Najbolje
2012.
Dnevni ekonomski list
: Palmira Toljatija 5, 11070 Novi Beograd; Izdavač: Ecoprint d.o.o. www.pregled.rs;
direktor: Dušan Jugović; glavni i odgovorni urednik: Slobodan Kljajić; direktor marketinga: Drago Delić; urednik specijalnih izdanja: Dinko Jeličić;
marketing menadžeri: Rada Stojković, Momčilo Konta, Ivana Projović, Nebojša Marković, Dušan Borović, Maja Vidaković;
dizajn i prelom: Zoran Mihailović i Milka Milinčić
štampa: Politika a.d; mart 2013.
Metodologija izbora najboljih
Dr Saša
Veljković,
vanredni
profesor
Ekonomskog
fakulteta
Univerziteta
u Beogradu
1. Kratak istorijat i osnovni ciljevi akcije
NAJBOLjE IZ SRBIJE
Akciju pod tadašnjim nazivom „Najbolje robne marke Srbi−
je“ pokrenuo je dnevni ekonomski list „Privredni pregled“ sredi−
nom 2004. godine, u cilju doprinosa afirmaciji domaćih kompa−
nija i proizvoda koji su po kvalitetu, ceni i ostalim elementima,
ravnopravni ostalim svetskim konkurentima. Ubrzo se stvara
partnerstvo sa dva nezaobilazna činioca svih zbivanja vezanih
za tržište, a to su: Privredna komora Srbije, kao kuća svih pri−
vrednika u Srbiji i Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i te−
lekomunikacija (kao i prethodna nadležna ministarstva za
oblast trgovine, potrošača i tržišta), kao državni organ zadužen
za praćenje tržišta i učesnika na tržištu. Svojim iskustvom i
oblastima kojima se bave, ova tri partnera su najpozvaniji da
organizuju akciju „Najbolje iz Srbije”, koja je od opšteg interesa
za privredu, ali i potrošače.
Ove godine se akcija organizuje po deveti put. Da su pred−
uzeća prepoznala osnovne ideje i cenila napore i kvalitet akci−
je, govori podatak da je od njenog osnivanja, nominovano pre−
ko 1.000 brendova u različitim kategorijama! Gotovo da nema
poznatijeg preduzeća/brenda iz Srbije koje u prethodnom peri−
odu nije bar jednom, a najčešće više puta, nije bilo deo akcije.
Osnovni cilj akcije je promovisanje vrednosti domaće pri−
vrede i tržišnog načina razmišljanja, koji treba da utiču na pro−
menu svesti potrošača u davanju prednosti domaćim proizvo−
dima. Ujedno, učešćem u akciji ,,Najbolje iz Srbije“ preduzeća
doprinose jačanju sopstvenog brenda i njegove pozicije na
tržištu, a samim tim i razvoju privrede Republike Srbije. Ta−
kođe, ciljevi akcije su i: reafirmacija domaće privrede i una−
pređenje imidža domaćih robnih i korporativnih brendova na
2
domaćem tržištu; poboljšanje pozicije domaćih brendova u ci−
lju jačanja konkurentnosti domaće privrede; poboljšanje per−
cepcije proizvoda sa oznakom Made in Serbia; afirmacija lokal−
nih brendova; podsticanje inovacija; uvažavanje mišljenja i sta−
vova potrošača; podrška pozitivnim primerima ličnog brenda u
funkciji promocije Srbije; podrška inostranim brendovima sa
statusom domaćeg proizvoda, odnosno brendovima i predu−
zećima koji su svojim investicijama i poslovanjem unapredili
tržište Srbije.
2. Kriterijumi za izbor najboljih brendova
Od svog nastajanja akcija se menjala i prilagođavala
tržišnoj situaciji i trendovima, vodeći računa da ne ugrozi nijed−
nog trenutka kredibilitet načina izbora. Nepristrasnost garantu−
ju sami organizatori, ali i posebno dizajnirana metodologija iz−
bora najboljih brendova, razvijena u saradnji s profesorima sa
Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Kao i ranije, pravo učešća u akciji „Najbolje iz Srbije 2012”
imali su svi privredni subjekti sa područja Republike Srbije u
predloženim kategorijama. Prijavljivanje je dakle bilo dobrovolj−
no, a preduzeća su sama birala s kojim brendovima i u kojim
kategorijama žele da nastupe. Komisija i žiri su naknadno vršili
preraspoređivanja i ispravke, u saradnji s nadležnim osobama
u preduzeću.
Kriterijumi za izbor nagrađenih u akciji
„Najbolje iz Srbije” 2012. godine su
svrstani u tri grupe:
1. tržišno−finansijski kriterijumi (do 60);
2. percepcije ispitanika (do 30); i
3. ocene stručnog žirija (do 10 poena).
Tržišno−finansijski (poslovni) kriterijumi polaze od konkret−
nih vrednosti, koje određeni brend stvara, a mogu se izmeriti ili
na drugi način dokazati. Od finansijskih kriterijuma uzeti su:
promet, profit, investicije u brend i izvoz brenda. Osim apsoltu−
nih, posmatrane su i relativne vrednosti koje govore u prilog
snage i uspešnosti brenda, a to su pre svega tržišno učešće u
grani, profitna stopa i udeo izvoza u ukupnim prihodima. Neza−
obilazni deo posmatranja su i nefinansijski elementi bodovanja,
gde se pre svega misli na: pravne aspekte registracije žiga,
uvedene i primenjene standarde kvaliteta, dobijena priznanja i
nagrade i pokazanu praksu društvene odgovornosti. Kako bi na
pravi način mogla da se oceni snaga i jačina određenih bren−
dova na tržištu Republike Srbije, neophodno je da se ispitaju i
percepcije i stavovi finalnih potrošača, stručne javnosti i poslov−
nih partnera. Shodno tome je sprovedeno i više opsežnih
istraživanja (glasanje putem interneta, glasanje poslovnih part−
nera, stavovi stručne javnosti). Na kraju, i članovi žirija, na
osnovu svog iskustva i kompetentnosti, dali su ocenu svakom
nominovanom brendu, zaokružujući time broj bodova na osno−
brendova u akciji „Najbolje iz Srbije“
vu kojih je izvršeno rangiranje brendova po kategorijama. U na−
stavku je svaka od navedenih grupa kriterijuma detaljnije ob−
jašnjena.
a) Tržišno−finansijski (poslovni) kriterijumi
Podatke dostavljaju preduzeća, popunjavajući upitnik.
Preduzeća (tj. ovlašćeni predstavnici) čine to pod punom mo−
ralnom i pravnom odgovornošću i uz dostavljanje dokaznih ma−
terijala za pojedine sertifikate, nagrade i ostale podatke. Kon−
trola i korekcije vrši se na osnovu zvaničnih podataka PKS,
NBS i drugih institucija, i na osnovu saznanja samih članova
komisije i žirija. U ukupnom zbiru, od 100 maksimalnih poena,
ovi kriterijumi daju ukupno 60 poena, raspoređenih na sledeći
način:
REZULTATI POSLOVANjA (maks. 25 poena)
Ukupan promet kompanije (brenda) u 2011. (i za prvo po−
lugođe 2012) − maks. 5 poena
Profit od prodaje brenda (ili ukupan profit za korporativni
brend) u 2011. (i za prvo polugođe 2012) − maks. 5 poe−
na
Profitna stopa u 2011. (i za prvo polugođe 2012) − maks.
5 poena
Investicije u brend u 2011. (i za prvo polugođe 2012) −
maks. 5 poena
Aktuelno tržišno učešće u grani, na tržištu Srbije 2012. −
maks. 5 poena
INTERNACIONALIZACIJA (maks. 15 poena)
Broj inostranih tržišta na kojima je kompanija (ili brend)
prisutna (sa posebno naznačenim tržištima na kojima je
vrednost izvoza minimum 100.000 ) − maks. 5 poena
Ukupan izvoz brenda, u , za 2011. (i za prvo polugođe
2012) − maks. 5 poena
Ukupan izvoz datog brenda (preduzeća) procentualno u
odnosu na ukupnu prodaju brenda (preduzeća) u posma−
tranom periodu − maks. 5 poena
NEMATERIJALNE VREDNOSTI (maks. 20 poena)
Trademark registracija, zaštitni znak, zaštita od falsifiko−
vanja u Zavodu za intelektualnu svojinu, kao i u drugim
zemljama (sa naznakom broja zemalja u kojim je brend
zaštićen) − maks. 5 poena
Standardi kvaliteta (ISO, HCCP, drugi relevantni standar−
di za određenu robnu grupu ili namenu proizvoda) −
maks. 5 poena
Priznanja na domaćim i međunarodnim sajmovima, te od
relevantnih institucija i organizacija, u 2012. godini −
maks. 5 poena
Društvena odgovornost kompanije − uz dostavljanje po−
dataka, akcija i sredstava koja su uložena u posmatra−
nom periodu − maks. 5 poena
B) PERCEPCIJE ISPITANIKA
(potrošača, poslovnih partnera,
stručne javnosti)
Robni
Najbolji strani
i korporativni
brend –
Finansije i
brendovi –
poslovanje u osiguranje
osim
Srbiji
proizvodnih
Standardni tržišno
− finansijski kriterijumi
60
60
−
Prilagođeni tržišno
− finansijski kriterijumi
−
−
60
Glasanje stručne javnosti
(udruženja potrošača,
stručnjaci i ekonomski
analitičari, ekonomski
novinari, instituti...)
15
15
(sa glasovima
poslovnih
partnera)
15
Glasanje putem
interneta – potrošači
15
15
15
Percepcija poslovnih
partnera
−
+
−
Ocene stručnog žirija
10
10
10
UKUPNO
100
100
100
Proizvodna dobra
− poslovno tržište
Lokalni
brendovi
Najbolji
lični brend
Standardni tržišno
− finansijski krit.
60
60
−
Prilagođeni tržišno
− finansijski krit.
−
−
−
Glasanje stručne javnosti
(udruženja potrošača,
stručnjaci i ekonomski
analitičari, ekonomski
novinari, instituti...)
+
10
20
Glasanje putem
interneta – potrošači
10
20
30
Percepcija poslovnih
partnera
20
(sa glasovima
stručne javnosti)
−
−
Glasanje stranih
i domaćih diplomata
−
−
40
Ocene stručnog žirija
10
10
10
UKUPNO
100
100
100
Opsežno istraživanje percepcija ispitanika sprovedeno je u
više segmenata i etapa, u zavisnosti od kategorije u kojima je
brend nominovan. Tako npr. Brendovi i preduzeća koji nastu−
paju na poslovnom (BtoB) tržištu imali su posebno bodovanje
od strane poslovnih partnera i stručne javnosti, dok je ponder
3
glasova opšte javnosti u ovim kategorijama bio manji. Kod lo−
kalnih brendova i ličnog brenda situacija je bila obrnuta – veći
udeo imali su potrošači (šira javnost). Želeći da i od najpozva−
nijih čujemo kako vide određene osobe u funkciji promocije Sr−
bije, posebnu anketu uradili smo među diplomatsko−konzular−
nim predstavništvima stranih zemalja u Srbiji i Srbije u svetu. U
tabelama koje slede dati su precizni ponderi (broj poena) za
sve kategorije.
U ovogodišnjem izboru najboljih brendova Srbije naročito
raduju podaci o broju potrošača koji su se odazvali pozivu da
svojim glasom doprinesu da izaberemo prave. U vreme trajanja
glasanja na oficijelnom sajtu www.najboljeizsrbije.rs bilo je
13.444 poseta, oko 4.000 posetilaca se registrovalo za glasa−
nje, a 3.193 je iskoristilo to pravo.
Treba napomenuti da je tehnički onemogućeno da se sa
iste adrese glasa više puta, tj. svaki posetilac sajta mogao je po
jednom da glasa, čime je onemogućena zloupotreba. To se od−
nosi i na stručnu javnost (udruženja potrošača, stručnjaci i eko−
nomski analitičari, ekonomski novinari, instituti...), preduzeća
(poslovne partnere) i diplomate, gde je od svakog od njih mo−
gao da stigne samo po jedan glas u svakoj od kategorija za ko−
je su glasali.
Širenju značaja akcije doprinele su i veoma posećene stra−
nice na društvenim mrežama https://twitter.com/NajboljeizSRB
i www.facebook.com/najboljeizsrbije).
v) Slobodne ocene članova žirija
Članovi žirija, na osnovu svog iskustva i kompetentnosti, vršili
su ocenu vrednosti pojedinih nominovanih brendova, ceneći i stva−
ri koje nisu ušle u istraživanja i analizu, a na osnovu svoje stručne
procene. Svaki predloženi brend ocenjivali su na skali od 1−10.
Predsednik žirija bio je ministar spoljne i unutrašnje trgovi−
ne i telekomunikacija, Rasim Ljajić, a zamenik predsednika žiri−
ja predsednik Privredne komore Srbije, Miloš Bugarin. Članovi
žirija, koji su, pored glasanja, bili uključeni i u sve organizacio−
no−stručne aspekte akcije, u izboru „Najbolje iz Srbije 2012“ bi−
li su: Tatjana Matić, državni sekretar Ministarstva spoljne i unu−
trašnje trgovine i telekomunikacija; Mihailo Vesović, potpred−
sednik PKS; Dušan Jugović, generalni direktor dnevnog lista
„Privredni pregled“; dr Stipe Lovreta, profesor Ekonomskog fa−
kulteta; dr Saša Veljković, profesor Ekonomskog fakulteta; dr
Slobodan Milosavljević, savetnik PKS; Vera Vida, predsednica
Centra potrošača Srbije; Božidar Laganin, direktor Agencije za
strana ulaganja i promociju izvoza; Stojan Vučinić, predstavnik
Jugoinspekta; Ivan Lalić, izvršni direktor Miksera.
Sabiranjem poena žirija s ostalim poenima, dobija se uku−
pan rezultat i pravi rang−lista.
Žiri je, u određenim kategorijama u kojima je bilo malo pri−
javljenih preduzeća/brendova ili nijedno od prijavljenih predu−
zeća/brendova nije imalo izraženiji broj bodova, odlučio da se
u ovoj godini ne dodeli nagrada (statua).
Potrošači su Akciji „Najbolje iz Srbije“ dali veoma visoku ocenu, što se može videti u grafikonu
Jedinica: %, prosek
Osnova: Svi ispitanici koji su culi za akciju „Najbolje iz Srbije“, n =174
4
1. Bambi Banat
455
2. Nectar
451
3. PS Fashion
403
4. Somersby
399
5. Fijat
367
8. Dis
336
7. Dahlia
331
8. Simpo
322
9, Becolino
301
10. Eurocrem
299
11. Iscon ulje
259
12. Forma ideale
256
13. Infostud
222
14. Nišville Jazz festival
219
15. Knjaz Miloš
207
16. Mona Beograd
204
17. Dobro
202
18. Legend World Wide
199
19. Nis, a. d. Novi Sad
193
20. Bohor
188
21. eLAKOLIJE
183
22. Swislion Beograd
181
23. Premija
181
24. Tonus hleb
166
Potrošači i stručna
javnost glasali
putem interneta
Najviše glasova dobili
Bambi Banat i
Nectar
strane/poseta
5,56
broj poseta
13.444
prosečno
trajanje posete
500:03:47
% nove posete
82,20%
stepen otkaza
40,61%
ovitet u ovogodišnjem izboru jeste to što je glasanje potrošača
N
prošireno tako što su putem interneta glasali potrošači u širem
smislu te reči, odnosno ne samo odabrana ciljna grupa, odno−
sno uzorak, nego i profesionalci, ljudi iz kompanija, njihovi part−
neri i stručna javnost.
Glasanje je trajalo od 4. do 20. februara, a svi koji su želeli da daju svoj glas
brendovima koje preferiraju, imali su tačno uputstvo i spisak nominovanih bren−
25. Carnex Vrbas
162
26. AMS osiguranje
162
27. Tehnomanija
146
28. Luna Požarevac
137
29. Podrum Aleksandrović
136
30. Roda
135
dova na sajtu Akcije:www.najboljeizsrbije.rs. Za to vreme, bilo je ukupno 13.500
poseta i 74.777 otvorenih stranica, što znači da su mnogi glasali za sve ili više
brendova, a ne samo za svoj ili onaj koji im je najomiljeniji. Prosečan glasač je
na sajtu proveo 3,5 minuta, što je izuzetno dobar rezultat i potvrda da su naši
građani zainteresovani da daju svoj doprinos razvoju brenda i brendiranju.
U tabeli koju objavljujemo dajemo spisak 25 brendova koji su dobili najviše
glasova potrošača. Napominjemo da najviše poena − 60 odsto nosi tzv. finansij−
sko−tržišni kriterijumi, tako da nekim brendovima dobro mišljenje potrošača nije
bilo dovoljno da dobiju nagradu,1 ali će im svakako biti dragoceno u daljem kre−
iranju korporativnih komunikacija.
5
Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija
Ulaganje u preduzeća
kroji budućnost države
oznato je da je brend postao jedan od naj−
P
značajnijih faktora pozicioniranja na tržištu, a
samim tim i borbe za lojalnost i poverenje po−
trošača. Takođe smo svedoci da se broj stra−
nih brendova na našem tržištu stalno uveća−
va i da se konkurencija u svim segmentima poslovanja sve
više zaoštrava. U takvim uslovima jako je važno da domaći
privredni subjekti usvajaju marketinšku filozofiju i tržišni
način razmišljanja, da ulažu u standarde u svim fazama po−
slovanja i da primenjuju pozitivna iskustva razvijenih tržišnih
zemalja.
Ciljevi akcije „Najbolje iz Srbije“ ostali su nepromenjeni.
Od samog početka, akcija je usmerena na promovisanje i
podršku onih preduzeća i brendova koji uspevaju da se iz−
bore za svoj deo tržišnog kolača na sve snažnijem tržištu
Republike Srbije. Pored podrške jakim i velikim, važno je
razvijati i male, lokalne brendove i podstaći inovativnost i
kreativnost. Akcijom se podstiče i konkurencija i poslovanje
stranih kompanija koje su našle interes da ulažu na tržištu
Republike Srbije.
Ocenjuju se i sagledavaju tržišno−finansijski rezultati
ostvareni u Srbiji: profit, promet, tržišno učešće, investicije,
ali i rezultati koje su domaći privredni subjekti ostvarili u ino−
stranstvu. Uz uvažavanje stavova potrošača, stručne javno−
sti, vrednuju se i ulaganja u širu društvenu zajednicu i
društveno odgovorno preduzetništvo.
Ulaganje u brend jeste ulaganje u budućnost preduzeća,
a samim tim i u budućnost države. Vlada Republike Srbije i
Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija
nastaviće da sprovode politiku podsticanja i pružanja po−
drške jačanju domaćih brendova i njihove afirmacije kako na
domaćem, tako i na inostranom tržištu.
Želimo pre svega da se zahvalimo svi učesnicima akcije
na učešću i da im poželimo još bolje rezultate u narednim
godinama. Takođe zahvaljujemo se Privrednoj komori Srbi−
je i dnevnom ekonomskom listu „Privredni pregled“ s kojima
već devet godina uspešno sarađujemo na realizaciji akcije
„Najbolje iz Srbije“.
6
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije
JAKI BRENDOVI
ambasadori Srbije
baveza svake ozbiljne države koja ima
O
za cilj konkurentnu i snažnu privredu je−
ste konstantan rad na unapređenju
uslova za razvoj njenih proizvoda i uslu−
ga. Ekonomska održivost najbolje se
ostvaruje podsticanjem lojalnosti potrošača prema
brendovima koji imaju nacionalno poreklo, naročito u
eri globalne recesije. Pad domaće potrošnje može
dovesti u pitanje odnos potrošača i države prema na−
cionalnoj ekonomiji i stvoriti brojne društvene proble−
me. Iz tog razloga potrebni su nam jaki brendovi kao
ambasadori našeg društva, kulture i tehnološkog na−
pretka na svetskom tržištu.
Marketinška pismenost u stvaranju novih brendo−
va i kreiranju kampanja za njihovo plasiranje na
tržišta obaveza je proizvođača, dok je uloga države
da im omogući da istaknu ono najbolje što ih razliku−
je od konkurencije, pruži institucionalnu podršku i
ugradi u njih nacionalni identitet. Ministarstvo spoljne
i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Privredna
komora Srbije i dnevni ekonomski list „Privredni pre−
gled“ već devet godina uspešno realizuju akciju Naj−
bolje iz Srbije u cilju promovisanja vrednosti domaće
privrede i tržišnog načina razmišljanja, koji bi trebalo
da utiču na promenu svesti potrošača u davanju
prednosti domaćim proizvodima.
Čast nam je i dužnost da ove godine podržimo
više od 100 srpskih kompanija u trci za priznanjem
Najbolje iz Srbije 2012 u 18 različitih kategorija. Veli−
ki broj najznačajnijih domaćih kompanija koje su po−
kazale hrabrost i odlučnost da se kandiduju, ukazuje
nacionalnih brendova, doprinosi povećanju izvoza i privlačenju stranih in−
na visok stepen njihove zrelosti po pitanju značaja iz−
vestitora. U skladu s tim, ponosno ističem da ova nagrada već skoro de−
gradnje brenda kao presudnog faktora za poslovni
ceniju nailazi na pozitivan prijem kod kompanija, ali i potrošača u čijoj sve−
uspeh, konkurentnost i profit.
sti ona budi osećanje poverenja i sigurnosti u srpske brendove.
Misija Privredne komore Srbije jeste kreiranje
konkurentne i tržišno orijentisane privrede otvorenih
Čestitam svim dobitnicima priznanja Najbolje iz Srbije 2012, sa željom
mogućnosti, zasnovane na evropskim vrednostima,
da opravdaju njegovu dugogodišnju tradiciju i značaj za srpsku privredu.
znanju, kreativnosti i inovacijama, koja, kreiranjem
Ostalim učesnicima želim da veruju u sebe i nastave da unapređuju svo−
ambijenta za stvaranje novih i promocijom postojećih
je brendove, kako bi u budućnosti bili u društvu najboljih iz Srbije.
7
Dušan Jugović, generalni direktor „Privrednog pregleda“
I
U VREME KRIZE
brendovi ulažu u razvoj
otvaranja novih pogona i radnih mesta, zapošljava−
nja, izvoza... „Privredni pregled“ je uvek bio na stra−
ni privrede, na strani poslovnih ljudi, zanatlija, trgo−
vaca, industrijalaca, poljoprivrednika i finansijskog
sveta ..
U tom cilju uz dnevne novine „Privredni pregled“
je pokrenuo i niz drugih specijalnih izdanja i akcija,
među kojima se najviše afirmisala izbor najboljih
brendova u Srbiji. Akcija se ove godine organizuje
po deveti put i s pravom se može reći da je postala
jedna od najprestižnijih privrednih manifestacija u
zemlji. Za devet godina postojanja, uz metodologiju
koja je urađena po ugledu na svetske, vrednovano
je preko tri hiljade kompanija, a oko 220 je ponelo
prestižnu titulu „Najbolje iz Srbije“.
Ciljevi akcije od samog početka usmereni su
na promovisanje vrednosti domaće privrede i pro−
menu svesti potrošača u smislu davanja prednosti
dokazanim brendovima. Kompanije − pobednici
dobijaju pravo da znak „Najbolje iz Srbije“ koriste
kao znak kvaliteta na svojim proizvodina, u pro−
motivnim i marketinškim aktivnostima. Brend je
postao jedan od glavnih faktora pozicioniranja na
tržištu, a samim tim i deo borbe za lojalnost i po−
verenje potrošača. U uslovima oštre konkurencije
i tranzicije, pojedine domaće kompanije uspevaju
da održe korak s renomiranim stranim brendovi−
ma, na domaćem i stranom tržištu. Ova akcija
upravo ima za cilj da istakne i afirmiše te pozitiv−
ne primere.
rivredni pregled ove godine slavi 90 godina po−
U ovogodišnju akciji za izbor „Najbolje iz Srbije“, koja je de−
stojanja. Naime, prvi broj ovog najstarijeg eko−
veta po redu, pozvano je oko 500 kompanija, ocenjivano je čak
nomskog dnevnika na Balkanu izašao je 23.
120 brendova, a 20 firmi i proizvoda su dobili nagrade za naj−
marta 1923. godine. Jubilej vredan pažnje, jer
bolje korporativne i robne brendove.
P
se takvim trajanjem može pohvaliti malo re−
dakcija, ne samo u Srbiji nego i u Evropi.
Nominovani broj brendova pokazuje da srpska privreda i u
ovo vreme krize misli na razvoj i ulaže u budućnost.
Za 90 godina postojanja, kroz redakciju je prošlo na stotine
Svet je stigao na srpsko tržište, a sada nam je zajednički
novinara i glavnih urednika ali uređivačka politika je uvek osta−
zadatak da Srbija stigne na svetsko. „Najbolje iz Srbije“ poka−
jala ista, u službi tržišne ekonomije, profitabilnog poslovanja,
zuje da ima mesta za optimizam.
8
Zaštita proizvoda presudna za stvaranje dobre pozicije na tržištu
Sremski kulen, rtanjski čaj,
kladovski kavijar...
Prostran: Zaštita proizvoda je veoma važna
u narednim godinama, naročito od 2015.
kada se skinu mnoge barijere i kvote, čime
ćemo se suočiti sa žestokom konkurencijom
svako pojedinačno originalno pakovanje. U ministarstvu na−
glašavaju da je u cilju uspostavljanja što boljeg i efikasnijeg siste−
ma zaštite geografskog porekla poljoprivrednih i prehrambenih
proizvoda, potrebno stalno usaglašavanje našeg pravnog okvira
sa pravlima EU
znaka geografskog porekla predstavlja značaj−
no marketinško sredstvo u oštroj utakmici na
inostranom tržištu, koje donosi prepoznatljivost i
konkurentsku prednost u odnosu na ostale pro−
izvođače. Zoran Dragojević iz Zavoda za inte−
lektualnu svojinu kaže da su među poljoprivrednim proizvodi−
ma sa oznakom geografskog porekla užička slanina i pršuta,
sremski kulen, rtanjski čaj, homoljski sir, apatinsko jelen pivo,
banatski rizling, kladovski kavijar, valjevski duvan čvarci, fu−
toški kupus, homoljski med, ariljska malina, leskovački domaći
ajvar, zlatarski i homoljski sir, leskovački roštilj, ... Neprehram−
beni zaštićeni proizvodi su pirotski ćilim, ručno pletena odeća
proizvedena u Sirogojnu, „bezdanski damast“ kao geografska
oznaka za salvete, nadstolnjake i stolnjake,
jastučnice, navlake za posteljinu...
Proizvodi sa oznakama geografskog
porekla moraju da garantuju prepoznatljiv
kvalitet, negovanje i razvijanje lokalnih tra−
dicija i promovisanje regionalnog identite−
ta. Prema Zakonu o oznakama geografskog
porekla, pravo korišćenja naziva proizvoda ko−
ji je zaštićen nekom oznakom geografskog porekla imaju samo
ovlašćeni korisnici upisani u odgovarajući registar u skladu sa za−
konom kojim se uređuju oznake geografskog porekla, ističu u Mi−
nistarstvu poljoprivrede.
Status ovlašćenog korisnika oznake geografskog porekla
može se priznati svakom prozvođaču kao i udruženjima tih
proizvođača, ukoliko se nalaze na određenom geografskom
području koje je definisano elaboratom, pri čemu i njihov pro−
ces proizvodnje mora biti u skladu sa elaboratom koji definiše
specifičnosti tog proizvoda.
Srbija inače, ne vodi nijedan spor s drugom zemljom u ve−
zi s nekim proizvodom koji ima zaštićeno geografsko poreklo,
rečeno je Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede. „Svi pro−
izvodi koji nose neku od oznaka geografskog porekla
u Srbiji već uživaju zaštitu na nacionalnom nivou,
a takođe u svom nazivu sadrže geografsku indi−
kaciju, te kao takvi ne bi mogli da budu predmet
zaštite neke druge države“, ističu u Ministar−
stvu.poljoprivrede
Milan Prostran, savetnik u Privrednoj komori
Srbije kaže da je međunarodna zaštita srpskih pro−
izvoda dugotrajan i mukotrpan posao, koji zahteva i
značajna finansijska sredstva. Iskustva Francuza govore
da su oni na brendiranju i zaštiti
svojih proizvoda − konjaka,
sireva, šampanjca radili
čitavih 100 godina, na−
pominje Prostran. „Mi
nismo Francuska ni neke
druge bogate zemlje, ali imamo šta
da zaštitimo, to je pionirski posao koji treba da
podrži država“, ističe Prostran. Sa ekonomskog
stanovišta, međunarodna zaštita proizvoda je izuzet−
no značajan poduhvat, zbog čega država treba finansijski
maksimalno da ga podrži i ubrza ceo proces da se zaštiti sve
ono što je zamišljeno da se zaštiti − proizvodi s pojedinačnim i
kolektivnim žigom, kao i oznakom geografskog porekla.
O
Devet kontrolnih kuća
Ministarstvo je ovlastilo devet kontrolnih kuća za spro−
vođenje kontrole kvaliteta i posebnih svojstava poljoprivrednih
i prehrambenih proizvoda sa oznakama geografskog porekla.
Donet je i pravilnik o obliku, sadržini i načinu kontrole
označavanja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa
oznakama geografskog porekla. Ovlašćeni korisnici imena po−
rekla, odnosno geografske oznake imaju isključivo pravo da
svoj proizvod sa geografskim poreklom obeležavaju oznakom:
„kontrolisano ime porekla“ ili „kontrolisana geografska oznaka“
koja se nalazi na kontrolnoj markici. Označavanje proizvoda sa
geografskim poreklom vrši se stavljanjem kontrolne markice na
Nema sporova sa drugim zemljama
Zaštita barijera za konkurenciju
Taj proces je veoma važan, naročito imajući u vidu da ćemo
se u narednim godinama, naročito od 2015. kada se skinu
mnoge barijere i kvote, suočiti sa žestokom konkurencijom,
ukazao je Prostran.
On je rekao da nam niko ne može oduzeti ono što je već
zaštićeno, ali i dodao da za ono na šta smo najviše računali −
šljivovicu − još uvek ne možemo da se izborimo kao srpsku, jer
ima generičko poreklo i nijedna zemlja u Evropi ne može da je
zaštiti kao svoj nacionalni proizvod. Međunarodna zaštita tog
pića zasad je na „stendbaju“, ali počeli smo da radimo i na to−
me, kazao je Prostran, zaključujući da će Srbija morati kad−tad
da se izbori, jer ima i prirodne preduslove za to − najbogatija je
šljivama s karakteristikama, koje šljive proizvedene u drugim
zemljama nemaju.
(Tanjug)
9
U Zavodu za intelektualnu svojinu registrovano
Na svetskoj trpezi
Ljiljana Lukić
obezbediti da proizvod koji poseduje specifične karakteristike
uslovljene datim područjem proizvode zaista samo oni proiz−
Srbiji je do sada 45 domaćih proizvoda
U
zaštićeno (registrovano) kao ime porekla
ili kao geografska oznaka, a tri su
registrovana i u inostranstvu,
preko Svetske organizacije
za intelektualnu svojinu: homoljski med,
bermet i leskovački domaći ajvar, izjavila je
u već tradicionalnom razgovoru za publika−
ciju „Najbolje iz Srbije“ u izdanju „Privrednog
pregleda“, direktorka Zavoda za intelektualnu
vođači koji su sa datog područja i koji proizvode na način koji je
prepoznat i priznat kao tradicionalni. Zaštita poljoprivrednih
i prehrambenih proizvoda oznakom geografskog po−
U Srbiji je do sada
45 domaćih proizvoda
zaštićeno kao ime porekla ili
kao geografska oznaka,
a samo tri su registrovana i u inostranstvu.
svojinu Srbije, Branka Totić.
Tokom prošle godine godine zavodu su podnete
četiri prijave za registrovanje oznaka geografskog porekla: hor−
goška mlevena paprika, sjenička jagnjetina, sjenički ovčiji sir i
rekla samim tim što podstiče sve proizvođače iz
datog regiona da se udružuju na zajedničkom
projektu doprinosi i smanjenju migracija iz se−
la u gradove i značajno doprinosi socijalnom i
ekonomskom napretku ruralnih područja. Pri−
mer je Futog gde postoje 34 registrovana ga−
zdinstva koja sva imaju pravo da proizvode i pro−
daju kupus pod tim imenom, ističe Totić
U Srbiji svaki kraj ima svoj proizvod
- od Pirota do Vršca
zlatarski sir. U 2012. godini registrovano je ime porekla sje−
Oznakom geografskog porekla štite se proizvodi koji pose−
nički ovčiji sir, a januara 2013. godine ime porekla sjenička jag−
duju specifična svojstva i kvalitet koji su posledica osobenosti
njetina. U toku su postupci za zaštitu zlatarskog sira, pirotskog
geografskog područja sa koga proizvodi potiču, kao i tradicio−
kačkavalja, horgoške mlevene paprike i somborskog sira za ko−
nalnog načina njihove proizvodnje, odnosno znanja i iskustva
ji su prijave podnete 2011. godine“, najavila je ona.
ljudi sa tog područja. Oznakama geografskog porekla se obe−
Nije ni svaki kupus futoški,
a hteli bi da bude
ležavaju prirodni, poljoprivredni i industrijski proizvodi, proizvo−
di domaće radinosti i usluge.
Srbija je bogata proizvodima čiji su kvalitet i reputacija vezani
Ovlašćeni korisnici imena porekla, odnosno geografske ozna−
za određeno geografsko područje. Najčešće su to prehrambeni
ke imaju isključivo pravo da ih koriste za obeležavanje proizvoda
proizvodi, kao što su sirevi (pirotski kačkavalj, sjenički sir), kajmak
na koje se ime porekla, odnosno geografska oznaka odnosi, kao
(kraljevački i užički kajmak), proizvodi od mesa (užička pršuta,
i mogućnost da korišćenje pomenutih oznaka geografskog pore−
sremska kobasica, leskovačko roštilj meso), vina (vršačka, sme−
kla uskrate trećim licima. Pravo korišćenja obuhvata i upotrebu
derevska, negotinska, oplenačka, fruškogorski bermet), rakije
imena porekla, odnosno geografske oznake na ambalaži, katalo−
(valjevska, užička šljivovica), a ima i zanatskih (pirotski ćilim) i pri−
zima, prospektima, oglasima, posterima i drugim oblicima ponu−
rodnih proizvoda, kao što su mineralne vode (Vrnjci, Bukovička
de, uputstvima, računima, poslovnoj prepisci i drugim oblicima
Knjaz Miloš, Bujanovačka Heba) i prirodni kamen (venčački mer−
poslovne dokumentacije, kao i izvoz proizvoda obeleženih tim
mer). Oni su zbog tradicionalnog načina njihove izrade ili poseb−
imenom porekla, odnosno tom geografskom oznakom.
nih prirodnih svojstava veoma traženi na domaćem tržištu, a ima−
Što je veća reputacija jedne oznake geografskog porekla to je
ju i određeni izvozni potencijal zbog svoje unikatnosti, a potrošači
veća opasnost od njenog neovlašćenog i prevarnog korišćenja i
ih doživljavaju kao proizvode posebnog, višeg kvaliteta u odnosu
imitacije. Da bi proizvod zaštićen oznakom geografskog porekla
na druge proizvode iste vrste i za njih su spremni da plate veću
sačuvao svoju vrednost i reputaciju neophodno je da budu
cenu, čak i nekoliko desetina procenata.
sprečeni svi oni koji koriste takvu oznaku, a nisu s područja pro−
U poslednje dve decenije za međunarodnu trgovinu poljo−
izvodnje zaštićenog proizvoda. Drugim rečima, neophodno je
privrednih proizvoda je karakteristično da raste izvoz proizvoda
10
veće interesovanje proizvođača da zaštite svoje brendove
srpski med, vino i ajvar
visokog kvaliteta u odnosu na izvoz neprerađenih proizvoda, a
davno je Skupština usvojila Zakon o izmenama zakona o žigo−
proizvodi sa geografskim oznakama porekla postaju značajan
vima radi potpunog usklađivanja sa Direktivom EU 2004/48 o
instrument poljoprivredne politike. Ovi proizvodi imaju izuzetan
sprovođenju prava.
značaj sa aspekta razvoja pojedinih područja, kao i turističke
U ovoj godini se planiraju i izmene i dopune Zakona o ozna−
promocije. Primera ima mnogo u svetu − italijanski region Emi−
kama geografskog porekla, a radi dodatnog usklađivanja sa
lija Romana razvio se i postao slavan po parmskoj pršuti i siru
Uredbom EU 510/06 koja se odnosi na zaštitu oznaka geograf−
parmezanu koji ovoj regiji već decenijama donose stabilan pri−
skog porekla za poljoprivredne i prehrambene proizvode. Time
hod. No, i mi možemo da se pohvalimo da su određeni proiz−
se obezbeđuje mogućnost adekvatne zaštite domaćih proizvo−
vodi znatno doprineli razvoju pojedinih regija. Primer je ariljska
da snabdevenih registrovanim oznakama geografskog porekla
malina, užička pršuta, futoški kupus i drugi.
na evropskom tržištu. i stvaraju uslovi za jačanje konkurentno−
Svako može da traži status i zaštitu u svoje i u ime drugog
sti domaćih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na evrop−
Specifičnost našeg koncepta zaštite oznaka geografskog
skom i na svetskom tržištu.
porekla je u tome što naš zakon predviđa mogućnost da zah−
tev za priznanje oznake geografskog porekla mogu, pored sa−
Može i sa susedima
mih proizvođača i njihovih udruženja, da podnesu i privredne
U slučaju kada definisano područje proizvodnje proizvoda
komore, udruženja potrošača i državni organi zainteresovani
zaštićenog oznakom geografskog porekla obuhvata granični
za zaštitu oznake geografskog porekla. Na taj način, u opštem
pojas između dve države, odnosno prostor koji se nalazi na te−
nacionalnom interesu data je mogućnost najširem krugu lica da
ritorijama dve države radi se o prekograničnim oznakama geo−
iniciraju postupak zaštite autohtonih proizvoda. Druga speci−
grafskog porekla. Praksa u svetu je takva da se ova pitanja
fičnost je u tome što naš zakon predviđa dva nivoa zaštite za
rešavaju bilateralno, tj. sporazumima između dve države. Ovo
autohtone proizvode sa oznakom geografskog porekla. Prvi ni−
pitanje danas postaje sve aktuelnije i u tom pravcu postoje od−
vo zaštite je ustanovljenje oznake geografskog porekla sa neo−
ređene inicijative koje su još uvek na nivou preliminarnih raz−
graničenim vremenom važenja, a drugi nivo zaštite je ustano−
matranja. Tako je u martu 2012. u Odžacima (BiH) održana
vljenje statusa ovlašćenog korisnika oznake geografskog pore−
konferencija pod nazivom „Stanje i perspektive razvoja tipičnih
kla. Status ovlašćenog korisnika se priznaje onim proiz−
proizvoda u severoistočnoj Bosni i Hercegovini i Zlatiborskom
vođačima, odnosno udruženjima proizvođača koji proizvode
okrugu u Srbiji“ u organizaciji udruženja Nezavisni biro za raz−
konkretni proizvod koji se obeležava oznakom geografskog po−
voj i regionalne razvojne agencije Zlatibor, u okviru „Programa
rekla i vremenski je ograničen na tri godine, uz mogućnost da−
prekogranične saradnje Srbija − Bosna i Hercegovina“.
ljeg produžavanja ovog statusa. Uslov koji proizvođači moraju
da ispune da bi dobili status ovlašćenog korisnika i da bi isti
produžili je da proizvode na način koji je ustanovljen elabora−
tom o posebnim svojstvima i kvalitetu zaštićenog proizvoda.
U korak sa EU - Uskoro izmene Zakona o
oznakama geografskog porekla
Pomažu Švajcarci i USAID
U 2012. godini u Srbiji su dva međunarodna projekta bila
posvećena promociji zaštite oznaka geografskog porekla, kao i
pružanju pomoći u izradi elaborata za zaštitu ovih oznaka. Pro−
jekat pomoći vlade Švajcarske i Projekat pomoći vlade SAD
(USAID) Oba projekta su obuhvatila rad na terenu sa proiz−
U oblasti zaštite intelektualne svojine postignut je veoma vi−
vođačima proizvoda koji su predmet zaštite, a u cilju formiranja
sok stepen harmonizacije s propisima Evropske unije, što je
odgovarajućih udruženja koja će se ubuduće starati o svemu
Evropska komisija i istakla u svom poslednjem izveštaju o na−
što je značajno za očuvanje karakterističnih svojstava i ujed−
pretku Srbije iz 2012. godine. Zakon o žigovima i Zakon o
načenog kvaliteta ovih proizvoda, kao i pitanjima njihove pro−
oznakama geografskog porekla obezbeđuju dobru zaštitu.Ne−
mocije i plasmana.
11
Zaki Šaltaf, direktor sertifikacijĺ Halal-agencije Islamske zajednice Srbije
HALAL sve više i
SRPSKI BREND
Zaki Šaltaf
Ljiljana Lukić
nima koji žele da proizvode za halal−tržište po−
O
štetno i loše i što ne bi trebalo da se konzumira i ne bi trebalo da
ručujem da se uključe što pre jer kad se posao
se radi. To su arapske reči, ali se koriste u čitavom šerijatu, islam−
ugovara, traži se halal sertifikat i partner ve−
skom pravu, i one znače isto svim muslimanima u svetu. I musli−
rovatno neće hteti da čeka da ga neko tek pri−
manima u Srbiji, razume se.
bavlja, nego će raditi sa onim ko ga već ima,
Kada pričamo o halalu, govorimo o svim stvarima ili delima
a za sada su to 52 firme u Srbiji, izjavio je direktor sertifikacijĺ
koja su muslimanima dozvoljena. Kada govorimo o hrani ili halal−
Halal−agencije Islamske zajednice Srbije Zaki Šaltaf. I podsetio
proizvodima, govorimo o dozvoljenim proizvodima. A halal hrana
da Srbija ima sve više partnera u arapskim zemljama i da halal
je, pored toga što je dozvoljena, i ukusna i kvalitetna. Lista halal−
sertifikacija i zbog toga postaje sve
značajnija i aktuelnija ocenjujući „da je
dobro da su i političari shvatili da je
krenuti prema istoku mnogo unosnije i
da je tržište veće“.
Perspektiva halal−tržišta u svetu,
ali i na regionalnom i lokalnom nivou,
veoma je značajna jer samo u eks−YU
republikama ima pet do šest miliona
proizvoda je mnogo duža od haram−liste.
Dobro je što su i političari
shvatili da je tržište Bliskog istoka
veliko i mnogo unosnije. Halal
sertifikat imaju 52 srpske firme,
i partneri iz arapskih zemalja će
pre raditi s njima nego s onima
koji tek treba da ga pribave,
kaže Shaltaf
muslimana. Halal je danas postao i bi−
Jer mi muslimani kažemo: „Kad je Bog
stvorio svet, on ga je stvorio da bude ha−
lal, uz malo izuzetaka.“ Pravilo je da je
sve halal, a izuzetak su proizvodi koji su
s razlogom zabranjeni. Na primer, za−
branjene su divlje životinje i zveri jer su
mesožderi, zatim ptice koje imaju
kandže i koje love, zapravo, zabranjeno
je jesti odvratne stvari, kao što su,
znis jer se procenjuje da halal tržište dostiže 1,2 biliona dolara,
između ostalog, insekti, koji mogu biti otrovni. Zabranjen je, na pri−
što je petina svetskog tržišta hrane. Svake godine ovo tržište
mer, aditiv E120, coshineal carmine, jer se proizvodi od jedne vr−
raste za 20 odsto, odnosno za 500 milijardi dolara. U svetu ima
ste insekata, a inače se koristi kao veštačka crvena boja, pa se
oko 1,8 milijardi muslimana, stopa nataliteta je veoma visoka, a
nalazi i u hrani i u karminima.
ima mnogo i onih koji prelaze u islam, i, naravno, ne zaboravi−
mo i nemuslimane koji koriste halal−proizvode zbog garancije
kvaliteta i bezbednosti.
Zašto su svinje zabranjene?
„Bog nije dozvolio ništa što je za čoveka štetno i nije zabra−
Najveće halal tržište je Indonezija sa 250 miliona muslimana,
nio ništa što je za čoveka korisno.“ Ovo je jedno od osnovnih
u Indiji živi 150 miliona, u Kini 50 miliona, a u Rusiji ima 12 milio−
šerijatskih pravila, a slična postoje i u drugim monoteističkim
na muslimana. Pre tri godine u Rusiji su postojale samo tri pro−
religijskim sistemima. Ova pravila treba poštovati, a nauci se
davnice koje prodaju halal−hranu, a sada ih ima preko trideset. U
ostavlja da se, na primer, svinjskim mesom, svinjskim proizvo−
SAD−u ima pet do sedam miliona muslimana, u Evropi 52 milio−
dima i nusproizvodima bavi sa svog aspekta. Isto tako, ne tre−
na, a u Srbiji skoro 500 hiljada. Svuda se sve intenzivnije radi na
ba postavljati pitanje zašto je nešto posno, već tu kategoriju tre−
uvođenju halal−standarda, a najviše u Emiratima, u Kuvajtu, Sa−
ba posmatrati onako kako je definišu oni za koje važi sistem
udijskoj Arabiji i drugim zemljama Bliskog istoka, navodi Šaltaf.
pravila posno – mrsno i, jednostavno, odvojiti posno od mr−
snog. U šerijatu se tako odvajaju halal i haram.
Šta znači reč halal?
Životinje dozvoljene za konzumiranje su biljožderi, a što se
Sama reč halal znači dozvoljeno. Imamo i reč haram, koja
tiče onih koje žive u vodi, za njih važe posebna pravila jer je
znači zabranjeno. Koristimo ih i ovde, samo u drugom smislu – za
sve što živi u vodi – halal. Smatra se da je voda čista, pa onda
pohvalu ili prekor kad kažemo „alal ti bilo“ ili „aram ti bilo“, bez
i sve ono što živi u njoj. Halal su sve vrste riba i morskih plodo−
onog h na početku. Halal je, dakle, nešto dobro, dozvoljeno, pre−
va, osim ako nisu toksični, pa utiču negativno na čovekov orga−
poručeno, zdravo, ukusno. Haram je suprotno od toga, ono što je
nizam. Ukoliko jesu toksični, ali se u toku proizvodnje ili prera−
12
de otkloni štetna materija, recimo, iz riba, onda se mogu dalje
skog porekla, zatim oni koji potiču od uginulih životinja ili od živo−
koristiti proizvodi od tih riba.
tinja koje nisu zaklane po halal−standardu. Standard obuhvata
sve prehrambene proizvode, kao i kozmetičke i farmakološke pro−
Da li to znači da je jevrejski standard – košer mnogo
izvode. Zabranjena je, na primer, kozmetika za čiju se proizvod−
stroži?
nju koriste organske materije ljudskog porekla, ali i svinjska mast.
Samo kada je reč o mesu, ali ne i u ostalom zato što su, po
halal−standardu, svi delovi životinje zaklani po halal−standardu –
Kako sve to kontrolišete?
halal, dok košer neke delove životinja isključuje kao dopuštene za
Kontrola je sastavni deo halal−sistema i halal−standarda Sr−
upotrebu. Za razliku od košera, halal, na primer, zabranjuje sav
bije, i uključuje i kontrole na licu mesta, preko internih auditora.
alkohol. Sve što se pravi na bazi etil−alkohola je zabranjeno i kao
Što se tiče utvrđivanja statusa i kontrole halal−statusa, intenziv−
sastojak. Pojavljivanje alkohola u intermedijalnom procesu proiz−
no sarađujemo sa Centrom za ispitivanje namirnica (CIN) i sa
vodnje usled fermentacije ne ometa halal status finalnog proizvo−
Institutom za molekularnu biologiju. DNK analiza se radi kada
da ukoliko taj finalni proizvod ne sadrži alkohol.
je neki proizvod sumnjiv, kada ne možemo da ustanovimo sa−
stav na osnovu priložene dokumentacije, na primer, kada se ne
Šta halal standard zahteva za meso?
može utvrditi poreklo nekog aditiva. Ako kontrolišemo čokola−
Halal je, što se tiče klanja životinja, sličan košeru. To znači da
du, koja je, generalno, dozvoljena, kontrolišemo da li ima neki
sâm čin klanja mora da bude izveden na tradicionalan način –
sastojak koji je zabranjen. Ne možemo da jedemo čokoladu ko−
presecanjem glavnih vratnih žila, jednjaka i dušnika životinje i da
ja ima fil na bazi alkohola. A takvih ima dosta. Ne možemo, na
primer, da sertifikujemo ni neko jelo u restoranu ukoliko je je−
Prvi halal šop u Beogradu
dan od njegovih sastojaka vino. Sva biljna ulja su dozvoljena, a
od životinjskih masti dozvoljene su one koje nisu svinjskog po−
Prvi halal šop otvara se 27. februara 2013. i nalazi se
rekla i koje sadrže komponente životinja koje su zaklane na ha−
preko puta Bajrakli−džamije. U njemu će se, za početak,
lal način. Mleko je po difoltu halal, ali se za sve mlečne proiz−
prodavati mlečni proizvodi, sveže meso i suhomesnati pro−
vode i prerađevine mora utvrđivati halal status, a primer za to
izvodi – po tržišnim cenama. To su proizvodi šest od devet
je poreklo sirila – sirišta u siru.
firmi koje su preko USAID−ovog projekta za razvoj južne Sr−
bije, koji su podržali su Ministarstvo za obnovu i razvoj i Ha−
Kako stvari stoje u Srbiji po pitanju halala, jesmo na
lal agencija IZS, halal−sertifikovane, a nalaze se u Novom
početku ili smo odmakli?
Pazaru, Raškoj, Tutinu, Sjenici. Ovih šest firmi čini klaster
Odmakli smo dosta. U Srbiji smo počeli 2005. kao prvi u re−
Čuvari tradicije, koji će Beograđane obradovati specijaliteti−
gionu, a kasnije su i u okolnim državama osnovane agencije za
ma poput paprika u pavlaci, sjeničkog sira, sudžuka.
halal−sertifikaciju. Naša, međutim, ima poluvekovnu tradiciju,
još iz Jugoslavije. Kada je zakon dozvolio da verske zajednice
imaju i svoje firme ili agencije, praćena iskustvom sa halalom,
se onda odmah pusti da istekne najveći deo krvi iz tela, oko 90
Islamska zajednica Srbije je registrovala Halal−agenciju IZS,
odsto. To važi i za živinu i za krupniju stoku, za sve jestive životi−
definisala i izradila Halal standard Srbije (HSS−2009), inače pr−
nje. Ne sme da se „odrubljuje glava“ jer onda najveći deo krvi
vi halal standard u Evropi, koji je svojevrsni model i samoj EU,
ostaje u telu, u mesu. Bolje je za zdravlje čoveka, a i rok trajanja
a mi smo aktivni učesnici u izradi halal−standarda EU i svojevr−
tog mesa se produžava ako se odmah ispusti sva krv. Sa druge
sni savetodavci. O HSS−2009 i halal−proceduri možete se oba−
strane, sama boja i sâm ukus mesa su drugačiji. U Francuskoj,
vestiti preko info halal.rs.
gde halal ima dužu tradiciju, na svakog muslimana koji jede halal
meso i halal−hranu dolaze dva Francuza nemuslimana koja jedu
Kad i kako je svet počeo?
to isto samo zato što znaju da je zdravije i strogo kontrolisano.
Halal sertifikacija je počela šezdesetih na Zapadu, u SAD, i to
zbog neophodnosti postojanja nekog sistema koji će muslimanu
Šta je još dozvoljeno, a šta nije?
koji živi u nemuslimanskoj zemlji garantovati hranu koja mu je do−
Mleko, med, voće, povrće, sve je to halal po difoltu. Ako,
zvoljena. Pre toga su koristili košer, a onda su počeli i sami da
međutim, ulaze u dalju preradu, onda se zbog različitih aditiva
prave halal sistem. Konferencija islamskih zemalja je 1999. u Ma−
mora kontrolisati kako se dolazi do finalnog proizvoda. Dugačak
leziji osnovala Svetski halal savet, potom su halal−standardi počeli
je spisak zabranjenih aditiva. Neki su halal, neki su sumnjivi, to se
da se razvijaju da bi 2003. bila osnovana Halal alijansa (Interna−
kaže mešbuh. Za aditive se mora ustanoviti kakvog su porekla da
tional Halal Integrity Alliance), takođe u Maleziji, koja je nadležna
bi im status bio jasan: halal ili haram. Haram su svi aditivi svinj−
za kredibilitet svih halal−institucija koje izdaju halal−sertifikate.
13
Pirotski ćilim, kačkavalj i peglana kobasica – nadaleko čuveni pirotski proizvodi
Biljana Ljubisavljević
U
Novi život za poznate
PIROTSKE BRENDOVE
koliko dolazite u Pirot a ne posetite radionicu
u kojoj se prave pirotski ćilimi, ne probate pi−
rotski kačkavalj i peglanu kobasicu, kao i da
niste bili u Pirotu, kažu njegovi stanovnici. Pi−
rotski ćilim, kačkavalj i peglana kobasica, pro−
izvode koje Piroćanci smatraju svojim najznačajnijim brendo−
Mnogi kažu da su pirotski ćilim, kačkavalj i
peglana kobasica najbolji srpski narodni
proizvodi. Od 2003. godine pirotski ćilim je
zaštićen u Zavodu za intelektualnu svojinu,
a osim pojedinih tkalja, izrađuju ga samo
nekoliko zanatskih radnji
vima, svet je imao priliku da upozna krajem 19. veka. U prvoj
polovini 20. veka pirotski ćilimi mogli su se videti u metropo−
lama puput Londona, Barselone, Pariza, Berlina i Milana, a
je iz Rusije. Na nedavno održanom Međunarodnom festivalu
pirotski kačkavalj nalazio se i na meniju Bele kuće. Potom su
zanata u Sibiru, u konkurenciji proizvoda iz 46 zemalja, pirotski
naišle godine u kojima su ovi proizvodi bili maltene zabora−
ćilim proizveden u zanatskoj radionici "Damsko srce" proglašen
vljeni, a njihovom proizvodnjom bavili su se samo stanovnici
je za najbolji narodni, zanatski i umetnički proizvod.
ovog kraja, i to samo za svoju dušu. Da prave vrednosti
Ono po čemu se pirotski ćilim razlikuje od ostalih ćilima ko−
međutim, ne mogu da nestanu potvrdilo se i slučaju pirotskog
ji je to što je gladak sa obe strane i ima dva identična lica. Šare
ćilima, kačkavalja i peglane kobasice. Ovi proizvodi polako ali
su mu uvek geometrijske sa izraženim kontrastima boja, gde
sigirno vraćaju se na domaće i svetsko tržište.
crvena preovlađuje. U Pirotu ističu da je za izradu originalnog
Pirotski ćilim
najbolji srpski narodni proizvod
pirotskog ćilima potrebna kvalitetna vuna autohtonih vrsta ova−
ca sa Stare planine. Niti za osnovu na razboju moraju da budu
tanke i ujednačene, a predivo pažljivo obojeno. Sve ostalo je u
Pirotski ćilim smatra se jednim od najlepših i najoriginalnijih
spretnim rukama ćilimarki, a svaki primerak je, kako kažu, je−
suvenira Srbije. Prvo ćilimarsko društvo osnovano je u Pirotu
dinstven i neponovljiv. Znanje izrade ćilimskih šara kao i njiho−
još davne 1886. godine. Tada su pirotski ćilimi prvi put i prika−
vo značenje i magijske simbole, ćilimarke drže u svojim glava−
zani evropskoj i svetskoj javnosti na Svetskoj izložbi u Beču.
ma i ono se prenosi sa kolena na koleno. Šare na ćilimovima
Od tada ovaj proizvod ne prestaje da osvaja nagrade i prizna−
imaju svoje specifične nazive: gugutće na direci, zvezda, đulo−
nja na velikim izložbama širom sveta. Najnovije priznanje stiglo
vi, venci, bombe, grozdovi.. Izrada ćilima je veoma teška, radi
se ručno u sedećem položaju na vertikalnom razbiju, takozva−
nom Pirotskom razboju.
Od 2003. godine pirotski ćilim je zaštićen u Zavodu za inte−
lektualnu svojinu. Uprkos brojnim priznanjima i velikom intere−
sovanju tržišta, pirotski ćilim trenutno izrađuje samo nekoliko
zanatskih radnji.
Pirotski kačkavalj – omiljen i u Beloj kući
Poput umeća tkanja pirotskih ćilima i umeće spravljanja
originalnog pirotskog kačkavalja prenosi se sa kolena na ko−
leno. Istorija govori da su ovaj specijalitet ovčari na Staroj
planini počeli da proizvode još 70−tih godina 19. veka. Najpre
14
se proizvodio isključivo od ovčijeg mleka, a potom i od kombi−
se suše na promaji i svakodnevno, punih šest nedelja peglaju
nacije ovčijeg i kravljeg mleka.
staklenom flašom, da se iz njih istisne vazduh. Ovaj specijalitet
„Snažne ruke iskusnih majstora, mleko sa nedirnutih
kulinari opisuju kao delikatesan i skup proizvod sa bezbroj sjaj−
pašnjaka na Staroj planini i poštovanje originalne recepture,
nih svojstava, a opisuju ga i kao proizvod koji nije predjelo, ne−
osnovni su preduslovi za pripremu originalnog pirotskog
go dezert koji se služi uz vino.
kačkavalja“, kažu u Pirotu. Za razliku od ostalih kačkavalja
Krajem januara održan je festival valjane kobasice, koji je
koji se jednog dana prave, drugog pakuju, a većeg trećeg
okupio više proizvođača nego što se očekivalo, i dosta poseti−
prodaju, pirotski kačkavalj zahteva mnogo više vremena da
laca koji su došli iz raznih krajeva Srbije i susedne Bugarske.
bi stigao do kupaca. Najpre jer se ručno mesi i ručno doso−
Mnogi ga smatraju izuzetnim afrodizijakom (pirotska vija−
ljava, a potom jer sazreva tri meseca. Tek nakon trome−
gra), a činjenica je da se radi o zdravom proizvodu jer se ne di−
sečnog dozrevanja ovaj kačkavalj se čisti od buđi i pakuje za
mi nego suši, i ne sadrži nikakve konzervanse i aditive.
prodaju. Pirotski kačkavalj sazrevao je svojevremeno u peći−
ni pokraj sela Staničenja. U ovom prirodnom frižideru, kakav
u Evropi imaju još samo Šveđani, moglo je da stane 16 to−
na kačkavalja.
Iz pirotskog kraja godišnje se izvozilo 30 tona
ovako spremljenog kačkavalja, a posebno je bio
tražen u Americi. Amerikanci su posebno tražili
ručno rađeni kačkavalj proizveden u mlekarama
na obroncima Stare planine. Pirotski kačkavalj
od ovčijeg mleka, kako tvrde ovdašnji meštani,
bio je svojevremeno i neizostavna poslastica na
trpezi Bele kuće.
Tradiciju spravljanja originalnog pirotskog
kačkavalja trenutno nastavljaju učenici Mlekarske
škole u Pirotu i manji broj malih privatnih mlekara.
Peglane kobasice – pirotski afrodizijak
Uz čuvene ćilime, koji su već zvanično brendirani, u Pirotu
najavljuju da će brendirati još jedan specijalitet iz ovog kraja –
peglanu kobasicu. Ona se pravi od najkvalitetnijeg kozjeg, ovč−
Potražnja za peglanom kobasicom kod nas i u inostran−
jeg i telećeg mesa, a stari majstori tvrde da peglana kobasica
stvu je velika, jer se dobar glas daleko čuje. Međutim, proiz−
može da se pravi i od konjskog i magarećeg mesa, ali nikako
vodnja je skupa jer zahteva najkvalitetnije meso, a njega je
od svinjskog, pošto se brzo kvari. Pirotski majstori za pravljenje
sve manje zbog smanjenja stočnog fonda na Staroj planini.
peglanih kobasica ističu da ovaj specijalitet može da se pravi
Oni najuporniji ipak veruju da će uz pomoć opštine i države
jedino u decembru i januaru, kada je temperatura između mi−
moći da ožive proizvodnju peglanih kobasica i ozvaniče je
nus pet i plus pet stepeni Celzijusovih. Pripremljene kobasice
kao prehrambeni brend ovog kraja.
PIROTEKS TRIKO, preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom
Specijalizovani za izradu pirotskih ćilima
18300 Pirot Nikole Pašića b.b. Telefon: +381 (0) 10 2322 854, 2347 155 Faks: 2324 777
E− pošta: [email protected] web: www.pirotextriko.com
15
BRENDIRANJE SRBIJE
Branislava Petrović
S
KOD SRBA
na ludi provod
Od Engleza do Eskima
ećam se kada sam prvi put, pre nekoliko godi−
na, videla plave, pegave Engleze s rančevima
Tako je to u Guči. Ali, ima Srbija još muzičkih festivala, za
na leđima kako pohode festival trube u Guči.
svačiji ukus. Jedan od njih je nadaleko čuveni Exit. E, tamo se
Pomislila sam − otkud ovi zabasaše, koji njih
ne čudim kad sretnem Engleze, pa čak ni Eskime. Jer Exit je
vetar nanese ovde? Da nisu zalutali na putu
stvarno proslavio Srbiju. Osnovan 2000. godine, zamišljen je
ka grčkim ostrvima? Nisu mi se, nekako, tradicionalno uz−
kao simboličan izlaz (exit) mladih iz teških '90−ih godina ratova
držani Englezi (ili je to samo predrasuda o njima?)
uklapali u ludu, vrelu atmosferu Guče, podgreja−
nu ljutom srpskom rakijom, masnim svadbar−
skim kupusom i prasetinom tek skinutom
sa ražnja. Ali, Englezi, ni pet ni šest,
skočiše na sto pod najbližim šatorom, sa
"zidarskim" pivom u rukama i srpskom
šajkačom na glavi, i zapevaše i zaigraše,
doduše neartikulisano, uz Bregovićev "Ka−
i sankcija. Malo ko je slutio da će Exit postati izlaz Srbije
u svet. Učešće na najčuvenijem muzičkom festivalu
Guča, Egzit, Nišvil,
muzički festivali koji su
odavno prevazišli granice
Srbije i šire našu kulturu
gostima sa svih
meridijana
lašnjikov" u izvedbi romskog plehanog orke−
stra. Samo što im nisu lepili funte na oznojena čela,
a i to su, verovatno, kasnije naučili.
Nisu važne pare
u Jugoistočnoj Evropi godinama unazad ne od−
bijaju ni svetski poznati bendovi, poput Guns
'n' roses i Red hot chili pepers, a svake godi−
ne na Petrovaradinsku tvrđavu slije se i do
200.000 ljudi željnih dobre muzike i još bolje
atmosfere, pritom i po dosta nižoj ceni nego
na drugim festivalima. Nek' svi vide da je u Sr−
biji najbolji i najjeftiniji provod!
Klanje muzičke zlatne koke?
Ipak, i pored jeftinoće, posetioci, kako navode organizatori
Exita, svake godine potroše više od 15 miliona evra. Exit je do
Od onda se više i ne čudim otkud Englezi u Guči. Došli
sada Srbiji doneo više od 100 miliona evra, a u narednih 10 go−
ljudi na konkretan zalogaj, po koju ljutu, i šačicu neusiljenog
dina doneće nam preko 150 miliona. To, naravno, ako se ne
razgovora sa srdačnim domaćinima. Valjda na sve ono što
obistine napisi nekih medija od prošle jeseni, da će Exitu biti
im fali kod kuće. I usput se uverili da ne ujedamo i ne ubija−
uskraćene državne finansije i da će zato morati da bude prese−
mo, nego da se veselimo k'o niko na svetu. A i oni se ljudi iz−
ljen u drugu državu, a kao moguća nova destinacija pominjana
igraju, ispevaju i izluduju, daju sebi oduška, verovatno k'o ni−
je, ni manje ni više, nego susedna Hrvatska?! Organizatori i
kad u životu. Ako. Mene prosto prođu i neki žmarci od naci−
čelnici Novog Sada su to demantovali, ali na brdovitom Balka−
onalnog ponosa kad vidim kako se Englezi, a i ostali stran−
nu sve je moguće, pa tako i ta glupost da Srbi zakolju svoju mu−
ci, provode uz zvuke naše trube, podižu tri prsta i natucaju u
zičku zlatnu koku. To bi, s obzirom na spomenutih 150 miliona
kameru po koju reč pozdrava na srpskom kada ih presretnu
evra, bila veoma skupa glupost.
televizijske ekipe. Bude, doduše, još lepše kasnije, kad oni
odu kući, a u džepovima srpskih domaćina ostanu da zvec−
Nišvil do Tokija
kaju funte, evri i ostale evropske valute. Negde sam pročita−
Ako ipak ostanemo bez Exita, ostaje nam, ne za utehu, ne−
la da dnevno zarade i po 500 evra, a pre tri godine, na jubi−
go na diku i ponos, sav taj džez u lepom gradu na Nišavi. U
larnom 50. festivalu ukupna zarada dostigla je 40 miliona
Nišu, koji je ove godine i domaćin proslave 1.700 godina
evra. Al' nisu ni važne pare, jer se kod nas živi k'o da nema
hrišćanstva, svake godine održava se džez festival Nišvil. Go−
sutra (što će se i videti iz daljeg teksta)!
dinama unazad ovaj internacionalni muzički festival okuplja
16
svetsku džez elitu, od Japana do
Južne Amerike, što je Nišvilu omo−
gućilo da se svrsta u red deset naj−
boljih muzičkih festivala u Evropi. Mi−
nistarstvo kulture Srbije dodelilo mu
je 2009. godine status manifestacije
od nacionalnog značaja. Ali, avaj!
Krajem prošle godine Nišvil se odre−
kao ovog statusa. Problem su, pono−
vo, bile pare. Naime, organizatori su
se žalili što su lane dobili samo dva
miliona dinara državne pomoći, što
je čak upola manje nego 2011. godi−
ne. A šta bi s onom − pesma nas je
održala...?
Da li je moguće da se igramo
sudbinom festivala koji je lane privu−
kao čak 100.000 poklonika džeza
širom Evrope i sveta, koji su uživali
na oko 80 neponovljivih koncerata?
Soul food
O uspehu Nišvila i njegovom
značaju za promociju Srbije slikovi−
to govori podatak da je pre dve go−
dine na njemu učestvovala ame−
rička soul legenda Solomon Burk. I
dok je na sceni opijao dušu publike,
svoju dušu je ješni Solomon posle
nastupa obilato hranio srpskim
specijalitetima − kajmakom, punje−
nim paprikama i srpskim salatama.
Pravi soul food! Onda ne čudi što i
pokoji Amerikanac, umesto na kan−
tri festival u američkom Nešvilu,
dođe na niški Nišvil. Što da jede
one plastične hamburgere u Tene−
siju, kad u Srbiji može dvostruko da
nahrani dušu − i dobrom muzikom, i
još boljom klopom?! I šta sada, tre−
ba Nišvil da nam premeste u
Nešvil?!
U dobroj veri da do toga, ipak,
neće doći, mali balkanski vodič za
kraj: u Mađarsku se ide po jeftine ko−
basice i salame, u Grčku na more, U
Austriju po dozu kulture, a u Srbiju −
na ludi provod i najbolju hranu − i za
dušu, i za nepce! Dobro vi nama
došli, dragi naši stranci!
17
U 2012. godini došlo do značajne promene na
Drago Delić
Softver i automobili
rbija je u vreme Obrenovića bila veliki izvoznik
radnji sa Ministarstvom prosvete i predstavnicima IT industrije
rakije i suvih šljiva, koji su završavali na trpeza−
biće razmotrene mogućnosti povećanja upisnih kvota na IT
S
ma evropskih kraljevskih porodica Takođe
smerovima visokoškolskih ustanova.
je bila veliki izvoznik žive stoke i vi−
na Danas, posle 200 godina iz−
voz rakije i sušenog voća je veoma skroman,
vina nešto malo bolji, a stoku i meso uvozi−
mo. Osim malina, šećera, i gvožđa i obo−
jene metalurgije, zadnjih godina nismo
imali tako obimne količine neke robe u iz−
vozu. Primećujete da je uglavnom reč o
sirovinama koje na svetskom tržištu uvek
imaju dosta nižu cenu od takozvanih proiz−
voda višeg stepena prerade, brendiranih i lepo
Prema rečima Milovana Matijevića iz kom−
panije Mineko kompjuters u Srbiji ima 554
Velika prednost
preduzeća iz IT sektora, koja zapošljavaju
softvera u odnosu na
preko 6.000 radnika i ostvaruju 200 milio−
maline i druge artikle je
na evra prihoda godišnje. Ta preduzeća
njegova multiplikativnost.
zapošljavaju tri puta više radnika, nego
Nešto razvijete jednom,
u 2007. godini, što pokazuje da se taj
a prodate više puta i dalje
sektor razvija uprkos krizi. Kada bi imala
usavršavate, kaže Milan
veće državne podsticaje, ovaj sektor bi
Šolaja, direktor IKT
se još brže razvijao i mogao bi da postane
klastera Vojvodine
jedan od vodećih u zemlji. A profitabilnost ko−
upakovanih.
ju donosi ne može ni da se poredi s nekim dru−
Na svu sreću, ima i pozitivnih trendova. Konačno su
gim granama privrede. Osim toga, potražnja za ka−
se u prošloj godini u ozbiljnijim količinama pojavili takvi proiz−
vodi kao što su softver i automobili. Prednosti izvoza ovih arti−
kala su ogromne i multiplikativne
drovima u ovom sektoru je konstantna.
Šansa koja se ne propušta
Činjenica je da se u poslednje dve godine percepcija poten−
Od izvoza 200 miliona evra
cijala informacionih tehnologija znatno poboljšala u Srbiji; mno−
Srbija bi većim ulaganjem u obrazovanje stručnog kadra iz
go se više govori o ovoj oblasti i sve većem broju ljudi postaje
informacionih tehnologija u godinama koje dolaze
povećala izvoz, a upravo je zato iz Ministarstva fi−
nansija i privrede stigao predlog podrške upisiva−
Srbija lider u regionu!
nju većeg broja studenata na fakultetima koji ih
školuju. Ovo je nedavno izjavio ministar finansija
IT industrija i izvoz softvera mogu da postanu jedno od glavnih uporišta
i privrede Mlađan Dinkić, koji je istakao da je Sr−
srpske ekonomije, ukoliko se ovoj oblasti pristupi planski i organizovano, uve−
bija prošle godine izvezla softvere u vrednosti od
du se pravila kakva važe u razvijenim zemljama i opredele strateški pravci raz−
200 miliona evra.
voja, a država pruži svoju pomoć i podršku“, izjavio je Miodrag Mirčetić, pred−
Ministar finansija i privrede najavio je podršku
sednik UO Asseco SEE. On je u razgovoru sa ministrom finansija i privrede
te institucije IT sektoru, pa i delu koji se tiče obra−
Mlađanom Dinkićem rekao da je prošle godine izvoz Asseco−vih softvera i
zovanja ovog kadra − srednjim i visokoškolskim
usluga iznosio tri do pet miliona evra, i da očekuje da će u narednih pet godi−
ustanovama. U „Projektu državne podrške IT sek−
na izvozni potencijal softvera koje ova kompanija proizvodi u Srbiji biti oko 30
toru“ stoji da je namera povećanje broja upisanih
miliona evra. Asseco inače u Srbiji zapošljava oko 500 mladih stručnjaka, a
studenata na fakultete koji obrazuju potrebne
deo je istoimene poljske kompanije, koja je najveća u istočnoj Evropi
stručnjake i prilagođavanje nastavnih programa
IT industrija jedna je od najzrelijih u regionu, a vodeće IT kompanije u Sr−
kako bi se već u srednjim školama, a potom i na
biji već su sastavni delovi regionalnih ili multinacionalnih korporacija i svojim
fakultetima, mladima omogućilo sticanje aktuelnih
izvozom doprinose jačanju srpske ekonomije, istakao je Mirčetić
znanja i veština. Kako se navodi u projektu, u sa−
18
listi vodećih izvoznih artikala Srbije
novi izvozni aduti
sve jasnije o čemu se tu radi i kakvi su potencijali u pitanju.
inženjera, developera. Uprkos trendu povećanog upisa i zain−
Lično sam zadovoljan zbog takvog razvoja događaja, ali po−
teresovanosti mladih za IT studije u poslednjih par godina, u
trebna nam je adekvatna podrška nadležnih državnih instituci−
Srbiji raspolažemo sa tek nekoliko hiljada ljudi u ovoj branši.
ja, kaže Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IKT klastera.
Sve i da ih dupliramo za koju godinu, to nije dovoljno. A
Verujem da Srbija danas ima priliku kakva se ne ukazuje
često – da razvoj svoje ekonomije gradi na znanju koje pose−
duje, u paru s visokim tehnologijama koje su nam dostupne, i
možemo biti lideri u regionu, pa i šire, objašnjava Šolaja.
Država rešila da pomogne
da postane bogata zemlja. To verovatno izgleda i zvuči pream−
Jasna Matić, savetnica u Ministarstvu finansija i privrede
biciozno, naročito kada pogledamo oko sebe na zaista tešku
kaže da će država za pomoć osnivanju IT firmi u 2013. izdvoji−
ekonomsku situaciju i probleme koji žestoko opterećuju našu
ti ukupno do milion evra.
ekonomiju i društvo. Međutim, ovakvo moje
uverenje je zasnovano na dobrim primerima ko−
je imamo u Srbiji, ističe Šolaja.
Informacione tehnologije su najzdraviji deo
naše ekonomije, ali ne treba zaboraviti ni to da
se radi o poslovima koje je veoma lako plasi−
rati u inostranstvo. Zato je bavljenje ovim teh−
nologijama u Srbiji apsolutni vrhunac patrioti−
zma. Država tek u poslednjem periodu poka−
zuje da polako shvata značaj i potencijale ove
industrije. Podrška tek treba da usledi i vi−
dećemo kako će se to razvijati. Nadamo se da
ovu šansu nećemo propustiti. Cilj je da izgra−
dimo ekonomiju zasnovanu na sintezi znanja i
visokih tehnologija i tako sprečimo odliv mo−
zgova, jer su kadrovi u ovoj branši upravo oni
najmlađi sa tek stečenim diplomama i vizijom
za sebe i širu zajednicu.
− Velika prednost softvera u odnosu na mali−
ne i druge artikle je njegova multiplikativnost.
Dakle, nešto razvijete jednom, a prodate više
puta. Upravo tu leži ta ključna razlika. Kada raz−
vijete softver koji ima prođu na svetskom tržištu,
obezbedili ste efikasnu multiplikaciju uloženog
rada i sredstava. Ali ne samo to. Mi se ne
možemo takmičiti u autsoursing areni sa zemljama kao što su
Ona kaže da će državni program podrške domaćoj IT indu−
Indija, Vijetnam, Brazil – iz prostog razloga što nemamo toliko
striji biti brzo završen i da će, pored subvencija do 25.000 evra
kadrova. U tim zemljama moguće je formirati timove sa više
za „početnike“ (start ap), imati još tri komponente. To su, kako
stotina, pa i hiljada programera i ostalih IT kadrova. Tamo se
je precizirala, podrška firmama koje se bave autsorsingom, od−
svake godine iškoluje na desetine hiljada novih programera,
nosno izradom programa za strane kompanije, podrška za raz−
19
vijanje sopstvenih programa i rad na privlačenju velikih stranih
tridesetak projekata, jer se očekuje da na početku neće moći
firmi da otvaraju razvojne centre u Srbiji.
da se nađe toliko veliki broj dobrih projekata. Znači, razvojem
− Ceo program biće završen do kraja februara, kako bi mo−
gao da se predstavi početkom marta (na sajmu informacionih
tehnologija) u Hanoveru i stavi nas u red zemalja koje intenziv−
no investiraju u IT, rekla je Matićeva.
Čileanski model za razvoj IT-a
ovog sektora, povećao bi se i broj projekata koji bi imali fi−
nansijsku podršku.
Ideja programa je da taj deo ograničenih primera, merama
podrške povećamo na mnogo veći broj, istakla je Matić. Prema
njenim rečima, planirano je da se uvedu i olakšice za zaposle−
ne za preduzeća koja se bave autsorsingom, odnosno pisa−
Realizacija programa podrške IT industriji trebalo bi da
njem programskog koda za softver. Verovatno će se ići u prav−
krene sredinom godine i ići će postepeno sa dvadesetak ili
cu oslobođenja, odnosno smanjenja poreza na plate zaposle−
nih i donekle doprinosa, kazala je. Matić ističući da je autsor−
sing niži stepen vrednosti, nešto kao loun posao u tekstilnoj in−
Automobili prvi u decembru
dustriji, ali je za zemlju koja tek treba da doživi veliki razvoj IT−
a, kao što je Srbija, važno da se podrže sve komponente. Pre−
ma njenim rečima, Srbija će se u pomoći novoosnovanim
(start−ap) preduzećima osloniti na takozvani čileanski model.
Po tom modelu, raspisuju se konkursi za najbolje IT ideje koje
se onda podržavaju sa 25.000 evra, na period od šest meseci,
uz obavezu da se nađe i poznati finansijer koji se bavi informa−
cionim tehnologijama. Matić je dodala da će država pomoći
kroz organizaciju izložbi ili slanje delegacija na potencijalna iz−
vozna tržišta. „Naše autsorsing firme treba da nalaze partnere
na razvijenim tržištima, pre svega u Americi, a onda za nas
specifično i u Nemačkoj, dok za gotove proizvode tržišta treba
tražiti u zemljama u razvoju, sa kojima imamo tradicionalno do−
bre odnose, kaže ona
Programer najtraženije zanimanje
Prvo mesto na izvoznoj listi Srbije u decembru 2012. go−
Prema najnovijoj Forbsovojlisti „The Top Jobs for 2013“od
dine, zauzimali su dizel−automobili, snage do 1.500 kubika,
osamnaest najtraženijih zanimanja u Americi za 2013. godinu,
sa 58 miliona dolara, dok je sirova nafta, sa vrednošću od
na prvom mestu je software developer odnosno progra−
240 miliona dolara, bila prvi uvozni proizvod, pokazuju po−
mer.Programere u ovoj godini čekaju lepi dani. Njihove pro−
daci Republičkog zavoda za statistiku. Na drugom mestu iz−
sečne godišnje plate u svetu prelaze ni manje ni više nego pet
vozne liste su automobili s paljenjem svećicom, preko 1.000
cifara, a broj otvorenih radnih mesta za ovu struku od 2010. go−
a ispod 1.500 kubika, u vrednosti 34 miliona dolara, a na
dine porastao je za oko sedam odsto. U Americi prosečna go−
trećem mestu su mobilni telefoni, čijim je izvozom inkasira−
dišnja plata programera iznosi čak 90.530 dolara, te ne čude
no 20 miliona dolara. Samo u decembru automobili su izve−
prognoze da će broj stručnjaka za razvoj softvera do 2020. po−
zeni u vrednosti 92 miliona evra, što je veoma dobar nago−
rasti za oko 30 odsto. A kakva je situacija u Srbiji?
veštaj i za naredne mesece, nadamo se i godine.
Infostud je nedavno predstavio podatke o zapošljavanju u
Izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove iz−
Srbiji. Informacije su sumirane na osnovu prikupljenih podata−
nosio je, takođe, 20 miliona dolara, a plasman ostalih lakih
ka kojima raspolažu za poslednjih godinu dana (oktobar mesec
ulja na strana tržišta doneo je 18 miliona dolara, koliki je
2011 – oktobar 2012) putem servisa „Poslovi” o kretanjima na
bio i izvoz pšenice. Rafinisani šećer izvezen je za 16 milio−
tržištu zapošljavanja. Oglasi za zapošljavanje u oblasti informa−
na dolara, koliko otpada i na izvoz kukuruza, sledi izvoz ra−
cionih tehnologija beleže rast od preko 80 odsto u odnosu na
finisanog bakra sa 15 miliona, a hulahop čarape su izveze−
prethodnu godinu, a zanimanja u oblasti ICT postaju jedna od
ne za 13 miliona dolara.
najtraženijih.Sve više domaćih ICT kompanija tokom cele godi−
Na uvoznoj strani, druga najveća stavka bili su delovi i
ne, u kontinuitetu imaju stalno otvorene oglase za nova radna
pribor za motorna vozila, sa vrednošću od 98 miliona do−
mesta i to su najčešće oglasi za potrebe zapošljavanja progra−
lara, a na trećem mestu je prirodni gas sa 80 miliona.
mera. IT direktor je među najplaćenijim radnim mestima u Sr−
biji s prosečnom platom oko 150.000 dinara.
20
U Briselu predstavljeni rezultati i vizija razvoja srpske kreativne industrije
Momčilo Karan
MIKSER – nova slika
Beograda i Srbije
ikser, multidisciplinarna i multikulturalna plat−
M
macija Savamale − najstarijeg elitnog dela Beograda, mogao da
forma koja se bavi afirmacijom kulturne indu−
zainteresuje i evropske investitore", objašnjava Zrnić. U sklopu re−
strije Srbije i regiona i organizacijom najvećeg
vitalizacije Savamale, Mikser je zajedno sa "Beogradskim pokre−
regionalnog festivala kreativnosti Mikser festi−
tom" i Društvom "Savamala" pokrenuo inicijativu i za postavljanje
vala, nedavno je otišla korak dalje predstavivši
spomenika Luki Ćeloviću − Trebinjcu (1854−1929). On je bio jedan
rezultate u razvoju srpske kreativne industrije, u samom srcu
od najbogatijih beogradskih trgovaca svoga vremena, ali i jedan
Evropske unije, Briselu. Od 28. januara do 1. februara u okviru
od vodećih graditelja. Trebinjac je Beogradskom univerzitetu (ko−
projekta Serbia in Redesign: Mikser&Guests, koji su podržali Pri−
me je ostavio svu svoju imovinu) i Beograđanima podario naj−
vredna komora Srbije − predstavništvo u Briselu i ambasada Sr−
lepšu ulicu u Beogradu − Karađorđevu ulicu. Gradnja u tom delu
bije u Belgiji, organizacija Mikser je zaintrigiranoj i brojnoj publi−
grada bila je hrabar, ali definitivno i veoma mudar korak ovog vi−
ci evropskih političara i administratora predstavila novu sliku Sr−
zionara. Od neuglednog, siromašnog i često plavnog područja
bije i doprinela pomeranju dosadašnjih dominantnih stereotipa
stvorio je elitni deo grada u kome je gotovo svaka zgrada spome−
koji se, hteli ili ne, već 20 godina vezuju za našu zemlju. To je bi−
nik kulture. "Žalosna je, međutim, činjenica da mi već decenijama
lo drugo predstavljanje Mikser festivala u Evropi, nakon
nismo u stanju ni da okrečimo ono što je gospodin Ćelović sazi−
uspešnog nastupa u Srpskom kulturnom centru u Parizu u sep−
dao za svega nekoliko godina već puštamo da ovo neprocenjivo
trembru prošle godine. "Želja nam je bila da briselskoj publici
blago propada iz godine u godinu", kažu u Mikseru.
predstavimo Mikser festival, koji je poslednje četiri go−
dine, od svog nastanka, stekao ugled veoma
uspešnog festivala dizajna i kreativnih potencijala ze−
malja eks−Jugoslavije, pa i čitavog Balkana", kaže
Gordana Zrnić, direktorka predstavništva Privredne
komore Srbije u Briselu i inicijator promocije "Srbija u
procesu redizajniranja: Mikser i gosti".
"U godini u kojoj očekujemo otvaranje pregovora
Srbije sa EU, želeli smo evropskoj javnosti predstaviti
autentični kreativni potencijal Srbije i vrednosti koje
ona ima i može da ponudi Evropi", dodaje Zrnić. Osim
predstavljanja Mikser festivala i konkursa "Mladi dizaj−
neri Balkana", tokom događaja u Briselu značajna
pažnja je posvećena beogradskom kvartu Savamala,
koji je danas, uprkos ekskluzivnom izlasku centra gra−
da na reku, vidno zanemaren, ugrožen teškim teret−
nim saobraćajem, a njegova vredna arhitektonska
zdanja devastirana nebrigom. "Organizacija Mikser je,
izborom Savamale za mesto održavanja festivala i za
adresu svog novog kreativnog centra Mikser House,
revitalizaciju ovog dela Beograda stavila u fokus srp−
ske i međunarodne javnosti. Iz tog razloga očekujemo
da bi događaj u Briselu, odnosno redizajniranje i afir−
21
Srbija na mapi velikih filmskih festivala
KUSTENDORF
magnet za filmske zvezde
Drago Delić
ilmski festival Kustendorf, Drvengrad i mala Mokra
Gora za koju doskoro niko nije ni čuo, postali su ne−
zaobilazno mesto na mapi najpoznatijih filmskih po−
slenika u svetu. Dolazak na ovaj festival najveće
filmske zvezde doživljavaju kao čast i veliko prizna−
nje njihovom radu. Nikita Mihalkov, Džang Jimou, Džoni Dep, Od−
ri Totu, Monika Beluči,.samo su neki od njih. Sredinom januara
Kustendorf je jedan od centralnih filmskih i kulturnih događaja u
svetu. I sve to je postignuto bez ikakve reklame. Reklama je Emir
Kusturica, jedan od najvećih režisera današnjice. Čovek koji je uz
Ðokovića, najveći promoter imidža Srbije u svetu
Posebna prednost ovog festivala je što svake godine ugosti
talentovane studente glume i režije iz celog sveta. Na taj način
buduće filmske zvezde stiču pravu sliku o Srbiji, našem gosto−
primstvu i ljudima.
Festival želi i u tome uspeva da predstavi i podrži mlade lju−
de koji veruju da film nije samo vulgarni komercijalni izraz, već
ona umetnost o kojoj su govorili Felini,
Tarkovski, u kojoj je Miloš Forman
bio jedan od najvećih autora“. „To
je naša nada bez obzira na medi−
je koji su gori nego što je bio
Stari Rim sa svojim Koloseu−
mom gde je bacao žive ljude
da budu pojedeni da bi ma−
sa mogla da se zabavi,
da bi se ispunila ideja
hleba i igara“, istakao je
Kusturica na otvaranju
ovogodišnjeg Festivala.
On je uručio „Nagradu
F
22
za buduće filmove“ priznatom kineskom autoru Džangu Jimouu,
kome je inače bio posvećen ovogodišnji program „Retrospektiva
velikana“. Džang je rekao da je impresioniran festivalom i dodao
da bi došao ranije da je znao da je „Kustendorf“ tako jedinstven.
On je istakao da bi voleo da su svi festivali poput „Kustendorfa“
posvećeni umetnosti, a ne reklamiranju i prodaji filmova.
Svakako najveća zvezda festivala bila je Monika Beluči koja
je uživala u čarima Drvengrada i susednog Andrićgrada. Ona je
najavila skori povratak i boravak na ovim prostorima za potrebe
snimanja filma „Ljubav i rat“ sa Emirom Kusturicom. Moniku su
primili predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i premijer Sr−
bije Ivica Dačić.Ove godine za nagrade Zlatno, Srebrno i Bronza−
no jaje takmičilo se 28 filmova mladih autora iz 18 država: Veli−
ke Britanije, Danske, Izraela, Koreje, Kube, Meksika, Nemačke,
Perua, Poljske, Portugala, Singapura, Srbije, SAD, Filipina, Fran−
cuske, Holandije, Crne Gore i Švajcarske, a u nekoliko sekcija
prikazani su filmovi „I ja, takođe“ Balabanova, „Rijaliti“ Garonea,
„Zveri južnih divljina“ Zejtlina, „Vreme je stalo“ Gotara, „Kratki film
o ubijanju“ Kišlovskog, „Ronilačko odelo i leptir“ Džulijana Šna−
bela i drugi. Selekcija „Novi autori“ pokazala je ostvarenja „Ona
ne želi da spava sama“ meksičke režiserke Natalije Berištajn,
„Nefudbal“ mladog ruskog umetnika Konstantina Smirnova i
„Jednostavno je“ Sonje Karpunine, koja je
2011. pobedila na „Kustendorfu“. Sa
šestog Međunarodnog filmskog fe−
stivala „Kustendorf“ izveštavalo je
70 inostranih i domaćih novinara,
dvostruko više u odnosu na prošlu
godinu, među kojima su bili
predstavnici
najvećih
svetskih redakcija.
23
Prognoze i predviđanja za 2013. godinu
Slađana Madžgalj
Treba graditi mostove
pre nego što se godina 2012. zvanično okončala i svet−
lizacija brenda i prilagođavanje željama i potrebama kupaca.
ski stručnjaci sabrali sve efekte novih načina na koje kup−
Dakle, svođenje na meru kupca svega onog konkretnog što
ci mogu doći i dolaze do informacija o brendovima, ali i
brend (tvrdi da) nudi i svih prednosti koje (tvrdi da) donosi. O tim
mogu saopštiti i saopštavaju svoje mišljenje o njima, kao
prednostima, pritom, više neće biti dovoljno samo „pripovedati“
i novih metoda pomoću kojih kompanije mogu da locira−
priču. Priča će ostati ono „lepo lice brenda“ okrenuto spoljnom
ju potencijalnog kupca i identifikuju njegove želje, potrebe i pre−
svetu, ali će osnovne „crte“ tog lica morati da se prikažu još ja−
I
ferencije, bilo je jasno da će ključ za unapređenje i
snije i direktnije nego do sada. Ukratko, da se „vizua−
očuvanje vrednosti, reputacije, poželjnosti pa i
same vidljivosti brendova i lojalnosti po−
trošača u ovoj godini biti umešnost u iz−
gradnji mostova između digitalnog i fi−
zičkog prostora. Odnosno, između „digi−
talnog ja“ kupca i onog realnog što bren−
dovi i kompanije mogu da ponude
tržištu. Takođe i da će pitanje svih pita−
nja biti – kako prisustvo i postignuća
ostvarena u virtualnom svetu pretvoriti u
realne brojke i stvarna postignuća u svetu
profita, a dosadašnju priču o boljoj stvarnosti u
lizuju“ na ubedljiv, originalan, atraktivan i dovolj−
Pitanje svih
pitanja biće – kako
prisustvo i postignuća
ostvarena u virtualnom
svetu pretvoriti u realne
brojke u svetu profita, a
priču o boljoj stvarnosti
u istinsko kreiranje te
stvarnosti
istinsko kreiranje te stvarnosti – i to, pre svega uz
pomoć interaktivnih modela koje nude nove tehnologije.
no jednostavan način da ljudi u njih poveruju
(razumevanje nije obavezno).
Za ceo taj novi proces, skovan je i
novi termin – globalan, ali neprevodiv ni
na jedan konkretan svetski jezik – a
sačinjen od elemenata preuzetih iz uni−
verzalnog jezika kompjuterskih igrica.
To je: gamifikacija (gamification), ili, ma−
lo jasnije, mada gramatički nategnutije –
„gejmifikacija“.
Opisno, ona bi se mogla definisati kao trik
pomoću kojeg realne i skrivene potrebe i želje ljudi
mogu da se iskoriste za zatvaranje sopstvene kombinacije. To
Ukratko, sa prošlom godinom, tvrde stručnjaci, završeno je
će reći – kao svojevrsna „win−win igra“ koja vodi uvećanju profi−
vreme u kojem je još imalo smisla pitati se da li treba ili ne tre−
ta i vrednosti brenda, ali i zadovoljstva kupaca. Dakle, u pitanju
ba biti prisutan na društvenim mrežama i koristiti sve raspo−
je trik koji se ne zasniva (nužno) na prevari i manipulaciji – što su
ložive „platforme“, medije i slično, i započelo je vreme u kojem
brendovi do sada i mogli sebi da dozvole jer je za „raskrinkava−
se mora imati precizan odgovor na pitanje šta tačno treba radi−
nje“ bilo potrebno mnogo više vremena – već pre na dobrom
ti tamo i kako upravljati tim „radovima“.
(svakako boljem nego ranije) poznavanju potreba i želja ljudi i te−
Drugim rečima, nove tehnologije i nove mogućnosti komu−
meljnih principa bihejvioralne psihologije i psihologije uopšte.
nikacije definitivno su učinile ono što nijednom zakonu ni u jed−
Nešto uže, gamifikacija ili „gejmifikacija“ bi, dakle, bila speci−
noj zemlji nije uspelo – nametnule su i osnažile princip transpa−
fična tehnika privlačenja kupaca zasnovana na korišćenju već
rentnosti do te mere da kompanije više ne smeju sebi da do−
proverene i u praksi dokazane tehnike kompjuterskih igara, koja
zvole „obećanja“ koja nisu u stanju da ispune. Jer, u digitalnom
podrazumeva ne samo efikasno privlačenje, nego i još efikasnije
svetu, sve se sazna. I to, ne više po principu „pre ili kasnije“,
zadržavanje kupaca, odnosno nihovo „ostajanje uz brend i u do−
nego po principu – „pre nego kasnije“.
bru i u zlu“ – onako verno, posvećeno i fanatično, kako u svetu
igara ostaju deca.
Menadžeri druge dimenzije
To, ili ta „igra“ će, dakle, saglasni su eksperti za „digitalnu
Rizik sa kojim će se nositi „menadžeri druge dimenzije“ biće,
egzistenciju“ i brendova i kupaca, biti trend koji će ove godine
inače, a negde već i jeste, i veći i drugačiji od svih do sada po−
obeležiti međusobni odnos ta dva „subjekta“ i na kojem će mo−
znatih rizika. A jedna od njihovih glavnih nadležnosti biće, kažu,
rati najviše da se radi – a, na radost akcionara, i moći najviše
već u ovoj godini (tamo gde već nije) dalja i sve dublja persona−
da se zaradi.
24
– gde i šta će biti ključ uspešnog brenda?
između digitalnog i realnog sveta
Najveći dobitnici u 2012.
Drugim rečima, emocije i strasti o kojima se do sada go−
vorilo, i u formi u kojoj su bile predmet tih priča, više neće bi−
Što se tiče 2012. godine, većih promena na vrhu liste
ti dovoljne. Tražiće se pasionirano uključivanje kupaca u život
sto najvrednijih brendova, prema kriterijuma Interbrenda, ni−
brenda, „fanatična posvećenost“ i ona vrsta lojalnosti koju
je bilo. Veteran među najuspešnijim globalnim brendovima
već viđamo kad god Apple najavi lansiranje novog proizvoda
− Coca−Cola, i dalje drži prvo mesto sa rastom vrednosti od
ili kojom je još u praistoriji brendova mogao da se pohvali sa−
osam odsto (na 77,8 milijardi dolara), uglavnom zasnova−
mo Harley Davidson – valjda i dalje jedini brend čiji su logo
nim na „Strategiji 2020“. Najveći rast od čak 129 procenata
ljudi tetovirali na vlastitoj koži. Istovremeno, „gejmifikacija“ će,
zabeležio je, međutim, Apple i sa vrednošću brenda od 76,5
kažu, biti ključna reč i u inovativnim oblicima i načinima ko−
milijardi osvojio drugo mesto, ispred još jednog od nepriko−
munikacije i povezivanja samih kompanija sa sopstvenim za−
snovenih veterana IBM−a (vrednog 75,5 milijardi), koji od
poslenima, kulturološki ništa manje raznolikim nego što su to
početka rangiranja uspešno drži korak sa kriterijumima, ali i
kupci. I zaposlene, naime, istim tim „trikom“ i kroz „igru“ iste
vremenom, i uvek ostaje među prvih pet.
vrste sada treba, najpre vezati ili „fiksirati“ za kompaniju, a
Takođe, sa rastom vrednosti od 46 odsto, svoju prošlo−
onda i osposobiti, obučiti i edukovati za nove načine pre−
godišnju poziciju značajno je popravio i Amazon (vredan
nošenja poruke brenda i sticanja poverenja kupaca, njihove
18,6 milijardi) dok je Samsung sa rastom od 40 procenata i
lojalnosti, posvećenosti…
vrednošću od 32,8 milijardi izbio na deveto mesto.
Jezik generacije Y
U najveće prošlogodišnje „dobitnike“ spadaju i Oracl
(rast od 28 odsto), Google (26 odsto), a rast vrednosti bren−
U svakom slučaju, prognoze za ovu godinu govore da će i
da, uprkos padu prodaje zabeležilo je i deset auto−brendova,
najmoćniji globalni brendovi ući u fazu stagnacije ukoliko se ne
među kojima je sa rastom od 30 odsto, „šampionsku“ titulu
priklone toj vrsti inoviranja, ili igre.
osvojio Nissan. Vrednost Hyndaija porasla je pak za 24 od−
Takođe i ukoliko ne uspeju da formulišu priču o sebi na „du−
sto, Folksvagena i BMW−a za po 18 procenata, Audija za 17,
goročno održiv“ način na koji su to, na primer, učinili Coca−Co−
Porshea za 12, Mercedes Benza za 10, Toyote za devet od−
la sa svojom „Strategijom 2020“ i ulaganjima i stvarnim postig−
sto (prvenstveno zahvaljujući „zelenoj strategiji“), Forda za
nućima na planu društveno i ekološki odgovor−
šest odsto, a kao novitet na prošlogodišnjoj listi prvi put se
nosg poslovanja, ili Panasonic sa svojim
pojavila i zauzela sasvim solidno 87. mesto, Kia sa vred−
solarnim gradom – što su ujedno i pri−
nošću od nešto više od četiri milijarde dolara.
meri uspešnog prelaska sa dosa−
Zanimljivo je da su rast zabeležili i luksuzni brendo−
dašnje „ideologije kratkoročne is−
vi (Burberry 16, a Hermes i Cartier po 15 odsto), a na
plativosti“ na „ideologiju dugo−
listi se prvi put našla − i to na 84. mestu, Prada sa
ročne vrednosti“ i izgradnje po−
Da li
znate
DNK svog
brenda
ili svog
kupca?
verenja.
Ali, i ukoliko svoju priču ne
prevedu uspešno na jezik gene−
racije X (a možda već i Y) i na−
prosto ne repozicioniraju brend.
za ovaj rast, po mišljenju analitičara Interbrenda,
pripadaju tržištima zemalja BRIK, ali i jedna od
osnovnih pouka iz 2012. dolazi upravo sa tih tržišta
i kaže da u vremenu koje dolazi to više neće biti „el−
dorado“ za brendove u postojećem obliku i da u svim
Kao ilustracija za tu vrstu „prevo−
kateogrijama, pa i u luksuznim brendovima dolazi do−
da“ obično se navodi ono što je Ford
ba ozbiljnog, strateškog prilagođavanja lokalnim poseb−
uradio sa svojim čuvenim brendom Lin−
coln Town Car, prema merilima sredo−
vrednošu od 4,2 milijarde dolara. Najveće zasluge
nostima i potrebama.
(izvor: Young Enterpreneur)
25
uvažavanjem specifične „kulture“ određene ciljne grupe biti i
Najveći gubitnici u 2012.
uspešna – još se ne zna, ali Fordov inovirani brend Lincoln se, za−
Sudeći prema padu vrednosti brenda od čak 39 procena−
ta, koji ga je spustio na 93. mesto liste 100 najvrednijih, i nje−
gov udeo na tržištu sveo na svega 4,8 odsto, najveći gubit−
nik u prošloj godini bio je brend BlackBerry. Iako sa upola
jedno sa brendovima kao što su Myspace i Yahoo! našao među
desetak onih kojima Forbs u 2013. predviđa ozbiljan prosperitet.
Forenzičari u službi marketinga
manjim padom vrednosti (16 odsto), na 19. mestu na listi
Uvažavanje kulturnih i svih ostalih specifičnosti kupaca ili
našla se Nokia koja je prošle godine izgubila poziciju svet−
pojedinih segmenata tržišta i do sada je, poznato je, bilo važan
skog lidera u proizvodnji mobilnih telefona, a stručnjaci kažu,
princip u izgradnji i unapređenju brenda, ali će od sada, kako se
nastavlja da gubi i „smartphone“ bitku − u najvećoj meri zato
najavljuje, „prilagođavanje“ ići sve dalje i dalje. Ili – sve bliže i
što je Samsung dobija. Ali i zato što se fokus potrošača sa
bliže kupcu, njegovim očekivanjima i njegovoj potrošačkoj DNK.
nekadašnjih funkcija preselio uglavnom na operativne siste−
Jer, iskustvo – o kojem se u žargonu govori kao o cunamiju
globalnih brendova koji je zapljusnuo Kinu, Indiju, arapske ze−
me − i to brzinom koju Nokia nije uspela da sledi.
Pad vrednosti brenda (za 13 odsto, to jest, na 3,8 mili−
mlje i Južnu Afriku, nedvosmisleno je pokazalo da dugoročni
jardi dolara) zabeležio je i Yahoo!, kojem se međutim, pre−
uspeh brenda ne dolazi toliko od njegovog prodora na nova
ma Forbsovim prognozama, u ovoj godini mnogo bolje
tržišta koliko od prilagođavanja strategije brenda potrebama i
piše. Bez obzira na to što se na listi, sa brendom vrednim
okruženju u koje stupa. Na tim prostorima dugoročno će, kažu,
5,4 milijarde dolara, i to odmah na 69.. mestu, po prvi put
opstati samo oni koji budu upoznali i poštovali sve one lokalne
našao i Facebook. Uzgred, daleko ubedljiviji prodor u društ−
posebnosti i potrebe, zbrisane početnim „cunamijem“.
vo 100 najvrednijih, od Facebooka ostvario je brend Pam−
Uostalom, istraživanja su pokazala i da su tokom poslednje
pers koji je takođe prvi put ušao na listu ali, sa vrednošću
decenije očekivanja kupaca svuda, pa i na tim – zahvaljujući
od 11,3 milijarde i odmah izbio na 34. mesto.
novim tehnologijama sve obaveštenijim tržištima, porasla goto−
Za MTV čija je vrednost pala za 12 odsto, međutim,
vo za trećinu, a da su brendovi u svim kategorijama uspevali da
(još) nema takvih uteha i prognoza. Štaviše, ocenjuje se da
pokriju svega osam odsto tog rasta. Metodologija kojom se
i on polako i možda bespovratno gubi bitku sa novim medi−
vrše ova merenja znana je, čini se, samo „meračima“ ali je po−
jima, kao i Reuters koji je uknjižio pad od 11 odsto.
ruka jasna svima – jaz između onoga što brendovi nude (bilo
Samo Microsoftu njegov, istina, blagi pad vrednosti od
dva odsto, nije poljuljao poziciju među prvih pet koju mu je
donela vrednost brenda od 57,8 milijardi dolara.
gde na svetu) i onoga što kupci žele, prilično je veliki, i upravo
on predstavlja prostor u kojem leže šanse za uspeh.
U svakom slučaju, kada je reč o specifičnim očekivanjima
određenih segmenata, stvari su otišle tako daleko da se, reci−
mo, najavljuje da bi brendovi u kategoriji hrane u ovoj godini, na
večne ili čuvene baby boom generacije,
primer u Americi, trebalo da povedu
inače simbolom luksuza, sigurnosti i
mnogo više računa o demografskim i
udobnosti – stavivši ga u funkciju pro−
socio−demografskim podacima. Odno−
mocije novog modela kojim cilja na ge−
sno, o činjenici da, prema brojnim
neraciju X. Dakle, na generaciju čija su
istraživanjima, najmanje 20 odsto
merila, želje i potrebe sasvim drugačiji.
muškaraca svakodnevno „obeduje“ u
Kampanja je, naime, „pisana“ upravo
kolima, a da 27 odsto američkih do−
„jezikom“ te generacije, a ključni ele−
maćica žive same – jer sve to otvara
ment je spot ili slika na kojoj stari model
pitanja planiranja prodaje brenda,
izgara u plamenu nastalom posle uo−
koncipiranja ponude, pakovanja i „do−
bičajene „kompjuterske eksplozije“ a iz
ziranja“ proizvoda po jednom pakova−
njegovog pepela se, banalno, ali
nju i slično.
stručnjaci kažu i efektno i generaciji X/Y
O drugoj vrsti negovanja posebno−
razumljivo i blisko, poput feniksa diže
sti i uvažavanja ili „proizvodnje želja“
novi Lincoln MKZ i brzinom (opet ko−
kupaca,
mjuterske) munje, nestaje iz kadra.
brenda govori, međutim, slučaj Abso−
Hoće li ta kampanja, koja se smatra
rizičnim ali i potencijalno korisnim
personalizacije
lut vodke koja je pokrenula liniju proiz−
Beskonačne mogućnosti proizvodnje unikata
(Izvor: zvanični sajt Absolut vodke)
26
odnosno,
voda pakovanih u unikatnim bocama.
Rang−lista prvih 10 od 100 najvrednijih brendova
Rang Rang
Brend
2012. 2011.
Zemlja
porekla
Sektor
vrednost u Promena
mil. $ vred. u %
DESET NAJUSPEŠNIJIH GLOBALNIH ZELENIH BRENDOVA U 2012.
Brend
Zemlja porekla
Sektor
Japan
Autoindustrija
Skor
− 2,56
SAD
FMCG − netrajna roba široke potrošnje
3,89
Japan
Autoindustrija
− 0,38
Nemačka
Autoindustrija
4,20
SAD
Elektronika
11,72
Japan
Elektronika
16,66
SAD
Elektronika
8,12
Nemačka
Razno
16,95
1
1
SAD
Proizvodnja pića
77,8
+ 8%
2
8
SAD
Elektronika
76,5
+ 129%
3
2
SAD
Poslovne usluge
75,5
+ 8%
4
4
SAD
Internet usluge
69,7
+ 26%
5
3
SAD
Kompjuterski softveri
57,8
− 2%
6
5
SAD
Elektronika
43,7
+ 2%
7
6
SAD
Restorani
40,0
+ 13%
8
7
SAD
Elektronika
39,4
+ 12%
9
17
SAD
Elektronika
32,9
+ 40%
Francuska
FMCG − netrajna roba široke potrošnje
− 2,58
10
11
SAD
Autoindustrija
30,3
+ 9%
Nemačka
Autoindustrija
4,67
Izvor: Interbrand 2012.
Izvor: Interbrand 2012.
Na svakoj boci nalazi se, naime, unikatna apstraktna slika, a ce−
titulu „zeleni“ neće biti ništa jednostavnije niti jeftinije nego što je
la linija nazvana je Absolut Unique i nudi mogućnosti za „proiz−
do sada bilo, potrošačima će, glasi ključno upozorenje, u do−
vodnju“ praktično neograničenog broja unikatnih slika. Poruka je
nošenju odluka upravo to sve više biti osnovno polazište. Ukrat−
jasna – ulaganje u inoviranje, segmentiranje i prilagođavanje
ko, oni više neće samo očekivati, nego će i podrazumevati da
brenda, pri čemu se ovo poslednje tretira kao ključni diferencija−
brendovi, novac koji stiču i zahvaljujući njima, ulažu u ili na
tor koji se nužno odražava kako na lojalnost kupaca, tako i na
opšte ekološko, društveno i ekonomsko dobro.
profitabilnost kompanije, dokazuje da ključno pitanje u vezi sa
A same odluke će lakše i brže donositi ukoliko brendovi ko−
brendovima nije i ne treba da bude pitanje inputa nego pitanje
ji im se preporučuju ili nude budu još i „screen−frendly“. Dakle,
autputa ili konsekvenci i doprinosa boljim poslovnim rezultatima.
ukoliko osnovne informacije o njima mogu da se dobiju preko
Ekonomija očekivanja
„mobilnih sprava“ – što znači i ukoliko su brendovi kreirali od−
govarajuće kampanje za takve platforme, obezbedili adekvatne
Sve u svemu, očekivanja kupaca, najavljuju eksperti, biće
promotivne materijale i linkove ka sajtovima licenciranih proda−
još važniji faktor za uspeh brenda nego što su do sada bila, a u
vaca, ali i ukoliko su valjano proučili emocionalne i ostale „ko−
okviru njih će i proizvodnja i prodaja zasnovana na „zelenim“
nekcije“ korisnika na društvenim mrežama i temeljno se pripre−
tehnologijama i metodama, kao i na principima „fer−trgovine“ i
mili za taj deo „igre“ na tankoj liniji koja u ovom slučaju razdva−
društveno odgovorne i proizvodnje i potrošnje nastaviti da dobi−
ja legitimni marketing i nelegitmino uznemiravanje.
jaju na značaju. I mada, sa aspekta brendova, steći ili zadržati
U takvoj ekonomiji očekivanja stručnjaci nas uveravaju, samo
„tehno−pioniri“, dakle oni koji su, makar i nevešto, u smislu „bom−
bardovanja“ potencijalnih kupaca nebrojenim informacijama o
sebi, već uhvatili „kopču“ s digitalnim svetom i načinima komu−
niciranja, moći će da računaju na ozbiljan prosperitet, kao i da
to podjednako važi i za brendove koji nisu orijentisani na malo−
prodaju. Jer, komunikacija i menadžment reputacijom u virtual−
nom svetu postali su, kažu, ključni izvor konkurentske prednosti
čak i u kategorijama u kojima ranije to nisu bili, niti je izgledalo
da će ikada moći da postanu. No, na sreću, i tu ima pravila. A
jedno od njih kaže da prisustvo na svim društvenim mrežama ni−
je nikakva marketinška strategija i da se mora zavesti rigorozna
štednja i vremena i novca provedenog (izgubljenog) na onim
mrežama koje ne uzvraćaju očekivanom dobiti, a usredsrediti se
samo na one čiji je doprinos „opipljiv“ i merljiv realnim pokazate−
ljima. Drugim rečima, da most između realnog i virtualnog sve−
„Gejmifikacija“
– zgrabiti priliku a onda ostati veran igri u dobru i zlu…
ta ipak (još uvek) treba graditi na osnovama koje pripadaju
onom realnom.
27
Dobitnici statua „Najbolje
Roba svakodnevne potrošnje - hrana
Roba svakodnevne potrošnje - odeća i obuća
Korporativni brend
Korporativni brend
BAMBI−BANAT a. d,
Beograd
MONA d. o. o,
Beograd
Robni brend
Robni brend
ISKON −
Suncokretovo
ulje−Victoriaoil a. d,
Šid
Roba svakodnevne potrošnje - piće
EXTREME INTIMO,
Jasmil, Arilje
Proizvodna dobra
Korporativni brend
NIS a. d, Novi Sad
Korporativni brend
NEKTAR
Bačka Palanka
Robni brend
NUTRIKO KONCENTRATI,
Nutriko d. o. o. Vranje
Robni brend
JELEN PIVO
Apatinska pivara,
Apatin
Roba svakodnevne potrošnje - hemija i kozmetika
Trajna potrošna dobra
Korporativni brend
SIMPO a. d,
Vranje
Usluge - trgovina
Korporativni brend
DAHLIA d. o. o,
Beograd
Korporativni brend
PTP DIS d. o. o,
Krnjevo
Usluge - mala i srednja preduzeća
Robni brend
MAXIPOL,
boje za unutrašnje zidove,
Maxima d. o. o, Lučani
28
Korporativni brend
SLOBODNA ZONA PIROT,
Pirot
iz Srbije“ za 2012.
Ostale usluge
Korporativni brend
LASTA
Saobraćajno
preduzeće, Beograd
Inostrani brend
Korporativni brend
FIJAT AUTOMOBILI
SRBIJA, Kragujevac
Robni brend
SOMERSBY,
Carlsberg Srbija, Čelarevo
Najbolji lični brend u funkciji promocije Srbije
Najbolja trgovinska marka
PREMIA,
Delhaize Serbia, Beograd
Najbolji lokalni brend
Luna d. o. o.
Požarevac
NOVAK
ÐOKOVIĆ
Najuspešnije uvođenje novog brenda
BEST sladoled
Angel&Devil,
Nestle Adriatic Foods,
Beograd
29
ovak Ðoković, jedan od
najboljih tenisera sveta
svih vremena i ove godi−
ne je, peti put za redom,
poneo titulu Najboljeg
ličnog brenda u funkciji
promocije Srbije u svetu.
Ðoković je, u oštroj konkurenciji političara,
sportista, umetnika, medicinskih radnika −
dobio ubedljivo najviše glasova i to stručne
javnosti, građana koji su glasali preko in−
terneta, diplomata i stručnog žirija.
Ðoković je prošle godine proglašen za
najboljeg sportistu sveta. Trenutno zauzi−
ma prvo mesto na ATP listi.. Na tu poziciju
je prvi put došao 4. jula 2011. i tu proveo
53 nedelje, do 8. jula 2012. kada ju je izgu−
bio, ali je uspeo da se vrati 5. novembra
iste godine. Mnogi teniski kritičari, bivši
igrači i saigrači smatraju Ðokovića za jed−
nog od najboljih tenisera u istoriji. Profesi−
onalno igra od 2003. godine. U dosa−
dašnjoj karijeri osvojio je šest titula na
grend slem turnirima. Osvajač je i Masters
kupa 2008. i 2012. godine. Ðoković je naj−
mlađi teniser koji je dospeo do polufinala
sva četiri grend slem turnira, a prošle godi−
ne je izabran za najboljeg sportistu sveta.
U svim prilikama na terenui i van njega,
dostojno reprezentuje svoju zemlju.
N
o
Nole N 1 - peti put
30
„Top korner“
Žiri je odlučio da 12 proizvoda koji čine ovogodišnji „top−korner tim“ budu izloženi
u vodećim trgovinskim lancima u Srbiji pod oznakom „Najbolje iz Srbije“
1) ISKON
suncokretovo ulje,
Victoriaoil, Šid
2) EUROCREM
Swisslion, Beograd
3) NOBLICE
Banini, Kikinda
4) BAKINA TAJNA
Foodland, Beograd
5) ALEVA PAPRIKA
Aleva, Novi Kneževac
6) JETRENA PAŠTETA
Carnex, Vrbas
7) ZAČIN C
Nestle Adriatic Foods,
Beograd
8) TONUS
hleb bez brašna,
Bečejska pekara, Bečej
9) VITAL
Stoni margarin,
Vital, Vrbas
10) JELEN PIVO
Apatinska pivara,
Apatin
11) KNJAZ MILOŠ
Knjaz Miloš,
Aranđelovac
12) LIFE, Nectar
Bačka Palanka
Članovi žirija „Najbolje iz Srbije“ 2012.
Predsednik žirija
Rasim Ljajić,
ministar spoljne i
unutrašnje trgovine i
telekomunikacija
Zamenik
predsednika žirija
Miloš Bugarin,
predsenik Privredne
komore Srbije
Tatjana Matić, državna sekretarka Ministarstva spoljne
i unutrašnje trgovine i telekomunikacija
Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije
Dr Slobodan Milosavljević, savetnik PKS
Dušan Jugović, generalni direktor dnevnog lista
„Privredni pregled“,
Dr Stipe Lovreta, profesor Ekonomskog fakulteta u
Beogradu
Dr Saša Veljković,
profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu
Vera Vida,
predsednica Centra potrošača Srbije;
Božidar Laganin, direktor Agencije za strana ulaganja i
promociju izvoza, SIEPA
Stojan Vučinić, predstavnik Jugoinspekta,
Ivan Lalić, izvršni direktor Miksera
31
Učesnici u akciji
Agent plus grupa
Makenzijeva 25
Telefon: 011/2418−600
Faks: 011/2418−601
E−mail: [email protected]
www.agentplus−group.com
Aleva a.d
Aleva paprika.
Novi Kneževac
Tel/faks: 011/3038−158
E−mail: [email protected]
www.aleva.rs
Aleva a.d.
Quik supe
Novi Kneževac
Tel/faks: 011/3038−158
E−mail: [email protected]
www.aleva.rs
Aleva a.d.
Namenski dodaci jelima
Novi Kneževac
Tel/faks: 011/3038−158
E−mail: [email protected]
www.aleva.rs
Alter Company doo Čačak
Bulevar Oslobodilaca 149, 32000 Čačak
Tel/faks: 032/459−200/1/2/3
E−mail: [email protected]
www.alter−ca.com
Knjaz Miloš a.d.
Voda Knjaz Miloš
Južna industrijska zona b.b., 34300 Aranđelovac
Telefon: +381 34 700 700
Faks: +381 34 727 211
E−mail: [email protected]
www.knjaz.co.rs
Knjaz Miloš a.d.
Voda Aqua Viva
Južna industrijska zona b.b., 34300 Aranđelovac
Telefon: +381 34 700 700
Faks: +381 34 727 211
E−mail: [email protected]
www.knjaz.co.rs
Knjaz Miloš a.d.
energetski napitak Guarana
Južna industrijska zona b.b.
34300 Aranđelovac
Telefon: +381 34 700 700
32
Faks: +381 34 727 211
E−mail: [email protected]
www.knjaz.co.rs
Foodland d.o.o. Beograd
Bakina tajna
Omladinskih brigada 86
11070 Novi Beograd
Telefon: 011/3182−119
Faks: 011/3180−443
E−mail: [email protected]
www.foodland.rs
Koncern za proizvodnju i
promet konditorskih proizvoda
Bambi Banat a.d.
Bulevar Mihaila Pupina 115g,
11000 Beograd
Telefon: +381 11 2222 565
Faks: +381 11 2222 559
E−mail: [email protected]
www.bambi.rs
Bečejska pekara a.d.
Tonus, hleb bez brašna
Novosadska 157, Bečej
Telefon: +381 21 6912 44
E−mail: [email protected]
www.becejskapekara.net
Nestlé Adriatic Foods d.o.o.
Začin C, dodatak jelima
Milutina Milankovića 11a, 11070 Beograd
Telefon: +381 11 2019 301
Faks: +381 11 3132 022
Nestlé Adriatic Foods d.o.o.
Pirulo Jungly
Milutina Milankovića 11a, 11070 Beograd
Telefon: +381 11 2019 301
Faks: +381 11 3132 022
Nestlé Adriatic Foods d.o.o.
Best sladoled
Milutina Milankovića 11a, 11070 Beograd
Telefon: +381 11 2019 301
Faks: +381 11 3132 022
Blumen Group d.o.o.
Radoja Domanovića 16,
11000 Beograd
Tel/faks: 011/2410 867, 011/3961 970
E−mail: [email protected]
www.blumengroup.rs
Rubin a.d.
„Najbolje iz Srbije“ 2012.
Rubin Kruševac
Vinjak Rubin
Nade Marković 57, 37000 Kruševac
Telefon: +381 37 412 699
Faks: +381 37 438 980
E−mail: [email protected]
www.rubin.rs
Albus a.d.
Bohor, sredstvo za pranje veša
Privrednikova 10, 21000 Novi Sad
Telefon: +381 021 442 830
Faks: +381 021 442 32
Vital a.d.
Vital, stoni margarin
Kulski put bb, 21460 Vrbas
Telefon: +381 21 7955 510
www.vital.rs
Carbo Concept − Pančevo
Mašina za proizvodnju
PET ambalaže
Jabučki put bb, 26000 Pančevo
Telefon: +381 13 345 442; 351 075
Faks: +381 13 345 442
E−mail: [email protected]
www.carboconcept.com
„Carnex“ d.o.o. industrija mesa
Kulski put 26, 21460 Vrbas
Telefon: +381 21 7953 630
Faks: +381 21 705 963
E−mail: [email protected]
www.carnex.rs
„Carnex“ d.o.o. industrija mesa
Jetrena pašteta
Kulski put 26, 21460 Vrbas
Telefon: +381 21 7953 630
Faks: +381 21 705 963
E−mail: [email protected]
www.carnex.rs
DCP Hemigal d.o.o.
Tekstilna 97, 16000 Leskovac
Telefon: +381 16 255 144; 254 758
Faks: +381 16 250 246
E−mail: [email protected]
www.dcp−hemigal.rs
„Delta“ DOO
Bunkering, snabdevanje
brodova gorivom i mazivom
Kralja Aleksandra 42,
19320 Kladovo
Telefon:
+381 19 801 344; 802−256.
E−mail: [email protected]
www.deltapetrol.rs
PTP „DIS“ d.o.o.
Bulevar oslobođenja 1b, 11319 Krnjevo
Telefon: 026/330−100
Faks: 026/330−129
www.disyu.com
PTP „DIS“ d.o.o.
Dobro, trgovinska marka
Bulevar oslobođenja 1b,
11319 Krnjevo
Telefon: 026/330−100
Faks: 026/330−129
www.disyu.com
Esensa d.o.o.
Dr Colić, linija kozmetike
Viline vode bb, 11000 Beograd
Telefon: +381 11 20 70 965
E−mail: [email protected]
www.esensa.rs
Univerexport doo
E lakolije, servis za kupovinu robe
Sentandrejski put 165,
21000 Novi Sad
Telefon: +381 21 4870 200
Faks: +381 21 4870 211
www.univerexport.rs
Fiat Automobili Srbija d.o.o.
Kosovska 4, 34 000 Kragujevac
Telefon: +381 11 3030 906
Faks: +381 11 3030 914
www.fiatsrbija.rs
Preduzeće za proizvodnju i promet
nameštaja „Forma Ideale“ doo
Ul. Industrijska bb,
34000 Kragujevac
Telefon: +381 34 308 100
Faks: +381 34 308 109
E−mail: [email protected]
www.formaideale.rs
Merkator−S d. o. do.
Sedište: Temerinski put 50, 21000 Novi Sad
Telefon: +381 (21) 4888−400
Info telefon: 0800 000 500
E−pošta: [email protected]
33
Mona Hotel Management d.o.o.
Mona hotel Zlatibor
Cara Uroša 62−64, 11000 Beograd
Telefon: +381 11 2634 821
E−mail: [email protected]
www.monazlatibor.com
Luna d.o.o.
Baje Sekulića bb,12 000 Požarevac
Tel/faks: 012 /220 − 362
E−mail: [email protected]
www.fashion−luna.com
Apatinska pivara Apatin d.o.o
Jelen Pivo
Trg oslobođenja 5, 25260 Apatin
Tel/faks: +381 25 783 111
www.jelenpivo.com
Luna d.o.o.
Luna, modna linija
Baje Sekulića bb,12 000 Požarevac
Tel/faks: 012 /220 − 362
E−mail: [email protected]
www.fashion−luna.com
Knez petrol d.o.o.
Carice Milice 28,
11080 Batajnica − Zemun
Tel/Faks: +381 11 8481 324
E−mail: [email protected]
www.knezpetrol.com
“Eminent” d.o.o. za proizvodnju
i promet Subotica
Legend WW
Ber Imrea 3−5, Subotica
Telefon: +381 24 622 200
E−mail: [email protected]
www.legendww.com
Jasmil d.o.o.
Grdovići bb, 31230 Arilje
Tel/Faks:
+381 31 892 119;
892 120; 894 780
E−mail: [email protected]
www.extremeintimo.com
Nectar d.o.o.
Novosadski put 9,
21400 Bačka Palanka
Telefon: +381 21 7550 400
Faks: +381 21 7550 410
E−mail: [email protected]
www.nectar.rs
Nectar d.o.o.
Life, voćni sok
Novosadski put 9, 21400 Bačka Palanka
Telefon: +381 21 7550 400
Faks: +381 21 7550 410
E−mail: [email protected]
www.nectar.rs
34
Maxima d.o.o. Lučani
Dragiše Mišovića 16, Lučani
Telefon: 032 820 030
Faks: 032 817 029
E−mail: [email protected]
www.maxima.rs
Maxima d.o.o. Lučani
Maxipol, ekološka poludisperziona
boja za zidove
Dragiše Mišovića 16, Lučani
Telefon: 032 820 030
E−mail: [email protected]
www.maxima.rs
Nišville d.o.o.
Festival Nišvil
Cara Dušana 19, Niš
tel/faks: +381 18 220 992; 018 533 022
E−mail: [email protected]
www.nisville.com
Asura, SZR, Ljiljana Vulić preduzetnik,
Staro Lanište Jagodina
Telefon: 062 9664 173
E−mail: [email protected]
www.facebook.com/szr.asura
Slobodna zona Pirot
Nikole Pašića 215, 18300 Pirot
Telefon: 010 30 40 70, 30 40 71
Faks: 010 30 40 73
E−mail: [email protected]
www.freezonepirot.com
HTD Šumarice d.o.o.
Hotel Zelengora
Branka Radičevića 22
34000 Kragujevac, Srbija
Tel.: +381 34 336 449
Recepcija: +381 34 323 115
FAX: +381 34 336 462
Saobraćajno preduzeće Lasta
Autoput Beograd−Niš 4, Beograd
Telefon: 011 2822 130; 2822 740
www.lasta.rs
Mona d.o.o.
Cara Uroša 62−64, 11000 Beograd
Telefon: +381 11 2634 821
E−mail: [email protected]
www.monazlatibor.com
HTD Šumarice d.o.o. Kragujevac
Restoran italijanske kuhinje Zelengora
Branka Radičevića 22
34000 Kragujevac, Srbija
Tel.: +381 34 336 449
Recepcija: +381 34 323 115
FAX: +381 34 336 462
Lovefest Vrnjačka Banja d.o.o.
Lovefest muzički festival
Sedište.
telefon.
Web sajt:
Telegroup d.o.o.
Svetozara Miletića 9a, Beograd
Telefon: +381 11 3081 981
Faks: +381 11 3081 991
E−mail: [email protected]
www.telegroup.rs
Infostud 3 d.o.o. Subotica
Aleja M. Tita 26/3−1, 24000 Subotica
Telefon: 024 650 500
Faks: 024 650 505
E−mail: [email protected]
www.infostud.com
AMS Osiguranje a.d.o.
Ruzveltova 16, 11000 Beograd
Telefon: 011 3084 900, 0800 009 009
E−mail: [email protected]
www.ams.co.rs
Metro Cash end Carry d.o.o.
Moja radnja
Sedište;
Telefon:
Web sajt:
Holcim Srbija d.o.o.
35254 Popovac
Tel: 035/572−221
Faks: 035/572−207
www.holcim.rs
Sila a.d. za proizvodnju, unutrašnju i i spoljnu trgovinu
Stara Moravica, Pačirski put 67.
Telefon: +381 024 741 030
Faks: +381 024 741 064
E−mail: [email protected]
www.sila.rs
Peštan d.o.o.
Bukovnik
Tel/faks: 034 700 300
E−mail: [email protected]
www.pestan.net
Preduzeće za proizvodnju i inženjering Ming
22. oktobra 7/I, 11080 Zemun
Tel/Faks: +381 11 3196 782; 3196 991
E−mail: [email protected]
www.mingbgd.com
Naftna industrija Srbije a. d. Novi Sad
Narodnog fronta 12, Novi Sad
Tel/Faks: +381 21 4811 111; 011 3113 311
E−mail: [email protected]
www.nis.eu
Metalopromet d.o.o..
Vrbaski put bb, 25230 Kula
Telefon:
+381 25 723 266; +381 25 723 486
Faks: +381 25 723 755
E−mail:
[email protected]
www.metalopromet.co.rs
Naučni institut za veterinarstvo
„Novi Sad“
Rumenački put 20, 21000 Novi Sad
Telefon: +381 21 4895 300
Faks: +381 21 518 544
E−mail: [email protected]
http://niv.ns.ac.rs
Agrounik d.o.o.
Slavol, ekološko sredstvo
za zaštitu bilja
Krnješevačka bb, 22310 Šimanovci
Telefon: 022 481 981
Tel/faks: 022 481 399
E−mail:
[email protected]
www.slavol.rs
Dahlia d.o.o.
Batajnički drum 12, 11080 Zemun
Telefon: +381 11 3770 200
Faks: +381 11 3770 201
E−mail: [email protected]
www.dahlia.rs
Dahlia d.o.o.
Becolino, kozmetička linija za decu
Batajnički drum 12, 11080 Zemun
Telefon:
+381 11 3770 200
Faks: +381 11 3770 201
E−mail: [email protected]
www.dahlia.rs
Preduzeće za proizvodnju promet
i usluge „Turković“ doo
Jablanička 37, 36310 Sjenca
Telefon: +381 20 740 220
www.turkovic.rs
Yumis d.o.o. Niš
Bulevar Svetog cara Konstantina 80−86,
18000 Niš
Telefon:
+381 18 561 421, 561 422
E−mail: [email protected]
www.yumis.rs
Swisslion Takovo
Vaska Pope 4, 11000 Beograd
Telefon: +381 11 2069 300
Faks: +381 11 3833 453
E−mail:
[email protected]
www.swisslion−takovo.com
35
Obuća Pavle d.o.o
Naselje Novo Selo bb,
18310 Bela Palanka
Telefon: +381 18 856 015
Faks: +381 18 856 016
E−mail: [email protected]
www.obucapavle.rs
Podrum Aleksandrović d.o.o.
Vinča, Topola
Telefon: 034/826−555
Faks: 034/826−556
E−mail:
[email protected]
www.podrumaleksandrovic.rs
SZR Mali podrum Radovanović
Dositejeva 10, Krnjevo
Telefon: +381 26 821 085
Faks: +381 026 081 211
E−mail:
[email protected]
www.podrumradovanovic.rs
Tehnomanija d.o.o.
Poručnika Spasića i Mašere 102, Beograd
Telefon: 011/3 713 713
Faks: 011/307 96 01
www.tehnomanija.rs
SCS Plus d.o.o.
Knjaza Miloša 9
19350 Knjaževac − SERBIA
Telefon: +381 19 730 080
Fax:+381 19 732 906
E−mail:[email protected]
Simpo a.d.
Radnička 12, Vranje
Tel/Faks: 011 32 38 553
E−mail: [email protected]
www.simpogroup.com
AMS Osiguranje a.d.o.
Osiguranje od autoodgovornosti
Ruzveltova 16, 11000 Beograd
Telefon: 011 3084 900, 0800 009 009
E−mail: [email protected]
www.ams.co.rs
Carlsberg Srbija d.o.o.
Somersby
Proleterska 17, Čelarevo
Telefon: 021 7550 600
E−mail: [email protected]
www.carlsberg.rs
Nutriko d.o.o. Vranje
Nutriko koncentrati
Industrijski blok 9/1, 17500 Vranje
Telefon:
+381 17 446 243 +381 17 446 244,
Faks: +381 17 446 972
E−mail: [email protected]
www.nutriko.rs
36
Agencija za ekologiju, proizvodnju,
usluge i promet „Envirotech“ d.o.o.
Eko česma
sa prečišćavanjem vode
Sterije Popovića 42,
23300 Kikinda
Telefon:
+381 230 439 200
Faks: +381 11 0230 437 999
E−mail:
[email protected]
www.ekocesma.com,
www.envirotech.rs
Callmodjur z.r.
Selo Kaldura, SO Prokuplje,
Mokranjčeva 22a, Niš
Tel/faks: 018/590−622
Mobilni: 064/613−7282
E−mail: [email protected]
Kontakt osoba: Jovica Ðurić
Preduzeće za proizvodnju promet
i usluge „Turković“ doo
Turković, sjenički kajmak
Jablanička 37, 36310 Sjenca
Telefon: +381 20 740 220
www.turkovic.rs
Preduzeće za proizvodnju promet
i usluge „Turković“ doo
Turković, sjenički sudžuk
Jablanička 37, 36310 Sjenca
Telefon: +381 20 740 220
www.turkovic.rs
Delhaize Serbia d.o.o. Beograd
Premija, trgovinska marka
Beograd – Novi Beograd
Telefon: 011 7153 400
Faks: 011 7153 910
E−mail: [email protected]
www.tempocentar.com;
www.maxi.rs
Repro trade doo
Organski integralni kornfleks
Bulevar oslobođenja 30A, Novi Sad
Telefon: +381 21 4770 092
Faks: +381 21 4778 140
E−mail:
[email protected]
www.reprotrade.co.rs
Repro trade doo
Organska smeša za hleb
Bulevar oslobođenja 30A, Novi Sad
Telefon: +381 21 4770 092
Faks: +381 21 4778 140
E−mail:
[email protected]
www.reprotrade.co.rs
Repro trade doo
Organska testenina
od kukuruza−makarone
Bulevar oslobođenja 30A, Novi Sad
Telefon: +381 21 4770 092
Faks: +381 21 4778 140
E−mail: [email protected]
www.reprotrade.co.rs
Victoriaoil a.d. Šid
Suncokretovo ulje Iskon
Branka Erića 2, 22240 Šid
Tel/Faks: 022 712−822, 022 712−802
E−mail: [email protected]
www.victoriaoil.rs
Banini AD, preduzeće za proizvodnju
konditorskih proizvoda
Nikole Tesle 5, Kikinda
Telefon:
+381 230 410 410 i 230 26 558
Faks: +381 230 421 438
E−mail: [email protected]
www.banini.co.rs
Callmodjur z.r.
Prirodnog jabukovog
bio−sirće „Call“
Selo Kaldura, SO Prokuplje,
Mokranjčeva 22a, Niš
Tel/faks: 018/590−622
Mobilni: 064/613−7282
E−mail: [email protected]
Kontakt osoba: Jovica Ðurić
Podrum Aleksandrović d.o.o.
Trijumf vino, Vinča, Topola
Telefon: 034/826−555
Faks: 034/826−556
E−mail: [email protected]
www.podrumaleksandrovic.rs
Industrija vode Aqua com doo
Voda Iva
Gradac bb, 36350 Raška
www.aquacom.rs
Voda Vrnjci a.d.
Voda Element
Vrnjačka Banja,
Ul. Kneza Miloša br.162
Telefon: 036−612−500
Faks: 036−612−501
E−mail: [email protected]
www.vodavrnjci.rs
Blumen Group d.o.o.
Radoja Domanovića 16,
11000 Beograd
Tel/faks:
011/2410 867, 011/3961 970
E−mail: [email protected]
www.blumengroup.rs
Gerontolopki centar Subotica
Usluge socijalne zaštite
Aleja Maršala Tita 31, Subotica
Telefon: 024/644−444
Faks: 024/556−030
E−mail: [email protected]
Naučni institut za veterinarstvo
„Novi Sad“
Rumenački put 20, 21000 Novi Sad
Telefon: +381 21 4895 300
Faks: +381 21 518 544
E−mail: [email protected]
http://niv.ns.ac.rs
PS fashion design doo
Modna kuća P.S..
Bogićevićeva 8, 32000 Čačak
Telefon: 032 310 200
Faks: 032/346−466
E−mail: [email protected]
www.ps.rs
AMC Afrodite Mode Collection
Modna kuća AMC
Trg Nikole Pašća 12/I Beograd
Tel/Faks: +381 11 2197 636;
2197 741; 2614 446; 3164 898
E−mail: [email protected]
www.ps.rs
Kids Beba d.o.o.
Ignjata Joba 37, Beograd
Telefon: 011 3975 177, 011 3096 440
E−mail: [email protected]
www.bebakids.com
Swisslion Takovo
Eurokrem
Vaska Pope 4, 11000 Beograd
Telefon: +381 11 2069 300
Faks: +381 11 3833 453
E−mail:
[email protected]
www.swisslion−takovo.com
Repro trade doo, proizvodnja snek
proizvoda
Bulevar oslobođenja 30A, Novi Sad
Telefon: +381 21 4770 092
Faks: +381 21 4778 140
E−mail: [email protected]
www.reprotrade.co.rs
Urađeno po redosledu pristizanja i obrade prijava
37
Sadržaj
UVODNIK
Bambi Banat Beograd
Metodologija izbora najboljih brendova u akciji „Najbolje iz Srbije“
Potrošači i stručna javnost glasali putem interneta
Jaki brendovi ambasadori Srbije
I u vreme krize brendovi ulažu u razvoj
Sremski kulen, rtanjski čaj, kladovski kavijar
Na svetskoj trpezi srpski med, vino i ajvar
Halal sve više i srpski brend
Novi život za poznate pirotske brendove
Kod Srba na ludi provod
Softver i automobili novi izvozni aduti
Mikser, nova slika Beograda i Srbije
Treba graditi mostove između digitalnog i realnog sveta
Dobitnici statua „Najbolje iz Srbije“ 2012
Nole No 1 peti put
Top korner i članovi žirija „Najbolje iz Srbije“ 2012
Učesnici u akciji „Najbolje iz Srbije“ u 2012. godini
1
2−4
5
7
8
9
10 − 11
12 − 13
14 − 15
16 − 17
18 − 20
21
24 − 27
28 − 29
30
31
32 − 37
KOMPANIJE
Tonus hleb bez brašna − Trivit d.o.o. Bečej
Obuća Pavle Bela Palanka
Naftna industrija Srbije Novi sad
DIS Krnjevo
Lasta Beograd
Knjaz Miloš, spoj tradicije i inovacija
Apatinska pivara
Messer Beograd
Privredni pregled
Mona Beograd
Turković Sjenica
Fijat automobili Srbija
Viktoria oil Šid
Ekomelem Beograd
Revija Istorija
Nišvill − Niš
Legend World Wide − Subotica
Univerexport − Novi Sad
Forma ideale − Kragujevac
Maxima − Lučani
Slobodna zona − Pirot
Afrodita Mode Collecion − Beograd
Carlsberg − Čelarevo
Podrum Radovanović
Delta petrol − Kladovo
Esensa, Beograd
Nutriko − Vranje
Aqua com Golija
TeleGroup − Beograd
Delta agrar − Beograd
Agrounik − Šimanovci
Prolom voda − Kuršumlija
Nopal lux − B. Palanka
Menta − Padej
Termodom Beograd
Wizard − Beograd
Vetmedic − Vršac
O M V Beograd
AMS Osiguranje
38
38
39
40 − 41
42
43
44
45
46 − 47
48
49
50
51
52 − 53
54
55
56 − 57
58
59
60 − 61
62
63
64
65
66
67
68 − 69
70
71
72
73
74
75
76
77
77
78
79
80
81
Za Obuću PAVLE d. o. o,
2012. bila je uspešna poslovna godina
koju je obeležilo:
Dobijanje
sertifikata
za sistem
upravljanja
kvalitetom
ISO 9001:2008.
Zapošljavanje 28 mladih radnika, koji će zbog to−
ga ostati da žive i rade u Beloj Palanci.
Nova proizvodna linija
FLEX −
SACCHETTI PAVLE
To je specijalna
konstrukcija obuće,
poseban način izrade
koji obezbeđuje izuzet−
no mekanu, nežnu i
adaptibilnu podršku, ko−
ja omogućava potpunu
savitljivost stopala. Uz
to,
gornji deo obuće je
urađen poput torbice,
tako da sada garantuje
stopostotnu udobnost,
fleksibilnost i komfor.
Obuća PAVLE ima licencno
pravo za proizvodnju dečije
obuće s oznakama
fudbalskih klubova
Partizan i Crvena zvezda.
39
40
41
42
43
Knjaz Miloš
spoj tradicije i inovacija
Ljiljana Kostadinović
je u 2012. godini pristupio modernizaciji i standardizaciji čitavog
portfolija i opravdao lidersku poziciju na tržištu. Posle brojnih
inovacija, omiljenu mineralnu vodu sada krase nova ambalaža i
nova etiketa. Poseban novitet ogleda se i u aktivnoj ulozi kom−
panije na društvenim mrežama, s ciljem uspostavljanja odnosa
prvenstveno s mlađom populacijom, što je najbolji pokazatelj
svesti kompanije o prihvatanju novih trendova i značaja prila−
gođavanja zahtevima tržišta“, objašnjava naš sagovornik Miha−
ilo Janković, generalni direktor kompanije Knjaz Miloš.
Dugovečnost omiljene srpske mineralne vode najbolji je poka−
zatelj vrednosti i superiornosti Knjaz Miloša. Vodeći lokalni
brend zadržao je svoju poziciju prvenstveno zahvaljujući stal−
nim ulaganjima, inovativnosti i jedinstvenim benefitima koje
pruža potrošačima. Orijentisana prvenstveno na kvalitet i do−
brobit svojih potrošača, kompanija Knjaz Miloš zabeležila je ne−
verovatan napredak, modernizaciju i inovativnost kako se raz−
vijala kroz vreme.
„Knjaz Miloš je dobitnik brojnih sertifikata, kao što su JUS ISO
9001:2001,SQS ISO 9001:2000, CA i HACCP sertifikat, dok se
njegova laboratorija svrstava u jednu od najopremljenijih i naj−
sofisticiranijih u regionu. Kompanija Knjaz Miloš je ujedno i pr−
vi proizvođač prirodnih mineralnih voda i bezalkoholnih napita−
ka u Srbiji koji je dobio međunarodni sertifikat ISO 22000, a za−
hvaljujući kom je omogućen plasman proizvoda kompanije na
tržišta Evropske unije“, istakao je Janković.
Mihailo Janković, generalni direktor kompanije "Knjaz Miloš"
iz Aranđelovca
Kompanija Knjaz Miloš, kao društveno odgovorna kompani−
ja, čini sve što je u njenoj moći da podrži projekte od društve−
nog značaja. Sa akcentom na brizi prema najmlađima i po−
dršci sportu, u 2012. godini kompanija je pomogla aranđelo−
vačke gimnazijalce na putu na Međunarodni festival franko−
njaz Miloš jedan je od najstarijih srpskih brendova
fonih pozorišta u Napulju, omogućila kupovinu novog soft−
i prva asocijacija mnogih ljudi širom sveta kada se
vera za biblioteku „Sveti Sava“, u saradnji sa or−
pomene ime naše zemlje. Upravo ta pre−
Knjaz
ganizacijom Naša Srbija obezbedila donacije
poznatljivost od strane potrošača i
domovima za nezbrinutu decu, za decu s
dva veka duga tradicija najbolji su
Miloš je jedan od
invaliditetom ili ometenu u razvoju
pokazatelj kvaliteta vode Knjaz Miloš. Kao
najvećih evropskih
širom Srbije. Dodatno, kompanija je
jedan od najstarijih srpskih brendova,
proizvođača mineralne vode.
sponzorisala Rukometni savez Srbije
Knjaz Miloš je poznat po svom jedinstve−
pred Olimpijske igre u Londonu, kao
nom, reskom ukusu zbog čega, kako u
U 2012. godini pristupio je
i Odbojkaški klub Crvena zvezda, te
Srbiji, tako i regionu, važi kao sinonim za
modernizaciji i standardizaciji donirala svoje proizvode Paraolimpij−
pravu mineralnu vodu
čitavog portfolija i opravdao
skom savezu Srbije.
A sve je počelo još davne 1811. godine,
„Knjaz
Miloš se smatra neizostavnim
kada je knjaz Miloš Obrenović otkrio izvor
lidersku poziciju na
delom svake trpeze u Srbiji. Ponosni smo
mineralne vode na Bukulji. Oduševljen bo−
našem tržištu.
što su snaga, superiornost, uspeh i postoja−
gatim svojstvima te vode, odlučio je da oko iz−
nost, sigurnost, poštovanje i poverenje, prve
vora podigne grad – današnji Aranđelovac. Tada
asocijacije kad se pomene Knjaz Miloš. Knjaz je
kreće organizovana eksploatacija vode, a najstariji iz−
stariji od Perriera čitavih pedeset godina, od Levisa 42, a od
vor dobija ime po tadašnjem srpskom vladaru Knjazu Milošu.
moderne srpske države mlađi je samo pet godina. Knjaz Miloš
− Danas je kompanija Knjaz Miloš jedan od najvećih evropskih
je lovemark, a samim tim on nije vlasništvo ni proizvođača ni tr−
proizvođača mineralnih voda, o čemu svedoči i podatak da je
govca, on pripada potrošačima. I upravo je to najveća vrednost
svaka druga prodata flaša mineralne vode u našoj zemlji izašla
Knjaza“, zaključio je Mihailo Janković.
upravo iz Knjaza. Sa željom da nastavi rast i razvoj, Knjaz Miloš
K
44
45
46
90
godina
prvi broj izašao 1923.
Telefon: +381 11/31 96 318,
Sekretarijat: tel./fax: 011 31 96 320
E−mail: [email protected]
Marketing lista Pregled:
Telefon: 011/ 31 96 322; 011/ 31 96 323
E−mail: [email protected]
Pretplata:
tel.: 011/ 31 96 321
e−mail: [email protected]
48
49
Turković − Sjenica
ZDRAVA HRANA
s najvišim
standardima
dravo hraniti se znači
unositi potrebnu ko−
ličinu mesnih i mlečnih
proizvoda. Najvažnije je
izabrati kvalitetne proizvo−
de, pronaći pouzdanog proizvođača, čiji
su proizvodi vrhunskog kvaliteta. Izabrati
sveže meso, proizvode od mesa, i mlečne proizvo−
de, proizvdene savremenim proizvodnim procesom u skladu s priro−
dom. Turković d. o. o, ide u korak s vremenom, i prati sve standarde
kontrole i sistema kvaliteta i bezbednosti proizvoda. Tako u predu−
zeću posedujemo HACCP, ISO 9001:2008, ISO 22000, i HALAL stan−
dard. Svi ovi standardi po našem dubokom ubeđenju daju nam mo−
gućnost da smo konkurentni na tržištima u regionu. Tržište koje tre−
nutno snabdevamo je tržište Srbije, naši kupci su svi veći trgovinski
lanci, prodavnice, hoteli, restorani.
Z
TAMO GDE PRIRODA
PRESTAJE
MI NASTAVLJAMO
PRIRODNIM PUTEM,
ZDRAVA HRANA
TURKOVIĆ DOO
LAV SZTUR SJENICA
Turković d. o. o.
Klanica i prerada mesa
Jablanička 37, 36 310 Sjenica, Srbija
Tel: +381 (0)20 740 220, 020 740 220
e−mail: [email protected]
www.turkovic.rs
50
Proizvodni program se deli na klanicu i mlekaru. Klanica je pod nazi−
vom TURKOVIĆ, a mlekara pod nazivom LAV. U proizvodnom pro−
gramu klanice (Turković d. o. o) proizvode delimo u četiri kategorije:
Sveže meso: juneće, teleće, jagnjeće, ovčje, goveđe;
Polutrajni proizvodi: roštiljska kobasica, hrenovka, juneći parizer,
juneća šunka;
Trajni proizvodi: goveđa pršuta ( I, II klasa, suvi ramstek), ovčja stelja;
Fermentisani proizvodi: goveđi sudžuk, goveđa čajna kobasica, kulen;
Na daljem razvojnom putu nastojaćemo da održimo kvalitet proizvo−
da, zadovoljimo potrebe postojećih i da privučemo nove kupce. Dobit−
nici smo brojnih nagrada s Novosadskog sajma, na desetine zlatnih
medalja za kvalietet, pehar Novosadskog sajma za kvalitete sjeničko−
pešterskih specijaliteta od junećeg, ovčjeg i jagnjećeg mesa, ( 2010.
godina), pehar Novosadskog sajma za visok kvalitet tradicionalnih
sjeničko−pešterskih specijaliteta (2011. godina), kao i NAJBOLJE IZ
SRBIJE za 2009. godinu, najbolji srpski
brend: teleće meso Turković.
SZTUR LAV
Mlekara i proizvodi od mleka
Jablanička 37, 36 310 Sjenica, Srbija
Tel: +381 (0)20 740 220, 020 741 203
e−mail: [email protected]
www.turkovic.rs
51
52
53
54
Rezervišite svoj primerak na telefon: 381 11 131 96 321
ili na e−mail: [email protected] i [email protected]
56
57
58
59
60
61
62
64
65
sinonim za dobra vina
S
mešten na prelepom i brdovitom mestu u cen−
tru Srbije, poznatom kao Šumadija, „Podrum
Radovanović“ je moderan vinski podrum, čiju
istoriju obeležava nastojanje ka izuzetnosti i je−
dinstvenosti. Vinogradi pokrivaju preko 20 hek−
tara najkvalitetnije zemlje, a nalaze se na kosim padi−
nama brežuljaka kako bi se obezbedila dobra iz−
loženost suncu. Ovaj region je uglavnom poznat po
razvijenoj poljoprivredi, koga karakteriše raznovr−
snost, kako u geografskom, tako i u klimatskom smi−
slu. Motivisan svojom ljubavlju ka vinu, obogaćen zna−
njem, a ujedno i potkrepljen iskustvom koje je stekao
kao menadžer proizvodnje u Navipu, enolog Miodrag
Radovanović je osnovao sopstveni podrum početkom
devedesetih godina prošlog veka. Prema ubeđenju
da istančanosti ukusu i aromi vina doprinosi i okolina,
sa sebi svojstvenom klimom i geografskim položajem,
gospodin Radovanović posvećuje pažnju svakoj od
ovih karakteristika. Parcele vinograda se različito tre−
tiraju, u skladu sa osobinama svog podneblja. Ovakve
kombinacije rezultiraju bogatstvom u paleti Vina Ra−
dovanović.
Vremenom, uz strpljenje i ljubav, stvara se novi
brend srpskih vina. Danas, Podrum Radovanović go−
dišnje proizvede oko 200.000 boca vina. Svojom
opremljenošću, obimom poseda, stručnjacima i
umešnošću, ne zaostaje za svetski poznatim vinarija−
na iz Francuske, Španije, ili Italije. Sortna prepozna−
tljivost i postojanost kvaliteta vina, doprinose tome da,
među ljubiteljima vina, Podrum Radovanović postane
sinonim za dobar šardone, kaberne sovinjon ili rose...
66
Delta petrol Kladovo
Rezervoari za
naftne derivate
kapaciteta 1.870 t
elta petrol d. o. o. iz Kladova vrši prodaju
brodskog dizela (bunkering), a poseduje i
skladišne rezervoare za naftne derivate kapa−
citeta 1.870 tona, kao i sopstveno registrovano pri−
stanište, preko kojih se obavlja uvoz−izvoz i distribu−
cija goriva i maziva za potrebe benzinskih stanica u
regionu i snabdevanje−bunkering brodova i plovila u
međunarodnom saobraćaju. Na ovom pristaništu
mesečno pristane od 60 do 100 brodova svih zema−
lja dunavskog regiona radi snabdevanja pogonskim
gorivom, mazivom i vodom.
Radi dopreme i distribucije robe za sopstvene po−
trebe, kao i za pružanje usluga transporta drugim ko−
risnicima, preduzeće poseduje za obavljanje rečnog
saobraćaja samohodni motorni tanker kapaciteta
1.470 tona. Za obavljanje drumskog saobraćaja, Del−
ta petrol u svom vlasništvu ima kamione−autocisterne
i kamione−sandučare za rasute terete kojima takođe
doprema sirovine za reciklažu otpadnih ulja za rad
reciklažnog centra. U okviru ovog preduzeća, 2011.
godine pušten je u rad centar za sakupljanje i reci−
klažu otpadnog ulja i zauljenih voda, namenjen pre
svega za sakupljanje navedenih vrsta otpada sa bro−
dova i plovila, kao i od ostalih generatora otpada iz
regiona. Prema podacima "HE Ðerdap", koji se nala−
zi pet kilometara uzvodno od ovog pristaništa, u
2009. godini ostvareno je 10.932 prevođenja plovila,
a pritom na čitavom toku reke Dunav kroz Srbiju, od
Bezdana pa do Prahova, ni u jednoj luci i pristaništu
plovila ne mogu da se oslobode opasnog i neopa−
snog otpada, koje nose na sebi, pa neretko navede−
ni otpadi završavaju u toku reke Dunav čineći pritom
ogromnu štetu flori i fauni i ekologiji čltavog regiona.
Od 2005. godine do danas DELTA DOO KLADO−
VO investiralo je blizu četiri miliona evra, pre svega,
u izgradnju skladišta za naftne derivate, zatim u pri−
stanište i na kraju u centar za sakupljanje i reciklažu
otpada.
D
DELTA DOO KLADOVO
Kralja Aleksandra 42 19320 Kladovo, Srbija
t: + 381 19 / 801 344 , 800 980 , 802 256
f: + 381 19/800 744 , 800 982
e: [email protected]
www.deltapetrol.rs
67
68
70
Voda IVA - negazirano blago
planine Golije
„Planina Golija, izvor nepresušnog zdravlja i retko mesto netaknute prirode.Jedan deo njenog bogatstva
i pravi osećaj njene svežine mogu vam uvek biti nadohvat ruke. Izvorska voda sa planine Golije,
za vašim stolom. Iva. Posebna. Prirodna“.
Voja Žanetić
POREKLO SA GOLIJE. Voda Iva, kompanije Aqua
Com, potiče sa najveće planina jugozapadne Srbije, iz
parka prirode, rezervata biosfere, GOLIJA, koji je od
2001. godine pod posebnim stepenom zaštite UNESKO−
a, kojim je dozvoljeno selektivno i ograničeno korišćenje
prirodnih bogatstava. Na tom mestu smeštena je fabrika
za flaširanje prirodne izvorske vode IVA i prirodne mine−
ralne vode Bistrica. Duboko u srcu Golije, na oko 700
metara nadmorske visine, nalaze se izvorišta vode IVA i
BISTRICA. Ovaj prostor potpuno je nenaseljen, pokriven
razvijenom vegetacijom bukove i hrastove šume, koja
obezbeđuje dugotrajnu i stabilnu zaštitu zaleđa izvorišta
od zagađenja.
SAVRŠENI USLOVI PROIZVODNJE. Kompleks pogo−
na je izgrađen na površini od 3ha 71ar 99m2, a sastoji
se od: proizvodnog dela, laboratorije, energetskog blo−
ka, tretmana otpadnih voda i neophodnih objekata infra−
strukture. Punionica je moderan objekat sa opremom
koja zadovoljava zahteve svetskih standarda. U fabrici
je instalisano postrojenja za pripremu prirodne mineral−
ne vode za punjenje u pet ambalažu i punjenje u stakle−
nu ambalažu.
GARANCIJA KVALITETA. Fabrika poseduje ser−
tifikat HACCP Codex Alimentarius i ISO
9001:2008. S obzirom da je punionica locira−
na u zaštićenom području od strane države i
UNESCO−a prilikom proizvodnje poseban akcenat se
stavlja na program zaštite životne sredine kroz optimal−
nu eksploataciju izvora, korišćenja savremenih tehno−
loških rešenja i opreme, tretiranja otpadnih voda i recikli−
ranja otpada.
KVALITETAN SASTAV. Iva donosi izuzetan kvalitet ko−
ji je očigledan u njenom mineralnom sastavu:
Sastojci u mg po 1l su:
Kalcijum (Ca++)………………………………..54.5
Magnezijum (Mg++)……………….………... 19.6
Natrijum (Na+)………………………………….2.92
Kalijum (K+)……………..……………………0.827
Bikarbonati (HCO3− −)……………………….269.6
Sulfati (SO4 − −)………………………………….7.2
Hloridi (Cl −)……………………………………...3.5
Suvi ostatak na 180 C…………………………257
Negazirana prirodna izvorska voda Iva s niskim i dobro
izbalansiranim sadržajem rastvorivih mineralnih materija
(257mg/l), povoljnim odnosom kalcijuma i magnezijuma,
niskim sadržajem natrijuma, odsustvom toksičkih mikro−
elemenata, povoljnom Ph vrednošću, koja blagotvorno
utiče na čovekov organizam. Idealna je za sve populaci−
je stanovništva − mlade, stare, zdrave, bole−
sne, gojazne...Može se konzumirati u neo−
graničenim količinama bez obzira na
zdravstveno stanje konzumenta.
Kompanija Aqua Com vam poklanja vo−
du sa naše Golije, izuzetnog kvaliteta i
bezbednu za svakodnevnu upotrebu od
prvog dana života.
SVA PAKOVANJA ZA SVE POTREBE.
www.aquacom.rs
71
72
73
74
75
NOPAL LUX d.o.o. − Bačka Palanka
Sinonim za kvalitet
elektroinstalacionog materijala
OPAL LUX d. o. o. iz Bačke Palanke je vodeći proiz−
vođač elektroinstalacionog materijala u Srbiji i u regionu,
na prostoru bivših jugoslovenskih republika. Kao baštinik
proizvodnog programa sa 50 godina tradicije, preduzeća NOPAL
a. d, NOPAL Lux je sinonim za kvalitet, trajnost, pouzdanost i
bezbednost proizvoda
u oblasti električnih in−
stalacija.
Preduzeće
za−
pošljava 130 radnika i
raspolaže godišnjim
proizvodnim kapacite−
tom od pet miliona jedi−
nica, nudeći kompletan
asortiman proizvoda za
električne instalacije:
N
Sijalična grla i svetilj−
ke
Instalacione sklopke i pri−
ključnice
Utikače, prenosne pri−
ključnice i razvodnike
Instalacioni pribor
Kućna zvona
Elektronski program
Preduzeće raspolaže
pogonima za preradu plastičnih
masa tehnikom injekcionog brizganja i
direktnog presovanja, pogonom za preradu me−
talnih delova sa razvijenom teh−
nologijom površinske zaštite
(niklovanjem i cinčanjem) i po−
gonom montaže. Kao potpu−
no zaokružena poslovna i
tehničko−tehnološka celina,
preduzeće ima svoju
službu razvoja proizvoda
i modernu alatnicu opre−
mljenu CNC mašinama
i CAD/CAM sistemom.
Preduzeće je posvećeno usa−
vršavanju kadrova, praćenju trendova savremene
tehnike i primeni novih
materijala u celokupnom
procesu projektovanja. U
poslednje dve godine, po−
slujući na novim vla−
sničkim odnosima, sa
unapređenom poslovnom
filozofijom i kompetitiv−
nom strategijom NOPAL
LUX je tradicionalnom
76
kvalitetu svojih proizvoda
dodao savremena proiz−
vodna rešenja, inovativne
funkcije kao i svež dizajn
i kolorit. Novi proizvodni
program ”OG Lux IP44”
pogodan za spoljnu upo−
trebu, privlačne forme i lak
za ugradnju veoma brzo je
našao svoje mesto na tržištu i u
primeni.
Na 56.. međunarodnom saj−
mu tehnike u Beogradu,
održanom od 14. 5. do
18. 5.2012. godine NO−
PAL LUX je po prvi
put predstavio modu−
larni sistem ”Interio” za
koji mu je od strane
stručnog žirija sajma
dodeljena nagrada ”Ko−
rak u budućnost” za vr−
hunska tehničko−tehnološka
dostignuća u oblasti elektroener−
getike. Preduzeće je uz najviše oce−
ne od strane UEPS−Udruženja za
tržišne komunikacije nagrađeno i
nagradom za ukupan sajamski
nastup.
Za poslovnu izuzet−
nost i ostvarene rezul−
tate preduzeće je marta
2012 godine, od strane ”Mass
Media International” nagrađeno pre−
stižnom regionalnom nagradom ”Biznis
partner 2012” u oblasti proizvodnje elektroinstalacionog materi−
jala.
Preduzeće je predstavljeno i u oficijelnom katalogu srpske
privrede ”200 Best − 200 Najboljih 2010/11 − Best of Serbian
Brands − Najbolji brendovi i kompanije u SrbijiI ” (15. izdanje) ko−
ji se tradicionalno priređuje u neposrednoj saradnji sa Privrednom
komorom Srbije i resornim ministarstvima.
Nopal Lux ima stalnorastuće tržište kako u zemlji tako i u ino−
stranstvu. U ukupnoj prodaji domaće tržište učestvuje sa 60% a
inostrano tržište
sa 40%.
Nopal Lux d.o.o.
21400 Bačka Palanka, Branka Bajića 78
Tel:+381 21 6045 179
Fax:+381 21 6049 028
www.nopallux.rs
77
79
80
Download

ovde - Najbolje iz Srbije