l
l
godina II broj 3 ISSN 2334-8380
otel
H life
MAGAZIN ZA HOTELIJERSKI MENADŽMENT
BALKAN
WINE
EXPO
vina Italije
u Beogradu
TOP 10
hotelskih
spa centara
Srbije
U BEOGRADU
otvoreni novi hoteli
Andrea Lekić
najbolja
rukometašica sveta
sanja svoju vinariju
H
IMPRESUM
Izdavač:
Media Life d.o.o.
Topličin venac 3, 11000 Beograd
T: 381 11 262 18 55
E: [email protected]
W: www.hotellife.rs
Direktor i glavni
i odgovorni urednik
Cvijeta Radović
Uređivački kolegijum
stručnih saradnika:
Prof. dr Slobodan Unković,
Ružica Petrović Dedijer,
Prof. dr Slavoljub Vićić,
Vojislav Janjić,
Prof. Obren Drljević,
Dragutin Miličić
8
Prof. dr Slobodan Unković
Gde je
turizam Srbije?
12
Izvršni urednik
Rozana Sazdić
Urednik fotografije
Vladimir Lukić
Marketing menadžeri:
Goran Ljubičić
Miroslav Mijatov
Tramvaji naše
prošlosti
Redakcija:
Jana Matejić, Marko Spalević,
Ana Rusanov Vračević
24
Lektor:
Tanja Peljević
Ilustrator:
Marie Jelić
Pravna služba:
Advokatska kancelarija
Petar Stojanović
Dizajn:
Kongresni biznis
otvara nove hotele
Štampa:
AMD SISTEM d.o.o. Beograd
Distribucija:
CIP - Katalogizacija u publikaciji l Narodna
biblioteka Srbije l Hotel Life l Magazin za
hotelijerski menadžment l glavni i odgovorni
urednik Cvijeta Radović l 2013 br. 3 (feb/apr)
l Beograd:Media Life, 2014 l Beograd:AMD
SISTEM d.o.o. l 30cm l tromesečno
l ISSN 2334-8380=Hotel Life (Beograd)
l 640 l COBISS.SR-ID 199134988
Andrea Lekić
Sanja svoju vinariju
60
H
64
Balkan Wine Expo
Vina Italije
u Beogradu
68
Bojan Bočvarov
Toro
latin gastro bar
84
Srpsko lice
Budimpešte
REČ UREDNIKA
Iza nas su rejting liste, izveštaji, priznanja, nagrade, minusi i plusevi ali kada podvučemo crtu,
2013. godina je bila izuzetno uspešna. Otvoreni su novi hoteli, nova radna mesta, povećan je
incoming turizam u Srbiji. Time smo povećali konkurentnost destinacije, devizni priliv i
smanjili nezaposlenost. Turizam je još jednom
potvrdio da je privredna delatnost koja i u godinama krize pokazuje pozitivne tendencije, kako
na domaćem tako i na međunarodnom nivou.
Zato turističku industriju s razlogom svrstavaju
u najprofitabilnije u svetu, jer nema te krize koja
će putnike sprečiti da putuju i odmaraju.
Međutim, da bismo i dalje napredovali, moramo
se ugledati na zemlje koje ostvaruju pozitivne
rezultate. Turizam moramo tretirati kao važnu
društvenu i privrednu delatnost, ne smemo ga
stihijski razvijati jer on zahteva konkretne planove i dugoročnu strategiju razvoja.
Dok se nešto na tom planu ne promeni Hotel
Life vam predstavlja 4 nova hotala u Beogradu.
Zavirite u elegantne i moderne hotele kao što su
Jump Inn hotel, Garni hotel Argo, 88 Rooms hotel i Zepter hotel, ali i u najbolje hotelske spa centre
u Srbiji. Otkrićemo vam o čemu sanja najbolja
rukometašica sveta i ispričati priču o tramvajima naše prošlosti. Beograd je grad investicija, ali
i grad najlepših priča koje vrlo često opčine mnoge
turiste koji mu se s razlogom vraćaju. Uživajte i
vi u Hotel Life pričama!
87
Najbolji hotelski
SPA centri
Naslovna strana
Jump Inn Hotel Beograd
Foto: Vladimir Lukić
Investicije
BEOGRAD
U
susret
istorije i
savremenih
trendova
Da će 2014. godina doneti dosta
novina na hotelskom tržištu govori
podatak da je Beograd od marta
bogatiji za još jedan hotel sa 4
zvezdice - JUMP INN HOTEL
BEOGRAD. Smešten je u starom
delu Beograda - Savamali, jednom
od retkih delova prestonice koji
je sačuvao duh i ambijent prošlih
vremena. Otvaranje JUMP INN
HOTEL BEOGRAD je doneo novu
dinamiku i novi sadržaj u ovaj deo
prestonice.
šuškan između zidova zgrade koja datira iz 1924.
godine, JUMP INN HOTEL BEOGRAD nudi
vrhunsku uslugu i kvalitet na kojima će mu pozavideti mnogi gradski hoteli.
U svojoj ponudi hotel sadržati 49 nestandardnih i neuobičajenih soba i apartmana. Obzirom da je zgrada pod
zaštitom države kao spomenik kulture zbog svog izgleda
i skoro jednog veka istorije, svakoj sobi i apartmanu posvećena je velika pažnja u želji da komfor u hotelu bude
potpun i nezamenjiv. Tome u prilog govore brojni detalji
koji se ne mogu videti u drugim hotelima i po kojima
je ovaj hotel jedninstven. Tepisi u sobama rađeni su po
uzoru na renesansne motive „Posejdona”, čestu inspiraciju velikih slikara. Tapete su delo domaćih projektanata
koje su urađene u saradnji sa belgijskim dizajnerima i
grafičarima dok je keramika u kupatilima poručena iz
Italije. U pojedinim apartmanima, kao dekorativni detalj koji je pravi izazov za sve hedoniste, ceo jedan zid
urađen je u koži. Visoki madraci, jastuci i posteljina od
nadaleko čuvenog turskog pamuka učiniće da gosti jutro
započnu odmorni i dobro naspavani. Pogled koji se pruža iz najvećeg broja soba na stara zdanja koja okružuju
hotel - reku Savu, park i mostove Beograda, dodatno
doprinosi da se doživi duh i ambijent Savamale.
U sastavu hotela nalazi se i restoran sa internacionalnom i nacionalnom kuhinjom. Koncept restorana fokusiran je na svedena i jednostavna jela pripremljena tako
da odgovaraju ukusu najvećih gurmana i hedonista, ali i
zahtevu onih koji svoju ishranu baziraju na vegetarijanskim specijalitetima. Vinska ponuda restorana ostavlja
mogućnost izbora vrhunskih vina od Kalifornije, Au-
Zagrebačka 2, 11000 Beograd
www.jumpinnhotelbelgrade.com
[email protected]
stralije, Francuske, Italije do najkvalitetnijih vina
sa naših prostora.
Odmah do restorana smešten je i mali lobi bar u
kojem se mogu naći brojni specijaliteti od kafe,
kao i širok izbor pića i napitaka.
Namenjen svima koji od Beograda žele vrhunski
kvalitet i vrhunsku hotelsku uslugu, JUMP INN
HOTEL BEOGRAD svoju ponudu usmerio je
na turiste i porodice, ali i na poslovni svet koji je
uglavnom fokusiran na radne dane. Za potrebe poslovnog sveta, JUMP INN HOTEL BEOGRAD
je obezbedio manju salu za sastanke koja prima
do 25 osoba i veću konferencijsku salu kapaciteta do 80 mesta. Savremena audio video oprema,
poput Smart Board, projektora visoke rezolucije,
projekcionog platna, smart televizora, brzog WiFi
interneta i integrisanog konferencijskog ozvučenja, predstavljaju preduslov za uspešno poslovanje.
Da JUMP INN HOTEL BEOGRAD ide u korak
sa zahtevima današnjeg gosta i globalnih trendova, govori i to da u svim sobama i apartmanima
pušenje nije dozvoljeno, kao i da hotel ima sopstveni standard za očuvanje životne sredine tzv.
Green Policy. Svi koji se odluče da na putovanje
krenu sa kućnim ljubimcem treba da znaju da je
JUMP INN HOTEL BEOGRAD pet friendly,
odnosno da su ovde dobrodošli sa svojim kućnim
ljubimcem.
Pravila, standardi i procedure su nešto na čemu je
baziran rad hotela i nešto što će doprineti očuvanju visokog kvaliteta usluge.
JUMP INN HOTEL BEOGRAD je projekat
Triple Jump Grupe i vizija njenog vlasnika, nekadašnjeg rekordera i finaliste Olimpijskih igara u
troskoku, odakle dolazi i inspiracija za naziv hotela u kome se sportska strast materijalizuje u slikama poznatih atletičara i atletskih motiva koji se
mogu videti svuda po hotelu.
Posetite JUMP INN HOTEL BEOGRAD i uživajte u vrhunskoj usluzi i hedonističkom ugođaju
koji vam hotel koji predstavlja susret istorije i savremenih trendova na jednom mestu nudi.
Piše: Slađana Matejić
Sagovornik: Prof. dr Slobodan
Unković, potpredsednik
Privredne Komore Beograda
H
Strucni skupovi
Gde je turizam
Srbije?
U organizaciji Udruženja ugostiteljstva i turizma Privredne
komore Beograda (PKB) i saradnju sa Udruženjem
turističkih radnika u penziji i Nacionalnom asocijacijom
turističkih agencija YUTA održana je tribina „Susret iskustva i prakse - gde je turizam Srbije?“
A o učešću Srbije u međunarodnom turizmu i predviđanjima
za 2014. godinu ovom prilikom govorio je prof. dr Slobodan
Unković, potpredsednik Privredne komore Beograd.
A
ko pogledamo unazad od 2008. do 2013.
godine i pored globalne ekonomske krize
u svetu koja još uvek traje i trajaće, turizam ostvaruje izuzetno dobre rezultate. Jedino
je u 2009. godini zabeležen pad međunarodnog
turizma za oko 4%, ali u velikoj meri i domaćeg
turizma. Nakon toga imamo povoljnu razvojnu
tendenciju turizma u svetu.
2013. godina se u svetskom turizmu završila izuzetno uspešno! I pored činjenice da su svi dobijeni
indikatori od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, MMF i drugih u svetu poznatih institucija,
bili nepovoljni ( bruto domaći proizvod, nezaposlenost ili javni dug ). Turizam je zabeležio rast od
5% sa 1080 miliona turista. Znači bilo je novih 52
miliona učesnika u međunarodnom turizmu. Procenjuje se da je ukupna potrošnja bila oko 1350 milijardi američkih dolara.
Kada je reč o domaćem turizmu, procene Svetske
turističke organizacije (STO) su da je on bio veći
za oko 10 puta u odnosu na međunarodna turistička
kretanja. Gruba procena je da je u domaćem turizmu
ostvareno negde između 5-6 hiljada milijardi amerč-
8
kih dolara. Sve to govori da imamo 6,5-7,5 hiljada
milijardi američkih dolara potrošnje u svetu u 2013.
godini. Svetska turistička organizacija procenjuje da
turizam učestvuje sa oko 9% u svetskom BDP, a da je
svaki 11. zaposleni vezan za turizam, odnosno da 6%
od ukupne vrednosti svetskog izvoza roba i usluga
potiče od turizma.
PREDVIĐANJA ZA 2014. GODINU
„Krajem janura ove godine STO je za 2014. godinu
predvidela dalji rast od 3% do 4%, a to znači da možemo očekivati novih 45 miliona učesnika u međunarodnom turizmu u ovoj godini.
Sve zemlje sveta koje su ostvarile dobre rezulatet u
različitim fazama svog razvoja, podsticale su turizam tretirajući ga kao jednu od važnih delatnosti u
ukupnom društvenom i privrednom razvoju. Dobar
primer su pored ostalih Španija i Grčka. Setimo se
Španije 60-tih, 80-tih godina prošlog veka, i Španije danas koja je prva turstička velesila Evrope sa 60
milijardi dolara prihoda u 2013. godini. Jedina svetla
tačka u privrednom razvoju Španije u 2013. godine
je turizam. Slična je situacija i sa Grčkom.
Hotel life
H
Poznatije zemlje sveta u oblasti turizma su merama
ekonomske politike podsticale razvoj turizma. U
prvim fazama kada se formirala turistička ponuda
imali su vrlo povoljnu kreditnu politiku uz aktivnu
podršku budžetskih sredstava zemlje. Ovo je privlačilo strani i domaći kapital u izgradnji i modernizaciji savremene turističke ponude. Fiskalna politika u
svim tim zemljama bila je aktivirana za podsticanje
oblasti turizma. To važi i za promocionu politiku.
Velika sredstva iz budžeta su izdvajana za promociju turizma tih zemalja u inostranstvu.
Prethodna Jugoslavije je bila u grupi 15 najpoznatijih turističkih zemalja sveta. U razvoju turizma postojao je celovit sistem mera za podsticanje razvoja
turizma. Ovo je omogućilo da je SFRJ u 1989-oj
godini zabeležila prihod od stranih turista 3,3 milijarde američkih dolara. Samo za promociju turizma
u inostranstvu iz saveznog budžeta je izvajan 1% od
ostvarenog deviznog prihoda.
TURIZAM SRBIJE DANAS
„Srbija je u 2013. ostvarila izuzetno dobre rezultate!
Kad je reč o broju stranih turista, svetski turizam beleži rast od 5% u 2013. godini, Evropa 5,2%, Južna
Evropa negde oko 6%, zemlje Jugositočne i Centralne Evrope oko 6,5 – 7%, a Srbija beleži rast od 14%
stranih turista. To nije zanemarljivo! Čak je apsolutna cifra 921 hiljada stranih turista. Približavamo
9
H
TURIZAM JE
PRIORITETNA
DELATNOST
M.SC Goran
Janković,
sekretar Udruženja
ugostiteljstva i
turizma Privredne
komore Beograda
-PKB je na ovoj tribini okupila um turizma Srbije, sve
one ljude koji su nekada radili u turizmu, a imaju šta
da kažu i na šta da ukažu kako bi poboljšali mesto turizma u privredi Srbije. Moramo da analiziramo sve
ono što je urađeno i ono što nije urađeno, jer mi više
vremena za nove greške nemamo. Tribina je donela
brojne zaključke. Cilj tribine bio je da razgovaramo o
organizaciji turističke branše, da predložimo Vladi da
se izjasni da je turizam prioritetna turistička delatnost
i da stoga Vlada mora da preduzme glavne i odlučujuće korake u organizaciji i postavci tog turizma ako
želi veći devizni priliv. Već u martu ćemo razgovorati
o tome da li imamo turistički proizvod u zemlji, gde
je uloga banja u Srbiji, dok ćemo u maju razgovarati
o hotelskoj industriji. Beograd
kao grad investicija ima dobru priču za razvoj turizma,
ali se moramo bolje organizovati i osmisliti dalje
korake. Zato i nastojimo
da u Privrednoj komori
Beograda diskutujemo o
svim izazovima i problemima sa kojima se turizam
Srbije suočava danas.
10
Strucni skupovi
se cifri od milion stranih turista i idemo na skoro
blizu 2 miliona njihovih noćenja. Procenjuje se da je
devizni prihod od turizma iznosio oko milijardu i 32
miliona američkih dolara.
Ako posmatramo domaći turizam, vidi se da je
ostvareno 4,5 miliona njihovih noćenja. Procenjuje
se da je u domaćem turizmu realizovana potrošnja
od najmanje 1 milijardu američkih dolara. Ukupna
potrošnja u turizmu može se proceniti na oko 2,1
milijarde dolara. To znači da se o učešće turizma
Srbije u ukupnoj vrednosti BDP može proceniti na
oko 6-7% u ukupnoj vrednosti BDP.
Turizam takođe zapošljava oko 180.000 radnika direktno i znatno veći broj ako se uključe i privredne
delatnosti koje se javljaju kao snabdevači turističke
privrede ili investitori. Turizam je posebno važan za
razvoj građevinarstva, poljoprivrede i industrije. Ima
snažno multiplikovano dejstvo na privredu u celini.
Imajući prethodno izloženo u vidu smatra se da turizam zaslužuje poseban tretman u ekonomskoj politici republike. Važno je da dobije značajnije mesto
u resorima državne uprave na nivou republike kao i
važnih turističkih centara ( gradova i opština ). Takođe je važno da se instrumentima ekonomske politike
stimuliše razvoj turizma i privlačenje stranih i domaćih investitora kroz kreditnu, fiskalnu i promocionu
politiku. Uz puno respektovanje problema sa kojima se suočava privreda Republike Srbije uključujući
i oblast budžetskih prihoda i rashoda, smatra se da
posebno od 2015. godine pa nadalje treba aktivirati
sve instrumente selektivnog podsticanja razvoja turizma. Pri ovome treba voditi računa kako se u ovom
pogledu ponašaju druge turističke zemlje, a posebno
u regionu u smislu da se obezbedi konkurentska pozicija Srbije na međunarodnom, ali i domaćem turističkom tržištu.
Predlažemo da se pristupi pripremi dugoročne strategije razvoja turizma Srbije do 2030. godine, poštujući pri tome i preporuke svetske turističke organizacije koja je izradila i zvanično usvojila projekciju
razvoja turizma za narednih 20 godina. Podseća se
da je predviđen nastavak povoljne razmene tendencije međunarodnog turizma u svetu do 2030. godine uz prosečnu godišnju stopu rasta od 3,3%. Ovo
omogućuje da se u 2030. godini očekuje 1,8 milijardi
učesnika u međunarodnom turizmu.
Hotel life
H
11
Priredili: Saša Grujović
i Marko Spalević
Tramvaji
naše
prošlosti
Malo je poznato da našu prestonicu možete
upoznati turističkom turom vozeći se tramvajem „Beograd” koju Turistička organizacija Beograd organizuje besplatno svake
subote i nedelje. Kroz jednočasovnu vožnju
na šinama koje čine popularni “krug dvojke”
putnici ovog turističkog tramvaja “prolaze”
kroz najstarije ulice Beograda i njihove
najzanimljivije priče iz prošlosti. Turistički
vodič je tu da i na srpskom i engleskom jeziku dočara putnicima prošlost Beograda i tako
opravda mišljenje mnogih da prošlost jednog
grada možete upoznati samo ako upoznate
njegove najstarije ulice. Verujte nam na reč i
krenite u upoznavanje Beograda njegovim
istoimenim tramvajem, a mi vas vodimo u
“vožnju” tramvajima naše prošlosti.
B
eograđani su tramvajima ostali verni i u 21.
veku, ali ovaj vid prevoza nije održao onaj
nivo popularnosti koji je imao u prošlosti.
Danas svi znamo za “krug dvojke”, ali malo je onih
koji znaju da su nekada Beograđane tuda prevozili
konjski tramvaji nepoznatog proizvođača, potom
“Belgijanci”, a kasnije neki drugi “Nemci”, “Česi”,
“Italijani”, “Španci” i tako ukinuli konjsku vuču,
tramvaje linija 1 (kec), 4 i mnoge druge.
Poslednjih decenija 19. veka Beograd je nastojao
da se oslobodi sinonima turske varoši i počeo da
dobija obrise savremenog grada. Prelazak od turske
varoši do evropske metropole ogledao se u uspostavljanju prve tramvajske linije 14. oktobra 1892.
godine, koja je putnike prevozila od Kalmegdana
do Slavije. Iako je to bila vožnja na konjsku vuču,
vožnja ovim “tramvajem” bio je početak funkcionisanja gradskog prevoza u prestonici Srbije. Koliko je to bio veliki korak govori i činjenica da su
tramvaji na konjsku vuču pre Beograda imali samo
London, Pariz, Njujork i Berlin. Inače, ova prva
tramvajska linija bila je u vlasništvu koncesionarskog društva Beogradske varoške železnice.
Tramvajski prevoz se kod Srba veoma dobro “primio”, pa je već sledeće godine izgrađena Električna centrala na Dorćolu, a još samo godinu dana
bilo je potrebno da prvi električni tramvaj počne
da saobraća i prevozi putnike do Košutnjaka. Ipak,
iako su uvedeni električni, kroz strogi centar Beograda putnike je uglavnom prevozio “konjski”
tramvaj, pa su za njega postavljene šine od centrale na Dorćolu do današnjeg Vukovog spomenika, kao i od Terazija do Novog groblja, potom
Bulevarom kralja Aleksandra, tada poznatu kao
“Fišeklijska ulica”.
Iz tramvaja kog je pokretala konjska zaprega Beograđani su jedanaest godina kasnije definitivno
uskočili u moderni, električni tramvaj. Za poslove
Prvi tramvaj u Beogradu s konjskom vučom
oko izgradnje naprednijeg tramvajskog saobraćaja,
a ujedno i električnog osvetljenja naše prestonice,
bili su zaduženi Belgijanci, a finansijsku podršku
takvom poduhvatu dalo je takozvano Belgijsko
anonimno društvo, koje je pored elektrifikacije postojećih, 1906. godine izgradilo samo jednu novu
tramvajsku liniju: Kolarac (današnji Trg Republike) – Tašmajdan kroz Svetogorsku ulicu, koju
je opsluživao jedan tramvaj. U tome se ogledao
njihov celokupan doprinos javnom saobraćaju
Beograda. Međutim prema sećanju starosedelaca
prestonice osećaj vožnje u ovim “Belgijancima”,
kako su ih zvali, bio je neverovatan. Tih dalekih
Autobusi u Nišu su zamenili tramvaje
1958. Toga dana je preko deset hiljada
nišlija došlo da isprati svoje tramvaje, a
vožnja je bila besplatna. Oni nisu uništeni već je od njih napravljeno unikatno
naselje vikendica od tramvaja u Niškoj
Banji. Ipak, 2007. opštinske vlasti Niške
Banje proglašavaju to naselje za ruglo i
uništavaju sve tramvaje osim jednog.
Pri kraju 2009. godine, grad Niš razvio
je plan da vrati tramvajsku liniju. Udruženje ljubitelja niških tramvaja zalaže se
za povratak tramvajskog saobraćaja na
ulice Niša, prikupljanje istorijskog materijala, očuvanje sećanja na iste i pomoć
u restauraciji poslednjeg i jedinog preostalog starog niškog tramvaja koji je u
vlasništvu kompanije Resor.
60-tih godina prošlog veka ovi tramvaji su imali
asfaltiran pod pa su putnici često imali utisak da
stoje na trotoaru u zatvorenom prostoru, a kreću se
ulicama Beograda.
Te 1906. godine na svim tramvajskim linijama
saobraćalo je ukupno 16 dvoosovinskih dvomotornih tramvajskih kola. Prvi tip nazvan je “terazijski”, zato što je saobraćao kroz varoš, dok je drugi poneo ime “topčiderski”. Putnici “terazijskog”
tramvaja prevozili su se kroz centar Beograda
na udobnim “ispunjenim” sedištima i naslonima
obloženim pletenom morskom trskom. “Topčiderski” je bio manje udoban, imao je drvene klupe,
a nekadašnji tramvaji na zaprežnu vuču, u vreme
elektrifikovanog javnog saobraćaja, služili su dugi
niz godina kao prikolice električnih tramvajskih
kola. U to vreme su postojale dve vrste prikolica
- letnje sa otvorenom i zimske sa zatvorenom karoserijom.
Do 1910. godine kroz Beograd je saobraćalo čak
26 belgijskih BBC tramvaja sa 12 prikolica. Dvadeset godina posle uvođenja tramvajskog saobraćaja i sedam godina posle elektrifikacije posled-
Niški tramvaj
nje linije, u Beogradu je 1912. godine prevezeno
sedam i po miliona putnika na osam tramvajskih
linija, kojima su u proseku dnevno saobraćala 24
tramvaja i 12 prikolica.
Četiri godine kasnije u Prvom svetskom ratu,
oštećene su Električna centrala i razvodna mreža, a time i gradski tramvajski saobraćaj. Po završetku rata, Belgijsko anonimno društvo prepušta vlasništvo nad tramvajskim sistemom Opštini
Beograd, koja 1919. godine konačno preuzima
pod svoju upravu Električnu centralu i celokupnu
električnu mrežu, kao i vozila i postrojenja tramvajskog saobraćaja.
U tom periodu osnovana je uprava tramvaja i
osvetljenja, radilo se na zamenjivanju stubova na
tramvajskoj mreži, čelične trolne žice zamenjene
su bakarnim, pruge rekonstruisane, stari tramvaji
popravljeni i nabavljeni novi, moderni tramvaji:
dvoosovinski Simens, AEG, Škoda i Kolben, kao i
stigao i do naše zemlje tramvaji su vozili čak do
Zemuna, preko šina dugih čak 81,4 kilometara.
Tada je tramvajska mreža naše prestonice dostigla
svoj istorijski maksimum.
Do 1941. godine vozni park je pojačan sa 12 četvoroosovinskih i četvoromotornih tramvaja proizvedenih prema BBC licenci u Prvoj jugosloven-
Autobusi i trolejbusi
Veliku pažnju 60-tih godina prošlog veka izazvali su popularni lejlandi autobusi koji su pravljeni za afričko tržište. Nisu imali sistem za grejanje, pošto je konstrukter iz engleske računao
da zbog afričke klime to nije potrebno, a mnogi
tvrde da su u to vreme to bila najsavremenija
vozila. To je, za to vreme, bio superluksuzan autobus sa poluautomatskim vazdušni menjačem.
Prelazio je po million kilometara bez generalne
popravke. Zimi nije mogao da se upali, pa su ga
vozači palili u novembru, da bi bukvalno radio
celu zimu bez prestanka sve do marta i proleća.
Na kraju radnog dana ostavljali su ga u garaži na
Dorćolu da “brekće” po celu noć a ujutru opet
pokrenuli i izveli na ulice Beograda.
Trolejbusi su uglavnom stizali sa strane, mada
je i kod nas postojala fabrika „Goša” koja ih je
proizvodila. Ansaldo, Reno, Goša su modeli koji
su se vozili Beogradom 70-tih godina. To vreme
ostaće upamćeno po tome što je trolejbuski saobraćaj maltene ukinut i zadržana samo linija 11.
Trole su imale crvene podove, rebraste lajsne sa
strane, a najpopularniji je bio trolejbus od aluminijuma koji ja blještao na ulici kao da je bio
srebrn.
četvoroosovinski BBC, sve po utvrđenom programu radova i nabavki, koji je izvršavan u etapama
sve do 1932. godine. U prestonici je tada saobraćalo ukupno 13 tramvajskih linija sa ukupno 65,5
kilometara tramvajskih pruga, što je 12 kilometara
više nego danas. Pre nego što je Drugi svetski rat
Britanski neuništivi “Lejland”
Trolejbusi iz 60-ih godina dvadesetog veka
skoj tvornici vagona, strojeva i mostova u Brodu
na Savi (današnji „Đuro Đaković”) i Železari „Jesenice”, kao i sa šest Breda tramvaja sa automatskim vratima, a tramvajska mreža dostigla svoj
istorijski maksimum – 81,4 kilometra. Tramvajem
su sa centrom Beograda bili povezani Zemun,
Karaburma, Zvezdara, Voždovac, Dorćol,
Senjak, Dedinje, Crveni krst... i tako sve
do izbijanja Drugog
svetskog rata.
Po završetku Drugog
svetskog rata i oslobođenja
Beograda
oktobra 1944. godine na inventarskoj
listi Uprave tramvaja
i osvetljenja bila su
104 tramvaja, manje
ili više neispravna, i
60 istih takvih prikolica, uništeni su depoi
i radionice, a bilo je upotrebljivo svega dva kilometra pruge. Ipak, u relativno kratkom roku osposobljeno je za saobraćaj 14 tramvaja i šest prikolica
i obnovljen saobraćaj od Kalemegdana do Slavije
(tramvaj 1), od Električne centrale do Železničke
stanice (tramvaj 2), nešto kasnije od Trga Republike do Cvetkove mehane (tramvaj 6) i od Slavije do
Voždovca (tramvaj 10), pa do Čukarice, Zemuna...
Nedugo posle puštanja u saobraćaj, neke linije su
ukinute: na linijama broj 1 i 14 tramvaje je zame-
Proširenje mreže - tramvaj
u centru Zemuna
nio “tramvaj na pneumaticima” – trolejbus. Razlog
za to bila je činjenica da su trolejbusi manje infrastrukturno zahtevni, fleksibilniji su u saobraćaju,
mada u eksploataciji skuplji i prilično nezgodni
zimi na uzbrdicama. Sledećih deceniju i po gradskim planerima trolejbus je bio na prvom mestu, a
zatim je primat uzeo autobus, dok je tramvaj gurnut u stranu. Tako je bilo sve do šezdesetih, kada
je ukinuta linija do Čukarice i otvorene prikolice
definitivno otišle u istoriju. U to vreme beogradskim ulicama saobraćali su predratni tramvaji, sa
izuzetkom pet belgijskih PPC tramvaja nabavljenih 1953. godine i prototipom Gošinog tramvaja,
koji nikada nije ušao u serijsku proizvodnju zbog
lošeg kvalilteta i zastarelosti.
Povlačenjem trolejbusa pred autobusima otvoren
je prostor i za tramvaje, jer šine su postojale, a kapaciteti novoizgrađenih, u to vreme ultramodernih
ispravljačkih stanica bili su neiskorišćeni. Šine su
bile duge, ali je tramvaja bilo malo. Tako je početkom šezdesetih kupljeno petnaest polovnih PPC
tramvaja – “belgijanaca”, koji su se od dotadašnjih
beogradskih tramvaja razlikovali po tome što su
bili veoma brzi i za ono vreme zadivljujuće tihi. U
isto vreme kupljena su dva tramvaja marke Breda po čijem uzoru je u „Đuri Đakoviću” razvijan
ĐĐ I, među tramvajdžijama poznat kao stojadin.
Međutim, iako se ovaj tramvaj dobro pokazao na
ulicama Zagreba i Osijeka, beogradske uzbrdice
i nizbrdice su za njega bile preveliko iskušenje.
Isporučeno ih je ukupno 10, da bi ih uskoro za-
GRADSKI PREVOZ NOVOG SADA
Organizovanje javnog prevoza predstavlja
znak da je urbanizacija dostigla nivo kojim se
jedno naselje svrstava, po današnjim merilima,
u moderne gradove. Začeci javnog prevoza u
Novom Sadu datiraju iz 1868. godine kada
je tadašnjim gradskim vlastima podneta prva
molba kojom se tražila dozvola za prevoz putnika
fijakerom po gradu.Njihov broj je stalno rastao,
pa je 1884.godine njihova delatnost regulisana
statutom. Sa razvojem grada Novog Sada pojavila
se i ideja o uvođenju električnog tramvaja, koji je
tada bio zadnja reč tehnike. Događaj koji je Novi
Sad jednim korakom približio velikim gradovima
odigrao se 30. septembara 1911. godine puštanjem
u promet prvog električnog tramvaja u Novom
Sadu. Postavši centar Dunavske Banovine 1929.
godine Novi Sad se teritorijalno širio i broj
stanovnika se stalno uvećavao. Nova vremena
zahtevala su uvođenje novih vidova putničkog
Svečana zamena tramvaja
autobusima u Novom Sadu
prevoza. Tako je 1930. godine gradska uprava
donela odluku da se za potrebe javnog prevoza
putnika kupe tri autobusa. Ubrzo je postala
vidljiva prednost autobusa nad tramvajima.
Javni prevoz bio je u stalnom porastu, sve do
početka II svetskog rata, kada je usled ratnih
dejstava došlo do smanjenja tramvajskog, a nakon
toga i autobuskog saobraćaja. Potpuni prekid
tramvajskog prevoza nastao je 1944. godine,
kada je usled bombardovanja teško oštećena
električna centrala. Tramvajski prevoz ponovo
je krenuo 25.maja 1945. godine najavljujići
nova vremena u životu Novog Sada pa i u
organizovanju javnog prevoza putnika.Ubrzo
je osnovano je Gradsko saobraćajno preduzeće.
Posle obimnih priprema 1958. godine u
potpunosti se ukida tramvajski i prelazi na
autobuski prevoz.
Svečano puštanje tramvaja u promet 1911.
menio ĐĐ II, poznat pod modnim imenom bik. ne strane i Istočne kapije Beograda, Banjice i
Za razliku od stojadina, bik se pokazao kao solidan Omladinskog stadiona sa druge.
tramvaj, te je smatran za standardan beogradski
tramvaj.
Krajem 2000-ih godina započela je modernizacija
sistema, a poslednje promene bile su 2010. godine,
Tokom sedamdesetih godina prošlog veka po- kada su u Beograd stigli “Španci” - trideset novih
javili su se planovi da se u gradu izgradi metro tramvaja iz Španije.
sistem, ali su 1982. godine odbijeni jer je donesena odluka kako će se proširiti već postojeća Na inventarskoj listi Gradskog saobraćajnog pretramvajska mreža. Godine 1985. postavljeno je duzeća Beograd trenutno ima ukupno 218 šinskih
45 km novih šina, a tramvaji su prelaskom reke kola, od kojih je 190 zglobnih, tri “solo” tramvaja i
Save počeli sa prevozom putnika i na Novom 25 prikolica. Prosečna starost tramvaja je 25, a priBeogradu. Proširenje tramvajske mreže šine kolica 56 godina, dok svakodnevno saobraća svega
su “stigle” i na Banovo brdo, Kneževac sa jed- 108, isto koliko i 1947. godine.
Piše: Snežana Novaković
Sagovornik: Slavica Bogosavljević
H
Hotel menadzer
Beogradski Holiday Inn
nosilac baklje!
U
Evropi
trenutno
IHG grupacija ima
619 hotela, 93 je u
pripremi, zato je biti među
četrnaest najboljih izuzetan
podsticaj i pokazatelj još jedne uspešne godine za beogradski Holiday Inn. Nagrada
se dobija na osnovu rezulatata HeartBeat upitnika koji
popunjavaju gosti. A upravo
ovi otkucaji srca (heartbeat)
brojnih gostiju oslikavaju rad
i atmosferu hotela koji čini
jedan veliki i kreativan tim na
čelu sa direktorom Slavicom
Bogosavljević. Prema njenim
rečima ključ uspeha je u angažovanju svakog pojedinca,
ali i u mladom i kreativnom
menadžment timu koji je uspešno implementirao brojne
ideje po kojima su postali
prepoznatljivi, kao što su projekti Go Green with Holiday
Inn i Holiday Inn Art. Ona
je naglasila da će i u 2014. godini
nastaviti istim tempom, “tempom
otkucaja srca” njihovih gostiju uz
održavanje visokog kvaliteta usluge i konkurentnosti.
riste pauzu između sastanaka, upotpune slobodno
vreme na živopisan način
i makar na kratko steknu utisak kao da su kod
kuće. Naime, reč je o Play
Corner - “savremenoj stanici” za prepuštanje svetu
najnovijih igrica, koja je
pozicionirana u lobiju hotela i koja gostima pruža
jedinstven ugođaj. Sve što
je potrebno je ljubav prema
ovoj vrsti zabave i trenutak
slobodnog vremena da se
opustite uz GO PLAY in
Holiday Inn!
Slavica Bogosavljević
direktor hotela Holiday Inn Beograd
Nakon prošlogodišnje akcije
GO GREEN with Holiday Inn,
gde smo gostima pružili novu
uslugu - iznajmljivanje bicikla
i upoznavanje prestonice na
potpuno nov način, želeli smo
da u sličnom duhu uđemo u
H U novoj sezoni hotel Holiday novu 2014. godinu. Opet smo
Inn Beograd je pripremio iznena- bili inovativni i našim gostima
đenje za svoje goste u vidu dodat- smo obezbedili kutak u kome
mogu da na pravi način iskonih povoljnosti. O čemu je reč?
18
Tokom šest godina
uspešnog poslovanja kontinuirano ste radili i na investiranju u zaposlene i u
objekat. Da li i u 2014. godini nastavljate sa novim
investicijama?
Imajući u vidu otvaranje
novih hotela, a u želji da ispratimo nove trendove i zadržimo
svoju poziciju na tržištu, mi
smo još krajem 2012. godine
započeli plan reinvestiranja.
Cilj nam je bio da održimo visok nivo kvaliteta kako usluge,
tako i konfora soba i javnih
prostorija. To nije bilo ni malo
lako, obzirom da je sve vreme
H
Hotel life
H
Treću godinu u kontinuitetu i po četvrti put, beogradski hotel “Holiday Inn”, dobitnik je nagrade “Nosilac baklje” (Torchbearer Award)
za područje Evrope, koju dodeljuje “InterContinental Hotels Group”
(IHG). Impresije i ocene gostiju omogućile su im da dobiju još jednom
ovu prestižnu nagradu, na koju su s razlogom ponosni jer je rezultat
zavidnog broja ostvarenih noćenja u prethodnoj godini i održanih
manifestacija u konferencijskim salama “Belexpocentra”.
bila prisutna visoka okupiranost hotela, ali već se možemo
pohvaliti osveženim izgledom
restorana, lobija i terase. A redizajnom vizuelnog identiteta,
predstavili smo u novom ruhu
i kompaniju Belexpocentar u
okviru koje poslujemo. Naravno, nastavićemo i ove godine
tako. U planu je investiranje u
naše zaposlene, njihovo obrazovanje i unapređenje, a istovremeno nastavljamo i trend
ulaganja u objekat.
H Svesni ste da prestonica
dobija nove hotele, kako privatne, tako i hotele poznatih
svetskih lanaca. Da li vas konkurencija podstiče da budete
još bolji?
Uslovi poslovanja danas nisu
jednostavni, međutim, maksimalno se trudimo da budemo
uspešni u svakom segmentu
rada, a da naši gosti u potpunosti budu zadovoljni. Zdrava
konkurencija i dobri poslovni rezulati hotelske industrije
nas raduju, jer je na taj način
Beograd kao destinacija uzdignut na viši nivo. A novi hoteli
i novi hotelski lanci nas motivišu da održimo isti kvalitet
usluge i nastavimo da budemo
inovativni kao i do sada.
GO PLAY in Holiday Inn
Holiday Inn tim koji pobeđuje
19
Piše: Marko Spalević
H
Trendovi
Na putovanje
sa kućnim
ljubimcem
Sveopšti trend u svetu je pet friendly sistem
koji podrazumeva unošenje i boravak
životinja u hotelsko-ugostiteljskim objektima. U želji da odgovore na zahteve gostiju
ovaj trend su prihvatili i brojni beogradski restorani i hoteli. Za čitaoce Hotel Life
magazina smo istraživali da li vlasnici
kućnih ljubimaca mogu zahtevati unošenje
svojih kućnih ljubimaca u ugostiteljske
objekte, iako to nije jasno istaknuto, ali
i koje pravne propise hotelijeri moraju
ispoštovati, kako bi se njihov objekat smatrao za pet friendly.
K
ućni ljubimci odavno predstavljaju ravnopravne članove jedne porodice, pa zato
nisu retke situacije u kojima ih vlasnici
vode sa sobom i na putovanja. Nekada je bilo
teško pronaći smeštaj u kome možete da boravite zajedno sa svojim ljubimcima, a danas je
sveopšti trend u svetu pet friendly sistem koji podrazumeva boravak i unošenje životinja u brojne ugostiteljske objekte. U želji da odgovore na
želje najzahtevnijih gostiju, kao i da se uključe u
savremene hotelijrske trendove, nekolicina beogradskih hotela već se pridružila velikom broju
pet friendly ugostiteljskih objekata naše prestonice. Poznato je da se do sada 29 lokala (kafića
20
Hotel life
H
i restorana) izjasnilo kao pet friendly, dok je broj
takvih hotela znatno manji. Ali treba znati da sa
kućnim ljubimcem možete boraviti u hotelu Zira
Belgrade, Holiday Inn Belgrade, Life Design hotel,
Hotel Argo, Mona Zlatibor i tako dalje.
Nas je zanimalo da li vlasnici kućnih ljubimaca
mogu zahtevati unošenje svojih pasa i mačaka u
ugostiteljske objekte, iako to nije jasno istaknuto,
ali i koje pravne propise hotelijeri moraju ispoštovati, kako bi se njihov objekat smatrao za pet friendly.
- Oblast pet friendly sistema u Republici Srbiji je
na veoma uopšten način regulisana, ili je čak u pojedinim delovima i neregulisana. Osnovni propis
koji na posredan način uređuje ovu oblast jeste
Zakon o dobrobiti životinja, koji ostavlja slobodu jedinicama lokalne samouprave da urede oblast
držanja i zaštite kućnih ljubimaca, kao i osnovna prava i obaveze njihovih vlasnika. Na osnovu
toga jedinice lokalne samouprave, među kojima
je i grad Beograd, donele su odgovarajuće odluke
o držanju domaćih životinja - za Hotel Life ističu
Miloš Pandžić i Nikola Gvoić, iz advokatske kancelarije “DBP Advokati”.
Objekti koje koriste organi državne uprave i lokalne samouprave, prostorije za zdravstvenu zaštitu
građana, kao i one u kojima se obavlja vaspitno
obrazovna delatnost i obezbeđuje smeštaj, boravak
i ishrana dece, učenika i studenata, jesu prostori
u kojima je izričito zabranjeno unošenje životinja.
U tu grupu spadaju i objekti za proizvodnju, kontrolu i promet lekova, smeštaj i promet životnih
namirnica, kao i verski objekti. Uzimajući u obzir
navedeno, jasno da je samo na vlasnicima ugosti-
teljskih objekata da svojevoljno odluče o tome da
li će njihov hotel, restoran ili kafić bili pet friendly
ili ne.
- Zakon o turizmu kao i Pravilnik o standardima
za kategorizaciju ugostiteljskih objekata za smeštaj predviđaju isključivo pravo vlasnika ugostiteljskog objekta da odredi deo koji će biti namenjen
kućnim ljubimcima, i shodno tome dobije dodatne
bodove koji utiču na kategorizaciju hotela. Bitno
je istaći i da ne postoji nijedna zakonska odredba
koja ovlašćuje vlasnika kućnog ljubimca da zahteva njegovo unošenje i držanje u hotelu, ukoliko
je to zabranjeno od strane vlasnika objekta. Ako
prekrše ovu odluku sledi im predviđena kazna za
unošenje kućnih ljubimaca u objekte u kojima je
to Odlukom grada Beograda ili odlukom vlasnika
zabranjeno i ona se kreće u rasponu od 2.500 RSD
do 75.000 RSD - poručuju iz advokatske kancelarije “DBP Advokati”.
Kao što smo već istakli pet friendly system predstavlja tekovinu savremenih hotelijerskih tendencija. Na obostrano zadovoljstvo, onih koji dozvoljavaju unošenje pasa i mačaka u svoje objekte i
onih koji izričito to zabranjuju, bitno je jasno
istaći da li je jedan hotel pet friendly ili ne. Kada
govorimo o Beogradu Odluka predviđa obavezu
vlasnika da obeleže svoje objekte kao “pet friendly”, iako nije izričito određen način obeležavanja
takvih objekata. Međutim na nivou grada Beograda sva lica koju su zainteresovana za obeležavanje
svog objekta kao “pet friendly” mogu se obratiti
Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove
radi dobijanja odgovarajućih nalepnica, i dodatnih
informacija.
21
Piše: Dragica Bajić
Sagovornik: Miloš Milovanović,
direktor Kongresnog biroa Srbije
H
Kongresi i sajmovi
Rast kongresnog biznisa
otvara nove hotele
Beograd je nekada bio jedan od najznačajnijih kongresnih gradova na svetu i kongresni biznis nije nešto u čemu smo mi novi i što
bi trebalo da bude naša šansa, nego posao kojim bi trebalo ozbiljno
da se bavimo. Regionalni magazin “Kongres”, koji je ocenjivao
najbolje kongresne destinacije u regiji u prošloj godini, rangirao je
Beograd na sedmo mesto među 34 grada Jugoistočne Evrope.
O tome gde se sada nalazi kongresni biznis u Srbiji, koji su problemi i novi izazovi za Hotel Life govori Miloš Milovanović,
direktor Kongresnog biroa Srbije.
Kongresi u principu ne odlaze negde zato što je
to mesto atraktivno ili popularno turistički, iako
se kod nas neretko tako misli. To može da bude
jedan od argumenata, ali ne jedini i nikako nije
ključni. Mnogo drugih faktora odlučuje o izboru
destinacije za kongres, kao što je aktivnost lokalne
asocijacije, ugled naših doktora i profesora i naravno dobra infrastruktura za organizaciju kongresa. Naš biro je veoma aktivan, trudimo se da
pomognemo doktorima i profesorima da podnose kandidature i tu imamo dobre rezultate. Ipak,
moramo da popravljamo infrastrukturu i moramo
da kreiramo programe koji daju dodatne benefite
za kongresne delegate, kako bi kongres došao baš
kod nas. Mi smo imali priliku, u susretu sa značajnim klijenatom koji vrlo dobro poznaju mnogo destinacija u svetu, da nas pita “da li znate u
kom stanju je vaš kongresni centar”. Recimo i da
mnogi drugi gradovi delegatima velikih kongresa daju besplatan javni prevoz, a nama se dešavalo
da nam klijent kaže “mi smo pokušali kod vas da
uđemo u komunikaciju sa nekim ko će za to da
bude zadužen, ali nismo uspeli da shvatimo ko se
H Zašto je to tako i da li kongresni biznis odla- time bavi”. Prag recimo ima zvaničnu politiku da
za delegate velikih kongresa imaju besplatan javni
zi u atraktivnije destinacije?
H Rang liste se pomno prate jer je to i ocena
minulog rada, a istraživanja pokazuju da smo
među top 10 najznačajnih kongresnih destinacija od 34 zemlje Jugoistočne Evrope. Šta činimo
da tu poziciju osnažimo i poboljšamo?
Za svaku zemlju koja se bori da bude domaćin međunarodnih skupova, pozicija na rang listama je jedan
od pokazatelja njenih rezultata. Kongresni biro Srbije
radi na tome poslednjih 6-7 godina i do prošle godine
smo bili najbrže rastuća destinacija u Evropi. Naravno,
ne samo zato što smo mnogo radili, nego i zato što je
bazna osnova bila niska, pa je na listi svetske kongresne asocijacije (ICCA) Beograd tada bio skoro 200-ti,
a Srbija na 72. Mestu. Ipak, već 2012. godine je izašla
lista gde je Beograd ušao u top 50 destinacije (49. mesto), a Srbija je došla do 42. mesta u svetu. Po nama su
to pozicije koje Srbiji i Beogradu prirodno pripadaju,
tako da je Beograd ponovo broj 1 u bivšoj Jugoslaviji, a odmah i iza Budimpešte i Praga i u nivou sa
Varšavom i Krakovom u istočnoj Evropi. Međutim, u
poslednjih godinu dana, mi u principu više nemamo
onako brz rast kao pre par godina.
22
H
prevoz za tih par dana. Kada smo u kandidaturi
zajedno sa Pragom oni deluju znatno konkurentnije, iako relno tu pogodnost malo ko od delegate
zaista koristi.
Na koji način uspete da organizujete i dovedete neki kongres u Srbiju?
Kongresni biro ne organizuje kongrese, nigde na
svetu, pa ni kod nas i to godinama nikako ne uspevamo da objasnimo. Kongresni biro okuplja ponuđače u kongresnoj industriji, kongresne prostore,
hotele, agencije, sa ciljem da oni budu ti koji će
dobiti poslove posebno na međunarodnom tržištu.
To se čini tako što Kongresni biro pomaže uticajnim profesorima, doktorima, naučnicima iz Srbije,
ljudima koji imaju značajnu reputaciju u međunarodnim asocijacijama da podnesu kandidaturu za
organizaciju kongresa. Mi se trudimo da ih angažujemo, da ih ohrabrimo da podnesu kandidaturu
i da taj proces sprovedemo umesto njih. Razlog
je što ti ljudi koji su od ugleda u svojoj struci, ne
samo u Srbiji nego svuda u svetu, vrlo nerado podnose kandidature jer za to nemaju vremena. Dešava se da se plaše se da će kada dobiju kandidaturu
u tom poslu kasnije ostati sami i da će zbog raznih
ciklusa, pogotovo političkih, imati mnogo problema u samom procesu organizacije skupa.
H
Da li se dešava da vam se oni obrate i kako
im pomažete?
Da, sve više i više i u tome i jeste tajna uspeha.
Proces podnošenja kandidature košta i traje, a nikome nije drago da ulaže svoj novac i vreme, pre
nego što je siguran da će dobiti kongres. Mi smo
ranije imali kongrese bez učešća institucija ili industrije, ali samo zahvaljujući ogromnom entuzijazmu profesora i doktora koji su dovodili kongrese i bili spremni da troše svoj novac, da angažuju
H
24
Kongresi i sajmovi
svoju rodbinu, prijatelje, studente kako bi to ostvarili. Poslednjih godina ili oni dođu do nas ili mi
do njih i uvek se obraduju kada shvate da u nama
imaju institucionalnu podršku - u procesu pisanja
kanditature, organizovanja i plaćanje inspekcije
destinacije, prezentovanje destinacije na međunarodnom kongresu, davanje promotivnih materijala, priprema prezentacionog materijala koji su
pravljeni baš da bi se promovisao njihov kongres,
itd. Oni su uglavnom veoma otvoreni za saradnju
i dosta agilni u ovom poslu, tako da mi imamo sve
više i više kandidatura.
Koliko kandidatura Srbija podnese godišnje?
Ranije je Srbija na međunarodnom tržištu imala
jednu do dve kandidature godišnje, ali sada samo
Kongresni biro podnosi 10 do 15 kandidatura, a
ostale institucije možda još toliko. Sigurno je da
dvadesetak kandidatura bude podneto iz Srbije
godišnje. To je odlično i zbog toga je Srbija pre
7-8 godina imala na rang listi Međunarodne kongresne asocijacije jedva desetak kongresa, a sada ih
ima preko 50.
H
Koliko je za 2014. podneto kandidatura
i koliko je njih do sada potvrđeno? Da li imate
podatak za 2015?
U prethodnoj godini Kongresni biro Srbije je podneo 14 kandidatura i od toga je pet kongresa dobijeno, četiri smo izgubili i za ove preostale čekamo
rezultate. U 2015. godini treba da se organizuje
Evropski kongres patologa sa skoro 2000 delegata
i to je prvi veliki skup za koji smo pre nekoliko
godina dobili kandidaturu i vrlo smo ponosni na
to. Samo od ovog skupa bi Beograd trebalo da ima
skoro 10 000 noćenja što je gotovo million evra
samo od usluga smeštaja dok su ukupni prihodi
višestruko veći.
H
Hotel life
H
Obzirom da nam stižu novi kongresni događaji šta bi ste istakli kao pozitivan učinak, a
šta kao konstantne problem koji prate kongresni biznis Srbije?
Kao naš najveći uspeh vidim povećanje broja dobrih hotela u poslednjih nekoliko godina. Beograd,
samo ove godine dobija oko 1000 novih soba, a to
kao da nikoga ne zanima, iako je otvaranje jednog hotela u rangu otvaranja fabrike koja zaposli
100 radnika. Naš rezultat se vidi kada se uoči da
su gotovo svi oni, bilo da su renovirani ili tek izgrađeni, došli upravo u ovaj segment poslovanja i
da su orijentisani na poslovne i kongresne goste.
Kada smo počinjali da radimo, Beograd je imao
jedva 2 000 soba pristojnog kvaliteta dok je sada
to 5 do 6000. Postoje kapaciteti i u Novom Sadu,
Subotici, Aranđelovcu na Zlatiboru, Kopaoniku.
Ipak, i u Beogradu i u drugim mestima u Srbiji ima mesta za još hotela. Novi Sad, grad sa 300
hiljda ljudi, nema 1000 soba koje bi zadovoljile
zahteve inostranog kogresnog delegata. Turistički
centri nemaju više od 200 do 300 soba i zato su
uglavnom okrenuti lokalnom biznisu. Kada gledamo glavne konkurente recimo da Varšava ima oko
10 000 soba, Budimpešta preko 20 000, Prag oko
27 000 soba.
Dobra stvar koja se desila je i transformisanje nacionalne avio kompanije i to je naredni inpuls od
kojeg se nadamo da cela industrija oseti koristi.
Sada je rano da se o tome govori, ali verujemo da
imamo osnova da se nadamo da ćemo u budućnosti zajedno napraviti dobre programe koji će dovesti nove kongrese u Srbiju.
Glavni problem koji nas usporava je činjenica da
je Sava centar, kao naš glavni kongresni prostor, u
vrlo lošem stanju i pod hitno mora da se renovira
ili bi u suprotnom trebalo da se izgrade neki drugi
H
konferencijski kapaciteti pri hotelima. Ipak, Sava
centar je sinonim za ovaj biznis u Srbiji i po gabaritima je i dalje jedan od najznačajnijih kongresnih
prostora u regionu. Zato i jeste sramota svih nas
da se nalazi u onakvom stanju i da mi bukvalno
drhtimo da li će tokom nekog velikog kongresa da
padne kiša. Nadam se da će svi ovi pozitivni rezultati u kongresnom biznisu da budu primećeni, a
da će kao glavni podsticaj za dalji razvoj da budu
odvojena sredstva da se osposobi kongresni centar.
To bi garantovano dovelo nove skupove i klijente,
povećalo popunjenost u hotelima, povećalo interes
investitora da ulažu u hotele, donelo nova radna
mesta i devizne prihode. U protivnom sleduje nam
usporavanje rasta, a zatim i stagnacija, dok se konkurentske destinacije ubrzano razvijaju i ulažu u
ovaj biznis.
Da li postoji interesovanje za još neke gradove u Srbiji?
Beograd je stabilna međunarodna destinacija i nalazi se među 50/60 najboljih na svetu, a mi smo
posebno ponosni što je i Novi Sad ušao na ICCA
rang listu kongresnih destinacija jer je to veoma
bitno a ukupnu poziciju Srbije na ovoj listi. Novi
Sad bi mogao da bude veoma interesantan na regionalnom nivou kao mesto za kongrese dunavskih asocijacija, centralno-evropskih asocijacija.
Ostale destinacije su pretežno orijentisane na domaće tržište, međutim što su Beograd i Novi sad
u boljoj poziciji na međunarodnom nivou, to će i
cena usluga biti veća pa će se lokalni biznis prelivati na unutrašnjost. Sada se već stvara nekakav
korpus destinacija kao što Kopaonik, Zlatibor, Niš,
Vrnjačka Banja, Subotica koje su predominantno
domaće, ali povremeno mogu da dobijaju i međunarodne skupove.
H
25
Piše: Marko Spalević
B
eograd je od nedavno bogatiji za
još jedan hotel
koji će svojom kvalitetnom uslugom, nasmejanim osobljem i intimnom
atmosferom osvojiti nove
goste srpske prestonice.
Reč argo potiče od grčke
reči argos koja znači sjajan, blistav, a u svom punom sjaju svoja hotelska
vrata krajem februara je
otvorio hotel Argo. Smešten u centru grada, u ulici Kralja Milana broj 25
namenjen je prvenstveno
poslovnim ljudima, ali i
svima onima koji žele da
upoznaju Beograd bora-
26
H
Investicije
Sjaj hotela
Nakon devet godina veoma uspešnog
poslovanja u Srbiji „Mona hotel
management” je otvorio svoj prvi
hotel u prestonici – hotel Argo.
veći u njegovom strogom
centru.
Hotel Argo*** raspolaže
moderno
opremljenim
smeštajnim jedinicama
od kojih svaka poseduje sistem pametnih soba,
smart TV sistem sa kablovskom televizijom, besplatan WI-FI.
Hotel pripada kategoriji
garni hotela tako da je
doručak najvažniji obrok
i zato gosti hotela Argo
u svakodnevnoj ponudi
imaju bogat i raznovrstan
bife doručak sa velikim
izborom peciva, hladnih
narezaka i sireva, kao i
toplih jela.
Hotel life
H
Promo: Vikend Aranžman 3 dana /2 noći sa doručkom za dve osobe već od 99 EUR
Ono što hotel Argo čini specifičnim jeste fascinantan pogled u
kom će gosti imati priliku da uživaju, a koji se prostire duž jedne od
glavnih ulica u Beogradu, Kralja
Milana. Pored smeštajnog dela
hotel raspolaže i multifunkcionalnom salom za sastanke, koja u takozvanoj bioskopskoj postavci ima
kapacitet i do 35 mesta za sedenje.
S ciljem minimalizovanja buke,
koja je karakteristična za centar
grada, posebna pažnja posvećena
je postavljanju zvučne izolacije.
Odlična lokacija na kojoj se nalazi
hotel Argo predstavlja pogodnost
kako za poslovne goste, tako i za
sve one koji su doputovali s ciljem
da upoznaju čari prestonice. Hotel
Argo je u neposrednoj blizini Beograđanke, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ambijentalne celine
Cvetni Trg, a sve značajnije lokacije
u gradu udaljene su na samo nekoliko minuta od hotela (Knez Mihailova, Trg Republike, Kalemegdanska Tvrđava, Hram Svetog Save i
mnoge druge lokacije).
Cena usluge noćenja sa doručkom
za jednu osobu je 44 evra vikendom ili 55 evra radnim danima, a
za sve one koji teška srca ostavlja-
ju svoje kućne ljubimce kod kuće
ili prijatelja, značiće informacija
da je hotel Argo pet friendly pa
tako gosti mogu u ovom hotelu
odsesti zajedno sa svojim kućnim
ljubimcima. Nema ograničenja za
veličinu pasa, a nadoknada za boravak kućnih ljubimaca je 10 evra
po danu.
Mnogo je razloga da svratite u
novi beogradski hotel, bilo na par
dana ili kafu s prijateljima u bar
gde će vas dočekati i uz srdačan
osmeh ugostiti vrlo mlado, ali profesionalno osoblje i poželeti vam
dobrodošlicu u novi hotel Argo!
Garni hotel „Argo“ 
Adresa: Kralja Milana 25
[email protected]
www.argohotelbelgrade.com
27
Piše: Dr Filip Đoković, docent
Poslovni fakultet Valjevo
Univerzitet Singidunum
Direktori
H
vs
Hotel menadzer
vlasnici
Savremeni kapitalizam, zasnovan je na privatnoj imovini, bez obzira da li je reč o hotelskom lancu ili malom porodičnom hotelu. Razlike između njih se javljaju u načinu upravljanja, odlučivanja, marketing koncepciji i u mnogim drugim poljima poslovanja. U hotelima u kojima je vlasnik ujedno i generalni menadžer, problem kontrole ne postoji.
S
Sukob vlasnika kapitala i zaposlenih, prevas- u zavisnosti od toga da li je vlasnik hotela iz branše hohodno menadžera ukazuje na postojanje prin- telijerstva ili ne, posmatrati na dva načina. Ukoliko je
cipal agent problema. Principal agent problem vlasnik radio u hotelskoj industriji, smatra se da poznaje
javlja se često u slučajevima kada vlasnik ne specifičnosti poslovanja hotela, što će u većini slučajemože u potpunosti da kontroliše ono što menadžer radi. va pozitivno uticati na izbor kvalifikovanog generalnog
Međutim, u hotelima u kojima je razdvojena funkcija menadžera. U Srbiji, takav vlasnik uglavnom raspolaže
vlasnika od funkcije generaljednim ili više hotela ili se
nog menadžera, javlja se probavi drugim delatnostima.
blem kontrole i nadgledanja
Nažalost, broj vlasnika ovog
Operativna
odluka
i
principal
na relaciji vlasnik – generalni
tipa u Srbiji je skroman. U
agent problem – hotel 4*,
menadžer. Vlasnici hotela
drugom slučaju, vlasnici neposeduju fizičku imovinu, što
maju prethodnog iskustva sa
centralna Srbija
se odnosi na principal. Gehotelijerstvom. Uglavnom,
Generalni menadžer je doneo odluku
neralni menadžeri ili agenti
to su vlasnici krupnog kada će svi gosti koji dolaze da proslave
upravljaju tuđom imovinom
pitala u kome posluje više
Novu godinu dobiti simboličan poklon
i angažovani su po ugovoru o
različitih preduzeća iz rakoji će ih podsećati na hotel i destinaciju
menadžmentu.
zličitih delatnosti, posebno
u celini. Ovaj potez za generalnog meNa razvijenim tržištima, na
proizvodnih. Godinama su
nadžera predstavlja investiranje u lojalkojima posluju brojni hoteluspešno razvijali sopstvena
nost gostiju dok za vlasnika predstavlja
ski lanci i individualni hoteli,
preduzeća, sticali kapital na
nepotreban trošak. Vlasnik saznavši za
principal agent problem je mi“različite načine“. Silno iskupoklone zabranjuje ovakav potez i dinimalizovan na taj način što
stvo ih je navelo da se oprorektno ugrožava kredibilitet menadžera
se precizno i nedvosmisleno
baju u još nekom poslu, pa su
kod ostalih zaposlenih. Postavlja se piodrede stavke ugovora o mese odlučili i za hotelijerstvo.
tanje da li vlasniku treba objasniti koje
nadžmentu. Nije potrebno
Principal agent problem je u
su specifičnosti hotelske usluge, sezoposebno govoriti o doslednoj
praksi srpskog hotelijerstva
nalnost, izražene fiksne troškove...
primeni procesa pronalažeizraženiji u drugom slučanja odgovarajućeg kandidata
ju. Vlasnici hotela angažuju
za ključne menadžerske pomenadžere i očekuju rezultazicije u Srbiji. Tu nema mesta nepotizmu i zapošljavanju te u određenom vremenskom periodu. Da bi menadžer
menadžera sa sumnjivim postignućima u karijerama.
postigao rezultate, potrebno je da postoji integritet u
Principal agent problem u hotelijerstvu u Srbiji se može, odlučivanju i sprovođenju odluka. Međutim, vlasnici
28
Hotel life
H
gotovo svakodnevno dovode u pitanje integritet, i na taj
način onemogućavaju menadžera da odgovorno obavlja
posao. Razlozi za takvo ponašanja vlasnika hotela proizilaze iz nepoverenja prema zaposlenima, zato što misle
da će imovina biti ugrožena, kao i iz nepoznavanja prirode hotelskog poslovanja.
Specifičnost ovog problema proizilazi iz mišljenja da su
menadžeri skloni tome da povećavaju troškove iznad
iznosa minimalnih troškova (npr. zapošljavanje na
određeno vreme u slučaju veće iskorišćenosti smeštajnih kapaciteta, kupovina specifičnih namirnica u slučaju
dolaska određenog tipa gostiju, ukrašavanje hotelskih
sadržaja za slavlja i sl.). Takav potez menadžera povećava njegovu korisnost, zato što je u funkciji povećanja
kvaliteta hotelskih usluga. Međutim, povećanje troškova
iznad iznosa minimalnih troškova ukazuje na troškovnu
preferenciju menadžera i može inicirati smanjenje profita, najčešće na kratak rok.
Prema podacima Ministarstva privrede, sektora za turizam, u Srbiji posluju 303 hotela. Procenjuje se da su
u oko dve trećine hotela na najvišem nivou upravljanja
angažovani menadžeri, što znači da postoji visok rizik
od aktuelizovanja ovog problema. Sticanje poverenja između vlasnika i menadžera, kao i uspostavljanje modela
kontrole koja neće ugrožavati rad menadžera predstavljaju moguća rešenja principal agent problema.
Strategijska odluka i principal
agent problem – hotel 3*,
severna Srbija
Hotel beleži značajan rast iskorišćenosti kapaciteta
u poslednje tri godine. Broj žalbi gostiju je sa 47
pre tri godine spao na 6 u protekloj godini. Najveći
broj žalbi odnosio se na sektor wellness centra. Takođe učešće gostiju koji su već boravili u hotelu je
čak 68%. Da bi se rastući trend nastavio generalni
menadžer smatra da ostvareni profit treba usmeriti na dogradnju wellness centra koji je inače bio
najslabija karika u hotelskim uslugama. Time bi se
uticalo na poboljšanje kvaliteta usluga u tom sektoru, obogatila bi se ponuda hotela posebno u slučajevima smanjene tražnje. Vlasnik je izuzetno zadovoljan postignutim rezultatima i odlučuje da profit
usmeri na drugo preduzeće koje je proizvodno orijentisano, i koje je takođe u njegovom vlasništvu,
a kako bi se smanjio gubitak. Od generalnog menadžera se naravno očekuje da i u budućem periodu ostvaruje zapažene rezultate. U ovom slučaju je
značajno ubeđivanje vlasnika od strane menadžera
da postupi u skladu sa dugoročnim ciljevima.
29
Piše: Slađana Matejić
Sagovornik: Nikola Avram,
generalni direktor
MK Mountain Resort
H
Investicije
MK Mountain Resort
lider u regionu
MK Mountain Resort nastavlja da i u 2014.
godini novim priznanjima, investicijama i uspesima potvrđuje svoju lidersku poziciju u regionu.
U razgovoru za Hotel Life, Nikola Avram, generalni direktor ove hotelske kompanije govori o
nedavno osvojenom svetskom priznanju World
Quality Commitment i o novom hotelu u srcu
Beograda – 88 Rooms Hotel.
Nedavno ste dobili priznanje World Quality
Commitment. Koji su kriterijumi bili ključni da
MK Mountain Resort dobije ovo priznanje i šta
ono predstavlja za dalji razvoj poslovanja kompanije?
Reč je o prestižnom svetskom priznanju World
Quality Commitment a mi smo konkretno dobitnici priznanja u zlatnoj kategoriji za kvalitet
u oblasti turizma i hotelijerstva. Ovo priznanje
dodeljuje se kompanijama i organizacijama koje
su nakon desetomesečne procedure izglasane od
strane biznis lidera, predstavnika privrede iz 118
zemalja sveta. Nagradu praktično dodeljuju lideri
liderima. Dobitnici su lokalni i nacionalni lideri
i internacionalne korporacije koje na pravi način
demonstriraju kvalitet proizvoda i usluga, imaju značajan udeo na tržištu, liderstvo u društvu i
evidentne rezultate poslovanja koje je bazirano na
održivom razvoju. Takvo priznanje je odraz naše
posvećenosti kvalitetu, rezultat uloženih napora u
poslednje četiri godine, a istovremeno i podstrek
H
30
za postizanje još boljih rezultata. Takođe, to je još
jedna potvrda da se naše poslovanje kreće u dobrom smeru i naš cilj je da još mnogo toga uradimo na tom putu, kako za našu kompaniju tako i za
Kopaonik kao destinaciju.
MK Mountain Resort predstavlja jednu od
vodećih kongresnih destinacija u Srbiji već godinama, a samo prošle godine bili ste domaćini
više od 130 skupova različitih poslovnih profila.
Šta je presudno da postanete i ostanete lider u
oblasti kongresnog turizma?
Kao lideri hotelske ponude na Kopaoniku, trudimo
se da držimo korak sa zahtevima koje nameće moderna kongresna industrija. Mnogo okolnosti doprinosi tome da je Kopaonik već godinama u samom
vrhu pri izboru destinacija za organizaciju poslovnih
skupova. Pre svega, to je okruženje u kome organizatori kongresa mogu naći sve što im je potrebno na
jednom mestu, uz kvalitetnu uslugu i otvoren odnos
koji imamo sa našim klijentima. Dobrim rezultati
H
H
ma doprinosi veliki izbor sadržaja u samom hotelu,
ali i izvanredne prirodne mogućnosti koje Kopaonik nudi, zbog čega je naš najveći adut mogućnost
da izađemo u susret gotovo svakom zahtevu klijenta.
Resort raspolaže jednom velikom kongresnom salom
kapaciteta do 600 učesnika, zatim sa dodatnih šest
konferencijskih sala u kojima su moguće različite postavke, kao i jednom multifunkcionalnom salom za
1000 učesnika. Nakon poslednjih renoviranja pred
početak zimske sezone, ukupan konferencijski kapacitet prostire se na 2800m2, što nam omogućava
realizaciju više događaja istovremeno. Uz veliki kongresni kapacitet, spa centar na 1800m2, otvoreni i zatvoreni bazen, kuglanu, nekoliko restorana i barova,
MK Mountain Resort ima sve elemente za konkurentnu ponudu na tržištu. Sve ostalo je u kreativnosti,
predusretljivosti i u sposobnosti da se predvide potrebe i ciljevi klijenta. Na kraju, ali ne najmanje bitan
element, jeste direktni marketing i prisustvo u medijima u okviru interesne sfere.
Investicije
Specifični zahtevi uvek postoje, s obzirom na to
da svaki događaj treba da oslika imidž konkretne kompanije. Za potrebe klijenata u mogućnosti
smo da koristimo heliodrom na Kopaoniku, žičare
u funkciji panoramske vožnje, formiramo ledene
skulpture, izmeštamo delove scenaria u specifične prirodne ambijente, organizujemo teambuilding u prirodi - orijentiring, alpinizam, koktele na
istorijskim lokalitetima na području Nacionalnog
parka... Odlična saradnja sa JP Skijališta Srbije,
Nacionalnim Parkom i TSO Raška, doprinose
efikasnom rešavanju brojnih situacija u praksi.
MK Mountain Resort u svom sastavu ima tri
smeštajna objekta na Kopaoniku, ali nedavno
ste otvorili još jedan hotel i to u prestonici. Zbog
čega ste se odlučili na ovaj korak i kakav hotel je
na raspolaganju novim gostima?
Naša kompanija generalno prepoznaje veliki potencijal u daljem širenju hotelskog biznisa. Nakon
Kopaonika koji je trenutno u samom vrhu leisure
H Gde su najveći izazovi i kako ih savladavate? destinacija i gde je MK Mountain Resort već liKada je reč o posebnim izazovima, ideje i želje der u hotelskoj ponudi, Beograd se nameće kao
klijenata odavno su prerasle standardne okvire. najatraktivnija destinacija. Uopšte ako govorimo o
32
H
Hotel life
H
poslovnim hotelima, Beograd nema konkurenciju
na srpskom tržištu. 88 Rooms Hotel je opremljen
po standardima za četiri zvezdice, a kapacitet je 88
soba i apartmana. Koncept se zasniva na osnovama
modernog hotelijerstva i namenjen je u istoj meri
poslovnim gostima i turistima koji Beograd posećuju u sve većem broju. Hotel je smešten u Takovskoj ulici, na mestu nekadašnjeg Takovo centra, a
prvi gosti su stigli već krajem februara. Pored 88
soba i apartmana, hotel će raspolagati konferencijskim prostorom i rooftop restoranom koji će biti
smešten na krovu šestospratnice, odakle se pruža
neverovatan pogled na Beograd i obale Dunava.
Cilj nam je da naši gosti dobiju pravu vrednost
za novac, a pored neupitno kvalitetne usluge koju
garanutuju standardi MK Mountain Resorta, ideja
nam je da autentičnim paketima ispratimo očekivanja gostiju i predstavimo im brojne vrednosti
prestonice, kako one poznatije tako i one koje se
još uvek u dovoljnoj meri ne nude stranim gostima.
je bio jedini koji je uspevao da posluje. Koliko
je bilo potrebno inventivnosti da se Udruženje
hotelijera Koponika izbori sa ovim izazovom i
kakvu sezonu očekujete narednih meseci?
Zahvaljujući sistemu za veštačko osnežavanje i
uopšte velikim ulaganjima Skijališta Srbije, ski
centar Kopaonik je jedini u ovom delu Evrope
koji može da se pohvali da ima kontinuitet skijanja od početka zimske sezone. Iako su u gradovima temperature u plusu, na Kopaniku ima
više od 35 centimetara utabanog snega na stazama. Trenutno je u funkciji 13 žičara i 15 ski
staza. Od ove sezone, pored skijanja, uvedeni su
novi adrenalinski sadržaji za turiste Kopaonika, kao što su bob na šinama, zip line i tjubing.
Dugogodišnja ulaganja u infrastrukturu skijališta, kao i u naše hotelske sadržaje, dovela su
do toga da Kopaonik danas prepoznaje ceo region kao jednu od najkonkurentnijih skijaških
destinacija sa dobrim odnosom cene i kvaliteta.
U prilog tome govori sve veća poseta stranaca,
najviše sa ruskog tržišta i gostiju iz Rumunije,
H Vremenske prilike su ugrozile poslovanje koji se u sve većem broju mogu videti na našem
svih ski centara u Srbiji, ali ski centar Kopaonik najpoznatijem ski centru.
88 Rooms Hotel
33
Piše i foto: Branislava Antović,
lifestyle bloger
www.branasdivineworld.com
H
Promocija
Detalji
N
aša pojava i utisak koji ostavljamo na okruženje,
sve više “govore” u naše
ime, mnogo više nego
reči kojima se služimo,
barem u prvim momentima našeg predstavljanja sagovorniku ili okolini. Brzina života kojim
živimo ne doprinose
smanjenju opšte površnosti koja nas uverava da
odelo, ipak, čini čoveka.
Kada kažemo odelo, ne
mislimo samo na prvo
i bukvalno značenje te
reči, već na sve ono čime
se svakodnevno koristimo, a što govori o stilu
našeg življenja. Ovo posebno ima težinu u slučaju nežnijeg pola. Stoga, bitno je znati kako da
iskoristite svoju šansu,
jer druge šanse, makar
kada je reč o prvom utisku, neće biti.
Osim što ćete voditi računa o svojoj garderobi,
frizuri, obući i dodacima, bitno je da u svom
poslovnom angažovanju
34
koji odaju stil
Naš svakodnevni, a posebno poslovni
nastup sve više zavisi od stilskog izražaja i
prvog utiska koji ostavimo na sagovornika.
Otkrivamo vam kako da uz pomoć detalja
nestandardnog dizajna, kakvi su proizvodi
galanterijskog brenda “Perce”, unapredite
svoju pojavu i oduševite one sa kojima
sarađujete.
ostavite utisak profesionalne, ali i stilizovane
osobe. Jer stil je danas
sve, i posedovati ga, nalazi se na samom vrhu
liste neophodnih osobina uspešnog muškarca
ili žene, a stil se ogleda u
detaljima.
Stoga, sledeći put kada
birate rokovnik i olovku za sastanak nemojte
odabrati prvu koja vam
je pri ruci. Odlučite se
za one koje će vaše kolege i saradnike zadiviti
koliko i vaša elokvencija
i elegancija. Mi predlažemo one koje će osim
personalizovanog žiga
krasiti ekstravagantni
dizajn suptilnih detalja
u vidu neprevaziđenih
Swarowski kristala, a
koje brend Perce nudi u
svom asortimanu. Sertifikovani od brenda
Swarovski, proizvodi
brenda Perce predstavljaju pravu opciju kada
je reč o svetu korporativnog stila i manira.
I to ne samo za lično
Hotel life
H
perce d.o.o.
Bulevar Nikole Tesle 4/1
11070 Beograd
+381 (64) 172 74 76
+381 (11) 719 06 92
[email protected]
korišćenje, već i u vidu poklona
za vaše kolege i saradnike. Jer ko
se neće obradovati stilizovanoj
galanteriji, čiji dizajn odskače od
naviknutog i već viđenog.
Priča Perce proizvoda se ne završava na rokovnicima i olovkama,
već se nastavlja na priveske za
ključeve, kutijice za vizit karte,
mobilne telefone, ali i ogledalca i turpije. Sve ono što jedna
moderna, uspešna dama mora
da poseduje u svojoj torbi, i to
na dnevnom nivou. Osim što su
izuzetno praktični Perce proizvodi predstavljaju i pravo osveženje
kada je reč o dizajnu. Naime, ne-
zaobilazan Swarovski momenat
čitavoj priči daje notu glamura
i prestiža, što one koji poseduju Perce proizvode automatski
čini jedinstvenijim u svetu formalnog i prevaziđenog, kakav je
korporacijski.
Ujedno, upravo to Perce proizvode čini idealnim poklonom.
Pogotovo za one saradnike i poslovne partenere prema kojima
želite da iskažete posebnu dozu
poštovanja, ali i u slučaju vama
privatno bitnih datuma, kakvi su
rođendani, godišnjice i praznici.
I u jednom i u drugom slučaju
osoba kojoj poklanjate ovakav
vid poklona neće moći da ostane
ravnodušna. Kako biste poklon
učinili još ličnijim, moguće je
ugravirati natpis po želji, ali i birati količinu Swarovski kristala,
prema svom ili senzbilitetu onog
kome ste namenili poklon.
Dakle, reč je o detaljima koji će
govoriti puno kako o vama, tako i
o vašem uspehu, želji da napredujete, i želji da ostavite što bolji utisak na svom putu ka cilju. I ljudi
koji vas okružuju će to poštovati,
jer se upečatljivost uvek poštuje,
pogotovo kad je produkt stila, a
proizvodi Perce su must have detalji koji otkrivaju vaš stil.
35
Georgi Genov, direktor HORES-a
i profesor Visoke turističke škole
Beograd
H
Edukacija
Megatrendovi
menjaju hotelsku industriju
Zvezdica za hotele u budućnosti će predstavljati orjentaciju, uvaženu hijerarhiju stvari, ali ukoliko hoteli žele da postanu taj famozni drugi dom,
odnosno nešto što će i u budućnosti, postati potreba kod ljudi, onda moraju
mnogo šire da razmišljaju, mnogo dalje od tih zvezdica. U budućnosti,
širina delovanja hotela će biti mnogo raznovrsnija i zahvataće polja koja
do sada nisu poznata turistima. Od Cheap Chic do High End, od spavanja na drveću do vrhunskog hotela od preko hiljadu kreveta. Zato i jeste
tako teško pričati i pisati o hotelijerstvu i hotelu u budućnosti…..
H
nisu poznate turistima. Od Cheap Chic do High
End, od spavanja na drveću do vrhunskog hotela
od preko hiljadu kreveta. Zato i jeste tako teško
pričati i pisati o hotelijerstvu i hotelu u budućnosti. Činjenica je da je konceptu “jedan koncept za
sve potrebe” odzvonilo. Ukoliko bismo imali jedan
jedinstven koncept, onda ne bismo morali da govorimo o budućnosti, o gostima, o promenama ili
o šansama. Zbog postojanja veoma širokog polja
delovanja, po prvi put se kod hotelijera rađa osećaj nelagodnosti. Oni prvo moraju da odluče koji
bi „tip” hotela želeli, a to nije baš najjednostavnija
odluka. U takvim slučajevima, koncept broja zvezdica jednostavno više ne pomaže kao nekada. U
najboljem slučaju, broj zvezdica govori koliko fenova i kvadratnih metara mora da poseduje jedna
soba u hotelu. S druge strane zvezdice ne govore
mnogo o samom doživljaju hotela koji gost može
imati. Od trenutka kada sam prvi put u javnosti
objavio ovakvo zapažanje, vođene su diskusije. Od
pojedinih kolega sam redovno primao reči prekora
NOVI KONCEPTI U HOTELIJERSTVU
U budućnosti će opseg delovanja hotela biti mno- i kritike, a od drugih ohrabrenje. Ono što mi je
go raznovrsniji i zahvataće oblasti koja do sada sigurno jasno jeste – oznake zvezdica će za hotele,
oteli predstavljaju tačke sublimacije, mesta
gde se odslikava kvalitet života u našem
društvu. Oni nude prostorije za rad, oporavak, doživljaje, opuštanje, proslave, razmišljanje,
sastanke, zabave. Hoteli su već odavno postali takozvani drugi dom - lokacija na koju smo otišli od
kuće, ali se tamo osećamo kao kod kuće. Na mesta
gde se možemo fokusirati na jednu drugu “iznajmljenu” realnost. A da li je to zaista tako? Ono što
u nekom turističkom prospektu podseća na bajku
najčešće ne odgovara realnosti. Na osnovu ličnog
iskustva mogu zaključiti da je dijapazon delovanja
hotela zaista širok. Međutim, problem je što hoteli retko uspevaju da stvarno postanu taj famozni
drugi dom, odnosno nešto što će i u budućnosti,
postati potreba ljudi. Pri tome, ne bih želeo da budem nepravedan. Imao sam priliku da se susretnem sa hotelima kojima je stvarno pošlo za rukom
da postanu drugi dom i to na najrazličitije načine.
36
Hotel life
kao već uvažena hijerarhija stvari, biti i u budućnosti neka vrsta orjentacije i pravca. Međutim, kao
hotelijer, morate mnogo dalje i šire razmišljati od
tih zvezdica. Novi hotel sa pet zvezdica više nikog
ne privlači tako lako. “Problematku” širokih mogućnosti treba rešiti na taj način što ćete mogućnostima delovanja prići tako da ta delovanja prilagodite sebi odnosno vašem jedinstvenom putu.
Okvirne preduslove koji dolaze spolja u vidu kategorija i zvezdica, treba pragmatično prihvatiti i
svesno ih iskoristi za pravljenje sopstvenog autentičnog puta. To važi kako za srednju klasu hotelijera, tako i za hotelske lance. Kao primer ćemo
navesti samo jednu novopečenu zvezdu u hotelijerskom lancu u Nemačkoj. Radi se o hotelskom
lancu Motel One. Upravo taj koncept živi od jedne
jasne, autentične, nekonvencionalno osmišljene, ali
za gosta korisne linije, u kojem sjajno funkcioniše
mešavina cene i dizajna. Pri tome je to samo jedan
primer kako odgovoriti zahtevima gosta. Moramo
sagledati sve mogućnosti i dati grubu prognozu
koje će teme igrati glavnu ulogu u budućnosti.
MEGATRENDOVI - ŠANSE ZA PROMENE
U aktuelnim istraživanjima bavimo se megatrendovima i njih definišemo kao velike pokretačke
procese promena koji dotiču sve aspekte svakodnevnog života.
Tom uticaju podležu i sve delatnosti i zanimanja.
Veliki talas promena pokazuje trajanje od 30 do
50 godina. Za megatrendove, danas samouvereno možemo reći da su dobro proučeni i stabilni
na duže rokove. Oni faktički predstavljaju lavine
u jednom usporenom vremenskom intervalu - sve
se menja polako ali sigurno. Kada se porede jedan
naspram drugog, procesi promena i hotelijerstvo,
dobija se odlična slika šta sve sačinjava delatnost
hotelijerstva. I pre nego što se pozabavimo najznačajnijim megatrendovima, neophodna nam je zajednička osnova odakle ćemo na osnovu sledećih
predpostavkikrenuti u pravcu promena:
Hoteli imaju ultimativnu (jedinstvenu) šansu da
se predstave kao epicenter datih promena. Hoteli
faktički odslikavaju apsolutno sve ono što pokreće
i zaokuplja živote ljudi. Ukoliko pak hoteli postanu
oronuli dvorci puni kreveta, onda je život u hotelu
Motel One
37
H
izgubio smisao. Stoga je neophodno znati da hoteli
u najmanju ruku predstavljaju potencijal promena
jednog društva i iz toga izvlače određenu korist.
Konceptima budućnosti neophodna je kreativnost
i pokretačka snaga. Onaj ko hoće da se orjentiše u
svetu megatrendova prvo mora to stvarno i da želii
da ima neophodnu dozu kreativnosti. Jedan od
najznačajnijih pokretača ekonomije jeste duhovna
snaga ljudi koji su sposobni da se oslobode balasta
i načina razmišljanja „to je uvek tako” i da prihvate
nove koncepte. Budućnost ne nastaje od odlaganja, već u sintetičnom osmišljavanju i postavci svakodnevnog života. Dakle u umrežavanju. I ono što
izgleda logično da se iz povezanih saznanja dobijaju i koriste nova saznanja ipak nije tako. Profesor
Gassmannsa Univerziteta St.Galen iz Švajcarske
38
Edukacija
kaže u jednom od svojih naučnih radova da jedva
10% (kompanija) svesno izlazi izvan granice svoje
delatnosti. Samo 10% njih koristi šansu da nauči
nešto novo od druge delatnosti i da na taj način
dođe do novih ideja. Upravo o tome se i radi u
budućnosti - znati šta se dešava izvan vaša četiri
zida, odnosno dvorišta. Primer kompanije koja se
bavi dizajnom i proizvodnjom nameštaja upravo
potvrđuje naše teze. Umesto dosadnih dugih poslovnih ciklusa i prezentacija oni su radili suprotno, stalno nove kolekcije, nove kreacije i aranžmane. Kompanija o kojoj pričamo ima najveći rast
u Evropi (izuzimajući neprehrambene delatnosti),
preko 200 filijala i porast prihoda za 69%. To je
Švajcarska kompanija Das Depot koja je izašla iz
domaćih okvira i trenutno posluje u tri države. To
Hotel life
H
Sofitel, Beč - hotel u kome možete kupiti krevet na kome ste spavali
je posebno upečatljivo sobzirom na činjenicu da
delatnost vezana za nameštaj konstantno stagnira poslednjih godina. Dakle, u budućnosti hoteli
moraju biti spremni da uče od drugih ili da iznenade druge. Kao što to na primer radi Sofitel sa
prodajom kreveta. Tako se ispred jednog bečkog
hotela vijore zastave hotelskog lanca i prodavnice
kreveta pa tako gost može da kupi krevet u kojem
je prespavao. Objektivno gledajući, to se čini kao
najlogičnija stvar na svetu - jedna kompanija čija
je kompetencija spavanje prodaje i krevete, i to veoma uspešno.
Hotelska industrija u budućnosti neće moći bez
ljudi i bez tehnologije. Upravo u turističkoj delatnosti pokušavaju da mnoge procese automatizuju.
Tako aviokompanije “pevaju pesmu” samočekira-
nja i kažu da je bilo dosta šaltera. Ipak to baš neće
ići sve tako lako. Što su procesi više automatizovani
to će usluga više koštati putnike. Ali prisetimo se i
kada je drugačiji proces. Da li ste razmišljali koliko
službenik sa vama priča prilikom čekiranja karte.
Skoro ništa? On najviše vremena provede na kompjuteru, proveravajući podatke, lepeći nalepnice i
mereći težinu prtljaga. I onda na kraju kaže: „terminal X, molimo vas da ne kasnite”. Kako je kod
nas u hotelijerstvu? Uvođenje novih tehnologija bi
trebalo da pojednostavi procese,ali ne i da zameni
ljude. Onaj koji pokuša da tehnološkom modernizacijom izbaci ljudstvo odnosno osobljeostaće
i bez gostiju. Ipak, tehnologije će igrati značajnu
ulogu ali samo u pogledu olakšavanja života ljudi i
njihovog poboljšanja.
39
H
U našem društvu postoji više različitih megatrendova koji takođe utiču i na hotelijerstvo. Same
procese ravoja predstavićemo naravno u grubim
crtama-tezama, i napominjem da ovi procesi predstavljaju samo smernice, a ne konačne koncepte.
Megatrendovi imaju mnogostruka tumačenja i
prostor za projektovanje. Oni bi trebalo da posluže
kao osnova za postavku hotelskih projekata a ne
kao „To je” formula. To bi bilo suviše jednostavno!
INDIVIDUALIZACIJA
Radikalna individualizacija našeg društva jednostavno zahteva i individualne hotelske koncepte.
Postoji više pravaca: kod jednog, na primer moddizajna, pokušati uspostavi individualno raspoloženje, ili se odvažiti i napraviti“skrovište” za
individualce - jedan koncept individualnosti koji
iskače iz učmalosti. Takođe, neophodno je da se
hoteli prilagode individualnim životnim uslovima gostiju. Srećemo nove-velike porodice koje u
foajeu podsećaju više na jednu turističku grupu
koju je teško razumeti. To nam govori da se moraju menjati i porodični koncepti, sobzirom da je
sam pojam porodice prevaziđen i da više ne postoji
onakva porodica koja se pamti spočetka 60-ih go40
Edukacija
dina prošlog veka. Individualizacija pogađa hotelijerstvo iz više uglova i oni koji ne reaguju na vreme
jednostavno će ih pregaziti voz.
MOBILNOST
Što je jedno društvo mobilnije, to je značajnija
fizička lokacija mesta. Ono što možda zvuči kao
kontradiktornost ipak je lako razumeti. Ljudi koji
dosta putuju borave isključivo tamo gde im se baš
dopada. Oni ni ne pokušavaju da ostanu na destinacijama koje ne ispunjavaju ono što su obećale.
Stoga što smo mobilniji i “digitalniji” to turistička
destinacija mora više da odgovori standardima i
očekivanjima, ilije možda bolje reći da ih prevaziđe. Jer ukoliko se uspešno obavi ta vrsta posla i
stvori jedno čarobno mesto za goste, onda se i oni
teško odlučiju da odu.
STARENJE DRUŠTVA
Mi živimo sve duže i možemo da uživamo u tome
više nego ijedna generacije pre nas. Nekada je za
sedemdesetogodišnjake odlazak na kafu bio prava avantura. Danas starija populacija često putuje.
Oni žele kao i svi drugi da idu u korak sa modernim vremenima. Onaj ko špekuliše sa starijom
Hotel life
H
populacijom mora da se prilagodi ”novoj” starosti, jedničko sa zdravljem već je to tema koja je zašla
dobro da je istraži i adekvatno opsluži. Jedino će se u oblast uživanja. Onaj ko ide na wellness odmor,
pored bazena, saune i masaže želi i švedski sto i
takav odnos isplatiti.
dobra vina uveče. Takozvano ”samonegovanje”
je pojam budućnosti koji je u praksi zaživeo. Taj
ADEKVATAN PROSTOR JE NAJVAŽNIJI
Poslovanje i rad u budućnosti će se takođe me- pojam opisuje društvo koje je okrenuto zdravlju.
njati, ali će se menjati i mesto za rad. Često je ne- Kod medicinskog wellness-a moguće je primetiti
ophodno biti kreativan, imati inspirativno okruže- znakove ovog procesa. Međutim, nije neophodno
nje. To sve priznaćete, nije moguće u kancelariji. da budete lekar da biste vežbali “samonegovanje”.
Taj fenomen poznaje svaki zaposleni neke velike Ko razmišlja o zdravlju to mora da radi temeljno i
kompanije. Prostorije za sastanke su uvek pune, a iskreno. Ko to ne radi, ostaje radije kod klasičnog
kancelarije prazne. Takav efekat bi mogli da isko- velnesasa kojom čašicom između.
riste i hoteli ukoliko na raspolaganju budu ima- Ko se ne može pronaći u navedenim megatrendoli prostorije koje nisu jednolične i podsećaju na vima modernog društva moguće je da je okrenut
školu, već čije su prostorije uzbudljive, drugačije, nekim drugim trendovima kao što su na primer
inspirativne i prijatne. Nov način rada predstav- neo – ekologizacija. To su teme koje će biti aktulja veliku šansu za hotelijere, jer hoteli upravo tu elne u bližoj budućnosti. Promena u poslovanju je
mogu dobiti ulogu tog takozvanog “trećeg mesta”. bilo i pre svetske ekonomske krize, ali zahvaljujući
krizi to je sve postalo mnogo očiglednije. Individualizaciju društva ne mogu promeniti “loše” i
ZDRAVLJE
Shvatanje zdravlja je odavno izmenjeno od „le- “teške” godine. Tako da onaj ko želi da se prilagodi
čenja bolesti” ka „ostati zdrav”. Ono što se pro- dugoročnim strategijama, mora primeniti megavlači kada je tema wellness & spa u pitanju, više trendove. Jer šta bolje može poslužiti za postavku
odgovara sujeverju. Wellness više nema ništa za- projekcije nego budućnost?
Samonegovanje - pojam budućnosti koji je u praksi zaživeo...
41
Piše: Slađana Matejić
Sagovornik:
Adamandios Hadžistilis,
direktor AXA Osiguranja
H
Intervju
AXA
ime za
sigurnost
Hotelijerstvo je veoma izazovna profesija koja zahteva
veliki trud i odricanja, ali i
stalni oprez kako zaposlenih
u ovoj delatnosti tako i gostiju, koji često putuju i koriste
njihove usluge. Neočekivani
događaji mogu uvek da se
dese i to je nešto što se ne
može predvideti, ali šteta
koja nastane može stvoriti
brojne probleme i ugroziti reputaciju. Osiguranje
pomaže upravo u takvim
situacijama. O osiguranju
imovine i kompletne opreme hotela, zaposlenih, ali
i osiguranju od odgovornosti
za štete pričinjene gostima,
kao i o drugim interesantnim
temama za Hotel Life govori
Adamandios Hadžistilis,
direktor AXA Osiguranja.
42
H Koliko su ljudi u Srbiji zainteresovani za osiguranje u
odnosu na zemlje u regionu?
Šta mislite čime je uslovljena
tako velika razlika?
Uprkos blagom porastu interesovanja građana za osiguranje
u prethodnih nekoliko godina,
osiguranje je u Srbiji i dalje relativno slabo zastupljeno. Izdvajanja za osiguranje nisu na nivou
zemalja regiona, a posebno ne u
odnosu na, na primer, Sloveniju
ili Hrvatsku. Postoji više razloga
za to. Osiguranje je povezano sa
stanjem u privredi, ali i životnim
standardom.
Ipak, slabu zastupljenost osiguranja treba posmatrati kao priliku i izazov za osiguravajuće
kompanije da bolje ostvare svoju
društvenu ulogu. Zato je jedan
od naših zadataka stalna edukacija građana i donosilaca odluka
u privredi o rizicima kojima smo
svi svakodnevno izloženi, kao i
o merama prevencije opasnosti
koje prete na primer Vašem hotelu ili ugostiteljskom objektu.
Koja su vaša osiguranja
najtraženija u Srbiji?
Najveći iskorak u tri godine dosadašnjeg rada u Srbiji napravili
smo u oblasti osiguranja imovine, u kojoj sarađujemo sa nekim
od najvećih multinacionalnih
kompanija. Druga oblast koju
bih istakao je osiguranje od nesrećnog slučaja, gde nas klijenti,
pre svega preduzeća, ali i individualni korisnici naših usluga, prepoznaju kao pouzdanog
partnera koji pruža jedinstvene
pogodnosti na tržištu. Kod kolektivnog osiguranja od nesrećnog slučaja svim zaposlenima
u jednom hotelu na primer, besplatno dajemo AXA Moj benefit
karticu koja pruža i do 20 odsto
popusta na usluge u privatnim
zdravstvenim ustanovama širom
Srbije, što je prepoznato kao
odlična povlastica za zaposlene.
H
Hotel life
H
Koliko je među osiguranicima AXA Osiguranja ugostitelja/hotelijera/turističkih firmi?
Kao deo AXA Grupe, vodeće svetske osiguravajuće kompanije, uspevamo da na srpsko tržište
prenesemo pozitivna iskustva naše matične kompanije iz celog sveta. Među mnogim referencama
dobrog poslovanja sa hotelima istakao bih saradnju sa Hotelom Metropol u Beogradu, jednim od
vodećih hotelskih lanaca. Naš pristup je drugačiji,
ne želimo da budemo samo osiguravač već želimo
da budemo partneri hotelijerima i ugostiteljima.
Da ih edukujemo kako da prepoznaju brojne rizike koji prete njihovom poslovanju, kao i da realno
sagledaju potrebe svog biznisa. Koja osiguranja su
im zaista neophodna i po meri njihovog biznisa?
Da li je premija osiguranja koju su ranije plaćali
bila zaista adekvatna?
H
Koje vrste osiguranja nudite toj ciljnoj grupi?
Hotelijerstvo je veoma izazovna profesija i posvetili smo joj posebnu pažnju. Jasno nam je da ovaj
posao zahteva veliki trud i odricanja, ali i stalan
oprez. Dok hotelijer razmišlja kako da unapredi
svoju ponudu, pruži gostu maksimalan komfor,
često ni ne stiže da se posveti pronalaženju rešenja
za sve one nepredviđene i neočekivane događaje
koji nenadano mogu da se dese. Kvar, oštećenje
imovine, nenamerna greška zaposlenog ili nezgoda koju gost doživi ne mogu da se predvide, ali
mogu da izazovu velike probleme, materijalnu
štetu i ugroze reputaciju. Osiguranje pomaže u takvim situacijama. Mi nudimo osiguranje imovine
i kompletne opreme hotela, zaposlenih, ali i osiguranje od odgovornosti za štete pričinjene gostima.
H
guravajuće industrije uopšte. Kod ovakvih rizika
hotelijerima je potrebna efikasna pomoć i podrška.
Pored osiguranja imovine, hotelijeri mogu dodatno
da zaštite svoj posao tako što će ugovoriti osiguranje od prekida rada. Na primer, ako požar izazove
prekid u poslovanju, AXA Osiguranje će isplatiti
štetu i pomoći da se posao što pre vrati u normalu.
Preporuka je da se gosti hotela osiguraju od posledica nesrećnog slučaja, jer će se tako pokazati viši
nivo brige o onima koji vam pružaju poverenje i dolaze u hotel, ali i dodatni nivo odgovornosti.
Šta je korisnije ugostitelju/hotelijeru da
uzme - osiguranje za objekat ili za goste objekta?
Ovo su dve različite vrste osiguranja. U jednoj
štitite sebe, svoj posao i ono od čega vi, vaša
porodica i zaposleni živite, a u drugoj one
koji daju smisao poslu kojim se bavite. Rekao
bih da nema razlike u tome šta je korisnije,
nego je samo pitanje kako proceniti sopstvene mogućnosti, potrebe, ali i izazove kojima
ste izloženi. To naravno nije lako, ako pored
sebe nemate pouzdanog savetnika iz osiguranja. Naš stručni tim je hotelijerima uvek na
raspolaganju, za sve informacije u vezi sa osiguranjem, premijom, pokrićima i drugim mogućnostima i pogodnostima koje nudimo.
H
Strategija za 2014. godinu u Srbiji? Da li su
u ponudi neki novi programi, paketi osiguranja?
Naša poslovna startegija u ovoj godini fokusirana
je na mala i srednja preduzeća i preduzetnike. Pored toga, ostajemo posvećeni hotelijerstvu i ugostiteljstvu, kao jednom od stubova našeg biznisa.
U ovoj godini proširićemo prisustvo u zemlji, poH Najveći potencijalni problem ove ciljne gru- većati broj zaposlenih i nastaviti da radimo na
pe su moguće krađe, povreda u objektu ili poža- edukaciji klijenata o rizicima, merama prevencije
ri. Da li nudite različita osiguranja i za objekte i opasnosti i o tome zašto je dobro imati osiguranje.
za goste objekta?
Svesni smo da su provalne krađe i razbojništva na
vrhu liste izazova sa kojima se hoteli suočavaju.
AXA Osiguranje nudi osiguranje od provalne krađe i razbojništva. U slučaju da tokom krađe dođe
do oštećenja osigurane stvari, onda nadoknađujemo
i troškove popravke. Požari koji su najveći uzrok
šteta na imovini, jedan su od glavnih prioriteta osiH
43
H
Tehnologije
eCRM tehnologije u hotelijerstvu
Trend ili neophodnost za efikasno poslovanje hotela?
PROTEL JE UVEK ZA KORAK ISPRED!
U prethodnim izdanjima predstavili smo
Protel PMS, kao vrhunsko softversko rešenje za vođenje hotelskog poslovanja. Zbog
čega je više od 10.000 hotela i hotelskih lanaca izabralo Protel?
Deo odgovora leži u njegovoj pouzdanosti, stabilnosti, obuhvatnosti i prilagođenosti rešavanju zadataka poslovanja, čak i onih specifičnih (za koje većina
PMS softvera nema rešenje).
Drugi deo odgovora jeste u njegovoj okrenutosti ka
budućnosti, kako na polju tehnologije, tako i na polju marketinga i razvijanja odnosa između hotela i
njegovih gostiju.
Protel nije samo tehnička podrška poslovanju i generator statistike. Ono što ga čini moćnim i drugačijim jeste njegova aktivna uloga u unapređenju
poslovanja! U nastavku pročitajte više o kreiranju
kvalitetnog odnosa između gosta i hotela, kroz prizmu Protel-a.
PRIMENA eCRM U HOTELSKOM
POSLOVANJU
Kada usvojimo eCRM poslovnu strategiju, podržanu
programskim alatima i web tehnologijama, otvaraju
se neverovatne mogućnosti za kreiranje i održavanje
obostrano korisnog odnosa sa gostima, što naravno
vodi i povećanju prodaje i uvećanju prihoda hotela.
Izazov koji je uz odgovarajuću eCRM strategiju veoma
44
lako prihvatiti, jeste da ponudimo gostu pravu informaciju, u pravom trenutku, preko pravog medija – da izađemo u susret specijalnim zahtevima gosta i da mu se obratimo ličnom porukom; primenom IT i web tehnologija
ove akcije možemo izvršavati kvalitetno i u svakom trenutku, a bez velikog utroška vremena i drugih resursa.
VAŽNO ZNATI O eCRM
To su alati za prikupljanje informacija od prethodnih i
budućih gostiju hotela. Važno je personalizovati marketinške poruke na svim nivoima, na osnovu dostupnih
informacija o gostima. U program su uključeni on-line
komunikacioni kanali i tehnologije: internet, email, wireless, PDA, itd. Programske aplikacije su cloud based i
ne zahtevaju instalaciju na Smart telefone, računare, ili
PDA uređaje gosta. IT alati su prilagođeni za personalizovanu komunikaciju sa gostima i ne zahtevaju dodatni
napor zaposlenih u hotelu.
ISTRAŽIVANJE - HOTELIJERI
O ZNAČAJU eCRM
Relevantno nezavisno istraživanje renomiranog magazina HT Hospitality Technology o značaju pri-
Hotel life
H
mene eCRM-a iz ugla hotelijera (sa ponuđenim nivoima ocene od 1 do 5), pokazalo je da više od 40%
hotelijera smatra da primena odgovarajuće eCRM
strategije veoma značajno (ocena 4) utiče na povećanje prihoda i snižavanje troškova poslovanja. Takođe, više od četvrtine ispitanih označilo je eCRM kao
najvažniji parametar (ocena 5) za povećanje prihoda.
Više od 60% procenata hotelijera je potvrdilo pretpostavku da je primena eCRM veoma značajna
(ocena 4) za efikasnost sticanja novih i zadržavanja
postojećih gostiju.
RAZLOZI UVOĐENJA eCRM
na sopstvenu on-line prodaju i na taj način izbeći velike
provizije rezervacionih kanala. Da bi hotelijeri to postigli
neophodan im je kvalitetan i potpuno integrisan on-line
rezervacioni sistem, koji omogućava unos rezervacije na
sopstvenom sajtu: protel WBE – web booking engine.
Tu dolazimo do najvećeg potencijala za snižavanje
troškova prodaje, to jest umanjenja uloge rezervacionih portala (provizije se uglavnom kreću od 15%, pa
nekada i do neverovatnih 35%!).
POVEĆANJE EFIKASNOSTI MARKETING
KOMUNIKACIJE SA GOSTIMA
Od eCRM tehnika se očekuje da poprave ono što vidimo
“ispod crte”, odnosno da povećaju dobit, a upravo to hotelijeri sa primenom eCRM tehnologije i ostvaruju na osnovu: povećanja prodaje, osvajanja novih gostiju i smanjenja
troškova. Internet i drugi eCRM alati već jesu neverovatno
važni, ali je njihova marketinška uloga i dalje svakim danom
Svaki hotel s vremena na vreme ima određene troškove pripreme i štampanja hotelskih publikacija, koje su
prisutne u svakoj sobi njihovog objekta. Ne samo da informacije brzo zastarevaju i gube na aktuelnosti, već je
i trošak njihove pripreme i štampe, u poređenju sa web
sve značajnija. I dok jedni hoteli vide eCRM kao sredstvo
za povećanje prodaje, drugi su ipak svesni da ne treba zanemariti njegovu ulogu u smanjenju troškova pri realizaciji sve
kompleksnijih servisa koje hotel nudi gostima.
distribucijom, znatno veći. Aplikacija protel Voyager
daje pravo rešenje. Gost će putem ove web aplikacije,
prilagođene svim smart i PDA uređajima, imati interaktivan pristup informacijama o hotelu, svim trenutno
raspoloživim uslugama, ponudama i promocijama.
PROVIZIJE ZA REZERVACIJE - NIŽI
TROŠKOVI VEĆI UČINAK
Najveći troškovi prodaje generisani su provizijama na
ostvarene internet rezervacije. Svi se sećamo da je pravovremena prisutnost hotela na portalu Booking.com
pružala veliku prednost nad konkurencijom. Danas je
ta prisutnost neophodna i više se ne može nazvati konkurentskom prednošću. Zato je neophodno fokusirati se
SMANJENJE TROŠKOVA
KORESPODENCIJE SA GOSTIMA
Protel Messenger i protel Survey umanjuju troškove
ljudskih resursa za korespodenciju sa gostima. Primer su troškovi operativnog rada u prodaji ili marketingu, što se odnosi na rođendanske ili promotivne
45
H
mejlinge, pripremu raznih biltena, odgovaranja na
česta pitanja gostiju, pripremu poruka dobrodošlice
i poruka zahvalnosti po odlascima, pripremu različitih anketa o zadovoljstvu uslugama, itd.
SMANJENJE TROŠKOVA UPRAVLJANJA
ON-LINE KANALIMA PRODAJE
Prodavac je uključen u pripremu ponuda za stalne goste
i kompanije, ali istovremeno kreira i ponude na nove zahteve. Ista osoba obično ručno unosi parametre raspoloživosti hotela na ekstranet rezervacionih portala i u PMS
softver prepisuje transkriptovane rezervacije primljene
putem faksa. Sve ovo može da se automatizuje pomoću
eCRM alata, uz postizanje dva cilja: snižavanja troškova
operativnog rada, a još važnije, očuvanja tačnosti, preciznosti i pravovremenosti informacija. Za sve ove usluge
preporučujemo protel IDS connect, ParityRate, PHOBS.
Tehnologije
nje svih navedenih podataka na jednom mestu!
Drugi bitan korak je agregacija i analiza prikupljenih
podataka: IT alati omogućavaju veoma kvalitetnu analizu e-anketa, aktivnosti gostiju na web stranici hotela,
ranijih podataka iz prodajnih aktivnosti, istorije svih
korespondencija itd. Za taj segment nudimo moćno
profesionalno rešenje protel Business Intelligence.
Treći korak jeste komunikacija sa gostom i uključuje
korespondenciju sa gostima kako bismo izašli u susret posebnim željama gostiju, njihovim potrebama
ili interesovanjima prilikom prethodnih boravaka u
hotelu. Naravno, tu je i ciljana komunikacija sa gostima prilikom posebnih događaja u hotelu ili okolini. Za to su najbolja rešenja protel Messenger, protel
Maling Expert, protel Voyager.
ZADOVOLJAN GOST
NIJE I LOJALAN GOST
Tradicionalni CRM fokus bio je dostići i očuvati zadovoljstvo gosta. Pretpostavka je jednostavna; dok
Na vrlo lak način, u svega tri koraka, moguće je primeniti god je gost zadovoljan uslugama hotela, neće preći
eCRM tehnologiju. Prvi korak je prikupljanje podataka kod konkurenta. Nažalost, više nije tako. Skorija istrao (potencijalnim) gostima. Podrazumeva aktivno (odgo- živanja su pokazala relativno slabu korelaciju između
vori gostiju na vaša pitanja) i pasivno (praćenje aktivno- zadovoljstva gosta i njegove lojalnosti. Danas više nije
sti gostiju na internetu) prikupljanje podataka. Pri tome samo pitanje kako da primenom nekog programa loupotrebljavamo ličnu komunikaciju, web stranicu hote- jalnosti steknemo nove, već i kako povećati profitabilla, druge web stranice, e-mail komunikaciju, ankete itd, nost od postojećih gostiju. eCRM alati omogućavaju
uz neophodne analitičke alate koji prikupljene podatke planiranje, pripremu, realizaciju i čuvanje marketinšprocesuiraju i pružaju vredne informacije o navikama kih akcija i programa lojalnosti. Za sve to najbolje je
gostiju. Za ovo je dobro koristiti protel Survey, Buuteeq koristiti rešenje protel Sales & Marketing.
digital marketing for hotels. Pri tome je važno da u za- Dobro znamo da pridobijanje svakog novog gosta
jedničkoj bazi podataka “završe” podaci iz svih ulaznih zahteva nesrazmerno više truda i ulaganja, u odnokanala: hotelskog informacionog sistema (PMS), ugo- su na zadržavanje već postojećeg. Ovde dolazimo
stiteljskog programa (F&B, POS software), centralnog do uloge tradicionalnog CRM-a, kome su eCRM
rezervacionog sistema u slučaju hotelskih lanaca (CRS), alati “samo“ obezbedili on-line okvir i neverovatnu
rezervacionih portala (on-line distribution systems), ra- brzinu i efikasnost. Iskoristite eCRM alate u vašoj
čunovodstvenog programa (ERP).
prodaji i marketingu i ostvarite maksimalan povraćaj
Upravo Protel omogućava centralizovano prikuplja- uloženog.
PRIMENA eCRM PROCESA
Protel partneri:
Тelekomunikacije Računari i Servisi d.o.o.
www.trservices.rs
46
Posetite nas na
10. Sajmu HORECA opreme
u okviru Sajma turizma
u Beogradu
27. 02. - 02. 03. 2014.
Resort InfoSys d.o.o.
www.resortinfosys.rs
Piše: Jovan Vukotić, direktor Hotel
Management Company Beograd
H
Hotel menadzer
CONDO hoteli
podsticaj za
M
ožemo reći da hotelsko-turistička delatnost
Srbije sa nestrpljenjem
očekuje inplementaciju hotela
po CONDO modelu koji bi bio
brzo primenjiv investicioni podsticaj domaćoj hotelskoj industriji
i ukupnoj privrednoj delatnosti, i
koji bi doprineo boljim finansijskim rezultatima postojećih i budućih hotelskih subjekata.
Podsećanja radi CONDO hoteli su posebna vrsta, u svetu vrlo
rasprostranjenih hotela, koje pored svih uobičajenih karakteristika klasičnih hotela, posebno
definišu dve bitne i jedinstvene
odlike: uknjižena svojina jednog
ili više vlasnika nad smeštajnim,
hotelskim jedinicama (sobama,
apartmanima, vilama i sl.), kao i
obavezno poveravanje na profesionalno upravljanje posebno izabranoj, profesionalnoj i/ili specijalizovanoj menadžment kompaniji
i/ili developeru. Takav ugovor o
kupovini jedne ili više hotelskih
smeštajnih jedinica u jednom ili
više hotela po prirodi je teretni
ugovor, sa uobičajenom obavezom vlasnika istih, da u momentu
kupovine nekretnine po pravi-
48
lu ugovara i stručno upravljanje
imovinom uz regulisanje drugih
prava i obaveza. Između ostalog i
ugovaranje određenog i/ili ograničenog vremena periodičnog korišćenja i slično. CONDO hotel
može biti mesto povremenog ili
trajnog stanovanja, odmaranja, ali
i vrlo dobar poslovni i investicioni
poduhvat. Vlasnik koristi smeštajnu jedinicu prema sopstvenim potrebama s tim da preko obavezno
ugovorenog menadžmenta istu
rentira drugim gostima i dobija
ugovorenu nadoknadu najma ili
druge ostvarene prihode. Vlasnik
je u obavezi da redovno plaćanja
odgovarajuće tekuće održavanje,
obezbeđenje ili druge ugovorene
obaveze.
CONDO - način i stil života
Specifičnosti CONDO hotela i
ovakvog “načina i stila života“, između ostalih su u sledećem: Visokom nivou standarda kvaliteta pruženih usluga; Dugoročnoj pravnoj
sigurnosti stečenih svojinskih prava i daljeg raspolaganja i upravljanja imovinom; Mogućnostima
organizovanja i drugih dopunskih
aktivnosti za potrebe CONDO
vlasnika i gostiju hotela; Uređe-
nom i obaveznom načinu tekućeg održavanja smeštajne jedinice
i objekta u celini; Usaglašenom
načinu investicionog održavanja
uz mogućnost razvoja delatnosti
i investicije u celini; Trajno organizovanim raznovrsnim vidovima
prodaje i marketinga uz najbolju
tržišnu pozicioniranost.
Do sada u domaćoj turističko-hotelskoj delatnosti nisu dovoljno
prepoznati razvojni i investicioni
podsticaji u CONDO hotele, niti
su primenjeni kao svojinsko-vlasnički i poslovni model. Međutim,
realno postoje potrebe i dobre moguće pretpostavke, da se uz stručnu
menadžment pripremu, CONDO
hotelima omogući potreban i poželjan primenjivi razvojni trend.
Investiranje primenom poslovnog
CONDO modela se može kretati u pravcu već izgrađenih, vlasnički „čistih“ i uređenih objekata
i hotela. Takođe, ka neiskorišćenim, a već izgrađenim poslovnim
objektima opšte i neopredeljene
upotrebne namene kao i u pravcu
investicionih aktivnosti usmerenih
ka potpuno novim (greenfields) investicijama i projektima u hotelsko
turističkoj privredi.
Hotel life
H
U daljem razvoju domaće hotelske delatnosti realno je
očekivati da i naše tržište brzo prepozna, prihvati,
primeni i na stručan i odgovoran način sprovede u
domaću turističku praksu svetski dokazan poslovni trend
CONDO model.
domaće hotelijerstvo
Za CONDO hotel, model i način
poslovanja, prostorno i lokacijski
su pogodne većina naših planinskih, banjskih i drugih odmorišnih i sličnih turističkih destinacija
kao i veći gradovi i urbani centri
kao što su: Kopaonik, Zlatibor i
Vrnjačka Banja, ali svakako i Palić, Golija, Divčibare, Tara, Zlatar,
Fruška Gora, Kosmaj i Homoljske planine, Jastrebac, Rtanj, Stara planina kao i sve domaće banje
bez izuzetka. U inicijalnom, pokretačkom razvoju, lokalne i regionalne zajednice moraju pokazati
opštu i aktivnu organizatorsku i
investitorsku inicijativu.
Investitori mogu da adaptiraju
postojeće i neiskorišćene objekte
kao i da grade nove hotelske kapacitete sa održivim pristupom
vlasništvu, raspolaganju i upravljanju. Koristi su evidentne za
sve učesnike u ovim projektima:
postojeće vlasnike, investitore
i graditelje, nove vlasnike smeštajnih jedinica, novozaposlene,
turiste i druge korisnike, menadžment kao i lokalnu i regionalnu
zajednicu u celini.
Finansijski efekti su vezani za svaki razvojni projekat pojedinačno i
u tom smislu su šansa da se svaki
CONDO projekat kreira prema
ideji, potrebi i mogućnostima investitora. Potreba je da se postojeći master i drugi planovi rada i
razvoja operacionalizuju i budu
prepoznati od svih subjekata u
poslovanju, a posebno od strane
novih investitora pojedinačno.
U svemu tome treba imati u vidu
i prednosti i mane implementacije CONDO hotela. Prednosti se
ogledaju između ostalog u: Pove-
Jaram Vile Kopaonik
49
H
Intercontinental Boston
Ritz-Carlton
Starwood
50
Hotel menadzer
ćanoj popunjenosti hotelskih smeštajnih kapaciteta; Uspostavljanju trajne poslovne i pravne
sigurnosti; Većim šansama finansijskog oporavka “zatečenih” investitora i vlasnika; Širim
mogućnostima samofinansiranja i reinvestiranja
svakog vlasnika-investitora pojedinačno; Očuvanju i uvećanju kapitalne vrednosti imovine;
Isplativoj investiciji za vlasnike; Mogućnostima
prenamene delatnosti izgrađenih, a nekorišćenih objekata; Usavršavanju i unapređenju kvaliteta u delatnosti; Neophodnom odvajanju uloge
vlasnika u odnosu na operativno upravljanje;
Obezbeđenju novih investicija i radnih mesta;
Mogućnosti jasnog razvoja konceptom JPP-a;
Mogućim brzim pravnim uređenjem potrebnih
propisa kao i odgovarajućim Lex specialis zakonom; Značajnim poslovno-razvojnim benefitima za deoničare, kao i druge opšte i pojedinačne
pogodnosti.
Međutim, sa druge strane tu su i određeni ali
trenutni nedostaci: Nedovoljne, ali brzo rešive
pravne praznine i nejasnoće u propisima u delatnosti rada; Ne poznavanje materije uz strah
od neminovnih promena i inovacija; Veliki broj
nedefinisanog “čistog“ hotelskog i sličnog vlasništva i svojine nad nekretninama; Nedovoljnost
adekvatnog projektno - kreditnog finansiranja;
Poznati problemi u vezi sa nezavršenom privatizacijom hotelske industrije; Drugi poznati, ali u
celini lako otklonjivi nedostaci.
Imajući sve činjenice u vidu treba znati da od
svoje pojave u Severnoj Americi 60-ih godina
XX veka, kondominijumski “stil života“ i hotelski
CONDO koncept je doživeo veliku ekspanziju
razvijajući se prvenstveno od stambenog ka odmorišnim i više namenskim modelima modernog
i opšte prihvaćenog turističkog proizvoda. Danas
je ovaj model prisutan u skoro svim značajnijim
i svetski razvijenim turističkim destinacijama i
zemljama sveta. Lideri u ovoj oblasti su svakako poznati svetski vlasnici nekretnina i hotelski
brendovi, među kojima se posebno ističu: Hilton,
Marriot, Four Seasons, Ritz-Carlton, Starwood,
InterContinental HG, Hyatt, Clarion, Regent kao
i drugi, nama manje poznati svetski brendovi, investitori i developeri.
Hotel life
H
Nakon modernog i elegantnog ZEPTER hotela u
Kozarskoj Dubici, ovog proleća Zepter grupa otvara
istoimeni hotel u u strogom centru Beograda.
Z
hotel u
Beogradu
EPTER hotel biće kategorisan sa 5 zvezdica i biće prvi apart-hotel u Beogradu sa 34
luksuzna apartmana koji će se prostirati na
sedam spratova.
Rekonstrukcija nekadašnje zgrade “Jugošpeda” na Terazijama 10, primakla se kraju i do aprila bi trebalo da
budu gotovi svi radovi. Ako sve bude završeno u predviđenom roku svoje prve goste ZEPTER hotel u Beogradu će dočekati za majske praznike. Majstori trenutno rade prizemlje i ulaze iz pravca Terazija i Sremske
ulice. U tom delu biće recepcija i bar poluotvorenog
tipa, a u prizemlju je planiran i mini restoran. Radovi
na uređenju viših spratova hotela su završeni i uskoro
bi trebalo da stigne i nameštaj koji će biti vrlo moderan i elegantan. Sve u hotelu je urađeno od vrhunskih
materijala, a podovi hodnika su prekriveni mermerom.
Kako saznajemo iz Zepter nekretnina, hotel će
imati 34 smeštajne jedinice, od toga će velika većina
biti apartmani sa jednom ili dve prostrane spavaće
sobe, dnevnom sobom, dva kupatila i kuhinjom.
Prostiraće se na šest spratova i sedmom potkrovlju. Poseban raritet je da će ceo peti i sedmi sprat
biti po jedan luksuzan apartman. Na petom spratu,
apartman će se prostirati na 270 kvadrata, imaće tri
spavaće sobe i četiri kupatila. Na sedmom spratu
ceo apartman će biti u staklu sa pogledom na grad
i prostiraće se na 200 kvadrata. Imaće i ogromnu
terasu sa fenomenalnim pogledom na panoramu
Beograda.
Ciljna grupa su im poslovni ljudi koji u prestonicu dolaze na nekoliko meseci i žele da se u ovom hotelu osećaju komforno kao kod kuće.
Prioritet su višemesečni zakupi apartmana, ali svakako da će biti mesta i za sve koji žele samo da prenoće ili da ostanu svega nekoliko dana u Beogradu.
51
Piše: Snežana Novaković
H
Z
Mnogi
putevi
vode u
PUTNIK
Često čujemo da Beograd
opisuju kao grad mladih,
ali i poslovnih ljudi, grad
budućnosti, ali i nezaboravnog
noćnog života. Sve to i još
mnogo toga nudi naša prestonica kojoj se turisti iznova
vraćaju, a posebno hotelima
koji uspevaju da odgovore
svim njihovim zahtevima,
sitnim prohtevima, potrebom
za novim ili starim, modernim
ili tradicionalnim, gradskom
vrevom, zimskom idilom ili
zalaskom sunca u morski horizon. Upravo takvi hoteli su u
sastavu Putnik ATD - Tulip
Inn Putnik Belgrade, hoteli
Club A i Putnik na Kopaoniku
i hotel Admiral u Budvi.
52
Investicije
a sve one koji priželjkuju da posete našu prestonicu i
osete na dohvat ruke sve njene čari poslovnog, tradiconalnog i modernog Beograda, predlažemo da odsednu
u hotelu Tulip Inn Putnik Belgrade***. Kao deo Golden Tulip
Hospitality Group i Louvre Hotels grupacije, ovaj hotel je deo
osmog po veličini hotelskog lanca u svetu. Modernog je dizajna koji odiše i savremenim duhom poslovnog Beograda. Smešten je u centru poslovnog Novog Beograda u ulici Palmira
Toljatija broj 9. Na lokaciji koja je svega 15 minuta vožnjom
udaljena od brojnih muzeja, najpoznatije pešačke zone Knez
Mihailove ulice, Skadarlije, Kalemegdanske tvrđave i najpopularnijih noćnih klubova i kongresnog Sava Centra. On se
nalazi i na svega 15 minuta hoda od zemunskog milenijumskog zdanja tvrđave Gardoš i opere-teatara Madlenianum, a
za sve one koji žele da osete i čari beogradskih splavova, ovaj
hotel je udaljen samo nekoliko minuta od Dunavskog keja na
kome se nalazi veliki izbor popularnih splavova, a u avgustu
održava čuveni festival piva - Beer fest.
Što se tiče konfora, hotel raspolaže sa 20 apartmana, 84 standardne sobe i jednom sobom za osobe sa posebnim potrebama, a od nedavno je upotpunio ponudu sa 8 novih apartmana, uključujući i mladenački apartman koji je deo svadbenog
aranžmana za sve one koji odluče da svadbenu proslavu i sudbonosno DA izgovore baš u ovom hotelu.
Na radost svih gostiju hotelski Absoult café bar i restoran Nevski, nude maštovita jela, interesantne koktele, prelepa vina i
tople napitke. Otvoren za goste hotela, ali i sve one koji žele
da uživaju u internacionalnoj kuhinji, restoran Nevski svakog
Pasta veče
Hotel life
H
petka od 18.30 promoviše italijansku kuhinju. To- Club A*** koji predstavlja hotel sa autentičnim
kom ovih Pasta večeri kuvari na licu mesta prave šarmom planinskog ambijenta. Gostima su na raspaste po želji gostiju. Uz uživo muziku gosti mogu polaganju jednokrevetne, dvokrevetne i trokre
da uživaju u neograničenom posluženju sa bifea
(hladni bife – izbor anti pasti predjela, salata i dezerta), a sve to po ceni od 10 evra po osobi.
Uz Absolut cafe bar nalazi se i banket sala koja je
ispunjena dnevnom svetlošću i poseduje najsavremeniju AV opremu, i koja svojom veličinom (kapaciteta 200 mesta u teatar stilu sedenja) može
odgovoriti na zahteve organizatora velikih poslovnih susreta ili privatnih proslava.
Za sve one koji imaju malo više dana za odmor
nakon Beograda moguće je isti kvalitet usluge i
ugođaja dobiti kako na planini Kopaonik u hotelima Club A i Putnik tako i na crnogorskom primorju u hotelu Admiral u Budvi.
HOTELI NA KOPAONIKU
Hotel Putnik*** je smešten u Sunčanoj dolini Kopaonika, na 1.650 m n.v. i direktno je povezan sa skistazom “Sunčana Dolina“. Zahvaljujući odličnoj lokaciji hotela, iz svake sobe se pruža jedinstven pogled
na prelepe predele Kopaonika. Gostima je na raspolaganju prostran i besplatan parking ispred hotela.
Kao jedna od glavnih karakteristika hotela, može se
izdvojiti vrhunska gastronomska ponuda, koju gosti
često ističu, a nju karakterišu specijaliteti tradicionalne nacionalne i internacionalne kuhinje koji se služe
na bazi švedskog stola. U savremenoj skijašnici moguće je iznajmiti ili izvršiti servis svoje ski opreme, a
posle napornog ski dana, gosti se mogu relaksirati uz
masažu i saunu, teretanu, stoni tenis i bilijar. Hotel
raspolaže i sa jednom kongresnom salom, sa maksimalnim kapacitetom od 170 sedišta, koja je pogodna za organizaciju kako privatnih, tako i poslovnih
događaja i opremljena je modernom A/V opremom.
Hotel poseduje prostran aperitiv bar, sa predivnim
pogledom, u okviru kojeg gosti mogu uživati u laganoj muzici i prijatnom ambijentu. U letnjem periodu,
hotel je pogodan za smeštaj rekreativnih nastava,
škola u prirodi i sportskih kampova, u okviru kojih
se sportistima, na idealnoj nadmorskoj visini, pruža
prilika da obave svoje pripreme.
U centru turističkog kompleksa Kopaonika na
1.750 metara nadmorske visine smešten je i Hotel
Tulip Inn Putnik Belgrade
53
H
Investicije
vetne sobe, apartmani, privatni parking sa video
nadzorom kao i konferencijska sala kapaciteta
60 mesta. Iz zatvorenog bazena i đakuzija pruža
se pogled na najviši vrh Kopaonika, a gostima
su takođe na raspolaganju i sauna, mini sportska
sala, frizersko-kozmetički salon, ručna masaža,
savremeno opremljena skijašnica u okviru koje se
može iznajmiti ski-oprema, a za najmlađe moderno opremljena igraonica. Restoran, taverna, piano
bar i aperitiv bar zaokružuju sveobuhvatnu ponudu hotela.
Bitna odlika Putnikovih hotela na Kopaoniku jeste izuzetna lojalnost gostiju koji se iznova vraćaju.
Oba hotela su uspela da usklade cenu i kvalitet
usluge te je stoga, to možda i glavni razlog odlične
popunjenosti kapaciteta čak i u tekućoj sezoni u
kojoj je snega bilo tek neprimetan broj dana.
Finalni cilj svih PUTNIK ATD hotela jeste da
se isti trend popunjenosti smeštajnih kapaciteta
održi i do kraja godine, a u tom cilju planirano
je aktiviranje planinskih hotela za rekreativni turizam van zimske sezone (team building, pripreme
sportista, školskih izleta…). Nije teško zaključiti
da je menadžment hotela Putnik ATD za 2014.
godini stavio akcenat na unapređenju i razvoju gastronomske ponude i prilagođavanje usluga
hotela trenutnim zahtevima tržišta kako bi svaki
putnik ka Srbiji bio gost Putnik hotela.
Club A i
Putnik na
Kopaoniku
54
Piše: Slađana Matejić
Sagovornik: Svetlana Stepanović,
direktorka kompanije „Ras produkt”
H
Jutro
sa slatkim
osmehom
K
oliko je doručak važan znali su još stari Rimljani,
ali ga mnogi drugi narodi nisu praktikovali. Tek
nakon Drugog svetskog rata doručak je stavljen
na pijedastal. Prema rečima nutricionista sve što pojedemo za doručak organizam pravilno iskoristi i dobije
neophodnu energiju. Danas je doručak obrok koji se kad
smo kod kuće najčešće preskače, ali u hotelu 90% gostiju
doručkuje dok isti procenat gostiju
odluči da ruča ili večera van hotela. Loše navike se teško menjaju,
ali sigurni smo da je sve mnogo
lakše ako počnete dan slatkim
doručkom.
Ako posmatramo ponudu slatkog doručka, beogradski hoteli
imaju sve ono što bi se dopalo
jednom Havajcu (veliki izbor
voća), Italijanu i Francuzu (veliki izbor slatkih kroasana i espre-
56
Promocija
Većina ljudi svakodnevno jede isti
doručak, ali kada otputuju negde imaju
priliku da probaju hotelski doručak koji
uglavnom mogu videti samo na tv ekranu. Doručak se od zemlje do zemlje razlikuje, ali ako se pitate šta je zajedničko
tradicionalnom američkom, italijanskom, francuskom, bečkom, holandskom,
švedskom ili havajskom doručku, odgovor
je – sladak doručak. Za čitaoce Hotel Life
magazina istraživali smo kakve slatke
doručke služe beogradski hoteli.
so), Amerikancu (debele palačinke sa sirupom ili mafini
raznih ukusa), Šveđaninu (debele palačinke Pannkakor sa
voćnim pekmezom), Holanđaninu (palačinke od jabuka
sa crnim stroop sirupom), Bečliji (pecivo sa maslacem i
džemom uz šoljicu bele kafe ili čaja). Osim toga, hotelijeri u svojoj ponudi slatkog doručka vrlo često imaju
kolače, slatke pite od jabuka, višanja, šljiva, slatki hleb sa
sušenim voćem, kiflice sa raznim nadevima, raznovrsnu
ponudu domaćih džemova i meda. Prema rečima brojnih hotelijera, bez obzira da li se gosti odluče za krosan, hleb ili palačinku za slatki namaz uvek izaberu
naš domaći med ili džem.
U čemu je tajna ovih proizvoda? Da li je livadski
med sa ovih prostora najkvalitetniji ili se receptura za džemove naših baka pokazala kao najbolja? Krenuli smo slatkim tragom iz beogradskih hotela i otkrili da hoteli poput
Holiday Inn, Tulip Inn, Moskva, Zira,
Crowne Plaza, Majestic, Bal-
Hotel life
H
kan, MR President, Slavija Lux, Rex hotel, Falkensteiner
Belgrade, hoteli MK Mountain Resorta i mnogi drugi, za
doručak služe med i marmeladu komanije „Ras produkt”
d.o.o. iz Požarevca. Prirodni livadski med pakovan je u
blister od 20 grama i teglice od 25 grama, a marmelada u
više ukusa (mešana, šipurak, kajsija, jagoda) pakovana je
u blister od 28 grama i teglice od 30 grama.
Reč je o domaćoj kompaniji koja je lider na našem tržištu
kada je reč u proizvodnji, pakovanju i prometu na veliko
šećera, meda, marmelade i plastike za ugostiteljstvo. „Ras
produkt” je trenutno firma sa najvećim kapacitetom pakovanja ugostiteljskog šećera na Balkanu, a već godinama tim proizvodom snabdeva najpoznatije ugostiteljske
objekte, benzinske pumpe, veleprodaje i markete širom
Srbije i Crne Gore. Od 2007. godine proširili su asortiman proizvoda pakovanjem meda za ugostiteljstvo (u
kesice od 8 i 15g, blister posudice od 20g i tegle
različitih težina). Od aprila prošle godine „Ras produkt” d.o.o. proizvodi
i pakuje marmeladu u porciona
pakovanja za hotele kao i velika
pakovanja za markete.
Prema rečima Svetlane Stepanović, direktorka kompanije „Ras produkt” d.o.o, svi
njihovi proizvodi ne sadrže
konzervanse, niti veštačke
boje i arome.
-Marmeladu pravimo u četiri
ukusa, a pravimo je na najmo-
derniji način po tradicionalnoj recepturi od čistog voća,
šećera i pektina. Sastojci se kuvaju na temperaturi od 65
stepeni i time se u finalnom proizvodu zadržavaju vitamini i minerali iz voća. Po ukuvavanju se obavlja pasterizacija i takav proizvod se direktno šalje na pakovanje. Ovim
načinom proizvodnje dobijamo proizvod koji u sebi ne
sadrži konzervans – objašnjava Stepanović i naglašava da
su svi proizvodi vrhunskog kvaliteta, jer za izradu koriste
sirovine proverenog kvaliteta i samo najbolje na tržištu.
-Za redovno unapređenje sistema rada koristimo i
primenjujemo principe i smernice standarda serije ISO 9001/2008, a uvođenjem HACCP sistema
u proizvodnju obezbeđeno je da su proizvodi „Ras
produkt” d.o.o zdravi i bezbedni za ljudsku ishranu. Potpunu i sveobuhvatnu kontrolu bezbednosti
i kvaliteta proizvoda obezbedili smo uvođenjem IFS
standard (Internacional Food Standard - Međunarodni standard za prehrambene
proizvode). Osim toga brinemo o
zaštiti životne sredine, a u procesu koristimo materijale koji
ne utiču negativno na životnu sredinu - objašnjava
Stepanović naglašavajući
da redovno proširuju asortiman proizvoda kako bi
zadovoljili potrebe kupaca i
obezbedili plasman u izvozu, i postali u ovim oblastima
lideri i u regionu.
Hotel Crystal, Beograd
57
Hotel life blog
Piše i foto: Ivana Popović - Mali Iv,
bloger, www.maliiv.blogspot.com
Svuda
oko nas
#ČAJ
O
no što je tokom zime zajedničko za sve te gradove ili kontinente jeste heštag koji obično pokazuje ugođaj u šoljici toplog napitka. Verovali
ili ne, čaj je ubedljivo najpopularniji napitak na svetu,
odmah posle vode – naravno.
U našem regionu, možemo reći da je čaj konačno počeo da se konzumira iz čistog zadovoljstva. Čajne kuće
i čajdžinice počele su da niču na svakom koraku i sve
više kafedžija menja svoj status u čajoljupce. Došlo je
vreme kada svaki ugostiteljski objekat koji drži do sebe,
mora da poseduje i čajnu kartu. Izbor se sa osnovnih
biljnih čajeva proširio na zelene, bele, rooibos, ali i oolong čajeve, koji se služe u tradicionalnim čajnim setovima sa kompletnim čajnim priborom. Čajoljupci
se više ne zadovoljavaju nanom i kamilicom, već traže
matcha latte ili oolong poslužen iz gaiwan seta. Ono što
je posebno lepo, jeste činjenica da domaće čajdžinice
sve više prate želje svojih mušterija i trude se da im
izađu u susret.
Dobar primer je Small Tree kuća čaja koja ima na desetine vrsta čaja i prilično zavidan čajni pribor, kao i
stručnjake koji će vam u svakom trenutku ponuditi najbolji čaj u skladu sa vašim željama i ukusom. Ako tek
počinjete da proučavate kulturu čaja, Small Tree prodaje i popularnu literaturu, kao i čajni set za početnike.
POPODNEVNA ČAJANKA
Društvene mreže nam omogućavaju
da zavirimo u živote pojedinaca,
poznatih ličnosti, ali i ugostiteljskih
objekata širom sveta. Takođe, jednim
klikom možemo da se umesto vetrovitog Beograda nađemo u okićenom
Njujorku ili zavejanom Kopenhagenu.
58
Veruje se da zasluge za tradiciju popodnevnog čaja
pripadaju Ani, sedmoj vojvotkinji od Bedforda, koja je
živela početkom XIX veka. U to vreme je bilo uobičajeno da se večera služi dosta kasno, obično oko 21h,
pa je vojvotkinja bila gladna u kasnim popodnevnim
časovima. Kako bi odagnala glad, naručivala bi da joj u
sobi posluže čaj, hleb i puter i kolače. Ovo se smatralo sjajnom idejom, pa je postala naširoko prihvaćeno i
podnevni čaj je rođen.
Služenje popodnevnog čaja je evoluiralo tokom godina
i danas se uglavnom održava kao tradicija u prestižnim hotelima i specijalozovanim čajdžinicama širom
sveta. Popodnevni čaj tradicionalno počinje mini sendvičima sa različitim ukusoma - sa dimljenim lososom,
krastavcem, jajima i senfom. Zatim idu scones – čuveno
britansko pecivo, koje se jede sa džemom i puterastim
kremom, a na kraju dolaze kolači i torte. Varijacije u
Britaniji mogu uključivati mafine, tost hleb, a u Škotskoj čak i jaja i slaninu.
Hotel life
Ali nije potrebno da odete u veliku Britaniju da bi ste
poput Engleza uživali u popodnvenom čaju ili na kraj
sveta da biste probali neke zaista retke čajeve.
Beograd kao mnoge svetske metropole donosi duh
prošlih vremena na moderan način, pa tako i pojedini ugostitelji i hotelijeri poklanjaju sve veću pažnju
ovom toplom napitku i njegovim ljubiteljima nudeći
im raznovrsne ukuse, način serviranja i načine uživanja u njegovim ritualima. Na radost mnogih hotel Square Nine je od januara ove godine prvi i jedini
hotel kod nas koji pod nazivom „POPODNEVNA
ČAJANKA” služi kompletan popodnevni čaj po britanskoj tradiciji. Svakog dana od 16- 18:30h svim
ljubiteljima čaja na raspolaganju su čaj, mini sendviči,
čuveni scones i na kraju selekcija kolača.
Kao veliki ljubitelj čaja, istražujući kulturu čaja kod
nas, vremenom sam naišla na mnoge blogove koji se
bave ovim ritualom, odnosno, načinom života.
Nakon upoznavanja, dopisivanja i razmene iskustava,
došli smo na ideju da osnujemo čajni klub u vidu Facebook grupe, koja je vremenom okupila brojne čajoljupce iz regiona. Osim druženja, davanja saveta, preporuka i pisanja o čaju, naša grupa organizuje i čajnu
razmenu jednom mesečno. Teško je dočarati trenutke
u kojima sa nestrpljenjem isčekujete neki čaj o kome
ste toliko dugo čitali, slušali i vaš čajni drug vam to
pošalje sa drugog kraja planete. Trenuci uživanja u
ukusima i mirisima čaja i razmena tog doživljaja sa
prijateljima putem skajpa ili fejsbuka je neprocenjiva.
Nadamo se da ćemo uskoro uspeti da realizujemo i
velike čajanke, koje bi okupile sve drage članove na
jedno celodnevno druženje i tako obišle barem po jedan grad iz svake zemlje koja je aktivna u grupi i broji
već 250 članova. Mi smo pronašli način da uživamo
u čaju koji toliko volimo i njegovoj tradiciji kojoj se
toliko divimo, a moja preporuka svim hotelijerima i
ugostiteljima jeste da ne potcenjuju moć ovog napitka
i počnu da osmišljavaju trenutke posvećene čaju za
sve njegove obožavaoce.
59
Piše: Marko Spalević
Sagovornik: Andrea Lekić,
kapiten ženske rukometne
reprezentacije Srbije
H
Najbolja
rukometašica
sveta
sanja svoju
vinariju!
Uspeh ženske rukometne reprezentacije
Srbije obeležio je kraj 2013. godine,
a osvojena srebrna medalja u očima
nacije i danas sija kao zlato. Iako u
finalu Svetskog prvenstva nisu uspele
da savladaju Brazil, rukometašice Srbije postale su naše istinske junakinje.
Finalna utakmica odigrana je u Areni
pred 19.467 navijača, čime je oboren
rekord u broju gledalaca na ženskim
svetskim šampionatima. Na čelu tima
je dvadesetšestogodišnja Andrea Lekić,
istinski lider na terenu i zvanično
najbolja rukometašica sveta za 2013.
godinu.
60
Put oko sveta
O
O Andreinom zalaganju, borbenosti i požrtvovanosti za tim i reprezentaciju se još
uvek govori, a ona ne krije da je izlaskom na
balkon Skupštine grada ostvaren njen davnašnji san
i da je biti najbolji na svetu najveće priznanje njenoj
karijeri. Za Hotel Life govori i o odgovornosti koju
oseća prema sportu koji joj je kako kaže dao sve, ali
nam otkriva i još jedan san. Njena najveća želja je
kako kaže „vinarija za moju dušu” koju se nada da će
otvoriti nakon završetka sportske karijere.
H Iza Vas je veliki uspeh - srebrna medalja
na Svetskom prvenstu i titula najbolje rukometašice za 2013. godinu. Kakav je osećaj biti
najbolja na svetu i kakve emocije donosi pomisao na osvojenu medalju?
Osećaj je neverovatan i malo je reći da sam oduševljena. Biti proglašena za najbolju na svetu
od strane Međunarodne rukometne federacije
je najveće individualno priznanje koje se može
dobiti u karijeri. U tome su mi veoma pomogle
moje saigračice iz reprezentacije i ovim putem im
se zahvaljujem. Ovo je kolektivni sport i pojedinačne nagrade i priznanja su proizvod timskog
Hotel life
H
rada i sjajnih igara ekipe. Ipak, moram reći, srebrna medalja je svima nama donela posebne emocije.
Neizmernu sreću, uzbuđenje i osećanje neverice da
smo u tome konačno uspele. Na momente je sve
delovalo kao san, a već sada je to predivna realnost
– Srbija je druga na svetu u ženskom rukometu!
Svojom borbenom igrom učinile ste da ženski rukomet ponovo postane izuzetno popularan sport u Srbiji. Na koji način smatrate da bi
trebalo održati to interesovanje?
Svesne smo da se kod nas uspeh brzo zaboravlja,
zato je vrlo važno održati kontinuitet. Nadam se
da je ovo samo početak dobrih rukometnih rezulH
Bilo je potrebno određeno vreme kako bih se
odlučila na takav korak , ali danas je to projekat
na koji sam veoma ponosna. Jednostavno, smatram da sam u mogućnosti da, zajedno sa mojim
timom ljudi, deci pokažem mnogo toga. Osećam odgovornost prema sportu koji mi je dao
sve. Na žalost u Srbiji nemamo odgovarajuće
uslove za bolji razvoj rukometne omladine, tako
da se u tih 7 dana trudim da im, koliko god je to
moguće, prenesem što više znanja. Kamp pruža
fenomenalne uslove za boravak i treninge, a to
mi je bio jedan od prioriteta. Želja mi je da taj
kamp postane tradicija i jedna vrsta rukometnog brenda.
Predsednik IHF - Hasan Mustafa, Andrea Lekić, Domagoj Duvnjak i predstavnik sponzora Grundfos
tata, i da će upravo to na najbolji mogući način
uticati na dodatnu popularizaciju ovog sporta.
Nadam se da će to podstaći veliki broj dečaka i
devojčica da počnu da treniraju rukomet, jer samo
tako rukomet može opstati i samo tako možemo
na vreme stvarati neke nove rukometne borce.
Koliko vas rad sa decom ispunjava?
Jedan od razloga osnivanja kampa je bio i taj da vidim koliko se dobro snalazim u radu sa mlađim kategorijama. Pronašla sam se u tome i doživela nezaboravno iskustvo. Želim da ih naučim kako da istraju
i budu uporni u onome što rade, da ne odustaju, a da
se pritom igraju i uživaju. Sa osmehom je sve lakše,
H Vi niste čekali da neko drugi animira decu pa je to nekako i parola kampa. Deca uvek traže najda se bave rukometom, već ste napravili ruko- više i jednostavno sam shvatila da moram da obrametni kamp, koji će se i ovog leta održati u Vr- ćam pažnju i na najsitnije detalje, jer njima ništa ne
njačkoj banji. Kako ste se odlučili da pokrenete može da promakne. Naučila sam da budem pažljivija
ovaj projekat i šta on pruža deci?
i strpljivija. Sa njima vreme leti i bez osmeha i dobre
H
61
H
energije teško da bilo ko može da
im da ono što im je potrebno.
Brojna međunarodna takmičenja donela su i brojna
putovanja. Koja su vam najdraža i po čemu ih pamtite?
Od privatnih putovanja najdraža su mi odlazak na Tenerife i Majorku, ali jedno od
najlepših mesta koja sam posetila i grad u kome smo igrali
utakmicu jeste San Sebastijan.
Takvi gradovi vas prosto opčiH
Put oko sveta
usledio je povratak po
zaboravljenog putnika (smeh).
Malo je poznato
da sa svakog putovanja donesete neko
posebno vino i da
imate zavidnu kolekciju, ali i da je vinarija za vašu dušu
još jedan san koji
planirate da ostvarite?
H
Madrid
ne i ja volim takve gradove koji
imaju “dušu”. Upravo tamo
nam se desila i anegdota koju
često u šali spominjemo, jer
smo na taj put i na tu utakmicu krenuli bez jedne saigračice.
Tek nakon nekog vremena smo
primetili da je nema i naravno,
62
Milano
To mi je najveća želja i nadam
se da ću u tome i uspeti. Imam
mnogo ideja i volim da “kradem”
određene detalje iz drugih vinarija, koji će mi nadam se poslužiti u budućnosti da imam
svoju vinariju. Nemam želju da
to bude veliki prostor, već da
odiše nekom intimnom atmosferom. Isključivo na taj projekat
gledam kao na neko posebno
mesto za mene i moje prijatelje,
što se kaže “za moju dušu”. Sigurno će se u njoj naći i sva ta
vina koja već godinam kupujem
po svetu. Trenutno imam veliku
kolekciju vina iz raznih krajeva
sveta, ali često ih i poklanjam
meni dragim ljudima. Danas je
izbor vina u gradovima izuzetno
veliki i ponekad mi je teško da
se odlučim koje vino da kupim
i ponesem kući. Inače sam ljubitelj belih vina i jedno od mojih
omiljenih je vino Esmeralda.
Istančan ukus za vina sigurno je praćen i nekim omiljenim gastro specijalitetima?
Nisam izbirljiva, ali uživam u
italijanskoj kuhinji. Lično volim
H
Hotel life
H
da spremam paste, pa često biram upravo takve
restorane. Volim da idem i na nova mesta i da probam nova jela.
H Rukomet je sport u kome sezona traje 11
meseci i malo je vremena za odmor. Na kojoj destinaciji i u kakvom hotelu volite da provedete
odmor?
Da, tačno, samo tokom leta imamo pauzu od me-
bi to postalo i putovanje iz snova najbitnije je
dobro društvo.
Koja mesta u Srbiji preporučujete prijateljima iz inostranstva?
Volim Srbiju, posebno Beograd u kom sam rođena. Ljudi koji dođu kod mene u goste u potpunosti promene sliku o našoj zemlji. Sigurna sam da
ne postoji stranac ili strankinja koji nisu bili oduševljeni onim što su videli ili probali u Srbiji.
Teško je bilo šta izdvojiti,
jer Srbija pruža za svakoga po nešto. Moramo samo
malo više da se potrudimo i
još bolje predstavimo turistima to što imamo. Sigurna
sam da ćemo ih tako privući
u još većem broju i da će nam
se iznova vraćati.
H
Barselona
sec dana, tako da tražim uglavnom mesta koja,
zavisno od potrebe i raspoloženja, pružaju mogućnost za odmor, ali i za provod. Volela bih da uskoro posetim Santorini. Kao što sam već spomenula,
volim gradove i mesta koja imaju dušu, a slično
je i sa hotelima. Volim manje, intimnije, nesvakidašnje hotele osmišljene do poslednjeg detalja. To
je nešto na šta vrlo obraćam pažnju, gde god da
odsednem.
Šta prvo posetite u nepoznatom gradu?
Na žalost nemam mnogo vremena da posetim
sve što bih želela u gradu u kom se u tom trenutku nalazim, pa je to uglavnom samo centar
grada. Tako je za vreme utakmica i brojnih putovanja sa klubom ili reprezentacijom. Ako je to
odmor u privatnoj režiji, onda se ne smirujem
dok ne posetim sve ono što sam zacrtala, a da
H
Rim
63
Piše: Snežana Novaković
Sagovornik: Alvaro De Anna,
odgovorni urednik
Bacco Arianna Editore
H
Sajmovi i kongresi
Beograd će 5. marta 2014. godine biti
domaćin putujuće vinske manifestacije
BALKAN WINE EXPO (BWE) koja već
treću godinu za redom promoviše najbolja
italijanska vina na tržištu Balkana.
Vina Italije
Za Hotel Life govori Alvaro
De Anna, vlasnik izdavačke
kuće Bacco Arianna Editore i
glavni urednik specijalizovanog
magazina za turizam i gastronomiju Papageno - Saperi e
Sapori dall’Adige al Danubio
koji je organizator ovog vinskog
događaja.
u Beogradu
64
Hotel life
H
Balkan Wine Expo promoviše isključivo italijanska vina na Balkanu?
Na poslednja dva BWE smo promovisali isključivo vina Italije, a na prvom BWE
koji je održan u Tirani (Albanija) 2012.
godine, pored pedesetak italijanskih vinarija, manifestacija je promovisala i proizvođača iz Bosne i Hercegovine, Makedonije i Grčke. Uspeh manifestacije je bio
toliki da smo već krajem februara 2013.
godine opet organizovali BWE u Tirani,
ali uz učešće samo italijanskih vinarija.
Učestvovalo je oko 60 proizvođača koji su
imali priliku da upoznaju najvažnije uvoznike iz zemlje domaH
ćina, kao i najvažnije segmente HoReCa
lanca i velike distributere iz Albanije.
Događaj je spontano postao putujuća manifestacija?
Činjenica je da postoji veliko interesovanje za italijanska vina, ne samo u Albaniji već i u drugim zemljama regiona. Taj i
još mnogo drugih razloga doprineli su da
Balkan Wine Expo postane putujuća manifestacija, a sve u cilju promocije italijanskih vina.
H
Zašto baš Beograd?
Srbija, koja je skoro ušla u važnu fazu približavanja Evropskoj Uniji, predstavlja
stratešku destinaciju za brojne
kategorije proizvoda. Beograd je
okosnica Balkana, veoma živ
H
65
H
Sajmovi i kongresi
Bacco Arianna Editore deluje od 2003. godine u sektoru izdavaštva vinsko-gastronomskog magazina i organizacije manifestacija
namenjenih promocijama iz tog sektora, posebno italijanskih vina. Pruža mogućnost biznisa i promocije italijanskih firmi koje žele
da implementiraju komercijalnu aktivnost u
inostranstvu. Sedište Bacco Arianna Editore
je u Trevisu u Italiji. Od 2003. godine izdaje
tromesečni magazin Papageno - Saperi e Sapori dall’Adige al Danubio i objavljuje knjige
i vodiče namenjene sektoru turizma i gastronomije. Takođe organizuje, na nacionalnom
i međunarodnom nivou, seminare, degustacije, radionice, susrete sa profesionalcima
iz sektora, kao i tematske večeri. Nekoliko
godina se bavi promocijom italijanskog vina
na tržištu Balkana, organizujući tkz. putujući događaj, pod nazivom Balkan Wine Expo.
grad, sa mnogo dobrih restorana i lokala u kojima
se oseća snažna energija. Iz svih država eks-Jugoslavije, kao i iz susednih zemalja, ljudi dolaze u
Beograd da upoznaju nove tendencije. Iz tih razloga, po mom mišljenju, Srbija postaje zrela za
strateško vinsko tržište. U vašim restoranima već
nalazimo brojne italijanske etikete vina i rakija,
iako se u Srbiji proizvodi dobro domaće vino i to
sa dobrim odnosom kvaliteta i cene. Može se reći
da je vinska kultura u Srbiji na zavidnom nivou.
Kome je posvećena manifestacija Balkan
Wine Expo u Beogradu i šta sve posetioci mogu
da očekuju?
Balkan Wine Expo je radionica namenjena prvenstveno profesionalcima: uvoznicima, distributerima, hotelima, restoranima-kupcima, somelijerima,
predstavnicima medija. Svi oni imaju priliku da
u Belexpocentru 5. marta degustiraju veliki izbor
vina koje će predstaviti proizvođači iz Italije. Biće
H
66
prisutno oko 40 vinarija i dva konzorcijuma sa
ukupno 300 različitih etiketa vina. U radionicu se
dolazi sa pozivnicom, ali dobrodošli su i svi ostali profesionalci iz vinskog sveta, koji je, iz nekog
razloga nisu dobili. Biće dovoljno da se registruju na ulazu, gde će ostaviti svoju biznis kartu na
kojoj se vidi njihova profesionalna delatnost. Za
sve dodatne informacije mogu se obratiti našem
kontaktu u Beogradu.
Koja vina i vinarije će biti predstavljene na
BWE u Beogradu?
U radionici će biti predstavljene italijanske regije
sa najvećom tradicijom vinogradarstva i to regije:
Piemonte, Lombardia, Veneto, Friuli Venezia Giulia,
Trentino Alto Adige, Marche, Toscana, Lazio, Umbria,
Abruzzo, Sicilia i Sardegna. Iz ovih regija biće predstavljena najvažnija autohtona vina Italije. Vinarije
će predstaviti svoju najbolju proizvodnju, pa i neke
posebne etikete. Događaj nije prodajnog karaktera,
ali će vina moći da se degustiraju neograničeno.
H
Hotel life
H
BWE KONTAKT U SRBIJI
Dejan Milošević
[email protected]
063 253 816
063 32 52 83
Na BWE dolaze i dva konzorcijuma. Da li su
neka od njihovih vina zastupljena na srpskom
tržištu?
Najveći deo vina, kao i vinarija koje ćete imati priliku
da probate toga dana još uvek nisu prisutni na srpskom tržištu. Konzorcijumi koji dolaze su Consorzio
di Tutela Vini Soave in Veneto i Consorzio di Tutela
Lugana Doc in Lombardia. Oni će 5. marta prepodne
održati kratak seminar u salama hotela Holiday Inn
pod nazivom “Podneblja savršenstva”. Konzorcijumi
će predstaviti svoje ciljeve, teritorije proizvodnje, posle čega će uslediti degustacija radi upoznavanja ovih
posebnih italijanskih vina Soave (Soave) i Lugana
(Lugana). Biće prisutni i predsednici ovih konzorcijuma, koji će voditi degustaciju. Učesnici radionice
će imati priliku da degustiraju njihove najbolje proizvode. Ovaj seminar, namenjen profesionalcima i
medijima biće otvoren za maksimalno 40 učesnika
koji će imati pozivnicu ili će svoje prisustvo potvrditi
našem kontaktu u Srbiji. Seminar je organizovan uz
ljubaznu saradnju sa Udruženjem Somelijera Srbije.
H
Da li ste već imali priliku da probate naša
vina i kuhinju?
Dolazio sam više puta u Beograd i još ranije
otkrio odličnu kuhinju. Imate prijatnu atmosferu u restoranima i lokalima i dobar kvalitet
usluge. A obišao sam i par enoteka sa italijanskim vinima. Probao sam neka srpska vina i
veoma su mi se dopala, ali iskreno, ne bih mogao da izdvojim nijedno, jer želim da proširim
svoje znanje tako što ću degustirati više srpskih
etiketa i pokušati da bolje razumem teritoriju
porekla tih vina.
H
Da li manifestacija ima potencijal da postane tradicionalna u Srbiji?
Bilo bi idealno da ova manifestacija zaživi i
postane tradicionalna prezentacija italijanskih
vina. Pošto procenimo rezultate posle 5. marta
i interesovanje učesnika, o tome ćemo sa zadovoljstvom doneti odluku.
H
67
H
Piše: Cvijeta Radović Sagovronik: Bojan Bočvarov,
šef kuhinje Toro latin gastro bar
Gastro intervju
Roller coaster
egzotičnih ukusa
B
Jedan degustacioni meni inspirisan tradicionalnom kuhinjom, u Maloj fabrici ukusa pre
dve godine osvojio je sva čula celebrity šefa
Ričarda Sandovala (Richard Sandoval) koji
je na proputovanju Balkanom tragao za balkanskom inspiracijom novog restorana Ambar
u Vašingtonu. Bojan Bočvarov, tadašnji šef
kuhinje Male fabrike ukusa mu je servirao –
kajmak, pršutu, sarmice od zelja… mnogo intrigantnih ukusa našeg podneblja spakovanih u
male porcije sa kreativnim pečatom i poznati šef
Ričard Sandoval i njegov tim bili su osvojeni.
Tu počinje priča čarobnih ukusa južnoameričke
i srpske kuhinje Bojana Bočvarova u
Vašingtonu, Beogradu i Hong Kongu.
68
ojan Bočvarov je pre 15 godina započeo svoju karijeru u beogradskom hotelu Intercontinetal, potom je radio u
londonskom hotelu Claredge’s, jednom od 15
najboljih hotela na svetu 2001. godine. Rad u
ovim deluxe hotelima mu je omogućio da savlada
tehnike kuvanja i spozna različite ukuse tako da je
sve posle toga za njega bilo više zadovoljstvo nego
posao. Nakon vođenja kuhinja restorana Novaka
Đokovića, restorana Sova, restorana Lorenco &
Kakalamba i pozicije prvog šefa kuhinje na otvaranju Diva restorana u Grand Casinu, karijeru
nastavlja u restoranu Mala fabrika ukusa. Upravo
njegov tradicionalni degustacioni meni – srpska
kuhinja u sitnim zalogajima je osvojila Ričarda
Sandovala i otvorila mu vrata svetskih poznatih
restorana i njihovih kuhinja.
Hotel life
H
Vaš prvi projekat za kompaniju Ričarda Sandovala
bio je restoran Ambar na Kapitol Hilu u Vašingtonu.
Koliko se taj restoran razlikuje od svega onog što njegovi restorani nude širom sveta?
Ovaj restoran je zaista poseban i što se tiče koncepta
i enterijera. Kao executive chief imao sam zadatak
da postavim koncept restorana inspirisan kuhinjom
Male fabrika ukusa. Tako da danas, tu na svega 600
metara od Bele kuće, moguće je uživati u našoj tradiconalnoj kuhinji, redefinisanoj naravno tj. spakovanoj u neku atraktivniju prezentaciju i osveženu
nekim modernim tehnikama i začinima, i uživati
u gastronomiji i atmosferi koja potseća na Srbiju,
rame uz rame sa belgijskim, italijanskim, meksičkim
restoranima…
H
skovačka paprika i ljuta tanka paprika).
Da li uvek pravite jela po recepturi Ričarda Sandovala ili nekad sami stvarate nova jela inspirisana njihovom i našom kuhinjom?
Ovaj posao je prelep, jer ukuse uvek možete da popravljate, modifikujete. Tako da mi dosta radimo, eksperimentišemo i kad Ričard Sandoval dođe uvek mu pripremimo degustaciju nekih recepata koje su nam oni poslali
i plus nešto što smo mi osmislili. Dosta razgovaram sa
njim i učim od njega, jer je on pokretna enciklopedija
i neverovatan gastronom. Voli našu kuhinju i poslednji
put kad je dolazio dopalo mu se jedno jelo koje smo napravili inspirisano našom kuhinjom. To su gvakamole
sa hrskavom slaninom, čvarcima, narom i mariniranom
ljutom domaćom paprikom. Njemu se to svidelo, a kod
H Koliko je teško biti dosledan standardima koje nas se dobro prodaje.
propisuje kompanija Richard Sandoval restoraunts?
Koncept restorana Ambar u Vašingtonu je prvi pro- H Ova avantura južnoameričkih ukusa se nastavlja
jekat na kome smo sarađivali. Tu mi nije bilo teško da sa novim restoranom u Hong Kongu - Toro steak hopostavim kuhinju jer je koncept restorana inspirisan bal- use latin gatro bar. Vi ste ponovo zaduženi za postavku
kanskom kuhinjom. Pokazao se kao uspešan i vrlo brzo menija?
je doneta odluka da se prošlo leto otvori restoran Toro Toro steak hause latin gastro bar će biti inspirisan nalatin gastro bar i da se ukusi Južne Amerike donesu u šim restoranom u Beogradu. Restoran će imati crtu beBeograd. Pre toga sam imao priliku da probam hranu u ogradskog Toro latin gastro bara, ali će praktično biti nov
više njegovih restorana širom sveta kojih ima 37 (Dubai, restoran. Biće dosta menadžera iz kompanije na otvaraMajami, Njujork, Vašington). Trening sam imao u jed- nju. Ivan Ričanin, koji je inače srpskog porekla i direknom od njegovih najeklsuzivnijih restorana Toro Toro tor operacija za Severnu Ameriku, će voditi projekat na
u Dubaiju. Taj koncept je bio inspiracija za restoran u otvaranju. Šef kuhinje biće Karlos Ćinto (Carlos Cinto)
Beogradu. Trudio sam se da naučim i zapamtim sve te iz Meksika koji je kod nas bio 5 nedelja na treningu.
ukuse kako bih ih pravio u Beogradu. Bilo je teško naći Ja kao brend šef na ovom otvaranju imam zadatak da
distributere za mnoge namirnice, a neke smo recepte postavim meni iz restorana Toro latin gastro bar. Meni
modifikovali i koristimo neke naše namirnice (suva le- će sigurno biti modifikovan, shodno podneblju Hong
H
69
H
Fensi hoteli
Gastro
intervju
Empenade sa piletinom i mango salsom
KONCEPTI KOJI OSVAJAJU SVET
Ričard Sandoval ima 7 - 8 različitih koncepata u
restoranima kojih ima 37 širom sveta. Većina njih
se nalazi u Severnoj i Južnoj Americi, dok su drugi
na Bliskom Istoku (Dubai, Katar…). Toro latin gastro bar je prvi u Evropi, a u njegovom lancu. Glavi
ukusi njegove kuhinje u svim restoranima su južnoamerički (osim restorana Ambar u Vašingtonu
gde je primarna srpska kuhinja) začinjeni sa dosta
azijskih (japanskih, kineskih, tajlandskih) začina
što ovu kuhinju čini egzotičnom.
-Trening za beogradski restoran sam imao u njegovom restoranu Toro Toro koji se nalazi u Dubaiju.
To je najeksluzivniji koncept njegovih restorana i
nalaze se u vrlo ekluzivnim hotelima kao što je Intercontinental u Majamiju i Grosvenor house hotel
Dubai. To su top hoteli i u njima je hrana napravljena od najboljih namirnica koje se mogu naći u
okolini. Inspirisan tim konceptom napravljen je beogradski Toro latin gastro bar koji ima koncept pan
Latinske
Amerike – tj. u jednoj šerpi su izmešani svi ukusi Latinske Amerike sa uticajem azijske kuhinje.
Masa 14 je jedan od njegovih najpopoluranijih restorana, koji ima bar dugačak 27 metara. El centro
je koncept koji ima nekih 4 - 5 restorana po Severnoj Americi sa isključivo meksičkom kuhinjom.
Maya je takođe koncept koji predstvlja moderan
meksički restoran. Prvi je otvoren u Njujorku, pa
u Dubaiju. Imao sam priliku da večeram u jednom od njih. Raymi je peruanski restoran, koji
sam posetio i uživao u njihovim sevićijima, pisco
koktelima. La biblioteca je koncept koji predstavlja
tekilieriju. Nalazi se na više lokacija, a jedan je u
Denveru. The Commissary je otvoren pre mesec
dana u Las Vegasu i to je food court restoran. Zengo je vrlo popularan i prvi je otvoren u Vašingtonu.
Svi restorani imaju impozantnu selekciju tekila, po
250 tekila, a El Centro u Vašingtonu ima oko 300
tekila. Oni čak nude vertikalnu i horizontalnu degustaciju tekile, bilo da želite da probate tekile istog
proizvođača, a različite starosti, ili različitih proizvođača, a iste starosti. Ima još nekih, ali manje brojnih koncepata.
Dosta njegovih restorana se uveče
pretvaraju u lounge, imaju svoje
Dj-eve i rade do kasno kao klub.
Nadamo se da ćemo takvu atmosferu da održimo i u Beogradu, pa
vikendom imamo Dj-eve….
brancin tiradito
70
Hrskavi gambori
Hotel life
H
Arepas sa junetinom
Konga i specifičnosti lokalnih namirnica. Taj meni će sigurno imati mnogo jela sa morskim plodovima što nije
slučaj sa Srbijom u kojoj meso ima primat. Tu modifikaciju ćemo svi zajedno uraditi, a vodiće je Ričard Sandoval i Greg Haui (Greg Howe) koji je executive chief za
kompaniju i koji potpisuje otvaranja svih restorana.
Restorani Ričarda Sandovala su poznati po autorskim koktelima. Kakva ponuda pića je u Toro latin
gastro baru?
I kod nas možete dobiti iste koktele kakve možete popiti
u Dubaiju, Vašingtonu ili Majamiju. Recepture su svuda
iste na nivou kompanije i vrlo smo ponosni na njih. Pravimo ih od pirea svežih i egzotičnih voćki i kvalitetnih
tekila. Za sezonu proleće-leto imamo raznih boja i ukusa zamrznutih margarita i naših sangrija, zatim veliku
paletu vina domaćih, španskih i južnoameričkih etiketa.
Imamo razne vrste single malt viskija i rumova koja su
stari preko 15 godina. Svi njegovi restorani imaju veliki
izbor tekila, čak i do 300, a naš restoran ima 20 različitih
vrsta tekila.
H
od svežeg manga sa crvenim lukom. To bude baš
osvežavajuć i divan spoj ukusa.
Drugo najtraženije jelo su ražnjići od bifteka. Marinada
za njih je je nešto najukusnije što sam probao u poslednjih godinu dana. Njih mariniramo 48 sati u peruanskoj marinadi koja ima 27 sastojaka, koji čine ovo jelo i
njegov ukus nezaboravnim. Biftek ražnjiće serviramo da
budu srednje pečeni i uz okopa sos, koji je ljutkast, ima
kikirikija u sebi i vrlo je interesantan kao umak. Uz to
serviramo salatu od pečenog kukuruza.
Treće jelo koje je možda i apsolutni favorit su hrskavi
gambori sa dva sosa: rokoto aijolijem koji pravimo od
istoimene rokoto paprike, meda, đumbira i terijaki sosa,
a preko stavimo vasabi (wasabi) kavijar i mladi luk.
Šta biste preporučili kao trenutno najinteresantnije iz vašeg jelovnika?
Preporučio bih svima nešto novo, a to su stekovi od odležalih junećih leđa. Reč je o autohtonoj sorti srpskog
govečeta i meso je samo od bikova teških preko 600kg.
Meso je odležalo 4 nedelje, negde oko 28 - 29 dana. Neverovatno je meko i punog ukusa. Hranjeno je samo traH Koja jela su se vremenom izborila za titulu najtra- vom, a mi ga spremamo u našem josperu - rerni na ćuženija u Toro latin gastro baru?
mur. Komadi koje možete poručiti su rosbratne, T-bone
To su pileće empenade (punjeno testo koje prži- stekovi i bifteci. Količine su ograničene... Fantastičnog
mo u fritezi). Ljudi su ovo jelo prihvatili kao da su ukusa i odvešće vas negde u Argentinu ili Peru gde se
je naš nacionalni specijalitet. Na ćumuru griluje- jede najbolja junetina na svetu.
mo piletinu, od koje pravimo masu za punjenje
empenada. Sve to začinimo svežim korijanderom. H Posle ovog roller coaster ukusa šta biste preKarimelizujemo crni luk, dodamo čili sos, svež sir poručili za kraj jednog potpunog ugođaja u vašem
i time punimo empenade. Serviramo ih sa crve- restoranu?
nim kari sosom koji je spremanjen sa kokosovim Preporučio bih desert od čokolade koji ima više varimlekom, svežim mangom, limun travom, svežim jacija: sladoled od čokolade koji mi pravimo od 70%
đumbirom. Kari sos je ljut, empenade su vruće i čokolade, mus od čokolade na tortici od čokolade i
da bismo postigli balans, preko serviramo salsu servirano na krambolu od hrskavog badema.
H
71
H
Fensi hoteli
Gurmansko modelarstvo
u Japanu
Ulice i hodnike šoping centara širom Japana krase fascinantne, šarenolike makete jela koje
nude restorani i poslastičarnice. Plastične makete hrane prave se po porudžbini, u skladu
sa menijem ugostiteljske radnje koja ih koristi. Kreiranje uverljivih i detaljnih maketa jela
tradicija je duga čitav vek.
F
enomen koji se ne viđa u drugim zemljama su
dugi redovi mušterija koji strpljivo i disciplivano čekaju pred vratima restoranima, ponekad
i po više od sat vremena da bi došli na red da uživaju
u svom omiljenom specijalitetu. Ono što najviše mami
radoznalost stranih putnika su sveprisutne makete jela uverljive, detaljne imitacije svega od pića, glavnog jela, do
salata i dezerta. Ove, gotovo umetničke, plastične kreacije najrazličitijih vrsta postavljaju se u staklene vitrine i
na stočiće ispred restorana, gde služe kao jasna ilustracija
onog što se u njima nudi.
One su sredstvo komunikacije kuvara i potencijalnih
mušterija i efikasno rešenje koje omogućava gostima da
se i bez ulaska u restoran opredele šta žele i da li žele da
jedu baš u tom restoranu. Time se štedi vreme i energija
obema stranama i ostvaruje veći promet u restoranima.
Makete svih vrsta jela prave se od plastične mase i koriste u restoranima gde su ređe varijacije u meniju i gde se
pravi manje izmena u receptu pojedinačnih jela.
72
Tradicija duga čitav vek
Prva maketa jela napravljena je od gipsa u Kjotu 1917.
godine za potrebe lokalne stručne škole. U komercijalnu
upotrebu makete su ušle 1932. godine kada ih je jedna
radionica u Osaki počela iznajmljivati restoranima na po
mesec dana, u iznosu deset puta većem od cene stvarnog jela. Kuriozitet je da su tokom Drugog svetskog rata
vlasti zabranile proizvodnju maketa jela zbog nestašice
parafina i neželjenih asocijacija koje su izazivali u uslovima nestašice hrane. Prvi izvozni uspeh ostvaren je tek
pedesetih godina, kada je oko 3000 modela prodato pivari u SAD, koja ih je iskoristila kao reklamno sredstvo
za pospešivanje konzumacije piva. Južna Koreja je jedina
strana zemlja koja je u većoj meri prihvatila japanski običaj pravljenja maketa jela. Ipak, Japan ostaje jedina država u kojoj su makete jela svuda prisutne i razvijene do
savršenstva. Umetnost gurmanskog modelarstva izraz je
privrženosti Japanaca kvalitetu usluge, pokazatelj njihovog osećaja za detalj, te rezultat njihovog insistiranja na
efikasnosti u radu.
Piše i foto: Ivana Popović – Mali Iv
Bloger, www.maliiv.blogspot.com
H
Gastro ukusi
CRNO BELI svet
Čokolada je verovatno najpopularnija poslastica svih vremena. Čak i ako je ne okusimo, a
samo je zamislimo, nama se na licu momentalno pojavljuje osmeh. Da li je konzumiramo kao
tortu, topli napitak, ili pak umak za meso – čokolada je sastavni deo naše slađe strane života.
U
Ćokoladni sufle
74
decembru je u galeriji Prirodnjačkog muzeja u Beogradu otvorena izložba čokolade
„Crno i belo – priča o čokoladi”. Spoj
čokolade i kulture privukao je velik
broj posetioca na otvaranju. Oni koji
su strpljivo sačekali svoj red da prođu
galerijom, imali su priliku da uživaju
u čokoladnim zalogajima i gutljajima
koje su obezbedili sponzori ove izložbe
Art Ival, Adoré i Eugen. Na moju veliku
radost, imala sam prilike da budem deo
tima koji je učestvovao u stvaranju ove
postavke i za ovu priliku pripremim 11
ekskluzivnih recepata sa čokoladom u
glavnoj ulozi. Te recepte prate autorske
fotografije procesa stvaranja poslastica,
koje možete videti u nastavku teksta, ali
i prikazi gotovog, serviranog i dekorisanog dezerta. Pored zasebnog zida na
kojem su istaknute fotografije i recepti,
svaki posetilac može poneti recept sa
sobom, u vidu posebno dizajniranog
prospekta. Pažljivo sam birala recepte koji su za ovu priliku objavljeni, jer
sam želela da zainteresujem mlađe, ali i
starije posetioce ove izložbe. Svi recepti
After Eight topla čokolada
Hotel life
H
su jednostavni i sadrže prijemčive sastojke. Na izložbi vas
očekuje mnogo slatkih tajni o ovom crno – belom svetu, a
ja vam prenosim samo deo. Više o čokoladi možete saznati
na izložbi u galeriji Prirodnjačkog muzeja (Mali Kalemegdan) koja traje do aprila (svakim danom osim ponedeljkom od 10h do 18h).
Autorke izložbe:
mr Olga Vasić i dr Desa Đorđević Milutinović.
Dizajn i projekat izložbe:
Nenad Marković i Milan Janić.
Izrada mulaža: Aleksandar Stojanović.
Autor recepata i fotografija: Ivana Popović - Mali Iv.
ISTORIJA ČOKOLADE
Čokolada se u svojoj postojbini Srednjoj Americi koristi
već hiljadama godina, a svedočanstva o tome otkrivena su
u keramičkim posudama iz grobnica naroda Olmeka koji
je pre 3500 godina živeo u Meksiku i Gvatemali. U životu drevnih srednjeameričkih civilizacija čokolada je bila
simbol života, statusa i smrti i imala vrlo značajnu ulogu
u obredima, ritualima i ceremonijama, ali se koristila i kao
svakodnevni napitak. Kada su Španci u 16. veku prihvatili tradicionalni napitak naroda Srednje Amerike smislili
su novu reč ČOKOLATL. Mada su najčešće dolazili u
dodir sa asteškom čokoladom, nisu prihvatili astečku reč
kakauatl jer im se početak kaka nije dopadao. Izabrali su
majansku reči čoko haa (čokolada), ali su haa (voda), deo
koji su teško izgovarali, zamenili asteškom reči atl (voda).
Tako smo dobili ČOKOLATL.
U Španiji nije bilo pokušaja da se čokolada uvede u verske obrede, jer je odmah postala izvor uživanja. Ubrzo je
promenila ukus, a posle 3 veka i oblik. U Španiji se pila
topla, zaslađena i začinjena, u početku samo na dvoru, ali
je tokom 100 godina postala široko prihvaćeni i omiljeni
napitak. Evropu je počela da osvaja tek posle sedamdesetak godina preko Francuske, Italije i Holandije. Naročito
je bila dobrodošla u katoličkim mediteranskim zemljama
kao dozvoljeno piće za vreme posta koji je zabranjivao
uzimanje hrane. U najrazličitijim oblicima i veličinama
čokolada je odavno postala deo svakodnevnog života, a
u novije vreme je ponovo ušla u modu i u prvobitnom
obliku a la taza (španski: u šoljici).
Prava čvrsta čokolada pravila se od grube i hrapave neelastične čokoladne mase kojom su kalupi mogli da se pune
samo uz pomoć špahtle. Masa je brzo postajala veoma
Čokoladni mus
Topla čokolada sa čilijem
Čokoladni puding
75
H
Gastro ukusi
tvrda, teška za vađenje iz kalupa i mogla se jesti samo žvakanjem. Čokoladu
fine teksture napravio je Rodolphe Lindt
1879. godine u Bernu. Osnovnoj masi
dobijenoj usitnjavanjem i presovanjem
semena kakaovca dodao je kakao buter,
a priča se i da je greškom smesu ostavio
da se meša 3 dana i 3 noći. Dobio je glatku svilasto-sjajnu mekanu čokoladu koja
se lako oblikovala, a što je najlepše topila
se u ustima. Tako je nastala prva fondant
(franc. topljenje), odnosno melting (engl.
topljenje) čokolada, koja je i jedan od
najstarijih „brendiranih” švajcarskih proizvoda. Po prvobitnoj recepturi proizvodi se i danas i pakuje u ambalažu koju je
kreirao Rudolf Lindt.
Keks sa čokoladom
Čokoladna pizza
76
ČOKOLADNO UŽIVANJE
U EVROPI
Poslastičar francuskog maršala (PlessisPraslin) napravio je 1662. godine novu
poslasticu, badem obložen karamelizovanim šećerom, i u čast svog poslodavca
je nazvao prasline (kasnije praliné). Prve
čokoladne praline (belgijske praline, čokoladne bombone), koje je 1912. godine
smislio Jean Neuhaus mlađi, nazvane su
tako jer su bile punjene izmrvljenim karamelizovanim bademom (pralin). Savremene praline u omotaču od čvrste
čokolade različitog oblika i veličine kriju
raskošne kremaste, tečne ili čvrste filove
raznovrsnog sastava i delikatnog ukusa.
Najfinije i najpoznatije PRALINE proizvode se u Belgiji od prvoklasne čokolade sa geografskim poreklom (grand cru),
najčešće po tajnoj tradicionalonoj recepturi i neretko ručno. Među najčuvenijim
proizvođačima su Neuhaus, osnovan 1857.
godine, koji praline proizvodi već 100
godina i Guylian, osnovan 1960. godine,
poznat po originalnoj kolekciji pralina u
obliku morskih školjki i puževa, Sea Shells.
ĐANDUJA, čokolada sa oko 30% lešnika, nastala je krajem XIX veka kao od-
Preliv od čokolade
Biskvit sa čoko mrvicama
Hotel life
govor na visoke cene kakaovca.
U italijanskoj pokrajini Pijemont
pokušali su da deo čokoladne
mase zamene svojim izuzetno
ukusnim lešnikom (Corylus, sorta
Tonda Gentile delle Langhe) koji
se već tradicionalno koristio u
kulinarstvu. Tako je Pierre Paul
Caffarel 1865. godine u Torinu
počeo da proizvodi novu vrstu
čokolade karakterističnog ukusa.
Nazvao ju je Gianduja (pijemotski: Giandoja) po liku iz italijanske Commedia dell’Arte, tipičnom
predstavniku grada Torina, koji
simbolizuje dobroćudnog Pijemonteza sklonog vinu i gurmanlucima.
Čokoladni namaz sa lešnikom
NUTELLA napravljen je u fabrici Ferrero u italijanskoj provinciji Pijemont, a prva tegla se
pojavila 20. aprila 1964. godine.
Michele Ferrero je promenio recepturu prvobitne Supercrema
(kremasta verzija đanduja čokolade), koju je 1951. godine pro-
Moka - kafa sa čokoladom
H
izveo njegov otac Pietro, i kreiraro poslasticu koja je doživela
munjeviti uspeh. Pored čokolade,
lešnika, šećera i mleka u prahu
Nutela sadrži i 20% palminog
ulja, pa je uvećani porez na ovo
ulje u Francuskoj nazvan „Nutelin porez“. Svetski dan Nutele 5.
februar uspostavljen je 2007. godine sa motom “Nutela je više od
čokoladno-nugatskog namaza,
ona je način života“.
MILKA, najpoznatija mlečna
čokolada namenjena širokoj potrošnji, napravljena je pre 112 godina u švajcarskoj firmi Suchard.
U imenu nastalom od početnih
delova nemačkih reči za mleko
(Milch) i kakao (Kakao), istaknuta su dva osnovna sastojka ove
čokolade. Romantičnija verzija je
da je Carl Russ-Suchard čokoladu
nazvao po najčuvenijoj hrvatskoj
operskoj pevačici Milki Trnini
(1863–1941) koja ga je očarala
svojim ulogama u Vagnerovim
operama.
Čokoladne
kuglice
Potrebni sastojci:
- 250 g kesten-pirea
- 150 g mlevenog lešnika
- 150 g mlevenog badema
- 150 g mlevene plazme
- 50 g putera
- med, slatka pavlaka, mleko
Priprema:
Sve sastojke pažljivo promešati i dobro umesiti. Puter ne morate topiti, već ga
samo isecite na listiće i tako
dodajte smesi. Moj predlog
za serviranje jesu kuglice,
pa zbog toga predlažem
ekstra dodavanje putera ili
meda, kako bi smesa bila
dovoljno kompaktna da bi
se od nje mogle napraviti
kuglice.
Nakon formiranja kuglica,
ostaviti ih u frižideru oko
sat vremena. Nakon hlađenja, možete ih uvaljati
u kakao, mrvljenu ili topljenu čokoladu. Služiti u
papirnim korpicama ili na
štapiću.
77
Piše: Angelina Milutinović
H
Analiza
Srbija zemlja
(ne) manifestacija!
WTO je odavno definisala turizam kao ključ za razvoj svetske ekonomije, a praksa je pokazala da su organizovani događaji u mnogim ekonomski razvijenim zemljama sastavni
deo strategije za razvoja turizma te države ili regije, budući da su manifestacije sve važniji
činilac pri donošenju odluke turista o putovanju. Koliko je Srbija prepoznala važnost ove
strategije veoma je diskutabilno, ali opšti utisak je, nedovoljano.
M
anifestacije pružaju velike mogućnosti za privlačenje turista (domaćih i stranih) i privredne
efekte njihovog dolaska koji se ogledaju u broju
posetilaca, broju noćenja, korišćenim uslugama, potrošnji, itd. Glavna karakteristika manifestacije je da ostaju
zapamćene kao jedinstveni doživljaji za sve njihove posetioce i veoma često glavna asocijacija za određene destinaciju. To proističe iz afiniteta modernih turista koji žele
da posete nove destinacije i posredstvom manifestacija
upoznaju druge kulture, zabave se i steknu nova iskustva.
Po istraživanju Turističke organizacije Srbije
(TOS), manifestacije su prve na listi turističkih
78
motiva za dolazak stranih turista u našu zemlju.
To je razlog da manifestacioni turizam bude istaknut u „Strategiji razvoja turizma Srbije” kao veoma značajan segment razvoja turizma u Srbiji, ali
i kao komparativna prednost domaćeg turizma.
Manifestacije su istovremeno neraskidivi deo tradicije našeg naroda, ali i moćno sredstvo kojim možemo
zainteresovati turiste kako bi posetili domaće organizovane događaje. Godišnje se u Srbiji održi izuzetno
veliki broj manifestacija - čak oko 1000! U odnosu na
broj stanovnika, sigurno smo među prvima u svetu, te
se nameće slogan – „SRBIJA ZEMLJA MANIFE-
Hotel life
H
NIJE SVAKA MANIFESTACIJA FESTIVALSKA!
Manifestacija potiče od latinske reči manifestare koja znači objaviti, javno nastupati u svrhu
zajedničkog izražavanja i pripadanja jednom cilju. Današnji pojmovi manifestacija se često pominju kroz više vidova manifestacija kao što su karneval, festival, smotra, svečanost i drugo, a
najčešće se koristi termin – organizovani događaj. Međutim, zbog ne postojanja struke koja bi na
pravi način vodila ove manifestacije i tako ih na pravi način organizovala i klasifikovala, veoma
često dolazi do nepravilnog kategorisanja manifestacija. Iz želje da svaka manifestacija postane
festivalska, mnogi muzički i filmski događaji samo su prozvani festivalima, iako nemaju taj kapacitet ili su ga u međuvremenu izgubili kao što se to na primer dogodilo FEST-u. Festival je
najmasovnija manifestacija i ona svuda u svetu okuplja preko milion posetilaca. Kod nas taj rang
mogu samo imati EXIT, Beer fest i Festival trube u Guči.
Najpoznatije manifestacije u svetu su karnevali koje su u samom nastajanju bile neka vrsta verskog obreda ili rituala, a danas one nose ključne poruke i karakter izjednačavanja svih ljudi (bez
obzira na status) i prepuštanja uživanju u veseloj atmosferi. Najpoznatiji karnevali su oni u Rio
de Žaneiru i Veneciji.
STACIJA”. Ali da li je to zaista tako?
Iako manifestacije predstavljaju najznačajniji turistički
resurs Srbije, one nisu iskorišćene u dovoljnoj meri, niti
se njihovoj organizaciji i promociji posvećuje dovoljna
pažnja. I pored toga, potencijali, ali i rezultati srpskih manifestacija su izuzetno veliki.
Naime, Srbija je jedina evropska zemlja koja je u 2009.
godini ostvarila veći broj dolazaka inostranih turista u
odnosu na prethodnu godinu (oko 2%). Razlog tome su
upravo manifestacije kao što je Univerzijada, ali i tradicionalni godišnji festivali – Guča, EXIT i Beogradski festival
piva, koji su u 2009. godini privukli oko milion i po posetilaca, od čega oko 10% iz inostranstva. Taj broj se godinama uvećava, a time i prihodi od turizma. Međutim, to
se odnosi samo od par velikih manifestacija koje se mogu
nazvati festivalskim.
Uz najpoznatije, postoji još dvadesetak manifestacija
značajnog potencijala (u nacionalnim okvirima), koje
svojim raznovrsnim sadržajima privlače veliki broj posetilaca. Primera radi, manifestacije kao što su Kosidba na
Rajcu, Homoljski motivi i Ljubičevske konjičke igre poseti
oko 50.000 ljudi. Veoma su popularne i regate koje se
održavaju na gotovo svim rečnim tokovima u Srbiji, a
najpoznatije su Drinska Regata i Veseli spust sa ukupno
oko 30.000 splavara.
Festivali hrane i pića su već godinama u ponudi mnogih
velikih gradova (npr. Mađarske i drugih zemalja iz okruženja), i trebalo bi da budu i u našoj ponudi nezaobilazne
manifestacije. Trebalo bi na pravi način razviti manifestacije koje već postoje kao što su Grožđenbal u Vršcu
koja ima čak oko 150.000 posetilaca. Festivali vina koji
se održavaju u Sremskim Karlovcima, Topoli i drugim
mestima su sve posećeniji. Gastro festivali privlače veliku
pažnju turista širom sveta, i trebalo bi razviti i promovisati za sada možda najbolje osmišljen događaj kao što je
Leskovačka Roštiljijada koja je imala oko 150.000 posetilaca predhodnih godina. Uz svetkovinu roštilja, veoma su
atraktivne i brojne druge “ijade”, kao što su Slaninijada,
Pršutijada, Kobasicijada i brojne druge koje poseti i do desetak hiljada ljudi dnevno. Budući da je hrana (poljoprivreda i prehrambena industrija) resurs Srbije od najvećeg
značaja, a da je gastronomija jedan od nezaobilaznih utisaka svakog turiste, organizaciju ovih manifestacija treba
podići sa vašarskog na mnogo viši nivo!
Organizatori Dragačevskog i EXIT festivala su objavili da
su u 2009. godini ostvarili zaradu od po oko 2 miliona
evra. Samo prvo veče EXIT 2013. godine je posetilo 40
000 posetilaca, kojih je svake godine sve više ne samo iz
Evrope već iz celog sveta (Zibambvea, Brazila, Japana,
Meksika...). Poslednjih godina je zarada od ovih festivala
mnogo veća. Brojne svetske nagrade i dobra reputacija
EXIT festival svrstava u najbolji muzički festival Evrope. Važnost svoje promocije na Internetu i društvenim
mrežama ovaj festival je pokazao na taj način što su stekli popularnost i globalnu posećenost. Kvalitetnija prezentacija Dragačevskog sabora i pružanje osnovnih servis
79
H
Analiza
informacija putem oficijalnog sajta i komunikacija sa fa- • Raznovrsnost solidno očuvanih prirodnih i civilizacijnovima na društvenim mrežama je ono čemu organiza- skih tekovina;
tori moraju da posvete veću pažnju. Internacionalizacija • Mogućnost kreiranja povoljnih turističkih aranžmana
Dragačevskog sabora na ovaj način daje šansu za stvaranje za najrazličitije kategorije turista (mladi, seniori, porodinacionalnog brenda koji prvenstveno ima utemeljenje u ce, poslovni ljudi, avanturisti, itd.);
• Potencijali Beograda kao atraktivne kulturno-istorijske
nacionalnoj muzici, običajima i kulturi.
Ekonomski aspekt manifestacija je od izuzetnog znača- destinacije, regionalnog poslovog centra, ali i svetske preja, a može biti presudan za njihovo održavanje. Festivali stonice zabave (proglašen krajem 2009. godine od strane
mogu da budu generatori prihoda (turističke) privrede, poznatog turističkog vodiča Lonely Planet);
kao i građana koji pružaju različite usluge u toku trajanja • Veliki potencijal za organizaciju City Break i Mini Break
manifestacija.
turizma;
Procena je da se od stra• Atraktivnost i globalna
nih turista desetostruko KARIKE USPEŠNE MANIFESTACIJE
prepoznatljivost srpskih
vraća svaki dinar ulo- Ovo su osnovne osobine i značaj manifestacija. Ovih manifestacija (koje svažen u manifestacije! To pet tačaka moraju biti povezane kako bi jedna ma- ke godine privlače sve
je značajan podatak za nifestacija uspela. Samo ako jedna od ovih karika ne veći broj posetilaca).
ekonomsku održivost (i finkcioniše, ta manifestacija neće imati kapacitet za Da bi se ove mogućnopotencijal) manifestaci- uspeh.
sti ostvarile, presudno
ja, pogotovo u uslovima Osobine i značaj menifestacija:
je prepoznati i staviti
l
svetske ekonomske kriDruštveni / kulturni značaj - ogleda se u očuvanju i u funkciju bogato naze.
cionalno nasleđe, kao i
promociji tradicije i kulturne baštine
Takođe, postoji i nefi- l Izvor prihoda
prirodne, ljudske i ornansijska dobit koja se l Efikasno sredstvo za privlačenje stranih i domaćih ganizacione potencijaogleda u pozitivnim imle, koje ih čine veoma
turista
l
presijama turista. Svaki
Prilika za angažovanje lokalnih resursa, izvođača i atraktivnim za različite
turista podeli svoje utikategorije kako domapreduzimača
ske sa još desetak ljudi iz l Izvanredan resurs za promociju destinacije, lokalne ćih, tako i inostranih tusvog okruženja i daleko
kulture i društvenih vrednosti, ali i države u kojoj se rista. Potrebno je definiviše putem interneta.
sati profil ciljnih grupa
manifestacija održava
Dakle, možemo reći da
turista za različite vrste
milioni ljudi svake godimanifestacija i odrediti
ne saznaju nešto o Srbiji i njenoj turističkoj ponudi, što najbolje kanale komunikacije sa njima, zatim i održavati
čini novu, veliku bazu potencijalnih turista, pod uslovom i povećati intenzitet informisanja o specifičnim festivalda su utisci posetilaca bili pozitivni. Srpsku ponudu ma- skim događajima u Srbiji. Fokusiranim marketingom i
nifestacija treba usmeriti pre svega ka velikim sportskim kombinovanjem lokalnih specifičnosti sa intezivnim,
manifestacijama, zatim ka manifestacijama posvećenih moderno i dinamično organizovanim dešavanjima, uz
hrani i piću, ali i moderno upakovanih etno festivala koji stratešku podršku države i dugoročno planiranje mogu
su izvrsna prilika za promociju kulturnih specifičnosti ra- se postići efekti od izuzetnog značaja, kao i svetska prezličitih delova naše zemlje.
poznatljivost Srbije kao zemlje gostoprimstva, festivala,
Prednosti naše zemlje ogledaju se u sledećem nizu para- hedonizma, te bogate istorije i tradicije.
Mogućnosti Srbije, prvenstveno Beograda i Novog Sada
metara:
• Blizina Srbije emisionim turističkim tržištima, pre sve- su ogromne u odnosu na bogato kulturno-istorijsko naga članicama EU;
sleđe, ali zbog loše osmišljenog koncepta i neadekvatne
• Povoljne cene za posetioce iz inostranstva;
menadžerske (marketinške, PR, prodajne i finansijske)
• Nedovoljna poznatost, ali i atraktivost Srbije kao turi- i organizacione veštine nije moguće učiniti napredak u
stičke destinacije;
omasovljavanju njihovih sadržaja.
80
Hotel life
H
FILM
u službi
promocije Srbije
Srbija kao destinacija stranih filmskih i televizijskih ekipa i
reklamnih agencija postaje sve popularnija, a godišnji priliv po
tom osnovu iznosi desetak miliona evra.
P
Pažnju šire javnosti privlače svetski poznata glumačka imena koja sve češće
snimaju na lokacijama u našoj zemlji,
poput Kevina Kostnera, Krisa Nota, Pirsa
Brosnana ili Salme Hajek. Zasluge za to u
velikoj meri pripadaju Srpskoj filmskoj asocijaciji (SFA), koja je osnovana 2009. godine i
okuplja na desetine kompanija i pojedinaca iz
domaće filmske industrije.
U poslednje dve godine ne samo da u Srbiju
dolaze veliki filmski projekti, već se proširio i
njihov dijapazon. Pored dugometražnih igranih fimova sa solidnim budžetima i zvučnim
imenima, kod nas se radi i veliki broj stranih
televizijskih filmova, pa i serija, kao i neki manji dokumentarni programi. Važno je i tržište
reklama, koje se emituju svuda po svetu, a snimaju se upravo ovde, u Srbiji, za razne potrebe
stranih klijenta. Za širenje posla, presudan je
utisak koji inostrani filmski predstvnici imaju
nakon završetka snimanja i koji dalje prenose
kolegama u svetu.
-Mi smo cenovno konkurentni, a imamo i dobre ekipe sa kojima stranci sarađuju. Oni ovde
osećaju profesionalni nivo kao bilo gde drugde u svetu i ta ocena nam dovodi sve veće i raznovrsnije projekte. Postprodukcija je, takođe,
dobar segment kojim se mnogi kreativci bave.
Imamo mnogo toga što mi kao zemlja možemo da ponudimo i u čemu smo vrlo kvalitetni, što nam vrlo lako ostvaruje prohodnost
ka međunarodnom tržištu. Kao i u svakoj
profesionalnoj branši, to se pročuje i jedan dobar projekat povuče
za sobom nove – ističu iz Srpske
filmske asocijacije.
Po proceni produkcijskih kuća kao
što su SFA, Work in progress i drugih, od 2009. do kraja 2013. godine
ukupna vrednost produkcija koje su
došle u Srbiju, a uzimajući u obzir
sve vrste projekata - film, TV reklame,
iznosi više od 50 miliona evra,. Procenjuje se da je to godišnje desetak miliona evra koje zarađujemo na ovom nivou.
Ali, da bismo zaokružili paket koji nudimo
strancima, da bismo Srbiju učinili još
konkurentnijom u odnosu na
zemlje u okruženju, treba
uvesti podsticajne mere.
U ovom poslu prednjače Mađarska i Češka, a
značajne su i Hrvatska, Rumunija i Bugarska. Uvođenjem
podsticajnih
mera
za strane producente
koje daje država, još
veći broj projekata
mogao bi da bude
privučen u Srbiju, pa
bi veći bio i godišnji
priliv novca po tom
osnovu.
81
Piše: Marko Spalević
H
Fensi hoteli
Destinacije
Srpsko lice
Budimpešte
Turistima iz Srbije prestonica Mađarske je već odavno dobro poznata. Devedesetih godina
za mnoge bivše Jugoslovene ovo je bila početna stanica za prodor u “beli svet”. Danas se
tamo ipak odlazi zbog nadaleko čuvenih kolača poslastičarnice Žerbo, šetnje Andraši bulevarom do Trga heroja i šopinga u Vaci ulici. Ako malo dublje zagrebete u istoriju ovog grada
biće vam jasno da Srbi imaju istaknutu ulogu u prošlosti prestonice Mađarske, a mi smo se
uverili da podjednako učestvuju i u životu savremene Budimpešte.
DVA VEKA SRPSKOG TEATRA
Povod naše posete bila je proslava dva veka srpskog teatra koju je organizovao Kulturni i dokumentacioni centar Srba u Mađarskoj. Ovako važan
jubilej za srpsku kulturu obeležen je premijerom
drame „Čudo u Rondeli”, a malo se zna da je baš
u ovom gradu Joakim Vujić osnovao prvo srpsko
pozorište davne 1813. godine. Tek dvadesetak godina kasnije, na poziv kneza Miloša Obrenovića,
Vujić je formirao prvi teatar na prostorima Srbije
– Knjaževsko-srpski teatar.
Prepuna pozorišna sala te večeri svedočila je o
82
velikom broju Srba koji su rođeni, žive i rade u
Mađarskoj. Kolika je njihova želja da očuvaju našu
kulturu i tradiciju u susednoj državi govori činjenica da su najvećim delom samoinicijativno 2003.
godine osnovali Kulturni i dokumentacioni centar,
na čelu sa Milanom Đurićem. Od februara 2013.
godine KDC je smešten na „Peštanskom Brodveju“, a u sklopu njega nalaze se galerija i kamerna
scena Srpskog pozorišta.
- Naš centar je zadužen za promociju kulture, dokumentaciju, ali i brigu o biblioteci i arhivi srpske
zadruge. Organizujemo brojne kulturne progra-
Hotel life
me - književne večeri,
izložbe slika, predstave
i projekcije filmova, a
interesovanje naših ljudi za ove programe je
veoma veliko - ponosno
ističe Milan Đurić.
H
Poslastičarnica Szamos
MESEC SRPSKE KULTURE
Manifestacija Mesec srpske kulture je
već postala tradicionalna, a prošle godine održana
je od sredine septembra do sredine oktobra, gde
su prikazani svi segmenti kulturne delatnosti kako
Srba u Mađarskoj, tako i onih iz Srbije.
- Ambasada Srbije u Mađarskoj je naša glavna veza sa
maticom. Preko nje sarađujemo sa kancelarijom za dijasporu Ministarstva kulture i informisanja Republike
Srbije, ali i sa brojnim institucijama kulture. Želja nam
je da svake godine tokom Meseca srpske kulture pred-
stavimo kulturni centar nekog drugog
grada u Srbiji. Naša veza sa maticom je
izuzetno jaka, a radimo na tome da kulturna
razmena bude još intenzivnija. Srbi u Mađarskoj, iako
pojedini ne znaju srpski jezik, veoma drže do svog
porekla. Samo tokom prošle godine organizovali smo
preko devedeset događaja, kako u Budimpešti, tako i
na prostoru čitave Mađarske –objašnjava Đurić.
SRBI MAJSTORI ZA MARCIPAN
Kada sledeći put budete šetali ulicama ove evropske prestonice sigurno ćete naići na neku od po83
H
slastičarnica Szamos, koje se nalazi na više lokacija u
gradu. Biće vam posebno zanimljivo ako znate da se
iza naziva Szamos nalazi srpsko prezime Savić. Još
pre Čarnojevića i velikih seobe Srba, u vreme Marije
Terezije, na tlo Austrougarske stiglo je 400 srpskih
porodica sa Kosova. Među njima i Savići, koji su
svest o svom poreklu sačuvali do danas. Potomak ove
porodice, Mladen Savić posle Drugog svetskog rata
je peške stigao od Sentandreje do Budimpešte. Vođen nemaštinom i glađu imao je samo jedan cilj - da
postane poslastičarski šegrt. Njegova želja se ostvarila, a u decenijama koje su iza njih porodica Savić ili
Szamos postala je jedna od najpoznatijih poslastičarskih familija u Mađarskoj. Mladena Savića nasledili
su sinovi Miloš i Laslo, a njihovo prezime danas u
konditorskoj industriji Evrope predstavlja sinonim
za kvalitet. Samoši su vlasnici nekoliko poznatih poslastičarnica širom grada, fabrike čokolade i čuvenog
muzeja marcipana u Sentandreji, a ne kriju da tajna
njihovog uspeha leži u tome što se oslanjaju na tradiciju i činjenicu da su posao sačuvali u porodičnim
okvirima.
- Filozofija našeg poslovanja jeste da sačuvamo stare
vrednosti radeći onako kako su radili stari poslastičari. U našem poslu stare vrednosti jednako su važne i
u modernom dobu. Tradiciju treba preuzeti, zadržati
i negovati - istakao je Laslo Samoš.
Njegovog brata Miloša Samoša sreli smo u čuvenoj
poslastičarnici Ruszwurm, nedaleko od Ribarske kule
u Budimu, sa koje se pruža čudesan pogled na zdanje Parlamenta. Ova vekovima stara poslastičarnica
danas se nalazi u lancu Szamos. Miloš nam je otkrio
da su „rušvurm šampita“ i „samoš čokoladna torta“
njihovi najtraženiji proizvodi, a pohvalio se i da on
lično za sat vremena može da napravi čak 120 ruža
od marcipana.
Na marcipan ćete u ovim krajevima naići veoma često,
ali lepo je znati da zvanično najbolji marcipan prave
Samoši, kao i da je jedini muzej marcipana na svetu
u vlasništvu ove porodice srpskog porekla. Još mnogo
zanimljivih stvari imali su da nam ispričaju naši domaćini iz Srpskog kulturnog centra, zato sledeći put
kada krenete u Budimpeštu znajte da je upravo njihova adresa najbolje mesto na kome možete saznati sve,
kako o istoriji ovog velelepnog grada, tako i o tragovima koje su u postojanju Budimpešte ostavili Srbi.
84
Destinacije
Jedini muzej marcipana na svetu je u vlasništvu
porodice Samoš
H
Hotel menadzer
Consierge
u službi gosta
U hotelskom biznisu i savremenom poslovanju kada konkurencija svakodnevno jača pravi
je izazov privući nove i zadržati stare goste. Hoteli i hotelski lanci širom sveta odavno
su shvatili da kvalitetna hotelska ponuda nije dovoljna. Zato svakodnevno osmišljavaju
inovativne projekte kojima bi hotelski sadržaj podigli na viši nivo. Neke od tih projekata na
domaće tržište donosi Divine World agencija.
P
od sloganom “Najbolje od Beograda” Divine World svakodnevno radi na podizanju
hotelske ponude domaćih hotela na viši
nivo i na osmišljavanju jedinstvenog sadržaja za
strane posetioce Beogradu.
-Želimo da u svet pošaljemo najlepšu razglednicu
o Beogradu jer naš grad to zaslužuje. Zato biramo
najbolje za naše goste kojima smo u potpunosti
posvećeni. Shvatili smo da su potrebe, želje i mogućnosti gostiju različite. U okviru naših paketa, koje pravimo individualno za svakog klijenta,
vodimo ih na mesta koja mi Beograđani najviše
volimo i obezbeđujemo najbolju uslugu sa domaćinom koji njihovu posetu pretvara u nezaboravno
iskustvo - poručuju iz agencije Divine World.
Kao agencija koja je prepoznala da je sastavni deo
slike o Beogradu koju strani gosti nose u svoju zemlju jesu detalji, Divine World svakodnevno radi na
86
njima. Zato su Divine kartice postale omiljene među
gostima hotela. Koristeći ove kartice gosti uživaju u
sigurnoj taksi vožnji, gastronomskoj ponudi Beograda, kupovini i mestima na kojima će dobiti najbolju
uslugu. I to uz određene popuste i dodatke (više informacija na www.divinebelgrade.com).
-Neprijatna iskustva koja strani posetioci doživljavaju u Beogradu, ali i svakom drugom gradu,
su realnost. Zato smo na domaće tržište lansirali projekte koji gostima pružaju sigurnost. Taxi
Loyality kartica i Divine Shopping kartica postale
su prepoznatljive i tražene među stranim gostima,
jer se koristeći ih osećaju sigurno. A to je upravo osećaj koji želimo da im pružimo s obzirom
da često slušamo kako je slika koju o Srbiji imaju
stranci pogrešna i ne baš najlepša. Mi želimo da
damo doprinos u poboljšanju tog utiska - poručuju iz agencije Divine World.
Piše: Snežana Novaković
Samonegovanje i aktivan odmor postali su sastavni deo života
savremenog čoveka, zbog čega su wellness&spa sadržaji sve
važniji činioci pri odabiru hotela i destinacije za odmor.
L
oše životne navike i ubrzan način života doprineli su tome da su
ljudi mnogo osetljiviji i manje otporni na bolesti, zbog čega su
sadržajni spa centri nezaobilazna mesta za borbu protiv stresa
i preventive od svega neželjenog. Oni obuhvataju niz tradicionalnih
načina za poboljšanje stanja organizma gde spadaju masaže, tretmani
kože, saune, spa vikend akcije, fitness programi. Neki hotelski spa centri
imaju i termalnu vodu, a još od pamtiveka se kupanje u lekovitoj termalnoj vodi koristilo za jačanje organizma i imuniteta uopšte. Danas
se to kombinuje uz dodatna uživanja u terapeutskim i relaksirajućim
masažama koje su svima dostupne. Nekada je to bio statusni simbol
vladara i kraljica, a danas je svako u mogućnosti da bude “vladar svog
blagostanja”, te da kvalitetno spoji ove dve prednosti i doprinese svom
dobrom zdravlju. Ako izaberete odogovarajući hotel sa dobrom spa ponudom ili destinaciju sa očuvanom prirodom, na pravom ste putu da
povratite vitalnost i vratite se svakodnevnim obavezama puni energije.
Predstavljamo vam najbolje hotelske wellness & spa centre u Srbiji.
Najbolji
hotelski
spa centri
Srbije
Klub Olympus Fitness & Spa Centar
Hotel Hyatt Regency
Beograd

K
lub Olympus Fitness & Spa Centar hotela
Hyatt Regency Beograd idealno je mesto za
opuštanje i uživanje u širokoj lepezi prvoklasnih usluga koje su sinonim za Hyatt brend. U
sklopu Kluba Olympus nalazi se savremeno opremljena fitness sala, zatvoreni bazen, đakuzi, sauna,
parno kupatilo, mlazni tuševi. U ponudi se takođe
nalaze i ekskluzivni Diego dalla palma tretmani lepote lica i tela uz najkvalitetnije profesionalne proizvode na bazi eteričnih ulja i aktivnih sastojaka.
Ponuda uključuje nekoliko vrsta masaža, kao i kozmetičke usluge pedikira i manikira. Fitness centar
u sklopu kluba je opremljen savremenim mašinama, a fitness program sadrži tečajeve poput step
aerobika, fit-ball vežbi, pilatesa, joge i klasičnog
aerobika. Kvalifikovani instruktori mogu, po potrebi, da pripreme personalizovane programe vežbi
kako bi svaki posetilac/gost dostigao ciljeve za optimalno zdravlje.
Moderan dizajn i sofisticiran luksuz Kluba Olympus Fitness & Spa Centr nedavno je upotpunjen
potpuno renoviranim bazenom, koji je delo svetski
poznate kompanije u oblasti enterijera - Wildson
Design Associates (WDA). Uređeni u skladu sa vrhunskim standardima i najmodernijim trendovima, bazen i đakuzi opremljeni su prelivnim kanalima, podvodnim osvetljenjem i hidro-masažnim
sistemom, kako bi u potpunosti zadovoljili istančan
ukus svakog gosta.
Sisley Spa Centar
Square Nine
hotel Beograd

H
Hotel Square Nine je izuzetno luksuzan beogradski hotel, koji kombinuje
međunarodni životni stil i lokalno gostoprimstvo sa prefinjenim dizajnom i elegantnom,
modernom atmosferom. Smešten u u najatraktivnijoj,
istorijskoj četvrti prestonice, Square Nine je oaza prelepog enterijera i besprekorne usluge u kome je izuzetna
pažnja posvećena svakom detalju. Centralna gradska
lokacija na samo 50 metara od Knez Mihailove ulice
nudi neprevaziđenu beogradsku adresu za poslovne
putnike, ali i one koji putuju radi razonode.
Kako bi razonoda bila potpuna, hotel pored 2 restorana gostima, sugrađanima i posetiocima Beograda,
nudi jedinstven Sisley spa i wellness centar. Ovaj prestižni francuski brend sarađuje sa ukupno 6 spa centara u čitavoj Evropi i manje od 30 širom sveta.
Square Nine Sisley Spa centar obuhvata prirodno osvetljeni, 18 m dugačak bazen, koji je za Beograd poseban i zato što je jedini bazen u gradu koji se čisti bez
upotrebe hlora, isključivo aktivnim kiseonikom. Bazen
je dubok 1,4 m. Osim toga posetiocima i članovima
su na raspolaganju japanska verzija đakuzija - Offuro
kada, sauna, parno kupatilo, kao i Technogym teretana.
U teretani se mogu organizovati i privatni treninzi sa
Square Nine trenerima, dok su za opuštanje posle napornog treninga ili radnog dana svima na raspolaganju Square Nine ili Silsey masaže i tretmani lica i tela za
potpunu revitalizaciju.
Sisley kozmetika spada u jedan od najfinijih evropskih
brendova i u jednu od 3 najbolje svetske kozmetičke
kuće već decenijama. Potpuno je prirodna, isključivo
biljnog sastava, bez aditiva i preparata za konzerviranje, kreirana pre svega za podmlađivanje i regeneraciju
kože. U spa centru se koristi za masaže i tretmane, a
moguće je i kupiti preparate.
Square Nine svojom ponudom u svim sferama donosi
raskošan i prijatan karakter gradu, ali i svojevrsnu intimu, šarm i identitet prestonice.
Wellness & Spa Centar
BEST WESTERN
Prezident Hotel Novi Sad

K
ao posebnu uslugu BEST WESTERN Prezident Hotel izdvaja Wellness & Spa Centar
za rekreaciju i opuštanje. U okviru Wellness
& Spa programa gostima su na raspolaganju zatvoreni i otvoreni bazen. Tu je i tursko kupatilo
gde na temperaturi od 45 do 50 stepeni, postižete efekat postepenog zagrevanja tela uz aromaterapiju i detoksikaciju organizma. Finska sauna
predstavlja prijatan prostor namenjen isključivo
za uživanje i relaksaciju, učiniće da se opustite uz
karakteristične mirise etarskih ulja. Kao posebnu
ponudu hotel izdvaja prostrani đakuzi koji se nalazi odmah pored bazena. Tu je i tapidarium, teretana, ali i solarijum najnovije generacije. Gostima
je na raspolaganju i kapsula za podmlađivanje i
uklanjanje bora u kombinaciji sa tretmanima mršavljenja. 42 Collagen BodyWave omogućava dva
tretmana za foto podmlađivanje u jednom, i to u
kombinaciji sa tretmanima mršavljenja anticelulita ili vežbanja. Tretira se površina celog tela i lica
paralelno, te je u odnosu na neke druge agresivnije
metode u potpunosti ugodan i bezbolan za generacije od 30 do 60 godina! U Beauty Centru možete se opustiti uz veliki izbor klasičnih i egzotičnih masaža, ili dobiti kompletnu uslugu nege lica,
noktiju, kao i uslugu frizera. Dok čekate neki od
vaših omiljenih tretmana, opustite se uz abijentalne zvuke i šolju zelenog čaja u prijatnom prostoru
sobe za opuštanje.
Wellnes Saruna
Crowne Plaza
Beograd

W
elness klub koji se nalazi u hotelu Crowne
Plaza u ponudi ima: Spa zonu, Fitness
zonu, Vitamin bar, prostor za odmor,
prostorije za masaže i tretmane.
Fitness zona je pre svega usmerena na sprovođenje specijalnih programa i individualnih treninga.
Specijalni programi su optimizirani i prilagođeni
tipovima vežbi prema potrebama klijenata. Zavisno od testova i želja, klijenti se mogu opredeliti
za rekreativne programe sa ciljem prevencije i poboljšanja zdravlja, kao i programe potpunog preoblikovanja tela uz gubljenje kilograma i suvišnih
masnoća.
Spa zona sadrži i hotelski bazen dimenzija 17x8
m, sa prirodnom morskom solju, koja za razliku
od hlora ne izaziva nikakve alergijske reakcije, a
izuzetno je blagotvorna za kožu i organizam uopšte. U Spa zoni još se nalaze i finska sauna, parno
kupatilo, tuševi, ležaljke, Vitamin bar. Prostor ima
podno grejanje, temperatura vazduha je oko 28, a
vode 29 stepeni celzijusa.
Klub nudi i širok izbor masaža i tretmana lica i
tela, od klasičnih relax i sportskih, preko egzotičnih masaža, do kraljevskih, energetskih i Anti-age
tretmana. Masaže izvode iskusni profesionalni terapeuti.
Osim masaža, zastupljeni su i drugi kozmetički tretmani poput pedikira, manikira, depilacije i
slično.
Wellness Saruna Crowne Plaza ima i različite ponude vaučera, dnevnih karata i Wellness paketa za
svoje članove i njihove prijatelje.
Putnik Sport & Spa
Tulip Inn
Putnik Belgrade

P
utnik Sport & Spa je moderan fitnes centar
koji u celosti ispunjava sve vaše zahteve za
kvalitetnu rekreaciju i relaksaciju. Nalazi se
u donjem nivou hotelaTulip Inn Putnik, na Novom
Beogradu. Na površini od 950m2, članovima kluba
i gostima hotela na raspolaganju su bazen, hidromasažna kada, saune, različite vrste masaža, fitness zona sa najsavremenijom opremom za vežbanje
firme TechnoGym. Licencirani instruktori su tu sa
vama, pored vas i uz vas. Dobićete stručni nadzor,
osobu koja će vas motivisati i sa kojom ćete sigurno doći do željenog rezultata putem individualnih
i različitih oblika grupnih treninga (pilates, joga,
aerobik).
Dozvolite sebi da se odmorite i uživate. Podarite
sebi nov kvalitet života.
Grand Oaza Spa & Wellness
Grand Hotel & Spa
Kopaonik

G
rand Oaza Spa &Weellness centar nalazi se
u okviru luksuznog hotela Grand, prostire
se na skoro 2000 m2 i predstavlja arhitektonsku poeziju za oči i oazu za dušu. Mogućnosti za
uživanje su brojne, od prave thai shiatsu masaže, luksuznih tretmana lica i tela, egzotičnih spa rituala do
eksluzivnih spa villa tretmana, i to sve uz neograničeno
korišćenje brojnih sadržaja spa & wellness, kao i fitness centra. Gostima su na raspolaganju đakuzi i bazen
na otvorenom, sa temperaturom vode od 38 stepeni
i toplom vezom sa zatvorenim bazenom. Unutrašnji
deo krasi relax zona, a sauna svet se sastoji od nekoliko
vrsta blagotvornih sauna – infrared, bio sauna, finska
sauna, kao i parno kupatilo i slano-ledena pećina. U
toku zimske sezone preporučuju se potpuno novi,
prestižni tretmani spa industrije, koji su stekli veliku
popularnost među poznatim evropskim spa centrima.
Masaža bambusima je inovativna masažna tehnika
koja pored ruku terapeuta koristi zagrejane bambuse
u cilju što bolje masaže dubokih tkiva. Masaža blagotvorno deluje na prokrvljenost mišića, pospešuje
cirkulaciju, potpomaže limfnu drenažu i izbacivanje
toksičnog sadržaja nagomilanog u mišićima.
Masaža toplim školjkama je najprestižniji toplotni tretman spa industrije. Unikatne filipinske Tiger
školjke koje u kombinaciji sa mineralima mora stvaraju jedinstvenu hemijsku reakciju koja zagreva mišiće,
cirkulaciju, limfni sistem i funkcije unutrašnjih organa
u celosti.
Masaža svećama -Biosun masaža svećama koristi
visoko kvalitetne sastojke pčelinog voska, ekstrakte
meda, lekovitosti bilja i 100% prirodna esencijalna
ulja. Smanjuje je sinusna napetost glave, zujanje u ušima što dovodi telo u relaksaciju.
Tajlandska biljna masaža koristi zagrejane jastučiće tajlandskog i kineskog bilja koji se pare na vodi i
direktno utiskuju na telo kroz pokrete mešanja. Ovaj
tradicionalni tretman se upotrebljavao radi ublažavanja
napetosti i ukočenosti mišića različitih regija tela. Toplota i bilje se apsorbuje u telu u cilju smanjenja bolova,
povećanje limfne drenaže i poboljšanja stanja kože.
Wellness Mona
Hotel Mona
Zlatibor

W
ellness Mona Zlatibor je ekskluzivni
kompleks u kome se na prirodan način
postiže podizanje opšteg stanja zdravlja
duha i tela. Na površini od 1000 kvadrata zastupljeni su sadržaji koji neprimetno spajaju filozofiju
Istoka, tehnologiju Zapada, stare i nove tradicije.
Kada poželite da nakon skijanja, dugih šetnji ili
napornog radnog dana, svom telu vratite snagu i
vitalnost posetite ovaj wellness centar na Zlatiboru. Jedinstveni centar lepote i zdravlja je pogodan
za pripremu profesionalnih sportista i uživanje i
kondicioniranje individualnih gostiju. Wellness
centar Mona omogućava potpuno opuštanje i misaono odvajanje od svakodnevnog stresa. Masaže i
tretmani lica i tela potpuno okrepljuju organizam
za samo nekoliko dana. Wellness poboljšava kvalitet života, vraća fizičku formu i samim tim pred-
stavlja sredstvo za sprečavanje nastanka bolesti
ili smanjenja njihovog inteziteta. Ova oaza mira
vam pruža: tretmane lica i tela, masaže, tretmane
u rasulu, parno kupatilo, bio-saunu i finsku saunu,
hidromasažne bazene, bazene sa turbodžetom-gejzerom-vodopadom, kapsulu zdravlja, arapski razul, fitness studio, frizer.
U Wellness centru dobijate peškir, bade mantil i papuče. U okviru Wellness centra nalazi se i Vital bar.
Sve usluge Mona wellness centra mogu koristiti i
gosti koji nisu odseli u hotelu već su gosti Zlatibora. Rezervaciju mogu izvršiti lično na recepciji
wellness centra ili putem telefona. Za vanhotelske
goste cene masaža, tretmana lica i tela, QI kapsule
zdravlja, kupki, iste su kao i za hotelske goste, a za
sve ostale tretmane više informacija dobićete putem njihovog sajta.
Aquapura Spa & Wellness centar
Falkensteiner Hotel
Stara Planina

N
a 1470 m nadmorske visine, u parku
prirode Stara planina, Aquapura Spa filozofija, prepoznatljiva za Falkensteiner
Hotels & Residences, zasniva se na vraćanju prirodnog bioritma organizmu, kao i potpunoj detoksikaciji tela najsavremenijim tretmanima. U okviru
centra se nalaze zatvoreni bazen sa panoramskim
pogledom na vrhove planine, tursko kupatilo, finska sauna, hidromasažna kada, relax zona, a u letnjem periodu, otvoreni bazen sa toplom vodom. U
mirnom ambijentu netaknute priorode možete se
opustiti uz tradicionalne masaže: shiatsu, antistress
i relax, a za dame su u ponudi tretmani lica i tela sa
francuskom kozmetikom Sothys. Fitness centar je
opremljen najmodernijim Precor aparatima i spravama, a naši profesionalni treneri mogu napraviti
poseban program samo za vas. Ako ima zainteresovanih za grupne treninge, organizujemo za goste
hotela aquabic, zumbu i pilates.
I za kraj, za potpunu detoksikaciju, tu je i sveža
planinska voda u kombinaciji sa krastavcem i
grejpfrutom.
SPA & Wellness
Hotel Izvor
Aranđelovac

H
otel “Izvor” je dobitnik 15 nagrada kao najbolji Spa, wellness i kongresni hotel u Srbiji, a u 2011. godini je i dobitnik regionalne
Wellness award kao najbolji Spa&wellness hotel u
regionu. Osim toga, ovo je i jedini resort koji u svom
sastavu ima i aqua park. Spa centar hotela “Izvor”, sa
ukupnom vodenom površinom od 488m2, poseduje
sopstveni izvor mineralne vode. Boravkom u ovoj
vodi koža postaje glatka, povećava joj se elastičnost i
dobija zdraviji izgled. Deluje relaksirajuće na mišiće
čitavog tela, uspostavlja cirkulaciju i utiče na veću pokretljivost zglobova. U velikom bazenu su masažeri za
leđa, ramena i vratni deo, gejzir i slapovi u centralnom
delu, a tu je i đakuzi, kao i dva dečija bazena.
U termalnim bazenima su gejziri i razne vrste hidromlaznica. Spa centar vam pruža odmor u Relax sobi,
a Parno kupatilo, Bio sauna, Ruska banja, Finska sauna omogućavaju organizmu inhalaciju, detoksikaciju,
jačanje otpornosti organizma, poboljšanje imuniteta,
cirkulaciju, relaksaciju, elastičnost i čišćenje kože. Spa
centar poseduje tri prostorije za masaže i tretmane. U
ponudi su: Aromatherapy masaža, Relax, Sportska i
Terapeutska masaža, Limfna drenaža, Masaža vulkanskim kamenjem, Refleksologija, Shadiva, Kraljevska masaža, Masaža za nju i njega, Anticelulit masaža,
Balanize tretman. Osim toga gostima je na raspolaganju i veliki izbor tretmana lica i tela, a u kombinaciji sa tretmanima koristi se i Vichy prostorija kojom
se postiže efekat dubinskog opuštanja, detoksikacije,
bolje elastičnosti kože, eksfoliacije i uspostavljanje
bolje cirkulacije. Gostima je na raspolaganju i moderno opremljen fitness centar, kao i grupni i personalni
programi vežbanja – aqua aerobik, pilates, joga, tae-bo,
zumba. Spa centar ima galeriju, bar, terasu sa prelepim pogledom na planinu Bukulju i otvoreni bazen sa
barom u vodi.
KATARSYS wellness & spa centar
Hotel Premier
Aqua Vrdnik

H
otel raspolaže sa impresivnim unutrašnjim
i spoljnim bazenom. Unutrašnji bazen
sadrži slapove koji omogućavaju dodatnu
masažu lekovitom termalnom vodom za ramena i leđa,
kao i delove sa hidro-masažnim efektima. Hotel pruža
veliki izbor luksuznih tretmana i sadržaja namenjenih
duhovnom opuštanju i regeneraciji organizma, a umirujući ambijent sauna i relax zone učiniće uživanje potpunim.
Slana soba - haloterapija je metoda koja se zasniva na
doziranom boravku u atraktivno dizajniranoj slanoj
sobi koja je izgrađena od prirodne kamene soli i daje
izuzetne rezultate u jačanju imuniteta i u tretmanima
mnogih hroničnih i alergijskih poremećaja.
Relax zona - idealno mesto za odmor i relaksaciju nakon boravka u saunama.
Vichy tuševi - različitim funkcijama, svetlosnim efektima i aromama, ovi veseli tuševi pružaju jedinstven do-
življaj i nezaboravno iskustvo.
Parna sauna - vrsta saune u kojoj je zasićenost vazduha
vlagom 100%, u narodu poznata i kao “mokri rođak”
finske saune, ima pozitivno delovanje na respiratorni
sistem, na izbacivanje toksina i revitalizaciju organizma
i podizanje imuniteta.
Infrared sauna - sauna koja telo zagreva pomoću infra
crvenih zraka, deluje na opuštanje mišićno-vezivnog
sistema i opuštanje organizma u celosti, te podizanje
imuniteta.
Bio sauna - za sve ljubitelje sauna koji ne podnose visoke temperature ali žele da iskuse blagodeti znojnih
kupki, bio sauna je pravi izbor.
Finska sauna - namenjena je ljubiteljima tradicionalnog oblika sauniranja na visokim temperaturama.
Masaže - nežni dodiri ruku i aromatična ulja su dobitna kombinacija za održavanje vitalnosti, potpunu relaksaciju i opuštanje duha i tela.
H
Piše: Marko Spalević
Rafting na Tari
www.highlandertim.com
+387 65 475 201
jača vaš tim
Otuđenost ljudi i život pod stresom postali su radna svakodnevnica. Problemi u komunikaciji su vidljivi skoro svuda, posebno u velikim korporacijama, što dovodi do smanjene
produktivnost i profita.
U
pravo ove signale odgovorne kompanije
shvataju ozbiljno i tragaju za načinima kako
da motivišu zaposlene da se upoznaju, komuniciraju, motivišu, ojačaju volju, podignu stepen
inicijative, razviju timski duh i oslobode zaposlene
stresa. Uspešne kompanije teže da izgrade tim koji će
ostvarivati zavidne rezultate, ali prema rečima profesora psihologije Aleksandra Kontića „TIM mora da
se GRADI“.
- Nijedan „team building“ nije toliko skup koliko jednu
kompaniju mogu da koštaju posledice manadžerskog
stresa i nepostojanja timskog rada. Jeftinije je uložiti
sredstav u jačanje tima i tako redukovati probleme koji
nastaju odlaskom radnika na bolovanje. U protivnom
sledi oglašavanje novog radnog mesta, HR provere,
trening obuke, uhodavanje novog radnika... – smatra
Kontić i naglašava da se u avanturističkim uslovima
postižu najbolji rezulatati. Primera radi odvesti zaposlene na sedam dana jedrenja gde u zatvorenom prostoru moraju biti upućeni jedni na druge itekako može
da bilduje jedan tim, smatra Kontić.
Znači, put pod noge i krenite sa svojim zaposlenima u
otkrivanje divlje i netaknute prirode, jer upravo savladavanjem izazova u ekstremnim uslovima moguće je
učiti i razvijati sposobnosti, testirati izdržljivost, požrtvovanost i pomerati granice.
Za ljubitelje rafting avanture najpopularniji su tim
bilding programi u kanjonu Tare, drugom po veličini
kanjonu u svetu, nakon Kolorada. Dovoljno je reći maj
98
mesec i tada je moguće doživeti najuzbudljiviju rafting
avanturu.
Prema rečima Vjekoslava Ćalasana iz HIGHLANDER agencije Tara je po stepenu atraktivnosti za rafting svrstana u vrh svetskih reka, uz Kolorado i Zambezi.
- U maju mjesecu Tara je najhladnija, najdublja, najbrža i najopasnija. Osjećaj uletanja u izuzetno snažne
i duboke bukove oduzima dah. Moraju se poštovati
uputstva skipera kako ne bi ste ispali iz čamca. Dionica od Brštanovice do Šćepan Polja duga 17km je
jako atraktivna sa najviše bukova. Ipak, kompanije vrlo
često zbog potreba tim bildinga biraju rafting od vrha,
tačnije Đurđevića Tare, jer tada mogu da kombinuju
rafting i preživljavanje u prirodi. Preživljavanje u prirodi je krucijalni program za jačanje tima. To može
biti organizovano u i u prašumi Perućica, poslednjoj
oazi netaknute prirode u Evropi – ističe Vjekoslav
Ćalasana, skipper koji je za poslednjih 15 godina upoznao svaku stenu ovog kanjona i jedan od retkih na
ovim prostorima koji ima dozvolu za rafting od Međunarodne rafting asocijacije (IRA).
- Veštine kao što su planinarenje, lov i ribolov mogu
biti jako korisne za snalaženje u divljini i jačanje tima,
ali i pored toga priroda svojim nepredvidivim preprekama nameće razvijanje vrlina, sposobnosti i oslanjanja jednih na druge. Ipak, tu su i naši vodiči koji će
boravak u divljini učiniti maksimalno sigurnim – naglašava Vjekoslav Ćalasan.
Download

BALKAN WINE EXPO