ISTRAŽIVANJA
Žarko Paunović
Neprofitni sektor u narednoj dekadi
Uputstvo za citiranje ovog članka prema izvorniku:
Paunović, Žarko: (2012) „Neprofitni sektor u narednoj dekadi“
Preuzeto sa www.madmarx.rs
© Žarko Paunović
© Academica – Centar za istraživanje kreativne ekonomije
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
1
Žarko Paunović1
2
NEPROFITNI SEKTOR U NAREDNOJ DEKADI
„Ušli smo u doba kompleksnosti, ne znajući da li će ta
kompleksnost biti progres ili hendikep“
(Žan Mari Gueno)
Uvod
Čovek je od svojih početaka morao da se sam organizuje i snađe u svim mogućim okolnostima da bi mogao da
preživi. Pokretan različitim potrebama, interesima i motivima počeo je da se udružuje sa drugim ljudima i tako
su se kroz istoriju formirali različiti oblici ljudskog i građanskog organizovanja i delovanja. U zavisnosti od
stepena razvoja društva (predmoderna, moderna i postmoderna) i načina organizovanja, nastajali su i različiti
pojmovi koji su pokušavali da opišu i definišu ovu društvenu pojavu. Današnje moderno, savremeno društvo je
kompleksno, složeno i demokratsko društvo. Ono je savremeno i kompleksno iz dva razloga: zbog kvantitativno
i teritorijalnog uvećanja modernih društava i političkih zajednica, i zbog usložnjavanja društvenog života i
društvenih funkcija.
Kompleksnost društva i društava je dovela i do kompleksnosti termina o kojima danas govorimo, kada
govorimo o organizacijama civilnog, građanskog društva kao što su: nevladine organizacije, udruženja građana,
građanske grupe i inicijative, treći sektor, dobrovoljne organizacije, neprofitni sektor, novi društveni pokreti,
itd. To su pojmovi koji su nastali u savremnom, kompleksnom društvu i označavaju onaj stepen organizovanja i
delovanja građana kakav ranije nismo poznavali.
1 Upravnik – menadžer, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka. Istraživač – saradnik na naučno-istraživačkom projektu
Politički identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu, (evidencioni broj: 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke
Republike Srbije. E-mail: [email protected]
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Glavna teza ovog teksta je, da se današnji neprofitni sektor nalazi na raskršću i da će zbog novih okolnosti u
kojima se nalazi savremno društvo i država (izmenjena ekonomija – sve je više ljudi zaposleno u uslužnim
delatnostima, gubljenje vere u nauku i znanost, svest o štetnim efektima primene naučnih znanja i
novih tehnologija, gubljenje poverenja u velike organizacije i institucije, sve veća povezanost tokova 3
robe, kapitala, informacija, ideja i rizika izvan nacionalnih granica), doživeti novu transformaciju koja ima i
pozitivne i negativne strane. No, prvo da vidimo šta se danas podrazumeva pod pojmom neprofitnog sektora,
zatim da odredimo trendove koji ga obeležavaju i na osnovu toga vidimo u kom pravcu se on kreće.
Neprofitni/treći sektor
Neprofitni sektor kao i pojam treći sektor, označava postojanje posebne sfere delovanja građana kroz razne
vrste neprofitnih, nevladinih institucija i organizacija. To je sektor koji je nezavisan od države (prvog, javnog
sektora) iako se bavi temama i problemima kojima se bavi i država sa druge strane, ali to je i sektor koji se bavi
poslovima kojima se bave profitne organizacije (drugi, privatni sektor) čiji cilj nije stvaranje i uvećanje profita
(kao što je to cilj profitnom sektoru). Budući da ne pripada ni sferi države, a ni sferi ekonomije i profita, nastao
je termin treći sektor, koji od prva dva sektora preuzima područja delatnosti i metode rada, ali ne i ciljeve i
svrhu zbog kojih postoji.
Pojam “treći sektor” ušao je u upotrebu nakon izveštaja o filantropiji u SAD koje je u periodu od 1973. do 1975.
godine, pripremila “Komisija za privatnu filantropiju i javne potrebe”. Nakon toga se, tokom 1990-ih, pojam
trećeg sektora povezuje sa radom Lestera M. Salomona i Helmuta K. Anheiera (Salamon, L. and Anheier, H:
1997) sa Johns Hopkins Univerziteta (Baltimor, SAD) koji su treći sektor odredili kao skup institucija koje se
mogu definisati kao posebna sfera smeštena između tržišta i države. Treći sektor je tako shvaćen kao sektor
“privatnih organizacija s javnom svrhom” čije su suštinske vrednosti utemeljene na empatiji, altruizmu,
filantropiji, volonterskim dobrovoljnim aktivnostima, reciprocitetu i uzajamnosti.
Povećanje interesa za treći sektor vezano je sa politikom održivog razvoja i politikom “trećeg puta” koje
zagovaraju reorganizaciju države i društva i participaciju građana u rešavanju društvenih problema kao i nova
partnerstva između javnog i privatnog sektora u pružanju javnih dobara i usluga. U tom smislu sva tri sektora
se, iako različita, zbližavaju, povezuju i sarađuju, kako bi se zajednica i građani približili održivom razvoju i koji
podrazumeva:
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.

društveno odgovoran profitni sektor,

decentralizovano upravljanje i vladanje,

aktivan i robusan sektor građanskog društva.
Koncept trećeg sektora istovremeno razlikuje i asimiluje neprofitne (nevladine) organizacije, profitne firme i
javne institucije. Za razliku od termina nevladine organizacije, gde se posebno ističe nezavisnost i autonomnost
u odnosu na državu i vladu (pravno-politička dimenzija), kod upotrebe termina treći sektor posebno se ističe
karakteristika neprofitnosti ovih organizacija koje čine treći sektor (razlika u odnosu na profitne organizacije ekonomska dimenzija).
Teorije koje objašnjavaju ekonomsku ulogu neprofitnih organizacija (Hansmann; 1987) su: teorija javnih
dobara, teorija neuspešnih ugovora, teorija subvencija, teorija kontrole potrošnje, teorija potražnje naspram
teorija ponude, teorija uloge donacija, teorija neprofitnog u odnosu na preduzetništvo. Neprofitne organizacije
deluju na tržištu u konkurenciji sa drugim organizacijama i dele sudbinu privatnih, profitnih organizacija
(Steinberg, 1987). Najuticajniji teoretičar ekonomske uloge neprofitnih organizacija je Burton Weisbrod koji je
u knjizi The Non-profit Economy (1994) naveo tri glavne karakteristike koje neprofitne organizacije razlikuju od
profitnih i koje uglavnom određuju njihove aktivnosti. To su: “(1) niko nema pravo deliti profit ili višak (dobit)
neprofitnih organizacija; (2) neprofitne organizacije izuzete su od plaćanja poreza na dobit; (3) neke neprofitne
organizacije primaju različite vrste subvencija; donacije koje dobivaju osobođene su plaćanja poreza i izuzete
su od mnogih drugih oblika oporezivanja i pored izuzeća od plaćanja poreza na dobit“ (Weisbrod: 1994, 14).
Preispitujući ekonomsku ulogu neprofitnih organizacija Weisbrod zaključuje da neprofitne organizacije imaju
posebnu ulogu koju trebaju da odigraju u modernoj, mešovitoj ekonomiji i da je potrebno postići bolju
ravnotežu između institucija privatnog preduzetništva (profitnog sektora), vlade (državnog sektora) i
neprofitnog (trećeg sektora).
Takođe, ističući u prvi plan ekonomsku opravdanost razvoja neprofitnog sektora, pravni teoretičar i istraživač
neprofitnog sektora Leon Ajriš /Leon Irish/ (1994), ukazuje na njegovu efikasnost. Privatne, neprofitne
organizacije mogu proizvesti robu i usluge efikasnije i kvalitetnije, uz niži trošak, nego što to mogu državne
organizacije. Prema Ajrišu, uloga neprofitnih organizacija je da poprave pogreške i promašaje tržišta i državnih
javnih službi, te da svojim programima osiguravaju pomoć u funkcionisanju slobodnog tržišta (pridonose
postizanju socijalne stabilnosti).
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
4
Ralf Kramer /Ralph Kramer/ (1990), takođe potvrđuje tezu o prednostima i opravdanosti neprofitnih
organizacija. Odluke u neprofitnim organizacijama donose se drugačijom procedurom i logikom od one koja
postoji na tržištu ili državnim organizacijama. Ove organizacije imaju različite izvore prihoda, rukovođene su
društvenim vrednostima i interesima javnog mnjenja, razvijaju participaciju i odgovornost građana za
rešavanje opšte društvenih problema i javnog interesa.
Ova nova (ekonomska) dimenzija sektora na najbolji način je prikazana u studiji "Globalno civilno društvo Dimenzije neprofitnog sektora" koja je urađena na osnovu komparativnih istraživanja (Lester M. Salomon i
Helmut K. Anherier: 1999). Istraživanje je obuhvatilo neprofitni sektor (NPS) iz 26 zemalja u periodu od 19902000. godine. Autori navode da je 1995. godine u 22 zemlje neprofitni sektor potrošio sredstva u iznosu od 1,2
triliona dolara, da je te iste godine u NPS bilo zaposleno 19.7 miliona ljudi (učešće stalno zaposlenih kreće se od
0,7 u Meksiku do 18,7 odsto u Holandiji). Istraživanje je pokazalo da je broj zaposlenih u NPS u odnosu na
ukupan porast zaposlenosti u periodu od 1990-1995. godine iznosio 24,4 odsto u NPS, dok je u ostalom
ekonomskom sektoru on iznosio svega 8.1 procenata. Glavni izvori prihoda ovih organizacija su vlastita
sredstva, naplata usluga koje daju i obavljanje profitnih delatnosti (51 procenata). Od javnog sektora (države)
dobijaju 39 odsto, a od donacija i filantropskih davanja (pojedinaca, firmi i slično) svega 10 odsto. Učešće
države u finansiranju NPS je najprisutnije u zemljama zapadne Evrope (Austrija, Belgija, Finska, Francuska,
Nemačka, Irska, Holandija, Španija, Velika Britanija) sa 51 posto sredstava, dok u zemljama Istočne Evrope
(Češka Republika, Mađarska, Rumunija i Slovačka) ono iznosi 31 procenat, a u Latinskoj Americi svega 15
odsto.
Ovo istraživanje je pokazalo snažan razvoj neprofitnog sektora i njegovu sve veću globalizaciju, ali i različitost
uslovljenu pre svega istorijskim i kulturnim razvojem.
Ključni trendovi
U narednim godinama neprofitni sektor će biti suočen sa ogromnim promenama koji će predstavljati
razne izazove za ovaj sektor, a to su: rast i diversifikacija, odnos države i neprofitnog sektora,
komercijalizacija, novi oblici privatnih davanja, profesionalizam i formalizam etičkih standarda,
globalizacija. Istraživanja neprofitnog sektora koja kontinuirano sprovodi Institut za političke studije
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
5
Džon Hopkins Univerziteta iz Baltimora, pokazuju da je poslednjih dvadeset godina neprofitni sektor
doživeo snažan razvoj na koji je u velikoj meri uticala globalizacija. Iz tih istraživanja možemo izvesti
sledeće ključne trendove:
a) Rast i diversifikacija - sve veći zahtevi i potrebe za rešavanjem mnogih problema građana
koji su usmereni prema neprofitnom sektoru (uliva veće poverenje od državnog) doveli su do njegovog
naglog rasta, ali i do njegove diversifikovane strukture. Kao posledica toga, delokrug rada neprofitnog
sektora se masivno proširio i njegova unutrašnja diferencijacija je značajno porasla. Ovakav porast
neminovno sa sobom nosi brojne izazove za definisanje sektora i otvara brojna pitanja i probleme. Kako
će zakoni dalje gledati na ove usluge i organizacije po pitanju poreskih olakšica? Da li su ovo
komercijalna preduzeća, i da li time ne podležu poreskim privilegijama koje se priznaju dobrotvornim
institucijama?
b) Odnosi države i neprofitnog sektora – sve je prisutnija rastuća tendencija države da se
obraća za pomoć neprofitnim organizacijama za obavljanje raznih vrsta usluga i funkcija (od
obezbeđivanja socijalne zaštite, pa do unapređivanja ekonomskog razvoja). U okviru ovog procesa,
javiće se novi pravni zahtevi s obzirom da i državni i neprofitni sektor istražuju nove načine svoje
međusobne saradnje, pri tome zadržavajući karakteristične osobine svakog od njih ponaosob. Zbog
ovoga, novi oblici ugovaranja, vaučera, sistema nadoknada i odredbi koje regulišu indirektne troškove,
će biti predmet razmatranja oba sektora, kao potreba za odgovarajućim pravnim rešenjima. Ovaj trend
otvara problem nezavisnosti, autonomnosti i stručnosti neproftinih organizacija u odnosu na državu i
poslove koje treba da obavljaju. On zahteva i nove uslove koji će biti postavljeni pred neprofitne
organizacije: uz dobru volju i altruizam za određene poslove organizacije će morati imati i stručne ljude
koji će prolaziti provere i sticati licence za određene poslove (npr. zdravstvene usluge).
c) Komercijalizacija - da odgovore na hitne potrebe, neprofitne organizacije se sve više
uključuju u poslove radi obezbeđivanja finansijskih sredstava za svoje programe. U toku ovog postupka
dolaziće više u kontakt sa privatnim profitnim poslovima koji se vode u nekim srodnim i istim
oblastima. Ovo će rezultirati rastućom potrebom za pravilnim definisanjem granica između ova dva
sektora i intenzivirati razmišljanja o neprofitnim poslovnim aktivnostima.
d) Novi oblici privatnih davanja - još jedan zapanjujući trend koji će verovatno biti od uticaja
na neprofitni sektor širom sveta, jeste ekspanzija novih oblika davanja neprofitnim organizacijama.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
6
Davanja sve više postaju institucionalizovana i planirana. Kako ove nove forme davanja postaju sve
aktuelnije, biće neophodno da dobiju svoje odgovarajuće pravne strukture (npr. da li je etički primiti
sredstva od sumnjivih pojedinaca, kriminalnih grupa i organizacija, iako su ona namenjena za korisne
opšte društvene svrhe).
e) Profesionalizam i formalizam etičkih standarda - kako neprofitne organizacije sve više
dolaze u kontakt i sa državom i sa poslovnim sektorom nastaće novi zahtevi u pogledu etičkih standarda
po kojima ove organizacije posluju, kao i u pogledu nivoa profesionalizma sa kojim obavljaju svoj posao.
Ovo će zauzvrat, da stimuliše debate o relativnim vrednostima samo-regulisanja naspram regulisanja
od strane države, čime bi se obezbedilo da neprofitne institucije postupaju po najvišim etičkim
standardima, odnosno obavljaju svoje aktivnosti na profesionalni način.
f) Globalizacija - konačno, neprofitni sektor će verovatno biti suočen i sa rastućim zahtevima
globalizacije i među-nacionalnim aktivnostima, kao proizvodom šire globalizacije svetske ekonomije,
širom sveta rasprostranjenim gubitkom iluzija o mogućnostima države da rešava probleme, opštim
opadanjem resursa javnog sektora, rastućim prodorom multinacionalnih korporacija, kao i rastućom
globalizacijom po mnogim pitanjima sa kojima su se bavili neprofiti, kao što su okruženje i zdravstvo.
Kako bi se izašlo na kraj sa ovim novim razvojem, neprofitni sektor će morati da bude regulisan novim
pravnim propisima. Novi izazovi, navode na to da će u narednim godinama, zakon o neprofitnim
organizacijama morati da bude više međunarodni zakon, a da “neprofitna revolucija“ koja je u toku, zahteva
izmene zakona skoro u svakoj zemlji. “Dok se detalji ovakvog zakona tek trebaju razraditi saglasno nacionalnim
tradicijama, cilj svih tvoraca zakonskih nacrta, će biti kreiranje pravnih sistema koji omogućavaju start
neprofitnim organizacijama, kao pitanje prava na saobraznost, praćenim sa određenim setom statutarnih
formalnosti, koje ovim organizacijama garantuju značajan stepen autonomije i nezavisnosti. Ciljevi se imaju dati
široko i na fleksibilan način. Povlašćeni poreski status treba da bude pitanje prava entiteta koji su organizovani
i koji rade u odgovarajuće svrhe, a koje su utvrđene u zakonu. Izveštavanje treba da bude dovoljno da omogući
otvorenost, transparentnost i praćenje od strane javnosti i države, ali ne preterano opterećujuće ili nametljivo. I
među-nacionalna davanja i neprofitne aktivnosti treba da se obavljaju kroz obostrano priznavanje sporazuma.
Sve pomenuto, bi trebalo da funkcioniše u kontekstu pravila zakonitosti i sa nezavisnim sudovima kako bi se
osiguralo izvršenje ovih prava” (L. Salamon, S. L. Flaherty: 1996; 32).
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
7
Od konvencionalnog do kompleksnog i kombinovanog neprofitnog sektora
Nagli kvantitativni i kvalitativni rast neprofitnog sektora, uslovljen promenjenom ulogom države, koja deo
svojih obaveza i poslova (ali i odgovornosti) prebacuje na samoorganizovane građane, dodeljujući im po raznim 8
ugovornim osnovama poslove i finansijska sredstva (najprisutnije u sektoru socijalnih usluga i zdravstva), ali i
privatizujući delove države prepuštajući ih u ruke neprofitnog javnog upravljanja (razne vrste gradskih
komunalnih usluga), doveo je do sve veće profesionalizacije i institucionalizacije sektora.
To ima svoju dobru i lošu stranu. Dobra strana je što neprofitni sektor ove usluge obavlja efikasnije, jeftinije, sa
više privrženosti i altruizma, a loša strana je što se kroz dalju insitucionalizaciju i profesionalizaciju gubi
njegova inovativnost, fleksibilnost, i što sve više poprima oblike državnog sektora. Profesionalne neprofitne
organizacije postaju „glavne“ u neprofitnom sektoru jer imaju više znanja i veština da dođu do sredstava i
javnosti, pa time potiskuju male i nove organizacije. Tako se i u neprofitnom sektoru pojavljuje „neprofitno
tržište“ (koliko god to aspurdno zvučalo), u kojem kao i na pravom tržištu, veliki igrači potiskuju male.
Zato ćemo uskoro morati govoriti o paralelnom delovanju tri vrste neprofitnog sektora:
1) vladinom neprofitnom sektoru,
2) profitno-neprofitnom sektoru,
3) nevladinom konvencionalnom neprofitnom sektoru.
Zajedničko će za sva tri tipa sektora biti njegov neprofitni status (neprofitna distribucija sredstava) i bavljenje
istim problemima i temama, a različitost će se ogledati u načinu rada, uticaja i finansiranja.
Prvi će u velikoj meri zavisiti od vladinih sredstava, dok će se drugi za sredstva boriti na tržišu. Onaj deo
sektora koji će morati da sredstva nabavlja na tržištu počeće da pruža razne oblike usluga koje će naplaćivati i
sve više će se približavati profitnom sektoru, i postajaće sve komercijalniji. Sektor koji će preuzimati poslove
države postajaće sve birokratskiji, zatvoreniji i formalizovaniji, sa tendencijom da jednog dana neke od
organizacija neprofitnog sektora prerastu u državne agencije .
Dakle, uz ova dva nova sektora: vladin neprofitni sektor i profitno-neprofitni sektor, postojaće i treći oblik
neprofitnog sektora koji bi mogli da zovemo alternativni/pravi/autentični neprofitni sektor, zasnovan na
alternativnim oblicima delovanja građana (nevladine organizacije, grupe, inicijative, pokreti) koji će i dalje
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
ostati polje eksperimentisanja, prostor za isprobavanje novih ideja, koje ne mogu da izdrže ni test na tržištu, ni
na izborima.
Zbog sve većih globalnih i lokalnih problema, na koje ni država, a ni sami građani ne mogu da odgovore na
jednostavan i lak način, neprofitni sektor u novoj dekadi će biti sve više diferenciran i pluralističan. Neke 9
organizacije će se približiti više profitnim firmama (možda čak i postati potpuno profitne organizacije), druge
organizacije će sve više biti bliže državnim institucijama (možda će čak postati i državne javne agencije), a neke
će ostati konvencionalne organizacije u klasičnom smislu.
Savremeno, kompleksno društvo u narednoj dekadi dovodi do stvaranja kompleksnog, kombinovanog
neprofitnog sektora i do novih oblika njegovog rada i delovanja.
Reference:
1. Dragan Golubović, Žarko Paunović, uredili (2004), Saradnja vlade i nevladinog sektora, Međunarodni
centar za neprofitno pravo, Centar za razvoj neprofitnog sektora, Građanske inicijative, Beograd.
2. Hansman, Henry (1987) Economic theories of nonprofit organization, u: The Nonprofit Sector: A
Research Handbook, Walter Powell (ed), New Haven, CT, Yale university Press.
3. Kolin, Marija (2005) Neprofitne organizacije – novi socijalni partneri, Argument, Beograd.
4. Kramer, Ralph M., (1990) Nonprofit Social Service Agencies and the Welfare State: Some Research
Considerations, u: The Third Sector comparative Studies of Nonprofit organizations, Helmut K. Anheier i
Wolfang Seibel (ed), Berlin, DeGruyter. Leon Irish, Karla Simon, Rob Kushen, edited (1997), Guidelines
for Laws Affecting Civic Organizations, Prepared for the Open Society Institute and International Center
for Not-for-Profit Law, New York.
5. Lester M. Salomon i Helmut K. Anherier (1999), “Global Civil Society – Dimensions of the Nonprofit
Sector”, The Johns Hopkins Center for Civil Society Studies, Baltimore, MDLester M. Salamon and Susan
L. Q. Flaherty (1996), Nonprofit Law: “Ten issues in search of resolution”. Working Papers of the Johns
Hopkins Comparative Nonprofit Sector Project, no. 20, edited by Lester M. Salamon and Helmut K.
Anheier. Baltimore: The Johns Hopkins Institute for Policy Studies.
6. Salamon, L. and Anheier, H. (1997) Defining the Non-profit Sector: a cross antional analysis, Manchester
Universitiy Press.
7. Weisbrod, Burton, A. (1994) The Nonprofit Economy, Cambridge, Harvard University Press.
8. Žarko Paunović (2006), Nevladine organizacije, Službeni glasnik Srbije, Beograd.
Objavljeno 2. oktobra 2012.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Download

Neprofitni sektor u narednoj dekadi