Kreativna
& kolaborativna
ekonomija
i lokalni razvoj
Urednik
Aleksandar Đerić
Beograd, 2014.
Ovo izdanje objavljeno je kroz projekat
E761 Convergence / E761 Susretanja koji je finansirala Evropska Unija,
kroz IPA Program Prekogranične saradnje Srbija - Bosna i Hercegovina.
Stavovi i mišljenja izneseni u ovoj publikaciji ni na koji način
ne mogu biti smatrani stavovima Evropske Unije.
Finansiranje ovog izdanja obezbedila je Academica
u saradnji sa Programom MadMarx.
®
®
Sadržaj
PREDGOVOR
Marginalije o kreativnoj i kolaborativnoj ekonomiji.......................................................9
Šta donosi ova publikacija................................................................................................13
I KREATIVNOST I SARADNJA U LOKALNOM RAZVOJU ............................................17
1. Urbana ekonomija, urbani prostor i prostor saradnje...............................................19
•
•
•
•
•
Industrijsko nasleđe kao potencijal za razvoj kreativne ekonomije.......................21
Uloga muzičkih festivala u lokalnoj kreativnoj ekonomiji .......................................33
Co-working: kultura i ekonomija saradnje..................................................................47
Internet i društvene mreže: promena paradigme poslovanja..................................55
Crowdfunding - nove mogućnosti za finansiranje neprofitnih projekata..............63
2. Uloge u lokalnom kreativnom razvoju........................................................................69
•
•
•
•
Uloga civilnog sektora u lokalnom kreativnom razvoju............................................71
Žensko preduzetništvo u kreativnoj ekonomiji: uloga i značaj................................79
Unutar ili izvan sistema: frilenseri o svom radu u kreativnim industrijama.........91
Uloga nezavisnih medija: IndieVoices - primer dobre prakse crowdfundinga....103
II. PROJEKAT E761 SUSRETANJA: NEPOSREDNA ISKUSTVA
O LOKALNOM KREATIVNOM RAZVOJU...............................................................111
•
•
•
•
•
•
•
•
Projekat E761 Susretanja: Misija i metodologija.......................................................113
Metodologija pristupa temi u Srbiji: Kreativna Srbija® ............................................115
Istraživanje kreativnog sektora: kapaciteti, stavovi i potrebe (Srbija-BiH)............117
Konferencija Kreativne tenzije: zaključci i preporuke.............................................125
Dijalog javnog i privatnog sektora: mogućnosti i prepreke.....................................129
Uspešne studije slučaja u zapadnoj Srbiji.................................................................133
Preporuke za lokalne samouprave (Srbija)................................................................137
Okruženje za kreativan razvoj: šta su mogućnosti i pretnje za građanske
inicijative i omladinski aktivizam...............................................................................139
• Program E761 2004-2014: traženje puta.....................................................................147
III. SMERNICE ZA LOKALNI KREATIVAN RAZVOJ....................................................151
UNESCO - Uloga kulture na lokalnom nivou................................................................153
Evropska Komisija - Kreativna Evropa..........................................................................161
Evropska Komisija - Strategija Evropa 2020..................................................................163
Kolaborativna ekonomija i Evropska Unija..................................................................169
5
PREDGOVOR
7
Marginalije o kreativnoj
i kolaborativnoj ekonomiji
Radni ljudi koji ličnim radom samostalno u vidu
zanimanja obavljaju umetničku ili drugu kulturnu
profesionalnu delatnost imaju na osnovu svog rada u
načelu isti društveno-ekonomski položaj i u osnovi ista
prava i obaveze kao i radnici u proizvodnji.
Zakon o udruženom radu, 1976, čl. 7.
Kulturne i kreativne industrije, kreativni sektor ili novom sintagmom - kreativna ekonomija, danas su predmet pažnje ekonomskih analitičara i mnogih istraživača u društvenim i humanističkim naukama. Njima se
okreću i teoretičari marketinga, menadžmenta, urbanog razvoja, poslovni konsultanti u uslužnom biznisu
i proizvodnji neopipljivih dobara, vlasnici i direktori
kompanija. Konačno, kreativna ekonomija je odavno
implicitno u agendama lokalnog i nacionalnog razvoja
a sve veći je i upliv civilnog i neprofitnog sektora koji
tragaju za svojim ulogama u ovoj oblasti društvenog i
privrednog razvoja. Ekonomskom rastu kreativna ekonomija doprinosi
inovativnim tehnologijama i novim idejama, na taj način snažeći ostale ekonomske sektore, naročito tržišne
niše. Kreativne industrije danas imaju visoku stopu
privrednog rasta i progresivno povećavaju udeo u društvenom proizvodu. Povrh svega, kreativna ekonomija
ima veći ljudski kapital nego druge industrije, naročito
one u realnom sektoru. Pristupi se razlikuju, kao i u svakoj drugoj oblasti istraživanja i razvoja, a dobri i korisni modeli rada prepoznaju se po rezultatima i učincima u pojedinim
kontekstima, lokalnim ili nacionalnim. S obzirom da je
kreativna ekonomija pregnantna u svojim značenjima,
vrlo diversifikovana u pristupima i metodama posmatranja i istraživanja, kao i da njena dinamička priroda
ne omogućava dosledno i sveobuhvatno razumevanje
čak i za čitave timove istraživača, mi ćemo svoju misiju u ovoj publikaciji dimenzionisati da ide manjim ali
sigurnijim koracima, te da naš autput bude svrsishodan. Sem nepostojanja fondova za istraživanje i razvoj
kreativnih industrija, u Srbiji, ali i u regionu, manjka
stručnjaka. Ipak, s obzirom na pojavu da je u poslednje
vreme, naročito otkako je program Kreativna Evropa
postao aktuelan, za kreativne industrije poraslo interesovanje - teme i inicijative proporcionalno bujaju, mada, nažalost, ne i kvalitet informacija i znanja.
Kvalitativnih analiza, onih iz kojih se razume i uči iz
prakse, nedostaje, a previše je statistike i uopštavanja,
iz kojih se gradi nekritički diskurs.
Proizvodnja kreativnih dobara i usluga podleže svim
ekonomskim zakonitostima - efikasnost, privredni
rast, zapošljavanje, stabilnost cena, eksterna ravnoteža... Ali kako obezbediti dobar poslovni ambijent,
podstičuće društvene vrednosti, zapošljavati ljude, pokretati preduzetničke inicijative, uključiti što veći broj
zainteresovanih - to je zadatak koji vidimo važnijim
pre svakog posmatranja i numeričkog prikazivanja.
Nekoliko je ključnih razloga što se ova tema čini atraktivnom i slobodnim prostorom za nekritičko delovanje.
Najpre zbog toga što sintagma kreativna ekonomija
koketira i predstavlja polje samoafirmacije i reklamerstva, jer je samodopadljivo misliti da se postaje kreativan ako se bavite temom kreativnosti. Drugi razlog
je uverenje da je svaka evropska agenda progresivna i
lako primenjiva svuda na evropskom kontinentu. Treći
Marginalije o kreativnoj i kolaborativnoj ekonomiji
9
je medijski uticaj - nacionalne mreže prenose vesti o
konferencijama, panelima, skupovima sa inicijativama i bez inicijativa ka javnim politikama a na temu
kreativnih industrija bez kritičkog osvrta i analize, što
kod nestručne javnosti i opšte publike gradi mnenje da
je u toku značajna promena i privredni zaokret koji tek
što nije postao opšti trend, i da se usvajanjem strategija, zakona i otvaranjem trezora za finansiranje kreativnosti automatski ulazi u privredni i stvaralački raj.
Mi kažemo, kod kreativnih industrija najmanje je reč o
novcu kroz dotacije i subvencije. Kreativnost nađe put,
dobar projekat dođe do svog finansijera. Pored toga, ne
verujemo u razumnost javnih vlasti pri opredeljivanju
iznosa i promišljanju mera, zamke sinekure i lukrativni interesi centara moći najbliži su državnom kazanu.
Konačno, smatramo da su uverenja da država ne treba
da bude ni donator ni investitor, već kreator poslovnog
ambijenta kroz tržišnu regulaciju i legislativu potpuno
razumna i najviše fer pristup. Jer, čim država nekome
daje, od nekoga uzima. Red je da se država najpre povuče iz tržišta kreativnih industrija, demonopolizuje
poziciju krupnog kapitala i dozvoli mikro inicijative na
lokalnom nivou, jer mislimo da je početak promene u
kreativnom preduzetništvu upravo na tom putu.
Naša preporuka kreativcima u preduzetničkim vodama i civilnom sektoru koji bi da se bavi ovom temom:
ima mnogo neznalica sa visokim akademskim titulama, koji imaju malog ili nikakvog iskustva u biznisu, a
koji će vas zaseniti pričama o kreativnom raju i opštim
preporukama kako da tamo stignete. Oni sami taj put
nisu prošli i njihovi saveti su, prema tome, uglavnom
beskorisni. Naša je preporuka - držite se praktičara.
Više ćete o prirodi i smislu kreativnih delatnosti naučiti od ljudi koji se svakodnevno bore na tržištu kreativnosti, nego od visokoučenih teorija onih koji nedovoljno rezonuju a gotovo po pravilu, ne umeju ni da
razlikuju bitno od nebitnog u prenošenju i interpretaciji nalaza autora iz razvijenog sveta. Nikad nemojte
smetnuti sa uma da je suština kreativne ekonomije u
ekonomiji. Ono što ne možete prodati nikome, ničemu
i ne vredi, ono što ne radi u praksi, ne valja ni u teoriji.
Ako ste uložili vreme kao resurs da slušate beskorisna
predavanja ili čitate tomove teorija, vaše znanje je teško utrživo. Čini se da danas kultura istraživanja i afirmisanja koncepta kreativnih industrija jeste više kultura opsene i
zavođenja, i ovo jeste značajna pretnja tržištu kreativnosti i tržištu istraživačkih i konsultantskih usluga.
Opsenari se ne ustručavaju da, motivisani brzim uspehom i potrebom da dominiraju, stranputice proglašavaju za prečice, a kozje staze imenuju za magistrale.
Lako ćete ih prepoznati: sebe će istaći kao jedino valjane i neizbežne, a od njihove nabeđene i tašte stručnosti
teško da ćete imati išta drugo do zablude ili iskrivljenu
sliku stvari. Kao i u svakoj drugoj novoj oblasti rada,
praznoslovlje i kvaziučenost obući će magičnu odoru.
10
Sem potrebe za samopromocijom, tu su i lukrativni interesi pojedinaca i grupa oko centara moći.
Vratimo se izvoru svake ekonomije, time i kreativne
- preduzetništvu. Jer o tome se radi. O odgovorima na
pitanja kako čovek da pokrene posao i uspe u kreativnom sektoru, ko su mu glavni partneri, ko sagovornici
i saveznici.
Suprotno uvreženom mišljenju, preduzetništvo nije
najrazvijenije u zapadnim zemljama sa dugom tradicijom tržišne ekonomije, već u slabo razvijenim i siromašnim zemljama sveta. Sjedinjene Američke Države,
tako, pri dnu su liste razvijenih zemalja u ovoj oblasti
- imaju samo 7,2 odsto samozaposlenih radnika, dok je
Luksemburg na poslednjem mestu, sa samo 6,1 odsto.
U Švedskoj svaki 10. radnik je samozaposleni preduzetnik, u Nemačkoj svaki osmi, u Velikoj Britaniji skoro
ih je 14 procenata, a najveći broj preduzetnika - samozaposlenih radnika je u Italiji - 26,4 procenata. Prosečno, tek oko 13 odsto svih zaposlenih radnika u razvijenim zemljama sa liste G12 zemalja su samozaposleni
ili preduzetnici. U poređenju sa bogatim svetom, iznenađujuće je veliki
broj preduzetnika u siromašnim zemljama - u proseku
30-50 odsto. U Gani ih ima 67 procenata, u Bangladešu 75,4 posto, a najviše u Beninu, siromašnoj afričkoj
zemlji - u njoj je čak 88,7 preduzetnika od ukupne
uposlene radne snage. Mala preduzeća čine, takođe,
neznatan postotak u okviru ukupnog broja preduzeća i kompanija u razvijenom svetu. U SAD malih preduzeća (do 20 zaposlenih) je 11 posto, Nemačkoj 13,
Švedskoj 14,5 dok je u Velikoj Britaniji 18 posto. U Italiji
je taj broj veći i čini skoro trećinu privrednih društava
(31%). U Srbiji čak 90 odsto svih privrednih društava su
mala i srednja preduzeća.
U oblasti kreativnih industrija i istraživanju i razvoju kao delatnosti postotak malih i srednjih preduzeća
(MSP) raste. U SAD u kompjuterskim delatnostima čak
je 32 odsto MSP, u Francuskoj 44,7 posto, dok je više od
polovine takvih preduzeća u Velikoj Britaniji (67,5%) i
Italiji (73,2%). U Nemačkoj i Švedskoj takvih preduzeća
u kompjuterskim delatnostima je oko pola (48,4 odnosno 49,4%). Mali i srednji biznis u delatnosti istraživanja i razvoja najzastupljeniji je u Italiji - 74,8 posto,
dok je u Švedskoj, Francuskoj i Nemačkoj oko jedne
trećine. (Izvor: OECD, 2006. Obrada: John Schmitt, CEPR
Washington, 2009).
Po mišljenju britanskog ekonomiste sa Univerziteta u
Kembridžu, Ha-Džun Čanga (Ha-Joon Chang), poenta
ovih razlika između visokih preduzetničkih inicijativa
i slabog ekonomskog rasta je u tome što “preduzetništvo nije individualni poduhvat”, iako je u osnovi deo
lične prirode nekoga ko se odlučuje za pokretanje
sopstvenog posla. “Treba nam mnogo kolektivnih in-
stitucija da bismo kanalisali preduzetničku energiju u
neku produktivnu aktivnost. Naučna infrastruktura,
korporativne institucije, pravni sistem, finansijski sistem”. S obzirom da preduzetništvo u mnogome zavisi
od poslovnog ambijenta i infrastrukture u okruženju,
koja mu omogućava razvoj, Čang zaključuje da je “individualna produktivnost u velikoj meri kolektivna”.
Ovaj britanski profesor smatra da u siromašnim i zemljama u razvoju “ljudi ispoljavaju preduzetnički duh
do krajnjih granica, ali to ne daje nikakve rezultate jer
su institucije manjkave, infrastruktura je loša, pravni
sistem ne funkcioniše itd”.
Srbija je siromašna zemlja ovakvog tipa. Sistem uređenih privrednih aktivnosti ne postoji, tržište je etatizovano i monopolisano, javne politike su haotične i u
uzajamnoj koliziji. Na lokalnom nivou, centri odlučivanja su, snažnije nego na nivou centralne vlasti, skoncentrisani u rukama tzv. političkih elita, bolje rečeno
oligarha u političkim partijama. Institucije ne funkcionišu i javna sfera (Habermas) je gotovo nestala ili
je prešla u virtuelne društvene zajednice. U ovakvom
poretku stvari, u okruženju kejnzijanske (Keynes, John
M) privrede, kojom se ne spasava ekonomija, već interes krupnog kapitala globalno, treba tražiti prave
ideološke temelje današnje makroekonomske uloge
kreativne ekonomije, koja u političkim ekonomijama
savremenih država želi da nadomesti gubitak produktivnosti u realnom sektoru. Industrijska proizvodnja i
u Srbiji i u Evropskoj Uniji svedena je na nivo iz 1990ih.
Kod nas zbog neuspele privatizacije i prelivanja društvenog kapitala u privatni, a u Evropskoj Uniji zbog
visokih nadnica i odlivanja kapitala ka istočnim tržištima sa jevtinom radnom snagom. Iz neobjašnjivih
razloga kreatori takve ekonomije uvereni su da se ekonomski koncept nacionalnih država može zasnivati na
sektoru usluga, kojem uglavnom i pripada kreativna
ekonomija. Da li je takav koncept uopšte moguć i dugoročno održiv? Tim pre, što su i u kreativnoj ekonomiji istočne ekonomije, ekonomije zemalja u razvoju
i severnoamerička ekonomija jednako konkurentne.
Ove osnovne dileme nameću potrebu preispitivanja
“evropskog” koncepta kreativne ekonomije, koji se postavlja kao surogat privreda. Evropsko tržište kreativnosti ne beleži koncentraciju ni u jednoj od privrednih
delatnosti koje se smatraju industrijom kreativnosti.
Otuda, nema masovne proizvodnje onog tipa kakav
ima Kina, u bilo kojoj od tih oblasti, od modne industrije do aplikativnog softvera. Krugman (Krugman,
Paul) dovodi u vezu trgovinske bilanse i sve ekonomske aktivnosti koje koncentrišu proizvodnju unutar
industrija sa masovnom produkcijom. Prosto rečeno,
nema ni globalne dominacije ni pozitivnog bilansa
bez masovne proizvodnje i distribucije jedne grupe
proizvoda. Evropi, zato, ostaje manji udeo u kompjuterskim uslugama, istraživanju i razvoju (patentnoj
privredi), finansijskim tržištima i industriji zasnovanoj
na kulturnoj raznolikosti starog kontinenta (turizam,
muzika, film, književnost). Upitno je da li u kulturnim
industrijama EU i ostatak kontinenta može ostvariti
masovnu proizvodnju i globalnu distribuciju. Naročito
zbog toga što je raznolikost neodvojiva od mesta koje
je izvorište kulture.
Druga pretnja globalne masovne proizvodnje, kako zapaža Krugman, je rast gradova, jer globalizovana trgovina koncentriše stanovništvo u velikim gradovima, tj.
redistribuira ga iz malih gradova ka velikim centrima.
Kod nas je ta pojava posledica i opšte centralizacije bogatstva i moći unutar nacionalne ekonomije (Beograd
i Novi Sad), ali i u Evropi socio-kulturni model urbane
ekonomije je u gradovima srednje veličine, koji ni nacionalno ni kontinentalno ne mogu da postanu centri
masovne proizvodnje. Siromašne evropske države nemaju ni kapacitet jačanja gradske infrastrukture da bi
privukli tzv. kreativnu klasu - obrazovanu, kreativnu
i inovativnu populaciju, i to je možda njihov najveći
izazov razvoja.
Ipak, u poslednje vreme primetan je porast interesovanja za dva fenomena. Jedan je redistribucija bogatstva
od bogatih ka siromašnima, što je u nalazu čak i Međunarodnog monetarnog fonda (Ostry, Berg, Tsangarides - Redistribution, Inequality and Growth, Feb 2014)
ocenjeno da ima pozitivan uticaj na rast nacionalnih
privreda, a naročito na globalnu ekonomiju, prelivanjem bogatstva od bogatih zemalja ka siromašnima,
jer u društvima sa većom nejednakosti redistribucija
je intenzivirana. Druga zanimljiva pojava su novi oblici
neprofitne i kolaborativne ekonomije, koji su uspeli da
naprave model redistribucije bogatstva ili bolje rečeno
kapitala unutar nebogatog dela društva, ali i planetarno, i time nađu zamenu za postojeće instrumente
finansiranja i kreditiranja koji tradicionalno dolaze
iz sfere bogatog društva odnosno krupnog kapitala.
Ključno je da se ti novi modeli baziraju na vrednostima humanog i socijalnog kapitala, pre nego na ekonomskim osnovama. Na delu je neprofitna ekonomija
zasnovana na principu udruživanja ljudi, ne kapitala.
Kapital dolazi kao posledica tog i takvog udruživanja
rada, resursa, kreativnosti i znanja, ali nikako nije cilj.
Da li se radi o novom epohalnom kursu zaokreta u globalnoj ekonomiji? Po mišljenju američkog ekonomiste
Džeremija Rifkina (Rifkin, Jeremy) sigurno da.
Rifkin predviđa da će neprofitni sektor postajati sve
značajniji u svetskoj ekonomskoj budućnosti, jer će
se novi načini poslovanja zasnivati na mrežama i automatizaciji, “internet poretku stvari”. U svemu tome,
kaže on, kapitalističko tržište će postati” niša igrač ,
“pružajući samo mrežne platforme za rastuću kolaborativnu ekonomiju”. Rifkin je još pre više od decenije
predvideo trend da što je manje potrebe za ljudskim
kapitalom u proizvodnji, to je više potreba da se pažnja usmeri na stvari koje možemo dobiti samo u interakciji sa drugim ljudima i od njih - stvari koje su
11
dobijene lokalno, od zajednice i koje podstiču na različite načine. “Internet poredak stvari je platforma koja
menja pravila igre jer omogućava nastajanje saradnje
i zajedništva tik pored kapitalističkog tržišta. Kolaborativni pre nego kapitalistički pristup, jer je smisao u
zajedničkom pristupu, a ne u privatnom vlasništvu.”
Udruženi rad, jedan od temeljnih principa društva socijalističke Jugoslavije, čini se, na ovaj način, doživljava svoju renesansu, naravno u drugačijem pojavnom
obliku. Mnogi oblici kolaborativne potrošnje postaju
sve popularniji i predstavljaju odlične alternative za
tradicionalna tržišta u vremenima krize. Odnedavno
Evropski privredni i socijalni odbor (EESC) postavio je
temu kolaborativne potrošnje u fokus svojih analiza,
predstavivši značaj tih ekonomskih aktivnosti u kojima učesnici dele pristup proizvodima umesto da imaju pojedinačno vlasništvo, kao sve učestaliju praksu i
naglašavajući potencijalne koristi takve kolaborativne
potrošnje u manjoj potrošnji prirodnih resursa, eko dizajnu, socijalnoj interakciji i razvoju zajednice, boljem
pristupu visokokvalitetnim proizvodima za potrošače
sa malim primanjima i dr.
a)
treba prepoznati ekonomski interes kulture
i kreativnih delatnosti, ali na način da se ne
ugrožava pravo na kulturu, kao pravo na baštinu, identitet i kulturnu raznolikost građanina
bilo da pripada većinskoj ili manjinskoj kulturi,
b)
treba afirmisati principe kolaborativne ekonomije kao proces udruživanja ljudi i resursa, ne kao princip ukrupnjavanja kapitala,
c)
procese usvajanja koncepta kreativne ekonomije trebalo bi postaviti lokalno i kroz
pristup saradničkih odnosno zainteresovanih strana (bottom-up) i njihov javni dijalog,
d)
u istraživanjima primat bi trebalo dati proučavanju praksi i učenju iz tih činjenica, ne iz ugla makroekonomske statistike,
e)
treba podsticati preduzetničku kulturu kreativnog sektora i za kreativni sektor, kao deo ukupnih nastojanja da se afirmiše preduzetništvo,
Osam godina nakon što je Akademika počela sistematski da istražuje problematiku fenomena i prakse kreativnih industrija, danas može da sumira učinke i trendove i pledira da se u istraživačkom radu i promenama
u javnim politikama uvaže sledeći aksiomi:
f)
treba osvetliti ulogu neprofitnog (istraživačkih
i obrazovnih ustanova) i civilnog sektora (građanskih inicijativa), kao medijatora, pružaoca
usluga i zastupnika javnog interesa u kreativnoj
i kolaborativnoj ekonomiji, uz podršku procesima njihove transformacije kao važne zainteresovane strane u ovoj oblasti društvenog života,
g)
konačno, kao opšti uslov - treba podržati sve
procese koji vode rehabilitaciji javne sfere,
koja je gotovo nestala pod uticajem privatnih
interesa, kako političkih centara moći, privatnog kapitala, tako i izgubljenom ulogom civilnog društva, zbog nestajanja misije javnog
zastupanja interesa celog društva.
U Beogradu, 1. maja 2014.
Aleksandar Đerić, urednik izdanja
12
Šta donosi
ova publikacija
Izdanje Kreativna i kolaborativna ekonomija i lokalni
razvoj proizašla je iz potrebe da se problematika kreativnih industrija i nove ekonomije saradnje i deljenja
(kolaborativne ekonomije) objedini kao jedinstveno
polje istraživanja i delovanja. U tom polju vidimo prelomnu tačku budućeg razvoja ne samo ekonomije koja
otkriva nove neprofitne modele razvoja, već i novu ulogu neprofitnog i civilnog sektora i obrise nove participativne kulture.
Tekstovi u ovoj knjizi imaju trostruku svrhu: da, informišući o novim fenomenima, podižu svest zainteresovanih strana, da prošire postojeću bazu znanja o
praksama kreativne i neprofitne ekonomije i da podele
iskustvo u vezi sa modelima rada u svetu i kod nas.
Prvi deo publikacije sastavljen je od teorijskih i empirijskih istraživanja a drugi prenosi iskustva sa projekta
Susretanja, dajemo ih sa željom da se iz tih iskustava
uči kroz naše uvide i naučene lekcije, kako bi se mogli primenjivati u budućim sličnim projektima na ovu
temu. Mislimo da će ova knjiga biti dobra smernica za
inicijative koje žele da se bave lokalnim razvojem iz
ugla razvoja kreativne ekonomije i uloge neprofitnog
sektora.
Poglavlje Kreativnost i saradnja u lokalnom razvoju donosi pet tekstova o glavnim temama: urbani prostor i
kreativnost kao instrument urbane obnove, zaštite nasleđa i ekonomskog razvoja, uloga muzičkih festivala
u lokalnom ekonomskom razvoju, obeležja kulture i
ekonomije saradnje, potom kako je internet promenio
savremeno poslovanje i doneo potpuno nove obrasce
rada i tržišnog ponašanja, na kraju - kako neprofitna i
profitna ekonomija uče jedna od druge i traže alternativne izvore finansiranja i razvoja proizvoda.
Rad Jasne Cizler se bavi odnosom između spomenika
industrijske kulture i kreativnog sektora. Oslanjajući
se na teoriju i studije slučaja iz inostranstva u ovoj
oblasti, rad ispituje aktuelnu situaciju u Srbiji. Spomenici industrijske kulture su često prepoznati kao pogodan ambijent za alternativne umetničke i kulturne
aktivnosti i kreativnu ekonomiju generalno. Kreativni
sektor je jedan od ključnih aktera u prepoznavanju
vrednosti industrijskog nasleđa, a nasleđe i kreativnost u sinergiji su se pokazali kao katalizatori pozitivnih promena. Hipoteza rada je da integracija kulturnih potencijala industrijskog nasleđa i socijalnog i
kreativnog kapitala kreativnog sektora može pozitivno
uticati na razvoj kreativne ekonomije, zaštitu nasleđa
i urbani razvoj. Ipak, u ovim procesima postoji rizik od
džentrifikacije i u radu se skreće pažnja na opasnost
od instrumentalizacije kulture u javnim politikama
u cilju podizanja ekonomske vrednosti zemljišta. Kao
suprotnost džentrifikaciji, rad promoviše značaj participacije u procesu odlučivanja i inkluzivni pristup
urbanom razvoju u kom kreativne ekonomije mogu
igrati značajnu ulogu.
Adriana Tanasković u svom radu analizira uspešnost
i najvažnije faktore uspeha tri festivala u Srbiji - Exit,
Nišvil i GitarArt, jer uloga festivala u lokalnom i regionalnom razvoju postaje sve značajnija. Ipak, da bi se
festivalska industrija uspešno razvijala ključno je da
akteri lokalne sredine, u kojoj se festival realizuje, razumeju svoju ulogu, kao i da država razvije instrumente podrške i merenja učinka i uticaja na javne politike.
U Srbiji odnos lokalne samouprave prema festivalima
varira u odnosu na lokalni kontekst, a strateških dokumenata, statističkih podataka i zakonskih regulativa u
ovoj oblasti još nema. Proširen opseg kulturne politike
13
zasnovan je na proceni ekonomske i kulturne vrednosti muzičkih festivala.
Tekst Aleksandre Savanović daje nam uvid u osnovne
principe koncepta co-workinga, njegove glavne karakteristike i vrednosti, da bi potom autorka uspostavila izvesne kriterijume razlikovanja između njegovih
brojnih oblika i fenomena ali i predložila klasifikaciju
na ovako utvrđenim osnovama. Rad razmatra njihove
prednosti i mane, osvrćući se istovremeno na postojeće, kako lokalne i regionalne, tako i globalne inicijative
koji se u svom delovanju oslanjaju na koncept udruženog rada. Co-working model je posmatran kao najširi
pojam koji uključuje ostale postojeće pojmove/termine koji se kolokvijalno koriste da bi naglasili posebne
karakteristike i prednosti u odnosu na druge modele
kao što su kolaborativne/saradničke platforme, profitni i neprofitni inkubatori, biznis akcelatori, co-working
događaji itd. Autorka smatra da co-working prostor treba da je kreiran da podstakne inovaciju, uspeh na tržištu i društvenu promenu i napredak, otuda prevashodno i mora biti projektovan kao društveni prostor, dakle
prostor koji će podstaći i motivisati ljude da generišu
nove ideje, inicijative i međusobne veze.
Rad Milene Milojević pruža osnovnu analizu promene marketinga i poslovanja u kontekstu nove participativne i kolaborativne kulture. Klasični marketing
na ustaljenim „offline kanalima“ nije nestao ali je
upotpunjen kampanjama i nastupima na društvenim
mrežama koje su omogućile direktno predstavljanje
proizvoda potencijalno milionskom auditorijumu. Internet je postao dominantan kanal promocije i prodaje
a društvene mreže, kao brze i jeftine platforme koje
omogućavaju jednostavno povezivanje sa ciljnim grupama, nezaobilazan alat poslovanja. Pojava socijalnih
mreža u poslednjoj dekadi predstavlja zaokret u procesu distribuiranja informacija, u načinu komuniciranja i poslovanja, generišući nove modele interakcije i
kolaboracije. Poslovanje se sve više seli na internet a
socijalne mreže predstavljaju preporučeni ambijent za
razvoj projekata i poslovnih inicijativa. Specijalizovane
platforme i društvene mreže su naročito korisne u domenu grafičkog dizajna jer omogućavaju kreativcima
da plasiraju svoje radove na strano tržište i da dođu do
novih klijenata.
Ana-Marija Đurić analizira fenomen masovnog finansiranja ili crowdfundinga i razloge za njegovo nastajanje u poslovnom svetu. Iako je broj malih i srednjih
preduzeća veći, mali broj ostvari razvoj, a sve je više
onih kojima treba početni kapital, koji ne mogu ili ne
žele da dobiju od banaka ili drugih kreditora. Profitnim
organizacijama na raspolaganju je više instrumenata
finansiranja, dok kod neprofitnih prikupljanje novca ili
fandrejzing biva diversifikovano novim modelima koji
su nastali iz participativne kulture i prakse sticanja
sredstava dobrotvornih udruženja. U proteklih nekoli-
14
ko godina, crowdfunding je postao novi način za razvoj
filantropije. Na osnovu analize modela rada dve najveće crowdfunding platforme, autorka daje preporuke
domaćim neprofitnim organizacijama kako da koriste
ovaj oblik masovnog finansiranja.
U poglavlju Uloge u lokalnom kreativnom razvoju pružamo mogućnosti sagledavanja novih uloga odnosno
položaja civilnog društva, ženskog preduzetništva, frilensera i medija. Menjajući svoje uloge, svaka od ovih
grupa i sfera društvenog delovanja, menja i svoje okruženje, nameće nove zadatke i preispituje održivost do
sada poznatih teorijskih i praktičnih uvida i delovanja.
Marko Petrešević polazi od četiri glavne uloge civilnog
sektora i vidi ih kao isprepletane. U kreativnoj ekonomiji, s jedne strane su kultura i umetnost, a sa druge
tržište kreativnih proizvoda i usluga. Četiri glavna aktera u lokalnom kreativnom razvoju su – civilno društvo, država (lokalna samouprava), privredni sektor i
građanin kao umetnik ili preduzetnik. Srbija je društvo u tranziciji i kreativna ekonomija je u tom smislu,
novina. Autor polemiše sa tezama o kreativnoj klasi
Ričarda Floride, odnosno društvenim okolnostima za
razvoj kreativnosti lokalne zajednice kroz kriterijum
3T i indeks kreativnosti. Na kraju daje preporuke za
promenu misije civilnog sektora u procesima razvoja
preduzetništva u kreativnom sektoru i razvoju demokratskog ambijenta za uvođenje kreativnih promena.
Ksenija Simović govori o potencijalu razvoja ženskog
preduzetništva, odnosno o korelaciji razvoja preduzetništva žena i stepena razvoja kreativnih industrija. Autorkin polaz je da je razvoj kreativnih delatnosti tek na
početku u manje razvijenim zemljama, pre svega zato
što postoje značajne prepreke koje utiču na rast mikro, malih i srednjih preduzeća. Prepreke se odnose na
nepovoljne uslove razvijanja preduzetništva, manjak
državnih intervencija u sektoru, kao i zbog činjenice
da su kreativne industrije usko povezane sa inovacijama i najnovijim trendovima, koji u manje razvijenim
zemljama često ne pređu prag glavnih gradova ili većih ekonomskih centara. Slična situacija i izazovi prepoznaju se u oblasti ženskog preduzetništva. Autorka
mapira ključne izvore podrške ženskom preduzetništvu u Srbiji, uspešne studije slučaja iz kojih se može
učiti i ukazuje na potrebu podrške ženskim inicijativama u tradicionalnim kreativnim zanatima i sektoru
usluga da bi se preko rodnog afirmisanja u kreativnom
sektoru povećalo učešće žena u biznisu, a time i povećao stepen njihove inkluzije u društvu.
Prema nalazima istraživanja Ivane Anđelković i Gorana Tomke, koncept kreativnih industrija, naročito u
formi frilensinga, nudi pojedincima mogućnost da se
kreativno izraze, budu slobodni, poseduju kontrolu,
mogućnost da istražuju i budu radoznali, što u velikoj
meri nalaze primamljivim i kreativci u drugim zemlja-
ma. S druge strane, rad u kreativnom sektoru podrazumeva stalnu potragu za klijentima, nezaštićenost,
stres, nestabilan posao i zaradu, neredovna plaćanja,
odlaganja i spuštanje cena od strane klijenata, ali i sve
veću konkurenciju, koja se povećala pojavom velikog
broja amatera, ali i jeftine radne snage iz zemalja u
razvoju. Kreativnim radnicima u Srbiji ne pomaže ni
nerazvijeno tržište i niska platežna moć stanovništva,
kao i neupućenost klijenata u prirodu njihovog posla,
nepoštovanje, omalovažavanje struke i neprofesionalan odnos. Iako nekima ova vrsta neizvesnosti i nestabilnosti predstavlja izazov, mnogi pokušavaju da nađu
različite izlaze iz nje – rade za inostrano tržište, trude
se da sagledaju pozitivne strane posla, ali i u takvom
načinu rada prkose neefikasnoj državi i opštoj neizvesnosti u zemlji. Autori na kraju daju i pregled mogućih
oblika podrške frilenserima u kreativnim industrijama u
Srbiji.
Ana Martinoli konstatuje da je finansijska konsolidacija na medijskom tržištu dovela do koncentracije medijskog vlasništva, centralizacije produkcije, sužavanju
vidika, snižavanja kvaliteta izveštavanja i dominacije
zabavnih sadržaja nad informativnim. Potom istražuje
zanimljivu platformu IndieVoices i kroz misiju i praksu
ove platforme razmatra mogućnost drugačijeg finansiranja i oblikovanja programa nezavisnih medija, koji
koriste crowdfunding pristup.
Drugi deo publikacije informiše o projektu E761 Susretanja i o metodologiji i nalazima stanja na lokalnom
nivou, dajući preporuke za njihovu pozitivnu promenu. U aneksu knjige prilažemo referentne dokumente
UNESCO i Evropske Unije, kao i informacije o programu Kreativna Evropa.
Ivana Damnjanović
Academica
April 2014.
15
I
KREATIVNOST
I SARADNJA
U LOKALNOM
RAZVOJU
17
18
1
URBANA EKONOMIJA,
URBANI PROSTOR
I PROSTOR SARADNJE
Jasna Cizler1
Industrijsko nasleđe
kao potencijal za razvoj
kreativne ekonomije
Spomenici industrijske kulture
i njihov značaj
Spomenici industrijske kulture, odnosno industrijsko
nasleđe, predstavljaju aspekt kulturnog nasleđa. U
povelji Međunarodnog odbora za zaštitu industrijskog
nasleđa TICCIH (2003) definisani su kao „ostaci industrijske kulture od istorijske, tehnološke, društvene,
naučne i arhitektonske vrednosti“. Osim industrijskih
objekata koji su od centralnog značaja za ovaj rad, industrijsko nasleđe obuhvata i rudnike, infrastrukturu,
mašine, kao i nematerijalno nasleđe. Vrednost industrijskog nasleđa je višestruka.
U istorijskom pogledu, industrijsko nasleđe predstavlja ostatak iz perioda industrijske revolucije koji je
značio modernizaciju i koji je obeležio društvo i njegov
razvoj. U tehnološkom pogledu, industrijsko nasleđe
je značajno zbog pronalaska i primene novih načina
proizvodnje i novih mašina koji su karakterisali industrijsku revoluciju. Pored toga, razvoj industrije je
uticao i na razvoj infrastrukture. Arhitektonski značaj industrijskog nasleđa se ogleda u kreiranju tipične
arhitekture i primeni novih konstruktivnih sistema i
materijala. Mnoge od ovih zgrada danas predstavljaju važne repere. Kada je u pitanju društveni značaj,
razvoj industrije se vezuje za ekonomski napredak, izgradnju javnih i stambenih objekata za radnike, kao i
za razvoj gradova. Industrijsko nasleđe ima značaj za
lokalnu zajednicu i identitet mesta. Ono ima društvenu vrednost kao memorija o životu običnih ljudi, jer su
fabrike bile svakodnevno okruženje za generacije rad-
1 Autorka je doktorantkinja na Departmanu za urbanizam Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Istraživačkim radom se bavila
na Univerzitetu u Gracu, na Češkom tehničkom univerzitetu u Pragu
i na Geografskom fakultetu Univerziteta u Lidsu. Dobitnik je domaćih
i međunarodnih nagrada i stipendija za istraživački rad: JoinEU-SEE
(2013), Visegrad Fund (2012), British Scholarship Trust (2010), Republička fondacija za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka (20072012). Od 2006. godine radi kao honorarni saradnik Narodnog muzeja u Beogradu za Arheološki muzej Đerdapa.
Industrijsko nasleđe kao potencijal za razvoj kreativne ekonomije
Industrijsko nasleđe ima značaj za
lokalnu zajednicu i identitet mesta. Ono
ima društvenu vrednost kao memorija
o životu običnih ljudi, jer su fabrike bile
svakodnevno okruženje za generacije
radnika i primer napretka i ponosa za
lokalnu zajednicu. Identitet fabrike je
često povezan sa ličnim identitetom.
Kao takvo, industrijsko nasleđe može
poboljšati rezultate obnove braunfilda i
pružiti osećaj pripadanja prostoru.
nika i primer napretka i ponosa za lokalnu zajednicu.
Identitet fabrike je često povezan sa ličnim identitetom. Kao takvo, industrijsko nasleđe može poboljšati
rezultate obnove braunfilda i pružiti osećaj pripadanja
prostoru. Kada je u pitanju kulturni značaj industrijskog nasleđa, Hejden (Hayden, 2000) piše da kulturni
pejzaži (uključujući i one industrijske) govore ko smo,
daleko efikasnije nego izložbe u muzejima. Edensor
(2005) piše o alternativnoj estetici napuštenih industrijskih prostora, kao i o tome da oni predstavljaju neformalne javne prostore u kojima se dešavaju brojne
aktivnosti u kojima učestvuje lokalna zajednica. To su
mesta iznenađenja i kontakta sa prošlošću koja stoje
u suprotnosti sa regulisanim i dizajniranim urbanim
prostorima savremenog grada. Nedostatak specifične
funkcije, nejasne granice između prošlosti i sadašnjosti i intiman odnos sa memorijom mesta, ono su što ih
čini tako važnim, čak u stanju zapuštenosti.
Prvi spomenik industrijske kulture koji se našao na
UNESCO-voj listi svetske baštine je rudnik soli u Poljskoj (Wieliczka and Bochnia Royal Salt Mines) i to 1978.
godine. Početkom 1980-ih industrijsko nasleđe počinje
21
U preporuci o evropskim industrijskim
gradovima se navodi da: nedostaci
industrijskih gradova i regiona treba
da se pretvore u mogućnosti kroz
ponovnu upotrebu; da bogatstvo
istorijskog i arhitektonskog nasleđa
industrijskih gradova i regiona treba
da bude rehabilitovano tako da
predstavlja potencijal za budući razvoj;
kao i da politika obnove industrijskih
gradova treba gde god je to moguće
da bude bazirana na promeni funkcije i
revitalizaciji postojećih objekata.
da se javlja u međunarodnim dokumentima i poveljama. U preporuci o evropskim industrijskim gradovima (Council of Europe, 1987) se navodi da: nedostaci
industrijskih gradova i regiona treba da se pretvore u
mogućnosti kroz ponovnu upotrebu; da bogatstvo istorijskog i arhitektonskog nasleđa industrijskih gradova i
regiona treba da bude rehabilitovano tako da predstavlja potencijal za budući razvoj; kao i da politika obnove industrijskih gradova treba gde god je to moguće da
bude bazirana na promeni funkcije i revitalizaciji postojećih objekata. Takođe se navodi da u ovom procesu
treba unaprediti saradnju između javnog, privatnog
i volonterskog sektora, kao i da treba podržati uključenost lokalne zajednice i ostalih interesnih grupa u
proces obnove.
Potencijali industrijske baštine za
razvoj kreativnog sektora
Prostorni potencijali nekadašnjih industrijskih prostora, njihova simbolična i spomenička vrednost, neki su
od ključnih faktora koji utiču na ponovno korišćenje.
Spomenici industrijske kulture su prepoznati kao pogodan ambijent za alternativne umetničke i kulturne
aktivnosti i za kreativne ekonomije generalno. Kreativni sektor je često jedan od prvih aktera u prepoznavanju vrednosti industrijskog nasleđa i njegov radni
ambijent se vezuje upravo za nekadašnje industrijske
lokacije. Nasleđe i kreativnost u sinergiji su se pokazali kao katalizatori pozitivnih promena. I sam koncept
kulturnog nasleđa je blizak kreativnim industrijama.
22
Čak iako se kulturno nasleđe obično ne smatra delom
kreativnog sektora, kada se koristi u industriji nasleđa
postaje deo kulturnih industrija i kako Šola (2013) navodi „ako je baština dio kulture, onda je i dio kreativnog
sektora“.
1980-ih godina su se pojavili prvi primeri kulturnih strategija gradova, koje su signalizirale rastuću svest o ekonomskoj vrednosti kulture, kao i njene potencijalne efekte na obnovu. Značaj kulture za politike razvoja je sve
Radni ambijent se vezuje upravo
za nekadašnje industrijske lokacije.
Nasleđe i kreativnost u sinergiji
su se pokazali kao katalizatori
pozitivnih promena. I sam koncept
kulturnog nasleđa je blizak kreativnim
industrijama.
veći. Čak je i koncept održivog razvoja evoluirao u skladu
sa ovim promenama, pa se kultura sve češće pominje
kao četvrti stub održivosti (pored društvene, ekonomske i ekološke dimenzije). Niz primera danas ukazuje na industrijsko nasleđe i kulturu kao katalizatore
urbane obnove. Kultura se često smatra za magičnu
zamenu za nestale fabrike i magacine, kao instrument
koji će kreirati novu sliku urbane sredine čineći grad
privlačnijim za kapital i za profesionalce (Hall, 2000).
Autori kao što su Florida (2002, 2005), Landri (Landry,
2005) i Bjanćini (u: Council of Europe, 1995, Bianchini
and Parkinson, 1993) se fokusiraju na pozitivne efekte
upotrebe kreativnosti u urbanom razvoju.
Adaptivna prenamena, takođe poznata kao recikliranje (engl. adaptive re-use, recycling, ili conversion) se od-
Adaptacija industrijskih objekata
može dovesti ne samo do
unapređenja prostora, već i do
izgradnje pozitivnog imidža,
ekonomskog napretka i promocije
prostora.
„Moja evaluacija programa obnove
koji nemaju kulturu kao sastavni
deo pokazuje da oni ne funkcionišu.
Zajednice trebaju biti osnažene, treba
im dati izvesnu nadu, u njima se mora
osloboditi kreativni duh.”
nosi na prenamenu objekta kroz njegovu adaptaciju
da primi nove funkcije. Adaptacija industrijskih objekata može dovesti ne samo do unapređenja prostora,
već i do izgradnje pozitivnog imidža, ekonomskog napretka i promocije prostora. Kada se govori o zaštiti
industrijskog nasleđa, važno je reći da glavni doprinos
očuvanju u Evropi nije došao od strane države, već
od inicijativa volontera i drugih zainteresovanih grupa, među kojima su i predstavnici kreativnog sektora.
Važnu ulogu u ovim procesima imaju različite grupe i
pojedinci koje ne rade u zvaničnim institucijama ili za
investitora, već to rade usled interesovanja i čije to nije
stalno zaposlenje. Oni su obrazovani, strastveni i ne
robuju uspostavljenim profesionalnim ritualima, što
im omogućava da koriste manje uobičajena rešenja.
Kreativni sektor takođe može igrati značajnu ulogu u
planiranju urbanog nasleđa. Prenamena nekadašnjih
industrijskih objekata za kulturu (galerije, muzeji, bioskopi, radionice, studiji) je uobičajena praksa od 1970ih u Velikoj Britaniji (pogotovo u Londonu i nekadašnjem industrijskom regionu Jorkšir). „Moja evaluacija
programa obnove koji nemaju kulturu kao sastavni
deo pokazuje da oni ne funkcionišu. Zajednice trebaju biti osnažene, treba im dati izvesnu nadu, u njima
se mora osloboditi kreativni duh“ (Hughes, u: Evans,
Shaw, 2004).
U nekadašnjim zapuštenim industrijskim područjima, ovaj pristup može imati značajne rezultate. Ne
radi se samo o ekonomskom benefitu od turizma, već
i društvenim promenama. Aktiviranje napuštenih industrijskih objekata od strane kreativnih industrija je
blisko povezano sa projektima civilnog sektora. Zajedničko im je to što doprinose mladima, neafirmisanim
profesionalcima uključujući i umetnike, utiču na povezivanje profesionalaca i klijenata, doprinose zaposlenosti i doprinose javnim prostorima.
U planiranju urbanog razvoja, to znači fleksibilnost
umesto krutog, racionalnog pristupa, stvaranje konteksta u kom je akteri mogu da budu uključeni u proces transformacije okruženja, u kom mogu da uče i
eksperimentišu i ulaze u dijaloge. Kultura je značajna za urbano planiranje, a ono treba da bude osetljivo
na različite kulture i njihove interese. Pitanje je kako
uskladiti konfliktne interese različitih grupa u vezi sa
fizičkim okruženjem. Kako uspešno kombinovati spomenik kulture i nove aktivnosti?
Kreativni sektor može da pomogne kristalizaciji zajedničkih interesa zajednice, u ovom slučaju, u spašavanju zaboravljenih spomenika. On ima potencijal
da spomenik učini vidljivim i da ga vrati u kolektivnu
svest (Association des centres culturels de rencontre,
2003). Tema vezana za komplementarnost industrijskih lokacija i umetnika se odnosi na činjenicu da ovi
prostori zbog svog specifičnog karaktera i često, statusa spomenika kulture, zahtevaju posebne nove funkcije koje promovišu njihovu vrednost. Takvi su site-
Aktiviranje napuštenih industrijskih
objekata od strane kreativnih industrija
je blisko povezano sa projektima civilnog
sektora. Zajedničko im je to što doprinose
mladima, neafirmisanim profesionalcima
uključujući i umetnike, utiču na
povezivanje profesionalaca i klijenata,
doprinose zaposlenosti i doprinose
javnim prostorima.
specific projekti i privremeni projekti na industrijskim
lokacijama. Odlučujuće za uspeh projekta je pitanje
odgovarajuće funkcije - ponovna upotreba ne podrazumeva razvoj „običnih“ aktivnosti koje se lako mogu
naći bilo gde - važno je da ove aktivnosti odgovore na
specijalni karakter spomenika. Organizacija Association des centres culturels de rencontre predlaže pomeranje
od velikih, konvencionalnih kulturnih institucija ka
ideji eksperimentalnih i kreativnih laboratorija koje bi
spomenicima kulture pomogle da ponovo dobiju važnu funkciju. Isti autori takođe tvrde da aktivnosti u
ovakvim prostorima treba da budu fleksibilne, podložne ponovnoj invenciji tokom vremena i da se rigidnost treba izbeći – deo neiskorišćenog prostora treba
sačuvati u rezervi kao „stimulus za imaginaciju“: „Prenamena treba uvek da ostane promenljivog karaktera,
ostavljajući prostor za eksperiment“ (Association des
centres culturels de rencontre, 2003). Efikasna aktivacija podrazumeva transformacije koje će spomenik
učiniti dostupnim javnosti:
„Spomenici su magična mesta koja moraju da zadrže
svoj jedinstveni karakter... Ova mesta ne trebaju biti
zatvorena za javnost, jer pripadaju zajednici i moraju
23
biti zajednički korišćena...Uspeti u aktivaciji spomenika uvek znači ponovo izgraditi, osim samog spomenika, nešto od njegovog prethodnog intelektualnog,
društvenog i ekonomskog značaja: transformisati ga
tako da još jednom postane podrška i izraz glavnih
društvenih procesa“ (Association des centres culturels
de rencontre, 2003).
Spontana osvajanja prostora od strane umetnika su
važna u ranoj fazi procesa adaptacije i revitalizacije.
Ove neformalne aktivnosti kroz promenu percepcije
i ukazivanje na kvalitete i mogućnosti lokacije, mogu
otvoriti put za dugoročno korišćenje, a postepene, nezvanične promene u upotrebi su manje rizične i skupe
od velikih projekata urbane obnove.
Industrijsko nasleđe
i kreativni sektor u Srbiji
Pitanje uključivanja kreativnog sektora u proces planiranja urbanog razvoja je od posebnog značaja za Srbiju, kao zemlju u post-socijalističkom periodu, kada
se očekuju promene u sistemu urbanog planiranja
i zaštite nasleđa koje će pratiti izmenjene društveno
ekonomske uslove u zemlji. Ipak, kultura je među sektorima koji su najmanje bili uključeni u transformacije poslednjih decenija i ovaj sektor nije prilagođen
novoj situaciji. Kada su u pitanju objekti industrijske
kulture, javljaju se zapostavljanje, neizvršena valorizacija, nepostojanje strategija za zaštitu i aktivaciju,
kao i nedostatak saradnje između različitih sektora.
Kako se navodi u Zakonu o prostornom planu, kulturno nasleđe nije afirmisano kao razvojni resurs, njegova zaštita se još uvek tretira sektorski, a ugroženo je i
prevaziđenim zakonima (Ministarstvo životne sredine
i prostornog planiranja, 2010).
Kao jedan od rezultata povećane popularnosti ove
teme, u Srbiji se poslednjih godina javlja niz projekata,
konferencija i publikacija na temu industrijskog nasleđa. Tako na primer, industrijsko nasleđe je u Strategiji
kulturnog razvoja Pančeva prepoznato kao vrednost,
a njegova zaštita i aktivacija predstavljaju jednu od 7
oblasti koje strategija pokriva (Gradska uprava Grada
Pančeva, 2009).
Kada je u pitanju kreativni sektor u Srbiji, njegov značaj često nije prepoznat. Saradnja sa javnim sektorom
je na niskom nivou i ne postoje strategije razvoja i dugoročni projekti. Jedan od prvih koraka ka prepoznavanju problema i definisanju smernica je shvatanje
značaja koji kreativni sektor može imati u planiranju
prostora i posebno u upravljanju nasleđem. Gligorijević (2007) smatra da nedostaju strategije urbane obnove koje bi se bazirale na lokalnim kulturnim resursima
i identitetu, kao i da se objekti uglavnom aktiviraju
za komercijalne namene. Kucina navodi da je najbolji način za aktivaciju prostora privremeno korišćenje
i aktivno učešće umetnika u preuređenju (u: „Fabrike i skladišta novi ambijent umetničke scene“, 2007).
Rezime najvažnijih aktivnosti u vezi sa aktivacijom objekata
industrijskog nasleđa u Srbiji
VREMENSKI
PERIOD
AKTIVNOSTI
NADLEŽNE INSTITUCIJE/
ORGANIZACIJE
2001.
U okviru MNT otvorena Služba za istraživanje industrijskog
nasleđa (počinje obrada i valorizacija najvažnijih objekata
industrijskog nasleđa)
Muzej nauke i tehnike - MNT
2005.
Studija izvodljivosti transformacije napuštenih
industrijskih objekata u Beogradu višenamenske umetničke
komplekse (u okviru projekta SAIT)
Zavod za proučavanje
kulturnog razvitka
2007.
Potpisan Protokol o partnerskoj saradnji na integralnoj zaštiti
industrijskog nasleđa od istorijskog, tehničkog, društvenog,
arhitektonskog i naučnog značaja na teritoriji Republike Srbije
(2008. oformljen Savet za zaštitu industrijskog nasleđa)
Ministarstvo kulture,
Republički zavod za zaštitu
spomenika kulture, 13
regionalno nadležnih zavoda
i MNT
2007.
Dani evropske baštine, tema: Reke – tokovi nasleđa,
Konferencija Reke i industrijsko nasleđe – Mogućnosti (re)
aktivacije napuštenih industrijskih objekata u Srbiji: izazovi i
prakse
Ministarstvo kulture,
Kulturklammer
2008.
Projekat Kreativna reciklaža Beograda – Senzibilizacija zajednice
o industrijskom nasleđu kao delu savremenog identiteta grada
Kulturklammer
2013.
Dani evropske baštine, tema: industrijsko nasleđe
Ministarstvo kulture
24
Jedan od prvih koraka ka
prepoznavanju problema i definisanju
smernica je shvatanje značaja
koji kreativni sektor može imati u
planiranju prostora i posebno u
upravljanju nasleđem.
Umetnici tako dobijaju nedostajući prostor, a sprečava
se i propadanje objekta. To je istovremeno i način da
korisnici prostora osete da pripadaju nekom prostoru.
Ovakvi procesi mogu biti institucionalizovani, čime im
se daje ozbiljniji oblik i oni postaju deo politike održavanja i korišćenja prostora.
Iako u manjem broju nego u drugim zemljama u Evropi, u Srbiji se javljaju prvi primeri ponovne upotrebe
industrijskih objekata, među njima i oni pokrenuti od
strane kreativnog sektora. Značajan deo ovih projekata
čine nezavisni kulturni centri. Nezavisna kulturna scena u Srbiji deluje u alternativnim prostorima kulture,
a kako navodi Dragićević-Šešić (n.d.) oni su često izvan
centra grada, u magacinima i fabrikama. Ovi nezavisni
kulturni centri su postali važne platforme za umetnička istraživanja, za debate o društvenim pitanjima,
mesta na kojima građani mogu da se samoorganizuju,
mesta akcija u pravcu društvene uključenosti. Nova
umetnička scena u Srbiji, razvijena uz pomoć alternativnih kulturnih platformi je pokazala kako inicijativa
može da doprinese i novim zahtevima za revitalizaciju
koncepata javnog dobra i javnog interesa (DragićevićŠešić, n.d.).
Prva srpska šećerana, izgrađena 1899-1901. godine,
spomenik je kulture od 1984. godine. Nakon prestanka sa radom je služila za privremene umetničke i kulturne projekte, kao što su predstave, žurke i izložbe.
Beogradski izdavačko-grafički zavod - BIGZ izgrađen je
1940. godine i zaštićen kao kulturno dobro 1992. godine. U njemu su otvoreni kulturni centar, kafei, klubovi,
radio-stanice, džez klub, zanatske radionice... U Savamali, koja danas predstavlja verovatno najzanimljiviji
poligon za posmatranje transformacija neiskorišćenih
prostora, sada se nalaze: Kulturni centar Grad, Magacin u Kraljevića Marka, Mikser haus, Urbani inkubator,
Nova iskra... Kulturni centar Grad se nalazi u nekadašnjem magacinu parketa iz 1884. godine, aktiviranom
od strane kreativnog sektora 2009. godine. Program se
bazira na međunarodnoj razmeni, promociji umetnika, zalaganju za prava socijalno-marginalizovanih
pojedinaca i grupa, saradnji između civilnog društva i
struktura vlasti. Magacin u Kraljevića Marka se nalazi
u objektu koji je nekada bio skladište izdavačke kuće,
a u kom je od 2007. godine smešten kulturni centar.
Mixer House je objekat Mikser festivala koji sebi postavlja zadatak urbanističke prirode („urban design je
apsolutni imperativ našeg trenutnog aktivizma“) (Dan
u Beogradu, 2011). Mikser teži „vraćanju sjaja zapuštenoj četvrti“ i „kreiranju novog lica istorijskog dela grada“ (Dan u Beogradu, 2011). Godine 2012. su u okviru
festivala uređeni parkovi, obnovljeni portali i fasade,
postavljene instalacije za odmor i igru, i urađeni murali. Da Savamala postaje turistička lokacija pokazuje
činjenica da se u njoj od 2013. godine organizuje turističko razgledanje. Gete Institut je 2013. godine postao
još jedan od bitnih aktera u Savamali i to kroz projekat
Urban Incubator: Belgrade. Kako se navodi na sajtu projekta, Urbani inkubator teži „da unapredi kvalitet života gradskog stanovništva, zalaže se za grad po meri
čoveka i trudi se da i same žitelje Savamale podstakne
na to da uzmu strvari u vlastite ruke“ (www.goethe.de/
urbanincubator). Program između ostalog čine: A Model for Savamala (istraživanje prošlosti Savamale i jačanje svesti o njoj), kulturni program u Španskoj kući
(adaptiranoj carinarnici izgrađenoj za potrebe pristaništa), Biro Savamala (inicijativa koja kritički ispituje
doprinos različitih projekata razvoju Savamale), Nextsavamala (koji se bavi budućnošću Savamale, ispituje
stanovnike kroz internet forum i radionice i pruža im
priliku za participaciju), kao i Mikro Fabrike (projekat
čiji je cilj oživljavanje mikroekonomske strukture Savamale).
Industrijsko nasleđe i kreativnost kao
instrument u urbanoj obnovi
Kako je pokazano u prethodnim poglavljima, integracija potencijala industrijskog nasleđa i socijalnog i
kreativnog kapitala kreativnog sektora može pozitivno
uticati na zaštitu nasleđa i urbani razvoj. Mesta koja
su dugo bila neželjena, tako postaju atraktivna za stanovnike, turiste i investitore. U toku faze napuštenosti
objekta, javlja se prihvatanje i kreiraju se priče o novom značenju i značaju objekta, pa oni neretko postaju i simboli ponosa. Međutim, prenamena industrijskih
prostora često postaje i moda. U strategijama urbane
obnove se nasleđe koristi kao sredstvo za privlačenje
investicija, čak i onda kad od istorijskog okruženja
ostanu samo puki nagoveštaji. Širom Evrope, kultura
je tokom poslednjih decenija prepoznata kao ekonomski resurs. Na principima kreativnog grada, kreatori
politika teže da identifikuju specifičnosti prostora koje
su u vezi sa kulturom, a koje bi taj prostor promovisale i tako mu dale ekonomsku vrednost. Industrijsko
nasleđe je postalo ne samo osnov za promovisanje
memorije na industrijsku prošlost, već i marketinški
alat u urbanoj obnovi, korišćen za uspešniju prodaju
prostora. U praksi primena ove strategije dovodi do
privilegovanja određenih aktivnosti i pristupa kulturi
25
U strategijama urbane obnove se
nasleđe koristi kao sredstvo za
privlačenje investicija, čak i onda
kad od istorijskog okruženja ostanu
samo puki nagoveštaji. Širоm Еvrоpе,
kulturа је tоkоm pоslеdnjih dеcеniја
prеpоznаtа kао еkоnоmski rеsurs.
Na principima kreativnog grada,
kreatori politika teže da identifikuju
specifičnosti prostora koje su
u vezi sa kulturom, a koje bi taj
prostor promovisale i tako mu dale
ekonomsku vrednost. Industrijsko
nasleđe je postalo ne samo osnov
za promovisanje memorije na
industrijsku prošlost, već i marketinški
alat u urbanoj obnovi, korišćen za
uspešniju prodaju prostora. U praksi
primena ove strategije dovodi do
privilegovanja određenih aktivnosti
i pristupa kulturi orijentisanih na
potrošnju. Razvoj vođen dominantno
tržišnim interesima jedna je od
glavnih pretnji za javne prostore, pa
tako i za nasleđe.
orijentisanih na potrošnju. Razvoj vođen dominantno tržišnim interesima jedna je od glavnih pretnji za
javne prostore, pa tako i za nasleđe. Spomenici industrijske kulture se pretvaraju u robu u procesu džentrifikacije - fizičke, ekonomske, društvene i kulturne
transformacije područja koja rezultuje proširenjem
privatnog vlasništva nad javnim, kao i marginalizacijom nekadašnjih stanovnika, čiji su efekti najštetniji
po siromašne, razmeštena domaćinstva i male firme.
Zukin (1995) analizira vezu kulture i džentrifikacije i
pokazuje da džentrifikacija neizostavno nastaje onda
kada se kultura i umetnost koriste kao mamac za privlačenje kapitala i investicija u grad.
Evans ima kritički pogled na upotrebu kreativnih praksi u urbanoj obnovi, nasuprot svakodnevnoj kulturi i
razmeni (Evans, 2009a, 2009b, Evans and Foord, 2003).
On pokazuje kako velike šeme urbane obnove ne uspevaju da obezbede prostore kulture za svakodnevno
korišćenje od strane lokalnog stanovništva. Breznik
(2007) upozorava da upotreba kulture u strategijama
urbane obnove intenzivira ekonomske i društvene tenzije, da ne može da ih reši već samo da ih prikrije. U ta-
26
kvom sistemu, urbana obnova je igra koju vodi novac,
dok je kultura u drugom planu i služi kao instrument
(Breznik 2007). Kako pokazuju brojni primeri iz međunarodne prakse, unapređenja okruženja i objekata od
strane građana i kretivnog sektora privlače investitore.
Kada ovi procesi rezultuju džentrifikacijom, to je u suprotnosti sa samom ideologijom i prvobitnim namerama.
Slični procesi se mogu zapaziti i u Srbiji. Tako, porast
aktivnosti u Savamali mnogi već karakterišu kao džentrifikaciju (Ministarstvo prostora, 2013, Hohler, 2013,
Miletić, 2013, Vilenica i Kuda.org, 2012). Miletić (2013)
Savamalu vidi kao primer kulturom vođene urbane revitalizacije u kojoj prepoznaje karakteristike neoliberalnog kapitalizma: relokaciju javnih sredstava i resursa u privatne ruke. Druga tema koju Miletić pominje
je otvaranje samo malog broja radnih mesta u toku
revitalizacije i to u uslužnim delatnostima, koja su nesigurna jednako kao i mesta umetnika koji učestvuju
u kulturnoj produkciji. Članovi Ministarstva prostora
navode da „ne postoji prostor za nezavisno delovanje
umetnika”, da prostor nisu dobili oni kojima je on najpotrebniji i da se prostori dele bez ikakvih javnih procedura (Ministarstvo prostora, 2013). Iako se lokalnom
stanovništvu procesom urbane obnove često obećava
rešenje problema i kreiranje pogodnog ambijenta za
život i rad, činjenica je da ono retko ostaje na lokaciji
nakon njene obnove, kada umesto njih glavni akteri u
prostoru postaju ekonomski moćniji korisnici.
Kako povezati zaštitu nasleđa i
kreativne ekonomije u planiranju
urbanog razvoja?
Čak i kada se ima u vidu opasnost od potencijalno negativnih efekata upotrebe kreativnog sektora u urbanoj obnovi, činjenica je da privremeni projekti i prenamenjeni objekti doprinose aktiviranju nekadašnjih
gradskih četvrti za koje grad i institucionalizovana
urbanistička praksa ne bi imali resurse i kapacitet. Pitanja koja se postavljaju: Kako uspešno povezati urbano planiranje, planiranje nasleđa i ulogu kreativnih
ekonomija u razvoju gradova? Kako planirati aktivaciju industrijske baštine tako da ona ostane otvorena i
dostupna?
Urbana obnova ne mora sama po sebi
podrazumevati džentrifikaciju.
Urbana obnova ne mora sama po sebi podrazumevati
džentrifikaciju. Podsetimo se definicije obnove – to je
transformacija prostora koji pokazuju znake propadanja; to je udisanje novog života i vitalnosti u zajednicu, privredu i prostor, donošenje održivih i dugoročnih
unapređenja lokalnom načinu života, uključujući ekonomske, društvene i ekološke potrebe (Local Government Association, 2000). Bjanćini (u: Council of Europe,
1995) navodi da se negativni efekti poput džentrifikacije mogu izbeći ako kulturna politika ne daje prednost
velikim, pretencioznim investicijama i projektima, kao
ni elitnim kulturnim institucijama. On navodi da kulturna politika treba da bude pažljivija prema potrebama lokalnog stanovništva.
Ako nadležne institucije nemaju dovoljno finansijskih
sredstava ili mehanizama za direktno rešavanje problema investiranjem u projekte, trebalo bi da posreduju i podržavaju procese u kojima akteri imaju kapital
da započnu te procese. Planiranje urbanog razvoja i
planiranje u vezi sa nasleđem u savremenom kontekstu zahtevaju pomeranje od tradicionalnog pristu-
pa, i pomak ka strateškom, dugoročnom modelu koji
ostavlja prostor za neočekivane promene, privremenu
upotrebu i veću uključenost neinstitucionalnih aktera, među njima i onih aktera koji dolaze iz kreativnog
sektora. Džentrifikacija se može sprečiti kroz pružanje
informacija i savetovanja lokalnom stanovništvu, kroz
kontrolu rente, zapošljavanje lokalnog stanovništva u
novonastalim firmama, zatim kroz propise kojima se
reguliše način korišćenja zemljišta, poreske obaveze
i restrikcije za one koji doprinose negativnim efektima džentrifikacije, kao i kroz obezbeđivanje priuštivog
stanovanja. Kreativni sektor, lokalna zajednica i neprofitne organizacije takođe mogu imati važnu ulogu
u borbi protiv negativnih efekata džentrifikacije kroz
različite kampanje.
Sa zatvaranjem fabrika nisu samo ekonomija i zaposlenost na gubitku – fabrike su bile okruženje za druženje, mesto sastanka i svakodnevno okruženje za
generacije radnika. Kada se razmišlja o obnovi, treba
razmišljati i o ovim javnim prostorima, jer i oni zahtevaju obnovu. U suprotnosti sa percepcijom grada kao
Pristupi, rezultati i preporuke za aktivaciju napuštenih
objekata industrijskog nasleđa od strane kreativnog sektora i
neprofitnih inicijativa
PRISTUPI
REZULTAT
PREPORUKE ZA JAVNU POLITIKU
•Formiranje
udruženja za
zaštitu i ponovno
korišćenje objekata
•Sprečavanje
uništavanja i
vandalizma
•obezbediti transparentnost procesa i participaciju svih
aktera u ranim fazama projekta
•Organizovanje
konkursa za
alternativna
rešenja dizajna
lokacije
•Privremena
upotreba (festivali,
izložbe, site-specific
projekti...)
•Kreiranje muzeja
i industrijskih
ruta, pridruživanje
postojećim
mrežama
•Korišćenje prostora
za kreativne
aktivnosti
•Širenje
informisanosti
o nasleđu i
projektima obnove,
kritički stav
•Očuvanje nasleđa od
rušenja i dominantno
komercijalnih
interesa
•Promocija kulturnih
vrednosti
•Doprinos kulturnoj
raznovrsnosti
•Unapređenje slike
područja
•Povećanje
informisanosti i
podrška turizmu
•Obezbeđenje prostora
za neprofitne
aktivnosti
•Obezbeđenje prostora
za potrebe lokalnog
stanovništva
•omogućiti saradnju između različitih aktera kao i
saradnju između različitih nivoa i institucija
•podržati privremenu prenamenu
•omogućiti podršku inicijativama koje ne dolaze od
državnih institucija, što podrazumeva fleksibilniju
politiku zaštite, pomoć u pronalasku lokacija, skraćenje
procesa dobijanja dozvola, izdavanje pod posebnim
uslovima, finansijsko savetovanje...
•uključiti veće restrikcije za razvoj na grinfild lokacijama
i podržati razvoj na braunfildima
•podržati vlasnike koji daju svoje objekte za neprofitne
aktivnosti ili ih izdaju po povlašćenim cenama kroz
mehanizme kao što su niže takse
•vlasnici treba da rade u bliskom kontaktu sa novim
korisnicima i daju neiskorišćen prostor na privremenu
upotrebu ili ga iznajme po povlašćenim uslovima
•podržati kombinaciju komercijalnih i nekomercijalnih
funkcija kao kompromis u situacijama kada je to
neophodno
27
U suprotnosti sa percepcijom grada
kao robe, tipičnoj za tržišni sistem,
kоncеpt prаvо nа grаd, zasniva se na
pravu na urbani život, mestima susreta
i razmene. Po njemu je grad društvеni
i krеаtivni prоdukt svih stаnоvnikа
u kom oni aktivno učestvuju. To
podrazumeva da su u proces urbane
obnove uključeni svi akteri, uključujući
i člаnоve lоkаlnе zајеdnicе. Nоvе
pаrаdigmе su sе јаvilе pоslеdnjih
gоdinа, kао mаnifеstаciја lоkаlizаciје
su pоkrеti zа korišćenje lokalne
hrаne, „urаdi sаm“ grupе, prоizvоdnjа
mаlih rаzmеrа, rаzličiti vidоvi dеljеnjа
resursa, community gardens, gеrilа
bаštоvаnstvо, skvoterski pokreti i
sličnо.
robe, tipičnoj za tržišni sistem, koncept pravo na grad,
zasniva se na pravu na urbani život, mestima susreta i razmene. Po njemu je grad društveni i kreativni
produkt svih stanovnika u kom oni aktivno učestvuju.
To podrazumeva da su u proces urbane obnove uključeni svi akteri, uključujući i članove lokalne zajednice. Nove paradigme su se javile poslednjih godina,
kao manifestacija lokalizacije su pokreti za korišćenje
lokalne hrane, „uradi sam“ grupe, proizvodnja malih
razmera, različiti vidovi deljenja resursa, community
gardens, gerila baštovanstvo, skvoterski pokreti i slično.
Konflikti su neizbežni, ali rešenje bi moglo ležati u činjenici da sve uključene strane mogu imati benefite
od aktivacije objekata industrijskog nasleđa, te da zapravo postoji zajednički interes među akterima. Dobra
koordinacija između aktera, između različitih profesija, institucija i unutar institucija je zato neophodna.
Kada je u pitanju kulturna politika, smernice su slične.
Inkluzivna kulturna politika treba da ostavi prostor za
debatu među akterima, a da u isto vreme poveže sve
javne politike u okviru lokalne vlasti (Dragićević-Šešić,
2007). Kulturna politika treba da predstavlja zajedničku brigu i kreaciju sva tri sektora, gde odgovorni lokalni biznisi vide interes u podržavanju kulturnog razvoja. Post-socijalistički gradovi u Jugoistočnoj Evropi
se podstiču da uvode pojam kreativnih gradova, kao
model urbane obnove i budućeg ekonomskog razvoja.
Petrić i Tomić-Koludrović (2005) razmatraju koncept
28
Kulturstadt (nemački: grad kulture) koja potiče iz centralne Evrope i koja je povezana sa socijal-demokratskim modelom javno dostupne kulture. Autori navode
da je ovaj model bliži shvatanju kulture i njene uloge u gradu zastupljenom u Jugoistočnoj Evropi i da bi
otvaranje ka novim ekonomskim aspektima kulturnih
aktivnosti, trebalo da prati negovanje kulturnog života dostupnog svim građanima. U praksi ovo podrazumeva sveobuhvatno finansiranje kulturnih aktivnosti,
uključujući i one koje se odvijaju van tradicionalnih
institucija kulture.
Bez ambicije da se na pitanje da li Beograd već doživljava negativne efekte džentrifikacije odgovori jednostavnim da ili ne, vredelo bi naglasiti da je važno što
se čuje kritički stav, što se o tome već sada diskutuje i
što raste svest o potencijalno negativnim efektima. U
takvoj situaciji postoji i prilika da se na aktuelne urbane procese utiče. Iako nije jednostavno predvideti
kako će se u budućnosti razvoj odvijati, neki procesi u
urbanom razvoju se mogu oceniti sa izvesnom sigurnošću. Među njima i to da gradski prostori i kreativni
sektor ne trebaju biti suvenir ili spektakl koji treba reklamirati i prodati, kao ni sredstvo za manipulaciju zemljištem. Takođe, sve češće se govori o tome da treba
praviti fleksibilnije planove, jer je urbani razvoj teško
predvideti, pogotovo u sredinama koje su u tranziciji.
Primer Savamale pokazuje da i male promene mogu
dovesti do unapređenja okruženja, koja su verovatno
bolja nego prethodno stanje zapuštenosti i status quo.
Iako je još uvek rano suditi o tome da li je projekat uspeo ili ne, izvesno je da promene postoje. Iako postoje
mišljenja da se džentrifikacija već desila i da se i dalje
dešava, u obzir treba uzeti raznovrsnost aktuelnih projekata i njihove različite pristupe i razmotriti prednosti
i mane jednih i drugih bez generalizacije. Činjenica da
postoji dijalog na temu urbane obnove u Beogradu i tolika zainteresovanost za nju kako među stručnjacima,
Kreativne industrije su blisko
povezane sa konceptom javnog dobra
jer kreiraju proizvode koji su dostupni
za korišćenje velikom broju korisnika,
a pri tome se ne troše ili uništavaju,
i nisu nedostupni nekim grupama
na način na koji su to komercijalni
proizvodi. Kreativne industrije
imaju ulogu u javnom informisanju
i komuniciranju i mogu da kreiraju i
menjaju dominantne diskurse.
tako i među ostalim akterima, značajni su pogotovo
zbog toga što su se javili u početnoj fazi procesa, a ne
u trenutku kada se osećaju i mnogo negativniji efekti
džentrifikacije. To pokazuje da postoji mogućnost za
kritiku, za sugestije i tako za uticanje na dešavanja,
u čemu kreativni sektor može imati značajnu ulogu.
Slično kao i civilni sektor, kreativni sektor može imati socijalnu, demokratsku, obrazovnu i produkcijsku
ulogu. Kreativni sektor afirmiše društveni kapital i
saradnju, i tako unapređuje kvalitet života na mestima na kojim se javlja, te može biti pokretač razvoja
društva i pojedinaca. Kreativni sektor utiče na afirmisanje karakterističnog identiteta prostora u kom
se nalazi. Kreativne industrije su blisko povezane sa
konceptom javnog dobra jer kreiraju proizvode koji
su dostupni za korišćenje velikom broju korisnika, a
pri tome se ne troše ili uništavaju, i nisu nedostupni
nekim grupama na način na koji su to komercijalni
proizvodi. Kreativne industrije imaju ulogu u javnom
informisanju i komuniciranju i mogu da kreiraju i menjaju dominantne diskurse. One se bave političkim,
društvenim i kulturnim pitanjima i kroz reagovanje
na njih kreiraju novo znanje koje se može koristiti u
rešavanju urbanih problema.
Kada je u pitanju uloga kreativnog sektora u očuvanju
i aktivaciji objekata industrijskog nasleđa, njegov značaj se ogleda pre svega u ukazivanju na vrednosti ovih
prostora, u informisanju javnosti i skretanju pažnje
na zaboravljeni objekat. Kreativni sektor može imati
značajnu ulogu u prvobitnim aktivacijama objekta.
Ove aktivnosti su značajne čak i kada su samo privremenog karaktera poput site-specific događaja, organizovanih obilazaka, izložbi i slično. U trenucima kada
dođe do većih aktivnosti i urbane obnove, kreativni
sektor može imati ulogu u zaštiti nasleđa od rušenja i
od dominantno komercijalnih aktivnosti. Umetnici su
ti koji su često u prvim redovima zajedno sa drugim
aktivistima kada se javni prostori i spomenici kulture
brane od dominantno tržišnih interesa. Oni pokazuju
solidarnost sa zapostavljenim grupama u procesima
džentrifikacije, čine aktuelne urbane probleme vidljivim kroz svoje umetničke projekte, ukazuju na zapostavljene stanare i njihove potrebe. Umetnički projekti
na taj način pomažu da se prostor sagleda iz ugla njegovih svakodnevnih korisnika. Kreativni sektor organizuje okupljanja, širi informacije i kreira alternativne planove i projekte za urbani prostor. Zahvaljujući
svim ovim ulogama, kreativni sektor se već pokazao
širom sveta kao značajan u zaštiti i aktivaciji urbanog
nasleđa.
Ključne reči:
Industrijsko nasleđe
Adaptivna prenamena
Kreativni sektor
Urbani razvoj
Urbana obnova
Savamala
Džentrifikacija
29
Literatura:
• Association des centres culturels de rencontre (2003) Reviving
Monuments: Approaches to historic building re-use seen on 40
sites in Europe today, Paris: Le Moniteur.
• Bianchini, F. and Parkinson, M. (ed.) (1993) Cultural Policy
and Urban Regeneration: The West European Experience,
Manchester: Manchester University Press.
• Breznik, M. (2007) ‘The Role of Culture in Strategies of ‘City Regeneration’’, in: Švob-Đokić, N. (ed), The Creative City: Crossing
Visions and New Realities in the Region, Zagreb: Institute for
International Relations.
• Council of Europe (1987) Recommendation no. R (87) 24 of
the Committee of Ministers to member states on European
industrial towns, Dostupno na: https://wcd.coe.int/com.instranet.
InstraServlet?command=com.instranet.CmdBlobGet&InstranetImage=608221&SecMode=1&DocId=694942&Usage=2.
• Council of Europe (1995) Culture and Neighbourhoods – A
Comparative Report, Strasbourg: Council of Europe Publishing.
• Dan u Beogradu (2011) Intervju: Ivan Lalić, Mikser Haus,
Dostupno na: www.danubeogradu.rs/2011/12/intervju-ivan-lalicmikser-house/.
• Dragićević-Šešić, M. (2012) „Za kulturu, protiv kreativnih
industrija”, Dostupno na: www.madmarx.rs
• Dragićević-Šešić. M. (2007) ‘Culture as a Resource of City
Development’, in: Švob-Đokić, N. (ed), The Creative City:
Crossing Visions and New Realities in the Region, Zagreb:
Institute for International Relations.
• Dragićević-Šešić, M. (n.d.) „Politika sećanja i pravo na pobunu
u neinstitucionalnoj kulturi Beograda”, Dostupno na: www.fdu.
edu.rs/uploads/uploaded_files/_content_strane/2013_milena_
dragicevic_sesic.pdf
• Edensor, T. (2005) Industrial ruins: spaces, aesthetics and
materiality, Oxford: Berg Publishers.
• Evans, G. and Foord, J. (2003) ‘Shaping the Cultural Landscape:
Local Regeneration Effects’, in Miles, M. and Hall, T. (ed.) Urban
Futures – Critical commentaries on shaping the city, London:
Routledge.
• Evans, G. and Shaw, P. (2004) The contribution of culture to
regeneration in the UK: A review of evidence, A report to the
Department for Culture Media and Sport, London: London
Metropolitan University.
• Evans, G. (2009a) ‘Creative spaces and the art of urban living’,
in Edensor, T. and Millington, S. (ed.) Spaces of Vernacular
Creativity: Rethinking the Cultural Economy, London: Routledge.
• Evans, G. (2009b) ‘From cultural quarters to creative clusters –
creative spaces in the new city economy’, in Legner, M. (ed.) The
sustainability and development of cultural quarters: International
perspective, Stockholm, Institute for Urban History.
• „Fabrike i skladišta novi ambijent umetničke scene“, Danas (21.
avgust, 2007).
• Florida, R. (2002) The Rise of the Creative Class: And How it’s
transforming work, leisure, community and everyday life, New
York: Perseus Book Group.
30
• Florida, R. (2005) Cities and the Creative Class, London: Routledge.
• Gligorijević, Ž. (2007) „Beograd, priobalje i urbana reciklaža-11
godina posle“, Reke i industrijsko nasleđe - Mogućnosti (re)
aktivacije napuštenih industrijskih objekata u Srbiji: izazovi i
prakse, 17-18. septembar, Beograd.
• Gradska uprava grada Pančeva (2010) Strategija kulturnog
razvoja Pančeva, Pančevo: Gradska uprava.
• Hall, P. (2000) ‘Creative Cities and Economic Development’,
Urban Studies, vol. 37, no. 4, pp. 639-649.
• Hayden, D. (2000) ‘Forward: In Search of the American Cultural
Landscape’, in Alanen A. R. and Melnick, R. Z. (ed.), Preserving
Cultural Landscapes in America, Baltimore and London: Johns
Hopkins University Press.
• Hohler, A. (2013) Visiting the Urban Incubator, Dostupno na:
http://blog.goethe.de/weltstadt/archives/49-Visiting-the-UrbanIncubator.html.
• Janković, T. (2012) „Urbane transformacije: Savamala“, Weekly
Looker, Dostupno na: www.lookerweekly.com/sr/article/urbanetransformacije:-savamala/2210.
• Landry, C. (1995) The Creative City: A Toolkit for Urban
Innovators, Routledge.
• Local Government Association (2000) A change of scene. The
challenge of tourism in regeneration, London: LGA/DCMS.
• Miletić, M. (2013) Mikser – Doživljaj u pokretu, Dostupno na:
http://pe.org.rs/osvrti/marko-miletic-mikser-dozivljaj-u-pokretu/.
• Ministarstvo prostora (2013) „Od institucionalnog do
gerilskog pristupa“, Uzbuna, br. 3, Dostupno na: www.uzbuna.
org/yu/%C5%BEurnal/prostor-zajedni%C4%8Dkog/odinstitucionalnog-do-gerilskog-pristupa.
• Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Vlada RS
(2010a) „Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do
2020. godine“, Službeni glasnik RS, br. 88/2010.
• Petrić, M. and Tomić-Koludrović, I. (2005) Creative City vs.
Kulturstadt: Implications of Competing Policy Formulations,
in: Švob-Đokić, N. (ed) The Emerging Creative Industries in
Southeastern Europe, Zagreb: Institute for International Relations.
• Šola, T. (2013) „Kulturna raznolikost u kulturnim industrijama i
baštini“, Dostupno na: http://www.academica.rs/academica/
Biblioteka/Academica_Kulturne-industrije-Kulturna-raznolikost_
web.pdf
• TICCIH (2003) The Nizhny Tagil Charter for the Industrial
Heritage. Available: www.mnactec.cat/ticcih/industrial_heritage.
htm.
• Vilenica, A. i kuda.org (ur.) (2012) Na ruševinama kreativnog
grada, Novi Sad: Centar za nove medije_Kuda.org.
• Zukin, S. (1995) The Culture of Cities, Oxford: Blackwell
Publishing.
Summary
This paper discusses the relation between the monuments of the industrial heritage and the creative sector. Based on the theory and case studies derived from
an international experience in this field, the paper
examines the current situation in Serbia. The monuments of the industrial heritage are often identified as
a suitable environment for alternative artistic and cultural activities and the creative economy, in general.
The creative sector is one of the key stakeholders in
recognizing the value of the industrial heritage, bearing in mind that the synergy of heritage and creativity has already proved to be a catalyst for a positive
change. The hypothesis is that the integration of cultural potentials of industrial heritage and social and
creative capital of the creative sector can positively
influence the development of the creative economy,
heritage protection and urban planning. However, in
this process, there’s a risk of gentrification and therefore, this paper draws attention to the threat of the
instrumentalisation of the culture within public policies oriented only towards raising the economic value of the land. As opposed to gentrification, this work
promotes the importance of participation in the decision-making process and inclusive approach to the
urban development where creative economy can have
a significant role.
Key words:
Industrial heritage
Adaptive reuse
Creative sector
Urban development
Urban renewal
Savamala
Gentrification
31
32
Adriana Tanasković2
Uloga muzičkih festivala u lokalnoj
kreativnoj ekonomiji
(Studije slučaja: EXIT, Guitar art festival, Nišville)
Kako znate da ono što radite, radite dobro?
Kako veće za umetnost zna da ono što radi radi dobro?
Kako veće zna da ono što vi radite, radite dobro?
Kako vi znate da veće za umetnost ono što radi radi dobro?
Mark Šuster
I
Mesto muzičkih festivala u nacionalnoj
kulturnoj i ekonomskoj politici Srbije
Muzički festivali i manifestacije u Srbiji u petogodišnjem periodu od 2009 – 2013. godine prolaze kroz
niz primetnih i značajnih promena oslikavajući stav
države u domenu kulturnih i kreativnih industrija.
Međutim, efekti i uticaji koji se sve češće pripisuju festivalima ovih razmera govore u prilog realizaciji njihovog potencijala u pogledu pomaka i promena koje
nesumnjivo unose u socijalnu, ekonomsku i kulturnu
stvarnost u kojoj deluju. Posmatrano u kulturnim politikama EU zemalja, festivali zavređuju posebno strateško mesto shodno benefitima koje prvenstveno oseti
lokalna sredina ili region. U tom smislu, festivali postaju
glavni resurs i suštinski način širenja bogatstva kulturnog
života i ekonomske dobiti na udaljene i ugrožene oblasti3.
Odsustvo jasno postavljene krovne kulturne politike
za sobom povlači i nedostatak politike koju bi država
trebalo da strateški vodi u oblastima kreativnih industrija, koje neminovno iziskuju uključivanje finansijskog, administrativnog i stručnog angažmana drugih
resora (obrazovanja, nauke, turizma, regionalnog razvoja, zaštite životne sredine...). Ipak, Republika Srbija
u nacrtima svojih strateških dokumenata prepoznaje
oblik festivala kao meru željene decentralizacije i šan-
2 Autorka je producentkinja iz Beograda i asistentkinja samostalnih
savetnika za muzičko stvaralaštvo, vizuelnu umetnost i kinematografiju
Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
3 Mundy Simon, Kulturna politika – kratki vodič, Savet Evrope.
su za profilisanje identiteta koji većini gradova u Srbiji
nedostaje. Odsustvo strateških planova kulturnog razvoja i jasno prioritetne kulturne politke, gde se odgovornost za pomenutu situaciju može pripisati podjednako svim nivoima državne uprave, a nikako samo
najvišem, uzrokuje probleme u planiranju i definisanju jasnih orijentira za delovanje, što festivale, koji
nastoje da održe kontinuitet, programsku izvrsnost i
standard u poslovanju, dovodi u vrlo nezavidan položaj. Iako je odsustvo sistemskog pristupa i nepostojanje eksplicitne kulturne strategije i dalje bazični uzrok
postojećeg stanja tržišta muzičkih festivala, država
kroz subvencionisanje samo određenih, ipak implicitno definiše kriterijume selekcije.
Pored zvaničnih kriterijuma iz Pravilnika o načinu i kriterijumima za izbor i finansiranje projekata Ministarstva
kulture Republike Srbije, koji se vrlo uopšteno odnose na vrednovanje trajnosti, održivosti, inovativnosti i
osmišljenosti manifestacije/festivala, kao i projekata koji
doprinose decentralizaciji, prvi vid ka sistemskoj podršci
festivalima velikog obima odnosi se na postojanje dokumenta o Protokolu o sufinansiranju manifestacija koje
su od značaja za Republiku. Iako bez jasnih kriterijuma i razgraničenja, ovim potezom napravljen je značajan korak u pravcu rangiranja festivala. Još važnije
da je da ovim dokumentom omogućena dugoročnija
i stabilnija saradnja države i festivala kojima je time
u nekoj meri olakšano dugoročno planiranje i dat opipljiv stimulans održivosti. I pored toga što je celokup-
33
no polje muzičkih festivala posvećeno Ministarstvu
kulture i informisanja, kao jedinom organu državne
uprave koji se bavi integralnim razvojem ovog polja,
statističkih podataka o ekonomskom i kulturološkom
učinku podržavanih festivala nema. Neusaglašenost
stavova po pitanju kriterijuma, koji bi trebalo da budu
u osnovi mehanizama za valorizaciju raznih vidova
festivala, nameće proizvoljnost i oslanjanje na ličnu
procenu kao jedini princip njihove ocene uspešnosti.
Za to vreme potreba za kategorizacijom i rangiranjem
muzičkih festivala postaje sve izraženija. Menjajući
pravac i sprovodeći nasumičnu politiku, čini da država
u žurbi ostavlja dileme poput: da li sredstva usmeravati na festival sa komercijalnim potencijalom, na manje aktere koji taj potencijal još uvek nemaju ili na obe
kategorije? Vrednost proučavanja ovog polja ogleda se
u bavljenju stasalim i uspešnim festivalskim praksama u Srbiji koje pokazuju da raspolažu kapacitetom
kojim postaju mobilizator ekonomskih, socijalnih i demografskih tokova.
II
Analiza uspešnih festivalskih praksi u
Srbiji
2.1. EXIT festival – punkt kreacije znanja i
generator vrednosti
2.1.1. Profil i programska politika festivala
EXIT je međunarodni muzički festival koji predstavlja
savremeno u svetskoj popularnoj muzici, odnosno trendove kako u alternativnim, tako i popularnim žanrovima. Ovom ravnopravnošću u ponudi festival pruža slobodu izbora posetiocu i promoviše organsko jedinstvo
muzike. Kulturološki značaj EXIT-a najviše se može
pripisati ponovnom formiranju koncertne publike kroz
vraćanje navike odlaska na koncerte, ali neizostavno i
pomeranju granica mainstream-a u muzici u Srbiji. Nastavši u specifičnom društveno-političkom ambijentu, na posebnoj lokaciji sa jedinstvenim programskim
konceptom, EXIT teško da u nekom većem evropskom
festivalu može pronaći svoj uzor. Stoga, EXIT je u potpunosti srpski proizvod. Na taj način, festival izrazito
pozitivno utiče na brendiranje celokupne oblasti muzike u Srbiji, time što je probija na svetsko koncertno
tržište. Iako ovaj festival nesumnjivo raste, o čemu naročito govore i brojni prateći programski sadržaji i ambiciozni socijalni programi čiji je EXIT inicijator, pad
kvaliteta i raznovrsnosti glavne muzičke programske
ponude u poslednjih nekoliko godina je ipak osetan.
Drugim rečima, broj i veličina zvezda koje su noseća
imena lineup-a festivala iz proteklih nekoliko godina
34
ne mogu biti ekvivalent imenima koja su se vezivala
za EXIT u njegovim ranijim izdanjima. Ova situacija
se lako može objasniti skokom cena na svetskom koncertnom tržištu, kao i rapidnom rastu broja evropskih
festivala čiji budžeti su višestruko veći od EXIT-ovog.
Bilo kako bilo, danas, nakon 14 godina, EXIT se vidljivo
mapirao i jasno pozicionirao na svetskom koncertnom
tržištu i nema sumnje da je prepoznat kao konkurent
prestižnim evropskim festivalima.
2.1.2. Pokazatelji rezultata i finansiranje
Krunisan nagradom najboljeg festivala Evrope 2014.
godine, EXIT je, prema vrednosnoj proceni britanskog
Economist-a, za promenu imidža Srbije u svetu uradio
ono što nijedna PR kompanija ne bi uspela ma kolikim
budžetom raspolagala. Ključno je, stoga, ovaj festival
posmatrati u evropskim okvirima i njegove budžete i
učinak meriti sa muzičkim festivalima sličnog profila
u Evropi. U kategoriji budžeta najvećih evropskih festivala, EXIT raspolaže višestruko manjim budžetom
od 5 miliona eura, što je u odnosu na regionalni Sziget
(Mađarska) tri puta manje, dok poredivši sa Roskildeom (Danska) i festivalom Glastonbury (Velika Britanija)
čak i do 9 puta manje. Sa druge strane, cene ulaznice za EXIT su konkurentne u odnosu na sve evropske
festivale, ali udeo komercijalnih sponzora u budžetu
festivala ovih razmera iznosi svega milion eura, koji
se meri i do 20 puta manjim od ostalih posmatranih
festivala.
Najveći pokazatelj uspeha i rezultata festivala jeste
broj prodatih karata, čija cena se formira u preseku tri
faktora:
•
•
•
platežne moći publike,
realne cene programa,
realne cene produkcije.
Usled visokih cena bendova i izvođača, koje su se poslednjih godina udvostručile, kao logična posledica
tehnoloških i trendova u sferi muzičke industrije i autorskih prava, udeo državne subvencije morao bi biti
stalan, stabilan i razumno odmeren. Za sada, on iznosi
20 odsto ukupnog budžeta festivala, koji je godišnje u
proseku 500 miliona RSD. Udeo sponzora je oko 2030 procenata, dok prihod od prodaje karata pokriva
50 posto troškova festivala.4 Kako su udeli sponzora i
sopstvenog prihoda skloni fluktuaciji svake godine, u
budućnosti se ide ka ponovnom obezbeđivanju odre-
4 Izvor podataka: Zatvorene finansijske konstrukcije EXIT festivala
2009-2013., obrada podataka: Adriana Tanasković, 2014
đenog vida državnih garancija5 koji će omogućiti festivalu dugoročno planiranje, pravovremeno bukiranje
umetnika i na taj način mu zaštiti poziciju u rastućoj
konkurenciji evropskih festivala.
2.1.3. Legislativa
Država6 stimuliše EXIT najviše finansijskim merama,
konkrektno direktnim subvencijama, a manje angažmanom u poreskoj politici, i time ga čuva od pritisaka tržišta i nametanja rigidnih sponzorskih politika.
Na ovaj način EXIT uspeva da očuva svoju konkurentnu prednost na rastućem evropskom tržištu, a to je
cena karte. Zahvaljujući veličini, rezultatu i vidljivosti
koju ima, EXIT u potpunosti kontroliše komercijalne
pritiske. Tako, glavni uzrok činjenice prema kojoj ovaj
festival još nije komercijalno zreo i samostalan, u smislu da se u potpunosti finansira od prodaje karata i
sponzora, stoji u malom i nerazvijenom tržištu, lošim
prilikama u samoj privredi i nesinhronizovanom radu
resora.
Zahvaljujući veličini, rezultatu i
vidljivosti koju ima, EXIT u potpunosti
kontroliše komercijalne pritiske. Tako,
glavni uzrok činjenice prema kojoj
ovaj festival još nije komercijalno
zreo i samostalan, u smislu da se
u potpunosti finansira od prodaje
karata i sponzora, stoji u malom i
nerazvijenom tržištu, lošim prilikama
u samoj privredi i nesinhronizovanom
radu resora.
Kako festival poseduje ogromno iskustvo poslovanja
na stranom tržištu, postaje tip organizacije od koje se
uči. Time EXIT vidi sebe kao savetodavnog partnera
državi u pogledu kreiranja dokumenta koji bi bio zakonski osnov za delatnost organizovanja stranih kon-
5 Exit festival je već imao potpisan protokol o saradnji sa Ministarstvom finansija 2005.
6 Uprava grada Novog Sada, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo ekonomije i regionalnog
razvoja, Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
cerata i uvođenja sistema licenci po uzoru na EU. Ovim
EXIT, svojim ličnim primerom, zagovara napredak u
domenu standarda organizacije poslovanja.
2.1.4. Analiza impakta
Prema poslednjim zvaničnim istraživanjima iz 2010.
godine, za svojih četrnaest izdanja EXIT festival okupio je više od 3 miliona posetilaca ostavivši ukupan
doprinos turističkoj privredi Srbije od više od 100 miliona EUR, u proseku oko 15 miliona EUR godišnje.
Dobit države Srbije od PDV-a je od 2.5 – 3.5 miliona
EUR godišnje, dok se marketinška korist za državu od
ovog festivala procenjuje na oko 70 miliona EUR godišnje. Opsežno i detaljno istraživanje na temu procene
ekonomskog učinka EXIT-a (EXIT Festival Impact Assessment) sprovedeno je 2010. godine od strane američke
organizacije USAID u okviru projekta Serbia Competitiveness Project, koja se sastoji od analize potrošnje7 posetilaca i ukupnog ekonomskog uticaja na lokalnu i ekonomiju Republike Srbije.
Metod ulaza-izlaza (input-output model) u ovom istraživanju korišćen je za analizu ukupne potrošnje, dok
je za procenu sekundarnih uticaja primenjena iterativna metodologija procene (Iterative Estimation Methodology).8 Rezultati ovog istraživanja pokazuju da su 32
odsto ukupnih posetilaca strani državljani koji koriste
usluge smeštaja (kamp, hotel, hostel, apartman) i do
7 dana9 boravka u Novom Sadu. Ugostiteljski objekti
(barovi, restorani, marketi) i smeštajni kapaciteti najviše profitiraju od posete stranih turista i posetilaca sa
prosečnim rashodom od 250 EUR za vreme ukupnog
boravka na festivalu. Ova cifra je znatno manja kada
su u pitanju domaći posetioci kod kojih je prosečna
planirana potrošnja na festivalu 172 EUR. Na kraju,
procena ukupne lokalne potrošnje posetilaca EXIT-a,
na godišnjem nivou je 6,532,900 EUR.
Što se ukupnog impakta na lokalnu ekonomiju tiče,
koji pored primarnog uključuje i sekundarni uticaj potrošnje ostvarene za vreme festivala, on je analiziran
kroz procenu direktnog prihoda ostvarenog kroz rad/
profit, vrednosti proizvodnje robe prodavane posetiocima, poreza državi (PDV) i vrednosti robe i usluga koriš-
7 Expenditure and Impact analysis (prim.prev.)
8 Booz, Allen, Hamilton, Istraživanje Exit Festival Impact Assessment,
USAID, 2010.
9 Dani festivala plus dan pre i posle kada je potrošnja po stranom
posetiocu od 50 do 120 eura dnevno.
35
Tabela1. Prikaz rezultata ukupne potrošnje posetilaca,
ekonomska procena na godišnjem nivou. Izvor i obrada
podataka: Booz, Allen, Hamilton, USAID 2010.
Smeštaj
Radnje
marketi
Restorani Barovi
Kupovina
Transport Ostalo
TOTAL
4,862,813
Dani
trajanja
EXIT-a
EUR
1,386,159
1,133,669 744,668
1,321,495 122,740
125,801
28,281
U
procentima
%
29
23
15
27
3
3
1
Dodatni
dani
EUR
476,063
389,348
255,749
453,855
42,154
43,205
9,713
1,670,087
6,532,900
ćenih od strane organizatora EXIT-a.10 Na osnovu ovih
elementa, istraživanjem je procenjen ukupni impakt
na Novi Sad/Vojvodinu od 13,287,000 EUR, dok na celu
državu 10,385,000 EUR na godišnjem nivou. Procena
menadžmenta EXIT festivala je da će ovaj festival u
narednih 10 godina u zemlju privući još veća devizna
sredstva.
Tabela 2. Zaposleni i angažovani na EXIT festivalu na
godišnjem nivou. Izvor podataka: EXIT festival 2014,
obrada podataka: Adriana Tanasković, 2014.
Broj zaposlenih
Tip zaposlenja
Broj radnih dana
Socijalna grupa
10
Stalno
365
do 50 godina
50
Honorarno
200
do 35 godina
350
Honorarno
60
studenti
1000
Honorarno
30
socijalno ugrožene grupe
3000
Honorarno
7-10
socijalno ugrožene grupe
200-1000
Volonteri
varira
studenti, soc. ugrožene grupe...
Tokom petnaestogodišnjeg rada, EXIT je formirao kadrove za ovu vrstu koncertnog poslovanja, te danas produkcioni tim festivala dobija poslove po regionu izvozeći na taj način recepturu (know how).
10 Booz, Allen, Hamilton, Istraživanje Exit Festival Impact Assessment, USAID, 2010.
36
2.2. GitarArt festival – prodorni kandidat
za brend grada Beograda
2.2.2. Pokazatelji rezultata i finansiranje
2.2.1. Profil i programska politika festivala
Model finansiranja ovog festivala nalikuje onom u kojem nivoi državne uprave subvencionišu i do 50 odsto svih novčanih potreba. Ambasade i strani kulturni
centri ovde nalaze učešća od 20 procenata, a sponzori
i partneri pokrivaju svega od 5 do 10 posto troškova
festivala11. Ostali deo sredstava prikuplja se iz sopstvenih prihoda, tačnije od prodaje karata i polaznika
kurseva. Ovaj udeo je sklon fluktuiranju svake godine, a 2009. je zabeležen njegov rekordan uspeh kada je
festival pokrio čak 50 procenata troškova sopstvenim
prihodom. Menadžment festivala ukazuje na problem
likvidnosti koja se postiže zahvaljujući udelu privrede i
sponzora, a ne adekvatnoj prodaji karata. Problem koji
se ovde detektuje nikako ne odnosi se na nedovoljnu
visinu državnog udela u finansiranju festivala. Zapravo, za pomenuto stanje odgovorna je u istoj meri loša i
neregulisana situacija u privredi, fluidna i neadekvatna politika sponzora i na kraju nezavidna kupovna moć
publike. I pred ovih pokazatelja, ključno je primetiti da
je posećenost programa festivala u porastu, kao i broj
nove publike, što bord festivala pripisuje programskoj
izvrsnosti, strateškoj saradnji sa lokalnim i svetskim
medijima i unapređenim standardima u celokupnom
poslovanju festivala.
GitarArt festival, jedan od najvećih festivala klasične
gitare u svetu svoj status stekao je usled doslednosti
inicijalnoj programskoj koncepciji koja se tokom godina nije menjala već samo nadograđivala. Kroz međunarodne veze i kontakte, strateški građene u poslednjih 15 godina, ova stručna manifestacija namenjena
je kako globalnoj edukaciji, tako i kulturnoj afirmaciji
klasične gitare. Festival uključuje takmičarski i revijalni koncertni deo koji okuplja svetski najpopularnija
imena klasične gitare. Pored programskih aktivnosti
nacionalnih ustanova kulture, u ovom domenu prevashodno Beogradske filharmonije, GitarArt festival
jedan je od retkih primera uspešnog brendiranja celokupne oblasti muzike u Srbiji. Prepoznatljivost ovog
festivala izgrađena je sa jedne strane u stručnim svetski poznatim krugovima muzičkih umetnika i radnika u kreativnoj industriji, a sa druge u krugovima šire
publike odane komercijalnom i popularnom segmentu
festivalskog programa.
Prikaz 3. Lična karta GitarArt festivala za period 2000-2014.
Izvor i obrada podataka: GitarArt 2014, 2014.
43 partnera
15 godina
350 medija
333 programa
1050 takmičara
Fond za nagrade
250.000 EUR
GAF
44 zemlje
240 koncerata
Budžet
1.300.000 EUR
4200 majstorskih
radionica
128.000 posetilaca
11 Izvor podataka: Zatvorene finansijske konstrukcije GitarArt festivala 2009-2013. Obrada podataka: Adriana Tanasković, 2014.
37
Komercijalni koncerti praćeni ozbiljnim
medijskim kampanjama podjednako
mogu da rezultiraju kako uspehom,
tako i ogromnim gubicima festivala.
Ovo se može pripisati najčešće
neadekvatnoj proceni vrednosti
festivalskog paketa od strane
generalnog sponzora, te shodno tome
i visokim cenama karata za događaje
ovih dimenzija, ali i umetničkoj
selekciji zasnovanoj katkad na
paušalnoj proceni potražnje.
U nedostatku sistemske prakse merenja i praćenja
kulturnog i ekonomskog učinka festivala, evaluacija
istog oslanja se na slobodnu procenu menadžmenta. U
tom smislu izostanak kriterijuma evaluacije, koji bi se
odnosili na finansijsku uspešnost i analizu programskog učinka i dometa, odražava nedostatak objektivne
procene uspešnosti festivala.
Imajući u vidu zavidnu PR i marketing strategiju festivala, kao i u nedostatak relevantne muzičke kritike,
ipak nije moguće doneti objektivan sud o rastu programskog kvaliteta, (ne)hermetičnosti manifestacije i
ciljnoj grupi kojoj je namenjen. Sa sigurnošću se može
utvrditi da je festival nepredvidiv po pitanju finansijskog učinka i poslovanja bez gubitaka. Komercijalni
koncerti praćeni ozbiljnim medijskim kampanjama
podjednako mogu da rezultiraju kako uspehom, tako
i ogromnim gubicima festivala. Ovo se može pripisati
najčešće neadekvatnoj proceni vrednosti festivalskog
paketa od strane generalnog sponzora, te shodno tome
i visokim cenama karata za događaje ovih dimenzija,
ali i umetničkoj selekciji zasnovanoj katkad na paušalnoj proceni potražnje.
2.2.3. Legislativa
Rangiranje festivala u okviru zakonskih akata je još
jedan vid neophodne sistemske podrške razvoju muzičkih festivala u Srbiji. GitarArt festival postavku
zakonskih okvira vidi kao najbolji način za uvođenje
određenih standarda organizacije u sferu poslovanja
muzičkih festivala. Legislativa u ovom smislu daje najbolju referentnu tačku u odnosu na koju je merljivost
rezultata sveobuhvatnog učinka festivala moguća.
Menadžment ukazuje na neophodnost donošenja za-
38
konskih odnosno podzakonskih akata na nivou državne uprave, koji bi se usko odnosili na muzičku i oblast
festivala uopšte, čime bi slični festivali i manifestacije u Srbiji postali ravnopravan partner u udruženom
kreiranju i artikulisanju kulturne politike. S obzirom
da menadžment smatra da atributi uspešnog festivala podrazumevaju sve manje, a ne sve veće učešće
sredstava iz državnog budžeta, isti vidi neophodnost
urgentnog delovanja države pre svega na drugim poljima.
Naime, veće učešće privrede u zatvaranju finansijske
konstrukcije čeka na stimulativniju poresku i fiskalnu
politiku, kao i na statističke podatke koji jasno pokazuju obrt uloženih sredstava i ekonomski benefit od
međunarodnih manifestacija ovih razmera na lokalnu i nacionalnu ekonomiju. U oba slučaja država je na
potezu.
2.2.4. Analiza ekonomskog impakta
Iako GitarArt festival ne poseduje ustaljene mehanizme za praćenje uticaja na polju lokalne ekonomije,
određeni brojčani podaci ipak egzaktno prikazuju procenu učinka festivala. Između ostalog, ono što ovaj festival čini ozbiljnim kandidatom za podršku od strane
države, kao i ravnopravnim partnerom velikim sponzorima, jeste činjenica da 9/10 učesnika jesu isključivo
strani državljani, dok u publici inostranih posetilaca
ima i do 10 odsto ukupnog broja. Prema podacima iz
rekapitulacije troškova iz finansijskih godišnjih izveštaja festivala, dolazi se do podataka koji jasno govore
o ekonomskom učinku GitarArta. Naime, četvrtina od
ukupnog godišnjeg budžeta, koji je u proseku 20 miliona dinara, odlazi na autorske i izvođačke honorare
u koje se država ugrađuje kroz poreze. Između 35 i
40 procenata sredstava odlazi u privatni sektor kroz
veliki raspon troškova festivala (prevoz, smeštaj, marketing, štampa materijala, produkcijski troškovi i sl).
Ovde je ključno podvući da je udeo sponzora u prihodima festivala svega od 5 do 10 procenata.12 Preostala
sredstva festivala namenjena iznajmljivanju koncertnih sala i plata i honorara zaposlenima, slivaju se nazad u državne ustanove i fondove. Tačnih podataka o
prihodima Grada od boravka učesnika u periodu trajanja festivala, nema, što govori u prilog glavnog problema nedostatka statističkih proračuna na gradskom i
državnom nivou.
12 Izvor podataka: finansijski godišnji izveštaji GitarArt festivala 20092013, obrada podataka: Adriana Tanasković, 2014.
2.3. Nišville - Jug Srbije i džez
kontraverze
2.3.1. Profil i programska politika festivala
Nišville se ubraja u najstarije jazz festivale na Balkanu
sa tradicijom dugom 20 godina. Nišville je džez festival
regionalnog i internacionalnog karaktera, koji pored
izvođača sa prostora bivše Jugoslavije i Balkana, angažuje internacionalne džez, bluz, soul i world music izvođače. Festival, po svemu sudeći, nema uzora u ovom
delu Evrope, te kao takav poseduje određeni potencijal
za formiranje i maksimalnu eksploataciju regionalnog
tržišta. Nišville festival dobija zvaničan status javne
manifestacije Grada Niša, a 2009. godine Protokolom
o saradnji u trogodišnjem periodu sa Ministarstvom
kulture i informisanja i povlašćeni položaj, odnosno,
izvesne garancije o višegodišnjem finansiranju.
Iako je menadžment sebi zadao ambiciozan cilj - formiranje i negovanje nove publike na Jugu Srbije i omasovljenje džez scene kako u Nišu, tako i u celoj Srbiji,
ipak osnovni koncept festivala još uvek nije jasno profilisan, na šta ukazuje aktuelna muzička kritika. Bez
obzira što ga svrstavaju u manifestacije turističkog i
komercijalnog karaktera, ne bez osnova, ipak je evidentno da Festival nesumnjivo stremi ka tome da Niš
postane sinonim za džez, predstavljajući i popularizujući ga kroz razne muzičke pravce.
2.3.2. Pokazatelji rezultata i finansiranje
Uprkos ogromnoj podršci države na lokalnom i republičkom nivou, poslovanje Festivala nije na održivoj razini. Kontraverza je posebno naglašena činjenicom da kritike festivalu stižu i sa svetske
muzičke scene, u okviru koje je isti ocenjen kao
uspešan poduhvat realizovan u gradu na jugu Srbije13
koji je deset puta manji od prestonice i srazmerno
tome, raspolaže značajno nižim sponzorskim i tržišnim
potencijalima. Nišville je umnogome doprineo predstavljanju balkanske muzike kao novog svetskog trenda.
Ipak i pored ovoga, praksa evaluacije i praćenja rezultata i ukupnog učinka festivala nije redovna ni sistemska.
Kako je festival ovog profila, prema stavu menadžmenta, pionirski pokušaj, Nišville na poljima marketinga, fandrejzinga i menadžmenta još uvek uči. Za sada, svaka
ocena rezultata biva poverena slobodnoj proceni.
Naime i pored toga što zvanična
strategija razvoja grada mapira Nišville
festival kao najveći kulturni punkt,
gradski brend i turističku šansu,
lokalna samouprava ne koristi u
dovoljnoj meri njegove potencijale,
odnosno, ne razvija ga kroz investicije,
već ga čini zavisnim od njegove,
praktično, donacije.
Iznos sredstava potreban za potpunu realizaciju projekta je 50 miliona RSD. Udeo Grada Niša u tom finansijskom planu je 40 posto, što je deo jednak ukupnim
prihodima festivala od sponzora, ambasada, kulturnih
centara, donatora i prodaje ulaznica zajedno. Projektovani udeo učešća Ministarstva kulture Republike Srbije je čak 10 procenata.14 Iz ove finansijske postavke,
zaključuje se da sa manjim učešćem Grada Niša i Ministarstva kulture i informisanja ovaj Festival ne bi bio
moguć. Ipak, prema dosadašnjim iskustvima festivala,
učešće nivoa državne uprave je nestabilno u iznosu
podrške na godišnjem nivou. Menadžment festivala u
ovome vidi osnovni razlog velikih rizika u svom poslovanju. Ekonomsko okruženje u kojem ovaj festival opstaje opisuje: sveden budžet Grada Niša, loša platežna moć lokalnog stanovništva i loša privreda u Gradu
koja isključuje mogućnosti sponzorske saradnje.15 Sa
druge strane sponzori festivala, koji najčešće ne potiču iz Niša, koriste imidž džeza, kao muziku elite i
mogućnost za brendiranje. Ipak tenzija sa većinskim
finansijerima dodatno se potpiruje nedefinisanom i
neevidentiranom učinku ovog festivala u ekonomiji
Grada Niša. Naime i pored toga što zvanična strategija
razvoja grada mapira Nišville festival kao najveći kulturni punkt, gradski brend i turističku šansu, lokalna
samouprava ne koristi u dovoljnoj meri njegove potencijale, odnosno, ne razvija ga kroz investicije, već ga
čini zavisnim od njegove, praktično, donacije.
Tako se može reći da je tretman festivala od strane
lokalne i državne uprave na osnovu dosad iznesenog,
nasumičan, stihijski, podložan smenama političkih
garnitura i bez uporišta u nekoj koherentnoj politici i
dokumentu kojeg se pridržava.
14 Izvor podataka: Finansijski plan džez festivala Nišville obrada podataka: Adriana Tanasković, 2014.
13 Kritika iz novinskog članka European face of Serbia, New Europe,
Brisel, 2013.
15 Primera radi, cena karte za koncerte, iz navedenih razloga ne sme
preći 1.000 RSD, a komplet se često prodaje i za 2.000 RSD.
39
Sa druge strane, podaci iz javnih evidencija, kao i
kontinuirane polemike u javnosti, ukazuju na trend
sačinjavanja preambicioznog programa, kao da Festival ima neograničen budžet na raspolaganju. Uprkos
ogromnim dugovanjima tokom proteklih godina, menadžment je nastavio rizično finansijsko poslovanje,
što nije izolovana pojava u našoj sredini. Iz podataka
dostupnih javnosti, zahtevi upućeni resornom Ministarstvu katkad premašuju trećinu ukupno raspoloživih sredstava za celokupnu oblast muzike na nivou
Republike. S tim u vezi, Ministarstvo uskraćivanje
podrške Festivalu u protekle dve godine argumentuje
ne samo lošim poslovanjem Nišvilla kao korisnika budžetskih sredstava, već preambicioznim programom,
nedostatkom kvalitetne umetničke selekcije i jasne
programske koncepcije.
2.3.3. Legislativa
Na planu legislative Nišville se suočavao sa ozbiljnim
preprekama u poslovanju zbog nejasnih, neregulisanih i konfuznih poreskih mera i zakonskih propisa.
Pored rešavanja problema kontradiktornih propisa vezanih za obaveznu naknadu za penzijsko i socijalno
osiguranje stranim izvođačima, menadžment festivala
upućuje lokalnoj samoupravi i ministarstvima inicijativu za razmatranje još jedne stimulativne mere, na
koju bi država i Grad morali da se fokusiraju u pogledu
razvoja manifestacija ovog obima. Reč je o meri oslobađanja poreza na dobit. Sa druge strane, u domenu
poreskih olakšica i akterima privrede takođe stanje
ostaje isto te na taj način rezultira izostankom sistemskog olakšavanja i podsticanja razvoja ovog festivala.
Direktno na Nišville ova situacija se odražavala gubitkom sponzora usled promene afiniteta menadžmenta
korporacija, a neretko i nedostatka adekvatne političke
podrške.
Ključno je definisati šta država,
pokrajina i lokalne samouprave
finansiraju i žele da podstiču u
domenu kreativnih industrija. Uz to,
važno je definisati šta u ovom domenu
finansiraju različiti resori: trgovine
i turizma, ekonomije i regionalnog
razvoja, omladine i sporta, prosvete,
zaštite životne sredine i sl.
40
Na širem planu, festival zagovara posebno zakonsko
uređenje oblasti muzike. U tom smislu ključno je definisati šta država, pokrajina i lokalne samouprave finansiraju i žele da podstiču u domenu kreativnih industrija. Uz to, važno je definisati šta u ovom domenu
finansiraju različiti resori: trgovine i turizma, ekonomije i regionalnog razvoja, omladine i sporta, prosvete, zaštite životne sredine i sl. Koordinacija pomenutih politika na lokalnom i državnom nivou mogla bi
imati za rezultat jasno rangirane i pozicionirane festivale na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.
S obzirom da su drugi organi državne uprave takođe
stimulisali festivale ovog profila, a ne samo resorno
Ministarstvo kulture i informisanja, konstruktivnijom
politikom između različitih resora, moguće je formirati model finansijske podrške, upravo prema programskim celinama i ciljevima festivala i manifestacija, u
kojima je interes resora državne uprave opravdan i jasno naznačen.
2.3.4. Analiza ekonomskog impakta
Kako preciznih podataka, kao ni parametara za merenje ekonomskog učinka, nema, Nišville festival 2014.
godine zvanično po prvi put sprovodi podrobniju ekonomsku analizu angažovanjem eksternog stručnjaka
za ovu oblast. Ideja ovog poteza, prema stavu menadžmenta, je da ponudi egzaktni dokaz svojim partnerima i finansijerima o svojoj velikoj ulozi Festivala u
osnaživanju lokalne ekonomije Grada. Uz ovo, Nišville
festival razvija potrebu za projekcijom sopstvenog razvoja, te je i to ono na čemu angažovani tim festivala
trenutno radi.
Iako je osetno prisustvo strane publike na festivalu,
Nišville ipak ne raspolaže ni preciznijim podacima o
kojem je udelu publike reč. Ono što je sigurno da je
ukupna poseta po festivalu, u četvorodnevnom trajanju, 100.000 posetilaca (15.000 čini koncertna publika,
dok 85.000 čine posetioci pratećih besplatnih programa).
U redovima izvođača Nišville godišnje okupi i do 600
inostranih gostiju. Ono što je poznato jeste da Festival
godišnje pokriva 1.000 prenoćišta u gradu Nišu u periodu i do 7 dana. Kao jednu od otežavajućih okolnosti u
poseti Festivala, menadžment izdvaja loše transportne veze i retke letove obližnjeg aerodroma. Na kraju,
stav saveta Festivala, po pitanju povećanja izdvajanja
za niški kulturni i turistički brend, je da Grad Niš treba
da poveća izdvajanja za pomenuti festival, lobiranjem
kod različitih resora. Glavni argument saveta je da se
svako povećanje višestruko vraća u budžet Grada kroz
oporezivanje privatnog sektora Niša, u koji se tokom
festivala slije više od 80 procenata ukupnih troškova
godišnje. Preostalih 20 procenata budžeta odvaja se za
naknade izvođačima i autorske honorare. Veća izdvajanja za festival, ali i diversifikacija izvora finansiranja, povećaće njegove sveukupne kapacitete, omogućiti veće hedlajnere16, što će dalje imati rezultat u većem
broju publike i ukupnom odzivu sponzora i medija, te
većim rashodima Festivala, a prihodima Grada.
Prikaz 4. Ciklus vrednosti i glavni akteri festivala Nišville u
procesu osnaživanja ekonomije grada Niša.
Investicije Grada
Hedlajneri
Domaća publika
Turisti
Mediji
Sponzori
16 Headliners (eng.) - najveća umetnička i izvođačka imena kao
nosioci festivalskog programa.
41
III
Zaključci i preporuke za nove lokalne i
nacionalne politike
Prikaz 5. Detekcija problema i prednosti oblasti muzičkih
festivala u Srbiji (SWOT analiza)
SNAGE
• Porast državnog budžeta za oblast muzike na godišnjem
nivou
• Zavidan porast standarda poslovanja u marketingu, fandrejzingu i mendžmentu festivala
• Državne subvencije kao minimalni garant održivosti
festivala
• Učešće sopstvenih sredstava festivala u realizaciji
programa
• Podizanje infrastrukturnih, prostornih kadrovskih i
tehničkih kapaciteta lokalnih sredina
• Prepoznata potreba javne uprave za rangiranjem i kategorizacijom muzičkih festivala
• Festivali kao primer novog modela finansiranja projekata u kulturi
SLABOSTI
• Nepostojanje konsenzusa o ulozi i potencijalima
muzičkih festivala – izostanak strateškog diskursa na
lokalnom nivou
• Izostanak osmišljene međusektorske i međuresorne
saradnje na državnom nivou
• Izostanak inputa i lobiranja lokalne samouprave kod
viših nivoa vlasti
• Nedostatak odgovarajućeg legislativnog okvira i posebih
zakonskih akata za oblast muzike i muzičkih festivala
• Nedostatak kvantitativnih i kvalitativnih parametara i
kriterijuma za merenje uspešnosti podržavanih festivala
• Nedostatak relevantne muzičke kritike
• Nedovoljna transparentnost u radu lokalne samouprave
• Preuzimanje odgovornosti i inicijative festivala za
savetodavnu ulogu u procesu stvaranja i koordinacija
politika na lokalnom i državnom nivou
• Nedostatak statističkih podataka o socijalnom, ekonomskom i kulturnom učinku festivala (evidence based
policy)
• Modifikacija muzičkog ukusa lokalnog stanovništva/
lokalne publike
• Rigidna sponzorska i nepovoljna poreska politika
ŠANSE
• Rapidno rastuća konkurencija festivala u evropskom
okviru
PRETNJE
• Festivali u službi izgradnje brenda regiona, povećanja
zaposlenosti, prihoda i kvaliteta života lokalne sredine
• Neefikasna javna uprava – usložnjavanje birokratskog
aparata
• Festivali kao posledica uspešno vođenih integrativnih17
politika
• Lokalna samouprava kao donator, a ne investitor vodećih projekata svoje sredine
• Nove fiskalne i poreske mere
• Nedovoljno razvijena infrastruktura Grada za implementaciju novih politika i unapređenje turizma
• Status strateških projekata u sferi kulturnih industrija
• Festivali kao platforme razvoja međunarodne razmene i saradnje od nacionalnog kulturnog i ekonomskog
značaja
• Diversifikacija izvora finansiranja – formulisanje jasnih
interesa pojedinačnih resora u finansiranju manifestacija ovog obima; Pristup EU fondovima
17 Obuhvata usaglašen razvoj i učešće sva tri sektora (javni, privatni,
civilni) i više resora (Trgovina i turizam, Ekonomija i regionalni razvoj,
Kultura...)
42
• Državni intervencionizam kao prepreka razvijanju ekonomske logike festivala - učešće privrede
• Dodatan pad životnog standarda i kupovne moći lokalnog stanovništva
• Dodatan skok cena umetnika i izvođača na svetskom
koncertnom tržištu
Uloga festivala u lokalnom i
regionalnom razvoju nastavlja da raste.
Ipak, da bi to bilo moguće ključno je
da akteri lokalne sredine, u kojoj se
festival realizuje, razumeju svoju ulogu
u festivalskoj industriji. U Srbiji odnos
lokalne samouprave prema festivalima
varira u odnosu na lokalni kontekst,
a strateških dokumenata, statističkih
podataka i zakonskih regulativa u ovoj
oblasti još nema.
Uloga festivala u lokalnom i regionalnom razvoju nastavlja da raste. Ipak, da bi to bilo moguće ključno je
da akteri lokalne sredine, u kojoj se festival realizuje,
razumeju svoju ulogu u festivalskoj industriji. U Srbiji
odnos lokalne samouprave prema festivalima varira u
odnosu na lokalni kontekst, a strateških dokumenata, statističkih podataka i zakonskih regulativa u ovoj
oblasti još nema. Proširen opseg kulturne politike zasnovane na proceni ekonomske i kulturne vrednosti,
u ovom slučaju muzičkih festivala, još uvek nije našla
svoje utemeljenje u zajedničkom interesu državnih
ministarstava, pokrajinskih sekretarijata i lokalnih samouprava. Ekonomska, kao i kulturna i socijalna, važnost analiziranih festivala u Srbiji je prepoznata, ali
ne i dovoljno obrađena kao tema u lokalnim razvojnim
politikama. Ipak i tu ima izuzetaka. Grad Novi Sad je
najbliži poziciji investitora EXIT festivalu kao projektu od strateškog značaja, dok Grad Niš svoju ulogu u
razvoju Nišville festivala manifestuje isključivo kroz
ulogu donatora. Ovo najbolje odslikava nivo poverenja lokalnih samouprava u festivalski potencijal da
povrati efekat uloženog. Ipak, ne treba izgubiti iz vida
da festivali prevashodno ne nastaju iz potrebe da se
generiše veliki prihod, već motiv ovakvih manifestacija
polazi od primarne potrebe da se pospeši umetnički i
kulturni progres, razvije lokalna zajednica i doprinese
povećanju kompetitivnosti u turizmu. Konkretno, što
se ekonomskog impakta tiče, direktan učinak18 festivala
na lokalne ekonomije, ne bi trebalo da bude primarni motiv njihovih razvoja. Ovde je ključno razmotriti
dugoročne benefite festivala merene kroz rezultate
delovanja na porast broja turista, investicija, uslužnih
servisa, predstavnika nauke, ekonomije i obrazovanja
u lokalnim sredinama, kao i stvaranje nove reputacije i imidža mesta, povećanja nivoa zaposlenosti i privlačenja medijske pažnje. Iz tog razloga, negovanje i
sistemski razvoj analiziranih festivala mehanizam su
mapiranja lokalnih sredina (gradova) na regionalnom
i evropskom tržištu. Ocenjivanje kvaliteta, učinaka i
potrebe za događajima ovog tipa ostavlja se lokalnim
samoupravama, dok će se viši nivoi vlasti uključiti u finansiranje festivala tek nakon njihove prepoznatosti
na lokalnom nivou.
Ključne reči:
Grad Novi Sad je najbliži poziciji
investitora EXIT festivalu kao projektu
od strateškog značaja, dok Grad Niš
svoju ulogu u razvoju Nišville festivala
manifestuje isključivo kroz ulogu
donatora. Ovo najbolje odslikava nivo
poverenja lokalnih samouprava u
festivalski potencijal da povrati efekat
uloženog.
Muzički festivali
Ekonomski učinak
Finansijski pokazatelji
Menadžment događaja
Poreska politika
Nacionalna kulturna politika
Srbija
18 Meren kroz direktnu potrošnju i prihog Grada u periodu trajanja
Festivala.
43
Literatura i izvori:
• Exit festival, Petogodišnji izveštaj Exit festivala 2009 – 2013.
• Exit festival, Zatvorene finansijske konstrukcije Exit festivala
2009 – 2013.
• Exit festival, Evaluacija Exit festivala 2009 – 2013.
• GitarArt festival, Petogodišnji izveštaj GitarArt festivala 2009
– 2013.
• GitarArt festival, Evaluacija GitarArt festivala 2009 – 2013.
• GitarArt festival, Zatvorene finansijske konstrukcije GitarArt
festivala 2009 – 2013
• Intervju rađen sa programskim direktorom Exit festivala
Draganom Ambrozićem, 07. april 2014.
• Intervju rađen sa menadžerom za društvenu odgovornost i
odnose s javnošću Exit festivala Nemanjom Milenkovićem, 20.
april 2014.
• Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije,
Godišnji finansijski plan sektora za savremeno stvaralaštvo za
2009.
• Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije,
Godišnji finansijski plan sektora za savremeno stvaralaštvo za
2010.
• Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije,
Godišnji finansijski plan sektora za savremeno stvaralaštvo za
2011.
• Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije,
Godišnji finansijski plan sektora za savremeno stvaralaštvo za
2012.
• Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije,
Godišnji finansijski plan sektora za savremeno stvaralaštvo za
2013.
• Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, EXIT
festival 2009. Rezultati istraživanja posetilaca, 2009.
• Intervju rađen sa direktorom Nišville festivala Ivanom
Blagojevićem, 14. april 2014.
• Nišvil festival, Evaluacija Nišville festivala 2009 - 2013.
• Intervju rađen sa direktorom GitarArt festivala Boškom
Radojkovićem, 02. april 2014.
• Nišvil festival, Petogodišnji izveštaj Nišville festivala 2009 2013.
• Jovičić S., Mikić H. Kreativne industrije u Srbiji – preporuke za
razvoj kreativnih industrija u Srbiji, British Council, 2006.
• Nišvil festival, Zatvorene finansijske konstrukcije Nišville
festivala 2009 – 2013.
• Kreativna Srbija: novi pravac razvoja, ured. Dr Gojko
Rikalović, Ministarstvo kulture Republike Srbije, 2011.
• Strategija razvoja grada Niša
• Strategija razvoja grada Novog Sada
• Mandi, Simon Kulturna politika – kratki vodič, Savet Evrope,
2000.
• Tausi, R. Ekonomika kulture, Clio, 2012.
• Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije,
Nacrt strategije decentralizacije kulture u Srbiji, godina
• The Budapest Observatory, Festival-world summary report,
National survey on festivals in Hungary, 2006.
• Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije,
Nacrt strategije kulturnog razvoja
• Trozbi, D. Ekonomika kulturne politike, Clio, 2012.
• Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije,
Dokument Protokola o sufinansiranju stalnih manifestacija u
oblasti kulture između Grada Beograda i Ministarstva kulture i
informisanja do 2012. godine
• Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije,
Protokol o sufinansiranju Gitar Art festivala
• Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije,
Protokol o sufinansiranju Nišvil festivala
• Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije,
Izveštaj sektora za savremeno stvaralaštvo za 2009.
• Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije,
Izveštaj sektora za savremeno stvaralaštvo za 2010.
• Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije,
Izveštaj sektora za savremeno stvaralaštvo za 2011.
• Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije,
Izveštaj sektora za savremeno stvaralaštvo za 2012.
• Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije,
Izveštaj sektora za savremeno stvaralaštvo za 2013.
44
• USAID, EXIT Festival Impact Assessment, Belgrade, 2010.
Summary
This paper analyzes the performance and the most
important success factors of the three festivals in Serbia - Exit, Nisville and GitarArt. The role of the festivals in the local and regional development is becoming
increasingly important. However, in order to achieve
this, it is crucial that the stakeholders within the local
community, where the festival is held, understand their role in this festival industry. In Serbia, the local authorities’ attitude towards festivals varies depending
on the local context, and still there aren’t any strategic
documents, statistical data and legal regulations in
this area. The cultural policy based on estimation of
the economic and cultural values of music festivals, in
this particular case, still hasn’t found its foundation in
the common interests of the government authorities,
provincial secretariat and local authorities. Economic,
as well as the cultural and social importance of analyzed festivals in Serbia has been recognized but not
adequately followed as an issue in the local development policies.
Key words:
Music festivals
Economic performance
Financial indicators
Event management
Tax policy
National cultural policy
Serbia
45
46
Aleksandra Savanović19
Co-working: kultura
i ekonomija saradnje
U poslednje dve decenije, a naročito nakon 2006. godine, kada je u San Francisku otvoren i prvi “zvanični” coworking prostor20, kolaborativne platforme, neprofitni i
profitni inkubatori, poslovni i inovacioni centri, biznis
akcelatori, tehnološki i IT parkovi, kao i sam fenomen
co-workinga postali su nezaobilazna tema i koncept koji
je sa ushićenjem prihvaćen, ne samo u sektorima kreativne industrije i informacionih tehnologija u kojima
je inicijalno potekao, već i od strane različitih vladinih
agencija za ekonomski razvoj, lokalnih vlasti, ali i profitno orijentisanih organizacija i korporacija u ovim i
drugim industrijama. Za samo desetak godina, različite forme i oblici co-workinga i saradničkih platformi
pokrenuti su širom planete21 mutirajući i evoluirajući
sa svakom novim rođenjem. Upravo činjenica da je coworking jedan prevashodno empirijski fenomen, snažno i skoro u potpunosti utemeljen u praksi22, te da je
njegova “zvanična” istorija tek nešto duža od jedne decenije, ali i da ga odlikuje stalna promena i nadogradnja, odnosno jedan sasvim fluidan karakter, u velikoj
meri otežava nastojanja da se on dokuči i definiše.
Cilj ovog teksta je da pokuša da utvrdi osnovne principe koncepta co-workinga, njegove glavne karakteristike
i vrednosti, da bi potom uspostavio izvesne kriterijume razlikovanja između njegovih brojnih oblika i fenomena ali i predložio klasifikaciju na ovako utvrđenim
osnovama. Rad će zatim razmatrati i analizirati njihove prednosti i mane, osvrćući se istovremeno na postojeće, kako lokalne i regionalne, tako i globalne ini-
19 Autorka je projektna menadžerka u Dizajn inkubatoru Nova iskra
u Beogradu.
20 Prvi “zvanični” co-working prostor - Hat Factory u San Francisku pokrenuo je Bred Nojberg (Brad Neuberg), koji je i prvi upotrebio reč
“co-working” da označi fizički prostor. Nešto kasnije sa Krisom Mesinom (Chris Messina) i Tarom Hant (Tara Hunt) osniva Citizens Space,
i danas jednu od najznačajnijih co-working inicijativa.
21 Prema podacima DeskMag-a, 2010. je bilo oko 600 co-working
prostora u svetu, dok je ovaj broj do oktobra 2012. porastao na više
od 2.000, a do marta 2013. na više od 2.500.
22 I pored toga što izaziva nezabeležno interesovanje i široku praktičnu upotrebu, koncept co-workinga za sada odoleva snažnijoj teorijskoj analizi: samo pet knjiga je do sada objavljeno na ovu temu, dok je
prva konferencija koja se bavi isključivo co-workingom organizovana
tek krajem 2010. godine.
cijative koji se u svom delovanju oslanjaju na koncept
udruženog rada. Co-working će ovde biti posmatran kao
najširi pojam koji uključuje ostale postojeće pojmove/
termine koji se kolokvijalno koriste da bi naglasili posebne karakteristike i/ili prednosti u odnosu na druge
modele kao što su kolaborativne/saradničke platforme, profitni i neprofitni inkubatori, biznis akcelatori,
co-working događaji itd. Rad će se u najvećoj meri oslanjati na sekundarnu literaturu - postojeće publikacije,
medijske izvore i raznovrsnu internet građu.
Takođe, važno je naglasiti da su nedostatak značajnijeg broja pouzdanih izvora i literature, njihova dostupnost, alii činjenica da je sam fenomen skoro u potpunosti ignorisan u akademskim krugovima, zatim sama
priroda co-workinga, odnosno njegov nadasve dinamičan karakter, kao i poteškoće koje proizilaze iz nepostojanja adekvatne terminologije na srpskom jeziku,
samo neka od ograničenja koje treba uzeti u obzir pri
razmatranju zaključaka studije koja je pred nama.
O čemu govorimo kada govorimo
o co-workingu?
Kao što je već pomenuto, fenomen co-workinga za sada
dosta uspešno odoleva svakom pokušaju da se definiše, razume, pa čak i najjednostavnije opiše, i to iz nekoliko bitnih razloga: prvi je svakako njegov fluidan
karakter, odnosno postojanje brojnih varijacija unutar
samog koncepta; drugi je poprilična terminološka zbrka koja iz ovoga proističe; dok se treći odnosi na “postojanje vrlo različitih subjektivnih interpretacija samih njegovih korisnika koji dati prostor upotrebljavaju
svako prema svojim individulanim potrebama” (Kenline, 2012). Za neke co-working predstavlja instrument za
razvijanje održivih biznis modela, za druge naglasak
je na zajednici koja se okuplja oko određenih vrednosti, i na neki način “brine” o svojim članovima, dok se
za treće co-working jednostavno može svesti na deljeni
kancelarijski prostor i druge neophodne infrastrukturne resurse. I nimalo pogrešno, jer co-working jeste (ili
može biti) sve ovo! Pokušajmo ipak da utvrdimo njegove ključne karakteristike.
47
Co-working treba shvatiti kao
fenomen koji omogućava spontanu
socijalnu interakciju u zajedničkom
(deljenom) prostoru, upućujući inače
izolovane pojedince jedne ka drugima,
istovremeno podstičući razmenu
informacija i egalitarne prakse deljenja
- i to ne samo infrastrukturnih resursa,
već i, što je mnogo značajnije znanja, razumevanja, ideja, i praksi.
Jedno od ključnih benefita coworkinga tako postaje bogatstvo
i multidisciplinarnost znanja koje
okuplja, kao i spontano i dobrovoljno
formiranje zajednica koje dele slične
kulturne, društvene i ekonomske ideje
i vrednosti, i čiji članovi jedni drugima
često služe kao sigurnosna mreža
podrške, pomoći i podstreka.
Od svojih nezvaničnih početaka23 pa do danas, co-working se vezuje za horizontalnu strukturu zajedničkog
rada na mreži (uz pomoć kompjutera i novih tehnologija), odnosno za ono što tvorac same reči co-working
Brajan Dekoven (Brian DeKoven) definiše kao working
together as equals. Međutim, sa daljim razvojem koncepta, a naročito nakon otvaranja prvog “zvaničnog”
co-working prostora, ovaj fenomen u sebe počinje da
uključuje ne samo zajednički virtuelni rad, već i postojanje fizičkog prostora i infrastrukture koju dele i
zajednički koriste raznovrsni individualni subjekti - od
kojih svako može da radi na sopstvenom projektu, prateći sopstveni poslovni interes.
Sledeći bitan element co-workinga svakako jesu sami
njegovi članovi, odnosno korisnici co-working prostora.
Kako co-working nastaje najpre u zajednicama nezavisnih (freelance) profesija, najčešće u oblasti informacionih tehnologija i kreativnih industrija, to se formira
ne samo kao fizički prostor koji olakšava, pojeftinjuje
i disciplinuje rad ovih slobodnjaka, već i kao platforma za razmenu, upoznavanje, saradnju i međusobnu
podršku. Upravo zbog toga, fenomen co-working treba
23 Nezvanični početak co-workinga vezuje se za osnivanje prvih
Hackerspaces koji se formiraju oko konkretnih profesionalnih (u ovom
slučaju programerskih) zajednica, nudeći prostor za sastajanje, rad i
razmenu, i najvažnije, promovišući besplatni javni pristup internetu otvaranjem sopstvenih wifi mreža.
48
tumačiti i sa pozicije teorije društvenog kapitala24 jer
ovakvi prostori pored infrastrukturne podrške, svojim
korisnicima obezbeđuju i pristup društvenim mrežama koje pozitivno utiču na razvoj njihovih sopstvenih
projekata ili kompanija. U tom smislu, co-working treba
shvatiti kao fenomen koji omogućava spontanu socijalnu interakciju u zajedničkom (deljenom) prostoru,
upućujući inače izolovane pojedince jedne ka drugima, istovremeno podstičući razmenu informacija i
egalitarne prakse deljenja - i to ne samo infrastrukturnih resursa, već i, što je mnogo značajnije - znanja,
razumevanja, ideja, i praksi. Jedno od ključnih benefita
co-workinga tako postaje bogatstvo i multidisciplinarnost znanja koje okuplja, kao i spontano i dobrovoljno
formiranje zajednica koje dele slične kulturne, društvene i ekonomske ideje i vrednosti, i čiji članovi jedni
drugima često služe kao sigurnosna mreža podrške,
pomoći i podstreka.
Upravo zbog ovoga, co-working se sve češće posmatra
kao jedinstveno fizičko otelotvorenje nastajuće kulture
deljenja (sharing culture)25 oko koje se razvija nova kolaborativna ekonomija (collaboration/collaborative ili
sharing economy)26. U tom smislu, co-working se može
opisati kao “način rada u kome pojedinci okupljeni na
jednom mestu ostvaruju vrednosti za sebe i za druge,
samim deljenjem infomacija i znanja koristeći se isključivo komunikacijom i saradnjom pod uslovom da
je to njihov sopstveni izbor.” (Tadashi, 2013).
Da zaključimo, dve su ključne odlike koje čine i oblikuju co-working: zajednički (deljeni) prostor, infrastruktura i resursi, i društvene mreže, odnosno zajednica koja
se na ovim osnovama spontano i dobrovoljno formira
i razvija.
24 Društveni kapital se može definisati kao sposobnost aktera
da zadobiju konkretnu korist samim učestvovanjem (članstvom) u
određenim društvenim mrežama i grupama.
25 Kultura deljenja najjednostavnije može biti definisana kao kultura
u kojoj privatna lica (osobe) ne predstavljaju samo pasivne potrošače
(konzumente), već su istovremeno i sami proizvođači.
26 Kolaborativna ekonomija (takođe često nazvana i ekonomija deljenja) predstavlja društveno-ekonomski ekosistem izgrađen oko deljenja (ili zajedničkog korišćenja) fizičkih i ljudskih kapaciteta, što uključuje zajedničko (shared) stvaranje, proizvodnju, distribuciju, trgovinu
i potrošnju robe i usluga od strane različitih ljudi i organizacija. Osnovna pretpostavka kolaborativne ekonomije je da ljudi direktno jedni od
drugih mogu da dobiju sve što im treba, bez potrebe da išta kupuju
(najpre se odnosi sa sektor usluga, ali može biti shvaćena i šire). Tako,
na primer, umesto da na putovanju odsedne u hotelu, osoba može
izbrati da iznajmi stan na od druge osobe koristeći se takvim platformama kao što Airbnb ili Craigslist.
Co-working - varijacije na temu
O šarenolikosti koju co-working zadobija u svojoj praktičnoj primeni već nam mnogo govore raznovrsnost
stakeholdera (zainteresovanih strana) koji osnivaju i
podstiču ovakvu vrstu udruživanja, tip usluga koju
nude, kao i profil korisnika co-workinga - njihov radni
status, zanimanje, ali i stavovi o vrsti očekivane podrške. Prema istraživanju belgijskog think tanka “Enterprise Globale”, co-working prostori u Evropi su većinom
male nesubvencionisane privatne inicijative: 65 odsto
čine privatne komercijalne kompanije, 13 odsto čine
neprofitne organizacije, 2 procenta javne agencije, dok
ostalih 23 procenta obično ima formu socijalnih preduzeća. Globalna analiza fenomena co-workinga koju
je sproveo DeskMag 2011. godine27, daje nam još jedan
interesantan uvid: oko 54 procenta korisnika ovakvih
prostora su freelanceri, nešto više od 20 odsto preduzetnici koji imaju svoje zaposlene, a oko 20 procenata
stalno zaposleni radnici u različitim, najčešće privatnim, kompanijama. Velika većina korisnika profesionalno je angažovana u polju kreativnih industrija i
novih medija - na prvom mestu tu su web developeri i
programeri, nakon čega slede web i grafički dizajneri,
konsultanti u kreativnim industrijama, ali i PR i marketing stručnjaci. Skoro 99 odsto korisnika ističe pristup internetu kao najznačajniju uslugu koju očekuju,
80 procenata navodi štampače i kopir aparate, 76 procenata salu za sastanke, 61 odsto prostor za neformalno druženje, a oko 50 odsto kuhinju. Takođe, osetna je
i geografska razlika u percepciji co-workinga - dok u
Severnoj Americi u 81 odsto slučajeva ističu zajednicu
kao najznačajniji benefit co-workinga, u Evropi je ovaj
procenat mnogo manji (55%), a naglasak je u kvalitetnoj infrastrukturi (78%).
Možemo razlikovati najmanje četiri
tipa co-workinga: profit-oriented coworking, co-working kao inkubator,
co-working kao događaj i co-working
kao kolaborativna platforma.
Situacija u Srbiji ali i regionu, međutim, čini se ipak
nešto drugačijom - iako za sada nije sprovedeno niti
jedno temeljnije istraživanje na ovu temu, već letimi-
27 Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 661 učesnika iz 24 zemlje
širom sveta.
čan pregled postojećih inicijativa ukazuje nam na nekoliko tendencija razvoja ovog fenomena u lokalnom
kontekstu - prvo, co-working prostori se uspostavljaju
pretežno sa ciljem da podrže preduzetništvo u IT sektoru, i drugo, najčešće se osnivaju uz snažnu podršku
ili čak direktno od strane javnih ustanova - fakulteta,
javnih kompanija, pa čak i opštinskih i gradskih vlasti, državnih agencija za ekonomski razvoj i promociju izvoza itd. U tom smislu co-working u domaćem
kontekstu najčešće ima formu neprofitnih i profitnih
poslovnih inkubatora, IT i tehnoloških parkova i biznis
akcelatora. Stanari su najčešće start-upi u IT sektoru, a
cilj podrška razvoju preduzetničkih inicijativa i njihov
uspeh na tržištu. Usluge koje se nude su subvencionisani radni prostor, kancelarijski materijal, knjigovodstvene i administrativne usluge, pravno savetovanje, a
neretko i neka vrsta treninga ili edukativnog programa.
Imajući gore navedene kriterijume u vidu - stakeholder/
osnivač i njegovi proklamovani ciljevi, vrsta ponuđene podrške, profil i očekivanja stanara/korisnika, ali i
osnovna, gore utvrđena obeležja co-workinga: zajednički (deljeni) resursi i spontano/dobrovoljno formiranje
društvene zajednice - možemo razlikovati najmanje
četiri tipa co-workinga: profit-oriented co-working, co-working kao inkubator, co-working kao događaj i co-working
kao kolaborativna platforma.
Profit-oriented co-working prostori
Kod ove vrste co-workinga naglasak je skoro isključivo
na njegovom komercijalnom aspektu - iznajmljivanje
radnog prostora i prateće infrastrukture po tržišnim
cenama koja se novoosnovanim kompanijama isplati
jer su često značajno manje od one koju bi morale da
izdvoje ukoliko bi samostalno iznajmljivale i opremale sopstveni prostor. Dodatna pogodnost koju stanari
dobijaju svakako jeste i oslobađanje od brige održavanja prostora i ostale neophodne kancelarijske infrastrukture. U velikoj meri, ova vrsta co-workinga može
se jednostavno posmatrati kao zajednička kancelarija
različitih, uglavnom malih kompanija koje imaju po
nekoliko zaposlenih. Neretko ovakve inicijative nude
i administrativne, knjigovodstvene i pravne usluge,
koje takođe olakšavaju razvoj tek osnovanih preduzeća. Najčešće ih osnivaju male kompanije28, a sve češće
ovu praksu počinju da koriste i velike korporacije koje
među svojim zaposlenima imaju veliki broj mobilnih
radnika, te na ovaj način podstiču kolaboraciju i flek-
28 Za sada jedini co-working prostor u Srbiji koji funkcioniše po ovom
principu je Smart Office, otvoren u septembru 2012. u Beogradu.
49
sibilna rešenja za svoje zaposlene, ali i pametno iskorišćavanje viška prostora koji već poseduju29.
Co-working kao inkubator
Kao što je već pomenuto, ova vrsta co-workinga je najzastupljenija u Srbiji i regionu. Cilj je ponuditi profesionalni radni prostor i prateću infrastrukturu po nekomercijalnim cenama, i na taj način podržati razvoj
i osnažiti nove (mlade) preduzetničke inicijative, ali
i podstaći njihov tržišni uspeh. Korisnici su najčešće
start up preduzeća u IT sektoru, a osnivači javne institucije i preduzeća, kao i same lokalne samouprave30.
Neretko nastaju i u partnerstvu između lokalnih vlasti, javnih ustanova/preduzeća i organizacija civilnog
društva. Pored usluge subvencionisanog radnog prostora, najčešće nude i mentorske programe, pravne
savete, knjigovodstvene i administrativne usluge, kao
i treninge i obuke koje promovišu preduzetnički duh i
razvijaju kapacitete mladih preduzetnika da pokrenu
i vode sopstveni biznis. Inkubatori u najvećem broju
slučajeva podrazumevaju i neki vid pristupnog procesa koji služi kao “garant” uspeha, odnosno isplativosti
investicije: mlada kompanija mora da ispuni kriterijume kao što su broj zaposlenih, starost kompanije,
visina postojeće investicije, postojanje prototipa proizvoda ili samog proizvoda, itd.
Nažalost, praksa je pokazala da ovakve vrste co-working prostora, naročito u Srbiji i regionu, najčešće ne
uspevaju da okupe, formiraju i razviju zajednicu/društvenu mrežu svojih korisnika, što neretko rezultira
u nezainteresovanosti potencijalnih stanara da koriste ponuđene kapacitete. Uzrok njihovog neuspeha u
ovom smislu uglavnom se može svesti na dva ključna nedostatka ovako postavljanih inicijativa: prvi je
svakako korišćenje top-down (oslonac na “prepisana”
rešenja bez uzimanja u obzir lokalnih specifičnosti i
lokalnih aktera, nerazvijeni/ili čak nepostojeći kanali
29 Neki od primera uključuju Network Orange u vlasništvu ING Direct, i Liquid Space koji vode AT&T i Accenture. Na našem tržištu
kompanije koje nude ovu vrstu usluga uključuju GTC, Airport City,
Sava Business Center (izdavanje praznog kancelarijskog prostora) i
SEE Offices Ušće (izdavanje kompletne kancelarijske infrastrukture).
U ovom tipu co-workinga vlasnici nekretnina (kompanije) se poklapaju
sa mobilnim zaposlenima drugih kompanija i malim preduzetnicima koji
nemaju sopstvene kancelarije. Prednosti ovakvog modela za kompanije uključuju: cloud-based poslovanje (izbegavanje nabavke/kupovine
hardvera i softvera, smanjenje operativnih i infrastrukturnih troškova,
smanjena potreba za zapošljavanjem IT osoblja), izbegavanje dugoročnih zakupa, brzo reagovanje na promene uslova poslovanja, mogućnost da zaposleni samostalno biraju najbolje radno okruženje, itd.
30 Neki od primera uključuju: Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih
fakulteta Beograd, Poslovni inkubator Subotica, Poslovni inkubator
Zrenjanin, Biznis centar gradske opštine Savski Venac #47, itd.
50
komunikacije sa start-up i freelance zajednicom, nerazumevanje potreba i problema potencijalnih korisnika, odnosno činjenica da se koriste “gotova rešenja”
umesto da se polazi od ispitanih potreba stvarnih, a ne
pretpostavljenih aktera/korisnika), umesto bottom-up
pristupa (kreiranje prostora nakon ispitivanja potreba
budućih korisnika), dok je drugi najčešće nedovoljno
stručan i nemotivisan menadžment (naročito kada su
u pitanju javne institucije i lokalne samouprave).
Co-working kao događaj
Co-working kao događaj je praksa koja se razvila iz neformalnih Jelly sastanaka, koje su 2006. u svom stanu
u Njujorku pokrenuli cimeri Amir Gupta i Luk Kraford
(Luke Crawford). Shvativši da im u klasičnom freelance
radu od kuće nedostaje kreativni brainstorming, saradnja i razmena koje su prednosti tradicionalne kancelarije, počeli su povremeno da organizuju svojevrsne
“radne događaje”, na kojima su okupljali svoje kolege i
prijatelje. Ubrzo je koncept Jelly događaja postao popularan širom sveta - najčešće koncipiran kao formalno
ili neformalno druženje, ovaj događaj mnogo snažnije je usredsređen na razmenu, saradnju i komunikaciju, dakle okupljanje i razvijanje društvenih mreža i
zajednica nego na sam fizički prostor koji se koristi.
U našem okruženju co-working kao događaj je slabo ili
nimalo razvijen, ili barem kao takav nije prepoznat31.
Co-working kao kolaborativna platforma
Najpotpuniji i zbog toga verovatno najkompleksniji
oblik co-workinga prema, u ovom radu utvrđenim kriterijumima, svakako jeste co-working kao kolaborativna, odnosno saradnička platforma. Kolaborativne
platforme, za razliku od biznis inkubatora i naročito
co-workinga kao isključivo komercijalnih inicijativa, u
potpunosti neguju bottom-up i community-based pristup:
u svom nastanku i pristupu one polaze od stvarnih potreba i problema zajednice kojoj se obraćaju, zauzvrat
je gradeći, obnavljajući, šireći i ojačavajući svojim sopstvenim postojanjem i razvojem. Ovo konkretno znači
da kolaborativne platforme nisu samo puki ponuđač
usluga koje se stavljaju na raspolaganje određenoj
profesionalnoj grupi (radni prostor i druga kancelarijska infrastruktura, administrativna i knjigovodstvena
pomoć, edukacija itd) već su i “spontani” izraz potreba
31 Na primer AKS ME ANYTHING konsultacije u organizaciji Nove
Iskre mogu biti posmatrane kao nešto formalniji vid co-working
događaja.
Co-working prostor kolaborativnih
platformi tako nije samo namenjen
profesionalcima u jednoj konkretnoj
oblasti (kao što je to slučaj sa startupima u IT sektoru koje favorizuje
inkubatorski sistem) već su svi
zainteresovani ljudi koji imaju potrebu
za profesionalnim radnim prostorom
dobrodošli da ga koriste pod jednakim
uslovima.
same zajednice (koja ne mora da bude samo profesionalna), odnosno njen svojevrsni fizički produžetak i
motor razvoja. U ovom slučaju, dakle, naglasak je na
međuzavisnosti i povratnoj sprezi između zajedničkog
(deljenog) prostora sa jedne, i njegovih posrednih ili neposrednih korisnika, sa druge strane. Pojedinci, korisnici prostora odnosno co-workeri, mogu ali ne moraju
da imaju istu profesiju, da se bave istim, pa ni sličnim
poslovima, niti da rade za istu organizaciju ili kompaniju, oni nisu ograničeni na jednu oblast delovanja, niti
nužno za cilj treba da imaju uspeh na tržištu. Upravo
zbog toga, saradničke platforme i jesu u najvećem broju slučajeva bazirane na članstvu koje pored direktnih
korisnika prostora uključuje i mnogo širu mrežu profesionalaca u različitim oblastima, razvnovrsnih saradnika i zainteresovanih aktera. Za razliku od inkubatora
i komercijalnih co-working prostora koji su namenjeni
samo odabranim (potencijalno) tržišno uspešnim preduzetničkim inicijativama, saradničke platforme su
skoro uvek otvorene prema spolja, nudeći sve (ili barem većinu) pogodnosti koje obezbeđuju, celokupnoj
zajednici koju okupljajui neguju, a neretko i mnogo
širem krugu zainteresovanih korisnika. U praksi, ova
otvorenost prema spolja može da uključi: dostupnost
edukativnih i drugih programa svim zainteresovanim
stranama, drop-in32 uslugu za prošireno članstvo, korišćenje drugih pogodnosti koje sam prostor pruža (na
primer upotreba biblioteke, profesionalne opreme, wifi
mreže), ali i najjednostavnije, otvorenost za nove ljude,
profesije, ideje i inicijative. Štaviše, saradničke platfor-
32 Drop-in usluga podrazumeva mogućnost korišćenja radnog prostora i druge dostupne infrastrukture od strane proširenog članstva,
odnosno celokupne zainteresovane zajednice - iznajmljivanje ili besplatno korišćenje radnih jedinica na kraće vremenske periode, upotreba dostupne kancelarijske i druge infrastrukture po potrebi i bez
najave i/ili rezervacije (interneta, fotokopir aparata i štampača, fotoaparata i druge profesionalne opreme, studija, sale za sastanke i
prezentacije itd).
me dozvoljavaju, pa i ohrabruju multidisciplinarnost
među svojim članovima: co-working prostor kolaborativnih platformi tako nije samo namenjen profesionalcima u jednoj konkretnoj oblasti (kao što je to slučaj
sa start-upima u IT sektoru koje favorizuje inkubatorski
sistem) već su svi zainteresovani ljudi koji imaju potrebu za profesionalnim radnim prostorom dobrodošli da
ga koriste pod jednakim uslovima.
Možda najvažnija differentia specifica kolaborativnih
platformi u odnosu na druge vrste co-workinga podrazumeva i postojanje određenog seta vrednosti koje
predstavljaju osnovne postulate funkcionisanja samog
prostora, ali i same zajednice kojoj taj prostor treba da
služi. Kao ključna vrednost u ovom smislu najčešće se
navodi sama zajednica, a tu su i otvorenost, društvena odgovornost, inovacija, saradnja, (samo)održivost i
dostupnost. Upravo su ove vrednosti možda i suštinska odlika kolaborativnih platformi, odnosno njegove
sposobnosti da “običan” zajednički prostor za rad prevede u saradničku platformu, to jest za svoje članove
ostvari sve pogodnosti koje jedan takav koncept može
da ponudi. Kako piše Tonja Šurman (Tonya Surman)
u obrazloženju osnovnih postavki Centra za socijalnu
inovaciju (Center for Social Innovation), jedne od najaktivnijih co-working inicijativa na globalnom nivou:
“Zajednice ne nastaju automatski prostom činjenicom
da ljudi zauzimaju isti prostor. Pojam zajednice u sebi
nosi druge važne konotacije: ljudi u zajednici dele socijalne i emocionalne veze, prepoznaju svoju povezanost, i poistovećuju se jedni sa drugima. Jaka zajednica ima društveni kapital koju njeni članovi mogu da
iskoriste kao oruđe za svoje pojedinačne i zajedničke
interese” (Surman, 2013).
Imajući sve prethodno rečeno u vidu, možemo da
zaključimo da ovako shvaćene kolaborativne platforme predstavljaju možda i jedini “pravi” co-working
jer podstiču umrežavanje, deljenje i saradnju na dobrovoljnoj i solidarnoj osnovi, obezbeđuju profesi-
„Zajednice ne nastaju automatski
prostom činjenicom da ljudi zauzimaju
isti prostor. Pojam zajednice u sebi
nosi druge važne konotacije: ljudi u
zajednici dele socijalne i emocionalne
veze, prepoznaju svoju povezanost,
i poistovećuju se jedni sa drugima.
Jaka zajednica ima društveni kapital
koju njeni članovi mogu da iskoriste
kao oruđe za svoje pojedinačne i
zajedničke interese”
51
onalni radni prostor i prateću infrastrukturu, kao i prateće edukativne i druge programe podrške, i okupljaju
profesionalce i stručnjake iz različitih oblasti čime
podstiču multidisciplinarnost u svom pristupu. Prema
tome, u slučaju kolaborativnih platformi sami korisnici, co-workeri spontano formiraju društvene mreže
(zajednicu) uspostavljanjem, razvojem i jačanjem njihovih međusobnih veza koje se izgrađuju deljenjem
(zajedničkih) vrednosti, ideja i resursa.
Uzimajući u obzir sve gore navedeno, lako možemo da
zaključimo da su u lokalnom kontekstu za sada retke
inicijative koje mogu biti smatrane saradničkim platformama u svom punom obimu. U regionu, ljubljanski
Poligon i GeekHouse, kao i zagrebački ogranak Impact
Hub-a, sigurno su najbliže ovom modelu, dok je u Srbiji, za sada, to jedino slučaj sa Novom Iskrom - iako
prevashodno namenjena profesionalcima u oblastima kreativnih industrija i informacionih tehnologija,
njenu proširenu mrežu čine pojedinci, organizacije,
ustanove i preduzeća vrlo različitih profila i interesovanja, a zaista multidisciplinarni programi i projekti
koje organizuje i sprovodi su u najvećem broju slučajeva otvoreni za sve zainteresovane strane. Pored toga,
Novu Iskru odlikuje i jasno definisan skup vrednosti,
stalna i intenzivna komunikacija sa svojim direktnim i
indirektnim korisnicima, saradnja sa najraznovrsnijim
akterima - od organizacija civilnog društva i socijalnih
preduzeća, preko preduzetnika i komercijalnih kompanija do javnih ustanova, državnih agencija i institucija. Kolaborativne platforme poput Nove Iskre, prema
tome, predstavljaju hub u pravom smislu te reči - čvorište u kome se sreću, okupljaju, povezuju, umrežavaju
i na međusobnu saradnju upućuju najrazličitiji akteri.
Sam co-working prostor u tom smislu jeste temelj i polazište na kome se spontano i na dobrovoljnoj osnovi
izgrađuje i razvija zajednica koja zapravo predstavlja
suštinsku vrednost i postignuće svake kolaborativne
platforme.
Co-working je najčešće shvaćen kao
mesto na kome se rađaju inovacije
i opšte uzev ostvaruje društveni
napredak.
Umesto zaključka
Pored svoje bazične funkcije - da ponudi profesionalne
radne uslove zainteresovanim korisnicima - model coworkinga u sebe neizostavno učitava i priliku za promišljanje i “kustosiranje” socijalnih promena; co-working je najčešće shvaćen kao mesto na kome se rađaju
inovacije i opšte uzev ostvaruje društveni napredak.
U ovom smislu važno je naglasiti značaj plodonosne
tenzije koja nastaje između njegovih organskih i spontanih odlika sa jedne, i dobro isplaniranog i vođenog
razvoja, sa druge strane. Najuspešnije co-working inicijative su upravo one koje koriste iskustvo i veštine
dobro motivisanog i stručnog menadžmenta kako bi
prepoznale, ohrabrile i dalje razvile prilike i mogućnosti koje se spontano pojavljuju. Prostor kreiran da
podstakne inovaciju, uspeh na tržištu i/ili društvenu
promenu i napredak, prevashodno mora biti projektovan kao društveni prostor, dakle prostor koji će podstaći i motivisati ljude da generišu nove ideje, inicijative i
međusobne veze.
Ključne reči:
Co-working
Inkubatori
Prostor saradnje
Zajednica
Poslovne inicijative
Kolaborativne platforme
52
Literatura:
Izvori:
Ali, Imran. (2008). Creative Classes, Civic Regeneration &
Coworking. Dostupno na: http://gigaom.com/2008/05/23/
creative-classes-civic-regeneration-coworking/ [pristupljeno
25.03.2014]
•
Creative economy: a less theoretical idea thanks to coworking.
Dostupno na: http://coworkingeu.wordpress.com/2010/12/20/
creative-economy-less-of-a-theoretical-idea-now-thanks-tocoworking/[pristupljeno 08.04.2014]
Cashman, Anna. (2012). The Nature and Potential of the
Collaborative Economy. DeskMag. Dostupno na: http://www.
deskmag.com/en/the-nature-and- potential-of-the-collaborativeeconomy [pristupljeno 01.04.2014]
•
Coworking 101: A Brief History. Dostupno na: http://gigaom.
com/2009/03/30/coworking-101-a-brief-history/[pristupljeno
01.04.2014]
•
Freelancers Forgo Office Spaces for Casual Coworking.
Wired. Dostupno na: http://www.wired.com/techbiz/people/
news/2007/07/coworking[pristupljeno 25.03.2014]
•
Global networks of coworking spaces. DeskMag. Dostupno na:
http://www.deskmag.com/en/global-networks-of-coworkingspaces-206[pristupljeno 31.03.2014]
•
Kratka istorija coworkinga. Coworking Serbia. Dostupno
na: http://coworkingserbia.com/kratka-istorija-coworkinga/
[pristupljeno 01.04.2014]
•
Nova Iskra - O nama. Dostupno na: http://www.novaiskra.com/
sr/o-nama [pristupljeno 18.04.2014]
Hillman, Alex (2011). Sex, Coworking, and Rock n’ Roll. Dostupno
na: http://dangerouslyawesome.com/2011/11/sex-coworkingand-rock-n-roll/ [pristupljeno 07.04.2014]
•
Mreža biznis inkubatora Srbije. Dostupno na: http://www.bitf.
rs/cms/item/clubs/sr/networks/incubators.html [pristupljeno
01.04.2014]
Kenline, Christine (2012). “Defining a Culture”: The Paradigm Shift
Toward a Collaborative Economy. Indiana University Purdue
University Fort Wayne.
•
Quantum Coworking. DeskMag. Dostupno na: http://www.
deskmag.com/en/quantum-coworking-definition-description-204
[pristupljeno 10.04.2014]
Kuzicheva, Anna (2012). Coworking, its history and future. U:
StudyMode.com.
•
Razlike između uslužne kancelarije, inkubatora i coworking
prostora. Preduzetnik. Dostupno na: http://preduzetnik.
rs/2013/02/12/razlike-izmedu-usluzne-kancelarije-inkubatora-icoworking-prostora/[pristupljeno 15.04.2014]
Moriset, Bruno. (2014). Building new places of the creative
economy The rise of coworking spaces. Paper presented at:
2nd Geography of Innovation, International Conference 2014.
Utrecht University
•
The 1st Health Insurance Plan For Coworking Spaces.
DeskMag. Dostupno na: http://www.deskmag.com/en/the-1sthealth-insurance-plan-for-coworking-spaces-869[pristupljeno
25.03.2014]
Schwartz, Ariel (2013). The Collaborative Economy Is Exploding,
And Brands That Ignore It Are Out Of Luck. Dostupno na:
http://www.fastcoexist.com/3027062/the-collaborativeeconomy-is-exploding-and-brands-that-ignore-it-are-out-ofluck[pristupljeno 31.03.2014]
•
The History of Coworking presented by DeskMag. DeskMag.
Dostupno na: http://www.tiki-toki.com/timeline/entry/156192/
The-History-Of-Coworking-Presented-By-Deskmag#vars!da
te=1996-06-11_06:17:29! [pristupljeno 10.04.2014]
•
The Coworker’s Profile. DeskMag. Dostupno na: http://www.
deskmag.com/en/the-coworkers-global-coworking-survey168[pristupljeno 10.04.2014]
DeKoven, Bernie. (2013). The Coworking Connection. Dostupno
na: http://www.deepfun.com/fun/2013/08/the-coworkingconnection/[pristupljeno 31.03.2014]
Egan, Dermont. (2011). Co-working puts the spark back into office
life. U: The Guardian. Dostupno na: http://www.theguardian.
com/social-enterprise-network/2011/dec/22/sharedofficespace-co-working [pristupljeno 07.04.2014]
Fost, Dan. (2008). They’re Working on Their Own, Just Side by
Side. Dostupno na: http://www.nytimes.com/2008/02/20/
business/businessspecial2/20cowork.html?pagewanted=all&_
r=1& [pristupljeno 25.03.2014]
Dostupno na: http://www.studymode.com/essays/CoworkingIts-History-And-Future-1249362.html [pristupljeno 01.04.2014]
Surman, Tonya (2013). Building Social Entreprenuership through
the Power of Coworking.In: Innovations - Technology,
Governance, Globalization, Vol 8, No 3/4. MIT Press.
Uda, Tadashi. (2013). What is Coworking? A theoretical Stdy on
the Concept of Coworking. Discussion Paper, Serise A, 265:
1-15. Hokkaido University Colection of Scholarly and Academic
Papers: HUSCAP.
Visser, Gerrit (2010). Coworking past and future. U: Smartmobs.
com. Dostupno na: http://www.smartmobs.com/2010/02/17/
coworking-past-and-future/ [pristupljeno 01.04.2014]
53
Summary
Author discusses the basic principles of the coworking
concept, its main characteristics and values, in order to
establish certain criteria for differentiating its numerous forms and phenomena and propose classification
based on this. The paper examines advantages and disadvantages of these forms, referring to the current,
local and regional as well as global initiatives relaying
on the concept of collaborative work. Co-working model is observed as the broadest term which includes
other existing notions/terms colloquially used to highlight specific features and advantages compared to
the other models such as collaborative/cooperative
platforms, for-profit and non-profit incubators, business accelerators, co-working events etc. The author
believes that the coworking space created to encourage innovation, market success and social change and
progress, should be designed primarily as a social space, a space that will encourage and motivate people to
generate new ideas, initiatives and mutual relations.
Key words:
Co-working
Incubators
Areas of cooperation
Community
Business initiatives
Collaborative platforms
54
Milena Milojević33
Internet i društvene mreže:
promena paradigme poslovanja
Do pojave interneta i društvenih mreža, marketing se
prvobitno zasnivao na direktnoj komunikaciji sa kupcima kroz prodaju od vrata do vrata a zatim se proširio na oblast tradicionalnih medija – radija, štampe,
televizije i sl. koji su, iz perspektive savremenog društva i novih modela poslovanja i oglašavanja, nosili sa
sobom niz ograničenja. Pre svega, ovaj vid marketinga
predstavlja jednosmernu komunikaciju sa kupcima a
praktično gledano, manje firme i preduzetnici mogu
da reklamiraju svoje proizvode i aktivnosti jedino
kroz plaćeno marketinško oglašavanje putem pomenutih medija. Danas, klasični marketing na ustaljenim „offline kanalima“ nije nestao ali je upotpunjen
kampanjama i nastupima na društvenim mrežama
koje su omogućile direktno predstavljanje proizvoda i
to potencijalno milionskom auditorijumu. Internet je
postao dominantan kanal promocije i prodaje a društvene mreže, kao brze i jeftine platforme koje omogućavaju jednostavno povezivanje sa ciljnim grupama,
nezaobilazan alat poslovanja.
Društvene mreže su, poslednjih godina, jedan od najbrže rastućih sektora na internetu a njihova ekspanzija je doprinela i povećanju udela interneta u komunikaciji i oglašavanju u Srbiji. Internet oglašavanje u
Evropi je u 2013. godini vredelo 24,3 milijarde eura a
u Srbiji 14,3 miliona eura. Udeo online oglašavanja u
ukupnom oglašavanju u Evropi je 26 odsto a u Srbiji
je samo 8 odsto.34 Međutim, iako su standardni baneri i dalje najpopularniji oglasni format u Srbiji a poslovni sektor društvene mreže uglavnom koristi za
plasiranje vesti, marketinški stručnjaci se slažu da je
neophodno raditi na podizanju kapaciteta oglašavanja na internetu jer je komunikacija putem društvenih medija postala ključna za uspešno poslovanje.
Istraživanja pokazuju da više od 90 odsto korisnika
33 Autorka je konsultantkinja za medije i komunikacije u neprofitnoj
organizaciji Academica - Akademska grupa.
34 http://www.livetv.rs/Dogadjaji/11117/Blogomanija-2013--Glavniprogram.shtml/style=all&sortby=date&template=article-video-list
Klasični marketing na ustaljenim
„offline kanalima“ nije nestao ali je
upotpunjen kampanjama i nastupima
na društvenim mrežama koje su
omogućile direktno predstavljanje
proizvoda i to potencijalno milionskom
auditorijumu. Internet je postao
dominantan kanal promocije i
prodaje a društvene mreže, kao brze
i jeftine platforme koje omogućavaju
jednostavno povezivanje sa
ciljnim grupama, nezaobilazan alat
poslovanja.
mreža sluša svoje prijatelje i poznanike kada su u pitanju odluke o kupovini nekog proizvoda ili usluge, a čak
70 odsto njih sluša savete i od ljudi koje ne poznaje ali
koje prati preko mreža.35 Stoga, prilikom izrade marketinškog plana, treba imati u vidu i značajnu bazu
korisnika ovih platformi u Srbiji. U zemljama regiona,
Facebook i Youtube su, posle Google pretraživača, najposećenije stranice na internetu a prema nezvaničnim
podacima, u Srbiji je registrovano oko 80.000 blogova,
100.000 korisnika Twittera dok je na Facebook-u otvoreno više od 3.000.000 profila.36
Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji
35 http://www.netokracija.com/drustvene-mreze-2014-64175
36 http://www.skgo.org/upload/files/LS_52_final_V6.pdf (str.14.)
55
Istraživanja pokazuju da više od 90
odsto korisnika mreža sluša svoje
prijatelje i poznanike kada su u pitanju
odluke o kupovini nekog proizvoda
ili usluge, a čak 70 odsto njih sluša
savete i od ljudi koje ne poznaje ali
koje prati preko mreža.
iz 2013. godine37 pokazuje da 59,9 odsto domaćinstava
poseduje računar što predstavlja povećanje od 4,7 odsto u odnosu na 2012. godinu, a 55,8 odsto domaćinstava poseduje internet priključak što čini povećanje
od 8,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Po pitanju uređaja putem kojih se pristupa internetu, došlo
se do zaključka da se smanjio broj domaćinstava koja
internetu pristupaju preko personalnog računara dok
se broj onih koji pristupaju internetu preko mobilnog
telefona povećao za 8,9 odsto u odnosu na 2012. godinu. Ukupan broj korisnika interneta se povećao za 6,9
odsto a ispitanici internet najčešće koriste za komunikaciju putem mejla, pretraživanje i čitanje novina i
interakciju na društvenim mrežama.
Posebno su ilustrativni rezultati istraživanja Masmi
agencije o korišćenju društvenih mreža u kompanijama u Srbiji tokom 2012. godine38 u okviru kog je anketirano 170 kompanija. Istraživanje pokazuje da korporativne naloge na mrežama uglavnom vode službenici
na različitim pozicijama pa čak i menadžeri i vlasnici,
ali se unutar kompanija veoma malo ili nimalo pažnje
posvećuje edukaciji u vezi sa razvojem i trendovima
korišćenja društvenih mreža. Tako mnoge kompanije ne koriste sve prednosti ovog medija jer svega oko
35 odsto njih koristi društvene mreže svakodnevno,
dok čak oko 44 odsto kompanija to čini tek jednom nedeljno ili još ređe. Pristup koji kompanije imaju prema
društvenim mrežama odražava i budžet koji odvajaju
za promociju - samo 15,6 odsto preduzeća odvaja preko 5 procenata budžeta namenjenog za marketing i PR
aktivnosti u svrhu promocije na društvenim mrežama.
Najčešće korišćene mreže su Facebook, Youtube, Linkedin, Twitter, Google+ i Flickr. Većina kompanija društvene
mreže vidi kao koristan marketinški i PR alat, kako za
komunikaciju sa postojećim klijentima tako i za promociju poslovanja, a upitani za razloge komunikacije
putem društvenih mreža ispitanici su odgovorili da je
ovaj vid komunikacije brži i jednostavniji, da je vidlji-
vost i pozicioniranje firme bolje u odnosu na standardne kanale promocije, a zatim i da su cene oglašavanja
povoljne. Kompanije društvene mreže koriste za praćenje konkurentskih aktivnosti, za povezivanje sa drugim privrednim subjektima ili organizacijama ali tek
polovina njih tvrdi da to praktikuje često.
Kako poslovni sektor u Srbiji ne koristi sve potencijale
društvenih medija a mreže se najčešće koriste za puko
plasiranje vesti i obaveštenja, neophodno je potcrtati kako pojava socijalnih mreža predstavlja zaokret u
procesu distribuiranja informacija, u načinu komuniciranja i poslovanja, generišući nove modele interakcije i kolaboracije. Poslovanje se sve više seli na internet
a socijalne mreže predstavljaju preporučeni ambijent
za razvoj projekata i poslovnih inicijativa. „Dugoročno
gledano, ni jedan posao koji hoće da se razvija zanemarujući ovaj trend, nema šanse da opstane.“39 U dominantno digitalnom okruženju, poslovne inicijative i
kulturni projekti se realizuju kroz saradnju i nestalna
partnerstva, a veštine umrežavanja i korišćenje novih
tehnologija postaju nove potrebe kreativnih profesionalaca. O tome svedoči i poznati ekonomista Džeremi
Rifkin koji predviđa da će se u ekonomskoj budućnosti
poslovanje zasnivati na mrežama, automatizaciji i „internet poretku stvari“. Svoju teoriju potkrepljuje analizom uloge neprofitnog sektora koji je „preobratio kulturu i duh u kooperativnu interakciju“40. Rifkin smatra
da je “budućnost ekonomije u ‘internet poretku stvari’
- u infrastrukturi koja optimizuje saradnju, univerzalni pristup i uključivanje (participativnost), ‘koji su svi
od ključnog značaja za stvaranje socijalnog kapitala i
osnove u ekonomiji razmene’.”41
Kako poslovni sektor u Srbiji ne
koristi sve potencijale društvenih
medija a mreže se najčešće koriste
za puko plasiranje vesti i obaveštenja,
neophodno je potcrtati kako pojava
socijalnih mreža predstavlja zaokret
u procesu distribuiranja informacija,
u načinu komuniciranja i poslovanja,
generišući nove modele interakcije i
kolaboracije.
39 http://www.e761.academica.rs/Pitstop/Academica_ZakljucciPreporuke_KonferencijaKreativneTenzije_5.12.pdf
37 https://www.dropbox.com/s/h2kzt3neq4crfil/PressICT2013.pdf
40 http://www.kreativnaekonomija.academica.rs/2014-03-21/
Buducnost-ekonomije-je-neprofitna
38 http://igortomic.net/link/smuposlovanju.pdf
41 Isti izvor
56
Savremena, participativna kultura je evidentno promenila koncept poslovanja tj. marketinga jer, primera radi, blogovi i drugi društveni mediji danas predstavljaju nove forme promocije brendova, proizvoda i
usluga a socijalne mreže su omogućile direktnu i dvosmernu komunikaciju sa ciljnim grupama, skraćujući
tako put do kupaca.
Prateći nove trendove u 21. veku,
Filip Kotler i Kevin Keler su definisali
četrnaest glavnih promena u marketing
menadžmentu koje „dovitljive kompanije“
sprovode u svom poslovanju.42 Neke od
ključnih promena su:
- ova karakteristika se odnosi na
prepoznavanje značaja brenda,
baze kupaca, intelektualnog kapitala.
• Od izgradnje brendova putem
propagande do izgradnje brendova performansama i integrisanim
komunikacijama - preporučuje
se kombinovanje više alata radi
prenošenja konzistentnog imidža
brenda.
• Od pridobijanja potrošača u
prodajnim objektima do činjenja
proizvoda online raspoloživim.
• Od marketinga kojim se bavi odeljenje marketinga do marketinga
kojim se bave svi - ovo se prevashodno odnosi na to da svi zaposleni u nekom preduzeću imaju uticaj
na kupce, ali se može proširiti i na
uticaj socijalnih mreža, na promociju „od usta do usta“ i sl.
• Od prodaje svakom do pokušaja
najboljeg servisiranja dobro definisanih ciljnih tržišta - ciljni marketing olakšava ulaganje kompanija
u informacione sisteme što im, posledično, snižava troškove i omogućava konkurentsku prednost.
• Od organizacije po proizvodnim
jedinicama do organizacije po
segmentima potrošača - umesto
isključive usmerenosti na proizvod,
kompanije se sada orijentišu na
kupce, što im posebno olakšava
upotreba društvenih mreža, kroz
targetiranje kupaca, i ciljnog marketinga.
• Od fokusa na profitabilne transakcije do fokusa na doživotnu vrednost - kupci su svaštojedi, nelojalni, ali kompanije sve više obraćaju
pažnju na to da zadrže svoje
kupce, u čemu im u velikoj meri
mogu pomoći i društvene mreže
na kojima se okupljaju zajednice
korisnika.
• Od oslanjanja na stare tržišne
pozicije do otkrivanja novih - kompanije moraju da tragaju za novim
konkurentskim prednostima, u
skladu sa potrebama kupaca, što
im omogućavaju društvene mreže
putem kojih se istražuju afiniteti i
interesovanja korisnika.
• Od lokalnog do glokalnog - i globalno i lokalno - ova promena se
odnosi na trend lokalne adaptacije
i globalne standardizacije proizvoda i usluga.
• Od naglašavanja opipljive do
naglašavanja neopipljive imovine
• Od fokusa na finansijske rezultate
do fokusa na marketing rezultate
- neophodno je ispitivati zadovoljstvo potrošača, kvalitet proizvoda
jer promene u marketing indikatorima ukazuju na promene i u finansijskim rezultatima.
42 Marketing menadžment, Philip Kotler i Kevin Lane Keller, Data status, Beograd, 2006, str. 27-29.
57
Online komunikaciju ne treba shvatiti
„kao aktivnost već kao proces koji se
sastoji iz nekoliko faza: obrazovanje
(nužno je savladati osnovna znanja
o upotrebi mreža i alata), praćenje
(praćenje trendova i tema), učešće
(davanje ličnog doprinosa), kreiranje
sadržaja i saradnja (uspostavljanje
odnosa saradnje, tj. stvaranje
zajednice)
Društvene mreže omogućavaju kompanijama, predstavnicima kreativnog i biznis sektora da dele informacije, video snimke i fotografije u vezi sa svojim proizvodima i uslugama, da okupljaju zajednicu korisnika
koji se interaktivno uključuju u diskusije ili direktno
komuniciraju sa brendom, firmom, projektnim timom
i sl. Korišćenje „poluga virtuelnih socijalnih mreža“
olakšava pronalazak novih kupaca (pored direktne komunikacije sa zajednicom korisnika ne treba zanemariti ni mnogobrojne prednosti viralnog marketinga koji
se smatra jednim od najisplativijih oblika marketinga
danas), promovisanje novih ili specijalnih ponuda (ponude se šalju ciljnoj grupi, a moguće je pratiti njihove
reakcije, komentare, kao i statističke podatke), istraživanje tržišta i dobijanje povratnih informacija (grupa
prijatelja tj. fanova na mreži može predstavljati fokus
grupu prilikom testiranja nekog proizvoda ili usluge),
promovisanje poslovnih događaja i prilika (mreže su
relevantno mesto za promociju događaja jer veliki broj
ljudi svoj društveni život planira u skladu sa informacijama dobijenim na društvenim mrežama). Upotreba
socijalnih mreža omogućava i prisutnost neke kompanije na internetu bez posedovanja veb sajta (sa malo
truda i bez troškova moguće je dopreti do iznenađujuće velike publike), kreiranje kampanja i okupljanje
grupa (poruke se šire viralno i mogu da mobilišu široke mase; mreže omogućavaju da se privuče pažnja na
neku kampanju ili važno pitanje, i mogu biti ključne za
sticanje podrške), bolje pozicioniranje i rangiranje sajta firme u rezultatima pretrage na online servisima (sve
je konektovano i povezano, što utiče na popularnost i
kotiranje nekog brenda).43
Primera radi, u domenu muzičke industrije, moguće
je pratiti ekspanziju društvenih mreža koje se putem
inovativnih alata i aplikacija prilagođavaju bendovima,
muzičarima i samim fanovima. Ove platforme se koriste za deljenje i predstavljanje muzike i video sadržaja,
reklamiranje i povezivanje sa bazom fanova, ali i unapređenje poslovanja. Jedan od primera je platforma
Fanbridge.com sa obimnim setom alata za pridobijanje
novih fanova pa čak i njihovo „pretvaranje“ u korisnike koji kupuju objavljena muzička izdanja. Izdvajaju
se i ILike mreža koja omogućava pretragu besplatnih
muzičkih sadržaja za preuzimanje, ili ReverbNation, integrisana socijalna mreža, gde su ugrađeni dodaci za
mejling liste, linkovi ka svim društvenim mrežama,
blogovima, sajtovima muzičara, dodaci za muzičke
plejere, podaci o gostovanjima, nastupima i td.44
Specijalizovane platforme i društvene mreže su naročito korisne u domenu grafičkog dizajna jer omogućavaju kreativcima da plasiraju svoje radove na strano
tržište i da dođu do novih klijenata i „ozbiljnijih“ poslova. Primer dobre prakse predstavlja poslovanje studija
Sfumato iz Užica, koji je osnovao mladi grafički dizajner Uroš Savić, koji svoje usluge uglavnom izvozi na
strano tržište koristeći alate društvenih medija. Kako
navodi, „postoje adekvatni online servisi samo za kreativce i njihove klijnte kao što su Behance Network, Dribble
i sl. Lična poznanstva su uvek plus a tradicionalni pristup ‘od usta do usta’ nikada ne treba potcenjivati. Treba biti svuda prisutan i konstantno raditi na samopromociji u svakom pogledu“. U prilog tome ide i činjenica
da je 2012. godine dobio nagradu Portfolio reviews koju
dodeljuje mreža Behance, na kojoj kreativci postavljaju
svoj portfolio i projekte a kompanije objavljuju oglase
za posao. Savićeva specijalnost su ilustracije koje jedino može adekvatno da naplati radeći za inostrane
klijente. Stoga smatra da je olakšavajuća okolnost ta
što ova vrsta usluge može da se izveze lakše nego bilo
koja druga - dovoljna je samo internet konekcija. Ključ
uspeha za proboj na strano tržište na kome su mladi
dizajneri konkuretni globalno, Savić vidi u prilagođavanju tržištu, konstantnom usavršavanju i strategije
promišljanja i promene fokusa na poslovnom planu, u
pogledu usluga koje se traže.45
O promeni marketinga i poslovanja u kontekstu participativne i kolaborativne kulture svedoči i primer
hrvatskog portala 24 sata, koji je nedavno pokrenuo
svojevrsnu društvenu mrežu baziranu na razmeni komentara registrovanih korisnika. Polazeći od toga da
su komentari čitalaca svojevrstan produžetak vesti,
koji obogaćuje objavljene sadržaje, razvili su mrežu
Zona24 na kojoj se komentari bolje klasifikuju a aktivnosti čitalaca se boduju, dodeljuju im se bedževi što
predstavlja i jedan od uslova za nagrađivanje ili pri-
44 http://www.seobeograd.rs/marketing-promocija-muzike-na-drustvenim-mrezama/
43 http://www.iisp.rs/How-to-Use-Social-Networking-for-Businessto-Business-Marketing
58
45 http://www.kreativnaekonomija.academica.rs/2013-10-03/Studio-Sfumato-dizajn-za-izvoz
stup novim sadržajima i sl. Uredništvo lista veruje da
će na ovaj način podići i kvalitet sadržaja na samom
portalu a da će sama mreža podsticati raspravu, integrisati zajednicu i sl.46
Navedeni primeri pokazuju da online komunikaciju ne
treba shvatiti „kao aktivnost već kao proces koji se sastoji iz nekoliko faza: obrazovanje (nužno je savladati osnovna znanja o upotrebi mreža i alata), praćenje
(praćenje trendova i tema), učešće (davanje ličnog doprinosa), kreiranje sadržaja i saradnja (uspostavljanje
odnosa saradnje, tj. stvaranje zajednice)“47.
Društvene mreže se razvijaju kao zajednice ideja, zajednice mišljenja (kao platforme koje ’prodaju’ mišljenje svojih korisnika) ali i kao zajednice rešenja i
zajedničkih resursa što je oličeno u konceptima crowdsourcing-a i crowdfunding-a kao preporučenim modelima rada.48
Crowdfunding i crowdsourcing su relativno novi modeli
finansiranja i realizacije projekata i ideja putem interneta koji promovišu saradnju između umetnika,
inovatora, preduzetnika i on-line zajednice. Iako su po
značenju veoma bliski pojmovi, moguće je napraviti
distinkciju jer crowdsourcing podrazumeva da ljudi svojim radom ili uslugama pomažu neki autorski projekat
dok se crowdfunding isključivo odnosi na finansijski doprinos.
Masovno finansiranje i kolaboracija, kako se najčešće prevode pomenuti termini, proizilaze iz upotrebe
novih medija, odnosno razvoja tehnologija koje omogućavaju i potpuno novi koncept poslovanja. Naime,
finansiranjem projekta putem interneta “zaobilaze“ se
banke, korporacije, državni budžeti, pri čemu zajednica, publika dobija ulogu “partnera“.
Crowdfunding je široko primenljiv model finansiranja
koji je sve popularniji u svetu. Prema podacima iz
2011. godine, registrovano je više od 450 internet platformi za masovno finansiranje, preko kojih je pokrenuto
više od milion projekata a sakupljeno oko 1,5 milijardi dolara. Na ovim platformama autor postavlja svoj
projekat, obrazlaže finansijski cilj a potom promoviše
ideju kroz video zapis ili druge multimedijalne sadržaje, dok se krug potencijalnih donatora proširuje putem
društvenih mreža. Posetioci sajta podržavaju željeni
projekat donacijama a neretko se dešava i da sakupljena svota premaši prvobitno definisani cilj. Jedan od
46 http://www.netokracija.com/zona24-24sata-nagrade-citatelji-bojan-rodik-26898
Crowdfunding i crowdsourcing su
relativno novi modeli finansiranja i
realizacije projekata i ideja putem
interneta koji promovišu saradnju
između umetnika, inovatora,
preduzetnika i on-line zajednice. Iako
su po značenju veoma bliski pojmovi,
moguće je napraviti distinkciju jer
crowdsourcing podrazumeva da
ljudi svojim radom ili uslugama
pomažu neki autorski projekat dok se
crowdfunding isključivo odnosi na
finansijski doprinos.
ključnih principa crowdfunding-a je “nagrađivanje” donatora, odnosno kompenzacija za finansijsku podršku
koja najčešće podrazumeva da, po realizaciji autorskog projekta, donatori mogu da preuzmu film, album,
video-spot ili neki drugi proizvod koji je bio predmet
finansiranja. Crowdfunding je veoma zastupljen u muzičkoj, filmskoj industriji, industriji video-igara, gde
pojedinačni projekti verovatno ne bi ni bili realizovani
da je njihovo finansiranje zavisilo samo od “korporativnih kanala”.
Iako je u našoj zemlji ovaj model poslovanja nerazvijen, pre svega zbog slabog donatorstva ali i ograničenog broja crowdfunding sajtova na kojima domaći autori mogu da predstave svoje ideje, moguće je izdvojiti
nekoliko uspešno realizovanih kampanja. Kratkometražni SF film “Ozon”, autora Branka Sujića i Mirka
Miloševića, je ušao u fazu postprodukcije zahvaljujući
donacijama prikupljenim putem sajta Kickstarter. Podržalo ih je 192 ljudi širom sveta koji su donacijama, u
rasponu od 7 do 250 dolara, premašili zacrtani iznos od
8.000 dolara. Mirko Milošević, jedan od autora, navodi
da je oko 6.000 ljudi pogledalo promotivni video na sajtu, od čega se oko 200 njih odlučilo da podrži projekat.
“Taj procenat se razlikuje od projekta do projekta, što
donekle govori o spremnosti ciljne grupe, do koje dopirete, da konkretno učestvuje. Takođe, neki grub utisak
je taj da je oko polovina onih koji su pomogli projekat iz kruga ljudi koje poznajemo i do kojih smo lično
uspeli da dopremo kampanjom, što nije neobično za
projekte ove vrste. U drugu polovinu spadaju ljudi koji
su našli projekat pretražujući Kickstarter kroz razne
odeljke, tipa, recently launched, short film, ending soon.“49
47 http://www.skgo.org/upload/files/LS_52_final_V6.pdf (str.8,
bloger Miloš Đajić)
48 http://www.e761.academica.rs/Pitstop/Academica_ZakljucciPreporuke_KonferencijaKreativneTenzije_5.12.pdf
49 http://www.kreativnaekonomija.academica.rs/2012-11-15/
Crowdfunding-model-finansiranja-u-kreativnim-industrijama
59
Najuspešniji primer domaćeg crowdfunding projekta
je finansiranje animiranog ostvarenja “Tesla & The
Lamplighter”, domaćih autora, koji su preko Kickstarter
platforme prikupili više od 30.000 dolara od prvobitno
traženih 6.000 dolara, a do najvećeg broja donatora su
došli putem Facebook-a plasirajući informacije i promovišući svoj projekat.50
Pomenuti primeri dobre prakse potvrđuju da crowdfunding zamenjuje klasične modele finansiranja, poput
sponzorstva ili oslanjanja na zvanične institucije, paralelno menjajući poslovanje i kulturu uopšte. Predstavljanjem proizvoda javnosti i velikom auditorijumu
proverava se zainteresovanost publike za određeni
projekat dok se ovakvim vidom donatorstva pospešuje
kulturna scena i podstiče produkcija. Pored finansiranja odnosno realizacije neke poslovne
inicijative ili projekta iz domena kulture, cilj nastupa
na društvenim mrežama može biti i povećanje prodaje,
izgradnja brenda i prepoznatljivosti, promena imidža i
sl. Na prvom mestu liste top deset brendova iz Srbije
prisutnih na Facebook-u, nalazi se Coca Cola sa oko pola
miliona lokalnih sledbenika (followers), čije kampanje
predstavljaju dobar primer animiranja fanova i promovisanja proizvoda putem društvenih mreža. Tako je
pored zvaničnog profila ovog brenda, kreirana i stranica tzv. Marka Savića, navodno novog direktora Koka
kole, gde se isključivo plasiraju poruke namenjene tinejdžerima koji su od strane marketing tima targetirani kao važni kupci ovog pića. Sa druge strane, ubedljivo
najuspešnija i najpopularnija kampanja Koka kole je
bila promocija novih boca sa redizajniranim etiketama koje su sadržale lična imena i prezimena. Želeći da
prošire asortiman nalepnica, menadžment kompanije
se preko Facebook-a obratio fanovima sa pitanjem šta
žele da piše na flašici Koka kole, što je stvorilo izuzetno dobru interakciju sa brendom i potvrdilo da ljudi
okupljeni na društvenim mrežama itekako žele da se
uključe.
Prednosti oglašavanja na Facebook-u, kao najpopularnijoj društvenoj mreži u Srbiji, su mnogobrojne - moguće je pratiti koliko ljudi je videlo oglas, koliko njih
je reagovalo kroz lajk, komentar i sl. Inovacije na Facebook-u se uglavnom i događaju na polju oglašavanja
- uvodi se novi način strukturiranja kampanja kako bi
se olakšala optimizacija i merenje rezultata oglasa a
pojavljuju se i novi formati poput video oglasa. Nedavno su uvedene i promene u načinu targetiranja ciljnih
grupa za kampanje i sl. koje se vrši po četiri osnove:
lokacija, demografija, interesovanja, ponašanje. Oglašivači sada svoje potencijalne kupce mogu da targe-
50 https://www.kickstarter.com/projects/2102536418/tesla-and-the-lamplighter-animated-short-movie
60
tiraju po lokalitetu (zemlji, gradu i sl), demografski
(prema školskoj spremi, vrsti profesije i sl), interesovanjima (umesto targetiranja na osnovu širih pojmova i
ključnih reči, pretragu je moguće suziti, recimo, samo
na ljude koji vole određeni sport ili sl) ili na osnovu
ponašanja tj. offline aktivnosti (gde kupuju, koje uređaje koriste i sl). Zanimljivo je da je nedavno Facebook
promovisao svoju ponudu za oglašivače navodeći kao
primer dobre prakse beogradsku kompaniju Nordeus,
odnosno njihovu video-igricu Top Eleven. Prosečan ROI
(povraćaj uloženog) na Facebook reklame je 150 odsto,
dok Nordeus ima kampanje u kojima se taj procenat
kreće oko 300 do 400 procenata. Kako navode iz ove
kompanije, ključ uspeha je „dobro planiranje i optimizacija kampanja, i vrlo precizno targetiranje već postojećih korisnika. Facebook omogućava da kampanju vide
samo oni kojima je i namenjena i pravilno korišćenje
upravo te osobenosti ovakvog vida oglašavanja znatno
utiče na uspešnost reklame. Profilisanje publike je veoma važno, a kako bi se sa njima što bolje komuniciralo
Nordeus dosta pažnje posvećuje lokalizaciji oglasa za
različita područja. Top Eleven se u svakom trenutku reklamira bar u 50 zemalja, što uglavnom znači i isti broj
varijanti jedne kampanje. S obzirom da onlajn oglašavanje nije nimalo naivan posao, važno je da se što manje vremena gubi na zadatke koji se mogu automatizovati i tako obezbediti što više vremena za krucijalne
delove, kao što su osmišljavanje kampanje i praćenje
rezultata. Kreirano je dosta alata koji vam pomažu da
automatizujete sve što možete i koji pritom nisu skupi,
a veliki broj je i besplatan.”51
Pored ukazivanja na trendove u e-poslovanju, ovim
radom se želelo pokazati kako su društvene mreže
omogućile nove modele saradnje i kako je savremena,
participativna kultura promenila koncept marketinga.
„Na mrežama se kreiraju interaktivni sadržaji u čijoj
izradi učestvuje šira društvena zajednica, a ne samo
kompanija. Na taj način kompanija dobija ‘humano’
lice, postaje subjekt komunikacije, gradi pozitivan rejting i brže i lakše dolazi do ključnih informacija o tržištu na kome posluje, i to ‘iz prve ruke’.“52 Društvene
mreže omogućavaju da se neka kompanija, proizvod
ili usluga predstavi potencijalnim korisnicima na potpuno „novom nivou, na njihovom terenu i u njihovom
društvu“. Dobro isplaniran nastup na društvenim mrežama s dugoročnim i jasnim ciljevima donosi mnogo
bolje rezultate od klasičnih marketinških kampanja a
kompanije na ovaj način ostvaruju i veliku uštedu povezujući se direktno sa korisnicima, klijentima, saradnicima ili konkurencijom.
51 http://startit.rs/kako-nordeus-dobija-600-roi-na-facebook-oglasavanje-i-sta-iz-toga-mozemo-da-naucimo/
52 http://www.planeta.org.rs/46/15temabroja2.htm
Ključne reči:
Marketing
Društvene mreže
Oglašavanje
Crowdfunding
Komunikacije
Literatura:
Philip Kotler i Kevin Lane Keller, Marketing menadžment, Data status,
Beograd, 2006.
Izvori:
Blogomanija 2013, Glavni program
http://www.livetv.rs/Dogadjaji/11117/Blogomanija-2013-Glavni-program.shtml/style=all&sortby=date&template=a
rticle-video-list(pristupljeno 11.4.2014)
Melisa Arapović, U 2014. će ulaganje u društvene mreže biti potreba,
a ne luksuz
http://www.netokracija.com/drustvene-mreze-201464175(pristupljeno 10.4.2014)
Dragana Đermanović, Internet idealno mesto za susret građana
i njihovih predstavnika, Lokalna samouprava, Izdanje stalne
konferencije gradova i opština, decembar 2011.
http://www.skgo.org/upload/files/LS_52_final_
V6.pdf(pristupljeno 16.4.2014)
Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji,
2013. Republički zavod za statistiku, Republika Srbija, septembar
2013.
https://www.dropbox.com/s/h2kzt3neq4crfil/
PressICT2013.pdf(pristupljeno 04.4.2014)
Korišćenje društvenih mreža u kompanijama, Masmi, jul 2012.
http://igortomic.net/link/smuposlovanju.pdf
Academica - Zaključci i preporuke konferencije Kreativne tenzije,
kreativne delatnosti i inicijative mladih u razvoju privrede gradova i
opština Bosne i Hercegovine i Srbije i njihove društvene kohezije,
Tuzla, 31.10 - 2.11.2013.
http://www.e761.academica.rs/Pitstop/Academica_
ZakljucciPreporuke_KonferencijaKreativneTenzije_5.12.
pdf (pristupljeno 20.3.2014)
Ruth MacCambridge, Budućnost ekonomije je neprofitna, Vikki Kreativna i kolaborativna ekonomija i kultura, mart 2014, prevod i
obrada A.Đ.
http://www.kreativnaekonomija.academica.rs/2014-0321/Buducnost-ekonomije-je-neprofitna (pristupljeno
05.4.2014)
Predrag Petrović, Marketing i promocija muzike na društvenim
mrežama, mart 2014.
http://www.seobeograd.rs/marketing-promocija-muzikena-drustvenim-mrezama/ (pristupljeno 15.4.2014)
Milena Milojević, Studio Sfumato: dizajn za izvoz, oktobar 2013.
http://www.kreativnaekonomija.academica.rs/2013-1003/Studio-Sfumato-dizajn-za-izvoz
Milena Milojević, Crowdfunding model finansiranja u kreativnim
industrijama, novembar 2012.
http://www.kreativnaekonomija.academica.rs/2012-1115/Crowdfunding-model-finansiranja-u-kreativnim-industrijama
Bojan Rodik, Zona24: Kako je portal 24sata.hr razvio ‘društvenu
mrežu’ i sustav bedževa i nagrada za čitatelje
http://www.netokracija.com/zona24-24sata-nagradecitatelji-bojan-rodik-26898 (pristupljeno 11.4.2014)
Miloš Đajić, Društveni mediji – komunikacija bez „filtera“, Lokalna
samouprava, Izdanje stalne konferencije gradova i opština, decembar
2011.
http://www.skgo.org/upload/files/LS_52_final_V6.pdf
Tesla & The Lamplighter, 3D animated short film, Kickstarter
https://www.kickstarter.com/projects/2102536418/teslaand-the-lamplighter-animated-short-movie (pristupljeno
18.4.2014)
Zoja Kukić, Kako Nordeus dobija 600% ROI na Facebook
oglašavanje i šta iz toga možemo da naučimo?
http://startit.rs/kako-nordeus-dobija-600-roi-nafacebook-oglasavanje-i-sta-iz-toga-mozemo-da-naucimo/
(pristupljeno 16.4.2014)
Gradimir Joksimović, Deset pitanja – deset odgovora, Osnovno o
DM
http://www.planeta.org.rs/46/15temabroja2.htm
(pristupljeno 16.4.2014)
Peter Parsons, How to use Social Networking for Business to
Business Marketing, Integrated Innovation Support Programme
http://www.iisp.rs/How-to-Use-Social-Networking-forBusiness-to-Business-Marketing (pristupljeno 18.4.2014)
61
Summary
This paper analyzes changes in marketing and business within the broader context of participative and
collaborative culture. The classic marketing implemented on usual “offline channels” hasn’t disappeared
but it is rather complemented by campaigns and
performances on social networks which allow direct
presentation of product to the potential audience of
millions. Internet has become dominant channel of
promotion and sale, and social networks, understood
as quick and inexpensive platforms that allow us to
connect easily with the target groups, an indispensable
business tool. According to the survey, the number
of households with Internet connection via personal
computer has decreased while the number of those
who access the Internet via mobile phone increased by
8.9 percent compared to 2012. The total number of Internet users increased by 6.9 percent and interviewees
use Internet mostly to communicate by e-mail, search
for articles, read newspapers and interact on social
networks. The emergence of social networking represents a shift in the distribution of information, in a
ways of communication and business operation, generating new models of interaction and collaboration.
Business management is moving increasingly online
while social networks are considered to be a recommended environment for development of projects and
business initiatives. Specialized platforms and social
networks are particilarly useful in the field of graphic
design because they allow creative people to sell their
works on global market and reach new customers.
Key words:
Marketing
Social media
Advertising
Crowdfunding
Communications
62
Ana-Marija Đurić53
Crowdfunding - nove mogućnosti za
finansiranje neprofitnih projekata
U logici nove ekonomije, svetska privreda prevodi se
iz proizvođačke industrije u potrošačku u kojoj tehnologija igra glavnu ulogu, jer podržava razvoj informatičkog društva. U vremenu u kojem se gotovo svi
sistemi premeštaju u sajber prostor, treba razumeti i
maksimalno iskoristititi kapacitete ove nove stvarnosti. Iako je broj malih i srednjih preduzeća veći, mali
broj ostvari razvoj, a sve je više onih kojima treba početni kapital, koji ne mogu ili ne žele da dobiju od banaka ili drugih kreditora. Profitnim organizacijama na
raspolaganju je više instrumenata finansiranja, dok
kod neprofitnih prikupljanje novca ili fandrejzing biva
diversifikovano novim modelima koji su nastali iz participativne kulture i prakse prikupljanja sredstava dobrotvornih udruženja.
Fandrejzing je veština ljubaznog ubeđivanja ljudi da
iskuse radost poklanjanja54. Ako odgovor potražimo
u teoriji, definicija fandrejzinga bi bila – skup veština i tehnika koje se koriste u procesu pribavljanja
sredstava za neprofitne organizacije, bilo da je reč o
naučnim ustanovama, ustanovama kulture, neprofitnim organizacijama ili pojedincima55. Fandrejzing takođe označava razmenu sredstava između darodavca
i neprofitnih organizacija. Darodavac daje novac ili
opremu a organizacija, primalac donacije, mu uzvraća zadovoljavanjem neke potrebe, na primer osećaja
da je učinio nešto korisno. Fandrejzing se posmatra i
kao marketing strategija kojom se ne nabavljaju samo
novac i oprema već se ostvaruju i dugoročne veze sa
prijateljima i dobrotvorima koje se kasnije i neguju. Iz
tog razloga, nabavka sredstava ima gotovo isti značaj
kao i uspostavljanje trajnih veza sa prijateljima i dobrotvorima.
Koji su razlozi da neku osobu/instituciju možemo motivisati da bude dobrotvor? Pre svega, vera u misiju organizacije, jer darodavac kao posvećeni dobrotvor uo-
čava pozitivne promene do kojih je došlo zahvaljujući
poklonjenim sredstvima, ali nije od manjeg značaja i
razlog ostvarivanja poreskih olakšica, ulaganjem u neprofitne ili humanitarne akcije i projekte.
Jedno od predviđanja za razvoj filantropije na Balkanu
je da će se razviti novi mehanizmi i alati koji će olakšati davanje. „Opšte povećanje transakcija na internetu
povećaće internet filantropiju (davanje putem interneta); razviće se i drugi alati i mehanizmi uključujući
davanje od plate i trajni nalog. Pojačaće se promocija
crowdsourcing i crowdfunding mehanizama.”56
Crowdfunding (zove se još i crowd finansiranje, crowd
kapital, ili protokol uličnih izvođača) opisuje kolektivnu saradnju, pažnju i poverenje ljudi koji se udružuju
u mrežu i zajedno ulažu novac i druga sredstva, obično putem interneta, kako bi podržali započete napore
drugih ljudi ili organizacija. Crowdfunding se dešava u
različitim prilikama, od pomoći zemljama/gradovima
posle prirodnih katastrofa preko građanskog novinarstva, umetnika koji traže podršku, finansijama za
političke kampanje, finansiranja pokretanja kompanije, preduzetništva ili filma do stvaranja besplatnog
softvera. U proteklih nekoliko godina, crowdfunding je
postao novi način za razvoj filantropije. Brojni internet sajtovi pozivaju donatore da daju prilog za cilj ili
projekat. Iako se praksa zajedničkog cilja/pozivanje
donatora putem interneta već u nekoj meri raširila po
regionu (najčešće se dešava putem Fejsbuka), za sada
su pokušaji da se privuku donatori i prikupe sredstva
isključivo putem interneta (bez socijalnih mreža) skoro nepostojeći. Jedan od razloga najverovatnije leži u
činjenici da je onlajn davanje još u razvoju.57
Magazin Forbs (Forbes) je 2012. godine sastavio listu
Top 10 internet platformi koji podržavaju crowdfunding
54 Barbara Krol, Kristijana Fine, Uspešan fandrejzing, CLIO, 2005.
56 Aleksandra Vesić, Deset predviđanja za filantropiju na Balkanu
2012, blog, videti više na: http://philanthropyposts.squarespace.
com/blog-2/2012/3/20/deset-predvianja-za-filantropiju-na-balkanu-u-2012.html
55 Definicija fandrejzinga, Henka Roso, osnivač Instituta za filantropiju u Indijani, SAD
57 http://philanthropyposts.squarespace.com/blog-2/2012/11/6.
html
53 Autorka je aktivistkinja u civilnom sektoru iz Zaječara.
63
đuvremenu, kraudfanding model na internetu je evoluirao u nekoliko (najčešćih) pravaca:
Postoje dva glavna modela ili vrste
kraudfandinga. Prvi je ono što se zove
finansiranje na bazi donacija. To je
izvorni kraudfanding, gde finansijeri
doniraju preko procesa saradnje
u zamenu za proizvode, privilegije
ili nagrade. Drugi i noviji model
je investirajući kraudfanding, gde
kompanije prodaju vlasnički ulog na
mreži u formi kapitala ili duga. U ovom
modelu, pojedinci koji finansiraju
postanu vlasnici ili akcionari i imaju
potencijal za finansijsku dobit za
razliku od modela donacije.
ili masovno finansiranje. Zapravo, smatra se da postoji
oko 500 ovakvih platformi u svetu a one najuspešnije
upisale su se u Forbsovu listu deset najboljih. Kraudfanding industrija prema Massolution58 izveštaju pokazuje da je premašila sumu od 2,7 milijardi dolara u
2012. godini, sa projektovanim rastom od 5,1 milijardi
u 2014.59 Forbsova lista deset najboljih internet servisa
za kraudfanding je: Kickstarter, Indiegogo, Crowdfunder,
RocketHub, Crowdrise, Somolend, Appbackr, AngelList, Invested.in, Quirky.60
Postoje dva glavna modela ili vrste kraudfandinga. Prvi
je ono što se zove finansiranje na bazi donacija. To je
izvorni kraudfanding, gde finansijeri doniraju preko
procesa saradnje u zamenu za proizvode, privilegije ili
nagrade. Drugi i noviji model je investirajući kraudfanding, gde kompanije prodaju vlasnički ulog na mreži
u formi kapitala ili duga. U ovom modelu, pojedinci
koji finansiraju postanu vlasnici ili akcionari i imaju
potencijal za finansijsku dobit za razliku od modela
donacije.
Prvi ozbiljan primer sticanja sredstava od pojedinaca
putem interneta bila je online kampanja tokom predsedničkih izbora 2008. godine, kada je Obama prikupio
više od 4 miliona dolara putem malih donacija. U me-
58 http://www.crowdfunding.nl/wp-content/uploads/2012/05/92834651-Massolution-abridged-Crowd-FundingIndustry-Report1.pdf
59 http://www.forbes.com/sites/chancebarnett/2013/05/08/top-10crowdfunding-sites-for-fundraising/
60 Ibid.
64
•
•
•
Pozajmljivanje sredstava za realizaciju projekata. Karakterističan primer ovakvog servisa
je Kiva.org.
Finansiranje projekta prodajom “suvenira”.
Najpoznatiji primer ovakvog servisa jeste
Kickstarter.com.
Finansiranje projekata kombinacijom prodaje
“suvenira” i donacija. Najpoznatiji primer
ovakvog servisa jeste Indiegogo.com.
Upravo primeri servisa Kickstarter i Indiegogo su najinteresantniji sa aspekta investicija koje ne zahtevaju od
korisnika da učestvuje u udelu u kompaniji/projektu
da bi dobio sredstva. Indiegogo platforma bila je aktuelna za finansiranje osnivanja Teslinog muzeja u
SAD61. Ove ove platforme za finansiranje se već uveliko koriste u Srbiji, jer na Indiegogo i Kickstarteru postoji
u svakom trenutku nekoliko aktivnih domaćih projekata dostupnih za fandrejzing. Primer je investiranje
u film “Ozon”, koji su propratili i ovdašnji mediji.62 Da
bi „Ozon“ ugledao svetlost dana, autori Branko Sujić
i Mirko Milošević napravili su prezentaciju filma na
Kickstarteru, sakupili 8.566, umesto željenih 8.000 dolara.63
Kickstarter i Indiegogo pružaju mogućnost zainteresovanim finansijerima da predefinisanim iznosima (npr. 5,
25, 50, 250 dolara…) kupe proizvod/uslugu ili suvenir
(majice, kape, šolje i sl) koji je u vezi sa grantiranim
projektom. U slučaju servisa Indiegogo, osim toga mogu
se dati donacije u proizvoljno određenim iznosima.
Opšta pravila internet servisa za finansiranje su:
•
•
•
investitor/donator sam bira u koji će projekat
investirati,
kao investitor dobijate i manji materijalan
poklon za iznos investicije koju ste spremni
da date,
vlasnik projekta dobija prikupljena sredstva
samo pod uslovom da je za ograničeni period
vremena sakupio minimalnu sumu sredstava koju je i tražio; ako iznos investicija ne
dosegne naznačenu sumu od strane vlasnika
projekta, investitorima se uložena sredstva
vraćaju na račun.64
61https://www.indiegogo.com/projects/let-s-build-a-goddamn-tesla-museum--5#home
62 http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2012&mm=10&dd=01&nav_id=647602
63 https://www.kickstarter.com/projects/ozonproduction/ozone
64 http://www.draganvaragic.com/blog/mogucnosti-investiranja-u-projekte-u-srbiji-i-sta-je-crowdfunding/
Kickstarter je do sada za brojne ideje sakupio malo više
od milijardu dolara za 60.064 projekta, a najveći deo
ove sume sakupljen je tokom 2013. godine. Više od 5.7
miliona osoba iz celog sveta, najviše Amerikanaca (prikupili gotovo 70 odsto ukupnog novca) učestvovali su
u fandrejzing akcijama.65
Projekat koji je sakupio najviše novca na ovoj platformi je “Pebble: E-Paper Watch for iPhone and Android”.
The Pebble je “pametni sat”, poseduje crni i beli e-papir
ekran, vibrirajući motor, magnetometar, ambijentalne svetlosne senzore i akcelerometar, koji omogućava praćenje aktivnosti. Pebble je kompatibilan sa iPhone i određenim Android uređajima i danas ima više
od 1.000 aplikacija. Best Buy, američka e-korporacija,
otpočela je prodaju Pebble smart satova u julu 2013. a
prva tura rasprodata je u roku od pet dana. Kompanija
Migicovski pokrenula je kampanju na Kickstarteru 11.
aprila 2012. sa početnim ciljem u iznosu od 100.000
dolara. Sledbenici su mogli da za 115 dolara kupe Pebble kada bude lansiran na tržište (99 dolara za prvih
200). U roku od samo dva sata od pokretanja kampanje, projekat je sakupio planirana sredstva od 100.000
dolara, a u roku od šest dana postao je najveći finansiran projekat u istoriji Kickstartera, sa ostvarenih 4.7
miliona dolara. S obzirom da je cilj ostvaren za kraće
vreme, konačan prikupljen iznos je iznosio neverovatnih 10,2 miliona dolara koje je dalo skoro 70.000 ljudi.
Primer uspešno finansiranog projekta u Srbiji je muzički projekat Beogradska barokna akademija. Barokna akademija, osnovana 2013. godine, održava se po
četvrti put u Beogradu u organizaciji Studija za ranu
muziku i uz podršku međunarodnog udruženja Early
Music Network, Fondacije Markis (SAD) i Etnografskog
muzeja u Beogradu. Deo sredstava je prikupljen i preko
Kickstarter-a66. Suma koju su potraživali je bila 1.000
dolara a nakon isteka vremena prikupljena sredstva su
iznosila 1.150 dolara67.
65 Videti više na: http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.
php?yyyy=2014&mm=03&nav_id=819974. Kickstarter je službeno
pokrenut 2009. godine od strane Čarlsa Adlera, Perija Čena i Janceja Striklera, utemeljen Čenovom idejom koja je u njemu sazrevala od
2002. godine. Čen je jednom prilikom na New Orleans Jazz Festival
želeo da dovede dva poznata DJ-a i organizuje veliku žurku, ali bio je
odbijen od strane organizatora, koji su se bojali da neće biti prodato
dovoljno karata da se pokriju troškovi. Čen je došao na ideju da se
organizuje sistem koji bi omogućio da ljudi kupuju karte putem interneta, ali da im se novac sa računa skine tek nakon što se postigne
traženi iznos, što je garancija organizatoru da će mu se organizacija
koncerta isplatiti, a i korisnicima da neće biti prevareni. S obzirom da
nije imao iskustva u internet biznisu, Čenova ideja je nekoliko godina
čekala na strani, sve dok nije upoznao Adlera i Striklera, uz čiju
pomoć je krenuo sa realizacijom servisa.
66 http://www.belgradebaroqueacademy.com/
67 https://www.kickstarter.com/projects/pgosta/belgrade-baroque-academy-an-educational-project-in
Za razliku od Kickstartera, koji će
isplatiti prikupljene donacije samo
projektima koji dostignu unapred
postavljeni nivo ulaganja, Indiegogo
pokretačima projekata omogućava da
zadrže prikupljeni novac bez obzira da
li je postignut zacrtani cilj ulaganja.
Indiegogo je druga najpopularnija platforma za masovno finansiranje koja kreativnim pojedincima, ali i
kompanijama omogućava novčano investiranje u razvoj projekata kao što su video igre, igrice za mobilne
telefone, ali i inovativne fizičke proizvode. Indiegogo je
objavio kako je osigurao 40 miliona dolara svežeg kapitala za dalji rast i širenje i to od strane velikih investicionih fondova.68 Time se ukupna vrednost ulaganja
u taj servis povećala na 56,5 miliona dolara. Za razliku od Kickstartera, koji će isplatiti prikupljene donacije samo projektima koji dostignu unapred postavljeni
nivo ulaganja, Indiegogo pokretačima projekata omogućava da zadrže prikupljeni novac bez obzira da li je
postignut zacrtani cilj ulaganja. Primer domaćeg projekta na Indiegogo je balkanski bend Kultur Shock, koji
na ovaj način pokušava da dođe do neophodnih sredstava za snimanje devetog po redu studijskog albuma.
U ovu akciju se uključio i veliki broj fanova pomenutog
benda koji sa nestrpljenjem čeka nove kompozicije.
Na obe platforme projektni stvaraoci zadržavaju potpunu kontrolu nad svojim proizvodima i uslugama.
Ipak, Kickstarter temelji svoj uspeh na strogoj politici
kvalifikacija, i „sve ili ništa“ modelu finansiranja, odnosno daje mogućnost za finansiranje posebno kreativnim kampanjama. Svi postavljeni projekti moraju
se, međutim, uklopiti u jednu od sledećih kategorija:
umetnost, strip, ples, dizajn, moda, film, hrana, igrice,
muzika, fotografija, izdavaštvo, tehnologije ili pozorište. Samo korisnici iz SAD, Kanade i Velike Britanijie
mogu kreirati projekte, mada svako može da donira.
Kickstarter statistika
Prosečna kraudfanding kampanja: 5.000 dolara
Procenat neuspešnih kampanja: 56%
68 http://www.poslovnipuls.com/2014/01/29/druga-najpopularnija-crowdfunding-platforma-indiegogo-osigurala-40-milijuna-dolara-ulaganja/
65
Prema Kickstarteru, samo 10 odsto projekata se završi
bez i jedne donacije, dok je 81 procenat projekata koji
su podigli više od 20 odsto zacrtanog cilja i koji su nakon završetka uspešno finansirani. Projekti mogu trajati 60 dana, mada Kickstarter preporučuje postavljanje
roka od 30 dana ili kraće. U pogledu naknade, Kickstarter uzima pet posto za projekte koji se finansiraju
uspešno, a propali projekti ne snose nikakve takse, što
se odnosi na njihovu finansijsku politiku – sve ili ništa
važi i za samu platformu kao posrednika, čime ova politika obezbeđuje siguran nivo bezbednosti za kreatore
projekata i njihovih pristalica.
Sa druge strane, Indiegogo ima fleksibilnija pravila. Oni
dozvoljavaju kraudfanding raznih projekata, uključujući i putovanja i raznorodne dobrotvorne akcije.
Indiegogo ne ograničava ko može biti kreator projekta,
jer to može biti svako sa poslovnom ili dobrotvornom
idejom, finansijskom potrebom i važećim bankovnim
računom, nudeći fiksni ili fleksibilni način finansiranja kampanje.
Preporuke za prikupljanje sredstava kroz
masovno finansiranje
1. Napravite blog o vašem proizvodu/
projektu
Poznanstvo sa što više ljudi je od ključnog značaja za
bilo koji projekat, kako bi ljudi govorili stalno o tome.
Napravite blog na kojem ćete govoriti o svom projektu.
Postavite fotografije visoke rezolucije, učinite da budu
dostupne i medijima, kako bi mediji pisali o vama i
preuzeli fotografije.
2. Držite se postojećih trendova
To je daleko lakše nego da stvorite proizvode za koje
niste sigurni da li ikome trebaju. Ne morate da napravite novi proizvod, samo ponudite rešenja za postojeći.
Pebble je uradio upravo to.
3. Govorite donatorima šta radite / šta
želite
Indiegogo statistika
Prosečna kraufanding kampanja: 3.700 dolara
Procenat neuspešnih kampanja: 80%
U proseku, uspešne kampanje na Indiegogo platformi
ostaju aktivne 47 dana. Prema statistici koja je nedavno objavljena, 80 procenata projekata ne postigne više
od četvrtine sredstava od ukupnog cilja. Platforma primenjuje naknadu od 4 posto sredstava prikupljenih za
uspešne projekte, što je neznatno povoljnije u odnosu
na Kickstarter.69
Fleksibilno finansiranje na ovoj platformi omogućava
kreatorima da zadrže sredstva koja su prikupljena, za
naknadu od 9 posto od ukupno prikupljenih sredstava, čak i ako je projekat na kraju neuspešan. Međutim,
kreatori su odgovorni za pružanje svih obećanih poklona svojim donatorima. Za neuspešne kampanje sa
fiksnim načinom finansiranja se ne naplaćuju nikakve
takse, a stvaraoci nisu u obavezi da ispune bilo koju
donaciju, i svi prilozi se vraćaju. Iako je Indiegogo iza
Kickstartera, globalna publika i inkluzivna politika su
pokazale veliku mogućnost za kreatore projekata koji
su u potrazi za većom fleksibilnošću. Neke firme su
uspešno koristile Kickstarter za finansiranje proširenja
svog poslovanja, kao što je razvoj novih aplikacija ili
kupovina opreme.
69 http://www.forbes.com/sites/chancebarnett/2013/09/09/donation-based-crowdfunding-sites-kickstarter-vs-indiegogo/
66
Vaša komunikacija je važan deo vaše kampanje, jer je
komunikacija vaša kampanja. Teško da ćete uspešno
finansirati projekat na Kickstarteru ukoliko nemate
gotovo svakodnevnu komunikaciju sa donatorima putem bloga, e-maila ili društvenih mreža.
4. Napravite video koji će ispričati priču
Statistika kaže da je za uspešno finansiranje neophodno da u kratkom videu objasnite projekat, svrhu i zajednički interes. Više od 50 procenata uspešnosti kampanje je zapravo video materijal koji priča o vašem
projektu iz ugla donatora. Više od 65 posto projekata je
premašilo zacrtanu svotu novca i dobilo nekoliko puta
veće svote, upravo zbog odličnog video materijala u
kome je sve detaljno objašnjeno.
5. Odgovorite na potrebe zajednice modifikujte proizvod
Originalni Pebble nije dizajniran kao vodootporan. Donatori koji su hteli da ga koriste kada idu na trčanje ili
vožnju biciklom, sugerisali su da ima i tu karakteristiku.70 Uvek ostavite mogućnost da vaš proizvod može
biti modifikovan pod uticajem korisnika ili saradnika
na socijalnim mrežama. I kritika proizvoda je poklon
koji dobijate, iz koje možete učiti kako da proizvod promenite u skladu sa potrebama tržišta.
70 http://crowdfundingdojo.com/articles/7-steps-that-made-thepebble-epaper-watch-the-most-funded-kickstarter-ever-that-youcan-copy
Ključne reči:
Fandrejzing
Masovno finansiranje
Kraudfanding
Finansiranje proizvoda
Kickstarter
Indiegogo
Literatura i izvori
•
Barbara Krol, Kristijana Fine (2005), Uspešan fandrejzing, CLIO,
Beograd
•
https://www.Kickstarter.com/projects/ozonproduction/ozone
(17.04.2014)
•
Džon Hartli, (2007), Kreativne industrije, CLIO, Beograd
•
•
http://philanthropyposts.squarespace.com/blog-2/2012/3/20/
deset-predvianja-za-filantropiju-na-balkanu-u-2012.html
(16.04.2014)
http://www.draganvaragic.com/blog/mogucnosti-investiranja-uprojekte-u-srbiji-i-sta-je-crowdfunding/ (17.04.2014)
•
http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.
php?yyyy=2014&mm=03&nav_id=819974 (17.04.2014)
•
http://philanthropyposts.squarespace.com/blog-2/2012/11/6.
html (17.04.2014)
•
http://www.belgradebaroqueacademy.com/ (17.04.2014)
•
•
http://www.crowdfunding.nl/wp-content/
uploads/2012/05/92834651-Massolution-abridged-CrowdFunding-Industry-Report1.pdf (17.04.2014)
https://www.Kickstarter.com/projects/pgosta/belgrade-baroqueacademy-an-educational-project-in (17.04.2014)
•
http://www.poslovnipuls.com/2014/01/29/druga-najpopularnijacrowdfunding-platforma-Indiegogo-osigurala-40-milijuna-dolaraulaganja/ (18.04.2014)
•
http://www.forbes.com/sites/chancebarnett/2013/09/09/
donation-based-crowdfunding-sites-Kickstarter-vs-Indiegogo/
(18.04.2014)
•
http://crowdfundingdojo.com/articles/7-steps-that-made-thepebble-epaper-watch-the-most-funded-Kickstarter-ever-thatyou-can-copy (18.04.2014)
•
http://www.forbes.com/sites/chancebarnett/2013/05/08/top10-crowdfunding-sites-for-fundraising/ (17.04.2014)
•
https://www.Indiegogo.com/projects/let-s-build-a-goddamntesla-museum--5#home (17.04.2014)
•
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_
category=268&yyyy=2012&mm=10&dd=01&nav_id=647602
(17.04.2014)
67
Summary
The author analyzes the phenomenon of crowdfunding and the reasons for its occurrence in the business
world. Although the number of SME increased, only
few achieve development while the most enterprises
need startup capital, which they cannot or do not want
to receive from banks or other lenders. There is more
funding instruments available for profit organisations
while in non-profit organisations fundraising becomes
diversified with new models emerged from the participatory culture and practice of fundraising within
charities. In the past few years, crowdfunding has become a new way for the development of philanthropy.
Numerous websites invite donors to make contributions for some specific purpose or project. Although
the practice of gathering around the common goal/
inviting donors via Internet spread, to some extent, in
our region, so far, the efforts to attract the donors and
raise funds solely via Internet (without using the social
networks) are almost non-existent. One of the reasons
most likely lies in the fact that the online giving is still
developing. The author analyzes the working models
of the two largest crowdfunding platforms and provides recommendations to local non-profit organisations how to use this form of massive funding.
Key words:
Fundraising
Massive funding Crowdfunding
Financing products
Kickstarter
Indiegogo
68
2
ULOGE U LOKALNOM
KREATIVNOM RAZVOJU
Marko Petrešević71
Uloga civilnog
društva u lokalnom
kreativnom
razvoju72
Civilno društvo u lokalnom kreativnom razvoju može
imati socijalnu, demokratsku, ekonomsku i obrazovnu
ulogu7374. Ove uloge su međusobno isprepletane. Kada
govorimo o kreativnoj ekonomiji, s jedne strane imamo kulturu i umetnost, a sa druge tržište kreativnih
proizvoda i usluga. Četiri glavna aktera u lokalnom
kreativnom razvoju su – civilno društvo, država (lokalna samouprava), privredni sektor i građanin kao umetnik ili preduzetnik. Srbija je društvo u tranziciji i kreativna ekonomija je u tom smislu, novina. Dosadašnja
praksa saradnje kreativne klase i civilnog društva do
2000. godine je uglavnom bila vezana za povezivanje,
udruživanje i osnaživanje umetnika. Delovanje civilnog sektora na javnu politiku je tada bilo zanemarljivo, ali su organizacije civilnog društva imale posebnu
važnost i položaj, jer su predstavljale inovativne i eksperimentalne umetničke forme.75 Mnogi pojedinci iz
civilnog sektora su postavljani na vodeća mesta kulturnih institucija nakon 200076, ali efekte prakse te
demokratske kreativne klase ne vidimo jasno ni sada.
Danas, u promenjenim globalnim matricama, principi
tržišta sve više se javljaju kao novi uslovi i glavne teme
delovanja civilnog sektora koji u svoju misiju uključuje i pitanja lokalnog kreativnog razvoja.
Vratimo se sintagmi kreativna klasa. Tako Ričard Florida, jedan od najpoznatijih teoretičara kreativnosti,
naziva ljude koji pripadaju kreativnim zanimanjima
ili baštine znanje. To su naučnici, inženjeri, umetnici,
pisci, arhitekte, profesori… svi oni koji proizvode „novu
formu ili dizajn koji je lako prenosiv i koji je široko primenjiv“.77 Kreativna klasa je mobilna, pomera se od
poznatih kreativnih regija, uglavnom u postindustrijske zapuštene delove grada i nije im važan transport ili
prisustvo prirodnih resursa i nju ne privlače atrakcije
na koje su uglavnom gradovi fokusirani – već različitost, bogata kulturna i kreativna i inovativna ponuda i
prisustvo tehnologije.78 Oni deluju na ostale kreativce
i preduzetnike kao atraktori – privlače ih. Vremenom
kvart ili mesto u gradu postaje kreativni centar, otvaraju se kafići, kulturni sadržaji postaju bogatiji, raste
cena zakupa lokala, donose se novi urbanistički planovi i mesto postaje atraktivnije. Kritičari bi rekli skuplje
za život, kao posledica džentrifikacije79.
U ovom kratkom tekstu daćemo pregled osnovnih
uloga civilnog sektora u takvom jednom ambijentu,
u kontekstu razvoja kreativnog kapitala i uspona tzv.
kreativne klase.
71 Autor je samostalni istraživač iz Beograda.
72 Ovaj tekst deo je šireg rada nastao tokom stažiranja u neprofitnoj
organizaciji za istraživanje i razvoj Akademika - Akademska grupa
Beograd (Centar za istraživanje kreativne ekonomije).
73 Po UNESCO Agendi 21, broj organizacija civilnog društva u
kulturi, ali i civilnih društva generalno, kao i nivo ostvarenja poverenja
u zajednici jesu neki od indikatora uspešnosti i efektivnosti u kreativnoj ekonomiji. Učinci i ishodi su kako ekonomski, tako i društveni,
obrazovni, demokratski i kulturni. Vidi: UNESCO Creative economy
report 2013. http://www.unesco.org/culture/pdf/creative-economy-report-2013.pdf
74 UNCTAD, Creative Economy Report 2010. http://unctad.org/en/
Docs/ditctab20103_en.pdf
75 Civilni sektor i ministarstvo kulture: Nove perspektive u oblasti
vizuelnih umetnosti, NVO Millenium, Kragujevac, 2012
76 Ibidem
77 Florida, Richard. 2003. Cities And The Creative Class. City and
Community 2:1
78 Ibidem
79 Džentrifikacija je proces prenamene urbanog prostora, u kome
se stare zgrade ili čitavi delovi naselja, najčešće radnika i socijalno
ugroženih grupa pretvaraju u skupe zgrade i stambeno-poslovne
zone namenjene pripadnicima srednje klase, koji ovim potiskuju siromašno stanovništvo, koje sebi ne može da priušti povećanje troškova
života u novim uslovima.
71
Socijalna uloga organizacija civilnog društva u
lokalnom kreativnom razvoju
Socijalna uloga civilnog društva bi se mogla svesti na
podsticanje socijalne interakcije, tj. kreiranje socijalnog kapitala koji bi mogao da generiše tzv. kreativan
kapital. Stvaranjem društvenih mreža i interakcije
različitih zainteresovanih strana odnosno učesnika u
kreativnom razvoju, na najbolji način određuje se pravac delovanja organizacija civilnog društva koje postaju ključni stejkholderi u medijaciji i koje onda zagovaraju promene u politikama i praksama koji se tiču
kreativnog razvoja u lokalnoj zajednici, u stvaranju
strategija i njihovoj implementaciji.
Posmatrano kroz teoriju kompleksnosti80, mikro-dinamika, odnosno dinamika lokalnih društvenih mreža,
kreativnih klastera i kreativne industrije, je ključna
i ima posledice na ceo sistem. Prilikom sprovođenja
strategije, uspeh ili neuspeh ne znači da su lokalna
kulturna politika ili njene strategije loši, već smo svedoci nusprodukta prirodnog procesa učenja u novim
paradigmama, kakav je koncept kreativnih industrija.
Pored socijalne dinamike, uloga mesta odnosno socijalne zajednice je bitna, pre svega zbog stvaranja konsenzusa između različitih aktera. Veza među akterima,
kao i njihov broj varira vremenom, kao i njihove aktivnosti. Ono na šta možemo naići kod postindustrijskih
gradova – nered, neregularnost i nesuglasice – sistem
uzima za svoje osnovne elemente da bi bio inovativan,
kreativan i promenljiv. Znači da, koliko god pokušali
da instrumentalizujemo neku politiku ili strategiju, rezultati će uvek varirati i nećemo moći lako predvideti
sve – nekad i male promene mogu imati nepredviđene
posledice. Takođe, neće biti moguće preslikati model
jednog mesta na drugi. Dinamiku u interakciji i organsko posmatranje intenzivnosti mreža među akterima,
neizvesnost, učenje na uspesima i neuspesima – treba
uzeti u obzir kada proučavamo interakciju raznih učesnika i specifičnost mesta koje „želi da postane kreativno“.
Susedstva u gradovima sa gušćom socijalnom mrežom
će pre iskusiti stabilnu društvenu različitost i ekonomsku revitalizaciju.81 Pod gušćom socijalnom mrežom
podrazumevamo da su svi akteri uključeni, postaju susedstva, u njima postoji prisustvo i umetničkog i profitnog i neprofitnog sektora. Ovo nam pokazuje koliko
je bitna socijalna uloga civilnog društva u povezivanju
sa ostalim sektorima i rad na socijalnoj koheziji.
80 Comunian, Roberta. 2011. „Rethinking the Creative City: The
Role of Complexity, Networks and Interactions in the Urban Creative
Economy“. Urban Stud 48: 1157
81 Stern, Seifert. 2008. From Creative Economy to Creative Society.
University of Pennsylvania
72
Demokratska uloga civilnog sektora i teorija
Ričarda Floride
Po Ričardu Floridi, tehnologija, talenat i tolerancija
(3T) jesu kritični faktori koji će privući kreativnu klasu. Mnogi gradovi koji oskudevaju makar sa jednim od
3T, nisu najkreativniji gradovi, kako smatra ovaj autor. Pod tolerancijom podrazumeva inkluzivnost, prisustvo različitosti – od životnog stila, rase, itd, i otvorenost društva. Pod talentom podrazumeva prisustvo
svih koji imaju diplomu „bačelora“ i više, a tehnologiju
Florida identifikuje sa visokom koncentracijom inovacija i tehnologije. Mereći kreativnost gradova, koristio
je „melting pot“ indeks, tj. boemski indeks i gej indeks i
poredio ga sa kreativnim indeksom82 gradova. Prvi indeks treba da pokaže u kojoj meri imigracija utiče na
kreativnost gradova – i korelacija nije bila jaka sa kreativnim indeksom.83 Gej indeks trebalo je da implicira
otvorenost i različitost, odnosno broj gej populacije u
određenom mestu, a boemski na boemsku kulturu, odnosno broj pisaca, dizajnera, muzičara, glumaca, režisera, slikara, vajara, fotografa i igrača. Boemski indeks
i gej indeks imali su snažnu korelaciju sa najkreativnijim gradovima koji imaju razvijenu visokotehnološku
granu. Florida, međutim, ukazuje da samo veliki broj
„boema“ na regionalnom nivou ne dovodi mehanički
do rasta visokotehnološke industrije, već reflektuje
uslove otvorenosti i atraktivnosti za talente.84 Ipak,
boemska i gej populacija predstavlja manjinu, pa se
možemo zapitati kako ona može da ima ovakav uticaj.
Istražujući uticaj prisustva boema i gej-populacije na
porast stambene vrednosti, Florida i Melander (2007)
nalaze da dve klase mehanizama predstavljaju ključne mehanizme uticaja – to su estetski ili mehanizam
prijatnosti i tolerancija ili otvorenost. Oni čak otvorenost, samoizražavanje, toleranciju za rizik kod boema
i gej-populacije vide kao način za dobru povezanost sa
preduzetništvom, pored toga što su, kako kažu, umetnici i gej-populacija tradicionalno bili marginalizovana
grupa, pa su morali da se samoorganizuju i mobilišu
alternativne resurse. Takođe dolaze do zaključka da je
ovaj uticaj značajan i u manjim gradovima, a ne samo
velikim urbanim sredinama.
Širenje strategija urbane kreativnosti i globalna trka za
privlačenjem talenata vidljiva je ne samo na području
82 Indeks kreativnosti je okvir za merenje statusa kreativnosti i
determinanti rasta kreativnosti u određenom mestu. Prilikom merenja
se uzima u obzir ljudski kapital, kulturni kapital, socijalni kapital,
institucionalni kapital i zajednički ishod ova četiri kapitala. Vidi: Home
Affairs Bureau, The Hong Kong Special Administrative Region Government. 2005. „A study on Creativity index“
83 Vide supra
84 Florida, Richard. 2002. Bohemia and economic geography. Journal of economic geography 2. 67.
SAD i Evrope.85 Ove strategije su često fokusirane na
manjinu u gradu, pogotovo ako postoje velike nejednakosti u društvu.86 U razvijenim zemljama kulturne
inovacije na nivou ulice i upadljiva potrošnja mogu
biti i posledica ekonomskog rasta, a ne samo njegov
uzrok.87 Ipak, s druge strane, kada priča o razvojnom
putu grada Ostina (SAD), Florida kaže da se kreativni
ambijent ne kreira sa vrha.88 Nejednakost u SAD je najveća u kreativnim centrima američke ekonomije, ukoliko za kreativne centre uzmemo upravo Floridin kreativni indeks.89 Florida preporučuje da se nejednakost
može smanjiti tako što bi uslužni sektor imao veće
plate ili kvalitetnije obavljao svoj posao. Mnoge aktivističke grupe su u stalnim pregovorima sa lokalnim
planerima, jer brz urbani razvoj ima negativne efekte
na siromašniji sloj stanovništva i krhka naselja, koja
bivaju uništavana kroz džentrifikaciju.90 Prilikom sprovođenja strategija, grad i regija se često ne posmatraju
kao celina.91 Postavljaju se bitna pitanja u vezi sa promenom susedstava, nejednakosti i promene pružanja
javnih usluga i na koji način država treba da interveniše, i šta je istinska socijalna uloga civilnog društva.92
Interakcija sa drugim ljudima, institucijama i socijalnim strukturama koja otelovljuje znanje i resurse
predstavlja značajan doprinos kreativnom činu. Varijable okoline, pored naših ličnih i kognitivnih varijabli
utiču na dostizanje kreativnosti. Kreativnost prikazana u konkretnom proizvodu i u kulturnom domenu
može da se vrednuje i procenjuje od strane zajednice,
dok kreativna inovacija u nauci ili prirodnim naukama priznata je prvenstveno od strane naučnih i akademskih zajednica. Ovo nam govori da je „socijalnu
kreativnost” lakše meriti i kvantifikovati, iako se ostali
vidovi kreativnosti svakodnevno dešavaju, ali su teže
merljive pojave.93
85 Pack, J. 2005. Struggling with the Creative Class. International
Journal of Urban and Regional Research 29.4: 766
Interakcija sa drugim ljudima,
institucijama i socijalnim strukturama
koja otelovljuje znanje i resurse
predstavlja značajan doprinos
kreativnom činu. Varijable okoline,
pored naših ličnih i kognitivnih varijabli
utiču na dostizanje kreativnosti.
Kreativnost prikazana u konkretnom
proizvodu i u kulturnom domenu može
da se vrednuje i procenjuje od strane
zajednice, dok kreativna inovacija u
nauci ili prirodnim naukama priznata
je prvenstveno od strane naučnih i
akademskih zajednica.
Demokratska uloga civilnog sektora u kreativnom razvoju mogla bi se svesti na osnovnu misiju civilnog društva - kreiranje ambijenta za razvoj kreativnosti kroz
kulturu tolerancije, saradnje i demokratskog dijaloga,
odnosno afirmisanjem interkulturnog dijaloga aktera
različitih kultura u jednoj lokalnoj zajednici, tj. njihove
građanske jednakosti i jednakog prava na kulturu. Postavlja se pitanje da li je moguće raditi na smanjivanju
nejednakosti i u isto vreme promovisati rast srednje
klase odnosno dozvoliti džentrifikacijom da mikro socijalne zajednice sa svojom kulturom nestaju pod uticajem krupnog kapitala. U poslednje vreme, kao posledica nekontrolisanog upliva investitorskog i političkog
interesa u javnu sferu, džentrifikacija uzima maha i
kod nas.94
U zapadnoj tradiciji, dve glavne karakteristike kreativnosti jesu sa jedne strane razlika odnosno novina koja
se uvodi kao rezultat kreativnog procesa, a sa druge
86 Ibidem
87 Pack, J. 2005. Struggling with the Creative Class. International
Journal of Urban and Regional Research 29.4: 755
88 Ibidem: 765
89 McCann, E. Inequality and Politics in the Creative City-Region:
Questions of Livability and State Strategy. International Journal of
Urban and Regional Research 188.96: 193
90 Ibidem
91 Iidem
92 Ibidem
93 Home Affairs Bureau, The Hong Kong Special Administrative
Region Government. 2005. „A study on
Creativity index“
94 Primer razvoja Savamale se povezuje sa procesom džentrifikacije
u Beogradu. Sve kreće 2009. godine sa iseljavanjem Roma, što
je proces džentrifikacije na delu. Danas je na tom mestu obnovljen
park Luke Ćelovića, zatim prvi srpski dizajn inkubator “Nova Iskra”,
otvoreni su novi kafići i klubovi, održan je “Mikser festival”, Gete
Institut je radio na oživljavanju “Španske kuće”, a otvorene su firme
koje su delovale kao atraktori za još novih firmi. Namena lokala u
budućnosti, međutim, može biti neizvesna jer 80 odsto njih ide u
restituciju. U poslednje vreme se govori o projektu „Beograd na vodi“
i o 50-spratnom tornju koji bi trebao da se izgradi na području Savamale – koji može biti promašaj ukoliko nije u skladu sa urbanističkom
politkom grada i ukoliko njegovo sprovođenje nije transparentno.
Jedna od posledica će biti i rast cene stanovanja u Savamali, a najbolja prilika u vezi sa ovim projektom može biti da investitor da doprinos za pristupačno stanovanje (affordable housing) ili da doprinese
otvaranjem galerijskih prostora i sl.
73
jesu talenat i vizija koje su izražene kroz pojedince.95
Interesi u kreativnoj ekonomiji su uglavnom posvećeni razumevanju kreativnosti kao prvenstveno povezane sa umetnošću i kulturnim sektorom, nego sa
univerzalnim ljudskim potencijalom za kreativnošću.
Kreativnost se, međutim, može posmatrati i kao izuzetna i obična, kao kultivisana i svakodnevna.96 Važne
karakteristike kreativne prakse jesu multidisciplinarnost, zajedništvo, heterogena produkcija znanja,
među-sektorskog partnerstvo (boundary spanning),
posredovanje tehnologije, kolaboracija, dijalog i refleksivnost.97 Fokus kreativnih industrija je uglavnom
usmeren ka ekonomskim objektima, a socijalna kreativnost može igrati korektivnu ulogu i njen fokus je
na socijalnoj pravdi (gde i pojedinci i grupe nepristrasno dele benefite društva) i na osnaživanju (pojedinci i grupe imaju šansu da preuzmu aktivnu ulogu u
kreiranju društva).98 Aktivističke organizacije civilnog
društva trebalo bi da posvete pažnju i pregrupišu se
kako bi u ovom slučaju bile u misiji očuvanja socijalne kohezije, prava na kulturu i identitet i osnaživanja
ranjivih i ugroženih grupa, odnosno očuvanja javne
sfere na taj način.
Ekonomska i obrazovna uloga
Uloga civilnog sektora u integraciji i demokratizaciji
društva je značajna, a uz aktivistički program u lokalnoj zajednici, donatorski podržane organizacije civilnog društva imaju i umetničku i drugu produkciju koja
može graditi ekonomski lanac vrednosti. Organizacije civilnog društva i same mogu voditi razne projekte
koji imaju za cilj zapošljavanje, razvoj – odnosno da
one same budu provajderi usluga profesionalne orijentacije i obuke za tržište. Ukoliko je jedan od ciljeva
projekta zapošljavanje, treba uključiti i obrazovni kapacitet civilnog društva i osnažiti, pre svega, pojedince
i manje grupe, ali ih i ohrabriti da sarađuju, nudeći im
modele održive saradnje. Najčešće prisutno preduzetništvo u kreativnoj ekonomiji je upravo mikro-preduzetništvo, pogotovo u manjim zemljama i njega mogu
uvažiti i organizacije koje imaju aktivističku misiju.99
95 Wilson, N. 2010. Social creativity: Requalifying the creative economy. International Journal of Cultural Policy, 16(3): 367-381.
96 Negus and Pickering, 2004. nav. prema: Ibidem
97 Ibidem
98 Ibidem
99 Neformalnost, ili poslovanje po dogovoru i poznanstvu, jeste
jedan od načina na koji se kreativni mikro-preduzetnici odlučuju da
sarađuju, a ne uvek ugovorno. Vidi više: UNESCO. 2013. Creative
economy report. http://www.unesco.org/culture/pdf/creative-economy-report-2013.pdf
74
Uloga civilnog sektora u integraciji i
demokratizaciji društva je značajna,
a uz aktivistički program u lokalnoj
zajednici, donatorski podržane
organizacije civilnog društva imaju
i umetničku i drugu produkciju
koja može graditi ekonomski lanac
vrednosti. Organizacije civilnog
društva i same mogu voditi razne
projekte koji imaju za cilj zapošljavanje,
razvoj – odnosno da one same budu
provajderi usluga profesionalne
orijentacije i obuke za tržište.
Pored mikropreduzetništva, tu su i nezavisni producenti, odnosno samostalni umetnici i frilenseri. Uprkos
krizama, mladi umetnici često mogu stvarati socijalne
mreže rešenja i samostalnije raditi na svom marketingu, naročito putem korišćenja interneta.100
Pomenuli smo da je po doktrinama savremenih teoretičara nosilac kreativnog kapitala kreativna klasa, čiji
su pojedinci angažovani u stvaralačkim poslovima.101
Što se tiče uloge kreativne klase u preduzetništvu,
istraživanje rađeno u Nemačkoj pokazalo je jaku korelaciju broja kreativnih ljudi u regionu sa velikim
udelom imigranata, inovacija po zaposlenom i startap-ova (Fritsch and Stutzer, 2007). Ovim istraživanjem
se potvrđuje da je kreativna klasa jako mobilna i da
se međusobno privlači. Sredina nudi mogućnost da
obrazovan i treniran mlad preduzetnik opazi šansu,
tačnije percepcija sredine i samog sebe bolja je u okruženju u kojem se mogu uspostaviti kriterijumi kvaliteta i merljivog uspeha.102 Iako ne dele individualizam
i preduzetnički duh SAD, evropski gradovi su lideri u
preduzetništvu kreativnih industrija.103 Međutim, kada
govorimo o Evropi, atraktivnost bavljenja preduzetništvom je slabija u odnosu na SAD, što može da govori
100 Goethe Institut. 2014. “ Young Artists and Art Market: Art in Crisis?“. Pristupljeno 25. februara 2014. http://www.goethe.de/ges/soz/
wsc/en6557335.htm
101 Florida, Richard. 2003. Cities And The Creative Class. City and
Community 2:1, 8.
102 Acs, Bosma, Sternberg. 2008. The entrepreneurial advantage of
World cities. SCALES-initiative (Scientific Analysis of Entrepreneurship and SMEs), Zoetermeer. 8.
103 Ibidem p.18
da preduzetničke namere zaostaju u odnosu na SAD,
ali i da ima dosta dobrih mogućnosti za nalaženje frilenserskog posla i fleksibilnih oblika zapošljavanja.104
Kad govorimo o kreativnom razvoju kod nas, uočljiv
je nedostatak ljudskih resursa i za ekonomsku i obrazovnu ulogu u lokalnom kreativnom razvoju. Udruženja koja kreiraju umetničku produkciju imaju lošu
komunikaciju sa publikom, suočavaju se sa nedostatkom sredstava finansiranja105, a strategije na lokalnom
nivou uglavnom ili ne postoje ili se ne primenjuju, uz
vidno odsustvo sistemske podrške lokalnih vlasti. Možda bi jedna od bitnih uloga civilnog društva upravo
bila podrška unapređivanju znanja i međunarodno
povezivanje kroz seminare i kooperacione projekte,
kao i sa partnerima iz privrednog sektora – jer je dobro
poznavanje tržišta neophodno. Udruženja ne poznaju
tržište, a u ovakvom tržištu kome nedostaje regulacija
nije lako snaći se. Nedostatak sredstava mogao bi da se
nadoknadi kroz alternativne izvore finansiranja ili na
tržištu takvom kakvo je - tako što organizacije ne budu
samo provajderi kulturne animacije, već i proizvedu
Lokalni kreativni razvoj se ne meri
jedino kroz umetnost i kulturu, već na
njega utiču kultura tolerancije, inkluzija
i dijalog zainteresovanih strana,
socioekonomsko stanje društva,
učešće publike, saradnja sa privatnim
sektorom, tržište, kao i saradnja sa
lokalnom samoupravom. Način na koji
se koristi javni prostor utiče na lokalni
kreativni razvoj, jer kreativni prostor
ako ne postoji u javnom, ostaje samo
prostor privatnih interesa, bilo da su to
interesi centara moći, interesi privatnog
kapitala ili udruženja koja su izgubila
javnu misiju i postala organizacije
za očuvanje i afirmisanje privatnog
interesa samih članova.
104 Ibidem p.16
105 U kreativnom smislu, uz aktivistički program u lokalnoj zajednici,
često podržane organizacije, od strane domaćih i stranih fondacija,
imaju i umetničku produkciju. Kada se pogleda spisak podržanih organizacija, najveći broj ima oba segmenta. Čitav civilni sektor, međutim,
ne ispunjava uslov za oslobođenje od poreza za ulaganje u kulturu.
Vidi: Tucakov, Anica. 2012. Cena umetnosti u Srbiji, u: Zapadni Balkan: regionalno umetničko tržište, a ne fikcija?, uredio Rikalović, Gojko. Anonymous said, Beograd
same kulturne/kreativne proizvode koji su utrživi106.
Civilno društvo je neminovno upućeno na saradnju sa
lokalnom vlašću, ali i građanima, kako bi uz njihovu
pomoć očuvali javnu sferu i vršili demokratski pritisak
i kontrolisali rad vlasti107. Lokalni kreativni razvoj se
ne meri jedino kroz umetnost i kulturu, već na njega
utiču kultura tolerancije, inkluzija i dijalog zaintereso-
106 Osim ljudi koji žive i rade u nekom mestu i rade u kreativnom sektoru ili konzumiraju kreativne proizvode, učesnici lokalnog kreativnog
razvoja jesu i turisti. Kulturni turizam je jedan od načina da se kulturna strategija posmatra na opštem nivou, i treba da bude uključena u
međuresorni sektor, koji je bio zapostavljen, kao što je kulturni turizam.
(Vidi: Đukić, V., Država i kultura - studije savremene kulturne politike,
Institut za pozorište, film, radio i televiziju, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd 2010, str. 357-372. nav. prema: Stojanović, Ana. 2011.
„Strateško planiranje razvoja kulture na lokalnom nivou u Srbiji.“ Kultura 130: 71.) Turisti nisu samo pasivni posmatrači, već uzimaju učešće
u raznovrsnim kreativnim aktivnostima, kao što su festivali, obrazovni
turizam, religiozni, nematerijalni kulturni turizam i posete muzejima.
Festivali ne moraju uvek biti vezani za očuvanje kulturnog nasleđa, već
mogu biti inovativni i stvarati nov identitet mesta. U urbanom kolektivitetu na Balkanu više dominira nasleđe, odnosno najveći broj gradova se identifikuje sa slikama simboličke prirode iz prošlosti, za razliku
od savremenih gradova koji su orijentisani na budućnost i pozitivnu
promenu. (Bursać 2009, 82.) To, naravno, ne znači da materijalno i
nematerijalno nasleđe nije potencijal koji bi mogao da se bolje predstavi javnosti. Izabrali smo sa jedne strane festivale, odnosno manifestacije, od svih vidova kulturnog turizma, zbog velikog broja i jer su
svrstane u kategoriju turističke ponude sa najboljim prilikama za plasman na tržište, od strane resornog ministarstva (Ministarstvo privrede.
2014. „Manifestacije kao potencijal za razvoj turizma Srbije.“ Pristupljeno 21. aprila 2014.
http://www.turizam.privreda.gov.rs/index.php/yu/component/content/article/104-2010-04-28-11-57-40), a sa druge, muzeje, koji uglavnom imaju problem da se plasiraju na tržište. Jedan od nedostataka
festivala u Srbiji jesu nekonzistentnost strategije imidža samog festivala (Isaković, Gavrić, Gnjatović 2010, 209.), nedovoljna povezanost
sa lokalnim turističkim organizacijama (Jovanov, Ana. 2009. „Uloga
festivala Exit u razvoju identiteta Novog Sada.“ Kultura 122-123: 187192.), kao i slaba povezanost obrazovnih institucija sa samim festivalima. Ako uzmemo Beograd kao mesto sa najvećim brojem muzeja i to
uporedimo sa profilom prosečnog turiste (Srednje dobi, više ili visoko
obrazovan, dolazi uglavnom zbog posla i sajmova (64%), sportskih
događaja (10,7%), odmora i razonode (8,1%), u sopstvenoj organizaciji, u većini slučajeva bez vodiča. Vidi: Republiĉki zavod za statistiku, Saopštenje br. 20 od 30.01.2008. nav. prema: Lazović, Tamara.
2010. Karakteristike turističkog tržišta Beograda. Rad predstavljen
na međunarodnom naučnom skupu Sinergija, 19. mart, Bijeljina, BiH,
594.), možemo zaključiti da kulturno-istorijsko nasleđe, poput muzeja, nije jedna od glavnih atrakcija kulturnog turizma. Na nivou zemlje
slika uglavnom pokazuje stanje u glavnom gradu. Razlozi mogu biti u
lošoj ili nedovoljnoj komunikaciji sa domaćom i stranom javnošću, kao
i nedostatak ljudskih resursa (Martinović, D., Jokić, B. 2009. Muzeji
Srbije – aktuelno stanje. Zavod za proučavanje kulturnog razvitka). Tu
je i pitanje finansiranja muzeja, jer su sopstveni prihodi u odnosu na
ukupne, kao i sredstva koja odlaze na realizacije projekata u odnosu
na ukupna, zanemarljivo mali – u oba navedena ispod 5%. Neki važni
muzeji su u fazi restauracije ili rekonstrukcije.
107 Civilne organizacije bi mogle da se sadržajnije uključe u kreiranje
lokalnih strategija. Lokalni akteri i manje jedinice državne uprave, kao
što su lokalne samouprave, imaju potencijal da mnogo brže donose
strateške dokumente. Međutim, potrebno je konstantno zagovaranje,
jer same vlasti često nisu u stanju da imaju planirano sprovođenje ovih
strategija (Vidi: Stojanović, Ana. 2011. „Strateško planiranje razvoja
kulture na lokalnom nivou u Srbiji.“ Kultura 130: 68.). Zbog političkog
uticaja na izradu strategija, postoji praksa, u nekim zemljama, da se
strategije donose u sredini mandata (Dragićević-Šešić 2009, 36.).
75
vanih strana, socioekonomsko stanje društva, učešće
publike, saradnja sa privatnim sektorom, tržište, kao i
saradnja sa lokalnom samoupravom. Način na koji se
koristi javni prostor utiče na lokalni kreativni razvoj, jer
kreativni prostor ako ne postoji u javnom, ostaje samo
prostor privatnih interesa, bilo da su to interesi centara
moći, interesi privatnog kapitala ili udruženja koja su
izgubila javnu misiju i postala organizacije za očuvanje
i afirmisanje privatnog interesa samih članova.
Preporuke za definisanje agendi lokalnog
kreativnog razvoja
1. Kreativne industrije kao koncept jesu novina
kod nas, i kad se neutrališe političko-ekonomska ideologija koja je u njegovoj osnovi, ostaje
trend promene kulturne paradigme i poslovanja
koji konkurentnost postavlja u kreativnosti, inovacijama i znanju kao ključnim inputima proizvoda. Mi se kao društvo moramo tom trendu
prilagoditi, jer na njega ne možemo da utičemo.
2. Regeneracija gradova je nužan preduslov za razvoj
kreativne ekonomije na lokalnom nivou, a onda i
povezivanje gradova u mikro regijama108, kako bi
zajednički koristili resurse i kreirali zajedničke nastupe na tržištu kreativnih proizvoda i usluga.109
3. Kreativna klasa kod nas je marginalizovana, osiromašena i bez uticaja u javnim politikama, a civilno društvo je izgubilo socijalnu komponentu i nije
izgradilo tržišno-ekonomsku. Povratiti ovaj balans
i osnažiti civilno društvo da istovremeno pronađe novu ulogu javnog zagovaranja u ovoj temi i
bude istovremeno agent promene na tržištu kreativnosti postavlja se kao nova agenda opstanka
i održivog razvoja civilnog sektora na ovom polju.
4. Mapiranje kreativnog sektora, istraživanje fenomena kreativne prakse i svih politika koje se dotiču
kreativnog razvoja društva i objavljivanje saznanja
i informacija o tome je zadatak novih istraživača.
Merenje kreativnog indeksa prilagođenog lokalnoj
sredini i merenje boemskog indeksa bila bi novina
kod nas. Istraživanje praksi mikrobiznisa, frilensera u kreativnim delatnostima i učenje na osnovu
toga može se smatrati nužnim kursom sinergijske
promene.
108 Jedno od rešenja je i formiranje posredničkih gradova, koji su
komplementarni velikim urbanim centrima, i utiču da urbana mreža
postane policentrična. Vidi: UCLG. 2014. „The Power of I-Cities.“ Pristupljeno 20. aprila 2014. http://issuu.com/uclgcglu/docs/
cglu17_09_definitivo__1_
109 Za veće i razvijenije gradove tu su i strategija kompetitivnog profilisanja i strategija dostizanja kvaliteta. Vidi: Dragićević-Šešić 2009, 35-36.
76
Ključne reči:
Civilno društvo
Kreativna klasa
Kreativni indeks
Socijalne uloge
Javni prostor
Ričard Florida
Literatura:
•
Acs, Bosma, Sternberg. 2008. The entrepreneurial advantage
of World cities. SCALES-initiative (SCientific AnaLysis of
Entrepreneurship and SMEs), Zoetermeer
•
Civilni sektor i ministarstvo kulture: Nove perspektive u oblasti
vizuelnih umetnosti, NVO Millenium, Kragujevac, 2012
•
Comunian, Roberta. 2011. „Rethinking the Creative City: The
Role of Complexity, Networks and Interactions in the Urban
Creative Economy“. Urban Stud 48
•
Florida, Richard. 2002. Bohemia and economic geography.
Journal of economic geography 2
•
Florida, Richard. 2003. Cities And The Creative Class. City and
Community 2
•
Home Affairs Bureau, The Hong Kong Special Administrative
Region Government. 2005. „A study on Creativity index“
•
Jovanov, Ana. 2009. „Uloga festivala Exit u razvoju identiteta
Novog Sada.“ Kultura 122-123
•
Lazović, Tamara. 2010. Karakteristike turističkog tržišta
Beograda. Rad predstavljen na međunarodnom naučnom skupu
Sinergija, 19. mart, Bijeljina, BiH
•
Martinović, D., Jokić, B. 2009. Muzeji Srbije – aktuelno stanje.
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka
•
McCann, E. Inequality and Politics in the Creative City-Region:
Questions of Livability and State Strategy. International Journal
of Urban and Regional Research 188.96
•
Pack, J. 2005. Struggling with the Creative Class. International
Journal of Urban and Regional Research 29
•
Stern, Seifert. 2008. From Creative Economy to Creative
Society. University of Pennsylvania
•
Stojanović, Ana. 2011. „Strateško planiranje razvoja kulture na
lokalnom nivou u Srbiji.“ Kultura 130
•
Tucakov, Anica. 2012. Cena umetnosti u Srbiji. u Zapadni
Balkan: regionalno umetničko tržište, a ne fikcija?, uredio
Rikalović, Gojko. Anonymous said, Beograd
•
UNCTAD. 2010. Creative Economy Report 2010.
•
UNESCO. 2013. Creative economy report.
•
Wilson, N. 2010. Social creativity: Requalifying the creative
economy. International Journal of Cultural Policy, 16(3)
Izvori:
•
Ekapija. 2014. „Kako od abadžijske čaršije Savamala
postaje kvart za kreativce.“ Pristupljeno 21. aprila 2014.
http://www.ekapija.com/website/sr/page/668115/Novicentar-urbanog-Beograda-Kako-od-abad%C5%BEijske%C4%8Dar%C5%A1ije-Savamala-postaje-kvart-za-kreativce
•
Goethe Institut. 2014. “ Young Artists and Art Market: Art in
Crisis?“. Pristupljeno 25. februara 2014.. http://www.goethe.de/
ges/soz/wsc/en6557335.htm
•
Ministarstvo privrede. 2014. „Manifestacije kao potencijal
za razvoj turizma Srbije.“ Pristupljeno 21. aprila. http://www.
turizam.privreda.gov.rs/index.php/yu/component/content/
article/104-2010-04-28-11-57-40
•
Politika. 2014. „Savamala po drugi put među Srbima.“
Pristupljeno 10. aprila 2014. http://www.politika.rs/rubrike/
Pogledi-sa-strane/Savamala-po-drugi-put-medju-Srbima.lt.html
•
Radio Slobodna Evropa. 2014. „Beograd na vodi: Predizborni
trik ili realnost.“ Pristupljeno 21. aprila 2014. http://www.
slobodnaevropa.org/content/beograd-na-vodi-predizborni-trikili-realnost/25266956.html
•
The Guardian. 2014. „London is being transformed with 230
towers. Why the lack of consultation?.“ Pristupljeno 21. aprila
2014. http://www.theguardian.com/cities/2014/mar/29/londonskyline-lack-of-consultation
77
Summary
The author discusses the four roles of civil society in
local creative development – social, democratic, economic and educational. These roles are intertwined. In
the creative economy, the culture and art are on the
one side, and on the other, market of creative products
and services. The four main stakeholders in the local
creative development are – civil society, the state (local government), business sector and the citizen, as an
artist or entrepreneur. Serbia’s society is still in transition and therefore, the creative economy as a concept
is a new issue in agendas. The author argues the thesis
of Richard Florida’s creative class, i.e. social conditions
for the development of local communities using 3T criterion and creative index. Finally, the author provides
recommendations for a new mission of civil sector in
the process of developing entrepreneurship in the creative sector and developing a democratic environment
for the introduction of creative changes.
Key words:
Civil society
Creative class
Creative index
Social roles
Public space
Richard Florida
78
Ksenija Simović110
Žensko preduzetništvo
u kreativnoj ekonomiji:
uloga i značaj
1. Uvod
Termin „kreativne industrije“ je počeo da se koristi tek
početkom poslednje decenije prošlog veka, opisujući
onu industriju koja je bazirana na kreativnosti i koja
generiše intelektualnu svojinu.111 Po definiciji UNIDO
-a112 pod pojam kreativnih industrija spada 13 delatnosti ili sektora: oglašavanje (advertajzing), umetnost i
antikviteti, arhitektura, zanati, dizajn, modni dizajn,
film, interaktivno slobodno vreme, muzika, izvođačke umetnosti, izdavaštvo, televizija i radio. Ovi sektori kreativne industrije uveliko doprinose stvaranju
bogatstva. Kako bi se dalje razvio njihov potencijal,
unapređenje kreativne industrije mora biti praćeno
odgovarajućim programima i politikama. Pojam kreativna ekonomija se odnosi na razvoj i doprinos kreativnih industrija celokupnom ekonomskom razvoju.
Evropska komisija je u svom izveštaju o promociji ženskog preduzetništva iz 2008. godine identifikovala da
Evropa u odnosu na SAD zaostaje u iskorišćavanju potencijala za razvoj preduzetništva, biznis start-up-ova i
samozapošljavanja, pre svega među ženama. Naime,
žene u Evropi uglavnom biraju da rade u već stabilizovanim firmama u industriji, najčešće baveći se maloprodajom i uslugama koje ljudi često percipiraju kao
delatnosti od manjeg značaja za ekonomski razvoj.
Stoga su upravo kreativne industrije identifikovane
kao sektor u kom žensko preduzetništvo može doći do
izražaja i naći najlakši izlaz na tržište.
Doduše, potencijal razvoja ženskog preduzetništva,
kao i kreativnih industrija nije svuda jednak. Razvoj
110 Autorka je istraživačica u Centru za evropske politike iz Beograda.
111 Henry C., de Bruin A.- Entrepreneurship and the Creative Economy Process, Practice and Policy, Edward Elgar Publishing, 2011
112 UNIDO - United Nations Industrial Development Organization
(Organizacija Ujedinjenih Nacija za Industrijski Razvoj)
Evropska komisija je u svom izveštaju
o promociji ženskog preduzetništva
iz 2008. godine identifikovala da
Evropa u odnosu na SAD zaostaje
u iskorišćavanju potencijala za
razvoj preduzetništva, biznis startup-ova i samozapošljavanja, pre
svega među ženama. Naime, žene u
Evropi uglavnom biraju da rade u već
stabilizovanim firmama u industriji,
najčešće baveći se maloprodajom i
uslugama koje ljudi često percipiraju
kao delatnosti od manjeg značaja za
ekonomski razvoj. Stoga su upravo
kreativne industrije identifikovane kao
sektor u kom žensko preduzetništvo
može doći do izražaja i naći najlakši
izlaz na tržište.
kreativnih sektora je tek na početku razvitka u manje razvijenim zemljama, pre svega zato što postoje značajne prepreke koje utiču na rast mikro, malih
i srednjih preduzeća (MMSP). Prepreke se odnose na
nepovoljne uslove razvijanja preduzetništva, manjak
državnih intervencija u sektoru, kao i zbog činjenice
da su kreativne industrije usko povezane sa inovacijama i najnovijim trendovima, koji u manje razvijenim
zemljama često ne pređu prag glavnih gradova ili većih
ekonomskih centara. Slična situacija i izazovi prepoznaju se takođe u oblasti ženskog preduzetništva.
S obzirom da je kreativna ekonomija, kao širok spektar kreativnih industrija koje obuhvata, sve značajnija
79
u globalnoj privredi 21. veka, ovaj članak ima za cilj
da podigne svest o potencijalu razvoja ovih industrija
među ženama preduzetnicama u Srbiji, istražujući današnju situaciju i analizirajući potencijal razvoja ovih
industrija u manje razvijenim područjima, kao i među
mlađim generacijama žena.
Evropska unija je zbog postojanja različitih definicija
kulturnih i kreativnih industrija u studiji ‘Ekonomija
kulture u Evropi”115 definisala taj sektor na sledeći način:
a) Osnovne umetničke oblasti: izvođačke umetnosti, vizuelne umetnosti, umetnosti kulturnog i graditeljskog nasleđa i literature;
2. Kreativne industrije i žensko preduzetništvo
(pojmovi)
b) Kulturne industrije: Film, DVD i video, televizijske i radio, video igrice, novi mediji,
muzika, knjige i ostali mediji;
2.1 Pojam kreativnih industrija:
c) Kreativne industrije: industrije koje koriste
kulturu kao ulaznu jedinicu (input), uključujući i arhitekturu, oglašavanje (advertajzing),
dizajn i modu.
Na početku, treba precizirati da ne postoji jedinstvena
definicija kad je termin „kreativne industrije“ u pitanju. Ipak, kako bismo doprineli boljem razumevanju
šta kreativne industrije podrazumevaju, članak uzima
u obzir opis iz dokumenta britanske vlade „Creative
Industries Mapping Document“113 (Mapiranje kreativnih industrija). Naime, u dokumentu se ističe da su
„kreativne industrije one aktivnosti koje potiču od individualne kreativnosti, veštine i talenta, a koje imaju
potencijal za stvaranje bogatstva i radnih mesta kroz
generisanje i eksploataciju intelektualne svojine“.114
Ova definicija upravo markira tri najvažnije karakteristike kreativnih industrija:
1. ljudske resurse – osnove kreativnih industrija
se nalaze u ljudskom intelektu, veštini, mašti i
kreativnosti;
2. ekonomsku vrednost - koja proizilazi od priznanja koje individua dobija zbog svog kreativnog
talenta;
3. prava intelektualne svojine - koja moraju po svaku cenu biti zaštićena, ukoliko se želi realizacija
i određivanje ekonomske vrednosti proizvoda/
usluge.
Kulturne i kreativne industrije podeljene su po toj definiciji u 11 pod-sektora:
1. Oglašavanje (advertajzing)
2. Arhitektura
3. Antikviteti
4. Umetnički zanati
5. Dizajn
6. Modni dizajn
7. Film, video i fotografija
8. Softver, kompjuterske igrice i elektronsko izdavaštvo
9. Muzika i vizuelne i izvođačke umetnosti
10. Izdavaštvo
11. Televizija i radio
U Evropskoj Uniji se procenjuje da kombinovana radna
snaga „kreativnog sektora“ iznosi oko 6,7 miliona ljudi
(oko 3% ukupne evropske radne snage) i da doprinosi
sa oko 3,3 procenta BDP EU-a.116 EU je, stoga, ustanovila program „Kreativna Evropa“, koji značajno doprinosi ciljevima Lisabonskog sporazuma i agende Europe
2020117 i podržava razvoj kreativnih industrija u Evropi.
U 2012 godini, EU je u dokumentu „Promovisanje kulturnih i kreativnih sektora za rast i radna mesta u EU“
115 KEA European Affairs, Media Group (Turku School of Economics) and MKW Wirtschaftsforschung GmbH – The Economy of Culture in Europe, Study prepared for the European Commission (Directorate-General for Education and Culture) October 2006, videti više
na: http://ec.europa.eu/culture/key-documents/doc873_en.htm
113 Creative Industries Mapping Document, Department for Culture,
Media and Sport, London, 1998
114 Ibid.
80
116 2010 European Competitiveness Report. Drugi izvori procenjuju
učešće značajnijim. Other sources have estimated it higher at 4.5%
of GDP and 8.5 million people employed (TERA Consultants, 2010).
117 Za više informacija videti: http://ec.europa.eu/culture/our-policy-development/cultural-and-creative-industries_en.htm
identifikovala da u Evropi i dalje postoji ogroman
neiskorišćen potencijal u ovom sektoru i najavila novi
i poboljšan program podrške u okviru strategija za razvoj od 2014-2020 godine.119
118
2.2. Pojam ženskog preduzetništva
“Žena koja izmisli, imitira ili usvoji poslovnu aktivnost
se zove žena preduzetnik”. – J. Schumpeter
Žene preduzetnice se mogu definisati kao grupa žena
koje iniciraju, organizuju i vode poslovno preduzeće.
Sa sve boljim položajem žene, posebno u razvijenim
zemljama, danas se sve više žena odlučuje za preduzetništvo i započinje svoj biznis. Međunarodna organizacija rada (ILO- International Labour Organization)
navodi da žene preduzetnice danas čine oko četvrtinu
svih preduzeća u formalnoj ekonomiji širom sveta.120
Evropska komisija je u svom dokumentu o promociji ženskog preduzetništva opisala ženu preduzetnicu
kao “ženu koja je stvorila biznis u kome ona ima većinsko vlasništvo i u kom aktivno učestvuje u donošenju
odluka, preuzimanju rizika i svakodnevnog upravljanja.“121
Ipak, sva istraživanja pokazuju da je većina „ženskih“
preduzeća veoma mala tj. da su u pitanju najčešće
mikro preduzeća sa malim potencijalom za rast, dok
nema dovoljno žena preduzetnica koje su vlasnice
većih preduzeća. Društveni stavovi i uverenja, kao i
sistemske barijere, doprinose da mnoge žene preduzetnice imaju problem u razvijanju svojih biznisa, kao
i da budu obeshrabene da ih uopšte započinju. Takve
barijere ograničavaju potencijal ženskog preduzetništva da doprinese društveno–ekonomskom razvoju i
smanjenju nezaposlenosti. Upravo je 2011. godine u
Izveštaju Svetske banke o svetskom razvoju122 navedeno da bi se mogla povećati produktivnost sektora
ženskog preduzetništva za čak 25 procenata u nekim
118 European Commission- Communication From The Commission
To The European Parliament, The Council, The European Economic
And Social Committee And The Committee Of The Regions-Promoting cultural and creative sectors for grow thand jobs in the EU, Brussels, 26.9.2012 COM(2012) 537 final
119 Više o novoj strategiji: http://ec.europa.eu/culture/news/cultural-and-creative-industries-and-the-europe-2020-strategy_en.htm
Evropska komisija je u svom
dokumentu o promociji ženskog
preduzetništva opisala ženu
preduzetnicu kao “ženu koja je stvorila
biznis u kome ona ima većinsko
vlasništvo i u kom aktivno učestvuje u
donošenju odluka, preuzimanju rizika i
svakodnevnog upravljanja.
zemljama, ako bi se uklonile diskriminatorne barijere
protiv žena.
S obzirom da se preduzetništvo, odnosno započinjanje
samostalnih biznisa, smatra jednim od najznačajnih
puteva za otvaranje novih radnih mesta, sve novije
strategije ekonomskog razvoja podrazumevaju i brojne inicijative za podršku osnivanja malih i srednjih
preduzeća i eliminisanje prepreka kako bi što to veći
broj ljudi zakoračio u privatni sektor. Takođe, u okviru svih ovih strategija veliki značaj daje se i razvoju
ženskog preduzetništva, kao posebne kategorije kojoj
treba više podrške radi što uspešnijeg eliminisanja barijera za ulazak žena u preduzetničke vode. Institucije EU, kao i sve naprednije evropske države i njihove
privredne komore u okviru svojih agendi, usvojile su
u proteklih nekoliko godina značajne predloge i inicijative kako bi pospešili razvitak ženskog preduzetništva i tako ujedno poboljšali učešće žena u društvenim
procesima, što je krucijalni faktor za zdrav i dugoročan
razvoja društva123.
3.1. Kreativne industrije u Srbiji
Bolja vizija i politike za unapređenje i promociju kreativnih i inovativnih delatnosti u Srbiji i regionu poželjna je pre svega kako bi se ove politike uskladile sa
trendovima vezanim za kreativne industrije u svetu.
Ista potreba prepoznata je u Evropskoj Uniji, koja je
2009. godine, na nivou te zajednice proklamovala godinu inovacija i kreativnosti, tokom koje je specijalna
pažnja posvećena stvaranju novih strategija za poboljšanje sektora vezanih za inovacije i kreativnost.
120 ILO - http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_emp/--emp_ent/---ifp_seed/documents/publication/wcms_175471.pdf
121 European Commission (2004), Promoting entrepreneurship
amongst women - Best Report No 2,
http://ec.europa.eu/enterprise/entrepreneurship/craft/craft-women/
documents/bestreport2.pdf
122 The World Bank’s -World Development Report 2011
123 Više o evropskim strategijama za promociju ženskog preduzetništva: http://ec.europa.eu/enterprise/policies/sme/promoting-entrepreneurship/women/index_en.htm
http://ec.europa.eu/enterprise/policies/sme/promoting-entrepreneurship/women/portal/index_en.htm
81
3.2. Žensko preduzetništvo Srbiji
Podizanje svesti o potencijalima
kreativne ekonomije, potrebno je u
celom regionu Zapadnog Balkana,
iako u okviru regiona definitivno
ima značajnih razlika u razvoju ovog
sektora. U Srbiji kreativne industrije
su u kontinuiranom razvoju, kako u
korporativnom preduzetništvu, tako i u
domenu individualnog preduzetništva.
Podizanje svesti o potencijalima kreativne ekonomije,
potrebno je u celom regionu Zapadnog Balkana, iako
u okviru regiona definitivno ima značajnih razlika u
razvoju ovog sektora. U Srbiji kreativne industrije su u
kontinuiranom razvoju, kako u korporativnom preduzetništvu, tako i u domenu individualnog preduzetništva. Kreativne industrije čine oko 1/5 ukupnog godišnjeg prometa u Srbiji i zapošljavaju oko 7 procenata
ukupno zaposlenih, koji rade u raznim sektorima ovih
industrija124.
Iako je danas u Srbiji najveći deo zaposlenih u kreativnim industrijama u okviru sektora korporativnog
preduzetništva, domen individualnog preduzetništva
je u takođe u porastu. Zabeleženi rast u domenu individualnog preduzetništva ukazuje da ovaj sektor postaje sve privlačniji, kao i da može da ima potencijalno
veliki značaj na smanjenje nezaposlenosti.
Ukratko, dalji razvoj kreativnih industrija u Srbiji
može da ima značajan potencijal za ekonomski razvoj
države. Takođe, upravo ovaj sektor idealan je za pospešivanje individualnog preduzetništva, pa samim tim i
ženskog preduzetništva, specijalno među mladima.
„U Srbiji ne postoji zvanična definicija preduzetništva
žena niti sistem redovnog praćenja preduzetništva
prema polu preduzetnika/ce. Nepostojanje ovakvog sistematskog, rodno osetljivog praćenja, onemogućava
profilisanje adekvatnih mera za unapređenje preduzetništva žena i poređenje sa zemljama EU i regiona
.“125
Upravo iz ovih razloga vrlo je teško predstaviti konkretne statističke podatke o ženskom preduzetništvu
u Srbiji. Ipak, po nekim nezvaničnim podacima u Srbiji tek 1/4 preduzetnika čine žene. Upravo su problemi
o dostupnosti podataka za praćenje preduzetništva
i najveći problem za dalje istraživanje u okviru ovog
sektora, unapređenja istog, kao i u poređenju stanja
sa zemljama u regionu i EU. Ženska preduzeća u Srbiji
čine 26 procenata svih aktivnih registrovanih privatnih
radnji i privrednih društava u srpskoj ekonomiji. Od
toga 22 posto čine samostalne preduzetnice, a privredna društva čije su (su)vlasnice i istovremeno direktorke žene preostalih 4 procenta (dok privrednih društava
s muškim (su)vlasnicima i direktorima ima četiri puta
više – 17,5%).126 U Srbiji 80 odsto kreativnog sektora
čine korporativni oblici poslovanja, dok intenzivnije
žensko preduzetništvo u kreativnim industrijama postoji pre svega u sferi samostalnog preduzetništva i
mikro biznisa.
U okviru Srbije postoje znatne regionalne razlike, sektorna struktura preduzetništva je različita između
Beograda i drugih regiona: žene preduzetnice izvan
Beograda su nešto više sklone da započnu biznis u
sektoru industrije, da dalje ukrupnjuju svoj biznis u
sektoru trgovine, dok su žene iz Beograda više sklone
da pokrenu biznis u okviru sektora IT, konsultacija i
finansija.
Nepovoljna poslovna klima se percipira kroz niz aspekata: nedovoljno podsticaja za preduzetništvo u obrazovnim institucijama, stvaranje nepovoljne slike o
preduzetnicima u našem društvu, velike teškoće u započinjanju samostalnog posla i sl.
U Srbiji u ovom trenutku ne postoji strategija koja se
neposredno i isključivo odnosi na razvoj preduzetništva žena. Ipak, u poslednjoj deceniji počela je da se
stvara bolja klima za započinjanje biznisa, što pomaže i ženskom preduzetništvu, pre svega jer je ostvaren
124 Podatak sa tribine „Kreativna Srbija: ekonomski učinci kulture i
kreativnih industrija u Srbiji“ održanoj u okviru međunarodnog seminara „Kulturna raznolikost i kulturne industrije u Srbiji“ maja 2012. godine
u Beogradu.
82
125 Sonja Avlijaš, dr Marija Babović, Marko Vladisavljević, Mr Sanja
Popović-Pantić - Najvažniji nalazi i preporuke iz studije o preduzetništvu žena u Srbiji i rodne analize odabranih državnih mera za podršku
preduzetništvu, UN Women, 2012
126 Ibidem (str. 3).
značajan napredak u razvijanju funkcionalnog okvira
za podršku MSP. Različiti aspekti podsticanja i razvoja
preduzetništva žena sadržani su u strategijama usmerenim na razvoj preduzetništva uopšte, unapređenje
zapošljavanja, kao i unapređenje rodne ravnopravnosti i ekonomskog osnaživanja žena.
Neki od programa na državnom nivou koji podržavaju
razvoj preduzetništva su:
•
Subvencija za samozapošljavanje – Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ),
•
Startap krediti – Fond za razvoj Republike
Srbije,
•
Program podrške MSP za jačanje inovativnosti – Ministarstvo privrede,
•
Program podrške razvoju konkurentnosti –
Nacionalna agencija za regionalni razvoj.
Važno je napomenuti da, i pored napretka, realizacija
podrške i dalje nije koherentna i dosledna i pre svega
nije dovoljno prilagođena specifičnostima preduzetništva žena. Po nalazima FREN-ovih127 analiza ovih državnih programa podrške registrovano je da je najveći
deo žena učestvovao u startap programima, mnogo
više nego u programima namenjenim već postojećim
preduzećima. Samim tim veće učešće žena-korisnica
među MSP ipak odražava uspeh truda Vlade da podstakne razvijanje preduzetništva među ženama.
Osim programa na državnom nivou, mnogi strani donatori prepoznali su potrebu za podržavanjem ženskog preduzetništva. USAID je sa projektom BEP128 za
bolje uslove poslovanja u Srbiji doprineo i poboljšanju
ženskog preduzetništva. USAID posebno naglašava da
je posebnu pažnju potrebno posvetiti najmanje razvijenim sredinama i opštinama, koje se u Srbiji pretežno
nalaze na jugu zemlje. Utoliko je važan Memorandum
o razumevanju, koji je potpisan između USAIDa i Nacionalne agencije za regionalni razvoj. Ovaj memorandum predviđa podršku razvoju sektora malih i srednjih
preduzeća radi rešavanja problema nezaposlenosti i
nedovoljne razvijenosti juga i jugozapada Srbije u 12
opština (Vranje, Leskovac, Preševo, Bujanovac, Medveđa, Raška, Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Priboj, Prijepolje i
Nova Varoš).
GiZ - Nemačka agencija za međunarodnu saradnju,
finansirala je 2010. godine u saradnji sa UPŽ projekat
’Održivost ženskih biznisa u Srbiji - institucionalni okvir,
šanse i izazovi’, koji je za cilj imao jačanje saradnje i
127 FREN - Fondacija za razvoj ekonomske nauke http://www.fren.
org.rs/
128 USAID – Projekat za bolje uslove poslovanja http://www.bep.rs/
veza između organizacija civilnog društva (pre svega
Udruženje poslovnih žena) i javnog sektora.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je takođe
proteklih godina razvila programe kojima pomaže preduzetničke inicijative žena u regionu. BAS projekat za
podršku ženskom preduzetništvu, koji su finansirali
Vlada Luksemburga, Fond Tajvan-EBRD saradnje i Specijalni akcionarski fond EBRD omogućio je preduzetnicama podršku kroz kurseve o poslovnim veštinama,
kao i obuke kroz koje je prošlo više od 200 žena. EBRD
ima za cilj da promoviše ideje i projekte koji imaju uticaja na prevazilaženje razlika među rodovima, kao i
da se omogući ženama da lakše dođu do finansijskih
sredstava.
Dositheus projekat neprofitne organizacije Akademika,
koji se bavi profesionalnim razvojem preduzetništva u
kulturnim industrijama u 2011. godini imao je misiju
da promoviše i unapredi kulturne industrije u Srbiji
kroz: a) jačanje kapaciteta kroz obuku i mentorstvo
za 150 preduzetnika u kulturnim industrijama u 15
ruralnih i manje razvijenih opština u Srbiji; b) uspostavljanje fonda za mikrograntiranje, i c) organizovanje tribina, debata i promotivnih događaja u cilju promovisanja kulturnih industrija kao vektora za održivi
rast i smanjenje siromaštva. Ovaj projekat, iako nije
bio specifično namenjen razvijanju ženskog preduzetništva, doprineo je i razvoju ženskih biznisa u okviru
kreativnih industrija, i vrlo važno, biznisima u okviru
ovih industrija u najmanje razvijenim opštinama.129
Za razvoj preduzetništva žena od najvećeg značaja
bila je verovatno Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća koja se implementirala od 2008. do 2013. godine. Ova strategija pratila je
okvir i preporuke definisane na nivou Evropske unije u
njihovim strateškim dokumentima, poput Akta o malim preduzećima za Evropu (A Small Business Act for
Europe, 2008), Dokumenta Evropske komisije pod nazivom „Preliminarni izveštaj – preduzetništvo u Evropi“
(Green Paper - Entrepreneurship in Europe), Evropske
povelje o malim preduzećima (European Charter for
Small Enterprises) i Evropske agende za akcioni plan
za preduzetništvo (European Agenda for Entrepreneurship Action Plan). EU u Aktu o malim preduzećima
jasno naglašava da se preduzetništvo među ženama
mora podsticati, kao i da moraju da se pojednostave
procedure i obezbede povoljniji uslovi za razvoj preduzetništva među ženama. Takođe, Evropska komisija je
radi podrške ženskom preduzetništvu osmislila i održava portal ženskog preduzetništva, u okviru koga se
razmenjuju ideje i iskustva u vezi sa dobrom praksom
u oblasti politike razvoja malih i srednjih preduzeća u
129 http://www.kreativnaekonomija.academica.rs/Dositheus_
Poslovne-inicijative_regionalni-fond.pdf
83
državama članicama Evropske unije. S obzirom na to
da žene čine samo 30 odsto svih preduzetnika u EU,
razmena dobre prakse identifikovana je kao vrlo važan
kanal za širenje ideja koje mogu da doprinesu smanjenju prepreka za ulazak žena u svet biznisa. Takođe postoji i Evropska mreža preduzetništva koje je najveća
mreža tog tipa, koja pruža poslovnu podršku i različitu
pomoć malim i srednjim preduzećima u Evropi. Srbija
je učesnik u aktivnostima ove mreže, koje koordinira
Nacionalna agencija za regionalni razvoj u okviru programa za konkurentnost i inovacije EU.
S obzirom da su evropske integracije postale prioritet
na državnom nivou, takođe u UPŽ-u130 pripremanje
članica i njihovih kompanija za evropske integracije je postao primarni fokus. Jedan od svetlih primera
promocije ženskom preduzetništva u Srbiji i širenja
znanja jeste zajednički projekat Udruženja poslovnih
žena Srbije i Udruženja poslovnih žena ’JUMPP’ iz Nemačke. One su ostvarile značajno partnerstvo i 2011.
godine su pokrenuli veb portal Xyglobal.net, koji povezuje preduzetnice iz Srbije i Nemačke, članice UPŽ-a
kao i lokalnih udruženja poslovnih žena (Čačak, Subotica, Niš, Valjevo...131). Podela i širenje znanja o ženskom preduzetništvu krucijalno je za dalji razvoj istog
u svim delovima Srbije. Upravo iz tog razloga lokalna
udruženja igraju vrlo važnu ulogu kao mesta na kojima se žene preduzetnice, ili one koje to žele postati,
mogu okupiti i unaprediti svoja znanja i podeliti svoja iskustva. Takođe ova udruženja predstavljaju i najbolju tačku kontakta između preduzetnica i državne
uprave ili stranih donatora, što je izuzetno značajno
za osiguravanje uticaja projekata koji ciljaju na razvoj
ženskog preduzetništva.
Kada je reč o domaćoj dobroj praksi, važno je napomenuti par programa koji su precizno targetirali razvoj
ženskog preduzetništva, pre svega na lokalnom nivou.
To je npr. program mikro startap kredita Opportunity
banke, zatim Garancijski fond Vojvodine koji je 2007.
godine pokrenuo dve inicijative podrške preduzetništvu žena radi poboljšanja njihovog pristupa bankarskim kreditima. Takođe, vredan je pomena i projekat
italijanske neprofitne organizacije koji je u saradnji
sa Regionalnom agencijom za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, Gradom Kragujevcem, ženskom
sigurnom kućom i Credy bankom pokrenuo program
startap mikro kredita za ekonomski ugrožene žene sa
dobrim poslovnim idejama.
130 Udruženje poslovnih žena Srbije- http://www.poslovnezene.
org.rs/
131 Subotica - http://upzsu.org.rs/
Leskovac - http://www.cwe-leskovac.org/
Niš -Centar za žensko preduzetništvo “TEODORA”, http://www.
rpknis.rs/index.php/sr/o-rpk-nis-sr/centri-sr/centar-za-zensko-preduzetnistvo-sr
Čačak - http://upzcacak.org.rs/
84
Privredna komora Srbije takođe je osnovala ’Savet za
žensko preduzetništvo PKS’ kao stručno konsultativno
telo sastavljeno od predstavnica preduzeća koje su
delegirane od strane komorskog sistema Srbije - 16
regionalnih privrednih komora, PK Kosova i Metohije,
PK Vojvodine i PK Beograda. Savet se zalaže za predstavljanje i zastupanje interesa ženskog preduzetništva, pružanje stručne pomoći i podrške ženama preduzetnicama i njihovim udruženjima, kao i za razmatranje pitanja od značaja za žensko preduzetništvo i
sagledavanje uticaj mera ekonomske politike i zakonske regulative.
Početkom 2013. godine osnovana je Ženska parlamentarna mreža, čije su članice sve poslanice u Narodnoj
skupštini Republike Srbije. Ova mreža je neformalna
grupa koja radi na predlaganju novih i nadzoru primene postojećih zakonskih rešenja u oblasti zdravlja
i obrazovanja žena, borbe protiv nasilja nad ženama i
ekonomskog osnaživanja žena. Mreža ima jako veliki
potencijal za zagovaranje boljih politika koje se odnose na razvijanje ženskog preduzetništva.
4. Potencijal za razvijanje ženskog
preduzetništva u kreativnim industrijama
U ovom trenutku mnoge žene na svetu se pitaju kako
da ostvare svoje profesionalne ciljeve i razviju karijere. Ideali tradicionalne karijere se sve više menjaju
i danas žene ipak sve više preuzimaju kontrolu nad
finansijskim sredstvima i odlučuju se na preduzetništvo. Broj žena preduzetnica koje rukovode malim
preduzećima nastavlja da raste pre svega zahvaljujući
dostupnosti interneta, koji omogućava započinjanje
biznisa bez prethodno obezbeđenog velikog kapitala.
Upravo je internet instrument koji doprinosi da se sve
više žena uključe u sektore kreativnih industrija. Bez
potrebe za velikim ulaganjima da bi osigurale započinjanje biznisa, žene preduzetnice pokreću kreativne
inicijative, npr. dizajnerka nakita, životna trenerica,
konsultantkinja za marketing, dizajnerka, virtualna
asistentkinja, veb dizajnerka... i prodaju svoje proizvode ili usluge na mreži. Ovakav tip novih i kreativnih
industrija omogućava preduzetnicama da doprinesu
prihodima za njihova domaćinstva. Ipak, takva situacija još je vezana za naprednije zemlje i kod nas nije
česta praksa. Pretpostavka pristupa internetu ili novim
i inovativnim tehnologijama ipak je u većoj meri rezervisana za preduzetnice koje su nastanjene u većim
i naprednijim ekonomskim centrima, kako Balkana
tako i Evrope. Ipak, s obzirom da su kreativne industrije veoma širok sektor, veće učešće sebi bi mogle obezbediti i žene iz manje razvijenih sredina uz adekvatnu
podršku državne uprave, lokalnih samouprava i civilnog društva.
Upravo je razvoj koji se temelji
na kulturi, kreativnosti i ženskom
preduzetništvu važan za regije u
svim fazama razvoja, kako u manje
razvijenim regijama, u kojima je
potrebno podupirati infrastrukturni
razvoj, tako i u regijama koje su već
u fazi konvergencije i u naprednijim
regijama, gde se infrastruktura i lokalni
resursi već uveliko koriste kako bi se
naglasile komparativne prednosti i
stimulisala kreativnost i preduzetništvo.
Pomenuti Dositheus132 projekat podržao je porodični biznis sestara Marije i Ane Bojković iz Knjaževca (ali i
šireg kruga žena saradnica iz tog malog nerazvijenog
grada na istoku Srbije), koje se bave proizvodnjom unikatne ženske modne odeće, pod etiketom „Mush by
Mushmula“, izradom veb prezentacije (Mush.rs). Ova
veb stranica omogućila im je da prošire mrežu saradnika, partnera ali i da dođu do novih mušterija i kupaca iz drugih gradova u Srbiji.
Dositheus je savetodavnim radom i izradom e-prodavnice osnažio preduzetništvo žena u okviru Udruženja
žena Kovačica133 koje decenijama izrađuju rukotvorine bazirane na bogatoj tradiciji i kulturnom nasleđu
Slovaka u Srbiji. Žene okupljene u ovom udruženju,
koje datira još iz 1920. godine, čuvaju i neguju slovački
identitet baveći se vezom, tkanjem, štrikanjem, starim zanatima, izrađujući različite ukrasne i upotrebne
predmete. Proizvodi udruženja sada se prodaju Slovacima u inostranstvu i na severnoameričkom tržištu
gde je slovačka iseljenička zajednica brojna.
Upravo je razvoj koji se temelji na kulturi, kreativnosti i ženskom preduzetništvu važan za regije u svim
fazama razvoja, kako u manje razvijenim regijama, u
kojima je potrebno podupirati infrastrukturni razvoj,
tako i u regijama koje su već u fazi konvergencije i u
naprednijim regijama, gde se infrastruktura i lokalni
resursi već uveliko koriste kako bi se naglasile komparativne prednosti i stimulisala kreativnost i preduzetništvo.
132 Dositheus projekat i žensko preduzetništvo - http://www.
kreativnaekonomija.academica.rs/2013-03-25/Promovisanje-zenskog-preduzetnistva-putem-internet-oglasavanja
133 Udruženje žena Kovačica - http://www.handmadekovacicashop.
com/
Primer uspeha kreativnog ženskog preduzetništva u
manje razvijenim regijama je i pionirski preduzetnički
poduhvat u seoskom turizmu Slavice Vračarić, i njenog
domaćinstva “Opstanak” iz Kremana kod Užica134. Ova
preduzetnica razvila je poseban vid seoskog turizma,
namenjen prihvatu dece, kod koje se raznovrsnim poučnim aktivnostima podstiču kreativne sposobnosti,
uz celodnevni boravak u prirodnom okruženju.
Još jedan uspešan primer žene preduzetnika koja je
uspela da pretvori pradedovinu u svoj kreativni biznis
i pride promoviše lokalnu zajednicu je Sanja Knežević,
vlasnica Turističko-kulturnog centra „Etnoselo Latkovac” u opštini Aleksandrovac135. U Latkovcu se održavaju festivala klasične i izvorne muzike, književne večeri, pozorišne predstave, umetničke kolonije i sl.
Ovi pozitivni primeri doprinose shvatanju potencijala razvijanja kreativnih biznisa u celoj Srbiji, naročito
onih koji se temelje na kulturnoj baštini. Ipak, žensko
preduzetništvo u okviru kreativnih industrija koncentrisano je u razvijenijim ekonomskim centrima, kao
što su Beograd ili Novi Sad, što je, uostalom, slučaj i sa
drugim kreativnim industrijama136.
Za unapređenje ženskog preduzetništva u Srbiji neophodna je i promocija na raznim nivoima. Pre svega
treba početi sa približavanjem sveta preduzetništva
mladima. To bi bilo najbolje uraditi preko programa
edukacije i aktivnih oblika komunikacije, potrebni
su oblici promocije koji iznose primere dobre prakse
ženskog preduzetništva. Takve materijale važno je distribuirati u srednjim školama, fakultetima, filijalama
NSZ, kroz „žensku štampu“, kao i drugim mestima koje
žene često posećuju a takođe putem interneta i kroz
društvene mreže. U Srbiji sada oko 45 odsto građana
poseduje Facebook profil, što čini ovu mrežu, kao i druge socijalne mreže, idealnim prostorom za promociju
i razvoj ženskog preduzetništva. Takođe ne treba potcenjivati i tradicionalne medije, posebno televiziju i
radio, gde bi organizovanje medijske promocije preduzetništva žena sa posebnim naglaskom na obaveštavanje o dostupnim vrstama podrške, moglo smanjiti nivo
134 Nagrađena za pionirski preduzetnički poduhvat u seoskom turizmu- “Cvet uspeha za ženu zmaja 2013”
http://www.ekapija.com/website/sr/page/805997/Dodeljene-nagrade-Cvet-uspeha-za-%C5%BEenu-zmaja-2013
135 Novi Život Sela Latkovac- http://www.inkluzija.gov.rs/?page_
id=731
136 Drugi pozitivni primeri žena preduzetnica su Afrodita Bajić,
zamenica direktora i suvlasnica firme „Afroditmodkolekšn” iz Beograda koja se bavi dizajnom, proizvodnjom i prodajom ženske modne konfekcije, Milica Suzić, vlasnica izdavačke kuće “Malac” d.o.o. i Kreativne
radionice “Mil-Art” iz Beograda. Ovakve uspešne primere treba više
promovisati, kako bi se ovakve uspešne priče ženskog preduzetništva
prenele i u manje razvijene sredine u Srbiji.
85
5. Zaključci
S obzirom da porodične firme u svetu
čine čak 70 procenata svih preduzeća,
ovaj vid preduzetništva može biti i
veliki razvojni potencijal Srbije, kao i
odličan način da žene lakše i sa više
podrške ostvare svoje preduzetničke
ciljeve. Kao i žensko preduzetništvo,
podsticanje za stvaranje porodičnih
biznisa manjka u Srbiji.
tradicionalnih predrasuda. Ovi stereotipi otežavaju razvoj ženskog preduzetništva, otuda je neophodno raditi na smanjenju segregacije promovisanjem uspešnih
žena u sektorima gde se žene retko pojavljuju u ulozi preduzetnica. Ovakvi načini promovisanja ženskog
preduzetništva mogli bi znatno doprineti smanjenju
nezaposlenosti među mladima u manje razvijenim
delovima države, jer bi mlade preduzetnice mogle biti
i promoterke razvoja i ženskog preduzetništva i kreativnih industrija u Srbiji u budućnosti. S obzirom da u
mnogim regijama kreativni sektor postepeno raste, u
porastu je i osmišljavanje novih vrsta biznisa. Upravo
ove nove kategorije „ne-tradicionalnih“ biznisa mogu
doprineti razvijanju ženskog preduzetništva u Srbiji i
regionu, štaviše ovi biznisi mogu biti sjajna prilika za
smanjene nezaposlenosti među mlađim ženama.
Takođe, s obzirom da porodične firme u svetu čine čak
70 procenata svih preduzeća, ovaj vid preduzetništva
može biti i veliki razvojni potencijal Srbije, kao i odličan način da žene lakše i sa više podrške ostvare svoje preduzetničke ciljeve. Kao i žensko preduzetništvo,
podsticanje za stvaranje porodičnih biznisa manjka u
Srbiji. Doduše, i ovaj sektor polako dobija sve više pažnje. Kompanija VIP je pokrenula Vip poslovni forum137
o porodičnim firmama. Ovaj projekat ima za cilj edukaciju, razmenu iskustava i primera dobre prakse, kao
i da doprinese efikasnijem poslovanju i boljem korišćenju potencijala i podizanju svesti o značaju ovih
firmi, njihovom napredovanju i razvoju privrede.
137 Videti više na: http://porodicnefirme.rs/
86
Opšti je utisak da podrška ženskom preduzetništvu
manjka kako u Srbiji, tako i u regionu i da je u najvećoj meri prilično stihijska. Takođe, nedostaje i koordinacija glavnih nosilaca aktivnosti u ovom sektoru,
pre svega donatora, udruženja i akademskih ustanova
sa državnom upravom, kako bi se osigurala održivost
mnogih aktivnosti koje nestaju sa okončanjem donatorskih programa. Pre svega treba osigurati stabilan
nivo podrške ženama koje se odlučuju da započnu
svoj biznis, s obzirom da se one u odnosu na muškarce
na to teže odlučuju. U Srbiji i regionu, žene se odlučuju na otvaranje preduzeća uglavnom iz nužde, dok
u razvijenim zemljama to uglavnom čine zato što su
uvidele dobru priliku da tako realizuju sopstvene poslovne ideje. Upravo je ova činjenica i rezultat malog
procenata žena preduzetnica u regionu koje svoje biznise zasnivaju na modernim tehnologijama ili u okviru kreativnih industrija.
Opšti je utisak da podrška ženskom
preduzetništvu manjka kako u Srbiji,
tako i u regionu i da je u najvećoj meri
prilično stihijska. Takođe nedostaje i
koordinacija glavnih nosilaca aktivnosti
u ovom sektoru, pre svega donatora,
udruženja i akademskih ustanova sa
državnom upravom, kako bi se osigurala
održivost mnogih aktivnosti koje nestaju
sa okončanjem donatorskih programa.
Pre svega treba osigurati stabilan nivo
podrške ženama koje se odlučuju da
započnu svoj biznis, s obzirom da se
one u odnosu na muškarce na to teže
odlučuju.
Žensko preduzetništvo u zemljama zapadnog Balkana,
kao i kreativne industrije nalaze se još uvek u zoni neiskorišćenog potencijala u stvaranju novih preduzeća i
otvaranju novih radnih mesta. Pored svih već poznatih
i prepoznatih problema sa kojima se suočava sektor
malih i srednjih preduzeća, dodatni problem razvoja
ženskog preduzetništva u okviru sektora kreativnih industrija jeste i snažan uticaj faktora mentaliteta u vezi
sa ulogom žene u društvu, nedostatak vladinih mera
podrške prilagođenih karakteru i potrebama ovog preduzetništva. Početni problemi u započinjanju biznisa
su u vezi sa komplikovanim administrativnim problemima i nerazumljivim tumačenjima administracije,
kao i relativno malo tržište koje je koncentrisano u
većim ekonomskim centrima. Svi ovi faktori utiču na
smanjivanje entuzijazma i samopouzdanja žena, koje
bi volele da razviju svoje biznise baš u ovim sektorima. Najveće prepreke i poteškoće tiču se uglavnom dostupnosti finansijskih sredstava (kredita), informacija,
tržišta i edukacije.
S obzirom da potencijal kreativnih industrija prevazilazi čisto ekonomski razvoj, kao i da se proizvodi ovih
industrija u velikoj meri konzumiraju na lokalnom
nivou, ove industrije mogu biti idealan sektor za razvijanje ženskog preduzetništva, doprinoseći stvaranju drugačijeg identiteta i imidža sredine. Investicije
u žensko preduzetništvo u okviru sektora kreativne industrije imaju višestrane prednosti, jer se tako ujedno
ulaže i u bolji kvalitet života, jača se uloga žene u društvu, podržava razvoj lokalnog identiteta i kulturnih
raznolikosti malih zajednica.
Izazov je pred zakonodavcima, odnosno državnoj
upravi i lokalnoj samoupravi i njihovim socijalnim i
ekonomskim politikama, koje moraju da osiguraju razvoj državnih mera za efikasno identifikovanje i rešavanje problema ženskih preduzetnica, pre svega u fazi
započinjanja posla. Promocija ženskog preduzetništva
na državnom, lokalnom i regionalnom nivou sigurno
će pozitivno uticati i na veće učešće žena u sektoru
kreativnih industrija, koje zadobijaju sve više pažnje
zbog ekonomskog potencijala, odnosno doprinosa održivom razvoju i promociji kulture.
Ključne reči:
Žensko preduzetništvo
Startap biznis
Ekonomski razvoj
Zapošljavanje
Inkluzija
87
Literatura:
•
Creative Industries Mapping Document, Department for Culture,
Media and Sport, London, 1998
•
European Commission - KEA European Affairs, Media Group
(Turku School of Economics) and MKW Wirtschaftsforschung
GmbH – The Economy of Culture in Europe, Study prepared for
the European Commission (Directorate-General for Education
and Culture), 2006
•
European Commission - Cultural and creative industries and the
Europe 2020 Strategy
•
European Commission - Communication From The Commission
To The European Parliament, The Council, The European
Economic And Social Committee And The Committee Of The
Regions
•
European Competitiveness Report - European Competitiveness
Report 2013
•
European Commission- Promoting Women Enterprenuership
•
Henry C., de Bruin A.- Entrepreneurship and the Creative
Economy Process, Practice and Policy, Edward Elgar Publishing,
2011
•
ILO - Women’s Entrepreneurship Development
•
Sonja Avlijaš, dr Marija Babović, Marko Vladisavljević, Mr
Sanja Popović-Pantić - Najvažniji nalazi i preporuke iz studije o
preduzetništvu žena u Srbiji i rodne analize odabranih državnih
mera za podršku preduzetništvu, UN Women, 2012
88
Izvori:
•
Cvet uspeha za ženu zmaja 2013 http://www.ekapija.com/
website/sr/page/805997/Dodeljene-nagrade-Cvet-uspeha-za%C5%BEenu-zmaja-2013 (pristupljeno 8.4.2014)
•
Dositheus projekat i žensko preduzetništvo - http://www.
kreativnaekonomija.academica.rs/2013-03-25/Promovisanjezenskog-preduzetnistva-putem-internet-oglasavanja (pristupljeno
4.4.2014)
•
Evropska komisija o ženskom preduzetništvu:
•
http://ec.europa.eu/enterprise/policies/sme/promotingentrepreneurship/women/index_en.htm
•
(pristupljeno 11.4.2014)
•
FREN - Fondacija za razvoj ekonomske nauke http://www.fren.
org.rs/(pristupljeno 12.4.2014)
•
GIZ Nemačka organizacija za tehničku saradnju- http://www.giz.
de/en/worldwide/303.html(pristupljeno 12.4.2014)
•
Porodične firme: http://porodicnefirme.rs/(pristupljeno
12.4.2014)
•
Privredna komora Srbije, Savet za žensko preduzetništvo http://
www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=1137&p=0&(pristupljeno
12.4.2014)
•
Selo Latkovac-http://www.inkluzija.gov.rs/?page_
id=731(pristupljeno 12.4.2014)
•
Udruženje poslovnih žena Srbije- http://www.poslovnezene.org.
rs/(pristupljeno 14.4.2014)
•
Udruženje žena Kovačica - http://www.handmadekovacicashop.
com/(pristupljeno 15.4.2014)
•
Udruženje žena Čačak- http://upzcacak.org.rs/(pristupljeno
10.4.2014)
•
Udruženje žena Subotica- http://upzsu.org.rs/(pristupljeno
14.4.2014)
•
Udruženje žena Leskovac- http://www.cwe-leskovac.org/
(pristupljeno 16.4.2014)
•
Udruženje žena Niš - Centar za žensko preduzetništvo
“TEODORA” http://www.rpknis.rs/index.php/sr/o-rpk-nis-sr/
centri-sr/centar-za-zensko-preduzetnistvo-sr (pristupljeno
15.4.2014)
•
UNIDO - UnitedNationsIndustrialDevelopmentOrganization
(Organizacija Ujedinjenih Nacija za Industrijski Razvoj) http://
www.unido.org/(pristupljeno 12.4.2014)
•
USAID – Projekat za bolje uslove poslovanja http://www.bep.rs/
(pristupljeno 15.4.2014)
Summary
This article discusses the potential for the development of the female entrepreneurship, in the correlation with the level of the development of the creative
industries. In less developed countries, the development of the creative sector is still at the beginning,
primarily because there are significant obstacles that
affect the growth of micro, small and medium enterprises. These obstacles refer to adverse condition for
the entrepreneurship development, lack of government interventions in this sector, and the fact that the
creative industries are closely related to innovation
and the latest trends, which, in less developed countries, often do not cross the threshold of major cities
or economic centers. Similar situation and challenges
can be identified in the field of female entrepreneurship. The author maps the key sources of support for
female entrepreneurship in Serbia, successful case
studies we can learn from, and indicates the need to
support women’s initiatives in the field of traditional
creative crafts and service sector in order to increase
the participation of women in business and thus increase the level of their inclusion in the society.
Key words:
Female entrepreneurship
Startup business
Economic development
Employment
Inclusion
89
Ivana Anđelković138
Goran Tomka139
Unutar ili izvan
sistema: frilenseri
o svom radu
u kreativnim
industrijama140
Uvod
Oni su visoko obrazovani, imaju između dvadesetpet i
četrdesetpet godina. Njihovi poslovi se brzo smenjuju
i kratko traju, mnogi su bez ugovora i malo plaćeni.
Iako imaju uspeha u poslu, dodatno ih izdržavaju roditelji ili supružnici jer veruju u ono što rade. Vole svoj
posao i žive za to da se ostvare u njemu. Vole i zabavu
i okruženi su velikim brojem prijatelja koji se nalaze u
sličnoj poziciji. Njihovo slobodno vreme se prepliće sa
radnim, a lako ih je prepoznati po laptopu koji je uvek
uključen – za vreme ručka, dok se sa društvom ispija
pivo ili u krevetu pre i posle spavanja. Često nemaju
kancelariju, pa okupiraju razna zanimljiva mesta, neretko u najtrošnijim delovima grada. Oni su radnici u
kreativnim industrijama u Srbiji i niko ne zna kako opstaju.
Ovaj rad proistekao je iz potrebe da se našoj javnosti
predstavi kritička alternativa preterano propagandističkim (a ponekad i naivnim) pisanjima i nastupima o
kreativnim industrijama kojima smo okruženi. Rad ima
za cilj da ponudi jednu od postojećih linija kritike kreativnih industrija, ali ne kao prakse, već ekonomsko-političke mantre koja je pre obećanje nego realnost. Ugao
koji predstavljamo bavi se uslovima u kojima rade
zaposleni u poljima koja potpadaju pod kišobran kre-
ativnih industrija. Tako nastojimo da pružimo dodatne
alate za promišljanje položaja u kojem se oni nalaze, i
to kroz neposredan razgovor sa njima.
Na posletku, želimo da nadomestimo evidentan i donekle čudnovat nedostatak kvalitativnih istraživanja
na temu kreativnih industrija u Srbiji. Isto tako, ma koliko uslovi radnika u kreativnim industrijama predstavljaju značajan fokus teorije i prakse u Evropi, radovi koji
se bave istim fenomenom u Srbiji gotovo bez izuzetka zanemaruju ovu temu. Prema našem saznanju, do
sada nije sprovedeno ni jedno kvalitativno istraživanje u našoj zemlji koje se bavi stavovima, mišljenjem
i praksama onih koji rade unutar ovog sektora.141 Ovo
je neobično tim pre što postoji značajan broj publikacija, naučnih i stručnih skupova, radova i strategija
koje razmatraju mogućnost njegovog razvoja. Upravo
ovaj nedostatak predstavlja povod za istraživanje koje
u nastavku predstavljamo. Naše nalaze ćemo postaviti
u dijalog sa nalazima istraživača u drugim sredinama,
a pre samih nalaza, napravićemo kritički uvod u kreativne industrije u svetu i kod nas. U zaključku ćemo nastojati da damo smernice za razvoj nekih oblasti koje
danas spadaju u kreativne industrije.
138 Autorka je psihološkinja, radi kao saradnica u nastavi
na Fakultetu za sport i turizam u Novom Sadu i vodi program
psihološkog savetovanja i koučinga u dizajn inkubatoru Nova Iskra u
Beogradu.
139 Autor je asistent na Fakultetu za sport i turizam u Novom Sadu i
Uneskovoj katedri za kulturnu politiku i menadžment u Beogradu.
140 Želimo da se zahvalimo upravi dizajn inkubatora Nova iskra iz
Beograda za nesebičnu pomoć u organizaciji istraživanja, kao i svim
sagovornicima na učešću u studiji.
141 Ovde bi valjalo pomenuti dva izuzetka: prvi, rad Marine Delić
(2013) koja na osnovu iskustava u radu sa kreativnim preduzetnicima
iznosi svoje viđenje njihovih potreba, prepreka i mogućih rešenja;
drugi, međunarodna studija izvodljivosti u okviru koje su anketirani
profesionalci u kreativnim industrijama u pogledu njihovih stambenih,
radnih i drugih potreba (Cvejić, 2005).
91
Rad u kreativnim industrijama
Koncept kreativnih industrija (a sve češće i kreativne
ekonomije) predstavlja pre svega politički koncept ekonomskog razvoja u okviru kojeg se teži da se gubici
radnih mesta i prihoda u tradicionalnim industrijama
(zasnovanim na korišćenju prirodnih resursa) zamene
stvaranjem novih industrija koje bi trebalo da budu
zasnovane na nepresušnim ljudskim resursima, odnosno kulturi i kreativnosti. Ove industrije najlakše ćemo
razumeti ukoliko ih posmatramo u kontekstu većih
društvenih i ekonomskih promena i teorija poput neoliberalizma ili post-fordizma. Iako su razlike između ovih
teorija značajne, one sadrže i veliki broj zajedničkih
karakteristika u koje spadaju:
•
destandardizacija rada (puno novih zanimanja kratkog veka što primorava zaposlene da
stalno menjaju profesiju ili da istovremeno
imaju više profesija);
•
deunizacija radnika i nestanak države kao
jemca sigurnosti (nestanak ili smanjenje uticaja radničkih unija i gubitak privilegija koje
su ostvarile);
•
disagregacija procesa proizvodnje (autsorsing,
izmeštanje proizvodnje u zemlje u razvoju i
mrežna proizvodnja);
•
deindustrijalizacija ekonomije (prelazak
na uslužne, kreativne, informatičke, komunikacijske i ekonomije znanja u okviru kojih
presudno mesto imaju inovacija i kreacija);
•
izmenjeni uslovi zapošljavanja, kratkoročni
radni ugovori, rad na projektima i uvođenje
novih fleksibilnih oblika rada (rad od kuće,
rad na daljinu i sl).
Kreativne industrije se upravo uklapaju u ovakvu sliku
nove ekonomije, a njihovom promocijom, vlade razvijenih zemalja nastoje da profitabilnost, zaposlenost i
produktivnost kao ekonomske pokazatelje nametnu
sektorima koji su tradicionalno buntovni, neprofitabilni i kritički orijentisani. Istovremeno, na taj način se
želi postići veća ekonomska nezavisnost ovih sektora
od državne pomoći u klasično neo-liberalnom ključu
(za detaljniju raspravu vidi Tomić-Koludrović, Petrić,
2005; Jovičić, Mikić, 2006. ili Tomka, 2014). Zbog toga
se umetničkim i zanatlijskim profesijama koje imaju
zanemarljiv ekonomski potencijal pridodaju masivne
kulturne industrije (britanska muzička industrija ili
Holivud), dizajn, arhitektura, advertajzing kao i brzorastuće IT industrije kako bi se izgradio (prilično nezasnovan) argument njihove ekonomske snage i potentnosti (Heartfield, 2005).
92
Koncept kreativnih industrija (a sve
češće i kreativne ekonomije) predstavlja
pre svega politički koncept ekonomskog
razvoja u okviru kojeg se teži da
se gubici radnih mesta i prihoda u
tradicionalnim industrijama (zasnovanim
na korišćenju prirodnih resursa)
zamene stvaranjem novih industrija
koje bi trebalo da budu zasnovane
na nepresušnim ljudskim resursima,
odnosno kulturi i kreativnosti.
Međutim, jedan od ključnih razloga za popularnost
ovih industrija jeste svojevrsna aura primamljivosti
koja ih okružuje stoga što, već u samom imenu, nose
obećanje kreativnosti, slobode, samoaktualizacije i izlaska iz krutih okvira stalnog posla u kompanijama i
institucijama. U mnogim javnim dokumentima koji
zagovaraju kreativne industrije, one se predstavljaju
kao rajsko mesto koje nudi mogućnost da kreativci, marginalci i buntovnici rade ono što vole i da dobro i dostojanstveno žive od onoga što najviše imaju:
svoju kreativnost. Međutim, reklama za njih često ne
odgovara situaciji na terenu, a mnoga obećanja ostaju za većinu neispunjena. Istraživanja ovih industrija
u Britaniji (Hesmondhalgh, Baker, 2010; Ursell, 2000)
pokazuju da kreativne industrije odlikuju: neregularno
plaćeni, privremeni poslovi, kratki i nepovoljni ugovori
(ako ih uopšte ima); nepostojanje zaštite unije, države
ili profesionalnih standarda; pretežna samozaposlenost kreativnih radnika; neizvesnost plaćanja i narednog zaposlenja, što sve zajedno neretko vodi ranjivosti
i eksploataciji ove vrste radnika, te njihovom osećaju
nezaštićenosti, izolacije i nesigurnosti.
Međutim, da bismo razumeli kreativne radnike u Srbiji,
potrebno je da napravimo izvestan otklon od teorija
koje su predstavljene, a koje su generisane na osnovu
istraživanja u Velikoj Britaniji, Australiji ili nekoj drugoj zemlji, zbog toga što se celokupni privredni, socijalni i politički uslovi teško mogu porediti sa uslovima
u Srbiji, kao i uvrežene navike, prakse i vrednosti. Na
osnovu velikog broja materijala na ovu temu (između
ostalog Dragićević-Šešić, Dragojević, 2005; Milojević,
Đerić, 2013; Primorac, 2006; Tomić-Koludrović, Petrić,
2005), možemo izdvojiti sledeće bitne razlike, koje valja uzeti u obzir prilikom interpretacije podataka:
1. odsustvo državnog planiranja i ulaganja u oblast
– specifičnost našeg prostora je da kreativne
industrije nisu politički projekat vlade ili nekog ministarstva, već su uvezene mahom iz Britanije kroz
programe Britanskog saveta, otuda, za razliku od
Zapadne Evrope, država se mahom kritikuje zato
što ne podržava, a ne zato što podržava sektor;
2. nizak nivo ulaganja iz privatnih izvora, što predstavlja značajnu prepreku za stvaranje novih
preduzetničkih inicijativa (start-ups);
3. nerazvijenost kulturnih industrija kao prethodnice kreativnih industrija koje su u mnogim slučajevima razvijenog kreativnog sektora vodeća snaga
(npr. jaka muzička ili filmska industrija);
4. nizak standard i kupovna moć, odnosno nizak
nivo tražnje za kulturnim proizvodima uopšte
(Cvetičanin, Milankov, 2011), pa tako i proizvodima kreativnih industrija – kako lična tako i poslovna tražnja (vidi Mikić, 2008);
5. generalno nerazvijeno preduzetništvo i ideal rada
u javnom sektoru.
Frilensing u kreativnim industrijama
Ispitanici/ce navode da danas ne samo
da ne rade jedan posao, već rade u više
oblasti. Praktičan razlog za to je da je
teško održivo raditi samo jednu vrstu
posla. Ukoliko nemaju mrežu saradnika,
sve moraju da obavljaju sami/e.
Međutim, osnovni razlozi za to su
radoznalost i želja da se uvek istražuje
nešto novo.
mnogima omogućava slobodu koja im je značajnija od
izvesnosti dosadnog kancelarijskog posla. Osim slobode, značajna je i kontrola koju ovi zaposleni imaju nad
svojim poslom: sami biraju šta će da rade, s kim, kada
i gde. To je naročito važno kreativnim radnicima i radnicama zbog toga što mogu da u velikoj meri kontrolišu
rezultat sopstvenog rada (kako će izgledati plakat koji
dizajniraju ili izložba fotografija koju potpisuju).
U nastavku ćemo u nekoliko odeljaka prezentovati najznačajnije aspekte života i rada frilensera u kreativnim
industrijama u Srbiji i uporediti ih sa nalazima iz drugih zemalja. Osnovni istraživački alat koji smo koristili
je polu-strukturisani intervju, a istraživanje smo vršili
u saradnji sa 9 kreativaca (troje ženskih, šestoro muških), koji rade u oblastima grafičkog, tekstilnog, veb
dizajna, modne fotografije, montaže, animacije, ilustracije. Niko od učesnika/ca se ne bavi samo jednom
oblašću, a većina su frilenseri. Njih petoro trenutno
živi i radi u Beogradu, a četvoro u Novom Sadu, mada
samo mesto stanovanja ih ne ograničava u poslu. Imaju između 25 i 35 godina, neki od njih žive samostalno,
dok su naročito mlađi pod roditeljskim krovom.
Sloboda i autonomija se pojavljivala kao veoma značajan aspekt posla i u našem istraživanju. Ispitanici/ce
navode da danas ne samo da ne rade jedan posao, već
rade u više oblasti. Praktičan razlog za to je da je teško
održivo raditi samo jednu vrstu posla. Ukoliko nemaju
mrežu saradnika, sve moraju da obavljaju sami/e. Međutim, osnovni razlozi za to su radoznalost i želja da
se uvek istražuje nešto novo. Fotografkinja koja je odnedavno u oblasti se odlučila da odustane od karijere
u kojoj se školovala i koja bi joj pružila “siguran” put za
karijeru u modnoj fotografiji i grafičkom dizajnu zbog
toga što je “mnogo neizvesnije, zanimljivije. Imaš mnogo toga da istražuješ, kreativno je, zavisi od tebe. Sve
ideje se rađaju u tvojoj glavi, ti si kreativni direktor cele
priče, ljudi te zovu zato što im se sviđa kako ti radiš i
razmišljaš.”
1. Autonomija i sloboda
Većina ispitanika/ca danas rade kao frilenseri – sami
zarađuju, pronalaze posao i mesto za rad. Većina njih
se svojevoljno opredeljuje za ovakav način rada upravo
zato što im omogućava ono što im je važno – da se lično izraze, budu samostalni i da utiču na ishod procesa
rada. Dizajnerke enterijera sa kojima smo razgovarali koje rade u sopstvenom studiju na projektima koje
same smišljaju misle da nikada ne bi menjale ovakav
način rada za zaposlenje u nekom birou jer “on guši
kreativnost“. Grafički dizajner koji je počeo karijeru sa
montažom i obradom zvuka na televiziji kaže da je od
toga odustao jer je “mnogo ljudi uticalo na proces, što
[mu] se nikada nije sviđalo.” On dodaje i sledeće: “nije
da nisam timski igrač, nego nisam mogao da radim
ono sve što mi kažu. Valjda mi je takav temperament.“
Šezdesete godine sa mnogim pokretima koji kulminiraju ‹68. proslavljaju razne oblike alternativnih životnih stilova u kojima se u potpunosti redefiniše mesto
posla u životu i sve što je s tim u vezi. Mnogi biraju da
budu nezaposleni i da rade sami, od kuće u vremenu
koje im odgovara jer im to ostavlja slobodu i autonomiju da sami kreiraju svoje životne navike (Lorey, 2006).
Takva vrsta samo-prekarizacije142 prisutna je i danas i
142 Prekarizacija (Standing, 2011) – biti izložen nesigurnim radnim
i/ili životnim uslovima (od francuskog précarité = nestabilnost, neizvesnost, nesigurnost), dok je samo-prekarizacija (eng. self-precarization) samosvesno izlaganje takvim uslovima.
93
Pored toga što su važni autonomija, mogućnost kontrole i samostalnog odlučivanja, frilensing nekima
omogućava da ispolje svoju radoznalost i da se ne zadržavaju u samo jednoj oblasti u kojoj moraju da se
usavršavaju:
Radoznao sam i ne drži me puno mesto. Volim
da menjam alat […] Nije mi zanimljivo da zamislim perfekciju […], više me vozi sama ideja
i onda kada puno menjam alat, […] imam još
nepoznatih u toj kreativnoj jednačini i onda mi
je to drajv i inspiracija (animator i ilustrator).
Iako neki navode da im neizvesnost posla i zarade zahteva da ga stalno traže i ne odbijaju mnogo projekata
(o čemu će više reči biti kasnije), ima onih koji gledaju
više da se “posao uklopi u život, a ne život u posao”
(fotograf i grafički dizajner). Za neke je slobodno vreme
toliko dragoceno, jer iz njega crpu potrebnu inspiraciju, tako da nikada ne prihvataju toliko posla koji bi
slobodno vreme ugrozio. Jedan ispitanik navodi da se
u toku dana “drži što dalje od kompa” i tek kad ima
“praznog hoda” počinje nešto da radi, što mu omogućava da radi sa mnogo više entuzijazma nego kada je
to rutina (animator i ilustrator). To omogućava relaksiraniji rad, ali znači i da se zarada na ovaj način često
zanemaruje. To nekima od njih ne predstavlja problem
– rade toliko koliko im je potrebno da pokriju osnovne
životne troškove. Najbolje stvari u životu ne koštaju
skoro ništa – kaže jedan od ispitanika (animator i ilustrator).
2. Domestikacija i izolacija
Pojam domestikacije ukazuje na preplitanje životnog
i radnog prostora, kao i radnog i slobodnog vremena
(Bologna, 2007) i predstavlja još jedan važan aspekt
rada u kreativnim industrijama. Nove tehnologije su
ovde od izuzetne važnosti, jer su omogućile rad i organizaciju rada na daljinu. Klasičan primer je odgovaranje na mejlove (poslovne) u svako doba i na svakom
mestu na kojem se zadesimo: u kolima, na aerodromu,
u gradskom prevozu, u kafiću, restoranu, sa žurke kod
prijatelja, iz kreveta čim se probudimo ili sa dosadnijeg porodičnog ručka. Ovo neretko znači konstantnu
potrebu da se bude konektovan, dostupan - u radnom
modu. Tako Hart i Negri (Hardt, Negri, 2009) pišu o vremenskim siromasima (onima koji imaju para ali ne i slobodnog vremena da ih iskoriste).
Mnogi od naših ispitanika su potvrdili navedene nalaze iz drugih zemalja. Kako nikada nije izvesno koliko
će projekata uspeti da obezbede, potrebno je da stalno
planiraju svoje vreme i u stalnoj su potrazi za novim
poslovima. Budući da kontakti sa kolegama i potencijalnim klijentima najčešće dovode do novih projekata,
94
Kako nikada nije izvesno koliko
će projekata uspeti da obezbede,
potrebno je da stalno planiraju svoje
vreme i u stalnoj su potrazi za novim
poslovima. Budući da kontakti sa
kolegama i potencijalnim klijentima
najčešće dovode do novih projekata,
potrebno je da se stalno kreću i rade
na svojoj promociji. Za neke ovo ne
predstavlja problem, dok drugi osećaju
da ih priroda posla tera da stalno budu
među ljudima, što im je jedna vrsta
nametnutog pritiska, a ne želja i izbor.
potrebno je da se stalno kreću i rade na svojoj promociji. Za neke ovo ne predstavlja problem, dok drugi
osećaju da ih priroda posla tera da stalno budu među
ljudima, što im je jedna vrsta nametnutog pritiska, a
ne želja i izbor. Pored toga, potreba da budu i sopstveni
menadžeri im oduzima vreme i energiju za kreativni
rad, za koje je često potrebna samoća i mir. Zbog toga
se odlučuju da se kreativnim procesima posvete noću i
vikendom, kada nema telefonskih poziva i drugih ljudi
koji ih ometaju. Potreba za promocijom i prisutnošću
na tržištu zahteva “stalan apdejt profila na društvenim
mrežama, što oduzima jako puno vremena” (grafički i
tekstilni dizajner, umetnik). Ovde se potvrđuje nalaz
drugih istraživanja koji ukazuju na potrebu da se stalno bude u “radnom modu.”
S druge strane, često je potrebno puno vremena da bi
naišla inspiracija, koju ispitanici navode da pronalaze u sadržajima koji nisu direktno vezani za posao –
šetnja, meditacija, čitanje knjiga, druženje sa ljudima,
vožnja bicikla. Ideje dolaze u bilo koje doba dana ili
noći. To dovodi do toga da se slobodno vreme prepliće
sa poslom, jer se o poslu stalno razmišlja: “To postane
deo tebe, dišeš to. Od kad ustaneš razmišljaš o tome”
(fotografkinja). Međutim, mnogi ovo ne doživljavaju
kao otežavajuće, jer ni na posao (makar onaj kreativni deo) ne gledaju kao na nešto što opterećuje i umara, nego više kao na zadovoljstvo, “meditaciju”, “igru.”
Zbog toga nesmetano rade i vikendom i mnogi od ispitanika kažu da nemaju potrebu da uzmu slobodan dan
i da se odmaraju. Odmor, šta je to – polu u šali, polu u
zbilji pita jedan od ispitanika. Pored toga se većina njih
bavi sličnim stvarima koje ne naplaćuju, ali su i one
na neki način deo posla – fotografisanje, DJing, pravljenje muzike. To su hobiji koji neretko kasnije prerastu
u posao, ali se linija između posla i hobija gubi. Čak i
kada uzmu slobodan dan, nalaze se sa kolegama koji
su u isto vreme i prijatelji i pričaju o poslu, planiraju
zajedničke projekte ili generišu ideje. “Imamo običaj da
makar jednom u deset dana ne radimo, ali i onda se
nađemo na kafi i pričamo o idejama”, kaže dizajnerka
enterijera. Odmor i putovanja odlažu, naročito kada
rade više projekata, a kada odu, uvek sa sobom nose
vizitkarte, primerke svog rada koje bi mogli nekome da
pokažu i uvek su spremni na komunikaciju sa klijentima.
Budući da nije moguće detaljno planirati posao i da
projekti nailaze bez pravila, postoje periodi kada se
slobodno vreme podređuje radu. Neredovna i nekvalitetna ishrana, nedostatak sna i intenzivan stres prate
ove periode:
Dešava se da ustanem ujutru i odmah sednem
za kompjuter, radim do tri ujutru i shvatim
da nisam stigao da jedem u sopstvenoj kući,
a kako ne mogu da spavam, uzmem power-nap
od 15 minuta na svaka dva sata (grafički i veb
dizajner).
Osim mešanja kućnih i radnih obaveza i prostora, nekolicina istraživanja osvrće se i na problem izolacije
kreativnih radnika i radnica koji je u vezi s tim. Zbog nepostojanja radnog mesta, vremena i radnih kolektiva,
mnogi poslovni odnosi spadaju u kategoriju slabih veza
(eng. weak ties, Antcliff et al., 2007). Slabe veze su one
koje se lako uspostavljaju, ali lako i raskidaju. Međutim, pitanje je kako se uspostavljaju. Ukoliko nemate
određeno mesto i vreme za kreiranje kontakata, kako
se onda upoznajete sa svojim potencijalnim saradnicima i klijentima? Za razliku od institucionalnih uslova
u kojima je socijalizacija jedna od briga same uprave, profesionalna socijalizacija je ovde naglašeno briga pojedinca, gde se odlazak u kafe ili na klabing sa
kolegama u mnogim istraživanjima izdvaja kao nužan
vid poslovnog ponašanja (Hesmondhalgh, Baker, 2010;
Umney, Kretsos, 2013). Tako oni radnici koji ne vide
sebe u ovakvim tipovima kulture često bivaju odbačeni i izolovani.
Iako se ne čini kao ključni problem, izolacija je prisutna i kod dizajnera i dizajnerki u našem istraživanju.
Izolacija od drugih ljudi i prijatelja koji imaju drugačiji
životni i radni ritam (ovo je naročito izraženo ukoliko
rade od kuće, budući da nekad ne izađu iz nje po nekoliko dana) nekolicini prouzrokuje i stres. Ukoliko rade
Ideje dolaze u bilo koje doba dana ili
noći. To dovodi do toga da se slobodno
vreme prepliće sa poslom, jer se o poslu
stalno razmišlja.
“Važno je za frilensere da nauče da rade
kad posla nema.”
u inkubatorima ili zajedničkim radnim prostorima (coworking), izolacija je manja. Ovakvi periodi se smenjuju sa periodima u kojima posla nema uopšte ili ima veoma malo. Tada je potrebno imati dovoljno discipline
da se nešto ipak radi i ispitanici ove periode najčešće
koriste da bi radili na sopstvenim projektima koje vole,
usavršavali se, konkurisali na festivalima, ali im oni
predstavljaju i izazov jer lako prelaze u besposličenje
(dizajnerka enterijera). “Važno je za frilensere da nauče da rade kad posla nema”, kaže jedan od ispitanika.
Međutim, i ovi periodi mogu da nose sa sobom anksioznost zbog neizvesnosti sledećeg projekta i sledećeg
honorara. Neki ispitanici u ovim periodima osećaju nelagodu i imaju utisak da dani prolaze, a oni stagniraju.
Pritom ih ta neizvesnost i neredovnost posla još više
zatvara i obeshrabruje (veb dizajner i umetnik).
3. Fleksploatacija143 i normalizacija uslova
kreativnog rada
Poslovi u Kreativnim industrijama su u razvijenim zemljama poput SAD, Holandije ili Velike Britanije izuzetno traženi jer se promovišu kao prilika da budete
kreativni, da radite kul stvari, sa kul ljudima i za to
dobro zaradite. Otuda, broj obrazovnih programa za
kreativne industrije u naglom je rastu i mnogi mladi ljudi priželjkuju svoje mesto u njima (Tomka, 2013). Da
bi ga ostvarili, spremni su da volontiraju, stažiraju ili
spuštaju cenu svog rada kako bi ušli u igru. Istraživanja
pokazuju da u ovim zemljama ogromna konkurencija
ima za posledicu stalno snižavanje primanja čitavog
sektora kao i stalnu nesigurnost posla jer uvek postoji čitava armija onih koji su spremni da zauzmu vaše
mesto (Hesmondhalgh, Baker, 2010; McRobbie, 2004).
Istovremeno, još jedna ključna odlika kreativne radne
snage jeste da je izrazito samostalna, novim rečnikom
rečeno – samoodrživa. Ono što je tradicionalno bila
uloga države, ona je sama preuzima. Kreativni radnici
sami sebi nalaze posao, sami organizuju i plaćaju svoju rekreaciju i zabavu, sami se obrazuju, sami se leče.
Iako su po primanjima neretko na društvenoj margini,
država se ne brine o njima. Ovo ujedno znači i da se
svaki potencijalni neuspeh na tržištu rada doživljava
143 Fleksploatacija – situacija u kojoj se željena fleksibilnost posla
završi sa eksploatacijom.
95
Kreativni radnici sami sebi nalaze
posao, sami organizuju i plaćaju svoju
rekreaciju i zabavu, sami se obrazuju,
sami se leče. Iako su po primanjima
neretko na društvenoj margini, država
se ne brine o njima. Ovo ujedno znači
i da se svaki potencijalni neuspeh na
tržištu rada doživljava isključivo kao
sopstveni neuspeh, a to za mnoge znači
paralelan rad u niže plaćenim sektorima
kako bi opstali.
isključivo kao sopstveni neuspeh, a to za mnoge znači
paralelan rad u niže plaćenim sektorima kako bi opstali. Jedan stari njujorški vic može da posluži kao sjajna ilustracija ovog trenda:
A: Zdravo, čime se baviš?
B: Ja sam pisac.
A: Aha, da – koji restoran?
Kao takvi, kreativni radnici su savršena radna snaga u
okviru neo-liberalizma – njih je u toliko ekstremnoj
meri moguće eksploatisati, da ih Država čak predstavlja kao rol modele (Lorey, 2006; de Peuter, 2011).
Od države ne traže ništa, a čak su u stanju da stalno
spuštaju cenu svog rada zbog toga što im on donosi
užitak. Ono što je najznačajnije, svi ovi oblici teškoća
(volontiranje i drugi oblici neplaćenog rada koji traju
godinama, nezaštićenost, neredovnost posla i ostalo)
doživljavaju se kao nužnost – predstavljaju se kao nešto normalno. Upravo je ovaj proces normalizacije neizvesnosti predmet kritike mnogih autora koji smatraju
da je to upravo osnova novih socijalnih i ekonomskih
politika u okviru kojih nešto što je bilo slobodan izbor
nekolicine, postaje prinudan izbor većine. Normalizacija i internalizacija na kraju znače da je svaki vid otpora tome već na startu obesmišljen.
Kreativci sa kojima smo pričali koji rade na području
Srbije smatraju da biraju frilensing zbog njegove izazovnosti, dinamike, slobode, mogućnosti kreativnog
izražavanja, čak odustaju od svojih struka za koje su
se školovali da bi se pridružili avanturi. Međutim, za
većinu njih to zahteva dosta prilagođavanja i kompromisa zbog zarade bez koje je nemoguće voditi održiv
stil života. To za neke znači da prihvataju projekte koji
im se ne sviđaju, ali koji donose više novca, duži angažman i vidljivost na tržištu. Neki ne odbijaju projekte
ili biraju da ih samostalno rade (iako više vole da sarađuju sa kolegama) zbog toga što ne mogu da priušte da
zaradu od projekta sa nekim dele. Iz istog razloga neki
96
prihvataju da rade ispod cene za uloženo vreme i trud,
što je naročito karakteristično za početnike, jer se iskusni frilenseri oslanjaju na stalne klijente, preporuke
i portfolio. Neki od njih smatraju spuštanje cena izrazito nepovoljnim za struku i to ne rade ni onda kada
im je novac veoma potreban, jer na taj način onemogućavaju tržištu da se razvija. Ovo je dodatno pojačano prisustvom onih koji su “van struke“. To su prevaranti koji malo naplate, ali i loše odrade posao, kradu
tuđ rad, kao i konkurencija iz zemalja trećeg sveta
koja radi za veoma malo novca, koja je isto tako sklona
prevarama. Ovo je naročito poslednjih godina postalo
problem (najviše za grafički, veb dizajn i fotografiju)
zbog naglog razvoja i dostupnosti tehnologija amaterima, koji za mnogo manje para mogu sami da kreiraju
zadovoljavajuć i estetski privlačan proizvod. Zbog toga
neki kreativci doživljavaju da moraju da se zadovolje
mnogo manjim iznosima nego pre, dok se drugi bore
da održe cene i rade sa klijentima koji razumeju šta
oni nude i mogu da to cene.
Iako među ispitanicima i ispitanicama postoje problemi koje uzrokuje neizvesnost zarade i potreba da se
materijalno održi, kod većine kao da ovo nije glavna
preokupacija i zarada se stavlja u drugi plan u odnosu
na slobodu, kreativnost i uživanje u radu. Oni su pre
skloni da se nekih stvari odreknu i skromnije žive nego
da se podrede zarađivanju. Većina se sama izdržava i
nema druge izvore finansiranja, osim mlađih ispitanica koje još uvek žive sa roditeljima. Većina ispitanika
kada planira budućnost vidi sebe samostalne i samozaposlene i ne žele da to promene. Ukoliko ne bi uspele
u onome što trenutno samostalno rade u sopstvenom
studiju, dizajnerke enterijera kažu da bi im “alternativa rađe bio part-time posao van struke, u kafeu ili
radnji”, a koji bi im omogućio da nastave da rade kao
do sada. Ovo potvrđuje druge nalaze koji ukazuju na
spremnost zaposlenih u kreativnim industrijama na prekarizaciju kako bi se “osvojila sloboda”. Međutim, postoje i oni koji svoju trenutnu poziciju frilensera vide
kao prinudan izbor. Jedan ispitanik bi želeo da se zapo-
Iako među ispitanicima i ispitanicama
postoje problemi koje uzrokuje
neizvesnost zarade i potreba da se
materijalno održi, kod većine kao da
ovo nije glavna preokupacija i zarada
se stavlja u drugi plan u odnosu na
slobodu, kreativnost i uživanje u radu.
Oni su pre skloni da se nekih stvari
odreknu i skromnije žive nego da se
podrede zarađivanju.
sli, ali još uvek nije uspeo da nađe posao u struci. Iako
misli da bi na taj način izgubio slobodu, nije mu žao,
jer je više vidi kao “dezorganizovanost”, a zaposlenje bi
mu pružilo finansijsku sigurnost. Pored toga, oseća da
trenutno ne uspeva da ispuni svoja i tuđa očekivanja u
pogledu materijalnih sredstava koja treba da obezbedi
mladoj porodici. Takođe, stres koji frilensing nosi neke
ispitanike je naveo da promene navike i u nekim životnim periodima potraže stalno zaposlenje, koje pruža
materijalnu sigurnost i mogućnost više posvećivanja
privatnom životu. Jedan od njih je i veb dizajner koji
jedini od ispitanika ima porodicu o kojoj treba da brine
i koji oseća potrebu da zaradi više.
4. Dizajn na “srpski način“
Svakako zanimljiv deo nalaza odnosi se na izveštavanje ispitanika o situaciji u kojoj rade u našoj zemlji.
Ovde očekivano vidimo značajnu razliku u odnosu
na strana istraživanja. Kada su u pitanju klijenti, ispitanici su gotovo jednoglasni: preferiraju da rade za
inostrano tržište i strane klijente nego za domaće. Razlozi za to su mnogobrojni – domaći klijenti mnogo
manje plaćaju, često to odlažu i po nekoliko meseci,
što predstavlja naročit problem onima koji moraju da
ulažu svoja sredstva u materijal i proizvodnju. Dešava se čak da na kraju po gotovom projektu odustanu i
uopšte ne žele da plate. Često se ne razumeju dovoljno u posao kreativaca, tako da za malo para očekuju
kvalitetan proizvod i ne drže se ugovora, već očekuju
da mogu stalno da unose nove izmene, a po istoj ceni.
Po mnogim ispitanicima je domaće tržište nedovoljno
edukovano kada je estetika u pitanju – zadovoljavaju
se lošim ponudama amatera i onda ne razumeju zbog
čega treba da nešto plate tri puta više od toga, što profesionalcima pravi problem. Još jedan problem je što
su klijenti skloni uniformnim rešenjima koja se ne razlikuju od onoga što već viđaju u svom okruženju i što
se plaše da urade nešto drugačije. Taj strah ne postoji
među stranim klijentima, sa kojima ispitanici rađe sarađuju. Njima je važnija novina i sama ideja, poštuju
dogovore i što je najvažnije, ne mešaju se previše u posao kreativaca.
Ovo je možda najveća mana klijenata sa ovih prostora – nepoštovanje stručnosti i neuvažavanje kreativaca kao profesionalaca. Kako kaže jedan od ispitanika:
“Dosta ljudi je ovde u fazonu: ja sam te unajmio zato
što ti znaš te programe, a ne zato što si dizajner” (fotograf i grafički dizajner). Drugi kaže da “se ovde svi
za sve pitaju” i da zbog toga projekti predugo traju, a
ukoliko se sluša previše sugestija klijenata, proizvodi
takvog rada nisu estetski dopadljivi i po standardima
dobrog dizajna, tako da je sramota staviti ih u portfolio (modni fotograf i grafički dizajner). Zbog toga se
Kada su u pitanju klijenti, ispitanici
su gotovo jednoglasni: preferiraju
da rade za inostrano tržište i strane
klijente nego za domaće. Razlozi za
to su mnogobrojni – domaći klijenti
mnogo manje plaćaju, često to odlažu
i po nekoliko meseci, što predstavlja
naročit problem onima koji moraju
da ulažu svoja sredstva u materijal
i proizvodnju. Dešava se čak da na
kraju po gotovom projektu odustanu i
uopšte ne žele da plate.
domaći klijenti izbegavaju, osim već proverenih. Neki
od ispitanika povećanjem cene ograničavaju učešće
klijenata u procesu ili u startu podižu cenu da bi odbili sve one koje ih neće profesionalno tretirati. Sve ovo
utiče na to da se traže alternative radu na domaćem
tržištu – onlajn marketi, konkursi, takmičenja, iako i
to nije dovoljno plaćeno i često zahteva odricanje od
autorstva nad određenim proizvodom, koji se vidi kao
lični izraz i u koji se ulaže mnogo više od samog vremena i znanja.
5. Frilens kao pobuna
Poslednja otežavajuća okolnost za frilensere na ovim
prostorima je samo državno uređenje. Porezi su visoki,
birokratija je isuviše komplikovana, što dovodi do toga
da se mnoge male firme i frilenseri odlučuju za rad
u crnoj ili sivoj ekonomiji. Neki od ispitanika se osećaju osujećenim zbog toga što žive na margini i zbog
toga što im se ne pruža mogućnost za dostojanstvenije poslovanje. “Država bi morala da nas podrži, jer
mi donosimo ovde strani kapital”, kaže modni fotograf.
Neki navode da su i sami pokušali da registruju firme i
započnu sopstveni biznis, ali su ubrzo odustajali zbog
preglomaznih procedura i visokih poreza: “A što bih
ja plaćao porez? Zdravstveno nemam, penziju neću
dočekati garant ovako kako je. I šta ja onda plaćam?
Izbore ove glupe i ništa drugo. Onda te to deprimira”
(umetnik i veb dizajner). Zbog toga neki vide rad u frilensingu kao jednu vrstu otpora postojećem sistemu:
“Jedini način da kreneš napred je da ne repliciraš sistem u kojem si živeo. Želim da pokažem ljudima da
ne moraju da budu deo sistema, već mogu da nešto
urade drugačije […] Ne bih voleo da se nađem u tom
prividnom krugu sigurnosti i da onda dođem u pen-
97
Iako je u razvijenim zemljama rad
u kreativnim industrijama takođe
ispunjen nadom da se ostvari sloboda
i kreativnost, u našim turbulentnim,
tranzicionim uslovima pozicija koju
zauzimaju kreativci sa kojima smo
pričali dodatno je obeležena buntovnim
duhom i potrebom da se kroz posao
kreira ne samo zanimljiv i autentičan
proizvod, pa čak ne ni samo alternativni
životni stil, već da se izgradi “sistem
u sistemu“ na drugačijim, zdravijim
osnovama.
ziju i vidim da je sistem pukao i da niko ne može da
mi objasni, pa čekaj, ja sam tu privređivao, uplaćivao
godinama, sad nemam ništa” (umetnik, tekstilni i grafički dizajner).
Tako je za nekolicinu ispitanika frilensing svojevrstan
način da se suprotstave sistemu: “frilenser je svako
ko je samozaposlen i ko gleda da izađe iz sistema, ko
gleda da stvara van tog sistema, ko gleda da stvara
alternativu tom sistemu” (umetnik, tekstilni i grafički
dizajner). On namerno bira frilensing, ne želeći ikada
više da radi od 9 do 5, iako je na taj način radio u inostranstvu i bio zadovoljan, zato što frilensing vidi kao
svoju “evoluciju” – ja sam u [svojim] dvadesetim iskašljao dosta godina rada na taj način. Sada su tridesete
– samozapošljavanje, frilensing, stvaranje nekog svog
brenda, kreiranje nečeg drugačijeg.” Ovakav stav je
svakako autentičan za naš prostor i predstavlja osetan
iskorak u odnosu na istraživanja sličnog tipa u zemljama na koje se ugledamo.
Zaključak
Kao što smo do sada izneli, živeti pristojno od posla u
kreativnim industrijama često je izazov, pogotovo u Srbiji. Mnogi klijenti ne cene struku, ne daju dovoljno precizne zahteve, ne poštuju rokove, plaćanja i dogovore.
Konkurencija i u zemlji i u inostranstvu je vrlo oštra, a
često i nelojalna i mnogima ostajanje na tržištu znači spuštanje cena, prekovremeni rad, pa čak i rad na
drugim niskoplaćenim poslovima. Strukovni savezi i
asocijacije nisu od velike pomoći kao ni država. Uprkos tome, mnogi vole svoj posao, slobodu, autonomiju
i kreativnost koju im pruža i pronalaze različite načine
da izdrže i napreduju. Štaviše, za mnoge je posao kojim
98
se bave više od trenutnog zaposlenja. Iako je u razvijenim zemljama rad u kreativnim industrijama takođe
ispunjen nadom da se ostvari sloboda i kreativnost, u
našim turbulentnim, tranzicionim uslovima pozicija
koju zauzimaju kreativci sa kojima smo pričali dodatno je obeležena buntovnim duhom i potrebom da se
kroz posao kreira ne samo zanimljiv i autentičan proizvod, pa čak ne ni samo alternativni životni stil, već da
se izgradi “sistem u sistemu“ na drugačijim, zdravijim
osnovama. Otuda, podrška zaposlenima u oblastima koje spadaju u kreativne industrije mora da bude više od slavljeničke atmosfere kreativnosti i praznih obećanja. Promocija kreativnih industrija kao koncepta sama po sebi
neće doneti nikome boljitak. Šta više, ukoliko su uslovi
rada u tim sektorima veoma nepovoljni, onda prosta
ekspanzija takvog sektora može da donese samo još
lošije uslove. Zbog toga je bitno razvijati instrumente podrške koji će poboljšati aktuelno stanje i koji će
zadovoljiti pre svega potrebe zaposlenih u tim industrijama.
Za kraj, ponudićemo nekoliko rešenja koja su se pojavljivala u toku istraživanja:
•
obrazovne i edukativne programe u okviru
kojih se umetnicima, dizajnerima i fotografima, nude znanja i veštine iz oblasti marketinga, menadžmenta, preduzetništva i drugih
oblasti koji teže da učine profesionalce iz
ovih oblasti samo-održivijim (svakako je
jedan od vidljivijih programa bio Akademikin projekat Dositheus kao i mnogi projekti
savetovanja, mentorstva, javnih predavanja
i tribina dizajn inkubatora Nova iskra iz
Beograda);
•
nagrade i takmičenja koja formiraju specifičnu mrežu podrške, ali i selekcije i promocije
čitavih branši;
•
finansijske podsticajne mere za preduzetnike
i početnike u ovim oblastima;
•
socijalne programe koji su veoma retki ali
veoma značajni pogotovo za početnike kao i
za sve one koji teže pronalaze posao ili su van
glavnih kulturnih i privrednih centara (ovaj
vid podrške prisutan je u vidu statusa slobodnih umetnika kod nas).
Osim ovih institucionalnih i organizacionih mera koje
treba da sprovodi država, socijalno odgovorne kompanije i fondacije, sami kreativni radnici mogu da značajno unaprede svoj položaj. Preduslov za ovo jeste proces nastanak kolektivne svesti i odgovornosti u formi
“scene“ ili “esnafa“ čiji članovi štite ne samo sebe, nego
celinu. Ovaj proces je primećen u toku istraživanja i
od velikog je značaja a može da uključi povezivanje u
cilju ekonomičnijeg korišćenja resursa, saradnje, raz-
mene iskustava i znanja (aktuelan je trend zajedničkih
radnih prostora u kojima se dele važni i retki resursi
poput opreme) ili zajedničkih finansija (specijalni samonikli neprofitni fondovi). Ovakvi kolaborativni prostori i zajednice kreiraju vremenom i veoma zanimljive otvorene organizacione, finansijske i druge modele
usmerene na samo-održivost. Na kraju, ovakva forma
udruživanja može da osnaži i proces pregovaranja i
zastupanja kod aktera koji mogu (ili su čak dužni) da
unaprede položaj zaposlenih u kreativnim industrijama.
Ključne reči:
Kreativni radnici
Kreativne industrije
Frilensing
Domestikacija
Freksploatacija
Zapošljavanje
Radna praksa
Dizajneri
Srbija
99
Reference:
Antcliff, V., Saundry, R., Stuart, M. (2007). Networks and social
capital in the UK television industry: The weakness of weak ties.
Human Relations, 60(2), 371-393.
Bologna, S. (2007). An invisible history of work: Interview with
Sergio Bologna (Interviewed by S. Grimm & K. Ronneberger; H.
Ferguson, Trans.). Springerin, 1(7). Retrieved from http://www.
springerin.at/en/
Cvejić, S. (2005). SAIT Creative Industries Market Survey
(Individuals). New York: CHOROS international projects,
Beograd: ZAPROKUL.
Cvetičanin, P., Milankov, M. (2011). Kulturne prakse građana Srbije.
Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.
de Peuter, G. (2011). Creative Economy and Labor Precarity: A
Contested Convergence. Journal of Communication Inquiry, 35,
p. 417.
Delić, M. (2013). Preduzetništvo u kreativnom sektoru: kako izaći
iz sopstvenih ograničenja. U Đerić, A., Milojević, M., Kulturne
industrije i kulturna raznolikost, Bela knjiga, (54-61). Beograd:
Academica.
Dragićević-Šešić, M., & Dragojević, S. (2005). Arts management in
turbulent times. Amsterdam: European Cultural Foundation.
Hardt, M., Negri, A. (2009). Commonwealth. Cambridge, MA:
Belknap.
Heartfield, J. (2005). The Creativity Gap. Blueprint [Blueprint
Broadsides series], available at <http://www.design4design.
com/broadsides/creative.pdf>
Hesmondhalgh, D., Baker, S. (2010). ‘A very complicated version of
freedom’: Conditions and experiences of creative labour in three
cultural industries. Poetics, 38(1), 4-20.
Jovičić, S., Mikić, H. (2006). Kreativne Industrije: Preporuke za
razvoj kreativnih industrija u Srbiji. Beograd: British Council
Serbia and Montenegro.
100
Lorey, I. (2006). Governmentality and self-precarization: On
the normalization of cultural producers (L. Rosenblatt & D.
Fink, Trans.). Transversal. Retrieved from http://eipcp.net/
transversal/1106/lorey/en
McRobbie, A. (2004). Everyone is creative. Artists as pioneers of
the new economy. Contemporary culture and everyday life,
186-199.
Mikić, H. (2008). Kreativne industrije, dizajn i konkurentnost:
proaktivan pristup. Beograd: Centar za Evropske integracije.
Milojević, M., Đerić, A. (2013). Novi pravci razvoja preduzetništva
u kreativnom sektoru. U Đerić, A., Milojević, M., Kulturne
industrije i kulturna raznolikost, Bela knjiga, (54-61). Beograd:
Academica.
Primorac, J. (2006). The position of cultural workers in creative
industries. The south-eastern European perspective.
Amsterdam: ECF.
Standing, G. (2011). The precariat: The new dangerous class.
London: Bloomsbury Academic.
Tomić-Koludrović, I., Petrić, M. (2005). Creative Industries in
Transition: Towards a Creative Economy? In Švob-Đokić, N.
(ed.) The Emerging Creative Industries in Southeastern Europe,
(pp. 7-24), Zagreb: Institute for International Relations.
Tomka, G. (2014). Kreativne industrije i javne kulturne politike geneza odnosa i aktuelne debate. TIMS. Acta, 8(1), 91-100.
Tomka, G. (2013). Obrazovanje za kreativne industrije. U Đerić, A.,
Milojević, M., Kulturne industrije i kulturna raznolikost, Bela
knjiga, (115-129), Beograd: Academica.
Umney, C., Kretsos, L. (2013). Creative labour and collective
interaction: the working lives of young jazz musicians in London.
Work, Employment & Society, 0950017013491452.
Ursell, G. (2000). Television production: issues of exploitation,
commodification and subjectivity in UK television labour markets.
Media, Culture & Society, 22(6), 805-825.
Summary:
In the last ten years, the concept of creative industry
commonly discussed in our immediate surroundings,
has originated from the developed countries which
economy is based on Post-Fordism and the characteristics of the information society - part-time work, a career in which professions and jobs are often changed,
relocation of production to the developing countries,
orientation to the human resources and the dominance of the service, creative and IT sector. Although
this concept is copied to our surroundings, and we
discuss and write about its potentials, and workers
who are the most important link for the development
of this industry, there’s a lack of research. Therefore,
this paper arose from the need to explore the ways in
which freelancers work within the creative industries
in Serbia, as well as to introduce the public to the critical alternative to overly propagandistic and naive writing about this topic.
According to the results of our research, what the concept of creative industries, particularly in the form of
freelancing, offers to individuals is the opportunity
to express themselves creatively, to be free, to have
a control, or a possibility to explore and be curious,
which is, to a large extent, appealing for the creative
people in other countries. On the other hand, it implies
a constant search for job, defenselessness, stress, unstable jobs and wages, irregular payments, delay and
lowering the price of the service by the clients, and increasing competition, due to emergence of the large
number of amateurs as well as the cheap labor force
from developing countries. The underdeveloped market and low purchasing power of population, as well as
the ignorance of clients about the nature of their work,
disrespect, belittling profession and having unprofessional attitude is not helping the creative workers in
Serbia. Although this kind of uncertainty and instability poses the challenge for some people, most of them
are trying to find a different ways out of it – working
for the foreign market, trying to look at the positive
sides of things, but even in such working mode they
defy inefficient state and the general uncertainty in
the country. Instead of the conclusion, we provide an
overview of possible forms of support to freelancers in
the creative industries in Serbia.
Key words:
Creative workers
Creative industries
Freelancing
Domestication
Flexploitation
Employment
Practice
Designers
Serbia
101
Ana Martinoli144
Uloga nezavisnih
medija: IndieVoices
– primer
dobre prakse
crowdfundinga145
U eri samosvesnog, probirljivog medijskog korisnika,
ne više samo potrošača, neophodno je uspostaviti nove
biznis modele koji će u digitalnom medijskom okruženju istovremeno obezbediti opstanak medijskih projekata i produkciju sadržaja koji zadovoljavaju kompleksne, raznolike potrebe publike. Masovna publika,
bar onakva kakva je postojala u vreme tradicionalnih
medija, polako prelazi u istoriju medijske teorije, a nastupa vreme pojedinca.
IndieVoices146 je na mnogo načina pionirski projekat,
iako se mogu identifikovati slične medijske inicijative takođe zasnovane na crowdfundingu kao osnovnom
modelu finansiranja – zanimljivo je setiti se lokalnog
primera, radija B92, koji je daleke 1998. godine pozvao
slušaoce da doniraju po jedan dinar za kupovinu novog
predajnika koji bi omogućio kvalitetniji signal i bolji
prijem programa stanice, ne sluteći da ovom akcijom
nagoveštava nove mogućnosti finansiranja medija.
Projekat IndieMedia, izrastao na logici digitalnih, novih medija, kao i na idejama o aktivnoj, kritički nastrojenoj, medijski pismenoj i angažovanoj publici, uzima
u obzir savremene medijske trendove, od globalizacije,
preko finansijske konsolidacije i konglomerizacije, do
fragmentacije publike i pokušava da stvori sistem informisanja i medijske produkcije koji će moći da odgovori na nove zahteve tržišta, zanemarene od strane
medijskih korporacija orijentisanih samo i isključivo
na uvećanje profita.
144 Autorka je direktorka programa Radija B92 i docentkinja na
Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
145 Tekst je deo šire analize projekta IndieVoices, Crowdfunding
kao strategija razvoja i opstanka nezavisnih medija - studija
slučaja IndieVoices, koja će biti objavljena u Zborniku Fakulteta
dramskih umetnosti do kraja 2014. godine.
146 http://indievoic.es/
Masovna publika, bar onakva kakva je
postojala u vreme tradicionalnih medija,
polako prelazi u istoriju medijske teorije,
a nastupa vreme pojedinca.
Za projekat IndieVoices ključne reči su nezavisni mediji, crowdfunding, aktivna publika, održivost.
Održivost medija
Jedan od načina da se razume kompleksnost pojma
održivosti u medijima je i tzv. Media Sustainability Index147 (MSI) koji više godina unazad, na tranzicionim
medijskim tržištima utvrđuje IREX. Kako se navodi u
godišnjim izvestajima MSI-ja, njegova funkcija je da
izmeri “mogućnost medija da odigraju ključnu ulogu
kao ‘četvrti stalež’”, ali i da pokaže “koliko je medijski
sektor održiv u smislu obezbeđivanja javnosti korisnog, pravovremenog, objektivnog informisanja”.
Tako IREX za MSI kao ključne identifikuje pet faktora
koje označava “merilom zdravlja jednog medijskog sistema”, a to su:
a) Sloboda govora, koja se ogleda u zakonskim i društvenim garancijama slobode govora, licenciranju i
registrovanju medija u procesima koji su fer, kompetitivni, apolitični, zaštiti uređivačke politike, slobodnom
pristupu informacijama, slobodnom ulasku na tržište.
147 http://www.irex.org/project/media-sustainability-index-msi
103
b) Profesionalno novinarstvo, koje podrazumeva fer i
objektivno izveštavanje zasnovano na različitim izvorima, poštovanje poznatih i prihvaćenih etičkih i profesionalnih standarda u novinarstvu, nedominantno
prisustvo zabavnih sadržaja u odnosu na news i informativne programe, prisustvo istraživačkog novinarstva, sadržaja vezanih za ekonomiju i lokalne vesti.
c) Višestrukost izvora vesti se odnosi na prisustvo javnih i privatnih izvora vesti koji nude različita mišljenja, neograničen pristup domaćim i međunarodnim
medijima, transparentnost medijskog vlasništva, širok
spektar društvenih interesa reprezentovanih u medijima.
d) Biznis menadžment medija iskazuje se kroz stepen
funkcionisanja medija kao efikasnih i samoodrživih,
prihodovanje iz višestrukih izvora, primenu istraživanja tržišta u formulisanju strateških planova, postojanju nezavisnih agencija koje obezbeđuju pouzdane
podatke o rejtinzima i tiražima.
e) Institucije kao podrška podrazumevaju postojanje sindikata kao posrednika u komunikaciji između
vlasnika i zaposlenih, profesionalnih udruženja koja
služe zaštiti novinarskih prava i promociji kvalitetnog
novinarstva, funkcionisanju NGO sektora koji podržava slobodan govor i nezavisne medije, postojanju
kvalitetnih programa za obuku novinara, štamparije i
distributivni kanali su apolitični, nisu monopolizovani,
nema restrikcija i, konačno, informacione i komunikacione tehnologije i infrastruktura zadovoljavaju potrebe medija i građana.
Uprkos zamerkama koje se povremeno čuju, uglavnom na račun metodologije utvrđivanja MSI-ja, ono
što ga čini korisnim i važnim iz perspektive ovog teksta
je njegov pokušaj da pojam održivosti u oblasti medija sagleda što sveobuhvatnije i prikaže njegovu kompleksnost. Tako na osnovu MSI-ja možemo zaključiti
da je za evaluaciju stepena održivosti važno sagledati
brojne faktore – od finansijske stabilnosti i pluraliteta
izvora finansiranja medija, preko pratećih institucija
sistema koje su neophodne za razvoj medija, pozicije
profesije novinara do samog medijskog sadržaja, njegove proizvodnje i distribucije.
Raznovrsnost medijskih sadržaja, decentralizacija
produkcije, potrebe manjinskih grupa, inovativnost u
produkcionim formama i načinu izražavanja, zapravo su jednako važne dimenzije i pokazatelji održivosti
jednog medijskog tržišta, koliko i njegovi finansijski
kapaciteti. IndieVoices odgovara upravo na neke od već
pomenutih indikatora medijski održivih sistema odnosno pokušava da obezbedi okruženje za razvoj projekata koje će pokazati visok stepen ispunjavanja nekih
od navedenih kriterijuma.
Raznovrsnost medijskih sadržaja,
decentralizacija produkcije, potrebe
manjinskih grupa, inovativnost u
produkcionim formama i načinu
izražavanja, zapravo su jednako važne
dimenzije i pokazatelji održivosti jednog
medijskog tržišta, koliko i njegovi
finansijski kapaciteti.
Crowdfunding
“… crowdfunding vraća ekonomiji neku sličnost sa meritokratijom. Svi investiramo vreme u medije i trebalo bi da
zauzvrat dobijamo nesto za tu investiciju. Uklanjanjem ‘čuvara prolaza’ svi možemo biti slobodni”. - Max Keiser, PirateMyFilm148
Potencijal crowdfundinga leži ne samo u njegovom kapacitetu da izmeni dosadašnje tokove kapitala, već da izvrši ozbiljan ekonomski i društveni uticaj na tržište149.
Kickstarter150 je svakako prva platforma koja asocira
na mehanizam crowdfundinga, mogućnosti da pojedinci ili grupe pozovu potencijalnu, buduću publiku, da
finansijski podrži projekte u koje veruje, čije sadržaje
smatra zanimljivim. Kickstarter tako otvara kanal komunikacije između producenata i publike, omogućavajući realizaciju medijskih projekata i, ultimativno, i
ostvarivanje profita za autore.
Još jedna zanimljiva platforma zasnovana na konceptu crowdfundinga je Citizinvestor151, platforma koja
publiku poziva da “investira u javne projekte koji im
najviše privlače pažnju” i istovremeno poziva posetioce da predlože aktivnosti koje bi unapredile njihove
zajednice. Citizinvestor je fokusiran na projekte koji dolaze iz lokalnih i državnih uprava ili njihovih partnerskih organizacija, a kao ključne smernice svoje misije
navodi transparentnost, samosvest, brigu za sredinu u
kojoj se živi i, konačno, kreiranje nove tržišne vrednosti čime naglašavaju istovremenu posvećenost društvenom unapređenju i ostvarivanju profita.
148 THE CROWDFUNDING REVOLUTION,self-published, editing
by Kevin Lawton, www.thecrowdfundingrevolution.com
149 Ibid
150 http://www.kickstarter.com/
151 http://www.citizinvestor.com/
104
Imajući u vidu navedene primere, Saša Vučinić, pokretač IndieVoices projekta, navodi da se može identifikovati ogroman prostor koji ne pokriva nijedan od dva
navedena modela - organizovani neprofitni sektor.
On smatra da upravo ukrštanje potreba i aktivnosti
pojedinaca (the crowd), javnog sektora, profitnih i društvenih sektora predstavlja najplodonosniju primenu
građanskog crowdfundinga, i u tom polju pokušava da
izvrši angažman projekta IndieVoices.
Crowdfunding u fokus vraća angažman, relevantnost,
aktivizam, ali i emocionalnu vezu koja se ostvaruje na
relaciji publika-producenti-medijski sadržaj.
Saša Vučinić ističe da IndieVoices kompanijama omogućava da zakorače u budućnost, u kojoj je angažman
publike fundamentalan. Stepen veze i angažmana publike proporcionalan je šansi za opstanak, smatra Vučinić. “U slučaju IndieVoices publika se neće samo angažovati, već će i investirati na osnovu tog angažmana,
što nas dovodi do sasvim novog nivoa samoodrživosti,
a menja potrebu za oglašivačima. Ultimativni cilj je
kreiranje velike, obrazovane, sofisticirane i društveno
odgovorne grupe investitora spremne da preuzme odgovornost za medije”, zaključuje on152.
Crowdfunding u fokus vraća
angažman, relevantnost, aktivizam, ali
i emocionalnu vezu koja se ostvaruje
na relaciji publika-producenti-medijski
sadržaj.
“Pametna” i aktivna publika
O angažmanu publike, njenoj aktivaciji, doprinosu razvijanju boljih kvalitetnijih sadržaja govori i Džejms
Surovjecki /James Surowiecki/ kada uvodi pojam ‘’pametne gomile’’153 kroz prizmu tržišta sačinjenog od
pojedinaca koji operišu različitim vrstama informacija
i nivoima obaveštenosti, ali koji kao grupa donose zajedničku odluku koja, najčešće može biti dobra. Poseban fokus Surovjecki stavlja na grupe koje nisu nastale organizovano, čiji članovi često nisu ni svesni da su
pripadnici neke grupe, ali ipak zajedničkim angažmanom doprinose rešavanju nekog problema ili, u slučaju
152 Vucinic, Sasa, Media Angels Concept Paper
153 Surowiecki, James, The Wisdom of Crowds, Anchor, 2005
IndieVoices, produkciji nekog medijskog sadržaja.
Surovjecki navodi i četiri kriterijuma koja grupu kvalifikuju kao ‘’pametnu’’ odnosno ‘’mudru’’:
•
mora biti raznolika, tako da različiti pojedinci doprinose procesu ili rezultatu, različitim informacijama i različitim nivoima znanja;
•
mora biti decentralizovana, tako da ne postoji
usmeravanje aktivnosti grupe iz hijerarhijski višeg
centra;
•
mora postojati način sumiranja različitih mišljenja u jednu kolektivnu ‘’presudu’’;
•
pripadnici ‘’gomile’’ moraju biti nezavisni, tako da
njihovo mišljenje ne zavisi od uticaja drugih članova grupe.
Tako je aktivnost grupe, kao suma aktivnosti pojedinačnih članova, neprikosnovena u smislu širine informacija sa kojima raspolaže, različitim uglovima tretiranja određenog problema, kao i iznalaženju novih,
kreativnih i grupi prilagođenih rešenja.
Sličnu tezu u teoriju je uveo i Hauard Rajngold /Howard Rheingold/, govoreći o “smart mobs”154, pametnoj
gomili kao najnovijem obliku društvene organizacije.
Nove tehnologije osposobljavaju nas da budemo deo
grupe koju ne kontroliše pojedinac, ali koja ima zajedničku svest i cilj, “one omogućavaju ljudima da zajedno deluju na nove načine i u situacijama u kojima kolektivna akcija nije bila moguća ranije”, kaže Rajngold.
Konačno, neki teoretičari komunikacija Internet posmatraju kao ultimativan u individualizmu, “medij sa
sposobnošću da osposobi i opunomoći pojedinca istovremeno u pravcu dobijanja informacije koju traži i informacije koju sam kreira” (Singer 1998 kod Ruggierija,
2000)155.
Nezavisni mediji
Nezavisni mediji, alternativni mediji, community mediji, neprofitni mediji, mediji civilnog sektora, samo su
neki od pokušaja da se terminološki obuhvati i definiše medijska praksa koja izlazi iz tradicionalne dihoto-
154 Rheingold, Howard, Smart Mobs / The Next Social Revolution,
Basic Books, 2003
155 Ruggiero, Thomas, Uses and Gratifications Theory in the 21st
Century, Mass Communication & Society, 2000, dostupno na http://
www4.ncsu.edu/~amgutsch/Ruggiero.pdf, pristupljeno 20. aprila
2014.
105
Pozicija nezavisnih medija je posebno
osetljiva na tranzicionim tržištima, koja
prelaze iz represivnog sistema u kome
je jedini način opstanka nezavisnih
medija bila podrška kroz inostrane
fondove i donacije, u strogo tržišno
orijentisana okruženja. Iskustvo,
posebno istočnoevropskih zemalja, je
pokazalo da u takvoj tranziciji, nezavisni
medijski projekti, nespremni za tržišne
uslove poslovanja i takmičenje sa
dominantno zabavnim komercijalnim
sadržajima, istovremeno prepušteni
tržištu koje je tek u nastanku i nije do
kraja regulisano, praktično nemaju
šanse za opstanak. U takvim uslovima,
najpre se žrtvuje društveno odgovorna
funkcija medija, prioritet se daje jeftinim
produkcionim formama ili se u cilju
povećanja efikasnosti produkcije
neminovno gubi kvalitet, najpre news,
društvenih, ekonomskih ili sadržaja iz
kulture.
mije na javni servis i komercijalne medije, praksa koja
nije fokusirana (samo) na profit, a koja društveni angažman i javni interes stavlja u središte svog delovanja.
U okvirima srpskog medijskog tržišta, posebno imajući
u vidu nasleđe devedesetih godina, termin nezavisnih
medija najpre asocira na tzv ‘’nerežimske’’ medije,
koji su izveštavali o događajima slobodnije, otvorenije,
objektivnije ičesto sasvim suprotno od kursa državnih
medija, i mediji koji su svoj opstanak zasnivali na inostranim donacijama. Na primeru srpskog medijskog
tržišta, termin “nezavisni” se odnosi i na uređivačku
programsku politiku medija i na način finansiranja.
I u širim okvirima, ovakvo određene ostaje najvećim
delom relevantno - nezavisni mediji su mediji koji svoj
angažman realizuju nezavisno od korporativnih ili državnih interesa i uticaja. Produkcija sadržaja, analiziranje događaja, izveštavanje o događajima, selekcija
informacija - svaki od tih procesa se, u slučaju nezavisnih medija, odvija bez pritiska državnih ili korporativnih institucija društva.
Pozicija nezavisnih medija je posebno osetljiva na
tranzicionim tržištima, koja prelaze iz represivnog sistema u kome je jedini način opstanka nezavisnih me-
106
dija bila podrška kroz inostrane fondove i donacije, u
strogo tržišno orijentisana okruženja. Iskustvo, posebno istočnoevropskih zemalja, je pokazalo da u takvoj
tranziciji, nezavisni medijski projekti, nespremni za
tržišne uslove poslovanja i takmičenje sa dominantno zabavnim komercijalnim sadržajima, istovremeno
prepušteni tržištu koje je tek u nastanku i nije do kraja
regulisano, praktično nemaju šanse za opstanak. U takvim uslovima, najpre se žrtvuje društveno odgovorna
funkcija medija, prioritet se daje jeftinim produkcionim formama ili se u cilju povećanja efikasnosti produkcije neminovno gubi kvalitet, najpre news, društvenih, ekonomskih ili sadržaja iz kulture.
Ako se ponovo kratko osvrnemo na srpsko medijsko
tržište, kroz podatke iz jedne od analiza sadržaja ovdašnjeg javnog servisa, jasno je da postoji ogroman
prazan prostor za medijske sadržaje koji su inovativni,
aktuelni, angažovani, koji afirmišu vrednosti van puke
zabave, afirmišu analizu, debatu, a koji trenutno ne
postoje u medijskoj ponudi.
Tako se u izveštaju Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu156 kaže da ‘’Republički javni servis RTS
godinama ignoriše činjenicu da je Srbija multietničko društvo i da je dužan da u emitovanom programu
obezbedi izražavanje kulturnog identiteta i nacionalnih manjina.
Prema izveštaju RRA iz 2010. godine, RTS je na prvom
kanalu posvetio 0,45 odsto a na drugom 1,84 procenta ukupnog godišnjeg emisionog vremena posebnim
društvenim grupama, među koje se pored nacionalnih manjina ubrajaju deca i omladina, hendikepirani,
socijalno i zdravstveno ugroženi, itd. Pokrajinski javni
servis RTV, naprotiv, manjinama sveukupno posvećuje veliku pažnju. Međutim, istraživanja programa RTV
pokazuju da radio i TV programe na pojedinačnim
jezicima manjina karakterišu mali obim, siromašna
žanrovska struktura i niski produkcioni standardi. Gledaocima nacionalnog TV kanala u proseku se tokom
dana nudilo šest sati informativnog programa, tri i po
sata filmova i serija, tri i po sata zabavnih šoua, dva
sata reklama i jedan sat sporta. U preostala dva sata
su smeštani kulturni, umetnički, obrazovni, verski, naučni, dečji i drugi sadržaji”.
Osvrt na komercijalne kanale može ponuditi samo još
više uznemiravajuće podatke, a jasno je da je broj podgrupa publike, kulturnih, nacionalnih, društvenih manjinskih grupa čije potrebe nisu ni izbliza zadovoljene,
često ni prepoznate od strane medija ogroman.
156 Dostupno na: http://www.anem.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/13441/Publikacija+%22Medijske+slobode+Srbije+u+evropskom+ogledalu%22+.html - izveštaju pristupljeno 20.
aprila 2014.
Nezavisni mediji važnu ulogu imaju i na razvijenim tržištima, poput američkog, pa je tako, a ovde ga navodimo kao samo jedan od brojnih primera, u znak otpora
izveštavanju korporativnih medija 1999. pokrenut Independent Media Center, sa željom da se stvori globalna
mreža koja će se baviti isključivo istinitim izveštavanjem, kritikom neoliberalizma i korporatizacije i konglomerizacije medija.
Konačno, posebnu grupu nezavisnih medija čine inicijative i projekti na nerazvijenim tržištima, u autokratskim i represivnim sredinama, gde se funkcije
nezavisnih medija kreću od edukativne, preko mobilizatorske, do servisne, i gde su u najvećoj meri rezultat
lokalnih inicijativa.
Primarni cilj projekta IndieVoices je, po rečima njegovog osnivača, Saše Vučinića, da služi nezavisnim medijskim inicijativama, baziranim primarno, ali ne i
obavezno, na medijskim tržištima zemalja u razvoju u
kojima ne postoje kultura i istorija slobodnih medija.
Međutim, kao što je već pomenuto, potreba za projektima kao što je IndieVoices može se identifikovati ne
samo u društveno-politički represivnim, autokratskim
okruženjima, naprotiv, potreba za ovakvim projektom
je jednako velika na medijskim tržištima koja su razvijena, pluralistička i slobodna, ali dominantno komercijalna i gde je osnovni rezon produkcije i plasmana
medijskog sadržaja ostvarivanje profita, a ne interes
javnosti, relevantnost, društvena vrednost. Na razvijenim tržištima centralizacija produkcije, homogenizacija sadržaja, svođenje publike na najmanji zajednički sadržalac, banalizacija i vulgarizacija sadržaja
proizvedenog sa ciljem da se dosegne što bolji tržišni
rezultat, dovela je do stanja u medijima koje filipinska
novinarka, Malou Mangahas, definiše kao “siromaštvo
svrhe”.
Vučinić, međutim, ističe da je za razumevanje savremenog medijskog pejzaža, kome su neophodni projekti poput IndieVoices, važno sagledati širu sliku, a ona je
daleko kompleksnija od svođenja problema na gramzivost i pohlepu medijskih vlasnika. U novoj, digitalnoj
realnosti Vučinić prepoznaje jednako važan određujući faktor savremenih medija – po njemu, medijska
industrija, čini se, previše sporo reaguje na promene
koje je digitalna revolucija donela ne samo tradicionalnim oblicima novinarstva, produkcije sadržaja, već
još više u izrastanju nove vrste proizvođača sadržaja
koje smo nekada zvali publikom, a danas ih nazivamo “prosumerima”, novim medijskim konzumentima
osposobljenim i zainteresovanim da i sami doprinesu
procesu medijske komunikacije i razmene.
Finansijska konsolidacija je na medijskom tržištu dovela do koncentracije medijskog vlasništva, centraliza-
Finansijska konsolidacija je na
medijskom tržištu dovela do
koncentracije medijskog vlasništva,
centralizacije produkcije, sužavanju
vidika, snižavanju kvaliteta izveštavanja
i dominacije zabavnih sadržaja nad
informativnim.
cije produkcije, sužavanju vidika, snižavanju kvaliteta
izveštavanja i dominacije zabavnih sadržaja nad informativnim.
Vučinić stoga smatra da je pitanje vlasništva nad medijima ključno - “tek kada ponovo uspostavimo medijsko vlasništvo i kreiramo nove - odgovarajuće digitalnom - oblike medijskog vlasništva, moći ćemo da
oslobodimo sve potencijale digitalnih medija”157. Svrha
projekta kakav je IndieVoices je podsticanje razvoja i
osposobljavanje medijskih inicijativa koje kao svoj cilj
vide obezbeđivanje pouzdanog, preciznog, pravovremenog informisanja svoje zajednice, a ne snižavanje
kvaliteta programa, dominantno zabavnu funkciju, a
sve u potrazi za novim načinima povećanja profita.
IndieVoices vebsajt nudi opciju finansiranja projekata
kroz donacije, ali su planovi za budućnost ambiciozniji158. Platforma bi trebalo da razvije mogućnost investiranja u projekte putem pozajmica i vlasništva – svi
zainteresovani da podrže određeni medijski projekat
moći će to da urade ili davanjem pozajmice pokretačima projekta ili investiranjem i sticanjem vlasništva
nad delom projekta. Tako bi IndieVoices mogao da se
razvije u investicionu platformu koja nudi različite investicione usluge – od priloga i zajmova do klasičnih
vlasničkih ulaganja. Mogućnost participacije kroz vlasništvo trebalo je da bude ponuđena od marta 2014, a
investitorima bi bilo omogućeno da kupuju male vlasničke udele u okviru modela “frakcionog vlasništva”(“fractional ownership units”). Sledeća faza bi bila otvaranje tržišta, berze, u okviru koje bi investitori mogli
da trguju i razmenjuju sve navedene investicione “proizvode” - vlasništva, obveznice, zajmove…
Prema rečima Vučinića, IndieVoices će asistirati “gomili”
(crowd) nekada poznatoj pod imenom “publika” da postane vlasnik u procesu u kome će podržati produkciju
i distribuciju kvalitetnih, nezavisnih informacija.
157 Vucinic, Sasa, Media Angels Concept Paper
158 https://indievoic.es/sites/how_it_works#all_or_nothing
107
Osim obezbeđivanja finansijske podrške, a u duhu
medijske održivosti, IndieVoices podstiče produkciju
originalnih formata i različitih izražajnih medijskih i
novinarskih oblika. Zainteresovana publika može donirati novac projektima selektovanim bez ograničenja
za žanrove ili geografsku lokaciju - od dokumentarnih
materijala, foto-žurnalizma, radio stanica, do razvoja
tehnologije za prikupljanje informacija ili pripovedanje. Od istraživačkog novinarstva do online news portala i specijalizovanih blogova. Jedini zajednički cilj je
- unapređenje medijskog ekosistema.
Prvih 100 dana rada IndieVoices platforme dali su neke
nagoveštaje potencijalnih odgovora na ova pitanja:
•
najveći broj finansijskih doprinosa za sada dolazi
iz Sjedinjenih Država;
•
donatori nisu samo pojedinci, veći manje fondacije, novinarske inicijative i sl;
•
foto-projekti su dobijali najveću podršku i većina
njih je prikupila potrebne fondove za realizaciju;
U eri hiperprodukcije medijskih sadržaja, jedno od pitanja je svakako i kanal i kriterijum selekcije – kako
odabrati, u skladu sa kojim kriterijumima i ko te kriterijume može da propisuje.
•
engleski ne sme biti dominantan na Platformi
ukoliko se očekuje njen dalji razvoj, što je i u skladu sa njenim transnacionalnim i globalnim usmerenjem;
IndieVoices posebnu pažnju posvećuje problemu selekcije, filtera, pa je u tom smislu ova inicijativa posebna i drugačija od ostalih crowdfunding platformi159:
•
projekti moraju imati jasan cilj, moraju biti efikasno i precizno obrazloženi i fokus mora biti na
konkretnoj pomoći.
•
namenjena je “news i društveno relevantnim medijima”, ne “bilo kojoj ideji”;
•
“striktno kurirana” platforma, samo unapred prihvaćeni i odobreni projekti se pojavljuju na platformi;
•
svaki projekat prolazi ”due diligence” test kojim se
pokazuje da će, ako bude finansiran, unaprediti
medijski ekosistem i zajednicu kojoj se obraća;
Za kraj, Saša Vučinić ističe da je dosadašnje iskustvo
na projektu pokazalo da neke procene nisu bile realne,
pa tako i neki projekti kojima je davao velike šanse u
realnosti, poput pokretanja javne televizije u Ukrajini, nisu naišli na razumevanje publike i za njih nisu
obezbeđena sredstva. Međutim, Projekat će nastaviti
da se razvija, kao i ideja o uključivanju i aktivaciji publike – IndieVoices će pozvati publiku da se angažuje i
u procesu selekcije projekata i odlučivanja koji od predloga zaslužuje da se nađe na spisku onih kojima će
biti obezbeđivana pomoć160.
•
svaki finansirani projekat će biti sačinjen po najvišim novinarskim standardima, inovativan, jedinstven i vredan podrške.
Ovako ustrojen projekat dalje briše, sve nevidljiviju
granicu, između medijskog producenta i medijskog
korisnika – protok informacija je dvosmeran, komunikacija je interaktivna, više ne možemo govoriti o isključivo linearnom medijskom toku.
Pitanja koja provocira IndieVoices projekat, koji je, inače, još uvek u test fazi, su brojna: da li je publika danas
dovoljno zrela i odgovorna, dovoljno medijski pismena,
samostalna da preuzme ovako aktivnu ulogu? Gde će
biti mesto ovakvih projekata, na tržištu kojim dominiraju medijske korporacije i globalni medijski formati?
Koliko je ovakva ideja o demokratizaciji medijskog vlasništva utopistička, idealizovana?
159 Ibid.
108
Ključne reči:
Crowdfunding
Nezavisni mediji
IndieVoices
Održivost medija
160 http://blog.indievoic.es/2014/04/after-100-days-what-did-welearn-part-2-who-is-our-crowd/
i http://blog.indievoic.es/2014/03/after-100-days-what-did-welearn-part-1/
Summary
Media sustainability is the issue that should be addressed not only through the financial aspects of media operations, but even more through the existence
of niche-oriented content production, developed supporting institutions, objective and fair journalism with
clear ethic standards…
IndieVoices is the project aimed at engaging audience
in supporting and investing into selected media projects, qualified as the ones that will contribute to its
community, be it geographical, social or cultural.
More focused at underdeveloped media markets, IndieVoices founders nevertheless emphasize that the
need for crowdfunded media projects that would nurture and develop independent media operations are
more then needed in the rich and developed markets
as well, minding the “poverty of purpose” of media oriented only at profit-making.
Proposing some progresive ideas regarding media ownership, introducing possibilities of “fractional ownership” in media projects which would allow members of
“the crowd” to become responsible for particular media content, IndieVoices offers flexible funding options
for the projects that will contribute to more rich and
diversified media landscape.
Questions that rise from IndieVoices project are numerous - is there a critical mass of media literate, interested and active audience inspired to invest in such
media ventures, what will be the future position of
such media project in wider media landscape and will
IndieVoices turn out to be really sustainable project
which will promote not only new financial models, but
will shake somnolent media market.
Key words:
Crowdfunding
Independent Media
IndieVoices
Media Sustainability
109
II
PROJEKAT E761
SUSRETANJA:
NEPOSREDNA
ISKUSTVA
O LOKALNOM
KREATIVNOM RAZVOJU
111
PROJEKAT E761 SUSRETANJA
Misija i metodologija
Projekat E761 Susretanja (E761 Convergence) realizovan je od juna 2013. do juna 2014. godine kroz IPA
Program Prekogranične saradnje Srbija - Bosna i Hercegovina, finansiran sredstvima Evropske Unije i organizacija implementatora projekta. Projekat su realizovale Omladinska informativna agencija BiH (Sarajevo)
i Academica - Akademska grupa (Beograd) u saradnji
sa Forumom civilne akcije (Forca, Požega), lokalnim samoupravama i partnerima iz gradova i opština uključenih u projekat. Projekat obuhvata 11 gradova i opština u Bosni i Hercegovini i Srbiji: Bijeljina, Tuzla, Foča,
Goražde, Srebrenica, Užice, Prijepolje, Požega, Valjevo,
Loznica, Šabac. Autori projekta su Aleksandar Đerić
(Academica) i Jan Zlatan Kulenović (OIA; segment projekta namenjen mladima).
Misija projekta je da informiše zainteresovane strane
o novim mogućnostima i modelima kreativnog razvoja u
gradovima i podigne svest o značaju kulture i kreativnih
delatnosti (arhitektura, oglašavanje, dizajn, modna industrija, filmska industrija, muzička industrija, proizvodnja softvera i IT usluge, umetnički zanati i kulturni turizam, fotografija i video, vizuelne i izvođačke
umetnosti, radio i televizija) za privredni i urbani razvoj
manjih gradova, odnosno da pomogne u otvaranju dijaloga zainteresovanih strana na lokalnom nivou, kako
bi se kultura i kreativne delatnosti prihvatile kao vektor lokalnog privrednog razvoja i otpočele promene kroz
izmene javnih politika opština i gradova u skladu sa
agendama Evropske Unije do 2020. godine (Agenda
2020, Kreativna Evropa). Ključna promena perspektive
u ovim agendama je da se kultura (kulturna raznolikost) posmatra ne kao trošak već kao sektor stvaranja
dohotka i zapošljavanja. Razvojem kreativnog sektora
može se doći do pozitivne promene urbanog izgleda
lokalnih zajednica, kao mesta za privlačenje i zadržavanje talenta, naročito mladih ljudi, koji sada ubrzano
napuštaju svoje gradove.
Kreativni sektor (nazvan još i sektor kreativnih industrija ili kreativne ekonomije) je jedan od najbrže rastućih u globalnoj privredi, Evropskoj Uniji, pa i kod
nas. S obzirom da je Evropa izgubila svoju realnu industrijsku proizvodnju, glavna strategija oporavka
evropskih ekonomija zasnivaće se na razvoju uslužnog sektora, odnosno privrede zasnovane na znanju,
inovacijama i kreativnosti, u kojima evropske države
mogu da postignu konkurentnost. Svi relevantni dokumenti međunarodnih organizacija (UNESCO, UNCTAD,
Agenda 21 za kulturu, Evropska Komisija) upućuju da
se kreativna privreda i agende za promenu razvijaju
na lokalnom nivou.
Kako potencijal kreativnih industrija i njihov doprinos
lokalnom razvoju još nije prepoznat na lokalnom i državnom nivou niti postoje relevantna istraživanja kreativnog sektora u regionu, projekat E761 Susretanja za
cilj ima i mapiranje ključnih stejkholdera u pomenutim gradovima i opštinama, njihovo senzibilisanje
i uključivanje u aktivnosti projekta, ali i osnaživanje
kapaciteta mladih u lokalnim zajednicama i promovisanje prekogranične saradnje u kreativnom sektoru
kroz razmenu ideja, znanja i primera dobre prakse.
Glavne aktivnosti projekta E761 Susretanja su:
•
ekstenzivno istraživanje kapaciteta, stavova i potreba predstavnika kreativnog sektora kako bi se
ukazalo na razvojne prilike pomenutih gradova i
opština (sprovodi Academica kroz svoj Centar za
istraživanje kreativne ekonomije),
•
organizovanje regionalne konferencije sa ciljem
popularizacije kreativnih industrija, promocije
primera dobre prakse i modela razvoja,
•
organizovanje treninga za ključne zainteresovane
strane iz javnog sektora i predstavnike lokalnih
vlasti,
•
senzibilisanje mladih za teme kreativnog razvoja
i profesionalnog razvoja i zapošljavanja u kreativnom sektoru, promocija omladinskih inicijativa
kroz organizovanje javnih akcija mladih usmerenih na lokalni kreativni razvoj i urbanu regeneraciju, prikaz modela rada i učenje kroz uspešne
primere.
113
Metodologija pristupa
temi u Srbiji: Kreativna Srbija®
®
Kreativna Srbija®1 je Akademikin program istraživanja
i razvoja kreativnosti, kreativnog preduzetništva i ekonomije zasnovane na kreativnim delatnostima, znanju
i inovacijama u društvenim zajednicama Srbije. Istovremeno, reč je o konceptu odnosno kompletu alata za
uvođenje teme kreativne promene u lokalne agende.
Koncept je proizvod iskustva i proverene metodologije,
koje je Akademika kao neprofitna organizacija stekla
u desetogodišnjem radu u ovoj oblasti i verifikovala u
praksi kroz samostalne i partnerske projekte implementirane u Srbiji. Glavne ciljne grupe kojima je ovaj
program namenjen: lokalne samouprave i javni sektor;
civilni sektor; preduzetnici, privredna društva i poslovna udruženja.
Program Kreativna Srbija® ima sledeće opšte komponente:
A) Istraživanje (kapaciteta, stavova, potreba i
mogućnosti lokalnog kreativnog razvoja);
B) Javno zastupanje/zagovaranje (promocijom i
otvaranjem dijaloga zainteresovanih strana i
osnaživanjem inicijativa za kvalitativnu promenu na lokalnom nivou);
C) Obuka, mentorska i konsultantska podrška
zainteresovanim stranama (javnog, civilnog i
privrednog sektora);
D) Informisanje o temi, konceptima, trendovima, fenomenima, uspešnim primerima i promocija uspešnih inicijativa, studija slučaja i
razvojnih programa;
1 Autori koncepta kao programa, modela i metodologije rada su Aleksandar Đerić, Ivana Damnjanović, Marina Delić i Veselin Vasiljković.
Koncept je od 2013. godine zaštićen žig kod Zavoda za intelektualnu
svojinu Republike Srbije. Akademika pruža sledeće usluge zainteresovanim stranama: Prikupljanje, obrada i diseminacija informacija i podataka o kreativnom sektoru, Istraživanje kapaciteta,
stavova i potreba kreativnog sektora, Monitoring i ocena javnih
politika u kreativnom sektoru i prema kreativnom sektoru, Obrada
podataka i kreiranje statističke baze za sekundarna istraživanja, Analiza i izrada dokumenata lokalne politike kreativnog
razvoja (razvojni planovi, strategije i lokalni akcioni planovi), Izrada
istraživačkih studija u oblasti razvojne politike u kreativnom sektoru, Izrada i revizija studija izvodljivosti i poslovnih planova u
uslužnim delatnostima kreativnog sektora, Razvoj projekata i poslovnih inicijativa iz projektne i poslovne ideje, Izrada predloga
projekata i dokumentacije projektnih aplikacija za donatore,
kreditore i investitore, Mikrofinansiranje preduzetničkih inicijativa podsticajnim grantovima, Izrada izveštaja, kratkih analiza i
ekspertiza - merenje performansi poslovanja, analiza finansijskih performansi i finansijske održivosti, analiza tržišta u kreativnom sektoru,
Izrada/revizija - plana strategijskog razvoja, menadžment i marketing plana, instrumenata marketing miksa, Obuka za preduzetništvo u kreativnom sektoru: osnovni, napredni i specijalistički kursevi, Organizacija javnih diskusija i prezentacija o konceptu
i fenomenologiji kreativne ekonomije-kreativnih industrija,
Kreiranje instrumenata javnog zagovaranja koncepta kreativne
ekonomije i mera intervencije (debate, konferencije, savetovanja).
E) Organizacija događaja (promotivni muzičko-scenski događaji, sajmovi, konferencije i
paneli);
F)
Mikrograntiranje (poslovnih inicijativa civilnog sektora i preduzetništva u mikrobiznisu)
u saradnji sa donatorima, kreditorima i investitorima.
Glavni programski proizvodi Kreativna Srbija®:
•
on-line Direktorijum kreativnog sektora i poslovni katalozi - KreativnaSrbija,
•
Elektronska i štampana izdanja i Biblioteka tekstova i dokumenata iz istraživanja kreativne
ekonomije, ekonomije znanja i inovacija u
Srbiji, regionu i svetu,
•
veb portal KreativnaSrbija.rs sa pojmovnikom
(tagovi), informativnim, publicističkim i
stručnim člancima,
•
program obuke za preduzetnike u kreativnom
sektoru - Dositheus,
115
•
sajam kreativnog sektora i promotivne aktivnosti kreativne privrede - Kreativna Srbija.
U projektu E761 Susretanja primenjeni su sledeći programski segmenti programa Kreativna Srbija®:
1. Istraživanje stavova, potreba i kapaciteta kreativnog sektora upitnikom i intervjuom - radi identifikovanja ključnih zainteresovanih strana, njihovih
stavova, potreba i kapaciteta (sprovođenjem istraživanja u Srbiji i Bosni i Hercegovini);
2. Organizacija konferencije predstavnika zainteresovanih strana iz SRB-BIH gradova i predstavljanje
stanja kreativnog sektora i glavnih mogućnosti i
ograničenja razvoja kreativnog sektora na lokalnom nivou (uključujući i omladinske inicijative);
3. Obuka predstavnika lokalnih samouprava i predstavnika javnog kreativnog sektora za otvaranje
javnog dijaloga sa drugim zainteresovanim stranama na lokalnom nivou; obuka omladinskih aktivista za javno zastupanje i kreiranje medijske
poruke u kreativnim kampanjama;
bilišu, a potom da se u domenu promene u javnoj kulturnoj i omladinskoj politici osnaže tehnikom javnog
zastupanja/zagovaranja kako bi se pokrenule promene
u lokalnim agendama.
Pravac uvođenja strateške promene programom Kreativna Srbija® u projektu E761 Susretanja, u procesu otvaranja dijaloga i senzibilisanja za saradnju
dve ključne zainteresovane strane bio je sadržan od
kombinovanih tehnika senzibilisanja i osnaživanja
predstavnika obeju ciljnih javnosti. Sve tehnike su sadržavale uključenje tri problemske oblasti (koje su istovremeno i alati), koje su isti poligon delovanja javnog
i civilnog sektora, kako u njihovim misijama, tako i u
međusobnom odnosu:
•
Interkulturna komunikacija,
•
Javno zastupanje,
•
Medijacija/Pregovaranje.
4. Informisanje zainteresovanih strana o fenomenima kreativne ekonomije, razvojnim modelima,
mogućnostima i preprekama kreativnog razvoja
na lokalnom nivou (prezentacijama, predavanjima, stručnim i popularnim člancima, deljenjem
izvora znanja i samostalnog učenja, informacijama o uspešnim studijama slučaja, mogućnostima
razvoja novih poslovnih modela rada u kreativnoj
i kolaborativnoj ekonomiji, tematskim tekstovima
o gradovima na projektu, panel diskusijama na
konferenciji, radionicama sa mladima, veb člancima o trendovima u pojedinim industrijama, distribucijom sadržaja preko socijalnih mreža, elektronskom i štampanom publikacijom);
Kao implementatori projekta svoju ulogu videli smo
kao medijatora, odnosno u socijalnoj i demokratskoj ulozi civilnog/neprofitnog sektora u ovoj temi. Drugim
rečima, ne kao implementatora promene gotovim rešenjima, već kao posrednika između stejkholdera i kao
saveznika za grupe koje smo prepoznali da po svojoj
osnovnoj ulozi, profilu ili programu delovanja mogu
inicirati promene u lokalnim agendama u vezi sa kreativnim razvojem, i svojim integritetom sprovoditi postupak javnog zastupanja kod donosioca odluka.
5. Organizacija događaja (radionica medijacije za
frilensere i lokalne vlasti, organizacija izložbe o
kreativnosti mladih i prezentacije mogućnosti
profesionalnog rada i zapošljavanja mladih u kreativnom sektoru).
Kao očekivani ishod ovakvog pristupa i prakse - kultura, umetnost, tj. kreativnost postaju sredstvo za jačanje socijalne kohezije i izgradnje društva dijaloga i
saradnje, bez kojih vrednosti nema ni ekonomskog razvoja na lokalnom nivou. Ekonomski princip jednake
prilike za sve u tržišnoj ekonomiji pre svega je socijalni
i demokratski princip, a kulturna raznolikost je ključna simbolička vrednost u inputu proizvoda i usluga
kulturne/kreativne ekonomije.
Vrednosti kojima smo se rukovodili: kulturna raznolikost, pluralizam mišljenja, demokratski dijalog, rodna
i etnička ravnopravnost.
Odabrani strateški pristup i pravac promene
Aleksandar Đerić
U projektu E761 Susretanja, s obzirom na opšti cilj
projekta da se tema kreativnosti i koncepta kreativnih
industrija, odnosno nalaza sa terena predstavi zainteresovanim stranama, da bi se prepoznale lokalne mogućnosti razvoja, kao i prekogranične saradnje lokalnih samouprava, civilnog sektora i privrede, strateški
pristup bio je da se ključne javnosti informišu i senzi-
116
Istraživanje kreativnog sektora:
kapaciteti, stavovi i potrebe (Srbija-BiH)
Istraživanje kreativnog sektora u 6 gradova
zapadne Srbije
Istraživanje kreativnog sektora u Srbiji je sprovedeno u periodu od 1. jula do 15. septembra 2013. godine. Identifikovano je 465 poslovnih subjekata u sva tri
sektora, šire mapirano je 330, a za potrebe istraživanja
uže mapirano je 240 ključnih subjekata - zainteresovanih strana (koji su uneti u bazu KreativnaSrbija.rs), od
čega je kreiran uzorak koji obrađen kroz 191 anketu i
58 intervjua. Prepoznato je 22 uspešne studije slučaja
koje bi mutatis mutandis mogle biti primenjive i u drugim krajevima Srbije i regiona, odnosno iz kojih bi se
moglo učiti i naučeno preneti kao model drugima. Ciljevi istraživanja bili su:
•
Identifikovati i mapirati ključne subjekte u
kreativnom sektoru gradova Šabac, Loznica, Valjevo i Užice, kao i opština Prijepolje i
Požega,
•
Selektovati i ispitati potrebe, stavove i kapacitete mapiranih subjekata tehnikom upitnika,
•
Identifikovati i obraditi reprezentativne studije slučaja - primere preduzetničkih inicijativa
i programa,
•
Identifikovati i analizirati dokumenta javne
politike u vezi sa razvojem kreativnog sektora
na lokalnom nivou,
•
Ispitati stavove ključnih zainteresovanih strana tehnikom intervjua,
•
Uneti podatke mapiranih subjekata u bazu
Direktorijuma KreativnaSrbija.rs.
Rezultati ovog primenjenog istraživanja su postavljeni kao indikatori potreba, kapaciteta i stavova predstavnika kreativnog sektora i ključnih zainteresovanih
strana radi podsticanja lokalnog kreativnog i ekonomskog razvoja kroz koncept kreativnih industrija/kreativne ekonomije u gradovima zapadne Srbije (koji su
obuhvaćeni projektom Susretanja).
Predstavnici kreativnog sektora ovih šest gradova zapadne Srbije (Valjeva, Šapca, Loznice, Užica, Požege i
Prijepolja) u istraživanju su dali odgovore kojima su se
odredili prema svom stvaralaštvu, proizvodu, konkurenciji, okruženju i mogućnostima i potrebama razvoja poslovanja. Istraživanje tehnikom upitnika sadržalo je 50 pitanja razvrstanih u celine Opšti podaci za
identifikaciju, Granska delatnost, Samoprocena rada,
Kapaciteti tima i opreme, Finansijski kapaciteti, Potrebe, Stavovi2.
Uzorak je bio nameran, a dobijen je na osnovu identifikovanja i mapiranja relevantnih predstavnika kreativnog sektora (kulturnih i kreativnih industrija) u periodu od 1. do 31. jula 2013. godine (ukrštanjem podataka
iz postojećih relevantnih baza, veb učestalosti i na
osnovu preporuka datih iz lokalne zajednice na pitanje ko su organizacije i pojedinci koji se mogu smatrati
lokalnim stejkholderima - zainteresovanim stranama
u kreativnom sektoru).
Opšti nalazi i zaključci iz istraživanja u zapadnoj Srbiji
(6 projektnih gradova tj. opština) su:
•
88 odsto ispitanih sebe vidi kao aktera odnosno delatnika kreativnog sektora, dok se 3
odsto ne smatra, a 9 odsto nije sigurno da li
pripada sektoru “kulturnog stvaralaštva i onih
privrednih delatnosti u kojima je kreativnost
glavni resurs za stvaranje proizvoda ili usluge”.
•
Veličina skupa u ovih 6 gradova procenjena je
na oko 1.000 - 1.200 subjekata šire shvaćenog
kreativnog sektora (tzv. kulturne i kreativne
industrije).
2 Istraživački tim bio je u sastavu: Ivana Damnjanović (glavni istraživač), Neda Šorak (istraživač), Milena Milojević (istraživač dokumenata
javne politike i studija slučaja), Marina Bukvić (obrada podataka i izrada grafika) i Aleksandar Đerić, rukovodilac istraživanja i autor istraživačkog projekta i izveštaja o stanju kreativnog sektora u zapadnoj
Srbiji. Upitnik je model kreiran od Academica - Centar za istraživanje
kreativne ekonomije (Academica - MadMarx©2006-2013, Academica - KreativnaSrbija ©2011-2013, Kreativna Srbija®2013).
117
•
Gotovo polovina istraženih, ili 47,6 odsto sebe
vidi u umetničkom stvaralaštvu i kulturnim
delatnostima, a tek 10 odsto njih sebe smatra
delom kreativne ekonomije.
•
Kreativni sektor u zapadnoj Srbiji najvećim
delom predstavljaju muškarci - 68 odsto, prosečno stari 41 godinu.
•
Najveći broj kreativaca su preduzetnici odnosno frilenseri i samostalni umetnici, najmanje
zastupljeni su fleksibilniji složeni organizacioni modeli kao što su udruženje udruženja,
asocijacija ili kolaborativni festival. Ovo odgovara privrednoj strukturi kreativnog sektora
na nivou države, gde ogromna većina spada u
mikro i mali biznis. Civilni sektor predstavlja
oko 26 odsto a javni 15 procenata. •
•
•
•
•
118
Programski, tj. po kreativnim delatnostima ili
pojedinim kreativnim industrijama - najveći
broj kreativaca je u vizuelnim umetnostima,
arhitekturi, grafičkom dizajnu i grafičkoj industriji, umetničkim zanatima i kulturnom
turizmu koji zbirno čine gotovo 45 procenata
celog uzorka kreativnih subjekata. ICT privreda drži oko 6 odsto, izdavaštvo 10 procenata, a
elektronski mediji malo više od 5 posto kreativnog sektora.
Kreativni sektor pretežno je lokalnog i mikroregionalnog karaktera, odnosno koncentrisan
na teritoriju svog sedišta i susedne opštine ili
regiju zapadne Srbije.
Manje od polovine poslova imaju šansu da
dugoročnije budu održivi, tj. tek oko 42 odsto
plasira proizvod na nacionalno tržište ili izvozi (18%).
Ispitanici su prisutni u ovom sektoru, kao
firme odnosno privredna društva, u proseku
deset godina, a petina je započela posao u
poslednje tri godine. Gotovo 40 posto je onih
koji su samozaposleni ili imaju samo jednog
zaposlenog/angažovanog. U proseku, troje je
angažovano po jednom poslu ili organizaciji,
a tek svaka deseta firma zapošljava više od 20
i samo 1 procenat angažuje više od 100 ljudi.
Manje od trećine (30,3%) angažuje volontere,
pri čemu se njihov broj kreće od jednog do nekoliko stotina osoba koje rade bez nadoknade,
ali je prosek sedmoro od onih organizacija i
privrednih društava koje rade sa volonterima.
Podatak o volonterima je značajan najviše
zbog sagledavanja mogućnosti za profesionalni razvoj mladih, kojima je to gotovo jedini
način za sticanje iskustva.
Tri četvrtine predstavnika kreativnog sektora ima svoj prostor ili ga koristi bez naknade
(25,65% iznajmljuje), a tek nešto malo više od
8 procenata imaju opremu lošeg kvaliteta ili
nema/ne treba im (da im je oprema odlična
smatra 19,4%, dobra 44,5%, zadovoljavajuća
27,8%). U pogledu informatičke pismenosti i
korišćenja računara u radu više od 65 posto
smatra da je njihova upotreba računara napredna do nivoa specijalizovanja u radu, a trećina koristi računar na osnovnom nivou. Uopšte ne koristi računar samo 1,57 procenata.
Engleskim jezikom se više od polovine ispitanika (50,26%) služi vrlo dobro odnosno odlično,
dok samo 8,4 posto drži da je njihovo znanje
ovog glavnog stranog jezika nedovoljno. •
Većina subjekata svoju tržišnu poziciju gradi
u nišama, gde petinu tržišta čine monopoli
a skoro 20 posto verovatni oligopoli, ukupno
približno 40 posto kreativnog tržišta nije liberalizovano. Za održivost takvog poslovanja sa
malim tržišnim udelom bilo bi od značaja, sa
jedne strane, da svaki subjekat ima diversifikovan, inovativan i poželjan proizvod i slabu
konkurenciju, a s druge - platežno sposobne i
verne kupce.
•
Percepcija konkurencije je veoma indikativna
jer čak četvrtina ispitanika drži do stava da u
svom poslovanju nemaju konkurenciju. Ovo
pokazuje ili potpuno odsustvo tržišne svesti
ili uverenje da su u monopolskom položaju
(npr. lokalno pozorište ili muzej, odnosno javna ustanova), te da u njihovoj delatnosti ne
postoji niko drugi, što je, naravno, sasvim pogrešno uverenje. Da je konkurencija prisutna,
zdrava i kvalitetna smatra samo njih 36 posto. •
Čak malo više od petine sektora ne prodaje,
a oni koji prodaju godišnje do 5.000 eura čine
41 procenat ispitanih. Sa prodajom većom od
100.000 eura može se pohvaliti samo oko 7 posto subjekata.
•
Veliki deo ispitanika (oko polovine) ne zna ili
ne ume da precizno izrazi šta je njihov proizvod. Dizajneri i delatnici u IT sektoru, kao i
u medijima davali su najjasnije odgovore i za
njih bi se moglo reći da znaju šta proizvode/
rade i za koga. •
Čak polovina ispitanih nema nikakvih prihoda
po osnovu donacija, dotacija i subvencija (nekomercijalni prihodi), a trećina ima do iznosa od 5.000 eura, 4 procenta do 10.000 eura, a
tek par subjekata ima zavidan godišnji budžet
veći od 100.000 eura po ovom osnovu. •
Predstavnici kreativnog sektora jedni druge
kroz uzajamnu saradnju ocenjuju veoma visoko. Više od 52 posto anketiranih smatra da
je ili izuzetno dobra ili dobra, a tek par procenata ocenjuje je za izuzetno lošu, a svaki treći
drži da je neutralna - ni dobra, ni loša. Svaki
deseti procenjuje da nikakva saradnja ne postoji. •
Najčešća forma saradnje je dogovor, potom
ugovor.
•
Partneri i kooperanti su uglavnom iz istog mesta/grada, trećina je iz drugih delova Srbije, a
inopartneri čine tek 16,5 procenata svih partnerskih odnosa kreativaca u zapadnoj Srbiji.
Ovo potvrđuje profil biznisa u kreativnom
sektoru kao pretežno mikrobiznisa, a tržišta
kao predvojenog - polovina je zatvorena u lokalne okvire, a polovina je otvorena za razvoj,
a od te otvorene polovine trećina stremi stranom tržištu. •
Subjekti kreativnog sektora nisu u celosti upoznati sa veoma kompleksnom oblašću zaštite
i eksploatacije intelektualne svojine, već da
o tome sude iskustveno i na nivou mnenja.
Samo 4 procenta ispitanih smatra da je zaštita autorskog prava kod nas adekvatna, dok
ogromna većina ne misli tako (74,35%).
•
Porezi, takse i naknade neodgovarajući su, tj.
ove fiskalne i parafiskalne naknade previsoke su za uslove poslovanja i stepen poslovnih
mogućnosti u kreativnim delatnostima u zapadnoj Srbiji.
•
Jedna od konstatacija je da je poreska politika
prema startap preduzećima i preduzetnicima
previsoka i neodgovarajuća - pre nego što postavi biznis na sigurne osnove državi mora da
plaća isto kao višegodišnji delatnik u poslu.
Samostalni umetnici i organizacije i ustanove
u tradicionalno shvaćenoj kulturi i umetnostima imaju stav da se kultura i umetnost (kao
pravo na kulturu) ne smeju nikako izjednačavati sa proizvodnim i drugim poslovnim delatnostima, već da moraju biti oslobođeni bilo
kakvog poreza, da bi omogućili učešće građana u kulturi.
•
Radom privrednih komora, regionalnih razvojnih agencija i strukovnih udruženja njihovim
doprinosom kreativnom sektoru zadovoljno je
tek manje od jedne trećine (31,4%), nezadovoljnih je oko 16 procenata, a apsolutna većina nije
načisto kako te službe doprinose, ili bi mogle
da doprinose kreativnim delatnostima, u okviru kojih je deo i onih koji saradnju sa njima i
nemaju (27,8%). Još lošije u ocenama stoje državna uprava - ministarstva i njihova resorna
tela, kojima je zadovoljno tek 28 posto ispitanih (u potpunosti zadovoljno samo oko 3%).
Negativnih i neutralnih odgovora je 72 posto.
Kreativni sektor u zapadnoj Srbiji je u fazi početnog razvoja i u krizi održivosti
Na osnovu rezultata našeg istraživanja3, zaključak je
da je kreativni sektor u posmatranim opštinama u zapadnoj Srbiji u fazi inkubacije ili rane inkubiranosti,
u proseku mali tj. mikro u obimu, nekonkurentan ili
nedovoljno konkurentan, uglavnom je zatvoren u lokalne okvire, slabo orijentisan i nedovoljno upoznat sa
savremenim modelima poslovanja, dobrim delom zasnovan u javnom i civilnom sektoru ili kroz samostalno preduzetništvo, sa niskim prihodima čak i za prostu
reprodukciju, ne i za razvoj. Iako ima dobre tehničke
kapacitete, izgleda da su dva glavna problema sa kojima se kreativni sektor suočava - loš poslovni ambijent
i nedovoljno razvijen i podučen preduzetnički duh, što
se poklapa sa drugim sličnim istraživanjima koje je
Akademika sprovela u Srbiji, kao i istraživanjima drugih organizacija.4
Razvoj ljudskog kapitala u kreativnom sektoru
- oblasti razvoja
Po pitanju obuke u kreativnom sektoru, na osnovu
istraživanja rađenog u gradovima Srbije, kreativcima
nedostaje znanja i veština iz svih ključnih disciplina
biznisa i to od osnovnog do naprednog nivoa. Najveće potrebe su za znanjima i veštinama kako se upravlja finansijama, budžetira, prave finansijski izveštaji
i kako se prikupljaju sredstva (fandrejzing). Neobično
je da se iz novih tema, za koje ne postoji šira ponuda
obuka na tržištu, Brendiranje i Veb marketing interesuje relativno značajna grupa ljudi unutar kreativnog
sektora. Njih jedna četvrtina (24,9%), zaključujemo, je
svesna da se poslovanje sve više prenosi na internet i
socijalne mreže, kao i da razvoj brendova i zaštita žiga
ima sve veći značaj u kreativnoj ekonomiji, koja je, za
razliku od klasične ili realne, ekonomija neopipljivih
resursa. Od ostalih tema za obuke, ispitanici su izdvojili naročito ove: menadžment i marketing u umetnosti,
oglašavanje, kako prodati svoje usluge na tržištu (za
samostalne umetnike), veb developing i administriranje, strateški PR, kompjuterska animacija, konzerva-
3 Za više informacija pogledati: Kreativni sektor u zapadnoj Srbiji
- preliminari izveštaj, i Kreativni sektor u zapadnoj Srbiji - konačni
izveštaj, oba dokumenta dostupna na www.kreativnaekonomija.academica.rs
4 Centar za visoke ekonomske studije u istraživanju rađenom 2013.
godine došao je do sličnih nalaza.
119
cija štafelajnog slikarstva, profitabilno pregovaranje
sa investitorom, poslovne finansije - sistem obračuna
troškova proizvodnih firmi i analiza podataka poslovanja, TV montaža, oglašavanje na društvenim mrežama, industrijski vez u tekstilnoj industriji, HTML i
CMS programiranje, osnove Java programiranja, upravljanje startap biznisom, kursevi u radu na softverima
za video dizajn, novinarske škole, pa do gradnje kuće
od prirodnih materijala.
Kako se vidi, potrebe za stručnim obrazovanjem i strukovnim usavršavanjem su brojne i, nema sumnje, pokazuju smer kojim provajderi usluga obrazovanja, ali i
donatori i lokalne samouprave treba da se kreću ukoliko žele da se susretnu sa kreativnim sektorom koji
hoće da napreduje. Aleksandar Đerić
Istraživanje kreativnog sektora u gradovima
Bosne i Hercegovine
Mapiranje je vršeno u gradovima Tuzla, Bijeljina, Srebrenica, Goražde i Foča u periodu od tri mjeseca, tj. od
15.06. do 15.09.2013.godine5. Ukupno je identifikovano
459 (pravnih i fizičkih) subjekata koji se mogu ubrojati
kao akteri/zainteresirane strane u kreativnom sektoru na lokalnom nivou, u posmatranim BH gradovima
i njihovim kreativnim zajednicama. Od ukupnog broja
mapiranih pravnih i fizičkih subjekata najviše je iz Tuzle - 59 odsto, potom Bijeljine 12%, Foče 14%, Goražda
5%, Srebrenice 5% i državnih institucija nadležnih za
navedene gradove iz Federacije i Republike Srpske 5%.
Najveći udio prema tipu organizacije mapiranih pravnih i fizičkih subjekata čine freelanceri (28%), potom
privredna društva (18%) i obrazovne ustanove (škole,
fakulteti) 13 procenata.
Uloga kreativnog sektora u razvojnim politikama
opština/općina/gradova
U Bijeljini, Srebrenici, Foči i Goraždu uloga kulturnog/
kreativnog sektora u razvojnim politikama opština/
općina/gradova se može opisati kao izrazito pasivna.
5 Istraživanje i mapiranje su sproveli Matea Košar i Rino Trifković, a
rukovodilac istraživanja bio je Jan Zlatan Kulenović iz Omladinske informativne agencije BiH, dok je glavni konsultant na ovom istraživanju
bio Aleksandar Đerić (Academica). Istraživači su koristili upitnike koje
je pripremila Akademika, na osnovu slične metodologije za Srbiju.
120
Par sagovornika prepoznaje da bi najveći potencijal
kreativnog sektora u razvojnim politikama bio u finansijskom smislu i rješavanju pitanja nezaposlenosti, te
približavanju procesima EU integracija.
Općina Tuzla se izdvaja kao specifičan i pozitivan primjer, iako sagovornici navode da je samo formalno
prepoznat značaj kreativnog sektora u Tuzli i da konkretne aktivnosti još uvijek nisu zaživjele osim finansiranja i sufinansiranja manifestacija.
Općina Tuzla je još prije šest godina prepoznala značaj i važnost uloge kreativnog / kulturnog sektora u
razvoju grada. Naime, 2007. godine Tuzla je realizirala
projekat sa Britanskim savjetom - Kreativna industrija
Tuzla. Projekat UK South-East Europe Forum bio je regionalni program Britanskog Savjeta koji su zajednički
oraganizovale kancelarije u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kosovu, Makedoniji, Rumuniji, Srbiji, Crnoj Gori i Ujedinjenom Kraljevstvu.
Britanski savjet je u okviru programa UK SEE Forum
- Creative Industries upravo u zemljama jugoistočne
Evrope promovisao i razvijao kreativnu industriju kao
nastavak započetih programa i u drugim zemljama
svijeta (Estonija, Litvanija, Latvija, Filipini, Kolumbija)
sa otvorenim konceptom koji je adekvatan uslovima
tih zemalja. Koncept programa u jugoistočnoj Evropi
na primjeru odabranih i imenovanih gradova imao je
za cilj da istraži potencijal i resurse u lokalnim kulturnim i ekonomskim ambijentima. Odabrani gradovi
u regionu jugoistočne Evrope bili su: Tuzla, Podgorica,
Split, Novi Sad, Priština, Plovdiv, Jaš i Tirana. Tuzla je
bila jedan od odabranih gradova u regionu jugoistočne
Evrope kao primjer ‘’kreativnog’’ grada u BiH.
Predstavnici iz svih pet općina/opština u BiH smatraju
da su sinergija i kohezija sinonimi za model odnosa
države / lokalnih vlasti i kulturnog / kreativnog sektora. Ističe se da nedostaje korelacija između Ministarstva obrazovanja i Ministarstva poduzetništva, te da
podrška kreativnom sektoru ne mora biti dominantno
finansijska. Lokalna vlast može da ulaže u razvoj kreativnih vještina populacije kroz formalne i neformalne
sisteme obrazovanja, te bi trebalo da se u nastavi posveti više pažnje podučavanju o kulturi i kolektivnom
posjećivanju izložbi, predstava i filmskih projekcija.
Pored navedenog u lokalnim zajednicama evidentan je
nedostatak odgovarajućeg radnog prostora, osobito za
freelancere. Ustupanje prostora freelancerima od strane
državnih institucija je još jedan vid nefinansijske podrške sektoru. Saradnja treba da bude izražena i pri
donošenju strateških dokumenata, i kreaciji kulturnih
/ kreativnih dešavanja. Lokalne vlasti treba da preuzmu i ulogu informisanja i animiranja javnog i civilnog sektora koji igraju značajnu ulogu u odrastanju
djece i mladih.
Država i lokalne vlasti su dužne da stvore ambijent za
razvoj kvalitetnijeg poslovnog ambijenta i razvoj kulture. Nadalje trebaju uključivati što veći broj mladih
ljudi i poticati ih na kreativan rad kroz svoje politike
razvoja.
Rezultati do kojih smo došli anketnim ispitivanjem
predstavljaju indikator za druge istraživače i osobe
koje se bave problematikom, te osobe koje podnose
donatorima projekte kako bi poboljšali stanje u sektoru. Svi podaci su opisni i istraživački tim ne provodi
nikakve statističke postupke nad podacima niti izvodi nikakve zaključke s obzirom na male frenkvencije i
prirodu pilot istraživanja.
Najviše ispitanih aktera je iz Tuzle što je srazmjerno
udjelu identifikovanih aktera na području ovih pet gradova. U većini slučajeva akteri su osobe muškog spola, a prosječna starosna dob je 37 godina. U najvećem
broju slučajeva u pitanju su samostalni preduzetnici/
umjetnici/ freelanceri, a potom nevladine organizacije.
Djelatnost u najvećem broju slučajeva spada u domen
digitalnih medija i kompjuterskih djelatnosti, potom
televizijske i radio produkcije i difuzije te dizajna i grafičke industrije. Organizacija kulturnih događaja i programa prednjače među glavnim proizvodima / uslugama, potom izrada promotivnih materijala i grafički,
video dizajn i edukacije.
U poslijednje tri godine je većina ispitanika registrovala biznis, akteri u najvećem broju slučajeva pokrivaju regionalno tržište (okrug / kanton), dok u sličnom
udjelu posluju na nacionalnom i lokalnom nivou.
Samostalno učenje su u najvećem broju slučajeva način sticanja znanja kod aktera. Upravljanje projektima
je oblast u kojoj su se akteri u najvećem broju usavršavali, a potom menadžment. U većini slučajeva oprema/sredstva za rad su zadovoljavajuća i dobra. Upotreba računara u radu je napredna.
Godišnji prihodi od prodaje proizvoda i usluga aktera
iznose u proseku do 5.000 EUR odnosno u najvećem
broju slučajeva. Pola aktera nema godišnji prihod iz
nekomercijalnih izvora - donacijama i subvencijama,
dok 24 procenta ispitanih ima prihode ove vrste do
5.000 EUR.
Akteri uglavnom dogovaraju saradnju, dok im je potom
sklapanje ugovora najčešća praksa poslovanja. Partneri ispitanika su uglavnom lokalni (iz istog mjesta), potom nacionalni. Firma / djelatnost ispitanika pripada
savezu, mreži ili krovnoj organizaciji (npr. grupi, klasteru i sl) u samo 10 posto slučajeva. U najvećem broju
slučajeva kreativni rad ispitanika nije vrednovan, dok
u slučajevima u kojima jeste najviše je vrednovan kroz
nagrade na konkursima i stručnim skupovima te kroz
stručne komisije, žirije i kritike.
Nabavku opreme i investitora ispitanici najčešće vide
kao potreban vid podrške, potom su tu informacije o
konkursima i poslovnim prilikama, te obuka i konsultantska pomoć.
U većini slučajeva ispitanici su zadovoljni saradnjom
sa lokalnim vlastima (opštinskim službama relevantnim za rad). Ispitanici ne sarađuju u 28 posto slučajeva
sa resornim državnim ministarstvima i njihovim službama. Od ispitanika koji sarađuju, veći dio ispitanika
je nezadovoljan saradnjom, dok ih je 20 procenata zadovoljno saradnjom. Ispitanici su uglavnom zadovoljni ukupnom saradnjom sa drugim subjektima kreativnog sektora (javnim, privatnim, civilnim). U 14 posto
slučajeva ispitanici nemaju uspostavljena partnerstva
privatnim sektorom (privreda i civilno društvo), dok
ovi koji ih imaju ocjenjuju ih zadovoljavajućim i dobrim. Najveći broj partnera iz privrede dolazi iz sektora turizma. Radu ispitanka najviše koristi bi donijela
međusektorska saradnja sa državom, potom civilnim
sektorom i privredom.
Postojeća zakonska regulativa kao okvir za rad ispitanika je u najvećem broju odgovora neadekvatna, dok
značajan procenat nije ni upoznat za zakonskom regulativom. U dosta slučajeva - svaki četvrti tako misli - ispitanici se nisu interesovali i nisu upućeni da
postoji zakonska regulativa koja se odnosi na njihovo
područje rada. U sličnom omjeru su ispitanici navodili
da je neadekvatna politika za startup firme, previše regulacije i preveliki porezi i da regulativa koja postoji je
adekvatna, ali se ne sprovodi. Zakone bi trebalo mijenjati i unaprijediti jer postoje nedorečenosti u zakonu
i/ili su zakoni zastarjeli. 12 procenata ispitanika su naveli da su zadovoljni, a tek 6% smatra da su zakonski
propisi kojima je uređen rad nevladinih organizacija
na zadovoljavajućem nivou.
U najvećem broju slučajeva akteri smatraju da je postojeća poreska politika države (ili opštine / općine)
neadekvatna. Većina je navela da su preveliki porezi.
Drugi razlog koji je navođen da je poreska politika za
početnike neadekvatna. Ispitanici predlažu da se rasterete poreza ugovori o djelu. U istom procentu ispitanici su navodili da su organizacije u kulturi tretirane
kao i svake druge i nemaju poreznih olakšica na poslovanje.
U većini slučajeva ispitanici ne izvoze proizvode i usluge. Kao glavne prepreke u izvozu akteri koji izvoze
usluge su naveli: kompliciran prenos sredstava iz instranstva u BiH, carina i carinski papiri, nemogućnost
otvaranja i korištenja deviznog računa, birokratija, ino
plaćanja, prevelike carine /takse / dadžbine i loša saobraćajna infrastruktura.
Indikatori kao što su neadekvatna poreska politka,
usmjerenost na domaće tržište, samostalno učenje,
121
kreativni rad aktera koji nije vrednovan - samo su
odraz nesistemskog pristupa kreativnom sektoru i neprepoznavanje ovog sektora kao dijela tržišta, ne samo
lokalnog, već regionalnog, a zahvaljujući ITC tehlonogijama - i međunarodnog.
Nalazi do kojih smo došli i koji su predstavljeni treba
shvatiti isključivo kao „BH kreativni indikator“ i nipošto kao naučni opis postojećeg stanja u kreativnom
sektoru gradova Tuzla, Bijeljina, Srebrenica, Goražde i
Foča.
Svrha „BH kreativnog indikatora“ jeste i da podsjeti
glavne aktere i širu javnost da se kultura/ kreativnost
odvija i izvan državne odnosno javne uprave. Ovakva
kultura/kreativnost, obogaćena biznis pristupom i rješena tradicionalne tromosti, omogućava kvalitetnije
izražavanje mladih i otvara nova vrata ka europskom
tržištu – vrata kreativnih industrija. Naša želja je da
nalazi u ovom istraživanju budu i osnov budućim istraživačima i sličnim neprofitnim inicijativama za dalji rad na istraživanju i razvoju neprofitnog i kreativnog sektora u gradovima BiH.6
Matea Košar, MA
Rino Trifković, dipl. pol.
Omladinska informativna agencija BiH
Saradnja Srbije i Bosne i Hercegovine u
kreativnom sektoru
Saradnja dve države u sektoru kreativnih industrija je
nedovoljna, iako je Bosna i Hercegovina jedan od najvećih partnera srbijanskoj privredi (2011. godine BiH
je bila drugi uvozni partner, odmah iza Nemačke, a u
2013. treći, sa vrednošću uvoza robe iz Srbije od 228,5
miliona američkih dolara, BiH se rangira odmah posle
Nemačke i Rusije; u martu 2014. godine izvoz u BiH je
porastao na 278,2 miliona dolara, a ova država i dalje
drži treće mesto u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije)7,
sa kojom Srbija i ostvaruje suficit (vrednost BH izvoza
u Srbiju u proseku je oko 55% vrednosti uvoza). Marta
2013. godine dve zemlje potpisale su Protokol o ekonomskoj saradnji, da bi unapredile spoljnotrgovinsku
6 Ovde je dat samo sumarni deo dokumenta koji se odnosi na izradu kreativnog indikatora u pet gradova BiH. Ceo izveštaj Kreativni
indikator u gradovima Bosne i Hercegovine: Tuzla, Bijeljina,
Srebrenica, Goražde i Foča - Izvještaj o nalazima mapiranja i
istraživanja kreativnog sektora pet gradova u istočnom djelu Bosne i Hercegovine dostupan je na adresi: http://www.e761.
academica.rs/Pitstop/OIA_kreativni_indikator_10_12_13_F.pdf
7 Podaci Republičkog zavoda za statistiku, Beograd.
122
razmenu i povećale obim uzajamnih investicija. Ipak,
trgovina dveju država u sektoru kreativnih proizvoda i
usluga je minorna, jer se razmena uglavnom obavlja u
realnom sektoru.
Dve države imaju značajnu razvojnu mogućnost i preko mogućeg zajedničkog nastupa u okviru CEFTA sporazuma. Godine 2008. Srbija je, kao zemlja na području
Zapadnog Balkana, izvezla usluga u oblasti istraživanja, razvoja, oglašavanja, arhitekture, audio-vizuelnih
delatnosti i kulture i rekreacije u vrednosti 355 miliona
američkih dolara (za BiH podaci nisu dostupni; izvor
UNCTAD). Kroz CEFTA sporazum može se obezbediti
jedinstven nastup partnera iz ove dve zemlje ka trećim
zemljama, na osnovu strategije kumulacije porekla (tj
objedinjavanjem proizvodnje i kooperanata iz obe zemlje). Tu je i mogućnost formiranja klastera, posebno za
velika tržišta, naročito u modnoj industriji i proizvodnji softvera. Privrede obeju država, po svemu sudeći, u
istim su problemima nesolventnosti, opšteg pada produktivnosti i nedostatka inovacija.
Izazovi/prepreke spoljnotrgovinske razmene kreativnih proizvoda i usluga Srbije i BiH, na osnovu percepcije ispitanika o opštem otežanom izvozu, preneseno
mutatis mutandis na kontekst dve države su:
- dozvole za izvoz,
- ograničen kontingent proizvodnje za izvoz,
- administracija i pribavljanje dozvola,
- nepostojanje servisa za e-trgovinu,
- privremeni izvoz (npr scenografije i muzičke opreme),
- u Srbiji - devizni kurs banaka koje devize od prodaje otkupljuju po nižem, a potom prodaju te iste devize izvozniku
po višem kursu (umesto da se uvede srednji kurs obračuna
za izvoznike),
- percepcija Srbije i Bosne i Hercegovine kao zemlje porekla
(nedovoljno dobar imidž, kako zbog nasleđa nedavne prošlosti, tako i zbog doživljaja kvaliteta),
- carina za fizički izvoz robe i transfer novca za digitalne
proizvode,
- problem dvostrukog oporezivanja,
- prodaja fizičkim licima je nemoguća na legalan način.
Male ili nikakve poteškoće u izvozu imaju izvoznici
usluga u delatnostima dizajna, proizvodnji softvera i
kompjuterskim uslugama. S obzirom da se njihov promet ne registruje i da internetom obavljaju i trgovinu
i naplatu, ne postoje prepreke (osim u nefunkcionalnosti sistema naplate kao što je PayPal servis ili drugi
slični servisi, koji još nisu zaživeli u Srbiji, ali i u BiH).
Aleksandar Đerić
Preporuke za povezivanje i razvoj tržišta kreativnih
proizvoda i usluga Srbije i Bosne i Hercegovine
Na regionalnom savetovanju predstavnika iz Srbije i
Bosne i Hercegovine održanom u Drvengradu u Mokroj
Gori 26. septembra 2012. godine, a u organizaciji Akademike, takođe u okviru Programa E761, Zaključci i preporuke8 tada usvojeni i danas su aktuelni:
1. Na nivou nacionalnih politika u Srbiji i regionu je
neophodno donošenje i sprovođenje konzistentnih programa razvoja i povezivanja regionalnog
tržišta kreativnih dobara i usluga, radi izgradnje
samoodrživih nacionalnih ekonomija kreativnosti. Zbog komplementarnosti tržišta, istih i sličnih
kulturnih obrazaca, zajedničke kulturne istorije,
neophodno je intenzivirati povezivanje između Srbije i Bosne i Hercegovine, i posebno između Srbije
i Republike Srpske. Preporuka za javne vlasti ovih
država odnosno državnih entiteta je da otvore dijalog za rešavanje pitanje zajedničkog kulturnog
i ekonomskog napretka kroz uspostavljanje tržišta
kreativnosti bez barijera.
2. Oblici kulturne i ekonomske saradnje, naročito u
diseminaciji informacija i uspostavljanju partnerske
interesne saradnje i kroz politiku usvajanja i uvođenja zajedničkih mera i instrumenata kulturne i
ekonomske politike odozgo-nadole mogući su kroz
osnivanje saradničkih platformi sva tri sektora, nacionalno i regionalno, ali i ka lokalnom nivou. Lokalni
kreativni razvoj je osnova ukupnog nacionalnog i
regionalnog razvoja. Preporučuje se takođe posebna saradnja civilnog sektora Bosne i Hercegovine i
Srbije u ovoj oblasti, na prvom mestu u afirmisanju važne uloge kreativnosti u izgradnji civilnog
društva, ali je potrebno prepoznati i osvetliti sve
specifične uloge civilnog sektora u ovoj oblasti,
naročito u vezi promocije kulturne raznolikosti, profesionalizacije civilnog društva i ekonomskog razvoja
država i regiona.
3. Između relevantnih državnih organa i vlasti Srbije
i Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske
potrebno je uspostaviti stabilnu informativnu mrežu za razmenu informacija, znanja i iskustava, moguće
i kroz osnivanje zajedničkog portala i forme zajedničkog
nastupa prema programu Kreativna Evropa, ali i prema drugim fondovima za razvoj i saradnju, kako u
Evropi, tako i regionalno. Dugoročni cilj bi trebalo
da bude šire regionalno povezivanje kreativnih subjekata u regionu Balkana i kroz ekonomsku saradnju ostvarivanje drugih razvojnih ciljeva regio-
8 Više na: http://www.academica.rs/academica/sr/2012-10-18/
Zakljucci-i-preporuke-sa-savetovanja-Nova-paradigma-kulture-iuloga-civilnog-i-neprofitnog-sektora
na – do sada postavljenih i novoprepoznatih.
4. Kulturna statistika je važna za praćenje ekonomskog razvoja i rasta nacionalnih ekonomija. S obzirom da civilni sektor zapošljava, učestvuje u bruto
društvenom proizvodu, donosi novac iz stranih
fondova, bavi se kulturnom politikom, kulturnom
produkcijom, diseminacijom i animacijom u kulturi i pospešuje participativnost u kulturi i kreativnosti, neophodno je usvojiti prošireni statistički broj za
organizacije civilnog društva/udruženja koja se bave
ovim delatnostima, kako bi postali deo nacionalnih statistika i kako bi se detektovali, mapirali i
merili njihovi učinci u oblasti kulturnih i kreativnih industrija. Ekonomska statistika u kulturnim
delatnostima morala bi da obuhvati i sve forme zapošljavanja i angažovanja radne snage i naročito izvozno orijentisan radni angažman na daljinu (ICT sektor,
dizajn, konsalting).
5. Kultura i kulturne industrije su ista celina koja se
posmatra iz različitih uglova. Kultura se posmatra
kao pravo čoveka i građanina na uživanje civilizacijskih tekovina i dostignuća i legitimni je deo
nacionalne i državne potrošnje, koji se ne sme redukovati i smatrati suvišnim troškom, tim pre što
čini i deo društvene kohezije i etničkih, građanskih
i nacionalnih identiteta. S druge strane, kulturne
industrije posmatraju kulturno stvaralaštvo i produkciju kulturnih dobara i usluga kroz dohodovni
model – jer kultura zapošljava, stvara ekonomske
proizvode sa kulturnim inputima i kulturnim/ekonomskim autputima i generiše nove ekonomske
vrednosti koji su od značaja za rast konkurentnosti država i gradova. Civilni sektor ima posebnu ulogu
u osvetljavanju ovih fenomena, kroz istraživačke, razvojne i projekte/programe monitoringa javnih kulturnih, ekonomskih i socijalnih politika. Posebna obaveza
civilnog sektora koji se bavi kulturnom politikom
i afirmiše participativnost u kulturi i kulturnu
animaciju je da otvori dijalog o svim relevantnim
temama zaštite i promocije kulturne raznolikosti
kao pravu na kulturu čoveka i građanina.
6. Preporuka privrednim društvima, preduzetnicima
i neprofitnim organizacijama koje doprinose razvoju lokalnih i nacionalnih kulturnih i kreativnih
industrija je da se interesno udružuju koristeći zakonske mogućnosti osnivanja nezavisnih privrednih
komora kreativnog sektora, na nivou privrednog sektora tzv. kreativnih industrija, ili granski za svaku kreativnu industriju pojedinačno. Time će afirmisati sektorski, osim teritorijalnog razloga za udruživanje.
Verujemo da će ovim modelom bolje doprinositi
ekonomskom i kreativnom razvoju države i njenih
teritorijalnih jedinica. Osim ove forme udruživanja ohrabrujemo sve subjekte kreativnog sektora
Srbije, ali i BiH i Republike Srpske da pristupaju
i drugim formama poslovnog udruživanja. Unutar
civilnog sektora koji se bavi kulturnom produk-
123
cijom i proizvodnjom kreativnih dobara i usluga
preporučujemo slično udruživanje u podorganizacione forme ovakvih poslovnih asocijacija da bi
organizacije civilnog društva, odnosno udruženja,
odnosno neprofitne organizacije (uključujući i
univerzitete i institute, organizacije za istraživanje razvoj) bolje osvetlile svoju ulogu i mapirale sve
aktere nezavisne kulturne i kreativne produkcije
koje statistički i ekonomski doprinose nacionalnoj
ekonomiji.
7. U Nacionalnu strategiju za razvoj kulture Srbije
(Bosne i Hercegovine, Republike Srpske) potrebno
je ugraditi i orijentaciju za razvoj kreativnih industrija,
kao i predviđenu ulogu civilnog i neprofitnog sektora da
bi se taj razvoj konzistentno planirao i implementirao.
Neophodno je diversifikovati statistički, ali i kroz
instrumente i mere podrške javnih politika organizacije civilnog društva i udruženja koja doprinose
ekonomskom, kulturnom i kreativnom razvoju, od
drugih strukovnih, hobi i sličnih udruženja.
8. Ključni trendovi razvoja neprofitnog sektora u narednoj dekadi su: rast i diversifikacija, okretanje
ka provajdingu društvenih usluga i usluga prema
državi, komercijalizacija, profesionalizam i formalizam novih etičkih standarda rada, globalizacija
i premoć paradigme otvorenog društva nad paradigmom države. Od konvencionalnog, neprofitni sektor ide ka razvoju kompleksnog i kombinovanog modela, koji podrazumeva istovremeno očuvanje neprofitne
misije i otvaranja servisa profesionalnih i komercijalnih
usluga9. Profesionalizacija civilnog i neprofitnog
sektora, kao sektora i privrednih subjekata koji su
pružaoci usluga i generatori zapošljavanja i ukupnog ekonomskog razvoja, ostaje stalni cilj. Ovaj
sektor treba odvojiti od parapolitičkih i paraprofitnih udruženja, političkih pokreta i inicijativa.
9. Civilni i neprofitni sektor u kulturi i kreativnim
industrijama je u praksi dokazan kao solidna forma podsticaja ličnog i profesionalnog razvoja i
svojevrsni inkubator i kreativno žarište na lokalnom nivou. Sektor razvija i različite oblike radnog
angažmana, strukovnog osposobljavanja i učenja,
privredne aktivnosti, naročito za mlade i marginalizovane društvene grupe. Socijalno preduzetništvo kao posebna forma preduzetništva, stvaranja
novih radnih mesta i dohotka u kreativnom sektoru trebalo bi da bude od posebnog društvenog
interesa i brige.
Aleksandar Đerić
9 Prema istraživanju Fondacije Trag, organizacije civilnog društva
pružaju gotovo trećinu svih socijalnih usluga na lokalnom nivou i imaju
visok potencijal za umrežavanje. http://www.tragfondacija.org/media/
PDF/Research_Final.pdf
124
Konferencija Kreativne
tenzije: zaključci i preporuke
Na konferenciji Kreativne tenzije: Kreativne delatnosti,
inicijative mladih u razvoju privrede gradova i opština
Bosne i Hercegovine i Srbije i njihove društvene kohezije,
održanoj u Tuzli od 31. oktobra do 2. novembra 2013.
godine okupili su se predstavnici kreativnih delatnosti - kulturnih i kreativnih industrija iz sva tri sektora
(javnog uključujući i lokalnu samoupravu, privatnog,
civilnog) gradova i opština: Tuzla, Bijeljina, Srebrenica,
Foča, Goražde, Užice, Valjevo, Loznica, Šabac, Prijepolje
i Požega. To je bio prvi događaj u Srbiji i Bosni Hercegovini koji je pozvao odabrane predstavnike zainteresovanih strana za razvoj i unapređenje kreativnog sektora ovih lokalnih zajednica da se uključe i učestvuju u
javnom dijalogu koji je za temu imao razvoj tih zajednica kroz kreativne delatnosti i inicijative mladih odnosno kroz promociju koncepta kreativne ekonomije/
kreativnih industrija na lokalnom nivou.
Na konferenciji je učestvovalo više od 130 predstavnika gradova, lokalnih samouprava, civilnih inicijativa,
preduzeća, ustanova, umetnika i kreativaca koji su
dali svoj aktivni doprinos razumevanju teme i podizanju svesti o potrebi permanentnog razvoja kreativnog
sektora, kao jednog od stubova lokalnog održivog razvoja.
ZAKLJUČCI I PREPORUKE KONFERENCIJE:
I OPŠTI ZAKLJUČCI I PREPORUKE
1.
Kreativna ekonomija, budući da je u agendama
javnih politika u EU i globalnih politika, sigurno će biti relevantna tema i naših javnih politika
(kulturne, ekonomske, medijske na prvom
mestu), barem do 2020. godine.
2.
Koncept kreativne ekonomije nije jedinstven niti
univerzalno primenjiv, otuda - trebalo bi osloniti
se na sopstvena iskustva i uspešne modele iz
susedstva više nego na priče iz bogatog sveta
i makroekonomsku statistiku koja zbraja nezbrojivo - npr. inicijative frilensera i bilanse velikih kompanija u ICT sektoru.
3.
Paradigma kulture se promenila u ovom milenijumu - tradicionalni oblici kulturne participacije će nestajati, a primat će preuzeti festivalska kultura, kultura doživljaja i medijskih
sadržaja, odnosno medijska kultura.
4.
Mi smo siromašna društva. Siromašna društva
nemaju mogućnost za dinamičan razvoj i ulaganje u prosvećivanje, pa je i ambijent za razvoj
kreativnosti, znanja i inovacija, time i poslovni ambijent uglavnom dugoročno nepovoljan.
Dve glavne posledice su: a) odlazak učenih i
kreativnih ljudi iz malih u veće sredine i iz većih gradova u inostranstvo i kulturno odumiranje malih zajednica; b) niske kulturne/kreativne potrebe zbog veoma malih platežnih
mogućnosti kulturnog/kreativnog tržišta, koje
kulturu i kreativnost ne može da priušti, pa
time i da se uključi u kreativne procese razmene, pre svega na lokalnom nivou. Raditi na
poboljšanju poslovnog ambijenta i podizanju
konkurentnosti, što je zadatak i nacionalnih
vlada i lokalnih samouprava, trebalo bi da
bude permanentna aktivnost.
5.
Poslovanje se seli na internet, sve više koristi digitalne sadržaje i poluge virtuelnih socijalnih
mreža, i to više nije pitanje izbora. Dugoročno,
Kao sublimaciju njihovih stavova, mišljenja i znanja
ovde iznosimo zaključke i preporuke koje ujedno upućujemo donosiocima odluka na lokalnom i državnom
nivou, samim predstavnicima kreativnog sektora i
svim zainteresovanim stranama (stejkholderima) za
razvoj kreativne ekonomije u gradovima Srbije i Bosne
i Hercegovine. Konferencija je radila plenarno i u četiri
tematska stola: Dijalog i saradnja na lokalnom nivou,
Društvene mreže i profesionalni razvoj, Omladinske i
neprofitne inicijative, Razvoj preduzetništva.
125
nijedan posao koji hoće da se razvija zanemarujući ovaj trend, nema šanse da opstane.
6.
7.
Publika je svaštojed i nije lojalna, konkurencija su svi, ne samo oni koji se bave istim poslovima; ključ uspeha je u privlačenju pažnje
kupca, koji je izložen neprestanim izazovima
u medijsko doba.
Kreativnost nije božanski dar, sve nacije na svetu
je imaju. Kreativnost je drugi naziv za sposobnost snalaženja u svetu koji je izrazito dinamičan, kreativnost je i tolerancija na neizvesnost i nepredvidivost tog sveta čiji dinamički
razvoj više niko ne kontroliše.
Preporučujemo svima da ovo prihvate kao postulate svog poslovanja i budućeg rada.
II SARADNJA NA LOKALNOM NIVOU
1. Kreativne delatnosti i incijative, preduzetništvo
i kreativni aktivizam relevantni su jedino na lokalnom nivou (na makronivou on je samo deo
statistike i državne politike na koju se teško
može uticati). Lokalno, sve ono što čini kreativni sektor se može integrisati, posmatrati i
podržati.
2. Zbog zajedničkog miljea odnosno zajedničkih
resursa i tržišta, akteri u kreativnim delatnostima
u sva tri društvena sektora (javni, civilni, poslovni)
su neumitno upućeni na saradnju i zajedničko delovanje na unapređenju tog miljea, tj. uređenja
načina korišćenja resursa i regulisanja tržišta
na lokalnom nivou, uključujući i njihovo razvijanje. Problemi kreativnog sektora najčešće
su previše krupni i složeni da bi se rešili u jednom koraku. Faktori koji doprinose problemu
najčešće nisu i njegovi osnovni uzroci. U vreme oskudice i resursi su ograničeni. Svako u
kreativnom sektoru, bilo da je državni činovnik, civilni aktivista ili preduzetnik ima sledeću opciju: ili ideš sam-a na sve ili ništa, pa
jednom uzmeš sve a drugi put ništa (ili stalno
uzimaš ništa) ili ideš na strategiju podeljenog
problema kroz prepoznat zajednički interes za
njegovo rešavanje sa nekim drugim koji je za
taj problem zainteresovana strana.
3. Zajednički problem dovodi do prepoznavanja
zajedničkih interesa, a takvi interesi vode kreiranju zajedničkih institucija. Zajedničke institucije su: dogovor, projekat, ulaganje, proizvod,
privredno društvo, zajednički nastup na tržištu (pred kupcem ili donatorom)...
4. Kulturne ustanove nemaju više monopol na posedovanje kulture, postaju specijalizovanije,
mobilnije i interaktivnije.
126
5. Preporuka lokalnim vlastima - administraciji
lokalne samouprave: u lokalna tela za planiranje i kreiranje instrumenata lokalnih politika, koje se odnose na kreativni sektor, pozivajte zainteresovane strane iz civilnog i poslovnog
društva.
6. Preporuka civilnom sektoru je da u projekte
kreativnog razvoja lokalne zajednice uključuju privredna društva i sa njima razvijaju
projekte za podsticanje preduzetništva i razvoj
tržišta. Takođe, u dijalogu javnog i privatnog
sektora, civilni sektor može biti dobar posrednik.
7. Preporuka privatnom sektoru (misli se na poslovni i civilni sektor zajedno) je da se udruži
da bi preuzeo inicijativu. Kulturna/kreativna politika je sve više privatizovana, parcijalizovana, implicitna i od-dole. To znači - ako želite
promene, ne čekajte ih, već ih inicirajte, najbolje sa saveznicima.
8. Preporuka državnim organima i Vladi je da
odgovornost za lokalni razvoj prenese na lokalni nivo. Ljudi ne mogu biti odgovorni ukoliko
ne preuzmu odgovornost, tj. inicijativu.
III DRUŠTVENE MREŽE I PROFESIONALNI
RAZVOJ ZA KREATIVNE VEŠTINE I ZNANJA
1. Socijalne mreže, kao preporučeni ambijent za
razvoj projekata i poslovnih inicijativa funkcioniše po sledećim pravilima: organizacije
se stanjuju, hijerarhija nije efikasna, fleksibilnost je zakon, moć je u čvorovima kreativnosti.
2. Kulturna/kreativna produkcija dešava se kroz
saradnju i nestalna partnerstva.
3. Nove potrebe kreativnog profesionalca su:
multidisciplinarnost, veštine umrežavanja,
balans teorije i prakse, odnosno umetnosti i
menadžmenta i neprestano učenje novih tehnologija.
4. Nove modelovane forme uspeha su kroz socijalne odnosno društvene mreže kao zajednice ideja,
zajednice rešenja, zajednice mišljenja i zajednice
zajedničkih resursa. Crowdsourcing i crowdfunding su preporučeni modeli rada kroz neke
od tih zajednica, jer su istovremeno i forma
saradnje i instrument razvoja projekata i samorazvoja.
5. Minimum socijalnih mreža na kojima bi trebalo biti je 3 do 5. Izaberite specifičnu društvenu
mrežu za vašu delatnost ali vodite računa da biti
prisutan na jednom mestu više nije dovoljno.
6. Resursi koje su socijalne zajednice i novi mediji učinili dostupnim ne predstavljaju nužno
nove resurse ali nam omogućavaju da lakše
procenimo i prepoznamo potrebne resurse (za
koje npr. do tad nismo znali da su nam potrebni ili da postoje).
merima. Prekinite sa jednom i drugom praksom i iznenadićete se rezultatima.
6.
7. Velika je verovatnoća da za određene zadatke
koje izvršavamo u okviru procesa rada postoji aplikacija koja nam može olakšati odnosno
unaprediti posao, dakle neophodno je pratiti
aktuelne i preporučene aplikacije i softvere na
internetu.
8. Pretraga interneta predstavlja ključnu veštinu.
Na drugom mestu je veština filtriranja primljenih informacija i njihove sinteze u operativno znanje za rad.
9. Slobodno podelite vašu poslovnu ideju sa drugim
ljudima, jer na taj način možete pronaći nove
partnere, dobiti povratnu informaciju, novi
ugao gledanja, pristup novim resursima itd.
10. Obrazujte se i obrazujte druge u digitalnom okruženju i za opstanak u digitalnom okruženju.
11. Preporuka javnoj upravi na gradskom nivou:
neprestano ulažite u infrastrukturu, npr. učinite internet delom komunalnih usluga i kreirajte
programe za informatički razvoj svog stanovništva svih uzrasta.
IV OMLADINSKE I NEPROFITNE INICIJATIVE
1.
Civilni sektor je i dalje najvažniji zastupnik
mladih i inkubator njihovog ličnog i profesionalnog razvoja. Svet se razvija kroz aktivizam,
a prvi aktivizam koji se uči u civilnom sektoru
je: neprestano menjaj sebe i tragaj za saveznicima da bi promenio-la okruženje.
2.
Nove forme kreativnog izraza su ujedno i forme prenošenja poruka i privlačenja pažnje.
3.
Formalni sistem obrazovanja ne samo da je nedovoljan, već je kontraproduktivan - stvara zanimanja koja ne trebaju nikome. Neformalno
učenje postaje ključno za mlade, ali učenje
kroz praksu je i dalje nezamenjivo. Ova konstatacija je ujedno i preporuka mladim ljudima kuda treba da postave pravac svog profesionalnog razvoja i radnog angažmana.
4.
Preporuka javnim vlastima na lokalnom nivou - ulažite u obrazovanje i radnu praksu mladih ljudi da vaši gradovi ne bi bili osuđeni na
odumiranje zbog odlaska mladih ljudi.
5.
Nedostatak inicijative kod mladih može se tumačiti
i činjenicom da im niko nije prepustio odgovornost,
smatrajući ih nedovoljno zrelima i sposobnima. Drugi razlog je što uče gledajući starije
kao uzore i time uče na lošim i zastarelim pri-
U formalnom obrazovanju lokalne vlasti bi trebalo
da podstiču inovativnost, preduzimljivost i kritičko
mišljenje, da bi mlade ljude jednog dana učinili kreativnom klasom grada koja će samo
umnožiti taj kreativni i intelektualni kapital i
učiniti da se počne menjati ambijent - da lokalna zajednica bude privlačno mesto za život
i ulaganje. To je proces koji mora početi i on
nema alternativu.
V RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA KAO VEKTOR
LOKALNOG RAZVOJA
1.
Privredi koja je zasnovana na pretežno državnoj
svojini dolazi kraj. Država nije nikad bila, niti
može biti dobar preduzetnik. Privatna inicijativa kroz preduzetništvo i mikro-biznis jedino
je rešenje za nacionalnu ekonomiju u kojoj je
najveći broj samo prividno ili privremeno zaposlenih u državnom sektoru.
2.
Preduzetničko mišljenje i praksa moraju se naći u
programima obrazovanja u osnovnim i srednjim školama.
3.
Savremeno poslovanje vodi se kroz projekte, ne
kroz poslovnu procesnu svakodnevicu.
4.
Inovacije i kreativnost postaju neizostavni sastojak
i input u proizvodni proces ili uslužnu delatnost.
Pitanje kvaliteta se više ne može smatrati jedinom konkurentskom prednošću, jer su kupci navikli da očekuju kvalitet. Ni cena nije od
presudne važnosti, jer kupci na tržištu kreativne ekonomije kupuju doživljaje i spremni
su da plate i višu cenu za novi doživljaj pre
nego za stari kvalitet.
5.
Omladinsko preduzetništvo razvija se u preduzetničkom društvu u kojem mladi još tokom školovanja imaju priliku da nauče kako se zarađuje
novac, i u kojem već zarađuju novac. Učenička
preduzeća ili omladinske akcije za prikupljanje sredstava mogu biti prvi dobri koraci.
6.
Proces kreiranja preduzetnika počinje tako što
se najpre vaspitava preduzetničko mišljenje - a to
je zadatak lokalnih zajednica kroz školstvo ali
i druge instrumente lokalnih politika (uključujući i dobru poresku politiku), ako žele da
je više onih koji stvaraju dohodak, nego onih
koji ga troše.
7.
Socijalno preduzetništvo je takođe preduzetništvo i to sa humanom prirodom.
8.
Ma koliko vam bilo ugodno u ambijentu u kojem mislite da stvari deluju skladno i vama
naklonjeno, promena pravila igre je konstanta na
127
koju uvek treba računati (promena propisa,
promena donosioca odluke na lokalnom nivou, nelojalna konkurencija, promena trenda
u ukusu kupca, viša sila).
9.
128
Kompetitivnost i konkurentnost su prirodno stanje stvari za svaki posao. Bolje se usredsrediti
na povećanje sopstvene snage za kompetitivnost nego u uzaludnom poslu odstranjivanja
konkurencije.
Dijalog javnog
i privatnog sektora:
mogućnosti i prepreke
U okviru projekta održani su radionica i trodnevni trening na temu dijaloga predstavnika javnih vlasti i privatnog, tj. civilnog i privrednog sektora.
Radionica Dijalog javnog i privatnog sektora
Radionica10 je bila iz tri dela: prvi deo odnosio se na
ispitivanje stavova i samopercepciju, drugi na tehnike
promene načina razmišljanja i treći na vežbu u timskom radu i određivanju zajedničkih ciljeva. U ovoj radionici, koja je ukupno trajala 200 minuta, ukupno je
učestvovalo 31 osoba, uzrasta od 18 do 60 godina, oba
pola, iz javnog, privatnog i neprofitnog sektora. Korišćena je tehnika na osnovu koje su učesnici listali i
projektovali probleme. U zoni komfora na početku radionice, umesto uzroka u sebi i svom timu, apsolutna
većina učesnika je navodila spoljne uzroke problema
- u donosiocima odluka u političkoj sferi, na lokalnom
nivou, propisima, poreskoj upravi itd. Nakon što su
zainteresovani predstavljali svoje situacije, u sumiranju su se uz podršku fasilitatora osvrnuli na potrebu i
osobinu da ljudi najčešće za svoje probleme krive drugoga. U nastavku su učesnici bili pozvani da od izlistanih problema odvoje nerešive i rešive, pa je nakon tog
filtera sumirano kroz piramidu problema (M. Bučer)
gde je na vrhu problem, ispod njega red razloga a u
temelju uzroci problema. Kroz ovu piramidu učesnici
su dolazili do uzroka rešivih problema i prepoznavali
su razloge za pojedini problem. Ovaj segment završen
je diskusijom na ključnu dilemu da li je predstavnik
drugog sektora saveznik ili oponent, gde su diskutanti,
ostajući u zoni komfora uglavnom negativno određivali predstavnika javnog sektora (ako su govorili iz ugla
privatnog neprofitnog ili profitnog) i privatnog sektora
(ako su govorili iz ugla javnog sektora). Opšti zaključak prvog kruga je da među predstavnicima ova dva/
tri sektora postoje sučeljeni stavovi i oprečni interesi
10 Radionicu je osmislio i vodio Aleksandar Đerić (Academica). Radionicu je evaluiralo 20 učesnika, koji su samom radu na radionici dali
ocenu 4, a voditelju radionice 3,85 (na skali od 1 do 5).
u istoj delatnosti, jer je tek par njih podiglo ruke na
pitanje da li sarađuju sa drugim sektorom.
U drugom delu učesnicima je, nakon sumiranja da je
teško izaći iz zone komfora, predstavljen koncept promenjenog mišljenja, tj izlaženja iz stanja komfora i
izlaženja iz prirodnog mišljenja vežbom posmatranja
situacije/problema iz drugog ugla, da bi iskusili promenu stavova i uverenja (Šest šešira - Edvard de Bono).
Potom su bili pozvani da dalje učestvuju ako polože
novčani ulog simbolične vrednosti, bez ikakve druge
informacije šta je u nastavku igre. 20 učesnika je dalo
ulog, pet je prihvatilo da učestvuje bez novčanog učešća a šest je prešlo u zonu posmatranja igre. Ulog je
stavljen na sredini prostora za rad i najavljeno je da će
grupa koja pobedi odneti kompletan ulog.
Učesnici su podeljeni u četiri grupe, podelu je izvršio
učesnik koji nije dao ulog a bio je u grupi sudeonika
u igri. Grupe su trebale biti podeljene uz uslov da se
ispoštuju tri kriterijuma - da u svakoj grupi budu predstavnici javnog i privatnog sektora, predstavnici iz obe
države i po iskazanim stavovima raznorodni učesnici
u stilovima mišljenja. Igra je namerno podsticala kompetitivnost i davala je prednost umešnosti, nadmetanju i kroz prikupljanje informacija, posmatranju prostora igre, proceni konkurencije, favorizovanju članova
tima koji su imali takmičarske ambicije i sl. Pobedu je
odnela grupa koja je izmestila fokus, bila najupornija u dostizanju cilja i koja je prihvatila opšte pravilo
da postoje nerešivi problemi neuređenog ambijenta u
kojem pravila ne samo da nisu do kraja jasna (i kao
takva, nisu dovoljno uverljivo ni prihvaćena od aktera
igre), već uvek imaju element nepredvidivosti.
Na kraju procesa iskustvenog učenja, procesiranje je
zatvoreno pitanjem o tome kako su učesnici prihvatili
ulogu u ad hoc timu, kako su se odnosili prema učesnicima iz drugog sektora, pa je zaključak većeg dela
učesnika bio ne samo da su zajednički projekti i akcije
moguće, već i jedna od nužnih strategija dolaženja do
sredstava i ostvarenja pojedinačnih ciljeva organizacija/kompanija/javnih ustanova odnosno lokalne samouprave.
Na pitanje na samom kraju radionice koliko učesnika
129
bi radilo u ovakvom mešovitom timu i u saradnji sa
drugim sektorom, gotovo svi su podigli ruke. U osnovi,
ljudi su bili motivisani da steknu novo iskustvo, nauče,
podele znanje i stavove, da se igraju, takmiče i odnesu makar simboličnu pobedu (vrednost uloga nije bila
veća od 30 maraka). Poruka je: ako je moguće u igri,
zarad igre i učenja, za male sume, još je više moguće u
realnom životu, za realne ciljeve i veći novac. Početak
promene je u posmatranju stvari iz drugačijeg ugla,
ugla drugog, ali i u igranju, koje nas tera da igrajući
različite uloge, kroz te uloge učimo.
Trening Upravljanje promenama
Trening11 pod nazivom Kako dograditi grad održan je
od 5. do 7. februara u Užicu, sa 30 učesnika iz lokalnih samouprava i javnog sektora gradova na projektu.
Glavna tema seminara bila je upravljanje promenama - sagledavanje lokalnih mogućnosti za udruživanje i saradnju ali i potencijalnih otežavajućih faktora. U toku prvog modula učesnici su bili upoznati sa
savremenim pogledom na kreativni sektor, trendove u
razvoju kao i primere dobre prakse saradnje javnog i
kreativnog sektora u regionu. Radeći na pojedinačnim
aktivnostima, pokazali su da su donekle svesni ovih
tendencija, ali i da im je stav delimično negativan prema takvim trendovima. Ovakva reakcija je razumljiva
i očekivana u kontekstu gde praćenje novina zahteva
od pojedinaca spremnost na promenu u načinu razmišljanja i preuzimanje inicijative.
Nakon predstavljenih ključnih potreba mladih kreativaca (definisane kroz prethodno održane radionice sa
mladima), ideja o uvođenju promene i preduzimanju
inicijative je postala još aktuelnija. Učesnici su upoznati sa fazama prihvatanja i istrajavanja u promeni,
kao i strategijama generisanja motivacije u svakoj od
ovih faza, kada je kod učesnika već generisana motivacija za ličnu promenu, produktivno se nadovezao rad
na definisanju lične vizije. Učesnicima su predstavljeni koncepti novog obrazovanja mladih (Ken Robinson,
Promena paradigme obrazovanja) i model co-workinga
za mobilizaciju i usmeren razvoj mladih kreativaca u
gradovima, na koje su predstavnici javnog sektora veoma pozitivno reagovali.
Sa kreiranim pozitivnim stavom za preduzimanje inicijativa kod učesnika, pokrenut je proces generisanja
ideja za moguće zajedničke projekte za mlade i za kul-
11 Trening su osmislili i realizovali Marina Delić i Veselin Vasiljković
(Academica), kao i Majda Mujanović (OIA BiH). Učesnici su ocenili
trening prosečnom ocenom 4,70 (na skali od 1 do 5).
130
turno nasleđe i turizam. Učesnicima je predstavljen
metod za “brainstorming”, a kroz stimulativna pitanja
podsticano je out-of-box razmišljanje. Nakon ove faze,
predstavljen je i alat (levak) za selekciju ideje za realizaciju. Učesnici su veoma pozitivno reagovali na predstavljene modele, i u okviru grupa (sastavljenih od 5-6
ljudi) došli do ideja za zajedničke prekogranične i projekte susedstva: Smart centar, Bridge festival, Casino turizam... Ideje su razrađene na ključne oblasti kroz metod
mape uma, a zatim kroz obrazac za akciono planiranje
definisani su prvi koraci ka njihovoj realizaciji. Sam
proces zajedničkog rada kroz ove faze rezultirao je
odličnim idejama i velikim entuzijazmom kod učesnika. Korist od ovog modula je i u tome što su alati za
rešenje problema (problem solving - generisanje ideja/
selekcija/razrada/implementacija) detaljno opisani u
radnim materijalima učesnika, što im omogućava da
ih samostalno koriste i nakon treninga.
Poslednja dva modula treninga bila su posvećena veštinama uticanja i pregovaranja. U okviru ove teme akcenat je bio na direktnom uticaju kroz komunikaciju,
u situacijama kada sagovornik ima primedbu ili sumnju u predlog koji izlažemo. U toku rada aktuelizovana
je realna situacija ponikla u grupi, i na njenom primeru vežbale su se tehnike reagovanja na primedbu. Ovaj
postupak učinio je rad veoma živim i povisio stepen
angažovanja svih učesnika. Sa kontrolnom listom –
koraci pripreme za pregovore, završen je rad sa polaznicima treninga u duhu njihove visoke motivacije za
uvođenje mini promena u svoje okruženje, uključivanje različitih saradnika u zajedničke inicijative, i saradnje sa kreativnim sektorom.
Ideje za projekte, koje su učesnici generisali su brojne i
veoma inovativne, naročito iz ugla afirmisanja kulturne raznolikosti, izgradnje identiteta gradova i razvoja
turističke privrede kroz nove proizvode:
I Grupa: Mladi, obrazovanje
Kvalitetno stručno usavršavanje nastavnog kadra,
Građanska inicijativa za rasterećenost nastavnog
plana, Obuka za preduzetništvo, Anketiranje mladih
(tema: potrebe interesovanja), Virtuelna preduzeća,
Interaktivno obrazovanje, Međunarodna razmena
učenika, Sajmovi zapošljavanja, Kvizovi i takmičenja, Otvaranje neformalnih škola, Berza ideja mladih,
Promjena obrazovnog sistema u kantonu, Prostor za
stvaralaštvo i prezentaciju mladih, Obrazovanje odraslih mladih, Fond za talente, Intenziviranje aktivnosti
na neformalnom obrazovanju, Kampanje zagovaranja
“Uskladimo obrazovanje sa potrebama privrede”, Rok
teatar, Poboljšanje kvaliteta života mladih u ruralnom
području (obogaćivanje sadržaja, podizanje kapaciteta i resursa), Radio bajke za djecu i slijepe, Škola kao
kreativni centar, Vršnjačke edukacije, Đačke zadruge,
Prevencija nasilja nad decom i mladima, Animiranje
učeničkih parlamenata, Književne večeri za mlade,
Obrazovanje za mir.
II Grupa: Festivali, kulturno nasleđe, turizam
Društvene igre kao suveniri, Softver Kadinjača,
Kreativne edukativne radionice i mladi volonteri
Društvene igre Tarabići, TV emisija školski program, Biolozi in residence, Kelti u Užicu, Atlas
mitologije, Arheolog na jedan dan, Novi suveniri, Flash Mob, Experimentalna filmska produkcija / Stalna audio postavka Kadinjača, Višnjićevi
dani, Savremeni folklor (po modelu River dance),
Oživljavanje starih zanata, NOB suveniri, Revitalizacija seoskih sredina, World music festivali
Arheološki
film
/
Etnološki
film, Arheolozi in residence, Arheološka interaktivna karta
Obilježavanje istorijskih mjesta i mjesta gdje su živjele i radile poznate ličnosti, Predstava o Tesli
Mostovi Foče, Hang drum republika 21. maj, Biznis
inkubatori, Sportsko-rekreativni centar na jezeru
Perućac, Društvene mreže, Igre na vodi, Vjerski turizam, Spa centar, Paintball, Vladimir Perić Valter
muzej Prijepolje, Posmatranje ptica, Zimska univerzijada, Skupljanje lekovitog bilja / Proizvodnja bio
hrane, Džipijada, Nudistička plaža, Vožnja sportskim
avionima, Paraglajding/ Golf turizam, Zabave edukativnog karaktera, Regata na Drini, Wi-Fi grad, NP
Sutjeska, Dani Isaka Samokovlije, Festival prijateljstva, Manifestacija ulični basket, Sportski turizam,
Sušeni vrganj / Prerada divljeg voća, Semberski kupus, Hill Festival, Poduzetnička edukacija, Kockarski
turizam, Kulturna edukacija, Turniri u šahu, Film o
splavarima, Koncerti klasične muzike, Šabački vašar.
užeg kruga ljudi u političkim partijama; u sferi omladinske politike predstavnici lokalne samouprave su se
složili u uverenju da su mladi pasivni i ne koriste ni postojeće prilike za rad, razvoj i profesionalnu afirmaciju,
odnosno da formalni sistem obrazovanja ne daje dovoljna znanja i veštine mladima da nađu svoje mesto
na tržištu kreativnih delatnosti, kao i da su podmlaci
političkih stranaka favorizovani i da postoji trend da se
njihovo delovanje i angažman prikazuje kao generičko
delovanje mladih u lokalnim sredinama.
Aleksandar Đerić
Generisane ideje za projekte prekogranične saradnje i
susedstva i draftirani akcioni planovi:
•
Festival na mostovima (predlog na kojem će
raditi gradovi na Drini)
•
Klaster turizma na splavovima (rafting) - saradnja gradova Goražde i Foča kroz stvaranje
zajedničke turističke organizacije i objedinjene turističke programe.
•
Obrazovni Smart centar (predlog na kojem će
Foča raditi)
•
Industrija zabave i „kockarski“ turizam na Drini (gradovi na Drini)
•
Hang drum republic - šumski festival (projekat
na kojem će raditi Užički GKC i drugi partneri).
Ključne identifikovane prepreke za saradnju javnog
i privatnog sektora: nedostatak modela ili institucije
stalnog otvorenog dijaloga dve strane, donošenje svih
odluka van institucija lokalnih samouprava - od strane
131
Studije slučaja - uspešni modeli
za lokalni kreativni razvoj
Filmart Požega
Kreativna delatnost: film
Organizacioni oblik: udruženje građana
Sektor: civilni
Udruženje Filmart je kroz filmski kamp Interakcija, a
potom i kroz Filmski edukativni centar i Interdoc specijalizovalo svoju misiju za razvoj dokumenatarnog
filma, filmsku edukaciju, promociju filma i kulturnu
animaciju u filmskoj umetnosti, povezujući s tom misijom i razvoj filmskih profesionalaca, publike i lokalne sredine. Višestruki značaj ovaj program ostvaruje i
akademskom saradnjom sa katedrama za film i filmskim zanatima. Filmski kamp Interakcija je i festival
filma i susreta kulture, mesto profesionalne obuke
mladih koji, po svojim dometima, prevazilazi okvire
Požege. Produkujući filmove, na godišnjem nivou, Filmart doprinosi izgradnji kulturnog identiteta Požege
koja postaje i svojevrsni centar za razvoj dokumentarnog filma. Uključujući mlade u proces nastajanja
filma i organizovanje same manifestacije, animirali su
lokalnu omladinu koja aktivno doprinosi kreativnom
razvoju svog grada. U kontekstu kulturne politike, programi Filmarta su dragocene inicijative kulturne decentralizacije, kulturne animacije i programa za studente i mlade. duzetništva u turističkoj delatnosti. Ali, turizam nije
samo ponuda smeštaja i ishrane, uz boravak u prirodi
i razgledanje krajolika. U slučaju Vile Albedo kulturna
raznolikost je u pravom smislu reči input u stvaranju
turističkog proizvoda. Renovirana porodična kuća u
selu Varna, pored pansionskog smeštaja, koristi sve
svoje kapacitete za organizovanje brojnih događaja –
likovne kolonije, muzičke kampove, programe za decu,
izložbe, tribine, seminare, književne večeri, filmske
projekcije, radionice starih zanata. Vila Albedo je, ne
samo pionir ruralnog turizma u šabačkom kraju, već
i dobar primer porodičnog preduzetništva koje deluje
sa misijom kreativnog razvoja lokalne zajednice. Kao
svojevrsni privatni polivalentni kulturni centar, porodica Kovačević podstiče razvoj kulturnog života na seoskom području i razvija modele saradnje između sela
i grada, a sve to kroz osnovnu misiju - unapređivanja
turističke ponude seoskog turizma, koja se razvila i u
kulturnu misiju i misiju održivog razvoja sela. Pročitajte više na: http://www.kreativnaekonomija.academica.rs/2013-11-30/Villa-Albedo-kultura-je-konkurentskaprednost
Biblioteka Vuk Karadžić, Prijepolje
Pročitajte više na: http://www.kreativnaekonomija.academica.rs/2013-12-01/Filmart-umetnost-povezivanja-ljudi
Kreativna delatnost: Izdavaštvo/Informacione tehnologije/Vizuelne umetnosti
Organizacioni oblik: javna ustanova
Sektor: javni
Vila Albedo, Šabac
Matična biblioteka „Vuk Karadžić“ u Prijepolju je, pored Muzeja i Kulturnog centra, najvažniji nosilac javne
kulturne politike u tom gradu. Osnovana 1904. godine,
predstavlja najstariju instituciju kulture u gradu na
Limu, koja pored primarne bibliotečke delatnosti, ima
i ulogu lokalnog kulturnog centra. Biblioteka „Vuk Karadžić“ se, kao javna ustanova, finansira iz budžeta opštine čime se pokrivaju tekući troškovi, ali je specifična po tome što sve svoje programe sprovodi projektno.
Kreativna delatnost: Kulturni turizam
Organizacioni oblik: porodično preduzeće
Sektor: privatni
Vila Albedo je etno-domaćinstvo porodice Kovačević iz
sela Varna, nadomak Šapca i primer je porodičnog pre-
133
Pre deset godina su u saradnji sa brojnim partnerima
pokrenuli prvi, mobilni informacioni i komunikacioni
centar u Srbiji, poznatiji kao „Infobus“. Reč je o pokretnoj, savremeno opremljenoj biblioteci koja redovno
obilazi 15 prigradskih naselja i kroz koju se sprovode
kontinuirani programi edukacije seoskog stanovništva. Pored popularizacije knjige i kulture čitanja, Infobus svojim korisnicima omogućava slobodan pristup
znanju i informacijama i doprinosi informatičkom
opismenjavanju lokalnog stanovništva. Biblioteka je
dobar primer lokalnog („community“) centra, koji izlazi iz misije čitaonice i postaje svojevrsni integrator
zajednice, diseminator ključnih informacija i programa za lokalni kulturni i kreativni razvoj i animator
lokalnog društvenog života. Iako javna ustanova, ona
u potpunosti upravlja svojim resursima, programima
i publikom u skladu sa trendovima razvoja informacionog društva i ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama, odnosno otvorenom društvu koje afirmiše
svu raznolikost. Prijepoljska biblioteka, tako, predstavlja primer biblioteke budućnosti, u društvu u kojem
se kultura posmatra kao jedan od stubova održivog
razvoja, ne samo zbog toga što koristi savremene tehnološke alate, nego i zato što podstiče kreativni razvoj
zajednice na svim relevantnim poljima. Pročitajte više na: http://www.kreativnaekonomija.academica.rs/2013-11-26/Prijepoljska-biblioteka-repozicioniranjeka-informacionom-i-kreativnom-centru-lokalne-zajednice
Plexus 3D studio, Šabac
Kreativna delatnost: Digitalni mediji, Kompjuterske
usluge/Video produkcija
Organizacioni oblik: preduzetnička radnja
Sektor: privatni
Plexus studio iz Šapca bazira svoj rad na korišćenju
novih 3D tehnologija, čime se specijalizovao za usluge
digitalizacije proizvoda za 3D galerije, 3D modelovanje, animaciju, izradu virtuelnih panorama i sl. 3D skeneri imaju široku primenu u različitim industrijskim
granama jer se mogu koristiti i za izradu kalupa, alata, ali i suvenira, elemenata industrijskog dizajna itd.
Mladi preduzetnik, Mladen Vuković, osnivač Plexus 3D
studija i firme Plexus CNC, se poslednjih godina profesionalno bavi modelovanjem i animacijom. Uprkos
ograničenjima lokalnog i nacionalnog tržišta i nedovoljnoj iskorišćenosti potencijala tehnologija i usluga
koje nude, Plexus studio spada u one naše pionire kreativnih delatnosti u virtuelnom okruženju koji imaju
šansu u budućnosti. Paradigma poslovanja se menja i
trendovi su da se i trgovina i oglašavanje orijentišu na
internet i digitalne medije. Iako vlasnik Plexus studija
134
s pravom očekuje da će partnere naći i u svom gradu,
te time biti i deo aktivnosti za modernizaciju samog
grada, njegovu prezentaciju i brendiranje, verovatnije
je da za ovu vrstu usluga i digitalnog proizvoda kupci
ipak nisu iz komšiluka. Okretanje stranim tržištima, za
digitalne usluge postaje aksiom današnjeg poslovanja. Pročitajte više na: http://www.kreativnaekonomija.academica.rs/2013-11-11/Plexus-3D-studio-kreativnost-uz-upotrebu-novih-tehnologija
Gradska galerija (Kulturni centar), Požega
Kreativna delatnost: Vizuelne umetnosti
Organizacioni oblik: javna ustanova
Sektor: javni
Gradska galerija Požega, osnovana 1999. godine pri
Kulturnom centru, predstavlja prestižni izlagački prostor sa dobrim programom i konceptom. Samostalne
i grupne izložbe organizuju na osnovu javno raspisanog konkursa na koji se u proseku javi više od 100
umetnika godišnje, što dodatno potcrtava popularnost
ove galerije. Dva godišnja termina namenjena su lokalnim stvaraocima a neretko sarađuju i sa „lokalnom
likovnom dijasporom“ tj. sa umetnicima poreklom iz
Požege koji rade u zemlji i inostranstvu a čije izložbe
predstavljaju „posebnu vrstu ‘infuzije’ domaćoj sceni“. Gradska galerija Požega predstavlja primer dobro
vođene javne ustanove koja u potpunosti koristi svoje
kapacitete kako bi promovisala savremene umetničke
prakse i animirala lokalno stanovništvo. S obzirom na
svoju misiju i lokalnog izlagačkog prostora i mesta za
sve kulturne događaje u gradu, mogla bi se odrediti
kao venue, u pravom smislu te reči, tj. prostor za kulturne događaje, od etablirane umetnosti do lokalnih
akcija kulturne animacije. Pročitajte više na: http://www.kreativnaekonomija.academica.rs/2013-11-07/Gradska-galerija-Pozega-prostor-susreta-etablirane-umetnosti-i-kulturnog-aktivizma
Narodni muzej Valjevo
Kreativna delatnost: Kulturni turizam/Umetnički zanati/Vizuelne umetnosti i multimedija
Organizacioni oblik: javna ustanova
Sektor: javni
Narodni muzej u Valjevu je 2004. i 2007. godine proglašen za najbolju muzejsku ustanovu u Srbiji, a 2012.
godine je dobio i najveće nacionalno priznanje za doprinos razvoju turizma koje dodeljuje Turistička organizacija Srbije -„Turistički cvet“. Pored direktnog doprinosa povećanju posećenosti grada Valjeva, Narodni
muzej je dao i poseban doprinos razvoju teorije kulturnog i muzejskog turizma. Naime, ICOM - međunarodna organizacija muzeja i muzejskih profesionalaca, je 2013.
godine dodelila nagradu u kategoriji kustos godine Vladimiru
Krivošejevu, direktoru Narodnog muzeja, za razvoj „inovativnih, savremenih metoda muzejske prezentacije i
animacije“. Savremeni pristup se ogleda pre svega u
stalnoj muzejskoj postavci multimedijalnog karaktera,
u izradi raznovrsnih serija suvenira, realizaciji mnogobrojnih edukativnih programa, zanimljivo osmišljenim nastupima na Sajmu turizma i td. Dodatno, Muzej
je i jedan od inicijatora nastanka i član udruženja „Valjevo za vas“ čije su aktivnosti usmerene ka promociji
turističkih potencijala valjevskog kraja. Narodni muzej
u Valjevu je primer muzeja koji vodi politiku inovacija
– u izlagačkim aktivnostima, tematskim programima,
u radu sa publikom i građanima, u oblikovanju suvenira, u multimedijalnoj scenografiji stalne muzejske postavke, očuvanju starih zanata, reaktuelizaciji lokalne
mitologije. Pritom, muzej pokazuje izuzetnu posvećenost razvoju lokalne zajednice što se odražava i kroz
merljive socio-ekonomske efekte ali i kroz saradnju sa
brojnim akterima iz kreativnog sektora.
Pročitajte više na: http://www.kreativnaekonomija.academica.rs/2013-10-25/Valjevski-muzej-inovativnost-i-preduzetnistvo-gradske-ustanove
miu arhitekti, Užice
Kreativna delatnost: Arhitektura
Organizacioni oblik: porodično preduzeće
Sektor: privatni
Nekada uvreženo mišljenje o arhitekturi kao jednoj
od „najpropulzivnijih profesija“, zamenile su konstatacije o nesumnjivoj krizi u kojoj se ova struka danas
nalazi. Mlade arhitekte teško dolaze do posla, strukovne organizacije ne funkcionišu na zadovoljavajućem
nivou, a građevinski sektor godinama beleži pad aktivnosti. Uprkos nepovoljnom poslovnom ambijentu
u Srbiji, bračni par Marija Gardić Lazić i Uroš Lazić iz
Užica uspešno vode porodični posao – firmu za arhitektonsko i urbanističko projektovanje „miu arhitekti“.
Od 2003. godine, od kada deluje arhitektonski autorski
tim „miu arhitekti“, realizovali su mnogobrojne projekte među kojima se izdvajaju i konkursna rešenja,
pre svega osvojena II nagrada na arhitektonskom konkursu za 100 hotela širom Srbije, ali i hotelsko apartmansko naselje Mona u Sirogojnu, realizovani enteri-
jer i rekonstrukcija stana u Užicu i td. Miu arhitekti su
primer uspešnog porodičnog preduzetništva, u kome
se uloženi trud u pokretanje vlastitog studija, uprkos
nepovoljnom poslovnom ambijentu, na kraju isplatio.
Njihova arhitektonsko-urbanistička rešenja doprinose
i razvoju lokalne zajednice, jer u saradnji sa investitorima i drugim privrednim subjektima, menjaju i izgled
svog grada. Pročitajte više na: http://www.kreativnaekonomija.academica.rs/2013-10-23/Porodicno-preduzetnistvo-u-kreativnom-biznisu-miu-arhitekti
Limart, Prijepolje
Kreativna delatnost: Vizuelne umetnosti/Umetnički
zanati/Kulturni turizam
Organizacioni oblik: udruženje građana
Sektor: civilni
Udruženje za ulepšavanje i umetničko uređenje Prijepolja, LimArt, realizuje mnogobrojne projekte koji
najčešće nastaju kao „umetnički odgovor na potrebe
mladih“ a prevashodno su u funkciji izgradnje modernog imidža opštine Prijepolje. LimArt je dobar primer
organizacije koja kroz medijaciju, aktivizam i rebrendiranje grada, stvara izuzetno kreativno okruženje
za razvoj mladih umetnika i savremenih umetničkih
praksi. Negujući specifičnosti lokalne kulture, rade
na kreativnom razvoju grada inicirajući mnogobrojne
projekte u okviru kojih građani Prijepolja izlaze u javni
prostor i počinju da ga menjaju. „Kroz LimArt pokušavamo samo da očuvamo i dobro prezentujemo kulturno nasleđe kao neodvojivi deo svakog pojedinca u društvu. Kasnije kada vidimo da su pojedini mladi ljudi,
koji su bili deo LimArt-a, nastavili da razmišljaju u tom
smeru i počeli da doprinose ličnim radom, shvatimo
da je naš model uspešan i održiv“, kažu u Limartu.
Pročitajte više na: http://www.kreativnaekonomija.academica.rs/2013-10-21/Udruzenje-LimArt-uloga-neprofitnihorganizacija-u-kreativnom-sektoru
135
Studio Sfumato, Užice
Kreativna delatnost: Grafički dizajn/ Vizuelne umetnosti/Oglašavanje (advertajzing)
Organizacioni oblik: preduzetnička radnja
Sektor: privatni
Mladi grafički dizajner i ilustrator Uroš Savić po završetku fakulteta, 2008. godine, osnovao je Sfumato studio u rodnom Užicu. Kroz ovaj kreativni studio za dizajn i vizuelne komunikacije sarađuje sa još dvojicom
mladih stručnjaka – fotografom i programerom. Svoja kreativna rešenja u oblasti grafičkog i veb dizajna,
ilustracije, fotografije i primenjene umetnosti plasira
i u zemlji i inostranstvu, ali kako Savić ističe „u Užicu svega tri-četiri klijenta shvataju da je dizajn moja
profesija a ne hobi“, zbog čega svoje usluge uglavnom
izvozi na strano tržište. Pored nekolicine klijenata iz
Užica, poput Narodnog pozorišta, Regionalne razvojne
agencije i par privrednih društava koji ozbiljno shvataju vizuelne komunikacije, klijenti studija Sfumato su
i FK Crvena Zvezda, Wannabe Magazine a od stranih se
ističu Entaros Corp. iz Kanade i GoGulf iz Dubaija. Studio Sfumato je dobar primer kako su mladi kreativci,
uprkos činjenici da se u Srbiji malo pažnje pridaje ilustraciji, dizajnu, korporativnom i vizuelnom identitetu,
uspeli da se probiju na stranom tržištu i da za relativno
kratko vreme postanu prepoznati u svom poslu. Pored
toga što prate potražnju na tržištu u oblasti dizajna,
konstantno se usavršavaju i ne libe se od promene fokusa na poslovnom planu, u pogledu usluga koje nude.
Pročitajte više na: http://www.kreativnaekonomija.academica.rs/2013-10-03/Studio-Sfumato-dizajn-za-izvoz
Anagram Design, Loznica
Kreativna delatnost: Grafički dizajn/ Kompjuterske
usluge/Vizuelne umetnosti
Organizacioni oblik: preduzetnička radnja
Sektor: privatni
Nakon dugogodišnjeg frilenserskog rada u oblasti grafičkog i veb dizajna, programer i dizajner Aleksandar
Dimitrić iz Loznice je 2012. godine osnovao agenciju za
veb dizajn „Anagram Design“ i time status „honorarca“ i „slobodnjaka“ zamenio statusom preduzetnika.
Međutim, kako i sam navodi, otvaranje firme mu je u
mnogome otežalo bavljenje ovim poslom. „Činjenica
je da veće firme drugačije posmatraju i lakše ulaze u
dogovore sa firmama nego sa pojedincima ali, sa druge strane, registrujući firmu, pored osnovnog posla, tj.
svoje delatnosti, neminovno je potrošiti puno vremena
136
na razumevanje i borbu sa birokratijom, računovodstvenim i drugim pravilima koje je neophodno poštovati“. Anagram Design je primer agencije koja je nastala iz frilenserskog angažmana i sa misijom da radi
na kreativnom razvoju grada i zadovoljava potrebe lokalnog tržišta, odnosno da postane gradski kreativni
studio, osposobljen za male projekte i specijalizovane
usluge u kreativnom sektoru. Akcijama u neprofitnom
sektoru, ovakve preduzetničke inicijative ne samo da
pokazuju posvećenost razvoju lokalne zajednice, već i
strategiju da razvijaju svoje tržište i svoje kupce i saradnike. Indirektno, preko ovakvih inicijativa i lokalne
vlasti mogu realizovati akcionu politiku razvoja grada,
bilo da je reč o mladima ili o merama za urbanu regeneraciju grada, kultivaciju javnog prostora ili unapređenje poslovnog ambijenta kroz poboljšanu vizuelnu
komunikaciju lokalnih privrednih subjekata.
Pročitajte više na: www.kreativnaekonomija.academica.
rs/2013-09-13/Anagram-dizajn-studio-od-frilenserskog-nacina-rada-do-preduzetnicke-inicijative
Milena Milojević
Preporuke
za lokalne samouprave
(Srbija)
Osim preporuka u završnom dokumentu konferencije
Kreativne tenzije, lokalnim samoupravama u šest gradova koji su bili uključeni u projekat E761 Susretanja
preporučujemo promene i pozornost u upravljanju
javnim prostorom i javnim resursima, kao i kreativnim i intelektualnim potencijalima građana lokalne
zajednice:
1.
2.
3.
Demokratska rehabilitacija je uslov svih uslova da bi se revitalizovala javna sfera i regenerisale građanske inicijative, privatno preduzetništvo kao i demokratska uloga medija.
Javna sfera, kao prostor građanskih sloboda,
debate i razmene mišljenja, danas je u gradovima ugrožena uzurpiranjem i rušenjem
institucija demokratskog poretka i lokalne samouprave od strane političkih partija, privatnog kapitala i investitorskog interesa krupnog
kapitala, odnosno drugih interesnih grupa koji
privatno nadređuju javnom. Treba izgraditi
demokratske institucije otvaranjem dijaloga
sa građanskim inicijativama i privatnim preduzetništvom, da bi se otvorio slobodan prostor za civilni i privredni sektor, kojem lokalna
samouprava treba da bude servis i kreator povoljnog ambijenta.
Kulturni identitet gradova danas se nalazi
između nejasnog i nedovoljno očuvanog kulturnog nasleđa koje baštini lokalna zajednica i nedostatka vizije razvoja u savremenom
vremenu. Okupljanjem kreativnih pojedinaca
i inicijativa trasira se vizija razvoja grada kao
integrisane zajednice. Povratak anahronim
nacionalnoromantičarskim obrascima jeste
samo pokazatelj odsustva vizije razvoja lokalne zajednice.
Svakoj kulturnoj grupi, naročito manjinskim zajednicama, trebalo bi omogućiti pravo na kulturu i pravo jednakog pristupa javnim resursima.
Sačuvati kulturno nasleđe i revitalizovati ga za
potrebe kolektivnog pamćenja i turističke eksploatacije jeste jedan od važnih pravaca njegove zaštite i funkcionalne upotrebe.
4.
Industrijsko nasleđe je važan segment urbane
obnove - industrijske hale, napuštene fabrike,
osim što su baština, jer svedoče o ekonomskoj
istoriji mesta, mogu biti kreativna žarišta i
mesta za kulturnu produkciju, razvoj mikrobiznisa i omladinske inicijative. Treba izbeći
zamke džentrifikacije u upravljanju javnim
prostorom gradova, jer posledice promene
urbanog izgleda i namene prostora jesu i promene kulturnog pejzaža, otuda mogu dovesti
do radikalnog ukidanja kulturnih ekosistema
gradova.
5.
Ulaganje u festivalsku industriju može biti ili
ulaganje u razvoj kulturnog identiteta ili ulaganje u proizvodnju odnosno kreativnu privredu. Umesto subvencionisanja komercijalih
festivala bez jasnog javnog interesa, razložnije
je da lokalna samouprava nastupa kao investitor, proceni isplativost ulaganja, pa potom
ulaže u investiciju uz očekivani deo dohotka
od takve manifestacije.
6.
Programom formalnog obrazovanja u osnovnom i srednjem školstvu, kao i podrškom
neformalnom obrazovanju, lokalne samouprave bi trebalo da osposobljavaju mlade za
pristup tržištu rada na internetu i u digitalnom okruženju, razvojem novih zanimanja,
podsticajima za frilensersko preduzetništvo
i pokretanjem učeničkih IT preduzeća. Jedan
od projekata angažovanja mladih može biti u
digitalizaciji baštine i kreiranju virtuelnih muzeja gradova.
7.
Uloga škola je i da prate procese promene kulturne, ekonomske ili obrazovne paradigme i
prilagođavaju svoju misiju novom okruženju
za razvoj i rad mladih ljudi. Umetničke škole bi trebalo da osposobe umetnike da budu
ujedno i menadžeri svog posla i karijere, odnosno da razumeju tržište umetnosti, da bi se
takvom tržištu uspešno prilagodili.
8.
Frilenserima u kreativnom sektoru lokalne samouprave mogu pomoći osnivanjem ili
podrškom osnivanju saradničkih tj. co-working prostora. Interes je lokalne zajednice da
137
umetnici, kreativci iz različitih kreativnih industrija ostanu i privređuju u rodnom gradu.
9.
Crowdfunding je novi instrument prikupljanja
novca i investiranja u kreativne projekte. Lokalne samouprave bi mogle da razvijaju projekte javno-privatnog partnerstva koji bi se
finansirali na ovaj način.
10. Gradovi u susedstvu imaju mogućnosti da razvijaju zajedničke projekte, kroz forme zajedničkog ulaganja i kao deo strategije smanjenja
troškova. Npr. postojeću javnu kulturnu infrastrukturu bi trebalo revidirati, jer su te ustanove izgubile publiku, i jedno od rešenja može
biti da uspostavi model zajedničkih ustanova
za teritorije dve i više opština. Sve kulturne
ustanove trebalo bi depolitizovati i njihov menadžment profesionalizovati.
11. Kontakt sa frilenserskom zajednicom i mladima u kreativnim industrijama gotovo da
ne postoji u delovanju lokalnih kancelarija
za mlade. Što se tiče oblasti kreativne ekonomije, ekonomije znanja, omladinskog preduzetništva trebalo bi od KZM stvoriti mesta
za učenje, profesionalni razvoj, umrežavanje,
mobilnost mladih, informisanje o prilikama
za zapošljavanje u sektoru kreativnih usluga
i ICT sektoru. Sada su KZM uglavnom vođene
i predstavljene od aktivista političkih stranaka ili su pasivizirane, u najboljem slučaju nemaju aktivan doprinos omladinskoj politici u
ovom domenu i nisu integrator i onih mladih
koji nisu aktivisti ili politički angažovani. Time
je izgubljena ključna transmisija između
omladinskog aktivizma, koji zamire, odnosno
omladinskog preduzetništva, koje je nerazvijeno, i lokalne samouprave, a preko KZM kao
medijatora i nosioca politike javnog zastupanja mladih.
12. Tema kreativne ekonomije, odnosno koncept
kreativnih industrija na lokalnom nivou je i
dalje slabo poznat. Da bi lokalne vlasti iskoristile preimućstva ovog razvojnog modela za
razvoj lokalne zajednice, uključujući i pristup
fondovima EU namenjenim razvoju tržišta
kreativnosti i ukupnom privrednom razvoju,
potrebno je da vrednosti i smernice kreativne
ekonomije, ekonomije zasnovane na znanju i
inovacijama ugrade u postojeće agende i strategije razvoja, obuče službenike da prate i razumeju ove procese, ali i da okupe saveznike
iz civilnog i privatnog sektora radi sinergije
delovanja. Kreativne industrije su jedna od
onih tema koje neće ili neće zadugo doći kao
krovna politika države, na koju će se lokalni
nivo vlasti moći osloniti.
Academica
138
Okruženje za kreativan razvoj:
šta su mogućnosti i pretnje
za građanske inicijative
i omladinski aktivizam
“Godinama sedimo i pričamo. Nama treba strategija za
aktiviranje svih drugih strategija.”
Građanka Valjeva, 2013.
Važna ciljna grupa kojoj se projekat E761 Susretanja
obraćao su civilni sektor i u njemu omladinski aktivistički segment. U periodu od gotovo tri godine otkako
je projekat nastao pa do kraja njegove implementacije,
kao implementatori projekta i deo istog civilnog sektora možemo da konstatujemo, na osnovu iskustva i
zatečenog stanja tokom rada na projektu, da je civilni
sektor za ovo relativno kratko vreme ne samo u poziciji da izgubi svoju primarnu misiju, već da se sada
nalazi u krizi opstanka. Glavni uzroci su opšta degradacija vrednosti u društvu, gubljenje kohezivnih veza,
siromašenje i opšta beznadežnost da se pozitivne društvene promene i reforma države i društva mogu sprovesti nakon više od decenije produženih tranzicijskih
procesa.
Kao vrlo verovatne i osnovane, možemo konstatovati
tri ključne pojave i centrifugalna procesa u civilnom
društvu/omladinskom aktivizmu:
•
Kriza javne sfere dovela je do stanja da se više
ne mogu sprovoditi demokratske zagovaračke građanske inicijative12 zbog uzurpacije i
nestanka javnog prostora, kako urbanog, privatnog građanskog tako i javnog medijskog
prostora.
12 Po teoretičaru Jirgenu Habermasu, javna sfera tj. javni diskurs (Teorija komunikacionog delanja, 1981) je osnovna pretpostavka kritičke
diskusije i racionalne argumentacije u društvu. Kriza javne sfere, po
ovom predstavniku kritičke teorije društva posledica je najviše delovanja političkih partija koji javnim životom i resursima upravljaju van
kontrole građana, tj. stanja da se demokratski javni život izgubio a time
i kritički diskurs. Kulturološke razloge možemo naći u korporativnom
kapitalizmu i kulturi masovnog konzumerstva.
•
Aktivizam kao nadzor i zaštita javnog interesa
zamenjen je pseudo aktivizmom iza kojih stoje interesi i vrednosti partikularnih socijalnih
grupa, od političkih stranaka, preko klerikalnih organizacija do korporacija, koje sve zajedno i svaka pojedinačno teže da uspostave
dominaciju nad javnim poretkom i monopolizuju javne resurse. Istinski građanski aktivizam prešao je u virtuelne zajednice, okupljene oko socijalnih mreža vrednosti ili rešenja,
koji se verovatno mogu vratiti u javnu sferu
ne preko institucija sistema, kojih gotovo da
nema, već verovatno kroz socijalni bunt i građanski protest.
•
Opšta pasivizacija mladih, nekomunikativnost mladih, drugačiji vrednosni sistemi mladih, nedovoljno informisanje o temama kreativnosti, poslovnih prilika i sl13, posledica su
njihovog ukupnog ekonomskog, socijalnog
i kulturnog položaja, tj. situacije u kojoj su
nezaposleni, marginalizovani i isključeni iz bitnih
procesa odlučivanja i podložni negativnim pojavama globalizacije i konzumerizma.
U istraživačkom radu na projektu, tehnikom ankete i
intervjua, 25 predstavnika civilnog društva i frilenseri izrazili su mišljenje i stavove koji potkrepljuju našu
pretpostavku. Odgovorili su na pitanja o lokalnom
kulturnom identitetu, efikasnosti kulturnog sistema,
okruženju za život i razvoj, viziji sopstvenog razvoja
i mogućnostima da se uključe u procese društvenog
13 Izveštaj o proceni kapaciteta omladinske politike u Zlatiborskom
okrugu, B. Jeremić/J. Žunić-Cicvarić, Užički centar za prava deteta,
Užice, 2013. str. 30-31.
139
dijaloga i odlučivanja. Ovde navodimo neke njihove
ilustrativne stavove:
Kulturni identitet / kulturni sistem:
“Postojeći programi su arhaični, nema inovacija, nema
definisanog identiteta, samo ponavljanje već postojećih i isticanje folklora.” (Loznica)
“Izgradnju kulturnog identiteta treba da inicira lokalna zajednica tako što bi formirala neko zajedničko
telo, ali s tim ide jako traljavo i teško.” (Šabac)
“Sadašnji identitet je konfuzija, tako da je na delu odsustvo kulturnog identiteta.” “Na izgradnji kulturnog
identiteta bi trebalo da rade mladi ljudi koji će ono što
su naučili na fakultetima preneti u svoj grad. Ali za to
mora da se napravi jedan otvoren sistem koji nije politički kompromitovan i sredina u kojoj bi mladi mogli
bolje da sarađuju. Otvoren sistem koji će ideje mladih
ljudi preneti u stvarnost.” (Valjevo)
“Lokalna samouprava bi trebalo da zna da kultura ne
može da proizvodi novac iz prostog razloga što su poslednjih dvadeset godina ljudi izgubili smisao za estetiku.” (Požega)
“Kulturnom identitetu mogu da doprinesu koordinirane institucije kulture, motivisani pojednici, kao telo
gradski savet za kulturu, koji je trapavo napravljen, a
onda zaboravljen.” “Polako se kristališe svest o tome
da je ona prošlost od koje smo do skoro bežali ključna
karakteristika na kojoj se gradi kulturna ponuda ovog
grada. Užička republika je polako postala tačka oko
koje se organizujemo.” “Volela bih da se socijalističko
nasleđe grada u potpunosti iskoristi, da postoji aktivnije angažovanje kreativnih pojedinaca na konkretnim
projektima, i da se stane na put lažnoj urbanizaciji
grada koja se ogleda u pokušaju devastacije centralnog gradskog Trga, koji je direktno nasleđe socijalizma,
natrpavanjem raznih objekata kojima tu nije mesto.”
“Glavno obeležje je slobodarski duh, bez obzira koliko
to izvikano zvučalo. Užička republika predstavlja kičmu na kojoj može da se gradi nova tradicija tj. novi
kulturni identitet.” “Mladi kreativni ljudi, mladi učesnici subkulturne scene treba da učestvuju u izgradnji
kulturnog identiteta. Smatram da sada ima mnogo
više kreativaca nego ranije jer mladi ljudi imaju više
mogućnosti da se obrazuju za nešto što ih zanima preko interneta.” (Užice)
“Glavno obeležje kulturnog identiteta je kulturna raznolikost - kultura koja je vezana za ljude koji vekovima
žive na ovim prostorima.” “Kulturno nasleđe grada su
spomenici, manastiri - posebno manastir Mileševa, tu
su i spomenici islamske kulture - džamije”. “Standard-
140
na tura je manastir, džamija, muzej, sahat-kula, katolička crkva i turističko selo Kamena gora.“ (Prijepolje)
Ambijent za razvoj kreativnosti ne postoji (svi gradovi).
Najvažnija kulturna manifestacija vašeg grada
“Vukov sabor je najvažnija manifestacija, ali nemam
pozitivno mišljenje, jer se samo sprovodi zbog tradicije
i nije ponovo promišljen za ovo vreme.” (Loznica)
“Jedna od divnih manifestacija humora i satire iz koje
je proizašla interesantna separatistička ideja o Čivijaškoj republici je Čivijada. Taj festival je zabranjivan
sedamdesetih godina zbog svog oštrog pera. Nažalost
poslednjih sedam godina od satire je zadržao jedino sataru, a od humora je ostao samo jeftini humor
i jeftina populistička zabava.” “Tradicionalno kulturni
identitet čine Čivijada i vašar, i to bi bila tradicionalna
kulturna slika grada. A iz urbanog aspekta bih izdvojio
Šabački letnji festival.“ (Šabac)
“Od kulturnih manifestacija - Tešnjarske večeri jesu
identitet, ali su primer loše realizovanog programa.
Takva manifestacija gradi identitet palanke i vašara.
Program se ne zasniva na kulturnoj, nego na zabavnoj
politici.” “Brend grada je posebnost i samosvojnost”.
“Grad je uzeo Savu Savanovića kao brend, zaista neobično, mislim da niko ne bi uzeo vampire kao zaštitni
znak, ali taj eksperiment i traganje za novim i posebnim, mislim da je to brend”. (Valjevo).
“Jugoslovenski pozorišni festival je verovatno najznačajnija manifestacija, iako festival ima problem sa
identitetom i integritetom. Deklarisan je kao jugoslovenski i on to, formalno i jeste, ali suštinski je prost
zbir predstava iz nekadašnjih jugoslovenskih republika. Nema gotovo nikakav uticaj na lokalnu zajednicu.”
“Jugoslovenski pozorišni festival i festival Na pola puta
grade kulturni identitet grada.” (Užice)
“Najvažnija je manifestacija Mostovi Balkana”. (Prijepolje)
“Interakcija festival je najvažniji za identitet Požege,
a skriveni potencijal je nevidljivi muzej železnice, sa
najstarijim lokomotivama na Balkanu”. (Požega)
Šta bi vama značilo da grad ima da biste vi
ostali da živite u njemu i gradite svoju karijeru
/ Da li je kulturna/kreativna manjina u gradu
uticajna
“Neophodni su dobri uslovi za poslovanje a trenutno
su oni daleko od toga i čini se da te administracije i
porazi samo otežavaju i usporavaju razvoj. Uticaj kul-
turne manjine je slab jer nema podršku lokalne samouprave, niti šireg kruga građanstva.” (Loznica)
“Ljudi sa jakim menadžerskim sposobnostima su od
presudnog značaja za kvalitet realizacije bilo kog zamišljenog programa. Kreativci bi trebalo da se uključe
u razvojne planove grada, ali gradska vlast ne dopušta. Kulturna politika je zastala negde u osamdesetim
i većina nosioca kulturne politike želi da se vrati u to
vreme kada je grad cvetao, ali ono što oni ne shvataju
je da je od tad prošlo trideset godina.” (Valjevo)
“Smatram da bi u idealnom slučaju postojao neki prostor u kom bismo mogli mi ljudi sličnih opredeljenja
da se sastajemo, razmenjujemo iskustva, ostvarujemo
poslovnu saradnju... jednostavno rečeno prostor za
umrežavanje i zajednički rad.” “Ovaj grad nije pristupačan ostatku sveta jer se nekada nalazio na raskršću
u bivšoj Jugoslaviji, a danas je na periferiji.” “Podsticajne mere za kreativne industrije nedostaju gradu, koji
u strategiji ima navedene kreativne industrije. Mora
postojati opipljiva mogućnost učešća u procesu planiranja, mogućnost uticaja na proces donošenja odluka
koje se odnose na kulturu.” “Neophodan je dobar put.
Putevi su nam u katastrofalnom stanju tako da je i
komunikacija otežana. Do Sarajeva idem brže i lakše
nego do Beograda. Trebalo bi nam još dosta toga, ali
pre svega put. Jedan od bitnih razloga za ostajanje je
da se grad i ljudi upristoje, to i nema tolike veze sa kulturom koliko ima sa obrazovanjem.” “Recept je po meni
veoma jednostavan. Sa dobrim obrazovnim sistemom,
oživljenom privredom i jakom infrastrukturom potreba za kulturnim sadržajima bi se nametnula sama od
sebe, samim tim i kreativni pojedinci bi bili stimulisani da se uključe u osmišljavanje i realizaciju razvojnih
planova grada. Sposobnost da argumentujemo i razgovaramo je ono što nedostaje Srbiji.” (Užice)
“Dobrodošao je ko god ima ideju ili viziju, ali kada se
takav pojedinac i pojavi kod lokalne samouprave vlada
jedno stanje ’odsustva sluha’ za njega i njegove ideje.”
“Nedostaje više mesta na kojima bi mladi kvalitetno
provodili svoje vreme, zatim i neki prostor koji bi bio
omladinski centar ili kulturni centar gde bi mladi mogli da učestvuju u kreiranju programa, jer postojeće
ustanove nemaju sluha”. “Mislim da kreativna manjina nije uticajna, ovde su samo političari uticajni, a s
obzirom da mi nismo politični, nismo ni uticajni. Mi
želimo da našu sredinu učinimo boljom i baš iz tog razloga mislim da bi bilo veoma korisno da imamo bolju
saradnju sa lokalnom vlašću i da sa njihove strane postoji više sluha za ideje mladih.” “Kreativna manjina
ima minimalni uticaj. Kulturna javnost nije mala u
odnosu na grad, ali ovo mesto deli sudbinu svih gradova u Srbiji slične veličine.“ „Mislim da su konkursi
najbolje rešenje kako bi se uključili kreativci. Naravno,
podrazumevam da takav konkurs nije namešten. Smatram da mi kao grupa najviše možemo da doprinese-
mo svojom kreativnošću i idejama, pošto su to naši
glavni resursi, pratimo nove trendove i informisani
smo o njima.” (Šabac)
“Depolitizacija je ključna stvar za budući razvoj. Ljudi
terani materijalnim problemima i niskim pobudama
odlaze u stranke. Voleo bih da ja sebe u budućnosti
mogu da pogledam u ogledalu i da me ne bude sramota svojih postupaka.” (Požega)
Kako vidite svoj grad za 10 godina i sebe u
takvom gradu
“Ne može se konstruisati nikakva budućnost jer sve
zavisi od političke situacije. Vidim sebe kao turistu u
svom gradu.” (Loznica)
“Ovaj grad vidim u budućnosti kao zapuštenu, oronulu
kasabu. Vidim sebe kao novog polutana, zaposlenog u
nekoj beskorisnoj službi, a živim na seoskom imanju
i bavim se organskom poljoprivredom za svoje potrebe.” “Idealistička vizija je dobra škola i pristojna deca u
školama, spremna na rad i razmišljanje. Kad bi postojala dobra privreda, ovde bi se ljudi vraćali. Volela bih
da za deset godina imamo realan odnos prema svom
socijalističkom nasleđu i da ovo što imamo ne devastiramo. Ja bih volela da grad ne ide u ovom pravcu kojim
je do sada išao a to je grad trube i lepinje, da se ne ide
na folklorizaciju.”(Užice)
“Razmišljam samo tri meseca unapred, u Srbiji na
duže nije moguće razmišljati”. (Požega)
“Glavni problem je, a to pokazuje i poslednji popis, da
se broj stanovnika u opštini stalno smanjuje i to rapidno. Kreativne potencijale ovog grada iskorišćava neko
drugi, a tim mladim ljudima treba stvoriti mogućnost
da rade i dati im šansu.” “Sebe i ovaj grad vidim starijim jer mladi odlaze i ne vraćaju se.” (Prijepolje)
“Ne vidim sebe u ovom gradu, nemam nikakvu viziju”.
“Vidim sebe da ostajem u ovom gradu, ako se prilike
poboljšaju”. (Šabac)
“Ljudi moraju biti zaposleni da bi ostali u nekom gradu.” (Valjevo)
Kako se kreativci mogu uključiti u
osmišljavanje i izradu razvojnih planova grada
/ kako biste vi mogli konkretno doprineti / koje
biste još struke/zanimanja/profile osoba hteli
da vidite u tom timu.
“Moraju se formirati radne grupe za inicijative koje su
određenim delom finansijski obezbeđene. U timu mora
biti osoba koja je u dobrim odnosima sa gradonačelni-
141
kom.” “Grad ima i strateški i akcioni plan za mlade ali
funkcioniše samo formalno. Profili koji bi mogli da se
angažuju su ekonomisti, istoričari umetnosti, umetnici, predstavnici političkih partija, pravnici, različita zanimanja iz oblasti obrazovanja. Kancelarija za mlade
bi mogla da ostvaruje mnogo veće rezultate nego sada,
i to je problem svih KZM na nivou Srbije, mali broj njih
je uspeo da se bavi onim zbog čega su i osnovane. Trebalo bi da se bave uključivanjem mladih i rešavanjem
problema mladih na širem nivou, ne samo pojedinačnim manifestacijama manjeg obima.“ (Požega)
“Mi kao udruženja često smo bili pozivani na sastanke,
bili smo članovi radnih tela, učestvovali smo u pisanju
strategije, ali se sve na tome završilo. Nema rezultata
iz svega toga”. “Godinama sedimo i pričamo. Nama treba strategija za aktiviranje svih drugih strategija. Lokalna vlast treba da dozvoli veći uticaj civilnom sektoru i da ih vidi kao partnere. Ključna stvar za ljude koji
bi bili u tom timu je da svako od njih ima iza sebe neke
rezultate. Osnovni dokument koji grad treba da ima je
Strategija privrednog razvoja jer radno mesto i dohodak koji se stiče po tom osnovu je glavni razlog da neko
ostane u gradu. Skrajnuti smo od Ibarske magistrale i
smatram da bi trebalo da imamo bolje saobraćajnice.”
“Ja bih bila zadovoljna da ideje koje su trenutno posejane samo imaju priliku u stabilnom okruženju da porastu, a kada porastu da ih negujemo jer to je osnovni
problem ovog grada - da uspešne poduhvate seče i pre
nego što stasaju.” “Mi smo u poziciji da se sami predlažemo, a da nas grad unapred ne prepoznaje.” (Valjevo)
“Prošle godine sam pratio izradu kulturne strategije grada. Mogu da kažem da je sve bilo previše birokratski. Prvo se desio niz seminara, od projekt menadžmenta do kreiranja kulturnih stategija i na svaki
seminar je dolazila druga osoba iz institucije, tako da
nije bilo ni nekog kontinuiteta u tom njihovom obučavanju.” “Ovde se tradicionalno i sistematski iz procesa
planiranja isključuju oni koji bi mogli kvalitetno doprineti procesu, osim ako strateški plan nije doniran,
pa donator insistira na kvalitetnom učešću, a i tada
se nađe načina da se zaobiđe suština.” “Voleo bih da u
svom timu vidim različite profile osoba, ali, bojim se
da ih je većina otišla negde, a imam utisak da oni koji
su još uvek ovde, poučeni lošim iskustvima, uglavnom
ne žele da se prihvate nikakvog ozbiljnijeg posla od koristi za lokalnu zajednicu.” (Užice)
Intervjuisani su predstavnici udruženja i samostalni
kulturni radnici:
Valjevo: Neformalno udruženje Entuzijazmo, Riznica
lepih zanata, Dobri ljudi, Udruženje poslovnih žena Eve
Užice: KP(Z), Na pola puta, Radio 31, Nikola Vukašinović,
Libergraf, Undergrad, Nova omladinska radna akcija
142
Loznica: Anagram design
Šabac: Kombinart, Kolektiv, Svetlost
Prijepolje: Nova vizija, Limart, Mladi i talentovani, Forum žena, Boris Puzović
Požega: Forca, Sretenje, Marko Kovačević, Filmart, Uroš
Pavlović
Metodologija rada sa omladinskim grupama
Dizajnom projekta planirano je da se sa omladinskim
grupama radi na senzibilisanju na teme profesionalnog rada, zapošljavanja i razvoja u kreativnom sektoru, kako bi, kao rezultat procesa osnaživanja, bila generisana javna akcija zagovaranja promene u lokalnoj
sredini, a u vezi sa potrebama kulturnih i kreativnih
radnika i njihovog poboljšanog položaja.
Pristup je imao tri koraka - 1) radionica senzibilisanja,
informisanja i ispitivanje potreba (upitnikom), 2) definisanje teme javnog zastupanja, provera integriteta
zagovaračke grupe, njihovo dodatno osnaživanje i pomoć u izboru strategija kampanje javnog zastupanja,
uz radionicu za mlade lidere, 3) akciono planiranje
kampanje i izvođenje javne akcije zastupanja u lokalnoj zajednici.
Prvi krug radionica ukazao je na sedam glavnih potreba kreativnih mladih u svakoj sredini. Mladi ljudi su
u svakom gradu izrazili da im je za profesionalni rad i
razvoj neophodno14:
•
Prostor za profesionalni rad, povezivanje i razmenu;
•
Oprema;
•
Finansijska sredstva (za nabavku materijala,
pokretanje posla, razvoj i sl) - bilo u vidu donacija, investicija ili kreditiranja (donacije na
prvom mestu);
•
Informacije o poslovnim prilikama (konkursi,
tenderi i sl) i trendovima, odnosno ideje za razvoj;
14 U šest gradova na anketu upitnikom odgovorilo je ukupno 97 mladih, koje bismo mogli da strukturišemo u tri glavne grupe: a) aktivisti
sa kreativnim hobijem iz kojeg se može generisati zanimanje (npr fotografi, blogeri, veb aktivisti, ilustratori, kreatori nakita, muzičari, veb
administratori, ekonomisti i sl), aktivisti koje sebe vide kao medijatore
(uglavnom volonteri lokalnih organizacija civilnog društva i kancelarija
za mlade) i kreativci na početku profesionalne karijere u kreativnom
sektoru i sa aktivističkom potrebom da javno deluju (razlika u odnosu
na prvu grupu je što oni sebe vide kao buduće samostalne umetnike
ili radnike u kreativnom sektoru, tj. frilensere).
•
Ljudi (saradnici, volonteri, kooperanti, članovi
tima);
•
Obuka (na teme iz preduzetništva, savremenog poslovanja);
•
Medijska vidljivost (pristup medijima radi
promocije rada i proizvoda).
U anketi većina nije mogla jasno da prepozna uzrok
svoje sadašnje stagnacije, već su situaciju uopšteno
opisivali kao „nedostatak podrške“, „odsustvo razumevanja“, „zatucanost, apatija, iščekivanje“. Kao mogućeg
kreatora rešenja odnosno razrešenja situacije većina
je videla lokalne vlasti i državu generalno, delimično i
sam civilni sektor i donatore, a gotovo niko nije imao
stav da je njegova/njena sudbina isključivo u sopstvenim rukama. S obzirom da je selekcija učesnika sprovedena preko kancelarija za mlade i lokalnih organizacija civilnog društva (na njihov poziv ili preporuku),
prvi zaključak je bio da su frilenseri, kao predstavnici
nezavisne scene i drugačije vrednosne i kulture rada,
izostali, odnosno da verovatno ne vide mogućnost svog
razvoja preko aktivističkih organizacija civilnog društva i kancelarija za mlade. Naša pretpostavka bi mogla biti sumirana u zaključku: aktivisti i frilenseri su
predstavnici potpuno različitih društvenih zajednica,
koje su svaka za sebe u svojim koncentričnim krugovima, bez ili sa vrlo malo dodirnih tačaka. Na osnovu ove
konstatacije mogu se graditi brojne hipoteze, koje bi
morale biti empirijski proverene, najpre anketiranjem
i istraživanjem relevantnog uzorka kreativaca frilensera, ali sa velikom verovatnoćom se može zaključiti da
aktivistička zajednica u civilnom društvu i lokalnim
kancelarijama za mlade nije kredibilna, bilo zato što
je percipirana kao nekompetentna ili stoga što je politički aktivna i diskreditovana, da bi mogla da uključi
frilensere kao ciljnu grupu ili saveznike u svom radu.
Nastavak rada sa izabranim i okupljenim predstavnicima civilnog sektora/aktivista KZM pokazao je da
same te grupe uglavnom nisu homogene za sebe, te je
u svakom od gradova ishod mogućeg javnog zastupanja bio ispod željenog.
U Prijepolju smo u drugom ciklusu radionica održali
trening iz osnova javnog zastupanja za grupu mladih
koji su uključeni u inicijativu javnog zagovaranja dobijanja prostora za više omladinskih organizacija čija
je misija podrška mladima u kreativnom i profesionalnom razvoju. Kroz tehnike javnog zagovaranja, ova
grupa je testirala svoj integritet, snagu ideje, saveznike i oponente, analizirali su željene ciljeve i moguće
strategije. Svrha rada je bila i da grupa proveri svoju
spremnost za proces javnog zagovaranja, odnosno izbor najbolje strategije. Nakon što su sagledali snagu
koalicije i ciljeve javnog zagovaranja, grupa je utvrdila
da nije u ovom trenutku dovoljno jaka i da ima jasan
identitet, te je osim cilja da to ostvari u budućnosti,
izabrala i strategiju pilot projekata koja bi vodila i
osnaživanju i profilisanju grupe i ostvarenju cilja.
Na javnom sastanku zainteresovanih strana u Užicu,
predstavili smo koncepciju saradničkog prostora (coworking) kao jednog od mogućeg modela kreativnog
razvoja kroz podršku preduzetničkim inicijativama u
sektoru kreativnih industrija i srodnim delatnostima.
Sastanku je prisustvovalo 18 frilensera koji su pokazali visok stepen interesovanja za ovu inicijativu koju
je zainteresovana da realizuje javna ustanova Gradski
kulturni centar. Ova ustanova raspolaže sa više od 150
m2 prostora, koji bi uz manju investiciju mogao za
kratko vreme biti mesto koje bi primilo putem javnog
konkursa prve korisnike iz mikrobiznisa usluga. Nakon što je ideja potvrđena kroz prepoznati uzajamni interes obeju strana (javne ustanove i frilensera),
Gradski kulturni centar Užice je najavio prve korake
u realizaciji ovog projekta kroz izradu studije izvodljivosti, koja će u prvim koracima sagledati tehnički
i finansijski plan realizacije, potom i plan realizacije,
kroz analizu drugih zainteresovanih strana. Strategija u Užicu je rezultovala javnim pozivom frilenserima, i prethodnim radom sa javnim sektorom, jer je
predstavnik Gradskog kulturnog centra na treningu za
javne vlasti prepoznao razvojnu mogućnost ustanove
kroz primenu modela co-working prostora, čime je video i bližu saradnju sa kreativnim pojedincima.
Kako civilni sektor i, naročito mladi, mogu doprineti
lokalnom kreativnom razvoju bila je tema druge radionice - treninga u Loznici i Šapcu, gde su naša očekivanja nakon prvog ciklusa radionica bila i najveća
od svih gradova na projektu. Na inicijativu kancelarija
za mlade u tim gradovima, lokalni aktivisti i frilenseri
okupili su se i radili uz pomoć našeg tima na dizajnu
javne akcije, koja bi trebalo da stavi temu kreativnosti
i kreativnog razvoja u javnu sferu i ocrta neku od glavnih uloga omladinskog i neprofitnog rada. Loznička
grupa mladih, koju su činili aktivisti dizajneri, fotografi, vizuelni umetnici, prateća zanimanja kreativnom
sektoru i sl, prošli su kratki kurs iz osnova generisanja
kreativnih rešenja i osnove komunikacija - kreiranje
poruka u medijskom nastupu prema ciljnim grupama. Šabačka grupa, sastavljena od aktivista udruženja Svetlost i Kombinart, predvođena kancelarijom za
mlade u tom gradu, kao medijatorom, nije imala jasnu
ideju medijskog nastupa, ali je prepoznala potrebu da
se nezavisna kulturna scena grada pregrupiše, ujedini
i pronađe novu ulogu i misiju u kreativnom preduzetništvu. S obzirom da je grupa bila heterogenija, radionica je imala cilj da kroz koučing pristup pomogne
akterima da dođu do zajedničkog interesa i identiteta,
kao i novih uloga ovih tradicionalno postavljenih nevladinih organizacija. U valjevskom Narodnom muzeju radionicu javnog
zastupanja na svežoj i aktuelnoj temi zagovaranja
143
dobijanja prostora Doma vojske za kreativne i umetničke inicijative civilnog i neprofitnog sektora Valjeva
radili smo sa predstavnicima grupe/udruženja Vakum,
budući da je kancelarija za mlade u ovom gradu pasivna. Cilj radionice bio je da proveri inicijativu zagovaranja dobijanja prostora koji bi bio transformisan
u neprofitni polivalentni kulturni centar odnosno coworking prostor i hab. Tokom radionice analizirana
je pozicija organizacije u percepciji predstavnika lokalne samouprave i samih inicijatora, da bi se sagledao raskorak između predstave koju o sebi i svom
radu imaju članovi organizacije, naspram očekivanoj
slici koju imaju predstavnici lokalne samouprave. U
nastavku, posebna pažnja je stavljena na definisanje
teme javnog zastupanja na adekvatan način, tako da
zadovolji suštinu koncepta javnog zastupanja, uvaži političku realnost lokalne samouprave i zahteve
inicijatora kampanje. Naposletku, učesnici su uz pomoć našeg tima analizirali različite strategije koje su
na raspolaganju javnim zagovaračima, i odabrali tri,
odnosno četiri, koje su najprimerenije u konkretnom
slučaju. Učesnici su došli do zaključka da, pored sastanaka sa donosiocima odluka, uključivanjem drugih
organizacija i pojedinaca u kampanju javnog zagovaranja, treba razmišljati i o razvoju pilot projekata,
kako bi se gradio identitet i snaga grupe, a paralelno
sa tim, išlo bi se na zagovaranje za dobijanja prostora
nekadašnjeg Doma JNA za programe uz predstavljanje
različitih modela budućeg funkcionisanja. Predloženo
je da prvi korak u aktivnostima bude izrada veb-sajta inicijative, kao deo medijske strategije. Radionica je
pomogla u sagledavanju javnog statusa inicijative, definisanju ciljeva i izbora adekvatne strategije koje su,
tokom treninga definisali učesnici. Procena trenera iz
projektnog tima bila je da je sadašnja lokalna grupa
motivisana, ima integritet i treba da pojača identitet
da bi stekla čvrstu poziciju zagovaranja. U Požegi je šira mobilizacija aktivista i kreativaca izostala i naša pretpostavka je da je civilni sektor u tom
gradu pasiviziran ili u nestajanju, odnosno da su u
dosadašnjima aktivnostima njihove potrebe manje
više zadovoljene i da lokalni partner nije bio dovoljno
motivisan da radi na aktivaciji mladih zbog procene
da akcije javnog zastupanja nisu adekvatne političkim
prilikama u maloj lokalnoj zajednici.
Konačni ishod po gradovima
Prijepolje: omladinski civilni sektor u krizi identiteta i
integriteta, sa nedovoljno jakim kohezivnim vezama sa
lokalnom kancelarijom za mlade koja je aktivna; izgledi za postavljanje tema omladinskog preduzetništva,
zapošljavanja i razvoja u kreativnom sektoru postoje
na duži rok, uz strategiju pilot projekata i obrazovnu
strategiju sa ciljnom grupom preduzetnika i frilensera;
144
u trenutku implementacije projekta Susretanja u tom
gradu nije postojao integritet grupe za javno zastupanje dobijanja prostora za co-working.
Užice: omladinski civilni sektor je u krizi integriteta, lokalna kancelarija za mlade pasivizirana i nema
novih vetrova promena, jer je tokom implementacije
projekta jedina organizacija predstavnik andergraund
kulture napustila grad; šansa za razvoj preduzetništva u kreativnom sektoru je moguća kroz pokretanje
co-working inicijative u Gradskom kulturnom centru,
procesom odozgo-nadole, ukoliko politički voluntarizam to ne osujeti.
Loznica: u ovom gradu postoji relativno uticajna kancelarija za mlade, koju smo tokom istraživanja prepoznali kao primer uspešne prakse ukoliko razvije potencijal da postane omladinski hab i za mlade kreativce i
time dogradi svoju sadašnju misiju; nedovoljna je integracija kreativnih mladih i frilensera; iako je grupa
radila na ideji medijske promocije omladinskog kreativnog stvaralaštva, konačan rezultat nije imao jasnu
poruku javnog zastupanja, zbog verovatnog sukoba
misije kancelarije za mlade kao organa lokalne samouprave sa stvarno potrebnom misijom posrednika i zastupnika interesa mladih pred donosiocima odluka na
lokalnom nivou.
Šabac: projekat je senzibilisao nezavisni omladinski aktivistički sektor u tom gradu za temu kreativne
ekonomije, ali je proces definisanja zajedničke misije
dugoročan, time i njihovog osnaživanja za nove uloge u lokalnom razvoju; tokom perioda implementacije
projekta grupa nije imala identitet i integritet za novi
pravac razvoja, time ni kapacitet da osmisli i sprovede
akciju javnog zastupanja i samopromocije u lokalnoj
sredini; kancelarija za mlade je odnedavno aktivna ali
još nije u mogućnosti da bude u poziciji medijatora i
saveznika, dok se homogenizacija omladinskih udruženja kreativaca ne dovrši.
Valjevo: kancelarija za mlade je pasivna, a grupa Vakum ima potencijal za okupljanje i aktivista i relevantnih frilensera u tom gradu; inicijativa za javno zastupanje ove grupe opredelila se za strategiju medijske
vidljivosti, strategiju pilot projekata i razvijanje identiteta uključivanjem saveznika; ideja kreiranja autonomnog kulturnog centra i prostora za preduzetništvo
u kulturi i kreativnom sektoru u nekadašnjem domu
vojske je i snažna i dobra.
Požega: kancelarija za mlade je pasivna, barem prema ciljnoj grupi kreativaca, a identifikovanje ključnih
omladinskih grupa ili frilensera nije dalo dovoljno
osnova da se radi na specifičnoj omladinskoj temi ili
inicijativi u tom gradu. Academica je kroz ovaj projekat želela da osnaži omladinske grupe i frilensere da prepoznaju nove teme
svog rada u kreativnim industrijama, pronađu pravce
svog ličnog i profesionalnog razvoja i kroz aktivizam
civilnog sektora, javnim zastupanjem, postave temu
omladinske kreativnosti u lokalne agende, tamo gde
se to može. U slučajevima kada ne postoji demokratski kapacitet ili je javna sfera uzurpirana, prazna ili
kontaminirana, Akademika je prepoznala svoju misiju
u osnaživanju postojećih, uglavnom slabih inicijativa
(osim Valjeva), mapiranju potencijala i primarnom istraživanju potreba omladinskih aktivista i kreativaca.
Iako bez civilnog sektora nije moguće zamisliti razvoj
demokratskog i otvorenog društva, naš opšti zaključak
i preporuka budućim projektima koji se budu bavili
ovom temom i ciljnom grupom je da imaju u vidu dva
moguća pravca razvoja projekata za omladinski kreativni/civilni sektor:
a) osnaživanje umetničkih, kulturnih i aktivističkih udruženja koja koriste kulturu kao
sredstvo za društvenu promenu da pronađu
svoju misiju kao pružaoci usluga/medijatori u
kreativnom sektoru;
b) jačanje kulturnog i kreativnog preduzetništva,
pre svega za frilensere i udruženja koja svoju
razvojnu šansu vide u preduzetništvu u ili za
kreativne delatnosti.
Uloga civilnog sektora u kreativnom razvoju/kreativnim industrijama može biti:
•
demokratska - u kojoj su organizacije civilnog
društva (OCD) medijatori između stejkholdera, npr. javnih vlasti i privatnog/poslovnog
sektora - radeći na unapređenju lokalnih instrumenata podrške kreativnom sektoru (medijacija i javno zagovaranje), ali i poboljšanju
ambijenta kroz interkulturalni dijalog i kulturu tolerancije odnosno promociju kulturne
raznolikosti, naročito manjinskih zajednica;
•
socijalna - uglavnom se OCD bave razvojem
socijalnog preduzetništva u kreativnim industrijama, naročito uključivanjem ranjivih i
drugih marginalizovanih grupa (npr osoba sa
hendikepom, žena, starih, njihovo osnaživanje
kroz edukaciju ili javno zagovaranje);
•
obrazovna - OCD razvijaju i sprovode programe obuke za profesionalni razvoj i preduzetništvo u kreativnim industrijama;
•
ekonomska - gde i same organizacije civilnog
sektora postaju provajderi usluga u kreativnom sektoru, time što pokreću i vode projekte
kojima je cilj zapošljavanje, razvoj lokalnog
kreativnog tržišta i privredni razvoj.
145
Program E761 2004-2014:
traženje puta
E761 je regionalni (Srbija - BiH) program razvoja civilnog društva i neprofitne ekonomije, kreativnog razvoja
lokalnih zajednica i unapređenja prekogranične i regionalne kulturne i privredne saradnje. Pokrenut je u
aprilu 2004. godine i zatvoren 1. jula 2014. godine.
Kao partnerski program i platforma organizacija civilnog društva i kulturnih i neprofitnih organizacija iz
Srbije i Bosne i Hercegovine, E761 je pretežno bio program za decentralizaciju kulturne politike i kulturne
produkcije u regionu Zapadnog Balkana. Program je iniciran 2004. godine kao prvi kooperacioni projekat Švajcarskog programa za kulturu u Srbiji i
tada je obuhvatao opštine i gradove u zapadnoj Srbiji:
Užice, Požega, Čačak i Kraljevo. Godine 2009, organizacije iz prve faze projekta - Academica iz Beograda/
Užica i Forca iz Požege - podstakle su dijalog sa organizacijama iz Bosne i Hercegovine sa ciljem da se
pokrene regionalni program E761, koji će biti okrenut
prevashodno mladim ljudima van velikih centara, ali
i svima koji žele da se obuče i profesionalizuju na polju kreativnih industrija. Glavni partner i lider na projektu je bila Academica, a Programu su doprinele i u
njemu aktivno učestvovale sledeće organizacije: Forca
Požega, OIA BiH, Alter Art Travnik, Demokratski centar
Nove nade Bihać, Kultivator Bihać, TuzlaLive, Timočki
omladinski centar Zaječar, KC Lift Čačak, Undergrad
Užice, Centar mladih Roma Požega, Građanski parlament Čačka, Kvart Kraljevo, Urboboros Čačak, Sretenje
Požega, Planet Art Užice, Užički centar za prava deteta,
Ogledalo Kraljevo, Iskra Kraljevo.
Važniji projekti Programa E761
Užička kreativna šupa 2006-2007
Open Arc Theatre 2005-2008
Art klubovi Požega, Čačak i Kraljevo 2006-2007
One Day Off, Požega 2006
Hrastopoštovanje, Užice 2006
Objektiv u žicama, Užice 2006
Šupa, Užice 2006
031: Ispad iz rupe, Užice 2006
Meni kulture, Kraljevo 2007
Slobodna vožnja, Čačak 2006
Ko je umetnik, ja sam umetnik, 2006
Studio Izvodljivost, Čačak 2006
Kurs muzičke produkcije, Požega 2006
Licem ulice, Kraljevo 2006-2007
Fenolmanija, Kraljevo 2007
Spark - ka kreativnom inkubatoru, Požega, 2008-2009
Regionalni dizajn Srbija-BiH 2010
Škola za mlade bendove, 2010-2011
Festival Centrala, 2010-2012
Radio Centrala, 2011-2012
Svezabend.com, 2011-2012
U periodu 2009-2012. glavno težište programa bilo je
podsticaj omladinskog aktivizma i preduzetništva u
kreativnim industrijama i neprofitnom sektoru. U poslednjoj fazi programa, 2012-2014, oblasti delovanja
Programa su: razvoj civilnog društva, omladinska politika, razvoj neprofitne ekonomije i profesionalizacija
civilnog sektora, lokalni razvoj i urbana regeneracija
(javni prostori, kreativni gradovi, kulturne/kreativne
industrije), interkulturalni dijalog.
Novi novi val, 2011-2013
Rock akademija, 2011-2013
Susretanja/Convergence 2013-2014.
Program E761 je dobio naziv po regionalnoj evropskoj
ruti, najdužoj na Zapadnom Balkanu, koja počinje u
Plitvicama u Hrvatskoj i preko centralne BiH i Srbije
147
završava u Vidinu u Bugarskoj. Veći gradovi na E761
magistrali su: Bihać, Bosanski Petrovac, Mrkonjić Grad,
Jajce, Donji Vakuf, Travnik, Vitez, Zenica, Sarajevo, Višegrad, Užice, Požega, Čačak, Kraljevo, Trstenik, Kruševac, Paraćin, Zaječar, Vidin.
U periodu 2004-2014. u Program su strateški bili uključeni sledeći gradovi: Bihać, Travnik, Tuzla, Sarajevo,
Užice, Požega, Arilje, Čačak, Kraljevo, Zaječar, Srebrenica, Bijeljina, Foča, Goražde, Loznica, Šabac, Valjevo
i Prijepolje.
Program E761 po temama koje je otvorio, stvorenoj
produkciji i platformama koje je pokrenuo, povrh svega u praksi rada civilnog društva u neprofitnoj i kreativnoj ekonomiji, jeste jedinstven primer inovativnog
i pionirskog programa u regionu. O Programu E761 i
pojedinačnim dostignućima napisani su akademski istraživački radovi u regionu i Evropi, a kroz Program je
generisano više hiljada strana istraživačkih tekstova o
ulozi civilnog i neprofitnog sektora, kreativnoj ekonomiji, savremenoj umetničkoj produkciji, novim tehnologijama, omladinskoj politici, regionalnom i lokalnom
razvoju.
Ukupan budžet Programa 2004-2014. bio je 1.497.850
švajcarskih franaka (ukupna vrednost svih projekata
sa nematerijalnim ulaganjem je 1.722.000 CHF).
Statistika 2004-2014.
Direktnih korisnika Programa: 12.300
Uključenih profesionalaca: 2.590
Publika na događajima: 87.440
Medijska i internet publika: više od 12.000.000
Arhiva Programa nalazi se u arhivi Akademike u Beogradu i Užicu.
Web arhiva Programa: www.e761.academica.rs
Projekat E761 Susretanja/Convergence
Projektni tim:
Omladinska informativna agencija BiH, Sarajevo
Jan Zlatan Kulenović, koordinator projekta (koautor
projekta)
Selma Krnjić
Mirnes Bešić
Matea Košar
Rino Trifković
Majda Mujanović
Academica - Akademska grupa, Beograd
Aleksandar Đerić, koordinator projekta, konsultant
(autor projekta)
Ivana Damnjanović
Marina Bukvić
Marina Delić
Neda Šorak
Milena Milojević
Veselin Vasiljković
Zoran Filipović
Predrag Popović
Sofija Drecun
Tatjana Nikolić
Forca - Forum civilne akcije, Požega
Miroslav Tamburić
Goran Đukić
Goran Jordović
Stručni saradnici
Aleksandar Stevanović, Beograd
Goran Tomka, Novi Sad
Tehnička podrška - Zajednički tehnički sekretarijat Užice
Vladimir Petrović
Danijela Konjić (Antena Tuzla)
Zahvaljujemo se na doprinosu učesnicima u projektu
Loznica
Anagram Design, Iskra, Svetionik, Tarpos, Konak Mišić,
Kancelarija za mlade/Omladinski centar, Kancelarija
za lokalni ekonomski razvoj, TV Lotel, Gimnazija Vuk
Karadžić, Loznica.rs, Lozničke novosti, Stupar Design,
Turistička organizacija Loznice, Dušan Drezgić, Nikola
Polić
Požega
Umetnost u prolazu, TV Požega, Kulturni centar Požega, Filmart, Brand studio, Marko Kovačević, Uroš Pavlović, Turistička organizacija, Gimnazija Sveti Sava,
Kancelarija za mlade, TV Telemark
148
Prijepolje
Bios, Mladi i talentovani, Limart, Televizija Forum,
Turistički vodiči Prijepolja, Centar za zaštitu ljudskih
prava, Muzej u Prijepolju, Dom kulture, Kancelarija
za mlade, Prijepoljska gimnazija, UTIC doo, Narodna
biblioteka Vuk Karadžić, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, Turistička organizacija Prijepolja, Nova
vizija, Haris Jusović, Ilma Kritivojević, Admir Veljović,
Zlatan Halilović, Samedin Rovčanin
Šabac
Škola primenjenih umetnosti, Svetlost, Kombinart,
Kulturni centar Šabac, Kancelarija za mlade, Gradska
uprava, Plexus studio, Vila Albedo, ABC, Kolektiv,
Regionalni centar za obrazovanje, TV As, Ekonomsko
trgovinska škola, Viktor Šumaher, Jana Trivanović
Valjevo
Narodni muzej Valjevo, Kulturni centar, Vakum, Poslovni fakultet, Gradska uprava, Branko Ristić, Modni atelje Ennetah, Entuzijazmo, Udruženje poslovnih
žena Eve, Dobri ljudi, Umetnički kombinat, Gatti, Akter
design, Institut za održivi razvoj, Privredna komora,
Dušan Arsenić, Riznica lepih zanata, Valjevska gimnazija, Aleksandar Branković
Užice
Gradski kulturni centar, Turistička organizacija Užica,
Užička gimnazija, Libergraf, Undergrad, KP(Z), Na pola
puta, Kancelarija za mlade, Regionalna razvojna agencija Zlatibor, Nova omladinska radna akcija, Gradska
uprava, Sfumato studio, Nikola Vukašinović, miu arhitekti, Umetnička škola, Radio Luna, Radio 31, Bojan
Đerić
Bijeljina
Gradska uprava, Muzej Semberije
Foča
Srednjoškolski centar Foča, Opština Foča
Goražde
Općina Goražde, Centar za kulturu, Udruženje poslodavaca BPK, Udruženje mladih Grad
Srebrenica
Turistička zajednica, Udruženje građana za Srebrenicu
Tuzla
Bosanski kulturni centar, Tuzla Live, Fondacija tuzlanske zajednice, Osmijeh za osmijeh, Dom mladih Tuzla,
Centar za razvoj poduzetništva, Kantonalna televizija
Al Jazeera Balkans Sarajevo
149
III
SMERNICE
ZA LOKALNI
KREATIVAN RAZVOJ
Priredio Aleksandar Đerić
UNESCO-UNDP: Uloga kulture na lokalnom nivou
Evropska Komisija - Kreativna Evropa
Evropska Komisija - Strategija Evropa 2020
Kolaborativna ekonomija i Evropska Unija
151
UNDP/UNESCO:
KA INDIKATORIMA EFEKTIVNOSTI I
USPEHA U KREATIVNOJ EKONOMIJI
(Odeljak Poglavlja 6 iz Izveštaja o kreativnoj ekonomiji 2013, Posebno izdanje - Širenje staza lokalnog razvoja,
izdanje Programa za razvoj Ujedinjenih Nacija - UNDP & Organizacija Ujedinjenih Nacija za obrazovanje, nauku i
kulturu - UNESCO, Njujork-Pariz, 2013)
KORISTI OD KREATIVNE EKONOMIJE
Planeri urbanog razvoja se mogu pozabaviti razvojem kreativne ekonomije na više načina. Gradovi se
mogu suočiti sa sveobuhvatnim urbanističkim planovima u budućnosti; tipično, okosnicu takvih planova
predstavljaju principi koji se odnose na ekonomsku,
društvenu i ekološku održivost urbanog sistema. Kulturni ili kreativni sektor može biti jedan od aspekata
takvog plana, ali može biti i u potpunosti izostavljen.
U novonastalim okolnostima, planeri se suočavaju sa
izazovom kako da što efikasnije integrišu umetnost i
kulturu u planove razvoja na makro-nivou kako bi se
ostvarile sve pogodnosti kreativne ekonomije. Alternativno, potencijal kreativne ekonomije može biti prepoznat kao naročito važan za strateško delovanje, pa bi, u
tom slučaju, strategija mogla biti izrađena specijalno
za kreativne ili kulturne industrije, ili za pojedinačne
sektore u okviru ovih industrija, poput filmske industrije, turizma ili oblasti kulturnog nasleđa. Konkretnije, planeri urbanog razvoja se mogu fokusirati i na
jedan ili više specifičnih projekata, kroz čiju bi se implementaciju podržale i one kreativne inicijative koje
su od ekonomskog, društvenog i/ili kulturnog značaja
za lokalnu zajednicu.
ljenje ovom problematikom zahteva sistemsko razumevanje, kako raspoloživih resursa i kapaciteta grada
ili regije koja je predmet istraživanja, tako i indikacija
o očekivanim rezultatima.
U ovom odeljku16 predlažemo niz indikatora koji će
biti od pomoći pri rešavanju pomenutih pitanja. Nisu
ni svi indikatori relevantni za svaki pojedinačni slučaj;
verovatnije je da će se u većini slučajeva primenjivati samo mali broj njih. Termin „indikator“ (pokazatelj)
implicira neku vrstu mere, koja u ovom kontekstu
može biti široko shvaćena. Sa jedne strane, indikator
može ukazivati na egzaktne statističke podatke, poput
ukupnog broja kreativnih radnika, ili njihovog broja po
delatnostima, na nekom području. Na drugom kraju
spektra „merenja“, indikator može biti samo subjektivna procena kvaliteta, što se, na primer, može dogoditi
prilikom procene stepena zastupljenosti neke karakteristike kroz opisivanje stepena društvene kohezije u
nekoj zajednici: da li je visok, srednji ili nizak? Treba
imati u vidu i to da, iako grupa indikatora može biti
identifikovana kao relevantna u datoj situaciji, nekada
nije moguće prikupiti sve informacije o njima. U tom
slučaju, prema selektovanoj grupi indikatora se treba
odnositi kao prema „listi želja“ koja ipak može biti od
koristi, naročito u sprovođenju planiranih aktivnosti
koje se odnose na prikupljanje podataka.
Bez obzira na razloge zainteresovanosti planera za kreativnu ekonomiju, i bez obzira na to da li se fokusiraju
na jedan projekat ili na izradu celokupne strategije razvoja, od koristi će im biti pitanja koja su razmotrena u
prethodnim poglavljima ovog izveštaja15. Kao što smo
već istakli, ova pitanja ne mogu biti razmatrana bez
relevantnih podataka i informacija, s obzirom da bav-
U nastavku su pobrojani indikatori koji su podeljeni
u tri poglavlja, korespondirajući sa glavnim pitanjima
koja nastojimo da razmotrimo – resursi, kapaciteti i
(ekonomski, društveni, kulturni, ekološki) ishodi. Neki
indikatori su navedeni u okviru više od jednog poglavlja, tamo gde je to moguće.
15 Pogledati ceo dokument Creative Economy Report 2013 Special
Edition - Widening Local Development Pathways, ISBN 978-92-3001211-3, UNESCO-UNDP, Paris, 2013. Dostupno i na internet
adresi http://www.kreativnaekonomija.academica.rs/Biblioteka/UNESCO_CER_2013.pdf
16 Ibid., Towards indicators of effectiveness and success, chapter 6,
pp 125-131.
153
RESURSI
Kulturne resurse, kojima raspolaže neki grad ili region,
u suštini čine humani i kulturni kapital, na osnovu kojih se obezbeđuje čitav niz pogodnosti tokom vremena.
Ulaganje u održavanje i unapređenje ovih preimućstava, dovodi do stope prinosa koja se može valorizovati
i u ekonomskom, društvenom i kulturnom pogledu. U
nastavku ćemo identifikovati nekoliko mogućih indikatora, koji se odnose na kulturne resurse grada ili regiona, i koje ćemo klasifikovati u pet grupa: kreativnu
radnu snagu, kreativna preduzeća, institucije kulture,
baština, nematerijalna kulturna baština.
- promet koji se odnosi na kulturni učinak
(autput).
(c) Institucije kulture
•
Muzeji, galerije, biblioteke, arhivi, kulturni
centri, itd:
- broj
- broj posetilaca po kategoriji
- veličina, promet, budžet
- javni programi edukacije itd.
•
Pozorišta, bioskopi, centri za izvođačke umetnosti
- broj
- broj posetilaca po kategoriji
- veličina, promet, budžet
- javni programi edukacije itd.
•
Javna preduzeća u oblasti umetnosti: plesne
i/ili pozorišne kompanije, orkestri itd:
- broj
- finansiranje iz državnog budžeta, ukupan
iznos i procentualno izraženo u odnosu na
ostvarene prihode
- broj učesnika/polaznika
- javni programi edukacije.
(a) Kreativna radna snaga
•
Broj profesionalnih umetnika, po umetničkim
oblastima
•
Broj kreativnih radnika, po zanimanju i delatnosti u okviru industrijskih grana
•
Procentualno izražen broj umetnika/kulturnih radnika u odnosu na ukupan broj radne
snage
•
Sociodemografske karakteristike kreativne
radne snage:
- polna struktura
- starosna struktura
- stručna sprema
•
Identifikovan nedostatak veština među kreativnom radnom snagom
•
Identifikovani gubici resursa zbog emigracije,
piraterije itd.
(b) Kreativna preduzeća
•
•
•
154
Mala i srednja preduzeća (MSP) u kreativnom sektoru, po granama industrije ili grupi
proizvoda:
- broj
- veličina
- promet
- broj zaposlenih
- procentualno izražen broj MSP u odnosu na
ukupan broj preduzeća.
Velika domaća preduzeća koja proizvode kulturne proizvode ili pružaju usluge, na primer,
filmski studiji i izdavačke kuće
- broj
- veličina
- promet koji se odnosi na kulturni učinak
(autput)
Nacionalne/lokalne filijale transnacionalnih
kompanija u kulturi
- broj
- veličina
(d) Baština (objekti i lokaliteti)
•
Broj objekata/lokaliteta dostupnih i nedostupnih javnosti:
- na listi svetske baštine
- u nacionalnom registru
- u registru lokalnog kulturnog nasleđa.
•
Značajni klasteri kulturne baštine, kao što su
stara gradska jezgra i istorijski centri gradova.
•
Broj i tip posetilaca javno dostupnih objekata/lokaliteta:
- iz regiona
- van regiona.
•
Stanje objekata/lokaliteta kulturnog nasleđa: procentualno izražen broj onih koji su u
dobrom stanju, kojima je potrebna restauracija itd.
(e) Nematerijalna kulturna baština
•
Tradicionalne kreativne veštine.
•
Običaji, sajmovi, festivali:
- broj
- učestalost
- posećenost.
•
Tradicionalna znanja starosedelaca:
- priče, slike, muzika itd.
- upravljanje zemljišnim resursima
- biološki resursi i njihovo korišćenje.
kih saveta itd na nivou opština
- postojanje lokalnih kulturnih politika
- poštovanje međunarodnih kulturnih konvencija.
KAPACITETI
Zbog svog ekonomskog, društvenog i kulturnog doprinosa urbanim ili regionalnim zajednicama, nabrojani
resursi bi trebalo da budu infrastrukturno podržani
kako bi se omogućilo i olakšalo sprovođenje ovih procesa i najbolje moguće korišćenje ovih resursa. Svi gradovi i opštine poseduju bazičnu infrastrukturu koja je
od suštinskog značaja za funkcionisanje urbanih sistema u oblastima, kao što su transport i komunikacije,
stanovanje, zdravstvo, voda, kanalizacija, snabdevanje
energijom, red i zakon, finansijske usluge itd. Kreativna ekonomija zavisi od infrastrukture, kao i bilo koji
drugi sektor. Ovde ćemo, međutim, navesti one aspekte infrastrukture u jednom urbanom ili regionalnom
kompleksu koji su posebno relevantni za kreativnu
ekonomiju i kulturni sektor. Ovi kapaciteti se odnose
na stepen privatne i javne podrške i njihovog učešća
u: kulturnim aktivnostima; nivoima socijalnog kapitala koji je akumuliran unutar zajednice; institucijama
civilnog društva; kapacitetima obrazovnog sistema u
generisanju kulturnih vrednosti; i značaju medija i
komunikacione infrastrukture u procesu pružanja podrške kulturnoj produkciji, distribuciji i potrošnji. Relevantni indikatori su:
(b) Učešće privatnog sektora
•
Preduzeća van kulturnog sektora koja su
angažovana u oblasti umetnosti/kreativne
ekonomije:
- razmere i modeli sprovedenih sponzorstava
u kulturi
- razmere i modeli kulturne filantropije
- inovacije u preduzećima izvan kulturnog
sektora koja su stimulisana da zapošljavaju
kreativnu radnu snagu.
•
Individualna filantropija usmerena na oblast
kulture:
- novčani i doprinosi u naturi
- procentualni udeo ulaganja u kulturu u
odnosu na ukupna izdvajanja
•
Volontiranje u kulturnom sektoru:
- broj volontera, po oblastima kulturnog
sektora
- vremenski period posvećen volontiranju
- procenjena vrednost za kulturne organizacije.
(a) Učešće vlade
•
•
•
•
•
Razmera javnih sredstava za kulturu, po
nameni ili tipu korisnika:
- ukupna sredstva izdvojena iz državnog/lokalnog budžeta
- finansiranje po glavi stanovnika
- procentualni iznos budžetiranja u odnosu
na celokupne vladine izdatke
- kapitalna ulaganja/operativni izdaci.
Indirektna finansijska ulaganja u kulturu:
- poreske olakšice za umetnike
- poreske olakšice za donatore
- poreski kredit (i drugi različiti oblici poreskog oslobađanja).
Podrška za preduzeća iz kreativnog sektora:
- investicioni podsticaji
- naknade za istraživanje i razvoj
- poslovni inkubatori za kreativna MSP
- marketinška pomoć za preduzeća u kreativnom sektoru
- sufinansiranje za programe sponzorstva itd.
Uredbe koje utiču na kulturni sektor:
- donošenje i primena zakona o autorskom
pravu
- lokalna regulativa medijskih sadržaja
- ispunjavanje uslova za prikazivanje određenog broja domaćih filmova u bioskopima.
Javna uprava:
- postojanje Odeljenja za kulturu, Umetnič-
(c) Socijalni kapital, civilno društvo
•
Broj organizacija civilnog društva u kulturi
•
Nivoi ostvarenog poverenja u zajednici
•
Učešće u upravljanju zajednicom
•
Broj klubova, društava i drugih udruženja u
kulturnom sektoru
•
Lokalni kulturni centri:
- broj
- objekti koji su na raspolaganju
- načini korišćenja.
(d) Obrazovanje/obuka u oblasti
umetnosti i kulture
•
Institucije za obuku u oblasti umetnosti:
umetničke škole, dramske/plesne škole, muzički konzervatorijum, filmske škole itd.
- broj, po oblasti umetnosti
- broj zaposlenih, po kategoriji/tipu
- broj studenata
- broj diplomaca i stepen zvanja.
•
Umetnost i kultura u školskim programima.
•
Broj profesionalnih umetnika zaposlenih u
školama.
155
•
Privatni nastavnici u oblasti muzike, plesa,
drame, vizuelnih umetnosti itd:
- broj, po oblasti umetnosti
- broj učenika.
•
Višejezična obuka u školama.
ju važnost se pridaje različitim mogućim rezultatima.
Rezultati i njihovi korespondirajući indikatori mogu
biti grupisani u sledeće četiri kategorije održivog razvoja:
•
Ekonomski: rezultat od primarnog značaja
može biti podsticaj lokalnoj ekonomiji generisan od strane kulturnih industrija, što se
ogleda u indikatorima kao što su vrednost
regionalnog autputa, zapošljavanje, poslovne
investicije, unapređenje i razvoj veština radne
snage i razvoj turizma; dodatno, od značaja
mogu biti i rezultati koji se odnose na raspodelu koristi od ekonomskog rasta, kao što je
težnja ka smanjenju siromaštva.
•
Društveni: indikatori koji se odnose na socijalne ishode se postavljaju oko centralnog
pojma društvene kohezije i stava da kreativna ekonomija može da doprinese promociji
interkulturnog dijaloga, poštovanju kulturnih
identiteta, jačanju socijalnog kapitala i zaštiti
ljudskih prava; obrazovanje se takođe može
posmatrati kao indikator onih ishoda koji polažu temelje budućeg društvenog napretka.
•
Kulturni: unapređenje društva blagostanja
kroz aktivno učešće građana u umetničkoj i
kulturnoj potrošnji, produkciji i participaciji, može biti važan rezultat razvoja kreativne
ekonomije; indikatori iz ove grupe se takođe
odnose na mnogobrojne intrinsične prednosti
koje umetnost može da iznedri.
•
Ekološki: indikatori, u ovoj kategoriji, naglašavaju značaj veze između kulture i životne
sredine u kontekstu održivog razvoja; ovi rezultati reflektuju ne samo porast svesti u zajednici, već i mnogobrojne koristi koje proističu iz odnosa kulture, tradicionalnih znanja i
upravljanja prirodnim resursima.
(e) Mediji i komunikacije
•
Pristup internetu:
- broj i veličina zajednica sa širokopojasnim
pristupom
- korišćenje interneta za potrebe umetničke i
kulturne produkcije, marketinga, distribucije
- korišćenje interneta u potrošnji lokalnih
kulturnih proizvoda.
•
Socijalne mreže: dostupnost i upotreba u
kulturne svrhe.
•
Kulturno-obrazovni programi na radiju i
televiziji:
- broj lokalnih emitera koji promovišu kreativne sadržaje
- procentualna zastupljenost lokalnih sadržaja u ukupnom programskom sadržaju
- umetnički/kulturni programi za decu.
UČINCI
Bilo koji projekat ili strategija koja podrazumeva ulaganje u neki od aspekata kreativne ekonomije bi trebalo da se zasniva na postizanju stope prinosa, bilo da
je reč o prinosu u finansijskom smislu ili nekom drugom izvedenom. Drugim rečima, očekivani ishodi, kao
posledica investicija, se mogu vrednovati u kontekstu
različitih beneficija koje bi lokalna privreda i zajednica
na ovaj način stekle. Indikatori, predloženi u nastavku teksta, definišu faktore ili varijable koje treba uzeti u obzir prilikom procene stvarnih ili potencijalnih
rezultata, ali treba imati u vidu i to da poboljšanje u
pogledu vrednosti ovih faktora predstavlja neto korist;
na primer, povećanje vrednosti kulturnog autputa, ili
smanjenje stope kriminala, ili ekspanzija višejezičnih
programa u školi, generiše korist koja može biti očekivana kao rezultat strateške, državne intervencije u
svakoj od ovih oblasti.
Indikatori, koji su u vezi sa ovim rezultatima, mogu biti
grupisani i kategorisani na različite načine, u skladu sa
tim kakvu korist nastoji da ostvari neka strategija ili
inicijativa. Kako se ovi očekivani benefiti mogu tumačiti u kontekstu doprinosa kulture održivom razvoju, i
zašto su indikatori, navedeni u nastavku teksta, relevantni? Možemo očekivati veliki broj različitih ishoda
pri strateškom planiranju; u stvari, mnoge strategije i
inicijative mogu imati višestruke ciljeve, i u tom sluča-
156
Indikatori, klasifikovani u ove četiri kategorije, su: ekonomski, društveni, kulturni i ekološki.
EKONOMSKI ISHODI
(a) Autput kulturnih dobara i usluga
•
Obim i vrednost lokalne proizvodnje kulturnih dobara i usluga:
- po vrsti proizvoda
- po industriji.
•
Dodata vrednost u lokalnoj produkciji kulturnih roba i usluga
- po vrsti proizvoda
- po industriji.
•
Vrednost kulturne produkcije po glavi stanovnika.
•
Vrednost kulturne produkcije procentualno
izražena u odnosu na bruto domaći proizvod:
- na regionalnom nivou
•
- na nacionalnom nivou.
(b) Zapošljavanje
•
Broj novootvorenih radnih mesta za umetnike i kreativne radnike:
- u osnovnim granama umetničkih industrija
- u srodnim oblastima kulturnih industrija
- u industrijama van kulturnog sektora.
•
Povećanje plata, naknada, prihoda kreativnih
radnika.
•
Manja potreba umetnika za primanjem pomoći za nezaposlene.
•
Povećane mogućnosti za umetnike da rade
svoj kreativni posao puno radno vreme.
•
Izdaci turista za ulaznice za kulturne događaje ili troškovi učešća u kulturnim aktivnostima:
- poseta lokalitetima kulturne baštine
- prostori izvođačkih umetnosti
- muzeji i galerije
- druge kulturne ture i atrakcije.
•
Dodatni rashodi koji se direktno pripisuju
kulturnom turizmu:
- hoteli, restorani
- transport.
•
Istraživanje stavova:
- zainteresovanost turista za lokalnu kulturu
- kulturne interakcije sa lokalnom zajednicom.
(f) Pravedna raspodela rezultata
ekonomskih aktivnosti
•
Raspodela prihoda i bogatstva
- trendovi izraženi u skladu sa Đinijevim
koeficijentom17
- jaz između najbogatijih i najsiromašnijih
članova društva.
•
Smanjenje siromaštva kao rezultat razvoja
kreativne ekonomije:
- otvaranje novih radnih mesta
- povećanje nivoa prihoda.
•
Ekonomske inicijative obezbeđivanja ravnopravnog učešća u kulturi i zadovoljavanja
kulturnih potreba:
- besplatan ulaz u javne institucije kulture
- pristupačne cene ulaznica za kulturne
događaje
- programi pomoći ugroženim grupama i
grupama sa malim primanjima u pogledu
pristupa kulturnim resursima.
(c) Izvoz
•
Obim i vrednost neto izvoza kulturnih dobara
i usluga na području grada/regiona:
- distribucija unutar države
- izvoz u druge zemlje.
•
Procentualno izražen udeo kulturnih dobara i
usluga u ukupnom izvozu.
•
Zamena uvoza domaćom produkcijom kulturnih dobara i usluga.
(d) Poslovni razvoj
•
Broj novih, kreativnih startap preduzeća.
•
Unapređenje preduzetničkih veština kreativnih MSP.
•
Kreativni klasteri i habovi:
- osnivanje
- ekspanzija.
•
•
Domaće investicije stimulisane kulturnom
privlačnošću grada ili regiona:
- u kulturnim industrijama
- van kulturnih industrija.
Kulturni sadržaji, kao jedan od aspekata
brendiranja grada, atraktivni za privlačenje
poslovnih investicija.
(e) Turizam
•
Broj turista u čiju je posetu uključen neki
oblik kulturne potrošnje:
- turisti iz regiona
- domaći turisti
- turisti iz inostranstva.
DRUŠTVENI ISHODI
(a) Socijalna kohezija, kulturna
raznolikost
•
Kulturni identitet:
- udeo različitih etničkih grupa u lokalnom
stanovništvu
17 Đinijev koeficijent (po italijanskom statističaru i sociologu Koradu Điniju - Corrado Gini 1884-1965) nejednakost u raspodeli
ukupnog dohotka meri od 0 do 100, pri čemu ako je u nekoj zemlji taj koeficijent nula, svi njeni građani imaju jednak dohodak, dok
bi koeficijent 100 značio da celokupan dohodak neke zemlje odlazi
samo jednom čoveku. Đinijev koeficijent pokazuje da se ogromne
socijalno-ekonomske razlike beleže danas u Americi, Kini ali i afričkim
i latinoameričkim zemljama. Prim. ured.
157
- zajednički elementi lokalnog kulturnog
identiteta
- obeležja kulturnog identiteta koja su jedinstvena za grad ili regiju
- jezici na kojima se govori unutar domaćinstava.
•
•
Interkulturalni dijalog i angažman
- platforme za međuetničke kontakte i kulturnu razmenu
- multikulturni klubovi, društva i udruženja
- festivali, sajmovi itd. koji slave kulturne
različitosti
- valorizacija „interkulturalnosti“ u školama.
Socijalni kapital, mir i bezbednost
- poverenje prema pojedincima i institucijama
- odsustvo kriminala, nasilja
- nepostojanje međuetničkog sukoba
- tolerancija i otvoreni pristup društvenoj
interakciji.
KULTURNI ISHODI
(a) Kulturna potrošnja i participacija
•
Posećenost kulturnih manifestacija i kulturnih institucija:
- broj posetilaca po tipu događaja/institucija
- broj posetilaca kulturnih manifestacija/
institucija procentualno izražen u odnosu na
ukupan broj stanovnika
- sastav publike, prema starosti, polu itd.
•
Izdaci za kulturna dobra i usluge:
- pojedinačno
- u sklopu domaćinstva
- izdaci za kulturu procentualno izraženi u
odnosu na ukupnu potrošnju.
(b) Kulturna participacija i kreativne
aktivnosti
•
Broj ljudi koji se aktivno bave umetničkim
aktivnostima uključujući (u pitanju je samo
indikativna lista):
- kreativno pisanje
- amatersko pozorište
- pravljenje muzike
- vizuelne umetnosti, zanati, fotografija.
•
Vreme posvećeno kulturnim aktivnostima,
po tipu:
- pasivna potrošnja
- aktivna participacija.
•
Volontiranje u institucijama kulture:
- broj volontera
- posvećeno vreme.
(b) Ljudska prava i nediskriminacija
•
Rodna ravnopravnost:
- udeo žena koje rade u kulturnom sektoru
- udeo žena koje učestvuju u donošenju odluka i broj žena na važnim pozicijama
- pravično učešće žena u kulturi
- nediskriminisanje žena na kulturnoj bazi
- nepostojanje razlike u platama žena i muškaraca.
•
Prava manjina:
- priznavanje odgovarajućih prava na kulturu
i doslednost osnovnim ljudskim pravima
- sloboda veroispovesti.
•
Sloboda izražavanja, bez proizvoljne cenzure.
(c) Rezultati u oblasti obrazovanja
•
Broj dece koja u školi pohađaju predmete iz
oblasti umetnosti i kulture.
•
Broj dece koja učestvuju u dodatnim aktivnostima iz oblasti umetnosti, na primer:
- uče da sviraju neki muzički instrument, uče
da pevaju
- pohađaju časove umetnosti, baleta, drame
- učestvuju u programima i radionicama
kreativnog pisanja.
•
•
158
Broj umetnika koji su zaposleni kao nastavnici u školama.
Broj studenata koji diplomiraju na umetničkim akademijama.
(c) Razvoj umetničkih formi
•
Produkcija novih radova, po tipu umetnosti
•
Javna umetnost:
- broj naručenih radova
- izdaci.
•
Inovativna upotreba novih medija u umetnosti:
- u produkciji/distribuciji radova
- za potrebe uvećanja, unapređenja kulturne
potrošnje.
•
Novi načini izražavanja lokalnog kulturnog
identiteta kroz umetnička dela.
•
Briga o kulturi:
- restauracija objekata graditeljskog nasleđa
- konzervacija umetničkih dela i artefakata
- briga o kulturnim veštinama i tradicionalnim znanjima na lokalnom području.
(d) Kultura u odnosima sa
inostranstvom
•
Gostovanja lokalnih umetnika i grupa:
- u drugim delovima zemlje
- u inostranstvu.
•
Zastupljenost domaćih umetnika na sajmovima umetnosti u inostranstvu.
•
Posete umetnika i umetničkih grupa iz zemalja van regiona.
•
Razmena umetnika.
•
Bratimljenje sa drugim gradovima u svrhe
kulturnog brendiranja.
EKOLOŠKI ISHODI
(a) Strategije obrazovanja:
•
Umetnost u funkciji podizanja svesti javnosti
o pitanjima zaštite životne sredine:
- izložbe u domenu vizuelnih umetnosti na
temu zaštite životne sredine
- drama, muzika, ples sa ekološkom tematikom
- filmski, televizijski i sadržaji društvenih
medija koji prenose ekološke poruke.
•
Aktivno angažovanje dece u kreativnim
aktivnostima koje se bave pitanjima zaštite
životne sredine:
- u školi
- u zajednici.
•
Pristup tradicionalno priznatim biološkim
resursima:
- zaštita od eksploatacije
- moguće koristi od intelektualne svojine.
KAKO POČETI
Da bi se donele prave odluke, treba se osloniti na čvrstu i sistematičnu bazu informacija. Ali kao što je već
dobro poznato i kao što je već naglašeno u ovom izveštaju, izgradnja takve baze dokaza je stvar veštine,
koja je još uvek u začetku u zemljama u razvoju. Iz tog
razloga, bilo bi nerealno očekivati da se navedeni indikatori mogu lako ostvariti. Ali, negde treba početi. Mi
predlažemo ovaj okvir, koji se dalje može razvijati čak
iako se samo delimično oslanjate na njega, jer nam on
omogućava da osvestimo gradonačelnike, zvaničnike,
urbane planere i druge, po pitanju niza stvari koje se
odnose na odluke koje ovi zvaničnici treba da donesu u vezi sa kreativnom ekonomijom. Okvir je takođe
osmišljen tako da im pomogne da bolje procene značaj faktora koje treba da uzmu u obzir, i kako da mere
uticaj odluka koje donose u vezi sa kreativnom ekonomijom. Gorepomenuti indikatori pokrivaju ključne
faktore i njihove efekte, koncipirane u logičkom okviru.
Lista indikatora nikako nije iscrpljena, već jednostavno sugeriše one oblasti i varijable koje je neophodno
uzeti u obzir. Već je spomenuto da će samo relativno
mali podskup indikatora biti relevantan za pojedine
strategije i planove. Nadamo se da će ovi alati biti od
pomoći u razvoju onih politika koje do sada nisu suštinski podržavale kreativnu ekonomiju i nisu uviđale
njenu višestruku korist.
(b) Umetnost kao primer zelene prakse
•
Podsticanje odgovornosti za životnu sredinu
u umetničkim organizacijama
- ekološki svesni principi dizajna za potrebe
pozorišta, galerija itd.
- energetska efikasnost u radu i održavanju
radnih prostora.
•
Samostalni umetnici
- demonstracija odgovornosti za životnu
sredinu u kreativnim praksama
- promocija principa održivosti kroz umetničke forme izražavanja.
(c) Tradicionalna znanja
•
Upravljanje prirodnim resursima od strane
lokalnih zajednica
- negovanje veština
- demonstracija najboljih praksi.
159
KREATIVNA EVROPA
2014-2020
Od 1. januara 2014. godine na snagu je stupio program Kreativna Evropa (Creative Europe), koji nastavlja misiju očuvanja i promovisanja kulturne i jezičke
raznolikosti programa Kultura, i čija je glavna novina
spajanje sa programom Media i na taj način objedinjavanje kulturnih, kreativnih sektora i kulturnih industrija u cilju razvoja njihove kompetitivnosti i u skladu
sa ciljevima evropske Strategije 2020 – promovisanjem
promišljenog, održivog i inkluzivnog razvoja kao odgovora na prolongiranu ekonomsku krizu.
Budžet programa Kreativna Evropa sadrži povećanje
u odnosu na programe Kultura 2007-2013 i Media, a 30
procenata je predviđeno za projekte iz oblasti kulture,
55 odsto za oblast medija, i 15 procenata za odeljak
međusektorske saradnje (podrška prikupljanju podataka, pilot-projekti i finansijski instrument za kreditiranje malih i srednjih preduzeća). Novi program je osmišljen kao odgovor na nekoliko
uočenih grupa problema u sektoru kulture i medija.
Pre svega, fragmentarnost kulturnog prostora i tržišta,
kao i jezička raznolikost otežavaju plasman umetnika, kulturnih delatnika i njihovih dela u druge zemlje.
Prelazak na digitalnu kulturu, izmenjeni načini stvaranja, diseminacije i učešća u kulturnim sadržajima
čine potencijalnu publiku sve zahtevnijom, a pred
stvaraoce stavljaju sve veće izazove. Procenjeno je da
za finansiranje kulture na evropskom nivou nedostaje
čak 5 milijardi eura, a preovlađujuća mala, srednja i
mikro-preduzeća imaju hronične finansijske probleme i nedostupne su im povoljne šeme kreditiranja.
Takođe, uočen je nedostatak uporedivih podataka iz
oblasti kulture, što otežava identifikovanje i celovito
sagledavanje problema i kreiranje evropskih politika
zasnovanih na činjenicama (evidence based policy) i istraživanjima. Kreativna Evropa teži da odgovori na pomenute probleme kroz opšte ciljeve kao što su promovisanje i očuvanje kulturne raznolikosti i razvoj kompetitivnosti
kulturnih i kreativnih sektora. Specifični ciljevi i prioriteti programa obuhvataju podsticanje međunarodnih
aktivnosti, međunarodne razmene dela, podizanje kapaciteta kulturnog sektora za prilagođavanje digitalizaciji, stvaranje novih profesionalnih mogućnosti, kao
i podsticanje međunarodne saradnje na planu kulturne politike, u cilju dugoročnog razvoja publike i iznalaženja novih produkcionih i poslovnih modela za kulturu. Razvoj publike kao strategija razvoja tržišta kulture
navodi se kao ključan prioritet budućeg programa. Program Kreativna Evropa nastojaće da pojednostavi
procedure apliciranja i inače veoma zahtevnu administraciju. Četiri odeljka programa Kultura postojaće
i u programu Kreativna Evropa - projekti saradnje,
evropske mreže, evropske platforme i književni prevodi. Poseban odeljak posvećen festivalima koji postoji
u sadašnjem programu biće pripojen projektima saradnje, a operativni grantovi biće zamenjeni projektnim grantovima. Poseban deo Kreativne Evrope biće
posvećen podršci audiovizuelnog sektora i nastaviće
da podržava produkciju, distribuciju, promociju i bioskopsko prikazivanje evropskih filmova, nadovezujući
se na program Media.
Novinu predstavlja posebno osmišljeni finansijski instrument, čiji je cilj podizanje kapaciteta banaka i sektora kulture za funkcionisanje na kulturnom tržištu,
kao i za podelu rizika. Kreditiranjem malih i srednjih
preduzeća iz sektora kulture omogućava se prelazak
sa sistema grantova na sistem zajmova. Procenjuje se
da će predviđena suma od oko 200 miliona eura moći
da generiše 1 milijardu eura u kreditima evropskih
banaka uključenih u ovaj sistem. Kriterijum za kreditiranje biće likvidnost preduzeća, što ovaj instrument
verovatno svodi na podršku audiovizuelnoj industriji
i donekle kreativnim industrijama, a ostaje i pitanje
koliko bi on uopšte bio dostupan našem kreditno neatraktivnom regionu.
I u novom programu zadržaće se princip komplementarnosti sa drugim programima Evropske unije posvećenim edukaciji, socijalnoj inkluziji i razvoju evropske građanske svesti (Tempus, Erazmus plus, Progres,
Evropa za građane i građanke itd).
Više o Programu na internet adresi http://ec.europa.
eu/culture/creative-europe/index_en.htm.
Nevena Paunović
161
„EVROPA 2020“
Strategija pametnog, održivog i inkluzivnog rasta
Evropska Komisija, COM(2010) 2020
- Odabrani delovi dokumenta -
REZIME
Evropa se suočava sa vremenom promena. Kriza je
izbrisala godine ekonomskog i društvenog napretka i
otkrila strukturne slabosti u evropskoj ekonomiji. U
međuvremenu, svet se kreće brzo i dugoročni izazovi,
poput globalizacije, pritiska na resurse i starenja, intenziviraju se. Evropska unija sada mora da preuzme
kontrolu nad svojom budućnošću.
Evropa može uspeti ako deluje zajednički, kao unija.
Potrebna nam je strategija koja će nam pomoći da iz
krize izađemo jači i pretvorimo EU u pametnu, održivu i inkluzivnu privredu koja ostvaruje visoku zaposlenosti, produktivnost i socijalnu koheziju. Strategija
„Evropa 2020“ postavlja viziju evropske socijalne tržišne ekonomije za 21. vek.
Strategija „Evropa 2020“ sadrži tri međusobno povezana prioriteta:
•
Pametan rast: razvoj ekonomije zasnovane na
znanju i inovacijama.
•
Održivi rast: promovisanje ekonomije koja efikasnije koristi resurse, koja je zelenija i konkurentnija.
•
Inkluzivni rast: podsticanje ekonomije koju odlikuje visoka stopa zaposlenosti i koja ostvaruje socijalnu i teritorijalnu koheziju.
Evropska unija mora da definiše svoje rezultate do
2020. godine. U tom smislu, Evropska komisija predlaže sledeće glavne ciljeve EU:
• 75% stanovništva starosti između 20 godina i 64
godine treba da bude zaposleno.
•
3% BDP-a EU treba da bude uloženo u istraživanje
i razvoj.
•
Treba ostvariti klimatsko-energetske ciljeve
„20/20/20“ (uključujući i povećanje na 30% smanjenja emisija gasova uz odgovarajuće uslove).
•
Udeo onih koji prerano napuštaju školovanje treba
da bude ispod 10%, a najmanje 40% mladih treba
da ima stečeno tercijarno obrazovanje.
•
Broj ljudi koji su izloženi riziku od siromaštva treba smanjiti za dvadeset miliona.
Ovi ciljevi su međusobno povezani i presudni su za naš
opšti uspeh. Kako bi obezbedila da svaka država članica prilagodi Strategiju „Evropa 2020“ svojoj posebnoj
situaciji, Evropska komisija predlaže da se ciljevi EU
prevedu u nacionalne ciljeve i putanje.
Ovi ciljevi predstavljaju tri prioriteta pametnog, održivog i inkluzivnog rasta, ali nisu konačni: da bi se poduprli, biće potreban širok spektar aktivnosti na nacionalnom nivou, na nivou EU i na međunarodnom nivou.
Evropska komisija predlaže sedam ključnih inicijativa
koje će podstaći napredak u okviru svake prioritetne
oblasti:
163
•
„Uniju inovacija“, sa ciljem unapređenja okvirnih
uslova i pristupa za finansiranje istraživanja i inovacija kako bi se osigurala mogućnost transformisanja inovativnih ideja u proizvode i usluge koji će
stvarati rast i radna mesta.
•
„Mlade u pokretu“, sa ciljem unapređenja kvaliteta obrazovnih sistema i lakšeg ulaska mladih na
tržište rada.
•
„Digitalnu agendu za Evropu“, sa ciljem bržeg širenja širokopojasnog interneta tako da domaćinstva
i firme koriste prednosti digitalnog jedinstvenog
tržišta.
•
„Evropu koja efikasno koristi resurse“, sa ciljem
razdvajanja privrednog rasta od korišćenja resursa, podržavanja prelaza na privredu sa niskom
emisijom ugljen-dioksida, povećanja upotrebe
obnovljivih izvora energije, modernizacije našeg
transportnog sektora i promovisanja energetske
efikasnosti.
•
„Industrijsku politiku za eru globalizacije“, sa ciljem unapređenja poslovnog okruženja, posebno
za mala i srednja preduzeća, i podrške razvoju
jake i održive industrijske baze konkurentne na
globalnom nivou.
•
„Agendu za nove veštine i nova radna mesta“, sa
ciljem modernizacije tržišta rada i osnaživanja
ljudi razvojem njihovih veština tokom celog života kako bi se povećala aktivna radna snaga i bolje
usklađivala ponuda sa potražnjom na tržištu rada,
između ostalog, i kroz mobilnost radne snage.
•
„Evropsku platformu za borbu protiv siromaštva“,
sa ciljem da se postigne socijalna i teritorijalna kohezija tako da su koristi od rasta i zapošljavanja
široko postojeće i da se ljudima koji su suočeni sa
siromaštvom i socijalnom isključenošću omogući
dostojanstven život i aktivno učestvovanje u društvu.
(...)
Pametan rast – ekonomija zasnovana na
znanju i inovacijama
Pametan rast znači jačanje znanja i inovacija kao pokretača našeg budućeg rasta. To zahteva povećanje
kvaliteta našeg obrazovanja, jačanje naših istraživačkih kapaciteta, promovisanje transfera inovacija i znanja širom Unije, uz korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija na najbolji način i osiguravanje
da se inovativne ideje mogu pretvoriti u nove proizvode i usluge koji stvaraju rast, kvalitetna radna mesta i
pomažu u suočavanju sa evropskim i globalnim soci-
164
jalnim izazovima. Ali, da bi se postigao uspeh, sve to
treba kombinovati sa preduzetništvom, finansijama i
usredsređenjem na potrebe korisnika i tržišne mogućnosti.
Evropa mora da preduzme akciju:
•
Inovacije: Troškovi za istraživanje i razvoj u Evropi
su ispod 2%, za razliku od 2,6% u SAD i 3,4% u
Japanu, uglavnom kao rezultat nižeg nivoa privatnih ulaganja. Ne računaju se samo apsolutni iznosi utrošeni na istraživanje i razvoj – Evropa mora
da se usredsredi na učinak i sastav troškova za istraživanje i poboljša uslove za istraživanja i razvoj
u privatnom sektoru u EU. Manji udeo visokotehnoloških kompanija kod nas objašnjava polovinu
jaza između nas i SAD.
•
Obrazovanje, obuka i celoživotno učenje: četvrtina ukupnog broja učenika ima nisku čitalačku
pismenost, svaka sedma mlada osoba prerano napušta školovanje i obuku. Oko 50% mladih stiče
srednji nivo kvalifikacija, ali to često ne odgovara
potrebama tržišta rada. Približno svaka treća osoba starosti između 25 godina i 34 godine ima diplomu visokoškolske ustanove, u poređenju sa 40% u
SAD i preko 50% u Japanu. Prema Šangajskom indeksu, samo dva evropska univerziteta su među
prvih dvadeset na svetu.
•
Digitalno društvo: Globalna potražnja za informacionim i komunikacionim tehnologijama predstavlja tržište vredno dve hiljade milijardi evra,
ali samo četvrtinu pokrivaju evropske kompanije.
Evropa takođe zaostaje i sa uvođenjem širokopojasnog interneta, što utiče na njenu sposobnost da
uvodi inovacije, uključujući i u ruralnim područjima, kao i na širenje znanja i distribuciju roba i
usluga internetom.
Aktivnost u okviru ovog prioriteta će osloboditi evropske inovacione potencijale, popravljajući obrazovne
ishode i kvalitet i rezultate obrazovnih institucija, te
koristeći ekonomske i socijalne prednosti digitalnog
društva. Ove politike treba sprovesti na regionalnom
nivou, nacionalnom nivou i nivou EU.
Ključna inicijativa: „Unija inovacija“
Cilj ove inicijative je usredsređivanje politike istraživanja i razvoja i inovacija na izazove sa kojima se
susreće naše društvo, kao što su klimatske promene,
energetska efikasnost i efikasno korišćenje resursa,
zdravlje i starenje. Potrebno je učvrstiti svaku kariku
u inovacijskom lancu, od teorijskog istraživanja do
komercijalizacije.
•
Na nivou EU, Komisija će uložiti napore sa ciljem da:
Na nacionalnom nivou, države članice će morati da:
•
uspostavi Evropsku istraživačku oblast, razvije
strateški istraživački plan usmeren na izazove
kao što su energetska sigurnost, transport, klimatske promene i efikasno korišćenje resursa,
zdravlje i starenje, proizvodni metodi koji nisu
štetni po životnu sredinu i upravljanje zemljištem, i da ojača zajedničke programe sa državama članicama i regionima;
•
•
unapredi okvirne uslove za inovaciono poslovanje (odnosno da stvori jedinstveni patent EU
i specijalni Sud za patente, modernizuje okvir
autorskog i žigovnog prava, poboljša pristup zaštiti intelektualne svojine za mala i srednja preduzeća, ubrza uspostavljanje interoperabilnih
standarda; poboljša pristup kapitalu i najbolje
sprovodi politike koje utiču na potražnju, na primer, kroz javne nabavke i pametno osmišljene
propise);
reformišu nacionalne (i regionalne) sisteme za
istraživanje i razvoj i inovacije kako bi podstakle izuzetnost i „pametnu specijalizaciju“, da
osnaže saradnju između univerziteta, istraživačke zajednice i privrede, sprovedu zajedničke
programe i osnaže prekograničnu saradnju u
oblastima sa dodatom vrednošću EU i, u skladu
s tim, prilagode nacionalne procedure za finansiranje da bi se osiguralo širenje tehnologija na
celoj teritoriji EU;
•
obezbede dovoljan broj diplomiranih naučnika,
matematičara i inženjera i usmere školske kurikulume na kreativnost, inovacije i preduzetništvo;
•
daju prioritet izdvajanjima za znanje, uključujući i kroz poreske podsticaje i druge finansijske
instrumente, radi promovisanja većeg ulaganja
u istraživanje i razvoj u privatnom sektoru.
•
pokrene „Evropska partnerstva za inovacije“
između EU i nacionalnih nivoa kako bi se ubrzao razvoj i razmeštanje tehnologija potrebnih
za suočavanje sa uočenim izazovima. Ovo prvo
će uključivati: „stvaranje bioekonomije do 2020.
godine“, „ključne pomoćne tehnologije koje će
oblikovati industrijsku budućnost Evrope“ i
„tehnologije koje će omogućiti starijim osobama
da žive samostalno i budu aktivne u društvu“;
•
ojača i dalje razvija ulogu instrumenata EU za
podsticanje inovacija (na primer, strukturnih
fondova, fondova za ruralni razvoj, Okvirnog
programa za istraživanje i razvoj, Okvirnog
programa za konkurentnost i inovacije (CIP),
Plana strateških energetskih tehnologija (SET),
uključujući i kroz bližu saradnju sa Evropskom
investicionom bankom i uprošćavanje administrativnih procedura kako bi se olakšao pristup
finansiranju, posebno za mala i srednja preduzeća i da uvede inovativne podsticajne mehanizme na tržištu emisijama ugljen-dioksida, posebno za firme koje se brzo razvijaju;
promoviše partnerstva znanja i učvrsti veze
između obrazovanja, privrede, istraživanja i
inovacija, uključujući i kroz Evropski institut
za inovacije i tehnologiju (EIT) i promoviše preduzetništvo podržavanjem mladih inovativnih
firmi.
165
Ključna inicijativa: „Mladi u pokretu“
Cilj ove inicijative je da se poboljša kvalitet i međunarodna privlačnost evropskih visokoškolskih
institucija i podigne ukupan kvalitet svih nivoa
obrazovanja i obuke u EU, povezujući izuzetnost i
pravičnost kroz promovisanje mobilnosti studenata
i specijalizanata, te da se poveća zaposlenost mladih ljudi.
Na nacionalnom nivou, države članice će morati
da:
•
obezbede efikasno ulaganje u sistem obrazovanja i obuke na svim nivoima (od predškolskog
do tercijarnog);
•
poprave obrazovne ishode, pristupajući svakom
segmentu (predškolskom, osnovnoškolskom,
srednjoškolskom, stručnom i tercijarnom) u
okviru integrisanog pristupa, obuhvatajući
ključne kompetencije, radi smanjenja preranog napuštanja školovanja;
•
povećaju otvorenost i relevantnost obrazovnih
sistema stvaranjem nacionalnih okvira kvalifikacija i boljim prilagođavanjem ishoda učenja
potrebama tržišta rada;
•
olakšaju ulazak mladih na tržište rada kroz
integrisanu akciju, koja će, između ostalog,
pokrivati i vođenje, savetovanje i pripravnički
staž.
Na nivou EU, Komisija će uložiti napore sa ciljem da:
•
•
integriše i ojača programe mobilnosti, univerzitetske i istraživačke programe EU (kao što su
Erasmus, Erasmus Mundus, Tempus i Marija Kiri) i
poveže ih sa nacionalnim programima i resursima;
ubrza program modernizacije visokog obrazovanja (kurikuluma, upravljanja i finansiranja),
uključujući i kroz uvođenje procesnih pokazatelja za merenje rezultata univerziteta i obrazovnih ishoda u globalnom kontekstu;
•
istraži načine za promovisanje preduzetništva
kroz programe mobilnosti za mlade kadrove;
•
promoviše prepoznavanje neformalnog i informalnog učenja;
•
pokrene Okvir za zapošljavanje mladih koji će
sadržati mere u domenu javnih politika usmerene na smanjenje stopa nezaposlenosti mladih: namera je da se, u saradnji sa državama
članicama i socijalnim partnerima, olakša ulazak mladih na tržište rada kroz pripravnički i
specijalistički staž ili neko drugo radno iskustvo,
uključujući i kroz plan („Tvoj prvi EURES posao“)
usmeren na povećanje mogućnosti zapošljavanja mladih podsticanjem mobilnosti širom EU.
166
Ključna inicijativa: „Digitalna agenda za
Evropu“
Cilj ove inicijative je da se ostvare održive ekonomske i socijalne koristi od digitalnog jedinstvenog
tržišta zasnovanog na širokopojasnom internetu i
interoperabilnim aplikacijama, sa širokopojasnim
pristupom internetu za sve do 2013. godine, pristupom internet vezama mnogo veće brzine (30 Mb/s i
više) za sve do 2020. godine, a najmanje 50% evropskih domaćinstava bi trebalo da bude pretplaćeno
na internet veze iznad 100 Mb/s.
Na nivou EU, Komisija će uložiti napore sa ciljem
da:
•
obezbedi stabilan zakonski okvir koji stimuliše
ulaganje u otvorenu i konkurentnu infrastrukturu širokopojasnog interneta i u povezane
usluge;
•
razvije efikasnu politiku telekomunikacija;
•
olakša korišćenje strukturnih fondova EU radi
ostvarivanja ovog programa;
•
stvori istinski jedinstveno tržište za sadržaj
i usluge pomoću interneta (dakle, otvorene i
bezbedne internet usluge i tržište digitalnih
sadržaja EU, sa visokim nivoom sigurnosti i
poverenja), uravnotežen regulatorni okvir koji
obuhvata jasan režim prava, podstiče izdavanje
licenci koje važe na više teritorija, odgovarajuću zaštitu i nadoknadu za nosioce prava i aktivnu podršku digitalizaciji evropskog bogatog
kulturnog nasleđa, i da oblikuje globalno upravljanje internetom;
•
reformiše fondove za istraživanje i inovacije i
poveća podršku u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija radi povećanja tehnološke snage Evrope u ključnim strateškim
oblastima i stvaranja uslova za visoki rast malih i srednjih preduzeća kako bi ona predvodila
tržišta u razvoju, i da stimuliše inovacije u informacionim i komunikacionim tehnologijama
u svim sektorima privrede;
•
poveća pristup internetu i omogući upotrebu
svim evropskim građanima, posebno kroz aktivnosti koje podržavaju digitalnu pismenost i
dostupnost.
Na nacionalnom nivou, države članice će morati
da:
•
izrade funkcionalne strategije širokopojasnog
interneta i usmere javno finansiranje, uključujući i strukturne fondove, na oblasti koje nisu
potpuno pokrivene privatnim ulaganjima;
•
uspostave pravni okvir za koordinaciju javnih
radova kako bi smanjile troškove za razvoj
mreže;
•
promovišu razmeštanje i korišćenje modernih
i dostupnih usluga pomoću interneta (na primer, e-vlada, onlajn-zdravlje, pametan dom,
digitalne veštine, sigurnost).
167
KOLABORATIVNA EKONOMIJA
I EVROPSKA UNIJA
Deljenje automobila, otvorene biblioteke, iznajmljivanje soba ili digitalne zajednice za učenje jezika. Mnogi
oblici kolaborativne potrošnje postaju sve popularniji i
predstavljaju odlične alternative za tradicionalna tržišta u vremenima krize.
21. januara 2014, EESK je potvrdio novo mišljenje o
kolaborativnoj ili participativnoj potrošnji* i pozvao za
dalje akcije na nivou EU. S obzirom na složenost i obim
pojave kolaborativne potrošnje, EESK želi da:
•
manja potrošnja resursa i emisija CO2, veća potražnja za proizvodima dobrog kvaliteta ako se proizvodi mogu pozajmiti, iznajmiti ili popraviti;
•
eko-dizajn od koga veći broj različitih korisnika
ima koristi;
•
trajnost i ponovna potrošnja odgovarajućih proizvoda;
•
socijalna interakcija, razvoj zajednice i poverenja
između pojedinaca;
pristup visokokvalitetnim proizvodima za potrošače sa malim primanjima.
•
reguliše praksu u okviru ovih oblika potrošnje,
kako bi se uspostavila prava i obaveze svih zainteresovanih strana koje su uključene;
•
•
identifikuje sve potencijalne prepreke za ove aktivnosti;
•
uspostavi bazu podataka kako bi se spojila sva iskustva.
Kretanje ka racionalnijoj potrošnji rešava i tržišne poremećaje kao što je planiran rok trajanja proizvoda,
jer mnogi dizajneri u oblasti kolaborativne potrošnje
baziraju svoj rad na razvoju otpornih proizvoda koje
može koristiti veći broj ljudi ili koji mogu da traju doživotno potrošačima ili korisnicima pojedincima, što ih,
takođe, čini moćnim saveznicima u ratu protiv otpada.
„Postoji jasna potreba za pružanjem informacija i podizanjem svesti o kolaborativnoj potrošnji. Kolaborativna potrošnja može da zadovolji socijalne potrebe
u slučajevima kada ne postoji komercijalni interes i
može da pomogne stvaranju novih radnih mesta, kao
aktivnosti koje ostvaruju profit”, izjavio je Bernardo Ernandes Bataljer, izvestilac i član EESK.
Potencijalne koristi kolaborativne potrošnje
Potrošači kupuju alat i sprave koje ne koriste dovoljno često kako bi opravdali cenu koju su platili. Kolaborativna potrošnja nudi alternativu za neumerenost
izazvanu hiperpotrošnjom u prošlom veku i ogromne
nejednakosti koje je ta hiperpotrošnja stvorila, kao sto
je neprirodna koegzistencija gladi i gojaznosti, ili rasipanja i neizvesnosti. Pozitivni efekti kolaborativne potrošnje su, između ostalog:
Odeljenje za medije EESK/EESC tj. Evropski ekonomski
i socijalni komitet predstavlja razne ekonomske i socijalne komponente organizovanog civilnog društva. To
je institucionalno savetodavno telo osnovano 1957. godine Rimskim ugovorom. Njegova savetodavna uloga
omogućava njegovim članovima, pa time i organizacijama koje oni predstavljaju, da učestvuju u procesu
donošenja odluka EU. Komitet ima 353 članova širom
Evropa koje imenuje Savet Evropske unije.
* Kolaborativna potrošnja je vrsta ekonomske aktivnosti u kojoj učesnici dele pristup proizvodima ili uslugama, umesto da imaju pojedinačno vlasništvo.
Izvor: Delegacija Evropske Unije u Srbiji, 2014.
(evropa.rs)
169
Kreativna & kolaborativna ekonomija
i lokalni razvoj
Izdavač
ACADEMICA - Akademska grupa
Program E761, Program Kreativna Srbija
Edicija Res Publica, knjiga četvrta
Beograd, 2014.
Za izdavača
Ivana Damnjanović
Urednik izdanja
Aleksandar Đerić
Recenzija
Višnja Kisić
Aleksandar Brkić
Prevod
Dušan Petrović
Milena Milojević
Grafički dizajn i prelom
Monika Lang & Archi+ Sombor
Lektura i korektura
MadMarx
Štampa
Digital Art, Beograd
Tiraž 250
Dostupno i u elektronskoj verziji
Ovo izdanje zaštićeno je autorskim i srodnim pravom.
Sva prava zadržavaju izdavač i autori tekstova. Kopiranje, preštampavanje ili elektronsko prenošenje delova
ovog izdanja dozvoljeno je samo uz pisanu saglasnost
izdavača. Distribucija integralnog elektronskog izdanja je slobodna kroz slobodni internet.
Mišljenja izneta u ovoj publikaciji su samo mišljenja i
stavovi autora tekstova, sem u odeljku II u kojem su, u
formi zaključaka i preporuka, izneti stavovi neprofitne
organizacije Akademika.
Ni na koji način nijedan tekst u ovoj knjizi ne može biti
smatran kao da nužno odražava stavove projektnog
tima, urednika i donatora, odnosno Evropske Unije.
www.academica.rs
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
338.46(082)
338.46(083.94)
KREATIVNA & kolaborativna ekonomija i
lokalni razvoj / urednik Aleksandar Đerić. Beograd : Academica - Akademska grupa, 2014
(Beograd : Digital art). - 169 str. ; 30 cm.
- (#Edicija #Res publica ; #knj. #4)
“Ovo izdanje objavljeno je kroz projekat E761
Convergence / E761 Susretanja...” --> str. 2.
- Tiraž 250. - Napomene i bibliografske
reference uz tekst. - Bibliografija uz svaki
rad. - Summaries.
ISBN 978-86-88835-07-7
a) Е761 Сусретања. пројекат b) Културне
индустрије - Зборници
COBISS.SR-ID 207236108
174
Download

Kreativna i kolaborativna ekonomija i lokalni razvoj