Osniva~ i izdava~
Prof. dr Vojislav [e{eq
Glavni i odgovorni urednik
Elena Bo`i}-Talijan
Zamenici glavnog
i odgovornog urednika
Marina Toman, Jadranka Joksimovi}
Pomo}nik glavnog
i odgovornog urednika
Momir Markovi}
Tehni~ko ure|ewe i kompjuterski prelom
Severin Popovi}
Redakcija
Ivan Nini}, Boris Aleksi},
Du{an Mari}, dr Nikola @uti},
Sla|an Mijaqevi}, mr Dejan Mirovi},
mr Aleksandar Martinovi},
Budimir Ni~i}, Amyad Migati,
Ogwen Mihajlovi}
Unos teksta
Vesna Mari}, Zlatija Sevi},
Qubinka Bo`ovi}, Dragica Tomi}
i Biqana Mi~i}
Lektura i korektura
Lazar Macura
Predsednik Izdava~kog saveta
Dr \or|e Nikoli}
Zamenik predsednika Izdava~kog saveta
Dr Branko Nadoveza
Izdava~ki savet
Prof. dr Vojislav [e{eq,
Tomislav Nikoli}, Milorad Mir~i},
Gordana Pop-Lazi}, Aleksandar Vu~i},
Dragan Todorovi},
Mirko Blagojevi}, Du{ko Sekuli},
Zoran Krasi}, Paja Mom~ilov,
Nata{a Jovanovi}, Goran Cvetanovi}
[tampa
DOO “Dragi}”, Zrewanin
\or|a Joanovi}a 20,
23000, Zrewanin, tel. 023/535-491
Redakcija prima po{tu na adresu
“Velika Srbija””, Trg pobede 3,
11080 Zemun; rukopisi se ne vra}aju
Novine “Velika Srbija” upisane su u
Registar sredstava javnog informisawa
Ministarstva za informacije pod brojem
1104. od 5. juna 1991. godine.
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
329(497.11)
VELIKA Srbija : novine Srpske
radikalne stranke / glavni i odgovorni
urednik Elena Bo`i} Talijan. - God. 1,
br. 1 (jul 1990)- Beograd : Vojislav [e{eq, 1990)(Zrewanin : Dragi}). - 30 cm
Mese~no
ISBN 1452-9165 = Velika Srbija
COBISS.SR-ID 19291650
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
[teto~ine
•Darodavci tu|eg
2
Bezvla{}e
•Dosmanlijski Ustavni sud
6
Zakonodavne zavrzlame
•Odbraniti Srbiju
od Zakona o odbrani
8
Ha{ki teroristi
•Teror nad potencijalnim svedocima
odbrane dr [e{eqa
Prilog za istoriju be{~a{}a
•Nikola Popla{eni
Stop ha{koj tiraniji
•Udru`ena ha{ka glupost
11
13
17
27
“Zdravo”” zdravstvo
•Do|ite na operaciju za pet godina
Zloupotreba {kolstva
•Podmladak Sowe Biserko u akciji
Stop globalizmu
•Industrijske hidre
31
32
35
Podsetnik
•[esnaest godina Republike Srpske
Odgovor hegemoniji
•Novi evroazijski yin
Trka u naoru`awu
•Amerika - upla{eni tiranin
Uni{tavawe nacionalne ba{tine
•Nacionalno blago u buyacima
VELIKA SRBIJA
41
43
60
1
[teto~ine
Darodavci tu|eg
• Sasvim jasno, matrica “pohoda na Istok” se ponavqa. Zapad poku{ava svim silama da razbije
Srbiju dok sve vreme misli na Rusiju i wena prirodna bogatstva. Kosovo i Metohija, zbog suludih poteza SAD i EU i wihovog upornog kr{ewa me|unarodnog prava, mogu da postanu uvod u
mnogo ve}e globalne sukobe
Pi{e: Boris Aleksi}
z cini~an osmeh zapadnih politi~ara i predvi|awa
wihovih vojnih komandanata da }e srpski narod uskoro nestati, nedavno su okon~ani “pregovori” Beograda i {iptarskih separatista uz posredni{tvo tzv. trojke.
Zapad je jedva do~ekao da objavi kraj pregovora na koje ih je,
ruku na srce, primorala Rusija i wen ~vrsti stav u prilog
odbrane me|unarodnog prava i teritorijalnog integriteta
Srbije.
Naime, pregovara~ka “trojka” Kontakt grupe predstavila je 3. decembra u Beogradu i Pri{tini okvir izve{taja o
pregovorima o statusu Kosova i Metohije, vo|enih prethodnih 120 dana.
^lanovi “trojke” Volfgang I{inger, Frenk Vizner i
Aleksandar Bocan-Har~enko razgovarali su sa Dr`avnim
pregovara~kim timom Srbije, predvo|enim predsednikom
i premijerom Borisom Tadi}em i Vojislavom Ko{tunicom. Izdato je {turo saop{tewe sa tog sastanka prema kojem Srbija i me|unarodni predstavnici sa Zapada razli~ito tuma~e rezultate pregovora.
Predvi|eno je da “trojka” zavr{i rad po{to predstavi
izve{taj Kontakt grupi u Be~u, a zatim ga prosledi generalnom sekretaru UN Ban Ki-Munu.
Planirano je da se o izve{taju Kontakt grupe vodi rasprava u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija 19. decembra,
na sednici kojoj }e prisustvovati i predstavnici Srbije.
Ruski predstavnik u “trojci” Bocan-Har~enko najavio je
da se u izve{taju ne}e na}i predlog za budu}i status Kosova i Metohije.
“SAD i Rusija imaju razli~ite stavove. Zbog toga ne mo`emo imati zajedni~ke zakqu~ke. Mi smo za nastavak pregovora, a druge dr`ave u Kontakt grupi smatraju da je taj
proces iscrpqen”, istakao je nedavno Bocan-Har~enko be~kom dnevniku “Prese”.
On je rekao da }e “trojka” naredne sedmice imati susrete s rukovodstvom Beograda i Pri{tine, dodaju}i da ne iskqu~uje da bi jedna ili druga strana mogla da predstavi nove elemente.
Posredni~ka “trojka” je prethodno u Be~u ~lanicama
Kontakt grupe predstavila nacrt izve{taja o procesu pregovora Beograda i Pri{tine koji je, uz weno posredovawe,
trajao prethodna ~etiri meseca.
Kao i prilikom ranijih sastanaka i ovaj je odr`an iza
strogo zatvorenih vrata, ~ak je i mesto odr`avawa dr`ano
u tajnosti.
U
U potrazi za pravnim osnovom
za zaobila`ewe rezolucije 1244
Neposredno pred kraj “pregovora” na meti zapadnih medija i wihovih politi~ara na{la se, naravno, Rezolucija
1244 koja neumoqivo svedo~i o tome da NATO 1999. godine
2
nije dobio rat, ve} da ga je izgubio. Prema izve{tajima
agencija krajem novembra generalni sekretar UN Ban Ki
Mun i visoki predstavnik EU Havijer Solana razgovarali
su o raspore|ivawu misije Evropske unije koja bi na Kosovu i Metohiji zamenila UNMIK. Kao pravni osnov za to
poslu`ila bi deklaracija generalnog sekretara UN, koja
bi se oslonila na tuma~ewe “odre|enih elemenata Rezolucije 1244”. Naravno, ovde istog trenutka nailazimo na pravi idiotizam jer su po me|unarodnom pravu, ali i prema nacionalnim pravima dr`ava ~lanica UN, rezolucije dokumenta ve}e pravne snage od deklaracija, te se wihov sadr`aj
ne mo`e mewati deklaracijama. Isto tako, uz svaki me|unarodni dokument se usvaja i tuma~ewe wegove sadr`ine
upravo zbog istorijskog iskustva da, na primer, strane u sukobu ~esto razli~ito gledaju na donete odluke. Na `alost
Sjediwenih ameri~kih dr`ava i Evropske unije, u Rezoluciji 1244 se na vi{e mesta i izri~ito insistira na suverenitetu Savezne Republike Jugoslavije, tj. dana{we Srbije.
Na ovom mestu sre}emo drugi idiotizam jer pojedini analiti~ari sa Zapada, ali i poneki polupismeni politi~ar u
Srbiji tvrde da Beograd nema prava na Kosovo i Metohiju
jer se u Rezoluciji 1244 pomiwe SRJ, a ona je prestala da postoji. Na wihovu veliku `alost, iz ugla me|unarodnog prava nije sporno da je Srbija naslednica SRJ. Nije sporno ni
da su Kosovo i Metohija deo Srbije. Razlog zbog kojeg u Rezoluciji 1244 nije pomenuta Srbija je veoma prost. Za me|unarodno pravo postoje samo spoqne granice (u to vreme granice SRJ) dok unutra{wa podela za wega nije od zna~aja.
Unutra{we – administrativne granice svaka dr`ava mo`e
da uredi prema sopstvenom naho|ewu. Dakle, da li su Kosovo i Metohija 1999. godine deo Srbije ili, na primer, Crne
Gore, za me|unarodno javno pravo nije va`no. Naravno,
Ustav SRJ i Srbije su jedini validni akti iz kojih se mo`e
izvu}i zakqu~ak o polo`aju KiM. Zbog toga se u Rezoluciji 1244 ne pomiwe Srbija, ve} SRJ.
Beograd i Moskva su ve} izrazili zabrinutost zbog ovakvih manevara zapadnih zemaqa.
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
[teto~ine
“Rusija nije protiv misije Evropske unije na Kosovu i
Metohiji, ali wu Moskva mo`e da podr`i samo na osnovu
nove rezolucije Ujediwenih nacija. U suprotnom, ta misija
bila bi ilegalna”, izjavio je jasno ruski predstavnik u posredni~koj trojci Aleksandar Bocan-Har~enko.
On je podsetio da je i OEBS-u potrebna pravna osnova
kako bi mogao da nastavi svoju misiju. Ruski diplomata se
zalo`io za nastavak pregovora Beograda i Pri{tine, bez
vremenskih rokova, i tako|e upozorio na to da se na meti
pojedinaca u me|unarodnoj zajednici na{la sama Rezolucija 1244.
“Jednostrani koraci kr{e Rezoluciju UN 1244, a kr{ewe ne}e staviti van snage ovaj dokument,” upozorio je Bocan-Har~enko.
Nije nikakva tajna da tim zapadnih pravnih stru~waka
radi na pronala`ewu pravnog osnova za davawe nezavisnosti Kosovu i Metohiji uz zaobila`ewe Rezolucije 1244.
Naime, jo{ prilikom usvajawa same rezolucije SAD i
Francuska su poku{ale da celom svetu podmetnu kukavi~ije jaje. Shvativ{i da je Rezolucija 1244 dokaz poraza NATO
politike na Balkanu i prepreka ozakowewu wegovog nasiqa i divqa{tva, ove dve zemqe su jo{ 1999. godine poku{ale da falsifikatima izmene tuma~ewe pomenutog dokumenta. Zavera je otkrivena, a nekoliko uglednih pravnika
iz EU je pisalo o ovom bestidnom ~inu. Naravno, wihove
tekstove najtira`niji mediji u SAD i EU nisu `eleli da
prenesu, sprovode}i ve} poznatu cenzuru.
Sve to je potvrdio i jedan ~lan srpskog pregovara~kog
tima. Na nedavno zavr{enim pregovorima u Badenu, ~lan
srpske delegacije, profesor Tomas Flajner, saop{tio je da
je ~uo da postoje mnoge interpretacije Rezolucije 1244. Po
wegovom mi{qewu, me|utim, za pravnike vo|ene principom dobre voqe, sadr`aj ovog dokumenta je “eksplicitan i
sam po sebi o~evidan” i nije mu potrebna dodatna interpretacija.
“Argumenti”” za kr{ewe Rezolucije
Flajner sam navodi veliki broj “argumenata” koji se koriste da bi se dovela u sumwu Rezolucija 1244.
Prema prvom – “Rezolucija se ne mo`e primeniti na Srbiju, jer se odnosi na biv{u Jugoslaviju”. Sva tela UN su,
me|utim, uvek prihvatala da se ovaj dokument odnosi – na
Srbiju, koja se i Ustavnom poveqom SCG priznaje kao pravni naslednik biv{e zajedni~ke dr`ave.
Drugi “argument” glasi – “Rezolucija 1244 omogu}ava
tzv. me|unarodnoj zajednici da ustanovi nadgledanu nezavisnost Kosova bez ikakvih amandmana, jer ona ne obavezuje
Kosovo da ostane unutar teritorije Srbije”.
Flajner je ponovio da se tri puta u Rezoluciji iskazuje
posve}enost me|unarodne zajednice suverenitetu Jugoslavije, a sada Srbije, i wenom teritorijalnom integritetu.
– Tre}i pomiwani argument – “Rezolucija 1244 ne spre~ava me|unarodnu zajednicu da prihvati ono {to se ’de fakto’ smatra neizbe`nim, a nezavisnost Kosova je neizbe`na,
dakle, svi to moraju da prihvate” – povezan je sa ~etvrtim:
“Kosovo je ve} odvojeno od Srbije, i zbog toga samo treba ratifikovati ono {to u stvarnosti postoji.” Naravno, svakom je jasno da ovakvi stavovi kr{e peremptorne norme me|unarodnog prava i wegova osnovna na~ela, poput na~ela
zakonitosti kao i osnovnog principa Poveqe UN, Zavr{nog helsin{kog akta itd. koji garantuju suverenitet i teritorijalni integritet dr`avama. Ovi dokumenti tako|e
zabrawuju nasilnu promenu granica, kao i upotrebu pretwe
i sile u re{avawu me|unarodnih sporova.
Prema petom argumentu, “iskqu~ivawem albanskih gra|ana iz bira~kog spiska za referendum o novom ustavu, Sr-
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
bija je ve} tiho i de fakto priznala nezavisnost Kosova.”
[ta tek re}i na ovaj idiotizam. Pa, upravo KFOR i UNMIK otvoreno kr{e Rezoluciju 1244 i spre~avaju weno ispuwewe do kraja. Oni negiraju teritorijalni integritet
Srbije i spre~avaju povratak srpskih oru`anih snaga u pokrajinu, iako sama rezolucija obavezuje na to.
U {estom argumentu, Rusija se optu`uje da zloupotrebqava pravo veta u Savetu bezbednosti. Otvoreno re~eno,
Rusija je pod bara`nom vatrom sa Zapada jer se oslobodila
wegovih okova. Medijska ma{inerija iz SAD i EU ne propu{ta priliku da satanizuje i optu`uje Moskvu za sve i sva{ta. Oprobani recepti iz vremena satanizacije Srba se sada koriste protiv Rusa dok se drugoj strani ne dozvoqava da
adekvatno odgovori na te optu`be. Naravno, veliki problem za Va{ington i Brisel je to {to Putinova Rusija nije isto {to i Jeqcinova i {to Moskva vi{e ne poni`ava
sebe i svoje gra|ane pred Zapadom, bespogovorno slu{aju}i
svaku komandu koja dolazi sa te strane sveta. Uostalom, kako Rusija mo`e da zloupotrebi pravo veta? Tako {to {titi Rezoluciju 1244 i Povequ UN?
Sedmi, dobro poznati argument, ka`e da je Kosovo “jedinstven slu~aj i zato ne mo`e biti presedan u me|unarodnom pravu”. Naravno, ovaj stav je besmislen i neodr`iv iz
prostog razloga {to je Srbija dr`ava kao i svaka druga. Dakle, me|unarodno pravo je jasno – ono {to va`i za jednu dr`avu mo`e da se primeni i na druge. Ne mogu se stvarati dr`ave i narodi prve i druge kategorije jer bi to vodilo u rasizam. Ovde bi mogli da se podsetimo i slede}ih re~i koje
je izgovorio Monteskje: “Nepravda u~iwena jednome, opasnost je pripremqena svima.”
Osmi i posledwi “argument” je da je Srbija navodno “izgubila pravo na pokrajinu Kosovo i Metohiju zbog zlo~ina
po~iwenih u vreme Milo{evi}evog re`ima”. [ta re}i na
ovo? Zaista, zlo~ine za vreme Milo{evi}a su pre svih po~inili NATO, SAD i Zapadna Evropa, izazivaju}i rat na
Balkanu i kr{e}i jednu drugu rezoluciju UN – Rezoluciju
o agresiji, kao i Povequ UN. Oni su time po~inili najte`i zlo~in po me|unarodnom pravu – zlo~in protiv mira iz
kojeg proizilaze svi drugi zlo~ini u ratu.
Flajner na ovaj posledwi “argument” ka`e: “Kada bi to
’dr`alo vodu’, Savet bezbednosti bi, odmah posle rata, odlu~io da Kosovu dâ punu nezavisnost. SB je, ipak, u~inio
upravo suprotno, iz jasnih razloga: da ne bi stvorio presedan za druge mawinske konflikte”.
A evo {ta se, izme|u ostalog, ka`e u samoj Rezoluciji
1244. U glavnom tekstu stoji: “...Ponovo potvr|uju}i privr`enost svih dr`ava ~lanica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije...”
U ta~ki 10 se navodi: “Savet bezbednosti ovla{}uje generalnog sekretara da uspostavi me|unarodno civilno
prisustvo na Kosovu kako bi se obezbedila privremena
uprava na Kosovu, pri ~emu }e narod Kosova mo}i da u`iva
su{tinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije...”
U Aneksu 1 se isti~e: “Politi~ki proces ka uspostavqawu sporazuma o privremenom politi~kom okviru, koji
}e obezbediti su{tinsku samoupravu na Kosovu, uzimaju}i
u potpunosti u obzir sporazume iz Rambujea i principe suverenosti i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije...”
U Aneksu 2, ta~ka 8, se ka`e: “Uspostavqawe privremene administracije za Kosovo kao dela me|unarodnog civilnog prisustva pod kojim }e narod Kosova mo}i da u`iva su{tinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije, o ~emu }e odluku doneti Savet bezbednosti UN.”
Dakle, {ta ovde nije jasno? Pametnije bi bilo postaviti pitawe kome ovo nije jasno!
VELIKA SRBIJA
3
[teto~ine
Ko sveSrbiji radi o glavi?
Rezolucija 1244 nije jasna klasi~nim sledbenicima Hitlera i Gebelsa. Ovom prilikom }emo navesti trojicu. Poga|ate, svi su sa Zapada.
Najpre je predstavnik Evropske unije u posredni~koj
trojci Kontakt grupe Volfgang I{inger u Be~u 28. novembra izjavio da je Srbija kriva za krah pregovora jer je odbila sve predloge (ovde treba dodati ’za nezavisnost’). I{inger je tako bez trunke srama predstavnicima Srbije u nekoliko navrata nudio da se odreknu Kosova i Metohije i da za
to prime odre|ene donacije, uz obe}awe za mogu}i br`i
ulazak u Evropsku uniju. On je tako|e napomenuo da postoji
mogu}nost da EU zameni KFOR I UNMIK na Kosovu i
Metohiji.
Jasno je, me|utim, da bi misija Evropske unije bila nelegalna zato {to bi se suprotstavila Rezoluciji 1244, koja jasno ka`e da je za Kosovo i Metohiju nadle`na misija Ujediwenih nacija odobrena od strane generalnog sekretara UN.
Rezolucija 1244 daje ovla{}ewa generalnom sekretaru
UN da imenuje administraciju UN na Kosovu i Metohiji i
ni{ta drugo.
Ipak, zvezda meseca je svakako postao francuski general Ksavijer de Marnak, komandant KFOR-a na Kosovu i
Metohiji, koji je nedavno izjavio da }e kosovski problem
brzo biti re{en jer }e Srbi u ju`noj pokrajini uskoro nestati! Obra}aju}i se iz Pri{tine putem video-linka novinarima u Va{ingtonu, De Marnak se poslu`io statisti~kim podacima o starosnom dobu Srba i Albanaca i konstruisao svoju monstruoznu ra~unicu.
“Tenzije izme|u kosovskih Srba i Albanaca }e do`iveti biolo{ki kraj, s obzirom na to da je prose~na starost albanskog stanovni{tva 28 godina, a Srba 54 godine. Sredworo~no, tome }e biolo{kim putem do}i kraj, jer }e jedan od
naroda, znate, jednostavno nestati”, rekao je francuski general.
Iz ugla me|unarodnog prava ove re~i komandanta
KFOR-a De Marnaka su jasan poziv na genocid. Naime, prema Konvenciji o genocidu svako mewawe etni~ke slike na
nekoj teritoriji (npr. nasilnim preme{tawem) predstavqa genocid. Kao {to je poznato, Srbi su ve}inom proterani sa Kosova i Metohije nasilnim sredstvima, tj. agresijom
NATO pakta na SRJ i delovawem {iptarskih terorista.
Uzimati zdravo za gotovo ovakvo stawe na terenu bez povratka izbeglica i uz prisustvo ogromnog broja Albanaca
koji su protivpravno iz Albanije do{li u ju`nu srpsku pokrajinu, samo po sebi je genocid. Ova izjava jasno govori u
prilog tome da KFOR i NATO podr`avaju genocid i da su
u pitawu zlo~ina~ke organizacije.
Naravno, ukoliko bi daqe i{li u analizu, mogli bismo da
se zapitamo kolika je prose~na starost Francuza u Francu-
4
skoj odakle nam dolazi neonacista De Marnak. I tamo je ra~unica jasna jer su Arapi mnogo mla|i od Francuza. Ali
ovo nije poziv na genocid. Ovo je bolna istina za De Marnaka i druge Francuze.
Ovde odmah dolazimo i do drugog bitnog podatka, a to je
da De Marnak nije usamqeni slu~aj. Naime, alfa i omega
zapadne diplomatije, Marti Ahtisari, je otvoreni nacista.
Tokom 1999. godine dok je bio predsednik Finske, Ahtisari i wemu bliska vlada su organizovali komemoraciju za
finske naciste dobrovoqce u zloglasnim SS trupama! Tokom Drugog svetskog rata finska vlada je prikupqala dobrovoqce za nacisti~ku Nema~ku. Regrutovawe je obavqeno tajno, a svi regruti su se zakleli na vernost Hitleru.
Mnogi su do{li iz glavnog grada – Helsinkija, gde se ukupno prijavilo 1200 qudi. Finski odred u okviru SS trupa je
oformqen marta 1941. godine, tri meseca pre invazije Hitlera na Rusiju. Upravo je ova jedinica odigrala zna~ajnu
ulogu u iznala`ewu la`nog opravdawa za napad na Moskvu
dok je pronacisti~ka propaganda u Finskoj predstavqala
Ruse kao agresore.
Marti Ahtisari je u godini agresije na SRJ organizovao
komemoraciju tim zlo~incima, obja{wavaju}i da je Staqin gori nego Hitler, i da su Rusi bili agresori u Drugom
svetskom ratu ravni Nemcima. Naravno, tim ~inom ovaj
neonacista je otkrio planove Zapada za novi “pohod na Istok”, kao i propagandu koju }e oni tada upotrebqavati protiv Rusa. I zaista, svi pisci koji su pisali o tome da se na
Zapadu ve} du`e vremena uzdi`e novi – ^etvrti rajh, imali su pravo. Mediji u SAD i EU su pre}utali ovu informaciju o Ahtisariju iz 1999. godine, kao {to su pre}utali
Tu|manove re~i izre~ene na mitingu u Zagrebu, da je rat u
biv{oj Jugoslaviji izbio jer je Hrvatska to `elela zajedno
sa svojim patronima.
Scenario za mirovnu konferenciju
Pred novu kulminaciju krize na Kosovu i Metohiji nedavno se postavilo pitawe odr`avawa me|unarodne konferencije o ju`noj srpskoj pokrajini. Bezbednosni izvori su
jasno upozorili na ideju SAD i EU, tj. NATO pakta da kosovski problem re{i izazivawem kontrolisanog – lokalnog oru`anog sukoba, i da na taj na~in prinudi Srbiju da
u~estvuje na mirovnoj konferenciji na kojoj bi joj bile, kao
sankcija, oduzete teritorije. Dakle, upravo ono {to nisu
mogli da urade 1999. godine. Budu}i da je zahvaquju}i Borisu Tadi}u i Demokratskoj stranci Vojska Srbije dovedena
do prosja~kog {tapa i da je nesposobna za ozbiqniju odbranu zemqe, ovaj scenario se ~ini mogu}im. Naime, u svakoj zemqi jake oru`ane snage imaju pre svega preventivnu ulogu
– ulogu odvra}awa potencijalnog neprijateqa od napada.
Suprotno tome, slabqewe bezbednosnog sistema i posebno
vojske je, su{tinski gledano, otvoren poziv mogu}im agresorima da izaberu nasilnu opciju. Ovo prakti~no zna~i da
je proces razbijawa srpskih oru`anih snaga koje ve} nekoliko godina unazad sprovodi Demokratska stranka – hu{kawe na rat. [iptarski teroristi ~ije jedinice dobijaju vi{e novca za obuku i, kako tvrde pojedini mediji, opremu od
srpske `andarmerije, jedva ~ekaju takav sukob. Tadi}eve izjave da on ne}e dozvoliti da mladi qudi u Srbiji ponovo ginu u nekom ratu su stoga besmislene, jer slabi ne biraju kada }e da vode rat, ve} se wima oru`ani sukob name}e. Nacije sa razorenim sistemom bezbednosti postaju lak plen za
separatiste. Upravo zbog toga ozbiqne dr`ave ja~aju svoju
odbrambenu mo} dok se u Srbiji ona smawuje. To je, recimo
jo{ jednom, otvoren poziv {iptarskim teroristima da oku{aju svoju sre}u sa oslabqenom srpskom vojskom, mo`da ~ak
i na jugu centralne Srbije. Dakle, pravi ratni hu{ka~i u
ovoj zemqi su Tadi}evi sledbenici.
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
[teto~ine
Podse}awa radi, me|unarodnu mirovnu konferenciju o
Kosovu i Metohiji su prvi pomenuli predstavnici G 17
plus 2004. godine. Tada je wihov predsednik Labus izjavqivao da o~ekuje ovakvo re{avawe pitawa ju`ne srpske pokrajine i da bi takva konferencija trebalo da se odr`i
krajem 2004. u Be~u. Ovakav scenario bi bio svakako jedan
od na~ina da Zapad “premosti” Rezoluciju 1244.
Zapadni mediji optu`uju Rusiju
za neuspeh re{ewa statusa Kosova i Metohije
Povrh svega, mediji na Zapadu i u Rusiji su saglasni da se
sukob izme|u Va{ingtona i Brisela, sa jedne strane, i Moskve sa druge, zao{trava. Zapadni mediji ne propu{taju
priliku da satanizuju Rusiju. Tako, na primer, u londonskom “Tajmsu” se nedavno moglo pro~itati da se Balkan na{ao na rubu nove, opasne napetosti, pri ~emu ne treba sasvim iskqu~iti ni mogu}nost novih oru`anih sukoba.
U ovom listu se izme|u ostalog navodi: “Pretwa novim
ratom nadnela se nad Balkan posle ju~era{weg neuspeha
pregovora Srba i Albanaca o budu}nosti Kosova.”
Sli~ne naslove je bilo mogu}e pro~itati i u “Va{ington tajmsu” i londonskom “Independentu”.
“Zvani~nici strahuju od novog nasiqa na teritoriji
Balkana”, pi{e konzervativni dnevnik iz Va{ingtona,
dok “Independent” prime}uje da se “strahuje da je Balkan
dospeo na rub nove opasnosti”.
“Mir u regionu je doveden u pitawe... Balkan je krhko
podru~je, pred nama je vrlo te{ko vreme”, citira “Independent” Frenka Viznera, ameri~kog predstavnika u posredni~koj trojci Kontakt grupe za Kosovo.
Zapadna {tampa je jednodu{na i u oceni uzroka neuspeha pregovora Beograda i Pri{tine, ali se nijedan ve}i
list, sem londonskog “Tajmsa”, ne bavi pitawem me|unarodnog prava, koje bi, u slu~aju jednostrano progla{ene i na
sli~an na~in priznate nezavisnosti Kosova, bilo drasti~no prekr{eno.
Gotovo svi, me|utim, upiru prstom u Rusiju kao glavnog
“krivca” za neuspeh re{ewa statusa Kosova po zamisli
Martija Ahtisarija.
“Rusija je izabrala Kosovo i Srbiju da bi svetu pokazala svoje nove, jake mi{i}e”, pi{e pariski “Figaro”, a gotovo identi~nim re~ima Rusiju kritikuju i svi ve}i anglosaksonski listovi, kao i konzervativna {tampa Austrije i
Nema~ke.
Be~ki “Standard” ocewuje da pregovori nisu, u stvari,
bili pregovori, ve} “forum” u kojem se vodio neformalan
dijalog Rusije i SAD o svetskim pitawima.
“Rusija je nezadovoqna odlukom SAD da u srcu Evrope,
pred vratima Rusije, postavi antiraketni {tit... To je pravi motiv wene uporne podr{ke Srbiji”, ocewuje taj list.
Sli~no “obja{wewe” ima i “Figaro”, po kome se “Rusija koristi Srbijom da bi poku{ala da blokira {irewe
NATO na istok Evrope”, uz konstataciju da je to “neposredan odgovor Moskve nameri SAD da u sredwoj Evropi, naro~ito u Poqskoj, postavi svoj antiraketni {tit”.
Nema~ki “Frankfurter rund{au” prenosi izjavu Volfganga I{ingera, predstavnika Evropske unije u posredni~koj trojci Kontakt grupe, u kojoj je on kritikovao Beograd.
“Srpska strana je u~inila znatne ustupke i oti{la je veoma daleko u svojim predlozima o autonomiji... Na`alost,
Beograd nije `eleo da razmotri posledwi predlog – da sa
Pri{tinom sklopi konkretne sporazume, ne ~ekaju}i razja{wewe statusa”, izjavio je I{inger dnevniku iz Frankfurta.
Gotovo svi zapadni listovi se sla`u i u prognozi daqih
doga|aja: kosovski Albanci }e jednostrano proglasiti ne-
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
zavisnost, a taj ~in }e potom dobiti priznawe SAD i nekih
~lanica EU.
“To bi moglo da se desi, ali ne treba smetnuti s uma ~iwenicu da se s nezavisno{}u Kosova ne sla`e ne samo Rusija, ve} i zemqe poput [panije, Gr~ke i Kipra, zabrinute da
bi to moglo da osokoli separatiste u wihovoj sredini”, pi{e londonski “Tajms”.
Taj list zakqu~uje i da “ne postoji presedan stvarawa
nove dr`ave odlukom nekog me|unarodnog odbora, protivno voqi suverene zemqe” a da, uprkos tome {to Kosovo
u`iva podr{ku na me|unarodnoj sceni, ima i “mnogo onih
koji ne `ele da srpska pokrajina sada postane nezavisna.”
Kandidat na ameri~kim predsedni~kim izborima Hilari Klinton otvoreno podr`ava nezavisnost Kosova i Metohije. “U slu~aju da se vlada Pri{tine opredeli za nezavisnost, odlu~no }u podr`ati priznawe te zemqe od strane
SAD i pozivam Evropsku uniju da u~ini isto” – podvukla je
Hilari u svojoj izjavi medijima u Sjediwenim Dr`avama.
Sa svoje strane, Rusija ostaje privr`ena me|unarodnom
pravu dok se weni mediji ne bave satanizacijom Zapada. Kako prenose RIA novosti – eventualno progla{ewe nezavisnosti Kosova dove{}e do novog konflikta na Balkanu, po{to se Srbija ne}e pomiriti sa statusom autonomne pokrajine, smatra ~lan Me|unarodnog komiteta Dr`avne dume
Rusije, deputat “Jedinstvene Rusije” Igor Barinov. (“Jedinstvena Rusija” je nedavno ubedqivo pobedila na parlamentarnim izborima u Rusiji, a zapadni mediji su, nezadovoqni podr{kom koju Putin u`iva u narodu, po`urili da izbore okarakteri{u kao nedemokratske, ne navode}i pri tome ni jedan konkretan argument). Ovo mi{qewe on je izneo
nedavno novinarima, komentari{u}i rezultate fakti~ki
neuspelih pregovora u Badenu, na kojima nije postignut
kompromis o statusu Kosova i Metohije. Barinov nije za~u|en takvim ishodom pregovora. “Obe strane }e ostati pri
svome i wihove pozicije ne}e se pomeriti ni za milimetar” – smatra on. “Zapadna Evropa i SAD }e nastaviti sa
poku{ajima da se Kosovu dâ zvani~ni status koji podrazumeva nezavisnost” – veruje Barinov. Po wegovom mi{qewu, ako Kosovo bude priznato kao nezavisna dr`ava, to }e
dovesti do “lan~ane reakcije”. On je podsetio da danas u svetu ima oko 50 tiwaju}ih konflikata i po oceni mnogih eksperata, vi{e od desetine wih mo`e da pre|e u “vru}u fazu”.
“Eto, do ~ega mo`e dovesti stav SAD i Zapadne Evrope, koji poku{avaju da re{ewem o progla{ewu nezavisnosti Kosova i Metohije u izvesnoj meri opravdaju celokupnu operaciju na Balkanu koju su zapo~eli 90-ih godina” – istakao je
Barinov.
Sasvim jasno, matrica “pohoda na Istok” se ponavqa. Zapad poku{ava svim silama da razbije Srbiju dok sve vreme
misli na Rusiju i wena prirodna bogatstva. Kosovo i Metohija, zbog suludih poteza SAD i EU i wihovog upornog kr{ewa me|unarodnog prava, mogu da postanu uvod u mnogo ve}e globalne sukobe.
VELIKA SRBIJA
5
Bezvla{}e
Narod ka`e: “Vrana vrani o~i ne vadi”
Dosmanlijski
Ustavni sud
• Pretpostavka da }e se konstituisawem Ustavnog suda napokon popuniti i konsolidovati do-
smanlijske “rupe” koje su u pravnom sistemu na{e zemqe namerno na~iwene nakon 2000. godine,
na`alost nije ta~na. Sude}i po na~inu na koji su predlo`eni kandidati i izabrane sudije
Ustavnog suda, sasvim je o~igledno da je i ova institucija partijski obojena, {to se svakako
kosi sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o Ustavnom sudu i zdravim razumom, ali se ne kosi sa politikom Vojislava Ko{tunice i Borisa Tadi}a
Pi{e: Ivan Nini}
qam koji je nakon 5. oktobra 2000. godine “nagrnuo
blato” u dr`avne institucije i pravni poredak na{e zemqe, doveo je do blokade rada mnogih institucija, me|u kojima se nalazi i Ustavni sud. Iako sebe smatraju velikim “legalistima” i “reformatorima”, funkcionisawe Ustavnog suda kao najvi{eg ustavnog organa, dosmanlijama nikada nije bio prioritet. U prvom navratu
“demokratske vladavine”, Ustavni sud nije radio punih 16
meseci, i to od februara 2001. godine pa sve do 20. juna 2002.
godine. Tada{wi sastav Ustavnog suda je ~inilo svega troje od ukupno devet obaveznih sudija, kako je Ustav propisivao.
U drugom navratu, bez Ustavnog suda smo bili od 10. oktobra 2006. godine pa sve do sada. Tada{wi predsednik suda
Slobodan Vu~eti} je penzionisan, a po odredbama tada{weg Zakona o Ustavnom sudu, osim wega niko nije mogao
da sazove sednicu. Ova ~iwenica nam govori da su upravo
dosmanlije dovele do toga da Srbija ukupno 29 meseci nema
Ustavni sud, {to ne samo da je mimo “demokratske prakse”,
ve} je zaista praksa van svake pameti.
Komentari{u}i prave razloge ovog “pravnog vakuuma” u
kome se Srbija na{la, Narodni poslanik Srpske radikalne stranke i ~lan skup{tinskog Odbora za pravosu|e i
upravu, Vjerica Radeta, za “Veliku Srbiju” ka`e: “Ovi iz
DOS-a potpuno svesno dr`e dr`avu u takvom stawu da bi
oni mogli da donose zakone kakve god po`ele, da kr{e
Ustav kako god ho}e, kao {to ga uvek i kr{e, a da niko ne
mo`e to da spre~i jer ne postoji Ustavni sud koji bi reagovao”.
[
Nepismeni pi{u zakon
Predlog Zakona o Ustavnom sudu koji se na{ao na skup{tinskoj raspravi, nai{ao je na sna`nu i argumentovanu
kritiku poslanika Srpske radikalne stranke. Radikali su
tokom zasedawa Narodne skup{tine konstantno ukazivali
na pravne nedostatke, odnosno mawkavosti koje tekst predlo`enog zakona sadr`i. Tome u prilog ide ~iwenica da je
Vlada Srbije prihvatila pojedine amandmane koje je predlo`io poslani~ki klub Srpske radikalne stranke. Me|utim, ve}i broj ozbiqnih amandmana koje je predlo`ila opozicija nije prihva}en, jer bi u suprotnom “demokrate” pri-
6
znale sopstvenu pravnu
nepismenost. A to je
upravo i bila jedna od
osnovnih zamerki radikala – pravna nepismenost autora koji su pisali Predlog Zakona o
Ustavnom sudu. Naime, u
~lanu 8 Predloga Zakona, ostavqena je mogu}nost primene procesnih
zakona po li~nom naho|ewu sudija, bez decidnog
pomiwawa i nabrajawa
tih zakona. To zna~i da je
ostavqena mogu}nost za
slobodno odlu~ivawe i
tuma~ewe imperativnih
pravnih normi u zavisnosti od slu~aja do slu~aja.
Kao jedan od razloga za razre{ewe sudija Ustavnog suda
naveden je “gubitak radne sposobnosti”. Obzirom da razre{ewe sudijske funkcije predstavqa jedan od vidova sankcije, poslanici radikala su zauzeli stav da je “gubitak radne
sposobnosti” razlog zbog kojeg samo po sili zakona prestaje sudijska funkcija. Gre{ka je na~iwena i kada je re~ o odredbi koja propisuje razmatrawe sukoba interesa u kome se
na|e sudija Ustavnog suda, a koja nema utemeqewe u pozitivno-pravnim propisima. Naime, samom Ustavnom sudu je povereno odlu~ivawe o tome da li je neki wegov ~lan (sudija)
u sukobu interesa ili nije, {to je zaista potpuno apsurdno.
Tako|e, poslanici radikala su ukazali na nepismenost u
~lanu 29 teksta Predloga Zakona o Ustavnom sudu, gde se navodi da “svako” mo`e da u~estvuje u postupku pred Ustavnim
sudom. Obzirom da postoje dve kategorije subjekata prava, a
to su pravna ili fizi~ka lica, postavqa se pitawe ko bi
tre}i mogao da se pojavi u postupku. Ostali smo bez odgovora na pitawe da li to zna~i da i lica koja nemaju poslovnu
sposobnost mogu da iniciraju postupak pred Ustavnim sudom.
Ustavna `alba – Petrovi}eva zabluda
Ministar pravde Du{an Petrovi} konstantno u javnosti iznosi pogre{no tuma~ewe pojma “ustavna `alba”, a
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Bezvla{}e
{to mediji uglavnom prenose od re~i do re~i, ~ime se gra|ani i javnost dovode u zabludu. Prema Petrovi}evom tuma~ewu zakona, “ustavna `alba je novi pravni institut, ~ijom
}e primenom do}i do smawewa zastarelih predmeta”. Me|utim, niti je ustavna `alba novi pravni institut, niti }e
dovesti do smawewa zastarelih predmeta.
Da ustavna `alba nije “novi pravni institut”, kada je
re~ o postupku pred Ustavnim sudom, ministru Petrovi}u,
objasnio je mr Aleksandar Martinovi}, poslanik Srpske
radikalne stranke: “Republika Srbija je pravni sledbenik
Savezne Republike Jugoslavije i Dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora. Mi smo ustavnu `albu kao pravni institut
poznavali i po Ustavu Savezne Republike Jugoslavije iz
1992. godine, i tada{wi Savezni ustavni sud je bio itekako
ovla{}en da razmatra pitawa koja su pokrenuta povodom
ustavne `albe, a to isto ovla{}ewe imao je i Sud Srbije i
Crne Gore, koji je formiran 2003. godine” – naglasio je
Martinovi} sa skup{tinske govornice.
Petrovi}evim ispadima nije iznena|ena ni poslanica
Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta, koja u izjavi za
na{ list navodi da je “ministar pokazao da nema pojma ni
{ta je ustavna `alba, ni kakvog to ima odraza na redovne sudove”.
Partijske sudije
Prema odredbama Zakona o sprovo|ewu Ustava Republike Srbije, Narodna skup{tina je bila du`na da izbor sudija Ustavnog suda obavi jo{ u maju ove godine. Me|utim, kako vladaju}a koalicija nije postigla strana~ki kompromis
o izboru sudija po partijskoj meri, zakon je svesno prekr{en, a rok odlo`en. O bezakowu koje vlada u Srbiji dovoqno govori i potez Olivera Duli}a, predsednika Narodne
skup{tine, koji je predlo`io listu kandidata za sudije
Ustavnog suda. Listu kandidata je trebalo da predlo`i nadle`ni Ustavni odbor Narodne skup{tine, a ne predsednik
parlamenta. Od ukupno 15 sudija Ustavnog suda, Skup{tina
je bila u obavezi da izabere pet sudija i to sa liste koju
predla`e predsednik Republike, dok predsednik Republike bira pet sudija sa liste od ukupno deset kandidata koje
predla`e parlament. Preostalih pet sudija u roku od 30 dana treba da izabere Kasacioni sud, ali niko ne zna kada }e
se to dogoditi, jer taj organ jo{ uvek nije formiran. Ipak,
Ustavni sud mo`e da funkcioni{e i sa izabrane dve tre}ine sudija.
Da je re~ o partijskom sudu koji }e biti u funkciji interesa vladaju}ih stranaka, govori na~in na koji su predlo`ene i izabrane sudije ovog organa. “Kad raspi{em oglas za
{ofera, ja ozbiqno pristupim tom poslu – gde je vozio, {ta
je vozio, da li je o`ewen, ima li stan? Vi za sudije Ustavnog suda na jednom papiri}u napi{ete 10 imena, i sada treba da obja{wavam za{to Srpska radikalna stranka nije
u~estvovala u predlagawu kandidata za sudije Ustavnog suda” – naglasio je Dragan Todorovi}, poslanik i potpredsednik Srpske radikalne stranke.
Sasvim je o~igledno da je politi~ki kompromis Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije i ovog puta
postignut. Skup{tina je izabrala kandidate poslani~ke
grupe DSS-NS, a dogovoreno je da Demokratska stranka ne
predla`e svoje kandidate, jer }e to u~initi Boris Tadi} u
svojstvu predsednika Republike. Zbog toga tvrdwa Jelene
Markovi}, portparola i poslanika Demokratske stranke,
da je Tadi} svoje kandidate predlo`io kao predsednik Republike a ne kao predsednik DS, “ne pije vodu”.
Navodno, svim poslani~kim grupama je data mogu}nost
da predlo`e kandidate za sudije Ustavnog suda. Ipak, Srpska radikalna stranka se na ovaj mamac nije upecala. “Zna-
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
li smo da }e to biti farsa i ispostavilo se da to
jeste, jer je unapred postignut dogovor izme|u
DS i DSS. Ovo nije slu~aj samo sa Ustavnim sudom, tako je bilo i sa Dr`avnom revizorskom institucijom i sa jo{ nekim
organima, gde je navodno
otvorena mogu}nost svima da predlo`e kandidate, a uvek se na kraju biraju oni koje predla`u DS i
DSS” – navodi za “Veliku
Srbiju” Vjerica Radeta.
Na{a sagovornica dodaje
i to da je “o~igledno sve
dogovoreno unapred, jer su svi kandidati dobili isti broj
glasova, a oni kandidati koji nisu dobili glasove – za wih
niko nije ni glasao”.
Prema slovu zakona, sudija Ustavnog suda ne mo`e da bude ~lan politi~ke stranke, niti mo`e da vr{i neku drugu
profesionalnu funkciju ili posao, izuzev profesure na
pravnom fakultetu u Srbiji. Me|utim, ~iwenica da predlo`eni i izabrani kandidati formalno “nisu” ~lanovi
vladaju}ih stranaka, ne zna~i da nisu partijski etiketirani i da ne dolaze iz redova svojih predlaga~a.
Kandidati sa Tadi}eve liste koje su poslanici vladaju}e ve}ine izabrali za sudije Ustavnog suda su: Predrag ]etkovi}, pomo}nik direktora Direkcije za pravne i op{te
poslove DDOR Novi Sad, Bosa Nenadi}, sudija Ustavnog
suda Republike Srbije, Dragi{a Slijep~evi}, sudija Vrhovnog suda, Stanka Milanovi}, zamenik republi~kog javnog tu`ioca i Marija Dra{ki}, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tako|e, vladaju}a ve}ina je predlo`ila listu od deset kandidata, od kojih predsednik Republike bira pet podobnih sudija. Radikali su,
izme|u ostalog, zamerili predsedniku Republike Borisu
Tadi}u {to na svojoj listi nema pripadnike nacionalnih
mawina. Ovim postupkom Boris Tadi} je sa mesta predsednika Republike jasno pokazao svoj stav prema nacionalnim
mawinama.
Lo{e re{ewe
O sudijama Ustavnog suda koje je izabrala Skup{tina,
Vjerica Radeta ka`e da su “lo{e re{ewe, partijski kadrovi, qudi koji su ve} profilisani u javnosti i u struci”.
“Bojimo se da ako i ove dve tre}ine budu takve, od tog Ustavnog suda ni{ta dobro ne mo`emo o~ekivati”, zakqu~uje
Vjerica Radeta. Odredba ~lana 166 Ustava Srbije propisuje da je “Ustavni sud samostalan i nezavisan dr`avni organ
koji {titi ustavnost i zakonitost i qudska i mawinska
prava i slobode”. U prevodu ovo zna~i da }e “ustavnost i zakonitost”, kao i na{a “prava i slobode” {tititi Tadi}evi
i Ko{tuni~ini partijski podobni qudi. Uz to, oni moraju
da polo`e i zakletvu koja glasi: “Zakliwem se da }u se u
svome radu pridr`avati Ustava i zakona i da }u svoju du`nost obavqati ~asno, savesno i nepristrasno”.
Preostaje nam da vidimo kako }e se partijske sudije pridr`avati svoje zakletve kada budu pristupili re{avawu
912 nere{enih predmeta koji ~ame u Ustavnom sudu. Podatak da je u ovoj godini pristiglo ~ak 311 predmeta, me|u kojima je i 250 ustavnih `albi, dovoqno govori o “vladavini
prava” i “pravnoj dr`avi” Vojislava Ko{tunice i Borisa
Tadi}a.
VELIKA SRBIJA
7
Zakonodavne zavrzlame
Odbraniti Srbiju
od Zakona o odbrani
• Nacrt Zakona o odbrani koji ~eka na usvajawe u skup{tinskoj proceduri, ne samo da ne ure|uje
sistem odbrane i vojsku na celovit i konstruktivan na~in, ve} unosi dodatnu konfuziju i nepreciznost u nadle`nosti i ciqeve rada ovog sistema. Pravno neutemeqen i nelogi~an, Nacrt
zakona jedino glorifikuje ulogu i primarni zna~aj odluka predsednika Republike
Pi{e: general Milen Simi}
i u jednoj zemqi na svetu nema toliko politi~ke zabave kao u Srbiji, pa bi se mogla promovisati kao zemqa
~uda, samo kad ta ~uda ne bi ugro`avala teritorijalni integritet i pravo srpskog naroda da `ivi normalno na
svojim ogwi{tima. Naime, vrhovni komandant Tadi} i wegova vojna upravqa~ka struktura skoro svakodnevno prire|uju vojne ve`bice, raznorazne sesije i organizuju posete i
druge aktivnosti ~iji je ciq da se gra|anima prika`e “savezni{tvo” sa natoizovanim delom sveta i doka`e kako je
evroatlantizacija jedini put u budu}nost.
Sa druge strane, wegov koalicioni partner i predsednik vlade Ko{tunica organizuje predstave na ulicama Beograda o vojnoj neutralnosti Srbije, sa ciqem da se gra|anima po{aqe poruka kako budu}nost nije tamo gde ka`e
`uti koalicioni partner. Me|utim, oba dela vlasti su,
prakti~no bez javne rasprave, makar u stru~noj javnosti,
uvela u skup{tinsku proceduru “Nacrt Zakona o odbrani”,
koji bi, zajedno sa drugim projektima trebalo da bude usvojen po hitnom postupku, ~ime bi se obezbedilo odr`avawe
izbora i poku{aj u~vr{}ivawa vlastodr`a~ke pozicije.
To pokazuje da su pomenute politi~ke zabave samo igra kojom se odvla~i pa`wa javnosti od onoga {to se priprema
srpskom narodu.
Dakle, pored Nacrta Zakona o Vojsci Srbije, u proceduri je i zakonski projekat kojim bi trebalo da se uredi sistem nacionalne bezbednosti, u uslovima kada je ona na najgrubqi na~in ugro`ena pretwama i namerama da se dr`avi
Srbiji otmu delovi nacionalne teritorije. To zna~i da je
Zakon o odbrani jedan od najva`nijih sistemskih zakona koji bi trebalo da bude sveobuhvatan, precizan i jasan, najvi{e zbog toga {to mu nije prethodio nijedan doktrinarni
dokument, a ni u Ustavu Srbije pitawe odbrane nije regulisano onako kako je to praksa u drugim dr`avama. Primera
radi, u Ustavu Srbije, odbrana zemqe se, na posredan na~in
pomiwe u osam ~lanova, konfuzno i neodre|eno. Zbog toga
je priprema Nacrta Zakona o odbrani bila prilika da se
isprave ili preciziraju ustavne nedore~enosti, bar {to se
sistema odbrane ti~e, kako bi se uspostavio pravni okvir
koji }e vlast po{tovati, po{to je prethodni bez ikakve odluke stavqen van snage. Za pisce teksta i zakonopredlaga~e, a to je nesporno Ministarstvo odbrane, olak{avaju}a
okolnost je bila ~iwenica da je prethodni zakon o odbrani
usvojen i primewivan u vi{epartijskom sistemu i da je pro-
N
8
veren u najte`im uslovima u kojima se jedna dr`ava i weni
subjekti odbrane mogu na}i – u suprotstavqawu oru`anoj
agresiji najve}e vojne sile na svetu. Tako|e, i vi{evekovno
iskustvo vojnog organizovawa Srbije i ~iwenica da je uvek
vodila odbrambene ratove, trebalo je da bude od velike koristi u pisawu nacrta pomenutog zakona.
“Deideologizatori”” vojske
– NATO idolopoklonici
Me|utim, saop{tewe Ministarstva odbrane kojim se
obelodawuje ~iwenica da je Vlada Srbije uputila nacrte
zakona o odbrani i o Vojsci Srbije Narodnoj skup{tini na
razmatrawe i usvajawe, ukazuje da oni nisu ra|eni da bi dr`avni i narodni odbrambeni sistem bio dobro ure|en, ve}
kako bi se zadovoqili zahtevi stranih gospodara i strana~kih oligarhija na vlasti. Ministarstvo odbrane isti~e
da je po novim zakonskim re{ewima “Vojska Srbije oslobo|ena svakog ideolo{kog i strana~kog uticaja, {to je u prethodnom periodu omogu}avalo razne zloupotrebe wenih
pripadnika”.
Naravno, kao i obi~no, vojna upravqa~ka struktura se u
saop{tewu hvali “prvinama” kao {to su uvo|ewe verske
slu`be, nova vojni~ka zakletva u kojoj je savest vrednovana
vi{e od `ivota, izbacivawe za{tite ustavnog poretka i
obaveza vojske i drugih subjekata odbrane i saradwa sa drugim dr`avama u okviru sistema nacionalne, regionalne i
globalne bezbednosti. Zbog toga bi, pre kriti~kog razmatrawa vrednosti i dometa Predloga Zakona o odbrani, bi-
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Zakonodavne zavrzlame
lo dobro da je vojna upravqa~ka struktura navela odredbe
starog zakona o vojsci koje pokazuju kako je to vojska bila
“zarobqena” ideolo{kim i strana~kim uticajem. Da li postoje zakonske odredbe koje omogu}avaju zloupotrebu vojske
i wenih pripadnika, ili je prava zloupotreba kr{ewe zakonskih normi? [ta je to savest i u kakvom je odnosu sa ~a{}u pojedinca i wegovom do`ivqavawu odnosa prema rodu
i otaybini? Za{to je ustavni poredak vrednost nedostojna
pomiwawa u Zakonu o odbrani i anga`ovawa vojske u wegovoj za{titi? [ta je to sistem regionalne i globalne bezbednosti, i ako postoji, da li je verifikovan od strane bilo koje referentne institucije u Srbiji? Da li je “opstanak dr`ave” novi i moderniji termin za ustavni poredak?
Imaju}i u vidu da za oba krila koalicione vlasti o~igledno nije bitna struktura i kvalitet Zakona o odbrani kao
jednog od najva`nijih sistemskih zakona, ve} samo forma
~ijim se usvajawem omogu}avaju izbori, onda i odgovori na
sva prethodna pitawa nemaju veliki zna~aj.
Dakle, u razmatrawu vrednosti projekta koji je nazvan
Zakon o odbrani, po}i }emo od osnovnih odredaba u kojima
su tekstopisci poku{ali da kroz zakonske norme defini{u zna~ajne pojmove. Interesantno je da su ~itav ~lan Nacrta zakona posvetili definisawu pojmova, mada je ve}inu
istih vojna i pravna nauka poodavno definisala, {to je poznato i laicima, a kamoli qudima koji su profesionalno
vezani za sistem odbrane. Tako, na primer, “odbrambeni interesi su: odbrana dr`ave i za{tita wenih gra|ana, izgradwa poverewa, odr`avawe bezbednosti i stabilnosti u
regionu, saradwa sa me|unarodnim organizacijama i institucijama i pristupawe institucijama nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti”, a “Strategija nacionalne
bezbednosti Republike Srbije je najvi{i strate{ki dokument ~ijom realizacijom se {tite nacionalni interesi Republike Srbije od izazova, rizika i pretwi bezbednosti u
razli~itim oblastima dru{tvenog `ivota”. Navedeni citati, iako izvu~eni iz celine teksta, pokazuju da oni koji
su ovaj zakon pisali ili ne razumeju su{tinu dru{tvene
oblasti koju bi trebalo da normativno urede, ili da im je
namera da normativni akt bude konfuzan, nerazumqiv i neprecizan, kako bi se sistemom odbrane i daqe upravqalo
na voluntaristi~ki i po sistem destruktivan, a po bezbednost Srbije opasan na~in. Za pisce Nacrta Zakona o odbrani, “odbrana Republike Srbije se sprovodi jedinstvenim
sistemom organizovawa priprema gra|ana, dr`avnih organa, organa autonomnih pokrajina, organa jedinica lokalne
samouprave, privrednih dru{tava, drugih pravnih lica i
preduzetnika za izvr{avawe zadataka odbrane i rad i upotrebu Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u ostvarivawu
i o~uvawu bezbednosti Republike Srbije i wenih gra|ana”,
a “mo`e se sprovoditi i u saradwi sa drugim dr`avama u
okviru institucija nacionalne, regionalne i globalne
bezbednosti” .
Predsednik dr`ave – feudalac
u posedu sistema odbrane i vojske
Sigurno je da }e u Nacrtu Zakona o odbrani najvi{e pa`we privu}i predlog nadle`nosti dr`avnih organa u
oblasti odbrane. Neki }e verovatno o{tricu kritike
usmeriti na nepreciznost u odre|ivawu i opisu nadle`nosti, poput onih da Narodna skup{tina “nadzire rad slu`bi
bezbednosti” i da u sferi odbrane “vr{i i druge poslove
odre|ene zakonom”. Drugima }e biti interesantno da kritikuju pravno nedozvoqive formulacije kao {to je ona da
predsednik Republike “odlu~uje, u smislu sa zakonom, o upu}ivawu pripadnika Vojske Srbije u mirovne operacije, na
osnovu odluka Narodne skup{tine” i da Vlada “odlu~uje, u
smislu sa zakonom, o upu}ivawu osobqa civilne za{tite i
zaposlenih u organima dr`avne uprave u humanitarne i
druge aktivnosti u inostranstvo, na osnovu odluke Narodne skup{tine”. O~igledno je da gospodari tekstopisaca ho}e o svemu da odlu~uju i to je su{tina vrednosti Nacrta Zakona o odbrani, a logi~nost i pravna utemeqenost samih
normi izgleda da im je najmawe bitna.
Ipak, za autora ovog teksta je najinteresantnije pozicionirawe predsednika Republike u okviru dr`avnih organa.
Tekstopisci, misle}i da aktuelni predsednik i wegova
stranka imaju tapiju na odbrambeni sistem Srbije i da }e
takvo stawe trajati zauvek, poku{avaju da najzna~ajnije dr`avne organe hijerarhizuju u sferi odbrane, sa primarnom
ulogom i zna~ajem funkcije predsednika Republike, i istovremeno sekundarnom ulogom Narodne skup{tine i Vlade
Srbije. Tako, na primer, ako Narodna skup{tina nije u mogu}nosti da se sastane, “mere kojima se odstupa od qudskih
i mawinskih prava u vanrednom stawu mo`e propisati
Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike”, a Narodna skup{tina mo`e propisati ratno ili vanredno stawe samo na zajedni~ki predlog Vlade i predsednika Repu-
Dakle, pred poslanicima Narodne skup{tine se na{ao jo{ jedan zakonski projekat kojim bi trebalo da
se uredi odbrana zemqe i vojska kao najva`niji subjekt odbrane. Po{to nije proizi{ao iz doktrinarnih dokumenata, te{ko da bi su{tinski mogao da bude boqi, ~ak i da su wegovi kreatori i tekstopisci bili stru~niji ili da su se rukovodili najpo{tenijim namerama. Podse}awa radi, vojne upravqa~ke strukture “demokratskog bloka”” za osam godina upravqawa vojnim i celokupnim sistemom odbrane nisu uspele da urade i verifikuju Strategiju nacionalne bezbednosti, Strategiju odbrane i vojnu doktrinu iz kojih bi trebalo da
proiza|u zakonski projekti kao {to su Zakon o odbrani, Zakon o vojsci, Zakon o civilnoj odbrani, Zakon o
slu`bama bezbednosti i drugi.
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
VELIKA SRBIJA
9
Zakonodavne zavrzlame
U trenutku kada se rasrbqava razdvojena Crna Gora, kada se intenzivno radi na ukidawu Republike Srpske, kada se otima Kosovo i Metohija, i kada se priprema problematizacija Vojvodine i Ra{ke oblasti, srpski narod doga|aje do~ekuje bez doktrinarnih odbrambenih dokumenata, sa onesposobqenom vojskom i bez vaqanih zakona kojima se reguli{e odbrana od pomenutih otvorenih pretwi i poluskrivenih namera.
Gospodari srpske vlade su upravo to i `eleli – da ~itav jedan narod pretvore u masu kojom mogu manipulisati kako ho}e. Naravno, udvorice koje su sebe proglasile politi~kom i dr`avnom elitom, zadovoqavaju
se otpacima nagrada za poslu{nost koje im povremeno dodele gospodari. Wih mo`emo videti na sve~anostima u ambasadama zapadnih zemaqa, na zabavnim predstavama, kod pqa~ka{a narodne imovine iliti “tajkuna””,
na raznoraznim sesijama o “svetloj evropskoj budu}nosti””, a i malo-malo pa su u inostranstvu. Sve o tro{ku
ionako osiroma{enog naroda.
blike. Tako|e, Vlada ne mo`e usvojiti “Strategijski plan
odbrane Republike Srbije” ako se sa wegovim tekstom nije
saglasio predsednik Republike, ne mo`e podneti godi{wi
izve{taj o stawu priprema za odbranu bez saglasnosti
predsednika Republike, niti proglasiti mere pripravnosti ni op{tu ili delimi~nu mobilizaciju. Izgleda da su
tekstopisci ovog zakona za Vladu predvideli ulogu operativnog izvr{ioca, jer predla`u da ona u ratnom i vanrednom stawu sprovodi odluke predsednika Republike.
^ini se da aktuelni srpski predsednik najvi{e u`iva u
ulozi vrhovnog komandanta i posebno je opsednut potrebom
da u potpunosti kontroli{e Vojsku Srbije, {to se i vidi
iz predloga nadle`nosti u odnosu na ure|ewe, rukovo|ewe
i komandovawe vojskom, a posebno u predlogu nadle`nosti
za Ministarstvo odbrane i General{tab. U Nacrtu Zakona o odbrani se predla`e da “ministar odbrane donosi nare|ewa, naredbe, smernice, odluke, pravila i druga akta, a
za wihovo izvr{ewe odgovara predsedniku Republike i
Narodnoj skup{tini”, iako je on samo ~lan Vlade Srbije.
Istovremeno se predla`e da General{tab, kao sastavni
deo Ministarstva odbrane, zna~i i Vlade Srbije, vr{i “poslove iz svoje nadle`nosti, u skladu sa zakonom i ovla{}ewima predsednika Republike i ministra odbrane”, zatim
da obave{tava i izve{tava predsednika Republike i ministra odbrane o radu i stawu u Vojsci Srbije”, da, ako su
ugro`eni granica i grani~ni pojas “uz saglasnost predsednika Republike obrazuje policijske i vojne snage za izvr{avawe zajedni~kih zadataka” i da “na~elnik General{taba, na osnovu posebnog ovla{}ewa predsednika Republike,
u uslovima vanrednog stawa mo`e narediti mere sprovo|ewa pripravnosti delova Vojske Srbije radi spre~avawa i
otklawawa {tetnih posledica koje mogu nastati nevojnim
pretwama bezbednosti” .
Svakako da je najskandalozniji deo predlo`enog teksta
onaj kojim se predla`e da “predsednik Republike svoja
ovla{}ewa u oblasti odbrane mo`e preneti na ministra
odbrane, osim odlu~ivawa o upotrebi Vojske Srbije” .
Tekst Nacrta Zakona o odbrani zavr{ava se na isti na~in
kako je i otpo~et – neprecizno i konfuzno. U delu u kome
se poku{ava regulisati odbrana, predvi|a se da “autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave iz sopstvenog
buyeta finansiraju zadatke odbrane koji su utvr|eni kao
wihova prava i obaveze” i da “privredna dru{tva, druga
pravna lica, kao i preduzetnici, iz sopstvenih izvora finansiraju zadatke odbrane koji su utvr|eni kao wihova prava i obaveze” . Mo`da bi ovi “biseri” od normi bili logi~ni u formalno-pravnom smislu da su prava i obaveze, posebno ovih drugopomenutih, bar negde utvr|eni.
Projekti
dezorganizacije vlasti
Imaju}i u vidu da se Nacrt Zakona o odbrani ne mo`e
popraviti amnadmanima, najboqe bi bilo da ga Vlada povu~e iz procedure ili da ga ve}ina poslanika, bez obzira na
strana~ku pripadnost, odbaci.
Ako je jedini ciq predlagawa ovakvog projekta ustavna
obaveza da se raspi{u predsedni~ki izbori, po{tenije bi
bilo da se izrade izmene i dopune starog zakona i da se ograni~i wihova va`nost dok se ne uradi novi predlog zakona
na ozbiqniji na~in. Me|utim, za one koji boqe poznaju karakter sada{we koalicione vlasti, ne}e biti iznena|ewe
ako Nacrt Zakona o odbrani bude usvojen u predlo`enom
obliku, jer je politi~ka zabava sa po~etka pri~e samo deo
propagande i obmawivawa srpskog naroda. A upravo je ta
igra obmawivawa srpskog naroda i stvorila sada{we uslove povoqne za ostvarivawe pomenutog projekta svo|ewe
Srbije na teritorije pretkumanovskog perioda.
Po{to su nacrti zakona o odbrani i vojsci projekti dezorganizacije a ne sistemskog ure|ewa ove zna~ajne oblasti,
sada je prilika da se srpski narod sam organizuje, jer i gospodari najboqe razumeju takvo delovawe, poruku koju ono
nosi i posledice koje proizvodi.
10
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Ha{ki teroristi
Teror nad
potencijalnim
svedocima odbrane
• Tu`ila{tvo ha{kog tribunala, uz svoje podani~ke strukture u Srbiji, slu`i se najprqavijim
metodama pretwi, ucena, maltretirawa, poku{aja podmi}ivawa, da bi preotelo potencijalne svedoke odbrane
u`ila{tvo Ha{kog tribunala, uz pomo} Tu`ila{tva
za ratne zlo~ine, pojedinih delova Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, i nekih nevladinih organizacija u Srbiji i Nata{e Kandi} posebno, sprovodi pravi psiholo{ki teror nad potencijalnim svedocima odbrane u procesu protiv predsednika Srpske radikalne stranke, prof. dr. Vojislava [e{eqa – preti, ucewuje,
terori{e, maltretira im porodice. Nenad Jovi}, navodni
svedok Tu`ila{tva najavqen za 13. decembar, u stvari je potencijalni svedok odbrane. Ovo je {okantna istina koju je
7. decembra na vanrednoj konferenciji za novinare Tima
koji poma`e odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa, saop{tio generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vu~i}.
Na samom po~etku konferencije, Vu~i} je naglasio veoma zna~ajnu ~iwenicu koja u potpunosti demaskira pravu
ulogu Nata{e Kandi} i Fonda za humanitarno pravo kao
produ`ene ruke Tu`ila{tva ha{kog tribunala u Srbiji.
Naime, u nedavno emitovanom TV duelu Aleksandra Vu~i}a i Nata{e Kandi}, ova pla}eni~ka antisrpska aktivistkiwa, otkrila je, da li slu~ajno ili namerno, da je najboqe
obave{tena osoba u Srbiji kada su aktivnosti Tu`ila{tva u pitawu. Ona je tada otkrila ime Nenada Jovi}a kao
T
svedoka Tu`ila{tva koji }e svedo~iti 13. decembra, iako u tom
trenutku niko iz Tima nije raspolagao takvim saznawem.
Tu`ila{tvo primoravalo Nenada Jovi}a
da svedo~i protiv [e{eqa
“Postavqa se pitawe kako su to oni znali, a ja nisam.
Po{to uvek rado gledam sopstvene gre{ke u emisijama, zapazio sam to ime, pa smo, da bi ponovo proverili, pozvali
~oveka, koji se obradovao {to smo ga zvali, jer nije znao kako vi{e da iza|e na kraj sa pritiscima. Nenad Jovi}, iz mesta Radaq, op{tina Mali Zvornik, ve} je ranije dao izjavu
Timu koji poma`e odbranu dr Vojislava [e{eqa, da ne `eli da bude svedok Tu`ila{tva, jer je on potencijalni svedok odbrane. Ti pritisci na wega li~no, kao i wegovu porodicu, su nastavqani, i na sve mogu}e na~ine oni su mewali te izjave. Nenada Jovi}a smo morali da zamolimo da se
izlo`i toj vrsti neprijatnosti, da se pojavi ovde pred vama
novinarima, pred kamerama, da bi time sebe za{titio. Da
bismo svi zajedno mogli da ga za{titimo od zlikovaca iz
Ha{kog tribunala i wihovih slugu ovde u Srbiji, koji su ko
zna {ta jo{ u stawu da urade” – rekao je Vu~i} predstavqaju}i Nenada Jovi}a.
Nasilnici iz Tu`ila{tva
Kada Tu`ila{tvo nije uspelo da podmiti Jovi}a da svedo~i protiv [e{eqa, otvoreno mu je fizi~ki
pre}eno – otmicom i nasiqem nad porodicom. “Mi }emo to spre~iti. Ha{ki banditi se sa nama ne}e igrati
kao {to su se igrali sa Milo{evi}em i nekim drugima, misle}i da na terenu u Srbiji ne}e do}i do suprotstavqawa wihovim protivpravnim radwama i merama koje svakodnevno preduzimaju””, istakao je Vu~i}.
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
VELIKA SRBIJA
11
Ha{ki teroristi
B 92 ukqu~en u terorisawe
potencijalnih svedoka odbrane
Dakle, imali su izjavu gospodina Jovi}a, ali su oni nastavili sa pritiscima na wega i o~ekivali da bude svedok
Tu`ila{tva. Pored svih doma}ih struktura i nevladinih
organizacija koje u~estvuju u divqawu Tu`ila{tva {irom
Srbije, posebnu ulogu odigrali su i neki mediji – posebno
izdajni~ka televizija B 92, koja se aktivno ukqu~ila u progon potencijalnih svedoka odbrane. Naime, istra`iteqi
Tu`ila{tva i wihove sluge u Srbiji, pozvali su, boqe re}i poslali su kamere B 92 u Mali Zvornik, Loznicu, Zvornik u Republici Srpskoj sa la`nom pri~om o tome kako
prave “specijalnu emisiju”, iako su sve vreme snimali iskqu~ivo za potrebe Ha{kog tribunala. Na taj na~in, ukqu~enim kamerama i zabele`enim izjavama, hteli su da izvr{e dodatni pritisak na qude da svedo~e protiv Vojislava
[e{eqa.
Kupovina svedoka
Aleksandar Vu~i} je objasnio sve nemoralne metode
ucena i pritisaka koje su do krajwe brutalnosti razvili
timovi Ha{kog tu`ila{tva, ali i poku{aje podmi}ivawa
i kupovine svedoka, koje su probali da primene upravo na
Nenadu Jovi}u:
“Gospodin Jovi} je siroma{an ~ovek. On svakog dana ide
da kupi mleko, verovali ili ne, u Republiku Srpsku, jer je
tamo devet dinara jeftinije, da bi svojoj porodici obezbedio da pre`ivi. Oni su mu govorili: – Razmi{qaj malo i o
svojoj porodici, mi }emo da te {titimo. Ulazi{ u program
za{tite svedoka, samo ti ka`i tamo sve {to treba protiv
Vojislava [e{eqa. Zatim su mu pretili da je on potencijalno osumwi~eni. Ako ne bude{ dobar, ako ne bude{ sa nama sara|ivao, ko zna {ta mi sve tebi mo`emo da napakujemo. To su apsolutno svakome radili. E, dosta je bilo toga”.
Ne}u da svedo~im protiv [e{eqa
Dakle, Nenad Jovi}, jedini svedok Tu`ila{tva najavqen za decembar, ne}e da ide u Hag i svedo~i protiv Vojislava [e{eqa. Ali, obzirom da u Tu`ila{tvu ali i celom
Ha{kom tribunalu vlada prava panika zbog potpune nemo}i i mawka dokaza i svedoka u la`nom procesu protiv predsednika srpskih radikala, za o~ekivati je da se tu`ila{tvo ponovo poslu`i nekom podmuklom taktikom i natera
Nenada Jovi}a da se pojavi u sudnici. Aleksandar Vu~i} je
objasnio i tu mogu}nost: “Znate kako mo`e da ide? Mo`e da
ide ako Sudsko ve}e donese sub penu, tj. obavezuju}i nalog.
Mi ne}emo da izla`emo riziku ni gospodina Jovi}a ni wegovu porodicu. Nama je stalo do wegovog i zdravqa ~lanova
wegove porodice. On je ve} dao punomo}je advokatu Petru
Joji}u koji bi sa wim i{ao u tom slu~aju. Pa }emo da vidimo dokle su nasilnici spremni da idu. Ali to samo u slu~aju da sudija Antoneti krene protivpravno da se pona{a i na
silu poku{a da pomogne Tu`ila{tvu”.
Sam Nenad Jovi} ispri~ao je na konferenciji na koji
na~in je Tu`ila{tvo sprovodilo psihi~ku torturu nad
wim, teraju}i ga da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa:
“Ukratko }u re}i da sam bio ~etiri do {est puta saslu{a-
van u kancelariji Ha{kog tribunala. To je trajalo po ~etiri dana, svi su se oni mewali, samo sam ja ostajao. Trajalo je
to po 14 ~asova. Mewali su se analiti~ari, psiholozi, psihijatri, sudski ve{taci i ko sve ne znam. Svim silama su se
trudili da me ubede da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa, iako ni ja ni ceo svet ne zna za tu krivicu koju poku{avaju da mu pripi{u. [e{eq je samo patriota. Ja nikada ni
protiv jednog Srbina ne bih svedo~io, ne bih ugrozio ni~iju porodicu ili decu da ostanu bez roditeqa, kao {to ne volim da neko ugro`ava moju. Ja imam jednog sina, jednu k}erku i jedno dete na starateqstvo. @ivim jako siroma{no, izdr`avam jednu bebu od devet meseci i time se ponosim. Ponosim se svojom sirotiwom, sve ono {to je u ku}i to je li~no moje, ni{ta nije tu|e, od nikoga nisam primao pare za
usluge nikada”.
Dakle, radi se o najprqavijim metodama za otimawe potencijalnih svedoka odbrane. A u taj proces je ukqu~ena ~itava piramidalna struktura koja ima zadatak ne da otkrije
istinu prikupqawem dokaza i ozbiqnim istra`ivawem o
onome {to se de{avalo na prostoru biv{e Jugoslavije, ve}
da “dobiju politi~ku podr{ku od onih koji su se nekada sukobqavali sa Vojislavom [e{eqem”. Obilaze op{tinske
odbore SRS-a odakle su slati dobrovoqci, prave istra`ivawa o imovnom stawu i drugim karakteristikama tih qudi da bi znali na koji na~in da ih “obra|uju” i pretvore ih
u la`ne svedoke protiv Vojislava [e{eqa. Uglavnom oni
napi{u nekakvu izjavu, ponekad ~ak i na engleskom jeziku,
koju bi ~ovek samo trebalo da potpi{e. ^ak i kada postoji
sudski overena izjava tih qudi da ne}e da budu svedoci Tu`ila{tva, oni nastavqaju sa pritiscima, preko onih koji
su wihova najtvr|a linija u nevladinim organizacijama,
koje i na finansijski na~in i logistikom potpoma`u, onih
koji su im takozvani sigurni svedoci.
“Krug pritisaka i ucena Tu`ila{tva u pronala`ewu i
otimawu svedoka zatvara se udru`enim radom istra`iteqa Tu`ila{tva, (ukqu~uju}i samog tu`ioca Kristin Dal)
preko Tu`ila{tva za ratne zlo~ine, dr`avnih organa, neformalnih grupa u Srbiji i preko nevladinih organizacija. A sve u ciqu da bi pritisak bio {to `e{}i, {to ja~i, da
obi~an ~ovek jednostavno tome ne mo`e da se suprotstavi”,
obja{wava Vu~i}.
R. V. S.
Nenad Jovi} poru~uje: ^ist obraz jedino ostaje
“Do{ao sam da ka`em istinu. Ube|ivali su me na razne na~ine, obe}avaju}i mi preseqewe porodice i mene, dobijawe posla, {umama para. I nije im uspelo. Evo, ja sada izjavqujem pred svima vama, na`alost za wih
a na moju sre}u, jer ja nikako ne bih bio sre}an ~ovek, niti bih mogao da se pogledam u ogledalo kad bih svedo~io tako ne{to la`no protiv [e{eqa. Za mene je [e{eq patriota, srpski junak koji iz Haga brani Srbiju. Neka cela Srbija zna da je sve {to obe}avaju la`no. Oni koji misle da }e dobiti ne{to, neka znaju da
su pare prolazne, sve je prolazno, samo obraz ostaje””.
12
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Prilog za istoriju be{~a{}a
Nikola Pola{eni
• Popla{en je na najponizniji i najjadniji mogu}i na~in odgovarao na pitawa predstavnika Tri-
bunala, otvoreno falsifikuju}i ~iwenice, gledaju}i kako da spase sebe i svoju zadwicu, apsolutno zapostavqaju}i istinu, pravdu, nacionalne, strana~ke, pa i interese svojih prijateqa
Pi{e: Aleksandar Vu~i}
kupacija srpskih teritorija za nas Srbe je, na`alost,
postala uobi~ajena, da ne ka`em normalna stvar. ^ak
i na teritorijama sa kojih nisu morali da izbegnu na{i qudi `ive u najte`im uslovima, pod ameri~kom i
evropskom ~izmom, sve vi{e se navikavaju}i na takvo stawe, i ve} pomalo zaboravqaju}i kako je mogu}e i kako je lepo biti slobodan ~ovek na svojoj zemqi. Za takav model potpune okupacije Republika Srpska je jo{ izra`eniji primer od Srbije u kojoj je na snazi model delimi~ne okupacije. Okupator nije birao sredstva u brutalnom napadu na srpski ponos, dignitet, nacionalnu ~ast, ali i na sasvim pragmati~ne interese srpskog naroda. Ipak, postoje qudi koji
su uvek bili svesni zlo~ina~kog delovawa okupatora, wegovih namera, i suprotstavqaju mu se onoliko koliko im
wihova snaga, pamet i mo} dozvoqava. U svakom narodu ima
onih koji na sve ~etiri noge do~ekaju okupacionu misiju, te
u takvim uslovima najboqe `ive, najboqe se snalaze i ~ini
im se da pripadaju nekakvom establi{mentu. Pa makar on
bio potpuno neprijateqski. Svakako, najr|aviji beo~ug u
lancu onih koji se ulizuju ja~em i mo}nijem, a ne pravednijem i boqem, jesu oni koji su varali narod glume}i patriotizam. A prvi put kada im se u~inilo da od strane okupatora preti i najmawa opasnost po wihove li~ne interese, na
najbrutalniji i najprizemniji na~in podilazili bi silniku i okretali se i protiv svog naroda, i svojih prijateqa i
do ju~e proklamovanih ideja.
Najboqi primer za to je Nikola Popla{en.
Nikolu Popla{ena poznajem dugo i veoma sam ga cenio,
sve do pred kraj 2002. godine. Nikada, do danas, o Popla{enu nisam napisao nijednu ru`nu re~. Poku{avao sam u sebi
da prona|em bilo kakvo opravdawe za izdaju ideja, programskih na~ela i prijateqa, koju je Popla{en po~inio 2002.
godine. Ipak, `eqa da iz sebe izbacim gnev nije do{la zbog
Popla{enovog nedela, ve} prevashodno zbog prepoznatqive matrice po kojoj se deo Srba pona{a, uvek razmi{qaju}i samo o sebi i sopstvenom interesu, zaboravqaju}i na dr`avu, narod, prijateqe i saradnike. Upravo po toj matrici,
Nikola Popla{en je dao izjavu istra`iteqima Ha{kog
tribunala, Finu Tolefsenu i Karim Agi, i to, verovali
ili ne, jo{ u novembru 2002. godine. Dakle, Popla{en je dao
izjavu ha{kim istra`iteqima mnogo pre [e{eqevog odlaska u Hag, najmawe dva meseca pre nego {to je [e{eq saznao da dosovski lideri pi{u ha{ku optu`nicu protiv wega. Popla{en nikada nikoga nije obavestio o svom razgovoru sa ha{kim istra`iteqima. U stvari, o onome {to se
sprema Vojislavu [e{equ, Nikola Popla{en nikada ni{ta nije rekao ikome iz Srpske radikalne stranke. Da
stvar bude jo{ gora, Popla{en je na najponizniji i najjadniji mogu}i na~in odgovarao na pitawa predstavnika Tribunala, otvoreno falsifikuju}i ~iwenice, gledaju}i kako
da spase sebe i svoju zadwicu, apsolutno zapostavqaju}i
istinu, pravdu, nacionalne, strana~ke, pa i interese svojih
O
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
prijateqa. Uzgred, koliko je nemoralan, nequdski i ne~astan postupak Nikole Popla{ena, govori i ~iwenica da je
Popla{en i stambeni problem svoje porodice na teritoriji Srbije re{io uz pomo} svog nekada{weg prijateqa i
zajedni~kog nam predsednika Vojislava [e{eqa. Bez ikakve gri`e savesti, izdao ga je u trenutku kada je [e{equ
bilo najte`e.
Za{to? Nije Popla{en glup i neobrazovan pa da ne razume {ta radi. Naprotiv, po mom mi{qewu, Popla{en se
rukovodio dvema ~iwenicama za koje je mislio da su apsolutne. Prva se odnosi na predvi|awa da }e ako Vojislav
[e{eq ode u Hag, propasti Srpska radikalna stranka u
Beogradu, a 5. oktobar i dosovska revolucija bili su mu signal da je do{ao politi~ki krah i Vojislava [e{eqa i srpskih radikala u Srbiji. Drugo, Popla{en je `eleo svojom
saradwom sa ha{kim istra`iteqima da poka`e svoju razli~itost u odnosu na [e{eqa, potencijalnu kooperativnost i mogu}nost nekog politi~kog dogovora o budu}nosti,
VELIKA SRBIJA
13
Prilog za istoriju be{~a{}a
u srpskoj istoriji se zna, a Nikola Popla{en osta}e samo
mali provincijski politi~ki sluga zapadwa~kog okupatora.
(Nekada{wi prijateq Nikole Popla{ena)
La`i i parala`i
Redakcija “Velike Srbije” u nastavku teksta objavquje izjavu Nikole Popla{ena datu istra`iteqima Ha{kog tu`ila{tva:
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog
prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od
1991. godine
Izjava svedoka
razume se wegovoj, sa predstavnicima okupacione misije u
Bosni i Hercegovini. Tre}e, ba{ kao kad pacovi napu{taju brod koji tone, pa ponekad be`e sa broda ~ak iako je samo
mali deo broda poplavqen, tako je i Popla{en tra`io novo, makar minijaturno realno politi~ko tle za sopstveno
delovawe. ^etvrto, Nikola Popla{en je izdao sve {to je
govorio i radio, na`alost i zbog sitnih materijalnih interesa. Sve ovo mo`da i ne bi bilo toliko stra{no da se
radi o nekom obi~nom ~oveku. Ali ovde se radi o ~oveku koji je jedno vreme bio i najistaknutiji lider Srba zapadno od
Drine. Istovremeno, Popla{en nije pokazao hrabrost da
sam krene u tr`i{nu politi~ku utakmicu, ako se ve} nije
slagao sa politikom Voje [e{eqa i Srpske radikalne
stranke, ve} je poku{ao da preuzme deo ideja, ali i kompletnu infrastrukturu i materijalne resurse srpskih radikala u Republici Srpskoj. Vrhunac be{~a{}a predstavqa nedovoqno jaku sintagmu da opi{e veli~inu nedela Nikole
Popla{ena.
Ipak, sme{nije od svega u wegovoj izjavi datoj ha{kim
istra`iteqima jeste wegovo odricawe od titule vojvode i
~etni{tva. Niko od nas iz Srpske radikalne stranke ne samo da ga nije primoravao, ve} mu nije ni sugerisao da u bilo kojoj izbornoj kampawi koristi vojvodske i ~etni~ke
elemente kako bi se prikazao u svetlu velikog borca za interese srpskog naroda. Na tome je sam insistirao. Toliko je
na tome insistirao da se slikao za naslovnu stranu “Zapadne Srbije” i “Velike Srbije”, u sve~anoj vojni~koj uniformi sa tradicionalnim srpskim i ~etni~kim obele`jima.
Upravo je tu fotografiju koristio kao moto suprotstavqawa zapadwa~kom okupatoru i ideje jedinstva srpskog
naroda u izbornoj kampawi za predsednika Republike Srpske.
Na kraju, nije ni va`no da li }e Nikola Popla{en biti svedok Tu`ila{tva ili Tribunala. Niko objektivan,
niko racionalan, ali i nijedan iole dobar ~ovek, ne}e mo}i da oprosti Popla{enu, usudio bih se da ka`em, antisrpski nemoral i bezobzirnost, kojima je izneverio i qude koji su mu verovali i ideju za koju smo se nekada zajedno borili. Kako god da se zavr{i su|ewe u Hagu, [e{eqevo mesto
14
Podaci o svedoku:
Prezime: Popla{en
Ime: Nikola
Nadimak:
Pol: mu{ki
Datum ro|ewa: 15. 12. 1951.
Mesto ro|ewa: Stani{i}, Sombor
Nacionalnost: Srbin
Veroispovest: pravoslavna
Jezik/jezici koje govori: B/H/S
Jezik/jezici koje pi{e (ako se razlikuje od navedenih):
Jezici kori{}eni u toku razgovora: engleski i B/H/S
Trenutno zanimawe: profesor prava
Datum(i) razgovora: 26. 11. 2002.
Razgovor(e) vodili: Finn Tollefsen i Karim Agha
Prevodilac: Vesna Kori}
Imena svih lica prisutnih tokom razgovora: Popla{en, Tollefsen, Agha, Kori}
Potpis: /potpisano/
Izjava svedoka:
Ja sam magistar sociologije i doktor politi~kih nauka.
Pre rata, u biv{oj Jugoslaviji, radio sam kao profesor na
Fakultetu politi~kih nauka Univerziteta u Sarajevu. Sada sam profesor, predajem pravnu i politi~ku teoriju na
Univerzitetu u Bawa Luci.
Istra`iteqi su me zamolili da objasnim svoju pripadnost SRS (Srpskoj radikalnoj stranci) i opi{em kada je ta
stranka osnovana. SRS nije postojala pre rata. Pre rata,
S^P (Srpski ~etni~ki pokret) je formirao tri inicijativna odbora, jedan u Sarajevu koji je predvodio Slavko
Aleksi}, jedan u Bijeqini na ~elu s Mirkom Blagojevi}em
i jedan u Bawa Luci na ~ijem ~elu je bio pokojni Nikodin
^avi}. Vojislav [e{eq je imao ukupnu komandu nad S^P.
Srpski ~etni~ki pokret nije bio politi~ka partija, nije
bio registrovan u sudu u Bosni i Hercegovim i nije imao ni
program ni statut. S^P je bio neorganizovan pokret s
ograncima u tri gorenavedene op{tine. S^P je formiran
u Srbiji i zastupao je srpsku politiku.
Taj pokret je slao dobrovoqce da se bore u ratovima i u
Hrvatskoj i u Bosni. Ja nisam pripadao tom pokretu.
Nikad nisam bio ~lan SDS. Mo`da je, zbog moje bliske
povezanosti s pokojnim profesorom Koqevi}em, stvorena
zabluda da jesam. Ja sam bio wegov savetnik u prvim mesecima rata. Za vreme rata me je Radovan Karayi}, tada{wi
predsednik Skup{tine RS /kao u originalu/, imenovao za
saveznog ratnog poverenika za op{tinu Vogo{}a. Na toj du`nosti sam bio od jula 1992. do decembra 1992. U Vogo{}u
nisam odlazio ~esto. Obi~no sam odlazio u tu op{tinu dvatri puta mese~no. Moj zadatak je bio da se postaram da civilne vlasti u Vogo{}i sprovode odluke republi~kih vla-
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Prilog za istoriju be{~a{}a
sti i da republi~kim vlastima podnesem izve{taj. Znao
sam da je u Vogo{}i postojao zatvoreni~ki logor u kojem su
bili zato~eni civili muslimani i da su uslovi u tom logoru bili neodgovaraju}i, {to zna~i da je bilo premalo prostora i da nije bilo dovoqno hrane. Ne mogu da se setim
imena tog zatvoreni~kog logora koji je osnovan pre nego
{to sam ja postavqen za poverenika. Ne znam po ~ijem ovla{}ewu je taj logor osnovan, ali je wime rukovodio izvesni
Brano Vla~o. Ne znam da li je to lice pripadalo nekoj politi~koj partiji, ali pretpostavqam da je bio oficir jer
je nosio uniformu VRS. U nekoliko navrata sam slao dopise vlastima RS o uslovima u tom logoru koji je osnovan van
kontrole civilnih vlasti. Barem jedan od tih mojih dopisa
objavqeno je u lokalnim novinama.
Doda}u da je jedan bosanski list svojevremeno objavio
razgovor s jednom muslimankom koja me je optu`ila da sam
je silovao. Navedeno je i mesto i vreme tog navodnog zlo~ina. Mogu da doka`em da su ta optu`ba, kao i drugi zlo~ini
koje sam navodno po~inio, koji su navedeni u novinama, apsolutno neta~ni. U vreme kada se navodno dogodilo silovawe te muslimanke, ja sam dr`ao govor pred saveznom vladom
Jugoslavije. Tako|e sam optu`en da sam silovao dve muslimanke u Prijedoru. Ni to nije ta~no jer za vreme rata nikada nisam i{ao u Prijedor. Prijedor sam prvi put obi{ao
1994. godine, a izjave tih svedokiwa date su 1992. godine.
Mislim da su te `ene pla}ene da to izjave protiv mene u
okviru politi~ke kampawe koja je vo|ena protiv mene. To
su uradili politi~ki neprijateqi kojima se nimalo nije
svi|alo {to sam tada zapo~eo svoju politi~ku karijeru.
U Vogo{}i su civilne poslove vodili Skup{tina op{tine i Izvr{ni odbor, iako je ponekad bilo preklapawa
s vojskom.
Navedeni organi su, na primer, obezbe|ivali vojsci hranu i ode}u. Vojska je bila zadu`ena za naoru`avawe vojnika, odnosno za municiju, gorivo, logistiku, plate itd.
Kada je po~eo rat, mnogi me{tani su se prikqu~ili TO.
Stigli su i dobrovoqci iz Srbije i tako|e su se prikqu~ili TO. Iz Srbije je, po mojoj proceni, do{lo najvi{e oko
100 lica da pomognu svojoj srpskoj bra}i i prikqu~e im se.
Me{tani su kao prilog, a ne kao obavezu, upla}ivali novac
i pru`ali druge vrste pomo}i tim lokalnim brigadama
TO. Dok sam ja bio poverenik, TO nije postojala jer je ve}
bila ukqu~ena u sastav VRS.
Iz sredstava javnog informisawa saznao sam da u Beogradu postoji centar u kojem Vojislav [e{eq (S^P), Vuk
Dra{kovi} (SPO), Mirko Jovi} (SNO) i @eqko Ra`natovi} Arkan okupqaju dobrovoqce, koji se autobusima prevoze u Bubaw Potok (Srbija), gde se raspore|uju u jedinice
i {aqu na front da se bore zajedno s VRS. Po mom mi{qewu, to nije moglo da se radi bez znawa i odobrewa srpskih
vlasti.
Po dolasku na front, oni su dobijali oru`je i stavqani
su pod komandu VRS. Sve navedene grupe dobrovoqaca obi~no su ostajale zajedno u svojim zasebnim jedinicama, a najvi{e su pri`eqkivale da budu pod komandom oficira VRS
koji je imao radikalne politi~ke stavove. Za te grupe se
znalo da su nedisciplinovane i one su mo`da izvr{ile neke zlo~ine. Ja nisam upoznat ni sa jednim konkretnim zlo~inom koji je izvr{ila neka od tih grupa. Zbog toga {to su
bile pot~iwene VRS, te razne grupe su istovremeno bile u
nadle`nosti VRS. JNA (do 1992. godine) i VRS bile su izdanci komunisti~ke armije. Radikali su bili protiv komunisti~ke doktrine i to je ~esto dovodilo do problema sa
disciplinom u grupama kao {to je S^P. Primer koji ilustruje takve probleme bio je kad bi neki oficir JNA/VRS
naredio nekom radikalu da ukloni “kokardu” sa svoje uniforme i umesto we stavi crvenu zvezdu. ^etnici, kao {to
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
je bio Branislav Gavrilovi}, odbijali su da izvr{e nare|ewa oficira JNA/VRS u vezi s takvim stvarima. Tako|e
je mogu}e da su neke ~etni~ke jedinice, pot~iwene
JNA/VRS, delovale samostalno pod komandom svog vojvode.
Ja nemam saznawa o tome da li je [e{eq ikada komandovao
nekom od svojih jedinica za vreme rata. Smatram da to nije
verovatno jer je [e{eq smatrao da su wegovi dobrovoqci
deo JNA/VRS. [e{eqeva uloga u ratu bila je, po mom mi{qewu, vi{e ideolo{ka nego prakti~na. On je tako|e koristio rat za sopstvenu propagandu. On nije bio organizator vojnih jedinica i nije i{ao u kasarne.
Znam da su neki [e{eqevi dobrovoqci u~estvovali u
ratu na podru~ju Drine, Skelana i Sarajeva, u Bosni. Wegove snage bile su prisutne i u Kninu, u Hrvatskoj. Grupe koje su slali na razna podru~ja sastojale su se od najvi{e 100
qudi. U Sarajevu su [e{eqeve snage bile prisutne na Jevrejskom grobqu, a sa wima se borilo jo{ oko deset mu{kih
dobrovoqaca. Slavko Aleksi} je bio jedan od vo|a boraca
S^P u Sarajevu. Znam da se [e{eq jednom sastao s ruskim
generalom Filatovom u Beogradu, ali ne znam da li je taj
susret imao bilo kakve veze s ruskim dobrovoqcima prisutnim u Sarajevu.
[e{eq je ~esto dolazio u Bosnu. Obi~no su se s wim sastajali Karayi} i drugi ~lanovi rukovodstva RS. On je
obi~no obilazio front, gde je vojnicima delio stvari kao
{to su cigarete. Obi~no su tom prilikom snimane fotografije koje su objavqivane u sredstvima javnog informisawa. Ti obilasci su organizovani u propagandne svrhe jer
je nacionalisti~ko raspolo`ewe tada bilo u zamahu.
[e{eqa poznajem ve} 25 ili 30 godina. Po mom mi{qewu, on je neobi~na, ali vrlo vredna i inteligentna osoba.
On zna {ta treba da uradi da bi ostvario svoje ciqeve. Wegovi govori su vrlo o{troumni. Iako on zastupa svojevrstan tvrdokorni nacionalizam, on retko direktno podsti~e druge narode na me|usobni sukob. On se, umesto toga, zala`e za jedinstvo.
Za vreme rata nisam se slagao s politi~kim kursom koji su sledile vo|e RS. Svoje politi~ko neslagawe sam iznosio u pismima koja sam slao vo|ama kao {to je Karayi}. Nikad nisam dobio pozitivan odgovor, pa sam zato re{io da
osnujem svoju politi~ku partiju.
Dana 20. marta 1993. osnovao sam SRS na osniva~koj
skup{tini odr`anoj u Bawa Luci. Utvr|eni su odgovaraju}e ~lanstvo, pravilnik i organizaciona struktura.
S^P se, zapravo, pretvorio u SRS, wegovi ~lanovi ~inili su pet odsto ~lanstva SRS, pa je pokret tada prestao
da postoji.
VELIKA SRBIJA
15
Prilog za istoriju be{~a{}a
Nije bilo militantnog krila, ali jeste bilo sukoba izme|u starih ~lanova S^P i novih ~lanova SRS. Pored toga, stare ~lanove S^P optu`ivale su i vlasti RS i vlasti
Srbije da su u~estvovali u kriminalnim aktivnostima. Titula vojvode je, po tradiciji, samo po~asna, ali su ~lanovi
S^P bili vrlo konfliktno nastrojeni i `eleli su vlast.
Tada je i [e{eq imao problema sa vlastima. Iako su ~lanovi S^P mo`da u~estvovali u kriminalnim aktivnostima za vreme rata, ve}ina tih zlo~ina bili su “name{taqka”
vlasti koja je, po mom mi{qewu, `elela da uznemirava
SRS. [e{eqa i mene je progonio Milo{evi}, koji se samo
pretvarao da je ~vrstoruka{ da bi ostao na vlasti. Tako|e
bih hteo da ka`em da su, po mom mi{qewu, ve}inu pqa~ki
za vreme rata u Bosni podsticali Mira Markovi} i wena
partija JUL.
Zbog toga sam na partijskom skupu i javno tokom 1993. godine izjavqivao i jasno govorio da u SRS ne postoje samoproklamovane grupe ili formacije i da su sve grupe koje su
se borile za vreme rata pot~iwene VRS.
Uprkos toj mojoj izjavi na navedenom skupu 1993. godine,
mnoge stare vojvode S^P pokazivale su nedisciplinu. Zato je SRS 1994. godine zabranila upotrebu izraza “~etnik”
i “vojvoda”. Neki stari ~lanovi S^P koji su bili u SRS
nisu to prihvatili i napustili su stranku.
[e{eqa je za vojvodu proglasio pokojni vojvoda \uji} u
SAD pre gra|anskog rata. Sam [e{eq je 1993. godine imenovao 16 novih vojvoda, ali je neka od tih imenovawa poni{tio zbog nedoli~nog pona{awa. Po mom mi{qewu, [e{eq je i daqe vojvoda, te stoga mo`e odre|ivati ~lanovima S^P ~inove kao {to je kapetan itd. Ti ~inovi, me|utim, nemaju zna~aja na rati{tu.
Istra`iteqi me pitaju da li sam ~uo za vojvodu “^eleta” i da li je to lice bilo ~lan srpskog parlamenta 1993. godine. To lice ne znam, niti znam da li je on bio poslanik u
Skup{tini Srbije 1993. godine.
Branislav Gavrilovi} ima titulu vojvode. On je bio
[e{eqev telohraniteq do pre nekoliko meseci, ali je napustio taj posao jer mu je bio potreban boqe pla}en posao
da bi mogao da izdr`ava porodicu. On je, me|utim, i daqe
~lan SRS.
Po mom mi{qewu, [e{eq bi se mogao smatrati odgovornim za eventualne zlo~ine koje su izvr{ili wegovi qudi za vreme borbe ukoliko im je on to naredio ili ukoliko
je znao za neke zlo~ine, a nije ni{ta preduzeo protiv krivaca. Ono {to je [e{eq, pravno gledano, mogao da uradi
bilo bi da iz stranke iskqu~i ~lana koji je tako ne{to izvr{io i da o wegovom pona{awu obavesti JNA/VRS radi
preduzimawa daqih mera protiv wega. [to se ti~e nedo-
16
li~nog pona{awa na rati{tu, Vrhovna komanda JNA/VRS
trebalo bi da ima relevantnu dokumentaciju o takvim eventualnim izve{tajima i preduzetim merama. Ja ne znam da je
neko ko je bio pod komandom JNA/VRS ikada izveden pred
vojni sud od strane JNA/VRS zbog protivpravnih postupaka koje je po~inio za vreme rata. Razlog za to mogao bi biti
taj {to u RS nikada zvani~no nije objavqen rat.
U oktobru 1998. narod me je izabrao za predsednika RS i
na toj du`nosti sam ostao do marta 1999. Odbio sam da g. Dodika predlo`im za predsednika vlade i parlament je podr`ao tu moju odluku. Zbog mog odbijawa da g. Dodika predlo`im za predsednika vlade, visoki predstavnik, g. Westendorp, jednostrano me je smenio s du`nosti. Na svoje protivpravno smewivawe `alio sam se Ustavnom sudu Bosne, Savetu Evrope i Savetu bezbednosti UN, ali nikada ni{ta
nije preduzeto. Izabrao sam da vi{e ne budem ~lan rukovodstva SRS, ali sam i daqe ~lan te stranke.
Ako se to bude od mene tra`ilo, spreman sam da do|em u
Hag i svedo~im pred Me|unarodnim sudom.
/parafirano/
Potvrda svedoka
Izjava mi je glasno pro~itana na srpskom jeziku i sadr`i sve {to sam rekao po svom znawu i se}awu. Izjavu sam
dao dobrovoqno i svestan sam da se mo`e upotrebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog
prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991,
kao i da mogu biti pozvan da javno svedo~im pred Sudom.
Potpis: /potpisano/ Datum: 28. 11. 2002.
Napomena: Potpisa}e samo verziju na B/H/S jeziku.
Potvrda prevodioca
Ja, Vesna Kori}, prevodilac, potvr|ujem slede}e:
1) Odgovaraju}e sam kvalifikovana i ovla{}ena od
strane Sekretarijata Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog
prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. da
prevodim sa srpskog jezika na engleski jezik, kao i s engleskog na srpski jezik.
2) Nikola Popla{en mi je dao do znawa da govori i razume srpski jezik.
3) Gore navedenu izjavu sam usmeno prevela s engleskog
na srpski jezik u prisustvu Nikole Popla{ena koji je, po
svemu sude}i, ~uo i razumeo prevod ove izjave.
4) Nikola Popla{en je potvrdio da su, po wegovom znawu i se}awu, ~iwenice i ostalo navedeno u ovoj izjavi istinite onako kako sam ih prevela, {to je potvrdio svojeru~nim potpisom na predvi|enom mestu.
Datum: 28. 11. 2002.
Potpis: /potpisano/
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
STOP ha{koj tiraniji!
Fikcija udru`enog zlo~ina~kog poduhvata
su{tina najve}eg broja ha{kih optu`nica
Udru`ena
ha{ka glupost
Pi{e: Boris Aleksi}
prethodnim brojevima smo ve} pisali o konceptu
udru`enog zlo~ina~kog poduhvata (UZP) koji primewuje Tribunal u Hagu, iako on nije definisan kao
krivi~no delo nigde u me|unarodnom pravu pa ni u Statutu
MKTJ. Ovaj put }emo predstaviti neke od studija sa Zapada
koje kritikuju ovakvu praksu ovog privremenog suda sme{tenog u Holandiji.
Godine 2004. je na poznatom Univerzitetu Berkli u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama odr`ana pravna radionica na kojoj se u nekoliko radova razmatralo pitawa primene principa komandne odgovornosti i udru`enog zlo~ina~kog poduhvata u savremenoj pravnoj praksi. Kao tre}i
rad po redu predstavqeno je delo profesora Alisona Denera sa Pravnog fakulteta Univerziteta Vanderbilt i
Yeni Martinez sa Pravnog fakulteta Stenford univerziteta.
Samo delo, kao {to smo naveli, ispituje dva koncepta:
udru`eni zlo~ina~ki poduhvat i komandnu odgovornost –
koje i igraju kqu~nu ulogu u utvr|ivawu odgovornosti pred
me|unarodnim krivi~nim tribunalima. Ovaj rad daje op{ti okvir za razumevawe razvoja me|unarodnog krivi~nog
prava kao izdanka tri pravne tradicije: doma}eg krivi~nog
prava, me|unarodnog humanitarnog prava i tranzicione
pravde.
Autori navode da je ciq wihovog rada istra`ivawe
primene ovog okvira na doktrine udru`enog zlo~ina~kog
poduhvata i komandne odgovornosti i dokazuju, kako navode
u uvodu, da je s obzirom na zakqu~ke wihovog rada, potrebna ozbiqna doktrinarna reforma na tom poqu. Kona~no,
autori razmatraju primenu doktrina odgovornosti koje su
razvijene u pomenutom kontekstu, po~ev od me|unarodnih
krivi~nih tribunala, pa do gowewa za me|unarodne ili
transnacionalne zlo~ine od strane drugih sudova, kao {to
su gowewa terorista od strane doma}ih vojnih tribunala,
koja nemaju iste korene kao me|unarodno krivi~no pravo.
U
Sukob pravnih sistema
Dener i Martinez na po~etku ukazuju na ozbiqne probleme sa kojima se suo~avaju me|unarodni sudovi zbog sukoba dva glavna pravna sistema u svetu.
Pored sukoba anglo-saksonskih i kontinentalnih pravnih tradicija, jedan druga~iji i trajniji sukob po~iwe da
proizilazi iz statuta, pravila i odluka me|unarodnih krivi~nih sudova. Savremeno me|unarodno krivi~no pravo
kombinuje tri jasno razli~ite tradicije: me|unarodno humanitarno pravo, doma}e krivi~no pravo i tranzicionu
pravdu. Svaka od wih, do razli~itog stepena, uti~e na svrhu i na~ela me|unarodnog krivi~nog gowewa, a wihova interakcija stvara konflikte unutar samog krivi~nog prava.
Da bi ilustrovali ove tenzije u me|unarodnom krivi~-
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
nom pravu, autori, kako sami navode, ispituju dva doktrinarna podru~ja u kojima se one najvi{e ispoqavaju – komandnu odgovornost i udru`eni zlo~ina~ki poduhvat.
Analiza se uglavnom ograni~ava na pravnu praksu Tribunala u Hagu (MKTJ) i Me|unarodnog tribunala za Ruandu (MKTR), mada tako|e uzimaju u obzir presedane Me|unarodnog vojnog tribunala u Nirnbergu (IMT) i postupaka koji su na tim osnovama usledili, kao i novoosnovani Me|unarodni krivi~ni sud (ICC), Specijalni sud za Sijera Leone (Special Court for Sierra Leone) i Specijalnu komisiju za
te{ke zlo~ine, ustanovqenu od strane Ujediwenih nacija u
Isto~nom Timoru (Special Panel for Serious Crimes established by the United Nations in East Timor) – sva ova tela primewuju me|unarodno krivi~no pravo i proceduru. Specijalni
sud za Sijera Leone i Specijalna komisija osnovana od
strane UNTAET u Isto~nom Timoru tako|e primewuju neke elemente nacionalnog krivi~nog prava.
Autori na po~etku rada jasno upozoravaju da obe doktrine – komandna odgovornost i udru`eni zlo~ina~ki poduhvat, ako se pravilno ne ograni~e, mogu da prerastu u oblike kolektivne krivice, ~ime se podriva legitimitet i
krajwi u~inak me|unarodnog krivi~nog prava. Oni predla`u su{tinske reforme koje bi pomogle da se ova opasnost
izbegne. U pogledu udru`enog zlo~ina~kog poduhvata profesori iz SAD navode argumente da bi obim takvog poduhvata i odnos optu`enog prema wemu trebalo da bude preciznije definisan. Konkretnije govore}i, me|unarodne sudije bi trebalo da zahtevaju od tu`ioca da u pogledu svakog
od optu`enih po teoriji udru`enog zlo~ina~kog poduhvata
doka`u postojawe su{tinskog doprinosa ostvarewu zajedni~kog ciqa tog poduhvata.
Podsetimo ovde da Tribunal u Hagu ne samo da ne tra`i
su{tinski doprinos UZP, ve} je konstruisao kategoriju
ovog dela gde je dovoqno za dokazivawe krivice da je optu`eni bio ~lan sumwive grupe (tre}a kategorija UZP). ^ak
VELIKA SRBIJA
17
STOP ha{koj tiraniji!
Presude Me|unarodnog vojnog tribunala u Nirnbergu jasno {tite koncept individualne krivi~ne odgovornosti, za razliku od onih donetih pred Tribunalom u Hagu. U wima (Me|unarodni vojni tribunal, presuda u su|ewu glavnim ratnim zlo~incima pred me|unarodnim vojnim tribunalom, Nirnberg, 14 novembar
1945––1. oktobar 1946) je zabele`eno da su “Zlo~ini protiv me|unarodnog prava po~iweni od strane qudi, a
ne od strane apstraktnih entiteta, i da se samo ka`wavawem pojedinaca koji su po~inili takve zlo~ine mogu adekvatno sprovoditi i primewivati odredbe me|unarodnog prava””.
je u nedavno donetim dokumentima ovaj instant tribunal
uveo pojam “srpske snage” koji bezmalo obuhvata sve Srbe
pod oru`jem u biv{oj Jugoslaviji. MKTJ se tu nije zaustavio, ve} je podr`ao koncept Tu`ila{tva po kojem svaki navodni ~lan UZP snosi odgovornost za bilo koje delo pripisano “srpskim snagama”, {to predstavqa jasno uvo|ewe
kolektivne krivice.
Nadaqe, autori ukazuju da odre|eni oblici udru`enog
zlo~ina~kog poduhvata i komandne odgovornosti, koji toleri{u smawenu mens rea, ne bi trebalo da budu upotrebqavani u slu~ajevima koji se odnose na zlo~ine sa umi{qajem, kao {to je genocid.
Dener i Martinez napomiwu da su se upustili i u ispitivawe kako }e udru`eni zlo~ina~ki poduhvat i komandna
odgovornost uticati na budu}nost me|unarodnog krivi~nog prava i su|ewa za me|unarodne zlo~ine pred nacionalnim sudovima. Tako su, na primer, Specijalni sud za Sijera
Leone, Sud za te{ke zlo~ine u Isto~nom Timoru i me|unarodni krivi~ni tribunali za Jugoslaviju i Ruandu (MKTJ
i MKTR), ukqu~ili, posredno ili neposredno, udru`eni
zlo~ina~ki poduhvat i komandnu odgovornost u svoju pravnu praksu. Vojne komisije koje je nedavno osnovala Vlada
SAD, za su|ewe osumwi~enima za terorizam, u svoj rad
ukqu~uju i komandnu odgovornost i teoriju odgovornosti
koja blisko podse}a na udru`eni zlo~ina~ki poduhvat, a
prve optu`nice protiv pritvorenika iz Gvantanama izri~ito se oslawaju na teoriju odgovornosti po osnovu udru`enog zlo~ina~kog poduhvata. Kako ameri~ki profesori
isti~u, pojedini stru~waci u oblasti me|unarodnog krivi~nog prava su ve} javno govorili o tome da je Sadam Husein trebalo da bude optu`en na osnovu teorije udru`enog
zlo~ina~kog poduhvata. Da li bi i vi{i zvani~nici SAD
mogli da budu optu`eni, na primer, u vezi sa skandalom u
zatvoru Abu Graib, jednim delom zavisi i od primene na~ela komandne odgovornosti. Ukoliko bi se primenila praksa MKTJ, to bi svakako bilo mogu}e.
Oblik odgovornosti poznat kao “udru`eni zlo~ina~ki
poduhvat” ili “zajedni~ki plan” nije eksplicitno utvr|en
u statutima me|unarodnih krivi~nih tribunala za Jugoslaviju i Ruandu, mada su sudije zakqu~ile da je posredno obuhva}en smislom ~lana 7(1). Po ovom obliku odgovornosti,
osoba se mo`e smatrati odgovornom za sve zlo~ine po~iwene na osnovu zajedni~kog plana ili zamisli koja ukqu~uje
izvr{ewe krivi~nog dela predvi|enog u Statutu, ako optu`eni u~estvuje zajedno sa drugima u toj zajedni~koj zamisli.
Krivi~no delo genocida tako|e sadr`i sopstvene odredbe
o odgovornosti.
Slu~aj Du{ka Tadi}a
– prvi u nizu besmislene koncepcije UZP
Ironi~no, napomiwu autori, najkompleksnija i konceptualno najizazovnija teorija odgovornosti u me|unarodnom krivi~nom pravu nije nijednom eksplicitno pomenuta
u statutima MKTJ i MKTR. Udru`eni zlo~ina~ki poduhvat (koji se tako|e podrazumeva i pod drugim terminima
kao {to su “zajedni~ki zlo~ina~ki plan”, “zajedni~ka zlo~ina~ki ciq”, “zajedni~ka namera ili razlog”) kreiran je
18
od strane tu`ilaca i sudija MKTJ i to od slu~aja Du{ka
Tadi}a.
Naime, kao {to je poznato, a kako napomiwu u svom radu
profesori Dener i Martinez, Pretresno ve}e je zakqu~ilo da je Tadi} bio ~lan grupe naoru`anih qudi koji su
u{li u Jak{i}e i tukli tamo{we stanovnike. Nadaqe, Ve}e je utvrdilo da je pet `rtava, koje su bile `ive kada je naoru`ana grupa u{la u grad, prona|eno ubijeno vatrenim
oru`jem nakon odlaska grupe. Nakon toga, Pretresno ve}e
je ustanovilo da ne mo`e “na osnovu predo~enih dokaza zasnovati uverewe iznad razumne sumwe da je tu`eni uzeo ma
kakvog u~e{}a u ubistvu petorice qudi”.
Tu`ilac je zatim podneo `albu zbog osloba|awa Tadi}a od ove optu`be, smatraju}i da je Pretresno ve}e pogre{no tuma~ilo dokaze iznad razumne sumwe. @albeno ve}e
se slo`ilo sa ovim podneskom Tu`ila{tva zakqu~uju}i da
je “jedini razuman zakqu~ak do koga je Pretresno ve}e moglo da do|e taj da je grupa kojoj je Tadi} pripadao ubila petoro qudi”! @albeno ve}e je daqe razmatralo mogu}nost da
Tadi} bude progla{en krivim, uprkos odsustva dokaza da je
li~no ubio te qude.
@albeno ve}e je prvo razmotrilo zna~ewe ~lana 7(1)
Statuta MKTJ. Dok je sa jedne strane zakqu~ilo da se oblici odgovornosti koji se wime utvr|uju “prvenstveno i ponajvi{e odnose na fizi~ko izvr{ewe zlo~ina od strane samog po~inioca”, tako|e je zakqu~ilo i da zlo~ini iz nadle`nosti Tribunala “mogu biti izvr{eni u~e{}em u realizaciji zajedni~kog ciqa ili zamisli”.
Da bi utvrdilo postojawe relevantnih osnova odgovornosti za zajedni~ki ciq, @albeno ve}e u slu~aju Tadi}
okrenulo se obi~ajnom me|unarodnom pravu, koje je uglavnom proizvod prava primewivanog u slu~ajevima koji su su|eni pred vojnim tribunalima posle Drugog svetskog rata.
@albeno ve}e je identifikovalo nekoliko slu~ajeva za koje je zakqu~ilo da su vojni sudovi osudili fizi~ka lica na
osnovu u~estvovawa u zajedni~kom planu. Mada je pravna
analiza @albenog ve}a problemati~na, kako navode ameri~ki pravnici, doti~ni sud je zasnovao svoj kanonski opis
UZP na poja{wewu tih ranijih slu~ajeva. @albeno ve}e je
tada, stvaraju}i ono {to ne postoji u Statutu MKTJ, zakqu~ilo da “{ire govore}i, pojam zajedni~kog ciqa obuhvata
tri posebne kategorije kolektivnog kriminaliteta”, u
ovom slu~aju UZP.
U prvoj kategoriji, po~inioci delaju u skladu sa zajedni~kom zamisli i dele iste kriminalne namere, tj. umi{qaj. @albeno ve}e je u kasnijim slu~ajevima obrazlo`ilo element zajedni~ke zamisli kao dogovor optu`enog sa
ostalim ~lanovima UZP da po~ine zlo~ine. Da bi se donela osu|uju}a presuda za zlo~in ubistva, primera radi, pomo}u ove “prve kategorije” UZP, tu`ilac mora da doka`e da
je zajedni~ki plan bio da se `rtva ubije, da je optu`eni dobrovoqno u~estvovao u bar jednom aspektu ovog zajedni~kog
plana i da je nameravao da pomogne u izvr{ewu ubistva, ~ak
i ako on sam nije po~inio ubistvo.
Druga kategorija UZP odnosi se na “sisteme zlostavqawa”, a prvenstveno na koncentracione logore. Za ovu kategoriju tu`ilac ne mora da doka`e postojawe formalnog
ili neformalnog dogovora me|u u~esnicima, ali mora da
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
STOP ha{koj tiraniji!
argumentovano obrazlo`i wihovo pridr`avawe sistema
represije. Da bi pojedinac bio osu|en pod ovom kategorijom, tu`ilac mora da doka`e postojawe organizovanog sistema represije, aktivno u~estvovawe optu`enog u sprovo|ewu ovog sistema, znawe optu`enog o prirodi ovog sistema, i nameru optu`enog da podr`i ovaj sistem represije. I
u kategoriji 1 i u kategoriji 2 svi ~lanovi UZP mogu snositi krivi~nu odgovornost za sve zlo~ine po~iwene u okviru zajedni~kog plana.
Tre}a i najdalekose`nija kategorija UZP obuhvata i
krivi~na dela van okvira zajedni~ke zamisli i plana. @albeno ve}e u slu~aju Tadi} zakqu~ilo je da optu`eni koji namerava da u~estvuje u ostvarivawu zajedni~kog plana i zamisli mo`e da bude progla{en krivim za dela van okvira
te zamisli, ako su takva dela “prirodna i predvidiva posledica sprovo|ewa tog zajedni~kog ciqa”. @albeno ve}e nije jasno odredilo da li se predvidivost, kao element ove kategorizacije, procewuje subjektivno ili objektivno.
@albeno ve}e je tako|e zabele`ilo da bi svi u~esnici
u zajedni~kom poduhvatu mogli da se smatraju krivim za to
ubistvo, ukoliko je rizik od usmr}ewa bio “predvidiva posledica sprovo|ewa zajedni~ke zamisli” i ukoliko je optu`eni ispoqio “grubu nepa`wu ili ravnodu{nost” u pogledu tog rizika.
Kako pi{u ameri~ki stru~waci, tre}i scenario @albenog ve}a, je u stvari, preoblikovawe ~iwenica koje se u
Tadi}evom slu~aju odnose na ubistvo u Jak{i}ima. Nakon
{to je ovim doktrinarnim tuma~ewem otkrilo svoje karte,
@albeno ve}e je zakqu~ilo da je Tadi} u~estvovao u zajedni~kom “zlo~ina~kom ciqu da se o~isti region Prijedora
od nesrpskog stanovni{tva”, zatim da je ubijawe nesrba bilo predvidivo u svetlu ove namere i da je Tadi} bio svestan
tog rizika, ali je ipak voqno u~estvovao u zajedni~kom planu. Stoga je Tadi} u `albenom postupku osu|en za ubistvo
petorice qudi, po teoriji odgovornosti kategorije 3 UZP
– onog zlo~ina za koji ga je sud (prethodno) oslobodio optu`be. Na kraju, wegova kazna pove}ana je sa 20 na 25 godina.
Zlo~in bez pravnog osnova
Udru`eni zajedni~ki poduhvat od tada postaje sve va`niji za MKTJ. Jedna od indikacija wegove centralne uloge u sada{woj praksi Tribunala u Hagu jeste u~estalost
utvr|ivawa odgovornosti optu`enog po tom osnovu. Prva
optu`nica koja se eksplicitno zasniva na UZP bila je potvr|ena 25. juna 2001 – osam godina od po~etka rada Tribunala! [to je samo po sebi ~udno zbog ~iwenice da se naj~e{}e kori{}ena pravna konstrukcija primewuje sa tolikim vremenskim ograni~ewem. Od ~etrdeset dve optu`nice podignute od tog dana do 1. januara 2004, dvadeset sedam
(64 odsto) izri~ito se oslawa na UZP!
[tavi{e, broj optu`nica koje se eksplicitno pozivaju
na UZP ne izra`ava potpuno zna~aj ove doktrine, budu}i da
su jo{ pre jula 2004. godine sudska ve}a MKTJ donela odluke da optu`eni mo`e da bude osu|en po teoriji UZP ~ak i
ako se optu`nica ne poziva eksplicitno na UZP, te da izrazi kao {to je delovawe “u zajedni{tvu sa” mogu da se protuma~e kao implicitno upu}ivawe na teoriju UZP! Ukoliko sve optu`nice koje terete okrivqenog da je delovao “u
zajedni{tvu” sa drugima posmatramo kao upu}ivawe na teoriju UZP, onda 34 od 43 optu`nice koje su potvr|ene izme|u 25. juna 2001. godine i 1. januara 2004. godine (dakle 81 posto od ukupnog broja) primewuju UZP.
Profesori Dener i Martinez upozoravaju da je kategorija 3 UZP posebno kontroverzna. Naime, mnogi nacionalni sistemi ne poznaju odgovornost u~esnika u zajedni~kom
planu, u pogledu krivi~nih dela koja ne potpadaju pod okvir
zajedni~kog ciqa. Nema~ka, Holandija i [vajcarska, na
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
primer, ne ukqu~uju ovaj oblik odgovornosti u svoje krivi~nopravne kodifikacije. ^ak i u zemqama kao {to su Velika Britanija i Kanada, koje priznaju odgovornost za
predvidive zlo~ine u ovakvim situacijama, ta doktrina je
predmet zna~ajnih kritika zato {to efektivno sni`ava
“mens rea” zahtevanu u pogledu izvr{ewa glavnog krivi~nog dela, ali ne sni`ava nametnutu kaznu.
U slu~aju Tadi} @albeno ve}e MKTJ je u velikoj meri
zanemarilo prigovore na ovaj pro{ireni oblik sau~esni{tva. Umesto toga, ono se pozvalo na slu~ajeve iz epohe
Drugog svetskog rata, radi opravdawae te doktrine kao jednog od predmeta obi~ajnog me|unarodnog prava i obja{wewa wenih elemenata. Daqe, @albeno ve}e je odbacilo argumente po kojima udru`eni zlo~ina~ki poduhvat predstavqa nadgradwu bilo odgovornosti po osnovu udru`ivawa,
bilo po osnovu organizovawa, koje su ekstenzivno kori{}ene pred Me|unarodnim vojnim tribunalom u Nirnbergu.
Slu~ajevi na koje se poziva @albeno ve}e u presudi Tadi}u spadaju u dve kategorije. Prva obuhvata ubijawa mawih
grupa savezni~kih ratnih zarobqenika, ili od strane nema~kih vojnika, ili od strane i nema~kih vojnika i nema~kog gra|anstva. Druga grupa slu~ajeva odnosi se na koncentracione logore. ^iwenice slu~aja “Lin~ovawa u Esenu”,
gde su nema~ki vojnici i civili osu|eni za ubistvo grupa
ratnih zarobqenika, tipi~ne su za prvu vrstu slu~ajeva.
Ameri~ki stru~waci obja{wavaju da Rezime slu~aja koji je
obezbedio izve{ta~ Komisije UN za ratne zlo~ine
(UNWCC), a na koji se Tribunal oslonio u slu~aju Tadi},
ne pru`a nikakve podatke o pravnim osnovama na kojima je
Vojni sud osudio te qude. [tavi{e, nema nikakve indikacije da se tu`ilac u tom slu~aju oslonio na koncept zajedni~ke zamisli, zajedni~kog ciqa ili zajedni~kog plana.
Bez obzira na to, MKTJ se u predmetu Tadi} pozvao na ovaj
slu~aj kao podr{ku kategoriji 3 UZP! Oslawawe suda na
ovaj primer odgovornosti za zajedni~ki plan, a naro~ito
pozivawe na ovaj slu~aj radi podr{ke tre}oj kategoriji
UZP je sumwivo, isti~u Alison Dener i Yeni Martinez.
Da je @albeno ve}e pogre{no primenilo ~iwenice i
izvodilo dokaze u predmetu Tadi} prilikom pozivawa na
praksu vojnih sudova nakon Drugog svetskog rata, svedo~e
VELIKA SRBIJA
19
STOP ha{koj tiraniji!
sami sudski spisi ovih vojnih tribunala. Naime, prvi slu~aj na koji su se oni pozvali (Su|ewe Erihu Hejeru i {estorici drugih) odigrao se 13. 12. 1944. godine kada je jedan kapetan nema~ke armije poverio tri britanska ratna zarobqenika redovima Vermahta. Tom prilikom Hejer je naredio Kenenu da sprovede zarobqenike i da ne ometa bilo koje radwe koje bi gomila mogla da preduzme protiv wih. Ova
izjava je rasplamsala strasti u gomili i nekoliko lica iz
gomile napalo je i ubilo zarobqenike, baciv{i ih sa mosta. Britanske vlasti sudile su 1945. godine petorici nema~kih civila koji su napali ratne zarobqenike, zajedno sa
Hejerom i Kenenom. Optu`eni su bili tere}eni da su bili
“ume{ani u ubistvo” tri ratna zarobqenika i “u kr{ewe
zakona i obi~aja rata”. Kenen i tri civila su osu|eni za
ubistvo dok su dva civila oslobo|ena. Nasuprot tvrdwama
@albenog ve}a u slu~aju Tadi}, tu`ilac je tom prilikom
dokazivao da je svih sedam Nemaca na doku bilo krivo ili
kao podstreka~i ili kao izvr{ioci u ubistvu tri britanska avijati~ara.
Nirnber{ka praksa ne ide u prilog Tu`ila{tvu
Ukoliko ekstenzivan oblik UZP (kategorija tri) nema
jasan presedan u slu~ajevima iz epohe Drugog svetskog rata,
onda on zaista podse}a na druge dve kontroverzne doktrinarne konstrukcije gowewe zlo~ina~kih organizacija i
zlo~in zavere – koje su kori{}ene pred Me|unarodnim vojnim tribunalom u Nirnbergu
Ameri~ki autori isti~u da se predstavnici Tribunala
u Hagu ne pozivaju na najva`nija dela u nadle`nosti Vojnog
suda u Nirnbergu, kao ni na wegovu praksu u tom smislu jer
im to nikako ne ide u prilog.
Kada govorimo o praksi suda u Nirnbergu vezanu za zlo~ina~ke organizacije, treba ista}i da su sudije Me|unarodnog vojnog tribunala pokazivale zna~ajnu nelagodnost prilikom odlu~ivawa u tim predmetima. Naime, ni Londonska
poveqa kojom su regulisana nirnber{ka su|ewa, ni optu`nica u kojoj su iznete optu`be od strane tu`ioca, nisu dale definiciju zlo~ina~kih organizacija. Sudije su kona~no zakqu~ile da tu`ilac mora da doka`e da je organizacija nu`no postojala kao grupni entitet, i to takve vrste da
je wegovim ~lanovima moralo biti jasno da slu`e zajedni~kom ciqu. Sudije su tako|e presudile da je za progla{ewe
organizacije zlo~ina~kom potrebno da zlo~ina~ki ciqevi
organizacije budu pro`imaju}i i prihva}eni me|u ~lanovima. Na kraju, sudije u Nirnbergu su uklonile sa liste ~etiri od sedam inkriminisanih organizacija. Zlo~ina~kim
su progla{ene samo dr`avni vrh Nema~ke, Gestapo i SS.
Kona~no, sudije su izmenile teret dokazivawa i presudile da, u narednim postupcima, Tu`ila{tvo mora da doka`e da je svaka osoba kojoj se sudi za ~lanstvo u zlo~ina~koj
organizaciji pristupila organizaciji dobrovoqno i da je
znala da je organizacija u~estvovala u zlo~inima inkriminisanim u Londonskoj poveqi. Ukoliko tu`ilac za ovo posledwe ne bi mogao da izvede dokaz, onda bi bio u obavezi
da poka`e da je optu`eni li~no u~estvovao u takvim zlo~inima. U narednim postupcima tu`ila{tvo je bilo prinu|eno da podnese teret dokazivawa voqnog i svesnog u~e{}a
svakog pojedinca u grupi sa zlo~ina~kim ciqevima. Dakle,
sve suprotno praksi sada{weg Tribunala u Hagu.
Praksa vezana za drugo delo za koje je su|eno u Nirnbergu tako|e ne ide u prilog tuma~ewu UZP koje primewuje
Tribunal u Hagu.
^lan 6 Nirnber{ke poveqe inkrimini{e zaveru kao
zlo~in protiv mira (otpo~iwawe ili vo|ewe agresivnog
ratovawa). Presuda vezana za ovaj zlo~in, a koja se prote`e
na oko hiqadu strana, sadr`i odeqak od tri strane naslovqen kao “Pravo po pitawu zajedni~kog plana ili zavere”.
U wemu, sudije Vojnog tribunala u Nirnbergu usvajaju restriktivan pojam zavere, odbacuju primenu zavere na zlo~ine protiv ~ove~nosti i ratne zlo~ine, i kona~no ograni~ile su osudu za zaveru na vo|ewe agresivnog rata i na osobe
visoko rangirane u Hitlerovom rukovodstvu, koje su aktivno u~estvovale u planirawu agresije.
Koriste}i te kriterijume, sudije su zakqu~ile da “dokazi potvr|uju zajedni~ko planirawe priprema i vo|ewa rata od strane odre|enih optu`enih”. Od dvadeset dvojice optu`enih za zaveru, samo je 8 bilo osu|eno, pri ~emu zavera
nije igrala zna~ajnu ulogu u kona~nim presudama. [tavi{e, u razmatrawu pojedina~nih osuda, u presudi za zlo~ine
protiv ~ove~nosti i ratne zlo~ine, ne spomiwe se ni odgovornost za zaveru ni odgovornost za zajedni~ki plan. Kona~no, domet optu`be za zaveru u Nirnbergu bio je zna~ajno su`en od strane sudija Vojnog tribunala, a igrao je istaknutu ulogu samo u pogledu zlo~ina protiv mira.
Profesori Alison Dener i Yeni Martinez na kraju
svog rada ukazuju jo{ jednom da se Tribunal u Hagu suprotstavqa sudskoj praksi Vojnog tribunala iz Nirnberga i da
wegov koncept UZP, a naro~ito tre}a kategorija prakti~no uvodi na mala vrata odgovornost po osnovu kolektivne
krivice. Oni pozivaju na preispitivawe ovakvog postupawa u MKTJ i upozoravaju da ono dovodi do pravne nesigurnosti.
Na kraju mo`emo slobodno da zakqu~imo da je i analizom ovog rada jasno da Vojislav [e{eq u Hagu ne brani samo sebe, ve} i same temeqe me|unarodne pravde, jer Tribunal ve{ta~kim kreirawem pravnih konstrukcija poput
UZP kr{i osnovna qudska prava i podriva me|unarodno
pravo. Ha{ke sudije i tu`ioci uvode zaostali princip kolektivne krivice, a tome se svaki slobodan ~ovek u svetu
mora suprotstaviti. Dobro je primetiti da su se i na Zapadu javili glasovi koji napadaju ovakvo delovawe MKTJ.
Prva optu`nica koja se eksplicitno zasniva na udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu bila je potvr|ena 25.
juna 2001 – osam godina od po~etka rada Tribunala! [to je samo po sebi ~udno zbog ~iwenice da se naj~e{}e
kori{}ena pravna konstrukcija primewuje sa tolikim vremenskim ograni~ewem. Od ~etrdeset dve optu`nice podignute od tog dana do 1. januara 2004, dvadeset sedam (64 odsto) izri~ito se oslawa na udru`eni zlo~ina~ki poduhvat!
[tavi{e, broj optu`nica koje se eksplicitno pozivaju na udru`eni zlo~ina~ki poduhvat ne izra`ava
potpuno zna~aj ove doktrine, budu}i da su jo{ pre jula 2004. godine sudska ve}a MKTJ donela odluke da optu`eni mo`e da bude osu|en po teoriji udru`enog zlo~ina~kog poduhvata ~ak i ako se optu`nica ne poziva eksplicitno na UZP. Tako|e, izrazi kao {to je delovawe “u zajedni{tvu sa”” mogu da se protuma~e kao implicitno upu}ivawe na teoriju UZP! Ukoliko sve optu`nice koje terete okrivqenog da je delovao “u zajedni{tvu”” sa drugima posmatramo kao upu}ivawe na teoriju UZP, onda 34 od 43 optu`nice koje su potvr|ene izme|u 25. juna 2001. godine i 1. januara 2004. godine (dakle 81 posto od ukupnog broja) primewuju UZP.
20
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Lice i nali~je demokratije
Kako vlast u Beogradu zaobilazi Ustav i zakon
Pravno i
moralno nasiqe
• Nakon kr{ewa izborne procedure, zahvaquju}i pravovremenoj reakciji Srpske radikalne stranke, gradski odbornici ponovo birali ~elnike Skup{tine grada Beograda
• Umesto pouke, ~elnici grada nastavili sa uobi~ajenom praksom kr{ewa zakona
Pi{e: Danijela Petrovi}
“Na vlasti sam, sve mi je dozvoqeno”, re~i koje se javno
ne izgovaraju, ali se sprovode u dela gotovo svakim danom.
^ini se da kada je potrebno, vladaju}a struktura gazi i po
Ustavu, i po zakonu, a vre|a i inteligenciju opozicionih
politi~ara. Jedan od posledwih primera je i izbor Zorana
Alimpi}a za predsednika Skup{tine grada Beograda. Tog
8. oktobra prekr{eni su svi pravni akti, kako bi foteqe
ostale u Demokratskoj stranci i Demokratskoj stranci Srbije. Zahvaquju}i pravovremenoj reakciji Srpske radikalne stranke, ponovqen je izbor za predsednika gradskog parlamenta i wegovog zamenika.
[ef odborni~ke grupe SRS-a Dragan Todorovi} izjavio je za “Veliku Srbiju” da su radikali ve} 9. oktobra obavestili Skup{tinu Srbije i predsednika parlamenta da je
na sednici gradske Skup{tine grubo prekr{en Poslovnik,
kao i Ustav i zakon.
– Onemogu}eno je odbornicima iz opozicije da predlo`e kandidata za predsednika i zamenika Skup{tine, a to je
pravo koje proisti~e iz Ustava, da svako mo`e da bira i da
bude biran. Prosto je neshvatqivo da su napravili takvu
gre{ku. Me|utim, DS i DSS su htele da izvr{e me|usobnu
rotaciju, kako bi zbog smrti Nenada Bogdanovi}a DS ponovo dobila mesto gradona~elnika, jer po Zakonu o lokalnoj
samoupravi u slu~aju prestanka mandata izabranom gradona~elniku, vr{ilac du`nosti je predsednik Skup{tine.
Upozoravali smo ih na samoj sednici da to {to rade, ni u
kom slu~aju nije dobro za wih, ube|ivali smo ih da po proceduri to ne mo`e da se uradi tako. Poslovnik vrlo jasno i
precizno propisuje postupak. Onog momenta kad predsednik i potpredsednik Skup{tine daju ostavke, o tome se obave{tava Skup{tina i na prvoj narednoj sednici mo`e da se
izvr{i izbor. Prilikom izbora pravo predlagawa imaju
svi oni koji mogu da predlo`e kandidata iza kojeg }e stajati 20 potpisa – obja{wava Todorovi}.
Sumwiva pro{lost
– Zoran Alimpi} je do 2000. godine bio zagri`eni protivnik Zorana \in|i}a. U nadmetawu izme|u
\in|i}a i Vuksanovi}a, on je bio na strani Vuksanovi}a, ali je odmah posle pri{ao \in|i}u, {to govori
o karakternim osobinama Alimpi}a, ali i o Demokratskoj stranci – ka`e Todorovi}.
Alimpi} je u dva mandata vr{io funkciju predsednika Skup{tine op{tine ^ukarica. Od 2004. do 2007.
bio je poslanik u Skup{tini Srbije.
Odbornik SRS-a Ru`ica Nikoli} iznela je na sednici podatke vezane za izve{taj jedne revizorske ku}e o na~inu poslovawa javnog preduze}a za poslovni prostor, gde je na osnovu ~iwenica jasno stavqeno do znawa da su mnoge stvari bile nezakonite i da odgovornost za to snosi Zoran Alimpi}, koji je u to vreme bio
predsednik SO ^ukarica.
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
VELIKA SRBIJA
21
Lice i nali~je demokratije
Sva upozorewa Srpske radikalne stranke odbijala su se
o ~vrst demokratski zid bezvla{}a koji nije prihvatao nikakvu mogu}nost da se bilo {ta od plana, koji su oni ve} napravili, promeni. Poslanici SRS-a su obavestili predsednika Skup{tine o sprovedenom nasiqu i zatra`ili da
se zaka`e sednica Odbora za lokalnu samoupravu.
– Na sednici Odbora donet je zakqu~ak i nalo`eno je
Ministarstvu za upravu i lokalnu samoupravu da pribavi
sve relevantne dokaze i da na osnovu toga dâ svoje mi{qewe. Naravno, najboqi dokaz je bio stenogram, ali je bilo dosta problema, po{to se odugovla~ilo sa davawem stenograma navodno zato {to ga nisu svi autorizovali. @eqko
O`egovi} je bio jedan od posledwih koji ga je autorizovao,
a jedan od vinovnika, jedan od qudi koji je organizovao te
nezakonite odluke u Skup{tini grada. Iako je ministar iz
DS-a, Ministarstvo je shvatilo da su povrede poslovnika
takve da jednostavno preko toga ne mo`e da se pre|e. Mislim da je ministar na{ao formulaciju, koja bi po onoj narodnoj “Vuk siti, koze na broju” re{ila ovu situaciju u kojoj se mi nalazimo, bar trenutno. To je bila samo preporuka
Ministarstva, najbla`a mogu}a forma. Nismo mi hteli da
isterujemo mak na konac, nama je bitno da je odluka morala
da se poni{ti, jer u protivnom, da nije Skup{tina, u~inilo bi to Ministarstvo. S obzirom da nema Ustavnog suda,
nismo imali drugih mogu}nosti, osim ovog puta – govori
Todorovi}.
O{tra kritika Srpske radikalne stranke odnosila se i
na funkciju zamenika vr{ioca du`nosti gradona~elnika,
koja je pripala Radmili Hrustanovi}. Naime, na{ sagovor-
nik ocewuje da takvo mesto ne postoji ni u Statutu, ni u Poslovniku, ni u zakonu. Da su radikali u pravu kada su tvrdili da je funkcija Hrustanovi}eve nepostoje}a, potvrdilo je
i Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu. Na ponovqenim izborima, ona nije izabrana na ovu funkciju jer je
Ministarstvo preporu~ilo da se to ne u~ini dok oni ili
Skup{tina Srbije ne daju mi{qewe da li je ova funkcija
uop{te mogu}a. Zakon ne precizira ko je zamenik v. d. gradona~elnika, da li zamenik predsednika Skup{tine ili se
uvodi nova funkcija.
Zoran Alimpi} ponovo je 26. novembra izabran za predsednika Skup{tine grada, a Milorad Perovi} (DSS) za
wegovog zamenika. Za razliku od prethodne sednice, Alimpi} i Perovi} imali su protivkandidate – Qubi{u Stojmirovi}a iz SRS-a i Aleksandra Anti}a iz SPS-a.
Prema re~ima Todorovi}a, ovaj izbor je ura|en u skladu
sa Poslovnikom, odnosno, nije prekr{ena procedura. Me|utim, demokrate su opet poku{ale da rade mimo pravnih
normi. Sednica je zakazana sa dnevnim redom koji je podrazumevao da }e biti izabran Zoran Alimpi}. Ipak, odr`ane su dve sednice. Razdvojena je izborna procedura od ostalog dnevnog reda.
– Nekoliko sati smo se ube|ivali oko dnevnog reda, jasno im je re~no da zaka`u dve sednice. Zapretili smo da }emo tra`iti u Skup{tini Srbije da se zaka`e sednica Zakonodavnog odbora i Odbora za lokalnu samoupravu. Kada
god se tokom mandata bira predsednik Skup{tine, to se radi kao na prvoj sednici. Tek kada se izabere, on zakazuje novu sednicu. Alimpi} ne razume su{tinske stvari, da je nemogu}e da kandidat za predsednika unapred saziva sednicu
i predla`e dnevni red – obja{wava paradoksalnu situaciju Dragan Todorovi}.
I sam ~in glasawa bio je komi~no-tragi~an. Odbornici
DS-a i DSS-a su se utrkivali da javno glasaju, ne po{tuju}i proceduru, ni sam osnov demokratije.
– Tajno glasawe podrazumeva ne samo pravo, ve} i obavezu da glasawe bude tajno. Tajnim glasawem vi, ~ak, ne smete
ni da pokazujete listi}. Nisam hteo da moja primedba dovede u pitawe rezultate izbora, ali sam `eleo da im skrenem
pa`wu da ne treba da se bahato pona{aju i da je to stvar za
koju bi trebalo i oni da se zala`u – isti~e Todorovi}.
Nakon izbora, Alimpi} je izjavio da su odluke koje je donosio od 8. oktobra validne i dodao da glavni grad Srbije
ne}e stati i da }e i daqe funkcionisati. Srpska radikalna stranka ne deli wegovo mi{qewe.
– Podne}emo Ustavnom sudu sve relevantne dokaze i ~iwenice da su sve odluke koje su donete u prethodnom periodu od 50 dana nezakonite, da ne mogu biti pravno vaqane.
Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu je smi{qeno poku{alo da izbegne ovakav sled doga|aja. Ono je nalo`ilo da se poni{te odluke o izboru predsednika, a ne ukinu. Formulacija ukidawa zna~ila bi ukidawe svih odluka –
navodi Todorovi}.
Kako bez foteqe?
Samo dva dana nakon izbora, predsednik Skup{tine Beograda i v. d. gradona~elnika, Zoran Alimpi} doneo je re{ewe o postavqewu Radmile Hrustanovi} na mesto pomo}nika gradona~elnika Beograda zadu`enog
za razvoj i me|unarodnu saradwu. Precizirano je da }e, s obzirom na specifi~an polo`aj grada u sistemu lokalne samouprave i veliki obim poslova u okviru razvoja Beograda, Radmila Hrustanovi} obavqati poslove podsticawa razvojnih projekata i pokretawa inicijativa u vezi sa tim projektima.
Srpska radikalna stranka najavila je da }e se weni odbornici usprotiviti ovakvoj nezakonitoj odluci u
Skup{tini grada.
– Ovo nije samo pravno, nego i moralno nasiqe nad Beogra|anima. Vlast na ovaj na~in maltretira gra|ane. Ponovo }emo sagledati situaciju i vide}emo koji }emo pravni lek upotrebiti – rekao je generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vu~i}.
22
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Sunovrat pravosu|a
Pravosudno blato Srbije
Srpsko
pravosu|e u ~abru
• Stawe u kom se nalazi pravosudni sistem na{e zemqe slobodno se mo`e poistovetiti sa {upqim buretom kiselog kupusa, na kome, umesto poklopca, sedi ministar pravde Du{an Petrovi}
Pi{e: Ivan Nini}
nogo je muka koje pritiskaju srpsko pravosu|e.
Kqu~ni problem predstavqaju institucije pravosudnog sistema koje su uru{ene i politizovane, a
~iji bi zadatak trebalo da bude uspostavqawe vladavine
prava i pravne sigurnosti u na{oj zemqi. Me|utim, pu~isti koji su pre sedam godina izvr{ili dr`avni udar i upali u sve institucije sistema ove zemqe, uspostavili su svoj
novi – univerzalni “pravni sistem”.
Re~ je o do sada nevi|enoj kombinaciji evropsko-kontinentalnog i anglosaksonskog prava, koja funkcioni{e uz
podr{ku saboraca i saradnika iz zemunskog i sur~inskog
klana, a koji su bili i glavna logisti~ka, kadrovska i tehni~ka podr{ka 5. oktobra 2000. godine. Danas, posle sedam
godina, o~igledno je da je i pravosu|e stavqeno u pogon politi~kih resursa mo}i stranaka koje su na vlasti i da je na
taj na~in sistematski uni{teno od strane potpunih moralnih idiota.
Tome u prilog govori i podatak da je Ministarstvo
pravde, re{avaju}i sporazumno 170 predmeta, za samo prvih
jedanaest meseci 2006. godine iz buyeta isplatilo
38,587.522,37 dinara po osnovu neosnovanog li{avawa slobode brojnih gra|ana. U prevodu, to predstavqa 12.687 dana
neosnovanog li{avawa slobode, {to po danu iznosi 3.041,50
dinara, ne ra~unaju}i neizmernu koli~inu psihi~ke patwe
i ~ak fizi~ke torture.
Sve ~iwenice nam govore da je tro{an temeq pravosudnog sistema koji su u Srbiji postavili “veliki neimari”,
biv{i ministri pravde, Vladan Bati} i Zoran Stojkovi}.
Ali, i od gorih ima gori. Do|e i Duletovih pet minuta. U
~ast izbora Du{ana Petrovi}a na mesto ministra pravde,
gra|ani Srbije, na silu, ispi{e ~a{u `u~i. Zahvaquju}i
zapadnim slugama, Soro{evim “kursayijama i stipendistima” i Justicijinim “pripravnicima”, nastavqa se dugogodi{wi trend zapo~etog sunovrata prava i pravde u Srbiji.
M
“Reforma”” pravosu|a
Nakon 5. oktobra 2000. godine, bezbroj puta smo bili u
prilici da ~ujemo termin “reforma”, tako da se pri pomenu ove re~i danas okre}e `eludac svakom gra|aninu u Srbiji. Ipak, korisno je spomenuti kako je to i kakva je to “reforma” zahvatila na{ pravosudni sistem.
U aprilu 2006. godine, Vlada Srbije je usvojila “Nacionalnu strategiju reforme pravosu|a”, sa ciqem usposta-
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
vqawa pravosudnog sistema koji bi (u periodu 2006-2010)
trebalo da bude: “nezavisan, transparentan, odgovoran i
efikasan”. Inicijative “reforme” su grupisane prema
“kratkoro~nim” (2006 - 2007), “sredworo~nim” (2008-2009) i
“dugoro~nim” (2010 - 2011) rokovima sprovo|ewa. Me|utim,
ovo je samo jo{ jedna u nizu zami{qenih strategija koje je
usvojila prethodna vlada Vojislava Ko{tunice, a koje se ne
sprovode zato {to nema ko da ih sprovede, ili se sprovode
na pogre{an na~in.
U poku{aju prakti~nog “reformisawa” pravosu|a, pravosudni sistem Srbije odmah se susreo sa skandalom ~iji je
kreator ko drugi nego li~no Vida Petrovi}-[kero i Zoran Stojkovi}. Visoki savet pravosu|a, na ~ijem ~elu se nalazi [kero, “skrojio” je listu od 76 sudova koje treba ugasiti, a u kojima se nalazi 258 sudija i 2.450 sudija porotnika. Stav da sudove sa pet i mawe sudija treba ugasiti opravdava zami{qena “nova mre`a sudova”, ukqu~uju}i Upravni
i Apelacioni sud, iako je do sada pet puta odlagana primena zakona. U ovom predlogu Visokog saveta pravosu|a navedeno je da trenutno postoji 2.400 sudija, a da je pravosudnom
sistemu Srbije potrebno 1.833 sudija, kao i 9.171 sudija porotnika. Ovaj predlog je ekspresno u avgustu 2006. godine
dostavqen Skup{tini Srbije na usvajawe, a da pri tome nisu usagla{eni stavovi sa Komisijom za sprovo|ewe Nacio-
VELIKA SRBIJA
23
Sunovrat pravosu|a
U dugovima do gu{e
nalne strategije reforme pravosu|a, na ~ijem se ~elu nalazio tada{wi ministar Zoran Stojkovi}.
Me|utim, ubrzo se oglasila i Komisija za sprovo|ewe
Strategije, koja je zakqu~ila da bi iz skup{tinske procedure trebalo “hitno” povu}i predlog odluke o broju sudija
i porotnika u Srbiji, koji je predlo`io Visoki savet pravosu|a. Naime, Komisija je podr`ala predlo`eni broj sudija i porotnika u Vi{em trgovinskom sudu, Vrhovnom sudu Srbije, Apelacionom sudu i Upravnom sudu, ali ne i odluku o broju sudija u op{tinskim, okru`nim i trgovinskim
sudovima. Radi se, zapravo, o potpuno suludim potezima Zorana Stojkovi}a i Vide Petrovi}-[kero, a {to samo pokazuje razdor koji vlada kod “reformatora pravosu|a”. Naro~ito treba imati u vidu ~iwenicu da su tada u istoj komisiji za “reformu” pravosu|a istovremeno sedeli i Vida
Petrovi}-[kero i Zoran Stojkovi}.
Kada se govori o “reformi” pravosu|a, bitno je spomenuti i “elektronsku bazu propisa i sudske prakse” ~iji je
ciq trebalo da bude “efikasnije” pravosu|e. Vrednost
ovog pro{logodi{weg projekta je 1,000.678,00 evra, a finansiran je od strane Evropske agencije za rekonstrukciju
i razvoj. Ciq projekta je bio da unapredi pristup propisima i sudskoj praksi koji }e se svakodnevno a`urirati i biti dostupni pravosudnim radnicima, advokatima i gra|anima. Me|utim, ova baza je neupotrebqiva i nea`urna, a od
trenutka wenog formirawa sudovima su uskra}ena sredstva za nabavku Slu`benih glasnika.
Izme|u ostalog, Evropska unija je od oktobra 2000. godine ulo`ila 30 miliona evra u razli~ite projekte “reforme” i “poboq{awa” pravosu|a u Srbiji. Ne treba biti veliki pametwakovi} pa do}i do zakqu~ka da je re~ o klasi~noj praksi prawa stranog novca, podrivawu i uni{tavawu
pravosu|a u Srbiji, kao i svih drugih resora.
Uslovi u kojima “funkcioni{e” srpsko pravosu|e
su katastrofalni. Mali prostor za rad jedan je od
najve}ih problema u svim pravosudnim organima u
Srbiji. Dovoqno govori podatak da jedan slu`benik
sa brdom predmeta oko sebe, zauzme dva kvadratna metra prostora. Uobi~ajena je praksa da jedan kabinet
dele po trojica tu`ilaca, koji ne mogu da rade istovremeno, ve} diktiraju naizmeni~no. Problem je i
nedovoqan broj sudnica u sudovima, pa tako sudije naizmeni~no sude, parnim i neparnim danima. Daktilografi u sudnicama kucaju na zastarelim i toliko
bu~nim ma{inama da se sudija uop{te ne ~uje. Ni kuririma nije lako, jer nose predmete u rukama zbog toga {to liftovi ne rade i po godinu dana, {to je, na
primer, uobi~ajena pojava u Palati pravde u Beogradu. Dok su u sudskim arhivama “sku~eni” i glodari, po
sudskim hodnicima iznad glava tu`ilaca, sudija i
stranaka lete slepi mi{evi, {to se tako|e mo`e do`iveti u beogradskoj Palati pravde.
Pravosu|e su pritisle i finansijske pote{ko}e,
{to logi~no stvara enormno visoka dugovawa. O bedi u kojoj grca pravosu|e dovoqno govori podatak da
se kwiga u koju se upisuje evidencija o okrivqenom,
tu`iocu, tu`enom ili o{te}enom, kupuje na rate, bez
obzira na to {to ko{ta samo ne{to vi{e od 6000 dinara. De{ava se da sudska po{ta ~esto kasni zbog nedostatka sredstava za po{tanske usluge. Dugovawa
pravosudnih organa su posebno karakteristi~na kada
je re~ o nepla}enoj struji, telefonima, advokatima,
ve{tacima itd. Dugovawa po ovom osnovu nisu osporena ni u Godi{wem izve{taju Vrhovnog suda Srbije
za 2006. godinu koji je potpisala “reformatorka” Vida Petrovi}-[kero.
“Nedovoqan buyet
predvi|en za normalno
funkcionisawe sudstva
i u 2006. godini doveo je
do odre|enih problema.
U prvoj polovini godine
zbog neredovnih ispla}ivawa naknade za obavezno zastupawe do{lo
je do {trajka advokata,
{to je prouzrokovalo
odlagawe su|ewa u krivi~nim
predmetima.
Isti problemi bili su
vezani za rad ve{taka,
nisu redovno pla}ani
ra~uni u svim sudovima
za komunalije, kancelarijski materijal. Godina je zavr{ena sa ukup-
Izbor sudija, tu`ilaca, predsednika sudova, kao i wihove smene – vr{e se iskqu~ivo po partijskom kqu~u, odnosno politi~koj podobnosti uz uticaj kako spoqa{weg tako u unutra{weg (NVO) faktora. Ostavka
sudije Vrhovnog suda Srbije Milene Ini}-Drecun, “zbog profesionalne i li~ne odgovornosti u odnosu na
pravilnu primenu zakona””, govori o poku{aju “krojewa”” prava i pravde u Vrhovnom sudu Srbije.
Nedavna smena sudije Posebnog odeqewa Specijalnog suda za ratne zlo~ine, mr Gordane Bo`ilovi}-Petrovi}, dovoqno potvr|uje sunovrat prava i pravde u Srbiji. Sudija Petrovi}-Bo`ilovi} je smewena na zahtev nekih nevladinih organizacija, ta~nije Nata{e Kandi} i jedne strane ambasade u Beogradu, i to samo zbog
savesnog postupawa u predmetu “Suva Reka””.
24
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Sunovrat pravosu|a
nim dugovawem sudstva u odnosu na lica koja u~estvuju u postupcima (ve{taci, advokati itd.) i nepla}ene tro{kove u
iznosu od 261,895.465,40 dinara” – navodi se u Izve{taju Vrhovnog suda Srbije.
Prema navodima Sindikata pravosu|a Srbije, Ministarstvo finansija je tako|e prema pravosu|u napravilo
dug u iznosu od oko 800 miliona dinara. Taj novac je na jedvite jade vra}en, ali nije upotrebqen za pokrivawe dugova i unapre|ewe polo`aja zaposlenih, kako je ina~e bilo
dogovoreno.
U Trgovinskom sudu u Beogradu radi 417 zaposlenih. Kako navodi Sindikat pravosu|a Srbije, “ovaj sud je samo u jednom danu u buyet Republike Srbije preneo iznos od
791,721.346,75 dinara, a pro{le godine buyet je prihodovao
od ovog suda vi{e od osam milijardi dinara”. Ipak, zaista
zapawuje ~iwenica da je dr`ava dozvolila da trenutna dugovawa Trgovinskog suda u Beogradu iznose 12,804.629,00 dinara! Na osnovu ovog podatka Sindikat pravosu|a Srbije
sa punim pravom pita Vladu: “Gde ide novac od sudskih taksi, pau{ala i nov~anih kazni, ako pravosu|e trenutno duguje blizu 900 miliona dinara?!”.
Ni gra|evinske investicije u iznosu od 377,313.618,00
dinara u 2006. godini, nisu unapredile uslove rada pravosudnih organa u Srbiji. Zapravo, izvr{eno je “{minkawe i
puderisawe” zgrada pravosudnih organa. ^iwenica da najve}i – Prvi op{tinski sud u Beogradu, nema svoju zgradu,
ve} se nalazi na teritoriji Drugog op{tinskog suda, dovoqno govori o proma{enim investicijama.
Nerazumqiv je i potez Vlade, kojim su buyetska sredstva
u 2007. godini odobrena pravosu|u i usmerena za Visoki savet sudstva, Dr`avno ve}e tu`ilaca, Upravni i Apelacioni sud, i pored ~iwenice da oni fakti~ki ne funkcioni{u.
Na ivici bede
Posebnu kategoriju dr`avnih slu`benika koji se nalaze na ivici egzistencije predstavqaju zaposleni u pravosu|u. Me|utim, ova konstatacija se odnosi samo na administrativno i tehni~ko osobqe, dok se za sudije i tu`ioce mo`e re}i da imaju znatno pristojniji standard. Prema statisti~kim podacima, srpsko pravosu|e, bez nosioca pravosudnih funkcija, broji oko 20.000 zaposlenih. U ovu brojku spadaju zaposleni u pravosudnim organima (pripravnici, dr`avni slu`benici i name{tenici), kao i zaposleni u
Upravi za izvr{ewe zavodskih sankcija (28 ustanova).
Agonija niskih zarada i poni`ewa radnika koji rade u
pravosudnim organima traje posledwih nekoliko godina.
Kada su krajem 2006. godine ispla}ene “novogodi{we nagrade” radnicima u prosveti, zdravstvu i policiji, u iznosu od
4000 dinara, pravosu|e je izostavqeno uz obrazlo`ewe da
“Ministarstvo pravde nije na vreme podnelo zahtev?!”. Me|utim, prema obrazlo`ewu Ministarstva pravde, “novac za
rad i zarade pravosu|a pojeli su advokati i ve{taci!”. Uz
sve to, Sindikat je ~esto ali bezuspe{no ukazivao na obespravqen polo`aj zaposlenih u pravosudnim organima na
Kosovu i Metohiji. Dok takozvani “kosovski dodatak” na
platu u iznosu od 100 odsto dobijaju zaposleni u prosveti i
zdravstvu, od 2003. godine to ne va`i za zaposlene u pravosu|u!
Novi Zakon o dr`avnim slu`benicima i name{tenicima, kao i Zakon o platama dr`avnih slu`benika i name{tenika koji je usvojila prethodna Ko{tuni~ina vlada, negativno se odrazio na zarade zaposlenih u pravosu|u. Po~etkom januara ove godine, nosiocima pravosudnih funkcija (sudijama i tu`iocima), zarade su pove}ane za 35 odsto,
tako da se kre}u izme|u 1000 i 1500 evra. Me|utim, to nije
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
slu~aj i kada je re~ o administrativnom osobqu, ~ije se zarade kre}u od 10.000 do 17.000 dinara, bez obzira na ovogodi{we uve}awe obima posla od 20 odsto. Referentima, daktilografima i kuririma nisu uve}ane zarade, iako su radili na obradi 2.305.000 predmeta.
Rezultat {trajka – predlog Vlade
za nova otpu{tawa
Zbog svega prethodno navedenog, Sindikat zaposlenih u
pravosu|u je nedavno stupio u {trajk, {to je dovelo do blokade rada 400, od ukupno 450 sudova u Srbiji. Vlada Srbije
i ministar Du{an Petrovi}, pune tri nedeqe nisu pokazali sposobnost da prona|u zajedni~ko re{ewe u dijalogu sa
Sindikatom. Svesni {tete koju blokada sudova nanosi dr`avi, dogovor je ipak postignut, ali zahtevi Sindikata nisu ispuweni.
Naime, Vladina politika se svela na to da nu|ewem otkaza (za 2000 radnih mesta) postigne kompromis sa {trajka~ima. Dogovoreno je da se izradi socijalni program za re{avawe vi{ka zaposlenih i isplati otpremnina (pod uslovima istim kao u prosveti i zdravstvu), s rokom realizacije do 31. decembra ove godine. Tako|e, kako bi se “zamazale
o~i” revoltiranim radnicima, obe}ane su dve jednokratne
pomo}i (u decembru i januaru) od po 5000 dinara, {to je svakako privremenog karaktera i {to trajno ne re{ava wihovu egzistenciju.
Sindikalna organizacija pravosudnih organa je druga,
tako|e reprezentativna organizacija radnika zaposlenih u
pravosu|u. Ova organizacija ve} du`e vreme poku{ava da se
izbori za pravo radnika na topli obrok i regres koje pravosudnim radnicima svakog meseca pripada po ~lanu 30a
Op{teg kolektivnog ugovora. Me|utim, kako se nadle`ni
VELIKA SRBIJA
25
Sunovrat pravosu|a
Petrovi} bez kompasa
prave “gluvonemi”, predstavnici ove sindikalne organizacije su u oktobru ove godine preko punomo}nika, advokata
Gorana Petronijevi}a, tu`ili Republiku Srbiju, odnosno
ministarstva pravde i finansija. U tu`bi se navodi da je
dr`ava Srbija o{tetila troje radnika u periodu januar–septembar 2007. godine za ukupan iznos od 213.748,20 dinara, na ime neispla}enih naknada za topli obrok i regres.
Politizacija prava i pravde
Sunovrat i satanizaciju pravosudnog sistema u Srbiji
naro~ito karakteri{u specijalno ustanovqeni organi poput Tu`ila{tva za ratne zlo~ine i Tu`ila{tva za organizovani kriminal. Ova dva tu`ila{tva ne samo da funkcioni{u paralelno sa ostalim tu`ila{tvima, ve} predstavqaju direktan strana~ko-politi~ki servis vladaju}e koalicije i wihovih inostranih mentora.
Najboqi primer ekspoziture Ha{kog tribunala u Srbiji jeste Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine, na ~ijem se ~elu
nalaze Vladimir Vuk~evi} i wegov zamenik Veselin Mrdak. Ova dva poltrona, po nalogu Karle del Ponte, vrbuju,
zastra{uju i “saslu{avaju potencijalne svedoke” u predmetu protiv dr Vojislava [e{eqa. Prema izjavi portparola
Tu`ila{tva za ratne zlo~ine Bruna Vekari}a, “vi{e stotina svedoka je saslu{ano u raznim predmetima, nekada u
kancelariji Ha{kog tribunala”, i daqe navodi da se “sada
ti svedoci saslu{avaju u na{im dr`avnim institucijama”,
a {to je prema wegovom mi{qewu “veliki korak napred u
smislu dvosmerne saradwe sa Hagom”!
Zahtev za razre{ewe ~ak sedmoro sudija koji je u relativno kratkom roku pred personalnim ve}em Vrhovnog suda Srbije pokrenuo ministar Du{an Petrovi}, tako|e dovoqno govori o aktuelnoj politi~koj “~istki” nepodobnih.
Na tapetu su se na{la trojica sudija Vrhovnog suda Srbije,
sudija Op{tinskog suda u Ni{u, sudija Okru`nog suda u
Novom Sadu, predsednik Op{tinskog suda tako|e u Novom
Sadu, kao i dvoje sudija tog istog suda.
26
Pored svih fekalija u kojima se nalazi, srpskom pravosu|u jedino je falio jo{ Du{an Petrovi}. I wemu, kao i
wegovim istomi{qenicima, prioritet je da sprovodi naloge iz Va{ingtona, Brisela i Haga. Tim povodom, Petrovi} je nedavno posetio svoje {efove u Briselu, i obe}ao im
da }e “srpsko pravosu|e, pokrenutom temeqnom reformom,
postati efikasno, po{teno i nezavisno, {to zna~i da ne}e
biti zastarelih predmeta i da }e biti suzbijan kriminalitet”. Svojim prijateqima je, kako ka`e, “izneo vrlo jasan
plan za reformu specijalnog pravosu|a i tu`ila{tava –
Ve}a za ratne zlo~ine, Tu`ila{tva za organizovani kriminal”, za {ta je od wih dobio “sna`nu podr{ku”.
Ministar Petrovi} smatra da }e konstituisawe Ustavnog suda omogu}iti da su|ewa traju u “razumnom roku”, dok
za krivi~ne predmete kategori~no tvrdi da je “nedopustivo da zastarevaju”. Novija istra`ivawa govore da ~ak 78 odsto gra|ana Srbije nema poverewe u sudove, dok prema nekim podacima u Srbiji ima oko 5000 zastarelih krivi~nih
predmeta.
Da poseduje posebne “sposobnosti” i pregovara~ke “kvalitete”, Petrovi} je pokazao tokom tronedeqnog {trajka
zaposlenih u pravosu|u. Tom prilikom, iznala`ewe re{ewa video je u tome da “oni koji sada primaju ve}e zarade, ubudu}e primaju mawe, da bi oni sa malim zaradama imali ve}e”. Da nije `alosno, bilo bi sme{no. Trebalo bi napomenuti da je on tada pozvao zaposlene da “budu svesni toga koliko je bitno da na{ pravosudni sistem funkcioni{e i da
ne do|emo do toga da Srbija bude slaba i nemo}na zemqa”.
U junu mesecu, u Op{tinskom sudu u Oyacima, stranka je
u sudnicu slobodno unela pi{toq i tom prilikom hicima
usmrtila sudiju Zorana Cvetanovi}a i advokata Petra Savanovi}a. Petrovi}eva izjava povodom ovog slu~aja vi{e je
li~ila na sprdwu fudbalskog komentatora, a glasi: “U sudu u Oyacima dogodila se velika tragedija za dr`avu Srbiju i za pravosu|e. Za vreme ro~i{ta ubijeni su sudija i punomo}nik”. Ni predsednica Vrhovnog suda Srbije, Vida
Petrovi}-[kero, nije ni{ta razumnije reagovala: “Stradao je sudija, ubijen je u sudnici”, bio je wen jedini komentar.
[ta drugo re}i, sem da je `alosno {to srpsko pravosu|e u jo{ dubqu provaliju vode nestru~ni i autisti~ni qudi, a jo{ gore od toga jeste ~iwenica da su to uglavnom Soro{evi “stipendisti” i “kursayije”.
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
“Zdravo”” zdravstvo
Liste ~ekawa u zdravstvenim ustanovama, ili liste korupcije?
Do|ite na operaciju
za pet godina!!!
ada su krajem 2004. godine krenule pripreme za usvajawe novih zakonskih re{ewa u sklopu reforme zdravstva, u zakonskim re{ewima o zdravstvenoj za{titi i
zdravstvenom osigurawu, ve} tada dobri poznavaoci prilika upozoravali su da bi predlo`ena re{ewa mogla {irom
otvoriti vrata korupciji u zdravstvu.
Tada{wi i sada{wi ministar zdravqa, prof. dr Tomica Milosavqevi}, o{tro je reagovao na to, uveravaju}i
stru~nu ali i naj{iru javnost da o tome nema ni govora, spo~itavaju}i mnogima da ne razumeju ponu|ena re{ewa, da su
zlonamerni i da ne vide da su ona u skladu sa evropskim iskustvima. Done}e boqitak svima, posebno pacijentima!
Nakon ~etiri godine, kada bi neko radio {iroku anketu, te{ko da bi na{ao jednog gra|anina koji se nije li~no,
ili neko od wegovih najbli`ih, najmawe jednom na{ao na
famoznoj “listi ~ekawa” i tako na svojoj ko`i osetio dejstvo ~lanova 57 i 61 Zakona o zdravstvenom osigurawu (dozvoqavaju pravqewe “lista ~ekawa” i uvo|ewe “vanstandardnih usluga” po naho|ewu rukovodilaca, a kriterijum
nije definisan), kao i ~lana 199 Zakona o zdravstvenoj za{titi, koji omogu}ava lekarima da pre podne budu dr`avni, a popodne lekari privatnici.
Le~ewe za mnoge gra|ane Srbije pretvorilo se posledwih godina u najcrwu no}nu moru. Pre 15 godina, u vreme
sankcija, nije bilo lekova, nije bilo savremene dijagnostike, ~esto ni para, ni struje. Danas ima svega. Ne oskudevamo
u lekovima, modernim aparatima, ali – oskudevamo u vremenu. Nema termina! Poruka je – plati ili ~ekaj do sudweg dana. Neka ti je Bog u pomo}i. Sve po zakonu.
K
Laparoskopija, u svetu standard
kod nas – ekskluziva?
Umesto da u zdravstvenim ustanovama na zidu stoji uramqena Hipokratova zakletva, da bar ponekad podseti lekare {ta im je ~initi, od letos gledamo propagandne plakate
u okviru kampawe Ministarstva zdravqa sa sloganom
“Imate pravo” (koji je nejasan i samim pacijentima). Bilo
bi sve O. K. s pacijentom u centru sistema, da se, nekim slu~ajem, u centru sistema nisu na{le pare!.
Naravno da pacijent ima pravo, nije to morao gra|anima
niko da saop{ti. Zar je to sporno u 21. veku? Kod nas jeste.
Put do realizacije osnovnog qudskog prava, prava na le~ewe, toliko je odnedavno dug, trnovit, a ishod neizvestan,
kao da smo na po~etku 19. veka.
Mo`e li se negde u Evropi na}i zemqa gde se na operaciju `u~ne kese ~eka pet godina? Te{ko. Samo u Srbiji .
Pacijenti koji su u oktobru 2007. zakazali operaciju `u~i u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu, mogu se
nadati da }e na red, regularno, do}i tek u aprilu 2012!!!
Ali, ako plate, mo`e isto to, za jedan dan.
Ima li uop{te obja{wewa za to da su laparoskopske
operacije, u ve}ini evropskih zemaqa odavno standard u le~ewu, a kod nas jo{ uvek, ekskluziva? Za{to uva`eni pro-
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
fesori to nisu uveli u nastavu i u~inili tu intervenciju
obi~nom, kako je odavno u~iweno u ve}ini evropskih zdravstvenih sistema?
Cenovnik tih “vanstandardnih” usluga (u Evropi, uglavnom standardnih) u Klini~kom centru u Novom Sadu, izgleda ovako:
Laparoskopske operacije
• @u~na kesa
30.000 dinara
• Slepo crevo
30.000 dinara
• Debelo crevo
83.000 dinara
• Bruh
35.000 dinara
• Slezina
30.000 dinara
A ~ekawe, ukoliko se sada zaka`e operacija (prvi slobodni termin):
• Bruh, sa mre`icom –
decembar 2012. god.
• @u~. Redovne operacije –
mart, 2012. god.
“Rodbina i prijateqi” mogu preko reda.
Ministar i pojedini lekari, naravno, tvrde da je sve regularno, da nema korupcije i uzimawa para od pacijenata za
“preskakawe” na listi ~ekawa, da ne prebacuju svoje pacijente u privatne ambulante i klinike, gde zbog male plate
dodatno zara|uju....
– Upravo sam platio 21.000 dinara za operaciju bruha,
jer nisam `eleo da ~ekam 2010. godinu. Smrklo mi se. Ta~no je da bruh nije opasan dok se ne “ukqe{ti”. Ali, za{to
da ~ekam tu situaciju?, preneo je nedavno dnevnik “Blic”
VELIKA SRBIJA
27
“Zdravo”” zdravstvo
re~i Novosa|anina M.N. kome je operacija pre dva meseca,
prvobitno (dok nije shvatio poruku) zakazana za tri godine.
Plati ili umri!
Sedamdesetrogodi{wa U`i~anka M.E. bila je nedavno
u {oku kada su joj ortopedi U`i~kog zdravstvenog centra
rekli da je prvi slobodni termin za ugradwu proteze kolena, intervencija koja joj je neophodna da bi normalno hodala, prole}e 2010! Nije da nije. Ponu|ena joj je i druga opcija – da plati 3.000 evra i problem se re{ava bez ~ekawa.
Liste ~ekawa na razne dijagnosti~ke procedure, operacije i druge hirur{ke intervencije {irom Srbije, po raznim ustanovama, mere se kilometrima, odnosno hiqadama
pacijenata koji ~ekaju u nedogled, sa malo nade da }e se na
famoznim “ listama ~ekawa” pomeriti za milimetar, ukoliko ne plate.
Ministar, dodu{e, ~esto podse}a da liste ~ekawa postoje i u ve}ini evropskih zemaqa. Ne pomiwe “malu” razliku
u pristupu. Tamo su na listama ~ekawa oni koji realno mogu da ~ekaju, bolest ne zahteva hitnu intervenciju. Pri tom,
termin koji je zakazan se strogo po{tuje. Nema pomerawa.
Nema pla}awa. Sti`e se na red onda kada je re~eno. Uz to,
rok od tri, pet godina, nije vi|en.
Ugradwa ve{ta~ke valvule (sr~ani zalistak), iako ~esto slu{amo hvalospeve kako su na{i stru~waci jednako
dobri kao i oni u inostranstvu, ukoliko se ne plati, “odla`e” se najmawe na tri godine. Ko do~eka, pri~a}e.
Da bi izbegli liste ~ekawa, pacijenti ~esto odlaze u
privatne ambulante, ali, gle ~uda, tamo ih naj~e{}e sa~ekaju oni isti doktori kod kojih su poku{avali da se le~e u
dr`avnim ustanovama. Krug se tako zatvara.
Plati ili umri.
Ne{to se ipak pomerilo. Ve} kad plati, pacijent i wegova porodica vi{e ne}e da }ute. Zato su proteklih meseci
novine zatrpane aferama u kojima su pacijenti nezadovoqni, ili nisu dobili ono {to je obe}ano, ili su zavr{ili kako ne treba. Da nije i to evropski standard? Naravno da nije.
Jedna prepodnevna {etwa ~ekaonicama najuglednijih
zdravstvenih ustanova u Beogradu otkriva da je nova dru{tvena igra, “~ekawe bez kraja i po~etka u nedogled” uzela
toliko maha, da je vi{e nemogu}e tu ~iwenicu gurnuti pod
“tepih”.
Na listi ~ekawa za ugradwu endoproteze kuka trenutno
u Srbiji ~eka 7.571 pacijent, u proseku – dve godine! Na koronarografiju srca, u proseku pune tri godine, ~eka 4.066
sr~anih bolesnika! Re~ je o ozbiqnim bolesnicima od srca, bolestima od kojih se naj~e{}e umire u ovoj zemqi, u odnosu na broj stanovnika i stopu mortaliteta tu dr`imo jedan od evropskih i svetskih rekorda, ~emu u prilog govori
i podatak da je od 100 smrti, u 58 slu~ajeva uzrok sr~ano oboqewe.
Ni{ta mawe impozantne nisu i liste ~ekawa za druge
dijagnosti~ke procedure i hirur{ke intervencije. Na CT
dijagnostiku glave (endokranijum) ~eka 3.664 gra|ana. I to,
najmawe godinu dana! Na ugradwu endoproteze kolena 2.019
pacijenata ~eka u proseku tri godine!
Na zvani~nom sajtu Republi~kog zavoda za zdravstveno
osigurawe stoji da na razne dijagnosti~ke procedure i operacije ~eka 35.359 gra|ana, svih uzrasta i starosne dobi.
Ceo jedan grad!
U RZZO uveravaju novinare da su neki od pacijenata
zbrinuti, pa ta brojka nije tolika. Bi}e da jeste. Jer novi
pacijenti kojima treba lekarska pomo} su u me|uvremenu
stigli na famoznu “listu ~ekawa”.
E sad, ako je svako od wih u proseku platio za tu intervenciju 1.000 evra, neko vi{e, neko mawe, onda se godi{we,
po osnovi “lista ~ekawa”, pri tom uzimaju}i cenu tih intervencija minimalisti~ki, jer – cenovnika nema, ra~una
nema, kontrole nema, sabere “skromna suma” od oko 36 miliona evra!
Da li taj novac ulazi u onaj prosek koji ministar ~esto
pomiwe, od samo 180 dolara po glavi stanovnika, koliko,
navodno, tro{imo za zdravstvo?
Korupcije svuda ima, ali je ona najte`e uhvatqiva u sudstvu i zdravstvu. Zna to dobro svako od nas, jer je sve mawe
gra|ana koji u svom iskustvu ne bele`e najmawe jednu takvu
epizodu. Ali to ima i dobru stranu, jer kriti~na masa raste i pritisak da se ne{to iz korena mewa, pre ili posle,
probi}e branu koja jo{ uvek odoleva promenama.
Ginekologija i aku{erstvo su posebna pri~a. Nedavno je
grupa beogradskih novinara najozbiqnije razmi{qala da
otvori konkurs i nagradi trudnicu koja se u nekoj dr`avnoj
ustanovi porodila a da nije platila ni dinara.
Ni to nije te{ko izra~unati. Na godi{wem nivou u Srbiji se obavi oko 80.000 poro|aja. Neka je svaka trudnica,
hipoteti~ki, platila 500 evra. Nakupi se “skromna” suma
od 40 miliona evra.
Kako bi matematika bila ispravna, od te sume bi trebalo odbiti onaj broj trudnica koje se porode kod ku}e.
R. V. S.
Ortopedi “prvaci”” u formirawu lista ~ekawa
Prema podacima koji se mogu na}i na sajtu Republi~kog
zavoda zdravstvenog osigurawa (juni, 2007) ubedqivo najdu`e liste ~ekawa na intervenciju mogu se na}i u dr`avnim
klinikama i bolnicama za ortopediju.
28
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Gazdovawe
Malverzacije “demokratskih kadrova” (1)
Burazerska pqa~ka buyeta
u Ministarstvu prosvete
• Biv{i ministar prosvete i Ko{tuni~in kadar Slobodan Vuksanovi} je u 2005. godini, bez ten-
•
dera, kupio 205 ra~unara ukupne vrednosti 7,146.932,52 dinara ~ime je bez saglasnosti Uprave
za Trezor o{tetio buyet Republike Srbije za 4,580.886,35 dinara, utvrdili su buyetski inspektori. Primena Zakona o javnim nabavkama u Ministarstvu prosvete nije uvek po{tovana, pa su tako bez tendera na “burazerski” na~in sklapani i poslovi obezbe|ewa, ~i{}ewa, prevo|ewa i lektorisawa, {to je samo za godinu dana i devet meseci Buyet ko{talo 13,639.204,62
dinara
Dok Vuksanovi} ~eka da ga DSS rasporedi na neku novu funkciju, Vlada Srbije je wegovom pomo}niku za finansije Slavku Karavidi}u dodelila fotequ pomo}nika ministra prosvete za
u~eni~ki i studentski standard
Pi{e: Ivan Nini}
ada je kadar Demokratske stranke Srbije Slobodan
Vuksanovi} 19. oktobra 2004. godine izabran za ministra prosvete i sporta, moglo se naslutiti da }e prosvetni sistem u Srbiji biti dokraj~en, {to se ubrzo i dogodilo.
Kako me{etarewe kre}e od vrha “piramide” tako je i u
prosvetnom sistemu izvor me{etarewa upravo Ministarstvo prosvete. Ovo potvr|uje i nalaz o kontroli finansijskog poslovawa i zakonite upotrebe buyetskih sredstava
ovog ministarstva, koji je 12. marta 2007. godine sa~inila
Republi~ka buyetska inspekcija.
U ciqu marketinga i promocije svog rukovo|ewa, ministar Vuksanovi} je 2. februara 2005. godine organizovao
“Svetosavski donatorski sastanak”. Tada je prema re~ima
pomo}nika ministra Vesne File, analiza stawa u osnovnim i sredwim {kolama pokazala da je u 100 {kola neophodna rekonstrukcija i opremawe fiskulturnih sala. Zatim je bilo potrebno rekonstruisati i dograditi 242 {kole, nov name{taj je bio potreban za 48 {kola. Za ovaj broj
prosvetnih ustanova je tako|e bilo neophodno modernizovati nastavna u~ila. Isto tako, re~eno je da u 69 {kola treba opremiti kabinete i labaratorije za prakti~nu nastavu.
Informati~ke u~ionice je bilo potrebno otvoriti u 300
{kola, dok su ra~unari bili neophodni u 67 {kola, a nedostajalo je i 12 klavira za nastavu muzi~kog.
Nakon odr`anog Svetosavskog donatorskog sastanka,
Ministarstvu prosvete i sporta su upla}ene donacije za
usavr{avawe nastavnog procesa. Preduze}e “Telekom Srbija” je doniralo 100.000,00 dinara, a “Centrobanka” je donirala 140.000,00 dinara. Svoju “slamaricu” su malo vi{e
odre{ile Kompanija “Internacional CG” uplatom donacije u iznosu od 500.000,00 dinara i Kompanija “Graditeqin`ewering” koja je donirala 650.000,00 dinara.
Kako je ustanovila Buyetska inspekcija, nakon odr`ane
donatorske koferencije od strane Ministarstva prosvete,
bez sprovedenog postupka javnih nabavki suprotno odredbama ~lana 20 i 24 Zakona o javnim nabavkama, zakqu~en je
K
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
ugovor o kupovini ra~unarske opreme. Ugovor broj: 404-05971/2005-01 je zakqu~en dana 26. maja 2005. godine sa preduze}em “Tehnicom computers” iz Beograda. Vrednost 111 ra~unara je fakturisana na 3,880.855,47 dinara.
Ministarstvo prosvete je dana 8. septembra. 2005. godine izvr{ilo uplatu prema navedenoj fakturi i to prenosom buyetskih sredstava u iznosu od 3,880.855,47 dinara. Me|utim, prodavac “Tehnicom computers” je naknadno izvr{io
preostali deo ugovorene obaveze, pa je kupcu za potrebe odre|enih {kola isporu~io dodatnih 72 ra~unara, za Kraqevo 46, U`ice 20 i @iti{te 6 ra~unara.
Prema konstatataciji Buyetske inspekcije, ukupna vrednost naknadno isporu~enih ra~unara iznosi 2,516.809,55 dinara, {to sa pla}enim fakturama ~ini ugovorenu vrednost
od 6,397.655,02 dinara. Na osnovu toga, Ministarstvo pro-
VELIKA SRBIJA
29
Gazdovawe
svete je dana 31. avgusta 2005. godine iz buyetskih sredstava
izdvojilo dodatnih 700.031,00 dinara kako bi izmirilo obaveze prema prodavcu. Kontrolom ra~una donacije, inspekcija je utvrdila da su ukupne obaveze prema dobavqa~u iznosile 7,146.932,52 dinara, od ~ega je iz sredstava prispele
donacije izmiren dug od svega 2,566.046,17 dinara. Preostali deo duga u iznosu od 4,580.886,35 dinara je izmiren na teret buyetskih sredstava. Celokupan “burazerski aran`man” obuhvata nabavku 205 ra~unara i 5 {tampa~a.
“Ozbiqna akcija”
Dan ranije, pre nego {to su za nadoknadu duga nezakonito opredeqena sredstva iz buyeta, Vuksanovi} se dopisom
obratio i Upravi Trezora. Zatra`io je odobrewe sredstava u iznosu od 4,580.886,35 dinara kako bi izmirio nastali
dug, uz obrazlo`ewe da se “izbegnu sudski sporovi i kamate
sa dobavqa~ima”. Vuksanovi} je tako|e u obrazlo`ewu naveo da ipak tra`i odobrewe buyetskih sredstava i pored
~iwenice da je “svestan situacije da nije sproveden postupak javne nabavke”. Naravno, odobrewe od Uprave Trezora
nije dobio, ali je on na svoju ruku izvr{io pla}awe duga od
4,580.886,35 dinara. Ovo pla}awe nije odgovaralo aproprijaciji za tu namenu u buyetskoj 2005. godini, a Ministarstvo
finansija nije dalo saglasnost, tako da su prekr{ene odredbe Zakona o buyetskom sistemu.
Prema pisanom obrazlo`ewu koje je Buyetskoj inspekciji dostavio Slavko Karavidi}, doskora{wi pomo}nik
ministra za finansije u Ministarstvu prosvete, “postupak
javnih nabavki nije bilo mogu}e sprovesti, jer se u{lo u veoma ozbiqnu akciju za koju je prema zahtevima donatora bio
odre|en veoma kratak rok”. Prema Karavidi}evom opravdawu “bilo je neophodno da Ministarstvo prosvete hitno
obezbedi kontinuitet isporuke ra~unara”.
Ostaje nejasno {ta je to toliko bilo “hitno” da bi se izigrao zakon i nanela {teta buyetu Republike Srbije. Zbog
ovakvog postupka, Buyetska inspekcija je Ministarstvu
prosvete nalo`ila da u roku od 60 dana na ra~un Buyeta Republike Srbije “izvr{i povra}aj sredstava koja su utro{ena suprotno zakonu u iznosu od 4,580.886,35 dinara”.
Burazerski poslovi mimo zakona
Poslovi fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa objekata Ministarstva prosvete (lokacije: Zahumska br. 14 i Dra`e Pavlovi}a br. 15) je bilo povereno preduze}u “Sigurnost Vra~ar”. Ministarstvo prosvete je ovom preduze}u izvr{ilo
30
pla}awe pru`enih usluga obezbe|ewa za prvih devet meseci 2006. godine u iznosu od 3,681.582,73 dinara (sa prenetim
obavezama iz 2005. godine). Me|utim, za ovu vrstu usluga nije sproveden postupak javne nabavke, pa je samim tim prekr{en Zakon o javnim nabavkama.
Poslovi odr`avawa higijene u istim objektima su bili
povereni preduze}u “Budu}nost-Zvezdara”, za ~ije usluge je
u 2005. godini pla}eno 3,313.854,94 dinara, a za prvih devet
meseci 2006. godine pla}en je iznos od 5,941.895,29 dinara. U
ovom slu~aju ugovor tako|e nije dodeqen u postupku i na na~in predvi|en ~lanom 20 Zakona o javnim nabavkama.
Javnom novinskom izdava~kom preduze}u “Prosvetni
pregled” iz Beograda je 10. februara 2005. godine ispla}eno 300.802,14 dinara na ime autorskih honorara. Usluge po
ugovoru se odnose na prevo|ewe zbirki zadataka iz materweg jezika i matematike za polagawe kvalifikacionog ispita za upis u sredwe {kole. Istom preduze}u je 21. marta
2005. godine ispla}eno jo{ 401.069,52 dinara na ime autorskih honorara za recenzente zbirki re{ewa zadataka za polagawe kvalifikacionog ispita. Ove isplate su, prema navodima buyetske inspekcije, “odobrene od strane Jankovi}
Milo{a, zamenika ministra, bez sprovo|ewa postupaka
javne nabavke {to je bila obaveza shodno odredbama Zakona o javnim nabavkama, niti je obezbe|eno adekvatno mi{qewe Uprave za javne nabavke”.
Ministarstvo prosvete je dana 14. februara 2005. godine zakqu~ilo ugovore o delu sa dve vanredne profesorke
Filolo{kog fakulteta. Predmet ovih ugovora je izrada
nastavnih programa {panskog i italijanskog jezika kao izbornih i obaveznih nastavnih predmeta za osnovne {kole i
gimnazije. Obaveza za izvr{ewe ugovorenih poslova je precizirana do 31. decembra 2004. godine. Vrednost jednog ugovora je 153.614,00 dinara, a drugog 92.169,00 dinara. Buyetska
inspekcija je konstatovala da su ovi ugovori o delu zakqu~eni u 2005. godini, a usluge izvr{ene u 2004. godini.
U navedenim slu~ajevima, iz buyeta je mimo zakonske
procedure javnih nabavki za godinu dana i devet meseci ispla}eno 13,639.204,62 dinara.
Karavidi} nagra|en, Vuksa ~eka nagradu
Buyetska inspekcija je utvrdila da su ovla{}ena lica za
raspolagawe sredstvima iz buyeta Republike Srbije u Ministarstvu prosvete bili Slobodan Vuksanovi}, ministar,
i Slavko Karavidi}, pomo}nik ministra za finansije.
Po preporuci novog ministra prosvete Zorana Lon~ara, na sednici Vlade Republike Srbije koja je odr`ana 11.
oktobra 2007. godine, Slavko Karavidi} je razre{en du`nosti pomo}nika ministra za finansije u Ministarstvu
prosvete. Prema Lon~arevom predlogu i odluci Vlade, na
to mesto je postavqen Milanko Peri{i}. Me|utim, istog
dana Vlada je postavila Slavka Karavidi}a na polo`aj pomo}nika ministra za u~eni~ki i studentski standard u Ministarstvu prosvete. Da li je ova “foteqa{ka turbulencija” samo privremeno re{ewe da Karavidi} ne bi propevao
o me{eterawu kadrova DSS-a u Ministarstvu prosvete,
ostaje nam da vidimo nakon konkursa koji }e prema zakonu
biti raspisan po~etkom naredne godine.
U svojim izjavama za medije Slobodan Vuksanovi} ka`e
da je on “strana~ki ~ovek i da ~eka da mu stranka dodeli neku funkciju”. Prema odre|enim saznawima Vuksanovi}u je
bilo obe}ano mesto direktora JP “Slu`beni glasnik”, ali
je ubrzo ispao iz igre za tu fotequ. Da li }e Vojislav Ko{tunica zbog “uspe{nog” ministrovawa nagraditi Vuksanovi}a nekom novom funkcijom, ili }e ga DSS porglasiti
“tehnolo{kim vi{kom” i pustiti “niz vodu”, ostaje nam da
vidimo. Ono {to je svakako izvesno, jeste ~iwenica da Vuksanovi} ne}e odgovarati za svoje me{etarewe.
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Zloupotreba {kolstva
Vrbovawe sredwo{kolaca uz podr{ku Borisa Tadi}a
Podmladak
Sowe Biserko u akciji!!!
• Posle “stru~nog predavawa”, koje je nedavno u Kragujeva~koj gimnaziji odr`ao Nenad ^anak,
“prosvetiteqstvom” sredwo{kolaca po~ela je da se bavi i Sowa Biserko. Za razliku od ^anka, Biserko to ~ini na jedan perfidniji na~in, uz podr{ku pojedinih dr`avnih organa i institucija
Pi{e: Ivan Nini}
oktobru mesecu, sredwu Pravno-poslovnu {kolu “Beograd” (do septembra 2007. godine nosila je naziv:
Pravno-birotehni~ka {kola “9. maj”), posetili su
omladinci Helsin{kog odbora za qudska prava. Na sastanku koji je odr`an uz prisustvo psihologa {kole i predstavnika U~eni~kog parlamenta, koordinatori iz omladine Helsin{kog odbora, {koli, odnosno U~eni~kom parlamentu,
ponudili su “saradwu na zajedni~kim projektima i finansijsku podr{ku”.
U drugoj poseti, koordinator omladine Helsin{kog odbora, Naim Leo Be{iri, na li~no insistirawe, prisustvovao je sednici U~eni~kog parlamenta Pravo-poslovne
{kole “Beograd”. Tom prilikom, u~enicima je ponudio saradwu sa Helsin{kim odborom, koja bi se ogledala u “organizovawu radionica i tribina na kojima bi bio prisutan i
neko od narodnih poslanika”. Prema re~ima “mladog koordinatora” iz Helsin{kog odbora, wihov ciq je da realizuju ve} pripremqene projekte i na taj na~in “unaprede rad
u~eni~kih parlamenata u sredwim {kolama”. Kao primer
drugih {kola u kojima planiraju realizaciju projekata, naveli su Tre}u i [estu beogradsku gimnaziju.
“Velika Srbija” istra`ila je o kakvoj vrsti “prosvetiteqstva” koje misionare ~lanovi podmlatka Sowe Biserko, se radi i uz ~iju podr{ku ovaj “korov” planira da se {iri i truje sredwo{kolce u Srbiji.
Naime, Helsin{ki odbor ima dobro razvijenu “infrastrukturu”, odnosno svoj podmladak u nekoliko gradova
biv{e SFRJ. Nedavno je osnovana i organizacija koja nosi
naziv “Omladinska grupa Helsin{kog odbora za qudska
prava u Srbiji – kancelarija u Beogradu”. Kao osniva~i ove
beogradske kancelarije potpisani su Naim Leo Be{iri,
Mirela Milojevi}, Jelena Bubowa, Ivana Slemen{ek,
Ivana Mari~i} i Ivan \uri}. Re~ je o mladim qudima, koji su ve} dovoqno dobro edukovani i istrenirani, a ~ija je
“ideolo{ka mama” i mentor Sowa Biserko i woj sli~ni.
Podatak da je 11. oktobra 2007. godine na redovnoj Skup{tini Liberalno-demokratske partije Op{tinskog odbora Zvezdare, za ~lana Op{tinskog odbora izabrana Mirela Milojevi}, studentkiwa psihologije, dovoqno govori o
psiholo{kom stawu i ideolo{kom putu koji kao svoj “doma}i zadatak” slede ovi mladi qudi.
Projekat koji nosi naziv “Parlamentarizam”, perfidno je pripremqen, navodno sa ciqem “upoznavawa u~enika
sa qudskim pravima, demokratijom, nenasilnom komunikacijom i drugim va`nim temama”. Ono {to se tako|e navodi
kao ciq projekta, a {to svakako predstavqa su{tinu ove
NVO podvale, jeste da se “kroz ostvarene kontakte, ve}i
U
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
broj mladih qudi ukqu~i u edukaciju Helsin{kog odbora,
a kroz ostvarenu saradwu, omladinska grupa bi se nametnula kao partner ve}em broju |a~kih parlamenata u Srbiji”.
Zna~i, sve je jasno. Soro{ je finansijer, Sowa Biserko je
izvo|a~ radova, a ciqna grupa koju treba indoktrinirati i
privoleti antisrpskom delovawu Helsin{kog odbora – jesu sredwo{kolci.
Poslu`iv{i se lukavstvom i predstaviv{i se kao
“sredwo{kolac zainteresovan za saradwu i u~e{}e na projektu”, novinar “Velike Srbije” je stupio u kontakt sa Naimom Leom Be{irijem, jednim od koordinatora projekta i
jednom od perjanica podmlatka Sowe Biserko. Prema Be{irijevim re~ima “uskoro }e se krenuti sa realizacijom
projekta, samo se o~ekuje podr{ka ministra prosvete”. Kako
smo iz razgovora saznali , omladinci Sowe Biserko za ovaj
projekat “dobili su podr{ku od predsednika Republike,
Narodne kancelarije i Ministarstva za omladinu i sport”.
Tim povodom, novinar “Velike Srbije” je kontaktirao i
sa slu`bom za odnose sa javno{}u Ministarstva prosvete,
i pitao da li je to ministarstvo upoznato sa ovim projektom i “vr{qawem” koordinatora Helsin{kog odbora po
{kolama? U informativnoj slu`bi Ministarstva prosvete nam je re~eno da “ovo ministarstvo apsolutno nije dalo
nikakav vid saglasnosti Helsin{kom odboru, kada je re~ o
saradwi sa sredwim {kolama”. Isto tako, saznali smo da
Ministarstvo prosvete nije dalo saglasnost ni za posetu
Nenada ^anka Gimnaziji u Kragujevcu. U izjavi za na{ list,
iz informativne slu`be Ministarstva prosvete navodi se
da je “svaka {kola posebno pravno lice, kojim rukovodi direktor, koji je ujedno i odgovoran za svoje postupke”.
Povodom vr{qawa omladine Helsin{kog odbora po beogradskim sredwim {kolama, novinar “Velike Srbije” je
kontaktirao i sa gradskim sekretarom za obrazovawe Vladimirom Todi}em. U izjavi za na{ list gospodin Todi} ka`e da omladinci Helsin{kog odbora “nisu i ne}e dobiti
saglasnost za projekat jer to nije u nadle`nosti Gradskog
sekretarijata za obrazovawe”. Me|utim, on ne iskqu~uje
mogu}nost saradwe i ka`e: “Tra`ili su sastanak sa mnom,
imali su ga, ali odobrewe nisu dobili, niti }e od mene dobiti. To je isuvi{e ozbiqna stvar koja je u nadle`nosti Ministarstva prosvete, a ukoliko im Ministarstvo dâ odobrewe, mi kao Sekretarijat moramo pomo}i da se taj projekat sprovede, jer onda, ja nisam nadle`an da to zabranim”.!?
Ono {to je za sada izvesno, jeste da je podmladak Sowe
Biserko zapo~eo agitovawe po sredwim {kolama i vrbovawe sredwo{kolaca uz podr{ku predsednika Republike Borisa Tadi}a i ministarke za sport i omladinu Sne`ane
Markovi}-Samaryi}. Do zakqu~ewa ovog broja “Velike
Srbije” nismo uspeli da saznamo da li je “prosvetiteqki”
Biserko i Ministarstvo prosvete dalo svoj “Amin”.
VELIKA SRBIJA
31
STOP globalizmu
Globalizacija putem transnacionalnih korporacija
Industrijske hidre
• Kao {to se kancerogene }elije {ire na u{trb zdravqa doma}ina ubijaju}i jednu po jednu zdravu }eliju, tako se i ovi privredni kancerogeni mutanti {ire i profitiraju na ra~un privrede i stanovni{tva zemaqa doma}ina
Pi{e: Danilo Tvrdi{i}
ezli~nu, anacionalnu prirodu transnacionalnog kapitala koji preko transnacionalnih kompanija si{e
`ivotne sokove privreda u tranziciji najboqe je izrazio Robert Stivenson, potpredsednik Forda, “Kada stupamo u kontakt sa nekom vladom koja ne voli Sjediwene
Ameri~ke Dr`ave, uvek pitamo: Ko vam je miliji – Velika
Britanija, Nema~ka, Francuska? Raspola`emo mnogim zastavama, izaberite”.
Iz re~i potpredsednika jedne transnacionalne kompanije, Roberta Stivensona, mogli smo razumeti za{to, izme|u ostalog, kod jednog dela stru~ne javnosti ovu vrstu kompanija nazivaju “industrijske hidre”. Re~ je, svakako, o visokom stepenu svake vrste “prilagodqivosti”, kao uostalom
i kod pravih hidri, a sve u ostvarewu krajweg ciqa. Metafora sa hidrama je potpuno ilustrativna. Kao {to se `ivotiwa hidra prilago|ava novoj sredini i sa vi{e krakova
svojih `arnih pipaka si{e `ivotne sokove `rtve, tako i
te “industrijske hidre” si{u resurse, radnu snagu i druge
“`ivotne sokove” nacionalnih privreda zemaqa doma}ina.
One, naime, “kupuju” na razne na~ine pojedince na odgovornim funkcijama u vladi (~ak i cele vlade), deluju kroz lobi grupe u parlamentima, i na taj na~in stvaraju pravne rupe u onim zakonskim aktima koji su bitni za wihovo nesmetano poslovawe. Na sli~an na~in u medijima stvaraju pozitivnu sliku o sebi u javnosti, kroz publicitet, propagandu,
odnose sa javno{}u, agresivan marketing, imaju “svoje” novinare na uredni~kim mestima itd. Dakle, one koriste svoj
“uticaj” na poluge vlasti i na javnost i na taj na~in aktivno deluju na neusvajawe, na primer, antimonopolskih zakona, na sni`avawe poreskih optere}ewa za strani kapital,
izigravawe zakona o za{titi `ivotne sredine... Na ruku
im idu slabo organizovani sindikalni pokreti i politi~ka nestabilnost.
Drugo, gospodin Stivenson u jednoj re~enici otkriva ne
samo svoju poslovnu koncepciju, koja je jasna, ve} i mnogo vi{e od toga, svoju `ivotnu filozofiju i pogled na svet. U
nekoliko redova koji slede poku{a}emo da uka`emo na povezanost i uslovqenost wihove poslovne koncepcije i `ivotne filozofije i wihov kombinovani uticaj na sve sfere `ivota qudi {irom planete.
Mo`emo videti ne samo kroz ovaj, ve} kroz bezbroj sli~nih primera u literaturi i praksi, da nove globalisti~ke
elite, u stvari, nemaju svoj zavi~aj. Ta ~iwenica je zna~ajna,
ne toliko zbog kriti~kog odnosa prema takvom pogledu na
svet (jer svako po svojoj slobodnoj voqi bira svoj put), ve}
zbog ~iwenice da takav, dakle bezavi~ajni pogled na svet,
`ele nametnuti ostatku ~ove~anstva svim dozvoqenim i
nedozvoqenim sredstvima. (Ovde se, svakako, ne misli samo
na zavi~aj u geografskom, ve} i u svakom drugom smislu, na
B
32
zavi~aj kao deo identiteta, kulturnog nasle|a, porekla, nacionalne i verske pripadnosti etni~ke skupine iz koje je
neko potekao…itd). Re~ je, dakle, o simultanom delovawu
politi~kih pritisaka i ekonomskih uslovqavawa kao na~ina ube|ivawa neposlu{nih dr`ava, naroda i vlada u ispravnost svoje vizije sveta, {to uvek ima, kao zavr{nicu,
oru`anu silu. Dakle, kroz takav deformisan pogled na svet
i kroz konkretne aktivnosti za wegovo ubacivawe u svest
posthri{}anskog ~ove~anstva otkriva nam se prava priroda onoga {to se danas zaista de{ava u svim segmentima qudskog `ivota i na svim meridijanima. Otkriva se, dakle,
kristalno jasno priroda i ciqevi procesa globalizacije.
Svedoci smo da se, uporedo sa invazijom transnacionalnih
kompanija, kao svojevrsni nusprodukti wihovog delovawa,
doga|aju korenite promene sociolo{ke, kulturolo{ke,
ideolo{ke, pa ~ak i duhovne su{tine stanovni{tva koje je
predmet kolonizacije. Te promene se, pored narastaju}eg
ekonomskog siroma{tva {irokog sloja stanovni{tva, manifestuju i kroz potro{a~ki mentalitet, fluidan sistem
moralnih normi i vrednosti koji se afirmi{u, materijalizam bez alternative, hedonizam i individualizam itd.
A {ta su, u stvari, transnacionalne kompanije kao ekonomski fenomen (u nastavku TNK), gde su nastale i kakav je
wihov stvarni uticaj na privrede i stanovni{tvo, i koji su
wihovi “strate{ki partneri”? Odgovor na ta pitawa osvetli}e nam jasnije i potpunije pravu prirodu ovog ne samo
ekonomskog, ve}, kako smo ukazali, dru{tvenog, kulturolo{kog, socio-psiholo{kog fenomena dana{wice. To je posebno va`no i za jasnije razumevawe gde se srpsko dru{tvo
i dr`ava trenutno nalazi, a obzirom na proces tranzicije
i vlasni~kog prestrukturirawa koji je u toku.
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
STOP globalizmu
Transnacionalne kompanije su najsna`nija poluga globalizacije, a koliko su one dominantan fenomen na{ega
vremena najboqe govore slede}e brojke:
One ostvaruju 25 odsto ukupne svetske proizvodwe, 66
odsto ukupne svetske trgovinske razmene i 75 odsto ukupne
svetske tehnolo{ke razmene (ovi podaci su utoliko impozantniji ako se uzme u obzir da su sve TNK u vlasni{tvu ne
vi{e od nekoliko stotina qudi na svetu, a koji su okupqeni oko polutajnih i tajnih dru{tava od kojih su najuticajnija: Trilateralna komisija, Bilderberg grupa i Savet za
spoqne odnose).
Transnacionalna kompanija je preduze}e koje posluje u
vi{e nacionalnih privreda preko svojih stranih filijala. Su{tina tako uspe{nog delovawa (kako govore gorwe
brojke) i {irewa TNK je u osnovi vrlo jednostavna: one, naime, raspr{e proizvodwu u potrazi za niskim tro{kovima
(jeftinom radnom snagom, resursima...), a onda je efikasno
integri{u zahvaquju}i niskim tro{kovima transporta i
telekomunikacija. Efikasnu logisti~ku i svaku drugu pomo} one dobijaju od institucija koje su pod wihovom direktnom kontrolom, a to su: u finansijskom sektoru Me|unarodni monetarni fond, Svetska banka i Evropska banka
za obnovu i razvoj, te Evropska investiciona banka, a na poqu protoka robe – Svetska trgovinska organizacija.
Koreni transnacionalnih kompanija
Za~eci onoga {to danas nazivamo TNK, datiraju jo{ pre
vi{e od sto godina kada su takve “industrijske hidre” potresle SAD do samih ustavnih korena usled wihovog
neograni~enog i nesputanog
delovawa. Ovo je dovelo do
usvajawa [ermanovog i Klejtonovog dekreta, dva zakona
protiv nesputanog delovawa
trustova koji su na snazi i danas. Za{to je ova informacija zna~ajna? Zato {to isti
oni koji su pobornici liberalnih ekonomskih tokova,
konkretno vladaju}a svetska
politi~ka oligarhija, a preko delovawa MMF-a, Svetske banke, transnacionalnih
kompanija i drugih finansijskih institucija, (a koji se,
izme|u ostalog, zala`u za
nesputano tr`i{te ~ak i tamo gde ono nema samoreguli{u}u ulogu, koji se zala`u za
neme{awe dr`ave ~ak i onde gde postoje prirodni monopoli, za ukidawe carina,
za smawivawe poreske osnovice za strani kapital itd.),
u sopstvenom dvori{tu se
rukovode potpuno druga~ijom ekonomskom logikom i
principima. To su ~uveni
dvostruki ar{ini “usre}iteqa” novoga doba, a koje smo
mi kao narod i dr`ava imali
prilike potpuno “transparentno” (kovanica ideologa
novoga doba u Srbiji) da osetimo vi{e puta u toku minulih
15-tak godina na svojoj ko`i.
Danas, sto godina nakon usvajawa ta dva zakona u Kongresu SAD, ti industrijski koncerni su mutirali u ve} pomenute, velike “industrijske hidre” ~ije delovawe je ~esto u
potpunoj suprotnosti sa makroekonomskom politikom zemqe koja je predmet ovoga vida kolonizacije. Nave{}u nekoliko “standardnih” primera takvoga delovawa.
“Beneficije”” globalizma
U 1999. godini, na primer, Latinska Amerika je primila 90 milijardi dolara stranih investicija (~itaj: stranih
preuzimawa lokalnih preduze}a). Istovremeno, ovaj region je prijavio deficit od 56 milijardi dolara. Obja{wewe
ovog ekonomskog “paradoksa” je u tome da ova cifra predstavqa odliv po osnovu dividendi i profita koji su “isisali” strani vlasnici i nepovratno izneli “kajmak” van zemaqa doma}ina.
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
VELIKA SRBIJA
33
STOP globalizmu
Drugi primer pokazuje da je glavna “berba” zavr{ena u
posledwoj deceniji pro{loga veka. U zlatnim danima za
pqa~kawe prirodnih bogatstava Rusije, tokom osmogodi{we vladavine kvislin{kog Jeqcinovog re`ima, preko
500 milijardi dolara ruske aktive “pobrano” je preko TNK
i oti{lo na Zapad, {to legalno, {to tajno. Nasuprot tome,
Zapad je investirao mawe od 5 milijardi dolara pre nego
{to je Boris Jeqcin ponovo izabran za predsednika 1996.
godine! Zna~i 5 milijardi dolara unutra, 500 milijardi napoqe. Mo`da je to ekstreman primer “beneficija” ovog vida globalizacije.
Ekonomska “pomo}””
Slede dva primera u kojima se pored obja{wavawa ekonomske su{tine ukqu~uju i prepli}u sociolo{ki, eti~ki,
kulturni i drugi aspekti ovog vida kolonizacije.
Na Menhetnu su 1997. godine odr`ane demonstracije ispred Diznijevih prodavnica. Demonstranti su spre~avali
kupovinu proizvoda kompanije Dizni. Razlog: u javnost je
procurila informacija da pli{ane igra~ke kompanije Dizni, u maloprodaji vredne izme|u 20 i 200 dolara, {iju deca
na Tahitiju za 16 centi na sat u uslovima rada koji nisu primereni qudskim bi}ima, dok direktor Diznija na sat zara|uje 91.000 dolara! Dakle, ovde nije re~ samo o nepostojawu
elementarne ekonomske logike (postojawe ekstraprofita
neslu}enih razmera), ve} je u pitawu logika elementarnog
(ne)morala i (ne)qudskosti glavnih aktera ove pri~e.
Vrhunac horora koji nadmra~uje ostale slu~ajeve ipak je
pri~a o nigerijskom plemenu Ogoni, ~ije je celokupno `ivotno stani{te, Arkadija, sa prebogatom vegetacijom povr{ine 1050 kilometara kvadratnih, detaqno opusto{eno
radom naftnog koncerna [el (re~ je o kompaniji koja je na{oj javnosti poznata i po tome {to predstavqa jednog od
glavnih pretendenata na kupovinu NIS-a). Posledice ovakvog vida ekonomske “pomo}i” ove kompanije su: masovna
umirawa qudi na tom podru~ju, drugi su se iselili, dok su
tre}i bili prinu|eni na vo|ewe gerilskog rata protiv
[ela. Vo|a pokreta za opstanak ogonskog naroda Ken Saroviva, dobitnik me|unarodne Goldmanove nagrade za za{titu `ivotne sredine 1995. godine, ubijen je pod nerazja{wenim okolnostima nedugo po{to je uspeo da internacionalizuje problem zemqe naroda Ogoni. A kako je Nigerijska
vlada reagovala na ekolo{ku katastrofu, na smrt i iseqa-
34
vawe sopstvenog stanovni{tva sa svojih ogwi{ta? Vlada
Nigerije je pravno za{titila svog “strate{kog partnera”
od deran`irawa i svih nastalih tro{kova, ali i od onih
tro{kova kojima bi bio izlo`en u slu~aju da mora pla}ati
od{tetu `rtvama zaga|ewa!
Ovo su samo neki u moru primera subverzivnog delovawa transnacionalnih kompanija na zemqe “periferije” i
na wihov dru{tveno-ekonomski sistem. Za druge nikada ne}emo saznati jer je industrija uklawawa tragova koji “smrde ne~ovje{tvom”, kako re~e Vladika Wego{, dostigla tako visok stepen da samo kardinalna gre{ka u nekoliko
“{rafova” istovremeno mo`e zakratko poremetiti uhodani “mehanizam” beskrupuloznih plutokrata novog svetskog
poretka. ^ak i kad se to desi, kao u gore navedenim primerima, sve se zavr{ava na obe}awima da }e gre{ka biti ispravqena i da }e se ubudu}e pridr`avati pravila i pona{awa socijalne odgovornosti, qudskih prava itd. Na`alost, vrlo ~esto smo svedoci kako se oni u praksi, u stvari,
potpuno otvoreno izruguju svim normama qudskih prava i
vrednosti, koje su, da ironija bude potpuna, sami, preko svojih politi~kih eksponenata, deklarativno ustanovili kao
civilizacijsku normu.
Ne postoji dovoqno jak mehanizam na drugoj strani koji
bi takvu vrstu pona{awa priveo ka “poznaniju prava”, o kome je tako|e govorio gore pomenuti vladika.
Srbija na putu svetskog poretka (bez)vrednosti
[to je mawi suverenitet dr`ave, {to je danas i sa na{om dr`avom slu~aj, uticaj ovih industrijskih hidri se
progresivno pove}ava i obrnuto.
Dakle, era beskrupuloznih plutokrata je tu. A svako od
nas treba da se zapita i odlu~i kojoj zastavi u vremenu te
“nove (v)ere” `eli da se pokloni i svojim srcem i `ivotom
da slu`i. Da li }emo se pokloniti i slu`iti onim mnogobrojnim zastavama, odnosno onoj svetskoj nadzastavi bez zavi~aja i du{e, ledeno hladnoj i bezbojnoj gusarskoj zastavi
novog svetskog poretka (bez)vrednosti koja nam se name}e
(a o kojoj je govorio potpredsednik Forda Robert Stivenson u uvodu teksta)? Ili }emo, pak, te`iti da slu`imo zastavi istine, pravde, ~ovekoqubqa, koja je uklesana kao neki nevidqivi poziv “odozgo” u vidu savesti u svako qudsko
srce? Ovde svakako ne mislim da se zastavama tog novog poretka poklonila i da im slu`i ~itava armija onih koji su
prinu|eni da rade za par~e hleba i golu egzistenciju za svoje porodice u tim kompanijama, ve} mislim na one koji prihvataju svet po tim nakaznim eti~kim na~elima novog “raja na zemqi” i na wima zasnivaju svoj odnos prema bli`wem
i drugim qudima. A samo od na{eg slobodnog izbora i voqe, dakle, zavisi kojoj }emo se zastavi prikloniti.
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Podsetnik
[esnaest godina Republike Srpske
Prepolovila
samu sebe
• Zahvaquju}i pritiscima Zapada i svojim nedoraslim, na vlast i novac pohlepnim predstav-
nicima, Republika Srpska je od Dejtona do danas ostala bez himne, zastave, grba, novca, carine, vojske, obave{tajne slu`be, pravosu|a, prava da daje dr`avqanstvo, izdaje li~na dokumenta, registarske tablice na vozilima, odobrava investicije i – Br~kog, ~ime je i prakti~no
prekinuta na dva dela
Pi{e: Du{an Mari}
a Svetog Stefana, 9. januara, navr{ava se {esnaest
godina od progla{ewa Republike Srpske, a na Aran|elovdan 21. novembra navr{ilo se trinaest godina
od postizawa Dejtonskog sporazuma, kojim je Republika
Srpska i me|unarodno priznata kao jedan od dva entiteta u
Bosni i Hercegovini. Godi{wice progla{ewa i priznawa, Republika Srpska do~ekala je samo sa ~etvrtinom atributa dr`avnosti i nadle`nosti koje je imala pre 16, odnosno 13 godina. U me|uvremenu, ostatak su raskr~mili oni
{to su se zakleli da }e ih sa~uvati - srpski politi~ari i
wihove stranke. Oni koji su imali premalo znawa i hrabrosti da ih pametnije i odlu~nije brane od nasrtaja tzv.
me|unarodne zajednice, predvo|ene SAD i NATO-om, i
previ{e alavosti prema dr`avnim funkcijama i lagodnom
`ivotu koje su im one donosile.
Zvu~i neverovatno, ali ta~an broj nadle`nosti koje su
uz srpsku saglasnost sa Bawaluke prenete na Sarajevo, ne
zna ~ak ni Vlada Republike Srpske!? Naj~e{}e se operi{e
sa brojkom od “~etrdesetak”, mada ima onih koji tvrde da ih
je vi{e od stotinu. Taj podatak sam po sebi govori sa koliko (ne)odgovornosti se politi~ari u Bawaluci odnose prema svojoj ustavnoj obavezi da {tite interese srpskog naroda i Republiku Srpsku. Suo~en sa ovom nepoznanicom, sada{wi premijer Milorad Dodik nedavno je nalo`io svim ministarstvima da u okviru svojih resora urade izve{taje o
pravima koja su imala u novembru 1995. godine, a danas ih
nemaju.
Ono {to se zna i bez tih izve{taja dovoqno je za zakqu~ak da su u dvanaest godina od zavr{etka rata i Dejtonskog
sporazuma srpski politi~ari udarni~ki pomagali muslimanima, Hrvatima i Zapadu da u miru ostvare svoje ratne
ciqeve protiv srpskog naroda. Neki zbog neznawa i nedoraslosti da vode dr`avne poslove, drugi zbog karijerizma,
N
tre}i zbog straha od ha{ke optu`nice, ~etvrti zbog novca,
a ve}ina wih zbog svega toga zajedno....
Predvodni~ku ulogu u pomagawu Zapadu, muslimanima i
Hrvatima u rastakawu srpskih ratnih vojnih i diplomatskih tekovina, imale su gotovo sve politi~ke stranke u Republici Srpskoj. Jedino srpski radikali nisu {urovali sa
okupatorima Republike Srpske.
U pomagawu Zapadu neke stranke su se u pojedinim periodima nadmetale ne u tome kako da za{tite interese Republike Srpske, ve} kako da Amerikancima i drugim okupatorima pomognu da ostvare svoje antisrpske ciqeve.
Jedino srpski radikali nisu {urovali sa okupatorima Republike Srpske
Jedina politi~ka partija koja se svih ovih godina beskompromisno zalagala za potpuno o~uvawe izvornih dejtonskih ovla{}ewa Republike Srpske, jeste Srpska radikalna stranka. To ju je ko{talo te{kih isku{ewa i udaraca, koje su joj podjednako zadavale okupacione vlasti na ~elu sa tzv. visokim predstavnikom
i vode}e stranke u Republici Srpskoj, koje su sa wima {urovale. Prvi, jer su (dobro) procenili da }e u}utkivawem [e{eqevih radikala zapadno od Drine lak{e uni{titi Republiku Srpsku. Drugi, zato {to su verovali da }e na taj na~in svoju izdaju ratne i dejtonske Republike Srpske lak{e prikriti pred srpskom javno{}u i tako lak{e sa~uvati vlast.
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
VELIKA SRBIJA
35
Podsetnik
Li~na karta Srpske
Republiku Srpsku ~ini 61 op{tina, sa 2.753 naseqa, ukupne povr{ine 25.053 km2. Ima oko 1.470.000 stanovnika. Srba je 90, muslimana oko sedam i Hrvata oko tri odsto. Zaposlenih je 257.000 ili 17,48 odsto. Prose~na plata iznosi 300 evra. Na biroima za zapo{qavawe nalazi se 140.000 prijavqenih. Pribli`no 200.000
penzionera prima u proseku oko 150 evra mese~no.
Postoje dva dr`avna univerziteta sa 30.500, i {est privatnih sa 8.000 studenata. U 789 osnovnih {kola (od
kojih su dve privatne) nastavu poha|a 115.000 u~enika, me|u kojima je 11.100 prva~i}a, dok u 88 sredwih {kola ima 48.332 u~enika.
Glavni grad je Bawaluka, sa 300 hiqada stanovnika.
Iz posledweg rata ostala su 37.633 vojna invalida.
Najdaqe je u tome oti{la nesre}na Biqana Plav{i},
koja je pre deset godina, nakon odmetawa iz SDS-a, institucije Republike Srpske osvajala uz pomo} NATO tenkova.
Crna serija odricawa od nadle`nosti
Zahvaquju}i wima, Srpska se pod pritiskom Zapada,
oli~enog u tzv. visokom predstavniku, najpre odrekla dejtonskog prava da svojim gra|anima daje dr`avqanstvo, ustupaju}i to pravo centralnoj vlasti u Sarajevu. Nakon dr`avqanstva, vlasti u Bawaluci i Palama odrekle su se i prava da izdaju registarske tablice na vozilima i da odre|uju
wihov izgled. U crnoj seriji bez kraja, Srbi u Bosni i Hercegovini su potom ostali bez sopstvenog novca, pa je srpski
dinar zamenila takozvana, ne zna se ~ija, konvertibilna
marka, kojoj konvertibilnost po~iwe i zavr{ava se u imenu.
Srpski politi~ari su olako pristali i na odricawe od
autonomne poreske politike, tako da novac od poreza u Republici Srpskoj sada ubira Uprava za indirektno oporezivawe u Sarajevu.
Pristajawem na jedinstveni Zakon o li~nim dokumentima i putnim ispravama, Srbi su iz svojih li~nih karata, paso{a i saobra}ajnih dozvola, sami “izbrisali” sve oznake
Republike Srpske, tako da se iz wih ni po ~emu ne mo`e zakqu~iti da je wihov vlasnik iz srpskog dela Bosne i Hercegovine. Sporazumom iz Dejtona, Srpskoj su u nadle`nost
pripali carina i za{tita sopstvene granice. Sada te poslove obavqa jedinstvena Dr`avna grani~na slu`ba sa sedi{tem u Sarajevu. Ako RS bude `elela da u budu}nosti pove}a broj telekomunikacionih operatera, televizijskih
ili radio stanica, vi{e to ne}e, kao do pre nekoliko godina, mo}i da u~ini sama, bez saglasnosti hrvatskih i muslimanskih politi~ara.
Uz pomo} okupacionih guvernera, Bawaluka je Sarajevu
“poklonila” i pravosu|e Republike Srpske, koje se utopilo u centralizovani “evropski pravni sistem BiH”. Rezultat je slede}i: u Bosni i Hercegovini ne pro|e ni jedan mesec bez podizawa novih optu`nica i izricawa osu|uju}ih
presuda protiv Srba za po~iwene i izmi{qene ratne zlo~ine. Ali zato jo{ uvek nijedan musliman ili Hrvat nisu
osu|eni za zlo~ine po~iwene nad Srbima. ^iwenica da bosansko pravosu|e jo{ uvek nije podiglo optu`nice ni protiv izvr{ilaca i naredbodavaca takvih zlo~ina kakvi su
Br~ko
Tri godine posle Dejtona, Republika Srpska
prese~ena je na dva dela. Arbitra`om o sudbini
Br~kog presu|eno je da ono bude distrikt. Tako je
prekinut teritorijalni kontinuitet Republike
Srpske, koji joj je garantovan Dejtonskim sporazumom.
36
masakr na hiqade srpskih civila u Sarajevu, Podriwu,
Sanskom Mostu, Mrkowi}u, Bosanskom Brodu i Kupresu,
ili ubistva vi{e desetina vojnika JNA u Dobrovoqa~koj
ulici u Sarajevu i lin~ tri stotine srpskih vojnika u “tuzlanskoj koloni”, govori dovoqno.
Republika Srpska se odrekla i dejtonskog prava da samostalno vr{i privatizaciju svojih preduze}a i odobrava
strane investicije na svojoj teritoriji. Umesto wenih organa, te poslove obavqa Konkurencijski savet Bosne i Hercegovine. Da bi prodala neko svoje preduze}e Bawaluka mora prethodno da obezbedi dozvolu Sarajeva.
@rtve i ubice u istim jedinicama
U nizu, zdravom razumu neshvatqivih, `rtava koje je Republika Srpska u~inila radi ja~awa unitarne Bosne i
Hercegovine i sopstvenog slabqewa, gra|ane je najvi{e revoltiralo ukidawe obave{tajnih slu`bi i Vojske Republike Srpske. Naime, u trenutku kada muslimani i Hrvati
jo{ uvek kriju posmrtne ostatke skoro 1.000 pripadnika
srpske vojske, wihovi pre`iveli saborci, veterani iz danono}nih ~etvorogodi{wih bitaka za odbranu srpskih etni~kih teritorija, uterani su u zajedni~ke jedinice sa wihovim ubicama. Sa onima koji su koliko ju~e ubijali ~lanove wihovih porodica, wihove kom{ije, {kolske drugove,
pqa~kali i do temeqa razarali wihove ku}e i wihova sela.
Saglasnost na takvo poni`ewe srpskog vojnika mogle su
da daju samo moralne ni{tarije koje za vreme rata nisu pu{ku ni u ruke uzele, a kamoli da su u~estvovale u bitkama u
kojima je stvarana Republika Srpska. Dok su srpski rodoqubi ginuli brane}i Nevesiwe, Grahovo, Zvornik, Bratunac, Doboj..., mali politi~ari i veliki kriminalci su na
wihovoj krvi pravili politi~ke karijere i privatne poslovne imperije. Svih ovih 12 godina od zavr{etka rata
upravo takvi ~ine ve}inu u Narodnoj skup{tini i Vladi
Republike Srpske.
Samo takav parlament i takva vlada mogli su da pristanu na ukidawe svih, policijskih i vojnih, obave{tajnih slu`bi Republike Srpske i prenos wihovih ovla{}ewa na zajedni~ku muslimansko-srpsko-hrvatsku Obave{tajno bezbednosnu agenciju i Dr`avnu agenciju za istrage i za{titu
(SIPA).
Posle svih tih nerazumnih, neretko izdajni~kih, po Republiku Srpsku smrtonosnih ustupaka srpskih politi~ara
zapadno od Drine svojim ratnim neprijateqima muslimanima, Hrvatima i wihovim tutorima iz Va{ingtona i Brisela, nije ~udo {to su ovi na kraju zatra`ili da se Republika Srpska odrekne i dva posledwa stuba svoje dr`avnosti –
policije i prava veta u zajedni~kim organima vlasti u Sarajevu.
Ukoliko potpi{u saglasnost i na te zahteve, Dodik i
wegovi saradnici potpisali su ukidawe Republike Srpske.
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Da se ne zaboravi
Zlo~in nad srpskim narodom (1)
Stradawe
sarajevskih Srba
• Tokom 1992–1995. godine, srpsko stanovni{tvo je stravi~no stradalo, posebno u muslimanskom delu grada. Srpski civili su bili na svakodnevnoj meti muslimanskih snajperista i minobaca~a, a od 1994. u zlo~ina~kom divqawu pridru`io im se i NATO. Crna lista ubijenih Srba je ogromna
Pi{e: Milivoje Ivani{evi}
at u Bosni i Hercegovini nastao je dobrim delom i zato {to su muslimani ovu biv{u jugoslovensku republiku du`e vremena, pogotovo od kada su ih komunisti~ki ideolozi proklamovali za naciju, smatrali svojim
posedom. Svi poku{aji da se organizuje dr`ava tri ravnopravna naroda propadali su pred muslimanskim stavom da
su oni narod koji ima ve}a prava i od Hrvata i od Srba. Takav stav je bio dominantan i u slu~aju Sarajeva. Taj grad je,
po wima, mogao biti samo muslimanski.
Me|utim, stvarnost je bila druga~ija. Podru~je grada
Sarajeva ima deset op{tina i 340 prigradskih i seoskih naseqa (muslimanskih naseqa je 59, mnogo vi{e je srpskih –
105 i najvi{e me{ovitih – 176). Prema popisu 1991. godine
u Sarajevu je `ivelo 526.000 stanovnika, Srba 158.000 (30,0
odsto), Jugoslovena 56.000 (10,6 odsto), Hrvata 35.000 (6,7 odsto), ostalih 18.500 (3,5 odsto), muslimana 258.000 (49,2 odsto)1). Svaka sarajevska op{tina imala je svoj prete`no
srpski i svoj prete`no muslimanski ili hrvatski deo. To je
prastaro, vi{evekovno nasle|e ovog grada. Tako su bile podeqene ne samo sarajevske op{tine, ve} i kvartovi i naseqa, pa ~ak i ulice. Bilo je i izuzetaka, ali veoma malo. Ta
ve} postoje}a, nasle|ena podela po etni~koj osnovi u dobroj meri je uticala na predlog koji je svojevremeno dalo
rukovodstvo Srpske demokratske stranke da se u organizaciji uprave grada primeni “briselski model”.2) Muslimani su to odbili. Oni su i tada po svaku cenu hteli upravu
nad celim gradom.
Ve} prvih meseci oru`anog sukoba u Sarajevu su uspostavqene linije me|usobnog razdvajawa koje su se u dobroj
meri podudarale sa pomenutom etni~kom podelom grada.
Tada i tako uspostavqene granice izme|u strana u sukobu,
sa malim povremenim odstupawima u toku muslimanskih
ofanziva i poku{aja proboja, ostale su skoro nepromewene do kraja rata. Treba objasniti osnovni smisao muslimanskih ofanzivnih akcija i poku{aja proboja linija srpske
odbrane. One su, za uglavnom neupu}enu javnost, preduzimane radi navodne deblokade grada, a stvarni ciq je bio zaposedawe i osvajawe srpskih teritorija i okupacija okolnih
srpskih naseqa. Vojska Republike Srpske nije blokirala
nijedan deo Sarajeva, ona je samo branila svoj deo grada i
okolno srpsko seosko podru~je. Usled toga Vojska Republike srpske nalazila se sve vreme rata blokirana u duplom
prstenu Armije Bosne i Hercegovine. Unutra{wu stranu
prstena ~inio je deo jedinica Prvog korpusa (ja~ine 35.000
R
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
boraca), a spoqnu stranu ostale jedinice Prvog korpusa
(oko 43.000 boraca)3) sa delom formacija Drugog i Sedmog
Korpusa (Tuzla i Kowic) i jedinicom ja~ine divizije sa teritorije Gora`da. Sarajevsko-romanijski korpus VRS brojao je izme|u 16.000 i 18.000 boraca, od ~ega je oko tre}ine
snaga bilo usmereno na za{titu zale|a, odnosno spoqnog
prstena obru~a u kome se nalazio korpus. Prema nalazu generala Radovana Radinovi}a, ukupna povr{ina zone sarajevskog rati{ta iznosila je negde oko 250 km2.4)
Logori za Srbe u muslimanskom delu Sarajeva
Ogromna ve}ina srpskog stanovni{tva, procewuje se
oko 120 000 lica, `ivela je tokom rata u srpskom delu grada, dok je na muslimanskoj, znatno mawoj teritoriji, ostalo
blokirano, ili zarobqeno, oko 40 000 gra|ana srpske nacionalnosti. Ti qudi su, nasuprot me|unarodnom humanitarnom pravu i @enevskoj konvenciji, postali etni~ki taoci
i nije im bilo dozvoqeno da napuste muslimansku teritoriju. Kori{}eni su za medijske manipulacije i stvarawe
la`ne slike o multietni~kom Sarajevu, ali i za prinudne
radove na kopawu tran{eja za potrebe muslimanske vojske
i ostale fizi~ke poslove u gradu, zlostavqawa, ucene, ubi-
VELIKA SRBIJA
37
Da se ne zaboravi
stva... Za wih su otvoreni privatni, dr`avni, vojni i civilni logori u kojima su bili izlo`eni svim oblicima psihi~ke i fizi~ke torture. Prema svojevremeno objavqenim
podacima beogradskog Komiteta za prikupqawe podataka o
izvr{enim zlo~inima protiv ~ove~nosti i me|unarodnog
prava, u muslimanskom delu Sarajeva nalazila su se 123 logora za Srbe,5) a procewuje se da je kroz wih pro{lo oko 20
000 lica, ili svaki drugi Srbin koji je prisilno zadr`an u
muslimanskom delu grada. Broj ubijenih srpskih zato~enika u tim logorima, usled nedostatka finansijskih sredstava i opstrukcije muslimanskih vlasti, samo je delimi~no
istra`en. Terorisawe Srba blokiranih u muslimanskom
delu grada trajalo je sve vreme rata.
@ivot i patwe Srba u muslimanskom delu Sarajeva u
razdobqu 1992-1995. god. nisu se razlikovali od `ivota i
patwi Jevreja u Berlinu za vreme Hitlerove vladavine.6)
Ono {to je od dolaska na vlast nacista za Jevreje u Berlinu bio Gestapo, to su za Srbe u Sarajevu bile Sanyaklije,
uglavnom dr`avqani SRJ, odnosno Srbije i Crne Gore
(wih nikad srpske ili crnogorske vlasti nisu pozvale na
odgovornost za te zlo~ine). Kad ve} pomenusmo Drugi svetski rat moramo podsetiti na stravi~nu, uglavnom nepoznatu, ~iwenicu da je u razdobqu 1992-1995. godine pod muslimanskom vla{}u Alije Izetbegovi}a u Sarajevu ubijeno
vi{e Srba nego od usta{a i Nemaca za vreme Drugog svetskog rata i nema~ke okupacije u tada{woj Paveli}evoj Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. U bazi podataka Muzeja genocida iz Beograda u razdobqu Drugog svetskog rata 1941-1945.
god. evidentirano je u Sarajevu ukupno 2 278 ubijenih Srba.
A u razdobqu posledweg rata 1992-1995. godine, prema prethodnim i jo{ nepotpunim podacima, registrovano je skoro
tri put vi{e stradalih Srba. Na dan pisawa ovog priloga
za Veliku Srbiju, u spiskovima beogradskog Centra za istra`ivawe zlo~ina nad srpskim narodom, koji jo{ nisu
privedeni kraju, upisano je 5 824 stradalih Sarajlija srpske nacionalnosti i jo{ 859 Srba ~ija sudbina do danas nije razja{wena – ukupno 6 683 lica. Najverovatnije da je me|u licima ~ija je sudbina neizvesna prevashodno re~ o pokojnicima za ~ijim telima se jo{ traga, a u mawoj meri o licima koja se nalaze u izbegli{tvu izvan BiH, pa mo`da i na
drugim kontinentima.
Beograd ne zanimaju srpske grobnice,
svetsku javnost ne zanimaju srpske `rtve
Dok su se, podsticani ~estim muslimanskim nasrtajima,
rasplamsavali oru`ani sukobi, da bi smawile patwe civilnog stanovni{tva, srpske vojne i civilne vlasti donele
su dva zna~ajna dokumenta. Prvo je naredba Vlade Srpske
Republike BiH kojom se zabrawuje dejstvo artiqerijom i
te{kim naoru`awem po ciqevima u gradu Sarajevu, izdata
jo{ 20. aprila 1992. godine. Samo u izuzetno te{kim slu~ajevima odobrewe za dejstvo te{kog naoru`awa daje ministar odbrane (formirawem Vojske Republike srpske to
odobrewe je preneto na komandanta Sarajevsko-romanij-
skog korpusa. Tada je uvedeno i pravilo reciprociteta – hitac za hitac, granata za granatu.)7) Drugi dokument je apel
koji je uputio predsednik i Vrhovni komandant RS, dr Radovan Karayi}: “Svim oficirima i vojnicima Sarajevskoromanijskog korpusa Vojske Republike Srpske.” U tom dokumentu se na kraju teksta zahteva: “Budite vojska dostojna va{ih predaka, dostojna srpskog naroda...Budite blistava srpska vojska, koja ~uva svoj narod, dr`avu i svoj
obraz i ugled.”8) Apel za vite{ko pona{awe srpskih boraca motivisan je `eqom da se osujeti mogu}a osvetoqubivost za masakre koje su ~inili muslimani nad srpskim stanovni{tvom, granatirawa srpskih naseqa i ubistva civila. Izjave qudi koji su razmenom iza{li iz Sarajeva – me|u wima, istina retko, i zatvorenika iz muslimanskih logora koji su svedo~ili o tragi~noj sudbini Srba – izazivale su bes i `equ za osvetom kod mnogih boraca. Posebno se
to ispoqavalo kod boraca ~iji su ~lanovi porodice ili
bliski ro|aci ostali u gradu.
Jo{ nisu prona|ene, a kamoli ekshumirane, ni sve grobnice u kojima su pokopani srpski stradalnici u muslimanskom delu grada. To ve} skoro deceniju i po vrlo uspe{no
prikrivaju muslimanske civilne i vojne vlasti. Krajem
septembra ili po~etkom oktobra 2003. godine iz Sarajeva
se, iz uzvratne posete gradona~elniku tog grada, gotovo
trijumfalno sa svojom veoma brojnom svitom, koju su sa~iwavali ugledni umetnici, kulturni i javni radnici i sportisti, vratila Radmila Hrustanovi}, tada predsednik
Skup{tine Beograda. Bila je ponosna {to je zahvaquju}i
kulturnim i sportskim manifestacijama Beograd doprineo da se obezbede dovoqna sredstva za deminirawe {etali{ta i izleti{ta na Trebevi}u. Delegacija se bez stida i
obraza oglu{ila na sve zlo~ine koje su muslimanske vlasti
izvr{ile nad srpskim stanovni{tvom. Oglu{ila se na to
{to nema sredstava da se prona|u i otkopaju grobnice pobijenih Srba. Naprotiv, nagovestila je nove susrete, revije i prijateqske manifestacije za nova deminirawa. Danas,
zahvaquju}i pomo}i Beograda, bez straha da }e nagaziti na
minu, muslimani Sarajeva komotno se {etaju i teferi~e na
zelenim povr{inama Trebevi}a ispod kojih se, po mnogim
realnim slutwama, nalaze skrivena grobna mesta i tela pobijenih Srba. (Da bih spasao du{u i ispoqio bes, ne samo
svoj, oglasio sam se u to vreme preko {tampe i protestovao.)9)
Posle mnogih saznawa, koja su gotovo svakodnevno stizala o stradawu Srba u muslimanskom delu Sarajeva, oglasili su se me{tani srpskog dela grada, Crveni krst i ostale
humanitarne organizacije i vlasti srpskih delova op{tina Rajlovac, Vogo{}a, Centar Sarajevo, Novo Sarajevo,
Iliya i Ilija{ 13. jula 1992. god. i uputili “Apel miroqubivoj svetskoj javnosti za spas zato~enih Srba u Sarajevu”. Odziva u svetu na ovaj apel nije bilo. Patwe sarajevskih Srba su stalno prikrivane i pre}utkivane. Muslimanima je prepu{teno da na miru granatiraju srpske delove
Sarajeva, razaraju i ubijaju. I, uporedo s tim, da na miru u
svom delu grada sa Srbima rade {ta im je voqa.
Napomene:
1) “Nacionalni sastav stanovni{tva Bosne i Hercegovine, popis 1991. godine”, Savezni zavod za statistiku, Beograd, 1992.
2) Glavni grad Belgije ima 17 op{tina koje su me|usobno podeqene na flamanske i valonske. Isto je, po tom srpskom vi|ewu, trebalo
u~initi i u Sarajevu. Srbi imaju svoje, a muslimani svoje op{tine.
3) Brig. general Neyad Ajnayi}: “Odbrana Sarajeva”, ITD Sedam, 2000, Sarajevo.
4) General Radovan Radinovi}: “La`i o sarajevskom rati{tu”, Svet kwige, Beograd, 2004.
5) Komitet za prikupqawe podataka o izvr{enim zlo~inima protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava, Deseti izve{taj Vlade SRJ,
“Logori za Srbe na teritoriji biv{e SFRJ”, Beograd, 2000, str. 13.
6) Jevreji su, da bi se sa~uvali od mogu}eg stradawa, masovno napustili Sarajevo u organizaciji raznih svojih institucija, specijalnim
letovima i konvojima i krajem 1992. godine vi{e ih nije bilo u ovom gradu. Srbima to nije dopu{teno.
7) Naredba je izdata 20. aprila 1992, registrovana pod br. 03-45/92, a potpisao je predsednik vlade prof. dr Branko \eri}.
8) “Milosr|e i apeli dr Radovana Karayi}a”, Me|unarodni odbor za istinu o Radovanu Karayi}u, Beograd, 2004, str. 245.
9) “Zaboravqena stradawa Srba – povodom posete gospo|e Radmile Hrustanovi} Sarajevu”, “Glas javnosti”, 13. oktobar 2003.
38
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Manipulacije
NE – novoj NDH!
Pi{e: Ratko Li~ina
arena la`a zvana “demokratski parlamentarni izbori u Republici Hrvatskoj” do{la je i pro{la.
Sve na {to je ukazivala Vlada Republike Srpske
Krajine u progonstvu pokazalo se ta~nim.
Naime, Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu
ukazivala je i ukazuje na notornu, nespornu ~iwenicu da Srbi iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske od 1995. godine
do dana{weg dana fakti~ki ne u~estvuju u ovim takozvanim
demokratskim izborima i da ne priznaju nakaznu dr`avnu
tvorevinu zvanu Republika Hrvatska.
Na podru~ju prijeratne Socijalisti~ke Republike Hrvatske, prema procjenama Vlade Republike Srpske Krajine
u progonstvu, `ivjelo je od 800.000 do milion Srba. Ova
brojka se nikad nije mogla ta~no utvrditi, jer su svi popisi od Drugog svjetskog rata do danas bili krivotvoreni i
obi~no je broj Srba bio smawivan. Tako je na popisu 1991.
godine bilo 581.000 Srba i 105.000 Jugoslavena. Znaju}i za
ovu tendenciju smawivawa broja Srba, Vlada Republike
Srpske Krajine u progonstvu smatra da se realan broj Srba
koji su `ivjeli u nekada{woj Hrvatskoj kretao od 800.000
do milion.
Prema hrvatskim podacima i podacima Komesarijata za
izbjeglice Republike Srbije broj Srba koji je podigao hrvatska dokumenta kre}e se oko 200.000, ta~nije 229.000.
Ova brojka se obi~no la`no prikazuje kao broj Srba koji se vratio u Hrvatsku. Ustvari, radi se o qudima koji su
radi raznih ciqeva podigli hrvatska dokumenta: da bi regulisali neka imovinska prava, prava iz radnog odnosa,
prava na penzije i sli~no.
Od povratka Srba na ogwi{ta, bar ne takvog kakvim ga
prikazuju vlade Hrvatske i Srbije (udru`eno!), o~ito je,
nema ni{ta!
To su najslikovitije pokazali upravo pro{li parlamentarni “demokratski” izbori u Republici Hrvatskoj.
O ~emu se radi?
Uo~i ovih izbora krenula je velika kampawa, podr`ana
kako od Vlade Hrvatske tako i od Vlade Srbije preko Komesarijata za izbjeglice, te od svih velikih medija, kako dr`avnih, tako i privatnih sa nacionalnom frekvencijom, da
Srbi iza|u na izbore.
Hrvatski izborni zakon unekoliko se razlikuje od izbornog zakona u Srbiji. Kao i ovdje, izbori su proporcionalni, ali umjesto jedne ima 12 izbornih jedinica. Hrvatska je podjeqena u deset izbornih jedinica u kojima se u svakoj bira 14 zastupnika – poslanika, jedanaestu izbornu jedinicu daje dijaspora, a dvanaesta izborna jedinica je takozvana izborna jedinica za nacionalne mawine.
U ovoj izbornoj jedinici zagarantovano je 8 mjesta za
pripadnike nacionalnih mawina, od kojih su tri mjesta zagarantovana za srpske predstavnike. Pripadnici nacionalnih mawina glasaju tako da se na bira~kom mjestu opredjele za glasawe u dvanaestoj izbornoj jedinici i glasaju samo za predstavnike svog naroda.
Dosad su Srbi svoje predstavnike u hrvatski Sabor birali iskqu~ivo na ovoj izbornoj jedinici, ali ove godine
Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS) Vojislava
[
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
Stanimirovi}a i Milorada Pupovca iza{la je na izbore i
u 9. izbornoj jedinici, jedinici koja obuhvata djelove okupiranog podru~ja Republike Srpske Krajine, to jest podru~je Sjeverne Dalmacije i Like, ili kako to sad u hrvatskoj administrativnoj podjeli nazivaju podru~je triju `upanija: li~ko-sewske, zadarske i {ibensko-kninske. Procjena ove bratije bila je da imaju {ansu da u ovoj izbornoj
jedinici pre|u cenzus i da time pove}aju broj zastupnika
Srba u hrvatskom Saboru sa (zagarantovana) tri na ~etiri
ili ~ak pet.
Ovakvu aktivnost zdu{no su podr`ale obe vlade, kako
ona hrvatska otvarawem 15 bira~kih mjesta u 7 gradova u
Srbiji, tako i srpska, kampawom u medijima i finansirawem odlaska autobusa na glasawe u Hrvatsku.
Me|utim, o~ito, bio je to ra~un bez kr~mara!
Srpski narod iz okupirane Republike Srpske Krajine i
Hrvatske i ovaj put dao je jasan odgovor {ta misli o stepenu hrvatske “demokracije”! Svih ovih godina Kraji{nici
ne glasaju i rezultati to jasno govore!
Na parlamentarnim izborima 2003. godine odaziv na izbore od strane Srba bio je minoran. Naime, ukupan broj
glasa~a koji je iza{ao na te izbore bio je 47.000. Na posledwe izbore, 2007. godine, odaziv srpskih glasa~a bio je jo{
mawi! Ukupan broj iza{lih srpskih bira~a na 12. izbornoj
jedinici bio je 25.000, a lista Samostalne demokratske srpske stranke u 9. izbornoj jedinici osvojila je 9.000 glasova,
{to ukupno ~ini 34.000 srpskih bira~a ili 13.000 bira~a
mawe! Milorad Pupovac je na 12. izbornoj jedinici osvojio
15.000 glasova (10.000 glasova mawe nego 2003. godine!) Vojislav Stanimirovi} osvojio je 13.000 glasova (12.000 glasova mawe nego 2003. godine!), a Ratko Gajica osvojio je 9.000
glasova (7.000 glasova mawe nego 2003. godine!).
Porazne ~iwenice su jo{ ve}e kad se ovaj broj uporedi
sa podacima koliko je Srba `ivjelo u nekada{woj Hrvatskoj (800.000 – 1,000.000), odnosno sa brojem Srba koji danas
posjeduju hrvatska dokumenta (229.000).
Kad se ove brojke uporede, dobijaju se stravi~ni procenti koji predo~avaju prave razmjere etni~kog ~i{}ewa Srba iz okupirane Republike Srpske Krajine i Hrvatske:
VELIKA SRBIJA
39
Manipulacije
– od nekada{weg broja Srba na ove izbore iza{lo je oko
3,7 odsto bira~a;
– od broja Srba koji posjeduju hrvatske dokumente iza{lo je 14,8 odsto bira~a.
Kad se uporedi broj iza{lih srpskih bira~a – 34.000, sa
brojem stanovnika Hrvatske – 4,700.000, dobija se porazan
procenat od 0,7 odsto.
Demokratski kapacitet sada{wih “srpskih” predstavnika je slijede}i:
– Milorad Pupovac “u`iva” 1,7 odsto, odnosno 6,5 odsto
“srpske” podr{ke;
– Vojslav Stanimirovi} 1,4 odsto, odnosno 5,7 odsto “srpske” podr{ke;
– Ratko Gajica – 1 odsto, odnosno 3,9 odsto “srpske” podr{ke;
– “Kapacitet” SDSS-a (25.000) je 2,8 odsto, odnosno 11
odsto me|u srpskim bira~ima!
Dakle, qudi sa ovakvom “masom” glasa~a i ovakvim procentualnim u~e{}em u srpskom politi~kom tkivu danas za
sebe tvrde da su politi~ki predstavnici Srba u Hrvatskoj!
`ive u Srbiji, a koji su aktivni u takozvanim izbjegli~kim
udru`ewima. Radi se o Milojku Budimiru, Udru`ewe Srba
iz Hrvatske, Radetu Matija{u, Demokratska inicijativa
Knin i ^edi Mari}u, Udru`ewe porodica nestalih iz
Krajine. Indikativno je da se radi o istim qudima koji su,
uz izuzetak Mari}a, ove godine u vreme Bo`i}a bili gosti
u Zagrebu kod Mesi}a i Sanadera.
Ovdje se radi o pristupu koji se primjewuje prema Srbima Kraji{nicima prakti~no od 1995. do danas i koji provode sve srpske vlasti i kompletan srpski politi~ki establi{ment, uz ~asni izuzetak Srpske radikalne stranke koja je Republiku Srpsku Krajinu uvijek smatrala i smatra
srpskom zemqom i okupiranom teritorijom.
O kakvom se pristupu radi?
Odmah nakon hrvatskih zlo~ina~kih operacija “Bqesak” i “Oluja” i okupacije Republike Srpske Krajine, zone
pod za{titom UN, u progonstvu srpski politi~ki kraji{ki korpus se kontinuirano rastura, pretvaraju}i Srbe
Kraji{nike u nepoliti~ku, obezglavqenu masu, svode}i
srpsko pitawe u Hrvatskoj sa nacionalnog i dr`avotvornog na nivo humanitarnog i socijalnog, to jest pitawa qudskih prava.
Iz tog razloga spre~ava se svaki ozbiqan poku{aj politi~kog organizovawa Kraji{nika i kraji{kih institucija u progonstvu, a kao predstavnici Kraji{nika inaugurisana su razna udru`ewa gra|ana, bez prave podr{ke u kraji{kom korpusu, e da bi se sa wima lak{e manipulisalo.
I ovaj put, ba{ oko ovih izbora, pri~a se ponovila. Vlada Srbije je preko Komesarijata za izbjeglice vr{ila pritisak na izbjegli~ka udru`ewa da se ukqu~e u kampawu izbora u Hrvatskoj, ucjewuju}i ih sredstvima iz buyeta namjewenim za wihov rad.
Odre|en broj ~asnih udru`ewa, kao {to su Udru`ewe
ratnih vojnih invalida, Udru`ewe za pomo} prognanim
Kraji{nicima i jo{ neka nije pristao na ovu ucjenu, dok su
neka, prije svega udru`ewa gore navedenih kandidata na izborima, pristala na ovu prqavu igru u kojoj preko u~e{}a
na parlamentarnim izborima nazovidemokratske Hrvatske
obezbe|uju demokratski paravan toj istoj dr`avi.
Sve u svemu, zakqu~ak je jasan. Srbi Kraji{nici su jo{
jednom prepoznali podvalu i nisu glasali na izborima za
parlament nove Nezavisne Dr`ave Hrvatske.
Ovim ~inom Kraji{nici su dali za pravo Vladi Republike Srpske Krajine u progonstvu i svim patriotskim
udru`ewima da istraju na putu internacionalizacije srpskog pitawa u Hrvatskoj.
Pritisak vlasti u Srbiji da Srbi
iza|u na izbore u Hrvatskoj
Avantura zvana “u~e{}e na izborima u 9. izbornoj jedinici” pro{la je neslavno. Kao {to smo vidjeli, na ovoj izbornoj jedinici glasalo je 9.000 srpskih glasa~a, nije postignut nikakav rezultat, sem ako se u rezultat ne ra~una to
da su organizatori glasawa na ovaj na~in pomogli Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ-u) da na ovoj izbornoj jedinici uzme jo{ jedan mandat. Naime, po{to se primjewuje
Dontov metod kod podjele mandata, a po{to lista Samostalne demokratske srpske stranke nije pre{la cenzus glasovi su oti{li najja~em to jest HDZ-u koji je na taj na~in
osvojio i deseti mandat (od 14, 4 je osvojio SDP) na ovoj izbornoj jedinici!
Interesantno je da je Samostalna demokratska srpska
stranka kandidovala na ovoj listi i nekoliko qudi koji
40
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Odgovor hegemoniji
Novi
evroazijski yin
• [angajska organizacija za saradwu – novi regionalni ekonomsko-politi~ki i bezbednosni mehanizam predvo|en Kinom i Rusijom.
• Kona~no se pojavio ozbiqan pandan predominaciji NATO-a i SAD, koji snagom svojih vode}ih
~lanica predstavqa po`eqnog partnera za saradwu u svim oblastima
Pi{e: Jadranka Joksimovi}
okom 2001. godine svetska politi~ko-bezbednosna
konstelacija sa institucionalnom predominacijom
evroatlantskih politi~ko-ekonomsko-bezbednosnih
struktura i potencijala, “poreme}ena” je pojavom jedne organizacije, samo naizgled regionalnog zna~aja i delovawa –
[angajske organizacije za saradwu (SCO), koja okupqa
~elnike Kine, Rusije i ~etiri sredwoazijske zemqe, biv{e
republike SSSR-a – Uzbekistana, Kazahstana, Kirgizije i
Tayikistana. Posebno je va`no ista}i da status posmatra~a imaju Iran i Avganistan. Ova organizacija je po~etkom
januara 2004. godine za svoje sedi{te odredila prestonicu
Kine – Peking, gde se nalazi stalni Sekretarijat SCO-a.
Obzirom da su se SAD neposredno nakon teroristi~kih
napada 11. septembra vojno stacionirale, otvarawem svojih
vazduhoplovnih baza, u Kirgiziji i Uzbekistanu, Kina i Rusija su na{le, na sre}u savremenog sveta, zajedni~ki interes za ja~awe regionalne saradwe kako bi se uspe{nije suprotstavile uticaju SAD u wihovoj prirodnoj geografskoj,
politi~koj, ekonomskoj i vojnoj zoni uticaja.
Naime, sam predsednik Rusije, Vladimir Vladimirovi~
Putin, uglavnom nagla{ava da je [angajska organizacija za
saradwu inicijativa koja se bavi pitawima prevashodno
politi~kog i ekonomskog, a bitno mawe pitawima vojnog
karaktera, i da doprinosi “ja~awu me|unarodnog mira i
stabilnosti”. Ipak, nedavno odr`ana vojna ve`ba na Uralu, simboli~noj ta~ki Evroazije, koja je izvedena pod zastavom [angajske organizacije za saradwu, i koju su pomno pratili predsednici dve vojno najmo}nije ~lanice – Rusije i
Kine – Vladimir Putin i Hu \intao, izazvala je pravu tihu paniku u redovima evroatlantskih struktura. Jer, najve}i deo politi~ke javnosti zemaqa zapadnog sveta nije mogao da izbegne pore|ewe smisla osnivawa i delovawa ove
evroazijske regionalne organizacije sa svojim evroatlantskim pandanom – Severnoatlantskim savezom (NATO). Posebno nakon ove zdru`ene vojne ve`be, u kojoj je u~estvovalo 7.500 pripadnika vojski zemaqa ~lanica, [angajska organizacija za saradwu je do`ivqena kao protivte`a NATO-u, i istovremeno kao eksplicitna demonstracija narasle mo}i Evroazije i Kine, i posebno sve {ire ruske bezbednosne zone.
Istine radi, ~ak i slabije obave{tenom posmatra~u, a
kamoli boqem poznavaocu me|unarodnih odnosa i savremene me|unarodne (~itaj globalne) politike, zaista je te{ko
odupreti se utisku da postoji su{tinska kolizija izme|u
proklamovanih ciqeva osnivawa i delovawa ove organizacije, i onog {to se nazire ispod tog prvog na~elnog razlo-
T
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
ga koji je okupio ~itav tzv. evroazijski potkontinent i najve}u azijsku dr`avu. Ipak, izgleda da je po~etni motiv –
“suzbijawe terorizma i separatizma u regionu” zapravo i
jedini pravi motiv.
Borba protiv tri sile zla – terorizma,
separatizma i ekstremizma
U analizi delovawa i ciqeva ove organizacije, od najve}e pomo}i jesu zavr{ni zakqu~ci sastanka na vrhu (prisustvovali su predsednici dr`ava ili premijeri dr`ava ~lanica) ove organizacije odr`anom u glavnom gradu Uzbekistana, Ta{kentu, juna 2004. godine. Naime, tada se [angajska organizacija za saradwu proglasila “regionalnom protivteroristi~kom organizacijom”, na taj na~in i formalno postavqaju}i temeqe novog evroazijskog bezbednosnog
mehanizma. Ovako definisano protivteroristi~ko delovawe podrazumeva jasno suprotstavqawe “trima silama
zla” – terorizmu, separatizmu i ekstremizmu. Ovako formulisani pojmovi ciqeva i metoda delovawa potpuno su jasna asocijacija na globalni koncept borbe protiv terori-
VELIKA SRBIJA
41
Odgovor hegemoniji
zma, koji su uspostavile SAD nakon 11. septembra 2001. godine, a koji su proklamovale u dokumentu “Nacionalna
strategija bezbednosti”, gde sksplicitno govore o potrebi
globalne borbe protiv dr`ava – “osovina zla” – Severne
Koreje, Iraka, Irana.
Dakle, jasno je da je ameri~ki koncept “osovina zla” zasnovan na onom delu ameri~ke spoqnopoliti~ke platforme koji predvi|a intervencionizam i aktivno delovawe na
destabilizaciji unutra{weg poretka i uspostavqenih re`ima u dr`avama koje ne slede bespogovorno globalnu totalitarnu ameri~ku doktrinu. Nasuprot tome, kroz definisawe potrebe borbe protiv “tri sile zla” za sigurnost i
mir u regionu ali i {ire, Kina i Rusija uz podr{ku sredwoazijskih zemaqa tra`e izvor regionalne bezbednosti u
suprotstavqawu upravo onim oblicima delovawa koje
SAD naj~e{}e koriste da bi “pripitomile”, kako ih zovu,
“neuspele i nedovr{ene dr`ave”, {to je samo eufemizam za
dr`ave i re`ime koji su neposlu{ni i odbegli od potpune
ameri~ke dominacije. Otuda su u te tri sile zla koje su definisali ~elnici ~lanica [angajske organizacije za saradwu, pored terorizma koji je, naravno, globalna opasnost
sa kojom se posebno dramati~no suo~ila upravo Putinova
Rusija, separatizam i ekstremizam. Jer, jedan od dobro proverenih ameri~kih metoda destabilizacije i preuzimawa
kontrole, koju i Srbija zahvaquju}i svojoj marionetskoj i
kolaboracionisti~koj vlasti, od petooktobarskih promena uvezene revolucije, neprekidno ose}a, jeste separatizam.
Pou~ena tim iskustvom, upravo je Kina kao osniva~ ove organizacije, u dokumente unela odredbe po kojima je jedan od
najva`nijih ciqeva delovawa [angajske organizacije za
saradwu upravo borba protiv pokreta za otcepqewe ili za
versku i kulturnu autonomiju!
SAD koje imaju odlu~uju}u ulogu u wemu, stvorila je zabludu o nenadma{noj snazi te evroatlantske bezbednosne
strukture, i shvatawe po kojem je NATO jedina realna opcija za sve centralnoevropske zemqe, posebno one iz nekada{weg komunistri~kog bloka. I po toj spoqa nametnutoj
“bezbednosnoj logici” ~lanstva u NATO, i uz prate}u pri~u o povezanosti ekonomske integracije kroz ~lanstvo u
Evropskoj uniji, NATO je danas opasno blizu granicama
Ruske Federacije.
Obzirom da Srbija jo{ nije izvr{ila svetogr|e nad sopstvenim `rtvama NATO bombi i jo{ nije pristupila NATO-u, ameri~ki qudi – predsednik Boris Tadi} javno, a
premijer Vojislav Ko{tunica naizgled ne}kaju}i se, ukqu~ili su se u opsesivno-manijakalnu pronatovsku kampawu.
U tom smislu, ciq ovog teksta je da uka`e na postojawe
i drugih me|unarodnih bezbednosnih i politi~ko-ekonomskih struktura, koje tek stupaju na svetsku scenu i koje predstavqaju ozbiqan pandan NATO-u. Jer, i NATO je u vremenu osnivawa predstavqao regionalnu organizaciju odbrambenog tipa, a vremenom je, narastawem globalne mo}i SAD,
prerastao u instrument sprovo|ewa ameri~kih interesa
van granica sopstvenog delovawa i vojnog agresivnog intervencionizma .
Ali, mo`da jo{ zna~ajniji aspekt delovawa [angajske
organizacije za saradwu jeste impuls ekonomske saradwe i
integracije ruskog i kineskog privrednog prostora. Radi
se o enormnim sirovinskim, proizvodnim i qudskim resursima, ali i tr`i{tima koja su u fazi ogromne ekspanzije.
Uza sve to, radi se i o politi~kim sistemima koji su, barem
Srbiji, po kulturnom obrascu, vrednostima i dru{tvenim
odnosima, ali i tradicionalno prijateqskim bilateralnim odnosima, neuporedivo bli`i i prihvatqiviji za saradwu u svim oblastima – od ekonomske, politi~ke, kulturne pa do vojne saradwe. U tom pravcu bi trebalo da se razvija srpska spoqna politika, ali dokle god je na vlasti prozapadna antisrpska vlast, te{ko da }e se do}i do takvog
spoqnopoliti~kog zaokreta. Treba li posebno naglasiti
da su Rusija i Kina upravo dve dr`ave koje nam svojim jasnim stavom i podr{kom jo{ uvek ~uvaju teritorijalni integritet . To bi gospoda sa vlasti trebalo da imaju na umu.
I, da ponovimo, na sre}u savremenog sveta, [angajska
organizacija za saradwu zaista predstavqa sna`an impuls
ukidawu globalne unipolarnosti i politi~ko-ekonomskovojne supremacije evroatlantskih struktura predvo|enih
voluntaristi~kim hegemonizmom SAD.
Zajedni~ki regionalni interesi
Rusije i Kine stvaraju evroazijskog yina
Mora se priznati da je ameri~ka hegemonska politika i
jurwava za globalnom vojno-politi~kom dominacijom, kroz
formu borbe protiv terorizma, svojom bahato{}u zaista
na pravi na~in inspirisala dve narastaju}e svetske supersile, Rusiju i Kinu, da uobli~e zajedni~ki regionalni ali
i zna~ajno {iri bezbednosno-politi~ki interes. Jer, vi{e
od decenije dominiraju}a uloga vojnog saveza NATO-a i
42
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Trka u naoru`awu
Postavqawe antiraketnog {tita u Poqskoj i ^e{koj
odraz je uzdrmane globalne politi~ke hegemonije SAD
Amerika
– upla{eni tiranin
• Odluka SAD i drugih evropskih dr`ava pod NATO bezbednosnim ki{obranom da na teritori-
ji Poqske i ^e{ke postave antiraketni {tit, po~etak je ponovne globalne trke u naoru`awu, ovoga puta usred evropskog kontinenta. Rusija ubedqivo vra}a status svetske supersile, a
do kraja 2017. godine Ruska Federacija }e na unapre|ewe i razvoj novog oru`ja utro{iti ~ak
200 milijardi dolara
Pi{e: Miroslav M. Lazovi}
e} nekoliko godina unazad, veliki ekonomski iskoraci vode Rusku Federaciju na put povratka statusa
svetske supersile. Ekonomija koja kontinuirano bele`i rekordno visoku stopu rasta, dovela je Rusku Federaciju me|u {est privredno najsna`nijih dr`ava sveta.
Ruska Federacija se od 2000. godine svrstava u kategoriju nezadu`enih zemaqa, jer je sve svoje dugove otplatila
Svetskoj banci, a istovremeno je devizne rezerve uve}ala
na stotine milijardi dolara.
Prema analizi istra`iva~ke korporacije Rend u Va{ingtonu “ruski ekonomski rast procewen na 12 odsto godi{we, zapravo, zbog zna~ajnog porasta kursa ruske rubqe
prema dolaru, iznosi 25 odsto godi{we. Veli~ina privatnog sektora u Ruskoj Federaciji zapravo je ono {to pokre}e ekonomski rast”.
Neminovno je da ovakva ekonomska stabilizacija poja~ava ambicije Ruske Federacije da povrati status svetske
sile, koju posebno karakteri{e velika samostalnost, ja~awe vojne sile, pove}ana prodaja naoru`awa i vojne opreme,
naglo {irewe strate{kog uticaja, itd., jer je Ruska Federacija shvatila da wena trenutna strate{ka mo} ni izdaleka
ne odgovara ni ekonomskom ni qudskom potencijalu koji
poseduje. I ne samo Ruska Federacija, ve} i Kina, Indija,
ali i Iran pa i Severna Koreja, shvatili su da samo jaka
sopstvena vojna sila bazirana na posedovawu nuklearnog
naoru`awa, vodi u krug onih koji vladaju svetom i globalnim tr`i{tem.
I da li to zna~i zaustavqawe enormnog ekonomskog privrednog rasta Ruske Federacije, Kine i dr. i preusmerava-
V
wa ulagawa novca – sa privrednog rasta ka usavr{avawu i
nabavci oru`ja? Da li je to razlog da se sada SAD i weni
evropski saveznici odlu~uju da postave antiraketni {tit
u Evropi, za sada u Poqskoj i ^e{koj Republici, a ve} sutra i u drugim dr`avama ~lanicama NATO-a?
Pitawe koje logi~no proizilazi iz ovako postavqene
dileme je slede}e: Da li je sada pravi momenat za otpo~iwawe nove trke u naoru`awu i to na tlu Evrope? Doga|aji idu
u prilog ovoj tezi. Ruska Federacija je ve} opomenula evroatlantske strukture da }e wen odgovor biti veoma nepovoqan po Evropu, samim tim {to se mo`e o~ekivati da do
kraja 2017. godine Ruska Federacija na unapre|ewe i razvoj
novog oru`ja utro{i ~ak 200 milijardi dolara. Sli~no
razmi{qa i Kina i otvoreno pokazuje interes za izgradwom ofanzivnog oru`ja u ciqu stvarawa uslova za “prvi i
preventivni udar”.
Za{to su odabrane ba{ Poqska i ^e{ka?
O politi~kom uticaju SAD na pomenute zemqe ne treba posebno ukazivati. Ali, sve tehni~ke analize
pokazuju da su Poqska i ^e{ka najpodesnije lokacije za:
1. postavqawe ameri~kih sistema za odbranu od balisti~kih projektila u Evropi jer obezbe|uju dubinu
odbrambene zone za potrebe SAD;
2. ove lokacije tako|e obezbe|uju veliku dubinu kontrole teritorije Ruske Federacije i
3. veliku pokrivenost evropskog vazdu{nog prostora.
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
VELIKA SRBIJA
43
Trka u naoru`awu
[ta, zapravo, ~ini antibalisti~ki raketni {tit?
Predlog za antiraketni {tit koji nude SAD sastoji se od polo`aja za rakete presreta~e i polo`aje za
radar sredweg dometa.
Rakete presreta~i su sli~ne raketama presreta~ima sme{tenim na Aqasci i u Kaliforniji. Bi}e sme{tene u podzemnim silosima na veli~ini terena 140h40 metara. Ove rakete su navodno namewene samo za defanzivna dejstva i koriste EKV (ehoatmosferno vozilo – oko 70 kg) umesto eksploziva za uni{tewe, koji
uni{tava kineti~kom energijom dolaze}eg balisti~kog projektila pri brzini od oko 7 km/sek. i na oko 200
km iznad povr{ine zemqe. Rakete planirane za razme{taj na teritoriji Poqske su dvostepene, brze i pogodne za atmosferske uslove nad teritorijom Evrope. Ina~e raketa presreta~ se sastoji od prvog stepena motora sa busterom i drugog stepena sa ehoatmosferskim delom koji slu`i za obarawe balisti~kog projektila.
Nakon lansirawa, prvi stepen rakete sa busterom dovodi raketu do planirane ta~ke i osloba|a EKV, koji
koriste}i sopstveni motor i senzore na sebi (uz usmeravawe sa zemqe) dobija zadati balisti~ki projektil.
EKV sama izvr{ava posledwa pode{avawa mar{rute ulaska u putawu balisti~kog projektila uni{tavaju}i ga uz pomo} kineti~ke sile udara samog balisti~kog projektila.
Za o~ekivati je da i Iran nastavi sa razvojem nuklearnog potencijala i novih tehnologija.
Sve ovo predstavqa dovoqno ozbiqne razloge za zabrinutost SAD i wihovih vernih evroatlantskih saveznika.
Pre svega ih zabriwava opipqiva pretwa interesima SAD
na Bliskom istoku, jer sve se opet svodi na naftu koja i daqe dominira svetskom ekonomijom i politikom.
Politi~ki gledano, predlog Ruske Federacije da se radar za rano upozoravawe u Garbali, u Azarbejyanu, integri{e u ameri~ki sistem odbrane od balisti~kih projektila
ili kori{}ewe radara u ju`noj Rusiji umesto radara u ^e{koj Republici, iskristalisao je problem. Obzirom da je
ovaj predlog “odbijen”, dolazi se do zakqu~ka da SAD `ele
kontrolu i nad teritorijom Rusije. O~ito je da su narasli
ekonomsko-politi~ko-vojni potencijali i ambicije Rusije
i Kine mnogo ve}i problem za hegemonsku ulogu SAD od
“osovina zla” – Irana i Severne Koreje. Ni nova inicija-
tiva SAD da Rusiji ponudi glavnu ulogu u poku{aju ube|ivawa Irana da suspenduje svoj nuklearni program u zamenu
za odustajawe od instalirawa antiraketnog {tita u Evropi, ne mo`e da umawi mesto i ulogu SAD kao glavnog zagovornika i kreatora novih kriza ili novih ratnih sukoba.
Sa vojnog stanovi{ta nema sumwe da }e antiraketni balisti~ki {tit u Evropi biti u funkciji kontrole i uni{tavawa ruskih i kineskih nuklearnih raketa velikog dometa, {to se jasno vidi iz na~ina razme{taja {tita.
Rusija je pak, o~igledno zate~ena najavom izgradwe antiraketnog {tita u Evropi od strane SAD i drugih evropskih zemaqa, i ~ini se da o ovoj mogu}nosti nije bila unapred obave{tena. Otuda i vlada velika zabrinutost, jer
ovakav razvoj doga|aja donosi i velike promene u strate{kom balansu u Evropi, ali i u svetu. Za o~ekivati je da }e
Rusija morati i hteti veoma brzo da odgovori novim vojnim
opcijama. U kom }e to pravcu i}i, te{ko je predvideti, ali
se neki od poteza mogu pretpostaviti. Verovatno }e Ruska
Federacija unaprediti svoj arsenal nuklearnih projektila, pove}ati broj nuklearnih projektila na mobilnim lanserima, svoju flotu podmornica sa nuklearnim raketama
udaqiti od svoje granice ka severu, pove}ati domet nuklearnih projektila i dr.
Za ovakve poteze, Rusija }e morati da ulo`i nemala
sredstva u razvoj novog naoru`awa i modernizaciju postoje}eg, dok }e istovremeno i SAD, postavqawem antiraketnog {tita, ispostaviti nemali ra~un za naplatu od svojih
evropskih saveznika.
Iz do sada pomenutog ne mo`e se definisati precizan
zakqu~ak. Vreme }e pokazati koja je teza ta~na – da li su
SAD i Rusija na ivici nove trke u naoru`awu na evropskom tlu ili SAD i Rusija ve} tr~e novu trku u naoru`awu
na evropskom tlu. U sve drugo malo ko veruje, ne samo Rusi
ve} i NATO partneri.
Radar sredweg dometa predlo`en za razme{taj u Republici ^e{koj
Ovaj radar je H-opsega sa veoma tankim laserskim snopom. Ovakav radar ne pripada osmatra~kom tipu
radara koji skenira 24 ~asa dnevno, sedam dana u nedeqi, jer koristi informacije satelita i drugih prenosnih senzora sme{tenih na vodi, u vazduhu ili na zemqi, i koji su razme{teni bli`e lokaciji potencijalnog lansirawa balisti~kog projektila. Wegova je funkcija da ta~no odredi polo`aj balisti~kog projektila ili da svojim laserskim snopom nalazi, po tragu, balisti~ki projektil nakon {to je lansiran. Prema
tvrdwi konstruktora radar ne}e ugroziti qude, jer je laserski zrak veoma uzan (nekoliko metara na 25 km)
i jer }e radar biti podignut iznad zemqe 282 fita (86 metara). Informacija ovog radara se koristi u ciqu
razlu~ivawa {ta je bojeva glava projektila a {ta telo, i za uo~avawe potencijalnih protivmera. Drugim re~ima, on vodi raketu presreta~a do projektovane putawe balisti~kog projektila, tj. wegove bojeve glave.
44
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Kukavi~luk
Farse koalicionih partnera
Novo lice
iste medaqe
• Koalicioni partneri aktuelne vlasti se, naizgled, razi{li po pitawu vojne integracije – Demokratska stranka i predsednik Srbije Boris Tadi} za bezuslovno pristupawe NATO-u i evroatlantskim integracijama, a Demokratska stranka Srbije i premijer Vojislav Ko{tunica
proklamovali opredeqewe za neutralnost i nesvrstavawe u vojne blokove
Pi{e: general Milen Simi}
ribli`avawem datuma kada se najavquje jednostrano
progla{ewe “nezavisnog Kosova”, a ~ime }e Severnoatlantska alijansa svojim teroristi~kim saveznicima, kosovskim Albancima, podariti dr`avu, me|u verbalnim braniocima Kosova i Metohije, posebno onima koji su
u sada{woj koalicionoj vlasti, umno`avaju se brojne nove
ideje o “srpskoj budu}nosti”. Wih je te{ko i evidentirati,
a kamoli objasniti i u~initi prihvatqivim za gra|ane Srbije. Po raznovrsnosti vizija budu}nosti posebno se isti~u, po principu “neko u klin, neko u plo~u” dva krila koalicione vlasti “demokratskog bloka” .
@uti deo ne odustaje od pri~e o “evroatlantskim integracijama kao strategijskom ciqu i opredeqewu Srbije”,
obrazla`u}i je neverovatnim “mudrostima”, iako taj ciq
niko nije ni odredio ni verifikovao na jedan od ustaqenih
demokratskih na~ina. Tako je, pre izvesnog vremena, vrhovni komandant i predsednik dr`ave sve zasenio inovacijom
o “svim Srbima u jednoj dr`avi” i “gubqewu rata za Kosovo”, ukoliko bi neko poku{ao da se oru`jem suprotstavi sili i teroru. Po{to je tu pri~u plasirao u natoizovanom
magazinu “Odbrana”, ~itaoci koji pomenuti list ne prate
mogli bi pomisliti da se “demokratsko” srpsko rukovodstvo kona~no odlu~ilo da na pravi na~in problematizuje
re{avawe srpskog nacionalnog pitawa i da se suprotstavi
projektu svo|ewa Srbije na teritoriju iz pretdkumanovskog perioda. Govore}i o srpskoj nacionalnoj strategiji,
predsednik Srbije i vrhovni komandant Boris Tadi} “nudi
re{ewe” tvrdwom da “~lanstvo u Evropskoj uniji nema samo svoju politi~ku i ekonomsku, ve} ima i dubqu nacionalnu dimenziju. Tek ~lanstvom u EU mi ponovo ispuwavamo
ideal da `ivimo svi zajedno u jednoj dr`avi ili dr`avnoj
tvorevini, kao {to smo `iveli u biv{oj Jugoslaviji. Kada
granice bivaju relativizovane me|u nama i kada, kao i svaki drugi narod, imamo pravo da razvijamo i ~inimo efektivnom na{u nacionalnu politiku – to onda nije nacionalisti~ka politika, ve} nacionalna. Moje duboko uverewe
je da je ~lanstvo u EU, o kome danas neki govore u negativnom kontekstu, jedini na~in da ispunimo i svoj nacionalni
ciq”.
Postavqa se pitawe da li vrhovni komandant stvarno
misli da je EU dr`ava a ne ono {to joj i samo ime ka`e –
interesna unija. Ili misli da gra|ani Srbije ni to ne razumeju? Ako se granice u EU relativizuju i postaju bezna~ajne, za{to se onda vode}e ~lanice EU zala`u za “nezavisno
P
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
Kosovo”? Za{to zvani~nici Albanije, ina~e demokratska
sabra}a srpskog “demokratskog bloka”, ne govore o EU kao
{ansi za ispuwewe nacionalnih interesa, ve} su sve svoje
dr`avne kapacitete usmerili na lobirawe za “nezavisno
Kosovo” i podr{ku {iptarskim separatisti~ko-teroristi~kim organizacijama u Makedoniji, Crnoj Gori i Gr~koj? Za{to zaqubqenici u “evropske vrednosti” kriju podatke o evropskim blagodetima koje su “usre}ile” gra|ane
Bugarske, Rumunije, Ma|arske i Slova~ke? Odgovori na
prethodna, ali i mnoga druga pitawa, u~vr{}uju zakqu~ak
da je pri~a o “istom krovu” za srpski narod samo jo{ jedan
grub i poni`avaju}i poku{aj da se izvr{i demotivacija
gra|ana za bilo kakav otpor pred najavqeno otimawe Kosova i Metohije, i da se istovremeno obezbedi podr{ka zarad
produ`ewa mandata i funkcija na predstoje}im predsedni~kim izborima.
Predsednik zaratio sa logikom i patriotizmom
Od vizije o “svim Srbima pod istim krovom”, jo{ je zanimqivija Tadi}eva opservacija o ratu, jer upravo wu, na
razli~ite na~ine, operacionalizuju i ponavqaju skoro svakodnevno i mla|ana gospoda – ministar odbrane [utanovac i novi “vojskovo|a” tj. na~elnik General{taba Pono{,
mada o ratu znaju isto toliko koliko i prose~no obave{ten
gra|anin Srbije. U pomenutom magazinu vrhovni koman-
VELIKA SRBIJA
45
Kukavi~luk
Dakle, DS je potpuno jasna {to se ti~e spoqnopoliti~ke orijentacije. Wihov strategijski ciq je ~lanstvo u EU i Severoatlantskom savezu po svaku cenu, pa makar to Srbiju ko{talo i nacionalnih teritorija,
prvo Kosova i Metohije, a zatim, kako najavquju antisrpske izvidnice, mo`da i Ra{ke oblasti, juga centralne Srbije i Vojvodine. Zbog toga i ne ~udi to {to su za saveznike ve} proglasili, naravno mimo dr`avnih
institucija, one dr`ave i wihove vojske koje su glavni zagovornici otimawa srpskih nacionalnih teritorija, i koje }e me|u prvima priznati teroristi~ku dr`avu “nezavisno Kosovo””. I pored ~iwenice da ih podr`ava jedva jedna petina stanovni{tva Srbije, trebalo bi imati u vidu da iza `ute stranke stoji ~itav lobi nevladinih organizacija, stranih obave{tajnih slu`bi i zapadnih finansijera.
Sada{we prisustvo natovskih obave{tajnih i vojnih timova u svim odbrambenim strukturama predstavqa
poku{aj, na`alost izgleda uspe{an, wihove kontrole i pacifikacije kako bi se ostvario projekat “oduzimawa prevelikih teritorija od Srba””. Evroatlantizam DS-a je cena koju pla}aju za podr{ku natoizovanog
dela sveta, i bi}e aktuelan sve dok se Srbija ne svede na teritorije iz pretkumanovskog perioda.
dant je ustvrdio i posebno je podvukao da bi “rat bio siguran na~in da izgubimo Kosovo, jer bismo u novom ratu za
Kosovo, ponovo sa me|unarodnom zajednicom, bili sigurno
pora`eni. Pora`ena strana sigurno gubi Kosovo i Metohiju”. Iako je prethodni citat samo mali deo predsednikovog razmi{qawa o ratu, ipak je dovoqan da ilustruje apsolutnu podudarnost sa istupawima zapadnih politi~ara, samozvanih analiti~ara i predstavnika raznoraznih instituta za “ratove i mirove”. Naime, oni natovsku agresiju na
srpski narod nazivaju ratom za Kosovo, jer su srpske snage
bile “okupirale” sopstveni deo teritorije. Ako zanemarimo sli~nost sa zapadnim tuma~ewima, pa citirani stav
predsednika dr`ave o ratu shvatimo kao wegov odgovor na
`estoke kritike odnosa prema sistemu odbrane i vojsci i
ukupnog rada vojne upravqa~ke strukture, onda se postavqa
slede}e pitawe – da li je iko od kriti~ara pomiwao rat kao
na~in re{avawa statusa Kosova i Metohije? Koliko puta
treba ponavqati da je zahvaquju}i vojsci koja se suprotstavila agresiji, usvojena Rezolucija 1244, i da bi u suprotnom
ju`na srpska pokrajina bila odavno oteta? Zar je mogu}e da
~oveku koji voli da dnevno podse}a gra|ane na svoju funkciju predsednika i vrhovnog komandanta, nije jasno da se dobro organizovana i jaka vojska ne priprema samo za ratova-
46
we, ve} pre svega, da bude faktor odvra}awa za subjekte bezbednosnih pretwi? Da li je iko ~uo da je bilo ko iz me|unarodne zajednice rekao da }e ratovati za Kosovo i Metohiju? Da li je mogu}e da za `uti deo koalicione vlasti samo
SAD i wenih nekoliko vernih pratilaca predstavqaju me|unarodnu zajednicu?
Imaju}i u vidu da je srpski narod te{ko zastra{iti
autoritetima, pa makar to bila i la`na me|unarodna zajednica ili mo}ne SAD, najtragi~nije je {to je pri~a o ratu
za Kosovo, zapravo, poruka {iptarskim teroristima i wihovim saveznicima da mogu mirno da pripremaju progla{ewe “nezavisnog Kosova” i progon preostalog srpskog stanovni{tva, jer vlast, barem wen `uti deo koji kontroli{e
sistem odbrane i vojsku, ne}e ni{ta u~initi da to spre~i.
Kako izgleda, oni su ~ak spremni da se anga`uju kako bi zaustavili i one koji se ne}e prestra{iti na pomen “me|unarodne zajednice” i wenih vojnika. U tom smislu trebalo bi
tuma~iti i pravi teror koji ovih dana nad udru`ewima koja ~uvaju srpsku ratni~ku tradiciju, sprovodi vojna upravqa~ka struktura. Sada{we prisustvo natovskih obave{tajnih i vojnih timova u svim odbrambenim strukturama
predstavqa poku{aj, na`alost izgleda uspe{an, wihove
kontrole i pacifikacije kako bi se ostvario projekat “oduzimawa prevelikih teritorija od Srba”. Evroatlantizam
DS-a je cena koju pla}aju za podr{ku natoizovanog dela sveta, i bi}e aktualan sve dok se Srbija ne svede na teritorije iz pretkumanovskog perioda.
Neutralnost premijera u odbrani
teritorijalnog suvereniteta
Me|utim, za teoreti~are me|unarodnih odnosa, poznavaoce geopolitike, istori~are i ozbiqne analiti~are, veliko
iznena|ewe predstavqa
stav drugog krila koalicione vlasti, tj. DSS-a, o
vojnoj neutralnosti Srbije. Naime, krajem pro{log meseca, vrh ovog dela vlasti, dodu{e strana~ki vrh, ali to ne mewa
zna~aj stava, usvojio je
dokument o vojnoj neutralnosti Srbije u odnosu na postoje}e vojne saveze kao “najboqi i najpouzdaniji na~in da Srbija
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Kukavi~luk
o~uva dr`avni suverenitet, integritet i nezavisnost kao
temeq svog slobodnog i sveukupnog napretka i da obezbedi
dostojanstven `ivot svojim gra|anima”. Na doma}oj politi~koj sceni ovaj je dokument izazvao pravu uzbunu, posebno
onaj wegov deo koji isti~e da bi “odustajawe od principa
vojne neutralnosti i pristupawe NATO-u obavezalo Srbiju da u~estvuje u ratovima koji nisu u wenom interesu, ograni~ilo bi wenu nezavisnost i slobodu politi~kog odlu~ivawa, ugrozilo bi `ivot wenih gra|ana i opteretilo unutra{wi preobra`aj i napredak zemqe”.
Po starom obi~aju, u programima udvori~kih medija pojavila se ~itava armija aktivista nevladinih organizacija,
politi~ara i analiti~ara za koje je neutralnost pravo bogohuqewe, po{to je za wih natoizovani deo sveta rajsko
pribe`i{te, pa makar se radilo i o ropskom polo`aju srpskog naroda. Imaju}i u vidu da je to prvo glasno suprotstavqawe “demokratskog bloka” organizaciji prema kojoj su
gradili idolopoklonstvo najgoreg tipa, postavqa se pitawe: Koji su stvarni dometi dokumenta o vojnoj neutralnosti Srbije? Ho}e li time biti osna`en odbrambeni potencijal srpskog naroda i wegova organizovanost i sposobnost
za suprotstavqawe svim bezbednosnim pretwama? Za{to
se ba{ sada govori o vojnoj neutralnosti kada su u potpunosti uni{teni vojni potencijali vojske i kada su pretwe Srbiji i srpskom narodu poprimile najgrubqu formu? Otkud
ba{ sada takav stav o NATO, kada je biv{i ministar odbrane upravo iz redova stranke koja se zala`e za vojnu neutralnost, u~inio sve kako bi razbio vojsku a wene ostatke
natoizovao do krajwih granica? Zar za vreme wegovog mandata nije formirana famozna “Grupa Srbija-NATO za reformu odbrane”, zar nije tada otvorena natovska kancelarija usred Ministarstva odbrane, zar nisu tada postavqeni
“reformski opredeqeni” oficiri – kursisti u natovskim
{kolama i obave{tajnim centrima, zar nije ba{ tada reformisana i transformisana vojska po natoizovanim standardima, i ko zna {ta jo{? Ho}e li progla{avawe vojne neutralnosti obezbediti za{titu teritorijalnog integriteta Srbije u sada{wem trenutku, ili }e to va`iti onda kada Srbija bude svedena na pretkumanovske teritorije? Ho}e li vojna neutralnost Srbije spre~iti otimawe Kosova i
Metohije i progon preostalog srpskog stanovni{tva?
Sigurno je da pre kriti~ke analize koncepta vojne neutralnosti treba napomenuti da izlivi qubavi `utog dela
koalicione vlasti prema natoizovanom svetu i eufori~no
progla{avawe “savezni{tva” sa ohajskom gardom, nikako
ne zna~i da bi Srbija postala ~lan Alijanse, ~ak i kada bi
se srpski narod izjasnio za to na referendumu. Jer, nesposobni i slabi nikome ne trebaju za saveznike. A to su karakteristike sada{we srpske vojske, zahvaquju}i destruktivnom delovawu srpskih vlasti punih sedam godina.
Za Srbiju i srpski narod je va`no u kakvom je stawu wena oru`ana sila, pre svega vojska, obzirom da su pretwe takvog intenziteta da mogu biti uvod u ponovnu oru`anu
agresiju. Podse}awa radi, posle NATO agresije kojoj je
prethodila dvogodi{wa protivteroristi~ka borba, vojno
rukovodstvo je jasno stavilo do znawa dr`avnom rukovodstvu da se ubudu}e na vojsku ne mo`e ozbiqno ra~unati bez
hitne modernizacije borbenih sistema, druga~ijeg
odnosa prema qudskom
potencijalu i ~vrstog savezni{tva.
Hitno potrebno
pravo savezni{tvo
Naravno, kada se govori o vojnom savezni{tvu,
onda se misli na preklapawe interesa i to sigurno nije “savezni{tvo” koje promovi{u “vojskovo|e” i “eksperti” iz Demokratske stranke. O stawu
odbrambenog sistema i
posebno vojske Srbije, u
ovom trenutku nije potrebno posebno govoriti.
Naime, mnogi pokazateqi govore da Vojska Srbije nije u stawu da izvr{i nijednu
svoju funkciju, a to zna~i da za{titi teritorijalni integritet zemqe i obezbedi uslove za bezbedan `ivot gra|ana.
Dakle, i Demokratska stranka Srbije se poigrava sa gra|anima Srbije, jer je deklaracija o vojnoj neutralnosti Srbije propagandni trik ili pamflet koji ima za ciq da u budu}oj raspodeli vlasti obezbedi podr{ku gra|ana koji iz
apati~nosti, polako ali sigurno, zauzimaju odbrambeni
stav prema antisrbizmu ve}ine natoizovanog sveta. Ukoliko je bila namera da se izrazi stav prema vojno-politi~kom
savezu ~ije su snage besomu~no razarale Srbiju i ubijale
wene gra|ane, onda je to moglo da se u~ini i bez deklaracije o vojnoj neutralnosti, mada vi{egodi{we propu{teno
vreme za wegovo artikulisawe dovodi u pitawe iskrene namere. Sumwu poja~avaju i odgovori na prethodna pitawa,
ali i prise}awe na odnos prema vojsci.
U trenutku kada su u toku operativne mere ukidawa Republike Srpske i otimawa Kosova i Metohije, umesto pri~e o vojnoj neutralnosti potreban je jasan i nedvosmislen
stav da }e Srbija upotrebiti sva legitimna sredstva, a to
zna~i i vojsku, bez obzira kolika je i kakve su joj mogu}nosti, radi za{tite teritorijalnog integriteta Srbije i
prava postojawa Republike Srpske, a potom i hitne mere za
uspostavqawe savezni{tva sa me|unarodnim subjektima
kojima je stalo do po{tovawa me|unarodnog poretka zasnovanog na pravu i o~uvawa interesa Srbije u okviru toga. To
istovremeno podrazumeva hitne mere na planu modernizacije, osposobqavawa i motivacije vojske.
Ukoliko toga ne bude bilo, a po svoj prilici za vreme
ove koalicione vlasti ne}e, onda je pri~a o neutralnosti
podjednako opasna kao i one o evroatlantskim integracijama kao uslovu za obezbe|ewe istog krova za srpski narod i
o gubqewu rata za Kosovo. Sve tri pri~e imaju za ciq da demotivi{u srpski narod da se suprotstavi raspar~avawu
svog nacionalnog prostora.
Vojna neutralnost podrazumeva i da je odre|ena dr`ava sposobna da sopstvenim snagama odgovori na sve
bezbednosne pretwe, ukqu~uju}i i one oru`anom silom, i da za{titi svoj suverenitet i teritorijalni integritet. To zna~i da mora da ima oru`anu silu ~iji su borbeni potencijali uskla|eni sa procenom o ugro`enosti dr`ave, a nikako uslovqenu nekakvim normama iz okru`ewa, stavovima me|unarodnih organizacija,
parametrima ekonomskih mogu}nosti, raspolo`ewima qudskog potencijala i drugim ograni~ewima. Srbija
takav sistem odbrane i vojsku danas nema.
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
VELIKA SRBIJA
47
Susreti
Srpski radikali u poseti Sankt Peterburgu i Moskvi
Rusija ne da
Kosovo i Metohiju
Pi{e: Danijela Petrovi}
elegacija Skup{tine Republike Srbije prvi put je
31. oktobra u Sankt Peterburgu prisustvovala Me|uparlamentarnoj skup{tini dr`ava ~lanica Zajednice nezavisnih dr`ava. Osnovna tema ove sednice odnosila se na pravnu regulaciju uskla|ene migracione politike
dr`ava ~lanica Zajednice. Interesantan podatak je da je
sednica odr`ana u istoj sali u kojoj je 1906. godine odr`ana
i prva sednica Dume.
Srpsku delegaciju primio je generalni sekretar Saveta
Zajednice nezavisnih dr`ava Mihail Josifovi~ Krotov i
zamenik predsednika Saveta Federacije zadu`en za Kavkaz, Aleksandar Porfirevi~ Torsin.
Predsednik Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke i ~lan srpske delegacije, Dragan Todorovi}, ka`e da je
generalni sekretar ponudio Skup{tini Srbije da izabere
neku od mogu}nosti saradwe sa Interparlamentarnom
skup{tinom.
– [to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi }emo se zalo`iti da u po~etku budemo posmatra~i, a kasnije i da postanemo ~lan Zajednice. Tom prilikom Torsin je, iznose}i
svoj li~ni stav, rekao da je Srpska radikalna stranka, zbog
svoje politike, najpopularnija u Rusiji i da su oni dobro
obave{teni o delovawu svih stranaka u Srbiji. Ovakve re~i su, naravno, imponovale, jer mi na{ program spoqne politike od osnivawa vezujemo za prijateqske odnose Srbije
i Rusije i to se pokazalo kao najispravnija politika, naro~ito sada kada je Srbiji najte`e. Govorio sam o problemu
koji je u ovom momentu nama najve}i, a to je poku{aj cepawa
i otimawa Kosova i Metohije. Dobio sam uveravawa od ruskih politi~ara da se stav po pitawu na{e ju`ne srpske pokrajine ne}e promeniti. Rekli su mi da se Rusija ~vrsto zala`e za po{tovawe Poveqe UN, me|unarodnog prava i Rezolucije 1244, kao i da se do re{ewa mo`e do}i dogovorom
Beograda i Pri{tine – ka`e Todorovi}.
Ina~e, Predsednik Izvr{nog odbora Srpske radikalne
stranke, gospodin Dragan Todorovi}, jedini je politi~ar
iz Srbije kome je upu}en poziv da 3. novembra prisustvuje
prvoj skup{tini nevladine organizacije “Ruski svet” , koju je osnovao Vladimir Putin.
D
– Ovim pozivom ukazana je velika ~ast Srpskoj radikalnoj stranci, kao i meni li~no. Na Skup{tini su govorili
vode}i politi~ari Rusije, me|u kojima i ministar inostranih poslova Sergej Lavrov. Ciq “Ruskog sveta” je negovawe
ruskog jezika, kulture, tradicije i svih veza sa pojedincima
i dr`avama koji `ele dobre i bliske odnose sa Rusijom. Za
Srbiju je od vitalne va`nosti da nastavi da razvija dobre,
prijateqske veze sa Rusijom – nagla{ava Todorovi}.
Zajednica nezavisnih dr`ava
Zajednicu nezavisnih dr`ava ~ine sve biv{e sovjetske republike koje su 1991. godine potpisale Sporazum o formirawu ZND - Azerbejyan, Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija, Moldavija, Rusija i
Tayikistan. Me|uparlamentarna skup{tina ZND formirana je kao konsultativni organ za pripremu nacrta tipiziranih zakonodavnih dokumenata od interesa za sve dr`ave ~lanice. Aktivno se bavi i pitawima socijalne politike, obezbe|ewa po{tovawa osnovnih qudskih prava i sloboda, stvarawem pravnih osnova za
razvoj saradwe u oblasti za{tite `ivotne sredine, borbe protiv kriminala i korupcije u okviru ZND, kao
i u sferi borbe protiv me|unarodnog terorizma.
48
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Pod lupom
U slu`bi
putinovske Rusije
Pi{e: mr Dejan Mirovi}
vadeset petog novembra 2007. godine u Moskvi je umro
posledwi {ef KGB, general Vladimir Krju~kov. Ro|en je u Volgogradu (nekada{wem Staqingradu) 29.
februara 1924. godine. Tokom Drugog svetskog rata je kao
omladinski rukovodilac organizovao rad u vojnoj industriji. Od 1946. do 1950. radio je kao tu`ilac u Staqingradskoj oblasti. Pored pravnog fakulteta, 1954. zavr{io je
Diplomatsku {kolu MIP SSSR. Od 1954. do 1959. godine
je radio kao diplomata u Budimpe{ti. U to vreme ambasador u Budimpe{ti je bio Jurij Andropov. Od tada datira
prijateqstvo i saradwa izme|u Andropova i Krju~kova. Godine 1967, kada Andropov dolazi na mesto {efa KGB-a, Krju~kov postaje wegova “desna ruka”. Od 1974. do 1988. godine
vodi Prvu glavnu upravu od koje je nastala dana{wa Spoqna obave{tajna slu`ba. Od 1978. Krju~kov je zamenik {efa
KGB-a. Nekoliko godina nakon smrti Andropova postaje
predsednik KGB-a.
Prema “Ruskoj gazeti” Krju~kov je bio poznat po “metodi~nosti, uvo|ewu moderne tehnologije i borbi protiv korupcije”. O kakvom se ~oveku radilo mo`da najboqe govori
podatak da ni wegovi sinovi do svoje 25. godine nisu znali
gde im otac radi.
D
Pad i uspon
Blistava karijera Krju~kova se prekida u avgustu 1991.
godine. Nakon neuspelog smewivawa Gorba~ova, osu|en je
na zatvorsku kaznu. Javno su ga se odrekle i kolege koje su
nastavile da rade svoj posao pod vla{}u Jeqcina. Iz zatvora Krju~kov izlazi 1994. godine. Povla~i se na imawe van
Moskve. Vrlo retko se ogla{avao u medijima, a kada je to
radio, o{tro je kritikovao Jeqcina i wegovu korumpiranu i prozapadnu vlast. Krju~kov boqe mi{qewe nije imao
ni o re`imu Gorba~ova. Smatrao je da su SAD direktno vr{ile uticaj na takozvanog ideologa “perestrojke”, Jakovqeva. Krju~kov je iznosio da su te veze datirale jo{ od
vremena kada je Jakovqev bio na slu`bi u Kanadi.
Od 1998. godine, nakon uspona Putina, obnavqa se uticaj
Krju~kova. Novi {ef FSB, Putin, poziva ga na konsulatacije 1998. Sastanci Krju~kova i Putina dobijaju redovan
karakter i opravdavaju se okupqawima veterana i slavqewem jubileja. Ne{to kasnije Putin daje izjavu u kojoj ka`e
da je, po wegovom mi{qewu, sa pravnog stanovi{ta Kruj~kov 1991. poku{ao da o~uva jedinstvo zemqe i da je u tom
smislu pravilno postupio. Krju~kov javno podr`ava Putinov kurs. Istori~ar Roj Medvedev pi{e u kwizi “Putin –
~etiri godine u Kremqu” da Krju~kov potpunu rehabilitaciju do`ivqava na dan Putinove inauguracije 2000. godine:
“Na ceremoniju inauguracije bio je pozvan i posledwi predsednik KGB-a SSSR-a, Vladimir Krju~kov. On je bio jedini gost koji je sedeo, a ustao je samo kada je intonirana dr`avna himna”.
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
Revan{
Zbog ~ega je Putin ukazivao ovakvu ~ast Krju~kovu? Da
li se radilo samo o kurtoaziji, po{tovawu prema kadrovima Andropova (Putin je zavr{io poznati institut “Andropov” i nikada nije krio svoje uva`avawe prema ovom ~uvenom {efu KGB-a) ili o ne~em drugom? Mo`da se odgovor
nalazi u doga|aju koji nije ni do danas u potpunosti razja{wen.
Boris Jeqcin, ~ovek koji je voleo vlast iznad svega, i
koji je naredio da se iz tenkova puca na parlament, iznenada, i navodno dobrovoqno, predaje vlast Putinu 30. decembra 1999. godine.
Dopisnik iz Moskve \or|e Milo{evi}, u kwizi “Rusija na raskr{}u”, navodi da je Jeqcin prvu novogodi{wu poruku snimio 27. decembra 1999. godine U woj nije pomenuo
ostavku. Novu ~estitku snima 30. decembra 1999. godine po
svedo~ewu kamermana, uzbu|en i na ivici pla~a, koji u pauzama nije mogao da kontroli{e, kao i wegova }erka Tatjana, poznata po svojim poslovnim vezama sa oligarsima.
Akademik i najpoznatiji `ivi ruski istori~ar, autor
Putinove biografije Roj Medvedev, pi{e o kontekstu ovih
~udnih doga|aja iz decembra 1999. godine. Oligarsi oko
Jeqcina u decembru 1999. nisu o~ekivali da }e ruska vojska
tako uspe{no ratovati u ^e~eniji. Uprkos nadawima da }e
~e~enski teroristi poraziti rusku vojsku, kojom je komandovao tada{wi premijer Putin, ona je pre{la reku Terek
i stigla je do Groznog. Tada je iznet zahtev da se najsposobniji generali smene upravo u trenutku kada su bili pred pobedom u ratu. Jasno je bilo i ko bi to formalno izveo. Nije bila nikakva tajna da je Jeqcin bio oru|e u rukama oligarha. Ali, Medvedev navodi: “Upravo se Putin jo{ krajem
decembra usprotivio poku{ajima da se generali V. Tro{ev
i V. [amanov prekomanduju, a oni su u ^e~eniji pokazali da
ruska armija nije zaboravila kako se pobe|uje”.
Dakle, ratni generali su ostali na svojim polo`ajima,
ali korumpirani Jeqcin nije.
Za mo`da i najve}eg ruskog intelektualca u drugoj polovini dvadesetog veka, Aleksandra Zinovjeva, nije bilo dileme kako je to izvedeno. On u svojoj kwizi “Slom ruskog
VELIKA SRBIJA
49
Pod lupom
komunizma” pi{e da se radilo o politi~kom prevratu, “koji je u sebi sadr`avao element otpora Rusije prema pogubnim posledicama Jeqcinovog re`ima i Zapada prema Rusiji. Ja to smatram tre}im poku{ajem te vrste. Prvi poku{aj
je bio ’pu~’ u avgustu 1991. godine”. Zinovjev smatra da je besmisleno obrazlo`ewe da je Jeqcinovo zdravstveno stawe
bilo uzrok za ostavku. Jeqcin je i u te`em zdravstvenom
stawu obavqao predsedni~ku funkciju i nije ni pomi{qao
da je napusti.
Kada sagledamo ove okolnosti iz 1991. i 1999. i povezanost wihovih aktera, jasnije je za{to je Putin toliko uva`avao Krju~kova. Jasno je i za{to je Krju~kov mesec dana
pred svoju smrt napisao otvoreno pismo u kome poziva ruske specijalne slu`be da se ujedine oko nacionalnog lidera Putina.
Kontinuitet
U kontekstu pretpostavke da se u decembru 1999. godine
dogodio politi~ki prevrat u Kremqu, mo`emo da zapazimo
jo{ jedan kvalitet Putinove politike. On nikada javno nije opovrgao tezu o dobrovoqnom odricawu Jeqcina od vlasti. On je ~ak i dozvolio da se u narodu omrznutom Jeqcinu, kome je na sahranu u skoro 20-milionskoj Moskvi (okrug)
do{lo samo oko 20.000 qudi, odaju dr`avni~ke po~asti. Ta-
ko je Putin ponovo stavio op{ti interes iznad li~nog.
Shvatio je da svako odricawe od prethodnika, ma kakav on
bio, slabi legitimitet same dr`ave. To je lekcija koja je
nepoznata ili neshvatqiva na{im politi~arima koji su
trenutno na vlasti. Oni ne samo da su svog prethodnika satanizovali, iako je predaja vlasti 5. oktobra imala vi{e
legitimiteta nego ona od 30. decembra 1999. godine, jer je
izvedena uz navodno postojawe odluke Saveznog ustavnog suda (mada je i ona, po kwizi Milene Are`ine “No} prevare
i dan izdaje”, bila farsa), ve} su ga i li{ili dr`avni~kog
ispra}aja, uprkos ~iwenici da se u Beogradu okupilo oko
100.000 qudi. Mu~ne scene koje su pratile posledwi ispra}aj biv{eg predsednika SRJ (odbijawe ustupawa Savezne
skup{tine, kori{}ewa mrtva~nice VMA) su ostavile negativan utisak na mnoge neutralne posmatra~e bez obzira
na wihov politi~ki stav.
Ostra{}enost, preterane emocije i ube|ewe da pre aktuelne vlasti ni{ta nije vaqalo nikada nisu doneli prosperitet jednoj dr`avi. Obi~no se takva samouverenost zavr{avala obarawem sa vlasti onih koji su bili ube|eni da
je istorija po~ela sa wima. Wihovi protivnici, nekada
prezreni i odba~eni, su se na posredan ili direktan na~in
vra}ali na vlast. To je pouka koja se mo`e izvu}i iz sudbine Jeqcina i Krju~kova.
Po{tovani predsedni~e
Vladimire Vladimirovi~u Putine,
U svoje i u ime Srpske radikalne stranke upu}ujem
Vam iskrene ~estitke uz izraze radosti i odu{evqewa zbog Va{e ubedqive i izvanredne pobede na parlamentarnim izborima u Rusiji.
Pobeda Va{e Jedinstvene Rusije uliva snagu
svim patriotskim i slobodarskim snagama {irom
sveta, ali i nadu da je mogu}e boriti se za svet u kojem
}e se po{tovati me|unarodno javno pravo, pravo
malih naroda da `ive slobodno i da sami biraju svoju budu}nost.
Uveravam Vas da su svi
srpski rodoqubi sa ogromnim ushi}ewem primili rezultate ruskih izbora, jer su sigurni da }ete svojom pravednom, promi{qenom i pametnom politikom i daqe {tititi interese ruskog,
ali i srpskog naroda. Mi, srpski radikali, bili smo i ostali najve}i prijateqi Rusije, ali i Va{e
politike, po{tovani gospodine predsedni~e, te Vam garantujem da }ete u Srpskoj radikalnoj
stranci uvek imati iskrene saveznike.
Vama li~no `elim mnogo uspeha, dobro zdravqe, a bratskoj Ruskoj Federaciji mnogo pobeda
u budu}nosti. Svaka Va{a pobeda, pobeda Rusije, bi}e i pobeda Srbije i celokupnog srpkog naroda.
S po{tovawem,
predsednik
Srpske radikalne stranke
prof. dr Vojislav [e{eq
50
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Hegemonizam Amerike
Fa{isti i “fa{isti” (2)
Ko je kome fa{ista?
• Ako ugledni ameri~ki komentatori tvrde da se sloboda u samoj Americi gazi i da je wena politika “hegemonisti~ka”, koliko su ameri~ki recepti za druge, ukqu~uju}i i Kosovo i Metohiju, legitimni i obavezuju}i?
Pi{e: Aleksandar Pavi}
[ta je Moskva dobila kao nagradu za svoju proameri~ku
politiku?
“Sjediwene Dr`ave su po~ele da pomeraju NATO u isto~nu Evropu, a zatim i u biv{e sovjetske republike. [est
biv{ih dr`ava Var{avskog pakta su sada NATO saveznici, kao i tri biv{e sovjetske republike. NATO ekspanzionisti jo{ uvek nisu odustali od uvla~ewa Ukrajine, koja
je vekovima bila ujediwena s Rusijom, ili Gruzije, rodne zemqe Staqina, u NATO.
Tokom 1999. Sjediwene Dr`ave su 78 dana bombardovale
Srbiju, koja odavno gleda ka Majci Rusiji za za{titu, mada
je jedini srpski zlo~in bio to {to su se borili da o~uvaju
svoju kolevku, Kosovo, ba{ kao {to se predsednik Linkoln
borio da zadr`i ameri~ki Jug. Sada Amerika podr`ava otcepqewe Kosova od Srbije i stvarawe nove islamske dr`ave na Balkanu, uprkos protestima Moskve.
Dok je Moskva uklonila svoje vojne baze iz Kube i celog
Tre}eg sveta, mi nastojimo da uspostavimo trajne vojne baze u ruskom dvori{tu u centralnoj Aziji.
Raskinuli smo Sporazum o antibalisti~kim raketama
koji su potpisali Nikson i Bre`wev i objavili da }emo
instalirati sistem raketne odbrane u Poqskoj i ^e{koj
Republici.
Pod predsednicima Klintonom i Bu{om, Sjediwene
Dr`ave su finansirale naftovod iz Kaspijskog mora koji
bi prelazio preko teritorija Azerbejyana i Gruzije i nastavio do Crnog mora i Turske, iskqu~uju}i Rusiju iz akcije.
S krajem Hladnog rata, KGB je ukinut a Kominterna nestala. Me|utim, Nacionalni fond za demokratiju, Fridom
haus i ostale hladnoratovske agencije, finansirane desetinama miliona dolara poreskih obveznika a same izuzete
od poreza, organizovale su zbacivawe proruskih re`ima u
Srbiji, Ukrajini i Gruziji, i poku{ale da zbace i re`im u
Minsku.
Na kraju Hladnog rata Sjediwene Dr`ave su dobile jednu od najve}ih istorijskih prilika: da prihvate Rusiju, najve}u zemqu na svetu, kao partnera, prijateqa i saveznika.
Na{i zajedni~ki interesi su se skoro savr{eno poklapali. Izme|u nas nije bilo ideolo{kih, teritorijalnih,
istorijskih ili ekonomskih sukoba od onog ~asa kada je komunisti~ka ideologija sahrawena.
Mi smo stvar uprskali.
Pomerili smo NATO do samih ruskih kapija, ignorisali wene legitimne interese i brige i, sa na{im arogantnim stavom da smo “nezamewiva nacija”, postupali s wom
kao sa pora`enom silom, kao {to je Francuska tretirala
Vajmarsku Nema~ku posle Versaja.
Ko je ponovo zapo~eo Hladni rat? Bu{ i lajavi hegemonisti koje je zajedno sa sobom doveo na vlast. Velike imperije i mali umovi te{ko idu zajedno.”
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
Treba jo{ jednom napomenuti da su ovo re~i ~oveka koji
se, kao i mnogi konzervativni republikanci osamdesetih
godina HH veka, slagao sa Reganovom sintagmom o Sovjetskom Savezu kao “zloj imperiji” (izgovorenom prilikom
jednog Reganovog obra}awa Generalnoj Skup{tini UN).
Dakle, ovo je kritika jednog “mejnstrim” republikanca
na ra~un ameri~ke spoqne politike i wenog me|unarodnog
nastupa, re~i koje bi mnogi levi~arski orijentisani antiglobalisti {irom sveta mogli da potpi{u, re~i na osnovu
kojih se mo`e tvrditi da je ameri~ka spoqna politika postala krajwe agresivna. No, {ta je sa unutra{wim prilikama u SAD, koje bi trebalo da budu “uzor” drugima, na osnovu kojih se ta ista agresivna spoqna politika opravdava?
Ovde }emo se na prvom mestu osvrnuti na jedan konkretan zakonski predlog, koji je u ameri~kom Kongresu u oktobru 2007. predstavio kongresmen iz Teksasa, Ron Pol. Pol
je, ina~e, po struci doktor, aku{er, ameri~ki ratni veteran i jedan od republikanskih kandidata za slede}eg predsednika SAD. Mada mu mnogi nisu davali {anse na po~etku, Pol je ve} uspeo da sakupi preko 5 miliona dolara u prilozima samo od po~etka jeseni 2007. (skoro iskqu~ivo malih priloga od privatnih gra|ana), pobudio je entuzijazam
mladih kakav nije vi|en mo`da jo{ od antiratnog pokreta
{ezdesetih godina HH veka (s obzirom da je Pol jedini me|u republikanskim kandidatima i, uz demokratu Denisa
Kucini}a, jedini predsedni~ki kandidat koji bi “odmah”
povukao ameri~ke snage iz Iraka – {to mu je, na jo{ ve}e
iznena|ewe establi{menta, obezbedilo najve}u podr{ku
od svih kandidata upravo me|u aktivnim vojnicima!) i popeo se na peto mesto me|u republikanskim kandidatima,
uprkos skoro potpunoj medijskoj blokadi koja se protiv wega sprovodi u SAD. Dakle, Polov zakonski predlog nosi
VELIKA SRBIJA
51
Hegemonizam Amerike
naziv “Zakon o ostvarewu sloboda u Americi iz 2007”
(“American Freedom Agenda Act of 2007”). Wegov predlog je
najbitniji zbog toga {to, u nastojawu da ih Amerikancima
povrati, na jednom mestu nabraja sve tekovine ameri~ke demokratije koje su ukinute ili ugro`ene u posledwih nekoliko godina, tako daju}i veoma sa`etu sliku sada{weg stawa i mogu}e perspektive ameri~ke demokratije. Evo kako
je kongresmen Ron Pol iz Teksasa obrazlo`io svoj zakonski predlog:
“Predstavqam sveobuhvatan zakonski predlog za restauraciju ameri~kog Ustava i restauraciju sloboda koje su se,
na`alost okrwile tokom posledwih nekoliko godina.
Ciq ovog zakonskog akta je povra}aj ograni~ewa i ravnote`a koje su Osniva~i Amerike ugradili u Ustav kako
bi spre~ili ugwetavawe Amerikanaca od strane wihove
sopstvene vlasti. Ovaj zakonski predlog bi ukinuo “Zakon
o vojnim sudovima” (Military Commissions Act) iz 2006. i ponovo uspostavio tradicionalnu praksu po kojoj vojni sudovi mogu biti kori{}eni samo radi su|ewa za ratne zlo~ine na mestima gde se vode aktivni sukobi a gde je brzo su|ewe neophodno radi o~uvawa dokaza ili spre~avawa haosa.
Ovaj zakonski predlog razja{wava da se nijedna informacija ne}e prihvatiti kao dokaz ako je od optu`enog dobijena kroz mu~ewe ili prisilu. On kodifikuje FISA proces (Zakon o nadzoru obave{tajnih informacija prikupqenih u inostranstvu) kao jedini proces kojim se mogu
prikupiti obave{tajni podaci spoqa i daje ~lanovima Senata i Predstavni~kog doma pravo da sudski osporavaju
predsedni~ke “izjave pri potpisivawu” u kojima se objavquje predsednikova namera da ignori{e odre|ene delove
zakona koje je usvojio ameri~ki Kongres. Zakon zabrawuje
kidnapovawa i vanredna izru~ewa zatvorenika stranim zemqama (u zatvore poput Abu Grajba, Gvantanama, Dijego
Garsije i drugih tajnih zatvora {irom sveta) na osnovu
predsednikovih jednostranih nalaza po kojim se optu`eni
karakteri{e kao neprijateqski vojnik. Zakon brani Prvi
amandman Ustava (o slobodi govora) tako {to razja{wava
da se ne mo`e zabrawivati novinarima da objavquju informacije koje su dobili od zakonodavne ili izvr{ne vlasti,
osim ako to objavqivawe ne bi nanelo trenutnu, neposrednu i nepopravqivu {tetu Sjediwenim Dr`avama.
Najzad, ovaj zakon bi zabranio upotrebu tajnih dokaza
pomo}u kojih bi pojedinac ili organizacija koji se nalaze
u Sjediwenim Dr`avama bili ozna~eni kao strani teroristi ili strana teroristi~ka organizacija...”1)
52
Ako jedan ameri~ki kongresmen krajem 2007. daje zakonski predlog za “restauraciju Ustava i sloboda” u Americi,
to zna~i da su isti ili stavqeni van snage ili ozbiqno
ugro`eni.
Kongresmen Pol se u ovom zakonskom predlogu zapravo
osvrnuo na nekoliko bitnih zakona ili predsedni~kih direktiva usvojenih tokom posledwih nekoliko godina:
– Pomenuti Zakon o vojnim sudovima od 17. 10. 2006. po
kojem se suspenduje vekovno pravo optu`enog da bude izveden pred sud i odgovori na optu`be protiv sebe (tzv. habeas corpus). Po ovom zakonu, stranci optu`eni za “terorizam”, kao i stranci i ameri~ki dr`avqani koji su progla{eni za “neprijateqske vojnike” od strane izvr{ne grane
vlasti, li{eni su svojih zakonskih prava na odbranu i mogu neograni~eno biti dr`ani u zatvoru bez prava na pravno
zastupni{tvo. Pri tom, kriterijumi po kojima se dodequje
status “teroriste” ili “neprijateqskog vojnika” potpuno
su proizvoqni i podlo`ni li~nom sudu i proceni izvr{ne
vlasti.
– Zakon o odobravawu sredstava za nacionalnu odbranu
http://www.bellaonline.com/ od 17. 10. 2006. ovla{}uje predsednika SAD da uvede vojnu upravu u slu~aju nekog teroristi~kog “incidenta” ako isti, po proceni predsednika ili
drugih predstavnika vlasti, ugrozi “javni red”. Mnogi analiti~ari su primetili da je jezik u ovom zakonu dovoqno
rastegqiv da se uvo|ewe vojne uprave mo`e opravdati i u
slu~aju, na primer, gra|anskih nemira.
– Zakon o odobravawu sredstava za nacionalnu odbranu
za 2007. godinu poni{tio je 200 godina staru zabranu kori{}ewa ameri~ke vojske na tlu samih SAD. Zakon o pobuni
iz 1807. (Insurrection Act) odobrio je kori{}ewe vojnih snaga na dome}em terenu samo radi “suzbijawa, unutar odre|ene dr`ave, pobune, nasiqa, nezakonitog udru`ivawa ili zavere”. Me|utim, po novom zakonu, predsednik ne samo da dobija pravo da uvede vojnu upravu i upravqa dekretima ve} i
da preuzme komandu nad jedinicama Nacionalne garde (ameri~ke verzije teritorijalne odbrane) bez saglasnosti guvernera date ili datih dr`ava. [tavi{e, novi zakon pro{iruje spisak povoda za uvo|ewe vojne uprave na “prirodne
katastrofe, epidemije ili druge ozbiqne pretwe javnom
zdravqu, teroristi~ke napade ili incidente, ili druge situacije” a da se pritom ne defini{e koje su to “druge” situacije.
– Predsedni~ka direktiva o nacionalnoj sigurnosti i
domovinskoj bezbednosti http://en.wikipedia.org/wiki/NSPD51 od 4. 5. 2007. ide i korak daqe od prethodnog zakona i
predvi|a da }e, u slu~aju “katastrofi~nog doga|aja”, “predsednik upravqati aktivnostima Savezne vlade radi obezbe|ivawa ustavne vladavine”, tj. da }e postati fakti~ki
diktator.
– Jo{ od 15. marta 2004, ameri~ka Agencija za nacionalnu bezbednost (National Security Agency) sprovodi program
doma}e {pijuna`e i prislu{kivawa pod direktnim ovla{}ewem Bele ku}e, u neposrednoj suprotnosti sa Zakonom
o nadzoru obave{tajnih informacija koje pomiwe Ron
Pol, po kojem sudska komisija mora da u tajnosti odlu~i o
svrsishodnosti mera prislu{kivawa. Sada se prislu{kivawe, zajedno sa tajnim pretresawima privatnih domova,
tajnim pregledawem finansijskih transakcija, tajnim pregledawem Internet aktivnosti, tajnim stavqawem na liste “sumwivih” (na kojima se ve} nalazi preko 700.000 Amerikanaca) itd. sprovodi iskqu~ivo po naho|ewu izvr{ne
vlasti, tj. predsedni~ke administracije.
Napomene:
1) “Support the American Freedom Agenda Act of 2007”, Ron Paul, 21.
10. 2007. http://www.antiwar.com/
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Ve{ta~ke nacije
Od Malorusa
do Ukrajinaca
Pi{e: Prof. dr Zoran Milo{evi}
ntiruska ideologija koja danas pro`ima Ukrajinu
otvara pitawe ko su ti Ukrajinci i kakva je wihova
pro{lost, prethodna nacionalna ideologija i vrednosti. Ako posmatramo problem iz istorijske perspektive
zapazi}emo da su Ukrajinci (bili) deo etni~ke mase Rusa,
da im je potom nametnut identitet Malorusa (kao dela ruskog naroda), a zatim identitet Ukrajinaca. Zbog toga i ~udi ova ukrajinska nova ideologija, koja u praksu donosi mr`wu prema ve}em delu svog naroda, odnosno naroda od koga
su potekli.
Ako istra`ujemo samorazumevawe `iteqa Rusije (na teritoriji Rusije, Belorusije i Ukrajine) u daleka vremena
(839-1246), zapazi}emo da oni sebe nisu do`ivqavali ni
“Malorusima” ni “Velikorusima”, ni Belorusima”, ni “Isto~nim Slovenima”, pa ni “Ukrajincima”. Svi ovi termini
su stvoreni u novije vreme. Va`no je znati da ruski narod
nije sebe usitwavao (drobio) ni na kakve grane. U sa~uvanim starim dokumentima, letopisima i drugim izvorima
koji se odnose na `ivot starih stanovnika Ukrajine zapazi}emo da nema spomiwawa nikakvih Ukrajinaca, pa i to da
nema ni jedan jedini toponim Ukrajina.
Tokom XVII veka se iskristalisalo mi{qewe da je ruski narod trojedan (Velikorusi, Malorusi i Belorusi),
dok je dr`avna vlast moskovske dr`ave u sva tri dela jedinstvena i zakonita, po{to moskovski kne`evi, a potom i carevi vode poreklo od Aleksandra Nevskog (Inokentije Gizeq, “Sinopsis” iz 1674. godine). Istovremeno u letopisima i dokumentima (od XIII do XVII veka), tako|e, nema spomiwawa termina “Ukrajina” i “Ukrajinci”.
Prvi “Ukrajinci” se pojavquju krajem XVIII veka i po~etkom XIX. No, po|imo redom.
A
Nastanak pojma “Mala Rusija””
Mala Rusija – ovaj pojam razvili su gr~ki pravoslavni
jerarsi, kada su posle mongolskog osvajawa ruskih teritorija ostale samo dve slobodne oblasti – Galicijsko-Voqinskaja i Vladimiro-Suzdaqskaja, koje su sa~uvale aktivni
odnos sa konstantinopoqskom patrijar{ijom. Pojavila se
potreba da se razlikuju jedna Rusija od druge, bilo kakvim
opredeqewem. Vizantinci su iskoristili postoje}e geografske termine: dr`ava mala ili velika, u zavisnosti od
starosti. Saglasno tome, Malom Rusijom su nazvali iskonske ruske zemqe, a Velikom su nazvali teritorije kolonizovane naseqavawem iz dr`ave-majke. Tako je 1347. godine
vizantijski imperator, Jovan Kantakuzin, pisao litvanskom knezu Qbartu Gediminovi~u o tome da je ruski narod
poznao Boga i prosvetio se kr{tewem i da ima jednog mitropolita – kijevskog za celu Rusiju, kako za Malu, tako i
za Veliku.
Pre ovoga zabele`eno je 1335. godine da je galicijski
knez Jurij Boleslav II u Gramati velikom magistru nema~kog reda ditrih, od 20. oktobra 1335. godine, nazvao sebe
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
knezom Male Rusije. Ovi pojmovi, Mala i Velika Rusija
u{li su u slu`benu upotrebu 1361. godine, kada je patrijarh
utvrdio dve mitropolije – jednu u Velikoj Rusiji sa centrom u Vladimiru i Kijevu i drugu u Maloj Rusiji sa centrom u Novgorodu i Galiciji. Ova terminologija (Velika /
Mala Rusija) kori{}ena je od strane pravoslavnog sve{tenstva i mona{tva (Rusa i Grka), a tako|e i od strane
qudi koji su obrazovani u wihovoj sredini. Posebno ~esto
ovi nazivi su po~eli da se koriste u tekstovima pravoslavnih publicista posle Bretske unije, 1596. godine. Na osnovu naziva teritorija Mala Rusija (Malorusija) i stanovni{tvo su po~eli nazivati Malorusi. Ova terminologija se
zadr`ala sve do komunisti~ke revolucije, a potom su revolucionarnim dekretom, 1922. godine zabranili kori{}ewe
imena Malorusija i uveli ime Ukrajina.
Kako je nastao termin “Ukrajina””
Prema Romanu Hrap~evskom, “Ukrajina” (Krajina) se
izvorno koristila kao termin za ozna~avawe pograni~nih
teritorija, kako u Rusiji tako i u Poqskoj. U ruskim najstarijim Letopisima ima oko 20 slu~ajeva spomiwawa re~i
Ukrajina, ali uvek sa istim zna~ewem – pograni~ni rejon.
Potpuno analogno se ovaj termin koristi i u poqskom jeziku.
Rusi su sve do 1569. godine sa~uvali svoje etni~ko jedinstvo (u o~ima stanovnika i stranaca) bez obzira kojoj dr`avi pripadali (Moskvi, Velikom litvanskom kne`evstvu
ili Poqskoj, a potom Moskvi i Re~i Paspoliti – posle
1569. godine). No, od tada iz Rima (Rimokatoli~ke crkve)
kre}e politika izmene kulturnog i narodnog identiteta
pravoslavnih Rusa pod politi~kom kontrolom rimokatoli~ke Re~i Paspolite. U ovim uslovima (unijatizacije i
nereda koje je ova politika unela me|u pravoslavne Ruse) u
VELIKA SRBIJA
53
Ve{ta~ke nacije
poqskoj pisanoj tradiciji sve ~e{}e se pojavquje pojam
Ukrajina umesto Rusija. Ovaj naziv nije bio slu`beni, ali
se koristio od strane poqskog plemstva i po~eo je prodirati i u privredu.
Po~etak ovog prelaska u kori{}ewu termina “Ukrajina” umesto Rusija najboqe se mo`e pratiti u delu jezuite,
velikog rimokatoli~kog misionara i mrziteqa pravoslavqa, Antonija Posevina, koji je vodio pregovore izme|u Re~i Paspolite i Moskovske dr`ave 1581-1582. godine. Posevin zna za Belu i Crvenu Rusiju pot~iwenu poqskom kraqu,
pri ~emu je preporu~ivao da se ruskom caru ospori titula
“sve Rusije”, odnosno da mu pripada samo titula “car Rusije”. Istovremeno, Posevin je predlo`io da se, uporedo sa
kori{}ewem unije, za razbijawe verskog jedinstva Rusa iskoriste i druge mere koje bi razbijale narodno jedinstvo.
Ideja Posevina je bila da se u ciqu borbe protiv pravoslavne ruske dr`ave iskoristi stvarawe novih naroda ~ija
bi ideologija sadr`avala lojalnost prema Rimu i Poqskoj.
Iz ovog perioda datira i po~etak polonizacije Rusa, kao i
ruskog jezika u dana{woj Ukrajini.
Tako je sredinom XVII veka Ukrajina ustaqen termin za
ozna~avawe teritorije Male Rusije. Ova poqska koncepcija zamene termina Rusija Ukrajinom, dolazi do svog logi~nog kraja u XIX veku, teorijom grofa Tadeja ^ackog (1822)
i rimskog sve{tenika F. Duhovskog sredinom XIX veka.
Prvi je termin Ukrajina protuma~io kao etni~ki, tj. da ova
re~ vodi poreklo od plemena “Ukra”, a kod drugog se ~ak i
negiraju slovenski koreni Velikorusa i isti~e da su oni
poreklom od Finaca i Tatara. Literalna podr{ka ovim
predstavama u Ukrajini u poqskom dru{tvu prve polovine
XIX veka bila je tzv. “poetska ukrajinska {kola”, ~iji je
sledbenik bio i A. Mickevi~. Uticaj ove {kole nije bio
veliki, ali je podr`avala politi~ke pretenzije poqske
aristokratije na “izgubqene zemqe na Istoku”. U ovome se
i zakqu~uje `ivotnost mita o “Ukrajini”.
Kako je, dakle, ovaj poqski termin prihva}en od Rusa?
54
Termin su prvo prihvatili Kozaci, koji su bili pod
Poqskom i koji su komunicirali sa Poqacima. Uporedo sa
ovim i oni Kozaci (koza~ke stare{ine) koje su se obrazovale u Poqskoj usvojili su termin Ukrajina (u komunikaciji sa Poqacima), a sa pravoslavnima, sve{tenstvom i
predstavnicima dr`avne administracije uvek su koristili termin Rusija i Mala Rusija. Ovo posebno dobro ilustruje pismo Bogdana Hmeqickog (zavr{io poqske jezuitske {kole) i atamana Zaporo{ke Sje~e, Ivana Sirka (koji
nije imao poqsko obrazovawe). Prvi je koristio termin
Ukrajina, a drugi Mala Rusija”, “Maloruska ukrajina”, itd.
No, tokom XVIII veka pojam “Ukrajina” prakti~no nestaje iz upotrebe u Malorusiji i wegovo kori{}ewe je sporadi~no. Me|utim, posle ukqu~ivawa u sastav ruske imperije desne obale Dwepra, posle 1792. godine, sa svim poqskim vlasnicima zemqe i plemstvom, koji su na ovoj teritoriji bili i skoro jedini obrazovani sloj, ukqu~eni su u
dr`avnu administraciju i obrazovni sistem Ruske imperije u Malorusiji, {to dovodi do obnove upotrebe pojma
“Ukrajina”. Sa ovim je povezana i upotreba pojma “Ukrajina” od strane T. G. [ev~enka. On je, naime, 15 godina bio u
Viqnu, gde je mogao da komunicira samo sa Poqacima i da
izu~ava poqski jezik. U wegovim stihovima se koristi pojam Ukrajina, a ne Malorusija.
Naziv Malorusija zadr`ao se sve do komunisti~ke revolucije, 1917. godine. Naime, boq{evici, tada{wi ukrajinski politi~ki funkcioneri, Skripinika i Gunka, dekretom 1922. godine zabrawuju re~ “Malorusija” i zvani~no je
zamewuju re~ju “Ukrajina”. Posle toga, kao glavni ukrajinizator ruskih oblasti u Ukrajini javqa se Nikita Hru{~ov. Ukrajinizacija Malorusa sprovo|ena je u ~etiri navrata.
Prva ukrajinizacija pod sovjetskom vla{}u dogodila se
posle Revolucije, 1917. godine. U ovoj fazi otpu{teni su iz
dr`avne slu`be svi koji ne znaju ukrajinsku movu (jezik) i
zapo~eta je kampawa protiv ruskog jezika i kulture u Ukrajini. Posle utvr|ivawa komunisti~kog re`ima u Rusiji i
pretvarawa Malorusije u Ukrajinsku Sovjetsku Socijali-
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Ve{ta~ke nacije
sti~ku Republiku (USSR), posao ukrajinizacije uzdignut je
na dr`avni nivo i imao je savr{eno nov razmah i dimenzije. Bile su stvorene “trojke za ukrajinizaciju” (po obrascu
trojki GPU, koja je poslala u smrt milione qudi), a tako|e
i hiqade “komisija” ove vrste.
Administrativni teror i nasiqe doneli su svoje crne
plodove. U ruskom gradu Maripoqu, na primer, 1932. godine u {kolama nije ostalo nijedno odeqewe koje bi u~ilo
|ake na ruskom jeziku. Ova kampawa ukrajinizacije Rusa
trajala je vi{e od decenije, od sredine dvadesetih do 1937,
kada su najfanati~niji nosioci ukrajinstva, na svoje ~u|ewe, progla{eni “neprijateqima naroda” i upu}eni u sovjetske konclogore. U predve~erje Drugog svetskog rata
ukrajinizacija nije zvani~no odba~ena, ali je prestala da se
pola`e velika pa`wa ovom pitawu.
Zati{je nije trajalo dugo. Vojni uspesi Hitlerove armije doveli su do toga da je krajem 1942. godine skoro sva
Malorusija potpala pod nema~ku vlast, a to je probudilo
najekstremnije pristalice ukrajinizacije Malorusa. Podr`ani od Nemaca, zabranili su svu {tampu na ruskom jeziku i uveli samo ukrajinsku. Promeni je podvrgnuta i sfera
obrazovawa. Sva mesta koja su predvi|ena za rad sa stanovni{tvom morala su biti popuwena s poznavaocima ukrajinskog jezika. Lica koja nisu poznavala ukrajinski jezik proterana su. Sve ovo je ra|eno za nema~ki novac i uz aktivno
u~e{}e nema~kih stru~waka.
Slede}i talas ukrajinizacije dogodio se u vreme Hru{~ova, ali je ovo napu{teno za vreme Bre`weva, a bez dr`avne podr{ke ukrajinski jezik je umirao prirodnom smr}u.
^etvrti talas ukrajinizacije Rusa u Malorusiji dogodio se posle progla{ewa samostalnosti Ukrajine i wenog
progla{ewa “demokratskom” dr`avom, sa ciqem ne samo da
Ukrajina ostane bez Rusa, ve} i da ova “nova” nacija bude i
sna`no antiruski projektovana.
Ovaj projekat stvarawa ukrajinske nacije od Malorusa u
ruskoj nauci je poznat kao “galicijski projekat ili ideologija”. Tako je zahvaquju}i “galicijskoj ideologiji” u dr`avi sa umiru}om ekonomijom, gde milioni qudi gladuju, neretko nabavqaju}i hleb iz gradskih kontejnera i smetli{ta, gde mlado pokoqewe zahvataju alkoholizam, narkomanija i kriminal, a prostitucija predstavqa jedini na~in
pre`ivqavawa oko polovine devojaka i mladih `ena, a gde
od turbekoloze i sifilisa izumiru celi regioni, dr`ava
koja nema para za lekove da le~i bolesne u bolnicama, dr`ava u kojoj se vi{e umire nego {to se ra|a, a samoubistva
poprimaju razmere epidemije, gde pronevera dr`avnog novca, mito, korupcija i rasprodaja nacionalnog bogatstva
predstavqaju osnovni posao dr`avnog aparata, od bezli~nih ~inovnika do predsednika dr`ave – u toj dr`avi sa ~isto paranoi~nom obuzeto{}u svi ukazuju samo na jedan problem: kako da ukrajinski jezik postane masovno upotrebqavan i kakvim sredstvima prinuditi 49 miliona stanovnika
ove zemqe da zaborave materwi ruski jezik i omrznu Ruse i
pravoslavqe. Ova politika sna`no je podr`ana od strane
SAD, EU i NATO-a. Naime, stratezi SAD su mi{qewa da,
ako Ukrajina ostane u nekoj vrsti dobrih odnosa sa Rusijom
ili se ujedini sa ovom velikom dr`avom (i Belorusijom),
onda }e ova ruska zajednica biti po svom stanovni{tvu, teritoriji i bogatstvu ja~a ne samo od Nema~ke, ve} i od cele
zapadne Evrope. Me|utim, ukoliko Ukrajina stupi u savez
sa svojim zapadnim susedima (Poqacima, Litvancima, Rumunima...), odnosno u|e u Evropsku uniju, onda }e ovo biti
sna`an protivteg Rusiji, koja }e se pretvoriti u sredwe va`nu dr`avu. No, da bi se to dogodilo, mora se stanovni{tvo
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
Ukrajine, koje je po svom etni~kom poreklu rusko, denacionalizovati i pretvoriti u novu naciju, neprijateqski nastrojenu prema Rusima, a prijateqski prema Poqacima,
EU i SAD. Zbog toga u nauci postoji mi{qewe da je Ukrajinac projektovan da stvara tu|e imperije, a ne svoju dr`avu.
Antiruska ideologija nove ukrajinske nacije
Posle nametawa pojma Ukrajina po~eo je rad na identifikaciji stanovni{tva sa ovim pojmom, odnosno nametawu
novog identiteta, ta~nije ideologije i sistema vrednosti
koji bi razlikovao Ukrajince od Rusa. Pored promovisawa
unijatstva kao sveukrajinske vere, ra|eno je i na promovisawu posebnog jezika (move), tako {to su u ruski jezik ubacivane poqske re~i. U Ukrajini to su radili predstavnici
Grko-katoli~ke crkve, te je je ova ukrajinska ideologija dobila ime “galicijska ideologije”. Me|u prvim odrednicama ove ideologije jeste tvrdwa da Ukrajinci nisu (Malo)Rusi ve} nacija koja nema nikakve veze sa Rusima. Ta~nije, savremena “galicijska ideologija” polazi od slede}ih
tvrdwi:
• Ukrajinci nemaju ni{ta zajedni~ko sa Rusima, tj. Malorusi i Rusi (Velikorusi) su dva razli~ita naroda;
• Kijevska Rusija nije ruska nego ukrajinska dr`ava;
• Ruska kwegiwa Olga i ruski knez Vladimir ili Jaroslav nisu ruski ve} ukrajinski kne`evi.
• Bogdan Hmeqicki se opredelio za Rusiju samo privremeno, dok ne postigne nezavisnu Ukrajinu.
• Rusija je stra{na zver koju treba uni{titi.
• Pravoslavqe nije nikakva religija.
• Ukrajina mora raskinuti sa Rusijom i ukqu~iti se u
evroatlantske strukture (Evropsku uniju i NATO).
Formirawe ovakve ideologije me|u Ukrajincima se kod
ruskih nau~nika smatra delom informativno-psiholo{kog rata, koji je apsolutno originalan i preuzet je iz
strategije Rimokatoli~ke crkve, a on vodi ka stvarawu nove nacije, a da to mati~na nacija ne primeti. Na taj na~in
pokazalo se da je promena naziva Malorusija u Ukrajina
imalo strategijski ciq, a to je odvajawe Malorusa (Ukrajinaca) od Rusa i, potom, wihovo suprotstavqawe.
VELIKA SRBIJA
55
Krizna podru~ja
Mirovna konferencija za Bliski istok u Anapolisu
Da li je mogu} mir?
Pi{e: Amyad Migati
irovna konferencija za re{avawe izraelsko-palestinskog sukoba, odr`ana na inicijativu Sjediwenih ameri~kih dr`ava krajem novembra u Anapolisu, pokazala je da je mir jo{ uvek daleko. Re{avawe osnova
krize na Bliskom istoku, po svemu sude}i, mora}e da sa~eka neko drugo vreme, kada na svetskoj politi~koj sceni budu jasno izdefinisane uloge i kada okupatori ne budu progla{avani `rtvama, a borci za slobodu teroristima.
Po{to konferenciji nisu `elele da prisustvuju neke
druge dr`ave u regionu dok ne dobiju garanciju da }e biti
postignut sveobuhvatni i su{tinski sporazum, ona je podeqena na dve faze. Na konferenciji u Anapolisu diskutovalo se samo o izraelsko-palestinskom sukobu, a na konferenciji koja }e biti odr`ana po~etkom naredne godine u
Moskvi razgovara}e se o ostalim `ari{tima na Bliskom
istoku, kao {to je Golanska visoravan i jug Libana.
Ozbiqni analiti~ari i pre po~etka konferencije izrazili su sumwe u iskrenost namera Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava da se postigne dugotrajno i kona~no re{ewe izme|u sukobqenih strana. Kao {to je poznato, ameri~ka administracija pru`a neograni~enu podr{ku izraelskoj politici koja je prema razli~itim me|unarodnim rezolucijama okarakterisana kao okupatorska, agresorska, diskriminatorska itd.
Sjediwene Ameri~ke Dr`ave u svojoj diplomatiji na
Bliskom istoku uvek idu korak napred u obezvre|ivawu rezolucija Saveta bezbednosti kako bi pomogle izraelskoj
strani da se one ne sprovedu. U svojoj strategiji (svetska
borba protiv terorizma) oti{le su toliko daleko da su
borce protiv okupacije karakterisale kao teroriste a okupatore kao `rtve terorista. Tezu o pravom licu ameri~ke
“svetske borbe protiv terorizma” potvr|uje i ~iwenica da
je problem okupiranih teritorija i terorista mogao jednostavno da bude re{en povla~ewem okupatora. Iz svega pomenutog izvla~i se zakqu~ak da Sjediwene Ameri~ke Dr`ave nisu zainteresovane za trajno i sveobuhvatno mirov-
M
56
no re{ewe na Bliskom istoku, po{to bi ono smawilo wihov uticaj na situaciju u pomenutom regionu.
Poznato je da su potezi ameri~ke administracije usmereni na postizawe mirovnog sporazuma, zapravo samo jedan
deo predizborne kampawe. Sada{wi predsednik Bu{ koji
je do gu{e u blatu avganistanskog i ira~kog rata, sve vi{e
gubi podr{ku svog naroda. Prema posledwim podacima wegova popularnost je najni`a u odnosu na sve dosada{we ameri~ke predsednike. Na nedavnoj konferenciji Bu{u je dodeqena uloga mirovnog deda mraza koji }e svoj poklon dostaviti krajem 2008. godine, odnosno nakon wegovog odlaska. Me|utim, predsednik izraelske vlade Olmart ovih dana oduzima Bu{u pomenutu ulogu, izjavquju}i da je nerealno o~ekivati postizawe kona~nog mirovnog re{ewa do
kraja 2008. godine.
Bez dugo o~ekivanog mira sve strane na Bliskom istoku
gube. Najve}i strate{ki gubitnik bi}e Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, koje }e, ako ne promene svoju politiku na
Bliskom istoku, do`iveti krah na tom podru~ju. Politika
podsticaja ekstremizma, uz ja~awe ose}aja nepravde, o~aja i
bezna|a poja~a}e otpor prema ameri~koj politici. Pojedini analiti~ari isti~u da ukoliko SAD ne promene kurs
svoje politike mogu da o~ekuju da }e biti izba~ene sa tog
podru~ja. Naravno, niko ne sumwa da }e pomenuti proces da
prouzrokuje velike patwe i `rtve naroda na Bliskom istoku.
Za razliku od Amerike, Rusija sledi drugi put. Suprotno ameri~koj politici, Rusija je jo{ ranije zahtevala od
svih relevantnih me|unarodnih faktora da se organizuje
mirovna konferencija za Bliski istok koja }e kona~no da
re{i problem, uz obavezuju}u rezoluciju.
Po svemu sude}i, re{ewe palestinsko-izraelskog sukoba i mir na Bliskom istoku mora jo{ dugo da ~eka na uspostavqawe boqeg svetskog balansa snaga, u kome }e dr`ave
regiona, oslobo|ene straha od dominacije i odmazde Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, da igraju aktivniju ulogu. Prema oceni analiti~ara, samo wihovo aktivnije u~e{}e mo`e da natera ameri~ku administraciju da deluje u korist
postizawa istinskog mira na Bliskom istoku, a ne suprotno.
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Vatikanska doktrina
Vatikanski “ekumenizam” prema “jereticima” i “{izmaticima” (4)
Poni`ewe ostalih
hri{}anskih crkava
Pi{e: dr Nikola @uti}
a sastanku, odr`anom 16. septembra 1742. u Rimu, pomenuta je kao vrlo zgodna mera za verski preobra`aj
Srba, “pou~avawe” pitomaca u papskim kolegijima u
Loretu, Fermu i u “onom za propagandu u Rimu”, Sv. Jeronima. Predvi|eno je osnivawe jedne katedre (kursa) na “ilirskom” kwi`evnom jeziku, “po{to treba svako da se uveri u
ovu istinu da }e Srbi radije u~iti od ilirskog (katoli~kog) sve{tenika nego od svojih monaha ili kalu|era, koji su
iz uobi~ajene gr~ke gramzivosti tra`ili mnogo novca od
svojih u~enika”.
Po{to je zalagawem zadarskog nadbiskupa isteran iz
Dalmacije “srpski {izmati~ki biskup” (S. Qubibrati}),
zavisan od pe}kog patrijarha, i po{to je Venecija odlu~ila da spre~i postavqewe (“uvo|ewe”) srpskih sve{tenika
u Dalmaciji, kako bi na taj na~in srpski parosi do{li pod
vlast “latinskih episkopa”, Kongregacija za propagandu
vere je odlu~ila da prozelitsku aktivnost usmeri ka pravoslavcima Bosne i Like. Kongregacija je nastojala da odvoji
dalmatinske srpske parohe od “{izmati~kih” srpskih episkopa zavisnih od pe}kog patrijarha.
Kongregacija za propagandu vere je odlu~ila da “protiv
ove te{ke neprilike” forsira postavqewe unijatskih
episkopa umesto pravoslavnih srpskih, i to na svoj tro{ak.
Postojala je i bojazan da bi jednog katoli~kog episkopa mogao naslediti neki “{izmati~ki” episkop uz pomo} “gr~kog novca”. U Vatikanu su smatrali da treba i rimokatoli~ke episkope prilagoditi da vr{e episkopske obrede
“po srpskom obredu koji je jednak rusinskom”, odnosno, unijatskom (grkokatoli~kom). Zbog toga su mnogi rimokatoli~ki sve{tenici, radi lak{eg prekr{tavawa Srba, dobijali zadatak da se preobrate u unijatske sve{tenike kako
bi mogli vr{iti obrede po unijatskom modelu.
Dalmatinski Srbi su sami poku{ali da re{e pitawe
crkvene samostalnosti u odnosu na Rimsku crkvu i Vatikan. Energi~ni paroh u Benkovcu, Simeon Kon~arevi}, ro|en u Karinu u sve{teni~koj porodici, sazvao je za 28. jun
1731. narodni zbor u Benkovcu, kome su prisustvovali izaslanici iz Dalmacije i Boke Kotorske. Zbor je odbio svaku jerarhijsku, upravnu i liturgijsku vezu s Rimokatoli~kom crkvom i odbio da prizna vlast rimokatoli~kih sve{tenika nad pravoslavnim sve{tenstvom i bogomoqama.
Nagla{ene su dogmatske razlike izme|u Pravoslavne i Katoli~ke crkve, istaknuta je obaveza da srpski sve{tenici
slu`e prema va`e}im kanonima Pravoslavne crkve i odlu~eno da se od mleta~kog Senata zatra`i odobrewe za izbor
pravoslavnog episkopa za Dalmaciju. Mleta~ki du`d se nije mnogo obazirao na odluke ovog zbora, pa je osna`io naredbu iz 1686. o obaveznoj zavisnosti pravoslavnog sve{tenstva u Dalmaciji od latinskog biskupa. Me|utim, stawe se uskoro izmenilo. Zbog mogu}nosti izbijawa ruskoturskog rata i ulaska Venecije u rat, mleta~ki Senat je do-
N
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
pustio da pravoslavci izaberu svog vladiku. Nadbiskup zadarski Vicko Zmajevi} svim silama je radio da se takva dozvola povu~e, pa mu je na kraju to po{lo za rukom. Mleta~ki generalni providur Marin Kavali naredio je 1741. da
pravoslavni sve{tenici u Dalmaciji zavise od latinskog
biskupa.
Osorski biskup Matej Karaman sastavio je 1744. godine
jedan spis protiv pravoslavnih Srba, a u septembru 1750.
inkvizitori su izdali naredbu da srpski sve{tenik mo`e
vr{iti parohijsku slu`bu tek posle ispita u kuriji onog
biskupa u ~ijoj se biskupiji nalazi odnosna parohija. Rimokatoli~kim biskupima dato je pravo da svojim patentima
postavqaju parohe u pravoslavnim parohijama. Pravoslavnim sve{tenicima je, pod pretwom tamnice, nov~ane globe
ili proterivawa iz dr`ave, bilo zabraweno da slu`e bez
biskupskih patenata i da bez dozvole nadle`nog biskupa
blagosiqaju me{ovite brakove. Svi pravoslavni parosi i
crkveni tutori bili su obavezni da do~ekuju latinske biskupe prilikom wihovih kanonskih poseta.
U novembru 1750. Srbi iz Dalmacije i Boke Kotorske
iskupili su se na zbor kod crkve Sv. Ilije na dalmatinskom
Kosovu, gde su, bez dozvole mleta~ke vlasti, izabrali Simeona Kon~arevi}a za episkopa dalmatinskog. Na toj du`nosti bio je oko godinu i po dana. Pe}ki patrijarh Atanasije II ovlastio je u avgustu 1751. bosanskog mitropolita
Gavrila da zavladi~i Simeona Kon~arevi}a za episkopa
dalmatinskog, {to je i u~iweno u septembru iste godine.
Zbog pritiska latinskih biskupa, posebno zadarskog nadbiskupa M. Karamana, mleta~ka vlada je u aprilu 1753. na-
VELIKA SRBIJA
57
Vatikanska doktrina
redila generalnom providuru da na lep na~in ukloni episkopa Simeona iz Dalmacije. Kon~arevi} je morao be`ati
iz Benkovca u Liku, gde je bio do 1757. godine, da bi na kraju morao pobe}i u Rusiju. Pravoslavno sve{tenstvo je i daqe, po nare|ewu Senata, bilo pot~iweno latinskim dalmatinskim biskupima.
Srpski “pravoslavni narod Dalmacije” u vi{e navrata
je slao na adresu dalmatinskog (mleta~kog) Senata “pro{wu” da mu mleta~ka vlast dozvoli da bira svog pravoslavnog episkopa. U “pro{wi” od 20. novembra 1754, upu}enoj na
ime kneza, re~eno je slede}e: “Mi slaveno-srpski narod gr~koga zakona isto~ne crkve koji se nalazimo pod vla{}u va{e prejasne Republike u predjelima Ercegnovoga i Risna,
Neretve, Imockoga, Spqeta, Siwa, Knina, [ibenika i Zadra, i u svojoj provinciji koja je pod upravom Wegove Preuzvi{enosti gospodina generalnog Proveditora Dalmacije
i Albanije, padamo svi skupa jednodu{no i zajedni~ki, svjetovwaci i duhovnici sviju stale`a i dobi, pred noge va{e
Svjetlosti, kvase}i najtoplijim suzama ovu najponizniju
na{u pro{wu... Cijeq je ponizne molbe na{e da nam va{a
Svjetlost i prejasna vlada dopusti da imamo u naprjed svog
zasebnog pastira od na{eg srpskog jezika i gr~koga obreda
isto~ne crkve...”) Srpski “narod dalmatinski” je pred mleta~kim vlastima molio da srpski episkop postane Dionisije Novakovi} “koji na{ srpski jezik poznaje, gr~koga je
obreda i vjerni je podanik va{e Svjetlosti, rodom iz Kninske krajine u Dalmaciji, koji je u~io u manastiru Savini
kod Ercegnovoga”. Predstavku sli~nog sadr`aja poslali su
mleta~kom Senatu Srbi iz Dalmacije i 1759. godine. U potpisu su navedeni svi vi|eniji qudi Hercegnovske krajine,
Risanske krajine, Neretve, “Imockoga”, Kninske krajine,
[ibeni~ke i Zadarske.
Godine 1762. vlada u Veneciji osnovala je filadelfijsku arhiepiskopiju za pravoslavne Srbe i postavila za arhiepiskopa Georgija Fadea (1762-1768). On je imao vlast u
crkvenim poslovima i nad pravoslavnim Srbima severne
Dalmacije. U to vreme u Popini, na granici li~ko-dalmatinskoj, `iveo je dalmatinski vladika Simeon Kon~arevi}
kojeg mleta~ka vlada nije priznavala za vladiku. Kako isti~e protojerej Dimitrije Ruvarac, vladika Simeon Kon~arevi} `iveo je u Popini vrlo bedno od milostiwe sve do
1764, kada odlazi u Rusiju. Naslednik Fadejev, Sofronije
Kutovali, 27. maja 1783. postavio je za svog generalnog vikara za Dalmaciju arhimandrita manastira Krke Nikanora
Bogunovi}a. Wega je nasledio 1796. Gerasim Zeli} koji je
bio proaustrijski orijentisan. On je 1799. oti{ao u Be~ s
ciqem da ostvari svoje postavqewe za episkopa dalmatin-
58
skog, ali u tome nije uspeo. Napoleonovim dekretom od 7.
septembra 1808. ponovo je uspostavqena Dalmatinska pravoslavna episkopija. U martu 1810. Napoleon je postavio
vladiku Venedikta Kraqevi}a za episkopa dalmatinskog, a
arhimandrita Gerasima Zeli}a za vikara bokokotorskog.
V. Kraqevi} se u po~etku predstavqao odabranim pravoslavcem koji je pravoslavqe “sloveno-ilirskih Dalmatinaca” smatrao naj~istijim. Me|utim, s austrijskom okupacijom Dalmacije 1815. godine, Kraqevi} je po~eo mewati
“na~in verskog `ivota”. Naime, on se svim snagama po~eo
zalagati za uvo|ewe unije me|u pripadnike “gr~ko-isto~ne
nesjediwene crkve”.
Dobiv{i 1815. godine Dalmaciju, na osnovu Be~kog ugovora, Austrija je, u ve}oj meri nego ranije Mleta~ka republika, po~ela da prevodi Srbe na rimokatolicizam pomo}u unija}ewa. Po tom predmetu vodila se ve} po~etkom
1816. godine vrlo aktivna prepiska izme|u Presidijalne
dvorske centralne organizacione komisije u Be~u i Dalmatinskog namesni{tva. U februaru 1818. pozvan je u Be~ dalmatinski pravoslavni episkop Venedikt Kraqevi} gde je,
pod pretwom da }e biti uklowen sa episkopske stolice, dao
pismenu izjavu da }e raditi za uniju. S druge strane, austrijski car Franc I, je na predlog unijatskog mitropolita u
P{emislu, imenovao misionare unije u Dalmaciji: kanonika Aleksija Stupnickog, prefekta gr~ko-katoli~kog seminara u Lavovu Jakova ^istinskog, sve{tenika kraqevskog
konvikta u Be~u Jakova Cerovskog i katehetu gimnazije u
^ernovicu Vasilija Terleckog. Wima je car naredio da moraju dr`ati u tajnosti ciq svoje misije, i odmah pustiti
bradu, kako ne bi pobudili podozrewe pravoslavnih u Dalmaciji. Kanonik Stupnicki postavqen je u isto vreme za
rektora novoosnovanog seminara u [ibeniku. U prole}e
1820. ovi su misionari stigli u Zadar i tu su se stali udvarati pravoslavnima, ~itati liturgiju u pravoslavnoj crkvi
i u woj pevati, nastoje}i da steknu simpatije pravoslavnih
vernika. Drugi poku{aj unije izvo|en je 1832. i 1835. godine, posebno u Drni{u i u ne{to mawem obimu u Vrlici.
Posle brojnih uspelih prozelitskih akcija, na prostoru Dalmacije je ostao relativno mali broj pravoslavnih
Srba. Odre|en broj je zadr`ao srpsko ime, ali je u verskom
pogledu pripadao rimokatolicizmu. Prema statisti~kim
podacima za popis od 1880. godine, od 476.000 stanovnika,
pravoslavnih je bilo 79.000. Prema popisu sprovedenom
1900. godine od ukupno 593.000 stanovnika, pravoslavnih je
bilo 96.000.
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
STOP ha{koj tiraniji!
Pesmom protiv
tiranije la`i
• Iz pritvorske jedinice antisrpskog ha{kog kazamata, srpski zatvorenik Sredoje Luki} poka-
zuje nam kako je duh pravednika te{ko slomiti, ~ak i uz pomo} onih nesretnika koji svoju ~ast
i obraz prodaju za {aku dolara. Pesmom i vrcavim duhom koji ga nije napustio ni u mra~noj inkvizitorskoj atmosferi ha{ke }elije, on pokazuje svu superiornost ~oveka ~iste savesti nad
svim la`ima Tribunala – la`nim optu`nicama, la`nim tu`iocima, i najgorom od svih la`i – la`nim svedocima
La`ni svjedok K-117
Ja sam la`ni svedok,
sin la`qivog oca,
ja volim da la`em
za svog tu`ioca.
Da vam odmah ka`em
ja istinu malu,
zakletvu sam dao
Ha{kom tribunalu.
Uvijek kada ho}u
da vam ne{to ka`em,
ja nisam ni zinuo,
po~iwem da la`em
Ra~unaju na mene,
moje pri~e prazne,
sve sa ciqem jednim
da su ve}e kazne.
Ja obraza nemam,
s Tu`ila{tvom stojim,
mene zovu za{ti}eni,
nikog se ne bojim.
Mnogo sam za{ti}en
u meni je sila,
mene {titi ~ovjek
sa Kapitol hila.
Istina i pravda
za mene ne va`i,
ja kada i spavam,
ja treniram la`i.
Kad ~ovjeka osude,
moja uloga je velika,
iza mene stoji
zemqa Amerika.
Ha{ko tu`ila{tvo
takve qude voli,
mene od lagawa
moj jezik zaboli.
Kada se izla`em,
ponosim se time,
na brzinu promjenim
svoje li~no ime.
Sudije i tu`ioci
mene rado vide,
jedino se optu`eni
uvijek mene stide.
Kad se sve to zavr{i,
svi se moji kriju,
pa zbog svojih la`i
ja izgubi familiju.
Kada ja svjedo~im,
svi vjeruju meni,
najvi{e me mrze
te{ko optu`eni
Moji dragi drugovi,
ovo nije {ala,
izvinite familijo.
post’o sam budala.
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
VELIKA SRBIJA
59
Uni{tavawe nacionalne ba{tine
Nacionalno
blago u buyacima
• ^esto je nacionalno blago povereno na ~uvawe muzejima u kojima su direktori qudi kojima je
to prvi posao u `ivotu, ili pak oni koji }e na taj na~in podmiriti neke svoje partijske obaveze, ili ~ak oni, poput somborskog slu~aja od pre nekoliko godina kada je direktor falsifikovao slike iz muzeja, originale prodavao, a falsifikata stavqao u depoe. Moralna odgovornost i svest o zna~aju nacionalnog blaga o~igledno da nisu osobine koje uvek odlikuju one koji
se postavqaju za ~uvare ba{tine
~uvawe nacionalne ba{tine jedan je od imperativa
svake dr`ave i wenog dru{tva. Me|utim, koliko smo
svesni svojih postupaka i u kojoj meri brinemo o tom
istom nacionalnom, odnosno svetskom blagu koje se ~uva u
muzejima, diskutabilno je govoriti. Marginalni polo`aj
koji na{i muzeji ve} decenijama imaju u dru{tvu, izme|u
ostalog, pokazuje i ~iwenica da, osim Muzeja savremene
umetnosti u Beogradu, nijedan muzej od 1945. u Srbiji nije
napravqen sa tom namenom, ve} su za muzejske prostore
adaptirani odre|eni objekti. Uslovi u takvim objektima
O
60
skoro nikada ne mogu biti zadovoqavaju}i, {to neminovno
dovodi do o{te}ewa eksponata.
Ali i pored navedenih fakata, evidentno je da na{e dru{tvo te{ko da je zrelo da spozna zna~aj svega onoga {to se
~uva u muzejima, iako je upravo to ono ~ime se di~imo u svetu. Za razliku od pozori{ta koja su u Beogradu u godinama
iza nas kompletno renovirana, filma za koji se tako|e izdvajaju zna~ajna sredstva, muzejima je dr`ava ma}eha. Tek
pro{le godine pokretawem NIP-a je do{ao i na wih red,
ali i ovog puta samo su neki muzeji dobili sredstva, tako da
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Uni{tavawe nacionalne ba{tine
je pore|ewa radi, za pozori{ta odvojeno 15 miliona evra a
za obnovu lokalnih muzeja i biblioteka oko 3 miliona
evra. Evidentno je i da je gro tih sredstava ostao u Beogradu, tako da su muzejske institucije u Srbiji bile vi{e nego
nezadovoqne, ali ako se zna da se od 17 nacionalnih institucija 14 nalazi u Beogradu, onda donekle raspodela sredstava iz NIP-a mo`e da se prihvati.
Sa druge strane svedoci smo da na{e nacionalno blago
koje se nalazi u muzejima ~esto ne mo`e da se vidi, kako u
Srbiji tako i u wenoj prestonici, Beogradu. ^iwenica je
da je Narodni muzej, u kome se nalazi preko 400.000 predmeta, zbog neodgovaraju}ih uslova zatvoren jo{ 1. juna 2003. i
da se wegovo otvarawe planira za 2010. godinu. Od 2003. godine u Narodnom muzeju je prire|eno nekoliko izlo`bi koje su bile odi~no pose}ene, ali su to izlo`be kamernog tipa koje su bile postavqene u atrijumu koji ima najoptimalnije uslove za izlagawe. Muzej savremene umetnosti ve} godinama unazad, zbog velikih staklenih povr{ina, tokom leta skida svoju stalnu postavku (visoke temperature dovode
do o{te}ewa slika), tako da su u wemu izlo`be prire|ivane samo u sezoni jesen – zima – prole}e. Novonastala situacija koja je zapo~eta u junu ove godine je da su oba ova muzeja u potpunosti zatvorena jer se wihovi fundusi prebacuju
u odgovaraju}e depoe Narodne banke i sl. dok se proces rekonstrukcije u ovim institucijama ne zavr{i.
Me|utim, prebacivawe eksponata Narodnog muzeja u
specijalizovani depo koji je za tu namenu napravqen i mese~na renta od 35.000 evra koja se za tu svrhu od septembra
2007. pa sve do 2010. pla}a, ovog leta bili su povod brojnih
polemika. Za razliku od Muzeja na U{}u koji svojih 7.000
eksponata mo`e da smesti u trezore banaka, Narodni muzej
zbog neuporedivo ve}eg broja eksponata mo`e samo jedan
mali deo zbirki da smesti u trezor Narodne banke. Ostatak
fundusa bi}e pohrawen u navedenom specijalizovanom depou koji je austrijska firma “Kunsttrans” napravila na periferiji Beograda. Sporni mese~ni iznos od 35.000 evra
svakako je veliki ali zbog neodgovaraju}eg odnosa dr`ave
prema svom nacionalnom blagu on }e se pla}ati, jer da bi se
slike, scrte`i, skulpture itd. sa~uvali neophodni su odgovaraju}i mikroklimatski uslovi. ^esti komentari da se
slike mogu staviti u kutije i da je u tom slu~aju nebitno gde
}e slike biti sme{tene, kao i da je neki vojni objekat mogao da se uzme za tu svrhu, su uglavnom neodgovorni jer depoi
moraju da imaju odgovaraju}e uslove i slike moraju da di{u,
jer u protivnom je pitawe {ta bi ostalo od wih posle nekoliko godina.
Ne treba zaboraviti da Narodni muzej ima dela svetske
i doma}e umetni~ke ba{tine i da su ona od neprocewive
vrednosti, tako da bi nemarnost bilo kog tipa mogla da bude kobna za wih. Drugo je pitawe za{to dr`ava, ako ve} ho}e da ulo`i novac da se muzeji po Srbiji postepeno dovode
u odgovaraju}e stawe, ne vidi svoj interes u tome da ona napravi takav jedan specijalizovani depo i time re{i problem tek predstoje}ih rekonstrukcija muzeja diqem zemqe,
tj. zbriwavawe eksponata u tom periodu. ^iwenica da depo
pravi austrijska firma koja je respektibilna specijalisti~ka kompanija za tu vrstu posla ne treba da bude sporna
jer kod nas ne postoji takva firma. Tako|e, sporna ne treba da bude ni visina akontacije jer je prethodna Vlada u
potpunosti bila upoznata sa celokupnim postupkom rekonstrukcije Narodnog muzeja, a samim tim i izgradwom specijalizovanog depoa, i dala saglasnost za sve radwe.
Naravno, mo`e se postaviti i pitawe za{to radovi nisu mogli da budu preba~eni u depoe drugih muzeja u Beogradu ili Srbiji. Odgovor na ovo pitawe je vi{e nego jedno-
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
stavan: takvi depoa kod nas ne postoje. To je tako|e samo jedan od pokazateqa odnosa dru{tva, tj. dr`ave, prema svojoj
kulturnoj ba{tini. Problem zbriwavawa fundusa Narodnog muzeja mogao je, kako mnogi navode, biti re{en da se sa
rekonstrukcijom i{lo postepeno, ali po re~ima odgovornih to ovde nije moglo biti primeweno. Tako|e, da je zgrada Novog dvora, u kojoj je sme{ten predsednik Srbije, a koja je testamentarnom voqom Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a ostavqena ovom muzeju, kona~no i data Narodnom muzeju, stvari bi bile druga~ije. Novi dvor je ina~e u periodu
od 1935. do 1945. imao i funkciju muzeja, ali pobedom Josipa Broza Tita Dvor je nacionalizovan i uzet za potrebe
predsedni{tva Srbije. Potrebna je samo odluka Vlade da
bi se muzej sa Trga Republike izmestio u tu zgradu, ali do
toga o~igledno u skorije vreme ne}e do}i, iako se jo{ od
2000. to navodi kao re{eno pitawe do ~ije realizacije samo {to nije do{lo.
I tako se do{lo do situacije da stranac koji do|e u Beograd, ali i gra|ani Srbije koji ho}e da vide svoju nacionalnu ba{tinu, to nemaju gde da vide. Naravno, pored Narodnog muzeja i MSU postoje i drugi muzeji koji imaju bogate i vredne zbirke. Me|utim, ti muzeji nemaju svoje zgrade ili, poput Muzeja grada Beograda koji je pro{le godine
dobio zgradu biv{e Vojne akademije u Resavskoj 40b, sada
objekat adaptiraju. U ni{ta boqoj, ako ne i goroj situaciji, su brojni muzeji u Srbiji. Pored navedenih problema ne
treba zaboraviti da je mo`da kqu~ni faktor za ovakvo stawe ~iwenica da se sredstva dodequju u zavisnosti od toga
{ta je resorni ministar po vokaciji, iz kog kraja su mu roditeqi, ali naravno i to da se po istom principu biraju i
qudi koji rade u muzejima. Tako nam je ~esto nacionalno
blago povereno na ~uvawe muzejima u kojima su direktori
qudi kojima je to prvi posao u `ivotu, ili pak oni koji }e
na taj na~in podmiriti neke svoje partijske obaveze, ili
~ak oni, poput somborskog slu~aja od pre nekoliko godina,
kada je direktor falsifikovao slike iz muzeja, originale
prodavao, a falsifikata stavqao u depoe. Moralna odgovornost i svest o zna~aju nacionalnog blaga o~igledno da
nisu osobine koja uvek odlikuju one koji se postavqaju za
~uvare ba{tine.
R. V. S.
VELIKA SRBIJA
61
Srpska posla
• @utica je bolest prqavih ruku. I ova koju zovu HEPATITIS i ona koju zovu
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
62
DOS.
Ha{ko i Vuk~evi}evo tu`ila{tvo uspostavili robno-nov~anu razmenu. Ovi
Karli dostavqaju dokumenta, pripremqene svedoke i nove optu`ene, a Karla
wima novac u istim koli~inama.
Rasim Qaji} ka`e da svaki dan dobija informacije o kretawu Ratka Mladi}a.
Kako stvari stoje, mo`da ga jednom i “uhvati”.
Novine ka`u da su Vuk~evi}, Vekari} i Mrdak nedavno i{li u Hag radi uskla|ivawa stavova (kako su rekli). Usput su upoznali i prirodne lepote {altera
na ha{koj blagajni.
[utanovac nedavno na vojnoj ve`bi obukao vojni~ku uniformu. Prvi put u `ivotu, jer vojsku nije slu`io.
Vojna ve`ba zdru`enih snaga Srbije i Ma|arske na Savi kod [apca dala je izuzetne rezultate. Niko od u~esnika se nije udavio.
I [iptari na Kosovu i Metohiji imali pokaznu vojnu ve`bu. Pokazali su nam
{ta }e nam uraditi ukoliko se Srbija ne opameti i za{titi Srbe na tom podru~ju.
Kako su [utanovac, Ko{tunica i Tadi} reorganizovali, opremili i obu~ili
vojsku Srbije, Kosovo i Metohiju }emo braniti kod Raqe, Um~ara i Grocke.
Zaposleni u pravosu|u su bili primorani da {trajkuju zbog niskih plata. U
Ministarstvu pravosu|a nisu.
Pa ovi su, izgleda, i organizovali {trajk u pravosu|u. Da zaposleni ne bi radili na prijavama koje su protiv wih podneli gra|ani Srbije zbog lopovluka,
korupcije i kriminala.
Vlada Srbije predlo`ila {trajka~ima da otpusti nekoliko hiqada zaposlenih u ciqu racionalizacije i efikasnosti rada. A da isto primenimo i u predsedni{tvu, vladi, agencijama.
Tadi} po~eo opse`ne pripreme za izbore. Ugradio na predsedni~ku fotequ
automobilski pojas za vezivawe.
Tek kad je Veqa Ili} optu`io neke novinare za sodomiju, postalo je jasno kako su nastale dosovske kolovo|e.
Ko ka`e da smo siroma{na zemqa? Pa, ovi kradu ve} sedam godina i jo{ uvek
nisu zavr{ili posao.
U vladaju}oj koaliciji po~eo prelazni rok. Prelaze jedni druge.
Koliko ostavka mo`e da bude tu`na, pokazala je Milka Forcan. Kad je rekla
{ta je u~inila, pola ministara je plakalo i tugovalo.
Zahvaquju}i odlukama vlade Srbije zaustavqen je pad standarda. Na{li smo se
na samom dnu.
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
BROJ 2994, DECEMBAR 2007.
VELIKA SRBIJA
63
Sabrana dela prof. dr Vojislava [e{eqa
reko 65.000 stranica sabranih dela
prof. dr Vojislava [e{eqa predstavqaju ~isti koncentrat wegovih misli i dela, od disidentskih dana do trenutka kada je postao neosporni lider svih srpskih patriota. Ovde se, na jednom mestu, nalaze wegovi nau~ni radovi, skup{tinski govori, televizijski megdani, intervjui koje
je dao {tampi, radio emisije i razli~iti
politi~ki i nau~ni skupovi u ~ijem radu je
aktivno u~estvovao. Tu su i sudski procesi,
a naro~ito mesto zauzima zbirka ha{kih
dokumenata, objavqena u ~ak 15 kwiga.
Svojim perom, ova originalna li~nost
srpske politike obja{wava uzroke i mehanizme politi~ke delatnosti usmerene protiv srpskoga naroda i wegove dr`ave, ali
~itaoca ne ostavqa u mraku pesimizma poput ve}ine hroni~ara narodnog stradawa.
Wegovo sagledavawe pro{losti i sada{wosti predstavqa nau~ni metod za projektovawe realne vizije budu}nosti, {to je, u
stvari, odgovor na najte`a pitawa dana{wice. ^esto namerno pogre{no shva}en i
jo{ zlonamernije tuma~en, na ovim stranicama ne ostavqa prostor za bilo kakvu dilemu – sve je obja{weno, svaka re~ je u kontekstu, doga|aj lociran, a pravni akt protuma~en.
Po op{toj oceni celokupne srpske javnosti, a naro~ito wenog nau~nog dela, u
ovom obiqu istorijskog, pravnog i politi~kog materijala naro~ito se izdvaja wegovo, po mnogo ~emu kapitalno delo, “Ideologija srpskog nacionalizma”.
U svojoj najpoznatijoj kwizi, prof. dr Vojislav [e{eq, na hiqadu strana teksta, sintetizuje sve nau~ne ~iwenice, filozofske paradigme i teorijske postulate na kojima
je sazdana ideologija srpskog nacionalizma.
Ovo delo dr Vojislava [e{eqa se odlikuje kriti~kim pristupom i briqantnom analizom, a autor se i ovde potvr|uje kao erudita i strpqiv istra`iva~, koji je u toku vi{egodi{weg rada prou~io ogroman broj istorijskih, lingvisti~kih, filozofskih, sociolo{kih i politikolo{kih studija, dela vode}ih nau~nih autoriteta u raznim disciplinama i oblastima, selekcioni{u}i wihove vrhunske rezultate i dovode}i ih u harmoni~an
oblik.
Dr [e{eq je ovu obimnu studiju dovr{io pro{iruju}i svoju prethodnu monografiju
“Nau~no i publicisti~ko delo prof. dr Laze Kosti}a”. Srpski narod je tako dobio kompaktno, sistematizovano i kompletno delo u kome su obra|eni svi zna~ajni aspekti srpskog
nacionalizma, wegova priroda, ciqevi i sistem moralnih sudova. Pred nama je prvi pravi
uybenik srpskog nacionalizma.
P
64
VELIKA SRBIJA
DECEMBAR 2007. BROJ 2994
Download

VELIKA SRBIJA 2 6 8 31 32