K
M
ER
A
RI
P
BE
SP
L
A
TA
N
Prvi broj Vlasine
iza{ao je
16. septembra 1926.
ISSN 1820–4643
INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE • BROJ 66 (246) • GOD. 6 (82) • NOVEMBAR – DECEMBAR 2012.
SRE]NI PRAZNICI
20. PESNI^KI ^AS
ubijen policajac
miroslav stamenkovi]
STRANA 3.
OP[TINSKA KASA
689
P
O
L
A
V
E
K
A
TE[KA
GIMNAZIJE
MILIONA DINARA
STRANA 4.
HRONIKA CRNE TRAVE
STRANA 8.
USVOJEN
BUXET
STRANA 5.
STRANA 9.
2
V
FORUM @ENA SPS-a
aktivniji u narednom periodu
Op{tinski
odbor
Socijalisti~ke partije
Srbije i wegovo rukovodstvo su mi{qewa da je
aktivnije u~e{}e `ena u
svim segmentima `ivota
neophodno, pa i u politici. Ta mogu}nost im je
data po Statutu stranke
kroz formirawe Foruma
`ena. Od samog formirawa Forum je imao niz
akcija, koje su imale odjeka u javnosti. Kriti~ari
}e re}i da su to bile
predizborne aktivnosti i
politi~ki marketing i
ni{ta vi{e. Dokaz da nije
tako je i to {to je Forum
aktivniji u vremenu posle
izbora. O tome je govorila
Marina Ili}, predsednica Foruma `ena SPS-a i
izme|u ostalog istakla:
– U toku posledwa dva
meseca ove godine realizuje
se
akcija
prikupqawa garderobe za
decu i odrasle, koja }e
biti podeqena posledwe
nedeqe decembra. U subotu
29.
decembra
poseti}emo deveto~lanu
porodicu Lepojevi} iz
Kru{evice i uru~iti im
poklone. U organizaciji
Foruma, a uz podr{ku
Centra za socijalni rad,
26. decembra }e u sali
Bioskopa biti izvedena
predstava za decu sa smetwama u razvoju i decu iz
hraniteqskih porodica
pod nazivom „Sre}a“. Ovaj
autorski projekat odigra}e
glumci
Suzana
Gruji} i Ivan Jankovi},
po
tekstu
Lele
Stojanovi}. Ovakva predstava je bila odr`ana u
isto vreme i pro{le
godine, pa postoji ideja da
ona postane tradicionalna.
U
razgovoru
sa
Marinom Ili} smo saznali da }e Forum `ena
biti aktivniji u slede}oj
godini i da priprema niz
novih akcija. Nastavi}e i
daqe
da
se
bavi
re{avawem pitawa socijalno
najugro`enijih
gra|ana.
B.Petrovi}
E
S
T
I
novembar-decembar 2012. godine
NAPREDWACI PROSLAVILI SLAVU
Srpska napredna stranka je
u prisustvu mnogobrojnih
~lanova, simpatizera, koalicionih partnera i drugih
gostiju 27. oktobra u Galeriji
Kulturnog
centra
na
Ne{i}evom keju proslavila
krsnu slavu Sveta Petku.
Rezawe
slavskog
kola~a
obavio je sve{tenik vlasotina~ke crkve o. Milorad Haxi
Maksimovi}. Pozdravqaju}i
goste,
Dragan
Spasi},
predsednik Op{tinskog odbora SNS-a rekao je, op{tinu
vode odgovorni qudi kojima je
prioritet da svim gra|anima
obezbede boqe uslove za
`ivot i rad. Slavski kola~
Mileta Jani}ijevi} predao je
budu}em
doma}inu
slave
Vladimiru Dimitrijevi}u.
V.M.
IZ POKRETA U PARTIJU
Uprava Ujediwenih regiona Srbije
odr`ana je 13. decembra u Beogradu.
Sednici su prisustvovali i Boban
Petrovi}, predsednik op{tinske organizacije URS-a Vlasotinca i ~lan predsedni{tva, Bratislav
Petrovi}, ~lan
predsedni{tva URS-a iz Vlasotinca. Na
dnevnom redu, izme|u ostalih pitawa,
bila je transformacija Ujediwenih
regiona Srbije u jedinstvenu politi~ku
organizaciju.
– Najbitnije {to je Uprava razmatrala
je transformacija Pokreta URS-a u poli-
ti~ku partiju. Formirawe partije, po
re~ima predsednika URS-a Mla|ana
Dinki}a, planirano je za mart ili april
mesec. [to se lokalnog nivoa ti~e, u
planu nam je da u narednom periodu
odborni~ka grupa URS-a sa {est
odbornika sedam ~ini jedinstvenu
odborni~ku grupu sa odbornika Grupe
gra|ana „Privrednici Vlasotinca“
–rekao je Boban Petrovi}, predsednik
OO URS-a Vlasotinca.
V.M.
VLASOTIN^ANI
ZA
JEDINSTVO
I
SNAGU
[email protected] \ILASA
Izborna skup{tina Demokratske stranke odr`ana je
25. novembra u Beogradu. Kako Statut stranke nala`e
vlasotina~ki odbor predstavqao je 21 delegat. Za
predsednika Demokratske stranke izabran je Dragan
\ilas. Istovremeno je na ovoj Skup{tini izabrano i
novo rukovodstvo stranke.
– Mi smo lokomotiva razvoja Srbije, siguran sam da
imamo snage da socijalni program definisan u Beogradu
sprovedemo u celoj Srbiji. Demokratska stranka }e biti
opozicija svemu {to ne vaqa. Ovo nije vreme velikih
obe}awa, oni koji su obe}avali investicije od vi{e
stotina miliona evra deluju neozbiqno – rekao je tom
prilikom izme|u ostalog Dragan \ilas.
Na ovoj Skup{tini dosada{wi lider demokrata
Boris Tadi} izabran je za po~asnog predsednika
Demokratske stranke.
– Demokratska stranka u lokalnoj Skup{tini bi}e
konstruktivna opozicija. Sve ono {to nije dobro kri-
Pokret za `ivot Srbije „Dveri“
6. decembra 2012. godine odr`ao je
konferenciju za novinare, tema je
bila aktuelni politi~ki trenutak.
Obra}aju}i se novinarima mr
Predrag Mitrovi}, ~lan rukovodstva „Dveri“ je izme|u ostalog
naglasio, „Dveri“ nastavqaju da pregovaraju i povezuju patriotske
stranke, organizacije i li~nosti
kako bi iskazali jedinstvo i snagu.
Po wegovim re~ima, inicijativu
Pokreta „Dveri“ dosad su podr`ale
politi~ke stranke DSS, SRS, zatim
Srpska pravoslavna crkva, alternativni mediji, rodoqubivo orjentisani akademici i intelektualci,
brojna patriotska udru`ewa iz
Srbije i srpskih zemaqa na Balknu i
rasejawu.
Ovom prilikom, Mitrovi} je podsetio i predstavnike vladaju}e
koalicije da je na prethodnim
izborima trebalo da kandiduju ono
{to sada rade, misle}i pre svega na
nova zadu`ivawa dr`ave, ukidawe
svih carina za robu iz EU i daqe
uni{tavawe doma}e privrede, prodaju poqoprivrednog zemqi{ta
strancima,
prodaju
Telekoma.
Krupne nacionalne teme, kao {to je
poku{aj
pravqewa
grani~nih
prelaza sa Kosovom i Metohijom i
to uz pomo} i podr{ku Vlade Srbije,
ne bi trebalo da pro|u bez
izja{wavawa gra|ana na novim
izborima.
Konferenciji za novinare, u
prostorijama Pokreta, pored ~lanova „Dveri“ prisustvovao je i
Aleksandar
Ran|elovi},
~lan
rukovodstva Pokreta „Dveri“ za
Vlasotince.
GMO - NE]E PRO]I
tikova}emo, a sve {to
na{e op{tine i boqem
podr`imo – istakao je
IO DS Vlasotinca i
lokalnom parlamentu.
je dobro i vodi br`em razvoju
`ivotu gra|ana spremni smo da
Momir Kitanovi}, predsednik
{ef odborni~ke grupe DS u
V.M.
Pokret „Dveri“ Vlasotinca 7. decembra organizovao je uli~nu akciju „GMO – ne}e pro}i“. Ovom akcijom
~lanovi Pokreta „Dveri“ Vlasotinca pridru`ili su se politi~koj kampawi koju vode Srpske Dveri – Pokret za
`ivot Srbije, za stro`iju kontrolu zabrane uvoza i distribucije genetski modifikovanog semena i hrane u Srbiji.
Tom prilikom prolaznicima su deqeni leci i drugi propagandni materijal o {tetnosti genetski modifikovanog
semena i hrane.
V.M.
KULTURNI
CENTAR
VLASOTINCE
INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE
Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-314, e-mail: [email protected], `iro ra~un: 840 – 287668 – 36.
Direktor: Sla|an Tasi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}.
Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sne`ana \oki} (lektura i korektura),
Boban Dimitrijevi} (prelom), [tampa: Grafi~ar No 5 – Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju.
novembar-decembar 2012. godine
3
A K T U E L N O
POKU[AJ PQA^KE ZLATARE U CENTRU VLASOTINCA
UBIJEN POLICAJAC
MIROSLAV STAMENKOVI]
U centru Vlasotinca, u Nemawinoj ulici 14. decembra u ranim
jutarwim satima poku{ana je oru`ana pqa~ka zlatare „Unca“. U
razmeni vatre smrtno su raweni policajac Miroslav Stamenkovi}
(27) iz Leskovca i razbojnici Darinko Vu{urovi} (1982) iz
Berana i Velibor Lutovac (1984) iz Bijelog Poqa, dok je tre}i
sau~esnik Adnan [unti} (1991) iz Berana uhap{en.
Vlasnik zlatare "Unca" Bogoqub \eki} je preko video nadzora
primetio pqa~ku i alarmirao policiju, koja je stigla pre wega.
Lopovi su neobavqenog posla po~eli da be`e kroz Du{anovu ulicu
prema Prvomajskoj gde ih je ~ekao parkirani xip „landrover“.
Policajac Miroslav Stamenkovi} jurio je za wima i sustigao ih u
ulici Ive Lole Ribara. O~evici ka`u da je razbojnike sve vreme
upozoravao da stanu jer }e pucati. Razbojnici su otvorili vatru i
smrtno ranili Miroslava Stamenkovi}a, koji je izdahnuo na pragu
leskova~ke bolnice. Tom prilikom ubijena su dva pqa~ka{a, dok je
tre}i uhap{en.
Istoga dana mesto tragedije posetili su Milorad Veqovi},
direktor policije i Vladimir Bo`ovi}, sekretar Ministarstva
unutra{wih poslova sa svojim saradnicima. Veqovi} je na licu
mesta izjavio, da je poginuli policajac Miroslav Stamenkovi}
junak i da je svoj `ivot dao za dr`avu i narod, {tite}i imovinu
gra|ana.
– Ovo je dokaz da policija radi svoj posao profesionalno,
zakonito i po cenu svog `ivota. Neophodno je shvatiti da policija veoma odgovorno radi te`ak posao i da dr`ava mora vi{e da
ula`e u opremu policije. Ja }u prvi od ministra pravde zatra`iti
da se sankcije protiv qudi koji ubijaju i dr`avu i policiju znatno
poo{tre – rekao je Veqovi} i izjavio sau~e{}e porodici poginulog policajca.
Nakon {to je izjavio sau~e{}e porodici ubijenog policajca
dr`avni sekretar Ministarstva policije Vladimir Bo`ovi} je
istakao da je ogor~en ubistvom policajca Miroslava
Stamenkovi}a, koji je poginuo odgovorno rade}i svoj posao,
{tite}i gra|ane i wihovu imovinu.
Istra`ni sudija Neboj{a Stoji~i} je rekao tim povodom da se
zna da su razbojnici imali podr{ku i iznajmqenu ku}u u Leskovcu
u kojoj su boravili nekoliko dana pre pqa~ke.
V.M.
ZAVR[ENA GRA\EVINSKA SEZONA
Lepi novembarski dani pru`ili su priliku za zavr{etak radova
na asfaltirawu tri ulice u gradu. Lokalna samouprava je uspela da
obezbedi finansijska sredstva i odmah se krenulo u realizaciju
ovog posla. Kako je priprema za asfaltirawe ura|ena ranije,
asfalt je odmah ugra|en u ulici Branka Miqkovi}a, deo ulice
Marka Kraqevi}a i krak ulice \ure Jak{i}a. Ugovorena vrednost
radova je 3,3 miliona dinara, a izvo|a~ radova je PP„Mehanizacijaing“ Vlasotince. Iz razloga {to ova
firma ne poseduje asfaltnu bazu kao
podizvo|a~ anga`ovana je beogradska
firma "Veleput - In`ewering". Po
re~ima nadzornog organa Miroslava
Ran|elovi}a, ova beogradska firma
radi na visokom nivou i poseduje
kvalitetnu opremu, a zaposleni su
stru~ni i sa bogatim radnim
iskustvom.
Krajem novembra meseca ura|en je
trotoar
u
industrijskoj
zoni.
Pripremu za asfaltirawe uradila je
PP „Mehanizacija ing“ – a samo
asfaltirawe PZP „Vrawe“. Nekako u
isto vreme po~eli su i radovi u ulici
Crnog Marka i oni }e trajati ukoliko
vremenske prilike to budu dozvolile.
Iz lokalne samouprave poru~uju da }e
svi ranije ugovoreni infrastrukturni
projekti biti realizovani onom brzinom kojom sredstva budu obezbe|ivana.
B.P.
VISOKI FUNKCIONERI LOKALNE VLASTI U VLASOTINCU ISTAKLI
POMO] „KOMUNALCU“
Povodom {trajka radnika
JKP „Komunalac“ zbog neispla}enih 15 zarada, koji je
odr`an
13. novembra, predstavnici lokalne samouprave
odr`ali su 14. novembra konferenciju za {tampu na kojoj su
najavili oporavak preduze}a,
ali i zatra`ili smawewe broja
zaposlenih.
Najpre se prisutnim novinarima obratio predsednik
op{tine Neboj{a Stojanovi},
koji je govore}i o trenutnoj
situaciji i problemima u ovom
preduze}u
izme|u
ostalog
istakao: – Problemi su veliki,
po~ev od neispla}enih petnaest
zarada, to su problemi koji datiraju odranije od zapo{qavawa
koje je maltene dovelo do toga da
na jednog radnika imamo dva
{efa, do toga da je 2008. godine
potpisivawem Ugovora sa austrijskom firmom „Por, Verner
i Veber“ ovom preduze}u oduzeta
glavna delatnost a samim tim i
deo prihoda. Istine radi, i
sada{wi predstavnici sindikata ovog preduze}a Boban
Cvetkovi} i Perica Risti} su u
to vreme bili odbornici i svojim glasovima podr`ali ugovor
sa austrijskom kompanijom. No,
mi kao odgovorna vlast ~inimo
maksimalne napore kako bi se
nagomilani problemi u ovom
preduze}u re{ili.“
Predsednik op{tine Neboj{a
Stojanovi} podsetio je i na
~iwenicu da u ovom preduze}u
problemi datiraju ve} du`i vremenski period, da je u ovom preduze}u do promene vlasti u
Vlasotincu 2004. godine, u
trenutku promene direktora
Komunalno preduze}e imalo 49
radnika i potra`ivawa u iznosu
od 5,6 miliona dinara, {to je
U
bilo dovoqno za isplatu pet ili
{est plata.
Ugovor sa PVV-om isti~e
aprila meseca slede}e godine i
on ne}e biti obnovqen, a delatnost odno{ewa i odvoza sme}a
bi}e vra}ena „Komunalcu“ kazao
je predsednik Stojanovi} i
dodao, da je lokalna samouprava
ve} kod Ministarstva finansija
podnela zahtev za odobrewe
kredita za kupovinu dva kamiona
sme}ara i sudova za sme}e.
Komunalcu }e biti povereno i
upravqawe i kori{}ewe novoizgra|ene transfer stanice.
– U op{tinskom buxetu za ovu
godinu nema vi{e pozicija sa
kojih bi op{tina mogla da izdvo-
dobija godi{we oko 15,5 miliona dinara.
– Za trenutno uposlene radnike godi{wi platni fond je
oko 25 miliona dinara. Zna~i, 10
miliona dinara preduze}e mora
da zaradi od usluga koje ovo preduze}e pru`a, poput odr`avawa
grobqa,
javnog
zelenila,
~i{}ewa ulica, radom transfer
stanice, a od maja meseca i
odno{ewa i odvoza sme}a –
zakqu~io je Jovan Stojanovi},
zamenik predsednika op{tine.
Predstavnici
lokalne
samouprave slo`ili su se da je
oporavak ovog preduze}a jedan od
prioriteta, potrebno je da
direktor „Komunalca“ uradi
ji sredstva kojim bi se isplatile
plate 47 radnika – kazao je tom
prilikom
predsednik
Skup{tine op{tine Bratislav
Petrovi}.
Zamenik
predsednika
op{tine Jovan Stojanovi} je
istakao, da ovo preduze}e po
raznim osnovama od op{tine
novu sistematizaciju uz spisak
radnika, koji po raznim osnovama mogu da napuste preduze}e sa
otpremninom.
U JKP „Komunalac“ ka`u da
su radnici nezadovqni reakcijom vlasti.
V.Miltenovi}
M Z
K O N O P N I C A
SMAWEN RIZIK OD POPLAVA
Lokalna samouprava tokom novembra meseca
krenula sa realizacijom projekta „Regulisawe
atmosferskih
voda
u
Mesnoj
zajednici
Konopnica“. Ovaj projekat op{tina realizuje
preko Ministarstva lokalne samouprave i regionalnog razvoja Sektor za nacionalni investicioni
plan. Kako smo saznali, vrednost ovog projekta je
5.165.100 dinara sa PDV-om, a du`ina mre`e koja
}e se raditi je 630 metara.
– Realizacija ovog projekta po~ela je 29. novembra planiran dinamikom, svi radovi bi trebalo da
budu zavr{eni u narednih 45 dana. Radove izvodi
GDP „Invest produkt“ iz Lebana. Ina~e, ovim
projektom najpre }emo poboq{ati kvalitet
infrastrukturne
i
saobra}ajne
mre`e.
Regulacijom atmosferskih voda smawi}emo i
mogu}nost plavqewa kako doma}instava tako i
plodnog zemqi{ta, koja se nalaze u ovom delu sela.
Svakako da ovim, i nizom drugih projekata,
`elimo da obezbedimo boqe uslove za `ivot
na{ih sugra|ana i u mesnim zajednicama – rekao je
Boban Petrovi}, pomo}nik predsednika op{tine
Vlasotince.
– Ovo je samo jedan od projekata koji }e lokalna
samouprava realizovati u ovoj godini. Ovim i
drugim projektima koje }emo realizovati u narednom periodu u mesnim zajednicama, a i u gradu,
ispuni}emo obe}awa koja smo na{im gra|anima
dali u predizbornoj kampawi. Planiramo da, i u
narednom periodu blagovremeno reagujemo na sve
konkurse koje raspisuju resorna ministarstva
kako bi obezbedili realizaciju jo{ planiranih
projekata – rekao je Bratislav Petrovi}, predsednik Skup{tine op{tine Vlasotince.
V.M.
4
S k u p { t i n a
novembar-decembar 2012. godine
SA ^ETVRTE SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE VLASOTINCE
OP[TINSKA KASA TE[KA
689 MILIONA DINARA
^etvrta sednica skup{tine op{tine
Vlasotince odr`ana je 21. decembra,
pored 43 odbornika Skup{tini su prisustvovali Neboj{a Stojanovi}, predsednik op{tine, pomo}nici predsednika
op{tine, ~lanovi Op{tinskog ve}a i
direktori javnih preduze}a i ustanova,
~iji su izve{taji o radu bili na dnevnom
redu . Odbornici su minutom }utawa
odali po~ast nedavno ubijenom policajcu
Miroslavu Stamenkovi}u. Potom je
odbornik
Nove Srbije Dragan Ili}
obavestio Skup{tinu da }e ova
odborni~ka grupa ubudu}e nastupati
zajedno sa odborni~kom grupom SNS-a i
da }e ~initi jedinstvenu odborni~ku
grupu.
Odbornici su se odrekli dnevnica za
le~ewe Jovane Stankovi}. Ina~e za weno
le~ewe iz op{tinskog buxeta izdvojeno je
jo{ 200.000 dinara.
Skup{tina je najpre potvrdila mandat
odborniku Goranu Vasiqkovi}u sa liste
Grupa
gra|ana
„Privrednici
Vlasotinca“. Potom je bez diskusije usvojen rebalans buxeta za 2012. godinu.
Jedna od najbitnijih ta~aka ove sednice bila je Odluka o buxetu op{tine za
2013. godinu. Bez velike diskusije usvojen
je predlo`eni buxet u iznosu od 689 miliona dinara. Buxetom je za investicije
predvi|eno 18,7 odsto, ne{to mawe novca
opredeqeno je za Direkciju za urbanizam
i izgradwu Vlasotinca. Za obrazovawe iz
op{tinske kase izdvojeno je oko 6%, za
socijalnu za{titu, sport i kulturu po
5%, za javna preduze}a ne{to vi{e od 4%,
zdravstvo 3%, poqoprivredu 2%.
Najvi{e sredstava bi}e izdvojeno za
zarade zaposlenih i sanaciju pojedinih
javnih preduze}a.
Obra}aju}i se Skup{tini predsednik
op{tine Neboj{a Stojanovi} izme|u
ostalog je rekao:
– U skladu sa vremenom u kome `ivimo,
ovaj buxet je u najve}em delu sanacioni, au
mawem razvojni. Smatram da je dobro {to
smo re{ili da se uhvatimo u ko{tac sa
problemima u javnim preduze}ima. Pre
svega, moramo izvr{iti sanaciju javnih
preduze}a, koja se ve} desetak godina
nalaze u veoma lo{em stawu. Tu, pre
svega, mislim na JKP „Komunalac“.
Tako|e moramo da izmirimo i 25-oro rad-
nika Doma zdravqa, ~iji status nije ugovoren sa Fondom te ne primaju zarade a
rade. Buxet nije preterano investicioni
ve} onoliko koliko nam to sredstva
dozvoqavaju. Na prole}e planiramo
po~etak radova na izgradwi Sportskorekreativnog centra pored reke. To je
velika investicija i potreban je period
od skoro desetak godina da se on realizuje. Ove i naredne godine realizova}emo
prvu fazu. U prvoj fazi planirana je
izgradwa {etali{ta, eko parka sa terenima u razli~itim nivoima. Svaki nivo
ima odre|eni zna~aj i namewen je raznim
aktivnostima i raznoj populaciji
stanovni{tva od najmla|ih do najstari-
[email protected] DAN POBEDE U PRVOM SVETSKOM RATU
Predstavnici ovda{wih udru`ewa boraca 11. novembra obele`ili su Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Delegacije lokalne samouprave, SUBNOR-a i udru`ewa
boraca polo`ili su cve}e i odali du`nu po~ast braniocima slobode na spomenik
Oslobodiocima od 1804. do 1918. godine kao i na spomenik Braniocima mosta iz 1917.
godine. Povodom Dana primirja, Udru`ewe potomaka ratnika 1912 -1920. godine organizovalo je literarni konkurs za u~enike ovda{wih osnovih i sredwih {kola. Tema
konkursa bila je vezana za Prvi svetski rat i Balkanske ratove. U Zavi~ajnom muzeju,
u Sobi stare srpske grafike, nagra|enim u~enicima uru~ene su prigodne nagrade, a
u~enici su prisutne gra|ane pozdravili svojim radovima. Potom su uru~ene ~lanske
karte novim ~lanovima Udru`ewa potomaka me|u kojima su i vlasotina~ka Gimnazija
i osnovne {kole „Sini{a Jani}“ i „8. oktobar“.
Tom prilikom, otvorena je i spomen-soba namewena ratnicima vlasotina~kog kraja
u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Spomen -sobu je u ime lokalne samouprave otvorio @ivan [u{uli}, pomo}nik predsednika op{tine.
V.M.
jih, planirano je i ure|ewe prostora oko
letwe pozornice, izgradwa kafe bara,
ure|ewe pla`e i izgradwa vise}eg mosta.
Predvideli smo i izgradwu azila za pse
lutalice.
Pored
ovih
projekata,
predvi|eno je i niz drugih projekata iz
oblasti infrastrukture, vodosnabde-
vawa. Planirana je izgradwa od 6-8 km
asfalta u selima svake godine, kako bi
smawili tro{kove koje sada op{tina ima
za odr`avawe seoskih puteva".
U daqem radu Skup{tina je bez
diskusije usvojila Odluku o administrativnim taksama, lokalnim komunalnim
taksama i drugo. Odborni~ka ve}ina
donela je odluku o uzimawu kredita kod
poslovnih banaka u iznosu od 60 miliona
dinara, koji }e najve}im delom po re~ima
predsednika op{tine Stojanovi}a, biti
iskori{}en za nabavku dva adekvatna
vozila za odvoz sme}a, za kupovinu kontejnera i kanti kako bi se osposobio JKP
„Komunalac“ za samostalan rad. Po
wegovim re~ima, 25 miliona bi}e iskori{}eno za vra}awe dugova koji su
napravqeni tokom predizborne godine.
Odre|ena sredstva bi}e iskori{}ena za
kupovinu dva kombi vozila za prevoz
u~enika.
Bez diskusije usvojeni su svi predlozi,
programi poslovawa i planovi rada
ustanova i preduze}a, kojima je lokalna
samouprava osniva~. Za pravobranioca je
izabran Zoran Stankovi}, koji je ovu
funkciju obavqao i do sada. Nakon toga
sednica je prekinuta i do zakqu~ewa ovog
broja ~etvrta sednica Skup{tine
op{tine nije nastavqena.
V.Miltenovi}
Obele`avawu stote godi{wice Kumanovske bitke prisustvovali i
~lanovi vlasotina~kog Udru`ewa potomaka ratnika 1912-1920.
NA POKLOWEWE BRANIOCIMA
KOSOVSKOG ZAVETA
Dvadesetak ~lanova vlasotina~kog
Udru`ewa potomaka ratnika 1912-1920.
godine uputilo se 28. oktobra na Zebrwak
kraj Kumanova, na obele`avawe stote
godi{wice Kumanovske bitke. Ova bitka
je me|a{ u herojskim nastojawima na{eg
naroda da se oslobodi turskoga zuluma i
vi{evekovnog jarma, pod kojim su zatirani na{a vera i dostojanstvo, uni`avani
sloboda i qudskost. "Za Kosovo
Kumanovo" pokli~ je koji su junaci sa
Zebrwaka, posle sjajne pobede nad otomanskom armadom, prosledili Srbima svuda
tamo gde su ga`eni i trpeli svakovrsni
teror, da se dignu i oslobode ropstva, da
se saberu i slo`e, pod svojim barjakom i
grbom, u svojoj samostalnoj dr`avi.
Nekoliko desetina hiqada Srba
iz vi{e zemaqa u okru`ewu, u kojima
`ive kao konstitutivni ili nekonstitutivni narod, slilo se na Zebrwak, taj simbol otpora zavojeva~u, taj spomen
neophodnosti za slogom i zajedni{tvom,
da se poklone senima svojim precima
herojima. Posle zvani~nog programa, u
kojem su u~estvovali i najvi{i predstavnici na{e dr`ave Srbije, delegacija
na{eg Udru`ewa obi{la je spomen-kosturnicu i polo`ila je venac na spomenik.
U povratku, iskori{}ena je prilika da se obi|e Staro Nagori~ane, gde
jo{ uvek stoje crkve iz Nemawi}kog doba,
najsigurniji svedoci na{ega trajawa, i da
se poseti manastir Prohor P~iwski.
novembar-decembar 2012. godine
CRNA TRAVA
SA TRE]E SEDNICE
SKUP[TINE OP[TINE CRNA TRAVA
CRNA TRAVA
5
IZ KANCELARIJE ZA MLADE
USPE[NO REALIZOVAN PROJEKAT
USVOJEN BUXET PODMLADIMO CRNU TRAVU
Tre}a sednica Skup{tine op{tine
Crna Trava odr`ana je 5. decembra.
Najbitnija ta~ka ove sednice bila je
usvajawe op{tinskog buxeta za 2013. godinu. Op{tinski buxet ~ini}e prihodi u
iznosu od 145.932.000 dinara, rashodi u
iznosu od 145.932.000 dinara, rashodi u
iznosu od 159.589.000 dinara i deficit
od 13.657.000 dinara. Za narednu godinu
iz buxeta }e se realizovati kapitalni
projekti poput rekonstrukcije zgrade
op{tinske
uprave,
asfaltirawe
op{tinskih puteva, unapre|ewe sanitarnih uslova vodozahvata i za{tita
sliva reke Vlasine, izgradwa gasne stan-
ice na benziskoj stanici i izvo|ewe
elektroradova na niskonaponskoj mre`i
u pojedinim mesnim zajednicama. Pored
kapitalnih investicija planiraju se
drugi projekti, kao i izdvajawe za
osnovno obrazovawe od oko 2,63%, za
sredwe obrazovawe 4,83%, za socijalnu
za{titu oko 5%.
U daqem radu Skup{tina je obrazovala [tab za vanredne situacije, imenovala na~elnika i ~lanove [taba.
Odbornici su i usvojili Program rada
Skup{tine op{tine Crna Trava za 2013.
godinu.
V.M.
Projekat „Podmladimo Crnu Travu“,
krajem decembra meseca je uspe{no realizovan. U projektu su u~estvovale
Kancelarija za mlade op{tine Crna
Trava i Ministarstvo omladine i sporta.
„Upravqawe karijerom“ i „Kako sastaviti propratno pismo“. Tokom decembra
odr`ane su jo{ dve radionice „Zdravi
stilovi `ivota“ i „Agrobiznis najboqi
biznis“. Radionice su bile veoma
– Kao {to je i predvi|eno projektom
ure|ena je prostorija za mlade, nabavqeni
su ra~unari i oprema. Uredili smo i
sportski teren u {kolskom dvori{tu
Tehni~ke {kole (kupqeni su ko{evi,
mre`e za golove, obele`en teren).
Novembra meseca odr`ane su tri radionice na teme „Kako sastaviti CV“,
pose}ene a mladi zainteresovani za
planirane teme – rekao je Vladan
Nikoli}, koordinator projekta.
Vrednost projekta je 1,3 miliona
dinara, u~e{}e Ministarstva za omladinu i sport je 800.000 dinara, dok ostali
deo
projekta
finansira
lokalna
samouprava.
NOVOGODI[WI PAKETI]I
ZA SVE MALI[ANE
Za svu decu do 15 godina sa podru~ja op{tine Crna Trava, lokalna samouprava izdvojila je po 5000 dinara. Za mali{ane do ~etvrtog razreda osnovne {kole obezbe|eni
su i novogodi{wi paketi}i. I ove godine, novogodi{wi paketi}i poklon su
Milovana Milo{evi}a, vlasnika „Sistem FPS“ iz Beograda. Pokloni }e biti
uru~eni 28. decembra, u prostorijama vrti}a „Mladost“. Za tu priliku polaznici
vrti}a pripremili su prigodan program.
SAOBRA]AJ SE ODVIJA NESMETANO
Na putnom pravcu Vlasotince – Svo|e – Crna Trava –Vlasinsko jezero
ovih zimskih dana odroni su ~esta pojava pa se voza~ima preporu~uje oprezna
vo`wa. Ovaj putni pravac je u nadle`nosti Republike Srbije i o wegovom
odr`avawu se brine PZP „Vrawe“ – radna jedinica Crna Trava. Ina~e, kako
smo saznali, svi lokalni i op{tinski putevi su za sada prohodni i saobra}aj
se nesmetano odvija. Zimsko odr`avawe op{tinskih puteva po~etkom decembra dobilo je preduze}e Perice Jovi}a iz Vlasotinca, koji je bio najpovoqniji izvo|a~ na tenderu.
Fond za gra|evinsko zamqi{te op{tine Crna Trava ukinut je na zadwoj
sednici Skup{tine op{tine, a uposlene i delatnosti koje je Fond obavqao
preuze}e Javno komunalno preduze}e „Vilin lug“.
V.M.
V E T E R A N I SUD U STRAZBURU PRESUDIO U KORIST RATNIH VETERANA
FORMIRAN SUB OD 1990 - 1999. GODINE REPUBLIKE SRBIJE
Vojni rezervisti Republike Srbije iz rata
1999. godine, posle neuspe{nih postupaka pred
doma}im sudovima za ostvarivawe prava za
naplatu kompletnih ratnih dnevnica, pokrenuli
su postupak za za{titu prava pred Evropskim
sudom za qudska prava u Strazburu. Sud u
Strazburu na{ao je da je u konkretnom slu~aju
do{lo do povrede prava, predstavku proglasio
osnovanom i nalo`io Vladi Republike Srbije da
u roku od {est meseci od dana pravosna`nosti ove
presude uredi na~in isplate ratnih dnevnica svim
licima, koja na to imaju pravo bez bilo kakvih
daqih diskriminacija.
Kada presuda postane pravosna`na i izvr{na,
svaka ~lanica Saveta Evrope na koju se presuda
odnosi du`na je da je izvr{i. Izvr{ewe presude
nadgleda Komitet ministara Saveta Evrope.
Vojni rezervisti svih ratova na prostorima
biv{e Jugoslavije pokrenuli su inicijativu za
formirawe
jedinstvenog
reprezentativnog
udru`ewa na teritoriji cele Srbije, kako bi se
ostvarila i realizovala ova presuda, ali je jo{
va`nije doneti novi Zakon o pravima i obavezama
ratnih vojnih rezervista, invalida rata i
porodicama poginulih boraca.
Tako je 28. septembra 2012. godine u Ni{u
formiran Savez udru`ewa boraca. Izbornoj
skup{tini prisustvovali su borci iz Vaqeva,
Ni{a, Leskovca, Vlasotinca, Kru{evca, Gaxinog
Hana, Ivawice. Oni su doneli niz va`nih odluka.
Naziv novoformiranog Saveza je Savez udru`ewa
boraca od 1990 - 1999. godine Republike Srbije.
Izabran je Upravni odbor i odgovorna lica
Saveza. Za predsednika Izvr{nog odbora izabran
je Rodoqub Vukovi} iz Ni{a, generalni sekretar
je Qubomir Bradi} iz Vaqeva, predsednik Saveza
je Du{an Nikoli} iz Leskovca, predsednik
Skup{tine saveza je Velimir Milo{evi} iz
Kru{evca, a za jednog od sedam ~lanova Izvr{nog
odbora izabran je Neboj{a Milenkovi} iz
Vlasotinca.
6
D R U [ T V O
PREDSEDNIK NEBOJ[A STOJANOVI]
ORGANIZOVAO PRIJEM ZA NOVINARE
ZAHVALNOST ZA SAVESTAN RAD
I ove godine predsednik op{tine
Vlasotince Neboja{a Stojanovi} je sa
svojim saradnicima priredio tradicionalni novogodi{wi prijem za novinare. Bila je to prilika da se osvrne
na aktivnosti lokalne samouprave od
kada je na vlasti nova koalicija.
– Za nama je godina izazova i
ograni~ewa na svakom koraku, ali,
koalicija na vlasti ~ini ogroman
napor da `ivot na{im sugra|anima
u~ini {to lak{im i boqim. Za {est
meseci, koliko smo na vlasti,
zavr{ili smo deo ranije zapo~etih
projekata i dve faze obnove starih
fasada. Obavqeno je asfaltirawe
ulica u Stajkovcu, Batulovcu,
Jastrepcu i Prilepcu. Pri kraju je
izgradwa ki{ne kanalizacije u
Konopnici. Otklonili smo {tetu iza-
omogu}ila kupovinu terenskih vozila
za Policijsku stanicu i Dom zdravqa.
U narednom periodu
planiramo
re{avawe nagomilanih problema u
javnim preduze}ima i Domu zdravqa.
Izmiri}emo ranije preuzete obaveze i
trudi}emo se da budemo {to boqi
servis gra|ana – istakao je, izme|u
ostalog,
predsednik
Neboj{a
Stojanovi}.
On je tom prilikom najavio daqa
ulagawa u poboq{awe seoske infrastrukture, po~etak izgradwe sportskorekreativnog centra i jo{ ve}u brigu
o socijalno ugro`enom stanovni{tvu.
Novinare su pozdravili i predsednik Skup{tine op{tine Bratislav
Petrovi} i zamenik predsednika
op{tine Jovan Stojanovi}. Oni su se
tom prilikom zahvalili pred-
novembar-decembar 2012. godine
MOST „GAZELA“ JO[ NIJE ZAVR[EN
Radovi na sanaciji mosta „Gazela“
po~eli su septembra meseca. Po planiranoj
dinamici, radovi su trebali da budu
zavr{eni do druge polovine novembra
meseca. No, aneksom ugovora radovi su
pro{ireni , te je zavr{etak odlo`en za jo{
trideset dana. Most je trebalo pustiti u
saobra}aj u drugoj polovini decembra meseca. Decembar mesec broji svoje posledwe
dane, ali most jo{ uvek nije pu{ten u saobra}aj. Odgovor na pitawe za{to je tako
potra`ili smo od Dragana Pavlovi}a,
{efa gradili{ta.
– Radovi na mostu produ`eni su zbog
dodatnog oja~awa mosta, pro{irewa i dopunskih i nepredvi|enih radova. Nadam se da
}emo do kraja ovog meseca ili po~etkom januara 2013. godine osposobiti most za saobra}aj, a dodatne poslove zavr{i}emo ~im
nam vreme dozvoli – odgovorio je Dragan
Pavlovi}.
Poslove na sanaciji i rekonstrukciji
mosta izvodi Gra|evinsko preduze}e
„Mostogradwa“, a radove finansira Javno
preduze}e „Putevi Srbije“. I daqe se saobra}aj u ovom delu grada odvija prema
postavqenoj signalizaciji, te su veoma
~este gu`ve u samom centru grada. Ina~e, da
se podsetimo, most se nalazi na magistralnom putu M9, star je ~etiri decenije i ovo je
wegova prva sanacija i rekonstrukcija.
V.M.
LEKARI PROSLAVILI SLAVU
zvanu
majskim
poplavama
u
Konopnici i Skrape`u. Maksimalno
poma`emo javnim preduze}ima i
ustanovama. Lokalna samuprava je
stavnicima medija {to su profesionalno i odgovorno pratili sve
aktivnosti lokalne samouprave.
S.S.
HUMANOST NA DELU
NAJMLA\I – NAJHUMANIJI
Novogodi{wi i bo`i}ni praznici su vreme darivawa i plemenitosti.
Ove godine PU „Milka Dimani}“ pridru`ila se humanitarnoj akciji
kako bi pomogla na{oj mladoj sugra|anki Jovani da otputuje u London na
ve} zakazanu operaciju srca.
Deca i zaposleni u vrti}u posvetili su sve svoje novogodi{we
priredbe devojci koja se od ro|ewa bori sa svojom bole{}u i do sada je
prebrodila ve} nekoliko te{kih operacija. Woj i wenoj porodici, koja je
iscrpqena dugogodi{wom borbom, sada je neophodna pomo} cele na{e
zajednice.
Zaposleni u vrti}u ve} su u okviru svojih grupa, kako u gradu, tako i u
selima sproveli humanitarnu akciju prikupqawa nov~anih sredstava.
Pored toga, svi zaposleni u vrti}u izdvojili su i deo od svoje plate kako
bi se li~no ukqu~ili u ovu humanitarnu akciju.
U toku je priprema badwaka koje }e uo~i Bo`i}a u centru grada prodavati gimnazijalci, ~lanovi „English club“-a .
Tokom januara PU „Milka Dimani}“ organizova}e vi{e humanitarnih
akcija i priredbi. Ovi entuzijasti pozivaju sve sugra|ane da prisustvuju
priredbama, poka`u gest dobrote i svojim prilozima se ukqu~e u ovu
plemenitu akciju.
SVI GRA\ANI NOV^ANA SREDSTVA ZA OVU
HUMANITARNU AKCIJU MOGU UPLATITI NA
NAMENSKI TEKU]I RA^UN KOJI SE VODI KOD
KOMERCIJALNE BANKE AD BEOGRAD BR:
205 - 9011004865280 - 82
Sa naznakom: za le~ewe JOVANE iz Vlasotinca
Vlasotina~ki Dom zdravqa i ove godine 14. novembra proslavio je slavu lekara Svete
Vra~e Kozmu i Damjana, za{titnika lekara i bolesnika. Rezawe slavskog kola~a obavio je
stare{ina vlasotina~ke crkve o. Goran Dimitrijevi}, sa `eqom da Kozma i Damjan budu
uz one koji se le~e i one koji ih le~e. Pored lekara i drugih upo{qenika Doma zdravqa
slavqu su prisustvovali Bratislav Petrovi}, predsednik Skup{tine op{tine
Vlasotince, Bogoqub Koci}, sekretar Skup{tine op{tine i drugi gosti. Ovogodi{wi
doma}in slave dr Neboj{a Petrovi} slavski kola~ predao je budu}em doma}inu slave dr
Violeti Pavlovi}.
V.Miltenovi}
UMRO JE SLIKAR PETAR MARI]
Nedavno je preminuo akademski slikar Petar Mari}. On je ro|en 1931. godine u
Ora{ju, gde su mu roditeqi slu`bovali kao prosvetni radnici. Nakon detiwstva koje je
proveo u na{em kraju, Petar Mari} je na Akademiji likovnih umetnosti 1958. godine
zavr{io odsek slikarstva u klasi profesorke Zore Petrovi}. Samo dve godine kasnije
je i magistrirao.
U svojoj dugogodi{woj pedago{koj karijeri, kao profesor likovne umetnosti u Drugoj
beogradskoj gimnaziji, Petar Mari} je prepoznao mnoge mlade talente i usmerio ih na
putu umetnosti. Mnogi wegovi |aci danas su afirmisani slikari i skulptori.
Slikar Petar Mari} je izlagao u mnogim galerijama a u~estvovao je i na velikom
broju kolektivnih izlo`bi.
Kao Vo`dov~anin veliki deo svoje energije usmerio je na okupqawe umetnika - vajara,
grafi~ara i slikara Vo`dovca, koji su svojim umetni~kim radom poku{avali da
sa~uvaju lepa, pomalo nostalgi~na vremena svoje mladosti. Petar Mari} je neumorno
radio na afirmaciji dru{tva umetnika sa Vo`dovca. On je istovremeno bio neraskidivo vezan za zavi~aj. Iz po{tovawa prema rodnom kraju on je Kulturnom centru
Vlasotince po~etkom ove godine poklonio veliki broj slika iz svog stvarala~kog opusa.
U znak se}awa na velikog prijateqa, talentovanog umetnika i darodavca Kulturni
centar Vlasotince }e, nakon restauracije, prirediti izlo`bu slika Petra Mari}a.
novembar-decembar 2012. godine
SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE CENTRA ZA SOCIJALNI RAD
UNAPRE\ENE USLUGE
CENTRA ZA SOCIJALNI RAD
U Centru za socijalni rad nedavno je
odr`ana konferencija za novinare na
kojoj je bilo re~i o projektima koji se
trenutno realizuju u ovoj ustanovi. Re~
je o sedam projekata ~ija je ukupna vrednost blizu 270.000 evra. Sredstva za ove
projekte obezbe|ena su od donatora iz
Evropske unije, resornog ministarstva
i lokalne samouprave.
Po re~ima direktora Mom~ila
Igwatovi}a, Centar za socijalni rad,
koji pokriva op{tine Vlasotince i
Crnu Travu, jedan je od najaktivnijih
kada je re~ o izradi i realizaciji projekata iz oblasti socijalne za{tite i
wenog unapre|ewa. Tako|e, Vlasotince
je jedna od prvih op{tina u Srbiji u
kojoj je otvoren Centar za decu i omladinu.
O podr{ci koju lokalna samouprava
pru`a ovoj ustanovi govorio je predsednik op{tine Vlasotince Neboj{a
Stojanovi}.
Po wegovim re~ima, op{tina
Vlasotince je ove godine izdvojila 17,8
miliona dinara za davawa iz
oblasti socijalne za{tite, {to
je za 40% vi{e nego 2011. godine.
U zavr{noj fazi su i radovi na
obnovi zgrade Internata u kojoj
}e ve} od naredne godine biti
sme{tene slu`be Centra za socijalni rad, Centar za decu i
omladinu
sa
rizi~nim
pona{awem, Savetovali{te za
brak i porodicu, igraonica za
decu i slu`ba fizijatrije za
potrebe dece sa invaliditetom rekao je direktor Mom~ilo
Igwatovi}.
Predsednik
op{tine
Vlasotince Neboj{a Stojanovi} je tom
prilikom najavio i izgradwu sportskorekreativnog centra na obali Vlasine.
Vrednost ovih radova je oko 500 miliona
dinara i oni }e se obavqati po fazama.
Lokalna samouprava planira da u
narednom trogodi{wem periodu za
izgradwu pomenutog kompleksa izdvoji
120 miliona dinara dok }e preostala
sredstva biti obezbe|ena uz pomo}
resornih ministarstava – rekao je
predsednik Neboj{a Stojanovi}.
S.S.
DAN OSOBA SA INVALIDITETOM
U Centru za decu i omladinu 3. decembra prvi put obele`en je Dan osoba sa invaliditetom. Tim povodom odr`ana je kreativna radionica pod nazivom „Ja to mogu“,
na kojoj su izra|ene ~estitke sa prazni~nim motivima. Rukotvorine sedmoro
mali{ana iz Dnevnog boravka i dece sa smetwama u razvoju koja koriste usluge
Dnevnog boravka i Pomo} u ku}i bi}e izlo`ene na Novogodi{wem va{aru.
Radionicu je vodila psiholog Jelena Stankovi}, koja je veoma zadovoqna u~e{}em
ovih mali{ana tokom trajawa radionice.
S.S.
[email protected] SVETSKI DAN
BORBE PROTIV AIDS-A
Svetski dan borbe protiv AIDS-a 1.
decembar obele`en je i u Vlasotincu.
Kancelarija za mlade, SOS telefon za
`ene i decu `rtve nasiqa i udru`ewa
gra|ana: „Dru{tvo za edukaciju Roma“,
"Feniks" i "Sa e Roma" organizovali su u
centru grada akciju pod sloganom "Nau~i
me, da znam".
Aktivisti ovih organizacija delili
su tom prilikom gra|anima kondome i
flajere sa osnovnim informacijama o
ovoj te{koj i neizle~ivoj bolesti.
Koordinatorka Kancelarije za mlade
Nata{a Jovanovia} tom prilikom je
istakla da je u okviru obele`avawa
Svetskog dana borbe protiv AIDS-a
organizovano testirawe na HIV. Za razliku od ranijih godina ovog puta odaziv
gra|ana je bio daleko ve}i. Testirawe je
ura|eno anonimno i besplatno.
– Ciq nam je da podelom flajera i
ostalog {tampanog materijala skrenemo
7
D
D r
r u
u {
{ t
t v
v o
o
pa`wu javnosti na zna~aj prevencije i
znawa o ovoj bolesti. To je i najboqi
na~in da se za{titimo od we. Uprkos
neverovatnom razvoju elektronskih medija na{i gra|ani jo{ uvek nisu dovoqno
informisani o AIDS-u – isti~e
Svetlana [ari}, koordinatorka SOS
telefona.
– Iako je upotreba prezervativa
najsigurniji na~in za{tite od ove
bolesti kod nas jo{ uvek nije u potpunosti prihva}ena, poneki je ~ak smatraju
sramotom – rekla je Nevenka Vasi},
predsednica udru`ewa „Sa e Roma“ i
~lanica Nacionalnog saveta za romsku
nacionalnu mawinu.
Po re~ima organizatora akcije tom
prilikom podeqeno je oko 3.000 kondoma
a wihovu kupovinu omogu}ila je lokalna
samouprava i udru`ewe „Sa e Roma“.
S.S.
CENTAR ZA DECU I OMLADINU
ORGANIZOVAO NOVOGODI[WI VA[AR
PRAZNI^NE ^AROLIJE ZA DECU
Povodom
predstoje}ih
praznika
Centar za decu i omladinu organizovao je
novogodi{wi va{ar. Kao i pro{le
godine ova priredba je bila humanitarnog
karaktera jer su sredstva prikupqena
prodajom novogodi{wih ~estitki i
ukrasa namewena unapre|ewu `ivota
dece sa smetawama u razvoju i dece iz
hraniteqskih porodica.
– Centar za socijalni rad, odnosno
~estitaju}i im predstoje}e praznike
predsednik Op{tine Neboj{a Stojanovi}
je istakao da lokalna samouprava
podr`ava aktivnosti Centra za socijalni
rad i izdvaja zna~ajna sredstva za socijalna davawa, koja }e naredne godine biti
udvostru~ena.
– Pre nekoliko dana od Vlade
Republike Srbije dobili smo deset miliona dinara nenamenskih sredstava od
wegova organizaciona jedinica Centar za
decu i omladinu po drugi put prire|uje
novogodi{wi va{ar. Ovu manifestaciju
organizujemo u saradwi sa Gimnazijom
„Stevan Jakovqevi}“ O[ „Sini{a Jani}“
i PU „Milka Dimani}“ i uz podr{ku
lokalne samouprave. Ove godine smo od
prikupqenih sredstava za korisnike
pomenutih usluga realizovali izlete do
Sijarinske bawe, Vlasinskog jezera i
Sokobawe. Sli~ne aktivnosti za decu sa
smetwama u razvoju i decu iz hraniteqskih porodica planiramo i za narednu
godinu - istakao je direktor Centra za
socijalni rad Mom~ilo Igwatovi}.
Pozdravqaju}i okupqene mali{ane i
kojih }e deo biti izdvojen za socijalnu
za{titu na{ih sugra|ana. Za u~enike sedmog razreda naredne godine planiramo
organizovawe besplatnog letovawa u
Gr~koj, a radi}emo i na tome da pru`imo
podr{ku i stvorimo {to boqe uslove za
u~ewe na{ih |aka i studenata – istakao je
predsednik Neboj{a Stojanovi}.
De~ji program po~eo je predstavom
„Osmeh na dar“, koju su izveli u~enici
O[ „Sini{a Jani}“. Ne{to kasnije svoju
novogodi{wu predstavu izveli su i
polaznici vrti}a. Nakon muzi~kog programa Deda Mraz je deci podelio
pakEti}e.
S.S.
REALIZOVANE SVE PLANIRANE AKTIVNOSTI
Zahvaquju}i anga`ovawu radnika, aktivista i volontera, Crveni krst Vlasotinca
je tokom 2012. godine realizovao sve aktivnosti predvi|ene godi{wim planom rada.
Nedavno je zavr{ena obuka za predava~e iz prve pomo}i, kako bi oni dobili sertifikat za obuku voza~a iz ove oblasti.
Novembra meseca organizovana je akcija „Borba protiv bolesti zavisnosti“.
Aktivisti ove organizacije podelili su flajere po {kolama a potom je u prostoriji
Crvenog krsta za sve volontere prikazan film na ovu temu.
Obele`avaju}i 1. decembar Svetski dan borbe protiv AIDS-a volonteri su
gra|anima i u~enicima podelili kondome i propagandni materijal. Tim povodom za
volontere i aktiviste prikazan je i film „De~ko koji se stideo“. Do kraja ove godine
Crveni krst treba da organizuje jo{ jednu akciju dobrovoqnog davala{ta krvi.
S.S.
CRVENI KRST VLASOTINCA
POMO] ZA 500 PORODICA
Vlada Srbije je i ove godine obezbedila finansijska sredstva za nabavku paketa
hrane i sredstava za higijenu za socijalno
najugro`enije porodice i odabrala
op{tine u kojima }e se pomo} distribuirati. Crveni krst Srbije je
odredio kriterijume za raspodelu paketa,
me|u kojima su i porodice u brdskoplaninskim
selima.
Crveni
krst
Vlasotinca dobio je 500 paketa.
Ove godine pakete pomo}i u hrani i
sredstvima za higijenu dobili su oni koji
se nalaze u te{koj situaciji. Do tih
podataka do{li smo nakon obrade upitnika koje smo sproveli u prethodnom
periodu - isti~e sekretar Crvenog krsta
^aslav Koci}.
Po wegovim re~ima, pomo} je dobilo
496 porodica sa 822 ~lana u 42 udaqena
sela i zaseoka.
Prednost za dobijawe pomo}i imala su
samohrana stara~ka doma}instva kojih je
428, grani~ni slu~ajevi u koje spada 42
porodice, zatim dvadeset porodica sa
vi{e dece i jedan samohrani roditeq.
S obzirom da se zima pribli`ava
paketi su hitno podeqeni u brdskim selima.
Za podelu pomo}i
u Lopu{wi,
Samarnici i Ravnoj Gori prevoz je
obezbedila pekara „Sawa“, dok je
aktivista ove organizacije Slavko
Pavlovi} omogu}io prevoz paketa u gorwem delu op{tine. Lokalna samouprava je
za realizaciju pokrenute akcije obezbedila gorivo.
Po re~ima ^aslava Koci}a ova
koli~ina pomo}i nije dovoqna za sve
socijalno
ugro`ene
kategorije
stanovni{tva, pa je upu}ena molba
Crvenom krstu Srbije da pove}a broj
paketa, kako bi pomo} bila pru`ena i
`iteqima prigradskog i gradskog dela
op{tine i me{tanima u planinskim selima koji nisu obuhva}eni ovom akcijom.
S.S.
8
J u b i l e j i
novembar-decembar 2012. godine
PESNI^KI ^AS – U^ITEQSTVU U ^AST U SPOMEN DANICI GORUNOVI] TASI]
Dvadeseti Pesni~ki ~as –U~iteqstvu u ~ast u spomen Danici Gorunovi} Tasi}
odr`an je 15. i 16. novembra. Pesni~ki ~as je jedinstvena dvodnevna manifestacija
dru`ewa pesnika, gra|ana i u~enika na podru~ju na{e op{tine. U~esnici
ovogodi{we manifestacije bili su Slobodan Stani{i}, Violeta Jovi} i Rusomir
Arsi}. Kao i prethodnih godina, pesnike je najpre primio Neboj{a Stojanovi},
predsednik op{tine Vlasotince i po`eleo im dobrodo{licu u na{ grad. On je tom
prilikom istakao, da je lokalna samouprava spremna da uvek izna|e mogu}nosti kako
bi bila pokroviteq kulturnih manifestacija poput Pesni~kog ~asa. Direktor
Kulturnog centra Vlasotince Sla|an Tasi} istakao je, tokom proteklih godina organizator je ugostio mnoge poznate de~je pesnike poput Mire Ale~kovi}, Dragana
Luki}a, Du{ka Trifunovi}a, Darinke Jevri}, Dragiwe Uro{evi}, Dare Sekuli},
Miroslava Koko{ara, Branka Stevanovi}a...
– Malo je gradova poput Vlasotinca koji mogu da se pohvale dugom tradicijom u
odr`avawu jedne ovakve manifestacije. Dvodnevno dru`ewe u~enika i pesnika iz
wihovih uxbenika je nesvakida{wi doga|aj, a za nas kao organizatore je svakako najzna~ajniji de~ji osmeh, radost i sre}a koju u~enici nesebi~no daruju – istakao je
Sla|an Tasi}.
Zahaquju}i na gostoprimstvu, u ime pesnika u~esnika dvadesetog Pesni~kog ~asa U~iteqstvu u ~ast, pesnikiwa Violeta Jovi} je istakla, pisati za decu je privilegija i da oni koji se bave time u sebi zauvek sa~uvaju de~ji duh, vedrinu, iskrenost.
V.M.
PESNICI U O[ „8.OKTOBAR“
PROSLAVQEN JUBILEJ
Po ve} ustaqenoj praksi, pesnici
Slobodan Stani{i}, Violeta Jovi} i
Rusomir Arsi} prvog dana Pesni~kog
~asa su posetili Osnovnu {kolu „8. oktobar“. U prepunoj |a~koj trpezariji pesnici su do~ekani burnim aplauzom. Kao {to
i dolikuje, najpre se svima obratila
Svetlana Petrovi}, pomo}nik direktora
ove {kole, pozvav{i goste da ih u dogled-
no vreme posete ponovo. Potom je potekla
reka stihova. ^lanovi recitatorske sekcije su pozdravili drage goste stihovima.
Ni pesnici nisu ostali du`ni. Kazivali
su svoje stihove, animirali u~enike i
zajedno uspe{no zavr{ili jo{ jedan
Pesni~ki ~as, uz dogovor da se uskoro
opet vide i dru`e.
V.M.
Nezaobilazni deo Pesni~kog ~asa – U~iteqstvu u ~ast u spomen Danici Gorunovi}
Tasi} svih ovih godina je kwi`evno ve~e. Kwi`evno ve~e odr`ano je 15. novembra u
Sobi stare srpske grafike u Zavi~ajnom muzeju. Dobrodo{licu qubiteqima poezije i
pesnicima po`eleo je Sla|an Tasi}, direktor Kulturnog centra Vlasotince podsetiv{i, ove godine Pesni~ki ~as se organizuje po dvadeseti put i da je, kao doma}in,
ustanova za sve ove godine ugostila mnoga poznata pesni~ka imena. Kao {to i dolikuje jubileju, ovaj put kwi`evno ve~e po~elo je prikazivawem dokumentarnog filma pod
nazivom „Pesni~ki ~as – U~iteqstvu u ~ast“ autora Neboj{e Ili}a – Ilketa. Film
predstavqa svojevrsnu retrospektivu ove jedinstvene dvodnevne manifestacije. Dok su
u`ivali u filmu posetioci su se prisetili po~etka, ali i svih ostalih pesni~kih
~asova, sa nama su na trenutke bili Du{ko Trifunovi}, Mira Ale~kovi}, Darinka
Jevri}, Dragiwa Uro{evi} i mnogi drugi pesnici koji su tokom proteklih godina
u~estvovali na ovoj manifestaciji. Film je nagra|en burnim aplauzom. Nakon filma,
qubiteqima pisane re~i predstavili su se pesnici Slobodan Stani{i}, Violeta
Jovi} i Rusomir Arsi}.
[email protected] PESNIKA I U^ENIKA
Kao i ranijih godina, dru`ewe pesnika
u~esnika Pesni~kog ~asa nastavqeno je sa
u~enicima Osnovne {kole „Sini{a
Jani}“. Re~i dobrodo{lice gostima je
po`eleo Goran Miti}, direktor {kole.
U~enici {kole su za ovu priliku
pripremili i izveli prigodan recital
sastavqen
od
pesama
Slobodana
Stani{i}a, Violete Jovi} i Rusomira
Arsi}a. Potom su pesnici svojim nastupom pozdravili u~enike. Dobrom animacijom i aktivnim dru`ewem pesnika i
u~enika, kao i mnogo puta ranije,
obele`en je i ovogodi{wi Pesni~ki ~as.
Na `alost u~enika i pesnika {kolsko
zvono najavilo je kraj ovogodi{weg
dru`ewa.
V.M.
SVE]E ZA POKOJ DU[E
Drugog dana jubilarnog Pesni~kog ~asa – U~iteqstvu u ~ast u spomen Danici
Gorunovi} Tasi} pesnici su u jutarwim satima posetili vlasotina~ku crkvu. Oni su
kao i svi dosada{wi u~esnici Pesni~kog ~asa upalili sve}e za pokoj du{e svih preminulih prosvetara.
PESNICI POSETILI [KOLU U SVO\U
Drugog dana Pesni~kog ~asa pesnici su
posetili Osnovnu {kolu „Dositej Obradovi}“ u
Svo|u. Jo{ jednom su se pesnici Slobodan
Stani{i}, Violeta Jovi} i Rusomir Arsi}
dru`ili sa osnovcima iz vlasotina~ke op{tine.
Goste je pozdravio direktor {kole Branislav
Spasi}, izraziv{i veliko zadovoqstvo jer
u~enici ove {kole do sada nisu tako ~esto bili u
prilici da se dru`e sa pesnicima. Prigodnim
programom u~enici su pozdravili svoje goste. Ni
gosti nisu bili {krti, stihovima su bogato
nagradili u~enike. Svaka pesma, svaki stih,
nagra|eni su burnim aplauzom.
Na kraju su i u~enici ove {kole izrazili
`equ da se uskoro opet vide i dru`e sa pesnicima.
V.M.
novembar-decembar 2012. godine
POLA VEKA TRADICIJE GIMNAZIJE „STEVAN JAKOVQEVI]“
SLAVIMO PO^ETKE I NA[E TRAJAWE
ISTAKAO NA SVE^ANOSTI DIREKTOR @IVAN [U[ULI] – NAGRADE MINISTARSTVU
PROSVETE, NAUKE I TEHNOLO[KOG RAZVOJA, OP[TINI
VLASOTINCE I QIQANI I SINI[I PAVI]
U
Gimnaziji
„Stevan
Jakovqevi}“ 7. decembra je
proslavqen Dan {kole i jubilej
dostojan po{tovawa – pola veka
od osnivawa Vlasotina~ke gimnazije. Sve~anosti su pored
predstavnika
Ministarstva
prosvete, nauke i tehnolo{kog
razvoja i lokalne samouprave
prisustvovali biv{i |aci ove
{kole, doktori nauka, profesori univerziteta, direktori
javnih ustanova i preduze|a, kulturni i javni radnici. Petar
[u{uli} i Bo`idar Spasi},
profesori u penziji, u~enici
prve generacije ove {kole
tako|e su bili gosti ove lepe
sve~anosti.
Goste je najpre pozdravio
direktor
{kole
@ivan
[u{uli}.
– U narodima koji svoje
dr`ave ra~unaju stole}ima i
~iji se razvoj odvija bez velikih
potresa, slavqewe godi{wica
se meri vekovima. Ti narodi,
koje mo`emo nazvati sre}nima,
imaju svest o kontinuitetu svoje
kulture i sa velikom pa`wom je
~uvaju. Oni znaju i veruju da
vekovne kulturne institucije
daju savremenicima inspiraciju
i primere za ugledawe kojima
treba da se nadahwuju ne samo
oni, ve} i generacije koje }e
do}i.
Srpski narod, iako ima
pisanu istoriju du`u od hiqadu
godina, sem Srpske pravoslavne
crkve, ima malo institucija koje
traju du`e od dva veka. Me|u
9
J u b i l e j i
malobrojnima su
Gimnazija
u
S r e m s k i m
Karlovcima,
Dositejeva
{kola
u
B e o g r a d u ,
Matica srpska i
S r p s k a
kwi`evna zadruga – istakao je
direktor @ivan
[u{uli}.
Po wegovim
kwi`evnika
Stevana
Jakovqevi}a, koji je ostao popularan
po,
autobiografski
inspirisanom, romanu Srpska
trilogija. Zahvaquju}i wemu, u
kolektivnoj svesti je ostalo
se}awe na herojsku borbu Srba
na
Ceru,
na
mu~eni~ko
povla~ewe preko Albanije i
slavni proboj na Solunskom
frontu – istakao je direktor
@ivan [u{ulu}.
Mnogi od pedeset generacija
gimnazijalaca, su na temeqima
ve}im pregnu}em radimo na
prosve}ivawu i vaspitavawu
mladih generacija – dodao je
direktor @ivan [u{uli}.
Povodom zna~ajnog jubileja
ova obrazovna ustanova dodelila
je zahvalnice za razvoj gimnazijskog obrazovawa Ministarstvu
prosvete, nauke i tehnolo{kog
razvoja i Op{tini Vlasotince.
Sini{i i Qiqani Pavi} priznawe je dodeqeno za doprinos u
osavremewavawu nastave.
– Pedeset godina je dovoqno
re~ima, dok su drugi narodi svoje
kulturne institucije osnivali i
potom ih u miru razvijali, mi
smo na{e, ionako retke, stalno
ukidali i uvek ih iz vankulturnih razloga pre}utkivali.
Dok je drugima jedan od osnovnih
ciqeva bio da {to vi{e zapamte
o svojoj pro{losti, posebno kada
su u pitawu kulturna zbivawa,
institucije i znameniti pojedinci, kod Srba se insistiralo na
zaboravu i potiskivawu vremenski i ideolo{ki dalekog. Na
sre}u, pred kraj pro{log veka
do{lo je do mewawa tog stava.
Po~eli smo da obnavqamo na{a
se}awa, da slavimo ne samo na{e
po~etke ve} i na{a trajawa.
– U duhu tih ideja je i
dana{wa proslava pedesetogodi{wice osnivawa Gimnazije
„Stevan Jakovqevi}“. Gimnazija
je, zaslugom wenog prvog direktora,
profesora
istorije
Radomira Kati}a, dobila ime
obrazovawa i znawa ste~enog u
ovoj {koli postigli zna~ajne
akademske i dru{tvene uspehe i
polo`aje.
– Nismo neuki jer smo se
u~ili na iskustvima na{ih
prethodnika a jo{ smo dovoqno
mladi da nastavimo da sa jo{
vremena da se izgradi jedna ovakva ustanova. Va{a {kola ima
izuzetan kadar koji svoje znawe
uspe{no prenosi na |ake,
istovremeno imate |ake koji sve
to upijaju, koji su podjednako
uspe{ni u nastavnim i vannastavnim aktivnostima – rekao je
Zoran Kosti}, pomo}nik ministra za prosvetu, nauku i tehnolo{ki razvoj.
U ime lokalne samouprave
doma}ine i goste pozdravio je
predsednik op{tine Neboj{a
Stojanovi}, koji je i sam bio
u~enik ove {kole.
– Danas kao predsednik
op{tine, sa svojim saradnicima,
~inim sve {to mogu da na{a
Gimnazija ima {to boqe uslove
za rad svojih u~enika i profesora. S obzirom da su deca na{a
budu}nost, op{tina Vlasotince
`eli da ih podr`i u wihovom
odrastawu i postizawu dobrih
rezultata, da wima i wihovim
roditeqima pomogne u ovim
te{kim vremenima - rekao je
predsednik Neboj{a Stojanovi}.
– Deca, wihova mladost i
energija probude u ~oveku
se}awa, probude ono najboqe u
wemu, ose}awe pripadnosti i
zajedni{tva. Dana{wa proslava
bri{e razlike me|u generacijama i me|u godinama. Bilo je
lepo slu{ati sa kakvom rado{}u
va{i u~enici govore o svojim
uspesima
i
vannastavnim
aktivnostima. Tokom dana{weg
programa shvatio sam da }e iz
ove {kole iza}i jo{ jedna generacija dobrih qudi, koji }e ovu
zemqu u~initi boqom – istakao
je poznati scenarista i po~asni
gra|anin na{e varo{i Sini{a
Pavi}.
Gimnazijalci su tom prilikom
uglednom scenaristi
darivali i paket praznog papira
kao simbol pisawa novog scenarija u kome }e mo`da zaigrati
ba{ neko od |aka ove {kole.
Povodom va`nog jubileja
biv{i |ak Vlasotina~ke gimnazije,
lingvista
Stanislav
Stankovi}
poklonio
je
Gimnaziji kwige, vredna izdawa
SANU-u.
Svetlana Stankovi}
GIMNAZIJA „STEVAN JAKOVQEVI]“
SVE^ANOST UO^I JUBILEJA
U predve~erje obele`avawa Dana {kole i pedesete godi{wice od osnivawa Gimnazije „Stevan
Jakovqevi}“ 6. novembra u sali Bioskopa prire|en je program u kome su nastupili u~enici ove {kole.
U kola`nom programu nastupili su u~enici francuske, ruske, dramske i muzi~ke sekcije, Englisch cluba
i polaznici verske nastave.
U drugom delu programa u~enici su izveli predstavu na dijalektu „\a~ki razgovori“, za koju su scenario napisali u~enici drugog razreda i pro{logodi{wi maturanti. Kao gost ve~eri nastupila je dr
Jelena Zvezdanovi}, biv{a u~enica ove {kole i nau~ni saradnik na Tehnolo{kom fakultetu u
Leskovcu. Pored profesora, u~enika i rukovodstva {kole sve~anosti su prisustvovali i brojni gosti.
S.S.
^ESTITKE BIV[IH \AKA
Povodom zna~ajnog jubileja telegrame su uputili biv{i |aci
ove {kole doktor fizike Miodrag Ceki} iz Va{ingtona i doktor
fizi~ke hemije Zoran @ujovi} iz Oklanda.
– Za mene nema nikakve sumwe da je na{a Gimnazija bila i ostala najva`niji ~inilac mog odrastawa i formirawa, pru`iv{i mi
prvi dodir sa pravim vrednostima i ukazav{i na pravac prema saznawima za koje se vredi potruditi. Navika i potreba za nala`ewem
pravih vrednosti i saradwa sa pravim qudima, koju sam poneo iz
na{e Gimnazije, presudno je uticala na sve vrednosti koje sam kasnije nameravao, poku{avao i ponekakd uspevao da postignem – ka`e
u telegramu, izme|u ostalog, dr Miodrag Ceki}.
– Gimnazija je kolevka iz koje sam krenuo na daqe {kolovawe i
mesto gde sam zapo~eo fizi~ku hemiju. I sada se se}am moje profesorke hemije Qiqane Ili} zbog koje sam zavoleo hemiju i profesora Save ]ukalovi}a koji me je uveo u svet fizike i fizi~ke
hemije. Naravno, malo je mesta ovde da pomenem sve drage profesore, koji me nisu samo nau~ili stru~nim stvarima, ve} i `ivotnim
vrednostima – ka`e u svom telegramu, izme|u ostalog, dr Zoran
@ujovi}.
U svom telegramu dekan Medicinskog fakulteta u Ni{u dr
Stevan Ili} direktoru, profesorima i u~enicima ove {kole
~estitao je jubilej sa `eqom da ova {kola u svim segmentima rada
i daqe pokazuje najve}e kvalitete kao {to je to ~inila i ranijih
godina.
NAJUSPE[NIJI VLASOTINA^KI GIMNAZIJALCI
Na proslavu pola veka postojawa i Dana {kole me|u zvanicama su bili i nekada{wi |aci Gimnazije: dr
Sne`ana Pqaski} Ceki}, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Ni{u, dr Dragana \or|evi}, profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu, dr Miroslav Nikoli}, profesor na odseku fizike na PMFu u Ni{u, dr Qubi{a \or|evi}, profesor na odseku biologije na PMF-u u Ni{u, dr Dejan Mili}, profesor telekomunikacija na Elektronskom fakultetu u Ni{u, dr Mile Bogdanovi}, profesor na Visokoj
poslovnoj {koli u Leskovcu, dr Aleksandar Petrovi}, profesor na Pravnom fakultetu u Ni{u, mr
Stanislav Stankovi}, lingvista na Institutu za srpski jezik pri SANU-u, dr Jelena Zvezdanovi},
nau~ni saradnik na Tehnolo{kom fakultetu u Leskovcu, dr Branimir Stojiqkovi}, profesor na
Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu i dr fizi~ke hemije Jelena Pe{i}, nau~ni radnik u Portlandu i
primarijus dr Slobodan Davini}.
10
Z d r a v s t v o
DOM ZDRAVQA
novembar-decembar 2012. godine
U VLASOTINCU GOSTOVALA PROF. DR SLA\ANA FILIPOVI],
ONKOLOG ZA RAK DOJKE I ^LAN EVROPSKOG BORDA
ZA LE^EWE OVE BOLESTI
POBOQ[AWE PREVENTIVNOG RADA KAKO MISLIMO, TAKO @IVIMO
Realizacija
projekta
„Rekonstrukcija zgrada domova
zdravqa u Vlasotincu i Crnoj
Travi“ privodi se kraju. Ciq
projekta
je
unapre|ivawe
kvaliteta zdravstvene za{tite i
osna`ivawe kapaciteta ova dva
pacijenti starosti od 50 do 70
godina mogu da se jave na preventivni pregled kod svog izabranog lekara. Pacijentima kojima
rezultati FOB testa budu pozitivni
bi}e
obezbe|en
kolonoskopski pregled mimo
doma zdravqa, kako bi odgovorili specifi~nim potrebama
korisnika.
Vrednost
projekta
je
2.093.000 dinara, od kojih je
Ministarstvo zdravqa obezbedilo 1.277.000 dinara dok su, kao
partneri na projektu, preostala
sredstva obezbedile op{tine
Vlasotince i Crna Trava.
Ugovor o izdvajawu pomenutih
sredstava
sa
ministarkom
Slavicom \uki} Dejanovi}, potpisan je 17. decembra. Ova sredstva obezbe|ena su kroz realizaciju projekta „Pru`awe
unapre|enih usluga na lokalnom
nivou - DILS“, koji se finansira iz kredita Svetske banke.
Po
re~ima
direktorke
Milene Stankovi} Mitrovi}
sredstva iz ovog projekta u vlasotin~akom Domu zdravqa iskori{}ena su za izgradwu prilaza
za invalide na svim ulazima,
rekonstrukciju ravnog krova na
zgradi za specijalisti~ke preglede i rekonstrukciju gara`e za
vozila. Svi radovi osim radova
na rekonstrukciji gara`e su
zavr{eni.
Zahvaquju}i
racionalnom
tro{ewu buxeta i razumevawu
lokalne samouprave nabavqeno
je i novo terensko vozilo Lada
Niva. Ovo vozilo omogu}i}e
lak{i
obilazak
te{ko
obolelih pacijenata u brdskoplaninskom delu op{tine.
Vlasotina~ki Dom zdravqa je
ukqu~en
u
projekat
Ministarstva zdravqa kojim je
predvi|en skrining raka debelog creva a od naredne godine
obavqa}e se skrining raka
grli}a materice i raka dojke.
– Ve} od 20. decembra svi
uobi~ajene procedure zakazivawa. Naravno, napravi}emo i
raspored po kome }emo pozivati
pacijente da do|u na preventivni pregled. Sredstva za realizaciju ovog projekta obezbe|uje
Ministarstvo zdravqa u saradwi sa domovima zdravqa i
op{tim bolnicima u odre|enom
okrugu – ka`e dr Milena
Stankovi} Mitrovi}.
S obzirom na u~estalost dijabetesa melitusa, kardiovaskularnih bolesti i depresije
direktorka Milena Stankovi}
Mitrovi} najavquje i preventivne preglede za ove bolesti.
Novinu u Domu zdravqa predstavqa
obra~un
zarade
zaposlenih po kapitaciji.
– Najva`nije je to {to nov
na~in obra~una zarada nije bitnije uticao na kvalitet i na~in
rada na{ih lekara. Pacijenti i
daqe gravitiraju prema svojim
izabranim lekarima. Tako|e,
nema ni ve}ih odstupawa u
zaradama. Ciq kapitacije je da
se, izme|u ostalog, pove}aju
aktivnosti zdravstvenih radnika u delu preventive, {to }e
rezultirati smawewem pojedinih
oboqewa na na{em
podru~ju – dodaje direktorka
Stankovi} Mitrovi}.
Po wenim re~ima, izmenom
Zakona o zdravstvenoj za{titi
bi}e omogu}eno da lokalna
samouprava iz svog buxeta opredeli deo sredstava za isplatu
zarada uposlenima koji nisu
ugovoreni sa Republi~kim fondom za zdravstvenu za{titu,
~ime }e ovaj problem isplate
zarada „neugovorenim radnicima“ delimi~no biti re{en.
S. Stankovi}
RU[EWE PREDRASUDA
O OBOLELIMA OD AIDS-A
Nova grupa vr{wa~kih edukatora je u Savetovali{tu za mlade
obele`ila 1. decembar Svetski dan borbe protiv AIDS-a. Za gimnazijalce tre}e godine organizovana je radionica pod nazivom
„SIDA i predrasude“. Radionicu je vodila psiholog Sne`ana
Popovi}.
Tom prilikom bilo je re~i o polno prenosivim bolestima,
na~inima wihovog preno{ewa, o za{titi od HIV-a i predrasudama o qudima obolelim od AIDS-a.
Sredwo{kolcima su tom prilikom podeqeni kondomi, kao
najsigurniji na~in za{tite od ove bolesti.
S.S.
Profesor
dr
Sla|ana
Filipovi}
je
nedavno
u
Vlasotincu odr`ala predavawe
o ranoj dijagnostici, vrstama
terapije i na~inima da se pobedi
rak dojke.
– Na ovom nivou razvoja medicine rak dojke ne mo`e da se
spre~i ali se radi na wegovom
{to ranijem otkrivawu. Prema
projekciji Svetske zdravstvene
organizacije u ovom veku od raka
dojke obole}e svaka osma `ena.
Ovaj oblik karcinoma javqa se
sve ~e{}e i me|u `enskom populacijom predstavqa naj~e{}i
oblik oboqevawa. Tako|e se
pomera i starosna granica pa je
sve vi{e mladih pacijentkiwa.
U Srbiji je broj obolelih do
dvadesete godine dva puta ve}i
nego u Evropi i SAD. Najmla|a
pacijentkiwa
profesorke
Filipovi} ima mawe od osamnaest godina.
Iako je re~ o neizle~ivoj sistemskoj bolesti sa rakom dojke
mo`e da se `ivi, ali to zavisi
od mentalnog sklopa pacijenta,
terapije i faze otkrivawa. U
velikoj meri ovo nije nasledna
bolest ali 10 do 15% su genetski
uslovqeni oblici. U tom slu~aju
verovatno}a da deca naslede
izmeweni gen je 85 do 90%.
Lekari rade na tome da rizik i u
ovim slu~ajevima svedu na procenat op{te populacije – isti~e
dr Sla|ana Filipovi}.
Po wenim re~ima tumor
veli~ine jednog milimetra ve}
ima mikrometastaze. Tako da je
veoma bitno {to ranije otkrivawe ove bolesti. Najsavremeniji skener na svetu PET SCEN
ne vidi tumor mawi od 3 milimetra dok magnetnom rezonancom
mo`e da se otkrije tumor
veli~ine 5 milimetra. Zbog toga
se uslovno govori o ranom
otkrivawu ove bolesti. U
Evropi i SAD u 70 do 85%
slu~ajeva rak dojke se otkrije do
veli~ine od 2 centimetra, kod
nas je to u 20 do 30 procenata.
Ina~e, rak dojke mo`e se
operisati dok veli~ina ne pre|e
5 centimetara u suprotnom
slu~aju operacija je kontraindikovana.
Pored klini~kog pregleda za
dijagnostikovawe ove bolesti
kod mladih preporu~uje se ultrazvu~ni pregled i magnetna rezonanca dok mamografija predstavqa odli~an metod za `ene
starije od 45 odnosno 50 godina.
Mamograf kod mla|ih osoba sa
hormonski aktivnim tkivom
mo`e da poka`e la`no pozitivne rezultate.
S obzirom da se u razvijenim
zemqama
velika
pa`wa
posve}uje prevenciji i ranom
dijagnostikovawu redovno se
obavqa i skrining na rak dojke
{to bitno uti~e na smawewe
smrtnosti. Istovremeno preven-
dojke. Izvanredne rezultate daje
hormonska
terapija.
Pri
po{tednoj
amputaciji, kao
lokalna terapija, koristi se
zra~na terapija. U novije vreme
sve vi{e primewuju
nove
biolo{ki ciqane terapije.
Prilikom odre|ivawa terapije
treba balansirati izme|u sigurnosti i efikasnosti. Sve to u
ciqu da se na {to du`e vreme
odlo`e udaqene metastaze i
produ`i slobodan interval
bolesti. Vi{e od 70% `ena
`ivi du`e od deset godina do
pojave udaqenih metastaza. Kada
se metastaze pojave pacijentima
ne mo`e `ivot da se produ`i ni
za jedan dan, u tim slu~ajevima
radi se samo na poboq{awu
kvaliteta `ivota. @ivotni vek
takvih pacijenata traje najdu`e
36 meseci od pojave metastaza –
tivni pregledi i le~ewe ove
bolesti otkrivene u ranoj fazi
znatno su jeftiniji nego le~ewe
metastatskog raka dojke koje
godi{we ko{ta 140.000 evra precizira
dr
Sla|ana
Filipovi}.
Ona isti~e da za le~ewe ove
bolesti postoji vi{e vrsta terapije. Operacije su mogu}e ukoliko tumor nije ve}i od pet centimetara i ukoliko nema
udaqenih metastaza. Citostatska terapija predstavqa sistemsku terapiju u le~ewu raka
dodala je dr Filipovi}.
Na kraju svog predavawa dr
Sla|ana Filipovi} je poru~ila
da rak nije sramota i zato pacijentima nije potrebno sa`aqewe
ve} razumevawe i podr{ka i da je
u borbi sa ovom bole{}u veoma
va`an pozitivan odnos prema
`ivotu jer „Kako mislimo, tako
`ivimo“.
Na kraju predavawa omogu}en
je pregled svih u~esnica predavawa.
Svetlana Stankovi}
U KLADOVU [email protected] ME\UNARODNI SIMPOZIJUM URGENTNE MEDICINE
POZITIVNA ISKUSTVA IZ MA\ARSKE
Doktor Momir Kitanovi} nedavno je u~estvovao na
simpozijumu urgentne medicine, koji je odr`an u Kladovu.
Na ovom me|unarodnom skupu u~estvovalo je preko 500
lekara, uglavnom specijalista urgentne medicine, me|u
kojima su i lekari iz deset evropskih dr`ava.
„Akutna oboqewa i povrede abdomena“ bila je tema
ovogodi{weg simpozijuma.
U~esnici skupa prijavili su vi{e od 200 radova i
poster prezentacija. Tokom ~etvorodnevnog trajawa
odr`ano je i {est radionica. Za lekare iz Srbije posebno
su bile interesantne radionice na teme: transkutani pajsing, spa{avawe preloma vakuum udlagama, endotrahealna
intubacija i stavqawe nazogastri~ne sonde.
Po re~ima dr Momira Kitanovi}a, savremena medicina se veoma brzo razvija tako da je nepohodno da se lekari
stalno usavr{avaju i upoznaju sa dostignu}ima i na~inom
rada svojih kolega u razvijenim zemqama. To se posebno
odnosi na lekare koji rade u slu`bama hitne medicinske
pomo}i i urgentnim centrima.
Za sve nas u Srbiji, veoma su zna~ajna iskustva lekara
iz Ma|arske i na~in na koji su oni organizovali rad hitne
slu`be. U toj zemqi postoji sedam pravilno raspore|enih
punktova sa kojih pacijent mo`e za tridesetak minuta da
se transportuje do medicinske ustanove vi{eg nivoa. Za
transport `ivotno ugro`enih pacijenata do operacionih
sala zadu`ena je helikopterska jedinica koja postoji pri
hitnoj slu`bi - isti~e dr Momir Kitanovi}, specijalista
urgentne medicine.
Simpozijum je organizovala Sekcija urgentne medicine koja radi pri Srpskom lekarskom dru{tvu. I ove godine organizatori su obavili svoj zadatak na
visokom nivou. Nakon stru~nog rada za goste je prire|en obilazak znamenitosti ovog dela Srbije.
S. S.
novembar-decembar 2012. godine
Obrazovawe
U TEHNI^KOJ [KOLI PROSLAVQEN DAN [KOLE
MODNA REVIJA
ZA KRAJ SVE^ANOSTI
Sve~anost povodom obele`avawa
Dana Tehni~ke {kole prire|ena je 7.
novembra. Goste, kolege profesore i
|ake najpre je pozdravila direktorka
{kole Biqana Pej~i}.
– Broje}i godine postojawa na{e
{kole, mi u stvari sla`emo mozaik i
slike koje svedo~e o radu {kole i uspehu na{ih u~enika, koji su kasnije
postali dobri radnici, in`eweri u
gra|evini, tekstilstvu, ma{instvu i
vedrinom i optimizmom – istakla je
direktorka {kole Biqana Pej~i}.
U kola`nom delu programa u~enici
dramske sekcije izveli su komad ra|en
po delu Du{ka Radovi}a [email protected] razgovori“, potom je usledilo kazivawe
poezije na dijalektu, pa muzi~ki deo
programa.
Za ovaj deo sve~anosti
pobrinula se Marija Petkovi}, profesorka srpskog jezika. Program je
zavr{en modnom revijom koju su organi-
stru~waci u ekonomiji.
– Mi se, kao moderna {kola, trudimo
da odgovorimo zahtevima vremena u
kome `ivimo uvode}i modernizaciju i
inovacije u radu ali istovremeno
te`imo da odr`imo kontinuitet u
na{em radu neguju}i i ~uvaju}i od zaborava tradicionalne vrednosti u svim
oblastima na{eg rada. Da bismo uspeli
u tome mi podsti~emo i negujemo radnu
atmosferu
obojenu
li~nom
posve}eno{}u
svih
zaposlenih,
otvoreno{}u i me|usobnim razumevawem, konstruktivnim diskusijama,
radnom disciplinom, me|uqudskim
po{tovawem, dobrim raspolo`ewem,
zovale profesorke Sla|ana Dobra{ i
Sne`ana Pavlovi} sa u~enicama tekstilne struke.
Povodom Dana {kole direktorka
Biqana Pej~i} podelila je nagrade
svim pojedincima i ustanovama koje su
dale doprinos razvoju {kole. Re~ je o
originalnim u~eni~kim radovima, koje
su zajedno pripremili u~enici tekstilne struke i arhitekture.
U saradwi sa „Fiorentino grupom“ i
Tehnolo{kim fakultetom u Leskovcu
modna revija prikazana na ovoj
sve~anosti bi}e organizovana i u prostorijama pomenutog fakulteta.
S.S.
11
BROJNE AKTIVNOSTI
ENGLISH CLUB-A U NA[OJ GIMNAZIJI
U Gimnaziji „Stevan Jakovqevi}“ od
2000. godine postoji English Club, koji je
osnovala profesorka engleskog jezika
Biqana Pipovi}. Ve} godinama unazad
~lanovi Kluba su u~enici otvorenog uma
koji vole engleski jezik i koji misle da je
poznavawe engleskog jezika korak bli`e
svetu i ideji „gra|anin sveta“. ^lanovi
ovog kluba u~estvuju u me|unarodnim projektima, dr`e radionice mla|im u~enicima, volontiraju u Centru za socijalni rad,
organizuju
humanitarne
aktivnosti,
u~estvuju na smotrama i takmi~ewima.
Klub trenutno broji ~etrdesetak ~lanova.
Ove godine ~lanovi English Club-a su u
okviru programa „Mladi su zakon“ realizovali projekat „Mladi bez granica“ uz
podr{ku Ministarstva omladine i sporta
i okru`nog Resurs centra. Re~ je o neformalnoj grupi Connecting Classrooms Team,
koju sa~iwava 17 u~enika drugog i tre}eg
razreda. Vo|a tima je Neda Kuxi, a mentor
profesorka Biqana Pipovi}. Projekat se
realizuje od septembra meseca.
^lanovi English Club-a zapo~eli su
Pored ovih aktivnosti, ~lanovi English
Club-a su u saradwi sa vrti}em „Milka
Dimani}“ u~estvovali u likovnim
radionicama organizovanim povodom
Me|unarodnog dana tolerancije. Sredstva
prikupqena prodajom likovnih radova na
novogodi{wem va{aru donirana su u
humanitarne svrhe.
Krajem novembra prire|eno je za
{tampu posebno izdawe ~asopisa JUMP,
~ije je {tampawe omogu}io Britanski
savet. Ovo izdawe ~asopisa posve}eno je
aktivnostima Connecting Classrooms tima u
protekloj godini.
Povodom obele`avawa Dana {kole
odr`ana je radionica pod nazivom Heads
up! sa ciqem podizawa svesti o zna~ewu
za{tite telesnog i mentalnog zdravqa dok
je ciq radionice pod nazivom Let's speak
srpski! bilo podizawe svesti o zna~aju
o~uvawa materweg jezika. Obe radionice
vodila je profesorka Biqana Pipovi}.
Nakon u~e{}a na konkursu Britanskog
saveta Dickens 2012 , na kome su u~estvovali
vlasotina~ki gimnazijalci biblioteka
saradwu sa sredwim {kolama u Larisi
(Gr~ka) i Manisi (Italija). Re~ je o projektu „Vlarina – most preko Mediterana“.
Gimnaziju „Stevan Jakovqevi}“ predstavqa 22 u~enika prvog, drugog i tre}eg
razreda. Projekat }e omogu}iti u~esnicima iz mnogih zemaqa da boqe upoznaju
jedni druge, saznaju ne{to vi{e o istoriji,
kulturi i tradiciji zemaqa i mesta u
pomenutim dr`avama - isti~e profesorka
Biqana Pipovi}.
English Club-a dobila je komplet kwiga
^arlsa Dikensa a u~esnicima su dodeqene
zahvalnice. Na Reginalnom takmi~ewu i
smotri radova talentovanih u~enika u
Vrawu u~enica Ana Stojanovi} osvojila je
prvo mesto, drugo mesto pripalo je Nenadu
Jevti}u. U okviru projekta Connecting
Classrooms uspostavqena je saradwa sa
{kolama iz Nema~ke i Engleske.
S. Stankovi}
[email protected] U TEHNI^KOJ [KOLI
EDUKACIJA PROFESORA
U
ciqu
stru~nog
usavr{avawa
Tehni~ka {kola i Gimnazija „Stevan
Jakovqevi}“ organizovale su odlazak
profesora na seminare, koji su organizovani na Univerzitetu „Singidunum“ u
Ni{u.
Teme seminara bile su : „Motivacija
profesora
i
u~enika
u
ciqu
unapre|ivawa obrazovnog procesa u
sredwim {kolama“ i „Metode, postupci i
tehnike prevazila`ewa konflikata u
procesu obrazovawa“.
Re~ je o programima koji su akreditovani od strane Ministarstva prosvete,
nauke i tehnolo{kog razvoja. Krajem ovog
meseca
planirano
je
u~e{}e
vlasotina~kih profesora na seminaru
~ija je tema „Upravqawe stresom i stresnim reakcijama“.
U okviru projekta „Partnertstvo na
delu“ tokom oktobra meseca Tehni~ka
{kola je uspe{no organizovala studijsko
putovawe za Nema~ku. U istom periodu
organizovana je i |a~ka ekskurzija za Be~
i Budimpe{tu.
U~enicima tre}e godine gra|evinske
struke bi}e omogu}en odlazak na Sajam
gra|evinarstva koji }e se odr`ati krajem
februara meseca naredne godine u
Solunu.
Odlazak za Gr~ku realizova}e se u
saradwi sa vi{e gra|evinskih firmi iz
Vlasotinca.
Ina~e, ova jesen je bila veoma
uspe{na za u~enike Tehni~ke {kole, koji
su
u~estvovali
na
sportskim
takmi~ewima. Ko{arka{ka ekipa osvojila je prvo mesto na okru`nom takmi~ewu.
Nakon pobede gimnazijalaca na op{tinskom takmi~ewu u malom fudbalu ekipu
Tehni~ke {kole u martu mesecu o~ekuje
okru`no takmi~ewe.
Po re~ima profesora fizi~kog
vaspitawa Mileta Nikoli}a u {koli se,
u ciqu popularizacije ovog sporta i
zdravih stilova `ivota, tradicionalno
organizuju i turniri u malom fudbalu.
S.S.
PRED[KOLSKA USTANOVA „MILKA DIMANI]“
DONET RAZVOJNI PETOGODI[WI PLAN
U
Pred{kolskoj
ustanovi
„Milka
Dimani}“ donet je Razvojni plan za naredni
petogodi{wi period. Izradi ovog dokumenta prethodilo je utvr|ivawe svih prednosti i nedostataka u radu ove ustanove.
Po
re~ima
direktorke
Sne`ane
Filipovi} najpre su utvr|eni resursi i
potrebe ustanove, definisane misija i
v i z i j a v r t i } a , a z a t i m o d r e | e n i p r i o riteti, zadaci i aktivnosti i definisani
razvojni
ciqevi.
U
narednom
petogodi{wem periodu predstoji wihova
realizacija.
„Vaspitavamo, obrazujemo, negujemo,
podsti~emo kreativnost, zajedni{tvo i
solidarnost. Deci ulep{avamo detiwstvo
a roditeqima roditeqstvo“, definisali
su kao misiju ~lanovi ovog kolektiva.
U bliskoj budu}nosti ovaj kolektiv vidi
sebe kao veselu de~ju ku}u, sa novim moderno opremqenim prostorom i stru~nim
kadrom koji }e da obezbedi negu,
vaspitawe, obrazovawe i uslove za sre}no,
sigurno i bezbri`no detiwstvo, kao de~ju
ku}u dostupnu svakom detetu.
S. S.
DANI DOBROTE
Istureno odeqewe Pred{kolske ustanove „Milka Dimani}“ u Boqaru uo~i novogodi{wih praznika organizovalo je va{arijadu i maskenbal pod nazivom „Dani dobrote“.
Polaznici vrti}a su sa svojim vaspita~icama danima pravili ~estitke i druge poklone,
koji su bili izlo`eni na va{aru. Posetioci manifestacije su bili u prilici da kupe
rukotvorine ovih mali{ana. Sva prikupqena sredstva namewena su za le~ewe obolele
dece.
V.M.
12
D
D R
R U
U [
[ T
T V
V O
O
novembar-decembar 2012. godine
BOGDAN IVKOVI] JE VE] DVE GODINE U CENTRU MEDIJSKE [email protected]
NEOBI^NA SPOSOBNOST OBI^NOG DE^AKA
Ro|en je na \ur|evdan. Ime je
dobio po dedi. Duhovit je, zabavan, obo`ava da igra fudbal,
navija
za
Partizan.
Devetogodi{wi Bogdan Ivkovi}
voli stvari koje vole svi wegovi
vr{waci. I po tome se nimalo
ne razlikuje od wih. Ono {to ga
~ini jedinstvenim i {to ga je
tokom posledwe dve godine
smestilo u `i`u doma}ih i svetskih medija je wegova neverovatna sposobnost da privla~i metalne, porcelanske, drvene i
staklene
predmete. Za tu
Bogdanovu osobinu znala je jo{
od ro|ewa samo wegova majka
Svetlana.
– Dok sam ga hranila jo{ kao
bebu primetila sam da mu se
ka{i~ica koju sam slu~ajno
ispustila zalepila na grudi.
Pomislila sam da je to mo`da
zbog slatke ka{ice koju je jeo.
Kada se to ponovilo i slede}i
put shvatila sam da to nije
slu~ajnost, ali sam }utala ne
`ele}i da naru{im bezbri`nost
wegovog odrastawa. Bilo mi je
va`no i da sa~uvam mir svoje
porodice – ka`e Svetlana
Ivkovi}.
Ipak,
pre
dve
godine
Bogdanovi drugari snimili su
mobilnim telefonom demonstraciju ove wegove izuzetne
sposobnosti i potom snimak
pustili na You Tube. Za kratko
vreme snimak sedmogodi{weg
de~aka sa skoro celim escajgom
na grudima je obi{ao planetu.
Potom su po~eli da sti`u
pozivi za gostovawa na doma}im
i svetskim televizijama.
Tada se sedmogodi{wi
Bogdan Ivkovi} na{ao u centru
medijske pa`we.Svetske vesti
po~iwale su prilozima o wemu
kao „~udom od deteta“. Nakon
gostovawa na RTS-u, HEPI
televiziji, PINK-u, TV B 92 i
mnogim lokalnim televizijama
usledili su pozivi za snimawe
emisija za svetske TV ku}e.
Bogdan Ivkovi} je na listi
„Deset super qudi dana{wice“
Stenlija Lija. Posle Nikole
Tesle, on je jedini Srbin o kome
je
snimqena
emisija
za
„Histori“.
Nakon
priloga
na
„Diskaveru“ i „ Historiju“,
do{la su na red i snimawa za
nema~ke televizijske stanice
RTL i KARNER.
Bogdan
Ivkovi} je navikao na kamere.
Sasvim normalno prihvata
~iwenicu {to su vesti o wemu
preuzele televizije iz skoro
NIKOLA STOJIQKOVI] [email protected]
USPEHE NA DOMA]IM
I ME\UNARODNIM TAKMI^EWIMA
PROGRAMER OD [ESTOG RAZREDA
Nastavqaju}i
tradiciju
u~estvovawa na Me|unarodnim
takmi~ewima iz programirawa,
Ra~unarski fakultet u Beogradu je
i ove godine poslao tri ekipe na
p r e s t i ` n o ACM takmi~ewe. Ove
godine takmi~ewe za jugoisto~nu
Evropu odr`ano je istovremeno u
Rumuniji i Ukrajini. U finalu je
u~estvovalo 78 timova.
Najboqi srpski tim, od osam
koliko ih se takmi~ilo, bio je tim u
kome
su
u~estvovali
Du{an
Zdravkovi},
Dimitrije Dimi} i
Nikola
Stojiqkovi}
iz
Vlasotinca.
Ina~e, Nikola Stojiqkovi}, student druge godine Ra~unarskog
fakulteta u Beogradu bio je sa
Nenadom
Bo`idarevi}em
i
Du{anom Zdravkovi}em i ~lan
ekipe koja je osvojila drugu nagradu
na takmi~ewu START CONFERENCE
COMPETITION , koje je odr`ano u organizaciji Fakulteta organizacionih
nauka u Beogradu i to na temu
razvoja aplikacija za Windows 8.
Prva Start k o n f e r e n c i j a
i
takmi~ewe odr`ani
su 8. i 9.
decembra sa vi{e od 250 u~esnika.
Takmi~ewe se odvijalo pararelno sa konferencijskim delom i
trajalo je 24 ~asa. Za svaki od osam
timova bila je obezbe|ena zasebna
prostorija sa slobodnim pristupom
internetu.
Ina~e, Nikola Stojiqkovi} iz
godine u godine bele`i sjajne uspehe na dr`avnim i me|unarodnim
takmi~ewima iz informatike, a za
svoje uspehe pro{le godine
nagra|en je „Oktobarskim priznawem“ na{e op{tine.
S.S.
svih zemaqa sveta, me|u kojima
su i: Rusija, Kanada, Indija,
Kina, Brazil, Velika Britanija,
SAD…
Mo`da je najinteresantnija
anegdota nastala tokom snimawa
emisije „Ami G Sow“, dok je u
hladnom studiju, goli{av do
pola, Bogdan demonstrirao kako
privla~i razne predmete. Na
pitawe Ogwena Amixi}a kako se
ose}a dok privla~i predmete
velike te`ine sedmogodi{wi
de~ak je kao iz topa odgovorio
„hladno mi je“.
Fizi~ari su poku{ali da
otkriju izvor Bogdanove sposobnosti ali ona o~igledno prkosi
zakonima fizike i biologije.
Najverovatnije se radi o
neverovatno velikoj koli~ini
bioenergije koja je koncentrisana na Bogdanovim grudima,
odnosno nekoj vrsti biomagnetizma koji omogu}ava da se na
Bogdanovim grudima zadr`avaju
~ak i predmeti velike te`ine.
Po
tuma~ewu
mnogih
fizi~ara on je jedan od vode}ih
bionergeti~ara u svetu. Kod
wega su ve} dolazile mnoge
estradne li~nosti, ambasadori,
qudi iz inostranstva, ~ak i
lekari jer wegova bioenergija
veoma pozitivno deluje na nerve
i vra}a wihovu provodqivost.
Tako da on veoma efikasno le~i
mnoge neurolo{ke bolesti.
Wegova bioenergija pomogla je
~ak i Svetlani, koja vi{e ne
pije lekove za epilepsiju.
Otac Slavi{a i daqe brine
za bezbri`no odrastawe svog
deteta, poku{ava da ga za{titi
od prevelike medijske pa`we, pa
je nedavno zbog toga odbio da
potpi{e i ugovor sa jednom svetski poznatom TV stanicom.
I dok se novinari otimaju o
priloge o ovom obi~nom devetogodi{waku
sa
izuzetno
neobi~nim darom, i dok se
fizi~ari iz mnogih zemaqa
trude da otkriju o kakvoj se
Bogdanovoj sposobnosti radi, on
`ivi kao i svi wegovi drugari.
Vatreno navija za Partizan,
voli Man~ester Junajted, pomno
prati englesku Premijer ligu,
ne odvaja se od svog qubimca
mini maltezera Ar~ija. Kao i
svi klinci voli video igrice,
samo {to on to ne sme da radi
previ{e dugo jer ~esto zbog
wegove energije pada sistem na
ra~unaru. Bogdan je u~enik
tre}eg razreda Osnovne {kole
„Sini{a Jani}“. U~iteqica
Biqana Vasiqkovi} ima puno
razumevawe za neobi~ne sposobnosti svog |aka i wegovu medijsku popularnost. Bogdanov
album sa fotografijama, pored
slika sa porodicom, sa sestrom
Duwom i drugarima iz {kole,
ima i puno slika sa poznatim
li~nostima, me|u kojima su mu
najdra`e sa Big Laletom,
Fir~ijem, Ninom Seni~ar i
Ogwenom Amixi}em.
Na pitawe ~ime bi voleo da se
bavi kada poraste Bogdan je bez
premi{qewa odgovorio da je to
fudbal. A potom je dodao da bi
voleo {to boqe da nau~i fiziku
i biologiju kako bi shvatio
sposobnost koju poseduje.
Svetlana Stankovi}
[email protected] PO[TOVALACA SVETE GORE ATONSKE ORGANIZOVALO
KR[TEWE U PORODICI LEPOJEVI]
Akciju pomo}i i kr{tewa Udru`ewe
Po{tovalaca Svete Gore Atonske je, po prvi put,
za
vi{e~lanu
porodicu
Lepojevi}
iz
vlasotina~kog sela Kru{evica organizovalo pre
nekoliko godina. Ina~e, Milenica i Dragi{a
Lepojevi} imaju sedmoro dece. Po~etkom novembra
meseca ~lanovi Udru`ewa Po{tovalaca Svete
Gore Atonske su organizovali kr{tewe za dva
najmla|a ~lana porodice Lepojevi}, Natalije (2) i
Dimitrija (1) u vlasotina~koj crkvi. Po prvi put
se ukqu~ila i vlasotina~ka op{tina, koja je
porodici Lepojevi} darivala ma{inu za prawe
rubqa. Pomo} u ode}i dar je Me|uop{tinskog
centra za socijalni rad op{tine Vlasotince i
Crna Trava. Vlasotina~ki Crveni krst poklonio
je sredstva za higijenu.
– Moja deca su moj najve}i ponos i najve}a
radost. Iako `ivimo u veoma te{kim uslovima, ja
nisam zaposlena a suprug radi u gra|evini, najve}a
nam je sre}a da gledamo i u`ivamo u odrastawu
na{e dece. Trudimo se da im pru`imo sve {to im
je neophodno. Pomalo mi smeta {to nas mnogi
qudi iz okru`ewa ne razumeju – rekla je izme|u
ostalog Milenica Lepojevi}.
FOTO PEKA
novembar-decembar 2012. godine
VLASOTINCE PREDSTAVQENO
NA SAJMU LOKALNE SAMOUPRAVE
SUSRET SA INVESTITORIMA
U Beogradu je od 29. novembra do 1.
decembra odr`an ~etvrti Sajam lokalne
samouprave i 11. Me|unarodni sajam
stavnici lokalnih samouprava razmene
svoja iskustva, da uspostave kontakte sa
potencijalnim investitorima i pred-
preduzetni{tva. Na ovim sajamskim manifestacijama u~estvovali su predstavnici gotovo svih op{tina u Srbiji.
Ciq organizatora je da se predstave
lokalne samouprave, da se wihovi predstavnici upoznaju sa biznis sektorom, da
se sretnu sa preduzetnicima iz cele
zemqe.
Ovo je ujedno i prilika da pred-
stave svoje qudske i privredne resurse.
Po re~ima na{ih predstavnika na
sajmu, Vlasotince je predstavqeno kao
mesto sa povoqnim ambijentom za budu}e
investitore.
Predstavqawe potencijala op{tine
Vlasotince kroz promotivni materijal
obezbedila je Kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj.
S.S.
ZAVR[EN PROJEKAT ZA RAZVOJ P^ELARSTVA
Projekat „Ja~awe ekonomske sigurnosti“ koji op{tina Vlasotince sprovodi sa
USAID-om, a koji omogu}ava mladim
qudima bavqewe p~elarstvom, novembra
meseca
priveden
je
kraju.
Dvadeset{estog
novembra
mladim
p~elarima su uru~ene diplome o
zavr{enom projektu. P~elarima je
diplome uru~io Zoran Stojiqkovi},
menaxer projekta ispred organizacije
„Pavlos“, koja je realizator projekta. On
je tada izme|u ostalog naglasio, da je
desetak mladih qudi kroz ovaj projekat
edukovano i da }e u narednom periodu
mo}i da se samostalno bave p~elarstvom.
– [est meseci vr{ena je edukacija
mladih p~elara, odr`ano je nekoliko
radionica, mladi su imali i stru~nu
pomo} na terenu. Pre toga su dobili po
tri ko{nice sa rojevima i svu neophodnu
opremu za p~elarstvo. Dobili su i pomo}
pri postavqawu ko{nica u p~eliwacima. Ovo je samo prvi korak ka biznisu, da
bi dobro poslovali i pojavili se na
tr`i{tu neohodno je u narednom periodu
preduzeti jo{ neke korake, poput
pravqewa udru`ewa, zadruge i sli~no –
naglasio je Zoran Stojiqkovi}, menaxer
projekta.
Mnogo uspeha u daqem radu mladim
p~elarima po`elela je Tawa Ivanovi},
program ofiser USAID-a, koja je od
po~etka pratila realizaciju projekta.
Interesantno je i to da je realizacija
projekta pra}ena i kamerom kroz film
"Dolina meda", koji je ovom prilikom
mlade p~elare podsetio na ceo tok projekta. Veliko je interesovawe za ovakve i
sli~ne projekte u op{tini Vlasotince.
V.M.
TRAJNO RE[EWE IZGRADWA AZILA ZA PSE
Zadwih nekoliko nedeqa aktivisti
Udru`ewa
za
za{titu
`ivotiwa
„Protekta“ uo~ili su da nesavesni
gra|ani na svoju ruku i nestru~no bacaju
otrov za pse na nekoliko lokacija u gradu.
Ovakvo pona{awe je opasno, jer se mesta
gde se otrov baca naj~e{}e podudaraju sa
mestima gde se deca svakodnevno igraju. To
je park u centru grada i pored autobuske
stanice kao i {etali{te pored reke
Vlasine. Na ovakvo pona{awe pojedinaca
sti`e apel lokalne samouprave na strpqewe, jer se unazad nekoliko meseci
ozbiqno
bavi
ovim
problemom.
Predsednik op{tine Neboj{a Stojanovi}
je rekao da re{ewe problema pove}anog
13
A k t u e l n o
broja pasa lutalica lokalna samouprava
vidi u izgradwi azila za pse. U buxetu za
2013. godinu predvi|ena su sredstva za
izgradwu azila, u iznosu od 10 miliona
dinara. U toku su intenzivni razgovori sa
nadle`nim ministarstvima i udru`ewima
za za{titu `ivotiwa. Za izgradwu jednog
ovakvog objekta moraju biti ispuweni i
odre|eni standardi, a pre svega u pogledu
pronala`ewa adekvatne lokacije. U realizaciji ovog projekta bi}e kori{}ena i
iskustva iz drugih lokalnih sredina koje
su ve} re{ile ovaj problem. Sve ovo jasno
pokazuje da postoji ~vrsta re{enost da se
ovom problemu na|e trajno re{ewe.
B.Petrovi}
[email protected] @ENA LADOVICA
POBEDA NA BEOGRADSKOM SAJMU
Udru`ewa `ena – Ladovica, formirano u ciqu o~uvawa tradicije i starih
zanata, 4. decembra na praznik Vavedewa
Presvete Bogorodice proslavilo je prvu
godi{wicu svog rada. Ovu lepu sve~anost
upotpunila je i radost zbog uspe{nog
u~e{}a na sedmom Me|unarodnom sajmu
etno hrane i pi}a, koji je odr`an nekoliko dana ranije u Beogradu.
Na ovoj sajamskoj manifestaciji
Udru`ewe `ena – Ladovica pobedilo je u
kategoriji
proizvoda
od
povr}a.
Priznawe je stiglo za Mackalicu,
proizvod od {argarepe i qutih
papri~ica koji je pripremqen po originalnom i za{ti}enom receptu.
Po re~ima predsednice Udru`ewa
Slavice Cvetkovi}, svi proizvodi iz
Ladovice izazvali su veliko interesovawe u~esnika i posetilaca sajma ali
Mackalica i Dudin ajvar bili su apsolutni hit. Ovi proizvodi posebno su zain-
u~e{}e na Me|unarodnom etno festu.
Pobedile su na takmi~ewu u pripremi
zimnice, hrane i kola~a. Za svoje znawe i
ume{nost dobile su dva majstorska pisma
i Oktobarsko priznawe Skup{tine
op{tine Vlasotince.
Nakon sjajnog takmi~arskog perioda
one su re{ene da svoj rad i komercijalizuju a da u~e{}em na sajmovima i sli~nim
manifestacijama samo pru`aju podr{ku
prijateqicama iz ~itave Srbije, koje su
stekle tokom svojih nastupa.
– Tokom ove godine predstavile smo
svoju celokupnu proizvodwu od slanih
jela, torti i kola~a do zimnice. U
pripremi hrane se dr`imo tradicije i
recepata na{ih baka. Naravno, tokom
rada isprobale smo i sopstvene, originalne recepte koji izazivaju odu{evqewe
svih koji ih probaju. U Srbiji, a posebno
van wenih granica, veoma su tra`ena ta
stara jela, koja smo u svojoj radionici
teresovali qude iz Danske, Kuvajta i
Slovenije.
Za samo godinu dana svoga rada vredne
`ene iz Ladovice osvojile su pregr{t
zlatnih medaqa na raznim takmi~ewima.
Pozlatile su svoje u~e{}e na pihtijadi i
tortijadi u Ni{u, kao i svoje prvo
vratile iz zaborava – dodaje Slavica
Cvetkovi}.
Neumorne `ene iz Ladovice planiraju
da naredne godine odu korak daqe u svom
radu, imaju veoma jasne ciqeve i spremne
su da ih ostvare.
S. Stankovi}
U TOKU JE DONO[EWE REGIONALNE STRATEGIJE ZA BEZBEDNOST
UTVR\ENI BEZBEDONOSNI RIZICI
Predstavnici op{tine Vlasotince
u~estvuju u radu tima za dono{ewe
Regionalne strategije za bezbednost.
Do sada su odr`ane dve radionice a
planira se i studijsko putovawe do Novog
Sada radi prikupqawa iskustava iz ove
oblasti i upoznavawa sa organizacionim
modelom za ostvarivawe bezbednosti, {to
}e se koristiti prilikom izrade strategije.
Pripreme i izradu Regionalne strategije za bezbednost, tehni~ki i finansijski je podr`ala agencija UN HABITAT u
okviru PBILD programa.
Prethodnim aktivnostima utvr|eni su
bezbedonosni rizici koji }e olak{ati
dono{ewe same strategije.
– Ovim dokumentom bi}e definisani
ciqevi, mere i aktivnosti za ostvarivawe rezultata koji }e doprineti
sveukupnom poboq{awu bezbedonosne
situacije u Jablani~kom i P~iwskom
okrugu. Na{a op{tina ve} je izradila
Lokalnu strategiju bezbednosti i ovo
samo predstavqa wenu nadgradwu - isti~e
Marinko \or|evi}, ~lan tima za
dono{ewe Regionalne strategije bezbednosti.
Istovremeno, ove aktivnosti predstavqaju nastavak projekta kojim je
uspostavqen video nadzor u Vlasotincu.
S.S.
U CRVENOM KRSTU OBUKA IZ PRVE POMO]I
Crveni krst Vlasotinca ispuwava, Pravilnikom predvi|ene, uslove za obuku,
organizovawe i sprovo|ewe ispita iz prve pomo}i kandidata za voza~e.
Pravilnik defini{e uslove koji treba da budu ispuweni, od odgovaraju}e prostorije, nastavnih sredstava i u~ila, programa obuke u prvoj pomo}i kandidata za
voza~e do kadra koji izvodi obuku, na~ina organizovawa ispita iz ove oblasti i
wegove evidencije.
Po re~ima sekretara ove organizacije ^aslava Koci}a, Crveni krst Vlasotinca,
osim odgovaraju}e prostorije, ispuwava sve ostale uslove. Zahvaquju}i saradwi sa
vlasnicima auto-{kola i taj problem je re{en. Da bi obuka po~ela potrebno je da,
nakon provere svih uslova, svoju saglasnost da komisija Ministarstva zdravqa.
Crveni krst je spreman da edukuje i radnike ustanova i preduze}a za pru`awe prve
pomo}i. Svaki polaznik dobi}e uverewe o zavr{enoj obuci. Na osnovu Zakona o radu
sve ustanove i radne organizacije su u obaveza da, prema broju uposlenih, imaju radnike edukovane iz oblasti prve pomo}i. Obuka se odr`ava po planu i program
uMinistarstva zdravqa - isti~e ^aslav Koci}.
S.S.
14
D
D
R
R
U
U
[
[
ZA BEZBEDNIJU [email protected]
Lokalna
samouprava
op{tine
Vlasotince planira da u narednom periodu re{i problem preglednosti u saobra}aju, koji izaziva krivina u vlasotina~kom selu Svo|u. Ova krivina kao i
uzak kolovoz ve} godinima jedan su od
uzroka mnogih saobra}ajnih nesre}a u
ovom delu vlasotina~ke op{tine.
Krivina }e uskoro postati pregledna
kada se sru{i privatan objekat pored
koga ona prolazi. Predstavnici op{tine
Vlasotince i vlasnik zgrade koja remeti
preglednost na putu potpisali su ugovor
o ru{ewu spornog objekta. Lokalna
samouprava }e anga`ovawem preduze}a
ukloniti objekat, a time }e Javnom preduze}u „Putevi Srbije“, u ~ijoj je
nadle`nosti magistralni put M9 gde se i
nalazi sporna krivina, omogu}iti da u
narednom periodu pro{iri kolovoz,
re{i krivinu i time u~ini da ovaj deo
puta postane bezbedniji za obavqawe
saobra}aja.
V.M.
T
T
V
V
O
O
novembar-decembar 2012. godine
deset miliona od vlade srbije
Na samom kraju ove godine Vlada
Republike Srbije
izdvojila je za
op{tinu Vlasotince deset miliona
dinara nenamenskih sredstava.
Po re~ima predsednika op{tine
Vlasotince Neboj{e Stojanovi}a, od
ovih sredstava tri miliona dinara bi}e
izdvojeno za izmirewe obaveza vezanih
za sanirawe {tete od majskih poplava.
Isti iznos bi}e izdvojen za obaveze
Direkcije za urbanizam i izgradwu.
Javnim komunalnim preduze}ima bi}e
prosle|eno 1,5 miliona dinara a ista
suma bi}e izdvojena za socijalna davawa.
Milion dinara bi}e upotrebqeno za
materijalne tro{kove Doma zdravqa.
S.S.
INICIJATIVA ZA FORMIRAWE
RADNE GRUPE ZA POQOPRIVREDU
Na posledwoj sednici Saveta za poqoprivredu u 2012. godini konstatovano je da
treba u~initi sve da se pokrene poqoprivredna proizvodwa. Savet je jednoglasno
podr`ao inicijativu da Op{tinsko ve}e formira radnu grupu, koja bi se bavila
problemima u poqoprivredi. Ovom radnom grupom bi trebalo da predsedava predsednik op{tine Neboj{a Stojanovi}, a u rad grupe bi bili ukqu~eni stru~ni qudi iz
Odeqewa za poqoprivredu op{tine Vlasotince. Da bi rad bio uspe{niji bi}e
ukqu~eni i predstavnici poqoprivrednih udru`ewa i qudi od struke. Rezultat rada
bi morao da bude stvarawe mogu}nosti da poqoprivredna gazdinstva mogu lak{e do}i
do kredita kod poslovnih banaka gde bi op{tina subvencionisala deo kamate. Jedan
od prioriteta bi}e pove}awe povr{ine pod novim zasadima vo}aka i vinove loze kao
i uve}awe sto~nog fonda. Svi ovi ciqevi }e se lak{e ostvariti ako se pri op{tini
Vlasotince formira Fond za razvoj poqoprivrede. Ovde treba napomenuti da ve}ina
op{tina u Srbiji ima ovakav Fond i wihova iskustva su pozitivna. Pove}awe obima
poqoprivredne proizvodwe bi morao da bude jedan od stubova razvoja op{tine
Vlasotince. Raduje ~iwenica da je po prvi put i sam vrh lokalne samouprave zainteresovan da se ukqu~i u re{avawe problema u poqoprivredi, {to je veliki pomak u
dobrom pravcu.
B.Petrovi}
MLADI U CENTRU INTERESOVAWA LOKALNE SAMOUPRAVE
LETOVAWE OSNOVACA U GR^KOJ
[email protected] DAN
QUDSKIH PRAVA
Povodom Me|unarodnog dana qudskih prava 10. decembra u centru varo{i organizovana je tradicionalna akcija tokom koje su se gra|ani Vlasotinca izja{wavali o tome
koja su im prava ugro`ena i te poruke ka~ili na „drvo `ivota“.
Po re~ima koordinatorke SOS telefona za `ene i decu `rtve nasiqa Svetlane
[ari}, primedbe gra|ana bi}e prosle|ene lokalnoj samoupravi kako bi neke od wih
bile re{ene ili bar ubla`ene. Istovremeno je javnosti skrenuta pa`wa na zavr{etak
akcije „16 dana aktivizma protiv nasiqa nad `enama“.
U realizaciji ove akcije pored SOS telefona za `ene i decu `rtve nasiqa u~estvovali su: Udru`ewe za qudska i mawinska prava „Sa e Roma“, Udru`ewe za edukaciju
Roma, Udru`ewe „Feniks“ i koordinator za romska pitawa.
Gra|ani Vlasotinca su u najve}em broju slu~ajeva tra`ili pravo na rad, obrazovawe,
besplatno le~ewe, `ivot dostojan ~oveka i pravo na `ivot bez nasiqa.
S.S.
U prvim koracima nove lokalne
vlasti vidi se da je zainteresovana za
dobar polo`aj mladih. U prilog ovome
ide i najava Neboj{e Stojanovi}a,
predsednika op{tine Vlasotince, da }e
u~enici zavr{enog sedmog razreda
osnovne {kole i}i na letovawe u Gr~ku
o
tro{ku
lokalne
samouprave.
Organizacija jednog ovakvog letovawa
iziskuje ozbiqnost i veliku odgovornost. Sa u~enicima jednog razreda
i{ao bi razredni stare{ina i jo{ jedan
nastavnik, a tu bi bilo neophodno i
prisustvo lekarske ekipe. Ovo letovawe bi trebalo da se organizuje u drugoj polovini juna meseca, i bilo bi
ukqu~eno oko tri stotine u~enika. Ovo
je dobra ideja i svi direktori osnovnih
{kola su je u razgovoru sa predsednikom
op{tine podr`ali, a ima nagove{taja
iz vrha lokalne vlasti da }e ovo letovawe postati tradicionalno.
NAGRADE NAJBOQIM STUDENTIMA
Lokalna samouprava je nastavila sa dobrom praksom dodeqivawa nov~anih
nagrada studentima sa visokom prose~nom ocenom. Iznosom od 20.000 dinara bi}e
nagra|eno 50 studenata, koji su zavr{ili drugu i upisali tre}u godinu studija.
Ovom i jo{ nekim akcijama lokalna samouprava pokazuje da }e se u narednom periodu ozbiqno baviti poboq{awem statusa mladih u op{tini Vlasotince.
B.Petrovi}
QUBI[A COLI] - XUNE KRV DAO 123 PUTA
U SEDMOJ DECENIJI
REKORDER U HUMANOSTI
Qubi{a Coli}, sugra|anima poznatiji kao Xune, ve} godinama je u na{oj
op{tini apsolutni rekorder u dobrovoqnom davawu krvi. Dragocenu te~nost,
koja je `ivot spasila mnogim qudima,
Xune je dao ve} 123 puta. [ezdesetpetogodi{wi Qubi{a ka`e da }e krv dati
bar jo{ dva puta kako bi zaokru`io brojku od 125 davawa a potom svoju misiju,
kako
ka`e,
prepusti}e
mla|im
sugra|anima. Nakon svih ovih godina
humanog rada, on i daqe veruje da je boqe
pomagati nego tra`iti pomo}, da je boqe
dati krvi nego do}i u situaciju da ti
zatreba.
Od 1985. godine kada je krv dao prvi
put Qubi{a Coli} je dobio brojna priznawa za svoju humanost, me|u kojima je
najzna~ajnija medaqa Crvenog krsta
Srbije „Sto plus jedan“ i Oktobarsko
priznawe. Jedan je od prva 204 vlasnika
novih paso{a, koji je dobio na predlog
Zavoda za transfuziju krvi iz Ni{a.
S.S.
novembar-decembar 2012. godine
D
r
u
INICIJATIVA PROFESORKE
JADRANKE STAMENKOVI] IZ VLASOTINCA
MLADI IZ SVO\A
@ELE DA RADE
Selo Svo|e koje se nalazi u za~etku
planinskog dela u vlasotina~koj
op{tini po legendi je dobilo naziv
Svo|e, prema nazivu „svo|ewe“ dve reke
Vlasine i Lu`nice u jednu reku (sastavqaju se u sredini Svo|a). Nekada
mo}no selo, sa velikim brojem dece u
osmogodi{woj {koli ({kolske 1963/64.
godine bilo je 1.325 u~enika), kao i sa
impozantnom brojkom od 1.348 stanovnika
daleke 1948. godine, danas u vremenu
sveop{te svetske a pogotovu na{e krize
pre`ivqava sve neprijatnosti ovodana{weg bremenitog i te{kog vremena.
Svo|e se, danas, nekako osamilo i
sakrilo me|u okolna brda, daleko od
o~iju znati`eqnih putnika, koji su nekada putuju}i u pravcu Crne Trave i
Pirota svra}ali u ~etiri mejane,
sagra|ene jedna pored druge. A, kako i ne
bi, kad je selo ostalo bez qudi koji su se
odmetnuli u "beli svet" rade}i kao
zidari i ciglari. Me|u wima je i veliki
broj intelektualaca koji su po zavr{etku
radnog veka i {kolovawa ostali da `ive
u tom „belom svetu“. U osmogodi{woj
vate bilo kog posla. Veoma sam zahvalna
za
nesebi~nu
pomo}
Neboj{i
Stojanovi}u, predsedniku op{tine
Vlasotince, kome sam prezentirala sve
resurse koje Svo|e ima – ka`e nam na
po~etku razgovora preduzimqiva, mlada
profesorka Jadranka Stamenkovi}.
Koji su to potencijali i resursi
Svo|a i wegovih `iteqa?
– Sa~inila sam spisak od 80 mladih
qudi, starosne dobi od punoletstva pa do
40 godina. Sigurna sam da sa obli`wim
selima ta brojka mora biti trocifrena.
Svi oni su spremni da se prihvate posla
i sa istinskom `eqom da ostanu u svojim
domovima gde `ive od ro|ewa. U selu postoji objekat, poprili~no veliki, nekada{we tekstilne firme „Vlasinka“ gde
su se proizvodili xemperi. Na{a intencija i `eqa je da ovaj pogon opet za`ivi.
Ima dovoqno radne snage u selu i bli`oj
okolini, objekat postoji, treba ga
popraviti jer nije u funkciji jo{ od
1985. godine i eto zadovoqstva za sve nas.
Da li bi mogli svi nezaposleni da
na|u posao u tom objektu i u delu
PREDSEDNIK OP[TINE VLASOTINCE NEBOJ[A STOJANOVI]
SPREMNI SMO DA POMOGNEMO
Bez obzira na `estoku hladno}u, ovih dana, me|u me{tanima Svo|a na{ao se i
predsednik vlasotina~ke op{tine Neboj{a Stojanovi}, da ~uje koje su wihove
namere i da ih ohrabri i pomogne im da uspeju u svojim namerama.
– Lokalna samouprava u potpunosti podr`ava ideju mladih qudi iz Svo|a kako bi
do{li do posla. U buxetu op{tine odvoji}emo sredstva za ovakve projekte a ti~u se
na{ih sela. U ovom delu na{e op{tine ima zna~ajnog potencijala u otkupu lekovitog biqa, pe~urki i svega onoga {to ima u prelepim i ~istim planinskim predelima ovog kraja. Veoma nam je stalo da ponovo bude izrade xempera za doma}e i strano
tr`i{te, kao {to je bilo pre dve decenije. Ba{ zbog toga `elimo da pomognemo i
lokalna samouprava }e u~initi sve {to je u wenim ingerencijama da se ostvari san
mladih qudi iz Svo|a, a to je da do|u do posla – poru~uje Neboj{a Stojanovi}, prvi
~ovek vlasotina~ke op{tine.
{koli od prvog do osmog razreda u {kolskim klupama, danas, sedi samo 25
u~enika, a selo, po posledwem popisu ima
ne{to vi{e od 300 `iteqa. Tipi~na srpska slika sela i ruralnih sredina, i tema
za nau~ne radnike koji se bave selom i
iseqavawem qudi iz sela, dok dr`ava
samo konstatuje ~iweni~no stawe, ne
preduzimaju}i pritom, godinama, nikakve
mere.
Profesorka geografije Jadranka
Stamenkovi} iz Vlasotinca, ~iji koreni
poti~u upravo iz Svo|a, ovih zimskih,
hladnih i snegovitih dana odlu~no je
krenula, uz pomo} lokalne samouprave i
nesebi~ne logisti~ke pomo}i predsednika vlasotina~ke op{tine Neboj{e
Stojanovi}a u projekat obezbe|ivawa
posla za mlade qude iz Svo|a kako ne bi
i oni oti{li u „beli svet“.
– Nije Svo|e bez perspektive. Ima
nade, ima `eqe kod mladih qudi da
ostanu u svom selu. Ali, wima je potrebno obezbediti radno mesto, posao od koga
se mo`e pristojno `iveti. Vredni su to
qudi, snala`qivi, spremni da se prih-
proizvodwe doma}e radinosti?
– Daj Bo`e da posao krene. Nije moje da
sa ove distance govorim o tome, ali ne
moraju svi u proizvodne hale. Mo`e se,
kao ranije, preuzimati vunica a da se
xemperi pletu i rade kod ku}e, a da se
potom kao gotovi proizvodi donose i
predaju u fabrici.
Da li to zna~i nadu za mlade qude iz
Svo|a?
– Upravo tako. Ovo je wihova molba,
ovo je wihov vapaj za poslom i opstankom
u borbi za goli `ivot. Treba nam pomo}
dr`ave, i zato molim dr`avne institucije da se zainteresuju za ovaj slu~aj, kako
bi obezbedili pogon za rad, jer proizvodna hala je prazna, a mi ne znamo kome da se
obratimo jer ne znamo pravog vlasnika. U
tom delu nam je potrebna pomo} dr`ave i
wenih institucija a sve u `eqi i borbi
za opstanak qudi na selu i obezbe|ivawu
wihove `ivotne egzistencije – ne predaje se preduzimqiva profesorka Jadranka
Stamenkovi} iz Vlasotinca.
Vlastimir Stamenkovi}
{
t
v
o
15
Batulovce u srcu
Nigde sunce ni sija toplije, nego onde
gde si ro|en. Batulovce, selo sa bogatim
kulturnim i dru{tvenim `ivotom, selo
gastarbajtera. [ta je to {to nas ranije
izdvajalo od drugih? Na{a infrastruktura, drvored na ulazu sela(u to vreme
svojstven samo gradovima), velike
zelene povr{ine na raskrsnicama. Prvi
u elektrifikaciji elektri~ne mre`e,
uli~ne rasvete, registracije prvog
seoskog kluba u op{tini, u izgradwi
fudbalskog
stadiona, rekonstrukciji Doma kulture i
prvi bioskop u selu,
uspesi folklorne
sekcije,
doma}ini
seoske Olimpijade,
brojna pobratimstva
(PKB - Beograd,
Bo{wace…).
Pitam se, malo li
je za na{e pretke, za
na{ temeq, za na{u
budu}nost? A {ta
mi mo`emo da uradimo
za
na{e
okru`ewe, za na{e
selo?
Istina je da ne
mo`emo zaboraviti
{ta smo sve pre`iveli i propatili u
pro{losti (pa i sada patimo, mo`da jo{
vi{e). Stara je istina da ko sam mnogo
puta strada, on o~igledno otupi, pa i za
drugog postane mawe osetqiv u svojoj,
ali, i u tu|oj nevoqi. Mnogo qudi tvrdi
da jedva sastavqa kraj sa krajem.
Okupirani svojim te{ko}ama i nevoqama, laki su u kritikama prema onima
koji imaju, optu`uju ih da imaju veze,
poznanstva i nekog ko ih podr`ava,
optu`uju ih da su prevaranti i lopovi.
Tako osu|uju ono {to i sami `ele. Ako
vam zavist ispuwava um, onda bogatstvo
te~e od vas a ne prema vama. Svesni toga
po~eli smo da cenimo dobre namere i
pozitivne ideje. Ne}emo vi{e da mrzimo, zavidimo, ogovaramo, ve} }emo
po~eti da stvaramo, realizujemo.
A da je stvarno tako pokazali smo u
protekla dva ipo meseca. Ogradili smo
{kolsko dvori{te, postavili `icu i
nove stubove, napravili pomo}nu kapiju
i sve to ofarbali.
Po{qun~ali smo prostor oko ograde
{kole i promenili ru`nu sliku tako
va`nog objekta u selu. Jedna od va`nijih
stvari je i nabavqawe nastre{nice za
autobusko stajali{te, koja }e uskoro
biti name{tena.
Da li je to sve? Nije! Pokrenuli smo
me{tane u ulici u Novom nasequ,
Entuzijazam nas je okupio. Ure|ujemo
jednu veliku povr{inu sa propusnim
kanalom uz pro{irewe mosta od dva na
{est metara. @ele}i da ostavimo jedan
pozitivan trag za sobom, zasa|ujemo
pedeset sadnica bele breze unutar
{kolskog dvori{ta i pored kanala koji
smo ve} uredili. Za kompletnu sliku
koju smo zamislili nedostaje nam jo{
~etrdeset sadnica koje }emo sami finansirati. Ciq nam je da akciju prenesemo
na selo, na sve ulice, da zajedno gradimo
i stvaramo. Tako }emo selo boqe ~uvati,
voleti i ceniti.
Koliko smo daleko oti{li u svemu
tome pokazuje i to da }emo u bliskoj b
udu}nosti imati prezentaciju sela
ura|enu u 3D formatu. Ima}emo video
snimak izgleda Batulovca u budu}nosti.
Na tom projektu ve} dve godine radi na{
sugra|anin Stefan Pe{i}, koji je
zavr{io Video dizajn na IT – akademiji
u Zemunu. Ve} ima neke gotove povr{ine
po kojima se i rade ulice u Novom nasequ.
Po zavr{etku ovog projekta planira
sa bratom Aleksandrom Pe{i}em
(grafi~ki dizajner) da formira sajt
sela na kome bi sve ovo objavili.
Aleksandar radi na osmi{qavawu grba
sela.
Na{a filozofija `ivota je vrlo jednostavna - ne treba ~ekati da neko drugi
uradi ne{to za nas ako to mo`emo i
sami. Uradimo ne{to za dru{tvo,
ostavimo traga za sobom kao znak da smo
`iveli, jer ~ovek ne umire kada
prestane da `ivi ve} kada ga svi zaborave!
Zahvaqujemo se Op{tini Vlasotince
i Direkciji za urbanizam i izgradwu na
svesrdnoj podr{ci na{ih akcija.
Slavi{a Pe{i}
ENTOMUZIKA U MODERNOM [email protected]
Kulturni centar Vlasotince 19.
novembra priredio je koncert etnogrupe
„]ilim“ iz Pirota. U Galeriji
Kulturnog centra na Ne{i}evom keju
prisutni su te ve~eri mogli da
u`ivaju u etnomuzici u koju su utkani
moderni aran`mani. "]ilim" se
predstavio pesmama iz pirotskog
kraja, Ju`ne Srbije, Kosova i
Makedonije. Ina~e, ovo je prvo gostovawe
etnogrupe
„]ilim“
u
Vlasotincu.
@enska peva~ka etnogrupa
„]ilim“ formirana je 1. decembra
2011. godine i deo je udru`ewa
Etnosvet.
– Kada smo po~eli da radimo ciq
nam je bio da otrgnemo od zaborava
staru, dobru pesmu ali i da je predstavimo na nov na~in kako kroz
interpretaciju tako i modernim
aran`manom. Na repertoaru sada
imamo oko ~etrdesetak pesama iz svih
krajeva Srbije, sa Kosova, iz
Makedonije i Crne Gore – istakao je
Mi{a \uni}, umetni~ki rukovodilac
i producent „]ilima“.
Ina~e, od postojawa do sada ova
grupa je odr`ala niz koncerata i nastupala u mnogim mestima u Srbiji. U
planu im je da tokom naredne godine nastupe i van zemqe, za {ta, kako ka`u, ve}
imaju dogovorena gostovawa.
V.M.
16
obr*
S
P
O
RUKOMET
T *
novembar-decembar 2012. godine
[AH
VELIKI USPEH MLADIH [AHISTA
ZAVR[EN PRVI DEO SEZONE PRVE LIGE – ISTOK
VLASOTIN^ANI NA SEDMOM MESTU
Prvi deo sezone Prve lige –
1. RADNI^KI 1951
Istok u rukometu zavr{en je
po~etkom
decembra
meseca. 2. PLANINKA
PROLOM VODA
Rukometa{i iz Vlasotinca su
zabele`ili po pet poraza i pobeda, 3. DUBO^ICA 54
uz jedan nere{en me~ sa kom{ijama
iz Leskovca. Sa osvojenih 11 bodova 4. BOR
zauzeli su sedmo mesto.
Lider 5. BSK HEBA
prvenstva je ekipa Radni~ki 1951 sa
18 bodova, a slede je Planinka 6. JAGODINA
Prolom voda i Dubo~ica 54, ekipe
7. VLASOTINCE
koje }e se i boriti za prvo mesto u
vrlo kvalitetnoj ligi.
8. JASTREBAC
Zadatak Uprave kluba je da iskoristi pauzu i sa igra~ima napravi 9. @ITORA\A
odgovaraju}e dogovore i pripreme za 10. TOPLI^ANIN
slede}i deo sezone, koja bi po
planovima trebala da po~ne u martu 11. SLOGA
2013. godine.
12. \ERDAP
11
9
0
2 324:281
18
11
8
1
2 331:255
17
11
7
2
2 313:284
16
11
7
0
4 288:274
14
11
6
0
5 321:306
12
11
5
2
5 295:291
12
11
5
1
5 318:331
11
11
5
0
6 332:320
10
11
5
0
6 269:293
10
11
4
0
7 289:317
8
11
1
0
10 279:342
2
11
1
0
10 249:314
2
Rezultati 11. kola: Jastrebac – Vlasotince 34:31, Planinka Prolom voda
–Sloga 42:23, BSK Heba – @itora|a 28:26, \erdap – Radni~ki 1951 21:29, Bor
–Topli~anin 28:23, Jagodina – Dubo~ica 54 28:28.
12. kolo (mart 2013.): Bor– Vlasotince, Planinka Prilom voda – @itora|a,
BSK Heba – Radni~ki 1951, \erdap – Topli~anin, Jastrebac – Jagodina, Dubo~ica
54 – Sloga.
KO[ARKA
R
Na pojedina~nom kadetskom prvenstvu osnovnih i sredwih {kola
Jablani~kog okruga odr`anom u
Leskovcu, kadeti [ahovskog kluba
"Vlasotince" imali su dobre rezultate.
U jakoj konkurenciji iskusnijih igra~a
iz regiona Nikola Stanojevi}, u~enik
Gimnazije „Stevan Jakovqevi}“ osvojio
je tre}e mesto u kategoriji do 16 godina
i u~enik iste {kole Nikola Nikoli},
tako|e je osvojio tre}e
mesto u kategoriji do
18 godina. Pored wih,
na ovom takmi~ewu
u~estvovali
su
i
Vladimir Nikoli},
Viktor Stamenkovi},
Kosta
Petrovi},
Milan Koci} i Darko
Zvezdanovi}.
– Kadeti [ahovskog
kluba „Vlasotince“ su
se po prvi put pojavili na jednom ovakvom
takmi~ewu i to posle
kratkih priprema pod
nadzorom direktora
Gimnazije
@ivana
[u{uli}a. Kada sve
ovo sagledamo onda je
uspeh kadeta jo{ ve}i
– rekao je Boban
Raki}, sekretar kluba
i dodao:
– U januaru mesecu }e mladi {ahisti
imati „Svetosavski turnir" i ekipno
takmi~ewe sredwih {kola u Leskovcu.
Dvojicu osvaja~a bronzanih medaqa
o~ekuje i Kvalifikacioni turnir na
Republi~ko takmi~ewe u Vrwa~koj
Bawi od 12 -15. februara 2013. godine, pa
se nadamo da }e dostojno reprezentovati
na{ kadetski potencijal.
I pored velike `eqe da u~e, mladi
{ahisti se susre}u i sa problemom oko
prostorije {ahovskog kluba koja se ne
greje. Iz svega ovoga se vidi da mladi
{ahisti treniraju u nemogu}im uslovima i taj problem mora da bude re{en.
B.Petrovi}
SIGURNA BUDU]NOST KO[ARKA[KOG KLUBA
I mnogo puta do sada smo govorili da su treneri OKK
„Vlasina“ posve}eni radu sa mla|im kategorijama igra~a. To je
nekako krenulo ranije, jo{ iz vremena kada je {kolu ko{arke
vodio Sa{a Gruji}. Kvalitetnim radom sa najmla|ima uvek je
ovom klubu obezbe|ivan dovoqan broj igra~a za seniorsku
konkurenciju. Tako je i danas kada je pod budnim okom trenera
Vlastimira Stojiqkovi}a sazrela jedna nova generacija
ko{arka{a. Ekipa je sastavqena od igra~a 98. i 99. godi{te i
takmi~i se u Regionalnoj ligi regiona 7 i 8. Po re~ima trenera
Stojiqkovi}a, me|u ovim igra~ima ima dosta talenta i dobrog
materijala za daqi rad. Ovde ne mo`emo a da ne spomenemo i
najmla|e o kojima brine trener Milo{ Davini}. Oni su 2001.
2002. i 2003. godi{te, savladali su prve ko{arka{ke korake i
pravi su biseri vlasotina~ke ko{arke. Sve ovo pokazuje da
vlasotina~ka ko{arka ima perspektivu i da }e uporan i dobar
rad sa mla|im selekcijama dati rezultate koje svi o~ekujemo.
Na Upravi kluba je da obezbedi adekvatne uslove za
funkcionisawe ovakvog sistema rada sa mla|im igra~ima. Svi
znamo u kakvoj finansijskoj situaciji je generalno ceo sport, pa
samim tim i ko{arka u Vlasotincu, ali to ne mora da bude
razlog za prestanak rada sa najmla|ima.
B.Petrovi}
ORGANIZOVAN TURNIR U STONOM TENISU
Povodom Dana borbe protiv side 1. decembra 2012. godine organizovan je turnir u
stonom tenisu na koji se prijavio veliki broj igra~a u razli~itim kategorijama. Iz
razloga {to je ovo bio turnir revijalnog karaktera rezultat nije bio u prvom planu,
pa je tu bilo i u~esnika koji se ovim sportom bave rekreativno. Na kraju turnira
najboqima su dodeqene nagrade i diplome. Za besprekornu organizaciju ovog sport-
skog doga|aja pobrinula se uprava SRC „Vlasina“ i wen direktor Petar Cvetkovi}.
Pored SRC „Vlasina“ u organizaciji turnira u~estvovale su Kancelarija za mlade i
Skup{tina op{tine Vlasotince. Svi u~esnici i organizatori su izrazili `equ da
ovaj turnir postane tradicionalan.
B.Petrovi}
* S
novembar-decembar 2012. godine
P
O
F U D B A L
R
17
T *
B O K S
N I [ K A
Z O N A
IZBORNA SKUP[TINA
VLASINA NA DRUGOM MESTU BOKSERSKOG KLUBA „ARENA“
SFK MORAVAC IZ PREDEJANA NAJPRIJATNIJE IZNENA\EWE
U
konkurenciji
Vlasine,
Svrqiga, Balkanskog, Sloge i
Rudara Alposa, biv{ih srpskoliga{a, niko nije o~ekivao da }e SFK
Moravac,
najbli`i
pratilac
Vlasine, odma}i pet bodova.
Takmi~ewe je pratilo odustajawe ekipe Brzi brod, prvaka Ni{ke
zone i ni{ke Palilule, umesto
kojih su se takmi~ile ekipe Vu~ja i
Malo{i{ta.
Me~
je
poni{ten
izme|u
Grdelice i Vlasine, zbog niza propusta, ali se na novom susretu na
neutralnom terenu u Pukovcu nije
pojavila ekipa Jedinstva, pa su
izgubili rezultatom 3:0.
Vlasina je ostvarila deset
bodova, tri nere{ene utakmice i
dva poraza, uz gol razliku 43:16, sa
overena 33 boda zauzela je drugo
mesto. Razlika od pet bodova je
dosti`na, ako se budu adekvatno
pripremili za prole}ni deo
sezone.
1. SFK MORAVAC (P)
15
12
2
1 39:8
38
2. VLASINA
15
10
3
2 43:16
33
3. RUDAR ALPOS
15
11
0
4 32:18
33
4. SLOGA (Le)
15
10
1
4 37:21
31
5. BALKANSKI
15
10
0
5 28:22
30
6. PUSTA REKA (-1)
15
9
2
4 24:14
28
7. ZAPLAWSKI
15
8
2
5 30:16
26
8. ZLO]UDOVO
15
5
2
8 19:28
17
9. SVRQIG
15
5
1
9 26:28
16
10. [email protected]
15
5
1
9 17:21
18
11. PUKOVAC
15
5
1
9 23:32
16
12. BSK
15
4
4
7 14:24
16
13. VU^JE
15
5
1
9 23:43
16
14. NAPREDAK
15
4
3
8 15:29
15
15. JEDINSTVO (G) (-1) 15
3
1
11 15:38
9
16. MALO[I[TE (-1)
2
0
13 15:45
5
15
Na predlog deset ~lanova
Skup{tine BK „Arena“ Vlasotince,
23. novembra 2012. godine u sali
Skup{tine op{tine predsednik
op{tine
Vlasotince
Neboj{a
Stojanovi} izabran je za predsednika kluba. U svom prvom obra}awu
posle izbora novi predsednik je
rekao, da }e novo rukovodstvo raditi na pove}awu broja ~lanova kluba
i
finansijskoj
konsolidaciji
kluba. Na predlog predsednika
kluba izabrana su i dva potpredsednika Ivan Jovi} i Jovan
Jankovi}, a za ~lanove Upravnog
odbora Stani{a Jovi} i Bojan
Petrovi}. Za ~lanove Nadzornog
odbora izabrani su Radivoje
Stojanovi}, Slavko Miti} i Ivan
\oki}. Na mesto generalnog sekretara izabran je Milan Jovi}, koji je
ujedno i delegat pri Sportskom
savezu Vlasotince. Sekretar je
posle toga kratko obavestio
Skup{tinu i predsednika kluba o
takmi~arskom i finansijskom
planu za 2013. godinu. Posle wegovog izlagawa Skup{tina je usvojila
plan za 2013. godinu. Na samom kraju
Skup{tine svim ~lanovima kluba
podeqene su majice sa logom kluba.
B.P.
Rezultati 15. kola: BSK – Vlasina 0:0, Napredak – Svrqig 3:2, Jedinstvo (G) –
Vu~je 2:3, Lu`nica – Sloga (Le) 0:1, Rudar Alpos – Pusta reka 1:0, Pukovac –
Zaplawac 3:1, Malo{i{te –SFK Moravac 0:3, Zlo}udovo – Balkanski 3:2;
K A R A T E
[email protected] REGIONALNI KARATE TURNIR
„VLASOTINCE OPEN 2012“
VLASOTINA^KI KARATISTI ZAUZELI TRE]E MESTO
Karate klub „[oto - Kan“ organizovao
je 10. novembra deseti regionalni karate
turnir „Vlasotince open 2012“. Ovo
sportsko takmi~ewe organizovano je pod
pokroviteqstvom op{tine Vlasotince.
U~estvovovalo je 200 takmi~ara iz
sedamnaest klubova.
Takmi~ewe je otvorio dr Dragan
Spasi}, pomo}nik predsednika op{tine
za sport. On je tom prilikom pozdravio
goste i trenere ekipa a takmi~arima
po`eleo uspeh u nastupima. U okviru
turnira organizovana su takmi~ewa u
katama i borbama u svim uzrasnim kategorijama od poletaraca, pionira, nada i
kadeta do juniora i seniora.
Ekipa doma}ina KK „[oto - Kan“
imala je uspe{an nastup i u ukupnom
plasmanu je zauzela tre}e mesto.
Najuspe{nijim
vlasotina~kim
takmi~arima u 2012. godini dr Dragan
Spasi} tom prilikom je uru~io pehare.
Ovu nagradu dobili su: Veqko
Milo{evi}, Filip Milenkovi}, Dejan
Jovanovi}, Stefan Stankovi}, Ivan
Mijajlovi}, Marija Stevanovi}, Milan
Radi} i Anastasija Krsti}.
DA SE PODSETIMO
U Leskovcu je 9. decembra odr`an
karate turnir „Trofej Leskovca 2012“ na
kome su u~estvovale 24 ekipe sa 250
takmi~ara. Vlasotina~ki karatisti,
~lanovi KK „[oto-Kan“ u katama su
osvojili tri zlatne i sedam bronzanih
medaqa. Zlato su izborili: An|ela
Stojanovi}, Dejan Jovanovi} i Stefan
Stankovi} dok je bronza pripala: Milanu
Miti}u, Dimitriju Petrovi}u, Filipu
Milenkovi}u,
\or|u
Stankovi}u,
Aleksandru Petkovi}u, Filipu Pe{i}u
i Stefanu Kosti}u. Veqko Milo{evi} je
u borbi osvojio bronzanu medaqu.
Karate klub „Pusta reka“ organizovao
je 25. novembra „KUP Bojnika 2012“ na
kome je u~estvovalo sto takmi~ara iz
{esnaest
klubova.
Vlasotina~ki
karatisti su tom prilikom bili veoma
uspe{ni. Zlatne medaqe osvojili su
Dejan Jovanovi}, Stefan Stankovi} i
Aleksandar Stojanovi}. Srebro je pripa-
lo
Ivanu
Mijajlovi}u,
\or|u
Stankovi}u i Milanu Miti}u dok je
Nikola Stoji~i} osvojio bronzu. Na{i
takmi~ari su u generalnom plasmanu
osvojili tre}e mesto i pehar.
Karate federacija Srbije organizovala je 18. novembra u Ariqu „KUP
Srbije“ . Na ovom takmi~ewu u~estvovalo je 740 takmi~ara iz 45 srpskih klubova. Na takmi~ewu je u~estvovao i KK
„[oto - Kan“ iz Vlasotinca. Tom prilikom Dejan Jovanovi}, \or|e \or|evi},
Andrijana
Milo{evi}
i
Milo{
Milo{evi} osvojili su bronzane medaqe.
Sedmi karate turnir „KUP Pukovca“
odr`an je 4. novembra sa u~e{}em 120
takmi~ara iz dvanaest ekipa. Na{i
karatisti su izborili pet medaqa.
Zlatno odli~je pripalo je Milanu
Radi}u, srebrne medaqe osvojili su
Marija Stevanovi} i Ivan Mijajlovi}
dok su bronzu izborili Stefan
Stankovi} i Filip Milenkovi}.
Jo{ boqe rezultate karatisti KK
„[oto - Kan“ postigli su 28. oktobra na
karate turniru "KUP Ni{ 2012", na
kome je u~estvovalo 25 ekipa sa 250
takmi~ara. Vlasotin~ani su se vratili
sa sedam medaqa. Zlato je pripalo Dejanu
Jovanovi}u, srebro Veqku Milo{evi}u
dok su bronzu osvojili Ivan Mijajlovi},
Stefan Stankovi}, Milan Miti},
Miqan Nikoli} i Du{an Ni~i}.
Samo
tri
nedeqe
pre
toga
vlasotina~ki karatisti su u~estvovali
na karate turniru „KIMIT KUP 2012“ u
Beloj Palanci. Me|u 150 takmi~ara iz
dvadeset ekipa zlato su izborili Dejan
Jovanovi} i Stefan Marinkovi}, srebro
Stefan Stankovi} i Milan Radi} a
brozu Filip Milenkovi} i Marija
Stevanovi}.
Zadweg dana septembra na osmom
karate turniru „TOPLICA OPEN
2012“ u Prokupqu svoje u~e{}e na
takmi~ewu
pozlatili
su
Marija
Stevanovi}, Milan Radi} i Dejan
Jovanovi}. Srebro su osvojili Stefan
Stankovi} i Anastasija Krsti}.
Svetlana Stankovi}
BOGATA ISTORIJA
BOKSERSKOG KLUBA
Bokserski
klub
„Arena“
Vlasotince je sportski kolektiv sa
dugom tradicijom i bogatom istorijom. Jo{ od vremena kada je osnovana bokserska sekcija pri DTV
„Partizan“, a tako je i danas, boje
ovog kluba branili su vrsni borci.
Te 1977. godine organizovan je
turnir na kome su u~estvovali
mnogi klubovi iz Srbije. Zapa`ene
rezultate na dr`avnom nivou
postigli su Dragi{a Stankovi} ^elik, koji je ukrstio rukavice sa
svetskim prvakom Mate Parlovom,
Branislav Jovi} je na turnirima
dva puta „tukao“ evropskog prvaka i
Stani{a Jovi}, koji je bio prvak
Srbije, vice{ampion Jugoslavije i
~lan reprezentacije Srbije. Od
formirawa do danas u radu kluba
neprekidno je ukqu~ena porodica
Jovi}. Sada ovaj klub ima oko 70
polaznika i o wima brinu treneri
Stani{a, Milan i Ivan Jovi}. Po
re~ima Milana Jovi}a, pored
Miroquba Miqkovi}a i Milo{a
Stankovi}a, koji se ve} takmi~e
me|u ostalim ~lanovima ima dosta
talentovanih
boraca.
Mladi
Milo{ Stankovi} je bio na tri
takmi~ewa, ali u wegovoj kategoriji je te{ko na}i borca. Sa
Miroqubom Miqkovi}em je sasvim
druga pri~a, i on je imao tri borbe
i isto toliko pobeda. U Leskovcu je
pobedio
borca
iz
ekipe
„Topli~anin“
Prokupqe,
u
Trsteniku iz „Kablovi“ Jagodina, i
u Kragujevcu borca iz ekipe
„Radni~ki“ Kragujevac.
– U ova tri me~a Miqkovi} je dve
borbe dobio prekidom u prvoj rundi
i tako pokazao svoj rasko{ni talenat, {to nije pro{lo nezapa`eno od
strane stru~waka. I qudi iz
reprezentacije
su
zapazili
Miqkovi}a i najavili da }e od
sada pratiti wegov rad – istakao je
trener Milan Jovi}.
B. Petrovi}
S
V
A
@
N
E
I
Slu`ba obave{tewa
Prijava smetwi
Slu`ba za hitne intervencije
Policija
Vatrogasna slu`ba
Hitna pomo}
Ta~no vreme
Automoto savez Srbije
VLASOTINCE
Hitna slu`ba
Bolnica
Dom zdravqa
Policijska stanica
Vatrogasna slu`ba
Op{tina Vlasotince
T
E
988
977
112
192
193
194
95
987
Alfa banka
875–730
Eurobank EFG AD Beograd
877–900
Uprava javnih pla}awa
875–358
KBC AD Beograd
ekspozitura Vlasotince
875–647
Mewa~nice
Tehniko
875-593
Rim 1
874–532
Rim 2
875–536
[op
870–398
Bata
875–333
Turisti~ke agencije
Duga turs
875–537
Adria turs
876–225
876–180
875–215
875–434
875–120
875–128
875–122
Kulturni centar Vlasotince
875–314
Gradska biblioteka
875–512
JP „Direkcija za urbanizam
i izgradwu“
875–168
Centar za socijalni rad
875–459
JKP Komunalac
875–141
JKP Vodovod
875–350
Fabrika vode „Nerezine“
875–121
Tr`i{te rada
875–592
Crveni krst
875–177
Po{ta
875–126
Elektrodistribucija
875–346
Kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj
877–236
Osnovni sud Leskovac jedinica
Vlasotince
875–324
Organ za prekr{aje
875–334
Op{tinski javni pravobranilac
875–184
Gimnazija
875–152
Tehni~ka {kola
875–125
O[ „8. oktobar”
875–450
O[ „Sini{a Jani}“
875–147
SRC „Vlasina“
875–200
Sportski savez
875–716
Udru`ewe penzionera
875–919
Savez invalida rada
062/771-467
Op{tinska organizacija potro{a~a 875–132
SOS za decu i `ene `rtve nasiqa 877–490
Gaga radio
877–297
Vlasotina~ka crkva
875–806
Poliklinika Eskulap
876–205
Veterinarska stanica
875–174
Kopernikus
876–228
Kabl „Jala“
877–000
Total TV (kablovska preko satelita) 875–908
Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“
„De~ja radost“
875–425
„Kolibri“
875–204
„P~elica“ – Stajkovce
869–927
Inspekcije
Poreska uprava (terenska kontrola) 875–176
Tr`i{na inspekcija
875–923
Apoteke
Gradska apoteka
875–109
Apoteka Medika
875–395
Apoteka Sveti Nikola
875–322
Apoteka Viva
871–042
Apoteka \ina
875–737
Pekare
Pekara MG
875–742
kancelarija
875–7222
Pekara „Sawa“
875–135
Rastavnica
875–551
[ekspir
063/404–791
Pekara Dara
874–368
Pekara \ole
873–153
SAN–PEK
065/8452–581
PEKARA „N“
875–131
Zotest
386–9926
Restorani
BCD hotel Grozd
876–047
Borina ~esma
874–749
Guwetinac (motel)
874–531
[e{ir
875–733
Veteran
875–646
Jaz
874–222
]irimixija
875–927
Picerije
Dolce Vita
063/7801–155
Magnifico
065/6511–144
Gondola
062/760–330
Benzinske pumpe
Jugopetrol
877–030
Boqare M&M
875–629
Stajkovce Morava petrol
869–911
Benzinska pumpa Benzin Bata
875–110
AS petrol
875–068
Bob trejd
3869–939
Banke
Intesa banka
875–565
Komercijalna banka
875–206
Agrobanka
875–678
L
R
E
F
O
CRNA TRAVA
Dom zdravqa
Policijska stanica
Op{tina Crna Trava
De~ji vrti} „Mladost“
Tehni~ka {kola
„Milentije Popovi}“
O[ „Aleksandar Stojanovi}“
PZP Crna Trava
Centar za socijalni rad
Po{ta Crna Trava
Elektrodistribucija
[umska uprava
Poreska uprava
JKPUT „Vilin lug“
Po{ta Sastav Reka
Mesna kancelarija Sastav Reka
Ambulanta Sastav Reka
Mesna kancelarija Gradska
Ambulanta Gradska
Crveni krst
Penzijsko invalidsko osigurawe
Biblioteka
Lova~ko udru`ewe
SIZ Zdravstva
LESKOVAC
Zdravstveni centar
Bolnica
Elektrodistribucija
@elezni~ka stanica
Autobuska stanica LEGAS
Autobuska stanica Ni{ekspres
Ekos petrol
De`urna apoteka
Skup{tina op{tine
Uslu`ni centar
Vi{i sud
Osnovni sud
Privredni sud
Komunalno preduze}e
Radio Leskovac
TV Leskovac
Centar za socijalni rad
Narodno pozori{te
Leskova~ki kulturni centar
Narodna biblioteka
Narodni muzej Leskovac
N
I
811–224
811–222
811–115
811–118
811–277
811–114
811–105
811–402
811–255
817–191
811–183
811–152
811–108
811–313
818–191
268–392
268–384
817–009
817–014
811–314
811–316
811–312
811–117
811–162
212–184
251–244
230–213
212–390
215–550
242–237
281–452
212–660
253–313
213–946
250–313
242–812
230–502
53–361
244–667
252–127
515–630
232–592
248–302
233–890
212–975
NI[
Klini~ki centar
018/224–964
De`urna apoteka Ni{
018/512–336
Dom zdravqa
018/503–503
Klinika za ginekologiju - porodili{te
018/238–181
Psiholo{ke konsultacije
018/523–422
Saobra}ajna policija
018/43–064
Autobuska stanica
018/255–177
Autobuska stanica (rezerv.)
018/255–666
@elezni~ka stanica
018/264–625
Aerodrom
018/582–828
Narodno pozori{te
018/45–441
Univerzitetska biblioteka
018/523–119
Gradska biblioteka
„Stevan Sremac“
018/511–405
V
I
A U T O B U S K I
S A O B R A ] A J
SIGMA TRANS
Vlasotince – Leskovac
Radnim danom: 5.30, 6.00, 6.30, 6.50, 7.30, 8.00, 8.25, 9.05, 10.00, 10.55, 11.55, 12.20, 12.50,
13.10, 13.35, 14.05, 14.35, 15.00, 15.40, 16.25, 17.15, 17.45, 18,15, 19.30, 20.35
Nedeqom: 8.00, 10.00, 11.55, 13.35, 15,45, 18,15
Leskovac – Vlasotince
Radnim danom: 6.00, 6.30, 7.00, 7.30, 8.40, 9.30, 10.30, 11.25, 11.55, 12.20, 12.45, 13.20, 13.45,
14.15, 14.40, 15.05, 16.00, 16.40, 17.00, 18.00, 18.25, 19.10, 20.10, 21,15
Nedeqom: 9.30, 10.30, 12.45, 14.20, 17.00, 19.10
Obele`eni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM, [email protected] PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIH
RASPUSTA. Polasci iz Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) ne saobra}aju subotom i dr`avnim praznicima.
V A N L I N I J S K I
P R E V O Z
PETKO PREVOZ A L E X T O U R S
Vlasotince – Crna Trava
5.40, 8.25 i 12.50 (subota i nedeqa 8.25)
Crna Trava – Vlasotince
7.15, 11,30 i 14.30 (subota i nedeqa 11.30)
Vlasotince – Gradska 5.40 i 13.50
Gradska – Vlasotince 6.30 i 14.40
Vlasotince – Crna Trava
6,00 i 17,30
Crna Trava – Vlasotince
7,10 i 19,10
VLASOTINCE – BEOGRAD
5,15 Vlasotince (Leskovac, Brestovac) Beograd (Stevanturs)
6,30 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Kanis)
8,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Simplon)
9,45 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)
13,00 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Bata Reisen)
14,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Kolari) Beograd (Simplon)
17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)
BEOGRAD – VLASOTINCE
10,15 Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
13,40 Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
15,50 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
16,04 Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince (Stevanturs)
19,10 Beograd (Leskovac) Vlasotince (Kanis)
21,00 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
NOVI SAD
Vlasotince (Leskovac, Ni{, ]uprija, Velika Plana,
Beograd) Novi Sad (Bata Reisen)
Novi Sad (Beograd, Velika Plana, ]uprija, Ni{,
7,20
Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
17,30
[email protected]
6,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Po`arevac (Sigma Tours)
15,15 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Po`arevac (Frenki)
9,00 Po`arevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki )
13,30 Po`arevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince (Sigma Tours)
PIROT
6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince (M601)
17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot (M601)
KRAGUJEVAC
7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac (Frenki)
13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki)
INTERNET sajtovi
www.988info.rs
(Poslovni i telefonski imenik)
www.vlasotince.rs
(Sajt grada Vlasotinca)
www.os8oktobar.edu.rs
(Sajt Osnovne {kole „Osmi oktobar)
[email protected]
(Sajt Osnovne {kole „Sini{a Jani})
www.tsvlasotince.edu.rs
(Sajt Tehni~ke {kole)
www.predskolska-mdimanic.edu.rs
(Sajt Pred{kolske ustanove
„Milka Dimani})
www.nokesoft.com/fdv
(Fondacija darovitih Vlasotince)
www.vlasotince.in.rs
(Za sve one koji vole Vlasotince)
S
www.radiogaga.fm
(Sajt Radija Gaga)
www.vlasotince.tel
(Sajt Televizije Vlasotince)
www.okkvlasotince.com
(Sajt Ko{arka{kog kluba
„Vlasotince“)
www.vlasotince.com
(Vlasotince kafe)
www.kkshotokan.com
(Karate klub [oto-kan – Vlasotince)
www.vlasotince.com/forum
(Vlasotina~ki forum)
www.pekarasanja.e-vlasotince.info
(Pekara „Sawa“)
www.cementni.co.rs
(Cementni proizvodi Vlasotince)
P R E V O Z N I C I
SIGMATRANS ................................. 875–533
SIMPLON ......................................... 874–474
KANIS ................................................ 876–149
242–200
STEVANTURS ................................... 875–867
JOVI] ................................................ 215–666
BATA REISEN ..................................... 876–149
220–873
FRENKI .............................................. 260–013
NI[EKSPRES ................................. 242–237
V&D .............................................. 063/8867–310
281–382
M601 ............................................... 010/323–601
GA[A BUS ................................ 063/846–7771
PETKO PREVOZ ..................... 069/187–5993
ALEX TOURS ............................... 064/424–2639
Download

Informativni bilten broj 66