
u visini od milion dinara, a u svrhu nabavke aparata za merewe ko{tane sr`i. Raspisan je tender za nabavku aparata, i u konkurenciji od 3 prispele ponude tenderska komisija je izabrala ponudu preduze}a “Intermedik Grup” iz
Beograda. Cena iz ponude ove firme sa kojom je potpisan ugovor290) o nabavci, iznosila je 1.439.600 dinara bez poreza, odnosno 1.698.728 dinara sa porezom. Zbog nepotpunog tendrskog zapisnika, buyetski inspektor nije mogao da
utvrdi cene drugih ponu|a~a, kriterijume na osnovu kojih je izabrana najboqa ponuda, kao ni datum, odnosno ~as pristizawa ponude. Dakle, prekr{ene
su odredbe Zakona o javnim nabavkama. [to se ti~e kontrole pla}awa, DZ
“Vra~ar” je spornu nabavku platio u dva dela, i to prenosom iznosa od milion dinara sa sopstvenog ra~una i prenosom iznosa od 698.728 dinara sa buyetskog ra~una. Inspektor je utvrdio da je ovakvim pla}awem iznos od 301.272
dinara koji je dotiran od op{tine Vra~ar, utro{en nenamenski i to suprotno odredbi ~lana 36, stava 2 Zakona o buyetskom sistemu.
Donacije “isparile”” nenamenski
Posebno interesantan primer me{etarewa u DZ “Vra~ar” kada je re~ o
transfernim sredstvima, odigrao se u martu 2006. godine. Tada su vlasti grada Beograda, na ra~un DZ “Vra~ar”, izvr{ile namenski prenos sredstava od
2 miliona dinara, i to za potrebe remonta pumpe i ventila. Me|utim, umesto remonta pumpe i ventila, direktorka Sne`ana Stevanovi} je raspisala
tender za prikupqawe ponuda za rekonstrukciju toaleta u holu DZ “Vra~ar”.
Od 3 prikupqene ponude, kao najpovoqnija izabrana je ponuda preduze}a “Zanatprom” d.o.o. iz Smederevske Palanke i to sa cenom od 542.785 dinara bez
poreza. Nakon toga sa ovim preduze}em, u martu 2006. godine, zakqu~en je ugovor291) o izvo|ewu radova na rekonstrukciji sanitarnih ~vorova i ostalih
zanatskih radova u DZ “Vra~ar”. Izvo|a~u radova je za ugovorene radove, sa
sopstvenog ra~una DZ “Vra~ar” pla}eno 550.977 dinara. Zatim je direktorka Sne`ana Stevanovi}, u aprilu 2006. godine, sa istim preduze}em zakqu~ila i drugi ugovor292) o rekonstrukciji hola u DZ “Vra~ar” vrednosti
1.373.500 dinara. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, po “okon~anoj situaciji” radovi su pla}eni u iznosu od 1.806.677 dinara, a {to je za 443.177 dinara vi{e od cene iz ugovora. Time je prekr{ena odredba ~lana 36 Zakona o
buyetskom sistemu.
Me|utim, direktorka Stevanovi} se na ovim aktivnostima nije zaustavila, pa je istom preduze}u poverila i molersko-farbarske radove, koji su
290) Ugovor je zavedene pod brojem: 02/2374, od 26. 12. 2005. godine.
291) Ugovor je zavedene pod brojem: 02/497, od 21. 3. 2006. godine.
292) Ugovor je zavedene pod brojem: 02/636, od 4. 4. 2006. godine.
165
Revizija demokratije
prema “okon~anoj situaciji” ko{tali ~ak 745.229 dinara, a {to je DZ “Vra~ar” platio sa ra~una sopstvenih sredstava. Sva pla}awa za prethodno navedene radove, rukovodstvo DZ “Vra~ar” je realizovalo avansno i do 50 odsto,
a buyetski inspektor nije imao uvid u “privremene situacije” na osnovu kojih je pla}awe vr{eno. Pri tom, pojedine “okon~ane situacije” nisu bile
potpisane od strane nadzornog organa koji je trebalo da potvrdi da su svi radovi iz ra~una zaista i izvr{eni u fakturisanim koli~inama. Zbog tro{ewa novca na ovakav na~in od strane direktorke Sne`ane Stevanovi}, buyetski inspektor je konstatovao da su 2 miliona dinara, koliko je grad Beograd
transferisao za remont pumpi i ventila, utro{ena nenamenski. Time je na
najgrubqi mogu}i na~in prekr{ena odredba ~lana 38 Zakona o buyetskom sistemu.
Buyet Republike ostao “kra}i”” za 4,9 miliona dinara
Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, poslovni prostor ~iji je korisnik DZ “Vra~ar”, a koji se nalazi u dr`avnoj svojini Republike Srbije,
bio je posebna meta direktorke Sne`ane Stevanovi}. Ona je dr`avni, poslovni prostor izdavala zakupcima po osnovu 9 zakqu~enih ugovora o zakupu, a pri tom na zakqu~ewe tih ugovora Direkcija za imovinu Republike Srbije uop{te nije dala svoju saglasnost. Pri tom, odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije293) decidirano je bio propisan na~in na
koji se mo`e izdavati imovina u dr`avnoj svojini. Jedan od uslova za izdavawe dr`avnog, poslovnog prostora jeste i to da se od Direkcija za imovinu Republike Srbije zakupodavac mora pribaviti pisanu saglasnost. U DZ “Vra~ar”, direktorka Stevanovi} je izdavala poslovni prostor za potrebe pekare, auto-{kole, gara`e, magacina, “Beotaksija”, itd. Cene zakupnine koje je
odre|ivala kretale su se u rasponu od 150 do 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, a u zavisnosti od zakupqene kvadrature.
Tako je DZ “Vra~ar” kao zakupodavac tokom 2005. godine na kori{}ewe
u zakup dao 400 kvadratnih metara poslovnog prostora. Ostvareni prihod od
izdavawa u toj godini iznosio je 2.296.397 dinara i uop{te nije upla}en u
buyet Republike Srbije. Sredstva su zadr`ana na ra~unu sopstvenih prihoda DZ “Vra~ar” i sa tog ra~una su utro{ena. Isti trend nastavqen je i naredne, 2006. godine, kada je DZ “Vra~ar” po osnovu izdavawa u zakup poslovnog prostora prihodovao i za sebe zadr`ao 2.665.901 dinar. Buyetski inspektor je utvrdio da je ovakav na~in raspolagawa poslovnim prostorom, bez saglasnosti nadle`ne Direkcije, zapravo bio u suprotnosti sa odredbama ~lana 8 i 8a Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. S obzirom da je direktorka Sne`ana Stevanovi} ovakvim radwama prekr{ila odredbu ~lana
17, ta~ke 4 Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima294), reagovao je i
293) Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 53/95...
101/05).
294) Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima (“Sl. glasnik RS”, br. 76/91...
135/04).
166
Ivan Nini}
buyetski inspektor tako {to je u svom nalazu nalo`io izvr{ewe adekvatne
mere. Zapravo, nadle`nima u DZ “Vra~ar” nalo`ena je mera da u roku od 3
meseca u buyet Republike Srbije izvr{e uplatu 4.962.298 dinara, koliko je
ostvareno tokom 2005. i 2006. godine po osnovu izdavawa u zakup poslovnog
prostora. Ova sredstva su, po odredbama Zakona o javnim prihodima i javnim
rashodima, predstavqala prihod buyeta Republike i kao takva morala su biti upla}ena u buyet Republike.
Minuli rad “pojeo”” 5,8 miliona dinara
Kontrola obra~una i isplata plata za zaposlene u DZ “Vra~ar” tokom
2005. i 2006. godine, pokazala je katastrofalne nezakonitosti u tom segmentu. Naime, RZZO je prema ugovoru o finansirawu zdravstvene za{tite u
2005. godini, za isplate plata u DZ “Vra~ar” obezbedio 220,6 miliona dinara. Me|utim, direktorka Sne`ana Stevanovi}, uz ugovor o finansirawu
zdravstvene za{tite nije prilo`ila spisak zaposlenih koji je bio sastavni
deo ugovora, a na osnovu kog RZZO vr{i prenos nov~anih sredstava za pokri}e rashoda. U postupku kontrole buyetskom inspektoru je “podmetnut” spisak zaposlenih u DZ “Vra~ar”, ali je nakon provere utvr|eno da taj spisak
uop{te nije validan. Stvarno stawe zaposlenih na po~etku 2005. godine bilo je 569 radnika, od toga 546 lica na stalnom radu i 23 lica na odre|eno vreme. Zbog toga su od strane RZZO preneta sredstva za plate tokom 2005. godine iznosila 214,1 milion dinara, a {to je za 6,5 miliona dinara bilo mawe
od ugovorene sume. Kontrolom zakonitosti obra~una i isplate plata, utvr|eno je da su koeficijenti pravilno obra~unati, ali da je buyet opqa~kan
na pogre{no obra~unatom “minulom radu”. Tako je “minuli rad” za sve zaposlene u 2005. godini bio obra~unavan suprotno odredbi ~lana 108 Zakona o
radu295), i to po ve}oj stopi od propisane. Time je iz buyeta nezakonito ispla}eno ~ak 3.457.200 dinara vi{e od zakonom dozvoqenog.
Naredne, 2006. godine, bio je potpuno isti slu~aj, ali ovog puta je samo
re~ o mawem broju radnika. Zbog Programa racionalizacije broj zaposlenih
bio je 373 radnika, od ~ega su 362 radnika na stalnom radu, a 11 lica na odre|eno vreme. Me|utim, na kraju 2006. godine, na platnom spisku DZ “Vra~ar”
na{lo se 365 zaposlenih lica, dok je, prema ugovoru o finansirawu zdravstvene za{tite sa RZZO, broj zaposlenih u 2006. godini definisan na 329 lica. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, tokom 2006. godine u DZ “Vra~ar” nije bilo nepravilnosti prilikom utvr|ivawa i obra~una osnovnih
koeficijenata za zarade zaposlenih, ali je i ovog puta vr{en nezakonit obra~un “minulog rada”. Po nezakonito uve}anoj stopi od 0,5 odsto od osnovice na ime “minulog rada” buyet je o{te}en za 2.413.414 dinara. S obzirom da
je ovde re~ o klasi~noj pqa~ki dr`avne kase, buyetski inspektor je nadle`nima u DZ “Vra~ar” nalo`io meru prema kojoj su u obavezi da u roku od 3
meseca, na ra~un RZZO vrate iznos od 5.870.615 dinara. Dakle, re~ je o sredstvima koja su tokom 2005. i 2006. godine godine nezakonito ispla}ena “naduvavawem” zarade po osnovu “minulog rada”.
295) Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br.24/05... 61/05).
167
Revizija demokratije
Fantomi i “virtuelni”” savetnici na platnom spisku
U postupku kontrole zakonitosti obra~una i isplata zarada u DZ “Vra~ar”, buyetski inspektor je izvr{io i proveru navoda iz jedne prijave koju
je primilo Odeqewe Buyetske inspekcije Ministarstva finansija, a verovatno je re~ o nekome ko je zaposlen u kontrolisanoj zdravstvenoj ustanovi.
S tim u vezi, kontrolom dokumentacije utvr|eno je da je u zakqu~enom ugovoru o finansirawu plata u 2007. godini izme|u DZ “Vra~ar” i RZZO, predvi|eno i finansirawe plate za zaposlenog Sa{u Ristovi}a, diplomiranog
ekonomistu, raspore|enog na radno mesto u nemedicinskoj slu`bi. Me|utim, iz dokumentacije koja se vodi u kadrovskoj slu`bi DZ “Vra~ar”, buyetski inspektor je utvrdio da Sa{a Ristovi} nije zaposlen u toj zdravstvenoj
ustanovi, pa se samim tim nije mogao na}i na spisku radnika ~ije }e zarade u
2007. godini finansirati RZZO.
Osim Ristovi}a, na spisku buyetskog finansirawa koji je sa~iwen zakqu~no sa 31. decembrom 2006. godine tako|e se na{ao i Branislav Miqkovi}, diplomirani pravnik. S tim u vezi, inspektor je utvrdio da je Miqkovi} zasnovao radni odnos na neodre|eno vreme tek 31. januara 2007. godine, i
to za poslove “savetnika direktora”, a nakon {to je istog dana samo zbog wega promewen pravilnik o sistematizaciji radnih mesta i uvedeno novo radno mesto “savetnik direktora”. Pre toga Miqkovi} je jo{ 25. decembra 2006.
godine sa Vesnom Te{i}, novom direktorkom DZ “Vra~ar”, zakqu~io ugovor
o dopunskom radu u ovoj zdravstvenoj ustanovi, i to za poslove “savetnika direktora za op{te i pravne poslove” koji uop{te tada nisu ni bili sistematizovani.
Buyetski inspektor je u svom nalazu konstatovao da ne postoji nikakav
izve{taj iz kojeg bi se moglo utvrditi koje je to poslove Miqkovi} zaista
obavqao, a za {ta je primio 15.000 dinara neto zarade koja je pla}ena iz sopstvenih sredstava DZ “Vra~ar”. Kako ovi poslovi nisu bili sistematizovani, inspektor je nalo`io meru prema kojoj su nadle`ni iz DZ “Vra~ar” bili u obavezi da u roku od 3 meseca izvr{e povra}aj iznosa od 15.000 dinara,
koliko je Miqkovi}u nezakonito ispla}eno.
Pored Ristovi}a i Miqkovi}a, tokom 2007. godine nova direktorka Vesna Te{i} je u radnom odnosu nezakonito zadr`ala i Draganu Tomi}evi}-Gavrilovi}. Ona se na{la na platnom spisku istovremeno sa kolegom koga je
zamewivala, pa je tako za jedno radno mesto sa RZZO ugovoreno finansirawe dva radnika na teret poreskih obveznika. Interesantno je da je posle povratka doktora Vladimira Petrovi}a koji je bio privremeno odsutan, direktorka Te{i} zadr`ala Draganu Tomi}evi}-Gavrilovi} u radnom odnosu.
Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, to je u~iweno tako {to je zakqu~en aneks ugovora prema kome je Dragana Tomi}evi}-Gavrilovi} ostala u
radnom odnosu na odre|eno vreme, a navodno zbog “pove}anog obima posla u
Slu`bi socijalne medicine”. Zakqu~ivawem ovakvog aneksa ugovora, prekr{ene su odredbe ~lana 30 i 31 Zakona o radu.
168
Ivan Nini}
Predsednici sindikata i otpremnina i plata
Najskandalozniji slu~aj politi~kog i interesnog finansirawa radnika u DZ “Vra~ar”, bio je primer zaposlene Divne Petrovi}. Naime, prema
navodima iz inspekcijskog nalaza, Divna Petrovi} je u ovoj zdravstvenoj
ustanovi radila kao referent za kadrovske i pravne poslove. Ona je 25. septembra 2006. godine preuzela otkaz ugovora o radu, a prethodno je 29. avgusta
2006. godine primila otpremninu u iznosu od 486.917 dinara. Iako je propisano da zaposleni koji se izjasne za prestanak radnog odnosa uz odgovaraju}u
otpremninu ne mogu vi{e zasnivati radni odnos u ustanovama koje se finansiraju iz buyeta, gospo|a Petrovi} se na{la na platnom spisku radnika koje finansira RZZO. Takvo bezakowe je, dana 30. avgusta 2006. godine, inicirao Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi Beograda, kada je
uputio dopis direktoru DZ “Vra~ar” i to s molbom da Petrovi} Divni odobri ostanak u radnom odnosu do kraja 2006. godine, s obzirom na to da je ona
bila predsednik sindikata. Na taj na~in Divni Petrovi} je produ`en radni odnos sve do 13. novembra 2006. godine, kada je nova direktorka Vesna Te{i} donela re{ewe o prestanku radnog odnosa, ali i re{ewe o kori{}ewu
godi{weg odmora o tro{ku dr`ave sve do 25. decembra 2006. godine. Buyetski inspektor je ovakvo potkusurivawe ocenio kao nezakonito, s obzirom da
ostanak u radnom odnosu nakon preuzimawa otpremnine nije dozvoqen. Zbog
toga je DZ “Vra~ar” nalo`ena mera da u roku od 3 meseca na ra~un RZZO izvr{i povra}aj 184.692 dinara, koliko je nezakonito, nakon prestanka radnog
odnosa, ispla}eno Divni Petrovi}.
Ugovori o delu i pqa~ki dr`ave
Prema navodima buyetskog inspektora, utvr|eno je da je tokom 2005. i
2006. godine rukovodstvo DZ “Vra~ar” zakqu~ilo na desetine nezakonitih
ugovora o delu i ugovora o zdravstvenoj za{titi. Kontrolom svih ugovora o
delu i ugovora o dopunskom radu, inspektor je s pravnog stanovi{ta utvrdio
da je DZ “Vra~ar” u 2006. godini zakqu~io nezakonite ugovore sa medicinskim i lekarskim osobqem, i to za poslove koji su ve} bili sistematizovani. Time je grubo prekr{en ~lan 199 Zakona o radu296) jer su ugovarani poslovi koji su stalnog karaktera i koji spadaju u delatnost DZ “Vra~ar”. Samo u 2005. godini po tom osnovu, na teret sredstava RZZO, nezakonito je stvoren izdatak od 99.527 dinara, a u 2006. godini izdatak od ~ak 1.439.931 dinara.
Buyetski inspektor je rukovodstvu DZ “Vra~ar” nalo`io meru da u roku od
3 meseca na ra~un RZZO izvr{i povra}aj nezakonito utro{enih sredstava,
i to u ukupnom iznosu od 1.554.458 dinara. Interesantno je da je jedan u nizu
nezakonito zakqu~enih ugovora tokom 2005. i 2006. godine, bio i ugovor sa
296) ^lanom 199 stavom 1 Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br.24/05... 61/05) propisano je: “Poslodavac mo`e sa odre|enim licem da zakqu~i ugovor o delu radi
obavqawa poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet
samostalnu izradu ili opravku odre|ene stvari, samostalno izvr{ewe odre|enog fizi~kog ili intelektualnog posla”.
169
Revizija demokratije
izvr{iocem posla koji je uveo i odr`avao elektronski karton u DZ “Vra~ar”, a za {ta mu je mese~no pla}ana naknada od 25.000 dinara. Isplata po
ovom ugovoru je izvr{ena unapred, pre obavqawa poslova, a da o tome na uvid
inspektoru nije dat nikakav izve{taj. Ispla}ena naknada u 2005. godini iznosila je 300.000 dinara neto, odnosno 451.832 dinara bruto, dok je u 2006. godini istom licu ispla}eno 225.000 dinara neto. Inspektor je ustanovio da za
ove radove nije sproveden postupak javne nabavke male vrednosti, kako je to
propisivao Zakon o javnim nabavkama, a {to je pre zakqu~ewa ugovora bila
obaveza direktorke Sne`ane Stevanovi}. Na isti na~in, bez sprovo|ewa
postupka javne nabavke, zakqu~en je i ugovor o molersko-farbarskim radovima u DZ “Vra~ar”, koji je tokom 2005. godine stvorio izdatak od 139.964 dinara neto. Pri tom, ne postoji dokaz da su ugovoreni i pla}eni radovi zaista i izvr{eni.
Ugovor vredan 6,2 miliona dinara “na mufte””
U DZ “Vra~ar” buyetski inspektor Ministarstva finansija nije kontrolisao sve javne nabavke koje je ova zdravstvena ustanova izvr{ila tokom
2005. i 2006. godine, ali kontrolom odre|enih nabavki otkrivene su nezakonitosti. Tako je kontrola pokazala da je sredinom 2005. godine na nezakonit
na~in sprovedena velika nabavka stomatolo{kog, sanitetskog i laboratorijskog materijala i lekova u DZ “Vra~ar”. Na tenderu je u~estvovalo ~ak 10
ponu|a~a, a tenderska komisija je kao najpovoqnijeg ponu|a~a za nabavku
stomatolo{kog materijala izabrala ponudu firme “Hipokrat sistem” iz
Novog Sada, sa cenom od 6.204.812 dinara. Me|utim, preduze}e “Neodent” iz
Beograda, tako|e u~esnik na tenderu, podnelo je zahtev za za{titu svojih
prava za koja smatra da su mu povre|ena u postupku izbora najpovoqnijeg ponu|a~a. Nadle`ni u DZ “Vra~ar” su ovaj zahtev re{ewem odbili, i to uz
obrazlo`ewe da je neosnovan. Odmah nakon toga, preduze}e “Neodent” je uputilo zahtev za za{titu prva Komisiji za za{titu prava pri Upravi za javne
nabavke Republike Srbije. Ovaj organ je uva`io zahtev (`albu) i doneo re{ewe297) kojim se u celosti poni{tava nezakonito sprovedeni postupak javne nabavke stomatolo{kog materijala. Prema ovom re{ewu, DZ “Vra~ar” je
bio obavezan da ponovo sprovede ceo postupak, ali i da preduze}u “Neodent”
nadoknadi tro{kove `albenog postupka u visini od 58.000 dinara. Tro{kovi postupka su nadokna|eni iz sopstvenih sredstava ove zdravstvene ustanove, ali re{ewe nadle`nog organa nije izvr{eno u celosti jer postupak javne nabavke nije ponovqen. Za{to? Naime, kako je utvrdio buyetski inspektor, nadle`ni u DZ “Vra~ar” nisu hteli da sa~ekaju kona~nu odluku Uprave
za javne nabavke, ve} su u me|uvremenu zakqu~ili ugovor298) o nabavci sa
firmom “Hipokrat sistem” iz Novog Sada. Dakle, ugovor vredan 6.204.812
dinara zakqu~en je skoro 3 meseca ranije nego {to je re{ewe o poni{tavawu tendera doneto od strane nadle`nog dr`avnog organa. Buyetski inspek297) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 4-00-559/2005, od 24. 10. 2005. godine.
298) Ugovor je zaveden pod brojem: 02/1226, od 1. 8. 2005. godine.
170
Ivan Nini}
tor je u svom nalazu konstatovao da je ovakvo postupawe rukovodstva DZ
“Vra~ar”, odnosno ignorisawe odluke prema kojoj je postojala obaveza da se
tender poni{ti u celosti, bilo nezakonito. Time je prekr{en ~lan 145 tada{weg zakona o javnim nabavkama.
Nabavka “odobrena”” na sastanku koji nije odr`an
U re`iji novoimenovane direktorke Vesne Te{i} koja je nasledila
Sne`anu Stevanovi}, krajem septembra 2006. godine, za potrebe DZ “Vra~ar” izvr{ena je kriminalna nabavka ra~unarske opreme u vrednosti od preko miliona dinara. Naime, buyetski inspektor je utvrdio da je i ova nabavka, kao i sve ostale nabavke, izvr{ena bez prethodno donetog godi{weg plana javnih nabavki. Ovaj akt u DZ “Vra~ar”, nije postojao iako je to u smislu
odredbe ~lana 24, stava 1 tada{weg zakona o javnim nabavkama, bio preduslov za pokretawe javne nabavke. U toku kontrole, inspektoru na uvid nije
data ni odluka Upravnog odbora DZ “Vra~ar” koji je eventualno mogao da
odobri nabavku ra~unarske opreme. Utvr|eno je da je kao najpovoqniji ponu|a~ izabrana firma “List solution” iz Beograda, i to sa ponu|enom cenom od
1.192.178 dinara sa porezom, a {to je konstatovano u zapisniku koji je navodno sa~inila i potpisala tro~lana komisija. Me|utim, prema obja{wewu koje su ~lanovi komisije dali buyetskom inspektoru, “kona~nu odluku o izboru opreme donela je direktorka DZ “Vra~ar” kojoj su dostavqene 3 ponude i
zapisnik komisije za male nabavke sa potpisima ~lanova komisije”. Prema
istom obja{wewu, a kako se navodi u inspekcijskom nalazu, sastanak komisije na kojoj je vr{en izbor najpovoqnije ponude “nikada nije odr`an”. U ciqu provere ovih navoda, buyetski inspektor je izvr{io uvid u evidenciju
prisutnosti i odsutnosti sa posla i utvrdio je da su dva ~lana komisije (dr
Dragana Grebenarevi} i dr Ana Bu|evac) bili na godi{wem odmoru u trenutku kada je “odr`an” sastanak i sa~iwen zapisnik o izboru najpovoqnijeg
ponu|a~a. Tako buyetski inspektor zakqu~uje da “iz ovoga proizilazi da se
sastanak komisije nije ni odr`ao, te nije jasno ko je i na koji na~in izabrao
najpovoqnijeg ponu|a~a, kao i na osnovu ~ega je sa~iwen zapisnik komisije”.
Dakle, jasno je da je falsifikovawem dokumentacije izvr{ena kupovina ra~unarske opreme vredne 1.192.178 dinara. Pri tom, za ovu kupovinu izme|u
DZ “Vra~ar” i prodavca uop{te nije zakqu~en ugovor u pisanoj formi.
Sve ove ~iwenice koje je utvrdio buyetski inspektor Ministarstva finansija, a koje je autor sistematizovao i obradio u ovoj analizi, samo pokazuju kako je funkcionisao DZ “Vra~ar” pod upravom dve direktorke iz Demokratske stranke. Me|utim, dokazano bezakowe, kriminal i me{etarewe
na {tetu dr`ave, buyeta i gra|ana, nisu bili prepreka dr Sne`ani Stevanovi} da postane gradski sekretar za zdravstvo grada Beograda, a nakon toga
i pomo}nik predsednika op{tine Vra~ar. Ovo je prava slika “demokratske”
Srbije i zdravstvenog sistema koji funkcioni{e u Srbiji, a prvenstveno u
Beogradu. Ovaj primer je ogledalo lopovluka u zdravstvu koji se javqa onog
momenta kada doktor sa sebe skine beli mantil i sedne u direktorsku fotequ koju mu ponudi aktuelni politi~ki re`im. Istog trenutka doju~era{wi
171
Revizija demokratije
lekar prestaje da bude lekar i prestaje da poma`e qudima. On postaje aktivni u~esnik u za~aranom krugu korupcije koju proizvodi profitabilni
zdravstveni sistem. Time poma`e iskqu~ivo sebi, a ne mari {to uru{ava
profesiju i potkrada dr`avu. Eto, to je slu~aj i dr Sne`ane Stevanovi} iz
Demokratske stranke.
172
Ivan Nini}
(22)
Crni bilansi “demokratske”” vlasti u Beogradu (1)
Kako je gradska vlast u 2001, 2002. i delimi~no 2003. godini raspolagala novcem Beogra|ana, kontrolisali su buyetski inspektori Ministarstva finansija, koji su utvrdili mawak u gradskoj kasi od 146,5 miliona dinara. Osim ovih sredstava, “mrak je progutao” i milione dinara iz buyetskih rezervi, dok su tenderi predstavqali posebnu poslasticu za ~elnike
grada. Gradska kasa je ostala “kra}a” i za milionsku kamatu koju gradska
vlast nije potra`ivala od “Beobanke” 2001. godine. Kontrola je pokazala
da su Nenad Bogdanovi} i Radmila Hrustanovi}a odgovorni za dono{ewe
nezakonitih akata u vezi sa “Programom izgradwe 1100 stanova”, ~ije finansirawe je naknadno “probijeno” za 271,3 miliona dinara, pa je zbog toga
gradska vlast morala da zadu`i Beograd uzimawem kredita kod poslovnih
banaka.
***
Kontrola poslovawa gradske uprave u Beograda
Da se buyet grada Beograda razara i “~erupa” kroz korupciju koja je poprimila {iroke razmere i da je to ne{to {to je postalo sasvim uobi~ajeno
i prihvatqivo za one koji posledwu deceniju upravqaju srpskom prestonicom299), gra|ani Beograda odli~no znaju. Poznato je i to da su u proteklih
deset godina, funkcioneri, odnosno kadrovi Demokratske stranke, ustanovili i razradili najperfidnije korupciona{ke instrumente i tehnike
pqa~ki gradskog buyeta. Tim povodom, u medijima su otvarane mnogobrojne
afere o nezakonitim tenderima koje je sprovodila gradska vlast, koju je od
2000. godine personifikovao Nenad Bogdanovi}300), me|utim umesto “materijala” koji je trebalo da poslu`i za pokretawe i utvr|ivawe krivi~ne odgovornosti, sve afere su se uglavnom otvarale i zatvarale u novinskim stupcima dnevnih i nedeqnih novina. Upravno iz tog razloga se name}e pitawe
koliko se zaista, zahvaquju}i Demokratskoj stranci, svake godine, “o~erupa” buyet grada Beograda, a da za to niko ne snosi nikakvu odgovornost. Pitawe je zaista kompleksno, a odgovor gotovo i da ne postoji. Ne postoji formula pomo}u koje je mogu}e izra~unati, odnosno sabrati {tetu koju buyet
grada Beograda pretrpi u toku jedne godine, a koja je direktna posledica ko299) Na konstitutivnoj sednici Skup{tine grada Beograda, odr`anoj 5. oktobra
2000. godine, nakon pobede na septembarskim izborima iste godine, gradsku
vlast je formirala koalicija DOS. Sto`er okupqawa ove koalicije bila je
Demokratska stranka.
300) Nenad Bogdanovi} je bio ~lan Demokratske stranke od 1992. godine, predsednik Gradskog odbora DS Beograda (2000-2004), potpredsednik DS i narodni
poslanik (od 2004), predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda
(2000-2004), gradona~elnik Beograda (2004-2007) i predsednik Gradskog odbora
DS Beograd (2000-2004), posle kra}e bolesti preminuo je u Beogradu (27. 9. 2007).
173
Revizija demokratije
rupcije gradske vlasti. Me|utim, na nekim “slu~ajnim uzorcima” mo`e se
ilustrovati samo “mrvica” {tete koju je buyet grada Beograda pretrpeo. Ta
{teta nastala je kao direktna posledica kr{ewa zakona, odnosno dono{ewa
nezakonitih odluka i akata, kao i zakqu~ewa nezakonitih poslova od strane ~elnika gradske vlasti u Beogradu.
Naime, poslovawe gradske vlasti za period 2001, 2002. i delimi~no 2003.
godine u Beogradu, u svojoj redovnoj kontroli “pro~e{qala” je Buyetska inspekcija Ministarstva finansija. Koliko je ova kontrola bila sveobuhvatna i za buyetske inspektore izuzetno kompleksna, govori podatak da je ista
otpo~eta 21. maja 2003. godine, a okon~ana tek 10. maja 2004. godine. Tada je sa~iwen zapisnika (nalaz) o kontroli materijalno-finansijskog poslovawa,
zakonite i namenske upotrebe buyeta grada Beograda za navedeni period koji je bio predmet kontrole. Ovaj zapisnik je obele`en slu`benim, delovodnim brojem Ministarstva finansija: 401-00-00591/2003-09-7, a sastoji se iz 50
stranica gusto kucanog teksta na formatu A4. Potpisan je od strane Nade
Metiko{ i Lazara Nikoli}a, inspektora buyetske inspekcije koji su izvr{ili predmetnu kontrolu. Na prvoj stranici ovog nalaza od 10. maja 2004. godine, buyetski inspektori su ozna~ili lica koja su bila odgovorna za zakonito poslovawe gradske uprave u kontrolisanom periodu. Tako su na osnovu
Statuta grada Beograda i drugih op{tih i pojedina~nih akata, na prvo mestu kao odgovorna lica ozna~eni Radmila Hrustanovi}301), predsednik
Skup{tine grada Beograda, i Nenad Bogdanovi}, predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda. Pored ovih “kolovo|a”, ozna~ena je odgovornost i drugih lica koja su u zavisnosti od funkcije u gradskoj upravi vr{ila poslove iz svoje nadle`nosti, a koja je bila definisana op{tima aktima grada. Re~ je, pre svega, o kadrovima Demokratske stranke koji su bili
raspore|eni na funkcije u pojedinim sekretarijatima gradske uprave.
Sama ~iwenica koja je trebalo da bude od izuzetnog zna~aja za pravosudne organe, jeste to {to su buyetski inspektori u svom nalazu za svaku nezakonitu radwu, prilikom realizacije buyeta grada Beograda, ozna~ili odgovorno lice. Dakle, decidno se opisuje u ~emu se to ogleda povreda zakona u
konkretnom slu~aju, citira se odredba zakona ili drugog propisa koji je prekr{en, i na kraju se navodi ime, prezime i funkcija lica koje je odgovorno
za povredu propisa. Na taj na~in sasvim je jednostavno do}i do odgovora ko i
za{to snosi odgovornost u gradskoj upravi grada Beograd. Na`alost, to svakako ne zna~i da mo`emo lako do}i i do zakqu~ka ko je idejni tvorac i nalogodavac svake pojedina~ne “finansijske akrobacije” koja je u suprotnosti
sa va`e}im propisima. Tako da iz ovog inspekcijskog nalaza ne mo`emo po301) Radmila Hrustanovi} je bila ~lan Reformske stranke Jugoslavije i Gra|anskog saveza Srbije, oktobra 2004. napu{ta GSS i postaje ~lan Demokratske
stranke, ~lan IO i predsednik Skup{tine grada Beograda (2000-2004), istovremeno 7 meseci v.d. direktora JR PD “Studio B”, zamenik gradona~elnika N.
Bogdanovi}a (2004-2007), pomo}nik v.d. gradona~elnika Z. Alimpi}a za razvoj
i me|unarodnu saradwu(2007-2008), pomo}nik gradona~elnika D. \ilasa
(2008).
174
Ivan Nini}
uzdano utvrditi ime pojedinca ili grupe koja je dobila proviziju za posao
koji je odra|en na {tetu buyeta grada Beograda. Isto tako ostajemo bez saznawa koliko je ta provizija iznosila. Me|utim, ono {to na osnovu ~iwenica koje su utvrdili buyetski inspektori generalno mo`emo zakqu~iti, jeste da su gradski funkcioneri iz redova Demokratske stranke zaista ogrezli u korupciji, {to se vidi na svakom pojedina~nom primeru o kome }e biti vi{e re~i u daqem izlagawu.
U buyetu grada mawak od 146,5 miliona dinara
Ukoliko generalno posmatramo nalaz Buyetske inspekcije, sasvim je
o~igledno da je novac iz buyeta grada Beograda, u 2001. i 2002. godini, rasipan mimo zakona, i to uglavnom po sopstvenom naho|ewu ~elnika gradske
vlasti i Demokratske stranke. Tome u prilog ide i ~iwenica da su inspektori otkrili mawak u gradskoj kasi, i to u iznosu od 146.568.790,27 dinara, i
nalo`ili meru da se ova sredstva u odre|enim rokovima vrate nazad u gradski buyet. Deo ovog novca je kori{}en za kupovinu “socijalnog mira” kod zaposlenih u gradskoj upravi i javnim preduze}ima, ali i za kupovinu “sindikalnog mira” kod sindikalnih organizacija. Zatim, drugi deo buyetskih
sredstava je nezakonito transferisan, i to mimo finansijskih planova Sekretarijata za stambene i komunalne poslove. Sredstva iz teku}e i stalne
buyetske rezerve grada Beograda, na neki na~in su predstavqala pravi “razbojni~ki plen” za ~elnike gradske vlasti. Novac iz buyetske rezerve je tro{en protivzakonito, tako {to je usmeravan u skladu sa partijskim potrebama Demokratske stranke. Uglavnom je naredbodavac svih nezakonitih transakcija, odnosno transfera, bio Mirko Ti{ma302), sekretar gradskog Sekretarijata za finansije, koji se na toj funkciji na{ao, ina~e, kao kadar Demokratske stranke. Ti{ma je po funkciji bio naredbodavac za izvr{ewe gradskog buyeta, pa je samim tim bio obavezan da se stara o tome da svaki transfer iz gradskog buyeta bude izvr{en u skladu sa va`e}om zakonskom regulativom. Me|utim, Mirko Ti{ma formalno snosi deo odgovornost, dok su{tinski deo odgovornosti snosi Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em (u daqoj analizi: IO SG Beograda), koji je sve nezakonite transfere verifikovao, odnosno odobravao svojim pojedina~nim odlukama.
Potpuno je zakonito i logi~no to {to je buyetska inspekcija dala nalog
da se pojedine, milionske svote novca iz gradskog buyeta koje su nezakonito
transferisane, nadoknade u buyet grada. Ipak s druge strane, inspektori nisu nalo`ili meru da svi milioni koji su “isparili” pod ~udnim okolnostima budu vra}eni natrag u kasu. Iako je u postupku kontrole utvr|eno da je u
302) Mirko Ti{ma (DS) je ostavku na funkciju gradskog sekretara za finansije
podneo sredinom 2007. godine pod nerazja{wenim okolnostima. Na wegovo mesto je zatim imenovana Renata Mili}-Radujko (DS), supruga predsednika op{tine Rakovica Bojana Mili}a (DS) i sestra Branka Radujka (DS), ~oveka od
poverewa Borisa Tadi}a i aktuelnog direktora JP “Telekom Srbija”.
175
Revizija demokratije
vi{e navrata tokom 2001. i 2002. godine na teret buyetskih sredstava izvr{eno desetine transfera bez ikakvog pravnog osnova, mera nadoknade nije
izdata gradskim vlastima. U analizi koja sledi, ~itaoci }e na konkretnim
primerima mo}i da vide kako su na teret buyeta grada Beograda obi~no preuzimane obaveze drugih organa po raznim sudskim presudama, i to bez ikakvog pravnog osnova. Bilo je to zapravo me|usobno raskusuravawe i “zapu{avawe” strana~kih rupa koje su dr`avi napravili kadrovi iz Demokratske
stranke.
Tako|e, iz inspekcijskog nalaza jasno se vidi da su ~elnici gradske vlasti posebno “specijalizovani” za korupciju i bezakowe u realizaciji postupaka javnih nabavki za potrebe grada i gradskih preduze}a. Me{etarilo se
podjednako, bez obzira da li je re~ o nabavci male ili velike vrednosti. Zakon se kr{io prilikom nabavke kopir-aparata, {tampa~a, stolica, kao i
prilikom gigantskih tendera za nabavku autobusa i trolejbusa za gradski
prevoz Beogra|ana. Kako su buyetski inspektori utvrdili, gradska vlast je
uredno raspisivala tendere i sprovodila tendersku proceduru, ali je ta procedura odstupala od slova zakona. Izbor “najpovoqnijih” ponuda je vr{en uz
{timovawe i favorizovawe firmi bliskih re`imu i pojedincima iz re`ima. Pri tom, ponude “burazerskih” firmi su uvek prihvatane od strane tenderske komisije i IO SG Beograda. Me|utim, te ponude ili su bile neispravne, ili su bile skupqe i nepovoqnije od drugih ponuda i u~esnika na
tenderu. De{avalo se da nakon zavr{enog tenderskog roka za u~e{}e na tenderu, gradska vlast mewa prvobitne uslove konkursa i da ih prilago|ava potrebama i ponudama svojih ponu|a~a iz “burazerskih” firmi. Osim toga,
gradska vlast je praktikovala da pqa~ka gradski buyet i kroz raznorazne
anekse osnovnih ugovora, koji nisu zakqu~ivani u skladu sa va`e}im propisima.
“Beobanci”” milijarde na “obrtawe””, buyetu nula odsto kamate
U periodu 2001. i 2002. godine, koji je bio predmet interesovawa buyetske inspekcije, grad Beograd je obavqao finansijsko poslovawe preko sedam
`iro ra~una. Od toga je preko pet ra~una vr{eno izvr{ewe buyeta Skup{tine grada Beograda, dok je jedan ra~un koristila Skup{tina grada Beograda, a drugi ra~un Gradska uprava. Prema zavr{nom ra~unu grada za 2001.
godinu, ostvareni prihodi u gradskom buyetu u 2001. godini iznosili su
11.162.430.451 dinar, dok su ukupni rashodi iznosili 11.001.498.322 dinara.
Dakle, buyet grada je u 2001. godini ostvario vi{ak prihoda (suficit) u iznosu od 160,9 miliona dinara koji je prenet u buyetsku 2002. godinu. Ovaj vi{ak buyetskih prihoda nikako se ne mo`e okarakterisati kao rezultat
“uspe{ne” vladavine tada{we gradske vlasti, ve} je isti ostvaren iskqu~ivo zahvaquju}i neplaniranim prilivima, koje su po vi{e osnova realizovali gra|ani. Tako su, primera radi, prihodi od poreza na promet proizvoda i
usluga, porezi na promet apsolutnih prava, kao i porezi na imovinu, ostvareni za 58,9 miliona dinara vi{e od planiranih. Osim toga, vi{ak buyetskih prihoda stvorile su i naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta,
176
Ivan Nini}
naknade za kori{}ewe komunalnih dobara, kao i naknade od lokalnih komunalnih taksi. Prihodi po ovom osnovu prema{ili su planirane prihode za
63,3 miliona dinara. Dakle, ovi parametri najboqe dokazuju da je buyet grada u 2001. godini ostvario suficit iskqu~ivo zahvaquju}i gra|anima, odnosno pravnim i fizi~kim licima.
S druge strane, koliko je tada{wa gradska vlast, predvo|ena Demokratskom strankom, a`urno “vodila ra~una” o redovnim i blagovremenim prilivima sredstava u gradski buyet u 2001. godini, najboqe govori otkri}e buyetskih inspektora. Prva nepravilnost koju je prilikom buyetske kontrole
konstatovala Buyetska inspekcija, odnosi se na uo~ene nepravilnosti u
buyetskim prilivima. Naime, nov~ana sredstva buyeta grada Beograda u
2001. godini, bila su deponovana kod “Beobanke”, “Vojvo|anske banke” i
“Cepter banke”. Tako je Ugovorom o deponovawu sredstava po vi|ewu (bez
nazna~enog datuma kada je isti zakqu~en), kod “Beobanke” deponovano 70 odsto sredstava buyeta grada Beograda. ^lanom 2 ugovora, “Beobanka” se obavezala da }e na sredstva deponovana po ugovoru pla}ati deponentu “najvi{u
mogu}u kamatu u skladu sa Me|ubankarskim sporazumom, odnosno zakonom”.
Daqom kontrolom, inspektori su utvrdili da je bilo predvi|eno da se obra~un kamate “vr{i u zakonski utvr|enim rokovima, odnosno na dan prestanka
va`nosti ugovora”. Bez obzira na ovu obavezu, kontrolom je utvr|eno da u
2001. godini grad Beograd “nije evidentirao prihode od deponovawa nov~anih sredstava” po ovom ugovoru sa navedenom bankom. Me|utim, iste godine,
ta~nije 31. maja, gradske vlasti su zakqu~ile novi ugovor o deponovawu nov~anih sredstava po vi|ewu sa “Beobankom” a.d. iz Beograda. Ovim ugovorom,
visina iznosa deponovanih sredstava je sada bila precizirana na 40 odsto
ukupnih sredstava buyeta grada Beograda. Ugovorom je definisano da banka
pla}a kamatu u zavisnosti od visine prose~nog iznosa deponovanih sredstava, koja u momentu zakqu~ewa ugovora iznose 1 odsto mese~no.
Bez obzira na ove ugovorne obaveze, verovali ili ne, za period januarmaj 2001. godine, buyet grada nije ostvario ni dinara prihoda po osnovu kamate na deponovana nov~ana sredstva kod “Beobanke”. Jedini prihod koji je
“Beobanka” u tom periodu uplatila u gradsku kasu, jeste iznos od 87.190,52 dinara, i to na ime duga iz 2000. godine. Koliko god ovo bilo ~udno i neverovatno, buyetski inspektori su u svom nalazu konstatovali da im u postupku
kontrole na uvid nije stavqen obra~un kamata, kao ni dokaz da je grad ova
sredstva po osnovu kamate potra`ivao od banke. Zatim su inspektori, s tim
u vezi, zatra`ili pismeno obja{wewe od odgovornog lica (verovatno Mirka Ti{me), ali isto obja{wewe nisu dobili.
Ovakvim ignorisawem zahteva ovla{}enih inspektora od strane odgovornog lica u gradskoj upravi, grubo su prekr{ene odredbe Zakona o dr`avnoj upravi. Dakle, jasno je da niko iz gradske vlasti na sebe nije `eleo da preuzme odgovornost za “~a{}avawe” jedne banke, u ovom slu~aju “Beobanke” kojoj su bila poverena sredstva buyeta grada. Koliko je ovakvo ~a{}avawe “Beobanke” o{tetilo buyet grada, buyetski inspektori nisu posebno ustanovili, ali je sasvim izvesno da je u pitawu {teta od vi{e miliona dinara. Ta177
Revizija demokratije
kav zakqu~ak proizilazi iz same ~iwenice da kamata koju je u buyet grada
uplatila “Beobanka”303) za period jun-decembar 2002. godine, iznosila ~ak
7,2 miliona dinara.
[to se ti~e preostala dva ugovora o deponovawu sredstava po vi|ewu
kod “Vojvo|anske banke” i “Cepter banke”, u toku kontrole, buyetskim inspektorima na uvid nisu stavqeni zakqu~ci IO SG Beograda. Time je ostala nerazja{wena dilema da li je IO SG Beograda svojim aktom, u skladu sa
zakonskom obavezom, uop{te i odredio banke kod kojih }e biti deponovana
sredstva sa ra~una gradskog buyeta, ukqu~uju}i i depozit. Ovakvim izbegavawem stavqawa na uvid tra`ene dokumentacije buyetskim inspektorima u
postupku kontrole, prekr{ene su odredbe Zakona o dr`avnoj upravi. [ta to
prakti~no zna~i? To zna~i da niko od odgovornih lica iz gradske vlasti nije smeo da konstatuje da se u kontrolisanoj dokumentaciji ne nalaze sporna
akta IO SG Beograda, jer postoji velika verovatno}a da neophodne odluke
nisu ni donete. [ta to daqe zna~i? To zna~i da je neko iz gradske uprave (~itaj: Demokratske stranke), samoinicijativno odlu~io sa kojim bankama }e
biti zakqu~eni ugovori, tj. ko }e i pod kojim uslovima “obrtati” novac iz
gradske kase. Zanimqivo je da je ugovore sa “Vojvo|anskom bankom” i “Cepter bankom” (sa po 30 odsto sredstava gradskog buyeta) u ime Skup{tine grada Beograda zakqu~io Mirko Ti{ma, tada{wi sekretar Sekretarijata za
finansije.
Kredit kome je te{ko utvrditi trag kretawa
Zbog privremenog finansirawa, odluka o buyetu grada Beograda u 2002.
godini je doneta tek krajem meseca marta navedene godine. Prema toj odluci,
ukupni prihodi i rashodi grada u 2002. godini planirani su u iznosu od
16.911.198.219 dinara, dok su isti na kraju godine korigovani (preraspore|eni) na iznos od 19.829.832.119 dinara. Kako se navodi u Zavr{nom ra~unu grada za 2002. godinu, buyet grada je u ovoj godini ostvario prihode u iznosu od
20 milijardi i 248 miliona dinara. S druge strane, rashodi gradskog buyeta
su iznosili 19 milijardi i 470 miliona dinara. Time je u 2002. godini, buyet
grada prema{io planirane prihode zahvaquju}i prihodima od poreza po vi{e osnova. Naravno, na tome ponovo treba zahvaliti pravnim i fizi~kim
licima, a ne tada{woj gradskoj vlasti.
Za razliku od prethodne, 2001. godine, u narednoj, 2002. godini, buyet grada je ostvario ~ak 130 miliona dinara po osnovu kamata na deponovana sred303) Nad “Beogradskom bankom-Beobankom” a.d. Beograd i nad jo{ tri banke, 4. 1.
2002. godine je pokrenut ste~ajni postupak od strane Agencije za sanaciju i
likvidaciju banaka kojom je tada upravqala Vesna Yini}, desna ruka M. Dinki}a, tada{weg guvernera NBJ. “Zeleno svetlo” i striktne instrukcije za po~etak i tok ste~ajnog postupka date su iz MMF-a i Svetske banke, a akciju u
Srbiji su koordinirali M. Dinki}, B. \eli} i M. Labus. Da je ste~aj ove banke pod spoqnim uticajem bio politi~ki motivisan najboqe svedo~i podatak
da ste~ajni postupak do danas nije okon~an, a da je “Beobanka” na kraju 2008.
godine potra`ivala oko 1,14 milijardi evra, a dugovala 1,06 milijardi evra.
178
Ivan Nini}
stva kod poslovnih banaka. Tako su u toj buyetskoj godini, na osnovu Zakqu~aka IO SG Beograda, nov~ana sredstva buyeta grada, ukqu~uju}i i depozit,
deponovana po vi|ewu, i to kod: 1),”Vojvo|anske banke” (30 odsto sredstava
buyeta); 2) “Cepter banke” (30 odsto odsto sredstava buyeta); 3) “Komercijalne banke” (20 odsto odsto sredstava buyeta) i 4) “Delta banke” (20 odsto
sredstava buyeta). Na ovaj na~in je buyet grada trebalo da ostvari ugovorenu kamatu od 1 odsto na mese~nom nivou. Me|utim, u toku 2002. godine do{lo
je do smawewa kamatne stope na deponovana sredstva po vi|ewu kod poslovnih banaka, i to sa 1 odsto na 0,3 odsto mese~no.
Ova promena je definisana aneksima osnovnog ugovora o dugoro~nom
okvirnom namenskom kreditu za finansirawe stambene izgradwe. Ugovor je
u ime grada Beograda sa navedenim bankama potpisao li~no Nenad Bogdanovi}, tada{wi predsednik IO SG Beograda, a na osnovu odobrewa iz zakqu~ka koji je prethodno doneo IO SG Beograda. Tako je Bogdanovi} za finansirawe stambene izgradwe i potrebe finansirawa drugih programa koje utvrdio IO SG Beograda, zadu`io grad Beograd sa kreditom od 1 milijarde i 650
miliona dinara. Pri tom je ugovorom bila definisana kamatna stopa od 3,5
odsto na godi{wem nivou, dok je rok otplate ugovoren na 60 meseci. Na bazi
ovoga, poslovne banke su do kraja 2002. godine gradu Beogradu na ra~un transferirale ukupno 150 miliona dinara kreditnih sredstava. Kontrolom zakonitosti ovih transakcija, buyetska inspekcija je utvrdila da su kreditna
sredstva upla}ena na ra~un Skup{tine grada, a ne na ra~un buyeta grada Beograda. Tako je u postupku buyetske kontrole otkriveno i konstatovano da
kreditna sredstva u nazna~enom iznosu nisu iskazana kao prihod u buyetu
grada, ve} su iskazana samo u kwigovodstvu Skup{tine grada Beograda.
Sporna kreditna sredstva u iznosu od 150 miliona dinara utro{ena su
po dva osnova. Jedan deo sredstava, u iznosu od 99,5 miliona dinara, transferisan je Gra|evinskom preduze}u “Graditeq Beograd” a.d. i to po “prvoj
okon~anoj situaciji” za izgradwu stanova na lokaciji ^ukari~ka padina.
Drugi deo sredstava u iznosu od 50,4 miliona dinara transferisan je Fondu
za finansirawe izgradwe stanova na lokacijama Blok 9A (objekti K1 i K2).
Me|utim, u postupku buyetske kontrole inspektori su utvrdili da rashod od
150 miliona dinara kreditnih sredstava uop{te nije bio iskazan u zavr{nom ra~unu grada Beograda za 2002. godinu.
Ovaj rashod je bio iskazan samo u kwigovodstvenoj evidenciji Skup{tine grada Beograda, i to kao rashod za “nabavqene gra|evinske objekte”, i to
bez buyetske pozicije kwi`ewa. Kontrolom godi{weg finansijskog plana
Sekretarijata za finansije grada Beograda za 2002. godinu, nije bilo mogu}e
utvrditi da li su za navedene gra|evinske radove zapravo bila planirana
buyetska ulagawa i u kom iznosu, kao ni da li je bilo eventualnog prekora~ewa po istim. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ovakvo me{etarewe nadle`ne gradske vlasti proizvelo je povredu odredaba Zakona o javnim
prihodima i javnim rashodima. Za to je kao odgovorno lice ozna~en Mirko
Ti{ma, sekretar Sekretarijata za finansije.
179
Revizija demokratije
Za{to je gradskim ~elnicima bilo va`no da se ova sredstva ne prika`u
u buyetu grada i zavr{nom ra~unu buyetu grada, vide}e se u daqoj analizi.
Su{tina me{etarewa se ogleda u tome da je kredit od 150 miliona dinara
uzet kako bi se nadomestilo “probijawe” cene ugovorenih radova za stambenu izgradwu.
Ne{ina i Radina “divqa gradwa””
U postupku buyetske kontrole finansijskog poslovawa grada Beograda,
inspektori Ministarstva finansija su posebno i detaqno prekontrolisali stambenu gradwu koja je realizovana od strane gradske vlasti. Naime, IO
SG Beograda, na ~ijem ~elu se nalazio Nenad Bogdanovi}, je svojim zakqu~kom iz aprila 2002. godine odobrio sredstva iz buyeta grada u iznosu od 560
miliona dinara za realizaciju “Posebnog programa stambene izgradwe”.
Ovim zakqu~kom je obrazovana “Komisija za realizaciju buyetskih sredstava po Posebnom programu”, koja je izme|u ostalog imala zadatke da pripremi predlog “Posebnog programa stambene izgradwe”, odredi lokaciju za izgradwu i sl. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, “Poseban program za
realizaciju stambene izgradwe” nije stavqen na uvid inspektorima u toku
kontrole, ve} je dat “Projekat izgradwe 1100 stanova u Beogradu”. Me|utim,
ovaj dokument je bio donet u momentu dok je trajala buyetska kontrola, i to
na sednici IO SG Beograda tek 8. avgusta 2003. godine. Kako buyetski inspektor zapa`aju, sporni dokument, po svojoj sadr`ini, uop{te nije predstavqao “Poseban program za realizaciju stambene izgradwe” koji je morao biti donet, ali o~igledno da to nije u~iweno.
Kontrolom zakqu~aka koje je u maju i oktobru 2002. godine donela Skup{tina grada Beograda, a kojima se ovla{}uje IO SG Beograda da realizuje
projekat izgradwe 1100 stanova, utvr|eno je da su isti bili nezakoniti. Kako? Naime, tada{wa vladaju}a ve}ina u Skup{tini grada Beograda donela
je ove zakqu~ke pozivaju}i se na ~lan 11 stav 1, ta~ku 7 Statuta grada Beograda. Me|utim, ovom odredbom statuta uop{te nije bila propisan osnov za
stambenu izgradwu, ve} je iskqu~ivo propisan osnov za obezbe|ewe uslova
za izgradwu, odr`avawe i kori{}ewe komunalnih, infrastrukturnih, stambenih, poslovnih i drugih objekata.
Ne{to kasnije, u februaru 2003. godine, ista skup{tinska ve}ina oli~ena Demokratskom strankom, je na sednici Skup{tine grada donela “Odluku o uslovima i na~inu raspolagawa stanovima izgra|enim prema Projektu
izgradwe 1100 stanova”. Ovim aktom je definisan krug lica, na~in prodaje,
kriterijumi za utvr|ivawe rang-liste kod prodaje 1000 stanova, kao i davawa 100 stanova u zakup licima koja su u stawu socijalne potrebe. Preostalih
1000 stanova predvi|eno je da se proda (otu|i) na kredit, i to sa otplatnim
rokom od 20 godina i u~e{}em od 20 odsto vrednosti cene stana. Kontrolom
zakonitosti sporne odluke, buyetski inspektori su utvrdili da je ista tako|e nezakonito doneta jer predvi|a otu|ewe stanova iz dr`avne svojine u korist lica koja na to nemaju pravo. Kako?
180
Ivan Nini}
Naime, prema odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije304), stambene zgrade i stanovi u dr`avnoj svojini daju se na kori{}ewe
iskqu~ivo zaposlenim, izabranim i postavqenim licima u organima i organizacijama dr`avne uprave, ali i drugim licima koje utvr|uje zakon, i to
po osnovu zakupa na neodre|eno ili odre|eno vreme. Isto tako, Uredbom o
re{avawu stambenih potreba izabranih, postavqenih i zaposlenih lica kod
korisnika sredstava u dr`avnoj svojini305), regulisano je koje kategorije lica mogu re{avati stambene potrebe, a ovim aktom je propisan i na~in re{avawa stambenih potreba. Tako su buyetski inspektori, prilikom kontrole
dokumentacije koja se odnosi na stambenu izgradwu, u svom nalazu konstatovali da: 1) grad Beograd finansira izgradwu stanova i lokala kao investitor i vr{i prodaju stanova izme|u ostalog i licima koja nisu zaposlena u
organima grada i gradskoj upravi; 2) za pribavqawe i otu|ewe nepokretnosti, inspektorima na uvid nije stavqen “Poseban program stambene izgradwe” i saglasnost Vlade Republike Srbije; i 3) na uvid inspektorima nije
stavqen dokaz da je gra|evinsko zemqi{te pribavqeno javnim nadmetawem.
Dakle, nadle`ni inspektori su utvrdili da su ovim radwama gradskih
vlasti u vi{e navrata prekr{ene odredbe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, kao i odredbe uredbe kojom je bli`e regulisana ova materija. Kako stoji u inspekcijskom nalazu, “odgovorno lice za u~iwenu povredu
propisa je Nenad Bogdanovi}, predsednik IO SG Beograda”. Pored toga, nestavqawem na uvid tra`ene dokumentacije, u postupku buyetske kontrole,
na zahtev buyetskih inspektora, grubo su prekr{ene odredbe Zakona o dr`avnoj upravi. Tako|e, daqa kontrola je pokazala da “ovakva mogu}nost pribavqawa nepokretnosti ne proizilazi iz navedene regulative koja defini{e ovu oblast i delatnost kojima se isti bavi prema propisima (...), te je na
taj na~in postupqeno u suprotnosti sa odredbama ~lana 22 Zakona o lokalnoj samoupravi i ~lana 11 Statuta grada Beograda”. Konkretno za ovu povredu propisa, u inspekcijskom nalazu, navodi se da je “odgovorno lice Radmila
Hrustanovi}, predsednik Skup{tine grada Beograda”. Da stvar bude jo{ gora, sporni stanovi u poslovnim kwigama gradske uprave nisu bili iskazani
kao “nedovr{ena proizvodwa, odnosno gotovi proizvodi”, ~ime je gradska
vlast postupila u suprotnosti sa odredbama Zakona o ra~unovodstvu306). Za
ovu povredu propisa, kao odgovorno lice ozna~en je @arko Radovanovi}, tada{wi zamenik direktora Slu`be za finansijsko-ra~unovodstvene poslove
grada Beograda.
Na ovom primeru kriminala u vezi sa stambenom izgradwom najboqe se
vidi kako gradski funkcioneri iz Demokratske stranke ignori{u va`e}e
propise. To dokazuje i slede}a konstatacija buyetskih inspektora: “(...) kako
304) ^lan 9 Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br.
53/95... 44/99).
305) ^lan 6 Uredbe o re{avawu stambenih potreba izabranih, postavqenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u dr`avnoj svojini (“Sl. glasnik RS”,
br. 41/2002 i 76/2002).
306) ^lan 41 Zakona o ra~unovodstvu (“Sl. glasnik RS”, br.40/96... 71/01).
181
Revizija demokratije
se iz dokumentacije koja je stavqena na uvid u postupku kontrole nije mogao
utvrditi osnov za stambenu izgradwu od strane grada Beograda, kao ni za
prodaju 1000 stanova (na napred izneti na~in), u ciqu pravilnog definisawa ove materija, zatra`eno je obja{wewe predsednika Komisije za realizaciju buyetskih sredstava po posebnom programu, Du{ana Bajeca307), koje u postupku kontrole nije dobijeno”. Ovakav postupak Du{ana Bajeca u formalnopravnom smislu predstavqa kr{ewe odredbi Zakona o dr`avnoj upravi,
ali u politi~koj praksi ima sasvim drugu simboliku. Prema toj simbolici,
za funkcionere Demokratske stranke zakon jednostavno ne va`i. Dakle, veliki “borci” za demokratiju, “borci” za ure|enu i pravnu dr`avu iz Demokratske stranke, smatraju da su nedodirqivi i iz tog razloga ignori{u bilo kakav oblik kontrole i revizije. U ovakvim slu~ajevima, Buyetska inspekcija je nemo}na da na bilo koji na~in primora odgovorno lice da sa~ini pismeno obja{wewe u vezi sa okolnostima koje su predmet materijalnofinansijske kontrole.
“Probijawe”” buyeta pla}eno kreditom
Pored izgradwe spornih 1100 stanova bez zakonskog osnova i prethodno
ispo{tovane procedure koja je podrazumevala striktnu primenu va`e}ih
propisa, utvr|ene su i odre|ene nepravilnosti koje se ti~u finansijskih tokova prilikom pla}awa ove investicije. Buyetska inspekcija je prekontrolisala sve transfere koje je grad Beograd imao prema pravnim licima koja
su na neki na~in u~estvovala u postupku stambene izgradwe. Re~ je pre svega
o transferima prema izvo|a~ima radova i preduze}ima koja su bila zadu`ena za izradu invensticioni-tehni~ke dokumentacije, kao i o transferima u
korist Direkcije za gra|evinsko zemqi{te, a po osnovu naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta. Na bazi kontrole ovih transfera novca iz
gradske kase, utvr|eno je da je za stambenu izgradwu u 2002. godini ukupno
utro{eno 831,3 miliona dinara. Prema zakqu~ku IO SG Beograda kojim je
rukovodio Nenad Bogdanovi}, za ovu namenu bila su opredeqena sredstva u
iznosu od 560 miliona dinara. Dakle, utvr|eno je da su “stvorene obaveze i
izvr{eno pla}awe rashoda u ve}em iznosu za 271,3 miliona dinara, od iznosa predvi|enog zakqu~kom IO SG Beograda”.
Upravo ovo “probijawe” buyeta za investicije stambene izgradwe, razlog je da se ponovo vratimo na prethodni deo analize u kome je bilo vi{e re~i o spornom kreditu. Naime, Buyetska inspekcija je utvrdila da je zbog pla}awa obaveza ve}ih od iznosa raspolo`ivih sredstava u buyetu grada, gradska vlast morala da se zadu`i kod doma}ih banaka, uzimawem kredita od 1
307) Du{an Bajec je ~lan Demokratske stranke od 1992. godine, narodni poslanik
u Skup{tini Srbije (1994-1997) odbornik u Skup{tine grada Beograda (19962000), ~lan IO SG Beograda (1997), ~lan IO SG Beograda zadu`en za finansije (2000-2004), ~lan Gradskog ve}a grada Beograda zadu`en za finansije
(2004-2008), ~lan Komisije za hartije od vrednosti u dva mandata (od 2004. godine do danas).
182
Ivan Nini}
milijardu i 650 miliona dinara, od ~ega je u 2002. godini utro{eno 150 miliona. Na ovaj na~in, gradska vlast je platila “nepredvi|enu razliku” stambene izgradwe, i to sa 150 miliona dinara iz kreditnih sredstava i 83,5 miliona dinara kompenzacijom. Naravno, zbog ovoga su rashodi u zavr{nom ra~unu buyeta grada Beograda za 2002. godinu iskazani u mawem iznosu od 233,5
miliona dinara. To je posledica toga {to su isplate vr{ene bez buyetske
pozicije, ~ime su grubo prekr{ene odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima i odredbe Zakona o ra~unovodstvu. Kao lica koja su odgovorna za ove “propuste”, buyetski inspektori su ozna~ili Mirka Ti{mu i @arka Radovanovi}a. Me|utim, u inspekcijskom nalazu se ne navode razlozi zbog
kojih su tro{kovi stambene izgradwe naknadno uve}ani, i to za ~ak 271,3 miliona dinara, tako da ovo pitawe ostaje enigma.
Sude}i po ovom primeru, ali i po drugim primerima me{etarewa gradske vlasti, nije nimalo ~udno to {to su buyetski inspektori ~esto nailazili na problem nedostatka finansijske dokumentacije koja je bila predmet
kontrole u gradskoj upravi. U toku postupka kontrole ~esto je bio slu~aj da
odre|ena dokumentacija u pojedinim predmetima nedostaje, tako da je neke
~iwenice bilo potpuno nemogu}e utvrditi, ili su pak delimi~no utvr|ene.
183
Revizija demokratije
(23)
Buyetska rezerva grada kao “fond””
Demokratske stranke (2)
Na {ta je sve gradska vlast, oli~ena u Demokratskoj stranci, tro{ila novac iz stalne i teku}e buyetske rezerve, inspektori buyetske inspekcije Ministarstva finansija su utvrdili u postupku buyetske kontrole. ^iwenice govore da je novac iz buyetske rezerve tro{en kao da je re~ o
novcu iz kase i fondova Demokratske stranke. Jednostavno, namirena je
svaka sporedna rupa koja je za “demokrate” imala nekakav strana~ki i li~ni zna~aj, iako za to nije postojao pravni osnov, pa su buyetski inspektori imali “pune ruke posla”. Iz nalaza se vidi da je gradska vlast, tokom
2001. i 2002. godine, nezakonito “spiskala” vi{e od 100 miliona dinara iz
teku}e i stalne buyetske rezerve grada Beograda. Sve nezakonite transfere je odobravao IO SG Beograda, na ~ijem ~elu je tada bio Nenad Bogdanovi}, a iste je izvr{avao Mirko Ti{ma, gradski sekretar za finansije.
Tako je nezakonito, za kupovinu “socijalnog mira”, iz buyetskih rezervi
“isparilo” 86,4 miliona dinara, za pla}awe tu|ih dugova 17,8 miliona dinara, za virtuelnu donaciju 15 miliona, za sumwive radove 40 miliona, za nedozvoqene radove 1,5 milion, kao i za “probijawe” radova 9,7 miliona dinara.
***
Kupovina socijalnog mira ko{tala 86,4 miliona dinara
Buyetom grada Beograda za 2001. godinu, za teku}u buyetsku rezervu bila su izdvojena sredstva u iznosu od 138 miliona dinara, dok je utro{ak istih
iznosio 135,5 miliona dinara. Isto tako, u gradskom buyetu za 2002. godinu,
za teku}u buyetsku rezervu je bilo izdvojeno 110 miliona dinara, dok je od
toga utro{en iznos od 100,4 miliona dinara. S druge strane, kada je re~ o
stalnoj buyetskoj rezervi u 2001. godini, za ovu namenu je bilo izdvojeno 59,4
miliona dinara, a za istu namenu u 2002. godini izdvojeno je 99,8 miliona dinara308). Kontrolom tro{ewa ovih sredstava iz teku}e buyetske rezerve,
Buyetska inspekcija je utvrdila da je zakqu~ak IO SG Beograda broj: 41797/01-IO, od 24. decembra 2001. godine bio nezakonit, ~ime je buyet grada
o{te}en za 86,4 miliona dinara. Kako? Naime, isplata “solidarne pomo}i”
zaposlenima u Gradskom javnom pravobranila{tvu, ustanovama de~ije i socijalne za{tite, ustanovama kulture, ustanovama sporta i pojedinim javnim
preduze}ima, me|u kojima su: “Gradska ~isto}a”, “Zelenilo Beograd”, “Beogradski vodovod i kanalizacije”, GSP “Beograd” i JKP “Beogradske elektrane”, nije imala utemeqewe u zakonskim propisima. Bez obzira na to, so308) Namenu, obim planirawa i na~in kori{}ewa buyetske rezerve ranije je definisao Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima iz 1991. godine, a wegovu materiju na sveobuhvatan na~in preuzeo je novi zakon o buyetskom sistemu koji je stupio na snagu 6. 3. 2002. godine.
184
Ivan Nini}
lidarna pomo} u neto iznosu od 3.000 dinara (bruto: 3.488,50 dinara), dobilo
je 26.225 zaposlenih. Me|u wima je bilo i 2.873 zaposlena radnika u JKP “Beogradske elektrane” koji su dobili duplo mawe, po 1.500 dinara.
Nesporno je da su zarade u Srbiji 2001. godine bili daleko od zadovoqavaju}ih, kao {to je to slu~aj i dan-danas, ali u konkretnom slu~aju radi se o
jednoj partijskoj kampawi Demokratske stranke, koju je sprovodio Nenad
Bogdanovi}, a za {ta nije imao zakonsko utemeqewe. Qudima je svakako trebalo finansijski pomo}i, ali je svaki vid dodatka uz platu morao da ima zakonski a ne marketin{ki i politi~ki osnov. Tada{wi op{ti kolektivni
ugovor, koji se oslawao na Zakon o radnim odnosima, decidirano je utvr|ivao u kojim slu~ajevima poslodavac zaposlenima mo`e isplatiti solidarnu
pomo}, i to na na~in i u visini utvr|enoj pojedina~nim kolektivnim ugovorom. S obzirom na ova va`e}a akta, a naro~ito cene}i situacije u kojima se
prema istim mo`e isplatiti solidarna pomo}, buyetski inspektor je utvrdio da je ovakav na~in rasipawa stalnih buyetskih rezervi u potpunosti bio
nezakonit.
Dakle, u konkretnom slu~aju se ne radi o pomo}i koja je namewena za: le~ewe du`e ili te`e bolesti zaposlenog ili ~lana wegove u`e porodice, nabavku ortopedskih pomagala, zdravstvenu rehabilitaciju, ubla`avawe posledica elementarnih nepogoda, nabavku lekova, niti je re~ o pomo}i porodici za smrtni slu~aj. Onda se postavqa se pitawe o kakvoj pomo}i je zapravo re~. Sasvim je o~igledno da se radi o nekoj vrsti politi~ke pomo}i, i to
na {tetu gradske kase, a takva vrsta pomo}i i promocije, na`alost, nije sadr`ana u va`e}oj zakonskoj regulativi koja je regulisala oblast radnih odnosa.
Ovakvim potezom “velikodu{ne” Demokratske stranke i Nenada Bogdanovi}a, koji je verifikovao IO SG Beograda, buyet grada je o{te}en za ~itavih 86,4 miliona dinara. Ipak, kao lice koje je odgovorno za odobrewe i
realizaciju ove isplate na teret buyeta, buyetski inspektori su ozna~ili
Mirka Ti{mu, sekretara gradskog Sekretarijata za finansije. Me|utim, na
ovome se pri~a ne zavr{ava jer su inspektori nalo`ili gradskim vlastima
meru da se “na ra~un buyeta grada Beograda izvr{i povra}aj nezakonito ispla}enih sredstava u vidu socijalne pomo}i radnicima u ukupnom iznosu od
86,474.374,11 dinara”. Pri tom je za izvr{ewe citirane mere ostavqen i rok
od tri meseca, odnosno 90 dana.
Milioni za advokatske usluge
Sredstava iz teku}e buyetske rezerve grada u 2001. godini, gradska vlast
je koristila i za pla}awe milionskih tro{kova advokatskih usluga. Kako je
Buyetska inspekcija utvrdila, gradska vlast je ove tro{kove pla}ala pod veoma ~udnim i nerazja{wenim okolnostima, a na {tetu buyeta grada Beograda. Naime, Gradska uprava grada Beograda i JP “Parking servis” su 12. februara 1996. godine zakqu~ili ugovor o pravnom zastupawu sa advokatskom
kancelarijom “Igwa~evi}”. Predmet ugovora je zastupawe u arbitra`nom
sporu pred arbitra`om MTK u Parizu, koji je pokrenuo tu`ilac “Electroni185
Revizija demokratije
cal and Automation Corp.Inc.” iz Paname, “ETA Electronical and Automation SA”
iz [vajcarske i “Electronical and Automation d.o.o.” iz Jugoslavije309). Ugovorom je precizirano da tro{kove advokatskih usluga u ovom postupku snose
grad Beograd i JP “Parking servis”, i to po 50 odsto od ukupnih tro{kova.
U skladu sa tim ugovorom, re{ewima IO SG Beograda iz 2001. godine, u ~etiri navrata odobreno je pla}awe duga na teret gradskog buyeta u ukupnom
iznosu od 3,4 milion dinara. To je u~iweno na osnovu ~etiri ra~una koje je
ispostavila Advokatska kancelarija “Igwa~evi}”.
Buyetska inspekcija je kontrolom dokumentacije koja se odnosi na fakturisane tro{kove od strane Advokatske kancelarije “Igwa~evi}” i pla}ene rashode na teret buyeta, konstatovala da nije bilo mogu}e utvrditi da li
su advokatske usluge izvr{ene u iskazanom obimu i vrednosti. U postupku
kontrole, buyetskim inspektorima na uvid nije stavqen ra~un i tro{kovnik za koji je izvr{eno pla}awe u iznosu od 832.230 dinara. Tro{kovnici
isto tako nisu stavqeni ni uz ra~une koji su iznosili 836.874 dinara i
600.876 dinara. Ovakvo postupawe odgovornih lica u gradskoj upravi je bilo
u suprotnosti sa odredbama Zakona o dr`avnoj upravi. Tako|e, inspektori
nisu mogli da utvrde da su stvarno izvr{ene usluge u iskazanom obimu od 200
~asova advokatskog rada, {to je nazna~eno u jednom od ra~una, a {to je fakturisano na iznos od 852.000 dinara. Kontrolom analiti~ke evidencije dobavqa~a u 2001. godini, utvr|eno je da je u skladu sa re{ewima IO SG Beograda, izvr{eno ukupno pla}awe prema Advokatskoj kancelariji “Igwa~evi}” u iznosu od 3,4 miliona dinara. Me|utim, grad Beograd je prema ugovornoj obavezi bio du`an da izmiri tro{kove u visini od 2,2 miliona dinara,
iz ~ega proizilazi da je iznos od 1,1 milion dinara, koji je odobrio IO SG
Beograda, pogre{no utvr|en.
Potpuno isti slu~aj me{etarewa preslikan je i u narednoj godini. Tako je
2002. godine, iz teku}e buyetske rezerve grada, i to u dva navrata, re{ewima
IO SG Beograda, na teret buyeta, odobreno pla}awe ukupno 1,4 miliona dinara a, Advokatskoj kancelariji “Igwa~evi}”. Me|utim, kontrolom analiti~ke kartice dobavqa~a utvr|eno je da je obaveza grada prema ra~unima dobavqa~a iznosila 1,6 miliona dinara. Daqom kontrolom, buyetski inspektori su utvrdili da uz odre|ene ra~une nedostaju tro{kovnici, pa samim
tim “nije bilo mogu}e utvrditi da li su advokatske usluge stvarno izvr{ene u iskazanom obimu i vrednosti”. Iz delimi~no dostupne dokumentacije
utvr|eno je da samo jedna stavka iz ra~una, koja se odnosi na utro{ak 240 sa309) Prema pisawu lista “Politika”, (http://www.politika.rs/), od 12. 7. 2009. godine,
grad Beograd je izgubio spor sa izraelskom of{or kompanijom iz Paname
“Electronical and Automation corp. Inc” i mora}e da plati 10.189.985 evra na ime
izmakle koristi i 1.240.000 dolara na ime stvarne {tete i sudskih tro{kova.
Ina~e, re~ je o sporu oko neispuwavawa obaveza iz ugovora o koncesiji (upravqawe parking sistemom u Beogradu) koji je pre 17 godina pomenuta firma zakqu~ila sa gradskim vlastima, uzev{i istovremeno 16 miliona dolara kredita od “Dafiment banke”, koji nikad nije vratila, da bi wime, tobo`e, gradila parkinge po Beogradu.
186
Ivan Nini}
ti engleskog jezika, odnosno 30 dana rada na pripremi i sastavu zavr{nog
podneska, iznosi ~ak 1.080.000 dinara, a da za to “nije pru`en dokaz”. Zanimqivo je i otkri}e inspektora da je u jednom tro{kovniku ukupna vrednost
pru`enih advokatskih usluga iskazana u iznosu od 1,2 miliona dinara, dok
zbir ukupnih stavki zapravo iznosi 1,6 miliona dinara.
U svom inspekcijskom nalazu, Buyetska inspekcija je za ovako haoti~no,
nepotpuno i neta~no kwi`ewe i pla}awe ra~unovodstvenih isprava identifikovala odgovorna lica u gradskoj upravi. Tako je, kao odgovorno lice za
povredu propisa, odnosno odredbi Zakona o ra~unovodstvu, ozna~ena Vesna
Jovanovi}, {ef Odeska kwigovodstva buyeta. S druge strane, kao odgovorno
lice zbog toga {to pre kwi`ewa nije vr{ena kontrola potpunosti, istinitosti, ra~unske ta~nosti i zakonitosti kwigovodstvenih isprava, inspektori su ozna~ili @arka Radovanovi}a, zamenik direktora Slu`be za finansijsko-ra~unovodstvene poslove. Dakle, odgovornost Nenada Bogdanovi}a se
nigde ne spomiwe i pored ~iwenice da je IO SG Beograda pod wegovim rukovo|ewem doneo re{ewa da grad “~asti” JKP “Parking servis”310) tako
{to }e 1,1 milion dinara platiti umesto tog preduze}a.
Partijski transferi bez pravnog osnova
Gradska vlast, odnosno IO SG Beograda na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em, zakqu~kom iz decembra 2000. godine i re{ewem iz maja 2001. godine, je
nezakonito iz sredstava teku}e buyetske rezerve odobrila ukupno 17,8 miliona dinara za izmirewe obaveza koje nisu dospele na teret gradskog buyeta.
Time je grad Beograd, po presudi Privrednog i Vi{eg privrednog suda u Beogradu, na sebe preuzeo obavezu pla}awa dugova sportskih centara: “[umice” u Beogradu, “Mladenovac” u Mladenovcu i “11. april” na Novom Beogradu, po osnovu isporu~ene toplotne energije za tri godine, ukqu~uju}i i zakonsku zateznu kamatu. Ovom pla}awu je prethodio dopis od JKP “Beogradske elektrane” sa pregledom dugovawa sportskih centara, i to u ukupnom iznosu od 19,1 milion dinara. Detaqnim pregledom navedene dokumentacije
Buyetska inspekcija je utvrdila da iz “navedene dokumentacije nije utvr|en
osnov za preuzimawe duga ovih sportskih centara od strane grada Beograda,
kao i samo preuzimawe duga, budu}i da se preuzimawe duga u smislu odredbi
(....) Zakona o obligacionim odnosima, vr{i ugovorom o preuzimawu duga”. S
obzirom na ovakvo ~iweni~no stawe, buyetski inspektori su konstatovali
da je izmirewe obaveze od 17,8 miliona dinara izvr{eno u suprotnosti sa va`e}im propisima, za {ta je kao odgovorno lice ozna~en Ti{ma Mirko, sekretar Sekretarijata za finansije. Tako|e, za buyetsko pla}awe nezakonito i neta~no utvr|enih ra~unovodstvenih isprava, kao odgovorna lica u inspekcijskom nalazu ozna~eni su Vesna Jovanovi} i @arko Radovanovi}.
Ne{to kasnije, u junu i julu 2001. godine, zakqu~kom i re{ewem IO SG
Beograda, ovog puta iz stalne buyetske rezerve, izdvojeno je 15 miliona dinara. Ovaj iznos je ispla}en na ime donacije za sanirawe {teta od elementarnih nepogoda, bez navo|ewa kome su sredstva dotirana, a u korist ra~una:
40802-840-016-62686. Inspektori su konstatovali da u “postupku kontrole
187
Revizija demokratije
nije stavqena na uvid dokumentacija iz koje bi se utvrdio osnov i visina obaveze”, te su ovakvim ~iwewem, odnosno “nestavqawem dokumentacije na uvid
inspektoru povre|ene odredbe ~lana 29, stava 2 Zakona o dr`avnoj upravi”.
Iz kojih razloga gradska vlast buyetskim inspektorima nije pokazala tra`enu dokumentaciju, ostaje enigma. [to se ti~e namene sredstava stalne
buyetske rezerve, poznato je da je odredbama Zakona o javnim prihodima i
rashodima bilo definisano da se sredstva stalne buyetske rezerve mogu koristiti za “...podmirivawe rashoda nastalih kao posledica vanrednih okolnosti za koje nisu obezbe|ena sredstva u buyetu ili na drugi na~in, a naro~ito: poplava, su{a, po`ar, zemqotres i druge elementarne nepogode”. Me|utim, buyetski inspektori su konstatovali da se u konkretnom slu~aju “ne
radi o podmirivawu rashoda, ve} o prihodima po osnovu donacija za sanaciju {teta od elementarnih nepogoda”, te je samim tim ovaj transfer bio nezakonit. I ovog puta kao odgovorno lice bio je identifikovan Ti{ma Mirko,
sekretar gradskog Sekretarijata za finansije.
U decembru 2002. godine, na osnovu re{ewa IO SG Beograda, iz sredstava stalne buyetske rezerve izvr{en je nezakonit prenos 40 miliona dinara
Preduze}u za izgradwu `elezni~kog ~vora “Beograd” d.o.o. i to na ime realizacije “pro{irenog programa za{tite objekata i radova u @elezni~koj
stanici Beograd (centar)”. Ovom pla}awu je prethodio dopis koji je u oktobru 2002. godine, od strane [email protected] “Beograd” i Preduze}a za izgradwu `elezni~kog ~vora “Beograd” d.o.o. upu}en Skup{tini grada Beograda. U dopisu
se gradska vlast poziva da obezbedi nedostaju}a finansijska sredstva u vrednosti od 80 miliona dinara, i to na ime realizacije tro{kova spomenutog
projekta. Ovde je bitno ista}i to da su buyetski inspektori konstatovali da
“u postupku kontrole nije stavqen na uvid pomenuti dopis, pa nije bilo mogu}e utvrditi osnovanost obaveze, kao i visinu iste”. Na bazi raspolo`ive
dokumentacije i uvida u analiti~ku evidenciju dobavqa~a, buyetski inspektori su do{li do zakqu~ka da za ovaj prenos buyetskih sredstava nije postojao pravni osnov. Utvr|eno je da je isplata sredstava od 40 miliona dinara
izvr{ena samo na bazi re{ewa IO SG Beograda, a {to, u skladu sa odredbama Zakona o ra~unovodstvu, nikako ne mo`e da predstavqa verodostojnu ispravu “za iskazivawe, ve} samo za izmirewe buyeta”. Odgovornost za ovakvo
pla}awe, prema inspekcijskim navodima, snose Vesna Jovanovi}, {ef Odeska kwigovodstva buyeta i @arko Radovanovi}, zamenik direktora Slu`be
za finansijsko-ra~unovodstvene poslove. Me|utim, imena mentora i nalogodavaca ovog transfera nisu poznata, osim ~iwenice da se radi o odluci IO
SG Beograda na ~ijem ~elu se nalazio Nenad Bogdanovi}.
Iz sredstava stalne buyetske rezerve u decembru 2002. godine izvr{en
je prenos 1,5 miliona dinara kao avans Dru{tvenom preduze}u “Beograd-odr`avawe” iz Beograda, a na osnovu zakqu~aka IO SG Beograda iz oktobra i
novembra iste godine. Kao pravni osnov za prenos sredstava navedenom preduze}u, poslu`io je ugovor koji je 20. novembra 2002. godine zakqu~en izme|u:
1) Gradske uprave – Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, 2) DP
“Beograd-odr`avawe” iz Beograda i 3) SO Palilula. Predmet ovog ugovora
188
Ivan Nini}
bio je definisawe obaveza i u~e{}a grada Beograda u finansirawu izvo|ewa radova na prokopavawu kanala du` Zrewaninskog puta za potrebe vodosnabdevawa naseqa Krwa~a, a u skladu sa zakqu~kom IO SG Beograda. Tako
je spornim ugovorom grad preuzeo obavezu da obezbedi sredstva u visini od 5
miliona dinara i da ista prenese na ra~un DP “Beograd-odr`avawe”. Prenos sredstava je ugovoren prema slede}oj dinamici: “30 odsto na ime avansa u
roku od 8 dana od dostavqawa bankarske garancije, a preostali iznos po privremenim situacijama i okon~anoj situaciji u roku od 8 dana od dana prijema i overe istih”. Mo`da bi ovde sve ostalo nezapa`eno da ovo rasipawe
gradskog buyeta nije u skladu sa odredbama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, kojima je precizirano za koje rashode i pod kojim okolnostima se koriste sredstva iz stalne buyetske rezerve. Prema slovu zakona, sredstva iz stalne buyetske rezerve se mogu koristiti za “...podmirivawe rashoda nastalih kao posledica vanrednih okolnosti za koje nisu obezbe|ena
sredstva u buyetu ili na drugi na~in, a naro~ito: poplava, su{a, po`ar, zemqotres i druge elementarne nepogode”.
Buyetski inspektori su utvrdili da su navedena sredstava od 1,5 miliona dinara “na ime avansa” nezakonito utro{ena, jer je re~ o vodosnabdevawu
naseqa, a ne o vanrednim okolnostima koje zakon propisuje. Ipak, ~elnici
gradske vlasti su shvatili da su “uhva}eni na delu”, je u toku buyetske kontrole doneto novo re{ewe od strane IO SG Beograda, kojim je prethodno re{ewe stavqeno van snage, a 21. avgusta 2003. godine je izvr{en povra}aj upla}enih sredstava od 1,5 miliona dinara. Kao odgovorna lica za ovo me{etarewe, inspektori su ozna~ili Mirka Ti{mu, Vesnu Jovanovi} i @arka Radovanovi}a, dok iz IO SG Beograda niko nije ozna~en kao odgovoran.
Kako je 9,7 miliona dinara “pojeo mrak””...
Za finansirawe izrade izolacije na krovu SRC “Bawica” u Beogradu,
ponovo su u skladu sa zakqu~kom IO SG Beograda iz avgusta 2002. godine, “u
pogon stavqena” sredstva iz teku}e buyetske rezerve gradskog buyeta. Ovim
povodom, IO SG Beograda na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em je, u roku od
svega tri dana, prihvatio molbu Vaterpolo kluba “Partizan”, te je na ra~un
tog sportskog kluba izvr{en prenos nov~anih sredstava u iznosu od 3 miliona dinara, a za izradu krovne izolacije po naknadnim aneksima osnovnog
ugovora o izvo|ewu radova. Prethodno je izme|u V.K. “Partizan”, Gradske
uprave – Sekretarijata za sport i omladinu i preduze}a “Vodotehnika” d.o.o.
iz Beograda, zakqu~en ugovor za izvo|ewe radova na rekonstrukciji i sanaciji SRC “Bawica” u Beogradu.
Vrednost ugovora prema usvojenoj ponudi izvo|a~a radova iznosila je
30,6 miliona dinara, ali u ovu cenu nisu bili ura~unati porezi na materijal i usluge. Ugovorom je definisano da }e tro{kovi poreza pasti na teret
gradske uprave i to samo ukoliko gradska uprava ne obezbedi gra|evinsku dozvolu za izvo|ewe predmetnih radova. Me|utim, da je u ovom poslu od po~etka ne{to bili kriminalno, proizilazi iz samog ugovora koji je zagonetno
sa~iwen.
189
Revizija demokratije
Naime, ugovoreno je da se sredstva za izvo|ewe radova obezbede tako
{to }e V.K. “Partizan” u~estvovati sa 5,6 miliona dinara, dok }e Gradska
uprava – Sekretarijat za sport i omladinu, u~estvovati sa 25 miliona dinara. ^lanom 9 predmetnog ugovora, V.K. “Partizan” se obavezao da sredstava
Gradske uprave – Sekretarijata za sport i omladinu isplati po potpisivawu ugovora, na `iro ra~un izvo|a~a radova, i to avans u visini od 50 odsto
ugovorene vrednosti posla, {to ~ini 15,3 miliona dinara, a ostatak po “privremenim” i “okon~anim” situacijama. Tako je “prva okon~ana situacija” radova iznosila 19,9 miliona dinara, “druga okon~ana situacija” je fakturisana na 24,5 miliona dinara, dok je “pred-okon~ana situacija” iznosila 33,6 miliona dinara, a sa porezom na promet taj iznos je bio fakturisan na 40,3 miliona dinara.
Na bazi prethodno citiranog ugovora, Sekretarijat za finansije je Sekretarijatu za sport i omladinu odobrio prenos sredstava na svoju buyetsku
poziciju, i to u ukupnom iznosu od 30,6 miliona dinara. Nakon ovog transfera, re{ewem Sekretarijata za finansije od 12. decembra 2002. godine, odobren je prenos sredstava u iznosu od 6,7 miliona dinara direktno izvo|a~u
radova Preduze}u “Vodotehnika” d.o.o. iz Beograda, i to na ime okon~ane situacije, a iz sredstava obezbe|enih u gradskom buyetu za otplatu dugova. U
ovom slu~aju, Buyetska inspekcija je prekontrolisala finansijski plan koji je bio sastavni deo plana rada Sekretarijata za sport i omladinu u 2002.
godini. Inspektori su utvrdili da je za investicije u objekte ~iji osniva~
nije grad Beograd (to se odnosi i na SRC “Bawica”), bio planiran iznos od
svega 6 miliona dinara. Me|utim, samo za ovaj jedan objekat, iz buyeta grada
je mimo finansijskog plana izdvojeno 30,6 miliona dinara potpuno nezakonito.
Daqom kontrolom finansijske dokumentacije za napred izvedene i pla}ene radove na SRC “Bawica”, buyetski inspektori su utvrdili da su isti
“izvedeni u vrednosti od 40,3 miliona dinara, dok su za tu namenu odobrena
sredstva u vrednosti od 30,6 miliona dinara”. Iz toga je proiza{ao zakqu~ak i konstatacija da su radovi “izvedeni i pla}eni u ve}oj vrednosti od 9,7
miliona dinara, a da za iste nije sa~iwen aneks osnovnog ugovora”. Dakle, za
ovo “probijawe” ugovorenih radova nije postojao zakonski osnov, pa je samim
tim pla}awe 9,7 miliona dinara bilo potpuno nezakonito. Kako? Naime,
prema ugovornim obavezama, grad Beograd nije bio u obavezi da izmiri pun
iznos od 40,3 miliona dinara sa obra~unatim porezom, a to je upravo u~iweno u celosti. Ova razlika od 9,7 miliona dinara, prema nalazu inspekcije,
pokrivana je nezakonito na dva na~ina. Kako?
To je u~iweno, kao {to je nagla{eno u prethodnom delu ove analize, tako {to je IO SG Beograda, na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em, odobrio pla}awe 3 miliona dinara iz sredstava teku}e buyetske rezerve, i to bez ikakve
validne dokumentacije i aneksa osnovnog ugovora. Preostali deo duga iznosio je 6,7 miliona dinara i u tu svrhu je Sekretarijat za finansije, 12. decembra 2002. godine, doneo nezakonito re{ewe kojim je odobren prenos sredstava u nazna~enom iznosu, i to direktno preduze}u koje je izvodilo radove i
190
Ivan Nini}
“probilo” vrednost radova. Buyetski inspektori su utvrdili da prilikom
dono{ewa ovog re{ewa nije postojao pravni osnov, pa je samim tim tro{ak
pao na teret buyetska sredstva, {to je u suprotnosti sa odredbama Zakona o
javnim prihodima i javnim rashodima. S obzirom na sve okolnosti, inspektori su gradskim vlastima nalo`ili meru da se “na ra~un grada Beograda izvr{i povra}aj nenamenski utro{enih sredstava na ime izmirewa poreske
obaveze u iznosu od 6.727.177,93 dinara”. Za izvr{ewe ove mere ostavqen je
rok od 15 dana.
Kao lice koje je odgovorno za ovakvo nezakonito postupawe i ovog puta
je ozna~en Ti{ma Mirko, sekretar Sekretarijata za finansije, ali ne i neko iz IO SG Beograda. Dakle, ostali smo bez odgovora kako je mogu}e da Nenad Bogdanovi} nije bio odgovoran za dono{ewe odluke o nezakonitom usmeravawu 3 miliona dinara iz gradske kase. Druga enigma jeste zapravo pitawe
za{to buyetski inspektori nisu nalo`ili da se u buyet grada vrati 9,7 miliona dinara, za koliko su radovi probijeni. Dakle, kako sredstva od 6,7 miliona koja je usmerio Ti{ma moraju da se vrate u buyet, a 3 miliona koja je
usmerio Bogdanovi} ne moraju da se vrate u buyet? Pri tom, oba akta o usmeravawu sredstava su bila u potpunosti nezakonita. Me|utim, mo`da bi u
ovom primeru me{etarewa su{tinsko pitawe bilo to zbog ~ega su radovi
ugovoreni na 30,6 miliona, a pla}eni 40,3 miliona. Da li je razlika opravdana i, ako nije, gde je 9,7 miliona dinara zavr{ilo svoju “putawu”? Na`alost, ovo pitawe ostaje bez odgovora.
191
Revizija demokratije
(24)
Gradska uprava “o~erupala”” gradsku kasu (3)
Prema nalazu Buyetske inspekcije Ministarstva finansija, “~erupawe” buyeta od strane ~elnika Gradske uprave ostavilo je duboke rupe u
buyetu grada Beograda tokom 2001. i 2002. godine.
Samo nezakonitim obra~unom i isplatama plata zaposlenih u gradskoj upravi buyet je o{te}en za 45,5 miliona dinara, a nezakonitim isplatama tro{kova prevoza buyet je o{te}en za 5,1 milion dinara. Zbog nedostatka validne i potpune dokumentacije za pravdawe akontacija za dnevnice i tro{kove slu`benih putovawa, buyetu grada je “bez pokri}a” napravqen rashod od oko milion dinara.
Kupovina “socijalnog mira” dotirawem sredstava sindikatu gradske
uprave, napravila je rupu u buyetu za 5,5 miliona dinara. Nenamenski transferi Sekretarijata za komunalne i stambene poslove naneli su {tetu
buyetu u iznosu od 45,6 miliona dinara, dok je Sekretarijat za saobra}aj
nenamenski utro{io 22,7 miliona dinara.
***
Milioni koje nije bilo te{ko potro{iti
Odlukom o buyetu grada Beograda za 2001. godinu, samo za rad Gradske
uprave bila su obezbe|ena sredstva u iznosu od 358 miliona dinara. Me|utim, re{ewem IO SG Beograda iz decembra iste godine, prethodno planirana sredstva su uve}ana na 369,7 miliona dinara. Time je, prema zavr{nom
ra~unu grada Beograda iz 2001. godine, Gradska uprava u toj godini utro{ila 366,9 miliona dinara, od ~ega je za isplatu plata zaposlenih u Gradskoj
upravi utro{eno 254,1 milion dinara, za materijalne tro{kove je utro{eno 85,9 miliona dinara, dok je za opremawe organa uprave utro{eno 11,8 miliona dinara. Kada je re~ o buyetskoj 2002. godini, tu su cifre bile mnogo
ve}e. Buyet Gradske uprave u 2002. godini je prvobitno iznosio 587,7 miliona dinara, ali je naknadno uve}an na 588,3 miliona dinara.
U toj buyetskoj godini utro{eno je 571,1 milion dinara, od ~ega je za isplatu plata potro{eno 414,9 miliona dinara, dok je za materijalne tro{kove potro{eno 116,2 miliona dinara, a za odr`avawe i opremawe objekata
Skup{tine grada utro{eno je 36,4 miliona dinara.
Iz ove grube, ali ta~ne analize prihoda i rashoda, sasvim je o~igledno
da je bilo dovoqno novca u gradskoj kasi da se “`eqe” svih ~elnika Gradske
uprave zadovoqe. Upravo to je nateralo i Buyetsku inspekciju Ministarstva finansija da se u svojoj kontroli materijalno-finansijskog poslovawa
zadr`i na realizaciji utro{ka ovih sredstava. Ono {to su inspektori u postupku kontrole otkrili i precizno utvrdili, nije ni{ta novo i iznena|uju}e kada je re~ o me{etarewu kadrova Demokratske stranke koji su imali
“pristup” gradskoj kasi.
192
Ivan Nini}
“Gre{ka”” koja je ko{tala 45,5 miliona dinara
Koliko samo “nemarnost” nadle`nih u gradskoj upravi mo`e da proizvede nenamensko “ispumpavawe” buyetskog novca, o~igledno je na primeru
obra~una i isplata zarada zaposlenih u Gradskoj upravi, a {to je bilo predmet interesovawa buyetskih inspektora. Naime, kontrolom obra~una i isplata plata izabranih, imenovanih, postavqenih i zaposlenih lica u gradskoj upravi tokom 2001. i 2002. godine, ustanovqeno je da su iste vr{ene u suprotnosti sa tada va`e}im propisima.
Obra~un i isplata zarada u gradskoj upravi su vr{eni primenom osnovica koje su utvr|ene na bazi zakqu~aka IO SG Beograda, koeficijenata iz
pravilnika gradske uprave311) koji je bio u primeni, kao i na bazi odluke o
naknadama i drugim primawima u gradskoj upravi312).
Ovi, po pravnoj prirodi, op{ti normativni akti koje je gradska uprava
primewivala prilikom obra~una i isplata zarada, doneti su u skladu sa Zakonom o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama iz 1995. godine, pa
su tako bili neusagla{eni sa novim zakonom iz 2001. godine313).
Na bazi tako donetih podzakonskih akta koji nisu bili usagla{eni sa
va`e}im zakonom, u 2001. godini, iz buyeta grada Beograda je obra~unata i
ispla}ena masa plata za zaposlene u iznosu od 872,8 miliona dinara, a u 2002.
godini u iznosu od 1 milijardu i 458 miliona dinara.
S obzirom da je u pitawu ovako veliki prekr{aj, buyetski inspektori
su u ciqu utvr|ivawa iznosa mase plata koju je bilo mogu}e isplatiti za navedeni period, Gradskoj upravi izdali zakqu~ak kojim je nalo`eno gradskim
slu`bama da izvr{e validan obra~un. Rok za izvr{ewe ovog naloga je bio 15
dana, me|utim inspektori su u svom nalazu konstatovali da tra`eni obra~un
nije stavqen na uvid, te da nadle`ni u gradskoj upravi nisu postupili po nalogu.
310) Na ~elu JKP “Parking servis” se od 2001. do 2008. godine nalazio generalni
direktor @ivorad @ika An|elkovi}, funkcioner Demokratske stranke, u
javnosti poznatiji pod nadimkom [email protected] pauk”. Va`io je za ~oveka od poverewa
Z. \in|i}a, N. Bogdanovi}a i B. Tadi}a. Dok je obavqao funkciju ministra
odbrane SCG, B.Tadi} je An|elkovi}a imenovao za svog savetnika za bezbednost. Iako je An|elkovi}evo ime u javnosti spomiwano u mnogobrojnim aferama, u septembru 2008. godine postavqen na funkciju pomo}nik gradona~elnika D. \ilasa.
311) Pravilnik o zvawima, zanimawima i platama zaposlenih u Gradskoj upravi
(“Sl. list grada Beograda”, br.1/96, 6/96, 8/97 i 20/2000).
312) Odluka o naknadama i drugim primawima odbornika u Skup{tini grada Beograda i platama izabranih, imenovanih i postavqenih lica (“Sl. list grada
Beograda”, br. 13/93 i 1/96).
313) Novi zakon o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama (“Sl. glasnik
RS”, br. 34/01) donet je 13. 6. 2001. godine, a na snagu je stupio 1. 7. 2001. godine,
~ime je prestao da va`i Zakon o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama (“Sl. glasnik RS”, br.53/95).
193
Revizija demokratije
Time je kao odgovorno lice za neizvr{avawe naloga Buyetske inspekcije ozna~ena Tamara Stoj~evi}314), koja je u momentu buyetske kontrole vr{ila funkciju sekretara Gradske uprave. Ovakav primer bahatosti gospo|e
Stoj~evi} sam po sebi dovoqno govori o tome kako za kadrove Demokratske
stranke ne va`e obaveze koje proizilaze iz pozitivno-pravnih propisa i naloga nadle`nih i neposredno vi{ih organa kontrole, u konkretnom slu~aju
Buyetske inspekcije. Me|utim, bez obzira na ovu prepreku, inspektori su
sami izvr{ili obra~un i utvrdili da je gradska uprava iz buyeta grada Beograda, na ime zarada isplatila ~ak 45,5 miliona dinara vi{e od dozvoqenog.
Iz nama nepoznatih razloga, inspekcija nijednom merom nije nalo`ila da se
ovaj vi{ak sredstava, koja su ispla}ena u iznosu ve}em od predvi|enog i zakonom dozvoqenog, vrati u buyet grada. Tako je gradska kasa, bez ikakvih posledica i bez ikakve odgovornosti, “o~erupana” za neverovatnih 45,5 miliona dinara.
Kontrolom ispravnosti i zakonitosti ugovora o delu koje je Gradska
uprava zakqu~ivala sa pojedinim fizi~kim licima, utvr|eno je da je za tu
namenu u 2002. godini utro{eno 114.000 dinara neto, odnosno 162.857 dinara
bruto. Detaqnom kontrolom dokumentacije, buyetski inspektori su utvrdili odre|ene “zanimqivosti”, i to: “da su ugovori sa izvo|a~ima sklapani posle rokova utvr|enih za vr{ewe zadataka iz ugovora”; “da ugovorima nije definisan obim posla, ve} samo naveden opis posla, npr. odr`avawe ra~unarske opreme, fizi~ki poslovi i sl.”; “da su isplate naknada vr{ene bez overe
da je posao izvr{en”; i “da su za isti opis poslova i za isti period izvr{ewa utvr|ivani razli~iti iznosi naknada”. Dakle, na ovom primeru se veoma
jasno vidi kako je Demokratska stranka na najgrubqi mogu}i na~in zloupotrebqavala gradsku vlast u Beogradu.
Tro{kovi prevoza vi{i od stvarnih za 5,1 milion
Kontrolom tro{kova prevoza (dolaska na posao i odlaska sa posla) zaposlenih u Gradskoj upravi, buyetski inspektori su utvrdili ve}e nepravilnosti, ~ime je gradskom buyetu za samo dve godine naneta {teta od 5,1 milion dinara. Naime, odredbama uredbe o naknadama i drugim primawima zaposlenih u dr`avnim organima i izabranih, odnosno postavqenih lica, koja je
tada bila na snazi, jasno je definisano da se naknada tro{kova prevoza ispla}uje u visini cene mese~ne pretplatne karte u gradskom i prigradskom,
odnosno me|ugradskom saobra}aju. S tim u vezi, IO SG Beograda je u septem314) Tamara Stoj~evi} je kao kadar Demokratske stranke vr{ila funkciju zamenika sekretara i sekretara u SO Vra~ar (1995-1998.), sekretar OIK Vra~ar
(1999-2002.), savetnik sekretara SO Vra~ar (2000.), sekretar Sekretarijata za
skup{tinske poslove i propise grada Beograda (2000-2001), zamenika sekretara i sekretara Skup{tine grada Beograda (2001-2004), na~elnik Gradske uprave grada Beograda (2004-2007), ~lan RIK-a (2002-2009), zamenik sekretara
GIK-a (2001-2005.), generalni sekretar Narodne skup{tine (2007-2008). Stoj~evi}eva je trenutno na funkciji generalnog sekretara Vlade Srbije (od 8. 7.
2008).
194
Ivan Nini}
bru 2001. godine doneo zakqu~ak da se svim zaposlenim u Gradskoj upravi isplati naknada tro{kova prevoza u iznosu od 800 dinara, i to nabavkom pretplatnih karata i naknadom tro{kova do iznosa cene pretplatne karte.
Buyetski inspektori su utvrdili da je na ovakav na~in Gradska uprava, pored izdataka za nabavku pretplatnih karata po ra~unima GSP-a, utro{ila i
dodatnih 1,8 miliona dinara. Ova sredstva su ispla}ivana kao nov~ana naknada tro{kova prevoza do visine od 800 dinara (po pojedincu), i to upravo
onako kako je definisano zakqu~kom organa kojim je rukovodio Nenad Bogdanovi}, a {to je bilo u suprotnosti sa va`e}om uredbom. Me|utim, ovo me{etarewe je preslikano i u 2002. godinu, jer je na snazi bio isti zakqu~ak
IO SG Beograda iz 2001. godine. Tako je na preslikan na~in, u 2002. godini,
dodatno i potpuno nezakonito utro{eno 3,3 miliona dinara. Buyetska inspekcija je nalo`ila meru kojom je gradska vlast bila u obavezi da u roku od
60 dana “na ra~un buyeta izvr{i povra}aj sredstava u iznosu od 5.170.505 dinara, utro{enih iznad propisanog iznosa”.
Rupe u buyetu, a dnevnice u yepu
Zakqu~kom iz maja meseca 2001. godine, IO SG Beograda na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em, odobrio je slu`beni put u Pariz za 5 osoba. Na osnovu
ovog akta “putnicima” su ispla}ene dnevnice u visini od 180.760 dinara, tro{kovi hotelskog sme{taja i avio-prevoza u visini od 683.630 dinara i gotovina u iznosu od 3.250 dinara. Buyetska kontrolom od strane buyetskih inspektora je utvr|eno da su dnevnice pravdane prilagawem putnih naloga na
kojima je navedeno vreme putovawa, i to bez potrebnih dokaza, a pri tom isti
nalozi nisu overeni od strane likvidatora, rukovodioca ra~unovodstva i
naredbodavca. Daqa kontrola je pokazala da su tro{kovi preno}i{ta pravdani ra~unom agencije “Kontiki”, i to bez prilagawa originalnog hotelskog ra~una iz koga bi se utvrdili stvarni tro{kovi preno}i{ta. Isto tako,
tro{kovi prevoza su pravdani ra~unom pomenute agencije, i to u iznosu od
99.667 dinara, bez prilo`enih originalnih prevoznih karata. [to se ti~e
gotovinskog iznosa od 3.250 dinara, koji je podignut na ime pokrivawa aerodromski taksi, utvr|eno je da “isti nije pravdan do zavr{etka kontrole”.
Naredne, 2002. godine, situacija nije bila nimalo sjajnija kada je re~ o
rasipawu gradskih para na slu`bena putovawa, o ~emu najboqe govore ~iwenice do kojih je do{la Buyetska inspekcija. Naime, uvidom u popis neopravdanih akontacija za slu`bena putovawa na dan 31. 12. 2003. godine, utvr|eno
je da Gradska uprava od “putnika” potra`uje 296.306 dinara, i to na ime akontacija koje su ispla}ene u valuti zemqe u koju su putovali. Za razliku od inostranih putovawa, dug prema Gradskoj upravi za neopravdana putovawa u zemqi evidentiran je u iznosu od 80.700 dinara. Tako su inspektori konstatovali da su istekli do tada svi predvi|eni rokovi za podno{ewe i pravdawe
obra~una putnih tro{kova za koje je uzet novac iz gradske kase u ukupnom iznosu od 376.376 dinara. Zbog toga je odgovornim licima u Gradskoj upravi nalo`ena mera da “naplate potra`ivawa od zaposlenih po osnovu ispla}enih,
a ne opravdanih akontacija za slu`bena putovawa u iznosu od 376.376 dinara”. Za izvr{ewe ove mere je ostavqen sasvim dovoqan rok od 60 dana.
195
Revizija demokratije
IO SG Beograda je, u januaru 2002. godine, doneo zakqu~ak kojim se odobrava put u Pariz advokatu R. Igwa~evi}u i prof. dr V. Besarovi}u, radi zastupawa grada Beograda pred Me|unarodnim arbitra`nim sudom u Parizu.
Za ovu namenu, iz buyeta je izdvojeno 41.433 dinara, {to predstavqa sedam
dnevnica za oba lica, ali je tako|e izdvojeno i 162.846 dinara za tro{kove
hotelskog sme{taja (2 osobe i 7 no}ewa). U me|uvremenu, prof. dr V. Besarovi} je odustao od slu`benog puta, pa je izvr{io povra}aj 23.589 dinara koje je podigao na ime dela sredstava po osnovu dnevnica. Me|utim, drugo lice,
advokat R. Igwa~evi}, do po~etka vr{ewa buyetske kontrole, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, “nije pravdao ostatak od 21.617 dinara”, koliko
je podigao na ime dnevnica. Kada je re~ o tro{kovima hotelskog sme{taja za
advokata R. Igwa~evi}a, oni su prema ra~unu agencije “Kontiki”, iznosili
162.864 dinara, a ovaj ra~un je pla}en na osnovu zakqu~ka IO SG Beograda.
Me|utim, inspektori su utvrdili da je ra~un u nazna~enom iznosu pla}en 17.
januara 2002. godine, a da je IO SG Beograda odluku o pla}awu doneo tek 21.
januara 2002. godine. Iz ovoga proizilazi zakqu~ak inspektora da je preuraweno pla}awe ra~una izvr{eno bez ikakvog zakonskog osnova. Zanimqivo je
i to da u dokumentaciji nije prona|en originalan hotelski ra~un za pru`ene usluge. Kao odgovorno lice za ove nezakonitosti, inspekcija je nazna~ila
@arka Radovanovi}a, u tom trenutku v.d. direktora Slu`be za finansijskora~unovodstvene poslove.
Kupovali sindikalni mir gradskim parama
Buyetskom kontrolom je otkriveno da je Gradska uprava, u 2001. godini,
odobrila i isplatila regres za kori{}ewe godi{weg odmora zaposlenim
radnicima, i to u iznosu od 4.035 dinara po radniku, {to predstavqa 100 odsto utvr|enog prava u toj godini. Tako je, prema spisku Gradske uprave, novac
dobio 1231 radnik, a ukupno je ispla}eno 4,9 miliona dinara. Ovim povodom,
buyetski inspektori su u svom nalazu konstatovali da “grad Beograd, prilikom obra~una i isplate plata izabranih, imenovanih, postavqenih lica i
zaposlenih u Gradskoj upravi za 2001. godinu, nije primewivao Zakon o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama”. Tako je odredbom ~lana 14
ovog zakona bilo jasno precizirano da “ako je do dana stupawa na snagu ovog
zakona ispla}en dodatak na ime regresa za kori{}ewe godi{weg odmora za
2001. godinu, obra~un i isplata plate po odredbama ovog zakona i akta Vlade RS iz ~lana 8 ovog zakona, umawuje se srazmerno mese~no do ukupnog iznosa ispla}enog regresa”. Buyetski inspektori nisu posebno nazna~ili odgovorno lice za ovo me{etarewe, ali su gradskim vlastima nalo`ili odgovaraju}u meru. Tako je gradskoj upravi nalo`eno da u roku od 8 dana izvr{i obra~un plata za kontrolisani period primenom Zakona o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama.
Pored ovih nezakonitih isplata, inspektori su otkrili da su vr{ene i
isplate zaposlenima u gradskoj upravi, i to “na ime solidarne pomo}i” u iznosu od 4,3 miliona dinara. Me|utim, isplata ovih sredstava, niti je bila
utvr|ena posebnim kolektivnim ugovorom za dr`avne organe, niti je bila
196
Ivan Nini}
utvr|ena Finansijskim planom Gradske uprave za 2001. godinu. Jednostavno,
gradska vlast nije planirala dotacije sindikalnim organizacijama u 2001.
godini, a koje su za ciq mogle da imaju “poboq{awe socijalnog polo`aja zaposlenih”. Bez obzira na ovu ~iwenicu, Gradska uprava je sa pozicije buyeta
izvr{ila dve isplate u vidu dotacije Sindikalnoj organizaciji gradske
uprave. Tako je re{ewem o raspodeli sredstava iz januara 2001. godine izvr{ena isplata u iznosu od 1,2 miliona dinara, dok je re{ewem iz februara
2001. godine izvr{ena isplata tako|e u iznosu od 1,2 miliona dinara. Prema raspolo`ivoj dokumentaciji koju je ovim povodom pregledala Buyetska
inspekcija, ustanovqeno je da se sindikalna organizacija gradske uprave dopisom obratila Gradskoj upravi, navode}i da }e obe dotacije slu`iti za isplatu po 700 dinara svim nekvalifikovanim radnicima i po 500 dinara svim
ostalim radnicima u vidu socijalne pomo}i.
Inspektori su u svom nalazu konstatovali da je ovakva dotacija sindikalnoj organizaciji, u navedenim iznosima, izvr{ena u suprotnosti s namenama predvi|enim odlukom o buyetu za teku}u godinu, kao i u suprotnosti sa
Finansijskim planom prihoda i rashoda gradske uprave za 2001. godinu. Dakle, ovde je re~ o klasi~noj “kupovini” socijalnog i sindikalnog mira od
strane ~elnika gradske vlasti iz Demokratske stranke. Naravno, kako je ovakav potez gradske vlasti bio nezakonit, buyetski inspektori su nalo`ili
meru vra}awa sredstava u buyet grada. Tako je nalo`eno da se “na ra~un
buyeta izvr{i povra}aj sredstava u iznosu od 5.577.773,32 dinara, nenamenski utro{enih za dotacije Sindikalnoj organizaciji Gradske uprave u 2001.
godini”. Za izvr{ewe ove mere, ostavqen je rok od 30 dana, a kao odgovorno
lice za ovo nenamensko tro{ewe buyetskih sredstava, inspektori su ozna~ili Mirka Ti{mu, sekretara Sekretarijata za finansije.
Nenamenski “isparilo”” 45,6 miliona dinara
Kontrola tro{ewa buyetskih sredstava u Sekretarijatu za komunalne i
stambene poslove u 2002. godini, pokazala je da je i u ovom organizacionom
delu Gradske uprave dolazilo do nenamenskog rasipawa iz gradske kase. Ina~e, na ~elu Sekretarijata bila je gradski sekretar Duwa Kne`evi}315), kao
kadar Demokratske stranke. Buyetski inspektori su utvrdili da je Sekretarijat za komunalne i stambene poslove, re{ewem iz februara 2002. godine,
odobrio prenos sredstava u iznosu od 813,8 miliona dinara u korist JKP
“Beogradske elektrane”, a na ime nabavke energenata. Prenos 5,7 miliona
dinara od ukupnih sredstava koja su odobrena, izvr{en je izvan roka koji je
definisan odgovaraju}im aneksom ugovora sa JKP “Beogradske elektrane”.
Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, time su prekr{ene odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima.
315) Duwa Kne`evi} je na funkciju gradskog sekretara u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove postavqena 5. 11. 2000. godine, a 4. 1. 2005. godine je
na istu funkciju reizabrana na predlog Demokratske stranke. Na tom mestu
ostala je sve do septembra 2008. godine.
197
Revizija demokratije
U decembru 2001. godine, iz buyetskih sredstava koja su bila namewena
za investicije u javna gradska preduze}a, Javnom preduze}u za stambene poslove preneto je 30,5 miliona dinara iz gradske kase. Ovaj transfer je realizovan na osnovu vansudskog poravnawa izme|u JKP “Infostan” i Javnog
preduze}a za stambene usluge, a za potrebu nabavke rezervnih delova za liftove. Prethodno je IO SG Beograda, na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em, svojim aktom obavezao Sekretarijat za finansije da obezbedi sredstva u navedenom iznosu i da ista prenese na ra~un JP za stambene usluge. Time je Javno
preduze}e za stambene usluge bilo zadu`eno da iznos od 30,5 miliona dinara
namenski usmeri i iskqu~ivo koristi za nabavku rezervnih delova za liftove. Me|utim, kontrolom zakonitosti i regularnosti ovog transfera,
buyetski inspektori su otkrili da “Finansijskim planom Sekretarijata za
komunalne i stambene poslove za 2001. godinu, na odgovaraju}oj poziciji –
Sredstva za investicije u javna komunalna preduze}a, nisu planirana sredstva za prenos JKP “Infostan”, odnosno JP za stambene usluge, te je iznos od
30,5 miliona dinara” utro{en nenamenski. Time su, prema oceni inspektora, grubo prekr{ene odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima.
Daqom kontrolom, otkriveno je da je Gradski sekretarijat za komunalne i stambene poslove, u oktobru 2001. godine, zakqu~io ugovor kojim se obavezao da }e u~estvovati u finansirawu radova na popravci krovova na 39
stambenih objekata i snositi tro{kove u iznosu od 19,6 miliona dinara. Pored toga, grad Beograd se obavezao da }e za radove stru~nog nadzora obezbediti dodatna sredstva u iznosu od 2,9 miliona dinara, a {to sa radovima
ukupno ~ini 22,5 miliona dinara. Naravno, IO SG Beograda, na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em, je doneo odgovaraju}i zakqu~ak kojim se ovi poslovi
odobravaju. Ugovorom je bilo definisano da se sredstva u nazna~enom iznosu prenose Javnom preduze}u za stambene usluge, i to avansno 30 odsto u roku
od 8 dana od dana potpisivawa ugovora, a ostatak sukcesivno po zavr{etku
radova. Tako je na bazi ovoga izvr{en prenos buyetskih sredstava Javnom
preduze}u za stambene usluge, u iznosu od 6,7 miliona dinara. Kontrolom zakonitosti transfera, buyetski inspektori su konstatovali da im u postupku kontrole na uvid nije stavqena nikakva dokumentacija kojom bi se pravdao transferisani iznos od 6,7 miliona dinara. Inspektori su utvrdila da
ukupna sredstva, koja su iz buyeta grada preneta Javnom preduze}u za stambene usluge, iznose 15 miliona dinara, i da su ista utro{ena nenamenski, odnosno u suprotnosti sa Odlukom o buyetu grada za 2001. godinu. Naravno, time su prekr{ene odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima.
Za ove malverzacije, buyetski inspektori su u svom nalazu kao odgovorna lica identifikovali Duwu Kne`evi}, i to u svojstvu stare{ine Sekretarijata za stambene i komunalne poslove, i Mirka Ti{mu, sekretara Sekretarijata za finansije, kao naredbodavca za izvr{ewe buyeta po re{ewu
IO SG Beograda. Osim toga, inspektori su nalo`ili meru da se u roku od 30
dana “na ra~un buyeta izvr{i povra}aj sredstava u ukupnom iznosu od 45,6
miliona dinara”, koja su iz gradske kase nenamenski preneta Javnom preduze}u za stambene usluge.
198
Ivan Nini}
Pla}awe du`nika na teret sredstava za odr`avawe ulica
Iz buyeta grada za 2002. godinu, a prema otkri}u buyetskih inspektora,
Sekretarijat za saobra}aj je izvr{io nenamensko, odnosno nezakonito pla}awe sredstava u iznosu 22,7 miliona dinara u korist Gra|evinskog preduze}a “Standard” iz Beograda. Kako? Naime, Vi{i trgovinski sud u Beogradu je
u julu 2002. godine doneo presudu koja je postala pravosna`na i izvr{na, a u
korist GP “Standard”. Tom presudom je grad Beograd kao du`nik bio obavezan da poveriocu GP “Standard” isplati iznos od 18,5 miliona dinara sa zateznom kamatom, po~ev{i od 31. 12. 2001. godine, kao i iznos od 678.250 dinara na ime tro{kova parni~nog postupka. Obra~unom zatezne kamate utvr|eno je da ista iznosi 3,2 miliona dinara, dok se tro{kovi postupka uve}avaju
za 210.500 dinara. Na bazi toga je obra~unat i utvr|en dug u ukupnom iznosu
od 22,7 miliona dinara, a {to su gradske vlasti na teret buyeta grada morale da izmire prema du`niku.
Me|utim, buyetski inspektori su utvrdili da je ova obaveza izmirena
nezakonito tako {to su za weno izmirivawe nenamenski utro{ena buyetska
sredstva iz gradske kase. Ta sredstva, koja su pla}ena preko Sekretarijata za
saobra}aj, zapravo su bila namewena iskqu~ivo za realizaciju “Programa
odr`avawa ulica i puteva u 2002. godini”. Prema navodima iz inspekcijskog
nalaza, “Odlukom o buyetu grada za 2002. godinu, sredstva za otplatu dugova
i sudskih tro{kova obezbe|ena su na pozicijama buyeta raspore|enih u
okviru razdela koji pripada Sekretarijatu za finansije”. Dakle, sporni dug
od 22,7 miliona dinara morao je i smeo je jedino biti izmiren na teret
buyeta Sekretarijata za finansije, a nikako ne na teret buyeta Sekretarijata za saobra}aj. Na bazi ovih ~iwenica, inspektori su kao lice koje je bilo odgovorno da se stara o namenskom, zakonitom i racionalnom kori{}ewu buyetskih sredstva, ozna~ili Mirka Ti{mu, sekretara Sekretarijata za
finansije. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, Ti{ma je odgovoran jer
je u svojstvu naredbodavca potpisao re{ewe o izdvajawu spornih sredstava.
Isto tako, kao odgovorno lice, navodi se i Zoran Rubiwoni316), koji je kao
kadar Demokratske stranke u tom trenutku bio sekretar Sekretarijata za
saobra}aj.
316) Zoran Rubiwoni je kao kadar Demokratske stranke, u februaru 2002. godine,
postavqen na funkciju sekretara Sekretarijata za saobra}aj. Na toj funkciji je ostao sve do februara 2004. godine, kada je odlukom IO SG Beograda iznenada razre{en du`nosti. Ubrzo zatim postaje savetnik za kapitalne investicije direktora Direkcije za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu Beograda.
Sa ove funkcije odlazi na funkciju izvr{nog direktora za projekte Direkcije.
199
Revizija demokratije
(25)
[timer-majstori za tendere (4)
U proteklom periodu svoje vladavine, gradska vlast u Beogradu je pokazala izuzetne sposobnosti kada je re~ o “{timovawu” javnih nabavki u
Gradskoj upravi, tako da je ve}ina gradskih tendera sprovedena u suprotnosti sa zakonom, i to na {tetu buyeta grada. Buyetska inspekcija je
utvrdila da je tender za nabavku vozila u vrednosti od 3,3 miliona dinara
bio “namontiran” tako {to je izabrani ponu|a~ svoju ponudu dostavio nakon isteka tenderskog roka za dostavqawe ponuda. Isto tako, potpuno
nezakonito, {teto~inski i kriminalno su sprovedene nabavke stolica za
potrebe gradske uprave u vrednosti od 3,1 milion dinara, nabavka jarbola
za gradske zastave u vrednosti od ~ak 873.237 dinara, kao i nabavka fotokopiranih aparata i {tampa~a ukupne vrednosti 779.289 dinara.
***
Do novih, slu`benih automobili “na mufte””
Kontrola “sitnih” javnih nabavki koje je sprovela Gradska uprava tokom 2001. i 2002. godine, pokazala je koliko su gradski ~elnici ogrezli u korupciji. Naime, finansijskim planom Gradske uprave za 2001. godinu, na koji je saglasnost dao IO SG Beograda na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em, bila su opredeqena znatna finansijska sredstva za opremawe Gradske uprave.
Tako je ovim dokumentom bila planirana nabavka 12 putni~kih vozila marke “zastava 101” i jednog teretnog putni~kog vozila “zastava pik-ap”, a ukupne vrednosti 3,3 miliona dinara. Na bazi toga, Gradska uprava je u julu 2001.
godine objavila oglas u dnevnom listu “Politika”. Predmet oglasa je bio kupovina vozila po sistemu “staro za novo”, a u {ta ulazi nabavka 5 vozila “jugo-skala 55v”, 5 vozila marke “{koda felicija” i jedno teretno vozilo “skala 1,1 poliy”. Dakle, o~igledno je da ~elnici gradske vlasti nisu `eleli da
organima Gradske uprave daju na kori{}ewe vozila doma}e proizvodwe, pa
je “{koda felicija” tada bila veoma luksuzan izbor. S tim u vezi, inspektori su utvrdili da su ovom potezom ~elnici gradske vlasti odstupili od godi{weg finansijskog plana, kojim je bila predvi|ena nabavka (13) automobila, i to iskqu~ivo doma}e proizvodwe.
Na raspisani konkurs za nabavku vozila javila su se svega tri ponu|a~a
tako da je komisija za prikupqawe ponuda i izbor “najpovoqnijeg” ponu|a~a
odlu~ila da se “kao najpovoqnija” prihvati ponuda preduze}a “Ema” a.d. iz
Kni}a. Me|utim, prilikom kontrole inspektori su otkrili da je ponuda
preduze}a “Ema” a.d. upu}ena 20. jula 2001. godine, nakon isteka konkursnog
roka, a da su pre we prispele ponude preduze}a “Auto~a~ak” iz ^a~ka i preduze}a “Ivani}” iz Iriga. Bez obzira na to, nabavka automobila je izvr{ena
od preduze}a “Ema” a.d. jer je to verovatno i{lo na ruku (i u yep) nekome iz
gradske vlasti. Buyetski inspektori su u svom nalazu konstatovali da su
ovakvim radwama prekr{ewe odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim
200
Ivan Nini}
rashodima, kao i odredbe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije317). Dakle, na ovom primeru se veoma jasno vidi kako su kadrovi, gradski
~elnici predvo|eni Demokratskom strankom, “{timovali” cenu ni`e ponude i u yep lagano stavili “masnu” proviziju. Kako? Jednostavno tako {to su
cene iz ponuda preostala dva ponu|a~a bile poznate pre prijema tre}e ponude, odnosno do isteka konkursnog roka za prijem ponuda. Zbog toga se ne mo`e re}i da je izabrani ponu|a~ “sasvim slu~ajno” ponudio jeftiniju cenu, i
to nakon isteka konkursnog roka. Na ovaj na~in, potpuno nezakonito je “na{timovana” nabavka vredna 3,3 miliona evra, a ko je od gradskih ~elnika u
ovom poslu bio “kreativan”, ostaje enigma.
Do novih foteqa “na mufte””
Druga javna nabavka koja je zapala za oko buyetskim inspektorima, bila
je nabavka daktilo-stolica, stolica za programere, konferencijskih i kancelarijskih stolica. Re~ je o koli~ini od ~ak 500 komada stolica, sa prose~nom cenom od 2.500 dinara po komadu. Za ovu nabavku u 2001. godini, u gradskoj kasi su bila planirana sredstva u iznosu 1,2 miliona dinara. Me|utim,
kontrolom finansijske dokumentacije je utvr|eno da je za nabavku kancelarijskog name{taja u 2001. godini utro{eno ~ak 3,1 milion dinara. Daqom
kontrolom je utvr|eno da je kancelarijski name{taj za potrebe Gradske
uprave, u obimu ve}em od planiranog, nabavqan uglavnom od dva dobavqa~a,
i to od preduze}a “Nomex” i “Emy” iz Beograda. Tako su, u proseku na 15 dana, preduze}u “Emy” pla}ane fakture, i to u slede}im iznosima: 464.106 dinara, 627.123 dinara i 673.130 dinara. Isti slu~aj je bio i sa preduze}em “Nomex”, koje je u rasponu od 15 dana dobilo dve uplate, i to: 574.762 dinara i
605.455 dinara.
Me|utim, kontrolom dokumentacije, vezano za nabavke stolica, inspektori su otkrili da se uz ra~une ne nalaze i odgovaraju}e otpremnice dobavqa~a iz kojih bi se videlo da li su stolice stvarno isporu~ene Gradskoj
upravi. To name}e logi~no pitawe da li su ove stolice zaista i stigle na
pravu adresu, odnosno na adresu gradskih organa grada Beograda. U inspekcijskom nalazu se daqe konstatuje da u postupku kontrole nisu pru`eni dokazi o tome da je za nabavke stolica, prema svim pojedinim fakturama, sproveden postupak prikupqawa ponuda i izbora najpovoqnijeg ponu|a~a na na~in propisan zakonom. Isto tako, kontrolom preostalih faktura spornih
preduze}a, gradske vlasti inspektorima na uvid nisu stavile zapisnike odgovaraju}ih komisija koje su prispele ponude razmatrale i izabrale kao
“najpovoqnije”. To svakako ostavqa dosta prostora za sumwu da li je pored
317) Na postupak nabavki za potrebe dr`avnih organa i organizacija primewivao
se Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 53/95,
3/96, 54/96 i 32/97), i to sve do 13. 7. 2002. godine, kada je na snagu stupio Zakon
o javnim nabavkama, za koji se ka`e da je “prvi sistemski zakon antikorupcijskog karaktera koji je usvojen nakon demokratskih promena u zemqi”. Kasnije u prakti~noj primeni, pokaza}e se da je ovaj zakon u stvari “proizvo|a~” korupcije u oblasti javnih nabavki.
201
Revizija demokratije
izabranih ponu|a~a, istovremeno na tr`i{tu bilo i povoqnijih cena i ponuda za isti tip stolica, koje su za potrebe gradske uprave pla}ene novcem
gra|ana Beograda. Prema zakqu~ku Buyetske inspekcije, ovakva nabavka
stolica je izvr{ena u suprotnosti sa odredbama Zakona o javnim prihodima
i javnim rashodima318), kao i odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Do jarbola “na mufte””
Nabavka jarbola na kojima se danas vijore zastave grada Beograda, bila
je jo{ jedna u nizu kriminalnih nabavki koje je sprovodila gradska vlast na
~elu sa Demokratskom strankom. Naime, u julu 2001. godine, u dnevnom listu
“Politika” objavqen je konkurs za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a od koga se
tra`i nabavka i montirawe jarbola za zastave na gradskim objektima u ulici Dragoslava Jovanovi}a br. 2 i na Trgu Nikole Pa{i}a br. 6 u Beogradu.
Ina~e, kako su ustanovili buyetski inspektori, ova nabavka nije bila predvi|ena godi{wim Finansijskim planom Gradske uprave za 2001. godinu, a
ista je realizovana po naknadnom zahtevu Sekretarijata za informisawe.
Na raspisani konkurs javilo se 4 ponu|a~a, odnosno do zatvarawa konkursa
prispele su 4 ponude. Komisija koja je razmatrala prispele ponude, prihvatila je ponudu preduze}a “Progres” iz Vaqeva, dok su preostale 3 ponude
ozna~ene kao nekompletne u tehni~kom, ali i u finansijskom smislu. Me|utim, komisija u svom zapisniku nije navela cene ostalih prispelih ponuda,
ali je te cene u svom pisanom “mi{qewu” iskazala nadle`na slu`ba za op{te poslove. Tako su buyetski inspektori ustanovili da cene iz ostalih ponuda nisu bile dovoqno jasne i da je bilo nemogu}e utvrditi da li iste sadr`e porez ili su iskazane bez poreza. Pri tom, zanimqivo je da su cene iz
ostalih ponuda, kako navode buyetski inspektori, “bile ekstremno vi{e
ili ekstremno ni`e u odnosu na cenu ponu|a~a ’Progres’”.
Bez obzira na sve ove nedoumice, gradske vlasti su, u mesecu avgustu 2001.
godine, sa preduze}em “Progres” sklopile ugovor za nabavku i postavku 6 jarbola, a u skladu sa ponudom koju je taj ponu|a~ dostavio. Ugovorena je nabavka i monta`a ovih 6 jarbola, i to po ceni od ~ak 873.237 dinara. Na bazi prekontrolisane dokumentacije, buyetski inspektori su konstatovali da je ova
nabavka izvr{ena “suprotno usvojenom Finansijskom planu gradske uprave
za 2001. godinu, odnosno sredstva u iznosu od 873.237 dinara su utro{ena suprotno odredbama (...) Zakona o javnim prihodima i rashodima”. Dakle, iz nabavke u nabavku, gradski novac je tro{en na krajwe kriminalan na~in.
Upravno na ovom primeru mogla se videti “taktika” prikupqawa ponuda koje nisu dovoqno jasne, a sve kako bi tendenciozno “isplivala” ponuda `eqenog ponu|a~a iz “burazerske firme”, i to kao “najpovoqnija”.
318) ^lan 35a navedenog zakona propisuje da sredstva za nabavku moraju biti iskazana u godi{wem Finansijskom planu prihoda i rashoda grada Beograda na
koji saglasnost daje IO SG Beograda. U konkretnom slu~aju, planski su bila
iskazana sredstva od 1,2 miliona, nabavka je realizovana na 3,1 milion i time je mimo plana utro{eno 1,9 miliona dinara.
202
Ivan Nini}
Do kopirni aparata “na mufte””
Finansijskom planom gradske uprave u 2001. godini, u okviru sredstava
za opremawe organa uprave bila su izdvojena sredstva u visini od 1,5 miliona dinara, i to za nabavku dva fotokopir aparata. Tako je gradska uprava, u
februaru 2001. godine, u dnevnom listu “Politika” raspisala oglas za kupovinu: 1) dva digitalna fotokopir aparata sa 40-50 kopija formata A3 u minutu; 2) jednog digitalnog fotokopir aparata sa 30 kopija formata A3 u minutu; i 3) dve digitalne multifunkcionalne ma{ine sa 15-20 kopija formata A3 u minutu. Nakon zavr{etka konkursa komisija za prikupqawe ponuda
i izbor najpovoqnijeg ponu|a~a je razmotrila ~ak 18 ponuda koje su bile blagovremeno pristigle. Predlog komisije, nakon obavqenog razmatrawa ponuda, bio je da se prihvate ponude dve firme, i to firme “Meteor” i firme
“Isuwawa”. Prvi ponu|a~ je ponudio digitalni fotokopir aparat sa 20 fotokopija A3 formata u minutu, i to sa cenom od 375.569 dinara. Drugi ponu|a~ je ponudio laserski {tampa~ (sa raznim dodacima koji su integrisani u
samom aparatu) kapaciteta 42 kopije u minutu, formata A3-A6, i to sa cenom
od 379.000 dinara.
Na bazi prihva}enih ponuda, firmi “Meteor” je izvr{eno pla}awe iz
gradske kase, i to u dva navrata. Prvo je pla}en avans u visini od 262.898 dinara, dok je dug od 112.671 dinara pla}en po izvr{enoj isporuci. Isto tako,
firmi “Isuwawa” je avansno pla}en pun iznos od 379.000 dinara, ali je naknadno pla}eno jo{ 24.720 dinara za dogradwu ponu|enog i prihva}enog aparata. Detaqnim “~e{qawem” dokumentacije koja se odnosila na ove nabavke, inspektori su utvrdili da nabavka prema{uje koli~inu koja je bila predvi|ena Finansijskom planom gradske uprave u 2001. godini. Osim toga, konstatovano je da nabavka od firme “Meteor” “nije izvr{ena u skladu sa uslovima raspisanog konkursa (u pogledu karakteristika)”. Tako|e, ni nabavka
od firme “Isuwawa” nije izvr{ena na regularan na~in “budu}i da je u vreme
vr{ewa nabavke izvr{ena i dogradwa aparata, za {ta je dodatno pla}eno
24.720 dinara”. Tako su na bazi kontrolisane dokumentacije inspektori nedvosmisleno i jasno konstatovali da je predmetna javna nabavka izvr{ena u
suprotnosti sa odredbama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima,
kao i odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije319).
Dakle, na prethodnim primerima javnih nabavki za potrebe Gradske
uprave, a od strane ~elnika gradskih vlasti, jasno se moglo uo~iti kako to
na {tetu buyeta grada, odnosno buyeta svih Beogra|ana, funkcioni{e sistem “kupovine”. Ako pri tom u obzir uzmemo ~iwenicu da ove nabavke imaju relativno “malu” vrednost, onda nas to primorava da se zapitamo koliko
se tek me{etari u slu~ajevima “krupnijih” tendera. Odgovor na to pitawe
dobi}emo na analizi primera koji se ti~u nabavki autobusa i trolejbusa za
potrebe gradskog prevoza u Beogradu.
319) ^lan 33, stav 2 navedenog zakona propisuje da “o pribavqawu i otu|ewu opreme ve}e vrednosti za potrebe dr`avnih organa i organizacija odlu~uje Vlada
Republike Srbije, a opreme mawe vrednosti i potro{nog materijala, funkcioner koji rukovodi dr`avnim organom, odnosno organizacijom”.
203
Revizija demokratije
(26)
Autobusi i trole za “vozawe”” provizije (5)
Prema otkri}u Buyetske inspekcije Ministarstva finansija, gradska vlast, predvo|ena Demokratskom strankom, je zbog nekori{}ewa svih
60 miliona evra kredita dobijenog od Evropske banke za obnovu i razvoj,
novcem Beogra|ana platila proviziju od 31,7 miliona dinara. S druge
strane, “razbacuju}i” novac iz kredita, gradska vlast je tokom 2001. i 2002.
godine firmi “Unibros” d.o.o. direktno i otvoreno “na{timovala” nezakonitu pobedu na “improvizovanom” tenderu nabavke prigradskih autobusa u vrednosti od 5,4 miliona, gradskih autobusa u vrednosti od 127,9 miliona i trolejbusa u vrednosti od 39,3 miliona dinara. Podaci govore da
se iza ovog preduze}a, koje je na tenderu imalo najskupqe i najnepovoqnije
ponude, kriju zapravo firme “Unibros commodities limited” iz Nikozije sa Kipra i “Unibros Steel CO LTD” iz Limasola sa Kipra. Buyetska inspekcija je
utvrdila i da je Gradsko saobra}ajno preduze}e “Beograd”, bez ikakvog tendera i saglasnosti gradskih organa, sprovelo nabavku ure|aja za poni{tavawe karata za prevoz, i to od najskupqih firmi.
***
Gradska vlast “~astila”” Evropsku banku sa 31,7 miliona dinara
Skup{tina grada Beograda je na svojoj sednici odr`anoj 19. jula 2001. godine, donela odluku da se grad Beograd zadu`i tako {to }e zakqu~iti ugovor o kreditu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (u daqoj analizi:
EVRD, Evropska banka)320). U julu 2001. godine, tada{wi predsednik IO SG
Beograda Nenad Bogdanovi} je sa Evropskom bankom potpisao sporazum o zadu`ivawu grada Beograda kod te institucije u ukupnom iznosu od 60 miliona evra321).
Sporazumom je predvi|eno da kreditna sredstva slu`e za finansirawe
projekata ~iji je osniva~ grad Beograd, i to prema ta~no definisanim namenama: 1) za “javni saobra}aj” je izdvojeno ukupno 20 miliona evra, od ~ega je
za kupovinu novih autobusa nameweno 15 miliona evra, za obnavqawe tramvajske infrastrukture 2 miliona evra i za radioni~ku opremu (alate i poboq{awe radionice) 3 miliona evra; 2) za “javni vodovod i kanalizacije”
ukupno 40 miliona evra, s tim da grad Beograd iz akcijskog kapitala finansira 20 miliona evra, a 20 miliona evra iz sredstava dugoro~nog zajma. To je
podrazumevalo izdvajawe 29,5 miliona evra za izgradwu fabrike vode “Maki{“, 7 miliona evra za magistralni cevovod, 1,5 miliona evra za mera~e vode, 1,5 miliona evra za “spojni tunel” i 500.000 evra za tehni~ku saradwu; i 3)
za “daqinsko grejawe” ~iji su ukupni tro{kovi investicije proceweni na
320) Odluka Skup{tine grada Beograda (“Sl. list grada Beograda”, br. 15, od 20. 7.
2001).
321) Sporazum o zajmu je zaveden pod brojem: 4-1036/2001-IO, od 27. 7. 2001. godine.
204
Ivan Nini}
23,8 miliona evra, s tim da JKP “Beogradske elektrane” finansiraju tro{kove u iznosu od 3,8 miliona evra iz akcijskog kapitala, a 20 miliona evra
iz sredstava dugoro~nog zajma. Tako je za ovaj projekat planirano 17,4 miliona evra za mere efikasnosti na strani proizvodwe, 3,3 miliona evra za mere efikasnosti na strani potro{we, 1,1 milion evra za konsalting usluge,
500.000 evra za informacioni sistem upravqawa i 1,5 miliona evra u svrhu
rezerve.
U skladu sa ovim sporazumom, grad Beograd je zakqu~io pojedina~ne ugovore sa javnim preduze}ima322) koja }e biti nosioci realizacije planiranih
projekata. Tim ugovorima je precizirano da otplatu zajma koji se obezbe|uje od strane Evropske banke, na sebe preuzima grad Beograd. U postupku kontrole finansijske dokumentacije, buyetski inspektori su utvrdili da je
Evropska banka tokom 2002. godine, na devizni ra~un grada Beograda, koji je
bio otvoren kod “Vojvo|anske banke”, prenela zajam u iznosu od 11,9 miliona evra, odnosno 729,6 miliona dinara u dinarskoj protivvrednosti. Ova
sredstva su preneta za potrebe realizacije investicionog programa koji se
odnosio na “javni prevoz”, a koji je prema planu sprovodio GSP “Beograd”.
Tako je na kraju 2002. godine, od ukupno dobijenog kredita od 60 miliona evra,
iskori{}eno svega 11,9 miliona evra.
Zbog neiskori{}enog dela kredita u 2002. godini, grad Beograd je morao
davaocu kredita, Evropskoj banci, da plati proviziju u iznosu od 250.301
evra. To je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo ~ak 15,4 miliona dinara
bespotrebno “ba~enih” para gra|ana Beograda. Daqom kontrolom dokumentacije, inspektori su utvrdili da je do 01. avgusta 2003. godine, za potrebe
GSP “Beograd” utro{eno jo{ 4,9 miliona evra. Iz toga proizilazi da je pomenutom preduze}u transferisano ukupno 16,8 miliona evra, dok je neiskori{}eni deo kredita iznosio 43,1 milion evra. Zbog nekori{}ewa kreditnih sredstava, Evropskoj banci je ponovo pla}ena provizija od 257.355 dinara, {to je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo ~ak 16,3 miliona.
Dakle, bez ikakve strategije i bez ikakvog akcionog plana kojima bi se
bli`e definisala realizacija investicionih projekata, gradska vlast u Beogradu, predvo|ena Demokratskom strankom i Nenadom Bogdanovi}em, zadu`ila je Beogra|ane kreditom od 60 miliona evra.
O~igledno, ne znaju}i kako ovaj novac da potro{i i da se dogovore kome
sve i koliki “deo kola~a” pripada, sa realizacijom projekata se odugovla~ilo ponovo na {tetu gra|ana. Gradskim ~elnicima je bilo neophodno vi{e
vremena da bi razradili korupciona{ke mehanizme koje }e kasnije primeniti prilikom tro{ewa ovih para. Me|utim, to odugovla~ewe, osmi{qavawe svih segmenata pqa~ke, kao i obra~unavawe srazmerne podele “plena”,
ko{talo je Beogra|ane 31,7 miliona dinara. Kako? Tako {to je, shodno potpisanom sporazumu, Evropska banka imala pravo da naplati i naplatila je
ova sredstva kao neku vrstu takse (naknade) zbog nekori{}enih a odobrenih
322) Ugovori o me|usobnim pravima i obavezama grada Beograda i javnih preduze}a
su zakqu~eni 15. 5. 2002. godine.
205
Revizija demokratije
kreditnih sredstava323). Kao potpisnik ugovora, gradska vlast je znala da }e
do naplate ove provizije do}i ukoliko se odobrena kreditna sredstva ne budu iskoristila.
Me|utim, dok se s jedne strane odugovla~ilo sa kori{}ewem odobrenih
kreditnih sredstava, s druge strane kriminal i korupcija su uveliko bili
prisutni prilikom realizacije dela kreditnih sredstava od 16,8 miliona
evra koja su preneta GSP “Beograd”. Ova sredstva u dinarskoj protivvrednosti su iznosila 729,2 miliona i u 2002. godini preneta su GSP “Beograd” i to
kao pozajmica na teret buyeta grada Beograda sa obavezom vra}awa iz tran{e kredita. Ova sredstva je GSP “Beograd” bio obavezan da upotrebi za remont i nabavku novih autobusa i to u skladu sa odlukom o buyetu grada za
2002. godinu. Buyetski inspektori su, kontrolom finansijske dokumentacije, otkrili da je prenos kreditnih sredstava od strane grada Beograda na ra~un GSP-a, vr{en mimo buyeta, osim jednog transfera koji je iznosio 8,8 miliona dinara, a koji je prenet u okviru buyeta i jedini prikazan kao buyetski rashod. Kako se konstatuje u inspekcijskom nalazu, iz ovoga proizilazi
da su “stvorene obaveze na teret buyeta i odobrena pla}awa rashoda koji nisu predvi|eni buyetom, te da su prihodi i rashodi buyeta mawe iskazani za
iznos od 720,3 miliona dinara”. Time je gradska vlast, po ko zna koji put do
sada, grubo prekr{ila odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, kao i odredbe Zakona o ra~unovodstvu.
Inspektori su kao odgovorna lica ozna~ili samo Mirka Ti{mu, gradskog sekretara u Sekretarijatu za finansije i @arka Radovanovi}a, zamenika direktora Slu`be za finansijsko-ra~unovodstvene poslove. Me|utim,
ako je suditi po pri~i koja tek sledi u daqoj analizi, a vezano za kriminalne nabavke autobusa i trolejbusa za potrebe gradskog prevoza, jasno je da u
svemu ovome ne mogu samo Ti{ma i Radovanovi} biti odgovorni.
Kako je name{ten tender za autobuse “Laste””
Gradska vlast, odnosno nadle`ne slu`be Gradske uprave grada Beograda
su u avgustu 2002. godine, preko Sekretarijata za saobra}aj, izvr{ile nabavku 5 solo gradsko-prigradskih autobusa. Ova nabavka je izvr{ena za potrebe
Saobra}ajnog preduze}a “Lasta” a.d. Beograd324), a bila je predmet interesovawa buyetskih inspektora koju su vr{ili kontrolu finansijskog poslova323) Pored redovne kamatne stope, korisnik kredita je u obavezi da zajmodavcu
(EVRD) plati i proviziju na odobreni a jo{ uvek neiskori{}eni deo sredstava kredita (“commitment fee”). Ova provizija se obi~no kre}e u rasponu od
0,25 odsto do 0,5 odsto godi{we na saldo neiskori{}enih sredstava i obra~unava se uglavnom tromese~no.
324) U SP “Lasta” a.d. Beograd, od 2001. godine funkciju generalnog direktora obavqa Velibor Sovrovi}, ina~e blizak Demokratskoj stranci. Bio je ~lan UO
BK Telekom i zamenik predsednika UO JP PTT Srbija (2003-2004), trenutno
je na funkciji potpredsednika Privredne komore Srbije (od septembra 2007).
U javnosti Sovrovi} je poznat kao ~ovek koji ima desetine funkcija u sportskim dru{tvima i sportskim savezima.
206
Ivan Nini}
wa gradske vlasti u Beogradu. Tako su u kontroli dokumentacije koji se odnosila na ovu nabavku, buyetski inspektori utvrdili da je komisija za izbor
“najpovoqnijeg” ponu|a~a odlu~ila da se ugovor dodeli firmi “Unibros”
(kako se navodi u inspekcijskom nalazu: “Unibros Steel.Co.LTD”). Me|utim,
prema zapa`awu inspektora, ova firma je sa svojom ponu|enom i prihva}enom cenom od 5.454.000 dinara po autobusu, bila nepovoqnija u odnosu na ponudu druge firme koja je ponudila ni`u cenu. Ovakav potez je od strane tenderske komisije prosto obrazlo`en re~ima “da ponu|eni tip vozila ’FAP’
A537.2.3. vi{e odgovara tehni~kom opisu iz zahteva “Laste”, a u ciqu nastavka zapo~ete unifikacije voznog parka istog prevoznika”. Me|utim, da to
ba{ i nije tako, pregledom dokumentacije buyetski inspektori su utvrdili
da se na tender za tra`eni tip autobusa prijavilo i preduze}e “Ikarbus”, ~iji se autobusi tako|e nalaze u voznom parku preduze}a ’Lasta’, i to sa ponudom od 5.350.000 dinara. Dakle, sasvim je o~igledno da je ova ponuda za 104.000
dinara bila jeftinija od izabrane ponude firme “Unibros”, me|utim to nije odgovaralo gradskim ~elnicima. Kako?
Naime, IO SG Beograda, na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em, je svojim zakqu~kom prihvatio predlog komisije da se sa firmom “Unibros”, kao “najpovoqnijim ponu|a~em”, zakqu~i ugovor o nabavci autobusa. Istim aktom,
IO SG Beograda je ovlastio gradskog sekretara u Sekretarijatu za saobra}aj, Zorana Rubiwonija, da sklopi ugovor sa navedenim dobavqa~em. Tako za
gradsku vlast nikakav problem nije predstavqala ~iwenica iz ~lanova 3 i
6 ugovora sa firmom “Unibros”, gde se navodi da ova firma ne poseduje fabriku, ve} vr{i prodaju autobusa proizvo|a~a “FAP korporacije” iz Priboja.
U svom nalazu, buyetski inspektori daqe ukazuju na ~iwenicu da je preduze}e “Unibros” d.o.o. iz Beograda, poslovnu 2001. godinu zavr{ilo sa prihodima od svega 333.000 dinara (“{to je ni`e od cene jednog autobusa”), rashodima od 477.000 dinara i poslovnim gubitkom od 114.000 dinara. Zanimqivo je i to da su ovi podaci o poslovawu izabranog preduze}a konstatovani i
u zapisniku komisije za izbor “najpovoqnijeg” ponu|a~a. Prema navodima
inspektora, “u postupku kontrole nisu stavqeni dokazi da je izvr{ena posebna provera pouzdanosti ’Unibros’ d.o.o. prilikom sklapawa ugovora”. Dakle, na bazi ovoga, Buyetska inspekcija je u svom nalazu konstatovala nezakonitost ugovora izme|u: 1) Sekretarijata za saobra}aj, kao naru~ioca; 2)
SP “Lasta”, kao korisnika; i 3) preduze}a “Unibros”, kao prodavca 5 solo
autobusa325). Drugim re~ima, sporna nabavka autobusa je izvr{ena u suprotnosti sa odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. O~igledno je nekome u gradskoj vlasti bilo u interesu da favorizovanoj firmi
plati cenu od 104.000 dinara vi{e za svaki autobus. Ionako su tu razliku za
svih 5 autobusa platili gra|ani Beograda iz svog yepa, a to za funkcionere
iz Demokratske stranke ne predstavqa nikakav problem.
325) Ugovor o nabavci je zaveden pod brojem: IV-01-4011-106, od 6. 8. 2002. godine.
207
Revizija demokratije
Do trolejbusa uz “korekciju”” tenderske ponude
U aprilu 2002. godine, IO SG Beograda je odobrio nabavku 10 solo i 10
zglobnih trolejbusa za potrebe GSP “Beograd”. Javni poziv za prikupqawe
ponuda objavqen je 17. aprila 2004. godine u dnevnom listu “Politika”. Tako je u roku utvr|enom konkursom, sedam ponu|a~a dostavilo svoje ponude,
{to je u svom zapisniku konstatovala i komisija za izbor “najpovoqnije ponude”. Na bazi prispelih ponuda, komisija je donela odluku kojom je kao najpovoqnija, za nabavku 10 solo trolejbusa, prihva}ena ponuda firme “Unibros
Steel”. U obrazlo`ewu odluke komisije navedeno je da su, od sedam ponu|a~a,
u u`i izbor u{le tri firme, koje su nakon obavqenih razgovora dostavile
pismenim putem “dopune ponuda u pogledu cena i rokova isporuke”. Od ova
tri u~esnika iz “u`eg izbora”, osnovna i prvobitna ponuda firme “Unibros
Steel” je bila najnepovoqnija i kada je re~ o ponu|enoj ceni i kada je re~ o ponu|enim rokovima. Me|utim u “dopuni ponude”, firma “Unibros Steel” je za
ponu|eni model trolejbusa, svoju cenu smawila sa 71.500 dolara na 64.000 dolara po komadu. Ostale firme koje su u{le u u`i izbor, svoje prvobitne cene od 64.988 dolara, zadr`ale su i u svojim “dopunskim ponudama”.
Bez obzira na ove nezakonite radwe u pogledu dostavqawa “naknadnih”,
odnosno “dopunskih ponuda”, predstavnici gradske vlasti, koju je oli~avala
Demokratska stranka, u julu 2002. godine su sa ponu|a~em “Unibros Steel” potpisali ugovor, i to u vrednosti od 39,3 miliona dinara326). Na bazi ovog ugovora, a kako je Buyetska inspekcija utvrdila, trolejbusi su isporu~eni korisniku GSP “Beograd” ali u nekompletnom stawu. Naime, u “trolama” nije
bio ugra|en, informacioni sistem, ve} je sa ponu|a~em dogovoreno da on naknadno bude ugra|en i to do kraja 2002. godine. Time su i ovog puta dva “ekspertska preduze}a” za “{timovawe” tendera, jedno “`uto i demokratsko”, a
drugo “kiparsko”, ostvarila poslovnu saradwu “na obostrano zadovoqstvo”,
ali mimo va`e}ih propisa. S tim u vezi, inspektori su u svom nalazu konstatovali da “u postupku nabavke 10 solo trolejbusa, nije izvr{en neposredni
izbor najpovoqnijeg ponu|a~a na bazi ponuda dostavqenih po uslovima i u
rokovima navedenim u javnom pozivu, ve} na bazi dopuna tih ponuda, te na
opisan na~in nije obezbe|ena ravnopravnost svih u~esnika javnog tendera”.
Prema zakqu~ku inspektora, sprovo|ewem nabavke na ovakav na~in, ukqu~uju}i i to {to je nekompletna u pogledu informacionog sistema, povre|ene su odredbe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Autobusi kupqeni “na trafici””
Posledweg dana u 2002. godini, 31. decembra, sa `iro ra~una buyeta grada Beograda, preneta su sredstva na ra~un GSP “Beograd”, i to u iznosu od
127,9 miliona dinara. Ovaj transfer je izvr{en na osnovu zakqu~ka IO SG
Beograda kojim je rukovodio Nenad Bogdanovi}, a u svrhu finansirawa nabavke 20 novih solo autobusa za potrebe GSP “Beograd”. Kontrolom doku326) Ugovor o nabavci je zaveden pod brojem: 401.1-71, od 5. 7. 2002. godine.
208
Ivan Nini}
mentacije vezane za ovaj transfer, buyetski inspektori su utvrdili da “na
dan prenosa sredstava, ugovor o nabavci 20 autobusa nije bio potpisan, ve} je
isti sklopqen 4. 3. 2003. godine”. Za{to? Jednostavno zbog toga {to je ~elnicima gradske vlasti bili bitno da iz buyeta transferi{u novac “na sigurno”, namenski na ra~un GSP-a, a da u me|uvremenu “na{timuju” ceo tender u skladu sa sopstvenim interesima. Tako je tender za nabavku 20 solo
autobusa bio raspisan jo{ 22. novembra 2002. godine, a kao rok za dostavqawe ponuda bio je definisan 12. decembar 2002. godine. U oglasu za sprovo|ewe postupka javne nabavke, precizirano je da se ponuda mora popuniti na
originalnoj tenderskoj dokumentaciji. Oglas je sadr`ao o kriterijume sa
procentualnim u~e{}em u ukupnoj oceni koja }e doprineti dono{ewu kona~ne odluke i to: kvalitet 30 odsto, cena 30 odsto, na~in pla}awa 15 odsto
odsto i rok isporuke – 25 odsto.
Nakon isteka utvr|enog roka za dostavqawe tenderskih ponuda, komisija za izbor “najpovoqnijeg” ponu|a~a, sastala se 16. decembra 2002. godine radi otvarawa prispelih ponuda, i to u prisustvu predstavnika preduze}a
“Unibros”, “Ikarbus” i FAP. Komisija je u svom izve{taju, osim opisa svih
ponuda, izme|u ostalog konstatovala da ponuda “Ikarbusa” nije sastavqena
na originalnoj dokumentaciji, ali da ista predvi|a odre|ene elemente koji
su kvalitetniji od zahtevanih. Tako je utvr|eno da je posle vrednovawa ponuda po zadatim kriterijumima iz tendera, komisija konstatovala da je najpovoqnija ponuda “Ikarbusa” iz Beograda. Cena jednog autobusa, data u ponudi “Ikarbusa”, iznosila je 7,6 miliona dinara, odnosno 159,9 miliona dinara za 20 autobusa. Me|utim, komisija je naprasno promenila mi{qewe, cene}i da je “Ikarbusova” ponuda skupqa od prvobitne ponude kompanije “Unibros Steel”. Tako je “na adresu” IO SG Beograda upu}en predlog da se pristupi nabavci 18 autobusa koji se ve} nalaze u eksploataciji, i to od preduze}a
“Unibros Steel” i po jedan autobus od oba ponu|a~a, sa novim performansama
koje do sada nisu bile u eksploataciji.
Buyetski inspektori su utvrdili da se na ovakav na~in kako je to predlo`ila komisija, a kako su kasnije ugovori i zakqu~eni, zapravo “odustalo
od dono{ewa odluke na bazi kriterijuma navedenih u oglasu od 22. novembra
2002. godine”. Osim toga, zanimqivo je i to da je na bazi ugovora o poslovnotehni~koj saradwi izme|u “FAP korporacije” iz Priboja i kompanije “Unibros Steel” iz Limasola (Kipar), odnosno “Unibros” d.o.o. iz Beograda, generalni direktor FAP-a, dana 6. decembra 2002. godine, dao ovla{}ewe “Unibros” d.o.o. da podnese ponudu, pregovara i potpi{e ugovor sa naru~iocem
proizvoda ove korporacije. Zbog ~ega je kompanija FAP iz Priboja morala
da ovlasti predstavnike konkurencije da u weno ime podnose ponudu, da pregovaraju i na kraju potpi{u ugovor, ostaje enigma bez odgovora. Me|utim,
o~igledno je ovde re~ o veoma uigranoj ekipi iz firme “Unibros” koja funkcioni{e po principu samo “ta{na i ma{na”.
Tome u prilog upravo ide i konstatacija buyetskih inspektora, koji su
uvidom u dokaze o solventnosti i izve{taje o poslovawu pojedinih u~esnika
na oglasu utvrdili da je firma “Unibros” d.o.o. iz Beograda, “poslovnu godi209
Revizija demokratije
nu zavr{ila sa ukupnim prihodom od svega 333.000 dinara, rashodima od
477.000 dinara i gubitkom od 114.000 dinara”. ^iwenica je da je ovoliki, ako
ne i ve}i godi{wi prihod, tada imala jedna najobi~nija trafika. Dakle, re~
je o firmi koja ostvaruje godi{wi prihod koji je za 20 puta mawi od vrednosti jednog autobusa. Inspektori su u svom nalazu konstatovali da je “sa ovakvim rezultatima, preduze}e za spoqa{wu i unutra{wu trgovinu ’Unibros’
d.o.o. iz Beograda, steklo je poverewe da kao partner sklopi sa gradom Beogradom, odnosno GSP-om, ugovor broj: 2030, kojim su se obavezali da za ra~un
grada obezbede nabavku 20 solo autobusa proizvo|a~a ’FAP korporacije’ iz
Priboja”. Tako je logi~an zakqu~ak Buyetske inspekcije da je ova nabavka,
vredna 127,9 miliona dinara, izvr{ena na na~in suprotan odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Kako je zaista mogu}e da ovako veliko posao bude dodeqen firmi sa godi{wim prihodom od svega 333.000 dinara, to je ono {to najvi{e “kopka”
qudski razum. Ako obi~an ~ovek ve} ne mo`e da re{i ovakvu enigmu, onda
bar mo`emo postaviti neka pitawa o poslovawu ove firme, i to pre svega
pitawe o wenim osniva~ima.
Tramvaji i trole “preko Kipra do Beograda””
Sklapawe nezakonitih ugovora za nabavku trolejbusa i autobusa, i to u
vrednosti od 39,3 miliona dinara, 127,9 miliona dinara i 5,4 miliona dinara, koje je gradska vlast nezakonitim tenderima “na{timovala” firmi
“Unibros” d.o.o. iz Beograda, ima svoje specifi~nosti. Naime, uvidom u bazu podataka o privrednim subjektima koju vodi Agencija za privredne registre Republike Srbije327), mo`e se utvrditi da je Preduze}e za spoqa{wu i
unutra{wu trgovinu “Unibros” d.o.o. sa sedi{tem u Beogradu, upisano u privredni registar 16. 1. 1996. godine. Osniva~ ovog preduze}a sa udelom od 100
odsto je preduze}e “Unibros commodities limited” iz Nikozije (Kipar). Me|utim, kako buyetski inspektori u svom nalazu ovo preduze}e povremeno spomiwu i pod drugim nazivom, i to “Unibros Steel”, detaqnom proverom se lako
mo`e utvrditi o ~emu je re~. Naime, u privrednom registru je tako|e upisana firma “Unibros Steel CO LTD” kao predstavni{tvo u Beogradu koje je
osnovano 15. 4. 1991. godine, a ~iji osniva~ je “Unibros Steel CO LTD” iz Limasola (Kipar). Dakle, radi se o dva potpuno razli~ita, odnosno dva zasebna pravna lica koja jedino povezuje Kipar kao mati~no sedi{te osniva~a. Na
osnovu ovih ~iwenica i saznawa, u potpunosti bi bilo suvi{no komentarisati razloge zbog kojih je gradska vlast, na ~elu sa Demokratskom strankom,
odlu~ila da “kupuje preko Kipra”. U svakom svakom dr`avnom poslu, li~ni
interesi i li~ni profit su za Demokratsku stranku uvek bili i ostali na
prvom mestu, a {to se i na ovom primeru moglo videti.
327) Veb sajt “Agencije za privredne registre” koji sadr`i podatke o poslovawe
privrednih subjekata koji su registrovani u Republici Srbiji nalazi se na
internet adresi: (http://www.apr.gov.rs/).
210
Ivan Nini}
Rekonstrukcija tramvaja iznedrila “aneks korupcije””
Za rekonstrukciju i modernizaciju 30 tramvaja (K-T4), gradske vlasti su
u 2002. godini iz buyeta grada, odnosno sa buyetske pozicije koja pripada Sekretarijatu za saobra}aj, utro{ili 250,7 miliona dinara. Ova sredstva su
utro{ena po ugovoru iz septembra 2001. godine, prema kom je izvo|a~ radova
“Inekon group” iz ^e{ke Republike, u saradwi sa “Go{om” iz Smederevske
Palanke, preuzeo obavezu da posao zavr{i za 11 meseci od stupawa na snagu
potpisanog ugovora328). Me|utim, u ugovornom roku izvr{ena je isporuka samo 10 remontovanih tramvaja, jer je navodno “usled nepredvi|enih okolnosti” usledio postupak nabavke novih delova za remont preostalih 20 tramvaja. S tim u vezi, dana 18. septembra 2002. godine sklopqen je i aneks osnovnog ugovora, kojim je rok isporuke preostalih 20 tramvaja pomeren, i to do
kraja 2002. godine. Aneksom je izme|u ostalog gradu Beogradu definisana
obaveza uplate 8,3 miliona dinara “na ime novih delova za koje je u toku defekta`e dopremqenih tramvaja utvr|eno da se ne mogu remontovati i moraju biti zameweni novim”.
Ovo dodatno pla}awe po aneksu, odobrio je IO SG Beograda na ~elu sa
Nenadom Bogdanovi}em, nakon ~ega je Sekretarijat za finansije, na ra~un
holding kompanije “Go{a”, izvr{io naknadni transfer buyetskih sredstava u visini od 8,3 miliona dinara. Ovim povodom, buyetski inspektori su u
svom nalazu konstatovali da “u toku postupka kontrole, nije stavqena na
uvid overa (dokaz) od strane odgovornih lica GSP ’Beograd’ da su ugra|eni
novi delovi po aneksu, odnosno da je wihova zamena bila neophodna i da je
ista izvr{ena”. Ina~e, “Inekon group” kao izvo|a~ radova je u svojoj ponudi
na tenderu, koja je prihva}ena potpisanim ugovorom, izme|u ostalog naveo da
“sprema humanitarnu pomo} u delovima, u vrednosti od milion maraka”. S
tim u vezi, buyetski inspektori su konstatovali da je “izvo|a~ radova odabran propisanom procedurom po uslovima iz raspisanog tendera, uz prisustvo datog obe}awa za koje ne postoje dokazi da je ispuweno”. Dakle, {ta se
to desilo sa delovima vrednim “milion maraka”, nije poznato.
Poni{tava~i karata kupovani mimo zakona
^elnici gradske vlasti i rukovodstvo GSP “Beograd”329) u 2002. i 2003.
godini smislili su jo{ jedan na~in kr{ewa zakona i pqa~ke buyetskog novca preko nabavki velike koli~ine ure|aja za poni{tavawe karata u vozilima GSP-a. Tako je na osnovu odluke Upravnog odbora GSP “Beograd”, broj:
6132/6, od 25. aprila 2002. godine, odobrena nabavka 400 komada ure|aja za po328) Ugovor o radovima je zaveden pod brojem: 3-1200/2001-IO, 11. 9. 2001. godine.
329) Skup{tina grada Beograda je, na predlog novoformirane gradske vlasti, sredinom oktobra 2000. godine na funkciju direktora GSP “Beograd” postavila
Milana No`ini}a. No`ini} se na toj funkciji zadr`ao do sredine novembra 2003. godine, kada je podneo ostavku. Wegovu funkciju nasledio je dotada{wi direktor Direkcije za javni prevoz Slaven Tica (DS), koji je razre{en
tek u avgustu 2008. godine.
211
Revizija demokratije
ni{tavawe karata i to od ma|arske firme BKV-GSZJ. Pojedina~na cena
ovog ure|aja je iznosila 2.141 dinar, a ukupan iznos nabavke iz odluke UO je
ozna~en na 856.500 dinara. Prema navodima iz odluke Upravnog odbora, koli~ina ure|aja za poni{tavawe karata koja je potrebna GSP-u iznosi 2.000
komada, a za {ta “treba tra`iti inovaciju ponude doma}ih ponu|a~a u pogledu cene, kao i rokova i garancije koju daju”. Daqe se navodi da komparaciju
cena tih ure|aja treba da pratiti u odnosu na ma|arskog ponu|a~a, a po izvr{enoj proceni i opredeqenoj ponudi za nabavku ure|aja, potrebno je pribaviti saglasnost IO SG Beograda. Tako je, izme|u ostalog, Upravni odbor
ovom odlukom ovlastio generalnog direktora da potpi{e ugovor o nabavci
ure|aja, ali i da se stara o izvr{ewu iste.
Ugovor o spornoj nabavci330) izme|u GSP “Beograd” i preduze}a “Dinara” a.d. zakqu~en je u maju mesecu 2002. godine, i to bez sprovo|ewa procedure za nabavku opreme koju su tada predvi|ale odredbe Zakona o sredstvima u
svojini Republike Srbije. Osnov za zakqu~ewe ugovora bila je samo odluka
UO i pribavqena ponuda preduze}a “Dinara” a.d. Na taj na~in je ugovorena
isporuka 400 ure|aja (za poni{tavawe karata) ma|arske firme BKV-GSZJ,
i to po ceni od 31,10 evra, u dinarskoj protivvrednosti od 2.141 dinar, a {to
je ukupno iznosilo 856.500 dinara. U me|uvremenu, za nabavku 1.600 komada
ure|aja, ma|arski proizvo|a~ je obavestio uvoznika “Dinaru” a.d. da }e cena,
zbog izrade novih alata, biti neznatno vi{a, i to 32,6 evra po komadu. Me|utim, u svojoj ponudi preduze}e “Dinara” a.d. je naglasilo da i pored svega postoji prostor za smawewe cena prilikom “direktnih kontakata” GSP-a i
ma|arskog proizvo|a~a. Naravno, rukovodstvo GSP-a je u me|uvremenu prona{lo nove kombinacije, pa im ovaj uvoznik (ponu|a~), kao i proizvo|a~, vi{e nisu bili interesantni.
Tako je GSP objavio drugi javni poziv za prikupqawe ponuda za nabavku nove koli~ine ure|aja za poni{tavawe karata, na koji je se odazvalo pet
doma}ih proizvo|a~a koji su dostavili svoje ponude. Me|utim, javni poziv je
morao biti ponovqen zbog precizirawa cena, rokova i garancije isporuke.
Na ponovqeni poziv su prispele tri ponude, od kojih je prihva}ena ponuda
preduze}a “Enipinves”. Pored svih elemenata iz ponude, navedeno preduze}e
je za GSP “Beograd” prihva}eno imaju}i u vidu da je re~ o dugogodi{wem poslovnom partneru GSP-a, a naro~ito o wegovoj “spremnosti da otpi{e (ranije) dospele kamate u iznosu od 1,4 miliona dinara”. Pri tom je preduze}e
“Enipinvest”, ure|aj o poni{tavawu karata ponudilo po ceni od 2.760 dinara,
dok je preduze}e “Motorkov” istu ponudu dalo na 2.300 dinara po komadu. U
pogledu rokova, isporuke i garancije, oba preduze}a su dala iste uslove. Ove
dostavqene ponude nije ni razmatrala komisija za izbor “najpovoqnijeg” ponu|a~a, ve} referenti u nadle`nim slu`bama GSP-a. To nije smetalo direktoru GSP-a da uputi predlog IO SG Beograda da se sa preduze}em “Enipinvest” zakqu~i ugovor o nabavci, tako {to }e Izvr{ni odbor dati svoju saglasnost. Me|utim za ovu nabavku IO SG Beograda nije dao svoju saglasnost.
330) Ugovor o nabavci je zaveden pod brojem: 6736, od 15. 5. 2002. godine.
212
Ivan Nini}
I pored ~iwenice da IO SG Beograda nije dao svoju saglasnost, GSP
“Beograd” i preduze}e “Enipinvest” su u maju 2002. godine potpisali protokol
kojim se “Enipinvest” obavezao da otpi{e dospele kamate zbog neblagovremenog pla}awa GSP “Beograd”, ukoliko sa wim zakqu~i ugovor za isporuku
automata za poni{tavawe karata. Samo mesec dana kasnije, u junu 2002. godine, sa preduze}em “Enipinvest” je potpisan ugovor o kupoprodaji 2.000 poni{tava~a karata331) po ceni od 2.760 dinara po komadu. Ne{to kasnije, u oktobru 2002. godine, potpisan je aneks osnovnog ugovora332) sa preduze}em
“Enipinvest”, s kojim je ugovorena kupovina dodatnih 1.000 komada ure|aja i
200 komada neisporu~enih po osnovnom ugovoru, a po istoj ceni od 2.760 dinara. U maju 2003. godine, potpisan je i Aneks II osnovnog ugovora333), kojim
je ugovorena isporuka dodatnih 1.200 komada poni{tiva~a po nepromewenoj
ceni. Kontrolom dokumentacije koja se odnosila na ove nabavke, buyetska
inspekcija je utvrdila da su osnovni ugovor, kao i dva aneksa sa preduze}em
“Enipinvest”, zakqu~eni “bez ispuwenosti uslova iz odluke UO GSP “Beograd” da se obezbedi komparacija cena i uslova sa ma|arskim proizvo|a~em
i obezbedio potrebna saglasnost IO SG Beograda”. Inspektori su u svom nalazu ocenili da su postupak izbora “najpovoqnijeg” ponu|a~a i sklapawe
ugovora sa preduze}ima “Dinara” i “Enipinvest”, izvr{eni u suprotnosti sa
odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Prema navodima inspektora, Sekretarijat za saobra}aj je bio nadle`an
za poslove koji se odnose na nadzor nad radom javnih preduze}a za gradski
prevoz. U tom pogledu, u nalazu se konstatuje da “u postupku kontrole, nisu
pru`eni dokazi o merama preduzetim od strane odgovornih lica u Sekretarijatu za saobra}aj grada Beograda, po saznawu da je ugovor o nabavci poni{tiva~a sklopqen bez potrebne saglasnosti IO SG Beograda, suprotno
uslovima predvi|enim odlukom UO GSP-a, odnosno suprotno odredbama (...)
Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije”. Tako je na bazi propisa,
za ove propuste utvr|eno da su odgovorna lica Dragomir Pavlov334) i Zoran
Rubiwoni, koji su bili na funkciji gradskog sekretara u Sekretarijatu za
saobra}aj. Tako|e, inspektori su utvrdili da je za ove propuste odgovoran i
Mirko Ti{ma, sekretar u Sekretarijatu za finansije. Naravno, sve ovo je
samo “deli}” slike sprovo|ewa “gigantskih” tendera u Beogradu u re`iji
gradske vlasti i Demokratske stranke.
331)
332)
333)
334)
Ugovor o nabavci je zaveden pod brojem: 8047, od 21. 6. 2002. godine.
Aneks ugovora je zaveden pod brojem: 8047/1, od 22. 10. 2002. godine.
Aneks II ugovora je zaveden pod brojem: 4124, od 8. 5. 2003. godine.
Dragomir Pavlov (DS), koji je funkciju gradskog sekretara u Sekretarijatu
za saobra}aj obavqao do kraja februara 2002. godine, kada ga je nasledio Z. Rubiwoni (DS). Tada je Pavlov “pomeren” na funkciju pomo}nika u istom sekretarijatu. Prema pisawu “Srpske re~i” (br.292) Pavlov je pre smene prethodno “izriban” na sednici IO Gradskog odbora DS kojom je presedavao Goran
Vesi} i tada mu je “zamereno da ve}i deo novca od mita uzima za sebe, te su tek
mrvice stizale u strana~ku kasu u Krunskoj ulici”. Da li je ova informacija
bila ta~na treba proveriti kod Danice Dra{kovi} (SPO) koja je tada ure|ivala “Srpsku re~”
213
Revizija demokratije
(27)
[teto~ine bez odgovornosti (6)
Po okon~awu buyetske kontrole materijalno-finansijskog poslovawa Gradske uprave u Beogradu, buyetski inspektori su nalo`ili i u svom
nalazu evidentirali odre|ene mere koje je gradska vlast bila u obavezi da
izvr{i u ostavqenim rokovima. Date mere su se odnosile na obavezan povra}aj nenamenski i nezakonito utro{enih sredstava iz gradskog buyeta
u 2001. i 2002. godini. Me|utim, na date mere i ~iweni~no stawe iz nalaza
inspekcije, gradska vlast Beograda `alila se i tada{wem ministru finansija Mla|anu Dinki}u. Dinki} je `albu uva`io delimi~no, pa je tako
umesto 147,5 miliona dinara, gradska vlast bili obavezna da u gradsku kasu vrati 146,5 miliona dinara. Nezadovoqna ovakvim re{ewem, gradska
vlast je Vrhovnom sudu Srbije podnela tu`bu. Vrhovni sud je tu`bu odbio
kao neosnovanu. Time je prakti~no Vrhovni sud potvrdio nalog Ministarstva finansija da u gradsku kasu mora da se vrati iznos od 146,5 miliona
dinara, a gradska vlast, na ~elu sa Demokratskom strankom, odbila je da
izvr{i ovu presudu. [to se ti~e odgovornosti za mahinacije sa gradskim
novcem, i ona je u potpunosti izostala. Prekr{ajna prijava koju su inspektori podneli protiv gradskih ~elnika, sudija za prekr{aje je odbacio, i
to zbog “nastupawa zastarelosti”, “nedostatka dokaza” i “neispuwenosti uslova za postojawe ili nepostojawe dela”. Da mahinacije gradske vlasti ne podle`u krivi~nom delu, niti podle`u privrednom prestupu, zakqu~ila su i nadle`na tu`ila{tva.
***
@alba gradske vlasti bez osnova
Na ~iwenice o malverzacijama koje je uo~ila i “pribele`ila” Buyetska inspekcija Ministarstva finansija prilikom kontrole materijalnofinansijskog poslovawa gradske vlasti u Beogradu za period 2001. i 2002. godine, a koje su bile predmet prethodnih 5 analiza, gradski ~elnici su ulo`ili prigovor. Dakle, iskoristili su svoje zakonsko pravo i u roku od 8 dana
od dana prijema inspekcijskog nalaza, prigovorili su na ono {to je prema
wihovom mi{qewu bilo neta~no, nepotpuno ili ~ak pogre{no utvr|eno u
postupku buyetske kontrole. Ovaj “pamflet” koji se sastoji od 20 stranica,
zaveden je pod slu`benim brojem gradske uprave: 020-2067/04-SU. Na adresu
Ministarstva finansija je upu}en 21. maja 2004. godine, a potpisala ga je Tamara Stoj~evi}, tada{wi sekretar gradske uprave grada Beograda. Ona je
ovim prigovorom poku{ala da pobije skoro sve navode iz nalaza Buyetske
inspekcije, ali bezuspe{no. Sa velikom dozom drskosti i arogancije, Tamara Stoj~evi} u datom prigovoru tuma~i zakone i propise kao da je wihov donosilac. Osim toga, ona dopu{ta sebi da revidira rad buyetskih inspektora, ne ustru~avaju}i se da im o~ita lekciju o tome kako treba da vr{e buyetsku kontrolu. Tako se u prigovoru buyetski inspektori optu`uju za “nekom214
Ivan Nini}
petentnost”, “neobjektivne i tendenciozne navode u svom nalazu”, “prekora~ewe granice slu`benih ovla{}ewa u postupku kontrole”, “nezakonito zadirawe u pitawa vezana za konkretan izbor ponu|a~a na tenderima”, itd. Dakle, stav gradske vlasti jeste da je svaki dinar iz buyeta utro{en u skladu sa
zakonom, a da je zapisnik, odnosno nalaz Buyetske inspekcije, neta~an i da ga
treba revidirati na taj na~in {to se predla`e brisawe skoro svih navoda o
kr{ewu zakona koji su u wemu sadr`ani.
Potpuno o~ekivano, ve} 8. juna 2004. godine, Buyetska inspekcija je svojim aktom odbacila sve primedbe Gradske uprave i sekretara Tamara Stoj~evi}, i to kao neosnovane, ~ime su inspekcijski nalaz i svi navodi iz wega
ponovo potvr|eni. Me|utim, kako i pored ovoga gradska vlast nije u ostavqenim rokovima postupila po merama, odnosno nije vratila nenamenski
utro{en novac u buyet grada, buyetski inspektori su 25. avgusta 2004. godine doneli odgovaraju}e re{ewe. Ovim re{ewem, gradu Beogradu je ponovo
nalo`eno izvr{ewe ve} datih mera iz nalaza, ali je ostavqeno i pravo na
`albu ministru finansija kao drugostepenom organu335). Gradska vlast je iskoristila svoje pravo, pa je na re{ewe Buyetske inspekcije, 3. septembra
2004. godine, ulo`ila `albu. Tu `albu je li~no Mla|an Dinki}, tada{wi
ministar finansija, delimi~no prihvatio, {to su{tinski nije uticalo na
bitnu promenu ~iweni~nog stawa. Naime, Dinki} je re{ewem od 20. oktobra
2004. godine potvrdio nalaz Buyetske inspekcije, odnosno potvrdio je obavezu vra}awa 146,9 miliona dinara u gradsku kasu, koliko je gradska vlast, na
~elu sa Demokratskom strankom, nezakonito utro{ila. Da ministar Dinki}
nije prihvatio `albu gradske vlasti, onda bi inspekcijski nalaz u potpunosti ostao na snazi, pa bi ova cifra za milion dinara bila uve}ana. Tako bi
morao da se nadoknadi mawak od 147,9 miliona dinara.
O ~emu je zapravo ovde re~? Naime, Dinki} je u obrazlo`ewu dispozitiva svog re{ewa zauzeo stav da je buyetska kontrola obuhvatala period finansijskog poslovawa gradskih vlasti u 2001. i 2002. godine, a da se jedna od
nalo`enih mera odnosila na poslovawe iz 2003. godine. Ta mera odnosila se
na nalog inspekcije da se u buyet grada izvr{i povra}aj milion dinara koji
su nezakonito “isparili”. Naime, u postupku kontrole inspektori su otkrili da je iz buyeta grada 2003. godine izvr{en nenamenski i nezakonito transfer (dotacija) u iznosu od milion dinara Sindikatu GSP “Beograd”. Prema Dinki}evom stavu, kontrolisani period 2003. godine nije mogao biti
predmet kontrole raspolagawa sredstvima buyeta grada Beograda, jer Sektor za buyetsku inspekciju i reviziju Ministarstva finansija za to nije izdao nalog. Nalog je bio izdat samo za kontrolu materijalno-finansijskog
poslovawa grada Beograda u 2002. i 2001. godini. Dakle, samo je to razlog {to
je delimi~no bila osnovana `alba gradskih vlasti i {to se u re{ewu ministra finansija ne navodi obaveza vra}awa 147,5 miliona dinara, ve} 146,5
miliona dinara. Tako je gradska vlast bila u obavezi da ova sredstva nadoknadi u gradsku kasu, i to do kraja 2004. godine.
335) Na pojedina~na akta doneta od strane buyetskih inspektora u prvostepenom,
i ministra finansija u drugostepenom postupku, primewuju se odredbe Zakona
o op{tem upravnom postupku.
215
Revizija demokratije
Vrhovni sud presudio, ali 146,5 miliona nije nadokna|eno
Protiv re{ewa koje je u drugostepenom postupku po `albi grada Beograda doneo tada{wi ministar finansija Mla|an Dinki}, Gradsko javno
pravobranila{tvo Beograd je u ime gradske vlasti podnelo tu`bu Vrhovnom
sudu Srbije. Svoj tu`beni zahtev u ovom upravnom sporu gradska vlast je zasnovala na “pogre{nom” i “nepotpuno” utvr|enom ~iweni~no stawu, “bitnoj
povredi pravila postupka”, i “pogre{noj primeni materijalnog prava” od
strane Buyetske inspekcije, a tobo`e na {tetu grada Beograda. I naravno, 13.
jula 2006. godine, sastalo se ve}e Vrhovnog suda Srbije, i to u sastavu: Qubodrag Pqaki}, predsednik ve}a; Du{anka Marjanovi} i Dragana Skoka, ~lanovi ve}a i na nejavnoj sednici je doneta presuda po tu`bi grada Beograda. Tu`ba grada Beograda je odbijena336). Dakle, buyetski inspektori su svoj inspekcijski nalaz zasnovali na zakonu, a i ministar Mla|an Dinki} je svoje drugostepeno re{ewe zasnovao na zakonu. Po ovoj presudi Vrhovnog suda, gradske
vlasti grada Beograda su bile u obavezi da izvr{e re{ewe Ministarstva finansija i da u gradsku kasu nadoknade 146,5 miliona dinara, koliko je buyetska
inspekcija utvrdila da je nezakonito potro{eno tokom 2001. i 2002. godine.
Gradska vlast je to odbila da u~ini, a na postavqeno pisano pitawa (u
ciqu prikupqawa podataka za izradu ove analize) u Ministarstvu finansija ka`u da se u spisima predmeta ne nalazi akt iz kog bi se moglo videti da
li je grad Beograd postupio po nalo`enim merama337). S tim u vezi, odborni~ka grupa Srpske radikalne stranke u Skup{tini grada Beograda je predsedniku Skup{tine grada Beograda, dana 21. maja 2008. godine, podnela inicijativu za razre{ewe gradona~elnika grada Beograda Dragana \ilasa. Kao
jedan od razloga za razre{ewe Dragana \ilasa, u ta~ki 18 predloga za razre{ewe je navedeno da \ilasa treba razre{iti “zato {to odbija da u delo
sprovede presudu Vrhovnog suda Srbije kojom je nalo`eno vra}awe u gradski
buyet 146.568.790,27 dinara koje su funkcioneri Demokratske stranke kao
~elnici Beograda protivzakonito potro{ili”. Na`alost, ova inicijativa
Srpske radikalne stranke nije dobila podr{ku ve}ine odbornika Skup{tine grada Beograda338).
Time je Demokratska stranka nastavila i daqe da demonstrira pravno i
politi~ko nasiqe nad pravosna`nim i izvr{nim odlukama nadle`nih sudova Republike Srbije. I ne samo to, sve dok ima odborni~ku ve}inu u Skup{tini grada Beograda, Demokratska stranka }e nekontrolisano, bez ikakvog
straha od sankcionisawa nastaviti sa pusto{ewem gradskog buyeta koje ina~e u kontinuitetu traje ve} 9 godina.
336) Presuda Vrhovnog suda Srbije nosi slu`beni broj: U.5536/04, od 13. 7. 2006. godine.
337) Odgovor na postavqeno pitawe o postupawu gradaskih vlasti po merama
buyetske inspekcije, autor je dobio od Ministarstva finansija dopisom broj:
4-00-00038/2008, od 28. jula 2008. godine.
338) Na sednici Skup{tine grada Beograda koja je odr`ana 2. juna 2008. godine, za
razre{ewe gradona~elnika D.\ilasa glasalo je 42 opoziciona odbornika, a
protiv je bilo 55 odbornika vladaju}e ve}ine.
216
Ivan Nini}
Prema odluci sudije za prekr{aje sve je “zastarelo””
Kada je re~ o odgovornosti onih koji su u~estvovali u ovom me{etarewu, buyetska inspekcija je preduzela mere u skladu sa svojim ovla{}ewima.
Odmah po okon~awu “polemike” izme|u gradske vlasti i Ministarstva finansija, buyetski inspektori su gradskom sudiji za prekr{aje grada Beograda, 17. novembra 2004. godine, prosledili zahtev za pokretawe prekr{ajnog
postupka protiv odgovornih lica u Gradskoj upravi. Interesantno je to da je
zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka napisan 12. oktobra 2004. godine,
a prosle|en organu za prekr{aje tek 17. novembra 2004. godine. Dakle, mesec
dana se bespotrebno odugovla~ilo sa inicirawem pokretawa prekr{ajne
odgovornosti pred nadle`nim organom. Mada je to moglo da se u~ini i 6 meseci ranije, jer je inspekcijski nalaz o izvr{enoj kontroli bio sa~iwen 10.
maja 2004. godine. Bilo kako bilo, ovim zahtevom je zatra`eno utvr|ivawe
prekr{ajne odgovornosti za gradske ~elnike koji su direktno odgovorni za
nezakonitosti i nenamensko rasipawe novca iz gradske kase. Inspektori su
na 20 stranica detaqno opisali i dokumentovali sve mahinacije za koje su
~elnici gradske vlasti snosili odgovornost, a ~ime je prouzrokovan mawak
u gradskoj kasi. Grubo gledano, ta odgovornost se odnosila na nenamensko
tro{ewe 146,5 miliona dinara, nezakonito transferisawe milionskih svota novca, ali i na {timovawe velikih tendera u vrednosti od preko 170 miliona dinara. Prema navodima prekr{ajnog zahteva, inspekcija je zahtevala
da se prekr{ajno kazne: Nenad Bogdanovi}, tada predsednik IO SG Beograda; Tamara Stoj~evi}, tada zamenika sekretara, a zatim i sekretar Gradske
uprave; Mirko Ti{ma, tada sekretar Sekretarijata za finansije; @arko Radovanovi}, tada v.d. direktora Slu`be za finansijsko-ra~unovodstvene poslove; Duwa Kne`evi}, tada sekretar Sekretarijata za komunalne i stambene poslove; Zoran Rubiwoni, tada sekretar Sekretarijata za saobra}aj i Neboj{a Peruni~i}, sekretar Gradske uprave (do 04. jula 2003).
Kakva je sudbina ove prekr{ajne prijave, autor ove analize je poku{ao
da sazna u Ministarstvu finansija. Pomalo ~udno, ali stigao je odgovor da
“Ministarstvo finansija nije upoznato sa ishodom prekr{ajnog postupka”.
Usledilo je zatim i drugo obra}awe, ali ovog puta na pravu adresu, i to kod
organa za prekr{aje grada Beograda. Na pismeni zahtev, autor je u skladu sa
zakonom dobio kopiju tra`enog dokumenta. Iz dobijenog dokumenta se vidi
da je Slavica Brki}, gradski sudija za prekr{aje, re{ewem broj: 107-UP
220919/05, od 17. novembra 2005. godine, obustavila prekr{ajne postupke protiv celokupne “ekipe” iz Gradske uprave protiv koje je podneta prekr{ajna
prijava. Prema navodima iz obrazlo`ewa ovog re{ewa, prekr{ajni postupci su obustavqeni zbog “nastupawa zastarelosti”, ili zbog “nedostatka dokaza” ili zbog “neispuwenosti uslova za postojawe ili nepostojawe dela”.
Va`no je ista}i i to da se u obrazlo`ewu re{ewa navodi da je predmet “dodeqen u rad postupaju}em sudiji 25. marta 2005. godine”. Dakle, to je 4 meseca kasnije od dana kada je organu za prekr{aje predat zahtev za pokretawe
prekr{ajnog postupka, ili drugim re~ima, to je 10 meseci otkako je izvr{ena buyetska kontrola i sa~iwen inspekcijski nalaz. Postavqa se logi~ko
217
Revizija demokratije
pitawe za{to je ova prekr{ajna prijava skupqala pra{inu ~etiri meseca,
odnosno za{to odmah po prispe}u u decembru 2004. godine nije uzeta u razmatrawe! Pri tom je nadle`nima u ogranu za prekr{aje grada Beograda bili
odli~no poznato da shodno odredbama Zakona o prekr{ajima, prekr{aj zastareva ukoliko se nakon godinu dana kada je u~iwen ne pokrene postupak.
O~igledno su ovde zlonamerno “probijani” rokovi, jer se pored zastarelih
prekr{aja odgovornih lica, i{lo na apsolutnu zastarelost i onih prekr{aja za koje je bilo pitawe dana kada }e zastariti. Zanimqivo je i to da je u
ovom postupku tada{wi predsednik IO SG Beograda Nenad Bogdanovi} anga`ovao advokata.
Prema odluci javnog tu`ioca, “nema krivi~nog dela””
Da li buyetski inspektori nakon izvr{ene kontrole nisu `eleli da napi{u krivi~nu prijavu protiv odgovornih lica u gradskoj upravi, kako se ne
bi “zamerili” krupnim “zverkama”, nije poznato. Me|utim, inspektori su verovatno zbog “mirne” savesti, 16. septembra 2004. godine, svoj nalaz sa prate}im spisima prosledili Republi~kom javnom tu`ila{tvu u Beogradu. U dopisu upu}enom tu`ila{tvu, izme|u ostalog navodi se “(...) kako je zapisnikom utvr|eno nepo{tovawe zakonskih odredbi, to vas molimo da nas obavestite o eventualnom pokretawu krivi~nog postupka”. Autor ove analize je
iz Republi~kog javnog tu`ila{tva zatra`io, i 26. avgusta 2008. godine dobio pisanu informaciju (br. A243/08) o konkretnim koracima koje je taj organ preduzeo. Naime, iz dobijene informacije se vidi da je ovo tu`ila{tvo,
20. septembra 2004. godine, predmet ustupilo na daqe postupawe Okru`nom
javnom tu`ila{tvu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadle`nom.
“Okru`no javno tu`ila{tvo u Beogradu, 18. maja 2005. godine, pod KTR
brojem 2984/04, predmet je arhiviralo smatraju}i da se radwe odgovornih lica Skup{tine grada Beograda, vezano za namensko i zakonito tro{ewe
buyetskih sredstava i vr{ewe prenamene buyetskih sredstava na osnovu zakqu~aka IO SG Beograda, mogu eventualno podvesti pod sferu odgovornosti za privredne prestupe i prekr{aje odgovornih lica” – navodi se u odgovoru koji je autor dobio, a koji je potpisala Zorica Popovi}, zamenik republi~kog javnog tu`ioca. U ovom odgovoru je daqe navedeno: “Tako|e vas obave{tavamo da je dana 22. decembra 2004. godine, od strane Drugog op{tinskog
javnog tu`ila{tva u Beogradu, odba~ena prijava Sektora za buyetsku inspekciju i reviziju koja je podneta istom tu`ila{tvu za privredni prestup
protiv odgovornih lica Gradske uprave grada Beograda, @arka Radovanovi}a i Vesne Jovanovi}, zbog vi{e privrednih prestupa iz ~lana 70, stav 3 Zakona o ra~unovodstvu”.
Dakle, stvar je potpuno jasna. Okru`no javno tu`ila{tvo je zauzelo stav
da u radwama ~elnika gradske vlasti nema obele`ja krivi~nih dela, ve} samo prekr{ajnih dela i privrednih prestupa. S druge strane, gradski organ
za prekr{aje je konstatovao “nastupawe zastarelosti”, “nedostatak dokaza”
i “neispuwenost uslova za postojawe ili nepostojawe dela”. Na kraju, drugi
op{tinski javni tu`ilac je ocenio da prijavqeni prestupi zapravo nisu
218
Ivan Nini}
privredni prestupi koje trebe sankcionisati. Ovakve odluke nadle`nih
pravosudnih organa, koji zatvaraju o~i pred kriminalom kakav je tokom 2001.
i 2002. godine proizvela gradske vlast u Beogradu, su u najmawu ruku sramne,
nezakonite i politi~ki obojene. Upravo za ovakve situacije je Krivi~nim
zakonikom Republike Srbije propisano krivi~no delo na koje su nadle`na
tu`ila{tva posebno morala da obrate pa`wu prilikom razmatrawa dokaza
o kriminalu i pqa~kama u gradskoj upravi grada Beograda. Re~ je pre svega o
krivi~nom delu “zloupotrebe slu`benog polo`aja” iz ~lana 359, stav 3, a u
vezi sa stavom 1 KZ RS kojim je propisano da }e: “slu`beno lice koje iskori{}avawem svog slu`benog polo`aja ili ovla{}ewa, prekora~ewem granice svog slu`benog ovla{}ewa ili nevr{ewem svoje slu`bene du`nosti
pribavi sebi ili drugom kakvu korist, drugom nanese kakvu {tetu ili te`e
povredi prava drugog”, biti ka`weno zatvorom od dve do dvanaest godina,
ukoliko vrednost pribavqene imovinske koristi prelazi 1,5 miliona dinara. U ovom slu~aju se radi o sumi od ~ak 146,5 miliona dinara koje treba nadoknaditi u gradsku kasu, i tu su pravosudni organi pokazali kako je u Srbiji danas neraskidiva sprega izme|u politike i pravosu|a.
Dakle, ovaj slu~aj pokazuje da je vlast za Demokratsku stranku zapravo
poluga koja slu`i za pqa~kawe sopstvenog naroda i sopstvene dr`ave, da je
pravosu|e poluga koja {titi kriminal i lopovluk Demokratske stranke, a
da je zakon mrtvo slovo na papiru i da se na funkcionere Demokratske stranke uop{te ne primewuje.
219
Revizija demokratije
(28)
Bezakowe u op{tini Zvezdara
Prema nalazu Buyetske inspekcije Ministarstva finansija iz 2005.
godine, “demokratsko” rukovodstvo beogradske op{tine Zvezdara je razbacivawem novca iz op{tinske kase o{tetilo buyet ove op{tine za 18,7
miliona dinara bruto. [teta je nastala po osnovu nezakonitog i partijskog uve}awa plata i drugih naknada zaposlenima u op{tinskoj upravi.
Kontrolom javnih nabavki koje je op{tinsko rukovodstvo realizovalo za
potrebe op{tine, buyetski inspektor je utvrdio kr{ewe Zakona o javnim nabavkama. Tako su radovi na ure|ewu op{tine, ~ija se vrednost kretala i do 10 miliona dinara u 2004. godini, dodeqivani bez tendera na nezakonit na~in. Fakture sa vi{emilionskim iznosima za poslove ru{ewa
bespravno podignutih objekata op{tina je bez sprovedenog tendera pla}ala firmi “Gradwa rekord” d.o.o., dok je ugovor bio zakqu~en sa potpuno drugim pravnim licem, i to SZR “Gra|evinsko rekord”. Da stvar bude gora, sve
malverzacije ~elnika op{tine Zvezdara su prekr{ajno zastarele, a i krivi~na odgovornost je tako|e izostala.
***
Op{tina Zvezdara kao “tradicionalni plen””
U razli~itim koalicijama, jo{ od 1992. godine, vlast u beogradskoj op{tini Zvezdara vr{i Demokratska stranka. Srpska radikalna stranka je
ovom op{tinom rukovodila samo ~etiri meseca, i to u periodu od februara
do juna 2005. godine339). Tada je za Demokratsku stranku ovaj gubitak vlasti
bio veliki poraz, ali su muwevitom akcijom pritisaka i ucena uspeli da izglade sve nesporazume sa koalicionim partnerima i naprave odborni~ku ve}inu za preuzimawe op{tine od Srpske radikalne stranke. Osim trgovine,
poseban doprinos povratku “`utih” u op{tinsku vlast, doprinela je i dobro
sinhronizovana akcija pojedinih medija koji su redovno prenosili “gor~inu” i sejawe straha ~elnika Demokratske stranke. “Ne}emo se pomiriti sa
~iwenicom da je radikal na ~elu op{tine koja je tradicionalno demokratska i odmah }emo zapo~eti sa borbom protiv toga” – izjavio je u februaru
2005. godine Milan Popovi}, funkcioner DS-a, i to samo dva dana nakon izbora radikala za predsednika op{tine Zvezdara. “Najverovatnije }emo izgubiti i pomo} USAID-a namewenu demokratskim op{tinama, koja je predvi339) Na sednici SO Zvezdara, koja je odr`ana 18. 2. 2005. godine, smewen je dotada{wi predsednik Milan Popovi} (DS) i za novog predsednika je izabran
funkcioner Srpske radikalne stranke. Posle sukoba dotada{wih koalicionih partnera DS i DSS, za smenu Milana Popovi}a je glasala nova odborni~ka ve}ina (SRS-13, DSS-8, SPS-3, PSS-2 i SDP-1). Nedugo zatim, DS i DSS
su izgla-dili sukobe i ve} 28. juna Popovi} je ponovo postao predsednik op{tine Zvezdara.
220
Ivan Nini}
|ena za modernizaciju rada op{tinske uprave, a prema mojoj proceni ta sredstva bi iznosila oko 50 miliona dinara” – bila je jedna od mnogobrojnih Popovi}evih pretwi iz marta 2005. godine. Krajem juna 2005. godine, Demokratska stranka je ponovo preuzela vlast u op{tini Zvezdara i taj kontinuitet
do danas nije prekinut.
U junu 2008. godine Milan Popovi}340) drugi put za redom je izabran za
predsednika op{tine, a odborni~ku ve}inu u novom ~etvorogodi{wem mandatu ~ine dve istovetne politi~ke i interesne grupacije, DS i LDP. Ova
“kombinatorika” }e biti pogubna za op{tinsku kasu, imaju}i u vidu to da se
“`uti” veoma dobro razradili decenijski mehanizam me{etarewa u op{tini Zvezdara. Ako se samo osvrnemo na tro{ewe op{tinskog buyeta u prvom
kvartalu 2004. godine, sasvim je jasno o kakvoj politici i kakvim qudima je
zapravo re~. Naime, kako je to Demokratska stranka me{etarila sa op{tinskim buyetom u prva 4 meseca 2004. godine, utvrdila je Buyetska inspekcija
Ministarstva finansija. Ovaj organ je 24. oktobra 2005. godine sa~inio zapisnik (nalaz) o kontroli koji nosi slu`beni broj: 401-00-1001/2005-09. Kao
odgovorna lica za materijalno-finansijsko poslovawe op{tine Zvezdara u
periodu januar-april 2004. godini, Buyetska inspekcija je u svom nalazu
ozna~ila starog i novog predsednika op{tine, Petra Moravca341) i Milana
Popovi}a, ina~e obojica su funkcioneri Demokratske stranke. Objektivno
gledano, za period koji je bio predmet buyetske kontrole i predmet “interesovawa” Buyetske inspekcije odgovorno lice je bio Petar Moravac.
Prvo {to je inspekcija utvrdila u postupku kontrole, jeste to da ~uvena “demokratska” vlast u op{tini Zvezdara nije umela ni odluku o buyetu za
2004. godinu, da usaglasi sa svim elementima koje propisuje Zakon o buyetskom sistemu. Izme|u ostalog, odlukom o buyetu za 2004. godinu koju je u martu 2004. godine usvojila Skup{tina op{tine Zvezdara, bili su predvi|eni
prihodi i rashodi ne samo za teku}u 2004. godinu, ve} i za naredne dve fiskalne godine, {to je bilo u potpunosti suprotno zakonu. Pri tom, Op{tinsko ve}e i Skup{tina op{tine, kao indirektni korisnici op{tinskog
buyeta, uop{te nisu sa~inili svoje finansijske planove tro{ewa sredstava u 2004. godini, a {to zakon eksplicitno nala`e kao obavezu. [to se ti~e
zavr{nog ra~una buyeta op{tine Zvezdara u 2004. godini, on do 23. maja 2005.
godine nije usvojen od strane nadle`nog izvr{nog organa, ali je i pored toga poslat Ministarstvu finansija, ~ime je ponovo grubo prekr{en zakon.
Naravno, svi ovi veliki finansijski prekr{aji nisu predstavqali prepre340) Milan Popovi} je, kao funkcioner Demokratske stranke, za predsednika op{tine Zvezdara izabran 20. 11. 2004. godine, a reizabran je na istu funkciju
19. 6. 2008. godine.
341) Petar Moravac je, kao funkcioner Demokratske stranke, izabran za predsednika op{tine Zvezdara sredinom oktobra 2000. godine, a u ranijem mandatu je
bio predsednik IO u ovoj op{tini. Funkciju predsednika je vr{io sve do novembra 2004. godine, kada ga nasle|uje Milan Popovi}. Kao kadar Demokratske stranke, Moravac postaje pomo}nik direktora, a ne{to kasnije zamenik
direktora JKP “Gradske pijace”.
221
Revizija demokratije
ku op{tinskoj vlasti koju je predvodila Demokratska stranka, da potro{i
247,7 miliona dinara iz op{tinske kase. Pri tro{ewu tog novca, inspekcija je utvrdila odsustvo primene va`e}ih propisa, {to je stvorilo {tetu ve}ih razmera po buyet op{tine Zvezdara.
Kupovina “socijalnog mira”” ko{tala 18,7 miliona dinara
Predmet interesovawa buyetske inspekcije bio je rashod od 127,5 miliona dinara, koji je op{tina Zvezdara imala po osnovu isplate zarada i dodataka na zarade zaposlenim slu`benicima i funkcionerima u op{tini. Me|utim, kako nisu utvr|ene nepravilnosti prilikom odre|ivawa koeficijenata za zaposlene, inspektor se “fokusirao” na kontrolu “naduvanih” dodataka uz plate, koji su po svemu sude}i postali glavni adut “`utih” za kupovinu socijalnog mira kod zaposlenih u op{tinama kojima rukovodi Demokratska stranka. Kao {to se moglo i pretpostaviti, raznorazni dodaci su i
u ovoj “demokratskoj” op{tini obra~unati i ispla}eni na nezakonit na~in.
Kako? Tako {to je IO op{tine Zvezdara, 12. januara 2004. godine, doneo
“Pravilnik o zvawima, zanimawima, i platama zaposlenih i postavqenih
lica u op{tinskoj upravi”, koji je poslu`io za strana~ko potkusurivawe.
Na osnovu ovog strana~kog “pamfleta”, prema navodima buyetskog inspektora, zaposlenima je prethodno utvr|en osnovni koeficijenat, dodatno uve}avan za 6, 10, ili 15 odsto, pa je tako uve}an koeficijent, jo{ jedanput uve}an
za 30 odsto. Prema zakqu~ku inspektora, ovakvo “stimulisawe”, nagra|ivawe i “~a{}avawe” je bilo u suprotnosti sa odredbama Zakona o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama, pa samim tim i u suprotnosti sa Zakonom o buyetskom sistemu.
U prvom slu~aju buyetski inspektor je utvrdio da je nezakonitim uve}awem osnovnih koeficijenata u rasponu od 6 odsto do 15 odsto (“stimulativni dodaci”) tokom 2005. godine, u op{tini Zvezdara buyet o{te}en za
4.595.323,36 dinara neto, odnosno za 6.716.635,36 dinara bruto. U drugom slu~aju inspektor je utvrdio da je nezakonitim stimulisawem od 30 odsto (plata koje je ve} prethodno “naduvana”) buyet o{te}en za 6.853.589,52 dinara neto, odnosno za 10.011.045,79 dinara bruto. S tim u vezi, buyetski inspektor je
op{tinskim vlastima nalo`io dve mere. I prvom i drugom merom je nalo`eno da se u roku od 3 meseca u buyet izvr{i povra}aj neto i bruto iznosa
koji su nezakonito ispla}eni zaposlenima tokom 2005. godine. Dakle, radi
se o ukupnoj neto cifri od 11.448.912,88 dinara, odnosno 16.727.681,15 dinara
bruto, za koliko je zbirno naneta {teta buyetu op{tine Zvezdara.
U postupku buyetske kontrole isplata u op{tini Zvezdara, buyetski
inspektor je utvrdio jo{ jednu zloupotrebu novca iz op{tinskog buyeta. Naime, pozivaju}i se na odluku o buyetu op{tine Zvezdara za 2004. godinu, sekretar op{tinske uprave je doneo re{ewe kojim je odobrio nov~anu isplatu u visini od 6.000 dinara u neto iznosu, i to za 259 radnika. Re{ewem je
predvi|eno da se isplata ovih sredstava izvr{i na ime “ostvarivawa prava
na za{titu na radu, odnosno spre~avawa nastupawa {tetnih posledica”. Tako je po ovom osnovu, iz op{tinskog buyeta svim radnicima ispla}eno
222
Ivan Nini}
1.427.999,95 dinara neto, odnosno 2.063.583,61 dinar bruto. S obzirom da je inspektor detaqno prekontrolisao odluku o op{tinskom buyetu za 2004. godinu, na koju se sekretar op{tine pozvao pri dono{ewu re{ewa, utvr|eno je
da nigde nisu bila predvi|ena sredstva za “za{titu na radu”. Kako je jasno da
je ova isplata bila u potpunosti nezakonita, u inspekcijskom nalazu je op{tinskim vlastima nalo`ena mera da se u roku od 3 meseca u op{tinsku kasu vrati bruto iznos od 2.063.583,61 dinar.
Kako su milionski poslovi sprovedeni bez tendera
Prema nalazu Buyetske inspekcije skoro sve nabavke robe i usluga koje
je iz buyeta finansirala op{tina Zvezdara u 2004. godini izvr{ene su mimo sprovo|ewa tendera bez obzira da li je bila re~ o nabavci male ili velike vrednosti. Tako su, primera radi, tro{kovi “o~uvawa `ivotne sredine” u 2004. godini iznosili 11.994.218,22 dinara. Inspektor je metodom “slu~ajnog uzorka” izvr{io uvid u pojedine tro{kove koje je s tim u vezi imao
op{tinski buyet i otkriveno je bezakowe. Naime, za ure|ewe 11 de~ijih
igrali{ta, preduze}u “Maraton LDN” d.o.o. iz Ma~vanske Mitrovice je
pla}eno 900.000 dinara. Zatim je istom preduze}u pla}en iznos od 2.645.200
dinara za ure|ewe zelenih povr{ina na 16 lokacija. Tako|e, op{tinska
vlast je, za izradu potpornih zidova na sportskom terenu u Bosutskoj ulici
na Zvezdari, preduze}u “Ceraprom” d.o.o. iz Beograda platila tro{kove u
iznosu od 469.589 dinara. Na bazi ova tri rashoda, ~ija vrednost prelazi 4 miliona dinara, buyetski inspektor je konstatovao da su op{tinske vlasti bile u obavezi da sprovedu javnu nabavki velike vrednosti342), ali to nije u~iweno.
Daqom kontrolom javnih nabavki utvr|eno je da je u 2004. godini op{tina Zvezdara iz buyeta platila radove na krovu zgrade Op{tinske uprave.
Prvobitna vrednost ugovorenih radova sa preduze}em “Triumfal” d.o.o. iz
Beograda je iznosila 945.420 dinara, ali su prema okon~anoj situaciji pla}eni radovi (sa porezom na promet) u iznosu od 1.195.804 dinara. Za ove radove postoji zapisnik komisije o izboru “najpovoqnijeg” ponu|a~a – preduze}a
“Triumfal” d.o.o. ~ija ponuda je razmatrana u konkurenciji sa jo{ tri ponude. Me|utim, inspektor je utvrdio da je za ove radove bilo neophodno raspisati tender velike vrednosti u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama i odredbama Zakona o buyetu za 2004. godinu, jer vrednost radova prelazi milion dinara, {to op{tinska vlast nije u~inila. Potpuno isti slu~aj
se “odigrao” i prilikom sanacije krova mesne zajednice “Veliki Mokri
Lug”, gde je vrednost radova iznosila 1.194.852 dinara (sa porezom na promet),
a posao je nezakonito dodeqen preduze}u “Produkt-invest” iz Beograda.
342) Odredbama Zakona o buyetu Republike Srbije za 2004. godinu bilo je propisano da je nabavka male vrednosti svaka nabavka dobara, usluga ili radova koja se kre}e u rasponu od 3.000 do 1.000.000 dinara, a sve preko ovog iznosa tretira se kao nabavka velike vrednosti.
223
Revizija demokratije
[to se ti~e nabavke kancelarijskog materijala za potrebe rada Op{tinske uprave op{tine Zvezdara u 2004. godini, po tom osnovu evidentirani su ukupni rashodi u visini od 4,735.039 dinara. Buyetski inspektor je
utvrdio da za nabavku kancelarijskog materijala uop{te nije sproveden postupak javne nabavke velike vrednosti. Pri tom je vrednost ove godi{we nabavke prema{ivala milion dinara, koliko je tada Zakonom o buyetu bilo
odre|eno kao kao limit izme|u nabavke male i velike vrednosti.
Jedan od delimi~no retkih i mawe uspe{nih tendera koje je “demokratska” vlast sprovela, ili je bar poku{ala da sprovede, jeste tender za nabavku ra~unara i ra~unarske opreme. Naime, u maju 2004. godine za potrebe Op{tinske uprave izvr{ena je nabavka 36 ra~unara i 6 laserskih {tampa~a.
Prema zapisniku koji je sa~inila komisija za javne nabavke, najpovoqniji
ponu|a~ na tenderu je bilo preduze}e “Mega” iz Beograda, i to sa ponu|enom
cenom od 1.746.900 dinara (bez poreza na promet). Sa ovim ponu|a~em Op{tinska uprava op{tine Zvezdara je zakqu~ila ugovor o nabavci, koji je odmah zatim po ugovorenoj ceni i realizovan. Me|utim, buyetski inspektor je
utvrdio da je javni poziv za ovaj tender koji je objavqen u “Slu`benom glasniku RS” zapravo bio nezakonit. U wemu uop{te nisu sadr`ani kriterijumi u skladu sa zakonom, prema kojima je kasnije bodovana i vrednovana najpovoqnija ponuda. Pri tom je utvr|eno da je tokom 2004. godine od istog preduze}a nabavqena i dodatna ra~unarska oprema ukupne vrednosti od 845.270
dinara, a za {ta uop{te nije sproveden postupak javne nabavke kako to nala`e Zakon o javnim nabavkama.
“Burazerska posla”” – jedna firma ugovara, a druga fakturi{e
Posebno zanimqiv slu~aj bezakowa u javnim nabavkama koji je proizvela “demokratska” vlast u op{tini Zvezdara, a koji je otkrio buyetski inspektor jeste posao ru{ewa bespravno podignutih objekata. Kontrola metodom “slu~ajnog uzorka” koji je primenio inspektor, odnosila se na kontrolu
rashoda prema preduze}u “Gradwa rekord” d.o.o. iz Beograda. Ova firma koja je o~igledno bila favorizovana od strane ~elnika op{tinske vlasti, na
ime svojih “ru{ila~kih” poslova tokom 2004. godine od op{tine Zvezdara je
naplatila milionske sume novca. Op{tinska vlast je spornom preduze}u iz
buyeta op{tine izvr{ila pla}awa, i to u slede}im iznosima: 1,3 miliona;
1,4 miliona; 1,5 miliona; 1,6 miliona; 553.560 dinara; 561.600 dinara; 849.982
dinara. Prema navodima buyetskog inspektora, ukupni prekontrolisani
tro{kovi prema preduze}u “Gradwa rekord” su iznosili 5.473.142 dinara. Za
ove radove op{tinska vlast uop{te nije sprovela tender velike vrednosti
na kom bi izabrala najpovoqnijeg ponu|a~a, kako to nala`e zakon. Me|utim,
buyetski inspektor je, prilikom kontrole finansijske dokumentacije koja
se odnosila na poslove sa navedenim preduze}em, utvrdio veoma interesantne ~iwenice.
Naime, op{tinska vlast op{tine Zvezdara je za radove ru{ewa bespravno podignutih objekata zakqu~ila ugovor sa SZR “Gra|evinsko rekord”
iz Beograda, i to jo{ 20. juna 2002. godine. Prema otkri}u inspektora, pret224
Ivan Nini}
hodno navedeni (milionski) ra~uni nisu izdati od strane SZR “Gra|evinsko
rekord” ulica 110 nova br. 9 iz Beograda. Izdati su zapravo od preduze}a
“Gradwa rekord” d.o.o. ulica Qube Davidovi}a br. 2 iz Beograda. Dakle, radove je fakturisalo potpuno drugo pravno lice sa kojim op{tina uop{te nije imala zakqu~en ugovor343). Autor ove analize je izvr{io pretragu u bazi
podataka privrednog registra koji za sva preduze}a i preduzetnike vodi
Agencija za privredne registre, ne bi li uspeo da “pove`e” o ~emu se zapravo radi. Naime, u privrednom registru pod registarskim brojem: BD23728 i
mati~nim brojem: 17456261, upisano je preduze}e za gradwu, in`ewering i
usluge gra|ewa “Rekord” d.o.o. iz Beograda, koje posluje sa skra}enim nazivom “Gradwa rekord” d.o.o. Me|utim, detaqnom pretragom baze podataka koja se odnosi na privatne preduzetnike, u {ta spada SZR “Gra|evinsko rekord”, utvr|eno je da ovakvo pravno lice ne postoji. Dakle, verovatno da je
SZR “Gra|evinsko rekord” izbrisana iz privrednog registra, a da je nakon
toga 14. 1. 2003. godine, osnovana “Gradwa rekord” d.o.o. Pri tom, su{tina nezakonitosti se ogleda u tome {to nikakav ugovor op{tina Zvezdara i navedeno preduze}e nisu zakqu~ili. Prema zakqu~ku buyetskog inspektora, tome je svakako trebalo da prethodi postupak javne nabavke u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2004. godinu. Op{tinska vlast je u ovom slu~aju verovatno smatrala da kako je u igri
“ista ekipa”, onda ugovor iz 2002. godine (sa firmom koja vi{e ne postoji)
ostaje na snazi i u 2004. godini.
Prekr{ajna odgovornost zastarela
Autor ove analize poku{ao je u Ministarstvu finansija da sazna odgovore na kqu~na pitawa, a vezano za me{etarewe “demokratske” vlasti u op{tini Zvezdara. Prvo, da li je op{tinska vlast imala prigovor na nalaz
buyetskog inspektora i da li je postupila po merama datim u inspekcijskom
nalazu, odnosno da li je u op{tinsku kasu izvr{en povra}aj sredstava koja su
nezakonito potro{ena? Drugo, da li je protiv odgovornog lica u op{tini
Zvezdara podneta prekr{ajna ili krivi~na prijava? U pisanom odgovoru koji je autor dobio od Ministarstva finansija344) navodi se da op{tinska
vlast, na ~iweni~no stawe utvr|eno u postupku kontrole, nije izjavqivala
`albu (prigovor), niti je postupila po nalo`enim merama buyetskog inspektora. Tako|e, u odgovoru stoji da je buyetski inspektor morao da donese
343) Ugovorom br. 404-71, od 20. 6. 2002. godine, koji su zakqu~ili op{tina Zvezdara kao naru~ilac i SZR “Gra|evinsko rekord” kao izvo|a~, bilo je definisano da }e ugovorene radove za ra~un izvr{ioca vr{iti izvo|a~, te su u tom
smislu predmetnim ugovorom regulisani me|usobni odnosi izme|u ugovornih
strana. Dakle, preduze}e “Gradwa rekord” d.o.o. se u navedenom ugovoru ne spomiwe ni kao izvo|a~ ni kao podizvo|a~ radova. Iz toga se mo`e zakqu~iti da
op{tina, prema navedenom pravnom licu, nije imala apsolutno nikakve obaveze pla}awa, niti je za to postojao zakonski osnov.
344) Tra`ene informacije od Ministarstva finansija, autor je dobio dopisom
broj: 4-00-52/2009, od 8. 6. 2009. godine.
225
Revizija demokratije
prvostepeno re{ewe kojim je ponovo nalo`io vlastima u op{tini Zvezdara da izvr{e odre|ene mere. To se zapravo i vidi i iz prvostepenog re{ewa345) koje je 7. februara 2006. godine doneo Mi{a Mi{i}, buyetski inspektor Ministarstva finansija. Naime, ovim re{ewem su vlastima u op{tini
Zvezdara ponovo nalo`ene iste mere kao i u inspekcijskom nalazu. Prema
dispozitivu re{ewa, radi se o obavezi vra}awa neto iznosa od 12.876.912,83
dinara, odnosno ukupnog bruto iznosa od 18.791.264,76 dinara. Toliko je op{tinska vlast nezakonito utro{ila tokom 2004. godine, a na ime “naduvanih” zarada i spornih isplata u Op{tinskoj upravi. Ne samo da je ovo nesporno utvr|ena ~iwenica, ve} op{tina Zvezdara niti se `alila na re{ewe ministru finansija kao drugostepenom organu, niti je podnela tu`bu Vrhovnom sudu Srbije. Dodu{e, postavqa se pitawe da li je ta ista vlast ovo
re{ewe i izvr{ila, jer autor ove analize iz Ministarstva finansija nije
dobio odgovor u vezi sa tom ~iwenicom.
[to se ti~e prekr{ajne odgovornosti, za koju je svakako prema inspekcijskom nalazu bilo “materijala”, ona je izostala iz razloga zastarelosti.
Naime, u slu`benoj bele{ci iz ovog predmeta, koju je 9. februara 2006. godine sa~inio buyetski inspektor Mi{a Mi{i}, izme|u ostalog se navodi:
“(...) Za utvr|ene nezakonitosti koje imaju obele`je prekr{aja nije podnet
zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog zastarelosti u~iwenih prekr{aja, a shodno ~lanu 69 Zakona o prekr{ajima (“Slu`beni glasnik SRS”,
br. 44/89 i “Slu`beni glasnik RS” br. 21/90... 55/04) kojim je propisano da se
prekr{ajni postupak ne mo`e pokrenuti za u~iwene prekr{aje za koje je
proteklo vi{e od jedne godine od dana kada su isti u~iweni”. Dakle, stvar je
vrlo jednostavna. Zbog kr{ewe zakona od strane op{tinske vlasti u op{tini Zvezdara u periodu od 1. januara do 31. aprila 2004. godine, prekr{ajna
prijava organu za prekr{aje je mogla biti podneta samo u vremenskom intervalu od 1. januara do 31. aprila 2005. godine. Me|utim buyetska kontrola je
vr{ena u periodu od 1. septembra 2005. godine i trajala je do 14. oktobra 2005.
godine. Iz ovoga proizilazi da je za bezakowe u javnim nabavkama op{tine
Zvezdara bilo nemogu}e podneti prekr{ajnu prijavu jer je od momenta izvr{ewa prekr{aja proteklo godinu i po dana. U tom smislu buyetski inspektor je ispravno postupio, me|utim kada je re~ o kriminalu sa nezakonitom
isplatom zarada i pojedinim tenderima u op{tini Zvezdara, ostaju dve dileme bez odgovora. Prvo, zbog ~ega protiv odgovornih lica nije podneta krivi~na prijava nadle`nom tu`ila{tvu, a drugo, za{to je predmetom kontrole obuhva}en period od samo 4 meseca 2004. godine, a ne celokupna (buyetska)
2004. godina? Pri tom se treba vratiti na po~etak ove pri~e i podsetiti na
~iwenicu da Demokratska stranka u op{tini Zvezdara “hara” jo{ od 1992.
godine.
345) Re{ewe nosi isti slu`beni broj kao i nalaz (zapisnik) o izvr{enoj kontroli u op{tini Zvezdara, jer je re~ o spisima istog predmeta koji je evidentiran u Ministarstvu finansija.
226
Ivan Nini}
(29)
Kako je “menayer”” upravqao op{tinom Novi Beograd
U kontroli poslovawa op{tine Novi Beograd, kojom je rukovodio veliki “menayer” i funkcioner Demokratske stranke @eqko O`egovi},
Buyetska inspekcija Ministarstva finansija utvrdila je me{etarewe
ve}eg obima. Pored ~iwenice da u ovoj op{tini odgovorni nisu umeli ni
popis imovine da urade u skladu sa zakonom, op{tinski buyet je u periodu
od septembra 2005. do septembra 2006. godine o{te}en za neverovatnih 63,3
miliona dinara. Re~ je o novcu koji je op{tinskim slu`benicima i funkcionerima ispla}en po osnovu “naduvanih” koeficijenata i nezakonitih
“stimulativnih dodataka”. Kr{ewa zakona je posebno bilo u sferi javnih
nabavki gde su nabavke ra~unara vrednosti 3,3 miliona dinara i nabavka name{taja, tako|e vrednosti 3,3 miliona dinara, sprovedene u formi nabavke male vrednosti, iako je re~ o nabavci velike vrednosti za koju je morao
biti raspisan javni poziv. @eqko O`egovi} je prekr{ajno ka`wen samo za
nezakonitosti u javnim nabavkama, i to simboli~nom kaznom od svega
20.000 dinara.
***
Prilozi biografiji “menayera”” @eqka O`egovi}a
Nakon izbora koji su odr`ani u maju 2008. godine, beogradski mediji su
“licitirali” koju funkciju }e u gradskoj vlasti u Beogradu dobiti @eqko
O`egovi}346), funkcioner Demokratske stranke i dotada{wi predsednik
op{tine Novi Beograd. Tako je iz “dobro obave{tenih”, ali neimenovanih
izvora, u javnost “procurela” informacija da je “O`egovi} najozbiqniji
kandidat za funkciju gradskog menayera”. Za ovu funkciju wega su navodno
preporu~ili “menayerski” uspesi i rezultati u osmogodi{wem vo|ewu op{tine Novi Beograd. Me|utim, O`egovi} je ve} u decembru 2008. godine izabran na funkciju ~lana Gradskog ve}a grada Beograda, pa su samim tim prestale sve dotada{we “licitacije” da }e biti novi gradski menayer. U svakom slu~aju, u trenutku kada su Demokratska stranka i Liberalno-demokratska partija formirale novu op{tinsku vlast u op{tini Novi Beograd, bilo je jasno da su “`uti” O`egovi}a planirali za neku “krupniju” fotequ, i
to na nivou gradske vlasti. Verovatno je Dragan \ilas osmislio ovakvo kadrovsko re{ewe rukovode}i se logikom “za{to da se O`egovi} ponovo bavi
Novim Beogradom, ako je partiji potrebniji za ne{to drugo”. Pri tom ne
346) @eqko O`egovi} je ~lan Demokratske stranke od 1992. godine, u ~etiri mandata je uzastopno bio odbornik u SO Novi Beograd (1992-2000), zatim u dva
mandata je obavqao funkciju predsednik op{tine Novi Beograd (2000-2008).
Od oktobra 2000. godine bio je odbornik u Skup{tini grada Beograda i {ef
odborni~ke grupe DS. Od oktobra 2005. godine predsednik je Stalne koferencije gradova i op{tina, a od 15. decembra 2008. godine obavqa funkciju
~lana Gradskog ve}a grada Beograda.
227
Revizija demokratije
treba zaboraviti da je o @eqku O`egovi}u kao “dobrom menayeru” stvoren
veliki “medijski mit”. Zbog toga }e u ovoj analizi biti sistemati~no obra|eni i publikovani neki do sada neobjavqeni “menayerski rezultati” @eqka O`egovi}a dok se nalazio na ~elu op{tine Novi Beograd.
Naime, objavquju}i ovu “dopunu biografiji” @eqka O`egovi}a iz Demokratske stranke, autor }e se iskqu~ivo osloniti na nalaz, odnosno na zapisnik o kontroli materijalno-finansijskog poslovawa op{tine Novi Beograd ozna~en slu`benim brojem: 401-00-1923/2006-09-01, koji je 31. januara
2007. godine sa~inila Buyetska inspekcija Ministarstva finansija. Re~ je
o dokumentu koji obuhvata kontrolu poslovawa op{tine u periodu 2005. i
2006. godine, a sam postupak kontrole finansijske dokumentacije trajao je
(sa prekidima) od 24. oktobra 2006. godine do 31. januara 2007. godine. Kao odgovorna lica za predmetnu kontrolu, buyetski inspektor je na bazi tada{wih propisa ozna~io upravo @eqka O`egovi}a, predsednika op{tine, i
\or|a Popca347), na~elnika Op{tinske uprave Novi Beograd. Dakle, kako
kontrola nije obuhvatila celokupan period O`egovi}evog upravqawa od
oktobra 2000. godine, ovde se radi o jednom isuvi{e malom segmentu me{etarewa. Ipak, taj segment }e svakako biti dovoqan “uzorak” da poka`e o kakvom “menayeru” je zapravo re~.
“Menayer”” koji nije sposoban da organizuje popis imovine
Koliki je “menayer” bio @eqko O`egovi}, najboqe se mo`e zakqu~iti po tome {to op{tinska administracija pod wegovim rukovo|ewem i za
vreme wegovog mandata nije umela da popi{e godi{we dugove i potra`ivawa op{tine. Naime, buyetski inspektor je u postupku kontrole finansijskog poslovawa op{tine Novi Beograd utvrdio da se na popisnim listama
op{tine ne nalazi popis nov~anih obaveza i potra`ivawa koje je ta op{tina imala na kraju 2005. godine. Me|utim, na~elnik Op{tinske uprave je doneo odluku o usvajawu izve{taja popisne komisije, bez obzira {to komisija
svoj zadatak popisa imovine nije obavila u skladu sa propisima348). S tim u
vezi je morala da interveni{e i Buyetska inspekcija, pa je buyetski inspektor u postupku kontrole, 8. novembra 2006. godine, doneo zakqu~ak kojim je
Op{tinskoj upravi nalo`eno da izvr{i popis osnovnih sredstava, obaveza
i potra`ivawa sa stawem na dan 31. 12. 2005. godine i da kwigovodstveno stawe uskladi sa stvarnim stawem na dan popisa. U poku{aju da ovaj nalog inspektora sprovedu u delo, op{tinske vlasti su izvr{ile korekciju prethodno sa~iwenih popisnih listi i takve lista dostavili Ministarstvu finan347) \or|e Popac je 16. novembra 2004. godine, kao kadar Demokratske stranke postavqen na funkciju na~enika Op{tinske uprave op{tine Novi Beograd. Na
istu funkciju je imenovan i u julu 2008. godine, kada su skup{tinsku vlast u op{tini Novi Beograd konstituisali DS (ZES), LDP i SPS.
348) U kontrolisanom periodu, na popis imovine primewivala su se podzakonska
akta, i to: Uredba o buyetskom ra~unovodstvu (“Sl. glasnik RS”, br. 125/03) i
Pravilnik o na~inu i rokovima vr{ewa popisa i uskla|ivawa kwigovodstvenog stawa sa stvarnim stawem (“Sl. list SRJ”, br. 125/03).
228
Ivan Nini}
sija. Me|utim, naknadnom kontrolom ovih dokumenata, buyetski inspektor
je u svom nalazu konstatovao da wegov nalog, u stvari, uop{te nije izvr{en.
Tako je utvr|eno da naknadno “poturene” popisne liste osnovnih sredstava
ne sadr`e kwigovodstveno naturalno stawe imovine, da nisu odre|ene naturalne razlike, da u listama nisu unete cene popisne imovine i da nije izvr{en obra~un vrednosti imovine. Pri tom, op{tinske komisije ni ovog puta
nisu popisale nov~ane obaveze i potra`ivawa koje je op{tina Novi Beograd imala u 2005. godini. Zbog toga je buyetskom inspektoru preostalo samo da evidentira ~iweni~no stawe, {to je on i u~inio konstatacijom da
“Op{tinska uprava gradske op{tine Novi Beograd nije izvr{ila nalog dat
u dispozitivu zakqu~ka br. (...)”. Ovakvim nepostupawem po nalogu buyetskog inspektora, prekr{ene su odredbe Zakona o dr`avnoj upravi349).
Buyet op{tine Novi Beograd o{te}en za 63,3 miliona dinara
Prihodi u buyetu op{tine Novi Beograd u 2005. godini iznosili su
323.702.010 dinara, dok su rashodi izvr{eni u iznosu od 263.377.671 dinara.
Najvi{e prihoda ostvareno je preko lokalnih komunalnih taksi, i to 73 miliona, preko transfera iz buyeta grada Beograda 64,5 miliona i preko izdavawa poslovnog prostora u zakup 71,6 miliona dinara. Najve}i rashod, koji
je “progutao” gotovo pola buyeta op{tine, bio je rashod za plate i naknade,
odnosno za zaposlena lica i funkcionere op{tine, i to u visini od 163,7 miliona dinara. Kontrola Buyetske inspekcije }e pokazati da je deo ovih sredstava ispla}enih na ime plata nezakonito “ispario” iz op{tinske kase. Kako?
Naime, kontrolom obra~una i isplata zarada za zaposlena lica i funkcionere u op{tini Novi Beograd u 2005. i 2006. godini, buyetski inspektor
je otkrio da je buyet samo po ovom osnovu nezakonito “isce|en” za ~ak
63.381.718 dinara. Odredbama Zakona o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama bilo je utvr|eno da se plate izabranih, imenovanih, postavqenih i zaposlenih lica, obra~unavaju na osnovu: osnovice za obra~un; koeficijenta koji se mno`i sa osnovicom; dodatka na platu i obaveza koje zaposleni pla}a po osnovu poreza, doprinosa i obaveza socijalnog osigurawa
iz plate. U konkretnom slu~aju, u op{tini Novi Beograd su prilikom obra~una plata primewene osnovice koje je svojim zakqu~kom iz januara 2005. godine utvrdila Vlada Republike Srbije350). Me|utim, tajna me{etarewa se
krije u “naduvanim” koeficijentima. Tako je inspektor otkrio da su op{tinski ~elnici, prilikom dono{ewa re{ewa o raspore|ivawu radnika,
na postoje}e koeficijente dodavali i “stimulativne dodatke” po sopstvenom naho|ewu. To “slobodno” uve}avawe koeficijenata se kosilo sa uredbom o koeficijentima koju je donela Vlada Republike Srbije351), a koja je po
zakonu bila obavezuju}a za sve dr`avne organe.
349) ^lan 29 stav 2 Zakona o dr`avnoj upravi (“Sl. glasnik RS”, br. 20/92... 101/05).
350) Zakqu~ak Vlade Republike Srbije broj: 120-202/2005-002, od 20. 1. 2005. godine.
351) Uredba o koeficijentima za obra~un i isplatu plata imenovanih i postavqenih lica i zaposlenh u dr`avnim organima (“Sl. glasnik RS”, br. 45/01...
70/03).
229
Revizija demokratije
Strana~ka kupovina “socijalnog mira” kod zaposlenih u Op{tinskoj
upravi u periodu od septembra 2005. godine do septembra 2006. godine finansirana je iz op{tinskog buyeta u obimu od 18 isplata za zaposlene, ali i 18
isplata za op{tinske funkcionere. Tako je nezakonito uve}awe zarada zaposlenih u Op{tinskoj upravi op{tine Novi Beograd o{tetilo buyet za
39.983.727,11 dinara u neto iznosu, odnosno za 58.713.255,64 dinara u bruto iznosu. Isto uve}awe zarada za op{tinske funkcionere, nezakonito je iz kase
ispraznilo 2.770.623,22 dinara neto, odnosno za 4.668.462,87 dinara bruto.
Buyetski inspektor je u svom nalazu konstatovao da je radno vreme svih lica u op{tini u nazna~enom periodu bili uobi~ajeno, i to od 8:00 do 16:00 ~asova, bez ikakvih produ`etaka. Na bazi ovih ~iwenica i otkri}a, inspektor
je op{tinskim vlastima nalo`io meru da u roku od 3 meseca u buyet op{tine Novi Beograd izvr{e povra}aj nezakonito utro{enih sredstva u bruto
iznosu od 63.381.718 dinara. Dakle, ovaj konkretni “rezultat” rada “menayera” @eqka O`egovi}a nas primorava da se zapitamo koji obim kriminala u op{tini Novi Beograd je bio prisutan u periodu od oktobra 2000. godine do 2005. godine. Ako je mawak u op{tinskoj kasi iznosio 63,3 miliona
dinara samo u periodu od septembra 2005. do septembra 2006. godine, koliki
je onda taj mawak u prethodnih pet godina? Na`alost, pqa~kom buyeta za navedeni period buyetska inspekcija se nije bavila.
“Menayer”” kupovao ra~unare bez tendera
Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, op{tina Novi Beograd je u
2006. godini izvr{ila nekoliko nabavki ra~unarske opreme na nezakonit
na~in. To je u~iweno po postupku javne nabavke male vrednosti, iako ukupan
rashod nabavqene opreme u istoj buyetskoj godini pokazuje da je trebalo realizovati javnu nabavku velike vrednosti352). Na ovaj na~in, periodi~nim
nabavkama po `eqi, meri i potrebi, a u istoj buyetskoj godini, ~elnici op{tinske vlasti su su potpuno svesno kr{ili odredbe Zakona o javnim nabavkama, Zakona o buyetu Republike Srbije za 2006. godinu i Zakona o buyetskom sistemu. O ~emu se radi? Naime, u februaru 2006. godine op{tina Novi Beograd je bez sprovo|ewa tenderske procedure nabavke velike vrednosti, izvr{ila nabavku 2 ra~unarska servera, 12 ra~unara i 12 monitora. Tako je na bazi prikupqenih ponuda, kao “najpovoqniji” ponu|a~ izabrano
preduze}e “Saga” d.o.o. iz Beograda, sa kojim je zakqu~en ugovor o nabavci,
vredan 1.609.520 dinara. Zatim julu 2006. godine nabavqen je ra~unarski server za potrebe Op{tinskog uslu`nog centra (u Bloku br. 70), a ova nabavka
je izvr{ena bez raspisivawa tendera, ve} na bazi prikupqawa tri ponude
me|u kojima je ponuda firme “Saga” ponovo pobedila kao “najpovoqnija”.
Ponovo je, dakle, op{tina sa firmom “Saga” zakqu~ila ugovor, a vrednost
352) Ukoliko je u toku jedne buyetske godine planirano vi{e pojedina~nih nabavki dobara, usluga ili radova, a ukupna vrednost predmetne nabavke prelazi
iznos koji je zakonom o buyetu za tu godinu propisan kao gorwi limit vrednosti male nabavke, onda se u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama ta nabavka
mora izvr{iti po proceduri nabavke velike vrednosti.
230
Ivan Nini}
nabavqenog servera je iznosila 279.362 dinara. Istog meseca za potrebe Op{tinskog uslu`nog centra (u Bloku br. 70), na isti na~in, metodom tri ponude, izvr{ena je nabavka ra~unarske opreme, i to: 2 radne stanice, 6 monitora i 2 {tampa~a. Ugovor o ovoj nabavci je dodeqen preduze}u “Digit-ra~unarski in`ewering”, a vrednost nabavke je iznosila 328.842 dinara.
U avgustu 2006. godine realizovana je tako|e nezakonita nabavka 24 ra~unara sa monitorima za potrebe Op{tinske uprave Novi Beograd. Iako je
vrednost nabavke iznosila 1.743.832 dinara, nije sproveden tender za nabavku velike vrednosti, ve} je i ovog puta manipulisano kao da je u pitawu nabavka male vrednosti. U selekciji izme|u 3 uzete ponuda, kao najpovoqniji
ponu|a~ izabrana je firma “Coming Computer Engineering”. Posledwa nabavka ra~unara i ra~unarske opreme za potrebe op{tine Novi Beograd, na ovako nezakonit, skandalozan i “burazerski” na~in, odigrala se u oktobru 2006.
godine. Tada je po {ablonu nabavke male vrednosti kupqeno 7 ra~unara sa
monitorima i 12 {tampa~a. Ugovor u vrednosti od 708.129 dinara je, naravno, i ovog puta zakqu~en sa preduze}em “Saga” d.o.o. iz Beograda.
Buyetski inspektor je u postupku kontrole dokumentacije utvrdio da je
za nabavku ra~unarske opreme i ra~unara u 2006. godini op{tina Novi Beograd utro{ila ukupno 3.357.053 dinara (bez PDV-a). Dakle, pla}awe rashoda
dobavqa~ima u ovom iznosu, a po osnovu nabavke ra~unara u istoj buyetskoj
godini pokazalo je da se ne radi o nabavkama male vrednosti, ve} o nabavci
velike vrednosti. Kako je ova vrednost prema{ila iznos od 2 miliona dinara, trebalo je postupiti u skladu sa odredbama Zakona o buyetu Republike
Srbije za 2006. godinu i Zakona o javnim nabavkama, i po zakonskoj proceduri raspisati tender nabavke velike vrednosti353). U svom nalazu buyetski
inspektor konstatuje da je “pla}awem iznosa od 3.357.053 dinara (bez PDVa), za kupqenu ra~unarsku opremu u 2006. godini, iako nije sproveden postupak javne nabavke velike vrednosti predvi|en Zakonom o javnim nabavkama,
postupqeno u suprotnosti sa (...) odredbama Zakona o javnim nabavkama i Zakona o buyetskom sistemu”.
“Menayer”” kupovao i name{taj bez tendera
Da se nezakonitom kupovinom ra~unara i ra~unarske opreme, nezakonite kupovine “menayera” O`egovi}a u 2006. godini ne zavr{avaju, pokazuje
jo{ jedno otkri}e buyetskog inspektora. Naime, delimi~nom kontrolom, odnosno kontrolom “na probi i preskok”, inspektor je utvrdio da je op{tina
Novi Beograd na nezakonit na~in izvr{ila ~etiri nabavke name{taja, i to
uglavnom za potrebe novog op{tinskog uslu`nog centra. Op{tinska vlast
je i ovog puta sve nabavke tretirala kao nabavke male vrednosti i sprovodila ih je bez prethodnog raspisivawa tendera za nabavku velike vrednosti.
Tako je u maju 2006. godine op{tinska vlast zakqu~ila ugovor o nabavci kan353) Odredbama Zakona o buyetu Republike Srbije za 2006. godinu bilo je propisano da je nabavka male vrednosti svaka nabavka dobara, usluga ili radova koja
se kre}e u rasponu od 200.000 do 2.000.000 dinara, a sve preko ovog iznosa tretira se kao nabavka velike vrednosti.
231
Revizija demokratije
celarijskog name{taja u vrednosti od 1.198.151 dinar sa preduze}em “S. B.
Alsan” d.o.o. iz Beograda, koje je izme|u pet razmatranih ponuda izabrano
kao “najpovoqnije”. Krajem maja 2006. godine, realizovana je nabavka name{taja i opreme za potrebe Op{tinskog uslu`nog centra u zgradi op{tine
Novi Beograd. Ugovor o ovoj nabavci je potpisan sa preduze}em “My home office” iz Beograda, a vrednost nabavke je iznosila 1.287.035 dinara.
Za potrebe nabavke name{taja i opreme u Op{tinskom uslu`nom centru (u Bloku br. 70), ~elnici op{tine su u junu 2006. godine zakqu~ili ugovor sa preduze}em “Mobeksport group” iz Beograda. Kolika je vrednost ovog
ugovora, nije poznato, ali je buyetski inspektor u svom nalazu konstatovao
da je dobavqa~, dana 25. jula 2006. godine, uputio op{tini na pla}awe ra~un
u iznosu od 1.606.875 dinara. Kontrola je pokazala da ovaj ra~un do 25. oktobra 2006. godine uop{te nije pla}en od strane op{tine. U oktobru mesecu
2006. godine, ~elnici op{tine Novi Beograd su sa preduze}em “Kenzai group” d.o.o. iz Beograda zakqu~ili ugovor o nabavci stolica za potrebe uslu`nog centra u zgradi op{tine Novi Beograd. Vrednost ovog nezakonitog
ugovora nije utvr|ena, ali je utvr|eno da je dobavqa~, dana 8. 11. 2006. godine, op{tini izdao ra~un na iznos od 378.780 dinara, dok je deo ra~una u iznosu od 189.390 dinara bio pla}en jo{ 16. 10. 2006. godine. U inspekcijskom nalazu se ne navodi pojedina~na cene nabavqenih stolica. Me|utim, ukoliko
pretpostavimo da je ispo{tovan plan u kome je navedeno da se planira nabavka 45 stolica, onda prostom ra~unicom mo`emo zakqu~iti da je jedna stolica pla}ena ~ak 8.417 dinara.
Dakle, kao i u slu~aju nabavke ra~unara bez prethodnog raspisivawa
tendera, buyetski inspektor je konstatovao da je prilikom nabavke name{taja u 2006. godine op{tinska vlast prekr{ila odredbe tri zakona. Prema
navodima iz inspekcijskog nalaza, op{tina Novi Beograd je morala da raspi{e tender za javnu nabavku velike vrednosti jer je re~ o nabavqenom name{taju ukupne vrednosti 3.357.053 dinara (bez PDV-a). Me|utim, treba razumeti postupke “menayera” O`egovi}a i wegovu ekipu iz Demokratske
stranke koja je harala op{tinom Novi Beograd. Da su u slu~ajevima nabavke
ra~unara i name{taja raspisivali tender za javnu nabavku velike vrednosti,
javio bi se ve}i broj ponu|a~a jer bi tender morali da oglase u bar jednom
dnevnom listu. Tada bi konkurencija bila ve}a, {to bi mo`da usporilo i
svakako ote`alo {timovawe ponuda354). Ovako je “lagano” izvr{ena selek354) Pored zakonskog limita vrednosti nabavke, formalnu razliku izme|u nabavke male vrednosti i nabavke velike vrednosti pravi Zakon o javnim nabavkama. Ona se ogleda u tome {to je za malu nabavku dovoqno pribaviti najmawe
3 ponude od 3 razli~ita ponu|a~a i u toj konkurenciji izabrati “najpovoqniju ponudu”. Kod nabavke velike vrednosti situacija je druga~ija jer se prethodno raspisuje i javno objavquje poziv (oglas) za prikupqawe ponuda. Ponu|a~i
svoje ponude dostavqaju u zatvorenoj koverti i wihova ponu|ena cena je nepoznata sve do momenta isteka konkursnog roka i zajedni~kog otvarawa svih ponuda. U oba slu~aja postoji dovoqno prostora za manipulaciju i korupciju,
ali je u prvom slu~aju to gotovo neizbe`no jer naru~ilac sam bira od koja 3
ponu|a~a }e uzeti ponude i izbarati najpovoqniju.
232
Ivan Nini}
cija ve} “selektovanih” ponuda, bilo da je re~ o tri ili pet razmatranih ponuda koje su “prikupqene” i komisijski samo “upore|ene”. Tako je veliki
“menayer” @eqko O`egovi}, za vreme svog predsedni~kog mandata, nabavqao i tro{io novac gra|ana op{tine Novi Beograd.
Me{etarewe “menayera”” potvrdio i Mirko Cvetkovi}
Na sve ~iwenice koje su obra|ene u ovoj analizi me{etarewa u op{tini Novi Beograd, a koje je utvrdio buyetski inspektor Ministarstva finansija, op{tinska vlast se `alila. Naime, @eqko O`egovi} je, 8. februara
2007. godine, Ministarstvu finansija Republike Srbije uputio svoj prigovor (primedbe) na zapisnik o izvr{enoj kontroli materijalno-finansijskog poslovawa op{tine. On u prigovoru iznosi svoje vi|ewe isplate zarada i dodataka na zarade op{tinskim slu`benicima i funkcionerima, koje je
u suprotnosti sa vi|ewem buyetskog inspektora. O`egovi} tvrdi da su sve
isplate vr{ene u okviru planirane mase sredstava koja su bila predvi|ena
u buyetu op{tine za tu namenu u buyetskoj godini. Tako|e tvrdi i da su uve}ani koeficijenti i stimulativni dodaci ispla}ivani u sladu sa op{tinskim pravilnikom o zvawima, zanimawima i platama zaposlenih u Gradskoj
upravi koji je u op{tini Novi Beograd donet 9. februara 2005. godine, a zatim izmewen 26. 9. 2005. godine. Iako se O`egovi} ne osvr}e na ~iwenicu da
je sporni pravilnik bio u suprotnosti sa drugim propisima, on predla`e da
nalo`ena mera povra}aja u op{tinsku kasu iznosa od 63.381.718 dinara, bude
ukinuta. [to se ti~e dela inspekcijskog nalaza koji se odnosi na me{etarewe u javnim nabavkama, O`egovi} apsolutno ni{ta nije prigovorio. Buyetski inspektor je ovakve primedbe odbio uz obrazlo`ewe da “ne uti~u na ~iweni~no stawe” koje je utvr|eno u postupku buyetske kontrole, a {to je konstatovano u inspekcijskom nalazu. O svom stavu po pitawu prigovora, Ministarstvo finansija je dopisom od 19. februara 2007. godine obavestilo op{tinu Novi Beograd.
Kako je “menayer” O`egovi} odbio da u ostavqenim rokovima od 3 meseca izvr{i mere koje je buyetski inspektor nalo`io, Ministarstvo finansija je moralo da reaguje u skladu sa zakonom. Tako je dana 25. 5. 2007. godine
doneto re{ewe kojim se op{tinskim vlastima op{tine Novi Beograd nala`u iste mere koje su u obavezi da izvr{e, i to u naknadom roku od 30 dana. Dakle, da u op{tinsku kasu vrate nezakonito utro{enih 42.754.350,33 dinara
neto, odnosno ukupno 63.381.718,51 dinar bruto. Op{tinske vlasti su iskoristile svoje zakonsko pravo i na pomenuto re{ewe ulo`ile `albu drugostepenom organu, odnosno ministru finansija. Osnovna “teza” ove `albe je da
“isplatom stimulativnih dodataka op{tina Novi Beograd nije prekora~ila masu sredstava za plate u buyetu, predvi|enu i utvr|enu republi~kim propisima”. U `albi se tako|e, kritikom na ra~un rada buyetskog inspektora
koji je vr{io kontrolu materijalno-finansijskog poslovawa op{tine Novi Beograd, zamewuju teze i me{etarewe “stavqa pod tepih”. Tako se navodi
da je buyetski inspektor “potpuno prekora~io ovla{}ewa iz svoje nadle`nosti”, da je “pogre{no utvrdio ~iweni~no stawe” i da “nije nadle`an da
233
Revizija demokratije
ceni uskla|enost op{tih akata jedinice lokalne samouprave sa zakonom, odnosno vi{im pravnim aktom”. Postupaju}i po ovoj `albi, Ministarstvo finansija je 25. maja 2007. godine donelo i kona~no drugostepeno re{ewe koje
je potpisao Mirko Cvetkovi}, tada{wi ministar finansija. Ovim re{ewem je `alba op{tine Novi Beograd u celosti odbijena, ~ime je potvr|eno
prvostepeno re{ewe i obaveza da se u op{tinsku kasu nadoknadi mawak od
63.381.718,51 dinar.
Da su nadle`ni u op{tini Novi Beograd oti{li i korak daqe, kako im
to zakon dopu{ta, i Vrhovnom sudu podneli tu`bu protiv re{ewe koje je doneo tada{wi ministar Mirko Cvetkovi}, autor ove analize je saznao u Vrhovnom sudu Srbije. Naime, na pismeni zahtev autora, ovla{}eno lice Vrhovnog suda Srbije odgovorilo je slu`benim dopisom u kome se navodi da je
sud u predmetu U. br. 9939/07 primio i evidentirao tu`bu op{tine Novi Beograd, ali da odluka po tu`bi jo{ uvek nije doneta355). Dakle, da li je Ministarstvo finansija pravilno utvrdilo sve ~iwenice prilikom kontrole
materijalno-finansijskog poslovawa op{tine Novi Beograd, odlu~i}e Vrhovni sud Srbije.
“Menayer”” ka`wen kaznom od svega 20.000 dinara
Zbog svih ~iwenica o nezakonitostima koje su utvr|ene u postupku
buyetske kontrole u op{tini Novi Beograd, buyetski inspektor Ministarstva finansija je reagovao. Protiv odgovornih lica @eqka O`egovi}a,
predsednika op{tine, i \or|a Popca, na~elnika Op{tinske uprave, podneta je prekr{ajna prijava organu za prekr{aje grada Beograda. To je u~iweno
podno{ewem zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka od 18. aprila 2007.
godine, ali i dopunom istog zahteva od 8. oktobra 2007. godine. Dakle, iako
je nalaz o kontroli bio sa~iwen 31. januara 2007. godine, prijava je podneta
dva i po meseca kasnije. Dobro je da je uop{te i podneta jer su me{etari “ka`weni”, ako se to ka`wavawem i mo`e nazvati. Naime, re{ewem gradskog
sudije za prekr{aje356) od 19. juna 2008. godine, koje je donela Slavica Kajgani}, sudija ovog organa, odgovorna lica su ogla{ena krivim. O`egovi} je
ogla{en krivim jer je dopustio da se na teret buyeta op{tine izvr{e pla}awa nabavqenih ra~unara i name{taja, a da prethodno nije sproveden regularan postupak javne nabavke u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Time
je kao odgovorno lice prekr{io odredbe ~lana 74, stav 1, ta~ka 4 u vezi sa
~lanom 36, stavom 3 Zakona o buyetskom sistemu, pa mu je izre~ena nov~ana
kazna od svega 20.000 dinara. Istim re{ewem, zbog nepostupawa po nalogu
buyetskog inspektora koji je u samom postupku kontrole dat u formi zakqu~ka, a vezano za obavezan popis imovine (dugovawa i potra`ivawa op{tine) ogla{en je krivim i prekr{ajno je ka`wen \or|e Popac, na~elnik
Op{tinske uprave u kontrolisanoj op{tini Novi Beograd. On je po~inio
prekr{aj iz odredbe ~lana 92, stava 3 u vezi sa ~lanom 29, stavom 2 Zakona o
355) Dopis Vrhovnog suda Srbije broj: II Su. br. 387/09, od 15. 7. 2009. godine.
356) Re{ewe o prekr{ajnoj odgovornosti broj: I-39, 220902/07, od 19. 6. 2008. godine.
234
Ivan Nini}
dr`avnoj upravi, pa mu je izre~ena nov~ana kazna u iznosu od 10.000 dinara.
Dakle, “menayer” @eqko O`egovi} je ka`wen sa svega 20.000 dinara, a
vrednost nezakonito sprovedenih javnih nabavki koje su pla}ene novcem iz
op{tinskog buyeta iznosi vi{e od 6 miliona dinara. Da stvar bude jo{ gora, O`egovi} uop{te nije odgovarao za 63.381.718,51 dinar bruto, koliko je
naneta {teta buyetu op{tine za vreme wegovog rukovo|ewa. I na kraju, ono
{to je najva`nije ista}i jeste to da protiv “menayera” O`egovi}a uop{te
nije podneta krivi~na prijava od strane Buyetske inspekcije Ministarstva
finansija.
235
Revizija demokratije
(30)
Stimulacije “iscedile”” kasu op{tine Stari grad
Kasa imu}ne beogradske op{tine Stari grad je u 2003. godini, pod rukovodstvom predsednice Mirjane Bo`idarevi} iz Demokratske stranke,
nezakonito opusto{ena za 6,8 miliona dinara. Ova sredstva su, prema nalazu buyetskih inspektora Ministarstva finansija, nezakonito ispla}ena op{tinskim slu`benicima i funkcionerima, i to u vidu “naduvanih”
zarada i “naduvanih” tro{kova prevoza. Inspekcija je otkrila da su op{tinski funkcioneri sebe “~a{}avali” razli~itim procentualnim uve}awima plate i do 30 odsto, dok su pojedini komunalni inspektori dobijali uve}anu zaradu i do 50 odsto. Op{tinska vlast je osnov za ovakve stimulacije prethodno propisala internim pravilnikom i tretirala ih kao
nagra|ivawa po osnovu “kvaliteta rada, ostvarene produktivnosti i
u{teda u kori{}ewu sredstava”, ali su takve isplate bile u suprotnosti sa odredbama Zakona o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama. Zamenom teza da je Buyetska inspekcija nenadle`na da kontroli{e jedinice lokalne samouprave, rukovodstvo op{tine Stari grad je tu`bama
pred Vrhovnim sudom Srbije bezuspe{no poku{avalo da pobije otkri}e
buyetskih inspektora prema kome u kasi op{tine nedostaje 6,8 miliona
dinara.
***
Op{tina u kojoj pare nisu problem, jer para ima
Osim {to predstavqa “srce” Beograda, op{tina Stari grad je ujedno i
“zlatna koka” Demokratske stranke, koja u ovoj jedinici lokalne samouprave “hara” vi{e od jedne decenije. To “harawe” je pre 2000. godine bilo koaliciono, u saradwi sa ekipom iz Srpskog pokreta obnove, a nakon 2000. godine
Demokratska stranka je preko izbornih rezultata uspela da se ustoli~i u
ovoj beogradskoj op{tini, kao {to je slu~aj i sa gradom Beogradom. Na posledwim lokalnim izborima koji su odr`ani u maju 2008. godine, Demokratska stranka i Liberalno-demokratska partija su osvojile dovoqan broj glasova za stvarawe odborni~ke ve}ine koja }e “harati” op{tinom Stari grad sve
do 2012. godine357). Time se su{tinski ni{ta nije promenilo jer }e u ovoj op{tini, zbog ekskluzivnog poslovnog i stambenog prostora na idealnim lokacijama, i daqe biti forsirana korupcija, dodu{e ovog puta poduprta od
strane partije ^edomira Jovanovi}a. Na funkciju predsednika op{tine Stari grad, po tre}i put zaredom, izabrana je Mirjana Bo`idarevi}358) iz Demokratske stranke. Neumorna Bo`idarevi}eva, samo dan uo~i svog reizbora
357) Nakon izbora u maju 2008. godine, vlast u op{tini Stari grad je konstituisana
26. 6. 2008. godine, a ~ine je DS (ZES) sa 28 odbornika i LDP sa 8 odbornika.
358) Mirjana Bo`idarevi} je funkcioner Demokratske stranke, bila je odbornik
u SO Stari grad, zamenik predsednika op{tine Stari grad (1996-2000.), u tri
mandata, od 2000. godine do danas, je predsednik op{tine Stari grad.
236
Ivan Nini}
ka`e: “Ve} 12 godina sam u op{tini, najpre kao zamenik predsednika, a protekla dva mandata i kao predsednik. DS, kojoj pripadam, ukazala mi je poverewe i tre}i put tako {to sam ponovo wen kandidat za predsednika. Stranka je prepoznala u meni vrednog, marqivog i pouzdanog ~oveka”359). Dakle,
kao {to i sama re~e, u Demokratskoj stranci je tretiraju kao “pouzdanog ~oveka”.
Ukoliko se samo osvrnemo na enormno veliki buyet op{tine Stari
grad, onda je za Demokratsku stranku upravqawe ovom beogradskom op{tinom prava “poslastica”. To je najboqe ilustrovati uporednim prikazom
buyeta ove op{tine sa buyetom bilo koje prigradske (beogradske) op{tine
ili neke mawe razvijene op{tine iz unutra{wosti Srbije. Na primer, kada
je u 2008. godini, svojom odlukom o buyetu op{tina Stari grad planirala teku}a primawa buyeta u iznosu od 1.250.824.000 dinara, susedna prigradska op{tina Mladenovac je na raspolagawu imala dvostruko mawe sredstava, i to
516.150.000 dinara. S druge strane, op{tina Vladi~in Han kao jedna od nerazvijenijih op{tina u Srbiji, za razliku od Starog grada, u 2008. godini je imala skoro petostruko mawe novca na raspolagawu, i to svega 268.322.000 dinara. Dakle, u slu~aju op{tine Stari grad se postavqa fundamentalno pitawe
kako op{tinska vlast tro{i ovaj novac. To je ono {to je interesovalo i
buyetsku inspekciju Ministarstva finansija koja je 2004. godine posetila
ovu op{tinu. Predmet interesovawa Buyetskih inspektora bila je kontrola materijalno-finansijskog poslovawa SO Stari grad za period 2003. godine. Ina~e, te godine buyet op{tine Stari grad je iznosio ~itavih 468 miliona dinara, od ~ega se ~ak 437 miliona dinara u op{tinsku kasu “slilo” od
izdavawa u zakup poslovnih prostorija.
Buyetski inspektori Mi{a Mi{i} i Prvoslav Bi{evac su tromese~nu kontrolu okon~ali sa~iwavawem zapisnika (nalaza) br. 401-0000581/2004-09, od 30. avgusta 2004. godine. Sude}i po sadr`ini inspekcijskog
nalaza, za kontrolu se ne mo`e re}i da je bila temeqna i sveobuhvatna. Celokupna buyetska kontrola svela se samo na ozbiqnu kontrolu isplata zarada zaposlenih slu`benika u op{tinskoj upravi, kontrolu tro{kova prevoza, kao i selektivnu kontrolu svega ~etiri javne nabavke. Pored toga, u nekoliko re~enica inspektori konstatuju da je 21,9 miliona dinara iz buyetskih rezervi potro{eno na zakonit na~in, kao i to da se kwigovodstvo op{tine u 2003. godini a`urno vodilo. Sasvim je nelogi~no da inspekcija “ne
pretrese” celokupno poslovawe jedne gradske op{tine koja je raspolagala sa
~ak 468 miliona dinara. Ipak, ni ovakva kontrola nije pro{la bez ve}eg
“ulova”.
“Stimulisawe”” koje su gra|ani platili 6,2 miliona dinara
Kontrolom zakonitosti isplata zarada i drugih dodataka na zaradu,
buyetski inspektori su i u ovoj beogradskoj op{tini prona{li “Ahilovu
petu” funkcionerima iz Demokratske stranke. Dakle, re~ je o karakteri359) Izvor: List “Blic”, (http://www.blic.rs/), od 26. 6. 2008. godine.
237
Revizija demokratije
sti~noj nezakonitoj kupovini lojalnosti i “mira u ku}i”, a {to “`uti” imaju obi~aj da finansiraju novcem gra|ana. Naime, utvr|eno je da su op{tinske vlasti, prilikom obra~una i isplata zarada zaposlenim slu`benicima
i op{tinskim funkcionerima, pravilno primenile osnovicu koju je precizirala Vlada Republike Srbije svojim aktom. Me|utim, op{tinske vlasti
su 7. februara 2002. godine donele sopstveni pravilnik o platama, dodacima
naknadama i ostalim primawima slu`benika i funkcionera u op{tinskoj
upravi, koji je poslu`io kao “paravan” za nezakonito rasipawe novca i strana~ko potkusurivawe. Ovim aktom je bilo precizirano da funkcioneri i
slu`benici imaju pravo na dodatak na platu, u odre|enom procentu svojih
primawa, a po osnovu “ostvarene produktivnosti i u{teda u kori{}ewu
sredstava i rezultata rada ostvarenih u radu organa op{tine”. Tako je tokom
2003. godine “demokratska” op{tinska vlast svakog meseca vr{ila isplate
koje su bile u suprotnosti sa drugim va`e}im propisima. Buyetski inspektori su utvrdili da su na redovna primawa, slu`benici i funkcioneri zaposleni u op{tini, dobijali dodatke, i to u ve}im iznosima nego {to to zakon dopu{ta. Funkcioneri su “~a{}avani” razli~itim procentualnim uve}awima, i to npr. 24, 27 i 30 odsto, dok se de{avalo da pojedini komunalni
inspektori dobijaju i dodatke na zaradu u visini od ~ak 50 odsto. Prema inspekcijskom nalazu, na ovaj na~in je u 2003. godini je iz op{tinske kase ispla}eno ~ak 6.234.947 dinara neto.
Buyetska inspekcija je prilikom kontrole spornog “naduvavawa” plata
ustanovila kr{ewe odredbi Zakona o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama i Zakona o buyetu Republike Srbije za 2003. godinu. Me|utim,
iz sadr`ine inspekcijskog nalaza se vidi da je op{tinsko rukovodstvo poku{alo da se opravda tvrdwama da time {to su Zakonom o buyetu Republike
Srbije za 2003. godinu izostavqene odredbe koje predvi|aju na~in nagra|ivawa zaposlenih, ne zna~i da je to bilo zabraweno ili ograni~eno. Zato su
op{tinske vlasti u svojoj odluci i buyetu op{tine Stari grad za 2003. godinu propisale da se zaposleni mogu nagraditi po osnovu kvaliteta rada,
ostvarene produktivnosti i u{teda o kori{}ewu sredstava. Tako|e, u inspekcijskom nalazu stoji navod da je sekretar op{tine Stari grad dao obja{wewe da se prilikom dodatnog nagra|ivawa zaposlenih, imao u vidu u op{ti kolektivni ugovor koji predvi|a da se “zaradom pokriju tro{kovi `ivota”. Naravno, “argumenti” ovakve prirode nisu mogli biti uva`eni od
strane inspektora jer jednostavno nisu bili utemeqeni na pozitivnim pravnim propisima, a pre svega kose se sa odredbama Zakona o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama. Buyetski inspektori su op{tinskim vlastima op{tine Stari grad nalo`ili meru da u roku od 6 meseci izvr{e povra}aj 6.234.947 dinara neto, koliko je nezakonito ispla}eno u 2003. godini,
i da se istovremeno pokrene postupak za vra}awe poreza i doprinosa do bruto iznosa sredstava.
Drugu “gre{ku” ili “slu~ajnu” oma{ku koju su napravile “demokratske”
vlasti u poslovawu u op{tini Stari grad, Buyetska inspekcija je otkrila
prilikom kontrole zakonitosti obra~una i isplata tro{kova prevoza. Re~
238
Ivan Nini}
je o sredstvima koja su iz buyeta op{tine ispla}ivana kao naknada svim zaposlenima u op{tinskoj upravi koji koriste prevoz prilikom dolaska na
posao. Prema inspekcijskom nalazu, isplate po ovom osnovu umesto da budu
vr{ene u visini cene pretplatne karte za prevoz u gradskom saobra}aju, vr{ene su u ve}im iznosima, suprotno va`e}oj uredbi360). Tako su buyetski inspektori kontrolom ovih rashoda utvrdila da je op{tina imala buyetski izdatak od 1.961.817 dinara. Me|utim, da su “putnicima” vr{ene isplate u visini cene mese~ne pretplatne karte, onda bi taj izdatak iznosio 1.364.400 dinara. S obzirom da je ovakva isplata bila protivzakonita, buyetski inspektori su op{tinskim vlastima nalo`ili da u roku od 6 meseci u buyet op{tine izvr{e povra}aj 597.471 dinar, koliko je ispla}eno vi{e od dozvoqenog.
Op{tina finansira sve, ali da tender da bude “briga”” op{tine
U pogledu javnih nabavki koje je u 2003. godini realizovala op{tina
Stari grad, buyetski inspektori su se u postupku kontrole, metodom “slu~ajnog uzorka” osvrnuli na kontrolu samo 4 javne nabavke. Vrednost prekontrolisanih javnih nabavki se kretala u rasponu od 3,4 do 4,9 miliona dinara, a
po predmetu, kontrolisane nabavke su se odnosile na usluge gra|evinskih i
zanatskih radova na {kolskim objektima. Me|utim, kod ovih “uzoraka”, nisu utvr|ene nikakve nepravilnosti, pa verovatno iz tog razloga nisu kontrolisane sve ostale nabavke. Ono {to je svakako zabriwavaju}e kada se govori o javnim nabavkama koje se finansiraju iz sredstava op{tinskog
buyeta, jeste na~in na koji je op{tinska vlast centralizovala korupciju pri
sprovo|ewu tendera. Naime, ustaqena praksa op{tinske vlasti u op{tini
Stari grad je da preko svojih organa nekoj ustanovi (kulturnoj, prosvetnoj
ili zdravstvenoj) odobri milionska sredstva na ime donacije za renovirawe, adaptaciju, nabavku name{taja, opreme i sl. Nakon toga op{tinska
vlast, ustanovi koja je dobila donaciju, perfidno “poturi” unapred pripremqeni formular na potpis i overu, ~ime ustanova ovla{}uje op{tinu da u
weno ime sprovede postupak javne nabavke i da se sva pla}awa izvr{i po
osnovu ugovora o cesiji361). Tada op{tina sprovodi tender, bira ponudu i vr{i sva pla}awa, a ustanova kojoj su dodeqena nov~ana sredstva ne vidi ni dinara od toga, niti ima pristup kalkulacijama i ukupnim tro{kovima. Dakle, kako ustanova na kraju od op{tine dobije kupqenu robu ili izvr{ene
radove, o~igledno se mo`e izvesti zakqu~ak da je re~ o “bri`qivosti” op{tinske vlasti da se odobrena nov~ana sredstva namenski upotrebe. Me|utim, priroda ovog me{etarewa je ne{to druga~ija. Ovde se radi o centralizaciji svih tenderskih poslova za koje va`i pravilo da su jedan od najve}ih
izvora korupcije u na{oj dr`avi. Op{tinska vlast na sebe preuzima “najomiqenije” segmente postupka javne nabavke, i to od ~ina izbora “najpovoq360) Uredba o naknadama i drugim primawima zaposlenih u dr`avnim organima i
izabranih, odnosno postavqenih lia (“Sl. glasnik RS”, br. 37/94... 37/01).
361) Cesija je ustupawe potra`ivawa ili prava pismenom izjavom poverioca (cedenta) u korist novog poverioca (cesionara).
239
Revizija demokratije
nije” ponude do ~ina finalnog pla}awa. Pri tom va`no je ista}i i to da je
jako su`en i unapred poznat krug firmi koje dobijaju posao na ovakav na~in,
a izabrane cene umesto da budu najpovoqnije, zapravo budu vi{estruko skupqe. Ovim se na sveobuhvatan na~in Buyetska inspekcija Ministarstva finansija, na`alost, nije bavila prilikom kontrole poslovawa op{tine Stari grad.
@albom protiv ~iwenice da je buyet “isce|en””
Sa ~iwenicom da je prema nalazu buyetskih inspektora buyet op{tine
Stari grad u 2003. godini o{te}en po jednom osnovu za 6.234.947 dinara, a po
drugom osnovu za 597.471 dinar, op{tinske vlasti se nisu slo`ile. Tako je
op{tina Stari grad, 23. septembra 2004. godine, Ministarstvu finansija
stavila prigovor u vidu primedbi na mere koje se odnose na povra}aj nezakonito utro{enih sredstava, a koje je op{tina bila u obavezi da izvr{i tako
{to }e sporna sredstva vratiti u op{tinsku kasu. Op{tinska vlast u svom
prigovoru isti~e nenadle`nost Buyetske inspekcije Ministarstva finansija da uop{te vr{i nadzor nad radom lokalne vlasti (op{tine), jer je taj
posao, shodno odredbama Zakona o buyetskom sistemu362), u nadle`nosti lokalne slu`be za inspekciju i reviziju. S druge strane, u prigovoru se isti~e
da su isplate stimulacija vr{ene u skladu sa pravilnikom koji je donet od
strane op{tinskih organa i da inspektor u vr{ewu kontrole “nije ovla{}en da ceni zakonitost op{tih akata” i da “ne mo`e nalo`iti postupawe
suprotno tom aktu”. Tako|e se isti~e da sporne stimulacije ne predstavqaju pojam “stimulacije” koji reguli{e Zakon o platama u dr`avnim organima
i javnim slu`bama, ve} su to zapravo bile “stimulacije” kao vid nagra|ivawa, a po osnovu “kvaliteta rada, ostvarene produktivnosti i u{teda u kori{}ewu sredstava”. Isto tako je negodovano i po pitawu spornih sredstava
koja su u ve}im iznosima od dopu{tenih ispla}ena na ime tro{kova prevoza, uz prigovor da je isplata vr{ena u skladu sa op{tinskim pravilnikom, a
da uredba na koju se poziva inspektor zapravo jo{ od 1994. godine nije usagla{ena za odredbama op{teg kolektivnog ugovora iz 1997. godine. Buyetska inspekcija Ministarstva finansija je, svojim aktom od 28. septembra 2004. godine, odbacila ove prigovore kao neosnovane i potvrdila svoj nalaz i mere
iz nalaza.
Kako “demokratska” vlast u op{tini Stari grad nije postupila u rokovima iz inspekcijskog nalaza, odnosno kako nije izvr{ila povra}aj spornih
sredstava u op{tinsku kasu, buyetski inspektor Ministarstva finansija je
23. juna 2005. godine doneo re{ewe kojim je ponovo dat isti nalog. Koriste}i zakonsko pravo na `albu pred drugostepenim organom, 8. jula 2005. godine, Mirjana Bo`idarevi}, predsednica op{tine Stari grad, je ministru finansija uputila `albu na re{ewe buyetskog inspektora. @albom je predlo`eno da se re{ewe poni{ti, naravno iz istih razloga koji su istaknuti i u
362) ^lan 67 Zakona o buyetskom sistemu Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br.
9/02 i 87/02).
240
Ivan Nini}
prethodnom prigovoru op{tine. Ve} 21. septembra 2005. godine tada{wi ministar finansija Mla|an Dinki} je doneo re{ewe kojim je `albu Mirjane
Bo`idarevi} odbio u celosti, i to kao neosnovanu. Time je potvr|eno prvostepeno re{ewe Buyetske inspekcije, prema kome u buyet op{tine Stari
grad mora da se vrati ukupno 6.832.418 dinara koji su nezakonito utro{eni.
Naredni korak Mirjane Bo`idarevi} je bio podno{ewe tu`be Vrhovnom
sudu Srbije kojim se tra`i poni{tavawe re{ewa Ministarstva finansija,
odnosno ministra Mla|ana Dinki}a. U tu`bi koju je op{tina podnela 20.
oktobra 2005. godine, ponovo se isti~e ista “odbrana” da je novac potro{en
u skladu sa zakonom, ali se isti~e i prigovor “stvarne nenadle`nosti”
Buyetske inspekcije Ministarstva finansija da u op{tini Stari grad vr{i buyetsku kontrolu.
Formalni propust ne mewa su{tinu inspekcijskog nalaza
Odlu~uju}i po tu`bi op{tine Stari grad, Vrhovni sud Srbije, u ve}u sastavqenom od sudija Danice Bogdanovi} kao predsednika ve}a i Vere Pe{i}
i Gordane Yakule kao ~lanova ve}a, 24. januara 2007. godine je doneo presudu363). Presudom je uva`ena tu`ba op{tine Stari grad i poni{teno je re{ewe Ministarstva finansija. Za{to? Naime, u obrazlo`ewu ove presude navodi se da je Buyetska inspekcija, odnosno Ministarstvo finansija, pravilno utvrdilo ~iwenice koje se odnose na nezakonitu isplatu stimulacija i
naknada za prevoz. Time je nezakonit utro{ak od ukupno 6.832.418 dinara koje je otkrila Buyetska inspekcija potvr|en sa stanovi{ta primene materijalnog prava, i u tom pogledu je tu`ba op{tine Stari grad neosnovana. Me|utim, tu`ba je osnovana u pogledu povrede procesnog prava, odnosno odredaba Zakona o op{tem upravnom postupku od strane Ministarstva finansija. Kako? Naime, kada je op{tina u svom prigovoru na inspekcijska nalaz
ukazala da Buyetska inspekcija Ministarstva finansija nije nadle`na da
kontroli{e lokalne organe (op{tine), Ministarstvo finansija se nije izjasnilo za{to smatra da jeste nadle`no. Tada je buyetski inspektor u svom
odgovoru samo citirao odredbu ~lana 67 Zakona o buyetskom sistemu i na wu
se pozvao. “(...) S obzirom na citirane zakonske propise i prigovor tu`ioca
o stvarnoj nadle`nosti prvostepenog organa koji je sprovodio postupak i doneo odluku u ovoj upravnoj stvari, tu`eni organ je bio du`an da se izjasni uz
poziv na zakonski propis, zbog ~ega smatra da je prvostepeni organ bio
stvarno nadle`an za postupawe i odlu~ivawe. Kako tu`eni nije postupio na
navedeni na~in, po oceni Vrhovnog suda Srbije, on je u~inio bitni povredu
Zakona o op{tem upravnom postupku, odnosno povredio je zakon na {tetu tu`enog, zbog ~ega je tu`ba tu`ila~ke op{tine uva`ena i osporeno re{ewe
poni{teno (...)” – navodi se izme|u ostalog u obrazlo`ewu presude Vrhovnog
suda Srbije.
Ovaj propust formalne prirode je ispravqen novim re{ewem Ministarstva finansija od 11. februara 2008. godine, kojim je `alba op{tine od363) Presuda Vrhovnog suda Srbije broj: U. 6925/05, od 21. 1. 2007. godine.
241
Revizija demokratije
bijena kao neosnovana i ~ime su potvr|ene obavezuju}e mera povra}aja
6.832.418 dinara u op{tinski buyet. Me|utim, op{tinska vlast ni ovim re{ewem nije bila zadovoqna, pa je 10. marta 2008. godine podnela novu tu`bu
Vrhovnom sudu Srbije. U tu`bi koju je podnelo Javno pravobranila{tvo op{tine Stari grad, navodi se izme|u ostalog da je ministar finansija ponovo izveo pogre{an zakqu~ak i da buyetska inspekcija nije nadle`na “za vr{ewe nadzora nad finansijskim poslovawem jedinice lokalne samouprave”.
Postavqa se pitawe kako to uop{te da ovakvu tezu zastupaju “demokrate” u
op{tini Stari grad. Naime, cela “zbrka” je nastala u razli~itom tuma~ewu
~lana 67 Zakona o buyetskom sistemu koji u stavu 1 propisuje da poslove
buyetske inspekcije i revizije obavqa Ministarstvo finansija za sve direktne i indirektne korisnike buyeta, organizacije socijalnog osigurawa
i javna preduze}a osnovana od strane Vlade. Pri tom je stavovima 2 i 3 istog
~lana propisano da nadle`an organ lokalne vlasti osniva lokalnu slu`bu
za inspekciju i reviziju i utvr|uje wenu nadle`nost. Dakle, teza op{tinskih vlasti je da Buyetska inspekcija Ministarstva finansija nije mogla da
vr{i posao inspekcijskog nadzora u op{tini, jer zakon propisuje da taj posao radi lokalna slu`ba. S druge strane, teza Ministarstva finansija je da
je op{tina Stari grad podle`e kontroli primene zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovawa i namenskog i zakonitog kori{}ewa buyetskih sredstava i to kao “pravno lice u kojem javna sredstva, ~ine vi{e od 50
odsto ukupnog prihoda”, a kako to propisuje ~lan 67 i 68 Zakona o buyetskom
sistemu.
Zamenim teza protiv ~iwenica
Ovo “sporewe” oko nadle`nosti trebalo bi da “prese~e” Vrhovni sud
Srbije koji u predmetu U. br. 1647/08 postupa po tu`bi op{tine Stari grad.
S tim u vezi, autor je iz ovog suda zatra`io i od ovla{}enog lica dobio pismeni odgovor u kome se navodi da odluka po tu`bi op{tine jo{ uvek nije
doneta364). Dakle, u konkretnom slu~aju sud odlu~uje da li je bilo povrede
procesnog prava od strane Buyetske inspekcije, odnosno Ministarstva finansija. U prvom sudskom epilogu sud je doneo presudu kojom je potvr|eno da
je Buyetska inspekcija Ministarstva finansija, u pogledu materijalnog
prava, pravilno utvrdila ~iwenice, prema kojima je buyet op{tine Stari
grad u 2003. godini o{te}en za ukupno 6.832.418 dinara.
Dakle, ovde je re~ o klasi~nom primeru “zamene teza” funkcionera Demokratske stranke koji pred Vrhovnim sudom Srbije poku{avaju da “operu
ruke” na jedan perfidan na~in. Na primeru op{tine Stari grad vidi se da
Demokratskoj stranci uop{te nije bitno da li su ili nisu kr{ili zakon i
da li su ili nisu o{tetili op{tinsku buyet. Wima je bitno da doka`u da
onaj ko je izvr{io kontrolu wihovog rada i ko je otkrio pqa~ku zapravo nije mogao ili nije smeo da do|e u op{tinu, da “pro~e{qa” dokumentaciju i da
u zvani~nom dokumentu konstatuje pqa~ku. Zdrav razum obi~nog ~oveka se u
364) Dopis Vrhovnog suda Srbije broj: II Su.br. 390/09, od 15. 7. 2009. godine.
242
Ivan Nini}
ovom slu~aju ne mo`e i ne treba upu{tati u formalno pitawe nadle`nosti
buyetskih inspektora, ve} treba da se bavi su{tinom onoga {to su oni otkrili, pa makar bili i nenadle`ni da to otkriju. Podse}awa radi, otkrili
su da je iz op{tinske kase nezakonito ispla}eno ukupno 6.832.418 dinara, a
{to je zajedno sa pitawem nadle`nosti potvrdio i Vrhovni sud Srbije. Me|utim sve je ovo ostalo “mrtvo slovo na papiru” jer ni javni tu`ilac, a ni istra`ni sudija nisu reagovali. Nisu ni mogli da reaguju jer Ministarstvo
finansija, protiv odgovornih lica u op{tini Stari grad, nije podnelo krivi~nu prijavu.
243
Revizija demokratije
(31)
Atak na buyet op{tine Savski Venac
Kako je vr{ena primena zakona u op{tini Savski Venac u 2005. godini
i kako je predsednik Tomislav \or|evi} iz Demokratske stranke raspolagao novcem iz op{tinskog buyeta, proveravala je Buyetska inspekcija Ministarstva finansija, koja je utvrdila da je buyet ove op{tine nezakonito opusto{en za 10,3 miliona dinara. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, op{tinskim slu`benicima i funkcionerima su, na bazi internog
pravilnika, vr{ene isplate izmi{qenog “stimulativnog dodatka” na zaradu u visini od 30 odsto, a svi zaposleni sa visokom stru~nom spremom po
osnovu “kvaliteta rada” i “rezultata rada” dobijali su uve}awe plate od
20 odsto. Ovakve isplate su bile u suprotnosti sa odredbama Zakona o
platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama i uredbama koje je donela
Vlada Republike Srbije. U oblasti javnih nabavki koje je sprovodila vlast
op{tine Savski Venac, buyetski inspektor je utvrdio odsustvo primene
pojedinih odredaba Zakona o javnim nabavkama. Tako su vi{emilionske nabavke vr{ene uz “probijawe” ili mimo godi{weg plana javnih nabavki, dok
s druge strane, za usluge obezbe|ewa uop{te nije ni sproveden tender. Da je
tender vredan 39,9 miliona dinara okon~an, op{tina je u “Slu`benom glasniku” objavila 14 dana pre nego {to je zakqu~en ugovor o dodeli posla. Za
sve milionske mahinacije u javnim nabavkama i nezakonito tro{ewe 10,3
miliona dinara, koje je buyetski inspektor otkrio u kontroli poslovawa
op{tine Savski Venac, predsednik Tomislav \or|evi} je ka`wen prekr{ajnom kaznom od svega 47.000 dinara, a zatim je ova kazna ukinuta zbog zastarelosti.
***
Op{tina Savski Venac kao “epicentar”” korupcije
Kontinuitet “demokratske” vladavine u beogradskoj op{tini Savski
Venac je nastavqen i nakon majskih izbora 2008. godine, kada je u na funkciju predsednika op{tine reizabran Tomislav \or|evi}365) iz Demokratske
stranke. Pored Demokratske stranke koja je zadr`ala vlast u ovoj op{tini,
novu odborni~ku ve}inu u SO Savski Venac ~ine i odbornici Liberalnodemokratske partije366). U javnosti je do sada op{tinska vlast na Savkom
vencu etiketirana kao jedna od najkorumpiranijih lokalnih vlasti u Beogradu, na ~elu sa “kolovo|om” i predsednikom op{tine Tomislavom \or|evi}em. Ovakvih etiketa se nisu libili ni sami op{tinski funkcioneri, ko365) Tomislav \or|evi} je kao funkcioner Demokratske stranke obavqao funckiju predsednika IO SO Savski Venac (2000-2004), zatim funkciju predsednika op{tine Savski Venac (2004-2008), a na istu funkciju je ponovo izabran
na sednici SO Savski Venac koja je odr`ana 18. 6. 2008. godine.
366) DS (ZES) i LDP u SO Savski Venac zajedno imaju 21 od ukupno 37 odbornika.
244
Ivan Nini}
ji su nakon 2000. godine bili raspolo`eni da potvrde ~iwenicu da u op{tini Savski Venac ima korupcije. Tako je prema pisawu “Srpske re~i”, Nikola Savevski, ~lan Demokratske stranke i tada{wi potpredsednik IO SO
Savski Venac, svojevremeno gostuju}i u emisiju “[ezdeset minuta” na RTV
“Politika”, priznao da u toj op{tini “caruju kriminal i korupcija”. Prema navodima “Srpske re~i”, Savevski je istakao “da op{tinski slu`benici
uzimaju mito od bogatih posednika vila na Dediwu, da bi ih zatim ’skinuli’
s tzv. crnih lista za ru{ewe bespravno podignutih objekata”. Tom prilikom,
on je priznao da se “premijer \in|i} bespravno uselio u tu|u vilu na Dediwu u U`i~koj ulici, koja je pravosna`nom sudskom presudom vra}ena pravom
vlasniku – porodici Tatalovi}”367). Da se u pona{awu ~elnika op{tine
Savski Venac nazire korupcija, u vi{e navrata su ukazivali i sami gra|ani
optu`uju}i za to Tomislava \or|evi}a, tada{weg predsednika IO, a kasnije predsednika op{tine. U novembru 2004. godine, u centru Beogradu su osvanuli plakati sa \or|evi}evom slikom i natpisima: “Zar kriminalac da nam
bude predsednik op{tine?” i “Ja sam kraq urbanisti~ke mafije”368). Bez obzira na sve optu`be koje su stizale na \or|evi}ev ra~un, ni pravosudni dr`avni organi, a ni strana~ki organi Demokratske stranke nisu pokazali dovoqno interesovawa da ispitaju {ta se to de{ava u op{tini Savski Venac.
\or|evi}evo dovo|ewe u vezu sa spornim i sumwivim urbanisti~kim aktivnostima nisu spre~ile Demokratski stranku da mu dva puta uzastopno poveri upravqawe ovom beogradskom op{tinom.
Ono {to je dr`ava u vezi sa poslovawem op{tine Savski Venac na neki
na~in ipak uspela da otkrije i evidentira, jeste samo “mrvica” ukupnih aktivnosti Tomislava \or|evi}a, biv{eg i aktuelnog predsednika op{tine.
Nije ovde re~ o posebnim “inovacijama” funkcionera Demokratske stranke,
radi se zapravo o standardnom i uobi~ajenom obrascu {teto~inskog i nezakonitog pona{awa koje “`uti” forsiraju pri rukovo|ewu dr`avnim organima i ustanovama. Naime, Buyetska inspekcija Ministarstva finansija je
u periodu od 7. marta do 16. juna 2006. godine vr{ila kontrolu materijalnofinansijskog poslovawa op{tine Savski Venac za 2005. godinu. Buyetski
inspektor Mi{a Mi{i} je svoj nalaz o ovoj kontroli sa~inio u formi zapisnika koji je u Ministarstvu finansija zaveden pod brojem: 401-00372/2006-09-2, a datira od 28. avgusta 2006. godine. Naravno, kao odgovorno lice za predmetnu kontrolu, od strane buyetskog inspektora ozna~en je Tomislav \or|evi}, predsednik op{tine Savski Venac, koji je na tu funkciju
izabran 10. novembra 2004. godine.
Buyet op{tine “kra}i”” za 10,3 miliona dinara
Buyet koji je op{tina Savski Venac ostvarila u 2005. godini iznosio je
274,1 milion dinara. U op{tinsku kasu je najvi{e prihoda “leglo” od davawa u zakup poslovnog prostora kojim raspola`e op{tinsko javno preduze}e,
367) Izvor: List “Srpska re~”, br. 296, (http://www.srpskarec.rs/.
368) Izvor: List “Danas”, (http://www.danas.rs), od 8. 11. 2004. godine.
245
Revizija demokratije
i to 159,2 miliona, dok je davawem u zakup prostora kojim raspola`e op{tina ostvareno prihod od 15,8 miliona dinara. Me|utim, kontrola prihoda op{tinskog buyeta nije bila interesantna za buyetskog inspektora, ve} samo
kontrola rashoda koje je op{tina ostvarila u 2005. godini. S tim u vezi utvr|eno je da su rashodi buyeta op{tine iznosili 252,5 miliona dinara, a od tog
iznosa samo je na plate utro{eno ~ak 106,8 miliona dinara. Kontrola rashoda koji su stvoreni u op{tini po osnovu isplata plata zaposlenih slu`benika i funkcionera, pokazala je da je op{tina po{tovala uredbu Vlade Republike Srbije po kojoj je ispravno utvrdila i obra~unala osnovicu za platu, ali su plate na drugi na~in nezakonito “pumpane”. Naime, buyetski inspektor je otkrio da je op{tinska vlast, linearno, svim zaposlenim u op{tinskoj upravi ispla}ivala “stimulativni dodatak”, i to 30 odsto na zaradu, {to je bilo u suprotnosti sa odredbama Zakona o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama. Ovakve isplate su bile u suprotnosti i sa va`e}om uredbom o koeficijentima za obra~un i isplatu plata369), ali i sa odredbom ~lana 36, stava 3 Zakona o buyetskom sistemu, gde se navodi da nezakonite isplate nisu smele da padnu na teret buyeta. Zbog toga je u samom nalazu buyetski inspektor op{tinskim vlastima nalo`io meru da u roku od 3
meseca u buyet vrate neto iznos od 5.728.344 dinara, odnosno bruto iznos od
8.411.642 dinara, koliko je nezakonito ispla}eno tokom 2005. godine na ime
“stimulativnih dodataka”.
Me|utim, ovde se pri~a o platama ne zavr{ava jer je inspektor u postupku kontrole otkrio da su zaposlenima u op{tinskoj upravi, koji su imali visoku stru~nu spremu, nezakonito uve}avani koeficijenti i to 20 odsto po
osnovu “kvaliteta rada” i “rezultata rada” u 2005. godini. Mogu}nost isplata po ovom osnovu dala je Vlada Srbije svojim zakqu~kom370), ali je u op{tini Savski Venac ta mogu}nost zloupotrebqavana, i to isplatama ve}ih iznosa od dozvoqenih. Kako? Vlada je svojim zakqu~kom predvidela mogu}nost
isplate dodataka na plate po osnovu “kvaliteta rada” i “rezultata rada”, ali
za samo 50 odsto zaposlenih lica koji su mogli da dobiju po 20 odsto uve}awa. Op{tinske vlasti su, me|utim, vr{ile linearnu isplatu svim zaposlenima sa visokom stru~nom spremom, ne vode}i ra~una o ograni~ewu koje propisuje da takav dodatak mo`e dobiti samo 1/2 zaposlenih. Time je iz buyeta
ispla}eno 6.110.201 dinar bruto, od ~ega je iznos od 1.888.883 dinara ispla}en
vi{e od dozvoqenog. Zbog toga je buyetski inspektor op{tinskim vlastima
nalo`io meru da u roku od 3 meseca u op{tinsku kasu izvr{e povra}aj nezakonito ispla}ene sume od 1.286.330 dinara neto, odnosno 1.888.883 dinara
bruto. Dakle, radi se o nezakonitoj isplati od ~ak 10.300.525 dinara na {tetu buyeta op{tine Savski Venac, a {to je omogu}ila “demokratska” op{tinska vlast.
369) Uredba o koeficijentima za obra~un i isplatu plata imenovanih i postavqenih lica i zaposlenih u dr`avnim organima (“Sl. glasnik RS”, br. 45/01...
70/03).
370) Zakqu~ak Vlade Republike Srbije broj: 120-01-31/2005, od 24. 1. 2005. godine.
246
Ivan Nini}
Nabavke od 11,1 miliona mimo zakonske procedure
Buyetski inspektor Ministarstva finansija je izvr{io i kontrolu javnih nabavki koje su u 2005. godini sprovodili op{tina Savski Venac i weno “demokratsko” rukovodstvo. S tim u vezi izvr{ena je kontrola javne nabavke iz aprila 2005. godine koja se odnosila na “ru{ewe bespravno podignutih objekata i uklawawe kioska i drugih komunalnih objekata sa javnih
povr{ina”. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, op{tinske vlasti su
kao najpovoqnijeg ponu|a~a za potrebe ru{ewa, izabrale preduze}e “Avangarda” iz Beograda. Zatim je, krajem juna 2005. godine, sa navedenom firmom
zakqu~en i ugovor371) kojim je bila definisana planska vrednosti usluga ru{ewa, i to u neto iznosu od 5.739.000 dinara. Me|utim, inspektor je utvrdio
da je sprovo|ewe tendera i zakqu~ivawe ugovora izvr{eno na nezakonit na~in, i to u suprotnosti sa odredbama ~lana 24 Zakona o javnim nabavkama372).
Nepravilnosti se ogledaju u tome {to je op{tina za ovu namenu u buyetu
predvidela i odobrila sredstva u visini od samo 500.000 dinara, a vrednost
ugovorenih radova je iznosila 5.739.000 dinara.
S druge strane godi{wim planom javnih nabavki op{tine Savski Venac
za 2005. godinu, nabavka ove vrste usluga uop{te nije bila predvi|ena. Kontrolom zakonitosti javnih nabavki utvr|eno da je op{tina Savski Venac u
2005. godini koristila usluge fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa od pru`aoca
usluga agencije “Krug” iz Beograda, {to je iz op{tinske kase pla}eno
3.062.941 dinar.
Ove usluge su kori{}ene u 2005. godini, a ugovor je datirao jo{ iz 2004.
godine373). Buyetski inspektor je konstatovao da za pru`awe usluga obezbe|ewa op{tina uop{te nije sprovela postupak izbora najpovoqnijeg ponu|a~a iako usluge fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa podle`u proceduri javne nabavke koju propisuje Zakon o javnim nabavkama. S obzirom na vrednost ove
usluge, koja iznosi 3 miliona dinara, op{tinske vlasti su bile u obavezi da,
u skladu sa odredbama Zakona o buyetu Republike Srbije za 2005. godinu i odredbama Zakona o javnim nabavkama, raspi{u tender za javnu nabavku velike
vrednosti. Ovakvim propustima ne da su samo prekr{eni napred navedeni
zakoni, ve} je posao dodeqen po ko zna kojim prema “burazerskim” kriterijumima, bez mogu}nosti da se za iste poslove ugovori jeftinija cena i time
ostvari u{teda po op{tinski buyet. Buyetski inspektor je utvrdio potpuno isti slu~aj bezakowa i kada je u pitawu bila kontrola nabavke kancelarijskog materijala u 2005. godini. Op{tinske vlasti su za potrebe op{tine
izvr{ile nabavku i buyetsko pla}awe kancelarijskog materijala ukupne
vrednosti 2.408.452 dinara. Ova nabavka je shodno propisima podlegala nabavci velike vrednosti, za koju je morao da se raspi{e tender374), me|utim
371)
372)
373)
374)
Ugovor je zaveden pod brojem: 404-53, od 30.06.2005. godine.
Zakon o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 39/02... 101/05).
Ugovor je zaveden pod brojem: 404-83, od 1. 12. 2004. godine.
Odredbama Zakona o buyetu Republike Srbije za 2005. godinu bilo je propisano da je nabavka male vrednosti svaka nabavka dobara, usluga ili radova koji
se kre}u u rasponu od 100.000 do 1.500.000 dinara, a sve preko ovog iznosa tretira se kao nabavka velike vrednosti.
247
Revizija demokratije
to nije u~iweno, ~ime je postupqeno suprotno odredbi ~lana 20 Zakona o javnim nabavkama.
Objavqivani ishodi tendera pre nego {to je procedura okon~ana
Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, u februaru 2005. godine Tomislav \or|evi}, predsednik op{tine Savski Venac, je raspisao tender sa
procewenom vredno{}u od 39,7 miliona dinara, i to za isporuku i monta`u
privremenih objekata, tj. kioska (tip “stari beogradski”). Po kriterijumu
“ekonomski najpovoqnije ponude”, komisija za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a je izabrala firmu “Termoin`iwering” iz Kragujevca. Sa tim se saglasio
i predsednik \or|evi}, koji je u junu 2005. godine sa preduze}em “Termoin`iwering” zakqu~io ugovor o isporuci i postavqawu kioska375). U postupku kontrole ove nabavke, buyetski inspektor je utvrdio da javni poziv za
u~e{}e na tenderu, koji je objavqen u dnevnom listu “Politika”, nije bio
istovetne sadr`ine kao konkursna dokumentacija koja je bila na raspolagawu ponu|a~ima koji su u~estvovali na tenderu. Naime, utvr|eno je da op{tina u javnom pozivu nije navela i opisala, niti je vrednovala unapred svaki
kriterijum koji namerava da primeni prilikom izbora najpovoqnije ponude, dok je to u~iweno u konkursnoj dokumentaciji koju su ponu|a~i podigli
pre u~e{}a na tenderu. Time je prekr{ena odredba ~lana 54 Zakona o javnim
nabavkama. Zatim je utvr|eno da je op{tina preduze}u “Slu`beni glasnik”
poslala na objavqivawe obave{tewe o dodeli ugovora o nabavci, i to ~ak 18
dana ranije nego {to je ugovor uop{te bio zakqu~en. Shodno odredbi ~lana
74 Zakona o javnima nabavkama, to je trebalo da se u~ini u roku od 14 dana nakon zakqu~ewa ugovora sa izabranim ponu|a~em. Kada je re~ o kontroli nabavke slu`benog automobila, inspektor je utvrdio potpuno istovetno kr{ewe zakona od strane op{tinskih vlasti. Naime, prilikom nabavke op{tinskog automobila, op{tinska vlast je preduze}u “Slu`beni glasnik” na objavqivawe poslala obave{tewe o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a, i to ~ak 39
dana ranije nego {to je ugovor sa preduze}em “Komneni} auto” bio zakqu~en376).
Zloupotrebe i odstupawa od plana javnih nabavki
Predsednik op{tine Savski Venac, Tomislav \or|evi}, je u junu 2005.
godine pokrenuo tender za “Projektovawe i dogradwu Pionirskog centra u
Kozja~koj ulici 3-5”, a procewena vrednost ovih radova je iznosila 10,9 miliona dinara. Buyetski inspektor je u postupku kontrole zakonitosti ove
nabavke utvrdio da je op{tinska vlast objavila javni poziv u “Slu`benom
glasniku”, a da taj poziv uop{te nije sadr`ao opis i vrednovawe unapred postavqenih kriterijuma koje je op{tina nameravala da primeni prilikom izbora najpovoqnijeg ponu|a~a. S druge strane, konkursna dokumentacija je
ove kriterijume sadr`ala, ~ime je grubo prekr{ena odredba ~lana 54 Zako375) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-51, od 26. 6. 2005. godine.
376) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-39, od 30. 5. 2005. godine.
248
Ivan Nini}
na o javnim nabavkama. Me|utim, slu~ajnost ili ne, na ovaj tender se niko od
eventualnih ponu|a~a nije odazvao, pa je tenderska komisija predsedniku
\or|evi}u predlo`ila da se izvr{i javna nabavka u postupku sa poga|awem,
bez prethodnog objavqivawa. \or|evi} je doneo odluku o pokretawu postupka nove (stare) nabavke sa poga|awem bez prethodnog objavqivawa, nakon ~ega je komisija odradila svoj deo posla, a zatim je \or|evi} zakqu~io ugovor
sa preduze}em “Pan in`iwering” iz Beograda377). Ovom izvo|a~u radova op{tina je u 2005. godini izvr{ila pla}awa u ukupnom iznosu od 8.777.077,40
dinara. Buyetski inspektor je detaqnom kontrolom nabavke utvrdio da ista
nije smela da se sprovede jer je u godi{wem planu javnih nabavki op{tine za
2005. godinu rashod po ovom osnovu bio predvi|en u iznosu od svega 2 miliona dinara (bez poreza). Me|utim, i pored ~iwenice da nije stvorena osnovna
zakonska pretpostavka za sprovo|ewe tendera, jer u planu nabavke nije nazna~eno da su u buyetu obezbe|ena celokupna sredstva za ovu namenu, predsednik \or|evi} je zakqu~io ugovor sa izvo|a~em radova i time prekr{io odredbu ~lana 24 Zakona o javnim nabavkama.
Kontrola jo{ jedne javne nabavke iz 2005. godine pokazala je neracionalno i bahato pona{awe “demokratske” vlasti u op{tini Savski Venac.
Naime, buyetski inspektor je utvrdio da je op{tinska vlast u julu 2005. godine potpuno bespotrebno i nezakonito sprovela tender za “ure|ewe Hajd
parka” sa procewenom vredno{}u radova u visini od 3.390.000 dinara. Me|utim, za ovu namenu u op{tinskom buyetu uop{te nisu bila obezbe|ena nov~ana sredstva. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, nakon objavqenog
javnog poziva, tenderska komisija je kao najpovoqnijeg ponu|a~a izabrala
preduze}e “Grin dekor” iz Beograda. Izve{taj o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a je sa~iwen 8. septembra 2005. godine, ali ova nabavka do kraja 2005. godine uop{te nije realizovana, niti je ugovor o realizaciji zakqu~en. Prema obja{wewima koja su buyetskom inspektoru dali op{tinski funkcioneri, razlog za nerealizaciju ovog posla je taj {to u buyet op{tine “nije obezbe|en o~ekivani transfer iz buyeta grada Beograda”. Buyetski inspektor je
konstatovao da je ovakvo postupawe op{tinskih vlasti bilo u suprotnosti
sa odredbom ~lana 24 Zakona o javnim nabavkama. Dakle, procedura javne nabavke je zapo~eta i izvr{ena bez prethodno obezbe|enih finansijskih sredstava za realizaciju posla, {to je u potpunosti bilo nezakonito, a pri tom
je op{tina bespotrebno snosila tro{kove sprovo|ewa tendera.
Pqa~ka stigla do Vrhovnog suda Srbije
Za razliku od buyetskog inspektora, nadle`ni u op{tini Savski Venac
i javnom pravobranila{tvu te op{tine su imali potpuno druga~ije vi|ewe
svog poslovawa, pa su ve} 8. septembra 2006. godine, na inspekcijski nalaz
uputili primedbe (prigovor) Ministarstvu finansija. Buyetski inspektor
je 21. septembra 2006. godine sve primedbe Tomislava \or|evi}a, predsednika op{tine, i Dubravke Petrovi}-Radeke, op{tinskog javnog pravobranio377) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-105, od 7. 11. 2005. godine.
249
Revizija demokratije
ca, odbacio kao neosnovane jer “nisu uticale na utvr|eno ~iweni~no stawe”.
Me|utim, kako nadle`ni u op{tini Savski Venac nisu izvr{ili nalo`ene
mere povra}aja nezakonito utro{enih sredstava, buyetski inspektor je morao da donese obavezuju}e re{ewe. Tako je re{ewem Ministarstva finansija od 15. januara 2007. godine, vlastima u op{tini Savski Venac nalo`eno da
u roku od 10 dana u op{tinski buyet izvr{e povra}aj ukupno 10.300.525 dinara bruto, koliko je nezakonito “isparilo” iz kase op{tine u 2005. godini.
Na ovo re{ewe, ministru finansija su `albu, 25. januara 2007. godine uputili Tomislav \or|evi} i Dubravka Petrovi}-Radeka. Re{ewem koje je 30.
marta 2007. godine doneo Milan Parivodi}, tada{wi koordinator Ministarstva finansija, `alba op{tine Savski Venac je odbijena kao neosnovana, pa je tako jo{ jedanput potvr|en isti nalog buyetskog inspektora. Dakle,
potvr|ena je obaveza nadle`nih u op{tini Savski Venac da buyetu te op{tine nadoknade {tetu od 10.300.525 dinara.
Slede}i korak “demokratske” op{tinske vlasti odigrao se 24. aprila
2007. godine, i to podno{ewe tu`be Vrhovnom sudu Srbije protiv re{ewa
Ministarstva finansija. Tu`ba je podneta od strane Dubravke Petrovi}Radeke, op{tinskog glavnog pravobranioca, s predlogom da se sporno re{ewe
poni{ti. Autor ove analize je od ovla{}enog lica Vrhovnog suda Srbije zatra`io i dobio informaciju o statusu tu`be op{tine Savski Venac. Tako
se u pisanom odgovoru suda navodi da sudska odluka u predmetu U. br. 3721/07
jo{ uvek nije doneta378). Dakle, o tome da li je u pravu Ministarstvo finansija kada zahteva da se 10.300.525 dinara nadoknadi u op{tinsku kasu, ili su
u pravu “demokrate” iz op{tine Savski Venac, odlu~i}e Vrhovni sud Srbije.
Zbog {tete od 10,3 miliona, \or|evi} ka`wen pa oslobo|en
S obzirom na rezultate buyetske kontrole u op{tini Savski Venac,
buyetski inspektor Ministarstva finansija je 20. oktobra 2006. godine podneo zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv Tomislava \or|evi}a, predsednika op{tine koji ima svojstvo odgovornog lica u op{tini. Sedam meseci nakon toga, ta~nije 28. maja 2007. godine, gradski sudija za prekr{aje Jasna U~ajev je donela re{ewe kojim je \or|evi}a oglasila odgovornim i kaznila nov~anom kaznom od 47.000 dinara379). Tomislav \or|evi} je
ogla{en odgovornim za ukupno 8 prekr{aja odredbi Zakona o buyetskom sistemu koji su u op{tini Savski Venac na~iweni tokom 2005. godine, a koji
se prvenstveno odnose na nezakonite isplate “naduvanih” zarada i me{etarewe u sferi javnih nabavki. U zavisnosti od obima na~iwenog prekr{aja,
sudija je sa 8 nov~anih kazni, koje su se kretale u rasponu od 4.000 do 8.000 dinara, \or|evi}u izrekla jedinstvenu (zbirnu) nov~anu kaznu od 47.000 dinara. O ishodu ovog prekr{ajnog postupka sudija za prekr{aje je obavestila
Ministarstvo finansija slu`benim dopisom od 11. juna 2007. godine, a {to
je autor ove analize zatra`io i dobio od nadle`nog ministarstva380). Me|u378) Dopis Vrhovnog suda Srbije broj: II Su. br. 388/09, od 15. 7. 2009. godine.
379) Re{ewe gradskog sudije za prekr{aje broj: U. pr.231323/06, od 28. 5. 2007. godine.
380) Dopis Ministarstva finansija broj: 4-00-54/2009, od 10. 6. 2009. godine.
250
Ivan Nini}
tim, u drugostepenom postupku, po `albi osu|enog \or|evi}a, ve}e za prekr{aje je zauzelo druga~iji stav. Naime, ve}e u sastavu sudija Ana \urovi},
predsednik ve}a, Nevenka Rodi}-Krpeti} i Slavica Spahi}, ~lanovi ve}a,
dana 19. marta 2008. godine donelo je re{ewe kojim je `alba Tomislava \or|evi}a uva`ena. Time je re{ewe o ka`wavawu od 28. maja 2007. godine poni{teno i postupak je obustavqen zbog zastarelosti prekr{ajnog gowewa prvobitno okrivqenog \or|evi}a.
Autor ove analize je istim pisanim zahtevom tra`io, ali iz Ministarstva finansija nije dobio kopiju krivi~ne prijave koja je eventualno podneta protiv Tomislava \or|evi}a. Dakle, o~igledno buyetski inspektor protiv \or|evi}a nije podneo krivi~nu prijavu za me{etarewe koje je utvr|eno i dokumentovano, a vezano za rad op{tine Savski Venac u 2005. godine i
nezakonitu isplatu 10.300.525 dinara iz op{tinske kase. Time je pored prekr{ajne izostala i krivi~na odgovornost ovog “demokrate”.
251
Revizija demokratije
(32)
\ilasu milioni evra u yep, a Beogradu {teta
Kako je “lovac na novac” i jedan od najbogatijih funkcionera Demokratske stranke, gradona~elnik Beograda Dragan \ilas, opqa~kao svoj
grad i svoje sugra|ane? Prema zvani~nim dokumentima inspekcijskih organa, prvo bez ikakvih dozvola i saglasnosti, a zatim pod izgovorom da se gradi “objekat za sme{taj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnu
namenu”, firma Dragana \ilasa “Emotion Production” je nezakonito otela
gradsko gra|evinsko zemqi{te i izgradila ku}u “Velikog brata”.
Nakon {to je sporni objekat izgra|en, naknadno su “fabrikovani” svi
papiri i \ilasu je tako omogu}eno da promeni namenu objekta i da ga prilagodi za potrebe snimawa ~uvenog TV serijala “Veliki brat”. Tako je Dragan \ilas, 1.967,12 m2 poslovnog prostora, zakupio za svega 416,6 evra mese~no, i to na period od 8 godina, a istovremeno je ostvario milione evra ~istog profita.
Da kriminal bude jo{ ve}i, naknada za kori{}ewe gradskog gra|evinskog zemqi{ta koje je preoteo \ilas, obra~unata je i napla}ena po ceni 20
odsto jeftinijoj od stvarne, jer se kroz papire kao investitor “provukla” dr`avna ustanova, a ne stvarni investitor “Emotion Production”.
***
Tajkun i “demokratski”” profiter Dragan \ilas
Iz dokumentacije do koje je autor ove analize do{ao, jasno se vidi da je
aktuelni gradona~elnik Beograda Dragan, \ilas381), iz Demokratske stranke, “zaglibio” u kriminal “do gu{e”, tako {to je opqa~kao buyet sopstvenog
grada, a sebi stavio milionski profit u yep! Akciju pqa~ke \ilas je izvr{io indirektno preko svog preduze}a “Emotion Production” koje je u javnosti
poznato po emitovawu profitabilnih TV emisija i kvizova, i to: “Veliki
brat”, “Mewam `enu”, “Lete}i start”, “48 sati svadba”, “Uzmi ili ostavi”,
“Sve za qubav”, “Ruski rulet” (...).
Vlasni~ki udeo u ovom preduze}u, tajkun \ilas zapravo ima preko osniva~ke firme “Multicom Group”. Kako? Vrlo jednostavno, tako {to \ilas i
wegova biv{a supruga Milica Delevi}-\ilas, imaju 50 odsto, odnosno po 25
odsto vlasni~kog udela u preduze}u “Multicom Group”, a ovo preduze}e je sa
381) Dragan \ilas je ~lan Demokratske stranke od 2004. godine, bio je ~lan Izvr{nog odbora i Glavnog odbora DS, u februaru 2006. godine izabran je za ~lana
predsedni{tva DS za region Beograda, od juna 2006. godine predsednik je
Gradskog odbora DS Beograd. \ilas je bio direktor Narodne kancelarija
predsednika Republike (2004-2007), ministar bez portfeqa zadu`en za sprovo|ewe projekata NIP-a (maj 2007-jul2008), a za gradona~elnika grada Beograda izabran je 19.08.2008. godine. Va`i za jednog od najbogatiiih funkcionera Demokratske stranke.
252
Ivan Nini}
49 odsto akcija osniva~ i vlasnik preduze}a “Emotion Production”382) Beograd.
Prema navodima iz zapisnika (nalaza) broj: AB-22/06-001, koji su 30.
aprila 2007. godine sa~inili inspektori Agencije za buyetsku reviziju grada Beograda Vera Agi} i Ankica [inka, \ilasovo preduze}e “Emotion Production” je u sprezi sa gradski vlastima proizvelo kriminal {irokih razmera i tako steklo ogroman profit. Buyetski inspektori su otkrili da je, kr{ewem propisa i procedura, \ilasovo preduze}e na najperfidniji i najkriminalniji mogu}i na~in, bukvalno otelo gradsko gra|evinsko zemqi{te u
ciqu izgradwe objekta (ku}e) za snimawe TV serijala “Veliki brat”! S obzirom da je re~ o aferi koja se ne mo`e rezimirati u kratkim crtama, najboqe je osloniti se na zvani~ne dokaze i na taj na~in sklopiti “mozaik” ovog
kriminala u kome su svoj interes imali Dragan \ilas i wegovi pajta{i, a
{tetu pretrpeli Beogra|ani. Gde je po~etak, a gde kraj ove pri~e autor }e
detaqno obraditi i prezentovati u ovoj analizi.
Sportski centar dobio zemqi{te, a \ilas preoteo
Naime, sve je po~elo tako {to je Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda svojim re{ewem383) od 26. juna 2002. godine, na desetogodi{we kori{}ewe, bez obaveze pla}awa naknade, Sprotsko-rekreativnom centru “Pionirski grad” ustupio gradsko zemqi{te sa odre|enim objektima. Zapravo
radi se o parceli broj: 3543/1 koja je upisana u katastarsku op{tinu Stara
Rakovica. Predaja na kori{}ewe ove nepokretnosti u svojini grada, odnosno u dr`avnoj svojini, bila je regulisana izme|u SRC “Pionirski grad” i
grada Beograda ugovorom384) koji datira od 21. septembra 2005. godine. [to
se ti~e samog ugovora, wime je bilo precizirano da SRC “Pionirski grad”,
bez saglasnosti grada i nadle`ne direkcije, ne mo`e davati u zakup drugim
fizi~kim i pravnim licima poverenu nepokretnost u dr`avnoj svojini koju dobija na kori{}ewe u ulici Kneza Vi{eslava br. 27. Tako|e, ugovor je
obavezao SRC “Pionirski grad” da adaptaciju i radove na datoj nepokretnosti mo`e vr{iti, i to iskqu~ivo uz prethodno pribavqenu saglasnost Grada kao nosioca prava kori{}ewa i uz odobrewe nadle`nog organa za gra|evinske poslove pri gradskoj upravi. Potpisivawu ovakvog ugovora je svakako prethodilo i davawe pismene saglasnosti 12. avgusta 2005. godine od strane Republi~ke direkcije za imovinu, i to u formi re{ewa385). Ovim aktom,
nadle`na Direkcija je prakti~no podr`ala odluku gradske vlasti da SRC
382) U javnosti \ilas ima obi~aj da ka`e da je suvlasnik kompanije “Multicom Group”, ali ne i to da je indirektno preko ove kompanije vlasnik na desetine drugih preduze}a. U maju 2009. godine, u toku zasedawa Narodne skup{tine RS, poslanik mr Aleksandar Martinovi} (SRS) javnosti je skrenuo pa`wu da je prema
zvani~no dostupnim podacima \ilas potpuno ili delimi~no vlasnik ~ak 16
firmi. Mr Martinovi} je tada taksativno pobrojao sve \ilasove firme.
383) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 463-1255/02-IO, od 28. 6. 2002. godine.
384) Ugovor je zaveden pod brojem: 465, od 21. 9. 2005. godine.
385) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 464-528/2002-04, od 12. 8. 2005. godine.
253
Revizija demokratije
“Pionirski grad” na kori{}ewe dobije navedenu nepokretnost, koja }e ne{to kasnije (nakon deset dana), postati predmet me{etarewa i eksploatacije u svrhu razvoja i {irewa biznisa firme Dragana \ilasa.
I kad ne mo`e dozvola za gradwu, za \ilasa sve mo`e
Da je u ovom slu~aju odmah mogao da se nasluti kriminal, svedo~i i podatak da su nadle`ni u SRC “Pionirski grad”, jo{ 06. jula 2005. godine, Sekretarijatu za urbanizam podneli zahtev386) za izdavawe akta o urbanisti~kim uslovima za gra|ewe, i to na delu katastarske parcele broj 23 u katastarskoj op{tini Stara Rakovica. Nakon mesec dana “~ekawa”, ve} 9. avgusta 2005. godine, Sekretarijat za urbanizam je izdao izvod387) iz “Generalnog
urbanisti~kog plana Beograda do 2012. godine”, iz kog se jasno videlo da se
ne mo`e zapo~eti sa gra|ewem na navedenoj parceli. Za{to? Zbog toga {to
je navedena parcela, prema urbanisti~kim uslovima, namewena za “javne slu`be, javne objekte i komplekse-povr{ine za objekte i aktivnosti od op{teg
interesa”. Dakle, u konkretnom slu~aju, sa gradwom se mo`e otpo~eti ukoliko se pribavi odobrewe do koga se dolazi uz dugu u striktnu zakonsku proceduru, {to podrazumeva i izradu prate}e tehni~ke dokumentacije. Kako se
ovde `urilo da \ilasova firma {to pre “u|e u biznis”, tako je bez ikakvog
odobrewa za gradwu, ve} 22. avgusta 2005. godine, izme|u SRC “Pionirski
grad” i preduze}a “Emotion Production” potpisan ugovor o poslovno-tehni~koj saradwi388). Ugovorena “saradwa” je podrazumevala obezbe|ewe lokacije za postavqawe monta`no-demonta`nog privremenog objekta na delu parcele koju koristi SRC “Pionirski grad”, i to na period od pet godina (od
2005. do 2010. godine), a za potrebe produkcije i proizvodwe serijala “Veliki brat” (“Big Brother Show”).
Kako \ilas investira “iz senke””
Ovim ugovorom, \ilasova firma je sebi obezbedila najve}e mogu}e beneficije, isturaju}i SRC “Pionirski grad” kao formalno pravnog “investitora”, iako ova ustanova to uop{te nije bila. Ugovorom je SRC “Pionirski grad” bio obavezan da preduze}u “Emotion Production”: 1) obezbedi lokaciju sa “kompletnom infrastrukturom” (struja, kanalizacija, vodovodna
mre`a i dr); 2) da “izdejstvuje i obezbedi” sve potrebne gra|evinske i druge
dozvole za postavqawe objekta; 3) kao i to da se ~ak “formalnopravno kao
investitor” prijavi za pribavqawe svih potrebnih dozvola od nadle`nih
organa “na {to efikasniji i ekonomi~niji na~in”. Pri tom je ugovor podrazumevao i to da SRC “Pionirski grad” ni jednog momenta ne}e polagati bilo kakvo pravo vlasni{tva nad objektom. Sa druge strane, “Emotion Production” se obavezao da }e: 1) SRC “Pionirski grad” dobiti naknadu za privremeno kori{}ewe lokacije u iznosu od 50.000 evra u dinarskoj protivvredno386) Zahtev je zaveden pod brojem: IX 04-350.3-465, od 6. 7. 2005. godine.
387) Akt je zaveden pod brojem: IX 04-350.3-465/05, od 9. 8. 2005. godine.
388) Ugovor je zaveden pod brojem: 411, od 22. 8. 2005. godine.
254
Ivan Nini}
sti, i to u pet rata; 2) snositi sve tro{kove izdavawa dozvola; 3) snositi sve
tro{kove kori{}ewa infrastrukture; i 4) izvr{iti demonta`u i ukloniti objekat po isteku ugovornog roka.
Ugovor izme|u SRC “Pionirski grad” i preduze}a “Emotion Production”
ne samo da je bio skandalozan, ve} je u velikoj meri bio i protivzakonit. Jasno je da jedan ovakav “dil” nadle`ne institucije ne mogu verifikovati kao
zakonit, pa nije ni ~udo {to je ugovor potpisan bez prethodno pribavqenih
saglasnosti grada Beograda i Republi~ke direkcije za imovinu. Tako|e, u
momentu potpisivawa ugovora nije postojalo ni odobrewe za izgradwu ve}u
od 800 m2 koje je trebalo da bude pribavqeno od nadle`nog sekretarijata.
Bez obzira na sve okolnosti i ~iwenice, ovakvo bezakowe nije smetalo \ilasovom preduze}u “Emotion Production” da kao izvo|a~a radova anga`uje
firmu “Eopod” i da u periodu od 1. septembra do 6. oktobra 2005. godine sagradi privremeni objekat za snimawe serijala “Veliki brat”. Me|utim, na
ovu ~iwenicu je reagovala gra|evinska inspekcija koja je dana 6. oktobra
2005. godine svojim re{ewem389) nalo`ila formalnopravnom “investitoru” SRC “Pionirski grad” da obustavi radove i da demontira ~eli~nu konstrukciju u roku od 5 dana. ^eli~na konstrukcija je demontirana, ali je temeq ostao neporu{en. Postavqa se pitawe za{to temeq nije poru{en?!
\ilas prvo sagradi, pa tek onda dobije dozvolu
Kako su nadle`ni u SRC “Pionirski grad” i odgovorni u preduze}u
“Emotion Production” bili potpuno svesni da grade objekat bez potrebnih saglasnosti i gra|evinskih dozvola, a da za ugovoreni objekat (s obzirom na namenu) nikako i nikada ne mogu da dobiju odgovaraju}e dozvole, neko je smislio kako ovaj problem, fingirawem papira, mo`e da bude re{en. Tako je
SRC “Pionirski grad”, jo{ 6. septembra 2005. godine, Sekretarijatu za urbanizam uputio zahtev za izdavawe odobrewa za izgradwu objekta “za sme{taj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnu namenu” povr{ine oko
1.800 m2, koji }e navodno graditi iz sopstvenih sredstava! Verovali ili ne,
Sekretarijat za urbanizam je 17. marta 2006. godine doneo re{ewe390) “o odobrewu izgradwe objekta za dnevni boravak dece” povr{ine ~ak 1.967,12 m2 u
okviru SRC “Pionirski grad”, a navedeno re{ewe je (s obzirom na delatnost SRC “Pionirski grad”) izdato na ime Sekretarijata za sport i omladinu. Re{ewe o odobrewu izgradwe je postalo pravosna`no tek 3. aprila
2006. godine, a ku}a “Velikog brata” je odavno bila sagra|ena jo{ u 2005. godini!
Dakle, preduze}e “Emotion Production” je na prvobitnom temequ, u oktobru 2005. godine, nastavilo sa ponovnim gra|ewem objekta za snimawe serijala “Veliki brat”. Pri tom u periodu gradwe, niti je postojala gra|evinska
dozvola za gradwu ku}e “Velikog brata”, niti je postojalo re{ewe “o odobrewu izgradwe objekta za dnevni boravak dece”, a u gradwu objekta pre do389) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 354.1-333/05, od 6. 10. 2005. godine.
390) Re{ewe je zavedeno pod brojem: IX-04 br.351-442/2005, od 17. 3. 2005. godine.
255
Revizija demokratije
no{ewa ovog re{ewa, \ilasovo preduze}e je ulo`ilo ~ak 16,1 milion dinara! Ovaj podatak name}e pitawe kako su to u \ilasovom preduze}u znali da
im je ulog siguran. Kako je to neko smeo unapred da ulo`i 16,1 milion dinara u gradwu objekta, a da ne strepi da }e taj objekat po drugi put biti sru{en?
O~igledno je da je postojao nagove{taj da }e naknadno biti “fabrikovan” bilo kakav “papir”, pa makar to bilo i re{ewe “o odobrewu izgradwe objekta
za dnevni boravak dece”!
Za \ilasa zemqi{te 20 odsto jeftinije
Da je ovo jedan veliki kriminal, jasno je bilo onog momenta kada su odgovorni u SRC “Pionirski grad” zahtevali od Sekretarijata za urbanizam
da se izda odobrewe za gradwu objekta za sasvim drugu namenu, a istovremeno
se gradila ku}a “Velikog brata”, u skladu sa nezakonitim ugovorom koji je to
predvi|ao. Drugi dokaz ovog kriminala jeste ~iwenica da je Upravni odbor
SRC “Pionirski grad”, dana 2. februara 2006. godine, doneo kontradiktornu odluku391) da se gradi objekat ~ija }e namena biti “sme{taj dece, kulturno-zabavna, multimedijalna i sportsko-rekreativna aktivnost”. U ovoj obmawuju}oj odluci se tako|e navodi i to da }e objekat biti gra|en iz sopstvenih sredstava ili sredstava “pribavqenih poslovno-tehni~kom saradwom”,
a za sklapawe svih ugovora ovla{}uje se Mladen Vujo{evi}, direktor SRC
“Pionirski grad”.
Ovakvoj odluci je prethodio i zakqu~ak392) gradona~elnika Beograda
Nenada Bogdanovi}a, kojim je od 20. decembra 2005. godine data saglasnost
Sekretarijatu za sport i omladinu, a povodom inicijative o gradwi koju je
uputio SRC “Pionirski grad”. Tada je gradona~elnik dao saglasnost da SRC
“Pionirski grad” (iz sopstvenih sredstava), na katastarskoj parceli broj
3543/1, gradi objekat za “sme{taj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnu aktivnost” na koji bi grad Beograd imao pravo kori{}ewa i raspolagawa. ^ak je i Republi~ka direkcija za imovinu, 9. februara 2006. godine, donela re{ewe393) kojim se daje saglasnost na ovakav zakqu~ak Nenada Bogdanovi}a, kao i na odluku Upravnog odbora SRC “Pionirski grad”.
Ono {to je posebno karakteristi~no u ovom kriminalu, jeste ~iwenica
da je Direkcija za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu Beograda, obra~unala
i naplatila naknadu za gra|evinsko zemqi{te po umawenoj ceni za 20 odsto,
shodno va`e}im propisima394). Razlog za favorizaciju Dragana \ilasa jeste
taj {to se kod Direkcije formalno kao “investitor” pojavio SRC “Pionirski grad”, koji je navodno gradio objekat za obavqawe svoje delatnosti (obje391)
392)
393)
394)
256
Odluka je zavedena pod brojem: 85/1, od 2. 2. 2006. godine.
Zakqu~ak je zaveden pod brojem: 66-2789/05-G, od 20. 12. 2005. godine.
Re{ewe je zavedeno pod brojem: 351-8/2006, od 9. 2. 2006. godine.
Na obra~un naknade primewen je ~lan 15 alineja 2. Odluke o kriterijumima
i merilima za utvr|ivawe zakupnine i naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta (“Sl. list grada Beograda”, br. 16/2003, 22/2003 – ispr., 24/2003, 2/2004
i 12/2004, “Sl. glasnik RS”, br. 68/2005 - odluka USRS i “Sl. list grada Beograda”, br. 3/2006).
Ivan Nini}
kat kulture, sporta i de~iju ustanovu). Tako je, shodno ugovoru395) o me|usobnim obavezama izme|u (1) Direkcije, (2) Sekretarijata za sport i omladinu
i (3) SRC “Pionirski grad”, utvr|ena naknada za kori{}ewe gra|evinskog
zemqi{ta koja je iznosila 17.801.216,25 dinara. Drugim re~ima, ova naknada
je za 20 odsto bila mawa od realne naknade koja bi bila obra~unata da se kao
investitor kod Direkcije pojavilo preduze}e “Emotion Production”, a ne fiktivno SRC “Pionirski grad”! Dakle, jako je te{ko definisati ovakvo pona{awe nadle`nih organa i pojedinaca koji su na neverovatan na~in, zloupotrebom svojih ovla{}ewa, prakti~no snagom svojih poluga vlasti, poku{ali da “legalizuju” i da “ozakone” nezakonitu izgradwu ku}e “Velikog brata”.
Naravno, sve ovo u korist firme Dragana \ilasa, a na {tetu grada Beograda i Beogra|ana.
\ilas preoteo “objekat za decu””
Shvativ{i da je ku}a “Velikog brata” nezakonito izgra|ena jo{ krajem
2005. godine, a da je odobrewe za potpuno drugu vrstu objekta (“objekat za sme{taj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnu namenu”) stiglo tek 17.
marta 2006. godine, me{etari u \ilasovoj firmi i me{etari u SRC “Pionirski grad” nisu sedeli skr{tenih ruku. U tragawu za izlazom iz ovakvog
bezakowa, me{etari su u{li u novi, jo{ ve}i kriminal. Kako? Naime, dana
28. marta 2006. godine raskinut je ugovor o poslovno-tehni~koj saradwi koji
je 25. avgusta 2005. godine bio potpisan izme|u preduze}a “Emotion Production” i SRC “Pionirski grad”. Razlog za raskid ovog ugovora je bio “nemogu}nost gra|ewa privremenog objekta”, pa je tako sporazumnim raskidom postignuta saglasnost da se potpi{e novi ugovor. Tim novim ugovorom SRC
“Pionirski grad” bi trebalo da prizna sva dotada{wa i budu}a ulagawa u
izgradwu objekta od strane preduze}a “Emotion Production”, {to je na perfidan i kriminalan na~in i u~iweno. Kako?
Ve} 5. aprila 2006. godine, izme|u preduze}a “Emotion Production” i SRC
“Pionirski grad” potpisan je novi ugovor396) “o poslovno-tehni~koj saradwi i regulisawu me|usobnih odnosa”. Ovim ugovorom, \ilasovoj firmi su
priznata sva dotada{wa ulagawa u izgra|eni objekat, i to u iznosu od
30.231.995,36 dinara (tada 358.600,51 evro). Me|utim, ugovorom se izgra|eni
objekat vi{e ne tretira kao ku}a “Velikog brata”, ve} kao objekat za “dnevni boravak dece”. To je zapravo predmet i su{tina novopotpisanog ugovora.
Tako je jednom odredbom ugovora definisano da: “navedenim ulagawima
’Emotion Production’ sti~e pravo kori{}ewa za sopstvene potrebe predmetnog objekta za ’dnevni boravak dece’ u periodu od 10. 4. 2006. do 28. 6. 2012. godine, kao i nastavak prava kori{}ewa bez sa~iwavawa novog ugovora i po isteku ugovornog roka, ali ne du`e od 1. 4. 2013. godine....”. Kada je re~ o tro{kovima zakupnine objekta, \ilaseva firma se obavezala da pla}a godi{wu
kiriju od svega 5.000 evra (ukupno 40.000 evra), po~ev{i od 1. decembra 2007.
godine, pa sve do septembra 2014. godine.
395) Ugovor je zaveden pod brojem: 14960/440019-II-3, od 3. 4. 2006. godine.
396) Ugovor je zaveden pod brojem: 41/01/06, od 5. 4. 2006. godine.
257
Revizija demokratije
Kako \ilas “zida”” ku}u za 24 sata...
Ukoliko se formalnopravno posmatra ovaj slu~aj, investitor izgradwe
ku}e “Velikog brata” ili objekta “za sme{taj dece, kulturno-zabavnu i
sportsko-rekreativnu namenu” je kroz papire bio Sekretarijat za sport i
omladinu, odnosno SRC “Pionirski grad”. Me|utim, su{tinski gledano,
stvarni investitor je bilo preduze}e “Emotion Production” koje je 2005. godine u{lo u poslovni odnos izgradwe objekta, koriste}i gra|evinske usluge
firme “Eopod” d.o.o. Ovo preduze}e je sa poslovima izgradwe objekta, tj. ku}e “Velikog brata” (prema svom dnevniku rada), stalo 6. aprila 2006. godine.
Ali kako je ovde kriminal u kontinuitetu bio prisutan i kako je dozvola za
izgradwu (ranije izgra|enog) objekta stigla 17. marta 2006. godine, ve} 5.
aprila 2006. godine je “fiktivno”, izme|u SRC “Pionirski grad” i preduze}a “Eopod”, evidentiran ugovor397) “o izvo|ewu radova na izgradwi objekta
za dnevni boravak dece”.
Dakle, verovali ili ne, ugovor o izvo|ewu radova po sistemu “kqu~ u ruke” je protokolarno zaveden samo dan pre nego {to su radovi (prema gra|evinskom dnevniku) bili okon~ani?! Postavqa se pitawe kako je to mogu}e
da radovi na izgradwi objekta veli~ine 1.967,12 m2 traju samo jedan dan, odnosno 24 ~asa! Me|utim, kako bi se kriminal bar papirolo{ki “ispeglao”,
ugovorom je bila predvi|ena obaveza preduze}a “Eopod” da radove na izgradwi (ve} izgra|enog) objekta okon~a do 1. maja 2006. godine, iako su svi odgovorni znali da su radovi okon~ani jo{ 6. aprila 2006. godine!
Shodno ovom fiktivnom ugovoru, 1. maja 2006. godine, izme|u SRC “Pionirski grad” i preduze}a “Eopod” sklopqen je i fiktivan “protokol” o
primopredaji objekta. Protokolom su se ugovorne strane saglasile da je “izvo|a~ izvr{io sve obaveze iz ugovora” i da “SRC “Pionirski grad” nema
primedbi na kvalitet izvedenih radova, ugra|enog materijala i opreme”.
Me|utim, o po{tovawu ugovornih obaveza gradwe i kvalitetu izvr{enih
radova se, na`alost, uop{te ne mo`e govoriti. Preduze}e “Eopod”, koje se
formalno kroz papire i odobrewe za izgradwu “provuklo” kao izvo|a~ radova, nije posedovalo lice sa licencom za izvo|ewe radova, niti je posedovalo opremu za izvo|ewe gra|evinskih radova. Kako? Jednostavno tako {to
je ova firma u registru privrednih subjekata bila upisana kao preduze}e za
produkciju i konsalting sa prete`nom {irom delatnosti: 92200 “radio i televizijske aktivnosti”.
Dakle, kako nije re~ o gra|evinskoj firmi, preduze}e “Eopod” je za ove
poslove moralo da anga`uje podizvo|a~e. Zatim je ova firma oti{la i korak daqe, pa je stru~ni nadzor nad izgradwom poverila preduze}u “Orbis in`iwering”, umesto zakonske obaveza da investitor anga`uje nadzorni organ.
Ovim je na najgrubqi mogu}i na~in prekr{ena odredba ~lana 120 tada{weg
zakona o planirawu i izgradwi398).
397) Ugovor je zaveden pod brojem: broj: 215/1, od 5. 4. 2006. godine.
398) Zakon o planirawu i izgradwi (“Sl. glasnik RS”, br. 47/2003).
258
Ivan Nini}
Za \ilasa zakup 1m2 po ceni od 0,21 evro mese~no
Bez obzira na sve propuste i nezakonitosti, Sekretarijat za urbanizam
i gra|evinske poslove grada Beograda je 28. avgusta 2006. godine izdao re{ewe399) o upotrebnoj dozvoli izgra|enog objekta. Ova upotrebna dozvola o
upotrebi objekta “za dnevni boravak dece” je izdata Sekretarijatu za sport
i omladinu grada Beograda, i to kao navodnom i fiktivnom “investitoru”
koji se kao i SRC “Pionirski grad” do tada “provla~io” kroz sve papire.
Po{to je objekat “za dnevni boravak dece” kona~no stavqen u upotrebu, wegovu namenu je trebalo i zvani~no, papirolo{ki, prilagoditi potrebama
firme Dragana \ilasa. To je i u~iweno tako {to je dana 4. oktobra 2006. godine, Sekretarijat za sport i omladinu grada Beograda, prijavio Sekretarijatu za urbanizam izvo|ewe radova na adaptaciji “objekta za boravak dece” u
SRC “Pionirski grad”400). U papirima je navedeno da se “adaptacija izvodi
za potrebe snimawa serijala “Veliki brat”, {to podrazumeva promenu namene prostorija i instalirawe opreme za snimawe”, a u okvirima gabarita
objekta ~ija je povr{ina 1.967,12 m2.
Tako je, prema raspolo`ivim dokumentima, preduze}e “Emotion Production” navodno izvr{ilo ulagawe401) od 85.361.004,12 dinara u izgra|eni objekat tokom 2005. i 2006. godine (zakqu~no sa 5.12.2006). Ovde je svakako re~ o
nezakonitim ulagawima investitora “Emotion Production”, i to ulagawima
pre nego {to je izvr{ena promena namene objekta za potrebe snimawa serijala “Veliki brat”. Sva ova ulagawa SRC “Pionirski grad” je priznao na
osnovu izjave o prebijawu (kompenzaciji) koja je potpisana 16. marta 2007. godine. Pri tom, vaqa podsetiti da su ugovoreni tro{kovi zakupnine objekta
za 8 godina 40.000 evra, odnosno sam 5.000 evra godi{we. Dakle, ukoliko izuzmemo sredstva koja su ulo`ena u objekat, \ilasovo preduze}e je formalno
sebi obezbedilo kori{}ewe objekta od 1.967,12 m2, i to za mese~nu kiriju od
svega 416,6 evra. To jednostavno predstavqa zakupninu od neverovatnih 0,21
evro po kvadratnom metru na mese~nom nivou, odnosno mizernih 2,5 evra po
metru kvadratnom, na godi{wem nivou!
\ilasu “na mufte”” milioni u yepu
Na kraju, ukoliko se sumira ova pri~a, jasno je da je obim kriminala koji su Beogra|anima priredili nadle`ni u (1) organima Gradske uprave grada Beograda, (2) SRC “Pionirski grad” i (3) \ilasovom preduze}u “Emotion
Production”, zaista nemerqiv, kao {to je nemerqiva i ukupna {teta. Kroz
ovu analizu mogu}e je bilo veoma precizno sagledati kako se to bez ikakvih
dozvola i saglasnosti gradi zamak Dragana \ilasa, a zatim se za tu gra|evinu naknadno “fabrikuju” i pribavqaju potrebni papiri. I sve to, naravno,
pod paravanom “objekat za sme{taj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekre399) Re{ewe je zavedeno pod brojem: IX-18 br. 351.3-142/2006, od 28.08.2006. godine.
400) Potvrda o prijemu dokumentacije za adaptaciju je zavedena pod brojem: IX-18
br. 351.2-475/2006, od 4. 10. 2006. godine.
401) Vrednost ulagawa u objekat je utvr|ena Aneksom ugovora o poslovno-tehni~koj
saradwi (41/01/06, od 5. 4. 2006) koji je zaveden pod brojem: 689, od 5. 12. 2006. godine.
259
Revizija demokratije
ativnu namenu”, da bi se na kraju jasno ispostavilo da je ipak re~ o ku}i “Velikog brata”. Dakle, ovaj primer najboqe pokazuje kako za funkcionere Demokratske stranke ne va`e propisi dr`ave Srbije. Kolika je {teta radwama nadle`nih organa i pojedinaca iz Demokratske stranke i gradske vlasti
pri~iwena buyetu grada Beograda, te{ko je proceniti. [teta se svakako meri u milionima dinara, dok se prihod samo jedne od mnogobrojnih firmi
Dragana \ilasa tako|e meri u milionima! Tako je, prema zvani~nim podacima preduze}e “za zabavqawe {irokih narodnih masa” “Emotion Production”
imalo dobit, i to: 78,2 miliona dinara u 2005. godini, 197,7 miliona u 2006.
godini, 373,8 miliona u 2007. godini i 36,8 miliona u 2008. godini402). Dakle,
\ilasova firma je u 2007. godini emitovala dva serijala “Velikog brata” i
tada je ostvarila neverovatnu, “~istu” (neto) dobit od ~ak 373,8 miliona dinara, {to je vi{e od 4 miliona evra!
Nakon ovih podataka, vaqda je svima jasno koliki je profit “Veliki
brat” doneo Draganu \ilasu i za{to mu je bilo va`no da od Beogra|ana na
najkriminalniji mogu}i na~in za svoju firmu otme gradsko gra|evinsko zemqi{te i sagradi svoju “kovnicu novca”. Za ovaj kriminal niko od odgovornih do sada nije odgovarao, {to kadrovima Demokratske stranke samo nagove{tava da slobodno slede “put stvarawa profita”, i to “po receptu” gradona~elnika \ilasa i uliva im nadu da ne}e zavr{iti iz re{etaka. Uslov je
samo da ne stave sav profit u yep, ve} da izvesne sume novca donesu i u blagajnu Demokratske stranke u Krunskoj broj 69, kao {to to a`urno ~ini i Dragan \ilas403). Time se na ovaj, ali i na sli~ne na~ine od strane Demokratske
stranke, wenih funkcionera i finansijera nastavqa otima~ina i pqa~ka
gra|ana Srbije koja je zapo~eta 5. oktobra 2000. godine. Konkretno o ovom
slu~aju, “slobodni” i “demokratski” mediji ne smeju da napi{u ni jedno jedino slovo, a za{to je to tako, svima u Srbiji je dovoqno poznato404).
402) Uvid u podatke se mo`e izvr{iti posetom veb sajta Agencije za privredne registre RS (http://www.apr.gov.rs/), i to unosom naziva preduze}a “Emotion Production” ili mati~nog broja: 17459201 u sekciju “Pretraga privrednih subjekata”.
403) List “Politika” (http://www.politika.rs/), od 24. 2. 2007. godine preneo je odre|ene informacije iz izve{taja o finansirawu predizborne kampawe za parlamentarne izbore u januaru 2007. godine, koji je RIK-u predala Demokratska
stranka. Prema navodima ovog lista, u vidu donacije (usluga i poklona) DS je
od preduze}a “Ovej{n advertajzing”, ~iji je vlasnik D. \ilas, dobila ~ak
2.079.160 dinara.
404) Identi~na verzija ove analize autora objavqena je u listu SRS “Velika Srbija” broj 3313, iz meseca maja 2009. godine. Drugi {tampani i elektronski
mediji o ovom me{etarewu D. \ilasa nisu smeli da izveste iako je poslanik
mr A. Martinovi} (SRS), celokupnu analizu autora obelodanio na sednici
Narodne skup{tine RS. Razlog za gu{ewe slobode informisawa i istra`iva~kog novinarstva u Srbiji obja{wava se ~iwenicom da “demokrate” D.\ilas i S. [aper preko svojih kompanija “Dajrekt medija” i “Meken Erikson” veoma
ve{to “`are” i “pale” medijskim tr`i{tem u Srbiji. Obelodawivawem ovog
kriminala u bilo kom mediju predstavqa rizik za vlasnika medija jer }e ostati bez zarade od reklamnog prostora koji mu na direktan ili indirektan na~in zakupquju firme D. \ilasa i S. [apera.
260
Ivan Nini}
(33)
Otima~ina “U{}a”” u korist tajkuna, a na {tetu dr`ave
Od sramne i istorijske pqa~ke i otima~ine zgrade i zemqi{ta PC
“U{}e” u Beogradu, ne postoji boqi i jednostavniji primer koji ilustruje
~iwenicu kako dr`avnim resursima raspola`u oni koji zastupaju “evropske”
i “demokratske” vrednosti u dru{tvenom i politi~kom `ivotu u Srbiji.
Te “nove” i “reformske” snage su 2001. godine omogu}ile tajkunu Petru Mati}u da na kriminalan na~in pro{iri svoju imperiju i da po bagatelnoj ceni kupi tada ruiniranu zgradu PC”U{}e”, a kao pride da gratis dobije i
4,58 hektara gradskog gra|evinskog zemqi{ta. Zavr{ni ~in ove otima~ine
je do{ao tek onda kada su gradske vlasti grada Beograda, samo po Mati}evoj `eqi i meri, promenile urbanisti~ki plan i od javne zelene povr{ine
napravile gra|evinsko zemqi{te. Tako je Mati}, sebi i svojim poslovnim
partnerima iz ameri~ke investicione banke “Meril Lin~”, pribavio lokaciju na kojoj je sagradio preko 100.000 m2 ekskluzivnog poslovnog prostora i
buyetu grada Beograda naneo {tetu od oko 40 miliona evra. Nakon {to je
ovaj kriminal raskrinkan, svi akteri peru ruke od bilo kakve odgovornosti, vr{e}i me|usobnu prepisku pod izgovorom da }e Tadi}evi pravosudni i
policijski organi utvrditi sve ~iwenice. Za to vreme Amerikanci, Petar
Mati} i Dragan \ilas u zajedni~kim poslovnim transplakcijama zgr}u milione evra profita, ismejavaju}i tako opqa~kane gra|ane Srbije.
***
Sprega tajkuna i Demokratske stranke
Korupcija i kriminal, kao uobi~ajeni mehanizmi politi~kog delovawa Demokratske stranke, ponovo su u aprilu 2009. godine uzburkali celokupnu srpsku javnost. Ovog puta buyet grada Beograda bio je “epicentar”
pqa~ke i “demokratske” otima~ine kakvu istorija grada Beograda do sada u
svojim analima nije zabele`ila. Na~in na koji je izvr{ena pqa~ka veka nije
zabele`ila nijedna zemqa na svetu i verovatno }e jednog dana da se izu~ava kao
najo~igledniji primer institucionalne korupcije. Sve ~iwenice i svi dokazi ukazuju na to da je biznismen Petar Mati}, od “demokratske” vlasti i “demokratskih” institucija bukvalno na poklon dobio 4,58 hektara gradskog gra|evinskog zemqi{ta u Beogradu i izdejstvovao da se ekspresno promeni urbanisti~ka namena poklowenog zemqi{ta. Time je, verovali ili ne, gradska
kasa ostala “kra}a” za najmawe 40 miliona evra, a kada je Srpska radikalna
stranka ukazivala na tu ~iwenicu, “demokratski”mediji se nisu ogla{avali405).
405) Aferu oko kupoprdaje zgrade i zemqi{ta PC “U{}e” prva je u javnost iznela
Srpska radikalna stranka onog trenutka kada su nadle`ni dr`avni organi odbili da omogu}e pristup spornoj dokumentaciji, odnosno informacijama od javnog zna~aja koje je zatra`io predsednik IO i potpredsednik SRS-a D. Todorovi},
o ~emu je u svom autorskom tekstu izvestio novinar dnevnog lista “Kurir”, na strani br. 6, od 3. 11. 2008. godine. Nakon toga, tek u aprilu 2009. godine, u serijalu TV
emisije “Insajder” pod nazivom “Slu`bena (zlo)upotreba”, TV B92 po~iwe da
istra`uje ovu aferu.
261
Revizija demokratije
Kako je mogu}e da jedan biznismen, odnosno tajkun, gratis dobije ne{to
{to je dr`avna svojina?! Mogu}e je kada postoji jaka sprega re`ima i tajkuna. Upravo ta sprega je omogu}ila Petru Mati}u da po bagatelnoj ceni “kupi” zgradu PC “U{}e”, a zatim i na poklon dobije 4,58 hektara zemqi{ta, a
sve to navodno u interesu grada i wegovih stanovnika, iako su ba{ upravo
oni ovim kriminalom o{te}ena strana. Materijalni dokazi nesumwivo potvr|uju da je re~ o velikom kriminalu i sprezi tajkuna i DS-a. Listaju}i
preko 3.000 stranica dokumenata koje je o pqa~ki veka prikupio Antikorupcijski tim Srpske radikalne stranke, veoma je jednostavno hronolo{ki i su{tinski razobli~iti dil “demokratskog” re`ima i tajkuna Petra Mati}a.
Dakle, kako je Mati} po bagatelnoj ceni do{ao do zgrade PC”U{}e” i gratis zemqi{ta za izgradwu novog multifunkcionalnog {oping-mola?!
Zgradu PC “U{}e”” na dobo{
Nacionalizovana zgrada Poslovnog centra “U{}e”, poznatija kao “zgrada CK”, je u NATO agresiji na SRJ 1999. godine pogo|ena sa nekoliko tomahavk raketa, zbog ~ega je 18.000 m2 poslovnog prostora u dr`avnoj svojini bilo van svake upotrebe. Nakon “demokratskih” promena 5. oktobra 2000. godine, novi re`im je po~eo da traga za prihvatqivim re{ewem koje bi trebalo
da PC “U{}e” stavi u upotrebnu funkciju. Prema stavu nadle`nih u Saveznoj direkciji za imovinu SRJ, rekonstrukcija zgrade nije dolazila u obzir,
jer tada dr`ava za to nije imala dovoqno novca, a proceweno je da bi taj
“ceh” ko{tao ~ak 40 miliona maraka406).
Prema navodima iz dokumenata koje poseduje Srpska radikalna stranka,
a u koje je autor ove analize imao uvid, “Energoprojekt” je u studiji o stawu
zgrade PC “U{}e” utvrdio da je zgrada bila “u konstruktivnom smislu u dobrom stawu i pored ~iwenice da je pogo|ena sa 7 projektila tomahavk”. Kako se navodi u studiji, bilo je neophodno “samo na pojedinim delovima oja~ati konstrukciju zbog malog nagiba zgrade u pravcu Sava centra”. Rekonstrukcija kompletne zgrade bi ko{tala “oko 20 miliona dolara”, a ove radove bi
izvodila jugoslovenska preduze}a. Tako|e, prema navodima “Energoprojekta”, postojale su “garancije izraelskih banaka na 50 miliona USD”, a dogradwa aneksa objekta povr{ine od 12.000 m2 “trebalo bi da bude predmet posebnog dogovora”. Me|utim, sude}i po doga|ajima koji slede, o~igledno je tada{wem (i sada{wem) re`imu samo prodaja zgrade PC “U{}e” bila po`eqna
opcija.
Ponuda iz Izraela: zakup ili prodaja
Potencijalni zakupac (ili kupac) ruinirane zgrade PC “U{}e”, bio je
“Jugoslovensko-izraelski poslovni centar” iz Tel Aviva (Izrael). Prema
navodima iz dokumenta od 8. marta 2001. godine “o odr`anom sastanku u Saveznoj direkciji za imovinu SRJ povodom prodaje zgrade na U{}u”, jasno se
mo`e zakqu~iti da su tom prilikom Izraelci srpskim vlastima dali dve
406) Izvor: Nedeqnik “Vreme”, (http://www.vreme.com/), br. 569, od 29. 11. 2001. god.
262
Ivan Nini}
ponude. Prva ponuda je podrazumevala sklapawe ugovora o zakupu na period
od 25 godina. Dr`ava bi od zakupnine godi{we zara|ivala 250.000 USD, dok
bi Izraelci ulo`ili 20 miliona USD za rekonstrukciju i adaptaciju ruinirane zgrade PC “U{}e” po najvi{im standardima. Rok za gradwu iznosio
bi 3 godine, a posle isteka 25 godina ({to zna~i 2026. godine), kompletna
zgrada bila bi vra}ena dr`avi na kori{}ewe i upravqawe. Druga ponuda
Izraelaca je podrazumevala prodaju zgrade u ruiniranom stawu, uz utvr|ivawe vrednosti, kako zgrade tako i zemqi{ta na kom se zgrada nalazi. Dakle,
“na stolu” su bile dve ponude investitora iz Izraela. Kakve korake “demokratski” re`im daqe preduzima?! Na koji na~in }e re`im perfidno eskivirati mogu}nost davawa zgrade PC “U{}e” u zakup i tako pomo}i tajkunima Petru Mati}u i Miodragu Kosti}u Koletu da do|u do plena?!
Falsifikovan oglas o prodaji zgrade
Ve} krajem marta 2001. godine, Savezna direkcija za imovinu SRJ upu}uje Saveznoj vladi predlog da se raspi{e oglas za prikupqawe ponuda, i to za:
1) rekonstrukciju zgrade PC “U{}e” ({to podrazumeva zakup na odre|en
vremenski period) i/ili 2) prodaju ruinirane zgrade PC “U{}e”. List “Politika” 30. juna 2001. godine, objavquje oglas za prikupqawe ponuda u ciqu
prodaje zgrade PC “U{}e”, i to bez poziva za rekonstrukciju zgrade, {to
zna~i da je tada{wa savezna vlada odigrala kqu~nu ulogu da se oglas formuli{e na ovakav na~in. U oglasu se daqe navodi da }e “konkurs sprovesti konkursna komisija”. Me|utim, prema dokumentaciji koju poseduje Srpska radikalna stranka, mo`e se jasno zakqu~iti da je Savezna direkcija za imovinu,
tek 14. avgusta 2001. godine donela re{ewe407) o obrazovawu Komisije za
otvarawe prispelih ponuda za prodaju sporne zgrade. Dakle, ako je rok za
prijem ponuda iz konkursa iznosio 30 dana, nejasno je ko je onda radio na
sprovo|ewu konkursa?! O~igledno da komisija nije postojala punih mesec i
po dana, a u oglasu je bilo jasno navedeno da }e upravo ta (tada nepostoje}a)
komisija sprovesti konkurs! Ova komisija po formirawu, 27. avgust 2001. godine, sa~iwava svoj Izve{taj o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a u ciqu prodaje ili rekonstrukcije PC “U{}e”, iako u oglasu nije stajala mogu}nost
rekonstrukcije, ve} samo mogu}nost prodaje. O~igledno je “demokratskom”
re`imu u interesu bilo da izbegne situaciju da se na oglas jave zainteresovani investitori koji bi dali povoqne uslove rekonstrukcije ({to podrazumeva zakup na odre|en period), kao {to su to ponudili Izraelci. A za{to
samo prodaja zgrade dolazi u obzir, vrlo je jednostavno zakqu~iti.
Tajkunski tandem Mati}-Kosti}
Prema oceni komisije, najpovoqniji ponu|a~ na konkursu za prodaju
zgrade PC “U{}e” je bio Konzorcijum MPC GROUP iz Beograda sa ponu|enom cenom od 300 miliona dinara, odnosno, 10 miliona DEM. Ovaj konzorcijum su zapravo ~inili biznismeni Miodrag Kosti} Kole i Petar Mati} sa
407) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 1/0-030213/0021-2001, od 14. 8. 2001. godine.
263
Revizija demokratije
sa svojim firmama: “Internacional trading partners L.T.D.”, “MK commerce
d.o.o.” i “Union intertrade L.T.D.”. Na osnovu odluke Savezne vlade, kupoprodajni ugovor sa navedenom konzorcijumom je zakqu~en 25. decembra 2001. godine. Pri tom, ugovor nije potpisan sa konzorcijumom MPC GROUP iz Beograda koji je u~estvovao i pobedio na konkursu, ve} sa firmom “European construction d.o.o.” iz Beograda. Ovo novo preduze}e je upisano u registar me{ovitih preduze}a re{ewem408) Saveznog ministarstva za ekonomske odnosne
sa inostranstvom tek 18. decembra 2001. godine. Dakle, ovo preduze}e uop{te
nije u~estvovalo na konkursu, ve} je nastalo nakon skoro 4 meseca otkako je
zavr{en konkursni rok, odnosno 7 dana pre nego {to }e biti potpisan ugovor o kupoprodaji. Tako Miodrag Kosti} Kole u novom preduze}u ima vlasni~ki udeo 50 odsto, dok preostalih 50 odsto ima Petar Mati}. Me|utim,
ne{to kasnije Kole }e se povu}i iz novoformiranog preduze}a, tako da Mati} ostaje pravi kupac i vlasnik PC “U{}e”. Kakva je uloga “demokrate” i
biznismena Miodraga Kosti}a409) bila u ovoj otima~ini PC “U{}e”, nije
poznato. Da li se Mati} ose}ao sna`nijim ukoliko pred Saveznom vladom i
nadle`nim institucijama nastupi kao kupac u tandemu sa Kosti}em, ili je
po strani nekakva druga vrsta “biznisa” za sada ostaje otvorena dilema.
I Boris Tadi} sau~esnik u pqa~ki i otima~ini
Da prilikom sklapawa ovog posla izme|u Petra Mati}a i aktuelnog re`ima, dr`ava Mati}u ne mo`e i ne sme ustupiti i zemqi{te koje se prostire oko PC “U{}e” bili su na vreme upozoreni ~elnici re`ima u Saveznoj
vladi. Konkursna komisija od 5 ~lanova, 19. oktobra 2001. godine, je na zahtev direktora Savezne direkcije za imovinu, sa~inila i potpisala mi{qewe u kome se navodi da se zemqi{te oko PC”U{}e” nalazi “u dr`avnoj svojini i da predmet kupoprodajnog ugovora mo`e biti iskqu~ivo zgrada PC
’U{}e’, a ne i gradsko gra|evinsko zemqi{te koje je vlasni{tvo Republike
Srbije”. Direktor Savezne direkcije za imovinu, 22. oktobra 2001. godine
prosledio je mi{qewe Saveznoj vladi, i to kao upozorewe da se (danas sporno) zemqi{te ne mo`e ustupiti Mati}u. Dopisi istovetne sadr`ine i istog
datuma su bili upu}eni “na ruke”: Dragi{i Pe{i}u, predsedniku vlade; Miroqubu Labusu, potpredsedniku vlade; Zoranu @ivkovi}u, ministru unutra{wih poslova i Jovanu Rankovi}u, ministru finansija. Me|utim, i pored
toga, Savezna vlada je donela odluku da se zakqu~i kriminalni ugovor sa
firmom Petra Mati}a410).
Ugovorom o kupoprodaju PC “U{}e” od 21. decembra 2001. godine, u prvom ~lanu je predvi|eno da je “prodavac vlasnik zgrade koja se nalazi na katastarskoj parceli 2338 i gara`e na parceli 2338”. U drugom stavu istog ~la408) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 5/1-01-1492/2001-0001, od 18. 12. 2001. godine.
409) Miodrag Kosti} Kole je bio jedan od glavnih finansijera Demokratske stranke i wen direktor od 1996. godine, a finansirao je i Ligu socijaldemokrata
Vojvodine, stranku svoga kuma Nenada ^anka.
410) Boris Tadi} (DS) je u periodu od novembra 2000. godine do marta 2003. godine
obavqao funkciju ministra telekomunikacija u Saveznoj vladi SRJ.
264
Ivan Nini}
na stoji da “kupac kao vlasnik objekta ima pravo kori{}ewa zemqi{ta oko
objekta, a u granicama gra|evinske parcele 2338, odnosno parcele 2337” 411).
Ipak, danas bez imalo stida svi akteri peru ruke od ovog posla, tvrde}i da
im nije jasno kako je dr`ava Mati}u poklonila 4,58 hektara zemqi{ta. “Verujte, to nisam znao, ali nije moj posao da to znam, drago mi je {to ste me informisali o tome. Ali s druge strane, to je ne{to {to zahteva onda da se
stvari ispitaju” – izjavio je Boris Tadi} povodom ove afere412). Pri tom,
Tadi} namerno ili slu~ajno zaboravqa da je li~no bio ministar telekomunikacija u Saveznoj vladi koja je odlu~ila da raspi{e oglas za prodaju PC
“U{}e”, {to je na kraju rezultiralo sklapawem ovakvog ugovora.
Bi}e onako kako tajkun ka`e...
^iwenica da Mati} nije mogao i nije smeo da gradi novi objekat na poklowenoj parceli, za wega nije predstavqala nikakav problem. Za to su se
postarali “demokratski” ~elnici grada Beograda. Potreba za {irewem svoje imperije, navodno u interesu gra|ana i novih radnih mesta, pokazala se ja~om od zakona i od Generalnog urbanisti~kog plana grada Beograda. Mati}
je uz finansirawe tro{kova, preko svoje firme “European Construction” ~elnicima grada Beograda uputio zahtev da se izrade dva detaqna urbanisti~ka
plana za “Blok 16”. To je od strane gradske vlasti i u~iweno u dva navrata,
prvo 2004. godine, a zatim i 2007. godine. Izmene i dopune urbanisti~kih
planova su skrojene prema Mati}evoj `eqi i meri! Jednostavno, izvr{eno
je spajawe poklowenih parcela. Dve zasebne katastarske parcele su spojene
u jednu, a od javne zelene povr{ine napravqeno je gra|evinsko zemqi{te! To
je verifikovala i Skup{tina grada Beograda u kojoj je tada (i sada) dominirala Demokratska stranka.
Pri tom, u ~lanu ~lanu 10 ugovora o kupoprodaji PC “U{}e” (sa zemqi{tem) jasno stoji: “Kupac se obavezuje da u~ini sve napore u ciqu izgradwe
objekta na zemqi{tu na kome se nepokretnost nalazi, prema idejnom re{ewu koje je bilo sastavni deo ponude kupca”. S druge strane, u idejnom urbanisti~kom re{ewu grada Beograda, na lokaciji PC “U{}e”, decidno je stajalo: “Predlo`enim re{ewem zgrada se uklawa u potpunosti, te se na pripadaju}em prostoru predvi|a izgradwa kompleksa novih zgrada. Povr{ina
ovih zgrada je 30.000 m2”. Dakle, kupqena zgrada uop{te nije poru{ena, ve}
je rekonstruisana i to u ve}oj povr{ini od dozvoqenih 30.000 m2. Prema izmewenom regulacionom planu iz 2004. godine, gradske vlasti su Mati}u, u junu 2006. godine, omogu}ile i odobrile izgradwu objekta povr{ine 91.630 m2.
To je podrazumevalo nadzemnu povr{inu od 41.163 m2 i podzemnu povr{inu
411) Tek nakon otvarawa ove afere u javnosti, ispostavi}e se da postoje dve verzije ugovora o kupoprodaji, i to jedna verzija modela ugovora na koji je svoju
saglasnost dao savezni javni pravobranilac i potpuno druga verzija ugovora
koji je sa konzorcijumom P. Mati}a potpisan i zaveden u Saveznoj vladi pod
brojem: 475-181/2001, od 21. 12. 2001. godine.
412) Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/), emisija “Utisak nedeqe”, od 13. 4. 2009.
godine.
265
Revizija demokratije
(gara`a) od 50.467 m2. Me|utim, kako je naknadno bilo neophodno legalizovati izgradwu jo{ 25.000 m2, izvr{ena je izmenama regulacionog plana 2007.
godine. Tako je Mati}, u junu 2008. godine, dobio novo odobrewe od gradskih
vlasti. Tim odobrewem dozvoqava mu se izgradwa objekta ukupne povr{ine
117.138 m2. To je podrazumevalo odobrewe za ukupnu gradwu 65.449 m2 nadzemno i 51.689 m2 podzemno.
U planu Mati}eve kompanije “MPC Properties”, koja je danas zvani~no
vlasnik celokupnog kompleksa “U{}e”, je izgradwa jo{ jedne zgrade “bliznakiwe”. Tako je najavqeno da }e ceo poslovni kompleks na kraju dosti}i,
verovali ili ne, ~ak 130.000 m2. Ina~e, osniva~ “MPC Properties” je BALKANS REAL ESTATE B.V. iz Holandije. Re~ je o of{or kompaniji koja slu`bi kao paravan za izbegavawe pla}awa godi{weg poreza na dobit u Srbiji. Vlasnik 25 odsto kapitala, “MPC Properties” u januaru 2008. godine, postala je ameri~ka investiciona banka “Meril Lin~”413).
Srpska radikalna stranka za Anketni odbor, a DS {titi Mati}a
Povodom cele ove afere, jedan od wenih aktera, Zoran Alimpi} iz Demokratske stranke, zamewuje teze i ka`e: “Mi smo procenili da je izgradwa
takvog objekta zna~ajna za razvoj grada i nema sumwe da je tako”. Alimpi}
smatra da “uvek ima qudi kojima se ne{to ne dopada”, ali ni on sam ne spori
da je grad mogao dobro da zaradi da je zemqi{te dato na licitaciju. “Mo`da
smo mi i mogli da podelimo to zemqi{te na mawe parcele i tako dobijemo
vi{e novca, ali nije samo to ciq grada. Beograd treba da se razvija, a TC
’U{}e’ je korak napred” – ka`e Zoran Alimpi}414). O~igledno je da Alimpi} ne `eli da prihvati ~iwenicu da ovde nije sporan “razvoj Beograda”.
Sporan je na~in na koji je jednom tajkunu, zahvaquju}i DS-u i “demokratskim” institucijama, omogu}eno da jednostavno opqa~ka Beogra|ane i dr`avu Srbiju. ^iwenica je da je Petar Mati}, uz pomo} jake sprege sa re`imom,
uspeo da celokupan posao zavr{i u svoju korist, a na {tetu dr`ave i gra|ana. Posebno je skandalozno to {to je “demokratski” re`im omogu}io Mati}u da zemqi{te perfidno prigrabi kupovinom same zgrade PC “U{}e”. Time je izostavqena javna licitacija, a upravo zbog izostanka javne licitacije buyet grada je izgubio vi{e od 30 miliona evra! Ili boqe re~eno, re`im
je ~astio Mati}a sa vi{e od 30 miliona evra! Za ovu pqa~ku niko do sada nije odgovarao, jer odgovorni ne vide da je u ovom slu~aju, kako oni ka`u, “bilo
{ta sporno”. Zbog toga je sredinom aprila 2009. godine Poslani~ka grupa
413) “Meril Lin~”” (Merrill Lynch) va`i za jednu od vode}ih invensticionih banaka za upravqawe imovinom klijenata (trgovina, osigurawe hartija od vrednosti, strate{ki konsalting...), ima svoje kancelarije u 38 zemaqa i zastupa korporacije, vlade, vladine institucije i pojedince. Pod uticajem ekonomske
krize na ameri~kom tr`i{tu hipotekarnih kredita, ova banka je u prvom tromese~ju 2008. godine zabele`ila gubitak od 15,84 milijarde dolara. Zbog toga je
1. 1. 2009. godine vlasni{tvo nad wom je preuzela Banka Amerike (Bank of
America Corp.)
414) Izvor: List “Pres”, (ttp://www.pressonline.rs/), od 15. 4. 2009. godine.
266
Ivan Nini}
Srpske radikalne stranke u Skup{tini Srbije, podnela inicijativu za
osnivawe Anketnog odbora koji bi ispitao sve nezakonitosti u vezi s kupoprodajom PC “U{}e”. Me|utim, vladaju}a ve}ina koja oli~ava re`im Borisa Tadi}a, odlu~ila je da predlog radikala ne uvrsti u dnevni red, ~ime je
onemogu}eno da se u parlamentu otvori rasprava o ovoj istorijskoj pqa~ki.
Kako \ilas “napla}uje grehe”” Petru Mati}u
Na osnovu dokumentacije koju je Ministarstvu unutra{wih poslova dostavila Srpska radikalna stranka, a prema izjavama ministra Ivice Da~i}a (SPS), Slu`bi za borbu protiv organizovanog kriminala je “dat nalog da
ceo slu~aj ispita”. Po~etkom meseca maja 2009. godine, autor je ovu analizu
u identi~nom sadr`aju objavio u listu Srpske radikalne stranke “Velika
Srbija”415), a nedugo zatim i Gradsko javno pravobranila{tvo grada Beograda je sa~inilo i obelodanilo svoju pravnu analizu o otima~ini zemqi{ta i
zgrade PC “U{}e”416). U svojoj osnovi, su{tina i podaci su gotovo isti u obe
analize, samo {to je analiza gradskog javnog pravobranioca sveobuhvatnija
pa je samim tim i merodavnija za javnost i za nadle`ne pravosudne organe.
Pravnu analizu gradskog javnog pravobranioca sa prate}im dokazima, gradona~elnik Dragan \ilas je 19. maja 2009. godine prosledio Republi~kom javnom pravobranila{tvu i Okru`nom javnom tu`ila{tvu. To je u~inio kako
bi od medijske “pra{ine” za{titio sebe kao gradona~elnika i Demokratsku
stranku. Nedugo zatim, po~etkom juna 2009. godine, iz firme Petra Mati}a,
u nekoliko {tampanih medija “lansiran” je oglas u vidu saop{tewa za javnost kojim se ukazuje na to da pravna analiza gradskog javnog pravobranioca
ne saop{tava ta~no ~iweni~no stawe. Da ironija bude ve}a, dnevni list
“Borba” je obelodanio informaciju da je Petar Mati} ove oglase u {tampanim medijima objavio preko marketin{ke firme “Dajrekt medija”, ~iji je
vlasnik niko drugi nego gradona~elnik Dragan \ilas417). O ~emu daqe govoriti? Jasno je da je samo ~vrstom spregom tajkuna i funkcionera Demokratske stranke moglo da do|e do otima~ine zgrade PC “U{}e” i zemqi{ta od
4,58 hektara. Zbog toga u ovom slu~aju, kao i u svim drugim slu~ajevima korupcije, krivi~na odgovornost izostaje.
415) “Velika Srbije”, broj: 3307, mesec maj 2009. godine.
416) Analiza je zavedena pod brojem: M-488/09, od 13. 5. 2009. godine.
417) Izvor: List “Borba”, (http://www.borba.rs/), od 5. 6. 2009. godine.
267
Revizija demokratije
(34)
Zadu`io Pan~evo, pa unapre|en u poslanika
Upravqaju}i op{tinom Pan~evo tokom 2006. i 2007. godine, funkcioner Demokratske stranke i narodni poslanik Sr|an Mikovi} ostvario je
zaista “impresivne rezultate” koje je “pribele`ila” i buyetska inspekcija Ministarstva finansija. U ciqu popuwavawa deficita u op{tinskoj
kasi, Mikovi} je na najgrubqi mogu}i na~in izigrao Zakon o javnim nabavkama tako {to je nezakonito podigao kredit i zadu`io op{tinu Pan~evo za 5,5 miliona evra. Tako|e, Zakon o javnim nabavkama nije po{tovan ni
prilikom organizacije pan~eva~kih karnevala koje je finansirala op{tina. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, Sr|an Mikovi} je nezakonito
“naduvavao” osnovice op{tinskim slu`benicima i funkcionerima, a to je
~inio tako {to je donosio zakqu~ke koji su bili u suprotnosti sa zakqu~cima Vlade Republike Srbije. Samo po ovom osnovu, buyet op{tine je
o{te}en za ~ak 82.577.419 dinara. U svom prigovoru i `albi na inspekcijski nalaz Mikovi} je istakao da je on radio samo ono {to rade i druge lokalne samouprave, ali je takvo obrazlo`ewe Ministarstvo finansija odbilo kao neosnovano.
***
Politi~ka ekspanzija Sr|ana Mikovi}a
Vru}e politi~ko leto juna 2005. godine ostavilo je svoj trag u Op{tinskom odboru Demokratske stranke u Pan~evu kada je “demokratama” pri{ao
tada{wi predsednik op{tine Sr|an Mikovi}418). Mikovi} je samo godinu
dana ranije izabran na funkciju predsednika op{tine, i to kao kandidat
grupe gra|ana, a {ira javnost ga pamti kao funkcionera Srpskog pokreta
obnove. Na izborima 2000. godine, ispred stranke Vuka Dra{kovi}a bio je
~ak i kandidat za poslanika u tada{wem Ve}u gra|ana Savezne skup{tine.
Iako je Sr|an Mikovi} od gra|ana Pan~eva dobio poverewe da op{tinu vodi kao “nestrana~ka li~nost”, rukovode}i se li~nim interesima on je to poverewe zloupotrebio ulaskom u Demokratsku stranku. U toj interesnoj organizaciji pro{ao je boqe nego {to je i sam verovao da }e pro}i. Dobio je
politi~ku za{titu i sigurnost od bilo kakvog oblika krivi~ne odgovornosti za me{etarewe u rukovo|ewu op{tinom Pan~evo. Istovremeno je dobio
i strana~ku funkciju u Glavnom odboru Demokratske stranke, a na parlamentarnim izborima 2008. godine za wegovo ime na{lo se mesto i na izbor418) Sr|an Mikovi} (DS) bio je potpredsednik SO Pan~evo (1989-1992), predsednik
SO Pan~evo (1997-2000), direktor `enske reprezentacije Jugoslavije u vaterpolu (1996-2004), potpredsednik Crvenog krsta AP Vojvodina (2001-2006), predsednik op{tine Pan~evo (2004-2008). Od 2005. godine ~lan je Demokratske
stranke i GO DS-a, a od 2008. godine do danas je poslanik ispred DS (ZES) u Narodnoj skup{tini RS
268
Ivan Nini}
noj listi DS-a. Ovim se Mikovi}evo napredovawe u Demokratskoj stranci
ne zavr{ava jer sredinom jula 2008. godine dobija poslani~ki mandat419). U
poslani~ku klupu “uska~e” naknadno kada se na kvoti Demokratske stranke
na{lo upra`weno poslani~ko mesto koje se za Mikovi}a nije stvorilo ba{
tako slu~ajno. Prethodno je iz skup{tinskih redova istupila wegova strana~ka koleginica Vesna Martinovi} (DS) koja je zasela u fotequ predsednika op{tine Pan~evo u kojoj je do tada “vegetirao” upravo Mikovi}. Dakle,
re~ je o najobi~nijoj “internoj” rotaciji prilikom preraspodele “kola~a” u
Demokratskoj stranci.
Prilozi za dopunu biografije Sr|ana Mikovi}a
Ono {to je svakako predmet ove analize, jeste `eqa autora da javnosti
u Srbiji pribli`i ~iwenice o tome kakve “rezultate” i kakav “minuli rad”
moraju imati funkcioneri Demokratske stranke da bi napredovali u svojoj
politi~koj karijeri. Slu~aj politi~ke ekspanzije Sr|ana Mikovi}a, koji je
svoje mesto prona{ao pod “zvezdama” Demokratske stranke, samo je slika dana{we politi~ke scene u Srbiji i re`ima Borisa Tadi}a. O ~emu je ovde zapravo re~? Naime, o “uspesima” i neuspesima Sr|ana Mikovi}a na funkciji predsednika op{tine Pan~evo u javnosti se nije govorilo skoro ni{ta.
Za to vreme on je u ovoj ju`nobanatskoj op{tini sprovodio koncept me{etarewa kakav sprovode skoro svi funkcioneri Demokratske stranke u op{tinama i dr`avnim ustanovama kojima upravqaju. Prilog Mikovi}evoj biografiji napisala je Buyetska inspekcija Ministarstva finansija koja se pozabavila proverom wegovih “sposobnosti” na mestu predsednika op{tine
tokom 2006. i 2007. godine. Tako je kontrola materijalno-finansijskog poslovawa, namenskog i zakonitog kori{}ewa op{tinskih sredstava izvr{ena u oktobru i novembru 2007. godine, o ~emu je sa~iweni zapisnik (nalaz) koji je u Ministarstvu finansija zaveden pod brojem: 401-00-1377/2007-09, od 07.
11. 2007. godine. Kontrolu je izvr{ila buyetski inspektor Dragica Panteli}, za koju se mo`e re}i da je jedan od veoma stru~nih inspektora Ministarstva finansija, i to sa dugogodi{wim radnim iskustvom. ^iwenice koje je
ova inspektorka otkrila prilikom buyetske kontrole u op{tini Pan~evo,
zaslu`uju posebnu pa`wu i analizu ne samo javnosti, ve} i nadle`nih dr`avnih organa.
Kredit kao “lek”” za deficit od 627,1 milion
Finansijsko stawe u op{tini Pan~evo za vreme mandata Sr|ana Mikovi}a nije bilo ni malo sjajno, i to iskqu~ivo zbog ogromnog deficita u op{tinskoj kasi. Naime, prema navodima iz nalaza buyetskog inspektora, op{tina Pan~evo je 28. decembra 2006. godine izvr{ila rebalans op{tinskog
buyeta. Tako su odlukom o izmenama i dopunama buyeta op{tine utvr|ena
primawa op{tine u iznosu od 2 milijarde i 276,8 miliona dinara, izdaci u
iznosu od ~ak 2 milijarde i 904 miliona dinara. Buyetski deficit je iznosio neverovatnih 627.168.785 dinara! Ovom odlukom op{tinskih vlasti bi269
Revizija demokratije
lo je predvi|eno da se stvoreni deficit, tj. mawak u kasi, popuni na slede}e
na~ine: 1) iznos od 103,8 miliona dinara od primawa od prodaje subjekata
privatizacije; 2) iznos od 418,9 miliona dinara od primawa po osnovu zadu`ewa kod banaka; i 3) iznos od 104,4 miliona dinara prenosom salda neutro{enih sredstava iz 2005. godine. Planiraju}i sprovo|ewe ovakve politike
zadu`ivawa, jo{ 27. decembra 2005. godine Skup{tina op{tine Pan~evo je
donela odluku o zadu`ivawu op{tine koja je u junu 2006. godine pretrpela
odre|ene izmene. Te izmene su podrazumevale korekciju prema kojoj je umesto 563 miliona dinara, odobreno zadu`ivawe u iznosu od 452,6 miliona dinara. Su{tina ove odluke jeste u tome da je wome odobreno zadu`ivawe, i to
za potrebe finansirawa kapitalnih investicionih rashoda. Tako su op{tinske vlasti u novembru 2006. godine i u dva navrata decembra 2006. godine potpisale ugovore420) o okvirnim kreditima sa “Bankom Inteza” a.d. iz
Beograda. Ukupno ugovoreni iznos kreditnih sredstava bio je 5.594.750,79
evra, i to po sredwem kursu Narodne banke Srbije na dan pu{tawa sredstava u te~aj. Kontrolom je utvr|eno da je na dan 31. decembar 2006. godine op{tina Pan~evo u poslovnim kwigama iskazala primawa po osnovu zadu`ivawa kod banke u iznosu od 320,1 milion dinara. Sva ova kreditna sredstva
preneta su javnim preduze}ima koje je osnovala op{tina, i to: Direkciji za
izgradwu i ure|ewe Pan~eva, “Higijeni” Pan~evo i “Autotransportu” Pan~evo.
Tender kao “mamac”” za kredit od 5,5 miliona evra
Kontrolom dokumentacije koja se odnosila na kreditno zadu`ivawe op{tine Pan~evo kod poslovne banke, buyetski inspektor je utvrdio nezakonitosti ve}ih razmera. Naime, zaobilazni put kojim je predsednik Sr|an
Mikovi} do{ao do kredita od 5,5 miliona evra bio je nezakonit, pa je samim
tim i ugovor o kreditu bio pravno ni{tavan. Kako? Sve je po~elo dono{ewem odluke od strane Skup{tine op{tine Pan~evo kojom je odlu~eno da se
op{tina mo`e zadu`iti. Nakon toga u maju 2006. godine, op{tinske vlasti
su dono{ewem odluke421) o pokretawu postupka javne nabavke velike vrednosti, otpo~ele tendersku proceduru za ugovarawe kredita kod najpovoqnije poslovne banke. Tako je u skladu sa odredbama ~lana 70 i ~lana 71 tada{weg zakona o javnim nabavkama objavqen prethodni raspis422) o nameri da
se op{tina zadu`i i to u “Slu`benom glasniku RS” broj: 42 od 19. maja 2006.
godine i dana 23. maja 2006. godine u dnevnom listu “Danas”. Javni poziv za
419) Na sednici RIK-a koja je odr`ana 16. jula 2008. godine Mikovi}u je dodeqen poslani~ki mandat.
420) Ugovori o kreditu su zavedeni pod brojevima: 07/421-1/2006, od 17. 11. 2006. godine; 07/421-3/2006, od 25. 12. 2006. godine; i 07/421-4/2006, od 28. 12. 2006. godine.
421) Odluka je zavedena pod brojem: JHBB VI-18-404-44/2006, od 17. 5. 2006. godine.
422) ^lan 71, stav 1. tada{weg zakona o javnim nabavkama (“Slu`beni glasnik RS”
br. 39/02... 101/05) propisivao je: “Za planirane javne nabavke ~ija je okvirna
vrednost ve}a od 50.000.000 dinara naru~ilac je du`an da najmawe jednom godi{we objavi prethodni raspis o nameri da dodeli javnu nabavku”.
270
Ivan Nini}
prikupqawe ponuda na srpskom i engleskom jeziku objavqen je u “Slu`benom glasniku RS” dana 28. jula 2006. godine i u dnevnom listu “Danas” dana 2.
avgusta 2006. godine. Op{tina je prethodno, po pribavqenoj saglasnosti423)
Uprave za javne nabavke, oblikovala ovu nabavku u pet zasebnih partija (celina). Na javni poziv su se odazvala svega tri ponu|a~a koji su dostavili svoje ponude, a {to je zapisni~ki konstatovano od strane komisije za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a. Me|utim, samo je ponuda ponu|a~a “Banka Inteza” a.d.
iz Beograda-Regionalni centar Pan~evo, bila ispravna, dok preostale dve
ponude nisu ocewene jer nisu ispuwavale uslove iz konkursne dokumentacije. Kako se nisu stekli uslovi predvi|eni odredbama Zakona o javnim nabavkama, a po kojima je trebalo obezbediti najmawe dve nezavisne ponude, tako
je op{tina Pan~evo intervenisala kod Uprave za javne nabavke. Od ovog organa zatra`eno je mi{qewe da se napravi korekcija, tj. da se izvr{i dodela
ugovor u postupku sa poga|awem bez prethodnog objavqivawa. U roku od samo 5 dana, Uprava za javne nabavke Republike Srbije odgovorila424) je op{tinskoj komisiji, navode}i da je wihov zahtev neprecizan i nepotpun, odnosno da se u wemu uop{te ne navode razlozi zbog kojih op{tinske vlasti
smatraju da je va`no da se dodela ugovora sprovede u skra}enom postupku, bez
objavqivawa novog tendera. Nakon toga, komisije je svoj zahtev obrazlo`ila i ponovo dostavila Upravi za javne nabavke. Ovog puta za samo 4 dana na
zahtev op{tine Uprava je negativno odgovorila425), zauzev{i stav da postupak javne nabavke treba da se ponovi jer vrednost nabavke prelazi 3 miliona dinara.
Nezakonito do kredita od 5,5 miliona evra
Na prvi pogled, reklo bi se da su se op{tinski ~elnici slo`ili sa nalogom Uprave za javne nabavke jer je dana 26. septembra 2006. godine, u “Slu`benom glasniku RS” broj 80, objavqeno obave{tewe da se javna nabavka poni{tava u celosti. Isto tako je ponu|a~ima, dana 14. septembra 2006. godine, upu}en dopis426) kojim su obave{teni da se nisu stekli uslovi za izbor
najpovoqnije ponude. Me|utim, ovo je samo bio trik “demokratske” vlasti u
Pan~evu jer zapravo nije postupqeno po nalogu Uprave za javne nabavke i
tender nije ponovqen. Kako? Naime, predsedniku op{tine Sr|anu Mikovi}u i Op{tinskom ve}u, od strane predsednika tenderske komisije, upu}ena
je pisana informacija427). U informaciji je navedeno da bi “ponavqawe postupka izazvalo dodatne tro{kove i odlagawe okon~awa postupka javne nabavke, a time i zakqu~ewe ugovora o kreditu, uz opravdanu bojaznost da se
druge banke ne}e javiti”. Tako|e, u dopisuje je nazna~eno da su u pitawu “urgentne investicije od kapitalnog i op{teg interesa”, kao i to da “odluka o
423)
424)
425)
426)
427)
Saglasnost UZJN je zavedena pod brojem: 404-02-3803/06, od 6. 7. 2006. godine.
Dopis UZJN je zaveden pod brojem: 404-02-4713/06, od 5. 9. 2006. godine.
Dopis UZJN je zaveden pod brojem: 404-02-4713/06, od 12. 9. 2006. godine.
Dopis je zaveden pod brojem: JHBB VI-18-404-44/2006, od 14. 9. 2006. godine.
Informacija je zavedena pod brojem: VI-18-404-44/2006, od 14. 9. 2006. godine.
271
Revizija demokratije
buyetu za 2006. godinu obavezuje op{tinu da realizuje planirane investicije”. U tom smislu predlo`eno je da “Op{tinsko ve}e i predsednik op{tine,
radi finansirawa kapitalnih investicija, zauzmu stav u pogledu na~ina i
postupka realizacije kreditnog zadu`ewa”.
Op{tinsko ve}e je nakon ove “inicijative”, dana 15. septembra 2006. godine, donelo zakqu~ak428) kojim je predsedniku op{tine predlo`eno da uputi poziv svim bankama u Srbiji da dostave svoje ponude do 25. septembra 2006.
godine. Interesantno je to {to je ovaj zakqu~ak ispred Op{tinskog ve}a
potpisao predsednik op{tine Sr|an Mikovi}, iz ~ega proizilazi da on sam
sebi daje predlog {ta vaqa daqe ~initi po pitawu neuspe{nog tendera. U
ciqu sprovo|ewa zakqu~ka kojim je odobreno kreditno zadu`ivawe op{tine, i to mimo zakonske procedure, predsednik Mikovi} je potpisao, a op{tinski Sekretarijat za finansije je na adresu 33 banke poslao pozive za dostavqawe ponuda. Time je poga`eno mi{qene Uprave za javne nabavke, a poga`en je i Zakon o javnim nabavkama. Buyetski inspektor u svom nalazu konstatuje da je ovakvo postupawe op{tine prilikom kreditnog zadu`ewa za kapitalne investicije, ukupne vrednosti 439,3 miliona dinara, bilo u suprotnosti sa ~lanom 20 tada{weg zakona o javnim nabavkama. Tako|e, u inspekcijskom nalazu se navodi da su shodno ~lanu 145 tada{weg zakona o javnim nabavkama ni{tavni ugovori koji su zakqu~eni suprotno ovom zakonu. Dakle,
to je bio slu~aj i sa ovim ugovorom koji je podrazumevao nabavku finansijskih usluga, i to kreditnog zadu`ewa.
O{te}en buyet op{tine za 82,5 miliona dinara
Buyetski inspektor je utvrdio da su obra~un i isplata plata zaposlenih
i funkcionera u op{tini Pan~evo u 2006. godini i u prvih 9 meseci 2007. godine vr{eni u suprotnosti sa odredbama Zakona o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama. Time je nezakonito naneta {teta op{tinskom
buyetu u bruto iznosu od 82.577.419 dinara. Kako je to u~iweno? Naime, predsednik op{tine Pan~evo Sr|an Mikovi} je svojim zakqu~cima odre|ivao
osnovice za obra~un i isplatu plata zaposlenim, izabranim, imenovanim i
postavqenim licima u op{tini. Wegovi zakqu~ci su bili u koliziji sa zakqu~cima429) i uredbom430) Vlade Republike Srbije, kojima su utvr|eni koeficijenti za sve zaposlene u dr`avnim organima i javnim slu`bama. Tako
je “demokrata” Mikovi} utvrdio iznos od ~ak 13.087 dinara431) kao osnovicu
za obra~un i isplatu plata za izabrana, imenovana i postavqena lica u op{tini Pan~evo, dok je prema uredbi Vlade ta osnovica iznosila 10.737 dinara.
428) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-06-54/2006, od 15. 9. 2006. godine.
429) Zakqu~ci Vlade Republike Srbije broj: 120-202/2005-002, od 20. 1. 2005. godine; 120-8758/2006, od 28. 9. 2006. godine; i 120-96852006, od 9. 11. 2006. godine.
430) Uredba o koeficijentima za obra~un i isplatu plata imenovanih i postavqenih lica i zaposlenih u dr`avnim organima (“Sl. glasnik RS”, br. 95/05).
431) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2006-13, od12. 1. 2006. godine.
272
Ivan Nini}
Drugim zakqu~kom Mikovi} je odredio iznos od 2.634 dinara432) kao
osnovicu za obra~un i isplatu plata postavqenim licima u op{tinskoj
upravi, dok je Vlada tu osnovicu utvrdila u iznosu od 2.310 dinara. Pored op{tinskih funkcionera, potpuno isti slu~aj je bio i sa osnovicom za zaposlena lica u op{tini Pan~evo, koju je Mikovi} “propisao” u iznosu od 3.147
dinara433), a Vlada u iznosu od 2.519 dinara. Buyetski inspektor je utvrdio
da je ovakvim aktima predsednika Sr|ana Mikovi}a, za plate u 2006. godini
iz op{tinske kase ispla}en bruto iznos od 182,3 miliona, dok je po zakonu
moralo biti ispla}eno 130,3 miliona dinara. Dakle, buyet op{tine Pan~evo je, prema nalazu buyetskog inspektora, o{te}en u bruto iznosu za
52.012.911,17 dinara.
Kada je re~ o obra~unu i isplati zarada u prvih 9 meseci 2007. godine,
bezakowe iz 2006. godine preslikano je na isti na~in. Po~ev od meseca marta 2007. godine, osnovica za obra~un i isplatu plata za izabrana, imenovana
i postavqena lica na osnovu zakqu~ka434) Sr|ana Mikovi}a iznosila je
9.455 dinara, dok je po zakqu~ku Vlade ista osnovica trebalo da iznosi 8.243
dinara. Osnovice za obra~un i isplatu plata postavqenih lica u op{tinskoj upravi Mikovi} je zakqu~kom435) utvrdio na iznos od 1.903 dinara, a
Vlada na iznos od 1.774 dinara. I tre}im, i ujedno posledwim zakqu~kom436)
predsednika Mikovi}a, utvr|ene su osnovice za obra~un i isplatu zarada zaposlenih u op{tinskoj upravi, i to na iznos od 2.274 dinara, dok je prema aktu Vlade trebalo primeniti osnovice od 1.934 dinara. Dakle, svi ovi zakqu~ci predsednika op{tine su bili u koliziji sa zakqu~cima437) Vlade
Republike Srbije, tada va`e}om uredbom Vlade i Zakonom o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama. Buyetski inspektor je utvrdio da je za
prvih 9 meseci 2007. godine buyet op{tine Pan~evo o{te}en za bruto iznos
od 30.564.508 dinara, koliko je nezakonito ispla}eno, i to vi{e od dozvoqenog. Tako je rashod za zarade iznosio 139,7 miliona, dok je za tu namenu zakonom bila dozvoqena i pravno utemeqena isplata od 109,1 milion dinara.
Buyetski inspektor je u svom nalazu dao meru kojom je op{tinskim vlastima
nalo`eno da u buyet op{tine u roku od 180 dana, izvr{e povra}aj sredstava
u ukupnom iznosu od 82.577.419 dinara, koliko je nezakonito ispla}eno na
ime “naduvanih” plata u 2006. i 2007. godini.
Finansirawe karnevala bez tendera
Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, u Pan~evu je tokom 2006. godine odr`an “Tre}i internacionalni pan~eva~ki karneval”, a {to je delimi~no finansirano sredstvima buyeta op{tine Pan~evo. Tako je predsed432)
433)
434)
435)
436)
437)
Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2006-858, od 28. 9. 2006. godine.
Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2006-857, od 28. 9. 2006. godine.
Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2007-132, od 26. 2. 2007. godine.
Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2007-133, od 26. 2. 2007. godine.
Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2007-134, od 26. 2. 2007. godine.
Zakqu~ci Vlade Republike Srbije broj: 120-96852006, od 9. 11. 2006. godine;
120-2317/2007, od 10. 5. 2007. godine; i 120-5680/2007, od 20. 9. 2007. godine.
273
Revizija demokratije
nik op{tine Sr|an Mikovi}, u februaru 2006. godine, doneo zakqu~ak438)
kojim je iz op{tinskog buyeta izdvojio 200.000 dinara za organizaciju ovog
karnevala. U julu 2006. godine Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i
kulturu je re{ewem439), iz teku}e buyetske rezerve AP Vojvodina, za “karnevalske” potrebe opredelio iznos od 500.000 dinara koji je transferisan na
ra~un op{tine u vidu donacije. Op{tina Pan~evo je u dva navrata, u martu i
julu 2006. godine, transferisala sredstva u ukupnom iznosu od 700.000 dinara na ra~un udru`ewa “Prijateqi Pan~eva” kome je poverena organizacija
karnevala. Pored toga, u julu mesecu 2006. godine re{ewem440) predsednika
Mikovi}a, iz op{tinskog buyeta su tako|e izdvojena sredstva u svrhu pla}awa tro{kova sme{taja i ishrane za goste karnevala koji su bili sme{teni
u hotelu “Tami{“. Tro{kovi koje je op{tina snosila, po hotelskom ra~unu
su iznosili 714.000 dinara, a kwi`eni su na ekonomskoj klasifikaciji
buyeta op{tine: “481 Dotacije nevladinim organizacijama”. Naredne 2007.
godine u Pan~evu je odr`an “^etvrti internacionalni pan~eva~ki karneval”, koji je tako|e delimi~no finansiran sredstvima buyeta op{tine. Tako je i ovog puta predsednik op{tine Sr|an Mikovi} “odre{io kesu” i zakqu~kom441) iz februara 2007. godine, na ra~un udru`ewa “Prijateqi Pan~eva” odobrio buyetske dotacije u ukupnom iznosu od 1.261.422 dinara. Pored
ovih dotacija, tro{kovi sme{taja i ishrane u~esnika karnevala u hotelu
“Tami{“ ko{tali su 804.300 dinara, a pla}eni su iz sredstava JP “Direkcija za izgradwu i ure|ewe Pan~eva”.
Kada je re~ o tro{kovima koje je op{tina Pan~evo snosila za organizaciju tre}eg i ~etvrtog internacionalnog pan~eva~kog karnevala u 2006. i
2007. godini, buyetski inspektor je utvrdio odre|ene nezakonitosti. Naime,
prema navodima iz inspekcijskog izve{taja utvr|eno je da finansirawe organizacije ovih karnevala, koji su bili planski predvi|eni kao gradska manifestacija, nije izvr{eno u skladu sa odredbom ~lana 123 tada{weg zakona o javnim nabavkama. Su{tina nepravilnosti se ogleda u tome {to je op{tina Pan~evo, poslove na realizaciji navedenog karnevala poverila udru`ewu “Prijateqi Pan~eva”, a da prethodno nije sproveden postupak javne
nabavke male vrednosti, niti je zakqu~en ugovor sa ovim udru`ewem. Dakle,
osim udru`ewa “Prijateqi Pan~eva” mo`da je i neka druga NVO bila zainteresovana da po jeftinijoj ceni organizuje ovu manifestaciju, ali “demokratu” Sr|ana Mikovi}a to o~igledno nije interesovalo.
Floskulama protiv ~iwenica
Sa prethodnim ~iwenicama koje su sistematizovane i obra|ene u ovoj
analizi, a koje je utvrdio buyetski inspektor Ministarstva finansija,
predsednik op{tine Pan~evo Sr|an Mikovi} nije bio saglasan. On je imao
438)
439)
440)
441)
274
Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2006-203, od 13. 2. 2006. godine.
Re{ewe je zavedeno pod brojem: 106-451-02145/2006-02, od 4. 7. 2006. godine.
Re{ewe je zavedeno pod brojem: I-03-020-1/2006-602, od 26. 2. 2006. godine.
Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2007-148, od 28. 2. 2007. godine.
Ivan Nini}
ne{to druga~ije vi|ewe svoga rada, pa je tako, koriste}i zakonsko pravo, dana 21. novembra 2007. godine Ministarstvu finansija uputio pismene primedbe442) na nalaz buyetskog inspektora. Zanimqivo je to da Mikovi}, u ciqu svoje odbrane, a u vezi sa nezakonitim isplatama “naduvanih” zarada, ka`e da je op{tina Pan~evo radila isto ono {to radi i ve}ina lokalnih samouprava koje “ne primewuju u potpunosti va`e}e propise kojima je regulisan obra~un plata”. Prema wegovom mi{qewu, za sve je kriva Vlada Republike Srbije jer je izmenama uredbe o koeficijentima “do{lo do velikih
razlika u platama zaposlenih u javnim slu`bama i visini plate zaposlenih
u op{tinskim upravama”, a to dovodi do “nezadovoqstva” i “osipawa kvalitetnih kadrova”. [to se ti~e nezakonitog zakqu~ewa ugovora o kreditu kojim je op{tina popunila “rupe” u buyetu, Mikovi} ka`e da se op{tini `urilo i da je hteo da izbegne dodatne tro{kove, kao i to da je postojao rizik
da do kraja godine ne}e biti mogu}e da se okon~a procedura sa najmawe dve
ispravne ponude. On u prigovoru napomiwe i to da Zakon o javnim nabavkama nije dobar i izra`ava “nadu da }e novi zakon ispraviti nelogi~nosti”.
Kada je re~ o organizaciji i finansirawu gradskih karnevala bez raspisivawa tendera, odnosno bez primene Zakona o javnim nabavkama, “demokrata”
Mikovi} se ne izja{wava posebno. On se ne osvr}e na decidno utvr|ene nepravilnosti, ve} perfidno vr{i zamenu teza tvrdwom da je re~ o “projektu
za pozitivnu promociju grada (...) ~ime je Pan~evo zvani~no postalo evropski karnevalski grad maja 2006. godine”. Ove primedbe Sr|ana Mikovi}a
Ministarstvo finansija nije prihvatilo, a to je konstatovano u slu`benoj
bele{ci443) koju je sa~inila buyetski inspektor Dragica Panteli}.
Mo`da nadoknadi 82,5 miliona, a mo`da i ne
Kako je protekao ostavqeni rok od 180 dana, a op{tinske vlasti u Pan~evu nisu preduzele meru da izvr{e povra}aj sredstava od 82.577.419 dinara,
koliko je nezakonito ispla}eno na ime “naduvanih” plata, reagovalo je i
Ministarstvo finansija. Naime, buyetski inspektor je dana 5. juna 2008. godine doneo re{ewe kojim je ista mera ponovo nalo`ena op{tinskim vlastima, a za izvr{ewe ovog re{ewa je ostavqen rok od 30 dana. Ve} 17. jula 2008.
godine op{tina Pan~evo je ministru finansija kao drugostepenom organu
izjavila `albu444) na prvostepeno re{ewe buyetskog inspektora. U `albi
je izme|u ostalog navedeno i to da se “op{tina protivi da se izvr{i povra}aj vi{e obra~unatih i ispla}enih plata”, kao i to je postupawe po nalo`enoj meri “neizvodqivo zbog niskih zarada u lokalnoj samoupravi”. Posebno
je interesantan navod `albe u kome se isti~e da bi se postupawem po nalo`enoj meri dovele “u neravnopravan polo`aj lokalne samouprave jer veliki broj op{tina nije primewivao va`e}e osnovice i koeficijente”. Re{a442) Dopis je zaveden pod brojem: I-03/2007-79, od 21. 11. 2007. godine.
443) Slu`bene bele{ka je zavedena pod brojem: 401-00-1377/2007-09/04, od 26. 11. 2007.
godine.
444) @alba je zavedena pod brojem: I-03/2008, od 18. 6. 2008. godine.
275
Revizija demokratije
vaju}i po ovoj `albi, tada{wa ministarka finansija Dijana Dragutinovi}
je dana 30. septembra 2008. godine donela drugostepeno re{ewe kojim je `alba odbijena u celosti kao neosnovana. Dakle, potvr|ena je obaveza nadoknade 82.577.419 dinara u op{tinsku kasu. Prema pisawu lokalnog lista “Pan~evac”, predsednik op{tine Sr|an Mikovi} je 20. novembra 2007. godine nalo`io da se “decembarske plate vrate u okvir odre|en propisima dr`ave
Srbije, za zaposlene to je smawewe od 34 odsto, a za funkcionere minus od 19
odsto”. Tada je Mikovi} rekao da }e “novac u op{tinsku kasu biti vra}en ako
i sve op{tine u Srbiji budu tako postupile, a u suprotnom ne}e445)”. Dakle,
zarade su vra}ene u zakonske granice, a {ta je sa {tetom od 82,5 miliona dinara? Autor ove analize nije uspeo da od Ministarstva finansija dobije dokaz, odnosno dokument iz koga bi se moglo videti da li je u buyet op{tine
Pan~evo nadokna|en oteti novac za vreme Mikovi}evog mandata.
Sudiji nije bila jasna prekr{ajna prijava
Da zbog me{etarewa u op{tini Pan~evo Sr|an Mikovi} nije snosio
krivi~nu odgovornost, niti je bio predmet interesovawa nadle`nih pravosudnih organa, to je potpuno jasno imaju}i u vidu da je funkcioner Demokratske stranke. Me|utim, posebno je interesantno to {to Mikovi} uop{te nije snosio ni “mizernu” prekr{ajnu odgovornost, koja u ovakvim slu~ajevima
me{etarewa zapravo bude idealna prilika da se me{etar sa nekoliko hiqada dinara “udari po yepu” i da se cela pri~a na tome zavr{i. Prema re{ewu446) Op{tinskog organa za prekr{aje u Pan~evu, koje je 15. aprila 2008. godine potpisala sudija Gorica Sekuli}, Mikovi} nije bio predmet interesovawa ni ovog organa. Kako? Naime, navedenim re{ewem je odba~en zahtev za
pokretawe prekr{ajnog postupka protiv okrivqenog Sr|ana Mikovi}a, koji je podneo buyetski inspektor Ministarstva finansija zbog sumwe da je
prijavqeni Mikovi} kr{io odredbe Zakona o javnim nabavkama. Sporni
zahtev je odba~en “kao neuredan”, a obrazlo`ewe za takvu odluku je pomalo
ironi~no i pored toga {to je u strogo formalnom smislu razumqivo. Sudija za prekr{aje obrazla`e da zahtev buyetskog inspektora nije sadr`ao mesto i na~in izvr{ewa prekr{aja, kao ni obja{wewe o kojoj vrsti ugovora o
javnim nabavkama je zapravo re~. Da stvar bude gora, po upozorewu sudije da
u ostavqenom roku dopuni svoj zahtev kako to propisi nala`u, buyetski inspektor to nije u~inio. Takvo pona{awe buyetskog inspektora, sudija za
prekr{aje je primenom ~lana 178, stava 2 Zakona o prekr{ajima447) tretirao kao odustanak podnosioca zahteva od daqeg vo|ewa prekr{ajnog postupka, zbog ~ega je sporno re{ewe i doneo. Dakle, Sr|an Mikovi} se kroz “iglene u{i” provukao od prekr{ajne odgovornosti i kazne koja bi verovatno bili simboli~na.
445) Izvor: List “Pan~evac”, (http://www.pancevac.eu), br.4221, od 30. 11. 2007. godine.
446) Re{ewe broj: UP 4-1201/07-23, od 15. 4. 2008. godine.
447) Zakon o prekr{ajima (“Sl. glasnik SRS”, br. 44/89 i “Sl. glasnik RS”,
br.21/90... 55/04”).
276
Ivan Nini}
(35)
Ministar pravde zata{kao malverzacije u pravosu|u (1)
Izborom Du{ana Petrovi}a iz Demokratske stranke na funkciju ministra pravde u Vladi Republike Srbije, nastavqen je kontinuitet politizacije i korupcije u pravosudnom sistemu. Ministar Petrovi} nije
umeo da za{titi pojedine sudije koje su se u vr{ewu svoje du`nosti odupirale uticaju unutra{we i spoqa{we politike, dok je s druge strane {titio wihove kolege koje je i sam uhvatio u nezakonitim radwama. Grupa za
nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde je tokom 2007. godine
izvr{ila 14 internih kontrola pravosudnih organa {irom Srbije i u svim
kontrolama je utvr|eno me{etarewe, kr{ewe propisa i pqa~kawe buyeta
Republike Srbije. Me|utim, i pored zakonske obaveze prijavqivawa odgovornih lica koja su me{etarila, Ministarstvo pravde, na ~elu sa ministrom Petrovi}em, nije podnelo ni jednu jednu prijavu protiv odgovornih,
ve} su mu}ke zata{kane tako {to je svaki nalaz svoj put zavr{io u fiokama Ministarstva pravde. Obaveza podno{ewa prijava za interne kontrolore je proizilazila iz odredaba ~ak 3 zakona, i to: Zakona o buyetskom sistemu, Zakona o prekr{ajima i Zakonika o krivi~nom postupku. Me|utim,
u Ministarstvu pravde su smatrali da ih zakon ne obavezuje da prijave nezakonitosti koje su otkrili u postupcima finansijskih kontrola rada
pravosudnih organa.
***
Petrovi}ev kontinuitet politizacije i korupcije
Stawe u srpskom pravosu|u, dolaskom DOS-a na vlast 5. oktobra 2000.
godine, postalo je zaista alarmantno i neodr`ivo, a svoj “pe~at” slomu pravosudnih institucija za vreme svog jednogodi{weg ministarskog mandata,
dao je i Du{an Petrovi}448) iz Demokratske stranke. Iako je s jedne strane
wegov mandat bio isuvi{e kratak da bi se mogli sumirati nekakvi rezultati, s druge strane taj mandat je bio i te kako dug za nastavak kontinuiteta
uru{avawa pravosudnih institucija. Taj kontinuitet karakteri{e prisustvo dva faktora koji se nalaze u uzro~no-posledi~noj vezi. Re~ je o (1) politizaciji pravosudnih institucija, odnosno politizaciji sudijskih i tu`ila~kih funkcija i (2) korupciji. Kako za depolitizaciju tako ni za iskorewavawe korupcije, Du{an Petrovi} kao ministar nije pokazao politi~ku
voqu, ve} je “pre}utnim” pona{awem podr`ao tihi slom pravosudnog siste448) Du{an Petrovi} je ~lan Demokratske stranke od 1992. godine, bio je predsednik SO [abac i poslanik u Ve}u gra|ana Skup{tine SRJ (2000-2004) bio je
narodni poslanik DS-a (od 2003), bio je potpredsednik Narodne skup{tine
RS i {ef poslani~ke grupe DS-a (od 2004), izabran za potpredsednika DS-a
(2004. i 2006), zamenik predsednika DS-a (od marta 2006), bio je ministar
pravde u drugoj vladi dr V. Ko{tunice (maj 2007-jul 2008).
277
Revizija demokratije
ma, odnosno slom tre}eg stuba vlasti u Republici Srbiji. U “~abru” ~iji je
“majstor” i sam bio, Petrovi} nije `eleo aktivno da u~estvuje. Tako je u julu 2008. godine, u drugom “me{awu” i “raspodeli karata” pri formirawu nove vlade, odbio ponudu Borisa Tadi}a da i daqe rukovodi Ministarstvom
pravde. Prema pisawu medija, Du{an Petrovi} je u{ao u sukob sa Tadi}em,
izra`avaju}i nezadovoqstvo {to kao “drugi ~ovek” u infrastrukturi Demokratske stranke nije kandidat za funkciju premijera. [pekuli{e se da se
upravo zbog toga povukao u “jazbinu” i odlu~io da se u narednom periodu bavi organizacijom i funkcionisawem Demokratske stranke. Od tada Du{an
Petrovi} “{parta” po Srbiji i pravi politi~ke sporazume o lokalnim koalicijama, u op{tinama i gradovima gde je Demokratska stranka “privremeno” opozicija. Istovremeno, po lokalnim odborima Demokratske stranke
“gasi” `ari{ta i unutra{we sukobe, bavi se kadrovskim pitawima ko }e gde
od “`utih” me{etariti, i {to je wemu svakako najzna~ajnije, pozicionira
sebe i svoj uticaj u strana~koj infrastrukturi. O tome {ta se de{avalo za
vreme wegovog ministarskog mandata, u Srbiji se i ne govori.
Razmere politi~ke korupcije u pravosu|u
^iwenica je da se dolaskom “demokratskih” snaga na vlast u Srbiji, izbor sudija, tu`ilaca, predsednika sudova, kao i wihove smene, vr{e iskqu~ivo po politi~koj podobnosti, uz koordiniran uticaj spoqa{wih i unutra{wih faktora. Od tako “instaliranih” nosioca pravosudnih funkcija ~esto se u krivi~nim predmetima koji imaju politi~ku konotaciju o~ekuje selektivna primena prava i dono{ewe politi~kih odluka. S druge strane, oni
koji ne `ele da u~estvuju u tome trpe posledice i povla~e se sa svojih funkcija. Postoje dva reprezentativna primera koja idu u prilog prethodnoj tezi, a {to datira iz vremena ministrovawa Du{ana Petrovi}a. Jedan od primera uticaja unutra{we strana~ke politike na nosioce pravosudnih funkcija jeste ostavka Milene Ili}-Drecun, sudije Vrhovnog suda Srbije koja je
postupala u predmetu ubistva Ivana Stamboli}a i poku{aj ubistva Vuka
Dra{kovi}a u Budvi. Ona je u julu 2007. godine podnela ostavku na sudijsku
funkciju, i to neposredno pred dono{ewe presude u tre}em stepenu kojom je
Miloradu Ulemeku Legiji i Branku Ber~eku potvr|ena maksimalna kazna
zatvora od 40 godina. “Zahtev za razre{ewe podnela sam zbog profesionalne i li~ne odgovornosti u odnosu na pravilnu primenu zakona” – rekla je tada sudija Milena Ili}-Drecun449). Kako su mediji tada izvestili, sudija
Ili}-Drecun se nije slo`ila sa potvr|ivawem osu|uju}e presude zbog tzv.
apsolutne povrede zakona. Ona je smatrala da bi predmet morao biti vra}en
na ponovno su|ewe, pri ~emu bi se otklonili, odnosno ispravili procesni
propusti, a {to bi za ciq imalo potpuno utvr|ivawe ~iweni~nog stawa i
pravilnu primenu materijalnog prava.
Drugi primer uticaja spoqa{we politike i nevladinog sektora na nosioce pravosudnih funkcija za vreme Petrovi}evog ministarskog mandata
449) Izvor: List “Ve~erwe novosti”, (http://www.novosti.rs), od 10. 7. 2007. godine.
278
Ivan Nini}
jeste smena sudije za ratne zlo~ine mr Gordane Bo`ilovi}-Petrovi}. Ona je
u septembru 2007. godine ekspresno “razdu`ena” svih predmeta koje je vodila i u kojima je u~estvovala u Ve}u za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beogradu i vra}ena na prethodno radno mesto okru`nog sudije. “Sklowena sam
iz predmeta Suva Reka jer je preko wega planirana medijska, antidr`avna
kampawa, radi slabqewa pregovara~ke pozicije Srbije (...) smewena sam posle izri~itog zahteva nekih nevladinih organizacija i jedne ambasade450) zato {to sam sudija na koga se ne mo`e uticati. To se videlo u presudi koju je
ve}e, kojim sam predsedavala, donelo u krivi~nom postupku protiv jedinice
“[korpioni”. Neko je bio nezadovoqan time {to smo u toj presudi utvrdili da tu`ila{tvo nije imalo dokaze za tvrdwu da su muslimani iz Srebrenice preba~eni u Trnovo, gde su ih streqali po nalogu nekoga iz Vojske Republike Srpske. Tra`ili smo od vlasti u Hrvatskoj, BiH i Srbiji sve dokaze koje imaju o toj jedinici, od wenog osnivawa, preko organizacije, do delovawa, i ni{ta nismo dobili” – izjavila je povodom svoje smene sudija Bo`ilovi}-Petrovi}451). Prema wenim re~ima, srpske vlasti su “bile upozorene
da }e Okru`nom sudu u Beogradu biti uskra}ene donacije iz inostranstva
ukoliko ona ne bude smewena”.
Ignorisawe i zata{kavawe korupcije u pravosu|u
Iako na prvi pogled tako izgleda, ova dva primera ne govore samo o tome kako je za vreme ministrovawa Du{ana Petrovi}a vr{ewe sudijske
funkcije u Srbiji bilo politizovano. Sli~nih primera je bilo i pre Petrovi}a i posle Petrovi}a. Me|utim, ova dva primera nam pokazuju koliko
je politi~ka korupcija uzela maha kada se govori o pravosudnom sistemu Srbije, ~iji je ministar u datom trenutku bio Du{an Petrovi}. Prvi primer
nam ukazuje na politi~ku korupciju koja potiskuje pravilnu primenu pozitivnog prava zarad namirewa partijskih apetita, a {to za posledicu ima dono{ewe presude koja nije u svemu zasnovana na zakonu. U takvoj situaciji sudija podnosi ostavku, a ministar pravde Du{an Petrovi} se ne ogla{ava.
Drugi primer nam tako|e ukazuje na politi~ku korupciju koja se proizvodi
pod uticajem odre|ene ambasade i odre|ene nevladine organizacije. Razlog
je taj {to ove dve strane nisu zadovoqne izre~enom presudom i u prilici su
da ucewuju vlast u Srbiji da }e uskratiti donaciju iz inostranstva. U takvoj
situaciji sudija se smewuje sa polo`aja, a ministar pravde Du{an Petrovi}
ponovo se ne ogla{ava. Upravo ignorisawe korupcije, kr{ewa zakona i me{etarewa u pravosu|u u periodu ministarskog mandata Du{ana Petrovi}a,
jeste ono na {ta }e autor ukazati u ovoj analizi.
Dok su, s jedne strane, za vreme ministrovawa Du{ana Petrovi}a nosioci pravosudnih funkcija bili prinu|eni da podnesu ostavku ili su smewivani po politi~kom kriterijumu, s druge strane pojedini ~elni qudi pravo450) Misli se na NVO “Fond za humanitarno pravo” na ~ijem ~elu se nalazi Nata{a Kandi} i ambasada, SAD u Beogradu.
451) Izvor: List “Glas javnosti”, (http://www.glas-javnosti.rs/), od 28. 9. 2007. godine.
279
Revizija demokratije
sudnih organa u Srbiji su abolirani svakog vida odgovornosti i pored ~iwenice da su “uhva}eni na delu” kada je re~ o nezakonitom i nenamenskom ar~ewu novca iz buyeta. Kako? Naime, predmet ove analize i istra`iva~kog rada jeste zapravo `eqa autora da istra`i, obradi i da dokumentuje ~iwenice
o tome ko i kako kontroli{e pravosudne organe u Srbiji kada je re~ o tro{ewu novca iz buyeta. Kre}u}i se u tom smeru, autor je do{ao do neverovatnih otkri}a i saznawa koja ukazuju na ~iwenicu da je interna kontrola Ministarstva pravde u 2007. godini izvr{ila 14 kontrola pravosudnih organa
{irom Srbije i da je u kontrolisanim subjektima utvr|eno me{etarewe {irokih razmera. Gotovo svi kontrolisani pravosudni organi su uhva}eni u
bezgrani~nom kr{ewu propisa i nano{ewu {tete buyetu i gra|anima Srbije, a da su pri tom isti bili u obavezi da se staraju o za{titi dr`avnog interesa, vladavini prava i po{tovawu zakona. Me|utim, pored pitawa ko
kontroli{e haos u pravosu|u, mnogo va`nije je pitawe kako se taj haos kontroli{e i koji je epilog svake kontrole koja se sprovede. Odgovor je jednostavan, jer sve {to se u kontroli otkrije to se istovremeno i zata{ka. Kako?
Interna kontrola – kontrola za zata{kavawe malverzacija
U okviru sistematizacije i organizacije poslova iz nadle`nosti Ministarstva pravde Republike Srbije funkcioni{e “grupa za nadzor i internu
kontrolu”. U opisu poslova i zadataka ovog odeqewa jeste kontrola svih indirektnih korisnika buyetskih sredstava kojima Ministarstvo pravde dotira novac iz buyeta Republike. Tako zapravo interni kontrolori vr{e dve
vrste kontrole, a to je prethodna i naknadna kontrola. Tzv. “prethodna kontrola” ima za ciq da spre~i pojavu neefikasnosti, gre{aka i nepravilnosti, a obuhvata kontrolu svih transakcija koje nastaju u Ministarstvu pravde, ali i kod indirektnih korisnika za ~ije izvr{ewe buyetskih izdataka je
odgovoran ministar. To prakti~no zna~i da “prethodna kontrola” obuhvata
kontrolu finansijskih transakcija pre nego {to se realizuju, odnosno pre
izvr{enog pla}awa po ra~unovodstvenim ispravama koje se sa~iwavaju u organizacionim jedinicama Ministarstva pravde, ali isto tako i kod indirektnih korisnika buyeta. Primera radi, “prethodna kontrola” u Ministarstvu pravde u 2007. godini, obuhvatala je kontrolu svih isplata i finansijskih transakcija koje nastaju u organizacionim jedinicama Ministarstva, a ~ija je pojedina~na vrednost prelazila 200.000 dinara, kao i kontrolu pla}awa svih javnih nabavki bez obzira na vrednost nabavke. Pored toga,
ova kontrola je u 2007. godini obuhvatala i kontrolu svih finansijskih
transakcija i isplata u Vrhovnom sudu Srbije, Republi~kom javnom pravobranila{tvu, Republi~kom javnom tu`ila{tvu, Tu`ila{tvu za ratne zlo~ine i Vi{em trgovinskom sudu.
Druga vrsta kontrole, tzv. “naknadna kontrola” podrazumeva kontrolu
koja se vr{i u ciqu otklawawa gre{aka, neefikasnosti i nepravilnosti.
Ovakva vrsta kontrole se obi~no vr{i nakon ve} obavqenih finansijskih
transakcija. Uglavnom se de{ava da gra|ani prijave neke nepravilnosti,
zloupotrebe ili “mu}ke”, a nakon toga je interni kontrolor du`an da izvr280
Ivan Nini}
{i kontrolu i preduzme sve mere u skladu sa zakonom, a u ciqu otklawawa
uo~enih nepravilnosti i propusta. Isto tako, interni kontrolori imaju
diskreciono ovla{}ewe koje im dopu{ta da u bilo kom trenutku mogu da izvr{e “naknadnu kontrolu” po slu`benoj du`nosti, bez ikakve prijave gra|ana. Prema godi{wem izve{taju o izvr{enim kontrolama452) grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde u 2007. godini, ovakvih kontrola je bilo 14, a kontrolisani su sudovi, tu`ila{tva i organi za prekr{aje.
O svim kontrolama su sa~iweni izve{taji (nalazi) iz kojih se na osnovu pregleda sadr`aja mo`e izvesti zakqu~ak da su svi kontrolisani pravosudni
organi ogrezli u me{etarewu i korupciji. S obzirom da su tzv. naknadne
kontrole i te kako interesantne, autor ove analize }e posebno ukazati na
~iwenice koje su otkrili interni kontrolori za vreme ministrovawa Du{ana Petrovi}a. Me|utim pre nego {to na red do|e analiza konkretnih (pojedina~ni) primera, neophodno je sagledati kakva su zakonska ovla{}ewa data internoj kontroli u pogledu inicirawa prekr{ajne i krivi~ne odgovornosti.
Ovla{}ewe internih kontrolora za podno{ewe prijava
U situacijama kada u postupku kontrole utvrde nepravilnosti koje su
nastale usled kr{ewa zakona i drugih propisa, interni kontrolori su du`ni da protiv odgovornih lica (u~inioca prekr{aja) podnesu prekr{ajnu,
odnosno krivi~nu prijavu. Tako prilikom me{etarewa sa buyetom koje, naravno, podrazumeva nenamensko tro{ewe novca i nezakonito izmirivawe
obaveza koje nisu smele, niti su mogle da padnu na teret buyetskih sredstava, zakon internom kontroloru nala`e da me{etara prijavi nadle`nim organima.
Ova obaveza proizilazi iz ~lana 75 Zakona o buyetskom sistemu Republike Srbije453) kojim je propisano: “Zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka iz ~lana 74 ovog zakona podnose interni kontrolori, buyetska inspekcija i revizija, lokalna slu`ba za inspekciju i reviziju i druga lica
ovla{}ena za vr{ewe nadzora nad izvr{ewem ovog zakona”. Isto tako, stavom 2 je propisano da “prekr{ajni postupak iz ~lana 74 ovog zakona ne mo`e
se pokrenuti ako proteknu tri godine od dana kada je prekr{aj u~iwen”. Pored ovoga, ovla{}ewe za podno{ewe prekr{ajnih prijava interni kontrolori imaju i u skladu sa odredbama Zakona o prekr{ajima. Tako je ~lanom 176
Zakona o prekr{ajima Republike Srbije454) propisano da zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka podnosi ovla{}eni organ ili o{te}eni. Stavom
2 ovog ~lana je precizirano da ovla{}eni organi zapravo jesu “organi uprave, ovla{}eni inspektori, javni tu`ilac i drugi organi i organizacije koje vr{e javna ovla{}ewa u ~iju nadle`nost spada neposredno izvr{ewe ili
nadzor nad izvr{ewem propisa u kojima su predvi|eni prekr{aji”.
452) Izve{taj je u Ministarstvu pravde zaveden pod brojem: 021-02-17/2008-15, od
20. 2. 2008. godine.
453) Zakon o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9/02... 86/06).
454) Zakon o prekr{ajima (“Sl. glasnik RS”, br. 21/90... 55/04).
281
Revizija demokratije
Kada je re~ o prijavqivawu krivi~nih dela, zakon je i u tom pogledu veoma precizan, pa je ~lanom 253 Zakona o krivi~nom postupku Republike Srbije455) propisano da su “svi dr`avni organi du`ni da prijave krivi~na dela za koja se goni po slu`benoj du`nosti, o kojima su obave{teni ili za wih
saznaju na drugi na~in”. Stavom 2 istog ~lana propisano je da tu du`nost prijavqivawa krivi~nog dela imaju “sva fizi~ka i pravna lica koja na osnovu
zakona poseduju odre|ena javna ovla{}ewa (...), ako su za krivi~no delo saznali u vezi sa svojom delatno{}u”.
Dakle, interni kontrolori Ministarstva pravde Republike Srbije su
nakon svakog izvr{enog postupka “naknadne kontrole” kod buyetskih korisnika (sudova, tu`ila{tva i organa za prekr{aje) bili u obavezi da po slu`benoj du`nosti podnesu odgovaraju}e prijave nadle`nim organima. Sude}i
po nalazima internih kontrolora, kod svih 14 kontrolisanih organa bilo je
materijala da se nakon izvr{ene kontrole podnesu odgovaraju}e prijave. Jednostavno, kr{ewem drugih propisa, kr{ene su i odredbe Zakona o buyetskom
sistemu Republike Srbije jer je uglavnom vr{eno pla}awe iz buyeta na nezakonit na~in, i to u mawim ili ve}im iznosima od dozvoqenih, a pojedina
pla}awa su vr{ena i bez zakonskog osnova. Ove posledice me{etarewa i nenamenskog tro{ewa buyetskih sredstva, ~elni qudi sudova i tu`ila{tva
proizveli su kr{ewem: Zakona o ure|ewu sudova, Zakona o sudskim taksama,
Zakona o javnim nabavkama, Zakona o ra~unovodstvu i reviziji, Zakona o
platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama, kao i kr{ewem podzakonskih akata – raznoraznih pravilnika i uredbi.
U Ministarstvu priznali da su otkrili i zata{kali mu}ke
S obzirom na saznawa do kojih je autor ove analize do{ao, s razlogom se
mo`e postaviti pitawe {ta je Ministarstvo pravde konkretno preduzelo,
osim {to je interna kontrola u svojim izve{tajima nalo`ila odre|ene preporuke kontrolisanim subjektima. Te preporuke u principu glase “ovo {to
ste do sada radili nemojte ubudu}e da radite i po{tujte zakon”. Tragaju}i za
odgovorom autor se u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja456), 2. jula 2008. godine obratio Ministarstvu pravde,
i to sa slede}im pitawima: “(1)Da li je Ministarstvo pravde, grupa za nadzor i internu kontrolu nakon izvr{enih kontrola u pravosudnim organima
tokom 2007. godine podnosila prekr{ajne ili krivi~ne prijave protiv odgovornih lica u kontrolisanim subjektima?; (2) Ukoliko jeste, koliko takvih prijava je podneto, protiv kojih lica i kom organu su prijave podnete?;
(3) Ukoliko nisu podno{ene prijave nakon izvr{ene kontrole, iz kojih razloga iste nisu podnete, imaju}i u vidu da je to bila obaveza internog kontro455) Zakon o krivi~nom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 46/06) je stupio na snagu 10. 7.
2006. godine, a primewuje se od 1. 7. 2007. godine, izuzev pojedinih odredbi koje
su u primeni od dana stupawa na snagu.
456) Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja (“Sl. glasnik
RS”, br. 120/04).
282
Ivan Nini}
lora u skladu sa ~lanom 75 Zakona o buyetskom sistemu, ~lanom 176 Zakona
o prekr{ajima RS i ~lanom 253 Zakonika o krivi~nom postupku?” Dakle,
pitawa su krajwe jednostavna i precizna.
Odgovore na postavqena pitawa autor je dobio dopisom Ministarstva
pravde457) od 14. juna 2008. godine, a takvi odgovori su mogli unapred da se
pretpostave. Naime, ovla{}eno lice Ministarstva pravde je autoru prosledilo odgovor koji je sa~inila Sne`ana Netkovi}, na~elnica grupe za nadzor
i internu kontrolu u Ministarstvu pravde. Odgovaraju}i na pitawa autora,
gospo|a Netkovi} ka`e da je “~lanom 66a Zakona o izmenama i dopunama zakona o buyetskom sistemu, koji je na snagu stupio 4. oktobra 2006. godine, promewen na~in vr{ewa interne kontrole u svim subjektima koji su u sistemu
finansirawa iz buyeta Republike Srbije, te je interna kontrola organizovana kao sistem procedura i odgovornosti svih lica ukqu~enih u finansijske i poslovne procese direktnih i indirektnih korisnika buyetskih sredstava”. Prema navodima iz wenog dopisa, “po ovom zakonu za uspostavqawe
bezbednih i efikasnih internih kontrola vezanih za sve odluke koje se odnose na finansijsko upravqawe i kontrolu, odgovoran je rukovodilac direktnog ili indirektnog korisnika buyetskih sredstava, ili lice koje on
ovlasti”. Najskandaloznija tvrdwa gospo|e Netkovi} u pomenutom odgovoru
jeste navod da “izmenama i dopunama zakona, grupa za nadzor i internu kontrolu nije imala obavezu da poslove interne kontrole obavqa na na~in kao
{to je to ranije zakonom bilo regulisano i kako to autor navodi u svom
obra}awu”.
Ona daqe u svom odgovoru navodi da je “ipak u 2007. godini izvr{en odre|en broj naknadnih kontrola i da je u izve{tajima ukazano na odre|ene nepravilnosti”. Na kraju zakqu~uje da “kako su sva odgovorna lica obavestila
Ministarstvo pravde da }e postupiti po preporukama iz izve{taja, a po oceni Ministarstva u toku sprovo|ewa kontrola nije se mogla utvrditi povreda finansijske discipline, po na{em mi{qewu nije bilo mesta vo|ewu prekr{ajnih, a ni krivi~nih postupaka”. Tako|e, gospo|a Netkovi} ka`e i to
da je ~lanom 74, stavom 8 Zakona o buyetskom sistemu propisano da }e se nov~ana kazna za prekr{aj izre}i organu ili licu ako ne otkloni propuste na
koje je ukazano u pismenom izve{taju interne kontrole, ili ih ne ispravi
blagovremeno.
Jalovo tuma~ewe zakona “smestilo”” sve dokaze u fioku
Dakle, ovakvo opravdawe kakvo je autor dobio iz Ministarstva pravde,
odgovara ~iwenici da taj organ ni{ta nije preduzeo kako bi blagovremeno
bili procesuirani odgovorni nosioci pravosudnih funkcija koji su se nalazili na ~elu odre|enih pravosudnih institucija. Me|utim, odgovor ovakve sadr`ine nije utemeqen u zakonu kako to gospo|a Sne`ana Netkovi}
`eli da predstavi. Naime, odredbama Zakona o buyetskom sistemu su jasno
457) Dopis Ministarstva pravde je ozna~en brojem: 120-7-00-60/2008-01, od 14. 7.
2008. godine.
283
Revizija demokratije
propisani slu~ajevi prekr{aja za koje je interni kontrolor obavezan da
podnese prekr{ajnu prijavu organu za prekr{aje. Prema re~ima gospo|e
Sne`ane Netkovi}, odgovorna lica su obavestila Ministarstvo pravde da
}e postupiti po preporukama iz izve{taja o kontroli i tu se pri~a zavr{ava, dok po wenom vi|ewu zakon propisuje prekr{ajnu odgovornost ukoliko
se ne otklone propusti na koje su interni kontrolori ukazali. Da to ipak
nije ba{ tako, proizilazi iz ~iwenice da samim tim {to je utvr|en neki
prekr{aj postoji “bi}e prekr{aja” koje je sadr`ano u materijalnoj odredbi
propisa i koje se odgovornom licu mo`e staviti na teret kao posrednom ili
neposrednom izvr{iocu. Ta~no je i to da ukoliko “me{etar” ne otkloni
propuste ukazane u izve{taju interne kontrole, ~ini prekr{aj, ali ovog puta Zakon o buyetskom sistemu to propisuje kao novi prekr{aj koji se razli~ito tretira i sankcioni{e u odnosu na prethodni prekr{aj koji je ve} do
tada bio u~iwen.
Tako|e nije ta~na tvrdwa u izja{wewu gospo|e Netkovi} da je izmenama i dopunama Zakona o buyetskom sistemu prestala obaveza podno{ewa
prijava od strane internih kontrolora. Naime, izmenama i dopunama ovog
sistemskog zakona odre|ene zakonske odredbe jesu korigovane. Tako je precizirano da buyetski korisnici ne moraju uspostavqati posebnu slu`bu interne kontrole, ve} se interna kontrola uspostavqa kao “sistem procedura
i odgovornosti svih lica ukqu~enih u finansijske i poslovne procese”.
Ipak, ovim izmenama i dopunama nije promewena odredba (~lan 75) koja obavezuje internu kontrolu na podno{ewe prekr{ajnih prijava kada se utvrdi
kr{ewe Zakona o buyetskom sistemu.
Dakle, {ta se na kraju mo`e izvesti kao zakqu~ak? ^iwenice ukazuju na
to da je za vreme ministrovawa Du{ana Petrovi}a u Ministarstvu pravde
zata{kan svaki slu~aj kr{ewa zakona, korupcije i me{etarewa buyetskim
novcem u pravosudnim organima koje je to isto ministarstvo otkrilo. Pored
slu~ajeva koje je zatekao, Petrovi} je zata{kao i slu~ajeve kr{ewa propisa
u pravosu|u koji su utvr|eni za vreme wegovog mandata. Jednostavno, niko nije procesuiran, niti sankcionisan. Da stvar bude jo{ gora, ministar Petrovi} je za svaku kontrolu izdavao pismeni nalog, a zatim je nakon zavr{etka
kontrole potpisivao propratni akt kojim su ~elni qudi kontrolisanih sudova i tu`ila{tava obave{tavani o rezultatima kontrole. Svoj potpis je
stavio i na godi{wi izve{taj o radu grupe za nadzor i internu kontrolu u
2007. godini, i to uz naznaku “saglasan ministar Du{an Petrovi}”. Time su
sve otkrivene mu}ke i pqa~ke ostale “interna stvar” u fiokama Petrovi}a, dok su me{etari ostali netaknuti u svojim foteqama, pri tom i daqe vr{e}i funkciju “za{tite” prava, pravde, javnih i dr`avnih interesa. Daleko
gore od svega ovoga jeste ~iwenica da je u istom period Du{an Petrovi} bio
i predsednik vladine Komisije za primenu nacionalne strategije za borbu
protiv korupcije.
284
Ivan Nini}
(36)
Sudovi i sudije u sukobu sa zakonom (2)
^iwenice iz izve{taja interne kontrole Ministarstva pravde u 2007.
godini ukazuju na to da su okru`ni, op{tinski i trgovinski sudovi, kao i
organi za prekr{aje u Srbiji, postali izvori me{etarewa, kriminala i bezakowa. Najtragi~nije je to {to su ~elni qudi ovih institucija zapravo
nosioci pravosudnih funkcija, a po obrazovawu su diplomirani pravnici
sa polo`enim pravosudnim ispitom. Zbog toga se opravdano postavqa pitawe kuda idu dru{tvo i dr`ava ako jedan sudija me{etari, kr{i zakon i
potkrada buyet dr`ave. Kako da se pona{a pojedinac koji upravqa jednom
dr`avnom ustanovom, kao {to je {kola ili bolnica, ako jedan sud nenamenski tro{i milione iz dr`avne kase, potkrada buyet na slu`benim dnevnicama i dodacima uz platu, potkrada gra|ane naplatom nezakonitih sudskih taksi, ne pla}a porez dr`avi, nezakonito kupuje robu sa pijace, kupuje
kikiriki, smoki, pivo i viski na teret buyeta? Kuda ide dru{tveni, odnosno pravni poredak Republike Srbije ako Ministarstvo pravde otkrije i dokumentuje kriminal i bezakowe u pravosudnim institucijama i nakon toga ne podnese nijednu prijavu protiv odgovornih lica?
***
Tro{ewe buyetskog novca – slaba ta~ka srpskog pravosu|a
Pored ustavnog na~ela sudske vlasti, ~lanom 1. Zakona o ure|ewu sudova458) tako|e je propisano osnovno na~elo sudske vlasti u Republici Srbiji u kome se ka`e da su “sudovi samostalni i nezavisni dr`avni organi koji
{tite slobode i prava gra|ana, zakonom utvr|ena prava i interese pravnih
subjekata i obezbe|uju ustavnost i zakonitost”. U tom smislu autor ove analize }e na konkretnim primerima pokazati kako to sudovi u Srbiji “{tite”
dr`avni interes i “obezbe|uju” ustavnost i zakonitost. Autor }e se osloniti na pojedina~ne izve{taje o izvr{enim kontrolama odre|enih pravosudnih organa u 2007. godini, a koji su sa~iweni od strane grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde Republike Srbije. Ono {to je u ovoj
analizi svakako zajedni~ko za sve pravosudne organe koji su bili predmet
materijalno-finansijske kontrole jeste identifikacija 4 kqu~ne oblasti
visokog rizika u wihovom poslovawu. Prema samoj oceni interne kontrole
Ministarstva pravde ove oblasti se mogu definisati na slede}i na~in: 1)
upotreba buyetskih sredstava; 2) javne nabavke; 3) plate i dodaci; i 4) razno.
U pogledu upotrebe buyetskih sredstava u ovoj analizi bi}e vi{e re~i
o nenamenskom tro{ewu novca od strane pravosudnih organa, s obzirom da
pravosudni organi kao buyetski korisnici dobijaju transferna sredstava iz
458) Novi Zakon o ure|ewu sudova (“Sl. glasnik RS”, br.116/08”), donet je 22. 12. 2008.
godine, stupio je na pravnu snagu 30. 12. 2008. godine, a primewiva}e se tek od
1. januara 2010. godine.
285
Revizija demokratije
buyeta Republike za ta~no utvr|ene namene. [to se ti~e javnih nabavki, analiza }e obuhvatiti konkretne primere nepo{tovawa procedure za sprovo|ewe nabavke male i velike vrednosti, a koju propisuje Zakon o javnim nabavkama. Kada je re~ o isplati zarada i dodataka sudskom i vansudskom osobqu u pravosudnim organima, autor }e se osvrnuti na ~esto kr{ewe propisa
kojima se ure|uje pravo i obim prava iz ove oblasti. I na kraju, autor }e ukazati na ono {to je zajedni~ko za sve pravosudne organe koji su bili predmet
interne kontrole, a to je odstupawe od ra~unovodstvenih propisa i nepridr`avawe odredaba Sudskog poslovnika. Dakle, ova analiza }e veoma precizno pokazati na koji na~in se sve u srpskim sudovima kr{e zakoni i proizvodi {teta, kako buyetu Republike Srbije tako i gra|anima Srbije. S druge
strane, ciq autora je da uka`e na to kako su ministar Du{an Petrovi} i
Ministarstvo pravde ostali potpuno autisti~ni i pored svih dokumentovanih malverzacija.
Trgovinski sud u Somboru: potkradawe i dr`ave i gra|ana
Predmet kontrole kod Trgovinskog suda u Somboru bila je kontrola materijalno-finansijskog poslovawa i namenskog tro{ewa sredstava za period 2006. godine, a kontrolu su izvr{ili interni kontrolori Suzana Desnica-Maksimovi} i Zoran Golubovi}. O izvr{enoj kontroli je sa~iwen izve{taj koji je u Ministarstvu pravde zaveden pod slu`benim brojem: 038-0100002/2007-13/1, od 23. februara 2007. godine.
Tako interni kontrolori u ovom dokumentu “bele`e” da je Trgovinski
sud u Somboru u 2006. godini poslovao sa 25.837.000 dinara. Od toga je ~ak
25.035.000 dinara evidentirano kao prihod iz buyetskih sredstava, a 802.000
dinara kao sopstveni prihod suda. Sud je sopstvena sredstva ostvario po
osnovu naplate tro{kova postupaka, registracije, likvidacije, pau{ala,
taksi i izlaska izvr{iteqa na teren, a nezakonito ih je utro{io za podmirewe tro{kova redovnog poslovawa. Takvo tro{ewe novca je bilo u suprotnosti sa odredbom ~lana 51 Zakona o sudskim taksama459) i odredbama ~lana
77 i 78 Zakona o ure|ewu sudova460) kojima je propisano da sudske takse predstavqaju prihod buyeta Republike, a da sredstva za rad suda obezbe|uje Republika u svom buyetu. Dakle, sud je sopstvene prihode trebalo da uplati na ra~un buyeta i da ti prihodi, shodno navedenim odredbama Zakona o ure|ewu
sudova, slu`e za: izgradwu novih pravosudnih objekata, investiciono odr`avawe zgrada, nabavku opreme, materijalne tro{kove, re{avawe stambenih
pitawa i stru~no usavr{avawe.
Kontrola je pokazala da je sud na ime tro{kova registracije-ogla{avawa u slu`benom listu, mimo stvarnih tro{kova napla}ivao pau{al od 3.000
dinara, bez zakonskog osnova. Zakonom o sudskim taksama nije bilo propisano pla}awe sudskih taksi na ime tro{kova upisa u sudski registar, pa su tako gra|ani u 2006. godini “opeqe{eni” za 127.870 dinara. Tako|e, sud je u ra459) Zakon o sudskim taksama (“Sl. glasnik RS”, br. 28/94... 61/05).
460) Zakon o ure|ewu sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 63/01... 46/06).
286
Ivan Nini}
sponu od 3.000 do 5.000 dinara napla}ivao pau{al na ime tro{kova izlaska
sudskih izvr{iteqa na teren, {to nije bilo u skladu sa Pravilnikom o naknadi nu`nih tro{kova u sudskom postupku461), pa su gra|ani po tom osnovu
“opeqe{eni” za 241.364 dinara. Interni kontrolori su u kontroli Trgovinskog suda u Somboru utvrdili i to da ovaj sud odre|ena buyetska sredstva,
preneta od strane Ministarstva pravde, nije tro{io namenski, ~ime je kr{ena odredba ~lan 50 Zakon o buyetskom sistemu Republike Srbije462). Isto
tako, kontrolori su utvrdili da je sud u 2006. godini pojedinim radnicima
uve}avao osnovni koeficijent za obra~un zarada i do 20 odsto, a da za to nije postojao zakonski osnov u okviru Pravilnika o unutra{woj organizaciji
i sistematizaciji radnih mesta463). Sa druge strane, stradale su sudije porotnici, kojima su ispla}ivane mawe dnevnice nego {to su propisima bile
utvr|ene. Kada je re~ o isplati dnevnica za slu`bena putovawa, utvr|eno je
da je sud vr{io isplatu dnevnica nekim radnicima u mawem iznosu od propisanih, dok je nekim radnicima ta isplata vr{ena u ve}im iznosima od propisanih.
[to se ti~e zakonitosti isplata nagrada i naknada tro{kova advokatima u 2006. godini, kontrolori su konstatovali da po ovom pitawu nisu mogli
da prekontroli{u dokumentaciju. Razlog je taj {to re{ewa na i usluga464).
Naime, pojedini ra~uni nisu bili potpisani niti su bili overeni, dok neki
ra~uni nisu sadr`ali otpremnice, fiskalne ise~ke i radne naloge, na osnovu ~ega bi se moglo utvrditi da je nabavka dobara i usluga zapravo izvr{ena
za potrebe suda.
Dakle, na ovom primeru mo`emo videti da je u Trgovinskom sudu u Somboru u 2006. godini u~iweno niz prekr{aja za koje su decidirano propisane
nov~ane kazne koje se u prekr{ajnom postupku izri~u odgovornom licu. Pri
tom, ovim slu~ajem je trebalo da se pozabavi i nadle`ni javni tu`ilac koji
bi utvrdio da li ima osnova za krivi~no gowewe odgovornog lica u sudu, i
to zbog naplate sudskog pau{ala bez zakonskog osnova. Bilo kakav vid odgovornosti je izostao jer kontrolori Ministarstva pravde tokom 2007. godine
nisu podnele prijave, ve} su Biqani Nastasi}, predsednici kontrolisanog
suda dali 8 preporuka kako ubudu}e da postupa.
Op{tinski sud u Kragujevcu: kafana u sudu i nabavke sa pijace
Predmet kontrole kod Op{tinskog suda u Kragujevcu bila je “provera
zakonitosti, ta~nosti i ispravnosti transakcija u vezi sa prihodima, rashodima, finansijskim sredstvima, obavezama, ra~unima finansirawa i upravqawa dr`avnom imovinom u sudu, sa akcentom na pru`awe ugostiteqskih
usluga zaposlenima” u 2006. godini. Kontrolu je izvr{ila Sne`ana Netko461) Pravilnik o naknadi tro{kova u sudskim postupcima (“Sl. glasnik RS”, br.
57/03).
462) Zakon o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9/02... 101/05).
463) Pravilnik Trgovinskog suda u Somboru, I Su.br. 9/05-1, od 25. 1. 2005. godine.
464) Pravilnik o evidenciji prometa robe i usluga (“Sl. glasnik RS”, br. 45/96...
6/99).
287
Revizija demokratije
vi}, rukovodilac grupe za nadzor i internu kontrolu u Ministarstvu pravde, o ~emu je sa~iwen izve{taj koji je u Ministarstvu zaveden pod slu`benim
brojem: 038-01-00002/2007-15/2, od 9. marta 2007. godine. Ovaj sud je u 2006. godini ostvario prihode u iznosu od 179.475.000 dinara, od ~ega su transferi
iz buyeta Republike ostvareni u iznosu od 123.497.000 dinara.
Ono {to je i te kako iznena|uju}e, jeste ~iwenica da u prostorijama Op{tinskog suda u Kragujevcu funkcioni{e kafana, ili preciznije, “restoran dru{tvene ishrane” u kome je organizovana ishrana (uz naknadu) svim zaposlenim u Okru`nom i Op{tinskom sudu i Okru`nom i Op{tinskom javnom tu`ila{tvu. Prema navodima iz inspekcijskog izve{taja, delatnost
ovog restorana je definisana kao obavqawe dru{tvene ishrane i pru`awa
ugostiteqskih usluga, odnosno slu`ewe alkoholnih i bezalkoholnih pi}a,
toplih napitaka, kuvanih jela i jela sa ro{tiqa. Tako je ukupan promet suda ostvaren na ime obavqawa ugostiteqskih usluga u 2006. godini iznosio
4.562.623 dinara. Prihodi su iznosili 1.504.110 dinara, a rashodi 3.058.513 dinara. Interni kontrolor je utvrdio da restoran suda ima fiskalnu kasu, ali
da nije evidentiran kao PDV obaveznik, {to je u suprotnosti sa odredbama
Zakona o porezu na dodatu vrednost465). S tim u vezi, u inspekcijskom izve{taju stoji da “sud kao dr`avni organ obavqa promet ugostiteqskih usluga
koje su izvan delokruga poslova predvi|enih ustavom i zakonom” i da je
ostvarni prihod ve}i od 2 miliona dinara, a da nije podneta evidenciona
prijava Poreskoj upravi Republike Srbije. U izve{taju se ne navodi podatak za koliko novca je o{te}en buyet Republike Srbije time {to dr`avi
nije pla}en porez po stopi od 18 odsto na promet ugostiteqskih usluga.
Daqom kontrolom je utvr|eno da je sud vr{io javne nabavke za potrebe
restorana i to na na~in koji je po svemu u suprotnosti sa odredbama Zakona
o javnim nabavkama. Nabavke su vr{ene kao nabavke male vrednosti, dok je
wihova ukupna vrednost u 2006. godini prelazila 3 miliona dinara, {to po
zakonu podle`e nabavci velike vrednosti. Pojedine ponude koje su dostavqali ponu|a~i u postupku javne nabavke, sud je “zagubio”, a zapisnici tenderske komisije nisu sadr`ali sve podatke. Tako kontrolor nije mogao da
utvrdi ta~nost i potpunost navoda iz zapisnika koji je sa~iwavala komisija prilikom izbora “najpovoqnijeg” ponu|a~a. Utvr|eno je da je celokupni
tok postupka javnih nabavki, od po~etka do kraja bio nezakonit. Jednostavno
je svaki “tenderski” korak na~iwen uz istovremeno kr{ewe odredaba Zakona o javnim nabavkama. Tenderska dokumentacija uop{te nije pripremana na
na~in kako to propisuje zakon. Nakon sprovedenog postupka izbora najpovoqnijeg ponu|a~a, sud sa odabranim ponu|a~ima ~ak nije ni ugovore zakqu~ivao u pisanoj formi. Posebno je interesantno otkri}e kontrolora da je
sud pla}ao skupqe cene nabavke robe od cena koje su izabrane kao “najpovoqnije” na “improvizovanom tenderu”. Tako je, primera radi, cena iz ponude za
“pe~enicu” prihva}ena u iznosu od 665,25 dinara, a u ra~unu fakturisana na
iznos 708,48 dinara. Cena “slanine” od 215,25 dinara je prihva}ena u ponudi,
465) Zakon o porezu na dodatu vrednost (“Sl. list SRJ”, br.3/02 i 5/03 i “Sl. glasnik RS”, br. 43/04 i 62/06).
288
Ivan Nini}
a fakturisana je na iznos od 261,87 dinara. Potpuno ista situacija je bila i
sa nabavkom pi}a. Cena “kisele vode” iz ponude je prihva}ena u visini od
14,80 dinara, a fakturisana na iznos od 15,68 dinara. “Pelinkovac” iz ponude je prihva}en sa cenom u rasponu od 275 do 450 dinara, a pla}en po cenama
od 462 do 482 dinara. Ovakav na~in realizacija nabavki i fakturisawa po
cenama koje odstupaju od cena iz ponude, bio je u suprotnosti sa odredbom
~lana 123 Zakona o javnim nabavkama466).
Ono {to je prosto neverovatno, ali je u potpunosti istinito, zapravo jeste otkri}e kontrolora da je Op{tinski sud u Kragujevcu tokom 2006. godine vr{io nabavke sa pijace. Tako je ukupna vrednost nabavqenih, odnosno
pla}enih mle~nih proizvoda sa pijace iznosila 249.894 dinara. U ovom slu~aju javna nabavka nije izvr{ena iako je shodno odredbama Zakona o buyetu
republike Srbije za 2006. godinu trebalo da bude tretirana kao nabavka male vrednosti i da bude sprovedena u skladu i na na~in propisan Zakonom o
javnim nabavkama. Za spornu nabavku sud je bio du`an da poqoprivrednom
proizvo|a~u plati PDV u visini od 5 odsto, a za uzvrat da zatra`i i da dobije odgovaraju}i dokument sa obra~unom – priznanicu, {to nije u~iweno.
Isto tako sud je bio du`an da za nabavku kod preprodavca, u skladu sa zakonom467), plati porez na dohodak gra|ana u visini od 20 odsto po odbitku normativnih tro{kova, {to tako|e nije u~iweno. Kontrolor je utvrdio da za
ove nabavke sa pijace ne postoji dokaz da je prodavac primio novac od strane suda, niti postoji dokaz da je nabavka izvr{ena po najpovoqnijim cenama,
nakon prethodnog ispitivawa tr`i{ta.
Iako su svi ovi propusti utvr|eni od strane nadle`ne inspekcijske
slu`be Ministarstva pravde, od strane ovog organa tokom 2007. godine nije
podneta ni prekr{ajna, a ni krivi~na prijava. Kako za enormno kr{ewe odredaba Zakona o javnim nabavkama, tako ni za utaju poreza niko nije snosio
odgovornost. U inspekcijskom izve{taju, @arku Stevanovi}u, predsedniku
suda je dato 6 preporuka kako ubudu}e da postupa i ceo slu~aj me{etarewa se
na tome zavr{io.
Op{tinski sud u ^a~ku: nova kontrola, a stara “pesma””
Predmet kontrole kod Op{tinskog suda u ^a~ku bio je provera “postupawa po preporukama i primedbama iz Izve{taja o izvr{enoj kontroli suda, broj: 038-00-00002/2006-13/15, od 15. januara 2007. godine”. Ova kontrola je
izvr{ena od strane Suzane Desnice-Maksimovi}, internog kontrolora Ministarstva pravde i sa~iwen je izve{taj koji je u Ministarstvu zaveden pod
brojem: 038-01-00002/2007-15/8, od 28. marta 2007. godine. Naime, prva kontrola Op{tinskog suda u ^a~ku je izvr{ena jo{ u januaru 2007. godine i tada su
utvr|ene nepravilnosti i nezakonitosti ve}ih razmera. Tada je Petru Markovi}u, predsedniku suda, dato 10 preporuka koje su za ciq imale otklawawe uo~enih nepravilnosti.
466) Zakon o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 39/02... 101/05).
467) Zakon o porezu na dohodak gra|ana (“Sl. glasnik RS”, br. 26/01... 65/06).
289
Revizija demokratije
Prema prvobitno datim preporukama, predsednik Op{tinskog suda u
^a~ku je bio u obavezi da: 1) naknade na ime de`urstva vr{i u skladu sa propisima koji su stupili na snagu 1. januara 2007. godine; 2) donese akt kojim se
ure|uje pravo izabranih lica na kori{}ewe mobilnih telefona, utvr|uje
limit i uredno vodi evidencija o primqenim elektronskim dopunama; 3) vr{i obustavu zarada za iznos prekora~ewa dozvoqenog limita za kori{}ewe
mobilnih telefona; 4) isplate naknada za slu`bena putovawa vr{i u skladu sa propisima; 5) isplate tro{kova i nagrada branioca (advokata) vr{i na
osnovu re{ewa sudije, tro{kovnika advokata, a u skladu sa propisanom tarifom; 6) isplate ve{ta~ewa i nagrade ve{taku, ispla}uje na osnovu re{ewa sudije, tro{kovnika ve{taka i vrste osnovice utvr|ene propisima; 7) isplate naknada i nagrada sudijama porotnicima vr{i na osnovu validnih ra~unovodstvenih isprava, uz sa~iwen obra~un tro{kova, a u skladu sa propisima; 8) sve nabavke dobara i usluga vr{i u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i Zakonom o buyetu Republike Srbije; 9) finansijska sredstva upu}ena od strane Ministarstva pravde, tro{i namenski u skladu sa Zakonom o
buyetskom sistemu; i 10) dokumentaciju kwi`i u skladu sa propisima.
Samo dva meseca nakon datih preporuka, interni kontrolor Ministarstva pravde je u novoj kontroli u Op{tinskom sudu u ^a~ku utvrdio “staru
pesmu”. Naime, utvr|eno je da u ovom pravosudnom organu nije u potpunosti
postupqeno u skladu sa datim preporukama da se otklone utvr|ene nepravilnosti i nezakonitosti. Tako uop{te nije izvr{ena prva preporuka da se isplata naknada na ime de`urstva vr{i u skladu sa pozitivno-pravnim propisima, ve} je nastavqen kontinuitet isplata dodataka na ime de`urstva, i to
mese~no 10 odsto uz platu. Ovakve isplate su bile u suprotnosti sa odredbama Zakona o platama u dr`avnih slu`benika i name{tenika468) jer nosioci
pravosudnih funkcija nemaju status dr`avnog slu`benika i name{tenika.
Iz tog razloga na wih nije bilo mogu}e primeniti odredbu koja propisuje
pravo na “dodatak na platu za pripravnost”. U konkretnom slu~aju je trebalo dodeliti dodatak na platu, i to za svaki sat proveden na radu du`i od punog radnog vremena. Taj dodatak za nosioce pravosudnih funkcija iznosi 26
odsto od vrednosti radnog sata osnovne plate, a ne kako je sud ispla}ivao, 10
odsto od iznosa mese~ne plate. Pri tom je naknadnom kontrolom utvr|eno da
u Op{tinskom sudu u ^a~ku uop{te nije vo|ena pismena evidencija de`urstava za nosioce pravosudnih funkcija, {to je bila tako|e jedna od obavezuju}ih preporuka iz ranije kontrole.
Kontrola je pokazala da je preporuka koja se odnosila na limitirawe
tro{kova slu`benih mobilnih telefona delimi~no izvr{ena. Naime, u sudu je odre|ena visina limita i pravo lica koja mogu da koriste telefon na
ra~un buyeta, ali nije ustrojena evidencija koja bi sadr`ala validne podatke o brojevima telefona, imenima, mese~noj potro{wi i sl. Dve preporuke
koje su se odnosile na zakonit obra~un tro{kova naknada i nagrada za advokate i ve{take, nisu izvr{ene. Sud je nastavio da vr{i isplate po starom
principu, bez prilo`enih tro{kovnika za advokate i bez re{ewa za ve{take.
468) Zakon o dr`avnim slu`benicima i name{tenicima (“Sl. glasnik RS”, br.
62/06, 63/06 i 115/06).
290
Ivan Nini}
Novim inspekcijskim izve{tajem u kome su konstatovane nove (stare)
~iwenice, interni kontrolor Ministarstva pravde je Op{tinskom sudu u
^a~ku ponovo nalo`io izvr{ewe 5 preporuka za otklawawe nepravilnosti.
Me|utim, po slu`benoj du`nosti Ministarstvo pravde uop{te nije iniciralo pokretawe, kako prekr{ajne tako ni krivi~ne odgovornosti za lica
koja su odgovorna za u~iwene prekr{aje i me{etarewe. Pri tom posebno
treba ista}i ~iwenicu da je tada va`e}i zakon o buyetskom sistemu u ~lanu
74, stavu 8 propisivao da }e se nov~anom kaznom u rasponu od 5.000 do 50.000
dinara, kazniti odgovorno lice korisnika buyetskih sredstava ukoliko ne
otkloni propuste na koje je ukazano u pismenom izve{taju interne kontrole, ili ih ne ispravi blagovremeno. Ovakvo ignorisawe, odnosno pre}utno
kr{ewe zakona od strane Ministarstva pravde, koje tokom 2007. godine nije
pokrenulo pitawe odgovornosti odgovornih u Op{tinskom sudu u ^a~ku, dovelo je do zastarevawe prekr{aja.
Organ za prekr{aje u Kragujevcu: Ministarstvo bez autoriteta
Predmet kontrole kod Op{tinskog organa za prekr{aje u Kragujevcu
bio je provera “postupawa po preporukama i primedbama iz Izve{taja o izvr{enoj kontroli suda, broj: 038-01-00002/2006-13/13, od 30. novembra 2006. godine”. Kontrolu je izvr{io Zoran Golubi}, interni kontrolor Ministarstva pravde, a o svojim zapa`awima je sa~inio i izve{taj koji je u ministarstvu zaveden pod brojem: 038-01-00002/2007-15/3, od 22. marta 2007. godine. Nakon izvr{ene prve kontrole, Milovanu Stevanovi}u, stare{ini Op{tinskog organa za prekr{aje u Kragujevcu je bilo nalo`eno ~ak 9 preporuka za
izvr{ewe, a u ciqu otklawawa nezakonitosti u radu tokom 2006. godine.
Re~ je o preporukama Ministarstva pravde koje su odgovorno lice u kontrolisanom organu obavezale da: 1) naknade na ime de`urstva vr{i u skladu
sa va`e}im propisima; 2) isplate naknada za slu`bena putovawa vr{i u
skladu sa propisima; 3) Dokumentacija koja se odnosi na pla}awe bude overavana potpisom stare{ine organa, a dokumentacija koja se odnosi na preuzimawe robe, odnosno izvr{ewe usluga, bude overavana pe~atom i potpisom
ovla{}enog lica; 4) donese odgovaraju}a re{ewe ukoliko tro{kovi polagawa stru~nog ispita radnika budu padali na teret buyeta; 5) isplatu tro{kova i nagrada branioca (advokata) vr{i na osnovu re{ewa sudija, tro{kovnika advokata, a u skladu sa zakonom; 6) tro{kove ve{ta~ewa i nagrade ve{tacima, ispla}uje na osnovu re{ewa sudije i tro{kovnika ve{taka u kom su navedeni radni sati i vrsta osnovice, u skladu sa propisima; 7) sve nabavke dobara i usluga vr{i u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama; 8) zakqu~i sporazum (ugovor) sa Gradskom upravom grada Kragujevca o pla}awu dela tro{kova za odr`avawe poslovnog prostora, kojim }e precizno definisati me|usobna prava i obaveze u pogledu visine i strukture tro{kova; i 9) finansijska sredstva upu}ena od strane Ministarstva pravde tro{i namenski u
skladu sa odredbama Zakona o buyetskom sistemu.
O~igledno je da su ovakve mere usledile nakon kontrole u kojoj je utvr|eno totalno bezakowe i java{luk kod Op{tinskog organa za prekr{aje u
291
Revizija demokratije
Kragujevcu. Me|utim, umesto da odgovorna lica u kontrolisanom organu postupe po datim merama Ministarstva pravde, naknadnom kontrolom je utvr|eno ponovo identi~no stawe. Naime, prema navodima iz inspekcijskog izve{taja, nezakonita praksa isplate naknada na ime de`urstva u visini od 10
odsto na platu nastavqena je i daqe da se sprovodi na {tetu buyeta Republike. Utvr|en je i kontinuitet dotada{we nezakonite prakse isplate slu`benih dnevnica uz kr{ewe va`e}e uredbe469). [to se ti~e dokumentacije vezane za nabavku i prijem robe i usluga, utvr|eno je da nije postupqeno po datoj
preporuci. Prema navodima iz inspekcijskog izve{taja, slu`bene (ra~unovodstvene) isprave se i daqe ne potpisuju i ne overavaju od strane lica koja
su izvr{ila prijem robe, odnosno prijem usluga, a {to je u suprotnosti sa odredbom ~lana 11 Zakona o ra~unovodstvu i reviziji470). Kada je re~ o sprovo|ewu javnih nabavki, utvr|eno je da se javne nabavke kod ovog organa i daqe
sprovode u suprotnosti sa odredbama Zakonom o javnim nabavkama.
Dakle, bez obzira {to Op{tinski organ za prekr{aje u Kragujevcu nije u svemu postupio po preporukama datim u prvoj kontroli od strane nadle`nih lica iz Ministarstva pravde, niko zbog toga nije odgovarao. I ovog puta je zbog neotklawawa propusta, “na koje je ukazano u pismenom izve{taju
interne kontrole”, postojao osnov za primenu kaznene odredbe ~lana 74, stava 8 tada{weg zakon o buyetskom sistemu. Me|utim, nadle`no Ministarstvo pravde nije podnelo odgovaraju}u prijavu, ve} je ponovo samo nalo`ilo
4 preporuke kontrolisanom organu.
Trgovinski sud u Ni{u: “o~erupali”” buyet Republike
Predmet kontrole kod Trgovinskog suda u Ni{u bila je “provera zakonitosti, ta~nosti i ispravnosti transakcija u vezi sa prihodima, rashodima,
finansijskim sredstvima, obavezama, ra~unima finansirawa i upravqawa
dr`avnom imovinom u sudu” za period 2006. godine. Ovu kontrolu su izvr{ili interni kontrolori Ministarstva pravde Suzana Desnica-Maksimovi}
i Zoran Golubovi}. Oni su o ~iweni~nom stawu sa~inili izve{taj koji je u
Ministarstvu zaveden pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/9, od 25.
aprila 2007. godine. Iz ovog izve{taja proizilazi da je Trgovinski sud u Ni{u u 2006. godini raspolagao sa ~ak 44.545.000 dinara. Od toga je iznos od
42.977.000 dinara dotiran iz buyeta Republike Srbije, a razlika je ostvarena po osnovu sopstvenog prihoda.
Kontrolori su utvrdili da je sud na ime izvr{ewa radwi van sudske
zgrade, a po zahtevu stranaka tokom 2006. godine vr{io isplatu naknade tro{kova prevoza i dnevnica sudijama. Rashode po ovom osnovu sud je realizovao tako {to je prethodno sa ra~una depozita prenosio sredstva na redovan
ra~un i time u 2006. godini stvorio sopstvene prihode u iznosu od 761.000 dinara. Ovakvo rasipawe novca na pokri}e tro{kova benzina i isplatu dnev469) Uredba o naknadama i drugim primawima zaposlenih u dr`avnim organima i
izabranih, odnosno postavqenih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 95/05).
470) Zakon o ra~unovodstvu i reviziji (“Sl. glasnik RS”, br. 46/06).
292
Ivan Nini}
nica je bilo nezakonito, jer je rashode takve vrste trebalo finansirati iz
redovnih buyetskih sredstava koja su dotirana za rad suda. Naime, sporni iznos od 761.000 dinara je morao biti upla}en u buyet Republike Srbije kako
to nala`e Zakona o ure|ewu sudova, ali to nije u~iweno. Pored ovih nepravilnosti, kontrolom je utvr|eno da su isplate pri vr{ewu rada van zgrade
suda, vr{ene samo na osnovu re{ewa sudija, bez prate}e dokumentacije. Re~
je o nedostatku putnih naloga i obra~una pre|ene kilometra`e, na osnovu
kojih bi se mogla utvrditi zakonitost i verodostojnost izvr{enih isplata.
U pogledu kontrole namenskog kori{}ewa buyetskih sredstava u 2006.
godini, kontrolori su otkrili da su buyetska sredstva koja su preneta Trgovinskom sudu u Ni{u od strane Ministarstva pravde, i to za ta~no utvr|ene
namene, tro{ena nenamenski, odnosno u suprotnosti sa odredbama Zakona o
buyetskom sistemu. Primera radi, za rashode na buyetskoj poziciji “426 materijal” bilo je planirano 444.000 dinara, iz buyeta je dotirano 852.140 dinara, a za tu namenu utro{eno je ~ak 1.478.280 dinara. Za rashode na buyetskoj
poziciji “423 usluge po ugovoru” planirano je 644.000 dinara, iz buyeta je dotirano 976.382 dinara, a utro{eno je ~ak 1.157.074 dinara. Za rashode na
buyetskoj poziciji “422 tro{kovi putovawa” bilo je planirano 130.000 dinara, iz buyeta je dotirano 118.000 dinara, dok je za tu namenu utro{eno 178.000
dinara. Za rashode na buyetskoj poziciji “415 naknade za zaposlene” bilo je
planirano 420.000 dinara, iz buyeta je dotirano 501.700 dinara, a utro{eno
je 670.224 dinara. Dakle, veoma precizno se vidi da je dolazilo do “probijawa” buyeta u odnosu na sredstva predvi|ena finansijskim planom i sredstva
koja se odnose na kona~no izvr{ewe buyeta (rashoda). Osim toga, do enormnog “probijawa” buyeta je dolazilo i u odnosu na sredstva koja su transferisana iz buyeta Republike za odre|enu namenu i sredstva koja se odnose na kona~no izvr{ewe buyeta.
Kontrola je tako|e pokazala da je kod kontrolisanog suda u 2006. godini
isplata dnevnica za slu`bena putovawa vr{ena u mawim iznosima nego {to
je to propisima bilo utvr|eno kao pravo zaposlenog. Isplate naknada za rad
sudija porotnika su tako|e vr{ene u znatno mawim iznosima nego {to su to
propisi odobravali. Kada je re~ o isplati nagrada i naknada tro{kova za
rad advokata i ve{taka, utvr|eno je da su isplate po ovom osnovu vr{ene samo na osnovu re{ewa sudije, bez prilagawa tro{kovnika advokatskih usluga i tro{kovnika ve{ta~ewa. Zbog toga kontrolori nisu mogli da utvrde zakonitost izvr{enih isplata. Kontrola je pokazala da ra~unovodstveni radnici Trgovinskog suda u Ni{u uop{te nisu postupali zakonito pri vo|ewu
ra~unovodstvene dokumentacije, pa tako pojedini ra~uni za izvr{ene usluge ne sadr`e prate}u dokumentaciju. Primera radi, izvr{ena je zamena delova na slu`benom automobilu marke “florida”, a da uz ra~un koji iznosi
20.657 dinara uop{te ne postoji radni nalog. Kontrolori su otkrili da je
sud nabavku klima-ure|aja sproveo u svemu u suprotnosti sa odredbama Zakona o javnim nabavkama. S tim u vezi dovoqno je ista}i da su kontrolori otkrili postojawe dva zapisnika o otvarawu ponuda, prema kojima su izabrani
potpuno razli~iti ponu|a~i za nabavku klima-ure|aja.
293
Revizija demokratije
Dakle, bez obzira na “probijawe” buyeta i decidno utvr|ene nezakonitosti tokom 2006. godine u materijalno-finansijskom poslovawu Trgovinskog suda u Ni{u, nadle`no Ministarstvo pravde nije reagovalo na adekvatan na~in. Izostalo je podno{ewe prekr{ajnih i krivi~nih prijava protiv
odgovornih lica i pored ~iwenice da je za to bilo dovoqno elemenata koji
su evidentirani u inspekcijskom izve{taju. Jedini potez koji je preduzet nakon izvr{ene kontrole, jeste davawe 9 preporuka Vojkanu Mitrovi}u, predsedniku suda kontrolisanog suda.
Okru`ni sud u Novom Sadu: “cedili”” iz buyeta koliko su hteli
Predmet kontrole kod Okru`nog suda u Novom Sadu bio je “provera zakonitosti, ta~nosti i ispravnosti transakcija u vezi sa prihodima, rashodima, finansijskim sredstvima, obavezama, ra~unima finansirawa i upravqawa dr`avnom imovinom u sudu, s akcentom na namensko tro{ewe buyetskih sredstava”. Kontrola je obuhvatila period od 1. januara 2006. godine do
28. marta 2007. godine, a izvr{ena je od strane Sne`ane Netkovi}, rukovodioca grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde. S tim u vezi,
gospo|a Netkovi} je sa~inila i izve{taj koji je u Ministarstvu zaveden pod
slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/10, od 9. aprila 2007. godine.
Kontrolom je utvr|eno da je u 2006. godini Okru`ni sud u Novom Sadu
ostvario ukupne prihode u visini od 231.473.000 dinara, od ~ega je iz buyeta
Republike dotirano 142.415.000 dinara. [to se ti~e sopstvenih prihoda, sud
je ostvario ~ak 86.112.000 dinara, i to po osnovu naplate sudskih taksi u 2006.
godini. Kontrola je pokazala da je sud sredstva dobijena iz buyeta Republike tro{io nenamenski, {to je bilo u suprotnosti sa odredbom ~lana 50 Zakona o buyetskom sistemu471). Detaqnom kontrolom zahteva za transfere
koje je sud sa~iwavao i upu}ivao Ministarstvu pravde utvr|eno je da su isti
bili sa~iwavani u suprotnosti sa odobrenim aproprijacijama utvr|enim
finansijskim planom i uputstvom Ministarstva pravde. Tako je, primera
radi, za rashode na buyetskoj poziciji poziciji “421 stalni tro{kovi” planski bilo predvi|eno 30,4 miliona dinara, dok je sud za ove namene, preko zahteva za transfer, tra`io od Ministarstva pravde ~ak 59,2 miliona dinara.
Ministarstvo je iz buyeta Republike sudu prenelo iznos od 35,7 miliona dinara, a stvarni rashodi na pomenutoj poziciji u 2006. godini iznosili su 25,1
milion dinara. Drugi zanimqiv primer nenamenskog tro{ewa buyetskih
sredstva, jesu rashodi na buyetskoj poziciji “423 usluge po ugovoru”, za {ta
je planski bilo utvr|eno i odobreno 15,4 miliona dinara. Me|utim, sud je od
471) Zakonom o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9/02... 66/05) u ~lanu 50,
stavu 1 bilo je propisano: “Funkcioner direktnog, odnosno indirektnog korisnika buyetskih sredstava odgovoran je za preuzimawe obaveza, wihovu verifikaciju, izdavawe naloga za pla}awe koje treba izvr{iti iz sredstava organa kojim rukovodi i izdavawe naloga za uplatu sredstava koja pripadaju
buyetu”, dok je stavom 2 bilo propisano: “Funkcioner direktnog, odnosno indirektnog korisnika buyetskih sredstava odgovoran je za zakonitu, namensku,
ekonomi~nu i efikasnu upotrenu buyetskih aproprijacija”.
294
Ivan Nini}
Ministarstva pravde zahtevao transfer od 213 miliona dinara, nakon ~ega
je dobio 65 miliona dinara, a pri tom je stvarni rashod stvoren u visini od
73,1 milion dinara. Pored ovih nenamenskih, odnosno nezakonitih tro{kova, sud je u 2006. godini nenamenski tro{io sredstva i sa drugih buyetskih
pozicija, odnosno ekonomskih klasifikacija.
Kontrola obra~una dodataka na de`urstvo i drugi rad du`i od punog
radnog vremena u Okru`nom sudu u Novom Sadu, pokazala je da su obra~uni i
isplate za sudije po ovom osnovu vr{eni na nezakonit na~in. Tako je istra`nim sudijama vr{ena isplata u visini od 26 odsto od vrednosti radnog sata, za sve ~asove pripravnosti i de`urstva. Me|utim, propisima je bilo
predvi|eno da se takve isplate vr{e u visini od 26 odsto, ali od osnovice,
srazmerno vremenu provedenom na radu. Isto tako nezakonito su vr{ene i
isplate naknada tro{kova ve{ta~ewa, i to samo na osnovu sudskog re{ewa,
bez prilo`enog tro{kovnika stvarnih tro{kova. Pri tom su rashodi na
ime usluga ve{ta~ewa u Okru`nom sudu u Novom Sadu u 2006. godini iznosili 12.159.789 dinara.
Dakle, na ovom primeru se o~igledno mo`e videti kako su odgovorna lica u Okru`nom sudu u Novom sadu tokom 2006. godine izvr{ila niz prekr{aja. Pri tom je nenamensko raspolagawe sredstvima dobijenim iz buyeta Republike Srbije tada predstavqalo i krivi~no delo koje je u oktobru 2006. godine propisano ~lanom 74a Zakona o izmenama i dopunama Zakona o buyetskom sistemu. I pored toga, nadle`ni u Ministarstvu pravde tokom 2007. godine nisu reagovali i podneli prekr{ajne i krivi~ne prijave po slu`benoj
du`nosti. Gospodinu Slobodanu Nadrqanskom, predsedniku Okru`nog suda
u Novom Sadu, samo su date 4 preporuke koje je trebalo da primeni u budu}em
radu i funkcionisawu suda.
Organ za prekr{aje u Beogradu: sudije kr{ile zakon
Predmet kontrole kod gradskog sudije za prekr{aje u Beogradu bio je
provera “primene zakona u oblasti obra~una i isplate dodataka na platu za
de`urstvo i drugi rad du`i od punog radnog vremena” u 2007. godini. Kontrolu je izvr{ila Suzana Desnica-Maksimovi}, interni kontrolor Ministarstva pravde, o ~emu je sa~inila i izve{taj koji je u Ministarstvu zaveden pod
brojem: 038-01-00002/2007-15/12, od 31. avgusta 2007. godine.
U postupku kontrole kod ovog organa, interni kontrolor Ministarstva
pravde je utvrdila da su sudije koje su bili raspore|eni na radna mesta koordiniraju}eg sudije, ukqu~uju}i i stare{inu organa, imali nezakonito “naduvan” koeficijent. Naime, wima je u re{ewima bilo utvr|eno uve}awe
osnovnog koeficijenta za obra~un i isplatu plate, i to u rasponu od 10 odsto do 20 odsto na ime rukovo|ewa. To je bilo u suprotnosti sa va`e}om uredbom, kojom je utvr|eno da uve}awe plate po osnovu rukovo|ewa mogu imati
samo zaposleni koji rukovode unutra{wom organizacionom jedinicom, a ne
imenovana lica. [to se ti~e prekovremenog rada, metodom “slu~ajnog uzorka” kontrolorka je utvrdila da je za pojedine zaposlene pau{alno vr{en obra~un i isplata dodataka za prekovremeni rad, tako {to je odre|en proce295
Revizija demokratije
nat uve}awa od 26 odsto od vrednosti osnovne plate. Takav vid isplate je bio
u suprotnosti sa odredbom ~lana 27 i ~lana 47 Zakona o platama dr`avnih
slu`benika i name{tenika472). Iako na prvi pogled izgleda kao da je re~ o
“mizernim” prekr{ajima, to ipak nije tako. Ovako nezakonitim “naduvavawem” koeficijenata naneta je {teta direktno buyetu Republike Srbije i
prekr{ene su odredbe Zakona o buyetskom sistemu473), a {to kontrolor Ministarstva pravde ni u jednoj re~enici svoga izve{taja nije konstatovao.
Ono {to je jo{ gore od ovog propusta, jeste ~iwenica da se interni kontrolor uop{te nije upu{tao u zbirni obra~un mase buyetskih sredstava koja je nezakonito ispla}ena na ovakav na~in. Zbog toga je potpuno nepoznata
{teta koja nezakonitim isplatama usledila po buyet, i to je upravo ono {to
karakteri{e sve ove nalaze interne kontrole Ministarstva pravde. Ni u
jednom jedinom slu~aju nije “podvu~ena crta”, niti nazna~eno za koliko novca je buyet dr`ave o{te}en, ve} se samo konstatuje da su raznorazni obra~uni i isplate vr{ene na nezakonit na~in, i to u ve}im ili mawim iznosima
od dozvoqenog. U konkretnom slu~aju me{etarewa organa za prekr{aje, odnosno gradskog sudije za prekr{aje u Beogradu, u vidu treba imati ukupan
broj prekr{ajnih sudija, broj meseci u kojima su sporne, odnosno nezakonite
plate izvr{ene. Na osnovu tih podataka je bilo neophodno izra~unati i odnos neto i bruto isplata, a kako bi se na kraju izra~unala ukupna {teta po
buyet. Me|utim, ovaj prora~un nadle`ni u Ministarstvu pravde nisu uradili, niti su nakon izvr{ene kontrole podneli odgovaraju}e prijave protiv
odgovornih lica. Sve je zata{kano tako {to su Du{ici Bulatovi}, stare{ini organa za prekr{aje, date dve preporuke “da se ubudu}e dr`i zakona”.
Okru`ni sud u Sremskoj Mitrovici: prevoz na {tetu buyeta
Predmet kontrole kod Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici bio je provera “primene zakona u oblasti obra~una i isplate naknade tro{kova za dolazak i odlazak sa rada u 2007. godini”. Kontrolu je izvr{io Zoran Golubi},
interni kontrolor Ministarstva pravde, o ~emu je sa~inio izve{taj koji je
u Ministarstvu zaveden pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/13, od 20.
septembra 2007. godine.
Kontrola je pokazala da sud uop{te nije raspolagao preciznom evidencijom o prisutnosti zaposlenih na poslu, a da je evidencija zbog izostanaka
(bolovawe, odmor i drugi razlozi) morala biti uredno vo|ena. Tako|e je
utvr|eno da je sud finansirao tro{kove dolaska na posao i odlaska sa posla
samo na osnovu re{ewa, bez podataka neophodnih za preciznu i ta~nu ispla472) Zakon o dr`avnim slu`benicima i name{tenicima (“Sl. glasnik RS”, br.
62/06, 63/06-ispr.)
473) Zakonom o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9/02... 66/05) u ~lanu 36,
stavu 3 bilo je propisano: “Preuzete obaveze ~iji je iznos ve}i od iznosa sredsta-va predvi|enog buyetom, ili koje su nastale u suprotnosti sa ovim zakonom
ili nekim drugim propisom, ne mogu se izvr{avati na teret konsolidovanog ra~una trezora Republike, odnosno lokalne vlasti.”
296
Ivan Nini}
tu tro{kova prevoza. Upravo zbog toga je ~esto dolazilo do mese~nih odstupawa prilikom isplata naknade na ime prevoza, pa je za iste radnike i iste
relacije prevoza vr{ena isplata tro{kova u razli~itim iznosima. Tako je,
primera radi, jednom zaposlenom u sudu za mesec januar 2007. godine ispla}ena naknada u visini od 6.625 dinara, za mesec mart 5.035 dinara i za mesec jun
4.805 dinara. Pri tom je za istog zaposlenog utvr|eno da ni jednog radnog dana nije odsustvovao sa posla, ve} je radio pun mesec. Prema navodima iz inspekcijskog izve{taja, zbog nepostojawa validne dokumentacije, interni
kontrolor nije mogao da utvrdi opravdanost i zakonitost ovakvih isplata.
Ina~e, rashodi po osnovu prevoza zaposlenih u Okru`nom sudu u Sremskoj
Mitrovici su u prvih osam meseci 2007. godine iznosili 1.430.584 dinara, i
to na teret buyeta Republike.
Posebno interesantno otkri}e kontrolora jeste to da je Okru`ni sud u
Sremskoj Mitrovici svakog meseca kod Ministarstva pravde trebovao nov~ana sredstva na ime prevoza u ve}im iznosima nego {to je realizovan utro{ak po tom osnovu. Tako su u januaru i februaru trebovana, a nakon toga iz
buyeta Republike preneta sredstva na ime tro{kova prevoza radnika u iznosu od po 270.000 dinara, dok je januarski rashod po tom osnovu iznosio
233.505 dinara, a februarski 179.662 dinara. U periodu od meseca marta, pa
sve do avgusta 2007. godine, kod Ministarstva pravde su trebovana sredstva u
iznosima od po 200.000 dinara, na osnovu ~ega je iz buyeta Republike izvr{en
i prenos mese~nih iznosa te visine. Me|utim, otkriveno je da su se stvarni
tro{kovi kretali u znatno mawim iznosima od 200.000 dinara, i to: u aprilu 166.790 dinara; u maju 176.715 dinara; u junu 161.990 dinara; u julu 178.071 dinar; i u avgustu 132.265 dinara. Samo je rashod za mart bio za 1.586 dinara ve}i od trebovanog iznosa, pa je iznosio 201.586 dinara.
Dakle, iako je re~ o klasi~noj pqa~ki buyeta Republike Srbije, interni kontrolor Ministarstva pravde odgovornima u Okru`nom sudu u Sremskoj Mitrovici nije nalo`i meru da “vi{ak” otetog novca vrate u buyet Republike. Tako|e, nije inicirano ni pokretawe postupka protiv odgovornog
lica u kontrolisanom sudu. Iz inspekcijskog izve{taja proizilazi da su Borisavu Pupovcu, v. d. predsednika Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici, date samo 3 preporuke u kojima se skre}e pa`wa na budu}u realizaciju isplate naknada na ime tro{kova prevoza zaposlenih.
Op{tinski sud u Vr{cu: na teret buyeta pivo, kikiriki, smoki...
Predmet kontrole kod Op{tinskog suda u Vr{cu bio je “provera zakonitosti, ta~nosti i ispravnosti transakcija u vezi sa prihodima, rashodima,
finansijskim sredstvima, obavezama, ra~unima finansirawa i upravqawa
dr`avnom imovinom u periodu od 1. januara do 20. decembra 2007. godine”.
Pored ovog perioda kontrolisana je poslovawe suda i u 2006. godini. Kontrolu je izvr{ila Suzana Desnica-Maksimovi}, interni kontrolor Ministarstva pravde, o ~emu je sa~inila obiman izve{taj koji se sastoji od 24
strane formata A4. Ovaj izve{taj je u Ministarstvu zaveden pod slu`benim
brojem: 038-01-00002/2007-15/14, od 4. januara 2008. godine.
297
Revizija demokratije
Prema navodima iz inspekcijskog izve{taja, kontrolisani sud je za prvih devet meseci 2007. godine iskazao prihode u visini od 38,6 miliona dinara, dok je u 2006. godini poslovao sa 49,6 miliona dinara. Kontrolom je
utvr|eno da buyetska sredstva koja su transferisana od strane Ministarstva pravde, sud nije namenski tro{io. U tom pogledu otkrivene su znatne
“oscilacije” izme|u planiranog i odobrenog buyeta, sredstava koja su transferisana i sredstava, koja su utro{ena. Primera radi za buyetsku poziciju “423 usluge po ugovoru” planski su bila utvr|ena sredstva u visini od 2 miliona dinara, iz buyeta je prenet iznos od 3,5 miliona dinara, dok je od toga
utro{eno 2,3 miliona dinara. Za rashode suda na buyetskoj poziciji “421
stalni tro{kovi” odobrena su sredstva od 3 miliona dinara, iz buyeta je
preneto 3,2 miliona dinara, dok je za istu namenu utro{eno 2,3 miliona dinara. Rashodi na buyetskoj poziciji “416 tro{kovi nagrada” uop{te nisu bili odobreni u buyetu, ali je iz buyeta za tu namenu sudu transferisano
358.924 dinara, a utro{eno 208.000 dinara. [to se ti~e rashoda na buyetskoj
poziciji “425 teku}e popravke”, za tu namenu je planom bilo predvi|eno
60.000 dinara, dok iz buyeta ni dinar nije prenet, a ipak su ostvareni rashodi u visini od 220.506 dinara. Ina~e, me{etarewe na ovakav na~in je strogo
sankcionisano odredbama Zakona o buyetskom sistemu i tretira se kao nenamensko tro{ewe buyetskih sredstava. Ovu ~iwenicu je u svom izve{taju
evidentirao i kontrolor Ministarstva pravde.
Daqa kontrola Op{tinskog suda u Vr{cu je pokazala da je u ovom sudu,
bez ikakvog re{ewa, sudijama i zaposlenim slu`benicima vr{ena isplata
dodataka na platu “na ime de`urstva”, i to u visini od 10 i 15 odsto od osnovne plate. To je bilo u suprotnosti sa propisima koji utvr|uju potpuno druga~iji vid obra~una naknade po osnovu de`urstva. Kada je re~ o kontroli
tro{kova mobilnih telefona, tro{kovi po tom osnovu su u 2006. godini iznosili 41.208 dinara, a 8.382 dinara u 2007. godini. S tim u vezi utvr|eno je
da predsednik suda nije doneo nikakav akt kojim bi regulisao ko i pod kojim
uslovima ima pravo na upotrebu mobilnih telefona na teret buyeta u smislu zakqu~ka Vlade Republike Srbije474). Isto tako utvr|eno je da u sudu nije vo|ena evidencija o tome koja lica su sve koristila brojeve i dopune impulsa na teret buyeta.
Kada je re~ o tro{kovima slu`benih putovawa u zemqi zaposlenih u sudu tokom 2006. i 2007. godine, kontrola je pokazala da su rashodi po ovom
osnovu delimi~no finansirani buyetskim sredstvima koja nisu bila transferisana za tu namenu, {to je u suprotnosti sa zakonom. Isto tako, kada je
re~ o tro{kovima dnevnica za slu`bena putovawa u 2006. godini, kontrolom
je utvr|eno da je Qiqana Smiqani}, predsednica suda, na ime slu`benog puta u Crnu Goru, sebi u yep stavila dnevnice u iznosu od 410 evra, odnosno
35.547 dinara. Interni kontrolor je utvrdio da je obra~un dnevnica u ovom
474) Zakqu~kom Vlade Republike Srbije 05 broj: 06-171/2003 od 20. 1. 2003. godine
je utvr|eno pravo izabranih i postavqenih lica na kori{}ewe mobilnih telefona za slu`bene potrebe i visina tro{kova koja se finansija iz sredstava buyeta Republike Srbije.
298
Ivan Nini}
iznosu bio nezakonit, jer predsednica suda nije imala pravo da naplati iznos od 100 odsto dnevnica, ve} iznos umawen za ~ak 80 odsto. To propisuje va`e}a uredba475) prema kojoj se dnevnice umawuju za 80 odsto ukoliko je na
slu`benom putovawu obezbe|ena ishrana. Isti slu~aj je bio u 2007. godini
kada je gospo|a Smiqani} na ime slu`benog puta na Zlatibor podigla akontaciju u iznosu od 16.352 dinara, u {ta spada iznos od 6.000 dinara za tro{kove dnevnica, 4.000 dinara za tro{kova benzina i 6.352 dinara za tro{kove kori{}ewa sopstvenog vozila. Interna kontrolorka je utvrdila da nakon zavr{etka slu`benog puta, nikakvom dokumentacijom nisu pravdani izdaci
sredstava akontacije. Tako|e je utvr|eno da za upotrebu privatnog automobila u slu`bene svrhe nije sa~iweno pismeno odobrewe u skladu sa propisima, kao i to da je iznos od 4.000 dinara na ime tro{kova benzina napla}en bez
zakonskog osnova, jer su ti tro{kovi ura~unati u ve} napla}en iznos od 6.352
dinara. Kada je re~ o putovawima pojedinih sudija na seminar u Vrwa~ku Bawu, utvr|eno je da su wima dnevnice obra~unate i ispla}ene u iznosima koji su za 50 odsto mawi od iznosa predvi|enih propisima.
U Op{tinskom sudu u Vr{cu su u 2006. godini stvoreni tro{kove od
79.438 dinara, i to na ime zdravstvenih usluga od strane dva dobavqa~a:
Zdravstvenog centra u Vr{cu i apoteke “Evelin”. S tim u vezi, interna kontrolorka je utvrdila da je sud izvr{io nekoliko nabavki lekova iz apoteke,
a po receptu lekara, {to je svojim potpisom, kao tro{ak suda, odobrila
predsednica suda. Nabavka ovakvih “artikala” je izvr{ena u suprotnosti sa
zakonskom regulativom, jer u 2006. godini sudu iz buyeta Republike nisu bila odobrena sredstva za tu namenu, niti je za to postojao zakonski osnov. Na
isti na~in, nabavka lekova je na teret buyetskih sredstava suda vr{ena i u
2007. godini.
Kontrolom tro{kova “krkanluka” na buyetskoj poziciji “4237 reprezentacija” utvr|eno je da je sud na ime reprezentacije u 2006. godini utro{io
55.202 dinara, a u 2007. godini iznos od 5.573 dinara. Sredstva za ove rashode
nisu bila obezbe|ena u buyetu Republike, pa su tako rashodi po ovom osnovu
pokriveni nezakonito, i to sredstvima dotiranim za druge namene. Kontrola je pokazala da je sud kupovao kafu, kiselu vodu, “koka-kolu”, pivo, vino,
viski, vermut, kikiriki, smoki, kreker sa sirom i sl. Jedan o pla}enih ra~una ukazuje na to da je u motelu “Vetrewa~a” u Vr{cu, na krkanluk utro{eno
23.205 dinara. Za ovaj ra~un niti postoji specifikacija ugostiteqskih usluga, niti postoji fiskalni ise~ak, ali je ra~un potpisan od strane predsednice suda. [to se ti~e kontrole tro{kova goriva u 2006. godini, za tu namenu sud je utro{io 100.145 dinara. Pri tom je kontrola pokazala da uop{te
nije vo|ena evidencija o izdatim putnim nalozima, kako to izri~ito propisuje va`e}i pravilnik476).
Dakle, nakon ovakvih ~iwenica i otkri}a u kontroli Op{tinskog suda
u Vr{cu, nadle`ni u Ministarstvu pravde su bili u obavezi da podnesu kri475) Uredba o izdacima za slu`bena putovawa i selidbe u inostranstvo (“Sl.list
SRJ”, br. 14/95... 43/02 i “Sl.list SCG”, br.57/04).
476) Pravilnik o sadr`ini, izdavawu i vo|ewu putnih naloga i evidenciji o izdatim putnim nalozima (“Sl. glasnik RS”, br. 20/06).
299
Revizija demokratije
vi~nu prijavu protiv Qiqane Smiqani}-[kori}, predsednice kontrolisanog suda. Trebalo je da u konkretnom slu~aju javni tu`ilac utvrdi da li je gospo|a Smiqani}-[kori} izvr{ila bilo koje krivi~no delo za koje se gowewe preduzima po slu`benoj du`nosti. Na`alost, ovaj slu~aj nije procesuiran, ve} je predsednici suda samo dato 11 preporuka i time je pri~a o me{etarewu zata{kana.
300
Ivan Nini}
(37)
Tu`ila{tva i tu`ioci potkradaju dr`avu (3)
Od statusa slu`benih lica koja gone prekr{ioce zakona, nosioci javnotu`ila~ke funkcije u Srbiji su postali prestupnici koji kr{e zakon,
i to na {tetu buyeta iste dr`ave ~iji bi pravni poredak trebalo da
{tite. Tokom 2007. godine u postupcima kontrola op{tinskih i okru`nih javnih tu`ila{tava u Zrewaninu i Sremskoj Mitrovici, Ministarstvo pravde je preko svoje slu`be interne kontrole otkrilo da je
buyet Republike potkradan preko nezakonitih i pau{alnih isplata dodataka na zarade zaposlenih. I pored utvr|enih ~iwenica i dokaza, nadle`no ministarstvo ni{ta nije preduzelo da se oteti novac vrati natrag
u buyet Republike, niti je po slu`benoj du`nosti pokrenuta inicijativa za utvr|ivawe odgovornosti tu`ilaca koji su rukovodili kontrolisanim tu`ila{tvima. Potkradawe dr`ave na isti na~in je i u Tre}em op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Beogradu otkrila buyetska inspekcija
Ministarstva finansija, ali za razliku od postupawa Ministarstva
pravde, u ovom slu~aju je nalo`eno da se nezakonito ispla}ena sredstva vrate u buyet Republike. Zbog toga se name}e pitawe za{to dr`avna vlast
sprovodi dvostruke ar{ine kada je re~ o istom slu~aju kr{ewa zakona na
{tetu dr`avne kase. Prikrivawem kr{ewa zakona u tu`ila{tvima i nepodno{ewem prijava protiv odgovornih nosilaca javnotu`ila~ke funkcije, nadle`no Ministarstvo pravde Republike Srbije zapravo izra`ava
svoju podr{ku korupciji, kriminalu i me{etarewu u pravosudnom sistemu.
***
Zamena “uloga”” – tu`ioci s one strane zakona
[ta je to Javno tu`ila{tvo u Srbiji i {ta ono radi, propisano je odredbom ~lana 2 Zakona o javnom tu`ila{tvu477) u kojoj se ka`e da je u pitawu “samostalan dr`avni organ koji goni u~inioce krivi~nih dela i drugih
ka`wivih dela i preduzima mere za za{titu ustavnosti i zakonitosti”.
Ipak, u dana{woj “demokratskoj” Srbiji de{ava se to da javna tu`ila{tva,
osim {to gone u~inioce krivi~nih i drugih ka`wivih dela, ponekad i sama
postaju mesta gde se zakon drasti~no kr{i, a dr`avna kasa pusto{i. Naime,
u ovoj analizi autor }e dati osvrt na neke pojedina~ne slu~ajeve me{etarewa u op{tinskim i okru`nim tu`ila{tvima u Srbiji, i to slu`e}i se iskqu~ivo zvani~nim podacima koji su sadr`ani u dokumentima Ministarstva pravde. Re~ je o podacima koji su sadr`ani u izve{tajima grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde Republike Srbije, a koji se odnose na izvr{enu kontrolu tu`ila{tava kao indirektnih buyetskih korisnika u 2007. godini.
477) Novi zakon o javnom tu`ila{tvu (“Sl. glasnik RS”, br. 116/08) donet je 22. 12.
2008. godine, stupio je na pravnu snagu konstituisawem Dr`avnog ve}a tu`ilaca 6. 4. 2009. godine, a primewiva}e se tek od 1. 1. 2010. godine.
301
Revizija demokratije
Autor }e u analizi nastojati da prika`e kako nosioci tu`ila~ke funkcije u Republici Srbiji perfidno pqa~kaju buyet preko nezakonitih obra~una i isplata odre|enih dodataka na svoje zarade. Ipak, te{ko je utvrditi,
odnosno re}i o kojoj {teti (zbirno) po buyet je re~, jer interni kontrolori
svoj posao nisu obavili do kraja, kako to obavqa buyetska inspekcija Ministarstva finansija. Pri tom, nepreduzimawem, odnosno neizdavawem mera
kontrolisanim tu`ila{tvima da nezakonito utro{ena sredstva vrate natrag u buyet, {teta ostaje nenadokna|ena. Zbog toga }e autor u ovoj analizi,
osim ~iwenica iz izve{taja interne kontrole Ministarstva pravde, ukazati i na jedan primer i epilog kontrole tu`ila{tva od strane buyetske inspekcije Ministarstva finansija. Iz ovog uporednog prikaza mo`e se sagledati ogromna razlika u radu dve inspekcijske slu`be. Razlika se ogleda, kako u na~inu, predmetu i obimu kontrole tako i u krajwem epilogu koji od
strane Ministarstva finansije za ciq ima nadoknadu {tete, dok od strane
Ministarstva pravde za ciq ima samo konstatovawe i prikrivawe {tete.
Su{tina rada internih kontrolora Ministarstva pravde je takva da se me{etarewe utvrdi, “pribele`i”, i da se izve{taj “arhivira” u fioke ministarstva. Takvim pona{awem resornog Ministarstva, javnim tu`ila{tvima je zapravo dat “legitimitet” da i ubudu}e nastave da funkcioni{u po
istom receptu i da potkradaju svoju dr`avu.
Op{tinsko javno tu`ila{tvo u Zrewaninu
Predmet kontrole kod Op{tinskog javnog tu`ila{tva u Zrewaninu bila je “provera primene zakona u oblasti obra~una i isplate dodataka na platu za de`urstvo i drugi rad du`i od punog radnog vremena”, i to za period
2006. godine i januar 2007. godine. Ovu kontrolu je izvr{ila Sne`ana Netkovi}, rukovodilac grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstva
pravde. Ona je o utvr|enom ~iweni~no stawu sa~inila izve{taj koji je u Ministarstvu zaveden pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/04, od 26. marta 2007. godine. Kontrolom je utvr|eno da su tokom 2006. godine zaposleni u
tu`ila{tvu, pre svega javni tu`ilac i svi zamenici javnog tu`ioca, primali dodatak na zaradu, i to prvo u visini od 10 odsto, a zatim u visini od 15
odsto od osnovne plate. Ove naknade su obra~unate i ispla}ene po re{ewima Zorana Vuceqe, op{tinskog javnog tu`ioca, tako {to je osnovni koeficijenat za obra~un i isplatu plata, koji je propisala Vlada Srbije, nezakonito uve}avan za 10 odsto, odnosno za 15 odsto, i to na ime pripravnosti i de`urstva u toku meseca. Osim {to je to bilo u suprotnosti sa uredbom Vlade478), bilo je u suprotnosti i sa odredbama Zakona o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama479). Isti je slu~aj u 2006. godini bio i sa dr`av478) Uredba o naknadama i drugim primawima zaposlenih u dr`avnim organima i
izabranih, odnosno postavqenih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 95/05-pre~i{}en
tekst).
479) Zakon o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama (“Sl. glasnik RS”,
br.34/01).
302
Ivan Nini}
nim slu`benicima i name{tenicima koji su radili u kontrolisanom tu`ila{tvu. Wima je, na osnovu re{ewa op{tinskog javnog tu`ioca, vr{en obra~un i uve}awe zarade, i to u visini od 10 odsto i 15 odsto na ime pripravnosti i de`urstva u toku meseca.
Okru`no javno tu`ila{tvo u Zrewaninu
Predmet kontrole kod Op{tinskog javnog tu`ila{tva u Zrewaninu bila je “provera primene zakona u oblasti obra~una i isplate dodataka na platu za de`urstvo i drugi rad du`i od punog radnog vremena”, i to za period
2006. godine i januar 2007. godine. I ovu kontrolu je izvr{ila Sne`ana Netkovi}, rukovodilac grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstva
pravde. Izve{taj o “pribele`enim” nepravilnostima je u Ministarstvu zaveden pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/05, od 26. marta 2007. godine. U ovom tu`ila{tvu kontrola je pokazala da je Dragan Lazi}, okru`ni
javni tu`ilac, re{ewima nezakonito uve}avao sebi i svojim zamenicima zarade u 2006. godini. Uve}awe je ispla}ivano u iznosu od 15 odsto uz mese~nu
zaradu, a na ime pripravnosti i de`urstva u toku meseca. Ovaj dodatak je u
2005. godini iznosio 10 odsto, ali je od januara 2006. godine bio uve}an na 15
odsto. Pri tom kontrola je pokazala i to da su dr`avni slu`benici i name{tenici u ovom tu`ila{tvu na isti na~in dobijali uve}awe od 10 odsto na
mese~nu zaradu u 2006. godini. Izuzetak je bio jedan zaposleni kome je zarada uve}ana za 15 odsto mese~no. Ovako pau{alnim isplatama je prekr{ena
va`e}a uredba i zakon.
Op{tinsko javno tu`ila{tvo u Sremskoj Mitrovici
Predmet kontrole kod Op{tinskog javnog tu`ila{tva u Sremskoj Mitrovici bila je “provera primene zakona u oblasti obra~una i isplate dodataka na platu za de`urstvo i drugi rad du`i od punog radnog vremena”, i to
za period 2006. godine i januar 2007. godine. Kontrolu kod ovog tu`ila{tva
je izvr{ila Sne`ana Netkovi}, rukovodilac grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde. Ona je svoj izve{taj o izvr{enoj kontroli u
Ministarstvu pravde zavela pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/7,
od 26. marta 2007. godine. Kontrolom finansijske dokumentacije je utvr|eno
da je isplata dodataka uz platu vr{ena na osnovu re{ewa koje je donosio Du{ko Krada{, op{tinski javni tu`ilac. Tako je u prvih pet meseci 2006. godine, javnom tu`iocu i wegovim zamenicima vr{ena isplata dodataka na
platu za pripravnost i de`urstvo do 10 dana u mesecu, i to u visini od 26 odsto uz mese~nu zaradu. Zatim je, od meseca juna do meseca oktobra 2006. godine, ovo nezakonito “~erupawe” buyeta bilo smaweno sa 26 odsto na 22 odsto.
Razlog za umawewe zarade je bio taj {to je novim rasporedom o de`urstvima
u de`urstvo ukqu~en jo{ jedan zamenik javnog tu`ioca, pa je samim tim smawen broj dana de`urstva, i to prose~no na 5 radnih dana. Me|utim, od oktobra 2006. godine broj de`urstava se pove}ao na 7 radnih dana, pa je tako nadle`ni javni tu`ilac doneo nova re{ewa kojima je isplate ponovo (pau{al303
Revizija demokratije
no) uve}ao za 26 odsto odsto svakog meseca. [to se ti~e slu`benika koji su
bili zaposleni u kontrolisanom tu`ila{tvu, i wima je u istom periodu nezakonito vr{eno uve}avawe mese~ne zarade u visini od 26 odsto, a po slobodnoj oceni tu`ioca.
Okru`no javno tu`ila{tvo u Sremskoj Mitrovici
Predmet kontrole kod Okru`nog javnog tu`ila{tva u Sremskoj Mitrovici bila je “provera primene zakona u oblasti obra~una i isplate dodataka na platu za de`urstvo i drugi rad du`i od punog radnog vremena”, i to za
period 2006. godine i januar 2007. godine. Kontrolu kod ovog tu`ila{tva je
izvr{ila Sne`ana Netkovi}, rukovodilac grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde. Ona je svoj izve{taj o izvr{enoj kontroli u ministarstvu pravde zavela pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/6, od 26.
marta 2007. godine. Kontrola je pokazala potpuno istu situaciju po pitawu
kr{ewa propisa i “~erupawa” buyeta kao i na primerima prethodna 3 tu`ila{tva. Tako je u 2006. i 2007. godini u kontrolisanom tu`ila{tvu obra~un
dodataka za pripravnost i de`urstvo uz plate vr{en na bazi re{ewa koje je
donosio Ratko Gale~i}, okru`ni javni tu`ilac. Tako je javni tu`ilac, sebi
i svojim zamenicima koji su de`urali, nezakonito i proizvoqno “naduvavao” plate svakog meseca za 26 odsto. U istim iznosima i na isti na~in su uve}avane zarade i daktilografima zaposlenim u Okru`nom javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici.
Bez nadoknade {tete i bez odgovornosti
U sva ~etiri prethodna slu~aja, i kada je re~ o okru`nim tu`ila{tvima i kada je re~ o op{tinskim tu`ila{tvima u Sremskom Mitrovici i Zrewaninu, metodologija kr{ewa zakona je potpuno ista. O ~emu se radi? Naime, tada va`e}om uredbom je definisano da se isplate dodataka na platu za
prekovremeni rad nosiocima pravosudnih funkcija vr{i na specifi~an na~in, s obzirom da nije re~ o dr`avnim slu`benicima i name{tenicima.
Prema tome, obra~un i isplatu dodataka za de`urstvo je trebalo vr{iti u
visini od 26 odsto od vrednosti radnog sata osnovne plate, a nikako uve}awem osnovnog koeficijenta, kao {to se to ~inilo. Dakle, na osnovu toga
proizilazi da se isplate nisu smele vr{iti pau{alno za dane, ve} ta~no za
svaki sat proveden na radu du`e od punog radnog vremena. Zbog toga se postavqa logi~no pitawe za koliko novca je o{te}en buyet Republike s obzirom
na ovako proizvoqne i nezakonite isplate. Na`alost, taj odgovor nije dat u
~etiri izve{taja interne kontrole Ministarstva pravde. U jednom slu~aju,
i to konkretno u kontroli Op{tinskog javnog tu`ila{tva u Zrewaninu, interni kontrolor je evidentirao da “nije ustrojena evidencija o vremenu koje su izabrana lica provela na radu, van radnog vremena, odnosno van de`urstva”. Iz ovog navoda se mo`e zakqu~iti da je u ovom slu~aju, bez posebnog i
detaqnog obra~una, bilo gotovo nemogu}e utvrditi visinu buyetskih sredstava koja su nezakonito ispla}ena iz buyeta Republike. Me|utim, od inter304
Ivan Nini}
nog kontrolora nismo dobili analizu ni za preostala tri tu`ila{tva koja
su prekontrolisana.
Dakle, ~iwenica je da se ne zna visina {tete koja je stvorena buyetu Republike Srbije. Pri tom, ono {to je posebno specifi~no kada je re~ o prethodna ~etiri primera me{etarewa u kontrolisanim tu`ila{tvima, jeste
~iwenica da u izve{tajima nije izdata nikakva mera vra}awa vi{ka ispla}enog novca natrag u buyet Republike. Date su samo po 2 do 3 preporuke u kojima se javnim tu`iocima preporu~uje da ubudu}e obra~une i isplate dodataka na zaradu vr{e na na~in koji je propisan Zakonom o dr`avnim slu`benicima i name{tenicima i va`e}om uredbom koju je donela Vlada Srbije. U
sva ~etiri inspekcijska izve{taja se konstatuje da je nezakonitim isplatama prekr{en ~lan 50 Zakona o buyetskom sistemu Republike Srbije. S obzirom na ovu konstataciju, iz koje proizilazi da je “funkcioner indirektnog
korisnika buyetskih sredstava odgovoran za zakonitu, namensku, ekonomi~nu i efikasnu upotrebu buyetskih aproprijacija”, nadle`no Ministarstvo
pravde je bilo u obavezi da adekvatno reaguje. Drugim re~ima, interna kontrola Ministarstva pravde je imala zakonsko ovla{}ewe da protiv odgovornih javnih tu`ilaca u sva ~etiri kontrolisana tu`ila{tva, podnese bar
prekr{ajne prijave organu za prekr{aje. Ovu obavezu je propisivao tada{wi zakon o buyetskom sistemu, a odredbama ~lana 74, stava 4 propisano je
da }e se odgovorno lice kazniti nov~anom kaznom u rasponu od 5.000 do 50.000
dinara ukoliko ne po{tuje ~lan 50 zakona. Na`alost, nadle`no ministarstvo protiv odgovornih javnih tu`ilaca u 2007. godini nije podnelo ni prekr{ajne, a ni krivi~ne prijave.
Tre}e OJT u Beogradu: sveobuhvatna kontrola
U novembru i decembru 2006. godine buyetska inspekcija Ministarstva
finansija je izvr{ila kontrolu materijalno-finansijskog poslovawa kod
Tre}eg op{tinskog javnog tu`ila{tva u Beogradu. Kontrolisani period je
obuhvatio 2005. godinu, kao i prvih deset meseci 2006. godine. O nalazu u kontroli, Slobodanka Kele~evi}, buyetski inspektor, je sa~inila zapisnik koji je u Ministarstvu finansija zaveden pod slu`benim brojem: 401-001736/2006-09, od 18. januara 2007. godine.
U postupku kontrole je utvr|eno da su prihodi ovog tu`ila{tva u 2005.
godini iznosili 13.398.146 dinara, od ~ega je iz buyeta Republike dotirano
10.770.530 dinara, po osnovu taksi prihodovano je 2.183.588 dinara, a oko
440.026 dinara je preneto iz 2004. godine za refundaciju rashoda. Buyetski
inspektor je otkrio da je u bilansu prihoda i rashoda tu`ila{tva za 2005.
godinu iznos od 109.000 dinara prikazan kao sopstveni prihod. To, naravno,
nije bilo ta~no, jer su sporna sredstva transferisana iz buyeta Republike.
Na isti na~in u izve{taju su falsifikovani i podaci koji se odnose na prihode po osnovu sudskih taksi. To je u~iweno tako {to je 2.183.588 dinara u
2005. godini, a 2.826.384 dinara u 2007. godini, prikazano kao sopstveni prihod. Buyetski inspektor je utvrdio da su ova sredstva dozna~ena i utro{ena
305
Revizija demokratije
iz buyeta Republike, a ne kao sopstveni prihod kako je to navedeno u zavr{nom ra~unu tu`ila{tva. Takvim uno{ewem neta~nih podataka u izve{taj
o izvr{ewu buyeta postupqeno je suprotno odredbi ~lana 61, stava 2 Zakona o buyetskom sistemu. Osim toga, prekr{ena su i odredbe ~lana 6 uredbe480) i ~lana 10 pravilnika481) koji su bli`e regulisali oblast buyetskog
ra~unovodstva i sastavqawa zavr{nih ra~una.
Buyetski inspektor je otkrio i to da je Tre}e op{tinsko javno tu`ila{tvo u Beogradu u 2006. godini na ime tro{kova “komunikacije” utro{ilo
73.582 dinara vi{e nego {to je za tu namenu bilo dozna~eno iz buyeta Republike. Zbog ovakvog “probijawa” buyeta i kr{ewa odredaba Zakona o buyetskom sistemu, inspektor je u svom nalazu nalo`io meru tu`ila{tvu da se iznos od 73.582 dinara vrati natrag u buyet Republike, i to u roku od 60 dana.
Za tro{kove kupovine bonova za gorivo u 2005. godini, tu`ila{tvo je utro{ilo 15.440 dinara, a inspektor je utvrdio da se kupqeno gorivo uop{te nije “pravno vezivalo” za putne naloge, ~ime je na~iwen prekr{aj ka`wiv po
odredbama Zakona o buyetskom sistemu.
Kada je re~ o kontroli slu`benih putovawa u 2005. godini, utvr|eno je
da je tu`ila{tvo imalo tro{kove u visini od 37.363 dinara, odnosno 448
evra na ime slu`benog putovawa u Crnu Goru, i to za 8 osoba. Tako|e, putovalo se i na kongres pravnika u Kolubarski okrug, a {to je tu`ila{tvo u
2007. godini ko{talo 30.000 dinara. Za ova putovawa, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ne postoje nikakvi dokazi, niti su nakon obavqenih putovawa tro{kovi uop{te pravdani validnom dokumentacijom. Time su grubo prekr{ene odredbe Zakona o buyetskom sistemu.
[to se ti~e javnih nabavki koje su sprovodili nadle`ni u Tre}em op{tinskom javnom tu`ila{tvu, inspekcija je utvrdila da pomenuto tu`ila{tvo uop{te nije donelo godi{we planove javnih nabavki za 2005. i 2006. godinu. Pri tom su nabavke vr{ene bez obzira na ~iwenicu da nisu bile predvi|ene planom, ~ime je tu`ila{tvo direktno kr{ilo odredbe Zakona o javnim nabavkama.
Kontrola je pokazala da je tu`ila{tvo u 2005. godini nabavilo kancelarijski materijal ukupne vrednosti 175.828 dinara, dok je u 2006. godini
ista nabavka iznosila 232.362 dinara. Ove nabavke su vr{ene od preduze}a
“[umadija” a.d. i to bez prethodno sprovedenog postupka nabavke male vrednosti, {to je bilo u suprotnosti sa tada va`e}im propisima. Konkretno,
prekr{ene su odredbe Zakona o buyetu Republike Srbije za 2005. godinu, odredbe Zakona o buyetu Republike Srbije za 2006. godinu, kao i odredbe tada
va`e}eg zakona o javnim nabavkama.
480) Uredba o buyetskom ra~unovodstvu (“Sl. glasnik RS”, br. 125/03).
481) Pravilnik o na~inu pripreme, sastavqawa i podno{ewa zavr{nih ra~una
korisnika buyetskih sredstava, organizacija obaveznog socijalnog osigurawa
i buyetskih fondova Republike i lokalnih vlasti (“Sl. glasnik RS”, br.
12/04, 11/05 i 17/05).
306
Ivan Nini}
Tre}e OJT u Beogradu: vratiti sve do dinara u buyet
Kontrola rashoda Tre}eg op{tinskog javnog tu`ila{tva u Beogradu po
osnovu obra~una i isplata osnovnih plata zaposlenima u 2005. i 2006. godini, pokazala je da u tom segmentu nije bilo propusta. Me|utim, propusti su
utvr|eni kada je re~ o isplati dodataka na plate, a po osnovu de`urstva u tu`ila{tvu. Naime, utvr|eno je da je Gordana ^oli}, javni tu`ilac Tre}eg
OJT, sebi i svojim zamenicima nezakonito uve}avala plate, i to za 10 odsto
na ime de`urstva. Ovakva isplata je vr{ena u suprotnosti sa odredbama Zakona o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama i Zakona o buyetskom sistemu. Tako je detaqnom kontrolom isplata dodataka na ime de`urstva utvr|en obra~un sredstva koja su nezakonito ispla}ena iznad dozvoqenog, i to u iznosu od 85.849 dinara. S tim u vezi, buyetski inspektor je u svom
izve{taju nalo`io tu`ila{tvu da nezakonito ispla}ena sredstva vrati u
buyet Republike Srbije u roku od 60 dana. U slu~aju ovog tu`ila{tva, nezakonito ispla}ena sredstva se moraju nadoknaditi buyetu Republike, dok to
ne va`i za op{tinska i okru`na tu`ila{tva u Zrewaninu i Sremskoj Mitrovici. Pri tom se ovde radi o nezakonitim dodacima na platu u visini od
10 odsto, dok je u prethodna ~etiri slu~aja bilo re~i o nezakonitim dodacima koji su se kretali od 10 odsto do ~ak 26 odsto. Jedina razlika je u tome {to
je kontrolu Tre}eg OJT izvr{ila buyetska inspekcija Ministarstva finansija, a u prethodna ~etiri tu`ila{tva to je u~inilo Ministarstvo pravde preko svoje slu`be interne kontrole.
Dakle, na primerima prethodnih pet tu`ila{tava mogu}e je na neki na~in
sagledati kako se u ovim institucijama u toku samo jedne godine kr{i zakon
i pqa~ka buyet Republike Srbije. Ono {to je posebno zabriwavaju}e jeste
~iwenica da je u toku 2007. godine od strane Ministarstva pravde izvr{eno
svega ~etiri kontrole finansijskog poslovawa tu`ila{tva, i to dva okru`na i dva op{tinska. Pri tom, re~ je o selektivnim kontrolama koje su samo obuhvatale proveru zakonitosti isplata dodataka na zarade javnih tu`ilaca i wihovih zamenika. Kontrolom namenskog i zakonitog tro{ewa novca iz buyeta, kao i kontrolom zakonitosti sprovo|ewa javnih nabavki u srpskim tu`ila{tvima, nadle`na interna kontrola Ministarstvo pravde nije se bavila.
307
Revizija demokratije
308
Ivan Nini}
Sadr`aj
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1. Ra~un bez kr~mara i milijarde bez kontrole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Tenderom do plena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. I Dinki} stvori Kri{ta (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. Mit o “menayeru”” i istina o {teto~ini (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5. Tomica i javne nabavke u zdravstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6. Kako je ministar Tomica kupovao lek “tamiflu”” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7. Le{inari o~erupali “JAT”” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8. Dinki}eva hajdu~ija (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9. Dinki}eva pqa~ka bez pardona (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10. Asfaltirawe “demokratskog”” lopovluka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11. Milioni “sagoreli”” na “zgari{tu demokratije”” (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12. Sanacija i adaptacija “zgari{ta demokratije”” (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
13. Mrak “pojeo”” donacije za “zgari{te demokratije”” (3) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14. Carovawe Mla|inog “carinika”” Dragana Jerini}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
15. Zavod za me{etarewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
16. Ministar Davini} “sahranio”” buyet vojske (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
17. Kontinuitet “agresije”” na vojni buyet (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
18. Biznis na {tetu buyeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
19. Od “vizije”” do velike provizije (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
20. Du{an nedodirqivi i kvadrati nevidqivi (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
21. Od me{etara do foteqe gradskog sekretara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
22. Crni bilansi “demokratske”” vlasti u Beogradu (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
23. Buyetske rezerve kao “fond”” Demokratske stranke (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
24. Gradska uprava “o~erupala”” gradsku kasu (3) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
25. [timer-majstori za tendere (4) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
26. Autobusi i trole za “vozawe”” provizije (5) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
27. [teto~ine bez odgovornosti (6) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
28. Bezakowe u op{tini Zvezdara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
29. Kako je “menayer”” upravqao op{tinom Novi Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
30. Stimulacije “iscedile”” kasu op{tine Stari grad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
31. Atak na buyet op{tine Savski venac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
32. \ilasu milioni evra u yep, Beogradu {teta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
33. Otima~ina “U{}a”” u korist tajkuna, a na {tetu dr`ave . . . . . . . . . . . . . . . .
34. Zadu`io Pan~evo, pa unapre|en u poslanika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
35. Ministar pravde zata{kao malverzacije u pravosu|u (1) . . . . . . . . . . . . . . .
36. Sudovi i sudije u sukobu sa zakonom (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
37. Tu`ila{tva i tu`ioci potkradaju dr`avu (3) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3
7
13
21
31
37
44
51
59
70
77
86
93
104
110
120
126
136
143
149
156
161
173
184
192
200
204
214
220
227
236
244
252
261
268
277
285
301
309
Revizija demokratije
Bele{ke: ________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
310
Ivan Nini}
Bele{ke: ________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
311
Revizija demokratije
Bele{ke: ________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
312
Download

Revizija demokratije