AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
OPŠTINA MEDVEĐA
LOKALNI AKCIONI PLAN
ZA RODNU RAVNOPRAVNOST
2012 - 2014
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
Autor analize stanja i konsultant
na izradi Akcionog Plana Predrag Stošić
Konsultantkinja na izradi Akcionog
Plana Višnja Baćanović
Projekat realizovao Centar za
Demokratske Aktivnosti Lebane
Koordinatorka projekta Biljana Nikolić
Partnerska organizacija "Razvoj"
Milutin Vuković
Ekipa koja je dala doprinos na izradi Akcionog Plana:
- Gani Krasnići, predsednik komisije za ravnopravnost polova,
- Slađana Milovanović,
- Silvana Stojković,
- Zorica Stojković,
- Jasmina Anđelić
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
PREDGOVOR
Centar za Demokratske Aktivnosti (CDA), uz podršku PBILD Programa i uz saradnju i logističku
podršku opštine Medveđa, predstavlja usvojen Akcioni Plan za rodnu ravnopravnost sa
analizom stanja kao pratećim dokumentom koji je usvojen na sednici Opštinskog veća odrzanoj
30.04.2012. godine.
Ovaj razvojni dokument namenjen je lokalnoj samoupravi, kao i svim institucijama,
organizacijama i ostalim zainteresovanim stranama koje svojim aktivnostima na bilo koji način
mogu da utiču na poboljšanje rodne ravnopravnosti u opštini Medveđa.
Položaj žena u opštini Medveđa, njihov uticaj i na društvo i razvoj zajednice jeste i predstavlja
izazov sa kojim ćemo se suočavati u budućnosti. Biće potrebno puno rada i vremena kako bismo
stvorili zajednicu u kojoj će svi imati iste mogućnosti da se razvijaju i daju doprinos razvoju te
zajednice bez obzira na pol, zajednicu u kojoj žena kao pojedinka ili grupa neće biti žrtva raznih
internih i eksternih uticaja.
Celokupna industrija u kojoj su žene činile najveći deo radne snage u opštini Medveđa je
bukvalno u jednom trenu nestala. Tradicija koja ženu stavlja u podređeni položaj, žena koja je
‚‚stub kuće‚‚ koji mora da uvek bude u kući doveo je naše sugrađanke do toga da postanu
izolovane, ekonomski (materijalno) zavisne, neuticajne u društvu, ne uključene u politički i
društveni život i na kraju sve ovo je uticalo i na pogoršanje zdravlja žena.
Ove činjenice su nas kao organizaciju naveli da svu svoju pažnju i energiju usmerimo na ženu,
kao jedinku koja jeste i treba da bude potuno ravnopravna u društvu sa muškarcima.
Prepoznajući značaj koje žene mogu da imaju u svim segmentima održivog razvoja zajednice,
došli smo na ideju da uz podršku PBILD Programa realizujemo projekat ’’Jednak položaj za sve
bez obzira na pol’’. Ovim projektom smo nadam se uspeli da sagledamo i kroz analizu stanja
dijagnosticiramo one oblasti i ona mesta koja su ključna za položaj žena a u kojima postoji
realna mogućnost delovanja.
Verujemo da će ovaj Dokument, prvi ovakve vrste, umnogome uticati da se u narednom
periodu ipak mnogo više radi na poboljšanju položaja žena u opštini Medveđa.
UVOD
Lokalni plan za rodnu ravnopravnost predstavlja razvojni dokument opštine Medveđa, koji na
celovit način utvrđuje politiku opštine u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti. Dokument
promoviše politiku jednakih mogućnosti, utvrđuje ciljeve, mere i aktivnosti aktivnosti radi
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
postizanje rodne ravnopravnosti. U dokumentu su indetifikovani prioriteti delovanja, određeni
su nosioci aktivnosti, vremenski okvir za njihovu realizaciju, kao i indikatori koji će služiti kao
sredstvo za proveru.
Detaljnijom analizom stanja definisane su sledeće oblasti, u kojima je moguće i značajno
preduzeti korektivne akcije kako bi se unapredio položaj žena u opštini Medveđa. Te oblasti su:
Obrazovanje
Ekonomski položaj žena
Politika i odlučivanje
Zdravlje žena i
Nasilje nad ženama
I pored toga što postoje još neke oblasti koje su od bitnog uticaja na položaj žena u društvu
(mediji, kultura, sport...) njima se u ovom trenutku nismo bavili, jer smo smatrali da je
neophodno preduzeti korektivne akcije u onim oblastima u kojima je moguće u periodu od dve
godine preduzeti korektivne akcije, a istovremeno da resurse kojima raspolažemo iskoristimo
na najbolji mogući način.
Osnovni cilj ovog Dokumenta je da sa jedne strane definiše prioritetne oblasti delovanja u
kojima će opštinsko telo za rodnu ravnopravnost imati mogućnost za svoje delovanje, a sa
druge strane da se tom telu obezbedi neka vrsta polazne osnove koja će omogućiti praćenje
stanje napredka u sferi rodne ravnopravnosti u lokalnoj zajednici.
Komisija za rodnu ravnopravnost je bila nosilac svih aktivnosti na izradi ovog Dokumenta.
Znajući i verujući da je za definisanje prioritetnih oblasti, određivanje programa i definisanja
projekata i aktivnosti neophodan širok konsenzus i podrška zajednice i svih činilaca u njoj,
Komisija je tokom izrade ovog Dokumenta, u svakoj njegovoj fazi bila otvorena za sve sugestije i
primedbe i sa svoje strane je motivisala i tražila mišljene svih onih kojii mogu i trebaju da daju
svoj doprinos realizaciji ovog Akcionog plana. Ceo ovaj procen nam je omogućio PBILD program,
bez čije podrške i podrše implementatora projekta izrade Akcionog plana, Centra za
demokratske aktivnosti, ne bi bili u stanju da samostalno uradimo ovaj dokument.
Veliki broj građanki i građana i veliki broj lokalnih institucija koji su bili uključeni u izrdu ovog
Dokumenta garantuje da će i njegova implementacija biti uspešna. Iako je ovo prvi ovakav
Dokument koji će lokalna skupština usvojiti, iskustva iz prethodnog perioda u pisanju drugih
strateških dokumenata nam je omogućilo da sve zainteresovane strane kvalitetno uključimo u
proces i da svi daju svoj maksimalni doprinos.
Tokom izrade Akcionog plana nismo imali posebne grupe koje bi pokrivale različite oblasti, iz
razloga što se pokazalo da se sve oblasti međusobno prepliću i da je potrebno primeniti
multifunkionalni pristup. Drugi razlog za ovakav pristup je, nedovoljan broj stručnih osoba iz ove
oblasti. Ovo nas upućuje da će se na razvoju svesti i znanja o rodnoj ravnopravnosti morati
poraditi mnogo u narednom periodu.
Članice i članovi Komisije su prošli ciklus treninga koji im je omogućio da ovaj proces uspešno
privedemo kraju.
Pored konstantne komunikacije sa svim zainteresovanim stranama, održavanje okruglih stolova
i tribina nam je omogućilo da za Akcioni plan dobijemo podršku šire zajednice.
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
Ono šta je nama kao Komisiji od značaja i što je jedan od najvažnijih rezultata koji su postignuti
je to da se o rodnoj ravnopravnosti u opštini Medveđa unazad par meseci puno pričalo u svim
institucijama i organima.
Posebno se zahvaljujemo podršci koju smo dobili od Predsednika opštine, i gospodinu Vukoviću
bez čije podrške ceo proces ne bi bio ovako efikasan.
Ovaj Izveštaj izrađen je sa namerom da učini dostupnim podatke za rodno senzitivne materijale
kao i polaznu osnovu za razvoj lokalnih dokumenata, normativnih akata i strategija za održiv,
ravnopravan, i inkluzivan razvoj lokalne zajednice.
PRAVNI OKVIR ZA BAVLJENJE RODNOM RAVNOPRAVNOŠĆU NA LOKALNOM NIVOU
Ustav Republike Srbije, kao osnovni i najviši pravni akt u pravnom sistemu, sadrži više odredbi
koje su značajne za uspostavljanje i delovanje instituconalnih mehanizama (različita tela, organi
pri skupštini ili organi izvršne vlasti) za rodnu ravnopravnost na lokalnom nivou. Sledeće
odredbe Ustava govore o potrebi uspostavljanja lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost
na lokalnom niovu:
Opština kao i druge jedince lokalne samouprave imaju Ustavom propisanu obavezu da
se staraju o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava što uključuje
i pravo na ravnopravnost polova i sva prava po tom osnovu kao i zabranu
diskriminacije zasnovane na pripadnosti polu (član 190 stav 3);
Ustav eksplicitno propisuje obavezu svih državnih organa, pa i organa koji se obrazuju
u lokaloj zajednici da u okvirima nadležnosti lokalne zajednice i u oblastima u kojima
se prostire nadležnost lokalne zajednice, kao i da svaki organ u skladu sa svojim
nadležnostima vodi politiku jednakih mogućnosti, a politika jednakih mogućnosti
izričito se vezuje upravo za ostvarivanje ravnopravnosti žena i muškaraca (član 15);
Ustav izričito propisuje mogućnost da se u lokalnoj zajednici, na lokalnom nivou u
okviru nadležnosti koje pripadaju lokaloj zajednici usvoje posebne mere na lokalnom
nivou a koje za cilj imaju upravo postizanje ravnopravnosti lica ili grupe lica koje su
suštinski u nejednakom položaju i određuje nediskriminatornu prirodu ovih mera
(član 21 stav 4).
Lokalnim zajednicama je Ustavom garantovano pravo na samoorganizovanje u
okvirima koje propisuje Ustav i zakon čiji sadržaj uključuje pravo lokalne zajednice i
organa lokalne samouprave da regulišu organizaciju, uređenje i nadležnost organa i
javnih službi koje se obrazuju u lokalnoj zajednici (član 179). - Ustav reguliše i pravo
građana na besplatnu pravnu pomoć koja predstavlja integralni deo celokupnog
sistema zaštite ljudskih i manjinskih prava i veoma važan instrument zaštite prava I
situaciji kada je pravo povređeno, ograničeno ili suspendovano (član 67).
Zakon o ravnopravnosti polova, reguliše jednom načelnom odredbom, obaveze organa koji se
formiraju u lokalnim zajednicama (opštine i gradovi) kao i način ostvarivanja rodne
ravnopravnosti na lokalnom nivou. Tri su važna područja na koja ovaj Zakon upućuje: Prvo,
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
obaveze organa lokalne zajednice za područje ravnopravnosti polova Drugo, formiranje
lokalnog instituconalnog mehanizma za ravnopravnost polova. Treće, formiranje procedure
učešća u odlučivanju koja se odnose na ravnopravnost polova i značajna su za ostvarivanje
ravnopravnosti polova u lokalnoj zajednici.
Lokalne zajednice i njihovi organi imaju sledeće Zakonom propisane obaveze na području rodne
ravnopravnosti/ravnopravnosti polova. U nadležnostima ograna lokalne samouprave i među
njihovim zakonskim obavezama su:
Obezbeđivanje ravnopravnosti polova u lokalnoj zajednici (član 39 stav 1 Zakona);
Vođenje politike koja doprinosi ostvarivanju jednakih mogućnosti za ostvarivanje
prava žena i muškaraca u lokalnoj zajednici (član 39 stav 1 Zakona);
Podsticanje i unapređivanje ravnopravnosti polova, koju Zakon propisuje kao obavezu
organa u lokalnoj zajednici koju oni ostvaruju u okviru svojih nadležnosti kao i u okviru
poslova koji su neposredno vezani za ravnopravnost polova (član 39 stav 1 Zakona);
Zakonska odredba koja propisuje formiranje lokalnih institucionalnih mehanizama za
ravnopravnost polova (radno telo ili osoba – zaposleni – zadužena za ravnopravnost polova)
obezbeđuje stabilnost lokalnih mehanizama za ravnopravnost polova kako njihov opstanak ne
bi najdirektnije zavisio od promene skupštinske većine u lokalnoj zajednici, što je do sada često
bio slučaj. Zakonom je takođe propisana procedura koja nalaže nadležnim organiima lokalne
zajednice da u procesu usvajanja razvojnih planova kao i drugih akata koje usvaja lokalna
zajednica u oblastima u kojima se prostire njena nadležnost, a u okviru svojih nadležnosti:
razmatraju mere i aktivnosti koje su u funkciji ravnopravnosti polova (član 39 stav 1 Zakona);
razmatraju mere i aktivnosti koje su u funksiji ostvarivanja jednakih mogućnosti (član 39 stav 2
Zakona)
Pomenute odredbe Ustava i Zakona predstavljaju pravni okvir unutar kojeg lokalna zajednica
svojim propisima (statutom, poslovnikom skupštine lokalne zajednice, odlukama i dr. ) reguliše:
- status (način izbora, sastav i konstituisanje lokalnog tela za rodnu ravnopravnost)
- nadležnosti (poslovi koje obavlja lokalno telo za rodnu ravnopravnost) i
- procedure (oblici i način na koji lokalno telo za rodnu ravnopravnost učestvuje u odlučivanju o
poslovima i nadležnostima lokalne zajednice).
2. Nadležnosti skupštinskog radnog tela za rodnu ravnopravnost u lokalnoj zajednici koje se
obrazuje za oblast ravnopravnosti polova profilišu u osnovi dva zakona:
- Zakon o lokalnoj samoupravi koji propisuje kompetencije i nadležnosti lokalne zajednice i
organa koji se obrazuju u lokalnoj zajednici;
- Zakon o ravnopravnsti polova koji reguliše poslove i proisuje obaveze organa vlasti u oblasti
ravnopravnosti polova
3. Statutom opštine Medveđa u članu 76. definiše se da ’’Komisija za ravnopravnost polova
prati ostvarivanje ravnopravnosti polova, daje mišljenje o predlozima odluka i drugih propisa iz
ove oblasti koje donosi skupština opštine, predlaže aktivnosti i preduzimanje mera, posebno
onih koji se odnose na politiku jednakih mogućnosti na nivou opštine.’’ Na ovaj način stvoren je
institucionalni osnov za rad tela za RR i omogućeno je da se telo za RR aktivno uključi u
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
definisanje i predlaganje politika na lokalnom nivou koje će svojim merama aktivno uticati i
doprinositi poboljšanju položaja žena u opštini Medveđa.
ANALIZA STANJA
Položaj žena u Srbiji, a samim tim i u opštini Medveđa specifičan je utoliko što je Srbija zemlja u
tranziciji, koja teži da uvede evropske standarde. Ipak nije dovoljno da se samo donesu
zakonska i podzakonka akta, da bi rekli sada imamo standarde. Uvođenje standarda u
svakodnevni život je proces i biće proces u narednim godinama. Samo uvođenje standarda znači
nije dovoljno. Neophodno ih je ostvariti kroz njihovu primenu u praksi i kroz njihovu stalnu
nadogradnju. Izgradnja nezavisnih institucija, koje imaju za zadatak da se brinu o standardima je
nešto što je posebno važno u narednom periodu. Ratni sukobi, tranzicija, loša ekonomija,
sankcije sve to je rezultiralo pogoršanjem standarda na svim područjima društvenog i
ekonomskog razvoja. Tako loša situacije se posebno odrazila na položaj žena u društvu.
Dostignuti standardi iz prethodnog perioda, umesto da se nadograđuju, su uništeni a položaj
žena se naglo pogoršao. Ovo se posebno odnosi na ekonomsku nezavisnost žena, odnosno na
njen materijalni položaj, jer kao što će se i ovde pokazati, ekonomska kriza je mnogo više
pogodila žene u odnosu na muškarce.
Predrasude i stereotipi jesu nešto što posebno prati žene u ovom delu Srbije, a borba protiv
toga će u narednom periodu iziskivati veliki napor svih struktura društva.
U analizi stanja rukovodili smo se prikupljenim podacima RZS1, podacima sa terena koje smo
dobili od relevantnih lokalnih institucije, mišljenja koja smo dobili kroz tribine koje smo imali,
upitnika i intervijua i na kraju zapažanjima radne grupe koja je bila odgovorna za izradu
Akcionog plana.
Ono što smo mogli da primetimo, je da mali broj institucija vodi rodno osetljivu statistiku te
smo u pojedinim segmentima ostali bez konkretnih podataka, pa smo se morali osloniti na
druge izvore informacija.
Ipak ovako urađena Analiza stanja nam je pomogla da na pravi način sagledamo položaj žena u
opštini Medveđa, koji nam je poslužio kao dobra osnova da se uradi jedan dobar, kvalitetan,
realan i ostvarljiv Akcioni plan.
Uzimajući u obzir sve prikupljene podatke sve njih možemo da svrstamo u nekoliko grupa:
1.
2.
3.
4.
1
Ekonomski pokazatelji položaja žena u društvu
Pokazatelji učešća žena u procesima odlučivanja
Pokazatelji obrazovne strukture žena
Pokazatelji zdravlja žena
Republički zavod za statistiku
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
1.
Ekonomski pokazatelji položaja žena u opštini Medveđa
Za ovu analizu koristili smo podatke koje smo dobili od RZS, Nacionalne službe za zapošljavanje,
podataka koje poseduje opština Medveđa.
Ekonomski položaj žena u opštini Medveđa se na osnovu svih podataka kojima smo raspolagali
može okarakterisati kao loš i nepovoljan. Iako relativno mala opština po broju stanovnika,
prostorna razuđenost je uticala na značajnu razliku između ekonomke situacije žena koje žive u
naseljenom mestu Medveđa i žena koje žive u seoskim sredinama.
Ono što se može primetiti da je u opštini Medveđa, prisutan veoma loš demografski trend pada
broja stanovnika, što je prikazano u grafikonu 1.
UKUPAN BROJ STANOVNIKA/CA
16000
14000
13368
12000
10760
10569
10402
10351
10314
10321
10295
2002
2004
2006
2007
2008
2009
2010
10000
8000
6000
4000
2000
0
1991
Grafikon 1. Kretanje ukupnog broja stanovnika/ca opštine Medveđa 2
U poslednjig 20tak godina broj stanovnika/ca je smanjen za 23% što čini veliki problem jer se
trend iseljavanja nastavlja a to se posebno odnosi na mlade ljude, koji u nedostatku perspektive
napuštaju opštinu Medveđa.
Sama struktura stanovništva (grafikon 2) je takva da je u ukupnom stanovništvu odnos
muškaraca i žena skoro identičan. Međutim starosna struktura ukazuje da je broj muškaraca u
starosnim strukturama do 55. godine života veći u odnosu na broj žena. Žene dominiraju u
starijim kategorijama stanovništva, što utiče na njihov lošiji položaj jer je manje radno
2
Podaci RZS
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
sposobnih žena u odnosu na muškarce, manje je aktivnih žena i na kraju veći broj žena koje
spadaju u izdržavano stanovništvo i stanovništvo koje je zavisno od pomoći lokalne
samouprave.
Grafikon 2. Starosna struktura stanovništva po popisu iz 2002. godine
95 и в ише
3 5
90-94
11 18
85-89
31 31
80-84
59
75-79
89
128
218
70-74
325
65-69
401
326
60-64
449
310
55-59
379
262
50-54
269
288
45-49
292
339
40-44
273
388
35-39
381
30-34
367
25-29
326
296
283
320
20-24
303
339
15-19
285
442
10-14
430
420
5-9
395
355
0-4
321
256
0
100
259
200
300
400
500
Muškarci
600
Žene
700
800
900
1000
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
1800
1661
1600
1400
1476
1200
1000
1130
980
800
700
600
400
1073
1040
961
496
ZAPOSLENI
MUŠKARCI
650
480
ŽENE
602
471
595
445
200
0
2001
2004
2007
2009
2010
Grafikon 3. Kretanje broja zaposlenih3
Iz grafikona 3. može se videti trend smanjenja broja zaposlenih za 30% u odnosu na 2001.
godinu, a da je broj zaposlenih žena manji od broja zaposlenih muškaraca. Na sreću trendovi
pokazuju da se broj zaposlenih žena u periodu od 2007 godine smanjivao sporije makar gledano
u apsolutnim ciframa. Od ukupnog broja zaposlenih u 2010. godini 42% su bile žene. Procenat
zaposlenih žena u ukupnom broju zaposlenih se povećao u odnosu na 2001. godinu kada je
procenat upošljenih žena u odnosu na ukupan broj upošljenih bio 33,6%. Ovo predstavlja
ohrabrujući podatak, ali je neophodno da se sa ovim trendom nastavi i u budućnosti.
Što se tiče nezaposlenosti i kretanja broja nezaposlenih (grafikon4.) uočljive su značajne
fluktuacije u broju nezapošljenih uz činjenicu da je broj nezaposlenih žena približan broju
nezapolenih muškaraca. Veće fluktuacije u broju nezapošljenih su posledica redovnog odnosno
neredovnog prijavljivanja na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZZ), što dovodi
do toga da se iako nzaposleni neka lica skidaju sa evidencije NSZZ.
Kada uporedimo podatke o ukupnom broju stanovnika, broju zaposlenih i nezaposlenih može se
konstatovati da i pored toga što imamo približno isti broj, broj žena i muškaraca je prilično
ujednačen, više je muškaraca među zaposlenima, a na evidenciji NSZZ se nalazi podjednak broj
žena i muškaraca. Zaključak koji možemo izvesti je da je manji broj žena na evidenciji NSZZ i
da manji broj žena aktivno traži posao.
Podatak koji je veoma negativan je da je 49% onih koji su nezaposleni bez bilo kakve
kvalifikacije, a ako se tome doda podatak da je od ukupnog broja nepismenih i sa osnovnom
3
Podaci RZS
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
1800
1179
1600
1438
1589
školom čak 80% žena onda se može zaključiti da je njihova perspektiva, ukoliko se ništa ne
preduzme, da dobiju posao minimalna.
600
NEZAPOSLENI
717
721
815
774
439
442
800
524
552
1000
881
1200
612
567
1076
1400
MUŠKARCI
ŽENE
400
200
0
2001
2004
2007
2009
2010
Grafikon 4. Kretanje ukupnog broja nezaposlenih4
Velika stopa nezaposlenih žena, manje zaposlenih žena, veliki broj žena koje su starije od 40
godina koje nikada nisu radile ili su ostale bez posla, nevrednovanje rada u kući i u
domaćinstvima (poljoprivredna domaćinstva), čini ekonomski položaj žene u društvu izuzetno
lošim, i čini ženu ekonomski zavisnom. Ako se tome doda da je minimalni procenat žena koje su
nosioci vlasništva nad imovinom (što je preduslov da se konkuriše za dobijanje bilo kakvih
sredstava za pokretanje sopstvenog posla), i veliki broj neaktivnih žena onda se može reći da što
se tiče ekonomskog položaja žena u opštini Medveđa situacija nije ni malo dobra.
Svima su, pod jednakim mogućnostima dostupna sva radna mesta’’. Ženama omladini i
invalidima omogućuje se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom’’. 5
Iako Zakon o radu promoviše jednaka prava na posao bez obzira na pol, iako je doneta
nacionalna Strategija za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti, iako je
donet Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, praksa i život nam
ukazuju da smo još uvek daleko od prave rodne ravnopravnosti i jednakog položaja žena u
društvu.
Još uvek neefikasna primena Zakona, Strategija i Akcionih planova je osnovni uzrok što se prava
žena u segmentu ekonomskog položaja i rada ne ostvaruju u punom obimu.
4
5
Podaci RZS i nacionalne službe za zapošljavanje
Stav 3. i 5. Člana 60. Ustava Republike Srbije
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
’’Nepovoljan položaj žena na tržištu rada stvara i nepovoljnu osnovu za ukupan društveni
položaj žena ograničavajući ih u značajnom procentu na sferu privatnog porodičnog života,
neplaćeni rad u domaćinstvu i sa povećanim šansama da budu isključene ne samo sa tržišta
rada, već i iz političke vlasti, pristupa adekvatnim ekonomskim resursima i efikasnih socijalnih
mreža’’6
Nacionalna služba za zapošljavanje srpovodi programe samozapošljavanja. U poslednje 3
godine, 2009. 2010. i 2011. Subvencije za zapošljavanje iskoristilo je 10 lica, od toga osam
muškaraca i dve žene. Ovaj podatak ukazuje da je potrebno dodatno raditi na informisanju žena
i osnaživanju žena za bavljenje preduzetništvom.
Socijalna zaštita
Prema podacima iz februara 2012. godine ukupno 209 porodica su korisnici socijalne zaštite
koje po rešenju Centra za socijalni rad Medveđa dodeljuje Ministarstvo rada i socijalne politike,
stim da ne postoje podaci koliko je žena a koliko muškaraca koji su nosioci tog prava. Uvećanu
socijalnu pomoć prima 37 porodica, ali ni ovde se ne vodi rodno osetljiva statistika.
Što se nosioca prava na dečji dodatak tiče, ni ovde ne postoje podaci koliko je muškaraca a
koliko žena.
Pomoć u kući koristi 35 starih osoba, a tuđu negu koristi 110 osoba, gde takođe ne postoje
podaci razvrstani po polu.
2. Pokazatelji učešća žena u procesima odlučivanja
Ustavom Republike Srbije garantuje se ravnopravnost žena i muškaraca ’’Država jemči
ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.’’ 7 Zakonom o izborima
na lokalnom nivou obezbeđuje se realtivno povoljna zastupljenost oba pola na listama za
odbornike/ce. ’’Na izbornoj listi među svaka tri kandidata/kinja po redosledu na listi (prva tri
mesta, druga tri mesta i tako do kraja liste) mora biti najmanje po jedan kandidat/kinja –
pripadnik/ca onog pola koji je manje zastupljen na listi.’’ 8 Ovo za sada najčešće znači da će svaki
6
7
8
Marija Babović ‚‚Rodna ravnopravnost na lokalnom nivou‚‚
Član 15. Ustava Republike Srbije
Zakon o lokalnim izborima, Član 20.stav 3.
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
treći kandidat/kinja biti žena, jer je dominacija muškaraca još uvek velika. ’’Izborna komisija
jedinice lokalne samouprave će najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih
rezultata izbora sve dobijene mandate sa izborne liste dodeliti kandidatima po redosledu na
izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste.’’ 9 Ovako definisana raspodela mandata, daje
određenu sigurnost da će zastupljenost žena u lokalnim skupštinama biti veća nego što je to
sada.
Trenutno je samo 4 odbornice u SO Medveđa ili 11,4%. I u prethodnom periodu koji smo
posmatrali nije bila povoljnija situacija. To pokazuje samo da su žene bile na listi samo da bi se
zadovoljila zakonska norma iz starog Zakona koji je definisao da najmanje trećina
kandidata/kinja treba da bude manje zastupljen pol. Kada se pogleda Zakon o izborima na
lokalnom nivou nigde se npr ne pominje odbornica, odnosno sam zakon nije jezičke rodno
osetljiv.
Broj odbornica u SO Medveđa
Ukupno
Žene
1999
35
0
2000
35
0
2004
35
6
2008
35
5
2012
35
4
Tabela 1. Kretanje broja odbornica u SO Medveđa u periodu 1999-2012
U SO Medveđa, Predsednik, njegov zamenik i sekretar skupštine su muškarci. Slična je situacija i
sa izvršnim organima. Predsednik opštine, njegov zamenik i 7 člana opštinskog veća su
muškarci. Znači u dva najvažnija organa u opštini Medveđa nema žena. Zašto kažemo dva
najvažnija organa. Naime sve bitne politike i odluke donose predsednik, skupština i opštinsko
veće. Oni definišu razvojne politike i donose strateške odluke koje se tiču svih koji žive u opštini
Medveđa. Da li su oni spremni da pri donošenju svake odluke vode računa o rodnoj
ravnopravnosti? Odgovor na ovo pitanje daje i strategija razvoja opštine Medveđa koja ni u
jednom svom segmentu ne pominje problem žena.
Opštinskom upravom rukovodi žena, ali su sva tri rukovodioca muškarci. Slična je situacija i sa
direktorskim mestima u javnim preduzećima i ustanovama gde dominiraju muškarci. I u ovom
segmentu prisutna je vidljiva rodna neravnopravnost. Naime postoje tzv muška direktorska
mesta i ženska direktorska mesta. Naime za žene su obično rezervisana mesta u vrtiću,
eventualno domu kulture, ali ne i u bitnim javnim preduzećima, kao što je npr Direkcija za
urbanizam i izgradnju ili JP Obnova, gde se donose ipak veoma bitne odluke koje se tiču svih
9
Zakon o lokalnim izborima, Član 43.
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
građana i građanki opštine Medveđa. U Upravnim odborima muškarci ponovo dominiraju i čak
ih je 80%. Slična je situacija i što se tiče Mesnih Zajednica, gde su žene minimalno zastupljene.
Osnovno pitanje koje se ovde postavlja je: Koji su razlozi slabog uključivanja žena u donošenje
političkih odluka? Da li je to samo tradicija, da li je to samo obrazovanje, da li su to porodične
obaveze, da li je to nezaintresovanost? Sve su ovo pitanja na koje je u ovom trenutku nemoguće
dati precizne i tačne odgovore. Ovom analizom smo pokušali da kroz dobijanje odgovora na ova
pitanja definišemo uzroke koji su doveli do sadašnje situacije. Tradicija je, po rečima naših
sagovornika i sagovornica, definitivno najveća prepreka uključivanju žena u politički život, jer po
mišljenju mnogih ’’ženama je mesto u kući, da čuvaju decu i da brinu o porodici, ali ne i u
politici’’. Problem obrazovne strukture (koju ćemo posebno obraditi) jeste još jedan od uzroka
manjeg uključivanja žena u procese donošenja odluka. Na kraju tu je i ekonomska zavisnost
odnosno ekonomska nesamostalnost koja dovodi do toga da žene nemaju skoro nikakav
društveni život. A samim tim nekog koga nema onda se on/ona i ne uključuju u procese
odlučivanja. A ako se ne čuje glas žena tamo gde se odlučuje, onda se o interesima žena niko
drugi neće ni brinuti.
Sa druge strane, uključenost žena u rad političkih partija, je isto tako minimalan. Iako ne postoje
zvanični podaci, od naših sagovornika/ca smo dobili informaciju da je vrlo malo aktivnih žena u
radu političkih partija.
Udruženja građana
Kada je u pitanju učešće žena u nevladinim organizacijama ono iznosi oko 20% u rukovodstvu
organizacija. Na osnovu dostupnih podata nije moguće utvrditi na koji način su organizacije koje
se bave pitanjima unapređenja položaja žena i u čijem su rukovodstvu žene podržane od strane
lokalne samouprave. Kriterijum za dodelu sredstava nije precizno određen. Najčešće lokalna
samouprava daje podršku kofinansiranjem projekata za koja udruženja apliciraju kod drugih
donatora, tako da se sredstva dodeljuju po zahtevu.
Ukupno je registrovano 13 udruženja građana.
1. Pokret gorana „Budućnost“- ekologija, zaštita životne sredine,
2. Udruženje građana „Sloboda“- zaštita ljudskih prava,
3. Udruženje građana „Razvoj“ – lokalni ekonomski razvoj, socijalna politika.....
4. Udruženje građana „Goja“- aktivnosti mladih,
5. Udruženje građana „Elan“- prava nacionalnih manjina- Roma,
6. Udruženje građana „Vendlindja“- humanitarna pomoć,
7. Udruženje građana „Špetimi“- kultura, omladina I sport,
8. Kulturni centar – kultura,
9. Ženski centar- domaća radinost i prava žena,
10. Centar za mirovne studije- razvoj demokratije
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
11. Ekološki pokret- zaštita životne sredine, ekologija, ovo udruženje trenutno nije u
funkciji,
12. Udruženje građana “ROM”- prava romsle nacionalne zajednice.
Nemamo podatke o tome u kolikoj meri predstavnici/e udruženja građana uvažavaju princip
rodne ravnopravnosti u okviru svojih aktivnosti. Imajući u vidu podatke i pregled stanja u
drugim opštinama, možemo pretpostaviti da kapaciteti udruženja nisu razvijeni u dovoljnoj
meri, te da je potrebno raditi na njihovom aktivnijem uključivanju u javne rasprave, pripreme
razvojnih i strateških dokumenata, kao i nastojanju da princip rodne ravnopravnost ugrade u
svoje aktivnosti, a žene i muškarce u ciljnu grupu.
Svi ovi podaci ukazuju na to da je uticaj žena u procesima donošenja političkih odluka na
lokalnom nivou minimalan. Samim tim i potrebe i interesi žena ne dolaze do izražaja onda kada
bi trebalo da se donose odluke koje su vezane za zadovoljavanje tih potreba. U narednom
periodu, više pažnje bi trebalo da se posveti realnim potrebama žena, a to će biti jedino moguće
ako se veći broj žena uključi u procese donošenja bitnih odluka.
Ravnopravno i ravnomerno učestvovanje u odlučivanju i u procesima pripreme i donošenja
odluka jeste nešto što predstavlja temelj demokratije, i naravno spada u zagarantovana ljudska
prava. Ostvarivanje prava žena i njihovo podsticanje da se uključe u procese pripreme i
donošenja odluka širi demokratske procese, vodi ka stabilnijoj zajednici u kojoj se potrebe
definišu tako što se u obzir uzimaju zahtevi svih zainteresovanih strana. To sa svoje strane utiče
na transparentnost čitavog procesa pripreme i donošenja odluka i na kraju do pravednije
raspodele resursa i uticaja u društvu.
3. Obrazovanje
’’Svi imaju pravo na obrazovanje.’’10 U Srbiji je osnovno i srednje obrazovanje besplatno, a
osnovno obrazovanje je i obavezno. ’’Jednako pravo na obrazovanje i jednaka dostupnost
obrazovanju osnova su za postizanje jednakih mogućnosti za profesionalnu karijeru i za
ostvarivanje ličnih potencijala kako muškaraca tako i žena. U našem zakonodavstvu nema
diskriminatornih odredbi u zakonima koji uređuju oblast obrazovanja, ali nema ni posebne
rodne osetljivosti, kako u pogledu sadržaja školskih programa tako ni što se tiče jezika.’’ 11
10
11
Ustav Republike Srbije, član 71. stav 1.
Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
I pored zakonskih odredbi, i pored toga što se poprilično puno uradilo na tome da se obezbede
jednake mogućnosti za obrazovanjem žena i muškaraca, ipak i dalje postoje značajne razlike u
obrazovnoj strukturi.
POPIS 1991
10-14
15-19
20-39
40-49
50-59
60-64
65-
NEPISMENI
6
10
72
98
419
328
868
MUŠKARCI
1
6
20
22
52
55
175
ŽENE
5
4
52
76
367
273
693
POPIS 2002
10-14
15-19
20-39
40-49
50-59
60-64
65-
NEPISMENI
6
10
22
16
49
82
741
MUŠKARCI
4
2
10
5
14
6
99
ŽENE
2
8
12
11
35
76
642
Iz gornje dve tabele može se videti da se je struktura nepismenih u značajnoj meri poboljšala, i
da je nepismenost ipak svedena na minimum. Nažalost prilikom izrade ove analize nismo
raspolagali zvaničnim podacima sa poslednjeg popisa, ali možemo da pretpostavimo da se je
trend smanjenja nepismenosti nastavio. Ipak uočljivo je da među nepismenima u ogromnom
procentu dominiraju žene.
Grafikon 5. Obrazovna struktura stanovništva starog 15 i više godina12
685
1000
969
1200
895
1012
1400
1123
1393
1600
ŽENE
1276
MUŠKARCI
800
108
60
127
58
200
177
91
400
255
600
0
Bez školske
spreme
12
1-3 razred
osnovne
škole
Podaci po popisu iz 2002. godine
4-7 razred
osnovne
škole
Osnovno
obrazovanje
Srednje
obrazovanje
Više
obrazovanje
Visoko
obrazovanje
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
Što se tiče obrazovne strukture stanovništva koje je pismeno, ona je više nego nepovoljna što se
žena tiče. Preko 50% žena koje su starije od 15 godina nema ni celokupno osnovno obrazovanje,
dok kod muškaraca dominira osnovno i srednje obrazovanje. Znači, najveći broj žena ne
poseduje nikakvu stručnost, što veoma negativno utiče na kvalitet njihovog života u celini.
Samim tim ove žene su lišene korišćenja savremenih tehnologija, mogućnosti da se
prekvalifikuju (prekvalifikacija se odnosi najčešće na kvalifikovane radnike/ce sa srednjim
obrazovanjem) što u krajnjem slučaju utiče na veliku stopu nezaposlenosti ali i ka tome da one
žene koje i rade obavljaju najprimitivnije i najprostije poslove.
Ovakva obrazovna struktura utiče i na porodicu, i na decu, jer je manja mogućnost da se majke
koje nemaju ni osnovnu školu aktivno uključe u obrazovanje svoje dece, i na kraju tako
neobrazovane žene mnogo lakše prihvataju podređenu ulogu u porodici i u društvu a nažalost
takav svoj stav o životu prenose najčešće i na svoju žensku decu.
U poslednjih desetak godina lokalna samouprava je dosta uradila da škole postanu dostupne
svima. Mreža predškolskih grupa i isturenih odeljenja osnovnih škola skoro u potpunosti
zadovoljavaju potrebe stanovništva. Srednja škola u Medveđi ima veći broj profila koji
poprilično zadovoljavaju zahteve dece za srednjim obrazovanjem. Na kraju otvaranje dva
fakulteta u Medveđi čini više i visoko obrazovanje dostupno velikom broju mladih ljudi, a efekte
rada fakulteta imaćemo tek u narednom periodu, jer ne postoji još uvek rodna statistika
studenata i studentkinja sa teritorije opštine Medveđa na tim fakultetima.
Obrazovne institucije
Obuhvat dece predškolskim obrazovanjem relevantan je ne samo zbog pristupa obrazovanju,
nego i zbog usluga koje lokalna samouprava pruža u cilju postizanja ravnoteže između karijere i
roditeljstva. Imajući u vidu da podaci13 govore da rad u kući i brigu o deci većinom preuzimaju
žena, veoma je važno da li je obezbeđena podrška majkama i očevima.
Nema podataka o obuhvatu dece predškolskim obrazovanjem odnosno o procentu dece
određenog uzrasta koje pohađa vrtiće i predškolske ustanove. Dostupni su samo podaci o
apsolutnom broju dece u vrtićima.
Predškolske ustanove
Uzrast
Devojčice
Dečaci
Predškolska ustanova
„Mladost“
1-3 godine
3 - 5,5 godina
5,5 - 6,6 godina
5
17
28
3
10
16
23
3
Lece
13
Rodna ravnopravnost na lokalnom nivou, Jablanički i Pčinjski okrug, PBILD, 2010.
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
Rujkovac
Gazdare
Negosavlje
Sijarinska Banja
Ravna Banja
5
3
2
6
5
4
4
4
3
2
Veoma je značajan pristup predškolskim ustanovama u okviru priprema za upis u Osnovnu
školu, za decu romske nacionalnosti i decu iz seoskih područja, kako bi imala jednake šanse
prilikom upisa u prvi razred, ali i postizanju uspeha u Osnovnoj školi. Podataka o obuhvatu dece
u predškolskim ustanovama tj.pripremnom programu nema.
U podacima o broju dece u Osnovnim školama nema podataka o broju devojčica i dečaka, kao
ni podaci o eventualnom napuštanju škole pre završenog osmog razreda.
Na teritoriji opštine Medveđa ima ukupno šest Osnovnih škola:
1. „Gornja Jablanica“ u Medveđi koja ima 20 odeljenja i 390 učenika u Centralnoj školi i
isturena Odeljenja u Negosavlju sa 8 učenika, u Retkoceru sa osam učenika i u Maćedoncu sa tri
učenika.
2, „Vladimir Bukilić“ u Tularu sa osam odeljenja i 25 učenika, kao i isturena odeljenja u Gubavcu
sa dva učenika, u Medevcu sa dva učenika i u Čokotinu sa dva učenika,
3, „Zenelj Hajdini“ u Tupalu sa osam odeljenja i 23 učenika, kao i istureno odeljenje u Đulekaru
sa šest učenika,
4, „Partizanski dom“ u Bučumetu sa osam odeljenja i 39 učenika, kao i isturena odeljenja u
Gornjem Bučumetu sa 3 i Rujkovcu sa 8 učenika,
5, „Radovan Kovačević“ u Lecu sa 10 odeljenja i 75 učenika, kao i isturena odeljenja u Gazdaru
sa 15 učenika, u Gornjem Gajtanu sa 4 učenika i Stubli sa pet učenika.
6, „Sijarinska Banja“ u Sijarinskoj Banji sa 17 odeljenja i 66 učenika, kao i isturena odeljenja u
Ravnoj Banji sa 16 učenika, u Svircu sa dva i u Borovcu sa dva učenika
U srednjoj Tehničkoj školi „NIkola Tesla“ u Medveđi ima 18 odeljenja sa 350 učenika, ali takođe
nema podataka o broju devojčica i dečaka. Imajući u vidu podatke na nivou Republike Srbije, o
zastupljenosti učenika i učenica u različitim smerovima – obrazovnim profilima, više je dečaka u
tehničkim školama, dok je devojčica više u gimnazijama, ekonomskim, medicinskim srednjim
školama.
Nemamo podatke o broju devojčica i dečaka sa teritorije opštine Medveđa koji pohađaju
srednje škole izvan teritorije opštine.
ZDRAVLJE INDIKATORI STANJE
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
Ustavom i svim pratećim zakonima koji regulišu oblast zaštite zdravlja, definisano je jednako
pravo na zdravstvenu zaštitu bez obzira na pol. Tri su osnovna načela zdravstvene zaštite u
Srbiji.
Načelo pristupačnosti: koje se ostvaruje obezbeđenjem odgovarajuće zdravstvene zaštite
građanima/kama, koja je fizički, geografski i ekonomski dostupna, odnosno kulturno
prihvatljiva, a posebno zdravstvena zaštita na lokalnom nivou. Načelo pristupačnosti posebno je
bitno za opštinu Medveđa kao nacionalno mešovitu opštinu.
Načelo pravičnosti: se ostvaruje zabranom bilo kakve diskriminacije prilikom pružanja
zdravstvene zaštite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla,
veroispovesti, političkog i drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika,a vrste bolesti,
psihičkog ili telesnog invaliditeta.
Načelo sveobuhvatnosti: se ostvaruje kod svih građana/ki u sistem zdravstvene zaštite, i
obuhvata promociju zdravlja, prevenciju bolesti, ranu dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju.
I pored dobrih zakonskih rešenja, ekonomska kriza, siromaštvo, ratni sukobi kao i negativna
demografija (sa sve više starijim stanovništvom) uticali su da se zdravstvena situacija pogorša.
Mnoga istraživanja pokazuju da građani/ke nemaju dovoljno znanja i shvatanja o značaju
prevencije. Istraživanje Ministarstva zdravlja je pokazalo da je samo 35% žena posetilo
ginekologa u poslednjih godinu dana, dok 7% žena nikada nije posetilo ginekologa.
Grafikon 6. Posete ginekologu 14
70
60
58
50
35
40
30
20
7
10
0
Pre više od godinu
dana
U poslednjih godinu
dana
Nikada nisu bile
UČESTALOST POSETE GINEKOLOGU
Ako se zna da se dva najčešća uzroka razboljevanja i umiranja kod žena (kardio vaskularne i
maligne bolesti) mogu, u znatnoj meri, sprečiti merama primarne prevencije (promocija
14
Istraživanje Ministarstva zdravlja republike Srbije
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
zdravlja, razvijanje zdravih stilova života i slično) i merama sekundarne prevencije (rano
otkrivanje bolesti, naročito bolesti reproduktivnih organa), onda je veoma važno da se u
narednom periodu radi na promociji zdravlja kod žena. I ovo jeste nešto na čemu treba raditi,
ali uzimajući u obzir starosnu, nacionalnu i obrazovnu strukturu žena u opštini Medveđa, za
sprovođenje ovih aktivnosti biće potrebno mnogo više energije, sredstava i vremena kako bi
došli na nivo kojim će se zadovoljiti zdravstvene potrebe žena, nego što je to potrebno u nekim
drugim opštinama.
Grafikon 7. Uzroci smrti kod žena i muškaraca15
Bolesti krvotoka
Tumori
Povrede, trovanja
Ostali uzroci
Bolesti disajnih organa
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
Ž
M
0-14
Ž
M
15-29
Ž
M
30-44
Ž
M
45-59
Ž
M
65 i više
Uzroci smrti kod žena i muškaraca različite starosne dobi RZS
U istraživanju koje je imalo Ministarstvo zdravlja, a čiji rezultati su predstavljeni na gornjem
grafikonu, može se zaključiti da je tumor jedan od osnovnih uzročnika smrti kod žena starosne
dobi 30-60 godina, i da skoro polovina žena umire od raznih maligniteta. Ako se zna da u
malignitetima dominiraju tumor dojke i rak glića materice i ako se zna da rano otkrivanje vodi
uspešnom lečenju i izlečenju, može se zaključiti da je u ovom segmentu sigurno u narednom
periodu moguće postići mnogo bolje rezultate.
15
Podaci RZS
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
U Medveđi je u 2009. godini bilo 150 smrtnih slučajeva a od toga je bilo 19 lica sa
dijagnostifikovanim tumorom kao uzrokom smrti i još 14 osoba sa utvrđenim patogenim
promenama, što znači da je 33 lica umrlo od tumora, i još 89-toro od oboljenja krvotoka.
Nažalost podatke koje smo dobili nisu urodnjeni i ne daju nam broj umrlih muškaraca i žena, ali
na osnovu trendova ipak se može zaključiti da u delu oboljenja od tumora dominiraju žene.
8
4
3
ZNACI PATOLOŠKIH
PROMENA
POVREDE,
TROVANJE
11
BOLESTI
MOKRAĆNIH
ORGANA
89
BOLESTI SISTEMA
ZA VARENJE
BOLESTI NERVNOG
SISTEMA
1
BOLESTI SISTEMA
ZA DISANJE
1
BOLESTI SISTEMA
KRVOTOKA
19
BOLESTI KRVI
TUMORI
UZROCI SMRTI U OPŠTINI MEDVEĐA U 2009. GODINI 16
14
O zdravlju stanovnika/ca opštine brine i stara se Dom Zdravlja Medveđa. On u okviru dela koji
se bavi zdravstvenom zaštitom dece, žena i polivalentne patronaže ima službu koja se bavi
zdravljem žena. Ono što je veoma pozitivno Dom Zdravlja ima usvojenu Strategiju zdravstvene
zaštite na teritoriji opštine Medveđa. U okviru ove Strategije definisana je i misija: ‚‚Dom
Zdravlja je ustanova primarne zdravstvene zaštite i nosilac rada na unapređenju zdravlja svih
stanovnika opštine Medveđa pružanjem kvalitetnih zdravstvenih usluga i prevencije, uz
poštovanje jednakosti u pravu na zdravlje za sve‚‚. U okviru strateškog cilja 1. Unapređenja
preventivnih zdravstvenih programa definisani su sledeći specifični ciljevi:
1.1. Prevencija i rano otkrivanje karcinoma dojke obuhvatom skriningom 85% žena
starosne dobi 45-69 godina u periodu 2012-2015, povećanjem broja pregleda kod
ginekologa za 30% tj sa 2.730 na 3.000 do kraja 2015. godine
1.2. Prevencija i rano otkrivanje karcinoma grlića materice kod žena starosne dobi 2569 godina povećanjem broja ciljanih pregleda na rano otkrivanje karcinoma grlića
materice za po 10 % godišnje, sa 427 u 2010. godini na 600 pregleda godišnje do
kraja 2015. godine i obuhvat skriningom minimum 50% žena ove dobne grupe
jednom u četiri godine u periodu 2012-2015. godina
1.3. Prevencija i rano otkrivanje diabetes melitusa kod osoba sa rizikom od oboljevanja
od ove bolesti tip 2, povećanjem broja sistematskih pregleda za po 10% godišnje
kod lica starijih od 40 godina u periodu 2012-2015. godina
1.4. Prevencija i rano otkrivanje arterijske hipertenzije povećanjem broja sistematskih
pregleda za po 10% godišnje kod lica starijih od 40 godina u periodu 2012-2015.
godina
16
Podaci RZS
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
Ovako definisani prioriteti nam samo govore da su osnovni uzroci smrti kod žena upravo maligni
tumori dojke i grlića materice.
U opštini Medveđa nema ni jednog ženskog sportskog kluba i nema posebnih budžetskih
izdvajanja za ženski sport. Od ukupno pet sportskih klubova žene učestvuju sa oko 10% na
rukovodećim pozicijama i među članovima klubova.
U cilju unapređenja zdravlja žena i promocije zdravih stilova života potrebno je raditi na
promociji ženskog sporta.
5. Nasilje u porodici
Što se nasilja u porodici tiče kao jednog od značajnijih problema sa kojima se žene susreću,
nažalost sem saznanja da ono postoji i da je poprilično izraženo, nema dovoljno pouzdanih
podataka koji bi bili iskoristivi za ovu analizu i koji bi bili pouzdana polazna osnova za konkretne
korake koje treba preduzeti. Neka interna istraživanja pokazuju da je više od 60% žena izloženo
nekom vidu nasilja, ali da najveći broj njih ne želi da o tome govori niti da učestvuje u bilo
kakvoj javnoj anketi i analizi.
Nažalost još jedan od bitnih problema sa kojim smo se suočili tokom izrade ove analize odnosi
se na ne postojanje nacionalne statistike. Zbog toga smo u ovoj analizi sve žene uzeli kao žene
koje imaju slične ili iste probleme, potrebe i želje bez obzira na njihovo versko ili nacionalno
opredeljenje.
Tokom izrаde ove аnаlize i аkcionog plаnа od PS Medveđa smo dobili podаtke da je u periodu
2009 – 2011 bilo 11 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici odnosno da je PS Medveđa
pokrenula krivične prijave protiv 11 osoba za koje se osnovano sumljalo da su izvršili nasilje u
porodici. Po godinama to izgleda ovako
2009. godine 3 prijave za nesilje u porodici
2010. godine 4 prijave za nasilje u porodici i
2011. godine 4 prijave za nasilje u porodici.
Nema podataka o tome kako i na koji način su ove prijave procesuirane.
Od Centrа zа socijаlni rаd smo dobili podatke da je 2011. godine bilo 13 priavljenih slučajeva
nasilja u porodici odnosno 3 porodice i 10 pojedinaca koji su vršili nasilje u porodici. Kada se to
uporedi sa brojem podnetih prijava od strane PS Medveđa a to je 4 podnete prijave onda se
može zaključiti sledeće: dа mnoge žene koje se i odluče dа prijаve preko Centrа nаsilje u
porodici, odustаju od prijаve kаdа im se kаže dа sаm Centаr zа socijаlni rаd bez policije ne može
skoro ništа. Znаči u trenutku kаdа se ženi kojа je žrtvа nаsiljа ukаže dа je nаčin dа se zаštiti tаj
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
dа onа morа dа dа izjаvu u policiji i dа je to jedini nаčin dа policijа reаguje nаjveći broj ženа
odustаne od prijаve.
Ipаk bez obzirа nа nedostаtаk informаcijа, i bez obzirа nа to dа je nаsilje u porodici tаbu temа o
kojoj se mаlo ili nimаlo pričа, ipаk situаcijа se i u tom segmentu pomаlo menjа. Kаmpаnje koje
se rаde nа nаcionаlnom nivou kаo i projekti koje su reаlizovаle OCD iz Lebаnа, su delimično
uticаle dа se podigne nivo svesti kod ženа po pitаnju rodno zаsnovаnog nаsiljа.
Ono što je isto tаko simptomаtično dа se kod nаsiljа u porodici i očevici veomа retko odlučuju
dа prijаve nаsilje, а nаjčešći izgovor je dа su to lični problemi supružnikа u koje ne bi trebаlo
niko dа se mešа.
Centar za Demokratske Aktivnosti Lebane (CDA)
Akcioni plan za rodnu ravnopravnost i unapređenje polozaja žena sa analizom stanja opštine
Medveđa
Izdavač
CDA Lebane
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
Autori/ke
Predrag Stošić
Biljana Nikolić
Konsultantkinje
Višnja Baćanović
Marina Babović
Jelena Višić
Dizajn i prelom teksta
Goran Ivanović
Štampa
"MVM Print" Lebane
Tiraž
200
Nacrt i donošenje Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost i unapredjenje položaja
žena, kao i analiza stanja sprovedeni su u okviru projekta ‚‚Jednak položaj za sve bez obzira na
pol“ koji je podržao zajednički program Ujedinjenih nacija „Održanje mira i inkluzivni lokalni
razvoj“ za jug Srbije (PBILD).
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
Strateški cilj 1. Jednak položaj žena i muškaraca u procesu pripremanja i donošenja odluka na lokalnom nivou
Specifični cilj 1.1. Povećano učešće žena u procesima donošenja odluka
Aktivnosti
Indikator
Indikator Broj odluka u čijem
kreiranju i usvajanju učestvuju žene
Nosioci
Rokovi
Rokovi 2012-2014
Finansiranje u 2012 - izvori
1.1.1. Izrada Odluke o izmenama i dopunama Statuta
Opštine, koji će biti usklađen sa svim zakonima koji definišu
RR (posebno u delu da 30% manje zastupljenog pola treba
da bude uključen u organima odlučivanja)
Broj datih i prihvaćenih
predloga za izmenu
Statuta
Komisija za RR
2013
Opština
1.1.2. Osnaživanje žena koje su članice političkih partija i
podizanje njihovih kapaciteta za učešće u donošenju odluka
kao i uvođenje rodne perspektive u politici.
10 žena aktivnih članica
političkih partija imaju
povećano znanje i
razumevanje pitanja
rodne ravnopravnosti i
uloge žena u odlučivanju
Komisija za RR
2013
Opština, Donatori
Broj održanih treninga i
broj prisutnih
Komisija za RR
2013-2014
Urađena i objavljena
Studija na sajtu opštine
Komisija za RR
2013
1.1.3. Organizovanje tematskih radionica (žene u politici,
žene na mestima odlučivanja, žene kao nezaobilazan činilac
u društvu) koje će imati za cilj da se nivo svesti o značaju
učešća u procesima donošenja odluka kod žena poveća.
1.1.4. Izrada Studije o položaju žena iz dvostruko i
višestruko diskriminisanih grupa i njihovom učešću u
javnom i političkom životu
Opština, Uprava za RR,
Donatori
Donatori, Opština
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
Specifični cilj 1.2. Povećano učešće žena u organima odlučivanja
Aktivnosti
Indikator
1.2.1. Izrada statističke baze svih žena koje su
društveno-politički aktivne (žene na mestima
odlučivanja, žene u političkim partijama, žene u
OCD i drugim organizacijama)
1.2.2. Usvajanje modela i smernica za povećano
učešće žena u organima lokalne samouprave i
drugim institucijama čiji je osnivač lokalna
samouprava
1.2.3. Javne kampanje za povećano učešće žena u
organima odlučivanja
1.3.4. Edukacije i informisanje predstavnika/ca
stranaka o značaju uključivanja žena
Indikator Broj žena u
organima odlučivanja
Nosioci
Rokovi
Rokovi 2012-2014
Finansiranje u 2012 - izvori
Urađena baza
podataka
Komisija za RR
2012
10 žena imenovano ili
postavljeno na
mestima odlučivanja
Komisija za RR
2012 - 2014
Opština
Komisija za RR
2012 - 2014
Opština, Donatori
Komisija za RR
2013-2014
Opština, Donatori
Broj održanih tribina,
javnih skupova, broj
prisutnih žena
Broj održanih
edukativnih
radionica, broj
prisutnih žena
Opština, Donatori
Strateški cilj 2. Unapređenje ekonomskog položaja žena
Specifični cilj 2.1. Povećanje ekonomske samostalnosti žena u porodici i društvu
Indikator Broj žena koje su ekonomski
samostalne
Rokovi 2012-2014
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
Aktivnosti
Indikator
2.1.1. Podsticanje ženskog preduzetništva
Broj novih preduzetnica
2.1.1.1. Kampanja za podsticanje ženskog preduzetništva
2.1.1.2. Organizovanje edukativnih radionica o poslovanju,
otvaranju radnji i prreduzeća, pisanju biznis planova
2.1.2. Donošenje odluke o formiranju opštinskog Fonda za razvoj
ženskog preduzetništva
2.1.3. Mapiranje potencijala i prepreka ženama za zapošljavanje i
pokretanje sopstvenog biznisa
2.1.4. Izrada baze podataka o radno sposobnim ženama po
starosnoj, obrazovnoj, teritorijalnoj strukturi
2.1.5. Podizanje nivoa svesti kod žena iz ugroženih grupa o značaju
njihove ekonomske samostalnosti za bolji kvalitet života
2.1.6. Organizovanje posebnih obuka za žene iz ugroženih grupa, za
pisanje biznis planova i za vođenje sopstvenog posla
2.1.7. Organizovanje posebnih obuka za prekvalifikaciju i
dokvalifikaciju, i donošenje odluke o sufinansiranju obuka za žene iz
ugroženih grupa
Broj tribina, medijskih priloga
i emisija, broj individualnih
razgovora
Broj održanih radionica, broj
žena prisutnih na njima, broj
dodeljenih sertifikata
Broj dodeljenih grantova, broj
žena koji je kod Fonda
aplicirao
Izrađene preporuke i mere
za prevazilaženje prepreka i
iskorišćavanje potencijala
Urađena i dostupna baza
podataka
Broj održanih tribina,
podeljenih letaka, direktnih
razgovora
Broj održanih obuka, broj
dodeljenih sertifikata, broj
otvorenih radnji
Broj obuka, broj datih
subvencija
Nosioci
Rokovi
Finansiranje u 2012 izvori
Komisija za RR,
Nacionalna služba za
zapošljavanje
2012 - 2014
Opština, NSZ, Donatori
Komisija za RR, NSZ
2012 - 2013
Opština, NSZ, Donatori
Komisija za RR, NSZ
2012 - 2014
Opština, NSZ, Donatori
Komisija za RR, Opštinsko
veće
2013 - 2014
Opština, Donatori
Komisija, Savet za
zapošljavanje, NSZ
2012 - 2013
Opština
Komisija za RR, Savet za
zapošljavanje
2012 - 2013
Opština, NSZ, Donatori
Komisija za RR, CZSR, OCD
2012 - 2014
Opština, Donatori
Komisija za RR, Opštinsko
veće, NVO
2013 - 2014
Opština, Donatori
Komisija za RR, Savet za
zapošljavanje, Opštinsko
veće
2013 - 2014
Opština, Donatori
Strateški cilj 3. Unapređenje zdravlja žena u opštini Medveđa
Specifični cilj 3.1. Prevencijom do smanjenja rizika po zdravlje žena
Indikator Broj žena koje vrše
preventivne preglede
Rokovi 2012-2014
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
Aktivnosti
Indikator
3.1.1. Organizovanje edukativnih radionica i programa o zdravim
načinima života kao prevetivnim merama za bolje zdravlje žena
3.1.2. Formiranje mobilnih timova za rano otkrivanje oboljenja
3.1.3. Kampanje za promovisanje značaja zdrave ishrane
3.1.4. Opremanje zdravstvenih ustanova savremenim uređajima za
specijalizovane preglede i dijagnostiku
Održano 10 radionica, broj
žena koje su prisustvovale
radionicama
Formirana 3 mobilna tima,
usvojen plan obilaska i plan
za broj pregleda koji se treba
uraditi, izveštaji mobilnih
timova
Broj održanih tribina, emisija
na lokalnim medijima, broj
podeljenih flajera
Spisak kupljene opreme
3.1.6. Obuka predstavnika/ca romskih udruženja za promociju
reproduktivnog i opšteg zdravlja žena
Broj održanih časova, broj
učenika/ca prisutnih na
časovima
Broj održanih edukacija, broj
lica koja su prošla edukacije
3.1.7. Formiranje mobilnog tima koji će vršiti individualne posete
ženama iz ugroženih grupa
Broj poseta ženama iz
ugroženih grupa
3.1.5. Uvođenje časa u srednjim školama o značaju zdravlja žena
Finansiranje u 2012 izvori
Nosioci
Rokovi
Dom zdravlja, Komisija
za RR
2012 - 2014
Ministarstvo zdravlja,
Budžet opštine i PBILD
Dom zdravlja, Komisija
za RR
2012 - 2014
Ministarstvo zdravlja,
Budžet opštine,
Donatori
Dom zdravlja, Komisija
za RR, OCD
2013 -2014
Opština, Donatori
Dom zdravlja, Komisija
za RR, OCD
2012 - 2014
Ministarstvo zdravlja,
Budžet opštine,
Donatori
Komisijaza RR, Dom
zdravlja, Srednje škole
2013 - 2014
Opština, Donatori
Komisija za RR, OCD
2012 - 2014
Opština, Donatori
Komisija za RR, OCD,
lokalni mehanizam za
prevenciju zdravlja
2012 -2014
Opština, Donatori
Strateški cilj 4. Ravnopravan pristup obrazovanju
Specifični cilj 4.1. Stvaranje preduslova i uslova za ravnopravan pristup obrazovanju
Aktivnosti
Indikator
Indikator Broj žena koje su završile
željenu školu, broj žena koje su prošle
obuke za doškolavanje
Nosioci
Rokovi
Rokovi 2012-2014
Finansiranje u 2012
– izvori
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
4.1.1. Aktivnosti na prevazilaženju rodnih stereotipa pri izboru
zanimanja
Rezultati analiza škola u
osnovnoj, srednjoj i na fakultetu
4.1.2. Izrada baze podataka o obrazovno – starosnoj strukturi žena
Dostupna baza podataka
4.1.3. Organizovanje javnih kampanja kojim će se podići nivo svesti
kod žena o značaju permanentnog obrazovanja za njen bolji i
kvalitetniji život
Broj tribina, okruglih stolova,
održanih individualnih
razgovora
Broj žena koje su prošle
edukaciju, broj dodeljenih
diploma.
Broj dodeljenih stipendija, broj
devojaka koje su dobile
stipendiju
Broj održanih radionica,
individualnih razgovora
Broj održanih treninga, broj
nastavnog osoblja prisutnih na
treninzima
4.1.4. Organizovanje edukacija za žena koje su napustile obrazovanje
ili su nepismene
4.1.5. Donošenje opštinske odluke o stipendiranju studenata, s tim da
se vodi računa o rodnoj ravnopravnosti
4.1.6. Podizanje nivoa svesti kod roditelja (posebno romske
nacionalnosti) o značaju obrazovanja koje ono ima za decu
4.1.7. Podizanje nivoa znanja kod obrazovnog kadra, o značaju
obrazovanja za oba pola
Komisija za RR,
prosvetne institucije,
školska uprava
Komisija za RR,
osnovne i srednje
škole, OCD, NSZ
Lokalni mehanizmi za
RR, OCD, NSZ
2012 - 2014
Budžet opštine, Donatori,
Ministarstvo prosvete
2012 - 2014
Opština, Donatori
2013 - 2014
Opština, Donatori
Osnovna škola, školska
uprava
2013 - 2014
Budžet opštine, Donatori,
Ministarstvo prosvete
Komisija za RR,
Opštinsko veća
2013 - 2014
Budžet opštine, Donatori
CZSR, Osnovne i
srednje škole, OCD
2013 - 2014
Opština, Donatori
Lokani mehanizmi za
RR, OCD
2013 - 2014
Opština, Donatori
Strateški cilj 5. Bolja bezbednost žena u porodici i društvu
Specifični cilj 5.1. Unapređenje mera za prevenciju i zaštitu dece i žena žrtava nasilja
Aktivnosti
Indikator
Indikator Broj žena koje su dobile
podršku i zaštitu od nasilja
Nosioci
Rokovi
5.1.1. Izrada Strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad decom i
ženama u porodici
Broj žena koje su prijavile
nasilje, broj intervencija
nadležnih organa
Komisija za RR, CZSR,
PS Medveđa, OCD
2013 - 2014
5.1.2. Usvajanje zajedničkog protokola o saradnji svih nadležnih
intitucija na prevenciji nasilja u porodici
Usvojen jasan protokol,
uspostavljeni kanali
Komisija za RR, CZSR,
PS Medveđa, OCD,
2012 - 2014
Rokovi 2012-2014
Finansiranje u 2012 izvori
Budžet
opštine,
Donatori,
Ministarstvo za rad i
socijalnu politiku
Budžet
opštine,
Donatori,
AKCIONI PLAN ZA RODNU RAVNOPRAVNOST 2012 - 2014
OPŠTINA MEDVEĐA
komunikacije
tužilaštvo
5.1.3. Kontinuirana obuka zaposlenih za postupanje u slučajevima
nasilja
Broj sprovedenih obuka, broj
prisutnih na obukama
Komisija za RR
2013 -2014
Ministarstvo za rad i
socijalnu politiku
Budžet
opštine,
Donatori
5.1.4. Podizanja svesti informisanosti, kao i informacije o uslugama
koje institucije pružaju i kome može da se prijavi nasilje
Broj tribina, okruglih stolova,
medijskih nastupa,
Komisija za RR, CZSR,
PS Medveđa
2013 - 2014
Budžet
Donatori
5.1.5. Jačanje sveti kod mladih o rodno zasnovanom nasilju u
cilju prevencije nasilja u budućnosti
Broj održanih javnih časova u
osnovnim i srednjim školama
5.1.6. Podizanje nivoa znanja o rodno zasnovanom nasilju kod
romkinja
Broj radionica, smanjen broj
ugovorenih brakova.
Izdvojena aproprijacija u
Budžetu opštine za
sufinansiranje rada sigurne
kuće
5.1.7. Donošenje odluke o sufinansiranju regionalne sigurne kuće za
žene žrtve nasilja
Komisija za RR, OCD,
osnovne i srednje
škole
Komisija za RR,
Romske OCD
Komisija za RR,
Opštinsko veće, OCD
opštine,
2012 - 2014
Opština, Donatori
2013 - 2014
Opština, Donatori,
Nadležna ministarstva
2013 - 2014
Opština, Donatori
Download

RAZLIČITI ASPEKTI STANJA - Centar za Demokratske Aktivnosti