Centar za orijentaciju društva – COD
Disability Rights Promotion International
IZVEŠTAJ MONITORINGA MEDIJA
Projekat: Monitoring primene UN Konvencije o pravima
osoba sa invaliditetom u Srbiji
Avgust 2013.
ZASLUŽNI
Autor:
Sonja dr Vasić
Saradnici:
Goran Lončar
Radoš Keravica
Miloš Milovanović
Logistička i tehnička podrška:
Bojana Glušac
Jovan Kuzić
Urednik:
Goran Lončar
Ovaj izveštaj nastao je u saradnji sa D.R.P.I. York Univerzitetom iz Toranta uz podršku
Švedske međunarodne agencije za razvoj (SIDA)
2
SADRŽAJ
I. UVOD ……………………………………………………………………………... 8
II. TEME IZVEŠTAVANJA ………………………………………………………...
Zapošljvanje osoba sa invaliditetom …………………………………………….
Socijalna zaštita ………………………………………………………………….
Pristupačnost …………………………………………………………………….
Medicinska zaštita …………………………………………………………….....
Obrazovanje ……………………………………………………………………..
Ostalo ……………………....................................................................................
11
11
14
16
18
19
21
III. RASPORDE ČLANAKA U NOVINAMA ……………………………………...
23
IV. ANALIZA ILUSTRACIJA ……………………………………….......................
25
V. PODTIPOVI INVALIDNOSTI …………………………………………………..
28
VI. UKRŠTENE TEME ……………………………………………………………... 30
VII. POVODI ZA PISANJE O INVALIDNOSTI ………………………………....... 32
VIII. IZVOR INFORMACIJA ………………………………………………………. 32
IX. TERMINOLOGIJA ……………………………………………………………...
39
X. KONCEPTUALNI OKVIR ČLANKA (MODELI INVALIDNOSTI) ………......
42
XI. PREPRORUKE ………………………………………………………………….. 49
XII. DODACI ………………………………............................................................... 54
XII. BIBLIOGRAFIJA ………………………………………………........................
55
3
SAŽETAK
Ovaj izveštaj je deo projekta nadgledanja ljudskih prava osoba sa invaliditetom u Srbiji
koji je koristio D.R.P.I1 metodologiju. Centar za orijentaciju društva - COD Srbija bio je
lokalni partner zadužen za koordinaciju projekta, osmišljenog da bude participativni
proces monitoringa koji uključuje organizacije osoba sa invaliditetom i druge kreatore
politike invalidnosti u Srbiji. D.R.P.I. metodologija smatra monitoring medija za jednu od
tri glavne komponente koje objektivno odražavaju stanje prava osoba sa invaliditetom u
nekoj zemlji.
Pratili smo članke izašle u periodu od septembara 2012.godine do juna 2013.godine, u
štampanim medijima u Srbiji, gde su elektronski prepoznate ključne reči: invalid2, osoba
sa invaliditetom. Ukupno je pregledano 900 članaka, a za potrebe ovog izveštaja
statistički je obrađeno 350 članaka. Uzorak je odabran po principu analize materijala u
ograničenoj vremenskoj sekvenci ukupno praćenog perioda (obrađeni su svi članci
štampani od 04.04.2013. do 11.06.2013. godine).
Vodeći rezultat našeg monitoringa je da štampani mediji u Srbiji imaju trend postepene
tranzicije iz medicinskog, herojskog i milosrdnog modela ka modelu ljudskih prava. U
prilog ovoj proceni govori to što je zapošljavanje najčešća tema koja se obrađuje u vezi
invalidnosti. Ova tema implicira da su osobe sa invaliditetom sposobne da doprinose
društvu, a ne samo da budu pasivni primaoci socijalnih davanja. Ostale teme koje su
najčešće obrađivane bile su: socijalna zaštita, medicinska zaštita, obrazovanje i
pristupačnost.
Jezik koji se koristi je sve više u duhu UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom,
tako da je polovina članaka konzistentno koristila izraz osoba sa invaliditetom, dok je u
sličnom izveštaju iz 2006. godine termin invalid bio dominantan. Zastupljenost
pežorativne terminologije je zanemarljiva.
Iako tema invalidnosti retko zauzima vodeće naslove u štampi, povremeno se o
invalidnosti pojavljuju redakcijski prilozi koji su u duhu modela ljudskih prava i
analitički pristupaju prioritetnim pitanjima za osobe sa invaliditetom kao što su
obrazovanje i zapošljavanje.
Najčešći povodi za pisanje o invalidnosti su takođe u vezi sa svetskim danima vezanim za
ljudska prava, posebno uz pravo na zdravlje. Što se tiče modela u kome su napisani, sa
57% članaka napisanih u modelu ljudskih prava, možemo reći da postoji jasan trend
premeštanja težišta shvatanja invalidnosti od pitanja dobre volje i sažaljenja ka
prihvatanju stava da su nosioci vlasti na svim nivoima dužni da stvaraju jednake
mogućnosti za sve.
1
D.R.P.I. Disability Rights Promotion International / Međunarodna promocija prava u oblasti invalidnosti
Iako je politički nekorektan, termin invalid je korišćen kao ključna reč za identifikaciju članaka koje smo analizirali,
imajući u vidu nalaze prethodnih monitoringa medija koji su ukazivali na njegovo masovno korišćenje.
2
4
Drugi bitan nalaz ovog izveštaja je da i dalje glavni izvor informacija o invalidnosti za
novinare predstavljaju osobe bez invaliditeta: donosioci odluka, stručnjaci i osobe sa
visokim kredibilitetom u društvu (donatori, umetnici, poznati sportisti, verski lideri).
Autentičan glas pojedinaca sa invaliditetom se retko čuje. Nešto češće se oglašavaju
organizacije osoba sa invaliditetom, promovišući uglavnom pristup invalidnosti kao
pitanju ljudskih prava. Zbog ove tendencije depersonalizovane slike o invalidnosti, još se
teško razbijaju klišei o osobama sa invaliditetom kao “drugačijim”, bilo u pravcu da su
superheroji ili vredni žaljenja. Takođe se zbog ovoga na površinu ne probijaju teme koje
su od strane osoba sa invaliditetom označene kao bitne, a to su nedostatak mogućnosti
uključivanja u glavne životne tokove (korišćenje javnih usluga, druženje, rekreacija,
informisanje) o čemu u štampi nema dovoljno priloga.
Uvažavajući činjenicu da su domaći mediji učinili pozitivne pomake u prihvatanju
modernog pristupa invalidnosti, ovaj izveštaj ukazuje na pravce koji vode daljem jačanju
uloge medija u promociji socijalnog modela invalidnosti. Potrebno je ojačati partnerstvo
između medija i organizacija osoba sa invaliditetom kroz zajedničke edukacije i užu
saradnju. Da bi se modeli dobrih praksi u ovoj oblasti dovoljno istakli i proširili, bilo bi
korisno da se organizuje regionalni skup na temu “Mediji i invalidnost u procesu
socijalne tranzicije u Jugoistočnoj Evropi” gde bi se između ostalog, prikazali nalazi
monitoringa medija u ostalim zemljama u regionu (Crna Gora, Bosna i Hercegovina i
Moldavija) koje su učestvovale u D.R.P.I. Projektu holističkog izveštavanja o stanju
prava osoba sa invaliditetom.
5
LISTA SKRAĆENICA I MANJE POZNATIH POJMOVA
COD - Centar za orijentaciju društva - neprofitna, nevladina organizacija sa sedištem u
Beogradu, ima mandat da radi na podizanju i promociji kapaciteta lokalnih aktera u
Republici Srbiji i jugoistočnoj Evropi tokom tranzicionog perioda u interesu
obezbeđivanja uslova da marginalizovane grupe uživaju ljudska prava, jednake
mogućnosti i slobode.
Disability Monitor Initiative for south east Europe (DMI SEE) - inicijativa pokrenuta
od strane Handicap International - Regionalne kancelarije za jugoistočnu Evropu kao
podrška skupljanju i širenju informacija od značaja za osobe sa invaliditetom u ovom
regionu (godišnji izveštaji, publikacije i drugi istraživački prilozi na temu invalidnosti).
Ova inicijativa se zasniva na istraživanju sa terena, uz učešće osoba sa invaliditetom,
pružaoca usluga, članova civilnog društva i donosioca odluka. Konačni cilj inicijative je
da služi kao sredstvo za izveštavanje o najvažnijim pitanjima za osobe sa invaliditetom i
time regionalno doprinosi jačanju ključnih aktera u oblasti invalidnosti. Od 2010 godine
moderator incijative je COD.
Diskriminacija - Diskriminacija je drugačije postupanje prema pojedincima bazirano na
predrasudama zbog pretpostavljene ili stvarne pripadnosti nekoj grupi ili kategoriji.
DRPI - Disability Rights Promotion Intrernational- Promocija prava u oblasti
invalidnosti- Medjunarodni Projekt pokrenut sa ciljem da se uspostavi sveobuhvatan i
odrziv sistem nadziranja ljudskih prava osoba sa invaliditetom na globalnom nivou.
Holistički - Celovit, sveobuhvatan, svestran
Inkluzivno obrazovanje - Model obrazovanja u kome svi učenici pohađaju školu i
prihvaćeni su u školama najbliže svome mestu stanovanja, u redovnim razredima
vršnjaka, uz podršku da uče, doprinose i učestvuju u svim aspektima školskog života.
Monitoring - Nadgledanje ili monitoring znači posmatranje situacije, praćenje i
izveštavanje o uočenom, kao i o izvučenim zaključcima.
NSZ - Nacionalna služba za zapošljavanje
OSI - Osoba sa invaliditetom
OOSI - Organizacija osoba sa invaliditetom
Patronizirajući stav - Štititi nekoga iz pozicije nadmoćnosti
Socijalni model invalidnosti - U socijalnom modelu invalidnosti naglašava se da osobe
sa invaliditetom nisu onemogućene zbog svojih oštećenja nego zbog socijalnih,
ekonomskih i drugih prepreka u okruženju koje ih ometaju da učestvuju na ravnopravnoj
6
osnovi sa ostalima. Invalidnost se ne posmatra više kao medicinski problem pojedinca
nego kao društveni problem.
Stereotip - Široko rasprostranjena i vrlo pojednostavljena slika ili ideja o grupi ljudi
Troškovi invalidnosti - Obuhvataju lepezu kratkoročnih i dugoročnih ekonomskih
ulaganja koja imaju značajan uticaj na blagostanje osoba sa invaliditetom, njihovih
porodica i društva, a dosta ih je teško proceniti. Preciznije, radi se o zbiru neposrednih
troškova vezanih za invalidnost (npr. kupovina pomagala), posrednih troškova koji se
tiču najboljeg načina da se osoba nosi sa svojim invaliditetom (npr. kupovina stana u
prilagođenoj okolini ili pogodnijoj klimatskoj zoni) i dugoročnih troškova koji se odnose
na mogućnost privređivanja i ekonomisanja što može biti negativno uslovljeno
invalidnošću (npr. teškoće osobe sa invaliditetom u napredovanju na poslu ili potreba za
plaćanjem osoba koje održavaju domačinstvo).
UN Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom - Dokument Ujedinjenih nacija koji
predstavlja najviši međunarodni zakonodavni akt u oblasti prava osoba sa
invalididitetom. Usvojen u Skupštini UN 13. 12. 2006. godine, stupio na snagu 3.05.2008
godine. Republika Srbija je potpisala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i
Opcioni protokol 17. decembra 2007. godine a ratifikovala 31. jula 2009. godine
(“Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori", br. 42/2009 od 2.06.2009).
7
I.
UVOD
Značaj medija u formiranju stava javnosti prema osobama sa invaliditetom
Mediji u današnjem svetu imaju vrlo značajan uticaj na informisanje ljudi i na formiranje
njihovih stavova i sistema vrednosti. U tom kontekstu se medijska slika o osobama sa
invaliditetom pokazala kao faktor koji značajno modeluje odnos javnog mnjenja prema
pravima osoba sa invaliditetom. Javno mnjenje, zavisno od stepena razvoja, može da
bude veliki faktor podsticaja ili ometanja za osobe sa invaliditetom koje su, u ovom
momentu, na globalnom nivou, u ubrzanom procesu sticanja ravnopravnosti pristupa
resursima koji stoje na raspolaganju ostalim građanima. Značajan podsticaj
međunarodnim naporima osoba sa invaliditetom da se izbore za ravnopravnost u svim
aspektima života dala je UN Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom koja je stupila
na snagu 2008. godine. Srbija je ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa
invaliditetom i donela Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa
invaliditetom ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 42/2009). Država je podnela
inicijalni izveštaj o sprovođenju Konvencije (2012. godine) dok je civilni sektor u
procesu podnošenja alternativnog izveštaja UN Komitetu za ovu Konvenciju i pravi je
moment da se uradi celovit presek medijskog pristupa segmentima života koje
Konvencija apostrofira kao najznačajnije za uživanje prava osoba sa invaliditetom.
Monitoring medija je deo projekta monitoringa prava osoba sa invaliditetom u Srbiji koji
je kolaborativni projekat podržan od strane Jork Univerziteta iz Toronta i Švedske
međunarodne agencije za razvoj (SIDA). Projekat koristi pristup invalidnosti baziran na
ljudskim pravima u nadgledanju ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom, odnosno
sistemske diskriminacije i socijalne isključenosti osoba sa invaliditetom, te njihove
izloženosti siromaštvu, nezaposlenosti, raznim formama diskriminacije i nejednakosti.
Metodologija na kojoj se monitoring zasniva je D.R.P.I metodologije holističkog
monitoringa ljudskih prava osoba sa invaliditetom, koja obuhvata monitoring ličnih
iskustava pojedinaca sa invaliditetom, sistemski monitoring zakona, politika i programa
koji se odnose na invalidnost i monitoring medija. Monitoring medija vršen je uvidom u
članke o invalidnosti i osobama sa invaliditetom koji su se pojavili u štampanim
medijima u Srbiji u periodu od 9 meseci (septembar 2012 - jun 2013. godine). Izdvojili
smo reprezentativan uzorak od 350 članaka koje smo detaljnije statistički obradili u
skladu sa smernicama D.R.P.I. metodologije za monitoring medija. Naš cilj je bio da
uočimo teme koje novinari najčešće pokrivaju kada pišu o pitanjima od značaja za osobe
sa invaliditetom i da procenimo koji stav prema invalidnosti štampani mediji plasiraju
javnosti. Takođe smo želeli da analiziramo jezik invalidnosti koji je u upotrebi u štampi,
te koliko se čuje autentični glas osoba sa invaliditetom. Ukratko, želeli smo da steknemo
sliku tipične osobe sa invaliditetom u Srbiji koju mediji grade svojim prilozima o ovoj
grupaciji građana.
8
Metodologija
Izveštaj je nastao praćenjem članaka u kojima se pominju ključne reči za ovu temu:
invalidnost, osoba sa invaliditetom, invalid itd. a koji su izašli u štampanim medijima u
Republici Srbiji u posmatranom periodu. Članci su izdvojeni u saradnji sa agencijom za
praćenje medija putem softverske obrade članaka na osnovu ključnih reči. Autor izveštaja
imao je zadatak da pročita i analizira izdvojene članke (u ukupnom broju od 900
članaka) u kojima se kao glavna ili kao sporedna tema pojavljuje invalidnost i da
odgovori na sledeća pitanja:
• koje teme dominiraju u štampi kada je reč o osobama sa invaliditetom,
• koji pristup identifikovanim temama mediji promovišu,
• koji jezik novinari koriste kada pišu o invalidnosti,
• u kojoj meri mediji daju prostor samim osobama sa invaliditetom da se svojim
rečima obrate javnosti,
• kakav vizuelni utisak o invalidnosti mediji šire,
• koliki se značaj daje invalidnosti u člancima gde je invalidnost sekundarna tema i
na kraju
• koji su najčešći povodi objavljivanja članaka o invalidnosti.
Medijski monitoring je bio sastavni deo holističkog izveštaja koji objedinjuje tri ključna
elementa za monitoring ljudskih prava osoba sa invaliditetom prema D.R.P.I.
metodologiji: 1) goruće probleme identifikovane iz ugla osoba sa invaliditetom koje su
intervjuisane u sklopu D.R.P.I. projekta monitoringa ljudskih prava osoba sa
invaliditetom, 2) postojeća sistemska rešenja koja se odnose na goruće probleme i 3)
medijski monitoring.
D.R.P.I holistički model monitoring
Iako je za potrebe holističkog izveštaja uzet u obzir ukupan broj članaka (900), za
statističku i ostalu obradu na kojoj se bazira Izveštaj o medijskom monitoringu, uzet je u
obzir uzorak od 350 članaka koji su se u medijima pojavili u periodu od 04.04.2013. do
11.06.2013. godine. Rukovodili smo se namerom da u detalje sagledamo izveštavanje o
invalidnosti u ograničenoj vremenskoj sekvenci ukupno praćenog perioda, smatrajući da
to daje reprezentativnu i zaokruženu sliku ukupnog uzorka.
Lista medija čiji su prilozi obrađivani nalazi se odeljku DODACI, u tabeli 1.
Moramo takođe da naglasimo da smo nalaze monitoringa medija uporedili sa izveštajem
koji je 2006. godine proizveden od strane Monitoring inicijative za praćenje pitanja
9
invalidnosti u Jugoistočnoj Evropi podržane od strane Handicap International Regionalna Kancelarije za Jugoistočnu Evropu, pod naslovom:“Invalidnost u štampi:
kako se invalidnost i osobe sa invaliditetom prikazuju u štampanim medijima u Bosni i
Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji u 2006. godini“3. Oslanjali smo se takođe i na Izveštaje o
zapošljavanju osoba sa invaliditetom iz 2011 i 2012 godine, koji su posebno obrađivali
medijski aspekt vezan za temu zapošljavanja osoba sa invaliditetom.4 Interesantno je
napomenuti da je Izveštaj o zapošljavanju osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji iz
2012. godine, u delu koji analizira medijsku sliku na temu zapošljavanja osoba sa
invaliditetom, takođe koristio za polazišnu osnovu Izveštaj Disability Monitor Initiative
iz 2006.godine.
Na ovaj način mogli smo da uočimo trendove medijskog pokrivanja invalidnosti kroz
nekoliko preseka tokom perioda od 7 godina u Srbiji.
3
Disability in the press: How disability and people with disabilities are depicted in print media in Bosnia and
Herzegovina, Montenegro and Serbia in 2006. Izveštaj se može naći na: http://www.disabilitymonitorsee.org/index.php?option=com_content&view=article&id=46&Itemid=37
4
Izveštaj o zapošljavanju osoba sa invaliditetom 2011 i 2012, Disability Monitor Initiative SEE. Izveštaj se može naći
na: http://www.disabilitymonitor-see.org/index.php?option=com_content&view=article&id=5&Itemid=2
10
II.
TEME IZVEŠTAVANJA
ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM
Daleko najveća medijska pažnja trenutno se posvećuje zapošljavanju osoba sa
invaliditetom. Čak četvrtina članaka bavi se ovom tematikom. Akcentirano je
zapošljavanje osoba sa invaliditetom na slobodnom tržištu rada uz programe aktivnog
zapošljavanja koji su utemeljeni u Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju
osoba sa invaliditetom.5 U nešto manjem obimu, u štampi se govori o posebnim oblicima
zapošljavanja i radnog angažovanja (preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i
zapošljavanje osoba sa invaliditetom, radni centri i socijalna preduzeća i organizacije), te
o radu osoba sa invaliditetom u nevladinom sektoru. Najčešće se povodom tema
zapošljavanja osoba sa invaliditetom oglašavaju Nacionalna služba za zapošljavanje
(NSZ), opštinski organi uprave, poslodavci i nevladine organizacije.Većina članaka iz
ove grupe je napisana u modelu ljudskih prava. Novinari o ovoj temi pišu analitički, a
jezik koji koriste je većinom politički korektan.
„Bolja zakonska rešenja“- Zrenjanin, 07.06.2013.
„Trening za mlade sa invaliditetom“- Subotičke novine, 07.06.2013.
„Radna mesta u salonu za masažu“- Danas, 05.06.2013.
„Žele da zaposle 4 lica sa invaliditetom“ – Narodne novine, 23.05.2013.
„Dodeljeni setifikati osobama sa invaliditetom“- Danas, 17.05.2013.
„Do posla i stariji od 45 godina“- Dnevnik, 09.05.2013.
Dokaz koliko je zapošljavanje u vrhu interesovanja medija za temu invalidnosti nalazimo
i u tome što su dva članka o osobama sa invaliditetom kojima je redakcija dala prostor u
rubrici Uvodnik posvećena upravo zapošljavanju. Diskriminacija na polju rada i
zapošljavanja osoba sa invaliditetom je takođe našla svoje mesto u Redovnom godišnjem
izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti iz 2012. godine6. U izveštaju se kaže da su
osobe sa invaliditetom uputile najveći broj pritužbi, (ukupno 76 ili 19,2%) od svih
pritužbi prispelih tokom 2012. godine. Iako se u generalno gledano, najveći dio pritužbi
odnosio na oblast rada i zapošljavanja, osobe sa invaliditetom najčešće su se žalile na
diskriminaciju prilikom pružanja javnih usluga ili pri korišćenju objekata, zatim u
postupku pred organima javne vlasti i na trećem mestu u procesu rada i zapošljavanja.
Dat je i primer osobe sa invaliditetom koja se žalila na postupanje službenika Nacionalne
službe za zapošljavanje u procesu prijave na evidenciju.Nije joj omogućeno korištenje
usluge tumača za znakovni jezik i imala je ponižavajući tretman. Poverenik je u svojoj
preporuci zatražio od Nacionalne službe za zapošljavanje da se pismeno izvine osobi sa
invaliditetom i da preduzme sve neophodne mere kako bi obezbedila da svim osobama sa
invaliditetom, prilikom korišćenja usluga NSZ, bude omogućen postupak koji uvažava
individualne specifičnosti i sprečava svaki oblik posredne ili neposredne diskriminacije.
5
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, " Službeni glasnik RS” br. 36/2009 od
15.05.2009. godine
6
Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti
http://www.ravnopravnost.gov.rs/rs/извештаји/извештаји
11
U nastavku dajemo primer kako mediji analitički obrađuju oblast rada i zapošljavanja
osoba sa invaliditetom.
Članak br1: Dnevni list Danas, 24.04.2013.
PROGRAMI PODRŠKE ZAPOŠLJAVANJU
U cilju podsticanja i pružanja podrške u zapošljavanju osoba sa invaliditetom Nacionalna
služba za zapošljavanje sprovodi mere i programe profesionalne rehabilitacije,organizuje
i učestvuje u proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja i realizuje mere aktivne
politike zapošljavanja za nezaposlene osobe prijavljene na evidenciji i poslodavce koji
zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Nacionalana služba je počela realizaciju aktivnih
mera zapošljavanja u 2013. godini, a trenutno je otvoreno 11 javnih poziva, od čega tri
namenjena podstica nju zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Sredstva za ove namene, u
iznosu od 700 miliona dinara, biće obezbeđena iz Fonda za profesionalnu rehabilitaciju i
podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom. U mere programa koje sprovodi NSZ u
cilju podsticanja zapošljavanja osi u 2012.godini uključeno je oko 6.300 osoba sa
invaliditetom.
,,Programska orijentacija je i ove godine ista kao i predhodne. Objavljen je javni poziv
za organizaciju javnih radova na kojima se angažuju osobe sa invaliditetom u cilju
zapošljavanja , očuvanja i unapređenja njihovih radnih sposobnosti , kao i ostvarivanja
određenog društvenog interesa. Javni radovi se mogu sprovoditi u oblastima: socijalnih,
humanitarnih i kulturnih delatnosti, održavanja i zaštite životne sredine i prirode,
održavanja i obnavljanja javne infrastrukture. Plan je da se u ovaj program uključi oko
1600 osoba sa invaliditetom, što premašuje prošlogodišnju realitaciju od oko 1300
angažovanih osoba.’’kaže Vanja Zlatković, rukovodilac centra za profesionalnu
rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom NSZ. Po njenim rečima, Nacionalna
služba za sprovodi i program subvencije zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog
iskustva.
I ove godine za subvencije mogu konkurisati poslodavci koji na neodređeno vreme
zapošljavaju osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva i to u visini minimalne zarade
utvrđene u skladu sa propisima o radu, u trajanju od 12 meseci. Osobe sa invaliditetom
mogu biti uključene u program subvencija za novo zapošljavanje koje se dodeljuje
poslodavcima radi zapošljavanja nezaposlenih lica koje se vode na evidenciji Nacionalne
službe za zapošljavanje.
,,Subvencija se odobrava u jednokratnom iznosu poslodavcima koji zapošljavaju do 50
nezaposlenih lica, odnosno 19 nezaposlenih lica, kada poslodavac zapošljava osobe sa
invaliditetom. Visina subvencija je ista kao i prošle godine i kreće se od 150 do 400
hiljada dinara u zavisnosti od razvijenosti opštine u kojoj je sedište poslodavaca i od
broja lica koje se zapošljavaju.’’ Napominje Zlatković i podseća da NSZ sprovodi i mere
koje podrazumevaju refundaciju troškova podrške osobama sa invaliditetom koje se
zapošljavaju pod posebnim uslovima.
Skupština Srbije usvojila je i izmene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i
zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji predviđa obavezu poslodovaca koji ne zaposli
osobu sa invaliditetom da uplati iznos od 50 odsto prosečne zarade po zaposlenom u
Srbiji prema poslednjim objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove
statistike za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio. Usvojenim izmenama je
utvrđena visina subvencija zarade kod zapošljavanja na neodređeno vreme osoba sa
12
invaliditetom bez radnog iskustva u iznosi od 75 odsto ukupnih troškova zarade sa
pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa
minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu.
Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Jovan Krkobabić naveo je u skupštinskoj
raspravi o novim zakonskim rešenjima da je njihov cilj veća podrška države preduzećima
koje zapošljavaju tu populaciju.
Situacija na tržištu rada se, usled ekonomske krize, pogoršala u većini evropskih zemalja
uključujući i Srbiju. Tokom perioda recesije posebno je važno da politika zapošljavanja
bude efikasnija, efektivnija i ciljana. Projekat ,,Podrška kreiranju politike zapošljavanja
zasnovanom na podacima’’ koji se finansira iz predpristupne pomoći Evropske unije
(EU IPA 2011) ima za cilj da pomogne institucijama na tržištu rada u Republici Srbiji
kako bi bolje planirale aktivne mere zapošljavanja i odgovorile na izazove i potrebe
tržišta rada.
Ministarstvo rada,zapošljavanja i socijalne politike, Nacionalna služba za zapošljavanje i
Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, a u saradnji sa Projektom, na nacionalnoj
konferenciji za medije i predstavnike poslodavaca predstavili su dva izuzetno važna
istraživanja sa poslodavcima u Srbiji, koji će početi u aprilu 2013.godine: anketa
poslodavaca i istraživanje o zanimanjima. Oba istraživanja su od izuzetne važnosti za
dalji razvoj nacionalne politike zapošljavanja i za postizanje bolje usklađenosti između
javnih intervencija i potreba poslodavaca.
,,Istraživanja će predstavljati dobru bazu za kreiranje politika zapošljavanja i obrazovanja
kako bi se izašlo u susret pravim potrebama tržišta rada, kao i razvoj i unapređenje
ljudskog kapitala kroz dodatno obrazovanje i obuke. Prioritet je uspostavljanje prognoza
na tržištu rada i ažuriranje Nacionalne klasifikacije zanimanja,’’ naglasio je Zoran
Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike. On je
podsetio da će više od 10.000 preduzeća biti uključeno u istraživanja- neke od njih će
posetiti i anketirati savetnici Nacionalne službe za zapošljavanje, dok će od nekih biti
zatraženo da odgovore u elektronskoj formi na upitnike.
Apsolutni šampion po broju priloga na jednu temu bio iz kategorije članaka o
zapošljavanju i radu osoba sa invaliditetom (praćenje štrajka u preduzeću za
profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalida „Šumadija“ Kragujevac). Članaka
koji su pratili ovaj štrajk je u periodu istraživanja bilo ukupno 22, u raznim časopisima.
Model u kome su bili napisani varira od izrazito senzacionalističkog i milosrdnog do
modela ljudskih prava. Ovo dokazuje da nije tema ta koja diktira stav nego novinarska i
urednička svest i saznanja o savremenom shvatanju invalidnosti.
Članak br2: Dnevni list Blic, 04.06.2013
INVALIDI U KRAGUJEVCU ŠTRAJKUJU 65 DANA
KRAGUJEVAC-Većina invalida zaposlenih u Šumadija DES-u štrajkuje već 65 dana i
zahteva islatu 13 zarada koje im se duguju od 2011. do maja 2013. godine Milan
Miladinović, direktor preduzeća, kaže da niko iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja ne
reaguje, nema novca, nema ni posla. Do 30. juna 2014.godine ,,Šumadija'' će izgubiti
status preduzeća u rekonstrukciji i tada će ostati samo preduzeća sposobna da opstanu na
tržištu. Država ćuti, niko ne reaguje, a radnici nisu svesni da novac mora da se zaradi da
bi se plate podelile, kaže Miladinović.
13
SOCIJALNA ZAŠTITA
Socijalnom zaštitom bavilo se 20% članaka i akcenat je bio uglavnom na siromaštvu u
kojem osobe sa invaliditetom žive uprkos novčanim davanjima države po osnovu
invalidnosti. Mediji prenose stav da su ova davanja nedovoljna za pokrivanje bazičnih
potreba osoba sa invaliditetom (hrana, smeštaj, odeća) i da ne preostaje novca za troškove
invalidnosti. Istovremeno se naglašava da ima više marginalizovanih grupa koje iziskuju
izdvajanja u okviru socijalne zaštite, te da je težak materijalni položaj osoba sa
invaliditetom danak ekonomskoj krizi u zemlji. Takođe se sve više govori o potrebi deinstitucionalizacije socijalne brige o osobama sa invaliditetom kroz razvoj servisa
podrške u zajednici. Nažalost, u ovoj kategoriji članaka najviše je prisutan model
dobročinstva.
Dajemo primer članka“ Pomoć samohranim majkama“, Danas, 24.05.2013.
Članak br3: Dnevni list Danas, 24.05.2013.
Pljevlja- Volonteri nevladine organizacije ,,Bonum'' iz Pljevalja proteklog vikenda su
uručili ugroženim kategorijama stanovništva
pod nazivom ,,Dobro se dobrim vraća-Tvoje
malo nekom znači mnogo.'' Oni du prethodno
ba postavljenim štandovima ispred marketa
,,Sunce2'' i supermarketa ,,Žitoprodukt 2''
nekoliko dana prikupljali namirnice koje su
darovali građani.
Na ova način prikupljeno je 60 litara ulja,80
kg brašna,100 kg tjestenina,50 kg pirinča, 30 kg
šećera,200 komada supa,40 konzervi, 80
različitih slatkiša, pet kg kafe i pet kg začina.
Prikupljena pomoć je namenjena za deset najugroženijih samohranih majki i volonteri su
podjelili na osnovu spiska koji je predložio Centar za socijalni rad za opštine Pljevlja i
Žabljak.
Predsjednik NVO ,,Bonum'' Ruždija Strujić je rekao da cilj akcije podizanja svijesti
cjelokupnog društva o neophodnosti unapređenja zakonskih rešenja u ovoj oblasti, kako
bi se unapredio socioekonomski položaj samohranih roditelja. Socijalnu kategoriju
samohranih roditelja karakteriše potpuno siromaštvo i trajna socijalna isključenost.
Samohranim majkama je evidentno potrebna socijalna, humanitarna i pravna pomoć.
-Život samohranih roditelja često je vrlo težak i turoban. Samohrani roditelji se suočavaju
sa ozbiljnim problemima i teškoćama, kao što su neplaćanje alimentacije, nezaposlenost,
sporo rešavanje sudskih postupaka, izuzetno mali iznosi dječijeg dodatka i drugo. Veliki
broj ovih porodica živi na granici siromaštva, a posebno su ugroženi roditelji koji brinu o
deci sa invaliditetom. Usled potrebe da neprestano brinu o đeci, oni nisu u mogućnosti da
rade i obezbede minimalnu sredstva izdržavanje svoje porodice. Ova situacija
prouzrokuje zaista težak i depresivan život ovih porodica, odrastanje dece u siromaštvu,
socijalnoj isključenosti, a često i gladi, istakao je Strujić i najavio i dalje volonterske
akcije shodno ukazanim potrebama.
14
Večernje novosti, 21.05.2013. u članku „Učimo da živimo novi život“ govore o
teškoćama sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom koje stanuju u institucijama,
dok Politika od 08.05.2013. govori o alternativi domskom smeštaju odnosno o usluzi
stanovanja uz podršku u zajednici u članku „Zvezdara daje stan osobama sa
invaliditetom“.
Članak br4: Dnevni list Večernje novosti, 21.05.2013.
UČIMO DA ŽIVIMO NOVI ŽIVOT
-Organizujemo likovne kolinije, olimpijske dane, aktivan je i šahovski klub, kao i
atletski – kaže Simeunović.-Mnogo nam toga nedostaje, ali se trudim da podstaknem i
zaposlene i stanare da ne posustajemo.
Kad je nedavno došao na ovu funkciju dom je zatekao u lošem stanju. Osim krova koji
je prokišnjavao zapanjilo ga je što i lift nije radio!
Na to podseća i Marija J.(65):
-Mesecima smo se mučili da dođemo do soba na gornjem spratu. Radio je samo jedan
mali lift, pa smo u redovima, mučeći se, čekali red. Sramota!
I G.J.(62) ogorčen je na državu koja dovoljno ne brine o invalidima.
-Za 42.000 dinara, koliko mesečno izdvajamo, i hrana bi mogla da bude raznovrsnija, a
smeštaj komforniji.-kaže G.J. –Nama koji smo u jednokrevetnim sobama lakše je.
Izuzetno je teško kada jednu sobu dele tri teška invalida.
Antoneli M. (38) u goste je došla sestra. Drži je za ruku, raspituje se o terapiji, o tome
kako spava, treb li joj nešto. Mnoge niko mesecima ne posećuje. Neki godinam unazad
nisu videli najbliže. Neki su se privikli na usamljenost, drugi bolno u duši jecaju za
svojim bližnjima.
-Iako ih bolest zbližava, svako pati na svoj način – kaže direktor. –Zaposleni, njih 73,
trude se da lepom rečju i pažnjom nadomeste ljubav i pažnju. Melanholija ovde nije drag
gost. Zato se trudimo da dovedemo muzičare, da organizujemo zabavne večeri, uredimo
prostor u kojem žive.
Članak br5: Dnevni list Politika, 08.05.2013.
Zvezdara daje stan osobama sa invaliditetom
Zvezdara će 15.juna postati prva prestaonička opšrina koja će opremiti stan i dati ga na
korišćenje osobama sa invaliditetom. U okviru projekta ,,Stanovanje uz podršku’’ taj
prostor dobiće tri osobe sa invaliditetom, koje će biti odabrane na javnom konkursu.
-Pomagaće im volonterke iz zvezdarkog Volonterskog servisa. Takođe će im biti
omogućeno besplatno korišćenje dnevnog boravka za odrasle, a i prevoz do njega neće
placate zahvaljujući tome što je zvezdarska opština, prva u gradu, nabavila poseban
automobil za prevoz osoba sa invaliditetom. On će biti u upotrebi od 20.maja, a mogu ga
koristiti i ostali Zvezdarci sa invaliditetom- objasnio je Edip Šerifov.
Dajemo i sledeći primer izveštavanja o socijalnim uslugama na lokalnom nivou, o kome
piše Danas, 31.05.2013.
15
Članak br6: Dnevni list Danas, 31.05.2013.
Nastavlja se pomoć u kući
Prijepolje – U okviru konkursa za dodelu sredstava najsiromašnije opštine za podsticanje
i razvoj usluga socijalne zaštite, poboljšanje kvaliteta i materijalnog statusa
najugroženijih kategorija stanovništva, Ministarstvo rada,zapošljavanja i socijalne
politike dodelilo je 60 miliona dinara predstavnicima 42 lokalne samouprave od 65
koliko se prijavilo na konkurs. Za realizaciju projekta Pomoć u kući Centru za socijalni
rad iz Prijepolja dodeljeno je 1.485.000dinara.
Uslugom pružanja pomoći u kući obuhvaćena su stara i invalidna lica koja nemaju bližih
srodnika ili čiji srodnici nisu u situaciji da se brinu o njima. Trenutno, o 230 korisnika se
stara jedan medicinski tehničar i 25 gerentodomaćica, čime je, po rečima direktora Naila
Kajevića, pokriveno 90 odsto teritorije opštine. Nažalost, zbog ograničenih finansijskih
sredstava nije obuhvaćen jedan broj lica koji uglavnom žive u udaljenim seoskim
područjima, kaže Kajević i ističe da je prednost usluge koju Centar za socijalni rad pruža
svojim korisnicima već sedam godina višestruka.
-Sa jedne strane, za društvo i državu ovo znači smanjenje pritiska na institucionalni
smeštaj starih i invalidnih lica, dok s druge strane korisnici usluge ostaju u svom
prirodnom okruženju, a da pritom dobijaju svu negu i pomoć koja im je potrebna.
Projekat Pomoć u kući biće realizovan do kraja godine.
PRISTUPAČNOST
Pristupačnost kao osnovna tema analiziranih članaka pojavljivala se u procentu od 10%.
Kao što je i očekivano, taj je procenat veći u člancima koji se bave osobama sa fizičkim
invaliditetom (20%).
Dominirali su članci o fizičkoj pristupačnosti.
Članak br7: Dnevni list Danas, 20.04.2013.
Dostupnost javnih prostora
Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Kragujevac je osovan 2010.godine.
Vode ga osobe sa invaliditetom i okuplja osobe sa različitim vrstama telesne i senzorne
invalidnosti. Organizacija radi na promovisanju filozofije samostalnog života, socijalnom
pristupu invalidnosti i obezbeđivanju uslova za samostaln život osoba sa invaliditetom u
Kragujevcu i šire. Centar je u 2011. u saradnji sa Saveznim-Centrom za samostalni život
OSI Srbije obezbedio personalne asistente za 10 korisnika kroz projekat Javnih radova, a
u 2012. za pet osoba sa invaliditetom. Od osnivanja realizovana su dva samostalna i i
jedan projekat u partnerstvu Centar je organizovao javnu debatu ,,Životno okruženje bez
prepreka kao preduslov za puno učešće'' u okviru programa resurnog ministarstva za
2013. Predstavnici lokalne samouprave su pozvali predstavnike organizacija osoba sa
invaliditetom da se aktivno uključe u identifikaciji problema i pojačaju pritisak na
odgovorna lica i nadležne službe. Na javnoj debati je zaključeno da se fizičke prepreke
moraju ukloniti planski i pažljivim, smišljenim, delovanjem svih koji učestvuju u
planiranju i izgradnji gradskog okruženja, a uz dosledno poštovanje i primenu propisanih
standarda.
16
Članak br8: Dnevni list Politika, 31.05.2013
Rampa omogućila pristup zgradi
Da bi pomogli komšinici koja je teško pokretna
stanari iz Ulice Stevana Opačića 48 godinama su
tražili pomoć gradske uprave, ali nažalost nisu
bili na listi prioriteta. Prošle godine izašao im je
u susret ,,Poslovni centar Rakovica’’ koji je
finansirao izgradnju prilazne rampe.
-Asfaltirani prilaz zgrade sada koriste sve starije osobe iz naše zgrade, ali i oni koji
dolaze u posetu – napominje Dušan Nelki, predsednik Skupštine stanara.
Članak br9: Dnevni list Blic, 10.06.2013
Prva vožnja za osobe sa invaliditetom
Specijalizovano kombi vozilo, koje je za potrebe osoba sa invaliditetom obezbedila
opština Zvezdara, danas u 14 sati krenuće na svoju probnu, prvu vožnju ispred ulaza u
zgradu u Dalmatinskoj 100.Prvi korisnici biće Nataša i Nenad Galić, a odredište će biti
SC „Olimp", gde će Nataša i Nenad koristiti sportske terene prilagođene potrebama osoba
sa invaliditetom.
Pravo korišćenja ove usluge imaće osobe s telesnim invaliditom koje imaju regulisano
prebivalište ili boravište na Zvezdari, a kriterijumi će biti definisani pravilnikom.Usluga
prevoza počeće zvanično 1. jula.
Članak br10: Dnevni list Novine novosadske, 27.07.2013
Slepima nedostaju semafori, staze, posao…
Gradovi poput Kikinde, Zrenjanina, Subotice ili Požarevca su rešili ovaj problem za svoje
slepe sugrađane, ali Novi Sad nije. U gradu je ranije bilo zvučnih semafora na osam
raskrsnica, ali su uređaji pokvareni još pre deset godina i nikada nisu popravljeni. Dobili
smo obećanje od Grada da će se od septembra ove godine poraditi na tom pitanju, kao i
na drugim problemima. Tu mislim, pre svega, na izgradnju odgovarajućih staza i trotoara
za nas slepe. Zbog nedostatka takvih staza, mi ne možemo ući čak ni u one zgrade i
institucije koje su drugim invalidima pristupačne – zaključuje Neza Đurkić
Novine novosadske, 27.07.2013
Komunikacionoj i informacionoj pristupačnosti daje se nešto manji značaj.
Članak br11: Dnevni list Danas, 14.05.2013
SMARTFON ZA SLEPE I SLABOVIDE OSOBE
Upotreba smartfona slepim i slabovidim osobama mogla bi da bude u potpunosti
dostupna i to zahvaljujući uređaju na kojem se poruka na ekranu pretvara u sadržaj
napisan Brajevom azbukom. Reč je prvom smartfonu na svetu koji primljeni tekst ili
aplikaciju na ekranu pretvara u Brajevu azbuku.
17
Članak br12: Dnevni list Danas, 14.05.2013.
ZNAKOVNI JEZIK U POSLOVNICAMA TELEKOMA SRBIJA
Kako bi izašla u susret svim svojim korisnicima, među kojima je veliki broj gluvih i
nagluvih osoba, Telekom Srbija pokrenula je obuku svojih zaposlenih na srpskom
znakovnom jeziku. Zaposleni će najpre u Beogradu moći bez problema da odgovore na
sva pitanja koja se tiču telekomunikacionih usluga.
Članak br13: Dnevni list Alo, 06.04.2013.
PRVI PORTAL ZA GLUVE
PRVI srpski portal posvećen informisanju gluvih i nagluvih osoba ,,cujemovas.rs’’ počeo
je juče sa radom. Portal je posvećen poboljšanju i unapređenju položaja gluvih i nagluvih
osoba kroz savremeniji i kvalitetniji sistem informisanja, a pokrenulo ga je udruženje
građanja ,,Čujemo vas’’
U člancima o pristupačnosti dominira napredan stav medija koji prepoznaju obavezu
društva da javne površine, objekte i saobraćaj učine jednako pristupačnim svima.
„U misiji za bolji život osoba sa invaliditetom“- Subotičke nedeljne novine, 28.05.2013.
„Sve gotovo za mesec dana“- Čačanski glas, 31.05.2013.
„Diskriminacija osoba sa invaliditetom“- Blic,14.05.2013.
U praćenom uzorku ipak je data velika vidljivost rampama koje je dobrovoljno, povodom
Svetskog dana komšija, izgradila komercijalna firma Grand kafa, kao donaciju, što
promoviše pristup invalidnosti kao pitanju dobre volje pojedinaca i društveno odgovornih
firmi, a ne sistema.
Članak br14: Dnevni list Politika, 30.05.2013
Invalidska rampa
Ispred ulaza broj 16 u Bulevaru Zorana Đinđića juče je priređenja mala svečanost
povodom rampe za invalide. Radove je finansirala ,,Grand kafa'' u okviru svog programa
,,Dan komšija'' koji je zakazan za sutra. Uz kafu, ratluk i čašicu komšijskih priča, probno
spuštanje niz rampu izveli su u svojim kolicima Nemanja Ristić, Jelena Tatić i Siniša
Bukomir.
MEDICINSKA ZAŠTITA
Relativno skroman broj članaka posvećen je zdravstvenoj zaštiti osoba sa invaliditetom
(nešto manje od 10%). Dominira tematika loše snadbevenosti sistema javnog zdravstva
opremom i materijalom i restriktivni kriterijumi prilikom veštaćenja prava na pomagala.
Određena pažnja data je i prilagođavanju zdravstvenih ustanova i sanitetskog prevoza
kako bi postali dostupniji osobama sa invaliditetom. Model u kome su članci napisani je
većinom ekonomski i milosrdan.
18
Članak br15: Dnevni list Narodne novine, 17.05.2013
Klinikama tri skenera
Fondacija ,,Dragica Nikolić’’ doniraće kliničkim centrima u Beogradu, Nišu i Novom
Sadu tri okularna skenera vredna 75 000 evra. Očekuje se da će ovi aparati podići kvalitet
lečenja i dijagnostike i omogućiti velikom broju pacijenata pravilno uspostavljanje
dijagnostike. Pregled OCT’om je potpuno bezbolan, neškodljiv i traje jedan minut. U
Srbiji živi preko 12 000 slepih i teško slabovidih osoba, a više od million ljudi ima
problem sa vidom.
Fondacija ,,Dragica Nikolić’’ se bavi humanitarnim radom, a rad Fondacije je trenutno
usmeren na porodilišta, renoviranje i osavremenjivanje postojećih i izgradnju novih, kako
bi se omogućili sigurniji porođaji i smanjila stopa smrtnosti porodilja i novorođenčadi.
Ima i primera dobre prakse kao ova objava:
Članak br16: Dnevni list Nedeljnik, 06.06.2013.
AMBULANTA I ŠKOLSKI DISPANZER PO EVROPSKIM STANDARDIMA
U Kragujevcu je nedavno otvoren najsavremeniji zdravstveni objekat u kome je smeštena
Zdravstvena stanica 4 i školski dispanzer za oko 15.000 učenika. U zgradi površine 1.200
kvadrata, na četiri nivoa, oko 18.000 pacijenata dobiće kvalitetnu zdravstvenu zaštitu,
pošto je rad lekara i medicinskog osoblja prilagođen standardima EU. Posebna pažnja se
vodila i o pacijentima s invaliditetom, kojima su obezbeđeni neophodni uslovi za prilaz i
kretanje po zgradi.
Vrednost radova, koji su kompletno obezbeđeni iz budžeta grada, iznosi 104 miliona.
OBRAZOVANJE
Mediji prate obrazovanje osoba sa invaliditetom kao i prilično bolnu tranziciju od
specijalizovanog ka inkluzivnom modelu obrazovanja. Naišli smo na manje od 10 %
članaka koji su se bavili ovom tematikom. Akcenat je na nepripremljenosti obrazovnog
sistema za koncept inkluzije učenika sa invaliditetom i nedostacima servisa podrške u
obrazovanju.
Članak br17: Dnevni list Naše novine, 30.04.2013.
Nedostaju tumači za znakovni jezik
Za gluve je osamostaljenje gotovo ravno čudu jer, kako kaže Mihailo, društvo u kojem
živimo još nije dovoljno pripremljeno.
-Nacionalna služba za zapošljavanje se zaista trudi da nam pomogne, ali problem nastaje
još pri izboru srednje škole jer smo praktično ograničeni isključivo na pohađanje zanata.
Upravo zbog toga većina gluvih i ima nizak stepen obrazovanja. Drugi problem je
svakako nedostatak tumača za znakovni jezik, kojih u Beogradu ima svega troje ili
četvoro. Ali bez njih, kao što ste se i sami uverili, ne možemo da komuniciramo sa
,,spoljnim'' svetom. Da nije njih, ne bi, na primer, bilo ovog vašeg teksta.
19
Govori se i o predrasudama i kako ih savladati.
Članak br18: Dnevni list Večernje novosti, 16.05.2013
Otvoreno
TRIBINA na kojoj će se otvoreno pričati o stvarnim potrebama studenata sa
invaliditetom održaće će se danas u svečanoj sali Fakulteta tehničkih nauka u Novom
Sadu sa početkom u 18.30 časova. Čuće se priče studenata koji nisu dozvolili da
invaliditet bude prepreka u njihovom životu, predstavnici Novosadskog udruženja
studenata sa invaliditetom govoriće o pravilnoj terminologiji, o kodeksu ponašanja prema
osobama sa invaliditetom, o predrasudama i važnosti obrazovanja.
„Put ka državi zasnovanoj na znanju“- Dnevnik, 22.04.2013.
„Roditelji pitali, ministar odgovarao“- Politika, 16.04.2013.
Članci o visokom obrazovanju osoba sa invaliditetom su u potpunosti u duhu modela
ljudskih prava i ističu zakonska rešenja koja daju okvir za potpunu inkluziju studenata na
univerzitetima Srbije, mada se u praksi ne dolazi lako do realnog procenta mladih sa
invaliditetom koji studiraju7. Mediji otvaraju ovo pitanje i govore o studentskom
standardu (pristup studentskim domovima i menzama), o kvotama kod upisa, pristupu
univerzitetima i udžbenicima, kao i studentskim kreditima8.
„Korisni sajtovi“- Informer, 01.06.2013.
„Jednak pristup za sve“- Danas, 17.04.2013.
7
http://www.ush.rs/lat/studentski-servis.html
Socijalna dimenzija visokog obrazovanja u Srbiji:studija zatečenog stanja 2012
8
20
OSTALO
Jedna četvrtina članaka bavi se ostalim temama, među kojima su najčešće sport i
rekreacija osoba sa invaliditetom, kulturni život i stvaralaštvo, rad organizacija osoba sa
invaliditetom, diskriminacija, inkluzija, politika, volontarizam, sociologija, razvoj društva
itd.
Grafikon 1.
Uočljivo je da je minoran broj članaka koji se bave pravom osoba sa invaliditetom na
pristup pravdi, jednakosti pred zakonom, poštovanjem doma i porodičnog života,
učešćem u političkom životu i što posebno začuđuje, zaštitom od nasilja.
Na ovaj način mediji doprinose da se u javnosti stvara stereotip osobe sa invaliditetom
kao nedovoljno obrazovanog, siromašnog člana društva, koji je u potrazi za poslom ili
novčanim davanjima, pa i drugim vidovima pomoći, koji ostaje vezan za matičnu
porodicu i provodi vreme ili u izolaciji ili u udruženjima osoba sa invaliditetom.
Analizirajući sve novinske članke posvećene temama o invalidnosti u navedenom
izveštajnom periodu, zaključujemo da se u medijima zapaža blagi trend jačanja pristupa
invalidnosti baziranog na ljudskim pravima, što prati i odgovarajući jezik. Do ovoga
zaključka smo došli upoređujuću nalaze sličnih istraživanja sprovedenih u okviru
Disability Monitor Initiative za jugoističnu Evropu.Poboljšanja su primetna u korekciji
jezika invalidnosti i u pristupu, koji se pribiližava socijalnom modelu. Kao što je
prethodno naglašeno, dominantna tema nije više medicinska i socijalna zaštita nego
zapošljavanje. 9Na ovaj način se otvara diskusija o tome kako obrazovni sistem priprema
osobe sa invaliditetom za konkurenciju na tržištu rada, u kakvom miljeu živimo s
9
Saglasno sa nalazima monitoringa medijskog izvještavanja unutar monitoring dokumenta “Izveštaj o zapošljavanju
2012” publikovanog od strane DMI SEE
21
obzirom na pristupačnost i kakvi servisi podrške na lokalnom nivou stoje na raspolaganju
osobama sa invaliditetom.
Kada je o pristupu reč, i dalje se pojavljuju medijski članci u duhu milosrđa,
medicinskom i herojskom modelu, što ne doprinosi da se umanjuju nevidljive, ali i dalje
prisutne psihološke barijere između osoba sa invaliditetom i prosečnog građanina Srbije.
Prostora za unapređenje ima, naročito na planu davanja većeg značaja autentičnom glasu
osoba sa invaliditetom i uvođenja raznovrsnijih tema: privatni život osoba sa
invaliditetom (pravo na brak i porodicu), pristup pravdi, pravo na politički život i
jednakost pred zakonom i dr.
Sa određenom dozom optimizma, pa i ponosa, zaključujemo da mediji u Republici Srbiji
polako postaju advokati osoba sa invaliditetom, istovremeno podižući nivo informisanosti
osoba sa invaliditetom o njihovim pravima, ali i utičući na javno mnjenje da napusti stav
dobročinstva i shvati odgovornost mnogobrojnih aktera u društvu da ispunjavaju dužnosti
na koje ih obavezuju domaći i međunarodni pravni standardi vezani za kompleksni
biosocijalni fenomen invalidnosti.
22
III. RASPORED ČLANAKA U NOVINAMA
Većina članaka o osobama sa invaliditetom je bila locirana u rubrici Ostalo. Od ukupnog
broja članaka, 106 je plasirano na ovaj način, što čini 30% obrađenog materijala.
Sledeće po učestalosti izveštavanja o osobama sa invaliditetom su rubrike lokalnog
karaktera kao sto su hronike grada, hronike regiona, Republike Srbije i autonomne
pokrajine Vojvodine. Na ovaj način je prikazano 99 odnosno 28% članaka.
Slede socioekonomske rubrike sa 59 članaka ili 16,8% zastupljenosti i vesti sa 26 ili 7%
članaka.
Grafikon 2.
Samo 6 članaka nalazilo se na prve 3 strane ispitivanih medija, a samo dva članka su
zauzimala mesto u uvodničarskoj rubrici i oba su bila posvećena zapošljavanju. Zbog
toga u celosti dajemo primer članka pod naslovom “Stvaranje održivih uslova” koji je
izašao u listu Danas na strani 2 i redakcijski je prilog.
Članak br19: Dnevni list Danas, 10.04.2013
STVARANJE ODRŽIVIH USLOVA
Nacionalna služba za zapošljavanje je raspisala više javnih poyiva, koji su deo proces
srpovođenja mera aktivne politike zapošljavanja. Budžet za sprovođenje ovih mera je isti
kao i prošle godine i iznosi 3,4 milijarde dinara.
“Osnovni cilj podrške za 2013. godinu jeste da do posla, zahvaljujući paketu mera
aktivne politike zapošljavanja koju sprodimo dođe preko 70 hiljada ljudi. Pored
finansijskih programa i mera, Služba će uložiti maksimalan napor da kroz različite hefinansijske mere bude aktiviran činilac na tržištu rada i dobar servis poslodavcima i
neyaposlenima. Očekujemo da će ukupni rezultati svih mera biti na nivou
prošlogodišnjih, možda i bolji što prevedeno na jezik brojki znači da će se sa evidencije
NSZ u 2013. godini zaposliti preko 200 000 ljudi. Prioritet u 2013. godini su mladi i
nastavićemo da finansiramo njihov pripravnički staž, kako bi se potom lakše zaposlili.
23
Prednost za uključivanje u neku od mera koje sprovodimo će imati i socijalno ugroženo
stanovništvo, a posebna pažnja će biti posvećena osobama starijim od 50 godina, pre
svega onima koji su bez svoje krivice ostali bez posla u periodu tranzicije”, kaže Dragan
Đukić, direkto Sektora za posredovane u zapošljavanju i planiranje karijer NSZ.
Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike svakodnevno čini napore u cilju
unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, uključujući i osobe sa autizmom, kaže se u
saopštenju upućeno javnosti povodom 2. aprila, Međunarodnog dana osoba sa autizmom.
U evropi živi više od pet miliona osoba sa autizmom, ili približno 0,6 odsto ukupne
populacije. U Srbiji ima između dve i tri hiljade osoba sa autizmom, ali precizni podaci
ne postoje, jer nema jedinstvene baze podataka koja bi povezivala sve referentne
institucije za dijagnostiku autizma. Unapređenje položaja osoba sa autizmom je
multisektorsko pitanje. Doprinos sistema socijalne zaštite ogleda se prevashodno u
intenziviranju aktivnosti na razvoju uslugga u zajednici, što je primarni odgovor na
potrebe dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom (dnevni boravci, pomoć u
kući i slično). Na taj način stvaraju se održivi uslovi za život u zajednici i preventira
njihva institucionalizacija.
Kako bi se očuvala kupovna moć stanovništva, pre svega socijalno ugroženih kategorija,
kreiran je model socijalne korpe, koji je zaživeo početkom ovog meseca. Koncept se ne
odnosi samo na socijalno ugrožene kategorije, već se zasniva na osnovnim životnim
potrebama celokupnog stanovništva, pa korpa obuhvata osnovne životne namernice – od
prehrane do sredstava za higijenu, po povoljnim cenama, u proseku za 10 osto nižim od
uobičajenih cena u maloprodaji. Ministarstvo trgovine zadovoljno je poćetkom akvije, ali
prestavnici potrošača, sa druge stane, naglašavaju da je ova dobra namera praćena
različitim propustima u realizaciji.
Ostali članci koji čine nešto manje od četvrtine raspoređeni su u rubrikama Pisma
čitalaca, Vi pitate - mi odgovaramo, Danas je pobednik, Nedeljni dodatak i slično. Vrlo
retko se pojavljuju članci preuzeti iz stranih novina. Takođe je interesantno primetiti da
se invalidnost u našim štampanim medijima ne izdvaja u posebne rubrike, nego se
ravnomerno prepliće sa drugim temama u uobičajenim rubrikama dnevnih listova.
24
IV. ANALIZA ILUSTRACIJA
Većina članaka u kojima se obrađuje ili pominje invalidnost praćena je ilustracijama.
Grafikon 3.10
Nekoliko bitnih karakteristika ilustracija:
- Pasivan stav fotografisane osobe
- Prevalencija korisnika kolica
- Fokus na donatorima i donacijama
- Manjak fotografija autentičnih osoba sa invaliditetom
Pasivan stav fotografisanih osoba
Slike koje prate tekst „Učimo da živimo novi život“ prikazuju osobe sa invaliditetom
izvan uobičajenih svakodnevnih aktivnosti i time pothranjuju sliku pasivnosti koja se
stereotipno veže za osobe sa invaliditetom.
Večernje novosti, 21.05.2013
10
Naš nalaz je u skladu je sa nalazom iznesenim u monitoring izveštaju “Izveštaj o zapošljavanju osoba sa
invaliditetom, 2012“
25
Poistovećivanja osoba sa invaliditetom sa korisnicima kolica
Članak br20: Dnevnik, 03.05.2013.
OSOBE S INVALIDITETOM MEĐU NAJUGROŽENIJIMA U SRBIJI
POSLODAVCI SLABO POŠTUJU ZAKON
„U Srbiji živi od 700.000 do 800.000 osoba s nekom vrstom invaliditeta i one pripadaju
jednoj od najugroženijih društvenih grupa, a posebno su diskriminisane u oblasti rada i
zapošljavanja.
Pomoćnica poverenice za zaštitu ravnopravnosti Ljiljana Lončar kaže da je zbog toga
izrađen poseban izveštaj koji se bavi osobama sa invaliditetom, a koji će javnosti biti
predstavljen 13. maja. Izveštaj konstatuje da je u Srbiji danas prisutno između 700.00 i
800.000 osoba sa nekom vrstom invaliditeta – mentalnim, fizičkim i intelektualnim
invaliditetom, koje pripadaju najugroženijoj društvenoj grupi.
Ona je navela da su osobe sa invaliditetom diskriminisane u svim oblastima društvenog
života, kao i da građani smatraju da spadaju u tri najugroženije društvene grupe, posle
Roma i siromašnih.
- Poverenica je prošle godine primila najviše pritužbi iz oblasti dikriminacije osoba sa
invaliditetom koje su se, uglavnom, odnosile na oblasti društvenog života kao što su rad i
zapošljavanje, pristup i korišćenje objekata i postupci pred organima javne vlasti – rekla
je Ljiljana Lončar.
Kako je dodala, najviše pritužbi ipak je bilo u oblasti rada i zapošljavanja:
- Osobe s invaliditetom su vrlo diskriminisane u toj oblasti jer se zakon slabo poštuje,
odnosno poslodavci se ne pridržavaju obaveze da zapošljavaju osobe s invaliditetom –
objasnila je ona.“
Fokus na donatorima i donacijama
Večerenje novosti, 20.05.2013.
Blic, 20.05.2013.
Sremske novine, 06.05.2013.
Kao što se može videti, na slikama nema korisnika, a fokus je na donatorima,
donatorskim akcijama ili samim objektima donacija.
26
Retke su fotografije autentičnih ličnosti sa invaliditetom11
Iako je u našem uzorku bilo svega desetak intervjua sa osobama sa invaliditetom koji su
izvorni svedoci životnih iskustava i preokupacija osoba sa invaliditetom, ovo su veoma
dobri modeli koje želimo da naglasimo. Ilustracije same govore o društvenom miljeu iz
koga osobe dolaze i iz njih se može zaključiti kako žive i čime se bave.
Članak br21: Dnevi list Naše novine, 30.04.2013.
U članku „Često sam srećan zato što sam gluv“. Mihailo Gordić, osoba oštećenog sluha,
govori o svom detinjstvu, školovanju, zapošljavanju, lečenju ali uz to šaljivim tonom
kaže:
„Ljudima je čudno kada shvate da mi funkcionišemo baš kao i oni. Ja izlazim u
diskoteke, idem na koncerte, bavim se fotografisanjem, a životni san mi je da jednog
dana imam svoju izložbu fotografija. Obožavam devojke i ovim putem želim da
naglkasim da sam trenutno slobodan - smeje se Mihailo.“
11
U skladu sa nalazom iznesenim u monitoring dokumentu „Izveštaj o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, 2012“
27
V.
PODTIPOVI INVALIDNOSTI
Kada pišu o invalidnosti, novinari najčešće koriste zbirnu imenicu osobe sa invaliditetom.
Takvih članaka je bilo 250.
U preostalih 100 članaka, sledeći tipovi invaliditeta bili su u žiži:
Grafikon 4.
Zajedničke teme koje su zastupljene u napisima o navedenim podkategorijama osoba sa
invaliditetom su:socijalna davanja, medicinska veštaćenja, obrazovanje, zapošljavanje i
pristupačnost. Kod osoba sa fizičkim invaliditetom najčešće je reč o prostupačnosti
fizičkog okruženja, dok je u slučaju osoba sa senzornim invaliditetom značajniji pristup
komunikacijama i informacijama. U natpisima o osobama sa mentalnim i intelektualnim
invaliditetom dominiraju teme de-institucionalizacije. U Srbiji je i dalje jedan od vodećih
razloga za institucionalno zbrinjavanje osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama
nedostatak a alternativnih oblika zaštite i usluga u zajednici.. U novije vreme za ovu
grupu osoba sa invaliditetom aktuelno je i pitanje nalaženja alternative starateljstvu i
prevencija oduzimanju poslovne sposobnosti.
Ako uporedimo zastupljenost tema o pojedinim podvrstama invaliditeta sa statističkom
zastupljenošću vrsta invalidnosti u Srbiji, prema najnovijim nalazima Zavoda za
statistiku12, vidimo da je senzorni i intelektualni invaliditet, kao tema izveštavanja,
nepravedno u senci fizičkog:
12
Publikacija Zavoda za statistiku „Invaliditet“ http://media.popis2011.stat.rs/2013/publikacije/Invaliditet+SILK2.pdf
28
Članak br.22: Politika, 31.05.2013.
UDEO OSOBA PREMA VRSTI INVALIDITETA U STANOVNIŠTVU SRBIJE
- Iz vizure statistike, najveći broj osoba sa
invaliditetom ima probleme sa hodom / čak 340.029
naših sugrađana. Skoro svaka peta osoba starija od
65 godina ima problem sa kretanjem, a podaci
takođe govore da 114.494 osoba koriste neke od
pomagala za hodanje / najveći broj (79 000) kreće
se uz pomoć štaka, a oko 1 800 koristi električna
kolica. Probleme sa vidimo imaju 239.454 osobe u
Srbiji, a statistika govori da svaka deseta osoba
starija od 65 godina slabo vidi. Probleme sa sluhom
ima 144.648 osoba, a teškoće sa pamćenjem i koncentracijom imaju 96.032 osobe. Čak
88 188 osoba u Srbiji nije u stanju da se samostalno oblači, hrani i održava ličnu
higijenu,a probleme sa govorom i komunikacijom imaju 58. 202 osobe – istakla je
Snežana Lakčević, načelnica Odeljenja popisa stanovništva.
29
VI. UKRŠTENE TEME
Kada je reč o invalidnosti, najčešće ukrštene teme sa kojima se u medijima povezuje su
siromaštvo, nezaposlenost, diskriminacija, donacije, deca sa invaliditetom, mladi sa
invaliditetom, starenje, ranjive društvene grupe i žene.
Grafikon 5.
Kao što vidimo najveća pažnja posvećuje se deci sa invaliditetom. Teme koje se vezuju
za njih su obrazovanje, učešće u manifestacijama (izleti, škola u prirodi, dečiji maraton,
proslave velikih praznika), rekreacija i lečenje. Naišli smo i na nekoliko članaka o
institucionalnoj brizi o deci i mladima.
Mladi sa invaliditetom se uglavnom pominju u svetlu učenja i zapošljavanja, ponekada
rekreacije i sporta. Nema uopšte napisa o temama vezanim za reproduktivno zdravlje,
kontracepciju i zaštitu od seksualno prenosivih bolesti. Ovo pothranjuje stereotip o
osobama sa invaliditetom kao aseksualnim.
Daleko najveći broj članaka o starima bavi se institucionalnim zbrinjavanjem osoba treće
dobi. Pod ranjivim grupama pominju se raseljena lica, Romi, LGBT populacija i žrtve
nasilja. Mediji veoma retko pišu o višestrukoj diskriminaciji osoba sa invaliditetom.
Donekle su izuzetak žene jer, mada retko, piše se o nasilju nad ženama i otežanom
pristupu zdravstvenim programima vezanim za reporduktivno zdravlje.
Primer takvog članka je „Nasilnici iz kućne radinosti“ - Dnevnik, 16.05.2013.
30
Članci u kojima se invalidnost pojavljuje u sklopu pisanja o ukrštenim temama (kao
sekundarna tema) predstavljaju ¼ uzorka (82 članka).
Prominencija invalidnosti u združenim temama je sledeća:
Grafikon 6.
31
VII. POVODI ZA PISANJE O INVALIDNOSTI
U našem uzorku se pokazalo da je invalidnost kao tema bila češće nego obično na
dnevnom redu izveštavanja novinara povodom sledećih događaja:
1. Paraolimpijske igre
2. Međunarodni dan osoba sa invaliditetom (3. decembar)
3. Međunarodni dan ljudskih prava
4. Međunarodni dan borbe protiv distrofije
5. Međunarodni dan autizma
6. Međunarodni dan belog štapa
7. Međunarodni dan rada
8. Međunarodni dan izazova
9. Međunarodni dan žena
10. Međunarodni dan komšija
11. Međunarodni dan deteta
12. Božić, Uskrs, Nova godina
13. Izveštaji o stanju ljudskih prava u Srbiji
14. Donošenje novih zakona
15. Okupljanja osoba sa invaliditetom (štrajkovi, proslave, demonstracije)
Analizom povoda koji su najčešći pokretać pisanja na temu invalidnosti u štampanim
medijima, lako uočavamo jasnu vezu invalidnosti sa pitanjima ljudskih prava, što je
ohrabrujuća tendencija.
VIII.
IZVOR INFORMACIJA
Rukovodeći se smernicama D.R.P.I. metodologije, ispitivali smo izvore vesti koje
novinari koriste kada izveštavaju o osobama sa invaliditetom. Ovaj aspekt medijskog
odnosa prema invalidnosti ispitivan je u već pomenutom dokumentu Inicijative za
monitoring invalidnosti u Jugoistočnoj Evropi koji se bavio slikom o osobama sa
invaliditetom u medijima Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije u 2006 godini. Na isti
način se ovim aspektom izvještavanja bavio i Izveštaj o zapošljavanju osoba sa
invaliditetom u Republici Srbiji iz 2011 i 2012 godine (vidi reference 4), tako da možemo
praviti paralele kroz nekoliko preseka u periodu od 7 godina .
Zašto je bitno koji izvor vesti novinari koriste kada pišu o osobama sa invaliditetom?
Jednostavnim prenošenjem stavova intervjuisanih lica koja nemaju direktno iskustvo
invalidnosti i dele prosečna iskustva i stavove karakteristične za trenutnu lestvicu
društvenog razvoja zajednice, novinari koji pri tom ne neguju istraživačko novinarstvo,
propuštaju šansu da postanu agenti promene društvenih stavova u ovoj oblasti. Autentični
glas osoba sa invaliditetom ima potencijal za promenu kursa ka socijalnom modelu, ali
samo ukoliko su same osobe sa invaliditetom dovoljno osnažene. U realnosti i same
osobe sa invaliditetom ili roditelji dece sa invaliditetom često neguju stav milosrđa, kao
što se to pokazalo u našem uzorku.
32
Predstavnici vlasti ili drugačije rečeno donosioci odluka (zaposleni u ministarstvima,
opštinskim upravama, javnim preduzećima), političari (članovi političkih partija,
parlamentarci), stručnjaci iz različitih oblasti i privrednici bili su glavni izvor vesti u 169
članaka našeg uzorka tj u 48% analiziranih članaka.
Odvojeno smo razmatrali objave zaštitnika građana i poverenice za ravnopravnost tj.
predstavnika nezavisnih institucija, kojih je bilo 25 (7%). Ako pak objedinimo ove cifre u
istu kategoriju i uslovno je nazovemo grupom zvaničnika, dolazimo do zaključka da 55%
stavova o invalidnosti i o osobama sa invaliditetom u našim medijima potiče od ljudi koji
imaju obavezu da se profesionalno bave situacijom u kojoj žive osobe sa invaliditetom.
Autentični glas osoba sa invaliditetom (pojedinaca i predstavnika organizacija osoba sa
invaliditetom) direktno se čuo u 92 članka, a predstavnici drugih nevladinih organizacija
(domaćih i međunarodnih) oglasili su se u 26 članaka. Prema tome, glas civilnog sektora
bio je prisutan u ukupno 31%.
Preostalih 14% izvora objedinili smo u kategoriju OSTALI, gde smo svrstali priloge
vezane za različite manifestacije, rad fondacija, redovni brifing sportskog saveza osoba sa
invaliditetom, izjave popularnih ličnosti, oglase ustanova, umetničkih udruženja i pisma
čitalaca. U ovu kategoriju smo stavili i retke redakcijske uvodničarske članke (2).
Grafikon koji sledi jasno prikazuje da je u medijima i dalje vodeći glas onih koji nemaju
direktno iskustvo invalidnosti.
Grafikon 7.
Na osnovu analize načina na koji se u medijima oglašavaju donosioci odluka
zaključujemo da u velikom procentu i jezik koji koriste i perspektiva iz koje posmatraju
invalidnost pripadaju modelu ljudskih prava, mada naravno ima i izuzetaka. Ono što
zabrinjava je patronizirajući ton u odnosu na osobe sa invaliditetom i manjak interesa
novinara da zastupe dijalog između donosioca odluka i korisnika kako bi istakli podatke
o efektu mera koje se sprovode na životnu realnost osoba sa invaliditetom. Isti je
zaključak saopšten u Izveštaju o zapošljavanju osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji,
2012.
33
U članku pod naslovom: “Žele da zaposle 4 lica sa invaliditetom”, Narodne novine,
23.05.2013., direktor javne ustanove (Narodna biblioteka) zagovara pravo četiri osobe sa
invaliditetom na rad i ujedno pravo osoba sa invaliditetom u ruralnim područjima na
pristup kulturnoj baštini.
Članak br: 23: Narodne novine, 23.05.2013.
ŽELE DA ZAPOSLE S LICA SA INVALIDITETOM
Narodna biblioteka «Branko Miljković» Gadžin Han i ove godine konkurisala je kod
Nacionalne službe za zapošljavanje za finansiranje projekata u okviru javnih radova.
Ukoliko Nacionalna služba prihvati ovaj projekat, posao na određeno vreme dobiće
četvoro ljudi sa evidencije nezaposlenih.
- Kao i prošle godine, i sada želimo da u okviru javnih radova zaposlimo četri lica sa
invaliditetom – kaže Mile Stamenković, direktor Narodne biblioteke «Branko
Miljković». – Oni bi dobili posao na šest meseci. U tom periodu bi uradili reviziju
književnog fonda i pomogli oko formiranja takozvane pokretne biblioteke. Sa pokretnom
bibliotekom pokrili bi nekoliko većih sela u opštini Gadžin Han.
Članak br: 24: Novi magazin, 16.05.2013.
Priznanje «MOJ IZBOR»
NAGRAĐENA HUMANOST
Viktorija grupa do sada je finansijski podržala više od 1.000 organizacija i pojedinaca,
investirajući u razvoj društva u proseku 500.000 evra godišnje.
Kompanija Viktorija grupa dobila je priznanje «Moj izbor» za društvenu odgovornost
koju tradiocionalno dodeljuju udruženje «Moja Srbija» i Privredna komora Beograda.
Kompanija se priznanjem okitila u kategoriji «Podrška humanitarnim projektima»
zahvaljujući ostvarenoj saradnji protekle godine sa čak 130 organizacija, preko kojih je
podržala veliki broj aktivnosti usmerenih ka pomoći ugroženim grupama stanovništva,
razvoju privrede i ruralnih zajedica i očuvanju životne sredine.
Politika Viktorija grupe je da svake godine ulaže u domen društvene odgovornosti, a do
sada je finansijski podržala više od 1.000 organizacija i pojedinaca, investirajući u razvoj
društva u proseku 500.000 evra godišnje. Kroz humanitarne projekte kompanija posebnu
pažnju posvećuje najugroženijim slojevima društva- egzistencijalno i zdravstveno
ugroženim građanima, deci bez roditeljskog staranja i osobama sa invaliditetom, ali i
sistemskom rešavanju potreba stanovništva, poput nabavke dva aparata (Pathfast i EEG1200K) koji će značajno uticati na poboljšanje zdravstvenog stanja mnogih pacijenata,
među kojima i dece.
Priznanje «Moj izbor» dodeljuje se tradiocionalno svake godine kako bi se istakle
kompanije koje odgovorno posluju i brinu o svojim zaposlenima, životnoj sredini i
lokalnoj zajedinici. Osim kategorije «Podrška humanitarnim projektima», priznanja su
dodeljena i u kategorijama kultura i umetnost, sport, razvoj nauke i obrazovanja, razvoj
kolane zajednice, očuvanja životne sredine, inkluzija osoba sa invaliditetom.
Drugi članak štampan 16.05. 2013. u Novom Magazinu, je u čisto ekonomskom modelu:
akcenat je na društveno odgovornom poslovanju firme, dok se vrlo malo prostora daje
informacijama o tome kakvi su efekti ulaganja finansijskih sredstava na osobe s
34
invaliditetom i da li je odluka o nameni donesena u dogovoru sa njima. Sama ilustracija
je takođe donocentrična.
U nastavku ćemo prikaziti da i osobe sa invaliditetom ponekad u medijima doprinose
opstanku modela milosrđa. Primer članka čistog milosrđa koji navodimo izašao je u
Kuriru od 18-04-2013. pod naslovom “Pomozimo da izgovore reč mama”. Dijametralno
suprotnog predznaka je članak “ Ista prava za sve”, Narodne novine, 16.05.2013. u kome
se organizacija osoba sa invaliditetom poziva na UN Konvenciju o pravima osoba sa
invaliditetom i iznosi svoje predloge kako da se poboljša status njihovog članstva u
skladu sa međunarodnim standardima.
Članak br25: Dnevni list Narodne novine, 16.05.2013
Obeležava se nedelja borbe protiv distrofije: ISTA PRAVA ZA SVE
Koliko god da se činilo da su retke, osobe koje ove bolesti pogađaju čine značajan deo
populacije, a kvalitet njihovog života ne zavisi od težine obolenja, već pre svega od
adekvatne društvene podrške.
Niško Udruženje distrofičara i ove godine od 13. do 19. maja obeležava Nedelju borbe
protiv disrtofije, pod motom “Za život bez distofije-borba za prava”. Udruženje će,
zajedno sa Savezom distrofičara Srbije i ostalih 20 organizacija iz mreže, obeležiti ovu
nedelju nizom aktivnosti u cilju intenziviranja kampanje za stvaranje boljih uslova života
za život osoba sa mišićnom distrofijom.
Centrala aktivnost u okviru kampanje obeležavanja Nedelj borbe protiv distrofije biće
rešavanje problema u vezi sa primenom neinvazivne mehaničke ventlacije i sprovođenje
ranije postignutih dogovora u Ministarstvu zdravlja.
Neuro-mišićne boloseti se javljaju u preko 600 različitih oblika i spadaju u prograsivne,
nasledne, neizlečive bolesti. U Srbiji je registrovano preko 1.800 osoba obolelih od
neuromišićnih bolesti, a procenjuje se da su ove brojke veće. Najčešće su u pitanju deca i
mladi ljudi, jer se bolest javlja u detinjstvu.
-Koliko god se činilo da su retke, osobe koje ove bolesti pogađaju čine značajan deo
populacije, a kvalitet njihovog života ne zavisi od težine oboljenja, već pre svega
adekvatne društvene podrške, kao i dostupnosti odgovarajužih društvenih službi podrške
koje se bave njihovim potrebama i potrebama njihovih porodica kako bi im bilo
omogućeno puno učešće u društvu kažu u niškom Udruženju distrofičara i dodaju: Svaki građanin, bez obzira na inviliditet, treba da ima jednaka prava i da bude
ravnopravan u svim društvenim sferama, a uvođenje ovog pitanja u glavne društvene
tokove kroz oblasti politike od ključnog značaja. Mere koje se sprovode u našoj zemlji, a
na osnovu Konvcije UN o pravima osoba sa invaliditetom, treba da budu zasnovane na
principu punog građanskog učešta i samostalnog života. U to spade i uklanjanje predreka
ka integraciji bilo da su u pitanju psihološke, obrazovne, podočne, kulturne, društvene,
profesionalne ili arhitektonske.
U Udruženju distrofičara napominju da je neophodan sveobuhvatani pristup rešavanju
problema sa kojima se suočavaju osobe obolele sod progresivnih neuromišičnih bolesti,
ali i osobe drugih kategorija invalidnosti, kojih je prema najnovijim procenama u Srbiji
ima oko 15 odsto.
Nedelja borbe protiv distrofije tradicionalna je manifestacija koje je sprovela evropska
organizacija distrofičara (EAM-DA) ustanovila 1973. godine i od tada se ova
35
manifestacija obeležava u svim evropskim zemljama, ukjučujući i Srbiju. Cilj
obeležavanja ove manifestacije je podizanje svesti javnosti i pravilima mogućnostima, ali
prema problemima sa kojima se sučavaju osobe obolele od ove neuromišićne bolesti.
Članak br26: Dnevni list Kurir, 18.04.2013
Pomozimo da izgovore reč mama
Petoro teško obolele dece ne može da stigne na operaciju u Rusiju jer njihove porodice
nemaju novca.
Beograd – Njima smo potrebni.
Stefan Vukosavljević (15), Lara Dotlić (10), Marija Jelikić (11), Andirja Račić (16) i
Dimitrije Milošević (7) imaju celebrarnu paralizu i druga obolenja – strabizam,
epilepsiju, astmu, slabovidost. Neki od njih jedva ili s mukom hodaju, koriste invalidska
kolica, a ima i onih koji nikad nisu izgovorili reč “mama”. Njihove porodice žive u
veoma teškim uslovima i nemogu da ih pošalju na lečenje, a izvesno je da bi im operacija
u Rusiji znatno poboljšala stanje. Kurir poziva sve koje su u mogućnisti da pomognu
kako bi bolesna deca što pre stigla do ruskog rada Tule.
U članku su prikazane slike obolele dece u i brojevi žiro računa za uplatu novčanih
sredstava:
Osim šarolikosti pristupa koji, kao što smo prikazali, nije nužno vezan za izvor
informacija, primetili smo da je glas pojedinaca, osoba sa invaliditetom, redak tj. tri puta
se češće u medijima oglašavaju organizacije osoba sa invaliditetom nego pojedinci.
Smatramo ovo za propuštanje prilike za uspostavljanje humane relacije između osoba sa
invaliditetom i čitalaca. Veoma su inspirativni, mada retki, javni nastupi osoba sa
invaliditetom u kojima oni pričaju o svojim iskustvima, ambicijama, životnim
okolnostima i stavovima. Navodimo članke:
“Često sam srećan što sam gluv” - Naše novine, 30-04-2013
“Majka i ćerka uče zajedno” - Blic, 08-04-2013
“Verujem da ću stoni tenis jednom igrati na nogama” - Blic, 18-05-2013
“Može da vidi kao slepi miš” - Večernje novosti, 17-04-2013
“Slepom student ne daju da pliva” - 24 sata, 29-05-2013
Za primer dajemo isečak iz reportaže o Branki Brkić, slepoj osobi koja uz podršku vodi
sasvim prosečan život.
Članak br27: Dnevni list Politika, 19.04.2013
Kroz život sa belim štapom
Da li ste ikad razmišljali kako izgleda prosečan dan slepe osobe, na kakve prepreke ona
nailazi na putu od kuće do željene destinacije i da li im na tom putu drugi sugrađani
pomažu ili odmažu?
Branka Brkić, referent za socio-ekonomska pitanja u Savezu slepih Srbije, koja je sa
devet godina izgubila vid, ali je uprkos ovoj mani uspeča da završi fakultet i postane
jedno od provih osoba u našoj zemlji koja je položila ECDL – međunarodno priznat
36
sertifikat za rad na računarima, sa žalošću konstatuje da naša zemlja nije gostoljubivo
okruženje za osobe koje kroz život hodaju sa belim štapom.
“Prepreke se javljaju već na izlasku iz stana i ulasku u lift, jer dugmići nisu obeleženi
Brajovim pismom, pa možete samo da nagađate da li poslenje dugme znači prizmelje,
podrum ili prvi sprat. I dok u svetskim metropolama uz pomoć govornih automata
saznajete koji autobus dolazi, kod nas toga nema. Ulazak i izlazak iz autobusa često
predstavljaju pravu avanturu. Broj “govornih” semafora koji vam saoštavaju koju ulicu
prelazite i kada smete da je pređete može se nabrojati na prstu jedne ruke, a odlazak u
prodavnicu je posebna priča. U našoj zemlji ne može da se nabavi aparat za čitanje
vrednosnih novčanica, a dodatni problem predstavlja činjenica da je naš papirni novac
gotovo istih dimenzija, bez obzira na njegovu vrednost. Ovaj problem rešavam tako što
mi suprug pre odlaska u prodavnic razvrsta novčanice po pregradama novčanika, ali na
“terenu” imam problem kad mi prodavačica vrati kusur – ne preostaje mi ništa drugo
nego da verujem u njeno poštenje” priča Branka Brikić.
Ona sa žalošću konstatuje da je veliki broj naših slepih i slabovidih sugrađana izbegava
izlazak iz kuće u samostalnom aranžmanu, jer je broj prepreka koje moraju da savladaju
na putu do željenog cilja ponekad zaista prevelik. Ipak, ni snalaženje u kuci nije
jednostavno, jer standarni kućni uređaji nisu “saradnici” ženama – kada telefon zazvoni
one ne mogu da vide ko ih zove, kada mašina za pranje sudova radi, ne znaju da li je
program zavšen ili je pranje u toku, a isto važi i za rernu i ostale kućne aparate.
“Ja se dobro snalazim u sopstvenom domaćinstu, jer imam mikro-talasnu rernu koja
jednim dugim “bip” signalom javlja da je završila posao, sudo-mašinu koja mi putem pet
“bipova” javlja da su sudovi oprani i mašinu za sušenje veša koja se tri puta ograšava
kratkim “bip” da je završila program. Pre nekoliko godina nabavili smo telefon koji ima
govornu “najavu”, odnosno saopštava koji nas telefon poziva i koji broj ja pozivam, ali
ova vrsta telefona je povučena iz prodaje, jer su uvoznici procenili da nema dovoljno
zainteresovanih kupaca za taj model. Kao da se zaboravlja da je ova vrsta telefona od
velike koristi ne samo slepum i slabovidim osobama, kojih ima više od 12.000 u našoj
zemlji, već i majkama sa malim bebama i starijim sugrađanima koji imaju problema sa
vidom i sluhom”, priča naša sagovornica.
Iako kretanje kroz grad i život Branki olakšava njen personalni asistent, ona ističe da u
celoj Srbiji ima svega dvadesetak personalnih asistenata. Inače, o problemima slepih juče
je govoreno na savetovanju koje je organizovao Savez slepih Srbije.
Prateći izvore informacija na osnovu kojih novinari formiraju svoje izveštaje, vidimo da,
u odnosu na prethodne monitoring izveštaje, nema bitnih razlika u smislu šarolikosti
izvora informacija. Evidentno je da donosioci odluka imaju bolju prohodnost do novinara
nego udruženja osoba sa invaliditetom. Posebno je redak individualni glas osoba sa
invaliditetom.
Da bi se ubrzao proces inkluzije i prihvatanje modela ljudskih prava osoba sa
invaliditetom od strane šire javnosti važno je da novinari izbegavaju stavljanje fokusa na
humanitarne akcije prominentnih ličnosti bez uključivanja gledišta krajnjih korisnika, jer
se na taj način pothranjuje patronizirajući stav društva prema osobama sa invaliditetom i
umanjuje njihovo samopoštovanje i inicijativa.
37
Ovom prilikom dajemo primer koji ilustruje prethodne navode u članku “Organskom
proizvodnjom do inkluzije” - Sremske novine, 05-06-2013. Članak govori o otvaranju
terapijskog vrta “Zasavica” sa namenom da osobe sa invaliditetom tu provode vreme i
vode računa o prirodnoj sredini, te da se druže sa posetiocima ove oaze nenačete prirode i
da se pokrene proizvodnja organske hrane. Ilustrujući čin otvaranja, novinar zaobilazi
krajnje korisnike i fokusira se na sponzore i odgovorna lica:
Jezik invalidnosti nije ujednačen niti korektan a citiraju se isključivo donator i lica
odgovorna za dalje funkcionisanje Vrta.
38
IX. TERMINOLOGIJA13
Polovina analiziranih članaka u našem uzorku konzistentno je koristila terminologiju
utemeljenu u UN Konvenciji o pravima osoba sa invaliditetom tj. termin osoba sa
invaliditetom.
U odnosu na Izveštaj o medijima i invalidnosti Monitoring Inicijative za Jugoistočnu
Evropu iz 2006. godine, te Izveštaj o zapošljavanju osoba sa invaliditetom u Republici
Srbiji iz 2011 i 2012 godine, ovo je korak napred u pravcu korišćenja politički korektnog
jezika u štampi. Termin “invalidi” je u prethodno praćenom period bio dominantno
zastupljen, dok se sada kao isključivi naziv za osobe sa invaliditetom koristi u svega 6%
analiziranih članaka.
U citiranim Izveštajima navedeno je takođe da je glavna terminološka karakteristika
štampanih medija šarolikost korišćenja termina, kako na celokupnom uzorku, tako i u
pojedinačnim člancima. Ovaj trend se zadržao do današnjih dana. Navedeno je da je
najveći broj šarolikog imenovanja osoba sa invaliditetom u prethodno praćenom periodu
bio 5 termina u jednom članku. Mi smo naišli na kombinacije različitih termina, ali
najveći broj naziva za osobe sa invaliditetom koji je u istom članku korišćen bio je tri.
Ovo su neke od kombinacija termina koji su u istom članku naizmenično korišćeni:
1) Osobe sa mentalnim hendikepom, posebnim potrebama, intelektualnim smetnjama
“Direktno dobijanje usluge”- Naše novine, 05.06.2013.
2) Osobe sa psihološkim problemima, deca sa smetnjama, korisnici psihijatrijskih
usluga
“Interaktivno uključivanje građana glavna novina”- Danas, 31.05.2013.
3) Mentalno nedovoljno razvijena lica, osobe sa invaliditetom, lica ometena u
razvoju
“Tužilaštva pomažu ugroženima”- Danas,31.05.2013.
4) Osobe sa fizičkim, intelektualnim i socijalnim teškoćama
“Ono što dajemo drugima”- Vreme, 30.05.2013.
5) Duševno obolele osobe i mentalno ometena lica
“Ranjiva grupa:bolesni, sami, siromašni”- Danas, 21.05.2013.
Iz navedenih primera evidentno je da je terminološko “lutanje” najizraženije u domenu
imenovanja osoba sa intelektualnim i mentalnim invaliditetom. Pored navedenih
kombinacija, u ovoj oblasti pojavljuju se i sledeći termini:
1. Lica sa mentalnim smetnjama
2. Lica sa intelektualnim smetnjama
3. Mentalno ometeni
4. Mentalno zaostali
5. Duševno oboleli
13
Nauka o davanju imena
39
6. Ljudi ometeni u razvoju
7. Osobe sa smetnjama u razvoju
8. Nedovoljno mentalno razvijeni
Termin Osoba sa invaliditetom najčešće se u istom članku pojavljuje naizmenično sa
terminom invalid. Ovakve kombinacije nalazimo u oko 5% primera od ukupnog uzorka.
Vrlo retko nailazimo na kombinaciju termina osobe sa invaliditetom sa terminom osobe
sa hendikepom ili sa posebnim potrebama ili sa terminom invalidna lica.
U svakodnevnoj upotrebi, pa i u štampi, za osobe sa specifičnim uzrokom invaliditeta
ukorenili su se i redovno se koriste termini vezani za dijagnozu. To je na primer termin
distrofičari izveden iz oboljenja koje je u medicinskoj osnovi invaliditeta. Bubrežni
invalidi su nazvani po organu čije oštećenje uzrokuje invaliditet.
S druge strane, imamo slučajeve da funkcionalni ispad diktira naziv kao što je to slepi i
slabovidi, gluvi i nagluvi ili paraplegičari. Ponekada se koriste i termini osobe sa
oštećenjima sluha ili vida ili osobe sa ograničenim motoričkim sposobnostima. Ako je
medicinski osnov invaliditeta autizam, koristi se naziv dete ili mladi sa autizmom.
Ponekada je osnov za davanje naziva pomagalo koje se koristi kao što je slučaj sa
invalidskim kolicima pa se pojavljuju termini kao što je korisnik kolica, osoba u kolicima
pa i termin osoba prikovana za kolica.
Jedan od ukorenjenih načina davanja naziva je prema okolnostima u kojima je invaliditet
nastao: ratni vojni invalidi, invalidi rada, civilni invalidi rata.
Ovi termini su u upotrebi ne samo u laičkoj komunikaciji i medijima, nego i u zvaničnim
dokumentima.
Kao što je primećeno u prethodnom monitoringu, šarolikost terminologije karakteristika
je i članaka koji se bave decom sa invaliditetom. Ravnomerno se koriste termini deca sa
posebnim potrebama, deca sa invaliditetom i deca sa smetnjama/teškoćama u razvoju, a
nekada se ovi termini prepliću u istom članku. Ređe se koristi termin deca ometena u
razvoju.
Donekle je bizarno da se terminologija koja je u upotrebi za decu sa invaliditetom prenosi
na odrasle, pa imamo upotrebu termina ljudi ometeni u razvoju, osobe sa smetnjama u
razvoju, osobe sa posebnim potrebama.
Postoji trend da se sve manje koristi izraz hendikep, osim u slučaju studenata koji se
gotovo redovno nazivaju studenti sa hendikepom, kao što je u Srbiji i širem regionu
zvanični naziv najveće organizacije koja okuplja studente sa invaliditetom.
Prava je retkost postala upotreba pežorativnih termina kao što su:
1. Invalid 100%
2. Invalidna lica
3. Obogaljen
4. Osakaćen
5. Lica sa oštećenjima
6. Invalidni radnici
7. Invaliditetne osobe
U prethodnom Izveštaju uočen je trend da se izraz invalid, ukoliko se u istom članku
pojavljuje naizmenično sa izrazom osoba sa invaliditetom, gotovo redovno pojavljuje u
naslovu.
40
Isti trend se nastavlja tako da smo na ovakve slučajeve naišli u sledećim člancima
“Sport invalida”- Sportski žurnal, 11.06.2013.
“Invalidi blokirali firmu, direktor ostao ispred kapije”- Naše novine, 05.06.2013.
“U Srbiji živi 571.00 invalida”- Alo, 31.05.2013.
“SANU za invalide”- Informer,31.05.2013.
“Vešeraj za invalide”- Blic, 17.05.2013.
“Invalidi počeli štrajk glađu”- Blic, 14.05.2013.
“Invalidima duguju 12 zarada”- Danas, 14.05.2013.
“Invalidi među najugroženijim”- Kurir, 03.05.2013.
Pretpostavka je da novinari za naslov biraju “jake reči” kojima bi da privuku interes
čitaoca za svoj tekst. Ako sledimo ovu logiku, reč “invalid” u jezicima lingvističkog
regiona kome pripada Srbija, ima specifičan prizvuk koji je teško dočarati prilikom
prevođenja na druge jezike, uključujući i engleski. Dokument “Invalidnost u štampi” iz
2006 godine citira Gordanu Rajkov, iz Centra za samostalan život osoba sa invaliditetom,
koja pojašnjava da se reč “invalid” pojavila posle prvog svetskog rata i odnosila se na
ratne vojne invalide. Iako ta reč označava osobu koja nije jednaka ostalima jer ima neko
“oštećenje”, ipak sobom nosi i dozu ponosa i dostojanstva jer se povezuje sa borbom i
žrtvom za domovinu. S obzirom na emocionalni i psihološko-socijalni naboj reči
“invalid”, novinari je koriste u naslovima više nego u tekstu. U nezvaničnoj komunikaciji
sa predstavncima medija, dobili smo objašnjenje da je dužina korektnog jezičke
formulacije “osoba sa invaliditetom” glavni razlog što se ova reč ređe upotrebljava u
naslovima. Vidimo, sa druge strane, da pojedini novinari uspešno koriste politički
ispravan naziv u naslovima. Naglašavamo, u interesu je osoba sa invaliditetom da budu
tretirane što sličnije ostalim građanima, u pogledu potreba, vlastitih mogućnosti i stavova
ljudi prema njima, pa je preporučljivo da se izbegava patetika i da se prednost daje
isticanju onog što osobe sa invaliditetom povezuje i izjednačava sa ostalima, bilo ono što
je dobro ili loše u ljudskoj prirodi.
41
X.
KONCEPTUALNI OKVIR ČLANKA (MODELI
INVALIDNOSTI)
DRPI metodologija prepoznaje četiri osnovna modela koja daju ton ili okvir medijskom
izveštavanja o pitanjima invalidnosti.
To su:
1. Model dobročinstva ili milosrđa
2. Medicinski ili ekonomski model
3. Model ljudskih prava
4. Herojski model
Model 1: Milosrđe
Na invalidnost se gleda iz perspektive milosrđa, a osobe sa invaliditetom se prikazuju kao
žrtve. U člancima je akcenat na dobrotvornom radu koji se sprovodi kroz programe ili
sporadičnim akcijama za osobe sa invaliditetom. Ponekada u pričama dominiraju podaci
o troškovima koje invalidnost prouzrokuje ili beneficijama na koje osobe sa invaliditetom
imaju pravo po osnovu medicinskih indikacija.
Članak br28: List Vršačka kula, 10.05.2013
Akcija aktiva žena invalida rada opštine Plandište
USKRŠNJA JAJA ZA DOM U STAROM LECU
Već dvanaest godina ze redom, počev od 2001. godine, tad kao Aktiv žena opštine
Plandište a sad Aktiv žena Udruženja invalida rada opštine Plandište, realizuje redovnu
aktivnost povodom Uskrsa, sakupljanje uskršnjih jaja za korisnike Doma za duševno
obolela lica u Starom Lecu.
Po rečiva predsednicr Udruženja, Slavice Cvetičanin, i ovog puta akcija je realizovana uz
pomoć članova Mesnih organizacija Udružemje iz Margite i Kupinika, Crkvene opštine
Plandište, optike Antares iz novog Sada, Asocijacije žena „Gređanka“ iz Velike Grede i
Udruženja penzionera NIS Naftagas, podružnica Južni Banat, Velika Greda, Udruženja
invalida iz Vršca i brojnih građana opštine Plandište koji su se uključili u akciju, i kojima
predsednica posebno zahvaljuje.
Aktiv žena je naročito ponosan na ovu akciju i na to da se iz godine u godinu sve više
ljudi uključuje u sakupljnje uskršnjih jaja za korisnike Doma. Ove godine, kako kažu
izborjeno je 3.000 jaja, što je do sada najveći broj sakupljenih jaja.
Sami korisnici ali i zaposleni u Domu, raduju se poklonu i dolasku predstavnika
Udruženja i druženju sa njima. Inače, za korisnike Doma u Starom Lecu, Udruženje
invalida rada Opštine Planište realizuje još jednu akciju, tokom cele godine sakuplja
odeću koja se nosi u više navrata.
Članak br29: Dnevni list Dnevnik, 24.05.2013
Obezbeđene pare za udruženja osoba s invaliditetom.
Pojedine organizacije osoba sa invaliditetom, koje su se žalile na rezultate javnog
konkursa za dodelu para iz gradskog budžeta za realizaciju programa kojima se
obezbeđuju posebni oblici socijalne zaštite, dobiće nova za nesmetano funkcionisanje,
stoji
u
saopštenju
kabinenta
gradonačelnika
Miloša
Vučevića.
42
Gradonačelnik je istakao da Grad neće dozvoliti da bude ugrožen rad udružemka i
organizacijama koje brinu o osobama s invaliditetom.
- Pristupačnost je princip kojim se moramo rukovoditi, moramo obezbediti što bolje
uslove za život osoba sa invalididtetom, boriti se protiv diskriminacije i zalagati za
ostvarenje
prava
svih
građana
bez
razlike
–
rekao
je
Vučević.
Novac će u najskorije vreme biti raspoređen tim udruženjima i organizacijama.
Ovde bismo naveli još nekoliko članaka napisanih u ovom duhu:
„Više novca nego lane“ - Jedinstvo, Kosovska Mitrovica, 13-05-2013
„Za boračko-invalidsku zaštitu 15,23 milijarde dinara godišnje“ - Politika, 04-06-2013
„Ministarstva se natežu, oboleli Stojan još čeka“ - Alo, 18-04-2013
Model 2: Medicinski
Na invalidnost se gleda iz medicinske perspektive i akcenat je na fiziološkim ili
psihološkim osobinama pojedinca koje se tumače iz naučnog medicinskog ugla ili iz
genetičkog ugla. Invalidnost se prikazuje kao bolest koja je u domenu zdravstvenih
radnika i oni su zaduženi za njeno izlečenje ili ublažavanje.
U članku pod naslovom „Imam četrdeset dijagnoza“ govori se o medicinskoj osnovi
invaliditeta čoveka koji se otežano kreće. Članak je prepun latinskih dijagnoza i
medicinskih izraza, a vrlo se malo može zaključiti o tome koje aktivnosti svakodnevnog
života osoba o kojoj je reč može samostalno da obavlja, kako provodi svoje vreme i i šta
bi trebalo obezbediti da sa očuvanim funkcionalnim kapacitetima živi što aktivnije i
kvalitetnije.
Navešćemo još par članaka u ovom duhu:
„Oko 500 Subotičana vlasnici donorskih kartica“ - Subotičke novine, 15-05-2013
„Kotlarnica rana bolnice za specijalnu protetiku“ - Politika, 26-04-2013
Članak br30: Dnevni list Alo, 19.05.2013
Imam 40 dijagnoza
Pedesetogodišnji Vladica Jovanović iz Beograda već godinu i po dana je skoro prikovan
za krevet zbog polomljenog kuka. Na operaciju u Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti
’’Banjica,, kaže, čeka od avgusta prošle godine, ali to nije njegov jedini zdravstveni
problem. Naime, Vladica boluje i od antifosfolidnog sindroma, zbog čega je od 1995.
godine, kada su krenule tegobe, do danas proveo više vremena u bolničkoj postelji, nego
kod kuće. Zbog njegove osnovne bolesti leva ruka i noga su mu oduzete. Invalid je 100
posto i u invalidskoj penziji je već 14 godina.
Šta su vam rekli lekari u Institutu za ortopediju?
-Kuk sam polomio u januaru prošle godine na Božić. Silazio sam iz autobusa i ne znam
šta se desilo, da li sam se okliznuo ili sam promašio stepenik, osvestio sam se tek u
Urgentnom centru. Ležao sam tamo više od dva meseca, ali zbog moje boliesti nisu
smeli da me operišu, jer nisu znali da li ću preživeti. Tek posle silnih pregleda otišo sam
na Institut za ortopediju, 27. Avgusta 2011. godine. Rekli su mi da bi operacija trebalo
bude u roku od šest meseci. Međutim, u izveštaju lekara je napisano da bolujem od
hroničnog degenerativnog oboljenja koje ne ugrožava život i da ne zahteva hitno
operaciono lečenje. Navedeno je da sam upisan u listu čekanja za izgradnju bescementne
43
endoproteze levog kuka, da imam 62 boda i da ću biti pozvan kad dođem na red. Ali evo,
i posle toliko vremena niko me još nije pozvao.
Možete li da se krećete bez tuđe pomoći i koliko bi Vam život bio lakši da vam je
urađen operacija?
-Hodam samo uz pomoć hodalice, koju sam morao da kupim, jer su mi u socijalnom
radu rekli da bi na njih imao pravo ako da sam imao dva ili više preloma. NI ortopedske
cipeli mi nisu odobrili iako mi je leva noga kraća za dva-tri santimetra. Do ove povrede
sam hodao uz pomoć štapa i mislim da bih sad to ponovo mogao da mi nije urđena
operacija. Ali, pošto nije sada moram uglavnom da sedim.
-----------------------------------------AUTOIMUNA BOLEST
Antifosfolipidni ili Hjuzov sindrom je autoimuna bolest koja se odlikuje prisustvom
tzv.antifosfolipidnih antitela udruženih sa pojavom arterijskih i venskih tromboza
(krvnih ugrušaka). Bolest je poznata pod nazivom sindrom lepljive krvi. Uzrok nastanka
nije u potpunosti poznat. Pacijenti sa Hjuzovim sindromom su skloni trombozi, što može
da utiče na funkcionisanje gotovo svih organa. Javlja se abnormalno zgrušavanje krvi u
arterijama i/ili venama, spontani pobačaji, abnormalno nizak broj krvnih pločica
(trombocitopenija), ljubičasto prošarana koža, migrenozne glavobolje, redak oblik upale
nervnog tkiva mozga i kičmene moždine (transverzni mijelitis)itd.
Model 3: Ljudska prava
Na invalidnost se gleda iz šire društvene, političke i ekonomske perspektive. Sudbina
pojedinca se tumači kroz prizmu dubljih socijalnih struktura koje kreiraju ili utiču da se
osoba susreće sa preprekama. Osobe sa invaliditetom se prikazuju kao ravnopravni
članovi društva.
Članak br31: Dnevni list Blic, 24.05.2013
Umetnost za sve u Galeriji SANU
Eurobank, Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) i centar za razvoj inkluzivnog
društva (CRID) realizovali su projekat “Umetnost za sve” radi potpunog prilagođavanja
galeriskot prostora Akademije osobama sa invaliditetom.
Nabavka i postavka multimedijalnog vodiča, taktilinh pomagala u izložbenom prostoru
Galerije SANU omogućiće osobama sa invaliditetom ravnopravnost i dostupnost i
kulturnih sadržaja.
Zahvaljujući ovom projektu, osobe sa invaliditetom imaće priliku da pogedaju izložbu
poznatog slikara Vladimira Veličkovića, koja je sinoć otvorena u Galeriji SANU.
Galerija SANU prva je institucija culture u Srbiji koja je u potpunosti opremljena u
skladu sa principima “Dizajn za sve” Evropskog institute za dizajn i invaliditet.
44
Članak br32: Dnevni list Politika, 14.05.2013
Diskriminisane osobe sa invaliditetom
Osobe sa invaliditetom spadaju među najugroženije društvene grupe u Srbiji jer su
izložene diskriminaciji u svim oblastima društvenog života. O tome ilustrativno svedoči
činjenica da je broj pritužbi zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom upućenih
povereniku prošle godine porastao deset puta, istakla je poverenica za zaštitu
ravnopravnosti Nevena Petrušić.
Predstavljajući poseban izveštaj o diskriminaciji osoba sa hendikepom na skupu u
Skupštini Srbije, ona je naglasila da su primeri diskriminacije ovih osoba mnogobrojni i
svakodnevni, navodeći primer dece sa posebnim potrebama koja su izbačena iz restorana
i šalterskog radnika koji je devojci bez ruku tražio da pošalje zahtev faksom. U desetak
autobusa GSP „Beograd” platforme za ulazak se ne koriste, jer nema adekvatnog prilaza,
a samo tokom prethodne godine više od sto osoba sa invaliditetom lišeno je poslovne
sposobnosti, čime su im uskraćena i mnogobrojna druga prava. Nevena Petrušić je istakla
da je većina osoba sa invaliditetom smeštena u institucije, „što dovodi do izolovanosti i
kršenja njihovih ljudskih prava”, i upozorila da se većina dece sa invaliditetom i dalje ne
školuje, a ona koja idu u školu nemaju prilagođene udžbenike.
Od 23 proveravana državna organa, samo su Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo
spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i objekti Narodne skupštine na obe
lokacije fizički potpuno pristupačni osobama sa invaliditetom, navedeno je u posebnom
izveštaju poverenice za zaštitu ravnopravnosti.
Na skupu u Skupštini Srbije takođe je istaknuto da je, prema podacima Svetske banke,
samo 13 odsto osoba sa invaliditetom u Srbiji zaposleno, od čega je samo jedan odsto
zaposleno u državnim institucijama i javnom sektoru.
Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović rekao je
da ni sami državni organi ne poštuju preporuke poverenika u ovoj oblasti i ocenio da
država reaguje samo kada međunarodne organizacije daju takve preporuke. On je
podsetio da su državni organi, ministarstva, izuzeti od zakonske obaveze da na svakih 50
zaposlenihprime u radni odnos jednu osobu sa invaliditetom, ali da su u obavezi da
uplaćuju sredstava u poseban fond. „Kada sam tražio od Ministarstva ekonomije
informaciju o tome koliko je para do sada uplaćeno, nisam dobio odgovor, kao da je to
strogo čuvana tajna. To moramo da menjamo”, rekao je Omerović.
Pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku Vladimir Pešić rekao je da su obrazovanje i
zapošljavanje pokretači „točka inkluzije osoba sa invaliditetom” i ocenio da je Zakon o
zapošljavanju osoba sa invaliditetom, bez obzira na „manjkavosti” koje ima, ipak uspeo
da poveća broj zaposlenih.
Navodimo još nekoliko primera:
„Slepom studentu ne daju da pliva“ - 24 sata,29-05-2013
„Civilno društvo prati reformu prava“ - Danas, 23-05-2013
„Knjige nas slusaju “ – Vecerenje novosti- 09-04-2013
45
Model 4: Herojski
Na invalidnost se gleda iz perspektive herojstva, a na osobe sa invaliditetom kao na
nadljude. Akcenat je na ličnoj izdržljivosti i na sposobnosti da se nadvlada invalidnost.
Osobe sa invaliditetom se posmatraju kao „posebne“ i inspirativne jer se nose sa teretom
invalidnosti koji se prenaglašava.
U članku pod nazivom „Preko Evrope na dva točka“, list Večernje novosti od 22.05.
najavljuje film o biciklistima koji su postigli podvige na dva točka i među njima spominje
osobu sa invaliditetom u sledećem pasusu:
Članak br33: Dnevni list Večernje Novosti, 25
- Hendikep ga nije usporio. On je motivisao mnoge, koji su na nekin način ostali
uskraćeni za nešto, da jaka želja sve može. Da bi motivisao ostale, sa još jednim
biciklistom sa invaliditetom vozio je do Grčke i preša 1.200 kilometara – priča mladi
novinar.
Članak br34: Dnevni list Politika, 08.06.2013
Gorostasi u kolicima
Osobe sa invaliditetom postižu impresivne rezultate u sportskom obaranju ruke
Verica, devojka koja boluje od multipleskleroze, pobegla je sa terapije da bi bila deo te
atmosfere. Jelena je, i pored teškoća koje je imala sa zdravljem, jednostavno želela da
bude na tom takmičenju. Kada je Aleksandar video te ljude, zaboravio je na opasnost i
poželeo da bude deo događaja. Želeli su da pokažu kako im je mesto tu, pored gorostasa.
Na kraju borbi su, bilo je kasno, stali ispred prodavnice, pokupovali sendviče i pevali do
kuće.
Ovo je deo pisma Nebojše Čukića, obarača ruku iz kluba Sportova snage „OSI
Senković”. Nebojša je osoba sa invaliditetom koji se takmiči godinu dana i deo je ekipe
osoba sa invaliditetom koji su učestvovali na četvrtom prvenstvu Srbije u Sportskom
obaranju ruke. Oni su bili deo paklene atmosfere u pančevačkoj sportskoj hali, u kojoj se
osećao život, u kojoj se osećao adrenalin: gromade od ljudi, kretali su se oko njih.
Jednostavno, moderni gladijatori su pokazali da, osim što imaju velike mišiće, imaju i
veliko srce. Nisu se slikali sa invalidima kao političari nego kao sportisti koji odaju
počast sebi ravnopravnima – sportistima u kolicima.
– Ovako se bore osobe sa invaliditetom. Da budu deo normalnog života. Da bdu deo
grupe najjačih ljudi, snagatora koji su ih prihvatili kao svoje. Da ne mole, da ne kukaju.
Oni su heroji današnjice – smatra Čukić.
Prvak u obaranju ruke, treću godinu zaredom, u konkurenciji osoba sa invaliditetom, jeste
tridesetšestogodišnji Milorad Senković iz Beograda. On je predsednik kluba Sportova
snage „OSI Senković”. Radio je na obezbeđenju kluba „Dunav”. Pre sedam godina je
upucan. Nažalost, od tada je paraplegičar. Ali, nikada se nije predao.
– Nisam samo prvak u obaranju ruke, već i u atletici – već tri godine, u tri discipline:
bacanju kugle, diska i koplja. Bavio sam se i košarkom u kolicima – priča Milorad.
Apelovao je da se što više ljudi iz unutrašnjosti pridruži takmičenju u obaranju ruke.
Važno je da osobe sa invaliditetom budu aktivni u životu. I, da se rehabilituju, da se
osećaju delom takozvanog normalnog sveta.
Kako je Milorad zašao u svet sporta obaranja ruku? Kao što to biva, sasvim slučajno.
46
Čuo, došao i pobedio. Što kaže Milorad, on pobeđuje zdrave, a kamoli bolesne.
– Ko god da sedne na stolicu sa mnom, teško da bi mi oborio ruku. Morao bi bar da bude
50 kilograma teži od mene – priča Milorad.
Tek kad uđete u njegov sistem treninga, shvatite šta je optimizam. Njegova supruga
Zdenka je evropski prvak u pauerliftingu i svetski rekorder je. Bilo bi lepo, kaže on, kada
bi obaranje ruku bio priznati sport u Srbiji, jer je prikladan za osobe sa invaliditetom.
– Mislim da bi taj sport mogao da se priključi paraolimpijskom sportu. Nema puno
ulaganja, a jako je zanimljiv. Uzgred, osobe sa invaliditetom imaju jake ruke – objašnjava
ironično šampion.
I on ima jake ruke. Da bi došao do lifta u zgradi u kojoj živi, svakoga dana prepuzi osam
stepenika, noseći istovremeno kolica pored sebe, kako bi nekako stigao do lifta. Ti tužni
prizori su čak dospeli do nemačke televizije.
– Više se oni interesuju nego naši budžovani – priča Milovan.
U Beogradu i Srbiji ne postoji nijedna sportska hala ili teretana pristupačna osobama sa
invaliditetom. Milorad bi želeo da napravi jednu veliku teretanu za osobe kao što je on,
kako bi postizali velike rezultate.
Ali, pomoći niotkuda. Njegovi prijatelji sada treniraju u delu njegovog stana. Ali, to su
njegovi – zdravi prijatelji. Što kaže Milorad, kad on već mora da puzi po stepenicama,
bilo bi glupo da zove druge, da puze sa njim.
Obarači ruku su, zaista, kako je napisao Nebojša, ljudi velikih mišića i velikog srca.
--------------------------------------------------Deo sportske kolonije
– Na prvenstvu države se takmičilo petnaestak osoba sa invaliditetom. Oni su deo
kolonije sportista koji osvajaju Srbiju. I mi smo ponosni što se takmiče sa nama – kaže
potpredsednik Saveza Srbije za obaranje ruke Igor Kostić.
Navodimo još ovaj primer članka napisanog u herojskom modelu :
„ Verujem da ću igrati stoni tenis na vlastititim nogama“ - Blic, 18-05-2013
Brojčano su najzastupljeniji članci u modelu ljudskih prava (57,1%). Slede članci
napisani u duhu modela dobročinstva (19,3).
Članaka u herojskom duhu bilo je 2,2% dok je u medicinskom modelu bilo 2% članaka.
Preostalih 20% članaka su bili u mešovitom tonu, a određeni broj članaka nije bilo
moguće svstati u neki od gore navedenih tipova. Tu se radilo o člancima koji su bili
pretežno oglasnog karaktera i najavljivali određene događaje, rezultate sportskih
takmičenja ili su bili komercijalnog tipa, reklamirajući pojedine usluge koje mogu biti
interesantne osobama sa invaliditetom kao što je npr, osiguranje ili pojedini servisi
(domovi za stare). U grupu OSTALI svrstani su i članci koji su bili rekorderi po broju
objava o istom događaju, a to je bio štrajk radnika u jednom od preduzeća za
zapošljavanje i profesionalnu rehabilitaciju iz Kragujevca. O ovom događaju koji je
trajao oko mjesec dana našli smo čak 22 članka. Pojedini članci o ovom štrajku su bili u
ekonomskom tonu, pojedini u duhu ljudskih prava, a varirao je i jezik što potvrđuje
mišljenje da tema ne diktira poruku kojom članak odiše, nego stav i znanje novinara o
samom problemu o kome piše.
47
Grafikon 8.
Iako se metodološki D.R.P.I. pristup i metodologija primjenjena u prethodnim
izveštajima o medijima na koje smo se oslanjali ne preklapaju u potpunosti, ipak se
njihovim upoređivanjem, može izvesti zaključak da je u poslednjih nekoliko godina
nastupio značajan trend medijskog iskoraka iz modela milosrđa i medicinskog pristupa
invalidnosti ka socijalnom modelu i modelu ljudskih prava u Srbiji. Smatramo da je ovo
rezultat osnaživanja pokreta osoba sa invaliditetom i bolje saradnje organizacija osoba sa
invaliditetom sa medijima. Ujedno, svest javnosti i novinara o ljudskim pravima je
generalno u usponu, u sklopu stremljenja Srbije ka evroatlanskim integracijama. Veliki
katalizator je sigurno i uspostavljena funkcija zaštitnika građana i poverenice za
ravnopravnost kao i gradskih ombudsmana koji se sve češće oglašavaju u medijima, kao
što smo videli u brojčanim podacima ovog istraživanja (25 članaka). Njihove su
medijske izjave u duhu poštovanja ljudskih prava i deluju edukativno na javnost i
novinare.
48
XI. PREPORUKE
U cilju jačanja konstruktivne uloge medija kao katalizatora promene društvenih stavova
prema invalidnosti, usklađenih sa savremenim shvatanjem da je invalidnost pitanje
ljudskih prava, a na osnovu nalaza praćenja štampanih medija u Srbiji tokom
devetomesečnog perioda (septembar 2012 - jun 2013), izdvajamo iz monitoringa i
analize rezultata proistekle preporuke:
•
Podsticati saradnju medija sa OOSI i nezavisnim telima za zaštitu ljudskih prava
Organizacije osoba sa invaliditetom (OOSI) su legitimni predstavnici interesa grupacije
koju predstavljaju i imaju direktan uvid u prioritete svojih članova, najčešće su
edukovane o različitim pristupima invalidnosti i koriste adekvatan jezik invalidnosti.
Njihove izjave za štampu predstavljaju primere dobre prakse, kao što je to slučaj u
sledećem primeru:
Članak br35: Dnevni list Blic, 04.05.2013
Nevidljive žene
Slepi i slabovidi ljudi imaju jedinstvene potrebe.Zato bi nadležne ustanove trebalo da
podstaknu adekvatan medijski pogled na život ljudi sa invaliditetom. Tako bismo zajedno
konstantno pratili aktivnosti, potrebe i probleme ljudi sa invaliditetom, sa afirmativnim
porukama, a bez patetike, sažaljenja i senzacionalističkih tonovaj rekla je Jelena
Stojanović, potpresednica Saveza slepih Srbije (SSS), na Savetovanju slepih i slabovidih
žena održanom pre dve nedelje.
Na tom posećenom skupu bila je i Ana Vodinelić u ime ,,Blic žene’’. Učestvovala je u
debati o ,, Efikasnijoj medijskoj uključenosti slepih žena’’.
Branka Brkić, referent za socijalna i ekonomska pitanja, istakla je da je svakodnevica
ljudi sa invaliditetom otežana u odnosu na zdravu populaciju, ali da ih ne treba nazivati
ljudima sa potrebnim potrebama.
-Mi imamo iste potrebe kao i drugi ljudi, a zbog invaliditeta koji se akcentuje naši
intelektualni i fizički potencijal ostaju u drugom planu. Potrebno je da se zajedničkim
snagama država, mediji i ljudi sa invalidtetom izbore za odgovarajuće mesto naše
populacije u društvu. Od toga veću korist imamo i mi i društvo u kojem se nalazim- rekla
je Branka.
U živoj diskusiji o odnosu domaćih medija prema ljudima sa invaliditetom čula su se
mišljenja i članica i članova Saveza koju u lokalnim sredinama učestvuju u radu
štampanih ili elektronskih medija.
Edukativno na javnost deluju i izjave predstavnika nezavisnih tela za zaštitu ljudskih
prava jer neguju pravilnu terminologiju, imaju kredibilitet i zastupaju prava osoba sa
invaliditetom.
49
Članak br36: Večernje Novosti, 30.05.2013
Osobe sa invaliditetom među najugroženijim grupama
MNOGO PREPREKA DO POSLA
U Srbiji živi od 700.000 do 800.000 osoba s nekom vrstom invaliditeta i one pripadaju
jednoj od najugroženijih društvenih grupa. Pomoćnica poverenice za zaštitu
ravnopravnosti Ljiljana Lončar rekla je da je izrađen prvi poseban izveštaj koji se bavi
osobama sa invaliditetom, a koji će javnosti biti predstavljen 13.maja.
Ona je naveča da su te osobe diskriminisane u svim oblastima društvenog života, kao i da
građani smatraju da spadaju u tri naugroženije društvene grupe, posle Roma i siromsnih.
- Prošle godine primili smo najviše pritužbi iz oblasti diskriminacije osoba sa
invaliditetom koje su se, uglavnom, odnosile na rad i zapošljavanje, pristup korišćenju
objekata i postupci pred oranima javne vlasti – rekla je Lončareva.
•
Promovisati direktno obraćanje osoba sa invaliditetom javnosti
U cilju premošćavanja jaza koji i dalje opstaje između prosečnog građanina i osoba sa
invaliditetom kao „drugačijih“, veoma je bitno da su medijski prisutne autentične osobe
sa invaliditetom, ljudi „od krvi i mesa“ sa svojim životnim pričama, sličnim svakom od
nas. Novinari su u prilici da daju ljudsko lice invalidnosti. Osobe sa invaliditetom nisu
samo korisnici socijalnih davanja, tražioci posla, pacijenti i žrtve prepreka okruženja. Oni
su muškarci, mladići, žene i djevojke u potrazi za lepotom života, porodicom i
potomstvom. O ovom aspektu ne može biti reči od strane donosioca odluka koji su
najčešći izvori informacija o osobama sa invaliditetom u našem uzorku. Samo u dva
članka našli smo autentična svedočenja osoba sa invaliditetom o njihovoj privatnosti, pa
iako kratak, navodimo ovaj pasus iz članka o devojci koja se nada da će jednom igrati
stoni tenis na nogama:
“Nada se da će igrati stoni tenis na svojim nogama”
Članak br37: Dnevni list Blic, 18.05.2013
- Najveća želja mi je da prohodam kao i, verujem, svih mojih drugara
u invalidskim kolicima. Vidim sebe kao dobru majku, uspešnog
sportistu poslovnu ženu. Imam psa, tri mačke i dva papagaja. Nikad
ne posustajem, nekada se ne predajem. Idem dalje osmehom.
U cilju negovanja direktnije komunikacije osoba sa invaliditetom i čitalačke publike,
medijske kuće bi trebale imati podsticajnu politiku zapošljavanja osoba sa invaliditetom
na uredničkim i novinarskim pozicijama.
•
Isticanje primera osoba sa invaliditetom koji vode uobičajen i kvalitetan život
50
Za promenu stava javnosti prema osobama sa invaliditetom kao „žrtvama zle sudbine“
kojima dobrota okoline može donekle namiriti „nepravdu slučaja“, veoma je bitno da se
govori o ljudima sa invaliditetom koji vode bogat i sadržajan život, ukoliko okolina
nepotrebno ne stoji na putu njihovim težnjama koje karakterišu i većinu njihovih vršnjaka
bez invaliditeta. U članku koga navodimo reč je o mladom čoveku koji uspešno studira
na beogradskom univerzitetu, stanuje u studentskom gradu, a u slobodno vreme voli da
se rekreativno bavi plivanjem. Nailazi na prepreke od strane menadžmenta centra u kome
se već dokazao kao korisnik usluge koji nije imao nikakvih spornih situacija tokom dužeg
perioda korišćenja bazena. Ne odustaje od svojih prava i koristi medije da osvetli svoj
slučaj i nađe rešenje.
„Slepom studentu ne daju da pliva u bazenu“: 24 sata, 29.05.2013.
Članak br38: Dnevni list 24 sata, 29.05.2013
Slepom student ne daju da pliva u bazenu
Marku Marijanoviću (25), studentu Filološkog fakulteta u Beogradu, zabranili da pliva u
velikom bazenu SRC “11 april” zato što je slep.
Ravnopravnost – Iako je Marko pre toga celih godinu dana bez problema koristio ovaj
bazen, u upravi sportskog rekreativnog centra kažu da se tek nedavno saznali da je slep i
da su se uplašili za njegovu bezbednost i bezbednost drugih kupača.
- Dozvolili smo mu da plica u srednjem bazenu dubine 1,24 metara. Olimpijsku bazen
može da koristi samo pod uslovom da angažuje pratioca koji će ga sve vreme nadzirati.
Sve to činimo zbog njegove bezbednosti i sigurnosti drugih kupača koje nehotice može
da povredi u toku plivanja – odgovara Živko Filipović is SC “Novi Beograd” u okviru
kog se nalaze bazeni “11 april”. On je potvrdio da na zatvorenim bazenima uvek dežuraju
tri spasioca, ali oni, kaže – “nisu dovoljni kada se u bazenu nalazi slep čovek”.
Marko Marijanović pak ističe da se intenzivno bavi plivanjem od 2007. godine, kao i da
je tri godine bez problema plivao u bazenima sportskog centra “Pinki” u Zemunu.
- Bazeni “11 april” su mi najbliži jer živim u Studenskom gradu i hoću da ih koristim kao
i svaki drugi građanin. Ne vidim razlog da mi se to pravo uskrati jer nikada nikoga nisam
ugrozio svojim plivanjem. Uostalom, ako bi se vodili njihvom logikom, onda bi bilo
najbezbednije da ceo život ne izađem iz sobe kako ne bih ugrozio nekoga na ulici ili
prevozu – ogorčeno zaključuje Marko.
On dodaje da ovo nije prvi put da se suočava sa preprekama u državnim preduzećima, ali
sada su uz njega i kolege iz Studenskog grada, a Nikola Boljanović, koji je zadužen za
studenski standard u ovom domu, najvaio je da će slučaj prijaviti poverenici za zaštitu
ravnopravnosti.
Da je u pitanju jedinstvena politika SC “11 april”, potvrđuje i činjenica da su redakciji
“24 sata” u SC “Tašmajdan” odgovorili da slepi plivači kod njih samo treba da se najave
recepciji i omogućava im se plivačka traka u bilo kom bazenu kako bi plivali bez
ometanja.
Osobama sa invaliditetom omogućiti pistup
ODLUKA – Aca Kovačević, sekretar Sekretarijata za omladinu i sport Beograda, kaže da
sportski centri samostalno odlučuju o načinu na koji će se osobama sa invaliditetom
omogućiti da koriste bazene, ali da im se ovo pravo ne sme uskratiti.
51
- Sarađujemo sa Savezom za sport i rekreaciju invalida, čiji stručnjaci, između ostalog, na
gradskim bazenima brinu o osobama s invaliditetom. Ne mogu osuditi odluku cenra “11
april”, ali ne mogu je ni podržati jer se mora pronaći nači da i slepi ljudi neometano
koriste bazene koji žele – kaže Kovačević.
•
Edukacija novinara i urednika o pitanjima invalidnosti
Da bi se između novinara i organizacija osoba sa invaliditetom razvilo partnerstvo kome
treba težiti, važno je da jedni o drugima što više nauče. Organizacije osoba sa
invaliditetom treba da znaju elementarna pravila i karakteristike novinarske profesije a
novinari i urednici moraju biti u toku savremenog pogleda na invalidnost.
Zajedničke edukacije zbližavaju i preveniraju frustracije i zloupotrebe.
Navodimo dobar primer edukacije novinara o invalidnosti koju je organizovao CIL
(Centar za samostalan život osoba sa invaliditetom).
„Jezik je poruka društva - : Novi put, 22.05.2013
Članak br39: Novi Put, 12.05.2013
Jezik je poruka društva
Ne treba izbegavati komunikaciju sa osobama sa invaliditetom zbog predrasuda,
neupućenosti ili preterane brige koji, često, dovode do pogrešnog pristupa osobi sa
invaliditetom. Svi imaju iste potrebe, ali je način zadovoljenja tih potreba drugačiji.
U Centru za samostalni život osoba sa invaliditetom u Jagodini održana je radionica
,,Jezik je poruka društva” koja je bila namenjena prvenstveno novinarima. Kako je rekao
potpredsednik ove organizacije i trener radionice Dimitrije Gligorijević, cilj njenog
organizovanja je da podstakne na razmišljanje o tome sa kojim se preprekama susreću
osobe sa invaliditetom, ali i o korišćenju jezika u oblasti invalidnosti.
Jagodinski novinari zainteresovani za recnik u oblasti invalidnosti: detalj sa radionice
Nekad ljudi izbegavaju komunikaciju sa osobama sa invaliditetom, jer se često osećaju
nelagodno bojeći se da nešto ne urade pogrešno. Razlog tome su predrasude,
neupućenost, po nekad i preterana briga koji, takođe, dovode do pogrešnog pristupa osobi
sa invaliditetom.
– Centralna tema ove radionice jeste jezik invalidnosti, termini koji se upotrebljavaju,
odnos u kontaktu sa osobama sa invaliditetom. Kakav je odnos prema nama bio vidi se iz
termina koji su ljudi upotrebljavali kada su govorili o nama: bogalji, slepci, prosjaci.
Jednostavno, mislimo da taj način komunikacije treba da se promeni – rekao je
Gligorijević. – Na moje i zadovoljstvo osoba sa invaliditetom, u Srbiji se, sada,
upotrebljava izraz „osoba sa invaliditetom” sa naglaskom na samu osobu. Imamo
novinare sa kojima dugo sarađujemo i oni su počeli da upražnjavaju terminologiju koju
mi koristimo.
U priručniku koji su novinari dobili postoje najčešći izrazi koji se koriste, i to pogrešno.
Tako umesto „osoba sa posebnim potrebama” treba reći „osoba sa invaliditetom”,
„prikovan, vezan za kolica” treba reći korisnik invalidskih kolica, „osoba sa ometenošću”
– „osoba ometena u…”, a kada se radi o deci koristi se izraz „deca sa smetnjama u
razvoju”.
Veliki broj osoba sa invaliditetom smatra uvredom kad ih neko, govoreći o njima, kaže
52
osoba sa posebnim potrebama. Kako se čulo na radionici, osnovne ljudske potrebe su
univerzalne i zajedničke za sve ljude, bez obzira na to gde i kako žive. Svi imaju potrebu
za hranom, ljubavi, pripadnjem, kretanjem, neko će hodati, neko će koristiti automobil, a
neko invalidska kolica. Svi imaju iste potrebe, ali je način zadovoljenja tih potreba
drugačiji – U komunikaciji sa osobama sa invaliditetom treba se ponašati kao i sa drugim
ljudima i sebi jednakim, jer one to i jesu. Treba razgovarati normalno i, bez obzira o
kakvom se invaliditetu radi, koristiti izraze iz svakodnevnog govora. Recimo, možete
slepoj osobi reči ,,vidimo se”, ili gluvoj ,,čujemo se” jer je to ustaljen govor – naglasio je
Gligorijević i dodao da se ne treba bojati pogrešnih reči, ali ne treba preterano hvaliti
osobu sa invaliditetom zbog obavljanja normalnih životnih radnji.
Kako je rečeno na radionici, ljudi ne treba da se ustežu da ponude pomoć osobi sa
invaliditetom, ali treba sačekati odgovor da li je pomoć potrebna. Ne treba izbegavati ni
rukovanje ukoliko osoba sa invaliditetom ima veštačku ili amputiranu ruku, rukujte se
drugom rukom ili dodirom. Ako neka osoba ne može da se rukuje, ona će to i reći –
Važano je reći i da ne treba pretpostavljati da osoba nešto ne može. Ukoliko je osoba sa
jednom vrstom invaliditeta, ne pravite pretpostavke da ima i neka druga oštećenja – rekao
je trener.
Radionica, koja je bila odlično iskustvo za novinare, koji su preneli i svoja iskustva u
komunikaciji sa osobama sa invaliditetom, organizovana je u okviru programskih
aktivnosti Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom uz podršku Ministarstvo rada
i socijalne politike
Treba takođe podsticati razmenu iskustava novinara i organizacija osoba sa invaliditetom
o saradnji i primerima dobre prakse u drugim zemljama kroz organizaciju regionalnih
konferencija, tematskih sastanaka i štampanja publikacija na temu medija i invalidnosti.
53
XII. DODACI
Spisak medija koji su obuhvaćeni istraživanjem
Tabela.
DNEVNE
NOVINE
Blic
24 sata
Danas
Dnevnik
Politika
Informer
Kurir
Naše novine
Pregled
Narodne novine
Sportski žurnal
Sport
Veernje novosti
Vesti
Vesti
frankurtske
Privredni
pregled
Alo
NEDELJNICI
DVOMESECNICI
MESECNICI
Borski problem
Podrinske novine
Kovin ekspres
Bačkopalanački
Nedeljnik
Cica
Gloria
Nin
Pečat
Vreme
Društvo
Rusko selo
Čačanske novine
Sremske novine
Glas Tamnave
Pazovačka revija
Sindikalni poverenik
Grad Kruševac
Profit
Republika
Novi put
Ekonometar
MAGAZINI
ONLINE
Bilten opštine
Paraćin
City magazine
Jedinstvo
KM
Topličke
vesti
Prosvetni pregled
Sloboda Pirot
Zrenjanin
Ibarske novosti
Napred Valjevo
Subotičke novine
Kraljevacke
novosti
Sremske novine
Hrvatska riječ
Pančevac
Naš glas
Kragujevačke
novine
Kikindske
Somborske novine
Takovske novine
Narodne novine
Topličke novosti
Vršačka kula
54
XIII BIBLIOGRAFIJA
1. Disability in the press: How disability and people with disabilities are depicted in
print media in Bosnia and Herzegovina, Montenegro and Serbia in 2006
INVALIDNOST U ŠTAMPI: Istraživanje o tome kako su invalidnost i osobe sa
invaliditetom prikazani u štampanim medijima u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori
i Srbiji u 2006. godini
http://www.disabilitymonitorsee.org/index.php?option=com_content&view=article&id=46&Itemid=37
Inicijativa za praćenje pitanja invalidnosti u jugoistočnoj Evropi
2. Mediji i osobe sa invaliditetom, Poseban izveštaj o diskriminaciji osoba sa
invaliditetom u Srbiji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, april 2013
http://www.ravnopravnost.gov.rs/rs/извештаји/извештаји
3. Socijalna dimenzija visokog obrazovanja u Srbiji:studija zatečenog stanja 2012
„Jednak pristup za sve: osnaživanje socijalne dimenzije u cilju jačanja Evropskog
prostora visokog obrazovanja“ TEMPUS project
4. Kratak osvrt na izveštavanje medija u oblasti zapošljavanja osoba sa
invaliditetom, Deo IV, Zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji
2011, Centar za orijentaciju društva, Beograd, januar 2012
5. Uticaj medija na formiranje društvenih stavova u oblasti rada i zapošljavanja –
integralni deo holisitčkog izveštavanja o pravima osoba sa invaliditetom, Deo IV,
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji 2012, Centar za
orijentaciju društva, Beograd, decembar 2012.
6. Konvencija Ujedinjenih Nacija o pravima osoba sa invaliditetom
55
Download

Ovde - Centar za orijentaciju društva