jun/avgust 2013 l broj 1 l ISSN 2334-8380
otel
H life
MAGAZIN ZA HOTELIJERSKI MENADŽMENT
Dolazak
UNWTO
potvrda kvaliteta
HORES
zaoštrava smer
u poslovanju
Negativan
imidž Srbije
turističko
zlato
Od hotelske
prodaje do
recepcijske
glavobolje
Marija Karan
Ceo svet
pod njenim
nogama
H
IMPRESUM
Izdavač:
Media Life d.o.o.
Topličin venac 3, 11000 Beograd
T: 381 11 262 18 55
E: [email protected]
W: www.hotellife.rs
Direktor i glavni
i odgovorni urednik
Cvijeta Radović
Zamenik glavnog
i odgovorog urednika
Jelena Jovanović
Izvršni urednik
Rozana Sazdić
Uređivački kolegijum
stručnih saradnika:
Prof. dr Slobodan Unković,
Ružica Petrović Dedijer,
Prof. dr Slavoljub Vićić,
Vojislav Janjić,
Prof. Obren Drljević,
Dragutin Miličić
Urednik fotografije
Vladimir Lukić
Marketing menadžeri:
Goran Ljubičić
Miroslav Mijatov
Nada Vuković
Jelena Jovanović
Jovana Nikolić
Redakcija:
Ana Rusanov Vračević,
Jana Matejić, Marko Spalević,
Snežana Novaković, Ana Divac
Lektor:
Tanja Ivanović
Ilustrator:
Marie Jelić
Pravna služba:
Advokatska kancelarija
Petar Stojanović
Dizajn:
Štampa:
Cicero, Beograd
Distribucija:
14
Prof. dr Slobodan Unković
Dolazak UNWTO
potvrda kvaliteta
22
Prof. dr Đorđe Čomić
Kritični pristup
turističkoj praksi
36
Radomir Samčević
Hotelska prodaja
osnova uspešnog
poslovanja
CIP - Katalogizacija u publikaciji l Narodna biblioteka Srbije l Hotel Life l Magazin za hotelijerski
menadžment l glavni i odgovorni urednik Cvijeta Radović l 2013 br. 1 (jun/avg) l Beograd:Media
Life, 2013 l Beograd:Cicero l 30cm l tromesečno l ISSN 2334-8380=Hotel Life (Beograd) l 640 l
COBISS.SR-ID 199134988
H
50
Misija Consierge nemoguće postaje
moguće
82
Marija Karan - Ceo
svet pod njenim
nogama
REČ UREDNIKA
U ime redakcije „Hotel Life“ želim
vam toplu dobrodošlicu na stranice
našeg prvenca, specijalizovanog magazina za hotelijerski menadžment.
Za mnoge od vas dovoljno je reći
„znamo se“, a svima ostalima obećavamo da ćemo pisati samo o onome što
je najbolje u Beogradu, Srbiji i svetu.
U želji da sa jedne strane povežemo
privredu i struku, a sa druge strane
budemo lifestyle vodič za korisnike
hotelskih, ugostiteljskih i turističkih
sadržaja trudićemo se da budemo informativni, a ipak objektivni, edukativni, a nadasve zanimljivi.
U to ime zahvaljujemo se svima vama
koji zajedno sa nama stvarate ovaj
magazin, a posebnu zahvalnost dugujemo profesorima Visoke hotelijerske
škole dr Đorđu Čomiću i dr Ljiljani
Kosar koji su nam pomogli da budemo
ime koje ćete svi pamtiti - „Hotel Life“
88
U vrtlogu starih
mlinova
Naslovna strana
LPC INTERNATIONAL d.o.o. Ice Tropez
Hotel Falkensteiner Beograd
Foto: Vladimir Lukić
Piše: Zdravko Brkić
H
Oko sveta
Romeo y Julieta
Cigare Romeo y Julieta su nastale još davne 1875. godine. Inosensio Alvarez (Inocencio
Alvarez) i Manin Garsija (Mannin Garcia) su svoje cigare nazvali po poznatoj tragediji
Vilijama Šekspira (Williama Shakespeare) - Romeo i Julija. Dobile su na popularnosti tek
kada je fabriku preuzeo Hoze Rodrigez “Pepin” Fernandez ( Jose Rodriguez “Pepin” Fernandez), koji je veoma često putovao po Evropi i Americi, gde je vrlo aktivno promovisao
svoje cigare. Te cigare su naišle na opšte prihvatanje kod tadašnje publike, a posebno u visokim društvenim krugovima. Čak je i najveći uživalac cigara svih vremena, Vinston Čerčil
(Winston Churchill), bio ljubitelj tih cigara.
D
anas na Kubi taj
brend ima najveći
broj cigara različitih oblika i veličina i zasigurno, pored Montecristo i
6
Cohiba cigara, spada među
najomiljenije brendove na svetu. Sigurno je da svi uživaoci
cigara na svetu imaju bar jednu omiljenu cigaru iz njihove
ponude. Originalna fabrika
nažalost više ne radi, već se u
njoj nalazi škola za edukaciju
mladih rolera. Ta škola svake godine iznedri veliki broj
Hotel life
mladih rolera koji nastavljaju
svoje karijere u brojnim fabrikama cigara na Kubi.
Julieta je na našem tržištu nova
cigara u porodici Romeo Y Julieta. U vreme kada svi proizvođači cigara predstavljaju cigare velikog prečnika, ta cigara
malog formata je pre nekoliko
godina predstavljena i najavljena kao novitet na svetskom
tržištu. Prezentacija u malenoj aluminijumskoj kutiji za
5 cigara je usporila njeno pojavljivanje na tržištima širom
sveta. Originalno je kreirana za
dame, ali je prvenstveno zbog
zanimljivog formata, odlične
mešavine duvana, sjajne arome
i umerene snage koja nikoga ne
ostavlja ravndušnim, jednako
omiljena i među muškaracima
i među ženama.
Na našem tržištu je odnedavno i cigara Romeo Y Julieta
Churchill Grand Reserva. Sve
serije Grand Reserva cigara se
jednom godišnje prave u tiražu od 5000 numerisanih kutija
i nikada se više ne ponavljaju.
One se rolaju od duvana iz
najbolje regije na svetu, Vuelta Abaho (Vuelta Abajo), koji
je 5 godina fermentirao i zbog
toga ima neponovljiv spektar
aroma i ukusa, a koji ne može
dostići ni jedan drugi proizvođač cigara na svetu. Kolekcionari cigara širom sveta se otimaju za kutiju tih cigara, jer
je stvarno mali broj onih koji
mogu da dođu do svoje kutije.
Churchill je definitivno najpoznatiji format cigara Romeo
Y Julieta. Ponuda Churchill
cigara je od 2006. godine peri-
H
odično dobijala nove formate.
Tako je 2006. godine na Habanos festivalu predstavljena
Short Churchill cigara, nešto
kasnije Wide Churchill, a za
njima prošle godine zajedno
za ekskluzivnom serijom Romeo y Julieta Churcill Grand
Reserva i Pettit Churchill.
Sa ponosom možemo da kažemo da je za naše uživoce vrhunskih cigara stiglo nekoliko
desetina kutija tih dragulja
duvanskog sveta. Ako nabavite
svoju kutiju potpuno je jasno
da ste jedan od retkih srećnika koji ima to zadovoljstvo da
uživa u toj fantastičnoj cigari.
7
Piše: Zdravko Brkić
H
Oko sveta
Kada Gospodina Davidoff-a
oslovljavaš po imenu
Zino Davidof (Zino Davidoff ) je postao zvezda duvanske industrije pre svega zbog svog
stava prema kupcima. Za njega su svi kupci bili VIP! I oni koji su kupovali jednu cigaru
nedeljno, do onih koji su kupovali desetine cigara. Sve ih jednako cenio, kao i oni njega.
G
Godine 2003. Oettinger Davidoff Group je
prezentovala platinum
seriju za novu urbanu populaciju.
To su ljubitelji cigara koji su od
skora u tom svetu i koji nemaju
vremena da godinama istražuju
duvansko nasleđe, već žele sve
sad i odmah. Platinum serija ima
nekoliko linija: Z class, Crown,
Scepter i Limited edition.
Z class serija je izgrađena na konceptu modernog džet seta (jet
8
set). Ona je oličenje ambicija i
obilja. Poklonici Zino Platinum
serije zahtevaju savršenstvo i Z
class pruža upravo to.
Z class će se sastojati od četiri
formata: Toro, Robusto, Piramides
i Corona.
Sofisticirani blend te cigare dolazi od raznovrsnosti duvana koji
se koriste. Osnovu čine listovi iz
Dominikanske Republike i Perua. A poseban izgled i ukus vode
poreklo od duvana iz Connecticut
semena koji je gajen u Ekvadoru.
Period fermentacije od 2 do 4 godine, koji zavisi od toga koji od
listova su korišćeni za koji deo
cigare, učinio je da ovi listovi daju
savršenstvo aroma u mešavini duvana dok cigara lagano sagoreva.
Te cigare su namenjene upravo
onim kupcima Davidoff shop
prodavnice koji, da su poznavali
gospodina Davidoff-a, bi ga oslovaljavali ne po prezimenu već
po imenu – Zino!
Hotel life
H
9
Piše: Cvijeta Radović
Sagovornik: Ružica Petrović Dedijer
H
Hotel menadzer
Kvalitet koji inspiriše
vrednost koja traje
IN Hotel, svim aspektima svog poslovanja, već više od sedam godina opravdava ime koje
nosi. U martu mesecu, taj hotel sa 4 zvezdice, dobio je i specijalizaciju kojom je uvršten u
kategoriju zvaničnih POSLOVNIH HOTELA Srbije.
V
ođeni vizijom da su
Beogradu kao jednoj
metropoli
potrebni
hoteli, nastala je ideja o stvaranju
prvog srpskog brend hotela po svetskim standardima. Sprovesti tu ideju
u delo, nije bilo nimalo lako, jer u
vreme kada je hotel izgrađen, hotelska industrija u Beogradu nije bila
razvijena kao što je danas. Pažljivo izabrana lokacija IN Hotela, sa ciljem
da bude u strogom centru poslovnog
dela Novog Beograda, prvenstvo je
namenjena poslovnim gostima.
Imajući u vidu da je građen u 21 veku,
u izgradnji IN Hotela korišćeni su
10
najsavremeniji građevinski materijali i
tehnike, uključujući i odličnu zvučnu
izolaciju.
-IN Hotel prkosi i budi radoznalnost
svakog putnika i prolaznika. Eksterijer
objekta je savršeno uklopljen u centar poslovnog dela Novog Beograda.
Posebno se vodilo računa o enterijeru
i tehničkoj opremljenosti hotela, kao i
tome da bude prilagođen modernom
načinu života. Na taj način, IN Hotel
je postao jedan izuzetno funkcionalan,
moderan i lep objekat – ističe Ružica
Petrović Dedijer, direktor IN Hotela.
Ideja da hotel lokacijski bude blizu autoputa, još jednom je dokazala oprav-
danost tog projekta, obzirom da je IN
Hotel udaljen samo 5 minuta drumskim saobraćajem od međunarodnog
Aerodroma, centra grada ili Beogradskog sajma, a svega 5 minuta hoda
od Beogradske Arene, Sava Centra i
tržnih centara “Delta City” i “Ušća”.
-Prilikom otvaranja hotela, strategija
je bila da se zaposle mladi ljudi koji
nemaju radno iskustvo, a da taj tim
bude vođen ekspertima koji imaju
internacionalno iskustvo. Za taj pionirski posao bili su potrebni jaki,
izdržljivi ljudi, koji imaju viziju i ideju
o tome šta je kvalitetna usluga i koliko je disciplina bitan faktor da sve
Hotel life
H
VII SPRAT – VIP APARTMANI
Specijalno dizajnirani VIP apartmani na VII spratu, kreirani su tako
da pružaju gostima privatnost i visok nivo personalizovane usluge. Svi
apartmani poseduju privatni sef, mini bar, setove za pripremu toplih
napitaka, kao što su kafa i čaj. Jedan broj apartmana ima privatne terase, koje omogućavaju jedinstven doživljaj, pogled na panoramu Beograda.
u Hotelu funkcioniše besprekorno i
sinhronizovano. S obzirom na to da
imamo veliko iskustvo u hotelskoj industriji, pripremili smo sve procedure i
standarde, kako bismo što profesionalnije ispunili sve zahteve poslovnih
gostiju, kao i gostiju koji kao turisti
borave u Beogradu. Ti standardi su se
od početka rada hotela primenjivali i
poštovali. Samo ukoliko svi zaposleni
u hotelu primenjuju standarde rada
koji su usvojeni, onda možete biti sigurni da u svakom trenutku vaši gosti
dobijaju uslugu koju ste im obećali –
ističe Ružica Petrović Dedijer.
Vodeći računa o potrebama i zahtevima gostiju, IN Hotel pruža izuzetno
bogatu ponudu. Ponuda obuhvata
pružanje usluge smeštajnih kapaciteta,
usluge restorana i barova, korišćenje
konferencijskih sala za organizovanje
raznih kongresa, skupova, prezentacija; zatim usluge Fitness centra, kao i
usluge besplatnog korišćenja bežičnog
interneta koji je na raspolaganju gos-
tima kako u sobama, tako i u svim ostalim prostorijama hotela.
Prema rečima Ružice Petrović Dedijer, u toku proteklih 6 godina rada,
IN Hotel je bio domaćin brojnih
konferencija u organizaciji velikih
međunarodnih kompanija koje imaju
lokalno, regionalno i međunarodno
učešće na tržištu. Osim toga, potpisani
su i ugovori o poslovnoj saradnji sa
brojnim inostranim kompanijama.
Iako je prvenstveno namenjen poslovnim gostima, IN Hotel je ugostio
i veći broj sportista i sportskih ekipa, a
zbog blizine Beogradske Arene, Hotel je bio u prilici da ugosti i mnoge
domaće i strane javne ličnosti, kao
i brojne priznate umetnike iz sveta
muzike i kulture.
Od otvaranja, IN Hotel je učestvovao
u mnogim humanitarnim akcijama.
Podržao je akciju “Bitka za bebe” kupovinom inkubatora, učestvovao je
donacijama u projektima “Sigurna
kuća” i “Deca bez roditeljskog staran-
ja”, pomagao je medicinske ustanove,
učestvovao u akciji pomoći stradalima
u zemljotresu na Haitiju, podržao akciju “Borba protiv side”, učestvovao u
Humanitarnom bazaru koji organizuje diplomatski kor i dalje nastavlja
sa nesebničnom podrškom kroz humanitarne akcije.
U cilju afirmacije znanja i unapređenja
studenata, IN Hotel je ostvario visoko
profesionalnu saradnju sa Univerzitetom “Singidunum”, u vidu obavljanja profesionalne prakse studenata u
Hotelu. Nesebičnu podršku je pružio
i reprezentaciji učenika gimnazija,
obezbedivši im celokupna sredstva
za odlazak na Međunarodnu naučnu
Olimpijadu u Iranu 2012. godine.
-Od dana kada smo 2006 godine otvorili vrata Hotela za prve goste, pa
sve do danas, kvalitet i profesionalan odnos prema gostima, učinio je
da IN Hotel postane brend, kuća
u koju se gosti rado vraćaju, a dolaze i po preporuci drugih. To je
11
H
Hotel menadzer
INFINITY BAR
Ako želite da izbegnite letnju vrelinu i provedete prijatne trenutke sa svojim prijateljima, preporučujemo
vam da posetite Infinity Bar, kako biste uz bogatu ponudu pića, koktela, veliki izbor salata i sendviča, uživali
u jedinstvenoj atmosferi sa pogledom na stari i novi
deo Beograda. Otvorena terasa bara Infinity je posebno mesto u gradu sa koje se pruža prizor koji inspiriše
i dugo se pamti.
potvrđeno i dobijanjem TRIPADVISOR sertifikata za kvalitet 2011.
2012. i 2013. godine. Potvrdu da
ispunjavamo i primenjujemo sve
neophodne standarde prema kat-
egorizaciji hotela sa 4 zvezdice, IN
Hotel je dobio i zvanično! U martu
ove godine od Ministarstva finansija
i privrede, Sektora za turizam, dobili
smo specijalizaciju prema kojoj smo
i zvanično uvršćeni u kategoriju
POSLOVNI HOTEL –ponosno
ističe Ružica Petrović Dedijer, koja
sa svojim timom čini sve da opravda
ime koje IN Hotel nosi!
FITNESS CENTAR
IN POSLASTIČARNICA –
HOME MADE CAKE
Mala tajna koju vam otkrivamo
je da se svi kolači iz ponude IN
Poslastičarnice pripremaju po starim
i proverenim receptima. Sačuvani
su najbolji recepti prema kojima
osoblje IN Poslatičarnice sa puno
ljubavi priprema kolače i torte. IN
Poslastičarnica je pravo mesto gde
ljubitelji slatkih ukusa, čak i ako nisu
gosti hotela, mogu da poruče neku
od poslastica iz široke palete koja je
u ponudi.
12
Prateći želje gostiju Hotela i članica In programa za dame Fitness centra, omogućili smo
da se usluge Fitness centra koriste već od ranih
jutarnjih, pa do kasnih večernjih časova. Dan
možete započeti vežbanjem u teretani, a nakon
toga se opustiti u sauni ili uživati u tretmanu
masaže. Uz stručni nadzor trenera, opustićete
se i pripremiti za izazove i brzi ritam svakodnevice. U ponudi su različite vrste masaža koje
će vam naši fizioterapeuti preporučiti, i u zavisnosti od vaših želja i potreba osmisliti kompletan program, koji uključuje saunu i terapiju
u hidromasažnoj kadi.
Hotel life
H
13
Piše: Rozana Sazdić
H
Intervju
Dolazak UNWTO
potvrda kvaliteta
Srbija je bila domaćin sednice Izvršnog saveta Svetske turističke organizacije (UNWTO),
koja je održana krajem maja u Beogradu, a shodno ugovoru koji su u Madridu potpisali
generalni sekretar UNWTO dr Taleb Rifai i državni sekretar u Ministarstvu finansija i
privrede, dr GoranPetković.
R
Dolazak predstavnika
Izvršnog saveta WTO
u Srbiju veliki uspeh
kako za srpski turizam tako
i za Srbiju, koja kao članica
UNWTO, ima mogućnost da
utiče na pravce razvoja i promociju na svetskoj turističkoj
sceni. Izvršni savet je jedno od
najvažnijih radnih tela ove organizacije koja priprema odluke i rezolucije za Skupštinu
i kreira politiku UNWTO.
- Članstvo Svetske turističke
organizacije broji preko 150
zemalja članica, a u svojstvu
pridruženih članova kojih ima
oko 320, nalaze se i kompanije
iz oblasti hotelijerstva i turizma, turoperatori, stručne asocijacije, vazdušne kompanije,
naučne i obrazovne institucije
i tako dalje. Univerzitet Singidunum od 2005. godine
ima status pridruženog člana
UNWTO – objašnjava prof.
dr Slobodan Unković, direktor Departmana za poslediplomske studije i međunarodnu
saradnju Univerziteta Singidunum.
Kako procenjujete značaj ovog
14
velikog međunarodnog skupa?
Zasedanje Izvršnog saveta
UNWTO u Beogradu je svojevrsno priznanje našoj zemlji
i potvrda kvaliteta svega onog
što radimo u pogledu razvoja
turizma. To je važna stepenica
afirmacije Srbije u svetskim
razmerama. Osim radne sednice Izvršnog saveta, organizovani su stručni skupovi, u
kojima su aktivno učestvovali
i predstavnici “Singidunuma”
i razgovaralo se o značajnim
pitanjima budućeg razvoja. Dr
Taleb Rifai, Generalni sekretar UNWTO, sa kojim sam
razgovarao visoko je ocenio
kvalitet boravka u Srbiji, program i organizaciju konferencije. Tokom zasedanja dat
je predlog za njegov reizbor
na mandatni period od četiri
godine. Dr Rifai je, inače,
počasni profesor na našem
Univerzitetu.
Da li će ovaj događaj ubrzati
razvoj turizma u Srbiji?
Verujem da će pomenuti skup
Svetske turističke organizacije
u Beogradu dati nove impulse
Ovo će dati nove impulse za ostvarivanje
strateškog pravca razvoja turizma u Srbiji
Prof. dr Slobodan Unković
Univerzitet Singidunum
za ostvarivanje strateškog
pravca budućeg razvoja turizma Srbije. Ne sme se zaboraviti da je turizam deo ukupnog
društvenog i ekonomskog siste
Hotel life
ma, važna privredna i izvozna
delatnost i značajan resurs za
zapošljavanje
stanovništva.
Ako imamo u vidu ukupne
resurse kojima raspolažemo,
Srbija može da ostvari znatno
bolje rezultate od postojećih.
Međutim, treba stvoriti takvu
atmosferu u kojoj će turizam
dobiti značajnije mesto u ukupnoj politici društvenog i
privrednog razvoja naše zemlje.
Prilikom poslednjeg boravka
u Srbiji Generalni sekretar
UNWTO se susreo sa profesorima i studentima našeg
Univerziteta i tom prilikom
istakao važnost saradnje u
oblasti nauke i univerzitetskog
obrazovanja.
H
Podaci UNWTO
Podaci koje objavljuje UNWTO su veoma važni za istraživanja
i za strateško planiranje. Na primer, ako pogledamo podatke
koje zemlje ”hrane” međunarodni turizam vidimo da je na
prvom mestu Nemačka sa 86 milijardi dolara, zatim SAD 79,
Kina 73, Velika Britanija 51, Francuska 44, Rusija 33, Italija
29, Japan 27… Ukoliko bi se sabirali podaci o potrošnji Kine,
Rusije, Brazila, Indije i Južne Afrike i uporedili sa ukupnim
rezultatom, uočio bi se trend povećanja njihovog udela u
međunarodnom turizmu. Statističke podatke dostavljaju
UNWTO zvanični državni uredi, i najednom mestu nalaze
se korisne informacije o svakoj članici UNWTO.
Takođe, korisno je znati i predviđanja očekivanih rezultata
za 2013. godinu. Procene su da bi u tekućoj godini mogao
biti zabeležen rast učesnika u međunarodnom turizmu od
2 do 4%, a to znači da se u 2013. godini može očekivati
negde oko 35miliona stranih turista više nego u prethodnoj
2012. godini.
15
H
Dr Taleb Rifai je ukazao i na
druge mogućnosti kao što je,
na primer, mogućnost da se
naši mladi istraživači šalju na
specijalističku obuku u okviru
Svetske turističke organizacije. Činjenica je da UNWTO
ima veliki potencijal i potreb-
Intervju
no je to znati iskoristiti.
Znači li to da je internacionalizacija Univerziteta neophodan uslov za kvalitet obrazovanja?
Naravno. Mi u nastavni proces implementiramo aktuelna
naučno-teorijska dostignuća,
Delegacije UNWTO oduševljene Beogradom
Sednica Izvršnog saveta Svetske turističke organizacije u
Beogradu ostaće upamćena i po rekordnom broju učesnika.
Sve delegacije su izrazile veliko zadovoljstvo zbog kvaliteta i
sadržaja programa koji je bio pripremljen za tu priliku.
-Inspirisani Dunavom i Dunavskom strategijom, organizovali smo dvodnevnu konferenciju na brodu koji je plovio
od Beograda do Donjeg MilanoAvca. Ta ploveća konferencija
predstavljala je uvodni događaj 95. sednice Izvršnog saveta
UNWTO koja je održana u Palati Federacije. U radu konferencije na temu „Održivi turizam na destinacijama kopnenih
voda”, učestvovalo je 130 stručnjaka iz celog sveta. Uz to, pokazali smo im Đerdapsku klisuru, tvrđave na Dunavu, Viminacijum i Lepenski vir.
Imali smo priliku da čujemo puno o iskustvima drugih zemalja kako se pravi održiv, isplativ i profitabilan turizam na
kopnenim vodama. Mnogi učesnici su bili zainteresovani da
bliže upoznaju Beograd, a posebno zanimanje su pokazali
za Hram Svetog Save, Ušće, čak i Mikser festival. Potrudili
smo se da na najbolji način predstavimo Srbiju koja je dugo
članica UN, pa smo u Muzeju istorije organizovali svečanu
večeru.
Podneli smo kandidaturu za nastavak rada u Izvršnom savetu, a tokom sednice ponovili stavove Srbije o potrebi razvoja regionalnih proizvoda, o daljem unapređenju statističkih
sisitema, ukidanju viznih režima i drugo. Potencijali Srbije i
postignuti rezultati u razvoju turističke ponude predstavljeni
su vodećim svetskim stručnjacima iz oblasti turizma. Dobili
smo pohvale za realizaciju čitavog događaja, a interesantan
detalj koji je ostavio utisak na učesnike bio je izbor hotela u
kojima su bili smešteni i njihova međusobna blizina. Mnogi
zvaničnici iskoristili su mogućnost da prošetaju od hotela
Hyatt, Hotela IN, Falkensteiner i hotela Tulip Inn do Palate
Federacije. Tako dobra povezanost i blizina objekata je donekle nezamisliva u drugim metropolama – istakao je državni
sekretar za turizam, prof. dr Goran Petković.
16
nove
metode,
praktična
znanja i rezultate saradnje
sa visokoškolskim ustanovama u zemlji i inostranstvu.
Pre dve godine smo dobili i
međunarodnu
akreditaciju
iz oblasti turizma TedQual
UNWTO . Naime, u sastavu Svetske turističke organizacije je Themis Fondacija,
odgovorna za oblast nauke i
visokoškolskog obrazovanja,
i u program TedQual sistema
uključeni su najpoznatiji univerziteti koji školuju kadrove
iz oblasti turizma. Postavljeni su vrlo visoki standardi
za dobijanje akreditacije i
mi smo ih ispunili. Dakle,
pored nacionalne akreditacije dobili smo i najvišu
međunarodnu akreditaciju za
visoko obrazovanje iz oblasti
turizma za osnovne i master
studije. Tako, u realizaciji
nastavnog programa master studija, pored naših profesora učestvuju i profesori
poznatih evropskih Univerziteta.
Biblioteka Univerziteta Singidunum je referentna biblioteka UNWTO. Šta to znači?
Nekoliko godina imamo taj
status što znači da dobijamo zaključke i rezultate
istraživanja koje objavljuje
UNWTO. Osim elektonskih,
primamo i štampane publikacije koje koriste naši profesori, studenti, a dajemo ih i
privrednicima i svima koji žele
da budu upoznati sa karakteristikama međunarodnog turizma.
Hotel life
H
17
Piše: Cvijeta Radović
H
Tehnologije
Hotelski softver
za savremeno hotelijerstvo
Na tržištu specijalizovanih softverskih rešenja za hotele vlada velika neuređenost, koja
je sa jedne strane, uslovljena širokom ponudom različitih softverskih rešenja, a sa druge
strane nedovoljnom informisanošću hotelijera o osobinama koje kvalitetan hotelski softver
mora da objedini u svrhu pouzdanog i jednostavnog odvijanja procesa poslovanja.
R
ezultati implementacije
neodgovarajućeg softvera vidljivi su vrlo brzo,
ali je tada obično već kasno. Investicija je realizovana, a hotelu
ne ostaje ništa drugo već da svoje
poslovanje dugoročno prilagođava
ograničenjima softverskog rešenja.
Umesto da softver svojom stabilnošću i fleksibilnošću pruži hotelu prednosti (tako neophodne u
današnjem tržišnom okruženju),
on upravo može postati njegova
kritična tačka i ugroziti poslovanje
sa operativnog, ali što je mnogo
bitnije, i menadžerskog i marketinškog aspekta.
Da bi se za PMS (Property Management System) softver moglo reći
da je dorastao zahtevima današnjeg
tržišta, pored standardnih funkcionalnosti za operativan rad, preglednosti, jednostavnosti i potpune
integracije sa ostalim sistemima u
hotelu, on mora da obezbedi:
l konzistentne i pregledne izveštaje u željenim vremenskim
okvirima, po pojedinim segmentima poslovanja, kao i kvalitetne
menadžerske izveštaje, ključne
za podršku u odlučivanju
l real-time dvosmerni interfejs
18
prema sistemima internet rezervacija
l CRM i SFA (Sales Force Management) funkcionalnosti, u cilju
kreiranja bliskog odnosa sa gostima, praćenja aktivnosti prodaje,
lansiranja promocija i kampanja, a
sve u cilju ponavljanja poslovanja i
prodaje dodatnih usluga i po višoj
ceni (upselling).
PMS rešenje koje je od pre godinu dana prisutno i na tržištu Srbije, a u svetskim okvirima zauzima vodeće mesto prema brojnim
tržišnim analizama renomiranih
agencija, jeste Protel. Sa globalnim
tržišnim udelom od preko 15%,
Za hotelijere je
instaliranih u preko 10.000 hoveoma važno da
tela i visokim trendom rasta, ovo
iskoriste mogućnosti
rešenje zaista zavređuje pažnju. U
snižavanja troškova
prilog tome govori i činjenica da je
Protel PMS nedavno instaliran i u internet rezervacija...
Hotel Falkensteiner Beograd.
O Protel sistemu, ali i o važnoBoro Bogojević
sti kvalitetne integracije PMS
Protel konsultant
softvera sa sistemima za internet rezervacije za Hotel Life Siguran sam da će Protel veoma
govori MSc Boro Bogojević, brzo podići standarde poslovanja
Protel konsultant TRS d.o.o. hotelijera na našem tržištu. Sam
računarski program Protel treba
Šta je to novo što očekujete da Protel razumeti jedino kao kvalitetnu
donese hotelijerima u Srbiji?
osnovu i preduslov za unapređenje
Hotel life
poslovanja. Ono što je suštinsko i
što će doneti progres jeste knowhow inkorporiran u Protelu, a sublimiran iz iskustava hiljada hotela
sa razvijenih tržišta, kakva su Italija, Švajcarska, Austrija, Nemačka,
Španija i druga.
To znači da očekujete približavanje
poslovne filozofije hotelijera u Srbiji,
onoj koja je zastupljena kod njihovih
kolega na „zapadu“?
To je neminovnost, a proces je već
pokrenut. Ovaj točak su pokrenuli
poznati hotelski brendovi, sada prisutni i u Srbiji, kao što su Holiday
Inn ili Falkensteiner. Drugi činilac
od značajnog uticaja jeste prepoznavanje potencijala tog segmenta
tržišta od strane svetskih prodavaca
kvalitetnih PMS i CRM rešenja i
H
njihovih lokalnih partnera koji in- PMS sistema biste izdvojili kao netegrišu sisteme, potencijalnih pro- zaobilazne?
vajdera tih rešenja hotelijerima.
Većina onoga što se danas u hotelijerstvu može nazvati savremeno,
Pretpostavljamo da vidite i Protel u usko je vezano za internet. Obzirom
ovoj ulozi?
da je internet postao dominantan
Naravno, Protel je softver koji prati rezervacioni kanal i tačka kontakta
zahteve modernog hotelijerstva. ali sa gostima, elektronski CRM i inne samo to, Protel i anticipira kre- tegracija sa internet rezervacionim
tanja u budućnosti, kako iz smera sistemima dobijaju ključnu ulogu.
razvoja hotelijerskog poslovanja, Hoteli treba da teže da većinu ontako i iz smera razvoja tehnologije. line rezervacija ostvaruju samostalKljuč je u pravilnom predstavljanju no, čime izbegavaju visoke provizije
njegovih mogućnosti hotelijerima, internet posrednika.
što istovremeno rezultuje edukacijom i prenošenjem dragocenih Pomenuli ste da danas većina rezerznanja i iskustava u vezi sa savre- vacija pristiže putem interneta. Kamenim hotelijerstvom uopšte.
kva informaciona rešenja postoje, a
koja su in?
Kada govorimo o savremenom ho- Udeo on-line hotelskih rezervacija
telijerstvu, koje osobine kvalitetnog već je dostigao 50%, i ima tenden-
19
H
ciju daljeg rasta. Pri tome treba razlikovati rezervacije ostvarene putem OTA (Online Travel Agents),
zatim posredstvom IDS (Internet
Distribution Systems) kanala i one
realizovane putem sopstvenih web
stranica hotela i društvenih mreža,
kakve su Facebook i Twitter. Među
njima postoji značajna razlika u
prihodu koji na kraju ostvari hotel,
zavisno od provizije koju zaračunava
kanal za posredovanje rezervacijama.
Kako se optimalno uspostavljaju
veze sa internet portalima za rezervacije? Kako se ostvaruje optimizacija rezervacija pristiglih putem
internet portala?
Većina hotela upravlja kanalima
distribucije (portalima) na način da
ručno unose svoje slobodne kapacitete i cene. Rezervacije pristižu
faksom, a zatim se ručno prepisuju
u PMS. Danas je zbog količine podataka sve teže upravljanje kanalima na ovakav način i lako dolazi do
grešaka pri unosu.
To se naročito ističe ukoliko hotel
želi da optimalno distribuira slobodne kapacitete u realnom vremenu, na velikom broju portala i
po različitim cenama. Tada je anganžman ručnog unošenja podataka prevelik da bi bio delotvoran.
Neophodan je informacioni sistem
koji podatke o slobodnim kapacitetima i cenama u realnom vremenu prosleđuje na kanale distribucije
i portale, a od njih preuzima podatke o rezervacijama i gostima.
Protel se dvosmerno povezuje s
većinom kanala distribucije IDS i
CM (Channel Manager) sistema.
To hotelima omogućava ažurnu
prisutnost slobodnih kapaciteta
po optimalnim cenama, na svim
20
Tehnologije
izabranim on-line kanalima prodaje. Uz to, trud koji je potreban
za ručni unos 5000 rezervacija godišnje (broj online rezervacija koje
godišnje ostvari hotel sa 50 soba
popunjenosti između 60% i 70%),
prepušten je informacionim alatima. Za takav unos potreban bi bio
višemesečni rad 2 do 3 osobe!
Hoteli su uslovljeni visokim provizijama internet rezervacionih kanala,
koji im donose dosta rezervacija, ali
su i ograničeni nedovoljnom uočljivošću sopstvenih on-line rezervacionih sistema (putem sopstvene web
stranice), za koje ne postoji provizija. Kako u tim okvirima hotel može
pronaći idealno rešenje?
Procenat rezervacija preko IDS
kanala, od kojih je najmoćniji Booking.com, u nekim hotelima dostiže
i 80%. Dakle, lako je zaključiti da sa
prosečno 15-20% provizije, koliko
zaračunavaju Booking.com i drugi
kanali, iznosi provizije na godišnjem nivou dostižu vrtoglave iznose. Želja hotela je da ostvari što više
on-line rezervacija putem sopstvenih web stranica, odnosno
besplatno ili sa minimalnim
provizijama. Tu dolazi do
izražaja važnost optimizacije
vlastitih web stranica i dobrog rezervacionog sistema,
koji je savršeno integrisan sa
PMS sistemom.
Protel PMS omogućuje povezivanje na preko 60 različitih IDS i CRS (Central
Reservation System) kanala
i sistema, ali nudi i sopstveni
Booking Engine (WBE 4.0),
kojim hoteli povećavaju udeo online rezervacija na sopstvenoj web
stranici.
Na šta hoteli, prilikom izbora rešenja, moraju obratiti pažnju? Kako
da odaberu pravo rešenje?
Sa stanovišta on-line marketinga
i tehnologije, važno je da se hotel
predstavi HD fotografijama i video
sadržajem, da koristi alate prilagođene mobilnim uređajima, ali pre
svega, da koristi dobar CM (CRS)
sistem, što znači jedinstvenu tačku pristupa GDS i IDS sistemima.
Distribucija hotelskih kapaciteta je
tada istovremena na svim željenim
prodajnim kanalima, po optimalnim
cenama. Naravno, usklađenost u realnom vremenu sa PMS sistemom
se podrazumeva. Na taj način hotel
ostvaruje optimalan prihod od prodaje svojih kapaciteta na WWW
tržištu. Zbog velike ekspanzije upotrebe mobilnih uređaja, hotelijeri
su prilagođenje rezervacionih alata
mobilnim platformama već prihvatili kao jedan od preduslova rasta poslovanja, a sinergijom Protel
PMS i CM sistema, mnogi su ovaj
cilj i dostigli.
Vesti
H
Saradnja Belgoroda
i Kuršumlije
Na poziv Tehnoškoškog univerziteta „Vlasdimir
Grigorović Šuhov“ predstavnici Kuršumlije, Radovan Tanasković predsednik Upravnog odbora
Turističkog klastera radanskog područja i Dragan
Simić direktor Narodne biblioteke Kuršumlija
posetili su sredinom maja Belgorodski univerzitet i Belgorodsku oblast. Između Univerziteta,
opštine Kuršumlija i preduzeća „Planinka“ iz
Kuršumlije kojeg predstavlja Radovan Tanasković
postoji uspešna saradnja još od 2008. godine kada
je 20 000 studenata ovog Univerziteta glasalo za
„Đavolju varoš“ u toku kandidature za izbor u 7
novih svetskih čuda prirode. Saradnja je nastavljena tako što su studenti turizma svake godine dolazili u
na praksu u Prolom banju, a neki od njihovih umetnika učestvuje u radu Likovne kolonije „Bele Crkve“,
koju finansira preduzeće „Planinka“. Inače, Tehnološki univerzitet iz Belgoroda po svojoj veličini,
uređenosti, renomeu i organizaciji spada u red najboljih Univerziteta u Rusiji kojih ima oko 1000.
Univarzitet se prostire na površini od 35 ha a u ovoj školskoj godini ima oko 25 000 studenata, od čeka
je 8000 stranih, iz 65 raznih zemalja sveta. Ima 9 instituta i 60 katedri između kojih je i katedra za ekonomiju sa odsekom za turizam. Clj posete su bili razgovori o daljoj saradnji, a Radovan Tanasković je
održao na Katedri za ekonomiju – odsek za turizam predavanje na temu Turistički klasteri. Kao primer
poslužilo je osnivanje i rad Turističkog klastera radanskog područja, a na kraju predavanja Tanasković
je dao i svoje mišljenje i predloge za razvoj turizma u njhovoj regiji.
Obiđite Škotsku
luksuznim vozom
Upuštanjem u sjajnu avanturu obilaska
Škotske luksuznim vozom „The Royal
Scotsman“ putnici imaju priliku da sa
upoznaju sa kulturom zemlje i svom
lepotom raskošnih štotskih regija. Da
pogledaju kako izgledaju luksuzne
privatne rezidencije u ovoj zemlji, destilerije čuvenog škotskog viskija, planinski predeli koji nikog ne ostavljaju
ravnodušnim. Putnici su u prilici da
posmatraju rad iskusnih ribara, osete
iskustvo škotskog safarija... Usluga u
vozu je na visokom nivou, od smeštaja,
hrane, pa sve do samog provoda. Ovaj put može predstavljati proslavu nekog važnog događaja,
s obzirom da postoji mogućnost organizovanja privatne zabave. Ukoliko se odlučite da budete
deo ove avanture na 3 dana, 2 noći, cena je 3,710, dok je cena za 7 noći 14,000 američkih dolara.
Tada ćete biti u mogućnosti da pogledate i lepote koje prožaju regije Velsa i Engleske.
21
Piše: Cvijeta Radović
H
Edukacija
Treba nam kritičniji
pristup turističkoj praksi
Događaji iz prošlosti doprineli su da Srbija već godinama ima negativan imidž koji se
odražava i na turističku atraktivnost zemlje. Umesto da svoje „mane“ iskoristimo na
najbolji mogući način mi kao po navici čekamo neka bolja vremena. U razgovoru sa dr
Đorđem Čomićem profesorom Visoke Hotelijerske škole razgovarali smo o tome šta učiniti
da se negativan globalni imidž Srbije pretvori u pozitivan.
I
ako možda zvuči kontradiktorno i cinično,
bolje je imati bilo kakav
globalni imidž, pa makar on bio
i negativan nego ga uopšte nemati. Naime, čak i takva globalna
prepoznatljivost predstavlja određeni, polazni kapital od koga se
može nekom vrstom marketinške alhemije “napraviti od gvožđa zlato”. Raspad Jugoslavije,
vladavina Miloševića, građanski
rat, bombardovanje, ratni zločini, Haški sud, ubistvo premijera
Đinđića, korupcija, organizovani
kriminal, problemi sa Kosovom, i
da ne nabrajam dalje, su sve politička pitanja zbog kojih je Srbija
veoma dugo prisutna u svetskim
medijima. To je teško breme koje
nam je oko vrata stavila dugogodišnja pogrešna politika. Upravo
politika, ali nova i radikalo drugačija, prvo mora da nas oslobodi tog bremena da bismo išli
napred. Čini mi se da aktuelna
vlada čini lavovske napore u tom
pravcu i da hrabrim odlukama na
spoljnopolitičkom i untrašnjopolitičkom planu, otvara put ka EU
i modernizaciji Srbije, a samim
tim doprinosi i skidanju stigme i
22
unapređenju kako ukupnog, tako
i turističkog imidža zemlje.
Kada je reč o turizmu, jasno je
da je turizam u određenoj korelaciji sa pomenutom političkom
predstavom o Srbiji, koja utiče
na negativnu turističku percepciju stranaca. Ipak, politički i turistički imidž nisu uvek direktno i
mehanički međusobno povezani.
Postoji određeni stepen autonomije turističkog imidža u odnosu
na politički, posebno ukoliko je
određena zemlja izuzetno turistički atraktivna per se, pa turizam
uspeva da nadjača politiku (Kuba
je tipičan primer toga). Najzad,
postoje i slučajevi kada, za pojedine kategorije turista, određeni totalitarni komunistički ili teokratski politički sistemi predstavalju
upravo turističku ataktivnost sami
po sebi (Severna Koreja i Iran).
Nažalost, kako Srbija nema turistički potencijal koji ima Kuba,
i na sreću nema ni jednu vrstu
„turistički atraktivanog“ totalitarnog političkog sistema, turizam
nije dovoljno snažan da nadvlada
politiku, pa zato politka u našem
slučaju mora da otvori put međunarodnom turizmu. Međutim, i
Bolje je imati bilo
kakav globalni imidž,
pa makar on bio i
negativan nego ga
uopšte nemati
Prof. dr Đorđe Čomić
Visoka hotelijerska škola
turističke organizacije i privreda
moraju u isto vreme da ulože veliki napor da unaprede turistički
imidž Srbije. To nije lako i nema
“čarobnog štapića“, nema rešenja
preko noći. Preokret se ne može
Hotel life
postići stvaranjem propagandnih
„Potemkinovih sela“, ili na primer
nekom serijom samodopadljivih
promotivnih spotova koji se mesec dana emituju na kanalu CNN.
Nastalu situaciju ne može da reši
ni neki genijalni ili duhoviti autoironični slogan, kao ni medijsko
stvaranje privida neke idealizovane destinacije, ukoliko iza toga ne
postoji čvrsto utemeljena realnost.
To se može postići jedino kontinuiranim i dugotrajnim naporima
političke vlasti i turističkih organizacija na svim nivoima, a ne
samo organa koji se bave državnim i međunarodnim poslovima.
Potrebno je da se desi suštinska
H
i radikalna promena celokupnog
društvenog sistema Srbije, uz
značajno unapređenje kvaliteta
turističke ponude. Tek kada se
suštinski promeni i unapredi naša
stvarnost, možemo pristupiti rebrendiranju Srbije kao turističke
destinacije, i sprovođenju odgovarajućih medijskih kampanja i
promotivnih napora koji neće više
predstavljati „pisanje po pesku“ i
„prodavanje magle“.
govorim o tome. Naime, nedavno sam obavio jedno istraživanje
na uzorku od oko 400 studenata
Departmana za geografiju, turizam
i hotelijerstvo u Novom Sadu i Visoke hotelijerske škole u Beogradu i
došao do empirijske potvrde da
kod ispitanika ne postoji direktna
i čvrsta međuzavisnost geopolitičke percepcije određene zemlje
i njene turističke atraktivnosti.
Za većinu pomenutih studenata
u Srbiji u geopolitičkom smislu
Da li postoji korelacija između najpopularnija je Rusija kao „najnegativnog imidža i turističke veći prijatelj Srbije“ (što predatraktivnosti ?
stavlja očekivano, opšte mesto
Već sam nešto rekao o tom pitanju, domaće popularne geopolitičke
ali sada mogu malo detaljnije da precepcije o bliskosti dva sloven
Gugenhajmov muzej, Bilbao, Španija
23
H
ska i pravoslavna naroda), na drugom mestu je, dosta neočekivano,
Japan (verovatno zbog donacija autobusa), a na trećem mestu
Grčka kao „prijateljska, pravoslavna zemlja“. Međutim, određene zemlje koje su označene kao
„znatno manje prijateljske“, kao
što su Francuska, Španija ili Velika Britanija, za ispitanike predstavljaju atraktivnije turističke
destinacije od prijateljske Rusije
i Japana. U slučaju Grčke postoji visok stepen uravnoteženosti
između percepcije intenziteta
prijateljstva i turističke atraktivnosti. Najzad, SAD su označene
kao „najveći neprijatelj Srbije“,
međutim turistička atraktivnost
ove zemlje znatno nadilazi njenu geopolitičku poziciju. Dakle,
izvesna korelacija između negativnog političkog imidža i turističke atraktivnosti postoji, ali
ako je turistička atraktivnost zemlje dovoljno snažna, može da se
oslobodi političkih okova. To važi
kako za percipiranje pomenutih
zemalja u Srbiji, tako i za percipiranje Srbije u inostranstvu, o
čemu sam već govorio.
Da li Beograd ima bolji imidž od
Srbije?
Odgovor na ovo pitanje takođe
je podeljen. Naime, glavni gradovi najčešće predstavljaju simbol,
inkarnaciju i kvintesenciju duha,
istorije i kulture određene zemlje. Retki su turisti koji odlaze
u Francusku, a da ne posete Pariz, u Nemačku, a da ne vide Berlin, u Britaniju, a da ne upoznaju
London i tako dalje. Ustvari, često se određena zemlja doživljava
isključivo kroz posetu glavnom
24
Edukacija
gradu, na šta ukazuje snažan rast
gradskog turizma. U tom kontekstu, veliki i glavni gradovi,
na izvestan način, predstavljaju i
„države u državi“, samostalne turističke destinacije. Isti je slučaj i
sa Beogradom. On u velikoj meri
deli sudbinu Srbije, jer predstavlja njen simbol, otelovljenje svega
onog što je dobro ili loše u našoj zemlji. Zbog toga negativan
imidž Srbije i prati Beograd. Međutim, Beograd je, kao što sam
rekao, delimično turistički odvojen od Srbije, jer brojni turisti ne
dolaze u Srbiju zbog Srbije, već
isključivo da bi posetili Beograd.
Ovde se, naravno, postavlja ključno pitanje šta je to što turiste privlači da dođu. Na turističkoj mapi
Evrope Beograd ne spada u kategoriju visoko atraktivnih glavnih
gradova. Poređenje sa Parizom,
Rimom, Madridom ili Berlinom
je potpuno neumesno. Takođe,
teško se može meriti sa Pragom,
Lisabonom ili Budimpeštom.
Beograd, po atraktivnosti, spada
u „treću ligu“ evropskih glavnih
gradova u rangu na primer Bratislave, Zagreba ili Sofije. Beograd
je, kako smatraju pojedini teoretičari, „dematerijalizovan grad“. To
praktično znači da je u njemu sačuvano malo tragova materijalne
kulture, jer je tokom istorije više
puta razaran, pa nema kao na primer Prag ili Rim, toliko očuvanih
kulturno-istorijskih
spomenika koji bi privukli turiste. Pored
toga, malo je i vrednih modernih
ili postmodernih arhitektonskih
ostvarenja, kao ni monumentalnih zgrada koje mogu da izazovu
interesovanje potencijalnih posetilaca. Primera radi, dva izvanred-
na primera moderne arhitekture
Staro Sajmište i zgrada BIGZ-a
su potpuno zapušteni i ruinirani.
To što su materijalni tragovi
prošlosti nestali, ne znači da ne
možemo da se okrenemo budućnosti i da planiranje grada i izgradnju novih objekata prepustimo najsposobnijim urbanistima
i najtalentovanijim arhitektama
iz zemlje i sveta. Čini mi se da
kao društvo nemamo dovoljno
kreativne energije, vizionarstva i
hrabrosti da se upustimo u smele građevinske poduhvate. Mi
naravno, nemamo materijalnih
sredstava da dižemo ekstravagantne ikonične oblakodere kao Dubai, Hong Kong ili Kuala Lumpur, ali ne smemo ići ni putem
Skoplja koji gradi zakasnele, provincijalne kopije monumentalne
arhitekture po uzoru na imperijalne metropole, što sve ostavlja tragikomičan utisak filmskih
kulisa, pri čemu glavni grad jedne
zemlje postaje neka vrsta Diznilenda. Uzor koji možemo slediti
je u stručnoj literaturi označen
kao „Bilbao efeket“. Naime, glavni grad Baskije je napravio turistički bum zahvaljujući izgradnji
Gugenhajmovog muzeja po projektu čuvenog američkog arhitekte Frenka Gerija (Frank Gehry),
koji je projektovao i istoimeni
muzej u Njujorku.
Takođe je neophodno znatno
bolje urediti, restaurirati i održavati postojeće materijalno nasleđe u najužem urbanom tkivu
Beograda, upravo zbog toga što
ga tako malo imamo. Terazijski
greben, Knez Mihailova i Kalemegdan čine turističku osu
grada. Nažalost, sramotno je da
Hotel life
H
Međunarodni Festival stripa i Trka starih automobila - Angulem, Francuska
Knez Mihailova ulica, kao glavna
pešačka zona, deluje sve zapuštenije. Posivele i oguljene fasade
pojedinih zgrada, bez ikakvog
reda postavljeni klima uređaji sa
kojih vise cevi, mermerne ploče
koje su okrnjene, naprsle ili izdignute, prodavci piratskih diskova,
kič slika i suvenira i dalje opstaju.
Brojni lokali su napušteni i ruinirani, poput bivših robnih kuća
„Nama“ i „Mitić“, zatim restoran „Grčka Kraljica“, a godinama stoji i napušteno i ograđeno
gradilište u Rajićevoj ulici. Sve
to deluje tužno i depresivno, i
odražava odsustvo brige gradskih
vlasti i turističke organizacije za
izgled Beograda. Često prolazim ovom ulicom i imam utisak
kao da se čelnici gradske vlasti i
pripadnici odgovarajućih službi
uopšte ne šetaju sopstvenim gradom. Viđam i grupe turista koji
idu od Trga Republike ka Kalemegdanu i osećam se posramljeno zbog takvog izgleda najužeg
centra grada. Pitam se kakav je
njihov utisak, kakvu predstavu o
našem glavnom gradu, zemlji i
kulturi oni imaju. Mislim da se
ovo pitanje uređenja i održavanja
grada mora hitno i sistemski rešavati i to fazno u koncentričnim
krugovima, idući od centra grada
ka periferiji.
Najzad, kako bi se, kada je reč o
„dematerijalizovanom“ kulturnoistorijskom nasleđu, nadoknadili
nedostaci Beograda, neophod-
no je stvoriti nove manifestacije,
drugačije aktivnosti i oblike animacije koji će tokom godine ravnomernije i u znatno većem broju
privući turiste u grad.
Zar nemamo dovoljno manifestacija u Beogradu i Srbiji?
Imamo dosta srednjih i malih
manifestacija, ali nemamo ni jednu mega-manifestaciju po kojoj bi
Beograd bio jedinstven i prepoznatljiv u Evropi i svetu. Ni jedna
od postojećih manifestacija nije
uspela da postane toliko snažna
i popularna da bi doprinela radikalnom unapređenju imidža Beograda, kao što je to uspelo Novom Sadu sa festivalom Egzit ili
Guči sa Saborom trubača. Zbog
25
H
toga, treba uraditi obimno istraživanje tržista kako bi se utvrdili
potencijalni segmenti i niše za
nove vrste manifestacija. Potom
treba uraditi jedan brain storming kreativnih umova kako bi
se osmislile te nove manifestacije
ili eventualno obnovile neke stare. Sećam se da je nekada redovno održavana trka automobila
oko Kalemegdana i na Ušću. Mi
nemamo novca da ulazimo u sistem Formule 1 i pravimo nove
staze i auto-piste, ali mogli bismo da napravimo slične manifestacije tog žanra. Primera radi,
mali srednjevekovni grad Angulem (Angouleme) u Francuskoj,
čije su glavne turističke atrakcije
zamak i staro urbano jezgro, uspeo je da stvori i dodatne popularne manifestacije poput trka
starih automobila oko gradske
tvrđave, kao i međunarodni Festival stripa čime je sebe promovisao kao „evropsku prestonicu
stripa“. Tokom održavanja tog
festivala teško se može pronaći
prazna hotelska soba u krugu od
100 km. Takođe, Beograd više ne
sme uporno da se drži samo postojećih manifestacija, već mora
stalno da traži nove ideje i originalne teme za proširenje ponude
u manifestacionom turizmu, koji
će se sistematski i kontinuirano
promovisati.
Edukacija
mentalitetom „iz inata“, uz snažnu podršku medija, neo-folk kulture, političara i javnosti, izgradili
identičan toranj na istom mestu,
kako bismo Zapadu i svetu pokazali koliko smo mi snažni i sposobni za brzu obnovu, to jest da
kao Feniks ponovo oživljavamo
iz pepela. Mislim da je to bilo
potpuno
pogrešno
i da odražava jedan retrogradni mentalni
sklop i prevaziđeni
način razmišljanja koji
se bazira na religioznom
verovanju u „vaskrsavanje mrtvih“. Berlin, na primer, nije rekonstruisao zgradu Rajhstaga
(Reichstag) u identičnom obliku
kao pre rušenja, već je odabrao
sofisticirano rešenje koje na harmoničan i kreativan način spaja
Koja je, po vašem mišljenju, pro- ostatke stare zgrade i potpuno
mašena turistička investicija u nove elemente, te je to sada potBeogradu?
puno novo arhitektonsko delo
Kada je Beograd bombardovan, koje privlači turiste. Kada su u
srušen je i toranj na Avali, a mi Njujorku u terorističkom napadu
smo u skladu sa našim tada vla- srušene Kule bliznakinje, nisu izdajućim nacionalističko-patriot- građene identične nove kule, već
skim diskursom i provincijalnim su na njihovom mestu iskopane
26
dve duboke kvadratne temeljne
jame u koje su se kule praktično
urušile, a koje su obložene crnim
granitom na čijim su obodima
urezana imena žrtava. Sa ivica sve
četiri strane, voda se sliva i pada
negde u mračnu dubinu zemlje.
To se može tumačiti i mitološki, kao podzemeni svet mrtvih,
srodno
antič-
kom
Hadu.
Oko ovog
Memor ijalnog
centra izgrađene su
potpuno nove kule Svetskog trgovinskog centra.
Kada je reč o našem tornju, mislim da ga je umesto na Avali, trebalo izgraditi u centru Beograda
i to na nekoj od najviših kota (na
primer Meteorološki park preko
puta hrama Svetog Save i Narod-
Hotel life
ne biblioteke). Na taj način bi se
dobio neometan panoramski pogled na ceo grad, a toranj bi bio
veoma posećena atrakcija, kako
od strane turista, tako i od strane lokalnog stanovništva. Tu na
Avali, toranj će opet ostati pust i
napušten. Retko ko će tamo otići da ga pogleda, a teško je naći i
zakupce restorana na vrhu tornja
koji bi rentabilno poslovali na toj
lokaciji. Kada je reč o tehničkom
aspektu prenosa radio i tv signala,
i stručnjaci smatraju da je s
obzirom
na razvoj
savremenih transmisionih tehnologija, taj toranj takođe nepotre-
H
ban. Imajući sve to u vidu, ukoliko novi toranj posmatramo kao
turističku investiciju, mislim da
se tu radi o potpuno promašenom
projektu, a sve zbog tog našeg nekreativnog pristupa, konzervative
svesti, inertnog ponavljanja istog
obrasca i odsustva hrabrosti da se
čine radikalne promene i revolucionarni preokreti. Ipak, još uvek
se u budućnosti može izgraditi i
jedan potpuno novi toranj u centru Beograda, kao što ga već imaju brojni gradovi u svetu (Berlin,
Pariz, London, Toronto, Sijetl,
Las Vega i tako dalje).
cost) kompanija kojima dolaze
uglavnom mlađi ljudi, neophodno je da turistička ponuda grada
prati i taj tržišni segment kvalitetnim niskobudžetnim smeštajnim objektima, jer turisti
koji dolaze tim kompanijama,
ne mogu sebi da priušte da odsednu u skupim hotelima visoke
kategorije. U tom smislu treba
stimulisati investicije u takve
vrste objekata. Takođe moram
da pomenem i inicijativu Visoke
hotelijerske škole u Beogradu da
se po završetku rekonstrukcije,
dogradnje i nadgradnje postojeće zgrade, u nekoj narednoj fazi,
U Beogradu se gradi sve više ho- uz samu Školu izgradi i hostel
tela visoke kategorije i raste broj koji bi bio fizički i funkcionalno
hostela. Šta nam nedostaje?
povezan sa postojećom zgraBeograd nije ni Pariz ni Lon- dom. Ono što je najznačajnije
don, Beč ili Budimpešta, da u tom projektu jeste da bi stumože da privuče „kritičnu denti svih studijskih programa
masu“ visoko platežne kli- VHŠ (Hotelijerstvo, Restojentele ka hotelima sa 4 i raterstvo i Gastronomija) deo
5 zvezdica. Međutim, u svoje stručne prakse obavljali u
poslednje vreme, grade kuhinjama, restoranima, smese upravo takvi hoteli. štajnom delu i recepciji hostela.
To po sebi nije spor- Tu bi se u punoj meri ostvario
no, ukoliko investitori jedan „sinergetski intrageneimaju dugoročne inte- racijski i interkulturni koncept
rese na našem tržištu, poslovanja“ u kome bi domaći
ali čini mi se da nam studenti hotelijerstva pružali
u strukturi ponude usluge svojim kolegama, drugim
nedostaju kvalitet- studentima i mladim ljudima iz
ni budžet (budget) Evrope i sveta. Opština Čukarihoteli i hosteli. Ne ca je prva pokazala interesovaneki adaptirani pri- nje za relizaciju tog projekta u
vatni stanovi koji se planu razvoja opštine od 2014.
danas često koriste do 2020. godine. Mislim da bi
kao hosteli, već za- bilo veoma dobro za Beograd,
ista moderni bren- opštinu Čukarica i VHŠ da se
dirani budžet hoteli ta ideja realizuje i time komplei pravi, moderni ho- tira smeštajna ponuda grada za
steli. Kako Beograd privlači sve taj specifični segment turističke
veći broj niskobudžetnih (low tražnje.
27
Piše: Cvijeta Radović
H
Aktuelno
HORES
zaoštrava smer u poslovanju
HORES već više od četiri decenije s velikim uspehom zastupa i brani interese hotelijera i
restoratera Srbije, a ove godine menja smer svog poslovanja i zauzima oštriji stav prema
istim dugogodišnjim problemima.
I
za Poslovnog udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES)
nalaze se svi relevantni hotelski
kapaciteti Srbije (osim hotela
Hyatt). Tačnije 65 odsto smeštajnih kapaciteta od ukupno
119 882 ležaja i preko 100 ekluzivnih restorana. Svi zajedno
bore se za napredak hotelijerske
industrije i za pozicioniranje na
privrednoj mapi. U razgovoru
sa čelnim ljudima HORES-a,
Aleksandrom Vasilijevićem predsednikom Upravnog odbora, Tomislavom Momirovićem
- predsednikom Skupštine i dr
Georgijem Genovim direktorom HORES-a za čitaoce magazina Hotel Life otkrivamo
nove planove Udruženja.
ve kuhinja, edukativne centre i
ostale bitne činioce hotelijerstva
i restoraterstva. Novi direktor
HORES-a je dr Georgie Genov,
profesor na Visokoj turističkoj
školi, čovek sa velikim iskustvom u upravljanju hotelskim
objektima. Jednom rečju naš
čovek iz industrije. Sa njegovim dolaskom dobili smo novi
impuls i krećemo u realizaciju
novih projekata - modernizacija sajta, berza rada, call centar,
animiranje novog članstva kojima ćemo ukazati na rezultate
iz proteklih 46 godina, ali i na
sve ono što HORES može i
hoće da učini za svoje članove.
Borićemo se protiv samozvanih
konsultanata, koji pružaju neadekvatno znanje. Svima koji nas
budu kontaktirali obezbedićemo
Posle više godina HORES ima konsultante i podršku koju HOnovog direktora. Uz novu ener- RES neće naplaćivati. Čak i za
giju, da li možemo očekivati i pre-opening novih hotela preponovi smer u poslovanju HO- ručićemo stručnjake koji imaju
RES-a?
šta da podele sa kolegama i iza
Aleksandar Vasilijević: Želja kojih stoje rezultati. Napravićenam je da napravimo esnafsku mo networking između realnog
asocijaciju koja će da umreži sektora hotelijera i edukativnih
sve hotelijere, restoratere, šefo- centara, jer su svršeni studenti
28
samo potencijal, a onaj fine tuning moraju da rade hotelijeri.
Tek tada ćemo imati profilisan
kadar za budućnost.
Sa kakvim se problemima susreću članovi HORES-a i šta bi trebalo menjati?
Tomislav Momirović: Iz ugla
nas privatnika mogu reći da su
naši problemi godinama isti preglomazna, konfuzna administracija, nedostatak kadrova
obučenih za realnu situaciju
u privredi, lokalne takse koje
stalno rastu i komplikovane
carinske procedure. Svi žele
da uzmu svoj deo kolač kako
bi finasirali javni sektor. Ceo
region je još uvek opterećen
prošlošću i javni predstavnici
moraju učiniti sve da reklasiraju naše odnose. Potrebna
nam je otvorenost u smislu
prometa ljudi, jer nam najviše turista dolazi iz regiona. Taj
promet bi bio još veći kada bismo imali i veću promociju u
zemljama regiona, ali promocije nema već godinama.
Aleksandar Vasilijević: Zakon
Hotel life
Rumunije koji dozvoljava strancima povraćaj PDV-a na gorivo
je banalan primer kako država
može povećati broj turista i promet u državi. Zahvaljujući toj
povoljnosti najveći prevoznici
drumskog saobraćaja, Turci, sada
ceo drumski saobraćaj kanališu kroz Rumuniju. Iako su naši
putevi bolji i kraći, razlika u ceni
opravdava njihovu strategiju. Svi
mi iz HORES-a ćemo učiniti
sve da pomognemo hotelijerima
i restoraterima, ali turizam mora
biti strateški proizvod Srbije.
Možemo li reći da je za hotelijere
najveća kriza prošla?
Tomislav Momirović: Nije
prošla, ali mi smo postali žilaviji. I pre krize smo slabije radili,
ali kriza nas je dodatno koštala.
Preživljavamo, radimo i napredujemo. Najteže je malim hotelijerima po Srbiji koji nisu deo
nekog hotelskog lanca. U tržišnoj utakmici oni moraju biti izuzetno sposobni da privuku goste.
H
Vreme je teško, verovatno će biti
još teže, ali uveren sam da će oni
hotelijeri koji su preživeli udarac
povlačenja i manjka novca imati
i naći snage da napreduju u bliskoj budućnosti.
Od čega to zavisi?
Aleksandar Vasilijević: To zavisi od situacije u regionu, koji je
takođe pogođen ekonomskom
krizom i zbog koje se i smanjio
broj turista u Beogradu. Našu
prestonicu posećuju svi iz regiona, a posebno je posećen muzej 25.maj. Moramo iskoristiti
brendove prošlosti kao što je
Tito ili budućnosti kao što je
Novak Đoković i napraviti turističku priču koja će promovisati Srbiju kao destinaciju. Tito
je definitivno brend prošlosti
koji nismo dovoljno iskoristili.
Zanemarujemo činjenicu da su
Kinezi danas kao Rusi pre 10
godina. Otvorili su se, dosta putuju, nemaju turističku kulturu i
to će trajati narednih 4-5 godi-
na. Moramo to iskoristititi, ali
ne možemo sve sami. Moramo
se ujediniti sa zemljama regiona, upakovati sve to u balkanski
proizvod, jer smo svesni da je ex
Jugoslavija mnogo zanimljiva
nego sama Srbija.
O zajedničkom balkanskom proizvodu se priča poslednjih pet
godina. Šta vas sprečava da ga
napravite?
Aleksandar Vasilijević: Mnogo
toga nedostaje. Za početak, avio
saobraćaj sa svim susedima i sa
nekim zemljama izvan Evrope. Zatim, animiranje Balkana i
Evrope, veća promocija i umrežavanje balkanskog proizvoda ka
istočnom tržištu. Smatramo da
će u budućnosti najviše kretanja
biti iz Azije, tačnije Japana, Kine,
Tajlanda. TOB čini sve da dovede što više turista na radost nas
hotelijera, ali žalosno je što oni
nemaju svoj prostor za INFO
centar, jer grad Beograd ne može
da obezbedi trajno rešenje za in
Neđo Trklja, Tomislav Momirović, Goran Petković, Aleksandar Vasilijević, Georgije Genov
29
H
formativni centar u prestonici
države. Imamo dobru saradnju
sa Kongresnim birom Srbije, ali
što se tiče saradnje sa TOS-om,
tu postoji blaga inertnost.
Koliko su naše turističke agencije doprinele turističkom prometu
Srbije?
Aleksandar Vasilijević: Agencije ne mogu očekivati da zarade više od hotelijera, ili da im
damo najbolje cene ako one ne
rade ništa na svom kredibilitetu
u inostranstvu. Za to što imamo
najviše dolazaka preko slovenačkih ili hrvatskih agencija, nisu
krivi hotelijeri već srpske agencije. Moramo češće razgovarati,
a predlažemo da TOB bude moderator tih sastanaka.
Sve je više hotela visoke kategorije. Da li realno postoji potražnja za ovim hotelima ili nam
fale budget hoteli?
Tomislav Momirović: Generalno hotelska ponuda Srbije raste
i razvijaju se sve destinacije. Da
li je potrebno više hotela ili ne,
odgovor treba prepustiti tržištu i investitorima, jer su oni ti
koji donose razvoj. Moramo da
napustimo plansku privredu,
jer smo ušli u 21. vek i na putu
smo ka EU gde vladaju slobodna
konkurencija i tržište. Ukoliko
bude bilo potrebe za više badget
hotela, investitori će to prepoznati. Mislim da nije dobro da
šaljemo signal državi da javnim
sredstvima finansira izgradnju
hotelskih objekata. To pre svega
nije moralno, a sa druge strane,
neće dovesti do kvalitetne tržišne utakmice.
30
Aktuelno
Ugostiteljstvo pred
velikim izazovima
Prof. dr Georgi Genov
Cilj HORES-a jeste očuvanje
sadašnjosti i stvaranje bolje budućnost u ugostiteljstvu. Ugostiteljstvo je rastući ekonomski
sektor koji danas zahteva profesionalnost i inovacije. Hotelska
industrija se nalazi pred velikim
izazovima, jer su turisti sve pokretniji i njihovi zahtevi su sve
veći i raznovrsniji. Sa druge strane, sve je nepovoljniji ambijent
za normalno poslovanje. Oko
65 hotelsko-ugostiteljskih preduzeća nije transformisano, nije
privatizovano, i oni su u neravnopravnom položaju u odnosu
na transformisana preduzeća.
Smatram da će kafane ponovo postati primarno mesto komunikacije (pobediće Twitter
i Facebook), jer obezbeđuje privatnost, a udobna atmosfera zameniće cool dizajn. Tačnije, cool
je prošlost, danas je u trendu
prijatno. Hotelijeri se suočavaju
sa brojnim zahtevima, jer hotel
postaje mesto odmora, rada, inspiracije, zdravstva i komunikacije. Mogućnosti su višestruke
za hotelijere, a očekivanja gosta
velika.
HORES će nastojati da dejstvuje na polju razmene iskustava,
marketinga (istraživanje tržiša,
oblikovanje proizvoda, reklama, odnosi sa javnošću, prodaja,
rezervacije),poreza na imovinu,
PDV, na dadžbine i autorska
prava, nabavke, edukacije i usavršavanja. Mi smo otvoreni za
sve predloge, komentare i ideje,
kako bi HORES povećao uticaj
i neophodnu zastupljenost na
nacionalnom nivou.
Sa povećanjem broja hotela stižu
i novi hotelski lanci?
Aleksandar Vasilijević: Očigledno da stranci raspolažu
boljim informacijama i imaju
veću viziju hotelijerstva od nas
samih. Sve je više hotelskih
lanaca,koji su samo operateri,
ali ne investiraju novac. Falkensteiner je jedan od retkih koji je
i izgradio investiciju i postavio
svoj menadžment. Srbija je trenutno zanimljiva na tržištu, jer
nije došlo do preterane gradnje, koja uzrokuje smanjenje
cena. Takve slučajeve imamo u
Sofiji, Budimpešti, Sarajevu i
Zagrebu gde, na primer, jedan
hotelijer sa 1300 soba određuje
uslove na tržištu.
Beograd važi za grad sa najskupljim noćenjem u region. Šta
je prava tržišna cena proizvoda
koji mi pružamo turistima?
Aleksandar Vasilijević: Svi pričaju da smo skupi, ali to nije tačno.
Porede nas sa Sofijom i Budimpeštom, destinacijama u kojima je
previše hotela i u kojima je došlo
do pada turističke destinacije. Naši
hoteli pružaju vrhunsku uslugu
24 sata dnevno. Takva usluga ne
može da izdrži cenu noćenja od
50 evra. To nije realna cena.
Hostela je sve više u Beogradu.
Da li ima naznaka da će se uključiti u HORES?
Tomislav Momirović: To je
otvoreno pitanje. Oni postoje, ne
možemo ih ignorisati, ali za sada
su po strani i tek će se u budućnosti pokazati da li su i oni za to
da se zajedno borimo za napredak zajedničke industrije.
Hotel life
H
Piše: Marko Spalević
Novi gradski hotel
spoj lirskog i epskog
Svečanim otvoranjem Hotel Falkensteiner BelgradeFMTG grupacije, Beograd je 21.marta
dobio 61. hotelski objekat i time pojačao smeštajnu ponudu prestonice.
A
ustrijska grupacija Falkensteiner Michaeler Tourism
Group (FMTG), 21.marta
svečano jeotvorila svoj prvi hotel
u srpskoj prestonici, a drugi u Srbiji -Falkensteiner Hotel Belgrade.
Hotel pripada kategoriji gradskih
hotela, i namenjen je poslovnim
ljudima i kongresnom turizmu, sa
mogućnostima da pruži uslugukoju zahtevaju i internacionalni turisti. Prema rečima direktora hotela
Aleksandra Vasilijevića, objekat je
projektovao Boris Podreka, jedan
od najznačajnijih evropskih arhitekata današnjice.
„Futuristička arhitektura, moderan dizajn i prostrane sobe izdvajaju hotel od drugih smeštajnih kapaciteta prestonice. Hotel
je smešten na Novom Beogradu,
samo 4km od centra, a neobičan
eksterijer i brojne pogodnosti za
sve goste, bilo da su na poslovnom putu ili odmoru, svakako
izdvaja ponudu hotela od drugih
u gradu” dodao je Vasilijević.
Boris Podreka, inače poreklom iz
Beograda, ističe da je ovo njegov
prvi projekat u rodnom gradu.
„Želja mi je bila da Beogradu donesem kvalitetnu arhitekturu srednje Evrope i tako je nastao ovaj hotel, koji za mene predstavlja nešto
dublje od arhitekture. Falkensteiner
Hotel Belgrad spoj je dva načela –
lirskog i epskog” istakao je Podreka.
Falkensteiner Hotel Belgrade poseduje šest kompletno opremljenih konferencijskih sala površine 400m², kao i luksuznu salu za
venčanja površine 300m².Tu je i
poseban salon za uživaoce cigareta, a poslovnim gostima je dostupan i biznis laundž sa terasom
na 9. spratu. Podzemna garaža sa
54 parking mesta, kao i besplatan internet, na raspolaganju su
svim gostima hotela. Osim toga
tu su i dodatni sadržaji–“City
Spa centar”, finska sauna, parno
kupatilo, soba za opuštanje, kao
i dve sobe za masažu. Svim gostima je dostupna i fitnes zona
opremljena najmodernijim spravama za vežbanje.
Hotelska grupacija očekuje pozitivan bilans u prvoj godini poslovanja.
„Zadovoljni smo rezervacijama za
prolećnu i letnju sezonu i potpuno
svesni činjenice da je potrebno vreme da se hotel pozicionira na tržištu i izbori za svoje mesto. Kada je
reč o cenama, u poređenju sa konkurencijom, nalazimo se u gornjem
segmentu hotelskih cena u Beogradu. Kako bismo uspešno odoleli
konkurenciji želimo da iskoristimo
naš poznati Falkensteiner kvalitet
usluga. Već smo krenuli u akciju, i
to sa kulinarskom ponudom “Najbolji doručak u gradu” naglasio je
Agron Beriša, direktor Falkensteiner Hotels & Residences SEE.
Lobi hotela Falkensteiner Beograd
31
Piše: Jana Matejić
H
U fokusu
Bezbednost
zaštitni znak kvaliteta
“Bezbednost je posao svih nas”, poruka je Konferencije o bezbednosti u ugostiteljskim objektima, koja je na temu “Visoki standardi bezbednosti – zaštitni znak kvaliteta” održana u
Hotelu JAT Slavija. Konferencija je okupila više od 100 učesnika, a svi zajedno su ukazali
na brojne probleme sa kojim se susreću i dali predloge koji će, nadamo se, inicirati ozbiljne
promene u oblasti bezbednosti, pre svega, u hotelskim objektima
K
onferenciju je otvorio državni sekretar
u MUP-u Srbije Miodrag Miljković, naglasivši
važnost bezbednosti za razvoj
turizma Srbije, koja treba da
postane naša korporativna
prednost.
- Tragedija koja se pre godinu
dana desila u klubu “Kontrast”
uticala je da se mnoge stvari
promene kako bi ova oblast
bila bolje uređena, a sve u cilju sprečavanja takvih nemilih
događaja. Briga o bezbednosti građana je prioritet Vlade
Srbije, kako u oblasti javnog
reda i mira, preko borbe protiv
organizovanog kriminala, pa
sve do sektora za vanredne situacije – istakao je Miljković.
Sa ovom konstatacijom složio
se i emeritus prof. dr Slobodan Unković sa Singidunum
Univerziteta, koji je u uvodnom izlaganju istakao da je u
svetu sve više turista, pa samim
tim raste i potreba za većom
32
brigom o bezbednosti više od
milijardu putnika.
- Neophodno je da u hotelima
i restoranima neko odgovorno
obavlja poslove bezbednosti,
jer je bezbednost pretpostavka uspešnog razvoja turizma.
Međutim, pitanje bezbednosti ne možemo rešiti samo na
prostoru mikrojedinica – restorana, hotela, i ostalih ugostiteljskih objekata, nego na
državnom nivou – rekao je
Unković.
U Srbiji već godinu dana traju aktivnosti da se određene
zakonske odredbe, pre svega,
Zakona o zaštiti od požara, ali
i Zakona o turizmu i Zakona
o javnim službama, izmene i
uvedu nova, drugačija, strožija
pravila za registrovanje ugostiteljskih objekata. Načelnik
Sektora za vanredne situacije
MUP-a Srbije Predrag Marić
ukazao je na određene nedostake postojećih zakonskih
rešenja i predočio šta izmene
zakona donose.
- Zakon o bezbednosti usvojen je 2009. godine, ali nijedan
zakon nije sveto slovo. Treba
ga menjati i dopunjavati. Naime, u Srbiji osim opštih normi
ne postoji podzakonski akt o
zaštiti i bezbednosti u ugostiteljskim objektima! I to je veliki propust – kazao je Marić,
i predočio da tragedije u novosadskoj diskoteci “Kontrast”
ne bi bilo da su prilikom registracije ovog objekta bili ispunjeni svi potrebni preduslovi
vezani za bezbednost.
- Neophodna je preventiva!
Namera je da se nikada više
u Srbiji neki objekat ne može
registrovati za određenu delatnost, pa tek onda pribavljati
i ispunjavati uslove sa aspekta
zaštite od požara, već to mora
biti uslov prilikom registracije te delatnosti. Znači, prvenstveno je neophodno posedovati projekat i projektnu
dokumentaciju zaštite od po-
Hotel life
žara, izvršiti tehnički prijem
objekta, pa tek onda obaviti
njegovu registraciju – rekao je
načelnik Sektora za vanredne
situacije, naglasivši da je svaki dinar uložen u zaštitu od
požara dobar ulog, jer ljudski
život nema cenu.
Nakon tragedije u “Kontrastu”, otac nastradale novinarke
Delta televizije Branko Miladinović, preuzeo je inicijativu
za izmenu i dopunu Zakona o
zaštiti od požara, predloživši
“Tamarin zakon o zaštiti dece,
omladine, novinara i radnika
medija”. Tamarin zakon, pored ostalog, predviđa obavezne
puteve evakuacije, ispravnu
hidrantsku mrežu, sistem za
alarmiranje i dojavu požara, kao i vatrogasnu stražu za
H
sve objekte koji primaju više
od 500 ljudi. Ovaj prvi podzakonski akt čeka usvajanje
izmene zakona u Skupštini,
i očekuje se da će stupiti na
snagu do kraja godine.
Zaštita na radu i
objedinjena inspekcija
Ugostiteljski objekti su treća
kategorija ugroženih objekata
kada je reč o požarima, a mali
broj inspektora u Srbiji ne može
da garantuje redovnu kontrolu.
Pritom, kako je istakao Stojan
Arizanović, pomoćnik ministra
u Sektoru turističke inspekcije
u Ministarstvu finansija i privrede, postoji i negativni sukob
nadležnosti između organa koji
vrše kontrolu.
- Pravilnik o minimalnim
tehničkim uslovima jedini se
odnosi na turističku inspekciju, dok je MUP-u poverena
isključiva nadležnost zaštite
od požara, sanitarnoj inspekciji kontrola hrane, a poljoprivrednoj inspekciji nadzor nad
alkoholnim pićima. Neophodno je na državnom nivou
formirati koordinaciono telo
koje će objediniti sve inspekcije u jedan organ – kazao je
Arizanović, uz napomenu da
je uloga inspekcije preduzimanje preventivnih, a ne samo
kaznenih mera.
S obzirom na to da u Srbiji
posluje više od 20.000 ugostiteljskih objekata, koje nije
izvodljivo redovno kontrolisati, deviza “ja brinem o svojim
33
H
zaposlenima, da bi oni brinuli
o gostima” mora da bude obavezujuća za vlasnike lokala.
Međutim, prema rečima Vere
Božić-Trefalt,
direktorke
Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva rada i
socijalne politike, bezbednost
je, na žalost, na margini kulture rada i na margini poslovanja u Srbiji.
- Veliki je procenat rada na
crno u ugostiteljskoj delatnosti, prekovremenog rada, nesigurnosti radnog mesta, zarade
su niske, a rizici od povreda i
ugrožavanja bezbednosti visoki. Poslodavci moraju da primene razumne mere i obrate pažnju na svoje zaposlene,
jer na njima počiva uspešnost
kompanije. Ako je zaposleni
zadovoljan, onda će i ova delatnost prosperirati – zaključila je Trefaltova.
U fokusu
hotelijerstvu održao u Evropskom parlamentu prof. dr Milovan Vidaković ,
predsednik
DITUR-a, jedan od naših vodećih eksperata za zaštitu od
požara, kao i da saznaju više
o korporativnoj bezbednosti
od doc. dr Gorana Mandića sa
beogradskog Fakultet bezbednosti, koji je istakao da požari
nisu jedini problem u ugostiteljskim objektima, nego i prevare, pronevere, i mnogi drugi
aspekti (ne)bezbednosti, te je
neophodno da hoteli imaju
menadžera bezbednosti, koji
će se zajedno sa svim zaposlenima starati za bezbednost
objekta – u svim segmentima.
Prisutni su iz prve ruke čuli i
priču o stradanju Hotela Grand
na Kopaoniku od Gorana Stefanovića, direktora hotela, ali i
savete kako da se zaštite od požara i eksplozija u u kuhinjama
u sklopu ugostiteljskih objekata
od suorganizatora spec. Saše
Da se nesreća nikad
Kuzmanovića, direktora “Alanne ponovi
Učesnici konferencije o bez- sa inženjeringa”, i dr Radenka
bednosti imali su ekskluziv- Rajića – profesora na Visokoj
nu priliku da čuju predavanje inženjerskoj školi Tehnikum
koje je na temu bezbednosti u Taurunum iz Zemuna; o važ-
34
nim pitanjima bezbednosti u
aqua parkovima od Vesne Vlatković, marketing & PR menadžera
“A hotela”, o unutrašnjoj bezbednosti u hotelima od Radeta
Samčevića, vlasnika konsalting
Agence HT i Dušana Radovanovića, vlasnika agencije “VIP
Security”, kao i da od drugih
kompetentnih ljudi, poput Mirka
Gavrilovića, menadžera za sertifikaciju kompanije SGS - najveće
svetske organizacije za kontrolu,
ispitivanje, monitoring i sertifikaciju SGS.
Naposletku, cilj ove Konferencije bio je „da se nikada ne desi ono
što se desilo u hotelu “Putnik”,
kafeu “Laundž”, klubu “Kontrast”, hotelu “Grand”, restoranu “Central park”, i mnogim
drugim ugostiteljskim objektima širom zemlje“ – istakla je po
završetku Konferencije Ljiljana Rebronja, urednica časopisa
“Turistički Svet”, u ime organizatora Konferencije - Redakcija
časopisa za savremeno hotelijerstvo i turizam “Turistički Svet”
i Agencije specijalizovane za
poslove bezbednosnog menadžmenta “Alansa inženjering“.
Hotel life
H
Siguran biznis
i miran san uz osiguranje
Kvar “čilera”, pucanje šprinklerske mreže, havarija toplotne pumpe ili nezgoda sa gostima hotela
i njihovom imovinom, česti su razlozi za “glavobolju” hotelijera. Umesto da brinete o gostima,
prinuđeni ste da rešavate neprijatne situacije, koje iziskuju dodatne troškove i ulaganja. Puno je
rizika kojima je vaš posao izložen, a svi oni su nepredvidivi i mogu imati nesaglediv uticaj na
poslovanje. Zato je dobro razmišljati o osiguranju. Iako se opasnosti i neprijatni događaji ne mogu
sprečiti, njihove posledice se mogu ublažiti finansijskom zaštitom koju pruža AXA Osiguranje.
K
ompanija AXA Osiguranje
razvila je raznovrsnu ponudu osiguravajućih proizvoda
namenjenih hotelijerstvu.
Uz pomoć AXA Osiguranja možete
obezbediti finansijsku naknadu usled
brojnih neželjenih događaja koji mogu
da ugroze imovinu vašeg hotela.
Osiguranje imovine i opreme hotela
pruža mogućnost da se obezbedite od
niza rizika poput: požara, izliva vode iz
instalacija, zemljotresa, poplave, bujice i
visoke vode, provalne krađe i razbojništva, loma mašina, loma stakala, a možete obezbediti i naknadu za slučaj ako ste
prinuđeni da prekinete sa radom.
Požari su najčešći imovinski rizici, a
prema istraživanjima AXA Osiguranja,
u više od 80 odsto slučajeva uzroci požara su ljudski nemar i nepažnja. Pored
građevinskih objekata od požara možete da osigurate ograde, sportska i dečija
igrališta, bazene, klizališta, nameštaj i
pokretnosti u zgradama, zalihe robe.
Nastojeći da što više izađe u susret potrebama klijenata AXA Osiguranje im
je omogućilo da pakete osiguranja prilagode svojim potrebama. Možete ugovoriti FLEXA paket i osigurati imovinu
od osnovnih rizika (požar, udar groma,
eksplozija), a kasnije ih dopuniti dodatnim pokrićima od drugih opasnosti.
Lom ili kvar mašina je čest slučaj u hotelijerstvu. “Čileri” ili toplotne pumpe
imaju ograničen rok trajanja, a samo
vlasnici hotela znaju koliko je teško
kada oni otkažu. U AXA Osiguranju
možete da obezbedite mašinske, električne uređaje, parne kotlove, prese, filtere, kompresore, instalacije (centralno
grejanje, plin, protivpožarne instalacije).
“Izazovi kojima je izložena imovina
hotela su nepredvidivi i ne mogu se
izbeći, ali se od njih možete finansijski zaštititi. Zato je tu osiguranje.
Sveobuhvatnom ponudom osiguravajućih proizvoda namenjenih hotelijerima i vlasnicima ugostiteljskih
objekata, AXA Osiguranje želi da
se pozicionira kao pouzdan partner
ovoj rastućoj industriji, koja u Srbiji
ima veliku perspektivu”, ističe Adamantios Hadžistilis, direktor AXA
Osiguranja.
U AXA Osiguranju možete ugovoriti kasko osiguranje za svoj vozni park
i tako obezbediti naknadu u slučaju
oštećenja, uništenja ili krađe motornog
vozila. U današnjim uslovima kada je
bezbednost u saobraćaju pod sve većim
AXA Grupa
Od 2010. godine AXA Grupa,
globalni lider u oblasti osiguranja
posluje i u Srbiji i to preko kompanija “AXA Životno osiguranje”
i “AXA Neživotno osiguranje”.
AXA Grupa je svetski lider u
oblasti osiguranja i upravljanja
sredstvima, sa oko 163.000 zaposlenih koji pružaju usluge za 102
miliona klijenata u 57 zemalja
širom sveta. U 2012. godini prihod po IFRS (međunarodni finansijski standardi izveštavanja)
je dostigao 90,1 milijardi evra,
a dobit je dostigla 4,3 milijarde
evra. AXA je prema podacima od
31. decembra 2012. upravljala investicionim sredstvima u iznosu
od 1.116 milijarde evra.
Adamantios Hadžistilis
direktor AXA Osiguranja.
znakom pitanja, kasko osiguranje predstavlja najefikasniji način zaštite vozila.
Kod osiguranja namenjenih hotelima
ugovor se zaključuje na godinu dana,
a osiguranje može trajati i duže, s tim
da se premija obračunava na godišnjem
nivou. Premija osiguranja može se platiti u celosti, kvartalno ili u mesečnim
ratama.
Pored imovine, u saradnji sa AXA Osiguranjem možete izraziti i dodatnu brigu i odgovornost prema gostima svog
hotela. Na raspolaganju su vam različiti
paketi osiguranja namenjeni sigurnosti i
zdravlju zaposlenih. Za više informacija
o mogućnostima i pogodnostima osiguranja pozovite broj telefona Kontakt
centra 011 71 55 444.
35
Piše: Radomir Samčević
H
Hotel menadzer
Hotelska prodaja
osnova uspešnog poslovanja
Na nedavno održanoj edukaciji o hotelskoj prodaji koju je organizovala Privredna komora
Beograda, niko od 60 predstavnika hotela nije mogao da nabroji deset TOP menadžera prodaje koji su širom Srbije poznati kao majstori svog zanata. Teško je bilo nabrojati i TOP pet
menadžera, jer da bi ste bili među najboljima morate imati visoku popunjenost smeštajnih
kapaciteta ne samo u sezoni, već tokom cele godine.
R
etki su hoteli koji imaju
tako dobru popunjenost kapaciteta i koji
znaju kako da koriste svoj brend
ljudi. Primer hotela koji ima 85
odsto popunjenosti kapaciteta
tokom cele godine, jeste upravo hotel Mona Zlatibor, a sve
to zahvaljujući direktoru prodaje
koga svi znaju iz struke - Ivanu
Vitoroviću. Menadžeri poput
Vitorovića znaju da bez prodaje
nema ni uspešnog poslovanja. Da
bi proizvod našao put do kupca
neophodno je zadovoljiti mnoge
aspekte u procesu rada.
Velika je zabluda da hotelski kapaciteti mogu naći put do kupaca, odnosno gostiju, bez razvijene
prodaje. Međutim, svedoci smo
da mali broj hotelskih preduzeća
ima razvijenu prodaju, da je prodaja proaktivna i da podrazumeva partnerski odnos sa kupcem.
A šta zapravo znači razvijena
prodaja? Reč je o prodaji koja je
nastavak, odnosno produžetak
procesa planiranja, marketinškog
delovanja, usmeravanja organizacije i kreiranja proizvoda. Sa
druge strane, prodaja je polazna
osnova u narednoj fazi koja se
36
nastavlja analiziranjem, planiranjem, marketinškim delovanjem,
usmeravanjem organizacije i ponovnog kretanja proizvoda. Kao
što možemo videti, to je proces
koji traje i koji se menja, i koji
prati kretanja na tržištu.
Pristupne osnove prodaje su generalno svuda iste, ali se procesi,
u zavisnosti od faktora, razlikuju
u većoj ili manjoj meri. Kada se
govori o hotelima, postoji razlika u odnosu na lokaciju, veličinu
objekta, pripadnost objekta određenim skupovima, nivou usluge koji pruža i tako dalje. Da bi
se kreirali autohtoni procesi za
odgovarajući hotel, potrebno je
hotelsku prodaju posmatrati sa
aspekta marketinškog procesa
poslovanja.
Marketinški koncept poslovanja,
zastupljen u hotelskom poslovanju
naročito u poslednjih 15 godina,
zapravo podrazumeva kreiranje
proizvoda na osnovu potreba potrošača, i to preko integralnog marketinga, u kome se ostvaruje dobit
upravo zadovoljavanjem potreba
tih istih potrošača. Ukoliko hotelska preduzeća ne uspeju da neki
od tih činilaca ispune, neminovno
Piše: Radomir Samčević,
direktor Agencije
HT konsalting i
menadžment
će doći do smanjenja broja gostiju,
a samim tim i rizika poslovanja.
Dakle, prodaja najvećim delom
učestvuje u ostvarivanju profitabilnih operacija hotelskog preduzeća.
Vidimo da su marekting i prodaja
zapravo jedna celina i zato ne treba
da nas čudi kada u uspešnim hotelskim preduzećima vidimo da odeljenje prodaje ime naziv „prodaja i
marketing“, jer jednostavno jedno
ne ide bez drugog.
Hotel life
Obzirom da je marketing zadužen za kreiranje proizvoda, logično je da u savremenom hotelskom poslovanju, prodaja kreira i
plasira proizvod ciljnim grupama.
Danas postoji mnoštvo kanala
distribucije, preko kojih se dolazi
do gostiju. Ti kanali su lična prodaja, podsticajna prodaja, public
relations, distribuciona prodaja,
saradnja sa organizatorima putovanja, allotment, GRS i drugo.
To svi znamo i veoma često koristimo, ali nesvesno se dešava da
zanemarimo druge važne stvari u
organizaciji poslovanja.
Za početak, napravite dobar biznis plan, jer ćete bez njega biti
izgubljeni, vrtećete se u krug, a
možda i odustati. Na osnovu biznis plana morate kreirati plan
prodaje i marketinga koji će vam
biti putokaz i smernica ka tome
da li se hotelsko preduzeće kreće
u željenom pravcu ili ne. Prilikom izrade tog plana neophodno
je koristiti sistematične analize,
pre svih možda najrasprostranjeniju u našoj sredini, SWOT
H
analizu. Potom, nakon dobijenih
rezulatata, definisanje pravca i
usmeravanje hotelskog preduzeća korišćenjem svih osam principa menadžmenta kvaliteta.
Nakon dobijenih jasnih vizija i
analiza, potrebno je u okviru organizacije posla delegirati zadatke i ciljeve, ne samo u hotelskoj
prodaji već i u okviru celog hotelskog personala, koji su ključni i
najvažniji činilac hotelske prodaje. Zaposleni su i deo proizvoda i
usluge koja se prodaje, a sa druge
strane i osobe zadužene za prodaju i unapređenu prodaju, odnosno
up-sell. Iako je najteže promeniti
svest zaposlenih, zaposleni moraju da shvate da su svi oni prodavci. Svojim ponašanjem, uslugom,
osmehom, argumentima i savetima, oni prodaju svoj proizvod
gostima.
Shvatamo da orijentacija hotelskog poslovanja mora biti okrenuta ka potrošaču kao polazištu
svake poslovne operacije, ne zaboravljajući pri tome na triglav
interes. Kreirati lanac vrednosti u
hotelu, portfolio analize korisnika, segmentaciju tržišta, istraživanja, kao i poznavanje potreba potrošača u turizmu. Prodaja mora
da se bavi i merenjima, poređenjima i korektivnim akcijama.
Smeštajni kapaciteti su primarni hotelski proizvodi, doksu svi
ostali proizvodi i usluge sekundarni. To prosto definiše hotel
kao vrhunski objekat za pružanje usluge smeštaja, dok svi
dodatni sadržaji i usluge mogu
biti samo dopuna primarne usluge. Tako se i prodaja mora
usmeravati, ka primarnim, ali
i ka sekundarnim ciljevima, ne
podcenjujući značaj ovih drugih. Zato što jedna kvalitetna
usluga nije dovoljna sama po
sebi da bi se postigla percepcija ukupnog kvaliteta. Hotelski
proizvod je taj koji se kreira na
potrebi da se svaka pojedinačna
usluga i infrastruktura uskladi s
ukupnim proizvodom i doživljajem gosta. Zato i kažemo da
je hotelski proizvod skup materijalnih i nematerijalnih svoj
37
H
Hotel menadzer
Hotelski proizvodi: PRIMARNO - Smeštajni kapaciteti l SEKUNDARNO - Sve dodatne usluge
stava uključujući socijalne, psihološke i funkcionalne koristi i
zadovoljstva.
Prilikom kreiranja proizvoda
neophodno je misliti na njegov
kvalitet, a kvalitet zapravo čine
sigurnost, higijena, pristupačnost,
nedvosmislenost ponude, autentičnost ponude, sklad između
aktivnosti ljudi i prirodnog okruženja. U hotelijerstvu kvalitetan
tih potreba gostiju upravo i kreira
proizvod koji on želi da kupi.
Pošto se proizvod kreira da bi
smo ostvarili dobit, potrebno
je imati na umu da taj proizvod
mora biti namenjen gostima i zadovoljavanju njihovih
potreba. Svaki od proizvoda
možemo podeliti na proizvode krajnje potrošnje, proizvode poslovne potrošnje, kao i
Potrebe i želje
potrošača
Ugodnost
4C
proizvod podrazumeva i kvalitetnu uslugu, odnosno svaki hotel
treba da nađe kvalitet koji traži za
određeni proizvod ili uslugu. Treba imati na umu da je potrošač
najvažniji resurs hotelskog preduzeća i da morate istražiti koji
su to razlozi zbog kojih vam se
gosti vraćaju. Prodaja na osnovu
38
Marketing miks u hotelijerstvu
Komunikacija
Krajnji troškovi
kupca
cene koštanje, preko metode
bazirane na kvalitetu proizvoda,
metode zasnovane na životnom
ciklusu proizvoda, do metode
poznate kao strategija razvoja
tržišta. Ono što je najvažnije
kod određivanja cene jeste poznavanje i pronalaženje pravog
odnosa cene i profita.
Da bi na kraju uspeli da prodate vaš
proizvod, neophodno je prvo razu-
1. Proizvod - Customer needs
and wants
2. Cena - Cost to the customer
3. Mesto - Convenience
4. Promocija - Communication
na usluge na tržištu poslovne
potrošnje. Svaki od navedenih
proizvoda mora imati osnovna
obeležja, faze uvođenja, rasta,
zrelosti, kao i opadanja ili zasićenja.
Kod formiranja cena proizvoda,
potrebno je koristiti sve poznate
metode, od metode na osnovu
meti i doživeti taj proizvod kako bi
ga i kupac doživeo, da ste aktivni
i uporni, da prodate prvo sebe pa
proizvod, da kupcu nudite ono što
on želi, da kupac stekne utisak da
sam kupuje, a ne da mu se nešto
prodaje, da prepoznate potrebe
kupca, radite na unapređenoj prodaji i da naučite da slušate kupca.
Hotel life
H
Piše: Ana Divac
Enterijer
trendovi u hotelijerstvu
Današnje hotelsko tržište sve više zahteva unikatni dizajn i dugotrajnost. U trendu su
prirodni i kvalitetni materijali koji mogu biti luksuzno koncipirani.
U
eri vladavine visokih tehnologija i stresa, mnogi
ljudi koji često poslovno
putuju, sve više čeznu za
oazom mira i privatnosti. Idealno
bekstvo od globalnog načina života
hotelski gosti mogu pronaći u sobama opremljenim ekskluzivnim materijalima, u kojima skladnost boja i
inovativni izvori svetlosti deluju pozitivno i opustajuće na duh. Umesto
izgradnje novih objekata akcenat je
na impresivnoj reinterpretaciji starih
zgrada i industrijskih objekata U realizaciji hotelskih projekata i dalje je
primarni fokus na dizajnu, ali pored
vizuelnog koncepta, u fazi projekto-
vanja sve veći značaj dobijaju i zdravstvena i ekološka svest.
Kao jednu od vodećih firmi u oblasti individualnog opremanja hotela u
Evropi predstavljamo vam firmu Voglauer. Tokom 80 godina postajanja
ta firma se od proizvođača privatnog
nameštaja za robne kuće, razvila u
eksperta opremanja hotela visoke kategorije i internacionalnih hotelskih
lanaca.
Voglauer je 2011. godine opremio hotel The Square u Frankfurtu, o kome
se sa sigurnošću može reći da je najspektakularni novoizgrađeni hotelski
objekat u Evropi. Pored mnogih hotela visoke kategorije, u 2012. godini
opremili su hotele kao što su Hilton
Rotterdam, Steigenberger Frankfurter i The Hotel u Roterdamu. Ove
godine kompanija Voglauer je dobila
mogućnost da ponovo pokaže svoje dugogodišnje znanje i opremi The
Ritz Carlton u Volfsburgu kao i superluxery resort The Chedi Andermatt u
centralnoj Švajcarskoj.
Da bi realizacija takvih zahtevnih
hotelskih projekata uopšte bila moguća, potrebno je imati jako dobar
tim stručnjaka, od arhitekata i eksperata koji nadgledaju rad u fabrici
sa oko 500 radnika, do inžinjera koji
na gradilištu prate celi tok opremanja hotela.
©JOI DESIGN
The Square | Frankfurt
Hilton Frankfurt Airport Hotel
39
Piše: Msc Milena Vukić,
SUTŠ, Beograd
H
Analiza
Stres
u hotelskoj industriji
Stres na poslu je postao sve prisutan i višeslojan fenomen. Analiza stresa u hotelskoj industriji pokazuje da stres sa jedne strane ima štetne posledice na produktivnost i performanse
zaposlenih koji pružaju usluge gostima u realnom vremenu i donose odluke na licu mesta,
a sa druge strane povećava troškove treninga novih radnika, stvara problem kvaliteta i
troškove zdravstvenog osiguranja.
H
otelska industrija
je industrija koja
je orjentisana na
ljude sedam dana u nedelji, dvadeset i četiri sata. Ako se ovome
dodaju i neprekidni pritisci da se
poboljšaju sopstvene mogućnosti, prilagođavanje nepredvidivim promenama na globalnom
tržištu, možemo zaključiti da
postoji jako veliki broj situacija
koje mogu biti stresne za jednog
hotelskog radnika. Pritisak koji
stvaraju rokovi u hotelskoj industriji je sve veći i veći. Na jednom
mestu istovremeno funkcioniše
nekoliko vremenskih zona, a sve
je više restorana koji istovremeno služe doručak i ručak. Naci-
40
onalno udruženje za mentalno
zdravlje SAD-a procenjuje da
između 50% i 75% pacijenata
odlaze kod lekara zbog stresa.
U hotelskoj industriji postoje
četiri glavne stresne situacije.
Kao prvo, direktan kontakt sa
gostima, kao i istovremena proizvodnja i konzumiranje usluga,
stvaraju obavezu kod zaposlenih
koji ne samo da moraju brzo da
reaguju, već i postaju predmet
kontradiktornih i konfliktnih
zahteva i očekivanja koja dolaze
sa različitih izvora. Drugo, ukoliko je zaposleni pod stresom a
samim tim i neraspoložen, to će
se reflektovati na kvalitet pružene usluge i njegov odnos sa
gostom. Treće, visok nivo stresa
ima tendenciju da rezultira velikom fluktuacijom zaposlenih, a
to stvara visoke troškove obuke
kao i problem u održavanju kvaliteta pruženih usluga. I konačno, može se opravdano tvrditi,
da kao poslodavci, menadžeri
hotela imaju moralnu obavezu
da štite dobrobit svog osoblja
usvajanjem određenih mera koje
bi smanjile izloženost zaposlenih stresnim situacijama.
Kroz literaturu razlikujemo četiri glavna uzroka stresa: konflikt
uloga na poslu, dvosmislenost
uloga, kao i radna preopterećenost i potreba da se odluke donesu u najkraćem roku.
Hotel life
Konflikt uloga na poslu, kao i
dvosmislenost uloga, ograničavajući su faktori koji sprečavaju
zaposlenog da ispuni svoje obaveze, i vode ka sve većem stresu
i sankcijama na radnom mestu.
U slučaju konflikta uloga, zaposlenom mogu da budu upućeni
konfliktni zahtevi, gde ispunjenje jednog isključuje realizaciju drugog radnog
zadatka. Konfliktna
očekivanja mogu poticati od jedne osobe
(na primer u slučaju
kada se traži istovremeno kvalitet i brzina realizacije posla),
više različitih osoba
ili nekog sasvim trećeg sa kojim se osoba
ne slaže iz bilo kog
razloga. Sa druge
strane, dvosmislenost
uloga se javlja kada
zaposleni nisu sigurni u svoje radne odgovornosti i ukoliko
su im informacije nedostupne ili stignu sa
zakašnjenjem.
Za razliku od prethodna dva uzroka
stresa koji proizilaze
iz odnosa različitih
nosilaca radnih uloga,
druga dva uzroka stresa povezana su sa organizacionom strukturom hotelskog preduzeća.
Istraživanja su pokazala da čak
i hotelski menadžeri koji nisu u
direktnom kontaktu sa gostima
reaguje na ova četiri stresora.
Različita odeljenja u hotelu
generišu različite nivoe stresa.
Uloga zaposlenih u odeljenju
H
hotelskog domaćinstva je fundamentalna u kreiranju hotelskog proizvoda i ukoliko oni ne
ispune određene standarde, to
će uticati na percepciju gosta o
ostalim uslugama koje se nude
u hotelu. Ali uprkos ovome ovo
odeljenje ima manje cenjen status u očima menadžera i ostalih
zaposlenih. Ovo može delovati
prilično demorališuće naročito
ako uzmemo u obzir i neprijatnu prirodu ovog posla. Iako
sobarice generalno imaju malo
interakcije sa gostima i obavljaju
svoj posao u izolaciji, njihov posao je često izložen stresu (ulazak u sobu gosta, hitno prelazak
na čišćenje neke druge sobe, ispoštovati raspored čišćenja soba
uprkos nedostatku sredstava za
čišćenje i opreme, administrativni zadaci koji za njih mogu biti
ogroman teret).
Što se tiče zaposlenih na recepciji oni ne samo da predstavljaju sopstveno odeljenje, već su i
odraz kvaliteta i standarda celog hotela. U toku svog radnog
dana njihov zadatak je da prijave
i odjave goste, da reše
brojne situacije koje
zahtevaju empatiju,
strpljenje i diskreciju,
ali i da izađu u susret
gostima različitih kultura i govornih područja, što sve može
predstavljati potencijalni izvor stresa. Pored svega navedenog
postoje tu još dve jako
stresne situacije: prva
kada im politika hotela ne dozvoljava da
reaguju, jer to nije u
njihovoj nadležnosti,
a druga je situacija
koja zahteva komunikaciju sa drugim odeljenjima koja se odvija
pod pritiskom brzog
reagovanja čime su
šanse za izbijanje
konflikta izuzetno velike. Zbog svega toga
menadžment treba da reaguje
preventivno, i obezbedi stalnu
obuku čime bi se smanjilo odsustvo radnika sa posla, kao i visok
stepen fluktuacije zaposlenih.
Američki institute za stres (AIS)
navodi da je cena problema na
poslu izazvanih stresom oko 300
milijardi dolara, a stres se dovodi u vezu sa povredama na radu,
41
H
odsustvom, napuštanjem posla, umanjenom produktivnošću, troškovima koje plaćaju zdravstvo i osiguranje.
U svojoj knjizi “Stres i menadžer”, dr Karl Albreht
(Karl Albrecht) predlaže
sledeće načine za smanjenje
stresa:
Izgradite prijatne kooperativne veze sa što više kolega
Nemojte prihvatati previše
obaveza koje ne možete da
ispunite. Pregovarajte sa nadređenima oko realnih rokova u kojima treba da obavite posao i budite spremni
da predložite svoje termine
umesto da čekate da vam
budu nametnuti.Uvek nađite
vremena za relaksaciju.
Napravite konstruktivnu “listu problema” – zapišite probleme koji vas muče i pored
svakog napišite šta planirate
da uradite povodom toga.
Saznajte što više možete o
predstojećim
događajima
i što bolje se pripremite za
njih.
U većim medicinskim centrima primenjuje se i metoda
autosugestije pomoću koje
se opuštanjem utiče na uklanjanja telesnih manifestacija
stresa i tako postiže psihičko
smirivanje. Osim toga razvijanje veštine življenja u raznovrsnim stresnim situacijama pomaže u prevazilaženju
stresnih situacija. Koncept se
odnosi na: analiziranje i rešavanje problema, donošenje
odluka, razvijanje kritičkog
mišljenja, razvijanje kreativnog mišljenja, komunikacije,
42
Analiza
empatija, savladavanje stresa,
savladavanje emocija, interpersonalne veštine i tako dalje.
Svemu ovome možemo dodati i činjenicu da stručno
odeljenje ljudskih resursa
može imati ključnu ulogu u
smanjenju stresa na poslu.
Oni treba povremeno da
sprovedu istraživanje stavova
zaposlenih, adekvatnost radnog mesta, ili obezbede razvoj karijere zaposlenog kako
bi on došao do pozicije koja
odgovara njegovim sposobnostima. Uz sve to ne treba
zaboraviti razlike među polovima kada je u pitanju stres.
Smatra se da su žene zadovoljnije svojim poslom ukoliko dobro sarađuju sa drugima u organizaciji, dok su
muškarci zadovoljni ukoliko
drugi cene njihov rad.
Poruka za ovu industriju je
da iako rad sa gostima može
biti izazovan i težak posao,
tenzija i konflikti sa kolegama
ostavljaju mnogo teže posledice na zdravlje. Menadžeri
su generalno mnogo izloženiji stresu, jer njihova radna
mesta nose mnogo veću odgovornost, a imaju veći broj
radnih sati nego zaposleni na
drugim pozicijama. Zbog svega navedenog, obaveza svakog
hotelskog menadžera je da
obezbedi adekvatan standard
kvaliteta i performansi, ali i da
zaštiti dobrobit svojih radnika, tako što će pronaći, razviti
i usvajati menadžerska iskustva koja smanjuju izloženost
radnika stresu.
Hotel life
H
43
Piše: prof. Aleksandar Kontić,
psiholog, VHŠ
H
Hotel menadzer
Žalbe gosta
šansa za veću lojalnost
Iako naizgled zvuči paradoksalno, situacije koje su skoro svakodnevna pojava u bilo kom
hotelu u kojem se hotelski gost žali, uvek imaju svoja dva lica.
Z
albe su uvek neprijatnost
za osoblje hotela, obzirom
da se gost može osnovano,
ali često i neosnovano žaliti na puno
stvari, od kojih mnoge nisu pod kontrolom hotelskog radnika koji sluša
žalbe. Istovremeno, te situacije neretko uključuju suočavanja sa mnoštvom
negativnih osećanja kojima obilato
“časte“ službenika recepcije. S druge
strane, pravilno kontrolisanje i obuka za
takve situacije, mogu
biti prava prilika da
se gost trajno pridobije, te pokloni
lojalnost hotelskoj
organizaciji.
Gost se može žaliti
na beskrajno mnogo
stvari koje mu smetaju. Neke statistike
pokazuju da se po
učestalosti, odmah
iza žalbi na čistoću
ili urednost, najčešća
žalba gosta odnosi na tretman koji
dobija od hotelskog
osoblja.
Postoji niz modela koji se danas smatraju najboljom praksom pri rešavanju žalbi u hotelijerstvu. U suštini,
ti modeli opisuju korake koje treba
primeniti, s tim što neuspeh jednog
koraka, znači i neuspeh sledećeg, odnosno celog postupka rešavanja žalbe.
44
Ti modeli se mogu uspešno primeniti
i predstavljaju deo vežbi kurikuluma
studenata Visoke hotelijerske škole u
Beogradu.
Prvi korak je i osnovni, i odnosi se na
neku vrstu organizovanja okruženja,
odnosno okvira u kome će se obavljati
komunikacija između radnika hotela
i gosta koji se žali. Ukoliko se radi o
službeniku recepcije, na koju se inače
“sliva” većina žalbi gostiju, on ili ona
bi trebalo da odvoji vreme koje će posvetiti gostu, i to samo njemu. Često
je veoma dobar način odmah ukazati
gostu na to koliko vremena imaju za
razgovor sa njim. Ukoliko je moguće,
idealno bi bilo da se dijalog sa gostom
obavi na odvojenom delu recepcije ili
slično, kako ne bi bilo ometanja, ali i da
bi se diskretno rešavala žalba. Jednom
prilikom, službenik recepcije je saopštio gostu koji se žalio, da trenutno
ima važnija posla, odnosno da u tom
trenutku rešava ozbiljniji problem. On
je zaista na telefonskoj liniji primao
važne instrukcije od glavnog supervizora. Takvim ponašanjem frustrirani
gost će još više
biti osujećen, a
“ulje na vatru”
dodaće netrenirani službenik
recepcije koji se
izvinjava, dodajući da je rešavao važniji problem. Ne mora
biti sporno da
je službenik zaista imao važnija
posla u datom
trenutku, ali je
prevideo činjenicu da je gostu
njegov problem
najvažniji. U suštini, ako nema
vremena da odmah reaguje, hotelski
radnik može proceniti kada će moći
da se posveti gostu i njegovoj žalbi,
i ukoliko žalba nije hitna, predložiti
vreme koje će ekskluzivno posvetiti
gostu koji se žali.
Pošto su obezbeđeni početni uslovi,
Hotel life
može se pristupiti sledećem koraku
- slušanju žalbe. Može zvučati neobično, ali slušanje osobe sa kojom
se razgovara je danas postala veština
koja mora da se vežba. Nije dovoljno
da hotelski radnik samo pažljivo sluša gosta, već i da gost ima jasan utisak da ga radnik pažljivo sluša. To se
postiže jasnim neverbalnim i verbalnim porukama, koje služe da učvrste
komunikaciju, ali i poverenje. Takođe
je potrebno da gost od hotelskog radnika prilikom slušanja žalbe, dobija
jasne neverbalne i verbalne poruke da
ga hotelski radnik zaista sluša, to jest
da mu posvećuje svu pažnju. U neverbalnu komunikaciju se ubrajaju dobro
poznate stvari, kao što su kontakt oči
u oči, klimanje glavom, ali i celokupno
telesno kretanje. Verbalne poruke su
nešto suptilnije, i u komunikaciji se
odnose na eventualno ponavljanje nečega što je gost prethodno pomenuo,
postavljanje potpitanja koja se odnose na bolje razumevanje problema ili
slično. Neretko pojedini hotelski gosti
imaju više od jedne žalbe, te umeju da
“zatrpaju” hotelskog radnika žalbama
ili mnoštvom informacija koje mogu
delovati nepovezano ili irelevantno za
problem. U takvim slučajevima potrebno je jasno, ali i ljubazno, istaći da
bi najbolje bilo rešavati jedan po jedan
H
problem, kao i razjasniti sve što nije
jasno ili deluje nepovezano. Time se u
stvari odaje utisak da je hotelski radnik
zainteresovan i uključen u ono što gost
pokušava da kaže. Zadatak hotelskog
radnika koji vodi razgovor jeste odgovorno fokusiranje na problem. Takođe,
fokusiranje na problem gost ne sme
doživljeti kao grub čin.
Sledeći vrlo važan, ali i psihološki
najsloženiji korak, jeste pokazivanje
određene količine empatije prema hotelskom klijentu koji se žali. Dok je u
prethodnom koraku bilo važno da se
radnik hotela fokusira na problem,
u ovom delu radnik hotela treba da
izrazi neka od osećanja gosta. Na žalbu oko neadekvatne usluge, hotelski
radnik može reći da ”…veruje da ga
je to veoma oneraspoložilo, iritiralo “
ili slično. Na taj način, s jedne strane
prihvatajući, a zatim i izražavajući negativna osećanja koja gost ima.
Tek na sledećem koraku, moguće je
direktno razgovarati o mogućim rešenjima problema koji je frustrirao gosta. To je trenutak u kome bi hotelski
radnik mogao da rezimira sve što je do
tada čuo od gosta, a potom i nagovesti
da je vreme da porazgovaraju o mogućim rešenjima problema. Tada se
mogu navesti alternative, kao i eventualne kompenzacije. Ukoliko određeni
radnik nema kompetencije, odnosno
moć da reši žalbu gosta, potrebno je
da ga uputi na nekoga ko je na višoj
instanci i može da reši problem. Najoptimalniji put jeste ponuditi gostu
da sam predloži rešenje problema. Taj
predlog, ukoliko je izvodljiv, za gosta i
predstavlja najoptimalnije rešenje.
Poslednji korak je sprovođenje rešenja
koje treba da bude izvršeno bez odlaganja. Svako lažno obećanje u suštini
dodatno frustrira gosta koji se žali.
Primera radi, gosta je frustrirala buka
u hotelskoj sobi i obećana mu je zamena sobe koja se nije dogodila. Gost
je frustiran bukom, a sada dodatno i
lažnim obećanjem. “Skinuti ga sa vrata” daje privremeno olakšanje, ali najčešće znači i izgubiti gosta. I ne samo
to, nezadovoljni gost će reklamiranjem
“od usta do usta” prenositi svoje nezadovoljstvo nekim možda budućim
gostima, jednako kao što će svoje zadovoljstvo širiti zadovoljni gost.
Istina je da postoji mnogo neutemeljenih, subjektivnih ili nerešivih žalbi.
Međutim, i u najnepovoljnijim uslovima, primena gore pomenutog modela
je pokazala da pravilan pristup gostu
čini da gost, iako ponekad ostane bez
rešenja svog problema, biva zadovoljan
ispravnim tretmanom koji je dobio od
hotelskih radnika.
45
Piše: Snežana Novaković
H
Hotel menadzer
Lice i naličje
overbooking strategije
Vrlo neprijatna i stresna situacija, i za gosta i za recepcionera, jeste saznanje da je došlo do
prekoračenja ukupnih kapaciteta smeštajnog objekta, odnosno nemogućnost da se obezbedi
dogovoreni broja smeštajnih jedinica (overbooking ). Informaciju “Žao nam je, nemamo
slobodnih soba, ali ćemo vam pronaći adekvatan smeštaj u drugom hotelu” nijedan gost neće
prihvatiti sa osmehom, čak i ako mu hotel ponudi bolju kategoriju od one koju je gost rezervisao i planirao da plati.
T
eško je precizirati u kom
periodu godine se najviše dešava overbooking,
ali je sigurno da je to u periodu
visoke tražnje. U zavisnosti da li
je reč o sezonskim hotelima, ili o
hotelima koji imaju celogodišnje
poslovanje, hotelima koji posluju
na primorju, ili hotelima u velikim
gradovima, varira i period godine
koji može biti označen kao period
u kojem se najviše dešava overbooking. U praksi, hoteli u zimskim
centrima imaju jaku sezonu u de-
46
cembru, januaru i februaru, dok u
gradskim centrima ti meseci nisu
označni kao meseci sa najvišom
tražnjom, a samim tim i mogućnošću prekoračenja ukupnih kapaciteta smeštajnog objekta. Kako
i zašto dolazi do situacije da su
smeštajni kapaciteti popunjeni
dok novi gosti pristižu, da li je reč
o nečijoj grešci ili strategiji, za Hotel Life govore predstavnici hotela
Holiday Inn, Best Western Plus hotel Park, Jat Hotela Slavija i hotela
Moskva.
Prema rečima Slavice Bogosavljević direktorke hotela Holiday Inn
overbooking se u hotelijerstvu, kao
poslovna strategija primenjuje već
dugi niz godina.
- Proizašao je iz potrebe da se proceni i na pravi način odreaguje na
pojavu nenajavljenih otkazivanja
rezervacija i nepojavljivanja gostiju. Sama strategija se bazira na
proceni menadžera i podrazumeva oslanjanje na podatke i iskustvo
iz prethodnih godina. Primena te
strategije se može objasniti i kao
Hotel life
H
prekomerna prodaja, ali ona zapravo ima za cilj upravljanje i prodaju
raspoloživih kapaciteta čiji je rezultat postizanje optimalne popunjenosti. Overbooking nije uvek izazvan od strane samog hotela. Često
do njega može doći pod uticajem
eksternih faktora, tržišnih okolnosti kao i drugih nepredviđenih situacija. Naravno, može biti i rezultat
greške kako u radu sa rezervacionim sistemima, zbog tehničkih
problema, poput pada sistema, tako
Upravljanje online prodajom vodi
hotel, i hotel je odgovoran za eventualni overbooking . Preduslov da se
spreči takva situacija je adekvatno
praćenje prodaje na online sistemima i dobra komunikacija sa online
sistemima. Ukoliko je overbooking
slučajna greška to nije dobro, jer to
znači da nad rezervacijama smeštaja ne postoji dobra kontrola. Jedino
kada menadžment ne može uticati
na overbooking stanje, jeste ukoliko
određeni rezervisani kapacitet nije
koji obuhvata čak tri hotela. Raspolažemo sa preko 1000 ležajeva u
preko 600 soba. Zbog velikih smeštajnih kapaciteta u čijem sastavu
su hoteli sa 1, 2 i 4 zvezdice, i velikih troškova, procenio sam da hotel možemo i moramo više puniti.
Bilo je prosto neophodno raditi
overbooking, a to znači prodavati
i više nego što imamo smeštajnih
kapaciteta. Neko će se zapitati kako
to funkcioniše i gde se smeštaju svi
ti ljudi, ali stvar je prosta. Potrebne
i loših online konekcija koje mogu
dati lažnu sliku raspoloživih kapaciteta – ističe Slavica Bogosavljević.
Sličnog mišljenja je i Boško Rupić,
direktor prodaje Best Western Plus
hotel Park, koji naglašava da overbooking mora biti svesna odluka menadžmenta u cilju maksimiziranja
prometa i profita, čiji je preduslov
dobra procena i analiza.
– Overbooking mora biti svesna
odluka menadžmenta bazirana na
dobroj proceni, analizi i iskustvu.
Smatram da se online rezervacioni
sistemi ne mogu označiti kao uzrok
ili posledica prekoračenja ukupnih
kapaciteta smeštajnog objekta.
u funkciji usled nepredviđenog
tehničkog kvara ili nečeg što se
može označiti kao viša sila. U svim
ostalim situacijama, overbooking je
na menadžmentu – ističe Rupić.
Koliko popunjenost smeštajnih
kapaciteta zapravo zavisi od menadžmenta ljudi koji rade prodaju i
rezervaciju soba, za Hotel Life govori
Ivan Košutić, novi menadžer prodaje i marketinga Jat Hotela Slavija,
koji je za kratko vreme postigao zavidnu popunjenost tih hotela.
- Pre šest meseci stupio sam na
mesto menadžera prodaje i marketinga Jat Hotela Slavija, najvećeg
hotelskog kompleksa na Balkanu
su samo dobre analize, dobri proračuni i konstantno praćenje situacije. Kako to izgleda u matematici?
Postoji određeni procenat nepojavljivanja gostiju, postoji određeni
procenat otkazanih dolazaka, ali
postoji i određeni procenat gostiju
koji produže svoj boravak poslednji
dan boravka u hotelu. Kada se svi
ti procenti saberu, oduzmu i stave u jednačinu dobijate određeni
procenat koji možete da stavite u
overbooking. Pažnja!! Nije baš sve
tako prosto. Potrebno je da sve vreme pratite goste i da jako dobro
koordinirate sa svim službama u
hotelu. U tom lancu bitne su slede
47
H
će službe: prodaja, call centar, online
rezervacija i recepcija. Ukoliko se
overbooking radi kako treba, ne bi
trebalo da dođe do manjka soba.
Ipak, rizik uvek postoji. Mi imamo
tu sreću da na jednom mestu raspolažemo sa tri hotela, tako da možemo da prebacimo goste iz jednog
hotela u drugi. Međutim, uvek postoji jedno pravilo: neophodno je
gosta poslati u drugi hotel sa istom
ili boljom kategorijom, nikako obrnuto. Osim toga, nikada se ne šalju svi gosti u drugi hotel, jer je to
neprijatno kako za gosta, tako i za
hotel. Stoga postoje garantovane i
negarantovane rezervacije. Hotel
sa punim pravom može da kaže
gostu, ukoliko nije imao garantovanu rezervacija da nema mesta,
ali da može da ga premesti u drugi
hotel. Gosti se kontaktiraju 72 sata
pre dolaska kako bi im se ponudilo
da garantuju rezervaciju da bi bili
sigurni u istu – objašnjava Košutić.
Kao i ostali hotelijeri, Slavica Bogosavljević naglašava da overbooking ima za cilj da popuni smeštane
kapacitete, ali ne i da se zaista realizuje. - Slučaj kada se dogodi overbooking, svakako ne ostavlja dobru
48
Hotel menadzer
sliku, jer se hotel nalazi u situaciji
da gosta koji je u njemu želeo da
boravi mora preseliti u drugi hotel
– objašnjava Bogosavljević.
Prema rečima Boška Rupića, overbooking se rešava na razne načine sa
zadatkom da gost bude zadovoljan
i da dobije isto ili više od onoga što
je rezervisao.
-Ukoliko je overbooking zaista neizbežan, kao krajnje rešenje primenjuje se premeštanje gosta u drugi
hotel koji mora biti na istom ili
višem nivou od hotela koji je gost
rezervisao. Najčešći slučaj jeste da
hotel preuzme na sebe i određene
logističke radnje kao što je organizovanje transfera do drugog hotela, eventualni transfer plaćanja i
rezervaciju smeštaja. Sigurno da
overbooking i situacija kada hotel
mora da premešta gosta u drugi
hotel nije pohvalna za hotelijera i
hotelijer na to ne sme gledati kao
na “situaciju koja se dešava”. Na taj
način se gubi ukazano poverenje
gosta – istče Rupić i ukazuje da
razmena gostiju, u overbooking slučaju, iz ugla hotelijera, predstavlja
i jedan vid poverenja, obzirom da
hotel nekome prepušta svoje goste.
Jedno je sigurno, svakom hotelijeru
zasigurno može prijati poziv i ukazano poverenje od strane kolega, za
preuzimanjem njihovih gostiju.
- Pravilnim i na vreme planiranim
rezervacijama smeštajnih kapaciteta za nastupajući period, proveravanjem garantovane rezervacije
i postojeće liste čekanja za periode
koji su generalno obeleženi visokim zauzećem, hotelijeri prestonice se na svakodnevnom nivou trude da izbegnu problem koji stvara
overbooking. U slučaju da se zbog
nepredviđenih okolnosti takva situacija ipak dogodi, nešto što je u
suštini problem, može biti iskorišćeno kao prednost, jer na taj način, hoteli Beograda imaju jedinstvenu priliku da sarađuju i ostvare
komunikaciju u cilju zajedničkog
interesa (kompletna popunjenost
kapaciteta) u kom obe strane
mogu imati korist. Dvosmerna
komunikacija između konkurenata nije toliko česta, ali kada se
desi, ostavlja dobar utisak i stvara snažnije veze i jača celokupnu
hotelsku industriju glavnog grada
– ističe Nikola Milović, marketing
menadžer hotela Moskva.
Piše: Marko Spalević H
Hotel menadzer
Misija zvana concierge
i nemoguće postaje moguće!
Najbolja lokacija, luksuz i konfor jednog hotela gubi smisao bez zaposlenih koji na pravi
način znaju kako da vam boravak u njihovom hotelu učine vrednim pamćenja. Na vrhu
lestvice hotelskih zanimanja koja svojim znanjem i mogućnostima može vaš boravak u
hotelu učiniti nezaboravnim nalazi se zanimanje - concierge.
C
oncierge priča počinje u
prošlosti Francuske sredinom 19. veka, a stvarali su je prvi domaćini hotela koji
su činili sve da zadobiju poverenje gostiju i učine ih lojalnim.
Upravo iz tog perioda jedna od
definicija tog zanimanja jeste
„concierge je domaćin hotela koji
prima gosta na drugačiji način od
recepcionera“. Nekada je i Beograd imao svoje concierge, ljude
koji su bili zaduženi za vrlo zahtevne goste. Vrlo informisani,
načitani, sa najjačim kontaktima u gradu, uspevali su da privuku goste koji bi neplanirano
posetili Beograd. Primera radi,
iskusan concierge je obaveštavao
svog VIP gosta da je u Beogradu premijera neke pozorišne
predstave, da gost ima avionsku
rezervaciju u toliko i toliko sati,
svoju stalnu sobu na raspolaganju i sve ostale pogodnosti. Vozio bi ga hotelskim automobilom i u kolima mu ukazivao na
3 ključne rečenice u predstavi
koje čine suštinu tog umetničkog izražaja kako bi utisak bio
potpun. Ovakva moć jedne ho-
50
telske pozicije, činila je ovo zanimanje itekako prestižnim.
„Concierge pruža gostu neograničeno poverenje u određeni hotel“ ističe na početku razgovora
za Hotel Life Branislav Bondžić,
concierge beogradskog hotela
Falkensteiner.
-Šta god da gost poželi, concierge
mora da obezbedi. Pritom, da bi
držao stvari pod kontrolom ništa
ne sme da prepušta slučaju i uvek
mora biti korak ispred želja svojih
gostiju. To znači da kada je nešto
novo, popularno u gradu, concierge
mora lično da vidi i isproba, kako
bi na najbolji način to kasnije ili
preporučio svojim gostima, ili
ukoliko ga gost o tome nešto pita
imao potpunu informaciju o tome
– objašnjava Branislav Bondžić,
otkrivajući nam recept za uspeh u
ovom poslu.
- Tajna uspeha te pozicije jeste da
morate biti o svemu obavešteni,
informisani, načitani. Da poznajete ljude na različitim pozicijama,
da imate svuda jake kontakte koji
će vam omogućiti najbolja mesta
u nekom klubu, restoranu, pozorištu, na koncertu, modnoj reviji i
tako dalje. Upravo obaveštenost,
iskustvo i lične veze su ono što svako ko se bavi tim poslom mora da
poseduje, a najbitnija osobina koju
jedan concierge mora da ima, jeste
lojalnost. Lojalnost prema gostu,
kao i lojalnost prema kompaniji
za koju radi – ističe Bondžić.
Hotel life
Reči “nema - ne znam - ne
mogu” nisu poznate onima koji
se bave zanimanjem concierge.
- Niko od vas ne očekuje da sve
znate, ali morate znati ko zna i
uvek pronaći najbolji način da
rešite zahtev, želju, pitanje, ideju
vaših gostiju. Zlatno pravilo je
da nikako ne treba davati konačna rešenja odmah. Obećajte da
ćete odgovoriti na zahtev, a onda
oduševite gosta načinom na koji
ste rešili situaciju – objašnjava
concierge hotela Falkensteiner,
koji ne krije da je u svojoj karijeri uspeo čak i da zbog jednog
gosta zaustavi poletanje aviona
sa beogradskog aerodroma.
Branislav Bane Bondžić je tim
poslom počeo da se bavi pre više
od dvadeset godina u to vreme
jedinom prestoničkom hotelu
sa pet zvezdica, a njegova priča
nam na najbolji način pokazuje
kako se postaje concierge.
- U hotelu Hyatt 1991. godine,
H
postojala je potreba za dodatnim
ljudstvom. Iako tada nisam imao
mnogo veze sa hotelijerstvom,
na razgovoru za posao bio sam
najuspešniji u rešavanju različitih situacija i zahteva gostiju.
Pošto su bili zadovoljni mojom
snalažljivošću i načinom na koji
razmišljam, prvo su me primili
na posao bellboy. To je i put ka
dobrom concierge. Da bi bili dobar concierge, treba da prođete
sve poslove koji se tiču primanja
gostiju u hotel. Vratar, vozač, recepcioner, sve je te poslove potrebno da radite, kako biste u
potpunosti upoznali funkcionisanje hotelskog sistema – objašanjava Bondžić.
Tradicija hotela visoke kategorije u najpoznatijim evropskim
prestonicama poput Londona,
Pariza ili Beča podrazumeva i
uslugu concierge. Međutim, čini
se da pojedini hotelijeri Srbije ne
samo što su to zanimanje ukinu-
li sa prvim smanjivanjem radne
snage, već ima i onih koji smatraju da im tradicionalni concierge nije potreban, već je on zamenjen uslugom koju pruža guest
relation officer. Iskusniji smatraju
da se ta nova pozicija ne može
porediti sa tradicionalnim opisom pozicije concierge. Postavlja
se pitanje da li zanimanje concierge u Srbiji pripada prošlosti?
Branislav Bondžić je danas jedan od retkih ljudi, ako ne i jedini čovek koji se tim poslom bavi
u hotelima naše prestonice. Sa
druge strane Pero Radovanac je
hotelijer sa višegodišnjim iskustvom i koji je svestan činjenice
da je ta usluga neophodna hotelijerima koji žele lojalne goste.
- Lično smatram da je zanimanje
concierge, iako nastalo u dalekoj
prošlosti, zapravo zanimanje budućnosti. Novo vreme, nove tehnologije i brz način života, ponekad zamore svakog od nas da
51
H
bismo se bavili nekim običnim
stvarima, i tada na scenu stupa
concierge - kaže Pero Radovanac
osnivač i vlasnik agencije Serbia Concierge i dodaje da danas
concierge mora biti dinamičan,
preduzimljiv i uvek spreman da
udovolji gostu.
Agencija Serbia Concierge nudi
usluge koje dobar concierge u
svako doba dana ili noći može
da vam obezbedi: rezervacije
najboljih karata za pozorište,
koncerte, sportske događaje ili
avio prevoznike. Osim toga, tu
su i usluge smeštaja u Beogradu, organizacija poslovnih ili
privatnih zabava, manifestacija,
proslava u restoranima ili klubovima, kurirska služba, transferi sa ili bez vodiča, usluge limo
servisa, rent a car, clubbing, team
building organizacija, organizacija sportskih aktivnosti i još
mnogo toga. Ideja za osnivanje
takve agencije nastala je u želji
da se na najbolji način odgovori
na sve zahteve gostiju koji pristižu u našu prestonicu.
- Agencija Serbia Concierge je
52
Hotel menadzer
nastala kao logičan nastavak
mog dosadašnjeg rada u hotelskoj industriji. Primetio sam da
postoji potreba za službom koja
bi mogla da ujedini potrebe gosta, ali i potrebe hotela u kome
gost odseda. Obzirom da se većina domaćih concierge agencija
bazira samo na uslugama transfera i clubbing, smatrao sam
da Beogradu i Srbiji nedostaje
neko ko može da pruži kompletnu uslugu stranim i domaćim gostima. Serbia Concierge
im na pravi način omogućava
da dožive kako moderni, tako
i tradicionalni Beograd, ali i da
uživaju u nepreglednim čarima
naše bogate Srbije - objašnjava
Pero Radovanac.
Smisao i interesovanje za zanimanje concierge zavisi isključivo od interesovanja gostiju, pa
ipak kako kaže concierge hotela
Falkensteiner, ne može svako
da se bavi tim poslom. Najbitnija je ljubav prema poslu, a zatim i odlična percepcija stvari i
situacija koje se dešavaju neposredno oko nas.
- Morate pratiti sve medije, sva
bitna dešavanja i zapamtiti sve
poznate ličnosti iz svake branše. Kada u hotelu odsednu neke
imućne ličnosti koje možda i nisu
toliko medijski eksponirane budu
vrlo prijatno iznenađeni kada ih
prepoznate. To je jedan od načina
da im pokažete gostoljubivost, ali
i diskreciju. To je garancija da će
se vratiti u hotel u kome su bili
dočekani na najbolji način – ističe Bondžić, koji nam i otkriva da
je danas, sa nekima od svojih gostiju odličan prijatelj, kao i da im
je najbolji posrednik za sve što im
treba u Beogradu.
Zanimanje concierge možete pronaći u hotelima visoke
kategorije, kao i u agencijama
specijalizovanim za pružanje
takvih usluga, a iskustvo gostiju
je pokazalo da im ni najbolji lični saradnici ne mogu udovoljiti
koliko to može jedan concierge.
Birajući takvu vrstu usluge gosti štede vreme, novac i trud, a
dobijaju samo najbolje, jer misija
jednog concierge jeste da za vas
nemoguće učini mogućim.
Hotel life
H
53
Piše: Marko Spalević H
Hotel life blog
Hotel Moskva
večna priča koju pišu slavni
Čitav jedan vek u srcu naše prestonice nalazi se hotel Moskva – jedan od najstarijih i najznamenitijih hotela u našoj zemlji. Kako je Beograd postajao veći i moderniji tako je i hotel
Moskva zauzimao sve važnije mesto u njegovoj istoriji. Od osnivanja davne 1908. godine
kroz ovaj hotel prošlo je više od 36 miliona ljudi, a u njegovim sobama i apartmanima
budilo se oko 4 miliona gostiju. Dobar deo te fenomenalne statistike čine izuzetno poznate i
slavne ličnosti koje su obeležile vreme iza nas.
H
otel Moskva se s razlogom može pohvaliti
holom slavnih gde su,
u znak sećanja na poznate goste,
postavljene i njihove fotografije. I
to nije sve, ramovi sa slikama, svih
onih koji su obeležili postojanje
ovog našeg najstarijeg hotela, nalaze se i ispred apartmana u kojima
su bili smešteni tokom poseta
Beogradu. Zidovi „Moskve“
kriju bogatu istoriju, a prostorije ovog hotela oduvek su
bile idealne kulise za grandiozne proslave, koje su
priređivane u čast značajnih
gostiju i događaja. Neretko
su poznati gosti svojim
ponašanjem za posetioce
hotela pravili dobru atmosferu, atmosferu za pamćenje.
Tako je legendarni Toma
Zdravković, poznat kao veliki
boem, imao običaj da sa čašom u
ruci izađe iz sobe i da na licu mesta komponuje svoje pesme koje
su, nedugo zatim postajale veliki
hitovi i boemske himne.
Ovaj hotel tokom svoje istorije
bio je svedok– venčanja i rastanaka, ljubavnih svađa i pomi-
54
renja, tajnih susreta i pregovora, ali
kako je dobar hotelijer kao doktor,
on tajne svojih dragih gostiju ne
iznosi u javnost. Baš od takvih taj-
nih hotelijera, već su i Beograđani
bili veoma zainteresovani za sve
bitne ljude koji su ga posetili.
Zauvek će se prepričavati kako se
poznati fizičar Albert Ajnštajn u
pratnji supruge Mileve Marić u
bašti hotela družio sa prolaznicima, a Beograđani su svog „srpskog
zeta“ oslovljavali sa “gospodin
ludi naučnik“. Sve to, njega je
samo zasmejavalo.
Slavni reditelj Alfred Hičkok
bio je fasciniran izgledom
hotela, a u decenijama koje
su usledile nakon njegovog
dolaska u Beogradu, ovaj
hotel posetile su i brojne
njegove kolege Roman Polanski, Bernardo Bertoluči
i Miloš Forman. Još jedna
zvezda sedme umetnosti, glumac Džek Nikolson bio je gost
hotela Moskva za vreme filmskog festivala osamdesetih godina
prošlog veka, i tada je govorio kako
je srpski film mnogo kompleksniji
od holivudskih ostvarenja.
ni satkana su sećanja svih onih koji Da ovaj hotel odiše specifičnim
su radili u hotelu Moskva. Ipak, glamurom i primamljivom atdolaske poznatih gostiju nisu pro- mosferom svedoči i činjenica da
pratile samo oči i uši profesional- nije samo Nikolson bio jedina
Hotel life
velika holivudska zvezda koja
ga je posetila. Na početku karijere, dok je snimao jedan od
svojih prvih filmova, gost hotela
Moskva bio je i „zlatni dečko
Holivuda“ Bred Pit. Oni koji
su sa njim sarađivali na filmu
„Tamna strana sunca“ reditelja
H
Božidara Nikolića, kažu kako je
Bred Pit bio oduševljen panoramom Beograda i Košutnjakom,
ali i hotelom Moskva u kojem
je boravio tokom glumačkih
priprema. I holivudska zvezda
našeg porekla, Mila Jovović bila
je gost ovog hotela, a u njemu su
odsedali još i Robert De Niro,
Kirk Daglas i Majkl Daglas.
Hotel Moskva bio je inspirativan i većini velikih umetnika
i mislilaca koji su Beograd posetili u prethodnih sto godina.
Upečatljivog izgleda, srebrne
duge kose i brade, odeven u
55
H
crnu mantiju, u Beograd je 1926.
godine stigao i legendarni indijski pesnik i filozof Rabindranat
Tagore, a hotel Moskvu izabrao za
svoje prebivalište. Za njim u Beograd stigao je i slavni ruski pisac
Maksim Gorki, koji se prvo lečio
u Vrnjačkoj banji, a zatim uživao
u ovom beogradskom hotelu. Sa
sigurnošću se može reći da je u
hotelu koji nosi ime prestonice
njegove zemlje osetio sve čari srpske gostoljubivosti, obzirom da je
u jednom pismu prijatelju u Rusiji
napisao: „Ovo je naša zemlja...
Čini mi se da su Srbi isto toliko
Rusi koliko i mi... Isto toliko su
široki kao i mi, i isto toliko veliki
kao i mi..!“
Još jedno veliko veliko ime svetske
književnosti uverilo se u gostoljubivost hotela Moskva. Šest godina posle Maksima Gorkog, u
Beograd je stigla i slavna engleska
spisateljica Rebeka Vest. I ona je
izabrala da hotel Moskva bude
njena oaza tokom boravka u Beogradu. Tog ranog proleća 1936.
godine njen vodič kroz Jugoslaviju
bio je naš poznati pisac i novinar Stanislav Vinaver. Nesumnjivo je da je Rebeka Vest bila
56
Hotel life blog
oduševljena onim što je ugledala
na našim prostorima. U sećanje
na ovo putovanje nastala je knjiga
„Crno jagnje i sivi soko“, koja je
štampana tokom drugog svetskog
rata. U moru anegdota koje je kasnije zapisala u svojim memoarima
stoji i opis za nju nesvakidašnje,
a za tadašnje Beograđane sasvim
uobičajene situacije u ovom beogradskom hotelu:
„Ali ni u jednom od tih velikih
gradova (London, Pariz ili Njujork) nisam videla da se polako
otvaraju hotelska vrata kroz koja
bez žurbe i smireno ulazi seljak
sa crnim jagnjetom u naručju.
Našao je mesto pored pulta gde se
prodavala Pravda i Politika, Continental Daily Mail, Paris Soir,
New York Herald Tribune. Bio je
to lepo građen mladić, ravne plave
kose, visokih jagodica i jasnog pogleda. Na sebi je imao građansko
odelo, ali i kožuh i crnu šubaru, i
kožne opanke sa savijenim kljunovima. Na kupovnoj košulji
video se vez koji je dodala njegova
majka. Gledao je oko sebe kao da
nekoga traži. Dva puta je otišao
do vrata bara zagledajući lica onih
zdepastih malih ljudi, po čemu je
bilo jasno da je čekao nekog iz njihovog kruga“.
Ovakav je bio Beograd tog vremena, na putu od ruralne varošice
do moderne prestonice. Sa rastom
Beograda, rasla je i naša nekadašnja
zemlja Jugoslavija, a tokom godina prosperiteta poznati i važni
svetski političari odsedali su u
hotelu Moskva. Jedan od njih je
i 36. američki predsednik Ričard
Nikson, kao i čuveni indijski revolucionar Mahatma Gandi.
Među slikama poznatih u holu
slavnih hotela Moskva nalaze još
i fotografije Lučana Pavarotija,
kralja Petra I Karađorđevića, Indire Gandi, kao i poznatog francuskog pisca Patrika Besona, koji
je odnedavno pronašao svoje mesto u holu slavnih ovog hotela.
Često su posete inostranih zvezda
prerastale u mit, ali teško i najiskusniji hotelijeri, kakvi su oduvek bili u hotelu Moskva, mogu
sakriti da su im najdraži susreti
bili sa domaćim ličnostima. Uvek
se mogu sresti duhoviti gosti, ali
za Radeta Šerbedžiju kažu da je
uvek spreman na šalu.
Bogata istorija i duga tradicija su
ono što najviše krasi ovaj hotel.
Hotel life
Baš zato je i devedesetih godina
princeza Jelisaveta Karađorđević,
kao prva iz vladarske porodice koja
se vratila u Beograd nakon godina
izgnanstva, odsela u nekadašnjem
kraljevskom apartmanu.
Samo u prethodnih mesec dana
poznati gosti hotela Moskva
bili su i Nina Badrić, Hari Mata
Hari, Karl Luis, Aleksandar Saša
Đorđević i mnogi drugi.
Ima i onih koji se u ovaj hotel zaljube na prvi pogled. To se
desilu čuvenom šansonjeru Arsenu Dediću. Jedna beogradska
zimska noć, davne 1967.godine,
kriva je što avion zbog leda i snega
nije mogao da poleti sa beogradskog aerodroma. Umesto da odleti u Moskvu, Arsen je odseo sa
suprugom Gabi Novak u hotelu
Moskva. Od tada, ovaj apartman
H
je uvek bio rezervisan za njih kad
god bi dolazili u prestonicu, a do
1990. godine ovaj čuveni pevač je
najmanje 30 puta odseo u apartmanu broj 15. Godine rata su uticale na to da se slavni kantautor
vrati u Beograd tek 2005. godine
i priredi spektakularni povratnički
koncert za publiku iz Srbije. Nakon koncerta veselje se prenelo
u hol hotela, a kako je u kasnim
noćnim satima kuhinja bila zatvorena Arsen je naručio pljeskavice iz obližnjeg kioska i sve svoje
obožavaoce pozvao da večeraju u
Moskvi.
Dušu jednog hotela čine njegovi
gosti i njihove uspomene na boravak u istom. Kako nekada tako
i danas, dušu hotela Moskve obogatili su ljudi koji su svojim delima
činili bogatijim živote mnogih od
nas. Ipak, za sve one radoznale
hotel Moskva ljubomorno čuva
sve tajne i navike svojih gostiju, i
u tom smislu zauvek će ostati svojevrstan “zabranjeni grad”. Neke
od zanimljivosti poput onih koje
su pratile boravak Arsena Dedića
u hotelu Moskva su tek mali segment onoga što hotelijeri pamte
i danas mogu da ispričaju. Za
sve druge zanimljivosti sadašnjih
poznatih gostiju moraćemo da
sačekamo da još mnogo vode
poteče sa Terzijske česme, jer
hotelijeri Moskve ljubomorno
čuvaju privatnost svojih gostiju
hotela koga još i zovu “An everlasting story”.
57
H
Piše: Snežana Novaković
Tehnologije
Na korak
do željene masaže
Stvoriti lojalne goste koji će vas svima preporučiti i koji će vam se uvek vraćati nije nimalo
lako, ali jedno je sigurno - detalji i potpuna usluga čine zadovoljnog gosta. Jedna od usluga
koju će vaši gosti znati da cene i zbog koje će vam se varovatno uvek vraćati jeste masaža.
P
rateći savremene trendove, masaža je postala
usluga koja mora biti
dostupna gostu 24 sata dnevno i to na korak od njih. Takvu
uslugu moguće je obezbediti
samo uz masažne fotelje koje
su postale neophodan deo enterijera skoro svakog hotelskog
lobija, luksuznog apartmana,
kozmetičkog salona, kongresnog centra, fitness i wellness
centra i tako dalje.
Na našim prostorima hotelijeri
koji su se odlučili da prate svetske trendove, svoje poverenje su
poklonili ARCUS masažnim foteljama. ARCUS je brend masažnih fotelja koji je prisutan na celoj
teritoriji bivše Jugoslavije i nosi
epitet najkvalitetnijih što potvrđuje veliki broj zadovoljnih kupaca i korisnika. Paleta od jedanaest
modela može udovoljiti svim zahtevima i potrebama vaših gostiju, a u okviru projekta “ARCUS
wellness oaza” te masažne fotelje
možete pronaći i isprobati u čekaonicama, hotelima, apotekama, tržnim i kongresnim centrima, brojnim
firmama, fitnes centrima,
pa čak i u autobusima i
taksi vozilima ili na benzinskim pumpama.
58
Masaža na fotelji stvara ugođaj koji je bolje isprobati nego
opisati. Nekada su ovakve fotelje masirale samo vibracijom,
ali danas sa ARCUS masažnom foteljom moguće je dobiti
kvalitetnu masažu koja može
udovoljiti čak i zahtevima fizioterapeuta. To znači da ARCUS
fotelje masiraju svim masažnim
tehnikama (gnječenjem, lupkanjem, trljanjem, pritiskanjem
(shiatsu) i valjanjem), a moguće
je i podesiti intezitet masaže,
položaj i ugrejati deo tela. Masažna fotelja pruža masažu od
stopala do vrata i sve to uz predivnu opuštajuću muziku. Ako
vaši gosti i vi koristite ARCUS
masažne fotelje pola sata
dnevno,
Avangard
Hotel life
obezbedićete zdraviji život. Više
od pola sata se ne preporučuje,
jer je masaža vrlo intezivna i
celovita, ali u svakom slučaju na
njoj se mogu masirati svi zdravi ljudi, trudnice, pa čak i osobe
sa proširenim venama, ili osobe
koje su imale neku povredu kičme, jer fotelje imaju mogućnost
programiranja i potpunog prilagođavanja masaže.
Gosti visokog turizma dobro
znaju šta je masaža na fotelji,
jer ih uglavnom već imaju u
svojim domovima, pa očekuju
takvu uslugu i u hotelima gde
odsedaju. Upravo takve su i
ARCUS masažne fotelje, veoma
sofisticirane, modernog izgleda i vrhunske izrade, a moguće
ih je poručiti u željenoj boji ili
od željenog materijala. Njihove
prednosti su višestruke, ali treba istaći da masažnu fotelju ne
morate zakazivati, ne predstavljaju trošak u smislu radne snage, poreza i doprinosa ili preparata za masažu. One nikada
ne odbijaju klijenta već pružaju
dvadesetčetvoročasovnu uslugu
uvek istog kvaliteta. Moguće
ih je postaviti svuda, ali se model IDEAL PRO obično nalazi
u blizini recepcije, banket sale,
restorana ili u nekom od foajea.
Radi na ubacivanje novčanica i
ne zahteva servisiranje od strane osoblja. Idealna je još i za
aerodrome, banje, biznis centre,
univerzitete, benzinske pumpe,
turističke brodove. Cena masaže na ovoj fotelji je izuzetno
povoljna i pristupačna svima.
Fotelje EXELENT , AVANGARD i AMBASADOR su neizostavni deo predsedničkog ili
H
bilo kog luksuznijeg
apartmana. Idealne
su za goste koji u
kasnim večernjim
satima žele samo
večeru, kratku
masažu i da
utonu u san.
Modeli kao
što su DIPLOMAT i
SUPERIOR
se najčešće
nalaze
u
kozmetičkom salonu ili fitness
centru. Masažne fotelje se mogu
postaviti i u wellnesu, jer ne
predstavljaju konkurenciju masaži putem dodira, jer masažnu
fotelju biraju svi oni koji žele
brzu i kvalitetnu masažu, bilo
da je to u kasnim satima, bilo da
se stide otići u wellness centar,
bilo da ne podnose dodir nepoznatih ljudi ili možda imaju
ljubomornog partnera koji im
ne dozvoljava odlazak kod masera. Sve su to činioci o kojima
Superior
savremeni hotelijeri moraju voditi računa ukoliko žele gostima
da pruže potpunu uslugu kojom
će stvarati zadovoljne, a samim
tim i lojalne goste.
Ambasador
59
Piše: Snežana Novaković
H
Barmen preporucuje
Ice Tropez
osvaja vaša čula
Sa obala Fransuske rivijere konačno je u Srbiju stigao ICE TROPEZ, penušavo koktel vino
sa egzotičnim ukusom voća. Novi ukus na usnama ljubitelja ovog koktela intrigira sva čula
i zavodi moderno stilizovanom flašom, potvrđujući tako svoju ekluzivnost.
I
ce Tropez je koktel Ovaj egzotični ukus nastao je Osnova ovog penušavog kokpoznat širom sveta, a u San Tropeu na jugu Francuske, tela je vino rose, a neodoljiv
od nedavno se nalazi u a kreirao ga je Gregoire Chaix, ukus dobijen je dodatkom ukusa
ponudi najekluzivnijih restorana vlasnik Bar Du Port u San Tro- breskve i mineralne vode. Vrlo
i hotela u Srbiji. Svojim ne- peu, jednom od najpopularni- modernu i inovativnu ambalažu
odoljivim ukusom osvaja kako jih mesta za izlazak. Provodeći dizajnirao je Christophe Pillet,
ljubitelje alkoholnih, tako i ljib- vreme okružen ljudima koji čiji doprinos u arhitekturi Franitelje bezalkoholnih napitaka, jer prate trendove, osetio je potrebu cuske se ogleda kroz arhitekturu
Sen Tropez možete poručiti sa za pićem prepoznatljivog iden- Hotela Sezz u XVI distriktu
Pariza, novoj radnji Lacosta na
titeta i zavodljivog ukusa.
6% ili sa 0% alkohola.
Les Champs i naravno Bar Du
Port u luci San Trope.
Nakon što je 2006. godine osmislio Ice Tropez koktel vino
sa 6% alkohola, Gregoire Chaix
je vrlo brzo osmislio i bezalkoholnu varijantu za maloletnu
populaciju, ali i starije koji ne
konzumiraju alkohol. Ona je
potpuno iste boje, mirisa i ukusa
kao prvobitna verzija samo bez
alkohola. Vinska baza je zamenjena sokom od nefermetizovanog grožđa. Sa aromom nektarina, svojom svežinom i dizajnom,
bezalkoholni Ice Tropez je
postao idealno piće za mlade i
vrlo konkurentan brend svim
ostalim bezalkoholnim pićima.
Generalni uvoznik
Već sa prvim gutljajem znaćete
za Srbiju i Crnu Goru
da je Ice Tropez ukus za kojim
LPC INTERNATIONAL d.o.o.
ste tragali, savršenstvo na dohBudmanijeva 25, Beograd
+381 63 321 455
vat ruke!
www.icetropez.rs
60
Hotel life
H
Domain Tropez
Ice Tropez je nastao u vinariji Domain Tropez, koja iako postoji
svega dvadeset godina spada u red najbojih u Francuskoj, a to
dokazuju i brojne nagrde za vina iz njihovog asortimana: Le Domaine Tropez, Le Tropez Black, Ice Tropez, Ice Tropez 0%, Le
Crazy Tropez, White Rose, Class One, Sand Tropez Rose. Vinarija je nastala 1996. godine, a na 36 hektara vinograda uzgajaju
se brojne sorte autohtonih provansanskih vina. Za rekonstrukciju vinarije, bila su neophodna velika sredstva da bi se napravio
podrum koji predstavlja i umetničko delo. Vremenom Domain
Tropez se uzdigao u sam vrh među francuskim vinarijama. Dominatna vinova loza raste svuda u ovom područiju, gotovo u celoj
regiji Grenache daje vinu jaku specifičnu strukturu i aromu. Tibouren je takođe specifična sorta vina iz lokalnog regiona Golfe
of Saint Tropez, koja ima notu elegantnosti i prefinjenosti. Ostala
srodna vina su cinsulat od koga se pravi roze, rolle i semillion za
bela vina i syrah i cabarnet za crvena vina. Posebnost ovim vinima
doprinose izuzetne vremenske okolnosti, snažan uticaj organskog uzgoja i poštovanje svih dobro promišljenih metoda i načina
uzgoja – od upotrebe mehanizacije za hemijsku kontrolu korova
do korišćenja sredstava na bazi sertifikovanog biljnog đubriva.
Berba se obavlja u vreme niskih temperature kako bi se zadržala
elegantna i kompleksna aroma rozea i belih vina, stvarajući laganu penušavost svetlijih vina. Za kvalitet vinograda potrebno
je vreme, ali prema rečim Gregoire Chaix vlasnika vinarije, ako
posedujete stras, hrabrost i maštu moguće je napraviti kvalitet
vredan pažnje.
61
H
Piše: Igor Luković
Vino
Trijumf
Paola Basa
Takmičenje za najboljeg somelijera sveta (14. ASI Contest of the Best Sommelier of the
World) na kom je titulu osvojio Paolo Baso, održano je poslednje nedelje marta ove godine u
Tokiu.
O
ve godine u Tokiju organizatori takmičenja za
najboljeg somelijera sveta bili su Međunarodna asocijacija somelijera (ASI)i Japanska
asocijacija. Takmičenje je održano uz pomoć brojnih sponzora,
među kojima je najvažniji bila
šampanjska kuća Moët & Chandon. Takmičar iz Srbije bio je
Srđan Janjić, koji je uspeo da se
plasira među 30 najboljih somelijera sveta. U srpskom timu, čiji
je nastup i put pomogla kompanija Knjaz Miloš, bio je i predsednik SERSA Miroslav Radojčin, kao i potpisnik ovih redova
u ime Upravnog odbora nacionalne asocijacije.
Posle više meseci intenzivnih
priprema, lokalnih i nacional-
62
nih takmičenja širom sveta, nestrpljenja, napetosti, hektolitara
degustiranih vina i hiljada pročitanih knjiga, u konkurenciji od
54 takmičara izdvojio se Švajcarac Paolo Baso i pred prepunom
kongresnom dvoranom u Tokiju
sasvim zasluženo proglašen četrnaetim po redu najboljim someljerom sveta. Emotivno proglašenje i dodela nagrada, na kojoj
je bilo i skakanja i grljenja i suza,
pratilo je nekoliko hiljada gledalaca, kao i brojni mediji iz celog
sveta.
Finale je bilo samo kruna besprekorno organizovanog prvenstva koje se u tri dana odvijalo na
više lokacija u japanskoj prestonici. Osim sjajne organizacije, i
konkurencija je bila jaka. Pre-
ma rečima predhodnog prvaka
sveta Žerara Basea, ovogodišnje
takmičenje okupilo je najbolju
moguću konkurenciju do sada.
Ukupno se nadmetalo 57 takmičara iz 54 zemlje. Četrvtfinale je
bilo zatvoreno i za javnost i za
novinare, a rezultati su objavljeni
na gala večeri istog dana. U polufinale ušli su: Veronika Rivest,
Kanada; Julija Skavo, Rumunija;
Maria Paz Huarte, Argentina;
Frank Moro, Australija; Paolo
Baso, Švajcarska; Aristid Spies,
Belgija; David Biro, Francuska;
Fabio Masi, Italija; Frančesko
Azarone, Norveška; Erik Cvajbel, Velika Britanija; Isa Bal,
Turska i Jon Arvid Rozengren,
Švedska.
Polufinalni deo bio je otvoren
Hotel life
Paolo Baso
KONAČNO NA VRHU!
Švajcarac Paolo Baso je i ranije nekoliko puta stizao do
finala na evropskim i svetskim prvenstvima. Titulu
najboljeg somelijera Evrope
osvojio je pre dve godine,
tako da je trenutno nosilac
dve titule. Paolo radi u restoranu Conca Balla na švajcarsko – italijanskoj granici.
Nakon takmičenja Baso je
za naš časopis rekao: „Takmičenje je bilo veoma teško, ali bio sma dovoljno pripremljen da osvojim titulu.
Poručujem svim takmičarima da nastave da se trude
i želim im sreću. Posebno
sam ushićen zbog Veronike Rivest i njenog plasmana, jer je prva žena koja je
ušla u finale u istoriji ovog
takmičenja. Čestitam i Aristidu Spies, bio je sjajan!“
H
za novinare i predstavnike nacionalnih asocijacija, a sastojao
se od degustacije i praktičnog
dela u kome je trebalo servirati
crveno vino i pozabaviti se uparivanjem konkretnog japanskog
jela sa dva ponuđena vina. Bilo
je zadoljstvo posmatrati i slušati
takmičare, čak i kada su koristili, meni nažalost nedovoljno
razumljiv, francuski, sa kakvim
znanjem i samouverenošću nastupaju pred žirijem u kom su
većinom sedeli raniji šampioni.
Pod kolikim su pritiskom bili
takmičari, videlo se u nastupu
Julie Skavo, predstavnice Rumunije, koja je jedina iz našeg
regiona stigla u polufinale. Prilikom degustacije i uparivanja
vina i hrane delovala je potpuno
samouvereno, reči su tekle kao
reka, nastupala je teatralno, uz
široke pokrete i naglašenu gestakuliaciju... Potom je krenula da
uradi servis čaša za deset gostiju
pokušavajući da ih sve istovremeno stavi na tacnu. Tacna se
prevrnula, čaše porazbijale, kao
i Julijino samopouzdanje i šanse
za plasman u finale. Inače, kada
se podigla zavesa i otkrila scenu
postavljenu za finale, svima je
postalo jasno koliko zaista truda
i novca stoji iza organizacije ovogodišnjeg prvenstva. Vrhunska
scenografija koja je oponašala
restoran pun gostiju, i simpatični
Žerar Base koji je kao menadžer
restorana takmičarima izdavao
zadatke po disciplinama. Takmičari su morali da posluže tri različita šampanjca za tri različita
gosta, i to u baru, ne za stolom,
što je bila zaista disciplina koju
niko nije očekivao. Nakon toga,
uparivali su vina sa zadatim jelovnikom, dekantirali i servirali,
a zatim i radili slepu degustaciju
vina i drugih alkoholnih pića. I
tu u finalu, svima je u gledalištu
bilo jasno i pre proglašenja da
će Paolo Baso pobediti. Kretao
se kroz restoran skladno, brzo
i opušteno, pri tom pokazujući
neizmerno znanje, kako teorijsko, tako i praktično. Odlična je
bila i drugoplasirana Veronika
Rivest, posebno šarmantna, ali
ne uvek do kraja sigurna i tačna tokom izvršavanja zadataka.
Belgijski takmičar Aristid Spies,
iako takođe veoma spreman, delovao je nesiguran i krut na momente, što ga je pozicioniralo na
treće mesto u finalu.
Organizacija ovog prvensta pokazala je kolika je snaga ASI, kao
i nacionalnih asocijacija koje su
sa sjajnim takmičarima učestvovale u događaju. Poslata je i snažna poruka o važnosti somelijera
u vinskom poslu, kao neraskidive
karike koje povezuju proizvođače i kranje konzumente. Ili, kako
63
H
Vino
Veronika Rivest
I OVO JE POBEDA!
Kanadska predstavnica i aktuelna šampionka američkog kontinenta, Veronika Rivest prva je žena koje je
ušla u finale takmičenja za najboljeg somelijera sveta, i
osvojila drugo mesto.
-Ponosna sam što sam prva žena na ovom mestu. Biti
u finalu sa Paolom Basom je ogromna čast, kao i takmičiti se sa ostalim kandidatima ovog kvaliteta. Ja sam
imala probleme sa vremenom prilikom servisa u finalu,
a možda je malo i sreća igrala ulogu. U svakom slučaju,
bila sam potpuno spremna za test, jer sam se dugo pripremala i za takmičenje za najboljeg somelijera Kanade
i Amerike - istakla je Veronika.
je na kraju rekao bivši šampion
Žerar Base: „Dobar somelijer
je komunikator, medij, psiholog koji procenjuje svoje goste,
ali i znalac i ambasador vina i
njegovih proizvođača.“ Događaj u Japanu je pokazao sve to
na najbolji mogući način. Sada
nam ostaje da sa nestrpljenjem
čekamo septembar i Evropsko
prvenstvo u Monaku, na kom će
Srbija takođe učestvovati.
Isa Bal - HRABROST ILI LUDOST
Na polufinalnoj degustaciji turski predstavnik Isa Bal, koji radi u resotoranu Hestona Blumentala
The Fat Duck, a za koga je intimno navijala ekipa iz Srbije, istupio je veoma hrabro i neočekivano,
kako za publiku, tako i za žiri. Naime, vino koje je većina
takmičara regularno opisala i uglavnom definisala kao pino
noar Starog sveta, Bal je odbio da prokomentariše uz tvrdnju kako ponuđeno vino ima manu, te o njemu nema šta
da kaže, osim da se verovatno radi o pinou. To se ponovilo
i kada su mu doneli novu čašu istog vina, a on je ostao pri
svom stavu čak i posle insistiranja Žerara Basea iz žirija
da vino ipak opiše. Na moje pitanje nakon takmičenja, da
li misli da je pogrešio, i da se, iako favorit, zbog toga nije
plasirao u finale, Isa je samo odgovorio: „Rekao sam šta
sam imao na takmičenju i ostajem pri tome. To vino nije
bilo u redu.“ Zanimljiv je bio i njegov stav za vreme servisa, jer je bio maksimalno opušten i gotovo neformalan,
iako je sve zadatke obavio tačno. Inače, Isa je pohvalio organizaciju festivala, kao i kandidate sa kojima se takmičio,
a na pitanje da li ćemo ga još gledati na takmičenju, rekao
je: „Sve zavisi od moje porodice i prijatelja. Ovo je strašan
napor, koji traži puno odricanja, a najviše trpe ljudi oko
vas. Videćemo... „ – ostao je neodređen Isa.
64
Hotel life
H
Egzotika na japanskom: VINO, VISKI, SAKE
Japanci su se potrudili i da nas
dobro ugoste, ali i da uz to maksimalno ispromovšu svoju vinsku
industriju, kao i industriju drugih pića: sakea, piva i čuvenog
japanskog viskija. Japan ima klimu koja je veoma teška za uzgoj
grožđa, zbog visoke vlage i relativno niskih prosečnih temperatura. Njihov trud završava se na
pokušajima da naprave vina od
internacionalnih sorti grožđa, ali
to se u najboljem slučaju završava
punih i barikiranih i onih koja se
prave kao slatka - medastih aroma. Ipak, čini se da je stil koji toj
sorti najviše pristaje je onaj prvi
- sveže, lagano i voćno. Košu sorta
sigurno je jedan od glavnih aduta
japanskih vinarija, a Japanci tvrde
kako je ona kod njih prisutna više
od milenijuma. Pored toga, dosta
je rasprostranjena i sorta Muscat
Baily A, nastala ukrštanjem muskat hamburga sa sortama koje
pripadaju vrsti vitis labrusca. Za
lokalni viski. Sa tradicijom proizvodnje malo dužom od jednog
veka, njihovi viskiji su najviše slični stilu karakterističnom za Škotsku. Osim osnovnih, imaju i sjajne
single malt viskije - meke, prefinje,
slojevite. Ukoliko vam se ukaže
prilika, ne propustite da probate
Yamazaki, Santori ili Nikka etikete.
Naravno, Japanci su najbolji u
proizvodnji svog tradicionalnog
pića sakea. Iako ga ranije nisam
razumeo, u Japanu sam se ne
na prosečnom kvalitetu. Nedostak tela i ekstrakta je prvo što
primetite u većini tih vina, dok
crvena često imaju jako izražene
pirazinske mirise i nedovoljno
sazrele tanine. Međutim, u Japanu postoje i autohtone sorte. Najzanimljivija je bela sorta
grožđa koja se zove košu (Koshu),
koja je očigledno dovoljno prilagođena lokalnoj klimi, koja u
širokom rasponu stilova daje veoma zanimljiva vina. Počev od
onih koja su nežna i neutralna,
slična pino blanu, preko vrlo distinktivnih vina koja podsećaju na
vionje ili čak sovinjon blan, pa do
razliku od sorte košu, vina koja
sorta vitis labruscadaje su, najblaže rečeno, dosta specifična i neprilagođena ukusu vinopije naviklog na zapadnjački stil.
Kao što je u mnogim segmentima japanskog društva primetan
značajan uticaj zapadnjačke kulture, isto je i sa alkoholnim pićima.
Imaju odlična piva, a osim velikih
pivara koje uglavnom proizvode
svetle pilseve, tamo radi i niz malih pivara iz kojih dolaze sjajna
piva koja nalikuju na engleski ale,
ili čak oponašaju belgijske trapiste.
Međutim, ono što u Japanu stvarno iznenađuje kvalitetom jeste
samo navikao, već i zavoleo to
vino od pirinča. Naravno, najverovatnije i zbog toga što postoji
ozbiljna razlika u kvalitetu između ono što se najčešće prodaje
na Zapadu, pa i u Srbiji, i onoga
šta je stvarno dobar sake u Japanu. Stil i kvalitet sakea zavise od
predhodne pripreme pirinča i
načina njegove fermentacije, a u
skladu sa tim su i oznake na bocama, kao i različite cene. U dobrom sakeu, kao i vinu, osetićete
cvetne, začinske ili voćne arome.
Moja preporuka je da ga pijete
hladnog, obavezno uz dobar zalogaj nekog japanskog jela.
65
H
Vino
Srđan Janjić - TRUD SE IPAK ISPLATIO
Naš takmičar Srđan Janjić doleteo je u Tokio nekoliko dana
pre nas, zajedno sa kanadskim
timom. Naime, Srđan živi i
radi u Torontu, tamo priprema
završni ispit za titulu Master
Sommelier i predaje na koledžu.
Veći deo vremena, zapravo, par
meseci unapred, Srđan se sa
Kanađanima i njihovom kandidatkinjom Veronikom Rivest
zajedno pripremao. U Tokio
je, osim zbog priprema, stigao
ranije i kako bi se blagovremeno prilagodio na različitu vremensku zonu. Kad smo i mi iz
Srbije stigli u Tokio i otišli do
Srđanove sobe, ozbiljnost njegovih priprema i trud koji je
sam uložio, mimo onoga urađenog zajedno sa SERSA, ostavili su nas bez teksta. Sobu je
pretvorio u učionicu, sa mapama vinskih regiona izlepljenim
po zidovima, gomilom knjiga
svuda okolo, računarima, spravicama,
bocama, otvaračima... Tokio nije stigao ni da vidi, pošto
se gotovo nije pomerao iz sobe, stalno učeći. Međutim,
i konkurencija je ove
godine bila zaista
jaka.
Možete li nam preneti
Vaša iskustva sa Svetskog prvenstva?
Bilo je fenomelno.
Imao sam priliku
da se upoznam sa
nekim od najboljih
svetskih somelijera i da naravno odmerim snage sa njima.
Organizatori su se pobrinuli
da celo takmičenje protekne
na najvišem nivou, a i mediji
u Japanu su sve propratili sa
Miroslav Radojčin i Srđan Janjić
66
Srđan Janjić
ogromnom pažnjom. Finale je
emitovano uživo na japanskoj
televiziji.
Kako ste se pripremali za ovo takmicenje?
Teorija je vrlo važna i tome sam
posvetio dosta pažnje. Dobar
somelijer bi trebalo da bude
u toku sa svim promenama u
svetu vina, kao što su zakoni,
nove vinske regije. Obratio
sam pažnju na japanska vina,
sake i kuhinju, obzirom da je
to bila zamlja domaćin, kao i
na slepo testiranje vina, likera i alkoholnih derivata. Treća
važna komponenta je praktični deo, znači brz, ineligentan
i ekpeditivan servis prilikom
kog vas pitaju razna pitanja
o određenim berbama, uparivanju vina i hrane. Naravno,
morate da imate ekpertsko
znanje i o raznim vrstama
kafe, čaja i vode.
Hotel life
Koliko vremena ste imali za slepo testiranje i teoriju?
Dali su nam 20 minuta da napišemo potpunu analizu dva
vina i naravno da pogodimo
sortu grožđa, berbu i vinsku
regiju. To je bilo više nego dovoljno vremena. Za 3 likera i
alkoholna destilata dali su nam
dva minuta, što je proteklo jako
brzo. Sve u svemu, bio sam više
nego zadovoljan ovim delom
takmičenja. Praktični deo sam
mogao i trebalo je mnogo bolje
da uradim.
Recite nam više o ulozi somelijera u restoranima?
Profesija je sada mnogo kompleksnija nego pre 15 godina.
Nekade je uloga somelijera bila
da preporuči hranu i piće, servira
vina i koktele i da kreira vinsku
kartu. Danas u modernom ugotiteljstvu itekako je važna profitabilnost, pogotovo što je profitna marža mala u odnosu na
druge industrije. Danas su funkcije menadžera i somelijera usko
povezane i to je često ista osoba.
Na primer, glavni kuvar u restoranu nije zadužen samo da kreira ukusan jelovnik i da trenira
osoblje za propisnu ekzekuciju
jelovnika, već i za profitabilnost
restorana. Dobar kuvar uvek ima
na umu troškove namirnica i
broj osoblja koje radi u restoranu, jer restoran je biznis i mora
da bude profitabilan. Isto tako i
somelijer može da smanji varijabilne troškove, rotira inventuru i
da propisno trenira osoblje. Dakle, sve su te komponente deo
opisa radnog mesta modernog
somelijera. Ugostiteljima i hote-
H
lijerima je uvek od velike koristi
da zaposle takav kadar. Udruženje somelijera Srbije SERSA
(www.sommelierserbia.com, već
deset godina održava obuku, i
u Srbiji postoji dosta stručnih
ljudi koji popravljaju nivo usluge
u našim restoranima i hotelima.
Profesionalni program SERSA
je napravio mnoge odlične somelijere, i taj program pruža od-
lično bazično znanje u bilo kom
svetskom restoranu i u radu sa
svim vinima sveta. Detaljno sam
prostudirao i naučio program,
pogotovo danas kada je sveobuhvatniji i dosta složeniji od programa koji sam ja pre 9 godina
pohađao. Iskreno preporučujem
taj program svim zainteresovanim ljudima koji žele da se bave
tom profesijom.
Igor Luković i Srđan Janjić
67
H
68
Fensi hoteli
Hotel life
H
69
H
Piše: Ana Divac
Tehnologije
Pola veka
pouzdan partner vaše kuhinje
Već sedam godina slovenački KOGAST je na području Srbije sinonim za vodeći brend
ugostiteljske opreme za savremene i moderne kuhinje. Osnovni princip, u razvoju i dizajnu
KOGAST proizvoda jeste težnja da se stvori pouzdan, izdržljiv, energetski štedljiv,
ergonomski dizajniran i korisniku prilagođen proizvod.
S
vi KOGAST proizvodi su izrađeni
od visokokvalitetnih nerđajućih čelika, testirani
po evropskim (EN) i fabričkim
standardima, a pored standardnog asortimana u ponudi su i
proizvodi ugostiteljske opreme
KOGAST BEOGRAD d.o.o.
11000 Beograd
Dunavski kej 21
tel: +381 11 2928 087
fax: +381 11 2928 105
www.kogast.rs
70
po zahtevima i željama kupaca. Njihov proizvodni program
obuhvata: termičku opremu
program 600, 700-TOP, 700,
900; ugradne elemente; linije
za podelu hrane; samoposlužne
mobilne linije; front cooking;
neutralnu opremu program 600
i 700; kuhinjske paroskupljače – ostrvski, zidni i eko nape;
ljuštilice za krompir; mostovne
termičke blokove – jednostrane
i dvostrane; ugradne elemente;
kompjuterski kontrolisana kuhinja po HACCP standardima;
izrada projekata tehnoloških re-
Hotel life
šenja kuhinja i rezervni delovi za
KOGAST opremu.
Svi koji se odluče za KOGAST
znaju da upravo životni vek aparata, može smanjiti troškove
rada, održavanja i servisiranja
ugostiteljske opreme. Korišćenjem KOGAST aparata omogućavaja se manja potrošnja
električne energije, oprema se
lako koristi i čisti, čime se garantuju zdravi i pogodni uslovi
rada u kuhinji, a jednostavno
servisiranje aparata smanjuje
troškove održavanja. Osim toga
H
KOGAST je jedan od vodećih ponuđača celovitih rešenja
u području kompjuterizovane
kontrole kuhinjskih aparata.
Kuhinjska oprema, koja radi u
skladu sa principima HACCP,
može se priključiti na centralni kompjuterizovani sistem u
kuhinji, čime se omogućava
pouzdana kontrola kritičnih
kontrolnih tačaka u procesima
pripreme hrane. Pored potrebnog hardvera u ponudi je i prateća kontrolno-nadzorna softver oprema.
LINIJE ZA
SAMOPOSLUŽIVANJE
U ponudi su i tipske linije za
samoposluživanje širine 820
mm proizvedene u stacionarnoj i mobilnoj verziji, a
koje uključuju radne stolove
u različitim kombinacijama,
toplovodene kupke, grejane
stolove u različitim kombinacijama, rashladne stolove
i vitrine, grejane i neutralne
nadgradnje sa osvetljenjem,
jednoetažne i dvoetažne police za izdavanje, blagajničke
pulteve, elemente za poslužavnike, pribor i hleb, podizače tanjira i poslužavnika, buffet i salat barove.
Iako su elementi izrađeni po
najstrožim standardima, vrlo
su jednostavni za korišćenje.
Elemente mobilne linije za
samoposluživanje, korisnik
može brzo pokretati, te ih jednostavno postaviti u prostoru,
a mobilne linije omogućavaju
i lako čišćenje trpezarije.
71
H
Piše: Anđela Petrović
Barmen preporucuje
Savršenstvo koktela
počinje sa Somersby
Svaki koktel je priča za sebe. Imenom će vas zaintrigirati, ukusom očarati, a tokom letnjih
meseci zasigurno osvežiti. Svakog dana osvane neki novi miks pića, što alkoholnih, što bezalkoholnih, u kombinaciji sa voćem, povrćem, mlekom, sladoledom, a sve zahvaljujući vrlo
kreativnim i inspirativnim barmenima.
S
amo za čitaoce Hotel
Life magazina krenuli
smo u potragu za novim koktel ukusima koji će biti
hit ovoga leta. Tragom koktel
znalaca zavirili smo u trenutno
vrlo popularan bar Jimmy Woo
(Strahinjića Bana, 47) koji se od
većine lokala u Beogradu izdvojio jedinstvenom kombinacijom
bara sa dobrim noćnim provodom i restorana čuvene azijske
kuhinje. Njihovog headbartender Milana Zlokapu, nakon 14
godina iskustva s razlogom nazivaju koktel majstor. Za predstojeće leto Zlokapa predlaže
nekoliko zanimljivih koktela,
ali nam i otkriva način pripreme
nekih od njih.
- Jimmy Woo je vrlo specifičan
bar koji posećuju različiti gosti.
Ukusi i profil gostiju se prilično
72
razlikuju. Dolaze nam studenti,
poslovni ljudi, oni koji žele da
probaju neke nove ukuse, i oni
koji su željni nekih novih mesta
sa dobrim provodom. Pravi je
izazov uspeti zanimljivim koktelom odgovoriti na sve njihove
želje – objašnjava Zlokapa.
Tokom letnjih meseci u baru
Jimmy Woo pored standardnog
asortimana jedno od najtraženijih pića svakako je cider (sajder) Somersby sa ukusom jabuke, kruške ili kupine.
-Obzirom da Somersby spada
u kategoriju RTD pića (ready
to drink) gosti nas često pitaju da li je moguće da im samo
malo “pojačamo” ukus. To za
nas predstavlja veliki izazov,
jer je Somersby već definisano i
oformljeno piće. Do sada smo
osmislili zavidan broj koktela sa
Somersby sajderom, a trenutno
imamo i dva najtraženija Somersby koktela. To su Somersby
with a Twist koji se dobija dodavanjem malo votke sa ukusom jabuke, čime sajder dobija
jaču notu, i Somersby After Shock
koji predstavlja zimski ukus za
leto - objašnjava Zlokapa uz
napomenu da Somersby kokteli postaju sve popularniji, pa
se tako neki od njih mogu naći
rame uz rame sa klasičnim koktelima koji se već godinama piju
u gradu.
-Ukoliko još uvek ne znate
čime ćete se osvežiti ovog leta,
ne ustručavajte se i otkrijte nam
kako volite da pijete Somersby,
a mi ćemo vam pokloniti savršentvo koje počinje Somersby
sajderom – zagonetno dodaje
Zlokapa.
Hotel life
H
Somersby Appletini
Sastojci za jednu osobu:
50 ml Somersby od jabuke
15 ml likera Cointreau
40 ml votke
Način pripreme:
U čašu punu leda sipati 40 ml votke, sipati liker Cointreau i Somersby od jabuke. Dobro promešati i ukrasiti
voćem po izboru.
Somersby with a Twist
Recept: 0,03 Smirnoff Green Apple
sipati u punu času leda, ubaciti
krišku jabuke posute cimetom i
preliti sa ledeno hladnim Somersby
Apple.
Sparkling Shirley
Sastojci za jednu osobu:
150 ml Somersby od jabuke
50 mlsoka od brusnice
Kašičica šećera
Trešnja za dekoraciju
Način pripreme:
Pokvasiti čašu i ivice umočiti u kristal šećer. U čašu
sipati sok od brusnice i Somersby od jabuke, pa ukrasiti svežom ili kandiranom
trešnjom.
73
H
Barmen preporucuje
Muskoka Mojito
Sastojci:
0,03 l sosa od jagode
1 konzerva Somersby od jabuke
Sveža nana
Priprema sosa od jagode:
Operite 250 gr jagoda, iseckajte na četvrtine i izvadite
im peteljke. Pospite ih kristal šećerom i ostavite da odstoje najmanje sat vremena, kako bi se šećer rastopio.
U blender sipajte malo tople vode i smesu od jagoda, i
dobro ih sjedinite.
Način pripreme:
Na dno čaše sipajte sos od jagoda, dodajte nanu i led.
Odozgo sipajte Somersby od jabuke i nežno promešajte.
Somersby After Shock
Recept: 0,03 After Shock (ukus cimeta)
sipati u punu čašu leda, ubaciti krišku narandže i ledeno hladan Somersby
Blackberry.
Amaretto Sunset
Sastojci za jednu osobu:
Pola čašice Triple Sec likera
Tri prsta likera Amaretto
Pola čaše Somersby od jabuke
Kriška pomorandže
Način pripreme:
Sipajte sve sastojke (uključujući led) u šejker i kratko
promućkajte – najviše pet puta. Procedite koktel u čašu
(bez leda) i dodajte krišku pomorandže.
74
Hotel life
H
Piše: Jana Matejić
EBISU
gastro oaza božanstvenih ukusa
U jednostavnom, a nadasve efektnom ambijentu, hotel Square Nine je otvorio japanski restoran EBISU. Ebisu je u japanskoj mitologiji Bog zaštitnik ribara i ujedno jedan od 7 japanskih božanstava sreće, pa se
simbolično nalazi baš na sedmom spratu (krovu) hotela Square Nine. Restoran ima prelepu terasu,
a kapacitet rooftop bara, koji je dizajnirao čuveni brazilski arhitekta Isay Weinfeld, je 80 osoba.
U
z pogled na beogradske krovove moguće je
pomeriti hedonističke
granice u svakom detalju, gutljaju i zalogaju uživajući u najorginalnijim jelima azijatske
kuhinje, sjajno izbalansirane sa
ebisuovom jedinstvenom selekcijom sakea i pića.
U ovom ekluzivnom restoranu
moguće je poručiti neobičnu
japansku soju s krupnom solju,
jelo poznatije po imenu Edamame, zatim suši varijacije s
posebnim osvrtom na ebi maki s
pohovanim gamborima i panko
prezlama.
Sigurni smo da ćete uživati i
u fuziji lososa s kaiso salatom,
čili puterom i uljem od tartufa,
kao i u hrskavoj, vrlo ukusnoj,
a posebnoj vrsti mekih kraba s
vasabi majonezom, ručno pravljenim udon nudlama s povrćem,
tonkacu i terijaki sosom, te miso
supi s vakame algama. Na kraju hedonistički ukusi biće
zadovoljeni uz nežnu selekciju
neobičnih mini japanskih deserata i prateću selekciju originalnih vrsta japanskih pića.
Restoran Ebisu radi od 06h do
01h svakog dana osim ponedeljkom, a otvoren je i za goste
van hotela.
75
H
Piše: Cvijeta Radović
Tehnologije
VAV enomati
čuvari vinskog kvaliteta
Sva lepota minulih vremena sačuvana je u čaši dobrog vina! Dug put od statusnog simbola
do buteljke vina na stolu, za svakog vinara predstavlja priču koja nema kraj. Po strogo
čuvanoj recepturi i uz pomoć najmodernije tehnologije vinarije stvaraju „božanski napitak“, a njegov kvalitet čuvaju VAV enomati – vinski frižideri za čuvanje i služenje vina.
E
nomati su već godinama
svetski trend u vinskoj
industriji, jer zahvaljujući njima moguće je očuvati
specifičnosti vina do momenta
posluženja, promovisati nove sorte služeći vino na čašu, a pritom
očuvati orginalni ukus i svežinu
vina iz otvorene flaše i do 30 dana.
Upravo su sve te prednosti prepoznali i uspešni vinari Srbije. U želji
da orginalni kvalitet njihovih vina
76
uvek bude poslužen gostu, vinarije distribuiraju svoja vina sa bar
jednim VAV enomatom. Naime,
svaka vrsta vina ima „svoju“ temperaturu služenja na kojoj aroma
i ukusi dolaze do punog izražaja,
a upravo enomati omogućavaju
postizanje željene temperature na
kojoj vino zadržava svoje specifičnosti, zbog kojih mu se gost uvek
vraća. Samo ako ugostitelji čuvaju
vino u enomatima, vinari mogu
biti sigurni da gosti uvek dobijaju
orginalni proizvod.
Osim toga, i vinarije i ugostitelji
su svesni činjenice da je zahvaljujući služenju vina iz enomata
moguće promovisati i neke nove
sorte vina. Navike je teško menjati, a pogotovo one koje se tiču
ukusa. Međutim, upravo zahvaljujući enomatima koji omogućavaju
služenje vina na čašu, gosti imaju
priliku da po preporuci konobara
Hotel life
probaju i neke nove sorte vina koje
su im do tada bile nepoznate ili
previše skupe da bi eksperimentisali i poručili celu flašu.
Idući u korak sa svetskim trendovima i ugostitelji Srbije se sve
više odlučuju da iz vinskih frižidera služe vino na čašu. Vinski
dispanzeri na taj način pružaju
značajnu uštedu za ugostitelje,
jer je orginalni ukus i svežinu
vina iz otvorene flaše moguće
sačuvati i do 30 dana.
Naime, problem otvorene flaše i
uticaj kiseonika na vino ugostiteljima je itekako poznat. Od trenutka kada se otvori flaša u nju
ulazi kiseonik koji menja ukus,
boju i aromu vina. Ovaj problem
se dešava svima bez obzira da li
je vino otvoreno u kući, restora-
H
nu, baru, noćnom klubu ili hotelu. Međutim, ako koristite VAV
enomate uspećete da rešite problem poznatiji kao bezukusno i
ustajalo vino. Potrebno je samo
da sve otvorene flaše vina postavite u enomat koji funkcioniše
tako što pušta inertni gas argon
koji sprečava da vino dolazi u dodir sa kiseonikom. Vino se toči
u čašu pomoću točilica na aparatu. Nakon toga VAV enomat
ponovo vraća argon u otvorenu
flašu vina i nastavlja sa konzervacijom. Svi VAV enomati imaju
kompresorsko hlađenje, mogućnost podešavanja željene temperature u rasponu od 7-18°C,
automatsko puštanje tečnosti,
mogućnost programiranja količine vina koja će isteći u zavi-
snosti od veličine čaše. Svežinu
vina iz otvorene flaše moguće je
sačuvati 30 dana bez menjanja
ukusa, mirisa i sveukupnog kvaliteta. Enomat je opremljen specijalnim postoljem za čaše koje
obezbeđuje stabilnost iste, a moguće je istovremeno služiti više
flaša vina u zavisnosti od modela za koji se odlučite. Na našem
tržištu se trenutno mogu naći
VAV enomati koji čuvaju jednu,
dve, četiri, šest i osam flaša vina.
Zahvaljujući VAV enomatima,
na opšte zadovoljstvo i vinara i
ugostitelja, konačno je moguće
uživati u širokom spektru orginalnih aroma, ukusa, mirisa
i boja vina - napitka koji je u
prošlosti bilo privilegija samo
Bogova sa Olimpa.
77
H
Osetite
Somelijer preporuka
ukus luksuza
Pravi poznavaoci vrhunskog šampanjca od nedavno imaju
priliku i u našim najboljim barovima da uživaju u jednom
super ekskluzivnom proizvodu – šampanjcu Armand de
Brignac, koji važi za najskuplji šampanjac na svetu.
O
vaj luksuzni šampanjac
dolazi sa višestruko nagrađivanog imanja Cattier, iz
gradića Chigny-les-Roses
u regiji Champagne u Francuskoj,
gde još od davne 1763. godine porodica Cattier poseduje i gaji vinograde. Armand de Brignac šampanjac prepoznatljiv je po znaku asa
u piku na boci, a proizvodi se u tri
prestižne cuvée varijante – Brut
Gold, Rosé i Blanc de Blancs.
Brut Gold u savršenoj razmeri čine:
40% Chardonnay , 40% Pinot
Noir, 20% Pinot Meunier.
Članovi porodice Cattier sa još
svega osam meštana proizvode
ovaj šampanjac ručno, vrhunskim
usklađivanjem tradicije i modernog doba. Ovakav vid proizvodnje
odiše neprevaziđenom stručnošću i
dubokom strašću prema umetnosti
pravljenja šampanjca.
Karakteristike ovog glamuroznog
Armand De Brignac porodicu čine predivne boce sledećih zapremina:
Nebuchadnezzar 15l
Balthazar 12l
Midas 30l
Salmanazar 9l
Methuselah 6l
Magnum 1.5l
Bouteille 0.75l
Jeroboam 3l Rohoboam 4.5l
Midas je najveća boca šampanjca na svetu!
78
Svaka kutija šampanjca Armand de Brignac obložena je
somotom i na njoj se nalazi pločica za graviranje imena, kao
odraz raskoša i glamuroznog
stila francuskog modnog sveta.
šampanjca zbog kojih je neprevaziđen u svetu su: prefinjeni sastojak
nazvan liqueur de dosage, koji svakoj boci šampanjca daje superioran
kvalitet, kao i jedinstvena ambalaža
gde je svaka boca izrađena ručno,
a inspirisana kreacijama čuvenog
francuskog modnog dizajnera André Courrèges-a.
U svetu poznatih ovo piće je veoma
omiljeno jer je sinonim za prestiž i
luksuz. Samo neka od imena koja
su promoteri i veliki ljubitelji ovog
prestižnog šampanjca su: Beyonce,
Jay Z, Rihanna, Trey Songz, Fabolous i Jamie Foxx.
DELTA DMD je generalni uvoznik za Srbiju, a više podataka potražite na zvaničnom sajtu www.
armanddebrignac.com i www.deltadmd.rs.
Vesti
Prefinjeni DIOR kapkejkovi
H
Cupcakes su više od slatkiša za sve nas, oni su skupi
miks prefinjenosti i ekskluzivnosti. Već smo videli
neke od tih slatkiša u izdanju prestižnih modnih
kuća, kao na primer Chanel i Louis Vuitton, kao i
specijalno izdanje za Dan Zaljubljenih Red Velvet
cupcake sa dijamantskim prstenom i druge, ali
sada se pojavljuje nešto potpuno novo. Otkriveni su novi Dior Limited Edition Cupcakes, koji su udružena saradnja Harrodsa i Diora. Izgleda da se ove dve kuće
jako dobro slažu. Kada se francuska
moda i britanski vi-
soki standardi i maniri udruže, tu mora da se desi
neka magija, što upravo pokazuje ovaj paket cupcakeova. Četiri neverovatna komada slatkiša koji
sadrže pšenicu, gluten, jaja, kravlje mleko i tragove
oraha, Dior Limited Edition Cupcake su luksuzni
slatkiš koji vam mami pogled i budi apetit. Svaki
cupcake je jedinstveni omaž House of
Dior, oslikava bitan detalj iz istorije
ove prestižne modne kuće, kao što
su Muguet haljina i Lady Dior
torba.
Nova PT serija mašina za suđe
U hotelu Premier Aqua u Vrdniku 13.juna 2013.
održana je prezentacija protočnih mašina za pranje
posuđa Winterhalter iz najnovije PT serije. Odabrani učesnici ovog skupa koji je nosio naziv ‚‚Događaj
godine``uverili su se u sve prednosti koje nova PT
serija donosi. Preduzeće Winterhalter već duže vreme
postavlja nova merila na tržištu u području protočnih mašina za pranje posuđa. U skladu s tim, Winterhalter je postavio visoke zahteve za razvoj nove generacije, a rezultat je serija mašina koja nadmašuje sve
uspešne prethodne modele i koja je apsolutni favorit
po pitanju sjajnih rezultata, brzine i ekonomičnosti.
Posetoci ‚‚Događaja godine``izbliza su videli najnovije modele koji se rade u tri različite veličine PT-M,
PT-L i PT-XL u cilju ispunjavanja različitih zahteva pranja raznovrsnog posuđa. Prezentacija je bila
organizovana u četiri celine i posetioci koji su bili
podeljeni u 4 grupe su obilazili različite segmente
nove PT serije, vođeni stručnim timom preduzeća
Winterhalter.
79
Piše: Msc Milena Vukić,
SUTŠ, Beograd
H
Turizam je masta
Crveni turizam
u osvajanju sveta
Iako ga mnogi vide samo kao potragu za novom vrstom popularne zabave, “crveni turizam” je tema koja ne prestaje da fascinira kako stručnjake koji se bave turizmom, tako i
turiste. Kada su iz Kine stigle informacije da posetioci hrle ka istorijskim znamenitostima
Komunističke partije Kine, kao i sve većem broju “crvenih turističkih” lokacija u trinaest
provincija koje su ugostile 20 miliona turista u 2004. godini, bilo je jasno da turističke
agencije treba da se pripreme za “crveni turizam”.
C
rveni turizam je vrsta
političkog hodočašća sa
posetom nacionalnim sakralnim mestima kao što su rodna
mesta bivših komunističkih lidera, „slavna“ bojišta, groblja bivših revolucionara kao i spomen
obeležja, kako bi bolje upoznali
revolucionarnu istoriju i povećali
nacionalni prestiž socijalističkih
zemalja. Taj oblik turizma ima
nekoliko karakteristika:
l Istorijski status destinacije je
dominantni faktor koji određuje
privlačnost turističkog proizvoda;
l Postoji značajan broj domaćih
turista koji učestvuju u crvenom
turizmu;
l Glavna svrha putovanja je ne
samo razgledanje već i edukacija;
l Zajedničkim marketinškim
aktivnostima nacionalnih turističkih organizacija moguće je
uvezati čitav region u jedinstvenu turističku ponudu;
Kontinuiranim promocionim kampanjama moguće je stimulisati
ekonomski razvoj revolucionarnih
područja.
80
Da bi se razvio model “crvenog
turizma”, potrebno je da destinacija poseduje kvalitetne tipske
resurse, ali i političku obojenost.
Zbog toga vlade tih zemalja
imaju vodeću ulogu u početnim fazama razvoja izgradnjom
povoljnog političkog okruženja,
unapređivanjem infrastructure
kao što su saobraćaj i smeštajni
kapaciteti, kao i eksploatacijom
drugačije obojenih turističkih
resursa prilikom motivisanja
turista. Za relativno razvijene
turističke destinacije “crveni turizam” je uglavnom integrisan
u ponudu gradskog i kulturnog
turizma sa jako puno istorijskih
saznanja, ali i tendencijom za
poboljšanjem životne sredine.
Stoga bi razvoj “crvenog turizma” trebalo da bude način diversifikacije turističkog proizvoda,
a sve to sa ciljem da se izađe u
susret promenljivim zahtevima
turista, kao i postizanjem održivog razvoja turizma.
Jedna od zemalja koja je među
prvima svoje „komunističko
nasleđe“ videla kao značajan izvor prihoda, jeste Kina.
Njihova ponuda je veoma raznovrsna, a ideja je da se ljudi
zabave na temu komunizma.
Njihova ponuda “crvenog turizma” obuhvata organizovanje specijalnih događaja kao
što su “Narodne crvene igre”
u kojima se učesnici takmiče u
disciplinama “bacanje granata” ili “juriš na kuće”. U Parku
komunizma oni mogu probati
kuvanu svinjetinu - omiljeno jelo Mao Cedunga (Mao
Zidong), piti iz bunara koji
je on navodno koristio, voziti
se rolerkosterom noseći lažne
puške ili odlučivati o toku rata
sa Japanom. Sve je više i onih
Kineza koji bukvalno žive od
te nostalgije. Jedan od njih je
glumac Vu Jongtang (Wu Yongtang) koji cele godine igra
Mao Cedunga u otvorenom
pozorištu u Junanu (Yun Nan),
svojevrsnoj svetoj zemlji kineske komunističke revolucije.
To su samo neke od aktivnosti
Hotel life
H
koje turistima treba da priušte
jedinstven turistički doživljaj.
Iako su u početku kompanije
slale svoje članove na ove destinacije u okviru “edukativnog odmora”, taj projekat “crvenog turizma” je sve više uzeo
maha tako da je 2011. godine
zabeleženo čak pola milijarde
”crvenih turista”. Kineski državni mediji pišu da je “crveni
turizam“ stvorio preko milion
novih radnih mesta i posredno izgradio hiljade kilometara
autoputeva, kao i nove aerodrome. Uskoro će čak kineske
patriote moći da lete u pustinju u kojoj je prvi put 1946.
testirana atomska bomba.
Danas, taj vid turizma bi mogao
da postane paradigma i za druge
bivše komunističke zemlje među
kojima je i Srbija, a Beograd još
jednom prestonica Socijalističke
federativne republike Jugoslavije. Tito je zasigurno brend koji
bi trebalo da iskoristimo, i u tom
smeru primenimo i “crveni turizam” u Srbiji.
81
Piše: Marko Spalević
Sagovornik: Marija Karan
H
Put oko sveta
Ceo svet
pod njenim nogama
Jedna od naših najpoznatijih glumica mlađe generacije Marija Karan obožava da putuje,
i zahvaljujući međunarodnoj glumačkoj karijeri vrlo često ima priliku da menja mesto
svog boravka. Svaka od tih destinacija donosi joj novu kulturu, mentalitet, jezik, istoriju i
tradiciju, a sve to zajedno obogaćuje njen život i lično i praktično.
Nj
en životni moto je
„putovati što više,
živeti svuda po
svetu, jer ceo svet je naš“! Uvek
bira zdrav način života, sa dosta
ekstremnih sportova bez obzira
na to gde trenutno živi, od Los
Anđelesa, Londona do Njujorka, odakle je sa čitaocima prvog
broja magazina „Hotel Life“
podelila svoja iskustva sa putovanja.
Koliko često putujete i šta za vas
znače sva ta putovanja?
Zahvaljujući poslu imala sam
priliku da puno putujem i živim
na nekim zanimljivim svetskim
destinacijama. U poslednjih par
godina živela sam na relaciji
London-Los Anđeles-Beograd,
tako da mi je na neki način život postao konstantno putovanje.
Danas, način na koji gledam na
život i svet je poput kaleidoskopa,
složen ili jednostavan, višedimen-
82
zionalan i u hiljadu boja. Svaka
destinacija donosi novu kulturu,
mentalitet, jezik, istoriju i tradiciju nekog mesta, i to je kao kratak
kurs istorije koji prolazite praktično i lično. Nema lepšeg i boljeg načina da saznate nešto novo.
Putujem kad god imam vremena
i mogućnosti. U poslednje vreme
sve je više takvih putovanja zbog
posla i prijatelja.
Koje ste sve zemlje do sada posetili?
Dosta sam proputovala Severnu
Ameriku, Havaje, Kanadu, Toronto i Niagarine vodopade, od
Južne Amerike samo Meksiko,
dok sam u Evropi bila u većini
zemalja. Kada je Istok u pitanju,
nisam išla dalje od Turske.
Kako birate turističku destinaciju?
Zavisi od trenutka. Ako mi je
potreban odmor onda želim da
odem u neko mesto koje je bli-
zu, ne više od 6 sati letenja. Lepo
vreme i smeštaj sa dosta sadržaja
za rekreaciju i relaksaciju su mi
sasvim dovoljni za odmor.
Koju destinaciju preporučujete za
hedonistički odmor, a koju za dobar provod?
Kada je hedonizam u pitanju,
uvek pomislim na hranu i za takav odmor moj izbor su Francuska i Italija, dok za provod nema
boljeg mesta od Beograda ili Las
Vegasa.
Koje mesto na planeti vas je ostavilo “bez daha“ i zašto?
Nju Orleans. Obožavam džez i
francusku četvrt, hranu i ulicu
Burbon, kao i tradiciju i naravno
kulturu tog mesta.
Da li volite male porodične hotele
ili ipak birate hotelske lance?
Više volim da odsednem u malim intimnim hotelima, jer imaju
Hotel life
H
tim i te zvezdice imaju drugačije dim. Obično pitam lokalca šta je
vrednosti u različitim mestima. autentično, a ne turistički.
Zvezdice nisu uvek relevantne
U kom gradu su ljudi ostavili najza nivo usluge.
veći utisak na vas?
Koja je vaša preporuka hotela koji Savana mi je bila prelepa. Hraje ispunio sva očekivanja?
na i južnjački duh su me odušeVerovatno ste imali priliku da bo- Ja bih izdvojila naš hotel „Square vili. Vrlo su gostoljubivi i vole
ravite i u hotelima koji imaju više Nine“. To je hotel u rangu svih strance.
od 5 zvezdica. Šta te hotele čini svetskih hotela i oduševim se svaki put kad odem. Srećna sam da Kakve restorane volite i šta biste
tako posebnim?
Imala sam priliku, ako se dobro imamo nešto tako lepo kod nas. istakli kao najbolji gastro ukus, a
šta više nikada ne biste probali?
sećam to je bio Dubai. Ništa
posebno u odnosu na 5 zvezdi- Šta najpre volite da posetite u ne- Volim suši restorane. To je uvek
moj izbor. Ja sam uvek za salatu
ca. Takođe sam bila i u hotelu poznatom gradu?
od 5 zvezdica koji ima uslugu Kažu ljudi pijaca je autentično i i francusku supu, ali nikada više
od 3 zvezdice, ali je zbog tra- najbolje iskustvo u nepo-znatom ne bih jela aligatora!
dicije ipak zasluženo na spisku gradu. Uvek pre nego što odem
najboljih hotela. Svako mesto negde napravim plan i mapu gde Koji restoran smatrate za vaše
na svetu se razlikuje, pa samim ću da idem i šta bi trebalo da vi- lično otkriće?
Mislim da se zvao Vanil, u Moskvi.
Pamtiću ga po najskupljoj kafi i
Marija Karan u San Francisku
vodi na svetu. Svratila sam, jer mi je
bilo hladno i htela sam samo malo
negde da se ugrejem. Nisam želela
takvu vrstu otkrića (smeh).
neki lični pečat i mir. Međutim,
ponekad ne želim da rizikujem
ili ne dobijem preporuku gde da
odem, pa izaberem hotel iz nekog lanca. Omiljeni mi je lanac
hotela Firmdale.
Da li biste nam ispričali neku zanimljivu anegdotu ili neprijatnost koju ste doživeli na brojnim
putovanjima?
Iskustvo Hurem hamama u
Istanbulu je zasigurno bilo i
nelagodno i simpatično iskustvo u isto vreme. Tamo niko
ne zna engleski jezik, pa čak ni
vaša domaćica koja vas vodi kroz
celo iskustvo, a vi bi trebalo da
se opustite i uživate u tom spa
centru sa ni manje ni više nego
hiljadu žena.
Bez čega se nikako ne vraćate sa
jednog putovanja?
Sa svakog putovanja donesem
magnet za frižider (smeh)!
83
Piše: Marko Spalević
H
Oko sveta
Besplatno
u najskupljim gradovima sveta
Poznato je da se na put ne kreće bez dosta novca, pa se zato ljudi u Srbiji najčešće lišavaju
putovanja, a oni koji putuju biraju jeftinije destinacije. Ipak, nismo ni svesni koliko se može
uštedeti, čak i kad vas put odvede u neki od najskupljih gradova sveta. Otkrivamo vam
kako da potrošite manje nego što ste planirali u Tokiju, Londonu, Parizu i Sidneju – gradovima koji su na listi najskupljih na svetu
N
a ovoj listi najskupljih gradova sveta,
suvereno
vlada
prestonica zemlje izlazećeg
sunca, najskuplji grad sveta –
Tokio. Najveći broj tokijskih
porodica živi u skučenim stanovima, čiji kvadratni metar
iznosi između pet i šest hiljada
dolara. Za 35 miliona stanovni-
Tokio
84
ka ovog grada prostor je ono što
je možda i najtraženije, te zato
i ne treba da čudi visoka cena
hotelskog smeštaja. Ipak, ovo je
grad koji je otvoren za turiste iz
celog sveta, i što je najvažnije u
sebi krije i neke od fantastičnih
turističkih atrakcija koje se
mogu videti besplatno. Jedna
od njih je i zgrada kompanije
Sony koja svojim posetiocima
nudi besplatno korišćenje svih
tehnoloških novotarija po kojima je Japan poznat. Iz raja za
ljubitelje tehnologije, možete
se prebaciti u realan život, tako
što ćete uživati u fantastičnoj
prirodi parka „Jojogi“, koji nudi
veliki broj kulturnih i ekoloških
zanimljivosti. Ni ovde nećete
Hotel life
potrošiti ni jedan jedini jen.
Još jedna građevina je posebna
atrakcija za sve posetioce prestonice Japana. To je zgrada tokijske metropolitanske vlade.
Sa 45. sprata ove visoke lepotice
pogled se prostire na fantastičnu
gradsku panoramu i na planinu
Fudži.
Iako treći najskuplji grad na svetu,
za Sidnej se kaže da je možda jedan od najboljih gradova za život.
Za turiste može biti skup, ali
zahvaljujući skoro beskonačnom
suncu i lepom vremenu, u ovom
gradu dostupan je veliki broj
besplatnih aktivnosti na otvorenom. Jedna od najuzbudljivijih
je zasigurno šetnja preko legendarnog mosta u luci Sidneja,
koji spaja severne i južne delove
grada. Sidnej je i grad u kom je
umetnost dostupna na svakom
koraku, pa tako ne čudi što je
Muzej savremene umetnosti za
sve posetioce otvoren potpuno
besplatno. Ovaj muzej je meka za
sve ljubitelje fotografije zato što
prikazuje izložbe najkontroverznijih fotografa današnjice. Poseta najstarijem sakralnom objektu
u Sidneju, crkvi Svetog Džejmsa
(Saint James Church) je takođe
besplatna. Besplatne turističke
ture i posete ovom objektu su
česte, a lako se može desiti da
se baš tokom vaše posete odigra
i neki od zanimljivih koncerata
koji su česti u ovom objektu.
Pariz, mesto koje već decenijama
nosi titulu najromantičnijeg grada
na svetu, nalazi se na osmom mestu
među najskupljim gradovima sveta. Ipak, iako skup za sve one koji
žive u njemu, veoma je pristupačan
svim turistima. Te tako, ako se u
H
Sidnej
Parizu zateknete prve nedelje u
mesecu, Luvr (Louvre) i Versaj
(Château de Versailles) možete da
posetite besplatno. Zamak Versaj
je uvek besplatno otvoren za mlađe
od 18 godina, a svakog petka od
18h do 21:45h, u najpoznatiji
pariski muzej Luvr mogu besplatno da zavire svi koji su mlađi
od 25 godina. Ukoliko se u Parizu
zateknete u periodu od oktobra do
marta besplatno se možete popeti
i na najvišu kulu čuvene katedrale
Notrdam (Notre Dame de Paris).
Sem posete kuli i riznici katedrale,
ulaz je uvek besplatan tokom cele
godine. Besplatno možete posetiti
i laboratoriju dvostruke dobitnice
Nobelove nagrade Marije Kiri
(Maria Curie). Ukoliko želite da
vidite gde su sahranjeni neki od
najvećih velikana umetnosti kao
što su Bize (Georges Bizet), Balzak (Honoré de Balzac), Isidora
Dankan (Isadora Duncan), Oskar
Vajld (Oscar Wilde) ili Džim MoPariz
85
H
Oko sveta
London
rison (Jim Morrison), takođe nećete morati ništa da platite, pošto
je poseta groblju Per Lašez (Père
Lachaise) potpuno besplatna. Priču o Parizu nemoguće je zamislite bez mode, pa je tako moguće
besplatno prisustvovati revijama
kreatora visoke mode u robnoj
kući „Lafajet“, uz prethodnu najavu preko mejla organizatorima
događaja.
Ukoliko ste ljubitelji moderne
umetnosti možete obići muzej
Tate Modern, gde je na besplatnim
izložbama moguće videti preko
60 000 radova umetnika kao što
su Polok (Paul Jackson Pollock),
Roden (Auguste Rodin), Matis
(Henri Matisse) ili Vorhol (Andy
Warhol), a kroz stariji deo muzeja
Tate Britain, u kom ćete naći britanska remek dela od 16. do 20.
veka, možete prošetati uz besplatU Londonu, jednom od najuz- ne jednočasovne tematske ture ili
budljivijih gradova Evrope, naj- petnaestominutne priče o najpoveći broj muzeja takođe možete znatijim slikarima i njihovim žiposetiti bez ikakvog troška osim votima i delima.
na suvenire. Britanski muzej,
Dom Parlamenta, Londonski mu- I u ostalim velikim gradovima
zej, Nacionalna galerija i Muzej Evrope situacija je slična. Većinu
nauke samo su neki od mnogo- muzeja možete posetiti besplatno
brojinih londonskih muzeja koje ukoliko se u gradu nađete prve ili
možete videti potpuno besplatno. poslednje nedelje u mesecu. Ukoli86
ko imate tu sreću da se zateknete u
Rimu poslednje nedelje u mesecu,
muzej Vatikana u kome su smeštena najveća dela renesansne umetnosti, je besplatno otvoren za vas.
Bitno je znati i da svaki grad, pa
makar bio i na listi najskupljih, u
sebi krije veliki broj znamenitih
građevina i zanimljivih mesta za
koja uopšte nije potrebno kupiti
kartu. Ponekad je najlepši način
da upoznate novi grad tako što
ćete prošetati njime i pronaći ono
što se vama najviše dopada. Za
vaša lična oktrića nije potreban
novac, samo malo avanturističkog duha i želje za istraživanjem.
To je zapravo i najveća čar svakog putovanja, bez obzira koliki
ste budžet za vašu destinaciju
predvideli.
Vesti
Prvi Moxy Hotel u Milanu
“Marriott International” pomoći
će kompaniji “Ikea” da otvori svoj
lanac povoljnih hotela širom Evrope u narednih pet godina. Novi
lanac hotela nosiće naziv “Moxy
Hotels”, a prvi objekti širom Evrope bit će otvoreni početkom
iduće godine. Hoteli će biti dizajnirani po standardima kompanije
“Ikea”, a imaće brojne pogodnosti
H
za mlađe goste. “Ikea”, švedski div
za proizvodnju namještaja, koja
je prvi put prošle godine najavila
da otvara lanac hotela, danas je
otkrila da će “Marriott”, operator
luksuznih hotela širom sveta, biti
njihov partner. Oni će izgraditi
oko 50 hotela sa 150 do 300 soba
u velikim gradovima, a prvi će biti
otvoren u Milanu naredne godine.
Dubrovnik raj na zemlji
Uoči letnje sezone u Srbiji Turistička zajednica grada Dubrovnika i Grad Dubrovnik predstavili su u hotelu Villa
Manjež Exclusive svoju turističku ponudu za ovu sezonu. U
ime Grada Dubrovnika novinarima i uvaženim zvanicam se
obratio predsednik Upravnog odjela za poduzetnišvo, turizam i
more Milan Perić. Istaknuto je da je turistički promet Hrvatske
uvećan uvođenjem avio linije sa Beogradom. Intenzitet linija
će se povećavati u narednom periodu tako da će tokom letnjih
meseci JAT imati letove ka Dubrovniku pet puta nedeljno. U
okviru predstavljanja dubrovačke turističke ponude naglasak je
stavljen na hotelski smeštaj visoke kategorije, ali i na privatni
smeštaj, koji je izuzetno povoljan i najtraženiji od gostiju koji
dolaze iz Srbije. Dubrovnik „grad za sva godišnja doba“ koji
i u zimsko vreme ima kvalitetne sadržaje, može očekivati još
više gostiju iz Srbije kada se produži avio linija u zimskom periodu i kada se uvede i autobuska linija iz
prestonice Srbije ka Dubrovniku.
Folklor u Skadarliji
Od ovog proleća, Glob Metropoliten
Tours uz podršku Turističke organizacije Beograda organizuje Folklorne večeri u
Skadarliji, jedinstven turistički program
u Beogradu. Svakog petka od 20 časova,
u skadarlijskom restoranu “Mali vrabac”,
gosti imaju priliku da uz večeru sa nacionalnim specijalitetima i paket sa suvenirima, uživaju uz nastup folklornog ansambla Talija. U okviru dvočasovnog programa,
gostima će kroz splet igara iz Šumadije i
Zapadne Srbije biti dočarana tradicionalna srpska atmosfera, a imaće i prilike da
nauče osnovne korake srpskih kola.
87
Piše: Marko Spalević
H
Gastro putovanje
U vrtlogu
starih mlinova
Ko bi mogao da poveruje da će jedno italijansko selo i srednjevekovni mlinovi u njemu,
postati prestižno turističko mesto? Italijani, poznati po tome da svaki kutak zemlje učine
delom turističke ponude, uspeli su i da od srednjevekovnog seoceta, čije ime u originalu glasi
Borghetto, naprave raj u kome se bude sva čula
D
o Borgeta, malo poznatog turistima iz Srbije,
stiže se prilično lako.
Nalazi se na samo 10km od poznatog mondenskog letovališta
Lago di Garda, a 30km od centra
čuvenog grada ljubavi i grada koji
88
je nezaobilazna ponuda brojnih
naših turističkih agencija – Verone!
Na ulasku u selo prvo ćete uočiti
srednjevekovnu kulu dvorca vladarske porodice Skaliđero (Scaligero). Svojom impozantnošću
izdiže se iznad Borgeta, ovog neobičnog krajolika na obali reke
Minćo. Ovo prestižno i pomalo
mondensko mesto ljubomorno
čuva svoj najveći turistički proizvod - mlinove iz daleke prošlosti.
Nastali su još u 13. veku i preživeli
Hotel life
H
brojne nepogode, ali i borbe meštana i Napoleonovih trupa. Svuda
naokolo je zelenilo u koje su stari
mlinovi gotovo prirodno srasli, a tu
je i još jedan svedok prošlosti koju
Borgeto beleži - most Viskonte
(Ponte Visconteo). Zajedno, oni
čine srž ovog predela koje posetioce ostavlja bez daha. Tu, baš na
drvenom mostu Borgeta, nekada
se nalazila i granica između Italije
i Austrije. Ovako velika istorija nije
poremetila mir ovog malog sela.
Predeo koji ga okružuje kao da je
kroz istoriju ostao netaknut, a šum
koji donosi reka Minćo posetioce
“odvodi” u vrtloge carstva srednjeg
veka i potpunu izolaciju od savremenog sveta.
Borgeto kao turistička celina danas,
deo je modernog naselja Valeđo
sul Minćo (Vallegio sul Mincio),
sa kojim zajedno čini i umetničku i kulturnu celinu. Sredinom
20.veka meštani su u starim mlinovima uvideli turistički potencijal i pretvorili ih u luksuzne apartmane. Danas se ispred svakog od
njih nalazi niz slikovitih restorana
89
H
i kafea, smeštenih tako blizu reke
da se stiče utisak kako uplivavaju
u nju. Tu se, takođe, nalazi nekoliko suvenirnica sa mirisnim sapunima domaće proizvodnje, skupim vinima i ukusnim kolačima.
Apartmani u ovim mlinovima
rezervisani su pola godine unapred, a neretko su i stecište svetske
elite. U prilog tome ide i činjenica,
da su pre nekoliko godina ovo
mesto posetili i članovi engleske
kraljevske porodice princ Čarls
(Prince Charls) i Kamila Parker
(Camilla Parker).
Prema rečima brojnih gostiju, nezaboravne trenutke čine zalazak
sunca i pogled iz svakog restorana
ka stapanju mosta Viskonte i reke
Minćo, koja je okružena s bezbroj
žardinjera prepunih ljubičastog
cveća. Doživljaj je potpun kada
padne mrak, upale se lampioni,
svetiljke u nizu i sveće na stolovima. Stvora se savršen ambijent za
degustiranje lokalnih specijaliteta,
a to su torteline svih ukusa, i najbolja vina iz oblasti Bjanko di
Kustoza (Bianco di Custoza) i
Bardolino (Bardolino).
Onda i ne čudi činjenica da je
Borgeto među 50 najlepših sela
Italije. Ovo je svakako odličan
primer kako se i u selu može
napraviti turistički proizvod.
Italijani su nam pokazali kako
seoski ambijent može postati
ekskluzivni turistički centar i koliki turistički potencijal leži u ostacima prošlosti. Danas se turisti
širom sveta utrkuju ko će prespavati u nekom od ovih mlinova,
nekada namenjenih nižim ekonomskim klasama društva, a danas atraktivnim i najbogatijim
ljudima našeg vremena.
90
Gastro putovanje
Hotel life
H
Piše: Snežana Novaković
Best business destination
za MK Mountain Resort
MK Mountain Resort je dobitnik prestižnog priznanja “The Best Business Destination
Travel Award 2012“, namenjenog kompanijama čiji proizvodi i usluge predstavljaju vrhunac kongresne industrije u celoj Evropi
V
eć petu godinu za redom u Londonu se
dodeljuje nagrada za
najbolju biznis destinaciju, a
zahvaljujući impresivnom razvoju MK Mountain Resort, i
Srbija konačno postaje prepoznatljiva destinacija za biznismene. Ovo priznanje dodeljuje žiri koga čine rukovodioci
korporativnih putovanja, članovi Udruženja ACTE (Association of Corporate Travel
Executives), kao i drugi uticajni članovi zajednice poslovnih
putovanja. Kvalitet i asortiman
usluga, “vrednost za novac”,
prisustvo u online medijima,
web dizajn, održivost prakse,
ekološka svest, korisnički servis i poslovna sposobnost su
bili kriterijumi kojima su se
vodili prilikom izbora najbolje
biznis destinacije.
-Veliki je izazov i zadovoljstvo
biti među najboljima, u samom
vrhu kongresne industrije. Svako
priznanje za nas je istovremeno
podsticaj i uverenje da smo na
pravom putu ka pozicioniranju
Kopaonika kao moderne letnje,
zimske, ali i kongresne destinacije. U narednom periodu planiramo veća ulaganja koja će našu
kongresnu ponudu učiniti najkonkurentnijom u regionu – istakao
je Nikola Avram, direktor MK
Mountain Resort.
MK Mountain Resort na Kopaoniku predstavlja jednu od
vodećih kongresnih destinacija u Srbiji, sa izvanrednim mogućnostima za organizaciju seminara, kongresa, konferencija, banketa, tim bildinga (team
building), muzičkih i modnih
događaja. Pored pet konferencijskih sala koje zauzimaju
površinu od 1000m2 u Hotelu
Angella, u okviru Grand Hotel
& Spa na raspolaganju je i biznis centar sa dve kompletno
renovirane sale, čiji kapacitet
i multifunkcionalnost omogućavaju organizaciju različitih
skupova i događaja, tokom
cele godine.
91
Tekst i foto: Roza Sazdić
H
Puls Srbije
120 godina
turizma na Zlatiboru
Posle Beograda, Zlatibor je najposećenije turističko mesto u Srbiji i verovali ili ne, sezona
na toj planini traje tokom čitave godine. Prošle godine zabeležena je poseta od 250 hiljada
turista, a ostvareno je milion i dvesta hiljada noćenja. Uz stalno povećanje broja gostiju iz
Srbije, primetno je i sve veće interesovanje turista iz zemalja u regionu, Evropske Unije,
kao i iz Rusije, Amerike, pa i Novog Zelanda. U čemu je tajna Zlatibora?
L
epa visoravan sa blago
zatalasanim brdima koje
krase livade, prostrani
pašnjaci i četinarske šume zadive svakog posetoca. Isti utisak
izaziva i veliki vodopad u selu
Gostilje, ili drugi, koji se nalazi u
dubini planine, u Stopića pećini.
Ta pećina je jedna od najvećih
u Srbiji i čuvena je po dvorani
92
bigrenih kada. Pećina u Ljubišu poznata po pesmi Ljubivoja
Ršumovića, koji je u tom selu
rođen. Zbog bogatog vodotoka,
buja trava i lekovito bilje, a tokom većeg dela godine Zlatibor
obasjava sunce. Prirodne lepote,
kristalno beli snežni pokrivač
koji se dugo zadržava na vrhovima, veliki broj sunčanih sati,
zdrav vazduh i blagotvorna klima, kao i položaj Zlatibora, sjajne su prirodne predispozicije za
razvoj turizma.
Međutim, turistima nije dovoljan samo pogled na bajkovite
predele i usnula seoca. Zlatibor
je upravo primer kako kvalitet i
privlačnost prirodnog okruženja
treba staviti u funkciju turizma
Hotel life
i ukupnog razvoja. U tom cilju,
izgrađena je dobra putna mreža kroz planinu i povezana je
sa glavnim saobraćajnicama.
Uređeni su atraktivni lokaliteti,
sela su živopisna, a jedinstveno
turističko naseljena Vodama
koje formiraju brojni hoteli,
vile, restorani, kafići, prodavnice
i sportsko – rekreativni centri,
ispunjavaju savremene potrebe
turista i pružaju raznoliku ponudu i noćni život kao u nekom
velegradu.
Značajno je i to što je turistička
ponuda na Zlatiboru usaglašena sa njegovim prirodnim, klimatskim, prostornim i ljudskim
resursima, a ravnomeran razvoj
turizma znalački se planira tokom cele godine. Uvedeni su
atraktivni program za rekreaciju
i zabavu, organizuju se izleti sa
stručnim vodičem, privrednoturističke manifestacije i druga
dešavanja. Zato Zlatibor nije
poznat samo kao vazdušna banja
ili skijaški centar, već i kao mesto
za odmor u kome porodice i poslovni ljudi rado provode vreme.
Na raspolaganju su im razno-
H
Hotel “Mir”
vrsni sadržaji: mogu da uživaju
u šetnjama, u planinskoj vožnji
biciklom, u jahanju konja, u kupanju u rečicama, bazenima i spa
centrima, ili da prate društvene
i kulturne događaje, organizovano posećuju znamenitosti i slično. Rastuću reputaciju Zlatibora
dokazuje i poseta tokom prvomajskih i vaskršnjih praznika od
dvadeset hiljada turista dnevno.
Planina je i u prvom delu godine
bila izuzetno posećena, a zimska
sezona je produžena zahvaljujući
veštačkom osnežavanju. To je još
Hotel “Idila” - spa centar
jedna dobra investicija, kao i šestosedna žičara koja sa dolaskom
toplih dana i dalje saobraća do
ski centra Tornik i omogućava
uživanje u zlatiborskim pejzažima iz druge perspektve.
-Za „Zlatiborsko leto“ pripremamo više koncerata, pozorišnih
predstava i izložbi, a ove godine
sve je u znaku proslave velikog
jubileja – 120 godina organizovanog turizma na Zlatiboru.
Svečana akademija će biti održana 20. avgusta, a u okviru centralne svečanosti organizovaće se
brojni kulturni događaji i naučni
kongres na temu turizma. Naša
ponuda i izleti koje organizujemo
do vodopada u Gostilju, Stopića
pećine, Muzeja „Staro selo“ u Sirogojnu, Mokre gore i drugi, biće
upotpunjena posebnim programima. U planu nam je da ove godine počne sa radom i Turistički
auto kamp sa 4 zvezdice koji je
urađen po najvišim standardima
i namenjen gostima koji više vole
taj vid smeštaja – ističe Darko
Đurović, direktor Turističke organizacije „Zlatibor“.
93
H
Poznato je da su hoteli
nosioci razvoja jedne destinacije. Mnogi zlatiborski hoteli su proširili svoje
kapacitete, a izgrađeni
su i novi objekti. Nedavno otvoren hotel MIR 4*
je projektovan po svetskim standardima nove
generacije hotela. Ima
6 luksuznih apartmana,
7 studio apartmana i 12
dvokrevetnih soba, zatim
restoran sa bogatom gastronomskom ponudom,
igraonicu za decu, fitness i
spa centar, parking i druge
sadržaje. Hotel IDILAje takođe novi turistički
objekat visoke kategorije
modernog enterijera koji
ima kapacitete za 46 gostiju. U okviru hotela se
nalazi i spa centar sa bazenom, saunom, parnim
kupatilom i teretanom.
MONA, jedan od najpoznatijih hotela na Zlatiboru, renovirao je postojeće i u velikoj meri proširio
smeštajne i ugostiteljske
kapacitete. Na taj način
hotel nastavlja da upotpunjuje turističku ponudu u
skladu sa interesovanjima
savremenog turiste.
Zlatibor je karakterističan
i po tome što omogućava
brz obrt kapitala. Investicije koje opština ulaže u
infrastrukturu, savremene
komunikacije i uređenje
atraktivnih lokacija, svakako pružaju podršku vlasnicima hotela i domaćinima u seoskom turizmu
94
Hotel “Palisad”
Puls Srbije
da investiraju u smeštajne
i ugostiteljske kapacitete i
kvalitet usluge.
Jačanju imidža planinskog
centra kao turističke destinacije, naročito doprinosi
nivo usluge u turizmu i hotelijerstvu. Veoma je značajno što na Zlatiboru postoji Fakultet za hotelijerski
i turistički menadžment
Univerziteta Singidunum
koji obrazuje kadrove za
potrebe turističke privrede. Najveći broj studenata
obavlja stručnu praksu u
čuvenom hotelu Palisad –
kaže Darko Đurović, direktor Turističke organizacije „Zlatibor“.
Hotel PALISAD je lider
turizma na Zlatiboru u hotelskom poslovanju. Počeo
da se gradi 1965. godine i
periodično je rekonstruisan
shodno savremenim zahtevima potrošača i širenju turističke ponude Zlatibora.
PALISAD je privatizovan
2005. godine i od tada je u
renoviranje uloženo dvadeset miliona evra. Renovirane su i moderno opremljene
sobe, recepcija, hol, aperitiv
bar, kafe poslastičarnica, restoran, kuhinja i kongresni
centar, a izgrađena su i dva
fudbalska terena sa veštačkom, i jedan sa prirodnom
travom. Relax and Beauty
Centar hotela PALISAD
otvoren je početkom 2012.
godine, a od 1. novembra
preduzeti su opsežni radovi na proširenju i adaptaciji
„A“ i „B” bloka. Investicijaje
Hotel life
vredna osam miliona evra. Nakon rekonstrukcije hotel će imati na raspolaganju 210 modernih
soba i novu strukturu koju će činiti dvokrevetne sobe, apartmani
i sobe superior 4****.
-Međutim, svi milioni uloženi u zidove, nameštaj, kogresnu
dvoranu, wellnes centar padaju u
vodu ukoliko gost nije zadovoljan, to jest ako svi, bez obzira
koji posao obavljaju (konobari,
recepcioneri, kuvari, menadžeri), nisu usredsređeni na potrebe koje gost ima. Naš posao
je kompleksan i zato je veoma
važno da svi radimo kao jedan
tim – zaključuje Vojislav Janić,
generalni direktor hotela PALISAD.
H
Muzej na otvorenom - staro selo “Sirogojno”
Svečano otvoren renovirani Zlatibor Mona
Renovirani hotel „Zlatibor Mona“ otvoren
je za goste početkom godine, ali 18. juna
upriličeno je svečano otvaranje u prisustvu
brojnih značajnih zvanica. Za renoviranje hotela uloženo je 4 miliona evra, a renovirani su
postojeći kapaciteti (sobe i apartmani, restorani, igraonica, bar) i dograđeno je 3000 m2 koji
sada čine kongresni centar, 30 potpuno novih
superior soba, nova recepcija, i proširen je deo
Lada bara. Danas, hotel može ugostiti do 300
osoba na smeštaju i 500 osoba u kongresnom
centru Koledo. Za mališane je otvorena nova
igraonica na 200m2 sa odvojenim barom za
odrasle. Proširen je a la carte restoran Perun
i obogaćen vinskim delom. Preporuke osoblja
su kačamak na čobanski način, zlatiborski file
punjen pršutom, slaninom, kajmakom i ajvarom, a za desert domaća pita sa suvim šljivama
i borovnicama. Svake subote hotel organizuje
vinske večeri kada se mogu probati najpoznatija domaća i svetska vina. Već drugog vikenda
jula, hotel Zlatibor MONA organizuje oldtajmer reli, a za kraj jula će gosti moći da probaju
brojna domaća i strana vina na prvom Zlatiborskom salonu vina.
95
Piše: Jana Matejić
H
Turizam je masta
Ekstremni turizam
gradi uspešan tim
Otuđenost ljudi i život pod stresom postali su radna svakodnevica. Problemi u komunikaciji
su vidljivi skoro svuda, a posebno u velikim korporacijama, što dovodi do smanjene produktivnost i profita
U
pravo te signale odgovorne kompanije shvataju ozbiljno i tragaju
za načinima kako da motivišu
zaposlene da se bolje upoznaju,
komuniciraju, ojačaju volju, povećaju motivaciju, podignu stepen
inicijative, razviju timski duh i
oslobode zaposlene stresa. Uspešne kompanije teže da izgrade tim
koji će ostvarivati zavidne rezultate, ali prema rečima profesora
psihologije Aleksandra Kontića
„TIM mora da se GRADI“.
- Nijedan tim bilding (team building) nije toliko skup koliko jednu
kompaniju mogu da koštaju posledice menadžerskog stresa i nepostojanja timskog rada. Jeftinije
je uložiti sredstva u jačanje tima
i na taj način redukovati probleme koji nastaju odlaskom radnika
na bolovanje. U protivnom sledi
oglašavanje novog radnog mesta,
HR provere, trening obuke, uhodavanje novog radnika... – smatra
Kontić i naglašava da postoji mnogo različitih programa za jačanje i
izgradnju tima, ali da se u ekstremnim i avanturističkim uslovima
postižu najbolji rezultati. Primera
radi, odvesti zaposlene na sedam
dana jedrenja gde u zatvorenom
prostoru moraju biti upućeni jedni
na druge itekako može da osnaži
jedan tim, smatra Kontić.
96
Hotel life
Znači, put pod noge i krenite sa
svojim zaposlenima u otkrivanje divlje i netaknute prirode, jer
upravo savladavanjem izazova u
ekstremnim uslovima, moguće je
učiti i razvijati sposobnosti, testirati izdržljivost, požrtvovanost i
pomerati granice.
Prema rečima Nemanje Neškovića iz udruženja WILD SERBIA njihovi tim bilding programi
predstavljaju izazov u svakom pogledu.
- Divlja i očuvana priroda Srbije:
planine, kanjoni, misteriozne pećine, slapovi i vodopadi urezani u
litice, su mesta koja su pravi izazov i šansa da izgradite i ojačate
tim! Uz pomoć instruktora kanjoninga, speleologije i alpinizma uspevamo da učesnicima tim bilding
programa probudimo energiju
kojom će pomeriti granice, rešiti
zadatke, pomoći kolegi, osloniti
se na svoju intuiciju, ali i na svog
kolegu – ističe Nešković i opisuje
najatraktivnije avanture.
Speleo avantura je zasigurno nešto što niste razmišljali da probate,
ali Nešković ističe da upravo draperije, stubovi, stalaktiti, stalagmiti, velike dvorane, uski kanali i svi
ti čudni oblici koji postoje u pećinskom svetu, mogu da pruže nezaboravno iskustvo i snagu vašem
timu. Petnička pećina je preporuka za “vatreno” krštenje, ali u svakom slučaju tu su sigurnosna užad
za lakše kretanje kroz pećinu. Već
u poslepodnevnim časovima do-
H
bićete pojaseve, “osmicu“, šlemove
i iskustvo zvano „abzajl“- adrenalinski doživljaj na steni visokoj
30m! Abzajl predstavlja tehniku
spuštanja niz uže uz pomoć odgovarajuće opreme i nakon toga
imate osećaj da ste veterani ove
avanture. Ušačka pećina je pećinski sistem drugi po svojoj dužini
u Srbiji, i obiluje prelepim ukrasima, velikim dvoranama i uskim
prolazima.Ulazite u pećinu na Peštarskoj visoravni, a turu završavate na drugom pećinskom otvoru
koji se nalazi na Uvačkom jezeru
čuvenom po meandrima i beloglavim supovima. Odavde je moguće
avanturu nastaviti čamcem i vožnjom po jezeru.
- Za kanjoning avanturu uvek
vlada veliko interesovanje - ističe
Nešković. Prateći prirodan smer
kretanja niz kanjon, kanjoning
predstavlja kombinaciju spuštanja niz vodopade uz pomoć užeta, skakanja u bazene sa vodom
i klizanje niz
prirodne tobogane koje je voda
vekovima vajala u stenama. Doživljaj siline vode koja pada na vas
ispod vodopada visokih i po 20m,
odvešće vas u potpuno novi svet.
Za tim bilding se vrlo često biraju i kajak programi (rekreativni
kajak na Uvačkom i Perućačkom
jezeru, rekama Drini, Savi i Dunavu), kao i avanturističke igre
(skup aktivnosti kao što su penjanje i spuštanje na steni, vožnja
kajaka, pronalaženje izgubljenog
blaga, rešavanje raznih zadataka u
prirodi). Pogodne su za veći broj
učesnika i odlične za jačanje poverenja i timskog duha.
Za ljubitelje rafting avanture najpopularniji su tim bilding programi u kanjonu Tare, najvećem
kanjonu Evrope, i nakon Kolorada, drugom kanjonu po veličini u
svetu. Dovoljno je reći maj mesec.
I tada je moguće doživeti ludački
adrenalin, nezaboravna iskustva i
najuzbudljiviju rafting avanturu.
Prema rečima Vjekoslava Ćalasana iz agenci-
97
H
je HIGHLANDER, Tara je po
atraktivnosti za rafting uz Kolorado i Zambezi, svrstana u vrh
najatraktivnijih svetskih reka.
- U maju mesecu Tara je najhladnija, najdublja, najbrža i najopasnija. Osećaj uletanja u izuzetno
snažne i duboke bukove oduzima
dah. Moraju se poštovati uputstva skipera kako ne biste ispali
iz čamca. Deonica od Brštanovice do Šćepan Polja duga 17km
je jako atraktivna i sa najviše bukova. Ipak, kompanije vrlo često
zbog potreba tim bildinga biraju
rafting od vrha, tačnije Đurđevića Tare, jer tada mogu da kombinuju rafting i preživljavanje u
prirodi – ističe Vjekoslav Ćalasana, skiper koji je za poslednjih
15 godina upoznao svaku stenu
ovog kanjona i jedan je od retkih
na ovim prostorima koji ima dozvolu Međunarodne rafting aso-
98
Turizam je masta
cijacije (IRA) za rafting međunarodnim vodama.
Preživljavanje u prirodi Vjekoslav Ćalasan smatra krucijalnim programom za jačanje
tima. Kanjon Tare, dugačak
149km sa dubinom i do 1300m
je najdublji i najoštriji kanjon
u Evropi, sa preko 80 registrovanih pećina, još nedovoljno
istraženih, i jako puno endemičnih biljnih i životinjskih
vrsta predstavlja avanturu koja
će u svakom pogledu osnažiti
vaš tim. Pored Tare, preživljavanje se organizuje i u prašumi Perućica, poslednjoj oazi
netaknute prirode u Evropi.
Ovaj zaštićeni rezervat prirode smešten je u srcu nacionalnog parka „Sutjeska“, a pogled
sa vidikovca „Dragoš sedlo“
prostire se na 13000 hektara
surove i čiste prirode. Ipak, za
početnike dolazak do vidikovca
„Prijevor” predstavlja dovoljno
atraktivan, i ne toliko kondiciono zahtevan adrenalinski doživljaj u prašumi. Nakon toga,
čeka vas prizor od koga zastaje
dah, vodopad “„Skakavac”, koji
se u svoj svojoj snazi i silini
obrušava 75m niz strme stene.
-U kanjonu Tare i prašumi Perućica učite o načinu preživljavanja
i sprečavanju svih neželjenih situacija. Veštine kao što su planinarenje, lov i ribolov, mogu biti jako
korisne za snalaženje u divljini i
jačanje tima, ali i pored toga priroda svojim nepredvidivim preprekama nameće razvijanje vrlina,
sposobnosti i oslanjanje jednih na
druge. Takođe, tu su i naši vodiči koji će pružiti odgovore na sva
pitanja i boravak u divljini učiniti
maksimalno sigurnim – naglašava
Vjekoslav Ćalasan.
Hotel life
H
99
H
100
Fensi hoteli
Download

HORES zaoštrava smer u poslovanju Dolazak UNWTO