2011.
011
2107195200280219
Metodologija i način
Prof. dr Saša Veljković
Ekonomski fakultet
u Beogradu
proizvoda, odnosno brendovima i preduzećima koji su svo−
jim investicijama i poslovanjem unapredili tržište Srbije.
Način prijavljivanja
Kratak istorijat i osnovni ciljevi akcije
Akciju pod tadašnjim nazivom „Najbolje robne marke Sr−
bije“ pokrenuo je dnevni ekonomski list „Privredni pre−
gled“ sredinom 2004. godine, u cilju doprinosa afirmaciji
domaćih kompanija i proizvoda koji su po kvalitetu, ceni i
ostalim elementima, ravnopravni ostalim svetskim konku−
rentima. Po ugledu na neke druge zemlje u kojima je slič−
na akcija dala dobre rezultate, i u cilju podizanja konkurent−
nosti domaće privrede, (tadašnje) Ministarstvo trgovine, tu−
rizma i usluga je u isto vreme pokrenulo kampanju „Kupuj−
mo domaće − obnovimo Srbiju“, pa je akcija postala na ne−
ki način sastavni deo kampanje „Kupujmo domaće“.
Danas su, Privredna komora Srbije, kao kuća svih privredni−
ka u Srbiji, Privredni pregled, kao vodeći ekonomski list i Mini−
starstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, kao
državni organ zadužen za praćenje tržišta i učesnika na tržištu,
najpozvaniji da organizuju akciju „Najbolje iz Srbije”, koja je od
opšteg interesa za privredu, ali i potrošače. Ove godine je ak−
cija organizovana po osmi put. Pravo učešća u akciji „Najbolje
iz Srbije 2011” imali su svi privredni subjekti sa područja Repu−
blike Srbije u predloženim kategorijama.
Osnovni cilj akcije je promovisanje vrednosti domaće privre−
de i tržišnog načina razmišljanja, koji treba da utiču na prome−
nu svesti potrošača u davanju prednosti domaćim proizvodima.
Ujedno, učešćem u akciji ,,Najbolje iz Srbije“ preduzeća dopri−
nose jačanju sopstvenog brenda i njegove pozicije na tržištu, a
samim tim i razvoju privrede Republike Srbije. Takođe, ciljevi
akcije su i:
reafirmacija domaće privrede i unapređenje imidža do−
maćih robnih i korporativnih brendova na domaćem tržištu;
poboljšanje pozicije domaćih brendova u cilju jačanja kon−
kurentnosti domaće privrede;
poboljšanje percepcije proizvoda sa oznakom Made in
Serbia;
afirmacija lokalnih brendova;
podsticanje inovacija;
uvažavanje mišljenja i stavova potrošača;
podrška pozitivnim primerima ličnog brenda u funkciji pro−
mocije Srbije; i
podrška inostranim brendovima sa statusom domaćeg
2
Prijavljivanje brendova bilo je i u ovogodišnjoj akciji dobro−
voljno i besplatno. Svaka kompanija je mogla prijaviti do tri
brenda. Prijavljivani su brendovi u kategorijama koje su zavisi−
le od vrste delatnosti, porekla kompanije i brenda i procena me−
nadžmenta kompanija koje su nominovale date brendove. Ko−
misija je naknadno izvršila preraspoređivanje nekih kandidata
prema usvojenim preporukama o razvrstavanju (u zavisnosti
od delatnosti, veličine preduzeća, vlasničke strukture i sl.). De−
taljan upitnik i informacije o akciji bili su dostupni svim potenci−
jalnim učesnicima. Na više hiljada adresa preduzeća izvršeno
je dostavljanje putem direktne pošte i putem e−maila, a posto−
jala je mogućnost preuzimanja upitnika i dokumentacije na ofi−
cijelnom sajtu www.najboljeizsrbije.rs. Pored toga, informacije
su se mogle dobiti iz medija, od organizatora akcije i pre svega
preko Info−centra, u Privrednoj komori Srbije.
Poziv za učešće u Akciji objavljen je putem oglasa u štampanim
medijima, kao i na oficijelnom sajtu i na sajtovima organizatora.
Poziv je upućen i kroz medijska gostovanja, koja su, povodom ove
akcije, imali predstavnici organizatora. Zanimljivo je da je prvi put
ove godine i Facebook korišćen kao kanal komunikacije.
Komisija zadužena za praćenje toka prijavljivanja i ocenjiva−
nja, uz podršku stručnih službi ministarstva, Privrednog pregle−
da i Privredne komore Srbije, nakon zatvaranja roka za prijavlji−
vanje napravila je listu nominovanih brendova, koji su ispunili
formalne uslove i dostavili validnu dokumentaciju.
izbora u akciji „Najbolje iz Srbije“ 2011.
Kriterijumi izbora dobitnika
Da bi akcija ispunila svoje osnovne ciljeve, metodologija mo−
ra biti dobro osmišljena, transparentna i u skladu s vodećim
metodologijama ovog tipa u svetu. Tako je, putem specijalno
pripremljene i inovirane metodologije, izvršeno bodovanje i ran−
giranje prijavljenih brendova po kategorijama, uz učešće
stručnog žirija.
Kriterijumi za izbor nagrađenih u akciji „Najbolje iz Srbije”
2011. godine bili su svrstani u tri grupe:
1. tržišno−finansijski kriterijumi;
2. percepcija ispitanika; i
3. ocene stručnog žirija.
Raspored bodova u zavisnosi od kategorija, dat je u tabeli.
Tržišno−finansijski (poslovni) kriterijumi (do 60 poena)
Kriterijumi izbora
Standardni robni i
Proizvodna dobra Lokalni Najbolji
korporativni brendovi − poslovno tržište brendovi lični brend
Tržišno − finansijski
kriterijumi
60
60
60
−
20
−
−
10
10
10
30
10
−
20
−
20
Ocene stručnog
žirija
10
10
10
10
UKUPNO
100
100
100
50
Percepcija
potrošača/repreze
ntativni uzorak
Glasanje putem
interneta
Glasanje putem
e−maila/Percepcija
poslovnih partnera,
stručna javnost
Tržišno−finansijski (poslovni) kriterijumi polaze od konkretnih
vrednosti, koje određeni brend stvara, a mogu se izmeriti. Po−
datke su dostavljali ovlašćeni predstavnici preduzeća, popunja−
vajući Upitnik. To su činili pod punom moralnom i pravnom od−
govornošću, i potkrepljeno dokazima, u vidu sertifikata, nagra−
da i ostalih podataka i materijala. Kontrola i korekcije vršila se
i naknadno, na osnovu zvaničnih podataka PKS, NBS i drugih
institucija, i na osnovu saznanja samih članova žirija. U ukup−
nom zbiru, od 100 maksimalnih poena, ovi kriterijumi dali su
ukupno 60 poena, raspoređenih na sledeći način:
Percepcija ispitanika
Stavovi potrošača (do 30 poena)
Kako bi na pravi način mogla da se oceni snaga i jačina od−
ređenih brendova na tržištu Republike Srbije, neophodno je da
se ispitaju i percepcije i stavovi finalnih potrošača. U ovom seg−
mentu brendovi su bili bodovani:
Na osnovu metodologije razvijene u saradnji sa agencijom GfK,
na reprezentativnom uzorku za teritoriju Republike Srbije. Uzo−
rak je bio reprezentativan po polu, uzrastu i regionu za teritoriju
Srbije, za ispitanike starije od 15 godina. Baziran je na posled−
njem popisu stanovništva, formiran u saradnji sa Republičkim
zavodom za statistiku Republike Srbije. Istraživanje je bilo spro−
vedeno u decembru 2011. Na osnovu rezultata istraživanja do−
deljeno je brendovima/preduzećima do maks. 20 bodova.
Glasanjem potrošača putem interneta (na sajtu www.najbolje−
izsrbije.rs). Ovo glasanje bilo je organizovano nakon završet−
ka prijave kompanija i brendova, i trajalo je od 19.12.2011 –
10.01.2012. (predviđenom za glasanje za brendove proizvoda
i usluga), odnosno od 20. do 27.01.2011. (za najbolji lični
brend u funkciji promocije Srbije), pravo da glasa iskoristilo je
blizu 3.000 posetilaca. S jednog računara (IP adrese) mogao
je da stigne samo 1 glas. Ovaj vid glasanja uveden je s ciljom
dalje popularizacije akcije «Najbolje iz Srbije», ali i kako bi se
širem krugu javnosti dozvolilo da i na ovaj način utiče na izbor
najboljih. Na osnovu glasova potrošača putem interneta dode−
ljen je kandidatima (u svim kategorijama) do maks. 10 bodo−
va, osim u kategoriji najboljih lokalnih brendova (koje zbog me−
todologije nisu mogle da se istraže terenskim istraživanjem
GfK agencije), gde je ovaj vid glasanja donosio do maksimal−
nih 30 bodova kandidatima. .
Tržišno−finansijski (poslovni) kriterijumi
Rezultati
poslovanja
(maks. 25 poena)
Ukupan promet kompanije (brenda) u 2010. (i za prvo polugođe 2011.) − maks. 5 poena
Profit od prodaje brenda (ili ukupan profit za korporativni brend) u 2010. (i za prvo polugođe 2011.) − maks. 5 poena
Profitna stopa u u 2010. (i za prvo polugođe 2011.) − maks. 5 poena
Investicije u brend u u 2010. (i za prvo polugođe 2011.) − maks. 5 poena
Aktuelno tržišno učešće u grani, na tržištu Srbije 2011. − maks. 5 poena
Internacionalizacija
(maks. 15 poena)
Broj inostranih tržišta na kojima je kompanija (ili brend) prisutna (sa vrednošću izvoza na njima od minimum 100.000 ) − maks. 5 poena
Ukupan izvoz brenda, u , za u 2010. (i za prvo polugođe 2011.) − maks. 5 poena
Ukupan izvoz datog brenda (preduzeća) procentualno u odnosu na ukupnu prodaju brenda (preduzeća) u posmatranom periodu − maks. 5 poena
Nematerijalne
vrednosti
(maks. 20 poena)
Trademark registracija, zaštitni znak, zaštita od falsifikovanja u Zavodu za intelektualnu svojinu, kao i u drugim zemljama − maks. 5 poena
Standardi kvaliteta (ISO, HCCP, drugi relevantni standardi za određenu robnu grupu ili namenu proizvoda) − maks. 5 poena
Priznanja na domaćim i međunarodnim sajmovima, te od relevantnih institucija i organizacija, u 2011. godini − maks. 5 poena
Društvena odgovornost kompanije − uz dostavljanje podataka, akcija i sredstava koja su uložena u 2010. (i za prvo polugođe 2011.) − maks. 5 poena
3
Stavovi poslovnih partnera – za proizvodna dobra/po−
slovno tržište (do 20 poena)
Kako bi na pravi način mogla da se oceni snaga i jačina od−
ređenih brendova na poslovnom tržištu, neophodno je da se is−
pitaju percepcije i stavovi poslovnih partnera. U tom smislu teren−
sko istraživanje na finalnim potrošačima ne može dati adekvatne
rezultate. U ovom segmentu brendovi su, između ostalog, bili bo−
dovani i glasanjem predstavnika preduzeća, u okviru baze PKS
od više hiljada firmi. Na adrese preduzeća (putem e−mail−a) je sti−
gao poziv za glasanje, i jedinstveni kod, putem kojeg su mogli da
pristupe glasanju o najboljim preduzećima, proizvodima i usluga−
ma iz B−toB segmenta, a nakon verifikacije. Na osnovu pristiglih
rezultata istraživanja dodeljeni su i poeni kandidatima u katego−
rijama koje pokrivaju poslovno (B−to−B) tržište.
Stavovi potrošača i stručne javnosti povodom najboljeg
ličnog brenda
U prvoj fazi se u terenskom istraživanju na reprezentativ−
nom uzorku postavljalo ovo pitanje u okviru standardnog GfK
upitnika. Na osnovu odgovora je formirana lista od 10 finali−
sta. Lista je prosleđena u diplomatska predstavništva u Srbi−
ji i predstavništva Srbije u inostranstvu, a nadležni su glasa−
li o kandidatima za pobednika. Paralelno se glasalo za jednu
od 10 ličnosti i na internetu, tako da je svako od potrošača
mogao da da svoj glas osobi za koju smatra da je najviše do−
prinela promociji Srbije u svetu. Diplomate su dale glasove
koji su mogli da donesu do 20 poena.
4
Slobodne ocene članova žirija
Članovi žirija, na osnovu svog iskustva i kompetentnosti, vršili
su ocenu vrednosti pojedinih nominovanih brendova, ceneći i
stvari koje nisu ušle u istraživanja i analizu, a na osnovu svoje
stručne procene. U radu žirija, učestvovali su istaknuti stručnjaci
i eksperti iz raznih oblasti:
Efekti akcije „Najbolje iz Srbije”
Sa zadovoljstvom možemo konstatovati da je interesovanje
učesnika bilo i ove godine dobro, uprkos složenoj ekonomskoj si−
tuaciji i negativnim efektima na poslovanje preduzeća, te je u ak−
ciji „Najbolje iz Srbije 2011” nominovano 128 brendova u datim
kategorijama. O interesovanju šire publike za samu akciju govo−
re i podaci o posećenosti oficijelnom sajtu www.najboljeizsrbi−
je.rs. Poseta sajta u periodu od 06.11.2011. do 06.02.2012. bila
je 13.699 posetilaca. Veliki broj „prijatelja” akcije zabeležen je i
na Facebooku kao novom kanalu komunikacije (preko 1000).
Najnovija istraživanja urađena od strane agencije GfK, poka−
zuju da je veliki broj potrošača prepoznao osnovne ideje i ciljeve
akcije, te da podržava i visoko ocenjuje napore koje se tim povo−
dom čine. Prosečna ocena koju su dali akciji “Najbolje iz Srbije”je
4,3 (na skali od 1−5).
Organizatori se nadaju da će Akcija i narednih godina beležiti
porast interesovanja potrošača, stručne javnosti i preduzeća, ka−
ko bi se ostvarili postavljeni ciljevi, i kako bi se prepoznali, izdvo−
jili i nagradili najbolji brendovi Srbije.
Potrošači dali glas dobrim brendovima
5
Dušan Jugović, generalni direktor „Privrednog pregleda“
„Najbolje iz Srbije“
garancija kvaliteta
K
ada smo pre osam godina pokrenuli akciju „Najbolje iz
Srbije“, zajedno s Privrednom komorom Srbije i uz po−
dršku Ministarstva za trgovinu cilj nam je bio da afir−
mišemo domaće proizvode u funkciji jačanja konkurentnosti srpske
privrede, da podstaknemo inovacije i afirmišemo lokalne brendove.
Da bi se to postiglo, neophodno je bilo uraditi kvalitetnu meto−
dologiju vrednovanja brendova, po ugledu na evropske, kako bi u
kompetentnost izbora verovale i kompanije i srpska javnost. Posao
vrednovanja brendova poverili smo stručnjacima Ekonomskog fa−
kulteta u Beogradu. Kompanije su rangirane na osnovu poslovnih
rezultata (ukupnog prometa, profita i investicija), uvoza i izvoza i
nematerijalnih vrednosti (zaštita znaka, standardi kvaliteta,
društvena odgovornost kompanije)
Da bi izbor bio što objektivniji, pre dve godine krenulo je gla−
sanje
kompanija
i
građana
preko
interneta
na
sajtu
[email protected], i tako stvorena mogućnost da se u izbor
srpskih brendova uključi i najšira javnost. Naravno, tu je i
istraživanje mišljenja potrošača koje svake godine uradi GfK na
kompetentnom uzorku.
Po ovakvoj metodologiji, za osam godina, koliko akcija „Naj−
bolje iz Srbije“ postoji vrednovano je preko 3.000 kompanija i nji−
hovih brendova, od kojih je oko 200 nagrađeno.
Kompanije su prepoznale značaj ove akcije i posebno mo−
gućnost korišćenja znaka na ambalaži proizvoda i u reklamne
svrhe, koji na najbolji način ukazuje potrošačima da se radi o
proizvodima koji po kvalitetu i ceni mogu konkurisati i najboljim
inostranim artiklima.
Akcija „Najbolje iz Srbije“ se za osam godina trajanja afirmi−
sala i prerasla u najveću privrednu manifestaciju u zemlji. O to−
me govori i istraživanje mišljenja potrošača koje je pokazalo da
je za akciju čulo 2/3 ispitanika a čak 80 odsto je ocenjuje kao do−
bru jer promoviše domaće proizvode i Srbiju.
U ovogodišnjoj akciji za izbor „Najbolje iz Srbije“, koja je osma po
redu, nominovano je oko 130 brendova a skoro 30 je dobilo nagrade.
Po broju učesnika ova akcija je jedna od najboljih, imajući u vidu eko−
nomsku krizu i teškoće u kojima posluju naše kompanije. Ujedno no−
minovani broj brendova pokazuje da srpska privreda i u ovo vreme
krize misli na razvoj i ulaže u budućnost. S jakim brendovima Srbija
će biti poznatija u Evropi i svetu.
6
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije
Uspešni
brendovi
jačaju
konkurentnost
domaće
privrede
anas je brend glavni instrument pozicioniranja kom−
D
značaju izgradnje brenda za uspeh na tržištu, odnosno
panija i presudan faktor lojalnosti i poverenja
uspešno poslovanje i profit kompanije.
potrošača. Uvođenje i primena savremenih praksi
Nagrade su i svojevrsni indikator uspešnosti jer oslikavaju
brend menadžmenta predstavljaju neophodan preduslov za
trenutnu poziciju određene kompanije i proizvoda na tržištu.
prevazilaženje situacije u kojoj se danas nalazi srpska, ali i
Ono što bi trebalo da učini ovo prizanje još efektnijim jeste
svetska privreda.
vrednost koju nagrađena kompanija kroz ovu nagradu može da
Afirmisani i potvrđeni brendovi odlikuju svaku uspešnu
ostvari i to preko sertifikata i znaka "Najbolje iz Srbije", koji bi
nacionalnu privredu i značajno jačaju domaće tržište. Akcija
se nalazio na ambalaži proizvoda ili išao stalno uz ime firme
“Najbolje iz Srbije” podstiče stvaranje jakih domaćih brendova i
kada je u pitanju prezentacija ili reklama.
razvoj lokalnih u regionalne ili globalne brendove, koji će biti
poznati i priznati podjednako i van granica zemlje porekla.
Sa zadovoljstvom konstatujem da je, uprkos teškoj situaciji
u privredi Srbije, regiona i šire, ovogodišnji odaziv na konkurs
Ovakva manifestacija istovremeno predstavlja priliku za
akcije nadmašio očekivanja organizatora i moram priznati da
razvoj i podizanje nivoa svesti privredne i društvene zajednice
mi je, kao članu žirija, bilo teško da između toliko odličnih bren−
o značaju stvaranja uspešnih brendova za jačanje konkurent−
dova izdvojim najbolje iz Srbije.
nosti domaće privrede.
Pravac razvoja privrede, koji definiše akcija, u potpunosti se
Najbolje iz Srbije je tradicionalna nagrada koju dodeljuju
podudara sa zadatkom Privredne komore Srbije da omogući
Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede,
privlačenje stranih investicija, povećanje izvoza i jačanje
Privredna komora Srbije i dnevni ekonomski list “Privredni pre−
konkurentnosti i tako omogući bolji položaj nacionalne privrede.
gled”. Skoro sva najznačajnija domaća preduzeća koja imaju
Na kraju, koristim priliku da svim dobitnicima nagrada česti−
brendove učestvovala su u ovoj akciji, što ukazuje na još jednu
tam i poželim da nagradu dostojno „nose“, a ostalima da ne
važnu činjenicu, da u srpsku privredu sve više prodire svest o
odustaju i da i narednih godina učestvuju i pobeđuju.
7
Bojan Janković, zamenik direktora Agencije za
Država treba da radi na
Lidija Ćoćaj
nu je 150 miliona dinara. Bespovratna sred−
stva se odobravaju isključivo malim i sred−
rošle godine SIEPA (Agencija za
P
njim kompanijama kao refundacija za od−
strana ulaganja i promociju izvoza)
ređene aktivnosti kao što su izrada novog
organizovala je učešće domaćih
promotivnog materijala, vebsajta,
kompanija na 15 međunarodnih sajmova
stalni nastupi na međunarodnim sajmovi−
širom sveta, na kojima se predstavilo 150
ma, B2B sastancima (business to busi−
kompanija, a kao rezultat nastupa na saj−
ness), sertifikatima... Godišnje ove benefici−
movima ostvareno je oko četiri hiljade kon−
je u proseku koristi oko 200 kompanija.
samo−
takata. Uz našu podršku izlagalo se i na
Redovno učestvujemo i u projektima
dva nova sajma − sajmu nameštaja MEBEL
Evropske komisije i EU čiji su krajnji korisni−
u Moskvi, kako bi se što pre i što bolje isko−
ci mala i srednja preduzeća i tokom svih
ristila tek stvorena mogućnost bescarin−
ovih godina, najpre preko Svetske banke
skog izvoza nameštaja na rusko tržište. Na
Bojan Janković
ovaj sajam smo vodlili naše vodeće proiz−
učestvovali smo i u programu podrške kon−
kurentnosti domaćih preduzeća, a sada u
vođače, kao što su recimo Forma ideale i Simpo, koji su ostva−
programu koji se zove SECEP zahvaljujući kojem je osnova−
rili odlične poslovne rezultate, pa je u planu odlazak na ovaj sa−
no prvo udruženje izvoznika. Radimo i sa nekim našim pred−
jam i ove godine. Drugi sajam na koji smo prvi put vodili naše
uzećima na unapređenju njihovog sveukupnog poslovanja
kompanije bio je sajam brendova
“Prajvet lejbel” (Private Lebel) u Am−
sterdamu − kaže Bojan Janković, za−
menik direktora SIEPA, naglašavajući
pritom da će Agencija i ove godine
nastaviti s realizacijom svog višego−
dišnjeg plana i to posebno onog dela
preko modela EFQM koji koriste naj−
Ove godine planirano je da organizujemo
učešće naših kompanija na više od 20
internacionalnih sajmova i da otvorimo
nekoliko novih tržišta. Za marketinšku
podršku izvoznim projektima kompanija,
u 2012. namenjeno 150 miliona dinara.
koji se odnosi na promociju izvoza.
bolja i najuspešnija preduzeća u EU.
Za više od 50 prijavljenih preduzeća
radi se kompletna analitika od finansi−
ja, preko proizvodnje do distribucije.
Za ta preduzeća radi se prvi skrining,
akcioni plan, a dobijaju obuku iz mar−
ketinga, finansija, kao i iz oblasti gde
Kao i prošle godine, i u ovoj planiramo da organizujemo
bi trebalo da se poboljšaju − objašnjava Janković i dodaje da
učešće naših kompanija na više od 20 internacionalnih sajmova
Agencija organizuje veliki broj poslovnih susreta i B2B do−
i pritom ćemo otvoriti nekoliko novih tržišta. Nastavićemo sa saj−
gađaja, a najviše u IT sektoru, jer je on najmanje zahtevan −
movima iz oblasti prehrambene industrije, koja je po broju kom−
dovoljna je internet konekcija i laptop, ne treba recimo tran−
panija i po mogućnostima korak ispred drugih delatnosti, a iz
sportovati mašinu na sajam. U tom kontekstu Janković pod−
oblasti građevine imaćemo tri sajma. Za ovu godinu planirani su
seća da su prošle godine prvi put suorganizovali dva speci−
nastupi na tri nova tržišta, a poljsko smo već otvorili u januaru,
fična B2B događaja, tzv. Upoznajte kupca (Meet the Buyer)
nastupom osam naših kompanija na sajmu građevine BUDMA,
koncept u Kragujevcu i Beogradu. Na događaju u Beogradu
a predstoje i sajmovi hrane u Koreji i Kazahstanu i saobraćajne
je bilo kupaca iz više od 10 zemalja, a ukupno je učestvovalo
opreme i signalizacije u Amsterdamu.
preko 300 kompanija kupaca i dobavljača.
Bespovratna pomoć
Mala proizvodnja veliki problem
Takođe, ove godine ćemo nastaviti realizaciju Programa
Problem je, međutim, u tome što, osim u nekim retkim
za podsticaj marketinških aktivnosti domaćih izvozno−orijenti−
slučajevima, Srbija nema proizvodnju koja je dovoljna da za−
sanih preduzeća, podseća Janković i dodaje da je lane SIEPA
dovolji potrebe velikih tržišta, pa moramo da tražimo speci−
u okviru ovog programa podržala 300 kompanija i osam
fične geografske oblasti sa specifičnim zahtevima i probamo
udruženja sa ukupno 174 miliona dinara, a budžet za ovu godi−
da tu pronađemo svoj interes. Srbija, koliko god da je plodna,
8
strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA)
promociji „made in Srbija“
Privatna robna marka
ili sopstveni brend?
ne može da zadovolji potrebe, recimo, Rusije samo za jabu−
kama. Nismo u stanju da budemo lideri na tržištu, zapravo
retko kada to možemo da budemo jer ne možemo da proizve−
demo dovoljno, pa i to utiče na našu konkurentnost u izvozu.
Problem je što nam je glavna konkurentska prednost cenov−
na, a ne imidž. Srpske kompanije proizvode kvalitetne i proiz−
vode po prihvatljivim cenama, ali da biste bili konkurentniji po−
trebno je nešto više od toga, a to je upravo brend a on je ne−
raskidivo povezan sa brendom i imidžom Srbije. Jer kada se
samo kaže "mejd in Džermani" ili "mejd in Ju Es Ej" ili "mejd
in Čajna" − to je brend.
Svaki proizvođač želi da ima svoj brend, ali nekada je
lakše, ako postoje kapaciteti, da se iskoriste resursi koji
postoje da se radi za privatnu robnu marku (PL). Svedo−
ci smo da je ovo omasovljeno i u Srbiji preko brendova
koje koriste veliki trgovinski lanci poput Merkatora, Agro−
kora, Maksija, ali to je u svetu počelo mnogo pre i evrop−
ski je trend da svi veliki trgovci imaju svoj PL i sigurno je
da zbog toga trpe neki veliki brendovi.
Kako mi možemo da pomognemo da to važi i za Srbiju,
Za srpskog proizvođača je osnovno domaće i regional−
da "mejd in Serbia" bude brend i sinonim, svakako za kvali−
no tržište tako da ako na njemu uspe neće ga ugroziti pri−
tet, ali i za još nešto, recimo zdravu hranu, koja je proizvede−
vatne robne marke. Svi oni koji proizvode za PL imaju ma−
na bez korišćenja hemikalija? Da bi se do toga došlo potre−
nju zaradu nego kada prodaju svoj brend, a i to "mejd in
ban je napor da bi se izgradio pozitivan imidž zemlje. Sa eko−
Serbia" manje je vidljivo na njima − podseća Janković i do−
nomskog aspekta država treba da radi na promociji "mejd in
daje da ulaganje u sopstveni brend i održavanje tog bren−
da je nešto što svakako donosi najveću vrednost, a
Serbia", da Srbija asocira na nešto pozitivno
kada se proizvodi za druge bez sopstvenog
što bi pomoglo našim kompanijama u na−
Stabilni uslovi važan
preduslov
stupu na stranim tržištima − smatra
Bojan Janković.
brenda profitna marža je niža, ali su i
troškovi manji.
Država i nadležne institucije da bi podstakle
Održavanje i rast sopstve−
nog brenda verovatno je naj−
izvoz trebalo bi kompanijama da olakšaju poslovanje
teža stvar na svetu. Proizve−
tako što će im obezbediti stabilne i predvidljive uslove,
sti više i nije neka nauka, i tu
što se odnosi i na valutni kurs, ali bi trebalo i neke zakone
Nedostatak dobrih
menadžera
mislim na sve proizvode
promeniti. Sadašnji Zakon o radu je nefleksibilan, a izvoznici
Osim troškova za brend je
osim na one koji zahtevaju
su opterećeni raznim davanjima, koja bi mogla da budu niža i
potrebno i znanje, a Srbija ne
posebne vrste tehnologije ili
prenesena na zaposlene. Potrebno im je omogućiti lakši
može da se pohvali dovoljnim
znanja, a generalno kada
pristup kapitalu, a izvoznicima brži povrat PDV−a, na koji
brojem menadžera sa ade−
govorimo o robi široke po−
sada čekaju 45 i duže dana, a pretežni izvoznici 15
kvatnim obrazovanjem i isku−
trošnje teško je "izmisliti" toplu
dana. Ako u tom periodu dinar izgubi deo svoje
stvom i dok je u svetu problem
vodu − svi ti proizvodi već posto−
vrednosti zarada izvoznika se za taj procenat
je i konkurencija je veoma velika i
umanjuje, a gube i zbog valutne konverzije
na srpskom i regionalnom, a o evrop−
− smatra Bojan Janković.
skom tržištu da i ne govorimo. Ulaganje
u sopstveni brend i održavanje tog brenda je
nešto što svakako donosi najveću vrednost. Razvijanje
naći takve top menadžere u Srbiji
oni su manjak na svim nivoima. Za−
to i nemamo veliki broj kompanija koje
su uspele da naprave brend u Evropi. To,
međutim, ne znači da je nemoguće − ima
uspešnih primera iz Srbije, ali su i dalje izuzeci. Dakle,
brenda donosi sa sobom ogromne troškove − počev od dizajna,
nema više srpskih brendova zbog manjka znanja i novca.
materijala koji se koristi, komunikacije s kupcima, prodavanje u
Osim toga, čini mi se i da Srbija nema vere u sebe. Sada se
objektima košta, ugovorima se obavezujete da godišnje
uveliko raspravlja o tome šta je to što Ðoković ima a mi ne−
plaćate određeni iznos da bi se uopšte našli na rafovima. Izu−
mamo. On ima vere u sebe, a mi ne verujemo u sebe čak i
zetno je teško održati brend u Srbiji, a napraviti i održati ga u
kada imamo nešto, to je posledica dramatičnog iskustva 90−
inostranstvu je neuporedivo teže.
ih godina koje je obeležilo bar nekoliko generacija.
9
Branka Totić, direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu
P o s l e m e d a u Ženevi
zamirisao i bermet
Ljiljana Lukić
prepliću uticaji i koreni na jednom širem geo−
grafskom prostoru, pa to nije lako odrediti ili
reko Lisabonskog sporazuma o međuna−
P
priznati? Možemo li da nastupimo zajedno sa
rodnoj zaštiti imena porekla registrovane
susedima za neke takve proizvode?
su samo dve oznake geografskog pore−
Kod nekih proizvoda Srbija je zakasnila. To je
kla (ime porekla) iz Srbije i to homoljski med i vi−
slučaj sa šljivovicom koja je postala generički naziv
no „bermet“, izjavila je za „Privredni pregled“, di−
za određeni tip proizvoda. U tom slučaju takvi nazi−
rektorka zavoda za zaštitu intelektualne svojine
vi mogu se slobodno koristiti u prometu. Kada je
Srbije, Branka Totić.
reč o ajvaru, on se tradicionalno proizvodi u gotovo
Da bi se ostvarila međunarodna zaštita ovih
u svim balkanskim državama: Srbiji, Makedoniji,
oznaka geografskog porekla bilo je neophodno
Bugarskoj i Grčkoj. Međutim, leskovački domaći aj−
da prethodno budu registrovane u Srbiji da bi na
osnovu tih registracija bile podnete prijave za njiho−
var koji je zaštićen u našoj zemlji razlikuje se od
Branka Totić
vo međunarodno registrovanje Svetskoj organizaci−
drugih ajvara kako po sirovini od koje se dobija, tako
i po postupku njegove proizvodnje. To ga čini osobe−
ji za intelektualnu svojinu u Ženevi. Aromatizovano vino bermet
nim po ukusu, mirisu, boji, gustini i drugim karakteristikama.
je poslednji proizvod koji je registrovan na ovaj način. Trenutno
ni jedan drugi domaći proizvod nije u proceduri međunarodne
Kako ocenjujete srpsko zakonodavstvo na ovom polju,
zaštite, a prema našim saznanjima sledeći bi mogao
ali i šire kada je reč i o žigovima i drugim ozna−
da bude leskovački domaći ajvar, najavila je ona.
Šta zapravo znači ova oznaka sasvim kon−
kretno i kakav je njen uticaj na prodaju i pla−
sman ovih proizvoda kako kod kuće tako i u
inostranstvu?
Proizvodi obeleženi oznakom geografskog po−
rekla imaju posebna svojstva i kvalitet u odnosu na
kama brenda ili porekla odnosno zaštiti intelek−
#
Samo dva srpska
proizvoda
s međunarodnom
oznakom
geografskog
porekla
proizvode iste vrste koji nisu obeleženi ovim oznaka−
tualne svojine u celini?
Zakonom o oznakama geografskog porekla ure−
đuje se pravna zaštita oznaka geografskog porekla
(ime porekla i geografske oznake) kao i priznavanje
statusa ovlašćenih korisnika oznaka geografskog po−
rekla. Ovaj zakon je u najvećoj meri usklađen sa zako−
nodavstvom EU i TRIPS sporazumom čije je prihvata−
nje i harmonizacija domaćih propisa s njim uslov za
ma. Ta posebna svojstva se odnose kako na prirodne faktore: kli−
pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Na taj način, uspo−
mu, zemljište i drugo tako i na ljudske faktore koji obuhvataju tra−
stavljen je sistem zaštite oznaka geografskog porekla koji obez−
dicionalan način proizvodnje određenog proizvoda. Uticaj na pro−
beđuje konkurentnost domaćih proizvoda i na evropskom i na
daju je po pravilu veliki i potrošači u njima prepoznaju proizvode
svetskom tržištu. Pored toga, imajući u vidu da priznanje oznake
visokog kvaliteta i posebnih svojstava. O tome najbolje svedoči
geografskog porekla predstavlja preduslov za sticanje statusa
podatak da Francuska od proizvoda obeleženim oznakama po−
ovlašćenog korisnika oznake geografskog porekla za sva lica ko−
rekla zarađuje godišnje oko 20 milijardi evra godišnje, dok Meksi−
ja proizvode na datom području proizvode koji po svom kvalitetu
ko od prodaje tekile zaradi preko dve milijarde dolara godišnje.
i posebnim svojstvima ispunjavaju propisane uslove, adekvatan i
sa evropskim i svetskim standardima usaglašen sistem zaštite
Šljivovicu su nam već oteli
oznaka geografskog porekla predstavlja značajan ekonomski i
privredni potencijal za razvoj ruralnih područja u našoj zemlji. Ta−
Da li je Srbija zakasnila sa zaštitom autohtonih proiz−
kođe, i drugi zakoni koji uređuju pravnu zaštitu znakova razlikova−
voda i kakve su posledice? Koliko su na primer ajvar, šlji−
nja (Zakon o žigovima i Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizaj−
vovica ili neki slični proizvodi srpski, a koliko se zapravo
na) u najvećoj meri su usklađeni s relevantnim propisima EU.
10
Učiti kako se čuva pamet
Zavod ima brojne zadatke koji proističu iz Strategije raz−
voja intelektualne svojine koju je Vlada Srbije usvojila juna
va podnosioca prijave da plati ovu taksu za prve tri godine ko−
prošle godine.
rišćenja. Za svako produženje prava korišćenja oznake geo−
Edukativno−informativni centar zavoda se
stara da javnosti pruži informacije o ekonomskom potencija−
grafskog porekla plaća se taksa u iznosu od 12.220 dinara.
lu intelektualne svojine i o značaju zaštite inovacija i drugih
intelektualnih dobara. U prošloj godini je održano 70 semina−
Neka se spreme sudžuk, kulen i sjenički sir
ra za privredna preduzeća i naučno−istraživačke ustanove iz
cele Srbije, a ta aktivnost će se nastaviti i u ovoj godini. Pla−
nirano je i da se tehničkim fakultetima dostave pripremljena
Da li srpski proizvođači mogu u tome bar da računaju
i na pomoć države?
predavanja i radni materijali za držanje nastave iz oblasti in−
U poslednje vreme proizvođačima koji žele da zaštite
telektualne svojine. Takođe, započeta je saradnja sa svim in−
svoje proizvode oznakama geografskog porekla puno su po−
stitucijama zaduženim za sprečavanje povreda prava inte−
mogle regionalne privredne komore. Takav je slučaj s lesko−
lektualne svojine. Planirano je institucionalizovanje ove sa−
vačkim domaćim ajvarom ili kačerskim medom kao poslednjim
radnje i stvaranje koordinacionog tela koje će da radi na ko−
proizvodom s geografskom oznakom u Srbiji. Napominjem da
ordiniranju aktivnosti i predlaganju unapređenja u ovoj obla−
uvek ima prostora da država pomogne bilo u izradi dokumen−
sti, najavila je direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu.
tacije koja se odnosi na specifične karakteristike proizvoda, bi−
lo u participaciji troškova oko kontrole kvaliteta i posebnih svoj−
Oznaka i njeni korisnici
Kakva je procedura i koliko košta dobijanje oznake ge−
ografskog porekla?
stava ovih proizvoda.
Koliko je značajna pomoć Švajcarske na tom planu?
Od decembra 2009. godine sprovodi se projekat tehničke
Zaštita oznake geografskog porekla objedinjava dva raz−
pomoći Srbiji u oblasti intelektualne svojine koji finansira švajcar−
ličita postupka: postupak za ustanovljenje oznake geografskog
ska vlada. Projekat sprovodi državni sekretarijat za ekonomske
porekla i postupak za priznanje statusa ovlašćenog korisnika
poslove Švajcarske konfederacije preko njihovog Saveznog insti−
oznake geografskog porekla. Zainteresovano lice će pod−
tuta za intelektualnu svojinu, a sa srpske strane Ministarstvo za
nošenjem prijave Zavodu za intelektualnu svojinu pokrenuti po−
nauku i tehnološki razvoj preko Zavoda za intelektualnu svojinu u
stupak za ustanovljenje oznake geografske porekla.
Prema zakonu o oznakama geografskog porekla
bitni delovi prijave su: zahtev za registrovanje ime−
saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vo−
doprivrede. Ovim projektom predviđene su brojne ak−
tivnosti koje imaju za cilj pružanje pomoći proiz−
na porekla, odnosno geografske oznake; opis ge−
vođačima u postupku zaštite oznaka geografskog
ografskog područja i podaci o specifičnim karakte−
porekla i u razvoju marketinških strategija za njiho−
ristikama proizvoda. Za podnošenje prijave za regi−
strovanje oznake geografskog porekla plaća se taksa u
iznosu od 6.100 dinara. Urednu prijavu zavod šalje
nadležnom ministarstvu na davanje mišljenja o is−
ve proizvode. U okviru projekta izvršena je selekcija
najznačajnijih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda
koji zahvaljujući svom geografskom poreklu i speci−
fičnim svojstvima uživaju reputaciju i van granica
punjenosti uslova za registrovanje oznake geo−
naše zemlje radi njihove zaštite putem oznake ge−
grafskog porekla. Kada su u pitanju poljoprivredni
ografskog porekla. To su sjenički sudžuk, lesko−
ili prehrambeni proizvodi nadležno je Ministarstvo
vački ajvar, sremski kulen i zlatarski sir.
poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede. Ako
ministarstvo da pozitivno mišljenje o ispunjenosti uslova za−
vod takavu oznaku geografskog porekla upisuje u Registar ozna−
ka geografskog porekla i izdaje rešenje o registraciji.
Kako je izvršena selekcija?
U cilju zaštite ovih proizvoda oznakom geografskog pore−
kla, obavljen je rad s proizvođačima na terenu koji je podrazume−
vao stručnu pomoć i obuku u izradi elaborata o specifičnim ka−
Kako se postaje ovlašćeni korisnik te oznake?
rakteristikama proizvoda. Kao rezultat ovih aktivnosti, registrova−
Ako je oznaka geografskog porekla već ustanovljena i za−
na je oznaka geografskog porekla (ime porekla) leskovački ajvar,
beležena u odgovarajućem registru, i ukoliko neko želi da stek−
a u završnoj fazi je izrada elaborata za sjenički sudžuk. Pored to−
ne pravo da tu oznaku upotrebljava u prometu, pokrenuće po−
ga, ovim projektom su predviđene i aktivnosti čiji je cilj pružanje
stupak za priznanje statusa ovlašćenog korisnika oznake geo−
pomoći i podrške u razvoju programa akreditovanja kako bi se
grafskog porekla. Taksa za pokretanje postupka iznosi 12.220
omogućilo sertifikovanje proizvoda zaštićenih oznakom geograf−
dinara. Ako su ispunjeni uslovi za dobijanje statusa ovlašćenog
skog porekla što je od suštinske važnosti za plasman domaćih
korisnika oznake geografskog porekla zavod zaključkom pozi−
proizvoda na tržištu Evropske unije.
11
Trgovinske marke sve više osvajaju i srpsko tržište
Cena vrti gde
burgija neće
Ljiljana Lukić
O
papirna i plastična konfekcija (papirne maramice, toaletni papir,
rast prodaje. Iako se deo tog rasta može objasniti lošom
ke osnovne namirnice (so, brašno, šećer i druge gde nema ve−
finansijskom situacijom u zemlji, treba napomenuti da su trgo−
likih razlika u sastavu), zatim voda (glavnii element cene je i
vačke marke već dugi niz godina (dakle, i pre krize) bile prisutne
onako samo i jedino flaširanje). Kada je pak reč o zimnici, kom−
širom sveta i da imaju znatan udeo na tržištu. Trgovačke robne
potima i nekim drugim namirnicama, potrošačima su, pored ce−
marke, za razliku od proizvođačkih robnih marki, mnogo manje
ne bitni kvalitet i ukus, pa će mnogi biti spremni da daju i više
ulažu u marketing i promociju svojih proizvoda, a glavna im je ka−
novca za ono što im se sviđa.
tkad su se pojavile na srpskom tržištu, a to ipak nije bi−
lo davno, trgovačke robne marke beleže konstantan
papirni ubrusi i drugo), sredstva za čišćenje i higijenu, pa i ne−
rakteristika u odnosu na poznatije marke, mnogo niža cena.
I svet voli jeftinije
Za srpsko tržište trgovačke robne marke su još novina, pa
su tek sada zapravo stigle na dnevni red za upoznavanje s ne−
dovoljno informisanim srpskim kupcima.
Lekcija broj jedan je sledeća: s obzirom da su pro−
Na skupu posvećenom trgovačkim robnim markama koji su
organizovali Privredna komora Srbije i časopis "Taboo"
pod pokroviteljstvom Ministratsva poljoprivrede,
vodoprivrede i šumarstva navedeno je da je
Vreme trgovinskih
u Americi učešće takvih marki u prodaji oko
robnom markom često isti, trgovci ih brendiraju
marki kod nas tek dolazi.
30 odsto, u Belgiji 43 odsto, dok u Ne−
i prodaju po nižoj ceni (u nešto manje prima−
Neke trgovinske marke i do
mačkoj iznosi čak 46 odsto od ukupne pro−
mljivom pakovanju), ali zarađuju na većem obi−
30 odsto jeftinije od istih
daje.
Posledica ovog globalnog trenda je
mu prodaje.
artikala brendiranih
da trgovačke robne marke sve više po−
Lekcija broj dva: postoji više trgovinskih mar−
proizvođača.
izvođači artikala koji se prodaju pod trgovačkom
ki, i gotovo svaki trgovački lanac danas ima svoju
sopstvenu marku, neki čak i nekoliko. Neke od njih su "pre−
većavaju učešće u prodaji, a to su primetile i sve
velike multinacionalne kompanije, koje su počele za tr−
mija", "K plus", "grand", "mercator", "dobro", "baš baš" .... Pro−
govačke lance da proizvode svoje artikle, zapravo svoje privat−
izvodi koji se prodaju pod trgovačkim markama zaista su broj−
ne robne marke.
ni – slatkiši, mlečni proizvodi, ulje, šećer, so, sredstva za ličnu
negu, sredstva za čišćenje, zimnica, proizvodi za bebe.
I u ovoj panel diskusiji je potvrđeno da su ono po čemu se
trgovačke robne marke najviše razlikuju od brendova mnogo
niže cene. Proizvodi trgovačkih, odnosno privatnih robnih mar−
Od maramica do lekova
ki (private labels) na police supermarketa stižu po direktnoj na−
Univerzalni savet za kupce: ako niste sigurni da će vas ta−
rudžbini trgovaca. Takvi proizvodi se plasiraju isključivo u jed−
kvi proizvodi zadovoljiti kvalitetom, jeste da sami isprobate ne−
nom trgovinskom lancu. U Srbiji postoje od 2006. godine, ali su
ke od njih i da ih uporedite. S obzirom da su cene često i do 30
se "primili" tek negde pre dve godine, a na Zapadu su prisut−
odsto niže od poznatih brendova, svakako vredi probati. Iako
ne već nekoliko decenija. Tamošnji trgovci su našli recept u
je najbolja lična ocena donosimo nekoliko vrsta proizvoda koji
nižoj ceni pa su ih prodavali bez reklame i u jeftinijoj ambalaži.
kvalitetom mogu da konkurišu skupljim markama „s imenom“ i
koje omogućavaju kupcu znatnu uštedu.
Viši potpredsednik „Delez grupe“, koja je odnedavno novi
vlasnik „Delta Maksija“, Miloš Ristić kaže da su proizvodi pod
Ono što se kako ukazuju tržišni stručnjaci može komotno
markom "premija" ovog lanca i do 30 odsto jeftiniji od brendi−
kupovati kao trgovačka robna marka i uštedeti na novcu jesu
ranih. Svaki šesti proizvod u svetu koji stigne na kasu je neka
12
trgovačka marka. Vreme trgovačkih robnih marki tek dolazi, i u
ki, pre svega je u tome što povećavaju zdravu konkurenciju,
svemu tome najveću korist imaju potrošači, procenjuje Ristić.
odnosno daju mogućnost potrošaču da bira, a privredi po−
većava obim posla.
Podrška kućnom budžetu
„Trgovački lanci u Srbiji su u javnosti optuživani da čerupa−
Davor Ivić ocenio da su iskustva i planovi trgovačkog lan−
ju potrošače, da imaju ogromne marže, ali mislim da su
ca "Idea" slični i napomenuo da je „Konzum“ kao vlasnik lanca
uvođenjem svojih robnih marki svima na koristi, a najviše po−
„Idea“ počeo da razvija svoje robne marke još 2000. godine.
trošačima“, tvrdi Šimurina, uz napomenu da lanci takve marke
Ivić je kao predstavnik ove kompanije naveo da su „najpo−
mogu i da izvoze.
znatije marke u "Idei" "k−plus" i "standard", koje obuhvataju
Na skupu u Privrednoj komori Srbije je ocenjeno da trgovci
oko sto artikala. Marka "k−plus" sad ima oko 2.000 artikala i
u poslednje vreme veću pažnju posvećuju kvalitetu trgovinskih
svake godine se sve više širi. "Takav nam je plan i u narednim
marki nego kalkulisanju oko cena, jer "zadovoljstvo niskom ce−
godinama. Trudimo se da naši proizvođači, kad god je to mo−
nom traje kraće od nezadovoljstva lošim kvalitetom.“
guće, budu lokalna preduzeća, bilo da je reč o Hrvatskoj, Bosni
ili Srbiji", ističe Ivić.
I nauka na policama hipermarketa
Ivić je na osnovu dosadašnjih iskustava sa markama, oce−
Dilema koju bi trebalo otkloniti, a koja je prisutna u javnosti
nio da svaka od njih ima svoj životni ciklus. „Idea“ je već uga−
jeste da li se može sa sigurnošću potvrditi da je kvalitet trgo−
sila mnoge marke. To se dešavalo i zbog toga što neki proizvo−
vačkih marki isti kao kvalitet brendiranih, jer ne postoje egzakt−
di nisu zadovoljavali nivo kvaliteta koji je tražen, odnosno zbog
ni podaci niti ozbiljna istraživanja. Da postoje moglo bi se po−
nemogućnosti pojedinih proizvođača da se usklade s novim po−
uzdano utvrditi da li je niža cena proistekla nauštrb kvaliteta,
trebama tržišta.
„U početku je naš cilj bio širenje što većeg broja pro−
izvoda pod našim robnim markama. Sada više nije tako,
već nam je na prvom mestu kvalitet. Napravili smo svo−
je laboratorije i službe, i sami kontrolišemo kvalitet pro−
izvoda, pa smo u prilici da odaberemo najboljeg proiz−
vođača“, istakao je Ivić.
On takođe smatra da trgovačke robne marke ne
ugrožavaju brendirane proizvode već da njihova pojava
pre svega doprinosi obogaćivanju ponude koja zadovo−
ljava određene ciljne grupe. "Nije tačno ni to da trgo−
vačke robne marke kupuju samo siromašniji slojevi
građana, već to rade sva domaćinstva koja se trude da
vode računa o svojm kućnom budžetu". To će posebno
imati značaja u teškim godinama koje nam predstoje. Afirmisa−
ili je kvalitet isti, ali su se trgovci odrekli dela marži kod svojih
nje takvih marki je u interesu i same privrede, jer se podstiče
proizvoda sa trgovačkom markom. A da su marže u Srbiji pre−
domaća proizvodnja i potrošnja, a stvara se i pozitivan odnos
visoke potvrđuje i nadležno ministarstvo koje je tražilo da se
građana prema privredi“, kaže Ivić.
one za osnovne proizvode smanje jer su neuporedivo veće ne−
go u drugim zemljama, pre svega onim u regionu. Da bismo
Gromovi i iz kišobrana
raščistili čitav ovaj kompleks pitanja i dilema u ime srpskih ku−
Predsednik Grupacije agencija za tržišno komuniciranje
paca i potrošača, treba da uradimo analizu koja će potvrditi do−
Marin Šimurina upozorava da sudbina čitave robne marke za−
bar kvalitet proizvoda sa trgovačkim markama ili će ga ospori−
visi od kvaliteta svakog proizvoda pojedinačno, a kada je reč o
ti, kažu predstavnici Nacionalne organizacije potrošača.
kvalitetu, postojanje „ambrela brenda“, koji pod sobom ima go−
U trgovinskim lancima pak ističu da su proizvodi koje pro−
milu proizvoda, nosi sa sobom i veliki rizik. „Ukoliko je samo je−
daju pod svojom markom vrhunskog kvaliteta, što potvrđuju i
dan proizvod lošeg kvaliteta, čitava marka gubi smisao. Svaki
detaljna ispitivanja u sopstvenim laboratorijama. Kriterijumi
propust u kvalitetu potrošači će strogo kazniti i izgubiće se po−
kvaliteta i bezbednosti se dogovaraju unapred s proizvođačem
verenje u čitavu marku“, procenjuje Šimurina.
i sve vreme kontrolišu. Ovakve provere uključuju fizičko−hemij−
On smatra da je granica između brenda i trgovačke robne
ska, mikrobiološka i senzorna ispitivanja, za koja se angažuju i
marke zapravo virtuelna, i da je jedino važno pitanje da li je reč
akreditovane laboratorije, naglašavaju predstavnici trgovinskih
o kvalitetnom proizvodu ili nije. Korist od privatnih robnih mar−
lanaca koji imaju sopstvene trgovinske marke.
13
Uprkos agresivnom rastu tinejdžera
VLAST mašti,
Slađana Madžgalj
modele koji takoreći do juče nisu postojali. Baš
aspored na listi sto najvrednijih svet−
kao što su to, pre njih, u svom „dečijem uzra−
skih brendova, a pre svega kontinui−
stu“ radili Microsoft, Apple, Intel, Oracle, Dell
rani rast vrednosti tehnoloških bren−
ili HP – koji su već postali „savremeni klasici“
dova pokazuje, kažu stručnjaci, i u kakvom
i kojima je i dalje zajedničko pre svega to da
R
vremenu trenutno živimo, i u kom pravcu se
ovog časa nisu ono što su bili „malopre“ – ili
menja naš svet, i zašto su studentske političke
bar nisu samo to.
parole iz 1968, navedene u naslovu, ponovo ak−
Brendiranje odgovornosti
tuelne – ali sada kao primarno ekonomske parole.
A kao ilustracija načina na koji se nosimo s tim
promenama – tu je i ubedljivi rast (2−9 %)
vrednosti brendova alkoholnih pića.
Odavanje pošte Stivu Džobsu
(1955−2011) ispred sedišta kompanije
Apple, Kupertino, Kalifornija
Ovogodišnja Interbrendova lista pokazuje,
inače, i da sa 50 brendova ukupno vrednih
oko 797 milijardi dolara SAD i dalje dominira−
ju svetom „nematerijalne“ ili neopipljive imovi−
I mada se stara garda, a pre svih CocaCo−
la i IBM, i dalje odlično drže, i to na prvom i dru−
gom mestu, tinejdžeri među brendovima, kao što su Google i
Amazon.com uvećavaju svoju vrednost gotovo u realnom vreme−
nu, dok početnici, poput Facebooka, neprekidno kreiraju biznis
Rang−lista prvih 10 od 100 najvrednijih brendova
Rang Rang
Brend
2011. 2010.
Zemlja
porekla
Sektor
vrednost u
mil. $
Promena
vred.u %
1
1
SAD
Proizvodnja pića
71,861
2%
2
2
SAD
Poslovne usluge
69,905
8%
3
3
SAD
Kompjuterski softveri
59,087
−3%
4
4
SAD
Internet usluge
55,317
27%
5
5
SAD
Razno
42,808
0%
6
6
SAD
Restorani
35,593
6%
da ukine i bilo kakvu potrebu za učenjem, pa i neposred−
7
7
SAD
Elektronika
35,217
10%
nom komunikacijom. Jer, već sada, ta tehnologija, samo
8
17
SAD
Elektronika
33,492
58%
pomoću pametnih mobilnih telefona, koji su odavno preva−
9
9
SAD
Mediji
29,018
1%
zišli ideju „telefoniranja“, i pomoću tablet računara, koji na
10
10
SAD
Elektronika
28,479
6%
Taknuto - saznato
Sledeću godinu će, kako se najavljuje, nesumnjivo obe−
ležiti i dalji razvoj „touch screen“ kulture zasnovane na prin−
cipu „POINT and KNOW“ koji bi, osim pismenosti u kla−
sičnom smislu reči, u svojoj krajnjoj konsekvenci, mogao
dnevnoj bazi menjaju i naš život i način na koji koristimo
tehnologiju, omogućava korisnicima prepoznavanje i in−
stant informisanje o svemu i svačemu – od umetničkih de−
ne, a da je iza njih Nemačka sa deset brendova (od kojih su pet
la, preko kalorija u fotografisanom obroku, do identifikacije
auto−brendovi), ukupno vrednih nešto više od 108 milijardi do−
ptica prema cvrkutu, ili potrebnog zaštitnog faktora u zavi−
lara. Slede zatim Japan i Francuska sa po sedam, Velika Brita−
snosti od trenutne jačine sunca.
nija i Švajcarska sa po pet, Holandija i Italija sa po tri brenda
Uzgred, u Šangaju i Pekingu se u saradnji sa kineskom
itd. Po sektorima posmatrano, elektronika i finansijske usluge
tehnološkom firmom Huawei u restoranima HaoDi Lao, hra−
sa po 14 brendova, dele prvo mesto, a za njima slede auto−in−
na već naručuje preko iPad−a ugrađenih u stolove, a uveli−
dustrija i svi ostali. Sektor energije zastupa smo jedan brend
ko se instaliraju i telepresence ekrani na kojima se, posle
(baš kao i industriju nameštaja, na primer), i to Shell, dok su re−
blagog „tača“, pojavljuju vaši bližnji po izboru, a s njima i ilu−
storani zastupljeni sa četiri brenda (KFC, McDonald’s, Pizza
zija da ste zajedno obedovali.
Hut i Starbucks), koliko ih je, začudo, i u sektoru interent uslu−
ga (Amazon.com, eBay. Google i Yahoo!) .
14
među brendovima, stogodišnjaci se odlično drže
MOĆ kupcu
Takođe, ovogodišnje rangiranje pokazuje da je s rastom
vrednosti od gotovo neverovatnih 58%, nesumnjivi šampion
među brendovima 2011. bio Apple, koji je dostigao 33,5 milijar−
di dolara i tako ušao u „top 10“. Odnosno, sa 17. došao na 8.
mesto, gde je 2010. bila Nokia (koja je sada, izgubivši 15%
vrednosti, pala na 14. poziciju).
I dok je lane u društvo najvrednijih uspeo da uđe samo je−
dan novi brend (meksičko pivo Corona), ove godine su zabe−
ležena tri „noviteta“ – japanski Nisan, američki John Deere i
Rasprodaje su zakon
tajvanski HTC. Ono čemu se u najvećoj meri pripisuje njihov
uspeh takođe jasno govori o promenama kroz koje prolazi uni−
U skladu sa globalnim ekonomskim prilikama i ocenom da
verzum biznisa. Jer, Nisan je, smatra se, dramatično uvećao
će brendovi koji više slušaju kupce i prihvataju njihovu sve
vrednost zahvaljujući „zelenoj tehnologiji“, John Deere za−
moćniju ulogu ubirati veći deo kolača i biti dugoročno uspešni−
hvaljujući društveno odgovornom ponašanju i pre svega to−
ji, Interbrend navodi i nekoliko ključnih trendova u ponašanju
me što je prodaju svojih poljoprivrednih mašina obogatio bes−
potrošača među kojima se u 2012. pre svega očekuje dalje
platnim kursevima o obrađivanju zemlje i održivom vođenju
koncentrisanje pažnje potrošača na zdravlje i praćenje i kontro−
lu zdravstvenih promena i problema. Tako se očekuje i da će
globalno tržište tzv mobilnih zdravstvenih aplikacija, na primer,
do 2014. premašiti vrednost od četiri milijarde dolara. (Na tom
tržištu samo Apple trenutno nudi 9.000 mobilnih „zdravstvenih
aplikacija“ i do sredine 2012 najavljuje još 4000.)
Drugo, popusti i „akcije“ će, čini se, i dalje biti u modi, jer su
odavno prestali da znače samo uštedu i prerasli u svojevrsni
osećaj kontrolisanja situacije, „životni stil“ i gotovo statusno pi−
tanje. Isto tako, najavljuje se i da će, osim knjiga, kuća, auto−
mobila ili čamaca, koji su se oduvek preprodavali, sledeću go−
dinu obeležiti i preprodaja svega ostalog – od elektronike do
Kako privući pažnju kupca – od vegetarijanskog restorana
(Agencija Wirz/BBDO Švajcarska) do sve „zelenijeg“
McDonald’sa (Agencija TBWA Švajcarska)
odeće – što neki brendovi, poput Patagonije u SAD i Levi’sa u
Singapuru već rade – i u svojim prodavnicama i preko eBay−a.
Treći trend bi se ukratko mogao nazvati nastavkom eko−
manije ili „reciklažologije“ koja brendovima donosi sigurnu di−
ferencijaciju, korporcijama izglednu prednost u međusobnom
„kulturnom ratu“ koji se vodi oko svrhe i moralnosti poslova−
nja, a potrošačima osećaj da postupaju odgovorno i doprino−
se opštem dobru. Pored ostalih jačanju ovog trenda doprino−
si i kompanija Nike (na 17. mestu na listi zelenih i 25. u ukup−
nom plasmanu) koja je od 1990. do danas od svojih kupaca
prikupila i reciklirala više od 25 miliona pari patika i od njih
proizvela na desetine novih proizvoda i materijala ugrađenih
u razne proizvode.
15
poljoprivrednih poslova, dok se HTC, kao jedini brend koji dolazi
BRIK i CIVETS – šanse i rizici
izvan uobičajenih zemalja porekla „najvrednijih“, posebno prosla−
vio forsiranjem principa „demokratizacije visokih tehnologija“.
Iza ovih skraćenica kriju se tržišta Brazila, Rusije, Indije,
Drugim rečima, ove godine se, čini se, ubedljivije nego
Kine, Kolumbije, Indonezije, Vijetnama, Egipta, Turske i
svih prethodnih, pokazalo koliko je za vrednost brenda važan
Južne Afrike, na koja svi uspešni globalni brendovi računaju
celokupan sistem vrednosti koji stoji iza
kako bi očuvali rast i generisali tražnju, a trebalo bi, upozora−
nekog proizvoda, kompanije, ili po−
va Interbrend, da računaju na njih i kao na potencijalnu kon−
sla u celini, i da je sada, zapravo,
kurenciju. Jer, iako nijedan brend poreklom iz tih zemalja još
reč o brendiranju koncepta,
nije ušao u društvo 100 najvrednijih (i votka Smirnof je, nai−
ideje ili čak ideologije – a ne−
me, britanski brend), njihov prodor – što dokazuje i ovogo−
ki kažu i kulture firmi. Jer,
dišnji uspeh tajvanskog HTC−a, je samo pitanje vremena.
kod procene elemenata koji
Kina je, recimo, glasi jedno od tih upozorenja, sa kvanti−
najviše doprinose uspehu,
teta polako prešla na kvalitet i zahvaljujući svojoj rastućoj
puko povećanje obima pro−
srednjoj klasi od oko 150 miliona ljudi postala ne samo dru−
izvodnje i prodaje više se
go po redu, posle Japana, najveće tržište za luksuz, na ko−
nigde ne pojavljuju sami.
jem se u 2012. očekuje prodaja od oko 14 milijardi dolara,
Odnosno,
nego je razvila i vlastite moćne brendove, na primer u auto−
očuvanju životne sredine i/ili ne−
industriji (Geely, Brilliance i Jac Motors), industriji sportske
posrednog demonstriranja korpo−
opreme (Lining i Anta), i elektronici (Haier i Lenovo), kojih se
rativne odgovornosti i investiranja u
treba paziti.
istraživanje, razvoj i inovacije. A to će reći
Takođe, druga na
bez
doprinosa
upravo u znanje i maštu.
svetu, moćna brazilska
petrohemijska kompa−
Kako Indijcima prodati global−
ni brend piva (Agencija
Ogilvy&Mather, Bangalore, India)
Osluškivanje „volje kupca“
nija PETROBRAS sve
Inovativnost i maštovitost su, dakle, postale ključne reči. Svu−
sigurnije gazi ka global−
da i u svakom trenutku i elementu, kako proizvodnje proizvoda ili
nom tržištu, kao i brazil−
usluge, tako i organizacije rada, tretmana zaposlenih, koji sada,
ski kozmetički brend
svi do jednog, postaju brend menadžeri, i naravno, prodaje, mar−
Natura i tamošnja ban−
ketinga, i celokupnog odnosa s kupcima. Jer, inovativnost znači
ka ITAK, inače jedna od
neprekidnu evoluciju – a ona garantuje i uspeh i opstanak. Kažu
najjačih banaka na sve−
da to najbolje ilustruje upravo Apple, ali da ne zaostaju ni dva pr−
tu.
voplasirana brenda. Coca−Cola, kao prva na listi, koja je vrednost
Uzgred, kad je reč o
svog 125 godina starog brenda uvećala za 2% (na 71,9 milijardi
globalnim brendovima
dolara) zahvaljujući pored ostalog i tehnološkoj inovaciji koja bit−
banaka i finansijskih
no menja način proizvodnje, ali i uništavanja, odnosno razgradnje
usluga, najgore, po oceni Interbrenda, izgleda još nije proš−
do sada gotovo neuništivih plastičnih boca (Plant Bottle) – što bi
lo. Konsolidacije su i dalje u toku, a njihov cilj, kao da je – do−
do 2020. trebalo da joj omogući da smanji emisiju ugljen dioksida
stići i postići status „preveliki da bi se dozvolilo da propadnu“.
za 30.000 metričkih tona godišnje. Ta tehnologija, ocenjena kao
U svakom slučaju, ključna poruka u vezi sa tržištima br−
revolucionarni doprinos očuvanju životne sredine, već je postala
zorastućih zemalja je da im je u dosadašnjem, prvom talasu,
i novi profitni centar kompanije, budući da je i poznati američki
uglavnom prodat veći deo onoga što je moglo da im se pro−
brend Heinz (49 na listi najboljih) otkupio licencu i svoje plastične
da ili što su bili spremni da kupe kao „american“ ili bilo čiji
boce za senf polako zamenjuje ovim. Uz to, rastu Coca−Cole je,
„way of life“ i da je sada vreme da se pažnja posveti
uvažavanju kulturnih posebnosti i specifičnim potrebama
svakog od tih tržišta pojedinačno. Jer, u šta god da se pre−
tvori tekuća kriza – u globalnu recesiju ili nešto drugo, upra−
vo ta tržišta u usponu če, tvrde eksperti, nositi dobar deo te−
reta i pomoći ekonomijama ostatka sveta da se oporave ili
tek ostanu na nogama.
16
Reklama za jednu knjižaru – Umberto Eko bi rekao –
“Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga”
smatra se doprineo i projekat Freestyle, ko−
svet i svojom filozofijom – „power to the
ji je doneo automate sa tehnologijom za mi−
people“ – ili moć (a ipak ne vlast) narodu,
krodoziranje, do sada korišćenom isključivo
učinili taj svet gotovo opsednutim kupcem,
u medicini i farmaciji, koja kupcima omo−
njegovim željama, potrebama, navikama,
gućava da – naravno, metodom „tuch
preferencijama – ukratko, njegovim „lajko−
screen“ – sami kombinuju pića, doziraju ko−
ličinu vode, šečera, sode i ostalih sastojaka,
Gde god da ste, ne zaboravite Colgate
(Agencija Y&R, Bangkok, Tajland)
pri čemu svi podaci iz mašine momentalno
vanjem“. Taj proces su bitno osnažili upra−
vo visoko tehnološki brendovi koji, pola−
zeći od toga da kupce od ispunjenja želja
idu u centralu u Atlanti i kompaniji tačno go−
deli samo jedan „klik“, ili sve više samo je−
vore šta kupci žele. Izlišno je reći i da su au−
dan „tač“, neprekidno razvijaju čitave port−
tomat dizajnirali umetnici Poršeovog dizajn
folije do juče gotovo nezamislivih proizvo−
centra i da zapravo i izgleda kao neki od re−
da i usluga. Otuda se i u najnovijoj Inter−
tro modela Poršea koji stoji na zadnjim „no−
brendovoj analizi, posebna pažnja po−
gama“, kao što je izlišno pominjati i brojna
svećuje upravo trendovima koji se u 2012.
sponzorstva i dosledno marketinško insisti−
mogu očekivati u ponašanju kupaca.
ranje Coca−Cole na ritualnom porodičnom
konzumiranju „radosti“ – kupljene sada i u
„moralno čistom“, ekološkom pakovanju.
S druge strane, zabeleženo je i da, po
Da li je ovoj lopti sve oprošteno ako je
proizvedena od recikliranih patika?
(Izvor: boredpanda)
uzoru na kupce, i kompanije i brendovi, ne
samo da imaju svoje stranice na svim rele−
Pristup osluškivanja „volje naroda“ ili
vantnim društvenim mrežama i iz sata u sat
želja kupaca, odnosno prelaska sa hardve−
osluškuju, prate i prebrojavaju reakcije po−
ra na usluge, znanje i inovacije usmerene na potrebe svakodnev−
setilaca, nego se i međusobno povezuju i uspostavljaju vlastite
nog života – zdravstvo, energiju, transportne sisteme, izvore vo−
mreže u koje je sledbenike lakše uhvatiti i pretvoriti u kupce. Ta−
de, bezbednost hrane i slično, doprineo je da se još jedan stogo−
ko su među top 20 brendova s najvećim rastom vrednosti u po−
dišnjak – IBM – održi na prošlogodišnjem drugom mestu, i da
slednjih par godina ostvarene ne samo zanimljive akvizicije (na
uveri, ne samo svet biznisa, da ozbiljno misli kad govori o „pamet−
globalnom nivou vredne oko tri milijarde dolara), nego i neka
nijoj planeti“. Tom uveravanju je doprineo i „lično“ Watson – kom−
atraktivna privremena ili projektna povezivanja i partnerstva. Od
pjuter koji je stekao medijsku slavu time što je u igri Jeopardy ne
povezivanja Forda i Googla oko API sistema, Nokije i Microsof−
samo znao sve odgovore, nego i razumeo svako pitanje u kvizu.
ta, ili LG−a i Prade na dizajniranju mobilnih telefona, pa do pome−
nutog povezivanja Coca−Cole i Heinz−a oko plastičnih boca, part−
„Stvarna stvarnost“
umesto virtuelne
Osim dobrog „zdravlja“ ovih, pa i drugih
vremešnih brendova, zanimljivo je i da, upr−
nerstva UNICEF−a i brenda Gucci u programu Škole za Afriku, ili
„Brza moda“ i još brži nameštaj
kos nespornoj moći novih društvenih medi−
Na 44. mestu na listi sto
ja, pred kojom je popustio čak i Burberry, i
najvrednijih brendova je i špan−
uprkos činjenici da sada svako može da
ski „fast fashion“ brend Zara,
snimi svoj informativni ili neki drugi „šou“ i
koji je u protekloj godini uvećao
momentalno ga lansira na internet, tri „sta−
vrednost za 8% i premašio
ra“ medija – Disney, Reuters i MTV godina−
osam milijardi dolara.
ma opstaju u društvu najvrednijih – i to,
U kategoriju „fast“ robe, ali
Disney sa 29 milijardi vrednim brendom na
zahvaljujući, inače, sve popu−
devetom, Reuters sa 9,5 milijardi na 37. i
larnijem principu „uradi sam“ ili
MTV sa vrednošću od 6,4 milijarde dolara (i
barem „doradi sam“, spada na
gubitkom od svega pet odsto vrednosti) na
izvestan način i jedini brend iz
solidnom 58. mestu. Eksperti ocenjuju da je
industrije nameštaja sa ove li−
za to zaslužna pre svega autentičnost ovih
ste, i jedan od dva švedska brenda na njoj, IKEA. Ovaj brend, uz to, kao i Zara, pa i
brendova, koja je garancija da iza njih stoji
drugi švedski brend HM, ali i Apple, Nintendo, Canon, Nivea, Danone, Adidas ili Au−
„real reality“, a ne tek „reality shaw“.
di, spadaju u red onih koji su se, umesto na „kupovinu rasta“ kroz akvizicije i merdžere
U svakom slučaju, društveni mediji su,
Ikea: od autobuske stanice preko vašeg doma,
do brenda vrednog 11,8 milijardi dolara
usredsredili na vrednost i unapređenje postojećeg brenda – i listom ostvarili rast.
svi se slažu, iz temelja uzdrmali poslovni
17
efektnog partnerstva BMW−a i njujorškog muzeja Gugenhajm,
PEDESET NAJUSPEŠNIJIH GLOBALNIH ZELENIH BRENDOVA U 2011.
Zemlja porekla
Sektor
kojoj se kroz javne diskusije proučavaju problemi urbanog živo−
Japan
Autoindustrija
64.19
ta, zagađenja i „zakrčenja“ životne sredine za koje je auto−indu−
SAD
Razno
63.33
Nemačka
Razno
63.08
SAD
FMCG − netrajna roba široke potrošnje
59.41
SAD
Electronics
59.06
Nemačka
Autoindustrija
58.90
Japan
Autoindustrija
58.85
SAD
Elektronika
58.81
koje je rezultiralo mobilnom BMW−Gugenhajm laboratorijom u
strija direktno zaslužna i mogućnosti za premeštanje težišta te in−
dustrije sa inovacija u dizajnu i performansama proizvoda na ino−
viranje samog koncepta mobilnosti.
Najzeleniji brendovi
Brend
Skor
SAD
Poslovne usluge
57.66
Japan
Elektronika
57.32
Južna Koreja
Autoindustrija
57.18
stana tri japanska brenda, a Toyota, sa zaštitom okruženja kao
Nemačka
Autoindustrija
56.81
ključnim prioritetom, rangirana kao ubedljivi globali pobednik.
SAD
Elektronika
56.43
Osim nje, tu su i Nisan i Panasonic, koji dosledno radi na reali−
Francuska
FMCG − netrajna roba široke potrošnje
56.15
zaciji svog cilja da do 2018. bude broj 1 u zelenim inovativnim
Francuska
FMCG − netrajna roba široke potrošnje
55.84
kompanijama elektronske industrije. Posebno sa projektom eko−
Nemačka
Autoindustrija
55.24
gradova i proizvodnjom svih elemenata potrebnih za njihovo
SAD
Sportska oprema
54.94
funkcionisanje isključivo na bazi alternativnih izvora energije.
Prvi put ove godine Interbrend je objavio i globalni izveštaj o
najboljim zelenim brendovima u kojem su među prvih deset svr−
Japan
Elektronika
54.73
Izveštaj o zelenim brendovma ukazuje i na dubok jaz između
SAD
Poslovne usluge
54.68
stvarnog učinka i percepcije brendova u javnosti, odnosno, na to
SAD
Autoindustrija
54.67
da neki brendovi, kao što su L’Oreal, Nokia ili HSBC nisu uspe−
Nemačka
Finansijske usluge
54.55
li da objasne potrošačima značaj i rezultate napora koje ulažu u
Finska
Elektronika
54.51
smanjenje emisije ugljen dioksida, štednju energije ili vode, ili u
Nemačka
Sportska oprema
54.48
poštovanje principa fer trgovine, a da su drugi, kao što su McDo−
SAD
Razno
54.24
nalds, GE ili Coca−Cola, uspeli da „preteraju“ u objašnjavanju.
Južna Koreja
Elektronika
54.06
SAD
Elektronika
53.89
Ipak, stvarni rezultati su, tvrde eksperti, uglavnom negde između
SAD
Proizvodnja pića
53.38
Japan
Elektronika
53.13
SAD
Proizvodnja pića
53.04
SAD
Kompjuterski softveri
53.02
SAD
Elektronika
52.61
Holandija
Elektronika
52.58
Holandija
Energija
52.47
SAD
Razno
52.08
SAD
FMCG − netrajna roba široke potrošnje
50.94
SAD
FMCG − netrajna roba široke potrošnje
50.81
SAD
FMCG − netrajna roba široke potrošnje
50.36
da se francuski Hermes,
Nemačka
Poslovne usluge
50.16
brend osnovan pre 174
Švedska
Nameštaj
49.32
godine (1837), koji je u
Španija
Finansijske usluge
49.26
protekloj kriznoj godini,
Francuska
Finansijske usluge
48.39
kao i većina brendova iz
SAD
Restorani
47.99
sfere luksuzne robe, zabeležio značajan rast i prihoda i vred−
Japan
Elektronika
47.78
nosti brenda i akcija na berzi, tek jednom nogom ukrcao na
Švajcarska
Finansijske usluge
47.07
e−vagon nastojeći da sačuva svoju autentičnost i ekskluziv−
SAD
Restorani
47.06
nost. Ali i da razreši paradoks u koji masovna i bezlična e−tr−
SAD
Finansijske usluge
46.97
Velika Britanija
Finansijske usluge
46.90
Velika Britanija
Finansijske usluge
46.54
SAD
Transport i dostava
46.12
SAD
Poslovne usluge
45.76
učinka i percepcije, a činjenica da ovom listom
generalno dominiraju auto−industrija i
elektronika ukazuje ne samo na spo−
sobnost tih industrija da primenjuju
održive prakse, nego i na njihovo
umeće predstavljanja ostvarenih
rezultata.
Ipak, zabeleženo je i
Prva faza komunikacije sa svakim
brendom odvija se na vizuelnoj ravni
(Dizajner Hiroko Sanders)
govina dovodi luksuzne proizvode.
A taj paradoks, prema Hermesovim ekspertima glasi – što
je brend dostupniji, to je poželjniji – što je poželjniji to se bolje
prodaje, ali što se bolje prodaje – to je manje poželjan!
18
Brendovi koji dolaze – od električnih „Car2Go“ do kredita po sistemu „P2P“
TESLA
heroj auto-revolucije
Slađana Madžgalj
princip i ideal biti izlaz i iz ekonomske i finansijske krize, a ne
samo ekološke. Naime, iako su hibridni automobili već uveli−
A
pple je svojim proizvodima bitno olakšao život ljudi−
ko na putevima, a električni na proizvodnim trakama, i mada
ma i (samo) promenio svet, a mi i menjamo i spasa−
se proizvođači svim sredstvima nadmeću za mesto na tržištu
vamo svet – poručuje ukratko Elon Musk, prvi čovek
električnih vozila, čuvajući stare – ekološki nekorektne mode−
i jedan od suosnivača kalifornijske kompanije Tesla Motors,
le za nerazvijena ili brzorastuća tržišta (pre svega Kine i Indi−
čiji se brend Tesla – iako od 2008. godine, kad je lansiran, do
je), Tesla je, tvrde stručnjaci, sa svega 2.000 prodatih mode−
danas još nije počeo da donosi profit – u brojnim analizama
la Road ster, uvek korak ispred njih. I usput svoja „hard core“
najavljuje i ocenjuje kao neprikosnoveni broj jedan među
tehnološka rešenja za pojedine sisteme, prodaje čak i glav−
„brendovima koji dolaze“. Analitičari, čak, smatraju da bi Te−
nim konkurentima, poput Toyote i Daimlera. A to je, za−
sla, poput Kalašnjikova nekada, vrlo brzo mogao postati
ključuju, samo dokaz više da su zaista najbolja.
brend čija će reputacija i pre samog proizvoda dopirati do naj−
Problem je, međutim, što model, lansiran 2008. godine, s
udaljenijih delova sveta i izrasti u istinski simbol auto−revolu−
cenom od 109.000 dolara nije bio ni zamišljen za masovnu pro−
cije i borbe za zdraviju životnu sredinu, ne samo unutar sop−
izvodnju i kupovinu i što masovnost još nije primarna niti do−
stvene industrije. Takođe očekuju da upravo taj i nekolicina
stupna kategorija za ovu mladu kompaniju (koja je, uzgred, tek
sličnih, ekološki apsolutno osvešćenih brendova, pokažu
u junu prošle godine izašla na berzu da bi već u novembru
može li i u kojoj meri potpuna orijentacija na održivost kao
vrednost njenih akcija bila više nego udvostručena).
19
Otuda ni sledeći – Model S –
voljna je samo elektronska kartica – na−
sa cenom od 57.400 do 77.400 do−
lik novoj „bus plus“ kartici za beogradski
lara, za koji je u ovoj godini plani−
gradski prevoz. U Palo Altu, gde je se−
rana proizvodnja svega 5.000 ko−
dište Tesla Motorsa, sitem „Car2Go“ je
mada a u sledećoj još 20.000, i za
inače dostupan ljudima koliko i iPad. Da−
koji je već formirana lista čekanja
kle, podrazumeva se. Osim kad je reč o
sa više od 1.500 dodatnih sigurnih
„zakletim“ pešacima ili biciklistima.
kupaca – zapravo, još ne predsta−
Krediti po sistemu „drug-drugu“
vlja sasvim neposrednu pretnju
Zanimljivo je i da se u ovom biranom
globalnoj autoindustriji. Prema
predviđanjima, to bi mogao biti tek
društvu, među prvih pet najperspektivni−
automobil koji će iz Tesla Motorsa
jih brendova našao i Prosper, najveći na
svetu sistem pozajmica po principu „drug
izaći posle Modela X, planiranog
za 2014. godinu, jer će koštati oko 30.000 dolara i konačno bi−
– drugu“, ili „ja tebi−ti meni“, odnosno, peer−to−peer. A još mo−
ti i namenjen masovnom tržištu, kao direktni konkurent tipovi−
dernijim jezikom rečeno – P2P. Ovaj sistem, o kojem se govo−
ma Toyota Camry, Honda Accord i Ford Taurus.
ri kao o lideru u „industriji pozajmica“, i „win−win“ praksi, smišl−
Ideja vodećih ljudi Tesla Motorsa je da njihov automobil, ka−
jen je takođe u Silikonskoj dolini i u potpunosti oslonjen na no−
ko kažu, bude dostupan ljudima kao laptop i mobilni telefon –
ve tehnologije, a funkcioniše po principu društvenih mreža – što
što u Silikonskoj dolini, gde je nastao, znači nešto poput štapa
znači da menja paradigmu kreditiranja. Neki kažu i vraća stari
i kanapa, na primer, u dobrom delu ostatka sveta. Ili pomenu−
model „zelenaša“, ili ovoga puta tek „blago zelenkastih“ pozaj−
tog Kalašnjikova.
mica.
U svakom slučaju, cilj je da se baš taj auto podrazumeva, a
Dakle, preko svog vebsajta direktno, bez posredovanja ba−
ako kompanija i dalje bude sledila način na koji su i druge fir−
naka Prosper spaja ljude kojima je potreban novac, sa onima
me iz te najbogatije „doline“ na svetu lansirale svoje proizvode,
koji ga imaju i spremni su da ga pozajme. Minimalan iznos za
i uspevale da ih učine neophodnim mnogo pre nego što bi „sišli
kreditore koji žele da se uključe je 25 dolara, a pozajmice ili mi−
s trake“, nema razloga, kažu analitičari – da tako i ne bude.
krokrediti se odobravaju u iznosu od 2.500 do 25.000 dolara.
Posle kafe i obroka – i auto „za poneti“
Posebno kad se celom konceptu automobila s
nultom emisijom štetnih gasova doda i novi kon−
cept mobilnosti na kojem se u Americi i Kanadi
odavno radi (a odskoro i u Nemačkoj), i koji se ta−
kođe računa kao „brend koji dolazi“.
Suštinu tog koncepta izražava njegov slogan −
„Car2Go“ − nešto poput auta „za poneti“. Ali, treba
li precizirati – ne i odneti zauvek.
U pitanju je, naime, svojevrsni „car sharing“
koncept namenjen pre svega urbanim po−
trošačima, koji se u principu sporovdi u saradnji sa
proizvođačima automobila (osim Daimlera, u nje−
mu već učestvuju Peugeot i Volkswagen), lokal−
nim vlastima i, kad je reč o električnim vozilima i
dodatnom jačanju ekoloških efekata, nizom nevla−
dinih organizacija. Svakom korisniku, ovaj sistem, uz određenu
Dosadašnji rekorder je opet jedan „silicon gay“ koji je pozajmio
mesečnu „članarinu“, omogućava da za vožnju po gradu ili do
80.000 dolara od 1.015 kreditora, s tom sumom pokrenuo bi−
bilo koje destinacije, koristi automobil uzet sa predviđenog par−
znis i svojim pozajmljivačima obezbedio 14% povrćaja investi−
kinga, ali ga i obavezuje da ga po okončanoj vožnji ostavi na
cije, plus, kako oni sami izjavljuju – zabavu učešća u licitiranju
istom takvom parkingu – bilo gde, uključujući i drugi grad. Ume−
i osećaj solidarnosti i zadovoljstva.
sto ključa, alarma, lavlje i ostalih zaštitnih kandži, za otključava−
Kamate na ove pozajmice se, inače, kao i rokovi otplate,
nje, pokretanje i priključivanje auta na sistem za napajanje, do−
utvrđuju u zavisnosti od pozajmljene sume, i u svakoj varijanti
20
Pametne žene svetske
I brend koji je zuzeo drugo mesto na listi onih pred
kojima je, po oceni analitičara, „najsvetlija“ budućnost,
može da posluži kao još jedan dokaz da je zaista došlo
vreme u kojem se više ne brendira samo proizvod ili
grupa proizvoda, nego projekat, ideologija, kultura ili fi lozofija neke kompanije ili organizacije. Takođe i kao
dodatna potvrda teze da snaga i moć brenda ne zavi se isključivo i ne moraju direktno da proizilaze iz neto
dobiti i keša koji donosi. Jer, drugoplasirani na ovoj li sti brendova je globalni obrazovni projekat školovanja
devojčica – EGG (Educate Girls Globaly).
Pokrenut 1999. godine, pod pokroviteljstvom ta dašnjeg predsednika SAD Bila Klintona, ovaj projekat,
koji se smatra najinovativnijim i najdelotvornijim pla nom obrazovanja žena, trebalo bi do 2014. da, uz proširivanje na Indiju i Afriku, obuhvati milion devojčica širom sveta. Sa
naglaskom na tradicionalna društva kojima dominiraju muškarci.
U osnovi obrazloženja za ovako dobar plasman EGG-a među brendovima koji istinski menjaju ili će promeniti svet, i čije
vreme dolazi, je prosto ocena da obrazovane žene mogu biti, a negde već i jesu, najmoćniji faktor i pokretač društvenih i
ekonomskih promena – uključujući i promene koje treba da podignu na noge posrnulu globalnu ekonomiju.
su niže od najnižih bankarskih, odnosno kreću se u proseku od
miliona „kreditora“ iz tridesetak američkih država, i što će neiz−
dva do tri, a najviše 10 odsto, a zarada kreditora je veća od ka−
vesnost (ekonomska i socijalna), kako se procenjuje, biti ključna
mate na štednju i ulaganja u municipalne obveznice, na primer.
odlika i 2012. godine.
Stručni tim Prospera, koji od svake transakcije naplaćuje po je−
Oni skeptičniji, međutim, već postavljaju pitanje da li se to
dan odsto, na osnovu obrazloženja koje kandidat navede na saj−
opet naduvava web ili dot.com balon koji je 80−ih godina uzdr−
tu procenjuje njegovu „kreditnu sposobnost“ i rizik pozajmice, ali
mao američku ekonomiju.
garancija ili bilo kakvih penala zbog docnje u otplati nema. Rizik
se kod većih pozajmica umanjuje diverzifikacijom i svako od zaj−
Društvena trgovina
modavaca sam odlučuje koliko će kome pozajmiti, lično ulazi u
Malo je poznato da najbržerastućim brendom svih vremena,
licitaciju, takođe preko sajta Prospera i ukoliko ima više po−
pojedini stručnjaci zapravo smatraju firmu Grupon, koja je od no−
nuđača, pobeđuje onaj ko ponudi najnižu kamatu. Stepen po−
vembra 2008. godine, kad je osnovana, do kraja 2011. ostvarila
vraćaja pozajmica premašuje 90%.
rast prodaje od 2.300 %, a čiji je inovativni biznis model samo
U osnovi sistema su, kažu njegovi osnivači, princip solidar−
promenio, ili uz pomoć društvenih mreža doradio postojeći način
nosti i poverenje, a jednostavnost procedure i manji troškovi u
e−trgovine. Kao i kod Prospera, i ovde je reč o fokusiranju na
odnosu na banke su samo dodatni kvalitet. Sve je to doprinelo
kupca i win−win, odnosno principu „obostranog zadovoljstva“.
da na bazi pozajmica koje se uglavnom traže za mali biznis, ali
Grupon, naime, na svom vebsajtu nudi određenu količinu
i za pokriće svadbenih, zdravstvenih ili troškova školovanja de−
jednog proizvoda ili usluge po povlašćenoj ceni u određenom
ce, popravke kuća i stanova i za pokriće minusa na kreditnim
vremenskom periodu, pri čemu više kupaca obezbeđuje nižu ce−
karticama, Prosper u prošloj godini ostvari rast od 370 % u od−
nu. Tako, zainteresovani kupci, zapravo rade kao prodavci i pro−
nosu na prethodnu i obezbedi pozajmice od 330 miliona dolara.
movišu proizvod ili uslugu među svojim prijateljima, poznanici−
Stručnjaci ocenjuju da o važnosti i budućnosti brenda Pro−
ma, sledbenicima i drugim članovima njihove mreže, što prodav−
sper, koji bi, zajedno sa sličnom organizacijom Lending Club, ta−
cu omogućava da smanji troškove marketinga, a kupcima da jef−
kođe osnovanom 2007, kad se kriza tek zahuktavala, trebalo su−
tinije dođu do željene stvari.
diti na osnovu procena da bi za tri godine, sa sadašnjom stopom
Iako se smatra direktnim izrazom kriznog vremena u kojem je
rasta, i uz postojeće raspoloženje javnog mnenja prema banka−
nastao, brend Grupon je za samo tri godine postojanja izrastao u
ma, po iznosu odobrenih pozajmica ovaj sistem, mogao dostići i
sistem koji svoje usluge nudi na oko 500 lokacija u 44 zemlje – i
prestići Citybank. Tim pre, što se u njega već uključilo više od 1,5
širi se dalje, prateći na najdirektniji način puls potrošača.
21
Gustavo Navaro, generalni direktor Holcima Srbija o domaćoj građevinskoj i cementnoj industriji
MATERIJAL od kojeg
se gradi budućnost
Ljiljana Kostadinović
tržište kompleksno i da promene za−
vise od mnogih nepredvidivih fakto−
uticaju je krize na građevinsku indu−
O
ra, ali neophodno je uraditi sve ono
striju, kada je realno očekivati opora−
što je moguće i što se može kontro−
vak građevinske industrije, na koji
lisati, ako želimo da predupredimo
način se cementna industrija i kompanija Hol−
negativne tendencije. Ova industrij−
cim nose s problemima tržišta, kako biti
ska grana može da nosi polovinu pri−
društveno odgovoran u vreme krize, i na koji
vrednog rasta unutar Srbije, i tako bi
način osluškivati potrebe svojih zaposlenih, raz−
i trebalo da bude, jer investicije
govarali smo s Gustavom Navarom, generalnim
kreću upravo kroz građevinarstvo.
direktorom kompanije Holcim (Srbija) d. o. o.
Kako ocenjujete ulogu Holci−
Koji su najveći problemi građevinske
ma u oporavku građevinske indu−
industrije danas?
strije, posebno iz ugla misije vaše
Trenutno najveći problemi su nedostatak
kompanije da bude najatraktivni−
finansija, visoka stopa nezaposlenosti i neli−
ja u cementnoj industriji?
kvidnost privrede. Takođe, privredu pritiskaju
Od početka poslovanja u Srbiji
Gustavo Navaro
spore birokratske procedure, visoki troškovi
poslovanja, opšta nesigurnost kao i nedostatak
trudimo se da nametnemo visoke
standarde u poslovanju, koji dugoročno
značajnijih investicija. Zbog svetske ekonomske krize u Srbiji je
donose korist za sve na tržištu. Mi smo srpska kompanija koja
u poslednje dve godine posao izgubilo više od 30.000
se trudi da na najbolji mogući način, pre svega transparentnim
građevinskih radnika. Istovremeno, pretpostavke su da u Srbiji
poslovanjem u skladu sa svim zakonima doprinese ekonom−
postoji oko 30 odsto neprijavljenih radnika na gradilištima
širom zemlje. Možda i više, jer je po samoj prirodi
stvari nemoguće utvrditi precizan broj. Građevin−
skoj industriji najviše nedostaju veliki infrastruk−
turni projekti koje može da pokrene samo država.
Otežavajuću okolnost u građevinarstvu predsta−
vlja i siva ekonomija.
skom razvoju čitave zemlje. Ono što je neophodno jeste da
to transparentno poslovanje postane ustaljena i redov−
Građevinskoj
na praksa u celoj Srbiji i da ne prelazi u okvire sive ili
industriji najviše
crne ekonomije. Samo na taj način srpska privreda
nedostaju veliki
može računati na dugoročni razvoj, a samim tim i
infrastrukturni
građevinska industrija. Naš doprinos oporavku
projekti koje može
možda se najbolje vidi u ekonomskom doprinosu lo−
da pokrene samo
država
kalnoj zajednici. U svakodnevnom poslovanju pre sve−
Kada će doći bolji dani za građevinsku
industriju?
Građevinarstvo je industrija koju prate sve druge privredne
ga imamo u vidu da je oko dve i po hiljade porodica na ne−
ki način povezano s nama i da se naš doprinos ogleda upravo
kada je u pitanju kvalitet života tih ljudi.
grane, te će njen oporavak podstaći oporavak ukupne privrede
Srbije. Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim kada će doći do opo−
ravka, ali na osnovu dosadašnjih analiza, to se može očekivati
I pored krize, Holcim Srbija našao se među
15 najprofitabilnijih kompanija u Srbiji. Kako?
tek od 2013. godine. Potrebno je da država odluči da se aktiv−
Visok kvalitet, standardi, poštovanje zahteva tržišta su
nije uključi i primeni konkretne mere koje će doprineti po−
uvek osnovno pravilo za uspeh. U skoro deset godina poslova−
boljšanju opštih uslova poslovanja u zemlji. Tačno je da je
nja, kompanija Holcim Srbija može da se pohvali konstantnim
22
investicijama koje u ovom trenutku iznose preko 100 miliona
Veoma često čujemo da se neko povredio na građevi−
evra, kao i stabilnom pozicijom na tržištu. Ono što nam u veli−
ni, a uzrok u najvećem broju slučajeva je nemarnost po−
koj meri pomaže jeste dobra organizacija posla koja se ogleda
slodavca, ali i ne korišćenje zaštitne uniforme. Na koji
u našoj strategiji i politici koje sprovodimo na tržištu. U sve to
način Holcim brine o bezbednosti svojih zaposlenih?
pre svega spada, redovno izmirivanje obaveza prema državi.
Svedoci smo da se nesreće na gradilištima i dalje često
dešavaju i da bezbednost radnika u Srbiji još uvek nije na viso−
Da li ste zadovoljni trenutnim poslovnim rezultatima
kom nivou. Stalno naglašavamo da cilj bezbednosti na radu ni−
u Srbiji i koji su za vas najveći izazovi na ovom tržištu?
je samo nošenje šlema i slične zaštitne opreme već svest o
Kada je Holcim 2002. godine došao u Srbiju, tržište se tek
značaju toga za svakoga od nas pojedinačno. Holcim uvek
bilo otvorilo i nismo mogli da znamo šta nas tačno čeka.
imam na umu da su u poslovanju najvažniji radnici, pa onda
Međutim, danas, nakon skoro deset godina poslovanja u Srbi−
građevine, dobit i ostalo. Imajući u vidu ekonomsku realnost u
ji, možemo slobodno reći da Holcim Srbija na domaćem tržištu
Srbiji, Holcim, iako nije izuzetak, ni u jednom trenutku nije sma−
njivao ulaganja u oblasti bezbednosti i zaštite na ra−
du. Napori koje smo ulagali u tu oblast otkako poslu−
jemo u Srbiji, najjasnije se vide u podatku da skoro
godinu i po dana nismo imali povrede na radu.
U edukaciju zaposlenih i profesionalni razvoj
Holcim godišnje investira u proseku oko 400
hiljada evra. Na koji način edukujete zaposlene?
Kakve rezultate to daje u praksi?
Svaka uspešna kompanija svesna je da obrazo−
vani kadrovi predstavljaju najvažniji resurs. Bez kva−
litetnih ljudi, ni jedan sistem ne može da funkcioniše.
Holcim Srbija poklanja izuzetnu pažnju i razvoju za−
poslenih kroz različite treninge i edukacije. Samo to−
kom 2010. godine uloženo je oko 400.000 evra za
obrazovanje naših zaposlenih u Srbiji. Nastojimo da
omogućimo svim zaposlenima da pokreću inicijati−
ve, da se smelo zalažu za iste i da proaktivno rea−
guju na mogućnosti u okruženju. Bolju budućnost
mnogo je lakše graditi kada su zaposleni deo vaše
poslovne strategije.
Koje su ključne stvari kada govorimo
o odnosima između Vašeg poslovanja i životne
sredine?
Kao i svaki pojedinac, i kompanije zavise od pri−
rodnih resursa i ekosistema, i zato kompanije mora−
ju da se ponašaju odgovorno, naročito u pogledu
upotrebe neobnovljivih resursa. Smatram da svaka
kompanija treba da pronađe načine da smanji nega−
ima veoma dobro i stabilno mesto. To ne znači da je u Srbiji
tivan uticaj na okolinu. Holcim je odavno prepoznao princip da
idealno poslovati, ima još mnogo toga da se uradi, ali u odno−
poštovanje zaštite životne sredine i zajednice u okviru koje po−
su na period od pre skoro deset godina, ne možemo poricati
sluje jeste odlučujući faktor za stalni poslovni uspeh. Holcim je
veliki napredak koji je ostvaren. Kao kompanija koja posluje u
do sada uložio preko 10 miliona evra u različite projekte vezane
Srbiji, izazov je svakako bio uspostaviti poverenje među zapo−
za zaštitu i očuvanje životne sredine u Srbiji
slenima, dobiti epitet poslodavca koji brine o svojim zaposleni−
Rezultat tih ulaganja je da danas imamo situaciju da su, na
ma, kao i izgraditi dobar komšijski odnos s lokalnom zajedni−
primer, emisije sumpor−dioksida u našoj cementari u Popovcu
com u kojoj poslujemo.
deset puta niže nego što je to propisano zakonom.
23
Da li Holcim koristi alternativna goriva i na koji
način?
evra u postavljanje merne stanice koja će pratiti koncentraci−
ju emisija i imisija u vazduhu. Iskreno verujem da je bolju bu−
U cilju pospešivanja proizvodnje cementa, a s druge stra−
dućnost mnogo lakše graditi kada pažljivo osluškujete svoje
ne očuvanja životne sredine, u našoj kompaniji neobnovljivi
komšije i zaposlene, a naravno, onda i čitavo društvo čiji ste
prirodni resursi zamenjuju se alternativnim gorivima i sirovina−
neraskidivi deo.
ma. Holcim koristi automobilske gume kao alternativno gorivo
već pet godina, ali problem na koji nailazi−
mo je u tome što ne postoji dovoljno guma
Mikrokrediti ,,Dobre ideje za budućnost''
u zemlji koje se mogu iskoristiti kao gorivo.
Saglasno rešenju Ministarstva za prostor−
Kao najveći poslodavac u ovom regionu, Holcim sa zadovoljstvom preu -
no planiranje i zaštitu životne sredine Hol−
zima dodatnu odgovornost u nastojanjima da se poboljšaju ekonomski
cim može da koristi gume maksimalno 12
uslovi za sve građane paraćinskog okruga. Pokrenuli smo program dodele
odsto, a čvrsto obnovljivo gorivo maksimal−
malih zajmova, takozvanih mikrokredita, za mala preduzeća i preduzetnike
no 18 odsto od ukupne količine goriva.
na teritoriji opštine Paraćin. Projakat pod nazivom ,,Dobre ideje za bu dućnost'' je prepoznat u lokalnoj zajednici kao dobra prilika da se pospeši
Koje su prednosti za društvenu
privredni sektor opštine Paraćin i da se utiče na dodatni razvoj ekonom -
zajednicu od korišćenja alternativnih
skog statusa ovog regiona. Ukupan planiran iznos za dodelu mikrokredita
goriva i kakva su iskustva Holcima?
u sklopu ovog programa je 50.000 evra, maksimalni iznos pojedinačnog
U cilju dostizanja proizvodnje cementa
na način kojim se u većoj meri štiti životna
kredita je 10.000 evra, a zajmovi su namenjeni za nabavku osnovnih sred stava i repromaterijala, kaže Navaro..
sredina i u višem stepenu se poštuje lokal−
na zajednica, neobnovljivi prirodni resursi
zamenjuju se alternativnim gorivima i siro−
vinama. Korišćenje alternativnih resursa je
veoma korisno zbog smanjenja upotrebe
fosilnih goriva, zaštite životne sredine i ma−
nje emisije ugljen−dioksida iz industrijskih
postrojenja, kao i zbog upravljanja otpa−
dom, povećanja zaposlenosti i smanjenja
uvozne zavisnosti. Upotreba tih goriva u in−
dustriji mora da bude usklađena sa zakoni−
ma o upravljanju otpadom i zakonima o
zaštiti vazduha i voda, koji zabranjuju neo−
dgovarajuće tretiranje otpada, jer je i Srbi−
ja postala zemlja u kojoj otpad može biti od
koristi kao energent u industriji.
Kompaniju Holcim krasi epitet
„dobrog građanina“. Kakve odnose
Holcim neguje sa lokalnom zajednicom?
Kakvi su budući planovi kompanije Holcim?
Motor poslovanja za Holcim predstavlja i unapređenje do−
Kompanija Holcim Srbija je od 2002. godine investirala
brih komšijskih odnosa sa lokalnom zajednicom u kojoj
preko 100 miliona evra. Osim ulaganja u proizvodnju i tehno−
uspešno poslujemo, a na prvom mestu sa selom Popovac i
logiju, posebno možemo da se pohvalimo značajnim ulaganji−
opštinom Paraćin. Projekat koji je u 2011. godini svakako do−
ma u životnu sredinu. Samo u toku 2010. uložili smo oko
prineo poboljšanju kvaliteta života lokalnom stanovništvu u
180.000 evra u projekte društveno odgovornog poslovanja i
Popovcu i okolnim selima je dugoročno rešavanje problema
sigurno će u budućnosti ta cifra rasti. U narednom periodu
vodosnabdevanja, za koji smo izdvojili od 60.000 evra. Ta−
kao i u poslednjih devet godina Holcim će sigurno nastaviti da
kođe, 2011. godine Holcim je u saradnji sa Agencijom za
ulaže u održivi razvoj Popovca i Paraćina, u nevladin sektor
zaštitu životne sredine Republike Srbije, investirao 120.000
kao i u jačanje kapaciteta čitave zajednice.
24
NOVAK ĐOKOVIĆ,
najbolji lični brend
u funkciji promocije Srbije
B
aš kada je naš žiri odlučivao o dobitnicima nagrada
„Najbolje iz Srbije“ za 2011. godinu, najboljeg svetskog
tenisera Novaka Ðokovića primio je premijer Velike Bri−
tanije, Dejvid Kameron, a iste večeri naš Nole proglašen je za
najboljeg sportistu sveta u prošloj godini, u izboru prestižne
sportske akademije „Laureus“, u konkurenciji takvih asova kao
što su Lionel Mesi, Jusain Bolt, Sebastijan Fetel, Dirk Novicki i
drugi. Kada je neko najbolji u svetu, nije teško da bude najbolji i
u Srbiji, pa je to samo potvrdilo naš izbor da je Novak i u 2011.
godini „najbolji lični brend u funkciji promocije Srbije“.
Novak to čini na najbolji način i na terenu i van njega, u svim
situacijama, prosto je zadivio i vrhunski svetski džet−set i obične
ljude. Ðoković je u prošloj godini osvojio tri gren slema, pet tur−
nira serije 1000, nanizao 41 uzastopnu pobedu, izjednačio ili
oborio mnoge svetske rekorde, i izbio čvrsto na mesto broj 1.
svetske ATP liste. Takođe, sa timom Srbije, uzeo je i Dejvis kup.
Sa Ðokovićem u Srbiju su počeli da dolaze i strani investitori, ta−
ko da je on, u pravom smislu te reči, najbolji promoter Srbije.
Zanimljivo je da je za Ðokovića u našem izboru glasalo više
od 20 stranih ambasadora u Beogradu, dok su samo trojica da−
li glas Emiru Kusturici i Vladu Divcu. Sličan je odnos i kod gla−
sanja internetom i istraživanja GfK, što se može videti iz grafi−
kona i tabele koje objavljujemo.
Najbolji promoter Srbije
Novak Đoković je prema istraživanju agencije GfK
ubedljivi pobednik u ovoj kategoriji
LIČNI BREND
Naziv
nominovanog
brenda
ŽIRI
GFK Internet
Dipl.
UKUPNO
konzul.
SVE
predstav.
Novak Ðoković
teniser, svetski broj 1
10,0
10,0
10,0
16,4
46,4
Emir Kusturica
režiser, filmski umetnik
7,4
0,0
0,1
2,7
10,2
Vlade Divac
bivši košarkaš,
predsednik Ol. Komiteta
Srbije
7,3
0,4
0,6
0,9
9,2
Nemanja Vidić
fudbaler,
kapiten M. Junajteda
6,3
0,0
0,8
0,0
7,1
Goran Bregović
muzičar, umetnik
5,8
0,0
0,3
0,0
6,1
Dr. Miodrag Stojković naučnik, genetičar
5,3
0,0
0,2
0,0
5,5
Marina Abramović
umetnik
4,4
0,0
0,0
0,0
4,4
Teodor fon Burg
matematičar,
svetski šampion
3,8
0,0
0,3
0,0
4,1
Filip Cepter
biznismen
3,3
0,0
0,2
0,0
3,5
Marija Šerifović
pevačica
1,8
0,1
0,1
0,0
2,0
25
Dobitnici STATUA „Najbolje
A) ROBNI BREND
ROBA SVAKODNEVNE POTROŠNJE − HRANA
EUROKREM
Swisslion − Takovo,
Gornji Milanovac
ROBA SVAKODNEVNE POTROŠNJE − PIĆA
JELEN PIVO
Apatinska pivara Apatin
ROBA SVAKODNEVNE POTROŠNJE −
HEMIJA, KOZMETIKA I FARMACIJA
MARISOL ESENSA
Beograd
NAJBOLJA TRGOVINSKA ROBNA MARKA
DIS
Krnjevo
TRAJNA POTROŠNA DOBRA
NAJUSPEŠNIJE UVOÐENJE NOVOG BRENDA
BLACK HORSE
Koncern Farmakom MB Šabac
Fabrika akumulatora Sombor
NAJBOLJI LOKALNI BREND
NIŠVILLE JAZZ FESTIVAL
Niš
PATELINA
Neoplanta − Novi Sad
B) KORPORATIVNI BREND
ROBA SVAKODNEVNE POTROŠNJE − HRANA
CARNEX
industrija mesa
Vrbas
PROIZVODNA DOBRA NAMENJENA POSLOVNIM
KUPCIMA
ROBA SVAKODNEVNE POTROŠNJE − PIĆA
NUTRIKO KONCENTRATI
NUTRIKO
Vranje
26
NECTAR
Bačka Palanka
iz Srbije“ 2011.
ROBA SVAKODNEVNE POTROŠNJE −
HEMIJA, KOZMETIKA I FARMACIJA
MAKSIMA
Lučani
TRAJNA POTROŠNA DOBRA
SIMPO
Vranje
ROBA SVAKODNEVNE POTROŠNJE –
ODEĆA I OBUĆA
MONA
Beograd
Najbolje preduzeće u oblasti
zdravstvenog turizma
Specijalna bolnica za
rehabilitaciju Ribarska banja
Najbolje malo i srednje
preduzeće ispod 200
zaposlenih
Slobodna zona Pirot
D) INOSTRANI BREND
Najbolji inostrani
korporativni brend
Mercator−S
Najbolji inostrani robni brend sa
statusom domaćeg proizvoda
Bravo sok
Rauch − Srbija
PROIZVODNA DOBRA I POSLOVNE USLUGE
Naučni institut
za veterinarstvo,
Novi Sad
NAJBOLJI LIČNI BREND
U FUNKCIJI PROMOCIJE SRBIJE
Novak Ðoković
C) USLUŽNA PREDUZEĆA
Najbolje trgovinsko preduzeće
DIS
Krnjevo
Najbolje Javno državno ili
dominantno državno preduzeće
Saobraćajno preduzeće Lasta
Beograd
27
„Top korner“
Žiri je odlučio da 11 proizvoda koji čine ovogodišnji „top−korner tim“ budu izloženi u vodećim
trgovinskim lancima u Srbiji pod oznakom „Najbolje iz Srbije“
1) Eurokrem,
Swisslion Takovo
5) Začin C,
Nestle Adriatic Foods
9) Nectar Life,
Nectar
2) Suncokretovo ulje
Dijamant
6) Aleva paprika,
Aleva prehrambena
industrija
3) Medeno srce,
Pionir
7) Jelen pivo,
Apatinska pivara
4) Bakina tajna,
Foodland
8) Knjaz Miloš,
mineralna voda
10) Stara sokolova
rakija,
R.B. Global
11) Vino Trijumf,
Podrum
Aleksandrović
Clanovi žirija akcije „Najbolje iz Srbije“ 2011.
Ljiljana Stanković,
pomoćnica ministra
poljoprivrede, trgovine,
šumarstva i vodoprivrede
Mihajlo Vesović,
potpredsednik Privredne
komore Srbije
Dušan Jugović,
generalni direktor
Privrednog pregleda
Dnevni ekonomski list
Dr Stipe Lovreta,
profesor Ekonomskog fakulteta
u Beogradu
Vera Vida,
predsednica Centra
potrošača Srbije
Dr Saša Veljković,
docent Ekonomskog fakulteta
u Beogradu
Bojan Janković,
zamenik direktora Agencije
za strana ulaganja i promociju
izvoza
Marin Šimurina,
predsednik Grupacije agencija
za tržišno komuniciranje PKS
i generalni menadžer agencije
Grey Worldwide
Stojan Vučinić,
predstavnik preduzeća
Jugoinspekt
: Palmira Toljatija 5, 11070 Novi Beograd; Izdavač: Ecoprint d.o.o. www.pregled.rs;
direktor: Dušan Jugović; glavni i odgovorni urednik: Slobodan Kljajić;
direktor marketinga: Drago Delić; urednik specijalnih izdanja: Dinko Jeličić;
marketing menadžeri: Rada Stojković, Momčilo Konta, Ivana Projović, Nebojša Marković, Dušan Borović, Maja Vidaković;
dizajn i prelom: Zoran Mihailović i Milka Milinčić
štampa: Politika a.d; februar 2012.
28
Učesnici u akciji
„Najbolje iz Srbije“ 2011.
DTD Ribarstvo d.o.o.
Bački Jarak
Mirjana Srijemac
021 62 57 888
021 62 57 810
[email protected]
Peštan d.o.o. Bukovnik
Radovan Grujić
034 700 300
034 700 330
034 742 160
[email protected]
[email protected]
[email protected]
Koteks d.o.o. Beograd
Ljubinko Petrović
011 8443 479
[email protected]
Decode d.o.o. Beograd
Mirko Dragičević
011 311 00 27
[email protected]
Decode d.o.o. Beograd
Multifunkcionalni modem
Mirko Dragičević
011 311 00 27
[email protected]
DIS Krnjevo
Darko Aćimović
026 330 100
[email protected]
DIS Krnjevo
Dobro
Darko Aćimović
026 330 100
[email protected]
Pionir d.o.o. Subotica
Medeno srce
024 660 384
024 660 379
[email protected]
Pionir d.o.o. Subotica
Negro
Dobrila Božičković
024 660 384
024 660 379
[email protected]
Koncern Farmakom
MB Šabac,
Fabrika akumulatora Sombor
Prof. dr Dragan Tošković
025 467 105
[email protected]
Koncern Farmakom
MB Šabac,
Black horse
Fabrika akumulatora Sombor
Prof dr Dragan Tošković
025 467 105
[email protected]
Fabrika maziva FAM a.d. Kruševac
u restrukturiranju Kruševac
Vladica Petrović
037 411 888
[email protected]
AD Javna skladišta
Subotica
Gordan Lazić
024 546 763
024 546 786
[email protected]
Institut za proučavanje
lekovitog bilja
Dr Josif Pančić Beograd
Dr Dragoja Radanović
011 30 31 650
011 30 31 649
[email protected]
Institut za proučavanje
lekovitog bilja
Dr Josif Pančić
Mešavina domaćeg čaja
Dr Dragoja Radanović
011 30 31 650
011 30 31 649
[email protected]
Institut za proučavanje
lekovitog bilja
Dr Josif Pančić
Biljni sirup Altiprim
i Alatiprim P
Beograd
Dr Dragoja Radanović
011 30 31 650
011 30 31 649
[email protected]
Luna d.o.o. Požarevac
Biljana Jovanović
012 220 362
[email protected]
Victoriaoil a.d. Šid
Suncokretovo ulje Iskon
Rajko Čavorović
022 712 822
022 712 802
[email protected]
Udruženje žena Banstolka
Inđija
Mirjana Hemun
060 140 09 95
[email protected]
Udruženje Leskovački ajvar
Leskovac
Miodrag Zdravković
016 212 645
016 212 203
[email protected]
Apatinska pivara Apatin d.o.o.
Jelen pivo
Ilija Šetka
011 30 72 400
011 30 72 444
[email protected]
[email protected]
Vumo d.o.o. Beograd,
ogranak Destilerija Zarić
Kosjerić
Rakija kraljica
Milan Zarić
011 8409 604
[email protected]
Vumo d.o.o. Beograd,
ogranak Destilerija Zarić
Kosjerić
Milan Zarić
011 8409 604
[email protected]
Vumo d.o.o. Beograd,
ogranak Destilerija Zarić
Kosjerić
Milan Zarić
011 8409 604
[email protected]
Slobodna zona Pirot
Pirot
dr Dragan Kostić
010 30 40 70
010 30 40 71
010 30 40 73 (faks)
[email protected]
Slobodna zona Pirot
Pirot
dr Dragan Kostić
11 30 40 70
010 30 40 71
010 30 40 73 (faks)
[email protected]
Nišville Jazz festival
Niš
Ivan Blagojević
018 235 161
018 533 022
[email protected]
Nišville Jazz festival
Niš
Ivan Blagojević
018 235 161
018 533 022
[email protected]
29
Produktna berza a.d.
Novi Sad
Žarko Galetin
021 442 935
021 443 413
[email protected]
Milkop d.o.o.
Raška
Bojan Premović
036 732 335
036 732 334
[email protected]
M i l k o p d . o . o . Raška
Kopaonički bakin kajmak
Bojan Premović
036 732 335
036 732 334
[email protected]
M i l k o p d . o . o . Raška
Paprika u pavlaci
Bojan Premović
036 732 335
036 732 334
[email protected]
Nectar d.o.o.
Bačka Palanka
Nektar Life
Čedo Praška
021 7550 400
021 6302 470
[email protected]
Nectar d.o.o.
Bačka Palanka
Čedo Praška
021 7550 400
021 6302 470
[email protected]
Gebi d.o.o.
Čantavir
Tihomir Ožvar
024 782 525
024 782 526
[email protected]
Resor d.o.o
Gadžin Han
Branislav Mihajlović
018 860 177
[email protected]
ASW Inženjering
Beograd
Nenad Avlijaš
011 2071 400
011 2071 409
[email protected]
Esensa d.o.o.
Beograd
Marisol
Zoran Jovanović
011 2760 034
[email protected]
Tehnomanija d.o.o.
Beograd
Slobodan Šijan
011 3713 713
[email protected]
30
Kopovi a.d.
Ub
Nebojša Ilinčić
014 411 219
[email protected]
Specijalna bolnica
za rehabilitaciju
Nutriko d.o.o.
Vranje
Dragan Aleksić
017 446 952
017 446 972
[email protected]
[email protected]
Ribarska banja
dr Branislav Katančević
037 865 271
037 865 263
037 865 129 (faks)
[email protected]
PharMedica d.o.o.
Beograd
Boban B. Milovanović
011 71 50 589
[email protected]
Sofi beli vez d.o.o.
Beograd
Sofija Kazaković
011 357 27 63
011 357 28 18
062 97 25 490
[email protected]
Sofi beli vez d.o.o.
Beograd
ž enska bluza Sofi
Ž
Sofija Kazaković
011 357 27 63
011 357 28 18
062 97 25 490
[email protected]
Sofi beli vez d.o.o.
Beograd
Jorgan Sofi
Sofija Kazaković
011 357 27 63
011 357 28 18
062 97 25 490
[email protected]
Koncern Farmakom MB
Šabac AD Mlekara Šabac
Šabac
Zoran Matić
015 354 880
015 341 191
zoran,[email protected]
Koncern Farmakom MB
Šabac AD Mlekara Šabac
Šabački sir feta
Zoran Matić
015 354 880
015 341 191
zoran,[email protected]
PharMedica d.o.o.
Beograd
Boban B. Milovanović
011 71 50 589
[email protected]
M o n a d . o . o . Beograd
Beograd
Tomislav Momirović
011 2632 838
[email protected]
M o n a d . o . o . Beograd
Hotel Zlatibor
Đorđe Momirović
011 2632 828
[email protected]
Techno Team System d.o.o.
Beograd
TSS parking sistem
Peđa Šuput
011 313 18 84
[email protected]
Industrija mesa
Topola a.d.
Bačka Topola
Vukoje Muhadinović
024 715 230
024 711 953
[email protected]
AD Aleva prehrambena
industrija
Quik supe
Novi Kneževac
Hrstivoje Milošević
023 0410 500
[email protected]
Koncern Farmakom MB
Šabac AD Mlekara Šabac
Sirni namaz A-la kajmak
Zoran Matić
015 354 880
015 341 191
zoran,[email protected]
AD Aleva prehrambena
industrija
Aleva paprika
Novi Kneževac
Hrstivoje Milošević
023 0410 500
[email protected]
Poljoprivredna banka
Agrobanka a.d. Beograd
Beograd
mr Dušan Antonić
011 2021 000
011 3281 408
[email protected]
Prehrabena industrija
Vitamin d.o.o. Horgoš
Horgoški začin
Veselinka Popović
024 792 040
024 792 328
[email protected]
Prehrabena industrija
Vitamin d.o.o. Horgoš
Mlevena začinska paprika
Veselinka Popović
024 792 040
024 792 328
[email protected]
Mercator-S d.o.o. Novi Sad
Novi Sad
Željko Banjanin
021 4888 583
021 4888 409
[email protected]
Gerontološki centar
Subotica
Usluge socijalne zaštite
dr Nenad Ivanišević
024 644 444
024 556 030
[email protected]
Aura d.o.o. Niš
Mila Litvinjenko
018 4584 917
018 4580 296
[email protected]
AD Carnex industrija mesa
Vrbas
Jaroslav Stupavski
021 7953 630
[email protected]
AD Carnex industrija mesa
Vrbas
Stišnjena šunka Carnex
Jaroslav Stupavski
021 7953 630
[email protected]
Knjaz Miloš a.d.
Aranđelovac
Mineralna voda knjaz miloš
Mihailo Janković
034 700 702
[email protected]
Knjaz Miloš a.d.
Aranđelovac
Aqua viva
034 700 702
Knjaz Miloš a.d.
Aranđelovac
Guarana
034 700 702
R. B. Global d.o.o.
Užice
Ivan Bogdanović
031 516 751
[email protected]
Infostud 3 d.o.o.
Subotica
Branislava Gajić
024 650 500
[email protected]
Blumen Group d.o.o.
Beograd
Nataša Pavlović Bujas
011 24 40 867
011 38 61 970
[email protected]
Alter Company d.o.o.
Čačak
Slavko Aleksić
032 459 200
[email protected]
Holcim (Srbija) d.o.o
Popovac kod Paraćina
Gustavo Navarro
035 572 221
[email protected]
Holcim (Srbija) d.o.o
Popovac kod Paraćina
Holcim cement u džaku
Gustavo Navarro
035 572 221
[email protected]
FPM Agromehanika a.d.
Boljevac
Željko Dobrosavljević
030 63 531
030 63 405
[email protected]
FPM Agromehanika a.d.
Boljevac
Željko Dobrosavljević
030 63 531
030 63 405
[email protected]
Blumen Group d.o.o.
Beograd
Nataša Pavlović Bujas
011 24 40 867
011 38 61 970
[email protected]
Swisslion d.o.o. Beograd
Eurocrem
Dušanka Skoko - Baljak
013 800 701
013 800 714
[email protected]
SBSR TOJO i TOJO d.o.o.
Požega
Dragoslav Blagojević
031 713 306
[email protected]
Swisslion d.o.o. Beograd
Choko bisquit
Dušanka Skoko - Baljak
013 800 701
013 800 714
[email protected]
Takovo osiguranje a.d.o.
Kragujevac
Dragan Jovović
034 303 054
034 303 000
[email protected]
Swisslion d.o.o. Beograd
Išleri sa eurocremom
Dušanka Skoko - Baljak
013 800 701
013 800 714
[email protected]
R. B. Global d.o.o. Užice
Stara sokolova rakija
Ivan Bogdanović
031 516 751
[email protected]
AD Neoplanta Novi Sad
Pašteta Patelina
Boris Mačak
021 4873 882
[email protected]
Medica
Systems & Products
Niš
Nikola Drezgić
018 45 99 584
[email protected]
Vinarija Zvonko Bogdan
Subotica
Zlatko Živanić
024 4150 275
024 4150 273
[email protected]
Vinarija Zvonko Bogdan
Subotica
Sauvignon Blanc
Zlatko Živanić
024 4150 275
024 4150 273
[email protected]
Vinarija Zvonko Bogdan
Subotica
Sauvignon Blanc
Zlatko Živanić
024 4150 275
024 4150 273
[email protected]
Dijamant a.d. Zrenjanin
Suncokretovo ulje D i j a m a n t
Slavica Kešelj
023 551 050
023 546 347
[email protected]
Izdavačko preduzeće
Studio Strugar d.o.o.
Beograd
Razglednice studio Strugar
Vlatka Rubinjoni Strugar
011 3085 119
011 3085 120
011 644 2079
[email protected]
Izdavačko preduzeće
Studio Strugar d.o.o.
Beograd
Turističke monografije
Vlatka Rubinjoni Strugar
011 3085 119
011 3085 120
[email protected]
Buck d.o.o.
Beograd
Zoran Vasiljević
011 2052 402
011 2052 441
[email protected]
31
Lush d.o.o.
Beograd
Kristina Nikitović
011 307 50 55
011 2194 752
[email protected]
[email protected]
Naučni institut
za veterinarstvo
Novi Sad
Novi Sad
Dragica Stojanović
021 4895 300
[email protected]
Podrum
Aleksandrović d.o.o.
Vinča - Topola
Gorica Tanasijević
034 826 555
034 826 556
[email protected]
Naučni institut
za veterinarstvo
Novi Sad
Novi Sad
Dragica Stojanović
021 4895 300
[email protected]
Podrum
Aleksandrović d.o.o.
Vinča - Topola
Vino Regent
Gorica Tanasijević
034 826 555
034 826 556
[email protected]
PD RB Kolubara d.o.o.
Lazarevac
Nebojša Ćeran
011 8123 130
011 8123 903
nebojsa.ceran@rbkolubara.rs
Podrum
Aleksandrović d.o.o.
Vinča - Topola
Vino Trijumf
Gorica Tanasijević
034 826 555
034 826 556
office@podrumaleksandrovic.rs
Foodland d.o.o.
Beograd
Bakina tajna
Dragan Stojić
011 318 58 46
011 318 21 19 (fax)
office@foodland.rs
Foodland d.o.o.
Beograd
Sokovi bakina tajna
Dragan Stojić
011 318 58 46
011 318 21 19 (fax)
office@foodland.rs
Teleflora Srbija
Beograd
Radosavka Tatić
011 30 30 047
011 30 30 049
office@teleflora.rs
PD RB Kolubara d.o.o.
Lazarevac
Nebojša Ćeran
011 8123 130
011 8123 903
nebojsa.ceran@rbkolubara.rs
Maxima d.o.o.
Lučani
Maxipol
Dušan Janković
032 820 030
office@maxima.rs
Maxima d.o.o.
Lučani
Dušan Janković
032 820 030
office@maxima.rs
Šamot Fabrika
Aranđelovac
Šamotna vatrostalna opeka
034 724 278
samot@eunet.rs
Izdavačko preduzeće
Studio Strugar d.o.o.
Beograd
Vlatka Rubinjoni Strugar
011 3085 119
011 3085 120
011 644 2079
office@studiostrugar.net
Saobraćajno preduzeće
Lasta
Beograd
Velibor Sovrović
011 3402 300
011 2880 296
velibor.sovrovic@lasta.rs
marko.bogdanovic@lasta.rs
Rauch Srbija d.o.o.
Koceljeva
Perica Aleksić
011 265 22 25
011 265 22 98
vladimir.lalovic@rauch.cc
Naučni institut za veterinarstvo
Novi Sad
Dragica Stojanović
021 4895 300
021 4895 303
niv@niv.ns.ac.rs
Rauch Srbija d.o.o.
Koceljeva
Bravo sok
Perica Aleksić
012 265 22 25
011 265 22 98
vladimir.lalovic@rauch.cc
32
Carlsberg Srbija d.o.o.
Čelarevo
Jovana Mladenović
021 755 06 46
021 755 06 58
info@carlsberg.rs
Carlsberg Srbija d.o.o.
Čelarevo
Pivo tuborg
Jovana Mladenović
021 755 06 46
021 755 06 58
info@carlsberg.rs
Carlsberg Srbija d.o.o.
Čelarevo
Lav pivo
Jovana Mladenović
021 755 06 46
021 755 06 58
info@carlsberg.rs
Alfa Plam a.d. Vranje
Saša Badžov
017 421 595
firma@alfaplam.rs
Jela Jagodina d.o.o.
Jagodina
Dečja soba kiki
Vladimir Petrović
035 240 860
035 240 860 opc.5
office@jela.rs
Jela Jagodina d.o.o.
Jagodina
Vladimir Petrović
035 240 860
035 240 860 opc.5
office@jela.rs
Simpo a.d. za proizvodnju,
promet i usluge
Vranje
Slađan Disić
017 422 280
017 424 136
info@simpo.rs
Nestle Adriatic Foods d.o.o.
Beograd
Zacin C
Cedric Boehm, Country Manager
011 20 19 304
info@cs.nestle.com
Nestle Adriatic Foods d.o.o.
Beograd
Hit sladoled
Cedric Boehm, Country Manager
011 20 19 304
info@cs.nestle.com
Nestle Adriatic Foods d.o.o.
Beograd
Supa C
Cedric Boehm, Country Manager
011 20 19 304
info@cs.nestle.com
33
34
35
36
37
Telefon: +381 11/31 96 318,
Sekretarijat: tel./fax: 011 31 96 320
E−mail: pregled@pregled.rs
Marketing lista Pregled:
Telefon: 011/ 31 96 322; 011/ 31 96 323
E−mail: oglasi@pregled.rs
Pretplata:
tel.: 011/ 31 96 321
e−mail: pretplata@pregled.rs
38
Kompanija „Knjaz Miloš“ Aranđelovac
Brendovi svetskog glasa
Č
esto se pod imenom „Knjaz Miloš“ podrazumeva omilje−
na srpska mineralna voda, međutim ne treba zaboraviti
da je „Knjaz Miloš“ ime kompanije koja u svom asorti−
manu ima i mnoge druge uspešne brendove.
Mineralna voda Knjaz Miloš je neprikosnoveni lider i najsta−
rija mineralna voda na domaćem tržištu. Brend koji je oduvek
potrošačima pružao nešto novo, zadržavajući uvek jedno − visok
kvalitet. Pamti se po jedinstvenom, reskom ukusu, koji lako uto−
li žeđ, a njen sastav i idealan odnos minerala kalcijuma i mag−
nezijuma pruža ogranizmu sve što treba da unese preko vode.
Da bi stigla do nas Knjaz Miloš voda, koju priroda čuva već tri
miliona godina, prelazi put sa dubina od preko 500 metara.
Postoje i mnoge zanimljive istorijske činjenice o najstari−
jem srpskom brendu, kao što je podatak da je Knjaz
Miloš, 30−ih godina prošlog veka bio prisutan u Orijent
expressu kao jedna od najkvalitetnijih evropskih voda.
Knjaz je, naime, od čuvenog svetskog konkurenta,
Perriera stariji čitavih pedeset godina.
Malo je poznato da je naziv „ki−
sela voda“, kako se danas
u Srbiji nazivaju sve ga−
zirane mineralne vo−
de, nastao upravo
kao ime za prvu vo−
du Knjaz Miloša.
Pored Knjaz Miloš
mineralne vode u ponu−
di kompanije je i Knjaz
Miloš blaže gazirana mi−
neralna voda, kao i gazirana mi−
neralna voda sa aromom limuna.
Važno je spomenuti da je svaka druga prodata flaša mine−
ralne vode u Srbiji izašla iz fabrike Knjaz Miloš.
Aqua Viva je negazirana prirodna mineralna voda vrhunskog
kvaliteta s niskim sadržajem rastvorivih mineralnih materija i s ni−
skim sadržajem natrijuma. Izvire iz bukuljskog kristalina, a netak−
nute padine Bukulje pružaju joj prirodnu zaštitu. Samo Aqua Viva
sadrži OPTIMINERAL COMPLEX koji predstavlja opti−
malni balanas minerala, soli i oligoelemenata, koji
omogućavaju da se metabolizam telesnih
tečnosti pravilno odvija, a samim tim i bolju re−
hidrataciju. Aqua Viva se može koristiti u neo−
graničenim količinama i namenjena je svima:
deci, trudnicama, odraslima, sportistima, re−
kreativcima i osobama trećeg doba.
Aqua Viva trenutno zauzima drugo mesto
u kategoriji negaziranih voda, s ambicijom da
u narednim godinama zauzme lidersku
poziciju. Potrošači jako vole i bren−
dove članove Aqua Viva sport fa−
milije − Hydroactive i Recharge,
koji su neprikosnoveni u svom
segmentu. Za najmlađe, tu je i
Aqua Viva Active Junior sa
kompleksom B vitamina koji ta−
kođe sadrži i optimineral complex.
Sa Aqua Vivom i njenim eks−
tenzijama karijere su gradili najveći
sportisti poput rukometaša i vaterpoli−
sta reprezentacije Srbije, Ane Ivanović,
Jelene Janković i mnogih drugih.
Takođe tu je i Guarana, koja je lider među energetskim pići−
ma na tržištu Srbije i Crne Gore. Prepoznatljiva po svom origi−
nalnom i manje slatkom ukusu, Guarana je postala sinonim za
kvalitetno osveženje u svakoj prilici, jer pojačava koncentraciju,
poboljšava memoriju i odlaže pospanost. Još jedan od razloga
zbog koga su potrošači zavoleli Guaranu, upravo su maštovite
kampanje koje je prate od momenta kada je počela da se proiz−
vodi u Srbiji. Guarana se trudi da zadovolji želje i potrebe svojih
mladih i kreativnih potrošača, dok Sova kao zaštitni znak bren−
da, koristi brojne prilike i poziva na druženje, kvalitetan provod i
neograničenu zabavu.
Od bezalkoholnih pića Knjaz Miloš proizvodi Golf sokove i
nektare, Golf osvežavajuće bezalkoholne napitke i Juice
Up − kompanija svoju svestranost potvrđuje i prisustvom na
tržištu sokova.
Golf sokovi su prirodni sokovi koji ne sadrže veštačke bo−
je, arome i konzervanse. Lako je izabrati omiljeni Golf sok jer
ovaj proizvod u ponudi ima devet različitih ukusa. Za ukus Golf
sokova prvenstveno je zaslužno najkvalitetnije voće čiji su pri−
rodni sastojci besprekorno očuvani zahvaljujući staklenoj boci i
praktičnom twist−off zatvaraču. Golf sokovi i nektari prepoznatlji−
vi su po jedinstvenoj ambalaži koja prati trendove tržišta i dizaj−
nirana je za HoReCa segment.
Juice Up je linija osvežavajućih bezalkoholnih napitaka u
četiri popularna ukusa: jabuka, multivitamin, narandža−jabuka i
crveno voće, koji osvežavaju voćnom energijom, jer sadrže pri−
rodnu mešavinu voćnog soka, vode i prirodnog šećera iz šećer−
ne repe.
Golf osvežavajući bezalkoholni napici − Golf
Cola i Orange, su popularni sokovi u ekonomskom
segmentu, predstavljaju prvo, pravo, originalno
osveženje kvalitetnog ukusa, uvek po dostupnoj
ceni.
Kompanija Knjaz Miloš, od svog na−
stanka pa sve do današnjih dana, vodila
se željom, da zadovolji potrebe svojih
potrošača, da u svom asortimanu ima
isključivo najbolje brendove i ponudi
nešto što će širom sveta biti prepoznato
kao jedinstveno i kvalitetno.
39
41
42
43
PharMedica doo
Konsalting, projektovanje
i inženjering ……
Pharmedica je kompanija koja nudi usluge konsaltinga, pro−
jektovanja i inženjeringa, prvenstveno u farmaceutskoj industri−
ji, biotehnologiji, izgradnji i opremenju farmaceutskih fabrika,
bolnica i drugih medicinskih objekata.
Objedinjujemo usluge od ideje do realizacije: tehnološki
projekat, arhitektonsko−građevinski projekat, projektovanje si−
stema grejanja, ventilacije i kondicioniranja (HVAC), tehnologi−
ja čistih soba, GMP, kvalifikacija/validacija, postavka inženjer−
skih sistema.....
Kompanija Pharmedica može da udovolji specifičnim potre−
bama farmaceutskim proizvođačima:
Transfer tehnologija i know− how
Tehnološka oprema, postavka
Oprema za laboratorije, kao i kvalifikaciju/validaciju u
oblasti GMP – konsaltinga:
Stručna podrška pri razmatranju varijanti i odabiru rešen−
ja koji su u skladu sa GMP principima vezano za proizvod−
Objekat u RF – EPIDBIOMED 2010,
farmeceutska fabrika
nju, za primenjenu tehnologiju, za opremu i proizvode.
Optimizacija rešenja sa stanovišta GMP, razdvajanje to−
kova sirovina, materijala, gotovog proizvoda i osoblja za
Nudimo svoje iskustvo i usluge sa ciljem postizanja kvalite−
ta uz neprekidno stručno usavršavanje i praćenje trendova u
projektovanju, opremanju fabrika za proizvodnju lekova, medi−
farmaceutsku proizvodnju
Tumačenje međunarodnih i nacionalnih standarda po zah−
tevima GMP ( GMP ĹŃ, ISPE, PIC, WHO, GAMP, FDA ).
cinskih sredstava i dijetetskih proizvoda, ali i objekata za druge
Validacioni master plan (VMP)
namene.
Analiza rizika (GMP RA, HAZOP, FMEA)
Stručnjači koji rade u našoj kompaniji imaju višegodišnje is−
Kvalifikacija projekta (DQ)
kustvo u projektovanju, konsaltingu i inženjeringu u Rusiji,
Instalaciona kvalifikacija (IQ)
Ukrajini, Kazahstanu, Belorusiji i ostalim državama ZND. To−
Operaciona kvalifikacija (OQ)
kom višegodišnjeg perioda realizovano je preko 20 projekata
Performans kvalifikacija (PQ)
što nas čini liderom u pomenutim regionima.
Validacija procesa (PV)
Rad se obavlja u najkraćem mogućem vremenu uz tenden−
Validacija čišćenja (CLV)
ciju smanjenja troškova i izbegavanja uobičajenih grešaka u
Validacija analitičkih metoda (AMV)
implementaciji projekta.
Validacija kompjuterskih sistema (ComVal)
Takođe radimo monitoring resursa i procesa gradnje, koor−
dinacija sa podizvođačem radova.
Revalidacija
Obuka osoblja investitora po pitanjima osnove GMP, higi−
jena u farmaceutskoj proizvodnji, kvalifikacija/validacija,
čiste sobe,propusnici, koncepcija higijenskih zona, doku−
mentacija i dr.
PharMedica doo
Palmotićeva 3 / 4
11000 Beograd
Objekat u RF- Kirov 2011,
farmeceutska fabrika
44
www.pharmedica.rs
e−mail: office@pharmedica.rs
45
46
47
48
50
51
52
53
54
55
56
57
58
61
Proizvodnja komunalnih
i specijalnih vozila
irma „Resor“ d. o. o. bavi se proizvodnjom
komunalnih i specijalnih vozila. Firmu čini 46
radnika, stručno jezgro čini šest mašinskih
inžinjera i jedan inžinjer elektronike. Ceo inžinjeriski
kadar poseduje dugogodišnje iskustvo koje je stica−
no radom na proizvodnji novih: autodizalica, podi−
znih platformi, viljuškara, komunalnih vozila i zim−
ske opreme. Najveći deo navedenih proizvoda
rađen je po sopstvenoj dokumentaciji a jedan deo
u saradnji s velikim svetskim firmama. Sve navede−
no omogućava Resoru da kao i sve ozbiljnije firme
stalno osvaja nove proizvode i usavršava posto−
jeće. Firma teži da pokrije tržišta Srbije, Crne Gore,
Republike Srpske, Makedonije, Rusije... Uz proiz−
vodnju firma teži da proširi i svoje proizvodne pogone
što bi omogućilo i porast broja zaposlenih.
Vozilo za uklanjanje nepropisno
parkira nih vozila „Pauk“
HIAB−hidraulična dizalica
Raonik−snegočistač
Vučeni posipač soli
Nošeni posipač soli
F
Firma poseduje sledeće sertifikate:
1. Sertifikat SRPS ISO 9001:2008.
2. Sertifikat SRPS ISO 14001:2005.
3. Sertifikat SRPS OHSAS 18001:2008.
4. Sertifikat CE o usklađenosti s normama EN 15001.
Remont
Firma ima velikog iskustva u generalnim re−
montima svih tipova nadgradnji: autodizalica,
podiznih platformi, komunalnih vozila...
Kod generalnih remonta osim remonta kon−
strukcije i hidrauličnih instalacija izrađuju se i
Bane Mihajlović
novi sklopovi ako to remont zahteva. Za sve
direktor
obavljene radove u remontu firma daje garanciju.
Takođe, napominjemo da su idejna rešenja za autosmećar
originalna − domaća i zaštićena u Patentnom zavodu. Za sve
dodatne imformacije stojimo Vam na raspolaganju.
PROIZVODNI PROGRAM:
Autosmećar tip „potisna ploča“ V= 5, 7, 9, 12, 15, 18, 20,
22 m3
Autosmećar tip „rotacioni bubanj“ V= 9, 15, 18, 20 m3
Autosmećar tip „potisna ploča“ s aksijalnim sabijanjem
smeća V= 5, 9, 12 m3
Autopodizač V= 4 ÷ 7m3
Autocisterna za vodu, pranje i polivanje ulica i distribuci−
ju pitke vode
Autocisterna za gorivo
Autofekalac
Vozilo za probijanje kanalizacije
Asortiman Resora
Kompanija angažovana u proizvodnji opreme i specijalnih komu−
nalnih nadgradnji za kamionske šasije. Naš asortiman programa
je: nadgradnje za sakupljanje otpada sa potisnim pločama N, S,
F, autopodizač za različite zapremine kontejnera, cisternske
nadgradnje za vodu, tečna goriva/benzin ili ulje, za probijanje ka−
nalizacije, za probijanje i čišćenje kanalizacije, Kombinovane
nadgradnje za vodu i gašenje požara, mošeni posipač za granu−
lisane materije protiv smrzavanja, vučeni posipač za granulisane
materije protiv smrzavanja (Epoha), snegočistač, itd.
Resor DOO poseduje sertifikate SRPS ISO
9001:2008, ISO 14000:2008, kao i CE znak.
63
64
65
66
Beograd
Surčinska 9/o Tel: +381−11−2266 113 +381−11−2266 114 +381−11−2260 477
Mob: +381−64−6483 872 Fax: +381−11−2266 118 office@beonant.rs
www.beonant.rs
Direktor– Milan Lujić, dipl.građ.inž
Projektovanje i izvođenje
hidrotehničkih i građevinskih radova
B
eoNant je privredno društvo registrovano za iz−
vođenje hidrotehničkih, građevinskih i građevinsko−
zanatskih radova, projektovanje, stručni nadzor i kon−
salting. Osnovano je 1992. godine u Beogradu kao predu−
zeće za projektovanje i inženjering.
Zapošljavanjem licenciranih inženjera, kvalitetnih i kvali−
fikovanih radnika, primenom moderne opreme i mehanizaci−
je, kao i praćenjem dostignuća u primeni novih materijala i
tehnologija rada, poštovanjem ugovorenih rokova kao i do−
slednom primenom bezbednosnih propisa, Beonant d. o. o.
obezbeđuje izuzetno visok kvalitet radova i poverenje sve
brojnijih investitora i poslovnih partnera.
Uvođenjem Sistema menadžmenta kvalitetom 2010. go−
dine dodatno je unapeđeno poslovanje tako da se otvaraju
nove mogućnosti za izvođenje najkompleksnijih poslova iz
oblasti rada firme.
Danas BeoNant izvodi najsloženije radove prvenstveno u
oblasti hidrotehničkih radova, građevinskih i građevinsko−za−
natskih radova, sanacije nosivosti konstruktivnih elemenata,
usluga stručnog nadzora i konsaltinga u građevinarstvu.
Za predmetne radove BeoNant poseduje sopstvenu me−
hanizaciju, alate i transportna sredstva.
DELATNOST:
Glavne delatnosti privrednog društva Beonant d. o. o.
obuhvataju izvođenje sledećih radova:
1. HIDROTEHNIČKI RADOVI
Spoljne instalacije vodovoda i kanalizacije;
Unutrašnje instalacije vodovoda i kanalizacije i ugradnja
sanitarne opreme;
Crpne stanice vodovoda i kanalizacije;
Postrojenja za pripremu vode za piće;
Hidrantske mreže;
Rezervoari.
2. GRAÐEVINSKO−ZANATSKI RADOVI
Hidroizolaterski radovi
PVC membrane;
Poliuretanske membrane;
Bitumenske izolacije;
Penetrati;
Održavanje kosih i ravnih krovova (HITNE INTERVENCIJE);
Završni zanatski radovi.
3. SPECIJALISTIČKI RADOVI
Sanacija i povećanje nosivosti konstruktivnih elemenata.
4. USLUGE STRUČNOG NADZORA, KONSALTING
I PROJEKTOVANJE
REFERENCE HIDROTEHNIČKI RADOVI
Fabrika Fijat automobili Srbija, spoljne hidroteh−
Poslovno−prodajni objekat Interex u Obrenovcu,
ničke instalacije – hidrantska, sanitarna i tehno−
hidrotehnički radovi na spoljnim instalacijama vo−
loška voda, kišna i fekalna kanalizacija, 2011,
dovoda i kanalizacije, 2010.
Mljekara a. d. Banja Luka, Izrada sistema za od−
vodnjavanje atmosferskih voda sa krova glavnog
objekta – “Pluvia” sistem i odvođenje površinskih
voda ACO DRAIN kanalima, 2010.
Izgradnja gradske vodovodne mreže, Opština
Stara Pazova, 2010
Izgradnja filterskog postrojenja na gradskom vo−
dovodu, Opština Tutin, građevinski, građevinsko
zanatski i hidrotehnički radovi, 2010−2011.
RB “Kolubara” Lazarevac, rekonstrukcija fekalne
kanalizacije, 2010.
instalacijama zajedno sa pumpnim stanicama,
2008.
Pogon za proizvodnju mesa i mesnih prerađevina
"Gombit" u Inđiji, radovi na spoljnim i unutrašnjim
hidrotehničkim instalacijama, 2008.
Magacin PG raketa "Ratković" kod Rekovca, iz−
Skladište za čvrsti nuklearni otpad u Institutu
gradnja protivpožarnog rezervoara i spoljne hi−
"Vinča", radovi na spoljnim hidrotehničkim insta−
drantske mreže, 2009−2010.
"Galenika" a.d. Zemun, Izrada automatskog zaliv−
nog sistema, 2010.
Regionalni vodovod u Sjenici, Izgradnja primar−
nog cevovoda za nekoliko seoskih naselja, 2009.
lacijama, 2008.
Punionica prirodne izvorske vode "Mioni" u Mioni−
ci, radovi na spoljnim i unutrašnjim hidrotehničkim
instalacijama sa pumpnim stanicama i biološkim i
hemijskim tretmanom otpadne vode, 2007.
Rekonstrukcija i dogradnja kaptažnih objekata,
Fabrika za proizvodnju lekova "Jugoremedija" u
Magacin u Fabrici "Knjaz Miloš" u Aranđelovcu,
izrada obaloutvrde i pristupnog mosta, opština
Zrenjaninu, hidrotehnički i građevinski radovi na
građevinsko zanatski radovi i radovi na hidroteh−
Tutin, 2009 −2010.
spoljnoj i unutrašnjoj tehnološkoj kanalizaciji i vo−
Magacinski prostor poslovnog objekta “VP Pro−
perties” u Zemunu, hidrograđevinski radovi,
2009−2010.
dovodu, 2009.
Poslovno proizvodni objekat JUB u Šimanovcima,
radovi na spoljnim i unutrašnjim hidrotehničkim
ničkim instalacijama, 2007.
Proizvodni pogon "Energoplast" u Zemunu, rado−
vi na uređenju terena, hidrotehničke i mašinske
instalacije, 2007.
67
68
69
AD JAVNA SKLADIŠTA SUBOTICA
AVNA SKLADIŠTA su osnovana 29. decembra 1960. g.
kao Komunalno preduzeće u Trgovinskom sudu u
Subotici.
Sedište Društva je u Subotici, Tuk Ugarnice bb. Matični
broj je 08049424 a PIB 100960569.
Osnovna delatnost Društva je Skladištenje (šifra delatnos−
ti : 5210). Društvo je registrovano i za spoljno−trgovinski
promet i pružanje usluga u spoljno−trgovinskom prometu.
AD JAVNA SKLADIŠTA posluju radnim danima i Subotom
od 08h do 20h .
DP JAVNA SKLADIŠTA su uspešno privatizovana
2008.godine i tada je izvršena statusna promena iz DP u AD.
Većinski vlasnik je kompanija Nelt Co iz Dobanovaca , koja je
za protekle 3 godine uložila velika materijalna sredstva za
obnavljanje i rekonstrukciju postojećih objekata, infrastrukture
i mehanizacije sa ciljom da se napravi savremeno opreml−
jen i široko uslužan logistički centar.
Društvo poseduje preko 20.000 m2 skladišnog prostora i
preko 200 parking mesta za velike kamione, sa duplim
železničkim kolosekom i rampama za pretovar i istovar robe,
što ga čini jednim od najopremljenijih držalaca carinskih ter−
minala u Srbiji.
J
70
U krugu Društva locirana je jedna od najprometnijih i naje−
fikasnijih Carinskih ispostava u Srbiji, što daje mogućnost da
se na jednom mestu , brzo i efikasno, obave svi poslovi
vezani za uvoz−izvoz roba široke potrošnje.Društvo posluje u
HACCP sistemu, roba se skladišti u ambijentalnom i rash−
lađenom temperaturnom režimu, a od 01.02.2012.godine i u
smrznutom režimu. Sva skladišta su registrovana kao javna
carinska skladišta. Skladišta su registrovana i poseduju
rešenja nadležnih Ministarstava za smeštaj hrane životinjskog
porekla kao i ribljeg brašna i hrane za životinje. Društvo je
dobro opremljeno potrebnom mehanizacijom za pružanje
usluga u vidu viljuškara različite nosivosti. Objekti i roba
neprestano su pod nadzorom sopstvene službe obezbeđenja
. Roba koja se smešta u skladišta je osigurana od osnovnih
rizika (krađe, poplave, požara).
Pored usluga skladištenja i manipulacije sa robom daju se
i usluge zakupa skladišta i kancelarija.
Cene usluga su prilagođene trenutnim teškim tržišnim
uslovima.
Biše podataka o AD JAVNA SKLADIŠTA SUBOTICA
možete dobiti na sajtu : www.javnaskladista.rs
Salaš Ćuran - oaza na deset
kilometara od centra Beograda
redivan ambijent, veoma ljubazno osoblje i generalno opuštena at−
mosfera. Savršeno mesto za odmor bez obzira da li planirate vikend,
želite da se sklonite od gradske gužve, a da ujedno posetite Beograd
ili obavite neke svoje radne obaveze.
Smešten na deset kilometara od centra Beograda, salaš Ćuran se
prostire na površini od dva hektara. U glavnom objektu se nalazi tradi−
cionalni restoran. Besplatan bežični internet je dostupan na
čitavom salašu Ćuran.
Salaš Ćuran poseduje sopstvenu školu
jahanja, tako da gosti mogu da istražuju okoli−
nu jašući ili vozeći se fijakerom. Gosti takođe mogu
da se opuste u bujnom vrtu s fontanama, jezercima i potocima. Go−
sti takođe mogu da koriste prostor za pravljenje
roštilja po svojoj želji. Na salašu se mogu videti razno−
vrsne životinje, kao što su nojevi, labudovi, poniji i domaće životinje.
Ponos salaša je njegov veliki restoran (a la carte) koji nudi jela
srpske kuhinje, tradicionalni dekor i narodnu muziku.
Sobe imaju svoje kupati−
lo, klimu, kablovsku televiziju i
terase koja gledaju na okolnu pri−
rodu.
P
Posebne uluge
Doručak u sobi, apartman za
mladence, lanč paketi, faks/fotoko−
piranje, internet, besplatan parking
(poželjna rezervacija), usluga
prevoza (uz doplatu)
svaki dan akustična muzika
71
www.curan.rs Put za Ovču 81, Beograd tel.: +38111 3390 814 e−mail: curanborca@gmail.com
72
73
PROIZVODNI PROGRAM
PEĆI NA ČVRSTO GORIVO
K
oncern Farmakom MB Šabac osnovan je 1989.godine pod
imenom „Farmakom d.o.o.“ Predstavlja jednu od retkih kom−
panija na srpskom tržištu koja se isključivo bavi proizvod−
njom. Od samog početka razvija koncept da samo proizvodnjom i
kontinualnim ulaganjem u istraživanja i razvoj, uz primenu novih
tehnoloških rešenja, može da ostvari zavidne rezultate u svim seg−
mentima svog poslovanja. Snagu Koncerna „Farmakom MB“ čini
preko 2300 zaposlenih.
Industrijski kombinat „Guča“ AD Guča nalazi se u srcu Srbije, u
Guči. Osnovan je 1958.godina, a privatizovan 2006.godina od stra−
ne Koncerna „Farmakom MB „ , od tada kompanija konstantno širi
proizvodni program, tehnološki osavremenjuje i povećava proiz−
vodnju.
Koncern Farmakom MB Šabac − IK „Guča“ AD Guča kontinualno
ulaže u nove tehnologije pa se stoga beleži rast kapaciteta, proiz−
vodnje, produktivnosti i prihoda više od četiri puta od dana priva−
tizacije do danas.
Osnovna delatnost preduzeća je livarstvo, metalo prerada, prerada
gume. Livenje odlivaka od sivog i nodularnog liva (kanalizacione
cevi i fitinzi, kanalizacioni ulični program, odlivci za industriju trak−
tora, auto industriju i elementi peći i kamina), odlivci od čeličnog li−
va ( flotacijske kugle i program za rudarsku industriju : bagerski zu−
bi, mlinske obloge, udarni čekići i dr. ). Mašinska obrada i izrada
procesne opreme, a u oblasti proizvodnje gume izrada gumiranih
valjaka i presovanje gumo tehničke robe .
U prethodne dve godine osvojena je proizvodnja livenih peći i ka−
mina na čvrsto gorivo . Izuzetnim dizajnom i velikim iskorišćenjem
energije naše peći našle su mesto na tržištu skoro cele Evrope.
Uspostavljen je sistem kvaliteta u skladu sa standardima ISO
9001−2008, ISO 18000 i ISO 14000.
Sertifikacija sistema manadžmenta kvalitetom sprovedena
je od strane sertifikacionog tela TÜV Rheinland InterCert,
a u skladu sa TÜV CERT procedurama za proveru i serti−
fikaciju.
Menadžment i zaposleni u Guči konstantno prate inova−
cije i promene na tržištu , efikasno posluju i sa pono−
som ističu da su u svakom trenutku spremni da
uče, ali i da stečeno znanje prenesu drugima. Po−
nosni smo na to što ulažemo u znanje i u naše
kadrove.
U kratkom periodu modernizacije pokazalo
se da je tržište prihvatilo proizvode ovog
kombinata .
Iznad svega, kupci su
prihvatili kvalitet.
74
Lava
Dimenzije peći (ŠxVxD) 540 x
946 x 493 mm
Masa peći 155 kg
Dimenzije otvora za loženje
340 x 286 mm
Dimenzije ložišta
450 x 230 x 334 mm
Prečnik priključka za dimnjak
Ř120 mm
Veličina grejnog prostora
220 mł
Nazivna snaga 12,5 kW
Stepen iskorišćenja 78,1 %
Tip goriva drvo
Mercury
Dimenzije peći (ŠxVxD) 592 x 566 x 507 mm
Masa peći 110 kg
Dimenzije otvora za loženje 340 x 286 mm
Dimenzije ložišta
454 x 290 x 322 mm
Prečnik priključka za
dimnjak Ř120 mm
Veličina grejnog
prostora 200 mł
Nazivna snaga 13 kW
Stepen iskorišćenja
82 %
Tip goriva drvo
Sfera
Dimenzije peći
(ŠxVxD)
630 x 983 x 422 mm
Masa peći 115 kg
Dimenzije otvora
za loženje
340 x 265 mm
Dimenzije ložišta
358 x 290 x 270 mm
Prečnik priključka za dimnjak
Ř120 mm
Veličina grejnog
prostora 200 mł
Nazivna snaga 10 kW
Stepen iskorišćenja
86 %
Tip goriva drvo
Arina
Jezgro
Dimenzije peći (ŠxVxD)
389 x 787 x 450 mm
Masa peći 73 kg
Dimenzije otvora za loženje
195 x 165 mm
Dimenzije ložišta
265 x 320 x 315 mm
Prečnik priključka za dimnjak
Ř120 mm
Veličina grejnog prostora 1
20 mł
Nazivna snaga 6,6 kW
Stepen iskorišćenja 78,3 %
Tip goriva drvo
Dimenzije peći (ŠxVxD)
480 x 728(827) x 435 mm
Masa peći 115/123 kg
Dimenzije otvora za loženje
225 x 320 mm
Dimenzije ložišta
350 x 320 x 250 mm
Prečnik priključka za dimnjak
Ř120 mm
Veličina grejnog prostora
220 mł
Nazivna snaga 10 kW
Stepen iskorišćenja 84 %
Tip goriva drvo
Helios
Solaris
Dimenzije peći (ŠxVxD)
370 x 882 x 413 mm
Masa peći 78 kg
Dimenzije otvora za loženje
200 x 145 mm
Dimenzije ložišta
256 x 457 x 256 mm
Prečnik priključka za dimnjak
Ř120 mm
Veličina grejnog prostora 150 mł
Nazivna snaga 6 kW
Stepen iskorišćenja 79 %
Tip goriva drvo
Dimenzije peći (ŠxVxD) 504 x
1042 x 484 mm
Masa peći 106 kg
Dimenzije otvora za loženje
230 x 210 mm
Dimenzije ložišta
300 x 280 x 340 mm
Prečnik priključka za dimnjak
Ř120 mm
Veličina grejnog prostora 160 mł
Nazivna snaga 8 kW
Stepen iskorišćenja 80 %
Tip goriva drvo
Prometej
Dimenzije peći (ŠxVxD)
484 x 827 x 466 mm
Masa peći 80 kg
Dimenzije otvora za
loženje 230 x 165 mm
Dimenzije otvora
za loženje
222 x 271 x 310 mm
Prečnik priključka za
dimnjak Ř120 mm
Veličina grejnog prosto−
ra 150 mł
Nazivna snaga 8 kW
Stepen iskorišćenja
79,8 %
Tip goriva drvo
KONCERN „FARMAKOM MB“ ŠABAC
HAJDUK VELJKOVA BB, 15000 ŠABAC, SRBIJA
TELEFON (+381 15) 350 618
FAX: (+381 15) 350 620
www.farmakommb.com
Guliver
Dimenzije peći (ŠxVxD)
900 x 850 x 665 mm
Masa peći 177 kg
Dimenzije otvora za loženje
230 x 270 mm
Dimenzije ložišta
275 x 325 x 375 mm
Prečnik priključka za dimnjak
Ř120 mm / Ř150 mm
Veličina grejnog prostora
200 mł
Nazivna snaga 10,5 kW
Stepen iskorišćenja 87 %
Tip goriva drvo
INDUSTRIJSKI KOMBINAT „GUČA“
32230 GUČA, ALBANSKE SPOMENICE, SRBIJA
CENTRALA: (+381 32) 854−301
PRODAJA GUČA (+381 32) 854−255
E−MAIL: office@ikg.farmakom.co.rs
www.ikguca.com
75
76
77
Ušuškajte svoj dom...
CENTAR GRAÐEVINSKOG MATERIJALA
MATERIJALI
ZA SUVU GRADNJU
Gips ploče
Profili, distanceri, ankerfiksi
Ispunjivači
Bandaž trake
PVC folija i ALU folija
TERMODOM FASADA
Stiropor, XPS
Staklena mrežica
Lepak
Tiplovi
Završni sloj fasade:
Bavalit, Fasaplast, Bojafas
Keramika
Oprema za kupatila
POKRIVKE I PROZORI
Ondulin ploče
Tegola
OSB ploče
Salonit ploče
Krovni prozori
TERMO I ZVUČNI
IZOLATORI
Kamena vuna
Staklena vuna
Azmafon i Termosilent
OGREV
briketi i drvo
HIDROIZOLACIJA
Bitumen
Bitulit
Poliazbitol
Kondor traka
Ter papir
LAMINATNI PODOVI
Dezeni: hrast i bukva
Debljine: 8,3 mm i 12.3 mm
ULEPŠAJTE SVOJ DOM
Mineralni plafoni
Staklene prizme
MAŠINE I ALATI
Mašina za malterisanje PFT
Laserska libela
Metar
Za savete i dodatne
informacije obratite se
stručnim prodavcima:
011/33 17 167; 347 05 05
www.termodom.rs
office@termodom.rs
79
80
Najveći proizvođač
vatrostalnog materijala
amot fabrika Aranđelovac je najveći
proizvođač alumo−silikatnog materijala
(oblikovanog i neoblikovanog)
i proizvoda kako u Srbiji tako i u regionu,
od svog osnivanja 1950. godine, bila je snažan
nosilac razvoja Aranđelovca i njegove privre−
de.
Š
Uporedo sa razvojem metalurgije koja je
najveći potrošač vatrostalnog materijala,
Šamot je za osam decenija svog postojanja
proširivao proizvodni program, zadovoljavao
potrebe domaćih i stranih potrošača, uz ispu−
njavanje svih zahteva savremenih tehnoloških
procesa.
Proizvodna tehnološka celina počinje eks−
ploatacijom glina iz svojih rudnika gline, preko
proizvodnje mlevenih i oblikovanih proizvoda i
zaokružuje se uslugama projektovanja, ozida i
održavanja termičkih agregata.
Sve ove godine, Šamot ide u korak s no−
vim tehnologijama i zadovoljava visoke
međunarodne standarde kvaliteta što po−
tvrđuje i posedovanje međunarodnih sertifika−
ta za kvalitet kao i prisustvo na međunarod−
nom tržištu, pre svega nemačkom (Babcock
Borsig), ruskom (NIS), engleskom (Arcelor
Mittal).
Šamot fabrika Aranđelovac teži da postig−
ne ono što najbolje ume – da stvara proizvod
najvišeg kvaliteta koji će biti prepoznatljiv u Sr−
biji, kao što je već prepoznatljiv na inotržištu.
Telefon: Direktor (tel/fax): 034−724−278, 725−293;
Prodajna služba: 034−724−954, 724−012; Nabavna služba: 034−724−128,
Služba Uvoz−izvoza: 034−712−141; Sekt. za plat. promet i finansije: 034−723−759
www.samot.co.rs, e−mail: samot@eunet.rs
81
82
83
RIVER STAGE
- 10.08.2011.
N
išville jazz festival,
koji se poslednjih godina održava sredino
nom avgusta na velikom platou u
niš
niškoj Tvrđavi, već nekoliko godina
je, i prema imenima učesnika i na
osno
osnovu posete – najveća manifestacija
te vrste u ovom delu Evrope. Odlukom
Minist
Ministarstva kulture Srbije Nišville je
proglaš
proglašen kulturnom manifestacijom
od nac
nacionalnog značaja. Glavni program festivala
fe
2011. godine posetilo je
20.000 gledalaca, a prateće - besplatne
progra
programe 100.000 ljudi. Kada je reč
o pub
publici, Nišville poslednjih godina
privlači sve veći broj postetilaca iz cele
Srbije, zemalja
ze
u okruženju, ali i ljudi koji
namensk
namenski dolaze u Niš iz zemalja EU,
pa i sa drugih
d
kontinenata. Kada je reč o
medijima, p
poslednje izdanje Nišvilla, pratilo
jje preko 300 akreditovanih domaćih i stranih
novinara. Ča
Časopis “New Europe”, koji izlazi u
Briselu i nezv
nezvanično je glasilo Evropske Unije,
OPEN STAGE:
11-14.08.2011.
84
objavio je u septembarskom broju izuzetno afirmativan tekst o Nišville festivalu pod naslovom
„Nišville - evropsko lice Srbije“.
Nišville je publici predstavio značajan broj
umetnika iz “prve svetske muzičke lige”: Solomon
Burke, Benny Golson, Billy Cobham, Roy Hargrove, Tom Harrell, Miroslav Vitous, De Phazz,
Incognito, The Brand New Heavies, Richard Galliano, Mingus Dynasty, Candy Dulfer, Larry Coryell,
Jimmy Cobb, Reggie Workman, Chico Freeman,
Milcho Leviev, Aria Hendricks, Philipe Catherine,
Georgie Fame, Steve Hackett, Manu Dibango, Terje
Rypdal, Yehia Khalil.... Uz headlinere u glavnom i
pratećim (besplatnim) programima predstavljen je
i veliki broj domaćih i inostranih sastava - od kojih su mnogi upravo nastupom na Nišvillu skrenuli
pažnju i publike i kritike.
U programskom smislu festival nastavlja osnovni koncept - a to je predstavljanje kako “tradicionalnijih” formi džeza, tako i izvođača koji svoj
muzički izraz baziraju na fuziji ovog pravca sa drugim muzičkim stilovima: world music, funk, soul,
ambijentalna muzika... Pored glavnog programa,
Sly & Robbie Band
EARTH&SKY STAGE: 11-14.08.2011.
Nišville nudi i niz pratećih - besplatnih programa: paralelni večernji programi – “Gate”
ili “Open stage” i “Movie stage” (besplatne
projekcije filmova sa jazz tematikom) u
Tvrđavi, prepodnevni programi na raznim
punktovima u gradu (defile izvođača na dan
otvaranja, Matine stage kod tržnog centra
Kalča, u Parku Svetog Save, Niškoj Banji...),
tradicionalni koncerti u Gerontološkom
centru (čime Nišville praktično pokazuje
kako treba misliti i o starijoj populaciji),
izložbe fotografija, promocije knjiga sa jazz
ili muzičkom tematikom, besplatne jazz
radionice... Planovi su da narednih godina
Nišville uz produženje trajanja na sedam do
deset dana, ponudi još širi dijapazon pratećih
manifestacija i pod geslom: “Ceo Niš –
Nišville”, proširi već postojeće programe na
što više punktova u gradu. Pravac razvoja
koji organizacioni tim zacrtao je da Nišville
jazz festival do 2015. godine i zvanično uđe
među 10 najznačajnijih evropskih festivala
ove vrste, pa samim tim kroz kulturni tur-
izam privuče još veći broj posetilaca iz drugih
zemalja.
Jedan od najvažnijih segmenata, posebno namenjenih mladima, a na čemu će se
narednih godina još više insistirati je edukativni karakter Nišvilla kroz besplatne jazz
radionice koje treba da budu začetak Džez
akademije u Nišu. Na radionicama učenici
i studenti muzike, kao i samouki mladi
muzičari imaju priliku da rade i sviraju sa
svetski poznatim muzičarima.
Kada je reč o mlađoj populaciji, sve
važniji faktor neposredne organizacije festivala su volonteri, sa kojima se veoma ozbiljno
radi i na koje se organizatori sve više mogu
pouzdati. Na poslednji konkurs za volontere prijavilo se 500 kandidata iz 67 gradova
SrbiJe i iz 10 zemalja, što dovoljno govori o
rejtingu festivala među mladjom populacijom. Takođe, na inicijativu direktora festivala, 2009. godine je formiran omladinski jazz
band “JazzBookA”, koji je naredne godine
nastupao u pratećim programima, i nastavio
Stanley Jordan Trio
je sa radom posle festivala. Uz to, Nišville je
finansirao učešće nekoliko članova ovog sastava na jazz radionicama u inostranstvu - pa
je u planu da ovaj bend otvori Nišville 2012.
To se, kako kroz rad ovog sastava, tako i kroz
angažovanje nekih od članova sastava u drugim projektima - već odražava, kako kvantitativno, tako i kvalitativno na nišku džez
scenu – koja već sama po sebi u Nišvillu već
godinama ima najveću potporu.
U periodu do 2015. godine, pod uslovom da rast bužeta festivala to dozvoli - planirano je otvaranje Jazz akademije, Jazz muzeja
sa Nišville jazz klubom koji bi imao redovni
program i jazz radionice tokom cele godine.
Nišville klub i muzej postali bi redovna destinacija domaćih i stranih turista.
U planu je proširenje aleje “Kraljeva
Soula”, na keju, pored Nišave, postavljanjem
spomenika značajnih svetskih muzičara
(Solomon Burke, Ike Turner...) uz spomenik
Šabanu Bajramoviću čiji je izgradnju takođe
inicirao Nišville jazz festival.
Mungo Jerry Blues Band
85
86
Sadržaj
UVODNIK
Knjaz Miloš
Metodologija izbora dobitnika nagrada
„Najbolje iz Srbije“
Potrošači dali glas poznatim brendovima
„Najbolje iz Srbije“ garancija kvaliteta
Uspešni brendovi jačaju konkurentnost
domaće privrede
Država treba da radi na promociji
„Made in Srbija“,
Posle meda zamirisao i bermet
Cena vrti gde burgija neće
Vlast mašti, moć kupcu
Tesla heroj autoindustrije
Materijal od kojeg se gradi budućnost
Novak Ðoković
najbolji lični brend u funkciji promocije Srbije
Dobitnici statua „Najbolje iz Srbije“ 2011.
Dobitnici nagrada „Top Corner“
Članovi žirija u akciji „Najbolje iz Srbije“ 2011
Učesnici u akciji „Najbolje iz Srbije“ 2011.
strana
1 i 39
2−4
5
6
7
8−9
10 − 11
12, 13
14 −18
19 − 21
22 − 24
25
26 − 27
28
28
29 − 32
KOMPANIJE
DIS
Apatinska pivara
Fabrika akumulatora Sombor
Karlsberg
Dijamant
Privredni pregled
Mona
Tehnomanija
Merkator S
PharMedica
Vinarija Aleksandrović
Pionir
88
33 − 45
34
35
36
37
38
40 − 41
42
43
44
46 − 47
48
Alfa Plam
49
Fudlend
50
Mlekara Šabac
51
Viktoria Oil
52 − 53
RB Global
54
Agrobanka
55
Lasta
56
Esensa
57
OMV
58
Institut Josif Pančić
59
Veterinarski zavod Novi Sad
60
Takovo osiguranje
61
Nutriko
62
Resor
63
Neoplanta
64
Fabrika maziva Kruševac
65
Agroživ
66
Beonant
DTR Ribarstvo
67
68 − 69
Javna skladišta Subotica
70
Salaš Ćuran
71
RB Kolubara
72 − 73
Livnica Guča
74 − 75
Produktna berza
76
Hotel Prag
77
Termodom
78
Kopovi Ub
79
Maxima Lučani
80
Prometej
80
Šamot Aranđelovac
81
Gebi Čantavir
82 − 83
Nišvil Niš
84 − 85
Koteks Surčin
86
Medica Niš
87
Sadržaj
88
Masel
K3
Holcim
K4
Download

овде - Najbolje iz Srbije