KAKO MERITI I PODSTICATI
KREATIVNI RAZVOJ
NA LOKALNOM NIVOU
Smernice za lokalne samouprave i zainteresovane strane
KAKO MERITI I PODSTICATI
KREATIVNI RAZVOJ
NA LOKALNOM NIVOU
Smernice za lokalne samouprave i zainteresovane strane
Ka indikatorima efektivnosti i uspeha lokalnih politika za razvoj kreativnog sektora
(Odeljak iz Izveštaja o kreativnoj ekonomiji 2013, Posebno izdanje - Širenje staza lokalnog
razvoja, izdanje Programa za razvoj Ujedinjenih Nacija - UNDP & Organizacija Ujedinjenih
Nacija za obrazovanje, nauku i kulturu - UNESCO)
ACADEMICA - Akademska grupa
Programi E761 / Res Publica / Kreativna Srbija / Centar za istraživanje kreativne ekonomije
Prevod sa engleskog
Milena Milojević
Redakcija teksta/izdanja
Aleksandar Đerić
Dizajn i prelom
Mad Marx
Za izdavača / Glavna urednica
Ivana Damnjanović
Elektronsko izdanje RP-7
(Na koricama: detalji zidne slike u Užicu - Riba koja je progutala svet, autora Nataše Ljubičić Žilić,
Dragoljuba Kaplanovića i Ljubiše Dimitrijevića, 1987; fotografija Academica)
www.academica.rs
www.kreativnasrbija.rs
www.e761.org
www.madmarx.rs
delovima uz navođenje imena izdavača, prevodioca i redaktora.
strana
Napomena o autorskom i izdavačkom pravu: dozvoljeno je štampanje i elektronsko prenošenje u celini i
1
Beograd, decembar 2013.
KREATIVNA EKONOMIJA DONOSI DOBRE VESTI
Nakon izdanja Ka kreativnim zajednicama, koje smo objavili 2009. godine, i koje sadrži i naš
prevod dokumenata Agende 21 za kulturu, u ovom izdanju objavljujemo deo Izveštaja
UNDP/UNESCO koji se odnosi na moguće indikatore i mere za podsticaj kulturnog/kreativnog
razvoja i rasta kreativne ekonomije na lokalnom nivou. Odlučili smo se upravo za prevod ovog
dokumenta i pojedinačnog poglavlja iz Izveštaja, zbog značaja koji se u njemu pridaje
lokalnom kreativnom razvoju, i zbog činjenice da ovaj tekst daje po prvi put listu mogućih
indikatora za merenje efektivnosti i uspeha lokalnih kulturnih i ekonomskih politika, ali i drugih
politika za uravnoteženi kulturni, ekonomski, ekološki i društveni razvoj.
U protekle četiri godine, koliko nas deli između dva izdanja, svetska ekonomija u realnom
sektoru beležila je veliki pad i recesiju, dok je kreativni sektor ostao vitalan i, sigurno, potvrdio
primat onog dela privrede koje ima najveću stopu rasta i porast broja zaposlenih. Evropska
Unija je, počev od 2014. godine, novi sedmogodišnji budžetski ciklus prilagodila strategijama
razvoja zasnovanim na inovativnosti, ekonomiji znanja i kreativnim industrijama. Izgleda da još
jedino kreativna ekonomija na evropskom kontinentu beleži dobre vesti i u nacionalnim
privredama članica. Isti je slučaj i u Srbiji i većini susednih zemalja.
Sa nadom da će lokalne vlasti u Srbiji i regionu, ali i zainteresovane strane u privrednom i
civilnom sektoru, prepoznati značaj i razvojnu šansu kreativne ekonomije, preporučujemo
svima da prepoznaju svoje nove uloge u ovoj oblasti.
U ovom pristupu prikazani su indikatori kreativnih industrija grupisani u tri celine: resursi,
kapaciteti i učinci. Resursi kao neophodni kapital, kapaciteti kao infrastrukturna podrška
resursima i učinci kao krajnji ishod ulaganja u kapacitete i resurse predstavljaju sveobuhvatne
elemente za istraživanje kreativnog sektora. Ovako grupisani i pobrojani indikatori se ne
činjenice da se uticaj kreativnih industrija najbolje može sagledati na lokalnom nivou i time
doprineti boljem uvidu u potencijale koje treba postaviti kao prioritete za ulaganje i razvijanje.
Nadamo se da ćemo zainteresovanim pojedincima olakšati proces istraživanja okruženja u
strana
određene mikro sredine koja se istražuje. Fokusiranost na lokalnu sredinu dolazi kao posledica
2
moraju u potpunosti koristiti već ih treba selektivno primenjivati u zavisnosti od strukture
kontekstu dosadašnjeg uticaja i mogućnosti za razvoj kreativnog sektora. Sigurni smo da će se
u narednom periodu sve više pažnje posvećivati oblasti kreativnih industrija, te vam
preporučujemo da izveštaj pročitate u celosti i budete informisani o globalnim trendovima,
kako biste ih lakše implementirali i prilagodili potrebama našeg kulturnog i kreativnog sektora,
doprinoseći razvoju kreativnih industrija u našoj zemlji.
Naš tim i veliki broj saradnika, vrhunskih stručnjaka u ekonomskoj i kulturnoj politici Srbije,
stoje na raspolaganju za operacionalizaciju pojmova, indikatora i mera navedenih u ovom
izdanju.
strana
3
Ivana Damnjanović
UNDP/UNESCO:
KA
INDIKATORIMA
EFEKTIVNOSTI
I
USPEHA U KREATIVNOJ EKONOMIJI
__________________________________
(Odeljak Poglavlja 6 iz Izveštaja o kreativnoj ekonomiji 2013, Posebno izdanje - Širenje staza
lokalnog razvoja, izdanje Programa za razvoj Ujedinjenih Nacija - UNDP & Organizacija
strana
4
Ujedinjenih Nacija za obrazovanje, nauku i kulturu - UNESCO)
KORISTI OD KREATIVNE EKONOMIJE
Planeri urbanog razvoja se mogu pozabaviti razvojem kreativne ekonomije na više
načina. Gradovi se mogu suočiti sa sveobuhvatnim urbanističkim planovima u
budućnosti; tipično, okosnicu takvih planova predstavljaju principi koji se odnose na
ekonomsku, društvenu i ekološku održivost urbanog sistema. Kulturni ili kreativni sektor
može biti jedan od aspekata takvog plana, ali može biti i u potpunosti izostavljen. U
novonastalim okolnostima, planeri se suočavaju sa izazovom kako da što efikasnije
integrišu umetnost i kulturu u planove razvoja na makro-nivou kako bi se ostvarile sve
pogodnosti kreativne ekonomije. Alternativno, potencijal kreativne ekonomije može biti
prepoznat kao naročito važan za strateško delovanje, pa bi, u tom slučaju, strategija
mogla biti izrađena specijalno za kreativne ili kulturne industrije, ili za pojedinačne
sektore u okviru ovih industrija, poput filmske industrije, turizma ili oblasti kulturnog
nasleđa. Konkretnije, planeri urbanog razvoja se mogu fokusirati i na jedan ili više
specifičnih projekata, kroz čiju bi se implementaciju podržale i one kreativne inicijative
koje su od ekonomskog, društvenog i/ili kulturnog značaja za lokalnu zajednicu.
Bez obzira na razloge zainteresovanosti planera za kreativnu ekonomiju, i bez obzira
na to da li se fokusiraju na jedan projekat ili na izradu celokupne strategije razvoja, od
koristi će im biti pitanja koja su razmotrena u prethodnim poglavljima ovog izveštaja1.
Kao što smo već istakli, ova pitanja ne mogu biti razmatrana bez relevantnih podataka
i informacija, s obzirom da bavljenje ovom problematikom zahteva sistemsko
razumevanje, kako raspoloživih resursa i kapaciteta grada ili regije koja je predmet
strana
5
istraživanja, tako i indikacija o očekivanim rezultatima.
1
Pogledati ceo dokument Creative Economy Report 2013 Special Edition - Widening Local
Development Pathways, ISBN 978-92-3-001211-3, UNESCO-UNDP, Paris, 2013. Dostupno i na
internet adresi http://www.madmarx.rs/Biblioteka/UNESCO_CER_2013.pdf
U ovom odeljku2 predlažemo niz indikatora koji će biti od pomoći pri rešavanju
pomenutih pitanja. Nisu ni svi indikatori relevantni za svaki pojedinačni slučaj;
verovatnije je da će se u većini slučajeva primenjivati samo mali broj njih. Termin
„indikator“ (pokazatelj) implicira neku vrstu mere, koja u ovom kontekstu može biti
široko shvaćena. Sa jedne strane, indikator može ukazivati na egzaktne statističke
podatke, poput ukupnog broja kreativnih radnika, ili njihovog broja po delatnostima,
na nekom području. Na drugom kraju spektra „merenja“, indikator može biti samo
subjektivna procena kvaliteta, što se, na primer, može dogoditi prilikom procene
stepena zastupljenosti neke karakteristike kroz opisivanje stepena društvene kohezije u
nekoj zajednici: da li je visok, srednji ili nizak? Treba imati u vidu i to da, iako grupa
indikatora može biti identifikovana kao relevantna u datoj situaciji, nekada nije
moguće prikupiti sve informacije o njima. U tom slučaju, prema selektovanoj grupi
indikatora se treba odnositi kao prema „listi želja“ koja ipak može biti od koristi,
naročito u sprovođenju planiranih aktivnosti koje se odnose na prikupljanje podataka.
U nastavku su pobrojani indikatori koji su podeljeni u tri poglavlja, korespondirajući sa
glavnim pitanjima koja nastojimo da razmotrimo – resursi, kapaciteti i (ekonomski,
društveni, kulturni, ekološki) ishodi. Neki indikatori su navedeni u okviru više od jednog
strana
6
poglavlja, tamo gde je to moguće.
2
Ibid., Towards indicators of effectiveness and success, chapter 6, pp 125-131.
RESURSI
Kulturne resurse, kojima raspolaže neki grad ili region, u suštini čine humani i kulturni
kapital, na osnovu kojih se obezbeđuje čitav niz pogodnosti tokom vremena. Ulaganje
u održavanje i unapređenje ovih preimućstava, dovodi do stope prinosa koja se može
valorizovati i u ekonomskom, društvenom i kulturnom pogledu. U nastavku ćemo
identifikovati nekoliko mogućih indikatora, koji se odnose na kulturne resurse grada ili
regiona, i koje ćemo klasifikovati u pet grupa: kreativnu radnu snagu, kreativna
preduzeća, institucije kulture, baština, nematerijalna kulturna baština.
(a)
Kreativna radna snaga
•
Broj profesionalnih umetnika, po umetničkim oblastima
•
Broj kreativnih radnika, po zanimanju i delatnosti u okviru industrijskih
grana
•
Procentualno izražen broj umetnika/kulturnih radnika u odnosu na
ukupan broj radne snage
•
Sociodemografske karakteristike kreativne radne snage:
- polna struktura
- starosna struktura
- stručna sprema
•
Identifikovan nedostatak veština među kreativnom radnom snagom
•
Identifikovani gubici resursa zbog emigracije, piraterije itd.
Kreativna preduzeća
Mala i srednja preduzeća (MSP) u kreativnom sektoru, po granama
industrije ili grupi proizvoda:
- broj
- veličina
- promet
7
•
strana
(b)
- broj zaposlenih
- procentualno izražen broj MSP u odnosu na ukupan broj preduzeća.
•
Velika domaća preduzeća koja proizvode kulturne proizvode ili pružaju
usluge, na primer, filmski studiji i izdavačke kuće
- broj
- veličina
- promet koji se odnosi na kulturni učinak (autput)
•
Nacionalne/lokalne filijale transnacionalnih kompanija u kulturi
- broj
- veličina
- promet koji se odnosi na kulturni učinak (autput).
(c)
Institucije kulture
•
Muzeji, galerije, biblioteke, arhivi, kulturni centri, itd:
- broj
- broj posetilaca po kategoriji
- veličina, promet, budžet
- javni programi edukacije itd.
•
Pozorišta, bioskopi, centri za izvođačke umetnosti
- broj
- broj posetilaca po kategoriji
- veličina, promet, budžet
- javni programi edukacije itd.
Javna preduzeća u oblasti umetnosti: plesne i/ili pozorišne kompanije,
orkestri itd:
- broj
u odnosu na ostvarene prihode
- broj učesnika/polaznika
- javni programi edukacije.
8
- finansiranje iz državnog budžeta, ukupan iznos i procentualno izraženo
strana
•
(d)
Baština (objekti i lokaliteti)
•
Broj objekata/lokaliteta dostupnih i nedostupnih javnosti:
- na listi svetske baštine
- u nacionalnom registru
- u registru lokalnog kulturnog nasleđa.
•
Značajni klasteri kulturne baštine, kao što su stara gradska jezgra i
istorijski centri gradova.
•
Broj i tip posetilaca javno dostupnih objekata/lokaliteta:
- iz regiona
- van regiona.
•
Stanje objekata/lokaliteta kulturnog nasleđa: procentualno izražen broj
onih koji su u dobrom stanju, kojima je potrebna restauracija itd.
(e)
Nematerijalna kulturna baština
•
Tradicionalne kreativne veštine.
•
Običaji, sajmovi, festivali:
- broj
- učestalost
- posećenost.
Tradicionalna znanja starosedelaca:
- priče, slike, muzika itd.
- upravljanje zemljišnim resursima
9
- biološki resursi i njihovo korišćenje.
strana
•
KAPACITETI
Zbog svog ekonomskog, društvenog i kulturnog doprinosa urbanim ili regionalnim
zajednicama, nabrojani resursi bi trebalo da budu infrastrukturno podržani kako bi se
omogućilo i olakšalo sprovođenje ovih procesa i najbolje moguće korišćenje ovih
resursa. Svi gradovi i opštine poseduju bazičnu infrastrukturu koja je od suštinskog
značaja za funkcionisanje urbanih sistema u oblastima, kao što su transport i
komunikacije, stanovanje, zdravstvo, voda, kanalizacija, snabdevanje energijom, red i
zakon, finansijske usluge itd. Kreativna ekonomija zavisi od infrastrukture, kao i bilo
koji drugi sektor. Ovde ćemo, međutim, navesti one aspekte infrastrukture u jednom
urbanom ili regionalnom kompleksu koji su posebno relevantni za kreativnu ekonomiju
i kulturni sektor. Ovi kapaciteti se odnose na stepen privatne i javne podrške i njihovog
učešća u: kulturnim aktivnostima; nivoima socijalnog kapitala koji je akumuliran unutar
zajednice;
institucijama
civilnog
društva;
kapacitetima
obrazovnog
sistema
u
generisanju kulturnih vrednosti; i značaju medija i komunikacione infrastrukture u
procesu pružanja podrške kulturnoj produkciji, distribuciji i potrošnji. Relevantni
indikatori su:
Učešće vlade
•
Razmera javnih sredstava za kulturu, po nameni ili tipu korisnika:
- ukupna sredstva izdvojena iz državnog/lokalnog budžeta
- finansiranje po glavi stanovnika
- procentualni iznos budžetiranja u odnosu na celokupne vladine
- kapitalna ulaganja/operativni izdaci.
•
Indirektna finansijska ulaganja u kulturu:
- poreske olakšice za umetnike
10
izdatke
strana
(a)
- poreske olakšice za donatore
- poreski kredit (i drugi različiti oblici poreskog oslobađanja).
•
Podrška za preduzeća iz kreativnog sektora:
- investicioni podsticaji
- naknade za istraživanje i razvoj
- poslovni inkubatori za kreativna MSP
- marketinška pomoć za preduzeća u kreativnom sektoru
- sufinansiranje za programe sponzorstva itd.
•
Uredbe koje utiču na kulturni sektor:
- donošenje i primena zakona o autorskom pravu
- lokalna regulativa medijskih sadržaja
- ispunjavanje uslova za prikazivanje određenog broja domaćih
filmova u bioskopima.
•
Javna uprava:
- postojanje Odeljenja za kulturu, Umetničkih saveta itd na nivou
opština
- postojanje lokalnih kulturnih politika
- poštovanje međunarodnih kulturnih konvencija.
(b)
Učešće privatnog sektora
•
Preduzeća van kulturnog sektora koja su angažovana u oblasti
umetnosti/kreativne ekonomije:
- razmere i modeli sprovedenih sponzorstava u kulturi
- razmere i modeli kulturne filantropije
•
Individualna filantropija usmerena na oblast kulture:
- novčani i doprinosi u naturi
- procentualni udeo ulaganja u kulturu u odnosu na ukupna izdvajanja
strana
zapošljavaju kreativnu radnu snagu.
11
- inovacije u preduzećima izvan kulturnog sektora koja su stimulisana da
•
Volontiranje u kulturnom sektoru:
- broj volontera, po oblastima kulturnog sektora
- vremenski period posvećen volontiranju
- procenjena vrednost za kulturne organizacije.
(c)
Socijalni kapital, civilno društvo
•
Broj organizacija civilnog društva u kulturi
•
Nivoi ostvarenog poverenja u zajednici
•
Učešće u upravljanju zajednicom
•
Broj klubova, društava i drugih udruženja u kulturnom sektoru
•
Lokalni kulturni centri:
- broj
- objekti koji su na raspolaganju
- načini korišćenja.
Obrazovanje/obuka u oblasti umetnosti i kulture
•
Institucije za obuku u oblasti umetnosti: umetničke škole, dramske/plesne
škole, muzički konzervatorijum, filmske škole itd.
- broj, po oblasti umetnosti
- broj zaposlenih, po kategoriji/tipu
- broj studenata
•
Umetnost i kultura u školskim programima.
•
Broj profesionalnih umetnika zaposlenih u školama.
•
Privatni nastavnici u oblasti muzike, plesa, drame, vizuelnih umetnosti itd:
- broj, po oblasti umetnosti
- broj učenika.
•
Višejezična obuka u školama.
12
- broj diplomaca i stepen zvanja.
strana
(d)
(e)
Mediji i komunikacije
•
Pristup internetu:
- broj i veličina zajednica sa širokopojasnim pristupom
- korišćenje interneta za potrebe umetničke i kulturne produkcije,
marketinga, distribucije
- korišćenje interneta u potrošnji lokalnih kulturnih proizvoda.
•
Socijalne mreže: dostupnost i upotreba u kulturne svrhe.
•
Kulturno-obrazovni programi na radiju i televiziji:
- broj lokalnih emitera koji promovišu kreativne sadržaje
- procentualna zastupljenost lokalnih sadržaja u ukupnom programskom
sadržaju
strana
13
- umetnički/kulturni programi za decu.
UČINCI
Bilo koji projekat ili strategija koja podrazumeva ulaganje u neki od aspekata kreativne
ekonomije bi trebalo da se zasniva na postizanju stope prinosa, bilo da je reč o prinosu
u finansijskom smislu ili nekom drugom izvedenom. Drugim rečima, očekivani ishodi,
kao posledica investicija, se mogu vrednovati u kontekstu različitih beneficija koje bi
lokalna privreda i zajednica na ovaj način stekle. Indikatori, predloženi u nastavku
teksta, definišu faktore ili varijable koje treba uzeti u obzir prilikom procene stvarnih ili
potencijalnih rezultata, ali treba imati u vidu i to da poboljšanje u pogledu vrednosti
ovih faktora predstavlja neto korist; na primer, povećanje vrednosti kulturnog autputa,
ili smanjenje stope kriminala, ili ekspanzija višejezičnih programa u školi, generiše
korist koja može biti očekivana kao rezultat strateške, državne intervencije u svakoj od
ovih oblasti.
Indikatori, koji su u vezi sa ovim rezultatima, mogu biti grupisani i kategorisani na
različite načine, u skladu sa tim kakvu korist nastoji da ostvari neka strategija ili
inicijativa. Kako se ovi očekivani benefiti mogu tumačiti u kontekstu doprinosa kulture
održivom razvoju, i zašto su indikatori, navedeni u nastavku teksta, relevantni?
Možemo očekivati veliki broj različitih ishoda pri strateškom planiranju; u stvari, mnoge
strategije i inicijative mogu imati višestruke ciljeve, i u tom slučaju važnost se pridaje
različitim mogućim rezultatima. Rezultati i njihovi korespondirajući indikatori mogu biti
Ekonomski: rezultat od primarnog značaja može biti podsticaj lokalnoj
ekonomiji generisan od strane kulturnih industrija, što se ogleda u indikatorima
kao što su vrednost regionalnog autputa, zapošljavanje, poslovne investicije,
unapređenje i razvoj veština radne snage i razvoj turizma; dodatno, od značaja
strana
•
14
grupisani u sledeće četiri kategorije održivog razvoja:
mogu biti i rezultati koji se odnose na raspodelu koristi od ekonomskog rasta,
kao što je težnja ka smanjenju siromaštva.
•
Društveni: indikatori koji se odnose na socijalne ishode se postavljaju oko
centralnog pojma društvene kohezije i stava da kreativna ekonomija može da
doprinese promociji interkulturnog dijaloga, poštovanju kulturnih identiteta,
jačanju socijalnog kapitala i zaštiti ljudskih prava; obrazovanje se takođe može
posmatrati kao indikator onih ishoda koji polažu temelje budućeg društvenog
napretka.
•
Kulturni: unapređenje društva blagostanja kroz aktivno učešće građana u
umetničkoj i kulturnoj potrošnji, produkciji i participaciji, može biti važan rezultat
razvoja kreativne ekonomije; indikatori iz ove grupe se takođe odnose na
mnogobrojne intrinsične prednosti koje umetnost može da iznedri.
•
Ekološki: indikatori, u ovoj kategoriji, naglašavaju značaj veze između kulture i
životne sredine u kontekstu održivog razvoja; ovi rezultati reflektuju ne samo
porast svesti u zajednici, već i mnogobrojne koristi koje proističu iz odnosa
kulture, tradicionalnih znanja i upravljanja prirodnim resursima.
Indikatori, klasifikovani u ove četiri kategorije, su: ekonomski, društveni, kulturni i
strana
15
ekološki.
EKONOMSKI ISHODI
(a)
Autput kulturnih dobara i usluga
•
Obim i vrednost lokalne proizvodnje kulturnih dobara i usluga:
- po vrsti proizvoda
- po industriji.
•
Dodata vrednost u lokalnoj produkciji kulturnih roba i usluga
- po vrsti proizvoda
- po industriji.
•
Vrednost kulturne produkcije po glavi stanovnika.
•
Vrednost kulturne produkcije procentualno izražena u odnosu na bruto domaći
proizvod:
- na regionalnom nivou
- na nacionalnom nivou.
(b)
Zapošljavanje
•
Broj novootvorenih radnih mesta za umetnike i kreativne radnike:
- u osnovnim granama umetničkih industrija
- u srodnim oblastima kulturnih industrija
- u industrijama van kulturnog sektora.
•
Povećanje plata, naknada, prihoda kreativnih radnika.
•
Manja potreba umetnika za primanjem pomoći za nezaposlene.
•
Povećane mogućnosti za umetnike da rade svoj kreativni posao puno radno
vreme.
•
Obim i vrednost neto izvoza kulturnih dobara i usluga na području
grada/regiona:
- distribucija unutar države
- izvoz u druge zemlje.
•
Procentualno izražen udeo kulturnih dobara i usluga u ukupnom izvozu.
16
Izvoz
strana
(c)
•
(d)
Zamena uvoza domaćom produkcijom kulturnih dobara i usluga.
Poslovni razvoj
•
Broj novih, kreativnih startap preduzeća.
•
Unapređenje preduzetničkih veština kreativnih MSP.
•
Kreativni klasteri i habovi:
- osnivanje
- ekspanzija.
•
Domaće investicije stimulisane kulturnom privlačnošću grada ili regiona:
- u kulturnim industrijama
- van kulturnih industrija.
•
Kulturni sadržaji, kao jedan od aspekata brendiranja grada, atraktivni za
privlačenje poslovnih investicija.
Turizam
•
Broj turista u čiju je posetu uključen neki oblik kulturne potrošnje:
- turisti iz regiona
- domaći turisti
- turisti iz inostranstva.
•
Izdaci turista za ulaznice za kulturne događaje ili troškovi učešća u kulturnim
aktivnostima:
- poseta lokalitetima kulturne baštine
- prostori izvođačkih umetnosti
- muzeji i galerije
- druge kulturne ture i atrakcije.
•
Dodatni rashodi koji se direktno pripisuju kulturnom turizmu:
- transport.
•
Istraživanje stavova:
- zainteresovanost turista za lokalnu kulturu
- kulturne interakcije sa lokalnom zajednicom.
17
- hoteli, restorani
strana
(e)
Pravedna raspodela rezultata ekonomskih aktivnosti
Raspodela prihoda i bogatstva
•
- trendovi izraženi u skladu sa Đinijevim koeficijentom3
- jaz između najbogatijih i najsiromašnijih članova društva.
Smanjenje siromaštva kao rezultat razvoja kreativne ekonomije:
•
- otvaranje novih radnih mesta
- povećanje nivoa prihoda.
Ekonomske
•
inicijative
obezbeđivanja
ravnopravnog
učešća
u
kulturi
i
zadovoljavanja kulturnih potreba:
- besplatan ulaz u javne institucije kulture
- pristupačne cene ulaznica za kulturne događaje
- programi pomoći ugroženim grupama i grupama sa malim primanjima u
3
Đinijev koeficijent (po italijanskom statističaru i sociologu Koradu Điniju - Corrado Gini 18841965) nejednakost u raspodeli ukupnog dohotka meri od 0 do 100, pri čemu ako je u nekoj zemlji
taj koeficijent nula, svi njeni građani imaju jednak dohodak, dok bi koeficijent 100 značio da
celokupan dohodak neke zemlje odlazi samo jednom čoveku. Đinijev koeficijent pokazuje da se
ogromne socijalno-ekonomske razlike beleže danas u Americi, Kini ali i afričkim i latinoameričkim
zemljama. Prim red.
18
pogledu pristupa kulturnim resursima.
strana
(f)
DRUŠTVENI ISHODI
(a) Socijalna kohezija, kulturna raznolikost
•
Kulturni identitet:
- udeo različitih etničkih grupa u lokalnom stanovništvu
- zajednički elementi lokalnog kulturnog identiteta
- obeležja kulturnog identiteta koja su jedinstvena za grad ili regiju
- jezici na kojima se govori unutar domaćinstava.
•
Interkulturalni dijalog i angažman
- platforme za međuetničke kontakte i kulturnu razmenu
- multikulturni klubovi, društva i udruženja
- festivali, sajmovi itd. koji slave kulturne različitosti
- valorizacija „interkulturalnosti“ u školama.
•
Socijalni kapital, mir i bezbednost
- poverenje prema pojedincima i institucijama
- odsustvo kriminala, nasilja
- nepostojanje međuetničkog sukoba
- tolerancija i otvoreni pristup društvenoj interakciji.
(b) Ljudska prava i nediskriminacija
•
Rodna ravnopravnost:
- udeo žena koje rade u kulturnom sektoru
- udeo žena koje učestvuju u donošenju odluka i broj žena na važnim pozicijama
- pravično učešće žena u kulturi
•
Prava manjina:
- priznavanje odgovarajućih prava na kulturu i doslednost osnovnim ljudskim
pravima
strana
- nepostojanje razlike u platama žena i muškaraca.
19
- nediskriminisanje žena na kulturnoj bazi
- sloboda veroispovesti.
•
Sloboda izražavanja, bez proizvoljne cenzure.
(c) Rezultati u oblasti obrazovanja
•
Broj dece koja u školi pohađaju predmete iz oblasti umetnosti i kulture.
•
Broj dece koja učestvuju u dodatnim aktivnostima iz oblasti umetnosti, na
primer:
- uče da sviraju neki muzički instrument, uče da pevaju
- pohađaju časove umetnosti, baleta, drame
Broj umetnika koji su zaposleni kao nastavnici u školama.
•
Broj studenata koji diplomiraju na umetničkim akademijama.
strana
•
20
- učestvuju u programima i radionicama kreativnog pisanja.
KULTURNI ISHODI
(a) Kulturna potrošnja i participacija
•
Posećenost kulturnih manifestacija i kulturnih institucija:
- broj posetilaca po tipu događaja/institucija
- broj posetilaca kulturnih manifestacija/institucija procentualno izražen u
odnosu na ukupan broj stanovnika
- sastav publike, prema starosti, polu itd.
•
Izdaci za kulturna dobra i usluge:
- pojedinačno
- u sklopu domaćinstva
- izdaci za kulturu procentualno izraženi u odnosu na ukupnu potrošnju.
(b) Kulturna participacija i kreativne aktivnosti
•
Broj ljudi koji se aktivno bave umetničkim aktivnostima uključujući (u pitanju je
samo indikativna lista):
- kreativno pisanje
- amatersko pozorište
- pravljenje muzike
- vizuelne umetnosti, zanati, fotografija.
•
Vreme posvećeno kulturnim aktivnostima, po tipu:
- pasivna potrošnja
- aktivna participacija.
•
Volontiranje u institucijama kulture:
- broj volontera
•
Produkcija novih radova, po tipu umetnosti
•
Javna umetnost:
- broj naručenih radova
strana
(c) Razvoj umetničkih formi
21
- posvećeno vreme.
- izdaci.
•
Inovativna upotreba novih medija u umetnosti:
- u produkciji/distribuciji radova
- za potrebe uvećanja, unapređenja kulturne potrošnje.
•
Novi načini izražavanja lokalnog kulturnog identiteta kroz umetnička dela.
•
Briga o kulturi:
- restauracija objekata graditeljskog nasleđa
- konzervacija umetničkih dela i artefakata
- briga o kulturnim veštinama i tradicionalnim znanjima na lokalnom području.
(d) Kultura u odnosima sa inostranstvom
•
Gostovanja lokalnih umetnika i grupa:
- u drugim delovima zemlje
Zastupljenost domaćih umetnika na sajmovima umetnosti u inostranstvu.
•
Posete umetnika i umetničkih grupa iz zemalja van regiona.
•
Razmena umetnika.
•
Bratimljenje sa drugim gradovima u svrhe kulturnog brendiranja.
strana
•
22
- u inostranstvu.
EKOLOŠKI ISHODI
(a) Strategije obrazovanja:
•
Umetnost u funkciji podizanja svesti javnosti o pitanjima zaštite životne sredine:
- izložbe u domenu vizuelnih umetnosti na temu zaštite životne sredine
- drama, muzika, ples sa ekološkom tematikom
- filmski, televizijski i sadržaji društvenih medija koji prenose ekološke poruke.
•
Aktivno angažovanje dece u kreativnim aktivnostima koje se bave pitanjima
zaštite životne sredine:
- u školi
- u zajednici.
(b) Umetnost kao primer zelene prakse
•
Podsticanje odgovornosti za životnu sredinu u umetničkim organizacijama
- ekološki svesni principi dizajna za potrebe pozorišta, galerija itd.
- energetska efikasnost u radu i održavanju radnih prostora.
•
Samostalni umetnici
- demonstracija odgovornosti za životnu sredinu u kreativnim praksama
- promocija principa održivosti kroz umetničke forme izražavanja.
(c) Tradicionalna znanja
•
Upravljanje prirodnim resursima od strane lokalnih zajednica
- negovanje veština
- demonstracija najboljih praksi.
- zaštita od eksploatacije
- moguće koristi od intelektualne svojine.
23
Pristup tradicionalno priznatim biološkim resursima:
strana
•
KAKO POČETI
Da bi se donele prave odluke, treba se osloniti na čvrstu i sistematičnu bazu
informacija. Ali kao što je već dobro poznato i kao što je već naglašeno u ovom
izveštaju, izgradnja takve baze dokaza je stvar veštine, koja je još uvek u začetku u
zemljama u razvoju. Iz tog razloga, bilo bi nerealno očekivati da se navedeni indikatori
mogu lako ostvariti. Ali, negde treba početi. Mi predlažemo ovaj okvir, koji se dalje
može razvijati čak iako se samo delimično oslanjate na njega, jer nam on omogućava
da osvestimo gradonačelnike, zvaničnike, urbane planere i druge, po pitanju niza stvari
koje se odnose na odluke koje ovi zvaničnici treba da donesu u vezi sa kreativnom
ekonomijom. Okvir je takođe osmišljen tako da im pomogne da bolje procene značaj
faktora koje treba da uzmu u obzir, i kako da mere uticaj odluka koje donose u vezi sa
kreativnom ekonomijom. Gorepomenuti indikatori pokrivaju ključne faktore i njihove
efekte, koncipirane u logičkom okviru. Lista indikatora nikako nije iscrpljena, već
jednostavno sugeriše one oblasti i varijable koje je neophodno uzeti u obzir. Već je
spomenuto da će samo relativno mali podskup indikatora biti relevantan za pojedine
strategije i planove. Nadamo se da će ovi alati biti od pomoći u razvoju onih politika
koje do sada nisu suštinski podržavale kreativnu ekonomiju i nisu uviđale njenu
strana
24
višestruku korist.
DODATAK
NEKE PREPORUKE
ZA
BUDUĆI KREATIVNI RAZVOJ
KONFERENCIJA KREATIVNE TENZIJE
Kreativne delatnosti i inicijative mladih u razvoju privrede gradova i
opština Bosne i Hercegovine i Srbije i njihove društvene kohezije
Tuzla, 31.10 - 2.11.2013.
Na konferenciji u Tuzli, koja je organizovana u okviru projekta prekogranične saradnje Srbije i
Bosne i Hercegovine, E761 Susretanja/Convergence, okupili su se predstavnici kreativnih
delatnosti - kulturnih i kreativnih industrija iz sva tri sektora (javnog, privatnog, civilnog) gradova
i opština: Tuzla, Bijeljina, Srebrenica, Foča, Goražde, Užice, Valjevo, Loznica, Šabac, Prijepolje i
Požega. To je bio prvi događaj u Srbiji i Bosni Hercegovini koji je pozvao odabrane predstavnike
zainteresovanih strana za razvoj i unapređenje kreativnog sektora ovih lokalnih zajednica da se
uključe i učestvuju u javnom dijalogu koji je za temu imao razvoj tih zajednica kroz kreativne
delatnosti i inicijative mladih odnosno kroz promociju koncepta kreativne ekonomije/kreativnih
industrija na lokalnom nivou.
Konferenciju su organizovali Omladinska informativna agencija BiH Sarajevo i Academica Centar za istraživanje kreativne ekonomije Beograd. Na konferenciji je učestvovalo više od 130
predstavnika gradova, lokalnih samouprava, civilnih inicijativa, preduzeća, ustanova, umetnika i
kreativaca koji su dali svoj aktivni doprinos razumevanju teme i podizanju svesti o potrebi
permanentnog razvoja kreativnog sektora, kao jednog od stubova lokalnog održivog razvoja.
Kao sublimaciju njihovih stavova, mišljenja i znanja ovde iznosimo zaključke i preporuke koje
ujedno upućujemo donosiocima odluka na lokalnom i državnom nivou, samim predstavnicima
kreativnog sektora i svim zainteresovanim stranama (stejkholderima) za razvoj kreativne
ekonomije u gradovima Srbije i Bosne i Hercegovine.
Strana
Organizatori:
ACADEMICA - Akademska grupa & Centar za istraživanje kreativne ekonomije
Omladinska informativna agencija BiH
26
Molimo vas da slobodno delite ovaj dokument.
Beograd - Sarajevo, 5. decembar 2013.
Projekat finansira Evropska Unija.
Stavovi i mišljenja izneta u ovom
projektu su stavovi i mišljenja
implementatora projekta i ni na koji
način ne mogu biti smatrani stavovima
Evropske Unije
ZAKLJUČCI I PREPORUKE KONFERENCIJE:
I OPŠTI ZAKLJUČCI I PREPORUKE
1. Kreativna ekonomija, budući da je u agendama javnih politika u EU i globalnih
politika, sigurno će biti relevantna tema i naših javnih politika (kulturne,
ekonomske, medijske na prvom mestu), barem do 2020. godine.
2. Koncept kreativne ekonomije nije jedinstven niti univerzalno primenjiv, otuda trebalo bi osloniti se na sopstvena iskustva i uspešne modele iz susedstva više
nego na priče iz bogatog sveta i makroekonomsku statistiku koja zbraja
nezbrojivo - npr. inicijative frilensera i bilanse velikih kompanija u ICT sektoru.
3. Paradigma kulture se promenila u ovom milenijumu - tradicionalni oblici kulturne
participacije će nestajati, a primat će preuzeti festivalska kultura, kultura doživljaja
i medijskih sadržaja, odnosno medijska kultura.
4. Mi smo siromašna društva. Siromašna društva nemaju mogućnost za dinamičan
razvoj i ulaganje u prosvećivanje, pa je i ambijent za razvoj kreativnosti, znanja i
inovacija, time i poslovni ambijent uglavnom dugoročno nepovoljan. Dve glavne
posledice su: a) odlazak učenih i kreativnih ljudi iz malih u veće sredine i iz većih
gradova u inostranstvo i kulturno odumiranje malih zajednica; b) niske
kulturne/kreativne
potrebe
zbog
veoma
malih
platežnih
mogućnosti
kulturnog/kreativnog tržišta, koje kulturu i kreativnost ne može da priušti, pa time
i da se uključi u kreativne procese razmene, pre svega na lokalnom nivou. Raditi
na poboljšanju poslovnog ambijenta i podizanju konkurentnosti, što je zadatak i
nacionalnih vlada i lokalnih samouprava, trebalo bi da bude permanentna
aktivnost.
da se razvija zanemarujući ovaj trend, nema šanse da opstane.
Projekat finansira Evropska Unija.
Stavovi i mišljenja izneta u ovom
projektu su stavovi i mišljenja
implementatora projekta i ni na koji
način ne mogu biti smatrani stavovima
Evropske Unije
Strana
socijalnih mreža, i to više nije pitanje izbora. Dugoročno, nijedan posao koji hoće
27
5. Poslovanje se seli na internet i sve više koristi digitalne sadržaje i poluge virtuelnih
6. Publika je svaštojed i nije lojalna, konkurencija su svi, ne samo oni koji se bave
istim poslovima; ključ uspeha je u privlačenju pažnje kupca, koji je izložen
neprestanim izazovima u medijsko doba.
7. Kreativnost nije božanski dar, sve nacije na svetu je imaju. Kreativnost je drugi
naziv za sposobnost snalaženja u svetu koji je izrazito dinamičan, kreativnost je i
tolerancija na neizvesnost i nepredvidivost tog sveta čiji dinamički razvoj više niko
ne kontroliše.
8. Preporučujemo svima da ovo prihvate kao postulate svog poslovanja i budućeg
rada.
II SARADNJA NA LOKALNOM NIVOU
1. Kreativne delatnosti i incijative, preduzetništvo i kreativni aktivizam relevantni su
jedino na lokalnom nivou (na makronivou on je samo deo statistike i državne
politike na koju se teško može uticati). Lokalno, sve ono što čini kreativni sektor
se može integrisati, posmatrati i podržati.
2. Zbog zajedničkog miljea odnosno zajedničkih resursa i tržišta, akteri u
kreativnim delatnostima u sva tri društvena sektora (javni, civilni, poslovni) su
neumitno upućeni na saradnju i zajedničko delovanje na unapređenju tog
miljea, tj. uređenja načina korišćenja resursa i regulisanja tržišta na lokalnom
nivou, uključujući i njihovo razvijanje. Problemi kreativnog sektora najčešće su
previše krupni i složeni da bi se rešili u jednom koraku. Faktori koji doprinose
problemu najčešće nisu i njegovi osnovni uzroci. U vreme oskudice i resursi su
ograničeni. Svako u kreativnom sektoru, bilo da je državni činovnik, civilni
aktivista ili preduzetnik ima sledeću opciju: ili ideš sam-a na sve ili ništa, pa
jednom uzmeš sve a drugi put ništa (ili stalno uzimaš ništa) ili ideš na strategiju
3. Zajednički problem dovodi do prepoznavanja zajedničkih interesa, a takvi
interesi vode kreiranju zajedničkih institucija. Zajedničke institucije su: dogovor,
Projekat finansira Evropska Unija.
Stavovi i mišljenja izneta u ovom
projektu su stavovi i mišljenja
implementatora projekta i ni na koji
način ne mogu biti smatrani stavovima
Evropske Unije
Strana
sa nekim drugim koji je za taj problem zainteresovana strana.
28
podeljenog problema kroz prepoznat zajednički interes za njegovo rešavanje
projekat, ulaganje, proizvod, privredno društvo, zajednički nastup na tržištu
(pred kupcem ili donatorom)...
4. Kulturne ustanove nemaju više monopol na posedovanje kulture, postaju
specijalizovanije, mobilnije i interaktivnije.
5. Preporuka lokalnim vlastima - administraciji lokalne samouprave: u lokalna
tela za planiranje i kreiranje instrumenata lokalnih politika, koje se odnose na
kreativni sektor, pozivajte zainteresovane strane iz civilnog i poslovnog društva.
6. Preporuka civilnom sektoru je da u projekte kreativnog razvoja lokalne
zajednice uključuju privredna društva i sa njima razvijaju projekte za
podsticanje preduzetništva i razvoj tržišta. Takođe, u dijalogu javnog i
privatnog sektora, civilni sektor može biti dobar posrednik.
7. Preporuka privatnom sektoru (misli se na poslovni i civilni sektor zajedno) je da
se udruži da bi preuzeo inicijativu. Kulturna/kreativna politika je sve više
privatizovana, parcijalizovana, implicitna i od-dole. To znači - ako želite
promene, ne čekajte ih, već ih inicirajte, najbolje sa saveznicima.
8. Preporuka državnim
organima i Vladi je da odgovornost za lokalni razvoj
prenese na lokalni nivo. Ljudi ne mogu biti odgovorni ukoliko ne preuzmu
odgovornost, tj. inicijativu.
III DRUŠTVENE MREŽE I PROFESIONALNI RAZVOJ ZA KREATIVNE VEŠTINE I
ZNANJA
1. Socijalne mreže, kao preporučeni ambijent za razvoj projekata i poslovnih
inicijativa funkcioniše po sledećim pravilima: organizacije se stanjuju, hijerarhija
nije efikasna, fleksibilnost je zakon, moć je u čvorovima kreativnosti.
2. Kulturna/kreativna produkcija dešava se kroz saradnju i nestalna partnerstva.
potrebe
kreativnog
profesionalca
su:
multidisciplinarnost,
veštine
umrežavanja, balans teorije i prakse, odnosno umetnosti i menadžmenta i
Strana
neprestano učenje novih tehnologija.
29
3. Nove
Projekat finansira Evropska Unija.
Stavovi i mišljenja izneta u ovom
projektu su stavovi i mišljenja
implementatora projekta i ni na koji
način ne mogu biti smatrani stavovima
Evropske Unije
4. Nove modelovane forme uspeha su kroz socijalne odnosno društvene mreže kao
zajednice ideja, zajednice rešenja, zajednice mišljenja i zajednice zajedničkih
resursa. Crowdsourcing i crowdfunding su preporučeni modeli rada kroz neke od
tih zajednica, jer su istovremeno i forma saradnje i instrument razvoja projekata i
samorazvoja.
5. Minimum socijalnih mreža na kojima bi trebalo biti je 3 do 5. Izaberite specifičnu
društvenu mrežu za vašu delatnost ali vodite računa da biti prisutan na jednom
mestu više nije dovoljno.
6. Resursi koje su socijalne zajednice i novi mediji učinili dostupnim ne predstavljaju
nužno nove resurse ali nam omogućavaju da lakše procenimo i prepoznamo
potrebne resurse (za koje npr. do tad nismo znali da su nam potrebni ili da
postoje).
7. Velika je verovatnoća da za određene zadatke koje izvršavamo u okviru procesa
rada postoji aplikacija koja nam može olakšati odnosno unaprediti posao, dakle
neophodno je pratiti aktuelne i preporučene aplikacije i softvere na internetu.
8. Pretraga interneta predstavlja ključnu veštinu. Na drugom mestu je veština
filtriranja primljenih informacija i njihove sinteze u operativno znanje za rad.
9. Slobodno podelite vašu poslovnu ideju sa drugim ljudima, jer na taj način možete
pronaći nove partnere, dobiti povratnu informaciju, novi ugao gledanja, pristup
novim resursima itd.
10.
Obrazujte se i obrazujte druge u digitalnom okruženju i za opstanak u
digitalnom okruženju.
11.
Preporuka javnoj upravi na gradskom nivou: neprestano ulažite u
infrastrukturu, npr. učinite internet delom komunalnih usluga i kreirajte programe
za informatički razvoj svog stanovništva svih uzrasta.
profesionalnog razvoja. Svet se razvija kroz aktivizam, a prvi aktivizam koji se uči
Projekat finansira Evropska Unija.
Stavovi i mišljenja izneta u ovom
projektu su stavovi i mišljenja
implementatora projekta i ni na koji
način ne mogu biti smatrani stavovima
Evropske Unije
Strana
1. Civilni sektor je i dalje najvažniji zastupnik mladih i inkubator njihovog ličnog i
30
IV OMLADINSKE I NEPROFITNE INICIJATIVE
u civilnom sektoru je: neprestano menjaj sebe i tragaj za saveznicima da bi
promenio-la okruženje.
2. Nove forme kreativnog izraza su ujedno i forme prenošenja poruka i privlačenja
pažnje.
3. Formalni sistem obrazovanja ne samo da je nedovoljan, već je kontraproduktivan stvara zanimanja koja ne trebaju nikome. Neformalno učenje postaje ključno za
mlade, ali učenje kroz praksu je i dalje nezamenjivo. Ova konstatacija je ujedno i
preporuka mladim ljudima kuda treba da postave pravac svog profesionalnog
razvoja i radnog angažmana.
4. Preporuka javnim vlastima na lokalnom nivou - ulažite u obrazovanje i radnu
praksu mladih ljudi da vaši gradovi ne bi bili osuđeni na odumiranje zbog odlaska
mladih ljudi.
5. Nedostatak inicijative kod mladih može se tumačiti i činjenicom da im niko nije
prepustio odgovornost, smatrajući ih nedovoljno zrelima i sposobnima. Drugi
razlog je što uče gledajući starije kao uzore i time uče na lošim i zastarelim
primerima. Prekinite sa jednom i drugom praksom i iznenadićete se rezultatima.
6. U formalnom obrazovanju lokalne vlasti bi trebalo da podstiču inovativnost,
preduzimljivost i kritičko mišljenje, da bi mlade ljude jednog dana učinili
kreativnom klasom grada koja će samo umnožiti taj kreativni i intelektualni
kapital i učiniti da se počne menjati ambijent - da lokalna zajednica bude
privlačno mesto za život i ulaganje. To je proces koji mora početi i on nema
alternativu.
V RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA KAO VEKTOR LOKALNOG RAZVOJA
1. Privredi koja je zasnovana na pretežno državnoj svojini dolazi kraj. Država nije
je najveći broj samo prividno ili privremeno zaposlenih u državnom sektoru.
Projekat finansira Evropska Unija.
Stavovi i mišljenja izneta u ovom
projektu su stavovi i mišljenja
implementatora projekta i ni na koji
način ne mogu biti smatrani stavovima
Evropske Unije
Strana
preduzetništvo i mikro-biznis jedino je rešenje za nacionalnu ekonomiju u kojoj
31
nikad bila, niti može biti dobar preduzetnik. Privatna inicijativa kroz
2. Preduzetničko mišljenje i praksa moraju se naći u programima obrazovanja u
osnovnim i srednjim školama.
3. Savremeno poslovanje vodi se kroz projekte, ne kroz poslovnu procesnu
svakodnevicu.
4. Inovacije i kreativnost postaju neizostavni sastojak i input u proizvodni proces ili
uslužnu delatnost. Pitanje kvaliteta se više ne može smatrati jedinom
konkurentskom prednošću, jer su kupci navikli da očekuju kvalitet. Ni cena nije
od presudne važnosti, jer kupci na tržištu kreativne ekonomije kupuju
doživljaje i spremni su da plate i višu cenu za novi doživljaj pre nego za stari
kvalitet.
5. Omladinsko preduzetništvo razvija se u preduzetničkom društvu u kojem mladi
još tokom školovanja imaju priliku da nauče kako se zarađuje novac, i u kojem
već zarađuju novac. Učenička preduzeća ili omladinske akcije za prikupljanje
sredstava mogu biti prvi dobri koraci.
6. Proces
kreiranja
preduzetnika
počinje
tako
što
se
najpre
vaspitava
preduzetničko mišljenje - a to je zadatak lokalnih zajednica kroz školstvo ali i
druge instrumente lokalnih politika (uključujući i dobru poresku politiku), ako
žele da je više onih koji stvaraju dohodak, nego onih koji ga troše.
7. Socijalno preduzetništvo je takođe preduzetništvo i to sa humanom prirodom.
8. Ma koliko vam bilo ugodno u ambijentu u kojem mislite da stvari deluju
skladno i vama naklonjeno, promena pravila igre je konstanta na koju uvek
treba računati (promena propisa, promena donosioca odluke na lokalnom
nivou, nelojalna konkurencija, promena trenda u ukusu kupca, viša sila).
9. Kompetitivnost i konkurentnost su prirodno stanje stvari za svaki posao. Bolje se
usredsrediti na povećanje sopstvene snage za kompetitivnost nego u
32
uzaludnom poslu odstranjivanja konkurencije.
Strana
____________________
Projekat finansira Evropska Unija.
Stavovi i mišljenja izneta u ovom
projektu su stavovi i mišljenja
implementatora projekta i ni na koji
način ne mogu biti smatrani stavovima
Evropske Unije
KAKO MERITI
I PODSTICATI KREATIVNOST
NA LOKALNOM NIVOU
Download

Kako meriti i podsticati kreativni razvoj na lokalnom nivou