AUTORSKI STAV
1
Marina Delić1
Preduzetništvo u kreativnom sektoru: kako izaći
iz sopstvenih ograničenja
Uputstvo za citiranje ovog članka prema izvorniku:
Delić, Marina: (2013) „Preduzetništvo u kreativnom sektoru: kako izaći iz sopstvenih ograničenja“
Preuzeto sa www.madmarx.rs
© Marina Delić
© Academica – Centar za istraživanje kreativne ekonomije
1
Senior konsultantkinja za razvoj ljudskih resursa, trener i kouč, OD&M Consulting Beograd i Academica Beograd
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
Preduzetništvo u kreativnom sektoru: kako izaći iz sopstvenih ograničenja
Da li preduzetnik razmišlja drugačije od ostalih ljudi? Da li ima specifične kognitivne procese koji mu
omogućavaju da se samostalno, hrabro i odlučno upusti u neizvesnu tržišnu igru i uz permanentan rizik, ipak 2
uživa u svom poslu? Ovom temom su se bavili razni autoriteti u oblasti teorije preduzetništva. Aktuelne su
sledeće karakterizacije profila ličnosti preduzetnika:
1.
Stefan Harper /Stephen C. Harper/, profesor preduzetništva na Poslovnoj školi menadžmenta na Univerzitetu
Severna Karolina i autor knjige Extraordinary Entrepreneurship 2, kaže da preduzetnici, premda imaju različita
porekla i poslovne kontekste, često imaju neke zajedničke karakteristike i navodi sledeće:
•
•
•
•
•
•
Spremnost da ne prihvataju status quo,
Hrabrost i samopouzdanje da ide tamo gde drugi do tad nisu išli,
Strast da ono o čemu sanjaju pretvaraju u realnost,
Energiju da rade 70-90 sati nedeljno,
Istrajnost i čvrstinu da se nose sa talasima izazova i neuspeha,
Menadžersku sposobnost da donose veliki broj odluka u vezi sa poslom bilo da on ide dobro ili loše.
2.
Vilijam Dajer /W.G. Dyer/ – profesor menadžmenta na Brigham Young University i autor knjige The
Entrepreneurial Experience: Confronting Career Dilemmas of the Start-Up Executive3 vidi preduzetnike kao ljude
čije karakteristike imaju sledeće zajedničke imenitelje:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Spremnost na preuzimanje rizika,
Želja za kompetivnošću,
Sposobnost da upravlja stresom i stresnim situacijama,
Sposobnost da se od biznisa napravi zabava,
Kreativno rešavanje problema,
Sposobnost da se prepozna šansa,
Posvećenost biznisu,
Stalna orjentacija ka ostvarenju cilja,
Realni optimizam.
2
Izvor: http://www.uregina.ca/admin/cmd/download/SMEEReview2008.pdf
3
http://www.amazon.com/The-Entrepreneurial-Experience-Confronting-Jossey-Bass/dp/1555424171
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
3.
Vilijam Bajgrejv /W.D. Bygrave/, koautor knjige Entrepreneurship (W.D.Bygrave & A.Zacharakis) iznosi koncept
10 D – 10 osobina: profil kroz deset ključnih faktora uspešnih preduzetnika:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Vizija (dream),
Ubedljivost (decisiveness),
Kreiranje (doer),
Rešenost tj. Odlučnost (determination),
Posvećenost (dedication),
Odanost (devotion),
Smisao za pojedinost (details),
Verovanje u predodređenost (destiny),
Novac (dolars),
Spremnost na distribuciju suvlasničke funkcije (distribute).
4.
U delu New Venture Creation: Entrepreneurship for the 21st Century, Džefri Timons /J.A.Timmons/ pretpostavlja
da su:
•
•
•
•
Eksterni faktori od velikog uticaja na preduzetničko ponašanje,
Vidljive osobine preduzetnika su, pre svega, interaktivne veštine koje mogu da se nauče,
Preduzetnici mogu da se diferenciraju po svom ponašanju od ostalih tipova poslovnih ljudi menadžera,
prodavaca…
Uspešan tip preduzetnika može da se diferencira od neuspešnog tipa preduzetnika.
Timons je, analizirajući profile i radnu praksu nekoliko stotina preduzetnika došao do zaključka da nijedan od
njih ne poseduje sve najpoželjnije kvalitete u najvišem stepenu. Izdvaja 15 osobina koje se, po njemu, mogu
naučiti:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Potpuna posvećenost poslu,
Potreba za velikim dostignućima,
Orjentacija na ciljeve i šanse,
Inicijativnost i lična odgovornost,
Istrajnost u rešavanju problema,
Svest o svojim dobrim i lošim osobinama,
Verovanje da je jedini gospodar sudbine,
Spremnost da izdrži rizične i stresne situacije,
Prihvatanje kalkulisanog rizika,
Neiskazivanje svoje snage i moći,
Pouzdanost,
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
3
•
•
•
Odlučnost,
Anticipiranje događaja,
Sposobnost organizovanja tima.
5.
4
Srđan Janićijević (konsultant za razvoj preduzetničkih projekata u Srbiji i vlasnik konsultantske kuće
Komon Sens4)u tekstu Preduzetništvo – osnovni uslov ekonomskog rasta Srbije5 smatra da preduzetnika
možemo opisati kao osobu koju krase deset osobina:
1. Disciplinovani da ispune svoj cilj,
2. Samopouzdani da će svojom idejom, znanjem i iskustvom uspeti,
3. Otvorenog uma za nove ideje i promene uopšte,
4. Proaktivni i samomotivisani,
5. Takmičari,
6. Kreativci,
7. Posvećeni i pomalo fanatični,
8. Umeju sa ljudima,
9. Radoholičari,
10. Strastveno vole ono što rade.
Uz očekivanu raznolikost teorija o specifičnostima preduzetničkog načina razmišljanja, i možda pre – delanja,
ipak se daju mapirati dinstinktivne karakteristike preduzetnika koje ih razlikuju od drugih ljudi: imaju jasnu
ideju šta žele da postignu i stalno aktivno tragaju za novim prilikama, veruju u ideje i sopstvene kvalitete, imaju
fleksibilnost i adaptibilnost (planirati biznis i prilagođavati se okruženju), okrenuti su budućnosti.
Napomena: ovde se bavimo pre svega ličnim karakteristikama, osobinama i sposobnostima, podrazumevajući
da su za razvoj preduzeća potrebna i tehnička (tehnologija posla) i poslovno administrativna znanja, kao i
konceptualno mišljenje - sposobnost preduzetnika da firmu vidi kao celinu.
www.komonsens.com
Janićijević, Srđan: (2012) „Preduzetništvo – osnovni uslov ekonomskog rasta Srbije. Preuzeto sa www.madmarx.rs Centar za
istraživanje kreativne ekonomije
4
5
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
Program Dositheus –preduzetnici u kreativnom sektoru
Imali smo priliku da se konkretno upoznamo sa specifičnostima ličnog profila i načinom razmišljanja i delanja
velikog broja preduzetnika u kreativnom sektoru. U okviru programa Dositheus, koji sprovodi Academica,
beogradska neprofitna organizacija za istraživanje i razvoj u neprofitnom i kreativnom sektoru,6 definisan je
kurikulum za profesionalni razvoj preduzetnika u kreativnom sektoru, uže – u kulturnim industrijama. 5
Polaznici seminara na konkursu bili su izabrani prema kvalitetu poslovne ideje i stepenu motivacije
predstavljenim u aplikaciji. Kroz formiranih pet glavnih grupa seminar je prošlo oko 150 preduzetnika, uz
prethodna četiri pilot treninga koji su bili priprema trenera i provera metodologije i tema kurikuluma. Program
seminara sadržao je aktuelna poslovna znanja i veštine kojima bi savremeni preduzetnik trebalo da vlada kako
bi mogao adekvatno da planira svoj nastup na tržištu na kome, uprkos surovoj tržišnoj utakmici, ipak ima
mesta za kreativne poslovne ideje. Polaznici su kroz trodnevnu obuku prošli ubrzani kurs iz osnova
marketinga, brendinga, podigli svest o osobenostima preduzetništva u kreativnom sektoru globalno, ali i radili
na poslovnom razvoju ideja i usavršavanju veština prodaje7.
Kao stručnjaci za različite poslovne veštine, u okviru tima trenera došli smo do zaključka da osim poslovnih
znanja i veština, našim preduzetnicima kreativcima nedostaje da na ličnom planu izgrade određena uverenja,
sposobnosti i osobine koje bi im pomogle da adekvatno upotrebe stečena znanja i snađu se u sredini i tržištu
koji se konstantno menjaju. Dakle, potreban im je efikasan način razmišljanja, uspešan preduzetnički stav
prema okolnostima koje su, kada su preduzetnici u pitanju, često, figurativno rečeno, avanturističke, a najčešće
– surove (misli se na okolnosti poput osobenosti lokalnog tržišta, razvijenosti kanala prodaje, mogućih
monopola, (ne)razvijenosti potrebe kod kupaca, mogućnosti pronalaženja investicija, slabe razvijenosti
regionalnih tržišta…).
Opšti zaključak trenera-konsultanata bio je: ovim preduzetnicima ne nedostaje kreativnost i početna poslovna
ideja. To su ljudi koji proizvode umetnine, rukotvorine, restauriraju nameštaj, organizuju festival lokalnog tipa,
kreiraju i prodaju digitalne knjige, prave kuće od organskih materijala, imaju kreativni studio za grafički i veb
dizajn, izrađuju unikatnu odeću i obuću, prave retke fotoaparate...
Međutim, evaluacije i mentorski rad su pokazali da velikom broju njih nedostaje inicijativa da stvari odgovorno
i potpuno uzmu u svoje ruke, usmernost i fokus na izvršenje zadataka (ne samo na kreativno sanjarenje),
6
Projekat Dositheus 2012: Profesionalni razvoj za preduzetništvo u kulturnim industrijama
Srbije implementira ACADEMICA – Akademska grupa kroz svoja dva programa - Centar za istraživanje kreativne
ekonomije i Obuka & Odluka, uz podršku UNESCO Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost za 2012. godinu.
Projekat je nastao u okviru istoimenog programa namenjenog učenju i razmeni znanja i veština u oblasti kulture i
kreativne ekonomije: Program DOSITHEUS je dobio ime u čast Dositeja Obradovića, na dvestogodišnjicu njegove smrti.
7
Prema programu, glavna obuka Dositheus sadrži deset modula: I Šta je preduzetništvo u kulturi i šta je
umetnički/kulturni proizvod - kako početi; II - Preduzetništvo u kulturnim industrijama Srbije i mogućnosti
međunarodnog okruženja (kako pronaći partnere i saradnike, kako tražiti i dobiti podsticajna sredstva); III - Kako
razmišlja investitor i kako mu se predstaviti; IV - Šta je proizvod: 5P savremenog marketinga; V - Kreiranje sopstvenog
proizvoda/usluge; VI Branding (kako napraviti uspešan brend); VII - Prikupljanje sredstava i pridobijanje saveznika u
privatnom sektoru; VIII Korisnici kao partneri (crowdsourcing u kreativnim industrijama); IX - Kupci u kulturnim
industrijama; X - Kako predstaviti proizvod u kulturnim industrijama. Videti više na: http://www.obukaodluka.org/Dositheus/Program-obuka
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
hrabrost da prihvate promene, uhvate se u koštac sa njima i izgrade otpornost i fleksibilnost u neizvesnim i
promenjivim uslovima tržišta.
Imajući u vidu kako polazni stvaralački potencijal, tako i primećene nedostatke kod preduzetnika sa kojima
smo radili, smatrali smo da ima osnova da se u naučenim lekcijama autora i organizatora treninga uvrsti i stav
da bi budući treninzi Dositheus programa trebalo da u značajnoj meri postave novi vektor razvoja i 6
samorazvoja ličnosti preduzetnika. Otuda bi novi ciklus Dositheus programa trebalo da bude prilika da se
njihov razvoj podrži i programom NLP-a (neurolingvističkog programiranja).
NLP kao pravac u primenjenoj psihologiji zasniva se na proučavanju ponašanja uspešnih ljudi u raznim
oblastima (biznis, sport, obrazovanje, psihoterapija) i kreiranju praktičnih modela razmišljanja i komunikacije
koji se mogu koristiti na putu ličnog razvoja. Prema osnovnim postulatima NLPa ono što je svim uspešnim
ljudima zajedničko (bez obzira na profesiju) jeste način na koji komuniciraju sa drugima, kao i način na koji
razmišljaju kada postavljaju svoje ciljeve i nose se sa promenama.
Kao nauka o uspehu (kako se često opisuje), NLP odlično može doprineti preuzetnicima u kreativnom sektoru
da sagledaju šta je uspešan način razmišljanja jednog preduzetnika i kako mogu da se razvijaju po modelima
koji su dokazano uspešni.
Moguć doprinos NLP razvoju preduzetničkog načina razmišljanja u kreativnom sektoru
Modelovanje je jedan od tehnika NLP-a prema kojoj se razumevanjem, definisanjem strategija ponašanja
uspešnih pojedinaca u određenoj oblasti može doći do univerzalnog modela uspeha za tu oblast. Model bi
trebalo da bude jednostavan (da bi bio model), i da opisuje iskustvo uspeha za datu oblast. Na taj način bismo i
model uspešnih preduzetnika (prema teorijama s početka teksta i praksi rada sa preduzetnicima koje je imao
stručni tim trenera programa Dositheus) preneli organizatorima programa obuke i preduzetnicima u
kreativnom sektoru.
Sagledavajući teorije s početka teksta, i uvid o tome šta bi trebalo da razvijaju preduzetnici u kreativnim
sektorima, definisali smo nekoliko važnih oblasti ličnog razvoja u kojima filozofija i praksa NLPa mogu biti
veoma korisne. Za svaku oblast predložićemo određenu NLP praksu koja može pomoći u razvoju datih
karakteristika, i time dorineti snažnijem, otpornijem i uspešnijem preduzetničkom profilu preduzetnika u
kreativnim sektorima.
Tematske/problemske oblasti za razvoj preduzetnika u kreativnom sektoru:
A) Usmerenost na cilj, Uočavanje prilika, Istrajnost
Budući kreativni i često formalno needukovani u pogledu poslovnih znanja, preduzetnici umeju uzbudljivo da
sanjare o stanjima koje bi želeli da postignu, ukoliko bi se njihova poslovna ideja realizovala i posao
napredovao. Ta kreativna strast i vlasništvo nad idejom su generator produktivnog entuzijazma i početne
motivacije. No, ono što je, kao sindrom primećeno jeste da inicijalna motivacija opada shodno broju i vrsti
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
zadataka koji su neophodni da se izvrše na tom putu ka ostvarenju vizije. Razloga za pad motivacije ima više –
obeshrabrujući rezultati, nedostatak resursa, ali su često tu i inercija i nedostatak fokusa.
NLP ciljeve vidi kao ključni put do uspeha.
Istraživanje sprovedeno još 1953. godine na univerzitetu Jejl /Yale/ u SAD pokazalo je iznenađujuće rezultate 7
postavljanja ciljeva. Od celokupnog broja ispitanika koji su bili apsolventi, samo 3 posto njih je imalo zapisane
ciljeve. Nakon dvadeset godina sprovedeno je isto istraživanje sa istim osobama. Apsolventi koji su imali
zapisane ciljeve i planove za svoju budućnost (3 posto) imali su veći stupanj finansijske dobrobiti nego svi
ostali zajedno. Iz istraživanja se takođe moglo lako zaključiti kako je životna radost i zadovoljstvo ta 3 posto
ispitanika bila na daleko višem nivou od 97 odsto ostalih.
Postoji, dakle, velika povezanost između postavljanja ciljeva i našeg ličnog uspeha. Jednom kad postavimo svoje
ciljeve i planove razrade tih istih ciljeva, svi naši kapaciteti (koncentracija, misli, znanja, energija, volja)
direktno se usmeravaju tim našim ciljevima. I u tome je ogroman značaj postavljanja ciljeva – što nas fokusiraju
i produktivno usmeravaju sve naše lične resurse da rade u službi ostvarenja cilja. Lakše nam je donositi odluke
jer vrlo brzo možemo shvatiti da li nas donesena odluka približava ili udaljava od naših ciljeva. Lakše nam je da
se organizujemo i ne gubimo vreme na misli i aktivnosti koje nas ne vode prema željenim ciljevima.
U ovoj tački NLP nudi veoma dobre tehnike koje mogu pomoći da se ciljevi kvalitetno, nadasve kvalitetno
ispravno postave. U surotnom, loše postavljeni ciljevi nemaju ovakvu snagu i delotovornost.
Cilj, pre svega, treba razlikovati od želje. Želja je neodređena i govori o stanju koje želimo da postignemo.
Primer želje: Želim da budem poznat i angažovan grafički dizajner koji može da živi od svog posla.
Primer cilja: Avgust 2013. godine, održana izložba mojih radova i sklopljena dva ugovora za različite projekte
sa advertajzing sektorom Beograda.
Za početak, važno je da cilj bude egzaktan što omogućava lako usitnjavanje aktivnosti do lako pojmljivih
zadataka. Na prethodnom primeru, neophodne aktivnosti bi bile (formulisane u vidu cilja):
•
•
Pronaći investitora izložbe - tako što ću kontaktirati 10 firmi koje se bave proizvodnjom softvera i mogu
imati interes da se kroz moje digitalne radove predstave svojim kupcima.
Predstaviti radove na pet sastanaka sa glavnim menadžerima / Key Account menadžerima pet najboljih
agencija…
Zgodna alatka za proveru kvaliteta postavljenih ciljeva je u opštem i projektnom menadžmentu primenjen
SMART model. Da bi bio dobro postavljen, cilj bi trebalo da bude:
Specific – specifičan (precizno definisan u obliku jasnih rezultata, kao u navedenom primeru)
Measurable – merljiv (imamo jasne mere da li smo ga ostvarili i u kom pocentu; primer: broj ugovora)
Achievable – dostižan (u datom roku moguće ga je ostvariti)
Realistic – realan (u datom kontekstu ja mogu da ga ostvarim)
Timed – vremenski definisan (ima rok).
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
Za ciljeve je potrebno da budu zapisani, u suprotnom, opet im preti mogućnost da budu nejasne želje koje ne
obavezuju na ostvarenje.
Pored ovako definisanih ciljeva, veoma je korisno i dati odgovore (opet formulisane precizno na papiru)i na
sledeća pitanja:
8
Pitanja koja podstiču dodatnu motivaciju za rad na ostvarenju cilja:
•
•
•
Sa kojom svrhom sve ovo radim?
Šta mi donosi ostvarenje ovog cilja?
Ko ću ja postati kada ostvarim ovaj cilj?
Dodatna važna pitanja:
•
Šta već danas mogu da uradim kako bih se približio-la ostvarenju cilja ?
(Veoma je važno napraviti prvi mali korak, i sa njim se retko kad može pogrešiti. Kako god da smo definisali cilj,
prvi koraci su slični, i važno ih je što pre uraditi jer oni generišu entuzijazam i samopouzdanje za dalje).
•
•
•
•
Koje resurse već imam? (U prethodnom primeru to bi bili npr. kontakti u firmama i agencijama)
Šta mi je dodatno potrebno? Kako ću to naći? (U prethodnom primeru to bi bili recimo izrada
prezentacije i vizit karti, uz pomoć osobe iskusne u tome)
Na koje potencijalne rizike ili opasnosti posebno da obratim pažnju? (U prethodnom primeru to bi bili
recimo moja sklonost da ne tražim čvrstu pisanu obavezu od partnera, pa da u poslednjem momentu
ostanem bez obećane podrške, što se desilo već nekoliko puta do sada )
Kako ću znati da sam na dobrom putu? (U prethodnom primeru to bi bile recimo kontrolna tačka 1.
februar 2013. zakazani svi sastanci, 15. mart 2013 - sklopljen bar jedan ugovor o sponzorstvu)
Sa ovakvom pripremom preduzetnik će biti spreman da se upusti u avanturu ostvarenja svog sna značajno
ozbiljnije i izvesnije nego da intuitivno naslućuje kojim putem. Ukoliko je taj put bez jasnih merila i smernica
početni entuzijazam ume da zaluta putevima samodovoljnosti ili željenog razmišljanja (wishful thinking). Bez
ovakvog sistematičnog pristupa u postavljanju ciljeva nema se jasan utisak da li smo na dobrom putu, a samim
tim – ne možemo imati ni dodatnu motivaciju koju generišu tzv. male pobede (uspešno savladavanje manjih
pojedinačnih aktivnosti).
Podsticajna lična uverenja koja su, prema NLP praksi, korisna u ovoj fazi su:
•
•
•
Ako neko može, mogu i ja.
Ako mogu nekad, mogu uvek.
Ako mogu negde, mogu svuda.
Često se kaže kako jedna minuta planiranja donese više rezultata od deset minuta delovanja. Naravno, to ne
znači da je dovoljno samo planirati i ne raditi ništa drugo. Međutim, uz dobar i jasan plan možemo postići
daleko brže i bolje rezultate nego li bez njega.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
Zamislimo li, samo, da gradimo veliku zgradu bez nacrta? Kako bi to konačno izgledalo? Da li bi želeli da
kupitimo stan u takvoj zgradi? A možemo li zamisliti preduzeće koja posluje bez ciljeva i plana? Koliki uspeh u
poslovanju bi ono moglo ostvariti?
Istu sudbinu dele i preduzetničke ideje. Važno je upozoriti preduzetnike u kreativnom sektoru na tu opasnost.
9
Na kraju priče o postavljanju ciljeva je veoma važno podsetiti na čuveno pitanje: koliko si spreman da platiš?8
Postavljanje ciljeva po NLP metodologiji daće jedan jasan pregled koraka koji su potrebni da se dese, kao i uvide
koji osnažuju motivaciju na tom putu. Ali, ono što je neizbežno jeste odricanje koja stoje na tom putu. Zato je
važno na početku planiranja uspeha razmisliti o tome na šta sam sve spreman - koja odricanja mogu da
podnesem, koje poteškoće mogu da očekujem i spreman sam da se nosim sa njima. Na ranije analiziranom
primeru to bi moglo da zvuči ovako: plan da ostvarim svoju izložbu i saradnju sa agencijama doneće sa sobom
10-12 sati dnevnog rada, što će smanjiti mogućnost da čitam i pišem master rad u narednih godinu dana. Da li
sam svestan toga? Da li sam spreman da platim tu cenu?
B) Traganje za šansama, Hvatanje prilika
Veoma koristan efekat dobrog postavljanja ciljeva je da nas oni čine sposobnijim da uočimo prilike i resurse
koji su oko nas, a korisni su za njihovo ostvarenje. Čuveni je primer ako imate zadatak da izbrojite sve antene
na krovovima u svojoj ulici, uočićete i zanimljive krovne konstrukcije, i natpise, i dobru arhitekturu… Sve ono
što ranije niste uočavali. Isto tako je i sa postavljenim ciljevima. Kada precizno definišemo šta je ono što
hoćemo da postignemo, u hodu se dešava da hvatamo ideje i moguće resurse druge vrste (ljude koji nam mogu
biti od koristi, knjige, prilike u novinama…). Postajemo senzibilniji da uočimo mnoge prilike koje nam mogu biti
dobra sredstva na putu ka cilju. Ovo je jedna od važnih posledica postavljanja ciljeva – uočavamo prilike i šanse
za koje bismo ranije bili slepi, jer mozak, jednostavno, nije bio podstaknut ni isprovociran da to registruje. (Na
prethodnom primeru bi to moglo biti, recimo, uočavanje prilika da se preko ljudi koje upoznajete drugim nekim
povodom, eventualno, povežete sa odgovarajućim osobama iz nekih kompanija koje su vam potrebne za cilj
koji ste postavili).
Istrajnost ima veće šanse na tom dobro trasiranom putu, kao što kaže guru efikasnosti, Brajan Trejsi9:
Nakon dobro postavljenog cilja, potrebno je napraviti plan. Plan je približno spisak aktivnosti organizovan u
delovima vremena. Šta treba prvo da se uradi? Šta treba kasnije uraditi? Šta je važnije? Šta je manje važno?
Jednom kad budete imali svoj cilj i plan, imaćete šemu uspeha.
Neverovatno je koliko sjajnih ciljeva i planova umre zbog nedostatka akcije. Ne dozvolite da se to baš desi vama.
Bićete spremni da postignete svoje ciljeve mnogo br že nego ikada pre.
Počnite sa ostvarivanjem plana. Uradite nešto odmah. Uradite bilo šta. Čak i kada vas sve u tome ometa, budite
uvek zaposleni. Ne odlažite. Odaberite najlogičniji prvi korak i počnite.
8
9
Ljamić Ivanović, Brankica: (2012) „Koliko si spreman da platiš“, Atria group, Beograd.
Trejsi, Brajan: „Kako da zaradite više i napredujete brže“, Finessa, Beograd, 2003, str. 27-28.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
Svakodnevno uradite ponešto što će vas približiti vašem glavnom cilju. Preduzmite konkretne akcije koje vas vode
u smeru vašeg najvažnijeg cilja. To je možda najvažniji korak uopšte. Čineći svakodnevno ponešto, razvijate snagu
u svakom momentu. Razvijaćete istrajnost. Ojačani tom snagom, napredovaćete sve brže i brže prema izabranom
cilju. Istovremeno, vaš će se cilj brže kretati ka vama.
Dakle, za preduzetnike to znači da se osvrnu se oko sebe, upoznaju se sa tržištem, urade malu anketu koja će im 10
dati smernice šta je njihovom poslu potrebno, raspitaju se ko mogu da budu korisni sagovornici u vezi sa
njihovom idejom, istraže sličnu ponudu na lokalnom tržištu, ili inostranstvu, naprave spisak važnih kontakata,
zovu redovno dnevno po pet kontakata koji će im generisati sastanke… Šta god, samo da preduzimaju akcije!
To generiše samopouzdanje i istrajnost preko potrebnu ljudima sa dobrim poslovnim idejama.
C) Fleksibilnost
Čest razlog zašto se ljudi ne uhvate u koštac sa jasnim postavljanjem ciljeva jeste strah od neuspeha. Možda ja
nisam dorastao tako nečemu, ma gde meni da se posreći i sl… Uloga neuspeha u procesu ostvarenja uspeha je
ogromna. Neuspeh je neophodan na putu ostvarenja ciljeva, potrebno je samo aktuelizovati ovo uverenje kod
naših preduzetnika. Jedan neuspeh ne znači propast. Naprotiv, znači mnogo više.
Jedan od aksioma NLP-a jeste Ne postoji neuspeh, postoji samo rezultat. Možda ne postižemo uvek ono što smo
želeli, ali uvek dobijemo neki rezultat (o tome šta smo pogrešno uradili, recimo). Jedno je sagledati kako se
osećamo kad ne dostignemo postavljeni cilj (doživimo neuspeh), a drugo kako se osećamo kada nešto naučimo.
Neuspeti ili naučiti – mi biramo način na koji ćemo da doživimo i tumačimo šta nam se dešava. Ovo uverenje je
veoma važno razviti kod naših preduzetnika u kulturi i kulturnim industrijama. Primećeno je da njih
jednokratni neuspeh parališe da probaju i dalje (brojni primeri učesnika Dositheus obuke su svedočili o
malodušnosti zbog okruženja, nerazumevanja, ali istovremeno, prenebregnuli su činjenicu da su i dalje u poslu i
motivisani da krenu dalje, samim tim što su održali svoju ideju i npr. rešili da se prijave za učešće na seminaru) .
Neuspeh je savršena prilika za razvoj, samo je potrebno sagledati situaciju na pravi način. U tome
preduzetnicima u kreativnom sektoru mogu biti veoma korisna alatka sledeća pitanja na koja bi valjalo da daju
sebi odgovore pre nego se obeshrabre, odnosno umesto da se obeshrabre na nekoj od prepreka:
•
•
•
•
•
•
Šta sam hteo-la da ostvarim?
Šta sam do sad ostvario-la?
Koje sam povratne informacije kroz ovo iskustvo stekao-la?
Šta sam iz njih naučio-la?
Kako mogu pametno (pozitivno) da iskoristim to što sam do sada naučio-la?
Kako ću meriti buduća napredovanja /uspeh?
Prema NLP modelu svuda oko nas su povratne informacije o nama samima. I kad u nečemu uspemo, to nam
govori o nekom našem kvalitetu. I kad u nečemu ne uspemo, to nam govori o nekoj našoj slabosti ili grešci. I kad
ljudi vole da provode vreme sa nama, to govori o nama. I kad ne vole, to govori o nama. Velika je odgovornost i
hrabrost shvatiti da su povratne reakcije (eng. feedback) svuda oko nas. Pitanje je samo hoćemo li biti dovoljno
hrabri da za njih pitamo, ili dovoljno spremni da ih opazimo i uzmemo ozbiljno u razmatranje. Oni koji tako
urade, imaju višestruku korist, jer onda te povratne informacije mogu praktično da iskoriste kako bi sebe u
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
nečemu unapredili, razvili, poboljšali… Dobiti povratnu informaciju o sebi prava je dragocenost, i zato je važno
negovati lično strljenje da u takvim situacijama ne krenemo odmah da objašnjavamo sebe i svoje postupke, već
istinski razmislimo kojim aspektom ponašanja smo dali povoda za tako nešto.
Prateći ovu logiku, samo na malo širem planu, veoma je važno šta će za jednog preduzetnika biti povratne
informacija od njegovih kupaca ili potrošača. Mišljenje kupaca je danas toliko važno da kompanije daju milione 11
za istraživanja potreba, mišljenja i zadovoljstva kupaca. Od njih zavisi, konačno, sudbina proizvoda koji se
plasiraju, i bliskost sa njima (razumevanje kako kupac razmišlja i šta mu je važno) predstavlja dragocene
polazne informacije koje jedan poslovni plan može imati.
Na Dositheus seminaru za preduzetnike u kulturnim industrijama učinjen je interesantan eksperiment.
Učesnici su imali priliku da se izjasne kako, kao kupci, doživljavaju proizvode drugih učesnika seminara, šta bi
im bilo naročito važno da razumeju u vezi sa ponudom ukoliko bi donosili odluku o kupovini. Slabo edukovani u
pogledu savremenih marketinških znanja, učesnici su pomalo zbunjeno, sa nepoverenjem i uz mnogo
ograđivanja reagovali na povratnu informaciju o njihovom proizvodu. Nisu pošli od uverenja da je povratna
informacija dragoceni dar koji jedan preduzetnik može dobiti od svojih potencijalnih kupaca. Zato je ovo
uverenje o važnosti povratne informacije na raznim nivoima (ličnom - od saradnika, prijatelja o nama,
poslovnom – od kupaca o našem proizvodu i poslovanju, koncepcijskom - svaki neuspeh je povratna
informacija, i zapravo, dragocena prilika za razvoj).
Ovaj NLP aksiom Neuspeh ne postoji, postoji samo rezultat postavlja se kao osnova preduzetničkom načinu
razmišljanja.
D) Odgovornost
Psiholozi kažu i da ljudi sebi ne postavljaju ciljeve jer ne razumeju ili ne prihvataju punu ličnu odgovornost za
sve što im se dešava. To se u grupi preduzetnika kreativaca da primetiti po raznim izgovorima kojima se
opravdavaju poteškoće, zastoji i neuspesi kao na pr:
•
•
•
•
•
•
•
U ovoj zemlji ni ne može ništa pošteno da uspe.
Neće naši ljudi da kupuju kvalitetno.
Niko nema razumevanja za umetničke vrednosti.
Ja ne mogu sam da se izborim za to.
Stalno me odbijaju, oni prosto neće da se bave time.
Ljudi ne vide kvalitet mog proizvoda.
Ne želim da menjam moj proizvod, on je jedinstven.
Osnovno gledište NLP-a je da od kvaliteta postavljenih ciljeva i kvaliteta komunikacije sa drugima, ali i
komunikacije koju vodimo sami sa sobom i poruka koje sebi šaljemo zavisi naš uspeh. Proučavajući obrasce
mišljenja i komunikacije uočavaju se određene “greške u mišljenju” kojima su naši polaznici obuke padali u
zamku, i to su:
•
Generalizacije (preterano uopštavanje)
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
Primer: Jedan potencijalni saradnik nije zainteresovan. Zaključak: svi su oni isti, njih ovo ne
interesuje.
Selektivno brisanje (fokus na jedan, svedeni, aspekt situacije dok se ostali aspekti zanemaruju, brišu).
o Primer: U toku razgovora izgovorio je primedbu na naš proizvod. Garant smo uprskali… (A šta je
sa ostatkom toka razgovora?!)
12
Apsoluti (obrasci apsolutnih nemogućnosti ili ”moranja”)
o Primer: Nema šanse da se to desi… Ja to ne mogu… Ja to moram… Neću da menjam proizvod za
koji sam emotivno vezan-a...
o
•
•
Ovo su samo neki primeri grešaka u mišljenju, ili emotivnog razmišljanja, koje, po našem mišljenju, odgovaraju
stanju viđenom među populacijom preduzetnika u kreativnom sektoru Srbije.
Takvim pogrešnim razmišljanjem (u ovom radu nećemo ulaziti u psihološke razloge ove pojave) ukidamo sebi
mnoge mogućnosti, smanjujemo samouverenost i odričemo ličnu odgovornost u datim situacijama. Nema
boljeg recepta za nazadovanje. Nasuprot tome, potpuno preuzimanje odgovornosti za dešavanja u našem životu
je ključ da se razvijemo kao odrasla ličnost, sposobna da se uspešno nosi sa izazovima preduzetničkog posla.
Kako se prepoznaje preuzimanje odgovornosti? Tako što čujete preduzetnika da kaže:
•
•
•
Nisam pozvao dovoljno ljudi, zato nemam veliku mrežu kontakata. Umesto: Ljudi nisu zainteresovani.
Nisam krenuo na vreme. Umesto: nemoguća je gužva, svi kasne.
Nisam bio dovoljno uporan da zakažem taj sastanak. Umesto: do njega se ne može doći.
Kada shvate da je u njima snaga i mogućnost za uspeh ili neuspeh (tzv. unutrašnji lokus kontrole10), ljudi tek
onda ozbiljno krenu da se odnose prema sopstvenim sposobnostima, počinju da ih koriste. Zato je potrebno
dovesti ih mentalno u stanje da shvate da učinci (output, result) i ishodi (outcome) događaja zavise od njih
(pojačati unutarnji lokus kontrole).
NLP praktikuje dobru tehniku Meta modela odnosno pitanja koja treba da izazovu razbijanje pogrešnih načina
mišljenja (generalizacija, predrasuda, obrazac nemogućnosti). Meta model je način razjašnjavanja i specifikacije
informacija u komunikaciji, kao u sledećim primerima:
•
•
Primedba preduzetnika : U ovoj zemlji ništa ne može pošteno da uspe.
Po Meta modelu korisna su pitanja: Da li baš ništa ne može da uspe? Postoji li bar neki primer da je nešto
slično uspelo?
Time se preduzetnik podstiče na način razmišljanja da shvati da prostora za uspeh ima, samo treba tragati za
načinom.
Osobe sa unutrašnjim lokusom kontole su uverene da one, najvećim delom, upravljaju sopstvenim životom. Manje veruju u spoljašnje
okolnosti, kao i više sile, ili bilo koje druge činioce koji bi mogli uticati na njihov život.Osobe koje, pak, imaju spoljašnji lokus kontrole,
sklone su da uzroke svojih ponašanja česće pronalaze u spoljašnjem okruženju i okolnostima. One su nešto prijemčivije za uticaje drugih
i smatraju da je život serija raznih okolnosti, u kojima imamo ili nemamo sreće. Obično se većina ljudi nalazi negde između, s tim da
obično jedan pol ove dimenzije preteže, povlači ka jednoj strani.
10
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
•
•
Primedba preduzetnika: Ja ne mogu sam da se borim za to.
Po Meta modelu korisna su pitanja: Šta te tačno sprečava u tome? Šta bi se desilo ako bi se ipak sam
borio? Šta ti je potrebno da bi se sam borio?
Time se preduzetnik podstiče da shvati da je sam sebi presudio bez jakih argumenata, i da je pitanje volje tu
13
važnije od pitanja mogućnosti.
Meta model pitanja su korisna kao alatka za preispitivanje na ličnom nivou koje bi preduzetnik mogao sam da
koristi.
•
•
Primedba preduzetnika: Stalno me odbijaju, nikako neće da se bave mojim proizvodom/ponudom.
Po Meta modelu korisna su pitanja: Koliko često me odbijaju? Ko me odbio? Da li postoji neko ko me nije
odbio? Da li to što su me X i Y odbili izvesno znači da niko neće da se bavi tom oblašću?
Time se preduzetnik ohrabruje da ne poklekne na preprekama, već realno i konstruktivno sagleda mogućnosti
za dalje.
Kontekst za preduzetništvo u Srbiji, nesumnjivo, nije lak. Prema rečima Srđana Janićijevića iz pomenutog
teksta11: Preduzetništvo, dakle, nije danas popularno u Srbiji, nije stimulisano i što je još gore nema razumevanja
za značaj preduzetništva u privrednom oporavku Srbije.
Ali ne treba pasti u zamku i sve neuspehe i malodušnost pripisati eksternim faktorima. Ako smo na početku
teksta govorili o profilu uspešnog preduzetnika, onda uspešan preduzetnik svakako preuzima odgovornost za
svoj posao, svoje uspehe ili neuspehe (koristeći ih kao naučene lekcije) u datom realnom kontekstu u kom živii i
stvara.
E) Promene
Kreativci preduzetnici mogu mnogo postići ukoliko prihvate dinamičnost i nepredvidivost kao permanentnu
osobinu preduzetničkog života. U suprotnom, može da ih koči sklonost da dugo ostaju u zoni komfora, da se
zaglave neprestano vrteći se u krugu poznatih aktivnosti. Danijel Goleman, psiholog i profesor Harvardskog
univerziteta, govoreći o značaju emocionalne inteligencije kod uspešnih lidera12 objašnjava da su danas usled
velikih globalnih promena potrebni elastični lideri koji svojom prilagodljivošću uspevaju da sa što manje otpora
idu u korak sa tim promenama. Ovaj izraz “elastični” uspešno će se primeniti i na naše preduzetnike.
Po svojoj prirodi uglavnom kreativno stvaralački i humano nastrojeni, preduzetnici kreativci nisu prekaljeni da
brzo reaguju na neke promene koje su dinamičnije u kreativnom sektoru – promena trendova, ukusa i potreba
potrošača, otvaranje regionalnog tržišta, razvoj internet trgovine, konkurencija koja se pojavi preko noći… Na
primer, vodili ste mali šarmantni krojački salon, i u vaš komšiluk doselio se veliki modni salon. Ostali ste bez
velikog dela svog posla. Poricati to, odbijati da potražite druge načine zarade, uporno se žaliti na nepravdu jer
ste toliko godina… ne može da donese ništa osim produžene agonije i gubljenja vremena i energije, jer starih
11 Janićijević, Srđan: (2012) „Preduzetništvo – osnovni uslov ekonomskog rasta Srbije. Preuzeto sa www.madmarx.rs Centar za
istraživanje kreativne ekonomije.
12 Goleman, Danijel: Emocionalna Inteligencija u liderstvu, ASEE (2008)
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
prilika više nema pa nema. Ukoliko, umesto toga, pokušate da iskoristite snagu za pravljenje alternativnog
načina poslovanja – on line shop, butik na drugom mestu, personalizovana usluga… znatno su bolje šanse da
prevaziđete krizu, i da dostignete nešto novo.
Ovo, naravno, nije ni malo lako, ali početno uverenje da je nešto uopšte moguće je veliki prvi korak.
14
Promena uverenja može da se podrži NLP tehnikom Reframinga. Jedan od aksioma NLPa jeste da događaji sami
po sebi nemaju nikakvo značenje, i da ga dobijaju tek kad se stave u određeni kontekst (okvir). Mi dajemo
značenje događajima oko nas u skladu sa našim ličnim uverenjima, identitetom, kontekstom… Reframing je
veština kojom se menja tačka gledišta. Cilj je promena značenja koje taj događaj ima za osobu. Sa promenom
značenja, dolazi i do promene reakcije koju osoba ima u vezi sa tim događajem. Reframing pitanje koje je
potrebno postaviti: Šta još ovo može da znači, ili Na koji način bi ovo moglo da bude pozitivno.
•
•
•
•
Primer: Moj saradnik je tvrdoglav.
Reframing: To znači i da je uporan i verovatno i ambiciozan. Mnogi poslodavci bi želeli baš takvog
zaposlenog.
Primer: Ova situacija mi ne ide na ruku.
Reframing: Možda je baš zato prilika da napravim promenu o kojoj mislim.
Primenom Reframing načina razmišljanja zaista možemo “osloboditi” osobu da otvorenije gleda na datu
situaciju. Preduzetnike je potrebno osloboditi da promene koje mogu biti uznemirujuće i blokirajuće vide kao
prilike za razvoj na nekom drugom planu. Ovakva tačka gledišta doneće više samopouzdanja i delanja, što je
preduzetnicima u kreativnom sektoru itekako potrebno.
F) Formula uspeha
Prema NLPu uspeh u određenoj oblasti zavisi od finalnog skora jednačine sa tri člana:
Sposobnosti x Akcija x Uverenja
Sposobnosti, zdravlje, talenti, interesovanja su u velikoj meri nasledni. Sposobnosti se daju razvijati ili opadati
kroz vreme. Ako bismo ocenjivali preduzetnike na skali 1-100, bili bi realno visoko ocenjeni na skali.
Akcija ili trud koji se ulaže radi postizanja uspeha ima veze sa željom, motivacijom i upornošću. Veoma često
ljudi prosečnih sposobnosti koji naporno rade da bi kompenzovali pojedine nedostatke mogu da nadvise one
koji su prirodno nadareni a koji nisu navikli da mnogo i naporno rade. Akcija se, kao i sposobnosti, može
rangirati na skali 1-100. Na ovoj skali preduzetničko ponašanje u proseku je na oko pola.
Treća nepoznata u ovoj jednačini su uverenja, tj stavovi. Uverenja su najznačajnija varijabla ove jednačine.
Najznačajniji su zato što ovu varijablu posmatramo od minus 100 do plus 100. Ako je stav prema određenim
pojavama i zadatom cilju negativan (u minusu), velika je verovatnoća da se neće daleko stići. Nekada je
dovoljno imati mali glas koji govori: Nema šanse da uspeš, i već ova varijabla postaje negativna. Nasuprot tome,
što je osoba pozitivnija u segmentu života u kome ulaže napor, biće i uspešnija.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
Eksperimenta radi, ako procenimo preduzetnike u kreativnom sektoru na svakoj od ove tri skale, a da bi finalni
skor bio što viši, veliki razvojni moment za njih jeste razvoj konstruktivnih uverenja koja će ih osloboditi i
motivisati na još veći stepen akcije. Zato je svrha ovog rada i bila da ukaže neka ključna uverenja i načine kako
ih preduzetnici u kreativnom sektoru mogu razviti.
15
***
Kris Bilton u knjizi Menadžment i kreativnost13 kaže da je ideja o teatralnoj kreativnosti pojedinaca mit
podložan ozbiljnom preispitivanju. Dakle, iako nema dalijevsku teatralnost, tipičan kreativac ima šansu da uživa
mnoge privilegije na račun tobožnje nesposobnosti da se snađe u praktičnim stvarima. On može da tvrdi da se ne
razume u baratanje novcem, da ne može da se drži određenih rokova, ili da može da stvara samo u vreme u koje
sam odredi… Za umetnike bez preduzetničkih ambicija ovaj profil može biti atraktivan i moderan, podržavajući
ih u ulozi ekscentrika i genija. Za aktivno manevrisanje na današnjem komercijalnom tržištu, za preduzetnički
pristup kreativnom stvaralaštvu, ovaj mit je nevažeći. Preduzetnik u kreativnom sektoru itekako uči da, pored
kreacije, ume i da upravlja novcem, vremenom i svojom motivacijom.
Zaključak i preporuke
Radeći na razvoju profesionalnih znanja i veština u okviru programa Doshiteus, dali smo preduzetnicima uvide
i tehnike kako svoju poslovnu ideju da oblikuju, kako da definišu proizvod, kako da slušaju kupce, konceptualno
razmišljaju o poslovanju i prezentovanju ideje na tržištu, kako da priđu kupcu i prodaju robu ili ideju, i uz sve to
podsticali ih primerima drugih uspešnih slučajeva preduzetništva. Ovim programima sigurno smo opremili
preduzetnike važnim savremenim znanjima bez kojih bi njihove kreativne ideje nedovoljno konkurentno, time i
nesigurno, provirivale na tržište. Naš zaključak je da ogromnoj većini preduzetnika, ipak, nedostaje
komponenta ličnog razvoja kroz izgradnju preduzetničke ličnosti.
Sada je na preduzetnicima kreativcima da istraju u svojim poduhvatima, mudro planiraju, efikasno koriste
prilike i sa alatima u rukama hrabo se nose sa neizvesnošću tržišta. Upravo zato verujemo da je važno ojačati i
ove lične sposobnosti i korisna ohrabrujuća uverenja koje će preduzetniku omogućiti da stečena znanja aktivno
primeni u realnom kontekstu i sredini koja se menja. Izgradnja dobrih navika planiranja i korisnih uverenja
vidimo kao sledeći korak u okviru razvoja naših preduzetnika u kreativnom sektoru. Ovaj razvojni korak,
smatramo, mogao bi biti realizovan ako bi se sledile ove preporuke:
•
13
Organizovati radionice ličnog razvoja po NLP metodologiji da budu integrisane u Dositheus program
(moduli: postavljanje ciljeva i planiranje; motivacija i neuspeh - razvoj fleksibilnosti; lična odgovornost i
suočavanje sa promenama),
Bilton, Kris: Menažment i keativnost, Clio, Beograd, 2008.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
•
•
Kroz program Dositheus obezbediti dodatnu podršku u okviru koučing sesija 1:1 (trener/kouč u okviru
jednočasovnog koučing razgovora osposobljava preduzetnika da otkrije svoje resurse koji mu koriste
da se uspešnije nosi sa izazovima preduzetničkog posla, kao i razvije dodatnu motivaciju ),
Izraditi priručnik sa primerima dobre prakse i modela uspešnog preduzetničkog razmišljanja i delanja.
Verujemo da bi ovi vidovi podrške dali populaciji preduzetnika kreativaca često nedostajuću istrajnost i 16
otpornost da se na tržištu, nakon provirivanja i ostane, i opstane. Štaviše, ako bismo dali slobodu da
predložimo izmene u javnoj politici, to bi neizostavno bilo – kroz ceo sistem formalnog obrazovanja od
predškolskog do visokog akademskog nivoa – neophodno je sprovesti reformu i u programe ugraditi
komponentu izgradnje samosvesne, odgovorne preduzetničke ličnosti.
Određen broj polaznika samostalno su tražili mentorske usluge nakon zvaničnog kursa, i u tim slučajevima
program Dositheus ih je podržao dajući im dodatne alate za poslovnu analizu, preporuke za strategijski razvoj,
osnove poslovnog plana i obimnu dodatnu literaturu za razvoj biznisa i poslovnih veština. Motivisani učesnici
imali su priliku i da svoju poslovnu priču pretoče u članak na portalu MadMarx.rs, pristupe biblioteci tekstova
na internetu i kursu za elektronsko učenje na daljinu. Na kraju, ko je želeo da se okuša u proveri konkurentnosti
ideje, mogao je da se prijavi i za dobijanje podsticajnih sredstava za razvoj ili unapređenje svoje poslovne ideje
kroz tek inicirani pilot regionalni fond za kulturne i kreativne industrije. Svi ovi instrumenti delovali su
sinergijski i bili su dobra mogućnost za one koji su ih prepoznali i iskoristili.
U njihovoj inicijativi vidimo delo onog pravog preduzetničkog duha koji smo opisivali na početku teksta: koji
uočava prilike i koristi ih. Verujemo da su se kod nekih polaznika zaista stekle kreacija i realizacija u jedno uz
pomoć ovog programa.
Program Dositheus – Profesionalni razvoj za preduzetništvo u kulturnim industrijama je sigurno dao određen
doprinos generaciji preduzetnika koji spajaju levu i desnu hemisferu, praktično i kreativno, dajući novu
vrednost na tržištu i utirući put primamljivoj ideji da se zaista živi od svoje strasti.
U duhu permanentnog razvoja, što je bila jedna od važnih poruka programa, ovaj tekst je i najava sledećih
razvojnih koraka za preduzetnike.
Objavljeno 23. februara 2013.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
Download

Preduzetništvo u kreativnom sektoru