januar 2012.
1
SADRŽAJ
Broj 60, januar 2012. godina XVIII
BILTEN
REGIONALNE PRIVREDNE
KOMORE UŽICE
Dimitrija Tucovića 52
Užice
Sednica Upravnog odbora Komore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Sednica Skupštine Komore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Komora nagradila najuspešnije privrednike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Priznanja najboljim studentima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
Afiramcija privrednog i sveukupnog stvaralaštva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Godišnje nagrade PKS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
PROJEAT - IPR for SEE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Telefon:
031/513-483
512-277
fax:
031/514-184
www.rpk-uzice.co.rs
[email protected]
Dragoceno iskustvo iz Kine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Udruženi tekstilci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Poslovanje privrede Regiona u periodu
januar-novembar 2011. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Zajednička sednica prevoznika u drumskom saobraćaju . . . . . . . . . . . 15
Zaštita tradicionalnih proizvoda iz Zlatiborskog okruga . . . . . . . . . . . . 16
Razvoj tipičnih proizvoda Zlatiborskog okruga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Za izdavača
predsednik RPK Užice
Duško Majkić
Uspešan nastup proizođača Užičkog regiona na sajmu Etno-hrana . 17
Održan 12. Sajam suvomesnatih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Uređivački odbor
Duško Majkić
Đorđe Pjanović
Gordana Čumić
Dragomir Papić
Jelena Nikolić
Priprema
Ljiljana Pantelić
Nataša Benić
Vojo Đoković
Štampa
»Grafoplast plus« Užice
Izdaje se samo
za internu upotrebu
januar 2012.
3
Sednica Upravnog odbora Komore
N
ovi talas ekonomske krize koji je zahvatio područje
evrozone, sa svojim posledicama definitivno će
imati značajan uticaj na dalje ekonomske i privredne
tokove u zemlji. Takođe, od 2013. godine će se primenjivati Zakon o privrednim komorama što opredeljuje
da je 2012. godina u kojoj će se definitivno reorganizovati komorski sistem sa ciljem stvaranjem jakog komorskog sistema na nivou Srbije, kaže se, između ostalog, u Programu rada Komore Užice koji su usvojili
članovi Upravnog odbora na sednici održanoj 14. decembra 2011. godine.
Na sednici je usvojen izveštaj o finansijskom
poslovanju Komore za deset meseci uz konstataciju da
se finansijsko poslovanje odvijalo u skladu sa zakonom
i normativnim aktima uz otežano finansiranje zbog
smanjenja priliva sredstava od članarine. U tom smislu
je neophodno intenzivirati saradnju sa većim brojem
manjih privrednih subjekata na Regionu. Usvojena je i
odluka o utvrđivanju stope za obračunavanje članarine
RPK Užice koja je za 2012. godinu utvrđena u visini od
0,32%. Članovi komore, privredna društva do 10 za-
D
poslenih, preduzetnici i radnje plaćaju godišnju
članarinu u paušalnom iznosu od 4.800 dinara.
Upravni odbor je podržao predlog odluke Komisije za dodelu nagrada privrednim društvima i pojedincima za 2011. godinu.
Sednica Skupštine Komore
eseta sednica Skupštine Regionalne privredne komore Užice održana je 22. decembra 2011. godine.
Usvojen je Programa rada Komore za 2012. godinu,
doneta Odluka o usvajanju finansijskog plana, odluka
o utvrđivanju visine članarine, osnovici na koju se
obračunava, načinu i rokovima plaćanja članarine Regionalnoj privrednoj komori za 2012. godinu. Prezentovana je informacija o poslovanju privrede za jedanaest meseci prošle godine, kao i informacija o
aktivnostima Komore u prethodnom periodu. Na sednici je doneta odluka o produženju mandata članovima
Skupštine, Upravnog odbora, Nadzornog odbora i svih
odbora udruženja Komore najdalje do početka
primene Zakona o privrednim komorama. U drugom
delu sednice, na prigodnoj svečanosti, dodeljene su
nagrade najuspešnijim privrednicima Regiona.
R
Komora nagradila najuspešnije privrednike
egionalna privredna komora Užice je i ove godine
nagradila najuspešnije privrednike. Na svečanom
delu sednice Skupštine, održene 22.decembra 2011.
godine, uručene su godišnje nagrade za 2011.
najuspešnijim privrednim društvima i pojedincima.
Za postignute rezultate u radu i poslovanju plaketu su dobili:
4
1/ Društvo za promet na veliko i malo i vršenje usluga “PREHRANA” d.o.o Požega,
2/ “MATIS” d.o.o. Ivanjica,
3/ “ATM” d.o.o. Sevojno,
4/ Mlekara “SPASOJEVIĆ” d.o.o. Bajina Bašta
Bilten br. 60
Kao najuspešniji pojedinci u tekućoj godini
nagradjeni su:
1/ Milan Bojović, direktor privrednog društva
“PUTEVI” a.d. Užice,
2/ mr Mirko Stojović, generalni direktor Korporacije “FAP” a.d. Priboj, za afirmaciju komorskog
sistema
Specijalna nagrada dodeljena je Turističkoj
organizaciji „ZLATAR” Nova Varoš, za doprinos u
razvoju turizma. Specijalne nagrade uručene su
Slađani Šumanac, vlasnici Zanatske radnje BLUE
MOON Užice za žensko preduzetništvo i Bogdanu
Doskoviću, vlasniku Poljoprivrednog gazdinstva
– Farma koza, Zvjezd – Prijepolje za ruralni razvoj.
„ATM“ Sevojno
ATM je porodična firma koja od 1992. godine
postoji na tržištu proizvođača plastične ambalaže.
Investiranjem u sofisticiranu opremu i automatske
linije koje omogućavaju proizvodnju velikog broja
komada uz maksimalni kvalitet otpočinju proizvodnju ambalaže za prehrambenu i hemijsku industriju.
Kompanija je pionir u implementaciji i primeni
IML tehnologije na prostotu jugoistočne Evrope.
Maksimalna pažnja posvećuje se dizajnu i proizvodnji alata.
Danas je ATM moderna evropska firma sa 115
zaposlenih sa kompletnom infrastrukturom koja je
podređena kupcu.
Milan Bojović, generalni direktor „Putevi“ ad
Užice
Milan Bojović, diplomirani inženjer geodezije,
generalni direktor “Putevi” ad Užice, zaposlen je u
ovom preduzeću preko dve decenije. Tokom dvadeset
godina rada obavljao je više poslova u užičkim Putevima- od inženjera na gradilištu dostigao je mesto generalnog direktora. Poslednje četiri godine je na čelu
preduzeća u veoma teškim uslovima poslovanja i pod
uticajem velike finansijske krize koja ima velike negativne posledice na celokupanu privredu, a na sektor
gradjevinarstva posebno. Milan Bojović uspešno vodi
preduzeće i uspeva da obezbedi zaposlenost kapaciteta preduzeća i poveća vrednost izvedenih radova.
Poslednjih nekoliko godina “Putevi Užice” su postali
jedno od najuspešnijih preduzeća u našoj putnoj
privredi, sposobno da se ravnopravno takmiči na
međunarodnim tenderima sa poznatim, uspešnim,
stranim gradjevinskim firmama. Tajna uspeha užičkih
Puteva je u stručnoj radnoj snazi, kvalitetnoj gradjevinskoj mehanizaciji i dobrom rukovodjenju od
januar 2012.
strane menadžmenta preduzeća koji i u najtežim uslovima uspeva da nadje potrebne rezerve i obezbedi
povećanje obima poslovanja i zaposlenosti. Uspešnost
preduzeća potvrdjuje obim, kvalitet i poštovanja
planiranih rokova izvedenih radova.
Preduzeće „Putevi Užice“ sa 1650 zaposlenih radnika čine značajnu kariku u privrednom potencijalu
grada Užica i šireg regiona.
„MATIS“ d.o.o.
„MATIS“ je mlada proizvođačka firma, osnovana
2003. godine, nastala iz matičnog preduzeća TIS iz
Ivanjice, koncipirana prema evropskim standardima,
kako u organizacionom, tako i u tehničko tehnološkom smislu. Proizvodni program firme čini serijska
proizvodnja svih vrsta nameštaja od pločastih materijala. Osnovne karakteristike proizvoda firme
MATIS su: vrhunski kvalitet, savremeni dizajn i izuzetno pristupačne cene. Kao potvrda kvaliteta proizvoda ove firme su atesti sa najvećom mogućom ocenom
Q1, dobijenom od strane Šumarskog fakulteta iz
Beograda.
Ovakav uspeh nije slučajan. Ostvaren je na bazi
početne strategije obezbeđenja kvalitetnih materijala i savremenih tehnologija u proizvodnji kao i
visokostručnih ljudskih potencijala. Uz takav koncept, uspeh nije mogao izostati.
Strategija prodaje proizvoda firme MATIS u narednom periodu zasniva se na kvalitetu, vrhunskom
dizajnu i stalnom inoviranju asortimana, shodno
zahtevima tržišta. Da bi to ostvarili u ovoj godini su
investirali u nabavku adekvatnog voznog parka, a
najnovija investicija je kupovna dela nekadašnjeg
d.p. ITI Ivanjica. Na taj način, postali su vlasnici 4500
metara kvadratnih hala od kojih će najveći deo biti
pretvoren u savremeno visokoregalno skladište gotovih proizvoda, čime će povećati zalihe i moći da
odgovore zahtevima tržišta.
5
„Mlekara SPASOJEVIĆ“ d.o.o.
Mlekara Spasojević je nastala 1992. od male ugostiteljske radnje, da bi početkom 2003. prerasla u
preduzeće sa sedištem u Crvici, pored Bajine Bašte.
Osnovna delatnost firme je otkup i prerada mleka
uz najstrožiju kontrolu kvaliteta. Godinama se neguje
korektan odnos sa oko 460 domaćinstava sa teritorije
opština Ljubovije, Kosjerića, Bajine Bašte, Užica i
Čajetine. Od početka poslovanja, menađžment Mlekare Spasojević, ističe jasnu viziju stavljajući na prvo
mesto kvalitet gotovih proizvoda. Negovanjem sopstvene robne marke „Zapis Tare“ ističe se zdrav prirodni
ambijent sirovinskog područja. Od 40 stalno zaposlenih, značajan broj je visokoobrazovanih mladih
stručnjaka.
Zaposlenima u Mlekari Spasojević strateško je
opredeljenje maksimalan nivo kvaliteta, uz zdravstveno bezbedne proizvode, što postižu stalnim
unapređenjima svih procesa poštujući HACCP principe, kao i ostale propise u oblasti proizvodnje hrane.
U definisanim planovima razvoja rukovodstvo
Mlekare Spasojević će, uz maksimalno zadovoljenje
svojih kooperanata i poboljšanjem standarda zaposlenih, a poštujući potrebe svoje zajednice, učvrstiti lidersku poziciju na lokalnom tržištu, uvažavajući
konkurenciju i negujući sopstveni imidž koji godinama
stvaraju.
Mirko Stojović, generalni direktor Korporacije
FAP Priboj
Mr Mirko Stojović generalni direktor FAP Korporacije AD Priboj nalazi se na ovoj funkciji od 2000.
godine i sa svojim organizatorskim sposobnostima
doprineo je razvoju proizvodnje automobilske industrije u našoj zemlji. Od kada je generalni direktor
FAP-a razvijeno je i uvedeno u proizvodnju preko 20
novih tipova kamiona, kamionskih šasija, specijalnih
vozila, kamionskih šasija za specijalne nadgradnje,
autobusa svih tipova kao i za potrebe Vojske Srbijetri nova tipa vozila sa dve, tri i četiri osovine.
Osim angažovanja u svom preduzeću bio je i
član više stručnih tela, a aktivnim učešćem u radu
organa i tela Komore Srbije i Komore Užice dao je
izuzetan doprinos razvoju komorskog sistema. Sada
je član Upravnog odbora RPK Užice.
Turističko sportski centar ‘’Zlatar’’, Nova Varoš
U organizaciji TSC ‘’Zlatar’’, a pod pokroviteljstvom opštine Nova Varoš održane su mnogobrojne aktivnosti i manifestacije u godini jubileja -2011.
U saradnji sa RRA ‘’Zlatibor’’ i RO TO Zapadna Srbija, opštinu Nova Varoš posetili su predstavnici
Turističke agencije iz Holandije, novinari i organizatori
6
putovanja iz Češke Republike i predstavnici medija iz
Holandije i Belgije, koji su imali priliku da se upoznaju
sa turističkom ponudom opštine Nova Varoš. U saradnji sa TOS-om realizovana je poseta ruske televizije i
novinara opštini, a prilozi su emitovani na Ruskoj televiziji. Održane su i tradicionalne turističke manifestacije, a realizovan je nastup na tri sajma turizma: u
Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
U saradnji sa TO Regije Zapadna Srbija, realizovan
je projekat postavljanja turističke signalizacije , urađena
je bilbord prezentacija u Beogradu kao i na magistralnom putu .
Turističko-sportski centar ‘’Zlatar’’ je na izložbi
turističkih publikacija u Leskovcu, u konkurenciji 36
turističkih organizacija iz cele Srbije, osvojio nagradu u
kategoriji turističkih publikacija preko 50 strana .
„Prehrana „ Požega
U konkurenciji sa velikim trgovinskim lancima
prisutnim u našem Regionu, preduzeće „Prehrana“ iz
Požege, kao jedino preduzeće te vrste, se uspešno
takmiči. Od svog osnivanja 1990. godine pa do danas
preduzeće pozitivno posluje i konstantno povećava
prihod i broj zaposlenih. Tako je u ovoj godini prihod
povećan za preko 42% u odnosu na prethodnu
godinu. Trenutno je zaposleno 70 lica što je za preko
20% više nego u prethodnoj godini, sa prosečnom
zaradom iznad proseka u trgovini.
Preduzeće ima u svojini maloprodajni prostor u
centru Požege, površine 1000m2, i magacinski prostor površine 1500m2. Sa maloprodajom je prisutno i
u Ivanjici a u oblasti veleprodaje na teritoriji užičkog
regiona
Kako od brojnih potrošača iz Požege i Ivanjice
tako i od radnji koje snadbeva Prehrana iz Požege,
mogu se čuti samo pohvale na račun snadbevenosti,
cenovne konkurentnosti, uslova plaćanja i uopšte
celokupne poslovnosti.
Bogdan Dosković, poljoprivredni proizvođač
Bogdan Dosković je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva u mestu Zvijezd, opština Prijepolje. Nakon rada
u nekadašnjoj „Sokolici“otvorio je farmu sa 100 koza
rase „alpina“ gde proizvodi kozije mleko i koziji sir vrhunskog kvaliteta.
Na poslednjim izložbama stoke u Limskoj dolini,
Ivanju i Brodarevu, njegovo gazdinstvo osvojilo je sve
nagrade za kozarstvo, a to je dokaz da se ovim poslom
bavi na ozbiljan način, prateći i literaturu i savremena
saznanja. U njegovom gazdinstvu se pravi više vrsta
sira od kojih su veoma zapaženi klasični kozji sir,
kačkavalj i trapist. Proizvode i sir sa majčinom dušicom,
nanom, kantarionom i sa ljutim paprikama koje plasirBilten br. 60
aju uglavnom na šire tržište Srbije. Ovi proizvodi su
odlično ocenjeni i na ovogodišnjem sajmu Etno hrane
u Beogradu gde je gazdinstvo nastupalo na
zajedničkom štandu RPK Užice.
Slađana Šumanac
Slađana Šumanac je u privatnom biznisu od 1990.
godine, a četiri godine kasnije otvara pekaru Blue
Moon koja je danas čuvena po svojim specijalitetima.
Primenom starih receptura, koristeći najkvalitetnije sirovine i vešte ruke najboljih užičkih pekara, tradicionalnim načinom izrade od ručno rađenih kora, u
Blue Moon-u prave bureke, pite i čuvene užičke komplet lepinje (lepinje sa sve) – proizvode u kojima svi
uživaju.
Ceo asortiman pekare proizveden je i kontrolisan
po najvišim svetskim standardima, koristeći HACCP
sistem, koji je uveden 2009. godine. Potvrda kvaliteta
proizvoda su Velika zlatna medalja za pitu zeljanicu i
dve zlatne medalje za burek sa mesom i pitu sa višnjom
Novosadskog sajma 2010. Posebno priznanje dobila je
heljdopita od bundeve na Sajmu Etno hrane 2009. godine u Beogradu.
Svoj društveni angažman Slađana Šumanac
potvrđuje kroz učešće u humanitarnim akcijama,
pomoć sportskim, kulturnim i omladinskim aktivnosti
a 2009. godine je uvršćena u prvih 50 Uspešnih
poslovnih
žena
Srbije-Praktikum
ženskog
preduzetništva i menadžmenta.
Majka je dvoje dece, sina studenta i ćerke Marte,
koja se po završenom fakultetu priključila porodičnom
poslu.
Priznanja najboljim studentima
R
egionalna privredna komora Užice je, uz podršku
velikog broja preduzeća iz regiona, nagradila
dvadeset jednog najboljeg studenata u Zlatiborskom
okrugu. To je već tradicionalna akcija kojom ova asocijacija nagrađuje mlade i time podstiče obrazovanje. Na
ovogodišnji konkurs prijavilo se 70 uspešnih studenata. Prema uslovima konkursa studenti su morali da
ispune odredjene uslove medju kojima i to da imaju
prosečnu ocenu u toku studija najmanje 9,00, da su
studenti završne godine studija na nekom od fakulteta
i visokih škola, kao i da su redovno polagali ispite i upisivali prethodne godine studija.
Za najboljeg studenta, kome je pripala nagrada od 30.000 dinara, proglašen je NIKOLA PAJEVIĆ iz
Užica, student šeste godine integrisanih studija
Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sa
prosečnom ocenom 9,81. Komora je nagradila prvih
deset studenata rangiranih na osnovu uspeha prema
zbirnoj listi, bez obzira na vrstu fakulteta, dok je jedanaest studenata sa rang liste nagrađeno iz donacija
obezbeđenih aktivnostima Komore u skladu sa njihovom delatnošću i predlozima Kolegijuma sa po
25.000,00 dinara.
Afiramcija privrednog i sveukupnog
stvaralaštva
I
staknutim pojedincima i ustanovama sa područja
Komore Užice, krajem novembra prošle godine,
dodeljena su priznanja „Kapetan Miša Anastasijević”
za 2011. godinu. Ova tradicionalna manifestacija, u okviru projekta „Put ka vrhu”, ima za cilj afirmaciju
privrednog i sveukupnog stvaralaštva u različitim
oblastima, a pokrenuli su je novosadski Fakultet
tehničkih nauka i Media Invent u saradnji sa privrednim komorama u zemlji.
januar 2012.
Na osnovu predloga koje su dale komore,
udruženja, lokalne samouprave, novinari i saradnici
stručni žiri je odabrao 21 najboljeg po kriterijumu
tržišne pozicioniranosti, primene međunarodnih standarda i društvene odgovornosti.
Dobitnik nagrade u kategoriji najbolja lokalna
samouprava je opština Čajetina za rezultate postignute u ovoj godini. Najbolji privrednik je Mijodrag
Čitaković, generalni direktor Drinsko-limskih hidroelek-
7
trana, Milica Irkić, vlasnica preduzeća Irkom iz Kosjerića
je nagrađena kao Naj žena u biznisu. JKP Vodovod iz
Užica je najbolje javno preduzeće a kompanija Zlatiborac iz Mačkata je dobila nagradu za najbolji brend.
Specijalno priznanje dobio je grad Užice za projekat Lepše Užice, lepša Srbija a dr Mirjana Avakumović,
predsednica opštine Arilje, nagrađena je razvoj
preduzetništva.
U oblasti žaštite životne sredine i razvoja turizma
priznanja su dobili Nacionalni park Tara, HT Palisad AD,
Studentsko odmaralište „Ratko Mitrović” i hotel Mona
Zlatibor. Nagrađeni su Matis Ivanjica, Evolva Požega,
Šumsko gazdinstvo Užice, Zdravstveni centar Užice, Inmold Požega, Visoko poslovno tehnička škola Užice.
Aleksandra Stamenić je dobila prinanje za najbolji
marketing „Šarganske osmice”, dok je RTS-Dopisništvo
Užice nagrađeno za kvalitet informisanja.
Generalnom direktoru Valjaonice bakra Sevojno i
predsedniku UO FK Sloboda Point Sevojno Draganu
Subotiću uručeno je priznanje u oblasti sporta, dok je
pesnik Milijan Despotović dobio nagradu za
stvaralaštvo u kulturi.
Godišnje nagrade PKS
Z
a rezultate u proizvodnji i drugim oblastima privređivanja i za doprinos razvoju i unapređenju privrede Republike Srbije, koje su privredna društva i druga pravna lica i pojedinci postigli u 2011. godini, Privredna komora Srbije je, na predlog RPK Užice nagradila: Jasmil iz Arilja, Sinter AD iz Užica povodom 50 godina uspešnog
rada, IMD Vesti za 70 godina rada u informisanju i Dobrosava Andrića generalnog direktora firme Prvi partizan iz
Užica.
Kompanija JASMIL
Kompanija Jasmil d.o.o. iz Arilja nastala je davne
1992 godine. U okrilju porodičnog preduzeća sa decenijskom tradicijom, a sa željom da se tržištu ponudi
dizajniran veš koji prati svetske modne trendove, 10
godina kasnije nastao je Extreme Intimo, modni brend
kompanije Jasmil.
Razvijajući se na jakom konkurentskom tržištu,
Extreme Intimo je tokom godina uspeo da izraste u
najvećeg regionalnog proizvođača donjeg veša
8
insistirajući, pre svega, na stabilnosti kvaliteta i
energičnom i mladalačkom pristupu. Nakon prve tri
godine osvajanja tržišta i izgradnje prepoznatljivog
identiteta, u proleće 2005, pokrenut je projekat razvoja
maloprodajne mreže, sa ciljem da se formira lanac
specijalizovanih radnji na atraktivnim šoping lokacijama, u centralnim gradskim zonama i posećenim
tržnim centrima.
Kompanija Jasmil danas broji oko 400 zaposlenih
koji proizvode preko 2,5 miliona odevnih predmeta
godišnje. Sa kompletnom proizvodnjom u Srbiji, kompanija uspeva da zadovolji široke potrebe domaćih i
inostranih tržišta plasirajući konzervativniju Jasmil liniju kroz lanac veleprodajnih objekata i moderniju Extreme Intimo liniju kroz lanac maloprodajnih objekata.
O uspešnom razvoju danas svedoči preko 80
maloprodajnih objekata u 9 evropskih država - Srbija,
Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Hrvatska,
Češka, Slovenija, Poljska i Rusija. Paralelno sa ubrzanim
razvojem maloprodaje, pojavila se potreba i za razvojem veleprodaje. Preduzeća koja se bave distribucijom proizvoda na lokalnim tržištima su: Merceri (Sarajevo), DN STIL (Banjaluka), Jasmil (Skoplje), Jasmil
Montenegro (Podgorica) i Latona tekstil (Zagreb).
Bilten br. 60
Iz sezone u sezonu Extreme Intimo čuva visoke
standarde i stalno napreduje. Četiri puta godišnje, uz
podršku mladog i sposobnog dizajnerskog tima, kreiraju se nove kolekcije koje su u skladu sa aktuelnim
svetskim trendovima. Od 2009. godine svaka kolekcija
ima 4 linije, odnosno dizajnerske celine, koje pokrivaju
sve vrste proizvoda - muške, ženske i dečije (za dečake
i za devojčice). Za leto tekuće godine Extreme Intimo
je lansirao prvu kolekciju kupaćih kostima za žene, od
jeseni se posvetio dizajnu veša za trudnice, a od proleća
sledeće godine asortiman će proširiti kupaćim kostimima za decu i muškarce, te kolekcijom namenjenoj bebama.
oružanih snaga.
Doborosav Andrić je kroz angažman i saradnju
sa širom društvenom zajednicom dao značajan doprinos. Dobitnik više prestižnih priznanja (kako
pojedinačnih, tako i sa „Prvim partizanom“).
Sinter -50 godina postojanja
Dobrosav Andrić, generalni
direktor „Prvog partizana“
Završio Mašinski fakultet u Beogradu, odsek za
balistiku. Od 1981.god. zaposlen neprekidno u PPU i to
najpre kao konstruktor u razvoju, upravnik u proizvodnji, direktor razvoja, pomoćnik direktora za marketing i
razvoj, a od 1998. je generalni direktor „Prvog partizana“ .
U istoriji užičkog „Prvog partizana“, jednog od
najuspešnijih preduzeća odbrambene industrije Srbije,
2010. godina ostaće upamćena po rekordnoj proizvodnji i izvozu, kao i finansijskim rezultatima. U ovoj
fabrici, koja je nedavno obeležila 82 godine postojanja
i svrstala se u red najvećih svetskih proizvođača
streljačke municije, proizvodnja je u 2010. povećana za
25 odsto u odnosu na 2009. godinu, dok je na svetsko
tržište izvezeno municije u vrednosti od oko 60 miliona dolara, ili za desetak miliona dolara više nego u prethodnoj godini.
Inače, 95 odsto proizvodnje ovo preduzeće
prodaje u inostranstvu a glavna tržišta su SAD i zemlje
Evropske unije s tim da se za američko tržište proizvodi
lovačka i sportska municija, dok se pojedinim zemljama EU prodaje i vojna municija za potrebe njihovih
januar 2012.
Sinter je osnovan 1961. godine kao novi program
u okviru tada matičnog preduzeća Prvi Partizan. To je
bio početak razvoja metalurgije praha u Srbiji.
Danas sa 50-godišnjim iskustvom u proizvodnji
prahova obojenih metala i sinterovanih delova, ležaja i
filtera Sinter je praktično jedini srpski proizvođač u
ovoj oblasti. Zajedno sa laboratorijom, energetikom,
alatnicom, kvalitetom, marketingom i finansijama danas čini zaokružen poslovni sistem, koji zapošljava 160
radnika od toga oko 20 odsto sa visokom stručnom
spremom raznih struka i specijalnosti. Preko 80 odsto
svoje proizvodnje izvoze u zemlje zapadne Evrope, a
plan je da se osvoji rusko i blisko-istočno tržište.
Investicionom politikom usmerenom na praćenje
savremenih svetskih dostignuća obezbeđena je moderna oprema za proizvodnju praha, širok asortiman
presa, peći za sinterovanje i mašina za naknadnu
obradu sinterovanih delova.
Za Sinter važe devize: „Vaš zahtev – naš prah“ i
„Bez alata nema sinter elemenata“. Sopstvena Laboratorija i Alatnica omogućavaju ostvarenje ovih ciljeva i
neposrednu realizaciju najkreativnijih ideja.
Visoka tehno-ekonomska efikasnost metalurgije
praha, kao i velika fleksibilnost u mogućnostima
prilagođavanja zahtevanim karakteristikama materijala, značajno proširuju područje primene ovih proizvoda, uz istovremeno efektivno rešavanje mnogih
tehničkih problema.
Aktivna i uspešna saradnja sa brojnim naučnim
institucijama i poslovnim partnerima na polju
istraživanja i razvoja, bazirana na dugogodišnjem
proizvodnom iskustvu, garancija su daljeg progresa
metalurgije praha u Sinteru.
9
IMD „Vesti“
Kao verodostojni hroničar proteklih decenija na
našim prostorima list „Vesti“ obeležio je 70 godina postojanja. Među najstarijim novinama zapadne Srbije,
„Vesti“ su pratile šest decenija proteklog i godine sa
početka ovog veka. Kao istorijski svedok i hronika proteklih decenija „Vesti“ beleže i pamte ratna događanja,
poratnu obnovu, izgradnju fabrika i puteva, omladinske radne akcije, komunistička vremena, raspad zemlje, vreme ekonomskih sankcija, inflacije, ratova, tranzicije, priče o malim i velikim ljudima i njihovim delima,
političkim gibanjima, pa sve do današnjih dana kada i
novinarska profesija dolazi u centar zbivanja i zakonskog omeđavanja.
Na požutelim stranicama „Vesti“ iz proteklih decenija i danas poštovanje izazivaju tekstovi novinara,
saradnika i značajnih imena savremene srpske
književnosti kao što su: Ljubomir Simović, Ljubivoje
Ršumović, Radovan Popović, Milutin Čolić, Miodrag
Stanisavljević, Milovan Vitezović, Radomir Andrić,
Svetislav Basara, Milenko Pajić i drugi. O „Vestima“ iz
nekih davnih vremena govori i razgranata dopisnička
mreža iz svih opština zlatiborske regije, veliki broj honorarnih saradnika, redakcije sa desetinama novinara.
Stoga i ne čudi da je ovaj list, blagovremeno i objektivno informišući, uticao na političke i društvene tokove u našem kraju. O tim vremenima govore i tiraži
od blizu 20.000 primeraka novina nedeljno, izdanja za
privredne kolektive, omladinske i školske novine.
Najjača medijska kuća u zapadnoj Srbiji, sa savremenom štamparijom, izdavačkom delatnošću, 1972.
otvara i radio stanicu, takođe jednu od najstarijih u
našem kraju, koja krajem obeležava takođe značajan
jubilej, 40 godina rada.
PROJEAT - IPR for SEE
- Zaštita intelektualne svojine na području Jugoistočnoj Evropi Završna konferencija
P
rojekat IPR for SEE je deo Adriatik programa, finansiran iz fondova Evropske Unije preko Delegacije
evropske Komisije u Beogradu.
Vodeći partner je Privredna komora Venecije, a
učestvuju i partneri iz Italije (1) Austrije (1), Mađarske
(2), Rumunije (3), Grčke (2) i RPK Užice.
Cilj projekta je povećanje konkurentnosti malih i
srednjih preduzeća kroz:
• Pružanje usluga preduzećima koje prethode
podnošenju prijave za priznanje prava intelektualne
svojine,
• Informisanje i obrazovanje u oblasti intelektualne svojine (IS)
• Obezbeđivanje publikacija o IS
• Procena vrednosti IS neke kompanije
• Podizanje svesti javnosti o značaju zaštite IS
Intelektualna svojina je jedan od ključnih faktora
ekonomskog rastai razvoja zemlje.
Realizacijom projekta treba da se zadovolje obrazovno – informacione potrebe u oblasti intelektualne
svojine na području RPK Užice.
Zavod za intelektualnu svojinu Srbije (www.zis.
10
gov.rs) ima značajnu ulogu u implementaciji projekta
kroz pružanje stručnu pomoći članovima projektnog
tima.
U Veneciji, 16 - 17 novembra održan je završni
sastnak odbora za upravljanje Projektom i završna
konferencija Projekta.
Bilten br. 60
U uvodnom delu, predstavljeni su rezultati projekta kroz analizu indikatora.
Jedan od zdataka odbora bio je i definsanje
mogućnosti saradnje na realizaciji novih projekata.
Naglašen je značaj veb portala projekta www.iprforsee.eu za sprovođenje planiranih aktivnosti.
Svi partneri, kroz prezentaciju prestavili su primere dobre prakse, odnosno uticaj projektnih aktivnosti
(seminari, obuke, ..) na
poslovanje izabranog
preduzeća.Predstavnici Evropskog patentnog zavoda
prezentovali su nova iskustva u ovoj oblasti. Pored
članova projektnog tima, konferenciji su prisustvovali i
predstavnici preduzeća koji su aktivno učestvovali u
realizaciji projekta.
Gordana Čumić, menadžer za EOI
Vladimir Misilović, menadžer projekta
Zahvaljujući Komori menadžer Srđan Ristanović dva meseca boravio u Pekingu
Dragoceno iskustvo iz Kine
U
okviru saradnje koju je u prošloj godini Regionalna
privredna komora Užice ostvarila sa ambasadom
NR Kine u Beogradu, Komora je dobila mogućnost da
pošalje privrednika iz Regiona na stučno usavršavanje
u NR Kinu. Srđan Ristanović, menadžer proizvodnje u
Konfekciji „Pahuljica-r” Bela Zemlja boravio je krajem
prošle godine u gradu Fuđo, južno od Pekinga gde je
pohađao Kurs o procesu izrade odeće koji koji je finansirala Vlada NR Kine i realizovala ga u saradnji sa kineskom Privrednom komorom i Minđag Univerzitetom
(Minjiang University). Od ukupno 13 učesnika iz Moldavije, Šri Lanke, Zimbabvea, Nigerije, Ugande, Etiopije, Siera Leone, Srđan je bio jedini polaznik iz Srbije. Po
završenom kursu, polaznici su dobili sertifikat. Po povratku iz Kine rekao nam je da ga je poseta Kini podstakao na nove ideje, razmišljanja i planove:
-Ovaj kurs mi je zaista veliko iskustvo i pokušaću
da primenim deo saznanja koja sam stekao, a koja se
odnose na organizaciju posla, uštedu vremena i stvaranje artikala u što kraćem roku, ali i to kako smanjiti
prazne hodove kojih kod nas ima koliko hoćete.
Planiram da uvedem i neke inovacije u tehnološkom
procesu kako bismo eliminisali prazne hodove i uska
grla u proizvodnji. Planiram i nabavku jedne nove
mašine u narednom periodu koja bi omogućila
proširenje proizvodnog programa.
Tokom boravka u Kini stekao je nova brojna
poznanstva koja su veoma značajna u razmeni iskustava i informacija koje mogu biti od velike koristi u njegovoj firmi.
-Sam grad ima oko sedam miliona stanovnika, a
mi smo bili smešteni na Minjiang University na kojem
studira oko 30.000 studenata. To je jedan od nekoliko
univerziteta koliko ih ima u gradu. Sve je bilo izuzetno
organizovano. Kurs se sastojao od četiri dela. Prvi je bio
posvećen tehnologiji izrade materijala, laboratorijskom ispitivanju, nakon toga odvojeno je vreme za
dizajniranje, zatim za modeliranje i na kraju za šivenje i
prodaju, - kaže Ristanović za kojeg su, što je i logično,
najinteresantniji bili programi dizajniranja, modelirajanuar 2012.
nja i naravno, šivenja, jer radi u konfekciji a to i jeste
mesto u kojem se proizvod završava.
U okviru kursa, bile su organizovane i posete
mnogim tekstilnim fabrikama kojih je po rečima
Ristanovića veliki broj u ovom industrijskom gradu. S
obzirom da se grad nalazi u blizini luke, skoro sve rade
poslove za izvoz, za poznate i evropske i svetske firme
u ovoj oblasti. One imaju zaokružen proces, od proizvodnje prediva, pamuka i svile, do finalnog proizvoda.
-Najviše me ipak oduševila fabrika koja radi samo
za domaće tržište muška odela. Fascinirala me organizacija posla koja je dovedena do perfekcije, ušteda
vremena i tehnologija su na vrhunskom nivou i to je
možda nešto najvrednije što sam u oblasti proizvodnje
video tokom celog kursa. Posetili smo deo ove fabrike
u kojem oko 800 radnika proizvodi dnevno oko 10.000
komada pantalona. Shvatio sam da je cena izrade
proizvoda, zaista najbitniji faktor u Kini, a ona je kod
njih značajno niža nego bilo gde na drugom mestu u
svetu baš zbog te fascinirajuće organizacije rada, priča Ristanović oduševljen svim što je video i saznao u
Kini zaboravljajući na prve dane kada mu je najveći
problem bilo da se navikne na kinesku hranu.
Po mišljenju Ristanovića, koliko je mogao da vidi
tokom ta dva meseca, naše, domaće konfekcije po
tehnološkoj opremljenosti skoro su na istom nivou sa
kineskim. Zarade radnika koji rade u njima su
11
približne.
-Zanimljivo je da kod njih nema kažnjavanja radnika u smislu odbijanja od plate, već samo stimulacije.
Zapravo, osnovne plate su niske, ali na kraju meseca,
svako dobija određenu količinu novca kao stimulaciju.
Ne znam da li je to praksa u svim fabrikama, ali sam
video da je tako u nekoliko koje smo posetili,- priča
Ristanović. Njegovu pažnju privukla je i činjenica da su
u tekstilnim fabrikama na mnogim fazama uglavnom
ili u većini slučajeva zaposleni muškarci, na primer na
šivenju i peglanju i oni su bolje plaćeni, verovatno
zbog toga što bolje i rade.
-Kinezi teže da što više muškaraca zaposle u tekstilnoj industriji, jer se oni, po njihovom mišljenju brže
snađu ukoliko nastane neki problem tokom proizvodnje, ako se na primer, pokvari mašina, brže otklone
kvar. A kod nas su u tekstilnoj industriji uglavnom zaposlene žene. Pa u našoj konfekciji rade samo dva
muškarca, - kaže Ristanović.
Na pitanje, kako bi ocenio uslove u kojima naše
konfekcije sada rade, Ristanović odgovara da su oni
veoma loši za celu privredu, a naročito za tekstilnu industriju koja se sada svela, uglavnom, na konfekcije
koje rade više ili manje uspešno.
Inače, „Pahuljica – r” će 12. februara obeležiti 20
godina rada i postojanja. Trenutno zapošljava oko 40
radnika, a nekada ih je bilo duplo više. Zarade radnika
se kreću od 10 do 25 hiljada dinara u zavisnosti od posla koji obavljaju.
-To je veoma mala plata i to je strašno, ali je to i
naša realnost. Pomoglo bi nam ukoliko bi u našoj grani
bili smanjeni porezi, da malo ojačamo. Mnogo toga
nam je nametnuto, kao kada bi detetu dali da podigne
200 kilograma. Sve se to prelama i preko standarda
naših radnika,- kaže Ristanović.
Počeli su proizvodnjom tekstilnih proizvoda za
potrebe domaćinstava, a sada uglavnom rade uslužnu
konfekciju, odnosno, skoro 80 odsto proizvodnje rade
za poznatog kupca i najveći deo ukupne proizvodnje
izvoze. U proizvodnom programu značajno mesto
zauzima proizvodnja propagandnog materijala od
tekstila.
-Važno je da smo izašli iz kredita koje smo koristili
da bismo kupili zgradu nekadašnje „Dese Petronijević”
na Beloj Zemlji u kojoj smo bili u zakupu, da se borimo
sa porezima i doprinosima. Cilj nam je da izađemo na
čist put kako bismo mogli razmišljati o nekim dobitima. U proizvodnju moramo uvoditi nove proizvode, a
plan nam je da nađemo i strateškog partnera koji bi
nam pomogao u tome,- zaključuje Ristanović.
R.Popović
„Javor” nudi saradnju
N
a predlog i inicijativu rukovodstva “Javor“ d.o.o. iz
Ivanjice, u Komori je održan sastanak sa zainteresovanim firmama iz Regiona, kao i sa područja koje
pokriva Komora Valjevo i Komora Kraljevo na temu:
Upošljavanje slobodnih kapaciteta iz oblasti tekstila za
potrebe ino partnera „Beneton“ Italija. Sastanku, koji je
održan 16.01.2012.godine, prisustvovali su predstavnici firmi MK“Rudnik“ G.Milanovac, „Natali-ID“ G.Milanovac, „Japan Komerc“ Čačak, „Elipsa“ Kraljevo, „Kroj“ B.
Bašta, „Herc“ B. Bašta, „MS“ B. Bašta, „Star“ Užice, „Elita“
Užice, „Pahuljica“ Užice.
Aleksandra Bešević, kom. dir. iz „Javora“je istakla
da „Javor“ sa „Benetonom“ saradjuje u poslednje tri godine, a saradnja se reguliše Ugovorom o poslovnotehničkoj saradnji. Trenutno imaju saradnju sa 13
kooperantskih firmi u Srbiji i saradnja je na vrlo zavidnom nivou. Nudi se mogućnost upošljavanja svih kapaciteta za svih 12 meseci u godini i to unapred bez
ograničavanja u pogledu količina i asortimana. Po izboru artikla za izradu, poslovi krojenja se obavljaju kod
svakog proizvodjača posebno, a kontrola proizvedene
robe se vrši kako u konkretnom preduzeću, tako i u
Ivanjici, od strane ovlašćenog lica ino kpca, i ovlašćenog
lica iz „Javora“. Plaćanje je po završetku posla, završe-
12
nom izvozu, i to po pravilu: isporuka krajem tekućeg
meseca, a devizno plaćanje do kraja narednom meseca, dok troškovi transporta idu na teret „Javora“. Pakovanje se vrši u odgovarajuće kese, a potom u kaveze i
to u količini od 1.000-1.300 kom. kada se vrši i završna
kontrola. Cena rada varira u zavisnosti od vrste artikla i
težine izrade.
Predstavnici prisutnih firmi su izrazili spremnost
za saradnju i u tom cilju je dogovoreno da svi zainteresovani prezentuju svoj proizvodni program, kapacitete, broj zaposlenih, kao i raspoloživi mašinski
park, a nakon toga će se ponaosob sa svakim obaviti
konkretan razgovor i potpisivanje Ugovora.
Bilten br. 60
Poslovanje privrede Regiona u periodu
januar-novembar 2011. godine
Industrijska proizvodnja
Republika Srbija
Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u novembru 2011. u odnosu na prosek 2010. veća je za
9.7%. U novembru 2011. u odnosu na novembar 2010.
godine proizvodnja je povećana za 2.2% a u periodu
januar-novembar u odnosu na isti period prethodne
godine ostvareno je povećanje od 2.1%.
Posmatrano po sektorima, u novembru 2011.godine, u odnosu na isti mesec 2010.godine zabeležena
su sledeća kretanja:
- sektor Snabdevanje električnom energijom,
gasom, parom i klimatizacija - rast od 30.5%
- sektor Rudarstvo – rast od 15.5%
- sektor Preradjivačka industrija – pad od 4.7%
U novembru, u odnosu na isti mesec prethodne
godine, od 29 industrijskih grana, koje se statistički
prate, 12 grana (49% učešća u strukturi ind.proizvodnje) je ostvarilo rast a 17 grana pad aktivnosti (učešće
51% u strukturi ind.proizvodnje).
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u
novembru 2011. godine, u odnosu na novembar 2010.
godine imale su: Snabdevanje električnom energijom,
Eksploatacija uglja, Proizvodnja metalnih proizvoda,
osim mašina, Proizvodnja hemikalija i hemijsih proizvoda i Eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa.
XI 2011
XI 2010
I - XI 2011
I - XI 2010
XI 2011
Prosek 2010
I -XI 2011
Prosek 2010
XI 2011
XI 2010
XI 2011
Prosek 2010
Industrija - ukupno
I -XI 2011
Prosek 2010
Republika/Region
Region Ø 2010 = 100
XI 2011
Prosek 2010
Republika Ø 2010 = 100
109.7
101.3
102.2
102.1
93.7
93.0
90.0
93.1
Rudarstvo
119.0
109.4
115.5
109.6
115.4
101.0
78.1
99.6
Preradjivačka industrija
104.7
99.0
95.3
99.7
97.1
94.7
94.2
94.4
Proiz.elekrične energije,gasa i vode
127.6
108.1
130.5
109.3
55.2
75.0
57.4
77.9
Prerađivačka industrija
104.7
99.0
95.3
99.7
97.1
94.7
94.2
94.4
Proizvodnja prehrambenih proizvoda
113.6
95.6
94.2
96.7
87.8
94.7
78.8
94.1
Proizvodnja pića
88.7
103.3
96.2
104.2
169.7
40.1
164.9
41.5
Proizvodnja duvanskih proizvoda
165.8
91.6
96.5
96.4
-
-
-
-
Proizvodnja tekstila
95.4
87.3
76.7
88.3
142.4
130.1
156.8
130.6
Proizvodnja odevnih predmeta
95.3
105.0
87.4
105.1
118.1
105.7
119.3
104.5
Proizvodnja kože,predmeta od kože
90.0
100.7
79.8
102.5
120.4
56.0
70.1
64.0
Prerada drveta i proizvodi od drveta, osim
nameštaja
121.6
111.5
92.0
113.5
110.3
106.6
81.2
104.5
Proizvodnja,papira i proizvoda od papira
115.5
111.9
100.7
113.6
-
-
-
-
Štampanje i umnožavanje audio i video zapisa
113.1
91.9
97.3
92.5
-
-
-
-
Proizvodnja koksa i derivata nafte
85.4
83.9
102.2
84.2
-
-
-
-
Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
101.2
101.0
105.3
100.6
98.0
120.7
106.5
117.6
Proizvodnja osn. farmaceutskih proizvoda
111.0
102.6
91.0
104.8
-
44.9
-
46.2
Proizvodnja gume i plastike
105.8
99.3
101.4
99.5
150.7
115.9
166.7
116.0
Proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala
101.2
107.3
93.2
105.1
119.1
107.9
114.3
105.0
Proizvodnja osnovnih metala
77.0
98.9
86.4
97.9
86.5
91.5
84.2
92.0
Proizvodnja metalnih proizvoda osim mašina
114.9
108.0
108.4
108.8
95.9
84.3
101.3
83.0
Proiz.računara,elektronskih i optičkih proizvoda
152.2
119.8
126.2
124.0
-
33.5
-
34.9
Proizvodnja električne opreme
126.4
107.7
104.9
108.5
111.3
96.7
139.3
95.5
januar 2012.
13
I -XI 2011
Prosek 2010
XI 2011
XI 2010
I - XI 2011
I - XI 2010
XI 2011
Prosek 2010
I -XI 2011
Prosek 2010
XI 2011
XI 2010
XI 2011
Prosek 2010
Region Ø 2010 = 100
XI 2011
Prosek 2010
Republika Ø 2010 = 100
Proizvodnja mašina i opreme, na drugom mestu
nepom.
88.2
111.4
91.4
115.1
114.3
96.1
127.0
94.6
Pproizvodnja motornih vozila i prikolica
97.8
128.2
95.2
129.4
293.8
155.8
192.7
145.9
Proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava
97.1
49.2
91.3
48.1
-
-
-
-
Proizvodnja nameštaja
79.6
76.5
61.3
78.9
72.4
88.5
49.9
87.4
Republika/Region
Ostale preradjivačke delatosti
86.1
91.7
75.5
93.3
-
-
-
-
Popravka i montaža mašina i opreme
66.3
79.8
71.4
79.3
83.0
88.5
91.6
88.3
Snabdevanje el.energijom, gasom, parom,
klimatizacija
127.6
108.1
130.5
109.3
55.2
75.0
57.4
77.9
Region
Nivo industrijske proizvodnje u periodu od januara do novembra 2011. u odnosu na isti period prethodne godine, na području regiona Užice je smanjen
za 6.9% (I-93.1). U sektoru rudarstva zadržan je nivo od
prethodne godine (I-99.6). Preradjivačka industrija
zabeležila je smanjenje proizvodnje od 5,6% (I-94.4),
dok je u sektoru snabdevanja električnom energijom,
gasom, parom i klimatizaciji, došlo do velikog pada aktivnosti od 22.1% (I-77.9).
Od 20 industrijskih grana zastupljenih na području našeg Regiona, 7 industrijskih grana ostvarilo je
povećanje a 13 smanjenje aktivnosti. Najveći procenat
rasta (I-145.9), ostvarila je proizvodnja motornih vozila
i prikolica. Visok nivo aktivnosti zabeležen je u proizvodnji tekstila (I-130.6) u proizvodnji hemikalija i hemijskih proizvoda (I-117.6), i proizvodnji proizvoda od
gume i plastike (I-116.0).
Najniži nivo aktivnosti na Regionu u ovom periodu, imale su proizvodnja kože i predmeta od kože
(I-64.0), proizvodnja pića (I-41.5), i proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda (I-46.2) i proizvodnji
računara, elektronskih i optičkih proizvoda (I-34.9).
Na području užičkog regiona tokom 2011. godine
ostvareni su znatno lošiji rezultati u obimu industrijske proizvodnje u odnosu na rezultate postignute u
Republici. Osnovice poredjenja (rezultati zbeleženi u
prethodnoj godini), jedan su od razloga za navedene
ostvarene rezultate. Na području Regiona u 2010/2009
postignut je rast obima industrijske proizvodnje od
18.8% (I-118.8) dok je na nivou Republike rast iznosio
samo 2.9% (I-102.9).
Spoljnotrgovinska razmena
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije
za period januar-novembar 2011. godine iznosila je
14
29,9 milijardi dolara, što predstavlja porast od 21,4%
u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 10,84 milijardi
USD, što čini povećanje od 22,8% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno za 18,25 milijardi
USD, što je više za 20,5% u odnosu na isti period prethodne godine.
Deficit iznosi 7,4 milijardi USD što čini povećanje
od 16% u odnosu na isti period prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 59,4% i veća je u
odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 58,3%.
Spoljnotrgovinska robna razmena je najveća sa
zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o
slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine
više od polovine ukupne razmene.
Ukupna spoljnotrgovinska razmena Regiona za
prvih 11 meseci 2011. godine je iznosila 1,376 milijarde
USD, što predstavlja povećanje od 46% u odnosu na
isti period predhodne godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 727 miliona USD, što čini povećanje od 12,4%
u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno
za 650 miliona USD, što je više za 19,1% u odnosu na
isti period prethodne godine tako da je suficit smanjen
sa 111 miliona USD periodu januar-novembar 2010.
godine na 76,5 miliona Usd u istom periodu 2011. godine.
U strukturi uvoza i izvoza, konstantno je učešće
roba koje su predmet ST razmene, privrednih delatnosti i njenih podsektora uključenih u razmenu, zemalja i grupacija zemalja sa kojima ostvarujemo najveći
obim ST razmene, sa kojima imamo suficit u razmeni.
Stručna služba Komore
Bilten br. 60
Zajednička sednica prevoznika u drumskom
saobraćaju
Z
ajednička sednica Odbora udruženja za saobraćaj i
telekomunikaciju u drumskom saobraćaju održana
je 26.12.2011.god. Na sednici bio je prisutan veliki broj
prevoznika robe i prevoznika u putničkom saobraćaju
koji posluju na području tri regionalne privredne komore Užice, Valjevo i Kraljevo. Takođe sednici su prisustvovali predstavnici resornog Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, PU Srbijatransport i stručnih
službi sve tri RPK Užice, Valjevo i Kraljevo.
Pitanja koja su razmatrali prevoznici u drumskom
saobraćaju su izmene i dopune Uredbe o raspodeli
dozvola, raspodela pojedinačnih CEMT dozvola za
2012 godinu, siva ekonomija u privrednoj grani prevoz
putnika i podnošenje zahteva za usklađivanje redova
vožnje za registracioni period 2012/2013 god. u
međumesnom drumskom prevozu putnika.
Na ovoj veoma uspešnoj sednici detaljno su
razmatrana vitalna pitanja za život i rad prevoznika i
ispostavilo se da su svi bitni problemi potpuno identični
za prevoznike iz ova sva tri regiona u Srbiji, užički,
kraljevački i valjevski. Pri tome je pokazan veoma visok
nivo solidarnosti prevoznika i njihova rešenost da se
od nadležnih institucija sistema i ministarstva hitno
potraže efikasna rešenja za goruća pitanja u njihovom
poslovanju. Ocenjeno je da je velikom broju prevoznika kako u prevozu robe, tako i u prevozu putnika u
drumskom saobraćaju ugrožen opstanak na tržištu, a
sva manja preduzeća su se u prethodnom periodu već
ugasila.
Doneti su značajni zaključci:
- Da se već u januaru mesecu 2012. godine pristupi izmenama i dopunama ili pisanju nove Uredbe o
raspodeli i da se tako otklone nedostatci postojeće
Uredbe bar za 2013. godinu.
- Da se raspodela za 2012. godinu uradi samo preliminarno, a da se konačna raspodela sa validnim
ulaznim podacima (naročito prihod po vozilu) uradi uz
prvu reviziju.
Preliminarna revizija što se tiče prihoda po vozilu
da se uradi tako što bi se prošlogodišnji prosečan prihod po vozilu sabrao sa ovogodišnjim prosečnim prihodom i podelio sa dva.
- Da se izvrši kontrola ulaznih podataka kod firmi
kod kojih se osnovano sumnja da su prijavile enormno
visok prihod po vozilu.
- Pošto su sva obećanja prošla (oktobar, novembar, decembar) zatraženo je od Ministarstva za infrastrukturu i energetiku i Agencije za bezbednost
saobraćaja da izveste prevoznike u drumskom
saobraćaju kada će konačno identifikacione kartice za
januar 2012.
digitalne tahografe biti urađene.
- Takođe zatraženo je od odgovornih lica u resornom ministarstvu da podnesu ostavke ako nisu u stanju da daju realan rok za izradu IK za digitalne tahografe.
Prevoznici su izneli rešenost da će u protivnom tužiti
državu za nanetu štetu zato što su na to primorani.
- Podržana je odluka od 15.11.2011. god. Grupacije za prevoz putnika i autobuske stanice Udruženja za
saobraćaj i telekomunikaciju PK Srbije, PU Srbijatransport iz Beograda i PU Panonijatransport Novi Sad o
ukidanju usklađivanja redova vožnje za registracioni
period 2012/2013 dok se ne donese daljinar.
- Zatraženo je od Privredne komore Srbije da
predloži način realizacije već donete odluke Grupacije
za prevoz putnika o neusaglašavanju redova vožnje u
registracionom periodu 2012/2013 god. i da se nova
sednica Grupacije u PK Srbije održi do 15. januara 2012.
godine.
- Zbog nesuzbijanja sive ekonomije u saobraćaju
i ugroženosti poslovanja prevoznika koji legalno posluju u drumskom putničkom saobraćaju zatraženo je od
PK Srbije da na prvu sednicu Grupacije u 2012. godini
pozove nadležne predstavnike Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, predstavnike republičke
tržišne inspekcije i republičke inspekcije rada.
- Formirana je Komisija u sastavu:Mirko Vučinić,
PU Panonijatransport Novi Sad, Goran Aleksić, PU Srbijatransport Beograd i Petar Nikolić, potpredsednik RPK
Valjevo. Zadatak radne grupe je da za sednicu do 15.
januara 2012. god. pripremi i objedini neizvršene odluke koje je Grupacija za prevoz putnika i autobuske
stanice Udruženja za saobraćaj PK Srbije donela na
svojim sednicama u prethodnom periodu.
Prevoznici su na ovoj zajedničkoj sednici zauzeli
jedinstven stav da će u narednom periodu preko
Udruženja za saobraćaj i telekomunikaciju Privredne
komore Srbije insistirati na hitnoj realizaciji ovih svojih
zahteva.
Mirjana Radojičić, menadžer za EI
15
Zaštita tradicionalnih proizvoda
U
Regionalnoj privrednoj komori Užice, 20. decembra 2011. godine, održan je sastanak sa
proizvođačima hrane kako bi se podstakao proces i
pokrenula zaštita autentičnih, tradicionalnih proizvoda iz Zlatiborskog okruga. Sastanak je organizovan u
saradnji sa Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor u okviru realizacije Programa razvoja privatnog
sektora u JZ Srbiji (PSD), koji finansira Švajcarska Vlada,
preko Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC).
Na Sastanku su prezentirane aktivnosti i troškovi za realizaciju predviđenih aktivnosti u skladu sa odabranim
modelom zaštite.
Povod za organizovanje sastanaka i pokretanje
procesa zaštite tradicionalnih proizvoda su rezultati
istraživanja koji su pokazali da tražnja za tradicionalnim proizvodima sve više raste. Gastronomski tradicionalni proizvodi su jedan od pet glavnih razloga posete
Zlatiborskom okrugu, a problem je što oni nisu u dovoljnoj meri zastupljeni na tržištu. Upravo je zaštita
tradicionalnih proizvoda, prevashodno od voća, mesa
i mleka, prepoznata kao način za poboljšanje njihove
konkurentnosti i sigurna ulaznica na nove tržišne segmente, ili nova tržišta kao što je tržište turizma.
Proizvođači su informisani o nameri RPK Užice da
pristupi procesu zaštite tradicionalnih proizvoda. Predstavljeni su načini zaštite proizvoda (zaštita oznake
geografskog porekla, kolektivni žig i sertifikacioni žig),
neophodne aktivnosti, troškovi i ulaganja, kako bi na
osnovu ovih informacija proizvođači doneli odluku o
svom uključivanju u dalji proces.
Sastanku je prisustvovalo osam proizvođača koji
su iskazali zainteresovanost za ovu, više nego važnu,
temu. Registracija i korišćenje žiga kao oblika zaštite
intelektualne svojine je prepoznata kao način za okupljanje proizvođača oko zajedničkog interesa unapređenje i održanje kvaliteta i kontinuiteta u isporuci proizvoda. Razmotreni su potencijalni oblici
zajedničke promocije, a saradnja sa organizacijama
turizma (turističke organizacije, turističke agencije, hoteli, restorani) kao instrument za privlačenje tražnje
turista, posetilaca, ali i lokalnog stanovništva, čineći
tržište turizma kao najznačajnije za plasman tradicionalnih proizvoda.
Pokrenuta inicijativa za zaštitu tradicionalnih
proizvoda je od izuzetne važnosti za razvoj kako
proizvođača tradicionalnih proizvoda tako i malih i
srednjih preduzeća iz Zlatiborskog okruga u povezanim sektorima (turizam, marketing, dizajn).
Regionalna privredna komora Užice, u zavisnosti
od iskazanog interesovanja privrednika, a uz podršku
Programa razvoja privatnog sektora Regionalne Razvojne Agencije Zlatibor, u narednom periodu, okupiće
proizvođače tradicionalnih proizvoda, kako bi se u
proces zaštite ušlo početkom 2012. godine.
Razvoj tipičnih proizvoda
Zlatiborskog okruga
R
egionalna razvojna agencija Zlatibor, organizovala
je krajem oktobra prošle godine, prvu radionicu
planiranu u okviru Projekta Razvoj tipičnih proizvoda u
severoistočnoj Bosni i Zlatiborskom okrugu u Srbiji, za
predstavnike institucija i organizacija koje kao institucionalni oblik podrške, čine važne aktere lanca vrednosti tipičnih tradicionalnih proizvoda. Nakon kratke
prezentacije Projekta i prvih rezultata mapiranja
tipičnih proizvoda, kroz zajednički rad i diskusiju,
razmatrane mogućnosti i perspektive razvoja proizvoda kroz prizmu zaštite nekom od oznaka geografskog
porekla. Cilj radinoce bio je okupiti sve aktere na jednom mestu i postići zajednički dogovor i saglasnost u
vezi sa prehrambenim i zanatskim proizvodima koji će
biti predmet realizacije aktivnosti ovog Projekta.
Inače, projekat Razvoj tipičnih proizvoda u
16
severoistočnoj Bosni i Zlatiborskom okrugu u Srbiji finansira se sredstvima Evropske unije u okviru Programa za prekograničnu saradnju Srbija-Bosna i Hercegovina. Projekat u partnerstvu realizuju Udruženje
Nezavisni biro za razvoj (NBR) iz Gradačca (BiH) i Regionalna razvojna agencija Zlatibor iz Užica. Implementacija je započeta u julu 2011. godine i traje 20
meseci, odnosno do februara 2013. godine.
Glavni cilj Projekta je zaštita tipičnih proizvoda u
skladu sa evropskim standardima i povećanje njihove
vidljivosti na širem području, što će dovesti do
povećanja njihove prodaje, otvoriti nove mogućnosti
za izlazak na druga tržišta i razvoj atraktivne turističke
ponude, a samim tim doprineti oživljavanju tradicije u
ciljanim prekograničnim područjima. U prvoj fazi realizacije Projekta identifikovani su tipični proizvodi, uloBilten br. 60
ga i zadaci ključnih aktera lanca vrednosti čija je saradnja na svim nivoima neophodna, kako bi tipični
proizvodi bili valorizovani, adekvatno promovisani i
dalje razvijani. Nakon selekcije najperspektivnijih
proizvoda, uspostavljanjem direktne saradnje
proizvođača i institucionalnih oblika podrške na svim
nivoima, biće usaglašeni zajednički ciljevi i definisani
strateški pravci za razvoj odabranih proizvoda.
Za 2012. godinu planirana je studijska poseta
Hercegovini za proizvođače i njihova udruženja, kako
bi se upoznali sa primerom dobre prakse i na osnovu
iskustava proizvođača autohtonih vrsta sira nastavili
aktivnosti na valorizaciji i razvoju tipičnih tradicionalnih proizvoda, a u perspektivi pokrenuli postupak njihove zaštitu u skladu sa EU standardima.
Očekuje se da će realizacija projektnih aktivnosti
uticati na povećanje, produktivnost i konkurentnost
privrednih, a naročito ruralnih resursa i turističkih potencijala i otvoriti održive perspektive daljeg razvoja
ruralnog područja. Razvijajući saradnju i kapacitete
udruženja i proizvođača tipičnih proizvoda, stvaraju se
povoljnjiji uslovi za razvoj ovih delatnosti, jer za ovim
proizvodima postoji veliki interes na domaćem i ino
tržištu i potrošači su spremni da za ove proizvode plate
cenu višu od uobičajene. S obzirom da su autohtoni
prehrambeni i zanatski proizvodi prvorazredni,
specifični, drugačiji, imaju određenu garanciju
kvalitete, porekla i tradicije, njihova zaštita je imperativ, jer može biti efekasan marketinški alat za razvoj
robnih marki. Na ovaj način će proizvođači i udruženja
imati priliku za sticanje većih prihoda i obezbeđenje
ekonomske održivosti, a samim tim pružiti kontinuiran
doprinos razvoju lokalnih zajednica.
Uspešan nastup proizođača Užičkog regiona
na sajmu Etno-hrana
P
od pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede,
trgovine, šumarstva i vodoprivrede, uz suorganizaciju i finansijsku pomoć Privredne komore Srbije i
regionalnih privrednih komora, na Beogradskom sajmu je održan 6. Sajam etno hrane i pića.Oko 250
proizvođača specifične, izvorne hrane i pića iz Srbije
predstavili su svoje proizvode uglavnom na grupnim
štandovima regionalnih privrednih komora, zadružnih
saveza, gradova i opština.
Na štandu RPK Užice je predstavljeno 18 izlagača
sa područja svih opština užičkog reguiona : Pčelarska
farma Jović, Mlekara Selo Grad, Farma koza Dosković,
Mlekara Zlatarka, Biosfera Golija-SO Ivanjica, Budimka,
Aćim doo, Metalflex, Tim Bajina Bašta, Destilerija Zarić,
BB Kleka, SZR Zlatna Dolina, Braća Tomašević, Imperijal SZR, Organik Dub, Ženski centar iz Užica, ZZ Profemine Zdravčići, i Grnčarija Nikitović. Ovo je bila prilika da
se naši proizvođači, predstave autentičnim proizvodima, napravljenim specifičnim načinom prerade i
kvalitetom.
Štand RPK Užice, prvi dan Sajma posetio je i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin.
O najuspešnijim učesnicima ovogodišnjeg Sajma
januar 2012.
odlučivao je žiri, u kome su bili: Milan Prostran, Privredna komora Srbije, Olivera Veselinović, Nacionalna organizacija potrošača, Zoran Dragojević, Zavod za intelektualnu svojinu, novinar Dragomir Antonić i
Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede Srbije.
Po oceni stručnog žirija, diplome-priznanja za
kvalitet proizvoda u svojoj robnoj grupi su dobili u kategoriji Sokovi od voća i povrća i osvežavajuća bezalko-
17
holna pića dobila je AD Budimka, Požega za BISTRI
VOĆNI NEKTAR JABUKA, a u kategoriji Mleko i mlečni
proizvodi Mlekara Zlatarka Komorani, Nova Varoš za
ZLATARSKI SIR 45% mm.
Sama manifestacija je upotpunjena bogatim
pratećim programom. Tokom trajanja Sajma održani
su seminari :
• Politika kvaliteta u poljoprivredno prehrambenom sektoru,
• Rakija sa geografskim poreklom i obeležavanje
evidencionim markicama
• Postupak zaštite proizvoda oznakama geografskog porekla
• Razlike i sličnosti robne marke-brenda i oznake
geografskog porekla
• Značaj kontrole kvaliteta hrane i ishrane za zdravlje potrošača
• Kako izvoziti prehrambene proizvode na tržište
Rusije
• Savremena ambalaža za tradicionalne prehrambene proizvode
• Zaštita geografskog porekla Kačarskog medaiskustvo
• Ćirilica - robna marka i ime
U revijalnom delu predstavljena su specifična
tradicionalna jela i pića, proizvođači opreme za proizvodnju i čuvanje etno hrane i pića, akreditovane laboratorije za testiranje kavaliteta hrane, revija torti i
dodela nagrada za najlepše ukrašenu tortu u organizaciji časopisa „Moja praktika “.
Na osnovu ankete, koju su predstavnici RPK Užice
sproveli među izlagačima sa zajedničkog štanda,
istaknuto je
zadovoljstvo organizacijom Sajma.
Zaključeno je nekoliko direktnih ugovora a uspostavljeni su brojni poslovni kontakti koji će dovesti do
buduće saradnje.
Održan 12. Sajam suvomesnatih proizvoda
U
Mačkatu, uz bogat kulturno umetnički program,
od 13. do 15 januara 2012. godine, održan je Sajam suvomesnatih proizvoda u organizaciji Opštine
Čajetina i proizvođača.
Sajam je svečano otvorio Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina i pored ostalog naglasio da je
ova delatnost doprinela da selo Mačkat, prema poslednjem popisu, beleži porast broja stanovnika. Tom
prilikom je obećao podršku opštine u daljem razvoju
18
ovog kraja.
Od 22 izlagača iz zlatiborskog kraja za najbolje
proizvođače, po oceni stručnog žirija „Jugoinspekta” iz
Beograda, proglašeni su u kategoriji najbolja svinjska i
ovčija pršuta, Ilija Brković iz Kačera, a za najbolju
goveđu pršutu i slaninu Radomir Šopalović iz Mačkata,
dok je najbolji proizvođač kobasice Petar Šopalović iz
Mačkata.
U okviru Pršutijade organizovana su i stručna predavanja„Aktuelnosti u zadrugarstvu”i„Oznaka geografskog porekla kao sredstvo podizanja konkurentnosti
tradicionalnih proizvoda” u organizaciji Regionalne
privredne komore Užice i Regionalne razvojne agencije Zlatibor.
Bilten br. 60
januar 2012.
19
20
Bilten br. 60
januar 2012.
21
22
Bilten br. 60
januar 2012.
23
Download

Broj 60 - Januar 2012 - regionalna privredna komora uzice